https://kolekcije.nub.ba/files/original/b57530d784b1c0c3e2aa099ee68bb589.pdf 604e92d569d505552fc6df4e7969ef04 PDF Text Text 1 ЛИСГ Ш Г Ш ЛГЛГОА SA KVATVPNC И tKSHftMCKft ТО Д И ЗАН Л МУСЛИМАНА С А Д Р Ж A Ј: Проф. Муствфа Алиналфмћ; 0 вером у бољу будућност Хамдмја Мулик: Закон о нарлдним шхолама Хафкз X. Бушатли*: Нлнн кргавичнн законик и вишсжснотво При нред а Ин*. Шврмф БувиЋ: Предавакл кз падругарства аа оеоску омладшгу Га]рвтов глаонин Птдрална депеша Њег, Вел. Краљу Захвала председндка М тгастаргког Сапета С вачлбо отворење Гајретовог Твгртскдг До*га Просладе рођендава Њег. Вел. ТСраља Гајретове аабаве н ирирсдбе Нови Гајретогш одбори Ноии Гајретоаи повјврвнтпЈЈи B oba Г&јретове читиониде Нппн добротворн и угем&љачн Течајеви за пеонсмене ДоЛровоЈвпи прнлозн Огталв влјеств 1. Ј А Н У А Р А С А Р А Ј Е В О 1930. У р еђ у Је: Х а м з а Х у м о Б Р О Ј 1. �Г А Ј Р Е Т , лнот Гајрегга друштва аа културно в економско подиааље муслиманв, иалааи 1. a 16. сввког месеца, a цена му je аа пвшу Отаџбпну 100 дилара на годиву, a аа све остале земље преко границе 200 дивара Ifla « жоЛнпвју лвст у DoJia Dese нод Гланвог Одбора нли код утграпа Гајретових кпнввката. Ппједвпа број crnja 5 динара. Даректор Х ам ид Н уни* Уреднли Х вм за Х умо Влвсапк друштво „Гајрет". — Главпи и одговорви уредник: Хаиза Хумо. — За штампарију „Босавсна Пошта' о д гол ара Јо с и н Епгл. �Проф. Мустофа Аликалфић С вером у бољу будућносш Напослетку су деструктивне снаге малаксале. •Државно и народно јодинство иије вжше у пжтању. Резултати 6. јануара су јасни и благотворни. To не може кжко порицати. Идеја je побвдила — велика народна идеја. IT тиме су довољно искулљене огромне жртве прошлости и otihoрене сјајне перспективе за нашу будућност. Историчар he имати у даљој будућности да pacuergl величину заслуга и з^ачај улоге нссиоца новв епохе нашег народног ^хивота, Његовог Беличалства Краља Александра I , као јн обезбеђујућу улогу нашв заслужпе и победоносне напионалне војске. Било je неопходно да се разлучи, да превагне на једну страну, да се зна на чему смо. To je била истриска нужда да се уђе у једну одре^ену фаду рада, да се прекине са несталношћу, кшебљж вошћу и несигурношћу. И учикено je да ое најзад пзашлк) из неизвесносги и да се широм наше велике и нераздељиве југословенске државе зацаржо: осећај сигурности и сталности. Наравно да то није довољно. Ми не смемо јсш нн издалека помишљати да се одмарамо. јер још имадемо много негативних снага унутра, као в пвдитжвнжх опасносги споља. He треба се заваравати. Много се има ретити. Јер само обезбеђење досадањих теасовина изиекује напрегнуту пажњу и посгојан рад. И то тај рад мора битж безличан, пгга шше, ослобођен од лжчвог култа и ускжх локалнжх и баналнкх интерееа. Био би велижж грех неискоржжии прнлике и не створити оолидне темеље sa натпу велику националву )зграду.' Будућа поколења сва три племена и свију вероисповести бац&ла би клетву на садашњу генерацжју, ако не би ова умола да се уависи га створи оно, ппо je ввложено у де кларацији Његовог Величансгва. Данас je наш најважнији ж главни проблем — проблем унифтгквдгијр. историјом рапједивених де^ова земље и народа. Задаћа je владе Највигпег поверења дЈМај процес убрза и потпомогне. Зато треба пре свега знати, шта вас je до сада — у н ут р а ш њ е — делило в раздвајало. To су несреггне области на историјској подлози којих еада више нема, али тиме још вмје лроблем решен што je акм« од 3. октобра подељена наша Краљевина у Зуху једне и недељиве националне државе — у Вановине Заправо сада тек почиље решавање проблема, који се зове народно јединетво, a то се решавање састоји у томе да се сви народни деловж унутрапг аи споје у једно — да се амалгамжшу. Ha томе послу припади првенство нашој просветној полжтжци, a онда социалној и економг.кој. Преставницж просвете треба да одреде смер васттитан,а у духу народног јединетва да |верске ^олеранције. To je врво. Друго. Треба да се израдж социјално-економски програм и социјално-економеке смернице H a ­ rne државе. Осим тога жма да се развлја у бановинама пун самосталан живот, где he приватна инжцијатива моћи доћи до жзражаја и да онда no степено преузжма све веће задатке, авгажујући директво све позЕггавне снаге народне у организовању културно-просветном и економско-соджјал' ном. Једном речју, како се вжди, потребна je обнова друштвена и државна. Регенерација и мобжлизација нових, попггених и нежстрошених снага. И само оваква државна обнова жмаће иеггориског значаја за наш будућл државни и иароднж живот. Проблем je доста сложен в комллжк.ован, алж нвје тако тезкак да се не би могао жзврпгити. Ha једном в брво неће то, дакако, ићв. Али иавођењем на чела и ждеја деклара1рнје 6. јануара и талптгм држаљем Јшније у томе — гЉи he. �Hamdija Mulić Zakon o narodnim školama Za čitaoce Gajreta, kao i uopće za sav naš narod!, biće važno dočekati i upoznati se s gornjim toliko željenim zakonom u cijeloj Jugoslaviji. 0 zakonu o narodnim Školama zavisi pravo riješavanje našega najvažnijeg pitanja — problema prosvjećenosti. Mi smo još narod, koji ima veliki broj nepismenih a dokazano je, da je najsigurniji faktor prosvjećivanja narodna škola. Bez škola ne može se pomisliti prava prosvijećenost ni u širokim masama naroda. Šta više, ovim se novim zakonom nastava u školi unapređuje, ujedinjuje i sređuju se mnoge neprilike koje su ometale pravo vaspitanje našega mlađega naraštaja u jedinstvenom nacionalnom duhu. Ovaj je zakon zauzeo i široko polje narodnog prosvjećivanja i u tome je za naše (prilike još veća njegova prednost. Gajret je toliko puta isticao potrebu ovoga za­ kona. Čak za vrijeme Gajretove 25-godišnjice na kongresu intelektualaca, clata je naročita pažnja na­ rodnoj prosvijećenosti uopće i narodnoj školi napose. U tome pogledu tretirana ?u sva važnija pitanja pro­ svijećenosti i izglasana je rezolucija, koja obuhvata sve važnije tačke toga pitanja. Interesantno je sada podvući sva pitanja tih Rezolucija u koliko rijješavaju ovim novim zakonom o narodnim збонатпа. Na prvome redu valja napomenuli našu tošftu ranu, što smo je toliko godina trpjeli za vrijeme tu­ đinske uprave — mali broj nar osn. škola. Cijele općine sa ogromnim brojem naših sela, ostale su bez svoga hrama prosvjete. Naročito mi muslimani osjetih' smo tu ranu. To se eto na prvome mjestu konstatovalo n našoj rezo­ luciji, moleći naše kompetentne' faktore, da to što prije poprave u ovim krajevima naše otadžbine. Za 11 godina našega Oslobođenja i na podizanju osmov. škola postigao se danas zamjeran uspjeh. Š k o l e s e n e p r e s t a n o p o d iž u po n a š i m s e l i ­ m a. Novi zakon to i nadalje predviđa i omogućuje da se što više podiže narodnih škola (glava III. § 1 7 -41). § 17 glasi: Osnovna škola će se otvoriti ondje gdje u okolini od 4 km u poluprečniku ima najmanje 30 djece obavezne za školu. § 22 glasi: Dužnosti upravne općine za školu su ove: dati potrebno zemljište za školu, Školsko dvo­ rište, igralište, zemljište za praktičnu poljoprivrednu nastavu, učiteljski vrt, učiteljski stan i t. d. Po § 23. općine su dužne izdržavati školu, a po § 33. onim općinama koje nemaju propisnih školskih zgrada niti materijalnih mogućnosti da same podižu škole, pomagače banovine i država. Da se što više olakša i ubrza rarl na podizanju škola § 35 donosi: 2 osniva se državni školski fond pri Drž. Hipotekarnoj Banci, kome će se svake godine iz državnog budžeta dodavati potrebna svota, dok ne dostigne ukupno 150,000.000 dinara. Iz toga fonda će se davati samo zajmovi za građenje novih zgrada za škole i stanove učitellja obuhvaćene ovim zakonom. Zajmovi za gra­ đenje novih zgrada prvenstveno će se davati mjesti­ ma gdje škole uopće nema. Pa dalje glasi: Siroma­ šnim Školskim općinama u kojima je najmanje 60% nepismenih, pozajmica se daje samo manjom kama­ tom ili bez kamata sa rokom1od 20 godina. U rezoluciji t a č k a 2) glasi: Da se Zakon o obaveznoj nastavi strogo provodi i da se bezuvjetno protegne i na muslimansku žensku djecu, a u Zakonu § 2: Nastava je u narodnim školama opća i obavezna u cijeloj Kraljevini Jugoslaviji, a § 96: U školu se upisuju s v a sposobna muška i ženska dieca, koja do kraja dotične kalen­ darske godine navršavaju sedmu godinu. Ovim je eto — hvala Bogu! — jednom riješeno za nas muslimane posebno vrlo važno (pitanje, jer naša ženska djeca bijahu do sada kroz čitava dece­ nija miraoilažena i zaboravljena, a počevši od na­ redne školske god ine 1930/31. m o r a ju i m u s l i ­ m a n sk a ž e n s k a d je c a p o h a đ a ti n a ro d ­ n e š k o le . § 60 glasi: Sva upisana djeca moraju redovno dolaziti u Školu. Za izostajanje su Odgovorni rodi­ telji ili staratelji ,a i oni koji bi školsku djecu pri­ mili u službu. T r e ć a t a č k a rezolucije traži, da osnovne Škole dobiju produžne tečajeve u kojima treba da bude zastupljen što jače praktično privredni pro­ gram, a po § 7, 8 i 10 novog Zakona narodna se škola dijeli na osnovnu od 4 godine i na višu narodnu školu, također od 4 godine. Redovna je nastava i obavezna uopće u tim školama, samo djeca koja svrše osnovnu školu mogu nastaviti nauke u građanskoj Ш srednjoj školi a mogu ići i na zanat s kojega će opet pohađati šegrtske tečajeve. Po selima produžne škole mogu se skratiti i na 5 mjeseci, a biće pri­ vrednog karaktera. Tako je ovim zakonom predvi­ đena redovna nastava koja traje 8 godina. T a č k a č e t v r t a rezolucije traži »da se iz razloga vjerske osjetljivosti, kao i iz razloga kultur­ nog i nacionalnog jedinstva ukloni iz Školskih udžbe ni ka sve što može da povrijedi vjerske osjećaje, s već § 1 Zakona donosi: Narodne škole su dr/avnp ustanove, čiji je zadatak: d a n a s t a v o m i v a s p i t a n je m u d u h u d r ž a v n o g n a r o d n o g je d i n s t v a i v j e r s k e t r p e l j i v o s t i , s p r e - �m a ju u č e n i k e za m o r a ln e , o d a n e i ak ­ t i v n e č l a n o v e d r ž a v e , n a r o d n e i d r­ ž a v n e z a je d n i c e . T a č k a p e t a rezolucije traži, da se pri stal­ nom kadru u vojsci održavaju analfabetski tečajevi sa stalnim učiteljima, a § 153 Zakona potpuno sa­ giasno tome rješava i to važno pitanje. Rezolucija u svojoj š e s t o j t a o c i naročito se osvrće i na prosvjećivanje širokih masa naxoda) a novi Zakon o tome važnome predmetu donosi cijelu glavu XI koja obuzima široko polje toga Tada koji će se organizirati na sve strane tako, da ć e n a š a n a r o d n a p r o s v je t a u ć i i u n a jz a b i t n i j e k o l i b i c e n a š ih s e la . Ovaj je zakon i inače mnogostran i napredan a davna je potreba naša i mi ga od srca pozdravljamo sa željom, da što prije rodi zdravim i korisnim piođlom po cijelu našu dragu otadžbinu — Jugoslaviju. Hafiz H. Busat/ić Novi krivični zakonik i višeženstvo ■ — Upozorenje našem svijetu — Kako je poznato islamski vjerski propisi dopu­ štaju da jedan musliman može imati u braku i više žena i to samo dio četiri u isto vrijeme. Ti propisi potječu iz jednog ajeta u Kur-шш koje u nbiejmm prevodu glasi: »I ženite se s onima koje vam se dopadaju po dvije, tri i Četiri. A ako- ste u strahu da nećete moći biti pravedni prema ženama, a vi samo jednu. (Surei Ni sa). Po tim propisima, i ako su oni u zapovjednom obliku, ne naređuje ee vjšežeftslvo, nego se samo dopušta i to samo i isključivo u izvjesnim slučaje­ vima, jer drugi dio pomenutog ajeta naglašava da može biti bojazni u pravednosti prema više žena, pa naređuje jedhoženstvo i daje mu prednost nad višežemstvom. Islamska pravna nauka ženidbu uopšte prepo­ ručuje, jer u jednom ajetu, u Surei-Nuru, Bog dž. u Kur-anu veli: Ve enkihuT ejama.... ■ vjenčavajto ledična i dobroćudna (ženska) lica, a Hazreti Mu­ hamed a. e. opet u jednom badisu veli: Ženite se plodite s e . . a u drugom hadisu veli: Brak je moj pravac, pa ko se od tog pravca udaljuje, ne pri­ pada meni. Ali pošto bračni život iziskuje mnoga fizička, mo­ ralna i materijalna sredstva m spokojan i udoban život u njemu, to islamska nauka stoji na tom sta­ novištu da je veliki grijeh ženiti se onom licu koje ne posjeduje potrebna fizička, moralna i materijalna sredstva za bračni život i sa jednom ženom. Stoga h. Muhamed a. s. u jednom drugom hadisu veli: 0 vi mladići] ko je od vas u mogućnosti neka se ženi, a ko nije, neka svoju strast postom ublažuje. Dakle, ni jedinoženstvo nije imperativno naređeno, nego je i ono vezano uz mogućnost vršenja bračnih potreba i snošenja posljedica. Dopuštanje višeženstva, po islamskoj nauci, pravda se time što žene imaju mjesečna pranja (pe­ riode, hajd) u kojima nije dopušteno polno općenje i što iza porođaja, kroz dosta dugo vrijeme (njfas), nije dozvoljeno polno općenjje sa ženom i lo iz zdrav­ stvenih razloga u oba slučaja, te što jedna žena može tako oholiti (i dugo bolovati) da postane posve ne­ sposobna za bračni život i Što može biti nerotkinja, a svrha je braka množenje potomstva i t. d. U prvom, drugom i trećem slučaju, (hajd, nifas, bolest), mužu koji se ne može suzdržati da polno ne opći sa svojom ženom kroz dotična vremena, da ne bi griješio i preljub pravio (zina), dopušteno mu je da se oženi još jednom ženom, ako je u stanju rlvije žene u svemu podjednako izdržavati, a naročito prema nijima strogo pravedan biti. Kad muž želi da ima potomstva, a žena mu je nerotkinja, i u ovom slučaju može se on na nju oženiti, ali i ovo je do­ pušteno pod us-lovom mogućnosti izvršavanja jedna­ kog postupka u svemu prema obim ženama. Ovia uslovno ograničena dopuštenja višeženstva, pošto se zloupotrebi ju iu i profanišu u islamskom svi­ jetu, primorala je, u novije doba, neke države, u kojima su muslimani u nadmoćnoj većini, da тге do­ puštaju višeženstvo, pa su ga ukinuli i zabranili. Višeženstvo kadi nas, iako je bilo dosta rijetko, u najnovije doba našla je potrebnim i naša država da ga krivično progoni i na taj način da višeženstvu i u nas učini kraj. Stoga su u novi krivični zakonik, koji stupa na snagu početkom dojduće godine 1930., uvrštena slijedeća krivična djela protiv braka i to: § 290. Ko stupi u novi brak, i ako se već nalazi u za­ konskom braku, kazniće se strogim zatvorom. Isto tako kazniće se i lice koje, iako neoženjeno, ili neudato, u ovakav brak bude stupilo zna­ jući za brak koji već postoji. Zastarevanje ovog krivičnog djela počinje teći sa prestankom ranijeg braka, § 291. Ko, stupajući u brak, lukavo prikrije od drage strane kakvu činjenicu, zbog koje se brak može 3 �oglasiti ništavim, ili rušivim, kazniće se strogim zatvorom. Isto tako, kazniće se i ko drugoga lukavim ob­ manjivanjem, zbog koga se brak može pobijati, na­ vede da s njim stupi u brak. Gonjenje se preduzima po predlogu, i to samo onda ako je brak zbog prikrivene činjenice, ili zbog obmanjivanja, oglašen da ne vani. § 295. Ko, znajući da se brak može uništiti, pomogne da se izvrši vjen5anje, kazniće se zatvorom do tri mjeseca. § 399. Vjerski predstavnik, koji vjenča lica između kojih brak po zakonu nije dopušten, kazniće se za­ tvorom ili novčano. Istom kaznom kazniće se i vjerski prestavnik koji vjenča lice koje je ranije stupilo u brak, po propisima ma koije u kraljevini Jugoslaviji priznate vjeroispovjesti, ili koje je nanije zaključilo građanski brak. Ako brak ostane na, sn«zi, vjerski prestavnik će se kazniti novčano do 5.000 dinara, a sud ga može osloboditi od svake kazne. Prema tim zakonskim propisima (§ SžfiGJ boji važe od 1. januara 1930., iako ne stoji u njima da je višeženstvo zabranjeno, stoji to da je atupiamje pnred postojećeg braka u drugi brak strogo kažnjivo, a što '• je strogo kažnjivo, razumije Se, da je u isto doba i nedopustivo, pa se ima smatrati vršenje takvih djela zabranjenim, jer su strogo kažnjiva. Kad se uzme u obzir da se muslimanski brakovi kod nas sklapaju pred šeriatskim sudovima, odnosno pred ovlaštenicima šeriatskih sudova (imamima), po gornjim propisima (§ 399.) proizlazi dia ni šeriatski sudovi ni imami neće smjeti vjenčavati oženjena i udata lica. U takvom slučaju, džematski imami tak,im licima ne smiju izdavati ni ilmi habera (potvrdu), jer je to sve kažnjivo zatvorom ili novčanom globom, i onda ako brak ostane na snazi. Usljed tih zakonskih propisa, šeriatski suldlovi neće smjeti sklopiti ni mješoviti brak u slučaju kada jedno oženjeno ili udato diče pređe na islamsku vjeru, pa bude zahtjevalo da, pored postojećeg svog braka, sklopi novi brak pred šerijaitskim sudom, jer je i to kažnjivo i prema tomu nedopustivo. Ovo isto vrijedi i za onaj slučaj kada neko, pored postojećeg svog braka, sklopi drugi brak izvan se­ ri atekog suda i bez njegova ovlašćenja, pa bude molio da se taj đnigi brak pravno valjano sklopljenim oglasi u svrhu registriranja kod senatskog suda, jer je i to kažnjivo, osim slučaja da dotle prvi brak bude raz­ veden ili razvrgnut. Gornji zakonski propisi, kako se vidi, učinili su uglavnom kraj i u našoj državi kako višeženstvu (po­ li gami ji), tako isto i famoznom prelazu iz jedine vjere u drugu, kad se taj prelaz čini radi nove ženidbe uz postojeću ženu. ) - P R IV R ED A Предавања из задругарства за сеоску омладину Пише: Инж. Шернф Бубнћ, в. д. директора Инж. Пољоаривредне Ш коле у Бутмиру III. ПРЕДАВАЊЕ. Питање: Ha какве je основе било постављено пословање Задруге Рождалских Праведних Пиоrrapa? Одговор: Пословање Задруге Рождалских Праведних Пионира било јс постављено на овим основама: Задруга продаје своју робу no тржној цијени, a добит се дијели на крају године међу задругарс ирема вриједности купљене робе. To појачава продају робе из задружних складишта, a задрузи oc­ ta ју преко године вишци за њсзипо пословаље. Ово je за задругаре опст пека врста пггедље. Ова&ва noдјела добити највеће je дјело Рождалских Пиопира, које je осигурало успјех потрошачким задругама. 4 2. Херман Шулце — Депик — отац занагпмјснаг задругарстна Н а п о м в н а : Развигак индустрије у прошлом вијеку имао je хрђавв посљедице за занатлијсии еталеж у Европи. Занатлије нису могли да коккуришу ( да се такмиче) са фабрикантима, koJiH су производили и продавали своје производе јефтиније од занатлија. У какво су стање запали занатлије тада, најбоље взздимо данас на налгам занатлијама. Некада ce je код нас сматрало за велтсу срвћу посгати самосталним занатлијом мајстором, a нриједни занатлије — мајстори били су уважени Jf имућни људи. Говорило ce je : »Он има знлатне руке!« У посљедње доба и код нас све ce мање занати исплаћују, a аанатлије почиљу ce опћенито сма- �трати сиромап1ним овијетом, Фабрички производи, нати домаћи и страни, оаиромагаите занатлије. Ове невоље за занатлијски оталеж настале су у великим европским државама много прије него код нас, пошто се je тамо ћ индустрија прије почела развијаки. Зато су у твм државама занатллје лочели да мисле, како да се помогну, те најпослије увидјеше, да им je једини стас у задругарству. Ајш највише заслуга за аанатлијско задругарство стеч еХ ер м ан Ш у л д е и з Д в л и ћ а у Њем a ч к о ј, који постаде оснивачем занатлијског аадругарства. Зато je потребно. да се укратко упоонамо cr његовим радом. Питње: када je живио и шта јо радао Херман Шулце — Делић? Одговор: Херман Шулцс — Делић живио je од године 1808. до 1883. Видјевпш биједу занатлија у своме мјесту. Шулце je размишљао и најпослије сс ријешио, да занатлије удружи, како би ови могли имати исте повољштине код праизводње и продаје као и фабриканти. Ово ће посгићи у првом р^ду тиме, што ће куповати суровине на велвко, лошто се куповином на великО суровнне јефтиније купују, a клда се суровина јефтинвје купује могу се и проговоди јефтиније продавати. Даље ће аадруга омогућити задругарнма, да купују суровине на r<> тово, a за готово се увијен јефтиније купује nerc на вересију и занатлија задругар веће бити ав висан од трговца који продаје суровине. КупуЗУћл на велико и за готово задругари he добвти v бољу робу, абољаробаувијекима бољу дрођу. Када су у задрузи, занатлије he лакше добити кредит и под повољнијим условима. To су главне мислн, које су водиле Шулце — Делића, да рвди на оетвању занатлијскот задругарства. Године 1849. основао je Шулцс — Делић прву задругу дипелара и столара за куповину суровива. Затим основа задругу за давање кредита занатллјама, да би набавку суровина могли вршити за готово. Убрзо приступв оснивању задруга за продају производа, затим задруга за набавку животних потреба и на крају наотојаше да занатлајс споји у велике заједнлчке радионлце, које he радити на ;и,једнични рачун удружених занатлија и овим давати посла. Поред тога ирактичног рада, Херман Шулце — Делић заслужан je и ради тога, што je иодно пелику пропаганду за своје задруге, a тиме и за задругарску ствар уопће У години 1859. сазва и конгрес њемачких задруга, на којем се ocuona Снвеа за заштиту заједничких задругарских интсрсса. Овај рад Хермана Шулце — ДеЈшћа показује пуну слкку разнитка задругаретва; све гране задругарства длојвне су у једпу цјелину, a над свима стоји и води их велика и неуморна пропаганда за задругарство. Kao и дапас тако и онда осјећали су неуморни задружни радници, да аадругарству нај више смета велико неразумвјевање несвијест управо оних, којим задругарство хоће да помогне. Фридрих Внљем Рајфајзен — oiag псљспривредног задругарства.*) Н ап о м е п а: Рождалске пиоиире могли би назвати трупом задругарства, Хермана Шулце-ДеллКа мозгом, док je Фридрих Виљем Рајфајзен заиста срце задругарства. Он je дао пулс задругаргтву иише него ико другн. Рајфајзси ис виђе у зеленашима богаташе, a у малнм земљорадиицима сиромашнс људе, него у ирвим виђс људс без срца, a у другим људе без помоћи. Нссгаде милосрђа — наотадо биједа међу људима. Али душа треба да има тијело, милосрђу треба наћи мјесто на овом свијету. Ii Рајфајзен, као и напрнјед спомеиутн иретече, нађе мјесло милосрђу у задругарству. У увајамном номагању лежи cpcha свих људи, сви били oim бадати нли онромаиига. Задруге су вајбољи и наједноетавнији иачин узајампог помагања. Питање: Прикажи укратко жнвот и рад Фрш дриха Рајфајзена. Одговор: Фридрнх Виљем Fn)<|!iQ.j:K,:ii",e) рођеп Je у Х м у у Њемачкој 30. мартаО 1818. Његов отац, нр^дрједник мјесне општине, умре ускоро (1822.), оспвивши жеиу са деветгро дјеце. фамилија бијаше веома многобројна, средства за издржавање вео ма скромна, да би Фридрих Виљем, када je догаао у доба да похађа школе изван села, могао у ове да стули Његова обука остала би само на основној школи, да нвје било свештеника Сајпела, који, изненађен бистрином дјстета, поовсти трст године, да му даде потребну обуку. Снабдјевен овлм знањем од сеоског евештеника, а и великом љубављу за чнта њем, Рајфајзен уђе у 17. години као приправник за официра у артиљеријску школу. Ускоро, усљед тешке болести Рајфајзен капусти војску у 25. години и уђе у управну службу као секреггар у мјесту Мајену. Дније годжне послвје тога би му повјерепауправа општино у Велбушу. За вријеме ове службе Рајфајзен je вмдио, како зеленаши деру сељаке, то нарочито у гладним годинама 1846 до 1847. Да би изиукао сељаке из зеленашких руку, он основа пајtipuje јодну иабављачку задругу, а у децембру 1849. годапе прву земљорадничку кредитну аадругу у једном малом прусвом мјесту. Ове прве Рајфајаенове задруге биле су нише доброчмна друштва., у којим јо Рајфајаен окупно имућне људе ради помагања сиромашних земљорадиика. 'Али пошто се оваквс задруге нису *) Види љегову слику у броју 23., год. 1929. 5 �моглв дуго олржати, Рајфајзен, стекавппи лскуство, основа у години 1864. прву праву земљорадничку кредитну задругу no примјеру Шулце-Делићевом. Није више онај који прима кредит изван задруге, него je одговоран члан задруге. To je права задруга, коja се оснива на самоломоћи задругара. Премда се je држао примјера Шулце-Делићевог к.од оснивања ове прве задруге, илак Рајфтјзен у многоме се разликоваше од Шулце-Делића. Он задругу прилагоди потребама пољопривредника. Ево главних начела на којима je он основао својо задруге: 1. Задругари јамче цијелим својим иметком за послове задруге. To je тако звано неограннчено заједничко (оолидарно) јамство (гаранција). Ово неограничено јамство управо je најважнија ознака Рајфајзенових задруга. Поједини сељаци су сиромашни и тешко долазе до јефтине и лаке личне вересије; сви скупа оељаци-задругари имају велики и сигурни иметак, те могу лако доћи до јефтине вересије (кредита). Када се познају нема опаснбстида he бити изиграно љихово повјерење, жоје Дају задрузи ћ појединцима, који прено аадруге траже кредит. Али да би- била сигурност већа, зајмови се дају уз јемство још двојице гуз обвезницу. 2. Исшггује се, због боове сигурноета, кажа* je живот — владање онога. ;оји тражи да се лрими у задругу. Нвваљалцима-л пропалицама нела чје ста у задрузи. To je од велике кориоти, he a тако многи поправиш, да би могли постшт 34другарима. 3. Дјелокруг задругг протеже се вајАитв ва једну сеоску спштиБу, и то управо због олога што смо напријед навели, тс јест, да бл се задругари међусобно добро лознавали. 4. Главна скуппгогаа задруге одлучује, до које he се висине давати кредит задругарима и под који интерес. Нема дакле самовоље појединаца, него je ту воља евих задрутара. 5. Дозвољено je давати кредит и на дуље рокове. Новац који се улаже у пољопривреду обрће се обично само једанлут у години, a често лута треба чекати и више година, да се уложени новац добије натраг (куповање справа, прављење зграда, лоправљање земљишта, куповаве стоке). G. Из чисте добити задруге оснива се резервни фонд, који се не може никада дијелити, a осим To­ ra и један помоћни фонд, који he служити за господарстш задругама. Ради овога издржаваља водио je најприје једну малу трговину с вином, a затим je био управитељем једпог осигуравајућег друштва. He само што се није лично користио са obo­ jim задругама, него их je још из својих скромних средстава ломагао. Године 1870. огвори Рајфајзен једну штампарију у Нејвиду, да би издавао књиге за пропаганду својих кредитних задруга', и да би одговорио на нападе ошјих противника. • Године 1871. створи Рајнску Задружну Банку, која je требала да помаже оне задругаре, којим je лотребан кредит. И најпослије основа Рајфајзен и Савез Земљорадничких Задруга, којем je било стављеш^у задаЉу, да помаже, савјетује и прегледа рад свих задруга. Годлне 187^. отпочне са издавањем Јшста »Задружни Гласник«, којим je упућивао задруге у рад, Kao и Шулце-Делић тако и Рајфајзен заонова све устланове, све гране, које су и да-нас задругарству потребне - задруге, задружни савез, задружву банку ж задружви часопжс. 11. марта 1889. године умре Фридрих Виљем Рај фајзен — отац иољопривредног задругарства. »Правила и пачела која нам je дао Рајфајзен морамо увијек имати на уму и када нас прилике или закон приморају на неку лромјену, треба да се чувамо да не буде то на штету суштине начела.« (Шарл Жид). (Наставиће се) **) Један дио ових података уает ie дословно нз »Земљорадничке Задруге«, св. 2, год. 1929. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 6 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Поацравна депеша Њ. В. Краљу Приликом свечаног отварања Гајретова Шргртског Дома у Capajtey на рођендан Њ. Вел. Краља, гредсједник Главног ОдАсра Гајрета угутио je следећу поздравну депешу: Кабинетсној Канцеларији Његова Величанства Краља Београд У име Главног Одбора Гајрета и његових мнсгабрсјних сарсднина и пријатеља ширам миле нам Краљевине који, последњих месеци, a нарочито послв епгхалнсг анта Његова Величанс1ва Краља нојим су >нинуте истсријске границе, лолучују даномице сне то nefre успехе међу свима слојевима муслиманснсг дела нашег народа и ноји данас на рођендан нашег љубљеног и славама овенчаног Владара, Његсва Ве личанства Краља Александра Првог, Свлеже нови успех сес га деловања у стварању Гајретсва Шегртског Дама за стварање и васпитање привредничкаг подмлгтиа, слободан сам pa поднесеш Његсвам Врличанству Краљу као иајвишем доСротвору Гајрета најодушевљеније и најсрдачније честиткЕ и изрг.зе непонолсбиве наше синоеске оданости и љубави. Да живи Његаво Величанство Краљ Александар! Да живи цео узвишени Краљевски Дсм! Предссдкик Главпог Одбора Гајрета Др. Аидс Xieanfl*rcBMfe 3 (txвала D ^ r M n i K d Muit истар^оз 'Савета Шеф кабинета Иретседника Миипстарског Савета I V сподик Овет. Хођера упутио je претсгдваку Гајрета г. Др. Авди Хасанбеговнћу следећи доцјЈ*: ' *Телеграм, који 1сте упутили a свечаног 1отнаранн Шегртског дома Гајрета Госцодин Пречседннк Мивпстарсксг Савета примпо je. Црнеки рад Гајрета. пријатнс д и т у т поадравпма, телеграмсм упућеним, наредпо ми je: дл се Вама н члановии! срдачно захвалим на пажњи. Изволпте примити, Госттодине 1ђ|етседниче, уверење о иом ппштоваљу.« Свечано отворење. Гајрешовог Шегртског Дома Отворењсм евог шегртског дома, Гајрет поетапља темељ својој широј акцпји међу нашом омлвдином. Огварааеи овог дома, Гајрет видно манифестује своје дсбронамјерве циљеве и, поносан на гвоје дјелс, отворено констатује да je његова акција узела сиажног маха у нашем нарсду, паха којп баairpa на стварним угпјесвма. Ha Рођендан Њег. Еел. Крлља, сбављепо je свечано отиирење Гајретовог Шегртског Домп Дом јс отворги у аградн Гшвше Хсрманове руждијс, na углу Тороманово ii Кочнпе уллцс. Двосирагна зграда, спола црвеио обојгнл, a унутра иотребно иреуређеиа, саетојн со n:i emim упрпвнпка дома г. Иемета Драче. канцсларнјс, скономата, учконице, салс за ааиаву. G спаваоница, трппардје, кухпн.с н нузгрсднлх про сторија. Све je лијено очишћсно и чисто обојенл. Сва одјел.еил t-y хЕгијенекн уређена, еобс ry орпчне н пиднр п свуда јс лроиедено електрично осојетљсњс. кло п чесме. Осим ior«i уз агргду налази се пространо диориштс п још неке згрпде tako лл овај шсгртски дои пружа rnc потреГшо за један модсрии пнтериат — дом који може да примп око 100 пнтО’ мацп. Bch око 3.30 , кроа тихе улицс у близнни Дома, чуло се зврндињо и трубљење аута којтт су довоаили угледпе звакикс. Да канији дома сталцо се налалио ло један шегрт, са itcKHM члпном из управе Гајрета, a у тријему уирашшк лома, г. Драче, са секретаром г. X. Кукићем ц још иекнм чла]1овпма улраве Kojif су дочекЈталн гооте п уиодили itx у укусно уређену канцеларпју у којој со чекао свсчпни JiniicHiil отварања дома. Званицн су uenpeiTrtiio стидгли н кпда јс Han г. Велпмир ПсповиК ca помоћнпкол г. Др. Авдом Хаспибеговпћем, u дир. г. Ђуиовпћем стнгао, пш су за њпуа прешлп у укусно дскорисаиу салу, која je била застрта, Нплпмнма, у ирочелу нзлпоила се Краљсоа слик«, дс1;орлсана около државним аастлш[ц*1ма, на другом анду лплппнла ое слпка Прсстолонаг.1»сдши;а Петра нокропитсљи Гпјрета. noja je тпклђср декоpiioaua ca држаипим зампицамл, ca плафопи ппгјело <‘У лпмпс, oKiihoHe са деиор-шширом. коо што je била окнћеид и цнјсла сала. У врху сале постаољсн je велики стол, а мгто tuko и уздуж сале. Прочељно мјесто заузео јс г. Бпн којему je са деснс стране сједидг П^ссвијстлп Репс-ул-улема, а с лnjene страно iiovfuhiiiiK команданта дивпзије генердл г. С. МумџиК а до ✓ pr т,1ли су сс осталц угледни пвлппци, међу којимд су Onim: иачелник г. A МутеиглпН, подначелшн: г. Др. Давн* потиугвцилк т. БожпшЈПић, гђа Бстрпвић, гђа КрсмаicouiiH. замјекд: држ одвјелпгкп г. Ејуб Адсмооић.. дир. г. М. Пољак, влч. г. Алауиоиић (предоједник Напретка), г. В Ђурић, поручпик г. Д. 4PHrimSr. Jfc Дпорииковић, г. Чомара, г. 0. Mapuh и миоги другп угледии грођапп. У дку сале ааузео je мјесто мјешоовитн ђачки Гпјретов пјеилкл абор са npotJ>r г. Маћејовскин. ТЧлнп у 4.15 лодпредсјечник г. Ахмед еф. Eopnli orno­ me Јс свечано отпаратбе са лоздрпвом присутнпх гостију, паппшшкши нарпчтпо да се cpchmist ocjeha тто у овако зиа»јнђ« иоиенту може испред Гајрета поздравити г. Bana, пресвнјетлог Реис-ул-улему, који Je у евакој прилнци као вјерокн по^лавица нае муслимвпа мпого дспринсспо аа Гајрет. затвм ггредставнпке и представннцс разннх установа н прлсвјетно-културних друштапа које су увијек брвтски noua гали иросвјетно-културни рвд Гајрета, доздравио je представнпке штампе који будно прате рад Глјрета и за које зна да су првјатељи овог ггросвјетно-културног лруштва. Послије поадрава, г. Bopnh je у једнпм кратком глвору оцртао значај ове свечаности, нарпчтгто катласивши да ее Гајрет сретни« ocjeha што се ono отворење врши ва дап pnђења Њ. Вел. Краља. Илнпјевшн аначајне одлуке мудрог п внтешког Кроља, г. Bopirh je швршио свој говор, који je бво noupafacil бурним локлидпма 1В Всл. Краљу и Прејаспом Краљевском Дому Лослпјс гопора г. Bopnha мјешовкти ђачкиГајретсш ијовачки хор огпјсвао јс на свеоиће падопољстио државиу химлу, коју су прпсутни поздровшш фрпгстичппм аплаузом. Затнм je главнн ссЈфе.тар Гајрста г, Хамид Кукић манно ЛАрспвктпов ирошлпг тг будућсг ]рпди друштна Гпјрет ira иултурном iT привредно« лољу. Ca говорол г. Куклћа лпвршепа je ова лнјепа свечаност u некп су се гостн почелл алдовсљни рааплазлти, док су опет леки остапп да врегледају просторије omr дола. Прослат рођенАана Њ. Вс.ч. Краља у Фочи Прославом прпгодоц рођсндапа Њ В, Крал^а Алсксапдра I руководили су Мјеснн одбори Гпјрста и Иросвете. Псслије Ллагодарења у цркви и у џаишји био je дефппе војске пред спомеником Краља Ослободиоца, којом пригодом je свирала музика Гајретове Читаонице. 7 �Сиж гооти понуђежж су : ках вом , малжном, рахат-локу- Зати м су и т л 0 раане коржорациЈе на честитање начелвнку среза, међу којима се je особито пстипао заједничжж одлазак М јесног одбора Гајрета и Нросвете, noje je кроа гра-д мом н цигаретама И овом приликом аратвла читаоничка музика. К ад су представницж тих д в а ју м узика, као што то бнва вазда при Гајретови м прлредбама. одбора иавршжли честжтање онда je муанка сви рала хжмну на проолавж je оудјеловала В о јн а rana оба одбора до Гајретове чжтаонице. Проства рођендана Њ. Вел. Краља у Мостарском кшвикту Ha вече у f> сати кренула je велич&нствена поворка испред Просветиже атраде са бакљадом ж музиком на челу. и ове Године вао п прошлих у a пза тога je одсвжрала неке народпе комаде ж опет отл pa­ Рођендан Њ. Вел. Краљ а А лександра I. прослављ ен Je Гајретовом конвикту у Мо- Чнтав град бљеш тао je од многобројних св и јећ а и ватромета, a no околннм брдима горјеле су маптале, a из неброј грла стару на н ајсвечан и ји начив. Пл утврђеном програму свечаност je почела у 7-30 сати орили су се поклицж ж о вад н је Њ . В. Нраљу у вечер, к о ју je отворио управнжк кож ввкта г. A . 'Ежкић. П ослжје д р ж а вве хжмве пнтомац Ш укржја Бан џо одр- У 8 сати на вече у П росвегиним просторијам а одржао je врло дирљжв говор прото Мжлан К ујунџ ик, у жоме je ис- жао Je врло у сп јел о предаввљ е гнцао особите ааслуге наш ег милог К раљ а. Затим je лстакас ђорђевића- овај заједничкж жступ о сл авн ој Династжји Kapa* ■ i i ! i Пжтомад М. Буш атл ж ја декламовао je : П јесм у у сл аву Г ајр ета н Прпсвете п озж вају^и при П р и л и к о м о т в о р е њ о Г а јр е т о в о г и н т ерн ат а у Б а њ а л у ц и , М је с н и О д б о р c g п о с е т и о ц и м а и с а л р е д с е д н и к о м М је о н о г О д б о р а г. С у т вагом С а л и х а г и ћ е м (х) сутне, да и са и в с е угледају у то д а д а братскв в сложно А лвксандрова п реласка преко Д рине од A. Ш антића; вито- раде на вапретку в а ш е држ аве. мац Послжје говора одаслан je Eb, В Краљу А лександру I браојав ове садржжже: »Мески одборн Г ајр ета и П росвете М. С ади коввк »Ha обалама В ард ара* од В . Или>1а. Све су тачке паведене лв(јепо и прециано у салж, noja руководсћи аајед- кнчкж данатпњом прославом , и^пред мвигобројног сакуп љ е- je била увусн о декорисана и о свјетљ ен а. Свечаиост су п осјети ли : К о м авд ан т Јад р а н ск е Д ив. иог грађан‘‘тва в а р а ж а в а ју Еам на мн огаја љета«. Областж генерал г. Др. Б л а го јев и ћ , окруж нн лнспектор г. Ни- Иаа тога je пјевачки хар »Светог Саве« отпјевао хМво* raja љета«. кола Стилжновжћ, чланови М јесн ог Одбора Г ајр ета и многи и ајодличнији п р вја тељ и Г а јр ета . Иаа сврш ене свечаности гости су р:авом и цигаретама, a питомци чајем. Прослава рођендаш Њ. Вел. Краља у Гајретову кмвикту у Плевљу Рођендан Њ. питомци конвжкта В. Краљ а А лександра I. проолавилл су у Пленљу ж ајсвечан и је. Уочи рођендана улућена je воадр авн а депеш а К абинетској К анцеларији В. К раљ а, a управником сутрадан пржсуствовалж конвикта свечаној су довж у сви пжтомци п леваљ ско ј П рослава рођендава Њ . В. са вжкту изврш ена je срдачпо алж Tora дана у 15 еати одржана je свечавост у просториЈлма Гајретова Д ома. Ha свечажости су питомци копвикта мжх пжтомаца, лихагжћа. п аузев Краљ а п р едсједн ж к а М јесног Програм се састо јао: Конвикта г. Би оградлија иоздравжо je госте и аахвалжа на увеличавањ у жрославе. сл угам а Н>. В . К раљ а з а ослобођењ е деклам ац и је, ћ аак у ск е (чаја). говора једн ог totodo одбора са- г. Cft- Иа поадравпог говора управнигса к о вв и к та ; 8 у баљалучком кон- скромно у кругу пијежо декламовали пригодне ватри отске пјесм е, a управник им црном Прослава рођендана Њ. Вел. Краља у конвикту у Бањалуци Њ. џ амији. почашћеии етарж јег питомца о а ва ч а ју и у једи њ ењ е; и заиа три �Прослава Je сдржапа у 4 сата no нодве, a иза тога су лнчнн дилетАвта. Ндкон овот, ha ллбавн Je насталс одличнп гвтсм ц и п р и су гтсаал н баклади у е сати на вечер пред бан- весеље, нгранке a вапокон биравве крдљице љепоте, те je ка- г.ком палачоМ| ГДЈП je Foiapuo градсначелник. chg Прослава рпђендтш Њ. Вел. Краља у Горажди скрутиниј проглапио реаулта.т гл а са а а којим ее ваабира гђица Нада,Товаповићепа студентица врева, краљнцам ље- послнје Бола но^н у впјвећем иееељу н распсллжењу пао аабпву у nepnci Гајрета, влн je био спрттјечеи у roj на- поте aa град Бое. Крупу у год. 1B30. Н ајпдлвчвнје порсдице града Крупе давале су мјери, na je са среским начелннкои госп, н гђом М влутвпом Терзвкем топ Ha нсву Годнну бно je Мјесни пдбср у Горажди аикапрнредио на рођевдан Њ, Ћ ааједнидн са Прсевјетои. И свог пута Ј^раља сијело у био je материјални ti расположење, унијелц су у пву здједво аабаву духа n раеполс успЈеж слвб, дочвм je иоралнв угп јех бно врлс добар, јер je зиеља заједво са п ом енути1£ учнтељидвма нначе Гајреловим бнло да аабави сељнка, који су удаљенп no 10 кн.пометАра пнтомицама. пд мјеета. И приликом све забаве бнла je рааних сметан,а и Овом приликом Гајретов je одбор аахвалав овдашаем одвјетпину г. Н Драчевцу због тсга јер Je адбору ставво ва расположење свој гласпвир, a натпнм учвтељицама гвој дом аа пробе. noieniKoha. М атервјалнп првхсд био je Дин. 1.500.— , те je лапало Гајрет и Пргенјету no Дин. 750.— , noja je гвста Beh в Дозначеда Глвнном Одбору, Од чланова Мјесног одбора под приредбе ове забаве ва ПЈЈОславп рођен&тп Њ. Врл. Краља у Женском кон викгу у Сарајеву рочито je много жртвовао трудл члан пдблра градоначелнвк У овдашњем котгввкту прсг.лављен je дан рођења Њег. Вел. Нраља каа в десадањ ш година. У очи -гсга дана упуНена je депешп Кабинетској Канцеларијн Tfc. Вел. Краљв, у Kojoj су честитају^и иајављене лвјепе ж аље 0"далпњл1 пвтомица. Ha дан рођења у вече, у 8 сити, прнређенг je аабинпо нече оа врсграмом: Александру — рецнтује шалић, бввш а Гајретсва питомвда. Пред гаму звба.ву и за врнјеме аабаве пред Хотел Круno^ грвдокд оп)шна je удеснла посебнс р асвјетљ е»е га лампионима н laBJBftua Нпаче- чнсти je прнжпд аабеве Цвн. 5-245.SO. Fajperoeo kaćaea jу Оџаку 1. Предаваље, говорн пвтомнца III. Еајрсви}! 2 . Краљу г. Еошко Зељнгнвћ и чланица учптељида г!]ица Ферндп Ш - Cl, ФнлвиовиЛ; 9 Отарбини — рецитује М. Махић; 4. Прољетни осмјех — л ;ева уа пратњу клавира A. Куленовић; В. Сложно 6paio — рецитује Д. Л окиић; 6. Повратпк — ua нлапвру сввр а Ф. Ор-ман; Ha шпиџ|јтиву повјереннва Гајрета гг. Сејфудина Maглајлића н Арифа Хдфнза Џанавовпће те гг. Ибрахима Брквћа n Хамдије ГПа^нрови^а сдржана je ва рођендан Њ, Вел. {(раља, ha 17. децемСрА np. год, Гајретова аабава, у О^јлбу (срез Дервелта], чији je чнсти лрижод нанво Двп. 1.680.— . Ha овон мјегту морамо истаквути да гу ову авцнју гћим 7, Ш аљиви ионолот — извод!! tž. ПрпЛЕћ. П ослије павршеног прогрљма п гдвјељ ен с je литсиицама колача, аатим пола сата нграње. силама плтБпмаглли среокц нвчелнвк г. МипдрАт Мнлпвановић u опћпнски начелпвк г. Хилио Карић, na ч е у у им тотпа iBfljE Г ајр ет о ве за б а в е и прир?дбе Величанствена Гајретова забааа у Bor Крупл Забвва je одржана у просторнјамА Муслпманске Чвтаабп ц р , Мјесни одбар Гајрета прнредпо je 17. X II. о. f. у Boe. Набапа je олржвва у галjt Хотелв-Крула a бвлл je неомбпго тернјалнс nncjeten n je каЂп мпрално leno n ма- успјела. Готово су пначе ћ одлпчбг цпјели Гајретове прпграм аабав§ нЗВоДЕСпе учнгељнце питоипце гђттце Саиија Коми^. Абнда K a­ paš ACflHnnuIi, Рагемл Rjnanh n Ферпда Пашалнђ. Отпочела je аабава Бредааааем ппзиатог Гајретовог радеивка r. Османа Реџића, учитеља, в з Бижака; затим je Koja пна врло мале лросторнје, тако да се Je полосвнЈета млрало псвратпти куЋама, јер нису моглв увв^и. у просториЈа Круги аабаву у псчаст рођенадава H jei. Вел. Крада. бичпп внла учител,нца Ферида Новјережшзч су нсчелн сакупљАти н прилоте у наравв no селимд ,те гу у том поелу н усојели в еакупшш око 2.700 кг кунуруаа д шпепнце. Прва Гајретпаn anfiaaa у Урошсвцу 15 децембра lfi2 0. аакааао je Мјесни одбор у Урошевду врву своју аабаву са позоршпним комадом s'Ha.nn под чергом^. Поепто je сва врва забава, која Je уеледлла ускоро п за осБиватЕА одборА, п сбзирси na то, да еу овдаш пп муолп- Патпалпћ голо пјепала in je r iie Селпмбега« уз глпоовпр прат- манн ča приличпо неповергња гледали на пву устапгву, М јг. n,y учитсљвце Рисеме Бјаки^. Велпка je акустпчна снла Х с- онн одбор je имаз na циљ што nehy моралну нппредност, n тела Крупа дала иеном иначе одличнам гласу суптилну n материјалиу страну тек толикп да бл се ттоБрнлн режијски трсшковн. Ha забвву су бнли лозватн И Гајретовн пријнтељп опојну Баланжоличност, многобројна публнка oznojena iteним гллагем панетпеиа опојном njenuflu олушала je заносно n беа дага, док се свртаетасм пјесме н н јс претворпла у је- na Свопљл, Велеса и других меота. који су се радо п ода- гвјдпвтијп . авали. У саном Урпшевцу одалп гриђинства бпо je обилан, с обаиром да je ово rn.no мјесто- Бруто приход je бео Днн. Потои je слпједио дует п јсвањ е Сампје K ombIi n Фприде TlaшалнК уп гласовпр пратн^у пгиенуте учитељпце Зјакик. И 1-600.— a чист прпхад Дпн 1.067.— т. ј. BaFon псд^ире-њп свнх рсжпјскнж трошковА. Ште je најлпскавпје, Одбор Je ова je ствар уелјела в взлавала сллно одушевљење, уперен д а je углед да сада мпло погшптог Гајрета у оввм крАЈевнма. подигнут h a досгојну виопну н да су гвн п р и еутнн билп псгодоп забаве лосве задопољнп. линствену душу и једпкствени глас овација и Другн дио npcrpa'Mfl испунилн су ЂПротганицама« noпориптнии тсомадом пд r. A. Мурпдбегпвп^а. Главве улоге имале су горе поиепуте учитељнце ie Г ајр етгт гптомад гпв- Одушевљепп успехлн прве забане, сдлучио je Мјеспп паппјалад г. Ибрахпм Зукаповлћ п овдашњп учитељ г. Стп- одбор да у част рођендана Њ. Е. Крољ а одржп на дан цић и rn први у улози Фуада, л други Овај одлнчпн позсрншнп к о д а д п СВПЈИМ снжеои, својим рефлексијама в евојсш п н цлЈатпвс« саи no себп nuao je нај- децембра другу своју забапу га позорншппм комадом а Сугеди^. Пошто je Урошевац мало пеето, a ф ннласнјска криал немплостнво лрнтнгла овдашњн живаљ , то je Одбор pemno бољег терена батп у Е ос. К Р Ј7111 Ћа Је рааумљпвп, да je naрочито усппо, a нарочтпо клд еу га првређивалЈЈ тлко ОД’ Да би лзбегли режије.кђ трош ксве, аабаву су дали у зајед- у улоли Алијаге. 17. да у пнак оданостн Н>. Ћ Крпљу, сву авбАву дрде бесплатно. 5 �ппцп cn гг. офкцприма онд. гарнизонп,, који су платили нузпку, огрев, светло, чшпчеље и дрКако na прпој, тако п на другој аабапи. ттоздравпо je госге прсдседнпк одбора г. Селмаповпћ л упоанао присутне о досадањем раду Гдјрета. И друга аабава доттринела je мора.пног успеха, тс су се многк и јавно зохпалили пајтоплп јпм рсчима Гајрегу п пожртпопнпм рпдннцлма aa добро Краља п Отаџбине. Одбор се ови.м пугем иајтоплпје аахваљујс гђпцн Радмилн Димитријепић. учитгљпци Жсчгскс ппнптске школо п г. МплутИЈгу Мојспловпћу. (тарешинп станпце, којл ry Пплп узслк учеЈића кло дилеиштгг у обје забавр Мевлуд-и-шсриф Гајретот Женског О()бора ;/ Сарајеву У педјељу, 22. децембра лр, год., приредпо je жонски одбор Гајрета у cnnua просторпјана Гвјретова женског ивтсрлата мувлудп-шериф који je успиа изннд сваког очекмлња, nao mi један досада сдржани мевлуд. Ha мевлуду je блло лрлсутно око 500 иајулгеднијнх сарлјевских гасаођа муслиманкк, Hn мувлуду су пали слиједећп прплсзи ла Гајрст: По Лив. 100— : гђл др. Хллка Хасапбеговић в Лебибе х, Мехмедбашик; no Дии 50,— : Сејде х. Мехмедбашић Факет х, Tvanih. Лпша х. 4eiirnh. Мутевелпћ Мемпуна, Глврлнпапетаnoniili хлнума. Насихп х. Шлхппагић. Meimili х. Сејде х, То- Гајретова забава у Коњнцу Ha s. децембра 1920. приредло je Мјесни одбор у Ko­ m u ^ годпшњу забаву у лросторнјама Дома Св, Cano. Заблва je бпла вр.то добро поејећена од грађлпства. јер je сам т.омлд драла »Абдулах ллшл« од Bainaniha прпвукао to. ihi.o погјотпоца н из Ohoaime Коњлцп. na чак п иа Могтара je било неиолпко гостлју. Дллстллтл еу олпгрлли своје улоге одлпчно. ларочнто гђпце: Дегакка Гллгореллћ. Славојкл Mvжirjeoirh, AhKi ГллгоревпИ. Десллла Ж' ,ка Фппка Хлнке. Десанка Мужпјевић п Eopuica Брборпћ. Блрочпто je лпјеве декламовала гђпца Сенпја Дплдаревић дсклпмацпју Протеп тору Гајрета Њ. Kp. Bnc Престпиасљеднпку Петру. Да je забави пспола опако лпјепо. Мјеснп одбор се захваљује г. Атпф еф. Дизфлревику, учптељу тт г Мустафа еф' Ћпшику, пресдсједнпку »Итлхада. hii Мрстара, воји je догало лично са гнрдерсбем друппЛ 1Итпхад« чржвливши труда H ir времена, na je многе недастатке дилетаната лсправио проборавшшш лва дана у Кањицу — Након свршелсе комах^п *распрод&је томболе. блдаал je краљвца забаве. Илбор je пао ла дражесну гђпцу-Длилеу Софо. У пајљешпем расположеп.}", гости гу се забалљали да зоре јер je тамбурашгр- лбор Југословелског Клр(< sat pari бпрапе коиадс. Чпст орпход je Дин 5 355 Велике припреме за Гајретоеу забаву у Ми^гару Прошле ледје.ге, инпцијативоп Мјеспог Одбора Гајрота у Мостару. одржлна je uinpa конфереицлја Гајрвтових рлдепика п пријатеља. Цил> вонференцпје jno je обрааоваље заOnDHor одбора. Дсбро посјећена колференцпја пзвршжла je одмах почетне припреле. Датум забаве. којп je фпксиран за 2 марта 1030. г. (о Бајраму) и скица аа љен прпграм су гстонп. Сверо обрааоваии грађанспи пјегачкп хор Гајрето, воји je сада у пуноп лпмаху, учествоваће на аабапп у 3—4 тачке. Поред пјевачког хора у програму су предвнђене ксколпке инст]|ументилкс тачке n nonjecire соло-нлртпје. Iloiuro се одбор. upu нројсктовању вабаге. руковолно жел.ом да п|>огрлм буде имао иначај праица у ком дјелујс Гајрет, одлучеио je да се на овој апбави штупи у главпом cn пластптпл снагамц. И П11ТИЛС iipiinpoMo зд опу аабапу njniie ее lrj'KoM плром тако да he n овс годпне Глјретова заблца у Мостару бмтп впјуспЈелија. Ирипреме за прву Гајретову забииу у Тур. Јањари.чо MjcciiH Одбор Гајрета у Тур. Јањлрима (rpe.i Бијељиira) na чслу са приједипм и агилиим претсједником г. ХуceinioM Хлмшићсм мрипрема <;с na олржлп.е прве пеллке Глјрстове аабаве у Тур. Јлплрлхл, ла коју плада велвк иптерес у cbiim оволиим селпмл и варошицама. Надаље јо Mjecim Одбор отиочео са onji/naiiau.esi аналфабетског течаја у селу Глнњима, гдје смо отпосллли у ту спрху бсеплатио 40 буквара. 10 Г а јр ет а в о д О о р и у т е м е љ а ч и у К о з а р ц у , 19. X I. 1 9 2 9 . г о д и н е mrh. Зумрут х. Eopuh, МехмедбашиК ханума; no Дпн. 4 0 —i Чеигић хануап. -1?ади.евић ханума, Annia х. Џабија: no Двн. «0.— : Фатша х Ватрењап Ешреф х. Capnii, Хобибе х. БуfflaTJiHi, Сочо хаггума Фатима х. Пашик. Аишв х. 3nnpnh, Aimia х. Церић, Н Н.. Зекпја х. Капетановић. Џемкла х. КучукалиЈ!. Cennja х. KapЈЧехмедовић, Н. Н.. Жигпћ ханума; no Див. 20.—: Н. Н,, ЏуЈЈпшић хвнума, Иемет X. Брка, В. Н,, Зулејха X. Бахдијаревић. Атија х. Садови)!, ЧурчиХ ханума. Ииаиовкћ ханума, Eopnli хаиума, Сердаревпћ ханумл, Хпба X. Сврзо, Муннра i . Муфти11, Зада х. Туња, Халиде х. Реповац. niBuinh ханума, АбаџиК хавумв. Дудл X Арсланагић, Есма х. Дубрави!, Шемсе х. Смаилбеговић. Кадрија х. Бахтпјаревлћ. Зелкпја X. Кобић, Бегпћ ханума, Хајрија х. ЈЈанџо Флта х. Кеетевцић, Адемопић хануна, Мунира Делић, Башагпћ, Хашимефеидић; Дин 15.— : Халица х. БилаловиН; no Дип. 10— i Фадила х. Халвлбашић, ХафизовиК хапумв, Флтвиа х Јаловчп1|, Пиљпћ хаџи-хлиума. 'Бул X. КосопиК Н. Н„ Н. Н Мејданпја ханупа, Kaputi ханума, Нсјре х. Са риџић, ЧЈаллиновић хвнумв, 'ВонлагиК хануиа, Рилија х. Иоиjiiinrli, Н. Н 4>ага х. СманлбеговнК. Сулејмапови^ халума, Долагија Ханума. 4>ата х. КошаркК, гђа Јованили11 Хатиђл Касумагнћ и Н Н.; Лин. : Н Н.; no Днн. 5.— : Н Н„ Н, Н„ Н. М-; no Дшг. 4,— : Н. Н„ Дин. 3.— : Н. Н. Уцупио ДПК. 2.029 — Orio голиие женепи одбор kiiohvo je иптецишпшје na рад. Сг-лког четвртка састајаће се госпође na ручни рцд, гђе tie кзрађивати nредмпте за Глјретопу изложбу .прнннnoM овогодишље забавс. Скорнх дана eaanahe се и скунштина чллпица и npena иовим друштвснпм прашглима шмбрати одбор. Гајретов ж еи ск и м св лу д у Мистару Жекски Мјеснн Сдбор у Моетару приредло je женекп мсвлуд 7. Х1Т пр. год., no даиу, у нрсторијама Гајретовог конвпвта, Koju je донио успјех иапад сваиог очскиваља, како у коралвом тако в у материјвлном погледу. �П осјета je била тако мвогобројна, да су прпглорије Г a jретава кон вш ла бттле дупвдм пуне муслнм&нсквг лгепског Зап^зипши ова^о лнјепо ресположење аа Гајрет, Мјеснп je одбор одмах првступно сабирдау добровољннх прилага аа ннбаву намјепгт&ја *Гвјретове Ч таон нце<, свијета из угледнвх мостарских кука, Прпликом опогодЕтпњег м евлЈда аапаЈиено je , да се у na je сакупљ ево 544 днвара. свијет еве впше и Ппим тога одбор je закључио, да n a дан 17. децембра више одапдва ennjoj дужиости ti да Гајретопп. у д еја т и р п све виш им н вишеис текиом, јер je примјећена раалика како иа рођепдан Tfc В. Краља ттрнреди сијелп у тсорист »Гајрето- св&ком погледу, женски муслиманскии У MopaJiuoM Tćiiio пиша у натертгјалнок погледу овогодииш.ег и евлуда од пријатшких. Зд получени усп јех тша ш јв и ш е аа- ве Читаанпце«. Ово гијело Лснало je изиад спаког очекиваља k ik o у мормном тако ft у материјалном ппглсду. Већ пар дана слуга псчаеиа предсједппца прнје, владао je аа њ сдбора гђп Иаиле i . предсједница раднст opjoflft гђа Фатиме х Кнјтаз н Ћптлпћ. —. Пв- вслиби ннтерес уеђу овдаш ^им гра- ђанством и atejfcBo се je очеллвао дан снјела. слије менлуда у програчу je бпла Јвгранка«, али усљед сирти тога дана налпе вел лке прнјнтељиие, a п чланице ло- Укуснп декорисапе све просторнје »Хотела Др1таче« пружале су восјетиоцнма угсдну аабаву u рааонодЈт. чапног одбора Гајрета, Јилјке члана сдбсра г. Мехе X. Oweроаи^а, диреБтпрн Земаљске Еанке, n и а т е добре Хатице s. X . Омврсви^ — нгранкд je потпуно иалсталд у анак велике шака. Сијело je отворис агдлни предгједнпк М јесвог Одбора пажње према еоиојницп . Пред мевлуд, прилкком посјете предсједнице код госп, Муфтнје ЏабтЉа, уписао je исти споју супругу Џдби> за члана дсбрствора натпет другатва. Девле т. Прилоте аа мевлуд дарова.ше: Tlo Дин. 100.— : Муфш еф. Џабпћ, Мехмед еф. Тјпкп К Хптлџе i . Ребац. Ха-гиде х. X. OcuaHOBBh, Ибрахим еф. Фејпћ, Ибрагиница ХаБило Ахиета- гиница Ефица в Хаблба X . Омерспић; no Двн .fiO— ; HčiiLae i . Кајтпз, Мухамед еф Цдбттћ: no Днн. 40.— : гђа В. Бттједић: na Днн. Дин 30.— : Алагнница Куртовпћ, Horo н Р&љевић; no 20.— : Цуџа, Гребо, Б аки ја, Гаврлповић Вргуља, Ja m h , X. Осмаковн^, БехлшкшиН, Т абл ковп ћ ,, Шеоа, A. Џабпћ Драчс, Ступац. Муслтчбеговвк н [(ђиаЛина: no Дпн. 10.— : Кајтаа, Драче, И. Драче, Велнћ. Meni1 Ллит;алфиВ, Хаџвомерсвић, IllahnpoBnh, Бајдт, 'Бемалсвиђ, Черо, A. Чеврон Тиввпна, K ajiaa, Сефи^, Ф. К у р т в л !!," Чевро, Хасанбеговић, Рпавпћ, М. Ризввћ, 'Батпћ, Дероља, X . ДеротБп, ФадлибеггFHt Звонић, Кауабег, Хадровпћ. Гребо, Б а к в ја , М. Карабег, Крпвдпћ, Ибшик. Угљен, 'Нпшић, Муслибегови>1 Учећопмћ, Почетак си јела најављ еи je пуцањеи нз прангпја и nyг. Мустафа Jaiinh учнтељ. читашем поздравних депеша Њ. R. КРаљУ и предсједнику Главног Одбора Гпјрета г. Др. Авди ХасанбегптшКу, те са бираним n пригодним гооором о раду' Гајрета у прошлссти и будућности, кап и о потребп осии’ BhH-a »Гајретове Чичаонице« у Клпдњу. Иза -тога редале су се рвзнп и притодне д егл а м л а в је. По еврш еоо« ‘програму настпла je угадна н пнтнунл лабаги, - r o ja Je чрнјлла до ЗД’Т>око у ио^. Преида je у Кладњу врло тептко добптв: свираче na 0B0 u e -c y fcciijc.iy виралп двајн гвирачи iuto je посјетпоце, a нарачнто омллднпу iimiuko раздраглла. да се je готобо непрестано играла и плесашо. Бриједно je нарочито лстакЈсутп* да je иа овоме спЈелу био обплан бифе, иојега су у ве.Тппш даровале овдатпње хлиуме, што даје ви д н о п дсказа, да оне воле сжн Гајрет, да ралуми;у његов плодоиссвп рад в цпл,. и да je Гајретова вдеја n b b i злхватнла. Tppfia.no je дићп на ово еијело. — требало je доћл п пидјетп велпиу љубав и одушепљење ал Гајрет н аего ву ндеолорпју, је р се je на свсм е спјелу поред гоеподе чпновнпкп, РвјкавнН. Хумп, Бттједпћ, Лакиш ић, X . Ocimnomih. Хеџпсе- најодличнпЈнх лимовв^, Кајтаа, Ћпшпћ. БехмеА," Ilono, Ђ. ТТопо н 'Вишћћ! ћо 7.— : Пуанћ; no Двн- 8 — : Бпјивпца, Мурссл, АроландгиТ!, број иаптти \|услим*нс1; в 1 Захнровић и К ајт аз; ло Дпц. fi.— : Шуграгпћ улраво лелебан иаглед. na су ое п ови on раадраганом омла- Мпловнћ Ра- м nPi, Милопић, X. Омеропић "Мплопв^, МусЛнСсгсиик Шопа, Ђ. Муслпбеговић. X . Оешиовић, РустановчИ, Најтвл, Фа^лпповић, Иофо, PajKonnli, Дрљепић, ВуОић. Милавпћ; no Див. 4.— : Зачпнотшћ, Ће.чаловић; го Днк. Потур, Хумо, Н. Н. Чвстп ттрвход мевлудв пзнно 2, : Мидавић, Ш емрд, Див. 1.892. ,V Кладњу Мјоспи одбор Гајрстл у Кладп»у na својој сједннцп одржаисј 5, деиембра с. г. затгључио je да ее на s. децембра с. г, салове пзвплредпа глнгша скупш тииа на којој се вмаде upoмо прввлнма иаабратн односно повунитп Мјеенн сдбор. Скутилиша je бпла Пјшредно добро irDcjeheHa, н нпион ispaliс дебате нзабрат je нови одборKrti;o се у Кладњу ocjelin веопходна потребл оснншпва ■Гајредове Чнтаопвце* у којој би се могоо рал аа Гајрет што мцсао усталитп тт попул.прн* сати iieby вајш ирпм сл о јеаи ва машегл елемента, Мјеснтт одGop предложпв je с к у ш п т п и , ла ее у Кладњу o rn yje >Гајреtona je Чвтаонвца«. врвмнла са Onaj прсдлог М јесног одбора необичннм чвни у бдјраисна и веома лијеп старипа, кој су обу- одијела п осјгтали ono сијело и дали му дпнсм, poja je била у сх н Је н а иављдли видио ттмпозјпгтнпх јвихопом посјетом. утодпо зо- n одпијелв са си јела иа,јљеише утиске о Гајрету. И oro ваи даје пуну гара-ицнју, да je Гајредспа мисао ћродрла п у 1 Ватнла дубокн uopnjen у најш прлу олојеппма нлшега елечента. je Величожтвеиа манифестација Гајретове мисли боље прошнрнти. a Гајретопа грађана нелгуслиманн, апдовољствсш скувштпнп п одобравањем. Скупштцтш су одмаз прочитана и прпшгла о оовллању Читаоиице (која je одбор neli прије прпираоао) na су ra правила уз неанатие намјене примљена од скупштине и већ су псгога дапа послатв кадлеж ној властн ва одобретт,е Чпсти ттрпход евога си јсла панаша MG4 дннара. Гајрегов теферцч у Гацку У лјесецу авгуиту 1020. прнрсдио je Мјсснл одЉр Гајpevii у Гацку теферпч, од i;ojer je одСор Ли» 7.5АО.— upu10 ДИ, Buja je сиота и дозшчеиа Глаиним Одиор.у путсн Сриике ШЈедлонице д. д. у !'ацку. Ниложба жешњих ручпих m'lona ПршшвоЧ npefleiojetie I’njiieiane злСаое у Сарајеиу. i;uju he сс одржати а. мар/га ои. гол- Глевии ПдЛор Гајрета намјс;дов« 0 TOj својој чаијерп Главнп Одиор Je навпјестио нарочнтом окрулшнцои све своје одборе u поијсреннке умцлнвшв нк да у својим ијестнмп вроведу 3a ову ппложбу што јачу пропагвнду в да о пзгледима аа одапв у својим мјествна иавијеете Главнп Одвор иајдаље до 15. јавуара Предмети аа изложћу могу битв каво новији теко ii сгаринсжи, ћ то: чеврие, јаглуди, учкури. махраме( везснс« и пирлвтане), јаотуци, навлаке јастучнпце, иилпје-п, тишлајфери, телити, бошче, покривачи деке. декице, веарне блуао н вапице, рупчићи, таблењаче, заотори. столњаци. витраже, И �дрнперије. сторови, торбнце. радови. Након примљених eho л евп ост&ли жен^ки ручнж взп јеш таја о одзиву фармираћа се нарочвти сдбор за сцјетгу паложбе л појединих рлдова. НајЈћепши радови £иће награ,ђелп еа иарсчитнм нагрвдама, У изложби могу су дјсл овзти само а в в излагвли, којп he Надаље je приређена у сп јел а забава у градсхпм парку, a од^ОРУ Ј€ успјело ваправити десетак оснгурања у корисг »Гајретав. Након тлга слпједи ли су : благајлички и звјеш тај в д зпјеш тај прегледника. пријатељ нма Г ајр ета у ennje радове локлонити Гајрету, Умољавамп н овпм лутем све прдјатељ е нашет Г а јр ета г, Д аутовв^а, да уанастоје ову пзложбу увели чатв BHiy. са m io nehuM бројем П ослије тога перовођа члта писмену поруку г. дредоједнини др. Хасанбегстшћа, ^оју je сн увутио је д в о м диему превг преК^едплка се no ааврш етку пличе г. др. Х асавб етс- ; ■ ' I N il Навон краће дебате прелааи се на взбор нопсг одбора, бирннијлх радова иа својих м јеста, сдносно п оп уњ е^ а старог одбора. Ли.сту i. Д аутови^а скуп штина једн огл асво прима. Према тој листи у одбор с у уш лд: Н овн Г ајр ет ови о д б о р и Оснивање Женс.ког Одбора. у Грачптци Г осв. Мусгафа Ж и т к о , пппред М јесног Одбора Г а јр ега у Грачаниди сазвао je аа 30. новембра у проиторпје држ авне основве шдоле скулштину госпођа и госпођица, који х je било лрдсутно 47 у сврху со н и в а а а женског одбора Глјрета. Н аксл отворења скупш тиле. те лзбора председнице скупш тлне гђе Мнтнћ. ааписнлчара Мустафе Ж ишде и верп фвкатора гђа Николнћ н Ш емсе Куртаптћ г Жлшко држ л предавање о рлду друпгтпа »Г ајр ет* н а културном, просвјетiiou и надвоналном псљу муслнмана n износи податке шта je све »Гајрет* учпнио аа лаш у оилндину за ври јем е ту ђпноке владе и еолико допрпнссн данас. Накол тога позлпа присутне да сви у један ipiac :кликну: лЖлвно наш Краљ, ж пвис П рестолондсљедник Петар и д в јел л К раљ евсвл Дом!к Клсвлје тога ш води знаменлтвје Гајретове раднике и молп. да скупштина уирлстм рамхет, a жввима да кликне »Живелп ,«1 што лста устајањем то и чиип. Након одмора од 15 мннута. г. Ж ншко предлаж е ли сгу одбора, коју скулш тина у с5аја"јед в о гл н сн о и тс: П редсједнпда: гђа Кадпћ тгогпредсједница: rfjft Алнкалфић секретар: Ш емса К у р т агв ћ 1 б лагајн л к: гђа Пашић; одборнлце: гђе Мнтић тг B e ja a rn h ; З ам јен п ц е: Н вволић, Жокаљ. Женски M jeenir Олбор браји сад а 64 чланпце. Ha иопиу М. Жпшво аах ваљ у је присутним в а о д за в у a молп ноел одбор да ппради да ее отворн аналф абетсви т е т ј за наше ж енскпњ е и да приреде пабаву аа друш гво аГајрет«, a обећаје пм св ак у паиоћ од стране св о је л М јесног М уш ког Одбора. Hoeu Одбор Гајрега у Бијељити Еанредна главна ску п ш тлл а М јесног Одбора Г ајрета Бијељ ини одржана je у R., дедембра пр. год. у лр остор вјам а мушке освовве 1ш;оле. С к у л т т и в у je отвсрио nnh. лретставло вааеланпка предс-једнпк г. Ибрахим Д аутовласти, ври етвва т. Bait40tni» вредлсжио да се п ош алу лоздралве депеш е Њ. В р л . Краљу Ллександру 1. и п ретоједпвку Главног Одбара г. Лр- А вди Хаеанбегонл^у, што екупш тлнарн иличу трократно: «Живио К р зљ !« М јесто отсутног секретара једдогласно ^Живво п р и м а ју тајк и ч к н и^вјеш тај чита претсједнли г. Д аутовБћ. Он н а в јв л ^ у је дд ј р. одбор одржао 11 одборских сједннца и конференција, одржав с су двпје врлс у сп јел е забаве, сдр ж ан je аш л ф аб етгк л течај са 105 аиалфабета, огнсван je мушкп пјевачкн збор са 2-9 ијевача. Б р о ј длапова Kpeiao се взмеђу 6fl н fiC, алн г з ј 6poj члапола није дсвољ ал, na предллж е да сваки члан нађ? бзр још no једнпг члапа И лпст ^Гајрет« бп требао много више да се растурује и старе лузкне претплате паплатс. Оспм тота отпочете су прппреме за Тајретпву зв м с к у забаву. Упагледу сакупљ ата хране вели, да je ту акдпју преуаео na себе одбор у Турскдм Латарима, који he aafcn nn селима: Атмачп^има, Трневу в Угл.овику и сакулљати храву. 12 те.ча\ у Тузтт ji / I 'JS Претоједник: Ибрахим Даутовић, учитељ; потрпетсједник: Мухамедбег Прељубсвић, велепосједник: тајник: Смаил Соко, грунтовнвчар; благ&јннк: Ибрдхнмага Хусаги!!, трговац; сдбсрвици: Асим еф. Мехмедагн^, шер. судвја; X. МухгфеМ’ бег Патић посједштк н Али еф. Алнефеидић, ииам-чатИ' чар. Надаорни одбор: Авдо BepOepoenfe. учитељ; MautyT ,'урук, врпв. чиновнпк, ћ Рифатбег Рифатбеговв^, Ј^лонооједЛЂК. Замјениди: Заимбег Зечеввћ. посједник, n Мујгта Туркушнћ, посједнпк. Претсједннк апелује ва присутне скупгптвнзре да no могну овај одбор у раду, којж греба да буде већи и замашнлји, јер су б Гајретови издаци ове године већи. Градоначелник г. Оалихбеговвћ у име своје и у име скупштипара вајављује да he упијек, кал то буде требало, сви заједно парадичн na Гајрет. и наш др. А вдо!« г. Б ајр ак тар еви ка, А н алф абет сни Г. Ш у И р и ји Ч у с т о н и ч , н а с т . за п а т . ш к о л е ; О м е р а г а Л / а к а н б е rćJBPrh, г р а 1) е в н и п р & л у з и м а ч ; - У ч е м и д е : Ћ а м и л а Ш е х а в и ^ , M e j p a Т а н п в и Ћ , Н у р и ја Т о н о в и Ћ . З а д а K p n s n h , М е в л а К р а в и Ћ , М е а л а Х п П у л , Ш е м с а Ш п к п м б г л , А л м а с .а С а л к а а и Л , X a c * « f/ a О вчм н а, С а л а X aum +, Папуњење одб-ора Таурета у К.ш^њу 8. XII. пр. год. одрзкао je Мјесни Одбор Тајрета у Кладњу лаванредну сдупштнну са дтвцим редом: 1. Допунв старог одбпра npeua новим друштвеним правплима. п 2. Осннпатву читаонице и ккижнипс Гајрет у 1£ладњу u одобрапања правила ипте. Претвједник .ТахиЛ отворис je скупштину у 3 сата. аахвплпо се члановима на вдаиву и иајлвно да je Мјеснп ОдОор, обаиром на нова друштвена лравила мпњкав, те га треба палолунити. Гг. МЕХмедалија СмајловвН и Тајиб 'Boaiih предлалу листу одбора. у којп су уиишли тг.: претсједнлк: Јаднћ; потпредсједннв: Шарић; секретар- Чамџић: Олагајник: Гојвчић: Одборници: Мешед КафеџиН, Тајиб "Boanli, Рифит Xacnh, Ејуб Чакџић, Сабит Рустсмови>1 Мухамед Бер- �беровнћ, Хамид Мидалавн^. НадЗорни сдбор: Смајил еф. 1Иашђћ, Рефнк Хдгвћ, M esara ГојачиЋ, Hfl 10 предсједник г. Ja sn h предлаже да се осиује читаоница, ttito скуп пп вн а једногласно у св а ја кап и прпчитпна ■мјене са праввлпма д р у ш т а Гајррт, те да ne иста чнтвпввпа Б^заве в Г а јр е т с т читаонидао, a тахођер да д осадака цјелохупва лмлоина Чвтаонвде прппадне друштву Гајрлт л да св а чнтаоница првпада под Гајретов надзор, идо астовп вла лрпЕвла, која оу сдм ах отпослата Краљевској Бан си сј Увра- сништво, те he се игта у цијелгети тпрлдржавати правнла ви Дринске Б а н св в в е на сдсбрење. Одбор je одмах отвочес лруш тва Гајрет. са убвра^ем добровољних врилога sa набаву внвентара ле внтлонице, a у лсту сврху првређује Одбор на Рођендан Њ. Вел. Краља, 17. децембри, и сијело са протрпмом. у мјепецу јулу 1929. изабрвни лдбпр Гајрета у Грачавиц-и конствтунсао ne je како слиједи: Предсједник: Асим АликллфиЋ, ceicpeiap: Мустафа Жпшко, блпгајник: Шефко Мујачић, ревизори: Абдурахман Мулабећнровлћ u Х усепн ЦвферовиЋ. Зам јен лви ' Ибрахим еф. Устввди>1. Супејмпн еф. Фаплић и Фаднл еф. РустеисБвН. У врвсј лоловвцп 1S29 . тодине одбор je укупвс сллједеће добрсвољне прилоге: од г. Лутве Муфтића Дин. 100—; од продатих јкурбанских кожица Дин 610.— ; прллог Фајпка Бране Длв. 40.—. аабаву, у коју смо оврху етпослали и раанвх почорншиик номада. Нови добротвори хпњић, дугогодвшии повјереннк Гајрета у Јптви, уписдо се je аа члана утемаљача Х в а л а и живис! Жељеаничка Кредитна д потпорна ладруга a. с, о- ј. у Г ар ајеву , внсоко цијенећи Гајретов културно-ироипјетни рад, упиеела ее je за члана добреталра са прилогпм од Дин. 1.000, којн лам je износ одмах ћ дооначвла. Мјесни Одбор Г а јр ч т у [[папрцу уписао je аа чланове утемељаче Гајрега Абдулах Карахмет у Угтипрачи, и Ибрахим 0, АјиноввН у Сљедови^вма. Х усејин У Бсс, Новом! Г. Мехмед еф. ИбЕтпевиЋ, Hiep. гудац, за cpes Б. Нопи У Нпрају: г. Џ рмпл Ааабагнћ, учлтељ. аа Kopaj (ереа Брчво). H iM Прусац, ципелар: Адем Б ал вћ. 1рговоц м Алвбег Кулеипвлћ, посједнлк; Фехвм Ситннца, управнаж лоште; оишрмае; Капнм К у гу рановић. удравник шкале; тпум. ттдуаетнБк; БеКдр Балагнћ, учитељ; Мушрем Х усејин Церић, вадш умар, н Х в л м вЈа Субашић, пстпт. чинсввлк. Јакешу. опјптинсктт Бовлм биљежатцд j ГрмаЕПцЛ. ЉСЖЦЛВ. које je Гајрета најтоттлије аахваљујемо л Далми утемељач ц Поджтљу Прије мјесед дана постављен je аа псвјерраЕка у Бпдж епљ у учитељ г, Ибрахнм Богунић, xojewy je успјело да sa кратко врвјеме уплше 3fi чланова, одмах покупи преко 000 Дин. члавврине. Од ths чланова јесу добротвсри: Х влко Да- дант. У Бос, Дубнди Dociojajio je још тлдине 1522. муслилБудућност«, утемељачима примјерпм и сгталлм ттрлјатељвма Гајрета! цер, манипулант, Мухамед Сућесна, трговад, Риаа Аннвдолац, таеф гтанвтзе в Хаш лм la m a li, аемљодјелац; утемељачи: Радован AлексиБ. вадаорввв пруге в Ибрахим АгиН, акор Н ове Г а јр ет о в е читаонице Пред осттњем Гајрегове читаоницс у Boe. Дубици лмдлп и своју ввтасж лпу, књижнпду, тамбурашкн севцију л т. д. Буду^и je ово друштво у трговар; Meso X. Осмввагић, трговац; Ж рахнм Арвфагв!!, биљежмвг; в « в а 6ј д у друшгвп илнједеђв r ријатеље друштва: К љ утвн в, предсЈедник М]есног Одбора; Мицпћ, У Нрагугмма? Псољедњи! дана псотпвЈвен je na вспјвренлЋ« Гајрета у Кралупвма {čepa Високп] г. Сулејмал Ђовнћ. оптит. ба- културно утемељачи У Козарцу Абдулах Мулић у Оеоев, У среау Грврачном: г. Абдуллх Даиџић, учител1 и Пригодом наступања службе у Б п ле1у г. Абдулах Гру- Топла благпдарност! Оввх дава постввљени су повјереници Гајрета гг.: У ерезу рогзтнчисн; мавгко снагу про- чи1аониде в књижнидс »Гa јре п нплив lo s a читалнвца^, к о ја je одмах отппчсла са Бш ен аивБвм ра- Н овп Г ајр ет овп повјереницп У срезу Виссчном^ г. Хусевв ХајрпК kro дом в намјерава што n p s je одржати једну велику сеаонску Вијести из Грачанице Још Бдмах послије 20. децембра стувила je ва мјена правпла Глввви Одбор je врлп аадсвољан с радлм свпменутог довјеренива л може да буде ттрввјерсм л другнм повјеренлцвма. ликвндацији М јесни Одбор T ajp eia у Бое. Дубиди бави се мишљу да оснује поновс друштво са нааппсм »Гајретов Клуб« иевом п ам јевс« и допуном правилд Оввј je рад у 10ку, в а ћема a дефинвтвв ном преузииањ у вакш дн о вн ввјествти Течајевн ва негшсмене Други атлфабетсш течај ЖенхжоЛ Oććopa у Тузли. У вретпрошлпм броју вагпег лтгста донвјелп сМО илвјештај да je Прегварање Муел. Нар. Читтиице у Гајрегову у Сјетлшш 20- Sli. 1923. одржлла je Муглиманска Нвродна отвсрев други аналфабетскн течај међу мугли- вднвам а у Туалн, и в и ц з Ја т в о м Мјесног Одбора. Међутпм, KflGo вас вакнадво п ав;еш !ава Жевски Мјесдн Сдбер у Туали Читасница и кљпжница у Сјетлвни своју г.тгвЕну скупш тдву, riBRj течај оснсван je инвцвјативпм Ж евског М јесвог Одбора. У веаи са тпрњвм всправком свкм путем лајављ ујем о, да на н сјој je било лреко 140 ч.панова присутлих. Двевни ред туалавске муслимавке дугују вдхвалвпст ваш ој бввш ој прет- скупштине био je : сједннцн гђи Др. Х влвн ХасавбеговиК која нас je ертави- Иамјена правш т, ианјештај благајника и евентуалије. Скупттпна je вротелла у најбољек реду н у тачцн ^Иамјевл правилав донеш^н je аакључав да се праввла дг.садни,е ,МуелимАпгва Ндродие Чнтоиице и вњпжннце« аа- сшрала. Идеју sa анплфабетсвн течај међу муслвм авкама у Туалв Аскренула je слоиенута Fccnoba, а.пи потптп je она отву тсвал а ва Туале прнпреме ево реп.лиавра^а, сстварењд те- 13 �чнја, ћллпли с у пгтали чланлри Женоког M jecnnr Пдберп f n j- fCTa у Тузлп . У тп.Ј течај упислло се je 28 муслнмднки. ЈТроеторије, Разни опброаољтш прилози У мј^соцу децпмбру лрпглјелД су слиједећи орЕГлоаи Гпјроту: гпијетлп и сгр.јр.л добили pm о ол градске општине, a настдвлнцу гђицу Наду Кудртшу посредпвпп.ем п редсједн пка лрповјетне секц вје М јесног Одбора Г ајрета у Т узлн г.Ш укрпје Ллагића. дирсктора пш нппијс. који je у друш тву гг. Осмдк сф. B jijiobu Jih . Опшлег крлљ мииистра, те Х асан сф. С мајплл - Т а ји б Бп лта лп Oopena Д вп. 75 - Illjihitp ГогпЈШЈо, пвд. солвцитлтор одбора присуетвопао Оппм путеи Ш1хааљуЈеи о Начелнику пгвпрењу na градске спптгине проспје^лваље г. Мјссни одбср у Травнику ДивПолјереништпп у Цааину Див. 400.— п Д«н, 200.— Ибрахим Мустафнћ, ловјеренпк у Буж пву Дин. 200-— учнњене услуге: г. Лутфлбрку Сијерчићу; упрпвнтшу тншгге г. Пери Јо в а в о в и ћ у ; др етсједвн ку Ш укрпјп А л а гл к у ; секцн је учлтељицтл Б о вјер еп и к из повог Ш ехера Сеид А л и с бл х в Н Д нн . ПТукрнја Ч уставп )1 лл Туале Джн. 300.—• гђлцл Нпди Кудрпној л евпма, иоји су нам ломаглн у д о с а д .т о м — Газн Хусрефбегов Вакуф у Слрајеву Дпн. 780.— . Опћлнско погпаварства у Орагпју Д вн. 500 — р^ЛУ- Уједно се пррпсручујемо na спорааушш рад с Срлђом nno прогдјоћлвањл. натпрт ларлдп. na смо увпјек прнпр;штс б т п na услуап, a јпвнпм рлдилцлма Опћемо захпплне an noпуларна предавпнл Х1еђу женамл, иао mro je одржап прво предлвлње 2. децембра n г. родољуб, члан ттрпсвјеше се к ц л је г. Слллх рф. Сердлревић. Te>ia пррлдвању била je: л1ЕагиЈ дјетста прпје рођења«. Пррлеплч je гвоју ладаћу ваЂрттто вд сло rt o j чногорорптх тоспођа л дјевојака нгмно, eacnyinfl>i те му одГн>р на уложеном труду шцјчоплпје захвољује1 Дпи. Копппхт Бањ алука Дли. 0 3 4 __ М јеенн одбор Гајрета у Бугојну Д лн ISO — Н аш ичка творпицА у Жепћу Дин. 300.— niiha, Јиудерисл н упрлпнтрљл опдашље медресе ул пргдгтаппипттпп нашег Capnjeua 420,— Опћииско логлаваротво у РудоМ Днн Г р ад ск а оп>1лна у Ја јц у Дии. 330.— 100.— М јесни одбор ГАЈретд у Огтрожцу Джн. fi00.— Из Бјепеми^А: Г Ферхад К.уртовпћ в з Б јслем и ћ а, cpen Коњиц, допнлчио je лпел»едв,лх да.ла Дии. 1.842,— добровољиих лрилогл rm Гајp e i, ,који потјечу гд сакупљ еш гх ж лвсж н и х идмлрница у карлгт Гајретв. Из СараЈЕил: Д о б р о в о љ н и п ри лози J!:i Бужима (срез Бос. Кртп): Повјррппттр: г. Hrt|i£ixiiM Мугтафлћ Глјрета слкупно je Дпн. 200.— у Буж ви у пдилага, a дарпвплое сл п једвћ * тгл Дпп. 50.— : Ибрахпм Мусгафпћ лмам н начелник ] В у ж н м у ; Дин. 2 0 — : Нбрахлм ТИахпнотшћ, вотпчђр; до Дин. tĐ — : Мугтафа К удлћ, учлтол^ Алата Ш лхлнпвпћ. поеједник, А л в Хдсановић, теж ак И саковвћ. п а сје д н а в ; Свлћо ТПаеиипеи ^, порјрднвћ :, Але Ибрахпн "F5егр>i, волначелн и в, Myjflfft Исл- довић, клфропја, Суљо М улалнћ, в осјед п вн , Рецп ж уси ћ , пог.јвдник. Бего Нажтћ, трговлц, н Зартгф Б у р ав ђ , тртовач; no Д вн . 5.— : Ахмет И мш ировпћ, столар; Б а јр о ft Хаспн А лнјагпћ, м ухтар; Ддн. Рам ић, исвач, з.— : ХаШ Б^ Б егп ^ , оп- Прнлпком створења Tajpemna Шегртпког Домп ira 17 децембра itp. год. Градско Пс^лпвпрг.тЕе у Сарајеву дароппло je Дому Д ив. i.ooo.—, Ma Нптср Bapoius. А хм ет С^ГАјлагић некилдло nnli r^jhTmio Д ив. 20.— . je блок »Цигле Примзи из Тузле. п анулљ еивх да- пута K ako лвс п ајто п л вја >1'ајрет« захвллност! Прилог Гајрету из Грачатце А си к АликалфиН, п редсједн ик Г ајрета у Грача- ници предао je Главном ОдОору Г ајрета ево ту сд Дин. (хи љ аду) у анак благодарности лрема Опвшем своме Вели ком грлђана Ж упдну града рссо Грачаницв a садатвем Подбану Дринсне Бан овн не гооподнву Дру А вдн Хасан беговић у, вредејед «и к у Главног Одбора Гајрета, Бева им je топла хвала и ж нвилн ! Прилози из Коњица Г огп. Хали.гсбег Љ убови ћ, купио je дв Г ајр ет Диц. 480.— начелнш ; и з ЛисичиЋа ca - доброиољних прилога, Двровдо je : г, С тјео ан Тирткови^, ладгиумор нз Коњ ица Д вн . 100.— ; г. Јп хан na Јпб лан и ц е Дин- 60.— ; г. Салих Слати на Подхума, сакуп ис im сп и са к Дин. Ш пицер, надлоЕац 170.“ . Сввулљ ачима n д «роватгдгп !а топлп хввлп. 14 л Атплр М уласмаји^. — Са- искрена аахЋалност! . п авјеш ћ у је Ж енски адбор у Туалн, na сп јел у лрнликпм свадбене Д пв. лазгааљује овим Гаш . М едић; Дигт. снеЧанссти г. М ухамеда Завмоннћа, са- ку п н ла je одборпида гђа Мукелеф ханЈгма Хаџнефендић afi СрОВОЛ>ВЋХ ВрВлсГИ^ И овпг такођер fi.— : Ем ло А л к сл а х л )1; ло Днц. 3 — : Осмлн Бегуњ пћ, Мујо Из Љубуш/ког Одбору још у м јесецу авгу сту Дин. 1.250.— Рлевм Хо- П овјерен ик г. Сеид А лиспахић сакучшо je од ттгпјлтеља Купљачу н дароватељ има еф. С ади ковв^ поелао je Гл. a Домн* Гајрета сл н једећ е прологе: Дип. 30.— : Хаф пз F С мајловнћ. М упаф а Омпјловић г. С вдвк Гејретова Из Иоиаг Ш ахерв: ш таики побирач, и Дин. 2, : А хм вт Сеферовић. Сакулл:Ачу п лароватељв!на 10пла гаала) Нарпдпл љеквр je даровао св о ј лрплпг ла ђабвлу, вдрж ану у Катср В ар п п у од Днн. 20.— , 177.50, те се Ж едски одбор л овим путем дарова^ел-вма. Добровољни прилози у ш вцу мјесто у нарави ua г.реза Цазинстг Швјереник Гвјрета na Цпзипа г. Мустафа Зухрић савупно je слнједеће лобровољпе прилоге у новцу за друштво Гајрет: Па. Днн. 20.— : Аден KapafieroBHi лз Острожца и Хусенн Џафероинћ на Слапнице; ло Днн. 10 .— : Алија Сарајлнја, Муетафа Чорднћ. Ахмет Мекановић, Фадима Хрннчвћ, Сулејман КаС1Н^, сви из Врнограча; Алага Пурик, Рамо Велић, Мело Холић, Мумнн Јусић, Але Јтсвћ, Џане АлибегоbhIi, Вајро Сулејкаиагвћ и Хасан Шабпћ, сви иа Тодорова: Myso Кантаревић, Хусо Ка.пвћ, Бајро Омановпћ, Омер Т1ери. Monjili, Ибро HapasauBli, Хандан Мустедаваги}), Сулејмаи 1Паканови11 н Ибрахим Кантаревић, пви из ПадавиЗда; Салих Залировић, Муслим Ходаловић, Хасан Чаимовић, Шабал Тосчаги)], Meio Двадаревић, Реџо Делић, Суљп Ђерлмовпћ, Јусуф Еатаковвћ а Мустафа Неиић, сви аа Мвла Кладуше; �Абдпја ГраховиК Суљо ГраховпК Хасан Окдппвић, Сулејман Миљковић, Хасан Вељачић, Хаеан Кеееровић, Дерво Вељачпћ, Селми Хоџпћ, Муннб Алибашпћ, Хуссин Феркић, гви hg Вел. Кладушр; Хаеав Нисикћ, Муста-фп. Сабљаковић, Де^ до Кудлћ, Слада Бајрактареттћ, Ахмет Ранковпћ, Хасан Хпсановнћ и Суљо Хасановнћ na Кудлћа; Мусгафа Первиз, Ахмет Харбаиг n Tfajpo ЕабпН цз Мутнлка; Мехо Тахировић и Aran Тдхпрпвић из Барске; Meso Мухаљић, na Слапнпце; Мехо Долић, Оулејиан 'Богнћ, Мехмед Шаблћ, Хасан Шенић, Ђулага Рожнћ n Пмер Ђотић иа Шабића; Бешир АјдиЕшвић, Алага Ппрчи^ н Očito Срекић, cnn na Кракаче; Мустафа Орашчанин и Бешир ХаџиН на Ппшталине; Салнх Ружнић, Хасо Дервишелик Цебо Диздареоић, Хуснија Ружннћ, Мухарем Деррлшрвпћ, Хусеип еф Чаушевлћ. Хасо Џехверолпћ, Ферхат Диздаревдћ н Ибро Дервигпевић, сви na ГПтурлића; Муханед Махмутввдћ, иа Вндовске; Шпбан Бепоњић ип Острошца; Бајро Хпркић и Селнм Бегпиовнћ из Kpnmje; Рамо НадаревпК Pano Надареплћ 1Т, Мухарем Пјакнћ. евп иа Тржца; Медо Мујагсић ц;ј ПТумитца; Шериф Мујпкић im Лећигрдда; Мухамед Кајтлоопић no Сучке; Сулејман Чајнћ на Стијена; Хусетш Hannh in Ђоралића; Хусо Бега^ lioDnlt no Бстаносића; Хатпим ЉуАпјпнкнћ из ЈБуПиш^КЕћа' Оемал ЧиомзЉ из Слатипе; Назиф Кличпћ ип Пшва Хасап Падпћ нз Гљплаваца; Але Јашпрпгнћ na Муостре и Pano Кешеропић na Вел Кладуке. Сакупљачу и даровачељимд j o n s a хвала! Упутства ап о&нивање Гајретош/х домаћинскш ■ ш кола. m Оенппање домаћписпих тчкола међу wycлиманкаЈЈ- F од sp.no велице паЈнносЛи. Нашим жепама и дјепојкана! noтребно je више него икојим другнм да прођу xpod лВУ лу, noja ћс пм -пружитп најптребчиј« -аване na хииајгае, flnиаНинства п ручног рада. Н^писЈнене научп^е уз tu Јога je литају n пншу. Дпмвћинске' школе добро boIih кпее селу тако н парошн. На/примптЈТвниЈи начпн жипљртвд у нашим кућада n вепсанаваље ви најоспоБнпјпх црвкпла о хпгијени уопште a о хпгијвнз жене uanoce, валажу нап шшератлвно да сснввамо Двмаћинске школе у снаком мјс- ]|репоруци seli досада одппвао лијсп број мјеста. Основапб <;у нелолпке нове Гајретовс чптаоивце, a у некслдко опст мјсста вретворсне су досадањо KupacisaHe у Гајретове 'ч ћ таоницс. Поред тога, иаЈапљсно јв даљњв прртпарање досадаљих киравтхаиа п друштава под раахии нменима у Гајретове. . ! , 1 Гллпнп Одбор fce ускоро приступпти ради једнообразjfocTB дјелевања Гајретовлх з^лубова. паради нарочитог лрлвнлника аа све Гајретово клубове. који ће важити како аа досадап^ тако n за оне еоји Jiе се даље осииаати. Гпјретава томбола na вријеме рамазат. Главии Одбор Гојрета упутио je 20. np. ^(ј. молбу Мнциотарџтву Пољопрпвреде и Бода аа доополу nrpajta томболс за вријеме Рамаоана свиша мјеепим одборима и попјереницииа Гдјрота. Главнп Одбор побрпнуће се да падејствује ријешење ове молбе такг. да бн били о ријетпетву ипте благопременп обавијештенп сви одборп п повјереништва као и ипдлежпђ фппанг-тгјске власт«. ТТроиглог Бамазапа томбола je доиијела Гајрету лијеп прпход. Čast Mjecun Одбор у Плевљу имао je чжтог добитка ^рд томболе Ajet;o ЧО.опо дпиарп. Овпг Рамазана не би смтго n.i^iujjn ви једац одбор вп повјероник који nehe оргаиноовати играње токболе. Пбог тога je потребно да neh спдд птпочпу припремс оа Гајретову томболу у сваком ијесту. Ослобађење <ж) 2 0 % такса (пореза) ш аабаве. Друштвп Гајрет ипје опротитево од пла^дња 20% такса лрилдкои првређзшажа аабапа п теферича. Међутпи свакл rajpeTORft забава ноже бити ппроштена од (плаћања ^тих тпвпа, аво се псједжнп одбори n псвјерснпгптва обрате враппврепево молбом директио Геиералној Дпрекцији Пореза у Ивогтрду. 0 рЕЈешегву цолбе извјешћује Генерална Дпрекција Пореза како надлежву фннансијеку власт тако n Мјегвп Одбор (пеЋјереништво) Тајрета. Скре^е се плткња свзша мјесним одборпма п чсвјереницича да се благоврепено обраћају с овпм молбама. Ђслобођење с&ију Гајрегоаих одбора u мвјерепш а od пмћлња такса na шлбе. школу беспла.тно a пстале морају п л а ^ в т no 150 динара мјесечно шксларине К ада je ове овп осигурана net'a М јеснн Пдбор (вовјереницп) Гајрета напишу молбу за лтпараље Гојретпве Допа.ћилгке шклле n то својој Банској управи (иро- Многп PajpeTODn одбори и повјереништпа, парочидо новији, обраћају се чегдо пута Главном Одбору са пигањеп да ли je Гајрет опроштен од плаћаља такса na молбе, које ct упућују држдвнпм и самоулравнпм властима. Иако je Главдп Одбор обалјештав-ао о томе иеБ раније cne сдборе n noпјеренине, то их н овим путем обавјештавамо да су све Гајретове органнаачије опрлштене од плаћања тих такса. Да бп се могли појелини одборн и опвјереншптва користнти свом псаластнцпм потребно je да na свавој молби (предг.тавцп) у врху десжот угла напишу одноево откуцају na nncahoj waшпни слпједеЈће: cvjeiKO одјељење), Ту молбу нека пошаљу лутем свога Бресto r Начелства. Г д је постоје предњи предусловп Бан ска управа he одобрити да се шпола оснује, те he поплати нлстав- Ослобођенс cawo од п.паћатва такса no Т. Број 1. решењем Господина Министра Финангнја од 4.^/Х* 10 24 . Врој 27 .S53 , сту гдје аа то ппстоје потребни прелуслови. Да се у једном м јесту може основати Д оШ ђинска школа потребно je на>1и просторпје са неколпио соба и обеабиједвтн огријев и освјетљеш е аа вријеме трајања школе од 0 мјепеди. Затим je потребно да се нађе најмање 20 ученпца које >е псхађати ову шполу. У ченвпе могу бити од 1R ло 40 година старлглк. Шест сиромашних ученица мвгу поха^атп нице и потребне enpaDP Апелујемо na one Гајретове одборе в повјеренике да живо пораде, како у својим мјестима тако и у околвцн, на оспивању Домаћићких шпола, које пу од лрпјеке пстребе за наш дом u породипу. Нзрада правимшха за Гајретоне читаон,ице. У једном од посљедтвих fipojeta нашег лиота прелору- чнлп смо Мјеснттм одборима n попје]зешгцима Гајрета да оснивају Гајретове чнитокпцс (длубове) који lift битн у свам м мјесту ередншта сви ју акција за придззоњ е п вросвјећиваљ е иашег свнјета. 0 ридошћу вонстдтујемо да се тој Погрошња Гајретова цигаретпапира ;iy Ерчком. Мјесни Одор Глјрета у Ерчком, водећл рачуна n потрпшпл Гајретова цигарпапира у ceom мјесту доставнс нал jfi о ioj noTpainan иавјештај пс мјесецима у текућој годинп ћ то какл слнједи: јануар 22fi кутлја (a 100 квижлца), фебруар 372 кутије, иарт 211 кутија, алрил 1S9, мај 1S4, јуин ISA, јулн 270, аутуст 26В, свптембар 273, октобар 285 л hgввмбар 32], juto аначи аа li мјеседв 2.503 кутије. Kao mio одборн у Дервентн и у Брчком воде несаип тачну евндевцију о продаји наЈпег папвра не.гп п внач^ сваком првлнвсм вроттагпрају његгву пстрошњу, требалл бп 15 �Ипто Да зине л о стал * одборл. Повећањем потротпље Г а ј- ретова цигарпаппра, ипвећају се л приходи Глјретовл. Ради тога форслрлјте сваксм лрилнком потрошњу Глјретава пвгарпапира н освједо-чдвајте се свпком јатељ и егодом лл лл н Г ајр еш ови р аден и ц и Хасам еф. Хаџитлчмутћ Је д а в Ваш и при- међу најлг.такн ути јвм н н ајистрајн ијим Гајрс- топим радвицим а ловљлдњжх тодива свакако je дугогодишљи троше нага лалир! претсједнпн Г ајрета у Еигпеграду г, Х асан Подаци о cetuta муслимапским друштвиш. еф. Х аџ и хал и л о Ј гшћ, који врш и дужног.т п ретсједнн ка Гајрета, са малим пре- Неддвно je затрелсио Главни Од^ор путем cBajni одборп п ловјеревика правшла и податке n евииа муслиманеким друштвима како в онима noja данас постоје тако n о овима noja су риннје постојала na су ликвидпрала. Тражени подвци су дссвда Бриспјелн Глввном Пдбору вз 40 мјеста. Каво има још већп број ire c ia воја те податие не доставитве, a EflKO су ham стш подаци од велпве потребе— ради вултурие статнстпие — то се и овпм путем умољавају свн едбори л повјерепкцп да тој аамолби Главног Одбора чим прије кидом, пуних 10 година. Када je било аа Гајрет најтелсе радпти п када су чињене талнке сметња ГајрЕтовом раду, г. ХаџитгнлилгЕић, лао освједочени надионалпста л истилгки п ријатељ вавр етк а м у сл л м а в с к от д в јел а паш ег народа, у в в ј€к je смјело и отвсрена п реп свнједао околинп да je муслпм авлм а једвн н сп ас да се сконцевтрнпзу око Гајретад П рлје € годлва, када je Главн л Одбор Г ајрета no прни пут апеловао иа с в с је сдбаре и повјеренике дв свк у п љ ају ж и веж ве намнр- удлвоље. Поздравие deneuie Гл. Od. Гајрета u његоввм предсједпту Ја њ а : Члднопп Тајрета еакупљ ени на пзванредној скуп orrHFm радтг избора М јсеог Одбора слуш евЈвена В а с поздрат! љају a нарочпто лр едеједн и ка г. Др, ХослнбеговнЋа п 1ПЗлс Вас дп и даље сста је те у раду аа Гајрет ко јп аалога за г.ретпију будућност. — hru je н ајбсљ а П редсједник, скуп ш тин е' Абдулах Грухоњнћ. Б dci Нрупа: У пмв све публнке Г ајр егове аабаве a po ђендану Њ. Бел. К раљ а А л екаи д р ! I, уа неописвпво одуш евљење посдрављамп предсједннка Главпн Одбор Гајрета. — др, А вду Х асавб м ови Ђ а ФејАулах Мустафа Зухрпћ, С у лејм ав Peijnfc, тпм Мустафић Чавки^, Осман n Pepnh, А лија Хердег-овац. КСра- п редсјед н нцц и псвјвреницн Гајреи сл Ира- јиие. Н гадањ: Са си јед а врнређенаг у почаст рокеи/ >ш it. Иел. Нраља М јеспи Одбср са 1чцанавпма л тгр и ^ те љ еи ! Гајрета у Кладњу y n y h y je топле и аздраве евоме пркјелчоМ пр*!деједвиЕу. Ж ивоо! -— Пдбор. Захвалница Муслнманском кудтурном и вросвјетвом друитву ^Гајрет«. Какон трогсдишњег боравка и лЈЕлакупве бесплатне слскрбе, осјећам се дужним иајтопллје аавхвлити спомвнутом друш тву на љеговој мдтернјалној покођи. Биљежим се са особтатлм поштовањЕМ Мустафв Вклмћ, блвш и T ajpeioB литомад;. И З УРЕДНИШ ТВА Због иреобвлвог матервјала у »Гајретовом гласвику«, моралл смо л авог пута да изоствимо већи део публицистлчке садржлне, што ћема no могућвости у следећим бројевнмд да надовнадимо- нице, г. ХаџлхаЈшлови^ je са летголицилом лпојих вриједнвх другов& сакупио 2 вагона твх намнрнпда. И данас, поред свпје одгсворве дужности, г. ХарнхалилсвиН не пропушта нл једну прилвку да je не нскористи аа Глјрет. И међу CpafeoM других вјера г. ХаџигалтллатшН je у свом радлом мјесту весмд обљубљен, јер се ол птално вридржава пле народве: ®Брат je мио које влјере био!« Polififl je у Ђишеграду iaa2. Свршно je mep. суд. ппсолу у Сарајеву 1907., када je отупио у државну службу у свом рпдном мјесту, гдје оетаје све до полетка Свјетексг рњта, лада je преијештен у Enc. Петровац, У Пе-гровпу сстаје да Ослобођеаа, када се понсвс ловраЉа у свсјр рсдно мјесто, гдј[е н данас обавља дужнос! гпефа шериатсклг оуда. Гссп. Хаџихалилпвпћу желимо да исграје у раду и да се угледају н другл у н,ега. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 16 �AgrarnaiKomercijalnaBanka za Bosnu i Hercegovinu C en trala: Sarajevo Sjedište D irek cije: Beograd F ilija le : B rčko i Novi-Sad OCXXXXDOĐOOGOOCOOOCDODOOOOOCXXXX)QCXXXXXXXXJ Med. Univ. Papirnica Hamdrja Kopčić < 11. М Ш specijalista zubni liječnik § Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 g ! preporučuje bcgalo skladišie pisaćeg i risaćeg materijala Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s u a k i m danom od 9— 12 sali prije podne i od 2 б sali poslije podne 00đ»OOOOOGGQOOOO0O(^&^DOOO0C)GG' ■I Š T A M P A R IJA BOSONSHhpoštu RASTRIRNICA KLIŠARNICA Izrađuj e: raznovrsne hanlcovne, trgovačke i indu­ strijske tiskanice u bojama kan : dionice, uložne knjižice, čekove, diplome i t. d., te гнгпа slručna djela, kalendare i ostala izradnja solidno, brzo 1 po umjerenoj cijeni Vlastita knjigovežnica izrađuje sve vrste trgovačkih knjiga i protokola I sve u tu struku spadajuće poslove SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 KNJIGOVEŽNICA = STEREOTIPNA SVAKI MUSLIMAN TR EBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t” Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKflLfl], Sarajevo maže se naručili i ртекс drušlua Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'ra Вилка kp bavi svim u bankovnu struku epndajutflm poslovima. Ovlaštena je za trgovanje ка valutama i devizama. Zavod je također t pupilarnn siguran. Osniva, organiztile i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva I podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustaiove. Od č is te d o b iti d a le 6% K u ltu rn o m \ P r o s v je tn o m d ru štv u „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini I inofitmnstvu obavlja Banka fiajret najbrže i najkulanlnije. 1Ло*ке ukn maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste п svako dohn ■ HunifMi.iiiuiiiMiMimimiHHuintiiiininiiiui iiiiiiiiniuuimiiinuiiuiii uiiiiiiiiiiiinii Bosansko Industrijolna i I Dr. Omer Bahtiiarević Trgovačka Banda rt. d. Sarajevo, Strosmajei ova ulica br. 12 dugogodišnji ll ji ln l b D r!. Bolnice, opeiater I sgeP ofp uno uplaćena d ionička glavnica ci jal Ista za ocustivrc bo­ lesti, aslslert chlfuršltog D in 2 0 ,(K tt.OOO*— Rezervn D in cdilenja Državne Bolnice fond 7 ,f»0 0 *0 0 C* — Ordinira od 1-3 poslije podne Р п ш а u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjele, iin an sira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e le f o n i broj 60з. 865 I 555 Filijale: u Aleksandrovoj ulici br. 45 Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split [^ ш гд т -днт а д 'М ^ Г Ја ~ш^г»101^-т ' с т ^ т -д а 'Д1и;-М1Гд и ти д -д1га p Temeljna alavn iu 40,000.000'- Dinara : čekovni račun kod Poštanskog čekovnog rfi B a v i a« svim p oslovim a b o ji z a s ije c a ju u ban ko vn u s tru k u . — O sim lo ga Ima sv o ja zavada filijale Sarajeva broj 2172 općine grada Sarajeva ј Z A L A G A O N IC U •• ko|a d a j« za jm o v e na zlato, sr e h in I o s la le d ragoc!|«nflSll uz na|povoljn jr kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/13c67c2a871021d6f3a4bf9ec03760cc.pdf a1d3ec075f736367accadb9d7c721d1e PDF Text Text Gosp. Derviš M. Korkut, лисг зм гт држтјја зл кулгурнс И О Д Ш И К А Т О Д И З А Н Л . МУСИИМ АМ А С AД Р Ж AЈ : X. К. Успјеси Гајретовог полугодишњег рада А<иед Мурадбеговик: Проблем акције и реакцнје у савременом муслиманском друштву Мухамед Захировић, професор: Доклс ћемо се скањивати Махмуд М Ксњхоџић: Соко Краљевнле Југославнје Привоеда Диил. агр. М. Фазлагнћ: Гнојење воћњ&ка Гајрвтов гласнин Акција за тггензивннји рад међу Гајретсвнм чланицама у Сарајеву. — Избор новог одбора Женскп пододбор Гајрета у Бихаћу Н овр повјеревзаце у Брчком Новоосновали мјесни одбор у Ластви Гајретове забаве Аналфабетоки течајеви Добровољни прилози Остале вијести 16. ЈАНУАРА САРАЈЕВО 1930. У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 2. �Г А Ј Р Е Т , лвст Гајрета друпггва аа културно и економсно подиаање муслимава, излази i . и 16- спаког месеца, a цена му je аа пашу ОтаџСину 100 днлара ва годипу, a аа све остале аеиљ е преко граннце 200 динара. 'Bana добивају јгнст у пола пене код Главног ОдСора али код управа Гајретових конвиката. Поједннн број сггоји 5 динара. Директор Х ам ид Н унић Уреднвн Х вм аа Х умо Власнпк друштво „Га]рет“. — Главни в одговорнв уредник: Х аиаа Хуио. — З а ш тампарију „В осанска П оп п а' одговара Јосип Евгл. �Усијеси Гајрешовог иолугодишњет рада — Од 1. јула до 31. децембра 1929. — Посљедице исгоријског манифеста Њсговог Величанства Краља од 6. јаиара 1929. благатворно утичу на све гране државног и народног живота. Te посљедицс се одрааују у пуној мјери и у раду Гајрета. Незапамћени cjItlh и пожптвовност које с-у показали Гајрслови радници tokom првог полугодипгга у друштвеној години 192Đ./30. као н морапни и материјални успјеси ш рада доказом оу да су муслимани шлром Краљгашне, свесрдно прихватили значајне закључке наше прошле главие гасупштине; тај елан и тн уоијеси полу-годишњег Гајро товог дјеловања бјелодано девазују да су били у заблуди сви они малодушни појединци, који еу поводом помснутих закључака предвиђалп неуспјехе нашему друштву. Биланс полугодишњег дјеловања Гајрета такођер нам доказује да се мусдимаш! свију друштвепих слојева збијају у pV'jože Гајрета, да ирихваћају његов хултурно-лросвјетни и на-ционални нрограм и да су ријешсни да путем рада за Гајрет допринесу властитом лрогресу у свима правцима. To нам опет доказује да je Гајрет ухватио чврста ворјена у народу и да Гајрет црпи своју снагу од народа. За илустрацију горњих каших навода нека послуже резултати рада за вријоме првог полугодлшта у друштвеној години, које ћемо упоредити са истодобним резултатима у прошлој години. Ha дан 1. јула 1929. било je укупно 75 мјесних одбора и 99 повјереника; према томе за посљедвих 0 мјесеци друштвена организација јо појачана еа 35 кових одбора и 43 повјереника. Према овом m>расту друштвено организације порастао je и број друштвеких редовких чланова. Новоосновани одбори, нарочито пак они no селима, броје данас и до 300 чланова. Заправо број чланова je према прошлој години удвостручен. Веома je утјешна појава да и нашс село приступа у масама Гајрету. Ве- j ћина нових одбора и повјереника су на селу. Радосна.је Јгакођер појава да се и муслиманско женскиње почигве да окупља око Гајрета и да прихваћа његову идеологију. Број оних члаиова који су у току минуло пола године приступили у чланотво као добротвори Гајрета еа доприносом сд Дин. 1.000.—, као и утемељача са доприносом од Дин. 500.—, два пута je већи него их je било у ток.у цијеле прошле 192S./29. године. Док je у дрошлој цијелој години упиоано 30 добротвора л 137 утемељача. Интензивноет рада друштвене организације у току посљедњих g мјссеци довољно се оцртава и no инЈгензивности друштвених прирсдаба (забава, теферича, сијела и сл.). Друштвене приредбе донлјеле су Гајрету за вријеме посљедљих б мјесеци два пута већи приход него je то било у првом полугодишту прошле године. Дарови ii прилозп иојс еакуиљају Главни Одбор, и вриједни друштвепи пододборн и повјереници су такођер огледало жихавног и успј;ешног рада Гајретове организације. Услјех ове врсте рада већн je 7 пута него je био за исто вријеме у прошлој години. С размјерно јачању и проширењу друштвенс организације појача.н je и рад на остшарењу друпггвених циљева. Иако прошла окупштина није продвидјела отварање нових вонвиката нити повећање броја питомаца у постојећим конвиклчша, a уз то није била предвиђена ки материјална могућноот у друштвеном прорачуну, Главни je Одбор иоуздавајући се у успјешан рад цјелокупне оргаиглзације отЕорио потечком ове школске године, поред досадањих интерната, још два нова и то: средњошколски конвикт у Бањалуци и Шегртски Дом у Сарајеву. У Шегртски Дом примљ&но je 65 питомаца, a у баљалучки конвикт око 40. Према томе 17 �jc рад на помагању лојединаца у onoj години зна- којнх сс нароДито истичу onaj у Мостару н Capftтно ловећан. Број огипсидија јо такођер већи него јеву, и којн he већ на следећим Гајрстовим забаjc то одобрила прошла скутлтина. вама истуггати. У правцу сузбијаља неписмености за посљедМноги друштвени одбори и повјереници доњих 6 мјесеци je учињено више него за цијелу про- били су од Главног Одбора упутетва аа органлаошлу годину. Док jc у прошлој години одржано вање сеоских задруга, те су некоји у томе правцу укулно 11 алалфабстских течајева, са 330 полаз- получили успјехе. Уза свс ово агилни лруштвени ника, то je у току посљодшнх 6 мјесеци органи- одбори и новјереници организују и одржавају нозован 21 течај са око 900 полазиика. Два течаја су пуларна иредавања за ипире народнс слојене и то одржана међу муслимаиским »кенскињем. У току како за мушке тако и за женске. У овом правцу су оснивања течајеви у многим мјестима, јер je нарочиту активност je покаоао одбор у Тузли, na Главни Одбор етавио у дужност свима одборима и га иетдчемо за прлмјер свима осталим одборкма и повјерениидма да одрже у току ово годинс бар no повјерешпџгма. један аналфабетош течај. Ови резултати друштвенога рада у току лосљедПосљедњих 6 мјесецн друштвсног дјеловања них 6 мјесеци дају нам оправдане наде и поуздарадило се и на оснивању Гајретових читаоница и клубова. Раније су постојале свега 4 читаонице, a ња да ће рад у наступајућем полугодишту бити у току прошлог полугодишта основано je нових 6, ioni плоднији и да ће Гајрет, односно љегов Главa у оснивању их се налазга npeico 20. Оснивање Гај- ни Х)дбор иступити на следећој скулштиии са реретових читаоница и клубова од велике je важно- зу.тгатима, који ће нас несамо задовољити, иего и сти, јер они треба да буду у сваком мјесту центри ivOjii he докпзати да je Гајрет једна од најјачих свију акдија за придизање иарода. ПореД тога оено- -ормлпсзааија и културно-ггросвјотпих устаиова у вана су и 4 Гајротова пјевачка грађанска збора, од ГСраљевиии и да има уза се еве муслимане. Ahmed Maradbegovic Problem akcije i reakctje a savremenom muslimanskom društvu Francuski sociolog Palant, za koga sociologija nije ništa drugo do socijalna psihologija, tvrdi u svojim: »Osnovima Sociologije« da se na kraju k ra­ jeva sve dinamičke i statičke ipojave iz kojih se so­ cijalni život sastoji manifestuje idejama, željama i vjerovanjima. Prema tome sve uzroke socjialnog pre­ poroda, kao i socijalnog propadanja, treba tražiti u psihološkom, a ne u kulturnom, ekonomskom ili kakvom sličnom životu onoga društva o kome se radi. Za socijalne pojave, veli Palant, ističući mišljenje Konta, Spensera, De Grefa, postoje zakoni akcije i reakcije, suprotnosti i saglasnosti; ti zakoni su pri­ rodne nužnosti i oni su identični sa zakonima koji vladaju u materijalnom svijetu. Ako ovo uvažimo dolazimo do socijalnog deter­ minizma i isključujemo potpuno volju jedinke i društva kojom se stvara akcija i reakcija t. j. propa­ danju starih i nastajanje novih društvenih vrelđhota, regresivna i progresivna evolucija. Intervencija volje je kod ovakovog determinističkog shvatanja akcije i reakcije suvišna i nepotrebna, i ta se akcija i re ­ akcija prepušta prirodnoj nužnosti, dakle zapravo vihoru života, bez ideje, bez želje i bez vjerovanja. 18 Između ove dvije krajnosti Palantove voluntarističke gdje psihološki momenti igraju glavnu ulogu i ove antivoluntaristioke t. j. determnističke krajnosti, gdje smo mi? Kakvi su zakoni u životu i razvoju jugoslavenskog muslimanskog društva? Jesu li oni voluntaristički ili deterministički? Nema sumnje da muslimani naginju općenito determinističkom shvatanju svijeta i života. To isto važi i za socijalni život muslimanskog društva i nje­ gove zajednice. Zato u njihovoj akciji ima tako malo odlučnosti, au njihovoj reakciji tako malo otpornosti. Ovo izgleda kao paradoks onome ko izbliza promatra socijalno vrenje u tom društvu. Ali ako pogledamo samo to da u tom cijelom sićijalnom vrenju kroz čitav jedan decenij ne dođe to društvo ni do kakva trajna, epohalna rezultata n i do kakva staložena zakona koji izražava bar jednu deset godišnju periodu rada, nego se cijela ta akcija i reakcija izvjetri u papirnatu, lakrdijaškom boju kroz novine, revije i papire i ostane sva tek u djelomičnim, vrlo često tek pojedi­ načnim pokušajima, novoga socijalnog oblikovanja i nove socijalno-psihološke stvarnosti. Iz svega toga proviruje njihovo legendarno de­ terminističko raspoloženje prema svemu oko sebe �pa 1 prema samomo životu. Uzmimo samo to, kako oni shvatile svoj novi položaj, svoju reformaeiju za­ starjelih i kržljavih socijalnih formi: Oni koji zapodjenuše boj i povedoše akciju oko preporoda toga društva rekoše: Tako mora danas biti! A oni коД stvoriše reakciju i dadoše otpor re­ koše: Samo polagano i ne tako naglo, treba to životu pustiti da on riješi kako zna! Nije li to čisto deter­ minističko naziranje i u jednom i u drugom slučaju. Ima li tu ikakve odlučne samosvjesne volje? Ima li tu kakve ideje, kakve želje, kakvog vjerovanja? Tako mora bitil i gotova stvar. 1 onda, to ne trebamo rješavati mi svojom sopstvenom voljom nego život, njegov mehanizam, njegovi vlastiti zakoni i gotova stvar. I u jednom i u drugom slučaju digoše musli­ mani ruke u zrak i predadtoše se onome što mora biti i onome što silom zapovijeda da se to i zbude. Oni ostadoše po strani bez volje, bez želje, bez posla i bez vjerovanja. Ne sliči li sve to na vjerovanje u usud u fatum, u ono Što islamu podmetnule zapad­ njački komentatori, a protiv čega se danas bore svi savremeni islamski teolozi? Ti takozvani akeiomaši vode i danas lakrdijaški papirnati boj preko muslimanskih'i nemuslimanskih javnih i društvenih glasila, a čitav se taj boj sastoji u pustom i parznom teoretisanju o onome što bi tre­ balo učiniti, što ne bi trebalo učiniti i svode cijelu tu stvar na svoja lična raspoloženja i na to, ko će se bolje istaknuti u izmišljenju kakva socijalnog pa­ tenta, kakve originalne ild'eje; dakle mašta, bujna istočna fantazija, kako bi rekli stari pjesnici i njihovi učenici. Ko u svemu tome zna što hoće i ko je taj koji, to što hoće, provodi u život dosljedno, ustrajno, promišljeno, garnirano sa iskustvom, naobrazbom, primjenjivanjem tuđega na svoje i svoga na tuđe, gdje je on? Ti akcionaši, čim pronađu na papiru kakav društveni patenat ili iskažu svoju kolosalnu zamisao, misle da je s time gotovo i više ni prstom ne pomiču da tu svoju ideju, tu želju i to vjerovanje sprovedu u život, pod cijenu izlaganja sama sebe i pod cijenu najustrajnije borbe, dok ne pobijedt njihova ideja i njihova vjera. Od1 tih muslimanskih akcionaša su u logici i dosljednosti prirodniji i sami reakcionarci, dakle oni koji otvoreno i javno ometaju napredak i razvoj jugoslovenskog muslimanskog društva. Zašto? Ta reakcija, uza sve svoje nedostatke, uza sav svoj negativizam, ima u sebi i jedan prirodan i lo­ gičan zakon. Ona dajući životu tu zadaću da preo­ bražava muslimansko socijalno biće, ne odriče te preobrazbe, reformacije, napretke, obnove, ili kako već hoćete da se to nazove. Ona samo traži konti­ nuitet između stara i nova, traži soeijalno-konfesionalnu solidarnost akcionaša i reakcionaša, traži dakle konformiranje staroga i mladoga društva, da bi oču­ vala novo starome i staro novome. Tu je već jedna ideja, jedna želja i jedno vjerovanje. Ali pored svega toga, ta reakcija se još uvijek drži svojih starih nepraktičnih, primarnih i u savremenome životu neaktivnih i neproduktivnih ideala i 'principa. Iako ih ne pretpostavlja novim idejama i vjerovanjima, ona ipak vrši u savremenom muslimanskom društvu protivan reakcionaran rad propovijedajući protiv svega što je novo, a ne tražeći u njemu mogućnosti i uvjete za svoj vlastiti opstanak i za obnovu svoga vlastitoga socijalnog tijela. Ta reakcija onemogućuje svako oponašanje uspješnih i valjanih metoda iz ostalih socijalnih dijelova svoga vlastitoga naroda i svako evoluckmiranje onoga Što je zdravo, što je pozitivno u toj zajednici. I ona je zato tako strašno negativna i tako nepromišljeno škodljiva. Pored te njezine hegativnosti dolazi i taj nedostatak same akcije, da ona u svim tim pothvatima nikada ne ide do potpune realizacije svojih socijalnih reformator­ skih zamisli, nego uvijek ostaje u zametku kod sa­ moga pokušaja prepuštajući daljni razvoj životu kao i sama reakcija Ta akcija ne stvara svoje historije i njezina kontinuiteta, nema stalna i dosljedna me­ toda, nema sistematizovana rada. Ona se zanosi samo idejama, s njima živi, s njima se opaja i to joj je dosta. Ali pored svega loga i iz svega toga proizlazi sumaran zaključak da između muslimanske akcije i reakcije postoji nekoliko tačaka, bilo to u nega­ tivnom ili pozitivnom smislu, u kojima se one dodi­ ruju i izražavaju jedno. Od ovih posljednih, jedna je pozitivna tačka da se oni slažu u jedinstvenoj spoz­ naji da je evoluiran je, napredak i obnova musliman­ skog društva neizbježivo i da ono mora doći i biti. To je lakat koga priznaje i akcija i reakcija, a ono što ih u radu, u ostvarenju toga fakta razjedinjuje i dijeli to je način i metoda, kako treba to provesti. Dakle ta akcija i reakcija, to socijalno vrenje u sa­ vremenom muslimanskom društvu to je tek formalno, metodno razmimoilaženje. Tu se ne sukobljavaju ni­ kakve suprotne ideje, s4 pirotne kulture, želje, misli i vjerovanja. Tu su nastale opreke u metodičkom pri­ mjenjivanju savremenih ideja i vjerovanja na to današnje socijalno tijelo muslimanske zajđdniee i njegova društva. I eto to zajedničko osjećanje stvar­ nosti, uza sve to što nam je narav deterministična a ne voluntaristično kreativna, uza sve to što se r a ­ zilazi u formalnom, metodičkom naziranju ono je po­ zitivno i ono je temelj za postizavanje zajedničkih ideja, želja L vjerovanja i od njega treba poći. A sad da vidimo kako je nastalo to zajedničko osje­ ćanje jedne nove stvarnosti i novoga života. Njemački Hlozof-pjesnik Niče veli, da je kojiputa snažan potres (ekonomski, politički i t. d. 0, Ant.) 19 �jedan energičan prekid sa prošlošću, uslov [preporoda i obnova životne snage, kako za narode tako i za pojedince. Gd’ okupacije pa do danas muslimani su preživjeli nekoliko takvih potresa, od kojih su dva bila energični prekid sa njihovom prošlošću. Sama oku paci jb) Je uništila njihovu državnu, političku i kulturnu vezu sa carevinom Turskom, a samo oslo­ bođenje 1918. sa carevinom Austrijom. Prvi potres nije mogao uroditi nikakvim njihovim preporodom ni obnovom njihova društva, jer su ih sa novim go­ spodarom dijelile razne psihičke, socijalne, kulturne i vjerske diferencije i nisu dopuštale da se ta dva raznorodna bića stope u jedan cilj t. j. u novu so­ cijalnu stvarnost tadanjega muslimanskog društva. Takav potres i takav prekid sa historijom urodio je, naprotiv, jačom konsolidacijom njegova starog, preživjelog oblika i potpunom izolacijom od nove sredine i novoga vremena. U takvoj izolovanoj za­ jednici, kojoj je i Austrija pogodovala, nije bilo do­ voljno ni prostora ni snage, da se sama u sebi uz­ digne i preporodi. Drugi je potres došao, nedavno, sa općom slo­ bodom čitave zemlje i cjelokupna naroda, a ta slo­ boda je donijela sa sobom i nove socijalne zakone i uvjete. Ti zakoni i ti uvjetuju pogodili najkonzerva­ tivnije narodne čestice, bez razlike plemenske i vjerske oznake, a među njima naročito muslimane. Udarac je bio nenadan i težak i pogodio ih je u sami život, u samu egzistenciju, u njihov posjed 1 njihovu ekonomsku stabilnost. Od toga potresa zaljuljao se sav njihov život i ekonomski i socijalni i kulturni i vjerski. Sve je to bilo jednim udarcem odrezano od prošlosti, od njihova dotadanjeg načina života i sve so to našlo u kaosu, u panici, u potpunoj dezorijen­ taciji. Čamac se razbio i trebalo je plivati prema obali, da se stvori drugi pođeđnijl čamac. Bilo je to i utapljanje više nego plivanje. I sada se iz sviju tih grana njihova života, ekonomskog, socijalnog, nacio­ nalnog, kulturnog i vjerskog javio instinkt, goli nagon samoodržanja i grozničavo počeo da traži da se hvata za spas, da uzdrži ravnotežu, da se očuva i da živi. U ekonomskom pogledu počelo se tražiti izvora izvan Bosne u čitavome narodu, počelo se laćati i takvoga posla koji je dotada bio žigosan u njihovoj sredini, samo da se ne propadne i udaren ne podlegne. U socijalnom pogledu javiše se novi nazori, uvjetovani novim potrebama, počeše se razbijati staložene dru­ štvene forme koje su dotle bile sakrosanktne i nepo­ vredive. Javi se i žensko pitanje. U toj borbi trebala je i žena da pomogne muškarcu da dođe do samoodr­ žanja i do neovisnosti i njoj se počela davati šira sloboda i tražiti za nju i od nje veće i jače učešće u životu. Počelo se dakle mobilisati nove još ne iscrp­ ljene snage samo da se uzdrži društvo na površini, da ne podlegne. U nacionalnom pitanju počeše se tražiti srodni istokrvni elementi kod sviju dijelova cjelokupnog naroda i s njima sklapati uzajamni od­ nosi i veze i tako i njihovom pomoći zadržavati svoj £ađ i održavati svoj stabilitet. U kulturnom pogledu prihvati se društvo jače škola, nauke i započe na svima područjima tražiti svoj plasman; ženi se ta­ kođer dopusti jednako obrazovanje, kao i muškarcu. U vjerskom pogledu počeše se jače naglašavait re ­ forme vjerskih institucija, vakufa, škola, senatskih ustanova, i ono što je do sada bilo zabranjeno i u što se nije smjelo dirati, s obzirom na društvene predrasude, sada započe samo društvo da zahtijeva i .traži. Poče se prevađati kur’an, poče se u vakufsko gospodarstvo unositi moderniji, racionalniji sistem, u vjerske škole savremeniji i svrsishođniji udžbenici, koji odgovaraju narodnom duhu i prilikam a i t.d. i t.d. Dakle ovaj drugi potres, ovo drugo prekidanje sa prošlošću nije izazvalo izoliranje muslimanskog d ru ­ štvenog tijela od općeg narodnog života, kao što je to kod prvoga slučaj, nego je na svima poiđ'ručjima njegova psihičkog i fizičkog života probudilo ono značajno kretanje, vrenje i [pomicanje. Zašto? Musli­ manski se dio našega naroda ovaj puta našao sam u svojoj zemlji, u svojoj slobodi, u svome jedinstvenom narodu i ima pravo da odlučuje sam svojom sud­ binom i da gradi sam svoj napredak, kako misli i vjeruje da je za njeg najbolje. Odatle je ovaj drugi potres, uza svu svoju strahotu, blagotvorniji za re~ novaciju, reformaciju i obnovu muslimanskog dru­ štvenog tijela i njegova života. Odatle i ono zajedničko predosjećanje iste opa­ snosti i iste potrebe spasenja i kod akcije i kod re ­ akcije. Opasnost ih je zgrozila i do kostiju prozebla, sve zajedno; a zajednička spoznaja grozote rađa i zajedničku želju za spasenjem u svima dijelovima podjednako, pa makar oni bili, ne znam kako, oprečni i raznorodni. Tek kad potres mine, javljaju se meto­ dička nastojanja, kako da se učvrsti, održi i rege­ nerira to socijalno biće u nastalim prilikam a? Kako da mu se omogući razvoj i novi, bolji i časniji život? Onda se iz toga javljaju te razne formalne, metodičke diferencijacije koje stvaraju zasebne grupe i zasebna nastojanja od kojih se jedne pretvaraju u aktivne, a druge u reakcionarne snage. (Naslaviče se.) jesam li podmirio dužnu pretplatu? 20 �Мухамед Захировић, професар Докле ћемо се скањиваши? I. Бог неће шмијенити стиња једиог народп, док сам тај парод не иаврши сам у себи корјслпгто пргннаке. док не игјетп за то нотреЛе. Кад У је-дној иородици, нослпје угодна, живота и материјалне беабиједностп, наступи биједа и сиромаштво, зеједпо с тим квари се дотадање хармолија међу чланоиима t i 1 иороддиде. У колпко се уве_ ћава биједа и немогућност удовољавања навикнутим иотребаиа и навикама, у толико постају затсгнутнји односи међу појединим члаконима. Што даље то стањо Tpaije, односи ое иретварају у очита нснријатељства и лраве свађо. Гваки члан »оејсћа«, да он страда због других, na irx за то мрзи и пападаНико од њих нећо и не можо да исппта самог себг. да, можда, нема и при његоиој дупш који гријех, због којег читава породица страда. To, iiito се дешава у породицама, дмцдла се и у већим вјерским заједнпцама. Да се не враћамо^д^еко у историЈу, која јо пуиа примјсра за сву тврдн>у, eno нам Грчке наион пораза у Малој Азлм пред Кемалпаигином војском. У мјесто ^тстпију Јшшоложењв код Турака као и то, да ли се je могло, уопште одј жати све да оу грчки во^јск.овође управљали аиерацијама no свим стратегијским пропипима — они стријељају с в о ј е минпстре.""Гњ(‘в радн пораза u орамоте морао се je исиољити na ма на коме и ажо баш тај пије прави кравац. За напредак, благоотање и срећу једне скупине или нарбда нлје само јодан услов или узрок. Kao штојодна фсупина и заједница људска мма многе и разноврсне потребо, тако су и услови или узроци за огицање тнх лотрсба, такође, разноврсни. To вриједи и за суиротно стање: назадак :зло стање и нссрЉу. Ми муслимани на цијелом свиј-ту, na и у овој нашој држави Југословији, не отојпмо онако, како би требало да сгојпмо у лросвјетном и економоком погледу. To стање муслпмана датира поодавно, na су немуглимаиски научењаци, исиитујући то стаН)С, дошли до кривих резултата: да je томе стању крива вјера Ислам, која кочи и еиречава свакл људски напредак. Ти с.у научењаци то закључили отуда, што je то стање владало, опћонито, no свпм крајевима, гдје су муслимани настањешг. Они су, no муслиманима, једноставно, осудили Ислам, не упуштајући ос у ироучавање Ислама na иаивору, гдје je чист и непомућен од приточица, које су му, касније. нридолазиле и подручја, кроа која je протицао. Занесени и задојени фанатизмом и мржњом на Ислам још од Крставдких ратова, нијесу могли да завире у ирошлосг и прве нјекове Ислама, у којима je, свакако, био чистији и боље интерпретиран него данас, a у којима je учинио дјела и створио културу, и то у правом смислу ријечи исламску културу. Данас, већ, има много нмгристраних и објективпих научељака немуслимана, који отворено признају, дд Ислам није назадна и aa напредак људства штетна вјерд и, шта више, да je On једина од постојоћих вјера способан, да усрећи људство, ако се краво схвати и примнјени. Kao што су и научењаци, у мржњи ai фанатизму, означилл погрешно кршзца заосталостн муолкмана, исто. тако и ми, југоеловонски муслимани, или још јаспије, као Грци, сваљујемо једнгг на друГе крпвљу као да je нанредак завиеан само од једчовјска нли од једног огалежа. Наше дмиашње стање и^рЈђивано je етол>ећима, на њега су дјеловалп разни ушшии и струје, о које смо ое сукобљавали, лојсдинци, сталЈжи и скупипе оетављали су У баштину позндјим поксљењима своје пороке и недостаткс, које су оли и даље његовалн и задржавахи. Све то, скуба, створпло je данашње отање. Што a# стољећа етвара.та није могуће одстранити У једном децонију и — једном сталежу. Kno год што ciro сви ово стањо изграђипали и у њему учестаовалп као виновницп, треба .да га сви, скупн, попраљамо no onoj нарооној: »Ако свако помете иссвоје sairaje, улица. he бити чиста« у мјесто свађе о кривцу, који иавирујо т свалог нас на no се, нека овак нзврши своју дужност и стање he кренути на боље. Полако али сигурно. Да се скује сјекира, треба много удараца чекићвм и за поправку нашег стања трсба много пеуморна рада и дугих натгора. He заваравајмо се илзуијама. II. Но гјшјсшите се о аиконе Кожј|* у природн. Узалуд ћ«те се трудптн, да лх измнјенпте. они остају сталшг, неироМЈенљкпн. Као што je неисправно чтшти одговорттм само и искључиво појединца или јсдан сталезк ради стања, у које смо запали, исто je гако, шта више н много опасније, ако се, из провелике љубави за upeиородом и наиретком оде у крајност, ако се буду у том нравцу, чинили saJto mortal-ски експерименти. Велшсе ствари не изводе се тако бзро. Преиорођ.чве нас муслпмтхна велика je ствар и велико дјело. 3a велика дјела, прије свога, пстребни су велики људи. И љпховим взлшшм умом, драговјоним искуством, рацпоналним распоређајем рада и рбдољубивом предшшшћу послу — могу да избију непред- 21 �сиђене аапреке, na да се одгоди стизање циљу далеко каснијс од њихова предвиђања. A шта he тек да буде, ако се приступи гом великом дјелу без спомснутих услова if квалификација? Мл имамо, поред осталог, и ту несрећу, да оекудијевамо са великим људима, а у колико их имамо, не долапе до јачог изражаја, повучсни су. Тако с»\ у наmaj средшш. дешава парадокс, да на наш лрехгорођај утјече, и ако школован, али мла-д и још доваљно неискусан и нензграђен свијет. Неоспорна je њихова добра намјсра, да помогну срсдину, из којо су произашли, алн се са с&мом добром намјером а без других услова и квалификација дјело не свршава. Шта кшпе, неискусни и ненромишљени потези могу да много шкоде, могу да буду катастрофалтга no само велнко дјело. Као конкретан примјер можо лослужити у доказ ове тврдње протагониста у откривању муслиманкп, г. Џсвад Сулејманпашић, који je, као велики пдеалиста и поборник за »ослобођење« муслиманк* од зара и фереџе, гад. 1918. паписао чак и брошуру »Муслиманске женско пјтање«, у којој је^пледираа за откривање и у наслову, на.почеФку брошуре, велн: »40 година европских кулггурних одношаја и — сакривена лица наше жене*1 Требао je да прође један децениј, да се прожшш и искусн десет година етварног живота, да ре ч^вјек у много којечему разочара, да се увјери, да теорија л пракса не иду вазда руку под руку, требао je, дагле. ceo to и г. Сулејманпашиђа na да налише у гГајрелу« o i 15. септембра 1929. број 18. — »Продираље света у живот муслимагасе«. Он je својом брошуром хтно да прокрчи пут лродирању муслиманке у свијет, im ето исплде још горс, почео je да продире — »авет у живот муслиманке!*. Да ли ће се ово »нродирање«, даиас, моћи да запријечи и и je ли лакше било запријечити га док je постојао насип, брана »изолованости, no вјери и традпцлји« или овако, како сада вде, није предмет овог иаписа, него тек једна конгстатација, до како рђшшх посљсдица се долази у скивоту народа, ако со јсдно велик.0 социјално пиггаље решава без потребних квалификација, a на осиову идеализма и добрих намјера. Препорађањем треба опрсзно руковати, треба одлучити бптно од небитног и споредног, na пристуггати ■битном no ислушаном и утврђеном плану, полакодте журећи сс. Ma да ми сви желимо, да што прлје заузмемо онај положај у друштву, који нас као муслимане, присталиде Ислама, вјере, која императпвно иарсђује, да се свим добрима овога свијета обилато кориспшо, ипак — пријс зоре не може сванути. Препорођење he доћи то прије, што he се mune радити у сагласности са природним закотпгл које Бог ни за чији хатор иеће преиначити. Ми осјећамо, да ово стање треба измијошпи на боље Требн нам још озбиљна, смпшљена и пскрена рада и Бог he нам ово стаље, сигурно, изм sl­ jemena у боље. Вјерујмо и радимо, a не очајавајмо и успјех je сигурап. *• Напомена уредништва. Г. Џспал Сулејманпашић, који je горљнм чланкои лнчно апострофираи. одгопорпке у следсћем броју. Такође ha да одговори н idi чланак г. Хидајста Куленоппћа из 23 . Spoja .Гајрета« од иршпле годкне под насловом »Како да сс друштоено лрепородимо:. Махмуд М Коњхоџић, нанд. права Соко Краљевине Југославије Телесно васшггање код ime било je препуштено сасвим приватној иницијативи па смо имали апсурд, да се у једном народу омладина телеснго, а уз то и духовно ©асшгга у неколико праваца. Постојале су у главном три организације које су се бринуле за телесно васпитање. Југословенски Сокалски Савез био je најјача организација а истовремепо и једина, која je своје приладнике одгајала одувек у духу чистог интегралног југословенства. Друга оргапизација био je Хрватски 'С!околски Савез, који je своје принаднике васгштао у племенском, хрватском духу n трећа Орложлса организација, која je евоје припаднике васпитала у верском, католичком духу. Дш;ло три еуиротна правца, који 1гису моглјг имати додирних тачака, У све трт оргтшзације васлиталн сс омладина, даадс 22 будући југословенски народ. Јасно je дакле да je рад неких организација био противан нашем јединству, стапању племепа и стварању јединспвеног типа човека—Југоеловена. Зато су основни интереси државног и народног једпнотва захтева.ли, да ое питање телесног васпитања регулише н доведе у склад са тим интерееима. Његово Величанство Краљ на предлог Краљевске Владе ирогласио je на дан 5. децембра прошле годинс Закон о Соколу Краљевиве Југославмје, којим јо ударен основ једпој јединстевној соколској органазацији под називом »Соко Краљевине Југославије«. Уједно je тада Њ. Б. Краљ усвојио прсдлог Госиодипа Предоедпшт. Министарског Савета, да на челу Сокола Краљевине Југославије бу- �дс ваада Наслсдннк Преотола Његово Височаиетво Пкгар. Чланом Сокола Краљевине Југослашје може постати сваки дорастао и непорочал наш грађашга a осим редовних чланова постојаће деца — соколи и соволп — нараштај. Соколу Краљевипе Југославије могу прииадатл ученици свих народних, грађанских, средњнх, учитсљсклх и стручних школа. Законом се овлашћује Министар Саобраћаја да пропшие урсдбу о повластицама иа државним железницама, бродовима и остодим државним превозним средспвима за чланове Сокола кад путују no ооколским пословима. Исто тако се овдашћујо Министар Bojim и Морнарице да посебном уредбом прогшшв олалшице у погледу обвезе служења у кадру за члаиове Сокола, Овај закон je од непроцењпвс важности за н ат целокупет парод, исто тако, како je важно телесно и морално васпитање парода, Roje ће од сада бити јединствсно, јер су све постојеће организације, уколико се нису стопиле у Соко Краљевине Југославије, већ распуштене. Потрсбно je да у нову организацију Соко Краљсвлне Југославије стумимо сви тако да ова веома корисна и потребна оргаиизација у себи окупи читав југословеиски народ, Нарочито Гајретова омладииа свих школа требала би да одмах приступи у Соко Краљевине Југославије, тпм upe јср на челу Сокола стоји Његово Височанство Престолонаслодник Петар, локроритељ Гајрета, PRIVREDA Dipl. agr. М Fazlagić Gnojenje voćnjaka Zemlju oko voćnih stabala treba uzdržavati čisto, treba ašoviti i prašili. To još nije sve, jer zemljište mora da imađe u sebi dovoljno hrane i vode, pa da nam voćke rode, (plod da bude razvijen, zdrav sočan, lijepo bojadisan. Gnojenjem obogaćujemo opet tlo hranom, vra­ ćamo pravo govoreći onu snagu, koju je iscrpite dajući nam svoj rod. Svaki rad, kojim se koristimo mora se platiti, sve pozajmljeno mora se i vratiti. To je pricip sve proizvodnje, sve veresije. Njeguje li gospodar svoj voćnjak kako treba, on će mu se i isplaćivati, u protivnom ako ga zanemari slabu će korist vući; biće mu bolje, da ga posve iskrči, a zemljište drukčije iskorišćuje. Skrajnje je već vrijeme, da naš seljak dođe k sebi, pa da uvidi da je voćarstvo kultura koju treba intenzivno podizati, ne žaliti ni velikog truda, stalne i ozbiljne pažnje, pa i (potrebne svote novaca. Stari način voćarenja grdno nam se osvećuje; prvo je po­ čelo sa Šljivicima. Za njih možemo računati, da su većinom propali. Kriva je sočna uš, odgovara Čitalac. Da, nije ni ona nevina. Ali glavna je krivnja u neu­ kosti, površnosti i nehaju našeg voćara. Pri sa/dlnji se ne vodi računa o tlu i položaju zemljišta, sad'i se pregusto, rupice su tolike kao za krumpir, voćka se posadi kako bilo. 0 toj voćki miko poslije ne vodi brigu, ne obrezuje je, ne okopaje je, o đubrenju ni govora. Gazda čeka samo na rod, to mu je glavna briga. Voćnjaci, utemeljeni i uzdržavani pri lošim okolno- stima, nijesu jaki, izdržljivi i otporni pa podliježu lako velikoj napasti kao što je sočna uš. Imao sam ovdje u Podrinju, gdje su šljivici užasno zaraženi, jedan šljivik u svome susjedstvu, a jedan nešto malo podalje. Moj susjedi, inteligentniji i napredniji voćar, slu­ šao je moje savjete očistio je, obrezao i prorijedio svoj šljivik, okopao ga, pognojio i prskao. U jesen ste mogli vidjeti kako mu se stabla modre od bogato natovarenih šljiva. Ostali susjedi imali su vrlo malo šljiva, sitnih, jadnih i počađalih. Mnoga im stabla već su poništena. Traži i slušaj savjet stručnjaka 1 »Gospodarevo oko konja goji«, pa je prijeka po­ treba da voćar svaki čas pregledava svoje voćke i bistrim okom vidi i razumno učini Što im je po­ trebno. Pravilno i uredno đubrenje te zalijevanje pot­ pomaže stvaranje drva, lišća i ploda — kako po kolikoći tako i po kakvoći. Uslijed nedostatka hrane i vode lišće Žuti, još sitno i nerazvijeno voće nam opada. Suviše đubriti opet išlo ne vailja. Previše stajskog gnoja, osoke i zahodnog gnoja prouzrokuje bolesti. Tako isto ne previše đubri krečorn ili pe­ pelom, te fosfornom kiselinom. Voćka neka se tako razumno guotji, da pri tome dobije sve što joj je potrebno za prehranu. Ako je tlo još jako, nije dakle izmršav’ielo, ne treba ga prvih godina niti gnojiti. Glavno tlo mora se gnojiti materijalom brzo rastva­ raj učim i za voćku prihvatljivim (upotrebljivim). 23 �U našem kraju viđamo stare, već uginule voć­ njake. Mnogi takve voćke povade a odmah na isto njeno mjesto meću drugu mladu. Nema izgleda u uspjeh takovog rada. Princip je kod zemljoradnje, da se plodine (kulture) mijenjaju, jer višegodišnjom sjetvom ili sadnjom iste kulture tlo se jednostrano iscrpi. Takovoj sadnji ne bi mnogo pomoglo ni bo­ gato đubrenje. Najbolje je dakle osnivati nov i ure­ dan voćnjak. ZemPjište lijepo premjeri, propisno isplaniraj i pristojne rupe iskopaj! Ako u tom poslu nisi siguran zovi stručnjaka pa se poslije nećeš ka­ jati. On će te nasavjetovati i pokazati kakve ćeš (zdrave i lijepe) voćke i kako posaditi. Stari voćnjak treba iskrčiti, a svo drvo — leglo sviju voćnih šteto­ čina i bolesti, treba na licu mjesta odmah opaliti. Lijepo iskrcen i očišćen voćnjak se zaravna, rupe mu se zatrpaju, dobro i gusto nađubri, pa onda duboko zaore. Sij krompir, žitaricu, djetelinu i t. d. Učinak stajskog đubreta je trostruk: đodava zemlji hranu, fizički je popravlja i preuređuje, a konačno u stajskom đubretu je mikroHora (bacili i dr. sićušni elementi) potrebna za aktivnost zemlje. U glavnom za stvaranje organskog dijela (onoga, koji se dade spaliti) stabla potreban je dušik. Toga imamo u stajskom gnoju, osoci, čilskoj salitri i sulfat — amoniaku. U zemlji se nalazi uvijek u manjoj količini nešto kalija i fosforne kiseline, ali za osiguranje eksistencije drveta treba zemlji toga još pridodavatl. Kiseline fosforne imade u stajskom gnoju zahodnom, koštanom brašnu, superfosfatu, Thomasovoj drozgi. Kalija imade u stajskom đubretu, mokraći, d r­ venom pepelu, kalijevim solima. Vapno (kreč) koje kao četvrti elemenat za pre­ hranu biline dolazi u obzir, nalazi se u zemlji obično u dovoljnoj množini. Iznimku Čine kisela i vlažna zemljišta, bare. Takove po odvodnjavanju treba k re­ čiti, zasijavati paljenim krečom ili peipelom. Elementi koji pomažu ova 4 gladna (dušik, fos­ for, kalij i kreč) jesu još magnezij i sumpor. Ma­ gnezij je u kalijevim gnojivima, a sumpor se đtodava u sadri (gipsu). Djelovanje gnoja ovisno je o zalihi elemenata kao i o fizičkim svojstvima tla. Pri rastvaranju đubreta pijesak je neaktivan. Glina opet upija raspuštena gnojiva, hvata najmanju humusnu česticu. Vapno u zemlji rastvara i gnojiva i minerale. Zemlju, koja imade u sebi suviše kreča, zovemo i gladnom zem­ ljom. Pri izboru đubreta pazimo: na sastav tla, mno­ žinu đubreta, te što je točno potrebno jednoj biilini. Po učinku dijelimo gnojiva na; 1. Glavna (apsolutna). Daju voćki potrebnu hra­ nu, tlo fizički urede, sadrže mikrofloru. Stajsko đu­ bre, kompost (mješanac). 2. Relativna. Prinose samo hranu. Umjetno đubre. 3. Pomoćna. Poboljšavaju fizički tlo, ueinkuju i na prinos. Na tlo previše gnjecavo teško ilova sto, navlači pijesak, zaori ga! Tlo će biti toplije zračni je i za rad pristupačnije. Pješčano i lako tlo, mršavo i suho, popraviće se miješanjem ilovačom. Stajsko je đubre najbolje, seljaku se proizvodi doma, pribira ga sam pa ono mu dođe i najjeftinije. Isto imade u sebi sve što je biljci za hranu potrebno. Osoka mu je isto dragocjena. Naš seljak općenito go­ spodari loše, pa u to spadla i njegov rad o prikupljanju đubreta. Staje nisu tople, zračne i podesne za stoku, steljivo je nikakvo ili nedovoljno. Ne vidiš izidamog modernog đubrišta, niti jame za osoku. Gnoj se svu­ kuda razasiplje, vjetar ga isušuje, po dvorištu teče csoka, kiša je raznosi po putevima. To je velika gr ješka, nemarom gubi gotov novac, jer samo valjanim i pametnim radom i dobrim đubrenjem osigurajemo rod svojih polja, Kad uljegneŠ u dvorište takovog težaka, Često puta i najbogatijeg u selu, ne samo da se zgroziš radi štetnog manipulisanja sa đubretom i osokom, mego i radi užasnog nereda i nečistoće oko kuće. Dobiješ odmah sliku kulturnog i duševnog stanja toga čo­ vjeka. Čistoća je pola zdravlja, kako za čovjeka tako i za domaću životinju. Samo u zdravu tijelu zdrav je i duh; samo zdrav težak odgovoriće svojim napornim dužnostima. Zato seljače, gradi zdrave stanove i sebi i svojoj stoci, uzdržavaj besprijekornu čistoću u kući i oko kuće! Kako ćeš izgraditi valjano i jeftino đubrište, pitaj svoga sreskog agronoma! Zemlja je izmršavjela, pa pored pametnog gazdovanja sa đubretom treba i stoku bolje hraniti. Treba zasijavati što više djeteline, lucem e grahorice, ku­ kuruza za krmu, stočne repe i t. d. Njegujući i b ra­ neći bolje stoku, držeći je u zdravim stajama, sterući poda nju dovoljno slame, papradi, lišća i t. d., a ure­ divši valjano đubrište, imačemo više gnoja, popravi, ćemo naša izmrcvarena polja. Stajsko đubre (goveđe, konjsko, ovČij,e i svinj­ sko) imade: 0.6% dušika, 0.3% fosfora, 0.6% kalija i malo kreca. Hranu iz potpuno istrulog i razmrvljenog stajskog đubreta biljke će prim ati odmah i izravno. Takovo se upotrebljava pri sadnji voćaka. Nezrelo đubre ne smije doći, pri sadnji, n a žile. U jame će se metnuti nešto dulje jpred sadnjom. Inače toplo i svježe đubre nikada se ne uzima. Hladnio i ako posve još nezrelo dade se upotrebiti; sadeći se žile moraju zemljom pokriti, a ispod! površine jame takovo đubre se naspe. Da se ne isuši, pokrije se ostatkom zemlje, �Stajska ili zahođna osoka upotrebljiva je, ako se razrijedi vodom ili glinom. Najbolje će se prak­ tično iskoristiti ako se njome zalijeva kompost. Gdje su povrtnjaci ili blizu kuće, treba svatko da imade gomilu komposta. Na istu se baca pepeo, otpaci kućni i kuhinjski, strugotine kreča, ostrugano blato, lišće . i otpaci povrća, korov iz bašče i t. d. Tu gomilu treba dok ne dogori (izagnjije) nekoliko puta pre­ kopavati. Biće osobito dobar ako ga zalijevamo osokom (pištevinom). Zahodno đubre je vrlo dobro, njime se može gnojiti direktno ili razrijeđeno i miješano ilovačom ili kompostom. Relativnim t. j. umjetnim, kažemo i đopunjavajuća gnojiva, jer nam ista 'dopunjuju stajsko đubre i kompost. Činjeni su mnogi pokusi, pa se je došlo do toga, da jedno voćno stablo za svoj 1 m2 stanovisne plohe treba 10—15 grama dušika, 10 grama fosforne kise­ line, 15—20 gr. kalija i 40 grama vapna. Primjer i račun. Odvod jednog stabla u visini prsiju iie 40 cm. 40 cm X 10 — 400 cm2. Kvadrirano (400 X 400) = 16 m2. Dušična gnojiva pomažu otvaranje lišća i l'jetorasta, produljenje i debijanje sviju dijelova voćke. Uslijed suvišnog gnojenja, stablo biva: prebujno drvo i lišće netfJravo i neizdržljivo/Cvjetni pupovi, смаеј i mladi plodovi opadaju. Kalij je drug dušiku, pomažu mu ipri stvaranju i zidanju drveta, pri tvrdoći i zrelosti istog. UpiHvfSe na tvorbu Šećera i arome (mirisa) voća. d im Od gnojenja fosfornom kiselinom zavisi množina cvjetova kao i ploda, te obojadisanja istog. Vapno dava voćki i voću otpornost i osiguranje za slijedeće godine. Najvažnija dušična gnojiva su: čilska salitra 15—16% dušika, te sulfat-amoniak 20—21% dušika. Dušična fosforna gnojiva: sirovo ili prženo koštano brašno 22% kis. fosfora 4% dušika, peruquano (slično kokošijem) 8% dušika, tonko fosfora. Najbolje djelujuće đušiono gnojivo je čilska sa­ litra; djeluje odmah. Ra zasipa se na proljeće za vlažna kišna vremena. Na 1 m2 stanovisne plohe dava se 20 grama. Zasijana površina se zadrlja. U manjoj množini dava se i za vrijeme vegetacije. Starijim voćkama davamo salitru, ali mladim nanovozasađenim daćemo opet sulfat-amonijflk, jer je njegovo djelo­ vanje trajnije. Njim sijemo nešto više. Koštanog ili rožnog brašna dava se 100—150 grama na 1 m2 stanovisne plohe. Kalijeva gnojiva su: Kainit (12.4% kalija), koncentrisana kalijeva gnojiva (20—40% kalija), kalium-ehlorid (15%), te napokon kalium-sulfat (48.6%). Pri gnojenju mršavih lakih zemljišta (pješčanih) uz dušicno i fosforno gnojenjje ne zaboravimo i na kalij. Kalijeva gnojiva daju se 100—200 gr. na 1 m2. Sije se na jesen ili zimu, te se i ona zabrljaju. Drveni pepeo dobro je gnojivo, imade u sebi nešto kalija. Bacamo li ga na teška ilovasta, gnjecava i vlažna zemljišta, ista postaju toplija i lakše obradiva. Od fosfornih gnojiva za voćarstvo najviše dolazi u ohzir Thomasova đrozga: 12—22% fosfor, kiseline, 50% vapna i 12% željeza. S njom se gno-ji u jesen, dava ae U,do 500 grama na 1 m?. Vapneno gnojivo djeluje u glavnom na polje^šavanje zemljišta, osobito teškog ilovastog, te raspušta korisne minerale. Ograničuje prebujnost lišća i dr­ veća, pomaže k zriobi, ozdravlja voćku i voće, za­ branjuje širenje raznih bolesti nametnica i štetočinaca. Kreč voli osobito voćke košpičavog ploda (trešnje, šljive, breskve, kajsije i đr.) te orahe, Vapnena gnojiva razbacavaju se i zadrljaju zimi. u Pored suhih gnojiva upotrebljujemo i tekuća. Ima ih raznih: 1 kg goveđeg gnoja sa 30 1 vode 1 kg ovčijeg gnoja sa 50 1 vode 1 kg kokošijeg gnoja sa 80—100 I vode 1 kg drvenog pepela sa 30 1 vode 1 kg čilske salitre ili kainita sa 1000 1 vode 1 kg superfosfata ili sulf. amonijaka sa 500 1 vode 1 kg koštanog brašna sa 400 1 vode 1 kg žele galice (Željezne) sa 750—1000 1 vode 200—250 gr. kaliumsulfata, 1 kanta osoke sa 500 1 vode 250—300 gr. drvenog pepela i 1 kanta osoke sa 50 1 vode. Takovim gnojivima gnojimo za vrijeme najbujnije vegetacije. Na obvođu krošnje izvrtimo jame 15—30 cm široke, 30 cm duboke, od sebe udaljene 50 cm. Iza zalijevanja jarci se pokriju sitnim slam­ natim gnojem. S Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 25 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Акција за интенаивнији рад међу Гајретовим чланицама у Сарајеву. — Избор новог одбора У пегак 10. о. нј. одржата je оначајна скупштнпа Женског мјесног одбора Гпјрета у Сарајепу у свмна просторпјама Гл. одбора. Скупштпнн су присуствовале прехо 150 госпођа нз свих муслнманских кругова. Било je rocnoba од најстарнјег доба na до младкх дјевојака. Скоро сва муслиманска женека иителигенција прпсуствовала je скушптини. Ha ову скупштпку бнла су позвата п друга женека друштва у Сарајепу. Доброгворну Задругу Српкпња заступала je предсједипца гђа Mapa Љубпбратн!!, Јока Шиљак, Авка Каран; Ro­ ne Српскнх Сеетара претстнвљлле су гђе Гојковп)!, Mapa ПрibBTOBHh, Рпјка Даплдоввћ; Матерпнско Удружеље гђа Др. К. Радулашки; Женоки Покрет гђа Анфелковић нова предсједпица Покрета са одборнпцама; Јадранску Сгражу гђа П, Си«nh. Скупштину je отворпла Предсједннца Шемса Ханума Ченгић к подпјеллла рнјел гфици Нафаји Баљак тајплцп, која je у ллјепом иапјештају пзнпјела рад друштва п паглеспла дд се свукуд осјећа пнтерес аа Гајретпв рад. «е ла Гајрет поред својиг 8 иитернага ла мушку дјецу пма сада н женеки дом п два дома аа гаегрте. -Нагласила je да Одбор Женског Гајрета треба да буде средиште око кога he се стваратп правп npocDjerTUO-хуманн vn ЛцНјалпи рпд. Послије извјештаја тајнпце узела je ријеч гђа Јованка UJiiiai;, рефергит сг-ц. полкг.".:" ба::"Г.с т;*ја у Laj jeli)' илјбол^ tlo-iiiuje 6Hje,v.'"v i F am aигре cnpotime, a нарочито дјеце. те Jr елррспл* onaj говор И у нашој држави послнје оелобођења ocjena се један жив рад жеиа. Поред бтарпх друштапа стварају с« и нова и наша држава данас броји пракс 500 жсггких удружев*. Oba та друштва рпле и својим добровољнпи радом пиве велтпч услуге друштву л држави. И\вд само Јсдпн иедоеггатак код нашпх друштава a то je тај. да пу у већпнп случајева удружења на вјерсвој п племепекој осВови n да ге nebHHa баве вултурно-ггроспјетнпм радом. л мање гоцнјалнпм. Cftpajeco no сиоме женгком раду је^Брло снмпатнчно, јер у њему поред племенекнх друштава има друштава гдје сарађују жене пнгх вјера и свнх племсна. У Сардјеву je поред проевјетно-културног рада раавпјена п соцпјална акцпја. коју помаже традгка општпна п држапа. Овдје се kuj nac ocjeha еамо једаи педостатап, a тај je неоргавилопаноет нпше муслвманоке жене. Да наша муслпнанеха жснл стоји јоти no страни ннје чудо, јер п>вн иачнн живота није joj дозвол>авао ла гтупп у рсдове нас осталих мена илп ла створи посебле своје оргаппаације. Алп д(ок на Једпој trpanu муслпманска боље стојећа жена отоји no странп п ne узнма учешћа у рјешапању социјалппх пигав.п. Bo­ rne се на другој отранп cmapa један кадар муслпмапскс снротпњо, каја с данп Hi дан пропада и чију дјсцу сатпрс голотиња, глад n болести. У Сарајеву ипате један пелнни Орој породица na дјецом чнја се биједа нс може рпјечима списатп. Huje рнједак случај да мајка ta троје дјсце под камсном у пеДипп стплују. Huje риједак случај да породпца етанује у шупн кроз коју потон до кољепа прогјсче. H]uo су чести случајевл гдје отпц n мпјка леже од туберкулоао, a дјеца одају около и npoce да бп прехрапили еебе п cnoje болесие родитељо, Дјепа муслимписне пјсроисповјости пропадају па свакон нораку, Јер су прелуштепа улици. Tn дјеца одају сс клатареп.у и пуне полпцијске ancanc. Ha онда mije чудо, пад 26 слаки дан читатс да малољетна дјеца поћу лаваљују на ду^ане п обнјају рпдње. У посљедње вријеме ту дјбЦУ tnacaDa Заштита Дјецв те пх смјешга no раанпм устапооама, прехрањује удјечјим трпеаама, шаље на лијечење, али све je то још мало ирема броју дјеце, којпма се noMoh мора пружити. Мени je суђено бпло да се у ослобођеној држави пасветнм соцпјалном раду баш овдје у Сарајспу, гдје je муслиманеки дпо нашсга народа у већпнн ii гдје je муслиманска cnpoтиња наЈмногобројнија. Сва та сиротшш прешла je преко иојих руку. Учпнила сам колпко caii могла учпнитн, али ннсам моглд учинитп све. Коме нпсам мотла помоћи, ja сам та лпјепом рпјечп утјешила, те je отпшао задовољан. Баш ради те многобројне спротиље ja сам данас дошла на ову скупштипу да Вас замолим дд Гајрстов женскн одбор окупи око себе муслнманске жене. да се створи једка јака женока оргп~ лпзација коју licuo п мп друге nv’eiie помагатн, те да се поведе акција око спашавања многоброЈне сиротвње. Ту акцпју бтт помогла власт ii друштБо. само niene треба да уложе своЈе срце н евоју мајчину љубав. Ни племенска ни вјерска разлика не треба да ппс внше дијели, јер ми смо вћерл једног народа в сестре једне крви и једвог језииа. Свака ид n»e треба да принесе своју жртву na макар она и најмаља бпла за опште добро, јер noja je ворист, ако мп друге вјероисповједи збринемо cne nanre бриге n ааШтитимо сву нашу дјецу и сиротпњу. a остану неааштићена дјеца n спротои.а МЈЧЛпманске вјере. Вашс непоље треба да и нате невоље, a ваш бол п наш je бол. Окупите све nyслимаиске жене, које неће впма идчте ви lMiMa, само се окув*те Ha заједнички рпд a Mu ћемо вам у сарадњн noMoliBn. ГГослије гавора гђе ТПиљак прегало се на попуљввање одбора те je лаабрато 5 чланова, које су саставпле лпсту. Лнста je прпмљена једноглпсно и у одбор су тп.пе слпјсдеће rtje: Одборнлце: Шенос х. Ченгић, Џул. х. Лутпо, Др. Радулашкн, Др. Ха.тоа Хасапбеговић, Мемнуне х. Мутевеллћ. Хајрвје X. BucepoDiiii. Есма х. Дубраввћ, гђнце: Ема Лутво. Нафија Баљак. Нејри ЧенгиД. гђе; Атпфе х. Ватрељак, Сејде х. МехмедбатвК Хиипбе х. БушатлиФ, гђица Распха Биеероввћ, гђа Јовапва Шнљак. Замјенице: гђе Халида х. Реповац, Хашеме х. Курт, Airaia i. Ченгпћ Нојре х. Сарицпћ, Зекија х. КобиФ. Хабибе х. Арнаутови)!, Фатма х. Јаловчић. Надзарни одбор: гђе Ферида Кукић. Ата Зплџик, Римиза Махмутчехајп}!. Пошто се iraafipao одиор узела je ријеч гђпда Внда Чубриловнф, рефврепт домаћнчнпх школа. те je говорила о проевјећиваљу муслпмапоке лгенс na селу п у траду. Изнпјелл. je евоја лична опажаљк. о талепту и способпостима муслпманкс, noja je епособна да у платно уткива п neae дпшге ma­ pe н да пјсва дивне пјеснс којима сс с.пушалап заноои. те јс способна да учи п да прима просвјету n нултуру. Тђппа Чубрнлавић 1I3H0CH, да муслиманске сеоске жспе са одличнпм уопјехом спршавају домаћичне школе n аа cne поппзују пнтерес, rc je сванано потрсбпо да сс муслпмппоке Hftne оргпнизују и попеду акцију око npocnjehmiaiMi. Послпје tora скупштина je закључспа ima ноје je одр/нана чајанка, im Kojoj су присустповпле гфа Ружпца В. Поповић о.упруга г. бапа, гђа генерала Калафатовнћ, гђа Др. Хпмнбоговић, гфа гепервлл диппзије, прсдстаплице жснскнх оарајепскнх удружеиа и мпоге друге госпође свих njcpa и племспа, Чајлпка јс трајала до кпсло у вечс. �Мјошовнти ИЈевачки збор отпјевао je иоко:п1ко лијепих Oua скупштнна Гајретоипх члаиццп je јсдиа од иајпнпјесама, a онда одпграпа дјечпја драма »Пропаст света,. У тересантнијих ж енскм скупштина, ш;о зпачн да се и код свему се одржавао пожељени труд младе учтељице, поју je нашнх муслимапки војаипла воља аа ваљан просвјетни и сопубллка одушевл>ено поадрвпила бурнпм аплаузом. цијални рад у народу. Чиљеиица да су у нови одбср бнране Иаа програма настапљено je весеље уз свирку и плес. и неколике познате просвјетнс и соцпјалне раднице, које Младеж je играла у колу, n старији настаппли малопрвје играју пидиу улогу у јавном жлвоту у граду Сарајеву, допрекинутв разговорс. каз je да he се жеаеки одбор Гајрета својим радом моки изједначкти са радом осталих женских друштала. Oko пола нокп почела се публпка разилазмти, задоНа ов.ј чајанци дороваше прплоге слиједеке гђе-гђице: вољка п души гајећп наду за нову забаву и вољу за даљ1Ч! По 200__Днн,: Бшгаца, Ружица Konomih и Ерна Сарад. Млада je учпгељпца све пепраЕалд са оомјехом на уснама, у срцу се веселећи за успјех, јср je то, може се pehu, лом; no Дин. 100.—: Каните х, Флдилппшић, Тузлвк—Бакрибеговић, Добротворна Задруга Српкиња, Сафије х. Чекро; ло први плод њеког рпда. којч je П01књела па пољу рада аа Гајрет. Мн joj и овом прпликом честичаио п желимо среће n Днн. 00.—: Олга Вучикепик, Хафе х. Шахипагић; no Дпи. снаге у раду, а попрх свсга уппјек уепјеха у слим подуаеSO.—: Мемнуне х. 'Мутовслић, Вуппца Сироиић, Зекнје х. Ka­ luiKi. Ч. uči.monah. Зумрут х. Борић. Атлфе х. Башчиушевић, Мунпре х. Муфтн(), Ajunie х. Чеигић, Фахрије х. Фочо, Насихе х. Шахнцагпћ, Нађије х. Мухнбић, Хттиа х. Kiipjmh и Слда АлНове повјеренице у Бочком калај; no Днп. 10.—: Др. Халка ХасанбегопиК КарахасаиоНа предлог Мјес иог одбора у Врчкои пмеповане су стшт nnV., Вида Чубриловпћ; no Дин. 30.—: Хаснпја Берберовлк, дапа па nonjepeimne Гпјретп у Брчком гђице Месрура Ку ч у Ашидс х. Cmuipnh, Зулејхе х. Денпшлић, гђд БокоњпК Али а л п ћ . f.beriim предсједипка onhime n ујсдко предсјсдшша н а с х. Кучукалић, Зехра х. Ћурчпћ, Фатппе х. НадиИ. Ајишс х. Мерхемпћ, Хнба Сврзо. Сеније х. Спохо, Ваеви х. Сочо, ^ Ћул х. Сочо, ПТехааде х. Башагпћ, Фатиме х. Haiunh Хајрпје« х. Арлфходић. Фатиме х. ЈаловчиЕ, Зелкије х. Кибић. ТГфста х. ТатиретЉ. Хајрнја ТТашчК Давидовпћ; no Дпн. 20.— ДпpirnKa Деспић Н. Н.. тђа Талар. Гпна TpfcnB. ./дила х. Дппдар, Зулејха х, ЋурчпК Пошлшћ, КртвевпХ, Miipa Васиљсвпћ. Дика Пилав Хатпџе Кпсумагић, ФлгиЛ х. Сердаревпк, Ешреф х. Capirh, Ајпша х. Зплџнћ. гђа БожовиК Ружпда Шеnnh. Н. Н,. Н. Н.. Н. KiU'vManili. ТолрровпК ПрљатовиК Др. Рпдулапгхп, 3ex]ia х. Зеловхасок. Змснра Суџука. Нлфпјс х. ШахпнагиК Mejpn х. Шпхилапгћ. Н. Н , Нафпје х. Препде; no ДнИ. 10 —: Алпћ, ГојкбвпК Зале X. Тува. ТЈул. X. KocoBith. Po6nh, Б. Шахпнпгпћ. Фат£ х. Кошарлк, Нејра х, (Jipntrnh. Ђерпмовик. Н. Н„ Жегалоп, гђа Ђуковик, Kom. Мирш. Bavбулогпћ; Дин 5.—: Н. Н.; Дин. 56.—: Тузлпћ Факетл х. УНенски пододбоо Гајоеша у Бихаћу If'l— -Л лрлредио je у суботу 6. децелбра 192B. год. у прооторијама Гајретовл поивпкта своју луЕну аабаву«, noja je. K a ­ no материјално — још бољс моралпо — уЛтјела. Вриједна рпдеипца Гајрета. сада учитеЈДНпа. a прије пптомпиа љеговп. гоепођчцп Рассма Зјакић, noja je како треба схватила cnoje звпп.е п дужис«т. како према свомс добротвору Гајрету — чнје пдеје наетоји на сваком кораку дп прошпрп — тако и према гвоме народу, поред свега nanopног рада у школи успјела je. да са својим молггм ученпцамо n ученицпма припремн тако лпјеп програм. да je све врпоутне аадивпла. Публика je, no обпчају оваквих оабава п оијела, п опет бпла само — женсгш. Поред многих муслиманских жена к лјепојака био je лнјеп број и цпјен,енпх госпођа п госпођнца na града, које су и овом прилпком укааале почаст нашем Гајрету п својлм прииуотвом увсличале успјех и љг-поту one пабаве. Сала je бпла пуна као шпп. Водио се жпв разговор међу госпођама Koje су ее уполнале с нашим женама преко честлх сијела н забава н мало помало прлблпжиле им се п аадобиле њихово повјерење. Раоговор ое прекпнуо доп je трајао врограм. Тачке оу програма иавођепе паравко n лнјепо, те су оставпле пријат, n утисак у публпцп. Нарочито je лнјепо редитовпна пјесмпца »Мати« од Boj. Илпка, коју je деклпмовала једна ученпца IV. разрода оспопие школе, н мополог »Ja знам тајну чуватк«, који je процорео бурап сппјех код врисутпих, Г ђ и ц е М е с р у р а К у ч у к а л и ^ (д е с н о ) М у р у в е т а Х а џ и а л и ја п г ћ Мјесног Одбора, те Мурувега Х а џ и а л и ј а г л Ф , ккерка управитеља II. вар. оен. школе, које су до сада већ скупиле 42 жспска члона. Ииеповане повјеренице су ученице niiimvuije, те су сс н поред својпх школскпх дужности радо одазвале поаиву Одбора и одмах кредуле на посао. Главкп je Одбор пстпм доставио декреге, правпла п упуте аа даљњп род, особнто на оснутку Женског Мјесног Одбора у Брчком. Новоосновани Мјесни одбору Ластви (срез Требиње) 29. децембра 1929. одрвсаиа je скушптина члаиова Гајрста у JIoctdd у сврху оснпванл Мјесног Одбора. Скупштнин je прпс.усшовало око 40 угледних људи из опћине Лаетва. Скупштпну je отаорпо п водпо г. Aro Шеховпк, а исиред Мјесног Одбора у Требпњу прпсуошовао je г. Хусеин Толпћ, чип. среског начелства. Г. Толић je у свом подуљем говору образложно прпсутппм рпд Гојрета од његопа осиутка на париокално културноп и економском подизмву муслимана у Б. ц X.. те прпсутнпм доказао да je пеопходно потребл. 27 �.-(a ce и у Ластпи освује Mjccnn Одбор, Ш10 су присутнп јсднолушно п с одобрапањем прнхоатнлн. Г. Касвм Деиирови1| пзнно je присутнпма у свсн говору од какве je важности и потрсбс огнппање Гајрета и моли да ce беа оклијевања прсђс ntt рад н Лијмке o.iocpu. У олбор су лзабрана гг: Прсдсјсдник: Ибрахпм Оллкопић, трг.; иотпредсједник: Садик Hepinrarirh, onuiT. начслнлк. секретар: Касим Демк pouiih; благлјннк: Хаф. сф. Мурат Бешовић, иман; одборiintlic: Саднк Биједић, Хплнд Eerounh li Садик HehiipoBith. имам. Н адзојши одбор: Мурат h'piinnh. Хаф. еф. Зубчеиић и СулеЈМап еф. Дураковпк. Скупшшина Мјесног Одбора Гајрета у Гацку Ha 5. о. мј. вдржпнА je извавредва скупш тпка Mjecnor Одбора у Гацку на којој je након гтрочнтања пзвјештлја свпх одборпнкл, тлбр нн слпједећи hodu одбор: Предсједппа: Адем Шлковић; потпредсједннк: Хамдија хрустановнћ; тајнттк: Ахмед Чамнара; благајник: Еешо Паiniih, члановн Лег! функције: Суљо Taaomih. Назиф Куртовић п злијснпи: Ибро Tanonnh. Надаорпп Одбор Адем ПошковиН, Авдо Звлздик ii Хаџо ТпвошФ. Новоосновани Мјеснн Одбор у Какањ-Добоју дсцемора пр. г<гд. одржали ру чл Л о в н у Какшв-Добоју KOBCTiirvnpajyhy (Јјупш тпну у сврху освпппња Мјесиог Одбора. Скупш тини je лрисуствавлло PO ocofin. a иа Ввсоког су били прпсутнн: Хлмдија Тахмпшчија, Мустафа Uiujuih Абнд Фртуна II Муло Кпзић. . i Исвред сазшшчи оти^ра слувш твду _VIyjo Кудовић« тумачн ( врху гастаииа. те пр^дллже за предсједника нвупштпне г. 'Гахмншчију. ла" аапшЈвнчира Захвда Харачвћа, досадањег лскјереника. a ла всрификагоре гг. Абида Фртуну u Мулу Kaiirhii. што сдуТшгглпа и n p irn . Г. Тахмвшчнји 110сл|[(б“ поздрава прксутвшх у д ја е и говору оцртлва вапоре Гијретоилх раднвка за Hamom г | ц . иијом будућноств. Прдказао je и лсторкјат осиутка Гајретп. — Г. Ф|ггува говорв (i у с п јп п ч ц , Гајрста до рлти. послнје рата u о цпљешша п.егивим у будућвоств. — Г. Мустнфа Џафиh иолв првсутке да што Diiiiie раде.за Гајрет. Нза Toru je Ј.авд. одбор изнио лпгту ловог одбора у који су уввшда гг.: предсједвнк: Хуселнбег Ja(flapcnaxi]h. потиредсједник: Мујо Куловић, секретлр: Мустафа Догдибеговнћ, благајнвк: Aro М ујаглћ; одборннци: Ахмед КулоплК. Селвм еф. Мердавипић jr Мустафв Козло; замјенпци: Суљо Нмамовпћ, Еејспл Сппхић. Омер Харачпћ, Сејфо Кулопнћ ii Назпф ЏафнК. Надзпрпм Одбор: Исмст Имамсшић. Лутфибсг Чалук ц Алнја Гога. Новоосновани Мјесни Одбов у Прачн 3. о. мј. одржали су улвсани чланови 1'ијрета у Нрачн гкупштину у сврху (иннвања Мјссвог Одбора Гајрета. С купштииу je OTiiopiiu n но.чии иодиачелник r. Мухамед Јахић. У одбор су илабрата слијгдећа гг,: Предсједвлк: Мухпмед Јахвћ. потиредсјодник: МушаиCer AxMei6eromih, секрстар: Мпхо Хота: благајник: Фсхим Ахмотбегоивћ, одборници: Лптиф X . МуратоииК Касвм Jnxnh u Зајко Кпллнац. Зпмјевпди: Ахмо Ахмстбегопић и М.ухзрем CenoBiih. Надзорни мдбир: ТЈорђо Церовива, Сејдо i Si. ручпја и БеЈшр МухоииИ. Са скупштипс je опшслит брзојал )I>. Kp. Ввс. Нрсстололоиаследапку Петру Пок|К1ПИтел.у ]'ајретп и лредсједлнку Главвиг Одблра r. Др Авдн Xaoillnerounhy. 28 Скуашшина Мјесног Одбора у Бос. Градншки Мјеснп Одбор Гајрета у Бос. Градив1цв одржао je II. редовну годишњу скупштиву 22. децембра 1920. у хетел »Onim« у присустпу 43 члана и начелнвка среза r. Војпслава [njuha. Скупштнну je отворио н водпо вршклац дужвостм продсједнвка г. Хоџић Мустпфа-Зухди, У отоутности предсјсдипка г. Оолке Пекувшћа. иоји je премјештен у Невесин.е, Г. Мустафл-Зухдп Хоџић у подЈ’љем гоиору износи истоpujiiT Гајрета у Бос. Градишци у прошлим годпнама, a карочнто наглашујс даиашљс став.е н напредак, који датира од с. јвнуара, т. ј. откада je услијсдио мудрл манифест лашег узпшвепог Владара Њ. В. Краља Александра I., чвји je очкнскл гест послије fl. јакуара ударно здраве смјервнцс у oiihen лапретку наше пелике ОтарГшле. Са овс je скупштине отпослат п поздрав Њ. В. Краљу који гласп: »Мјесни Одбор Гпјрета у Бос Градишцв, са cnoje бројno посјећеве скувштпнп коју дапас одржаје, изражава Вашсм Ве.личавству своје најпскренијс ocjehaje вјершл-ги п одансств кличућп: да niimii Његопо Величаиство Краљ Југославија, да живи Протектор Гајрета Његиво Височапствс Престолонаследипк Петор ir васколиаи Прешппљи Дом Kapnђорђепвка на понос сллиу inora срстног народа«. Након псцрпкпх взвјештаја секретара r. Мехмсда Соколи, блпгајники г. АбдулДСадвра Софтвћа ii реивзирп г. Сафпетбега Кзткдлиопика гкуп1птива једногласво усваја буџет Гајретопа Мјеснвг Одбора у пзвосу од Лчч I3.000.— ч патим прелазн на избор випог одбира. који сс након скулштвне колституиеао оваио: Предсједнвк Мустафа-Зухдв Хоџић. потпредсједник: Азиз Бошњаа, секретпр: Оафпет Kaneranonnh, благвјник: Мехвлд Сокол, одборницн: Ибоахим Хифзи Алагвб, Веселин Гпеjnh н Абдул-Кадир Оофтп11. ЗамЈсници: Касим Џумхур, Хаг«б Бпберпћ, Реџпп еф. Дели1|. Апдо Дубичанлц н Смајл Каi'TMOBiih. Надзорни одбор: Ахмет Кудузовић. Владимир МаTBh п Хифзо Ђехајнк. У »Евевтуалвјамл« иредложио je предсједател. да сс отвошал>е лоспдав,.ч иредсједиику r. Пекушвћу у лнак upiianaiBft в аахвалвостк na псжртвопном раду за Гајрет поздравва депеша, тпто je гкупштшм једногллсво и усвојплл клицаљем: Жвипо г. Бекушић. Новооснованн Мјесни Опбор у Приарену Поијереннк у Призрену г. Мухамед еф. Мудеризовпћ са-шао je скупвипну чланова Гајрета 5. јануара о. r. у nportopuje Окр. Муфтнјства. Повјереник je отворио скупштииу у злказава врије.ме. захвалио te свима присутиим ha одзипу u иредложио за прсдсједатеља скупштипе r. Нусрет еф. Галиба, мудериси, i;ojn te je ii примпо те частп. Ha то je г Абдулах Азлбагић. секрет.ф муфтлјства, одржао 1тредавап.е a ГаЈрету, о спрси Гајрета. лосадањн његив успјех за мивулих 28 гидина, пi..i Гојрета н његоп рад, пиелујуНи на чланове да заједничкп и 6iwtii. ii нораде аа друштпо Гајрет, јер да je он чпрсто увјерен за будући успјех у раду. Г. Мудеризовпћ саитавно je ли. r:-y одбора и предложио je скупштвпп, коју je скунштвпа једнодушно и примнла. Одбор je илабран како слпјсди: Предсједник: Михајло Филинопик. окружни инспектор: потпредсједвик: Мухлмед еф. Мудеризови)!, окр. муфтвја; еекрстар: Абдулах еф. Азабагик, сскрстар вуфтнјстиа; блаrnjniii;: Оадвк еф. Рустем, трговац: чланови: Асаф e<fi. Вехби, трговац, Расим Абидин, бријач н Ешреф Хампд, трговац. Надзорнн одбор: Дичитријс BorjtiHomih, срескн пачслнпк, M ita Н. Шехпвпк држпвнн пмам ц Фуат Савт. трговац. За- �мјеннцн: Фанк 1ТЈериф, фотограф, Иусрет еф. Галиб, мудерис, Бећир Јусуф, трговац, Снван СлнановпН, државнн пмим и Хамднја A. Сокочевић, трговпц. Ha то je предложио Хаф. Халнд, држ. и т м , да се аа замјенике још унесе шех Хаслн Шеховнћ, који fin већином и иаабран као шссти ламјеник. Ha то je муфтија предложпо т ее нађу проеторије за читаоницу, јср je нста необходно вотребва за рид и нипредак Гајрста и да бп бнло агодно да се чнтаоница привремено сијести у npocTopiije Емлн-плшлне медресе, која je празна. док се не нађу подесиије просторијс. Скупштлна јс и oimj предлог једногласно прихватила, влшто je прсдоједатељ пн* кључло скупштину н зпхпплио чланопимл na погјетн. Рад Одбора у Чапљини Гг. Реџеп Хајроппћ, судија и АхметАга Капетанови^ лпаслаШ1цн Гајрета одржали су састакак са Гајретовпм прпјател.нма у П о ч и т е љ у , те je том приллкои сскрстар Мјсеног Одбора пЈк>тумачио приеутним ндеју Глјрета као и уепјех нстог, иашто јо нтсланицпма одмах успјсло да упишу 20 ноштх чланова и изабсру повјереника у особи г. Мухамедаге Ресуловића, коме je Главли Одбор доставио декрет, све тиоканице и упуте ,m рлд. 1\ X. КиuиVi. учптсл*. говорн о вотребп спијссна раДа ирвенствено у центрпиа у којима засвједаЈу мјеснн одбори, јср ла cdmo тако могу се слати вриједне и ллеменита упуте н иницијатшзе на села. Затнм предгједнвк предлгике осннваље попјереништава у Осову, Устипрачи, Соколовићима и Сљедовићима, iuto су присутни једнодушно ттрихватпли и одмах нзабрали људе, који би се лмалп нменовати повјеренацпиа. Рад повјереништва у Челићу (Срез Брчко) Недпвно постАвљени повјсрентс у ЧелвНу г. СулејмпliODBh, учитељ получио je у свом раду слиједеће успјехе: Унисао je 25 рсдовних чланова n убрао Дин, Л04 — чланариие. Сакупио je лобровољних лрилога у нлносу од Дин. 155.— вригодом отворења новор водоводо. — Од жпиежних намирннца спкупл.ено je 406 кг хранс и то: кукуруаа у клипу 227 кг, у зрну 73 кг, a пшенпце 56 kp. Репе je пшунљсно оно 05 кг, лука 4 кг и граха 2 кг. ТТрилоге у Hapanu сшгупљал je ттовјерсиик сам са онд. пмамом Шабан ei|i. Сулејмановићем и ea Мустафом Ибрахимовнћем, 'оииом угл. трговца г. Рашидаге ИбрахнмопиНа, који je сам даровао 50 кг ]1П1сннце. Лналфлбетгкп течај ције одржао услијед тога. што je кгти бво m године оргпнппован, у ком je cn уеијгхоч гвр- У Е л е з с в н ћ и м а , срез Столлц. пдржаса се ллнцнIIIп л о 30 н о .п п ч н и к а . јатлвом Мјесног Одбора пннлфабетокн течиј. којег водв учнМолимо ломеиуту та. сакупљаче да п дадаље порлде аа тељ г. ГолуОић. наш Гајрет a нпјкјчпто oko сакупљан* прплога и уинга у Прилпком вјснчаља гђнце Хабпбе- Муфтнћ са г. Инг. члангтво u ла нач ушппу и нојег чллнл, утсмољдча илн доМахумутом Еалпћем ла Гацка, иста се' Je уписала аа утемеripoTnopa. љача Гајрета и лолоишла одмах ha руке шер. судије г. Хафиза еф. Риџановнћа своту од 500' Јјдјн. Овим путем најтоплија хшгпа ^кшој утемељачнци ц Гајрешова забава у Бос. Броду г. кадијн, којн иам je о^мах иовац лозначво. Hn 4 . о. мј. прпредно je Мјеснп Одбор у Бос. Броду ллНадаље су се лрнјавнлн за чланане утеме/мче Eajpfcrm i Гш1 у у cđbsi нросториЈаМА Јмл^зпичке регтлурлције, у kojv прплнком положсног суд<ц:ог адвокатског пспнта r !S|*a je сврху ДпрекцлЈа Држашшх Жељезница у Сарајсву одоХајроввћ, затпм Ахметпга KaneTniornh н Омер гф. И1#ховић. Грвла и упорабу Дпорске чекаонице. Зпблпа je промл томе Ha дан Ујсднњеља hodu учптељ у Чапљики r Алттја бнлд ограничена ira гго«:ј|‘ТЛоцо из Бог. Брода плп n поред Сарајлић, одржио je предавање о, шачају i. децембра, што тогл зпбава je мптеЈшјално одлјгчно уопјела. усноредивши je je особито зпдипнло Гајретове раднпке ir прлјатеље, јер je га забавама дрзгих локалгшх друштава. чпјп прмход нн изСарајлпћ птттоиац Гајрета, те се одбор пстом и овви путем далека не достиже овогп. најтоплије злхвзљује п моли га. да се ка лозпв одбора за Бруто нрпход 6 im јс Дин. ll.lIH п gumi прпход Дпн. корпст Гајрети vniijei; одавове п тнмс-те о,тузл! мн7.050 — лом нам Гајрету. Нл забавп јс i imija.ia кло обнчпо тшјна мупика пп Туале. Нарочнто je пгтпкнутн пожртвован рад гђпце Алиј е Шири сасшанак грађана — чланова Гајреша у X о џ н h. коja je зл ову забаву вараднла преко ion комада Рогашицн ручнвх радова. ne трлжећн за то ипклкве нагрпде. iuto je учннила u прплнком иосљед1Б11х лабппа. И ошгм путеи najОдржап јс 2. XII. 192a. у просторнјами .Хотел Роглтоплије се зпхваљујемо гђицп Алији na њеиом пожртвопном тицлс, којсм су ирисуствопалп поред грпђпнл н држашш pn,iy Koju je рнједак код Hamuх женсклх и можс се смаiruav.u a дпјслом и угледни сељдцд муслимпшг из спнх крптрптЈт да je једннствен и молпмо je да настојн да чеђу cBojnsi јррА среза рогптнчвог. другарнцамл побудн пол>у зд рад у коршт Гпјрета. Предгједннк Мјесног Одборл г. Горушанпн лрп отвпИсто тако много je Т|>уда за вријеме сокупљпња томболс рању састанка поадравно je нолнт. пвасланш.а и прсчвтао уложпла гђа Наснха Арглаи. супруга секретара Одбора Гајдепеше од Гловног Одбора и љеиог секретар« г. Кукнћа, нарет у Бое. Броду г. Слбнтл Арглана, тта и ihoj овим путем k o u чега je отпослата поздравна депешл Њ. В. Крлљу. ПредллЈсрдачније захопљујемо. сједнику Владе ti Предсједлику Гзјретп. Предсјсднин у свом говору карактерпше рпд Гајретои Kao једнп иенспореднво т;ориснс устпнове за нлпредак нлшгг племснта. Зато моли што агивље н саијеснпје пом.тгање и лопуларисаљв Гајрстовпх пдеЈа. — Звтнм говори г. A. Муллћ, учитељ. који нагтавља са прпказниањем Гнјретова рада уопште д нлрочнто гш селима. Предлаже да ср стриктно придржавамо Гајретовпх закључака. н правнла те да органнвујемо no селима кредитне оадруге^ домнћинске јпколс н анплфабетскс течл.јевс. Годишња Гајретова забава у Зеници одржлна je на рођендап Љ. В. Краља Алексакдра, 17. децечбрл. у просторвјпма Соколског Дома. Као u i T O се могло очскнпати Гајретопл je забавл н ове годлне беп сумње једна од иајуспјелијнх здбав« у Зевицн. кпко у моралиом тико п у материјално« ногледу. Успјеху забаве допривијела je свијеет у првом реду муслнмвна, којп су свјесни какову улогу игра друштво Гајрет м којој пдејп 29 �fi.nVHtii. Ширп забавнл одЛор показао je nviio hnihe. n свнјести да je ова аабава умстпну овако сјвјно ухпјела. Програм забане бно je тахођер »рло бирап. a нарохито потрсбно je споменуи! нскоје програмне тачке, које су биле од миогих слушатеља буром аплауза попраћене. Познати ученик грађ. шкеле н врстзи декламатор Сафет Kopnh декламовао je пјесму посвећеиу lb. В. Краљу Александру. Иза иега настушгла je кХерка школ. улрввитеља Шишић Џемпла оа дскламацнјом Гајрлтспу Протекзору. Obou прллпком Mopauo нарочиту захвалиост исгакнути гђп Јелвнп Маркпћ, soja je са једиим умјотничкпм коиадои на виолпни уз пратњу клавлра гђс Јулшвке Вајс убрала буру одобр&вли,а н аплаула na умјетнпчкој павелбп програмне тачде. Круна успјеха бнла je код одиграваља комада »Емпиа« посвећпна нпшем дкчиом пјеснику Алексн Шантићу, у комс су учествовале у uehunir учптељвце и учитељп нар. основне школе у Зенпцк и то: гђа Мпра Лекв, гђпце Савета МарпвоBuh, Војислава Пејовић u Равпјојла Јефтпћ, ЕмилИја Хајне, Олга Komornih, те гг. Маснпк Огман и Хуспка. Нздаљс 'Нимпк Ферпда. Hini uh Hanu, Crajuh Перо, Франулић Јуре п Зукић Фуад. По onhen еулу комад je испао пзван спаког очекпвања, a дилетанти-це еу показалп увраво вјештнну у одпгравању спојих улога. Забава je протекла мпрно п достојанстпеаЈ, а" млалеж се уа звуке Ооколске нуапкс вегелила преко лијеле воћп. Поред моралног Јспјеха ова je забава u материјалпо успјела, јер je на истој-палс чпстог грихода okd 15.550.— Дип. Obou прилпком Мјегнп 1ОдЛр 'захпалује се свпма војп су odom полхвпту помогли. Нарочиту хвалу дугуја Одбор госпођаиа Me.ieh х. Ulnoinh, ХчЛпџп х. Исламбегевлћ, Bopnh, Mauiih, Хрњпчевић, којд os <f пупиле обвлне дарове т шмболу и бифе. Нсто тако нбка je хвалв и гг. л ш р * ааблвног одбора, којв су Одбор подупрлп ono лрппреча ад,ову аабаву. w Анофалбешски течајеви у Цазину Оеих дапа отпослао je Глапип Одбор вовјереиику у Цалпн r. 3yxpnhy 100 буквара!у сврху органиаопћња аналфабстеких течајееа. Овп су течајеви у неким школаиа aeh вевно отпочелп, а нски hc отпочетп овпх дана. Налрменутп пам je дп се je лрагово.гно јавпо пмам tn Брезавс Koce г. Мустзфа еф. Хсџнћ да he одржптк Гајретов апалфаботскп Јечај, а прп завршстку да hc ловјсренив са једштм учнтсљем судјелспптп код завршсгка течаје, што je хпалевријсдно ол ваведеног пмама п што oso треба да буде прпмјер друглм нмамима. A пмзмп у цазлиском срсзу и нначе помажу повјереника у Гајретовом раду п ширељу љегопе свијести и при нскоришћапању пригодом какосих весеља н свечаностн моралко и материјално. Аналфобешски течај у Бос. Градишцн Новоизабравп Мјеспп Одбор у Бос. Градвшдп аакључио je на својој првој сједнпцп да отвори оналфабетскп течпј. 0 реаултату h eu o какнвдно извнјествти. Оснутак Гајретове Библиотеке у Пријепољу Јавља нам МЈвснп Одбор у ПрпјепоЛ.у да je овновао своју библиотску в плвео иппцијативу аа оснигаие Гајретове читаонице. Одбор се je у восљедше доба ва пово обраловао и уписао ha ново члавове, нашао локвл за састајаље члакова, те he ускоро набаветв u мзијсштај кво и ингтрунептп аа тамбурапгкп ебор. 30 Нлдаље je o.irtop oprantnoBao точлј за иеписмеис, у uojii се лосада уинсало 90 члаиова, а кпкпнје памЈсрала злкозахл и жепгки зналфабстски тсчај. Вијесшн иа Прњовора Повјеревлк Гајрега у Прњовору г. Сллпх еф. Нозић јевл>а, да je поводом женидбе и вјенчапл Османа Одобашића са Хаенијом Бибић-ТЗофи)! вз Прњаворп исходно свадбени дар од свечарева ода Аллјаге Одобашпћа у лзносу од Дин. 100.— аа Гајрет. — Хвала! Жишши младенци! И грвдска опттина показала се je хвалевриједиом, те je поводом рођендана нашег љубљеног Влпдара длропала Гајрсчу Дии, 500.— прнлога за годину 1920. Новн утемељач Гојрета из Призрена Повјеренпк у Призрену г. Мухамед еф. Мудсризов^, лослао нам je Дин. 500.— коју vy je своту уручно г. Ћамил Деотана из еела Дон>. Поточањи, ерез Подрииски, као чланарпну утемељачину, ка штп му je Глпвнв Одбор одмах н ддплому отпослао. <0 Ј)Дачна хвала! Нови утемељач у Нључу Код повјереника у Кључу г. Осман еф. Бегановвка упигао * je за чладп утемељача г. Никола Јанколп(|, трговац вз Кључа и одмах воложпо Дмн. 150.—, а остало he ллаФати у мј. оброцима no Дин. 50.— до чсллате. Ушемељач 1 'ајреша у Пријепољу Нод Мјесног Одбора у ТТријепољу уписао се je за члана утемељача п одиах положио Див. 500.— наставиик тамошље гимназије г. Сејфуднп Шехопић. Даљнн ушемељачн Гајрета Пог.гедњпх дака удпсаше re за члансве утвмељаче: из Тузпе: гг. Селих Прдић n Авдага X. ХасаповиН из Днвна: гг. Дерспш Далнпагић л Пашо Хавала из Лриједара: гг. Саво Crojanoniih п Др Лзубомир Mnanb Добровољнн прилози из Тузле Г. Oucp A. Омазић, званвчппк срес. вачел. у Тузлп до□начпо je Длн. 920.— коју je своту сакупло п то: вао утемељачину од г. Рилпана OcMaiiomiha, умрл. Османа, сластлчара иа Тузле, a остатак je сакупио пд caRjeAehe гг.: no Двн. 10.—: Хаоан Хајдарвћ. Мехиед Мсшповдћ, Агад БабајлФ, Шабан ШишиН, Ллдја Мујлћ, Јусуф Ужмчпппи, Хиизо Осuanoiiiih, Шабав Pnaniih, Адсм Куносдћ, Салко Хаџлћ, Мехиед Бегановлћ, Суљо Мухарсмовнћ, Омер MyjKh, Назвф Зуклћ, Ибрахлм Kapuh, Ахмо Kapah Мустафа Myjnh, Алија Смаиловић, Мехмсд Фазлић, Алдага Кудвћ, Авдо Гогић, Ибрахим ЏелнловиН, Оалко Дадаловлћ, Осмаи Шабаповић, Мехаra PecBh п Шернф Pecnh; no Дип. 5.—: Алвја Мухаремовић, Зсир Ђуловић, Aro Хајдарбегопић, Хусо Пилић, Махмуд ФерxaTCDnh, Рехаб Симичић, Веео Рпбић, Мехмед HyxHh, Ахмет Ковачсвпћ, Салко Химзлћ, Марко Tounh u Хасап Вртогпћ. Дии. 100 .—: Нбрахлмбег Исабеговић ла Дубравл. Спкупљачу и Диропптпл.пма искрена блАГодарпост. Добровољни прилог из Олова Г. ПГлхбаз Дегирмснџић дозначпо нам je са оеталим ук,упл.еннм новцем за Гајрст и Дин. 200.— које je даровао г. Дримал Јерослав, ■добротшљног прилога na Гејрст. Хвала и жввно! �Добровољнн прилоаи ua Сребренице Раани добровољни прилози Г. Назпм Ша^ирагпћ, теф пореске упраис у Сребрепицн сакупио je прчлпком иове 1930. године Дип. 520— доброиољних прилогп, a дароваше слиједећа госпада: По Дин. 100.—: Мујо Пашалдћ и Омер Беганов.и1|; no Дин. 20.—: Сплко Халилови!], Назии Шаћпрагић п Ocuo Лпјача; no Дии. IO—; Абдулах Бешлагић, Едхем Абдурахма lionnh, Хакија Слручпћ, Марко JoDaHonnh, Саво Поповик. Рајко CcBHi, Зухдпја Кланчевић, Иван Никшић, Јосип Пјевчевић, Cano Вучоравопк, Дедо Машић, Илпја Tbmicnli, Хрустанбег Бегпвић, Ибрахим Кумрић; no Дин. 6.—: Светозар Joxuh, Томо Петропвћ, Свето Лазарспић n Мартијан ВуЈадиновкћ. Племенитом стк уп љ ач у и даропатгл.нма топла хмла! У првој половпцн Ујесеца јамуара лрпспјели су Гојрсху слиједећп првлоап: Општински урел Тржаиска Раштела Дин. 60.— Општпвскн уред Оџак Дин. 300.— Градско Поглаварство Грачакнца Дин. 500.— Општинскп уред Пурачпћ Дин. 200.— Мјесни Одбор у Козарцу Дин. 34!.— Шаћир Гогалија иа Capajena сакулио Дин. 150.— Мустафа Зухрић, повјеренпк на Цааина Двн. 250.— и Хакија Крџалп)! из Зворпика Двп. 316.— Добровољнн поилози на Mocmapa Мјесни Одбор у Мостару допначпо нам je Дин. 50.— кпо добровољни грилог г. Нпколе Стилвнопика, полвтичког ниспектора. — Хвала и живиа’ Поздравне депеше Гајрету и његовом предсједнику К г к а њ : Конституирајућа скупштшта у Каклњ Добоју ita којој je присуствопало 100 чланова попдравља сног дичног предсједпика са жељом да та Бог дуго годнна поживи nn днку ii понос ношег Гајретд. — Предсједатељ: Тпхмпшчлја. М атернјални усајесн Гајреш ова полугодншњег дјеловања (Ofl 1. Матвриј алм и успјеси по лугодишљвг јуиа дјеловања до 31. децембра 1929. год.) Гајрета, т. ј. 38 вријемв сд 1. јула до 31. децембра 1929. гад. нссама да нас аадсваљааају — тиме шт а су сд него пр о ш л о г с д и ш њ и х — нам најмање д а ал у та дају даказа дв ним ре зу лтатима с тва рањ у векм е ти ус- и бољим дагеко усв а ја њ у нега ce та за миш љвл а Гајретова овогаднчЈњ ег при прсрачуна. Г ајретовв раднине нарочито ke радовати што he видјстн из ш т а м л а н о г »првгледа прихода и расхода«, да су редовнв пјеси у слиједеБем п а л уг а д и ш т у др у шт в ен о г дјоловгња бити члпнарине још eetiH. Досадање нам иснуство ио ка еу ј! да су Г А Ј Р Е Т О В И Ди н . ПРИХОДИ 67.579.94, Ч л ан а р ин е дабротвора и утемељача нзносилв су за били сваке године у првом по л уг о д иш т у знатно за 22.031.— лрво полугодиште a исто за лањсне вријеме све годинв гадинв износил* изнссе Дин. мањи од раехода за мсто вријемв. Де к су н. пр. у н у п н и при прво коди пд 1. јул а до 31. децембра 19fiB. т. ј. у проепавном па- врмјеме g . r. та врста члана рин а изиаси Дин, 36.156.— . Из тих риоду рас бројева ce види да je о вог од ишњ а чла на ри н а скора лри- повекана према г ро ш л о г од и ш њ с ј. Ta опет значи да je Гајрет Гајретова ходи за ходи од рада, нсто вријеме 1. јула маносилм Ди н . до 31. Дин. 635.468.40, a 1,261.726.10, то су у к у п м и децембра 1929, нзноси ли Дин. 1,037.965.96 ,а расходи за исто вријемв Ди н, 834.366.95, Прама ToMi, ова рвда посљвдњнх имали наи виш е цифре 6 п о ка зу ју мјесеци. издатана нсго знат на Док смо у сбзир 646.257.70, 1929. Дин. *46 257.70, прнхода да на дан 1. јану ар je 1. ј ану ара 1929. мањак пд Гајрат палуч ио баље уепјвх« oaa гадине него лани зл Дин. 849.856.71. Ови рвзултати док азују народу io n y год. нам несамо да нако tg редовно мјерно поскочити дншту ове д ру шт ввн в бива, према него да резултатима he ти рада приходи у првсм сраз- полугп- предвиђени су у к у л н и приходи Гајрета за цнјелу пву годину Дин. 1,520.000, пв CMG према томе само за првих 6 мјесеци остварили двије трвКине ун уп н о лредвиђених лрихода, Прихо ди у наступају- hflM по л уг с д иш т у првом, несамо маргј у битм због тога знатно што у ј у н у авки негс су пр испијевају били у годишњи доприноси од цигарлапира са Гајретовам етинвтом, g a Бание Бајрет, tg дивиденда за друштв енв дионице рат, нвга н збсг тага што свн др уш тв ен н 17,989.70, a за иста трипу та и било л рил аз и лањсне су године. нзносили лани Дин. 70.000.— начину из на ла ж ењ а грено седам л ута je таиођер друштавних паснсчио пр сшл ога ди шњ вм, јер смо године, gbo лани лрослава Днн . постмгнут успјвх дру шт в ен е скоро днапута према имали с свв стране приход Д и н . 70.014.75, у h g joj ce свати цијс иих лрихода веНи него лани. Гр их од сд забава и тефе- налази и лриход од лровин25-гсдишњице, а ове године прихода допри- 140.451,— . у године. Према одобреном дру штвеном прорач уну Ди н . а све тодина изнасе Дин. 510.142.10, што значи да je и у овом Повишењу другом па л уг о д иш т у т. ј. од 1. јануарв до 30. јуиа 1930. бнти ввћи, MflrG je tg Даровн имамо he прихс ди лањске гсдине аве гадине за толина пу та бо лв учврстмо свају арга низ ац иј у у рича вишак прсизлааи tg за у 1930. имамо в и ш в лрихода 1930. са Дин, 203.599.01, a на дан Дин. 1. ја ну а ра примит ан а смо уепјали да на 1. јан уара нвго расхода за Дин. 203.599.01, tg У з и м а ју ћ и B«fie усп јвхв пол уго ди шт« ннјели иаји су а вих сви орг анизације годишту нло врмједни п аж рт вав на његаве на јв н ше и дјеловали и ce свих ссталих д ру ш т в ен н на шн ре њу материјлног истанаа одбори својим многи ндућој у онај у други Мјвсмн у н одбором у Тузлн Дврвенти. Св с ји м успјесима одбсри главној и редавној њих угледати Улазара ва ма полу- моралнмх успјеха дс пр ин и о Га јр ету Дин. 40.000.— . За Мјесним долази првом адбор у првко У радам поред нс вцу и лавјервници, Гајретове мисле, јачања. Ту зли , ноји je нод Банне Гај- одбори и павјвре- су ловјереници, ноје сн уп ш т и н и . истакли кемо Надати су ce и изни јети ce je да не he ce радсм н астали. све одборв и повјеренике да логледају аПреглед прихода и расхада од 1. јула до 31. децвмбра 1928.« ниц и нгстојв да крајем друшт вен е годинв дођу у багајничнам у упоређењу са приход има и раеходима пд 1. јула до 31. де* извјаИЈтају, нсји ce шт амлан нзноси првд глаан у с и у п ш т и н у цембра Главног Одбора Гајрвта, са својим прихад нма више израмајд. Дода лм сс тома још u чињеницв да рад и услјеси друштвене оргвиизвџијв постају мз дана у дан свв tg јачи, аначн да he са ирајем јунв 1930. годнне изаћн са мат|рмјап- 1929. Молимо све наше до што јачег при ону за орг ан изацију, да рад, радниие, да да и тмм након пр ош мр у ју начином рада и овнх јач ају успјеха jeui друштвену матвријалма лојачају Гајрв т и да Дјелују на астваре њу д р у ш т в е н и х цнљееа, лредеи ђе нн х д р у ш т в ен н м праеилима. 31 �Pregled prihoda i rashoda Društva „Gajret" od 1. jula 1928. do 31. decembra 1928. kao i od 1. jula 1929. do 31. decembra 1929. PRIHODI RASHODI STAVKA Pojedince Din Članarina redovna . . . . Članarina dohr. i utem. н Darovi i p r ilo z i............... 4 Društvene zabave . . . . Pretplata na ,,Gajret“ . . 6 Opskrba pitomaca . . . . 7 Kamati od uložaka . . . M Cigarpapir ,Gajref“ . . . 9 „Spomenice"...................... 10 Društvene značke . . . . I I •„Cigle Gajretovog Doma" 13 R azglednice...................... 13 Književna izdanja . . 1« Proslava 25-godišnJlce . . ч \ \ \ i •I P 22.031 17 989 70 Ukupno Din 40 020 7» 014 79.30-2 13.005 184 217 31.250 11.081 40 660 2 526 150 p Ukupni prihodi . Pojedince Din 50 — — — — 163.290 70 Ukupno Din P 103 735 510.142 140.451 14 971 189.950 28.802 31.250 2.609 6.050 9630 323 50 — / 94 10 P 67 579 94 70 36.156 — 75 75 — - 50 — 92 50 — — — Л \ __ Od 1. Jula 1929. do 31. decembra 1929. 635.46« 40 1,037.965 96 Tekući broj Т е к ш ‘1 b r o j Od 1. jula 1928. do 31. decembra 1928. STAVKA Od 1. jula 1928. do 31. decemhra 1928. Od 1. jula 1929. do 31. decembra 1929. Pojedince Pojedince Din 1 2 3 4 5 6 7 8 S 10 li] л 12 13 14 15 16 17 p Muški konvikt Tuzla . . . 58.647 78 „ „ Foča . . . 30 724 16 „ „ Bihać . . . 68.634 05 „ „ Sarajevo . 202.789 46 tl „ Mostar . . 78 133 31 „ , Banjaluka — ~ „ . Plevlje . . 46.871 75 Ženski „ Sarajevo . 107.096 20 Šegrtski Dom Sarajevo . — 1— Kane. troškovi i plate . . Štampa i pošt lista . . . Honorari lista . . . . . S tipendije.......................... Jednokratne potpore . Bukvarl anali, tečajeva . Proslava............................. Kamali na zajam . . . . 18 Književna izdanja . . . . 19 Blokovi za c ig le ............... J Ukupni rashodi. Ukupno Din P Din 56.377 5.935 47.864 147.664 65.338 61.559 29.699 107.057 71 62 987 82 90 _ 592.896 154.903 49 549 30.200 35.350 — 8.310 — — — 357 524 42 19.491 25 25.000 8.500 — 1,281.726 10 р 92 16 21 92 11 50 29 49 — Ukupno Din 584.483 118.948 49 024 24.010 46.050 5.080 6.770 — — _ P 60 80 50 — 05 - 834.366 95 �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n t r a l a : S a r a je v o S je d i š t e D i r e k c i j e : B e o g r a d F i l i j a l e : B r č k o i N o v i-S a d O O O 0G XDO O O O GXDO QO OO QO GXDO QGGGO O O O O Q O O ĐeXDO O O Med. Unlv. Papirnica Hamdija Kopčiu Df. MIC specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajercva — Telefon 619 Sarajevo, Jefianovića ulica br. 1 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne 70S T 9 B D S S N S K il RASTRIRNICA { KL1ŠARNICA i I z ra đ u je : raznovrsne bankovne, trgovačke i indu­ strijske tiskanice u bojama kao: dionice, uložne knjižice, čekove, diplome 1 t. d., te razna stručna djela, kalendare i ostala Izradnja solidno, brzo 1 po umjerenoj cijeni Vlastita knjigovežnica Izrađuje sve vrate trgovačkih knjiga i protokola i sve u tu struku Bpadajuće poslove SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 K N im E Z H IU — STEREOTIPU« GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t" NarudZbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručili i preko društva Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku fipađajućlm poslovima. Ovlaštena ]e za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizule i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. O d č i s t e d o b it i d a j e б% K u l t u r n o m i P rosvjetnom društvu „ G a j r e t " . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka G ajret najbrže i najkulentnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba p (a7g, ftVr-lКчН fa\C] F J/p ] [O /p] fr№) [d/p] [O/ri Пш/рј П(С1\ЗД Г3751 Г3 7 а Г 3 7 (Д to\bi fei'ŠG]Б1 |1|111111111!11111Ј111111111М11МШ111ШШ1ШП11ППОиП«111111111111111111111!111111<11 Bosanska Industrijalna i T r p a l a Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 >.000-— Rezervni fond D in Pr, Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Dri. Bolnice, operater 1 spe­ cijalista za opeiallvne bo­ lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice 7 ,5 *0*000* — Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o slije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sud, Tuzla, Split taft Sltliia iiiiiiiiiii općine grada Sarajeva j u Aleksandrovoj ulici br. 45 Temeljna glavnica 40 ,000 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 B a v i se sv im p o slo v im a ko|l zasijecaju u b a n k o v n u slru ku . — O sim toga Im a sv oju Z A L A G A O N IC U koja da]e zajm o ve na zlalo, sre b ro I ostale d ra g o ­ c je n o s ti u z najp o vo ljnije kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f36c8e1fcfcf2272e41c4b0a84d93dcc.pdf b1378b984737f59058cdebd8e846e431 PDF Text Text лисг ш г е п И Ш Н 6 М С К & д г а ш зл к у л т у р и с Т О Д И З А И Л М УСИИМ Л М А . С А Д Р Ж A J: Уредништво: 0 посту и раду за Гајрет Ахмед Мурадбеговић: Проблем акције и реакције у савременом муслиманском друштву ' tV .' У.: Један пример за углед У.: Успех Гајретових питомада У.: Нова уредба Војне академије П ривреда Инж. Шериф Бубић: Предавања из задругарства за сеоску омладину Г а јр е т о в ../■ Т-\ . .■ . : '■■■• Л гласник Рад на даљњем проширењу Гајретове организације Гајретове приредбе Гајретови течајеви ? ’ Добровољни прилози . Остале вијести ■Л- 16. ФЕБРУАРА САРАЈЕВО 1930. У ређуЈе: Х а м з а Х у м о БРОЈ 4. �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва sa културно и економско подизање муслимана, излааи 1. и 16. свакаг меоеца, a цена uy Je за нашу Отаџбину 100 дивара на годину, a sa све остале авиљв преко граниде 200 динара. 'Baip доОвваЈу лист у пола цене код Главног Одбора нлн код управа Гајретових конвиката. ПоЈедннн бро] стоЈи б динара. Директор Уредник Х ам и д КуниК Х ам за Х умо Власннк друштво .ГаЈрвт". — Главвл н одговорни уредннк: Хамза Хумо. — За пггампариЈу „Босанска Поштан одговара Јосип Енгл. �Uredništvo 0 postu i radu za Gajret Njemački učenjak Sadr-Ud-Din piše o postu stranjenija organizacija, što glasovitija Gajretova slijedeće: ideja, to čvršća naša kula i naš oslonac — Gajret. »Post je dobar kako za tijelo,tako i za dušu. I Treba biti svjestan značenja širenja Gajretove sama materijalistička Evropa ne poriče koristi posta. Id e je i tek onda uvidjeti šta znači rad za Gajret, a šta Liječnici kažu da post usavršuje* zdravlje. Mi vjeru­ biti pasivan u današnje doba. Rad za Gajret ne znači jemo da to vrijedi i za zdravlje duše. Post nas uči; samo vršenje jedne humane dužnosti kao što je pot­ šta je glad; on nas uči j kako da se vježbamo u samo­ pomaganje svog bližnjeg; rad1 za Gajret prevazilazi prijegoru tim da mi našu sopstvenu hranu dijelimo čak i tu uzvišenu osobinu svakoga čovjeka. Počivajući božjim stvorenjima i tiiti-polučujemo naklonost božju. na toj osobini, Gajret danas igra kudikamo zamašniju Nadalje, post nam pomaže da suzbijamo niske strasti ulogu u našem životu; on je, moglo bi se reći, pitanje i da se odupiremo iskušenjima. Muhamed (a. s.) koji našeg opstanka. I ovo nije nimalo preterano rečeno je sam kao kralj, postio i, za Vrijeme Ramazana, od kad svi posigurno znamo da naš opstanak ovisi o svega dijelio sirotinji čega je u kući imao, isticao je našem kulturnom i ekonomskom napretku. A tim naročito da je post samo obično gladovanje ako se napretkom danas jedino i idemo tom cilju. Ovo miš­ nema pred očima visoki cilj — pomaganje svog bliž­ ljenje potvrđuje nam, iz dana u dan, sve jača snaga njeg. Postom, mi treba ponajprije da se oslobodimo Gajretove organizacije i njeni pozitivni rezultati. svake sebičnosti i gramzivosti. Mi treba da učimo Zato treba svi da držimo na umu: v i š e s v i ­ tim kako ćemo da postanemo čisti i nevini, kao i to j e s t i i v i š e r a d a z a G a j r e t ! Eto u čemu kako ćemo uzdići našu samilost prema sirotinji.« leži ostvarenje našeg cilja, a istodobno i našeg boljeg opstanka. V i š e s v i j e s t i i v i š e r a d a z a Riječi ovog učenog Nijemca, muslimana, trebale G a j r e t ! Da li je to neka velika žrtva od nas svakog bi svakom od nas da padnu na dušu u ove mubareć pojedinog? Zar je to uopšte n eka žrtva kad se ona dane. Jer u pomaganju bližnjeg, leži i pomaganje uporedi sa rezultatom koji nam donosi. Ne; to nije samog sebe. Društvo Gajret komu je baza ova visoka nikakva žrtva. Šta više, svakom od nas ta neznatna etička istina, podiglo se na svoju visinu samo na žrtva trebala bi da nosi radost, da nas ispuni poletom principu te istine i cio svoj rad upravlja samo njenim za bolji život i da nam ulijeva povjerenje u našu smjerom. Na ovom principu počiva i Gajretova pa­ sopstvenu snagu. A to povjerenje u sopstvenu snagu rola: Rad naroda za Gajret i Gajreta za narod. Uza­ u stanju je da pokreće akciju za napredak kojoj nije jamno potpomaganje dovešće nas našem velikom u stanju niko da se suprotstavi. cilju — kulturnom i ekonomskom procvatu, dovešće U akciji Gajretovih radnika širom naše Kralje­ nas ugledu i blagostanju. A put za postizanje ovog vine, opaža se donekle ovo buđenje sopstvenih snaga. cilja, to je Gajret, njegova organizacija i njegovi čla­ Iz njih je otpočeo da pulsira jače naš društveni život, novi. što čvršća organizacija, što više valjanih čla­ a iz ovog opet življa akcija u radu za Gajret. Ali, nova, to smo bliže našem cilju. Što čvršća i raspro- sve ovo još je samo jedan dobar početak. Daleko �smo }os od elana koji bi morao da uhvati maha u svim našim redovima. Daleko smo još od) našeg cilja. Ali, v i š e s v i j e s t i i v i š e r a d a z a G a j r e t i sve su poteškoće savladane. U epohama preporoda svakog naroda vladao je izvjesni elan, opojno oduševljenje za rad, samopri­ jegor i grozničavost. I samo s ovim osobinama išlo se uspješno velikim ciljevima naprijed, stvarali se rezultati od zamašne vrijednosti. Zato, i među nama muslimanima, treba probuditi ove osobine, jer, po­ slije Oslobođenja, nastupilo je vrijeme naše rene­ sanse, obnove naših snaga na polju preporoda. Dru­ štveni život, koji je kod nas bio zakržljao, treba da budimo i u najzabitnijim krugovima, da ga oduhovimo Gajretovom idejom i samo njom da ga uzdižemo i bodrimo na rad za Gajret. Eto, to je što najprije treba da otpočnemo, ne mjestimično, nego svuda i u što većem stilu. Zato kličemo: V i š e s v i j e s t i i v i š e r a d a za G a jr e t ! Ahmed Muradbegovič Problem akcije i reakcije u savremenom muslimanskom društvu (Svršetak.) Onaj dio muslimanskog društva iz koga se геgrutuje današnja reakcija a koji je, kako smo već rekli, zadojen mOngolsko-turskim psihičkim primje­ sama bio je nekada superiorni elemenat, onaj gore rečeni viši etnički faktor, odnosno rasa gospodara i zavojevača, kako veli Niče, a danas su to potomci tih negdanjih gospodara", ili pokolenja njihovih pridvorica, čankoliza i t. d. i danas oni nastavljaju njihov socijalni i psihički život i produžuju njihov reakcionarni, parazitski i ratnički mentalitet. Ti negdanji zavojevači i gospodari i njihovi današnji po­ tomci rečenoga mentaliteta, kolikogod se poklapaju svojim psihičkim i fizičkim načinom života, razlikuju se međusobno u toliko u koliko im je taj život bio ili jeste uvjetovan drugačijim prilikama i zasebnim okolnostima. Dok je trajala mongolsko-turska eks­ panzija ti su gospodari i zavojevači, primivši sve osebine i sva svojstva te ekspanzivnosti, mogli slobodno da razvijaju svoj način života do najširih mogućnosti i da svojoj tiraniji upokore sve dijelove musliman­ skog socijalnog organizma. Ali čim se ta ekspanzija započela raspadati sama u sebi kao i pod vanjskim poborničkim protunavalama, povukla je za sobom i taj superiorni elemenat tadašnjega muslimanskog muslimanskog društva i smanjila njegovu apsolutnu tiraniju. Kasniji dolazak Austrije, jedne strane i tu­ đinske rase kojoj nije bilo u interesu potpuno oslo­ bođenje muslimana od takove socijalne tiranije i nji­ hova kulturna i socijalna obnova, pogodovao je i dalje tom starom mongolsko-turskom mentalitetu i iprodužio mu život sve do svoga pada. Poslije toga pada i raspada Austrije, ostadoše, kako smo već rekli, potomci i nasljednici toga duha i toga menta­ liteta kao i spomenuta pokoljenja čankoliza i udvo­ rica i oni eto danas u našemu vremenu, osuđeni da umru, posljednim trzajima izdišu reakciju. 50 Ti potomci i ta pokoljenja osim mentaliteta naslijediše i etničku iznurenost i fiziološko opadanje, koje su ti zavojevači stekli u dugim neprekidnim borbama, ratničkim pohodima, iscrpljeni i zatrovani raznim bolestima, a ne naslijediše njihove socijalne, ekonomske i kulturne supremacije, ni one mongolskoturske i austrijsko-germanske favorizacije njihova mentaliteta i njihova načina djelovanja i življenja. Naprotiv nađoše se u opreci sa progresivnim i ak­ tivnim razvojem svoga vlastitoga naroda koji u in­ teresu preporoda cjeline prelazi razložno i prirodno preko neznatnih dijelova manjine koje neće prepo­ roda i koje se odupiru akciji. Drugi razlog njihova raspadanja je čisto psiho­ loški. Pritisnuti uza zid, nemoćni da u današnjim p ri­ likama razviju svoj iznemogli i nesavremeni način rada i života, oni omlohaviše, prepustiše se fatumu, postadoše apatični i padoše u potpunu duševnu de­ presiju, nesposobni za svaku akciju i za svaku ot­ pornost. Iz te se depresije i rodila ona strašna re­ čenica koja najbolje ilustrira umiranje toga starog mongolsko-turskog mentaliteta, a koja glasi: »Za Turčina nije ovaj svijet!« , To je društvo izgubilo vjeru u sebe, a s njom i svoju socijalnu svijest. To je rasulo nastalo uslijed proturiječja njihova idejnog i teoretskog naziranja sa praktičnim realnim životom. To se najbolje vidi kod njihova najneznatnijeg socijalnog pokušaja, kod os­ nutka kakve male zadruge, čitaonice, dobrotvornog društva i t. d. Čim se društvo stvori isti čas je na­ klonjeno raspadanju, jer se pojedinci, nemajući vjere u se, oslanjaju na druge, a ovi na treće tako da je nemoguće postignuti ni najneznatniju socijalnu svi­ jest. To se isto vidi u odnosu toga društva prema po­ jedincu iz njegove sredine. Kako pojedinac ne vje­ ruje društvu, tako i društvo ne vjeruje njemu. To �se naročito opaža u odnosu toga društva prema darovitijim pojedincima iz njegove sredine, prema ta­ lentima, prema ljudima od inicijative i t. d. Oni ni­ pošto ne mogu da vjeruju u tu njegovu darovitost, u taj njegov talenat i u tu njegovu inicijativu naprosto zato, jer je to elan njihove sredine i njihova soci­ jalnog i mentalnog sklopa. Nepouzdanje jedinke u svoje društvo i društva u svog pojedinca jedan je od najstrašnijih uzroka neminovnog socijalnog raspa­ danja kojeg bilo društvenoga tijela. To psihološko stanje u jednoj socijalnoj zajednici ukazuje na nje­ zinu potpunu degeneraciju. teta nema, a u koliko ih još i ima svi su priklonjeni savremenijoj modernijoj nauci i svi se odriču toga nazadnjačkog neproduktivnog i dekadentnog menta­ liteta. Stare kulturno-prosvjetne institucije izgubile su svaki oblik, naučni sistem, realnu prosvjetnu osnovu i u njima se rasipa ne samo stari zakržljali duh nego i temelji pod zgradama i krovovi nad glavom. Pod tim ruševinama će naći svoju smrt i taj živi mrtvac, taj mentalitet kome se, sve što je zdravo i jako, mora svim silama odupirati, dok ne izdahne u svojim posljednjim samrtničkim trzajima. Nad nje­ govim grobom sagradiće sebi nova socijalna genera­ cija muslimanskog društva veću i slavniju zgradu u kojoj će naći svoj preporod i svoj zlatni vijek. Treći uzročnik raspadanja ovog društva je eko­ nomskog karaktera. Govorili smo o parazitskoj na­ klonosti toga mentaliteta koji ide za tim da se ko­ U tu novu generaciju treba da uđu druga nova risti tuđim trudom, a izbjegava svoj vlastiti. Pored lica, raznolika duhom i socijalnom disciplinom. Ovaj toga javlja se uporedo rasipnička strast, želja za ra­ -zastoj koji je danas nastao na umoru starog reakcio­ sipanjem naslijeđenih dobara i pomanjkanje svijesti narnog socijalnog mentaliteta, ovo determinističko 0 socijalnoj i životnoj vrijednosti tih dobara, kao i ' krzmanje onih koji akceptiraju novi život i nove potpuno nepoznavanje principa štednje, najvećega ideje, nije ništa drugo nego borba sa sobom i sa osta­ zakona ekonomskoga uspjeha. Ono što se nije steklo cima onog^Štarog mongolsko-turskog mentaliteta koji svojim trudom i naporom to se ne zna ni cijeniti. je svojom petstogodišnjom tiranijom ostavio i u njima Uslijed toga je od okupacije dg danas rasuto barem tragova. Ali oni, nosioci akcije i protivnici reakcije i dvije trećine naslijeđenih dobara, a ona preostala -it-sebi i izvan sebe, oni iz kojih progovara prastaro trećina je konstantno nazadovala mjesto da posluži slavensko biće, sklono ljepoti, uspjehu i etičkim kao temelj ekonomskom podizanju i narodnom bla­ vrednotama, oni koji vjeruju u moderni život i svoj gostanju. Pored toga je taj mentalitet podržavao kroz --preporod, oni ne mogu propasti i njima je život čitavih pet decenija jedan nemoguć ekonomski si­ sklon. Ako propadne jedno staro dekadentno, izne­ stem koji datira još izume zavojevačke, parazitske moglo društvo bez razlike odgoja i dobi, ako iščezne ere, iako se nalazio u sasma novim političkim, soci­ jedan razoran reakcionaran mentalitet, nisu propali jalnim i kulturnim prilikama, iako je jasno uviđao jugoslovenski muslimani, oni su tu da stvore nov po­ da je taj sistem u novome vremenu i u novim soci­ redak i novo svoje socijalno biće, puno svježih nejalnim i kulturnim pogledima na svijet neodrživ i istrošenih snaga. Treba mijenjati i na novo graditi. protuprirodan. To je sistem kmetstva i uzimanja Ali stečene promjene treba dobro organizovati i haka. On je taj sistem branio uporrfo i tvrdoglavo učvrstiti u stalan nepromjenljiv zakon i vjerovati u samo zato što ije pogodovao toj njegovoj mongolsko- taj zakon i stvarati solidarnost u istome vjerovanju i turskoj mentalnoj primjesi, a ne zato što je imao ostvarivanju toga vjerovanja. Ti raznoliki duhovi sa neke naročite ekonomske koristi od toga sistema. I raznolikom socijalnom disciplinom od kojih ima da samo tome mentalitetu i njegovoj reakcionarnoj upor­ nastane to novo muslimansko biće trebaju ono što nosti treba pripisati onaj strašni ekonomski krah osjećaju i misle i da izgrađuju, u sebi i izvan sebe, koji je pogodio toliko nevinih i nedužnih musliman­ i kada to dozrije da ga u stvarnost provedu i da mu skih porodica i uslijed koga je nastao sveopći psi­ onda služe svim svojim bićem, svojim srcem, umom hički i društveni potres u cjelokupnom musliman­ i energijom i da tim radom i stvaranjem ispune svoj skom socijalnom organizmu. Taj ekonomski krah je život da im bude plodan i blagorodan. Tako se stva­ ujedno pospiješio i raspadanje onog reakcionarnog raju jaki individualiteti a bez jakih jedinica nema ni od tuđina prisvojenog mentaliteta i zadao mu smrtan jakoga društva. Samo se sa jakim jedinicama na svim udarac. područjima kulturnim, ekonomskim, socijalnim, na­ Četvrti i posljedm uzročnik raspadanja ovog cionalnim i t. d. i t. d. može stvoriti ona viša soci­ stranog mentaliteta koji još mislimo navesti je nedo­ jalna elita, koja jedina podržava sve stečene vrijed­ statak vlastite i dolazak nove modernije civilizacije nosti i pretvara ih u osnovni kapital s kojim onda 1 kulture. Stara civilizacija i kultura koja je podr­ pospješuje daljni progres i neprestano prodiranje u žavala i štitila taj mentalitet ne samo da nije više do­ život i u stvarnost. Poslije stvaranja jakih jedinica voljna da izdrži utakmicu sa modernom kulturom stvaranje elita je druga etapa socijalnog progresa. nego je i ona sama prema svojoj nekadanjoj moći u To je onaj superiorni faktor koji stvara potrebni potpunoj dekadansi. Nekadanjih učenjačkih autori­ autoritet i unosi u društvo potrebnu disciplinu i me­ 51 �đusobnu solidarnost koja skuplja sve narodne snage i podvrgava ih višoj, općoj koristi čitavoga musliman­ skog društva. Članove toga društva treba naučiti da se znaju zanositi postignutim uspjesima, da znaju po­ štivati svoje jake individualnosti da se znaju poko­ ravati zakonima koje im donosi i stvara duhovna elita. U njima treba razvijati ambiciju za daljnim stvaranjem društvenih vrednota; njihovu inicijativu treba poticati, razvijati i uvažavati i u sve to unijeti mnogo tople zajedničke ljubavi, zajedničke požrtvovnosti, samostalnosti, odricanja i one blage čovječanske topline koja čini rad i život uzvišenim i li­ jepim. Treba strogo izvršiti raspodjelu rada prema naklonosti i sposobnosti i treba zatirati nemilosrdno kruto višestruko poslovanje. Ništa nije tako smiješno i neprirodno u današnjem životu nego dvostruk i vi­ šestruk radnik. Zamislite svećenika koji ore zemlju, prodaje svijeće, ili brije ljude, ili kakva trgovca koji vadi zube, pusta pijavice, plete Čarape i t. d. Pogle­ dajte malo bolje život svoga društva pa ćete se od srca nasmijati sličnim anomalijama i onda ćete se teško i duboko uozbiljiti. U sve treba unijeti solidne stručne spreme, treba probuditi želju za tim i treba je učvrstiti u dušama i u svijesti i pretvoriti je u ap­ solutan neizbježiv zakon, pa će smiješnost otpasti. Iz ovoga se jasno vidi što hoćemo. Progres i ob­ novu jednog društva uvjetuju psihološki zakoni isto tako kao i njegovu dekadansu i potpuno raspadanje. Tu su u prvom redu ideje, želje i vjerovanja koja stvaraju pokrete i snagu da se i ostvari ono što se misli, želi i vjeruje, ili kod drugoga slučaja nemoć stvaranja toga povezanog psihološkog trojstva rađa prema svemu apatiju i rezignirano umiranje. U tome je eto sav taj problem akcije i reakcije i prema njemu treba zauzeti ispravno i određeno stanovište i p ri­ kloniti se jednom ili drugom carstvu prema svome vlastitom duševnom nagnuću. У .: Један пример за углед — Гајретова рамазанска популарна предавања у народу — Кад се снаге удруже могу да створе велико дјело. Кад je сваки лрзв^ни тбЈгако^свјестан да придонесе свој обол cčdjoj заједници, заједница мора да врене напред. Случај агилног Мјгсног Гајретова одбора у Бихаћу. овом приликом, може да нам послужи као примјер. НеХемо да набрајамо све успјехе овог одбора, јер су они и онако познати читаоцима >Гајрета«, али са нарочитим задовољством треба да истакнемо рамазанокучакцију овог Одбора, од ког je Главни Одбор примио допис следећег садржаја, у ком се, између осталог, наже: »Овај Одбор, свјестан своје'дужности на културно-просвјетном, економском и националном подизању исламског дијела нашега народа, закључио je, у споразуму и no пристанку Гајретових раденика и пријатеља, да за вријеме лредстојећег РамазанаШерифа одржи што већи број поучних предавања у најширим народним масама na, саопштавајући ово, уједно поднаша укупан распоред тих иредавања и моли све пријатеље просвјете да ову акцију Гајрета што издашније помопгу и што бројније посјећују ова предавања, благодарећи овиме свој господи која су се добровољно примила овога рада. — 0 дбор.« РАСПОРЕД I. У ПРЕДАВАЊ А: Медреси, за кпартопс: Х армани, Ф етхија п Доњс Прекоуше: I. д аи: Мухамед еф. Захпровић, професор »0 Рамазану« — з. дан: Мехмед еф. Х аџнћ, вјероучптсљ »Глапна начела Исламас — б. дан: Осман Рсџић, ш кол. управ. »0 штедн>и« — 7. дан: Сманл Делнћ, судац »Новн кривични оакон« 52 — 9. дап: Есад Софтић, шеф ср. суда »Штетно дјеловање алкохола« — ni. д ан ; Енвер Ђ ехајић, студ. прав а »Поднзање к у ћ а за становање обзиром н а хнгијену« — 13. дан: Сулејман Реџић, учитељ »0 папредном пчеларству« — 15. дан: А хмед Ш ехпћ, пол. писар »Трговина н занати« — 17. дан: Ђ амил Бузаљ ко, упр. ср. закледе »Социјални положај тсжак а и задругарство« — 19. дан: М устафа Х асић, пошт. чинов. »Прометна средства« — 21. дан: Др. Х амдија Б раво, срески љ екар »Заразне болссти« — 23. д ан: Есад Софтић, судац »Казненн закоц и вишеженство« — 25. д ан: Х ак и ја Темнн, пол. чзинов. »Савремени ж ивот н главне обавезе Ислама« — 26. д ан: Гајретов Мевлудн-Ш ериф — 27. д ан : А бдулах еф. Вехабовић, шер. вјежб. »Ш ернатско брачно право« — 29. даи: Д р. Х ам дија Браво, срсски љекар »0 хигијени уопште«. II. У Г ајр етову ионвикту, з а женске: 6. д ан: Мехмед еф. Хаџнћ, вјероучнтељ »0 начелима Ислама« — 9. д ан : Осман Реџнћ, школ. управ. »0 васпитању дјецс« — 16. д ан : Мухамед еф. Захнровнћ, професор »Жена као главнн фактор у породици« _ 23. д ан: Д р. Х амдија Б раво, срсскн љ екар »0 заразним болестима« — 26. д ан : Гајрстов М свлуди-Ш ериф. III. У Б а к ш а ји ш у , у кафани Ибрахима Селмановића; 4. дан: Е сад Софтић, судац »Штотно дјеловак.с алкохола« — 6. д ан: Смаил Делић, суднја »Нови крпвични закон« — 8. д а н ; Мехмед сф. Хаџић, вјороучнтељ, »Главна пачела Ислама« — 10. д ан: Мухамед еф. Захировић »Одломак из исламске повнјссти« — 12. дан: Сулејман Реџић, учитељ »0 напредном пчсларству« — 14. д аи: Х асан Б . Сарачсвић, пол. чинов. »Како треба обрађнвати зсмљу« — 16. д ан: Енnep Ћ схајнћ, студ. прав а »Подизаљс куИа за становањс обзнром на хнгнјсну« — 18. д а п : Ђ амил Бузал.ко, управ. закл адс »Социјални положај тсж ака п задругарство« — 20. д ан: Ахмед Ш ехић, пол. чцнов. »Трговнна и занати« — 22. д ан: М устафа Х аџић, пошт. чинов. »Прометна средства« — 24. д ан: Др. Х амдија Б раво, ср. љскар »0 заразним болссти- �ма« — 28. дан: Осман Реџић, шк. управ. »0 ДинастиЈи Ka* рађорђевића«. IV . У Х а ти и ц у , у кафани Ју се Жабчевића: 4. дан: Осман Реџић, шк. управ. »0 динаотији Карађорђевића« — 6. дан: Др. Х ам дија Браво, ср. љекар »0 заразиим болестима« — 8. даи: Енвер Ћехајић, студ. права »Подизање ку ћ а з а становаље обзиром на хигијену« — 10. д ан ; Есад Софтић, судац »Права и дужностн грађана« — 12. д ан: Смаил Делић, судац »Нови кривични закон« — 14. дан: Мехмед еф. Хаџић, вјероучитељ »Главна начела Ислама« — 16. дан: Мехмед еф. Хаџић, вјероучитељ » Ислам и ћудоредно владање« — 18. дан: Мухамед еф. Захировић »0 Рамазану« — 20. дан: Сулејман Реџић, учитељ »0 напредном пчеларству* — 22. дан: А бдулах еф. Вехабовић, шер. вјежб. »Ш ериатско брачно право« — 24. дан: Х асан Б. Сарачевић, пол. чинов. »Како треба обрађивати земљу« — 26. даи: Ћамил Бузаљ ко, управ. закладе »Социјални положај тежака и задругарство«. V. У Гор. Преноуњу, у кафанн Меше Топнћа: 4. дан: Чамил Бузаљ ко, управ. закладе »Социјални положај тежака и задругарство« — 6. дан: Ахмед Ш ехић, пол. чипов. »Трговпна и занати« — 8. дан: М устафа Хасић, пошт. чинов. »Прометна средства« — 10. дан: Осман Рсџић, уцрав. школе »0 Дннастији КарађорђевиНа* — 12. даи. Др. Хам- у-: д ија Браво, ор. љекар »0 заразним болестима« — 14. дан: Енвер Ћехајић, студ. права »Подизаље кућа за становањо обзирои на хигијену« — 16. дан: Сулејман Ређић, учитсљ »0 напредном пчеларству« — 18. дан: Есад Софтић, оудац »Права и дужности грађана« — 20. даи Смаил Делић, судац »Нови кривични закон« — 22. дан: Хасан Б. Сарачевић, пол. чинов. »Како треба обрађивати земљу« — 24. д ан; Мехмед еф. Хаџић, вјероучитељ »Главна начела Ислама« — 26. дан: Мухамед еф. Захировић, професор »Одломак из исламске историје«. V I. У Риби ћу, у кафанп Смаилаге Хаџића: 4. дан: Мухамед еф. Захнровић, професор »0 Рамазану« — 6. дан: Сулејман Реџић, учитељ »0 иапредном пчеларству« — 8. дан: Абдулах еф. Вехабовић, шер. вјежб. »Шериатско брачно право« — 10. дан: Ћамнл Бузаљко, упр. закладе »Социјални положај тежака и задругарство« — 12. дан: Ахмед Шехић, пол. чинов. »Трговнна и занати* — 14. дан: Мустафа Хасић, пошт. чпнов. »Прометна средства« — 16. д ан; Смаил Дедип, судац » Новн кривични закон« — 18. дан: Осман Реџић, шкГупј>ав. »0 васпитању дјеце« — 20. дан: Др. Хамдија Браво, ср. љекар »0 заразним болестима« — 22. дан: • Ejreep Ћсхајић, стЈ;д права »Поднзање кућа за становаље об• зцром на хнгијенске прописе« — 24. дан: Мехмед еф. ХаџиИ, вјероучктељ^.О главним начелима Ислама« — 26. дан: Есад Софтнћ, судац, »Штетно дјеловаше алкохола«. '■Успех Гајретових интомаца Успех Гајретова рада поотаје сваким даном уочљивији. Поред свог рада -на културном подизању нашег елементц, како je познато, Гајрет своју главну бригу посвећујс ваљаном одгоју омладине у својим интернатама)- Ова његова омладина брала В е јс и л Ха џи б е ги ћ права; Сафет A. Бурина, студ. фил.; и Вејсил Хаџибегић, студ. права. Г. Мустафа Камарић, из Грачаниде, студ. права, добио je прву награду Савеза набављачких задруга државних чиновника у Београду, за нај- С а ф е т Б ур ина je признања својим способностима и ван граница своје уже средине. Успех Гајретових питомаца у Београду и Шумадији 1926. године, њихова туриеја no Војводини исте године, као и no Јужној Србији 1929. год. посведочили су да наша омладина носи у себи драгоцене квалитете које, ваљаним и истрајним радом, могу да дају изврсне плодове. И ове године, о Светосавској прослави на Београдском Универзитету, тројица питомаца Београдског Гајрета »Осман Ђикнћ«, однели су награде за своје темате и то: Г. г. Мустафа Камарић, студ. М у с та ф а K a n ap nh бољу обраду једног од најактуелнијих наших привредних проблема. Награђена радња носи наслов: >Произвођачке и прерађивачке задруге у нашој земљи«. Рад г. Мустафе Камарића je и no својој величини и no саставу, као и no исцрпности надмашио све остале поднешене темате ове врсти. Најбољи доказ од колике je вредности овај рад г. М. Камарића je тај, што je Савез набављачких задруга држ. чиновника одлучио да га штампа као посебну књигу. To ће, уједно, бити прва књига у нашој задружној литератури која ће као специ- �јалиа студија исцрпно третирати питање произвођачких и приређивачких задруга у Југославији. Драго нам je да можемо истакнути да г. М. Камарића познајемо и као врло вредног просветног и социалног радника-омладинца. Он je оснивач и већ три године претседник Народне библиотеке у Грачаници, која je позната као једна од најактивнијих просветних институција у том месту. Затим, у Београду je претседник Социјалне секције Студентског дома Београдског Гајрета »Осман Ђикић«, као и потпретседник Удружења студената из Бос-не и Херцеговине на Универзитету. Награду из фонда Луке Ћеловића-Требињца добио je г. Сафет Бурина за рад »Хамза Хумо«. У овој теми г. Бурина обрадио je овог нашег при- знатог књижевника као иесника, прииоведача и романсијера. Г. С. Бурина познат je читаоцима Гајрета no својим песмама и приповсткама, a исто тако познат je и ван круга Гајретових читалаца, јер je сарадник наших првих ревија. On je успео већ да се запазе извесне особпне његова талента међу нашим најмлађим песницима. Г. Бурина био je Гајрстов питомац кроз сво време гимназиских студија. Трећу награду добио je г. Вејсил Хаџибегић као најбољи — најсиромашнији правник. Гајрет весели успех ових наших омладинаца u у том успеху види и свој успех и гарантију за успех у свом будућем раду, у способности својих будућпх пиошгра. У - Нова уредба војне академије Недавно je Господин Министар Војске и*Морнарице проштсао нову Уредбу о Војној-академћји у Београду. Новом уредбом измењстш су* досадањи услови прпјема пдтомаца у војну'академију као и трајаљо ове напш висо6е>^ојне установе. Према овој уредби, у Војну ака^емћју примаће се уЈбудуће ђацп са свршена. 4 разреда гимназије односно реалне гимназије. . \ Скрећемо пажњу^на услове о npm маца свима роДитељима који школују jjšl као и свима нацшм одборима и пов како би се знали равндти при упућивању своје депе у Војну академију. Примање ппшомаца У Нижу школу Bojne академије примају се за гштомце само они младићи из грађанства, који су као редовни учениш! свршили ч^тири разреда државне гиммазије или. реалке, са положеним нижим течајним испитом из годшге у којој копкуришу. Пријем питомаца врши се no потреби сваке године. a колики ће се број питомаца примити у дотичној години, наређује министар војске и морнарице. За пријем питомаца у Нижу пшолу Bojne академије, Управа сваке го'дине благовремено објављује конкурс. Они младићи који желе да ступе у ову школу, подносе Управнику Војне академије својеручну писмену молбу, уз коју прилажу ева потребна документа која се конкурсом траже. Кандидати за Нижу школу Bojne академије морају испуњавати ове услове: 1. Да су држављани Краљевине Југославије; 2. Да су потпуно здрави и способни, што he се утврдити прегледом пријемне локарске комиоијо у Војној академији; 54 3. Да су најмање доброг владања; 4. Да нису млађи од 14 ни старији од 15 година. оа основу рачунаџ>а година старости кандидата узима се читава календарска година, у којој се кандидат јавља запријем; 5. Да од школских квалификација имају: овршених четдри разреда државне гимназије или реалкс, као редовни ученици, и положен нижи тсчајни испит у годипи у којој коикуришу; G. Да долазе непосредно из школе; 7. Д а положе пријемни испит; 8. Да имају одобрење од рОдитеља или стараоца, погврђсно од стране надлежне власти, да могу ступити у Нижу школу Bojne академије. У овом одобрељу родитељ или старалац ће дати обавезу: да ће у олучају отпуста из Војне академије његовог cima (гатићеника) због рђавог владања или пт^,заног неуспеха у настави, надокнадити држави све трошкове око издржаваља и школовања његовог сина (штићеника), сходно чл. 51. и 58. ове Уредбе. Ha овом одобрењу, при врху са десне стране, има да буде утиснута фотографија каидидата из те године, величипе 11X7 см. Фотографија има да показује попрсје било са липа или са стране (профил). Надлежне власти, при овери овог одобрења, овераваће у исто време и идентичност фотографијо са дотичпим лицем-кандидатом; 9. Да даду пиомену изјаву: да пристај.у na све услове и последице прописапе овом Уредбом, n a и у колико би поједине њене одредбе доцпије, према потреби, биле и измељене; и 10. Д а се у својој молби обавсжу, да ће no свршетку Ниже школе Bojne академије служити у војсци најмаље 10 годипа. �PRIVREDA Предавања из задрутарсшва за сеоску омладину Пнше: Инж. Шериф Бубић, в. д. диреш ора Ниже аољоаривредне школе у Бутмиру IV. ПРЕД А ВАЊ Е Разне врсте пољопривредних задруга Од оснивања прве Рајфајзенове задруге до данас развило се je пољопривредно задругарство у свима правцима пољопривредног пословања. У главном можемо разликовати ове врсте пољопривредних задруга: I. Пољопривредне кредитне задруге: удружсња за набавку капитала. II. Пољопривредне набављачко-потрошачке задруге: удружења за заједничку куповину господарских и кућних потреба на велико и иродају међу задругаре на мало. III. Пољопривредно - произвађачке задругг: удружења за израду предмета и њихову распродају на заједнички рачун (на пр. мљекарске задруге). IV. Задруге за зајбдничку продају пољопривредних производа. «. V V. Задруге за заједничку набавку и употребу земљорадничких справа и халата. Најприје ћемо сс позабавЛти пољопривредним кредитним задругама, али je пријс тога потребно да исшто проговоримо уопће о пољопривредном кредиту> ^ I IП I. ПОЉОПРИВРЕДНИ КРЕДИТ. ПОЉОПРИВРЕДНЕ КРЕДИТНЕ ЗАДРУГЕ. 1. Значење кредита или вересије за сељака. Наше становништво на селу (}рзо се множи. Гдје су прије четрдесет годкна живјеле двије куће, данас су три. За тих четрдесет година иовећало се je наше становништво за 30%, то јест на сваких 100 становника имамо још 30 становника који су прирасли. To није хрђаво, што се народ множи, само треба да се производи и више животних намирница. To je до недавно било лахко, док смо нмали доста неузораних ледина, које су се могле са вишом прирођеном радном снагом обрадити и засијати. Али данас су на све стране оградс и нема се готово гдје ни стока пустити. Сви увиђамо, да земља није као гума, na да се no нашој вољи растегне. Зато je настала код нас велика брига, како да се тај већи народ издржи. Сада je управо дошло и код нас вријеме, када ссљаку нема друге, него да на истој земљи на којој су прије живјеле двије куће живе три. To се може учининти само на тај начијп, ако будемо добијали са једнога дунума 30% прихода више, што зовемо појачање или интензивирањс производње. Ako хоћемо да добијемо са једнога дунума више прихода, морамо мјесто рала узети плуг, морамо направити боље ђубриште, бољу стају, која ћо нам омогућити држање боље стоке, a боља стока боље he нам искоришћавати крмно биље са ливада и ораница, морамо даље имати боље сјеме и т. д, Тако, како видите на све стране мора да се в и ш о р а д и и в и ш е т р а ж и за обраду и искоришћавање земљишта. Како he тсжак доћи до тих нових средстава, којих сам нема, нити има новаца да их набави? Може ли да прода жито, да прода своје приходе, да прода’нфито стоке, na да на тај начин дође до бољих средстава? To никако! Ко познаје, шта je то -господарство, тај неће то никада савјетовати сел,аку; Др, qom у своме раду као управитељ имања искусио, да се од једне жетве може само створити идућа жетва и то са истим средствима са којим je створена прошла жетва. Жетва ствара жетву — то ј^основ110 правило у иољопривредном господарству. Од жетве се може само урадити то, да се °ДРЖИ она главница и радна снага господарства, то Јест да се СВРШС> KaK0 се каже' тскУћи послови д0 нове жетве- Нови уређаји, као: стаје, ђубришта, куће, веће справе не могу се правити од жетве; зато се мора имати или упггеђевина или се мора позајмити. Ako дакле сељак нема уштеђевина, онда je кредит или вересија најмогућнији пут, да се појача сељачка производња. Када je то истинито, онда je и ово: Појачање производње једини je пут, којим треба да иде сељачки кредит. Ко то не зна, не зна ништа о сељачком кредиту. Кадгод кредит није у стању да појача производњу, да се врати кроз краће или дуже вријеме и иза себе остави и господару, који се je са љим служио, неку корист, не треба се љиме служити. 2. Каквих има облика кредита? У главном разликујемо стварни (реални) кредит и лични кредит. Реални кредит јест onaj кредит, који се даје уз залогу неке ствари, коју посједује онај, који тражи кредит. Личност онога који тражи кредит није ту од значења. Овај кредит може се добити na ове начине: а) Дужник даје вјеровнику коју своју покретну ствар у залогу (злато, сребро, разнс кућне и друге предмете). б) Покретна ствар на коју се добија кредит забиљежени су у задужници као јамчевина, али остаје код дужника у његовој употреби. To je тако звани л о м б a р д. $5 �поврати у приходима, ако je уложен кредит у про3. Дужнтс јамчи непокретним својим иметком (зградом, градилиште, земљиште). Такав непокрет- изводњу. Ako се не може да поврати у приходима, сељак мора да троши своју главницу да продаје ни залог зове се х и п о т е к а , a зајам, који се тпм земљу, стоку и друга средства која му служе за начином добија, х и п о т е к а р н и з а ј а м . У прва два случаја залог je покретан, зато се производњу. Али уложени новац у производњу не овакав кредит зове покретним или мобнлним кре- враћа се увијек за једно вријеме. Ако од позајмдитом; кредит на земљишну хипотеку зове се још љеног новца направпмо кућу, требаће 30 50 година док нам се вас уложени новац поврати. Ако хипотекарним или мобилним кредитом. Када неко добије зајам без залога, тада се нам вјеровник буде прије тражио свој новац, ми кредит зове лични или перзонални кредит. Овдје бисмо морали ту кућу или који други дио имања je јамство способност особа да стичу добра или да продамо, na бисмо били na очитој штети. Тако je исто са куповином земље. Зато je најважније код њихово поштење. Према томе за што кредит служи, дијели се на: узимања кредита или вересије, да се не узимље никако на краћи рок, него што се може та вересија а) п о т р о ш а ч к и или к о н з у м т и в н и к р е д и т , који служи дужнику за подмирење њи- у приходима потпуно повратити или да се отплаћује онако како се у приходима повраћа. Зато банке хових животних потреба; нису згодне за пољопривреднике. Оне су удешене б) производни или продуктивни кредит, који за трговце, који могу уложени новац добити и послужи дужнику за производњу. рратати за један, два или три мјесеца, код сел>ака Ako кредит служи за послове трајне вријед- je друкчије. Лежећи кредит, о којем смо говорили, ности, зове се л е ж е ћ и к р е д и т . Овај^се кредит a који се узимље за прављење кућа, појата, ђузато и узимље са отплатом за випгб годипа, те се' СрнТћта, за куповипу земље, за одводњавање или зове д у г о р о ч а џ к р е г д и ^ . - О & р т н и к р е д и т за крчење, мора бити дугорочан и вратити се онако јест онај кредит, ^оји ое ураж е.^а обављање теку- како нам приходи стижу о'д имања у које смо улоћих послова у господ&рству, na се од жетвс до жили тај кредит. Кредит који сељак треба да би жетве потпуно поврати. Зато се зове к р а т к о - изишао до нове жетве'— за набавку сјемена, умјетр о ч a н к р е д и т. ^ v F . ttor гноја. сточне и људске хране, за оправку разног К о д а ј е к р е ДТ 1 г? Пошто се кредит тражи оруђа — тај се враћа одмах у идућој жетви. Овај као каква роба,' створиле су се нарочите уотанове се кредит може узети зато na кратак рок — краткоје те послове сриђају и од тога вуку корист. l o корсчап je, али не може се повратити прије лего су б a н к е које нису ништа друго него посредници сељак дође до прихода, из којих ће тај кредит тто између имаоца новца ii произвађача који траже вратити, a због којих je узео кредит. кредит. Банке позајмљују новац од оних који ноПрема свсму што смо изложили видимо јасно. ваца имају под интерес, a дају га оним који траже да за сељака није кредит из банке: новац под већи интерес. Бапке које примају новац 1. што je скуп; под интерес зову се депоздтнв банке (од латиноке 2. што банка не води рачуна о томе, када сељак ријечи deponere = остављатп, што значи, да имаоци новца остављају свој новац у банку). Овај може крсдит повратити, то јест рок враћања крсновац дају банке, како смо рекли, другим под дита није удешен према пољопривредним прилиинтерес, na се зато зову е с к о н т н е б а н к е . кама. Пошто je банкама циљ да добију што већу зараду, оне гледају да дођу до новаца под што нижим, a да га даду под што вишим каматама. Банке су потребне за индустрију и трговину. Једни новац враћају a други га траже. Сви не требају новад у исто вријеме, због чега je посао баикама много олакшан. 3. Који je кредит најбољи за сељака? Сваки кредит или вересија мора да се врати. Да би се могао вратити, мора прво да се дужнику 0 овоме je још Рајфазен водио рачуна и да бн у томе помогао сељаку, створио je Кредитну ЗаДРУГУ, коja je потпуно одговарала пољопривредним приликама. Послије тога развиле су се свуда овакве крсдитне задруге међу сељацима. Кредит који води колико-толико рачуна о сељачким приликама назван je с е љ а ч к и м к р е д и т о м . У пашој држави има више установа које дају сељачки кредит. У идућем предавању ми ћемо се упознати поближе има. (Наставиће се). Организујше Гајрешове бајрамске забаве! 56 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Рад на проширнвању Гајретове органнзацнје Гајретове скуаштине н нови одборн благајник; А лнја Т1оровић, кројач. Одборници: Аћиф X. Ахметовић, трговац; Ејуб Љ аји ћ, трговац, и Ахмет Даца, општ. благајник. Ha другој оједннци 26. одбор ћилимарске школе конституисао се je овако: У Бос. К рупи: 26. јануара о. г. одржана je I. редовна главна скупштина чланова, н а којој je учествовало преко поПретсједник: Аћиф X. Ахметовић, трговац; секретар: ловине редовитих чланова-ица. Ha скупштини je одобрен доАсим Риђешић, књиговођа; благајник: Ахмет Даца, општ. садашњи рад Мјесног Одбора, огворена Гајретова Читаоница благајник. Одборници: Ејуб Jbajnh; трговац; Сулејман Вуи Књижница, усвојсна правила Читаонице и нзабран слијече, бербер, и X. Рамиз Паљевац, вјероучитељ. дсћи Мјесни одбор: Претсједник: Ахмед Шехић, шер. суХафиз Рамиз Паљевац пзабраи je и за управитеља дија; потпредсједник: Бошко Зељковић, градоначелник; I. тајник: Мурат Ш увалић, прив. чиновник; II. тајник: Наил БурГајретове ћилимарске школе. зић, банк. чнновннк; благајница; Ферида Пашалић, учитеДо сада има одбор 70 чланова, али број члаиова свакољнца; одборници: Абдурахман Алешевић, имам; Емин Тидневно расте. рић, шер. Судија и Смаил Бпшчевић, onh. биљежник. НадНови Мјесни Одбор Гајрета у Џ и вару (срез Требињв; зорни одбор: Л ука Сенић, индустријалац; Осман Кабнљагић, Чланови Друш тва Гајрета из Џивара одржали су 26. onh. благајник и Х асан Месић, трговац. јануара о : г. састанак у просторијама Мектеба, у циљ у осниСа скупштине отпослани су телеграми: Маршалату вања М јесно^Бдбора Гајрета. Састанку су присуствовали веДвора, Б ану Врбаске Бановине, Браику Секулићу, шефу ка^ ћ и ц а чланова, a испред Мјесног Одбора у Требињу присубинета Министра Унутрашљих Дјела и Дру Авди Хасанбествовао je г. Хусејпн Толнћ, чиновник среског начелства н говићу, претсједнику Главног Одбора. Едхсм ^eajjh, учитељ. Поменутн je на овом састанку пзнно Мјеенн одбор одржаје и аналфабетски течај за неписмедосадаљи рад Гајрета као друш тва за национално. кулутрно не муслиманке. Течај одржава учитељица Ферида Пашалић, и економско придизаље муслиманског слемента и позвао je који he битп довршен скојлјх дана. све присутне д а приђу у велику Гајретову заједнпцу и да Нови одбор у Х р у ш ти м а (срез невесињски). што активиије судјелују у љеговом великом потхвату. Госп. Толић у свом говору излаже значај н велику буI. скупштина Мјесног одбора у Хруштима одржана je дућност Гајретова рада. Истиче како je друштво Гајрет осно20. јануара о. г. Скупштину je отвррио учител. г. Салко Кавало многе хумане и просвјетно културне устаиове, које пић пригодним говором, захв(к£ујуКи присутним на одзиву, служ е за придизан.е муслиманспог свијета. — Присутни су те образлажући потребу оснутка Гајретова Мјесног одбора у рвдничодушевљено прнхватнли предлог' за оснутак Одбора и акласврху што јачег дјеловања у широким слојевима иародним. одбора, мацнјом je изабран слиједећи одбор: Послије говора г. Капића (Прешло се на избор новог у који су униш ла гг.: Прстсједник: Салко Капић, уЧитељ; потиредсједнт:Rv Оалихбег Крпо; секретар: Раш ид Мерзић; благајшпс: Мехо Мер-,: зић; одборници; Ибро Шендро, Беш ир.К ојаи и Селнм Чопељ; замјеници: А лија Голош, Ибро Гризовић, Хусо Чолакхоџић, Д урак Дроце и Мешан Ш ендро. Надзорни одбор: Селим Еминовић, Мехо Касумовић и Салко Појевић'.* Са скпуштине je отпослан брзојавни поздрав претсједнику Гајрета г. Д ру Хасанбеговићу. Ha скупштини je било присутно око 100 сељана пз сеЛа: Х руш та, ЈГђкат\ Сопиља, Кљуна, Пресјека; Боровчићи и Крушевљанн. У С то цу: Мјесни Одбор Гајрета у Стоцу на скупштини. одржаној 28. I. 1930. попунио се je према новим правилима и то како слиједи: Претсједник: Мухамед Љ убовић; секретар: Едхем Бичкало, о п ш т .. благајник; благајник; Мухамед Шехић, посједннк; одборницп: Х алил Меховић, чиновник; Мустафа М. A. Ризванбеговић, уравннк Среске Закладе; Мустафа Премиловац, трговац; Надзорни Одбор: Смалл еф. Дадић, шер. судија; Смаил Сердаревић, управник поште, и Авдо Шарац. трговац. Замјеници: Гојко Хамовић, Џемал Алихоџић, Ћамил Хумачкић, Х асан Питлћ и Х амнд Диздар. Надаље je закључено на поменутој сједници да се бајрам ска забава одржи 3. марта о. г. Редовна главна скпуштина Мјесног Одбора одржана je 19. јапуара. о. г. H a првој сједници 22. јануара одбор се конституисао како слиједи: Претсједник: Алнбег Беговић, рентијер; потпредсједник: Амир Мекић, трговац; секретар: Асим РДђешић, књнговбђа; У Новом Пазару: Претсједник: Мехо Беш евић; потпредсједник: Хусејии Хаџовнћ, секретар: Иљас Зупчевић; благајник; Х амдија Фазлнновић, учитељ. Одборници: Мурат Еркочевнћ, Ахмет Хаџовић, А лнја Зупчевић, Ђампл Еркочевић, Ш ефик Омерагић и Хусејин Зупчевић. Надзорнп одбор: Мехо Берхамовић, Захир Бусуланџпћ и Мехо Дураковић. Нови Мјесни Одбор у Бос. Петрозцу. Мјеспи Одбор Гајрета у Бос. Петровцу одржао je редовну годншњу скпуштину 12. I. 1930. у Нар. основној школи. Ha окупштини je било присутно 25 чланова, a отворио ју je потпредсједник г. Сулејман Јакуповић. У изложеном тајничком извјеш тају констаитован je врло слаб рад и успјех одбора. Иза нзвјеш таја благајнпка и разрјеш нице старом одбору, прешло се на бираље новог одбора у коjer су униш ла гг.: Претсједншс: Сулејман Јакуповић, ерески ш колски надзорннк; потпредоједнпк Алија Х ујић, иодначелиик; секретар: Теофик Ш ехић, учитељ; благајник; Јакуб Кулеиовнћ, посједннк. Одборницп: Арпф Хромалић, трговац, Мехо Хујић, предсједник вакуфа, Ибро Куленовић, пословођа; Б ахтпјарага Бахтпјарагпћ, зваиичник, и З ухд и ја Ш ехић, бравар. Надзорнп одбор: Мухарем Вајзовић, учитељ ; М униб Хазнадаревић, званичнпк н Хамдија Кереновић, посједник. Избор новог Мјесног Одбора у З во р н и к у Ваиредна скупш тнна чланова у Зворнику одрж ана je 26. I. 1930. у просторијама градске внјећниде. Скупш тину je отворио г. Бсго Ајановић. члан бившег одбора, a испред политичке власги приеуствовао je г. Мирко Мирковић, пол. чин. Пошто je на дневном реду бно избор новог одбора, то су након краће диекусије у одбор изпбрана слнједећа r. г.: 57 �' претсЈедннк: Џемал Х улусић, потпредсједник: Мустајбег Алибеговић, секретар: Бего Ајановић, благајник: Ц. АлнЈа БаЈрактаревић. Одборници; Х акија Крџалић, Мехмед еф. Мулабдић. Замјсннци: Х асан Камишалић, Јусуф ага Авдиспахпћ. С&муел Леви, Омер Ш ехагић, Абдурахман Јахић. Надзорнн одбор: Ибрахнм Курић, А лија Гујић и Нбрахим Китовннца. Реорганизација Гајрешова рада у Гор. Тузлн Чланови Мјесног Одбора у Тузли иш ли су у Гор. Тузлу у сврху оживљења Гајретова рада. Ha заказаној конференцнји 8. II. послије теравије говорио je г. Осман еф. СелескоBiih и г Алија Омерсофтић »о потреби рада за Гајрет«. Госи. Гајретове приредбе Гајретове забаве Ве л и ка Гајретова забава у Љ уб уш к о м 4. јануара т. г. приредио je Мјесни одбор у Љ убуш ком своју велнку годишњу забаву, која je у сваком погледу потпуно успјела. Ц ијели програм забаве изведен je иа свеопште задовол>ство публике. И за одсвираннх комада и изведених декламација у I. д вјелу програма вриједни дилетанти-ице одиграли су д ва ш аљ пва комада и то: »Еманиципована« од Данице Бандићеве и »Издаје етан под кирију« од 0 . Ћоровића. Уч е с н и ц е те ча ја и ч л а нице ж е н с к о г о дб о р а Г а јр е та с а гђ иц ом К у дрином у Т у з л и О д б о р н и ц е г ђ е : А л и ја х . К о њ - хоџић, Х а н у м а Ч ам џић, Р а и ф а П о ж и t>, Т а х и р а х . С елесковиЛ , Т и ја х . Д е р в и ш е ф е н д и Ћ и ученице Омерсофтић одржао je том прилпком врло успједр п јол Ј'-| ларно предавање »Ус.^овп за прнвреднн опстанак човјека«. Конференцнја je била одличнр посјећена. тако д а су просторије муслиманске читаониц<Гбиле дупком пуне чланова Гајрета и остале публике. Мјесни Одбор у Гор. Туззш броји 60 чланова, a нмаде услове за успјеш ан рад. Узрок досадан.ем нераду био je тај, што функцнје појединих одборника нису биле правилно расподијељене. Од сад а се надамо, д а ће р а д з а Гајрет у Гор. Т узли кренути н а бол>е, јер je благајннч^у д уж ност преузео г. Абдулах Сарачевић. којп се je као повјереник показао веома агнлан. Промјена функција у чапљинском Мјесном Одбору Досадањ и секретар Мјесног Одбора Г ајрета у Чапљинп, г. Реџеп Х ајровић, судија, поднио je оставку н а части секретара те je иа његово м јесто дошао замјеш гк г. Х аф нз Ибрахнм Риђановић, ш ер. судија. Нови Гајретови пов/ереници-це У првој половици м јесеца друштвеннм повјереницима: фебруара постављ еии су у А л а д и н и ћ и м а (срез Столац) гђица З ејн а Мехић, учи- тељица; у Крал>. С у тје с к и (срез Високо) г. Ју с у ф Сарач, трговац; у П о дви те зу (п. П але) г. Изет X . М ехмедовић, учитељ; у Љ уб о в и ји н/Д рини г. Ј о ц а М илосављ евић, срсс. на- челник у пензијп; у Д о м ан о ви ћи м а (срез Стилац) г. Б еган Koćo. 55 По наведеним комаднма почео je нлес, те ш аљ ива иош та, томбола и цзбор љепотице. Н арочитв интерес био je за избор љепотице. И забрана je са 175 гласова снмпатнчна гђица Б еба Папо. Већи број гласова добиле су гђице Р ази ја Махић, гђа Сабнра К рехић, гђица Марица Мнлнновнћ. H a забави су бнлн примјећени срески начелник г. Нукади н Средојевић, шер. суд и ја г. Каснм еф. Садиковић, срп.п рав. свеш теннк г. Прокопије Мулина. нмам г. Мустафа еф. Ћ ерић, г. Саламон Папо из Љ убуш ког, г. Мехмедбег Б уш агл п ја н з В и тп ае и т. д., али се нарочито мора истакнути upuгуство најотм еније гг. и гђа и з Имотског, међу којнма се налази о врн једн н и агилни народни раденнк г. Л у к а МилнноBiih, велетрговац и з Имотског, који je дошао са гђом ЉуОкцом и кћерком гђицом М арицом те осталом гг. и гђдма г»з Имотског. К ад се иапомене, д а je Имотски удал>ен од Љ у буш ког 50 км, онда je овај посјет од велике важ ности, a и заб аву су увел и чал п и остали н а њој све до пред саму зору. Г. М нлиновић je изјавно, д а je једиио ради Гајрета дошло, ш то je врло л и јеп а појава. Овом прилпком М јесни одбор сс топло захваљ ује свнма, који су га у р ад у око нрипрем а помоглн, a нарочнто г. Сумб улу Папн, ш еф у ондашн.е Пореске управе и његовом брату r. Саламону П апи, зубару, који je даровпо 2 златна зуба за забавну томболу, n a гђи Сабири Kpexnh. учитељици и г. Назим у К рехићу, учитсљ у, те свнм дилетантима-ицама, јер нису ж ал и л и труда, д а ова забава иснадие како то Гајрет заслуж ује. Посебна хнала великом добротвору г. С адик еф. Садиковићу, народиом л>екару, који je сакупио з а забаву добровољ иих прилога Д ии. 780.— , a сам дао свој прилог од Дин. 220.— . , �Бруто приход забаве изпосио je Диц. 10.539.25, a чисти Дин. 9.116.— . Гајретова зим ска забавв у Градачцу 11. јануара т. г. одржана je у Градачцу зимска забава, која je како морално тако и материјално ванредно успјела. Тачно у 8 сати на вечер једним лијепим поздравним говором и пригодном ријечи о раду Гајрета у прошлости и његовим смјеровима у будућности, отвара забаву овдашња учитељица гђица Хатиџа Ћишнћ. Затим je давана Нушићева »Протекција« коју су дилетантп на опће задовољство иублике одиграли. Након завршепог комада приређена je врло успјела изложба ручних радова, те je no нарочитом жирију као најбољи ручни рад пронађеи везени пешкир гђе Разије х. Јахић. Послије изложбе одиграна je томбола. Не можемо a д а овом прилнком нарочито не иотакнемо пожртвовно настојање дилетаната, како би комад што боље успио a нарочито морамо да захвалимо гђицама учитсљицама и то: Радмплп Илић, Славици Колаковић те Хатиџи Ћиш ић; надаље гђи и г. Маспер и гђнцама Зори Тодоровић и Ирми Цнглер, г. г. Петру Л укићу. Галнбу Миџићу, Хусеину Мурадбеговићу. Сулејману Ибрпћу, Станку Ш имуновнћу. Омсру Пнтићу, Д анкк Кабил»у и Алији Скендеровићу. ne г. Јеппку Гризу, који су својим озбиљжг схваћени^ улогама и noжртвовним радом омогЈ'ћили да je компд ојајно одигран. Ha забави je запажено све Ч&ђенпје чгшовнпћгтво и грађанство. Приход забаве био je укупно ‘■Дш?. 41531.50. Behn прилог стигао je. Мјесдгом, одбору од Дин. зоо.— од П редсједника Мпннстарског Савјвта г. Петра Жнвковнћа.. Напомпњемо да су гг. Д р .^ р а г о Татар, | адвокат иЗ Ш адачца п Изетбег Јахић, досједиик, ставилп n a распбложеље своје ауте з а сакупљање прилога у -ћ о с . Ш амцу и М iy, те пм и овим путсм израЈАивамо паш у захвалност. Гајретова забава у Пећи-грзду 25. јаиуара о. г. у Пећи-граду (ерез Цајзин) одржа^а“је овдаш н.а нар. осн. ш кола забаву у корист друштва' »Гајрет« и спромашне школске дјеце. Забава je гостигла неочекиванн ii материјални и морални успјех. ■Сва околииа овог мјеета одазвала се овом позиву, a нарочито су^бплп 'З^ аж ен п гостп из Цазина, који су забаву посјетили у великом бпоју са југословеиском заставом n a колима, веселом пјесмом п пуцшавом. Сматрамо за дужност да се овим путем нспред уираве школе особито захвалимо гђн н r. Новнну (жанд. нареднику у мјесту) као и г. М устафи Зухрићу, шер. судији из Цазнна, који су у сваком погледу били n a помоћн. Чпст приход забаве био je Дин. 2.72 L—, a половнца те своте прппала je Гајрету т. ј. Д ин. 1.3C0.50. Гајретова забавг у Котор В ар о ш у H a жељ у дилетаитске секције из Масловара припремио je Мјесшг Одбор у Котор В арошу забаву. noja ннје успјела оиако како je то требало, ал и како je на брзу руку спремљена и како je Коло Срп. Сестара давало забаву 27. I. на ве* чер, то се опет може рећи д а je и морално и материјално добро успјела. Заслуга за ову забаву пде г. Беш нру Локмићу и дилетант. секцији н з Масловара. Д аван je помад »Сумљиво лпце« од Бранислава Нушпћа, у комс се je нарочито истакл а капетаница у особи гђе Руж е Ц вјетковића, u капетан у особи г. B em njia Локмића. Onaj комад je оставио н а све посјетиоце врло лпјсп утисак. Посјета од стране муслнманског свијета и из грдда и из оближн>нх оела била je одличиа. Бифе дароваше: Хусеинага Заимовић, хурмице; Коло Срп. Сестара, торту; Стефановић, хурмице; Мухарем Диздар, колаче; Муниб Хозић, хурмице; Сабит и Расим Хозић, двије торте; Хамид Тузлић, кокош са пиринчом; те други: наранче, печену кокош. Војни референт г. Алија Бахтијаревић дао je у готовом Дин. 25.— a г. Мехмед Чауш, канцелист, Дии. 40.— на име бифеа. Забаву су посјетили из града: поглавар среза г. Душан Ј. Ракић, савјетник г. Миличић, шеф среског суда г. Др. Сатлер, г. Др. Зекић, свешт. г. Душ аи Млађсновић, Хаф. Хусеин еф. Семиз из Вароша, те многи други угледни грађанн чланови и пријатељи Гајрета. Такођер хвала за успјех забаве гг. Едхему Диздару, Хасибу Спахићу, Мустафи Спахићу, Мустафи Пличанићу, Мехи Хибићу, браћи Алагићима и Омеру Алкеићу. Чист прпход забаве био je Дин. 3.500.10. Припреме за Гајретову забаву у Стоцу Ha сједници од 31. I. о. г. закључио je Мјесни Одбор у Стоцу да нриреди на 3. III. забаву са комадом »Мува« од Бранислава Нугаића. Такођер jć y ирпиремн u Женски Одбор да за врнјеме 'Рамазана ириредд женскп мевлуд. Надаље^је како мушки тако и женски одбор ставио себи 'у задатак да до 15. о. мј. упиш е што впше чланова и нађс претплатннка- на лист. Програм забаве бно би: 1. Поздравни говор; 2. Гајре-тову^хим ну, свира соколска музика; 3. Гајрету, од Петра Симића декламација; 4. Ш аљиви куцлет, изводн Хамид Дизл јјл н 5. » М у в аж и о ^ к о м ад . Мевлуци-шериф „Читаонице н књижнице Гајрет“ У К л аа њ у Уочи Лејлеп-Берата, 14. јануара 1930. год. Мјесни Одбор Гајрета у Кладшу одржао je приликом отворења своје чптаонице ii Мевлуди-шериф у просторијама исте. Почетак Мевлудп-шсрифа у 7.30 на вечер објављен je пуцањем и з пушака, након чега je вриједпп члаИ одбора г. Мехмед Кахвеџпћ, шеф Пореске управе одржао лијепо и иригодно предавање о Мухамед a. с., осврнувши се уједно и на Гајрет н њсгов племенитн рад. Након предавања отпочело je учење Мевлудп-шернфа, који су учили најбољи алнми Кладња као Смапл еф. Машнћ, мудерис, Мехмед еф. Ђознћ, пмам, Хфз. Р. еф. Хасић, Хфз. A. еф. Гогић п Н. еф. Џаферагнћ. T okom учења Мевлудп-шерифа разлпјегали су се громки одјеци пуш ака пспред чптаонице и no цијелом Кладњу и околини. Поред многобројног муслиманског млађег и старијег свијета почастпли су својом посјстом овај Мевлудн-шерпф и слиједећа гг. Душ ап Мнлнћевић, срескн начелник, Др. Сергеј Мпхајлов, срескн љекар са госпођом, Михајло Савић, прото, Алексапдар Фукс, грунтовничар и Бенцион Алтарац са госпођом. 1 По свршеном учењу Мевлудп-шерифа, предсједник г. Мустафа Јахпћ захвално се свим посјетиоцима, a нарочито наведеној господи других конфесија, послије чега се je уз шербе, кафу и цпгарете развио братскн разогвор, a највише о Гајрету, његовом рада n успјесима. Док су многи од посјетпоца овога Мевлуди-шерифа изражавалн најбоље задовољство са Гајретовнм благотворним радом, дотле се je код других са лнца то исто јаено могло читати. Овом згодом пало je и лијепих добровољних прилога у корист Гајретове читаонице. 59 �Утемелачи Гајрета у К озар цу; Г. Х асан Мујагић, велепосједник и општин- скн начелник у Козарцу уписао се за члана утемељача, положившп одмах цнјелу утемељачину у износу од бОО.— дин. у Плевљ у: Л атифе ханум а Корјенпћ из Плеваља, полож ила je код Мјесног одбора Дин. 500.— с тим д а се н>езип син рахм. Ш абап еф. Корјенић упиш е као утемељач Гајрета. у Поџепљ у (срез рогатичкп): Код повјеренпка г. Богунића уписаш е се за чланове утемел>аче гг.: Хусо Хоџић, Емип Јусуфовпћ., Риза Анадолац, Радоваи Алексић, Сејдалија Сућеска п H unu Чардаковпћ. Дом а-ћичсна т к о л с Г у Козау са гђ иц ом В и д о м Ч у Гајретови теча/еви за неписмене У Спнском М осту: З а вријеме рамазанских д ана одрж аће повјеринпштво Гајрета у Санском Мосту аналфабетски течај, a наставннка з а течај обећао je дати ш колски управитељ г. Миле Миљуш. Општппа у Санском Мосту отвара течај домаћинске школе за муслиманке, гдје he се учити: кухати, ручни радовп, ткаљ е н а ческом стаиу., хнгпјена, пољоприврсда и аналфабстскн течај. 'агивом М је сн о г о д б о р а Гсјр ета , •нтом за до м а ћ и ч ске ш к о л е Ш Ј М : У Т узл и : А налфабетск^ течај у Тузли, који je започео 18. X I. 1929., заврш ен je 25. I. 1930. Испиту je предсједала изасланица Просвјете гђа Б ањ анин a од одбора присуствовала je гђа потпредсједнпца Е м нне х. Спјерчнћ, тајни ца Р аиф а Ножић, те одборнице: Коњхоџић, Аждеровић, Пољавић, Чамџић и Д ервнш ефендић. Испит je положило 18 ученица. У спјех врло добар. Гђица Кудршга, агнл на наставница овог течаја, заслуж ила je најљ епш у хВалу и признањ е. — Одбор се најљепше захваљ ује и изасл ан вци властп гђи Б ањашгн. Течај су заврш иле слиједеће ученице; Џ емаила Фазлић, А тиф а Џ индић, Оафера Тучић, Самија Чамџић, А лнја Х ећамовић, Зинета Спахић, В асва Хафизовнћ, Девлета М ујезиновић, М евла Приганица, Паш а Ибришевић, Сала Х аџисуљић, М урка М ешаповић. Сафија Б ајрамовић, Х ајра Чехнћ, Д ерва Х укић, З ечн ја Тииић, Х аснија Кафнћ и Х иба Јахић. У Грач ани ци : Мјеснн одбор Гајрета у Грачаницн извјеш ћује нас да се je до сад а пријавило 40 ннтересената, који желе да се уче чптати, писати н рачунати. — Течај he одржавати чланови У праве п то: потпредсједник г. А зиз Бошњак, благајник Мсхмед Сокол и секретар Сафвет Капетановић, a отпочеће првн дан Р ам азан а и за теравије памаза. Овом лрилиг.ом истакнути иам je, д а се Градско Поглаварство у Грачаници истакло као и уви јск прем а Гајрету н његовим идејама, те je бесилатио дало своје просторије, огрјев, освјетљење, тако д а he Одбор проћи без икаквог трошка. У Приједору: Мјесни Одбор у Пријсдору н а својој одборској сједници од 22. јануара о. г. закључено je д а се први 60 или други дан бајрама одржи једно спјело за женске у сврхЈ> проширеља рада и међу ж енама и да се и за бајрама одржи јед аи аналфабетски течај за муслиманке, који се јс повјерио повјореници Гајрета, учитељици гђици Асији Кавазовић. Повјереништво je подузело кораке да се у опш тинн Том ина оснује Зад руга за пољопривредни кредит, јер у ооталнм селима среза Санског Моста већ постоје поменуте задруге. Tp e hn аналфабетски течај у Тузли основан je иницијативом Мјесног Одбора Гајрета 5. феб руара 1930 и ради сваки д ан од 7—8.30 на вечер у згради Iосновне ш коле. Учитељ je течаја г. Ш укрија Чутсовић, иаставник стручне занатске вколе. До данас се уписало у течај 14 полазника. Добровољнп прилози у корпст Гајрета И з Љ у б у ш к о г : г. А лија Орман и гђа Сабира Крехнћ, сакупиш е добровољне прилоге у новцу з а бифе: no Днн. 100.— : Bpaha Ћеримовић, Др. П етар H yjuh, Салих Хрљ нчевић; no Дин. 50.— : Салихага Днздаревић, гђа Павлековнћ, ф ра Аугустин Матић, Анте Гавран, Д рагиш а Петровић, Средиш ња Госп. Задруга, Иво М аринквонћ; no Дин. 40.— : Никола Рафаелн, Фраљо Мадираца, Ернест Старкл; ио Д ин. 30.— : Ахметага Д издаревић, Ибрахим Гујић, Фраљо Еасиљ , Др. Симеон Морозов Сиврић; no Дин. 20.— : Алберти н а Грабовац, ТЈулага Лалић, Никола Кордић, Авдо Делалић, А л и ја еф. Месиховић, Муниб Де.талић, Л ук а Блаж епнћ, И зет Хођић, Анте Бојко, 'Бемал Селимић, Л азо Субара, Ибриш им Janiih, 'Бемал Алендар, гђа Чолић, Ћ амил Чешко, Нпкол а Габалдо, Марко М уцић, Јоко Сиврић, гђа А ика A nnh, Ј у р е Гаџе; Д ин. 15.— : Свстозар Јел ић; no Дин. 10.— : Илија П ехар, Р ези ка A nuh, Перо Грубигаић, Иван Солдо, Х аснага Б илић, Сабит Махић, Х алил Д елалић, Васо Јелић, Кадрија Гујић, Владимир Мнладиновић, Мујко Зухрић, Салко Алеи- �Дар, Салко Л алић, Иван Ћ урлнн, Šopa Тутина, Ибрахим Ибруљ, Омер Л алић, Касим Гујић, гђа Лихтбергер, Јоре Шоше, Мирко Јелић, Васо Витковић, Селим Максумић, Никала Мартинац, Марија Шеган, Дерво Невесињац, Авдо Терзић, Л ука Бошљак, Х асан Махић, Ахмет Кадрагић, Јуре Мпшетић, Маријан Сиврић; Дии. 6.— Хамид ефф. ОмерхоџиН. Бунтик, Авдо Хајдаревић, бтанко Бошњак, Ахметашевик, Малк, Салко Бећиревић, Стипе Матијашевић, Мухамед Фазлиновић, Нусрет Садиковић; no Дин. 8.— : Муло Бечировић, Ахмет Диздаревнћ, Хемал Садиковић; no Дин. 7.— : Салко Кључанин; no Дин. 6.— : Д уда Орман, Аспм Муминагић, Pe­ rnico Хршичевић; no Дин. 5.— : Ивка Дујмовић, Исмет Гујић, Ахмо Терзић, Х ајро Осмпћ, Ахмет Мујановић, Муниб СадиСам г. А лија Ормаи сакупио: no Дин. 100.— : фра Грго ковић, Хусо Невесињац, Занм Чешко, Хамо Махић, Н. КоњВасиљ, гвардијан и Леон Е. Папо; no Дин. 30.— ; Сулејмаи хоџић; no Дин. 4.— : Мина Бечнрсвић, Мухарем Фазлић, ХаБеширевиИ и Атнф Муминагић; Дин. 25.— : Халил Делалић; мо Махић, Сафо Махић, Фетнја Саднковић, Ш ерифа Делалић, no Дин. 20.— : Ибрахим Кољхоџић, Стјепан Херцег, Благо РаАбдулах Диздаревнћ; no Дин. 3.— ; Салим Месиховић, Хилшић, Маријан Грбовац, Стојаи Петровић, Јусуф Ш укалић и мо Муминагић, Н. Н.; Дин. 2.— : Н. Н.; Дин. 50.— : Хасанага Едхем Махпћ no Дин. 10.— : Иче Бебек, Тома Гризељ, Филип Гујић; Дин. 40.— : Никола Милић; Дин. 20.— : Хамо ДиздаГавран, Але Ливљак, А лија еф. Махић, Марпјан Бркић, Харевић; Дин. 15.— : Сабит Коњхоџић; no Дии. 5.— : Станка лил Јакић, Тахир Коњхоџић, Ју к а Носић, Јозо Булић, Мате Делић и Садета Садиковић. Ш уш ац, Стипе Ш ушац, А ндрија Ш ушац, Алија Хоџић, Иван З а бифе за Гајретову забаву дароваше: no бурек: ОсБорас, Никола Павловић, Махмут Максумовић, Ахмет Фазлнман Диздаревић, Халидага Махић, Х асан еф. Садиковић, новић, Марко Кордић, Мијо Муцић, Глиша Босиљчић, Јуре Мустафа Диздаревић, Смајо Делалић, Сабира Крехић, Јока Дедић; no Днн. 5.— : Алија Гујић и Илија Чавар. Аралица, Марица Руж лћ, Мухамед Диздаревић р. Салнхаге; Г. Сава Пузић сакупио: Дин. 60.— : Леко Никола Америno баклацу; Алија Орман, Сабигага Пролић, Сафнра Садиканац; Дин. 50.— : Иван Приморац; no Дин. 30.— : Никола ковић, Х асанага Гујић; no хурмашице: Касим еф. СаднкоТокић, С ава С. Пузић, фра Јако Јукић, Нико и Јоко Милас; вић, Мустафа Садиковић, Мехмедбег Буш атлија; no живу Дин. 20.— ; Иван Милас; no Дин. 10.— : Адем Шсћибабић, 'Вока Баничевић, Милован Јаљић, Стаиа Чуљак, Пејдо Ј. _кокош : Имганрага Дауповић, Хабиб Пролић, Оабит Коњхоџић, Хасан Осмић; no печену кокош: Осман и Мустафа ЈаРпсто; Дин. 5.— : Сулејман Бисић. кић, Х аЗо ocMiih и Заијабег Капетановић (2); no колаче: СиГ. Абдурахман Садпковић сакупио на сабирнн арак мо Витковић, гђа Милендорфер, гђа Смешкал, гђа Вебер, гђа Днн. 60.25. Рогић; no торту: Анка Добрић, Сабнт Муминагић, гђа ШеГ. Осман Јакнћ скаупио на блок -Дин. *95.—. ница, гђа Милић, гђа Верк, гђа Гавран, гђа Анте Ковач, ЧаHa дан оабаве дадоше добровоаЛе прнлоге гг: Садик^ ~ сн & ^естр е; печену туку: Фахра Коњхоџнћ; кокош: Фехим Садиковић на сабирни арак Дин. 7 8 0 /- a он сам Дин. 220__ ; Крехнћ; маскирање: Владо Б уквић; 10 кг. круха; Мустафа Дин. 200.— : Х асанага Диздаревнћ,- 'по Даиг-ЈОО.— : Алија Д елалић; 30 л випа н 3 л ракије: фра Серафин Додиг; 3 л Орман, Абдурахман С аднковцћ> Л #са Милпновић н Чукац ракнје: фра Грго Васиљ, гвардијан; 2 златна зуба Саламон (Имотски); Дин. 70.— : Саламон Папо; Дин. 60.— : Оабитага Папо; 10 Дин. у готову: Зорка Тупаић. Пролић; no Дпн. 50.— : Фахра Кољхоџић, Смајил Мушић; no Из Вуч но вца: гг. Хусејин Салихчехајнћ, претсједнпк Дин. 40.— : Касим еф. Оадиковић, Мехмедбег Бушатлија; no . .. Мјесног Одбора Гајрета у Вучковцу и Мухамед еф. Тракић, Дпн. 30.— ; Ш окић (Имотскн), Мехо Бнлић, Алексм 'Јелић, потпредсједншс, сабрали су н а свадби Бсћираге Мустафића, Др. Х асан Махић, Хамдија еф. 'Бутуровић, Мухамсд еф. Мутрговца Днн. 64.50 прилога, a дароваше: no Дин. 10.— : Муrauh, Салко Алендар, Мухарем Дслалић, 'Бемал Алсндар, Нихамсд еф. Tpaicuh, општ. биљежншс, Бећирага Мустафић, тркола Милић, Кадрија Гујић, М у скф а Садиковнћ, Ибрахим говац н Мујо Козо, ципелар, сви нз Вучковца и Хаџира АбиКоњхоџић, Сумбул Папо, Абдулах Гујдћ, Мате Катавић, Фрадовнћ нз Брчког; Дин. 6.— : Хусејин Салнхчехајић; no Дин. п>о Кури, Вукаднн Средојевнћ, Стнпе Катавнћ и Час. Сестре; 5.— ; Х алнл Муратовић и Aro Бричић; no Дин. 2.50: АлвЈа no Дин. 20.— : Н. Н., Абдулах еф. Садикоцић, 'Бемал Махнћ, Лалић; no Дин. 2.— : Вехаб Делић, Ибрахим Иснћ и Новалија М устафа Ћеримовић, Мехага Махић р. Мујаге, Ибро Орман, Турбић. Ђулага Л алић, Ибро Шпаго, Ибрахим Ибруљ, Сулејман БеИ з Бос. Кобаш а: Повјереник Гајрета Ризах Алпбеговић шировић, Хабнб Проло, Ш ућрија Кадрагић, Др. Морозов, дозначно je своту од Дин. 50.—, коју je даровао г. Михајло Мехмед Ћеримовић, фра Анзслмо Слншковић, Касим Чешко, Jejuh, техн. капетан из Београда. Х асан Осмић, Дуло Днздаревић, Сулејмаи Муминагнћ, ОсИ з Зворника: Госп. Х акија Крџалпћ, начелинк општине м ап Осмнћ, Накиф Черимовић, М улина Прокопнјс, Савка зворничке дозначно je Гајрету Дин. 316.— од продатих куАралнца, Б л аж Вебер, фра Славко Л убурпћ, Владо Буквнћ, куруза, укупљеиих у селу Раннцн и Сарачн. Атиф Мушић, Чазим Днздаревић, Мухамед Балта, Хасанага Надаљс je дозначио г. Крџалнћ Днн. 1.500, коју je своту Билпћ, Сафет Диздаревнћ, Мехмед сф. Будимлпћ, 'Вемал Дасакупио као повјерсник самосталиих вакуф а у Зворннку и то липагић, А ндрпја Смољан и Кефлер; no Дпн. 15.— : Мустафа од вак уф а Медресе Дин. 213.—, вак уф а Намазђах Д ин. 102,— , еф Чсрнћ, Заим Мехићовић, Салко Махнћ; no Дии. 10.— : Знн вакуф а Скеле Дпн. 56.— . Остатак сакунио je од разних дин Махић, Махмут Максумовнћ, Дуло Мумннагић, Арифа лица, која су ма какав рачун наплаћивали н а к аси општнне Орман, Мустафа Кадрагић, Енес Садиковић, Салко Танчица, нли н а каси вакуфског повјеренства н то у времену од 1. авЗннета Дароцић, Мујо Лалић, Атиф Муминагић, Алнја Зухгуста до конца 1929. године. рчћ, Дерво Maxnh. Хафза Делалић, Х асан Таслнџа, Незир Гујић, Х амнд Муминагић, Нбрншим Садиковић, Ћамил Алсндар, Ју су ф Невссинлц. Хаспн Месиховић, Алпја 3apuh, Салнх Мумииагић, Јусуф Сукалић, Мухамед БсћировнИ, Хуго Громан, Мехмед Мссиховнћ, Снмо Хурашковић, Марпца Ружнћ, Светолнк ЉубннковиН (Лила), ТЈемал Кадрагпћ, Смајо Буковац, Вехбнја Лалнћ, Касим Х ајдаревић, Сабнт Месиховић, Василије Витковнћ, Ибрахим Омерхоџнћ, Ха.мид Хрњи’icnuh, Сејфо Хрњнчевик, Смајнл Сукалић, НЈућрија Мушић, А јиш а Кадрагнћ, Каснм Гујнћ, Салпх Мујезиновнћ, Ш нмун Из Приједора: Среско начелетво у Приједору доставило je спнсак села, која су сакупл>ала ж ито з а Гајрет и то: Козаруша 249.68 кг (374.52 Д п н ); Кам нчани 750.83 (1126.25 Дин.); Д ера 147. кг (220.50 Д и н); Б рђан п 275 кг (412.50 Дип.); Мутнпк 95 кг (142.50); К свл л н и 28S кг (432.— Д и н.); Калата 22 кг (33.— Д ин.); Трњ анп 286.67 кг (430 Дин.); Чејреци 135 кг (222.75 Д ии.); П ухарска гор. 109 кг (179.85 Днн.); Хамбарине 162.50 кг (268.12 Д и н); Чараково 100 кг (165.— Дип.); Љ уб ија исл. 122.50 (202.12 Д ин.); Би- 61 �Дин. 80— ^аб ије х. Сијерчпћ; no Дин. ^О.— : Фатимб ii;. Тефтердаревпћ, Факет х. Тузлнћ н Шемсе х. Мехмедбашић; М унире х. М ујезиновић; no Днн. 30.— Ашиде х. Хаџпефендић, Џевахир х. Виловнћ, Др. Хасанбеговнћ; Дпп. 29.— : разпс жене; no Дпн. 20.-^: Наш а х. Хруитић, Алија х. Ш ехић; Н ура х. Maunrh; Дин. 16.— : Фатима Илнјазовнћ; no Д нн 15.— Ш ухрет х. Пољавпћ; no Дин. 10.— : Алнје х. Коњхоџнћ, Алмаса х. Хаџнефендић, Рабнје х. Мукић, Најла х. Бешлагић; Из Х р у ш та : Предсједншс Мјесног одбора госп. С а л к о З п н ег х. Х аџнефенднћ. Н ајла Куносић, Нафа х. Чамџнћ, А јка К а п и ћ и члан одбора г. И б р а х и м Ш е н д р о одржали М ујезиновнћ, Е м ира Омазић, Мучелеф х. Х аџиефендић, Џесу у селу Пресјецп, срез Невеспње, прво Гајретово снјело мнла х. К ахвеџпћ, М ејра х. М ујезиновић, Х атиџа х. Закос предавањем о Гајрету, те том згодом сакупили за Гајрет Biih, Х ајрн ја х. Омеровпћ, Сампје х. Спјсрчић, Џемила х. у житу како слиједи: Џиндо, М пна х. Салихспахпћ, Ваевија Прцнћ, Атифе х. Ја 50 кг Хусо Чолакхоџић; no 25 кг: Мехо Чолакхоџнћ и m aparnh, Н ура х. HIexnh, А јнш а х. Џелић, Рајф а х. Хоџић, А лија Махпнић; 30 кг; Х алпл Чолакхоџић; 15 кг: Мујо ПлоЕсме х. Чокпћ, Османагпнпца Мулаосмановић, Емина х. Сискић; no 13 кг Ахмет Чопељ и Х ајдар Чопељ; no 10 кг: Мухо мичнћ, П аш а х. Снмичић, Н. Џелнћ, Н. Телалбашић, Фадиле Махинић, Х асан Чопељ, Ђорђо Вујичић, Ахмет Мујан; no х. Имшировпћ, Р еф пја Поњавић и Тензиле х. Телалбаш ић; 8 кг: Селим Чопељ, Мухо Чопељ; 6 кг: А лнја Чопељ; no 5 кг: Дии. 9.— : Хабибе х. А запагић; no Дин. 6.— : З ејн а СелескоИбро Плоскпћ, Мехо Чопељ, Салко М ахпнић; no 3 кг: Ахмо Biih, Џемапла х. Фазлнћ, Еш рефт х. Карабеговић, Сена х. ОмаЧолакхоџнћ, Осман 3 . М ахиннћ, Мешан Чопељ, Џафер Чолакзнћ, М ујесира Х рустић, Зиба х. Ш емерет; no Днн. 5.— : Сулхоџић; no 2 кг: Омер Чопељ, Мехо М ахинић, Ибро 3. МахнTamija Паш ић, Фата Д издаревић, Ф ата х. Мујагпћ, Нејре х. n nh, Омер М ахинпћ, Осман еф. М ахинић n Ариф Махинић. Ахметбвић, Ф ахнре х. Ж унић, Есма х. Хасановић, Риф а МуУкупио 273 кг жпта. Ово je жнто Мјесни Одбор у Хруштнма прода<Л зџ, ха'ремагић, Д евлет х. Џиидо, Н ура Д издаревић, Есма Хафпзовић, Зиба MopanKiih, Х анумица Јаш арагић, Сена Омазић, Дпн. 541.50. Фатпма Ж илић, Паш а Куносић; no Дин. 4.— : Зум рута Прцпћ, Из Т узле: Госп. О м е р A. О м а з и ћ дозначћо je Дин. Џемиле х. Телалбаш нћ, Д ервиш х. Hniunh, Зум рут х. Куно400.— прплога, a дароваш е rfct no Дпн. 40.— : Љ убо Сиљаcnh, Му.чафера Бегнћ, Зум рута х. Чуругнћ, Н ајла Х укић, noBiih; no Днн. 20.—; Ш ериф Х ајдарпћ; no Д пн. 10.—: РаСајм а х. Омазић, Х ајрпја Ш ербић, Р абија х. Скоруп, Асима ш пд Ибрнћ, Ју су ф С м ајловп ^ Mj'jo, 'Бивић, Салих Мумић, М нразовпћ :по Дпн. 3.— : Х ана М ујезиновић, Нафнја х. ЗаиОмер Бећпровић, Ахмед Ш вракић, Мехо Фејзпћ, А л р ја Г Ч и р ^ .човић, М улије х. X ycnh; no Дин. 2.— : М унире х. Кесић, Х ана кпћ, Бего Чамџнћ, А дем Дубравнћ, Осман М ујарић, А риф Ж илић, Р у к и ја Ж илић, Зипет х. Азапагић, Ш ефка Заимовнћ Мехмедановпћ, Осман Б емаковии, Ибро Рахмановић, Ју су ф Р а з и ја Топчагпћ, 'Вулса х. Ж уннћ, Фатима х. А јановпћ, СаШахбазовпћ, Ш аћир МусЈмгаовдћ, Хусејн Делић, О саан Ју и п ја Чамџнћ, Алије х. Сарнхоџић, Емпна Калесић; Дин. 20.— ciih. Kapo Делић, А днја Делнћ, М ешан Б еш ић, Ш ерпф алпја елебн х. А лагнћ; Дин. 1— Сајда Куносић. Булић, Ахмед К авазовпћ, М устафа Мусић, Мухарсм Хоџнћ, И з С ар гје ва : Сеннор — ш еф фирме Роубичек и друг у Мустафа Хоџнћ, Осмо^Цибрпћ. Зеир Захпровић, O iiep КолС арајеву г. Ото В. Роубнчек, прилнком прославе 50-годишчаковпћ, А бдулах Чајић: псиДин. 5.— : Мехмед Х ускић, Али ite r 1>ада у лравц у утврђењ а и проширсња узајамипх тргоеф. Малкић, Мехмед М алкпћ, Адем Б араковпћ, Ибрахим Me* лачких вепа између Чехословачке и Краљевине Југославије хнћ, Хаспб Х алнлчевић, Х усe in Х алнлчевић п Ш абан Ферпоклонно je д руш тву »Гајрст« за његове пнтомцс 5 готовнх хатовић. однјсла. H a окружнпцу Главног Одбо^а Г ајрета агплне п вријеИ з П ријепољ а: Мјеснн Одбор у Прпјепољу основао je дне одборнице Ж енског Мјесног Одбора у Т узли сакуппле су своју бпблнотеку н том се згодом носебннм писмима образа Гајретову нзложбу, прнликом годнш ње забаве у С арајеву тио р а зш ш к љ иж арам а у земљ п с молбом да з а ову књи36 комада врло лијеппх n сачуваних ручни х рад ова и то ж н и ц у иоклоне извјесан број књига, што je донекле и успио; како старинских тако и новијих, a дароваш е сллједеће roКш иж ара Гецс Кон у Београду даровала je 45 комада спође-пце: Тахире х. Селссковић, везену блузу; Емине х. разн пх Kibnra у вриједноети до 500.— динара; Сердаревић, хаљпницу; Еминс х. С ијерчпћ, форханге; Рапфе Х љ и ж ара Р ајковнћ и Ћ уковић у НеоградЈ’ 26 комада х. Ножпћ, везеиу махраму; Зибе х. Крш лак, једнограну; Харазнпх књ ига у вриједности до 400.— Днн.; сиба Виловић: јастук; Фадиле х. Имш провић: старинску коБ р аћ а П аш ановић (чланови Мееиог одбора) 50 комада ш уљ у; Садет х. С алпхспахић: ја стук ; Х анум а Аждеровић: разн нх књ ига у вредности до 400.— динара; декицу; А лије х. Коњхоџнћ: јаглук; А иш е х. М утсвелић: Госп. Бош ко Кочовић, предузнмач и з Пријеноља и члпн јаглук; Теизиле х. Телалбаш ић: чеврму; М укелеф х. Х аџиГајрета 10 ком ада разн их књ ига у вриједности до 200.— ефендић; једнограну; Х анум а Чамџић: јасту к и д еки цу; Зумд и н ара; рет х. Прцић: рубац; Фатиме х. Т ефтердаревић: јагл ук ; 'БулГосп. Јово Митраиовић, учитељ у пензији, 5 комада са х. Е фендић: јасту к; А тиф а х. Х аџијаш арагић: деки цу; књ ига у вриједности до 100 дннара. Рефнје х. Поњавић: јасту к ; ханум а М оранкић: милије; Есме И овим путем племенитпм дароватељ нма топла хвалп! х. Чокић: махраму; Фатиме х. С и јер таћ ; чеврму; ханумица пЛаПН 60.50 кг (99.83); РаковчЈшИ 6Ž.50 Kf (lOŠ.13 Дин.); ttyхарска доња 194 кг (320.— Дин.); Чела 100 кг (165.— Днн.); Мнљаковцн 77.50 кг (127.88 Дип.). Укупио 3.237.68 кг (5.024.95 Дин.). Из Х р у ш та : Ha свадбн у Ахмета Чоиеље у Пресјецп, срез Невесиње. сакуппо je претсједннк Мјесног одбора, учитељ г. Салко Капић, за Гајрет Дин. 114.—. Х афизовић: рубац; Челсби х. А лагић: ш ам ију; Тевхида х. Метиљевић: учкур; Ш емсе х. М ехмедбаш ић: старински јастук; Разије х. Мехмедбашић: чеврму; Х анум а Б иоградлић: јастук; Х ата х. М ујезиновкћ; јелек; ханум а Ж унић: махраму; Сампјс х. С ијерчић: чеврму; ханум а Џ инић: махраму; Тнје х. Д ервиш еф ендић: декнцу; Фатиме х. И брахимкадић: рубац и Зи н ет х. Г лухвћ: милије. И з Т узле: H a М евлуду Ж енског Мјесног Одбора у Ту8ли, 17. октобра 1929. дароваш е нрнлоге и то: 62 Иа Плевљ а: Д а се питомцима Плеваљског Гајретовог конви кта з а вријеме Рам азан а побољша храна, обратно се јс Мјеоии Одбор n a све виђенпјс грађане с молбом д а сваке вечери д ају no једну слатку питу односно баклаву и no два килограма меса више. Грађани муслиманске вјере радо су се одазвали предљој молби и примнш е се д а поклоне питомцима за вријеме Р ам азан а no јед и у слатку питу односно баклаву ил и рахванију и то гг: Д ервиш сф. Ш ећеркаднћ, окр. муфтија; Омербој �СелМаноВнК судвја Јг ћ.; Мухамед еф. Хаџискајловик, бла гајник Муслиманске банке; Сејфи еф. Ш ећеркадић, члан Врх Муфтијства у п.; Али еф. Чаушевић, трговац; Ћамил беј Дрн да, учитељ; Хилми беј Дрнда, трговац; Авдага Чинага, трго вац; Осман еф. Ћатовић, трговац; Мехага Чаушевић, трговац Раш идага Чаушевић, трговац; Кадри еф. Кадрнбашић, трго вац; Суљага Халлибеговић, трговац; Ш аћирага Курбеговић трговац; Мехмед еф. Каракаш, трговац; Ш ериф еф. Бачевииа трговац; Сабит беј Бајровић, студент; Ибрахим еф. трговац Абдулах еф. Ћулаховић, трговац; Хаџи Смаилага Кујунџић пекар; А бдулах еф. Карахметовић, трговац; Ибрахим еф. Kaрахасановић, трговац; Смаил еф. Мухзуровић, трговац; Риза еф. Ризамулић; Сафит беј Мушовић, Мурат еф. Трхуљ, трговац; Саид еф. Сурулиз, трговац; Латифе х. Корјенић; Ханефи беј Акбеговић, трговац; Зејнил еф. Мршић, трговац; Осман еф. Хаџишаћировић, пошт. чин.; Ибрахим еф. Београдлија, управник конвикта; Мухамед еф. Ш ехагић, трговац; А лија Лачевић, трговац. шо, Суљо Хошо, Халил Хајдаровић, Адем Хоџић, Мујо Моћевић, Ислам Жига, Осман Хоџић, Бего Стовраг, Имшир Стовраг, Мевла Дркенда, Ибро Дедовнћ, Салих Хоџић, Ејуб Хоџић, Емин Бавчић, Асим Бавчић, Селим Бећковнћ, Хасан Гец, Касум Стовраг, Ш ериф Куруџија, Хамид Куруџија, Рагиб Ш убић; Дин. 8.96: Омер Дедовић; no Дин. 8.— : Абас Рашчић, Сулејман Цуплововнћ; no Дин. G.72: Медо Мехмедспахић, А лија Дедовић, Мушан Дедовић; no Дин. 6__: Хал ил Чардаклија, Механ Келемиш, Амил Жига, Адем Жига, Бидо Плакало, Ибро Хреља, Ш аћир Клапух, Неџиб Жига; no Дин. 5.— : Хасан Летић, Петар Потпара, Хајро 'Бого, Ариф Алимановић, Illahnp Татаровац, Емин Бешлагић, Салих Алимановић, Селмо Вукас, Узејир Моћевић, Дервиш Крухо, Хасан Кржава, Омер Хоџић, Раш пд Poro, Мујо Шљиво, Џано Дркенда, Алија Стовраг, Бешир Дркенда, Хаснб Бранковић, Ејуб Муслић, Халнл Пашалпћ, Ралш д Бабић; no Дин. 4.— : Омер Хоџић, Мујо Камерић, Едхем Сарајлић, Х акнја Бавчић, Шемсо Бавчић, Алмас Бавчић, Суљо Моћевић, Халнл Хоџић, Мушан Сајлић, Назиф Чутуна; no Дин. 2.— : Азема Рашчић; Дпн. 40.— : Дервпш Хаџалпћ; Дин. 42.— : Ејуб Бавчић; Дин. 44.— : ОсманДЗавчић; Дин. 40.— : Мехмед Бавчић; Дин. 4.— : Имшир Клапух. Гг. Дервиш еф. Ш ећеркадић, Омербег Селмановић и Зејнил еф. Мршић сакупили су у околним селима среза плеваљског слиједеће прилоге као и чланарину за Гајрет: Дин. 124.— : Фехим Диздаревпћ; Дин. lio.— : Ибрахим Шљиво; Дин. 100.— : Зејнил Мартиновић; Дин. 110.— : Дервиш Кожо; Добровољни прилози из Котор-Варош и Дин. 69.— : Мустафа Цуплововић; Дин. 64.— : Тахир .ЛилтлМеђу осталим приходом дозначио нам je Мјеснп Одбор ревић; no Дин. 56.— ; Вејис Тахрибеговић, Муниб Џака, Муу Котор-Вароши и Дин. 1.275.10 прилога, a потјечу: стаф а Коминлија; no Дин. 64.— : Азнз Бавчић, Латиф Кожо, у селу Равну сакупљено 108 кг кукуруза (135,— Дин.); Ибрахим Дркенда; no Дии. 50.— : Радоран ■Зечевпћ, Марнниз села Равана 3 кг граха (Дпн. 9.—); Хасан Теуфик из Коко Вечетић, Вејис Жига; Дин. 44V— :,\Јуоуф Дркенда; Дин. _ т о р а 5.50 кг. кукуруза (6.80 Дин.); добровољнн прилози са40.—: Муса Диздаревић; Дин. 44.— : Каснм Куновац; ДВнГ купљени no С. X. Селимовићу, Дин. 600.— ; Мухамедага Дпз36.— : Абдулах Ш абовић; no Д и н-'04.— : Мбхмед Сарајлић, дар из Котора 2£_кг\ кукуруза (27.50 Дин.); Фехо Хуспћ из Х ам дија Бавчпћ; no Дин. З О ^ : Ш ериф Кожо, Сејфо Bagjo Б аш ића, добровољнп прилог Дин. 10.— ; Мухарем Мујканочпћ, Мусгафа Диздаревпћ, Алија Толе и Хасан X. Пирић; вић иа Башића, прилог Дни. 10.50; из села Вранића 5 коДин. 29.— ; Латиф Моћевић; Днн. 28.— : Ајдип Диздаревић; коша, добр. прилог (40.— Дин.); Салих Ђувелек из Равана no Дин. 26.— : Селим Џака, Ремзија Жига, Мехмед Ченгић и 5.30 кг кукуруза (6.50 Дин.); Мухарем Хоџић из Равана 20 Мехмед Пуплововић; no Дин. 25 .—r: Рамиз Тато, Осман Декг кукуруза (25.— Дин.); из села Вранића 94.30 кг кукулић Смајо Х алат и Хилмо Кубар; Дии. 24.— : Хакија Тахируза (11S.10 Дин.); из села Вранића 25 кг граха (75.— Дин.); ровић; no Дин. 22.40: А лија Мехмедспахић, Осман Рпзваноиз Bi)aHiiha у готовом Дин. 15.— ; Мујо Мехмедовић из Вравић, Суљо Мусић, Авдо ДедовпИ п Мухарем Рпзвановић; Hiiha у готовом Дип. 12.50; учитељице домаћинске школе и нар. осн. школе из Липовца прилог Дин. 40__ ; ТЈура Гаврић Днн. 21.— : Хнлмо Жига; no Дпн. 20^ - : Мехо Џака, Illahnp Рашчић, Смајо Саковић, Касим Ђого, Паша Чардаклија, Јуиз Ж нвиннца прилог Дин. 10.— ; Иво Ш аш ш а из К. Вароша прилог Днн. 0.50. суф Жпга, Ђул Моћевић, Алија Дркенда, ^Ејуб Моћевић. Халил Б авчић, Фехим Џанковић, Харун Диздаревпћ, Едхем Мјесни Одбор надаље je упнсао за члана угемељача г. Диздаревић; Дин. 17.92: Наил Дедовић; no Д ин.^16.— : Бего Сманлагу Алагића, посједника пз Врбањаца п одмах уплатио Дин. 100.—, a остатак док добије днплому. Џака, Смаил Диздаревић; Дин. 17.— ; Шабан ШабовпН; no Разни добровољни прилози Дин. 15.— : Ибро Рашчић, Мехмед Плакало; no Дин. 14.— : У првој половпци фебруара приспјеш е слиједећи доИсмаил Хаџалић, Сејфо Џака, Омер Алимановнћ, Мухарем бровољни прилози; Ш ахман, Бећир Алнспахић, Хајдар Дркенда, Бего ОсманоБраћа Ахметашевић — Сарајево Дин. 600.— вић; no Дин. 12.— : Х алил Хајдаровић, А лија Хасовић, МуОсман Камарић — Сарајево Дин. 400.— стафа Дугоња, Мухарем Доксан, Смаил Доксан, Салих ПуМухамед Нухбеговић — Сарајево сакупио Дин. 102.— повнћ; no Дин. 11.20: Омер Бабић, Салих Дедовић, Шабан Атиф еф. Сочо — Сарајево Дин. 50.— Баш ић; no Дин. 10.— : Зулфо Ризвановпћ, Јакш а Јеловац. Ж енскн Мјесни Одбор — Грачаннца Дпн. Дин. 75.— Бејто Кубур, Фехим Кубур, Рсџо Џака, Омер Шахман, ШаМјеснн Одбор Гајрета — Вучковац Дин. 109.50 h n p Прцо, Салих Имамовнћ, Шемсо Жнга, Осман Жпга, ХаМјесни Одбор Гајрета — Зворник Дин. 415.— сан Џака, Ш аћнр Саковић, Хасан Чардаклнја, Ш аћнр ХубаМјесни Одбор Гајрета — Бос. Градиш ка Дин. 1.000.— Hnh, Мехмед Чутуна, Беган Корора, Абдо Алимаповнћ, ТаМјесни Одбор Гајрета — Озрен Дин. 125.— хир Хајдарови!!, Осман Вукас, Хамид Ч ард аи и ја, Оеман Пашага Дедић — повјереник Завпдовићи Дин. 291.— Џомба, Осман Клапух, Исмаил Клапух, Moma Шабовић, Ел. Мухамед Конаковпћ — повјереник Ж епа Днн. 20.— мас Чардаклија, Ариф Мујановнћ, Латнф Дупчапчћ, Махмута Расим Имамовнћ — повјер. Скендер В акуф Днн. 150.— Рашчић, Aro Стовраг, Халнл Тахировић, Нурко Бавчић, Садо Свнма дароватељима топла хвала! Стовраг, Бајро Стовраг, Мујо Хошо, Јусуф Бунгур, Ибро Хо- Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 63 �бстале Гајретове вијестН „Банка Гaipem'‘ — Гајрету Како je познато, Главнн Одбор Гајрета je прошлпх roд ина подузео а к ц вју за прикупљ авање 20%-тпнх крунских бонова, издатих прилпком маркирања бпвш пх крунских новчапица. Успјех те акцнје износио je 29.751.04 дииара у боновима. Тп бонови су годинама бесплодно леж али и вођени у друштвеној активн, пш чскујући моменат к ад а he се моћи да уновче. Ha основу недавног расписа Мннистарства Фпнансија Главни Одбор je уступно ове бонове својој великој доброчпнптељицн »Банкн Гајрет« с молбом да нх уновчи no 50%-тној врнједности. »Банка Гајрет«, као и уви јек цпјенећи и потпомажућп рад и настојања Гајрета, изаш ла je Гајрету н овом прплнком у сусрет, виш е него je и замољена — уновчившп све ове бонове у њнховом номиналном износу, н ако je за своје потребе могла ове бонове набавнтп no 40% н>пхове номиналне вриједности. H a тај иачпн je »Б анка Гајрет« н овом прнликом допрпнијела Гајрету око 18.000.— динара, што ii obiim путем са великом захвалнош ћу истичемо. Оснивање Задруге за Пољопривредни кредит у Жеаи Повјереник Гајрета у Ж епи г. Кокановпћ властптом iiiniцпјативом основао je 15. XI. о. г. Мјесну задруђг. з а пољопривредни кредит у Ж епи, срез рогатички, која бројп преко 30 чланова све сампх муслимаца чија ее управа конституисала овако: П ретсједник Aro Х алиловић, т е ж а к , потпредеједник: Ш абан Бегпћ, учитељ; члановв управе; Мехмед Куловац, Мухамед Имамовић, Зајко. Зцопћ (те£ а^п !^ секретар ник: Мухамед Конаковић,-^имам матпчар. Надзорн Illah n p Табаковић, тгрговац. Внјесшн из Бужима П овјереник Гајрета уНВужиму г. Ибрахпм Мустафпћ o iпочео je са купљењем добровол>ннх прилога у нарави н а територију повјерене м у опш тиае и досад je већ сакупно близу 10 метара разног ж нта, a надати се je д а he сад з а вријеме рамазана н а п ћ н и на 20 метара. Поздрав I. редовној главној скупштинн Мјесног Одбора Госп. Ф е ј з у л а х Ч а в к и ћ , досадаљ и предсједник Мјесног одбора у Бос. К рупи, којн je иедавно премјеш тен у Буж им , упутио je скупш тини Г ајрета у Бос. К рупи слнједеће ппсмо: Б раћо скупштинари, Жао ми je, што нпсам д анас међу Вама и а I. ред. глав. скупш тини нашег Мјесног Одбора Гајрета д а к ао досадањ и предсједиик ове менп најм илије устапове порадим заједнички с Вама на остварењу племените и узвиш ене Гајретове идеје. Због мога слабог здрављ а и старости, због удаљености 6Д 33 км и слаба пута, због зпмско^ n хладног времена U оскудпце слабих сеоскнх возила нисам сада међу Вама, али сам срцем и душом међу Вама Знам, д а je и Вама свнма Гајрет мно и драг, д а Вам лебдн u пред очима Гајретов културни и екоиомски напред ак и развнтак иас муслпмана, паш е будућности, развитак наш ег сиромашног народа, a нарочито тежака, који je no природп надарен, те he школом получити најбоље успјехе у културном и економском погледу, a тиме je у вези и државно наиредовање. Mene особнто весели сложан рад, рад свију чланова Гајрета, a баш je н а јсдинственој подлози и раду основан наш Гајрет. Споменемо ли и ону народну: »Слогом расту мале ствари, a неслога све покварн«, то заиста ври једи у пуној мјери за наш Гајрет. И ако je био испрва м ала opraнпзацнја, м ала ствар, нмао je замаш не циљеве: нациоиално u културно васпитаље омладине, прппремајући je за н>ену будућност, з а боље и срстније дане. К ултурнн и економски успјеси су Гајрета као сунце сјајни. Зато Гајретови пријатељи судионицн, којн потпомажу и подупиру Гајретове добре и благодарне циљеве, заслуж ују. да* им пзразпмо наш е дубоко поштовање и велнку захпалност. Својнм радом Гајрет нам je дао видне резултате у националпоМ и просвјетном погледу нас муслимана од свог о с к д к а . n a досада, без обзира н а личности, које су се мијсњ але у њсговнм одборима. И у годинама теш ке привредне крпзе не малаксава, већ ради. Од овог његовог рада чине изузетак годнне Свјетскога рата, к ад а туђш кж а управа затв ара врата свима пашпм култЈ-рним, културно-социјалним и сличннм установама, n a и Гајрету. У слободи, у слободној и уједпњеној uanioj Отаџбинп угославијп слободан je н паш Гајрет. Слободан je у своме гацноналном и културном раду за добро свију нас, чнји je рад наиш ао na признаље код највнш нх мјеродавннх кругова паш е Отаџбинс, на признањ е нашег узвиш еног Краљ а Алек сан д ра I., д а je свог сииа, a будућег нашег Краља, Престолоиаследнпка Петра, поставио Протектором Гајрета. Ж ивио Крал>! Ж ивпо Протектор Гајрета! Bpaho екупш тинарп Ж елнм; д а Ваш рад буде плодоносап н користан! Вао све — као Гајретове чланове, као људе братске слоге, као љ удс реда и р а д а н а корист и срећу нашег снромашног и напаћсног подмлатка, наш е будућности, спнове наш е Отаџбинс, све Вас редом нскрено штује, од срца грли и љуби и братски поздравља. Поздравна деаеша предсједннку Гајрета г. др. Хасанбеговићу Бос. К р ул а : Са данаш њ е скупш тине Гајрета ми Вас поздравл.амо као прстсједника друш тва вјерујући у Ваш буд ући рад као и досадањ и н а општс добро Н ације и Отаџбине, n a се надамо д а ћемо у Вашем патриотизму и оличеном пож ртвовањ у н аћ н великог примјера и иницијативс такођер и з а наш с ж ртве и з а рад. — Претсједник: Ахмет Шехић в. р. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 6i �Med. Univ. SVAKI M USLIM AN T R E B A DA KUPUJE SA MO mm Dr. GAJRETOV specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t " Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala glašujte u „G A IR ETU " 6 oOOOOOO©OOCDOOOOOGXDO SS« '-” ш там парпја: O ft S ~ 7 A И З Р А ћ У Ј Е Н Д Ј Б О Љ Г CBE Ш Т А М П А Р Ш П О С Л О В Е УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕВИ СГЕРЕОТИПМЈА РОТАЦИОНН СТРОЈ CIMKOGRAFIJAI ‘ ' 4, ‘ * S. D. ALKALAJ, Sarajevo Hamdija Kopčić Гх C IG A R P A P IR K U i e i l u JEDrtOJ I VIŠE BOJA :- :И j e d in a m a j u g u n a Se k r a l j e v in i < ^ S ^ ^ ® g ^ V ^ K N J I O O V E Z h lC A : P0“IIUJEки,|“ м �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40.000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućlm poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ■ l l l l ! l l l l ! l ! I I I H i i l l l l l l l l l | l i l l l |t l l l l l | | | | i l l | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | | l l l l l l l l ! : | : | | | | | | | I H I I I I l i m B o s a n s k o Industrijalno i ТгдоиасИо B a n k a d. d. |D r . Omer Bahtijarević Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 fi Potpuno uplaćena dionička glavnica | dugogodišnji liječnik Drž. I | Bolnice, operater i spe- J | cijallsta za operativne bo- I lesti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000' p l f f l Prima u l o š k e na štednju, vrši znake u unutrašnjosti i inozemi uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća | Ordinira od 1 -3 i ■ ! 1 p o s lije p odn e Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ( u Aleksandrovoj ulici br. 45 Temeljna glavnica ^ P O P ^ O O * - Dinara ш općine grada Sarajeva Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 B a v i se sv im p o slo v im a ko ji zasijecaju u b a n k o v n u stru ku . — O s im toga im a sv o ju Z A L A G A O N IC U k o ja d aje z a jm o ve n a zlato, sre b ro i o sta le d ra g o ­ c je n o s t i u z n ajp o voljnije kam ate. н � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b758a71f10e33ebbbce9c235e8568b3.pdf 72e5767b19c650e6c6b99a40554abc1a PDF Text Text лисг ш г т двшва за kvatvpnc ишнбмска ттсдизама муиитнл С А Д Р Ж A Ј: Први Реис-ул-улема Краљевине Југославије, Закон о Исламској верској заједници, t Уррдба о привременој оргализацији власти и послова Исламске верскв заједнице. ;| Н њ и ж е в н и п р и л о г i Хамза Хумо: Три самца (припов|е(гка), С. A. Бурина: Утапаље (песма), Илијас Л арџић: 0 јесени (песма), Хамид Диздар: Крњнна ступа (приповетка), Белешке: Нова драма 1Ахмеда Мурадбеговића. Популарна страна Оретно дијете, Бањалуко, Шећер Шећо, Моји пути, Hama отаџбина, Из »Читавже за одрасле«. Привреда Инж. Шериф Бубић: Предавања из задругаротва за сеоску омладнву. ГаЈретов гласник Гајретове бајрамске забаве, Свечана Гајретова забава у Сарајеву, у Моотару, у Требиљу, у Вшпеграду, у Кладњу, у Орахови, у Скопљу, у Новом Пазару- Гајретов теферич, Гајретови мевлуди, сијела, Новн добротвори и утемељачи, Течајеви за неписмене, Рад на даљњем проширењу Гајретове организације, Добровољни прилози, Поздравне депешв претсједнику Главног Одбора и осгале вијести. Чесгитке пресвијетлом Реис-ул-улеми, поводом аеговог именавања /за Реис-ул-удему Краљевнвд Југославије. 16. МАРТА САРАЈЕВО 1930. У р еђ у Је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 6. �Г А Ј Р Е Т , лист ГаЈрета друш тва з а културно и ек он ом ск о п о д и за њ е м усл и м ан а, и зл а зи 1. и 16. сваког м есец а , a ц ен а м у Je e a наш у О таџбину 100 двн ар а в а годину, a з а с в е о ст а л е з е м љ е п рек о гран и ц е 200 д ин ара. Ђацш д о б н в а ју лист у п ола цене к од Главног О дбора или к од у п р ав а Г ајр етов и х вонвшсата. ПоЈедини броЈ стоЈи 5 динара. Директор Уредник Х а м и д Н у и и +s Х а м за Х умо Власпик друпггво „ГаЈрет". — Главнн в одговорни уредник: Х а м за Х ум о. — З а ш таи п ари ју.’ „Б осан ск а Пошта" одговара Јоси п Енгл. �ТЈ*>avti Prvi Reis-ul-ulema Kraljevine Jugoslavije Njegovo Veličanstvo Kralj, 28- pr. mes., potpisao je ukaz kojim se za Reis-ul-ulemu kao vrhovnog starešinu svih muslimana u Kraljevini postavlja presvijetli g. Hadži M. Džemaludin Caušević. Ovim postavljanjem g. Cauševića na naš najviši verski položaj pao je izbor na najbo­ ljega među nama, koji je tako ocenjen i odu­ ševljeno pozdravljen, širom ćele Kraljevine, od svih muslimana koji razborito misle o svojoj budućnosti. Pored najviše teološko-pravne spreme i dugogodišnjeg iskustva u dosadašnjem polo­ žaju Reis-ul-uleme za bivšu Bosnu i Hercego­ vinu, g. Cauševića resi jedno svojstvo koje za današnje stanje poznavanja i verovanja islama u našim krajevima, vredi najviše, a koje se danas veoma retko nalazi kod našeg duhovničkog staleža, t. j. racionalno shvatanje u su­ štini racionalne vere islamske. Kao čoveka g. Cauševića rese takođe vrlo retke osebine. Prema nižim i slabijim uvek blag, ljubazan i očinski raspoložen, on je prema višim uvek korektnog i doslednog držanja Njegovom odličnom re­ prezentativnom nastupu, koji je za taj visoki položaj neophodno potreban, njegovoj govor­ ničkoj veštini i propovedničkoj toplini ne bi se kod nas uopšte moglo naći zamene. Na hiljade čestitki, koje je on primio prigodom tog po­ stavljanja, jasno su svedočanstvo da se te njegove osebine poznaju i priznaju svudav u Kraljevini gde ima muslimana. Izborom g. C a­ uševića za položaj vrhovnog verskog starešine svih muslimana u Kraljevini, Njegovo Veličan­ stvo Kralj je dao najvidnijeg dokaza o Svome očinskom staranju za naše dobro i napredak. G Caušević rodio se godine 1870 u Arapuši, srez Bos. Krupa. Početnu školu je učio u Bihaću, a u Carigradu je svršio teološki i pravni fakultet. Koliko je njegovo znanje i naučnička sprema bila cenjena i od najviših verskih naučnika carigradskih, vidi se po tome što mu je bio podeljen naziv mule od Stambola, koje su odlikovanje dobivale sam o one ličnosti koje su dolazile u kombinaciju za položaj šejhul-islama. Po svršenim studijama se povratio u domovinu, gde je, u Sarajevu, postavljen 1903 godine za nastavnika arapskog jezika na gimna­ ziji. 1905 godine izabran je za člana ulemamedžlisa, a ^ l9 0 9 ’godine zu profesora šerijatske sudijske škole. Kad je 1913 bio po prviput izabran za Reis-ul-ulemu, bivša tuđinska vlast nije htela da potvrdi taj izbor. To je morala učiniti tek onda kad je hodžinska kurija i na <?5 �pređuju i upotrebljavaju prema savremenim po­ trebama islamske vere. Sada, na g. Čauševića čeka njegov naj­ važniji posao: predsedanje veću koje će izra­ G . Č a u še v ić je , i p ored s v o g a zv a n ičn o g a , diti Ustav islamske verske zajednice. To će veom a razgran atog i n ap orn og rada nalazio veće biti sastavljeno, prema § 22 zakona o vrem ena i za javni rad na području islam sk ih islamskoj verskoj zajednici, još od svih članova nauka. P r e v e o je sa lu rsk o g jezika vero n a u čn i Ulema-Medžlisa, svih muftija i svih članova oba udžbenik o d Bergivije. 1 9 0 6 g o d in e j e uređivao Vrhovna šerijatska suda. Tim Ustavom će se odrediti sastav svih organa verske zajednice, m uslim anski č a s o p is „B ehar", a 1 9 0 7 i 1 9 0 8 je izdavao versk o-pou čn i m ese č n ik „Tarik". njihov detokrug^ i nadležnost. Čvrsto smo uveŽalim j e n a p isa o „Kralku isloriju islam a" , „Is­ reni da će g. Čaušević i na tom poslu ispoljiti lam ski velikani" i „V azovi i N a sih a li (P ro p o - sve svoje odlične kvalitete i da će ga završiti sa punim uspehom na dobro i napredak svih vedi i s e v eli)" . Ta je dela šta m p a o arapskim pism om na srpskom jeziku, š io j e u o n o vrem e muslimana u Kraljevini. Već samim Zakonom zn a čilo vrlo sm elu reform u, jer su m uslim an i o islamskoj verskoj zajednici otstranjene su neke osnovne zapreke koje su ometale sve kroz d u g e v e k o v e učili veru s a m o na turskom i arapskom jeziku, te s e tako b ilo vrlo du b ok o akcije za savremeni versko-prosvetni rad među uvrežilo shvatanje d a s e islam na drugim j e z i ­ nama muslimanima, a Ustav kojim će se u potpunosti odrediti funkcionisanje organizacije cim a i n e srne učiti. P r o š le g o d in e j e o n u tom pravcu u činio j o š je d a n korak napred. N je g o ­ islamske verske zajednice, otstraniće sve te vom inicijativom izd ao je ulem a -m ed žlis ćirili­ zapreke u celosti. G. Čaušević će pri izradi Ustava imati najvažniju reč i time će on steći com i latin icom šta m p a n e p o č e tn e š k o lsk e velikih istorijskih zasluga za prosvetno-kulturni islam sk e v e r o n a u č n e udžbenike: „V elik i llm ihal" i „M ali llm ihal", k oje j e izradio n a š p đznatb preporod muslimana i po tome za, njihovo puno versko-prosvetni javni radnik i p e d a g o g g . Su- nacionalno osvešćenje. lejm an M ursel. f Vrlo nam je drago što možemo podvući, U svojstvu Reis ul-uleme, u stalnom virilnom to da je g. Čaušević većinu najoduševljenijih čestitki dobio iz redova Gajretovaca. Stoga mu, predsedništvu u bivšem vakufsko-mearifskom sa­ ispred svih njih, možemo ponovno da česti­ boru, g. Čaušević se pokazao, u prvom redu, tamo, želeći da mu Bog podari dug život, kao inicijator, zagovarač i pom agač svih akcija zdravlje i snagu, kako bi mogao da najsrećnije koje su išle za tim da se vakufska dobra una­ završi i glavno delo svoga života. drugom biranju učinila isii izbor. O d lađa pa d o danas, g. Č a u še v ić j e neprekidno o b n a ša o lu najvišu versku funkciju kod m uslim ana b iv še B o sn e i H ercegovin e. Zakon o Islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije MI ALEKSANDAR I po milosti Božjoj i volji Narodnoj Kra lj J u g o s l a vi je Na predlog Našeg Ministra pravde, a po saslušanju Pretseđnika Našeg Ministarskog saveta, propisujemo i proglasujemo: ZAKON o Islamskoj verskoj zajednici K raljevine Jugoslavije § i- Svi muslimani u Kraljevini Jugoelaviji sačinjavaju jednu samostalnu Islamsku versku zajednicu, pod Reis-ul-ulemom kao vrhovnim verskim starešinom. Islamska verska zajednica javno ispoveda i uči svoju islamsku veru, javno vrši svoje islam ske verske dužnosti, i samostalno upravlja i uređuje svoje verske, versko-prosvetne i vakufske poslove. 86 §2. Organi Islam ske verske zajednice jesu: 1) Džem atski medžlis, na čelu sa džematskira imamom; 2 ) Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo, na čelu sa šerijatskim sudijom; 3 ) Muftistvo; 4 ) Ulem a-m edžlis u Sarajevu i Ulema-m edžlis u Skoplju; 5 ) Vakufsko-m earifsko veće u Sarajevu i Vakuf­ sko-m earifsko veće u Skoplju; 6 ) Vrhovno versko starešinstvo u Beogradu, sa Reis-ul-ulem om na čelu. Sastav organa pomenutih u prethodlnom stavu, kao i njihov delokrug i nadležnost, predvideće se Ustavom Islam ske versk e zajednice. �§ 3. Postupak za izbor Reis-ul-Uleme, članova Ulemamedžlisa i muftija propisaće se posebnim zakonom, u koliko nije predviđen odredbom § 21. §4- Reis-ul-Ulemu, članove Ulema-medžlisa i muftije postavlja Kralj ukazom, na predlog ministra pravde, stavljen u saglasnosti sa Pretsednikom Ministarskog saveta. Reis-ul-Ulema dobi ja ovlašćenje (menšuru) za vršenje verskih poslova od naročito sazvanog Saveta, koji se sastaje u Beogradu, a sačinjavaju ga: svi čla­ novi oba Ulema-medžlisa, po tri izabrana člana oba Vakufsko-mearifska veća i svi članovi oba Vrhovna gerijatska suda. §5. Islamska verska zajednica samostalno upravlja i slobodno raspolaže verskom imovinom, vakufima (zadužbinama), u granicama ovoga Zakona i svoga Ustava, a pod vrhovnim nadzorom Države. Nadležne islamske verske vlasti samostalno od­ lučuju o primanju vakufa (zadužbina) koji su namenjeni verskim ciljevima* Islamska verska zđjednica, koja po postupku o svom računovodstvu, koji će cse‘\jr'edbom propisati, preko svojih nadležnih vlasti vr^i kontrolu svojih pri­ hoda i rashoda, podleži, prem^ odredbi dugog stara čl 2. Zakona o glavnoj kontroli, vrhovnom nadzoru Glavne kontrole, u toliko što je Glavna kontrola ovlašćena da utrošak prihoda, prema ukazanoj potrebi, kontroliše pregledima, bilo д а zahtev Ministra pravde ili samih nadležnih vlasti Islamske verske zajednice. Imovina Islamske verske zajednice služi samo njenim verskim ciljevima, i ne može se ni pod kojim vidom od nje oduzimati ni na druge ciljeve upotreb­ ljavati, osim slučaja eksproprijacije predviđene za­ konom. ' § e Islamska verska zajednica i pojedine ustanove predviđene njenim Ustavom pravna su lica, sposobna da po propisima zakona stiču i drže kako pokretna tako i nepokretna dobra i vrše sva prava koja im kao takvima pripadaju. §7. Islamsku versku zajednicu pretstavlja pred Dr­ žavom Reis-ul-Ulema ili njegov zamenik, a pojedina muftistva muftija ili njegov zamenik, odlnosno gde ih nema, šerijatski sudija. Imovinsko-pravne interese Islamske verske za­ jednice zastupaju pred državnim vlastima oni organi koje predvidi Ustav. §8 Za izvršenje nadležno izdatih, na zakonu osno­ vanih naređenja i punovažnih odluka sviju islamskih verskih vlasti i organa, sve državne i samoupravne vlasti daju, na zahtev nadležnih verskih vlasti, admini­ strativnu pomoć. §9. Službena prepiska i amanetna pošta sviju islam­ skih verskih vlasti i organa oslobođava se plaćanja poštarine i telegrafske takse. § 10. Sve državne vlasti koje po svojoj nadležnosti po­ krenu krivični postupak protiv kojeg islamskog verskog službenika đtužne su odmah da o tome izveste nadležno muftistvo, kao i o konačnoj odluci koju budu donele po tom predmetu. § и. Sva ona lica koja po nadležnom postavljenju vrše versku islamsku službu nisu obavezna vršiti lično one javne poslove koji su protivni njihovom verskom po­ zivu i ugledu. § 12. Islamska verska zajednica podmiruje svoje po­ trebe: 1) prihodima svih verskih i vakufsko-mearifskih dobara i fondova; 2) verskim taksama; 3) naročitim razrezivanjem na prihode pojedinih samostalnih vakufa; 4) dobrovoljnim prilozima i vasijetima; • 5) eventualnom pomoću političko-upravnih opština; 6) stalnom državnom pomoću iz § 23; 7) verskim prirezima iz § 14. § 13. Za sve zvanične radnje verskih i vakufsko-mea­ rifskih organa plaća se samo ona taksa koju propiše Vakufsko-mearifsko veće, posebnim pravilnikom odo­ brenim od Ministra pravde u sporazumu s Ministrom finansija. Ova taksa naplaćuje se u korist Islamske verske zajednice. § 14. Prirez na neposredni porez koji plaćaju porezovnici islam ske vere u Državi imaju pravo da raspišu Vakufsko-mearifsko veće, Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo i Džematski medžlis, i to samo ako pri­ hodi u § 12, od 1—6, ne mogu pokriti rashode pred­ viđene budžetom. Odluka o raspisu ovih prireza za unapred određeno vreme postaje punovažna kad je odobri Ministar finansija u sporazumu sa Ministrom pravde. To odobrenje nije potrebno za prireze do 10% na neposredni državni porez koje raspisuju džematski m edžlisi po zaključku džematskog zbora donetom od 75% poreske snage u džematu. Za njihove odluke potrebno je samo odobrenje nadležnog Vakufsko-mearifskog veća. 87 �§ 15. Verske prireze prikupljaju organi državne poreske administracije, jednovremeno i u svemu po pro­ pisima za državne dažbine, i predaju ih u tromesečnim obrocima nadležnom verskom organu, koji je taj prirez propisao. § 16. Svih javnih dažbina oslobođavaju se zgrade namenjene službi božjoj i versko-prosvetnim i dobro­ tvornim ustanovama; dalje, zavodi za verske potrebe; islamska groblja; domovi aktivnih verskih službe­ nika koji su svojina Islamske verske zajednice, a namenjeni su za njihovo stanovanje; domovi islamskih verskih nadleštava; kultumo-istorijski spomenici; i dvorišta svih nabrojanih ustanova. § 17. U svim državnim i privatnim školama islam ska verska nauka predaje se u saglasnosti sa nadležnom islamskom verskom vlasti, a po odredbama Zakona o tim školama. Učenici islam ske vere n e mogu ni sarađivati ni prisustvovati n i kojoj svečanosti, bilo u školi bilo van škole, koja nosi obdležje svečanosti isključivo druge vere. Nastavne planove i programe za predavanja veronauke propisuje nadležni ministar, uzimajući u obzir potrebe verskogvaspitanja, po predlogu Ulemamedžlisa. Za udžbenike veronauke važiće propis^Za* kona o udžbenicima. Za sve udžbenike daće Ulemamedžlis svoje odobrenje u pogledu njihove verske sa« ОШШј držine. U državnim osnovnim školama v e r o n a i’ predavati kvalifikovani imami ili naročiti veroučitelji, u smislu propisa Zakona o narodnim školama. Gde. po zakonu ili inače, nije mogućno da islam sku veronauku predaje imam ili veroučitelj, vršiće ovu na­ stavu učitelj te škole koji je islam ske vere. Veroučitelje imame u svim a narodnim školama postavlja Ministar prosvete iz reda kandidata predlo­ ženih od nadležne verske vlasti. Veroučitelje u ostalim državnim srednjim i stručnim školama postavlja nad­ ležni ministar između kandidata koji podnesu odo­ brenje nadležne verske vlasti da mogu predavati islamsku veronauku u srednjim školama. Sve verou­ čitelje premešta i razrešava dužnosti nadležni m ini­ star, po odredbama školskih zakona. § 18. Sve islam ske verske autonomne škole stoje pod upravom i nadzorom nadležne versk e vlasti. 0 osni­ vanju ovih škola rešava nadležna islamska verska vlast. Ona propisuje za njih nastavni plan i program predavanja, i postavlja i razrešava njihove upravnike. Ministarstvo prosvete daje odobrenje za osnivanje ovih škola i za nastavni plan. Nadležna islamska verska vlast stara se za na­ ročitu spremu nastavničkog i vaspitačkog osoblja islam skih verskih autonomnih škola, postavlja i razrešava ga. Nadležni verski organi vode neposredni nadzor nad ovim školama i podnose o tome izveštaje i predloge o postavljanju i razrešavanju nastavnika i vaspitača Ulema-medžlisu. Vrhovni nadzor i nad ovim školama vodi Ministar prosvete. § 19. Imame u državnim bolnicama, kaznenim i njima sličnim zavodima i drugim državnim ustanovama po­ stavlja, na predlog Ulema-medžlisa, nadležni ministar. § 20. U slučaju ako se osnuje državni šerijatsko-pravni odnosno islam ski verski fakultet ili druga kakva dr­ žavna visoka škola u rangu fakulteta, Vrhovno versko starešinstvo nastojaće i starati se da predavanja na tom fakultetu odnosno visokoj verskoj školi budu u saglasnosti j,a naukom islam ske vere. U slučajevima osvedocene nesaglasnosti, preduzima kod Ministra prosvete potrebne m ere da se one otklone. Profesori i docenti pomenutog u prethodnom stavu fakulteta, koji se biraju po Zakonu o univer­ zitetima, postavljaće se, posto se prethodno utvrdi i verska podobnost kandidata ocenom Ulema-medžlisa. Prelazna i završna naređenja § 21. Na dan kad ovaj zakon stupi na snagu stavljaju se na raspoloženje Reis-ul-Ulem a za Bosnu i Herce;ovinu, Vrhovni muftija za Srbiju i Crnu Goru, svi anovi Ulema-m edžlisa i Vrhovnog muftistva kao i sv e muftije pomenutih područja. Ukazom Kraljevim, na predlog Ministra pravde stavljen u saglasnosti sa Pretsednikom Ministarskog saveta, postaviće se prvi Reis-ul-Ulem a u Beogradu, četiri člana Ulem a-m edžlisa sa sedistem u Sarajevu i četiri člana Ulema-m edžlisa sa sedištem u Skoplju, kao i d evet muftija, kojima će m inistar pravde odrediti službeno m esto. Sedista i teritorijalnu nadležnost muftistava ođrediće U stav Islam ske verske zajednice. U koliko s e m esta pomenuta u prethodnom stavu ne popune iz reda dosadašnjih službenika, koji se ovim zakonom stavljaju na raspoloženje, biće ovi služ­ benici, u roku od tri m eseca od dana stupanja ovoga zakona na snagu, stavljeni u penziju, odnosno otpu­ šteni iz službe, po postojećim zakonskim propisima. § 22 . Ustav Islam ske versk e zajednice doneće na za­ jedničkoj sednici, pod predsedništvom Reis-ul-Ulem e, svi članovi oba Ulem a-m edžlisa, sve muftije i svi članovi oba Vrhovna šerijatska suda. Ministar pravde će pravilnikom propisati način rada ove sednice. �Ustav Islamske verske zajednice predložiće se Ministru pravde, koji će ga, pošto ga usvoji, podneti Kralju na ozakonjenje. § 28. Pri prevođenju islamskih verskih nadleštava, ustanova i lica sa državnog budžeta na budžet Islam­ ske verske zajednice, Uredbom Ministra pravde i Mi­ nistra finansija utvrdiće se koju će pomoć iz državnih srestava Islamska versika zajednica stalno po dr­ žavnom budžetu primati. Pri utvrđivanju ove državne pomoći uzeće se u obzir oni dosadašnji rashodi po Finansijskom zakonu i državnom budžetu za 1929/30 godi. koji se odnose na ona islamska verska nadleštva, ustanove i lica koja prelaze s državnog budžeta na budžet Islamske verske zajednice, i iznosi t. zv. bira u Srbiji zagarantovanog dosadašnjim zakonom, kao i sume potrebne za pokriće svih ličnih i materijalnih rashoda Vrhovnog verskog starešinstva u Beogradu i Ulema-medžlisa u Skoplju. stupanja na snagu Ustava Islamske verske zajednice. Po stupanju na snagu ovoga Zakona prestaje va­ žiti zakon o »Statutu za autonomnu upravu islamskih verskih i vakufsko-mearifskih poslova u Bosni i Her­ cegovini« od 15 aprila 1909 godine, kao i svi drugi zakoni, uredbe i propisi o predmetu ovog Zakona. Sve poslove koje su vršile dosadašnje vakufskomearifske i ostale verske vlasti, osim vlasti pomenutih u § 21, stav drugi, vršiće, do dtonošenja Ustava Islamske verske zajednice i do organizacije novih vlasti, naročita poverenstva koja će Ministar pravde postaviti. Za vlasti pomenute u § 21, stav drugi, kao i za poverenstva propisaće, do donošenja Ustava Islamske verske zajednice, Ministar pravde Uredbom nadležnost i krug rada. § 27. Ovaj Zakon stupa u život i dobija obaveznu snagu kada se obnaroduje u »Službenim novinama«. Br. 10.580 Z-92 § 24. . 31 januara 1930 godine Islamski verski prirez koji je po dosadašnjim za­ Beog?hd konskim propisima naplaćivan u Bosni i Hercegovini ALEKSANDAR s. r. naplaćivaće se i dalje, sve dok še>, ne propiše novi Ministar pravde, prirez u smislu odredbe § 14 ovog^akona, i trošiće Đr. M. S r š k i ć s. r. se za iste potrebe za koje se je upotrebljavao i do : Video i stavio đlržavni pečat, Iržavnog pečata, t itar pravde, Ovlašćuje se Ministar pravde da Uredbom piše sv e pobliže odiredbe potrebne za izvršenje ov< Zakona, vodeći računa o predložimo Vrhovnog ven­ Pretsednik Ministarskog saveta, skog starešinstva. Ministar unutrašnjih poslova Počasni ađutant Nj. V. Kralja § 26. Divizijski đeneral, Ovim Zakonom i Ustavom Islamske verske za­ P e t . Ž i v k o v i ć s. г. jednice predviđena organizacija ima se izvesti naj­ dalje u roku od jedne godine, računajući od dana (Iz »Službenih Novina« br. 29 — X, 7. II. 1930.) Uredba Na osnovu § 26 Zakona o Islamskoj verskoj za­ jednici Kraljevine Jugoslavije propisujem UREDBU o privremenoj organizaciji vlasti i poslova Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije Član 1. Do organizacije novih vlasti koje će Ustav Islam­ ske verske zajednice ustanoviti, sve poslove koje su vršile dosadašnje vakufsko-mearifske i ostale verske vlasti, osim vlasti pomenutih u § 21, stavu drugom, Zakona o Islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Ju­ goslavije, vrše Sreska vakufsko-mearifska poveren­ stva, Glavno vakufsko-mearifsko poverenstvo u Sa­ rajevu i Ministar pravde. Sreska vakufsko-mearifska poverenstva vrše te poslove kao upravne vlasti prvog stepena, Glavno vakufsko-mearifsko poverenstvo u Sarajevu kao upravna vlast drugog stepena za teri­ toriju dosadašnjeg Ulema-medžlisa u Sarajevu, a Mi­ nistar pravde, kao najviša upravna vlast za ćelu zemlju. Ministar pravde vrši opšti vrhovni nadzor nad celokupnim radom kako organa pomenutih u pret­ hodnom stavu tako i organa predviđenih odredbom § 21 stava drugog, Zakona o Islamskoj verskoj za­ jednici Kraljevine Jugoslavije. Član 2. Glajvno vakufsko-mearifsko pc&verenstvo kao i Sreska vakufsko-mearifska poverenstva sastoje se od po jednog poverenika i potrebnog broja savetnika, koje postavlja Ministar pravde. Ova lica moraju biti pripadnici Islamske vere. 89 �Član 3. 1) da vrši tekuće poslove vakufsko-mearifskog Sedište Glavnog vaJkufsko-mearifskog poveren- imetka u svom dosadašnjem upravnom delokrugu, stva je u Sarajevu, sa teritorijalnim područjem do­ naročito poslove Centralne vakufsko-mearifske za­ sadašnjeg Ulema-medžlisa u Sarajevu, a sedišta i klade odnosno Centralnog vakufskog fonda; 2) da daje upustva za rad vlastima prvog ste­ područja sreskih vakufsko-mearifskih poverenstava pena, i da ga nadzire, pa da podnosi izveštaje najvišoj ostaju ista kao što su i do sada bila. vlasti o njemu; Član 4. 3) da rešava o predlozima vlasti prvog stepena, Upravnim vlastima prvog stepena (čl. 1) spada ako je u pitanju angažovanje i utrošak sume do u nadležnost: 100.000.— dinara, odnosno u slučaju veće sume, da 1) da istražuju i vode u evidenciji svu vakufsko- ih predlaže najvišoj vlasti; mearifsku pokretnu i nepokretnu imovinu u srezu; 4 ) da odobrava budžete i završne račune vlasti da njom upravljaju odnosno da nadziru upravljanje prvoga stepena i samostalnih vakufa; njome; 5) da sastavlja budžete i završne račune Cen­ 2) da daju predloge o trampi, prodaji, kupovanju, opterećivanju, načinu izdavanja pod zakup vakufskih tralne vakufsko-mearifske zaklade odnosno Central­ nepokretnosti, podizanju novih građevina iz vakufsko- nog fonda i drugih pojedinih vakufa kojim direktno mearifskih srestava, o sklapanju i razvrgavanju ugo­ upravlja, i da ih predlaže najvišoj vlasti na odobrenje; 6) d a postavlja advokate za vođenje parnica po­ vora, i o sumnjivim potraživanjima, u cilju njihova jedinih vakufa i Centralne vakufsko-mearifske zarashodovanja; 3) da daju predloge o ustrojstvu, izdržavanju Тч klade odnosno Centralnog vakufskog fonda; opravljanju džamija, m edresa, m ekteba i drugih ver7)>da postavlja i otpušta svoje službenike, služskih škola, kao i zabavišta, humanih zavoda, internata benike Centralne vakufsko-mearifske zaklade; da i tome sličnih ustanovi; yt ° vrši disciplinsku vlast nad njima, i da njima kao i 4) da sastavljaju i vode spiskove m uslim anskih~--^u^ )en*c*ma v^asti prvog stepena daje otsustvo od porezovnika u područnom sr^zu, i da ih daju svake tr^m eseca; godine nadležnim poresJ^im- vlastima, radi 8) da upućuje nadležnoj verskoj vlasti predloge verskog prireza »je 'i područnih vlasti za imenovanje ili otpuštanje ’ :ih službenika; 5) da postavljaju i otpuštaju svj>je vakji|fek< rifske službenike; daSm određuju plate i nagrade; im nađiziru rad, vrše disciplinsku vlast nad njima, i daju im otsustva do 14 dana; 6) da ocenjuju sposobnost verskih službenika svoga sreza i predlažu ih nadležnoj verskoj vlasti na imenovanje ili otpuštanje; 7) da vode nadzor nad radom m ekteba i m edresa i drugih versk ih škola; da određuju dane za ispite u njima; da šalju svoje izaslanike na te ispite, i o svemu podnose izveštaj nadležnoj verskoj vlasti; 8) da nađiziru ceo versk i islam ski život, i o svim pojavama izvcštavaju nadležnu versk u vlast; 9) da sastavljaju i predlažu budžet za iduću i završni račun za minulu godinu svega vakufsko-mea­ rifskog imetka i ustanova u svom e srezu, dajući u obrazloženju predloge o svim potrebama Islam ske verske zajednice i njenih pripadnika u dotičnom srezu; 10) da daju upustva za rad džematskog medžlisa; da ih kontrolišu, i u slučaju nesavesnosti, neurednosti ili neposlušnosti predlože na sm enjivanje i postav­ ljanje drugih. Član 5. Upravnoj vlasti drugog stepena (čl. 1) spada u nadležnost: 90 9) da postavlja i otpušta m utevelije u smislu šerijata i vakufnama; 10) da predlaže najvišoj vlasti pravila i propise koji se odnose na vakufsko-mearifsku upravu i njene službenike; 11) da podnosi izveštaj o radu svom i svojih područnih organa najvišoj vlasti. Sve poslove koje vrši Glavno vakufsko-mearifsko poverenstvo na teritoriji dosadašnjeg Ulema-medžlisa u Sarajevu vrši Ministar pravde na teritoriji dosa­ dašnjeg Vrhovnog muftistva u Beogradu. Član 6. Starešina poverenstva je poverenik. On donosi odluke po saslušanju savetnika, koje prema potrebi saziva u sednice. Po svakom predmetu o kom on do­ nosi odluku mora da se u zapisnik o sednici zabeleži m išljenje prisutnih savetnika, odnosno razlog zašto je koji savetnik bio otsutan. Član 7. Čim se poverenstvo imenuje preuzeće kom isijski sv e poslove, akta, knjige i im ovinske predmete, sa do­ kumentima, inventarima, od dosadašnjih vakufskomearifskih organa. Komisiju sastavljaju poverenik, njegovi savetnici, starešina dotične dosadašnje va- �kufsko-mearifske vlasti i jedan činovnik opšte upra­ vne vlasti, kog će odrediti sreski poglavar, odnosno, za Glavno poverenstvo, ban. Taj činovnik je pretsednik komisije. dok se i pre toga ne donese kakva druga odredba, a najdalje do isteka tromesečnog roka predviđenog odredbom trećeg stava § 21 pomenutog zakona. 0 radu komisije sastaviće se zapisnik, koji će se u overenom prepisu poslati višoj vlasti. Vlasti i organi pomenuti u prethodnim članovima, kao i funkcioneri koji će se postaviti prema odredbi drugog stava § 21 Zakona o Islamskoj verskoj zajed­ nici Kraljevine Jugoslavije, vršiće svoje službene po­ slove u delokrugu i po principima izvedenim iz dosa­ dašnjih propisa o tome, u koliko su u skladu sa od­ redbama pomenutog zakona i ove uredbe. Ministar pravde đavaće obavezna objašnjenja po tome, izuzevši oblast čisto verskog rada. Isto tako, Ministar pravde će ovu uredbu, prema potrebi, izmeniti ili dopuniti. Član 8. Posle predaje vakufske centrale u Sarajevu, iz­ vršene u smislu odredbe čl. 7, Glavno poverenstvo preuzima upravu vakufsko-mearifskih poslova i od­ ređuje delokrug vakufskom direktoru, koji kao i ostali službenici vakufsko-mearifske uprave ostaju i dalje u svojim zvanjima, dok nadležna vlast ne do­ nese dirugu odluku. Nagrade povereniku i savetnicima odrediće Mi­ nistar pravde iz prihoda vakufsko-mearifske imovine. Član 9. Funkcioneri koji su odredbom prvog stava § 21 Zakona o Islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije stavljeni na raspoloženje vršiće privremeno iste dužnosti u krugu svoje dosadašnje nadležnosti, i dalje, u koliko im Ministar pravde to*poveri, sve dotle dok se, u smislu odredbe drugog stava § 21 po­ menutog zakona, ne popune dotična zvanja, odnosno Član 10. Član 11. Ova Uredba stupa na snagu kad se proglasi »Službenim novinama«. Broj 10.931-U-135 % februara 1930 godine Beograd Ministar pravde, Dr. M. S r š k i ć s. r (Iz »Službenih Novina' broj 29 — X od 7. II. 1930.) № • illiuiu КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Хамза Хумо Tpu самца Оив дан засео у брду, мучан и напоран, na дражи. Хасан Балван разбија маљем камење на горској цести и жељозни ударци праште вриском и слажу се у брда са гневиом јеком кршаНапослетку дан устаде, маче се, a Балван за љим кроз сумрак у своју кулу. Мрк, жељезан, као див, он иде с полугом на рамену. Рука му снажна, жуљава, a прса гола руњава. Кула му потлеушица, сухозидна кровињара; бура joj се њиском провлачи кроз зидове, као да змијо сикћу, a Балван се протегне и запева: 0 , Балване. кула ти се креће; Нек се креће оборит’ се неће. ЈТред кулом вслика шљива, a у кули: огњиште, три земљана лонца и гуњеви од кострети, збачени у један кут. — To je цело покућотво. Све чађаво као на пантама. A Балван подрани pano, изађе пред кулу, протегне се и руке му стрше поврх крова. Узме маљ na на посао. У кршу бездана, шупља тишина. Пустош. Иза сваког му корака осгаје шум. A доле, река се провлачи испод литица, као зелена змија, подмукло, нечујно. И када Балван отисне стену, настанс пролом у ваздуху и у брдима. Туггњава се стропошта у реку и све утиша у кршевитој пустоши. — Још данас na ћу се одморити — каже сам себи Балван, a полуга залаја у кршу. Дан седе у заседу. Дође подне. Дан се преполови, a Ловра Перун, прозвани Јапан, изби пред Балвана. Јапан застаде, a Балван престаде. Згледаше се ћуткс. Јапан пође. a Балван отпоче. Маљ завриска. na преста и Јапа.н се окрете. 91 �— Реци Крци да сутра отпочивам — довикну му Балван и маљ опет залаја и живац заврискаПосле седе крај пута, извади из торбе комад јечменице и главицу лука, па поче да ужина. Јапан оде да каже Крци. Крца je стари момак и калајџија у варошици Грмаљима. Јапан je висок, црн, оспичав и крупних, зелавих очију. Од чега живе и зашто га зову Јапаном то ни сам Гоопод Бог не зна. Истина, зна се да лети иде за војницима на вежбу, да за њима, на магарцу Јове опанчара, ггера воду и продаје им je. Али то све није нипгга. — И тако, сутра навечер, отпоче Балван почивати, a гости избише. Место поздрава рече Балван: — Радило се доста — a они се онружише, no разастрггим гуњевима, као кладе. Ha огњипиу пуна котлача пасуља, a на полици неколике боце масггике. И пре него што започе fo3ба, Балван извуче оденкуд неколико пакета свећа, пререза их no половце и позва Јапана да му Лшмогне у »лимунацији«. Зачас запрашташе гране под њима, a ноћ тиха, тиха, широка Чује се сваки шум и дах чак о д о з д о ј ј з варошице Грмаља што лежи дубоко доле под њима. Свећ^се.почеше да ж егу. € в е их гго више, то више, a силуете играју окдш љ иве, око куле, заскачу се, плепУу. Балвал метну на irojt зор неколике свеће. Најпосле и под стерху над вратима. — Доста ое ш дило каже он место »Боже помози« и гозба отпоче у з смех свећа и плес силуета. Пасуља све мање у котлачи. Две мастике већ испражњене. Крце грца, Балван меље, Јапан cei задувао д а их достигне. Млкцкање са ијихових масних усана халапљиво гмиже потлеушицом и завлачи се у мрачне кутове. — Додај још једну, Јапане, — каже Крцо, na и трећу начеше, покладајући се, од уста до уСта, као из плоске. Котлача се испразни, a они се завалише .Јапан запева омиљену и вечиту Балванову песму: 0 , Балване, кула ти се креће; Нек се креће оборит’ се неће. Јапанов ракијашки глас, као пипггаљка, продрт и сипљив, као да стотине ћурлика напрегнугго бречи, a они га прате, брундајући као медведи. Пасуљ их притегнуо к земљи, a мастика им зврдна у главама као да бумбари насрћу на кулу. 0 , Балване, кула ти се креће; Нек се креће оборит’ се неће. Бумбара све нови и нови, ове жешћи и жешћи ројеви, a мастике само још две боце. Кула се у ис- тину крете и поче да се одмиче од расветљене шљиве. Они ниде кроз растворена врата како шљива гори, .трепери и смеје се грохотом. Чини им се да им у очима горе све свеће и да их захвата пламен, бесан, помаман. Глас Јапанов трешги и праска У триста различитих гласова, a брундање све јаче, дивљије, као да су се медведи прикучили Балвановој кули na урлају и тресу je својим снажиим шапама. — Хохохо! — смеје се Балван, a сва се кула из темеља љуља и пламен се на свећама притуљује. И све тако. Поче д а се окреће, да се креће и смеје. У кули све бучније, све пијаније. Нешто nači­ n a a неки гласови придола-зе, надолазе, расту. Очу се хука пред кулом. — Балване, Јапане, изгоресте, ej, гром вао побио! — вичу гласови. 'д A Јапан пева да уши оглухну: Q, Балване, кула ти се креће; Нек се креће оборит’ се неће. • ^Дред кулом маса светине: људи, жене, деда. Граја расте. Повици криче и сударају се с глачовима из полуделе куле. To већ нису били гласови него урликања побеснелих зверова. Пандур Бикоња раскрочи се пред вратима и све надвика. Наста кратак тајац, a пламен лизну no крову и са зебњом у души, ћутке, проматрагае гомила пожар. — Будала. Ко je још ш д ео да се под слампом сгрехом пале свеће — зачу се нечији глас. — To je једна пала са шљиве — рече неко старији тихо и самоуверено. У кули заурликаше поново глаоови и запишта Балванова песма. ■ — Бикоља, за Бога, спасавј их! Испеће се као ћурани! — завика кнее. A Бикоња јурну у кулу и поново све утишд. Наста комешање. Најпре се Балван сруши пред врата као тежак џак, a неколицина га дохватише и одвукоше na ледину. За њим Крцо исто тако, a лајпосле Јапан излете као дугачка празна врећа и стропопгга се пред гомилом. Изађе и Бикоња, црвен као рак, висок и снажаи као бор. Сви га посматраху као чудо. — Баш je људина! — каже неко од старијих и све се поче разилазити. Балвана, Крцу и Јашана оставише мртве пијане на ледини. Лежали су као трупине. A ноћ утиша, утиша. Заспа варошица Грмаљи, згариште удуну и ћук заћуча негде у пустом кршу Ноћ. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 92 �ć. A Бурипб Млијас Добарџик Утапање Сјесена (Из цнклуса »Симфонија сушона•) Умире дан у киши сјаја што га небо расуло светомГолуби, ласте (песници маја) носе радости за својим летом. Сутона тиха музика тоне с чежњама нашим у ноћне сенке; с даљине незнане, с чудне теревенке слазе лепоте и срећом роне. Растужиле се башче боз одеће увели моји невени рано ми лето пролеће о, болна моја јссени! Ha бео јаглац извезох име драгог крвавог срца исписах слова болне су вечери с јесени вечери суморних снова о, болна моја јесени! Проплакаћу цсле вечери с јесени до зора растргаћу ђердан и боло рухо од свиле проскитаћу се јутром широм лрозоблих гора и закукати крај бора уморна невесела. У вечерју тихих молитава чују се срца где миром звоне, a с неба младост вечито плава расипа на нас златне сутоне. Хамнд Диздар Крњина сшуиа I. Над Ножићевим млиницама' на Брегави, међу дивљим смоквама што сазрбјевају касно у јесен, шћућурила се стара сгупа Адема Крње. Сједи Kpње на прагу, ниских, п^пиром облијопљених врала и гледа пун бадањ доле под смоквама. € а врха травом обрасле хридине сикће зраком ко сребро бијел, јак млаз воде и пада на тешке балване у бадн>у, a балвани се окрећу, шкрипе, гњече и ваљају под својом тежином прљаве сеља1ћсс гуњеве и сукно. Кад се добро исперу и прогњече цаустави Крње воду у горњем ђеризу, иза хридине, и вади их прочишћене и убијељене као снијег. Paeaime их на бапггене тарабе, да се осуше и превјетре, a одмах убацива друге у запјснушену бјелину водених колутова. — Сабал-хајросун, Адеме — каже му Мујкан Скврце и сврдћа на црну. — Алах-разосун, Мујкане — .прихваћа Крње и надодаје: Уранио, подранио, a? — По мало, no мало шућур Алаху. — Ти јутрос мало раније ио обично. — Ma, ето • .. Не могу вала ни да проспавам цијелу боговетну ноћ. Несротна костобоља! Шта ћеш?, остарило се, остарило. . . — Још си ти у снази, болан, још. Проће то. __Бог те чуо, a није вала прилике. Крње свако јутро запари обуљасти бакрењак, стакне неколико сухих просјечака, na кахве траје све до пред подне. Без кахве не би он могао ни два цигла сахаггка. A Мујкаи зна за то, na запутивпш се јутром у касабу увијек се врали у ступу. Да испиЈе- A Крње сс на то привикнуо na му и ne брани- Сам ra свраћа и точи му увијек no двијеТРИ вРУће, онако у ралговору. .. - Ј [Јутрос ћош ми један каблић оставити — каже Крње. Ц - Пеке, пеке, Адеме. Ако ћеш и оба. Не би се мучио у касабу. i — Други понеси, продај. Знаш, чо’че, још од сиnoh ми некакав харарет у ггрбуху, na само да ми je што љуто. И Мујкан му оставља један каблић a други иоси у касабу. Да прода. Он свако јутро тако из свог сеоца проноси два каблића киссла млијека и продаје- Тиме се прехрањује и чука породиду од глади и биједе. Сиротиња ко сиротиња. Мучи се на све пачине да привреди оно мало потребице за (живот. Крње се задовољно опрући на прагу овоје сггупе.. Бенат je горе, под Црном Стијеном, na цијелу зиму мумља као дављенив. Кркоће вирови међу пећинама помамно, a жрвњеви плочом покривених млиница мељу за три цијела срсза. G јесени придођу воде и зашумс дубоко, a свака се кућа крај ријеке затресе као у грчу. Крње je шутио. Озгор с Долова спуштао се сумрак и над долином затрепериле лрвс звијеаде. Брегава шуми горе под млинским колесима, a ту лред њим, у засјењеним смоквама, уз жугги пијесак на обали, сањиво шапуће и дише. Шум, тих и миран, дрхтао je кроз долину и залазио далоко горс 93 �у плаву ноћ над њим, око н>ега и око уснулих млинарских кућица у долини- Ох, тај шапа/г узбурканих вода! Њему се, устину, увијек причиња, да воде говоре. . . Говоре нешто тако неразумљиво и лијепо. Причају. . . И он дуго слуша iy причу воде. Некад, сјећа се он, био je још млад, неискусан момчић, кад су му воде причале неке мукле, замамнс приче. У њему се тада распламсавао жар прве младеначке чежње, далеке и неразумљиве. И све би у њему проговорило огњем чежље, a у очима ум умирао неки пули, ненадни бљесак, пун замамних женских тијела. •. У њому би се скупиле све пјесме мивулог дана, сви осмјеси крваве плоти; заценуо би с е ‘и пао би, скршен и немочан, пао би ту, на пјешчану обалу Брегаве, лодно заспачих дивљих смокава што сазријовају касно у јесен. И лакше би му било. Воде би му испричале, шумећи узаном котлином, најчудније приче и он би се у неком незнању и занесености до гола свукао. Збацио бк са себе све тешкс хаљине и онако тежак, умртвл»е1г н тих бучнуо би као најлакши пиљчић у воду . . Г Прслије би изашао лаган као перо и чист Kao фаун.... Ех, давно je то било, давно! Олда кад се тек замомчуљио, кад су му^почеле гаравџТи прве длаке њсгових брчића- Кад je страф узбуђивала у њему нешто скривено, топло, мушкарачко и кад je све тој његовој чежњи било подређено. Сад му прича водб Доноси друкчији који га лотсјећа на старе лрохујале дане je имао толико тјужних часова. — Оој! To виче Хасо Приачић озгор с бри, вље виноградаре у Близанцима, a глј ралшри и разастре долинама, na под Крњино! пом строструко одјекне: — Оој! Крње увијек тако, у јесењим предвечерјима, легне на топао гуњац пред ступом и очекује сељаке. Сел>аци му доносе на својим широким раменима или на малим* брдским коњима тешке гуњеве и прекриваче на ваљање и чишћење. Најдраже му увијек кад дођу младе сеоске дјевојке из Дабрице, или која јадра, учувана удовица из Попова Поља. Тада je најрадоснији. Тијелом му промили неки врели жаоц, na га подбада, узноси, завитлаје. Драгост му нека прогргољи прсима, a црко би чини ми се да не лодврисне пуним грлом. II. Кад спласну воде у ријечним коритима и зарумене се рана предвечерја над Јамом, зна Крње да се ближе спарни љетни дани. Млинари he јадиковати и аужити се на несташицу воде лод млиновима, a чика Лука, стари рибар, газаће no цијели дан no мирним плићацима Брегаве и турати рвозденим оствама у све nehmre- Тршжиће рибе. Дјеца 94 ће красти бостап доле у пољу, кра-ј воде, и сносити га у корито ријеке, да га мирно и несметатго поједу, a касаблије he, као и досад, оиањкати пудара Иву. Рећи he, да je он нохарао њихове бостанлуке. A он, Крње? Шта he он радити? Зна он већ. Сједиће цијело љето доље под погуреним врбама, испираће туђе гуњеве у својим бадњевима и једном he у седмици, можда, отићи доле низ цесту, до у чаршију. Па ако буде каквих јарана и познаника и сврате га у крчму, остаће и цијелу ноћ. Напиће се. A сјутра he као мрдав, буновал и махмуран, цијели дан латити од главе. Све he га болити. Није он научио на пиће, не подноси га. Али ето, кад нешто хоће да буде, бубне као из неба. Кад се уплете шејтан, палет га било, онда све испане друкчије него се мисли. Човјек заглави ондје гдје се најмање надаA обично се догоди овако: Ох, здраво, Адеме! — Здраво,Смаиле, здраво! —5 Хе-хе, види га, види... Па како си ми? Ајх, ero, ет о . . . — Ж ив^ јсе, a? — Н ек а к о \ — A ђе си, болан? Огкад те нисам видио! — Ja вазда горе. Ha ступетинама... и х . . . ужелио те се, брате, na то ти je. — И ja сам тебе. Горе сам ти баш ко пустињак. — Гле, гле! Ето нам и мајстор-Марка — завика Крњин знанац Смаилу, a Марко само што не цикну од радости, што се састаше — у троје. Три стара јарана. — Срећом, браћо, само се срећом састасмо! — Хе-хе, ко he ко Бог! — Добро би било да одемо на једну ракију. Шта велите? — убрзаје Смаил, a остала двојица у један глас прихваћају: — Хајдемо! — Хајде-де. • И овраћају у прву крчму. Послије једног чокањчета дође други, na трећи, четврти.. . И тако редом. Цијелу ноћ. Иокупи их се цијела тушта. He зна се ко пије a ко плаћа. Б уде и галаме и гунгуле, na некад и крви- Како кад. Ко пиће. A зора их скоро увијек нађе негђе под плотом, у сну, у некаквој омаглаци и бунилу. He знају за с е .. . Пролазе дуги, љетни дани. Вреле искре ужареног сунца играју дивље плесове no прогорјелим површинама спарушених поља, no дубоким, меканим баршунима бијеле прашине и no сивим, плочним крововима разасутих кућица и чардака. Жега се устрептала кроз удаљене сунчане зраке na пржи и пече. Дрхтав, узаврео дах прибио се за стијење крша. Застењао, ускипио и ућутао. Kao мртав. ITpe- �лио ce tcaO запара, као задах зноја и пао претеШко ina спржена тнјела људи. — Изгорје ce, брате! — Изгорје! — Их.побогу си пијевад, што je припарило. — Упеко звиздан, чо’че, na то ти je. .. — Ама не можеш никуд макнути, не можеш радити ни пословати! — Прогорје у мозгу, лрогорје! A у Брегави све врије. Ускомешало ce мноштво људи, узвитлало, размахало, no матицама и вировима зеленкасте воде. Све праска, вришти, развесељава, Вирови пуни голих тјелеса, спржених и уцрњелих, na пјесме као дивљи, необуздани крикови дивљих палебова узносе раскош плавих дубина ријеке чак горе, до над Жабарицу. Пролазе врући, пијани љетни дани и падају на тиху каоабу ко разбијени звуци утишале пјесме. Кајсије дозријевају у баштама и жуте ce као насади заруђелих лимунова у сунчаним оградама далматинских обала. A Крње сједи под ступом, на gty-том обалном пијеску. Слуша грготање вирова озгор с Црних Стијена, и причу ућуталих вода под погуреном врбом. И у n><šfsy сазријевају'давно покопани снови и успомене... јом. Хтио je виклути. Али ne, neke! Вољс je овакО, помисли и устаде. Прикрашћу ce кроз шикарјс обалом, na he видјети ко je то у ријеци. Полако, полако... Ближио ce као дашак планинског вјетра, као трак зеленкастог мјесеца... Шта je то? Сан ли je, јава ли je? Остао je као укопан. Није вјеровао својим очима. Пред њим ce указао чудан призор: дјевојка као горска вила. Купа ce у ријеци. Тијело ce забијелило површином под додиром мјесечеве зраке, што ce провукла кроз грање кајсије, na изгледа као из мрамора исклесано. A груди отскочиле na као двије јабуке... У Крњи нешто заломатало, загргољило, a на очи му ce навукла бијела омаглица. Знао je он одмах да je то Мујагина Зулка, знао je! Пожелио je у онај мах, да je он та мртва вода, вода која je примила у себе тијело лијепе Зулке- Пожелио je, да je он та мјесечаста зрака, што je изне^огло пала к.роз грање кајсије на ЗулЈшне дојке.. . Хтдо je викати — није могао, хтио je екочити у воду, да je ухвати, да je добро види, a није MQ{aQs Kao прикован, као убијен. Гледао je нијемо и тешко соптао... A онда ce наједном подигнула уводи, запрскала ono себе сребреним капљама и гласно кикоКући нестала у раствореном капиџику Мујагипс авлије... Њ у je топлота млаA једном, прошло je од тада много година, до- дости и горућег тијела натјерала на овај корак, да у прохладној води топле љетне ноћи расхлади загодило му ce ово: Било je љето. Одмах иза акшама разгрнуо он паљене буктиње свога срца... земљу на баштенским ђеризима и каналима и E to , to ce некад давно десило њему, том исгом стио воду у лијехе кавзда и патлиџана. Нека c$|oaf I I P ’:Крњи, што сједи сада под старом, погуретопе, наједрају и напуне новим цвјетовима! Cyi врбом, као некад, кад ce оно купала Мујагина упропастила цијелу љетину. Још ce нешто одр; и одолијева жегама што je у з воду и што ce редо(Наставиће ce.) вито залијева. 0 другом не треба ни говорити. A он je сваку ноћ тако залијевао, напупггао воду у своје БИЉЕШКЕ преграде са зелењем и поврћем. Tol-a пута, о ком efo он сада и мисли, кад je довољно натопио све Нова драма Ахмеда Мурадбеговића лијехе и президе, загрнуо je опегг ђеризе, преокочио Ове сезоне и то почетком априла приказиваће ce нова преко дувара и спустио ce низ Рахића мргињ. Додрама Ахмеда Мурадбеговића, коју he интерпретирати у главбро с тога cjeha, као да je јучер било. Онда je до- ним улогама првацн Народног Казалишта у Загребу: Внка Подгорска, гг. Павић, Петровић и др. Драма je саздана у чешао под ову исту врбу, под којом ето и сад сједи. Запалио. У Агићевим кајсијама пјевао je један ока- тири чнна и износи социјално-психолошки проблем нашега човјека дубоко из народне средине. За ову драму влада весњели цврч&к, a површином воде, мирне и ломолики интересе у свима литерарним круговима, те je већ надреле, често ce засвијетлила у скоку која сребрена вијештено њезино приказивање у првим нашим часописима. рибица. Ох, Боже, како му je то ове још живо пред Осим тога аутору je најављено много посјетника, нарочито очима! И у најситнијим појединостима. A онда, на- из оних крајева којн су везани жељезничком пругом са Савckou бановином, дакле из крајева Дринске и Врбаске баноједном, учинило му ce, да доле удно смирене ријеке вине, a од тога већином присташа Гајретове идеје, за коју ce чује неаш шум. Kao праћакање, као бућкање no аутор здушно залагао својом дугогодишњом сарадњом. плићаку. Ко je то сад у води, помислио je. И то 0 самоме аутору сувишно je говорити јер je његов рад баш тамо ђе ce нико не купа, под Мујагином авли- међу нама добро познат. Свака наша кућа треба да ce претплати на „Гајрет", јер je он огледало нашег напретка �ПОПУМАРНА СТРАНА*) Banjaluke . . . Sretno dijete Bio jedan čovjek vrlo siromašan, a imao puno sitne djece. Težak je bio i sam sebi zbog siromaštine, pa opet svake godine sve kupus i dijete. Stajao je u aginskoj kući pod kiriju koju je jedva otaljavao i dok je bilo dvoje-troje djece, ali kad ga sasvim obasuše, nije mogao ni kiriju Idk plaća. Aga ga stade svjetovati: .d »Dobar čovječe, vidiš da će ti djeca skapati od gladi. Uzmi tu djecu i zađi po selu od kuće do kuće, a i ja ću te nešto pripomoći, pa prikupi malo žita i ostalo što treba, pa se pribij u kakvu kolibicu«. Siromašak posluša agu. Skupi ono m alo prnja, spremi se sa ženom i djecom, pa hajde po selima. Ko jadan, ko žalostan, tumara sa onom pilježi. Jedan put ga zateče kiša u šumi, pa svi okisnu kao m isi. U tom ugledaju jedan hak, te se upute njemu i jedva živi dotrče do hana. Tu ostanu na konaku. Hanđžija muda jednu sobicu, te se nekako sklone. Tu noć žena mu rdcli još jedno dijete. Videći čovjek"sta bi,tsn^veseli se još više, stane uzdsati u sebi misliti: »Boze moj, šta sam tUsfcrivio da me ovako karaš i tovariš. Eto, nemam čim da platim ni ov unoć što prenoćimo, a vidi sad belaja. Kuda ću sad s bplesnom ženom? Moram ostati ovdjejoš koji dan — stio n e stio. A šta će djeca da jedu? Jadan sam ti ja i hesretan mimo sav drugi arajet«. U takim mislima, -«Heče ga zora. Šta ćdJjliA I je ­ dan, ko žalostan, već počisti malo oko ž e n e i ponese one prljave krpe da žarovi u zemlju. A handžijina kući bila je odmah za brdom. Tamam on izađe s kr­ pama napolje, kad ugleda handžiju gdje ide preko brdo. Čovjek brže bolje pobjegne u je d n u prljugu, da žarovi krpe, pa podigne jednu ploču, kad s e nešto zasija. Pogleda bolje, kad lonac pun dukata. Siromah baci krpice, a lonac uze pod gunj i povrati se v eseo uhan i kaže ženi. U tom stiže i hanđžija. Siromah kad siđ e handžiji, reče mu da će ostati kod njega još nekoliko dana, jer mu je žena rodila. Začudi se hanđžija, pogleda uz njega, niz njega, pa mu reče: »Tolika sitna djeca i opet žena rodila! Ja kako ćeš platiti sobu, a kako li toliku djecu hraniti?« Siromah m u odgovori: »U Boga je bogatstvo; on će mi dati i djeci hlje­ ba; i da mogu tebi kiriju da platim.« *) Zavođenjem rubrike »Popularna strana«, Uredništvo ima nameru da udovolji potrebama naših širih slojeva. Obim o ve rubrike sadržavaće zabavno i poučno štivo za narod, a proširivaće se prema k oličini materijala. Zato, Uredništvo apeluje na svoje saradnike da ga svojom suradnjom u ovoj rubrici što obilnije potpomognu. Na zahtev suradnika, radovi će biti bonorisani. 96 , Banjaluko i širine tvoje, Ja izgubih crne oči svoje, Gledajući niz širine tvoje, Kud s e šeću bezi banjalučki I pred njima Firdus-kapetane. Izgubio Firdus kapetane, Izgubio svoj jagluk vezeni, U jagluku hiljadu dukata; Našla ga je Hasna materina. Poručuje Firdus kapetane: »A bogati, Hasno materina, Pošlji m eni srmom jagluk vezen, Poklanjam ti hiljadu dukata!« Govorila Hasna materina: »A bogati, Firdus kapetane, Jagluk ću ti sobom donijeti, A dukate na bijelu vratu.« Kad to čula kapetanovica, Pripe peču, ogrnu feredžu, Ona ide Hasni materinoj. Lijepo je Hasna dočekala, Šećerli joj kahvu zgotovila. Govorila kapetanovica: »Nisam došla šećer kahvu piti, Već sam došla tebe posestriti Da ne pođeš za mog kapetana. Pošlji njemu srma-jagluk vezen, Poklanja ti hiljadu dukata«. Govorila Hasna materina: »Inočice, kapetanovice, Selam ćeš mi Firdus kapetanu, Nek m i reže gosposke haljine, Nek mi kuje od zlata kočije U čem ću mu dvoru došetati.« Šećer Šećo Šećer Šećo ne načinjaj puta, Ne načinjaj puta ispred vrata, Ne mami m e svaki čas na vrata; Ostade m i jagluk nenavezen. Majka mi je žeravica živa. Moji puti Moji puti, ostali m i pusti, Neću v iše vam a prošetati, I sokaci kud sam prolazio, I avlije gdje sam dolazio I pendžeri gdje sam prolafio. Pribilježio: Mustafa Kamarić �Iz „Čitanke za odrasle” Naša otadžbina Kao što svak ima svoje roditelje od kojih se rodio, tako svaki čovek ima svoju otadžbinu ili do­ movinu, a to je zemlja u kojoj je ponikao i živi, ili u kojoj celog veka živi, pa makar se u njoj i ne rodio. I kao što svaki čovek, po samoj prirodi, voli svoje roditelje i svoj dom, tako je sasvim prirodno da ljudi vole svoju otadžbinu ili domovinu, zato što su se u njoj rcldSli i zato što im je ona zajednički dom. Ali je ta naša opšta kuća prostrana, pa je potrebno da je svi dobro poznajemo i da nam je u njoj svima dobro. Iz naše zemlje iselilo se u daleke krajeve neko­ liko stotina hiljada našeg naroda, od kojih su mnogi tamo našli svoju sreću; a mnogi su se vratili kući, zaradivši teškim trudom nešto novaca. To iseljavanje bilo je vrlo veliko prije rata iz siromašnih krajeva koji su bili pod tuđinskom upravom. Ali, nažalost, iseljavanja ima i danas, poslije oslobođenja i ujedi­ njenja. Ipak, ima ga mnogo manje i veliki broj ovih iseljenika vraća se kući, pošto se uveri da su taene reči našeg velikog pesnika Alekse Šantića, koje' je nekad uputio iseljenicima,, iz kršne i ^iromhšne Her­ cegovine: »Ostajte ovdje! Sunce tuđeg^neba Neće vas grijat кб što ovo grije! Gorki su tamo zalogaji hTjeba, Gdje svoga nema i gdjš brata n ije . ■ Od svoje majke k o će naći bolju? A majka vaša zenjlja vam je ova. Bacite pogled po kršu i polju, Svuida su groblja vaših pradjedova. NIJE BAŠ IZ SARAJEVA Neki čovjek došao u berbernicu da se brije. Kad su ga zapitali odakle je, on reče da je iz Sarajeva. Berberin, od đavolstva, stane hvaliti Sarajlije, kako su junaci koji se i nasuho briju. Čovjeku to bude milo. Da se i on pokaže junakom, pristane da ga briju nenakvašena. Ali kad od bola nemogne više trpjeti, reče: »Nakvasi malo! Nisam baš iz Sarajeva, nego po­ blizu odande«. ŽENE UPRTILE SVOJE MUŽEVE Zaratila nekakva ld!va kralja, pa jedan drugog osvojio i uljeze mu s vojskom u grad i dade zapovijed da svi građani sele iz onog grada. Svako žensko moglo je ifcniieti iz kuće koliko je moglo odjednom na sebi da ponese i šta je kojoj najmilije. Kralj sam pode na gradska vrata da vidi šta ko nosi. Kad izađe na vrata, imao je šta i da vidi: Žene uprtile svaka svoga mužaT^najke djecu u naručja, a sestre svoju braću. Kad to vidi kralj, ražali mu se, videći da su im miliji ljudi nego blago i zlato. Oprosti im i sva­ koga pusti svojoj kući. POVAO NAOČARI DA ZNA ČITATI Otac, seljak, pošalje svog sina u grad u školu, momče dođe u grad, hodao je dva tri dana sa svojim prijateljem po gradskim ulicama. Na mnogim ljudima starim i mladim vidje on naočare, te upita svog druga: zašto oni ljudi nose naočare. A on mu odgovori: da to oni nose zato đh bolje i lakše čitaju i pišu. Kaže mu još i to da su ovi ljudi pametni. Kad to čuje ono momče, reče u sebi: »Zašto bi se ja toliko godina mučio, učeći se. I ja ću kupiti nao­ čare, pa da odmah mogu čitati i pisati«. Sutra dan pođe on u jedan dućan gdje su se pro­ davale naočare. Iznesu mu svake vrste naočara, a on natakne jedne pa zaište da mu dadu knjigu i uzme knjigu naopako. Kad ništa nije mogao da pročita, reče: »Ove nevaljaju; daj druge!« Te tako sve redom, a sve jednake. Uto ga vidi trgovac gdje drži knjigu naopako, pa mu reče da okrene. Ali sve jedno. On ni dalje ne bi u stanju da čita. Onda momče reče trgovcu: »Ili me ti varaš, ili mi nećeš da prodaš dobrih naočara«. Trgovac se dosjeti šta je, pa mu odgovori: »Oči su tebi, moj prijatelju, zdrave, a naočare dobre, samo ti pamet nevalja«. џШ : iiM Naša otadžbina sagrađena je na milionima Tkostiju naših pradjedova. Napori i žrtve najboljih sinova našeg naroda uvjenčani su uspjehom i, po završetku Svjetskog rata, ponikla je ona kao Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (a od 6. januara 1929., manifestom Njeg. Vel. Kralja prozvana je Jugoslavijom). Kralje­ vina Jugoslavija sastavljena je iz mnogih dijelova, koji su prije toga dugo bili odvojeni, u njoj živi u većini isti narod, ali ipak, zbog ranije podvojenosti, sa izvjesnim razlikama. Prirodno je da se zbog toga međusobno dovoljno ne poznajemo, što je bilo od uticaja na dosadašnji razvitak naše države. Pirvi uslov za napredak jedne države jeste da je njena djeca vole i da se žrtvuju za nju. A da bi je volila, potrebno je prvo da je upoznaju, da saznaju njene prirodne lepote i bogatstva, da dobiju volje za rad na njenom unapređenju u ekonomskom i kul­ turnom pogledu. Tada im ona neće biti samo kuća koju su cd oca naslijedili, već sopstveni dom koji su cni snabdjeli svačim i divno uredili za sebe i svoje potomstvo. (Iz knjige »Naša otadžbina« od dr. Miloša S. Moskovljevića.) 97 �PRIVREDA Предавања из задругарсшва за сеоску ом ладт у Пише: Инж. Шернф Бубпћ, в. д. директора Ниже пољопривредне школе у Бушмиру (Наотавак V. цредавања.) Ha лољопривредна земљишта даваће се зајмови само до 50% вриједности, a на лољопривредне зграде до 30% вриједности. До сада je Хипотекарна Банка давала дугорочне предите само на пољопривредна земљишга до 30% њихове вриједности. Зграде на које Аграрна Банка даје зајмове морају бити осигуране против пожара код којег осигуравајућег друштва које одреди Банка. Полиса се предаје Банци и Банка плаћа премију на рачун дужников. У случају штете од пожара Банка наплаћује накнаду од осигуравајућег друштва na je исплаћује свом дужнику, или у једанпут кад дужник доведе оштећено имање у пређашње стање, или у оброцима према напредовању градње- Ако дужник у одређеном року не доведе опгтечено заложено имање у првобитно сггање, Банка може отказати зајам, a из примљене накнаде наплатити своје лотраживање или сама извршити оправку Правилника Банке). Дугорочни зајмови ^авЈЉе се на отплату^а ма којим роком али не дужим од 30 година (Чл. 19. Правилника). Ко жели да добије овај вајам, нека код филијале Хипотекарне Банке у Сарај К р а т к о р о Ч н е з а ј м о в е да! Банка пољопривредним организацијама tgfi и појединцима само č том разликом, шго ће мови појединцнма даваЉ само на мјеницу или залогу пољопривредних ггроизвода (ломбардне зајмове), a задругама осим na тај начин још и на обвезницу. Зајмови на обвезницу даваће се на три године, a на мјеницу најдуже на једну годину. 'Пољопривредним организацијама даваће се зајмови на текући рачун иа подлози обвезнице или мјенице. Ове краткорочне зајмове узимаће пољопривредник за подмирење текућих трошкова на имањима, као и за набавку оних предмета који се не могу отплатигги за једну годину, али њихова отплата неће бити тако дугорочна да би за то требало узимати шипогекарни зајам. Из ових краткорочних кредита дакле набављеће сељак: сјеме, стоку, разно пољопривредно оруђе, сточну и љ удску храну, умјетно гнојиво, плаћаће најамну радну снагу. Овдје морамо нарочито упозорити на то, да ће пољопривредник лакше долазити до овога зајма, ако je у задрузи, пошто ће задруга добијати ове зајмове на обвезниду и на три године преко ош га са- 98 веза, док ће се давати ови зајмови појединцима само на мјеницу или на залогу и највише на једну годину. Задруге са неограниченим јамством, какве су наше пољопривредне кредитне задруге, могу добијати ове зајмове само у з потпис саме задруге (Задруга се обично потписује тако, да се искод њезипе пггамбиље потпише лредсједник и његов замејник, или један од њих двојице и пословођа). Тада сама задруга одговара за зајам. Задруге са ограниченим јамством добиће зајам уз јамство чланова управног одбора или у з залогу пољопривредних производа. С&да вам je јасно, колико je корисно неограничсно јамдтво код Рајфајзенових задруга. Из тога, свега ппго смо рекли увиђате, да ће пољопривредници који су задругари пуно лакше доЈгаЗТгги до јефтиног и згодног кредита, него они који нису задругари. Зато, ко жели да има користи од Привилеговане' Аграрне Банке, нека ступа у задругу; у којој опћини још није основана задруга, треба одмах да се оснује. Привилеговану Аграрну Банку моглн? 'бисмо успоредити са возом (машином), a задруге са жељезничким станицама. Возови огоје само на станицама и на воз ће најлакше доћи они који станују у опћини у којој се налази станица. Тако je исто са кредитом, који he давати речена банка: Са тим кредитом моћи ће се користигги најлакше оне сеоске опћине које имају задругу- Сељад и који сатнују у опћинама, гдје нема задруге, са тешком ће муком долазити до зајма, исто тако као што ће муку мучити они који отанују далеко од станице када хоће да путују жељезницом. Стога, на посао — оснивајте одмах у вашем селу задругу! ) Муслимани тежаци и задругарство. Наша браћа других вјера већ давно су почели д а оонивају задруге no узору Рајфајзеновом. Данас имамо хрватоке сељачке задруге, које имају свој савез у Сарајеву и слрске земљорадничке задруге, које исто тако имају свој савез у Сарајеву. Српске земљорадничке задруге имају и своју задруж ну банку у Сарајеву, која je основана 1921- године. Кушало се je и са оснивањем посебних муслиманских задруга с тосебним савезом, али није било успјеха. У најновије вријеме имамо и кредиггне задруге, које се оснивају no закону о пољопривредном кредиту од 12. јуна 1925. године. (Наставиће се.) �ГА ЈР ЕТ О В Г Л А С Н И К Гајрешове бајрамске забаве Многобројним Гајретовим бајрамским забавама усталасани су наши слојеви. Синуо je један циљ и добио одређенији правац, правац ка нашем прогресу, нашим бољим данима. Нешто, што нас многе ометало да боље видимо у нашу будућност, спало je са наших очију и подигла се завеса, указавши јасан и одређен пут којим треба да пођемо. To je једна зарава појава, јер je основана на тежњи ка вишем циљу, основана на свести ва нашу заједницу и за њену будућност. Ми смо у „Гајрету“ често пута наглашавали важност буђења друштвености међу нашим елементом. Овогодишње многобројне Гајретове бајрамске забаве доказале су да то указивање на важност друштвеног буђења међу нама није остало без успеха, a то ће најбоље да потврде извештаји из многобројних наших места. Пред нама je јасан цил», јасан пут. Наше енергије и жеље, попут бујице, пошле су у смеру који je од замашне вреиности no нас све, пошле су путем који су прокрчили Гајретови радници и идеолози. Taj опробани пут најбољи je компас ea све нас, јер се показало да je исправан и истрајан у свим непогодама којима je донедавна био изложен. Гајретова лозинка: К р о з р а з в и ј а њ е д р у ш т в е н о с т и в е л и к о м Г а ј р е т о в у циљу, пала je на плодно тло и у најсрећније доба. Њене последице биће те да ћемо развити наше снаге на добро свију нас. Р а д Г а ј р е т а ва н а р о д , a н а р о д а з а Г а ј р е т узајамно ће да се допуне и своје енергије да развију до завидне вигалности. Ta виталност, то je оно што je нама недостајало да к р о ч и м о напред, јер она je покретач који развија акцију, a ова опет доноси добре резултате no целокуппу заједницу. Развијањем ове акције, у нашој средини побеђују здрави и напредни елементи, a победа здравог и напредног, носи здраво и напредно стање. Шака одличних и свесних људи који су се окупљали око Гајрста, истрајним и пожртвованим радом, убеђени да раде на добро своје заједнице, за непуних десет година, успели су да преобразе друштвено наш елеменат и да ra окрену једино спасоносним правцем, правцем Гајретове идеологије. Ова група свесних u. агилних успела je да у нашем елементу оживи најдрагокеније његове осебине; да га прене из летаргије у коју су га уљуљали неактивни векови и да му пробуди свесну љубав за своју заједницу и ea своју нацију. Јер, н а ц и о н а л н а с в е с т п о к р е т а ч j e и Г а ј р е т о в о г н а п р е т к а . Национална свесг била je баш та која je покренула на рад и на пожртвованост ону малу групу наших интелектуалаца који су Гајрет и подигли на ову замерну висину на којој се данас налази. Она je била и чувар Гајретове идеје, na je она данас и његов триумф. Националном свешћу и победом Гајретове идеје, ми смо ушли у нову епоху, епоху стварања и рада на нашој бољој будућности. Гајретова свечана забава у Сарајеву Овом посљедњом Гајретовом забавом у Сарајеву, као и оним у провинцији, без сумње можемо да утврдимо да су оне огледала нашег напретка у сваком погледу. Првенствено, оне су огледала нашег прогреса, a и свједоџбе наших родољубивих напора и жеље за подизањем друштвеног нивоа наше заједнице. Успјех овогодишње Гајретове забаве, 8. марта, у Народном Позоришту превазишао je очекивања и највећих оптимиста међу нама. Овом приликом нпје то само материјални успјех што желимо нарочито да истакнемо. Уз морални успјех ми са поносом истичемо велику пожртвовност Гајретових пријатеља, грађана, без којих се не би могао ни замислити овакав успјех. Њихов, у сваком погледу богати одзив, било то прилозима у новцу, ручним радовима и прилозима за томболу, или бифеу, било то у припремама око саме забаве, вриједан je сваке похвале и може да načita љиховој патриотској свијести. Исто тако морамо истаћи налоре пашег Гајретовог гређанског пјевачког збора, под савјесним дириговањем проф. Фран.е Маћејовског, који je својим судјеловањем увеличао ову забаву, затим Harne прве сазлпје впртоузе г. г. Едхемагу Сулејмановића, Салихагу Хоџића, Асинагу Јасику, Хамдију Хаџихалпловнћа и Хамдију Чадру који су нашпм севдалипкпма одушевили све прнсутне. Гајрет je захва- лан и гђицн Муберп Фадилпашић на њеном судјеловању у програму забаве. Самом програму забаве дала je патриотски тон прва тачка »Живио Краљ« коју су извели питомице и питомци Гајрета, a коју je молијеровски, помпезно режирао г. Андра Ћурчнћ, члан Народног позоришта. Декламација саме пјесме, Краљева слика у звијездп од електричннх сијалица, обавита југословенском триколором, a под и>ом вила-Југословенка са палмом мнра у руци, уз звукове државне химне, коју су крепкпи и свјежим гласовина изводили питомице и питомци Гајрета, изазвала je буру одушевљења публике, na се ова тачка претворила у праву маннфестацију Краљу и држави. Другу и шесту тачку програма извео je Гајретов мјегаовити хор, састављен од питомаца и питомица и то: Мокрањчев »Мекам« и Шуманов »Цигански живот«. Ова два мотива no својој обради разноврспог су карактера: чисто источњачког и европског, те je хор получио њиховом изведбом велнки успјех код слушалаца. Обје тачке изведене су с настојањеи за што јачом прецпзношћу. Лирске пјесме нашег композитора проф. Ф. Маћејовског (5. тачка) које су изводиле питомнце, наишле су на топло допадање. 3. тачку извео je новооснованп Гајретов грађански хор, пјесме проф. Ф. Маћејовског: »Откуд идеш« и »Телал виче«. Кратко вријеме, које je хор имао иа расположељу да утроши ннје ипак омело да 99 �Гђица М У Б Е Р А САРИ ЏИ Ћ Г ђи ца Ш А Х З А ХАНЏИЋ НарочИто привлачлом иолада je .4. тачка коју јс. лопунила гђица Мубсра Фаднлпашић. одсвиравдш на клавиру Бајићеву »Сриеку рапсоднју« са досга довољло увјежбаном. и грациозноу, иоведбом. Kao увод у II. дио програма, 7. тачку »Сев^алицке« извела су Fope номенута г. г . . на сазове. на оиште задовољотвр дублике, -дочарвши нам, у босанскоЈ соби дапе наше прошлоети. : 1 ‘ ^ Д р у г и дио програма »Протившгке« од Ахмеда Мурадбеговића. пзвели^еу- Гајрстбви литомцн и литомицс лијелом дилетаитском глум<ш. Усамом комаду особито се свндјело извођење народних пјееама, нарочито које су пјевале соло питомице: Адила Кулиновић и Сафија Фллиновић. Гђи ца МУБЕРД ФАДИЛПАШ ИЂ извођење ове тачке^буде на прилпчно умјетничкој васини. Глаеовни материјал хора, у з марљиву вјежбу, биће у ^тању да даде много боље и компликованије музпчке композидијс. ГАЈРЕТО В 100 ГРАЂ АНСКИ Послије програма развила се анимирана бабава у з плео, вучење богате томболе и живахан избор краљице љепоте за коју je изабраиа гђица Мубера Фадилпапгаћ, у з ђеверуше гђице Ш ахзе Ханџић и Мубере Сариџић. Својом поојетом увеличали су ову забаву Бан Дринске бановине г. Велимир Поповић са госпођом Ружицом и свастлком," Комаидант II. Арм. Области ђелерал г. Данило Калафа- П ЈЕ ВА Ч КИ ХОР У С А РА ЈЕВУ �ХОР ГАЈРЕТО ВИ Х ПИТОМИЦА, СА ПРЕФЕКТОМ ГЂОМ ДРАЧЕ Х О Р ГАЈРЕТ О В И Х ПИТОМАЦА, С А ПРОФ. Г. Ф. М А Ћ Е Ј О В С К И М И П Р Е Ф Е К Т О М Г. A . Х Р О М И Ђ Е М �товић са гђом н свастиком, митрополит г. Петар Знмоњић, иадбискуп г. Др. Иван Шарић, врховни шер. судац г. Хафиз Ајни еф. Бушатлпћ, надрабииери r. г. Др. Леви и Др. Урбах, копзули: чехословачкн г. Др. Нехутни са гђом, талпјански г. Марцело Зуколи, њемачки г. Др. Ернест Фридрих; затим почасни француски конзул г. Илија Иванишевић, почасни аустријскп конзул г. Фолкерт, белгијскн г. Вјек. Јелавић, градо- дајет Арнаутовић, из Градачца Хајрибег Градашчевић, из Брчког Мехмедалија Хаџимехмедовић, из Мостара Хоџн Ибрахимага Слипчевић, из Рогатице Едхем еф. Шеховић с гђом и свастиком, из Горажда Др. Алија Томић, из Вишеграда Кадија Хаџихалиловић и Мурадбег Ченгић, затим неколико Гајретових пријатеља из Зенице и многи другп угледни грађани и пријатељп нашег друштва. , , САЗЛИ ЈЕ начелник г. Мутевелић са подначелником г. Др. Павичићем, бивши министри Др. Карамехмедовић и Др. Андрић, предсједник Трг. и обрт. коморе г. Никола Берковић, врховни вакуфски повјереник г. М. Халилбашић, представници свију културних друштава, г. Др. В. Бесаровић, предсједншс управног суда г. Др. Прењ с гђом, начелници одјељења Банске улраве г. г. Паштровић, Миклаушић, Станисављевић, Др. РајачиЉ, Др. Долезил, Ђ. Ковачевић, директор жељезница г. инж. Шнелер, г. Др. Заим Шарац, г. Аврам Салом, Др. Атиф Хаџикадић, Др. Сафветбег Зечевић, муфтија г. Курбеговић, Исметага Мерхемић, Мујага и Незирага Ахметашевић, Мујага Шахинагић, Хилмибег Капетановић, Др. Давидовић с гђом, Данило 'Еоровић, Богдан Бесаровић, Ахметага Ченгић проф. Хасан Хоџић, Ш. Куртовић, Ибрахимбег Ченгић, проф. Бркић, кадсавјетници Увејс и инж. Јаловчић, директор Дугалић, судија Реповац, надсавјетник Сарајлић, надсавј. Крстић, инж. 'Булбеговић, Мони Алкалај с гђом. Затим из Тузле градоначелник Сијерчић, Мурадбег Заимовић и Мехмедбег Моранкић, из Високог градоначелник С. Зсчевић, Хасанага Сарачевић, директор М. Џафић, Незпрага Хаџн Нумановић и X . Хпџиахметовић, и з Вареша Мехага Ulmirah, из 'Гравника Мустах^а Мауппћ са гђом. гђа Дра Хафизаднћа, судија Башагић п Хи- 102 Сматрамо за дужност да одамо и овим путем признање и захвалност г. Д ру Хинку Ферићу који je, не жаливши вре.мена и труда, умјетнички укусно декорисао салу и нузгрбдне просторије Нар. Позоришта. Исто тако захваљујемо и г. ,Мујаги Хардаги, велетрговцу, који je позајмио у ту сврху;око 100 комада што већих што мањих ћилима у персијској изради. Хвала и г. инж. Слипичевићу, који je својом сарадњбм у свему ишао на руку г. Д ру Ферићу. Коначно нека je хвала овим оним пријатељима нашег друштва који својим даровима било за бифе и томболу било прилогом у новцу учинише да je забава имала рекордан материјални успјех. Свечана Гајретова забава у Мостару : Колико je наш Гајрет зашао дубоко у шире народне слојеве и потпуно их за своју идеју придобио, најбоље се могло д а види на скорашњој његовој забави од 2. марта; ове годице. Још ни једном досада није постојало веће и живље интересовање грађанства за прегалачки корисни рад Гајрета него што je то случај ове године. Ко je имао прилик^ да боље загледа у односе грађанства, нарочито муслиманског дела, прсма Гајрету, могао je лако уочити пнтересантну; no- �јаву, да се код оних, који су већ раније радили за Гајрет, у великој мери појачала воља за рад, a код великог броја индиферентних и нерасположених према 1’ајрету, да су се створиле нарочите симпатије оа Гајрет. Уверење о важности ове установе за муслимански део нашега народа у овако ГАЈРЕТО В ГРАЂ АНСКИ М ЈЕШ О ВИ Т И П ЈЕВА Ч КИ висио од благонаклоности других. Према програмима није се могло никад закључити, да завабу приређује Гајрет. Ta околност и несигурност у програму све до последњег часа потакла je извесне чланове управе Мјесног одбора на мисао, да се из самих Гајретових редова од сада стварају могућно- ХО Р У М О СТ АРУ, С А тешким приликама дефинитивно их je одвело са досадашњег погрешног пута и одушеввило их за јачи прегалачки рад п сарадњу са свима пријатељима на липији Гајретове мисли. Овогодишња Гајретова забава, коју je приредно Месни одбор у просторијама »Хрвоја«, очекивана je као никад до сада од целокупног грађаиства са нарочитим интересоваљем. И досадашње Гајретове забаве no свом програму, изведбн својој, no богатој луки cpehe и обилном бифсу, уопште no свом моралном и материјалном успеху, спадале су у ред најуспелијих мостарских забава. Овогодишп.а забава, међутпм, издваја се знатно од осталих. У досадишљим програмима Месни одбор потпуно je за- Д И Р И Г Е Н Т О М Г. В Е Љ К О М Ћ Е С А Р О В И Ћ Е М сти за властити п нсзависан нрограм. Њихова жарка жеља за остварењем те замисли уродила je коначно плодом. Новембра месеца прошле године основаи je мешовити певачки хор Гајрета, који je својим радом почео тек у другој половини тога месеца. Решавало се пптање хоровође. Време дс ночетка певаља искорншћено je на тај начин, што je вреднв Гајретов раденик г. Хасан Tnicnh, учитељ, у току две недеље упутио чланове-це хора у основне појмове из теорије музике. Озбиљност чланова и чланица хора, смисао за дисцнплину те вокални квалитети њихови свратили су позорност велнког дела грађанетва. Многи пријатељи Гајрета, како пз 103 �муслиманскнх тако и кз правоелавиих рсдова, посећнвали су чешће певачки хор, да гс и лично увере о оном, што се у граду о хору говорнло. И сваки. који je посматрао организацију u рад хора, остао je наненађен и задивљен, јер je хор у току три месеца постнгао знатпе резултате, нарочито ако се има у внду, да 90% љегова чланства није раније никад учествовало ни у каквом другом певачком хору. Očusi врсдиих чланова хора заслуга за овакав успех припада агплном хоровођи u опробаном пријатељу Гајрета r. Всљкн Ћееаревићу, као u г. Салиху Ђишићу, проф., који je кроз цсло време водио предано иадзор над певачким хо, ром. Овдс je потребно нарочито нагласити велику услугу, што ју je гђа Фаткма Ћишић личним учешћем учиннла хору. Ociim тога она je еиергичиом пропагандом у женским рсдовима учинила да je женски део хора знатно ојачао. Поред успеха у музичком погледу нарочптн успех ностнгнут je н у друштвености. Тачност у долажен.у на часове нсиаља, прсданост у послу, лспо држањс прсма осталим члановнма хора, учшшлн су, да се у свему томс ни једном члану није могло ништа да предбацп. Значај тога успсха, којим емо нада евс задовољнн, нарочито je велик, када се имају у виду иаша иозната досадашња схватања, наше наклоноети u телсља за друштвсним диференцирањем. Али Месни одбор се нрн осннвању хора руководио и том мисли, да м еђ у^војим члановнма делује васпитно н у друштвеном погледу if. да код 1бих иокушава отстранити све оне настрано<тр; ,које долазе у к ол п зп ју еа потрсбама .данавдвег времеиа. ИетОвреmciio еу члаиови МјссНог одбора ^казџвалц на све рђаве стране, које к ар ак тер н ^ даиашњв доба,- означујућн н начии, како да их члановп-це хора Љ јљ ^ш е нзбегну. Неколико дана пред забаву1и МосргруЛшло je ванре^но лепо време. Улице и блдак њ*;гова околина врвеле су људпма. Нарочпто топар и ведар дан био je на први дак Бајрамт, којн je још пао у неделЈу, када je ево грађанство i a ' пролетњем сунцу трабшло o.i'iopa од напорког рада кроз прошлу седмнцу. Па ако je_vj«o прошао поред ових пролазппка, чј’о би оно, о чему се највпше говорило и што je тнх дана било на дневном pe'^j’, a та je: Гајретов иевачки хор, н Гајретова забава, која ее ic вечери имала да олржи у просторијама »Хрвоја«. Занста са сигурношћу <$е може pehu, да Моетарцн до сада ниеу у Мостару видели imaijp шогобројно иоссћсно забаве. Просторпје »Хриоја« биле су и сЈтЈшне теепе, д а би иримиле све one. који су хтелн д а посете бдбаву. Једва су полицајни opranu п чланови Управе Месног одбора услелн да задрже огромну масу света, која ее пред »Хрвојем« ти11;ала и хтела на свакп начнн да уђе у салу и на галерије, где je простор всћ бпо до краја иекорпшћен. Због овако обилне поеете у почетку je бкло врло тешко одржати потпуии ред. Гајретовн раденици пмали е у пуне руке посла. Иптересантно je бнло прнметнти међу иосетиоцима забаве велнкп број оних, који су до сада били индиферентни прсма Гајрету. Код њих се иробудила свест о нотреби пожртвовног и пскрсног рада за Гајрет, који су заволели, јер су ее осведочнли, да je Гајрст једииа наша установа, која врло шгтснзивно и с успехом ради на свом програму н која јсдина пружа у великој мери стварне помоћи муслимаиском делу њгшега наро,ча у Краљевини. Према најављеним посетама, на забаву се очекивало н Доета гоетију изван Мостара. Случај, да je даи забаве n.io баш на први дан Њјрама, узрок je да су неки изостали, ;iaрочнто гоетн из Сарајева. Од Са[1ајлија на забави су oanaжени: гђа Сулејманпашић, rr. Џевад Сулејманпашић, Хамза Хумо. Е. Бичакчнћ, проф. Hmcmiih и још нски. Од граћпнд npniiehciiii су rr.: генерал Плагојошгћ, градоначелиик И. Феjnh, претееднпк Гајрет баикс r. С. Ћсмаловић, муфтгја Ха* 104 физ Омср сф. Џабнћ, срески поглавар Др. Д. Прица, командант полиције Др. Бубић, прсдетавници »Проспсте«, »Напретка«, »Узданице« н осталих културних и хуманих уеланова. У дупке пуној и лепо декорисаној сали »Хрвоја« почео je програм забаве тачио у 9 сати. Отпочело се са »Гајрстовом химном« од Ф. MahejoBcicora, коју je познатом вештином извео оркестар музике Јадранске див. области. Но радозналост публпкс била je пр.до велнка за другу тачку програма. У н>ој се требао да појавц први пут прсд мостарском публиком Гајретов невачки хор са песмом: »Oj Бога тн сива ти ц о. . . « (народнн мотив комнонован од Гајретовог хоровође г. Вел>ке Ћсеаревића). И збиља, прва појава на позорннци пнмиатичне групе од преко 70 чланова-ца изазвала je исопиеиво одушевљење публике н еала се дуж е врсмена орила од бурног аплауза. После отпеване ове мелоднчне народне песме следно je исто такав фрснетичан аплауз. Другу тачку програма »Из Хофманових прича« извео je уепешно виолински трио Гајрстових питомаца, После овога отиевана je: »II. ЈЈуковет« од Ст. Ст. Мокрањца. Пеема je заслугом хоровођс добро савл^дана, нарочито динамичка страна њена, na je код приеутнпх« нзазвала пријатно расположење. Врхунац одушсвл>еn>a направцла je претпоследња тачка програма: »Емина« ол Вељке Ћесаревпћа хармоничношћу, мелодичним нијансама са јаено израженом севдалијском нотом, која одговара »штимунгу^ Ачексина текста, целокупну публику je у толнкој мери нмпресионнрала, да ју je хор, бурно акламиран, морао да llOHOBIt. После ове тачке у име Месног одбора захвалио се хоровођн и композитору г. Вељки Ћесаревићу г. Хуснија Курт, професор, давши му за успомену једну сребрену табакеру. Поред хбрских тачака нарочито атрактивни део програма сачињавале су соло партије младог Гајретовог раденика r. Др. Ибре Бркића. У песмама »Чик те фермам...« од Ф. MahejoBCKor о »Мирјано. . . « од Ст. Ст. Мокрањца освојио je овај млади певач публику својим топлим и сугестивним баритоном, проживљујући очито и сам песму целим бићем својим. Г. Бркпћ усиео je топлином свог органа да своје располол:сње пренесе н на све присутне тако да je, бурно акламован, морао д а отпева и трећу песму — изван програма. После концертног дела приказан je од Гајретовнх дилетаната и комад у једном чнну: драмска елика: »Омербсгова љубав (три зелена крина)« од Вл. Тмуше. И овога je пута режија комада са пуно поверсња испуњен r. Хуенији Курту, профссору. И заиста, његовом оаслугом дилетанти Гајретови успели су да савладају imore тешкоће комада, тако да je комад као целина извео снажан утисак на присутне. Идеја буђења националне свести међу муслиманима Херцеговине. осећање љихово, д а су истокрвна браћа са православним и потреба да евоју судбину, иарочито прско млађнх генерација. нскључнво уп ућују у јсдном правцу, што je п тенденција комада, дилстанти су одлично уочили и извели на свеопштс задовољетво. У комаду с:у учествовале гђнце: Џемила Гашевић (са соло-псваљима), Садета Ћишић, Хатиџа ХаџиосмаHOBiih, a од господе: Хусеин Шарић, Фаик Питић, Хасак 'Бикић н Алија Омсровић. Све су улоге добро схваћене и одпгранс, но између остолпх истицале су се улоге Џ. Гашевпћсве, С. Иишићевс, Ф ат:а Питића и X. Шарића. Поеле одиграног комада настала je игранка коју je отворио управник овдашњег Гајретовог интериата и одборник Мјесног одбора г. Ахмет 'Внкпћ, након чега je евет у врло добром расположењу паставио забављање дубоко у noh. ГајЈ10това лука cpche, која je ове године била нарочпто обилпа и богата, била je објект опште пажк>е. Било би овде нспрапедно ненпгласити велико полсртвоваше члапова женског Мјесног одбора Гајрста, под водством врсдне претссднпцс гђс Ф. Ћu ш ii h. у сакупљаљу предмета за луку cpche. Лука epohe �и тоном 'говора ирнказао праву слпку дјетета, које бјежн оД укусно 'изложена нред забаву у радљи бра^е банића на школе, a воли природу н пгру. корзу, довукла je na аабаву велику посету. Једнака заслуга Самим избором програма добивена je права слика у циприпада вредном женском забавиом одбору Гајрета у сакупјелости тежња Гајретових, na се je овом приликом могла дољаљу и уређењу обилног, разноврсног и доброг бифеа, око вољно манифестоватп na позорнпци његова идеја. кога су се на забави купили многн посетиоци. У мору серпентина, конфета, бомбица и сл. пграло се неуморно и у Комад »Протнвници« изведен je уз буру клицања и таквом расположељу почело се и са избором крал>ице вечерн. аплаудирања, тако, да се je Гајретово коло морало na захтјев Тачно у 3.30 сати проглашено je за краљицу вечери дражепублике поново играти. сна гђица Самија Велић, кћерка угледног Мостарца и нознаГлавне улоге у комаду имали су: гђа Д уда Бекић у улотог Гајретовог раденика госп. Ибраге Велића. Краљици je за зи Султаније, гђа ТЈулса Толић у улози Атифе, Хусо Толић у уепомену на избор дат на поклон један сребрени сервис. улозн Алијаге и Едхем Бекић у улози Фуада. Све четири ове Моменат предаје дара иопраћен je живим одобравањем н апулоге изведене су одлично, јер поменути, као да су се натјелаузом. цали ко he љепше извести своју улогу. Остале улоге извеле су госпођице Караиновић, Бекпћ, Салаховић, Омерагић и После избора краљицс вечери настављено je забављањс у иетом расположењу даље тако да се публика почела разиЛакишић, такођер одлично. У пјевању су се истакле гђа Толазити тек нешто иза 4 сата no nouohn. лић и Лакпшић. Заслуга за овакав успех забаве поред осталих повољПублика je заносно уживала гледајући извођење овога них момената највише припада новооснованом Гајретовом пекомада и слушајући лијепе мелодије пјесама, које су пропачком хору. Бруто приход забаве износио je нешто преко плегене у комаду. Комад je сам no себи својим рефлексијама 30.000 динара. Чисти приход изгледа изиосиће око 22.000 и тснденцијом управо био врло актуелан за наше мјесто. дннара према лаљских 17.000 динара. Након свршетка програма настала je игранка, плес и Секретар: разговор у пајбољем расположењу. Хасан Ћншић.-*- , Примјетити ‘јр, да je ово прва забава у пашем мјесту na " s-fijoj су ирисуствовавлс и муслиманке, за које je била анга/кован^,гал<уп1ја, a којима je иста била препуљена. Осим тога ово je прва забава, на којој je била забран>ена свака продаја Мјесни одбор Гајретасу Требиљу џриредћо je своју всалкохола. лнку годишљу забаву на^други даи Дајрама, 3. марта 1930., Лука cpehe овога јечдута надмашила све досадање, јер која je изван сваког очекиваља, како морално тако н матесе je састојала од пајљепших ручннх радова, које су наше рнјално, успјела. врпједне муслиманке даровале за забаву. Kao најљепшн З а ову забаву владало je велрко интересовање, na je »учни радови бдлЈ^су госпођица: Музефере Зубчевић, Азпзе била одлично посјећена. . , h, Бехије Омерагпћ, Аише Ћатовић, Дике Бакшпћ и Сала у којој je приређбта забава, као н позорш Карамехмедовпћ. Осим тога врло лнјепи радови бплн i je ванредно лијепо <и укусно декорпсана. госпођнца: Вефбе Ћлтовић, Расеме Карамехмедовић, ЕмнЗабава je отпочсла поздравнјш говором Едхема .БашНЈч Ј и | Ћ&товпћ, Ешефе Салахопнћ, Муфпбе Салаховић, Ешефе сскретара Мјесног одбора^којп ј е у свом врло лијепом говдКараиновнћ, Фадиле Јаловичић, Зехре Бсрбсровић, Изете ру, иоздравивши и захвалившл-прпсупшма, уједио itpm ipio Омановпћ, Фехме Омерагпћ, Днке Хаџпхасаповнћ, Нафе Gaциљ u тежње Гајрета и нове мстоде његрва радај Говор je -раџић, ...... *■' vХатпџе --------» JВпђен, a .-. госпође T Џемке, Tn'***n Мејре и Зарпфе Ресузавршсн с клнцањем Њсговон Величанстпу Краљу, ватнм floitnh, затнм гђица Елфије Арсланагнћ, Бусулаџпћ, Ешефе Протектору Гајрета lb . Краљ. Вис. Престолонасљеднпку ПеКочо, Хаџовић, Седке Кочо и осталпх. тру и цнјелом Краљевском Дому, naiVnc чега je оркесгар Boj­ Бруто приход забаве бно je . . . Дпн. 10.629.— Трошковп око забаве ........................... » 2.670.— ne музике пнтонирао државну хпмпу. Велтанствена Гајретова забава у Требињу Послије овога изведене еу ове тбчке I. дЈгјела програма: С. Баuiaruh: »Гајретова химна«, декламује гђпца Ешсфа Караиковић. * * * »Чсрго Moja чергице« изводи Лакишић Дпка, ученица. Ј. Добарџнћ; »Новпма«, декламујс Сулејман Шеховић. Сретеновић: »He бсжи од школе«, нзводе дјеца са наставницима. II. дио програма испуљен je позоришним комадом: »Противницима«, од A. Мурадбеговића. Све овс тачке програма изведене су на свеопће задовољство присутних тако, да je ово, може се с потиуним правом рећи, била најсјајнпја, најљепша, те тако и најуспјелпја забава ове сезоне у nauieu мјесту. Нарочнто je вриједно истакнути козачку игру, као тачку која je била ван програма a коју je изподпло дијсте од трп годиие Екрем Караиковић. Маскиран као козак, илводећи кооачку игру, побудно je необично велпкн смијсх и расположсн.е у нублици. Врло успјело извела je балет »Черго моја чергицс« гђица Днка Лакнишћ, тако да je na захтјсв ирпсутних балет морала поновптп, као што се je поповила н козачка нгра. У извођсљу комада »He бежп од школс«, прпсутнп су се дивплп Енверу Карапновнћу, учснику III. разреда основнс школе, који je својпм природшш и одговарајућим гестовима Чпст приход Дин. 7.959.— Прилоге на забавн дадоше слиједећа гг.: По Дин. 500.— : Грпдска општнна; no Дпн. 50.— : Адила Салаховнћ, Никола Самбраило, Псро Бубало, др. Петар Рундо ,др. Осман Мехмедбашић, Илија Чабрпновић и Вакуфско повјеренство; no Дин. 40.— : Угл>еша Радојпчић н Шућрибег Ресулбеговић; no Дин. 30.— : Асим Хаџихасановпћ, Е. Ресулбеговнћ, Алекса Вукасовић, Богољуб Јајчанпн, Чедомнр JoBanoBith, Рефпка Бркља, Дон Марпјан Вујновнћ, Драго Бубрешко и Стево Дучић; no Дин. 20.— : Марин Занетпћ, Зулфикар Садовић, Бранко Дивљан, Даница Перовић, Марпја Матулић, Мухамед Бакшић, Н. Сахбасовић, Перо Шутић, С. Пехорнвић, Омер Ресуловпћ, Јозо Растегорац, Ннкола Раднћ, Спасоје Ксбељнћ и Стево Јеремнћ. По Дин. 15.— : ТЈорђо Тупањанин, Јелчпћ, Заим Ресуловвћ, Н. Н., Суљо Клепић, Мартин Чихак, Бехија Омерагпћ, Шефика Омерагић, Бранко Мијаловић, Ејуб Кочо, Махмут Куртовпћ и Н. Н. Но Дин. 5.— : Ферда Кочо, Јусуф Кочо, Мсјра Тичић, Mapa Милетић. Нека je срдачпа хвала дароватељпма! Велвва захвалност, да je онако бнла лнјепо и укусно дскорнсана сала, припада r. Хугн Франчсскију, зубо-технпчару, који ннје жалио труда нп жртава око декорпсања. Нека je хвала Махмуту Салаховпћу, Адему Капетановићу, Зајиму Росуловнћу, Алији Брачковићу, Ћамплу Хујдуру, Садпку 105 �Вучуку, Мурату Омаловићу, Хасану ЋатовпНу, Џаферу Ћеримагнћу, Ахмету Ресуловићу, Абасу Бусулаџићу, Хамдијн Фазлпновићу, Енверу Бсрбсровићу, Шућрији Сараџнћу, Шукрнјн Карамехмедовићу, Едхему Кочи, Рамадану Нуковићу и свима онима, који ма чим допринијеше, да je забава овако лијепо морално u материјлно успјела. Гајретова забава у Вшиеграду Ha првп дан Бајрама, 2. марта о. г. приредио je Мјесни одбор Гајрета у Вншеграду, своју годишњу свечану забаву, која je у сваком погледу, a мимо свако очекпвање добро успела. Забаву je огврио потпредседннк М. одбора г. Махмуд Бехмен, директор »Варде« поздравивши присутне и прнка- ламон, хотелпјор, КГирковнћ Арссније, трговац, ХаџнХалНлбnuh Хасан, шер. судија, Статнн, управник »Варде«, Вукомановић Тихомир, трговац, Земаљска Банка н др. Лазар Ђупина; no Дин. 50.— : Ченгић Мурат, директор Српске Банке, Љ убовић Јунуз, трговац, Крилић Мијо, тргвоац, Каришик Идрпз, трговац, Папо Санто, трговац, Камхи Даниел, трговац, Циулић Др. Винко, Чарапић Јоваи, трговац; no Днн. 30.— : Мирковић Радоје, Туфекчић Мустафа, Папо Д удо, Миловановић Дико, Мнкпчић Зорка, Поповић Бранко, Енгелман Јохан, Клингер Давлд; no Дин. 20.— ; Топаловић Јован, Салић Мехмед. Петровић Јсфто, Оточанин Ибрахим, Лукачевнћ Махмуд, Тескереџић Алнбег, Бранисављевић Павле, Таcnh Сретен, Веселнновић Bojo Пецо Мустафа, Обреновић Божо, Јовановић Душан, Целермајср Лоти, Живановић Тихомир, Вукадиновић, 'Боковић Тихомир, Имамовић Хасан; no П РИ РЕЂ И ВАЧКИ ОДБОР ГА ЈРЕ Т О В Е З А Б А В Е У В И Ш Е Г Р А Д У Седе, с лева на десно: Нико Ђуровић, Мехмед Пекушић, Махмуд Бехмен, Хасан еф. Хаџихалиловић, Муратбег Ченгић, Васо Вранић, Драго Стевановић. Стоје; Селам Абдулаховић, Јусуф Мулахаснћ, Хилмо Ченгић, Омер Јукић, Витомир Варагић, Халид Плоскић, Вејсил Хуњић, Божидар Поповић, Бранко Бранисављевнћ, |Хаснб Мулахасић, Шерфо Рудалија, Мехмед Рамић. Ј завши топлим речима рад и циљ Гајрета у прошлости и садашњости. Затим je, као друга тачка програма дошла Гајретова химна (комп. Маћејовски), која je отпевана на опште задовољство свих присутних. Овој тачки програма имаде се највише захвалити овдашњем учитељу г. Витомиру Бајагићу, као хоровођп, који није жалио труда да песма одговори своме узвишеном наслову. Декламацију: »Савет очевима« о д С. Башагића извео je са смелошћу Енес Хаџихалиловић, ученик IV. разр. основне школе. Kao други део забаве извели су чланови Соколског Дома позоришни комад »Пријателл« од Лазаревића на свеопште задовољство. У одигравању нарочито се истакао г. Нико 'Буровић као и гђица Милка Спахић, учитељица. Иза довршеног програма настала je игранка, коју je отворио југословенским колок (Србијанка) срески начелник г. Драгиша Вешовић са председником М. одбора г. Хасан еф. Хаџихалиловићем. Ово играње, плесање и набацивање коријандола протегло се са најбољим расположељем до ране зоре. Бруто приход забаве био je 8.536__ Дин. a расход 1.013.50 Дин., тако да чист приход износи 7.522.50 Дин. Добровољне прилоге дароваше: Фирма »Варда« Дин. 1000.— ; no Дин. 200.— : Хаџић Мујага, градоначелник и Бехмен Махмуд, директор Варде; Дин. 160.— : Папо Исак, трговац; no Дин. 100.— : Вешовић Драгиша, срески начелник, Стевановић Драг., трговац, Ловачко Удружење, Сигман Са- 106 Дин. 10.— : Хасанбеговић Велија, Хајдарбашић Мустафа, Петровић Ристо, Пецо Мустафа, Бахрић Тодор, Tacuh Сретен, Мелентијевић Свето; no Дин. 5.— Репак Ибро, Жугић ТЈоко, Челигатовић Иконија, Чатмак Иван. За бифе послаше: госпође: Веповић, Бехмен Хаџихалиловић, Хасанбеговић, Хунић, Николић, Цилер, Папо, Ченгић, Алтарац, Стевановић, Вранић, Арпаџић, Рамић, Османагић, Шећеровић, Поповић, Абдулаховић, Штемер, Савић, Флегер, Пихлер, Јукић, Гаон. И овом приликом М. одбор Гајрета сматра својом д ј ' ж ношћу да се најтоплије захвали свима посетиоцима као н дароватељима, који допринеше за успех ове забаве. Нарочита пак хвала среском начелнику г. Драгиши Вешовићу, који je много придонео за успех забаве. Бајрамска забава у Кладњу Мјесни одбор Гајрета у Кладњу приредио je 3. марта о. г. у просторијама хотела »Дрињача« бајрамску забаву са бираним програмом и комадом »Златан бардак« од A. Мурадбеговића. У 9 сати на вечер најавио je почетак забаве предсједиик Мјесног одбора г. Мустафа Јахић, учитељ са читањем поздравних депеша Њ . В. Краљу и Др. Авди Хасанбеговићу. З а овим je одржао кратак, али језгровит, поздравни говор најмлађи члан Гајрета Џевад Јахић (стар 6 година) који je изазвао најбурније аплаудираље. Лослије тога су се редале �разИо агодс п лриГоДне дсклаМацнје, иакои чеГа су млади дилетанти: A. Купус, Р. Хасић, X. Кљајић и Н. Берковић одиграли на onhe задовољство публнке помснухн комад. Између појединих тачака програма као и но сврешном комаду свирао je овдашњи тамбурашки збор Ватрогасног Друштва бесплахно само зато, што je ово Гајретова забава, на чему и овим путем најљепша хвала вриједном и Гајретове мисли свјесном тамбурашком збору. По завршеном програму, игранка, бифе, амершсанска лицитација, американски затвор, шаљива пошта, коријандоли, мехабет и весеље одвело je раздрагану публику (веНином омладину) у ноћ до зоре, када je у највећем миру и са пајл.епшим задовољством разишла се. Како je на дан забаве био нрви дан поста браће суграђана срп.-правосл. вјероисповијести, који због тога не дођоше на ову забаву, посјета je к поред тога била збиља нсочекивана, a морални, те горње узевши у обзир, и материјални успјех био je одличан, што нам даје сигурну гаранцију да je идеја нашег узвишеног Гајрета не само наишла на ouhc разумијевање у овом мјесту до данас, нсго нам указујс и у будуће још сигурнији напредак. Ua странб су посетпли ову забаву прсдсхавници и rtptfјатсљи Гајрета из Куманова, Вслеса, Тетова и Гостнвара, док je посста, која je била иајављсна, из Качапнка, Прнштинс, Урошевца, Митровице, Призрена, због прекида саобраћаја изостала. Материјалнн успех забаве je задовољавајући. Да je Гајрет у Скопљу стао на чврсте темеље и почео да се снажно развија, заслуга je у првоме реду љегова садањег председпика генерала г. Вл. Павловића, који у раду за Гајрет не познаје речи »не могу« и »немам времена«. Стога нека му je свака част и хвала! Велика Гајретова забава у Новом Пазару Новоизабрани Гајретов Мјесни одбор у Новом Пазару који je преузео дужност на редовној главној скупшхини од 19. I. т. г. бацио се са највећим жаром око прпкупљања чланова и организовања рада за Гајрет, na je први дан РамазанБајрама нриређена сабнрна акција, a други дан велика забава која je црема моралном и материјалном уепеху надпагшила свсЛздбаве дате у посљедњих неколико година. Програм забаве бно je врло лепо изведен како декла' мације хако и комад »Омербег ЈБубовић«, na су днлеханхи внше пуха прекидани аплаудирањсм, a угодно расположење Ha првн дан Бајрама, 2. марта о. r., омладина у Оракоје je пуб.ццја добила још и данас се коменхарише no граду. хови, срез бос. градишкн, приредила je у Народној основној Сала хохсл »Врбака« била je укусно дскорисана hnanшколи забаву у корист Гајрета и »Просветног 'дома« у Бос. MitMa Гајретове ћилимарске школе, a одзив на забаву био je Градишци. хако велик, да je сала бнла дупке пуна и многи су се моЧисх нриход био je 2.583.50 ДрВ. , lhiq охпада на Гајрет ■— рАдр врахити, не добивши мјесха. Дин. 1.281.50. Забаву je посетпо велш; број муслимана и ако су две Iguie ноћи ^ ' И 2ГШ.) бнле две забаве. Ha овој забавн се >чиховала маннфестација Гајрехове мпслп међу омлајер je сва омладипа посехила забаву у чему н лежн 8. фебруара о. г. одржана je свечана забава, коју je прп- Забава у Орахови (срез Бос. Градишка) Велика Гајретова забава у Скоплу но Месни одбор Гајреха у просхоријама официрског i icxe Овом забавом je скопски Гајрех доказао, да je схао на хемеље, хе да je способан да прндеђује елитне забаве као н друга друшхва. Једно хреба нарочито исхакнути: По суду најозбиљније крихике Гајрехова je забава била најелихнија забава ове сезоне у Скопљу. За извођење успелог програма забаве Месни одбор je нарочихо захвалан г. X. A. Мехмедбашићу, дирекхору Вел. Медресе и г. Др. Пери Слијепчевићу, професору универзитеха, који су као схари пријахељи Гајреха уложили много воље и хруда, да ђаци Вел. Медресе онако сјајно изведу две хачке програма. Исхо je хако Месни одбор захвалан и гђици Дидар Ханн Ћазим, кћерки угледног скопског индусхријалца, која je као права умехница на виолини задивила публику и однијела заслужени аплауз. Не мање je Месни одбор захвалан г. М. Ћејвану, пријахељу Гајреха, који je као солобарихон задивио публику. Овом приликом Месни одбор захваљује свима госпођама и господи који су га помогли у припремама око забаве, a нарочихо гђама; Трифковић, Коен, Стојановић, Николехић, Мехмедбашић, Милухиновић, Граовац, Вељковић, Диздаревић н гг. Бојаџијевићу, Каијолу, Хошенку, Чучку, X. Ахмехагићу, Ш. Рамизу и И. Ћаховићу. Посјеха je била одлична. Запажено je нарочихо, да je забаву са гохово целим генералшхабом посехио команданх армије генерал г. М. Недић. По свршеном програму je г. команданх армије правио серкл међу муслиманима, разговарао о њиховим приликама и љубазно их позивао, да чешће посећују официрски дом, који je наш заједнички и хреба да буде зборно месхо свих кулхурних радника. Г. генерал je и иначе према Гајреху врло предусретљнв, на чему му Месни одбор и овом приликом хопло захваљује. Бан г. Ж. Лазић, иако je био одсухан из Скопља, сехио се ове забаве и послао добровољни прилог. Међу посехиоцима муслимпиима запажеп je приличан ' poj улеме. “ правии пухем и посвети највећу пажњу организацији омладине. Од пре шест година посхојали су овде Гајрехови нододборн само проформа, јер рада није било никаква a баш због хога шхо je омладпна била охуђена, na je за њих и Гајрех био схран и неприсхупачан. Било je покуса од извесних, да се ова забава омехе, но захваљујући свијесш омладине која je својом напредном мишљу и радом многе присвојила, a многима скинула копрену са очију и својим примером показала којим пухем хреба да се иде и како да се ради. Одбор je особихо захвалан гђи Мици Враннћ, која je као чланица нрнређнвачког одбора и као днлеханхица много допринела како моралном хако и махеријалном успеху, гђици Младенн Косхић, г. Чеди Шошкићу, учихељу, и г. Слободану Костићу, који су примилн додељене улоге, хе као дилеханхи много допринели моралном успеху забаве. Спремање дилеханата и осхалом организацијом рада руковао je секрехар одбора г. Асим Риђешић. Чисх приход je био Дин. 6.833.—. Припремају се радовн око охворења Гајрехове омладинске читаонице, спремања хамбурашког збора, a no могућносхи и певачког хора. Б ајрамски теферич у Ч авч ић и м а (срез Рогахица) приредио je повјереник Гајреха из Жепе г. Мухамед Конаковић, хе je хом приликом сакупио Дин. 530.— прилога за Гајрех, a дароваше no Дин. 20.— : Мехмед Шошић; no Дин. 10.— : Мухамед Јусуфбеговић, Ћамил Рамић, Абдулах Табаковић, Бего Крешхелица, Хусо Дурић, Хусеин Омановић, Абид Ћеско, Мухамед Конаковиф, Шабан еф. Бегић, Неџиб Ћеско, Зајко Жигић, Aro Халиловић, Рагиб Параганлија, Мехмед Куловац, Салих Ћеско, Хусо Бргуља, Хасан Бачић, Ибро Крептхелица, Омер Чавчић, Бајро Мушмукић, Хасиб Ђеско: 107 �ћо Дин. 5.— : Шећан Куловац, Адем НалиК Суљо Јусуп овЛ , Хасан Хаџић, Селим Куловац, Мехо Тарлак, Мушан Хруљевић, Мехо Хоџић, Авдо Чавчић, Хусенија Ћеримовић; no Днн. 4.— : Јусо Чардаковпћ, Асим Бегић, Хамид Багиловић, Ибро Багиловић, Ејуб Штитковац, ШаЉир Ћеско, Нурија Имамовић, Мехмед Халпмановпћ, Рашид Бучић, Мујо Ватреш, Мујо Зимнћ, Мујо Раџо; no Дин. 3.0: Мехмед Куловац, Нурија Хаљић, Алпја Глухпћ, Алнја Мујчиновић, Мушан Цацалић, Шаћнр Жигић; no Днн. 2.— : Јусуф Ватреш, Ћамил Халиловпћ, Ибро Феризовић, Нуриф Ђеско, Хусеин Отајагић, Јусо Рамић, Хаснб Омановнћ, Јусуф Шабановић, Мујо Балаш, Aro Цацалић, Фехпм Лнхић, Рамо Бајић, Мухамед Бејзовић, Омер Халимановпћ, њећан Ватреш, Хасиб Вплкћ, Бекрија Kapnh, Халил Мушвнкпћ, Абид Зимић, Зулфо Ћолић, Ибро Жпгић, Адем Зпмић, Мехмед Бегић, Авдо Хајдаровић, Ибришим Аруковић, Сулејман Ватреш, Алија, Ватреш, Халнл Паџић, 'Еамил Бргуља, Мехо Омановић, Зајко Хаџић, Шерпф Фазлић, Шахпн Шабановнћ, Сејфо Јакубовић, Мехмед Шабановић, Адил Arnh, Шемсо Попић, 'Бузел Ћеско, Шабан Шаабновић, Мушан Цацалпћ, ЗаЈко Ћеско, Зајко Куловац, Нурпја Делић, Мехо Хаџнћ, Хусо Девеџнја, Ариф Девеџија, Бего Зимнћ, Шећан Чолић, Адем Чавчић, Суљо Зимић, Нурија Хаџић, Хусеин Чавчић, Мехо Мујчпновић, Зејнпл Чолић, Шемсо Бргуља, Имшир Бајић, Зајко Штитковац, Емин *-Хоџпћ, Абдулах Имамовић, Махмут Диздаревић, Ђамил бмаHOBiih, Салих Куловац; no Дин. 1.— : неколико дрзцих" особа. За овако лијеп успјех иде хлава гг, Ћамилу Бараковпћу, ошптинском биљежнику* те 'Мујаги Панџи, који су усталп на ноге соколспи и бодрећи сакупљенп свијет — сакупили горњу своту. Приредба Мевлуда у Џ и ва ру (срез Требиње) Ha 23. II. о. r. Мјеснп одоор Гајрета у Џпв. je Мевлуд у простојУијама Мсктебп Иптндаије и то мушкарце. Послије проученог Мевлуда одржао je предавање rocn. Едхем БекЦћ, учптељ у Требш предавања сакупљени су дгХјЈјовољ ни прило-зп У износу износу од Дпн. 286.— .4 Приредба М евлуда у Л астви Мјесни одбор Гајрета у Ластви проучпо je за врнЈеме рамазана слпједеће Мевлуде у корист Гајрета и то: у селу Гранчареву na 13. II. чпст прихо/г 14^.— Дин.; у селу Жупи на 16. II., чист приход 188.50 Днн.; у селу Ластви 20. II., чист приход 302.— Дин. и у селу Скочигрму 6. Ш., чист приход 152— Дии.; свега Дин. 791.50. Мевлуд у селу П о дви те зу (код Пала) одржао je један сељак 26. фебруара о. г., на којем je одржао успјело предавање о Гајрсту повјереник r. Изет Хаџимехмедовћи, учитељ. Овпм предаваљем получен je тај успјех, што су сви присутни сељаци са одушевљењем и потпуно задовољни акднјом нашег повјереника уписали се за чланове Гајрета, поздравившн његов Главни одбор и претсједника са: Живио! T om приликом уписало се 14 сељака кз Подвитеза за чланове Гајрета, између којих се један јавио за члана утемељача и то г. Рашидага аКдрић. Повјсреник je започео рад и na Палама и почео прикупљати чланове. одржао je Мјеспи одбор Гајрета na 22. фебруара о. r. у Гајретовој чнтаоннци. Ha сијелу je узсо учешћа лриличан број чланова и нечланова Гајрета, a сијелу je присуствовао и начелник рогатичког срсза, rocn. Ружић, који се je на повратку из Сарајева свратио у Сјстлину парочито због сијела, те je том прпликом сазвао свс лредставпике културних, хумаиих и Р ам а занс ко 108 сијело у С јетлини националинх ^руштава у ОјетлИнн ,као 'к 'учитеље ОсношШх школа нз Праче и Сјетлнне, и са њнма конферпсао о раду и црпретку културних друштава. — Ha вечер je г. Ружић присуствовао сијелу са гг. учитељима Зуровцем из Праче и Бобаревпћем из Сјетлине, те са братскнм Мјесним одбором »Просвјете«, гг. Курешоми Чучковпћем н др., који приложише лијеп прилог за Гајрет, a г. Ружић je приложио 50 Дин. добровољног прнлога. Објелодањујемо овај племенити гест поглавара среза, како би и шира јавност могла знати за напредни и културни рад овог мјесног одбора a нарочито за хвалевриједно заузимање г. Ружића за културна друштва у његовом срезу. Си је л о у Се о н ици (срез коњички) одржано je пригодмо рамазани-шерифа, и том приликом г. Ахмед Узуновић, имам-матичар, сакупио je за Гајрет своту од Дин. 270. Л е јле и-кадр у мостарском интернату Иницијативом секретара Мјесног одбора приређен je 27. ноћ мјссеца Рамазана свечани ифтар питомцима Гајретова интерната. Све издатке за ову вечеру примио je на се доброBodta) познати добротвор и пријатељ Гајрета г. Мехмедбег Хаџиомеровић, дир. филијале Зем. Банке у Мостару, a у припремама помогао му je управитељ г. М. Јахић. Kao саставнп дио вечери предвиђено je предавање секретара Мјесног од• б ора*^оје je због његове болссти тога дана морало да изостане. После обилног ифтара ђаци су у реду отишли на теравију, a после ње je у интернату извршена проба за забаву у присуству свих чланова М. 0 . и осталих Гајретовнх пријатеља. У добром расположењу повео се пријатељски разгоNBop са ђацима, којима je очинским савјетима скренута пажn>a на све онр, што сада и доцније треба да учине за Гајрет као његови питомци. Код приредбе ове вечери Мјесни одбор руководио се Ka­ šo национално социјалним тако и религијским разлозима. Добротвору г. М. Хаџиомеровићу у име Мјесног одбора срдачна хвала! Нови добротвори и утемељачн У Б у ж и м у: код повјереника у Бужиму уписаше се за утемељаче гг.: Мујко Хахмић, мухтар из Махмић села, Хаcan Јусић, умр. Сулејмана, мухтар из Коњодора и Салих Велић, умр. Хасана, трговац из Бужима. У Д о б р љ и н у : код г. Хилмије Субашића, стар. лоште, уписао се за члана утемељача ондашњи прото г. Алекса 3. Поповић. У У с т и п р а ч и : гг. Нурко Карахмет и Абдулах Карахмет, повјереник Гајрета. « Гајретовн течајеви за неписмене Гајретов аналф абетски течај у Зени ци : Члан мјеспог одбора у Тузли г. Осман Масник, учитељ, приступио je одржавању аналфабетског течаја међу ђацима зеничке медресе. Течај je већ отпочео на 9. о. мј., a похађају га 20 ученика. Гајр етови аналф абетски течгјеви у Гор. Р а х и к у Мјссни одбор Гајрета у Гор. Рахићу извјешћује да je у селу Маочи одржан аналфабетски течај, a на 20. II. о. г. био je завршни испит, на коме су са успјехом завршили течај 60 полазника. Наставник течаја био je r. Омер Чевро, учитсљ. У селу Паланци одржао je аналфабетски течај r. Соко Херцсговац. учитељ нар. осн. школе, који су с успјехом завршилп 67 полазника. �Овом приликом истакиути je Главном одбору, да су горе споменути учитељи с великом пожртовношћу радили у спомснутим течајевима, те иису осјећали терета, који им се je намећао прелазећи за вријеме највећих елементарних непогода — за вријеме ноћи пут од 4 км —, који су морали преваљнвати до у споменута мјеста, гдје су се течајеви одржавали. Исти учитељи организовали су још no један течај у споменутим мјестима, који ће се завршити копцем марта о. г. Течај за неписмене у Санском Мосту Повјереник из Санског Моста г. Мехмед Б. Алагић извјешћује нас да je вођење течаја за неписмене преузео г. Мухамед Бабић, дипломирани правгогк те je за кратко вријеме показао одличан успјех. Мјесни учитељи, поред најбоље воље ,нису се могли примити дужности наставника за поменути течај, будући су сви запослени службеним пословима. Рад на проширивању Гајретове органнзоције Оснивањ е Гајретова одбора у Купресу: Скупштина чланова Гајрета у Купресу одржана je 9. фебруара о. г., на којој je изабран слиједећи одбор: Претсједник; Сакиб Манџука, посједник; потпредсједник: Назнф еф. Хељић, имам-матичар; тајник: Касим Кадић, учитељ; благајник: Џевдет Идризбеговић, посједник; књижнпчар: Муниб Манџука, обућар; одборници: Салкх Хусејнбеговвић, трговац, и Але Браић, бријДч. Ha накнадној изванредној ск^пш$1ини изабраће се надзорни одбор и замјеници, према проплсима друштвених пра- Избор Гајретова одбора у Прњавору: Повјереничка скушптина у Прњавору одржана je 23. II. т. г., коју je отворио досадањи заслужни повјереник г. лих 'Бозић. По отворењу сАупштине г. Ђозић прочи' u.' здравну депешу Главног одбора,>«&ја je примљена са д а ес е сним поклицима: »Живио Гајрет и његово водство Са скупштине су отпослане лоздравне депеше: Кабинетској Канцеларији Њ. В. Краља, Бану Врбаске бановине г. Милосављевићу и Главном одбору сл^једећег садржаја: »Вјерни идеји Гајрета са велике сигшптине поздрављамо Вас са дичним претсједннком г. TIP- Авдом Хасанбеговићем и неуморним секретаром г. Кукићем тиме, днто увијек своје услуге стављамо на расположење нашем нада све љубљеном Гајрету. — Ђозић.« Ha то je повјереник изнио историјат друштва од оснутка, његов живот ц плодоноени рад, те рад повјереништва од 1. X. 1928. до 23. II. 1930. у моралном и материјалном погледу. Потом се прешло na бираље одбора, те након кратке паузе примљена je предложена листа одбора, п то: ПретсЈедник: Алијага Одобашић; потпредоједник: Расим Сарајлић; тајник: Aro Софтић; благајник: Ђамил Бакалбашић; одборници; Адемага Бакалбашић. Мустафа Одобашић, Бећирага X. Селпмовић. Замјеници: Мустафа Беглеровић, Дервнш Имамовић, Ибрахим Рушенкић, Мустафа Клакић и Мујага Квакић. Надзорнн одбор: Јанко Школник, банк. директор; Ахметага Софтић, трговац, и Рајко Вујичић, трговац. Ha предлог г. Ђампла Бакалбашића изабран je досадањи повјереник г. 'Бозић почасним чланом Мјесног одбора Гајрета за његов пожртвовнн рад и за трајну успомену међу члановима Гајрета. К луб Муслм анске Омладине у Невесињу претворен у Гајретов Ha изванредној скупштинп Клуба Муслиманске Омладине у Невесињу, одржаној 25. јануара о. г., на предлог г. Салих еф. Пекушића, управ. Порсске управе, донешеп je једногласан закључак, да се клуб претвори у Гајретов клуб. У осповани Гајретов клуб изабран je слиједећи одбор: претсједник г. Салих Пекушић, секретар г. Халил Косовић, благајник г. Ариф Чановић, књижничар г. Смаилбсг Башагић, одборници гг.: Дервиш Ј. Коркут и Јусуф Косовић. Усп је ш ан рад Гајретовог Ж енског одбора у Сарајеву Гајретов Женоки одбор, који je прије неколико мјесеци отпочео самосталан рад ^ацио се- свом снагом na заштићавање муслиманеке сиромашие дјеце. Угледавши се na агилап рад других женских друштава у Сарајеву, која су раовила живу социјалну акцију у свпм правцима и Гајрстов Женски одбор схвативши велику важност социјалног рада у народу — отпочео je такав рад. Само за неколико мјесеци рада нашем сарајевском женског одбору успело je да у очи бајрамских празника обуче од главе до пете 103 сиромашне дјеце из мектеба. Неописива je била радост наших малих сиротана, када су се у очи Бајрама, када се сва дјеца радују новом одијелу и они добили рубље, одијело, дипеле, фесове, a дјевојчице хаљине и ципеле. Одијела и рубље je било у најбољем реду 'саЛпвено и готово дјеци уручено. Поред овог рада Женски Одбор ће у најскорије вријеме -npfthn организовању једне Д ј е ч ј е Т р п е з е з а сиромашну дјецу,ко|а похађају мектебе, јер су та дјеца остављена сама себи. 0 исхргћга школске дјеце брине се мјесна Зашттиа Дјеце, a о дјеци no мектебима нико се не брине. Акцију о исхрани муслиманске сиромашне сирочади помоћи ће надлежне власти, општина и сви добри људи, који" Паг-лмкн на срцу добро нашег подмлатка. Гајретов женски одбор настоји да око себе окупи све јавне раднице и да доконтакт са свиИ муслиманским женским друштвима, те да у заједници организују соцпјалну акцију у пароду. Такав рад наших жена треба поздравити и свим сила- Разни добровољнн прилози Прилозк за Гајоетове бајрамске забаве Добровољни прилози за Гајретову забаву у Сарајеву Прплпком одржавања Гајретове забаве 8. марта т. г. добровољне прнлоге na благајни Нар. Позоришта дароваше слиједећа г. r.: По Дин. 1000.— : Мони Алкалај, Принц Салом и Асимбег Мутевелпћ, градоначелник; no Дин. 500.— : Др. Хамднја Карамехмедовпћ, »Просвјета«, »Шипад«; Дпн. 400.— : Др. Заим Шарац; no Дин. 300.— : »Ново Вријеме«, »Напредак«, генерал Калафатовпћ, Бан Велимир Поповић, Др. Андрић, Др. Душан Давидовић, Ген. директор Бсрковић; no Дин. 250.— : Митрополит Петар Знмоњић, Едхем Шеховић; no Дпн. 200.— : Др. Уропг Ивашгшевић. Хајрпбег Градашчевић, Исметага Мерхемић, начелник Паштровнћ, »Народна Узданица«, Браћа Му3УР. Удружеше рез. официра, »Ел-Камер«, »Ла Хуманидад«, Мориц Гаон н Толентипо. Мехмедбег Моранкић, Адвокатска Комора, »Трезвеност«, Д. Ђерић, Др. Машић, Н. Н., Жепскп одбор »Народне Узданице«, таијански конзу, Ипја Иванпшевић, Надбискуп Др. Иван Ulapnh, В. Тодоровпћ, Мустајбег Халнлбашић, Јосип Барух, Др. Јефтановић; no Дин. 150__ : Исхак Кампус; Дин. 130.— : чехословачки конзул; Дин. 120.— : Др. Прењ; no Дин. 100.— : Мурадбег Заимовић, Вејспл Хаџалић, Хф. Ајнп еф. Бушатлић, Хусејн Хођпћ, A. Ченгић, Др. Деншплић, X. Ибрахпм Слипчевпћ, »Хурпјет«, A. Ченгић, Савез Добровољаца. Др. Павичпћ, Сулејман Мурсел, Даниел С. Салом, Н. Н., »Ђерзелез«, Др. Бесаровнћ, инж. Миладпновић, Османагић н Радовић, Војислав Бесаровић, М. Ћоровић, Ђоко Ковачевић, Премужић, Браћа Арифовић, »Слога«, A. ХоџиН, Новинарско Друштво, Шукрија Куртовић, Песерле, »Лира«, 109 �mcjiiih Мохага Ахметашевнћ, Др. Долезил, Др. Праштало, В. Кривошпћ. днректор Шислср.. Роубичек за Ческу Обец, инж. В. Стојановић, Др. Мориц Левн, Кадрибеговић и Комп., шпеднтср Стаин. Mesara Лнпа; Дин. 90.— : Учитељско Друштво; Днн. 60.— : М. Маунпћ; no Дин. 50.— Дервншага Дервпшевић, Сулсјман Гујић, Др. Цеинћ, Алија Арнаутовић, С. Фадилпашић, X. Капетановпћ, Муфтнја Курбеговић, Оалаховић, 0. Соколовић, К. Хаџихалиловпћ. Н. Н., Душан Н., Елишах Мусафија, Мнлашнновнћ, Ј. Трнфковић, Баручија, Штамбук, Диглишнћ, Др. Корпстовпћ, Ф. Сел11ћновић, Муле Музуровић, Станншић, проф. Јанушевић. Др. Хинко Урбах, С. Каукчија, Арсланагић; no Дин. 40.— : Трифковић. Имшир Кољхоџић, Н. Н., Венус; Дпн. SO.— Е. Фернзбеговић; no Днн. 30.— : Шемсе х. Ченгић, Ватрењак, Зарпф Скендер, Ј. Јулкић, гђа Баппгћ, Н. Н., X. Муснћ, Ђесовић, Гађо, Мујагнћ; no Дин. 20.— : Н. Н., Заметица, Елишах Левн, Н. Н.. Рашић, Н. Н., Н. Н., Н. Н., Њ Н.; no Дин. 10.— : Н. Агановнћ. Т. Душић и Н. Н.; Дпн. 500.— : Хидајет Арнаутовић. Ha благајнп у друштвсној канцеларијп дароваше прилоге слиједећа гг.: Дин. 100.— Ибрахпм Демирџпћ (мјесто бифе-а); Дин. 50.— Др. Бранко Томић; Дин. 200.— Ген. дир. Срп. центр. привр. банке r. Васо Ристић; Днн. 60.— г. Хилмп еф. Хатибовић; Салпх Тафро (мјесто бнфе-а) Днн. 100.— ; С. Д. Алкалај Дип. 1000.— ; Др. Решид Куртагић (Кутина) Дип. 100.— ; Халил Хрњпчевнћ (Зенпца Дин. 100.— ; Срн. цркведа општина Дин. 200.— ; Срп. центр. привр. баика Дпн. 1000.— ; аустрнјски конзул г. Фолкерт Дин. 4$)0.— ; Др. Шапир Спкиpnh (за бифе) Дин. 20>—; Сафет Зеневић 'Дин. 100.— ; Јосеф Енгел Дин. 100.— ; Дри-Душаи Ђорорић-Дпн. 100.— ; Јово Загорац Дин. 100.— ; Данило TiopoBjft Дин. 500.— ; Салко Узејpanrh (на саб. арак) Дпн. 5S5.— ; Свет. Хођера (Београд) Днн. 500.— ; Фехим Имаиовић (uh ca fl арак) Днн. 1950.— ; Бифе за Гајретову м р а в у у Сарајеву даровап дећа rr.: По баклаву: Вефнк Toiuih, Др. Хуоејин M&iuuh, Омерага Ужнчанин, Ахметашецрћ, Алн еф. Лутво, Др. Асаф Шарац. Аппф еф. Саханнћ. Хајрије Бисеровпћ. Мехага Кучукалић п Мехага Чомара; no печена јањца; Др. Авдо Хасанбеговић, Муннб Грцпћ; no печека тукца: Mesara Ахметашевпћ. Бећнр еф. Мехмедбашпћ, Абдулах еф.13ечевић, Јусуфбег Пашић, Др. Махмуд Мехмедбашић,, Ахмед еф, Борић, Хафа х. Шахпнаrnh, Др. Заим Шарац, Хусејпн еф. Кадић; no хурмашпце: Јакубег Филиповић. Азиз Capnh, Инг. »Мехмедалија -Јаловчић, Мухјудпнбег Фадилпашић, Велија Садовић, Едхемага КадриOeroBuh. Мухамед еф. Браво, Х усеин еф. Хапџнћ. Хамднја ■Јамаковић; no баклаву: Исфендијар Чепгић и Ејуб Адемовић; no тукца: Шерпф Бубић, Зекије х. Кобић; uo тепсију бурека: Асим Јасвка, Ахмет Потуровић, Ајни сф. Бушатлпћ, Едхем Бпчакчић, Хасан Пнлав. Јусуф Мухић, Хашеме х. Курт, Асим Курт. Мусгафа Спахо и Фатиме х. Сулејманпашић; no торту: Хамдпја Копчнћ. Мухамед Увејс (2). Ахмед ефић (2), Алија Хромпћ. Салко Хасанбеговић, пнж. Мустафа Слиппчевић. Даниел Самаковлнћ. Имшпровић. Јусуф еф. Имамовић (2), Bpa­ ha Музуру (Волга 2), Хамдкја Каппџпћ. Бехаудин Салихагнћ, Фатима Стркљевић, Др. Заим Шарац, Радослав Ђоровић (з), Трнка, Хампд Фазлагнћ, Иеламага Вранић (5); сира дороваше: Ocmuii еф. Омерхоџнћ (2 кг). Шернф Бубић (l кг); no сирннцу: Нурага М узуру, Алп еф. Арнаутовић; no зељаницу; Сулејман Сариџић. Хусеии еф. Бркпћ. Шемсибег Салихбеговнћ, Заде х. Туњић; псчеипцс дароваше: Мујага Хардага (5 кг) Пмшпр Коњхоџнћ (3 кг), Хајрудин Дардагап, Мехага Ћосић (3 кг). Осман Камернћ (3 nr), Алија Хоџпћ; no еаидук наранчп; Селимага Araiioitnh. Арглппагић, Bpnha Јахјаефепдић; слатке крушкс: Фата х. Koniapnh; 200 кмфли: Муста(|)а HIexoniih; 1 фл. меда: Алпјага IlMUMoiinh; l фл. фмлопаш' напрнке: Осман Kauapuh; патпшпању: Али еф. Дубравић; јалаиџп долму; судија Реновац; сандвича и торту: Салко Мешпћ; 2 кг. тахаи uo халве: Али еф. Семиз; 3 кг шећера: Шаћир Гогалија; одрсзака: A. Пано; 1 саидук разшгх бонбона: Bpaha Арифовић, творннца бонбона; улутму: Ешреф. Еф. Имамовић. Дароватељпма п овим путем топла хвала! Д ар о ван и р уч н и радови за Гајретову забаву у Сарајеву И з Б о с . Б р о д а : Мјесни одбор у Бос. Броду послао je Гл. Одбору један »милије«, којега je израдила гђица Алпја Хоџић. И з Т р е б и њ а : Мјесни одбор у Требмњу отпослао je Гајрегу 4 врло укусна испуњена јастука за томболу 8. III. у Сарајеву. И з В у ч к о в ц а : Мјесни одбор у Вучковцу доставио je Гл. Одбору 5 комада ручних радова, који су сакупљени мсђу мусл. женскињем и то: no псшкир од Фатиме Дпјић, Хаске Салихћехајнћ и Ханпфе Фачић, no 1 чевру од Назифе Трахић и Есме Јухан. Даропатељпцама братска хвпла' П ри ло зи за Г ајр ето ву забаву у Мостару A . П ри лози у н овцу: Дин. 500.— : г. Ибрахпм еф. Фејић; Див. 400.— : г. Хафиз Омер еф. Џабић; no Дин. 300.— : гг Смајлага Иемаловић u Bpaha Авдић; Дип. 250.— : г. Ибрахнм еф. Рнбпца; Днн. 230.— : г. Рихард Пахер; no Дин. 200— rr. Српска централна привредна банка Мостар. Фатиме х. Сулђјш цташ аћ. Џевадбег Сулејмаппашић и др. Мнлаковић; no Дин. 1§0.— ; г. др. Омер Хадровпћ; no Дин. 100.— : гг. Херцеговачка банка. Прва хрватека штедионнца, Михо Пешко Авдага В о љ е в л ц а , jara Арпаџић, »Напредак«, »Просвета« »Народна Узданнца«. генерал Благојевић, Хусо Капетановић Хакпја Дугалнћ, Ахмет Комадипа. Чедо Милић и Друговп Хасан Bpropa, Ђорђа Обрадовнћ. Маљго и Другови, Синовп Р. Шаина. Салпхага Демировпћ. др. Д. Прицв, Младен Ми 'тпновић u Илија Масора; no Днн. 80.— : гг. Душан Тамин џпћ и Шишпћ; no Дин. 70.— : потпуковиик Јовановић и Али ja Куртовпћ; no Дин. 60.— : r. Хусеин еф. Шева; no Дип 50.— : rr. Дон Маријан Келава, Салих еф. Удовичић, Ибра хим еф. Лемеш, Љ убо Оборина, Богдан Харишпк, Бећо Бије дпћ, Владо Гвозденовпћ, Мујо Рпзванбеговић, Марко Бејат Рашпд Фплиповић. ТЈорђе Петровић Његош, мајор Ш упут Учитељско друштво. Сабит Милавић, директор Захрадиик Лазар Копдић, Хафиз еф. Пузић млађи, Н. Бернарди, др Хлубна, Соколска жупа, Синови Р. Банића, др. Мијушковић Василије Салатић, геперал Силвнје, генерал Миловановвћ Ибрахим Беклнја. Мплан Куртовпћ н Шаћпр Муратовић; no Дин. 40.— : rr. Смајил еф. Дадић. Фратњо Вогнар. BeH4nh др. Бубпћ. Н. Н.. Р. Рафајловпћ. др. Божнћ. гђа Зејна Мујик: no Дин. 30.— : гг. Дервиш Казазпћ, X. М. Бсхлиловпћ, Мате Римац, инж. Ружичка. Салко Назечић, Жарко Шантић. Љ убо Вукмировић, Иорђо Перин, Васко Kopah, ннж. Мусанпћ, Герлих. Н. Н.. гђе Нардели и Милаковнћ; no Дии. 20.— : гг. Мухамед Кокалић, Омер Ђурић, Салнхага Гузпна, Мухамед Муслпбсговић. Рпфат Звонић, С. IDapnh. М. Дрљевић, М. ПоnoBiih, Н. Capah, Н. Балић, Н. Н„ Н. Н., Jonnh. Ибрахнм Јоuuh, Џабић и Марко Hyjnh; no Дип. 10.— : гг. Але еф. Сефић, Суљага Крпо, Р. Хоџић, Омер 'Нурић, Ваиовић, Н. Н., С. Баnnh, Мјасннков, Мехмед Карабег н гђа Ф. Крпо. Укупно je било прилога Дин. 7.730.— (седанмхиљада седамсто и тридесет Днн.). Б. П ри ло зи у р уч н и м радовима; За луку cpehe даропаше: ј а с т у к : гџице А ш ф а Tinicnh, Аиша Ефнца, Зулејка Поновац. Азра Козарнћ, Рпмиза Мујичић, Зарнфа Apnapnh, Čaja Арпаџић. Зарфа Арпаџић, Аиша Ново, Шефпка Арслаnarnh. Рукија Диздарсппћ, Дерва Раљевнћ. Хабиба X. Осмаiiomih. Атпфљ Курт, 'Вулса Bpuuh, Хатиџа Гребо, Адпла Биједић, гђа 0. X. Османовића, ођице Садета Аликалфвћ, Аиша Ефица Рамиза Колудер м и љ е: гђс Шефика Ћатић. Азема �Жепчан, Алија Мујчин, Ахмет Хасић, Михајло Тот, Иван Јосиповић, Марица Параџиковић, Алишан Адемовић, Мехмед Адемовић и Паво Живко. Кукуруз дароваше no кг 400: Браћа Алибеговнћ; no кг 200: Сејфулах Беговић Шемсибег Абдулахефендић, Абдулахбег Поробић, Хусејннбег Јусуфбеговић; no кг 100; Гајић Филиповић, Алага Мујчпн, Атиф Агановић, Браћа Поробић, Мухарем Пујагић, Хусо Делић, Сејфудин Маглајлић, Мујо Омербашић; кг 250: Алија Жепчан; кг 150: Рамо Халиловић; кг 60: Мухарем Одобапхић; no кг 50: Станко Банчевић, Авдага Хаџпдервншевић, Сулејманбег Карабеговпћ, Ахмет Синановић. Ахмет Бабић, Еминбег Хаџихаеановић, Милан Поповић, Ћамил еф. Хавић, Хамза Ибришагић, Сабит Бајрић, Салих Касумовић, Хамза Кадић, Мухамед Хускић, Мустафа Смајловић Салн Мркаљ. Дедо Делић, X. Хасан Пирагић, Мухо Зулфпћ, Мехо Сејдпћ, Смајо Шогоровић Сулејман Поробнћ. Ађул Хоџић-Мехић, Алија Мехнћ, Хусо Емић, Салко Салка новић, Омер Ганпћ, Хусејн Исмајловић, Ређо Хоџић Бегин Мехмед 'Горић; кг 40: Алага Мркоњић; no кг 30: Алија Бун давнца, Ибро Бабнћ, Мустафа Мерџановић, Ибрахим Хоџић В. Прилози у бифеу: Баклаве дароваше: Хасанага ВргоСалнх ХафтбГ.Хаснчпћ, Мустафа аКрамехић; no кг 25: Me ра, Авдага Вољевица, X. Омер еф. Џабић, Ахметага Ефида, хић, Ахмет,Marnih, Хасан Согоровић, Дедо Сејдић, Реџо Спа Омep Хаџиосмановић и Салко Кајтаз; хурмашнде: Мехмед чаднн, Хусо Шабановић. Хасага Дајановић, Назиф Хоџић Гребо, X. М. Бехлиловић и Жарко Шантнћ; ружде: Хусеин еф. Ризвгаћ; бурек: Кајтаз Авдага Мујагин, Хасан еф. Арпа-X7fcan Ахметовпћ,'Сулејмаи Омичевић. Сулејман Омерчевић; џић, Ахмет еф. 'Бикић; торте, колаче и слично: Раде ГЛарић, - кг 22: Хас^к^ашараевић; no кг 20; Бајро Хамзић, Хафиз Мустафа Башић. Мујо Ковачевић Хасан Зукановић, Мустафа инж. Вукчевић. Илија Мосора. Омер ^ф. Алајбеговпћ, Давид Џаферовић. Хамдпја X. Абдић, Хамдага Алијагић, Хплмија Коен, Душан Вајић, Ристо Шапн, Ибрахиз* Љутовдћ, Јово Хоџић. Атиф Хоџпћ Атпф Жепчан, Асим Mamnh, Јунуз Жеп1'редић, Магдалена Маркеш, Xfrtra Мутвица,, Салих еф. Хумо, чаи, Хасан Хавпћ. Ариф Матузанин, Омер Машић, Омер ХаМустафа Џабпћ. ТЈорђо Перић, Наџида‘-Х«1>ић'. Нурија Шаћи]>овић Љубо Шапн, Ђулса Бакамовић, Омер Макејић, X. Mr" вић, Расим Шахбеговпћ, Хнлмо Диздаревић, Хасан МухареБехлиловнћ, Задик Данои, Драшко Ilafiih, ишЈ^Захрадник, мовић. Суљо Хоџић. Мехо Зечевић, Мехо Хускић, Хасо Жи?јман Хускић, Осман Бекрић, Асим Хускић, Осман А. Алајбеговпћ и A. БехлиловиК^ ........, ---------------------------- ipoBith, Салпх Сачировић. Алија Поробић, Хусо СалСвима дароватељпма најсрдачнија. хвала п живели! О дбор. каповић, Ганија Залодић. Карло Киршенблум; кг 15: Муниб Дајановнћ: кг 12: Суљо Јашаревпћ; no кг 10: Сулејман ХоДарована храна за Гајрет у Дервенти и околним čemu J1 џтгћ. Хакија Жепчан. Хусо Мујчин, Хасо Хоџић, Ахмет Хаenh, Паво Матковић. Перо Jvpnh, Омер Спваћ, Омер Хускић, Пшеницу дароваше: no 200 кггРамизбег Беговић, ОмерМујо Ахмић, Осман Величанин. ага Уџварлић; no 100 кг: Јово Ко&ић, општина Дубочад, Му- Мркоњић, гђице: Зејна Омерагић, Дерва Мујић, Дутка Стунац; Фахра Вољевица, Фикрета Бехлиловић, Шефика Шева, Хатнџа Џаби , Зарифа Курт. Хабиба Дероња, Фикрета КурTOBnh и фнрма »Сингер«; т и ш л а ј ф е р : гђице: Хабиба Милавић, Расема Драче, Ема X. Селимовић и гђа X. Капетаноnnha дир. творн. духана; с т о р : гђиде: Хајрија Колаковић и Шемса Кајтаз; п и џ a м у : гђа 0 . Ћишића професора; х аљ и н и ц е : гђице: Зиба Звонић и Дика Муслибеговић; т аб л е т : гђице: Самија Велић, Čaja Арпаџић Самија Фејић, М. Рустановић, Зииета Буљко, Фатима Хадровић, Шефика Овчипа (2 ком.), Хиба Арпаџић (2 ком.), Шефика Кауабег, Хабиба Дероња, гђа М. Дувљака те породица Ч. Милића; к о м б и н е : гђица Н. Хаџића суднје, з а р н ћ е : гђа A. Бехлиловића; м а х р а м у и п а п у ч е гђа A. 'Бикићева; у осталим с т в а р и м а као: сатови, рупци, јастучићи за игле, чевре, ћупица, шољице за каву, флаше вина итд.: гђе: A. Ћшпића, X. Капетановића, М. Алајбеговића, Омера Ћурића, Кајтаз и гђице: Зарифа Агић, Самија Велић, Самија Фејић и гг. Миливоје и Марко Јелачић. хамед Сннаиовић, Бочиковић Перо и-синови, Љубо Мићетановић, Земаљска Банка, Мато Јокпћ, Jofio Новаковић, Аган Спнаповић, X. Бего Мехнћ, Ферхат Капетановић; 150 кг: Браha Шешлије; no 70 кг: Сулејмаибег 'Мулабеговић, Симо Рајчевић; no 50 кг: Смајл еф. Халеповић, Грозда 'Филиповић, Душан Пршатовпћ, Фраљо Патерностер, Bpaia Томљеповић, Ахмет Ахммћ, Аптон Чорлукић. Смајлбег Хађихасановнћ, Едхем Исламовић, Никола Рајковић. Митар Чучуковћ, Мехмедалија Јусуфбеговић, Сулејманбег Поробић, Српска Централна Привр. Банка, Мплан Поповић. Стојаи Орар. Але Хускић. Душан Ковачевић. Иле Јуларпћ, Паво Седлић, Алекса Милнп ковнћ, Марко Пејић. Шефко Муртсзановић, Адјул Хоџић-Ме хић, Алија Мехпћ, Хамдпја IIIahnpoBuh, X. Адем Хоџић, Ху со Емић, Салко Салкановић, Хуссјн Капетановић; 42 кг ј | Урош Рајковић; no 40 кг; Игњат Поповић; 34 кг: Матковић| Антић; 32 кг: Јакоб Матковнћ; 31 кг: Димитрија Николпћ: no 30 кг: Димшо Јоваиовић Јозо Трговчпћ, Мехо Анђуловнћ, Марко Гаур. Пејо Јозпћ, Панто Мплинковић, Суљага Дизда- л pennh; 28 кг: Ђуро Глувак: no 25 кг: Мато Зорпћ, Aro Бегичевнћ, Антић Шимуиовнћ. Иван ПГксс, Мухо Зулфић, Хасага Дајановић, Дедо Сејдпћ; no 22 кг: Петар Гуљевић п Хплмо Мерђановић: 21 кг: Хасо Јашаревпћ; no 20 кг: Назиф Нухнћ, Иемст Bajpnh. Иваи Јозпћ, Стјенап Прашнћ, Мптар Татомир. Ипан Спровипа. Блазк Јозпћ, Лазо Лугоњић, Мухо Лшпноniih; no 19 кг; Јован Глувак и Спмо Гнбаница: 17 кг: Мухо Синаповић; no 15 кг: Петар Беикопић. Псјо Брадара; no 14 иг: Божо Бошљак. Сапко Бенковић; 12 кг: Мустафа ХороскоBiih; no 11 кг: Лазар Гибаница, Лука Перић, Анте Перић; 14 кг: Теофил Гибапида; no 10 кг: Ибрахим Муратовић, Хакија Р Граха дароваше кг 14: Спмо Рајчевић; кг 10: Хамднај Сачировпћ. Кромпнра дароваше кг 100: Симо Рајчевик; кг 14: Мујо Ахмнћ. Брашна дароваше кг 10; -Јовпчић и Барух. У готовом дароваше: Дип. 100.—: Мустафа Халиловић, кадија; no Дпп. 50.— : Авдага Хусејинчехајић, Хасан еф. Прохић, шеф жел. станице. Мулпја Поробгаћ, Дервишага Бакlnnh. Коста Делпћ Марушпћ; Дин. 44.— : Мустафа еф. Тирпћ; no Дпн. 30.— : Стјспан Мичић. Винко Покорни и Светомир Симпћ; no Дпн. 20.— : Хамдн еф. Дрљевић. Смајл Зилпћ, Муахмед Талиревнћ, Рикардо Паппиути. Махо Kapah, Осман Хађић, Мусгафа Хаџић. Уоејр Рамић, Касим Џанановић, Фехим Дедић; no Дин. 5.— : Хасан Плавић. Омер Вошановпћ. Укупцо: 4.299 кг пшенице. 5.024 кг кукуруза, 24 кг граха, 114 кг крумпира. 10 кг брашна и Дин. 684.— у готовом. Вриједном Мјесном одбору и овпм путем топла хвала. a такођер и племенитим дароватељнма. Прилози у нарави у Плевљу: З а побољшаље хране преко рамазана питомцима плеваљског копвнкта даровао je Мјесни одбор no 2 кг меса дневno. a наведони грађаин слиједеће: no бам ав у: Mpmnh Зејнил, Ссјфулах Шећеркадић, Латифа Kopjennh, Алија Чаушевић, Сафет Мушовнћ. Мехмед Чаушевић. Рашид Чаушевић, Кадрија Кадрпбашић. Шернф Бачевнна, Ulahnp Курбеговић, Сабит Bnjpoimh. Ибрахим Карахаеановић. Рпзах Ризамулпћ и Махмут Шсхагић X.; но хурмашице: Ибрахим Биоградлија, Мурат Трхуљ, Абдулах 'Булаховић, Дервиш Шећеркадић (и n i �кисела млијска), Мухпмед Хаџисмајловић, Ћампл Дрида, Абдулах Карахметовнћ и Смаил Музуровић; no кадаиф: Алија Лачевић, Омер Селмановпћ, Ханефија Акбеговић, Авдага Ћпнара. Orana Нешковнћ (ir јабука), Мехмед Каракаш, Ибрахим Мекић, Саит Сурулиз (и хљеб, чорбу и ђувече)); no ружице; Осман Хаџишаћпровић;' no реванију: Осман Ђато, Сулејман Халилбеговић. Добровољни лрилози за Гајрет: Из Сарајева: Госп. Шаћпр Гогалија сакупио je Дин. 44.— ; a дароваше no Дии. 20.— : г. Богољуб Митровић; Дин. 10.— : r. Ибрахнм Буква и. Дин. 10.:— г. Драгутин Хајхнер. Осим тога уновчио je један блок »Цнгле Гајретова Дома« у нзносу од Дин. 100.— Ha сабирни арак сакупише no разшш надлештвима за Гајретову забаву 8. марта о. г. г. Фадил Касумагић Дин. 60.— ; чиновницн царинарнице Дин. 100.— ; г. Расим Кршлак Дин. 1.110.— г. Др. Ибрахим Хаџпомеровић Дин. 110.— ; г. инж. Оалих Цицо Дин. 610.— ; г. Фехим Ђулбеговић Дин. 750.— ; гг. Арнаутовпћ п Нухбеговић Дпн. 1.223.— ; г. Хајрудин Дардаган Дин. 320.— ; r. Азиз Capnh Дик. 214.— ; г. Хамдија Увејс Дин. 370.— . Госп. Салим еф. Муфтнћ, сарајевски муфтија даровао je шегртима Гајретова Шегртског дома у. Сарајеву Дин. 100.— као бајрамски дар. те je управа за тај новац купида халве n поднјелпла питомцима. Сарлјевским питомдпма поклонцла cjf Браћа Арифовпћ из Сарајева 84 кутије<_рахатлокумд, за Бајрам, што им je 'л подијељено. Женска стручна школа сашила je бесплатно за 30 питомпца хаљинпце за Гајретову гишаву 8. Ш . / И овпм путем даровдтаљица топла хвала, a такођер Ha­ ma благодарност и управЈ^Кенске стручне школе на пажњи према Гајрету. 14 И з Т у з л е : Управа конвикта у Тузлп сасупила je за побољшање храпе питомцима преко Рамазана слиједеће прдлоге у новцу и нарави: г. Јлијага Селимовић 72 кг црвеног лука; no Днн. 200.— :. г. Муратбег Јусуфбеговић; no Дин. 100.— : Мујага Куносић и Др. 43ахрија Кадић; no Дпп. 60.— : г. Алија Мехмедбашић; no Дин. 50.— : гг. Кадрага Куносић, Мујага Мухаремагић, Браћа Поњавић, Исметага X . Ефендић и Прва хрватска штедионида; no Дцн. 40.— : г. Ибрахимага Мухаремагнћ; no Дпн. 30.— : МехмедбегчЗапмовић no Дин. -0.— : гг .Абдулах Куносић, Х усеин еф. Селесковић, Јусуфага X. Ефенднћ и Фетахага Демировић. Надал>е су приредили питомци конвикта са Мјесним одбором Гајрета сијело, на којем je сакупљено Дпн. 430.— . Укупло дакле Дин, 1.250.— . Дароватељима топла хвала! Из Прњавора: У срезу прњаворском • сакупл>ана je xjiaHa за Гајрет, a сакупљаше олиједећа rr.; X. Халил еф. Сарајлић, пмам из Лишње Дин. 264.50; Лука Давидовпћ, свештонш; и з Поточана Дип. 62.50; Ку-зман Малниовић, тсжак из Илове Дин. 69.— те Радован Макснмовић, учитељ из обапга 100 кг пшенице. Сакупљачима искрена благодарпост! Из Праче: Ha Гајретовом сијелу у ПЈтчн, i:oje je одржано први дан Бајрама, т. ј. 2. марта, сакупљени су слиједећн добровољни прилози: no Дии. 25.— д аровате : Мухамедага Јахић; no Дин. 15.— : Вејсвл Баручија, М. Чучковић и Вејсил Мулић; no Дии. 10.— : Омерага Хоџић, Мушан Хујдур, Х усо Баручија, Мехо Хота, Мушанбег Ахмедбеговић, Сејдага Баручија, Хухамедага Јахић, Шемсага Каљанац, Шернф еф. Чворугић, Исмет Јахнћ, брахимбег Бабић, Латиф еф. X. Муратовић, Авдија Алајбеговић, учитељ Зуровац; no Дип. 5.— : Мујо Гачанин, Халилага Башић, Хамида Брдарић, 112 Расим Opyh, Мсхо Ахмстбеговић, Хашим Диздарсвић, Авдан Чоло, Захид Хреновица, Алија Борчак, Фсхим Диздаревић, Мушанага Брдарић, Омер Хујдур, Зајко Каљанац, Рашидага Џзпановнћ, Реџо Ђозо, Салко Луња, Хамдија Пашић, Салих еђ. Гога, Мујо Ј1ун>а, Ферхат Ј1ун>а, Хајрудин Кадрушић, Абид Брдарић, Зајко Рамовић, Емин Османовић, Адем Фидахић, Хаоан Фазлић, Г. Лалић, Хамдија Риковић, Страхиња Зуровап, Богдан Дотлић, Алија Кукавица, Захидага Девлић, Зајнмага Каљанац. Фатиме х. Ахмедбеговвић, Сафет X. Муратовић, Вељко Батинић, Бојо Батинић, Мурат Ајановић, нареднкк Дотлић, Фадил еф. Добрача, Мушан Брдарић, Алидага Брдарић, Селим Диздаревић, Адем Локрок, Мујо Гачанин. Мустафа Муминовић, Омер Хоџић, Aro Луња, Асимага Реповић; no Дин. 3.— : Ибро X. Еђендић, Узејир Буре, С. Д., Ф. Д.; no Дин. 2.— : Исмет Прљача, Мухамедбег Хреновица, Коста Тамић, X . Д., Салих Девлић. Ибрахим Хасанефендић; na Дин. 1— : Мехо Хреновица, A. Ц., . Р., С. Б., 0. К., Шаhnp Узуновић и Мухамед Рамовић. И з И л и јаш а; Приликом бајрамских свечаности сакупио je Мјесни одбор Гајрета у Илијашу Дин. 243.— , као бајЈУамски дар Гајрету. Дароватељи су слпједећи: no Дин. 10.— : Назиф Алић, Абдулселам еф. Јелачковпћ, Осман Дурмо, Ибро Хусеин Екић и Фрањо Ајбел; Дин. 20.— : Мијат Кураја; no Дин. 5.— : Ћамил -Адић, Ибро Алпћ, Ибро Чутура, Ћамил Лисак, Алија Дервишевић, Ибро Удовичић, Мурат Хасечић; no Дин. 4.— : Мехо Нумић; no Дин. 3.— : Мушан Хасечић, Осман Хасечић, Пашо Хасечић, Осман Мешетовић; no Дин. 2.— : Ибрахим Хасечић, Ибро Авдукић, Адем Маторуга, Мешан Шабановић, Хасан Хахриман, Адем Хасечић, Емин Маторуга, Мехо Шехић, Алија Хајро, Омер Авдибеговић, И. Авдибеговвић, Абид Тисовина, Селим Ђако, Салко Мешитовић, Алија Брекић, Ибро Мешић, Хашим Назифовић, Алија Машић, Јусуф Алић, Мсхо Маторуга Мујо Маторуга, Ибро Хасечић, Салко Дедић, Ибро Дервишевић, Авдија Дервишевић, Омер Стоморњак, Ибро Талић, Авдо Пушина, Расим Хасечић, Ахмед Пушина, Оуљо Мешетовић, Мујо Сшшра, Мујо Маторуга, Бего Бисић, Авдо Бегић, Рамиз Мујкић, Алија Пињић, Абид Мешетовић, Лукођа, Адем Авдукић, Суљо Хесечић, Мехо Пушина, Салко Маторуга, Тахир Нумић, Мујо Лукођа, Адем Кахриман, Ибрахим Хасечић, Мујо Стоморњак, Хусо Машић и Ибро Мешетовић; no Дин. 1.— : Суљо Авдукић, Хајдар Кахриман, Пашо Билал, Салко Билал и Мујо Кахриман. И з З в о р н и к а : З а томболу на Гајретовој забави у Сарајеву даровао je Мјесни одбор у Зворнику слиједеће ручне радове: 1 малу лјсчију хаљиницу, дјечији везени прслук, везент Краљева и Краљичина сликл, рупчић, јаступ и таблет. Ове радове највише дароваше ученице занатлијске женске школе у Зворнику. И з С ан с ко г М оста: Повјсреник Гајрета госп. Мехмед Алагић у заједници са иовјереницом гђом Камарић сакупио je за томболу на Гајрстовој забави у Сарајеву неколико комада врло лијепнх, укусних ручннх радова, те се и овом приликом најтоплијс захваљујемо како г. Алагићу и повјереници, тако и племепитим дароватељидама. И з П ријепољ а: Приликом овогодишњсг Бајрама Мјесни одбор Гајрста у Пријепол.у сакупљао je од муслиманског женскиња прилогс у чеврама, рупцима и махрамама, те je точ ириликом прикупио: 13 комада чеври, 61 ком. рубаца, 18 ком. махрама, с учкура и 2 ком. платпа у вриједности од Дпн. 1.325.—, којс je ствари иослао Главном одбору за забавну томболу. Сакунљачина и дароватељицама срдачна захвалност! И з Ум о љ а на (срез Коњиц): Приликом клањања намаза у Умољапима еакупио je г. Дерво Аљовић, начелник �опћинс и државии импм г. Мсхмед еф. ВандиФ Дии. i.406.— добровољних прилога за Гајрет, a даровашс слиједсћа гг.: по Дин. 100.— : Дерво Аљовић и Мехмед Баидић; Дин. 50.— : Омер Пиитул; Дин. 40.— : Алија Бандић; no Дин. 30.— : Омер Ибро Милишић и Суљо Фајић; Дин. 25.— : Ибрахим Велић; no Дин. 20.— : Дерво Дркић, Дерво Татаревић, Јусо Милишић, Зејнпл Татсрвић, Зејнил Трешњо, Мујчип Аљовић, Адем Бандић, Омер Ватрић, Мехага Дркић, Салко Хаџимусић, Салих Пинџо; no Дин. 10__ : Ибро Трошњо, алих Дркић, Алија Зећо, Дерво Исмић, Дурак Елезовић, Мухамед Лучкин, Зулфо Аљовић, Дерво Хаџић, Селвер Дркић, Халил Кереш, Адем Кереш, Јусо Чомор, Бајро Лучкии, Ахмет Татаревић, Шабан Лучкин, Ахмст Чајић, Мујо Бапдић, Мсхо Бандић, Сулејман Дувњак, Дсрво Елезовић, Мехо Трешљо, Ариф Чомор, Алија Бандић, Хамид Милишић, Хамид Баидић, Суљо Хољан, Дерво Хољан, Салнх Ватрић, Бего Памук, Суљо Милишић, Суљо Трешн>о,Хамид Памук, Мушан Чомор, Мујо Жилић, Рамо Жилић, Ахмет Џихан, Омер Фатић, Осман Татаревић, Ибрахим еф. Лучкин, Мумин Шушић, Мујо Шушић, Осмон Фатић, Дуран Чомор, Алија Фатић, Омер Гаџо, Illcho Елезовић, Салих Милишић, Халил Дркић, Бсго Ватрцћ, Мехо Лека, Пашан Лека, Омср Жплић, Мухамод Жилић, Алија Палалија, Ариф Аљовић, Алнја Исмић, Бего Ватрић, Муотафа Памук, Ариф Лучкин, Авдија Чомор, Мсхо Чомор, Фејзо Чуказ, Мехо Маслеша, Хамид Џајић, Омер Хсбибовић и Софо Хебибовић: no Дин. 5.— : Хасан Кереш, Хусо Кереш, Мушан Аљовић,/*Мехо Фатић, Суљо Гаџо и Осман Делић^но Дин. 4,-т-: Суљо Милишић и Мехо Гаџо; no Д Л ј. 2.— : Авдо' Фатић, Емин Бандић, Мухсим Бандић, Pa!W Гаџо, Халил Жилић и Шаћир Жилић. Сакупљачима и дароватељима и овим путем нарочита захвалност. И з Л ив н а: Женски Мјесни' одоор Гајрета у Ливну заказао je 21. II. о. г. сије-цо за Гајретове члашгце у цросторкјама пјевачког друштва »Слоге«, на којеме je одржао предавање шер. судија г. Абдулах Ласић у којем je истакао рад n значај Гајрета. Иза сијела чланиц^Су се забављале плесом д игром. Чланиде су закључиле, да накнадно на 23. II. no кућама покупе прплоге и то: гђице Изета Ј^жиф, Аземина Латифић и Биназија Јелић. Поменуте су сакупиле Дин. 380.— , a даровташе слиједеће госпође-гђице; Дин. 20.—: Мелћа Шћета; Дин. 15.— : Неђија Фехимовић; no Дин. 10, —: -Елза Нахмијас, Хабнба Хафнзовић, Н. Далипагић, Хаска Хуоклћ, Пирија Сабахија, Нурка Камбер, Злата Хаћам, Емина Латифић, Зилка Хавала, Зејна Јеребица, Емина Љубунчић, Иза Диздар, Фата Латифић, Ала Никшић, Наза Бркић, Фија Гагић, Пашука Ђенђо, Ђехва Латнфић, Алија Ћефо; Дин. 9.— : Хабиба Милак; no Дии. 5.— : Хатиџа Диздар, Хабиба Хускић, Шухрета Борић, Шећо Пивчић,, Хатиџа Јеребица, Ала ривић и Бинка Једић; no Дин. 4.—: Хетка Латифић, Златка Вребац, Хата Љубунчић, Фата Мумић Хабиба Сеферчехаић, Ђула Маслић и Шемса Фехимовић; no Дин. 3.— : Хабиба Диздар, Рассма Туфекчић, Азиза Хуекић, Наза Фехим; no Дин. 2.— : Залха Мулалић, Зумрута Фирдус, Тахира Латифић, Емина Џепар, Злата Бркић, Фија Ћефо, Паша Гагић, Рехима Мулић, Ђума Дуран, Фатима Хозо, Арифа Ђонлагић, Мелћа 'Бонлагић и Ајиша Смајлагић; no Дии. 1.— : Биназија Вејзагић, Чепка Чато, Бисера Џепар, Ребија Пирагић и Зифа Фехимовић. Добровољ ни прилози из Јабланице Госн. Бећир 3eho, начелник општине сакупио je Днн. 853.— добровољних прилога за Гајрст за вријеме Бајрама од својих општинара и то: no Днн. 50.— : Бећир Зећо и Никола Ђећез; Дин. 30.— : Милан Бјелица Дин. 20__ : Осман Туфек; no Дин. 10.— : Хасан Зеба, Мехо Карић, Мехо Широ, Осман Дедић, Ибро Куловић, Мујо Шишић, Menra Хендић, Мујо Је- рановпћ Ибро Хнидић, Салко Крн.пћ, Рсџо Ивкооић, liehnp Ивковић, Хусо Широ. ЈДабан Халсбић, Behnp Бурић, Хасан Широ, Аган Захнponuh, Ахмет Млетић, А дси Тахпровнћ, БоЈко Ћуппна, Дариика Маннгоднћ, Марко Карачић, Страхиња Михаћ, Ибро Туфек, Хуео Јакуновић, Алија еф. Хипдић, Хасан Kapnh, ТЈорђо Зотовић, Ахмет Осфнћ, Вукашид К. Велимир, Бећир Вабић; Днн. 8.— : Behnp еф. Хнндић; no Дин. б — : Behnp Кеврић и Авдо Mciniih; no Дип. 5.— ; Осман Бехрем, Алија Беговић, Селим 'Велмо, Хусо Салчиновић, ИбраХИМ Шехић,- Авдо Клепо, Салих Cnaxnh, Behnp Халебић, Авдо Ћоснћ, Омер 'Бемо, Салко Бабпћ, X. Хафиз Кенавић, Јусуф Маслеша, Хасан Туфек, Хаеан ескин, Ибрахим Османовнћ, Мехо Кескин, Малан Имамовић, Салих Беговић, Алија Туфек, Реџо Незирић, Ибро Курт, Алија Ђилић, Ахмеа Туфек, Хасан Смајиловић, Хасан Hocnh, Behnp Ћоеић, Реџо Tlocnh, Салих Клепо, Хусо Незирић, Мухамед Вољевнца, Осман Будим, Алија Шукман, Халим Шеховић, Алија Зукић, Хасан Шукман, Захир Палић, Васо Радан, Оеман Cnaxnh, Хасан Шехмћ, Ахмет еф. Халилхоџић и Благоја Mapnh no Дпн. 4.— : Ибро Беговић, Мушан Муратовић, Адем Ћосић, Мушан Зеба, Меуо КулоВић, Омер Шехић и -Адем Халебнћ; no Дип. 3.— : Јусуф >ф. Маловић, Хасан Зебић, Ибро Клепо, Мумин Ћемо и 'Мехо> Ћемо; Дин. 4__ : Халпл Ћосић; no Дин. 2.— : Ибро Маело, БећирД^ејзић, Алија Бехрем, Јусо Jycnh, Салко о&ић, UlaOaii 'Rocnh, Салко Спахић-Мујичић, Хасаи Ћосић, Авдо Minioinih, Мехо Чилнћ Авдо Беговић, Оалко Benih, Омер Маловић, Осман Кеекин, Салко Омеровић, Смајил Хиндић. Јусуф Зебић, Мухарем Карахоџић, Мујо Клепо, Осман Клепо, Суљо Халебић, Авдо Летука, Мерђан Јусуфовић, Авдо Муратовић, Омер Спахић, Халил Имамовић, Мумин Гусић, Ибро Кеврић, Салко Кеврић, Омер Муртаовић II., Јусуф Незирић, Алија Халебић, Ахмст Маслеша, Мујо Ћемо, Јун уз Бурић, Смајо Члјкан, Јусуф Летука, Јусо Амановић, Аган Tlocnh, Мехо Незирић, Behnp Јусуповић, Мустафа Маловић, Хасан Бабић, Салко Длакић, Behnp Масло, Ахмет Беговић, Ибро Масло, Касим Незирпћ, Меша Беговнћ, Behnp Алпћ, Мехо Шехић и Мумин Кречунић; Дин. 1.— : Салко Шехић; Дин. Ћамил Крвавац. Сакупљачу и дароватељима наша топла хвала! Добровољ ни прилози из Ф атн и це (срез Билећа) Ha бајрамском сијелу у вечер сакупио je повјереник Гајрета г. Тале Зилнћ Днн. 152.— добровољних прнлога, a дароваше гг. По Днн. 20.— : Ариф еф. Хајдаровић ; no Дин. 15.— : Хајдар Бајрамовић, Џемил Капетановић; Дии. 11.— : Мурат Перван; no Дин. 5.— : Ферхат Зилић, Смаил Зилнћ, Зејнил Бајрамовић, Авдо B e h o B n h , Ибро Бајрамовић, Џафер Овчина, Хасан Бајрамовић, Ћамил Перван, Мехо Перван, Омер Хоџић, Хашим Зелентуровић и Хаџо Бећовић, a остало no 1. дииар. П ри лози и з Гл авати чева (Коњ иц) Приликом клањава Бајрам-намаза у џамији у Главатичеву сакупилн су за Гајрет Ћемал Прохић, трговац, Хусо Чишо и Халил Кашић, тежаци, износ од 173 динара. — Хвали n живили! П рилози и з П ареовића (О строж ац) Приликом клањања Бајрама сакупио je г. Ибрахим Ковачевић, имаи из Пареовића, Дин. 181.— за Гајрет. П ри лози и з У р о ш е в ц а (Б а б у ш ) Повјереник Гајрета г. Мејаз Вејспловић пз општине Бабуш, ср. Неродимски, сакупно je за Гајрет Дпн. 142.— прилога, a дароваше; no Дин. 20.— : Јашар Вејсиловић; no Дин. 10.— : Черкли Реџеповић, Хасан Чекиновић, Реџеп Муслиовић, Селман Вејсиловић, a оотатак остали дароватељн. 113 �П рилози из ОзренЗ Ha првп даи Бајрама сакупно je код џамнје у Ракоnoj Нозп сскретпр одбора г. Ђпмпл Ћехпћ Дин. 252.— прилога за Гајрет. Р азн и добровољии прилоаи Посљедњпх дана приспјеше Гајрету слиједећи прилози; Повјеренпк Гајрета пз Устпколпне дозначио je Дин. 270.— Садик Садпковнћ, нар. љекар из Љубушког Дин. 115.— МЈеснн одбор Гајрета у Бугојну од сакупљене хране Дин. 1.300.— Ф. Куртовпћ из Бјелнмића (Кољпц) Дин. 305.— Грађани из Острожца Дин. 378.50 Мјесни одбор Гајрета у Жепчу Дпн. 75,— hu Мјесни одбор Гајрета у Шамцу Дизн. 12.— Г. Јакубег Фплиповић сакупио на сабирни арак у опћпграда Сарајева за забаву Гл. Одбора Дин. 850.— Остале Гајретове вијести Вијести из Тузле Женски Мјесни одбор у Тузли извјешћује да je гђица Вида Чубриловић, на пролазу кроз Тузлу одржала на 27. П. о. г. врло успјело предавање о просвјећиваљу жене у просторијама женске стручне школе. Гђицу Чубриловић поздравила je гђа Раифа Ножић, Taj­ nim a женског одбора. Предаваље je било заказано cauo за жен скнње, те je било многобројро цосјећено од стране жена без разлике вјере. У предавању je нарочито истакла потребу домаћинскпх школа у којима се жена спрема за сав посао, потребан свакој домаћици, a no потреби спромашнији свијет може лакше доћи до зараде. Ha апел гђице Чубриловнћ да се присутне удисују у домаћинске школе, побуђен je већи интерес међу женама, те их се до сада јавио^знатан број за домаћинске гаколе. Публика je помно саслугаала предавање гђице Чубриловнћ, те je no завршетку побрала буран аплауз. И овим уптем Женски одбор у Тузли најтоплије се захваљује гђици Чубриловић на одржаном предавању. најскорпје вријеме сазватП скуПштпну чланова и основатп Мјеспи одбор. Надаље повјереннк жвво радн на отворсн>у домаћипске школе у селу Шаторовнћнма, na се нада да he иста наскоро отпочсти са радом. Оспм тога ради na ширсњу идеје о задругарству, na je у тој корисној идејп доста уснио и већ до сада уписпо у задругу преко 80 тежака. В и јес ти из Љ уб и је (срез приједорски) Поставл.енн повјереник у Љубији г. Наил Башић почео je са уписпваљем чланова, те их je досада упнсао 41. Љубија je мало село, na je почетак тежак, али се попјереник нада, ако Бог да, да he се број чланова иовећатн. З а томболу je добпо Дпн. 400.— , јер je днсвно играло највпшс 15—18 карата, a почео je са играњем тек 10. дан Рамазана. Надал.с je сакуппо Дин. 120.— добровољних прилога и то први дан Бајраиа. Поздравне депеше П пздравне депеш е п ре тсје дн и ку Главног Одбора Гајрета Б а њ ал у н а: Гајретови раденицп и пријатељи читаве врбаске бановинс окупљени при Гајретовој велнкој забави и манифестацији у центру баповине, у Бањој Луци, поздрављају „»•војГлавип одбор п љсговог уваженог претсједника манифестујући своЈу љубав, оданост и захвалност Гајрету. — Претсједник инж. Салихагић. К упр е с: МуСлимапска Кираетхана у Купресу на главној годишњој скупштинн закључила je и прешла са читавом имовином и правилима у Мјссни одбор Гајрета у Купресу, и поздравља Ва«. — З а Мјесни одбор Гајрета претсједник; Сакиб Манџука. Вл а се н и ца: Приликом оснивања Гајретова одбора у Власеинци и претварања Муслимапске читаонице у Гадретову читаоиицу поздрављамо Вас, нашег претсједннка, националног борца и културног радннка, који je уложио све своје силе д а се муслимански свијет национално, економски и културно подигне, те Bau клпчемо: Живили. — Претсједннк Фаик Куртагић, инж. агрономије. Ви јести и з Јање П о здр авн е депеш е п ре тс је д н и ку Гл. Одбора и Гл. Одбору Тешко материјално стање муслимана у Јањи много je осјетио и Гајрет. Сва настојања поједпнпца д а се обнови рад за Гајрет остала су до недавно скоро незапажена, na je тек сада успјело г. Осману Грухоњићу, учптељу, да загрије неке чланове читаонице за Гајрет, те je до сада уписао 26 чланова за Гајрет a ради и на оснутку Мјесног одбора. К л a д a њ: Мјесни одбор са члановима и пријатељима 1’ајрета у Кладњу са своје забаве на 3. III. срдачно поздрављају свога вриједног предсједника, желећи му дуг живот na дику и понос свих нас. — Одбор. Читаоница Гајрет (бивша Југосл. Мусл. Читаоница) приредила je бајрамску забаву, од чијег прихода no споразуму једна трећина одређена je за Гајрет, која у obou случају износи Дин. 500.— . Уз припомоћ бијељинског одбора сакупл>ено je у Јањи око 20 центи кукуруза, који h e се ових дана уновчити и приход дозначити Главном Одбору. Вијести из Осове Повјереник Гајрета г. Абдулах Мулић, учитељ, прикупио je до сада преко 100 чланова за друштво, na намјерава у П р и ј е п о љ е : Чланови Гајрета окупљени у великом броју са прве Гајретове забаве сматрају за дужност да поздраве Главни одбор уверавајући Вас да je са овим Гајретовом напретку у нашсм срезу ударен јак темељ. — Одбор. Из се кре тар и ја та д р уш тв а Гајрет. Претсједник Главног одбора Гајрета госп. Др. Хасанбеговић добио je приликом прошлих бајрамских празника честитки од мпогобројних пријатеља и Гајретових радепнка. Немогавпш се сваком поједипои посебно захвалнти, овим нутем изражава свим тим пријатељима и Гајретовим раденицима најтоплију захвалност. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 114 �Čestitke PresvijetlomReis- ul-ulemi g. Čauševiću povodom imenovanja U uvodnom član ku ovo ga broja koji go v o ri o značenju im enovanja g. Č a u šcvića za P re svijc llo ga R cis-ul-iilem u K r a ­ ljevine Jugoslavije, napom en u li sm o da je to im enovanje iza­ zvalo ve lik o oduševljenje ko d sv ih m u slim a n a širo m eele K r a ­ ljevine i da je pozdravljeno sa hiljadam a čestitki. Ovdje po­ činjem o d onositi te čestitke u njihovom d oslovnom tekstu. To činimo, u prvom redu, ra d i toga da se očuva u cjelini izljev narodne blagodarnosti što je Njegovo V e ličanstvo K ra lj u rje­ šavanju ovoga najvažnijega pitanja islam ske vjere u o vim k r a ­ jevim a b io najsrećnije ruke, i zatim, stoga što g. Čauševića vežu sa Gajretom obostrane davno i tople simpatije. Gajret je uvjeren da će P ro svije tli R cis-iil-u lcm a i dalje gledati na rad Gajreta onako ka o i dosada i da će m u poklanjati svoju punu naklonost. P rv e t ri depeše su one kojim a se Prosvije tli g. R eis-ululem a zahvalio Njegovom V e liča nstvu Kralju^ Pred sjed n iku K rn lje v sk e V la d e i gospodinu M in istru Pravde. Njegovom V e lič a nstv u K ra lju Ju go sla vije A le k sa n d ru I. Beograd. Najtoplije zahvaljujem na V e lik o m Povjerenju iskazanom u m o m im enovanju R eis-U i-U le m o m Is la m sk e V je rsk e zajednice u Kralje vini. Nnstojaću da Isla m sku - V je rsk a zajednica ko ju po Z a ­ k o n u predstavljam i koja je po vjerskim p ro p isim a dužna po­ štivati sv og a V la d a ra steče jasne dokaze b plem enitim i dobrim nam jeram a V a še g Veličanstvu. U zdajući se u Sv evišnjeg A la h a i pomoć V a še g V e li­ čanstva i K ra lje vsk e V la d e p rim am to zvanje koje je skopi sa v e lik im i teškim zadatcima. R E I S - U L - U L E M A Č A U š E V IĆ . G o sp o din u Ž ivkoviću, M inistru Predsjedniku, Beograd Kos. D u b ic a Č estitam o V a m v iso k i i zasluženi položaj Reis-ul-ulem e K ra lje vin e Jugoslavije. Ž iv ili. Fo rta O sm an, še ria tski sudija J a k ić Ka sim , sudija Š e rić Ka sim , veterinar C erić A b du lahb e g, ekonom C e rić Om erbeg, trgovac D r. K a d ić M ustafa, lek ar L e lić Se vtić P ezić Š e rić Rifat Sa lih , grad ona če ln ik M ustafa, gru n to v n ič ar H a san Avtovac Is p re d m u slim a n a A vto vc a najsrdačnije čestitamo v iso k i položaj za d obro cijelog m u slim a n sk o g naroda. D ža m ijsk i odbor. Bos. K r u p a K a o V a š isk re n i prijatelj najsrdačnije V a m čestitam V a še v iso k o od likovanje i poverenje koje ste d o b ili sa najvećeg niesta želeći V a m ujedno da provedete sretno nastupajuće mub a rek dane. M eh m ed \ Mesić. U sh iće n i v a š im postavljanjem za vje rsk o g v o đ u i p re d ­ sta vn ika M u slim a n a cijele naše K ra lje vin e že lim o V a m d obar uspjeh u V a še m teškom ra d u i najsrdačnije čestitamo. A h m e d Redžebe^ić, tajnik H a sa n Sm ajlović, m u d e ris ša b a n Hodšić, m uderis. Novi Postavljanjem V a s n a položaj isla m sk o g p oglavice Ju g o ­ Najsrdačnije zahvaljujem na V a še m isk re n o m ra d u o m o m im enovanju R eis-U l-U le m o m Isla m sk e V je rsk e Zajednice u K ra lje vin i. G o jim čvrstu nadu da će m e K n a ljev ska V la d a slavije srd a čno te b rik č in im o u je dn o i litre Bajram . M. se la m za va k u fsk o povjerenstvo: H . Kapetanović. potpom agati u m om ra d u za ugled D rž a ve i dobro Isla m sko V je rsk e Zajednice. U to im e pozdravljam V a s kao najvišeg B a n ja L u k a su rad n ik a Njegova V e ličanstva za d obro D rža ve i naroda. R E I S - U L - U L E M A • Č A U Š E V IĆ . Is k re n o se veseleći n ajsrdačnije čestitam v iso k o povje­ renje Njegova V e lič a n stv a K ra lja ko ji V a šim im enovanjem po­ ga đ a raspoloženje o g ro m n e većin e ligencije. m u slim an a, n aročito inte­ G o sp o din u D o k to ru Srškić u, M in istru Pravde, Beograd. Najsrdačnije zahvaljujem na V a šo j depeši s kojom m i javljate da je Njegovo V e ličanstvo blagoizvolilo potpisati u kaz o m om im enovanju R eis-U l-U le m o m Is la m sk e V je rsk e Z a ­ jednice u K ra lje v in i Ju go sla viji ka o i na V a šo j čestitci i l i ­ jepim željama čije će ostvarenje o visiti i o V a šo j daljnjoj na­ klo n o sti prem a meni. Su lja ga Salihagić. T u zla O du ševlje n u ka z o m N je go vo g V e lič a n stv a sa ko jim V a s je p o sta vio za V r h o v n o g vje rsk o g p o glavic u M u slim a n a K r a ­ lje vine Ju g o sla v ije hitam da V a m izrazim moje najtoplije če­ stitke sa željom d a V a s Sv em o guć i um urom . R E IS - U L -U L E M A Č A U Š E V IĆ . p o d a ri d u g im i srećnim M a h su s se lam : L utfo Sijerčić, grad o n a če ln ik i trgovac Ze nica M u slim a n e grad a i sreza zeničkog zahvatio je v a l sreće i veselja je r se časte za v iso k o im enovanje položiti isk re n e čestitke p re d lice V a še presvijetlo, gosp od ine Č auševiću, i mole G račan ica Svem o guće ga da V a s p o zivi m n o go go d in a za d iku, p o no s i sp a s s v ih m u slim an a širo m ljubljene n am otadžbine. Z a v a k u fsk o povjerenstvo: Se rd a re vić A b d u la h i Z u k ić F u a d izvolite p rim iti n a še srdačne čestitke. Ž iv io ! P rig o d o m isk a z a n o g p re v išn je g povjerenja ko d V a še g zaslu žen o g im e n ov a nja vje rskim p o glavic o m sv ih M uslim ana Im a m i m atičari: F a z lić D julem an, G račanica; O m eragić V iše g ra d V ije st V a š e g im enovanja vjerskim po glavico m m uslim ana Id ris , B rije sn ic a ; B a b ić Sulejm an, Kloko tn ica ; B a š ić Ib ra h im , Sjen in a; Deve šić M ehm ed, L u k a v ic a ; F azlić Hazim , m ile n am K ra lje vin e prim ljena je ovdje sa najvećom radošću pa V a m u to im e srd a čno teb rik čin im sa željom da V a s ovo M a le šić ; D izd a re v ić A b du lah, Soko l; M u š ić H u se in , D o b oro vci; V ik a lo zasluženo dostojanstvo pun o go d in a k it ilo bude. H adž: H a lilo v ić K a d ija Sm a il, S ln d n a ; bunović. F e rizov ić Omer, Ba- 115 �GradaČuć S a ve lik im K re še v o veseljem čestitam n o vo v iso k o im e n ov a nje.. ^ Živio. Č estita ve lik i položaj lju bi svetu desnicu. D a u t /Karam ehm edović, M uftić. Zagre b N ajsrdačnije čestita B a jra m k a o i im e n ovanje za č in o v n ik vr­ h o vn o g v je rsk o g p oglavicu. O da ni V a m G alovac. Avtovac O duševljeni V a š im postavljanjem n a v e lik i položaj za d obro m u slim a n sk o g n a ro d a najsrdačnije čestitam o želeći i suda. O m e r M ahić, F e ta h Kru p ić . V iso k o Im e n o va n je v je rs k im gla va ro m m u slim an a čestitam. M u lo Kazić. moleći se B o g u za V a š dugti život i zdravlje. B o s. K r u p a M je sn i o d bo r Gajreta. V a š e zaslu žen o i dostojno postavljanje n a v iso k i položaj Gradačac S a najvećim zadovoljstvom V a m čestitam o p o n o vn o im e * čestita novanje za R e isa u K ra lje v in i Jugoslaviji. Im a m i : Z e n ic a Im a m a t Bos. K ru p a . Topčagić, Dajić, Dž-inl-ođž'ić. Sk o plje M n o g o o b ra d o va n za V a še zaslu žen o p o stavljanje če­ stitam V a m n o v i položaj v e rsk o g p o gla va ra K ra lje v in e J u g o ­ slavije. B e ć ir E m in industrijalrm . Skoplje D a ju ći izraza našoj ra d o sti što se isla m s k a zajednica u našoj K ra lje v in i može p odičiti d a je d o b ila za s v o g v e rsk o g p o glavic u lice V a š ih sp o so b no sti i k u ltu re n ita m o d a V a m če­ stitam o n a toj novoj časti i m o lim o Svevišn je g A la h a d a V a s p o živi za do bro b it n a še zajednice,' n a še g lju b lje n o g K r alja i Otadžbine. F e v z i H a m zić, a d v o k a t i/ k m e t opšt. . ,\yist*fa ćatović, d ire k to r banke. Željno čekano im enovanje V a š e za v e rsk o g p o g la v ic u do­ čekasm o pa srd a čno kliče m o da ž iv i n o v i v e r s k i p o g la v ic a na d ik u i p onos Ju g o slo v e n s k ih .M uslim ana i m ile Ju go sla vije . M u s llih a n i N ik š ič k i p o drž. im a m u O d src a čestitam o zasluženo im enovanje kliču ć i da V a s A lla h m n o go g o d in a p o živi n a d ik u i p ono s sv iju nas. D u la g a Zu kić , Sa l.h Zadić, M ujaga Karah asan o vić. L iv h o {fa ša želja i o ček iva nje isp u n ila se V a š im im enovanjem za v rh o v n o g R e is-u l-u le m u ovom zgodom izvolite p rim iti naj­ srd a č nije čestitke. M ustafa E ju b Latifić. K re še v o P o tp isa n i čestitaju V a šo j p resvijetlosti sretne b ajram ske p ra z n ik e B a jra m m u b a re k o lsu m da V a s S v e v išn ji p o živi m nogo go d in a. A s il Cizm ić, Ib ra h im Bejtić, Sk o p lja k lb ra h im , L is o v a c Sulejm an. Z e n ic a N ikšie H a m id u še ria tsk o g Bos. K r u p a Č estitam o na še m d ičn o m K r a j iš n ik u n a viso k o j pažnji n a še g v e lik o g K r a lja da ste p ostavljeni za v rh o v n o g g la va ra isla m s k e zajednice n e k a V a s svem o gući A la h zd ravljem nadari. U Č la n o v i sa v eza i b o le sn ičk e b lagajne zva n ičn ika d ržavn ih u re d a za B o s n u i H e rc e g o v in u V a m a naše m v jerskom p oglavic i čestitam o v iso k o im e n ov a nje i že lim o V a m sre ću i zdravlje n a d ik u i p o n o s sv ij u nas. Is la m b e g o v ić Edh e m , O sm a n a g ić A h m ed, O m e ragić H am dija, Baiać Ju su f, K u rt o v ić u Bos. K r u p a S a zn a v ši za V a š e v iso k o i zaslu žen o im e n ov a nje k a o p o ­ glavice isla m sk e zajednice K ra lje v in e J u g o sla v ije in i k a o s in o v i ponosne K ra jin e p o no sn i sm o i ve se li dp ta k v o m esto zauzim ate K u p r e š a k M u h are m , H re lja Ah m e d , T e rz ić šu k r u j a , K afeđ ić E m in . Bos. K r u p a V i kao k ra j išk i s in te u istin s k o m o d uševlje n ju i ve se lju če­ stitajući V a m n a ta ko viso k o m o d lik o v a n ju i p o v e re n ju a koje R a d u ju ć i se V a še m zaslu žen om i dostojnom postavljanju za R e is-u l-u le m u cijele n a še K ra lje v in e Ju go sla vije čestitamo i o d B o g a iščem O d a V a s p o živi jo š m n o g o g o d in a n a d ik u i V a m je sa najvećeg m esta od n a še ga lju blje no g K r a lja A l e k ­ san d ra I. u kazan o i p overe n o p o zd ra vlja m o V a s sa željom da p o n o s n a s K r a j iš n ik a i cijelog ju g o sla ve n sk o g islam ijeta blag o d a rim o N je go vo m V e lič a n s tv u K r a lju ra d i o vo ga akta visok e V a m S v e v iš n ji B o g p o d a ri d u g živo t i da n a ša bra ća M u s lim a n i a naročito K ra jiš n ic i b u d u p o n o sn i što je ta ko v iso k o o d lik o ­ vanje zadesilo čoveka koji g a i zaslužuje. u v iđ a v n o s ti. Ž ivio . B ra ć a A la g a Pašaliić i sin o vi, F e jzu lah C avkić, D i d O sm an, A z iz Hulkić. M a h m u i P etrović. Ezić, H a d ži A v d o A lagić, H a fiz M u ­ stafa H asan ović, A h m e d Pašalić. Fojn ica O du ševlje n i V a š im im e n o v a n je m u z srd a č n u čestitku m olim o d ra go g B o g a da V a s jo š p u n o g o d in a u zd ra vlju i za­ dovoljstvu cdrži. M usta jb ego vić , še rija tsk i sudija Sa lih a g ić D e rv iš, im a m matičar. Z e n ic a V i s o k o im e n ov a nje n a m je n a d a u b olju bud u ćn ost isla m ­ sk o g m ille ta i ž e lim o V a m m n o go sreće i o d srca kliče m o da V a s B o g m n o g o g o d in a p o živi. Is p re d im am a i m u slim a n a sreza Prijepolje M no g o ra d o sti i sreće sa n ajve ć im p oštovanjem čestitam o V a m n o vo im e n ova nje koje V a m je dato sa n a jv iše g m esta i želim o V a m sv a k i u sp e h n a sre ću i n a p re d a k s v ih M u s lim a n a Kralje vine J u g o sla v ije d a B o g p o živi Nj. V . K r a lja A le k sa n d r a I. i K ra lje v sk u V l a d u i P etra Z iv k o v ić a u to im e d a V a s d ra g i A la h d u go i d u g o p o živi u im e građ an stva. B e ć ir H . H a sa n ović. Im a m o v ić ze ničkog: R a šid , C e rim o v ić Omer, Sp a h ić O sm an. P rijep o lje D ru št v o G ajret p u n o ra d o sti i sreće sa ve šću V a š e g im e ­ n o va n ja za v rh o v n o g p o gla vic u M u s lim a n a ćele n a še m ile Ju ­ g o sla vije čestita V a m n o v i p oložaj sa p u n im u ve ren je m da ćete Is la m u d o p rin e ti m n o go k o ris ti i sreće. (Nastaviće se). Predsednik: Omer Bašović. �M ed. U niv. Dr. SVAKI MUSLIMAN -тева da kupujs lir a SAMO G A JR E T O V sp e c ija lista zu b n i lije čn ik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne ■м C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t" 00OOOOOOO©OOOOOOOOOOOOOOOOOOOQO0OOOOOO0 0 Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo Hamdija Kopčić može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Sarajevo, Strosmajercva — Telefon 619 «■ j preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala išujte u „GAIRETU” 0OOOOOOOOOOOOOGOOGOOO M ilu штампариза : ИЗРАђУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАМПАРСИЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ ' С Л АГАЂ М С Т Р О ЈЕВ И СТЕРЕОТНПИЈА ротацизни CTPcj cimkogisafija: IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: ^ POVEZUJE KNJIGE 00 �Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B a n k a se b a v i s v im u b a n k o v n u s t r u k u s p a d a ju ć im p o slo v im a . O v la š t e n a je ^a .tr§ ® y ®.a v a lu t a m a i d e v iz a m a . Z a v o d je t a k o đ e r i p u p il a m o sig u ra n . O sn iv a , o rg a n iz u j e i r u k o v o d i k re d it n e i p r iv r e d n e u sta n o v e . O s n i v a i p o d u p ir e r a z n e k u lt u r n e i h u m a n it a r n e u st a n o v e , a.n|®1 Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . • ” * S v e d o z n a k e u d o m o v in i i i n o s t r a n s t v u o b a v lj a B a n k a G a jr e t n a j b r ž e i n a jk u la n t n ije . U lo š k e u k a m a ć u je n a j p o v o lj n ij e i is p la ć u j e ist e u s v a k o d o b a l!lllllllllllll!IIIIIIIIIIIIIIinU!lllllllllllllllllllllll;illlllllll!ll|||||||||:il||||||||t|||||||||||i|||||| Bosansisa Industrijalna i j Dr. Omer Bahtijarević Trpala Вапћа d. tf. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena'dionička glavnica I D in 20,000.000-- _ t, Rezervni fond N * I dugogodišnji liječnik Drž. I Bolnice, operater i spe- | cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice r D in t 7,500-000Prima u lo š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a jp o v o ljn ije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 -3 [ p o s lije p odne Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 Filijale: , u Aleksandrovoj ulici br. 45 Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split | Д ПГП 1 I.LH3L-4 Л- И 1 I ir г х з о 1 p J I Hi i* • ........................................................ i.................................. općine grada Sarajeva н Temeljna glavnica 40.000.000'- Dinara :: 1} Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Ja Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. 1 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4f6abf5110308b7a7e27cb3cf9004a1e.pdf 8b0b7bd39ea6a2e752bc92a02d758e31 PDF Text Text ЛИСГ Х Ш Т Л .4Ш1ТВЛ SA KVATVPNC И ШН6МСКЛ TTC4H3Ali>t MVUMMAMA С А Д Р Ж A Ј: Хасиб-бег Имамовик: Муслиманн, Гајрет и Држ ава Инж. Суљага Салихагик: 0 Гајрету и раду за Гајрет ! • i i. I , C.: T. Г. Масарик К Њ И Ж Е В Н И П РИ Л О Г Хамза Х ум о: Руб&лје X . Кикић: Бећарова родица ЈаЈЦХ- У Лвтовцу, у Гацку, у Челићу, у Гра чаници, у .Козарцу, у Власеници, у Чапљини Забава у корист културних друштава у Срп Шпоиници. Ж енски мевлуд у Требињу, Мсв луд Женског одбора Гајрета у Стоцу. Гајретов- муцлудп-шерпф у Пријепољу, Бајрамско сијело у Тузли, Женско Гајретово сијело у Прњавору. Рад на проширењу Гајретова организације: Осннвањс Гајретова одбора у Лукавици, Новоосновани жепски мјеспн одбор Гајрета у Дервенти, Осиивање мјесног одбора у МодјЈичу, Попуна мјесног одбора у Купресу, Нокљижевни конкурс »Јадранске страже« _ ви повјереници Гајрета: у Рожају, у БјелиПОПУЛАРНА СТРАНА мићу, у Подгорици, у Матејићу, у СребреХајрудин Ђурић: Соколство Meby иама. нику. Хамдија Мулик: Ж ивите у миру и љубави. — Гајретови течајеви за неписмене: Гајретов Кратак историски преглед наше отаџбине. — аналфабегски течај у Тур. Јањарима, у СреШ укр ија Панџо: Прст судбине. — Севдалннбренику, Три аналфабетска течаја у Гор. ке: Нешто ми се бунар вода мухи, Три сам ^ Рахићу. дана, Љ уб у кара, Бејтуране. Тихо вјетар, ПоНови добротвори и утемаљачи: Даљњн дне учи, Moj дилбере. — Мудре ријечи. — . добротвори и утемељачи у Озрену, у Козарцу, Крајници. У ш инут коњ. у Тузлн, у Сјеници, у Бужнму, у Котор ВаПРИВРЕД А рошу, у Сарајеву, у Власеницн, у Требињу, Инж. Шериф Бубић: Предавања о задругарУ Прнједору. ству за сеоску омладину Добровољни прилози у корист Гајрвта: Х а и и д Диздар: Кршина ступа Биљешке: Нови гип народне омладине, Трећи ВЕЛ И К Е ГАЈРЕТОВЕ У БАЊ ОЈ Л УЦИ М АНИФ ЕСТАЦ ИЈЕ ГАЈРЕТОВ ГЛ АСНИ К Прнлог г. М. Маунића, Добровољн1Г прилози из Чапљине, из Љубушког, из Бос. Отоке, из Брчког, из Сјенице, из Котор Вароша, из Пријеиоља, из Зенице, Разни доброћољни прилози. Остала Гајретове вијести; Пред подизањем споиеника арадским мучепицима, Продаја Гајретова цигарпапира, Убирање и дозначивање новца Главном одбору, Објављиваље друштвених акција н приредаба. Окружницв Главног одбора, »Гајретов дан«, Вндно ношење Гајретових значака, Поздравна депнша претсједнику Гајрета, Исправак, Пресвлио на ахирет. — Илустрације. Гајретове приредбе: Велика Гајретова забава у Бијељинн, Гајретова забава у Бос. Петровцу, у Кључу, у Варешу, у Брчком, у Честитне Пресвијетлом Рвис-ул-Улами, r. ЧаушевиНу, ловодом именовања. Величанствена Гајретова забава, Манифестацијв Гајретових радника Врбаске бановине, Приспеле поздравне 1депеше, Реферат г. Наима Ћејвана; »Просвјетне прилике међу муслиманима Врбаске бановине«, Реферат г. Узеира Бисвра: »Гајретова улога око унапређења пољопривреде«, Реферат г. Баћира Галијашевика: »Земљорадничко задругарство и муслимани«, Посјета делегата г. Бану, Резолуција делегата мјесних одбора и повјереннка Гајрета Врбаске бановине. САРАЈЕВО 1930. 1. APRIL Уређу|е: Х а м з а Х у м о • t* БРОЈ 7. �OSlašulfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji ćasopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih ргеplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. I« ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotski! i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва sa културво н економско подизање муслимана, взлазв 1. в 16. сваког месеца, a цена му ]е sa вашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко гранвце 200 двнара. Hana добввају лвст у пола цеве код Главвог Одбора влв вод управа Гајретоввх конвиката. ПоЈеднни број стојв 5 дивара. Директор Х ам ид К уни* Уредввк Х а м за Х ум о Власвнв друвггво „ГаЈрет". — Главвв в одговорвв уредввк: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босавска Попгга* одговара Јосип Енгл. �a TJi> з v t r Хасиб-бег Имамовић Муслимани, Гајрет u Држава*) Кад je ријеч о држави, онда треба уочиги два важна фактора, наиме природни (биолошки) и духовни (културни). У први спадају сви о.ни етничкц (нарбдни) појави, који су се тијеком времена јавили у једном народу било у раду, начину жш*ота,1било у социјал' ним формацијама или у разним обичајима, навикама, као манифестацијама духа. Сви овД појави могу се окупити под једним обиљежјем биолошких манифестација једнога народа, везаних и проузрокованих уз географске, кдиматске, теренске и расне прилике у којима живи један народ- Овдје je човјек као и читава народна заједница продукт самих материјалних прилика, у војима се живот формирао, у којима се он увијек, na и данас, покреће, очитује и развија. Из ових сирових биолошких појава развија се, у свим крајевима и у, свим етничким скупинама живот, какав je, да кажемо, судбином одређен, било да je ријеч о његовим материјалним компонентама, било да je у извјесним облидима чистог духовног живота (обичаји, игре, пословиде, вјера, поезија и друго). У други фактор, културни, долази све оно, што један народ на основу искуства, na основу самога живота, почиње да духовно ствара. Ту свакако долазе у обоир разне друштвене манифестације, материјално и економско снажење, удсшавање виших облика душевног живота, и на крају, органско јачање Дјелине. Све би се аво mo­ m o потчшгати под појам органнзованог државног живота, што значи, да je држава сама no себи свакако један виши ступањ самог лриродног живота. Ово je било потребно рећи, наиме о овим двама факторима, да се може лакше схватити сами проблем, о коме je овдје ријеч, наиме о муслиманима, као фактору наше државе Краљевине Југославије. Макар да су ова два фактора бжни елсменти сваке *) Реферат ииж. г. Хасиббега Имамовића na Гајретовој конфсренцији у Г>ан.а Луци, 9. марта 1930. г. етнпчке и социјолошке заједнице, код нас они имаЈУ своју нарочиту важност и политичку и културну. Јер, признатТГ' морамо, да су често чињене велике заблуде о муслиманима као државном фактору. To нарочито у прошлости. Пшребно je, да се ти разно етичкл и политичко-културни, или социјално политички елементи доведу на праву мјеру, и да се једном о муслиманима отпочне мислити као о активном и креативном државном и културном фактору у нашој домовиниСве оно, што смо укратко навели у ознаки npвог фактора, показују муслимани живо и сирово у обилним варијадијама, у којима се нарочито манифестује њихова припадност овим крајевима, које су наши прадједови давно населили. Њихова приврженост овој груди земље, заједно са овим етничкнм обиљежјима, које ни за длаку није могла отуђитн оријентална култура, коју су они примали са Исламом, доказује, како je кроз вијекове ово битно расно, маркирано географски, и сирово билошко оста.чо трајно као један врло важан фактор у њиховом животу. Домовина je увијек била најближа срцу, na макар да о њој није понекад ни било правог схватања. Припадност народу схватала се кроз вијекове као једна основна етичка и социјална нит, која je нашла овојих ванредних облика у породичном и друштвеном животу, у социјалним творевинама и у заиога ријетким поетичним духовним изражајима. Све je то доказ, да смо ми муслимани у овим крајевима увијек били материјално и духовно продуктивни, и да нам je ова земља, наша домовииа, била извор свих биолошких, социјалних и културних побуда. И макар да смо се од наше остале браће разликовали вјером, која je у прошлости код свих народа била највећа социјална дистинкција (и разлика), ми смо кроз ове домаће сокове, кроз овај органски живот, увијек чували усрдне везе са цјелином било у језику, у обичајима, у навикама, би- 117 �Л6 у социјалној и културној толеранцији. Заиста, наша je историја, уза све болне недаће што су их туђини допосили међу нас, пуна доказа и докумената наше уаајамности, друштвене и духовне близине, са свима, који су расно заједпо с нама. Ево, на овом биолошком и етничком принципу, који je био movens историјског живота муслимана, јављала се je и стално била активна форма народног живота, која je главни, како биолошки, тако и хотимице организовани (државни) духовни покретач (конструктивни фактор). Ми смо кроз сву прошлост као дио нашег народа показивали активитет у тој форми; она je била духовна и социјална призма кроз коју се очитовао сав наш живот. Ове то доказује, да ми, no овом што јесмо, пгго имамо, што je у нама природно и кулггурно, већ само no себи уносимо у садањи наш државни живот ове позитивне одлике једног конструктивног фактора, да смо социјално и државно органшаторски диспонирани. Краљевина Југославија, qa својом народном Династијом и са нашим витешким.Краљем на челу, за муслимане je ре^лно национа01ан чин. Ha основу свега овога, што смо у пбчеатсу рекли, ова-ј-је чин једна емоционална маншрестација, органска и духовна радост, јер се-ми-данас, као мало кад^налазимо у једном дрекавном организму, који нас локреКе на слободан и продуктиван живот, и који нам даје највише лршлике, да манифестујемо oso? што je у нас расно јако, цлгго има своју јаку социјалну и националну боју-' И зато, када ми изражавамо наша осјећања за нашу државу, када манифестирамо нашу вољу за њезиру снагу и напредак, за њезино отваралачко и моћно јединство, ми не чинимо никакав политички привидан акт, него, напротив, ми дајемо духовни и морални печат нашој вјечној народној вољи, потеклој из свеукупног народног организма, и нрикованој на овој драгој и лијепој груди земље, божијем дару. Нама муслиманима je данас главна задаћа да све ово позитивно расно, национално и државно код нас муслимана, дође до свог духовног изражаја, до једне свјесне изражајне форме, у којој ће васпитање и образовање челичити и јачати оно, шго je дао живот, и у којој ће готово дјело оплемењивати све оно вјечно, што je у нашем срцу дано. Утоме je велики значај просвјетног и кулггурног рада нашег Гајрета, a такођер и свих друштвених и националпих установа, које na еличан начин врше овај важни посао. Ми морамо сваком нриликом помагати овај рад, узгајати нарочито наш подмладак у духу наше нације и формирати активну и продуктивну вољу нашег човјека. Позитивни инстинкти морају постати свјесни покретачи. Љубав за ову земл>у мора лостати наша борбсна заогава, наш духовни и метални мач. Кратко, наша земља на којој смо се родили, наш народ по коме имамо све услове жииота, морају постати снажна Краљевина, захвална и одана земља своме великом имену и своме витешком Владару. Одајући велику важносг овом однооу између муслимана и наше државе, дакле једном дијелу. нашег народа, који са осталом браћом има ^рве. битно народно заједничко, са народном државном репрезентацијом, радостан сам што могу констатовати, да се од стране свих позваних показује ^много схватања за наш шхшжај и за нашу улогу. За мене je угодна консдатација да се у водећим круговима наше државе стално потврђује потребно разумијевање према нама, да нам се чине могућности и даје довољно доказа, да смо потпуно једнакоправни са свима осталим, и да имамо право, чак и дужност, да сарађујемо на свим мјестима за добро и величину наше државе. A ми друго и не тражимо. Ова радоот над овом констатацијом појмљива je и оправдана на основи свега онога, што сам река о нама као расној и нацизиалиој цјелини, о нама као социјалном и културном фактору. И сада, када то све битно народно постаје свјесна воља и наше државне снаге, напшх водећих кругова, ми можемо да будемо задовољни, и да наставимо наш национални и културни рад- Све наше мисли, ова наша дјела требају биги посвећепа нашој народној цјелини, нашој државној конструкцији, нашој великој Краљевини Југославији. Ми имамо све услове, да будемо. конструктиван државни и национални фактор. Ha нама je, да тс услове учинимо покретним снагама, да их слијсмо са осталим продуктивним елементима, и да у једном синтетичном народном и државном папору цементирамо величину наше државе, наше иације и наше иародне Династије. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност �Инж. Суљага Салихагнћ 0 Гајрету u раду за Гајреш*) Само се тако може разумјети, да босанско-херKao што сам на иочетку опоменуо, Гајрету je положен темељ 20. фебруара 1903. To je било по- деговачки муслимани нису хтјели да дају своју слије 25 година, од како je Аустро-Угарска против дјецу на науке не само у западној Европи, него расположења огромнога дијела народа Босне и Хер- ни код своје куће, пред својим тако рекућ прагоцеговине a нарочито његова муслиманског дијела, вима. И тако смо имали прилике да видимо једну који их je дочекао на нож и на пушку, окупирала парадоксну појаву у нашем васшггању, гдје наши ове дивне наше земље. 25 година муслимани Босне најистакнутији људи шаљу своју дјецу на науке у и Херцеговине су чекали, када ће неком вишом си- Цариград, » да им се не покваре« — док сами Цалом нестати аустријске влаоти из Б. и X., јер нису риграђани шаљу добар дио своје интелигенције no могли никако вјеровати, да ће Аустро-Угарска стал- Европи na науке и тако та наша генерација добива но остати у овим крајевима. Али када се je tra илу- европску науку преко Дариграда индиректно, мјезија у једном дијелу муслиманске интелигенције сто да се директно њом користи. почела губити, када je било јасно, да Аустро-УгарКада je. у години 1903. покренут Гајрет, било ска не мисли тако олахко напуштати ове земље, ка- je много најурледнијих људи међу нама, који су да се je видјело да окупалорске власти својом про- бцли не само скептици, него и антигајретски расвјетном политиком настоје само да створе један сполбжени. To су били највише људи присташе кадар интелигендије и морално и материјално д владиног аушро-окупаторског режима. њој овисном — онда je никла идеја, да ср оснује Али je било и људи, који су свом љубављу и једно потпорно друштво, крје ће се наћи у помоћи свим жаром својих срдаца и душа пригрлили Гајнароду, na je у ггу оврху упућен апел, на све виђе- рет и његову идеологију. пису то били само интеније људе тога времена, са п о г а ј р е т и т е , na да^ 'лигенција, него су то биле шта више и неке свјесне помогну нашу школску омладину, наррчдто сиро- хоџе. Ha питање мндгих скептичара, да ли нам тремашнију. Тако je лрије 27 1$дина настао наш Гај- ба Гајрет и наука, одговара тадањи ггузлански муфрет- Његовим првим предсједником био je наш тада -т а ја са хадисом: »Будите дјеца времена, a не њепрви књижевник г. Сафвет бег Башагић — кодему гови очеви!« Гајрегг дугује свој опстан&к, што признају и цијене Четири године no оонутку Гајрета, његова идесви Гајретови раденици. Ш 1! 1! љегова историјска улога продире тако снажно Постанак Гајрета пада у доба, када се je код у широке народне масе, да године 1907. Егзекутивнас била развила најжешћа борба, која je носила ни одбор гтадање муслиманске народне и оповицифирму вјерско-просвјетну. Не може се рећи, да су оне организације, у којој je било окупљено 99% покретачи Гајрета били баш присгаше те борбе, али свих муслимана Босне и Херцеговине јуриша на они нису били ни њени лродивници. Правл против- Гајрет и прима га потпуно у своју власт*- Аустроници тога нашег великог покрета били су шта ви- Угарска управа преко неких својих плаћеника кушала je да учини отпор и да Гајрет добије у својс ше и противници оснивања Гајрета. Неоспорна je чињеница, да муслимани у Босни руке — али без успјеха. Егзекутивни одбор, који je и Херцеговини нису били склони западној европ- тада на челу са својим великим вођом рахм. Алиској просвјети. Не само зато, што je у просвјеггној бегом Фирдуоом, који je био тада апсолутни госпополитици коју je сервирала окупаторска удрава дар свих муслиманских маса у Босни и Херцегобило много којешта, што je вријеђало њихове нај- вини, преузео je пскгпуно Гајрет у народне опозиосјетљивије вјерске традиције него ни уопште зато, ционе руке. За пословођу Гајрета долази тада наш велики што je то западна култура и западна просвјета. Мрл«ња између истока и запада и надмоћност, коју и заслужни књижевник и надионални радник Осje у последње доба добио хришћански запад према ман 'Бикић. Осман даје Гајрету прави његов нациоисламском истоку, била je највећа запрека да му- нални правац и његову идеологију. У години 1912. заклапа своје уморне очи, у слимани у Б. и X., чија je приврженоса Исламу и Истоку опште позната — приме културу, која им најбољем цвату свога напона и рада, рахм. Осман. долази са запада. »Ех oriente lux!« {свјетло, т. ј. кул- Али дух, којим je Осман надахнуо Гајрет живи и тура долази с истока) није нашао ни у самом Ца- даље. Послије Османа преузима улогу пословође и риграду 1голико одушевљених поборника и пристаглавног секретара Авдо Сумбул, који са неколико ша као што код нас у Босни и Хердеговини. омладинаца Гајретове српске националне идеоло*) Реферат г. Инж. Суљаге Салихагића на Гајретовј конгијо наставља рад рахм. Османа 'Бикића. Али na фсренцијн у Баљалуци, 9. марта 1930. г. 119 �почетку кобног свјетског рата, аусгријске власти бацају у арадске зиндане и Авду и његове другове, Бсхџета Мутевелића, Хамида Сврзу и Мехмеда Зилџића. Авдо и Бохџет остгављају своје кости у Араду a Сврзо умире на посљедицама арадских казамата у ослобођеној отаџбини, три године послије ослобођеља. Али Главни Одбор Гајрета није пропустио, да изврши своју велику дужност према Гајретовим патеницима рахм. Авди и Бехџепу и љихове су кости приликом прославе 25 годишњице опстанка друштва Гајрет, уз највеће почасти и признање пренеоене и предане у ону земљицу сарајевску, из које су никли, за коју су радили, страдали и жртвовали се. Гајротов рад, који je разумљиво ауотро-угарска управа за вријеМе рата била посве угушила, добива свога великог елана и полета иза ослобођења. Ha истим оним рушевинама, лод којима су покопани рахм. Осман Ђикић и Авдо Сумбул, диже се бтара застава Гајретова која сада лепрша још милије, још веселије и око које смо се заставе и ми овдје“.окулили у овој нашој шехер Бањој Луци- ■ Сви одлучујући фактори у нашој ослобођеној отаџбини a нарочнгго наш узвицгсни Краљ, као што и Његова Краљевска Влада, признају заслуге Гајрета, одају му призиање и свесрдно га помажу. Наш велики државшгк покрјни Никола Пашић, помагао je нарочитссРајрет, na га je Гајрет у знак те велике помоћи уврстао у ред својих легатора. Али нарочиту помоћ, пажњу и бригу поклања Гајрету Владала^Г, Њ. Ц. Краљ Александар I. Тек што je стешНГ^вога прваг сина, Овога насљодпика на Пријостољу Карађорђевића, још као нејако дјетешце, поставво Га je за Протектора друштва Гајрет. Под овом моћном зашггитом и окриљем, Гајрст корача великим и гигантским корацима. Управа Гајрета васпитава преко 700 наше сиромашне дјецо и троши годишње око 2,000.000 динара на’ културно и економско подизање муслиманске сиротис омладине no школама и занатима. Гајрет диже noве домове, n a je тако ове године подигао и наш бањалучки дом — конвикт, a недавно je огворио и велики шегртски дом у Сарајеву. Али не само да Гајрет добива своју помоћ одозго, он ту помоћ и снагу добива све више и више и одоздо — из народа. Већ сама ова наша манифестацнја, гдје се je на један скроман позив од стране овсга одбора окупила ова елита босанске Крајине то je најбољи доказ, како je Гајрет ухватио гаироког корјена у самоме народу. Па и сами извјештај, који je објслоданио Главпи Одбор Гајрета у Сарајеву о концу године, дока3УЈе У цифрама, да су приходи Гајротови од страно народа сс иодвостручили, у прошлом семостру, према прилозима из лањске године. Да оу иасталс onmto иовол.пе п]»илике ва Гај- 120 рет и за рад око Гајрета, много je допринијела A атмосфера отворена епохалним актом Њ . В. Краља од G јануара np. г. Политичке трзавице, којима je Гајрет био неирестано изложен, престале су. Многи Гајретови раденици, запали можда и нехотице у политички вргглог — нашли су се послије 6. јануара опет на једпом куд и камо љепшем и плоднијем дослу около рада на културном и економском дизању омладане. Други наши јавни раденици, којима je одузета стерилна и највише неплодна политичка база рада, претворили су своја настојања у правцу рада за народ — рада за Гајреи. Па и наша шехер Бања Лука, која je изгледала као скроз антигајретска може се рећи да je претворена у Гајретову кулу. Јер нема ни година дана, када смо на сто мука ударали да можемо одржати cg, 50 чланова једну сједницу за избор одбора — данас Бања Лука броји около 400 својих члановаБањ а Лука приређује и ову манифестацију, која je послије прославе 25 годишњице Гајрета у Сарајеву лео^порно најзамашнија слаша Гајретова, од как.о исти постоји. Ha нама je браћо и пријатељи, Гајретови мали и велики раденици, да наставимо и да умножимо и повећамо свој рад и своје настојање около процвата, напрехка и развитка нашег Гајрета. Наш je лут одређен и јасан. Њега показује свјетло име Гајретово, и његова сјајна идеологија. Њега, иоказују Гајретове традиције, које je поставио један добар дио Гајретових раденика — a нарочито његов и наш Осман Ђикић. Ми Гајретови раденици, нарочито ми из ове иаше Врбаске заправо Крајишке Бановине треба да се данас овдје видимо, један другоме у очи братски и пријатељски погледамо — десну руку стиснемо и завјеримо се, да ћемо радити на ширењу, буђељу и напредовању нашег Гајрета. Ш та има господо и браћо љепше и племенитије, него ли радити и помагати оне, којима je помоћ потребна и на којима he сутра остати наша будућност. Зар има нешто љепше и узвишеније, него ли помагати и стварати генерације, на којима he остати будућност Срба муслимана из Босне и Херцеговине!? Д а ми ту своју велику и свјетлу улогу одиграмо, сви Гајретови раденици треба да приступе овом послу чиста срца и чисте душе. Гајретови раденици треба да су у сваком погледу примјером свога узвишеног повива. Они треба и својим јавним радом и својим чистим и пеокаљаним приватпим животом да буду достојни, да се око њих окупи и народ и народна омладина. Ga оваким Гјретовим раденицима — под овако ловољним приликама и нарочито под заштитом коју Гајрет налази на највишим мјестима нашс државе, његов je рад осигуран, љегав успјех не може изостати. �T. Г. Масарик Личношћу Т. Г. Macapnca наш народ спаја још јак иолитички фа.1ш>]>. Иступа и са литерарним i>aтоплија братска ириврженост за Чехословачки на- довима, оснива и уређуј(; ревију »Атенеум«, опрема род. Заједничке борбе за ослобођсље и ујсдиљење, матернјал за »Нар. Зборник« и са својим другоУ којима je он водио главну ријеч, донијеле су нам вима уређује политички лист »Час«. Год. 1887. оди заједнички резултат — слободу. Годинама, прије лази у Русију у посјету Толстоју у Јаону Пол^ану. ослобођеи»а, ријеч Масарик имала je за нас све маМасариково парламонтарно дјеловањс почии»е гијску моћ. У тој ријечи з.вучило je понос и повје- 1891. 1сада долази у Беч као пародни дослапик рење у онагу једне личности, ослонац у једиог вођу младочешке странке, a исте године биран je и у који борбено и неустрашиво корача овом циљу. чешки земаљски сабор. Двије године каснијс разиИ овог мјесеца, кад je Т. Г. Масарик, као вођ лази се са младочсшком страшсом и враћа профебратског народа прославио 80-годишњицу свога жи- с.ури. Год. 1899. улази поновно у политички живот вота, види своје величанствено дјело — напродак и оснива своју сопствену сграшсу: Прогресиста или свог слободног и уједињеног народа. Али не само рсаписта, чији je политички правац имао млого у њвговој земљи, и широм цијелог свијета забиље- утицаја na иашу у.нивсрзитетску омладашу. У бечки жена je са азеликим признањем ова прослаша, a њен парламенат^дшЈази 1907. године и 1911., остајући одјек био je најгласнији и најтоплији у нашој Кра- у њему до почетка Свјетског Рата. У овом периоду, љевини. Све наше ревије и новине посветиле су Масаркк се истиче као бранилац ггравде и истине своје ступце раду и животу овог великана. -у велеиздајиичким продссима. Под конац 1914. гоЖивот Т. Г. Масарика може да нам послужи дипе Масарик одлази у емиграцију, осјећајући да као примјер: шта се истрајним радом може све у je куцнуо прави час извршен.у љеговог вслшсог животу да посгигне — од^иромашног кшачког me- дјела. Из Италије одл аз^у Швајцарслу, Еиглсску грта до прстсједника рспубликелТфј трновити пут и Француску да оргапизује четку емиграцију и да који je довео до ове велике славе тепао je у главном^ придобије пријатељс за националну ствар. Послијс овако: Т. Г. Масарик родио се у Хбдопину-у . мрата друге руске револуције, одлази у Русију и оспива 1850. године. Живот у родитбжској кући био му je чсхословачке легије. Затим, преко Сибиријс и Јавеома теекак, јер отац му je био обични намје.штепа1га,<»од|ази у Америку гдје je извргаио свој.у најник у царском дому. У родном мјесту учи у њемачтелгу задаћу и увјерио владу Сједиљених држава кој школи, затим прелази у Чеитку у Чајковице. У и њеног прагсједпика Вилсоиа о потрсби разбијаља 13. години одлази у Беч да учи бравароки занат. Аустро-Угарске Мопархије, јер се не можо, федераОво je доба кад Масарик сања о кљигама, ударајулизовати како се je дотад мислило. 20. децембра ћи чекичем, али ни овдје дуго ne издржаје, него се 1918. враћа се Масарик у своју отаџбипу у триумфу, враћа у Чејче, гдје му je отац биб премјештен у као претоједтптк Републике. Прошле године Мадруги царски двор и ту паставља даље ковачки засарик je поновно бирал за претсједштка и na том нат. Приватно радећи, Масарик положи 1.«разред и високом положају дочекао je 80-годшпњицу свог упише cg сгод. 1865. у гимнаеију у Брну. Како су му плодног жтгвота. родитељи били сиромашни, млади Т. Г. Масарик Прије Ослобођеља, Маеарнк подржава и личне морао je сам да се брипс за собе. У V. разрсду дође у сукоб са директором и прелази у гимнавију у везе са нагаим истакпутим културним и пациоБеч. Овдје се упознаје са филозофским дјелима, на.лпим радницима. On проучава name прилике и учи стране језике и марљиво посјећује библиотеку. поссћује Београд, Загреб и Сарајево. 0 и»ему пред1872. уписује се на филозофски факултет, a након ратпи сарајевстси >Преглед« из пера Владе Апдрића четири године постаје доктор филозофије. Да би се доноси цијелу студију: Маеарик као филозоф, Мавише усавршио у свом научном раду, Масарик на- сарик и морал, Масарик солиолог, педагог, по.липушта Беч и одлази у Лајпциг, гдје постаје члан тичар, Macapmt и умјетност. Како се из овог видп. (Ј)илозофског друштва. Год. 1879. појављује се ње- поље дјелатности овог великог човјека обухвата 1'ово дјело: »Самоубијство као социјална појава са- ппгрок круг, али ипак све ове лпније теже углавпом дашњости« a гад. 1882. добива катедру изванред- ка једној: борби за општи паппедак и слободу свог ног професора на чешком свсучилишту у Прагу. народа. Ta осиовиа лштија Маоарижова деловаља Од овог доба Масарик улази у чешки друштвеии доживела je своје оотват>ен,е. a прос.лавом своје 80политички живот и од учењака постепено постаје годшпв>пле. Т. Г. Маеарик пеупоредиву славу. 121 �КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Рубаије Хамза Хумо I. С оним се хешећи светом, многоме живот прођс. Јагмећи на овом свету, многи до циља ne дође. Зато, ja никад не мислим na ова обадва овета; Ja живсм између њих, док смрт no ме не дођо- VIIIДевојка разум губи кад млада врба сочи. Под отрасннм иољупцем жена увек затвара очи. Зашто je жудња без дна? Одговор на то даје Ветар што грање мрси усред дубоке ноћи. II. Ко миого о срећи сања, ретко ће до ње доћи Ivo се с уздахом теши, увек he уздисагг’ моћи. Крени се, пријатељу, нек жељу ритам ти носи; Године чекати можеш, крај тебе друм неће проћи. Од Од Па He III. Ко дане cpehe броји, од тог cpeha окрива. Ko за љом много не жуди, том пријатељица бива. Срећа je жена хира што одбачена чезне, A кад ти за њом жудиш, мучи те и ужива. IV. Када те бол тишти, тц.од мисли бежи. Ha часима весеЈВа узлове ire вежи. Пролазности рука забора^е носи И све чег се такне, то под земљом лежи. V. Данас звуци песме.жо ”ћекад не звоне. Ни сузе се сада ко некад не роне. Зато, не размишл>ај како некад беше. Ko — сад! — з&боравља, тај у вртлор VI. Пријатељу, немој да т;е туга бије; Рађе слушај ветар што сокаком вије. Јер од туге срећу нико није сково, Ни од једног слова песму сџево није. Теку Шта Зато, II он III VII. широке реке, вали им пролазност носе. je наш живот? Дрхтава капља poče. кад ћифту видим, ничег ми жао није he ко и ja пасти од омртоносне косе. IX. једног пољупца човек увек je небу ближи; једнои ударца увек за степен бива нижи. запгго Писмо каже: у пако грешни иду. слушај, друже, љуби и у небо се дижи! X. Жене су чежње наше у грчу бездану, без краја; ННа овојим грудима носе врата опојног раја, Ajfn, кад п’јанство мине, празна нас попада сета, У трн се иретвори ружа, процв!ала мирисиог маја. XI. * iSift с туге у оку суза ти блиста, Знај, да je тада душа ти чиста. Јер, суза то je невина роса Што никад у калу још не заблиста. XII. Кад после смрти израсте чокот кров тело моје У њем’ he мале тице, цвркућућ’ песме да појеЗато, да не би ко Гашо занате вечито мељб, J a певам и сад док чаше преда мном на столу стоје. XIII. Нека се крећу часови моји Кад вечност личи на сат што стоји. Свс што пролази то живот носи. Мртвац никада дане не броји. XIV. Бројећи пуоте дане, набројах мисли многе, Ходај.ућ’ белим светом, израиих уморне ноге. Па шта ми врсди знање? Ником га дати не могу. Зато, уместо хвале, свет ми исиружа pore- X. Кикић Бећарова родица Kao закречен голем грозд висе Дслићи о Делијпном Осоју. Куће као крунне бијеле бобе, a шљивици као меснати зелсни листови утамљени дебелим хладом. И дишу свјежином уједралих модрих шљива. У врху Клобучак клобуче и отискује млаз иа сапирс кречњак и убјел>ује га као груде снијега. Па ради те бјелине je као најчишће уље, татм се и претаче. У Луци се разлије кроз Палучке и патоии пјескуљу na жита роде крупним класом. Kao црио- 122 ropa je кукуру/књак љетом a с јесени као позлаћсио борје. Па наврате ДелиИаип браном брзац уз обалу и усаде клепетаљке na обноћ клепћу даско да поплаше јазавце. Обара ироклетник класје и уништи пола њиве. Овако га страх попада и клепет нагони на воду na бјежи, бјежи као да су му за репом. . . Приђс сунце високу Греду na у Осоју упрни хлад шљивикс. Опусти шљивик грање као крупногруда дјевојка н>едра. И одупрс се својом тешком �зрслииом о зсмљу да се но иоломи. Радује сс Мујага Бајић овој силтш илодова и коиа огњишнице уз Клобучак. У сваку огњишницу ваља зазидати голсм ватрсни казан и протурити цијеви кроз бурад. Е Божс, пуста ли благослова ове јессни. Можс Мујага тридсссторо буради напунити самом прппеком. Сутра ћс момци заваликати a берачи насути каце, на ако Бог добри буде на помоћн кроз десетак. ће дана продурити крпа у лонац. Ej, пуста ли живота! Зажелио се Мујага Бајић тога већ ево трећа година. Нису вала ни издала бурад у подруму али некако се човјек пожелио казана. Подметни полоку под крпу na кад joj нагрли зачепи na у Клобучак. Олсди као у леду na разгали душу до миља. Шалке Мушин куца уз саз објешењачки na да не врионеш свиснуо би. Не вриснеш ни пгго хоћеш већ ти се отме из груди, из срца, из крви. . . из крви icao да га иожем изрежеш и избациш. A Мујага je јединац и самац, нежења са двадесетиосам година. — Не могу људи, каже он, не могу нешто да се женим na ето. Волим овако, na смијем сваку дјевојку и гледати и волити. Зато он зове берачицс, неће берача. Обијели башча бијслим дјевојачким кошу1 .. . . Ј Ј л>ама a Му ara сједпе уврх na цмиздрц. _ ЈЈ Јм Ј F ^ У' Tena за редом — _ ц ап.0 - ••• ‘ч ■ ............. —[ иека, пека. Разаппње њега то и баци га у дсртлук, na да му je Шалке Мушин да ошинс сродњим протом у даску, ех-ех пустс ли силинс. Натегне on полоку a припека га пржи пиз грљак na растажи дубоко доле у утроби. Е да му je сад још плаву Цацу да пригрли na да овако ова упаљена своја уста прислони na њезин вратић, о чини му се растопио би се. — Цацо, гдје си ти, гдје. . . е не види тсбе рођо, Цацане мацапе. . . Нека je она не знам колико родица, нека. Лијепа je. A није ни близа. За род да даднеш оиаку доброту. Ај-јок! И пане опет дебела хладовина na шљивик утамни. Ближа се и подвечерје плавином na дјевојачке кошуље промиљују бјелином ко крупни цвјетови. Овршале каце на просјеку na сутра треба noдупријети друге. A у Бобути Мујагини момци настрди три пушниде шеспаеоке. Запечен ће се сок осјетити пиз обје стране. Де олатка Цадо, спреми рођин чардак. . . де, знаш да сам бећар ,, „ Узлези плавка као срдче и лупи уз мостапице. п Па се потпури од жустрипс. „ . Бијеле се душеци у чардаку и миришу још na мушко тијело. Осјећа то добра плавка и прожмари. — Мацо Отвори канате да пане свјеж предвечерац no — Душо, пуче ти кошуља. . . испадоше дуто! н»едра. . . омами ме Цадо твоје грло и витпна 1ане за љом М.ујага и пшљодне бравом. Она се Оне шепртљају, берк&ју, na проносе у iHffiNil лецне. Руке joj саме покрише љедра. врпоље се. — Цацо моја, хоће ево рођо да те загрли. . . Ао, na та пут и једрина шкрипи. — Цац-доо-ох... Дај полоку оне заклањске прниеке, н е к ^ о т 1Зацепе се он. Ona прожижи. И пане joj мрачак пали ово мало срце, нека ми се ова бећарска душа на очи и сладуњава вртоглавица. ужеже, дај! Ej младости, дуго ли ти се може млаОн je притегне чврсто, окоме се пучепице низ довати! — Цацо, дај прођи клобучине, дај! прса. . . опржи Мујагу бјелина из њедара na заУшепртља плавка и притегне своју бијелу ко- п.ишти ко ждријебад. И зарије главу у кошуљу. шуљу, да не irpcrne како су груди набрекле и за- Упаиу зуби и усле међу тврде дојке. . . na Мујага тегле. Па придржава љедра руком кад се сагиље. захропће... Увије кичму добра плавка и цикне. Ome сс — Цацо што си слатка . . . Појешће те рођо као рођи. тећерку. — Родбина смо болан Мујо! Она спусти бардак na тгрхне далеко у шљивик. Поиграше душеци и канати. Разгали се Мујагд Ноћу тако, нећу, ближе Цадо, Цадиде, б.тоже пред очима: ти своме рођи... — Цацо-о? Она одбјегне jom даље. Ona измаче и лупну низ Мостапице. Дуда и Опда он дира Дуду: Зухра залелечу низ Клобучак. — Душо. Душиде. ходи ти аги своме ближе. ходи. . . алчачице моја. ходи, што се омјехуљпш. . . Клобучак клобучс и претаче no кречњаку. У пукпуће ти обрагачићи. . . Палучцима он плаши јазавце. To су Делићани спуНеће цуре, алчак ara, знају оне све да би он стили кашикаре у брзаце na клепетаљке шарају волио притегнути сваку на она своја чупава прса ноћ у Луци. Клип-дип, клап-дап, клуп-дуп. . . него бог-зна шта. Па се увиткују 'да га помаме —• рИЦ®1 Свака наша кућа треба да се претплати на „Гајрет”, јер je он огледало нашег напретка 123 �Хамнд Диздар Крњина сшуиа — Еах-хаај! — уздахну дубоко Крње, a мисли међу нас, сазнамо като су важне биле у нашем жИму се губс у маглено и заборављено прошло, у дане воту те некад потпуно непримјећене, нејасне улоге. кад јо био сретан гледајући лијепу Зулку, како са И онда ггек о њима мислимо. Онда нам тек васкр. басамака авлијског калиџика под ријеком захвата савају, у сјећаљима, сви они ситни, најнезнатнији воду у бакрене ибрике и ђугуме. . . A онда je дошао моменти међусобног везивања. Онда нам дође нерат, велик, свирел и крвав. . . Неђе у свијту, у мр- што тешко у души и немир нам се увуче у зкивот. ким туђинским планивдма, ђе милиони недужних, Ђ жалимо за прошлим, за изгубљеним. Тугујемо. Крње већ одавна пати од тога. Мучи се. Постао сиромашних људи оставише живот, погибе и Муја га . . . Остала Зулка сама- Пет крвавих, тешких, сасвим друкчији човјек. Ha све око себе заборавља ратних година протутњало над каоабом и ошавило кад га заокуле мисли и сјећања. Стари дани излазе крвав траЈг. Оставило све неизбјежне посљедице ра- му тада пред очи као изгубљени осмјеси. Kao ведра това: ужасо, биједу, разбојства и глад. A онда на- предвечерја иза тмурних и кишних даиа јесењих. стало нешто још горе: преврат! Заљуљала се огром- ЈКиви од прошлости- Ради он тако неки пооао, a на огоглава хидра аустријска империја и преврну- наједном му се укаже пред очима погурена фигура ла се, стропоштала. . . Тијелима прострујало нешто њерова рахметли оца. И често га ко гледа. Огоји језиво, дрхтаво, a на уснама људи укочио се пре- као он.пред одреном у авлији и плаче. Јест, плаче! стрављен грч. Много их у тим сивим, безнадним да- Котрљају му се сузе низ старачке образе n a као у нима настрада и помрије; неко од весрља и нера- , ма^лог дјетета. Необично га таквог и гладати. И у зумљиве раздраганостп, a неко од страха и биједе. Крњи срце јаче закуца. Жао му га из дна душе, ко И онда, онда. • .‘пвта ср догодило? Јест, јеет, добро свога оца. Присећа се он као кроза оан, да je он, то Крње зна и боли г%. Цбдгриза му тијело, душу, отац му, стари Зулфага, исто тако плакао оне гоna га нешто уједа за срце, разара му цијелл живот. дине кад je и умро. Кад му оно дадоше шајку прљаДа! Да! Онда су једнога (јутра рекле жене у махали: вих башшота за љегове читлуке у Хумчинама. НиПомахнитала МујаЈЦнагЗулка! Тада су за Крњу на- кад тога није могао прежалити. У Хумчанима му стали дани падље, мука и бесанице. Тада се, ојећа било зашикарја и шуме, ни избројити! Ототине стасе он тога и предобро, први пут опио. До ггада није бала смокава и оскоруша бацало плаве сјене no усни знао nrra je ‘п и ћ е... копаним лрезидама, a и чатрња у винограду била Једна суза, топла и провидна, 1слизну низ Кр- je најбоља и најпиткија у цијелој околини. И све љин образ, a успомене запекоше као ужарена гвож- то отишло! Отшпло за шаку прљавих банкнота! Сеђа тјелом. љаци се на пречац дочепаше економске слободе, a — 0, Адемага! — завика крупан мушки' рлао она шака ara ибегова чија се егзистенција држаше испред ступе и забренца тишином повечерја звон- на тим кметовским селиштима, поста пука сиротице с нечијега коња. ња- A то Зулфагу Крњу физички и душевно пот— Сељаци — прошапта Крње тргнувши се из пуно уништи. Није могао отрпљети гледајући биједу овоју и ближњег свога. Кратко иза тога пресањарија. свиснуо je од туге и јада. —Oj, домаћине! Oj! — Растовар’те ви, растовар’те! Ето и мене, Други пугг, опет, сједи Крње пред ступом, крај са’ћустаре врбе, a мјесечина се разлила долином na све И Крње се диже. До мало и пред ступом се рас- плије. И учини му се, да однекле чује Зулкину пјепреде жив разговор. Наши су сељаци мрки, крупни ому. Окочи, a оно му се учини као да глао долази и снажни, и увијек разговорљиви. одоздол иза старог опустјелог капиџика Мујагине авлије. A он блене низ ријеку, блене и чуди се. III. Жмарци га ледени подилазе. Нипгга ne разумијева. И тако се Крље чосгго ојети мртвих. Дођу му на Очи му се упиљиле у гранате кајсије и мисао отупамет, na се јављају у свим оним најситнијим до- пила, отешћала, na стоји, не миће се, мирује. Зури гађајима прошлости. Ти моменти у првим својим Крње бесвјесно, a главом му замрачило ко у олујзачеггцима и реалном збивању пролазили су сасвим пој ноћи- Послије се повраћа, добива свијест и слунеопажено, непримјетно. Није нико никад ни ми- ша хукљање сггупе у близини. Протаре главу руслио на њих. Али послије. . . Кад пестане са живот- itaMa, гледа и не вјерује сам себи. Не вјерује да je но позорнице оних улога и глумаца који су око нас, то обмана, сан. Наћули опет уши, ослушкује, a оно чија јс свакидашњица уско везана за наша бити- ништа. Негдје хуче сова злослутно и вјетар млати саља и 1живот, онда тек, кад их велим нестане из- нечијим капиђиком. И ништа више, �Уш.по му то пиђање мртвих у главу, у живот, na га не оставља. A више пугга се присјети и других покојника, пријатеља и комшија, који већ давпо помријеше. Луди Махмуд, кога су аустријски војници и шуцкори у првим годииама рата, кад je био још при овојој пуној свијести, много мучили и злостанл>али ради шуровања и дружеља са Србима комшијама му и пријатељима из касабе, неколико му пута долазио на сан. Причао му како je био мучен у казаматима аустро-маџарских крвника, a баш у данима свјетла, зоре, ослобођења, њему се помрача у м ... A Крње се увијек код сличних спова блахњива. И на очи му се навлачи тама. Увијек тада хода дуго no ступи, слуша кркљање вирова под собом и завијаље вјетрова над крововима. Маљеви, доље под ступовима, тешко шкрипе и стењу, a љему се причиња да неко виче, моли, дозива у помоћ. И он се у страху згрчи у куту хладне собице у ступи под теретом набацаних гуљева и других прекривача. Не смије ни погледати на ван. Све му се чини да je то глас Махмуда, који je полудио под тежином хладних ланаца аустријоких у јези гамничких простора пуних мемле и чамотињеИ свакога дана тежина ствариоети тежа, Сваки дан немарнија брига за свакидашњицу. Биједа најпоолије притисла na никако да попуоти. Он већ одавно престао радити. Вјером у личну вриједност његову живио неко вријеме од даваља других иако то бијаше живот без трунке ваљана живљења. Опијања учестала као гладие године. A посљедице свсга тога бијаху теже и дубље. Потпуна отупљеноот за потребе дпевности и свс видллтија ипдифсрептпост за спољашље облике уобичајености. (Свршнће сс) БИЉЕШКЕ Нови тип народне омладине Под уредништвом агилног г. Х ајрудина Б /ју к а т а ћ а , позиатог нашим читаоцима no своу кљнжевном раДу у »Гајрету«, друштво ђ ак а шериатске гимназцје -^А. X. Карабеговић« покренуло je свој часопис под називом: »Будућност«, омладински културно књижевни лист. У уводној речи »Зашто излазимо?« каже се и ово: »Омладипа прије рата знала је-тгСчно свој пут: он je био јасно освијетљен идеалом слободе. Сва н.епа настојања пшла су no том путу д а je одведу у славу. Идући тим путем, мучнпм и славним, омладипа пријеЦзата je пспунила часно своју дужност према народу. Омладина послије рата тражи свој пу т пуних десет година. Она још ни сада није успјела д а заузме у слободној држави мјесто које joj припада, јер нпје нспунила дужности које се на њу постављају. Ми имамо намјеру да са часопнсом који смо покренули, послужпмо да омладина нађе свој пут и да je потсјетимо n a њене дужности према, нпроду. Народ коме je n a челу способна и здрава интелигенција има у н>ој најбоље јамство за свијетлу будућност. ОнаЈ који je н а челу треба д а најбоље позна војску у свим њеним редовнма и д а je тачпо обавијештен о свим условима под којима се водн битка живота. Васпнтаље за водство посао je који захтијева напоре. Омладина, која he сутра требати да послуж и народу водећи га, мора да je добро упућена у н.егове потрсбе и погодбе под којима се развија његов морални и физпчки живот. To знање треба да je управљено искрено и несебпчном жељом да послужи општем интересу. Омладина, коja ће преузети од омладине прпје рата и д е а л и з а м у р a д у за општу ствар и спојитн га са дубоким познавањем свих елемената који чиие основу друштвеног развоја: т о j e и о в и т и п н а р о д н е о м л а д и н е .« Ова акција наше омладине свакако je за похвалу, само, нека нам буде допуштено, да ставимо једну примедбу: Зар je потребно да се наше омладинске снаге распачавају на толико страна? Мислимо наиме на покретаче ове ревије која je посвема сувиш на кад je »Гајрет« отворио своје ступце омладини за сваку корпсну акцију као и за љиховс кљижевне радове који стоје над просечиошћу. Ова млада ревија показује племенита настојаља наше омладине, али и на првн по- глед уиада у C'iir'na. joj нсдостаје један озбил.нијн крнтсрнј у равнаљу неком садржином. Новом типу nanie народие омладине треба један опробани и гожуснији водић a то je Гајрет, у ком he ona у свим својим корисним тежљама наићи на велику оусретљпвост и потпору. Садржпна ревије: Зашто излазимо? — Уредништво; Задаци данашње омладине — Хајрудик Б ујукалић; Млекарске п сирарске задруге — М. Камарић; Бехпо Лучоноша — Шукрпја Панџо; Јутарњ и поздрав мајци — Хамдија X. Ченгић; Севдалпнка (пјесма) — Мустафа X. Грабчановић; Новој годиШ (пјесма) — Р. Пајевнћ; Поход н.пхов (пјесма) — Ахмед Пирвић; Пахуљице се н и ж у . . . (пјесма) — Војислав Ј. Kopah. — Ш та je Масарик рекао олкохолу, Једап лијеп успјех, Биљешке. Т Х 11 Трећи књижевни конкурс »Јадранске Страже« Уредништво »Јадранске Страже« расписује 6 награда за најбољу краћу новелу, фељтон плп путопис из нашег поморског, илн приморског жпвота. У циљу напређења нагае поморске литературе, и да даде подстрека нашим пнсцима у обрађивању сижеја из поморског п прдиморског живота наших људи и крајева — урсднпштво »Јадранске Страже« расписује свој трећи иатјечај за новеле, фељтоне и путописе из жпвота наших помораца на ратним или трговачким бродовима, у рибарству и т. д., нз живота наших приморских крајева од најстаријих времена na до данас, описе путоваља no нашим или страним морима, фељтоне о мору, његовим љепотама, љегово значење и т. д. Услов: раднја н е с м и ј е прећи опсег од 3 штампане стране »Јадранске Страже«, дакле око 9 дактилографираних. Награде су ове: I. награда 2000.— Дпн. (двије хиљаде динара); II. награда 1000.— Дин. (једну хиљаду динара); четири III. награде no 500.— Дин. (no пет етотина динара). Натјецати се може само са радљама досад необјављенпм. Све примљене радн.е бпће штампаие, a у колико буду примљенс без паграде, хонорнсаће се no редовном хонорару. Радље имају свакако бити иаписане на строју, na једној страни, и ковертиране no обпчају кљиж евних натјечаја: са лозинком на омоту и именом писца у посебном коверту. Рок натјечаја: 1. маја. До тог дана морају све радње бити предане уредништву. 125 �ПОПУЛАРНА СТРАНА Sokolstvo među nama Medu muslimanskim delom našega naroda So­ kolstvo je još u povojima. Zaista, ta konstatacija nije ni malo pohvalna. Pitamo se: do koga leži ta krivica? Razume se — do nas samih. Sokolstvo je jedna uzvišena sveslovenska orga­ nizacija koja ima za svoj cilj telesno i duševno vaspitanje pojedinaca i pojedinki. Temelj mu udariše naša braća Česi, na ćelu s besmrtnim đr. Tyršem i Fugncrom. Iz Češke se Sokolstvo postepeno raširi i na ostale delove Slovenstva. Primiše ga braća Slovenci, Hrvati, Srbi, Rusi, Poljaci i Lužički Srbi. I tako ono postade sveslovenska organizacija. Jugoslovensko Sokolstvo datira od našeg Oslo­ bođenja i Ujedinjenja. Posle svoga desetgodišnjeg delovanja, Jugoslovenski Sokolski Savez prelazi u državne ruke i država od njega i od sličnih društava i organizacija stvara Soko Kraljevine Jugoslavije, sa sedištem u Beogradu. To je u najmarkantnijim pote­ zima istorijat slavenskog i jugoslavenskog Sokolstva. Soko Kraljevine Jugoslavije zadržao je u svojoj bitnosti sve ono što je iihao bivši Jugosloyeneki~^okolski Savez. Sokolska <|3 misao, dakle, ostala n e p ro \ menjena. Veliki plu^ dobilo je naše Sokolstvo time što je za starešinu Saveza izabran Njegovo Visočanstvo Prestolonasljednik Petar, Protektor Gajreta. Pod Njegovim starešinstvom i uz pomoć države, krenuće naše Sokolstvo boljem i sigurnijem napretku. 0 Sokolstvu među muslimanima ne može se bogzna šta reći. Sećam'se vrlo dobro, kada sam 1920. godine stupio u mostarski Soko. Bio sam skoro jedini musliman među naraštajcima. Imao sam nekoliko drugova — muslimana, ali ih privuče nogomet i ođmetnuše se od Sokolstva. Međutim, vreme je prolazilo. Već u 1926. godini počeše dolaziti muslimani đaci redovitije i u većem broju na sokolske vežbe. U sebi sam se mnogo radovao tome. Posle, kada sam morao ostaviti Mostar i otići na studije, interesovao sam se opet za Sokole — muslimane, ne samo u Mostaru, nego i u celoj našoj državi. U bivšem Jugoslovenskom Sokolskom Savezu u Ljubljani vodio sam statistiku članstva. I, verujte, toliko sam se radovao, kada bih naišao na koje muslimansko ime, što je značilo đia se dotični prijavljuje za člana Sokola! Pored svega toga, nisam bio potpuno zadovoljan. Bolelo me je u srcu što se sva moja braća muslimanske vere ne prijave za članove Sokola. Zaista, Sokolstvo među muslima­ nima u našoj državi je na vrlo niskom stepenu. Na­ protiv, braća drugih vera mnogo su drukčije shvatila važnost Sokolstva. Pa kakova je važnost Sokolstva i šta ono zapravo hoće? Sokolstvo u Jugoslaviji ima poseban zadatak. 126 Ono hoće da od Jugoslovena stvori Slovena, a od Slovena pravog čoveka, koji će uvek biti spreman da žrtvuje sve za dobro naroda i domovine. Pa zar mi ne trebamo takovih ljudi? Razume se da su nam oni neophodno potrebni. Za dobro vršenje svoje teške zadaće, Sokolstvo ima da zahvali diobrom sredstvu — odgoju. Sokolstvo se drži principa »u zdravom telu zdrava je i duša«, te tako i odgaja svoje članove s v e s t r a n o . U So­ kolu se pojedinac i pojedinka uče svemu onom, što će dobro služiti narodu i državi. Sve ide svojim redom. Pojedinac se gubi u celini: »pojedinac ništa — celina sve«! Sokolstvo i Islam imaju mnogo sličnosti. I u So^ kolu se pazi na odgoj pojedinca i pojedinke kao i u •Islamu, članovi se Sokola međusobno zovu braćom i sestrama, svi su ravnopravni i t. d. Jedna velika pogreška našega sveta je što on sli vata Sokolstvo kao gombanje i ništa više. To je z a b lu d a . S o k o l s t v u j e g i m n a s t i k a s a m o s r e d s t v o , a n e c i l j . Zato i jest slab odziv za Sokolstvo, naročito od strane naših muslimana. Kao iskusniji Soko mogu da kažem svima onim, koji mešaju gimnastiku i Sokolstvo, da greše. Sokolstvo će moći napredovati samo onda ako ga svi bez razlike budemo pomagali. To naročito važi za nas muslimane koji smo u tom pogledu najnazadniji. Zato je naša dužnost da u što većem broju pristupimo u sokolske redove i pod zastavu Sokola Kraljevine Jugoslavije. Mi moramo uporedo s braćom ostalih vera da prido­ nosimo svoje žrtve za dobro domovine i naroda. Samo ćemo na taj način moći uspevati. Hajruđin Ćurić. Živite u miru i ljubavi Lijepo vladanje kiti svakoga čestita čovjeka. Oćutiš na sebi da se sa svakim lijepo vladaš, čisto ti drago, što te svako zato poštuje i što si svakom drag. Ljudi su nam svima đfragi koji s nam a u ljubavi i u miru žive. I jest jedna sreća gdje među ljudima vlada sloga, ljubav i poštovanje. Tu pravda nikad ne gine. Tu i dragi Bog pomaže. Pomislimo mahalu u kojoj je samo jedan nesretan čovjek, kolikog li belaja zadaje svemu komšilulku. A kamo li, ne daj Bože, kad se više porodica među se zavade. Tako se rađa zla krv, kako naš narod veli, pa prelazi mržnja i inađ s ko­ ljena na koljeno. Tako se događa dla se satire ognjište obima zavađenim strankama. Davno je rečeno: Lijepa riječ i gvozdena vrata otvara. To je istina. Lijepa riječ i najtvrđe srce ublaži. Propusti — veli se — i vuka neka u miru prođe, rijetko će na te navaliti. A kamo li kad se s ljudima, �pa koje god vjere oni bili, lijepo ponašaš i paziš. Drvo se oslanja na drvo, a čovjek na čovjeka. Nedaj Bože nevolje. S kim se god dobro vladaš onaj će ti najprvi u nevolji i pomoći. Pitomost je naše naslijede, osebina našega naroda. Zato su naš narod i drugi tuđi, pitomi narodi voljeli i mi smo im uvijek ostali za to blagodarini. U Kraljevinu Jugoslaviju ušli su kao ravnopravni sastavni delovi: Kraljevina Srbija, Kraljevina Crna Gora i jugoslovenske zemlje koje su bile pod Austro­ ugarskom, a to su: autonomna Kraljevina Hrvatska i Slavonija, koja je bila u užoj vezi sa Madžarskom, Kraljevina Dalmacija, koja je bila austriska krunovina sa pokrajinskom samoupravom, autonomna pokrajina Okosna čovjeka niko ne može, pa ni rođeni brat. Bosna i Hercegovina, slovenačke pokrajine pod Au­ Okosnu čovjeku i inačiji davno su leđa okušala de- strijom: Kranjska i delovi Koruške i Štajerske, i genek, ili drugu kaznu. Ako ko i ustraži belaja najzad Vojvodina, to jest: Banat, Bačka i Baranja, s tobom, ti budi pametan i kraju lađu. Ko s đavolom koje su bile pod neposrednom madžarskom upravom. tikve sadi, neka mu se o glavu razbiju. Od mira ne U pogledu narodnosnom, u ovu diržavu ušli su boli glava. kao pretežan deo stanovništva Srbi, Hrvati i Slovenci, Biće slučajeva gdje te neće inačija i divljačan delovi istog Jugoslovenskog Naroda. U osnovi svojoj, čovjek da pusti u miru pokraj sve tvoje trpeljivosti. oni su plemena istog slovenskog naroda koja su, n a ­ Ti mu opet nemoj sam da sudiš, osim ne daj Bože, pustivši staru postojbinu, gdje su bila u bližoj vezi kad vidiš da si u očitoj opasnosti. U odbranu života, sa ostalim Slovenima, došla podvojena na Balkansko a na pravdi Boga, slobodno je i po Zakonu sebe Poluostrvo, pa se dugim istoriskim odvojenim ži­ sačuvati. votom, pod raznim tuđinskim kulturnim i političkim Najbolje je sporove izravnavati pred starijim i utieajrfha, razvile kod njih današnje razlike i svest pametnijim ljudima. To je naš stari običaj a sudilo da su zaeefcnimirodl. Ali se već odavna kod sva tri se ipak »ni po babu ni po stričevima, već po pravdi plemena začela misao da treba raditi na uklanjanju Boga velikoga«. Zar nije više puta izlišan posao ho­ svega onoga što nas deli i razvijati svest da je u opdati po sudovima i čak trošiti novqe г$а advokate, što štem interesu da živimo kao jedna kulturna i polibi se moglo da na miran način poravna? /-ticka celina, kao jedan narod. Danas je ostvareno Mi smo svi rođeni u ovoj našoj /lijepoj domovini/ političko jedinstvo, pa,se postupno uklanjaju ili ubla­ pa daj svi — bilo mu ime kakvpgod, bez razlike po žavaju razlike koje su ostatak prošlosti. Kako je povjeri —• da bratski živimo u miru i ljubavi, a Bog će pfi ta ranija podvojenost, najbolje će se videti iz r.am onda dati sreću i blagostanje. U ljubavi ži’ pregleda istorije sva tri plemena koji ćemo pomažemo i sebe i druge. Složna i pitoma braća nj ii u sledećim brojevima »Gajreta«. dvore grade. A baš to nama u Jugoslaviji treba, jer ^p0 ј^ ј^ ј »Naša otadžbina^ od Dr. M. S. Moskovujedinjenu, mladu, mi unapređujemo državu, skoro ujedinjen Ijevića.) a bogatu. U njenoj snazi naša je snbga; u njenoj sr«eći naša je sreća. Ono je davno, neki car putovao po svijetu »u tebПрст судбине dilu u derviškom odijelu«. Dođe u jedno'mjefeto, kad Високи јавор ira Крсцу отоји од старина. Црвоtamo tuži se svijet na slabo stanje, nerodne godine, razldtor međusobni i t. d. On ostavi to mjesto, pa dođe . точан, изхерен, са сухим врхом потсећа на запауu drugo. Tu nađe sve drukčije, sve bolje. Tu narod чену прошлос.Т' Ипак je још у стању да ршзлепушеbio zadovoljan, jer mu je sve u napretku. Priča to iroM крошњом направи хлад уморном путнику. Ои on jednome starcu, a ovaj reče: »Nas drži i čuva me­ зато једино и служи. Стотинама људи нашег краја đusobna l j u b a v . Ljubav nas podiže na složan реће вам, да нема ниједног путника. који се не би rad; ona nas unapređuje jer u l j u b a v i j e sve.« под њим одморио. Ту je крај његова дебла смештен један овећи богумилски стећак, na жива згода. Hamdija Mulić. 0 томе старом јавору извезле су се читаве приче. Зна се, например, да су једнога јутра пашли о Kratak istoriski pregled naše његовој грани обептена Злоја Алијина. Тако су га звали. Нико пије знао зашто je то учинио. Нашли ra otadžbine само где виси обешен о појас, a језичина му исплаZemlja i narod жена. Kraljevina Jugoslavija postala je 1. decembra Па опет Мехо Голош клео се свим својим да je 1918. godine, ali ona nije potpuno nova država, jer једном ноћу, пролазећи овуда, видео према месеje rezultat ranijeg istoriskog razvitka triju plemena чини, да на његовој грани виси одеран јарац. Клео jugoslovenskog naroda, ona je završetak okupljanja се живим и мртвим да je добро видео како му из njihovog oko dotle slobodne Kraljevine Srbije i пререзана врата капље крв на стећак који се црвеCrne Gore. нео као чоха. 127 �Поглсдаш ли одавдо, испод јавора, низ Крстац, у очима ће ти да затрелери брежуљкаста стрменПодну стрмени, опазићеш како се Добреница ш југа и блеска као преломљен сребрени штап. Изнад Добренице, a испод густих честара лесковине белс се као неке тачгсе, развалине Јажићових кућа. С друге стране обале, шире се густе Палешке шуме. Данас се у хладу јавора одмарао Хашим пољар. Летње га оунце натерало да мало продрема и да отпочиие. Прегризао комадић шиљева хлеба са торотаиом, na се загледао низ Крстац. Хашим je постарији човек. Иње годипа му je већ подобро прекрило главу, a земан набрао лице и иамрешкао чело. У излизаним шалварама., продртим гуњем и ћулахом на глави, изгледао je icao очерупани хороз. Погледава Хашим низ зелену стрмен и мисли. Чудно задрхће и уздахие, кад баци поглед на развалине ЈаЈжићевих кућа. Ceha се нечег- Буљи и промрмља тихо: хај, хај. Задрма главом, почн^ тгреби-' рати прошлост, a ona навире и кипти прожЈцЗелим срећама и несрећама. Земан je то, зе^ал: Kao нека„ птарена нејасна поворка промрчу сећања испред Хашимоазих заерњених очију,Цели овај Крстад, -твједно са околним љивама, лазинама и чајирима, био je некад посед Сулејманаге Јажића. Уз то je јсЈш има^-отлне/пашњаке, чак тамо испод Думонт. (?улејман-ага je био добар пријатељ са Хашимом. И Хашим je имао лепо имање поврх Ћстовића, с друге стране јабланичких брда. Њих двојица су се пазили као два рођена брата. Увек су заједно: у^лову, на селу, у џамији — свуд*. A шта ти они оба нису радили и какве маскаре и обешењаклуке нису чинили- У свом зснђилуку, постајали су праве хасије.' Сулејман-ага je знао више пута да испод јавора закот^рља погачу низ Крстац, na надраппса своје ловачке псе да je rone. To ое после причало низ целе борачке’увале. Сам Сулејман-ага je причао и као поносио се с тим. Био je on онако помало и гараве нарави. Тешко ли га се кмету који би завирио нос у његву Палешку шуму. Taj би грдно извукао. Није дао да се отуда ма и један колчић уоече. Чувао je ту шуму као зеницу у оку, само да би имао где да лови. И Хашим ое бага ceha једног случаја: Поранили они оба с керовима, не би ли што увребали за ручак. Промичући кроз густиш буковине набасаше на неког кмета с Порија. Човеку затребали сенски коци и он, несрећом, дошао да их усече у ПалежимаСулејман-ага, разјарен, хтеде га поштено издеветати да не би Хапшма. Он га суздржа. — Шта с.и радио овђе, a? — питао je Сулејманага, с пеном на устима. — Ништа, xajra, душе ми. Ето тако, нанио ме пут. 128 — J a ћу ти дати, угуроузс погапи! Шћео си дрва, a? Добићеш их валахи! II Сулејман-ага заиста сакупи повеће бреме дрва и патовари их црпоме кмету na леђа. Свеза му руке. Зади сикиру у бреме и натера га да у обући гази преко Добренице. — Хајде, хајде! Реци стопаниди да нам испече цицвару! — добаци Сулејман-ага подругљиво за њим. Одлахнуло je свима, ка дје отоелио. Једнога пролећа, један no један, отселили су многи у Санџак, или како су то они зва,ли Турска. И Хашим и Сулејман-ага продали све своје и спремили се да иду у туђи вилајет1. Tora се дана Хашим добро оећао. Натоварили они ствари на кон»е да то дотуре до у касабу. Жене и деца су плакали, a и њима самим бешс нешто големо и тешко при души. По хиљаду пута су се с Латкова камена окренули да макар очима помилују остављени завичај. Мучкр су прешли Морине, a да нису готово ни речи проговорили. Тако им се то некако дало на лсао. У новом вилајету су протетурали некако десетак година. Било им испрва необично, a после и тако и тако. По завршетку рата, Хашим се повратио у залзичај. У селу га поставили за пољара. Онако ради милрстЈ^ Ишао он од куће до куће и животариоЗна се само то да никад није отишао да види своје некадашње имање. Није могао. Од неке жалости, шта ли? Мислио Хашим под јавором о ономе што je некад било. Мислио и уздисао. Сетио се Сулејман-аге, тамо у далеком крају, сетио се, клопуо под навалом мисли и задремао. Наслонио се на стећак и захркао. . . * Сањао je. On седи на обали Добренице и узима абдест. Кад га neico удари руком по рамену- Обаз[)е се. Иза љега je стајао Сулејман-ага. Сав крвав. И као рече му: — Чујеш Хашиме! Гледај ти Божијег кудрета! Ми смо некад збијали маскаре са овим јадним кметовима, a Бог све види. Пази ое! Божији емар стиће и тебе! Хашим га мало боље погледао. Тело му се цршол као угљен. — Од чега си тако црн, Сулејманага? — упитао je, a глас му запео. — Од џехенемске ватре. Ни шехитство ми није помгло — одговорио je овај церећи се и ишчезао. Па опет су Хашиму изишли на очи његова жена и синови, све у белу и дају му некакав завежљај. Он га дреши a из завежљаја плази змијаЗадрхтао je и пренуо се. Растрб очи. Испод стећка je пригушено цврчао цврчак. Сунце беше клонуло за Кук и последњим зрацима треперило �iio обронцима ПискавицД. On се сети сна, иешто се замисли na иазва рахмет Сулејманаги. После иогледа низ Ковачке луке. Низ Ћеклића раж лловила су катунока говеда. Скачио je на ноге. Закасао низ Кротац и крикнуо из свег гласа: — Ишћерај та говеда из равки, б-о-лан!! .. •говеда из ражи б-о-лан!! одговорила je јека из Палешких шума. Шукрија Панџо Sevdalinke NEŠTO MI SE BUNAR VODA MUTI Nešto mi se bunar voda muti, Nešto mi se moje drago ljuti, Što sam drugog oč’ma pogledala. Ako sam ga oč’ma pogledala Nisam ga ja srcem sevdisala. Oči voda svakoga gledaju Medna usta na svakog se smiju. TRI SAM DANA t 1 Tri sam dana tri jabuke brala Dok sam sebi momka izabrala, Muju momka, al’ mi ned^jnajka. A ja hoću ni pitati n^ću Jer ja hoću gdje je meni drago V Meni drago Mujagino blago, Gdje on blago na ćilimu suši On ne suši što on blaga nema Već on suši da djevojke mami, Da primami mene od matere. Podaj majko nek’ srce ne vene, Ak’ uvene ostaćeš bez mene. LJUBU KARA Ljubu kara Ljuboviću Mujo; Ne kara je što je njemu draga Već je kara što je njemu kriva: — Što će tvoja glava na pendžeru, A krmali ruke niz mušebke? Vidio te aga Salihaga, Vidio te i begeniso te Daje za te nebrojeno blago. — Odgovara Ljuba Ljuboviću: — Podaj ago opet ću ti doći, Prvu noćcu sa mehka dušeka. — Dade ago ljubu Salihagi. Prevari se ujede ga guja Kako ode više i ne dođe. Sve žalio Ljuboviću Mujo, Sve žalio pa se objesio U avliji o bjelu jablanu. BKЈTURANE Bejlurane, Bog t’ ubio grane; Niti cvateš niti roda daješ Ko ja mlada Alibegovica, Nit’ se ljubim nit’ evlada imam, Nit’ ja znadem gdje Alibeg spava; Ljeti spava s konjma na livadi, Zimi spava s konjma u ahari. TIHO VJETAR Tiho vjetar niz polje duvaše I mirise ruža raznosaše, Na begove dvore nanosaše, Gdje no Fata u odaji spava Na bjelu se naslonila ruku, A slatki je snovi poklopili. Ona sanja dragog pokraj sebe Na šiljtetu' i meku dušeku, Pa joj njeno bjelo lice ljubi I s mednijeh usta poljub skida, A u kose^zamrsio ruke Pa s’ ne može od nje da rastavi Sve dok bjela zora ne zarudi. PODNE UČI »dne uči, moga dragog nema. lija, i ne bilo mi ga. akšam, dragi pod pendžere. ra njeg sam pe mlada razljutila. Hita mi se hajvom u pendžere: Moja draga, ne ljuti se na me! gledam a drugoj se spremam, ;reću se jabukama hitam, Za četvrtu vrana konja sedlam. MOJ DILBERE Moj dilbere, ne krij se od mene, Izađ’ amo da se zagledamo, Ja s čardaka, a ti sa sokaka. Iz neobjavljene zbirke Hajrudina Bujukalića. Mudre reči Ovih dana navršilo se 25 godina od smrti našeg velikog filozofa Bož. Kneževića, iz čije knjige »Misli«, donosimo nekoliko lepih i mudrih reči. — Pravo lepo, dobro, plemenito, istinito, uvek su ispod površine stvari, te se na prvi pogled1ne mogu videti; da bi se videli treba zaviriti malo dublje. — Krv i znoj jesu vlaga potrebna za uspevanje civilizacije; toplotu dobija ona od životinjskih snaga čovekovih, svetlost od uma njegova. — Istina je poštena, jer donosi dobra sve većem broju ljudi što je ona veća; laž je nepoštena jer do- 129 �ilosi dobra sve manjem broju ljudi i zla sve većem broju što je ona veća; od istine propada samo ono što nije za život, što ne treba da živi; od laži propada ono što treba da živi. — Ne grešiti to je vrlina životinja; prava vrlina čoveka jeste moći grešiti ali ne hteti grešiti; otud samo razum može donositi pravu vrlinu. — Put dobru teži je mnogo nego put zlu; prvi je penjanje, drugi silaženje; otud je mnogo lakše napre­ dovati u zlu nego u dobru; otud je od dobra do boljega mnogo dalje nego od zla do gorega. Ušinui konj Radne konje ne valja hraniti u dane kaid« ništa ne rade onako kako se obično hrane, već im u te dane treba baciti bar za polovinu manje žita i n e smeju Se držati u toplim, sparnim štalama. Ako se to prenebregne, neki konji, za hladnijih dana, obole vrlo naglo, »preseči ih preko leđa« kako to narod kaže, ili »ušinu se«. Konj klone u zadnji kraj i obično ne može da ustane. Ako se i digne na prednje noge, na zadnje ne može, već se »vuče ko prebijen pas«. Obično je konj tada uznemiren, ne jede i često ga znoj obleva. Mišići u zadnjem kraju tvrdi su kao drvo i obično nešto hladniji, često se Krajnici primeti da je mokraća krvava, no konj obično i »vodu To je česta bolest kod djece, a i kod odraslih, zamane« da ne mokri. za vrijeme hladnih dana. U takvom slučaju treba odmah zvati veterinara, Krajnici dolaze usljed jake hladnoće i vjetra, д 'dok on ne dođe, trljati konja vrućim sirćetom po krnaročito kad se izađe iz tople sobe. Ko odveć topli stima i dobro ga pokriti d a se zagreje. Treba da je vrat, ko pjeva i govori napolju po hladnom vremenu na toplom suhom mestu. Osobito ga treba čuvati od i vjetru, ko trči sa otvorenim ustima,, taj lako dobiju hladna vetra ili promaje. krajnike. Ako nema blizu veterinara, treba nastojati da Krajnici s£ javljaju Sa bolovima u guši, sa gla­ voboljom, groznicom, ppVećanom toplotom i otokom se konj di^ne u uspinjalo (salandžak), pa mu treba dobro očistiti guzno crevo i usuti u njega što više podviliČnih žlijezda. mlake, sapunjave vode. P ri čišćenju gužnog creva, Krajnici su zatečeni i crveni. A kad je jako zatreba lagano povlačiti dlanom po donjoj strani creva, paljenje, onda se na krajnicima vide bjeličaste tačke. kako bi se mokraćna bešika malo natrla, da se Kad to vild'iš, javi se ljekaru; ako nije u blizini, ne stegne i da vodu pusti. Inače, tada treba konja, iako daj babama da nečistim prstima barataju po ustima. ozdravi, dugo slabije hraniti, i dok boluje ne srne da Metni boilesniku hladnu oblogu oko vrata, pa po njoj dobije nikakve zrnaste hrane. suhu, i menjaj svaka dva sata. Nek se guša ispira (Iz »Veterinarskih pouka« od dr. A. Vukovića). hladnim tejom od kamilice. Nek se u ustima drži češće komad čistog leda. Hrana treba da je tečna, a piće — voda. Vruća rakija nije preporučljiva. Za Набавка слика протектора Гајvrijeme bolovanja, bolesnjk iz sobe ne smije da рета fber. К раљ . Височанства izlazi, niti duhan da puši. П рест олонасљ едника Петра Za vrijeme bolesti, češće gledaj u gušu, i čim Из више мјестз затражили су Гајретови радници инфорprimjetiš da u guši ima neka siva navlaka, odmah zovi ljekara, jer to može da buđte što ozbiljnije — мације гдје би могли набавити слике великог формата Њег. Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра — Протектора difterija i šarlah. Гајрета. Да не бисмо сваком одговарали напосе то овим пуDa se krajnici ne dobiju, treba se čuvati nazeba тем саопштавамо свима друш твеним одборима и повјерениi zaraznih bolesnika, a svako jutro i veče grlo ispi­ цима односно управама Гајретових читаоница, да се ове rati hladnom vodom ili kakvom dezinfekcionom teč- слике могу добити у Београду код Управе »Народног Дела« nošću. Neka se vrat ne utopljava, a uvijek drže za­ (Милоша Великог ул. 48). »Народно Дело« располаже са двјема врстзма слика Њ. Краљ. Вис. Престолонасљедника tvorena usta i diše na nos. Петра, и то; мали формат, картониран, са заставом, no циKo dobije krajnike, neka se odvoji i nek ima јени 30.— динара од комада, и велини репрезентативни форsvoje posuđe; nek ne ljubi djecu, jer su krajnici pri- мат no цијени од 200.— динара од комада. Препоручујемо свима Гајретовим радницим а и пријаljepcivi i prenose se dodirom, vazduhom, spavanjem, тељима да украсе своје просторије и домове са овим дивно a naročito pri kašljanju i kijanju. израђеним сликама Протектора нашег Гајрета Њег. Краљ. (Iz knjige: »Čemu nas život uči«, od M. M. Đačića). Височ. Престолонасљедника Петра. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице �P ttlV k E M Предавања из задругарсшва за сеоску ом ладт у Пнше: Инж. Шериф Бубић, в. д. директора Ниже пољоаривредне школе у Бутмиру Овршетак V. предавања Како тежаци муслимани нису до данас успје- Ми не знамо ни шта je то задруга, a хтјели бисмо јш, да оснују своје посебнс задруге, настаје сада за да оснивамо посебне муслиманске задруге. »Випаснајважнијспитаље: д a л и д а се п о н о в о ло- дјела жаба гдје сс коњи кују иа и ona дигла реп«к у ш а с а о с н и в а њ е м п о с е б н и х м у с л и - Ви сте из ових предавања нешто врло мало чули, м а н с к и х з а д р у г а и л и д а м у с л и м а н и како се задругарство изграђује. To je само једна т е ж а ц и л р и с т у п а ј у о н и м з а д р у г а м а капљица од онога што о задругарству треба знати к о ј е в е ћ к о д н а с п о с т о ј е ? Ово je једно *и разумјети. Данас je задругарство једна велшса врло важно питање, na треба ствари добро проучи- држава, na се тражи велика спрема и разумијевати прије него lirro се на њега одговори. Али треба ње од оних који хоћс да буду вођи и учитељи зато одмах ријешити и приступити ономе послу, на другарства. Имамо ли ми муслимани таквих људи, који би осим тога морали још одрсћи се сваке своје који се одлучимо да пођемо. Да би се могло одговорити на ово питање, тре- лиадте користи. Истииа je, ми имамо доста учених ба разумјети, шта je то задругарство и шта je н>е- људи, којим je добро нашсга народа на срцу, али roB циљ, и то његов прави циљ. Али тога још нема - немамо људи^вадругара, способиих да воде и раде ни код тежака ни код многих наших ;школованих на задругарству. Ето то je први разлог, због којег људи, који о задругарству' говорс и ^ишу. Наши ми не савјетујемо, да се ради на оснивању посебљуди мисле да je задругарство некаЛгрговина, и то них муслиманских задруга. нека посредничка радња, која he сед>'аку свршавати Најважнији разлог оних који говоре за оснивапослове јефтиније него што то Mofije он еам^ Тачно ње досебних муслишШеких задруга јест тај, да hc je, браћо, да задруга у томечфмаже сељака. Али муслимани, који још не разумију шта je задруга, када би задругарство имало само цил> да сел.ака радије лристуиати у чисто муслиманске задруге ненаправи трговцем, не би Ј5ило оно што je данас. ^ { у друге. И тај разлог no моме мишљењу отпада. Право вели један учитељ задругарства: »Али, ако Задругарство je једна школа, у icojoj се ne ради нипам није други циљ, него да na ирају године доби- шта пруоггив вјоре. Задругаротво сузбија вјерски јете вишак, тада заиста не треба fe толико мучити, раздор међу задругарима. Свако село има своје брида би униттили зато толико невиних трговаца. 'Јед- ге, које су заједничке сшма сељанима без разлике ном рјечју, знајте да ћете ви успјети, само тако, aico вјоре. Да те заједничке бриге ублажи, то xohe зави сами не постанете трговци.*) Шта хође онда пра- другарство- Добро ојеме треба свима сељанима. Исво задругарство? Задруги нијс циљ да обогати једне то тако добра спрала или добро говече. 1{ада нам na рачун других, него je напротив њезин главни треба зајам, не питамо, како се зове, које je вјерс циљ да на нашем селу створи бољи живот, и то не онај који нам зајам даје, него како ми га даје. Осим само економски него и културни. Задругарсгво хо- тога у задрузи имамо сви једнака права, na зашто ‘ he, да од неуредног домаћина направи урсдног, од онда не бисмо скупа сви сељани ишли у њу. To залијснчине вриједног човјека, од хрђавог иољоприв- једничко добро владање са својим суграђанима друрсдпика узорног. Лалививце, крадљивце, нерадни- ге вјере Пејгамбер нарочито заиовједа. Један велике задругарсво ne трпи. Док je данас у трговини ки алим (Мухамед Ферид Веџди, Примјена Ислама на правило »један против свих a сви- против једнога«, основе културе. Превео с арапског рахм. A. Кадић, задругарство поставља потпуно друго правило: сви професор) пише за М у х а м е д ( а л е ј х и с с л а за једнога a један за све. To значи, да се задругар- ма) ово: »A М у х а м е д ( а л е ј х и с е л а м ) и први ство оснива на самопожртвоваљу. Ко мисли само муслимани оставили су нам најљепгаи примјер, na то, гдје he што закииути, тај нека не приступа како ћемо живјети са људима друге вјере. Он им je задругарству. ишао на весеља, долазио међу њих, пратио им мртИз тога je за нас муслимане јасно, .да je задру- ваце, исказивао им жалост кад би их снашла негарство исламска дужност. Задругарство приводи у epeha и уонће живио с њима, као што се мора жидјело исламске заповједи, no којим треба свкаи му- вјети с људима у једном мјесту и у једним лрилислиман да живи. Милијоии и милијони задругара кама. Исто се тако пише, д а j e у з а ј м и в а о од изграђују задружни живот, a ми стојимо no страни. њ и х н о в ц е и д а в а о им с в о ј е с в е т е с т в а ри у залог. A п и ј е то ч и н ио , шт о н и ј е *) Ш арл Жнд: Доћи he даи (»Земљорадничка Задруга«, могао паћи зајам међу муслимапима. Год. 35, св. l.) 131 �И м е ђ у о в и м а je б и л о љ у д и са огромiiим има. њимаг Н е г о j e х т и о д а т и упуту и с л а м с к о м с в и ј е т у и показа.ти, да je и с л а м д а л е к о у з в и ш е н над мишљу, д а он т о б о ж е т р а ж и од с в о ј и х в јер н и к а , д а се о д с т р а њ у ј у од д р у г о г а с а з иј е т а, с к о ј и м ж и в е у ј е д н о ј з е м љ и и под је д н а к и м уредбама«. Чујте шта каже тај учени алим, a ja вас питам још: Je ли вама забрањено да пијете воду са сељанима друге вјере из једнога извора, или да идете једпим путем? Није. Онда mije ни да радДте ća ц,цма у једној задрузи, пошто задруга треба да будс лраво жншгно врело свих нас без разлике вјере, најбољи животни пут за све сељаке. Каже се да нма још доста у нашем народу вјер. ске несжошљжвостж. Признајем да тога има pun д0_ era и превише. Али вам могу право рећи, да задру. гарство неће повећатж ту жстрпељжвост, ако je неће докинути. A на нама je муслиманима више него и на једној другој вјери да што више порадимо, да за увијек нестане тога највећег нашег народног зла. ihe се) Велике Гајрешове манифесшације у Бањалуци Б а њ а Ј1ука, до недавна посве индиферецтпа, шта више и непријатељ ски располож ена прем а Гајрету, постала je 8. и 9. м арта о. г. један нови центар Грјретов. В елика свечапа забава и значајне- м аниф естације испале су на потпуно задовољство и прош ириле ćy Л јр е то в о име у граду тако, д а се ових д ана у Бањ ој Л уци и цијелој Врбаској бановини готово највиш е говорило о тим- Гајретовим догађајима. П рема утврђецф с ^фограму, још н а 5. марта дошао je предсједник Мјесног одбора Гајрета у Б ихаћу г. Осман Реџић са женским дилетантицам а »Противника« Ахмеда Мурадбеговића, д а учин^ д вије тр и проое з а комад. Госте je дочекао n a станици сав Мјесни, одбор башалучки, са својим предсједником г. ииж . Суљагбм Салихагићем на челу као што и многобројним одличним грађанством. Гости су одмах поразмјеш тепи no приватиим кућам а. Ha 7. и 8. м арта почели су стизати и остали делегати разиих Мјесних одбора, међу којим а je парочито била заступљена у ж а К рајина, ,т. ј. БихаЈђ Бор. К рупа и Цазин, али je од свих делегата највиш е послао Котор-Варош, којих je било около 30. И ови су гости дочекани свечано од многобројних одличних грађана и госпођа и у главном готово сви поразмјеш тани no приватним кућам а. З а то се je бринуо нарочнти одбор, н готово сви одличнији и им ућнији грађани ставили су радо своје домове n a располагање и потпуно угостили делегате. Делегати који су учестовали на Гајретовој забави и манифестацији, 8. и 9. марта 1930. Загреб: А хмед М урадбеговић, књижевник. Кутина: Др. Р еш ид К уртагић, адвокат и кр. јавн и би- љежник. Бихаћ: Осман еф. Реџић, Захировић Мухамед проф., Др. X. Браво љекар, Х аоан С арачевић чинов. среза, Расем а Зјакић учитељица, Х акија Темим чин. инспект. Бос. Крупа: Чавкић Ф ејзулах учитељ Буж им, Ахмет еф. Ш ехић кадија, М илутин Терзић срес. начелник, Бош ко Зељковић град. начелник, Ферида Паш алић учитељица, Ш увалић Мурат прив. чиновник, Е м ин Тирић ш ер. вјежбеншс, Осман Кабилагић благај. општине, Х асан Мусић трговац, Мујо Несимовић тежак. Отока: Самија Комић учитељица. С ански Мост: К амарић Ћ амил шер. судија, Мехмед Алаrnh подпачелиик и попјереник Гајрета, Борипој Алексић, ср. 132 пачелник, Ахмет еф. Велатанлић матичар, А баз К ралтић обрт- ник. •«■■■• • •■ Цазин: Мустафа Зухрић к ади ја н повјерник. Гајрета, Узеирбег Градашчевић ш еф пор. уреда, Х асан Поздерац повјереник, Назиф Беш лагић суд. канделист, М ухарем Капнћ гостионичар, Сулејман Мемић теж ак, Мухо Орешчанин тежак, Мдлош Павловић срес. начелник, Х аоан Торомановић начелник, Хуенибег Чоровић подначелник, Х усејин Ћоралић грунт. Јајце: Мулаомеровић Д ервиш пошт. чиновник, Сафија Софтић учитељица. Приједор: Др. Хајровић Мехмед суд ија, К авазовић Асија учитељица. Бос. Градишка: Сафет бег К апетановић секретар, Мустафа Зухди Хоџић трговац, Ибрахим Захировић к аванар, Хусо Tonnh трговац, Ш укрија Бош ш ак трговац, М ухиба Дрочић. Дервента: Омерага У џварлић посјед., Асимбег Алпбеговић трговац, Мустафа Тирић пор. чиновник, Др. Мухамедбег Куленовић адвокат. Тешаш: Ф уад Дервић ш еф пор. управе, Л ал и ћ Мехмед грунт. у пензији. Прњавор: Хафиз Салих Ђозић ш ериат. судија, Алијага t Одобашић, Адемага Б акалбаш ић трг., Мехмед Л атиф ић чип. пореског уреда. Кобаш: Ризабег Алибеговић посједник. Л иш њ а: Авдо Х алилић тежак. Козарац: Ибро Арифагић биљежник, М илан Алагић поеједиик, Алибег Капетаповић посједник, М ухарем еф Миџпћ управ. осн. школе, Адем Б ал ић трговац, М. Ц ерић шумар, Фехим Ситница посједник, Галиб Х аџиосмановић трговац, Зумрета Дедић учитељица, М у с т ф а MexaHOBnh, Сулејмаи Гунић. Котор Варош: Селимага Х аџиселимовић трговац, Заим Осмаповић полиц. чинов., М ахмут Ч ауш ш еф пор. управе, Д уш ан Ракић срески иачелник, Хф. Х илм ија Нумић шер. судија, Хф. Хусејин Табаковић главни имам, Едхем Диздар трговац, Адем Заимовић трговац, Асим K opnh градски начелник, Хаџимухарем Караселимовић трговац, Р асим Хозић трговац, Мустафа Пличанић onh. начелпик, Хасиб Спахић трг., Хашим Алагић, Ненад Ипђић учитељ, М устафа Спахо трговац, Ш аћир еф. Плићанић имам, Ћ амил Х асић теж ак (Вечићи), МусггиЈга АгамбедовиН теисак (Крушевица). �У суботу у вечер била je величанствена забава, какве Бањ а Л ука не памти. To се може pehn без икаквог претјериваша како у погледу извођења програма, тако и у погледу саме посјете. Велика сала Надиног Дома била je и сувише мала да прими велики број делегата и баљалучких граУдаиа. Забаву je посјетио госп. Б ан Светислав Мплосављевић са госпођом баницом у пратљн г. помоћника Милисава Иванишевића, као што и командант Дивнзије госп. Јован Јовановић са г. ђенералом Лазаравепћем, многим пачелницпма Иза »Слоге« појавила се je на позорници гђица Фсрпда Пашалић, учитељица из Бос. Крупе и бивша Гајротова питомица, која je уз пратњу на клавиру гђице Расеме Зјакић, учитељице и Гајретове пнтомице, отпјевала »Што je младост« ОД Маћејовског. Пјеваље je било на пуној висини у сваком погледу и публика je наградила обје гђице френетпчким аплаузом. Иза тога je г. Хамдија Карабеговић уз пратњу г. Смаил еф. Екића на сазу и у народним одијелима отпјевао познату босанску равну »Je ли рано, јел’ свануло давно«. Овај дио програма je био најпажљивије саслушан п може се pehu, да je иаишао на највеће допадање иако се не може ни једној јединој тачци програма у ком било погледу прнговорнти. Ha силии аплауз, који je пратио овај комад, г. Карабеговић je отпјевао и другу босанеку равну »Играли се врани кољи«. Послије г. Хамдије Карабеговића наступио je позиатн баљалучки пјевач г. Х акнја Карабеговић, који je уз пратњу на клавиру г. капелника Јиранека отпјевао Мокраљчева »Tpit јунака« са савршеном умјетношћу. Ha буран аплауз препуио сале г. Карабеговић je отпјевао још и »Мирјану«. ш Музички дио програма je завршио млади пјевач г. Мухамед Tcjtfan, који je уз пратњу гђнце Зјакић први пута иптутш у свом родиом мјесту и поетигао пеочекивани успјех. Поелпје завршеног музикалног програма давана je позиата Гајретова^актовка »Противници« од нашега писца Ахмста Мурадбеговића. Kao што јс у плакату пајавл>еио, улоге су биле у pyi;aма све самих Гајрстових бивших u садаљпх питомаца и питомицаХГу су у ирвом реду учигељицс гђице Фсрида Пашалић, Самија Комић, Асија Кавазовић, Расема Зјакић, Абида Карахасаиовић Ћ ампла Хоџић те Емина Пашалић, ученнца ш мназије. Надаље учит. прнправиик Халид Адемовнћ и Ихсак Зукановић, гимназијалац. Комад, којп je пун пашнх севдалинки, и које су свп днлстантп отпјевалп п одпграли на опћс задовољство, бпо je најпажљнвије саслуш ан — нарочнто обзиром на његову, Гајретову пропагапдистпчку тенденцнју. Великп аплауз присилио je све днлетантице н дплетанте, д а су моралп на бини поиовити »Гајретово коло«, којим се комад завршава. ИНЖ. Г. С У Љ А Г А С А Л И Х А Г И Ђ Банске управе и официрима бањалучког гарнизона. Господина Б ан а je дочекао предсједник Мјесиог одбора г. Салихагић и када се je г. Б ан појавио у дворанп, заорила се je исха од поклика »живио Бан!« Нарочито je запажено прнсуство г. Ахмета Мурадбеговића, нашег одлнчног књ ижевника и г. Др. Решида Куртаra h a адвоката и Kp. јав. биљежппка из Кутине. Одмах no доласку Банову, почело je извађање програма, којн je почео са свирањем војне музике врб. дивиз. области. Послије тога je декламовао ученик основне школе Ибрахим Ћ ејван пјесму »Престолонаследнику Петру — Протектору Гајрета« од Асије Кавазовић, што je примљено са великпм одобравањем и аплаузом. Иза тога je отпјевало пјевачко друштво »Слога« са велпким допадаљем »Би мирна noh«, која je попраћена са буром аплауза, тако, д а je »Слога« била прнсиљена још два пута д а нступн на позорницу са новим пјесмама. Послије свршеног програма поведеио je Краљево коло, које je повео предсједник Мјесног одбора Гајрета г. инж. Суљага Салнхагић са госпођом Бана Мплосављевића, до којих се ухватно г. Б аи Милосављевић са гђпцом Феридом Паша.iiihcBOM п г. командапт Врб. Див. Области ђенерал Јован Јовановић са гђпцом Аснјом Кавазовпћ. До ових су се ухватнли у коло помоћник Б ана г. Ивапшпевнћ, пачелник просвјетног одјељења г. др. Глушац н миогп други одлични гости, којих je заиста било доста na onoj за Б аљ а Л уку велнчанственој забави. Иза тога je дошла n a ред богата томбола, noja je исто тако скрснула пуну пажњу na себе. Највсћи дио ове томболе нзрадиле су наставпнце п ученице овдашње Држ. женске стручно пшоле, n a се може с пупим правом pehn, д а je ова томбола била једна мала изложба дпвннх ручних радова овс школе. Највећа заслуга за овако красну и богату томболу припада госпођи управитељицп те стручне школе ЈБубпци Миладиновпћ, која je са пуно воље п спреме з а кратко вријеме прппремпла овако красну томболу. Забава и игранка je потрајала све до и за 4 сата ујутро и оставила je иза ссбе најљепшп и најуогднији утисак — да Б ањ а Л ука оваке оабаве до сада још имала није. Нарочито je запажено, д а су забаву посјетнли осим многобројних дслегата, којн се n a другом мјесту наводс, највећпм дпјелом са блпзу 80% муслимани. Доклл, како je Гајрет за кратко вријеме у Бањој Луцн стекао много симпатија и прнјатеља. 133 �хоћемо да манифестујемо своју вјерпост и одапост нашој државдој мислп и њедоме најввш ем носиоцу, Њ егово« Ве. личанству Краљу Југославије А лександру I-, У ком Г а јр и има свога највећега пријатеља. Свјестан сам, д а погађам мишљење свију Вас, ако Вам предложим да овој манифестацији дадемо н зраж аја у првом Манифестација Гајретових радника Врбаске бановине реду н а тај начин, ако упутимо Њ . В. Краљу ову депешу; Гајретове свечаиости у Бањој Л уци имају своју наро»Гајретови раденици н пријатељи. читаве Ваш е Врбаске читу важносх управо ради великих маниф естација, које су Бановиие сакупљени под Гајретовом заставом у центру Краприпремљене у недељу 9. марта у 2 сата послије подне. јине, у шехер Бањој Л уци упиру своје погледе у првом реду Б ањ а Л ука, која je подјелом држ аве н а бановине попрема Прнјестољу n a ком сједхГ први Краљ Југославије, први стала једним од управних центара, сједиш тем Б ана, смаи највећи пријатељ Гајретов и благодаре. му од. свег срца за трала je д а треба д а сазове све Гајретове раденике из читаве сва доброчинства, која указује Своме Гајрету.« бановипе ради упознавања, ради ширења Гајретове идеје у Гајрет и ми који смо се овдје окупили около његове народу, као што и ради тога д а даде и зраж аја својим традизаставе хоће д а манифестује своју љ убав и своју оданост цноналним осјећањима према Њ . В. Краљу, Престолонаследсвоме Узвпшеном Протектору, Сину наш ег витеш ког Краља, нику, и Б ану Врбаске бановине г. Светиславу МилосављеПрестолонаследнику Петру, n a сам увјерен, д а погађам Ваше вићу, који поклања п уну паж њ у рад у и развитку Гајрета. ocjehaje, ако Му с ове наше манифестације упутимо овај по" М анифестација je почела у 2 сата п. п. у сали Народздрав: »Гајретови раденици и пријатељи и з читаве Врбаске ног Универзитета, n a je послије настављ ена у 4 и no сата у Бановине, чији рад и настојање стоји под моћном заштитом кабннету г. Б ан а М илосављевића и заврш ена у просториВашег Краљевског Височанства, упућује Вам најдубљ е изразе јам а Гајретова конвикта около 8 сати н а вече. /благодарности и оданости.« У сали Народног У ниверзитета се прије споменутог вреГајрет и ми, који смо се данас овдје окупили хоће да мена нашао помоћник Б ап а г. М илнсав Иваниш евдћ у заманифестује своје дубоко признањ е Господине П ретсједнику ступству самога г. Б ана, као што г. пуковник Р а д - ДфеноМинистарског Савјета Петру Ж ивковићу, n a В ас молим, да вац, као нзасланик г. ком аиданта Д и визије "Зовановића. На-у ч д а т е име пошаљемо ову депешу. даље, иачелник пјросвјетног одјељења КраЈвбвске Банске »Гајретови раденнци и пријатељи читабе Врбаске Баноуправе г. Др. Васр Глуш ац, нрлелнИк општег одјељења г. вине окупљеии на својој великој забави и манифестацији К рста Кузмановић, /ге наш књ иж евлик г. A. Мурадбеговић и упућује своје с^јерие поздраве Господину П редсједнику КраДр. Реш ид Куртагић, којиш у зјз аабаву присуствовали и овим љевске Владе, уз чију благонаклону помоћ и разумијевањ е Гајретовим конференцијама Гајрет врш и своју велику културну и националну улогу.« К онференцију je отвррио предсједник Мјесног одбора Ието^тако Гајрет и ми који смо се окупили око њега Гајрета у Бањ ој Л у ц р .г . (^уљага Сплихагпћ, поздравивш и у хоће да изразимо пуну захвалност Господину Б ож и Максипрвом реду изаслни^а г. 'Б ан а, г. помоћннка Иванишевића, мовићу, Миннстру Просвјете, који као ресорни м инистар има затим изасланина г. ком анданта дивнзије г. пуковн ика Дренарочито разумијевање за Гајрет: новца. Надаље изаслан ика Главног одбора Гајрета, познатог »Гајретови раденнди и пријатељ и са историјске босанГајретова раденик^ н а К рајини Осман еф. Реџића, све остале ске Крајине, окупљени н а својој великој забави и манифестаделегате, и остале госхвг^ахваљ ујући им н а труду и н а поцији у Бањој Л уци, поздрављају Господина М инистра просјети. свјете благодарећи му на разумијевањ у и номоћи коју укаНадаље je г. Салихагић поздравио све присутне овим зује нашем Гајрету.« рнјечима; Гајретови раденици хоће овом приликом д а манифесту»Прије двије године, 6. 'септембра 1928. n a д ан рођења ју и своје нарочпто признање и благодарење највиш ем предПрестолонаследнлка Петра, прослављ ен je у Сарајеву и у ставнику Краљевске Владе у нашој Б ановин и — наш ем Бану. многим другим м јестима Б . ггХ .^ један значајан — најзначајГосподпну Светиславу Милосављевићу, који je з а ово кратко пнји датум у јавном ж нвоту босанско-херцеговачких мусливрпјеме, од како je у нашој средини, показао највећу предумана. To je била прослава 25 го д и ш аи д е културног и просретљивост и љубав према овом нашем културном и просвјетног, често п у та мучнога, тегобнога n a и трновитога рада свјетном друш тву. Пошто смо ријеш или, д а Господина Б апа Гајрета, — друштва, ono чије заставе смо се и ми данас саособно нарочпто поздравимо данас послије подне у 4.30 сати, купили овдје у сједиш ту Врбаске бановине, у нашој шехер то ћемо имати прилике, д а му лично изразимо наш е симпаБаљој Луци. Сам nam град, нажалост није узео онога учеш тије и наш у благодарност. ћа у тој прослави, који би одговарао његовој величини и н>еГајретови раденици и пријатељ и читаве Врбаске Баноговом положају. Али оно, што je пропуш тено у последњу говине хоће данас да манифестују и признањ е своме Главном дипу-двије д а се учини, то Гајрет ево чини сада, приређуОдбору. који ради сарајевске забаве ннје могао и з Сарајева јући своју велику забаву. и манифестацију. Забаву смо имали никога да пошаље, него je овластио наш ег признатог Гајресиноћ и ja се надам да смо испунили опу празнину, која je товог радника, пријатеља и друга г. Осман еф. Р еџића, као у овом погледу била наступила у нашој Бањ ој Л уци. A сада члапа Главног Одбора Гајрета, да га заступа при овој манихоћемо да маппфестујемо. фестацији. Дозволите ми, да у m re сви ју нас пошаљем Гл. Ш та ћемо манифестовати? Хоћемо д а манифестујемо Одбору ову депешу: »Гајретови раденици и пријатељ и читаве прије свега своју приврженост самоме друш тву и свима ониВрбаске бановине, окупљени при Гајретовој вели кој забави ма, који су га осповали, који су у њега улож или свој дуи манифестацији у центру Бановине, у Бањ ој Л уци, поздравшевпи, тјелесни, морални и матерпјални капитал — који су љају свој Главни Одбор и н.еговог уваж еног претсједника, за њега дали своје младеначко доба и своје животе, који су манифестујући своју љубав, оданост и захвалност Гајрету.« омогућили. да се до данас одгоји једна читава генерација, Поелије ових депеша, које сав збор одушевљено приједна Гајретова војска, која радн na буђењу и на дизањ у хваћа. чита инж. Салихагић приспјеле депеше и то: моралних п материјалних сиага Meby муслиманском омладнном Краљевине Југославије. Депешу од предсједника Главног одбора г. Др. ХасанАли пријс него што то маннфсстујемо, хоћемо да мабеговића која гласи: »Учествујући духом н а збору и манинифестујемо још нешто, што нам je свима n a уму и n a срцу, фестацијама, које се одрж авају у дентру историјске босанHa забави je пало бруто 26.33.50 д инара — једна цифра, коју Б ањ а Л ука до сада ни н а једној забави ннје постигла. Тако je и м атеријалии успјех забаве, као што и морални превазиш ао сва очекивања. 134 �скс Крајине срдачно поздрављамо одличне радникс пашег драгог Гајрета са увјерељем да he њихов рад и закључцн још више подпћп елан у раду на пултурно-просвјетном подизању п националном освјешћивању муслиманског дијела пашег народа у духу и традицијама Гајретове идеологије a за добро Краља и отаџбине.« јих се једна зове врбаска. Она je формирана од приЈашње Депешу од секретара Главног одбора г. Хамида Кукика: дани неки срезови бивше травничке, тузланске и лриморско- »Ж алећи што сам друштаеним послом сцријечеп да узмем учсш ћа у манифестацији Гајретових радепика босанске Крајине поздрављам Вас све скупа желећи да Ваш труд уроди најбољим резултатима no Гајрет.« крајишке области. У поменутој бановини живи свега 828.556 П Р О С В Ј ЕТ Н Е П Р И Л И К Е М ЕЂ У М У С Л И М А Н И М А В Р Б А С К Е БАНОВИНЕ. A kto m Његова Величанства Краља од 3. октобра про> шле године подијељена je наша држава на бановине, од кодвије жупаније и то врбаске и бихакке којој су још придо. становника. Од тога броја становника отпада на муелимански живаљ 205.474. Према броју муслиманског становништва У појединим бановинама долази врбаска бановина на четврто мјесто. Депеша г. Османа Сикирића из Бос. Новог: »Жалим што мије немогуће судјеловати Гајретовим конференцијама желим најбољи успјех.« Депеша повјереника Гајрета г. Ибишевића; »Жалећи да због болести ne могу судјеловати Вашој забави и конференцијама шаљем Вам најсрдачније честитке желећи д а ;конференције дадиу многобројним учесницима подстрека за интензивнији рад око остварења великих идеја ради којих je Гајрет основан. < Послије овнх поздрава, г. Салихагић предлаже, да се аа ову конференцију изабере предсједник и два тајника, na сматра за особиту част, да предложи г. Осиан .еф. Реџића, изасланика Главног одбора Гајрета и одаичноТ Гајретовог раденика и организатора и з Бихаћа. с ' Конференција прима овај предлог аплаузом и г. Осман еф. Реџић излази н а трибину. Он се захваљује прије свега на исказаном повјерењу, n a онда ^ахвал.ује бавалучком Mji спом одбору н а труду око приређивања ове велике забаве мапифестације — као што и на гостопримству, које je указано делегатима. Прелазећи на Гајрет и на његој^рАд, г. Pepnh подвлачи и истиче његову велику улогу и помоћ, коју даје муслимаиској младежи на школовање. Повлачећи паралелу између Просвјете и Гајрета г. Реџић истиче, Да свакоме православном Србину je једнако драг Гајрет као штв и Просвјета, као гато и сваком муслиману треба исто д а ко да je драга Проовјета, као што и Гајре?. Иако се ради овако »о -је\само због тога, да се рад лакш е организује. Захваљ ујући поновно нарочито делегатима, којн су дошли и з далеких крајева, г. Реџић сматра, да на овој конферепцији треба да претсједа претсједник бањалучког одбора, јср Бањој Л уци, као центру бановпне, припада већ и због тога главна водећа улога. Зато он предлаже, да овој манифестацији претсједава г. инж. Салихагић, што присутни поздрављају одобравањем. Заузим ајући претсједничко мјесто, г. Салихагић се поповио захваљује г. Реџићу и предлаже за секретара г. професора Наима Ћ ејвана и г. Хасибега Имамовића, рефер. Просвјетног оделења при Банској управи, што сви присутни примају са одобравањем. Kao првом референту, г. Салихагић даје ријеч г. Хасибсгу Имамовићу, којп чнта свој реферат »Гајрет, муслимаии и држава« (у данашњем броју донесен na уводпом мјесту). Реферат je пажљиво саслушан и с одобравањем попраћен од свих присутних. Захваљ ујући г. Имамовићу на труду, г. Салихагић даје рнјеч другом референту г. проф. Напму Ћејвану, који чита евој реферат »0 просвјетним приликама код муслимана«. Реферат гласн: И ми господо — Гајретови раденици и пријатељи — сакуписмо се у центру врбаске бановине, да ее поразговоримо о разним питањима, која засијецају у наш живот. Мени Je стављено у дужност, да поднесем реферат о просвјетним при. ликама међу муслиманима ове бановине. Да би се што боље упутили у ствар требало би мало заћи у хисторију бивше Босне и Херцеговине у чијем склопу je била и ова бановина и промотрити живот и развитак тога народа — a нарочито муслиманског — у ово бар поељедњих 50-гоДина. Кад говоримо о културно-просвјетним приликама у Босни могли би историјски развитак тога питања лодијелити у три периоде (доба), I. Пеиод за османлијске владавине. II. Период за аустро-мађарске владавине. III. Период иза ослобођења у слободној држави. I. ПЕРИОД. За вријеме османлијске владавине муслимани Босне и Херцеговине су имали доминантан положај. He само да су били најбогатији и економски најјачи сталеж, него су имали и главну ријеч у овим крајевима. Сва настојања туђина да их асимилише и одроди нијесу била успјешна, јер не примише ништа од туђина доли вањског руха. Језик обичаје и све карактерне црте славенске очуваше потпуно. Народ, који je увиек стајао под пушком, да брани турску империју од непријатеља, a врло често и своју властиту груду на којој се родио, није се могао развијати у просвјетном погледу. Истина, постојао je и код Османлија закон о јавној настави, али према томе ззкону, који je вриједио и за Босну и Херцеговину имала се настава држати на турском језику. To разумије се, није конвенирало становништву Босне и Херцеговине, na настојаше властитим силгма да надокнаде оно што им држава није давала т. ј. отварали су школе на материњем језику. Према турском закону постојаше овај тип школа: 1. сибјан мектеби; руждије; 3. идадије; 4. султаније. У Босни и Херцеговини постојаше највише сибјан мектеби у којима се учила религија из књига, које су биле писане на турском и арапском језику као и учење читања Кур-ана. У појединим већим мјестима постојаше руждије, које су биле нешто више од данашњих нормалки, a опет ниже од средње школе. Осим ова два типа школа постојаше у Босни и Херцеговини у многим мјестима медресе из којих су излазили свештеници — хоџе. Богг.тији свијет je слао своју дјецу на науке у Цариград, гдје су свршавали више школе и из њих излазили као добри државници, научењаци и војсковође. А ко листамо повијест отоманске царевине видјећемо да je и Босна дала неколико великих људи, који су играли важ ну улогу у државном животу осмгнлијском. Како се из горњега разлагања види, о просвјети у данашњем смислу ријечи није било ни говора. 135 �r '" Окупаторска управа поче понешто радити на подизању школа, да се народ који je потпуно заостао подигне у културном и просвјетном погледу — колико толико. Док je с једне стране силила иуслимане да иду у школу, с друге стране je увела уџбенике који су вријеђали најњежније вјерске осјећаје. Како су муслимани примили окупаторе као своје љуте и заклете непријатеље — дин душ мане — то су и напрама свим институцијама и уредбама, које су долазиле од њега, били непријатељски расположени. О куп а ц и ју су сматрали потпуно привременом и увијек су им очи биле уперене према Цариграду, одакле су очекивали спас. Они нијесу могли да приме уредбе новог друш тва и ако je то од њих тражио положај и вријеме. Повукли су се на свим линијама и чекали неће ли што доћи. Ш коле које су биле отворене, потпуно су бојктовавали и нијесу давали своју дјецу у њих. Како сам раније споменуо богатији су слали дјецу у Цариград на науке, a сиромах, без средстава, остао je потпуно неук и непросвијећен. Кад се узме у обзир да су муслимани обитавали у насељеним крајевима, варошима, варошицама, у којима су махом отваране школе, онда je још већа жалост, да их нијесу похађали, кад су им биле под носом. Они су се могли највише користити њима, јер су школе рјеђе и теже отваране no селима. С иром гш нији свијет je касније почео попуш тати пред разлозима, a нарочито кад су видјели да школован човјек може боље и лакш е обезбиједити живот. дјеце писменост муш ких: ll. ПЕРИ О Д Окупацијом Босне и Херцеговине и доласном Аустромађара настао je читав преокрет у животу њеног становништва, a нарочито муслимана. Неуспјели оружани отпор, који дадоше муслимани приликом окупације, учини још већи јаз између њих и нових освајгча и појача непријатељство. Taj дио становниш тва Босне и Херцеговине који до тада бијаше у доминантном положају, посташе доласком Аустријанаца становници другог реда. Како стицајем прилииа не могоше задржати старе положаје и немогоше се снаћи у новом управном систему морадоше се повући на свим линијама и препустити своје дотадање положаје туђину. Аустрија, која осим других задатака, које joj je ставио у дужност Берлински конгрес, — имађаше и просвјећивање народа, поче радити на том пољу отварајући најприје школе. Од свих питања државног живота бијаш е ово питање провсјећивања и просвјете најболније. Никоја грана државног живота у Босни и Херцеговини није у вријеме окупације тих земаља затечена у тако запуш теном стањ у као ш то je била јавна настава. Прелистамо ли статистичке податке о томе колико je похађало ш кол у у времену од 1895/96.— 1904/05. no конфесијама: православне дјеце; 127.219; католичке дјеце: 108.156; муслиманске дјеце: 42.986. Како се из ових података види најмање су похађала ш колу муслиманска дјеца, na je и проценат неписмених највећи код муслимана. Ови подаци су узети из год. 1910. na стога треба узети у обзир, да су онда ш кол у похађали само мушкарци, a према истој статистици неписменост код муслиманки износи 99.68%, a писменост само 0.32%. И ово нешто писмених муслиманки научило je читати и писати код куће, јер у оно доба није било ни говора, да би муслиманска женска дјеца похађала ш колу, јер су се та дјеца no тадањем сватању и назорима морала затворити у к ућ у већ у 12. години живота. A ko прелистамо статистичке податке из најновијег доба, т. ј. из 1921., то ћемо видјети слиједеће: 136 чнта и пише православни католика 93.933 69.884 муслимана 51.446 4.952 само чита неписмених 1.809 1.331 768 271.321 62 114.313 203.640 1.384 лисменост код женских чита и пише само чита 674 999 25.907 32.092 9.696 4.091 православни католика муслимана јевреја 441 50 неписмених 321.697 152.196 227.457 2.069 Писменост у постотцимг, свега становниш тва преко 6 година: православни 17.10% католика муслимана 28.10% 12.64% јевреја 72.65% Из горње статистике се види, да je највећа неписменост баш међу муслиманима и кад говоримо, да je тај дио становни*ш тва највише заостао, онда то нажалост с правом говоримо. у доба аустријске владавине je постојао закон обавезне наставе за сву дјецу na и муслиманску, али код муслиманске само за мушку. Taj закон се веома слабо примјењивао и у највише случајева био je само мртво слово на папиру. Пасивност муслиманског елемента према свим кул тур ним тековинама новијег доба иш ла je у прилог окупвторској управи, јер се са непросвијећеним и неуким народом могло лакш е владати и управљати. Почетком овога стољећа почиње борба за вјерско-просвјетну аутономију, која и ако носи номинално вјерско-просвјетни карактер била je чисти израз револта према окупаторској управи. У тој започетој борби одмах се осјетила мањкавост у муслиманској интелигенцији и школованим људима, који би притекли у помоћ нашим старим опробаним борцима и били им десна рука. Међу муслиманима се поче ш ирити идеја школовања дјеце и од тада почиње јачи прираст дјеце у школама. Погледамо ли у статистичке податке то ћемо одмах уочити. Народ се поче освјешћивати и будити. И сама влада подупираше школовање омладине a нарочито средњошколске и универзитетске. За омладину на универзитетима основа интернате, a то све зато, да од те интелигенције створи приврженике режима и послушне чиновнике. Неколико наш их ш колованих младих л>уди прозријеше ове накане режима и почеше мислити на то, како ће створити неовисну школовану омладину. Toj и таквој омладини je требало прибавити сретстава да се узмогне ш коловати неовисно о државној помоћи и тако се роди идеја о о сну тку нашега Гајрета. Окупатори су настојали омести читав рад око оснутка Гајрета, јер им je био потпуно познат циљ a и сврха Гајрета. Година 1903. била je врло важ на у културно-просвјетном придизању муслимана Босне и Херцеговине. Како je Гајрет дјеловао и радио кроз ово 27 година ширећи просвјету у народу — о том ће се говорити у посебном реферату. Гајрет je сада крчио пут и омогућио и сиромаху да се узмогне школовати. Народ се почиње помало тријезнити и све више слати дјецу у школе, a гдјекоји и на модерне занате. У овом погледу се осјећа напредак и то иде све до свјетског рата. III. ПЕРИ О Д . Иза ослобојјења у својој слободној држави и код муслимана се осјећа јачи замах у културно-просвјетном животу. И ако су економски слабо стали — усљед ријешења аграрне реформе они се опет боре, да заузму онај положај који им припада и да не заостају ни у чему иза осталих суграђана. �Настоје свим силамб Да ћоправе.Ане грешке, које су учиИили за окупаторске владавине, почињу и сами градити школе, нарочито у селима. И сама држава их у томе потпомаже дајући им новчану потпору. Сам школски закон je сада много строжији, јер no том закону морају походити школу и мушка и женска дјеца. Ово што je до сада говорено то се тицало само школа, које су најважнији и темељни фактор у просвјетном прид изању једног народа, a сада да видимо, како стојимо са дру- штво веома слабо потпомажу у Материјлном погЛеДу, na друштво не може да живи него живкари. Друго, усљед малог броја чланова, a нарочито малог броја оних чланова, који вал>ано удовољавају својим обавезама, сав друштвени приход иде на покриће режијских трошкова око издржавања, a једва мали дио прихода остаје, да се утроши на друштвене цил»еве. Ово се нарочито опажа у градовима у којима има више друштава. Треће, у управама таквих друштава су локалне величине обично лијени и неспремни л>уди, који немогу сами ништа, a опет нису вољни, да своја мјеста уступе млађима, спремнијима и агилнијима. Стога би неопходно нужно било уједињавати друштва, a нарочито у градовима, гдје их има више, да удруженим силама прегну и раде на извођењу и остварењу програма. Без тога нема рада, jep и оно мало радника, који су се расули no разним друштвима, врте се, раде, али тај рад доноси слабе и мале резултате, a овако удружени са концечтрасаним силама дало би се учинити много. Иза ослобођења се почео код нас развијати јачи друштвени живот, шта више видимо гдје се оснивају и чиста женска удружења, Многа друштва су развила лијеп рад, a нека су постигла и замјерне резултате у своме раду. Нарочито je свој благотворни рад у посљедњем деценију развио наш Гајрет, чији резултати успјеха посљедњих година надмашују сав досадањи рад. A сада да видимо како je стало са часописима, лијепом лектиром и новинама, које такођер много доприносе просвјетном придизању народа. И ако je наш свијет из раније мрзио школе и новотарије »швапске« и није слао своју дјецу у школе, na отуда имамо наш у најстарију школовану интелигенцију. Ова интелигенција почиње развијати културни живот на разним пољима na и на пољу литературе и журналистике. Међу првима пјесницима спомиње се име Сафетбега Башагића, na Мустафа Капетгновић, Авдо Карабеговић, Ссман Ђикић, Муса Ћазим Ћатић, a иза њих се јављају као прозни писци: Едхем 1/улабдић, Осман Нури Хаџић, Хивзија Бјелевац, те као публицисти: Ш укрија Куртовић и Хасан Ребац, a послије рата се јављају између осталих Хамза Хумо и Ахмед Мурадбеговић као књижевници, a Џевад Сулејманпашић као веома антиван публициста. Од листова споменућу »Бехар«, који je први почео излазити, na онда »Бисер« и други. Покретане су и новине, које ради политичких прилика и правца писања не бијаху нинад дугога живота. Г. М У Х А М Е Д X . Ћ Е ЈВ А Н гим институцијама, које дјелују у просвјетном придизању народа. Од тих других просвјетних институција споменућу у првом реду наш а друштва. Друш тва су почета оснивати у доба аустријске владавине. Прије их није било. Од друштава нвјобичнијих тип je читаоница (кираетхана), која у своме програму има задатак, да дјелује на разне начине у просвјетном придизању народа. Како je са читаоницама тако je и са сличним друштвима, која су се оснивала под разним именима. A да ли су читаонице и та друга друш тва одговарале сврхи? Одговор би био у апсолутној већини случајева негативан, јер ниједна готово не чини ништа у том погледу. Све читаонице су постале — можемо реНи — кафане и дембелхане, са разликом од других кавана у томе, што имају уписане и обавезне госте. Уз поједине читаонице и друштва постоје и књижнице ии којих нико годинама не прочита ни једну књигу. У појединим градовима и^по неколико друштава, којима je сврха готово иста, a насташе no вол>и појединаца, a без стварне потребе. Рад оваквих друштава je врло слаб или готово никакав. Зашто je то тако? Прво, слаба свијест самих чланова, поји дру- Ово je опћенити приказ просвјетних прилика у бившој Босни и Херцеговини, a сада да видимо накве су просвјетне прилике у врбаској бановини- Ако се узме у обзир, да je окупаторска власт посвећивала сву пажњу око просвјетног придизања центра Босне, који je био на дохват странцу и да се за ове бивше округе, који су били на периферији, није много марило a ни урадило. Опћенито се узима — a то je факат — да су ова два бивша округа, бањалучки и бихаћки, највише занемаривани у просвјетном погледу, a зашто je то тако било није тешко разумјети. Погледамо ли статистичке податке онда ћемо видјети, да у овој бановини има свега 324 основне школе. Узме ли се у обзир, да je у посљедње доба саграђено много школа, онда се тек види, какви мали број их je прије био. Од тих 324 основне школе мали број их je у муслиманским селима, jep je познато, колико су се муслимани раније опирали отварању школа у својим селима. Оно школа што их je отворено највећи број их je отворено у посљедње доба иза ослобођења. Муслимани су увидјели, да народ без школе, просвјете и културе не може опстајати, na сада раде свим силама на изградњи и отварању школа у својим селима. У том погледу им треба ићи на руку и потпомоћи их да што прије дођу своме циљу. Државна власт им иде у томе погледу на руку, дајући им новчану помоћ, али би било noжељно да им се изађе у сусрет што je могуке више. 137 �Осим основних школа, које су темељ просвјетног придИ, зања народа — јер док je народ неписмен не може се ни roворити о јачој просвјетној акцији — постоје у бановини још 14 грађансиих школа, двије потпуне и двије ниже гимназије и једна учитељска школа. И у овим школама je најмање муслиманске дјеце с обзиром, да су оне у појединим градовима и већим мјестима, a гдје су муслимани у релативној већини грађанства. A што je опет узрок томе? У раније доба знамо за узрок, наиме апстиненција похађања основне школе, na онда и ових средњих. A данас ,данас се иде више у ш колу, али рђаве материјалне прилике грађвна силе их, да дјецу ш аљ у на занате, да дођу чим прије до круха, a још к тому долази и трошак око школовања, који се често пута неможе поднијети. У мјестима,, у којима постоје Гајретови интернати видимо, да има много више дјеце у средњим школама. За примјер ћу навести Бања Л у к а и завод у коме служим. Прошле школске roдине na и раније кретао се уписани број ђака муслимана између 90 и 110, a ове године се цифра уп исан их ђака муслимана попела на 150, a то je добар дио ломогао новоотворени Гајретов интернат, уз, разумије се, и друге прилике које су на то утјецале. Осим ових побројаних ш кола постоји у бановини неколико стручних школа, које похађају женска дјеца и те су школе за нас муслимане од велике користи, јер се у њима васпитају и одгајају добре домаћице, које поред теоретског знања добивају и практичну спрему, коју одмах могу примијенити у животу. Осим ових ш кола постоји још једна врло корисна установа новијега доба a то су домаћинске школе, које нијесу сталне у једном мјесту, него су покретне и иза једног курса у неком мјесту иду у друго. Ове су школе за нас веома корисне, a, наромито за наш а села, гдје наш а женска чељад са села нема прилике, да походи школе у граду. V селама у којама ив nocioja " сновна школ«, Кастл. јати да се ола што пр»|. Olimpa. Како се отвараље и аа. градња школа врш и данас оа»о пококу ш колеки* одб.ра, „ настојати, «а ое ти одбора ш ,о прије о с и у „ и лочну са радом. Све помоки a дотацаје које да]е д р *а в а, даЈе са«о преко школског одбора. Настојати да се закон о обавезној основној настави стриктно провађа и да дјеца обојега пола иду у ш колу. Haрочито je потребно водити бригу о томе, да ДЈеца са села олако не изостају од школе. Често их пута родитељи устављају од наставе за мале ситнице и коче им онда напредак. С ву ону дјецу, која су нарочито даровита требало би слати на дал.ње школовање, na ако су сиромашног стања настојати да им се осигура или мјесто у интернату или стипендија. Код оваке дјеце нарочито пазити, да рано полазе школу и да рано долазе у средње школе, јер no новом Закону 0 средњим школама неће се дјеца, која су прекорачила 13. год. живота примати у шноле. А ко таки и пођу неће моћи прећи ни У v. ни у VII. разрез, ако буду старији од 15 или 17 годнна. У градовима одржавати разна поучна предавања у смислу данашњ их народних универзитета. С ваки образовани човјек би се могао употријебити у тај посао, да држи предавања из своје струке или које друге. Ta предавања имају сврху, да оног припростог грађанина или теж ака науче нешто и отворе му очи. Нарочито би требало посветити пажњу предавањима из господарства na обрта и индустрије и хигијене. Нарочиту пажњу посветити одгајању и образовању наше женске чељади, јер je жена темељ ф амилији. До сада се на том пољу веома слабо радило, a то je била наш а фатална погрешка. У нашим селима би нарочито требало оснивати домаћинске школе, a no градовима стручне, као и разна У овој домаћинској ш коли женска чељад добије најнуж нију спрему за будући живот као домаћица и мајка у фамилији. приватна друштва, која ће радити на образовању и културном придизању жене. Одржавати предавања из хигијене и Једном приликом сам и сам посјетио једну овакву ш колу у Козарцу међу самим муслиманкама и, вјерујте, да ме je фра- упућивати je у том погледу. пирао успјех те школе, која je постигла замјерне кроз кратко вријеме. резултате Ово би био летимичан преглед наш их просвјетних прилика, и закљ учак би био тај, да смо у просвјетном погледу највише заостали и то би сада требвло поправљати, исправљати a на који начин? Ja бих у том погледу изнио своје погледе и предложио слиједеће: У првом реду би требали наставити рад око подизања писмености, у коме правцу ради и наш Гајрет не жалећи ни труда ни средстава. Ово би се могло постићи код старије чељади, која виш е нису за ш колу, отварањем аналфабетских течајева, нарочито на селу. За тај посао би најбоље послужили наши учитељи, који су уједно и добри методичари, a који сваком приликом доказују да су пријатељи народни и не жале никада потрудити се за народно добро. У градовима би могле послужити врло добро наше учител>ице, којих, хвала Богу, имамо лијеп број. Осим учитељских лица би се могли и други писмени људи употребити за поучавање читања и писања. Свима овим јавним раденицима би требало признати њихов рад са највиш их мјеста, и сваком приликом унапређивати и одликовати овакве раднике. За ону чељад, која научи читгти и писати требало би оснивати књижнице и библиотеке и дати прилике човјеку, да се и даље развија. Не учинили се овако велика je вјеројатност, да и они који науче читати и писати забораве послије кратког времена. Ове књижнице би могле бити или покретне као код Просвјете или сталне. Сталне би књижнице могле бити ондје, гдје постоје основне школе, a у градовима у појединим друштвима. 138 Упућивати народ на чување здравља и свих оних порока, који руше здравље и слабе појединце a онда и фамилију. Нарочиту пажњу посветити пропагирању идеје трезвености, јер нам je алкохол био највећи затирач и уништавао нас и економски и затирао животе. За овај посао су најприкладнији наши љекари и остала трезвењачка интелигенција. Гдје год je могуће оснивати задруге и упућ ивати народ на користи те институције, преко које он може да подмирује све своје потребе. Развијати смисао штедње, ш то се нарочито може постићи преко задруга. С ву дјецу, која нијесу за даљње школовање требало би упућивати на занате, a нарочито модерне. У ту сврху би нам било потребно друш тво као ш то je Р адиш а или При- вредник. Гајрет уздржава шегртске домове, али би он требао проширити своју акц ију у овом погледу. Све ове методе и начини рада, које сам изложио су прокуш ани као добри и њих су употребљавали други народи Европе радећи на ширем просвјећивању народа и данас ти народи стоје на високом ступњ у културе. За извођење овог посла потребно je наћи пожртвовних, агилних и спремних радника, који неће жалити труда и који ће се жртвовати. Таквих раденика ће се наћи међу нама, јер их се и досад налазило. А ко сви ми скупа озбиљно схватимо свој задатак и порадимо својски, успјех je несумњиво ту. Плодови овог ситног рада се неће одмах видјети, али неће проћи дуго времена и ми ћемо запазити позитиђне резултате. Заврш ујући овај реферат потсјећам вас господо на ону наш у народну пословицу: »Зрно до зрна погача, камен до намена палача«. �И овај успјели реферат конференција je саслушала са пуном пажљом и г. реферепта иаградила са признањем и аплаузом. i ЗахваљујуИи г. Ћејвапу на указаиом труду и услузи, коју je учинио Гајрету, претсједавајући г. Салихагић даје ријеч г. инж. Узеиру Бисеру, који чига свој реферат »Гајретова улога у раду око унапређења пољопривреде.« Реферат гласи: Одазивајући се позиву Мјесног одбора Гајрета, да за ову данашњ у прилину мгнифестације Гајретова јавног рада и ja дадем један реферат из подручја пољопривреде, имао сам при одабирању теме за овај реферат с једне стране управо страш ну заосталог муслиманског сељака у пољопривреди која je последица потпуне отсутности сваког познавања савремене пољопривреде иао науке a која се најбоље оцртава у оном вјечитом одговору: »Овако ми je и отац радио, na je живио и имао свега«; с друге пак стране имао сам у виду и задатак Гајрета који je сам добровољно и руковођен најплеменитијим осјећајима према свом роду с т а в и о с е б и и у н а с л о в у и у п р о г р а м у у д у ж н о с т , a тоје — р а д и н а е к о н о м с к о м п о д и з а њ у М у с л и м а н а поред оног просвјетног. Већ ова чињеница јасно нам свједочи правилно схваћену улогу Гајрета, која му je намијењена у културном препороду муслимана. Б аш у томе што je просвјетно подизање једног народа недјељиво везано уз његов енономски развитак, нао што je и благостање једног народа резултат просвјетног прогреса и нашао сам побуде, да освијетлим улогу Гајрета која му je намијењена у економском подизању муслиманског пољопривредника поред досадањег његовог успјешног рада на просвјетном пољу. Рад Гајретов и у овом погледу био би у границама |ма на њиховом просвјећивања муслимана пољопривредника стручном образовању. Да бих том раду дао и правац лотребно je да изнесем методе рада на овом пољу народа, који су и у просвјети и у пољопривреди далеко одмакли пред нама. Чињеница, да je наш пољопривредник специјално у нашим крајевима од назад неколико година пао у теш ку економску кризу, која се no својим последицама одражава на цјелонупан наш привредни живот обухваћајући све слојеве и сталеже, дала je повода да се питање укпањања енономске кризе износи дневно на тапет и путем јавне штампе и на свим конференцијама привредног нараитера. Поред мјеродавних фактора и разних корлорација и установа у третирању овог проблема судјелују и многи јавни радници свих струка и звања. Гледишта су различита у погледу узрочника који су изазвали ову кризу, na се према тому предлажу и разне мјере за њезино лијечење и уклањање. Ja ћу у овом реферату изнијети гледиште пољопривреднина-интелектуалаца и практичара. Ми видимо главни узрок економској кризи у слабој и недовољној производњи и хрђавој квалитети свих врста пољопривредних производа. Слаба и недовољна производња и хрђава квалитета производа последица су недостатка у стручном образовању пољопривредника и непознавању свих оних природних чинилаца, без чијег je познавања немогућ прогрес. Примјена материјалних средстава, која се дају у народ у виду помоки у савременим пољопривредним справама, расплодним глрима свих врста домаће стоке и живине, изградња модерних ђубришта и т. д. не даје жељеног резултата, јер постигнути успеси ни издалека не одговарају оном ефекту, који би био постигнут, да су у питању стручно спремни пољолривредници. Ha какве све потешкоће наилази стручно особље у државној и самоуправној служби у својој пропаганди нод примјењивања Mjepa којима je циљ, да пољопривредника упуте на савременији начин рада у обради земље, у узгоју стоке, у њези воћњака и преради разних пољопривредних производа и т. д., то најбоље знамо ми, којима je повјерен овај задатак a и сви они, који су имали прилике да изблиза прате наша настојања и напоре. Зар није управо невјероватно, да се често пута у читавом срезу не може да нађе тежак, који ће драге вол>е да се прими звања узорног тежака под условом, да своје газдинство води и обрађује no упутама стручног пољопривредног референта, да уз државну помоћ изради модерно ђубриште, да прими расплодног бика или пастуха у приватну његу и држање, да уреди и очисти свој шљивик и т. д. Сви ови нездрави појави резултирају из недостатка стручног образовања и правилног схваћања важности прогресивног знања пољопривредних наука, које стално еволуционира и изнг.лази све нова и нова техничка средства и методе у потчињавању разних чинилаца, који утичу на пољопривредну производњу. Стручно образовање пољопривредника према тому главни je и no својим далекосежним последицама једини услои за привредно јачање села a преко њега и једини пут за лијечење економске кризе и јачање свеукупне наше привреде. А л и науковну изобразбу пољопривредника треба noставити на најширу основицу имајући при томе у виду, да пољопривредно образовање има да дадне пољопривреднику поред стручног образовг.ња и вољу за својим позивом, да подигне у њему свијест за наслијеђеним звањем и коначно створи у њему чврсту и непоколебиву вјеру у оправданост стручне наобразбе. Ha овом великом патриотском послу поред државе и самоуправних јединица треба да узму најживљег учешћа и све све наше просвјетне установе a у првом реду друштво Гајслична друштва. р""т:;л ; тада неће се догађати жалосни случајеви да синови сељака no апсловирању које пољопривредне школе траже хљеба изван својих домова без обзира на струку и траже осигурање својих егсистенција не на родитељској груди но међу саобраћајцима, полицији и т. д. Код постојећег броја пољопривредних школа и установа пољопривредног караитера у нашој држави ми овај задатак не можемо постићи него морамо приступити оснивању нових школа no примјеру других држава. Да би дали јасну предочбу о нашој заосталости у овом погледу и императивној потреби о отварању нових школа у циљу стручног образовања наш их пољопривредника, ми ћемо на овом мјесту направити поређење како данас стоји наша држава, a како je н. пр. у том питању стала нама најближа братска Чехословачка. Док у нашој држави представљају пољопривредници 80% свеукупног становништва (у нашој бановини чак и 9 0 % ) у Чехословачкој износи број пољопривреднина 4 2 % од цјелокупног броја становништва. Док код нас на 476.000 пољопривредника a 43.158 газдинстава долази једна пољопривредна школа, у Чехословачкој отпада једна школа на 25.155 пољопривредника a 8.925 газдинстава. Док код нас постојећи број пољопривредних школа чини 2.4% од оног броја који би нам теоретски био потребан, да задовољи потребе стручног образовања пољопривредника, у Чехословачкој овај проценат износи 13.4%. Према тому требали би ми имати око 900 пољопривредних шнола да задовољимо наше потребе. Ови би резултати у Чехословачкој били далеко повољнији, кад би долазиле у обзир само покрајине Чешка, Моравска и Шлеска a без Словачке и Прикарпатске Русије. 139 �ha воЉу >1ЛустрациЈу напора, које чини Чехословачка Да подигне стручно образовање у Словачкој и Прииарпатској Русији a с тиме и на најрадикалнији и иајефинаснији начин унапреди пољопривреду, потребно je истаћи, да у овим покрајинама до 1921 није било ни једне ниже пољопривредне школе a у времену од 1921. до 1923. подигнуто je у Словачкој 63 a у Принарлатској Р усији 30 школа. Дакле за 3 године 93 пољопривредне школе. Према овим бројевима ми имамо да у цијелој држави свега 41 пољопривредну Од тога броја отпада на врбаску бзновину редна ш кола и то на 828.556 становника редника. истаинемо у свему ш колу свих врста. свега 1 пољопривса 90 % пољоприв- Да би нам овај моменат a с тим и потреба стручног образовања још маркантније испали пред очи изнијећу овдје и податке о далеком Јапану, који je до пред пола вијека слабо био и познат европској јавности, представљајући земљу и народ са врло ниским ступњем европске културе. Ова земља, која данас у међународном животу игра улоry велесиле од одлучног утицаја у свим међународним питањима, има своју величину и снагу у првом реду да припише економској снази свога пољопривредника. И овде ћемо направити поређење према нашим приликама: Док ми на 4,588.000 ха зиратне површине имамо свега 41 пољ опривредну ш кол у свих врста. Јапан располаже на својих 600.000 ха зиратне површ ине са 14.000 пољопривредних школа, при чему отпада на једну ш ко л у 1.586 пољопривреднина односно 394 сељачка газдинства, нод нас на једну школу отпада 476.000 пољ опривредника односно 43.158 сељачких газдинства. Ово су статистички податци из 1928. г. a послужимо се њима да би тим јаче нагласили потребу стручног образовања наш их сељачких маса, које могу једино добити у стручним школама. Н аш а о пш та економска криза добрим дијелом својим изазвана je опш том неповољном коњуктуром на свјетским трж иш тим а са пољ опривредним производима, на којима je наш пољ опривредник са својом слабом производњом и хрђавом квалитетом својих производа скоро посвема искључен из конкуренције. Па не само то него смо са главним производима тучени и на својим домаћим тржиш тима. Овој аномалији треба траж ити радикалног лијека, a као први и најцелисходнији лијек састојао би се у стручном образовањ у наш их пољопривредника. Овај задатак имао би се постићи у главном на два начина. 1. С тручн им образовањем путем систематског школовања 2. Ш ирењем знања давањем уп утстава у појединим случајевима no појединим конкретним питањима. З а наше прилике долазе у обзир оба ова начина, a гдје ћемо, како и када који примјенити, овиси од много околности. У том погледу стоји нам на располагању богато искуство других народа и д р ж ава одмаклих пред нама у пољопривреди, na ми треба само да претходно све те поједине системе ^емељито проучимо и згодно накалемимо имајући у виду наш е опће и специјалне прилике. Ha овом великом послу оио препорода нашег сељака, сјаја и величине наше лијепе и свим природним добрима надарене отаџбине, треба да се нађу поред државе сва наша просвјетна друш тва са својим бројним надром јавних раденика. Да би у неколико имали и смјернице за овај гигантски рад и настојање ми ћемо овдје у кратким потезима изнети путеве и начине, којима се у разним државама радило и ради на стручном образовању пољопривредника. У векини држава са напредном пољопривредом заведена je пољопривредна настава у наставном програму основних школа, негдје у мањем негдје у векем обиму. У Чехословачкој 140 A. np. главни Дио нађтавног hpbrpafca сДчињавају из пољопривреде. Т у je основна школа добила карактер ha. родних пољопривредних школа. Основне школе са предМе. тима из пољопривреде у наставном програму служе као При. премне школе за стручно образовање у пољопривредним шк0. лама вишег степена. Типова ових школа има више. У ГЛав. ном могу се разлиновати два и то: 1. Школе, чији je задатак да маси пол>опривреднина дадну озбиљнију стручну спрему и 2. да спреме инструнтор. сни кадар стручњака. Међу школама првог типа нарочито се истичу т. зв, зимске школе, које у новије доба узим ају све јачег замаха a чија се предност испољава нарочито у томе, ш то дају стручно образовање омладини у вријеме, када мали пољопривредници имају најмање пољских радова, na према томе не одузимају радну снагу из куће у доба, када je сваки члан кућне зајед. нице потребан заједници. Обуна у овим школама трг.је обично двије године. Несистематско образовање намијењено je одраслим noл>опривредницима a сврха му je да појединим питањ има даје потребна обавијештења и кратке подуке као ш то су н. Пр. приређивање кратких течајева, демонстрација, екскурзија, предавања, растурање летака и брошура и т. д. У овај начин образовања нарочито се могу убројити зимски пољоприврсдни течајеви, који су предвиђени законом о унапређењу пољопривреде од 6. септ. 1929. г. a који су у току ове зиме no лрви пут приређени у свим срезовима врбаске бановине. Угодна ми je дужност да на овом мјесту истакнем и нарочито нагласим, да je успјех ових течајева злдовољио и да je на н>има наш пољопривредник јасно манифестовао своју приправност да чује и прими понуђену му подуку. Кад смо на овај начин указали на им перативну потребу стручног лросвјећивања маса пољопривредника треба да сад видимо, шта би за сад Гајрет у извођењу свога културног програма no нашем мишљењу могао да учини за муслимане пољопривреднике. Да не би с које стране пао приговор, да су интерсси пољопривредника свих конфесија истовјетни те да je у питању стручног образовања муслиманског сељака неумјестан cenaратизам морамо подвући ову чињ еницу: Док je интелигенција других конфесија одавна прегла на посао међу својом истовјерном браћом оснивајући разне задруге, друш тва и читаонице немајући времена да се осврне и на муслимана сељака или што je још најчешћи случај, бојећи се неуспјеха унапријед рачунајући на осјетљивост муслиманског тежака, муслиманска интелигенција остала je скоро без изузетка no страни — добрим дијелом у помањкању стручног образовања и спреме у овом послу. Под оваким околностима остао je муслиман пољопривредник посве из домаш аја свих оних настојања, која иду за његовим економским јачањем. Осим тога муслиманска интелигенција и ближа je no свом одгоју и схваћању муслиманским масама или би бар требала да буде, као што je то случај и код наше браће других вјера. Неоспорна je чињеница да су муслимани Босне и Херцеговине све до окупације 1878. r. били носиоци културног и привредног живота ових крајева. Добро материјално стање погодовало je развитку и пољопривреде. Х аџил уци и друга путовања у разне крајеве бивше турсне царевине п р уж али су могућности, да се на овим путовањима упознају са привредним приликама ових крајева, na се тој околности има приписати она многострукост у сортама племенитог воћа и д ивних башча, финог столног грожђа, no избор добри атови и парипи, добра сјемена и т. д. Записи путописца Евлија Челебије објелодањени у божикњем броју »Политике« о Бањој Л у ц и говоре у лрилог овој тврдњи. Окупација Босне и Херцеговине бацила je муслимане у стање летаргије и апатичности према свему што се оио њих абивало и из ове летаргије не пробудише се �дО облобођења 1918. г. Партијске борбе за врмјеме парламентарног режима учиниш е опет свг.ки рад у овом правцу међу муслиманима немогућим, јер су народне вође будно пазили на сваки покуш ај рада и ометале ra одмах у зачетку бојеки се, да не изгубе уплив код својих бирачг. Тако je прошао и овај период од 10 година у иеповрат, a муслимани сељаци нао пољопривредници остадоше no страни далеко од примјене сваког напредног и савременог начина рада у пољопривреди. У овим разлозима ja управо и налазим побуде да укажем на потребу предузимања анције у овом правцу од стране Гајрета. Гајрет je своју мисију ограничио до данас само на један дио свога програма, радећи на општем просвјећивању мусли- правних тијела што прије почну заводити no срезовима зиМске школе према узору како je то у Чехословачкој и Њамачиој. 3. Нека Гајрет ступи што прије са својим мјесним одборима у преговоре ради организовања разних течајева из noљопривреде помажући према својој снази и материјално њихово одржавање. 4. Нека Гајрет преко својих мјесних одбора настоји што више послати наших младића у друге напредне крајеве наше отаџбине ради успособољења у разним гранама пољске привреде и специјално, да нађе пута и начина да апсолвенте нижих пољопривредних школа шаље на страну ради усавршавања. Задатак Гајретових мјесних одбора и његових пријатеља био би: 1. Да настоје довести у контакт муслиманског пољопривредника са свим оним стручним особљем, од кога може приДругом дијелу свог програма, економском подизању мумити подуну, a чија се дужност и састоји у ширењу стручслиманских маса, Гајрет до данас није приступио из појмљиног знања међу масом пољопривредника; вих разлога, од којих je најглавинји тај, што се од једном 2. Да на све приредбе и предавања, која имају каракније могпо приступити извађању цијелог програма a с друге тер стручне подуке доведу што више муслимана пољопривстране није било ни потребних средстава. редника имајући при томе у виду, да fce тим својим радом Данас кад je Гајрет раширио своја крила осовивши се олакшати посао и службеном апарату у вршењу повјерене му на снажно и јако постоље вријеме je да приступи и овој дужности; другој тачци свог задатка. 3. Да схвате као своју патриотску и државну дужност По моме мишљењу овај би се задатак дао свести на слида скрену пажњу пољопривредним референтима на оне муједеће мјере: слимане пољопривреднике, који се својим радом и својом 1. Гајрет као просвјетно друштво треба да у заједници вриједношћу истичу као добри и напредни пољопривредниса осталим друштвима са истом културном мисијом предузме ци и да их препоручују за узорне тежаке као примјер друкораке код мјеродавних фактора, да се наставни програм спегима, да их надијељују са приплодним грлима, бољим сјецијално сеоских основних школа удеси према потребама села мењем, добрим сортама воћа и грожђа за помоћ око изградње завођењем предмета из пољопривредних наука. Тим наставмодерних ђубришта, за подизање модерних живинарника и ним програмом створиће се код деце расположење према зват. д.; њу својих родитеља и побудити воља за даљњим стручним 4. Специјално да их доведу у што тјешњи контакт са манских маса потпомажући школовање муслиманске омладине no средњим школама. Ову мисију како видимо врши са пуно признања и успјеха. обруааовањем. 3. Гајрет са осталим друштвима нека поведе акцију да се са помоку државном, бановинсиом и свих наших самоу- постојећим пољопривредним установама ради практичног упознавања у примјени техничких средстава и савремене пољопривредне науне. Особито пак да уп ућ ују омладину у пољо- 141 �привредне школе и на разне течајеве, који се повремено приРеђУЈУ- Овдје желим нарочито да истакнем потребу, да што више наш их младића посјећује овдашњу пољопривредну школу, у којој ће поред стручног образовања у пол»опривреди имати прилике и могућности да стекну и најнужније оспособљење у занатима, који су сваком пољопривреднику неопходно потребни a то су; коларски, ковачки, стројарски, дунђерски и столарски. Управа ове школе чини у том погледу замјерна и признања вриједна настојања. Осим тога полазници ове школе имају прилике да се упознају и упуте у задругарство a поред тога и у соколски рад. Од колике су важности и једно и друго специјално за наше село, о том међу нама не може бити двојбе, јер и једно и друго иде за потпуним душевним препородом нашег села и сељака. Поред витешког осјећаја, који даје човјековој д уш и здраво, крепко a уз то еластично тијело, узгаја се ту омладина у племенитим осјећајима братства и задружне свијести. Апсолвенти ове школе са овако свестрано душевном и тјелесном спремом биће права благодат за средину у kojoj живе и раде те ће бити пионири свега доброг и честитог. Гајнику мјесног одбора sa »вој рвферат .З ви љ о р ад ш и к о № другарство и муслимани«. Реферат гласи: ЗЕМ Љ О РА Д Н И Ч КО З А Д Р У Г А Р С Т В О И МУСЛИМАНИ, Р Е Ф Е Р А Т Г Б Е Ћ И Р А Г А Л И Ј А Ш Е В И Б А , К Њ И ГО В О Ђ Е Б А Н С К Е У П Р А В Е H A ГА Ј Р Е Т О В О Ј К О Н Ф Е Р Е Н Ц И Ј И 9. М А Р Т А 1930. Г. У Б А Њ О Ј Л У Ц И Наше Муспинанско село јано je заостало у сваком no. гледу. Није никаково чудо. Није » у нико ликада лосвећивао нккакову пажњу. Ранијој ту*лнсвој власти погодовала je примитивност, незнан>е, непросвећеност, анационалност „ нонзервативност »ашег муслимакског свијета на свлу. Данае пак кад су се народним ослобођењем и уједињењем створиле могућности за рад на нашем муслиманском селу, ми његова интелигенција, ми му се ни до данас не приближујемо. Ми смо од тога ситнога рада у народу готово увијек некако зазирали. Он нам je био тежак и претежак, као да се ради о неком послу ниже врсте. Ми смо волили само »високу« политику. Да, ми смо градили палату у сред баруштине, без темељног камена, али са мраморним зидовима и златном купулом. Ово, господо, није оптржба, ово je добронамјеран 5. Гајретови радници као поборници народног напретка прекор. Ми нисмо почели свој јавни рад са овим ситним раи сретније будућности треба нарочито да шире и подупиру дом у најширим слојевима нашега тежачког муслиманског сваку задруж ну мисао на селу. Овај би ргд требао да се кресвијета, јер, господо, несмијете заборавити да je тежак и ће у правцу стварања заједничких задруга упућ ујућ и муњегова производња извор свеукупне снаге, срж и крв тијела слимане пољопривреднике да приступају у задруге остале ^зродног. О н j e п р о и з в а ђ а ч х љ е б а б е з к о г а н е м а своје браће у колико исте постоје, избјегавајући при том осниж и в о т a. вање посебних задруга. А ко пак у дотичном крају не постоји До ове слознаје дошли су народи тек иза свјетскога од раније која задруга нека у заједници с осталом браћом рата. Данас се многи културни народи, чије je претежно застварају заједничке задруге имајући у виду да су интереси нимање народно била нека друга привредна грана, враћају свих пољопривредника једнаки. To треба чинити и с разлога земљи, враћају пољопривреди. Данас je пољопривредна криза што пољопривредници других конфесија имају у задругарпредмет расправљања Лиге Народа. Све ово указује на ону ству виш е искуства. А к о има гдје која муслиманска задруга, велику важнсст пољопривреде и пољ опривредника у цјелопрепоручити joj да приступи Савезу, јер ће у њему наћи јаче купном друштвеном склопу. материјално упориш те и потребне упуте. Не улазим подробПодизање нашег заосталог села у култрном и привредније у саму бит задругзрства, јер ће о том бити говора у поном правцу света je дужност свих нас, које je овде окупила себном реферату, ja жепим само да нагласим да je задругарвелика и узвишена идеја — идеја Гајрета. ство у свима напредним земљама играло и игра одлучну улогу у питањ у пољопривредног прогреса. Желим да нагласим и то, да je сва помоћ, коју држава и бановина намјеравају давати за унапређење пољопривреде, намијењена у првом реду задругама, na je и то један важ ан разлог да се задругарство прошири и међу муслиманима. Има још безброј путева и начина да се муслиману noљопривреднику помогне да се заједно с осталима економски диже и јача, али их je немогуће овдје побројати. Овакав рад Гајрета цијама je свих народних државни брод и којима свих дијелова народа и и његових јавних радника у интени државних трудбеника, који воде je на срцу добробит и благостање сјај и величина државе, na поред удовољења својој патриотској дуж ности и савјести сигурно je да нам у раду неће мањкати и морална и материјална помоћ као ни заслужена хвала и признање од свих мјеродавних фактора. Изврш ујући овај задатак Гајретовог програма добијамо тек онда право на назив Гаретових јавних радника, na не само то, него оваковим својим радом и доћи ћемо најсигурније до оног степена културног развитка, који ће нашем заосталом дијелу народа осигурати бољи економски напредак и сретнију будућност. Завршавам с позивом: Прегнимо браћо на овај патриотски посао и одужимо дуг своме роду и отаџбини! И овај реферат je пажљ иво саслуш на, и референт награђен одобраваљем. Послије госп. Б исера предсједавајући je дао ријеч госп. Б ећ и р у Галијаш евићу књиговођи при банској управи и бла- Једно од најмоћнијих средстава помоћу којих су се дигли најкултурнији народи на свијету јесте — у з општу народну просвјету — и земљорадничко задругарство. Mano има заиста друштвених творевина које би тако примале живот сељака као задругарство. Његов рад у кући, његов приватни живот, одношај према свијету изван његове куће, његова религија и традиција, његово назирање на свијет, све je то тангирано задругаством. Није онда никаково чудо, да je оно могло за кратко вријеме препородити малене сиромашне земље као што су Данска, Ирска и т. д. Крајње je вријеме, да се почне већ једном озбиљно радити на ширењу земљорадничког задругарства међу муслиманским елементом. Услови за овакав рад су ту: Тежак je напустио своју породичну задругу, na je инокосан. Он je осјетио потребу неке нове заједнице, која ће ra инокосна и патријархална помоћи у вртлогу нових начина приређивања, гђе могу играти улогу само економски и ф инансијски јаче јединице. Наш тежак, какав je, неписмен, непросвећен, неће моћи провести овакову широку организацију, која почива на самоуправи најмањих јединица без помоћи своје интелигенције. Међу муслиманском интелигенцијом пак веома je мало људи који би познавали у пуној мјери рад ове врсте. Истиче се само од себе питање задруж них раденика, задр уж них специјалиста, људи, који ће у танчине проучити целокупан рад на подизању задругарства са свим његовим финесама, целок уп ну његову унутарњ у структуру и целокупно техничко уређење појединих врста задруга. А к о би Гајрет успио изнаћи неколико школованих људи, агронома, или лица других звања, који имају нарочиту љубав за задруж ни рад, na �Да их одашаље на страну, гдје je задругарство у највећој висини — у Данску, Њемачку, Чехословаћку и т. д. да се онде усаврше у задругарству, већ с тиме би Гајрет много учинио за задруж ну ствар. Јер, господо, ми морамо брзо радити. Много смо изостали. Морамо настојати да пут до коначног циља скратимо, користећи се преко ових људи искуствима која су стекли други напредни народи, муком, радом и жртвом. Не мислим при томе да ћемо моћи једноставно копирати и no извесном шаблону радити овај посао. To je немогуће с обзиром на прилике, терен, људе, културни ниво нашег муслиманског тежака и т. д.; јер ма колико једна установа код једног народа била усавршена, у примени код другог мора доживјети извјесне модификације. Установа не смије окивати живот, већ му се мора прилагођивати. Живот мора бити главни принцип. Ш то он тражи мора се извршавати. Кредитно задругарство je најједноставнији облик задружни. С миње ће се морати почети не само што je оно најјефтиније. Тежак треба за своју привреду јефтин и дугорочан кредит. Taj му може пружити само добро организовано кредитно земљорадничко задругарство. Оживотворењем Аграрне привилеговане бгнке олакшаће му се да оно изврши овај свој задатак. Неколикр муслиманских средишњих земљорадничних задруга које je организовао и које води Савез Српских Земљорадничких задруга у Сарајеву добро раде и показују напредак у сваком правцу. Муслимаиска насеља no селима су гушћа и нису сувише растурена na. то у неколико олакшава рад. Оне су Рајфајзеноаог типа као ш то.су коначно и све задруге које je организовао и водн споменути савез, na ће no овом узору ваљати и даље радити. Главна je карактеристика овог типа задруга: самопомоћ и самоуправа. Задругари јамче солидарно. Чланови управног и надзорног одбора не добивају за свој рад никакову награду. Преко ових кредитиних задруга моћи ће се развијати дух задружни, ш ирити задружна свијест и учвршћивати појам задругарства уопште. Оне ће нам бити у једну руку школа у којима ће се наш примитивни тежак приучити раду у заједници, научити што je то самопомоћ, што je то самоуправа, што je то узајамност и солидарност — један за све a сви за једног. Дјелокруг рада једне овакове задруге треба да je што већи, али не треба и не смије да пређе границе међусобног познавања. Ш то већи број задругара, јача задруга, a што јача задруга то ће бити способнија за живот и кориснија за задругаре. Јача ће задруга бити кадра саградити задружни дом, платити пословођу који fce онда свршавати послове око вођења задружних књига, a међу више чланова лакше ће бити наћи писмене људе, који ће ући у управне и надзорне одборе и тако водити задруге путем напретка. Када се организује кредитно задругарство ваља ће постепено прелазити и на друге задружне облике. И у крипу кредитних задруга могу се обављати извјсени послови у облику подзадруга као: набавка пољопривредних справа, сјемења, вјештачких ђубрета, најнужнијих животних намирница, заједничка продаја жита, млијека и т. д. Ово би у неку руку био препазни пут ка сложенијим задружним облицима: потрошачким, произвађачким, набављачким и т. д. Паралелно са овим ишао би рад на оснивању специјалних задруга: сточарских и живинарских селекцијских задруга, житарских, мљекарских, воћарских, машинских и т. д. Свим овим задругама ма кога облика оне биле потребан je капитал и то властити слободни задружни капитал. Задругарство се не смије ослањати на туђу, несигурну, na коначно ни на државну помоћ. Властити слободни задружнк капитал ствара се ситним новцем задругара: улошцима задругара код задруга, удјелима задруга код савеза, сталном и ситном штедњом, те већим улозима на штедњу. Ha овај су начин сва велика задругарства као чешко, словеначко и сва она задругарства средње Европе дошла су до своје данашње снаге. Важније него сами капитал за напредак једне задруге je задружна свијест сваког појединог задругара и свих задруга укупно. Свијест о заједничким интересима, осјећај солидарности, јасни задругарски циљеви и чврста воља да се они постигну, држи задругарство и даје му већу снагу од оне коју капиталистичким удружењима даје капитал. Задругарство je само стога што je имало у себи те вредности могло постићи оне лијепе успјехе које je већ постигло и у нашој Крал>евини, a који су још далеко љепши и далеко већи у земљама које су имале више прилике за свој привредни и културни развитак. Само тим je, и ничим другим дошло задругарство до значаја који има данас у привредном друштвеном и културном животу готово цијелог културног свијета, јер му није стајао на располагању готов капитал. Своју снагу и своју будућност гледали су задругари западне и средње Европе у себи самима, у онима ситним појединачним моралним и матгријалним снагама које су путем задругарства повезали у једно и кренули једним јединственим смјером. Они су добро знали да требају најприје нешто створити и то ојачати, na од тога очекивати помоћ и корист. Ову истину морамо знати и ми и no њој се управљати, у нашем раду на подизању земљорадничког задругарства међу муслиманским тежачким свијетом. Задруге нису само привредне установе него више културне и моралне установе које имају да препороде наше село. Стога се у задруге примају само они најчеститији домаћини. Задругарству je намењен и тај задатгк да врш и утицај на морални и умни развитак својих чланова. Оно, оснивањем књижница и читаоница, јавним предавањима, треба да се свим силама бори против пића и хрђавих обичаја, предрасуда и заблуда ма које врсте, јер су то зла која коче напредак нашег села. Са овим нису ни из далека наглашене све оне користи које носи са собом добро организовано задругарство селу и сељаку. Но и ово je довољно, да увјери сваког од вас, да je пријека потреба да се одмах почме са радом на ширењу задруга међу муслиманским тежачким свијетом и да тај рад сматрате својом светом дужношћу. Будите увјерени, господо, да ће сваки од нас послужити најбоље друштвеној цјелини ако пригрлите задружну мисао и порадите на оснивању, помагању и подизању задругарства. Без земљорадничког задругарства не може се замислити напредно село и напредна пољопривреда, a без тога ни напредан народ ни напредна држава. У нашој бившој Босни има три савеза земљорадничких задруга: српски, хрватски и југославенски. Српских земљорадничких задруга у нашој бановини има 57, хрватских 27, a југославенских неколичина и скоро су све пропале, као што je пропао и Савез у Сарајеву. Задруга када се оснује не може сама егзистирати, него мора приступити неком Савезу, разумљиво оном Савезу, који je најјачи. У нас je најјачи српски, Савез земљорадничких задруга у Сарајеву, и он броји преко 200 задруга на територију бивше Босне и Херцеговине. Овај савез за ову бановину има своје повјереништво овдје у Бањој Л уц и и у овом повјереништву су наше најјаче личности у том погледу те су врло добра гаранција за усјпешан рад. Ово повјереништво кани t o ko m овог љета провести живу акцију на ширењу задругарства. Добро би било када би Гајретови раденици ступили у везу са овим повјереништвом. Увјерен сам, да би нашли потпору a то знам позитивно како код Савеза у Сарајеву тако и код људи при овом повјереништву у Бањој Луци. Задруге које оснујете могу носити име које год хоће a прикључити се могу Савезу којему год хоће. Вјерујем, да нећемо дуго чекати, када fce доћи вријеме да се уједине сви 143 �ђви саввзи. Господо, имајте у виду да 'ле Држава у главном разнолике помоћи за подизање сељака давати прено задруга и тано ke сељака силити у задруге. Ja поновно подвлачиж, да требамо брзо радити, зато имамо много рлзлога. У то име желим Вам сретан услјех! Па иако je протекло доста времена, нако су већ прошла 4 реферата, конферснција je наставила рад с пажњом н као посљедњи референт пр и првом д ијелу ових Гајретових конференција иступио je предсједник мјесног одбора .г инж. Суљага Салихагић са својим рефератом »0 Гајрету п раду за Гајрет« (донесен као други чл анак у данашњем броју). Овај je реферат саслуш ан са нарочитом пажљом и мјестимично прекидан с одобравањем. П ри концу je скупштина велнким аплаузом поздравила г. Салихагнћа. Рали и сВоју ћелику оданоСт и благОдарност нашсм шеном заш титнику Њ . Kp. Впс. Престолоиаследнику Петру, онд чијим окриљем Гајрет може да развпје и разв и ја своју благотворну дјелатност (сви присутни кличу »Живио Пре. столонаследннк!«). Ми смо, господнне Б ане, манифсстовалв и своје признање u благодарност госо. Предсједнику Краљевске Владе и гооп. М иш стру Прогајете, који св Hajseho« пвжњо« прате и п о м ж у рад Гајрега ово лултуриог и еи . номског подизања муслиманске омладине н а школааза в аа. натима. Сада долазимо, господине Б ане Вама као највишем представнику Краља п Краљевске Владе у центру босанске Крајине, у нашој шехер Башој Луци, д а Вас поздравимо, да Вам захвалимо н а пажњи према Гајрету и д а Вас замолимо, да и даље поклаљате Гајрету сву своју драгоцјену пажњу. Надамо се, господинс Бане, да ћетс прнмитп к срцу ове наше смјерне изразе благодарности и оданостн, n a Вас још једном поздрављам у име Гајрета са »живно Ban«. Сви присутни 1сличу три пута »живио Бан!«. При концу се конференције јави о за ријеч најприје Гајретов повјереннк из Ц азина г. М устафа Зухрић. Ои je нарочито подвукао лризнањ е мјесном одбору у Бањој Л уци око припрем аљ а и организовањ а ове забаве и манифестације, истичући како je јсдан бањ алучалин рахм. Атиф еф. Б ахтијаПослије г. ииж. Салпхагића, чије je ријсчи спслушао с ревић као негдашљи котарски предстојник у Цазину учинио пуном пажљом, господин Ван Мнлосављевић се захваљ ује ua велике услуге тамошњим К рајнш ницима у културном и caoi ,-у к азан о ј му пажљ и Гајретових раденика, noja му je веома браћајном поглсду, na je и Гајрет прош ирио међу тамошњнм пријатна. Напомшве како je пратно вазд а с највећом пажснијетоЈГ. Зато сматра, д а и садан.е водство Гајрђта у Баљој њом Гајрета и то још у доба док нисмо били уједиљенп Л уци треба д а у истом правцу ради и да- впсокчг^игне зау' зајСЛНИЧК0ј, великој Отаџбини. Гајрет je в азд а био љему стпву Г ајрета н а К рајини, око које ћемо се> сви радо од најсимпатичнијих удрулсења. П озива еве Гајретове У свом другом д ијел у говорљ г. Зухрић подвргава крираденике, да наставе рад n a подизању муслиманске омладине na добро Краља и Отаџбине. У позорује парочито, да тици ем аници пацију неких м услиманскпх ж ена, што један Bchii дио скупш тине jionj^aha са нелагодним расположењеп, Гајрстовн раденици пазе и na то, како се у Гајретовс редове док јед ан мањп дио му одобрава. ne би увуклн неки елементи, којима Гајретова идеологија није уцјепљена у срце, него који xohe д а под фирмом ГајПри концу се јављ а з а ријеч г. А л и/б ф . Капиџић, који рета боље дросперирају. Господин Б ан истиче вслики успјсх, предлаже, д а Гајретов ^дбор иГСба спма скупш тина закључи који je ностигла Гајретова забава, наглаш ујућн нарочито, да и зпмолн надлежп«'В лаотп, д а се у Бањ ој Л уци оснује виш а je то неоспорно најуспјелија забава, која je одрж ана у Г>лж епска стручна школа, што се једногласно npnua. љој Луци. ^ Посјета делегата Г. M U l i 1 Господин Б ан жалн, што не може д а прими Гајретове Пошто je било прпмакло врпјеме од 4 и д о , сата п.1 п., раденике у већим и ширим просторијама, n a се н ада да he к а д а je б ила одређена посјета код Б а н а Врбаске баноииие, то наскоро бити к ад се изграде бански двори, који he догоеподина М илосављ евића, то Предсјсдник г. Салихагић постојно репрезентиратн врховну Краљ евску управу Врбаске зива све прнсутне д е л ^ а т е н а ту м аниф естацију — истичући, Бановине. д а се послије тога наотаве конференције у Гајретовом Дому. Говор господииа Б ан а бно je најпаж љ ивије саслуш ап п како би се н н а тај иачин одало прианање самоме друш тву. учинио дубок утисак на све присутне. Господин Б ан се je Овај се предлог пр им а једногласно и сва су се господа упупослије тога опростио — праћен са поклицима, као и при тилн у Краљ. Б анску управу, гдје их je у одређено вријеме доласку. прнмио у свом кабинету најсрдачније госп. Б ан Светислав Послије тога су Гајретови делегати, зејдено са пријатеМ илосављевић. К абпнет господнпа Б ан а бпо je претијесаи за љнма Гајрета и з Баљ а Л уке упутнли се к роз град преко миогобројне делегате, тако к а д а je госп. појавно се у кабиврбаског моста у Гајретов дом (конвикт), гдје су билн најнету, дочскаи са бурним »Живно Бан« јед ва се могао креприје погошћени чајем, a онда наставили д иск усију no питати заокруж ен Гајрстовим рад ннцим а Врбаске бановине. Готањима, о којима je реферисано у сали Нар. Универзитета. сподина Б а н а je no овлаш ћењ у свих присутних поздравио предсједнпк м јеспог одбора бањалучког г. ннж. Суљага Салихагић овим ријечима: Господине Баие! Kao п р едсједнику мјесног одбора бањалучког, мени je зап ал а врло угодна част и дужиост, да Вас, првога Б а н а Врбаске бановине поздравим у име свих Гајретових рад еника и пријатељ а подчињене Вам бановнне. В јерни својим традицијама, к роз које je Гајрет живио, радио и дјеловао 27 година — трад нци јам а које су биле вазда упућиване з а добро и слободу народа, з а добро и вјерност Краљ а и отаџбине Гајретови р аденици прпхваћају ову прву прилику, д а се поклоне своме првом Б ан у великом пријатељу Гајрета, о чему сам се кроз ово кратко вријемс ваш ега боравк а у наш ој средини толико п у та увјерио. Прије ове нагае маниф естације, ми смо господиие Б ан е малифсстовпли у сали пародног универзитета наш у вјериост и оданост своме Краљу и највећем пријатељ у Гајрета Њ . В. А лександру I. (сви прнеутии клпчу громко »живпо К раљ «) Ми смо сви мапифесто- 144 Прн овим дискусијама je иајвиш е третирано женско питање, ал и пошто су се при овој теми назори разилазили, то je на предлог предсједника инж. Салнхагића прекинута дискусија no овој темн, препуш тајући свакоме појединцу, да on у кругу своје породице реш ава то питањ е како пајбоље зпа, и како најбоље мисли д а ће удовољ ити својој породици. To питање, истиче г. Салихагић, не може се сматрати као неко нарочито Гајретово питање. »Гајрет ж елп н xohe да даде помоћи за образовање н национално освјеш тење нашег цјелокупног друш тва, na и женског, којему je наш а помоћ у томе погледу нарочито потребна. A д а ли he наш е жене бити покрривене или откривене, то мислим д а je спорсдна ствар. Главно je, д а се наше жене образују, д а се љпма скине копрена са душ е и са ума. У томе правцу Гајрст xohe и мора да ради. Сви су се присутни сложили са овнм гледнштем, na се je затим прешло n a друге теме, нарочито na просвјеhnnan.c натпих ширих маса. �Дискусија je наш ла свога иаражаја у резолуцији, коју при концу доносимо — и тако je око 8 сатн н а вече завршен а ова значајпа Гајретова забава и манифестација. Највећи дио делегата са стране са предсједником бихаћког одбора г. Реџићем отпутвоао je исту ноћ 9. марта кућама __испраћени н а станици од Гајретовог Мјесног одбора и многобројних Гајретових пријатеља у Баљој Л уци. Ha брзојавни поздрав Њ . В. Краљу примио je предсједиик Мјесног одбора г. ишк. Салихагић од Министра Двора ово писмо: Господине, Примивши са задовољством изразе оданости поднесене са скупштине друш тва Гајрет за Врбаску бановину у Баљој Луци, Његово Величанство Краљ благоволео je нареднти ми, да изјавим захвалност учесницима скупштине. Б е о г р а д , 11. м арта 1930. г. М инистар Двора: Б. Д. Јефтић, с. р. Р Е З О Л У Ц И Ј А Д Е Л Е Г А Т А М Ј Е С Н И Х О Д Б О Р А И П О В Ј ЕР ЕН И К А В Р Б А С К Е Б А Н О В И Н Е Д О Н Е С Е Н А H A К О Н Ф ЕР ЕН Ц И Ј А М А О Д Р Ж А Н И М У Б А Њ О Ј Л У Ц И 9. М А Р Т А 1930. Г. 2. Д а je број неписмених у муслиманском дијелу нашег народа највећи и да je томе донекле криво конзервативно схватање наш их маса a нарочито сеоских, које треба у том правцу просвјећивати. 3. Д а се настоји како би рад наших читаоница и осталих друш тава био од користи народу, a престао бити обичним каванама и играчницама. 4. Да има један огромвн број великих муслиманских села у којима нема школа, na упућује своје апеле мјеродавним државним властима, да воде рачуна о овоме факту и да отварају школе у оваким селима. 5. Д а се умоле државне власти, да отварају no градовима што више стручних школа, a ло селима домакинских. 6. Да се у Бањој Л уци отвори што прије виша занатсна стручна школа, чија je потреба неминовна. 7. Д а надлежне државне власти упуте апел чиновницима и имамима матичарима, како би се што више заузели на ширењу Гајрета и његове идеје. 8. Да се стриктно провађају законски прописи о облигаторном похађању основних школа на сву дјецу оба спола, и да се строго поступа против родитеља, који о томе не водр рачуна. • 9. Да се у наставу основних школа уведу предмети из пољолривреде у интересу припремног стручног образовања. 10. Да се исто тано у интересу даљњег пољопривредног стручног образовања приступи што прије оснивању пољопривредних школа, a нарочито типа зимске школе no примјеру Делегати свих мјесних одбора као и повјереници Гајрета у Врбаској Бановини на својим конференцијама одржау Чехословачкој и Њемачкој. ним на дан 9. марта 1930. г. у просторијама гимназије и Гај11. Да се апелује на све јавне раднике да задружној ретова дома у Бањој Л уци након саслушања свих реферата /'Јјкф ф Г м е& у муслиманским пољопривредницима посвети веку донијели су ове закључке: уп ућ ујућ и их на оснивање заједничких задруга са 1. Да je питг.ње просвјећивања муслиманских маса пажњу, кадницима других вјера. питално питање свих Гајретових рад.чика, na позивају све Предсједник: пријатеље нашег народа, да обрате сву своју лажњу овом пиИнж. Суљага Салихагић с. р. ташу. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретове приредбе ‘О Велика Гајретова забава у Бијељини Свакоме je овдје познато, д а само Гајретова забава својом отменошћу, својпм сјајем и љепотом може да скупи најотменији м услимански свијет, да се нађе заједно ту поћ и да овии манифестује своју велику љубав према иашем Гајрету. Тако je и забава, коју je приредио Мјесни одбор Гајрета у Бијељ ини 8. марта т. г. у свим просторијама хотела »Дрина« била многобројно посјећена, a успјела je у сваком погледу изнад сваког очекиваља. И ову забаву као и досада посјетило je отмено муслиманско женскиње и то у толиком броју, да je само оно заузело преко половине иначе простране и укусно декорисане сале. Многе од њих истицале су се љепотом својих хаљина, да су се могле такмичити са тоалетама дама већих градова. Међу бројном отменом публиком запажен je срески начелник г. А лександар Р ајковић са госпођом, који je иначе познат као великн пријатељ Гајрета; претставник Сокола г. Др. Ацо Богдановић; претставник Просвјете г. Стево Николић; претставннк Н апретка г. Др. Вл. Чалдаровић; претставница Кола срп. сестара гђа Поповац п многи други. Kao прва тачка програма била je пјесма: Краљевићу Петру, коју je декламовала мала М аида 'Бумишпћ, ученпца II. разреда осн. школе, која je својпм гласом п лијепим нагласком задивнла све присутнс, те joj je лублцка дуго аплау- дирала. Иза овога ступила je на бину врло симпатична гђица Јелена Петрик, сврш ена учит. приправница, n a je својим лијепим гласом отпјевала соло Д. Фенков: У кор: Гдје си душо, гдје си p a n o . . . у з пратљ у г. Др. Вл. Чалдаровића на гласовпру п то тако складпо п прецизно, д а аплауднрањ у иије било престанка. Kao трећа тачка програма бпо je дијалог: »Дјетињарије«, које су извеле двије златпе мале дјевојчице, ученице I. разреда осн. школе Р ази ја Берберовић и Халида Фидахић. Овај дијалог изведен je одличпо, те je многоме посјетиоцу оросио очи, гледајући и слуш ајући, како ове двије мале ученице изводе овај комадић лијепо и складно. Послије овога дијалога, који je такођер награђен дуготрајним аплаудираљем, ступа опет н а бину гђица Петрик, д а као четврту тачку отпјева: »Стојанке« уз пратњ у г. Др. Чалдаровића н а гласовиру. Пошто послпје прецизно и са одличним успјехом отпјеване пјесме није било к раја ни конца аплаудирањ у од стране публике, то je гђица Петрик морала д а отпјева једну севдалинку, која je такођер награђена дуготрајним аплаузом. Док je публика аплаудирала уручио je потпредсједник Мјесног одбора Гајрета г. Мухамедбег Прељубовић, гђпци Петрик лијеп букет цвијећа, увезан једном днвно везеном марамом. Послије овога дош ла je као пета тач ка програма: Севдалинка: »Два су цвијета напореду р а с л а . . кој у je са завидним успјехом соло отпјевао Ш евко Х амзпћ, a н а сазу га je пратио Мехмед X . Бегаповнћ. Ha дуготрајно аплаудирањ е публике, отпјевана je jom севдалинка: »Диздар виче са бијела града?. С овом je пјесмом заврш ен први дпо програма. 145 �Надаље, дмп« враЈш прзвослапни давалп су псти д м Kao други дно програма вграла се актовка од Лхмеда забаву, na хал се н ова о м н о с т узме у обвдр, опда су р(. М урадбеговића: »Мухаџирн«, коју су чланови шпортског клузултати Гајретове забаве впше иего од л ш пи. ба »Зоре« одиграли такођер са завидним успјехом и то тако, Моралпа страна забаве je испала изнад сваког очекива. д а би била грехота, д а се неки дилетапт покуди, a неки поља. Нашн тежаци муслимани и з свих села придолазили Су хвали, је р су свн играли одлично. С овим je заврш ен први и већ иза подке у грудака, a окп пз Б уљ аиа и Саница д0ђ0Ш|, други дпо програма, који je својом разноврсности поједпних сватовски н а колпма у пмоРИп «« бајраатарод n a д е а , „ тачака пружио публици као никоје године до сада угодан сврставши се у дворедове, продефиловаше чарпшЈом n a лел , ужитак. са државпом заставом n својпм врпједппм ииаип м а Карадк. Н акоп програма настала je лијепа и анимирапа забава, ћем и Субашићем. која je трајал а до јутра. И гранку je отворио потпредсједник Значајно je, д а je забава имала сеоски колорит, n a нам Мјесног одбора Гајрета г. Мухамедбег Прељубовић »Србпјанje то као скромним Гајретовим радницим а највећа сатисфакком« са rocnoboM среског начелника г. Рајковића. д и ја јер смо наш тежач1Ш свијет упознали са Гајретом д п.еН арочиту паж њ у посјетиоца забаве привукла je и ове говим радом на културно-просвјетпом прид изањ у нас му. забаве као и досадаш њнх забава богата томбола, која се веслимана. Осим тога дпјелп je програм изведен од нас лично ћипом састојала и з ручних радова, к оју дароваше з а ову заи без ичије помоћи, што je за нас вели к к орак унапријед, баву угледне м услиманске госпође и госпођице. Оспм овога јер сада не морамо извап наш е средине траж и ти ж енске дИмноге грађанке послаш е n a ову забаву много бифеа. летанте или трагати за игроказима без ж енских лица. К ако чланови Мјесног одбора Гајрета тако и Гајретови »Омербег Љубовић« од В ладислава Тмуш е п риказан je пријатељ и нису ж алили тр у д а око приређивањ а ове забаве, n a опће задовољство, захваљ ујући мару и труд у наш их диa нарочито треба истаћи рад з а ову забаву гђе Ш ефке х. летаната., a нарочнто нашпм младпм трудбеницама гђицама; Пашић, познате Гајретове раденице, која je прије забаве na м јесец д в а д ана обишла муслиманске госпође и госпођиде и »Бисерп, Х ајрији и Паши Филиповић, које су с а много смисла и разум и јевава извеле своје улоге. одредила ш та ће која израдити за Гајретову томболу, a пред Мала Зарф и ја Филиповић рецитовала je п јесм иду »Споаму забаву сама опет све те предмете покупила и -ередила. роче« тако вјешто и лијепо. да je многима сузе натјерала. К ад се овоме још дода то, да je спомепута госпођ.Осама поНакон свршеног дрограма настало je братско весеље уз ку пил а обилан бифе и сам а га н а забавгЈ - продавала, онда свирку наших тамбураша н угодаи разговор са наш им сељаодбор овим см атра г ђ у П а г а џ ћ својом десном руком. Х вала дима, који су чинили преко четири петине публике. joj! Исто тако о^бор дукује вели ку хвалу гђици Јелени Петрик, сврш еној учит. прш ц)авници, к о ја je н а молбу одбора М атеријални ефекат забаве био je одличан, јер je бруто најприп равније п ристала да увели ча наш у заб ав у сво јо м пјеприход износио 8196.25 Дин. те одбпвш и расход од 1193 д.исмом. Одбор се захваљ ује и адвокату г. Др. Чалдаровићу, који пара, чисти приход био je 7003.25 динара. К ад а се има n a уму, и овај пу т као и уви јек досаДаПтоказа своју највећу приn g 'je -га свота добивена огромном већином од наш и х тежака правност, д а н а главбвиру пратп гђпцу Петрик. из приноса од 10 до 20 динара и да n e сад рж и к акв и х крупОдбор зах ваљ у је и многобројним прплагачима за томнијих ставака, онда још виш е одскаче успјех забаве у оба болу, бифе као и онима, који оспм улазн ице приложише свој правца, јер je и материјална страна забаве искљ учиво дјело добровољни прилог. Н апокон се одбор захваљ ује свима понас самих — наших тежака. сјетподима, који посје^Дше у ожако лијепом броју ову иашу Бифе, који дароваше наш и чланови састојао се je из годишњу забаву. —i З а овакав успјех Главни одбор je захвамного разноврсннх бираних слатких и сланих јел а, к о ји je уз л ан цијелом одбору у Б ијељ ини, n a челу са н>еговим вриједбагателну дијену посјетиодима лруж ао лијепу закуску. иим предсједником г. Дауговићем. којп се убраја међу најОвдје дјелује једна фирма з а експлоатацију дрвета, na активнпје Гајретове одборе, и ове године као и досад, ne показа д а зн а за Гајрет као за Гајретова забава у Бос. Петровцу остале установе, којима се сваком згодом с а доприносом М јесни одбор Г ајрета -у Boe. П етровцу приредио je бајјавља. рам ску забаву на 2. м арта т. г., a омладина je приредила женВриједном повјеренику Гајрета г. Б егановићу, судији г. ск у м услим анску забаву 4. м арта i . г., која je као и први Спахалићу н учитељу г. Б ади ћу као и њиховим сарадпидипут, коју je приредио повјерепик Гајрета. врлб дборо успјела. ма око приредбе забаве, нека je хвал а n a успјеху, који je Програм забаве био je слиједећи: најбоља награда за уложегаг труд. Ч лан Гајрета 1. Д. Јенко» С ијај, с и ја ј солнчице, пјева муш ки збор. Врло успјела Гајретова забава у Вареш у 2. Д. Је н к о : Сеоска лола, пјев а муш ки збор. 3. М. Б а ји ћ : П лава гробпица, декламује X. Керановић. Мјесни одбор Гајрета у Вареш у приредио je н а дан 2. 4. У. Ф рајт: С унце јарко, соло пјева гђа 0. Вајзовић. марта о. г. своју годишњу забаву са одличним резултатима и »Оба глуха«, ш аљ ива игра у 3 чина од С. Казазовића. у моралном и у материјалном смислу. Д еклам ације: ШанИ гранка, ш аљ ива пош та, коријандоли и лицитација серџаде. тићсво »Ново поколеае« и Б ојићеву »Плава гробница« изОбје забаве успјеле су и морално и материјалпо, те je чивели су успјешно двојица Гајретових питомаца. Позоришпи оти приход био м уш ке Д пп. 2.660.— , a женске забаве Дин. комад »Хасапагиница« од Вл. Тмуш е извели су чланови Гај371.25 рета, Југословенске читаонпце и М услиманске читаонице таГајретова забава у Кљ учу ко добро, д а je публика била задовољна и бурним аплаузом Овогодишља Г ајретова бајрамска забава одржана први одала дилетантима признап.е. Послије заврш еног програма д ан за све, a други д аи з а ж епе, д ал а je одличне како моиграпка je потрајала до д апа уз добро расположењ е посјетиралне тако и м атеријалпе резултате. оца, a у међувремену je формално разграбљ епа богата томПоготово к а д се у вал ш околност, да смо je одржали у бола, ш аљ ива пошта и т. д. Ha забави je било толико посјете, м аленој дворани овдаш њ е осиовне гаколс, која бијагае премада су просторије Југословенске читаонице биле препуне. Пол с н а д а иаједанпут прим и велики број посјетиоца и да смо ред отмеие нублике из Вареша, n a забави je зап аж еп и лијеп је д ш ш изл аз наш ли у том, што смо већ готово при почетку број сел>ака, што ће несумњиво повољно дјеловати з а ширепрограма одлучнли програм тс всчери двапут извссти и тако ње Гајретових идеја n a селу. Осим тога посјетиле су ову заемо и том недостатку избјегли, располовивш и поојетиоце у баву и добар број муслиманки што до сада пије био случај, д вије групе. — a што je хвале вриједно. 146 �Kao делегати Главног одбора Гајрета, н а забавн су били присутни пз Сарајева гг. Зилџић, Тафро и Косовнћ. Чист приход ове забаве доиио je Гајрету лијепу суму од готових округло Дин. 13.000,— a међу миогобројпим прилозпма пз м јеста и са страпе, примљен je и прилог предсједника владе г. Ж ивковића у износу од Дин. 300.— . Мјесни одбор Гајрета изриче своју топлу благодарност свима онима, који припомогоше било моралпо, било материјално, овако одличном успјеху ове забаве. Нарочита благодарпост иде Југославеиској читаоници, која je ставила све своје просторије на располагаље з а ову сврху, a исто тако и члановима-цама речене читаопице као и Муслиманскс читаонице, који су се ангажовале за успјех ове забаве. Једнака хвала и дамама — муслиманкама, које су се ангажовале за прикупљаље ствари за томболу и бифе. Д а je забава овако одлично успјела, припада велика заслуга поред осталих и мјесном учитељству грађанске и осповие школе, које je учлањено у Југословенској читаоници, a које je овом приликом видно манифестовало своју љубав за Гајрет. И Главни одбор je захвалан на оваком успјеху Мјеспом одбору Гајрета у Вареш у н а челу са агилним претседником г. Плевљаком. Исто тако Главни одбор дугује захвалност вриједним народним учитељима. Може се рећи, да од ове сезоне још нијсдиа забава није тако весело п расположено прошла, као ова Гајретова забава. Забаву су посјетилн порсд среског и градског начелника, командант мјеста, предсједиик мјеспог одбора удружења рез. официра и ратнитса, подначелник те сва елита наше мале вароши. Д а je ова забава добро успјела показује цифра укупног прихода која износи, како сазнајем, преко Дин. 13.000.— Како моралном, тако и материјалпом успјеху ове забаве имаде се приписати цјелокупном приређивачком одбору, а нарочито предсједнику г. Абдаги Кучукалићу, који je заједно са г. Смајлагом X. Мехмедагићем више дана сакупљајући прилоге пропагирао идеју Гајрета. Такођер je вриједио особите хвале заузиман.е управитеља II. мјеш. осн. школе, који je заједно са споменутим учитељицама око што боље припреме програма предано радио. И ова забава je једап доказ д а се je идеја Гајрета у пашем граду почела озбиљпо ш ирити и да je све всће разумијеваље за хумане циљеве нашега »Гајрета«. Желим овом одбору истрајаље у његовом раду и даљљи успјешни натгредак. Посјетилац забаве и пријатељ Гајрета. Гајретова забава у Јајцу одржана je 2. марта на Рама- зан-Бајрам и . т о ^ а мушкарце, а 3. марта за женскнње. Гајретова забава у Брчком. Забава je успјела морално и материјално добро, а успјех би био још већи да истодобно нису у граду одржаване још У суботу 8. о. мј. приредио*- je — као и Главни Одбор двије забаве. Гајрета у Сарајеву — и Мјесни одбор Га|рет& у Б^чком своју — Зист приход ове забаве износи 2.140.— Дин. велику годишњу забаву. Све тачке програма изведепе су н а свеопће задовољство Још прије 4 педеље почело се убрз^но радити и при- / публшсе. премати, да би забава у сваком погледу пајбоље уевјела. ВриМјесни одбор у Јајц у и овим путем најљепше се захваједни одборпици пододбора на челуЈж, гфедсједником г. Абљ у ј^ с в н м а гг. дилетантима те приређивачком одбору н а њидагом Кучукалићем, као и прдређивачки одбор, уложили су сав свој труд. радили марљиво и интензивно, тако. да je г а и ^ '' ховом неуморном и устрајном раду. Уједно се захваљује свој гг. поојетиоцима и прилагачима забаве. хов труд био окруњен великим ^спјехом. Beh у 9 сати дворана хотел »По^авине« бжла je пупа Гајретова забава у А втовцу одржана je на први дан Рапублике. Дворана je била веома укусЖ к декорнсана и расвимазанског Бајрама, те je обзиром иа само мјесто добро успјејетљена, захваљ ујући труду агилног члана г. Ибрахима Шала, јер je чпсти приход забаве изнио 1.989.— Дин. бића. Програм je био биран, а изведен je на свеопште задоЗ а добар исход ове забаве треба да се захвали пожртвоввољство публике. ном раду омладине-дилетаната. а нарочито режисеру забаве Почело се je са декламацијом Њ . Вис. Престолонасљедт г А лији Пашићу, те г. Ш ерифу Хасанбеговићу и Муји Ханику Петру — Протектору Гајрета, кој^ je сјајно извео Бах санбеговићу, који су се бринули, да забава успије како морија Ливодић, уч. П. мјеш. нар. ocft. школб. У пш граму je рално тако и материјално. такођер судјеловао подмладак Југословенског Сокола прика завш и тачку »вјежба са пушкама«. И мјесно пјевачко' дру Гајретова забава у Г ацку одржаиа je о Рамазанском штво »Хрват« увеличало je програм, отпјевавгаи двије лије Бајраму и успјела je изнад сваког очекивања. Чист нриход ne пјесме »Јадранско морје« и »Мекам«. Нарочито треба ис забаве био je Дин. 3.113.—. Све тачке програма изведене су таћи радост гостију (публике) када су ученици-це II. мјеш. прецизно и са разумијеван>ем. осн. ппсоле пјевали напте »Каришик пјесме«, које je припраСјајан успјех бајрамске забаве у Челићу ви ла учитељица гђица В алерија Репнћ. Ове je пјссме у главном водила гђица Д иш ија X. Мехмедовић својим милозвучНа 2. марта о. r., први дан Бајрама, у вече, одржана je ним гласом, која je бурним аплаузом била присиљена два прва и врло успјела Гајретова бајрамска забава у просторипута опетовати, своју соло пјесму, тако да je публику довела јама Нар. основне школе, са позоришним комадом »Лукав до врхунца расположен.а. Н ајзад je одигран комад у једном опанчар«. Kao предигра наведеног комада изведено je слијечину »Игра среће« у којем су судјеловале вриједне учнтедеће: љице гђпце Розина Лозић и Љ убица Раић. те стари искусни 1. Поздравна ријеч и кратак приказ Гајретова рада у дилетантп Хампд X. Мехмедовић. Фехнм Сејдић. и Мујо Мопрогалости, садашњости и у будућности. To je у лијепом биро. Особито je вриједно споменути. да први пута у нашој вараном говору извео овдашњи учитељ и повјереник Гајрета роши иступају н а позорпицу и налпе младе муслимапке. г. Ахмед Сулејмановнћ. 2. Декламацнје: a) Краљевском Дому; б) Гајрету, од М. Послије завршеног програма прешло се иа играпку, шаЋатића, и Остајте овдје! од A. Ш аитића. П рву и задњ у тачку љиву пошту, томболу и т. д. У томболи je осим ручног рада, извели су ученицп II. и Ш . р. осн. школе; о Гајрету извео које су подариле овдашње наше хануме, био као главни згоje М. Ш. ђак шер. гимназије. дитак јан>е, којег je у име дбровољног прилога, поклонио под3. »Сељак у позоришту«, извео je М. Мепгаћ, омладинац предсједник одбора г. Мехага Каптарџић. З а обилан бифе. и бивши ђак шер. гимназије. нмаде се нарочито захвалити марљивом заузим аву угледних 4. Д ва брата (дпјалог), нзвели су A. Балић, трговац, и ханума Авније-хануме Б уквица и Рабије-хануме X. Мехмедагић. Владо Ластрић, гостионичар. 147 �i Обрад Петровнћ, Ибрахки хф. Мсхинагић, Риф ат 5. »Л укав опапчар«, комедија у 2 чипа. A да су покаИбрахим е ф Уставдик; во Д ив. 10.— = М и м у т а Р.ш ндбе,,, зали нарочиту вољу и дилетанти и з мјсста за ову забаву највнк, Хф. Мухамед Шабик, И азии Муфтик, Данои X. Momo боље показује примјер М. Ибрахимовић, трговац из мјеста. J oho Тадић, Радо Благојевик, Bace Нивик, Јово i Д ујм впк који je постпгао рекорд у извођењу своје улоге, као и Мујо Мујага Ћеримагић, Х ахдпја Вејш гкк, РадОЈМУ М м в с а в « Мешић, што je успио оа дзвођељем монолога »Сељак у позоBuk Мурсе*, Мехо Калеспк, С. Дервиш ефендић П от.р Пегр«. ришту«. И грали су поред мјесних омладинаца и ђаци Biep. внк, Фадил Рустемовик, Ејубоввћ, Н Н„ М ^А гавовнк, А» , Гимназије (0. Сулејмановић, и Ш. Ибришимовић) те овогоРистпк. Мехмедалпја А лвк, Рагаб Салихефепдвк Врана„ днш њ и матурант шер. суд. школе Мустафа Абдурахмановић, Јефтик Н. Н„ Браво; Д вн. И .0 -: М е м е д ш ч а Бегик; no који се je показао з а ову забаву врло агилан и загријан, јер Дпн 5 — - Хуго Оршанпк, Мехвед П риганвца, Л уиа Мплисав. се исги примио и улоге и то једне од најглавннјих. Поред љевик," Двннло Јовановик, Станио Макснмовик , Лјубо Синик, тога био je и члан приређивачког одбора, што му овим пуСтанко Трифковић, Pa.m Какеш. М. Мујачик, М у,о Решидба. тем као иницпјатору ове забаве и као главном свом сарадниговик Ибрахим Ширбеговић, В улејлан Ф азлић, 0 . Осмапбе. ку око нсте захваљујемо. Јо ш су_ у приређивачком одбору говцк, Ouep Салкић. Л. Зукобашвћ, Авдо Прохик, Х асан Про. била гг. Х аџага Б аки ћ, општинскп начелник; Владо Ластрић, хвк, Јукцк, Тамтгл Зулфик;. Дин- *— : Д ерлиш ага Куртагвк. Мика Бекпћ, обућар, ir Салих Терзић, који су иначе показали вољу и смпсао за забаву, a особито г. Владо Ластрић, гостиоГајретова бајрамсна забава у Козарцу ничар, којн се je трудио око сакупљ ањ а добровољнпх приД кс 2. марта о. г. одржана je у К озарцу Гајретова забава, лога од својих гостију и пријатеља. noja je како морално таво в материјално одлвчдо успјела. З а цијело врпјеме забаве, до зоре, свирао je корајски У 8 сати на вечер, једним лијепим поздрављ ним говором тамбураш ки збор »Омладина« са својим зборовођом на челу отвара забаву претсједник овдаш њег u јесног одбора Гајрета г. A. Абдурахмановићем, студент. права, који je показао много г. Адем Балић, који ујсдно напомиње напорни рад Гајретов воље око пзвођсња концертног програма. Како се може видјети и з иаведеног, програм забаве je > ua подизаљу нас муслимана на културном, • просвјетном и еконемском пољу, нарочито споменувши колико »Гајрет« улапреопш пран (обилан) к а д се тому свему још дода: томбола ж е труда; да нас национално освијести, јер без националног и ш аљ ива пошта, то се ви ди колико се je дало труд а и воље ову забаву настојећи што je могуће 'в и /и е ,-д а се поду^и оевјештеља нас муслимаиа, како рече говорник, не може бити жељ ени циљ — у с п ј е ^ — к ако у моралном тако и у мате- пи нашсг напретка. Затим су слиједиле остале тачке програма: рпјалном погледу. To се je & успјело. »ГајретОв поздрав« Њ . Краљ. Височанотву ПрестолоиаУспјех у шбралиом пог^еду био je изнад сваког очекисљеднику Петру; »Bpaha« од П рерадовића, те ком ади .»Злаваљ а одличан, a u у Лат^рпјалном погледу д рема п ростору тан бардак« од A. Мурадбеговвића и »Ш колски надзорник« од сале и другим материјалппм околностима овога мјеста не заостаје н за моралног yqpjexa. Д. Трлфковића, које су нзведене н а опће задовољство пуЧист приход т ^ п р в к о свпх доста, вел и к и ^ блике. Повјереиик Гајрета: пзноси Днн. 600.— Не моЈкемо, a да овом приликом нарочито ne истакиемо пожртвовно настојаве дилетаната-ца и то: X . Ф азлића, A. Сулејмановић, учитељ. Ханкића, Ш. Суљића, М. Чауш евића, Д. М ачкића, К. МачВриједноЈ^-Гајретовом повјеренику раднпку Kiiha, С. Вујчића, М. Мракодолца, В. Јак уп ови ћа n A. БеглерГлавнн одбор топло дадЂаљ ује. беговића, како би споменуте тачке програма што боље успјеле, a особито морамо д а захвалимо г. Емннбегу Зајимовпћу, Гајретова забава у Грачаници којн je такођер велики труд уложио д а се што боље изведу АГ јесни i Ha Б ајрам , 2. м а га а о. г„ прпредио jefi М одбор Гаји одиграју наведени комади у којима je главне улоге нмао, те рета у Грачаници уз помоћ и сарадљ у својих чланова забаву које je мајсторски одиграо. са бираним програмом. У спјех забаве био je велик. ПростоТакођер нек je хвала како одборницима тако и пријарије Хотел Босне биле су дурком пуне. тељима »Гајрета« на труду око забаве гг. М. М иџићу, ТЈ. БаљГосте je у име Гајрета поздравио предсједнпк мјесног цу, Слави Баљцу, X. Церићу, И. Арифовићу, С. Јолд ићу, Ф. одбора г. Асим А ликалфић, те пошто .им се захвалио н а тако Таџпћу, X. Таџићу, И. К љ учаш ш у, И. Прусцу, X . Мујагићу, лијепој посјети, приказао je р а д Г ајрета у мпнулих 25 roначелнику; Г. X. Османовићу, Ф. Ситници и С. Снтници. дина. Свој говор г. А ликалфић заврш ио je ријечима: »Нека ова паш а скромна забава буде вијесник новога Ha забавп je запажепо све виђепије грађанство и сељазам аха за културном обновом нас м услимана овдје у Грача- -штво. Сувише мале просторије нису могле све узванике да ници; желим уједпо д а буде вијесник новог духа, Гајретова приме, те су се многп моралн д а врате. П риход забаве je духа, д у х а слоге, братства п солидарности! био 3.200 динара, од којих je Гајрету послато 2.000 дпнара. Х вала Вам и живјели!« Behe прилоге и з мјеста и са стране прилож иш е слпјеМјесни одбор овим путем се захваљ ује свима оним, који дећи: no Дин. 100.— : Прва Српска Ш тедионпца у Приједору, било својил радом и настојањем било новчаним доприносима Земаљска Б анк а Приједор, Д уш ап Ј. Ковачевнћ, трговац, и поклопима допрпнесоше успјеху забаве! ТЗорђо Бањац, учитељ; Радомир М. Добричић, илдустријалац; Чист приход забаве изиоси Дпн. 2.381. Бранко Зец, трговац; no Дин. 50.— : Смапл Рапџћ, трговац: Прилога за Г ајрет дадош е слиједећи Дин. 200.— : МуслиД уш ан Ж ивковић, срески начелник, Мухамед Ковачевић, свп м анска П ривредна Б ан к а; Д ин. 100.— : Др. Мишко Жокаљ; из Приједора; no Дин. 40.— : Мевора, трговац П риједор; no no Дин. 35.— : Сабрија Прохић, Димш о Недељковић, Рафаел Дин. 30.— : С. Комче, А нтун Саћавски, М униб Арнаутовић, И. Данон; no Дин. 30.— : Адам Џебић, Х асан еф. Кадић, Др. Симић, срески економ; Стојић, хотелијер Приједор; no 20 диМрчић, Асим А ликалфић, М илан Недељковић, Ибрахим Хапара Данило Радић, Д. Остојић, Ш терн, Јово Вуковић, Алплилбсговић, Циглер; Дин. 25.— : М ухамед Решидбеговић, Брабег Капетановић, С. Мујагић, Ибрахим Мешић, Д ервиш Кадуha Папо, Л ипот Х орват; no Дин. 20.— : Ђуро Недић, Осман еф. нић, Хасе Хрустић, Дервиш Х анкић, Але Ибрић, Хусејиибег Х усановић, Љ убо Хиипћ, B p ah a Недељковић, Илнја КолаЦерић, Ахмед Сушић, Химзо Арнаутовић, Јозеф Инауберт, ковић, Н. Н., Саво Јаиковић, Спасо X. Стевић, Милога Ст. Смајил Јакуповпћ, Агап Влажевпћ, Мујо Зепк нћ, сви и з ПрнИ ваннш евић, жосип Полачек, Хамдо Прохић; no Дип. 10.— : једора и Козарца; no Дип. 15.— ; Јован Ф илиповнћ, Anita Т ихић Салих, Ћ ам ил X. С улејмановић, Димнтријс Митић, Филиповић, Хусејин Таџић, Козацар; no Д ин. 10.— : М. Ба- ДШ111А i II 148 �flmh, И. Н., Мирко Милиновић, Мнлутин С. Радетић, Отојап Радстић, Асим Beiunh, Н. Н., Н. Н., Н. Н., Мустафа МехановиИ, Н. Н., Ариф Кахримаиовић, Bpaha Мсшић, Салих Јакуповић, Суљо Мехмедагић, Сергије Секретарсв, Мухарсм Бешлагић, Хајдар Суишћ, Х уска Грабић, Касим Кусуран, Мумин Ђехпћ, Х асан Жерић,' Ибро Ж ерић, Мујага Мујагић. Бошко Драгичевић, Бранко Давидовић, Х усејин Фазлић, Хаспб ЈСулашић, Затија Јусуфагић, Адем Кркић, Шемсо Чејван. Лриф Мехмедагић, К арапфил Балнћ, Ариф Јусуфагић, Адем Мемић, Реџеп Алић, Ш ериф Јакуповић, Хасс Вашић, Сулејман Тулунџић, Мехо Сушнћ, Illahnp еф. Хаџић, Козарац— Приједор; no Дип, 5.— : Махмут Балпћ, Рамо Јакуповић, Сулејман Гунић, Авдо Х ушидић, Мсхмед Прусац. Пашо ХусејиHOBiih, Мехмед X. Х анкић, Ссјдо Какримаповић, Омер Мујкановић, Смајил Ш акнћ, Ејуб Агић, Муро Борић, Милан Мандић, Иваи Прпић, Мустафа Хрустић, Сусејии Мемић, Јусо Блажевић, Азич Фазлнћ, Салих Горић, Мехмед Јусуфагић, Теофик Баш агић; no Дип. 12.— : еСјдо Х рнић; no Дин. 40.— : Галиб X. 0 . Таџић, и no Дин. 100.— : Браћа Балић. Госнодин Хаим С. Алтарац изпео je такођер свој монолог »Учитељ љубави« са много разумијеваша н уз бурпи аплауз публике морао га je поповити. »Amo дјецо« и »Муслиманској жсни«, декламације, извели су М улија и Салнх Лагумџнћ na свеопште задовољство. »Златни Бардак« од Мурадбеговпћа пзвели су дилстанти и то гг. Мухарем Ибрахимиашић, Хусо Хасанбеговић, Напослетку овом згодом нек je хвала иницијатору и организатору забаве г. Бећиру Балагићу, учигсљу, као и Браћг. Балић и то Мехмеду, Адему и Едхему, који се и овом приликом показаше прави пријатељи Гајрета. Гајретова бајрамска забава у Влесеници Мјесни одбор Гајрета у Власеници приредпог je своју велику Бајрамску забаву na дајј 8. марта о .'г., која je како материјално тако и морално потпуно ycnj§>id. Сала Соколане у којој je приређена зЛоава била je укусно декорисана, што се има у првом реду знхвалити члану одбора г. Л атифу Праши, учитељу, који je' ову д р о р а ц и ју извео са много укуса и р а зу м и је ц а га ^ ’ f Забава je отпочела са ШЈрдравним говором г. Фаика Куртагића, предсједника мјеоног одбора дојд je жстако м м II улогу Гајрета у пашем д у л ц ш о х и етн о н а Љ ж подиаавд. Нарочито je иагласно да je Гајрет до(;егао у OBaj степеи jfeдипо n a тај начин што je Љегово Краљ. Височанство Престолопасљедиик Петар примио се покровитељства Гајрета. Кад Гђица Џ ЕМ И /1А ХАЏИБЕГА- НОВИЋ, изабрана за краљицу љепоте на Гајретовој забави у Власвни1Ц«— j :Љ с |ш 1 к р & ,и к , Абдулах Хасаибегааић пX am , С.Адтарац и „ ного Х ,ЗЈкп,је м Ј и пре4И н о с и таао д» с , на прецизности i свршетку комада бурно акламисани. 1II10r0 Ово je друга забава у Власенпци коју су посјетиле муслиманске жене и дјевојке у већем броју. Нарочнто су се истакле дјевојке око продавања томболе н раепачаваља карти за пзбор љепотице. Ha овом избору изабрата je за мис Власеиицу гђнца Џемила Хаџибегановић, заручница г. Латпфа Праше, учитеља, са 194 гласа a као друга љепотица изабрата je гђица Ана Кочовпћ, учитсљпца, са 99 гласова. Објс љепотице награђене оу од стране пододбора са лијепнм лрезентнма. Осим ових двију добили су на дееетке гласова гђнце; Ифета Хасанефеидић, Фата Тнхић, Впда Маслпћ, учитељнца; Мелћа Б уљугић, Тајиба Шахбеговић, 'Бустика С. Алтарац и т. д. М ЈЕСН И И П Р И Р Е Ђ И В А Ч К И ОД БО Р Г А Ј Р Е Т О В Е У ВЛ АСЕНИ ЦИ ЗАБАВЕ je споменуо име Престолонасљедника сви присутни кликнули су Живио Краљ и Протектор Гајрета Престолонасљедник Петар! Затим се je захвалио свима којн су се одазвали позппима из дошли на ову вслику Гајретову забаву. Господин Мухидии Сијерчић пзвео je свој »Брачну понуду« na опште задовољство публике. монолог Обплан бифе са разноврсиим јелима који дароваше следећа гг. н гђе са лијепнм прплозима и то: Мехага Kapnh. пошт. ман.; Госпава Беатовић, Мухарем Ибрахпмпашић, порезник; Алберт Алтарац, Хаим A. Алтарац, трговац; Адрлф Аксен, гостионичар; Барарон Давид, месар; А ника Ботгост, Хусеин МустафпК, еластичар; Петар Ш нцар, подпр. фин. контроле, Фата Куртагић, Реуф Беговић, трговац; А лијага п Фаик Куртагић, инж.; Пашага Топчић, дневн.; Распм Беговић. трговац; Хифзибег Тихић, трговац; Мустафа Кадић, званичник; Марко Чалмић, биљежник; Хамдија Беговић, трговац; Анкица Крмек, супруга ш ефа Пор. Управе; Суљага Хаџић, званичник; Омер Хасанбсговић, трговац; Салко Куртагпћ Ђулић, посједник, Лезо Алтарац, трговац; Милорад Мичпћ, трговац; Рагиб Куртагић, посједник; Халил Лагумџик, 8ванпчник; Мујага Тихић, трговац; А зиз X. Бегановић, званичник; Тахир Худовић, званичник; Сумбул A. Алтарац, трговац; Зулфага Буш атлић, трговац; Есадага Куртагић, трговац; Хамд нја A. Тихић, трговац; Мехмедеф X. Омеровић, mep. судија; 149 �З у х д и ја X . Ефендић п ју с у ф Феризовић — био je брзо pačиродан и разграбљен. Овом приликом нарочита нека je хвала госпођама: Анки Крмек, супр у зи г. Љ у б е Крмека, ш еф а порезске управе у Власеници и госпођи Л у ц и ји Јанкијеви ћ, супрузи г. Богдана Јанкијеви ћ а, судије у В ласеницн, које су читаво вријеме биле код бифеа и својом спремом и љ убазнош ћу допринијеле највиш е да се je овако обилан бифе за тпли час распродао. П риход н а овој забави са добровољним прилозима био je аа власеничке прилике рекордап Дин. 6.536. 'Грошкови око приређивањ а забаве износили су Дин. 2.193. Чисти приход Д ин. 4.343.— . Међу многобројним који дароваш е добровољни прилог нарочито нам je нстаћи и то: гг. Стево Тодоровић, свештеник и з Х ан П ијеска Дин. 100.— ; no Д ин. 70.— : Љ убомир Крмек, ш еф Пор. У лраве и Богдап Јанкијеви ћ, судија; Павле Ђуровић, срески начелник; no Д ин. 50.— : Јов ан Малић, чиновник, К адић Рагибага, Јеф тић М иливоје и Д авид Б арарои; Дин. 80 Мијо Путић, адвокат и з Т узле и т. д. Ова je заб ава у сваком погледу испала одлнчно д а се у В ласеници до данас није још приредила оваква забава, што се ви ди најбоље и з тога што je потрајала све до самога сван ућа у најбољем расположењу. Н акон сврш ене забаве ц ијелу недељу д ана ова' забава бнла je предмет разговора, n a су се покајали д они који биш е позвани a ne д о ђ о ш е л а овако величанствену забаву. Гајретова забава у Чапљ ини H a 3. м ар та о. г. (друЉ д1н Бајрам а) приредио _је Мјесни одбор др у ш тва Г ајрет у Чапљпни своју годшпњу забаву, која je поред учесталих забава у c au o u месту постигла морални и м атеријални успех са чумоИ бруто 6.689.50 Дин., a нсто Дин. 5.483.50. Програм забаве: I. П оздравни говор, кога je одржао г. Х афиз Ибрахим Риђановић, ш ериатскп судија, који je у свом говору поздраbuo присутне и слред одбора, те између осталог рекао, д а Гајретова и д еја н е иде cafio затим д а између нас ствара интелектуалне јединице, већ им аде ш при и опћепитији појам да од н ас твори економски и културно ја к народ, те д а у томе л еж и будућност ГајрСта n преко н>ега будућпост и прогрес нас м услииана. При концу свога говора позвао je присутне да сви до једнога буду о к у п љ ен ^ око Гајретове заставе, која се под највиш ом заш титом Нзегова Височанства Престолонаследника П етра победоносио ви је ш иром наш е слободне и простране К раљ евиие Југославије. Говор г. Р иђановића наиш ао je на велико одобравање и буран аплауз. II. »Гајретова химна«, од г. Сафетбега Баш агића, декламовала учени ца основне ш коле Е ниса Фазлагић, n a свеопште задовољство. III. »Остајте овде« од Алексе Ш антића, које je доста живо и сасвим слободном декламовао Сеид — А лија Хајровић, ученик основне вколе. Д руги дно забаве почео je са ш аљ ивим комадом »Ћорав рачун« од С. К азазовића. К ако се je оскудевало са дилетантим а и како се je и пред сам у забаву наиш ло н а велико неразум евањ е и нјеспоразум, то je ип ак агилним радом режисер ком ада г. Салем Метиљевић отклонио и учинио д а се je комад доста добро одиграо — м а д а je у комаду било дилетаната, који први п у т излазе n a дилетантску позорниду. T pehn дио забаве попраћен je играњем, свиран.ем, где су гости наш ли разоноде и вссеља. Oko приредбе ове забаве одбор сматра за дужност, д а се obou приликом изразн и најлепш е захвали г. др. Николи П ринципу и г. И лији Ковачевићу, који учинш не д а Гајретова вабава будо што бол.е nocchena, те д а би што боље и успела. 150 Š utim одбор M e la дјж нос *. Да <* з Д Н тл в в npliaaa рцд г Салему Метиљеввћу, банкош ом чв вов вв ку, који у чвни наш а забава бн в а једвој д о си јв о ј ввсвн и, lo ja доликуј,, једлој културво-вросвегној установв. Забава у корист културних друштава у Срл. Шпион|,ци, У права народне освовве школе у Срп. Ш пиокици одржала je с ђацима вшоле забаву 1. марга 0. г. в а веде у корвет про. свјетво-културввв друштава Гајрета, Н алретка в Просвјеи, од које je сваком друштву лрипао дио вистог врп хода од Дин. 162.— . И овјш путем увравн школе топла хвала. Женски мевлуд у Требињу Иницијативом Мјесног одбора Гајрета у Требињу одржан je за женске Мевлуди шерпф н а дан 16. фебруара о. г. у просторијама мектеба, за који je владао вели ки интерес међу жеискиљем. Мектебска сала била je дупком пуна. М евлуд Су училе гђе Џемила Ђеримагић, Д уда Б екић и Ђ улса Толић и гђица Ш аћира Ћеримагић. Присутне je са неколико топлих ријечи поздравила и •захвалила се н а посјети гђа Д уд а Б еки ћ, приказавш и том периликом сврху Мевлуда и циљ Гајрета. На Мевлуду се покупило добровољних прилога у износу 770,-— Дин., a дароваше no Дин. 40.— : В асва Ресулбеговнћ; Шј Л ин. 30.— : Џемила Ћеримагић, Е лф ија В олић и Рефика Бркљ а; no Дпн. 20.-r: Адила Салаховић, З ејн а Мурсел, Фехма Баш агић, Џенка Ресуловић, Д уд а Бекић, Ђ улса Ш еховић, Елфија АрсланаЈфћ и Мујесира Куртовић; no Д ин. 10.— : Хаџовић, Капетановпћ, Садика Алечковић, Есма М улалић, Ђулса Толић, A. Цвијетић, Ибрагиница Зубчевић, Х ана Мехаковић, Мејра Ћатовић, Арнаутовић, Еркочевић, А дила Толић, Дефтедаревић, Фата Тичић, М. Карамехмедовнћ, Севда Кабил, Х амида Овчпна, Мејра Гељо, Хатиџа Агбабић, X . Куртовић, Зариф а Ресуловић и Риђешић. Остале испод 10.— д инара у износу 240.— динара. И obou приликои одбор се захваљ ује свима онима које су се ангажовале у пзвођењу и приредби М евлуда, као и ониu a који дадоше прилоге. Осим тога накнадно су приспјели добровољни прилози: Дин. 100.— : Трговачка банка у Требињу; Дин. 40.— : Симо Чабриновић. Мевлуд Женског одбора Гајрета у Стоцу ; ' "д Ж енски одбор Д ајрета у Стоцу приредио je 21. фебруара, 20. ноћ раназана, у очи петка, први Гајретов иевлуд у кући власништво »Српске банке«, која je к ућу obou одбору уступила н а виш е дана, тако д а су се овде могле и пробе изводити, те joj се одбор и obou приликои особито захваљује. Како се ова кућа налази н а љепш еи ијесту град а Стоца, то je ова морала -те ноћи поред свијетлих ЈсанДила сва треперити од запаљених свијећа, покићених n a прозорпма куће тако, д а je лахко било знати, да he се те ноћи одрж ати таква једна свечаност, коју наш а иуслим анка заи ста није прије доживила, a коју he у угодној успомени дуго носити. Госте je поздравила предсједмица нјесног пододбора гђа Џенка Сарајлић, учитељица, бивш а Гајретова питомица, a послије тога je у ширим потезима одрж ала предаваљ е о идеји и раду друш тва Гајрет. При концу свога говора позвала je присутне, д а се, која то већ досада учин ила није, упиш е за чланицу Гајрета, те се и том приликон уписало око 10 чланица. Послије тога декламовале су Назифа Бичкало, уч. Ш . разр. осн. школе »Нат« од Чазима Чатића и Ф атииа Сарајлвћ »Рамазанија« од Ризабега Капетановића. Обје су ča својим звонким и дирљивии гласом код присутпих изазвале сузе. �батпм je претсједпица Џ еика Сарајлић у краћим потезима говорпла о значају мевлуда, после чега се са пупо вјерских осјећаја прешло у највећој тиш ини на учеље мевлуда. Одбор je нзмеђу својих чланпца з а учсље мевлуда бирао чланице са најљепшим гласовима те као такве училе су гђе; Хатиђа Ш ехић, М унира Никшић, Н афија Мехмедбашић и Мухнба Бркн ћ. У средини мевлуда у часу рођења a. с. гђица Хатиџа Ш ехнћ са лијепом мелодијом отпјевала je 6 кптицу пз Баш агићева »Мевлуда«: »Добро нам дош’о, Најљепши сиве, Салавате су училе све одборнице. Цијели програм свршен je на свеопће задовољство. Послије мевлуда дијелили су се фиш сци бонбона. Затим су настали весели разговори жена, a дјевојке да их што више забаве изиграле су више кола међу којима се прво заиграло Гајретово коло. З а послугу су биле разређенс одборнице те je свака настојала д а што боље присутне послужи. Ha овом м евлуду сакупљено je добровољних прилога Дин. 805.—. Гајретов мевлуди-шериф у Пријепољу одржан je 29. фебруара о. г. у великој џампји у част Лејлеи-Кадра. Почетак мевлуди-шерифа био je послије теравих намаза, a учили су гг. Мурат еф. Сукић, мудерис, Адембег Хашимбеговић, вероучитељ, Хафиз Заим X. Фејзовић и Ћамил еф. Чичић. Овај Гајретов мевлуд посјетило je преко 300 ^муолимана a било je господе и других вјера. Приликом учења мевлуда посјетиоци су се разиш ли с а / великим задовољством, изражавајући најбоље задовољство a нарочито према Гајрету. Бајрамсно сијело у Тузлк приредио je за своје чланице Ж енски Мјесни одбор Гајрета у Тузли na 7. марта о. г., те je том приликом сакупљено Дин.^ЗОО.— ирилога за Гајрет. Одбор се и овим путем најтоплије вахваљује свима дароватељицама прилога. Женско Гајретово сијело у Прњавору Мјесни одбор Гајрета у Приједору одржао je 4. марта о. г. Гајретово женско сијело, те je том приликом убрао Дин. 710.50 добровољних прилога. •сж з •сжа •c* d •еша •cara сша• cara • с*о • сжо • cjtd • f Закажите Гајретов 9 I прољетни теферич! § Санов), Али еф. Хоџић, М. Хасап ’Bonih, М. Салпх Алихорп^ и Мустафа Мармарац. Надзорни одбор: Хаф. Мехмед Девеџић, Мухарем Девеџић и Мустафа Tlociih (Сјењак). Са скупштипе je на предлог г. Ибрахнм еф. Субашића отпослан брзојавни поздрав Њ . Вел. Краљу и претсједнику Гајрета г. дру Хасанбеговићу. Новоосновани Женски мјесни одбор Гајрета у Дервенти Ha недавно одржаном мевлуду у Дервенти, уписало се око 70 чланица Гајрета које су између ссбе одмах основале женски мјесни одбор у који су унишле гђе: претсједница: Емира Алнбеговић; потпретсједипца; Мехриђана Куленовић; тајница: Тајиба Бећпровић; благајница: Разија Тирић; одборнице: Паша Хусеџииовић, Б ахрија Смаилбеговић и Ш аћира Алибеговић., Надзорни одбор: Алија Тирић, Џемила Делић и Есма X. Агић. Замјенице: Делва Поробић, Ш ухрета Беговић и Алмаса Лемешевић. Tom приликом сакупљено je 900.— Дин. добровољних прилога за Гајрет. Новооснованом одбору желимо много среће у започетом раду! Оснивање Мјесног одбора у Модричу Члановц Гајрета у Модричу одржали су скупштину Гајретову 16. марта*"©. г. на којој су изабрали слиједећи одбор: Претсједник: Мухамед Хаџиалијагић, трговац подпрет* сједник: Хасанбег Хаџиалибеговић, посјсдиик; секретар: Хплмо Карабеговић, трговац; благајник: Алија Чаушсвпћ, банк. директорг одборници: Османбег Абазбеговић, посједннк, Хафиз Мухамед Спужић, имам и Ибро Ганнбеговић, тежак. Замјеници; Мустафа Карабеговић, трговац, Исмет Суљић, обућар, Мехмед Карабеговнћ, трговац, Ибрахпм Хаџпалиjarnh, трг. н посједник, Здравко Никдлпћ, трговац и Хусреф Агановић, тежак. Надзорни одбор: Омер еф. Мехић, шк. управптељ, Сеид Тахмаз, управ. поште и Јово Благојевић, трговац. Попуна Мјесног одбора у Купресу H a изванредпој скупштнни орджаној 18. марта. т. г. Мјесни одбор у Купресу изабрао je за чланове надзорног одбора слиједећу гг.; Ахмедбега Хусеннбеговића, трг., Снму Радовића, суд. гласиика и Але 3. Манџуку, посједника. З а замјепике гг.: Расима Манџуку, званичника, Асима Манџуку, тежака, Осму Бећирбеговића, посједника, Але М. Манџуку, посједиика и Ахмета Брчића, посједника. Нови повјереници Гајрета • С * 0 * сЖ 0 * С * 0 * С Ж 0 * С ЈП С Ж 0* С Л ГО * С Ж 0 * С ЈГ0 * С ЈГО * Tokom мјесеца марта постављени су повјереницима Гајрета гг.: Рад на проширивању Гајретове организације риатског суда. Оснивање Гајретова одбора у Лукавици У Рожају (срез Беране) Мустафа Софтић, секретар ше* У Бјелемићу (срез Коњиц) Раш ид еф. Трнка, имам-ма- тичар. 9. марта о. г. одржана je у Л укавици конституирајућа У Подгорици Јакуп X. Дервишевић, трг. и Ахмет Хајскупштина у сврху оснквања Мјесног одбора. Скупштину je дарагић, трг. пом. отворио г. Хусеин Ћурић, поздравио присутне и захвалио се У Матејићу (Куманово) Неџнб Османовић, вјероучитељ. на лијепом одзиву. Затим je у кратким потезима објаснио сврху састанка, истакнувшн да je овај дан за Лукавичане Нови повјереник Гајрета у Сребренику историјски дан, јер ће, ако Бог да. пружити прилике да и Ових дана постављен je за повјереника у Сребренику њихова дјеца н а селу кроче пут среће и сигурније будућно(пошта Шпионица, срез Тузла) г. Осман Јаш аровић, имам* сти. матичар. Након избора предсједника скупштине, записничара и верификатора прешло се на избор одбора, у кога су уншпла гг.: за претсједника: Хусеип 'Еурић; потпредсједник: Хаф. Проширујте чланство Гајрета и проМахмут Ћ урић; секретар: Омер Мујкановић; благајник: Ибрахим еф. Субашић; одборници: Атиф Алихоџић, Хусеин Омепагирајте његове спасоносне идеје! ровић и Ибрахим еф. Хоџнћ. Замјеници; Мустафа Ћосић (Ха- 151 �Гајретовн течајеви за неписмене Гајретов анзлфабетсни течај у Тур. Јањарима који je трајао од 1. децембра 1920. до 1. фебруара 1930. запрш сн je 9. марта о. г. у присуству изасланика школских власти, Гајрета и ластавнш са течаја r. Хусеина Хамгаића, bik. управитељ а. Н аставник je испнтивао полазнике појединачно прописно градиво (чптање, ппсање и бројење), те их je на испиту 37 оцнјењ ено с а повољно, a 4 са пеповољно. Н аставипка теч аја г. Х ам ш ића Гајрет je хонорисао. Пол азн ици су били слиједећи: Фехим Ахметовић, Ибрахим Л лић, Д едо А тпћ, Рамо Адембеговић, Х ам дија Адембеговић, Три аналфабетска течаја у Гор. Рахику Наставниди Нар. ocu. школв у Гор. Рахи^у органиповали су слијсдеће Гајрстовс аналфабетске тсчајевс: У селу Маочн орппшзовао јс учитељ г. Омср Чевро г аналфабстска тсчаја и то 1 продужпн тсчај за ученике КОј„ су с успјехом свршмли I. дно течоЈа са СО полазника и i те. чај за придошле ученике са 57 полазника. Наставинк г. Соко Хсрцеговац организовао je у селу Паланцп течај са 67 полазника. Гва три течаја заврш авају коицем мјесеца марта. Овај пожртвовни рад гг. Чевре и Херцеговца нека буде прнмјером осталим народш ш учнтељима. JE S S ^ - Течај за неписмене у Грачаници. П олазнпце течаја са учитегнцом Шемсе х. К уртагић и са одборинцнма »Народнс библи- отеке«.-гг. МустафоИ Камарлћем, Х ату д и л о м Бујукалићем и Мухамедсм Тановићем. Мујо и Рамо Б егановић, Б ећ нр Беш ић, Х ајрудин и Мујо Чиплаковић, Осман Дервш певић, Р еу ф уВорић, Х уска, Пашага и и Р изво Х аџпомеровић, А вдо Х ајдаровић, Мустафа, Џемал, Џемал Б., Р еуф , Х усеин и Р иф ат Х оџвћ, Х арнага и Ферхад Икаиовнћ, А баз ЈБељнћ, М ехмед и Реџеп М ујаковнћ, Јусуф М умвновић, С афет П уховац, Шемсо Рагнбовић, Ахмед, Азем и Рамо Смајић, М ухамед, Х ајр у д пн и Ибрахим Тупоковић, 'Лезим н И дриз Ваљевац. Р еу ф и Ахмед Зечевић ц Б ахрија М ашић. Овим путем наставнпку теч аја наш а искрена захвалност з а улож ени тр у д око подучавањ а неписмених мјештапа. Гајретов тачај за неписмене у Сребрнику (општ. Ш пионица) одрж ан je у времену од 7. ја н у ар а до 16. марта о. г. no г. Мехмеду И брахимовићу. учитељ у. П олазника je бнло 34. Испит je одрж ан у присуству учитељ а г. Кована Ш падијера, као прсдсједника и г. Ђ улаге Слањ канића, биљ еж ника као члана исиитне комисије, те испнтивача г. Ибрахимовића. Испиту je задовол.ио 31 течајник. П олазници су слиједећи: Н азил, Мехмед, Авдо и Омер Jax u h , Осман и Мехмед М ујановић, Х асан и Заим Омвћ, Ha­ na, Мујо, Ш евалија и Мухарем Хоџић, Мехо, Х асан и Атиф ж аш арсвић, А вдо Бајрактаревић, Мемиш и Мујо Џанић, Мехмед и Рахм ан Омерагић, А дим и Занм Слољанкић, Азсм Нухановић, Омер Мујић, Абдов АбдулаховиН, Касим Јаш арбаш ић, Р ахм ан Мулахметовић, Салко и Реџо Нишић, Мујо Хоић, Реш ид. Б јел ић , Хагаим Чабрић, Рахман Мухаремовић и Суљо Чустић. Н аставнику тсчаја братска хвала! 152 Новн добротвори и утемељачн Даљњи добротвори и утемељачи Гајрета Tokom мјесеца марта уписаш е се за утемељ аче Гајрета слнједећа гг.: У Озрену: Алија Оруч и Асим Гљива У Козарцу: Хифзо Арнаутовић и Х амдија Балић У Тузли: гђа Емине х. Салковнћ У Сјеници: Омер Куртановнћ пз села 'Гузиља У Б уж иму: Мустафа М. Кудић, учитељ, А лага X . Исаковић, посједник, Мехо И. Ш ахиновић, трговац, А ли Р и за еф. Харчевић, имам, Ахмег М. Декнћ, трговац, Реџо Д ураковпћ— Јусић, теж ак и Мехо М. Алешевић, тежап У Котор Варошу: Мустафа П лићанић, начелник општнне у Врбањцима У Сарајеву: професор Фраљо Маћејовски У Влесеиици: Расим Беговић и ннж. Фаик Куртагић. З а добротворе Гајрста: У Сарајеву: Салихага Сердаревнћ, сувласиик кафанс »Ш адрван«. Даљњи утемељачи Гајрета из Бужима Код повјерсника Гајрета у Б уж иму г. Пбрахима Мустафића, уписаш е се за чланове утсмел.ачс Гајрета гг. Омер еф. Бајрактаревић, имам матичар из В ар о тк с Реке и Бе.го Хаиић Мехмедов, трговац и з Бужима. �Нови утемељачи Гајрета 80.— : Хусеин еф. Бехмеи; Д ии . 70.— : Ђорђо Папић; Дии. 60.— : Емил Глатер; Днн. 500— : дотација Срп. трг. бапке прнликом год. билансираља за Гајрет; Дин. 200.— : г. Велимир Поповић, бан Дринске бановине и Дин. 150.— : Љубомир Цвјетковић. У Требињу: г. др. Петар Рундо, лијечник. у Приједору: г. Пашо Куртовић из Пухарске. I Уписујте даљње добротворе I и утемељаче Гајрета! И овим путем свима дароватељима и сакупљачу топла хвала! Разни добровољни прилози Из Сјенице: Мјесни одбор у Сјеници дозначио je Главном Одбору Гајрета Дин. 217.50 прилога коју своту сакупише и то: Г. Омер Куртанвић у селу Расну од сељака на први дап Вајрама пред џамијом Дин. 165.— Добровољт прнлозн у корнст Гајрета Прилог г. М. Маунића Добротвор и велики пријатељ Гајрста г. Мустафа Мауnuh, велетрговац из 'Гравшпса, даровао je Гајрету приликом прошлс Гајретове забаве у Сарајеву Дин. 500.— (петототина). Срдачна хвала! Дсбровољни прилози из Чапљине Општински уред у Чапљини уручио je Мјесном одбору Дин. 500.— као годишњу припомоћ друш тву Гајрет. И овим путем срдачна благодариост' Добровољни прилози из Љ убушког Ha Гајретовој забави, одржаној 4. јануара накиадно су укупљени слиједећи прилози за Гајрет: Дин. 220.— сакупио je г. А дија Орман а.'дароваш е Дин. 100.— : Паво Ковач; Дин. 50__ Пбро В пштица; no- Дин. 20.— : Маринко Иличић, Мијо Краљевић; no ДЛн. JV.— : А нтиша Врдољак, Мустафа Махић, зваи. и Анте Алерпћ. Месни одбор Гајрета у Призрену, са претседником дивиз. ђенералом г. М И Х А И Л О М Ф И Л И П О В И Ђ ЕМ Дин. 380.— сакупио je г. Х асан еф-. 'X . М. М ахић a дароваш е no Дин. 20.— : Мартин Вуч»ћЈ,ф1ЈЛ. Аугустин Матнћ и Г . ч б р н п еф. Салаковић, имам у селу Караули n a првп Миче Чутук; Дпн. 14__ : М. Орман; no Дпн. 10.— ! главар села дан Б ајрам а пред џамијом Дин. 52.50 Хамзића, главар села Драгичино, Петар Јелић, Ш имуп Гргић, Повјереник Гајрета у селу Кладници (срез сјенички) г. Јозо Галић, A. Маркотић, Иваи ^Бошњак, Д. Јоко, фра Цвитан Оиер М. Ибровић сакупио je на име прилога з а Гајрет Дин. Додиг, Цвитан Бебек, Салко Алендар, р . Коњхоџпћ, главар 129.50. села Међугорја. Перо Л учић, А хмед-Ч^љ хоџић, Мумпн Елековић, Осман Кадрагић, главар Вукшић, фра Н. Н., Зпјабег Из Котор Вароша: Капетановић, Никола Бабнћ. главар Меличевић Н., Б ркић Hl, Мјеснп одбор сакупио je пред чаршијском џамијом na Стаико Мплас, М атиша Млинаревић, главар села Грљевићп, сергију уз Б ајрам Дин. I l i . — прилога, затим 10 кг кукуруза Мате Дуганџић, М. Илнчпћ; Дин. 9.— : Јозо Б ркић; Дин. 8.— : __ (12.50 Дин.) и н з села Врбањци Дин. 133.— , коју je своту саМартин Вучић; Дин. 5.— : Јозо Медић‘ Дин. 4.— : Бркић НГ купио г. Мустафа Плнчанпћ, посједник и начелник општипе ( Искрена хвала. Добровољни прилози из Бос. Отоие Повјереник Гајрета г. А лпја Херцеговац сакупио je Дин. 69.— прилога за Гајрет мјесто у нарави, a дароваше: Дин. 20.— : Салко Беш ић; no Дин. 15.— : Фехпм Пашић и Хусо Фетић; Дин. 14.— : Хусо Бегпћ и Дин. 5.— Михајло Вејновић. Добровољни прилози из Брчког З а Гајретову забаву у Брчком 8. III. т. г. допринпјеше прилоге гг.: no Днн. 300.— : претсједник Миннст. Савјета г. Петар Живковић, Земаљска Банка, Срп. Центр. Б анка и Хрв. Посавска Б анка; Дин. 250.— ; Муслпманска Б анка; no Дин. 200.— : Аграрно и трг. д. д., Паромлин Јединство, Л уна д. д., Авдага Кучукалић и Еуген Бнхлер; no Дин. 100.— : Орп. трг. банка. Тошо Пантнћ, Саво Марковић, Александар Грлић, Јохана Ковачевић, Мухаремага Сломнћ, Садик Ибрахпмовић, Саво Человић, Јоспп Хуберл, Самуел Клнмпл. Славко МалиnoBiih, Санто А лкалај, Михо Ј. Монтпглпо. Браћа Едхемовпћ. поруч. Cannh, Љ убомнр Јовановпћ. Псро Папловић, Милорад Јанчикнћ. Ш рахим Реџеповић. Joonn Бохач. Томо Папнћ, Хуоеии еф. Требннчевић, Свето Bacirh. Бруно Схиозп, мајор Басрак, Др. Пандуровић, Др. Иво Цизнср, Дујо Bacuh, Др. Кудрсначек, Др. Хаџи Ристнћ М„ Хусејпага Зејчпровић, Др. Еугец Максимов, Мориц Монтиглио, Стево Максимовић; Дии. као бајрамски дар Гајрету прпгодом бајрамских честптки, a дароваше гг.: no Дпн. 20.— : Дугаан Ракић и Мустафа Спахо; Дин. 15.— : Дервиш Чулић; no Дип. 10.— : Реџо Медара, Дсрвиш Хасић, Хусо ејван, Расим Скопљак и Раиф Алагић; no Дин. 5.— : Осмо Пољо, Селим Нушић, Реџо X., 'Вафо Опакић и Бего Мотвек; Дин. 3.— ; (нечитљиво). Из Пријепоља: Г. Сретен 'Ворђевић, трговац у Београду послао je Мјесном одбору Дин. 100.— за Гајретову библиотеку. Из Приједора: Г. Фехим Решић из Прпједора вјенчао се je са гђом Халога за Гајрет. тпђом уд. Зилџавић, којом je приликом дао Дин. 50.— приБило сретно и живио! Из Зенице: Гђа Зора Мамић сакупила je за Гајрет Дин. 800.—■ прилога приликом бајрамскпх празнпка, коју своту дароваше: no Дин. 100.— ; Агачевић п Задић, Адолф Вајс; Дин. 200.— : Херман Либлинг; Дин. 60.— : Зора Мамић; Дин. 50.— : Незир Ибрановић; Дин. 30.— : А лија Рамадановнћ; no Дин. 20— : Вејсил Мутапчић, Едуард Драсиновер, Хилмија Задић, Богдан Стојановнћ, ван Франулпћ, Божо Војновић, н Божо Праштало; no Дин. 10,— : Зацм Авдић, Петар Стајић, Херман Ласло, 153 �Перо Перић, ж елка М атановнћ, Х илмија Чаршпмамовић, Смајо Гурбет, Х асан Екпновнћ, Б ајро Халиловић, Ибро Сердаревпћ, Н азиф Зукић и Салих Махмутовић. Сакупљачици и дароватељима искрена захвалност! Други разни добровољни прилози Посљедњих дана приспјеш е Гајрету слиједећи прилози: Г. Осман A. Омазић, Тузла сакупио no селима Дин. 727.— М јесни одбор у Џ ивару (Требиње) Д ин. 181.— М јесни одбор у Б угојну Дин. 437.50 П овјеренив Гајрета у Језер у г. Ахмет Аагановић Дин. 215.50 Повјереник Гајрета у Рудом Дин. 88.50 повјерепици не убиру редовно чланарпну и ne дозначују је Главном Одбору у року предвиђеном друштвепим правилима, нпти пак достављају спнскове о наплаћеннм чланаринама. Скреће се пажљ а свима тим одборима д а се строго придржавају друш твених правила, да редовно сваког мјесеца побиру чланарине и дозпачавају их Главном Одбору најдаљ е свако четврт годпне. При сваком дозначивању чланарине као и осталих прихода треба на полеђини чека којим се дозначује означити од чега потиче новац. И ако je у ви ш е наврата скренута паж њ а да уви јек при дозначиваљ у новца озпачује од чега потјече, то нажалост још уви јек има мјеста која то ne чине, чиме се проузрокује непотребно дописивање и одузимање времена. Надамо се да у будуће nehe бити потребе д а о овим стварпма пишемо. М јесни одбор Гајрета у Сребреници Дин. 168.— Повјереник Гајрета у С трумнци г. Мухамед Кемура Дин. Остале Гајретове вијести Пред подизањем споменика арадским мученицима Одбор за подизање споменпка арадским мученицима и Гајретовим радницим а А вдн Сумбулу п Бехџету Мутевелићу изабрао je за председника г. Асимбега М утевелића,'за Јајн и к а г. Јакуб-бега Ф плиповића a за благајника г.- Незнрагу Ахметаш евића. У егзекутивнн одбор изабрани су .поред помеиуте тројице гг. још гг. архитект Томашевпћ, Мустајбег Халилбашић и Е јуб А де^овпћ. Одбор je зЈГкључио д а се споменпк сагради у виду монументалног турбста, у стнл^ А липашнне џ ам и Је,и -то најдаље до 10. ју л а т. г. к а д а he се одрж ати главна годиш ња скупш тина Главног Одбора Г лјрета.« i----- Главни Одбор прсдао одбору за подизаље споменика своту од 10.000 Дин. као темељну своту за фоид споменпка. План за израдбу споменика израдио je јинас. г. Томашевић. У најскорије вријеме отпочеће радовп око нзградње споменнка na мјесту гдје су д р а д ск и мученпци еахрашени прилнком прославе Гајретове 25-годишн.иде Продаја Гајретова цигарпапира П родаја Гајретова цнгарпппира у прошлом полугодншту била je, благодарећи заузм аљ у некојих одбора и повјереника, нешто боља него je .била ранпјћх година. Но ипак то повећаље продаје наш ег цигарпапира не може нас ни издалека задовољити, јер ono не достиже ни приближно количину, no­ ja би се могла продавати када бп се заузелн за то Гајретови радници у свим а мјестима. Поред помањкаља зауаимаљ а појединих м јеста за распродају и трош ење Гајретова цигарпапира, деш ава се често пу та да некоје велепродаје не држ е и нс наручују ону колпчину Гајретова дигарпапира, noja се може распродати. По овој ствари Главни Одбор je у неколико махова интервенисао код Земаљске Б ап к е у Сарајеву, као главног продаваоца монополскпх прерађевина, n a су иекоје интервенције и успјеле. Cnpehe се паж њ а свима нашим одборим а и повјереницима да у будуће у случајевима запостављања и поман>кап.а Гајретова цпгарпапира код великопрод аја Земаљске Б анке у провинцији, сами интервениш у писмено код дотичних ф илијала Земаљске Банке, n a у колико та интервенција не успије, иека се о томе извијести Главни Одбор, који he код централе предузети потребне кораке. Овим интервенисањем код великопродаја у провинцији знатно he се повећати потрошња Гајретова цигарпапира a у вези с тиме и Гајретови приходи. Убирање и дозначивање чланарине Поред јасних одредаба и поред свих опомена од страпе Главног Одбора још се уви јек дсш ава да извјесни одборн и 154 Гајретове забаве и теферичи Прпликом посљедњих бајрамских празника одрж ан je рекордан број Гајретових забава. По већ примљеним извјештајим а као и дозначеним свотама из појединих мјеста, Глав ни Одбор констатује да су посљедње друш твене забаве пож љ еле у свима мјестима поред огромних моралних успјеха не очекивапо велике материјалне успјехе. Из ове чињ енице мо т у се са највећом сигурношћу очекнвати још јачи и обил нији успјеси у свима даљњим Гајретовим акцијама. Иска зу ју ћ и овим путем хвалу и признање вриједним друштве г а м одборима и повјсреницима који получише овако сјајне успјехе, Главни Одбор апелује и на остале друш твене одборе и повјеренике да не пропусте одрж ати годишњу Гајретову забаву. У колико некоји одбори још нису фиксиралн дад своје годишње (зимске) забаве, држимо д а би з а то био најповољиији датум Курбан-бајрам, који пад а у првој половици мјесеца ,м аја. У сваком случају сви одбори н повјерениди треба д а одрже вимску Гајретову забаву, у колико je досада нису одржали. Ускоро he иастати сезона одрж авањ а тефернча. Одбори и повјеренидн који су одрж алн зимске забаве, треба да Beh сад а бнрају датум одрж авањ а Гајретова теф ерича у времену од 1. маја до 15. јуна, како би приход могли дозначиги Главном Одбору до 20 јуна, к ад а je годишњи закљ учак благајничких књига Главпог Одбора. С радоптћу истичемо д а je већ сада приход од одржаних забава д в а пута Bchn него je предвиђен друш твеним прорачуном за цијелу 1929/30. годину. Дозначивање новца Главном Одбору Kano извјесни одбори и повјереници још до д анас не дозначпш е приход од одржаних забава, a како услпјед вадрж авањ а новца друш тво губи на прнходу од камата, то их молимо д а чисти приход од забава дозначе о д м a х Главном Одбору. Истодобно молимо све одборе и повјеренике д а и остале своје приходе дозначују редовпо сваког мјесеца како то прописују п друш твена правила (чл. 46 6). Објављивање друш твених акција и приредаба Досада су извјесии одбори и повјереници објављ ивали разне своје прнредбе и акције путем постојећих сарајевских листова, a не обавјош тавајући претходно о томе Главни Одбор и не достављајући извјеш таја за редакцију ли ста »Гајрета«. Л ист »Гајрет« јест службени opran другатва Гајрета, na je у интересу и листа и друш тва д а се све друш твене ствари превнствено објављују путем листа »Гајрета«. Због тога скреheno паж њ у свим одборима и повјереницима, д а у будуће све друш твене објаве, које су за штампу, y nyhyjy једино Главном Одбору односно редакцији листа »Гајрета«. Прсма потреби и важности појединих друш твепих вијссти Главпи Одбор he сам такве вијести уступати редакцијама дпевних и повремсних листова. Главнн Одбор одлучио се д а допссе ово �ријбшен>е, поред наведепог, и ради тога што се je десило да су из једног провинцијског мјеста протурене вијести у једiiom овд. листу, којима су багателисани стари и опробани Гајретови радници из тога мјеста. Багателпсање заслужних и опробаних Гајретових радника и пријатеља од стране ма чије, Главни Одбор, као врховни друштвенн форум, неће ни у ком случају дозвољавати ни трпити. нове Гајретовнх пјевачких хорова да приликом предстОјеФих бајрамских забава носе видпо друш твену значку. носе Гајретову значку. Нарочито п ак молимо све одбронике, члаиове прпређивачких одбора Гајретових забава, као и чла- Молимо све наш е одборе и повјеренике да ово узму срцу и да се у будуће према овом равнају. Окружнице Главног Одбора У некојим мјестима дсш ава се често пута да поједине окружнице Главног Одбора прими од поште одређсни функционер Мјесног одбора, те их остави у џеп, гдје се и загубе, a да се нису ни прочитале на сједници одбора ннти je о садржају њихову био обавијештен ма који другн члан одбора. Д а се то не би дешавало и у будуће, молимо све наше одборе да воде евиденцију о свима окружницама Главног Одбора и да се све окружиицс прочитају на сједници Мјеспог одбора. „Гајретов дан« Сходно ријешењу прошле главне скупштине оакључио je Гл. Одбор на својој посљедњој сједници да се »Гајретов дан« одржава у цијелој Краљевини на Рођендан Гајретова Протектора Њ . Краљ. Вис. Престолонасљедника Петра, т. "ј. н а дан 6. септембра сваке гоцине. »Гајретов дан« no својим приредбама и успјесима тр еб а,да буде- з а све Гајретове раднике у раду за Гајрет највећи дан у содири.,Тога дана трсба да се манифеотује у свима мјсстима снага и свијест Г а јр е т а ^ и његових прегалаца. Kao Рођендан Гајостова моћног заштптника, »Гајретов дан« трсба да се изведе у свима мјестииа у , ~ "X Ј V1T ‘““ “ Ј\ ' “ “Г." Ј зн&ку родољубпвих м а н и ф е с х а д ч ^ , .. узвнш еич KW љевски Дом. Приређивачки одбор Гајретове забаве у Прњавору, са лочасним чланом Мјесног одбора г. Х А Ф И З С А Л И Х О М Ђ О ЗИ Ћ ЕМ Поздравна депеша претсједнику Гајрета Л укавица: Са конституирајућс скупштине Мјесног одбора друш тва Гајрет у Л укавици, срез грачанички, хнтамо да Вас господине председннче поздравимо обећавајућн Вам д а смо приправни жртвоватн се з а идеју Гајрета као што смо ^ I X __ П[, д седнВ1. X jc e r a т,урић. Главни одбор израдиће за »Гајретов дан«r иарочите Гај• ... Исправак ретове откупне значке и раФгслати их у сва мјеста вд, :1 У прошлом броју под рубриком »Гајретова забава у Трепродају. T om приликом даће се даикт.нија упутства за opmб и ау« испуш тенн су слиједећи прилози: Дин. 40.— : Bnhenнизовање »Гајретова дана«, na молимо наше раднике да ово тије Миленковић; no Днн. 10.— : Ибрахим Ш уљак п Зулфо узму до знања. Арсланагић. Оспм тога Мјеспи je одбор уступио од своје томболе 4 јастука за томболу n a Гајретовој забави Главног ОдВидно ношење Гајретових значака бора у Сарајеву. Како je познато, приликом прославе Гајретове 25-годишњице у Сарајеву израђене су врло укусно ГЈјретове значке у Преселио на ахирет емаилу и бронцу. Прошле године снижена je цпјена првима Ових дана преселио je на ахирет Мехмедбег Хашимбеса 20 na 10, a другима са 10 на 5 динара. Ове значко су раговић окружнн муфтија у Пријепољу и познати пријатељ назаслане n a распродају свима друштвеипм одборпма и повјешег друштва. реннцима. У многнм су мјестима већ распродане, алн je преРахметулахи алејхи! остао још велики број гдје то није успјсло. Због тога се моле остао још велики број мјеста гдје то није успјело. Због тога се моле одборп n повјереннци, који још нераспродаве послате им значке, да то свакако учине приликом ндућег Бајрама. Скрећемо пажњу нашим читаоцима на рубриГлавни Одбор je апеловао Beh раније, na све друштвене чланове д а видно носе Гајретове зптчке, јер je то, поред осталог, јед ан од начина за друштвену пропаганду. Главни Одбор апелује и овога пута и моли све друштвеие чланове да ку: »Велике Гајретове манифестације у Бањој Луци«, a нарочито на рефератс гг.: Хасиб-бега Имамовића, Инж. Суљаге Салихагића, Наима Ђејвана, УзБира Бисера и Бећира Галијашевића. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 155 �Čestitke Presvijetlom Reis-ul-ulemi g. Čauševiću povodom imenovanja Bos. K ru p a Č estitam o im enovanje neopisivo zadovoljni blagođurim o Njfig. V el: K ralju ra d r ovnkovoga ak ta visoke uvidavnosti. Č elebija i Zajim Musić. Visoko N ajsrdačnije Vam čestitam zasluženi visoki položaj da Vas. S vevišnji pom ogne u radu. Avdo. B eograd M uslim ani stu d en ti B eogradskog u n iverziteta sakupljeni u Beogradskom G a jretu čestitaju Vam n a Vašem im enovanju nadajući se da ćete kao i uv ijek b iti dostojan zastupnik. Bajram m ubarek; olsum . Z enica . Isk re n o se ra d u je m o V ašem im enovanju je r ste Vi jed in i zalog sreći i boljem n a p re tk u m uslim ana nače države izrazujući Vam n a jsrd a č n ije čestitk e k ako im enovanju tako Bajram ! še rifu i šaljem o V am m ahsuz selam. A bdaga H arm andić, Kulenović Husein, A likadić D ervišaga, S erdarević S alihaga P rijep o lje H itam s a punom željom da Vam ukaz a i su trašn ji B ajram . čestitam Kraljevski Jusufagić^ Em in. Z enica P rigodom visokog im enovanjfi ~izvolite prim iti d a č n e čestitke. o U čitelji š iš ić Mustafa, M asnik Osman, H usika ‘Р Р И ; Bos. K ru p a Is p re d vakufskog p o v jeren stv a čestitam im enovanje Vaše R eisom u v je ra v a m d a je neopisivo zadovoljstvo naroda zbog toga i v e lik a blag o d arn o st Njegovom V eličanstvu K ralju rad i ovog a k ta v isoke u vidavnosti. P re d sje d n ik šehić. V lasenica V ašim u strajn im radom za v jersko prosvjetni nap red ak M uslim ana n aše K ra lje v in e Ju g o slav ije, zasluženo im enovanje čestitam . K ad ija H adžiom erović. Zenica Srdačno čestitam o im enovanje i m olim o dragog A llaha da V as m nogo go d in a zd rav a i čila poživi. Am in. H asan O m erspahić, Pašaga Čampo. P rijep o lje Čuvši da ste dob ili za poglavicu n aše v e re hitam d a Vam čestitam i poželim n a jle p šu sre ć u n a ponos naše O tadžbine i naroda. A libeg H asanagić. T rav n ik N ajsrdačnije V am čestitam o v isoki i zasluženi položaj že­ leći Vam d u g život i plodonosan u sp eh u V ašem budućem radu. Isk ren o čestitam visoko imenovanje. Selam. Džaferbegović, učitelj. Tuzla . . . Obveseljeni Vašim im enovanjem za Reis-ul-ulem u cijele K raljevine izvolite prim iti naše srdačne čestitke. Salihaga H. Efendić, H. M ujaga Mujezinović, Hafiz H alil Selesković, Наdži Alija Azapagić, M uham edaga Topčagić, Sezaijaga H. Efendić, M ehmedbeg Zaimović, K adraga Kunosić, Ju sufaga H. Efendić, O rhan Šehić, Isinet Hadži Efendić. škoplje N ajsrdačnije čestitam Vaše im enovanje za Reis-ul-ulem u i želim da Vaš rad urodi velikim plodom na dobro Islam ske v erske zajednice. Salih Hadži Rustem Skopljanac. D ubrovnik Slobodan sam upraviti Vam svoje isk ren e čestitke p ri­ godom Vašeg im enovanja našim vrhovnim islam skim pogla­ vicom uz duboko poštovanje. R am adan Hadžagić, trgovac. Veles M uslimani sreza veleskog sa najvećim oduševljenjem i zadovoljstvom najsrdačnije Vam čestitaju visoko im enovanje želeći da Vas Svevišnji puno godina n a diku i ponos poživi. Ali Riza Sadiković, šeriatsk i sudija. B. Polje V ijest o Vašem naim enovanju za vrhovnog versk o g po­ glavara svih jugoslavenskih m uslim ana duboko je obradovala sve muslim ane sreza belopoljskog pa u im e njihovo sa n aj­ većom radošću najsrdačnije Vam čestitajući ovo visoko i za­ služeno poverenje molimo Alaha, d a V as p o dari dugim i srećnim životom na diku i ponos svih jugoslovenskih m uslim ana. Š eriatski su d ija : H a ra n Lamežić. Zavidović U im e moje i svih ovdašnjih m uslim ana čestitam o V am u općenitom poverenju i priznanju sa najvišega m jesta koje ste neum ornim radom za dobro islam ske zajednice i zaslužili, istodobno V am čestitamo predstojeće b a jram sk e p raznike mo­ leći tople m olitve Svevišnjemu da V as puno godina poživi na diku i ponos svih muslimana. Hafiz H asan Odžačkić. P rištin a O bradovani vešću o Vašem im enovanju za našeg v r­ hovnog verskog starešinu čestitam o i molimo Svem ogućeg da Vam podeli dug život na dobro islam ske zajednice u m iloj nam K raljevini Jugoslaviji. Ridžanović, vojni imam škaljić, šeriat. sudski prip rav n ik . Novi Sad Presvijetlom Reis-ul-ulemi Hadži Džem aluddin ef. Čauševiću, Sarajevo. N ajiskrenije čestita poštuje i pozdravlja P od o dbor N arodne Uzdanice. T eslie Isk re n o o b radovan V ašim im enovanjem Reis-ul-ulem om K raljev in e v je ru je m da je to n a sreću i d o bro svih nas pa Vam srdačno čestitam . Avdo Ferizbegović. 15.6 Milan N;kolić, pomoćnik bana. Stip Srdačno čestitam novi položaj želeći da V am svemogući podeli dug život. S ad ed in Oerimović. �Bitolj Foča U im e шоје i u im e sviju m uslim ana B itolja i okoline Čestitam V am novi položaj V rhovnog verskog starešinstva Islam a u celoj K raljevini kao i B ajram ske prazn ik e sa toplom željom da dugo i dugo sa uspekom poslužite Njegovom Veli­ čanstvu K ralju , O tadžbini i Islam u. T alat Selim, Okruž. Muftija na raspoloženju. Skopljo U m om entu k ad ste sa najvišeg m esta izabrani za verskog poglavicu m u slim ana m ile nam O tadžbine Jugoslavije hitamo puni rado sti d a Vam svesrdno čestitam o moleći A laha da Vas dugo poživi n a k o rist i sreću islam ske zajednice K ralja i Otadžbine. Nazif Resulović, Ćazim Mejlić, Omer Halimić, Mehmed K ulenović, Sm ajl Kulenović, H am dija Azabagić, Ahmet lla sa n , Edhem Adem, Adem Konđel, L utefi Aziz, Osm an A rnautović, Asim Alagić. Tetovo Sa najvećom radošću i oduševljenjem m eđu ovdašnjim m uslim anim a prim ljena je vest o V ašem naim enovanju za mu­ slim anskog vrhovnog verskog starešin u srdačno čestitam selam N ajsrdačnije čestitam o im enovanje sa željom d a V as Bog poživi mnogo godina na tom visokom položaju. Šećeragić Murat, šeriat. sudija. , Šefkija Karadžić, A hm et Selimović. Osek Isp red m uslim anske bogo.štovne općine srdafcno Vam čestitam n a im enovanju Reis-ul-ulemom u B eogradu i nadam se da ćete sa novog položaja moći udovoljiti potrebam a svih m uslim ana u Kraljevini. P red sed n 'k : Dr. Sm ail Hadži Mulić. P rijepolje Jako m e veseli V aše postavljanje našta Vam srdačno čestitam i želim svaki uspjeh. Jusufagić Ibrahim . Zenica U im e svoje i ostalih im am a i m ualim a grad a Zenice šaljem Vam Presvijetli iskrene čestitke na visokom im enovanju sa željom da V as Svemogući poživi na diku i ponos e h li islama. T arab ar Asim, A lispahić Salih, Babahm etović Mustafa. Ljubuški ‘ y ije s t o Vašem im enovanju za Reis-ul-ulem u silno me obradovala te Vam od srca čestitam daj Bože da b ude sretno u prvom re d u pa^V as a onda po cijeli ehli islam . Selam. P rizren Č estitam V am novi položaj" koji se veselo raširu je po južnim k rajev im a želeći Vam svdkii sreću uz ovu radosnu vest čestitam Vam B ajram i šerif. M uhamed Fzaredin, šeriat. sudija. Teslić Povodom visokog odlikovanja moliin da p rim ite moje n ajiskren ije čestitke sa željom ,da V as Svemogući još dugo po­ živi n a do b ro b it svih nas. C M ehm edalija Handžić. Čapljina M uslimani g rada Čapljine radosni prilikom Vašeg im enovanja za Reis-ul-ulem u K raljevine Jugoslavije ushićeno i sa velikim oduševljenjem hitaju da Vani izraze svoje čestitke moleći Svevišnjeg Allaha Džellešanuhu da Vas poživi dugi niz godina n a d ik u i ponos našeg naroda a na sreću i blagostanje sviju nas i naše budućnosti s odličnim poštcfranjem i uz bajram m u b a re k olsum. Salem M etiljević, H afiz Ibrahim Ridžanović O m er Šehović Hamid, Hadžić A hm et, K apetanović Smail, Bostandžić Hh. A hm et Kapić, Alija Sarajlić, A lija Fazlagić, M urat Cerić, Veli ja K udra, Muhamed Ljutović, Mustafa Cerić, A hm etaga Fazlagić, Mem išaga Fazlagić, M uhamed Muftić, A lija Bećir, M ustafa Malohodžić, Edhem Redžić, H usejin Begić, Zahir Latić, M uham ed A. Fazlagić, Osman Begić, Ib ra h im Kazović, H asan Selo, H ajrović sudija, Zvizdić Izet, Čišić Muhamed. Tešanj Prigodom V ašeg postavljanja za R eis-ul-ulem u islam ske vjerske zajednice oslobođujem se V as P resv ijetli Reis-ul-ulema pozdraviti sa najvećim oduševljenjem kao prvog R eis-ul-ulem u Jugoslavenske m uslim anske v jersk e zajednice želeći Vam mno­ go uspjeha na ra d u za dobro našeg K ralja O tadžbine i naše vjerske islam ske zajednice, živio. Im am Mulagić Ahmed, H asanaga Gujić. Avtovac Svesrdno Vam čestitam veliki položaj za dobro, m usli­ m anskog naroda. Selam A bdulah K urspahić. Sgn Iskreno Čestitam želeći dug život. K adija Jakić. loboj Ushićeni Vašim imenovanjem za prvog Jugoslavije m olimo V as da blagoizvolite prim iti i izraze našeg dubokog poštovanja prem a Vama. nadaana u budućnost je r je provedenje zakona o zajednici povereno Vama. Reis-ul-ulem u naše čestitke Sa najljepšim našoj verskoj Za vakufsko poverenstvo i džematski m edžlis: Hadži Mujaga D erviš, D žafer Dautbegović, Ib rah im Mujagić, Hamzo Hadži Mujagić, A bdul Ganibegović. Bos. K rupa P revišnje povjerenje izazvalo je neopisivu radost u du­ šam a svih g rađ an a bez razlike vjere zahvalni njegovu Veli­ čanstvu našem ljubljenom K ralju A leksandru I. m i V as u vje­ ravam o da V as p ra te naše isk ren e želje da na prijestolju vjerske zajednice m ile nam i p rostrane K raljevine poživite n a k o rist i dobro K ralja, naroda, Otadžbine u im e grad a K rupe. Predsjednik opštine Boško Zeljković, A hmet šehić, predsj. G ajreta. Bileća Neizmjerno obradovani imenovanjem V aše presvijetlosti za našeg vrhovnog vjerskog poglavicu podnosim o V am ispred m uslim ana sreza bilećskog isk re n u čestitku sa željom d a V as veliki A llah poživi mnogo n a ponos i k o rist m uslim ana Ju ­ goslavije. P red sed n ik vakufskog povereništva: Ćam il Selimović. P red sjed n ik m jesnog odbora G ajreta: Sm ail Serdarević. Im am džem ata Čam il Arnautović. 157 �P rije d o r Sa isk re n im zadovoljstvom i radosti srdačno V am če­ stitam n a m nog djen ju i im enovanju za vrhovnog verskog po­ g lavicu islam sk e v e rsk e zajednice K raljevine Jugoslavije uz želju srećn e budućnosti. A libeg Kapetanović. M rkonjić G rad V eseli i isk re n o obradovani Vašim visokim im enovanjem za R eis-ul-ulem u m uslim ani K raljevine Jugoslavije hitam o da V as u svoje im e i u im e m uslim ana sreza Mrkonjićkog srdačno pozdravim o s a toplom željom da V as Svemogući A llah poživi d u gi n iz godina n a našu d ik u kao i za n a š vjersko prosvjetni n a p re d a k svih m uslim ana K raljevine Jugoslavije. P rim ite izraz n aše g dubokog poštovanja B ajram m u b arek olsum i m ahsus selaim. H asan Beišlić, p red sjed n ik vakufskog p o vjerenstva, A hm ed Dedić, podpredsjeidnik, M ehm ed Bašić, muteveGja, A lija D autbegović, šeriat. sudac, Hafiz M ustafa Selić, im am , Sulejm an Zerić, im am , A hm ed Hodžić, gruntovn ičar, A bđulah Pašić, pristav, Ibrghim šehović, cestam ik , Z uhdija Borić, zvaničnjk, T alia BajraTđarević, zvaničnik, Salih Dedić, trgovac, Muharem Sedić, .trgovac, M uharem Šehić, (tr­ govac, Meho H erić, trgovac, Rasim A rnautović, trgovac, A lija Šehović, c trgovac, Ib rahim G ahurević, trgovac, H am d ija Borić, b ric jv —Š aćiik B o rić, krojač. Z vornik P re s re ta n r a d i'V iš e g im enovanja hitam da V am srdačno čestitam sa iskrenom željom da visoki položaj zadržite puno ljeta n a do b ro b it cjelokupnog m uslim anskog naroda i države. Tuzla Oduševljeno dajdža. Š e ria tsk i su d ija : Bešdrević Hasan, K ulenović Hafiz Sulejm an, K unđalić M uham ed. T rav n ik D oznavši za m u d ru o d lu k u K raljevske V lade o Vašem postavljanju n a n ajv iši vjersk i položaj n aše K raljev in e sa naj­ većim oduševljenjem podnosim o n aše čestitke i znajući za Vaše v e lik e v je rsk e i svetonosne sposobnosti m olim o d a V as Sve­ v išnji Allajh uzdrži m nogo godina u zdravlju i snazi kak o biste mogli i u b uduće V aše sposobnosti u p o trije b iti n a korist islam skog elem en ta a dob ro K ra lja i O tadžbine. Za m jesni o d bor G ajreta P re d sje d n ik : Bašagić. Mostar N ajsrdačnije čestitam o V aše naim enovanje za R eisa naše islam ske zajednice. M ehm ed Bubić, Osm anaga Džudža, Š ab an Dejdipović, H usaga Drljević, M ustafa Vilogorac, Šaćir šišnak, M ehm ed Husković, F azlija Čević, M ehm ed šehušić. Bihać Na osnovu n ovinskih v ijesti srdačno čestitam o novo im e­ novanje. H ilm ija Muhamedagić. 158 . im enovanje. , Živio moj Sestrić Džemal. Čestitam Vam novi položaj i želim sreću i u sp jeh u radu. Šerliatski sudija A lija Beganović. Bugojno Oduševljeni Vašim izborom za vrhovnog v jerskog po. glavicu svih m uslim ana Jugoslavije m olimo d a p rim ite naše srdačne čestitke i najbolje želje. V eterinar: Sadiković, In g .: Nikšić, Mehmed Mutevelić, M ustafa Bećirbegović. Lukavac S trah koji je bio zavladao u srcim a m uslim ana Bosne i Hercegovine Vašim im enovanjem prestao je. T im e m usi: mani u ovo vrijem e dobivaju ja l jedan ba;ram sa kojim će se još više obveseliti i od Boga zaiskati da V as Bog još dugo godina poživi n a sreću i ponos svih m uslim ana Jugoslavije u to ime čestitam o Vam zasluženo i V am a dostojno im enovanje. Kova.čević, V erbić, Im am o v i^ Teslić Izbor koji p ad e na dičnog vođu srdačno pozdravljam i čestitam želeći du g život svaku sreću u ra d u n a d o b ro b it za­ jednice. Alem Salkićević, im am . Bos. Novi O m ladina g rad a Bos. Novog vesela srca n a jisk re n ije če­ stita nai uzvišenom izboru želeći V am d a još mnogo godina podari Vas dragi Bog sa zdravljem d a prod u ljite V aš korisni ra d na poboljšanju reorganizacije islam ske zajednice stojeći vazda i nepokolebivo uz Vas. ш ш ди S vesrd n o čestitam o visoko im enovanje i m olimo Svemo­ gućeg A llaha d a V as pom ogne u V ašem spasonosnom rad u za e h li islam n a še otadžbine. Živio i sre ta n b io naš dični vođa. novo P riboj H uhisić Džemfal, imam. Zenica pozdravlja Za om ladinski k lu b p re d sje d n ik : Cerić. Foča Sretni i oduševljeni Vašim im enovanjem pozdravljam o V as i želimo puno sreće u ra d u za islam sk u zajednicu. Za odbor G ajreta: P red sjed n ik H asić Salih. S e k re ta r: A rslanagić. Brčko Najsrdačnije čestitam o V aše im enovanje Reis-ul-ulemom da bude h ajirli za m uslim ane ujedno B ajram čestitam o. Za U m iju M uderis Ibrahim begović. Bihać Vaše im enovanje p rvim jugoslavenskim Reis-ul-ulem om i vrhovnim vjerskim poglavicom m uslim ana K raljev in e Jugo­ slavije koje kao fanijarh p ad a u dan e B ajram a te g a čini još svečanijim i uvećanim sa oduševljenjem i razd rag an i tom vi­ ješću hitam o da Vam od srca čestitam o n a opšte d o bro Kralja i države i preporod m uslim ana Jugoslavije. Živili n a d ik u i ponos sviju. Esad Softić sudija, M ustafa H asić pošt. činovnik, A bđulah V ehabović šeriat. prip r., Mehmed Hadžić vjeroučitelj, H ilm ija M uham edagić m uft. tajnik, Om erbeg Bišćević, S ulejm an Redžić u p rav n ik G ajretov^ konvikta, Omer Jusufhodžić načelnik, F eh im Hadžiabdić član povjerenstva, Džulaga Dedić. �Jajce Brčko Radosno d irn u ti V ašim im enovanjem za vrhovnog vjerskog poglavicu hitam o da Vam isk ren o čestitam o sa toplom željom d a V as svem ogući Bog dugo godina pozivi na našu sreću 1 ponos B ajram m u b arek olsun. Sa sastanka iz čitaonice Sloge u Kora ju najiskrenije Vam čestitam o visoko im enovanje za društvo predsjednik Kapetanović kadija, Mujić šeriat. vjež­ b enik, Celić Zuhdija, Hafiz Bećir Hadži Osmanović, M ulaomerović Derviš, Mujaomepović Čamrl, KapetanoMić M ahmudbeg Zaćiragić i A dil K ršlak Ib rah im Hodžić Sulejm an, Hafiz Sejfo Hadžiosopović, HadSiaga Hadžiosmanović, Z uhija Hadžiosmanović, Mehaga Hadžiosmanović, Sardulapović Ejub, N urudin Šarac, Salih šarac, M ujaga V. Salih Šarac, Mujaga Šarac, M ustafa Kadrić, Bičević H ajdar, Muharem Ibrahim begović, Tirić Ahmed, Nadjif Ć am il Samić, Sejfo Šeherćajić, Hadžo Šeherćehaić, Muhamed Kršljak, Muhamed Aganović, M uharem Đabić, H asan Halać, Salih T irić, Ahmed Bagđatlijja, Munib Esnefendić, Džemal Nuzur, Saif H arač, Osman Kavlak, M ulalić Meho, Nuzur Osman Lišćić Ram o Muzur R am o Z u a ć Ц>го Kaljalić Meho Mećo H utos A rnautović, Mujo Ademović, H usein Halflović, Bešlaga Samić, U z e ir‘'Mafalić, Muhamed Zerić, H asan Zjižić, Mustafa Zulić, Osman Hodžić, Mehmed Popaja, Os­ m an Popaja, Selim Zjajo, Suljo Agić, Ramo Turanović, M ustafa D žemal B urek, H am id Spahić, Adem Turlić, Mustafa Hamzagić. Rogatica Iz a m učne neizvjesnosti i tjeskobnog očekivanja dvije h efte obradovani dan as veselom vijesti o visokom imenovanju V ašega gospodstva vrhovnim poglavicom sviju muslim ana K raljev in e Jugoslavije žurim o se da dadnem o oduška našoj rad o sti uz ove m ub areć d a n e te Vam od srca čestitamo zasluženo u n ap ređ en je uz poklik Bog V as poživio za sretnu budućnost svih m uslim ana ove države. Hafizović G alib šerijatski sudija, Dajidžić Ahm etaga gradonačelnik, Akšam ija Osmanaga p redsjednik V akuf­ sko m earifskog povjerenstva, Zagoric a Hafiz A li u im e imama sreza, Hadži Ahm etović Muhamed u ime m ualim a sreza, šk aljić Hadži Muha­ m ed p odpredsjednik društva dobro­ voljaca u im e članova muslimana, K arahm et Sejdaga p redsjednik trgo­ vačkog i lovačkog udruženja, Dajičić A hm etaga predsjednik omladinskog k luba, šahin p ašić Hasanbeg predsjed­ n ik g rađanske čitaonice i crvenog k rsta, Čapljić G alib starješina Sokola, Hafizović Edhem predsjednik zanatlijskog udruženja. T rebinje Neobično radosni V ašim im enovanjem za Reis-ul-ulemu K raljevine Ju goslavije pridonose Vam srdačne čestitke B. Mu­ b arek olsun. Š ukri Resulbegović, Kasim Viđen. Ibrahim Begić. Zavidović Želim od Boga zdravlje dug život na novom položaju. Numan. K om andant II. A rm ijske Oblasti Sarajevo. 28. feb ru ara 1930. P re s v e tli i P rin u đ en da večeras otputujem iz S arajeva službenim poslom, im ao sam nam eru da V as u toku dana posetim i da V am najsrdačnije čestitam kak o visoko naim enovanje tako i nastupajuće praznike. Ali, kako su me izvestili, da u toku dana nećete biti u svojoj kancelariji, to V as molim d a na ovaj način p rim ite moja topla čestitanja i najlepše želje za budući plodan i patriotski rad. ж , . l". 1 Izvolite prim iti, presvetli, moje duboko poštovanje i punu odanost. Đ eneral Dan. S. Kalafatović. V isokopoštovani p rija te lju ! Ti si jedini m eđu nam a, koji će znati i um jeti s toga visokog dostojanstva m uslim anskoj zajednici učiniti dosta dobra u danim a teškog iskušenja. U to im e čestitam Ti od srca i želim da Te Bog poživi na d ik u i ponos svih m uslim ana u Jugoslaviji Mahsuz selam Safvet Bašagić. \ f Sa najvećim oduševljenjem čestitam Vam B ajram šerif i položaj našeg verskog poglavice. Š erijatski sudija Abđulaih Sajić. K,ad1 — sreza K ladanjskog čestitaju Vam nastupajuće B ajram ske praznike moleći A llaha d a ih još pimo godina dočekujete u zdravlju. Čestitam o V am na im enovanju Reis-ulUlemom K raljevine Jugoslavije čim e je naša želja ispunjena i zahvaljujem o milom nam i obljubljenom Njegovom V eličanstvu K ralju da je blagoizvolio previsokim ukazom postaviti V as na Čelo m uslim anske vjerske zajednice K aljevine Jugoslajvije. Šerijatski sudija Gojačić. Ljubuški N ajsrdačnije Vam čestitam visoko zasluženo naim eno­ vanje Reis-ul-ulemom za K raljevinu Jugoslaviju. M uhamed Mušić, šerijatsk i sudija. B anjaluka Od srca se radujem i čestitam što ste zauzeli najviši položaj u islam skoj zajednici je r ste za to i najdostojniji i ujedno Bajram te b rik činim. Fehim K urbegović. Olovo Cio islam uzbudi V aše im enovanje isp red svih m usli­ mana čestitam Vam. M uhamed Fočić. Skoplje N ajsrdačnije čestitam B ajram V am a i V ašoj porodici u zdravlju za mnogo godina. še rija tsk i sudija ČauševićL Bos. K ru p a Vaše zasluženo postavljanje za R eisa K raljevine Jugo­ slavije najsrdačnije čestitam . Hadži H usnija Pašalić. 159 �Tcšanj P rigodom V ašeg p o stavljanja za Reis-ul-uleniu islam ske v je rsk e zajednice slobodan sam isp red povjerenog mi džem ata sa najvećim o d uševljenjem kao prvog Reis-ul-ulem u jugosla­ v e n sk e m uslim an sk e v je rsk e zajednice pozdraviti želeći mnogo u sp je h a u ra d u za dob ro n aše islam ske vjersk e zajednice. S alih Čevak, im am džem ata Trepće, srez Tešanj. M odrica M uslim ani v aroši Modrice sa oduševljenjem pozdravljaju V as i čestitaju V am n aiinenovanje za V rhovnog vjerskog po­ glav icu svih m u slim an a K raljev in e Jugoslavije. Sarajevo, 27. februara 1230. Uvaženi Hadži Reis Efendija! U općem oduševljenju, koje je obvladalo srcim a svih nas povodom odluke Njegovog Veličanstva, kojom ste neim enovan! za Vrhovnog vjerskog poglavicu svih m uslim ana n našoj K raIjevini, hitam da ovim putem dadem izraza svojo] velikoj r a ­ dosti i d a Vam podnesem svoje tople čestitko na ovom zaslu­ ženom im enovanju. Želeći Vam najbolju sreću u Vašem budućem radu, punom velike odgovornosti, ali i plem enitih ciljeva, ja Vas molim, uvaženi Hadži Reis Efendija, d a izvolite p rim iti u v je ­ ren je o mom svakdašnjem dubokom poštovanju, odani, Dr. Safvet Kučukalić. H afiz M uhamed Spužić im am , Muhare m b e g K arabegović, Ib rah im Hadži A lijagić, A lija Čaušević, d irektor Sarajevo banke. O iner Mešić, učitelj, Mehmeđ Presvijetli Gospodine! G anibegović, K asim Mešanović, HusDozvolite da se i ja ubrojim u kolo m nogih V aših p ri­ re f A ganović, Osman Šakić, Medžid jatelja i štovalaca, koji se raduju, da Vam je u dio p a la čast D usinović, Mujo Vojić, Ragib Karada budete naimenovani vrhovnim poglavicom svili naših mum ehm edović, S ab it Heralić, Salih Нвг . slim ana. Čestitajući Vam srdačno taj visoki čin, želim V am ođ lilović, Aziz G anibegović, Salih Roga zdravlje i da Vam rad bude praćen najljepšim u sp ;esinia. Havkić. Vam a na zadovoljstvo a Vašem m iletu na sreću i korist. Tuzla odani Vam S re ta n da V am je sa n ajv išeg m jesta poklonjeno povje­ N. Berković. re n je v rhovne u p ra v e n a še v je rsk e zajednice^čim e je p riz n a t' Zagreb, dn e 27. februara 1930. V aš blagotvorni ra d čestitam od ^ r c a i/ želim sretn e B ajram ske b lagdane. O dani Vam Mnogo štovani gospodin Reis i prijatelju! t ^ 1 Hamza Grošić. Sa velikim veseljem i zadovoljstvom čitao sam danas Brčko Vaše im enovanje po Njegovom V eličanstvu, za vrhovnog ReisIsk re n o čestitam visatfo im enovanje ujedno čestitam naul-ulem u cijele države. stupajuće m u b a re k dane. S razloga toga, izvolite prim iti moju najsrdačniju i naj­ M uharem П . Slomić. isk ren iju čestitku. Dao dragi Bog, da nam još mnogo i mnogo Ključ godina budete na čast i dobro, kao što ste Vi uvijek bili. Od srca Vas pozdravlja Vaš stari i iskreni štovatelj i V eseli što j £ p revišnjom odlukom ostvarena vruća Želja m u slim ana V ašim im enovanjem za R eis-ul-ulem u islam ske za­ prijatelj Dr. Erich A leksander jed n ice v elik e Ju g o slav ije želimo da V as Bog dugo v rem ena poživi d a u zm ognete i n ad alje svojim naučnim autoritetom i d irek to r tehničke srednje škole. um nom snagom sarađ ! v a tim a našim vjersko prosvjetnim p ita­ Livno njim a koja čekaju na svoje riješenje. Zakon jučer potpisan veseli m e a naročito m i je milo Osm an Beganović, šerijatsk i sudija. N evesinje Is p re d m uslim an a g ra d a N evesinja n ajsrdačnije čestitam o Vam im enovanje za v rhovnog poglavicu m uslim ana K raljevine Ju goslavije, u jed n o B ajram čestitam o. D erv iš K orkut, šeriatsk i sudac, Salih Pekušić, poreznik, A li ef. Muftić, u m i­ ro v ljen i poreznik. A rif Canović, um i­ ro v ljen i kancelist, M ustajbeg ćelebić, A v d ija Fočić, Zulfo Kazazić, um irov­ ljen i dnevničar, Salih Hodžić, gruntovničar, Edhem H asanbegović, Nurija D ugalić, H uso Dugalić, Abdulah H ajrović. M uharem Kolaković, Hafiz Mušanović, Ju su f Kosović. Mostar D ragi Hadži R eis ef.! P re d sam i ah šam se m unjevitom brzinom r a š iri vijest, da je V aša k a n d id a tu ra za R eis-ul-ulem u u spjela i d a ste sada p o tv rđ en i R eis-ul-ulem a, ali bogm e cijele naše m ile K raljevine. D a d ad em o duška svom e oduševljenju, evo ine hitim da V am isk re n o čestitam uz želju i dovu, d a V as Allah mnogo godina zd rav a i p u n a e n erg ije za r a d oko nap retk a islam ij'eta i n jegovih slje d b e n ik a u ovim k ra je v im a uzdrži, am in! H asan Nametak. 160 što ste V i poglavar svih muslim ana Jugoslavije. Čestitam i selam. K adija Lasić. Livno Ramazan te predsedništvo nad svim a m uslim anim a Ju ­ goslavije čestitam . Hafiz Ejub. Beograd Raduje se i od srca čestita Osman N uri Hadžić. B ijeljina Srdačno čestita Bajram i imenovanje Džumišić. Odžak Najsrdačnije čestitam o ponovno im enovanje vjerskim po­ glavicom m uslim ana Jugoslavije uz to Bajram m ubarek olsun. Selam . i | Džananović, imam, Supić, m ualim , В гШ , Ramić, Kapetanović. Plevljc Ushićen postavljanjem Vaše preuzvišenosti na čelo naše islam ske za;ednice m ile Kraljevine Jugoslavije čestitam n ajsr­ dačnije im enovanje. Vaša visoka sprem a da bude ponos ćele otadžbine moja je najtoplija m olitva Alahu. Sulejm an Pašović. �^ГВ Veoma zadovoljili Vašim imenovanjem za vrhovnog vjerskog poglavicu svili muslimana Jugoslavije šaljemo sr­ dačne čestitke sa željom da Vas Svemogući Allah puno godina Čila i zdrava uzdrži na toj teškoj ali uzvišenoj dužnosti. lahir Pozderović, predsjednik vakuf­ skog povjerenstva, Huso šahović, podpredsjednik, M uharem Kulenović, še ria tsk i sudija, Hafiz Mustafa Buturović, H usejn Zubčević, Murad Bešović im am i m atičari, Sabit beg Resulbegović, Hafiz Zulfikar, šarović, Alija Salahović, Salko Misirlić, Mehmed Zubčević, Mehmed Sadovič, Salko Bracković, Ahm ed Rokolj, Ibrahim Šuljak, Muhamed Hadžihasanović, Jusuf Šehović, Adem Kapetanović, Hasan Custović, Salih ša ra n , Huso S. Catović, Ahm ed Cvijetić, Muhamed Cvijetić, Hifzija Bakšić, Arif Begović, ib ra h im Zubčević, Bego Begović, Alija Cvijetić, Ago Šehović, šaćir Glavinić, Ibrahim beg Ljubović, Mu­ ham ed Karajkić, Adem Cerimagić, Hafiz Hijsan H akija Babovići Zakir Viđen. t / Peć P u n im zadovoljstvom Vašim naim enovanjem čestitamo Vam k a o i Bajram H alid Ruždi. pkružni muftija, Redžep Baš.ć, predsjednik G ajreta, V ejsil Kadić,’ priprav. šeriat. suda, Ahmed Imamović, imam. St. Bar N asledniku n auke poslednjeg P ejgam bera, nosiocu za. stave islam ske k u ltu re uz Bajram čestitam i naim enovanje za našega Reisi dina. Odličnim poštovanjem Muftija Karađuzović. B Polje V est o Vašem im enovanju za Vrhovnog verskog pogla­ v ara m uslim ana K raljevine Jugoslavije m uslim ane sreza Belopoljskog dovela je u duboku radost te Vam sa najvećim odu­ ševljenjem i radošću čestitam o ovaj visoki i zaslužni položaj moleći Allaha d a V as podari dugim i srećnim životom na diku i ponos svih m uslim ana m ile nam K raljevine i želeći Vam uspeh u toj teškoj i svetoj zadaći Bajram šerif M ubarek olsun. Salih Mulabegović, državni im am, M urat Burdžović, Ilijaz Dervović, Jaljo Idrizović, Began Nišić, Mifto Dizdarević, Baho Mekić, trgovac, Muzurović, A jdin Hrapović, Izet Kajabegović, Zećo Idrizović, Ju suf Šećerović, H ajro Dizdarević, Ibrah im Dobardžić, trgovac* Abate Zajm ović, trgovac, Adem Mekić, trgovac, Ilijas Gušmirović, Aleko Kučević, Džemo H ajdaragić, Abdulah Dobardžić, Ćamil Hot, Om er D laki, Mehmed Mušović, Abaz Džafić, Said Bejtić, Mehmed Tičević, Dželam Gušmirović, Šaban Nuhodžić, Jan u s Idrizović, Mahmut Martinović, Kadić, H ulusija Mušović, Muhamed Dizdarević, Sulejm an H ajdaragić, Neđž'fo Dobardžić, Mute Bajramspahić, Memed Muzurović, Abid i omladina. B errenta T ebrik Vam čestitam Bajramii šerif prijateljski Vani čestitam da ste Vi im enovani za našega vjerskog poglavicu. O m er Udžvarlić. Plevlje Čestitajući Vam Bajram želim Vašoj preuzvišenosti p un uspeh u radu na položaju Reis-ul-ulem e islam ske zajednice K raljevine Jugoslavije. Ceneći visoke sposobnosti V aše p reu z­ višenosti omladina će Vam b iti vazda sprem an sarad n ik u pregnuću i vođenju naše zajednice boljem i uzvišenijem životu. Ibrahim Biogradlija, učitelj. Odžak Sretni smo da ste postavljeni v jersk'm poglavicom svih muslimana Jugoslavije i kiičem o: B ajram m u b arek olsum ispred članove m uslim anske čitaonice. P redsjednik F erh at K apetanović. Tuzla Vaše visoko naim enovanje za poglavicu svih m uslim ana u Jugoslaviji pozdravljam s najdubljem i najiskrenijim osjeća­ jim a Bajram m ubarek olsum. Bašimam Saračić. Plovlje Čestitam« Шјшј visoki položaj kao i nastupajuće praznične dane. Mudariz A jnija H anefnakbegović Muhamed V ašidbajrović. P rištin a s Ispred m uslim ana sreza gračaničkog najtoplije te b rik e čin im g fe in u n i čestitam -na im enovanju da V as Bog poživi mnogo godina. šeriatsk i sudija Ismailović. c p Prijcpolje Sa najvećim zadovoljstvom čestitam Vaš visoki položaj i želim V am uspjeha, Galizović Sulejm an. Bos. K rupa Duboko dirn u ti Vaše presvijetlosti im enovanje te Bajram najsrdačnije čestitamo. Braća čaušević i Mehmed Zeinal. Tuzla Bajram m cbarek olsum mnogo sreće uz m ahsuz selam V aš odani A potekar Jusufbegović. Beograd B ajram m ubarek olsum. S okrat Petrović. Olovo ' Bajram m ubarek olsum da živi naš v jersk i poglavica bajram ske dane sretno da provedete želi Vam A hm et Fočić. Orašje Oduševljeni Vašim imenovanjem za prvog Reis-ul-ulem u Jugoslavije molimo V as da blagoizvolite p rim iti naše čestitke i izraze našeg dubokog poštovanja prem a V am a ujedno Vam ovom prilikom kiičem o Bajram šerif m ubarek olsum uz m ahsuz selam. m uslim ani iz O rašja. Visoko Ruke Vam ljubim Bajram teb rik činim i zasluženo vi­ soko im enovanje čestitam Svemogućega A llaha moleći da ih puno u potpunom zadovoljstvu na dobrobit islam ske zajednice dočekate i svoje ideale na k o rist potpuno ostvarite vesselam Sabrija. 161 �6rašje B ajram m u b arek olsuin už m absuz selam. Ib rahim Hadžiomerović. G radačac S velikim ushićenjem dočekasm o ovaj davno željeni ćas te p o buđeni b e sk ra jn im zadovoljstvom upravljam o ovim putem is k re n u i toplu čestitk u našem velikom vjerskom poglavici na ovako velikom i dostojnom položaju želeći da m u Svemogući podijeli d u g i sre ta n život. Z a vakufsko povjerenstvo Haseljić. T ravnik R u k u ljubeći te b rik činim o Bajram D u katar i sin. D rniš Iz du b in e srca V am a V ašoj celokupnoj fam iliji Bajram te b rik i či nim o želim o V am svajz dobrotu i zdravlje esselam u alejkjum še rija tsk i sudija Čehajić v jeroučitelj Mesilđžić m ujezin Mašović. K . M itrovica Razveseljeni V ašim n aim enovanjem za vrhovnog verskog poglavicu svih m u slim an a n a še K raljevine pozdravljam o sr­ dačno m u d ri a k t Nj. V . K ra lja i K raljevske V lade sa željom d a Vaš r a d i dosad a -bude k o rista n za državu i m uslim ane isto­ v rem eno čestitam o B ajram i želimo da-ga provedete u najboljem zdravlju i v eselju uz mahsufc selam ' Ibrahim ović, čolaković, Kadragić. Ks. M itrovica U im e m u slim ana^grafla Ks. Mitrovice hitam o d a Vam ovog radosnog d an a najsrd ačn ije čestitam o visoko poverenje Nj. V. K ra lja A lek san d ra kojim je blagoizvoleo naim enovati V ašu p resv etlo st z^_ Reis-ul-ulem u svih m uslim ana K raljevine Ju goslavije i uz č estitk e B ajram i šerifa izjavljujem o Vam našu odanost. Ibrahim Deva. S ulejm an Spahalić, A hm et Kulenović, T ah irb eg A libegović, H usnija Filipo­ v i , Osm an Filjpović, D edo Mamić, S ulejm an Kulenović, A lija Kafrajlić, Muiharem Seferović, S ulejm an Babić, B ečiraga H adšić, ;Sulejm anbeg Filipović, A li ef. Adžemović, K asim Ali­ begović, M uharem Š erem et, Salih Dem irović, S alih Š erem et, Selim Mistrić, Ib ra h im š e rem et, M uharem beg Filipović, H ilm ija Omanović, Sulejm an HandžićjV pjsil Karahafizović, Asim KozarČanin. Cazin Z ahvaljujući Svem ogućem A llahu blagodareći K raljevskoj V ladi da s u uvažene sav rem en e p o trebe i m uslim ana i države pa ste im enovani za najvišeg p red stavnika naše zajednice u ovim časovim a i tim e u p riličen d vostruki B ajram za sve m u­ slim ane n aše K raljev in e hitam o p rid ru žiti se općoj radosti če­ stitajući V am nastupajući Bajram i visoki položaj želeći da V am Svem ogući A llah udijeli svoju m ilost dugim životom istra jn im i k o risn im radlom kao što smo se i nadali Bajram š e rif m u b arek j olsum. Džaferović Mahmud, Dujakić Mustafa, Đ onlagić M uharem, Omanović Muha­ m ed, Alagić H asan, Kapić Osman, Sulejm anagić H asim , Delalić Suljo, Durić Hasić, N adarević Bekić, M uharemović Drebo. *"* Bajram. ' V « čestitam * visoki položaj i n a s t u p a j u Serijatskv sudija M ehm edalija. Odžak P u n radosti što Vas je Nj. V. naš ljubljeni K ralj im enovao prvim poglavicom m uslim ana Jugoslavije želim d a V as Allah mnogo godina pož™ n a diku i ponos O tadžbine kličem B ajram m ubarek Olsum ru k e Vam ljubi V as 0 K apetanović, učitelj. Radovište H itam Vam najsrdačnije čestitati u im e svih m uslim ana sreza radoviškog na V ašem unapređenju za vrhovnog verskog poglavicu svih m uslim ana naše K raljevine želeći V am dug život i svaki napredak u Vašem radu. Mehmed Udovičić v. d. šer. sudije. Kičeva Iskreno Vam čestitam Ram azanski B ajram i im enovanje za Reis-ul-ulem u K raljevine Jugoslavije sa željom d a ih puno dočekate na diku i ponos sviju nas. Selam. H asan M ustafović trgovac. Plevlje Čestitajući Vam postavljenje za R eis-ul-ulem u islam ske v erske zajednice Kraljevine Jugoslavije želim n ajto p lije d a V aš ra d bude na sreću i ponos sviju m uslim ana p ro stra n e otadž­ b ine naše. Bajram m ubarek olsun. P retsednik opštine M ehm ed Pašović. Čapljina Potpisani m uslim ani iz Počitelja radosni što ste V i po­ stavljeni vjerskim poglavicom m uslim ana K raljev in e Ju gosla­ vije hitaju da Vam izraze najsrdačnije čestitke upravljajući vruću molbu Svevišnjem A llahu dž. š. da V am podijeli zdravlje dug i sretan život na diku i ponos našega naro d a a na sreću i blagostanje sviju nas i naše budućnosti. Sa odličnim pošto­ vanjem i uz bajram m ubarek olsum Bećir Kapić im am , M uham ed R esulović, Omer D uranspahić, M ehm ed P ajić, Osman Resulovi, M ustafa Č uruli.a, Ibrahim Zukanović, O m er M ahmutagić, M ahmut D uranspahić, A hm et Kapić, M uhamed Alagić, H am za Baljić, Mustafa Seto, Mehmed D izdar, Pašo Kapetanović, Mehmed Šeto, O m er Zu­ kanović, Sm ail K apetanović, Sabit aKpetanović, Z ulfikar Begić. G račanica Isp red narodne čitaoniee od srca V am čestitam naim enovan;e Reis-ul-ulemom K raljevine Jugoslavije k ao i Bajram ske blagdane i želim da V am Svevišnji podari d ug život i zdravlje na ponos sviju nas. P red sjednik Mulabećirovdć. Kozarac Muslimani m jesta Kozarca okupljeni oko ovdašnjeg društva G ajreta ushićeni Vašim imenovanjem za vrhovnog po­ glavicu svih muslim ana K raljevine Jugoslavije sre tn i su da Vam ovom prilikom najsrdačnije čestitaju im enovanje želeći ujedno od Boga da V as još dugo poživi n a sreću i dobro kako nas m uslim ana tako i cijele naše otadžbine. G ajret Kozarac. L jubuiki Najsrdačnije Vam čestitam Mičem B ajram še rit m ubarek olsum u zdravlju ih mnogo dočekali na ponos i diku svih muslimana. Sadik Sadiković. 162 �„ Bf Derventa Radujem o se im enovanju čestitam o biio sretno, živio. Mustafa Kapetanavić Osman Osmanbegović. Bogati«* B adosno o b radovani da ste dobili m lu ž e n o im e n o v a le Jestitam V am željom da Vam AUah b ude na pomoć. Im am Muhamed Gladan. puračić B ajram m u b a re k j olsun saznavši da ste sa najuzvišeni-eg m jesta ponovno naim enovan za Reis-ul-ulem u tom pri­ godom Vam isp re d islam skog naroda ove okolice podnosimo najsrdačnije č estitk e moleći Svemogućeg Allaha da V as pozivi mnogo godina n a sreću i ponos našeg islam skog naroda sa iskrenom željom da u V ašem budućem rad u ustrajete na kul­ turno prosvjetnom polju n as jugoslavenskih muslimana. Janja ' /"V Čestitam visoko zasluženi položaj s kojim su aktom ispu­ njene želje svih muslimana Bajram m ubarek olsun. Hadži H asan Huremović. Orašje Srdačno čestitam ponovno naim enovanje Reis-ul-ulemom celokupn'.h m uslim ana K raljevine Jugoslavije ujedno Bajram šerif tebrik činim ru k u Vam ljubi Gorak Ibrahim , m atičar. Glamoč Saznavši za Vaše postavljenje za Reis-ul-ulem u Ju g o ­ slavije ispred sebe i cijele naše ehalije oduševljeno čestitani i pozdravljam visoki ak t Njegova Veličanstva K ralja. Kršlaković. Cazin Građani sreza cazinskog sakupljeni u gradskoj vijećnici na svom Bajramskom sastanku ne mogu da propuste a da Vam ne čestitaju V aše ponovno visoko im enovanje za prvog Reisul-ulemu Kraljevine Jugoslavije u to ime žele Vam procvat i napredak islamskbg naroda a na sreću i ponos naše otadžbine Vel. Kladuša kličući da živi Vaša preuzvišenost uz Bajram m ubarek olsun. N am jerno b ajram skom čestitkom ujedno srcem čestitamo G rađani sreza cazinskog broj pov. б. Vaše im enovanje v jersk im poglavicom m uslim ana Jugoslavije kojeg zaslužiste neu m o rn im rad o m štiteći svoje stado koje Vanć Prijepolje Čestitam Visoki ukaz i Bajram šerif. je Bog povjerio. Muftija Hašimbegović. Rizvić im am , MiljkoviĆ bivši poslanik, Debar S m ail i" Ć am il Sulejm anagić, Rasim ------ U jm e m uslim ana sreza debarskog čestitam Vam velike Pašalić, Ć ajim učitelj, Muhamed Redžić, S arajlija brico, Salih Ič a n o v ić / Bajramske blagdane sa željom da Vam Bog podari dug život sreću u velikoj dužnosti n a korist svih muslim ana a naročito A dilagić A rn au t,' Ib ro Mirzljak. krajeva koji su Vašim dolaskom za našeg Reisa oduševljeni i Srum ica puni nade pod Vašim okriljem u sjajnu budućnost živeli. U im e svoje i svih m ještana sreza strum ičkog najsr­ Husni Ali šerr'ptski sudija. dačnije V am čestitam o B ajram š e rit i postavljenje za Reis-ulBanjaluka ulem u islam ske v ersk e zajednice K raljevine Jugoslavije česti­ Uz Bajram najiskrenije čestitam visoko naim enovanje sa tajući Vam ovaj visoki i zasluženi, p o tpisati kao i svi musli­ željom da sa mladićskom voljom istrajete na korist poverenja mani sreza strum ičkog oduševljeni V ašim postavljanjem za i naroda. Sa pozdravom živeli Reis-ul-ulem u K raljevine Jugoslavije i blagodarim Kraljevskoj Đ eneral Jov. Jovanović. Vladi što je ta j visoki položaj p o v erila V am a želimo Vam Im am Em in ef. Cašićkić, načelnik M ehmed Čamdžić, bilježnik Mehmed Fatušić. mnogo sreće i n a p re tk a u V ašem budućem rad u za dobro d r­ žave i naro d a. Amin. M itra M uham ed tekeskego senatskog sudija sreza strum ićkog. Podgorica Mnogo m e obradovalo Vaše naim enovanje za našeg starešin u srdačno V am čestitam i Bajram m ubarek selam. Ljubinje M uslim ani ovog sreza okupljeni danas čestitaju Vam Bajram kao i im enovanje V rhovnim pretstavnikom svih mu­ slimana K ra ljev in e Ju goslavije želeći V am svaku sreću i uspjeh u V ašem teškom ra d u n a dobrobit svih m uslim ana. Skoplje Zasluženi visoki za m uslim ane sreza šerijatski sudac Nalbantić i državni im am Durić. Giljane Je d a n od najrad o sn ijih B ajram a sm atram ovaj koji nam je doneo zakon islam ske zajednice kojoj je n a sreću m uslimana Jugoslavije Njegovo V eličanstvo blagoizvolelo naimenovati Vašu p re sv ijetlo st R eis-ul-ulem om hitam o najsrdačnije česti­ tamo Vam položaj i B ajram sa željom najlepših uspeha u uzvi­ šenoj Vam dužnosti. Džundo Š eriatski sudija, Zija penzion isan i m uftija, Huseinović m uderis . Mujaković še ria tsk i p rip rav. Prekić u čitelj H adžihusković re n tijer Oklap K urtesović Šabanović Rabmanović, Redžepović trgovac Hadžilica Bajramović Rasm ajović, Bahlulović imami, Egušević su d sk i tumač, Osmanović veroučitelj, Ibrahim ović km et. Zejnilović Mula Mustafa imam. položaj i bajram ske praznike čestita, Z ejnul Jusuf Morina. Otoka U Vašem rodnom k ra ju u centru bosanske krajine narod m jesta Otoke oduševljen Vašim visokim naim enovanjem če­ stita V am Bajram kličući da živi prvi Reis Jugoslavije, u ime m uslim ana Otoke Hafiz Todić im am , Suljo Suljić, Hilm ija Čaušević, Mehmed Komić, Bajrić Misali. Istam bul Naročito nas je oduševilo V aše zasluženo im enovanje za Reis-ul-ulemu čestitam o V am i molimo Svevišnjeg d a uspijete u rad u na dobrobit islamskog naroda. F o rta Hadžibegić H adži О тет. Sjenica Najsrdačnije V am čestitam nastupajući B ajram i novo postavljanje n a čelu jugoslavenskih m uslim ana sa željom da n a tom položaju poživite dugo godina, n a sreću naroda i otadžbine. Mehmed Desović, p red sjednik opštine sjeničke. 163 O �#agrel» Boogradestitam vjsoj{0 najmenovan je i nastupajući mubareĆ O bveseljenl viješću da sfe Vi p o stav ljali vjerskim po­ glavicom sv iju m uslim ana Ju goslavije pohrlism o da Vam če­ stitam o m olim o Boga da V as dugo godina uzdrži na životu a na d ik u i ponos n a s m uslim ana B a jra m 'še rif m ubarek olsum. U im e džem ata vojni im am Muliasilović. Kos. Mitrovica Čestitajući B ajram izražavam Olovo opstine n a V ale postav ljen * za našeg prvog vodu živio. Asim S aliham đzić, učitelj. Bajram i Pelivan. rad o st isp re d zabarske S oduševljenjem čestitam o visoko im enovanje. Id il fitri nuz Seid u m ri n ua mezid olsun. A hm ed Foč'ć, M uhamed Fočić, Burh a n u d in Fočić, Š em sudin Fočić, Mehm ed Fočić, M ustafa Jam aković, Fehim Jam aković, Refik Jam aković, Zulidija Jam aković, Ib rah im Jam aković, Kasim Jam aković, D erviš Jam aković, A lija Jam aković, (Salih Jam aković, C am il Jam aković, Rasem Jam aković, Osm an Jam aković, U zejr Jam aković, H am id Jam aković, M uhamed Jam ako­ vić, A bdulah Jam aković, A bdulah Hadžiavdić, M uharem Hadžiavdić, Rustem H adžiavdić, A lija Hadžiavdić, A hm ed H adžiavdić, R ed žem lf Ahmed, R edžep H adžiavdić V ehbija Hadžiav-, džić, M ehmed Hadžiavdić, Zuhdija У H adžiavdić, .A dem H adžiavdić, Ism et L* H adžiavdić,' T a h ir Hadžiavdić, Hadil . . H a d ž \v d ić , M ustafa Hadžiavdić, Abd u la h H adžiavdić, Nezir Hadžiavdić, M uham ed 'Hadžiavdić, Hamzo Hadži* > ауШс, A hm ed Hadžiavdić, Ibrahim Hadžiavdić, G oragić A bdulah, Ism et Mujo K aram ujić, H asan K aravdić, c M ehm ed Id ris K arađić, H asan Kućanović, R asem K arahm etović, Ramiz ^T niam ović, R asem Im širović, M uhamed Š ab an A bdulah, A b dulah Mašić, Abid Zfcikić, H usejin Alijaga, F a d il Mustafa, A bd u jah Gluhić, A hm ed Tajib, A hm ed Mašić, Ism et H alil, Z uhdija Šerif, Mem agić M um in Muminović, M uhanović Ib ra h im , O sm an Mehanović, Osman • M erdanović, A hm ed H usein Mansić, O m er M ećava, M ustafa Degimenčić, M uham ed H asan, Ago Hafiz, A hm ed A hm edagić, A lija šišić, A lija Bešlija, S a lih A hm etagić, Sadik Brkić, H asan H asić, Ib ra h im B iogradlija, Nazif Mujkić, H asim Salihbašić, Ibrahim H asan, Ib rišim Berberović, Mustafa Hodžić, Ib ra h im D erviš A jdin, Meho i.-' 164 S u lejm anović. Salih D žaferagić, Rasem Mujo M ehanović, H ašim Ism et, Salih Salkanović, A hm ed Mehanović, Ib ra ­ h im K arahm etović, Fehim Mehanović, Haziz Sokolović Ism et Sadiković, A lfa M ahm ud Handžić, S ulejm an B ajraktarev ić, B ego D ulović, S ulejm an Balić, M ujkan Kologić, Džem al D ervišić, Id riz M ehanović, Ahmo F ad il Fočić, Ira h im D žaferagić Alija Abasović, Ib ra h im Sadikefendija, H asim Ahmetovio, Nazif Skolić, A vdo Ljugo, Arif K apić, H alil, H adžipašić Asim, Osmanagić НаШ. C“ ‘° Dva m ubarek Bajram a koja su ae zbila' ovih dan a za sve m uslim ane mile nam otadžbine prv i je prevm nj.m ukazom ljubljenog nam K ralja im enovanje Vaše Reisom а d ra g i „ ram azanski Bajram p a V am oba od srca čestitam o sa željom da V as Allali poživi mnogo godina na d ik u i ponos m uslim ana a n a k o rist naše m ile Jugoslavije. K adija Zuhrić, ćenialović p red sjednik povjerenstva, im am i D izdarević Borić Džinić M ahmutović Bajrić. Beograd „ Čestitam Vam bajram i u n ap ređ en je s poštovanjem Rasm i M unsiević, B eograd, P o en k arev a 10. Mostar S retan B ajram i novo zvanje. M. selam. H . Rizvić. Bos. K rupa Duboko d irn u t visokim im enovanjem V aše presvijetlosti najsrdačnije čestita isp red im am a A rapuše C rnkić. Tuzla Srdačno V am čestita B ajram i novo naim enovanje iščući od Boga da Vam omogući da učinite hizm et lijepom e islamu. A hm edbeg Sijerčić. Kuinanovo Vašim naim enovanjem za R eis-ul-ulem u islam ske verske zajednice K raljevine Jugoslavije kum anovski m uslim ani osećaju se sretnim te V am čestitaju ujedno i d o biveni položaj i b ajram ske praznike sa željom d a V am Svem ogući Bog podari zdravlje dug život i d a b ude d ik a i ponos n aše otadžbine i islam ske v erske zajednice K raljev in e Jugoslavije. U im e kum anovskih m uslim ana v. d. še rra tsk o g sudije Serdarević Šalim. Banjaluka B ajram m u b arek olsun i n ajsrdačnije čestitam naim e­ novanje našeg vjeskog poglavice d a V as Bog poživi sa Vašom cijelom fam ilijom . Živili. M. selam. Ham zaga. K. Mitrovica U pravednom ak tu pravednoga v lad ara m uslim ani Ko­ sova gledajući dovoljnu garanciju za sre tn iju budućnost šalju tople čestitke. H aznadarević, kad ija Tvrtklović, p rip ra v n ik . Kičevo v >U im e m uslim ana sreza kičevskog n ajto p lije V am če­ s tita ram azanski B ajram i im enovanje R eis-ul-ujem om moleći Svevišnjeg A llaha da V as d ug niz godina poživi n a položaju R eis-ul-ulem e n a d ik u i ponos sviju m uslim ana m ile n am otadž­ b in e želeći V am svak u sreću i u sp jeh n a tom visokom položaju selam e V as Za m u slim ane sreza kičevskog Mu• ham edbeg Gaco še ria tsk i su dija, D lakić Salih, še ria tsk i p rip ra v n ik , �Med. Univ. Df. S V A K I M U S L IM A N T R E B A D A K U P U JE SAM O i m specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne f— — iааавшшшшвгшаааввашшшишшевашааашишшшшишшј G A JR E T O V CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t" XD(DOOOOC)OOOOOOOeXDOGQOOOQOOGOOOOOOOOOOOa Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova * preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala 0OOOOGGOGOOOOOOOOGOG G Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko drušiva Gairet u Sarajevu šujte u „GflIRETU” ш т а м п а р и з а : И З Р А М ЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАМПДРСКЕ П0СЛ08Е »3 KV/IAHTHE UHJEHE С Л А ГА Ђ И С Т Р О ЈЕ В И С Т ЕР Е О Т И П И ЈА РО ТА Ц И О Н Н СТРОј c in k o g r a f ija : IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNO) I VIŠE BOJA •3EDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n jig o v e ž n ic a : ^ POVEZUJEKNJIGE 00 NAJIUKSUZNIJE 1ГИА0Е �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim pbšlovim a koji zasijecaju u ban k o v n u Ц г и к и .'— O sim toga jm a svoju Z A L A G A O iv ic u lllillli! općine grada Sarajeva Bosanska Inddrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena'.'dionička glav. ica D in 20,000.000*— Rezervni fond D in Ste? 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu u z n a j p p v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća / 0 IrcJŽrdaje zajm ove n a zlato, s re b ro i o sta le d rag o Ж ф }? c ije n b s tru z najpovolin je kam ate. |0 r . Om er 1 dugogodišnji liječnik Drž. 1 bolnice, operater i speI cijalista zaoperativne bo1 lesti, asistent chirurškog 1 odelenla Državne Bolnice 1 §Г ■-,1— = = | -A B a h tija re v ić ( I j I I I J I1 \ | Ordinira od 1 - 3 j poslije podne 1 . Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 Filijale: л Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split | u A le k s a n d ro vo j ulici b r . 4 5 ■jfliiiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiuiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiiin'i Banka Gajret d. d., Sarajevo Ak cijski kapital Din 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- R e ze rv e D in 2 ,0 0 0 .0 0 0 'l se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. ;>з Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba V ■jtri- t � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9319bf8447daffb08252bd736e9ad8a3.pdf 67c19da5efcf6a564ba87f457cd7758f PDF Text Text ЛСТ ЗДЛОД 4ВШПВА SA КУЛТУРНС И Ш Н6МСКС T№ 4H3A№ t МУСИИМЛМА С А Д Р Ж A Ј: Уредништво: Улога Рајрета у препо- ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК роду муслимана, Велија Садовић: Мали Илми-хал Мухамед Захировић: »Декце ћемо се скањиватп?« Рад на проширивању Гајретове opraнизације: Оснивање мјссног одбора у КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџић: Са наших страна Хамза Хумо: Панове фрулв Хамид Диздар: Крњина ступа Хасан Кикић: Прва ријеч теби ПОПУЛАРНА СТРАНА Хајрудин Ћурић: 0 васпитању у соколству »Наша отаџбина: «Кратак историски прсглед наше отаџбине Хамдија Мулић: Боже, дај нам свјетла! Мунир Шахиновић: Стари мујезин Севдалинке: Полетјела, Кад Мехмедбег Здравље: Будимо људи Народно сточарство: Гајење говеди у чистој крви Пољопривреда: Његовање стајског ђубрета 16. APRIL Локвама, Рамазански рад Гајрстова мјесног одбора у Билећи и бајрамска забава, Конференција Гајретових радника Јужне Србије у Скопљу, Оснивање мјссног одбора Гајрета у Прозовање мјесног одбора Гајрета :ом, Изванредна скупштина мје'Дбора у Варешу, Састанак Гај'ових пријатеља у Арсланагића мосту, Нови повјерениди Гајрета. Гајретове Приредбе: Гајретова забава у Зворнику, Велика годишња забава у Тешњу, Рад мјесног одбора Гајрета у Пријепољу, Гајретова забава у Бос. Дубици, Велика свечана Гајретова забава у Високом, Даљне организовање аналфабетских течајева, Наша села за Гајрет, Остале Гајретове вијести. Честитке пресвијетлом Реис-упулеми г. Чаушевићу, .ловодом имено- вања. САРАЈЕВО 1930. У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 8. �Oglašujte u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih prcplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih ргеplatnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за иашу Отаџбпну 100 динара на годиву, a за све остале земље преко границе 200 динара. 'Ваци добивају лист у пола пепе код Главног Одбора или код управа ГаЈретових конвиката. Поједипи број стоји 5 дипара. Директор Х ам ид Кунић Урсдник Х а м за Х умо Власник друштво „Гајрет". — Главни и одговорпи уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта*4 одговара Јосип Енгл. �TJs>JVLT Уредништво Улога Гајреша у препороду муслимана Прелазом из патриархално-феудалног начина na наша села, гдје je, no свим досадањим рсзулживота у нови, пређашњем посвема опречни жи- татима, успјех осигуран. вот, разумљиво je да се била створила извјесна У чему јс највиша заслуга Гајрета? Без сумњо пометња и нека врста прекретнице у редовима му- у препороду муслиманских срсдииа. Бацимо ли слиманкжим. Опреке између старог и новог живота ноглед уназад десет година на муслиманске среизбиле су оштро на површину, na, с почетка, по- дине no нашим градовима и no већини наших капримиле и трагичан изглед, усљед аграрне ре- с&ба, и упоредимо ли то пређаипве стање са данаформе која je била неминовна посљедица побједе шн>им, увидјећемо велику разлику. Препород je новог времена, Иза тог су настале године погре- о*цГг, ка.ко духоВшг тако и друштвени. Kao из шне ориентације међу муелиманима, ориентацј1,ј'' споиа*пцед^ти, муслимани су наједном увидјели у старом духу који je већ очито било лобиједило Шта за њих значи иови живот који их лишава станово доба. рих заблуда. Тек садЈ под директним утицајем ГајДанас муслимани гледају снЦсЉој положај са- рета и у масама почињу да увиђају да су неразсвим другим очима. Ријешени кочнице свог на-' 'ЦВОјиви дио српског народа и да осјећају потребу претка, несавремене ориентацијр, првих година по- заједничке сарадње са -својом истокрвном браћом слије Ослобођења, они почго{>у *да се р у д е и ж с ^ на свим пољима, a na заједничко добро. успјешно прилагођују новом животу. Зато, чак и У чему се данас заправо састоји директан утиај Гајретд? Свакако, и у првом реду, у интелигенонима који су донедавно песимистичкјн гледали на културно и економско отање нас муслимана, летиији коју je он васпитао у духу овојих идеја и мичан поглед, који ћемо да даАесемо у овом члан- која данас у народу заузима различите положаје, ку, моћи ће стварно да послуђки за утјеху. Прво, a та интелигснција узима учешћа у сваком подхпамора се са задовољством устврдити да постоји да- ту, нодстрекава нањ и даје правац цјелокулном ранас једна акција међу муслиманима, и то жива ду на нољу прогреса иарода. Колико овој Гајретоакција за њихов пренород пационални и културно- Еој интелигенцији лежи na срцу наиредак нашег скономски. У највише слудајева* свј(*суо се тога елемента, најбоље се види no њеној пожртвовности да <се живи у новом добу и да треба бтпочети са за Гајрет и no великим успјесима које je Гајрет порадом на свом напретку у складу са временом. Вео- сљеднњих година a специјално у овој доживио у ма je утјешна иојава што та жеља почиње да до- пароду. Гајретови радпици Tix'6a иарочито да на долази и одоздо, из ширих наших слојева. To je јамство за добар иријем сваке добре иницијативе, a бро искористе овај моменат кад су Гајретове идсје, ту иницијативу даје Гајрет и његови радници на љиховом заслугом, копачио наишле na разумпјесваком кораку. Ocjeha се д а се њива рада пробу- вање код наших ширих слојова и да свој рад још дила, да пулсира и клија на све стране. Сметње више појачају. Племсчшта утакмица у раду за Гајовом раду, у колико пису потпуно пале, оне, из рет између појединих мјеста наићи he на уважавадана у дан, падају. Види се једна безмоћност свакс њс и потпору код свих опих фактора којима je поконтра акције, јер Гајрет сво далеко изоставља вјерено водство ове лаше пајјаче културле инстииза себе. туције. Подвоструче ли Гајретови пионири, широм У Гајрету je данас сконцептрисана сва напредна муслиманска иптелигенција преко које on, Краљевине, сваки према својим могућностима, свој све даље и даље, развија конце cnoje спасоносне рад за Гајрет, прогрес нае муслимана кренуће 6lpорганизације која ради na свим нољима приди- жим темлом и ускоро разбиће со фама да су муслизања муслиманског дијела нашег народа. У овој маии најзаосталији слемеиат. наиредној иптелигенцији лсжи покретач који ое Зато, и овом приликом нска будс лозипка свијавио у право вријеме, na му je зато успјех осигу- ма иашим пеимарима: Р а д н а р о д а з а Г а јpan. Зато je Гајрст освојио све градове и гааро- р е т , a Г а ј р е т а з а н а р о д , за добро свог Краишце, na сада својпм учвршћепим сланом прелази ља и Отаџбипе. �Veli]a Sadović, v. d. direktora Šerijatske gimnazije Mali Ilmi-hal G. Sulejman Mursel napisao je mali Ilmi-hal za muslimansku djecu prvog i drugog razreda osnovne škole. Pokušaću najprije da ga analiziram, pa da na kraju istaknem šta mislim i o njemu i o piscu. U samom pristupu pisac citira bismillu i prevodi je na naš jezik. Dijete odmah saznaje sadržaj bismille, što njegov otac i njegov dedo pa i mnogi drugi u godinama njegova oca i deda nijesu znali, premda su možda u životu mnogo puta hatmu učinili cijeli musaf i svaki put na 114 sura po jednu bismillu pro­ učili. Na početku Ilmi-hala, iznosi se nekoliko pitanja i odgovara o Bogu, o njegovoj moći i dobroti, o ljud­ skoj odgovornosti i posljedicama za dobra i loša djela, ulijeva čitatelju impresiju kao da stupa u kakav sveti hram sa čuvstvom ozbiljnosti i strahopočitanja. Sa El-fatihom pisac otvara ulaz u knjigu, Što je posve na svom mjestu, je r i sam k u ran počinje sa tom surom, a iz njezina kratkog i jasnog prijevoda vidiće svaki muslim koliko. j(e pbbožnosti u njezinom sadržaju ,i zašto se ona1-uči svaki dan po 40 puta u pet namaza. U prvom dijelu,, tretirajući o islamskom vjero­ vanju, pisac, u obliku upita i odgovora, izlaže ele­ mente akaida na način koji je svakom početniku pri­ stupačan i shvatljiv te se dobiva dojam da dijete može samo sebi biti i u čitelj i učenik. Pošto je nabrojio božija svojstva (sifati zatijje ve subutije) pisac, kao uz put, dodaje im jedan prilog iz Kurana, naime sure-i-ihlas, i upućuje dijete hem da nauči na pamet tu suru, hem da u njenom prije­ vodu vidi sadržana mnoga od gbre nabrojenih božijih svojstava. Govoreći o ostalim imanskim šartovima pisac bira zgodne i za dijete razumljive izraze, izbjegava­ jući misterijozne pojmove i dajući djetetu onu koli­ činu znanja koliko njegova mala glava može da kapira, a u četvrtom imanskom šartu dodaje kratak životopis Muhameda a. s. kao da time treba da dijete dozna da Muhamed a. s. odskače od svih božijih po­ slanika, svojom odabranošću i svojim ugledom kod Boga. U drugom dijelu ilmi-hala — Ibadat — od pet vjerskih dužnosti, pisac je detaljno obradio samo namaz, kao da je imao pred očima onaj propis vjer­ skog odgoja koji veli: »da treba dijete, još od sedme godine, privikavati da klanja, da mu se u djetinjstvu omili, pa poslije kad bude dužan to činiti, da bude već naviknut na taj ibadet«; a post koji je dužnost za odrasle, zekat i hadž koji su dužnost za imućne, pisac je prešao kratko, ne htijući time opterećivati 166 mozak djece od 7—9 godine, Što je posve pedagoški i logično. Čitajući o abdestu i gusulu, čovjek dobiva utisak kao da čita nešto iz higijene, jer je tuđe dobro na­ glašeno da je čistoća nešto što ima prvoklasnu važ­ nost među islamskim dužnostima. Time nas pisac i nehotice potsjeća na hadis: »En-nezafetu minel-iman = čistoća je sastavni dio dina«, koji hadis, kad se dovede u vezu sa našom poslovicom: »Čistoća je pola zdravlja« upada u oci u kakvoj su tijesnoj vezi islam i higijena. Ulazeći u detaljnu obradu namaza, kroz punih 15 stranica pisac uvodi dijete u sve tješnji odnos prema Bogu, daje mu impresiju kao da se sprema ija jijniđe u audijenciju pred jedno nevidljivo veli­ čanstvo., Prijevod ezana mu otkriva značenje onih uzvišenih riječi koje on svaki dan čuje da se pet JPUta ponavljaju sa munare; u prijevodu nijjeta, di­ jete vidi, da je to stvaranje odluke da se stupi u du­ hovni kontakt s Bogom, u prijevodu ikameta dijete vidi da stupajući pred Boga treba n a jeziku imati samo one riječi kojima se Bog slavi i hvali, iftitahtekbirom kao da se zakuca na vrata božanskog pri­ jestolja, u kijamu već dijete osjeća da se nalazi pred Gospodarem svijeta; a učeći Subhaneke, euzu, bis­ millu, fatihu i suru, i prateći smisao izraženu u p ri­ jevodu, svijestan je da izražava pred Bogom svoje poklonstvo, čuvstvo vjere, odanosti, skrom nosti. . . ukratko: čuvstvo pobožnosti. U poglavlju o namazu, niže se jedna iza druge pet malih sura i kunut, koje će dijete bez poteškoće naučiti na pamet, razumijevajući njihovo značenje, a to za njegovu memoriju neće biti teret, kao što je slučaj kod pamćenja bez razumijevanja. Prikazivanjem ostalih namaskih ruknova (ruk’u, sedžde, tešehud) i prevođenjem onog što se uči u to vrijeme, pisac stalno drži dijete u atmosferi pobož­ nosti, jer mu je glava okupirana riječima slave, hvale, odanosti i respekta prema Bogu. Kad mu je napunio glavu ovim riječima, dao mu pojam o Bogu, prožeo ga osjećajem pobožnosti, već ga je pripremio da čuje i ostale Božije zapovijedi, i učinio ga sklonim da im se pokorava, i tako pisac uvodi dijete u treći dio svoga Ilmi-hala: Ahlak! Shodno onoj svetoj izreki: »Re-sul-hik-meti mehafetul-lah = Najveća mudrost je Boga se bojati« pisac odmah na početku trećeg dijela najavljuje da princip vjerskog morala počiva n a pojmu o Bogu: t. j. činiti dobro radi Boga, kloniti se zla, jer to on zabranjuje. U prvom dijelu Ilmi-hala (akaid) pisac je kazao kako treba Boga vjerovati i pojimati ga; u drugom �dijelu (ibadet) opisao je kako ga treba slaviti i mo­ liti mu se: a to je odnos prema Njemu; pa je razum­ ljivo da u trećem dijelu (ahlak) rekne šta taj Bog od nas zahtijeva i kakav međuljudski odnos pro­ pisuje. U odjeljku: »Red, štednja i milostinja« pisac usa­ đuje u dječije srce prve klice onoga što se može na­ zvati jezgrom ili esencijom Islama: Radi da budeš zadovoljan na oba svijeta! Uistinu Islam je došao da učini čovjeka sretnim na oba svijeta. Cijeneći podjed­ nako i tijelo i dušu i njihove potrebe, što se vidi iz hadisa: »Ihres li-dun-ja ke, ке-епчпеке te-išu obeden ve ihres li-ahiretike, ke en-neke te-mu-tu gaden« što znači: »da bi osigurao sebi materijalno blago­ stanje, prioni i radi kao da ćeš živjeti 1000 godina, nikad nemoj reći primakao mi se život kraju, i pustiti ruke niza se! Tako isto, da bi bio Bogu ugodan i zaslužio nagradu na onom svijetu, moli se Bogu, boj ga se, poštuj ga, vrši njegove zapovijedi, čuvaj se nje­ govih za b ra n a... kao da ćeš sjutra umrijeti!« Prva polovina ovog hadisa pobija i odbacuje on^j asketski moral kog su se držali derviši i fakiri (mu­ slimanski i nemuslimanski* i oni na istoku i oni na zapadu u sred. vijeku) govoreći,, da, treba okrenuti leđa đunjaluku, izbjeći svako uživanje ovog svijeta, patiti svoj nefs, mučiti pa i uništiti tijelo da bi spasio dušu. Druga polovina gornjeg hadisa odvraća od egoističkog i materijalističkog morala koji je nažalost uzeo maha poslije svjetskog rata, kod svili naroda, pa i kod nas, a koji se ogleda u društvu kod pojedi­ naca kojima je njihovo »ja« najveći stožer oko kojega treba sve da se okreće, koji ne biraju sredstava da dođu do svog cilja, savjest otupila, sve postalo dozvo­ ljeno da se što lakše i što prije dođe do što obilnijeg bogatstva. Turski jezik ima jednu poslovicu u kojoj se ogleda mramorno srce jednog ovakog egoiste: »Be-nim hasirim janmasin-da ister-se butun dunja jansun!« što znači: »Neka ne izgori ova hasura na kojoj ja sjedim, pa makar cijeli dunjaluk gorio u plamenu!« Dakle ni asketski ni egoistički moral ne spadaju u Islam, niti zaboravi sebe, niti zanemari svoj lični interes niti propusti koristiti se ovozemnim blagoda­ tima i uživanjem da bi se sav posvetio onom svijetu radi ahiretske nagrade. . . niti zaboravi na Boga niti zanemari interes i milosrđe prema drugim a. . . da bi se sav odao svom uživanju. . . to je značenje gornjeg hadisa, i to je suština islamskog društvenog morala, a to je pisac ilmi-hala zgodno utkao u onoj rečenici: »Kada svršite svoju molitvu, idite, rad ite. . . i t. d.« Kada se u mlado srce djeteta usije ono zlatno sjeme što pisac iz pejgamberova hadisa prenosi: »Naj­ bolji je (kod Boga) onaj čovjek od koga ima koristi čovječanstvu (ili drugima)«, to će sjeme klijati, raz­ vijati se i cvjetati sa ovim mislima kao cvijeće: Dakle ideal dobrog čovjeka nije ni onaj koji je najbogatiji, ni onaj koji je najpametniji, najzmaniji, najsnažniji, pa ni onaj koji je najpobožniji, pa ni onaj koi se popeo na najviši položaj! Nego? Nego, u očima Islama, naj­ bolji je onaj čovjek, koji je snabdjeven moralnim vrlinama: čovječnošću, nesebičnošću, požrtvovnošću i ljubavi za druge! Zar to nije savršeni altruizam. I pisac je Ilmi-hala našao taj hadis da ga na zgodnom mjestu usadi djetetu u srce. Sve ono što je pisac naveo kao dužnosti prema Bogu, prema samom sebi i prema drugima, napisao je jasno, jezgrovito i kratko da dijete može bez po­ teškoće svaku rečenicu naučiti na pamet. Kad ovaj Ilmi-hal dođe u ruke jednog sposobnog mualima, to će jedna sreća biti za onu djecu koja ga budu učila pred njim. Samo neka mualim ponavlja pitanja i od djece traži odgovore, i neka gleda na njihovo ponašanje. . . na pr. ako je dijete nečisto, neka ga upita: >Šta Islam veli o čistoći? kaži iz Ilmihala!« Ako ga-uhvati u laži, neka ga upita: »Kako u Ilmi-halu piše da treba govoriti istinu? ponovi!« Ako je mualim čuo da je dijete neposlušno prema ro­ diteljima i uopće za koje bilo nevaljalstvo kad čuje, neka ga upita šta se u Ilmi-haiu veli o tom .. i tako će praktičnom primjenom onih propisa na dječije vla­ danje postići maksimum uspjeha u njihovu odgoju. Ilmi-hal je napisan onako kako odgovara duhu današnjeg vremena t. j. nije na turskom ili arapskom, nego na srpsko-hrvatskom jeziku, nije štampan arabicom nego latinicom, ne govori se u njemu o mukimu, o musafiru, o mudžizama, nego o onom što je najpotrebnije za dijete, ne nagomilavaju se u njemu abdestske dove (šta se uči kad se umiva obraz, a šta kad se uzima mesah na glavu. . . i t. d.) nego svaka dova, nijet, sura i t. d. popraćena je prijevodom. Pisac je imao pred očima onu: »Vr/jeme je zlato!« te je ovim Ilmi-halom zaštitio dijete od gubljenja vre­ mena kako no se nekada išlo po tri i više godina da bi se »utrlo« i »utvrdilo« ono što je potrebno iz dina. Pojava ovog Ilmi-hala podsjeća me na glasoviti turski vjeronaučni udžbenik kog je napisao Pir Alijin sin Muhamed prije nekih 400 godina pod imenom »Bergivi« u čijem uvodu autor veli: »ketebtu-ha bitturkijjeti li-je-umme nef-uha« što znači: »napisah ovaj ćitab na turskom jeziku da bi od njega bila fajda svakome« (jer se je do tada pisalo samo na arapskom jeziku). Taj prvi ćitab na turskom, napravio je onda senzaciju, otvorio je novu epohu u učenju vjeronauke, i taj je ćitab u cijelom turskom svijetu sve do unazad par godina bio jedini vjerski udžbenik. I ovaj ilmi-hal otvara novu epohu za našu djecu, jer će uistinu od njega biti fajde svoj jugoslavenskoj djeci islamske vjeroispovijesti. 167 �Željeti je da se piscu pruži mogućnost da i dalje produži sa ovakim djelima. Pisac zaslužuje hvalu i priznanje svih muslimana tim više što on nije ni sa­ rajevski darul-mualimlija, ni medreski idžazetlija, ni El-ezherov apsolvent niti svršenik carigradske ilahijjat šube . . . Ne poznavajući ni turski ni arapski jezik, ne imavši mogućnosti da se koristi izvorima napisanim u tim jezicima, napisati ovaki jedan kitab, znači ulo­ žiti puno truda i sistematskog rada, a time njegova zasluga odskače vrlo visoko. Pisac je darovao muslimanima dobar prilog vjerske literature i time potsjetio na potrebu da se islamsko blago pretoči u naš jezik, i da se tako obo­ gati naša narodna književnost. Prigovaralo se je, a po malo se prigovara i danas, da je muslimanska inteligencija hladna i nehajna prema svojoj vjeri i njenim propisima i dogmama. Prigovor vrlo neopravdan, jer ona nije imala gdje ni od koga da nauči šta je to Islam! Kako se je predavala vjeronauka po srednjim školama, šta se je predavalo i kakvom metodom. . . bez udžbenika na svom je­ ziku . . . ništa to nije moglo ni svojom sadržinom, ni upotrebljenom metodom da zagrije učenike za taj predmet. Mali ilmi-hal trebao bi da uniđe u svaku musli­ mansku kuću. Za djecu će poslužiti kao dobar udž­ benik. Za mnogog starijeg muslimana dobro će doći što će u njemu otkriti i sebi objasniti mnogo nečega što mu je u djetinjstvu nejasno bilo, pa se kao kroz maglu sjeća i danas. Мухамед Захировић, професор „Докле ћемо се скањиваши?” Ha напис под горљихг n^fiopoM, који je изишао у 2. бројуИ>Гајрета« 'Ове' године, одговорио je г. Сулејманпашић одмах? у ’ слиједећем броју >Гајрета«. Кад je љегов одгувор излшао, рамазан je биск већ настао, a настднкум ралјазбиа не с а ^ Ј В т о ^ Р лзмијељен иачнн ЈЈшвота, na се човјек^нв^Једсе да сналази и отправља уредно и тачно ова-гдање своје иослове, пего рамазатг, поред тога, намс&е Ui' своје спсцијалне дужносцг. у облику састанака, конферисаља, предаваља и слично. To свс алсорбира преостатак расположивог \времена u сила, да се дуго још no завршеном рамаздну човјск осјећа уморним и у заостатку у послу. Taj случај био je и са мном. С тога пстом сада доспјех да со осврнем на изводе r. Сулејманпашића. Прије свега морам истакнути, да ми je врло жао, да ме je г. Сулејманлашип криво схватио узевши, да сам га понизио истичући га за иримјер како човјек млад и без потребног искуства, a онда остаривши н стекавши искуство, коригује своје ранпје назорс. Наиротив, баш ова љегова искреност ми je импоновала, na сам га, no изласку написа у »Гајрету« :Продирање света у живот муслиманке« у кругу својих пријатеља хвалио истичићу ту његову добру особину, која je ријеткост код људи. Ово мишљење имао сам о њему још од icano je изишао његов тсвбеи-несух у сарајевској »Правди« од 16. октобра 1920. број 106. (2 11.) под пасловом »Меа culpa«. Не улазећи у оцјену, да лије овај љсгов гест био политички умјестан, али уваживши околност, да je, годину дана раније, иницијативом тадап.ег главпог уродника »Иравде« мерхум Сакиб еф. Коркута била, иред Гази Хусревбеговом џамијом, спаљена љсгова брошура >Му- 168 слимапско jKcncKo литање«, онда се тек можс да оцијепи замашност овог корака. To моје мишљељс о себи документовао je и касније, кад je у »Refor­ mi« од 12. маја 1923. број 8. у нанису »Lux in tencbris lucet« говорећи o »Гајрету«, међу осталим, ускликнуо:.» ..., Дакло нека се пламен буктињс обоји бојама српске триколоре, кад тако она најбољо лламти!« И ако icy и ово скокови и то, како би он сада рокао, лрви натраг, a други напријед, пијесам ocjehao потребе да га осудим ради овог врдања. To je, no мом схватању, једна одлика човјекова, да се равна према свом увјерсњу и да je спреман признати, да je био на кривом путу, ако се о противлом освједочи, a не тврдоглавоет и непомичност под сваку цијену, као што то згодно илустрира прича, која се приписује НасЈ>удил Хоџи. Питали га једампут: »Хоџа, колико ти je година?« — »40«, одговори Хоџа. Десет година касније опет га залитају, a он као и прије, одговори, да му je 40 roдина. »Како то, зар вазда исто, a сад си старији за десет година?« — » J a н е ћ у д а л а ж е м , одговори Хоџа, ono што једлом речем, никад нећу да поричем«. E to овим сам мислима био ношен, кад сам алострофлрао г. Сулсјманпашића. Ну, морам искрепо признати, одговором својим преставио ми се je у сасвим другој слици: каприциозан до негирања самог себе, само да би противника (умишљеног) момснтано потукао и оборио. Он je спремал, да прогласи балкротство науке и слабост Ислама, да »спаја религиозна веровања са природним знаностима«, јер да »тиме лриродне знаности нтита не добивају, док всровања страшно губе« само да се одржи као побједник, �Осим ове грешке у одговору, има једна друга, зних потреба људских, усваја као корисне и драие мањс важна од ове: осврће ое на ствари и »по- гоцјене фикције. Живот je, no овом назору, продукт бија« их, a којих ja нијесам ни тврдио ни додир- козмичких догађаја, који се налазс у сталном понуо. Главно тежиште његова одговора односи се крету и стога су и т a к о з в a п е и с т и н е, које на »скокове у природи«, о којима у свом напису живот продуцира, имагинарне no корисне прсднијесам рекао ни једне ријечи. Зашто je баш о ставе. У области морала и религије, у питању сло»скоковима« тако оалтоморталски скакао означу- бодне воље, ова филозофија добија савршено naјући их и ондје, гдје их иико и никад не би озна- радоксалан и монструозан изглед: »Човјек мора чио, јасно je сваком, ко je критичкн успоређивао тако да поступа и да се, с обзиром на своје no­ његове раније »ооциолопже« расправе са најнови- tir a te , тако оцјењује као да je слободан.« Иа onјим, садањим. Невичан критици био je, изгледа, да: »Ми ипак треба тако да поступамо као да иам страшно потцијењен у својој »неприкосновености« je то од Бога наложспа дужност, као да ћемо за једног ооциолога, na je под тим утисцима и писао то рачуне полагати, као да ћемо за неморалпост своје »HOEc«, кориговане погледе на природне и кажљени бити. . . « Вајхингср, na овај начип, чини социолошке знаности. Да докажем ову своју тврд- своја путешествија и no егзактним наукама: матсљу, сво једног конкретног и маркантног примјера. матици, фпзицп и хемији. Ако се човјек каприУ својој брошури »Муслиманско женско иитање« цира, неће му бити тешко паћи свакакових наna ;,страни 12. вели: Ј е р н а с и л н и м р о ф о р учних хипо,тез^'за ма који пазор. Друкчије ствар м а м а н е м и ј е љ а ј у с е н а р о д п е о с е б и - стоји еа г. Сулејмаштшићем. On би хтио да je не, o n e се р а с т р г а ј у , к а о к а д к а к ^ д - кбнзеквентан и баш ради тога, што je из мог нас и л а р а с т р г а л а и а ц , од к о г а о и д а о с т а -' писа ехватћо,"^ му импутирам инконзеквентност ј у с а м о к о м а д и , а л и и п а к к о - м а д и у питању откривања муслиманки, осјетио се je и с т и х е в о ј с т а в а к р ш т о j e би'о и ла- дужним да ми одговори. On je, како вели у овом н а ц . Т р е б а в а т р е , л и је в а ч в .а , 1п р 01т е з а - одшвору, и сада за откривање, јер да je онај члан»а и к о в а њ а , д а се о д л а ^ ц а н а п р а в и нак (»Гајрет« број 18. из год. 1929.) »представљао ж е љ е з н а б а т и н а « . Рдговоро^ мешћ-дшји je ' дан пови аргуменат за моју споменуту бротумбе опречан овом »гледању^на природне и социолошке појаве негирао«је самог себе. Да не умаДа видимо .iи брошуру Ha ujjjuiiii страни " . f Ј и тај чланак. iju рам поштоване чптаоце опречним цитатпма. упу- 30> ОВоје брошуре вели: »Открпјмо им (муслимапћујем и на његов одговор у 3. броју »Гајпета«, гдје дице и one ће моћи похађати one исте писоле he их наћи у обиљу. и етупити мало no мало у onaj исти skiibot, у ко Г. Сулејмакпашићу није би.до доста јако ово ме живе шговјерке суграђапкс... јер ће иас na контраддкторно .»гледање«, na je посегао за рела- силу noi!,vhn к 1суграђапима у i;yliy и д])уштво и тивизмом, сматрајући га најсигурнијим уточиштем њих довести у нашу Kyhy n друштво, na ћсмо за овоје колебљиве и још, хала, неиз^рађсне no- моћи осјетити onaj за лгивот неопходно потребити гледе на Живот. ». . . у свијету се ne можв ништа ocjehaj узајамлс припадности пароду и овој земтачно и са сигурпошћу предвиђати. . . волу11тари- љи мбћи ћемо с н.има дијелити заједничаи јад и зам су у својој основи чисти метафизички пробле- cpehv. Једиом ријечн, уљудићемо ce.« A мало imм и . . . у цијелом људском друштву ne могу да no- ше, na истој страни, вели: »Откријмо им лпце и стоје ни две најмање групе чији развој подлсжс наша осамл>епост и дввљаштво ће ишчезн|ути потпуно истим факторима. . . из историје црпемо преко поћи.« Требало je да прође десет година од пре евега иокуство о сталној промон.лпшоети г.тав- појаве брошуре, na да г. СулејмаппашиК папише них фактора који утичу na развој људског дру- мало прије сиомепути чланак у »Гајрету«. Не миштва...« Даклс тотално банкротство иаукс! Крај- јењајући смисла ријечима, замијенио je »друштво« н>а и логичка конзеквенца би, према овоме, била и »живот« са »светом«, a »осамљеност« и »дивља— фаталшзам. Ако он свс ово, што je навео у свом штво« са »мали светови отока и оаза до којих и од одговору, озбиљно схваћа и, макар привремепо, којих нема брода«, na вели: »Какав je тај свст и вјерује, онда бисмо требали да објесимо руке низа колике су те силе? У целини овојој гадан и гњио, се и да чскамо спасоносне или кобне »скокове«, a силе његове су као привлачна снага морфија na које нијесмо у могућности ни na који начин да морфиниста. Ta гадост и гњилост су интерпациопредвидимо и, конзеквентно, да им избјегнемо или налне, и нема данас народа кога нису захватиле. управимо корисно и мање опасно за се. Под »светом« мислим свет филма, џазбанда, журИзгледа ми, кад je ово писао, да je био под нализма, репија жепских попг, једпом речју.. утиском читања Вајхиигерове »филозофије као да» E to куд je муслиманке хтио да уведс r. Сулејман(Die Philosophie des Afls Ob) која идеје, које су про- пашић прије десет година, не знајући тада о »друдукт разних интелектуалних, етичких и религио- штву« или »свету« ово, што сада зна. У брошурн 169 �je говорио, да ћс нас откривене муслималке уљудити, јер смо због своје осамљености дивљаци, a у споменутом чланку вели: »Треба и код ње (муслиманке) стварати могућност оних оточића и ооза чистих идваллих душа, које ће сејати плодно ссме кад ова трулеж цивилизованог човечанства сазре и изгуби своје отрове...« Истина, он није поближе означио како он себи замишља те чудотворне »оточиће« и »оазе«. Ако узмемо његово тумачење сила тога »гадног« и »трулаг« свијета, које су »као привлачна сила морфија на морфиниста«, онда те »оазе« и »оточићи« не мшу бити сигурнији од »изолованости no вери и традицији, која je нагонила људе да за образ жене слепо дају и узимају животе, једна зграда од гранита«. Чему толико ааобилазних ријечи: фереџа и зар, и мирна Боона. Зашто ли су, ађеба, »давани и узимани животи« и у чему се je састојао »образ жене«? Зар се не вријеђа »образ« ако жена, на пола гола, игра оне дегенерисане дпвљачке игре: џазбанде, ванстеле, танго и како се све не зову приљубљена н прш тјена уз тијело еџнебије, туђег мушкарца? - Зар то није »гадост« и »гњилост«, или смо ми .»дивљаци«, који се гнушамо над оваковим развратом, na треба да иас жена увођењем у тf j ,»свет« — уљуди«? Овако, сто, ислада кад човјек нема изграђена мишљења. Хтио би да буде напредан и савремен, a овамо му сав^еменбст смрди џазбандима, голотињом женског тијела, ревијама женоких пога, морским купалиштима, мисовима и краљицама љепота и т. д. Треба то све добро вагпути, na одабрати једно или друго. За бво се хоће јака доза куражи и непоколебљивости увјерења о једном или другом дијелу алтерпативе. Чуди ме, капо je могао г. Сулејмаппашић да из мог чланка изведе закључак, да протуслови наслову велећи: »Он управо препоручује скањивањс, препоручујући опрезно руковођење са препородом«. Ова његова мотивација чини ми се и сувише наивна и неозбиљна. Нико жив са здравим разумом нг- би могао да изведе оваковог закључка. Тим Ma­ nje, ano прочита први дио мог написа. Опреоан рад није исто што и скањивање. Напротив, опрезан рад оа највећом вјероватноћом води успјеху, док неопрезност и »скакање«, у огромној већини случајева, води сигурном краху и не даје жељених резултата. Овдје ћу да наведем суд Н. Th. Buckle-a, представника рационалистичког смјера у енглеокој филозофији. Он у свом дјелу »Увод у историју ци- вилизације у Еиглсској« всли: »Свс промјене, које у току историје настају код једног културног народа, овисне су од ових трију ствари: 1. од в и с и не и onicera з н а њ а и а ј б о љ и х и н а ј и с т а к н у т и ј и х п о ј е д и н а ц а код тога народа. 2. од с м ј е р а т о г а з н а њ а , т. ј. од предмота, na које се то знање односи и 3. од ш и р е њ а и п р и с т у п а ч н о с т и , с к о ј о м се то з н а љ е ш и р и у с в е д р у ш т в е н е с л о ј е в е « . J a питам г. Сулејманпашића, шта je он подузео да рашири и учини приступачним свима друштвоним слојсвима своје социолошко и реформаторско знање о тим скоковским препорођајима? Колико je из тог подручја написао популарних дјела и полико такових предавања одржао? Шта je све предузео, да тај препород иде »спонтаним и смишљеним акцијама«? Сједећи у Сарајеву и написавши једну брошуру и два-три чланка у часописе, које широки с^ојеви и не читају, a у колико их и прочитају ne разуме их, јер су писани стилом широким слојевима саовим неприступачним — не припрема се дц>епород. Не замишља он, ваљда, себе у положају турског Кјемала, иначе не знам na чему оснива своје грандиозне, убрзане и неопрезне реформе? J a оиет лонављам, да ice без потребних квалификација, a na оонову идеализма и добрих намјера не получују успјеси у људском друштву. Обична посљедица скакаља je ломљење врата, a трчаља разбијање кољена и носа; опрезност je мајка сигурности. Ово су хиљадугодишњим искуством утврђена правила, a нећу рећи, да нема и изузетака, јер се вели, да иема правила без изузетка. J a ово понављам унркос тога, што г. Сулејманпашић настоји, да ме представи реакционарцем, јер да '»Ira­ ča n a г, Захировића и других могу да заусташљају још оне колебљиве родитеље код одређивања животног пута своје женске деце и да тиме у с п о р а® а ј у п р о с д е ћ и в а њ е .Јмуслиманке«. J a оам »и други« против оног »у целини својој гадног и и гњилог света«, у који и просвијећене једнако као и непросвијећене жене срљају, a не против просвјећивања, јер проовјета и »у целини својој гадни и гњио овет« два су у потпуности опречна појма. 0 »незгодности« спајања религиозних вероваља са природним законима, проговорићу једном другом згодом у посебном напису и покушати да докажсм г. Сулејманпашићу, да je и у овој својој тврдњи na кривом путу, у колико се ona односи на Ислам. 1 i г i • Приликом предстојећег Курбан-бајрама ортанизујте сакуиљање курбанских кожица у корисш Гajpemal no �КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Илијас Добарџић Са наших страна Потамње Османбег и мисао му постаде другчија. I. Нијс њихова кућа као иеке кад подијсле што Нејасност и тешки бол одразише му се у очима. И сиротињи да опричају. Д а нико ne зна и без хвали- када дођоше аграрни удари, он се још више покусања и Богу je више мило. Код Бага je тада севап чи. Полако корача и као да броји кораке, погнуто већи. Мисле они вазда тако. И кад им дођу товари главе и погурен, on не види ништа ш ш е само сјенс пута, и кад им пођу људи у куповину no селима ке људи што пролазе крај њега и чнни му се да за стоку, кожу и вуну, и када им сиђе cmok са пла- они ходе неким тешким ходом, a ципеле им кованс нина, када се жита уносе, и када су свадбе, мев- звоне и кораци промичу. Осјећа он неко вријење у луди и зећати. Покуђено je са фалом дијелити, бе- себи и изван себе. .У свему. Промијенило се стање сјоди стари Асаф-бег, a укућани сви слијсжу раме- његове породиде, промијенио се он, промијенили нима. Слушају они њега предобро. Кад он говори, се људи према њему, промијенило се све. Није Bu­ синови дворе ко невјесте, a снахе, унучад и млађи rne Јаша тхЈрб^р као прије, није ни покуњен, ни стоје као приковани за под. Даје он изјутра запо- ритав, ни -сух у лицу. Обукао се у ново одијело, a вијед за рад. Слушају љега сви и имање се пшри. образи му ко крмез црвени. Ход му другојачији, no Половину свијета заузео, вичу људи, a други до- -глед ведрији^џеп пун туђе муке. Cjeha се он, то je дају: и боље he му Бог дати. Он нас угле^а, њега било лани или прије десет година, то je свеједно. Бог хиљадуструко. Чувен ^је био и љихов наред. Jama Торбар je био обичан просјак и богаљ, a поВелика им соба као харем. ВелиЈШ^скупи ћилими, слије се промијенио. Носио je он Јаша велику сенички, пећки, шарћејски, скупе берџаде донеше- "врећу и, не презајући ни од кога у оном времепу, не из Цариграда, бакрено посуђе, са разним резо- одмах послије аустријског повлачења, кад није бивима. Пуни рафови ћитаба кар у правог Турчина. ло пи полиције ни судова, пунио je туђим имањем. Џамли пенџери као врата, зарови стамболски, ве- II доносио и наиосио. Обре се про ноћи богат. Види зени и орубљени решмама. Све друге собе као и ољ ји Тахир-бега Срначића, изанђале му великс велкка. Диванхапа широна, дуга, тавани као у џа- пуљке са дрног, умашћеног капута, похабала му се мији шсоки. ахмедија, купљепа под скупе nape од шехова, што Они су били и бегови и трговди. Дућани им су при пролазу навраћали у нашу касабу, кундуре били пуни, крцати као селанички. Када се Сафер- му ослабиле, налче му се вуку, a њега Тахирбега бег враћа с пута, no пола сахата натоварени коњи Срналића, старост и жалост спопала. Мисли on и грцају и носе њихове товаре. Ту je памук, енглес- нешта му нејасна клизи и помиће се у сјећаљима ки и селаничкн, скупе тканине и равшР ситна роба. и глави. Одлали кући и опет му се те мисли обнавЧитлуци им no мјесту били. Ко сат меда, зомља им љају. Сједи он крај пенџера, a мисао му се продуравна, плодна и под водом. Кад јесен наступи, н>и- жује некуд у прошлост. ховој кући ни прићи. Све je ужурбано, кириџије Појави му се слика некадаље јесени, када се и чипчије доносе љетипу, a Сафер-бег само над- жњу кукурузи и довађају остала жита у хамбаре. гледа. He проспи, не учини зијан, савјетује он чип- Шкрипе кола, шкрипе од тежине, a волови стељу чије, a авлија оживјела и еве je у њој пуно од љу- под јармом. Кољи се гицају no авлији и хржу, људи, од жита и коња. Глас им био велик и чувен. ди се дозивају да отоварају и помажу један друДо Селаника, до Стамбола, Сарајева и овуда no гом, a таваниде од соба и хамбари пуцају од жита. близини. Чувени су били и no имаљу, и памећу и »Де, Иконија, отовари ђогата! Де Кристина предрраспореду. Били су они људи господа. Без хвали- жи само мало, предржи дората!« усплахиреио виче сања су сиротињи и немоћнима дијелили, без по- Јаћим и журно прплази од коња до коња, отовара, носа пролазили сокацима, a оџак као расто: Такви носи стране уза стубе, у хамбар и са журбом се су они били. враћа опет ка коњима. Види ових сзда — чипчије Послије се све промијенило. Шпањолка их и старог Нурка и Видапа и Стојана и Павла и покосила све до једнога. Оста сам, као вук на кија- Сксндера и све. Kao покуњени — чипчије са упрмету, Осман-бег, син Сафербегов и унук Фахрибе- љаним кошуљама што миришу на зној и умор. И гов, са двоје мушке и једним бкенским дјетстом. њих чипчиниде н.ихове Кристину, Иконију, Стану, Поумираше опи и i;.yh,a готово опустје. Нсстаде one Јакику, Јеку и Вшпсу, у сељачким бијелим рубопрвашње живости, пестаде људи, дернска, мусафи- вима са уским јелечићима од јефтиног харча. Сара и доласка. Kao да се усели туга у љихову кућу. да су се и опи промијенили. Улази Јоксим, није �више icao прије, нијесу више упрљане гаће и кошуља, хаљиие му као у варошанина, сахат каквог до тада није ни у спу cimo. Отшкринуо врата, na всли: беже, о беже, и брзо убацује торбу јабука. Ово спрсмила Иконија, ко да сс сјетите, да нас не заборавитс, да не чезнете за Шоље. Всли он то Османбегу, a нокако му брци одскачу и очи му се водре. Отоји Јопсим na вратима и непгга мисли. Kao да je дошло ново вријоме, a преврнуло се ono старо, да дошло нешто што оп никад до тада није ни слутио. Зар он Јоксим, аве да бразди, na ншсом више ни за зуб, ссм њему Јоксиму и Јоксимовим еиновима, снахама, дјеци и њима, само њима. Тада Осмабегу отсжају очни капци и сами се заклапају, Ноолије полијеже и нада као у саи. У ушима му нешта брунда, нејасно, тугаљиво и сјстно. To уопомене пагуше и сјећаља поврве. On тада клоне, јер му тешко бива. И болује и јадујс и. опет му у души исшта расте. Ко нада, ко одбљесак среhe, осмјех младости, или пјесма прошлостидТако je он проводио једпо вријеме, послије -ее побоЖе и страшне му ©лике излажаху. Није да он1сања, није ни да бунца, гледа он з Оиљсјси, з&клео би се свиме. Авлија му се напуни свћјетр,, људи понадођоше, и пукоше све браве на в^атћма. Послије ушЈђоше^и угеше све. И послије. када су све узели, они траже Хамза Хумо С Панове фруле V. ■ umni т Јаблан до неба сежс; Наш чамац под њим Ha реци подне дрема. Хиљаде сунчаних сена Кроз врба хладове бежи. 'Све тихо. Врео дах мами. Миришу откоси овежи. Ja и подне смо сами. Kao да река широка Нс миче с једног места. Кад — среброн блесак на води Пуче, и у трен ока Хитра пастрмка неста. VI. Крадом се прошшће врбама кроз косе Месец, насмејан, жут. Дубоко доле у врбику Пана су смеле девојке босе; Изгубио je пут. 172 људс, траже их no собама,. долапима, тавану и избама. И псују им тада и образ и име. Послије се нушке чују, крв тече авлијама и сунце црни. Сјећа се он те страшне године и хтио би проклети те људе и побјећи преко обала туђег мора. И знао je on тада у том сновиђењу, да je тамо у туђим и неприступачним крајевима све другчије, гдје су људи туђи, гдје je живот тежак и јозик други. И овај крај пун челика и проклетства, што je исконоки везан за крв и оевету, крај окршаја и мимоилажеља, фацатичан, фантастичан, пуи прича о бијслим вилама, тужним гласовима, пушкараљу и граиичним нокољима, чудно га je везивао узом љубави и он je патио и опет волио да буде у њему. И тада му се јашљају родом. Исо Бољстикац, обијесаи и силеџија, самосвојаи. И Петар Хазанац, пуп освете ирема роварима свога рода. И граиични напади и -етрепња за живот, све му тада буде јаспо и као na дла'ну. Очи му се још више поклопе и сјећања надођу. Пр9дуље се и одуље. Глава му још више клоne и отежа му. Прене се и као да види свој дућан ‘nylh пунцат, крцат од имаћа. Послије се празни, види он како нестају тубе малтеза, топови беза, атлаза, вреће кафе, a терезије и метар се ломе. Одслужили су и они своје. Дућан прашти, одслужио . je и он своје. ine се^ I' И целу ноћ не нађе пута, Запе му девојчин скут; A када цикну рујна зора. Он крај ње заспа од умора. Ишчезну месец жут. Tora сам јутра видео Пана: Спава. Осмех му na лицу блиста. Он сања пролеће кад гора листа. VII. Ташса je сенка на воду иала Кб уздах, кб крила ‘дах; Кб да je жеља na воду стала, У љој се крадом огледала, Иопустив нечујан страх. Биетро и тихо подне je било, У воде гледале врбе снене. Млаз сунца као свилено крило ЈБуљб се нечујно над плавом реком И као сан махао мене. У тај час као да бела рука, Сва светла, и као мађијом неком Скиде хаљииу са дивне зкеце. �ч Хамид Диздар Нрњина сшупа (3) Стрчао иеко једнс мркле ноћи са друма понад Шши ј . . . шиј ступс, бубнуо у раздргге капате старих авлијских Цијела се ступа тресе. врата и скотрљао се низ калдрму. Kao клупко. За — А-хај! Само тако, тако! Шкрипи, шкрини! ilhm опет залупнули канати и зафијукао бич вјеБубај! тра престрављено. To Адем Крње, пијан и претеТрчи Крње no авлији и запоси се. Пијапи криж ак од дугих бдења крај пуне чаше, дође у ступу- кови раздражују му радосиа осјећања, a главвом му Слуша Крњс и не чује. Ништа се нс чује у бли- буче разливени звуци распјеване ступе. зини. Шугги његова ступа као спутани џин, a бадБуб-буб-буб. . . њсви се скоро расушили. ЈТеже у њима суморно исНаједном je отао. Учини му се да га неко зовиу пружени огромни маљеви дрвених балвана и не имеиом. Устраши се. У главу му пахрупи бсзброј мичу сс. Све у иеком тихом сну. У Крњи нешто тупих и муклих удараца, a над њим се омрчи.згуспрспуче од бола. Гледа он то све око себе, гледа и нути мрак јесењс ноћи. Учини му сс познат тај сузе му промиголе испод тсшких очних капака. Жао глас. Прошапта у страху: му свега тога. Зашто je то све гако? И зар je моr — Махмуд ме зове. . . Луди Махмуд. . . са оног рало баш тако бити? Све je то ради његова немара сђијета. . . ” и опијања. Зна он то, na му прекриво на сама себе. Вјетар јаче залресе врбама крај ријеке, прогрИзгубио je све муштеријс и сад му нико више не ' гољишег брже^ирови кроз ђсризе, a ступа замумља доноси сукно на ваљаље. A ступа пуста,, ојадила некуд лрестрашено и заценуто. некако и нахерила се под' тежином Аточпог крова Крње je осјећао да га издаје снага. Hore му се као од тугбпотсјекоше, a у глави јаче замлатара. Очи му заИ Крње, гледајући то све, осјети у себи неку. мрачите. уситнише, na пад љим све зацспти у неодољиву жељу за буком, за оном crapojj пјесмом сграху. размахале воде и шкрипљ:^5ин(Ум преоптеречених Бу<^буб-буб... маљова. Роди се у њему наједном нека чежња зџ ^ , ! се, диже руке над очи као да се сакрије кркљањем убијељених колутова запјепушане Бреневидљивог, опасног, na поорча. Huje вигаве кроз ђеризс ступо- Необуздрни вихор чудних ништа видио. нагона и мушичавих искара пр\>летио му главом ;д њим се раствориле жваље црнине и мралудом трку. »ви мртвада му парали уши. У трку осјети, нелгго спотакну и паде, a лод њим зазину Створи се за час на хридшт. У рукама му зацвиље тешка полуга, застења, шкрипиу и ђипи у простор. мрак. Крнкнуо je изнемогло и пригушено. Hore му Загрготаше млазеви низ ђеризе, зах^кта кло- упадоше у пун бадаљ као међу тешке жрвњеве. Мупарање капљица у бадњу, a зраком се лроломи мум- љевиго га заковитла снажан замах воде, окрену га љање и лупа иокренуггих балвана. Затресе се ције- два- три пута у округлац, a чврсто укљештени балван ступе озгор дочека na no њему. ла околица. Цијелу ноћ je мумљала Крњина ступа и ва— Тако! Тако! Шкрипи, бубај, лјевај! љала лод тежипом својих маљева његово угњечено, Крње je дрхтао од радости. мртво тлјело. Из бадља je вода отицала измијсшана Буб-буб-буб. .. A вода je проносила ваздухом сиктаве шумове крвљу и црвенила се, пјенећи, ислред Мујагина капицика. радости и снаге: (Свршетак.) у ! Прва ријеч шеби У мени ево ниче топла ријеч у трудном срцу моме ријеч ниче за те, ко лептир на сунцу да тако зажмириш и да ми се овог прољећа осмјехом и руком јавиш. И послије сваке ноћи ко цвијетом да срцем миришевд цвијет пупан да ra на лице прислониш na да ми руке ко влати испружиш, ето то je вољење. Eto to je вољење — иде да ти je тих^рришапћем. 173 �4* ■ џ ' ПОПУЛАРНА СТРАНА Hajrudin Curić О vaspUanju u sokolstvu Da bude sistem vaspitanja u Sokolstvu pregledniji i jasniji, pozabaviću se malo više o samoj sokol­ skoj organizaciji u našoj državi. Vrhovno sokolsko telo u našoj državi je Savez Sokola Kraljevine Jugo­ slavije, sa sedištem u Beogradu. Pod njegovom su kompetencijom sokolske župe koje sačinjava skup sokolskih društava. Dakle, kao osnovna jedinica u Sokolstvu računa se sokolsko društvo. Administra­ tivni i tehnički rad u jedinom sokolskom društvu je isti kao i u jednoj župi ili Savezu. U jednom sokol­ skom društvu razlikujemo u p r a v n i o d b o r , koji upravlja društvom i kojega sačinjavaju stariji članovi i p r e d n j a č k i z b o r , koji vodi brigu o tehničkim stvarima i kojega sačinjavaju i mlađi i stariji Članovi. Rad pređnjačkog zbora je u potpunoj saglasnosti s radom upravnog odbora. Svi predloži pređnjačkog zbora moraju ddći pred upravni odbor, da ih ovaj reši. Da bi rad upravijog-^ odbora bio što širi i sveslraniji, osnovane su u tu svrhu pojedine 8 edčcTje. Tako na рг. u jednom *sokolskom društvu imamo: kulturno-prosvetnu, zdravstvenu, diletantsku, turis­ tičku, lako-atletsku, muzičku i t. d. sekciju, od kojih svaka ima svoje pročelnike. Svaki član Sokola može da bude i član bvih sviju sekcija, čija je dužnost da vaspitaju pojedinca u onome za čim pokazuje najviše volje i smisla. Dakle, već je reč o v a s p i t a n j u . Da pođemo od početka. Uzmimo jedno dete od desetak godina i promatrajmo njegov prvi ulazak u Sokolanu, t. j. u kuću, u kojoj se stiče sokolsko vaspitanje. To je dete sasvim slabo i ono se mora najpre da privikava na sokolski rad. Najpre mu se kaže k a k o t r e b a d a s e p o n a š a u Sokolani i izvan nje. Uči se svemu onome što je i kod kuće učilo, samo s tom razlikom što je to učenje u Sokolani više teoretsko, dok je kod kuće više praktično. Kad se dete upozna s prvim pojmovima sokolskog odgoja, kad upozna svoje dru­ gove i drugarice s kojima dolazi u Sokolanu, i kad upozna prednjake koji ga vode i vaspitavaju, onda se tek počinje učiti s o k o l s k o j r a c i o n a l n o j g i m ­ nastici. Razume se, kad je govor o učenju, da se počinje od najosnovnijih stvari. U to spadaju proste vežbe, t. j. vežbe bez sprava. Kad se dete nauči tome, onda se ide dalje. Počinje se privikavati i laganim vežbama na spravama, što ima svoj uzrok. U d e t e t u, naime, t r e b a s t v a r a t i b o r b e n i s m i o n d u h . Sistematskim i valjanim odgojem u detotu se probudi v o l j a i ono se svom snagom oda sokolskom vež- 174 banju. I kroz nekolike godine, od toga deteta postane valjan naraštajac ili naraštajka ,a od ovih, opet, va­ ljan član ili članica. Razume se da sokolsko vaspi­ tanje teče neprekidno. Najveća se pažnja poklanja naraštaju, u koji ulaze svi oni koji imaju 14—18 go­ dina. Naraštaj je žila kucavica svakog sokolskog dru­ štva. Kakav bude naraštaj, takvo će biti i društvo. Upravni odbor nastoji svim svojim silama da vaspita što bolje svoj naraštaj. Njegove napred spomenute sekcije primenjuju punom parom svoj rad u naraštaju. Pročelnik kultumo-prosvetne sekcije angažuje poje­ d in e naraštajce i naraštajke za predavanja, nago­ vore i slično. Na taj se način uči pojedinac praktičnom primenjavinju svoga znanja, kod čega mu, razume se, pomaže i sam pročelnik dotične sekcije. Pročelnik nuJzičke sekcije skuplja oko sebe sve one koji se interesuju za muzičku umetnost i na taj se način i osnivaju u pojedinom društvu temburaški zborovi, sokolske muzike i slično. Pročelnik zdravstvene sek­ cije poučava pojedinca i pojedinku kako treba da čuva zdravlje i kako treba drugom da pomaže kada to bude trebalo. Ukratko: svaki pročelnik ima svoje polje rada. Razume se da je njihov rad u uskoj vezi. Jedan član Sokola može da bude u svima sekcijama, samo ako za to ima volju. U tom slučaju, on se i odgaja onako kako to i sokolska ideja zahteva, a to je s v e s t r a n o . Kod vaspitanja u Sokolu, svaki se prednjak drži reči slavnoga oca Sokolstva dra Tyrša: »Nikada se ne smemo zadovoljiti s onim što smo po­ stigli, nego moramo uvek težiti boljem i savršenijem«:. To je potpuno opravdano, jer ograničiti se u zapo­ četom radu, znači ne svršiti do kraja taj rad. U So­ kolstvu toga nema. Sokolstvo u svome radu nailazi na zapreke koje ono savladava. Na taj način ono u pojedincu probuđuje ne samo volju, nego je u stanju da izdrži do kraja svaki rad. Da bi od valjanog člana Sokola postao i dobar prednjak, za to služe t. zv. p r e d n j a č k i t e č a ­ j e v i . U tome tečaju nauči pojedinac sve ono što će mu kao budućem vođi trebati : vođenju vežbe, pou­ čavanju pojedinca u sokolskoj disciplini i t. đ. Za svako sokolsko društvo neophodno su potrebni ti prednjaci. Ako su u jednom sokolskom društvu dobri prednjaci, dobar će biti i rad u svakom pogledu. (Nastaviće se.) Упису/'me ce у Соко, jep он јача дух и тело и ствара свесне и отпорне чланове у народној заједници! �Kratak istoriski pregled naše otadžbine U vezi sa nastavcima iz broja 6. i 7. »Gajreta«, donosimo daljnji istorijski pregled naše otadžbine, po <Ielu »Naša otadžbina« od đr. M. S. Moskovljevića: Srbi su se od 6. veka počeli naseljavati istočno od Hrvata, otprilike do Ibra, pa su se doenije širili dalje na istok i jug. U početku su živeli podeljeni na plemena pod vlašću Grka (Vizantije), bez ikakve svoje državne organizacije. Prvi državni organizam stvoren je u gornjem slivu Drine (severni deo Zetske banovine i istočni deo Drinske banovine) u kraju koji se zvao Raška. Ta država bila je najjača pod Časlovom, sredinom 10. veka. Doenije, pod kraj 10. i u 11. veku razvila se srpska država u Zeti koja je, pod kraljem Bodinom, za kratko vreme bila ujedinila sve srpske zemlje. Ali snažna srpska država otpočinje tek odi velikog župana Stevana Nemanje, opet u Raškoj, u drugoj polovini 12. veka; ona je u početku bila kraljevina, a Dušan Silni je proglasio za carevinu, i tada je obuhvatala najveći deo Balkanskog poluostrva. Posle smrti Cara Dušana, njegova država, pred navalom Turaka, počela “je da ge .raspada i slabi, <lok nije 1389 na Kosovu dobila glavni udarac, 1459. konačno potpala pod Turke. Bivša Crna Gora (danas sasta'vni deo Zetske ba­ novine) srpska je zemlja koja je dugo vremena imala svoj zaseban politički život. U staro vreme zvala se Zeta, a naziv Crna Gora (Karadag) dali su joj Turci rbog mnogih poraza koje su pretrpeli u njoj. Videli smo da je prva srpska kraljevina osnovana u Zeti, s prestonicom u Skadru, a za vreme Nemanjića, Zetom je, kao namesnik, obično upravljao naslednik prestola. Po smrti Dušanovoj, od!metnu)i su se Baltići kao samostalni gospodari Zete, a kad su oni izu­ mrli, početkom 15. veka, oko Zete se vodila borba, između despota Stevana Lazarevića i Đurđa Brankovića i između Mlečića, na čijoj su strani bili plemići Cmojevići. Ovi poslednji osnovali su svoju vladarsku dinastiju i upravljali Zetom, pod zaštitom Mletaka, do 1499. g. kad su Turci uništili i ovu poslednju srpsku državu. Ali Turci nisu nikad mogli da pokore ratoborna plemena srpska koja su se sklonila u nepristupna crnogorska brda. Posle 200 godina, vla­ dika Danilo Petrović Njegoš (1697—1735) preuzeo je svetovnu vlast nad crnogorskim plemenima i, posle uspešnih borbi s Turcima, stvorio crnogorsku državu u kojoj se državna vlast jedva osećala, jer je ple­ menski život bio jači od državnog ugleda. Vladike su upravljale Crnom Gorom do 1851. godine, kad se Da­ nilo I. proglasio za kneza. Njegov naslednik, Nikola I. proglasio je, 1908. g., Crnu Goru za kraljevinu koju su krajem 1915. g. okupirali Austrijanci, a 26. no­ vembra 1918. Velika narodna skupština u Podgorici svrgla je dinastiju Petrovića-Njegoša i proglasila uje­ dinjenje sa Srbijom. Bivša Bosna i Hercegovina (danas uklopljena u banovine: Drinsku, Vrbasku, Zetsku i Primorsku) je ‘.Mast u t ojo^ su Srbi i Hrvati izmršani. Ona je deli mično potpadala i pod srpsku i pod hrvatsku državu; a najviše je imala svoju posebnu državu. U 10. i 11. veku, Bosna je najvećim dlelom bila sastavni deo srpske države. U prvoj polovini 12. veka, Madžari su, posle Hrvatske, prodrli i u Bosnu čiji su banovi pri­ znavali vrhovnu vlast madžarsku. Od prvih banova, bio je čuven Nemanjin savremenik Kulin koji se još i danas pominje u narodu. Naznačajnija je bila banska dinastija Kotromanića koja je proširila i osnažila svoju državu. Tvrtko I., savremenik kneza Lazara, proglasio šp ^377. za kralja Bosne i Srbije koja je posle smrti Dušanove otpočela da propada. Ali, posle smrti Tvrtkove, pod vladom njegovih potomaka koji su se otimali o vlast, Bosna je, pritisnuta između Tu­ raka i Madžara, sve više gubila svoju samostalnost, dok je, 1463., nije sasvim preplavilo tursko more. Nešto doenije, 1482. g., potpala je pod Turke i Her­ cegovina, a to je deo tadašnje Bosne kojom je vladao herceg Stevan Vukčić Kosača, po kome je i ostao naziv Hercegovina. Godine 1875., buknula je u Hercegovini i bo­ sanskoj Krajini buna protiv Turaka, što je izazvalo srpsko-turski i rusko-turski rat 1876.—78. god!, koji su se završili okupacijom Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske, god. 1878. Okupacija je 1878. god. pretvorena u aneksiju (potpuno prisajedinjenje), a 1918. god., ovi su krajevi, oslobođeni, ušli u sastav današnje naše države. Vojvodina nije nikad bila samostalna država. U njoj je bilo Srba od prvih vremena, a u većim ma­ sama počeli su se doseljavati posle kosovskog poraza. U 16. veku, za kratko vreme, Srbi su u Vojvodini bili nezavisni pod svojim carem Jovanom Nenadom čija je prestonica bila Subotica. Najveći deo Srba doselio se u Srem, Banat, Bačku i Baranju, pod svojim pa­ trijarsima, krajem 17. i u prvoj polovini 18. veka. Oni su imali crkvenu i školsku autonomiju. Godine 1908., pobunivši se protiv Madžara, uz pomoć srbijanskih dobrovoljaca, Srbi su proglasili srpsku Vojvodinu koja je trebala da obuhvati Srem, Banat, Bačku i Ba­ ranju, ali je ova Vojvodina, bez Srema, bila od 1840. do 1860. samo jedna austriska administrativna oblast. Ispočetka, čisto srpski kraj, Vojvodinu su od 18. veka počeli naseljavati Nemci i Madžari. God. 1918. Vojvodina je prisajedinjena Kralje­ vini Srbiji. 175 �Hamdija Mulić Bože, daj nam svjetla! Igrokaz u dvije slike s pjevanjem LI CA: SEMSA, djevojčica sa svršenom osnovnom i domaćičkom školom. DANICA, njena drugarica. ZLATKA, Šemsina baba. DIKA, Šemsina majka. Učiteljica. Nekoliko žena i djevojaka učenica Domaćičke škole. SALKO KRILIĆ, otac Šemsin. MEHO, brat Šemsin. Događa se u selu Ruževiku u najnovije doba. (Seljačka sobica, skromno ponjavama prostrta sa dva mala zatvorena prozora oblijepljena okolo pa­ pirom. Okolo niske sećije sa jastucima. Srg 6 šišetu sa haljinama. Uz jedan zid omanji sanduk.) SLIKA I?r VA: Š e m s a (Stojeći nasred sobe, prema publici): Eto, svršila sam lanjskog Tjbta osnovnu školu a zimus domaćičku. Naučila sam mnogo štošta, što mi treba u kućanstvu. Učiteljica govoraše treba ovo, treba ono. . . Treba, ve(j, obnoviti naša sela, unositi pro­ svjetu i u naš seljački dom. Pa šta ću ja sama, kad neće roditelji. A eto imam volju . . . Polagano. . . pola­ gano . . . sve će i ći . . . Evo sad će mjesec maj, po­ zdravlja nas proljeće . . . U nas zatvoreni prozori. . . A toliko nam treba Sunca . . . (Uzima nož, pa skida ob­ lijepljeni papir sa prozora, a za tim otvara prozore.) Uniđi, drago Sunce i u moju sobu. Tako. Sad ću na­ praviti klupice pred njima pa postaviti lončiće sa cvi­ jećem, neka mi sobu zapaja mirisom . . . Dići ću sad i ove ponjave pa ih dobro isprašiti. (Kupi i izbacuje kroz vrata.) Za koga će vraga i ovaj srg ovdje k’o na­ karada. (Diže s njega haljine.) Njega ne mogu ski­ nuti, čekaću dok dođe braco iz vojske . . . On će meni pomoći, on će nama podići novu lijepu kuću sa većim sobama, sa većim prozorima. S kuhinjom. U kuhinji će postaviti i štednjak, a ja i jesam naučila kuhat i . . . A neće više dimiti drvo na ognjištu, da očađi i dušu .. Otac je lijepo učinio, što je Mehu poslao iz škole na đunđerski zanat. Baš ga je naš školski upravitelj dobro savjetovao. Neka imate, veli, u svome selu jednog majstora, da umije svašta u kući i oko kuće da popravi. Eto, kad je zimus dolazio na odsustvo iz vojske, reče, da će nam svu kuću obnoviti. Ne valja ovako babo — veli Meho ocu — da vidiš kuća po se­ lima krasne Slovenije. . . To su, veli, kuće, a ovo su u nas . . . oh! . . . 176 PRIZOR DRUGI D a n i c a (ulazi u sobu, u ruci joj pletivo): Pomozi Bog, Šemsa! Š e m s a : Bog ti pomogao. Baš neka si došla. Evo ja počela. . . D a n i c a : A jadna, sestro, što ćemo mi početi. Gospođica nam govoraše: počnite vi polagano, pa će sve ići. I ona će nam pomoći. . . Ali šta ćemo mi same, nemoćne? Š e m s a : Svu zimu je naš gospodin upravitelj održavao predavanja o obnovi našega života u se lu .. Čuli su ga svi naši ljudi. Valjda će se urazum iti. . . D a n i c a : Da Bog d a . . . PRIZOR TREĆI ^ a b a (ulazeći na vrata): Moje dijete, šta ti to radiš po sobi? Š e m s a : Evo, nano, hoću da uredim svoju sobicu. B a b a : Ha, ha, h a . . . tvoga mi uređaja. Idi za ovcama, moj sinko. . . Šems ^a: Eto vazda za ovcama. Pa čitav vijek za ovcama. . . Neka sad čuva ovce Saiko, on je mlađi. Moj je sad posao u kući, da budem izmjena tebi i m ajci. . . B a b a (Držeći ruku više očiju, u ruci joj pre­ slica): A ko ti je ovo? Š e m s a : Ovo je Danica. B a b a : Je li Poljkina? D a n i c a : Jesam, nano. (Prilazi joj ruci, da je poljubi.) B a b a : Živa bila! Kako su vaši? Jesu li posijali? D a n i c a : Jesu, nano. . . Š e m s a (umiljato prema babi): Draga nano, Bog ti dao!. . . B a b a : Šta je? Š e m s a : Molim te govori mi m ateri i ocu neka mi pomognu, da malo uredim i ja svoju sobu i čitavu našu k u ć u . . . B a b a : Pa šta hoćeš? Š e m s a : Eto ovdje mi treba jedno kreve. U k re­ vetu slamnjača ili dušek od kukuruzove komušine . . . Čekaću dok dođe Meho iz vojske, on će ga napraviti. Treba mi jedan sto i stolica, a ovdje o zidu jedna lampica. Šta će mi sečija u ovako maloj sobi? . . . Neka mi dopuste da uvijek zračim sobe i posteljine, da ne unosimo u sobu što ne t r e ba. . . Eto na prim jer k ’o što su po svu zimu visjeli ovdje obojci i mcikre ča­ rape, pa mi nijesu dali da dahnem. (Skide s peći tep­ siju a sa malog srga više peći par čarapa). Dobar je moj babo. On je mene i skoro pohvalio, kad je �došla knjiga od Mehe, ja sam mu pročitala lijepo, D i k a : Nego, Šemsa, kaza mi sad Husina Faove mu Ciiam i pozivne i оишке, a njemu drago. . . tima, da će nam doći tvoja gospoja učiteljica. a b a: Ama eto radi, čujete, što god hoćeš, samo Š e m s a (popravljajući je): Nije, majko, gospoja. nemoj puno zanovijetali, jer on ne žeđ troška. . . Ona je djevojka, gospođica. . . u a n i c a: i amam ko i moj ćaća. Ali je moja mati D i k a : Ama eto, kako ti veliš, nego šta ćemo drukčija, ona ga savija. J\ju je gospođica učiteljica joj ponuditi?... savjetovala, pa sve što joj je preporučila, samo izvada Š e m s a : Ne brini se ti, majko, Naučila je ona i meni pomaže. mene svemu. A i ti si me naučila, da budem marljiva S e m s a : da ću svojim rukama, svojim vezom k’o pčela i čista k’o dječja dušica . . . (Čuje se žamor). začiniti sobu. Na prozore cu metnuti zastore, što sam Prizor treći. ih vezla. . . (Ulazi u sobu učiteljica a za njom više žena i B a b a : Radite, djeco, kako znate. Vi ste tako djevojaka, muslimanki i kršćanki). učili za svoje vrijeme . . . (odlazi). Š e m s a : Ići će sve, sestro, polagano, ali sigurno. U č i t e 1j i c a: Dobar dan! Treba samo volje. D i k a : Bog ti dao! (Rukuju se). D a n i c a : Samo dok ti brat dođe... Š e m s a i D a n i c a : Ljubim ruke! Š e m s a : E, onda će ići brže. Valja što ima i U č i t e l j i c a : E, ovdje sad vidim gotov posao. zanat, a i što će se svijeta nagledati, da vidi, kako Tako valja se tamo ljepše živi. . . Samo, samo, neka dođe. . . Š e nfs a: Skromno, siromaški. . . (Pjevaju obje): U č i t e l j i c a F G ti, garavušo ... (Od mila je Evo me opet kod moga sela, cupka zajco^u). Eto drage sestre! Nešto se otpočelo. Gdje no je naša kućica bela, Samo, samo, B o ž e d a j v i š e S v i j e t l a i u n a š e Polja i njive, vrtM voćnjaci, s e l j a č k e k u ć e . Što god vam treba, pitajte samp Da ste mi zdravo, star\_ mi žnanci. mene . . . Pitajte tražite... (Pokazujući knjige na Mirisno cveće smeši se na me, stolu). Eto, Šemsa, i u tim ćeš knjigama naći dosta Smeši se na me i pozdravlja m e ^ .. popke. Čitajte, radite, uređujte!. . . (okrećući se pre­ (Zastor pada. Pauza). ■„ (Zmaj Jova J.) ma družini). E, molim vas, pravo recite, zar na pri­ mjer nije mnogo ljepše piti vodu iz ove čaše svako SLIKA DRUGA. (Uređena sobica. Prozori otvoreni, ukrašeni za­ za se, a ne sva čeljad iz jednog ibrika. I Bog zna šta storom. Na prozoru se vicle lončipi s cvijećem. Desno sve može da bude u njemu. Vidiš vidiš, imaš i sa­ do zida kreve. Među prozorima j'edan sto sa knjigama puna, baška za lice, baška za rublje. Drage sestre, i sa stolicom. Više stola o zidu lampa. Na jednoj klupi uštedite na drugome koječemu, a neka imate što više lavor, boca i čaša za vodu. Zastrta soba ponjavom. sapuna u kući. Čistoća je pola zdravlja. Ne morate Uz lijevi zid sanduk, zastrt vezenim čaršafom. Do vi uvijek iskati novac od domaćina. Evo moje su uče­ nice u Domaćičkoj školi naučile kuhati i sapun. Ko­ njega ormarić za haljine). liko dođe jeftinije!. . . Eto na primjer kako vi pletete Prizor prvi: divne priglavke i čarape. Prodajte to, a kupite sebi Š e m s a : (sama): Hvala Bogu! Ipak se'ide na­ prijed, kreće se polagano. . . (Diže s glave šamiju, rublja, finog sapuna, češalj i druge svoje potrebe. savije je i ostavlja u sanduk). Eto što će mi ova ša­ Stanovi ne treba da se ukidaju, neka se tka i mija, kad ne prašim sobe. Glavno je, da je kosa na dalje samo ćemo učiti tkati finiji bez. Sve se po­ čista. . . Pa i hodža nas je učio, da se samo omotamo, lagano može, samo neka je dobre volje. Ja sam sva kad klanjamo. (Ide prozoru, pa miluje cvijeće. Uskine sretna što sam posijala među vama ovo sjeme. Niklo struk bosioka, pa kiti glavu). Drago moje cvijeće!. . . je u plodno tle, rasti će i zreti, biće lijepa ploda... Š e m s a : Hvala ti prosvjetiteljko! (Pjeva): Ja bosiok sadim, O s t a l i : Hvala t i ! . . . Krasno li mi niče. U č i t e l j i c a : Nije ovo samo moja zasluga. Moj bosiok, bosiljče, Hvala i vama koje ste savjet primile. Ja i po našim varošicama gdje sam god bila, govorila sam i una­ Moje drago cvijeće. . . pređivala. Tamo je naše ženskinje bilo pošlo samo, (Smije se). Prizor drugi. ali krivim putem. Na primjer dosadašnje naše stanove, D i k a (Ulazi, u ruci joj pletivo čarapa): E hvala vitla i čekrke počeli su izbacivati iz kuća, pa kupovati Bogu, kad ti je duša rahat. sve iz čaršije. Eto to ne valja. A naš je bez i varoški Š e m s a : Biće rahat, draga majčice!. . . Bože mi i seljački tako lijep. Osim toga valja danas nama na­ zdravlje tebi i ocu. . , I svima nama. Sve će dobro stojati da što više mi same pribavimo svoje potrebe biti. a ne oslanjati se uvijek na čaršiju. Pa onda ono krivo /77 �mišljenje našega ženskmja po gradovima. Molim vas, one misle kad se po licu namažu i nakičure da su postale napredne. To j'e laž. Napredak je u radu, či­ stoći, čuvanj'u zdravlja, lijepom vladanju i t. d. a ne u majmunisanju. Vidite u vas i kad ste dokone ručni rad u ruci, a one po varošima nose besposlene tašnice. . . Pa još šta je u njim a!. . . Ali vi ne smijete ići tim putem. Sela naša valja početi preporađati na zdravijem temelju i u tome radu treba da radimo svi oprezno i pametno. Jesenas ću otpočeti svoja preda­ vanja, da vas uputim o uzgoju djece. To je vrlo po­ trebno. Eto zimus često vidim sprovod kojega malog djeteta. Koliko ih se u nas rodi, pa zaranije ostavi ovaj svijet. Nerazumno se djeca njeguju, pa propada to naše blago. . . Valja nam u svakome pravcu da mudro radimo, da se preporođujemo i da napredujemo. S v i (veselo): Hoćemo, hoćemo! D i k a : A sad da malo otpočinete. (Ona prinosi učiteljici stolicu, a Šemsa stočiće ostalim). Prizor četvrti. S a 1 k o (ulazi, s Mehorn na vrata važna pogleda pa kad vidje toliku čeljad u sobi,-viče u čuđ'u): H ala.. h a . . . la, na šta se ovo‘"svt? danas naskočilot^.. Što su spopali ako Boga znaš!. . . D i k a (idući prem a Salki umiljato): Evo nam došla gospoja s n o v o m m o l b o m , pa neka ih duše ti Salko. Hoćeš biva i ti da rekneš k’o M n ai mladi hodža (misleći) . л, kako n o . . . ja: novi vakat — novi i ad eti. . . E nije fajde duše gubit’, beli ove zadruge koriste. . . U č i t e l j i c a : Jeste dragi komšija, pravo je kazao efendija. Ali ovo se osniva sve n a lijepim našim starim osebinama. Mi smo i do sad imali međusobne ljebavi bratske i sestrinske. . . Ne daj Bože, kad je kome od nas bilo kakve nevolje, ko je prvi poletio u pomoć nego opet komšija komšiji, k ’o brat b ra tu .. . Pa naše divne mobe čuvene su svuda; to je stari temelj svima zadrugama. Da ovako živi sav naš narod i po gradovima u međusobnom pomaganju bili bismo mi jači i napredniji i ne bi bilo toliko sirotinje. Jedam za sve, a svi za jednoga. . . D i k a : Tamam je ta k o ... S a l k o : Ama jes’ vala, ovi naš učitelj probi nam uši te, sad sa zadrugama, te uređenjem puteva, te školskom banjom . . . E znaš. . . Ali nejse, vidi se sad da ima pravo. . . Evo ovi gvozdeni plug sam trostruko prije uzore nego oni naš starinski. Pa neka fajde ve­ lika je sad korist i od toga što mnogi naši sada pred ljeto ne moraju kupovati žito od drugog po skupe pare, nego jeftinije mnogo od svoje vlastite zadruge . . . U č i t e l j i c a : I mnogo tu ima još fajdi. Biće ih još više. Bože nama lijepo zdravlje!. . . S a 1к o: E, pa, neka nam je hajrom i sa srećom .. G 1 a:^ oyv i: Da Bog d a . . . ^JVleho: Tako b a b o !... Sad imamo toliko ko­ risna posla. . . S a l k o : E dete vi posjedite a mi hajdemo Meho nastaviti pos’o . . . (Salko i Meho odlaze opraštajući se sa u c i t e 1 j i c / m , koja im ozdravlja): S Bogom, do viđenja!. . . U družini nastade veselje i žagor, pa onda pjesma djevojačka: Sitan kamen do kamena, Zelen trava do koljena I u travi sumbul plavi. Poslaše me da naberem Za dan, za dva stručak nabrale A za heftu jedva ki t u. . . i t. d.) Munir Šahinović Stari mujezin Već pola godine kako Švabo provodi kroz kasabu put, po kome će ići, vele, željeznica. Na stotine rad­ nika i irgata kopaju jarke, prave podzide, nasipaju šljunak i zemlju, dok drugi opet lagumaju i razbijaju stijene i litice, vrte tunele i dovlače teške gvozdene šine i bukove pragove. Nekoliko Švaba inžinjera nad­ ziru gradnju i gledaju u planove i spise, a uz njih su uvijek muhtari i ljudi iz kasabe, da im budu na pomoći, kako je naredio načelnik. Udaraju preko tuđih njiva i bašči i kopaju, a nikog ne pitaju: hoće li pristati ili ne, nego pošto poruše ograde i sasijeku drveće, ako se je tamo trefilo, pa onda sa muhtarima i vještacima procijene koliko je štete, dadnu nekakvu cedulju sahabiji da s njom ode u Sarajevo i da u 178 vladi naplati koliko su mu vještaci procijenili. Svijet s prva nije dao na svoju zemlju, ali kad inžinjeri điozvaše u pomoć džanđare, svak se uvuče u se i pusti Švabi da radi šta hoće. Kazivali su ljudi iz okoline kasabe, kroz čije je ćifluke prošla štreka, da vlada u Sarajevu dobro plati oduzetu zemlju, pa se svijet malo smirio i pustio zulumćaru da radi šta hoće. ) ! . Štreka je napredovala brzo i već se je zahvatila kasabe. Kasaba je ležala na podnožju visokog bri­ jega, a uz nju je tekla rijeka. Na drugoj strani dizao se brijeg, pa je bila ko u klancu. Štreka je morala tamam posred kasabe, jer nije nikud na drugu stranu mogla. Kasaba nije bila doduše sasvim stisnuta, da �Je kuca do kuće, arnh, opet svijet še zbrinuo, Jer sad je valjalo i nečije kuće rušiti, pa se opet uznemirio. Inžinjeri su se jednako sastajali sa načelnikom i viđenijim ljudima, savjetovali se i dogovarali i jed­ nog dana, kad su irgaiti i radnici počeli roviti kasabske sokake i puteve, načelnik posla telala da ide po čaršiji javiti da će carska vlada rušiti kuće i po­ jate koje joj budu na putu i da će se sahibijama u Sarajevu platiti dvostruka vrijednost onog šta mu se obori ili ošteti, ili će mu carevina načiniti kući kakvu hoće, na drugom mjestu. Svijet se kupio oko telala i slušao, mrštio se i gunđao u sebi, ali i uvidio da je beskorisno protiviti se sili, pa šutio i čekao šta će dalje da bude. Poslije podne zađoše inžinjeri i načelnik sa muhtarima i označiše koje će se kuće rušiti. Nađoše da u svemu treba oboriti pet kuća i nekoliko pojata i hambara i narediše vlasnicima da bez skanjivanja kroz tri dana isele iz svojih postojbina. Na samom kraju šehera, pod brijegom, a nad samom rijekom, gdje je klanac bio najuži, bila je sta^a džamija. Kazivali su stari ljudi da ju je još za sultan Fatihova vakta sagradio nekakav Čelebi Derviš. Bila je to obična kasablinska džamija, od starosti i vre­ mena gotovo oronula i propala, ali njezina kamena vitka munara, iako oharabljena i dsplakana, stajala je čvrsto i bila najviša od sve^detiri munare u kasabi. Inžinjeri su našli dat se ova, i onako stara i oha­ rabljena džamija ima što prije srušiti da bi željeznički put mogao proći kroz klanac. Pored sve starosti i harabatluka, u džamiji se klanjao beš-vakat namaz, a kandilji na Čelebi Dervišovoj munari uz ramazan najljepše su gorjeli. U toj džamiji i na kamenoj munari mujezinio je stari mu­ jezin Ibro kog je čitava kasaba zvala, Ihtijar Ibro, radi njegova ugleda, starosti i poštenja. Ihtijar Ibro je skoro četrdeset godina mujezin na Čelebi Dervišovoj džamiji. Od pamtivijeka, još njegov šukunđed bio je ovdje mujezin i to je prelazilo sa oca na sina, te je tako i Ihtijar Ibro od svog rahmetli oca na­ slijedio mujezinluk i gotovo četrdeset godina najsavjesnije obavljao svoju dužnost. Pet puta na dan on bi dkujisao ezan i druga tri kasabska mujezina su Čekali dok on počne i po njemu se ravnali. Svaki dan meo bi džamiju, musandere i sofe, otrao bi lampe i nalio u njih gas, metnuo nove svijeće i pregledo džamiski harem, sve to prije sabaha. Kuća mu je bila blizu same džamije, malo naviše na brijegu i svako jurto rijetki prolaznik vidio bi sijedog ihtijara u sta­ rinskim čakširama s podvezama i kalčinama, u bi­ jeloj beznoj košulji i fermenu, razdrljenih, runjavih prsa, kako sa svojim sinom Jakubom ide put džamije. Još prije dvadeset i više godina umrla mu je žena, ostavivši iza sebe nejako dijete, a on je zakopao u džamijskom groblju i odtad se više nije ženio. Sina je dao na žaihat 1, tala Bogu, danas mu je njegov Jakub u čaršiji; ima svoj dućan i bavi se saračkim esnafom. Njega je on namijenio da mu bude nasljednik u mujezinluku kako bi idalje njihovo koljeno ostalo u službi Čelebijine džamije i sijedi Ihtijar Ibro živio je srećan i zadovoljan, vedrim čelom čekajući kad će ga Allah pozvati sa ovog svijeta. Jedne večeri, pošto je klanjao akšam, sjedio je Ihtijar pred svojom kućom i srkao kahvu, kad dotrča Jakub, sav zadihan. — Šta je ako Boga? Muminbeg, ako Boga znaš, šta ovo hoće ćafiri od nas? — Nesreća babo. Hoće Švabo da obori našu dža­ miju. Eno, jutros telal vikao u čaršiji, a večeras na­ čelnik Muminbeg mi kaže da ti ovo dohaberim. Ihtijara kao da grom udari. Findžan mu ispade iz' ruke i razbi se, a kahva se proli. — Šta^ govoriš ako si Turčin? Da ti nisi pomahnito? Što da ruši našu džamiju? — skoči Ihtijar na noge i ufati Jakuba za fermen. — Kažu hoće ovud da prođe štreka po kojoj će ''ići mašina. Ihtijar ga pusti i skrhano sjede na tronožac. Zar da preko hajir-sahibijina kabura ide švapska mašina? Zar da on svojim očima gleda kako se ruši najdraža uspomena njegova i njegovih djedova, kako pogani Švabo kopa kaburove njegovih predaka? Ihtijara kao da je bila udrila kap. U tom stanju, bulji otvorenih očiju u daljinu,, pun bezmoćnog bijesa i mržnje, osta Ihtijar nekoliko trenutaka, pa onda skoči na noge i glasom punim jeda i mržnje, stisnuvši i podigavši šake, viknu: — Dušmani, Bog vam platio! Ihtijar potrča onako star i nemoćan niz brijeg put kasabe. Kao izbezumljen, dotrča do kuće načelnikove i silno, grčevito zakuca na vrata. Muminbeg, načelnik, iziđe na vrata, a Ihtijar zavapi: —• Muminbeg, ako Boga znaš, Šta ovo hoće ćafiri od nas? —Hajrola Ihtijaru? Šta je bilo? — Zar će se naša džamija, naš ponos, oboriti, zar će preko Čelebi Derviševa kabura mušrička ma­ šina ići? — E moj Ihtijaru, taki vakat došao! — načelnik se jedva izvuče iz teške zbunjenosti: — A i šta ćeš, stara i jest bila, oborila bi se sada od sebe. A i vakuf je naredio i vlada zahtijeva, pa nema prigovora. Nego ti sutra do podne da isprtljaš sve stvari iz džamije, jer će doći irgati iza ićindije da je obore. 179 �> — Ama, beg, alko vjeruješ u Boga, nedaj nam te sramote. Ako se oharabi džamija, eno, prodaj moju kuću, moje sve, samo nam nedaj kaburova naših očeva i djedova! — Ne može to biti, Ihtijaru. Vlada i vakuf su se složili i nas niko više i ne pita, — Muminbeg za­ tvori vrata i uđe u kuću. — Ah Bože, šta dočekasmo! — jeknu Ihtijar i kao pijan, teturajući, dođe kući. — Jakube! — zovnu sina. — Jakube sine, ti ćeš sutra, pošto sklanjamo sabah, iznijeti sve iz dža­ mije, a ja ću večeras, posljednu noć, prenoćiti u dža­ miji, klanjaću »nafile«. . . Starac jedva dovrši, a suze mu grunuše na oči. Plakao je starac kao dijete, a suze se runile niz bijelu svetačku bradu. Stari mujezin je na svojoj mujezinskoj serdžadi, koju je naslijedio kao znak svog poziva, klanjao u džamiji i učio čitavu noć. Samo bio se gdjekad koji teški uzdah izvio izj staračkih grudi, џ suza kanula na otvoreni Kuran. Ujutro se pppeo na munaru i drhtavim, gotovo plaćućim, glasom, punim optužbe, oglasio svoj posljed­ nji ezan. Sva je kasaba posla da danja posljednji sahab u staroj Čelebi DerviŠevoj džamiji, koju će Švabo kroz dva tri sata početi rušiti. II milinu L СЕВДАЛИНКЕ Poletjela Т' Ш Poletjela šarka tica, perja šarena irena Pa je pala na stoborjc Himzi begove. Izlazila vjerna ljuba Himzi begova, Izlazila pa je mlada tici zborila: »Oj, Boga ti, šarka tico, perja šarena, Jesi Г skoro pod Carigrad lećela? Jesi Г vidla moga bega, što je kod cara? Oj Boga ti, šarka tico, perja šarena, Kada budeš pod Carigrad lećela, Selam ćeš mi mome begu što je kod cara: Dvore sam mu načinila kao u cara, Sinove mu iženila sve od begova, Kćeri sam mu razudala sve za bekrije, Ja sam mu se pomladila kao đevojka.« »Ako s’ dvore popravila, ostan’ u njima; Ako s’ sinke iženila, sebi zamjenu; Ako s’ kćeri razudala sebi ponoetvo; Ako si se pomladila, ti se udaji.« 180 Pošto je okujisao, Ihtijar siđe ma musanđeru i pogleda na punu džamiju. Opet ga nadvladaše čuvstva i suze poletješe niz naborano lice. Sabah se sklanjao i svijet se razišao. Mujezinov Jakub, teška srca, iznosio je izlizane ćilime, ćirake i ostalo iz džamije. Pošto je svršio, ode i javi načelniku, a ovaj opet inžinjerima da je sve svršeno. Oko podne radnici i majstori okupiše se oko puste džamije i počeše da je ruše. Stara zgrada, sa drvenim trulim krovom i zidovima od ćerpiča, brzo klonu i sa hukom obori se krov, a za njim i zidovi. Dva tri sata su prošla dok su oborili zgradu a za tim predođe na munaru. Iz temelja izbiše dva tri kamena, pa u rupu metnuše lagum i potpališe ga. Lagumađije brzo pobjegnu a mina prasne. Vitka munara se za­ klati na stranu, strese se i kao proštac složi na greblje oko džamije, te se sva sasu u prah i kamenje. ' Inžinjeri i znatiželjnici se prikučiše i vidješe da je nešto ispalo iz gornjeg dijela munare, sa šerefeta. Radnici razgrnuše kamene kocke i pod šerefetom Ugrav ona grobu kajir-sahibije Čelebi Derviša, gra­ ditelja ovq. džamije, ležao je izmrcvaren lješ posljed­ njeg mujezina Ihtijara Ibre, zamotan u svoju staru mujezinsku serdžadu. Prisutni ušutješe. Načelnik problijeđe kao krpa i neprimjetno se izdvoji iz grupe, pa otrča u varoš. Inžnjeri skiđoše kape. Stari mujezin nije mogao pre­ živjeti svoje džamije. Kaci Mehmedbeg . . . Kad Mehmedbeg mladi beg bijaše, Đevojka mu barjaktar bijaše: Po vas dan mu zelen barjak nosi, A u veče s begom pod čadore; Danju nosi čizme i kalčine, A u veče mestve i papuče; Danju nosi setru i pantole, A u noći kumašli dimije; Danju nosi zelfna kalpaka, A u noći biser i dukate. Mani biše sluge Mehmedbega, A najviše sluga Huseine. Pa govori begu Mehmedbegu: »U* ostavi mlada barjaktara, IP ćemo te redom ostaviti!« »Ostav’te me redom, sluge moje. Duga Bosna, meni sluga dosta; Barjaktara nigdje do Mostara.« �ЗДРАВЉ Е Budimo ljudi Među muslimanima postoji jedna verska sekta, Iz ovih istih razloga ne daj drugome da uzima i nazvana bektaši, koja ima, između ostalih, najglavniju upotrebljava tvoju četkicu za pranje zuba, jer se i svoju dogmu: sto ne želiš, da tebi drugi učini, ne čini njome vrlo lako prenose mnoge bolesti. ni ti drugome. Ako ti se u kući desi kakva bolest, ili ti dete U toj jedinoj rečenici, koliko duboke filozofije i oboli od šarlaha ili gušobolja, ili ti koji stariji oboli koliko materiala za razmišljanje. od srdobolje ili trbušnog tifusa, ne puštaj nikog u Jer čovek sam po sebi ne može želeti propast, ne kuću osim lekara, dezinfektora ili čuvaricu, određenu može želeti zlo, ne može želeti bolest. ženu, koja će bditi nad bolesnikom. Sve zdravo u Za zato u ovoj narodnoj knjizi o zdravlju, pre­ kući odvoj odmah odi bolesnika ili prenesi bolesnika gledajmo časkom šta u pogledu bolesti ne treba mi u bolnicu, ako je imaš u blizini. Ove pomenute bo­ da želimo sebi, pa da to ne činimo ni drugima. lesti su zarazne — infekciozne i mogu lako preći i na Kad se razgovaraš s prijateljem, ne prilazi mu zdrave, te i oni ni krivi, nj dužni stradati. Zarazna sasvim blizu i ne prskaj ga svojom pljuvačkom, jer bolest u kući nije zlo samo za bolesnika, već je zlo se u tim sitnim i skoro nevidljivim kapljicama možda i za ostale zdrave, jer ako se razbole odležaće i oni nalaze sitne klice raznih bolesti, pa čak i tuberkuloze, po 5—6 nedeija i ko zna da li će ozdraviti i opet po­ te se tako može i ta opaka bolest na zdravog čoveka stati sposobni za rad, kao što su pre bolesti bili. preneti. Bolest u kući nesreća je i za bogate ljude a za U kući ne daj, da drugi jede tvojom viljuškom i siromašne je prava propast, jer bar još po jednog tvojom kašikom, jer ako si ti bolesnih usta, možeš zdravog vezuje za postelju bolesnika. Bolesnik i onaj lako i drugome predati svoju bolest. U usnoj duplji kod bolesnika ne privređuju ništa — to je jedan gu­ nalazi skrovišta nepregledna tna^a sićušnih klica, bitak; bolesnika i njegovog čuvara treba lečiti i hrakoje se prostim okom ne mogu sagledati, već se vide ^niti^to je drugi izdatak i čist gubitak u ekonomiji te tek pod uveličavajućim staklom, koje ih uveća po porodice. Pljuvanje po podu, u tramvajima i na ulici ne nekoliko stotina, pa i hiljadu jnjta.A ako još boluješ od kakve usnene ili grlene samo đia nije po zdravlje drugih ljudi dobro, već nije bolesti krajnika i gušobolje, onda u toliko više obrati ni lepo. U kulturnome svetu se nigde ne pljuje javno, pažnju, da svoju bolest ne 'preneseš na drugoga, jer pljuje se fi pljuvaonicu ako si u sobi, ili maramicu nije pravo, da drugi čovek, koji je došao da te možda ako je nosiš sa sobom. U svakom ispljuvku ima bez­ u bolesti obiđe i ponude donese, da mu se na taj način broj raznih klica, pa kad se ispljuvak osuši i pretvori odužiš, što ćeš mu svoju bolest za uspomenu predati. u prašinu, onda i te klice lete sa prašinom po vazIsto se tako valja čuvati ljubljena u usta. I najči­ duhu i mogu se lako udisati i tako uneti bolest u stija usta su prepuna zaraznih klica, te se polupcem lako prijemljiva pluća. Ako se nalaziš u kom mestu, gde nema vodovoda najlakše i najbrže prenose pored sitnijih bolesti još i dve najopasnije bolesti po naš čovečiji rod: tuber­ ni izvora, lule niti pumpi, ni zatvorenih bunara, već su bunari otvoreni, te se voda zahvata kakvim sudom kuloza i sifilis. Svaka osoba, koja kašlje ili kašljuca opasna je privezanim za štap ili kakvo uže, onda gledaj da u za drugoga; kašalj, iskašljavanje i ispljuvak uvek su kući uvek ima sud kojim se samo hvata voda i da znak bolesti, zdrav čovek nikad) ne kašlje, sem ako ni za što drugo ne služi. Jer ako imaš bolesnika u se pri jelu ili pri piću ne zagrcne. Kašalj je spoljni kući od srdobolje, tifusa ili kolere (daleko joj kuća znak nazeba plućnih organa. Nazeb, katar, zapaljenje, bila!), pa su sudovi zaprljani bolesničkim klicama tuberkuloza, sve su to slabije ili jače bolesti pluća. od izmetina ili bljuvanja, onda si tim sudom zagadio Tuberkuloza grla sa promuklim glasom i hrapavim ceo izvor i koji god uzima vodu mora se razboleti kašljem je veoma opasna i lako prenošljiva bolest od iste bolesti. Tako se bolest proširi po ćelom mestu i mnogi ljudi plaćaju glavom zbog tuđeg nehata i ljubljenjem. Sifilis stvara male grizlice na usnicama, na neznanja. Mogao bih ti, dragi čitaoče, nabrojati još puno usnenoj sluzokoži, na mesu oko zuba i na jeziku. Po primrea, gde ne treba da činiš ono, što n e 'želiš da neki put javlja se u grlu i na ždrelu. Iz ovih grizlica, se tebi desi i da to tebi drugi učini. Ovr derviši bektaši priznaju ovu istinu za kao i sa tuberkuloznih ranica luči se naročiti sok prepun zaraznih klica. I ništa lakše nego preneti po­ svoju veru i drže se nje strogo u ljubavi prema bliž­ ljupcem, kašikom ili čašom i Šoljicom od crne kave njemu i prema ljudima. Budimo dakle ljudi, pa u ovoj prilici budimo bolest na zdravoga u toliko pre, ako ovaj bude imao u svojim ustima neznatne pukotine ili ogrebotine^ bektaši. or. Voj. Kumndtić �НАРОДНО СТО Ч АРСТВО Gajenje goveđi u cistoj krvi Često nastaje pitanje da li je bolje u naše kra­ jeve uvoditi i dlalje uzgajati neku čistu pasminu go­ veđi, ili podržavati domaću, izabirajući bolja, sposob­ nija grla za priplod. Veli se da se ovim izborom mogu podići naša goveda do onih sposobnosti koje pokazuju goveda plemenitijih pasmina, a da i dalje zadrže svoja dobra, urođenička svojstva. Kaže se da su i drugi na­ rodi došli do svojih boljih goveda ovim putem i da je to najprirodniji način podizanja govedarstva. Ne možemo ništa imati protiv tog načina ople­ menjivanja goveđi, samo i opet tvrdimo da bi u n a š i m p r i l i k a m a ovaj način bio neobično dug i nestalan. Veća polovina stočara u našoj državi ne može da bira priplodna grla, jer prosto — ne zna. U našim prilikama teško je to i činiti, je r nemamo stočarskih zavoda koji bi vršili taj izbor i odabrana grla slali u narod, a u samom narodu nemamo pravog oslonca; knjige^ se ne vode, pa se i ne znaju prave sposobnosti grla. Kad pitate fiekog ratara, kakvt mu je krava, on obično odgovara: »Dobra, mirno se muze«, ali nezna koliko krava daje mleka, ni ko je otac njenom teletu^U -takvim prilikama teško je podgojiti neki bplji soj goveđi. Ako je krava i čistokrvna, često joj potomstvo nazaduje zbog tih prilika, »izrada se« i propada," ako nije gojenje u čistoj krvi zauzelo veći kraj, ako nije ii nekom kraju sasvim prodrlo. Tek se u tim krajevima vide sposobnosti grla Sa učvršćenim odlikama i boljim osobinama. Sva je prilika da bi se tek na taj način moglo doći do oplemenjivanja naših goveda i do podizanja govedarstva. Bar je ovaj način brži i jednostavniji od odabiranja domaće stoke. Domaće se je naše g0 veće i suviše izrodilo a da bi se moglo podići. Ono je i suviše zakržljalo i izgubilo svoja bolja svojstva, ako ih je uopšte imalo, toliko, da mu se ta svojstva ne bi mogla tako lako povratiti. Ako se i nađe tu i tamo po koje grlo sa boljim svojstvima, sigurno j« da ima neke strane krvi u sebi. I p re se je ta strana krv uvodila, pa je još » t u r s k o g v r e m e n a « u Bosni uvožena stoka za priplod, čak iz Švajcarske. Bilo je i Simentalaca. Naše je mišljenje da ćemo samo uvođenjem či­ stokrvne pasmine dosta brzo podići i u zabitnijim krajevima države naše govedarstvo, i to ne »mele­ zima« ili »umeticama«, nego gojenju u čistoj krvi. Svak koji dobije čistokrvnog državnog ili općin­ skog bika trebao bi da se obveže, da će nabaviti kravu iste pasmine i trebalo bi da mu se pomogne, da dođe do te krave. On bi se dalje morao obvezati da će gojiti u čistoj krvi i da će posejati bar nešto stočne piće. Samo tako ćemo moći da brzo pridignemo naše govedarstvo i u najzaostalijim našim krajevima. ПОЉОПРИВРЕДА Njegovanje stajskog đubreta Stajske đubre sadrži sva hranljive sastojke potrebne biljci. Običnim načinom negovanja stajskog đubreta poljoprivrednik gubi svake godine dragoceno blago. Biljke kao i životinje potrebuju hranu za izgrad­ nju svojeg organizma. Najglavniji sastojci za ishranu naših domaćih biljaka jesu: azot, fosfor, kalijum i kreč. Prva tri sastojka neophodno je potrebno doda­ vati zemljištu skoro svake godine, kako bi mu se vratila izgubljena hrana odneta u vidu žetve. Kreča manje više ima svako zemljište u dovoljnoj količini, te se o njemu naročito ne moramo brinuti. Stajsko đubre sadrži sve ove sastojke u dovoljnoj količini, a samo zemljište ono čini rovitim i podesnim za obradu. U tome mu je glavna odlika i preimućstvo nad svim ostalim đubrivima i prirodnim i veštačkim. Stajsko đubrivo nije mrtva i nepromenljiva masa; na protiv ovakvo đubre izloženo suncu, kiši i drugim vremenskim uticajima s jedne strane i sitnim životinjicama (bakterijama) s druge strane gubi veoma mnogo u svojim hranljivim sastojcima. Masa se za- 182 greva i lako isparavaju sastojci (n. pr. ugljena kise­ lina, amonijak, slobodan azot), koja su glavna hrana naših biljaka. Naročito ovaj gubitak hranljivih ma­ terija dolzi od prisustva sitnih životinjica (bakterije), koje se povoljne snalaze u sredini gde ima dlovoljno toplote, vazduha i vlage. Ako se stajsko đubre ostavi bez zaštite ovih uticaja (činioca) onda ono gubi sve više od svoje vrednosti i pretvara se u običnu bezvređnu masu. Naročito se mnogo gubi azot, taj ži­ votni sastojak biljaka. Dokazano je da se na ovaj način izgubi preko 50% prvobitnog azota za godinu dana. Taj gubitak pretvoren u novac iznosi za to vreme od jednog grla govečeta preko 500 dinara. Ko­ lika li je to šteta za našu poljoprivredu! Da bi se sprečio gubitak hranljivih materija u stajskom đubrivu i osigurala rodnost naših njiva po­ trebno je da svaki poljoprivrednik podigne uređeno �đubrište. Pretaa đubrištu se određuje vrednoća po­ ljoprivrednikova i stepen njegova gazdinstva. Stajsko đubre mora biti još u staji dobro izmešano sa prostirkom, kako bi ova upila što bolje osoku koja sadrži izvesnu količinu hranljivih sasto­ jaka — azota i kalijuma. Iz staje stajsko đubrivo treba redovno iznositi na valjano izgrađeno đubri­ šte. Ono treba da je u blizini staje — obično s desne strane. Po mogućnosti mora biti zaklonjeno što bolje od sunca i kiše. Veličina mu se podešava prema broju domaće stoke, ali se obično uzima 4—5 m3 (kubna metra) na jedno krupno grlo (konja ili vola). Đu­ brište se može sagraditi da je sasvim na površini, ili da je ukopano u zemlju. Bolji je ovaj drugi način. Dubina njegova treba da je 75 cm. najviše, a kada se uzme još i ograda nad đubrištem onda ne srne preći 1.30—1.50 m. Najbolje je kada je đubrištu unu­ trašnja strana betonirana. Gde ima đlosta kamena može se uštediti u cementu. Siromašniji poljoprivred­ nici sa uspehom (i ako ne potpunim) mogu upotrebiti izgradnju đubrišta sa ilovačom ili glinom. Dno đubrišta treba da je nagnuto jednoj strani, kako bi osoka oticala — osočnoj rupi. U osornoj rupi se namešta šmrk, kojim se poliva đubre. U povodnje izbegava se polivanje osokom, jer se iz nje gubi tako vetrenjem hranljivi sastojci (naročito amonijak). Zbog toga se, u koliko je to moguće, upotrebljava bunarska, po­ točno ili rečna voda. Cilj je ovog zalivanja da se spreči pristup vazduha u pore đubriva, a s tim i razlaganje i gubljenje organske mase" Đubrište treba da je pristupačno kolima bar за dva strane, kako bi se moglo direktno iz staje izno­ siti na njima. Đubre se slaže u đubrištu ili na redove da obuhvati ćelo dno ili se postepeno pune pojedini delovi do vrha. Ćela se masa zatim doj>ro zbija da bi se istisnuo vazduh i sprečio štetan rad bakterija na razlaganju organske mase. Ovom sprečavanju kao što napomenusmo doprinosi i polivanje đubriva vodom. Radi potpunijeg sprečavanja gubljenja hranljivih materija u dubretu upotrebljava se nasipanje jednog sloja zemlje povrh takvog zbijenog i nakvašenog đu­ briva, ali ovo ima i lošu stranu prilikom prenošenja na njivu, zbog povećanja težine. Pored svega ovoga dobro je svud u naokolo da je takvo đubrište zasađeno drvećem koje daje krupnu i lisnatu krunu, koja ga zasenjuje i štiti od sunca. Kao dopuna opisanog mehaničkog načina negovanja đubriva postoji i drugi hemijski način pomoću sumporne kiseline, superfosfata, gipsa i dr. srestava, koja su prilično skupa, pa zbog toga manje prepo­ ručljiva. Đubre na njivi treba odmah zaorati. S jeseni treba zaorati đubre dlublje, nego u proleće. Na тчпljištima ispravnim i lakim, gde je brzo raspadanje organskih materija može se sa uspehom đubriti svežim đubretom': Na plodnim i težim zemljištima, gde je razlaganje sporije, bolje je upotrebiti zgoreno đubre. ----- neprilikama kada nie bilo moguće podići valjano đubrište izbaca se đubre na njivi u većim gomilama i pokriva slojem zemlje (uo 25 cm); tu ostane dok ne dođe vreme (pred setvom) kada se razbaca po njivi i poore. Naše njive su neka vrsta štedionice, koje bogato vraćaju svoje uloge poloprivredniku; što je savesnije | prikupljeno i negovano stajsko đubrive dano zem­ ljištu, tim se obilniji prinos dobija. A to se ne može postići bez izgradnje valjanog đubrišta. »Srpsko Kolo« yiadimir Martinović, inžinjer agronomije ГАЈРЕТОВ ГЛАСН И К Рад на проширивању Гајретове организације Оснивање мјесног одбора у Локвама 23. марта о. г. одржана je конституирајућа скупттпна чланова Гајрета у Локвама (срез столачки). Од стране мјесног одбора Гајрета из Стоца присуствоали су onoj скупштиии: претсједник г. Мухамед Љубовић, и секретар г. Едхем Бичкало, те преко 67 ново уппсаннх чланова Гајрета. Дневнн ред био je: 1. Отварање скупштине; 2. Избор претсједника скупштине, перовође и двојице верифнкатора; з. Избор мјесног одбора; 4. Евентуалије. У трн сата послије подне претсједннк мјесног одбора из Стоца г. Љубовић захваљује сс нрисугаим да еу се у тако лпјспом броју одазвалн позиву н моли их пријс прелаза на днсвни ред да између себе изаберу претсједппка даиатље скупштине, псровођу и двојицу чланова за овјсровљеше запнсника. Ha предлог г. Хамзе Шатора, једногласно, акламацпјом, изабпра се за претсједника г. Салко Заклан, за перовођу г. Едхем Бићкало a за вернфикаторе гг. Ћамнл Зекић и Мухарем Шатор. Послије нзбора, претсједника г. Салко Заклан захваљује се на датом му повјерељу и молн прпсутну господу мјссног одбора Гајрета нз Стоца да присутним растумаче задатак друштва Гајрет. Ha ову замолбу устаје г. Љубовић који у краћем говору присутшш тумачн задатак и циљ Гајрстов те рад истог од оспутка до даиас као и потребу ироширења овога рада и »т �еелима пошто свакн човјек може да буде члап једног оваковог културног и просвјетног друштва као што je Гајрет, јер je члнарпна истог од оспутка до данас као и Љ аму амуу je члаиарппа истог минпмална, од 2 динара na навише. Циљ и задатак друштва нстакнут je у правилима истог (која чпта) »те рпема свему, браћо, rope истакнутом потребно je да Ви овдје у Вашем мјесту оснујете Гајретов одбор«. Саслупгавши присутни помно говор г. Љубовнћа, једногласно усвајају предлог да се оснује Гајретов одбор н на предлог г. Мехмеда њатора једногласно акламацијом нзабирају се и то: Унравнн одбор: гг. Салко Заклап, Хамза Шатор, Мухарем Шатор, 'Вамнл Зекнћ, Алага Шуље, Мехо Сабљић и Мустафа Ноповац. Замјеницн: гг. Халил Заклан, Халил Сабљић, Ариф Шатор, Мухарем Поповац, и Ахмед Шатор. Надзорни одбор гг.: Мехмед еф. Алихоџпћ, Алија Свнљар п Џафер Шатор. Послије избора одбора претсједиик г. Заклан предлаже да се са данашње скупштпне упути брзојанвн поздрав Главном одбору у Сарајево и претсједннку г. Др. Авдп Хасанбеговићу што присутни примају са аплаузом кличући живјели. Пошто даљних предлога ннје било то претсједник закључује скупштину и захваљује се господи која су исту посјетила. Рамазански рад Гајретова Мјесног одбора у Билећи и бајрамска забава. Мјесни одбор Гајрета у Билећп показао <је tokom Рамазанских вечери замјерну активност. А^тнвност као мало који Мјесни одбор бивоге Херцег-Боспе, j e и цнјеле Краљевине, активност какову м&ла кршна Билбћа није имала. Према закључку одб<$раЛокбм цијелог Рамазана држата су поучпа јална предавана. Предавања су се кретала обзиром на теме у разним 1грћвцима»-Тако je r. Хамдпја Елезовић, директор грађ^мрке тпколе, који je уједно и покретач ове похвалне идеје, одржао два предавања, прво о темн »Идемо ли духом времена«, друго »Ислам u култура«. Г. Др. Салих Омерхоџнћ,jCpecKii љекар, предавао je такођер два пута и то: »Алкохолнзам са. становишга медецине« u о »Заразhum болестима«, као нбдопуна предавању Дрј Омерхоџића, говорио je г. Абдулах Грухоњнћ пол. тшсар, »Алкохолизам са соцнјалног гледншта«, г. Фнлпп. К. Копривица говорио je »0 духану и његовој културн«, г. Алија Чорда, учитељ, о теми »Ново врнјеме нове ндеје«, г. Салих Дрљевић, учитељ, »0 одгоју дједе код куће и у школ^«, j 1. Исхак Смаилбсговић, чннов. среоке прнномоћне закладе »0 задругарству«, a као завршно предавање одржао je предсједник Мјеспог одбора Гајрета г. Смапл еф. Сердаревић, шер. судпја, »0 Гајрету и љеговом раду«. Поред ових предавлња, која су имала јавни карактер, овдашњн цмам матичар г. Ћамил еф. Арнаутовић иза сваке теравије држао je краће иаговоре присутним џематлијама, a неколико пута и женском свијету, о ахлаку, ибадету и уопће о поступку муслимана у животу. Нарочито ue мора пагласити, да je г. Арнаутовић скоро на сваком своме говору a и на Бајрамској худби нстицао вриједност иашег Гајрета и наглашавао потребу његова помагања. Овај u овакав рад мјесног одбора Гајрета показао je свој користаи резултат, a то je на првом мјесту жива акција за оснутак кредитне задруге у Билећи и у општинн Планој, те акција о оснутку задруге за унапређсље ћилимарске домаће индустрије. Kao круна рада Гајретових пријатеља, била je Гајретова Вајрамска забава. Ова свечана приредба, дала je видног доКаза, колико су предаваи.а Гајретових пријатеља доприпијела Ширењу и учвршћиваљу Гајретове идеје, колико допринијела буђељу свнјести билећских муслимана. Може се бсз претјеривања pehu, да није у Бнлећи нзостала ни једна муслиманска кућа, a да није изаслала барем no једног представника на ову Гајретову свечаност. 184 Зваву су посјетгаи порел вочапданта ијеота ПЈПмвнша t. Алекоандра Вуавовића, среског начслнива г. Радетв Paityma, мајора Влајаа Јефшћа и Милорада Константиаовића _ т _ јопа кцта оиале господе официра овдашкег гарнизона са госпођама и још многи угледпи грпђани са својни госпођама. Забава je успјела како »орално тако п иатервЈално naнад сваког очекивања. Успјела je боЛ1е иего и једна досадања приредба ове врсти. Успјеху забаве имаде се много захвалптн г. пуковнику Александру Вучковнћу, мајору г. Влајку Јефтићу, среском начелннку г. Ракушу, управп основне школе, a иарочито вриједној учитељици гђици Јелени Скочајићевој те члановима приређивачког одбора г. г. Хамднји Елезовнћу, дпректору грађанске школе, Др. Салпху Омерхоџнћу, среском љекару, Абдулаху Грухоњпћу, нолиц. писару, Хакији Селимовпћу, трговцу, Мустафн Арнаутовићу и Назпфу Креси, који су бнло као дилетанти било као функционерп са другим дужностнма, са много воље и преданости свој дуг одужили. Нарочито се мора истакнути и овогодишља сусретљивост н воља те замјерна нзведба улога дражесне гђицс Самнја A. Овчина те вриједног г. Хакије Селимовпћа na чему .им не само да се мора захвалитн него и честитати. Оркестар ђака школе резервних официра својнм управо виртоуским извађањем придоиио je много угодностн и ужитка. Овај и овакав рад Гајретових пријатеља и њихова потгоЈра мјеском одбору мора се похвалити н стаћн као узоран примјер културне и националне свијести. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте његове спасоносне идеје! Нонференција Гајретових радника Јужне Србије у Скопљу У недељу, 6. о. м. одржана je у Офиц. дому у Скопљу шира конфсренција представника Гајрета из Ј. Србнје, коју je иницијативом свога претседппка гснерала г. Вл. Павловића сазвао Месни одбор Гајрета у Скопљу. Поред чланова скопског Месног одбора овој су конфсрснцији прнсуствовали изасланиди месннх одбора Гајрета из Тетова, Гостивара) Штп na, Урошевца, Прпштине и Велеса. Конференцију je отворио претседник скопског Месног одбора генерал г, Вл. Павловић овим речима: »Bpaho н пријатељи! Поздрављајући вас добродошлицом и захваљујући вам na труду, желим одмах у почетку да иагласим, да je ово предконференција оним конфереицијама, које ћемо свп скупа чешће сазивати, било овде или у коме другом месту Ј. Ср* бије, да на њима изменимо мисли, продискутујемо и нађемо начина, како би наш Гајрет што боље и што јаче проширплн међу све слојеве овога народа. Познато вам je, да Гајрет у овим крајевима ne показује onaj напредак, који би могао и морао показивати. Шта смета развитку нашег Гајрета, које су то запреке и како да се one уклоне, главна je сврха ове конфереиције. Наш Месни одбор je спремио један реферат, који ће вам прочитатн секретар, na вас молим да га саслушате, a no том да о вему сви скупа продискутујемо. Реферат секретара г. Дра Behnpa Нове: Господо, убрзо после Ослобођења Гајрет je проширио делокруг свога рада и на ове крајеве. Признати се мора, да je овде био за Гајрет веома тврд терен, јер овд. свет иије схватио сврху и користи, које му оваково друштво доноси. Почело се постављањем повереника и осниваљем пододбора (месних одбора). АлП успех je био скоро нпкакав. Било je повереника и месппх одбора, који су постојали само на папиру. Осим тога и onaj Мали приход, који би месни оДбор имао, нпје Morao сав бити упућен Гл. Одбору, иего се Један део морао потрошитк на �вдеван.е сиромашне школске деце. Ова пракса се проводи још н данас код неких мссних одбора, нако се очито косн са правплима. Али, ова пракса je једно нужно зло. Лаљска прослава Гајретове 25-годишњице у Скоиљу je свакако допрпнела мпого шпрењу његове идеје у овим крајевима наше Отаџбпне. Одмах no своме избору наш je одбор ставио себи у задатак, да идеју и рад за Гајрет у целој Ј. Србији што више прошири. Да бн се ово могло гато успешније проводнти, одбор се обратно Гл. одбору у Сарајеву с молбом да ходно пторебно. Будућн да je за отварање питсрната потр£баи пристанак главне скупштине, нашим делегатима за гл. скупштину he ово битн стављсно у задатак, да ово пптање изнесу и образложе пред гл. скупштином. Месни одбор на својим ссднпцама се бавпо и питаљем отварања домаћичких школа и образовања аналфабетских течајева. Са отварањем домаћичкс школе ишло би тешко, јер нема подесне зграде. Одбор се обраћао и овд. вак. одбору. али ни Вакуф, јер нема, није могао ништа у томс погледу ПРЕДСТАВНИЦИ KOI овај одбор именује својим пододбором, који би у неку руку био цептрала за целу Јужну Србију. Гл. одбор инје додуше именовао овај одбор својим пододбором, јер се то коси са друштвеним правнлима, али му je оставио одрешене руке, да ради како најбоље нађе за сходно и како he то пајбоље одговарати интересима Гајрета и да о томе накнадно обавссти Гл. одбор. Ово je једно врло важно питање и наш одбор држн, да je неопходно потребно, да сви месни одбори и повереници Ј. Србије треба да стоје стално у контакту са овим одбором. Све састанке приредбе и забаве треба стално саопштаватн овоме одбору, нарочпто пак евентуалне сметље, чпљене са било чије стране. Сви одбори треба да интензнвно приону прикунљан.у чланова, како редовних тако утемељача и добротвора. Ниједан одбор не сме остати, a да не приреди годншњу забаву и ГОДИШН.И теферич Гајрета. Да би рад за Гајрет кренуо бржнм тсмпом у овпм крајевнма, овај одбор мисли, да бн било пеопходно потребно, да Гл. одбор почетком шк. год. 1930/31. отвори у Скоиљу свој интернат, у који би се прпмили ђацп из целе Ј. Србпје. Ми знамо, да je Гл. одбор и до сада излазио у свакоме погледу у сусрет ђацима Ј. Србије, али ипак држимо, да би отваран>е интерната, обзнром на просветну заосталост, било неоп- помоћн. Колнко je, међутим, наш одбор пнформисан ове годпне he за време школ. ферија отворити домаћичке школе Црвени Крст, у зградама оон. школа. Нама би у томе погледу остала једина дужност, да нађемо питомице за ове школе. Свн Месни одбори Гајрета у Ј. Србнји би требали, да у првоме реду помоћу учитеља органнзују аналфабетске течајеве. У колико се не 6u нашло учитсља, који би овакове течајеве одржавалн бесплатно, треба пх н хонорисати. У осталом Главни одбор хонорише наставнике аналфабетских течајева и шаље бесплатно букваре. У овоме краткоме реферату ne смије да остане нетакнуто п питање организовања задруга. У колико се ne могу оснивати иове задруге, треба народ упућнвати да се упнсује у оне које већ постоје. To je дужност свих одбора и свпх пријатеља Гајрета. У овоме краткоме реферату су само набачена најглавнија питања, којима се бави наш Гајрет. Дужност he битп следећих конференција, да ова питања детал>но обраде и донесу дефинитнвне одлуке. После овога се развила дискуснја, у којој су учествовали скоро сви чланови конферснцијс, Присутнп сс слажу, да je отварање Гајретова ннтерната у Скопљу неонходно потребно. Поједини су изасланици износили н запреке, кбје 185 �благајпи јшлмо Дик. 252.50. Ммом, да се сш ово уведе у записник и да се рачуни преглсдају, a након тога да Се мсни и мојој другарици Мурвети подијели разрјешница Извјешће поменуте повјеренице примљено je до зпап,а, затпм даје скупштина разрјешницу и захвалу na досадаљем раду око Гајрета. 3. Након тога прелази се на читање друштвеипх правила. Правпла чита гђнца Ружица Лозпћ, учитељица. 4. Изабире се одбор. Бирање одбора извршсно je акламацнјом. У одбор су изабране слпједеће госпође и госпођицс: Претсједннца Емнра х. Кантарџић, потпредсједннца Рабија х. X. Мехмедагнћ, тајница гђица Паша X. Мехмедагић, благајница Месмра Кучукалић. Адборнјце: Нафија х. Кучукалић, Јлдуза х. Салихбеговић, Ефендиница Требинчевић, Зинета х. Гаврановић, Пембе х. Хаџналијагић, Салнхагиннца Оснивање Мјесног Одбора Гајрета у Прозору Глинчевнћ, гђа Авннја Буквица, Зумрут х. Куленовић, гђица Ha 2. марта о, г. одржапа je конституирајућа скупштиЗекија Хасанефендпћ, Шерифа х. Дервишевнћ, Садија х. на и основан je Мјеснн одбор Гајрета у Прозору и то: предЗељковић. сједник Муминагић Заим Нешет ефф., подпредсједннк ОмаИсте се примају и скупштина нх срдачно поздравља. новић Мустафа, секретар Шеремет Ибрахим, благајник Шеш4. Гђа Авнија Буквица предлаже да се пошаље брзоi;jh Ибрахим, одборници: Нухефсндић Мурат еф., Томић Мнрко, Грцић Ибрахнм, замјеници; Омановић 'Булага, Зајмовић .јавни поздрав г. Др. Авди Хасанбеговићу. Прима се. Брзојав гл^си: »Др. Авди Хасанбеговићу, предсједнику Главног одДервшпага, Махмутчехаић Шсрнф) Мулахасановић Мустћбора Гајрета, Сарајево. Са данашње конституирајућс скупфа, Ћатић Шериф. штине Женског одбора Гајрета у Брчком, поздрављамо Вас ii Главни одбор. — Предсједница; Емира Кантарџић.« Када Оснивање Женског одбора Гајрета у Брчком Дана 4. априла о. г. одржана je констн^унрајуЈиг скуп- ~7^jiOBjepenime Гајрета гђице Мурувета Хаџиалијагић и Месмра Кучукалпћ прочитале поменутп брзојав, цијела je скупштина женског одфора Гајрета, fy згради мектебп ибтидаије штина једногласно кликнула: Живио претсједник Главног у Брчком. одбора Др. Авдо Хасанбеговпћ!« 1. Повјсрсница Гајрсца, »trim Мурхета Хаџиалпјагнћ по5. Надаље гђнца Муврета Хаџиалнјагић молп новоизаздравља сакупљене чланице слпједећим говором>-5гПоштоване бранн одбор и остале чланице, да се што ордачнпје заузму госпође и госпођице! Незахвалност je најцшве дјело овога око ширеља идеје Гајрета п да чнм прнје унишу што више свијета. To црно дјело, по^дниле fiif'sra повјеренице, кад се члапова за утсмељечђ. Предлог поменуте сјилно je аплане би захвалним покабале' за Ваш тако многобројнп одзив. удиран ,а одбор je o6ehao на том порадити. Весели нас) штосВас видимо тако многобројне, веоеле п оду6. Вриједне досадање повјсренице Гајрста гђице Месшевљеље за процват иашега Гајрета. Вн својпм одзивом домра Кучукалић и Мурувета Хаџиалијагић сакупише том прнказасте, да сте вђљне потпомоћи гладне и јш дне sa науком, a досадањим својрА приносима утрсте мн<иу * ф |у |ata-w ликом од прнсутних Дин. 84.50 добровољних прнлога за Гајрет. лосницу. Мајке и сестрс! Добро нам дошле и хвала Вам ли7. Гђа Авнија Буквица предлаже, да се одмах у иду!ш јепо! — Прије него пређехго на дпевнј ред, дужни смо попетак. т. ј, 11. о. мј. у 2 сата одржи сједница Жнског одбора здравити највишег пријатеља и заштитнЛка Гајрета, Његово Гајрета. Иредлог сс једпогласио усваја. Величанство Краља Ллександра I, Протектора Гајрета Њ, Kp. Пошто je исцрпљеи дневни ред ,то претсједница закљуВисочанство Престолонасљедника Петра и добру нашу Крачује данашљу сједиицу. љицу Њ. Вел. Краљицу Марнју i? ЧпДав Краљевски Дом! — Живили, живили, живили'« Надаље вели поменута: »Молим Изванредна снупштина Мјесног одбора у Варешу. Вас, да сада изаберете привремсну претдсједницу, сскретаим стоје на путу и које ће скопски Месни одбор гледатн на сваки начин да уклони. Закључено je, да свакн Месни одбор приреди забаву на Курбан Бајрам и да том приликом скопски одбор прнредп забаву у Лесковцу. Свн учесници ове конференције једнодушно су се сагласили с тиме, да сва пптања набачена у реферату као и она, која су поједшш делегати изнијели, подробно претресу са својим одборима, na да се убрзо (свакако пре главне скупштине) ноновно састану н донесу дефшгатнвнс закључке. С овим je конференцнја завршена и прсдоедник скопског одбора се топло захвално свим учесницима. После конференције учесници су се заједно сликали. рицу и 2 вернфнкаторице запнсника.« Исто je учпљено. За привремену претсједницу изабрана je гђа Требинчевић, за секретарицу Ружића Лазић, учитељица, a за верифнкаторнце записника Тахира х. X. Мехмедагнћ и Кадрија х. Новалић. Исте се примају. 2 . Иза тога друга повјреннца Гајрста, гђица Месрура Кучукалић f износи кратак преглсд досадањег рада овим ријећима: »Штоване госпођ еи госпођице! Дозволите ми да Вам укратко прикажем рад нас повјсреница око осниваља женског повјереништва Гајрета у Брчком. У октобру прошле године, покушала сам ja са другарицом Мурветом, да и мп нешто урадимо за наш Гајрет. И збиља, у први мах пође нам за руком, јер уписасмо 41 чланицу. Од тада до данас повисио се тај број на 66 и то: 33 чланице које плаћају no Дин. 3.— мјесечно; 27 чланица које плаћају no Дин. 5.— мјесечно; 6 чланица које плаћају no Дин. 10.— мјесечно. Од 1. I. 1930, до данас убрано je чланарине Дин. 603.—; добровољних прилога сакупл»сно je Дин. 1.50; свега Дин. 604.50. Од тога je предано опдашљсм мушком пододбору Дин. 319.—, потрошсно за папир, теке и увсз сниска 23.—, дјсвојки за позивање на скупштину Дин. 10.—; Свега Дин. 352.— Када испоредимо прпмитак и издатак, то се још у друштвеној 186 одржана je 29 марта т. г. у просторнјама Народпе чнтаонице у циљу обнове одиосно избора новог одбора, пзвјештаја о досадаљем раду и ради проширсња рада овог Мјссног одбора na околпа села. Скупштину je отворио претсједник г. Дервиш Плевл.ак и поздравио приеутне скупштпнаре. п.забравши претходно записничара п верификаторе. — Претсједник износп рад друштва од избора одбора т. ј. од мјесеца априла 1928. до данас, истакнувши да je одбор у посљедње двпје годинс прпкуппо за Гајрет нешто преко Дин. 35.000.—. У посљедње доба оојетно се всћи интерес према Гајрету у Варешу п околицм, што држи за радосну појаву, na je ради тога и сазвата ова ванредна скупштина. Затим г. Плевљак износи све момснте из досадашњег рада одбора и објашљава тежње и ндеологију Гајрета, a присутне позива да порадс за ово наше друштво свим својим силама, a на присутне тежаке упућује нарочити апел, позивајући их, да се заузму, да Гајрет уђе У пајпосљсдн.у и најсиромашнију сеоску колибу и ла на тај начин баш село узме всликог учсшћа око придизања naшег народа na култуно-просвјетном и економском пољу. Ha позив претсједпика обављсн je даљии уиис чланово. a акламацијом изабрат je слиједсћи одбор; �Лретсједнпк: Дервиш Плевљак, старјешпна ореске пспоставе; потиредсједник: Мухамед Салетовић, велетржац; секретар: Хамдија Имамагнћ, берберин; благајник: Хамдо Карамехић, трговац; одобрници: Мехмед еф. Шишић, велетржац; Мујага Хаоагић, трговац и Алијага Мулвћ, трговац. Замјеннцн: Мухамед Ибрахимовић, Рамадан Демировић и Алијага Мулић дрговац. Замјеници: Мухамед Ибрахнмовић, Рамадан Демировнћ и Алија Карамехић. Надзорнп одбор: Ахмед Хасанагић n Авдага Хасагић. Надаље je стављено у дужност да се поведе упис чланова за Гајрет no селима, a то да учиие: Смајловић Ибрахим у Чунпштима, Ибришнмовић Су_ лејман у Мијаковићпма, Ашћерија Мустафа у Драговићнмј, Исламовић Абид еф. у Будижељу, Сеоцу, Кадарићима, Орахову, Ријеци, Стријежеву и околним селима, Хусо Оперта у Даштанском, Бајро и Емин Ликић у Ступном долу, Aro Бсшић у Стријежеву, Мустафа Карамустафпћ у Кокошчићима, Алнја Муфтић у Лигатићнма, Авдија Капетаиовнћ у Зубстима и Равнима. Састаиак Гајретових пријатеља у Арсланагића Мосту (срез Требиње) Ha 30. марта о. г. одржалп су чланови и прнјатељи Гајрота у селу Арсланагпћа Мост састанак у сврху договора--о- Га/ретове приредбг Гајретова забава у Зворнину Када се je основао нови мјссни одбор Гајрста, увидно je да треба озбиљније за Гајрет у мјеету Зворнику порадити, иа je одмах no конституисању нриступио у здоговор са префектом Гајрстова конвикта у Тузли r. Салпхспахпћем и истакао му потрсбу приредбс јсдне забаве у Зворннку. noja би дала више полета и воље за рад како мјесном одбору' тако н осталом грађанству. Са пуном вољом r. Салнхспахпћ драговољно ее je одазвао овој жељп те je у истину na даи 8. марта 1930. у суботу у овдашн.ем официрском дому приређена забава, коју су питомцп Гајретовог конвнкта пз Тузле na cneonhe задовољство одиграли п оставили добар утисак, како na овај одбор тако и на све посјетиоцс ове забаве. Поздравнп говор на овој забавп одржао je иредсједнпк овог одбора г. Хулуспћ Џемал i;ojn je том прнлшсом нстакао правац п и дед Гајретову, захвалпвши у првом реду приређивачима г. г. С^пнепахићу и Пашагићу затим свима npuсутнпм, који 'увеличаше ову забаву, схватнвши идеју и правац!Тајрета. Свој говор je ^авршио познвом na присутпе да 1ј л ш ;^ »JKiiBiio IteroBo Вслпчапство Краљ Алексаидар I., АРСЛАНАГИЋА МОСТ, СЕЛО У ОКОЛИЦИ ТРЕБИЊА што Јштензивнијем раду за 1’ајрет. Од стране Mjecuor одбора у Трсбињу био je прнсутан г. Хусо Толпћ, полиц. чиновник. Овом приликом закључено je да се нзабере повјереник у њнховом мјесту, a као најзгодније лице за овај посао, предложеп je г. Азим Ареланагић, што je нсти п примио. Одмах се упнсало 27 присутних за чланове Гајрета. Даљне проширавање Гајретове организације a) Нови повјереници Гајрета: Овнх дана Главнн одбор je именовао повјереницпма Гајрета слнједећу господу: у В a р a к л н (з. п. Валандово) Сејфулах Ахметановпћ, учптељ; у Б л а г а ј у (Мостар): Мустафа Лехо, учитељ; у Б у н и (Мостар): Исмет Алпкалфић, учитељ; у П о т о ц и м а (Мостар): Дервнш сф. Хоџпћ, нмамматичар; у О с а т н и ц и (з. п. Сребреница); Хасан Сиручић, општински биљежпик; у Р а к н т н и ц и (Рогатица): Рамнз Добрача, муалим; у А р с л а н а г д ћ а М о с т у (Требиње); Азим Арслаnarnh. Њсзино Велпчанство Краљица Марија, Његово Височанство Престолонасљедннк Петар протектор Гајрета, као п цпјелн Дом Карађорђевића!« Ha овај позив сви присутни усталн су на ноге, и са одушевљењем прнхватплн предсједнпков позив. Након тога je предсједннк викнуо: »да жпви п наш врли и агнлни предсједник Главног одбора Др. Хасанбегоmth!« што je такођер са одушевљењем прихваћеио. Обзнром на околност, да су прије ове забаве приређене двнје забаве и то соколска 28. II. и овдашње Народне чнтаоиице »Слоге« na I. III. a ми на 8. III., дакле у веома кратком размаку три забаве, што смо с правом закључнвалн да ће успјех морати бити слаб, то je ипак поред моралио доброг успјеха постигнут н задовољавајући матерпјални уеnjext јер поред свега горе изнесепог бпо je нето приход Днн. 1234,— Напомиње се и то да je бруто приход бно Дин 2675 алн су били великн издатци око прсвоза ђака дилетаната из Тузле у Зворннк и натраг, и иних трошкова око приређнвања забаве. Послије ове забаве одбор je узео себп за озбиљну дужност да порадн што агилније и да одстрани све оно. што запази да омета рад око Гајрета, и да учини све што je мо- 187 �гуће како би се схватпла идеја и диљ нашег Гајерта na onhy корист и бољитак наших интерсса. Сви посјетиоци остали су до касно у јутру у најбољем расположењу. Мјесни одбор овим се уједно захваљује свииа онима који узеше учешћа око приредбе забаве, a чија имена усд>ед маленог простора нијесу се могла објавити. Велика годишња забава у Тешњу Како сваке, тако и ове године приредио je Мјесни Одбор Гајрета у Тешњу своју годишњу забаву и то на први Рад Мјесног одбора Гајрета у Пријепољу дан рамаз. Бајрама (2. марта о. г.) у просторијама Муслим. Мјесни одбор Гајрета из Пријепоља извјештава о свои Хрват. чнтаонице у Тешњу. раду слиједеће: Морални успјех на забави бриљирао je, a материјални Пододбору je част известити Главни одбор, да се р8д успјех надмашио je очекиване резултате тако, да се ова заовога пододбора за време трајања Рамазана и Бајрама кребава сматра без сумње једном од најуспјелијих забава, које тао овим редом: су приређивала разна мјесна културна друштва у овој roСкоро преко целог Рамазана играла je томбола у корист дини, a то најбоље свједочи и приход од преко 10.000 Дин. овога пододбора. У току Рамазаиа играло je и Друштво рез. Све просторије чптаонице, које су биле иарочито декоофицира и ратника томболу те je то у неколико овом подрисане, биле су дупком пуне посјетпоца, a међу овима uapoодбору смело очекивани успех, али с обзиром на економске чито много посјетиоца са странс. прилике овога краја ипак je резултат повољан. Самн програм здбаве изведсц je уз бурно одборавање Почетком рамазана распорсђене су улоге чланова овога публике. друштва из драмског комада »Османбег Љубовић« и комсДскламацију »Отаџбипи« од г. Крсте Михотића пздекдије »Муха« у циљу приређивања заказане забаве. Одређени ламовала je Злата Картал учсинца нар. осповне школе, na чланови дилетанти дали су се одмах на посао и отпочели са свсоиће задовол>ство присутних. нробама улажући све своје способности да би успех забаве Послије тога су днлстанти, члапови Гајрета одиграли унраво умјетннчки, комад »Хасанагиницу«, драму v 4 чинИ- бпо ujTO већи. Ha' 1/ дан Бајрама уз огромно учешће пуијатеља и поод г. Владислава Тмуше. За врпјсме трајаља самог томада. међу иублпком јс владало велико усхићење, jcp-y којИпсо с^. штовалаца Гајрста приказата су оба комада у Веселчића каu дилетантн и днлетаптице били обучепи у прикладну стару ^ > n n n , где се je ностигао врло добар успех. Овдс се нарочито мора истаћи да су поједина господа, која су присуствовала ношњу, a нарочшр старинска ^свилеДа одијела женских окизабави говорилл да се оваква колосална забава до сада у ћена разним паустпма, по^авала. су евему неки парочити Пријспољу уотпте ne памти. Интересовање публике било je ФЈнарочито са разлога, што су забаву изводили све сами муМного лх je бнло opomeno сузама, нсмогавпПГиздржати елимани н муслиманке, што je то први случај у Санџаку. трагични свршетак Шефке |Хасанагине. забави су парочито запажени г. Драгослав Бабић, Од дилетаната рсобјЈто су се истакли гђица Славица заст. председника прв. суда са госпођом и гг. судије ФилиСтанивуковЈгћ у улози Шефке Хасанагине, гђа Ранка Танаповић и Видрић, Boja Недељковић лекар, Јакша Богданносић у улози Зинете, г. Ајановић Мехо у улози Хасанаге, гђа вић адвокат и др. који су тиме скреиули na себе пажњу Драгица Арежина у улозп Селме, гђа Софија Лазић у улози свих муслимапа као пријатељн Гајрста. Заиме, ну и сш^осталд дплстантн играли |6у Јшнредно. Радујсмо се особпто што вас можемо обавеститн да je Нарочита пак заслуга за овакову изведбу комада, те ова забава претворена у једну искрену манифестацију, где програма уопће, приДада режисеру г. Дервићу Фуаду предgmo најбоље упознали своје снаге и изгледе на велику бусједнпку Мјес. одбора и иорезнику у Тешњу, којп je не k aдућност Гајретова напретка у нашим крајевима. лећи труда, те као прокушани Гајретов пријатељ, уложпо и Забава je отпочела тачно у 8 часова поздравном речју овај пута све силе око редатељства, да комад што боље изпредседника пододбора г. Махмута Башовића, који je у неведе и љеиу припада хвала na настојању, да и провинција, колико пробрапих речи оцртао рад и идеје Гајрета, позвавтрсењем, вољом и уотрајношћу може приредити no који већи ши нрисутнс да Гајрет na сваком кораку п сваком прилипозоришни комад и тако пружнти лосјетпоцима угодиу приком помажу a затим je позвао госте да поздраве највишег году за поуку и вессље. заштитника 1'ајрета Њ. В. Краља, Престолонаследника и После овога комада извела су школска дјеца »Шетњу протектора Гајрета Њ. Вис. Петра и део Краљевски Дом, степографа no шару« од Љубе Ненадовића, уз свеопћи пљешто су гости једнодушно прихватили те je настало одушевсак и весеље публнке. љено клицање. Заслуга за ову изведбу нрипада нарочито гђи Раики Забаву je посетило мпоштво муслимана a ларочито су Танкосић учитељици основне школе, која иије жалила труда запажеии омладинцн, који су свесни Гајретових идеја. ни времеиа, него je и поред своје службене дужпости, те и За добар исход ове забаве има се приписати нарочита ако je била још и заузета око улоге Зинете, ипак уложила заслуга приређивачком одбору као и вредним дилетантима све силе, да и ова тачка програма буде изведена умјетнички. гг. Сејфи Селимићу, Абдулаху Скадраку, Халиму ПашаноИза завршеног програма услиједила je игранка, коју je вићу, Ибрахиму X. Авдићу, Омеру Дрнди, Абдулаху X. Асиотворио предсједник мејсиог одбора г. Дервић Фуад са гђом мовићу и Кадрији Крсштерици, те вредним и симпатичинм старјешине среског суда г. Лабеја. госпођицама Мемнуни Кајтаз, Сидики Хашибеговићевој и Нарочиту пажњу посјетиоца привукла je богата томбоЕмини Ханићевој и тамбурашком збору овога друштва. ла, која се je састојала већим дијелом из ручних народних радова, те других вриједнијих дарова, a коју су као и бифе Овде са жаљењем можемо констатовати да ову прву сакупили предсједник мјес. одбора г. Дервић Фуад, те г. X. Гајретову забаву није посетио нити један од општ. часника Јусуфовић, официјал, са гџицом Славицом Станивуковић, као и других чиновника осим горе поменутих, и ако су блаучитељицом, те г. Лалић Мехмед грунтовничар. говремено позиве добили. Овај поступак пзазвао je код прпTokom забаве изабрана je за мис Тешањ у год. 1930. са јатеља Гајрета перасположење, тим пре што су они били први nehnnoM гласова гђица Славица Станивуковић учитељица из позвати да помажу свесрдно идеје Гајрета и љсму сличних Тешн>а. друштва, na тим својим благотворним радом изгладе сукобе Ha забпви je свирао из благонаклоности тамбурашки који су израније постојали међу нама, као што се ради И У збор Срцске Читаопице у Тешљу. другим културпим варошима, �Гајретова забава у Бос. Дубици Мјесни одбор Гајрета у Б. Дубици приредио je своју годишњу забаву на 2. марта ове годиие (први дан Бајрама). С обзиром на то да у Бос. Дубици Гајретова забава није даваиа већ дуље времена, за н>у je био огроман интерес те je и забава у сваком погледу потпуно успјела. Забава je отпочела са поздравпим говором предсједника одбора г. Османа Форте, шер. судије лрнгодшш гоором о оснутку Гајрета, н>еговом развитку и данашљем његову културпо-просвјетном и пационалном дејловању. Концертпи дио забаве извео je г. П. Велина свечана Гајретова забава у Високом Ова забава која je одржана 22. марта 1930. у свим просторијама Грађанског касина и Соколане — раскошпо декорисаним — била je као и до сада мапифестација симпатија према нашсм мезнмчету Гајрету. У овом одушевљсљу узели су учешћа поред муслимана и остали суграђани свих вјера, те својим обилним прилозима, томболом и бифеом доказалн, да једнако п братски осјећају за Гајрет, који je једини бно у стању да око себе окупн муслимане те тако за- ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У БИЛЕЂИ Војновић, директор овдашље трг. школе са ђачким мјешовитим збором и паш популарпн барптои-соло г. Хакија Карабсговић из Бања Луке, кога je пратио на гласовиру г. Р. Чајковац. Лијево je изведен и дјечпји диалог »Сека п бата«, које je вјежбао овдашњи учитељ г. В. Дрљачић те декламација Ј. Тихића. По довршеном коицертном дијелу отпочео je плес, шаљива пошта и томбола, која je била богата нарочито са жеиским ручним радовима. И ако je забава била приређена у свнм просторијама овдашњег хотела, опет je било пуно свнјета, којн није Mo­ rao добитн мјеста, те се ова забава сматра најуспјелијом посљедњнх година у Бос. Дубици. И моралнн и материјални успјех ове забаве надмашио je и најсмјелија очекивања. Oko приредбе ове забаве највише су судјсловале угледне овдашње госпође и уважене Гајретове пријатељнце Јелена Фабић, Данка Митраковић, Душанка Костић и Стана Цикота, те господа Петар Војновић, Душап Бижић, Хашим ЈИерић, Рифат Лелић, Халид Шерпћ и Мустафа Пезић и још многн други. Одбор Гајрета сматра се дужним, да им овим путем изрази хвалу и највнше признање. Организујше аналфабетске течајеве н домаћинске школе! | једиичкнм силама пораде na културном, економском и привредном пољу. Указујући иарочиту пажњу ову забаву je својом посјетом почастио помоћннк бана и претсједиик Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговвић, који je при улазу у салу поздрављен са френетичним »Живно подбон!«, »Живио претсједнпк Гајрета « Ова висока посјета je нарочито раздрагала посјетиоце. Својом добром организацијом, отменошћу и љепотом декорације ова забава без сумље поси рекорд међу свпм досада одржаним забавама у Високом. Просторије Касине и Соколане — у ту сврху повезане — биле су врло богато декорисане са скупоцјеним ћнлимима и морем жаруља. Нарочито je била укусна турска соба, са скупоцјеним јастуцима и перзијскнм ћилимима. Звуци џез.банда, сазова и хармоника разлијегали су се до ранога јутра. Нарочити аннмо унијели су балони, под којима се плесало. Богати слатки п слани бифе са домаћим специјалитетима те раскошна томобола била je права сензација за гурмане. Прву тачку програма — који je био врло блраи — »Жиbuo Краљ« извслс су одлично чланице Гајрета гђнце Aulja Столић и Криста Максић, на челу са Гајретовом питомицом гђицом Енвером Фазлагић, која je доживила буран аплауз. »Била једном ружа једна« од Bajnha, отпјевала je изнад сваког очекивар.а гђица Јованка ТЈорђевић, бурно акламоваца. , 189 �»Азру« од Рубпнстајна, »Мпрјану« од Мокраљца и некв севдалинке извео je чувенн баљалучкп пјевач г. Хакија Карабеговић на велико задовољство и одушевљеље публике, те тнме потенцирао симпатије својих многобројнпх познаника. ОДлична техника гласа као и сигурност наступа задивила je посјстиоце. Споменуте je на гласовиру пратила гђа Дра Марка Зекића, адвоката у Високом, са одличном прецпзношћу п разумијевањем. »Кључ« гротеску, и још нске комедије пзвела je гђа Лескова—Верешчагии. рсдатељица Народног Позорпшта у Са1>ајеву и дожпвила буран аплауз те тиме документовала своју неоспориву и јаку глумачку способност. Квартет сазлија из Сарајева, састојећи се из гг. Едхемаге Сулејмановића. Хамдпје Хаџихалиловића, Асимаге Јасике те Хамднје Чадре наншао je на велико одушевљеље и нсбројено пута изазиван. Програм je завршнла на хармоницп уз пратн>у пјесме гђа Хајрија Лојо, бурио акламована. Ова забава je бнла нлустрација братства. елоге и љубави a с друге стране ревнја лијепих дама и топлета у Висо- ком. Поред одлнчннх грађана нз мјеста. забаву су цдгјетпле Mitore одлнчне госпође п гогпода из Сарајева, Брезе) ТМкња, Фојшгце и других мјеста. Мјесни одбор у Внсоком се овпм путем најсрдачинје захваљује свнма мицгобројннм горпођа.\<а. госпођнцама н гогиодн, који доирнцисоше r.Bb) чоуОл јјрспјеху ове забаве. a нарочнто градској онштнни. с S • Рад Гајретових радника на проширењу задругарства Гајретови одбори и по^зсрениоттгфлзвијају живу акцију у свима правцима на£одиог прндирања. Порсд рада на ттропагисању Гајретоднх спасолоеннх цдеја у спмма дргштвснпм слојевима и матернјалном јачању пруштва, многк Гајретовн вриједнн радннци utpranin,yjy н одржавлју течајеве за liennсмеие, домаћичке школе ii одржавају популариа продавања. По пздатим упутутвпиа Главног одбога, многи одбортт п повјереницн раде жпвр п на паиуларисаљу задругарстпа. оснивајући задруге у мјесТима у појнма досада нпоу по<тојале, a у другпм мјестпма упућују народ да се упиоују у nocTojchc задруге, да бн tce на тај начин корнстили благодатима које имају задругари. * j Похваљујући и овај рад наших^врнједних сарадникз, ирепоручујемо и свима осталпм да у св(фгм мјестима и околиии пропагпрају и аздругарство те да če за упутства, тнсканпце п правила o6pahajy Обласној задрузп за пољопрпвреднп креднт у Сарајеву п да о томе редовво нзвјешћују и Главнн одбор Гајрста. Даљње организовање аналфабетских течајева. У Високом: Мјссни одбор у Високом организовао je пцалфабетски течај, којнм he руководитн учитсљ г. Салих Шабановић. До сада сс упнсало 30 полазника. У Градачцу: Народна основна школа у Градачцу opraнизовала je женски аналфабетскп течај, који похађају 26 ученица псламеке вјеронсповијести. Течај води наставнпца школа гђпца Хатиџа Hnuiiih. Настава je отпочела 12. II., a завршиће се 30. IV. 1930. Резултат уснјеха накиадно he се објавитн. У Санском Мосту: Повјерсннштво Гајрета у Саиском Мосту отворило je Гајрстов аналфабетскн течај даном 31. јануара, a завршиће <:е 8. аирпла. Завршетак течаја најављен je Kp. Банској управн Врбаске Бановине и Школеком надзорннштву у Бос. Пстровцу гсао и Среском начслству у Сан. Мосту. Пред отворењвм домаКичиа шноле у Санском Мосту. Новјереништво Гпјрста у Сан. Мосту подузело je кораке да 190 органпзује домаћинску школу. која he сс отворптп концем априла. До сада се упнсало у школу 30 дјевојчида, којнма je претходно одржалп предавање гђица Фадила ШербнИ, учитељица нар. основне школе у Сан. Моету и то о значењу u користи домаћннске школе у цнљу просвјећпваља кул•гурно и економски нашнх сестара п мајки. Овдје нам je напомеиутп да je до отвореља помснуте школе дошло једино заслугом гђице UlepOiih, која je својом елергијом и пожртвовношћу усијела да мајке к родптеље одушеви лијепом ријечју да уппшу своју дјсцу у домаћннску пгколу. Завршетак Гајретова аналфабетског течаја у Требињу У понедјељак, 24. марта о. г., одржан je iicniir у аналфабетском течају за женске. којп je основан ниицнјатцвом Мјесног одбора Гајрета у Требињу. Испиту je присустповао школски надзорншс г. Владимир Тупањанин. a од Мјесног одбора Гајрета била су гг. Јусуф Мурсел Едхем Бокић и Хусо Толнћ. Испиту je пристуиило 20 дјевојчица. од којих су 19 иусвнианке. Све су присутне показале на нсппту неочекп'ваЈ.успјех, јер су скоро све показале одличан успјех. Течај je трајао 4 мјссеца. Полазпице су за та црнјеме научиле оба пвсма, a показале су лнјеп успјех у познавању отаџбине i;ao н из рачуна. За овакав лнјеп успјех прнпада прззнање ц МПШ наставници течаја вриједној учнтељнци гђи Ружнцн Глигоровић, која ниЈе жалила труда око припремања и обучаваља полазмнца употпуљујући овоја предавања са корпг.ним поукама т домпћинотва. Полазницама je одржао г. Едхем Бекић пре^ован.п: »0 хигијени куће« и »Улози домаћнце«. ПолаЗћице течаја су обећале да he се уписати за члаиице Гајрета н да he сваком прилнком потпомагати ii.cron рпд. као u то да he ne упппатн у течај за домаЈшцс. којег нл.чјерава ускоро отшфнти Мјееии одбор Гајрета у cnopahvму п са заузпман.см г, Владимнра Ковачевпћа ш к .. надзоринка. Ha овом течају оспособљене су слиједеће полазнице: с одлнчним успјехом: Рабпја Ћатовпћ. Ешефа CimanoBiih. Наза Дановнћ, Шсфика Омерагнћ, Бехија Омерагнћ. Сабира Бекић, Рашпда Салнмаџић, Мула Елезовић, Ешша Волић. Оамија Малтез, Захида Брачковић. Биеера Рнђешић, Адила Јаловчић, Далпца Витковић и Изета Хајдаровић. 0 врло добрим успјехом: Бехија Ћатовић. Халима Ћатовпћ, Зарнфа Ћатовић, Арифа Авднћ. С добрим успјехом: Хатнџа Елсзовнћ. Испит на аналфабетском течају у Бос. Дубочцу Дне 1. IV. 1930. одрђпн je у Бос. Дубочцу, срез дервентски, нспит ннжег аналфабетског течаја, којега je основао и водио наш марљивн и агплни учнтељ г. Гвозден Лекопнћ. Течај je према пропису Министарства просвјете трајао 2 мјесеца, од 1. II. до 1. IV. 1930. и за то кратко вријеме, захваљујући труду поменутог учитеља, получнлн <:у полазници течаја врло добар успјех. Течај су похађалп и испит положили слиједећн: Ађуловнћ Асим. скелеџија на Сави. с врло добрнм успјехом; 2 . Ађуловић Салко. тежак, с одличним успјехом; 3. Bajpnh Исмст, тежак, с одлнчним успјехом; 4. Baniiih Сабнт, кафе. џнja, с одличним успјехом; 5. Зарифовић Салко, падничар. <; врло добрим успјехом; 6. Зарифовић Смајо, скелеџија иа Сави, с врло добрим успјехом; 7. Јарашевић Пашо, бријач, с врло добрим супјехом; 8. Календеровић Дедо, тежак, с врло добрим успјехом; 9. Мехичић Аким. тежак, с врло добрпм уепјехом; 10. Мехичнћ Салих, надничар, с одличнпм успјсхом; Мехпчић Хусеии, тежак. с довољним успјехом; 12. Одобашић Хајро, надннчар, с добрим успјехом; 13. Фејзић Дедотежак; с одлнчним уепјехом; �Испрсд наведених полазника најљепше сс захваљујемо г. Лсковићу на труду, молећи га, да н надаље устраје у корисном раду за иарод. Школски одбор државне нар. основне шк. у Дубочцу. Наша села за Гајрет Село Слгдна. — Суљо Мсдењаковић сакупио 233 кг, a Бсшлага Ппрагнћ 54 кг. Дароввалн: Мустафа Ковач 19 кг, Хусејн Ћсбић 20 кг, Мехо Мехмедовпћ 6 кг, Хабиб Внкало 11 кг, Хасо Џшшћ 12 кг, Мусто Хоџић 13 кг, Хусејн Хоџић 12 кг, Омер Медењаковић 5 кг, Мустафа Викало 23 кг, Мехо Џнннћ 4 кг, Мусто Мехмедовић 8 кг, Бајро Мехмедовић 5 кг, Мехо Хоџнћ 8 кг, Омер Викало 12 кг, Суљо Медељаковић 25 кг, Бешлага Пирагић 32 кг, Касим Ковач 10 кг, Атиф Ирбишевнћ 12 кг, Суљо Шкахић 20 кг, Омср Шкахић стафа Шкахнћ 3 кг, Мустафа Буљпћ e кг, Сафнја Внкало 8 кг. Мустафа Хаџпћ 5 кг. Абдулах Гулам 4 кг. Село Бријесница. — Решид Вуљић сакупио 330 кг. Даровали: Рсшпд Буљнћ 50 кг, Суљо Коњић 40 кг. Мехо Даутовпћ 20 кг, Хуеејн Кадрић 20 кг, Bohiip Kapjih 20 кг, Мустафа Машић 15 кг, Хусејн Даутовић li кг, Осман Meninh 20 кг, Ибрахпм еф. Салкић 10 кг, Мустафа Кахримановнћ 10 кг, Ахмет Ахмстовнћ 10 кг, Огман Мркоњић 10 кг, Ибрахим Knpnh 10 кг, Јусуф Meninh 9 кг. Бсган Осмпћ 7 кг, Решпд Малешкпћ 6 кг, Хасаи Дсрвишсвнћ e кг, Мустафа Хоџпћ 0 кг, Мујо Хакрпманоинћ 5 кг, Омср Кахримановн h5 кг, Омер MpnoBiih 5 кг, Адем Meiunh 5 кг, Ибрахим Meiunh 5 кг, Кадрнја Малешкић 5 кг, Мустафа Kapah 5 кг, Рашид Малсшкић 5 кг, Хуссјн Малсшкић 5 кг. ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР 6 кг, Авдулах Шкахић 6 кг, Омер Шкахнћ 7 кг» Хашнм Шкаxnh 20 кг, Хасан Ибрић 6 кг. Смаил Викало сакупио 349 кг. Даровали: Смаил Викало 20 кг, Салнх Викало 10 кг, Мехмед Мехуљић 12 кг, Џафер Џафсровић 11 кг, Мустафа Бећировнћ 6 кг, Хасаи Бсћировић 2 кг, Хашпм Бекрић 2 кг, Атиф Бекрић 2 кг, Абдулах Мулахасановић 2 кг, Ибрахим Мулахасановић 2 кг, Хасап Мулахасановић 2 кг, Осман Мујчић 5 кг, Осман Мујчнћ 4 кг, Бсган Хускић з кг, Хусејн Хусић 7 кг, Мујо Хуснћ 3 кг, Абдулах Ибрачевнћ 6 кг, Осман Ибрачевић 2 кг, Мехмед Ибрачеввћ 3 кг, Хасан Ибрачевнћ 2 кг, Хашим Бекрић 2 кг, Мухарем Бекрић 2 кг. Латиф Талетовнћ 4 кг, Хрусто Џаферовић 2 кг, Мустафа Џаферовић 2 кг, Омер ЏафеЈКЈВнћ 2 кг, Абдија Халилбашић 2 кг, Хашим Халилбашић 2 кг. Ибрахим Вејзовић 3 кг, Behnp Алић 2 кг, Мујага Мутаичић 7 кг, niahnp Мутанчић 7 кг. Салих Мутапчић 10 кг, Омор МутапчиИ 7 кг, Мустафа Мутапчнћ 7 кг, Мујо Мутапчић 5 кг. Шериф Мутапчнћ 5 кг, Мехо Мутаичић 3 кг, Хасан Мујклновић 4 кг, Мујо Салиховић 12 кг, Авдо Салиховић 4 кг. Хусејин Мутапчић 20 кг, Хрусто Cahith 2 вг, Бтјро Cahuh 1 i;r, Ибрахим Џанић 14 кг, Осман Ибрнћ 13 кг, Латиф Ибрић 7 кг. Реџо Ибрић 7 кг, Салих Ибрић 4 кг, Омер Ибрић 6 кг. Ахмет Ибрпћ 3 кг, Мујо Скопљак 10 кг, Хасан Шкахпћ 4 кг. Хашнм Шкахић 5 кг. Суљо Шкахић 5 кг, Омер Шкахнћ 4 кг, Јусуф Шкахмћ 4 кг, Шахбаз Карић 5 кг, Фатима Мухарсмовић 4 кг, Осман Мркоњић з вг, Мустафа Окић 2 кг, Му- У готову приложио: Ибрахим Кињвћ Дии. 110.—.. Дали посебно; X. Осман Клокнћ 197 кг, Мсхмед Салкнћ 100,5 кг. Село Клокотница. — Мустафа Мујић сакунио Дии. 912. ЈТрологе дароваше: По Дин. 110.—: Мустафа Мујић, Сулејман еф. Бабнћ, Осман Нуркановић; no Днн. 55.—: Омер еф. Халплопнћ, Ибро Мустафић, Ибрахим Омерчић, Ибро Мујкић, Халнл Мујкић Хусејн Мујкић; Дин. 44.—: Јусуф Мустафић; Дин. 33.—: Авдо Бабић; Дпи. 27.50: Хасан Шакић; Днн. 11.— Мустафа Бањнћ, Дин. 110.—: X. Хасап Хаџић;*Дпн. 16.50: X. Омер Ђонлагић; Дин. 10.—: Мехмед Нуркановић. Село Добаровци. — Мустафа Хускановић сакуиио 229 кг. Даровали: X. Хашим сф. Хускпновић 30 кг, Мехмед Хамидовнћ 8 кг, Ибрахим Мусић 2 кг, Омер Вилаквћ 17 кг, Хускаиовић Мустафа 12 кг, Галиб Хускановић 8 кг, Пољан* кић Мсхо 5 кг, Реџо Мусић 2 кг. Наил Мусић 2 кг. Осман Махмутовић 5 кг, Латиф Џафић 12 кг, Умихана Џафнћ 2 кг, Анша Џафић 2 кг, Мухаром Џафић 5 кг, Мустафа Хуоканоniih 3 кг, Хусејн Хускановић 5 пг, Хоџнћ Мухамед 10 кг, Ибрахим Алибеговић 10 кг, Мустафа Џанановић 10 кг. Смаил Џананивић 20 кг, Мустафа Џанановић 9 кг, Мусто ЏпнпноBiih 15 кг, Зајим ЏанановиН 9 кг, Ибрахим Џапановпћ 9 i:r, Халил Џанановвћ 4 кг, Мсхо Џанаиовић 3 кг. За кнрију одбијено 28 кг. Села Лунавица с Сјенина. — Хусејн Ћурић. Хф. Мсхмед Девсџић и Ибрахим СубашиН сакупнлн 1645 кг. Даро- 191 �чагић 20 кг, Хусеин Попчагић 10 кг, Ибрица Хаџпћ Мехиц вали: Ибрахим еф. Субашић 103 кг, Хф. Мехмед Девеџић 10 кг, Хусеин Топчагић 15 кг, Ибро Мехичић 20 кг, Хуео l l l кг, Хусеин Ћурић 108 кг, Мустафа Хасанамиџнћ 15 кг, Умић 20 кг, Мурат Алић 100 кг, Селим Јахић 100 кг, Касим Хазим Девеџић 5 кг, Омер Мулалић 20 кг, Осман ОмерашеX. Агановић 25 кг, Омер Хаџпћ Зубејдин 10 кг, Мустафа вић 43 кг, Осмап Башић 25 кг, М. Омер Башнћ 20 кг, Али Спречић 20 кг, Махмут Нурић Осмин 10 кг, Ибрахим Хаџић еф. Хоџић 30 кг, Хифзо Крушкић 10 кг, Мустафа Ћосић 10 (Агановић) 25 кг, Ханка Дугоњић 16 кг, Мујо Беговић Асмакг, Омер Крушкић 5 кг, Алија Софић 10 кг, Салих Аљић iroB 10 кг, Сејдо Јахић 20 кг, Хасап и син Хускић 19 кг, 10 кг, Мехмед Хоџић 10 кг, Осман Шиљић 20 кг, Шериф Ибрахмм Јахић 25 кг, Узепр Беговић 50 кг, Ибро Хаџић Фазлић 10 кг, Мустафа Хоџић 10 кг, Хамдо Алихоџић 5 кг, Смаилов 20 кг, Шериф Алић 10 кг, Сулејман Беговпћ 50 кг, Халил Суљкановић 12 јсг, Мехмед Вехабовић 10 кг, Пашо Смајо Делић 20 кг, Мујо Бешпћ Мехин 10 кг, Алија Спречић Хоџић 12 кг, Назиф Субашнћ 10 кг, Ибрахим Бркић 20 кг, 10 кг, Хусо Спречић 5 кг, Ибро Хаџић Ибрахимов 14 кг, М. Ибрахим Хаџић 25 кг, Омер Девеџнћ 10 кг, Мустафа СуОсман Делић 11 кг, Омер Делић 10 кг, Алија Дели io кг' башпћ 1 5кг, Авдо Субашић 10 кг, Хасан Алихоџић 5 кг, Махмут Нурић Мушинов 10 кг, Смаил Нурић Мушинов io кг, Атиф еф. Алихоџић 10 кг, М. Алија Захпровић 12 кг, ИбраЈусуф Топчагић 50 кг, Хусепп Сумхић 10 кг, Халил Хурехим Ћосић кг 12, Ибрахим Хасић 10 кг, Хусеин Спахић 10 мовић 50 кг, Мехо Мујановић 10 кг, Омер Хаџић ioo кг кг, Мухарем Девеџић 5 кг, Ибрахим Ковач 5 кг, Хусеип ОмеАдем Диздаревпћ 10 кг, Махмут Бешић 10 кг, Ибрахим Тарашевић 8 кг, Омер Крушкић 12 кг, Ибрахим Салић 15 кг, летовић 20 кг, Мустафа Нурић 25 кг, Омер Нурић 20 кг, МуИбрахим Бешић 21 кг, Муннб Османовнћ 12 кг, Осман Софић етафа Џаферовић 20 кг, Ибро Хаџић Оуљин 100 кг, Аган Ху22 iir, Мустафа Салић 14 кг, Ибрахпм еф. Башић 17 кг, Ахсејновић 10 кг, Рамо Беговић 40 кг, Омер Хаџић Суљин мет Бајрић 12 кг, Сусејн Османовић 13 кг, Аган Осмаповвић 82 кг, Омер Хаџић Ханкии 20 кг, Јусуф Диздаревић 25 кг, 13 кг, Јакуб Брадарић 12 кг, Хасан Дубиновић 32 кг, Сејдо Османовић 40, кг, X. Мујо Авдић 29 кг, Хусеин Омеровпћ • Узеир Диздаревић 50 кг, Муно Топчагић 20 кг, Халил Jauiih li^'n;, Оалих Страшевић 30 i;rt Халил Јахић 10 кг, Аган Џи20 кг, Хасан Бешић 20 кг, М. Назиф Суљкановић 10, кг, нић 5 кг, Осман Топчагић Пашин 20 кг, Смаил Делић 40 кг. Ибрахим Омеровић 15 кг, Хусејн Онеровић (Хоџ.) 16 кг, МуИбро yinih Хаџин 50 кг. стафа Субашпћ 4 кг, Осман Омеровпћ 13 кг, Мујо Омеровић 25 кг, Осман Субашић 10 кг, Хф. Махмут 'Нурпћ 30 кг, Хасан. Село Шкаховица — Сакупљено 399,5 кг. Сакупљач: Су■Borah 8 кг, Бего 'Вогић 11 кг. Мустафа Мармарац 12 кг, Злата лејман Махмутовић. Даровали су: Мехмед Дедић 6 кг, Омер Кескнновић 3 кг. Ибрахпм Делнхоџић 10 кг, Хусепн Аљић Смајић 3 кг, Н.урко Нуркић 3 кг, Смаил Смаиловић з кг, 15 кг, Ибрахнм Ћурпћ 4 kiV Нчхан- Ђогић 6 кг, Хасан Ћелпћ Азиза Смаиломћ з кг, Мехо Смаиловић 20 icr, Осман Ахме10 кг, Ибрахнм Аљић 6 ‘кг.;Ч\хмет 'Богић 2 кг, Адем Мартагић 3 кг, Мехо Татлић 10 кг, Мустафа Татлић 4 кг, Омер марац 10 кг, Хасан Ћурић 12 кг, Хасан Ферхатов 10 кг. Ахметагић 5 кг, Хуска Делић 3 кг, Осман Ахметагић 5 кг, Омep Ђогпћ 10 кг, М. Хасан» 'Borah 11 кг, Рамо Мармарац 7 кг, Азиза Алметагнћ 3 кг) Мехо Ахметагић 10 кг, Смајл ОкаАвдо TSorah 13 кг, Медид Дљић 10 кг, Шабаи Девеџић 23 кг, новић 6 кг, Хамид Окановић 3 кг, Халил Окановић 2 кг, Омер Субашић 50 кг^мердан Бекрић 25 кг, Ибрахим КруАлнја Окановвћ 2 кг, Мустафа Окановић 3 кг, Тахпр Хусић шккћ 10 кг, Хубејн Омерашевић 25 кг, Смајил Мујакпћ 40 кг, 2 кг, Ибрахим Хусић 5 кг, Бегап Делић 20 кг, Хусеин Карпћ Ханнфа Фазлић 30 кг, Хасан Челиковић 20 кг. 2 кг, Хусо Окић 2 кг, Осмо Окић 5 кг, Хасиб Окић 6 кг, МуСело Џакуле. — Мустафа Буљубашић сатсутгао 530 кг. стафа Окић 3 кг, Цура Окић 3 кг, Мехмед Махмутовић 8 кг, Дароваше: Мехмед M ye»n 10 кг, Хасо Хоџић 25 кг. Мехо Омер Нурић 5 кг, Мујо Нурић 6 кг, Авдо Нурић 5 кг, Омер Омеровнћ 10 кг, Осман Фатмић 6 кг, Беган Бешић 5 кг, Бећир Карић 4 кг, Хасан Нурић 10 кг, Осман Махмутовић 23 кг, Сулејмановић 5 кг, Мујо ЈЈафић 19 кг, Хусо Мушкић 20 кг, Сулејман Махмутовпћ 20 кг, Ибрахим Махмутовић 10 кг, Хасан Смајловић 15 кг, Осман Мехмедовић 6 кг, Ибрахим Рагиб Окић 5 кг, Хасан Иљазовић 10 кг, Халил Иљазовпћ Буљубашић 5 кг, Омер Смајловић 5 кг, Мустафа Куловић 14 кг, Хусо Иљазовпћ 6 кг, Осмо Нуркић 11 кг, Јусуф Нур5 кг, Мусто Фатмић 5 кг, Суљо Смајловић 10 кг, Мустафа кић 3 кг, Мехо Нуркпћ 5 кг, Хусо Нуркић 20 кг, Му.о НурСелимовић 10 кг, Осман Мусић 5 кг, Хасан Мусић 19 кг, Мујо кић 9 кг, Мухарем Нуркић 7 кг, Алија Мулахусејновић 10 кг, Мугаић 10 кг, Осман Селимовић 15 т;г, Халил Мусић 10 кг, Ибрахим Мулахусјновић io кг, Хусо Мулахусејновић 8 i:i\ Хасан Буљубашвћ 50 кг, Смаил Селпмовпћ 10 кг. Хасан Мујо Мулахусејновић 10 кг, п,ахдо Мулахусејновић 13 кг, Хоџић 10 кг, Омер Селимовић 15 кг, Алија Закнтовић 15 кг, Мехо Мулахусејновић 2 кг, Осмо Хускић 4.50 кг, Сулејман Мустафа Тирић 10 кг, Адем Џафић 10 кг, Ахмет Омеровић Махмутовић 3 кг, Халил Махмутовић з кг, Ибрахим Мулаху10 кг, Омер Сулејмановић 5 кг, Ибрахим Муснћ 30 кг, Ибрасејновић 10 кг. хим Омеровић 10 кг, Дедо Јукић 50 кг, Ађул Захировић 20 Село Бабићи — Сакупљачи: Авдија Омерчић, Хусејн Хакг, Суљо Нухановић 10 кг, Ахмет ПГербечпћ 10 кг, Касим лиловић, Омер Халиловпћ, Мехмед Мустафић и Хусејн ХалиМушић 25 jer, Ибро Ибричић 20 кг. зић. Сакулили 917,5 кг. Даровали су; Авдија Омерчић 114 кг, За кирију одбијено 113 кг. Село Соко. — Сакупљено 2.756 кг кукуруза. Сакупљач: Хасан Бешић 10 кг, Мехмед Јашаревић 5 кг, Хасо Бешнћ М. Абдулах Беговић. Даровали су: Абдулах Беговић 200 кг, 5 кг, Мујо Јашаревић 5 кг, Хасан Авдић 13 кг, Ибро Бешпћ Абдулах Диздаревић 100 кг, Мехмед Диздаревић 10 кг. Му5 кг, Фехро Мешаиовић 20 кг, Хусо Хусић 10 кг, Осман Застафа Хамидовић 10 кг, Бајро Сумхпћ 20 кг, Ибрахпм Дугохировић 4 кг, Мујо Бајракттревић 10 кг, Шабан Имамовић H.nh 10 кг, Хасан Бешић 100 кг, Ибро Hypiih Ибрахимов 20 10 кг, Ибрахим Хусић 5 кг, Омер Омерчић 10 кг, Омер Хусић кг, Хабиб Дугоњнћ 10 кг, Мехмед Даутовић 10 кг, Хасан 5 кг, Смајо Бајрактаревић 5 кг, Омер Захпровић 10 кг, Ађул Сумхић 24 кг, Омер Бошњаковић 10 кг, Халил Хаџић 30 кг, Бајрактарсвић io кг, Ибрахим Хусић 5 кг,Мехо Омерчић Мустафа Ахметбеговић 100 кг, Мустафа Хусејновић 50 кг, 10 кг, Хусо Хусић 5 кг, Хусејн Сарајлић 5 кг, Осмо Сарајлпћ Ахмет Умић 40 кг, Авдо Фишић 15 кг, Мустафа Нурић (Ха4,5 кг, Осмо Сулејмановић 5 кг, Хатт Сулејмановић 7,5 кг, unh) 10 кг, Омер Окић 5 кг, Хасан Окић 10 кг. Ибро Пушкар Авдија Сарајлнћ 7 кг, Хусјн Халиловић 36,5 кг, Авдија СуМушинов 5 кг, Хасаи Пушкар Мушинов 5 кг, Мустафа Сумлејмановић io кг, Смајо Сулејмаповић 9 кг, Шабап Алибахић 20 кг, Мујо Беговић 100 кг, Ибрахим Пјанић 30 кг, Јусо шић 4 кг, Ибрахим Алибашић з кг, Хатица Сартјлић 5 кг, Бешић 10 кг, Бајро Бешић 10 кг, Осмо Топчагић 40 кг, МуРахман Сарајлић 5 кг, Селим Сарајлнћ 9,5 кг Авдија Сарајстафа Топчагић 20 кг, Салко Топчагић 10 кг, Хусеји Меха- лић Арифов 9,5 кг, Азјза Муратовић 5 кг, Омер Кахвеџић повић 20 кг, Мујо Дрндић 15 гг. Мустафа Дридић Мујкин 15 кг, Салко Кахвеџић 15 кг, Авдија Халиловић 50 кг, Ибра20 кг, Мхемед Дрндиф 10 кр, Халил Дрндвћ 10 кг, Mew Топхим Халиловић 50 кг, Хусејн Халиловцћ }0 кг, Мехмед 192 I : �кахвеџић 20 кг, Алија Кахвеџић 15 кг, Шабан Кахвеџић 9 кг, Осман Ктхвеџић 5 кг, Абдулах Кахвеџић 24 кг, Осман Хахвеџић 5 кг, Хасан Хахвеџић 5 кг, Авдо Спасић 7 кг, Бајро Кахвеџић 5 кг, Селим Кахвеџић 5 кг, Мехмед Мустафић 34 кг, Омер Мустафић 25 кг, Смајо Мустафић 20 кг, Алија Мустафић 10 кг, Ибрахим Мустафић 10 кг, Мустафа Хусић 15 кг, Мешаи Авдић 10 кг, Алијт Мешић 20 нг, Хусеји Хамзић 11,5 кг, Ибрахим Хамзић 15 кг, Мсхмед Хамзић 10 кг, Атиф Фазлија 10 кг, Хусејн Мешић 15,5 кг, Осман Мешић 20 кг. Село Писновица — Јусуф Спахић сакупио 609 кг. Даровали су: Алија Спахић 20 кг, Омер X. Авде Спахића 30 кг, Хасан Спахић 20 кг, Омер X. Авде Спахића 20 кг, Адем Делић 20 кг, Сулејман Делић 20 кг, Авдо Ковачевић 20 кг, Ибрахим Делић 10 кг, Мујо Делић 10 кг, Јусуф Спахић 20 кг, Мехмед Хамидовић 8 кг, Смајо Хрвпћ 10 кг , Авдо Бркић 20 кг, Халил Хрвић 5 кг, Ибрахим Хрвић 5 кг, Осман Спахић 20 кг, Мустафа Хамидовић 5 кг, Салих Хрвнћ 20 кг, Мехмед Хрвнћ 5 кг, Бајро Хрвић 5 кг, Мустафа Хрвић 10 кг, Мехо У готову дали: no Дин. 50.—: Хусејн Мејремић, Мујкић Осман; Дин. 25.— Омер Ибрахимовић; Дин. 20.— Хусејн Абдагић; no Дин. 15—:Омер Мејремић, Омер Авдић; no Дин. 10.—: Омер Ибрахимовић, Ибро Мејремић, Мехмед Мејремић, Омсрко Мемић, Ибро Крушкић; Дин. 9.—: Авдо Камзић; Дин. 7,— Хусо Ибрахимовић; Дип. 6.— Омер Чамџпћ; no Дин. 5.—: Мустафа Бећировић, Ибро Бегановић, Мустафа Хускић 5.—. Село Врановићи — Хабиб Карић сакупио 462 кг. Даровалн су: Салих Нурикић 60 кг, Хасан Нурикнћ 40 кг, Аган Нурикић 24 кг, Назиф Нурикић 13 кг, Шемсо Нурнкић 25 кг, Хилмо Нурикић 8 кг, Ахмет Нурикић 16 кг, Шаћир Нурикић 6 кг, Хусеји Нурикић 5 кг, Ибрахим Hacnh 28 кг, Алибеговић Аган 24 кг, Халил Алибеговић 29 кг, Аган Алнбеговић 25 кг, Хабиб Карић 25 кг, Ибрахим Нурикић 20 кг, Мустафа Hacnh 19 кг, Абдулах Алибеговић 6 кг, Хасан Алпбеговпћ 6 кг, Хасан Талетовић 6 кг, Сабит Нурикић 5 кг, Ибрахим Нурикић 5 кг, Мехо Карић 5 кг, Осман Карић 7 кг, Садик Нурикић 7 кг, Мехо Hacnh 8 кг, Омер Hacnh 10 кг, Ибрахим прирет; Сједе: У средини: Хафиз Екић, десио позади стоје, с п Мујо Мешетовић; с лијеве страпс Винко Лариса n Мушзн Хасечић; Екић, гђице кћерке Лариса и Крешимир Кураја. Делић 10 кг, Ибрахим Хрвић 5 кг, Решид Tlopnh 6 кг. Хусо Бркић 20 кг, Суљо Хрвић 10 кг, Алија Бркић 20 кг) Пушкар 6 кг, Хасиб Хрвпћ 10 кг, Адем Спахић 20 кг, Хрвић 5 кг, Pano Пушкар 5 кг, Ханифа Хрвић 10 кг, Рамо Хрвић 5 кг, Суљо Хрвић 5 кг, Мехо Хрвић 10 кг, Н. Н. 15 кг, У готову приложио: Мушо Cnaxnh Дин. 55.—. За 144 кг unje подиешен сппсак. Село Бабуновићи — М. Омер Фсрпзовпћ сакупио Дин. 102.—. Прилоге дали: Дин. 20.— Хусејн Сарајлић; Днн. 12.— Осман Сарајлић; no Дпн. 10.—: Осман Сарајлнћ, Омер Феризовић; no Дин. 5.—: Ханка Феризовић, Омер Омеровпћ, Омер Беговић, Хусејп Абдић; Дин. 7.— Осман Суљић; no Дин. 4.—: Ибро Хењаковић, Шахдан Хењаковић, Хасан Ибришимовић;; no Дин. 3.—: Хасап Феризовић, Осман Мујић, Мехмед Mamnh, Дин. 2.— Јусуф Мујкић. Село Стјепан поље — Идриз хф. Омерагић сакупио кукуруза 196 кг и у готову Дин. 262.—. Кукуруза дали: Мујага Џебо 20 кг, Мехмед Ибрахимовић 10 кг, Смајл Ибрахимовић 15 кг, Мујо Мејренић 20 кг, Хасан Мејремић 5 kp . лгујо Мејpeunh 5 кг, Мујо Мујкић 10 кг, Мујо Турсуновић 10 кг, Халил Фатушић 15 кг, Омер Мехмедовић 10 кг, Ахмет Ахметовић 15 кг, Хусо Механовић 2 0 кг, Мехо Омердић 9 кг, Ибро Хасић 15 кг, Хусејин Башић 10 кг и Осман Турсуновић 7 кг. Hacnh 5 кг, Мехо Алић 6 кг, Месуд Kapnh 4 кг, Јусуф На5 кг. • . ј Село Чеканићи — Аган Дједовић сакупио 82 кг. Даровали су: Аган Дједовић 20, Јусуф Јусуфовић 15 г.г, Осман Халиловнћ 20 кг, Ахмет Дједовић 15 кг, Муниб Дједовић 5 кг, Мехо Benlnh' 5 кг, Бајро Дједовић 2 кг. Село Лохиња — Хусејн Дервншбеговић сакупио 284 кг. Даровалц су: Хусејп Дервишбеговић 41 кг, Хасан Ахметаш 10 кг, Осман Behap 5 кг, Ахмет Ахметаш 10 кг, Латнф Ахметаш 25 кг, Осман Бајрић 15 кг, Хасо Ахметашевић 50 кг, Осман Механовић 8 кг, Мустафа Ахметаш 5 кг, Хашим Авдић 5 кг, атиф Смаилбашић 5 кг, Адем Смаилбашић 10 кг, Адем Шсстан 25 кг, Ахмет Шестан 5 кг, Халил Шестан 10 кг, Сулејман Мехинбашић 10 кг, Ћамил Bajpnh 10 кг, Мехмед Bajpnh 10 кг, Ибро Мехаповић 5 кг, Мустафа Смаилбашић 10 кг, Мустафа Хасур 10 кг. Село Ораховица — Мустафа Хасић сакупио 500 кг. Даровали: X. Хасак Хасић 100 кг, Hlahnp Дедић 50 кг, Мехо Дедић 50 кг, Хусејн Хасић 50 кг, Мујо Хајрић 50 кг, Омер Kapnh 30 кг, Хасан Ибрахимовић 20 кг, Омер Ферхатовнћ 10 кг, Ахмет Чорба 10 кг, Ибрахим Ибрић 50 кг, Мујо Ибралић 20 кг, Хусо Авдић 30 кг. Дао у готову: Емип Газибеговић Дин. 30.—. 193 �Село Малешићи — Мустафа Делић сакупио 326,5 кг. Даровалн: Мустафа Делић 46,5 кг, Хусејн Делић 40 кг, Мехмед Делић 10 кг, Мујо Халиловић 5 кг, Мурат Мемић 20 кг, Осман Мујкнћ 40 кг, Мухарем Оручевић 20 кг, Хусо Мегаановић 30 кг, Омер Хасић 10 кг, Осман Дурак 15 кг, Атиф Шако 20 кг, Омср ПЈакић 10 кг, Мујо Шакушић 10 кг, Адем Мујкић 10 кг, Јасим Дураковић 10 кг, Мустафа Оручевић 10 кг, Мухарем Голаћ 10 кг, Мурат Дураковивћ 10 кг. Извештај о сакупљеној храни из среза Грачаничког Мјесни одбор Гајрета у. Грачаннци доставио нам je следећн нзвештај: Прпје два месеца известио Вас je овај одбор, да je почео радити на сакупљању хране, те након завршетка о са_ кулљеној храни част нам je лоднети следећи пзвештај: Председнип овога одбора г. Аслм Аллкалфић обпшао je сва мсста у овоме срезу са: г. Димитрпјем Митпћем, среским лачелником, и Мустафом Жишком, секретаром, п у тим ме- 17. Мустафа Хускаковић, Доборовци 18. Мула Авдпја Беговпћ, Соко Укупно Кг 19. Мсхмсд Салкић, Бријесница 20. Осмал Мешић, Бабићи 21. Мустафа Буљубаишћ, Џакуле 194 6.122.50 КГ 100.50 » » 20 417 Свега Кг 6.672 Ово je све сакупљени кукуруз, који су поверепици д0ставили овоме одбору и пстп je лродан г. Мехмеду Прнганицн no Длн. 1,075. При премеравању устновљено je, да je било кукуруза 6.616 кг, док je 56 кг отлшло у фиру, тако да je осталс чиота кукуруза 6.616 кг no Дин. 1,075 кг = Дин. 7.112.20. II. Наведенл пскази о сакулљсном кукурузу доставили су наше повереници овоме одбору, a сакупљенн кукуруз продали су у својим местнма no дозволи овога одбора и то: 1. Мула Авдија Беговнћ пз Сокола 2.278 кг no Дин. 1,05 = Дпи. 2.392.— \.2 . Емин Газибеговпћ из Ораховпце у готову » зо.— 3? Мула Авдија Беговић пз Сокола 100 кг no Дин. 1,40 — » 140.— 4. Peuinš Буљић нз Бријесннце 330 кг ПО Дин. 1,10 = » 363 — "бГ Коњић Ибрахим. из Бријенице 100 кг no Дин. 1,10 = » lio.— 6. Идрпз X. OHcparnh из Стјепанпоља 458 кг пх Дин. 1.— = » 458__ 7. Мустафа Хаснћ из Ораховнце 500 кг rio Дин. 1,10 = » 550.— 8. Мустафа Mvjiih из Клокотнице 820 кг no Дин. 1,10 = » 902. 9. Мустафа Мујнћ из Клокотнмце у готову » io.— 10. Омер Феризовић из Бабуновића у готову » 102.— Од кукуруза под I. Од кукуруза под II. Свега Дин. 5,057.— Дин. 7.112.20 » 5.057.— За прсиознл средства потрошено Свега Дин. 12.169.20 Дин. 711__ МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У ГРАЧАНИЦИ СА СРЕСКИМ НАЧЕЛНИКОМ отима одржали су конференције, ‘’ш кЛ и н п'редаван,а r о раду друштва Јајрет на културном и просвЛцом пољу, те помагању наших спромалпшх ђака. T om приликом изабраии су и повереници. Гајрета за поједина места, a гдје je могуће било образовани су и месни одбори и сакупљана je храна. У прилогу достављају Вам се искази прилагача, које оу нам поолали наши новереници и то: 1. Авдија Омерчић, Бабићи кг. 276 2 . Хусеин Хамзић, Бабићи » 82 » 175.50 3. Хусенн Халиловић, Бабићи 4. Мехмед Мустафић, Бабићн » 124 » 240 •5. Омер Халиловић, Бабићи » 009 6. Јусуф Спахић, Пискавица » 82 7. Дједовић Aran Чеконићи 8. Хусеин Дервишбеговић, Лохин,а » 284 9. Мустафа Делић, Малешићи » 320.50 10. Хусеин 'Бурчић, Лукавица и Сјенина » 1.045 11. Сулејман Махмутовић, Шкоховица » 399.50 12. Суљо Медељак, Сладна » 238 13. Бешлага Пнрагић, Сладна » 54 14. Ибро Клокић, Бријесница » 197 15. Смаил Викало, Сладна » 349 16. Kapnh Хабиб, Врановићи » 402 - Салдо Дин 11.458.20 Сума од Дин. 11.458.20 достављена Вам je дне 19. о. м. на Ваш чек. Да je овако добар успех био у погледу сакупљања хране, nao и уопште помагања рада око ширења Гајретове мисли у овоме срезу нма овај одбор највише да захвали госи. Димитрију Митићу, овдаппћем среском начелнику, који нам je оваком пприликом помогао ne жалећи труда, a и материјалних жртава за уиапређеље овога друштва. Добровољни прилози у корист Гајрета Г. Омер A. Омазић сакупио je добровољних прилога за Гајрет у износу од Дин. 465.—, a даровашс слиједећа roспода: Aro Фејзић из Пасаца Днн. 10.—, Хашим Делнћ из Гривица Дпн. 10.—, Алија Бечић из Репника Дин. 10.—. Емин Фаић нз Пољица Дин. 10.—, Заим Брчаииновић из Жи* виниса Дин. 10.—, Спасоје 'Вурић из Симина Хана Дин. 3о-—- Дед° Хасић из Солине Дин. 10.—, Хусејн Дукпћ нз Буковија Дпк. 10— . Мехо Бајрамовић из Пасаца Дин. 10.—, Хаеаи Кадирић из Пурачића Дии. 10.—, Осмаи Алибашић из Дубрава Дин. 10.—, Суљо Мулавдић из Одоровића Дин. 5.—. Мустафа ХаеаичевпИ из Иасаца Дин. 10.—t Омер Anih из Добошнице Дин. 10.—, Хасо Бркић из Плаиа Дин. 10.—, �Мустафа Фејзић из Тунковића Дин. 10.—, Никановић Мехо из Церика ДпВ. 10.—, Рахман Карић из Фалешића Дин. 5.—, Хасан Карпћ из Фалешића Дин. 5 —, Мустафа Јусуфовић из Деветака Дин. 10.—, Мехмед Дурић из Грачанице Дин. 10.—, Алија Лугавић из Жнвиница Дин. 10.—, Салко Kapuh из Рашлена Дин. 10.—, Хасиб Хамидовић из Буковија Дин. IO.—, Суљо Зрнановић из Туловића Днн. 5.—, Мујо Смајловић, из Ленобуда Дии. 10__, Мехо Подгорац из Башиговаца Дин. 10.—, Јусуф Газетић из Прокосовића Дин. 50.—, Омер Липљанкић из Сеонс Дин. 10.—, Мујединовић Ахмед из Оребрника Дин. 10.—, Мемнш Мешељнћ из Ободнпце Дин. 10—, Рамо Карић из Лукавца Дин. 10.—, Мехо Кадрић из Лукавице Дин. 10.—, Салко Малкић из Дубрава Днк. 10.—, Ибрахим Халилчевпћ из Дубрава, Салко Хоџић нз Тузле, Ахмед Сарајлић из Ораховнце no Дин. 10.—, Рсџо Окић из Шикуља Дин. 10.—, Ахмед Клапић из Живиннца Дин. 10.—, Ибро Биберовнћ из Буковија Дин. 10.—, Азиз Милкупић из Дубрава Дин. 10.—, Осман Дурић нз Грачанице Дин. 10.—, Коста Косановић из ЧаЈсловнћа Дин. б,—, Алија Мехцћ из Лукавице Дин. 10.—, Мехмед Нуркпћ нз Турије Дин. 10.—. Како сакупљачу тако п дароватељима искрена хвала! šHu Rujnici: Hasan Hodžić 10 kg. kukuruza, Mustafa Hodžić 10 kg. kukuruza, Husein Selimović 5 kg. kukuruza, Ibro Pašić 20 kg. kukuruza, Avdo Bačić 12 kg. kukuruza; Mehmed Bačić 5 kg. kukuruza, Meho Turković 6 kg. kukuruza, Ahmet Turković 10 kg. kukuruza, Mustafa Joldić 15 kg. kukuruza, Avdo Mehić 10 kg. kukuruza, Salih Imamović 10 kg. kukuruza, Meho Turković 6 kg. kukuruza, Ahmet Turković 10 kg. ku­ kuruza, Mustafa Avdić 15 kg. kukuruza, Alija Mujanović 10 kg. kuruza, Mehmed Frkatović u gotovu Din. 5.—; Meho Frkatović u gotovu Din. 5.—, Salih Hodžić u gotovu Din. 10.—, Huso Frkatović 10 kg. kukuruza, Ibro Omerović 5 kg. kukuruza, Mehmed Ahmetović 10 kg. kukuruza, Mustafa Mehanović 15 kg. kukuruza, Mustafa Ahmić 20 kg. kukuruza, Husein Ahmetović 15 kg. kukuruza, Hasan Hodžić 5 kg. kukuruza, Mustafa Husanović 30 kg. kukuruza, Ramo Hodžić 5 kg. kukuruza, Fatima Hodžić 5 kg. kukuruza, Mehmed Frkatović 10 kg. kukuruza, Hehmed Hodžić 15 kg. kukuruza i u gotovu Din. 20.—, Omer Hodžić Avdin 13 kg. kukuruza, Mustafa Hodžić 10 kg. ku­ kuruza, Mustafa Hodžić M. 5 kg. kukuruza, Suljo Hodžić Suljin 5 kg. kukuniza, Ahmo Ahmić 5 kg. kukuruza, Omer Kalabić Briše 15 kg. kukuruza, Rašid Susić 9.50 kg. kukuruza, Osman ГАЈРЕТОВ ТАМБУРАШКИ ЗБОР У ПРИЈЕП0ЉУ G. g. Ibrahim Ćejvan i Mehmedalija Lokmić sakupile pred džamijom Kursumlijom na Bajram Din. 275.—; Ibrahim Krzić i Mehmedalija Smajić pred čaršijskom džamijom Din. 205.—; student prava Husein Lokmić pred Fazlipašom dža­ mijom Din. 60.—; Imam Arif eff. Parić iz sela Vikovića pred džamijom Din. 50.—; Imam Halid eff. Zilkić iz sela Gostovića pred džamijom Din. 51.—; Salih eff. Imamović iz sela Perovića pred džamijom Din. 213.—; Salih eff. Imamović sakupio u selu Rujnici pred džamijom Din. 58.—; Hasan eff. Ibrić sakupio u selu Oinovići pred džamijom Din. 51.—; Hašim eff. Aliefendić sakupio u selu Seoni pred džamijom Din. 34.—; Sadik eff. Durmić sakupio u selu Potočanima pred džamijom Din. 28.—. Prihod od Ramazanske tombole Din. 829.—; članarina za mjesec januar Din. 184.—; članarina za mjesec februar Din. 139.—; članarina za mjesec mart Din. 306.—; za skup­ ljeni i prodani kukuruz Din. 318.75. Kukuruz za Gajret i Muslimansko sirotište pokupile g. g. Mehmedalija Smajlagić, vakufski mutevelija i Mehmedalija Lokmić, društveni sekretar, a darovale slijedeća gospoda: u Hodžić u gotovu Din. 15.—, Haso Kalabić u gotovu Din. 10.—, Emin Heldovac 10 kg. kukuruza, Suljo Kalabić 10 kg. kuku­ ruza, Omer Kalabić Emina 10 kg. kukuruza, Emin Kalabić 10 kg. kukuruza, Hasan Kalabić 6 kg. kukuruza, Malo Delić 5 kg. kukuruza, Hasan Joldić u gotovom Din. 5.—, Mustafa Joldić u gotovom Din. 6.—. U ćinoviću dadole: Emin Karahasanović 8 kg. kuku­ ruza, Ađul Karahasanović 8 kg. kukuruza, Mustafa i Meho Karahasanović 8 kg. kukuruza, Abid Omerčić 12 kg. kuku­ ruza i 5 kg. graha, Halil H. Hadžiefendić 10 kg. kukuruza, Meho Omerić 2 kg. kukuruza, Husein Omerić 5 kg. kukuruza, Ibrahim H. Efendić 10 kg. kukuruza, Hasan Ibrić 5 kg. ku­ kuruza, Omer Ibrić 5 kg. kukuruza, Emin Halilović 10 kg. kukuruza, Salih Halilović 5 kg. kukuruza, Hasan Halilović 10 kg. kukuruza, Ibro Halilović 10 kg. kukuruza, Ibro Ibrić 10 kg. kukuruza, Haso Dubfavac 10 kg. kukuruza, Ibro Dubravac 10 kg. kukuruza, Adem Dubravac 10 kg. kukuruza, Meho Bešić u gotovu Din. 10.—, Mujo žižak u gotovu Din. 10.—, Dervo Hajdar 15 kg. kukuruza, Meho Hajdar 10 kg. kukuruza, 195 �I Avdo llajdar 10 kg. kukuruza, Mujo Musić 8 kg. kukuruza, Hueo Mahovac 10 kg. kukuruza, Mustafa Mušić 10 kg. kuku­ ruza, Ibro Avdušinović 10 kg. kukuruza, Osman Avdušinović 10 kg. kukuruza, Ibrahim Zlatić 10 kg. kukuruza, Jaralić Alija 10 kg. kukuruza, Hasan Omerović 5 kg. kukuruza, Mujo Ko­ vačevi ć 5 kg. kukuruza, Hasan Mrkaljević 5 kg. kukuruza, Salih Musić 5 kg. kukuruza, Brišo Mrkaljević 5 kg. kukuruza, Salko Avdušinović 5 kg. kukuruza, Mustafa Bošnjaković 10 kg. kukuruza, Suljo Joldić u gotovu Din. 15.—, N. N. u gotovu Din. 11.—. Из Цазина: Госп. Хусејн Ћоралић, грунтовничар, сакупно je на блок Дин. 480— добровољног прилога за Гајрет. Из Тешња: Мјеснп одбор у Тешњу сакупио je прнликом Бајрам-памаза Дин. 651.— добровољног прилога за Гајрег У недељу 23. о. мј. били су сватови г. Хасана Лалића, трговца, који се je ожецио са гђицом Зухром Ганн еф. Ганибеговића, трговца из Добоја. Сватови су нада све били лијепи, са бајерактаром нанред, те многим фнјакерима и аутима, окићепн уз пуцаљ пушака чшшли су величанствен дојам. Код куће младожење, на предлог г. Рифатбега Феризбеговића, сакупљена je свота од Дин. 443.— (четири стотине четрдесет и три) за Гајрет. Сакупљачу као и дароватељима нека je најљепша хвала, a младенцима желимо сваку срећу! М. X. Из Осатице: (з. п. Сребреница) Општински биљежник r. Хасан Сиручић оакупио je за Tajpeir животних намирница још прошле јесен^р no селима општине и исху уновчио за Дин. 235.—. ć > i Из Котор Вароша: Мјесни одбор у Котор Вафошу сакупио je прцликом хатме у мектебу, затим na рамазански Бајрам пред џамнјом и ца cjnicai; Дин. 397. (видн, cnncai: на ругом мјесту). Г. Муха^ем Мехмедовић, из ВрапиНа, даровао je Дин. 20.—. с* Из Жепча: Мјеснп одбор у Жепчу дозначид je са осталим приходом за 'Рајрет и Дин. 75.—. Из Горажде: Г. Др. Томић дозначио je Гајрету Дин. 100 .— прилога, коју су всоту прпложили као свој прилог за забаву Гајрета у Сарајеву и то џ \ Мехмедалнја Фазлагић и Хамнд. Тановић, еваки no Дин. 50.—, будући нису могли присуствовати иоменутој забави. Дар r. Бгна Светислава Милосављевића Мјесном одбору у Козарцу. Бан Врбаске бановпне, r. Светнслав Милосављевић даровао je Мјесном одбору Тајрета у КоЗарцу књпгу »Мопографију Краљевине Југославије«. Овом приликом му се Мјесни одбор Гајрета најсрдачиије захваљује. Фирма Кашиковић одбору Гајрета у Мостару Мостарски Меспн одбор Гајрета лрсдузео je прошлог месеца акдију за помагање градске сиротиње. Међу осталим одбор се. je за помоћ обратио и некнм фирмама. за прераду дрвста. Од замољених предузећа прва се је.одазвала фирма »Браћа Кашиковић« из Хаџића пославши Месном одбору једаи вагон дрвених отпадака na поклон. Ha овако пријатељском одазиву Месни одбор oceha се дужним да се племенитом дароватељу најтоплије захвали! Прилози за забаву Гајрета у Мостару У отштампаном извештају са скорашње забаве Месног одбора случајном омашком изостављ ена су имена неких дароватеља. Уз молбу за извиљен.е овде доносимо радо имена тих Гајретових пријатеља. За луку среће дали су још прилоге: no јастук, гђице: Мунира Ризвић и 'Вулса Муслибеговић; капу; Хатиџа Поповац и .Сидика Омерагић; таблет: Ема Хумо и Фатима. Хаџиомеровић; кефњак: Ферданија Јахић; чевру: Нуфрета Арпа- 196 џић, Мевзета Колудер, бејна Вољевица и гђа Бајровић: Махраму: Ајна 'Викић; чарапе; гђа Ф. Драче и г. A. Драче; рубац: Зинета Буљко; колоњску воду Зехра Бакамовић и 6 шољица за кафу Ниша Мујић. Место прилога за луку срсће у ручном раду дароваше у новцу гђе: Нардели Дин. 30.—, Мнлаковић Диц. зо.—, Зеј_ na Мујић Дин. 40—, Фата Крпо Дин. 10.—, У. Поповић Дин-. 20.— и гђица Зафира Агић Дин. 20. . Обласни инспектор г. Слилиновић вративши се с пута дао je за месни одбор прилог од 80 дпнара. Свима дароватељима и пријатељима Гајрета у име његових чланова срдачна хлава! 0 д б о р. Добровољни прилози из села Гарика I. Сакупио на рамазански Бајрам утемељач Гајрета г. Муетафа Аганбеговпћ, a дароваше господа: Мустафа Аганбе-. говвић, трговац Дин. 10.—, Адем Аганбеговић Дин. 10.—; По Дин. 5.—: Ћамил Рахмановнћ, тежак; Але Прља, тежак; Касим Прља, тежак; Вејса Нушшховић, Селим Нушиновић, тежак; БећирХаџрирић, тежак; no Дин. 3.—; Ннза Нушиновић, Хусеин Нушиновић, тежак; no Дин. 2.—: Сејфо Arauбеуовић, тежак; Мухарем Агаибеговић, Када Агаибедговић, Суљо Прл.а, тежак; Салко Прља, тежак; Смајил Ђокић, тежак; Биљка Нушимовић, Сајима Нушимовић, Салих Нуши. мовић. — Свега Дин. 74.—. II. Дарови из мектеба Варошког, приликом хатме Сакупио: Селимага X. Селимовић, a дароваше следећа господа: Хафнз Хплми еф. Нумић, шер. судац Дин. 20 .—, no Дин. 10.—: Хафиз Хусеин Семиз, имам; Ахмет Смаилагић. трговац; Днн. 6.50: Селпм X. Селимовић, трговац; Дин. 6.—: Мухарем Диздар, обућар; no Дин. 5.—: Сеидија Салчиновић, кафеџија; Зулфо Ибричић, месар; Суљо Мемишевић, тежак; Хафиз Хусеии Табаковић, имам; Хусага Запмовић) трговац; Днн. з.—: Ибрахпм Мемпшевнћ, тс;как. — Свега Диц. 80.50. • слв • cara • c r ^ • сжа о caro c m • сжо • cjkd• ciro • сјго• § Закажите Г ајр етов \ | прољетни теферич! § •сжо •сжввеиго сжо« сжот сжошсјго* схгот Остале Гајретове вијести Оснивање нове читаонице »Просвјета-Гајрет« 6. априла о. г. одржана je у Калиновику скупштина за осниваље читаопице »Просвјета-Гајрет«. Скупштину отвара сазивач исте г. Е. Филиповић у 20 часова који предлажс за руковођен>е скупштине: за Претсједника порчуника г, Кузмановића; верификатори записника: нарденик М. Богуновић и Глигор Hnmih; за перовођу Р. Чекић. Претсједник г. Кузмановић заузпма мјесто, захваљује се на повјерењу и предлаже бираље одбора. Скупштина бира одбор како слиједи: За претсједиика г. Леко Тошовић; потпретсједник I. г. Ејуб Филиповић; потпредсједник II. г. HIheno Тепавчевић; бла гајник: г. Влајко Андрић; секретар г. Цвијетип Лукић; одборници: гг. Осман Јажић, Урош Цветић, Богдап Миливојевић; замјеници: Пета Чокорило, Сулејман Јажнћ, Велимир Милинковић, Милош Брајан, Селим Хајрић. Надзорни одбор: гг. Драго Милинковић, Дане Цветковић, Гојко 'Бурковић. Часни суд: гг. Ристо Кочовић, прото, и Никола Колуиџић. Пошго се 11. замјеник г. 0. Јажић ne може примити повјерене му части, то скупштииа на његово мјесто бира r. Ибрахима Ехлића, који се истог мјеста прима. Пошто je одбор изабран, скупштинари одбору уступају даљљи рад, који имају no својој увиђавности дапас паставити. Закључено у 22 часа истог дапа. �Осиивање Мјвсног одбора Гајрета у Згошћи 28 . марта о. г. одржана je ванредна скупштина повјеренигатва Гајрета, са слиједећим дневним редом: 1. Бирање Мјесног одбора друштва Гајрет у Згошћи. 2. Усвајање правила Гајретове читаонице у Згошћи. 3. Евентуалије. У 14 сати отвара скупштину Повјереник Гајрета Мулић Мустафа, те моли чланове да изаберу перовођу и двојицу овјеровитеља записника, што скупштина једногласно изабире за перовођу Хајрудина Пролића, a за овјеровитеље записника Ахмед еф. Дервића и Мустафу Чобу. Прије прелаза на дневни ред предсједатељ скупштине позива присутне чланове да се сјете Њ. В. Краља, те да му клпкну »Живио!« што сви скупштинари кличу »Живио!«. Забава пјевачиог Гвјретовог хора у Плевљу: Гјретов пјевачки хор у Плевљу приредио Je о рамаз. Бајраму концерат у корист Гајрета 50% и у корист наставника гимназије г. Чолаковића, који je подучавао поменути ход са 50 %. Од ове забаве и ако се није видила велика материјална корист Гајрета, била je велика морална корист, јер су je посјетили сви виши чиновници грађалског и војиог реда на челу са див. ђенералом г. Гргуром Крстићем п љеговим ађутантом пуковником г. Душаном Петковићем, пуковником г. Драгољубом Брајдилфелдом, потпуковником r. Јанчиком и начелником среза г. Радовановићем и госпођом му. и» многи угледни грађани. Од ове забаве добио je Гајрет Дин. 502,50. Упис даљних утемељача ГаЈрета: у Ц а з и н у : г. Амхет Адилагић, трговац, уплативпш одмах Дин. 500.— и Теуфик Ћоралић, уч. Т. разрсда гимназије; у Т у з л и : Лазар Бабић, трговац, уплатнвши одмах Дин. 500.—; ' у П о д в'и j e з у : (Пале) Абид Пашовић; Љ у б у ш к о м :- Мујага Дауповнћ, трговац; * у Т е ш њ у : Ф у а д Дервић, порезник, подмиришпи утемел>ачки износ у аграрним облигацијама. Нови утемељачи Г. Ибрахимага Хакало уписао се за члана утсмељача Гајрета. Исто тако, г. Хакало уцисао je за утемељаче својс ^двије-пћерке Бахрију и Нусрету. Овај племенити гест г. Ибрахимаге Хакала стппл»пмо другима као примјер. ПОЛАЗНИЦЕ ГАЈРЕТОВА АНАЛФАБЕТСКОГ ТЕЧАЈ, GA ИСПИТНОМ КОМИСИЈОМ У ТРЕБИЊУ С лијева на деено: 1. Едхем Бекић, секретар мј. одбора Гајрета; 2. Владимир Ковачевић, Ипк. надзорник, 3. гђа Ружица Глигоровић, наставница течаја; 4. Ђорђо Тупањанин, градски начелник; 5. Јусуф Мурсел, иретсједник мј. одбора Гајрета, и 6. Хусо Толић, члан мј. одбора Гајрета. Надаље предлаже да се упути предсједнику Главног одбора Гајрета Др. Авди Хасанбеговнћу телеграфски поздрав, што скупштина такођер једногласно прима. Предеједатељ чита и тумачн Правнла друштва Гајрет, a нарочито о мјесном одбору, na се након тога na предлог Ахмед еф. Дервића изабиру слиједећп у мјесни одбор: Мустафа Мулић, претсједник; Мехага Неимарлија, потпрстсједник; Хајрудин Пролић, секретар; Ахмед еф. Дервић, благајник, a одборници без функције: Хусеин Близнновић, Зулфо Пролић и Назиф 'Бокић. За замјеннке бирају се слиједећи: Осман Ћатић, Сулејманбег Чобо, Мехага Демир, Адем Кубат и Бсћир Алефендић. У надзорни одбор бирају се: Салих еф. Алајбеговић, Ганибеговић Ибрахим и Зулфо Халваџић. Усвајање правила читаониде: Претсједник чита правила за оснутак Гајретове читаонице, што их скупштина једногласно усваја. Евентуалије: Пошто се нико не јавља за ријеч, то претсједник закључује скупштину. »Дунав« Гајрету Први резултати уговора, склопљеног измсђу Главног одбора Гајрета и осигуравајућег друштва »Дунав« показују већ оада врло лијепе резултате, тако да смо за ових пар мјеседи трајаља уговора примили у готову од »Дунава« мзнос од 12.000 динара. Буду ли наши одбори и повјереници icao и сви остали пријатељи друштва Гајрет показали више интересовања и пажње, очекивати je да ће у догледно вријеме уз минималан хруд и никакав ризико, приход Гајрету с ове стране бити једно од највећих његових врела за извађање његових културних циљева. Како je познато, Гајрет je имао прошлих година сличан уговор са овдашљим двама осигуравајућим друштвнма, алн пажалост ти уговори нису уродили никаквим плодом. Мсђутим, наша веза с »Дунавом« преко љеговог вредног и агилног директора, великог добротвора Гајрета, г. Асимбега Дугалића, како се из предњег види, доноси Гајрету врло лијепе користи. Скрећемо пажњу,, и овом приликом, свима нашим радницима и пријатељима, да у случају потребе проводе разна осигурања посредством наших одбора и повјереннка, јер од тих послова, Гајрет има велику корист. Пред оснивањем домаћичне шноле у Сарајеву У посљедње доба и муслиманке у многим мјестима узимају све то јачег учешћа у раду за Гајрет и просвјећивању / esam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? �муслиманки. Нарочито жвиаХну. акцију раавио je женски мј. одбор Гајрета у Сарајеву. К ак оје нознато, овај je одбор прнликом прошлих бајрамскнх' празника обукао 105 сиромашие муслиманске дјеце, која нохађају оеновне школе. Његовом инпцијатипом одржала je гђица Вида Чубриловић. у прошлн понедељак, у XI. нлр. осн. школи, врло успјело нредавање о просвјећивању жене и о важности дјеловања домаћинских школа. Предавању je ирнсуствовало, поред женског одбора Гајрета. нреко стотнну муелиманки, које су гђицу Чубрнловпћ ноздравиле и заблагодариле joj na њсној бризи и труду којн улаже у рад око прогвјећивања муслпманеког женокиња. Ha позив гђице Чубрлловпћ унисао се већн број нриеутних муслиманки у номаћннску школу, која he уекоро отпочетн. Уписивање ее врши до 15. овог мјесеца код управе XI. нар. основне школе у Логавиној улици. За вријеме трајања школе све полазнице добнваће у школи бееплатан ручак. Скреће се пажња свима заннтересованнм да се до горљег рока јаве ради уписа управи XI. нар. оонопне школе. Школарнна ее не плаћа, a упнсати re могу жене и дјевојие од 16 до 30 годниа. може згодно послужити. Наш Пејгамбер. који je послат човјечанству до кијамета, знао je, да he доћп једном тако тешKO вријеме », жи.от, л« Р« М наЈкв « * , »oh.i »шјо™ , па нам je и оетавпо у аманет горљи хадпс. Али MH OKO n m орвтнн. » Н1Ш » требв » t e 1 К-пу да тражимо науку, ми имамо евој Гајрет пред кућппм пра■ких течајева и гом, који he нам путем школе и предавапл пружити толико наук< :олико нам je потребно за жнвот. Сјетите се само. да еу недавно л»уди бнјелих брада морали научити пнсати, na да буду примљепи за имаме матичаре. Сјетите се толикнх, поји бн радо ишли у жандарску и финанцијску службу, али nx ne нрнмају, јер немају ocnonне школе, na п оних којн хтједоше бити ек«-екуторп порескн (купчије) na их ен примише je рен знају писати. Нека се Г. Др. Рафаел Папо за културна друштва Од опште осигуравајућег друштва »Југоолавнјв« у Београду, примилц емо следеће саопштење: • Част нам je овнјем извијеститц Bm\ д^ нам je г. Др> Рафаел Папо. љекар нз Oipajeua уплптио премију ‘no својој нолнцн животног отгурањ а 6p.f i lot669 ,за вријеме од 1. фебруара 1930. до lUKil. год. V 'нршсу од Д ии. 1.093.40. које je закључко код нашега заћо.џТ) на гуму од Дип. 50.000.— у корист културно-пЈКЈевјегнпх друштава Ла Веоеволенције. Гајрети. Проевјете и Haiipuef;a теф цц д а »Лекароког друштва« за лекареке удовице ц^ПЈ^чад. нај једкаке дпјелс Вијести из Призрена (»Жива акцпја Мје< ног . Ha одборокој ејсднирп Mjeclor одбора' Г:1|Р ^ ђл; I Jllpijзрену од 14. марЈа р. г. нзнешен je у детадје даА.Тдањи рад одбора, no којем се uu^ hS да je одбор жмво -кррбуМ на Љ д Ј’ свима правцима. Ha првоХ мјесту за претнлатнике лиета јавили су сви одборшши редоУ u хо од почетка годОне 1930. ; Дсг еада je Одбор ушпдда 183 редовна нллна u редовно еакун.Ђао чланарнну ,а и надаље свакпм даном вриги ое упис нових чланова. Надаље еу нађене проеторнје за Гајретову читаоницу и набављен потребан намјештај за шту. Гг. Бећир еф. Јусуф u Рамнз Бејтулах сакупили су Дин. 792.— добровољног прилога за набавку намјештаја за читаоннцу, a г. Абдулах Азабагић Дин. 466.50. Вијести из Љубушког Посљедњих дана развио je Мјесни одбор у ЈБубушком живу агитацију за Гајрет у прпом реду са уписпваљем новнх чланова те je у томе постигнут врло лијеп успјех. тако да je уписано 95 нових чланоћа и то: 1. no претсједнику г. Алији Орману 10 чланова; 2 . no г. Салпху Хрљиченићу 36 чланова; 3. ио секретару r. Абдурахману Садиковићу 49 чланова, међу којнма и један утемеллч. Оеим тога еакурили су поред. 11 претплатника jom 7 нових, a позвани еу ондашњи пнтелек. туалци да одржс неколико Гајретових предпвања. ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У ПРИЈЕПОЉУ 0 лева на десно седећн 1. ред: гђпца Сидика Хашимбеговић, Мемнуна Кајтаз, лредеедник иододбора Махмут Башовић, r-ђце Емина Хгнић и Џемила Ташевац; 2 ред с лева na десно: Абдулах Скадрак, Алија Алинчић, Сејфија Селимић, Латиф Пашановић и Ибрахим X. Авдић; 3. рсд с лева na десно: Абдулах Асимовић, Омер Дрнда, Абдулхалим Пашановић и Кгдрија Крештелица. сваки онај, којп je служио Иојску (•јети који je боље прошао у војсци. Onaj који je знао писати. или onaj непиемсии. Неппеменн еу свакако леђпма u цпјелпм тијелом пзднрали, гато je onaj пиемени са трп прста еједећи namicao. Затим свакп неписмени човјек мора сваку нсправу (мјеницу) да потврди прстом код суда и, да плати бил.еге, што ne би морао чинити да je писмен. Сва та зла долазе од иенисменоети. Стога je дужност Проглас Мјесног одбора Гајрета у Зворнииу сваког муслимаиа, да послуша горњи хадис Псјгамбсроп u. Драга браћо! •'да тражп пачина, како he што ћрпје паучпти пиоатп — што (Ултубул илме велев биоини) he најприје постнћи иутем Гајрета, који he нутем Мјесног Тако глпси хаднси шериф кога нам je оставио у аманет' одббј^! у З појшш^у иастојатИ. да се, in> могућности у сваком Иаш Пејгамбер (алејхиееслам) a зиачи: тражи na уку иа маnehevi селу одржи течај за неписМенс. кар и у Кини. Тиме Пејгамбер алејхиселлм није мпслио на Дужност je дакле сваког муелимана да номогне Гајрст Вјерску науку, нсго ua еваку науку, која човјеку у жипоту тиме, што he настојати да се: 198 �1_ Упнше што itehn број чланова Гајрета. који he пла* huTit мјесечно од 2 до 5 диц. према имовном стању. 2 . Да сакупља прилоге у новцу и храни u да их лрсдајс Мјесном одбору у Зворинку, или повјереницнма који ћемјеснн одбор Hi'ieHouaTii. . 3. Да се сваког петка, a нарочито уз бајрамс нростре сергија пред сваком џамнјом и, да се на псту куие милодари за Гајрет. 4. Ha гваком нилаву нлн довн нека се иађе којн ирнјатељ Гајрета, na нека сакупи штогод за Гајрет н преда Мјес)[«>М одбору у Зворнику. Ha тај ћемо иачпн noMohii сами гебн и уједно се одуЈкитк Пејгамберовом хадису: Утлубул илме вслев бпсини. Махсуз селам Мјесни одбор Гајрета у Зворнику. ХАТИЏА ХОЏИЂ, Р. СОФТИЋ 23. np. мј. нестала je између жнвих . .. Нлгиата тешком бољетнцом, којом je била назад неколико голина иритиенута н потражила помоћи својој тешкој болести, подвргнув- Правилнии Гајретових пјевзчких друштава У циљу његовања н развијања вокалне умјетноств међу члановима Гајрета Глашш одбор je израдно овпх дана гПравилтн; Гајретових пјевачкпх друштава«. Према оиом цравилнику Гајретова пјевачка друштва могу се оениватн к дјеловати у свима мјестима Краљенине у којпма постоје шн се опе|«|цнји ls. вр. мј. у Обласној болннцн у Новој ГраГпјрстовс органкзације'. Гајретова пјевачка друштва еубвсндДшци гдје je iiiecnt/^дан no нстој напустпла своју племецноннеаће Главнн одбор према буџетским могућностнма друhiiQ s АУшу у кругу овојнх иајблнжпх: мајке, 6pnhe. мужа, штва. Чланови пјевачкнх друштава .\iohn he бнти isirtio чца- енахе i r mvKhepi;i\ у 41. години живота. Неемиљена емрт новн-це 1’а'јрета. Пјевачкнм друпгтвом^прављ^ управни одбор- уграбпла ју je у доба, каљз je могла својим завндпим nperalioju се саетојн' од 6 нзвршујуНих чланова (fijeinpia) u 5 члалаштвом. умном епоеобноеЦ и ненадкриљивим ирпрођенпм нова помапНа (који ne iijeuitflr a плаћају чланарнну). У тактом да допрннесе надасве juioro културном п l•oцlljaлнoм управни одбор као н у надзорнк доЛвлОјош no једно лице ^добру^сестре муслпманке. којс делегнра мјссна Гајретона органнзација. Имовина пјр^ КоЈшке je симпатије н пажњу рахмеп;ин.а ужнвала у вачкнх друштава jeer нмовнна I'aј|>ета-'ftoja седцш! у актиин laucKiiM грађаискђм круговима. доказ je тому огромна друштвеној код Главног одбора. * која ју je пенратила на вјечни почннак у харем Пјевачка друштва дужна i:y дн еудјелују у cBiiW l'i ;аши>е »Текијеке џамије« камо je из болиице довежеиа 2.4. ретовим прмредбама бесЈш Л т a у мјестима пзван ngpauif-| i. мј. у 4 сата no нодне u уз onhv жалост муелимаиоког сТшшта хора уз накнаду ефекти^иих издатак&. Иатупаље jia.ailсахрап.ена, бавама других друштава ocTim 'Рајрбта везано je уч нретНаш" мјесни одбор друштва Гајрет. чији je утемељач ходно одобрење мјеене Гајрет()ве^“1П1ганизац||је1 Hpilpe;frfc| рахметкнња бнла још од оснутка Гајрета и ову нашу уетаепентуалних турнеја везане су. -уЗ предходно одобреље Глапнову дјелом н твором потмогала. ono je заступан no п.егоnor олбора Гајрета. t внЈГ члановима. којом je приликом секретар r. Сафвет КапеПравилннк je упућен (надлежној власгп на одобрење, TčiHoBiih. пошто je џеназа клањата. одржао елнједеће, aawooi.ojn he се након тога штампатн у листу »Гајрету«,. . . —но-елово: Поздравне депеше Гајрету и његовом претсједнику г. Др. Хасанбеговићу. Столац (Локве); Чланошг Гајрета са скпуштине у ЈГоквама. орез столачки. иоздрављају Вас п лретсједннка г. Др. Хаеанбеговића са жељом. да задржнте оада№и иравац . у раду којн je на понос свих пас. Жнвили! — Претсједннк: Заклан. Згошћа: Прплнком оснииаља Гајретова одбора н чнтаонпце у Згошћи поздравл.пмо Вас нашег претоједника националног борца и културног радника те Вам клнчемо: Живио' — Претсједннк; Мустафа Мулић. учитељ. Прозор: Сакуиљенн члановн са своје прве главне Гајретове скуиштине од|»жане данас иоздрављају Вас. као свога прегс>дника. ш казујућн Вам иашу искрену еарадњу за добар напредак мнлог нам Гајрета. желећи Вам да Вас драгн Bor много година поживн! — Главна Скуиштнна: цовјереi'.hk Шеремет. . § Јесше ли дозначилн дужну § § прешплашу за лнст „Гајреш“? § Тужни зборе! Стојммо пред смртним оетацима жене. која je ради свога узорног жиђотп домаћице олужила прнмјером свој евојој околпни. како треба схватити вслику задаћу обитсл>ског живота — етојимо пред смртним остацима родољубнве жене, која je много доирииоснла евима тековипама у еавременом препорођењу .муслнманског свијета и, као таковој видимо je међу првим утсмељачнма нашег Гајрета Beh при шеговом оснивању. Многа суза нашег еиротног, a царочито женеког (liiijejui обрнсана je руком ове племеннте жене ii наша еиротнња ryби у њој свога добротвора и заговоркпка у свима гвојим тегобним прилпкама u непогодама. Рахметкин.а потјсче из углсдне и oiihe поштоване rpaђанске обител.11 Оофтнћа. која je од памћења давала узорне чиновннке н чеетпте грађаие. a својом удајом за naiuer претсједника мјесног Гајретовог одбора r. Мустафа Зухдије -ХоUiiha, чијн je прсгалачки рад на освнјешћнван.у муслпмана н његовом културном придизан.у познат и прнзиат у евој нашој .околини н шнрем домошше, a који овпм губтиком неирежаљеног брачиог друпа и помагача у својим еинма згодама и незгодама трнн ненакнадиви г>битак. Према вишој снлп и одредби мн емо људи немоћнн да 'ишта мијењамо и промнјенимо. јер то нас свију исто чека •даЛае' нли еутјм. прије'Ллк касније. јер ту долази до napa- 389 �жаја Свсвишља одредба коднфпковапа Куран-азпмушанском истином: »Кјулу нефснн заикатул мевт!« (сваки е створ искуснти горчину смрти); за то нам преостаје једино то, да ражалошћеном мужу, нашем врлом и заслужном Мустафи као и свој родбини изразимо најдубље саучешће, и да им свима драги Бог подијели снаге да овај болни и ненакнадивн губитак узмогну преболити и прежалити; a рахметкин.и племенитој Хатиџи Хоџић рођеној Софтић даде рајско л,е и да joj сви прп овом задшем растанку клИкн насеље и д» ј ј ц вј еЧан спомен! МоРахмет племеннтоЈ ДУ Акик. И Главнн Одбор Гајрета, одужујући се усдомвад ом вриједне v . сеслре, у « « л , а ч ВДе Г а д е т , радо даје npowopa гдаовд »Гајрет« т= своЈ Р»Д«и,и и р а а д ,, _____Ti 0. Рпумет joj племенитој души! Čestitke Presvijettom Reis ul-ulemi g- Čauševiću povodom imenovanja $t' 1 '• (Nastavak). Ahmet Alagić, Ibrahim Nezorović, Ibrahim Vojniković, Ibrahim Jakupović Ahmet Hujić, Ešref Kljunić, Kljunić Juso Heder, Jakub Arapović, Asim Hromalić, Berbić sudija, Zametica stare.ina pošte, Muhamed Džemal Novkinić pošt. činovnik, Bećir Hromalić predsjednik vakufskog povjerenstva, Alibeg Čekić, Hadibeg Stambolija, Fehim Mujić ef. Buljković, Eli ef. H. Muratović, Bego Mujić, Ahmet ef. Bilajbegović, Mustafa Hromalić, Asim BišČević, Džaferbeg Beširović, Nazif zašić, Alaga Džafić, Ahmet ef. Velentić, Ramadan ef. Muaić, Derviš Ališić, Muhamed Hromalić, Derviš Cerić, Mujo Delalić, Džaferbeg Biščević, Mujaga Medić, Jakup Hromalić, Hrusto Lukić, Osman Rukić, Omer Zukić, Osman Cehaić, Hruste Aganović, Zulfo Aganović, Juso Talić. Brčko Uz iskrenu čestitku Bajrama najsrdačnije čestitam Vaše naimenovanje koje je na ponos nas muslimana. Iskreno Vas poštuje. Dr. Bukvica. Prizren U ime sviju d r i imama matičara sa zadovoljstvom če­ stitamo Vam novi položaj Ц Bajram mubarek olsun. & Maglaj Šaban Emin Šukri Abdul Mehmed Sulc jman Esad Bećir hzr. Ćemal, Nuredin Ahmed Latif Haki Sejfula Husein Muirteza. ° U i\ Doznavši ^za mudru odluku Kralevske Vlade o Vašem postavljanju na najviši vjerski položaj пабе Kraljevine molimo da blagoizvolite primiti naše čestitkei izraze našeg dubokog poštovanja. Predsjednik Musi. Kluba Mujezinović. Preševa Čestita veliki položaj šalje najljepše želje o prazniku Bajramu. Ejub Mustafović šerijatski sudija. Sanski Most čestitam Vam svetli praznik Bajram. Aleksić, sreski načelnik. Skoplje Srdačno čestita postavljenje za verskog vođu muslimana Kraljevine Jugoslavije. Sajit Idris. Čestitam imenovanje za Reis-ul-ulemu sviju muslimana drage nam Jugoslavije kao i nastupajući Bajram sa željom da Vas Bog poživi dugo godina na ponos sviju nas. Ulcinj НаШ Begović, gradonačelnik. Muslimani grada Ulcinja sakupljeni oko Gajreta hitaju da Vam čestitaju na zauzimanju zasluženog položaja s uvje­ renjem da ćete Vi izvući nas iz haosa u koji smo upali u to ime velimo da Vas Svemogući dugo godina poživi na sreću mile nam domovine i ponos islamske vjere. Derviš Đođić, imam Čafobeg Alibegović. Banjaluku Srdačno Vam čestitajući novi veliki položaj želim da Vas Svemogući u Vašem velikom početnom radu pomogne kako biste svoju dužnost na diku i ponos dini islama izveli uz bratski selam. M agla jlić. Foča Sanski Most Čestitamo na imenovanju vrhovnim vjerskim pogla­ vicom nas muslimana drage nam Kraljevine naše želeći Vam dug život i hairli i plodan rad u korist Kralja otadžbine i našeg naroda. Kadija Jakić, Ahmet šehić, Ali ef. Botonić, Muharem Ališić, Ahmet Pašagić, Muharem Muhić, Ahmet Sarić, 200 Sa Božijom zapovjedi sa Kraljevom dozvolom Vaše ime­ novanje vjerskim poglavicom svih muslimana Jugoslavije naj­ srdačnije čestitam živio uedno čestitam Bajrami šerif selam Hadži Hueeinbeg Zulfikarpašić. Banja Luka Srdačno čestita visoko imenovanje, ramazanski bajram ruke ljubi Vaš Kapiđić Alija- �g to la e P riš tin u Doznavši za odluku Kraljevske vlade o Vašem postav­ ljanju na najviši vjerski položaj naše Kraljevine sa odušev­ ljenjem čestitam Vam znajući za Vaše vjerske i svjetovne spo­ sobnosti. Molim da Vas Allah uzdrži mnogo godina u zdravlju i snazi kako biste mogli Vaše sposobnosti upotrijebiti na korist islamskog elementa na dobro Kralja i otadžbine. Čestitam Vam naimenovanje za Reis-ul-ulemu i želim da kao naš verski poglavica poslužite dobru Kraka otadžbine i muslimanske zajednice čestitajući Vam uz to mubarek Baj­ ram mnogo Vas pozdravlja. Hadži Džemail Guši. Bihać Molim Vas preuzvišeni gospodine da primite moju bajImam Džonlagić. ramsku čestitku i izraz najdubljeg poštovanja. ČajniČe Muftija. Vrlo radosna srca primasmo ugodnu vijest o Vašem vi­ sokom imenovanju u ime naše i cijelog muslimanskog naroda Bos. Krupa ovog sreza primite naše najsrdačnije čestitke sa ,opi om željom Kao tumač oduševljenja muslimana i ostalih građana (la Vas u napornom radu uzvišeni Allah pomogne i mnogo sreza Bos. krupskog rodnog Vam kraja hitam da Vas po­ godina pozivi. zdravim i čestitam na visokom imenovanju za vrhovnog vjer­ Ajanović šeriatski sudija, šabić mu- skog poglavicu muslimana u Kraljevini Jugoslaviji. Sreski načelnik: Terzić. deriz, Velić Hajraga gradonačelnik, Pašo Nedžib posjednik, Barić Derviš Tuzla Uz čestitku za Bajram srdačno čestitam imenovanje industrijalac, Hadžismajlović Ahmed trgovac, Ivković post. činovnik, Prašo Reisom neka je sretno. Selam Vilović. i Sarajlić učitelj, Heemda Džako Ali Hodžić Hamid Kauslija imami mati­ Trebinje čari, Redžović Mutevelija, Hadžismaj­ Sa najvećim veseljem srdačno Vam čestitam na Vašem lović Smajlaga, Hajro i Derviš šaba- imenovanju za reis-ul-ulemu svih muslimana Jugoslavije na nović, Velić Mujo, Raščić Hifzo, trgovi 'kojem položaju ^elimo Vas vidjeti dugi niz godina na veliku Braća ^Fočo stolari, Medović Oamilbeg korist i ponos svih muslimana. Prašo Tahir, Bećirbeg Pašić, težaci. Huso Šahović, trgovac. С/ i O Foča Banjaluka Vaše visoko naimenovanje koje ste zaslužili od srca če­ Molimo da primite na,',u najiskreniju čestitka prigodom stitam sa bajram mubarek olsun, mahsus selam Vašeg imenovanja Reisom, svih muslimana naše otadžbine te Mehmed Kurspahić, bilježnik. Vam želimo svaku sreću i hajir ujtašdfn budućem teškom/ ali;. Prnjavor i časnom radu za Kralja narod i otadžbinu. Živio. Imenovanje Vaše preuzvišenosti reis-ul-ulemom svih Mujezinović kadija, Maglajlić kadija, muslimana naše Kraljevine ispunjena je naša želja a priznata Džuirihur penzionirini kadija. je Vaša ispravnost velika sposobnost čista prošlost i učinjeni liizmet svom narodu i državi oduševljeni tom pažnjom Njegova Bos. Petrovac Vel. naprama Vama hitamo da Vam čestitamo i pozdravimo Neobično obradovani viješću o .Vašem visokom imeno­ Vas kao viteza islamske vjeroispovjesti i dajući Vam puno po­ vanju hitamo da Vam uz Bajrami šerif i ovom prilikom izra­ vjerenje stavljajući sve svoje sile na raspolaganje želeći Vam zimo naše najsrdačnije čestitke sa željom da Vas Svemogući u budućem radu sto obilnijih uspjeha klićemo idimuz seid Allah pozivi još kroz mnogo ljeta na diku i ponos naše vjerske umrinuz mezid mubarekj olsun veselam: Hafiz Salih Đozić šer. zajednice koju ste Vi uvijek dostojno pretstavljali i štitili. sudija, H. Mustaia Sofzić, hafiz Osman Čejvan, Jusanović ImaSelam. mović Ahmed, Bakalbašić Adem, Latifić Mehmed, Odobašić MuDurić šeriatski sudija, Rizvanbegović jaga, Bakalbešić Seiko, Softić Hamid, Odobašić Mustaia, Bajrasedija, Hujić podnačelnik, Arnautović mović Nazif, Đoćić Osman, hafiz Softić Kvakić, Mujo Curcin imam, Jakubović školski nadzornik, Salih hafiz, Halid Sarajlić Abdulah, Ahmić Latif i Hamza, HaŠehić imam, Muminagić upravnik po­ lilović Smajil, Baraković Husejin, Sviračević Omer šte, Hujić predsjednik. Rizabeg Alibegović. Skuplje Banja Luka Povodom novog imenovanja vrhovnim vjerskim poglavi­ Čestitamo zasluženo naimenovanje i mubarek Bajram. com cijele islamske zajednice Jugoslavije primite moju iskrenu Ismail Haki Džemal Osman. Čestitku bajrami šerif nuz mubarekj odlsun Plevlje Pašalić. Prosvetno kulturno društvo Pokret sa najvećom radošću primilo je vest o velikoj milosti Nj. V. Kralja Aleksandra I. Domanovići U ime svoje i đemata sela Velike Rečice srdačno česti­ koji Vas je svojim uikazom blagoizvolio dovesti na položaj vr­ hovnog šefa islamske zajednice u našoj velikoj Kraljevini te tam Vam bajram kao i imenovanje reisom jugoslavenskih mu­ Vam čestita visoki položaj koji jedino Vama kao čoveku na­ slimana sa iskrenom željom da Vas Bog pozivi još mnogo go­ prednih ideja i pripada društvo Pokret kao prestavniištvo dina na slavu dini islama na diku i ponos cijelog ehli islama Vaših ideja ovdašnje muslimanske omladine jednovremeno sa a naročito na bosansko-heecegovačke muslimane. Hafiz Muhamed Krpo, imam i mualim. najvećom pokomošću čestita i svetle praznike ramazanskog Bajrama sa željom da Vas Svevišnji Allah dugo godina podrži na tom visokom položaju. Sekretar Tarhibegović Teufik, Predsjednik Mekić Ibrahim. Foča Vaše visoko naimenovanje koje ste zaslužili, od srca čestitam sa bajram mubaek olsun. Mahsus selam Gradonačelnik: Hatibović. 201 �Nevcsinje Sa veseljem i iskrenom zahvalnošću pozdravijamo Vaše opravdano imenovanje poglavicom svih muslimana želeći Vam najljepši uspjeh na Vašem kulturnom i prosvjetnom radu do­ stojni visokom odlikovanju našeg uzvišenog vladara kralja. Z ivili! Inž. Salih Omanović, Muhamed Balić, Mesud Sadiković, H. Zahid Mušenović, Jusufaga Hajrović, Nurija Dugalio, Hajdar Tanović, Hajdar čelebić, Salih ef. Hodžić, Halid Hanđar, Alibeg Ljubović, Salih Hamdo, R. Muslibegović. Stolac Doznavši za mudru odluku kraljevske vlade o Vašem po­ stavljanju na najviši vjerski položaj naše kraljevine sa naj­ većim oduševljenjem podnosim moju čestitku i znajući za Vaše velike vjerske sposobnosti molim da Vas Svevišnji Allah uzdrži mnogo godina u zdravlju i snazi kako bi ste mogli i u buduće Vaše velike sposobnosti upotrebiti na korist islamskog ele­ menta, na dobro kralja i otadžbine. Načelnik Šehić Hasan. Stolac Vaše naimenovanje za vjerskog poglavicu muslimana ci­ jele naše kraljevine pozdravljamo sa velikim oduševljenjem kli-, Čući Vam bajram mubarek olsun. Muslimani društva »Dobrotvor« Predsjednik Brkić Kotor-Varoš Obradovani novinskom viješću da ste ponovno postavljeni za našeg vhovnog vjerskog poglavicu hitamo da Vam čestitamo sa željom da Vas Svemogući mnogo godina pozivi na ponos i diku sviju nas. — Selain Selim H. Selimović, haf. Semis ZaiC mović Kasim Mujezinović, Mehmed OauŠ, Muharem Dizdar, Muharem Alibegović, Ahmed Smailagić, Ahmed Imamović, Edhem Alibegović, Ibrahim H. Selimović, Mujaga Dizdar, haf. Tabaković, Ahmed Pličanić, Mumić ки;diju, hadžija Karaselimović. Gacko Mubarekj bajram i uzvišenu čast čestitam Mahmut Bos. Krupa Od srca čestitamo Vam uspostavu želeći uspješan napre­ dak. Karanović. Bojnica Časno imenovanje, Bajram šerif čestita Ibrahim Borić. Bos. Gradiška Vašim imenovanjem za reis-ul-ulemu islamske vjerske zajednice ispunjavaju se želje svih muslimana u Kraljevini Ju­ goslaviji ćija je sada jedina želja da Vas svemogući poživi još mnogo godina kako bi potpuno okrunio svoj spasonosni rad na dobro i sreću svih muslimana u ovim zemljama kao pred­ stavnik svih muslimana. U ovome srezu ovlašćen da protumaćim njihove opće želje čestitajući Vam imenovanje kao i bajramske mubarekj dane čok-jaša! Predsjednik vakuf, povjerenstva: Čadorđić. Bos. Gradiška U Vašem imenovanju reis-ul-ulemom islamske zajednice gledaju svi svjesni muslimani zalog za blagotvorno krunisaiije 202 Vašeg napornog rada na kulturnom 1 socijalnom podizanju svih muslimana u Kraljevini Jugoslaviji, želeći da Vas Svemogući poživi još mnogo godina do potpune pobjede i trjumla, Čestitajući imenovanje bajram mubarekj olsun binler jaša ispred 200 Gajretovih flanova. Predsjednik Mustafa Z. Hodžić. Sarajevo Bajram šerif mubarekj olsun kliče Mustafa Đafić. Kupres Prilikom Vašeg imenovanja za reis-ul-ulemu svih musli­ mana Kraljevine Jugoslavije mi Vam srdačno čestitamo i že­ limo hajirli rad za nas sviju mulimane. Mahsus selam Muslimani iz Kupresa. Kulen Vakuf Povodom Vašeg velikog unapređenja te povjerene Vam te visoke časti nalazim se sretnim da Vam od srca javim moje čestitke sa željom od velikog Allaha za najbolji uspjeh u Va­ šem radu te da Vas bude pratilo zdravlje i dug život na ponos i djku sviju nas, uz mahsus selam Vaš Muhili Sadik H. Ibrahim beg Kulenović, beg Efendić gradonačelnik. ijstrožac Ostvarenjem srdačne želje muslimana kako mješćana tako i okolice sela prigodom imenovanja Vaše ličnosti za reisul-ulemu svih muslimana u našoj Kaljevini, slobodan sam is­ pred muslimana mješćana i okolice podastrijeti svoju srdačnu čestitku, želeći Vam od Svemogućeg dar zadovoljstva na poojerenom -Vam položaju. г Zaul Zuhirović, Hasan ^manj. Stari Majdan Ponosni da je Krajina davala i daje uvijek ljude veli­ kane od ponosa i značaja, pa kao Krajišnici čestitamo iz dubine srca Vaše naimenovanje reisom svih muslimana naše prostrane države. Ispred građana Starog Majdana Mujić, Avdagić, Sarić, Kuruzović, Pašagić, Muhić emfi. Odžak Vašim ponovnim imenovanjem za Reis-uI-Ulemu musli­ mani Odžaka veseli i potpuno pouzdani u dobro sređivanje islamske zajednice čestitamo želeći Vam sretan bajram. Đematbaša: hafiz Hodžić. Vcl. Kladuša Po ovlaštenju cijelog đemata Vrnograća čestitajući bajrem od srca pozdravljamo Vaše imenovanje svojim vjerskim poglavicom cijele Kraljevine. Sulejman Topić imam, šerif Bećirević gimnazista. Trtbinje Srećni da je ispunjena želja muslimana Vašim imeno­ vanjem Reis-Ul-Ulemom Jugoslavije, čestitamo Vam sa željom da mnogo idućih bajramskih praznika provedete zdravi i za­ dovoljni na dobro savremenog napretka muslimanske zajednice. Mahmut Salahović, Ilijasbeg Resulbegović, Alibeg Besagić, Jusuf Mursel, Mustafa Čustović, Ahmed Jalovčić, Hasan Robović, Huso Tolić, Hifzo Galijatović, Ilijas Karamehmedović. I Шаљите редовно Г л ав н о м ј g одбору убрану чланарину11 �L jubuški Silno oduševljeni viješću o Vašem imenovanju najsrda­ čnije Vam Čestitam to visoko potpuno dostojno odlikovanje že­ leći da Vam Svemogući bude u pomoći pri vršenju uzvišenog poziva. Kasim Sadiković, šer. sudi ja. Vaše imenovanje za poglavicu vjerskog cijele Jugosla­ vije vrlo паз je obradovalo j duboku hamost spram našem mi­ lostivom Kralju i njihovim pomagačima u našim srcima osta­ vilo, jer ste Vi jedini koji ste odgovarajući svome zvanju. Baj­ ram mubarekj olsum. Selam Mehmedalibeg Kapetanović, Zijabeg i Nuruddinbeg. Fojniea Ovdašnji muslimani radosni Vašim imenovanjem česti­ taju Vam isto kao i bajrami šerif. Muslimanska čitaonica Predsjednik Juzbašić Ferid. Ljubuški Uzhićen vije ću u Vašem imenovanju najsrdačnije Vam čestitam to visoko odlikovanje moleći Svemogućeg da uvijek bude na pomoći pri vršenju uzvišenog zvanja. Abdulah Sadiković, imam., Bihać Pristupam u najvećem Veselju i iftilaran. duplu moju čestitku da Vam izručim ez selom. Muratbeg Kulenović. Ključ Gostivar Mi građani muslimani varoši Goetivara Vašim zaslužnim imenovanjem za reis-ul-ulemu Kraljevine Jugoslavije prijatno dirnuti iskreno Vam čestitamo sa mnogo želja za ostvarenjem Vaših namjera za islamsku vjersku zajednicu, Kralja i otadž­ binu. Hafiz Zekjir Abedin, vršioc dužnosti šeriatskog sud ije, Kadri Sali, advokat, Muhamed Mujić, direktor banke, Bećir Pašić činovnik šer. suda, Ali hadži Uzeir, Sonof Abdul Monić kmet, Rašid-beg Gazim kmet, Ibrahim Ali rentir, Esad Hasan posjednik, Muharem Junus rentir, Hamza Baki trgovac, Abdui Hakim Hikmet bivš. vjerouč., Muhsin Teufik bivš. vjerouč., Hilini H. Haliin muderis. Banja-Luka Najsrdačnije odano čestitamo imenovanje. Muftija Izet i Hamid imam Ferhadije. Osijek Srdačno čestitam Vaše imenovanje za vjerskog poglavicu niuslimana Kraljevine Jugoslavije. Šerif Špica, vojni sveštenik. Gostivar Iskreno čestitamo Vaše naimenovanje da bude na sreću svih muslimana i države, da Vas Bog dugo poživi. Halil Semsi trgovac, Muharem Mujić direktor banke. Prigodom bajrama tebrik Vajn čmim i ujedno. Vam če­ stitam Vaše naimenovanje reis-ul-tflemom kao vrhovnim skim poglavicom svih muslimana Kraljevine Jugoslavije, se je ispunila naša želja te smo time potpuno veseli. Bojic Smaj: , predsjednik vaku Sanski Most Čestitamo Vam novo imenovanje, želeći Vam srei napredak. Hromarii' Bijeljina Najsrdačnije čestitamo bajramske praznike i\ naimenova­ nje za vjerskog poglavicu muslimana Kraljevine Jugoslavije i neizmjerno smo blagodarni našem Veličanstvu Kralju što je Vašim izborom za vjerskog poglavicu pogodio želje muslimana ovih kajeva, želeći da Vas Allah svojom moći na tome odgovornom položaju pomogne na dobrobit svih muslimana ш»е Kraljevine. M. selam Izetbeg Salihbegović', Sulejjnanbeg Pašić, Jusuf H. Grabčanović, Mehmedbeg Muratbegović, Muratbeg Pašić, Jusuf aga H. ,Salihović, Muhamedbeg Preljubović i Muharembeg Salihović. Plevlje Doznavši iz novina o mudroj odluci sa najvišeg mjesta o Vašem postavljanju na najveći naš vjerski položaj radujem se i iskreno Vam čestitam jer sam ubijeđen u vašu sposobnost molim Svevišnjeg Allaha da Vas dugo godina poživi na dobro naroda, Kralja i otadžbine. Mujaga Hadžić Atlagić. Banja-Luka Sretno na korist jugoslavenskih muslimana širom pro­ strane Jugoslavije. h. Smajil Smajić imam, • Hamdija Softić imam. našoj neizmjernoj radosti zbog Va:*eg postavljanja za is-ul-ulemu mile nam otadžbine primite presvijetli g. slitke i osobito poštovanje. Gavranović Abdulah šer. sud ija Sarić Camil načelnik. ■].'##/ л Vašim [imenovanjem za prvog reis-ul-ulemu Jugoslavije n olimo Vas da izvolite primiti naše čestitke i iz­ raze našeg dubokog poštovanja prema Vama idemo sa naj­ ljepšim nadama u budućnost jer je provođenje zakona o našoj vjer. muslim. zajednici Vama povjereno. Uprava imamskog pogrebnog društva »Rahmet« Dubrovnik 2. Tuzla Članovi imamskog i vjeroučiteljskog udruženja u Tuzli pozdravljaju Vaše imenovanje vjerskim poglavicom svih mu­ slimana Kraljevine Jugoslavije uvjereni u Vaš dosadanji rad kojim ste na svim linijama radili u korist islam, vjerske za­ jednice i pouzdavajući se u Vašu spremnost da ćete kod do­ nošenja ustava o islam. vjer. zajednici učiniti sve što je naj­ korisnije za vjersko prosvjetni napredak nas muslimana u državi. Adem Kurbegović, Kasim Omerović, Emin Gosičkić, Mehmed Imamović, Hasib Devezić, Zejneb Mujkić, Đemal Fazlić, Emin Avdić, Muhamed Đabić, Osman Đabić, Alija Suljić, Ibrahim Imamović,, hf. Osman Saračić, Ahmeđ Cokić, Mehmed Mujkanović, Ibrahim Kadrić, Omer Imamović, haf. Ibrahim Karić, haf. Salih Kamberović, Oblasno Muslim. .i vjer. učitelj, društvo u Tuzli. 203 �kozaru« Visoko i zasluženo odlikovanje imenovanjem za našeg najvećeg vjerskog poglavicu muslimani ove opštine puni ra­ dosti primili su tu vijest te Vam preuzvišeni gospodine kako ispred sebe tako i ispred svih muslimana ove općine šaljem svesrdne čestitke živjeli Načelnik općine Mujagić. B. Polje Najsrdačnije čestitam zasluženo Vam imenovanje Reisul-uleme te ovom prilikom i bajram trebrig činim. Avd. Međedović, bivši mualiin. Foča Sa velikom radošću primili smo vijest o Vašem za­ služnom imenovanju za vjeskog poglavicu svih muslimana Kraljevine Jugoslavije, te Vam najsrdačnije čestitamo u svoje ime i ispred đematlija sa dubokom željom da Vas Svemogući puno godina uzdrži na tom visokom položaju Aminl Halim Omerhodžić, Muftić haf. Hamid muderis, Sabrija Karović, Bjelan Mu­ hamed, Lojo Sulejman, Mustafa Mulaabdić, Salih Kečo, Abid Rogo, Pašo Kurtović, Mahmut šteta, Ferhat Muf­ tić, Omer Dreco, Salih Klapuh. Prijedor častila Vam bajramske praznike, a ujedno i imenovanje. ________ Sava ^tojanović, član ravnateljstva Destilacije drva. Visoko cij. H. 'Reis-eff.! Pun radosti i ^ćselja prigodom Tvog lenja za našeg vjerskog vođu koje iz srca p< stitam. Živio! Bajram mubarek olsun. Tvoj visoko Visoki ukaz srdačno čestitam i sretan bajram. Neka Vas Bog poživi mnogo godina na tom visokom položaju, na diku naših Krajišnika bez razlike vjere, a na veliku korist nače braće muslimana. Živio! Ilija L. Smiljanić, trgovac. Zavidović Želimo Vam mnogo sreće, kao i dug život u novom ime­ novanju, bajram mubarek olsun. R. Sulejmanpašić. Najsrdačnije Vam čestitam naimenovanje za najvišeg iunkcionera muslimana Kraljevine Jugoslavije, sa toplom željom, da Vas Svevišnji Allah poživi dug niz godina na diku t ponos islamskog jugoslavenskog milleta. Bajram mubarek olsun. Hamdija Putorović. Rogatica Srdačno obradovan da ste dobili zaslužno imenovanje, čestitam Vam sa željom da Vam Allah bude na pomoći, oajram mubarek olsun, mahsus selam. Ramović Jusuf, imam. kandidat. Rogatica Bajram mubarek olsun, puno godina da ih dočekate u zdravlju i veselju, a na diku i ponos sviju nas. Najsrdačnije čestitam novo imenovanje uz srdačan m. selam R. Čapljić. Sarajevo Čestita Vam visoki položaj i želi sretan bajram Marko Kraljević, sudija vrh. suda. Sije . . Muhame<l-beg Ibrahimpašić. IklJUliLL ! Bos. Krupa Radosna srca između ostalih, primite ! moju iskrenu čestitku prigodom Vašeg Visokog imenovanja. Vaš T i r i ć . Pošto sam na selu, to danas primih poštu i obradovali se kada pročitah u Politici br. 7837 od 27. II. 1930 Tvoje novo imenovanje reis-ul ulemom Kraljevine Jugoslavije. Od mene ti iskrena česUika ~a željom da Te Svemogući Alah poživi još dugo i dugo na diku i ponos muslimana, a također i za korist islamske zajednioe. Ujedno Ti bajram mubarek olsun. Rukoljub i mahsuz selam. Kasim, rodom iz B. Novog. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 204 �S V A K I M U S L IM A N TREBS DA K U P U JE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G ajret" © O O O O O G O O Q O O Q O O Đ 00O Q O O O Q O O O O O O O O O O 0O O O O O * В O Papirnica "Jff" Tvornica cigarpapira Hamdija S. D. ALKALAJ, Sarajevo Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 fc f t može se naručiti i preko drušlva Gajret u Sarajevu 9 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala © © O 0O O O O O O O O G O O O G O O © narudžbe: ašuite u „GAIRETU” штдмпдрија: ИЗРАЋУЈЕ НАЈБОЛјЕСВ£ ШТАМПАРСКЕ ПОСЛОВЕ П КУЛАНТНЕЦИ|ЕНЕ С ЛАГАТ.И СТР0ЈЕ8М СГЕРвОТИГШјА РОТАЦИОНИ СТРОЈ gnkografija: IZRAĐUJE KLIŠEJE UJEDNOJ I VIŠEBOJA JEDINANAJUGUNAŠE KRALJEVINE knjigovežnica : ^ POVEZUJEKNJIGE 00 �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju iiiiiiiiiiiiiiiii н Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago* cijenosti uz najpovoljnije kamate. lllllllllllllllllllllllinilllllllllllMllllllilllllllllililllllllllMlllllllllllillilillllllll iiiiiiiiiiiiiiiii ■ Bosanska Industrijalna i I Trgovačka Banka d. d, п Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavr ica D in 20,000.000* — fl Rezervni fond D in Dr. Omer Bahtijarević! i dugogodišnji liječnik Drž. I Bolnice, operater i spe- 1 cijalista za operativne bo- | le sti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice idelenja Državr 7,500*000* Prima u l o š k e na štednju, vrši d, __ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 poslije podne Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 ] llllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliilltlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllB: Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilam o siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/fa664c3268cd49a8ea25d2813e9c48ee.pdf 31995f39a36fd01819d91b0118634277 PDF Text Text ЈШ Ш И ТЛ Л Ш Ш S A К У А ТУ Р И С И tKSNfiM IKft T№ 4 H 3 A H > t м у с л и м а н а tš> С А Д Р Ж А Ј: Уредништво; Уз Курбан.-бајрам Ш укрија Алагик: Алкохол и куран Џевад Сулејманпашић: »Фереџа и ; мнрна Босна КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Мухаиед Коњичанин: Мејра Илијас Добарџик: G наших страна Хамза Хумо: Уз бербу ПОПУЛАРНА СТРАНА Инж. Салих Омановик: Ври, културе и цивилнзације Хајрудин Ћурик: 0 васпитању у соколству Хамдија Мулик: Xoby н иогу да радим •Hama отаџбина«: Кратак историски преглед наше Хајрудин Бујукалик: Трговад Кресо Омер М. Ибровик: Деде Вукове мудрости Севдалинке: Требевићу, Не чудим се Здравље: Очвршћивање детета Народно сточартво: 0 потреби избора приплодвих грла, Дивље парење, Само одабрано мушко грло сме се истерати на заједничку испашу Ветеринарске поуке: Запалење копхта 1. MAJA ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Рад на проширењу Гајретове организације: Гајретова скупштина у Котор-Варошу, Рад на :ирењу Гајретбве органнзадије у рогатич1взу, једна лијепа појава, Жива Гајретова акција у среву бос. градишкои, Вијести из Брчког, Оснивање Гајретова мјесног одбора у Благају к/Мостара, Скупштина мјесног одбора у Гор. Зелињж, Оснивање Гајретова мјесног одбора у Рожају. Остале Гајретове вијести: Гајретове приредбе, Добровољни прилози, Даљње уписивање добротвора и утемељача, Гајретови течајеви за неписмене, Правилннк Гајретовнх пјевачких друштава, Сакупљање курбанских кожица за Гајрет, Умјесто бајрамских честитки прилози Гајрету, Сергије, Проширење листа »Гајрет«, Оглашавање у листу »Гајрет«, Поздравне депеше претсједнику Гајрета, Илустрације и остале вијести. _ Како са оснивају државне школе за сеоска домакицв Честитке лресв. Реис-ул-улеми, поводом имемовања Поспедње Гајретове вијести. САРАЈЕВО 1930. У ређуЈе: Х а м з а Гајратова aa- бава у Старом Мајдану. Х ум о БРОЈ 9. �OSlašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajretac, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва sa културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђацн добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уреднив Хам ид КуккК Х а м з а Х ум о Власнвк друштво „Гајрет". — Главни в одговорнн уредник: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Пошта*1 » одговара Јосип Енгл. �TJf>JJ*SPT Уредништво Уз Нурбан-бајрам Ових предстојећих свечаних дана Курбан-.бајрама, нек Гајретова застава залепрша у сваком крају. Јер, курбанске жртве жртве су бамилости и љубави спрам својим ближњим, a Гајретово дјело дјело je општег нам, заједничког напретка. Дакле, најбољи курбан то je жртва за Гајрет. -Зато, са .сваккм тегбиром, нек вам помисао не мимоиђе Гајрет. Зато, свака посјета ваша пријатељима и својима нек не прећути нашу заједничку потребу, потребу помагања Гајрета, и ширења његове идеје. Предстојећи свечани дани .доцосе братску љубав међу нрс. Они и најокорелијим треба да гану срца, да вм гГробуде сућут и братско прегалаштво у својој заједници. Ми који имамо Гајрет међу нама, имамо и начина како то своје братско саосјећање да искажемо другима. Вјекрвима, дјелењем курбана f|if смо манифестовали нашу љубав спрам својих ближњих. Али, то^ дијељење курбана, колико je год лијепо и узвишено, оно je ограничено на најужи број наших најближих. A у нашој Краљевини, хиљаде муслимана чекају помоћи од своје браће. Како и на који начин да се помогне већини њих? Одговор je : само преко Гајрета, јер, Гајрет je посредник између свих нас у свакој корисној и племенитој акцији за народно добро. Жртвујете ли Гајрету један курбан, од тог курбана имаће користи сви муслимани наше Краљевине, као и ви који сте га жртвовали. ]ер тај je курбан жртвован на добро заједнице у коју и ви спадате. Зато предстојећих свечаних дана нека Гајретова застава залепрша у сваком крају као знак нашег препорода и свјетлијег гледања у боље дане. A она и може и мора да залепрша, јер Гајрет у сваком крају има својих пожртвовних радника, a има и нас велика већина који осјећамо за Гајрет и који ћемо га помоћи. У свим нашим срединама, попут ћелија, разасуте су јединице Гајретове организације које настоје, сваком приликом, да помажу Гајрет, a тим и оне међу којима живе. Te вредне ћелије, из дана у дан, постају многобројније; њихов терен, као и круг њихова дјеловања постаје све uiripu и видљивији. Зато, марљивим настојањем Гајретових радника, ускоро ће наш Гајрет да уђе у сваку муслиманску кућу, да je озари свешћу о потреби сарадње на општој нам заједници и тако да je препороди. Тек тада Гајретов цил> je на помолу. Зато, и овог Курбан-бајрама жртвујте и за Гајрет, за своје сопствево добро, жртвујте и дјелом и ријечима. У чврстом увјерењу да ће Гајретови радници широм наше Краљевине провести ове мубарек дане у раду и пропаганди Гајретове мисли, како њима, тако и свима муслиманима, од срца честитамо бајрамске благдане, с покликом: Б ајрам м убарек олсун! 205 �Sukrija Alagič Alkohol i kuratl Danas sam održao predavinje o alkoholu i nje­ govim štetnim posljedicama, a u njemu sam pro­ tumačio 218 ajet 2 sure (Sure-tul-Bekareti), pa to predavanje evo i objelodanjujem, da ga i šire vrste islamskog svijeta pročitaju i da se eventualno tim koriste. To predavanje glasi: »Pitaće te za vino i hazardne igre, reci: U njima je za ljude veliki grijeh i razne koristi, ali je grijeh veći od koristi«. Kad je Alejhisselam doselio u Medinu, stanov­ nici su Medine pili vino i igrali igru »mejsir«, pa su o tome pitali pejgambera, i onda je objavljen gore navedeni (218) ajet 2 sure, ali su Medinelije i dalje pili tvnd'eći, da im to ovim ajetom nije za­ branjeno. Međutim kad su počeli u pripitom stanju dolaziti na namaz, Bog je objavio 42 ajet 4 sure (Suretun-nisai), koji glasi: »Vjernici, nemojte se približavati molitvi (namazu) u pripitom stanju!« Ovaj je ajet pojačao zabrapu uživanja alkohola, a kasnije je objavljen i 'DO' ajet 5 sure (Suretul-Maideti), koji glasi: »Vjernici, samo su vino, hazardna igra, idoli i strelice.za /drebanje sramotna i užasna grdila od šejtanskog' posla, pa ih se klonite, ne biste li se spasli«. Iz ovih se ajeta vidi, da je zabrana uživanja lkohola došla postupno, jer je Svevišnji znao, da se je vinovu ono vrijeme među Arapima mnogo i bez ikakve ograde pilo, pa da ga je najedan­ put zabranio, bilo bi im teško, zato je i upotrebio ovu postupnost i blagost. Iz riječi »vino« treba razumjeti svako opojno (alkoholno) piće, jer su tako'shvatili i pejgamberovi drugovi, a i arapski najglasovitiji jezikoslovci tumače i razumijevaju tako ovu riječ. Tako ovu riječ tumači i većina islamskih naučenjaka i komentatora, a na­ pokon za to imamo potvrdu i u pejgamberovu hadisu, koji glasi: »Svako opojno piće jest vino, a svako je vino haram (zabranjeno)«. Drugi jedan hadis glasi: »Ako veća količina nekog pića može čovjeka opiti, to je i najmanja količina toga pića haram«. Isto je tako svako kockanje ili hazardna igra haram. Ovo je oboje veliki grijeh zbog ogromne štete, koju i vino i igra nanose ljudskoj zajednici. Alkohol djeluje štetno i na tjelesni i na duševni razvitak čovjeka, a uz to ga ubija i materijalno. Posljedice se alkohola vide i u međusobnim odno­ sima ljudi, u socijalnom životu, i stoga nema grijeha, koji ljudskoj zajednici nanosi toliko štete kao alko­ hol. Te su štete raznovrsne. U prvom redu navešćemo djelovanje alkohola na ljudsko zdravlje. 206 Alkohol štetno djeluje na cijeli organizam, jer zalazi u svaku stanicu, od kojih je satkano ljudsko tijelo. Alkoholičara možemo lako na prvi pogled prepoznati, jer mu alkohol izmijeni i samu vanj­ štinu, koja donekle dPbiva starački izgled. Jedan njemački liječnik tvrdi, da je tkivo tijela jednog alkoholičara od 40 godina jednako tkivu starca od 60 godina. Hranjive čestice od hrane, koju uzimamo i bez koje ljudski organizam ne može opstojati, prelaze u krv i služe kao normalna ishrana organizma. Među­ tim, alkohol prelazeći u krv ne hrani organizam, .nego svojim otrovnim svojstvom štetno djeluje na cirkulaciju (krvotok), zbog čega se poremeti ravno­ teža tijela. Funkcionisanje pojedinih organa omlitavi; a u nekim slučajevima i potpuno oslabi, jer tKorgani izgube svoj prirodni, normalni stav. Uživanje alkohola slabi osjetilo okusa. U usnoj i grlenoj šupljini javljaju se razna upaljenja i katari. Od alkohola nastaje u stomaku preobilno izlučivanje stomačnih sokova (hipersekrecija), a posljedica je toga zakržljanje (atrofija) stomačnih žlijezda, koje potpuno prestaju funkcionisati, i tako nastaju razne kronične bolesti stomaka. U crijevima zbog pomanj­ kanja stomačnih sokova javljaju se mali čirići, koji u još većoj mjeri ometaju normalnu probavu. Jetra se od alkohola utove i postanu masno degenerisana, što također umanjuje normalno funkcionisanje probavnih organa. Alkohol štetno djeluje i na srce, a posljedica toga je rđav opticaj krvi u ljudsokm organizmu. Kad srce bude zbog prekomjernog uživanja alko­ hola toliko oštećeno, da ne mogne vršiti svoje nor­ malne funkcije, može i naglo da stane, a tada na­ stupa srčana kap. To je jedan od glavnih razloga, što alkoholičari često umiru naprasnom smrću. Alko­ hol nadalje slabi elastičnost arterija (žila kucavica), koje postupno otvrdnu i postanu lomive. Posljedica toga je bolest arterioskleroza (okrečenje arterija), koja je vrlo opasna po život čovjeka. Napokon alkohol štetno djeluje i na organe disanja a naročito na pluća. Najmanja je posljedica promuklost glasa i kašljucanje. U oslabljenim i bo­ lesnim plućima najprije se razvije sušica (tuber­ kuloza), koja kosi mlade živote. Ima krajeva i ze­ malja, gdje sušica nemilice hara, pa je gotovo 50% smrtnih sulčajeva od nje, i kolikogod se haranje sušice raznim higijenskim mjerama nastoji svesti na najmanju mjeru, neće to poći za rukom, dok se uži­ vanje alkohola ne zabrani. Šta više, ima krajeva, u kojim ove opasne bolesti zbog povoljnih klimat- �'skih prilika nije uopće bilo, dok se narod u tom kraju nije odao alkoholu. Ovdje ćemo još navesti, da alkohol smanjuje i polnu potenciju kod čovjeka, a posljedica toga je nesuglasica među bračnim drugovima koja vrlo često dovodi do raskidanja braka i drugih nemilih pojava u porodici. Utvrđeno je također štetno djelovanje alkohola i na centralni moždani sistem. Posljedica je slab­ ljenje uma, koje vodi umnoj degeneraciji, a u kraj­ njem slučaju i ludilu. Ponajteža i najveća posljedica štetnog djelovanja akohola jest prenošenje svih gore spomenutih i du­ ševnih i tjelesnih mana na djecu i uopće na potom­ stvo alkoholičara. Loš uticaj alkohola pokazuje se u dosta velikoj mjeri već na samoj djeci alkoholi­ čara, koja su obično i umno i fizički kržljava. Bu­ dući da su ovakva djeca sklona na uživanje alko­ hola, to se loše posljedice u još većoj mjeri yid& na njihovoj djeci. Ovo postupno degenerisanje do^ vodi do izumrća pojedinih porodica. Stoga je imao potpuno' pravo jedan* njemački liječnik, kad je rekao: »Zatvorite ml polovinu bir­ tija, jamčim vam, da nećete trebati polovicu bolnica/ ludnica i tamnica«. Loše moralne posljedice alkohola jesu svađa i prepirka, kojoj su alkoholičari skloni, a koja dovodi do neprijateljstva i mržnje^među ljudima. Tako Sve­ višnji veli u 5. suri (SuretuLMaideti) u 90. ajetu: »Šejtan samo hoće da u vinu’ i igri baci među neprijateljstvo i mržnju«. Daljnja je posljedica, alkoholičar ne može čuvati nikakvu tajnu, od čega nastaju raznovrsne štete, a/ naročito kad se tajna tiče općh interesa. Stoga naš narod vđli: >što tri­ jezan misli, to pjan govori«. Napokon je poznato, da je alkohol povod premnogom grijehu i zločinu, zato se u pejgamberovu hadisu za alkohol i kaže, da je začetak svih sramnih i gadnih djela. Za bolju ilustraciju navešću nekoliko statističkih podataka o štetnom uticaju alkohola, koje sam po­ vadio iz knjige »Uzroci zločina« odi Dr. J. Šilovića. Tamo se veli, da je upravitelj kaznione u Mitrovici vlastitim istraživanjem utvrdio, da je od 2000 kažnjenika počinilo zločin u pijanstvu njih 1494, t. j. 56,31%. 0 djelovanju pića na čovjeka kaže liječnik za duševne bolesti Dr. Kraepelin ovo: Več neznatne količine alkohola, koje ni izda­ leka nijesu kadre da uzrokuju pripitost, umanjuju znatno duševnu djelatnost. To umanjenje duševne djelatnosti pokazuje se u oslabljenju pamćenja i u laganijem toku jednostavnih duševnih radnja. Osim toga poremećuje se i nizanje predodžaba jedne do druge, i slabe se i međusobni pojmovni odnosi poje- đinih riječi, iz toga jasno slijedi, da uživanje alkonoia siaoi poimanje vanjskih utisaka, što rada pogibeiju, da se tuđe riječi i djela krivo shvate. Tako počinje već kod malih količina alkohola smetanje redovnog funkcionisanja volje. lNi po jada, kad bi se razorno djelovanje alko­ hola ograničilo na samog alkoholičara, ali ubitačan uticaj alkohola ne zaustavlja se na njemu samom, već prelazi i na njegovu djecu i unučad i tamani je, dok mu uništi cijelo pokoljenje. Čujmo stručnjake, koji govore na osnovu opa­ žanja. u r. Legrain, ravnajući liječnik u zavodu za umobolne u Ville-Evrard u Francuskoj, kaže: Za sve stručnjake nepobitna je istina, da je piće ubitačno ne samo za onoga, koji ga pije nego i za njegovu porodicu. Piće je bolest, koja smeta redovnoj funkciji or­ ganizma, kvari nam tijelo i dušu. piće je bolest, koja ne uništava samo alkohobčara, nego je^pravo prokletstvo, koje se ne umanjuje nego raste od koljena do koljena, kako je to dokazao Morel, koji je postavio ovu ljestvicu. 1. koljeno: moralna pokvarenost i alkoholički ekscesT^v 2. koljeno: drevno pijanstvo, manija (jedan ko­ tač previše ili premalo), oslabljenje mozga. 3. koljeno: hipohondrija, melankolija, samokrv p w 4 koljeno: tupost, idiotizam, jalovost, propast . Legrain je istraživao četiri pokoljenja piću ljudi u 215 porodica, pa je došao do ovih rezultatžK 1. koljeno. Već se u prvom koljenu u 168 po­ rodica pokazuju makovi degeneracije, i to: u 63 slu­ čaja jednostavna zavmutost (đesekvilibraoija), u 88 slučajeva slaboumnost, u 45 razvratnost i pogibeljni nagoni. U 39 porodica našao je grčeve, u 52 padavicu, u 16 histeriju, a u 5 upalu mozgovnih opna. U 108 porodica od 215 — užasno veliki broj — nalazilo se luđaka. 2. koljeno. U drugom koljenu spalo je onih 215 porodica na 98, kod kojih je našao: u 54 porodice bilo je već teških degeneracija, naime ljudi tupih i idiota, u 23 porodice nalazilo se moralnih luđaka, koji ne osjećaju razlike između dobra i zla. U 42 porodice našao je grčeve, a u 40 padavicu. U 90 od 98 našao je pijanice, a u 23 umobolne. 3. koljeno. U trećem koljenu spalo je onih 215 porodica na 7 sa 17 djece. Sva ta djeca su zaostala, dvoje bilo je moralno ludo, četvoro je imalo grčeve, dvoje padavicu, dvoje histeriju, jedno upalu moz­ govnih opna, a troje skrofulozu. 4. koljeno. U četvrtom koljenu nestalo je onih 215 porodica. ж 207 �Iz ovog se vidi, da je narod, koji se opija, narod na rubu propasti. Stoga opravdano zaključuje Dr. Legrain, da bi se u Francuskoj moglo zatvoriti većina ludnica i tam­ nica, kad bi nestalo alkohola. Dr. Bezzola tvrdi, da svaka kaplja alkohola kod oca znači kaplju bedastoće kod sina. Svemu se ovom pridružuje i materijalna bijeda alkoholičara i njegove porodice, jer će on potrošiti i zadnju paru za piće ne obzirući se na ženu i djecu, koja kod kuće gladuju čekajući na muža odnosno oca, da im donese komad kruha. S čisto vjerskog gledišta alkohol je zabranjen, jer alkoholičar nije sposoban da vrši propise ibadeta (bogosluženja), a naročito ostavlja namaz (molitvu), iako je to stub ibadeta po nauci islama. Zato Sve­ višnji i veli u gore navedenom ajetu 5 sure: »I pri­ ječi vam zazivanje Boga i molitvu«. Hazardne igre su također kao i alkohol veliki grijeh, jer i od njih ljudska zajednica ima samo štete. Igra kao i. alkohol daje povoda neprijateljstvu i mržnji među ljudima i spieta im klanjati i Bogu se moliti, a osim toga igrom čovjek prisvaja tuđi imetak na nedozvoljen način i bez prave naknade, a ш\ Kuran odlučno zabranjuje. Igrom se nadalje -čovjek navikne na ljenčarenje i olaku zaradu, a to slabi duševne sposobnosti njegove, jer se ne zanima ko­ risnim radom, kojim po prirodi treba svaki čovjek da zaradi svoj svagdanji kruh. Ako li u nekom kraju ili zemlji igra uzme većeg maha, sigurna je to pro­ past za stanovnike, jer će zanemariti svoje redovne poslove, pa će poljoprivreda, obrt i trgovina početi naglo opadati, a o procvatu i napretku narodne pri- vrede ovisi i napredak same zemlje i naroda u njoj. Nijesu rijetki slučajevi, da igrači za vrlo kratko vri­ jeme proigraju sav imetak i dođu n a prosjački štap, a isto se tako često događa, da strastveni igrači pro­ nevjere tuđ imetak, koji im je bio povjeren, a po­ sljedica je toga, da pronevjeritelj dolazi u zatvor a porodica u bijedu i nevolju. Korist, o kojoj se u ovom ajetu govori, jest u tom, što su alkoholna pića važan artikal narodne p ri­ vrede i zarade za mnoge pojedince i što se alkohol u nekim slučajevima upotrebljuje kao lijek. Međutim, sva ova korist ne može se nikako isporediti s razno­ vrsnim i neizmjernim štetnim posljedicama alko­ hola i hazardnih igara po čovječanstvo, pa zato Sve­ višnji i veli u ovom ajetu, da su grijeh i šteta od njih mnogo veći nego li korist. Da je zbilja tako, vidi se 'najbolje po tom, što se danas u kulturnom svijetu pokret protiv uživanja alkohola sve više širi, pa je trebalo da prođe dakle 13 stoljeća od pojave islama, da čovječanstvo uvidi svu štetnost alkohola i da se svfm mogućim sredstvima digne protiv ovom poroku ljudskog društva. Danas ima već i država, koje za­ branjuju prodaju alkohola i prekršitelje ove zabrane kažnjavaju vrlo strogo. I pored svega ovog nađe se i danas mnogo ljudi, koji za se vele, da su sljedbenici islamske nauke, ali piju alkoholna pića i igraju razne igre, a neće kao sljedbenici Kurana da zrelo promisle pa da sami uvide svu štetnost, koju trpimo od pića i igre. Ali takvi treba da znaju, da nije dovoljno, da neko bude samo imenom sljedbenik islamske nauke, nego to treba da dokaže i djelom, pa da se kloni svega, što Kuran zabranjuje, a da radi onako, kako mu Kuran zapovijeda. Џевад Сулејманпашић „Фереџа u зар, u мирна Босна“ Одговор г. Захировићу на његов чланак у прошлом броју »Гајрета« Пошто ћу много заузети пажњу и стрпљивоог читаоца, то да зађем одмах усред ствари. Овај одговор није ни по теми ни no обради целина нити то може бити, јер такав није ни одговор г. Захировића нити може бити, јер сав ради о разним »контрадикцијама« у мом јавном деловању којих уопште нема. За боље разумевање молим да се још једанпут лрочита Захировићев чланак. Жалост г. Захировића што га нисам схватио сувишна je. Ja сам га право схватио. »Салтоморталоки скокови« у развоју мишљења и назора о свету, онакви какве ми приписује г. 3., у целом свом чланку, понизују, јер се тиме такав окакач прикаже у најмању руку духовно инфериоран. Развој и мијењаље мојих гледаља на поједине по- 208 јаве друштвенога живота не представља никакво >врдан»е« него — то je тачно — често иута ококове, али скокове увек напред, цогућне, досгиживе и умесне. Г. 3., захватајући чак у почетак мога партискоиолитичкога јавног рада и помешавши моје »скокове« у томе са >скоковима« у моме третирању нашег женског питања, починио je грубу некоректност. Прво стога, што je цео народ Краљевпне Југославије који je био сав подељен на разна партискополитичка о с в е д о ч е њ а , шесгог јануара пр. године направио један огроман, спасоносан и природан скок, и то тажо далеко да je данас немогуће хвалити и оправдавати припадност било којој од бивших партија. Зашто сам ja у првим данима no �Ослобођсљу био против политичког груписања муКочење уопшто, од стране г. Захировића, види слимана на верској бази, зашто сам годину дана се и из два његова мота (цитати из Курана?): »Бог после тога био за такво груписање, зашто сам после неће измијенити стања једног народа, док сам тај чстири године био нротав тога, зашто сам, иако je народ не изврши сам у себи корјените преинаке, покојни Сакиб Коркут био најжешћи противник док не осјети за то потребе« и >Не гријешите се о откривања муслиманки, ипак могао с њиме сара- законе божје у природи. -Узалуд ћете се трудити ђивати три године дана у паргиској политици, за- да их измијените, они остају стални, непромјеншто сам ja отступио од оног некадашњег безсадр- љиви.« Из тих цитата може многи лако да назрије жајног југословенског национализма, што се тичс »тевећул«, фатализам, a то je јако брсмзање. Затим нас муслимана, и акцептовао српско име: да бих о г. Захировић кочи још и овим речима: »Што су стотоме свему дао довољно разјашњење, било би по- љећа стварала, није могуће отстранити у једном требно цитирати у целости најмање двадесетак деценију и једном сталежу. Каогод што смо сви ово мојих чланака из »Правде«, »Југ. Листа« (један) и стање изграђивали и у њему учествовали као ви»Реформе«. Немогућност a и сувишност тога могао новници, треба да га сви свупа поправљамо no оној je предвидети г. 3., јер je и без тога њсгов одговор народној: »ако свако мете иопред овоје капије, пун »доказа« мојих контрадикција. Осим тога улпца ће бити чиста«, умјесто свађе о кривцу који једноставна мисао, за коју je ваљда и он способан, извирује из сваког нас напосе, нека свак изврши могла га je спречити од тога. Мора се, наиме, прин- своју дужнрс^.и стање he кренути на боље. Подипијелно допустити могућност да су моја »врда- лако, али сигурно«. Рада тих речи сам се ja и чуња« у партиској политици разјашњива просго тиме дио иахзлову чланка,- у' коме се пита: докле ћемо се да сам ja увек мислпо својом главом a не главсм -окањиватиЈ Дсдине речи које спадају донекле под вођа, да су моје мисли биле боље него њихиве и да тај наслов, јесу оне да свако помете испред својих се нисам никад и ничим везивао за те вође. Исто врата и да се не свађамо о кривцу. Али шта ћемо тако у другим питањима^мога јавнога ‘деловања, мести и о којем се то кривду свађамо? Можда би још мора се допустити могућност да je нЛступање нових ^ П Ш ^ ц о гл о спадати под тај наслов: Мало вгапе момената значило примарно >врдал.е« a моје да Џ испред тих речи говрри on о номуслиманским наубило само нужна послсдицд... Сва дотле 'док г. 3. чењацима који сваљују кривњу на Ислам ради itone уважи, при доказивању мојих >>шштрадикција<^ чеља и спречавања људског наггретка. Ну одбрана све те моменте и не испита евентуалну реалност од тих нападаја не зиачи ваљда оно >метење испред тих речених принципијелдих могућности, дакле све ‘евојих врата«, јер то говоре страпци, a г. 3. нигде дотле док не напише једну дебелу кљижурину р Raste да со, нгаад и између иас за њима поводи. мени, ja ћу се, при одбрани од тих постављених Из онога цитата који вади г. Захировић из кмгтрадикција, придржавати у главном просте тврд- моје брошуре не види се нипошто да сам ja био у ње да су сва моја јавна дела ишла увек. no једиој брошури против »скокова«. може да буде реч и иогомсрној етичкој и духовној линији. наравно само о оним скоковима који су предвидГ. 3. ми приговара да ja говорим у своме чланку љиви и чија могућност овиси само о нама. Из тога о природним законима и скоковима у природи и се цитата види баш противно. J a нисам за >нада »побијам« и оне ствари које он није писао и о си л н е реформе«, али сам за »в атзру л и ј едругоме a не само о апострофирању мене од стране в а њ е и п р о т е з а њ а ланца, да би се од њега г. 3. у његовом чланку »Докле ћемо се скањивати?«, могла направити батана«. Ако се такве методе у али му нисам нигде ништа подметнуо. Moj чланак погледу употребе човечије воље за реформирање није ни писан само као одговор на то апострофи- друштва не могу назвати и више него скоковима, рање. Од није писан само ни ради г. Хидајета Ку- с обзиром на нормалшг ток преображавања друлсновића, о коме je такође било речи. Главни разлог штва, онда ja заиста не знам које би друге могле. чланку сам ja овако означио: »Општа схватања и Да би и овде читаоцима било сасвим јасно што назирања гг. Куленовића и Захировића о нашем сам ja у члалку о скоковима у природи подразупрогресу иису, истина, нова и јамачно су још увек мевао под »скоком«, ja подупирем предлог г. 3. да духовна својина већег дела широклх народних сјго- се тај чла/нак поновно прочита, тим прс што ће се, јева као и приличног броја школоване интелиген- no његовом мшпљењу, наћи ту у обиљу још мојих циje. Т о и м д а ј е о н у в а ж н о с т к о ј а н а л а ж е котрадикција. Г. 3. je »нашао« и ову контрадикцију између и о л е м и к у«. Схватања те господе иду за кочењем или потпуним одбацивањсм оних рефорама за које моје брошуре и члалгка о продирању света у живот сам се ja највише залагао у јавности, a које, no муслиманке. Ja, наиме, у брошури очеКујем добре моме мишљењу, могу да врло много допринесу резултате од мијешања муслиманке са кућом, животом и друштвом иновјерке суграђанке, и то: осенашем опнггем прогресу. 209 �haj ирипадности народу и земљи, заједнпчког јада друкче иоставити, оптрилике овако: Ми уопштс и cpehe, нестајаље осамљености и дивљаштва a на- немамо шта да бирамо него бивамо сами »бирапи«, ступање уљуђености. Г. Захировић каже да сам ja и само се ради о томе да нас што мање »одаберу!« после 'десет година у оном члапку, замењујући 0 таквом малтретирању питања откриваља нашс само рсчи »друштво и живот« са речју »свет« a жене заиста je сувишно даље говорити na овом »осамљеносг и дишљаштво« са »мали светови отока меоту. Такође нема права г. 3. да из мога излагаља и оаза«, дакле задржавајући исти појам, грдио то друштво, називајући га светом у целипи гадпим о природним знаиостима и скоковима у природи и гњилим, светом џазбанда, филма, журнализма, подметне мени закључак о неком »тоталпом банревија женоких ногу и т. д. Т у м и г. З а х и р о - кротсгву науке«. Јасно je свакоме — ja и овде пов и ћ о ч и т о п о д м е ћ е . Нису то нипошто два дупирем његов предлог да се мој члапак поновпо израза за исти појам! Појам »света« у чланку je прочита — да се моје речи »у свету се не можс јасно дефинисан овако: »Под светом мислим свет ништа тачно и са сигурношћу предвидети« односе филма, џазбанда, журнализма, луксузних аутомо- само на онај свет, који обухвата социологија као била^ мороких скупалишта, рввија женских bora, свој предмет a нипошто на овај који je предмет једном речју, онај т а н к и слој човечанства који, егзактних наука. Изразе »тачно и са сигурношћу« неограничено владајући земаљском куглом и си- треба подвући, јер сам ja у истом чланку рекао да сајући помамно душе и телеса свих народа, постаје „у животу појединих група човечанства има и таквих све дебљи, дебљи«. A мало ниже сам рекао: »Тако догађаја, било лаганих било убрзаних, чија се неу томе свету, о д к о г с е и н а ш н а р о д у а и . —« опходност даде и предвиђати. И онда, у вези с тиме, Taj свет, тај танки слој човечанства, чијп начип a то' je заправо и био коначни циљ мога излагања, живота и нас осваја, ne може пикако бити идеп- рвкао сам да социолошки положај муслиманске тичан са оним светом наших суграђана друге вере групс у југославенском друштву тражи од ље вео којему сам горорио у броцтури. У колико je и лике ата предвиђене скокове, чије се припремањс тада поетајала гњилост гадост у танким слоје- ne сме im часа одлагати. To су они скокови на !којо вима и нашег југословеттског друпггва, посве je су највигае пажње обраћали реформисти. јасно да ja нисам могзо нити сам пледирао д а му/УТтбгледу његове слутње да je на мс упливислиманка од улаза 'у faj свет може очекивати оне сала Фајхингорова филизофија (Die Philosophie đes добре резултате. Међутим и југословеноко друпггво, Als Qb), могу му рећи да се вара. Tora писца позузето у целшга, данас се много разликује, no својој нам само no чувељу, али знам да му наук ne вреди, моралној квалитети, од ондашљег од пре десет го- јер се из самог наслова види да je то филозофска дина, те, дакле, да сам ja баш и мислио исте једи- поезија, те дакле не ваља нп као филозофија ни као нлце, онда и данаЈС, орет то не би била два имена поезија. Што се тиче г. Захировићевих цитата из за исти појам. Како je, даље, г. 3. могао идентифи- Бекла, о оним трима стварима о којима су овпсие ковати сштсао мојих речи »осамљеност и дивљаш- све промене које у току историје настају код једног тво« са >мали светови отока .ич оаза«, то сам Бог културног народа, имам да приметим да су Бекзна. лова социолошка знања за данашњипу посве нсНадовезујући на тај мој свет који пам долази довољна и неприк!ладна. Има ту још много стварн, и на моје истицање муслиманског ранијег брака, и то врло важпих и врло чеотих, које упливишу који je »no својој потпуној изолованости, no вери на ток историје културних народа. Например, жури традидији која je нагонила људе да за образ жоне налстика, филм, капитализам и т. д. слепо дају и узимају животе, био зграда од граГ. Захировић пита мене шта сам ja, ваљда пита«, г. Захировић кличе победоносно: »Чему то- попут оних Беклових најбољих и најистакнутијих лино заобилазних ријечи: ф е р е ђ а и з а р и појединаца од чијег знања (као једне од оне три м и р п а Б о с н а « . Ето тако je г. Захировић ко- ствари) овиси ток историје културних наррда, поначно изишао са правом фарбом. Не сме се мусли- дузео да раширим и учиним пристулачним свима макка уопште откривати! To његово отворепо исту- друштвеним слојевима своје »социолошко и рефорпање — он je, no мом мешљењу, после уредника маторско знаље о тим скоковским препорођајима«. тузлапског »Хикјмета« најжешћи противник рефор- Он донекле има право што пита. Не у томе што ме миста — чини пајпозитивнији резултат ове наше je, ваљда и нехотице, помешао са најбољим и најполемике. Г. Захировић себи поставља тај проблем истакнутијим — мене »неизграђеног, неискусног и овако: Има се бирати између џасбанда, голотиње (ово je најлепше): н е в и ч н о г а к р и т и ц и « — женског тијела и т. д, и феређе и зара. Наравио него у томе што му ja заиста морам одговорити да да смо да феређу и зар који ће нас од тога свега у главпом седим у Оарајеву. Чланака сам, додуше, очувати! Не, г. Захировићу, проблем се има сасвим написао више него што он каже (у »Правди« око 210 �70—80, које сам такођс крвљу писао, у »Реформи« око десетак и у »Гајрету« исто десетак), али признајем да су ти чланци, нарочито доцнији, на најшире слојеве имали слаба дејства. Истина je и то да мене ти најшири слојеви могу све мање да читају и разумеју, али je истина и то да то мени јако ласка. Само ми je жао да и код многе интелигенције, која иначе има опољне квалификације за то, не налазим још довољно разумевања. Предавања нисам одржао нити једнога, ради своје физичке мане у говору, али и кад би их могао држати не бих то радио, него опет само писао, јер ja, за се лично — na нека то узме свако ко хоће за максимум уображења — сматрам много важнијим да пишем за оне који живчано могу и требају да држе иредавања широким слојевима. Из свега овог може Tj Захировић закључити да се не замишљам »у положају турског Кјемала«. Спрећам, најзад, пажњу г. Захировићу, ако заиста буде писао у »Гајрету« о спајању религиозних веровања са законима природних знаности, да му на то нећу, јер не могу, одговарати у »Гајрету«. Знам да ћу ту морати отићи много 'даље него то конвенира »Гајрету«. Врло бих се радо упустио у ту полемику например у тузланском »Хикјмету«, где она, природно, и спада, Г. Захировић je сигурно један од уважеиијих сарадника тога часописа, те би ми можда могао испословати гостопримство које заисгга не бих ничим злоупотребљавао. Тим пре што je »Хикјмет« у једној нотици објавио да би дао простора за принципијелну и стварну полемику. A k o дође до те полемике биће ми ослонац за њу Кантова »Kritik der reinen Vertmrn!t» и »iReTigion imienhalib der Grenzen der rem en Vemimft«. To кЈажем зато да унапред олакшам посао г. Захиро« вићу. КЊ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Мухамед Коњичанин Мејра Сад ће; ено их! — говорим себи и сједим на пању крај ријеке. A 'дјевојке, ,веселе|~за,бре1це, зажарених и опаљених образа, са празним бремама под пазухом, слијећу с брежуљка на Отавњу. Тиквеним чанковима грабе воду и п^уне лучане брвмр. Задижу широке димије и босвм ногама газају no ријеци. Прскају се, шале, a њихов весели кикот далеко се разлијеже вечерњом тпшином. Moja мала Мејра, напунила своју брему и сједећи на њој, стидљива посматра своје веселе другарице. ^ — Гледајте. гледајте, што се ушутила! Hehe пред оним тамо, a цура узела прстен од другога! Богме ћемо те казати Хасану! — довикују joj другарице, a Гима муктарева сасу joj пун чанак воде на главу. Цуре се зацерекаше, весело запљеокаше рукама, a Мејра љутито стресе воду и обриса лице димијама. И ja се смијем. — Види je види, готов заплакати, a кад онога нема ,не може се од ње живјети! Најгора je међу нама! — виче подругљиво Зејна, a очима показује на ме. С бријега се очу куцаље у длане и нечији љути.т зов. За час ове утиша. Лако, као перца, подигоше дјевојке овоје пуне брсме на рамена и, шапућући, похиташе кућама. Мејра остаде посљедња. Брема joj тешка и не може да je подигне. Стид je, ваљда од мене, na се заплака. — Мојро, не плачи! Ja ћу ти понијетс брему. Т & ^|а«£еб е прегепјко — довикујем joj ja. ^ r— Ja не плачем за то. Ћима ме je полила ■ВбдвЛ, ma |си ми се и ти смијо. Они мене сви руже р Ш *а* стобом говорим, a Ајка прича како сам урела прстен од Хасана. — Шути, орце моје! Оне су се само шалиле. Не вјерујем ja њима ништа. Ja сам се смијао што се ти онако слатко љутиш — тетошим je ja, a она само плаче. Сумрак се спушта. Тих вечерњи вјетар шумори у кукурузима. Неко пјева у селу a вјетар му односи глас. — Хајдемо јање моје, ево мрак пада. Ja ћу ти до плота понијети брему, a онда ћеш моћи и сама. Сутра ћу ти дати оних црвсних папира од чоколада коje ти толико волиш. Да видиш, пуно сам ти их оставио! Моћи ћеш стотину пута наруменити својс лијене обрашчиће! — тепам joj ja, a она притајено слуша и корача уза ме. — Твоје ће лице бити најруменије на свакој свадби, a кад одем у град, купићу ти један лијепи ђердан са златним бобцима, дуљи и бољи него што je у Зејне! — A хоћеш ли ти мени дати ђердан посве, или само онако, да га носим као Зејна материн? — пита ме Мејра и ушмркује ко дијете. — Ja ћу теби дати посве, јер ти си тако добра! — A хоћеш ли ми онда и она чагета дати? — Хоћу, орце моје, хоћу, све ћу ти дати! — кажем ja и помиловах joj златну косу. 211 �Идемо на врело. — E, добро, баш ћемо видјети! — каже Мерја НТакама грабим воду, a Мејра, као јање, цИје и осмјехује се. ми из руку. Расхлађујсмо се, a послије сједамо д0 С бријега се очу зов. — Ух, убиће ме, ако ме виде с тобом! Сакри врела. Ja причам даље: се за плот! Moja мати каже да си ти чифут, a je л' »Прије сунца, помамни вранац закопаће чифтом де да ниси? — шапуће ми плашљиво и глсда ме прсд вратима нашим, a моја мајка пољубиће те у испитљиво овојим дјетињим очима. — Нисам, срце моје, — кажем ja и засмијасмо чело. Сва ће кућа засјати од осмјеха твога. Најбоља терзија у граду нашем, сашиће ти хаљину од свиле се овдје као дјеца. и кумаша и стамбулским извссти златом. Вјечла Сједимо уз плот. ЈТица нам се додирују. cpeha и бсрићет доћи ће с тобом у касабу нашу — Мејро, образи ти врели и миришу сијеном и н1гко више у њој заплакати неће!« — кажем ja a она се припија уза ме. Мјесец се осмјехива. Једпа задоцњсла птица Мејра ме само погледа и болно се осмјехну. залепрша крилима над нашим главама. У њеним очима, крупним сузама сасјаше све жеље — Мејро, ти дрхтиш, хладио ти je — кажем ja и осјећаји игго их ово простодушно дијете није знало и узимам je у наручај. рећи: — Не, није ми хладно. Бојим се да нас ко не »Драги, не љути сс! Не волим твој лијепи и види — шапће ми скоро нечујно. широки град. Не волим чардаке ваше с танким камеријама, ни калдрме бијеле вапшх сокака. — НаHa бријегу засјаше ватре. — Сутра ћемо у шуму и бићемо цпјели даж ше je село мало, али су нам поља широка и дуга. Понијећу и за тебе шпаг — кажс Мсјра и,'6дл^зи. Шуме су нам густе и лијепе, a хамбари наши пуии Сва сребрена од мјесечине^ корача стрником a бре- > у бјелице пшенице. Цвијеће нам no путу ниче, a ма joj клокоће> најљепши момци овирају нам уз двојнице. He драги, не могу прћи с тобом! Туђа бих била и касаби II. — Па ти не знапглта свезати. Гледај, како си твојој, a скупе хаљине од свиле и кумаша ne би дрва сложио! Ух, yxt p a како си шпаг провуко! — пристајале мени. Одаје твоје na ташсој кули, све даГсуј^од злата и скупих јакута, за мене би биле руга ми се, кори ^е-М ејра и веже : тамнице тврде«. бреме. Koca jo j златна пада на очи. — Мејро, ти^си тулсна. He овиђа ти се у граду — Мејро, коса ти смета. J a ћу ти , и ne би пошла са мном? кажем ja. ^ — He. J a нисам за града — nianhc Мсјра и Подне сједи у шуми и дише црвени. — Ja бих више волила кад би ти остао са — Уморна сам, хајде да сједеЈЈЕЈо^^ мном у нашем селу. Мајка моја дала би нам ону и таре зној с лица. кућу na бријегу и на два коња спремила би нам Сједимо под буквом и јодемо сира. кићепу сејсану. Пир и свадбу нашу проводили би — Мејро, слатка ти кукуруза као и ти! — Није слађа од тебеј — каже Мејра и смије од петка до петка, a најбоље пјеве пјевале би у нас. Трке би давали и коњоке и пјешачке, a сухозлатице се. Тишина. Кроз густи свод лишћа провирјује чевре на биљеге бих метала. Најљепша свадба била сунце ко велико божје око. Шума мирише. Мејра би у нас, a свијета би дошло из свих ссдам села. Ти би, међу свима, био најљепши и најјачи, a Мујсе наслања на ме, a ja joj причам: .»Hoh ћо бити мрачна, a ти ћеш ме чекати. С врап- кану, с Горе, с кољена би одбацио камена. Ja се смијем, a Мејра ме гледа. He зна зашто цем својим прикрашћу се селу и бацити се земљом се смијем. Подне одлази. Нечујно корача шумом, a на твој пенџерић. Ти ћеш доћи. Покрићу те свиленом чаткијом, na ко вјетар бјежаћемо кроз ноћ. дах му све слабији. Престрављена шума одахну, a Зором, кресаће наш вранац бијелом градском кал- у грању високо, залепрша кобац. — Мејро, ти плачеш. Жао ти je на мене? дрмом, a снене дјевојке чудом he нас гледати с кри— He, није ми жао. He знам ни сама зашто вих мушебака.« плачем — шапће Мејра и обара очи. Мејра шути. Плашљиво гледа својим крупСунце сједа. ним очима негдје далеко и неодређено. Тужна je. Весели опет, и шалећи се као дјеца, спуштамо Шутимо обоје. Негдје далеко куца жуна у стабло. — Жедна сам — прошапта Мејра, тек да пре- се у село. Брема ме жуљи, a Мејра ми се смије. кине шутњу. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 212 �Илнјас Дабарџић С наших сшрана II. слабије хаљинс, оубраЗ)авиале се до под браду. Даљу се шетао no нскадањим својим чајирима, Хтјеле су да изгледају што грдније како их ови a пред всчс обилазио Лим и зансшоно гледао у воду. нсби нагонили да им се подају. Мрк и тежак одрал Обилазио je старог рибара Фифицу и дуго остајао видио би се тада у очима њихових мужсва. Знали са њим. Његова je кућа била на врху брда и изгле- су оии да ће стари хан па рахжршћу бити пуп обидала je, глодана одоздо из котлине, као да се на јесних бегова, да ће дорпок трајати пеколико дапа њу пебо наслонило. Љети, кад припече жега, небо i i да ће опи пијани поссћи за образима и.ихових je врућс и као да њишћо од жеђи виш н>е. Доље je жена. Жене ће сс старати да справс што боље јело, широк и прашљив друм; пролазе кириџије са ко- a људи да им донесу најстуденијс воде у*сслу. И њима и бронза звони. Када би бронза зазвонила, доносити им јело за јелом, пушгги им чаше iinha он као да би етресао копрену са ммсли, почео би и опет отрепјети icano им псће moIih угодити. И разговор и увијок са жалбом причао о својима. загато он да остаје без чиплука као и они који су Љетња повечерња тишина чинила би им пријатан то заслужили. И те мисли без користи, и са утопијом, као да разговор. Разговарали би и увијок се срећним осјећали у тим међусобним жалењима и причама о су се слЈЈгј^ и сродиле са њим. Мислио je, увијок старом вакту. Причао je стари рибар о својему жи- о стариПама, a имаћс сс одроњавало. Продавао све воту и боравку. Он je још у дјетињству дошао из -јеДно no једно. Најпријс земљу особипу, послије Босне, настанио се као чипчија на брду вшпе Д*ша воденице^и ваљалицу, и na концу дућапе и робу и заволио рибарење. По цијеле ое дане вукао са из дућана. Расипало се имање и растакало na тројс. мрсжом no обалама и пбзнавад јс сваки плићак и Трошио je on, трошила му два cmia, a ништа се место крај Лима. По Ракоњам^, Мр^а|њцу, Хуневини, ne радило. Подбрежу и Видовини бацао мрежу. Био je он ažC^ HL с љубљен у Лим и рибарење, шкпе но-^имање' доКада продадсГдућапе и оота му само кућа, on бивено послије рата од бесФа./Вез Лима није Mi промишљати о раду и заради и у утуггљсиим ни да живи, тако му се причињало. Такав j^ rjt му зеницама засвјетлуцаше брига и crpemba. Он je остао и послије, и сада под старост, под корацима смишљао да ради, али mije могао. Обилазио je времена, он мирно вуч^мрежу и лови срећу и рибс. Ј«,хве n остајао дуго са беспослепима. Разговарао И Осмнабег као да je у том страствепом рибару о старом и капсад, да заборави бригу, играо разиих нашао најбољег друга и тјешиоца, остајао б|"до^ игара, заборављао он у тим часовима своје педаћс дуго код њега и касно у повечерја враћао će кући. и спокој га тренутно обухваћао. Ту су се састајали Лим се бјеласао no мјесечини и камење се огледало сви они, које je вријемс прегацало и који нијес.у у пличацима. Војорили су сазрели кукурузи и брало могли да се снађу у метежу нових дана. Пропали се воће. Младост се пробуђивала и махале жамориле трговци и посједници, некадањи турски чиновници, у свјетлу и буци. И у те ноћи јесени k буђења гранични царипари, трговци са грапице и свакоуспомена, он би тек тада осјетио колико je сам и јаки. "i како му je тежак. и несносан тај узо живота, што Ту je био Бећо Сновић, испијен и блијо.д, му га je судбина додијелила. Долазио je кући и куштрав и дугачак у облику, са очима избачепим лијегао. Из сна се будио и снијевао страшнс снове. и повијен у леђима; звали су га сихирбаз и бадаНадносио се над прозор, отварао канате, сједио и ваџија. Од je био као нека разонода тим беспослегледао ријеку, вијугав пут и наднешени Обров. И њацима. Цијелу je зиму проводио no кафанама a у тим мислима он je решавао чудно питање своје љето у скитарењу. Све су га дјевојке вољеле, a куће. Били су бегови и трговци, звани и познати момци му прибирали мјесто. Дај ти Мула Бсћу, no цијелом Санџаку, до Усћупа и Селаника. Били непгго, нек ти чварне, na под небом што желиш. су доброћудни, сиротињске мајке и поштсни. Зна Ђевојку, коју хоћеш, хаљине, земљу, кућу, имање он били су јоп момци, он и његова браћа, када их као у цара. Причало се о том и вјеровало у апсоje отац слао no чипчијама, одлазили су они и лутну моћ тога дугајлије, са дна Комарана, што узимали трећину. Братски дијелили. Доносили да- je још као чобанче дошао у нашу касабу. Сви би рове чипчијским жеиама и дједи. И враћали се се они око тога препираш: сваки на свој начип. друмом крај ханова кући. Саферовићи, Колалићи, Једни су вјеровали да може све учинити, други да Нурковићи и други би.тш су другојачи. Када су до- ne може и да je он обичан човјек, обичан као што лазили к чипчијама, чипчинице оу облачиле нај- je Осмо и Ибрахим, Мујо и Синан, обичан ко свак. 213 �Ту јс био и Салкаи, пијаница и дертлија. Још опун у лицу и зажарен од пића. Наклћен вазда и са фссом наднешеним до над чело. Вазда je био пун приче. Путовао je no Румелији, Огамболу, Грчкој no Ругови и no граници. И вазда био мераклија; трошио nape као да их je вадао из баре, и опет му их Бог давао. Три пут je раљаван и два пут je био у ропству. Јунанску мухаребу у глави има, као да je јучер била. Подигли су се барјаци и касабалије се слегле у једно. Сви су они жељели да дадну свој обол за падишаха. После су се добровољци јављали и половина од њих помрла je и погинула у Грчкој. Осман Ибишев, једихник и први, који се уписао у добровољце, погинуо je у првом окршају, тамо негдје око Милан Капије. Мајка му je овисла од јада када су joj за синовљеву смрт казали. До њега, Салкана, уско су близу један до другог били Неџо Саферовић, Рушо Пенић и Осмо Фускуновић; сви су они били некада ђидије. Ко ико. Ни свадбе, ни удадбе, ни женидбе и никаква весеља без њих. Први у колу, a задњц у-послу, 'они су продеверали до четрдесете, и посл^је се ожепили. Чипчије радиле за њих, pifn пили, a имаће се одроњавало. W такви остали ове док није пропало све. Послије хамалилж и радили no путевимд и опет када би након неког времена долазили, свраћали no механама, до дуго у ноћ остајали, искалљивали и последњи динар, a гладно) жени n дјеци ништа не доносили. Све се у тој ^сафани, чађавој и пр пило и живјело неким''тамним животч то људи испијени од затвореног про дугог пића и разблудндг живота. И та трап гурнула и Осман бега међу њих н припитом) уз њлх. Срастао je био са кафаном и одлазио би купи тек о ручку и вечери. Његови синови су били друкчији, радили и савијали. Поолије пошто им умрла мајка, они су се промијенили. Почели најлрије да не раде, послије се пропили, и њиховој кући обрнуо се шиљак доље. Осман бег je, када je остао без новаца, давао ствари из куће у залог и продавао у босцијење да би, јсднога дана, када му и локућства нестане, продао кућу или узео зајам. Зна он, тај му je дан био потежак у мислима када je год на то помислио. Зовнуо га je изјутра pano, прије но што се био и обукао, стари пријатељ Рифо н рекао му: — Накастио си, a? — Ja, јесам — истурио je он ову ријеч брзо, као да га неко no врату млати. — Ha мјеницу да се потпишеш? — — — — јирли. Па и то. Разумијеш ли? 1 ! 'г' ' ^ Разумијем! Е, добро, хајде с хајром; и то може бити ха- Са бисмилетом су оппиринули врата; прво десиоу. ногом крочили, послије још непгга проучили ђ пошли. Османбегу су ноге клецале и тешке му биле, нембћбе- да носе ту тежину — његово тијело. Огг^с био без свијести и разумијевања. Само се вртио и нешта му у глави врљало и искрсавало му. Спотицао се путем, лпце му блиједоћа обавила. Тада je он у прољећу, у бехару и пупању живота, први пут од како je остао без имаћа, зажалио за младошћу коју није умио да проведе, док je имао свакога добра. Јутро je било у сјају и преливању од пурпура и сунца, a сокаци су му личили на путеве који ће да га на час одведу у прошлост и младост и да се промењен и непроведен распојаса и проведе. Послије су за столом каљавим и неравним њих ►јица комад кљиге претурали и он се сјећа, тек 'олико, да je Рашид Кускуновић узео његову руку У СВ0ЈУ и нешто повукао или написао. Након мјесец дана, он je имао новаца и трошио више но икад. Трошио je он и надао се како he му то трајати. Хтио je да се проводи у круту најновијих и најстаријих пријатеља. И да промијењен акшамлучи под старост, да слуша како му ти пријатељи и другови руше, лумпују, вриште и псују. (Наотавиће се.) Хамза Хумо Осоји се пуше. Дан ужарен тршти. Цврчак љуто пигати. Врела земља згара. Само чокот бректи, пун златнога грозда. Чуј! Долином n’jano озвања букара. У хладу јасена ГГан разваљен седи. Врео да.х му пали гола, мушка прса. A поглед му пламти од набрекле жеље — Берачице воде редове од трс&. 214 Уз бербу И од мушке жеђи он гроздове цеди. И букаром пије ужежено злато, У њем снага бректи. Песма ваздух napa: »Гроздан момче љуби злато нехара/го«. Пан једнако пије; да свисне од беса. A кад -јаблан пружи своју дугу оенку, Просу му се вриска до плавих небеса. �ПОПУЛАРНА СТРАНА Ing. Salih Omanović Vrijeme kao faktor kulture i civilizacije Živimo i radimo u vremenu, pa prema tome ne bi vodilo računa o budućem — onda bi lanac života može ništa biti dragocjenije od vremena, kojeg ne bio prekinut — bez svrhe — te bi izgledalo, kao da treba uzalud tratiti — provodeći ga u neradu i lije­ niko nije ni živio prije nas, kao i da niko neće ži­ nosti. Vrijeme je sa praktičnog gledišta: život, isku­ vjeti poslije nas. Na taj način živjelo bi se bez inte­ stvo, hljeb, stečeno znanje i ostvareni napredak, pa resa i bez svrhe, te bi se zaboravilo na sve one bla­ ako se vrijeme korisno upotrijebi, onda se stiču -li­ godati i svijetle uspomene naših predaka. jepe i karakterne osebine kao: umjetnost, talenat, Dobre uspomene na tradiciju pored drugih umnih dobrota duše i srca, strpljenje i pravičnost. Dobro tekovina su: vjera, narodni običaji i sama priroda po upotrebljenim vremenom odgajaju se dobra djeca, te svome razvoju, o kojima ćemo se činjenicama radi pošteni i vrijedni građani i državljani. poznavanja ljudstva i njegovog vjekovnog djelovanja Da sve gore navedeno mognemo razumjeti i poslije pobliže upoznati. osvijetliti u raznim tačkama, podijeliti ćemo vrijeme Mi gibam o po brežuljcima ostatke i ruševine na tri etape: prošlost, sadašnjost i budućnost, koje raznih kula, dvoraca i tvrđava — koje su naši pra­ sve tri faze sačinjavaju život čovjeka od najstarijih djedovi radi obrane od neprijatelja podizali — a koji vremena do u neizmjernu budućnost Jkoji život pret- ■ostatci ispunjuju naše čuvstvo na lijepe uspomene sa stavlja kao lanac sa puno karika — pa ako i jednu nekim strahopočitanjem na teške prijegore i napore kariku otstranimo — lanac gubi svoju vrijednost i naših pradjedova. Po tima ruševinama kao ostatcima zadaću. Život dakle mora imati potpuni' broj pove­ starih vladavina, u kojima su nekada stanovala silna zanih karika u lancu. 'vlastela. — hrabre velmože, svijetli kraljevi, ponosni Prošlost možemo označiti ka<j Jaku i meku uspo­ hercezi, odlučni baipvi i krute velmože — po tima menu, čija pozlaćena zraka ^sjičitna zalaz sunca na ruševinama dakle kao usprkos prošlosti, a za svijetli zapadu; sadašnjost imade nešto svjetlosti — đpčitn p rim je r sadašnjosti i budućnosti rastu šeboji i divlje nam budućnost predskazuje nešto tajinstveno i mračno^ ruže — pričajući o slavi gorepomenutih velikana i što ljudski um ne može dokučiti, nego samo razvitkom pustopašnosti djece?, koji su se kao naši pređi tuda kulture i civilizacije naslutiti sve-one kolosalne radnje igrali, da kao odrasli ostave iza sebe današnje naše i pothvate, koji će se preko naše praunučadi izvršiti. pokoljenje. — Po podrumima i tamnicama tih ruše­ Sadašnjost zavisi od prošlosti,, a budućnost od vina nalazimo kosture nesrećnika, koji su za čast do­ sadašnjosti i prošlosti, te prema tome cijelo djelovanje movine i svojih suplemenika davali svoje skupe ži­ i napori ljudstva sliče gradnji Velebne zgrade, čiji je vote — lišeni hrane i vode umirali u najtežim du­ temelj prošlost , sredina gradnje sadašnjost, a even­ ševnim i fizičkim mukama. — To je dakle prava tualni završetak mukotrpnog rada i napora neđo- slika tradicije i naše sjajne prošlosti i to nas sve potgledna budućnost. sjeća, da je i prije nas bilo ljudi jakog karaktera i Sve ove faze vremena i razvoja ljudskog života poduzetničkog duha. Staro kamenje, tamnice i pećine treba poštivati: prošlost radi naslijeđenog dobra i govore sa grozotama o mučenjima naših predaka. koristi od naših pradjedova; sadašnjost shvatiti najoz­ Sve što oko sebe vidimo potsjeća nas n a tradi­ biljnije radi lične i društvene moralne i materijalne ciju: ljudski stanovi kriju u sebi tajne predaka, koje koristi. Radeći dobra i plemenita djela treba gledati će današnje pokoljenje saopštiti budućem pokoljenju. sa dobrom vjerom i u budućnost — da bi naša unučad Kućne zajednice znaju na sahate pričati o prošlosti i crpila što veću korist od sadašnjice — koja bi za onim starim karakterima, koji su tu zadrugu do da­ njih bila svijetla prošlost i plemenita uspomena. našnjice uzdržali u jačini karaktera, istrajnosti, slozi Mi nijesmo ni prvi ni posljednji stanovnici ove i radu. Udubljeni pragovi u kućama tih zadruga p ri­ prostrane zemlje — ali na žalost — većina ljudi čaju nam mnogo. Stari stolovi pobuđuju nam svjetle danas radi i ponaša se kao da smo baš prvi i po­ uspomene na one skupove u kojima je pričato o slav­ sljednji, jer nas od prošlosti malo šta interesira, ne nim junačkim djelima i svjetlim karakterima pro­ pojimajući da prošlost čini najveći dio našeg života. šlosti. Na ovim svim starim predmetima uči se istoRazna ljudska pokoljenja, koja leže godinama u zemlji, slična su onim gore pomenutim karikama rija i budi se uspomena na prošlost — na tradiciju. života, jer kad jedno pokoljenje ne bi mislilo o onome što će iza njega doći — a ni sadašnje pokoljenje ne Sa ovim smo došli do pitanja: »Šta je to tradicija i kakav je njezin utjecaj na intelektualni, moralni, 215 �kulturni i socijalni razvitak kako čovjeka kao poje­ dinca, tako i društva kao cjeline i zajednice«. — Učiti znači pribirati tradiciju i buditi uspomene i upoznavanje tekovina naših pradjedova, da onda svoje znanje za poboljšanje socijalnog stanja sadaš­ njice i budućih pokoljenja proširimo. Naučiti se čitati i pisati, znači poslužiti se slovima, da se održi tra­ dicija, pa prema tome sva je znanost tradicija t. j. predanje, da bi čovjek što bolje razvio svoju intelek­ tualnu snagu. Čovjek se bogati znanjem i istraži­ vanjem prošlosti za hator praktične upotrebe u sa­ dašnjosti, poslužujući se mudrošću i iskustvom svojih predaka; on upoznaje — usavršujući sadašnjost — plemenitosti, patnje i slave pradjedova. Tradicije sve nijesu dobre, pa ćemo se čuvati svih onim mana i zastarjelih običaja, koji danas ne odgovaraju duhu vremena — a koja su djelovanja i osebine naših predaka imale onda praktičnu vrijed­ nost. Nečistoća je jedna veoma hrđava tradicija i simbol primitivnog življenja naših pradjedova. Ljudi, kuće, dvorišta, putevi, ulice i radnje sve š)p je nečisto; primitivno i zanemareno. Takvih sp tradicija trebamo čuvati. • ■ ' Druga slaba tradicija je: neznanje, nevaspitanost, necivilizovanost i nekultura, surovost, laž i poj. lost. Tamo gdje sa oca na sina nije prešla nikakva obrazovanost, tamo je — a naročito kod seljačkog svijeta — neznanje jedna vrsta naslijeđa. To je hrđavo, jer naslijediti neznanje od svojih predaka, znači naslijediti njihove dugove. Htjeti da ostanemo nezna­ lice zato što i naši djedovi nijesu znali ni čitati ni pisati ni naobraziti se, znači za hator tradicije — predaje — ostati glup i ne vidjeti kod očiju i ne mi­ sliti kod zdravog razuma, znači počiniti ludost atentat na zdrav razum. Čovjeku dakle treba znanje da što jasnije vidi svoj put, jer će mu znanje rasvije tliti puteve u njegovom duševnom djelovanju. Suzbi jati ovako zle tradicije i predanja naših djedova znači pobijediti te tradicije i osvetiti naše pradjedove. Mi smo dakle pripravni objaviti rat: nečistoći, neznanju, starim predrasudama, fanatizmu, konzervatizmu, mržnjama, lažima, nepravdama i nepošten ju. Nije dakle nužno, da takve zle tradicije i dalje po^st^je samo zbog toga razloga, što su kroz vijekove živjele i uzdržavale se. (Nastaviće se.) Hajrudin Ćurić 0 vaspUanju u sokolstvu ršetak.) Prednjački fcbor opet odgaja č l j u , v __ svoj koje rese pravoga čoveka, a te su: i s t i n a , 1 e p o t a način. On daje pojeđfnfcu mogućnost da i d o b r o t a . Takovog čoveka hoće da stvori So­ nekoliko poslova. Imenuje ga najpre kolstvo. Zato i vaspitava pojedinca i pojedinku, kako darom, čija je dužnost da vodi brigu spra’ bi oni mogli koristiti ne samo Sokolstvu nego i naciji pazi kako se postavljaju i Ч. d. Iza toga imenuje ga i čovečanstvu. Naciji su potrebni dobri muževi i dobre bibliotekarom, pa prosvetaronf, pa blagajnikom, pa majke, a Sokolstvo joj ih u velikoj meri nudi. sekretarom i t. d. Dakle, omogući mu da se uputi u Današnja omladina shvata Sokolstvo veoma bu­ svaku vrstu sokolskog rada, što će mu mnogo kori­ kvalno i smešno. I danas ima takovih omlađinaca stiti u životu. Menjajući kategorije u članstvu, poje­ koji će na račun lopte pobeći sa školskog časa! To dinac se lagano vaspitava. I od onoga deteta, koje je samo žalosna pojava i ništa više. Neću se upuštati nije znalo čestito ni da progovori kada je prvi put u tu stvar, jer to ne bi odgovaralo naslovu članka. ušlo u Sokolanu, postaje na ovaj način čovek. Taj Ali, samo mogu da kažem svima onim koji se odaju čovek, fizički zdrav i duševno jak, obdaren jakom nogometu da se paze u početku, jer kad kajanje dođe voljom i karakterom, moći će da odgovara svemu onda će biti kasno! onome što od njega život bude tražio. Ne samo da će I naša muslimanska omladiina ne shvata Sokol­ koristiti samome sebi, nego će koristiti i svojoj po­ stvo kako treba. Razume se da je to posledica neinrodici, a preko porodice i svome narodu i čovečanstvu. teresovanja. To nije ni malo pohvalno. Svaki onaj Govoreći o vaspitanju u Sokolstvu, više sam koji uđe u neko sokolsko društvo i uputi se u so­ pažnje posvetio duševnom vaspitanju radi toga što kolski rad, taj će do kraja svoga života ostati Soko. mnogi misle da takva vrsta vaspitanja u Sokolstvu Samo treba pokušati, a ostalo će samo doći. uopšte ne postoji. Oni misle da je Sokolstvu cilj samo da stvori neke atlete, šampione i šta ti ja znam. Ali se ljuto varaju! Sokolstvo hoće da od pojedinca stvori Уписујте сг у Соко, јер он јача дух и čoveka u pravom smislu te reči. тело и ствара свесне и отпорне чланове Taj čovek može svojom pojavom da bud'e atleta, V народној заједници! ali u njegovoj duši mora da su ukorenjene sve vrline 216 �Hamdija Mulić Hoću i mogu da radim Više nas žari i obasjava Božje sunce, pred nama pukla majčica zemlja — široko polje rada. Samo još da zasučemo rukave, pregnemo zdrave ruke i eto nas u blagoslovenu znoju s lica svoga. A taj je znoj naš, srž naše borbe za opstanak — naš život. U nas Bog udunuo dušu — pamet, dao nam oči, uši, usta, ruke i noge. To su pomagala naša, oruđe naše za rad. Jutros nas sve zove, sve nam govori, da ura­ nimo i pregnemo na posao, jer v a l j a ž i v j e t i . I mali mrav, pčela i sve ptice cvrkuću i lete, pa i cijela priroda, sve je na radu. A mi? Ljudi smo, pametna stvorenja, carevi u carstvu prirode koja nas zove da se njome hranimo i oda zla branimo — mi jutros neki još velimo: n e š t o n e m a m volje . . . Samo još čovjek rekne: n e m a m vol j ' e. Čovjek ljenčina, malodušijik, kukavica., I? radnom narodu u nj bi upirali ..prstom. U. narodu malo dušnu i mlitavu, eno ih redaju je k'o povaljani dubovi u šumi koja je počela trunuti. . . Žalosno je to, kad čovjek i j)red ifialim svojim svakdanjim poslom stane i ftdćnć: n e m a m v o l j e , A još kad pomislimo Ah velike poslove, na velika djela ljudske snage, kojg preporodiše svijet, da je i tu radna duša rekla: n e m a i m v o l j e — onda gdje bismo mi tada bili? Ostali bismo ondje, gdje su bili ne, naši očevi i djedovi, nego još i d'alje. . . Zamislimo, da smo kao radnici jedne nove že­ ljezničke pruge, koja se istom podiže na primjer Sarajevo—Brod, stali pred taj ogroman posao pa klonuli i rekli: n e m a m o v o l j e . . . Dok bi drugi dobivali hranu za dan-dva, mi bismo kukavci brojili koliko ima konaka hoda od Broda do Sarajeva. Eno tamo podižu željezničku prugu na primjer Sarajevo—Mostar—Dubrovnik. Na putu im zasmete velika Ivan planina. » V a l j a j e b u š i t i « — re­ koše stručnjaci. »Kako bušiti?. . . u čudu da zaviču radnici, da reknu n e m a m o v o l j e —, zapeo bi posao na po puta. Ne to ne smije da rekne zdrav čovjek. Ljudi, radini, marljivi, žilavi danas govore: h o ć u , i m al n v o l j e d a r a d i m . . . Eto, ta o c llu 'k a , jaka volja, čini orijaška djela. Ona, eno danas baš u našemu Beogradu podiže orijaški most preko Dunava da veže Beograd sa Pančevom. Jaka volja podiže danas orijaške kuće, — u Americi od trideset katova — ona nagoni čovjeka ^jdžLmorem vlada i zrakom da leti kao o rao . . . I ti to vidiš, pa makar jedva odlučno, veliš: h i i m a m^d' j -a v o l j e . I zaista to te podiže, krijepi i bodri, da te svrsta u red radinih ljudi, da i ti jednom crpiš blago iz ove svoje drage zemlje, |<jr pomisli samo, da ne dao Bog kogod ti je otme, гт .к ао što je nedavno u tuđina i bila — ti bi ostao jadan i gladan, a drugi bi znojnim svjoim šakama vadio iz nje zlato, pa nosio svojoj kući . . . Kratak istoriski pregled naše otadžbine svog kralja da prime mađarskog kralja Kolomana i otad je, 400 godina, Hrvatska bila u personalnoj uniji sa Ugarskom, t. j. obadve su imale zajedničkog kralja, ali su bile samostalne države. Umesto kralja, Hrvati su, sa ostalim Južnim Slovenima, došli Hrvatskom je upravljao hercog ili ban, ispočetka na Balkansko poluostrvo u VI. veku i zauzeli kra­ kraljev sin ili rođak, a docnije iz hrvatskih plemićjeve istočno od Slovenaca, otprilike na jug od Kupe skih porodica. Tokom vremena, sve se jače osećao i Save i na zapad od Vrbasa i Cetinje. Prvih 800 uticaj Mađara i Hrvatska je sve više postajala sa­ godina, Hrvati su, kao i Srbi, živeli po župama, pod stavni deo Mađarske. Godine 1526., Turci su, posle svojim plemenskim knezovima, podvlašćenim ispo­ bitke na Mohaču, pokorili Mađarsku i veći deo četka Avarima, a posle Francima i Vizantiji (Gr­ Hrvatske, koja je neko vreme ostala bez kralja, dok cima). Prva hrvatska država počela da se stvara u nije izabran za hrvatskog, kao i mađarskog kralja dalmatinskom primorju, ispočetka zavisna, a od To­ austriski \nadvojvoda Ferdinand. Od tada, pa sve mislava, ona je postala .nezavisna kraljevina, sve do 1918. godine hrvatski kraljevi bili su iz dinastije do 1102. god., kad su Mađari prodrli u Hrvatsku, Habsburga. pobedili hrvatsku vojsku i ubili poslednjeg kralja (Po knjizi »Naša otadžbina« od Dr. M. S. MoskovPetra Svačića. Tada su hrvatski plemići morali za ljevića.) Mnogim našim čitaocima neće biti poznata istorija hrvatskog dela našeg naroda, zato je na ovom mestu donosimo u najkraćim potezima: 217 �Hajrudm BujukaliČ Trgovac Kreso dok nebi prisilio prodavača da mu ih posto-poto Stare кгре-е-е! dade samo da ga se otrese. Staro gvožđe-e-e! »Pa pošto ga je?« Stare stvari-i-i! »Trideset dinara« prccedila bi gospođa, gotovo Svako jutro proderao bi se gradskim mahalama u strahu pred njegovim čudnim izgledom. Mujo Kreso, svojim na pola kroz nos promuklim »Šta?« začuđen bi podviknuo Kreso i skočio s glasom ,koji je zvučao tako tužno da bi mu se i najtvrđe srce smilovalo i požalilo ga. A to je Kresi mesta. »Ni deset ne vredi. U dućan dođi pa da ti dam trebalo radi njegove trgovine. Nabrajao je ove uvek iste reči i svaku bi po običaju na kraju otegnuo po deset koliko hoćeš«. Tad1 bi obično bilo kako on želi. Kupio bi ih što može više. A samom svojom pojavom izazivao je kod sveta u isto vremo smeh i sažaljenje. Po­ pod krpe, ali ih nebi stavljao u sepet s ostalim guren, prljav, s velikim brazgotinama po čitavu licu krpama nego na rame da ih. kojoj »ćoravoj mušte­ i s očima malim i crvenim koje su jedva izvirivale r i j i « proda pod nove, samo dvaput oblačene. Tad bi opet nastavio svoj put svejednako vi­ ispod dugih krmeljivih trepavica. Uvek je na njemu bio crni kaput više sličan žaketu, poderan najviše čući: mesta a po prsima sav isflekan. Malen, dežmekast, »Stare stvari-i-i!« velike glave a na njoj strašno dugačak crveni fes Pošto bi obišao sve mahale i ćor-sokake, otišao sa još dužom kičankom. 0 .jedndm ram enu nosio bi bi da otvori svoj dućan. uvek po nekoliko pari »vehdih« odela i po koji par A njegovb dućanče, više slično kakvoj »huđecipela tako da bi mu pb jddn'a cipela visila na leđima rici« nego li radnji, smešteno je u jednom mračnom a druga se tamo-amo ljuljala po njegovim plisnjavim uglu najcraju široke čaršije. Već se je odavno na­ prsima. Ali to Muji nije ni malo smetalo. Na leđa krivilo pod velikim teretom visokog krova i nadnelo bi obesio sepet u^lcoga je stavljao razne ikrpe, ko­ se nad sokak. madiće starog željeza, halkica, klina, brava, klju­ A u njemu što sve nema. Banđuka, merđana, čeva, karika i vđrugih sitnih gvozdenih predmeta. bašlijiaj halhala, đerdana, starih srećaka, igračaka Koračao je kao slepac po izrovljenoj kaldrmi. Po­ i svega onog šta se nebi moglo u ćelom gradu naći. skakivao je i često puta spotaknuo bi se o kakav »I tičjeg mleka u Kreše se može naći«, govorahu kamen, posrnuo, zatim sa smeškom skresao »kotilo seljaci i seljanke, koji pored gradske dečurlije bi­ materino« i nastavio put vičući: jahu jedina mušterija Kresina. Stare krpe-e-e! Najviše je Mujo radio u pazarni dan. Tad bi Staro gvožđe-e-e! se razvikao i uzbunio čitavu čaršiju. Taj dan doveo Kreso je imao stalne stanice gdje bi malo za­ bi on i svoga kržljavog i dremavog sinčića Suljče, stao, nekoliko puta malo više podviknuo, pa ako koji bi po ceo dan dremao za tezgom. Često puta bi vidio da mu niko ništa ne iznosi, ne bi se ni proderao bi se na njeg Mujo: »Pasji skot što spavaš. malo ražljutio nego bi samo progunđao prema pro­ Na koga se baci. Ko da te nije Kreso okotio, kotilo zorima ili vratima: »Nema, nema. Nebilo nićeg, ne- ti ćaćino!« Tad bi ga seljanke branile, jer su mogle bilo ni vas«. A kad bi se proturila kroz prozor ču­ dok on spava kupovati bez novaca, đinđuve. pava i bunovna glava gazdarice i rekla: »Pričekaj »Da sam ga ja dremao, davno bi tereziju preko malo«, on bi se još bliže privukao uz vrata. Tad bi ramena bacio«, vikaše on na Suljče. mu iznela obično pantalone, jer se one najbrže poSeljanke su mu etrašno dosađivale. Po ceo dan deru. prevrtale su i razgledale đinđuve, minđuše i ostale »A kamo ga kaput?« Upitao bi on menjajući nakite i strašno se cjenkale. On bi se razvikao: govor na židovski da bi više sličio trgovcu Pulji. »Još ga razgledaš? Ne begenišeš taku rubu. Iz »Nema, nije se još poderao«. Stambul je to naručeno. Ne trpi Kreso svake tri­ »Eh, eh, čekate dok se podere pa onda Muji čarije. Hoćeš, nećeš. Idi traži jeftinije, ali kad mi da podvališ. Pa pošto te prnje?« se vratiš, ne dam ti pod ovu cenu«. Tad bi obično kao opčaranoj seljanki utrpao bakarni prsten pod »Nisu to prnje, nego gotov novcate«. »Ja, koji su vrag nego prnje? Čitav dunjaluk dvanaest karatno zlato. Veresije nije trpio. Već odavno napisao je ve­ je prnjav a da ne budu ove pantalone!« I tad bi ih uzeo pomno razgledati i: stavljati tazne primedbe liki oglas: »Čast svakome, veresije nikome«. 218 �A izjutra čim bi otvorio dućan, zavikao bi: »Hajde sevteđija sretan bio. Od tebe sevte od Boga berićet. S mladim spav'o s ćoravim blago dijelio«. Građane nije nikako trpio, jer su ga strašno zadirkivali. Napustili bi za njim mahalsku dječur­ liju koja bi mu vikala: »Kad ćeš natrag Kreso-o-o! »Ja, nedo Bog, vi natrag, pasja kotila«, do­ viknuo bi im Kreso. »Izgore dućan Kreso-o-o! »Marš, kopilad!« I počeo bi ih razgoniti svojom »štapugom«. Takav nekad bijaše Mujo Kreso. A danas on ne galami našim pustim mahalama niti otvara dućanče. Bolestan je evo već nekoliko godina i leži kod kuće. A kad grane lepo proljetno sunce, izvuče se Kreso iz svoje mračne sobice i sjeda pred kuću da se nagleda sveta od koga je sve do tad zazirao. Sad mu se građani lepo javljaju, a dečurlija ga više ne uznemiruje. Ali mu još i danas u ušima zvoni zajedljiva zadirkivanja: »Kad ćeš natrag Kreso-o-o! Izgore dućan Kreso-o-o!« Омер M. Ибровић Деде Вукове „мудросши1 Прича се да je некада у Кладници живео неки старац од својих сто година, да су га сељаци (Кладничани) увек за no нешто припитивали и о н _ј ш свагда рсшавао сва заплетена и крупна пита&а. Нема, богзна, каквих--података a Деде Вуковом животу, осим што стариј# људи приповедају: да je Деде Вук живео на Боровићима фрдо више Кладпице), да je био много богат чове^, јер je, веле, имао тор у који je затварао стовд^ а^у ком je тору опет било no шесет љеса са једне стране, да je имао богаг увљаник (пчелињак) из кога <je мед сљевао до hi долину испод куће, да «шје хтео веровати Кда; чанима да се са њима повузе^ред рат са Cp6njoi (без сумње je тај рат био Карађорђев устанак) слећи да га само варају да овгави станове,. na да му они, Кладничани, поједу кај^ак, мед итд.; те да je због његове тврдоглавосги баш тога пута заглавио. Кад je већ ешкија наваЈЈкла') на Кладницу, он je, веле, натоварио кола са шест волова и кренуо до на ријеку код Уходића моста и ту га ешкија пристигла и посекли га баш крај моста, a од целе његове породиде да je избежала само нека жена, која je била трудна и од чијега су порода садања фамилија Чаркаџићи — којих сада у Кладници имаде око 7—8 кућа. Ејуп Чаркаџић стари човек и праунук Деде Вуков, кад почне нешто о Деде Вуку разговарати, он само климне главом и са поносом прошапће: »е-е-е нема данас таквих људи«, док Ејупов син, Смаил, човек од млађих, не дозвољава да je његовом чукундеди било право име Деде Вук него каже звао се Хајдар na су ra Кладничани само од ђаволства прозвали Деде Вук; — но мени овде и mije циљ да тражим идентичносг Деде Вукову, већ да изнесем крју од његових »мудрости« које се и данас чеото спомињу у Кладници, a суседи нас помало и фасуле, задиркују са Деде Вуком и са његовим речима. Д „Зеча мајка “ Нашли Кладничани магарицу, na не знали каква 'је^те^уудновата животиња, na he рећи: хајдемо те да питамо Дедс Вука, јер ако још он не знадне, онда не зна други ншсо. И лепо оду к њему и одведу магарицу. Ka,vje Деде Вук разабрао што 'су му-рељаци дошли и кад je видео чудповату животињу, on им реа& »Па зар не позиајете да je то мајка« — налпто му сви честиташе na мурости. ' I/ I II „Од мотике штене“ Кладничани теслу na не знају шта je. теслу и понесу je Деде Вуку и упитају Рекоше: »Нисмо још никада ово чудо видели и не езнамо шта се од овог ради и од куда je ово чудовиште.« Тада ће Деде Вук: »Е-е моја сиротињо, a када будем ja умро, како ли ћете ви јадни живети? A зар се не можете сетити да познате »од мотике штене«. Нато Кладничани повичу: »Живео наш паметар Деде Вук!« III _ „ Сејали игле да им роде ћускије“ _ Требале Кладннчанима ћускије за побијаље заграде и торова, na им се досадило куповати ћускије у ковача и трговаца, те упитају за савет свога мудраца аџу Деде Вука који им после подуљег.размишљања објасни: >Као сваки род што рађа земља, тако he нам родити и ћускије, a њихово семе то су игле, само нека се лепо земља обради, и то баш у крешсвицу где je према сунцу, a и питома«. Нато Кладничани купе целу врећу игала и посеју у крешевицу, коју су били претходно добро узорали и обрадили; али после дугог очекиван.а усев не изншшу и не покри земљу. Зато они оду Деде Вуку те од њега затраже објатљење: т т а je 219 �Оду ови Деде буву и кажу му шта je на етвари ca њихошш усовом ii трудом: нато Дедс Вук лично нођо у КЈкмиовицу, ira кад видо да но њиховој њиви и који су со јади уселили у сред Кладнице. Ha ти he сада аџо Деде Вук oimice: »Слушајтс децо, ц0. скакућу скакници, он им новика: »A зар no пидите на њих ne видели, ова ситна диханица (животиња) словица каже: »Aito неће ђаво од тебе, бежи ти од појела je семе и зато нема рода! Него треба све ове ђавола«. И овде je јефтин белај. Нека се брзо нађу мале диханице поубијати«. Тада Кладничани по- три најача момка и нека врагове брзо пренесу до ране ујутру и двојица њих узму џефердаре у руке, нреко Кољена и упуте их даље да би село претекли.« na право у крешевицу и почну мотрити с да избије Тада ти узму њих тројица све три Ифриткиње која диханица; али једном сине један скакавац и на леђа и ионесу уз брдо, уз Кољено, све до на једноме од њих баш на чело, a он да не би што ио- врх, где се оном једноме досади иридизати ону н>скварио т. ј. да не би диханицу иоплашио, само иша- гову, јер беше понајтежа — приземљаота, na he, ретом јави другу, пруживши прст у своје чело, придижући je уз леђа, повикати: »Слушајте људи, иашта ти његов друг опружи свој џефердар, склоии тако ми свега, ово je моје женско«. Она двојица га нишан на скакавца који се беше заставио баш на закумише нека шути, али он лонови опет: >Женско, веђи друговој и опали: прас! Ha то се сложише брате, Ђабе мис и скиде je с леђа, na завика: »Вера брда и долине a друг јекну болно и повика »аох, и Бог док се нас двоје не упознамо, даље те не нодруже, ти уби и мене уз диханицу«. чдш!..« Нато и она друга двојица спустише бремена ca леђа, кад имаш шта видети: све троје неке IV препредене женскиње, које само од ђаволства хоће „Носили чуму д а их не умори “ ^да их носе ови прости a јаки људи. Али сада како Некада давно владала je у околтјим* селима куга, па се то чује и у-Кладницу; али није то била 'с в е ^ р и прођоше, кад их Кладпичани одвукоше у само обична зар£зна болест1 него чума у женским неку вртачу, то саме нека причају. Само, једно што хаљинама, завиЈена у £елр чаршафе, a неки су je je главно: у Кладници се никада не појави куга, ни још више описивали, као да носи брдилагод~жб1к чума, ни колера, како су оне три њихова имена ског разбоја, кудељу и махаљку^Она иде кроза село биле казивале. Када су и ову отвар испричали старом Деде вриштећи и и ријет^и <Ад ономе, сад овомв птд. Ha рачун оваквих, бајкл и празпих прича, неке три Вуку, он мало размисли, na he наредити: »Нађитс женске увију се v беле чаршафе и nolw f |Кда|тип[у, два вола близнака и два брата близнака, нека ухватс гдје нађу гројицу Кладничана и стану им прије- волове у рало na нека један води, a један нека оре тити да he их сву /ГрОјицу да уморе, afrjrttfrcc jje и тако да за један дан саставе бразду около целс хтједну изнијети на лећима до на врх Кољепа (брдо Кладнице да оне несрегаице не би могле више доћи 'вамо, a онда nehe долазити ни друга чудеса и више Кладнице) и то да их нигде не спусте. Иначе ако их понесу до на КоЈ^ено да се више неће ни џинија, na нам неће ни град на љетану падата«, што je одмах било и извршено. враћатЕ у Кладницу. ^ ^ СЕВДАЛИНКЕ Ne čudim se Ne čudim se suncu ni mjesecu Ni Vrbasu što se često muti; Već mom dragom što se na me ljuti: Što sam drugog okom pogledala. Ako sam ga okom pogledala, Nijesam mu vezen jagluk dala; Ako sam mu vezen jagluk dala, Nijesam ga u dvore uvela; Ako sam ga u dvore uvela, Nijesam mu bijelo lice dala; Ako sam mu bjelo lice dala, I njemu sam opet ostavila. 220 Trebeviću Trebeviću više Sarajeva, S tebe mi se vidi Sarajevo I sva sela oko Sarajeva, I Koševo niže Sarajeva, Ni košeno, ni s konj’ma pašeno. Tu mi sjedi bratac i sestrica: Bratac seji terli dibu šije, Seja bratu uzrukavlje veze, Uz rukave, bijele minare. Seka bratu tiho govorila: »Udri češće puca niz njedarca, Da ne može ni al-katmer proći A kamo li ruka od junaka«. �ЗД Р А В Љ Е Očvršćivanje djeteta Očvrsnulo telo je u stanju, da brzo podesi svoju toplotu, ako se izloži uticaju hladnoće. Ono je u sta­ nju, da vrlo brzo prilagodi izdavanje telesne toplote i naročito da spreči izdavanje velike količine te top­ lote, kad dođe u sredinu, koja je hladnija od toplote našeg tela. Očvrsnuće je naročito potrebno slabunjavoj, zimogrežljivoj deci, naklonjenoj nazebima. Tu dolaze na pi vom mestu deca sa suvom, hladnom kožom, sa hladnim rukama i nogama. Deca, koja se brzo, posle neznatnog umora, oznoje, takođe nemaju sposobnosti, da se brzo prilagode promenama spoljne toplote. Naposletku potrebno je očvršćavanje i deci, koja su na­ klonjena čestim kijavicama, katarima u nosu i grlu, kašljevima. Oboljenja i poremećaji ne izazivaju nazebi. Ali oni potpomažu pojavu takvih oboljenja usled toga* što telo izdaje veće količine toplote, te time oslabi i lakše podlože štetnim uticajima, koji ižazjvaju obo­ ljenja. «. (S 7 Suprotno tome deca sa očvrslom kožom svežija su i veselija, življe se kreću, osećaju'se zadovoljnijom rede podležu uticajima spoljrtih promena u top’oli,. rede oboljevaju. Ako želimo, da očvrstimo telo naše dece i da ih naviknemo na pravilnije podešavanje i prilagođavanje telesne toplote spoljnim toplotnim promenama, moramo voditi ozbiljna računa o telesnom sastavu deteta. Deca, slabunjava i bolešljiva, sa hladnim udo­ vima, zimogrožljiva, moraju se vrlo polagano i po­ stupno očvršćavati. Kao početak za ovo može se preporučiti ležanje u slobodnoj prirodi, na čistom, svežem vazduhu, bez vetra. Tom prilikom decu namestiti na toplo ležište i utopliti im telo, a naročito ruke i noge. Lice treba da bude potpuno izloženo hladnom vazduhu. Korisno je u početku i trljanje. Može se trljati samo flanelom ili špiritusom, pomešanim sa glicerinom. Mogu se preporučiti i neke telesne vežbe za zagrevanje zimogrižljive dece, naravno da treba pri tom izbegavati zamor. Za decu sa hladnim nogama, može se prepo­ ručiti čučanje, stojanje na prstima i tome slično. Tek pošto je dete ojačalo prema hladnoći i do­ nekle postalo otpornije i manje zimogrižljivo, treba početi sa daljim očvršćavanjem. Ovaj drugi stepen sastoji se u tome, što ćemo dražiti kožu hladnoćom, naročito je dobro i korisno, da se to spoji sa trlja- njtm, jer se na taj način izaziva jači priliv krvi u kožu. Kako se to postepeno radi opisaćemo docnije. Još od malena treba dete očvršćavati. Odojče očvršćavamo trljanjem za vreme kupanja; raspovijanjem u toploj sobi ili leti, u tople dane, i na polju i puštanjem, da ga svež vazduh kupa. Dalje očvrs­ nuće odojčeta potpomažu i šetnje po čistom vazduhu pri dobro utopljenom telu, a otkrivenom licu. Dete, koje je prohodalo, očvrsnućemo, ako ga u vcče pustimo za neko vreme potpuno golo, samo u čarapama, da projuri kroz sobu. Čim mu se ohladi koža, treba je dobro istrljati Clanelskim ubrusom. Posle toga dete se meće u postelju. Izjutra možemo ga istrljati meš&vinom špiritusa i glicerina. Preko leta treba decu osatviti da trče u sanda­ lama i gaćicama za kupanje, pa i potpuno gola i bosa, naročito kad jfr toplo vreme. Ako se primeti, da su dtca hladna, treba ih snažno trljati. Naročito su za ovo pogodna morska kupatila. ^ — Тгеђа ih pustiti da se igraju na suncu i morskom pesku. dete privikne toplom vazduhu, može se 3fttći na nešto hladnija vazdušna kupatila u hladnoj sobi. Dete se svuče do pojasa, a po tom i golo, samo :;a čarapama i obućom, te se pusti, da se kreće ili gimnastiči. Tek posle svih ovih priprema može se preći i na hladnu vodu. Hladnoća vode treba da bude iz početka 20—25" C. Dete se u veče, pred samo spa­ vanje, u dobro zagrejanoj sobi, istrlja po grudima, leđima i rukama. To ne treba da traje duže od 1—2 minuta. Posle trljanja treba ga dobro izbrisati flandskim ubrusom, pa ga odmah položiti u postelju. Dete će se u postelji vrlo brzo zagrejati. Tek, kad se dete savim svikne na ovo treba poći dalje, te još smanjiti temperaturu vode Posle godinu, dve dana, treba otpočeti i sa trlja­ njem hladnom vodom iz jutra. Tek, kad se pokažu uspesi od ovih mera, što se ogleda u manjoj zimogiožljivosti, iščezavanju hladnih udova ređem pod­ laganju raznih oboljenja usled prehlade — može se preći i na hladne tuševe. Treba pri očvršćivanju dece uvek imati na umu, da se ne sme preterati, jer se može škoditi. Polagana postupnost, vrlo veliko strpljenje, neumorna istrajnost — sve je to potrebno, ako se želi uspeh. * Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 221 �НАРОДНО С ТО Ч А РС ТВ 0 0 potrebi izbora priplodnih grla Ništa ne može da ostane uvek na istoj meri, na istoj tačci. Sve se menja, sve napreduje ili nazaduje. U prirodi nema mrtve tačke, sve ide napred ili natrag, tek se kreće, ne miruje. No i ako je čovek podložen svemu što u prirodi vlada, on može u svom kućanstvu da uređuje stvari i po svojoj volji, on može da ostavi njivu neobrađenu da sam korov po njoj raste, a može i da je očisti i uredi da ne bude nigde korova, on može u svom voćaru da pusti da samo divljake rastu, a može da svaku voćku očisti i nakalami, pa da lep i uređen voćnjak ostavi svojim u nasleđe. Mnogo to zavisi o volji i o razumevanju doma­ ćina i njegovih ukućana. I u svojoj kući može čovek da ostavi nered i pometnju, a može i da ostavi svaki napredak i boljitak. Glavno je da čovek po inogućstvu upravlja prilikama i da hi okreće u*svoju korist, a da ne dozvoli da prilike njime- upravljaju i da ga guraju od nemjla do necjraga.' Što god se više čovek^prepusti slučaju slabije će da napreduje, ne kaže s< badava »kako čovek pro­ stre postelju onako će 'da počiva«. grehote« narod to sprečava, ali je teško sprečiti kad se ne može stalno voditi briga pod kojim se hatom kobila opasuje i poid' kojim bikom krava oblaže. Koliko se puta zateče tele »napolica« od čistokrvne krave. Ako je krava i vođena pod čistokrvnog bika, odmah je puštena u pašu, gde domaći bičići sve pokvare. Grdna je to šteta i silan manjak u narod­ nom stočarstvu. A mogao bi se lako izbeći kad bi bilo više svesti i razumevanja. Nije baš i suviše teško posle opasivanja privezati kravu u ogradu ili joj u štali polagati 2—3 dana. Isto i sa kobilom dok je ne prođe žar. Ko hoće da zapati bolji soj stoke mora .tako da postupa, jer dručije neće nikad imati bolju pasminu. Samo odabrano muško grlo sme se isterati na zajednička ispašu Ali koliko ima sveta neobaveštena ima ga i pakosna, lukava, koji drže lošu ždrebad i bičiće. Takove treba u općem interesu naterati da rade ono što 'je za sviju bolje. Što nije za priplod ne srne niko držati u stanju da se može ploditi. Takovo se grlo ne sme isterati neujalovljeno na javnu ■ Divlje parenje ispašu. Zato se i određuje kod nas svake godine Mi smo potpuno prepustili da u našem stočar­ odabiranje priplodnih muških grla naročito odabi­ stvu slučaj vlada i -nikad ne znamo »кб; s je otac nekom ždrebetu ili nekom teletu«. Ko bi još o tome ranje pastuva i bikova. Svi se ždrebci i svi bikovi imaju isterati pred vodio brigu. Glavno je*da se kobila oždrebi i krava oteli. Zbog toga kod nas skoro u svim krajevima svaki jednu komisiju koja najbolja grla ostavi, a za druga skoro domaćin ima po nekog bikića, pa kad nastane odredi da se pojalove. Nažalost ni od ovakvog odabiranja nema velike »volodnica« svaka krav vodi *za sobom po 20 takvih bikova koji se skoro naizred izmenjaju. Općiinski praktične koristi. Polovina stoke ostane nepredbikovi i pastuvi kod nas su skoro nepoznati. Na veđeno, a jalovljenje se obavlja obično vrlo kasno općoj ispaši uvek ima po koji ždrepčić za kobilu i tako, da baš ona grla koja je komisija odredila za bičdć za kravu. Već žcfrebci od podruge do dve go­ jalovljenje, oplode do jalovljenja najviše ženskih dine oplođavaju kobile, pa ćete retko zateći negde grla. ždrepca od 4 godine ili bika od 3. Sve se starije I to se ne može izbeći, dok sami stočari ne potuče i postroji, jer »ide u zijan«. Nije nikakvo uzmu stvar u svoje ruke. Treba prijavljivati one čudo u našem stočarstvu da sin majku oplodi, a otac, koji izgone neujalovljena grla stoke koja nisu za kćer, sve je to izmešano, pa se zato ne treba čuditi priplod. Tada će se i svaki domaćin pobrinuti da da plodovi »t a n č a j u« i p r o p a d a j u . Negde »od se neodabrano grlo što pre ujalovi. ВЕТЕРИНАРСКЕ ПОУКЕ Zapaljenje kopita Često se dogodi da konj (katkad i goveče), ako se premori, ne može nikako da stane na noge, osobito na prednje. Nastane naglo z a p a l e n j e k o p i t a koje može da bude vrlo opasno, čim se to opazi, treba staviti konja u hladnu tekuću vodu i držati ga 222 u njoj 5—6 sati. Međutim, treba zvati veterinara koji će da mu pusti dosta krvi i konj tada ozdravlja. Opasno je voditi konja kovačima da mu puštaju krv iz noge. To ništa ne pomaže, a konj se time može sasvim pokvariti. �Ako je prošlo duže vremena otkako je nastala bolest, hlađenje tada ne pomaže, pa može da bude i opasno. Treba tada skinuti potkove s konja, a njega staviti na mekanu prostirku. Treba ga hraniti malo, no češće; zrnastu hranu ne sme dobivati. Najbolja je zelena hrana, pa se takav konj može da pusti i na pašu, bar na 6 nedelja. Često se konj p o d b i j e, osobito ako obosi, ili ako ima ravna, plosnata kopita. Oblozi hladnom vo­ dom pomažu tada dobro. Sa bolesne noge treba pot­ kovu skinuti, pa kopito umotati parčetom džake ili neke podeblje ponjave i to, svako pola sata, nakvašavati hladnom vodom. Opasno je vrtiti kopito, kao što to obično čine neki kovači, jer se takve rane lako zapogane. Provrtiti kopito treba samo onlda, ako se već počeo da kupi gnoj pod rogom, a to će da učini najbolje sam veterinar, jer on, u tom slučaju, zna naj­ bolje da zavije kopito. (Iz »Veterinarskih pouka« dra A. Vukovića.) ГАJPETOB ГЛАСНИК Рад на проширивању Гајретове организације Гајретова скупштина у Котор Варошу Длна 13. апрпла 0 . г. одржана je годишња скупштина Мјееног одбора Гајрета у Котор Варошу у просторијама Муолиманске читаонице .Дневнп ред скупштине био je: 1. Отварање скупштине, 2 . ИзвјешЈај секЈ>етара, 3. Извјештај благајника, 4. Подјељеље апсолуторрја сАром одбору, 5. Избор новога одбора ati год 1930Јз 1 ј»б. Евентуаалије. с 7 Присутан je бно, no друштвеним иравилима, довољан број чланова. Тачно у 2 сата no подне устаје иредсједник г. Хафнз Хуссин Табаковић, отвара скупштину 'и отпочиње са ријечима: Поштована госиодо! П&што je пциоутан довољан број чланова за доношење наљаних закључака, то отварам I; Iредовну годишњу мјесну скупштину Гајрета и лроглашавам правоваљаном. Прије него пређем на диевни ред, нредлажем двојицу верпфикатора за овјеровљење записника и то г. r. Мехмед еф. Чауша и Мирка СтефановЈфа. (Скупштина једногласно прима). Представљам изасланика власти г. Заима еф. Османчевића. Славна скупштино! Гајрет имаде једног свога највећег пријатеља^ највишег заштитника, који води очинску бригу о раду и развоју нашег Гајрета, a то je Његово Величанство наш дични Краљ Александар I., na сматрам за дужност, да Вам пердложим, да са ове наше главне скупштине поздравимо Њег. Величанство, нашег Краља, нашу дичну Краљицу Њез. Вел. Марију, Протектора Гајрета Њег. Височанство Пре_ столонаследника Петра и цијели Краљевски Дом. Позива секретара да причита депешу. — Г. секретар Сабит Хозић чита депешу: »Кабинетској Канцеларији Његовог Величанства Краља Александра Првог, Београд. Гајретови чланови окупљени на данашњој главној скупштини Мјесног одбора Гајрета изразују своју непоколебиву вјерност и оданост своме драгоме Краљу и цијелом Краљевском Дому и кличу Живио!« Послије прочитане депеше сви присутни устају и у највећем одушевљењу три пута кличу Живио! Иза чега предсједнид г. Табаковић наставља: Поштована господо! Ha 9. прошлога мјесеца имао сам прилике да својим ушима чујем живе ријечи нашега бана, који са највећом љубави говорн о Гајрету и увјерио сам се, да Гајрет у њему имаде великог свога пријатеља, na сматрам за дужност, да Вам предложим, да са ове наше скупштине поздравимо нашега бана r. Светислава Милосављевића. Позива секретара, да прочита депешу. Секретар r. Хозић устаје п чита депешу: »Господину Светиславу Милосављевићу, Бану — Бањалука. Гајретори члалови окупљени на данашњој скупштини Мјесног одборп, Цјајрета, поздраваљју Вас као свога првога Бана и кличу Живио!« Но ii [10ЧНтаној1 депеши свп члановн устају и три пута оишчу} Ж/1ВИО Rjui Иза тога предеједннк г. Табаковић наставља: ' Наш Главии одбор Гајрста са својим предсједником г. др. Авдом Хасанбеговићем, са својом муд1Х>м управом подигао je наш Гајрет на видан иоложај и завидну висину, na ^-*у"Лугуј(ЈМо свако признање, с тога предлажем, да са ове Ha­ rne скупштнне поздравимо наш Главни одбор. Позива секретара, да пЈКЈЧита депешу. Сеиретпр г. Хозић чита слнједећу Главном одбору Гајрета, Сарајево. Гајретови чланови окупљени данас na својој главној скупштини изјављујући своје прнзнање поздрављају Глпвпи одбор Гајрета a na челу са г. Др. Авдом Хасанбеговићем«. Иза прочптане депеше сви кличу Главном одбору: Жи- rž Z Z ' ввлн! Предсједник г. Табаковнћ наставља: Прије годину дана дошао je у нашу средину један добар пријатељ Гајрета, на чију помоћ Гајрет ваздд може рачунати и који се je одмах у првим данима свога доласка упнсао за члана утемељача, и уплатио своту од 500.— Дин., a тај je господнн, Душан Ј. Ракић, наш честити срески начслннк. Ja га молпм са овога мјеста, да и у будуће скрене још већу пажњу нашем Гајрету и са својим ауторитетом помогне и будући одбор Гајрета, како би се Гајретов рад и Гајретова идеја што више развнла у нашем срезу. Ja га у то име поздрављам, и молим вас да му заједнички кликнемо живио! Сви присутни устају и поздрављају r. Ракића са: живио! Славна скупштино! наставља г. Табаковић: По Гајретовим правилнма, редовне Гајретове скупштине одржавају се у мјесецу јуну, али пошто je овом одбору истекла година концем фебруара ове године, то je била потреба, a и интерес Гајрета тражио je, да одбор сазове ову скупштину коју сматра редовном. Осим тога у току прошле Гајретове године нзмпјењена су правила Гајрета, na одбор xohe и жели, да изађе пред своје чланове и да им пружи прилике да оцијене рад досадањег одбора и изаберу но новим правнлима нову управу Гајрета, која ће хтјети и умјети, да получи много боље успјехе него je то овај одбор получио. Оно што би требао још рећи о Гајретовом раду одбора, то ћете чути из извјештаја секретара н благајника. Ja вам се испред одбора најљепше захвал>ујем што сте се у оваковом броју одазвалн нашем позиву. Позива секретара да изнесе свој извјештај. Секретар г. Сабит Хозић устаје и наставља: 223 �Прошла главна скупштина, управо конституирајућа скупштина, Гајрета у Котор Варошу одржана je 22 . фебруара 1929. године у просторијама Котарског вак.-меарифског ловјеренства у вече послије теравије. Скупштини су прпсуствовлаи свега 22 члана, од којих 6 дипломпраннх н 16 редовних. Тада je одбор Гајрета у Котор-Варошу бројно свега 57 чланова и то 14 дипломираних, 5 из 1907., 8 из 1919. и 1 из 1922 године и 43 редовна. Од тих су 4 умрла члана (Абдага Длздар, Хасан-бег Дедић, Халил-Хикмет Салихагић и Ћамилага X. Селимовић) да им Бог џелешануху поклони од своје неизмјерне мнлости и подари мјесто у Фирдевси ала џенету. Алахрахметејле! Ha тој скупштини je констатована слаба свијест и слаба воља за Гајрет у нашнм селима н међу нашнм народом, који нсће да чује ни једну ријеч о Гајрету и речено je, да у будуће рад за Гајрет у нашем срезу мора почн бољим путем и мора се оживнти. Ha темељу тога бпран je овај одбор, којп ово лрелазећи ту једну годину рада за Гајрет, лзлази лред Вас да положи о тој години своје рачуне. Прије лзвјештаја нз којих ће се тачно вндити рад овога одбора, одбор желп да напомене, да ни у прошлој годнни успјех Гајретов н ије' бно онакав, какав би одговарао броју нас у овоме срезу, на-» шој сназн п нашим лотребама, л да се je вољом раДа за Гај1>ет колебало. — Гајрет, чија je по(:тојалост_у,дана.ш1т ш нашнм прпликама, потребна нама псто толико. ^олико и ко^ад« хљеба, на нашу жалост, иије још. ухвјтго међу нама правога корпјена, да можеиашпм лотребама н захтјевима удовољптп. Иоред толпко наш^ неписменуд неоЧЗскрбљне н спротне дјеце, коју гледамо свакн дан ^ворш 'очима, босу и году—по^улидама, ми смо остали л слпјепн п глухи. жедшшто наше друштво, наш Гајрет, који хеће п ^ојцж ел и, it којему ie баш цпљ да обскрбљује т л^џ&хр- дјецЈ. д а \ х y rty h j^ ^ S !S ž @ w i на корисне занате, да- их лзводи селамету, Ш нашу жалост неможе н неће. дај се разулше.рНаж ft'onjet, наш напредак je ^у нама самима, н у доброу 1(|жнвом раду, a нпје у колебању. Да наша села и 4Шп народ nehe да |i.yјдј Ш јНвјрет, то je била слаба и врло хрђава конејгатација на прошлој нашој екулштини, и овај одбор иа овој данашњој скупштини, хо одбијајући од себе констатује, да наш народ воли Гајрет и иотпомаже га, што се je доказало Јлрнходима и посјећивањем Гајретових приредаба у минуло! годинн, који су бпли већи него икада до сада, ii нарочито из^наших села. Да je рад лошао бољим путем и да je усијех био, бољи него ли прошллх година, доказаће слиједеће: Број дипломиранлх чланова порастао je од 14. на 19 и то са гг. Душаном Ј. Ракићем, среским начелником, Мустфом Аганбеговићем, трговцем из Гарића. Хаџи ТЈурицом Стоканићем трговцем из Скендер Вакуфа, Смаилагом Алагићем, носједником и Мустафом Пличапићем начелником из опгатине Врбањца. Број редовних чланова иорастао je од 43 на 115 од којих се je у току године услед премсштаја, селења и добровољно, те смрти исписало: добровољно и услед преме_ штаја 13; неплаћања чланарине 5 и смрти 2 (Тахира Муниба Хозића и Мехмед Салихаге Оалихагића) да им Бог џелешануху дадне што je најбоље. Алахрахметејле! Број члалова данас Мјесни одбор има 19 дипломираних и 95 редовних. Од тога броја имадемо изван мјеста 24 члана и то 6 дипломираних и 18 редовних, од којих: у Баљалуци l; Дабовцима 1 ; Гарићпма 1 ; Сксндср Вакуфу 3 ; Врбањцима 7; Шибовима 1; Масловарама 1 ; Равнама 1; Хадровдима 1; Вечићима 4; Бела Црква (Бапат) 1; Вранићу 1 и Ћуковцу 1. Остало je из мјестн, a то je 13 са дипломом и 77 редовнпх. Одбор je у току године 1929.-30. одржао 8 одборских ф дпн ца. чнји су зпкључци потпуно и у свему извршели. 224 Одбор je у години 1929.-30. прИлремио један ?ајреТов теферич 24 . маја, једну забавну вечер на рођендан Гајретова Протектора Љеговог Краљевског Височанства Престолонаследника Петра 6. септембра, једну забаву у заједници са Муслиманском чптаоницом 30. новембра прошле године и једну забаву 1. фебруара 1930. године. Одбор je у сврху буђенл воље за Гајрет у нашему срезу учинио 6 састанака и том приликом одржавао преда. вања о Гајрету. Одбор je уепјео поред двојице ђака, које издржаје нат Гајрет из нашег мјеста, смјестити у лсти још двојицу Ше. грта, који данас изучавају шнајдерски занат и то: Мустафу Медана Реџића л Махмута Куленовића, оба лз мјеста. Одбор je служећи се преписком, утрошио у току године 1929.-30. 98 бројева свога дјеловодног лротокола, из чега пропзлази, да се више оједница од 8 није одржало, не због тога iiito се није имало шта радити, него због отсутности и неодзива појединлх чланова одбора и замјеника. Одбор je слао два делегата на Главну скупштину Главког одбора Гајрета у Сарајево, у јулу 1929. године, који су застулали овај срез. * Одбор Гајрета je у току свога рада у години 1929.-30. Hahaaiio код свих мјесних културних и просвјстних дру. штава iflip<S -доброг разумијепаља л од лстих у згодама био ^Јдаичио потломогнут. Одбор je водеЈш рачуна о приходима Гајрета, да пстп буду што обцлннјл лз нашсга среза, у неколико пута апеловао на n.vuiVe л трговце да троше и купују само Гајретов цлгарпапир, јер да Гајрет од истога имаде преко roдине врло лијепу кортт. Тако су радили и други одбори, те 1ш ллЈ 1јештају Главног одбора у прошлој години 1929.-30. и о тс етраџе’ се je лрлход повећао за једну четиртнну нсго je био у годчни 1926.-29. Одбор je у току^свога дјеловања у мннулој години ра_ дио на лрлнцппу: узајамној помоћи, осјећању једног за другог, лроповиједајућл само слогу и љубав међу нашим народом, и учењу љублти ову своју милу Отаџбнну и свога јуначког л драгог Краља, Његовог Величанотва Александра 1. имајући чврсто у виду, да само такови можемо бити од користи и напредни. Жеља je овога одбора, да се рад за наш Гајрет у нашем срезу настави у истоме смјеру и диљу као и у прошлој roдиил, те да наш народ у нама Гајретовим раденицима види честите и праве своје пријатеље, увијек спремне, да жртвују за њега све своје. Жеља je овога одбора, управо чланова истога, да на идућој Главној сжупштини, видимо сви и чујемо о Гајретовим успјесима у нашем срезу дупло боље резултате. Предсједник г. Табаковић лита скупштину да ли усваја извјештај и лрима ли, HauiTo сва скупштина одговара да прима без лкаквога лриговора. Затим позива благајника да поднесе извјештај благајне. Благајник r. Раоим Хозић устаје те извјештава; Овај одбор од бившег одбора Гајрета 22 . фебруара 1929. године примио je у благајни у готовом Динара 96.50, који новац je лотјецао од чланарине мјесеца у којем je одржана Главна екушптина. У току године рада овога одбора, 1929.-30. т. ј. од 22. фебруара 1929. д« з. алрила 1930. године приход и .расход благајне Мјесиог одбора Гајрета, кретао се je како слиједи: Приход: од редовне чланариис Динара 5 . 141.50 ; од цигла за Гајретов дом Динара 409.—; од добровољних прилога: Бајрамски дарови. на блоку, у житу, граху, јајима и кокошима те бифеју и лослуги Динара 6.996.90; Од књига »1{ако треба зсмљу радити« Динара 15.—; од Гајретових зиачака Динара 10.—; од коријандола Динара 104.—; од зао<;талог дуга од претллате лиета Гајрета из године 1924 ., 25, �20., 27. и 28 . Динара 840.—; Од редовне претплате на лист Гајрета Динара 300.—; Од спомепице 25-годишњнце Гајретове Днкара 150.—; Од карата Гајретових питомаца Динара 71.—; Од забава снјсла и теферича Динара 4.679.—. Свега Динара 18.716.40. Котор-Варошу. Такођср odom прилнком од страие овога одбора хвала сваиоме који je у току годиие дао ма и најмањи прнлог и молимо Бога великога, да му то строструко накнади. Taiio нсто одбор дугује благодарност мјееним тамбу- ДОБРОТВОРИ И УТЕМЕЉАЧИ ГАЈРЕТА ИЗ СЕЛА ДОБОШНИЦЕ И ВУКОВИЈА, У 1930. ГОДИНИ. СРЕЗА ТУЗЛАНСКОГ, УПИСАНИ рашима, који су сваком ириликом, када je год то одбору Расход: Послато Главном^Одбору vy CapaJtMio Дннара затребало, са својим тамбурама бсз иклквог хонорара, за15.321.10; Ha забавс, тефернч, мевлу;^ н&лугу н канцеларијске потрсбс нздато Динара 3.395.30; CBerti Дннара 18.7010.40 баиљалЈ! пријатеље н чланове Гајрета, те са своје странс придонијелн, да су све Гајретове прнредбс иснале како je Стањс благајпе je 3. Апрнла 1930. годние 0,0. / најбоЛ)е бнло. * У прпходу се вндн, да су доброввДнн прргони у суни •, особпта част ономенути u иохвалитн сииДинара 0.990.90 врло добри, Oiim iiri нису, Iјер су маглј уу/лиманне из села Хадроваца, Pauaua, Враи бољи бити. Да je ouaj пц1(ное толики, одбор нспред peOT^'^erlJi fSINGER]^ V.eOMACINSKA ŠKOLA СИНГЕРОВ ТЕЧАЈ У ГОР. ТУЗЛИ дугује лбагодарност гг. Рифату X. Селнмовићу, ђаку реалне гимназнје у Бањалуци; Мехмеду Селману, биљежннкф-.- у Котор-ВајКЈшу; Хафизу Хилми сф. Нумићу; Хасибу Спахићу, трговцу у Врбањцн; Мустафц Снахн. трговцу у Врбањцн; Сулејману Билићу дрговцу у Шипрагама: Алијн Тоичићу, лугару у пезијн у Хадровцима; Омер еф. Јелчиновићу, имаму у Вранићу; Химзи Мујкановићу, тежаку у Баснћима; Му<;тафи Аганбеговићу трговцу у Гарићима; Оеман еф. Џуби, имаму у Шипрагама н Едхему Диздару у ннћа, Гарића н Врбањаца, да иоелуже прпмјсром другима, које прилнком сакупљаша добровољних прилога за Гајрет у њнховој околицн, нису остале глухе и слнјепе, него су откидале од себе, нека jaje, нека двоје и Tjioje, нека и кокош и учествовале су у списковима дароватеља своме Гајрсту. ОсјеКаји ових жена, мајки, за ону туђу сироту дјецу у Гајретовим интернатима, јесу идеални и велини, те ако и ми мушки будемо осјећали тако и толино можемо ce окда слободно дичити и бити лоносни. 225 �в) Н а д з о р н и о д б о р : 1. Адемага Диздар, трговац Из Ове женс, са оваким својим матсринским осјећајима, Котор-Вароши; 2. Касимага Корић, начелник из Котор-Васа својом материиском љубављу, морају иам бити примјером роши; 3. Заим еф. Османчевић, полит. чиновник. у животу, ако желимо, да наша дјеца прогледају бољим По прочитању листе, скупштина прихваћа исту и с веочима. ћнном одобравања прима. Послије се прелази на слиједећу Приход од чланарине у суми од Динара 5.141.50, јест тачку дневнога реда, евентуалије и предлози. чист приход и то: од диплома 2.300.— и редовне чланарине Добија ријеч г. Хафиз Ибрахим Фазлић, који предлаже, 2.841.50. динара. да се код мјесног одбора уведу блокови за сакупљаље жита Ha жалост одбор констатује, да неки од чланова за_ u добровољних лрилога no селима, тако да сваки од дарованемарују своју обавезу у чланарнни, и траже, да се за исту теља добије потврду на оно што je даровао. мора долазити no више пута. Чланарина je мјесечно 2, з, 4 и 5 Динара и може je Након дискусије, у којој се изузима свака сумња појесваки члан редовно и сваког мјесеца са особитом вољом, диних чланова, који су купили добровољне прилоге за Гајда плати, не убиј&јући вољу сакупљачеву, који тај посао рет у минулој години, нредлог г. Фазлића се прима. врши потпуно бесплатно и из побуде да ће све укуппти и По томе узима ријсч г. Душан Ј. Ракић, срески начелтиме своју само патриотску дужност извршити. Одбор ово ник и истиче труд и пожртвовалост бившег одбора о промиконстатујући нада се, да ће у будућој години ова примједба цању Гајретове идеје у нашем срезу, његова уепјеха и пре. нетсати и замијенитп се са другом која he бити. да су чладлаже да се у занисник то унесе, да ее то нризиање и видц. новп Гајретовн у Котор-Варошу потпуно свијесни своје дужПредлог г. Ракића скупштина je једноглаено усвојила. ности. Како се више није нико јавио за ријеч, усгао je испред Имаде чланова, ако не сваки, који би могли своју члановоизабраних г. Сабит Хозић, захвалио се- на датоме иовјенарнну сами повисити од 2 на 4 или од 5 на 10 Динара рењу и замолио, да сви помогну овај одбор у раду за Гајрет. мјесечно, и тиме омогућитп већи приход Гајрету: a сами ►' По томе у-4 и 45 ачсова претсједник г. Табаковић занеби тиме у току 12 мјесеци ништа изгубили. Одбор овом приликом апелује са своје стране на свакога таковд^а члана,' кључиа je скупштину. напомињући, да то треба само најавити благајнику. Haekapfta сједница изабЈ>аног одбора одржана je 20; априИмаде чланова добротвора и утемељача из -ранпјпх гола ради конституисања одбора. У 2.20 ч. no подне устао je дина, који би могли поновити евоје чланство, те добити ^■вабит Хозић, образложио сазив ове сједнице, захвалио се нове дипломе, као лгго су их ддбилп чланови у години 1929na одазиву,;\а no томе за приввременог предсједника ове 30 те одбор и на^рве апелујечкл'о * ‘на прво речене. С овиме сједнице предложио најстаријег no годинама члана г. Мирка сам завршио благајнички^изг»јештај. Стефановића. Предсједник .г Табаковић пита скупштину' прима ли Пошог су присутни овај предлог прихватили, г. Хозић горњи извјештј, што скуЈштин прима са одобравањем без замолио-,јв г. Стефановића да заузме своје мјесто. икаквих приговора. , . , ' Госп. Мирко Стефановић заузимајући мјесто претсједПрелази се на ачку дневног реда: Цодјељење апсоншса, захвалио се на повјерењу присутнима и послнје неколуторија старом4- одбору илк разријешнина. По овој тачкн лнко ријечи о Гајрсту и његоној корисности, прешао на скупштина једногласно дшијели апсолутор^старом одбору. дневни ред: Конституисање одбора и предложио присутнима Прелазећи н£" слиједећу тачку: Избор одбофа, ттретсједлисту изабраних да се иета без промјене усвоји и да гг. no ник г. Табаковић говорлЛ Гајрету, да Гајрет тк* јДћ|А ЈуЈда^ реду заузму своје положаје у одбору и то: Претсједник: Сасве више и више узима маха међу нама и проширује своју бит Хозић, потпредсједник г. Мустафа Пличанић; секретар дјелатност рада, прелазећи и на економско подизање нашега г. Расим Хозић; благајник г. Едхем Диздар и редом као на народа те апелује на скупштинаре, да исти у избору одбора листи из записника скупштине. воде рачуна, да се у одобр уЗпмају и бирају људи, који he Предлог г. Стефановића, a после дискусије о положају знати да наш Гајрет и даље воде, тако, да получе миого боље секретарском у којој су учествовали безмало сви чланови, би успјехе и да се што боље подигне. | примљен једногласно. По томе даје одмор од 15 минута., да се скупштинари могу споразумити. После одмора од 15 минута, a након краће Након тога предсјсдник г. Стефановић je предложио, да дискусије у погледу избора одбора, на предлог г. Хамдије се има no гл. X. чл. 76 друштвених правила изабрати часни Омеркадића, бише изабрани: гг. Сабит Хозић, Касим Мујезисуд и са своје стране замолио члалове да се у томе мало новић, Салихага и Хафиз Ибрахим еф. Фазлић, да предложе нромисле. Haiiou тога узео je ријеч г. Заим еф. Османчевић и образложно шта значи часни суд у ширем смислу и прилисту одбора скупштини; претходно да оду у другу собу и оутним предложио као чланове гг. Николу Бјслобрка, Мирка заједнички се споразумију. Пошто су поменута гг. добили иовсрсње већине скупСтефановића, Смаилагу Алагића и Омер еф. Јелчиновића. штинара, исти су се повукли у другу собу и носле неког Сви су присутнн нредлог нрихватиил, a и именовани, те времена дата je листа претсједнику г. Табаковићу, да исту себи за претсједника изабрали г. Заима Османчевића. предложи скупштини. Како je ова тачка дневнога реда свршена, a у евснтуаЛ и с т а , о д б о р а : a) о д б о р н и ц и : 1. Сабит Хозић, лијама није имао нико од присутиих ништа рећи, г. Стефатрговац из Котор.Вароши; 2 . Мустафа Пличанић, трговац и новић захвали се госиоди члановима да су овако лијен интеначелник општине и-з Врбањца; 3. Расим Хозић, трговац из рес ноказали за овај посао, желећи да пређемо у будуће na Котор-Вароши; 4. Едхем Диздар, трговац из Котор-Вароши; бољи рад да имаднемо лијепог успјеха, те да наш Гајрет у 5. Мехмед Чауш, референт аграра из Котор-Вароши; 6. Хамнашем срезу подигнемо na њему достоју висину, a затим сједницу закључио. дија Омеркадић, писац пореске управе у Котор-Вароши, и 7. Едхем Заимовић, трговац из Котор-Вароши. Главни одбор Гај|>ета, истичући рад одбора у Которб) З а м ј е н и ц и : 1. Смаилага Алагић, посједник из ВрВарошу, који може да нослужи иримјером многим всћим и бањаца; 2 . Хасиб Спахић, трговац из Врбањаца; 3. Омер еф. богатијим мјестима, изражава овим нутем најтоплију благоЈелчиновић, имам из Вранића; 4. Никола Бјелобрк, званичник дарност бившем одбору na челу са претсједником г. Хафиз среског суда у Котор-Вароши, и 5. Мирко Стефановић, гостио- Хусејн еф. Табаковићсм, са жељом, да и нови одбор настави ничар из Котор-Вароши. рад за Гајрет истим и још већим еланом. 226 �Рад на проширењу Гајретове организације у рогатичком срезу Рогатички срез no броју мјссних одбора и новјсреника као и no броју чланова Гајрета спада међу прве Гајретове срезове. Поред досадањих повјереника и чстири Мјесна. одбора недавно je постављено ново повјереништво и у Ракитници у особи муалнма г. Рамиза Добраче. Г. Добрача je одмах no именовак-у приетунио пуном паром упису чланова тако да рена je у Ракнткици н Нар. ocu. Школа. Исте године одрасли су похађали апалфабетски течај. Убрзо иза тога, 8. фебруара 1929. године оспована je Народна књижница и читаоница. У свима овим акцијама био je иннцнјатор и главни подстрекач наш нови повјереник г. Добрача, који се из властите побуде јавио и за повјереника Гајрста. Г. Добрачу као врсна и тактична човјека разумно je тамошњи свијет, na г. Добрача вјсрује тврдо, да he се још впшс убрзатн просвјећивање му- ХОР УЧЕНИКА(ца) II. МЈЕШОВИТЕ НАРОДНЕ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У БРЧКОМ, који je пјевао на бајрамској Гајретовој забави са учитељицом гђицом Розином Лозићевом и школским r. Сулејманом Хаџиалијагићем. управитељем he ночетком маја сазвати скупштину ради коиституисања слиманских тежачких маса— када Гајрстова луча расвијетли све кутове који су доскора бнлп увнјепи густом копрепом Гајретова Мјееног одбора. Г. Добрача извјештава нас о просвјетном стању Ракитнице, мрака. Beh данас муслимански свијет у Ракитници има сасвим na вели да су први храм просвјете — мектеб саградили т е-' исправно мишљеље о улози школе за културно подизање жаци 1926. год. из Ракитнице и околних села и то из влас_ народа. Дјеца у својим домовима уче Куран, мевлуд и поучтите лобуде и средстава. Г. Добрача дошао je домах no отво- не пјесмице. Из домова, млпнова, ступа-ваљарица, давно усерењу мектеби ибтидаије као I. муалим и данас вршп ту дужљено рачунањс na »рабош« — ишчезава. Мјссто рабоша бпност na своје задовољство као и народа. У 1928. години отво- љеже свагдњае рачуне перо н оловка. 227 �Г. Добрачу истнчемо за прнмјер многим његовим колегама, муалимима no селима и градовима. Нека се угледају у њега и пођу шеговии стопама, na ћемо моћи поузданије да гледамо у будућност нашу н иаше дјеце. Једна лијепа лојава (Допис из Брчног) Ночетком априла о. г. основао сс je овдје жспскн пододбор Гајрета. До сада je уписано преко 120 члоница, a изгеда да he се овај број за кратко вријеме подвостручити. У жснском нододбору су изабралс вриједне н напредне чланице из свих сталежа грађанства и свака со натјече у раду за Гајрет. Kao ирви јавни иступ приредио je овај пододбор свој мевлуд у петак 18. о. мј. у овдашњој медрссн нослије иодне. Медреса je бкла лијепо дскорисана ћнлимнма и цвнјећем и ниједна од нододбора није жалила труда a да ова свечаност што боље успије. Ha мевлуду je било око 200 паших ханума n дјсвојакл, које су дошле да први пут чују учење мевлуда нашег омиљелог пјссника Башагића. Г. Абдулгани еф. Ибрахимбеговић, мудерие< проучио je Башагићев мевлуд са својнм еофтама na свеопће допадање и задовољство. Прије него што je учеље отпочело поздравио je мудеризефендија присутне ханумс н дјевојке и одржао и.ч лнјеп говор у кома je напоменуо велику корист, коју муслиманска a п друга сиротиња имадс од Гајрета, истакао рад и значај Гајретов 1?*задвалио нм се na труду, молећи их да увијек буду слолпш П\да пораде за напрсдак својих сегтара и браћс, јср то и узвишенп Исла.м задужује, a on им увнјек и сцаком прилнком стоји na расположењу, да rtx помогне у њнховом раду. Затнм je отпочело учење мсвлуда и то таКрДда 'је свакн софта напамет рецитовао дс1сламатореки liojeinrfe одломке Бајцагићева мевлуда. Између појединнх рсцитација доношени су склпдно еалаватн, илахнјс н ајетп1керпмиг-да je милииа бјш .слуХ шатн. Особито je нзцуДена' рецитација мпраџ и мупаџат тако, да je cbiima приоутнима 'ударила суза на око. Дјсвојке су днјслнле шербст и бонбоне, a многе наше старнје хануме рекоше, да овако лијеиа мевлуда нису ннкад чуле тим више, што се je мевлуд учио ца’ матерпњем језику, na су могле све да схвате и разумију. Држим да и сам аутор, наш уважени п цијењени пјесник Мирза, не бн га боље и екладније пзвео него што je то наш мудеризефендија са софтама учинио. Нека му je на његовом труду и овцм путем најљенша хвала. Пошто се je мевлуд проучио одборница Авнијеханума Др. Буквице захвалпла се je и поздравпла присугне овим рпјечима: »Поштоване хануме и драге дјевојке! Женски одбор овдашњег друштва Гајрет позвао нас je данас да проучимо заједнички мевлуд н да овај одбор својим првим наступом и учењем мевлуда са вама чланицама заишће од драгог Аллаха благослов и његову неизмјерну милост, да наш будући рад буде хакрли и од корнсти no наш исламски миллет. Дошло je вријеме, да се и мн жене почнемо бринути и радити за напредак наше заједнице, a највише да се бринемо како ћемо нашем сиромашном женском свијету. особито женској младежн, соигуратн достојан живот и достојну зараду. Вријеме je сада тако, да се сви и мушки и женскн свијет, брине и ради за што бољу нашу будућност. Науку тражити, a помоћу науке и лијепих корисних заната и свагдањи хљеб зарађи. ватн фарз je н мушку и женску. Па према томе н ми у нашем Брчком, као и у осталии мјестима Босне н Херцсговине уписали смо се као чланице Гајрета и изабрали свој женски пододбор, који данас ево иступа јавно са учењем мевлуда. Дужност he бити одсада овога одбора, да оваковпх састанака што hciuhe приређује, на којим he састанцима бити и лијспнх вазова ir корисних предавања из чег he бити велике користн no наш живот*. Ja вас, поштоване хануме и драге дјевојке, у име одбора најсрдачније поздрављам и захлаљујем вам се, што сто се нашем позиву одазвале и молим вас, да се na позив одбора сваком приликом одазовете и дођете 228 на нашс зајсдннчке састанке. Уједно се захваљујемо нако у имс одбора тако и у име свију вас поштовапом мудеризефсц. дијн и његовми софтама, који нам je радо изашао у сусрет, уступио нам прооторије медресе, и са својим софтама проу. чио овај лијепи Башагићсв мевлуд из којег смо доста поукс и наснхата чуле. У име свија вас, велим им живнлиа a вама још једном најљенша хвала, нашто су све приоутнс кликну. лс: Жшшлн! Након тога je Рабијеханума Хаџимехмедагић и Салихагииица Глинац иокуиила добровољни прилог за Гајрет, те je пало нрилога, одбивши трошковс, за Гајрет око 500 динара. Раоположење je бнло таково, да се je још дуго остало у угодиом разговору и истом се пред мрак разншли кућама a еа најбољим расположсљем и одушевљсшем за рад око Гај. рста. Beh од сада се овај одбор ирпправља за женскн тефсрич no Курбан-бајраму, na који he сс позватн u пновјерне госнођс ради што бољс сарадње за onhn културни иаш нипрсдак. Нека je на овај начнп Гајретовом женском одбору nujљспша хвала и признање. Ј с д п а с л у ш ат ељ и ца. Жива Гајретова акција у срезу Бос. Градишком Рајретов мјесни одбор у Бос. Драдншци, којн je иза. бран HĆToSi прпје неколнко мјесеци, развио je свсстрану ^јкцију iglico на организацији Гајрета у цијелом срезу тако н na- ирмдВцању кулурног u скономс!сог нпвоа парода. Поред opnuui3oniiK>a аналфабетскнх течајева, домаћнчких школа, оеииваља Гајретове читаопице, материјлног јачања Гајрета, овај врпједии одбор je разшш рад на просвјећивању шнрих муслимакскнх. слојева. Ha недавно одржаној сједнпцп овог одборљ-,'^ављсно јс у дужност секретару г. Сафету КапстаnoBiihy н благајнпку г. Мехмеду Соколу, да у Д у б р а в а м а /г у р с к u м одмах поведу акцнју за изградњу зграде за Нар. осиовну школу, јер у Дубравама турским, Ровкпама турскнм, Лнсковцу и Чикулама нма преко 4.000 муслимана стапонннка a да немају своје школе, док сусједна села, у којима су настањени колонисти н 6paha православнп имају школе. Делсгирана господа уггутили су се одмах у села и успјели мимо свако очекивање. Основали еу школски одбор, у који су из Дубрпва ушли rttio претсједник Назиф Ч а т а к , a као секретар Мехо X a т и h, док су изабрани чланови школског одбора, из Ровина турских: Ахмет Л е л и ћ ; из Лисковца: Ибрахим Р и л в a н о в и h; из Чикула: Хасан Г е р з н h — свн тежаци; бесплатно земљиште за изградњу школе понудилн су: Мсхо Ч a т a ка Дервиш X a т и h н Хусо X a т и h — сви тсжаци из Дубрава турских. Овај успјех дао je Мјесном одбору још више полета да развије акцију у овим запуштеним исламским селима, na je делегиран претсједник мјееног одбора г. Мустафа Зухдн Хоџнћ, секретар г. Сафет Капетановић и члан одбора г. Веселин Гвојић, да отпутују у Дубраве, гдје су сазвалн тежаке и објаснили сврху састанка. Tom нрпликом je утаначено све што je нотребно за почетак изградње школе. Изабрано je од трију бесплатно понуђеннх земљишта оно које je понудно Мехо Чатак. Затим je записнички утврђено што све могу сељани да допринесу за изградљу школе, коју сви ссљапн жудпо ишчекују. Лијепо je и ганутљиво било посматрати namc добре и честите ихтијарс како расправљају о градњи шполе са честитом омладнном и како школу жудно ишчекују. Припреме за изградњу школе су завршене, na се je надати да he се уз разумијевање надлежних власти отпочетн с радом још tokom ове године. И ову прилику искористилк су вриједни члаиови Гајретова одбора из Бос. Градишке за проширење Гајретове организације, na су учннили припреме за осннвање Гајретова Мјесног одбора. Засада je цзабраи цовјереником r. Назнф �Чатак, i;ao прстсједнпк школског одбора, те су се одмах понисали и чланови. За неколико дана уписано je у Дубравама и околини 100 чланова, и то 14 чланоиа no 10 дииара мјесечно, 44 члана no б динара мјееечно и 42 члана no 2 динара мјесечно. Износсћн предљи извјештај, дужност нам je да се нарочито павхалино браћи тсжацнма из Дубрава и осталих ссла, који увиђају важност школовања и с љубављу примају еваки потхват за народно добро. Нарочнто пак истичемо еусретљнвост тежака, који бесплатпо уступају своја земљишта na изградњу школе. Надамо се да he се Дубраве ускоро убројити у наша најнапредннја села u да he послужити примјером многим нашим селима, која досада не имадошс школе. Ово je најбол.и доказ, иако емо ми муслнманкс пешколоване, да ипак знамо цијенитн и љубити што je нашс и да смо захвалнс пријатељима и лобротворнма нашега просвјећивања и нашег милог Гајрета, јер у иашмм чиетцм душама укорјињена je она народна: Ко ми je рад, то ми je брат! Иза roBopa поменутс иовјсрсницс говорила je друга приједна повјереница гђа Месрура Кучукалић о развоју, раду и досадашњсм успјеху • и>нх иовјереннца. To je нзвјешће скупштнна примнла на зиаше са анлаузом .н повјереиицама je подијелнла разрјсшницу на досадашшем раду. Овај досадашњи рад тих младнх и вриједннх повјереннца не смије остатн незапажеи. Требамо нх и иадаље бо- МЈЕСНИ ОДБОР, СА Записничка захвалност За подизањс зграде Народас. ван>е Гајретова повјереннштва у дпшки, које всћ за иеколико даш ше су учинили чланови Мјесног о Сафет Капетановић и Мехмед Соко. Мјеснн одбор Гајрета у Бос. Градишки, констатујући ово na својој сједницн закључио je једнодушно да се помснутој господн изразн записничка захвалност. Главни одбор такођер нзражава овик путем поменутој господи своју захвалност, вјерујућн да he онн свој корисни рад за Гајрет и проевјећивање народа још више појачати. Вијести из Брчког Ппшу на мнз Брчког: Ha 4. о. мј. одржале су конституирајућу скпуштину чланице овдашњег Жевског одбора Гајрета. Пошто je био довол.ан број присутнпх чланпца, то je млада и заузетна — порсд свога евакодневног школског учеn>a — повјереница гђица Мурвета Хаџиалијагнћ отворила скупштину с лијепим кнћгним toboikjm, пупнм натриотизма и љубави према Владару. Отаџбинн и Гајрету. Занста je било мнлииа погледати, како су се присутне чланице чувши pil­ jen Његово Величанство листом дигле са својих мјеста и младу говорницу стојећи саелушалс и при концу френетпчно трократно кликнуле: Краљу, Kpajbinin, Престолонасљеднику и Владалачком Дому, НАЧЕЛНИКОМ љнховом лијеном u плсменитом раду. Ja им се као чланнца u пријатељица Гајрета ердачно захваљујем. Живиле младе повјеренице Гајрета у Брчком! Мислим, да неће бити с rop'era ако овом приликом истакнем да je нрави иннцијатор оекивања овдашњег женског иопјерсннштва и на концу женског одбора Гајрета наш, свакс хвале вриједан, школски управитељ г. Сулејман Хаџналиjaruh. којн je поред свих својих дужности руководио н сав рад повјереница. Поменутн je господнн познат као врло вриједан радник на народном просвјећивању и ширењу идеје Гајрета. Истн je свесрдно радио око задње бајрамскс забаве. да што сјајније успије, што му je заиста н пошло за руком. Још га овом ириликом молпм, да нам што скорије као што je на 28 . III. т. r., одржи још које онако лијепо npeдавање. — Ч л а н и ц а и и р и ј а т е л > и ц а Г а ј р е т а . Оснивање Гајретова Мјесног одбора у Благају куМ Новопостављени повјереник у Благају г. Мустафа Лехо, учитељ, одмах но прпмитку декрета отпочео je <•* прпкупљап.ем чланова. образлажући потребу да се Гајрету има излазитн у сусрет ради његова хуманог и културног дјеловања. Ангажовао je угледније личносто, na се њихопим заједничким настојањем уписао већн број чланова, тако да се je могла' сазватп скуиштина lf>. IV. о. г. u извршити пзбор одбора. Скупштпну je отпорио г. М. Лехо. упознавши прпсутне чланове <: радом ц циљем друштва Гајрет, предложивши прет- 229 �ходно да се ноздрави Протектор Гајрета л Главин одбор у Сирајову. Акламацнјом јс изабран слијсдећн одбор: Нретс^едник: Мустафа Лехо, учитељ; потпрстсједиик: Абдага 'Бапкић^ посједник; секретар: Ибрахмм Ајановнћ, имам-матнчар н муалим; благајник: Ибрахим Дрљевић, муалим; одбориици: Алнја Клепо, столар; Мехо Камерић, трговац, и Омер Хусагић. Замјеници: Ахмед Велагић, Салко 1Слеио, Мехо Софтпћ. Зејнил Мрмо и Данисл Чсхајнћ. Надзоршг одбор: Алибсг Велагнћ, Омер Обад н Абдо Мемић. Сиупштина Мјесног одбора у Гор. Зелињи. Mji'cnii одбор Гајрета у Гор. Зелнњи (срез Градачац) одржао јс 23. J1I. u ,г. скупштину, на којој су јодногласно взабранн у одбор гг.: Претсједник: Мехмедбег Капетановић, иотнретсједнпк: Ибрахим сф. Сарајлић, учите.Ђ у н.; секретар: Лазар Ђуроiiiih. учптељ; благајннк: Драгути.ч Радић. општннски деловођа; одбориици: Ибрахнм еф. Халиловић, ХалилУдвинчнћ ir Омер Мујчнновић. Надзорни одбор: Мехмед Ћеримовнћ, 'Jjoptjo Радпћ ii Мухарем Токић. Оснивање Гајретова Мјесног одбора у Рожају Жижко, Алнкалфић, БаблИ, Ннколић; ло Дип. 10,—: Xuunh, КуртаглН, Сулејмановић, Мулабећировић, 'Неримагић, Муја. чић, Фазлић п Нригапица; ло Дин. 5. : Мехлиаглћ; ио Диц. 4.—: Јахић. 3ii блфе дароваше за мул1ку и женску забаву: баклаиу; Н. Н., бибца: Шерифа Кадлћ; хурмашнцу: Хафеза Хифзиефендлћ; торту: Шефпка Мехннагић, Фатка Аликалфић^ Есмц Нухановлћ; гурабијс: Нур х. Хаџлћ; ђунларс: Агаловлћ; ло хурмашпце: Касумагић л Мујачмћ; кокош: Вејзагић; no fiy. рек: Мукеллефа Хифзефенднћ и Мутнћ; no патшлпању: Спахпћ, Сафета Пролић и Зуклћ; шећсрли локумс: Сафида Рашидбеговић; олатке колаче: Mirnih; no севдиџна: Халилбе. говић n Селвста Халилбегопић; хурмашице: Ајиша Хрустемовић; 4 кг печена меса: Балнћ. Успјех играња томболе у Новој Вароши Мјеени одбор Гајрета у Новој Вароши иокорнстпо je дозволу за играње томболе преко Рамазана у корист Гајрета, те je том приликом получио материјални ириход од Дии. 13.435.50. У овом раду показаше највише вол>е гг. Мехмед Behn'paAth, Ћамил Крџовић, Мустафа Туркамовић и Хајрудпл ' Xai/n-H6paxoMoiinh, na им и овим путем најтоплија захвалпдвт/1-у' ' л Пријс мјссец дана постављен je за дбвјгрцдшГа Гајрета у Рожају (срез Верански) г. Мустафа Софтић^Уојн je у заУ " ћ о с . Градиш једницп еа пријатељнма иУ Рожаја нзвршио упие чланова ii то 104 на броју, те^је на 13. о. мј. ^ зв а б скупштину. Одзив Мјесни о.чбор Гајрета у Boe. Градишки иолучпо je за грађана био je врло добар. ^ kj^ i /uthh.v je отворио старјешина вријеме играња томболе материјални приход од Дин. 7.384.50. нспоставе г. Мираш Радоњнћ.'. нетакнувши циљ ^гкутпптшц. Овом приликом дужност нам je да ее нарочито захваa г. Илија Зечевић, индустријллац, говорио je Лчшште о Г а ј \ лимо члану Гајрета г. Петру Цвијнћу, који je дао бесилатно рету, његовом просвјетиом ii култЈгјППлцраду/ у Б. ц. свој/Л окај^завријем е играља томболе. рочито je обратно пажњу' mr утицај [Гајрета на < ^^ву'п ац понализам код нашрг нароДа, ;i поготаво код муслдаЕЈб*®!-' 'e ie fC Упис даљњих утемељача Гајрет мента. Надаље je говорно d' благодктима K ije^ ’aS i^ fc lj-lia , У Варешу: Мехмед еф. Llliiiiinh М., уплатнвши одмах позивајући присутвв да нцђу стопајма н цИ.-ЦОима н.еговим. Дин. 500.—. Изабрани одбор коди ^уи сао je je оввј^о:-. | Ц | feI Претсједник: Мираш Радоњнћ, старјешика истгоставе; У Тузли: Хаинб Девсџић (село Морапак), Осман еф. Јапотнретсједник: Мета Мурић. претсјједник огјЖ ине-ЛИЕевјј ] шаревић (село Оребреник), Реџеи еф. Мујкић (село Добрња), ске; секретар: Ћазим ЦрџАршанин! учитељ; благајник: ХаX. Имшир Малкић (ссло Дубраве), Осман Атлић (село Вукокнја Фелећ, трговац. ОдборннцА* Фаик Зсјнслагић, Адем Кур|д вије) и Мехмед X. Латифагић, заповједиик полиц. стражс у тагић и Хасан Хукељпћ., Надзоршс одборг Мило Кастрато-— Тузли. niih< Хусеин Шабовић н BvrcEkijfflh. -Зомјсници: Јусо Калач, Бајрам Мујевић, Џсмо Мурић, Јеврем Чуровнћ, Башо Љејић. Нови повјереници Гајрета: Повјсреник je одмах при упису, члгбгопа цркупио Дпн. У другој ноловпци мјеисца априла Главни одбор име1.005.— чланариие, a одбор je успио да за кра?ко врнјсмс новао je елшједеће повјсренике: добије од оиштиле Рожајскс на локлол План за подизан.с у В и т о љ у : г. Фахрудинбега Демпровића, аграрног резграде »Гајрстова дома«. Дом he се поднћи лорључиво о.г ферента, впшег савјетника; добровољнлх прллога, a iieh je осигурана^ лотрсбла колпЧлла камсла п креча. у Д а р ф у л и ј и (Ј. Србија): г. Мустафу Чамџића, учитсља; И овим иутем одбор сс иајтолллје захваљује олштпли у В и т и н и : (срез Љубушки): Мухамсда Балту, учнРожајекој ла дарованом ллацу л сусретљпвости. тел.а; у Б у д и м л и h-J a п ji и (Ст. Мајдан) г. Оадију СофОстале Гајретове вијести тића, учитеља; Гајретова забава у Грачаници у Д у б р а в а м а т у р с к и м (Бос. Градишка): г. Назифа Чатака. Други дан Блјрама, 3. марта о. r., од1»жао je Женскн одбор Гајрета у Грачаници своју прву забаву у прооторијама Гајретов аналфабетски течај у Хруштима срез Невесиње Народне читаонице за муслиманке. Забава je успјела у сваком погледу. Одзив je био велик, што значи да су нашс муМјесли одбор Гајрета у Хруштима оргаиизаовао je први олиманке свјеенс важности Гајрета за наш муслимански елесвој ннжи аналфабетски течај још 18. II. 1920. Уписало се 53 менат. иолазнипа. Течај одржаје наш нријатељ учител. г. Kaniih Женски Мјесни одбор и овим путем захваљује свима Салко. Иако je настава na овом течају била, усљед епидемије поејетиоцнма^ којн упеличаше аабаву и прилозима потпошарлаха перкидана скоро два мјесеца, инак je рад при заврмогоше Гајрет. Чист приход забаве био je Дин. 74tf.—. шетку. те hc се екорих дапа одргкати и испит. 0 успјеху накДобровољие ирилоге дадошс: По Дин. 20,—: гђе Жокаљ, надно he уе јавити. 230 �Аналфабетски течај у Градачцу Учитељица гђица Хатиџа Чишић отпочела je са Гајретовим аналфабетским течајем 12. II. т. г. a завршава га 30. априла о. г. Течај полазе само муслимаиске дјевојке којих имаде 26 . Буквари су добпвени од друштва »Просвјете« и културно-просвјетног друштва у Градачцу »Хамијета«, na им се и овим путем изражава захвалност. Резултат рада јавиће се накнадно no завршетку нспита. Гајретов бесплатни Сингеров течај у Бос. Градишки Мјесни одбор у Бос. Градишки подј ' зсо je кораке за одржање бесплатног тсчаја за шивање na Сингеровим стројевима за муслиманке. Замољен je Вакуф за уступ просторија за одржање овог течаја. Хумгни рад Гајретових раднина-ца у Мостару Крајем меееца фебруара оепован je иницијатнвом Меспог одбора Гајрста у Мостару привремени одбор за помага- ДИЛЕТАНТИ(це) У КОМАДУ »ИГРА СРЕЋЕ« ОД С. БУРИНЕ И X. ДИЗДАРА, СА СВОЈИМ АРАНЖЕРОМ Г. СУЛЕЈМАНОМ ХА1ЈИАЛИЈАГИЋЕМ, HA БАЈРАМСКОЈ ГАЈРЕТОВОЈ ЗАБАВИ У БРЧКОМ Стоје с лијева-десно: гђица Рефија Сејдић, Мурувета Хаџиалијагић; гг: Фехим еф. Сејдић, Галиб еф. Требињчевић; гђица Месрура Кучукалић, Ђулсг Рејзовић. Сједе с лијева-десно: г. Самидага X. Мехмедовић, гђица Љубица Раић, г. Сулејман Хаџиалијагић, гђица Розина Лозић, r* Мустафа Морић. Доле сједе с лијева-десно: гђице: Хајријг Травањкић, Дишија X. Мехмедовић и Ајиша Карахасановић. »Сингер« течај у Гор. Тузли Угледно друштво Сингер одржало je код нас течај кројења, шивања и везења, којег je водила стручна учитељица гђица Борка Чоловић и својојм марљивошћу упутила наш женски свијет у модерније радове. Како je течај трајао и за вријеме рамазана, то je госпођица учитељица радила и no ноћи само да пружи што више потребног знања ученнцама. Овом приликом нам je истаћи нарочиту захвалност г-ци Чоловић na енергичном заузимању a нека je хвала и гђи Демировић, окја je тумачила потребу овога течаја те настојала унисати што више ученица. Свршетком течаја ученице су даровале no један комад од својих радова за томболу Гајретове забаве, која се већ приирема у Гор. Тузли. Даровале су ове гђе и гђице: Хаснија Демировић мушку Јсошуљу; Муниба X. Хехмедовић мушку кошуљу; Зумрета Сарачевић, хаљиницу и мушке гаће, Фатима Кушљугић хаљиву, Рабија Сарачевић хаљипу, Садета X. Мехмедовић хаљину; Сафета X. Јусуфовић блузу, Фата Хусејнефендић хаљину, Фатнма Шеховић мушку иољушу, Зилкида X. Мехмсдовић хаљиницу, Борка Чоловнћ хаљшшцу.' За сакупљање томболе ручних радова за Гајретову за_ баву нарочито се заузела гђа Фатима Шеховић, која у своме раду врло добро уепијева. — Секретар: А б д у л а х С а р а ч е в и h. ње сиромашне школске деце. У одбор су ушли иреотавници .мушког и женског Meeuor одбора те Гајретове народне библиотеке. Први циљ овог нривременог одбора био je: што хитнија габирна акција за нашу сиромашну школску децу. Стојећи na становишту, да двапут даје ко одмах даје, одбор je пожурио да за неколико дана створи могућности, којнма би могао да наступајућих иразника рамазанског Бајрама тој деци укаже прву иомоћ. Одбор сс je прн овоме руководио поред хуманога и етпчко-васнитшш циљем. За сразмерно кратко време пошло му je за руком, да сакупи у ту сврху од племенитих грађана и пријатеља нашсга напретка, a н путем разних приредаба, у новцу 3.181.50 динара. Осим прилозима у новцу одбор je у својој акцији био иомогнут од неких мостарскнх фирма, грађана и грађанки, платном за одела, хаљинице, кошуље и сл. У н о в ц у дароваше: гђа Хајрије х. Џабић 300.—, гђа муфтије X. 0. Џабића 230.—? гђа дир. X. Капетановића 200 .—, гђа Мехмедбега Раљеввћа 100.—, гђа С. Табаковића 40__ , гђа A. Котле 30.—, гђа Хана Мутница 20 .—, гђа Фатима Kpno 20.—, гђа Зејна Драчс 10.—, гђа М. Ђикић IO.—, r. Мехмедбег Хаџиомеровић 200.—, мостарска општина 200 .—, г. Ибрага Хакало 100.—, Гајретова народна библпотека 261.50, Женскн месни ообдр Гајрета 1.400.— (од чајанке) и г. Ахметага Ефпца 30.— динара. , 231 �У п л a т н у и д р у г и м д а р о в п м а : Платна за одела: фирма Фејић 10 м, Браћа Хаџиомеровић б м5 платна за хаљинице. кошуље n лсично: флрма Фејић 20 м, Н. Н. 16 м, фирма A. Балић 6 и, М. Лакишић 1,5 м, фирма 0. Велагнћ 12 м, гђа Ђурић 1,5 м, г. Рифат Звонић 3 хаљинице, гђа Ђемаловић 1 панталоне, и г. Алија Елезовић 1 сандале. Од укупљених сретотава опекрбљено je потпуно илн деломпчно 35 мушкс н женске деце. 25 пари цинела за мушку децу израдпо je солидно и уз нарочито повољне услове г. Смаил CMajnhf обућар. Израду капута, панталона, хаљиннца, кошуља и сл. примиле су добровољно чланице женског месног одбора Гајрета. Изложени приказ сабирне акције, коју je крајем мессца фебруара предузео поменути п прнвремени одбор за помоћ снромашној школској децн. најречнтији je доказ, како се уз добру вољу н за кратко време могу да постигну знатни резултати na и у овако оскудној среднни, каква je сада моптарска. Желетн je да и остали нријатељи Гајрета посвете што внше пажње овом нашем горућем питању п да органипују што шире акц 1гје за обезбеђење и што хитније спасапање наш ега подмлатка, koju очигледно свакпм даном све внше пропада. Привремешг мостарски одбор за заштнту школске деце, ностараће се скоро да утре пут образовању једко* сЈалног одбора, који hc преузети на себе дужности пермачеитног надзора над школеком децом ir њиховом мат^ријалном и мо_ ралном заштптом. Mecnif одбор Сајрета сматра за иријатну дужност да се ii на овомс месту^у име и 'својих чланова најтопли>-» лахвали свима дарователЖмф Kilo и онима, i;oin ne—^алпшо труда радсЈш предано на piioj племенитој акцпјп. Жеља je Мссног одбора, да ово 6y»flb саморједан нез/атнп почетак у будућој акцнји на з^ч^гптЛ иашс Прилози у Будимлић-Јапри Повјеренпк Гајрета^п Ахмет Шехић |<Hiiyiuia je na. cal ггаику, одржаном у (Јпћкнском у »еду у Вудимлић-Јапрц 2? априла о. r.t Дин. 254.— добровол>них прнлога за друштво Гајрет, a дароваше: no Дпб. ћђ.— : Ђуро Севиљ, onh. начелник, и Ахмед Шехић; Дин. 20 .—^ е н а д и је Грбић, парох; no Днн. 10.—: Марија Шимуношф, учпгељица; Хафиз Дервиш Алиiuirh, Садија Софтић, Јован Павнћ, Нлкола Павић, Перо ПаBiih. Миле Кулунџија, Никола Мурсач п Јоваи Сакраџија; no Дпн. 5.—: Мустафа Будимлић, Хаео Зешговић, Ннкола МнлаHonnh. Ђуро Предојевпћ, Дане Миљуш Мато Павић и Миле Мајкић; no Дин. 3.—: Перо Марнновнћ, Вујо 'Бурић н Проко Глушац. Прилози из Тузле Госп. Омер Омазнћ дозначио je Дин. 100.— прилога, коју je своту лриложно Хф. Салкх Камберовић из Шерића, a коју je укупио као добровољни прилог пригодом издавања илми-хабера, a у име своје иредао je 5 кг меда за конвикт у Тузли. Најљепша хвала! Прилози из Гласинца Повјереник Гајрета г. Ћамил Ka puh дозиачио je Дин. 20.— прилога од гг. Конаковић Мула Бећира и Конаковић Мурте. Други разни добровољни прилози T okom мјесеца априла приспјеше Главном одбору слиједећи прилозп: из Котор-Вароши: Дин. 316.50. пз Зворника: Дпн. 452.50; 232 из Братунца: г. Абид ТЗозић Дин. 87.—; лз Тешња: од Мјесног одбора Гајрета Дии. 443.—; из Нове Касабе (срез власенички): од новјереника 0. Хаџића Дин. 150.—; из Градачца: од Привредне банке Дин. 250— ; из Тузле: од Женског Мјесног одбора Дин. 256.—; из Плеваља: нрилог градске оиштиие Дии.. 3.000.—; нз Сребренице: од Мјссног одбора Дин. 52.—; нз Коргја: од »овјереника г. Џ. Азабагића Дин. 40.—; из Скопља: од Мјесног одбора Дшг. 300.— и из Сарајева: од Прве хрватске штсднонице, филијала у Сарајеву, прплог од Диа. 500.—. Прилози из Прњавора Мјесни одбор у Пршавору дозиачио je Дии. 342.50 прнлога сакупљешгх пред џамнјом на Рамазански бајрам. Надаље je дозначпо Дпн. 250.— н то Днн. 200.— као прилог г. Михајла Фннкелштајна. аиотекара, пригодом свога благдана, н Днп. 50.— од г. Омераге Одобашића, коју je евоту положно прнгодом свога вјенчања. Било сретно! Прилози из Травнина. 9 Мјесни одбор у Травнику дозначио je Днн. 394.— uuo утржак '<!акудљсног жнта, сакупљеног у Караулама. Прилози из Вучковца Ha сзадрн Османагс Фазлића, трговца из Кереиа, вриједнн имамп m, Мехмед еф. Дојпћ и Јусуф сф. Фаллнћ, сакупише за Гајрет Дин. 50— прилога, a дароваше no Дпк. 10.—; Османага Фазлић* Заим Дједовић, Сухрета х. X. бсманхафдзов|Л-; no Днн. 6.—: Мехмед еф. Дојић; ио Днн. 5.—: Јусуф еф. Фазлић и Мустафа Фазлић; no Дин. 4.—: Мујага Фазлић. Прилози из Бужима Повјереник у Бужиму г. Ибрахим Мустафић сакуиио je ■no околним селпма слиједеће прилоге у нарави: no 25 кг кукуруза: Осман Хрџалнћ; 20 кг Хасан Јусић; 15 кг Јусо Емрић; 12 кг Муетафа Велаџић, Омер Пајалић, Махмут Јуcnh, Шериф Дураковић, Рамо Дураковпћ, Осмаи Дураковић, Ахмет Чехајић. Беган Иеаковић, Салко Велаџић, Мехмед Вслаџић, Рамо Bannh, Ахмет Пајалић, Побро Кишметаниј, Абид Дернић, Суљо Дернић, Осман Jycnht Ибрахим Дернић, Хусе Дернић, Алија Дурановић, Мехмед Пајалић, Мехмед Емин, Осман Мушић, Мехмед Мушић, Хаеан Махмић, Салих Емрић, Осман Мехић, Рамо Мехић, Хусе Махмић, Ибрахим Велић, Аган Велић, Абид Велић; no 10 кг: Хасан Муратовић Хасан Кауковић, Мустафа Беговић, Хуее Велаџић, Мумин Муратовић, Омер Мелкић. Беган Мушић, Драган Хаџић, Мумин Атајић Салих Махмић, Реџо Махмић, Абид Махмић; no 6 кг: Хаоан Велаџић. Му(-тафа Велаџић, Осман Велаџић, Малага Чехајпћ, Мустафа Јуснћ, Бешир Екић, Халил еф. Абазовић, Абдо Пајалић, Абид Јусић Хусе Jycnh, Ибро Атајић, Осмап Атајић, Зариф Махмић, Аган Махмић, Мехмед Махмић, Мумин Велић, Ариф Велић, Хасо Велић, Мустафа Коначевић, Суљо, Омер ii Мехмед Коначевић, Суљо Топаловић^ Омер, Саби и Мустафа еф. Хаџић; no 5 кг: Хасаи Талић, Хусеин Мехаџић, Ибро ПрачиН. Хуееин Бајрактревић, Суљо Алџић, Мехо Кауковић, Хусеин Веговић, Ахмет Веговић, Осман Скеи. деровић, Махмут Вајрактаревић, Мехо Алешевић, Аган Муратовић, Осман Алџић, Махмут Порић Осман и Мустафа Хаџнћ, Хуее Михмић, Шериф Хаџић, Бајро Хасан, Фата ЧехајиФ; но 3 кг: Хусеин Машиновић; Дин. 10.— у готовом Махмут Пајалић. Све у укупној вриједности од Дин. 855.—. Сакупљачу и дароватељима наша топла захвалност! �Сакупљање иурбански* Кожица за Гајрет Kao и досадањнх тако и ове године трсба искористити бајрамске празнике за материјално помагање Гајрета. To се може учинити у првом реду: организовавши још прије бајрпма сакупљање курбанских кожица. Организовање овога посла нека се изврши према лошшним лриликама, али на тај начин, како не би изостао ннти један муслиман, који he клати курбана. да ке раније ие замоли да гвоју курбанску кожицу поклонп Гајрету. Тако he у некојим мјестима бити омогућено да се унапријед. прије бајрама. саставп списак дароватеља курбашжих кожица. a на бајрам <амо да се покупв све кожице и пренесу на одређено мјесто. У сваком случају треба настојати да приход и с ове отране буде што nehn, a како he тај посао поједини одбори да организују, то наМа-ча. ПреИорУчујемо cBflVia одбориМа л поВЈеренМцПМа да и на on.ij начнн организују сакупљање прилога за Гајрет приликом бајрам.намаза на нзлазу из џампја. Проширење листа »Гајрет« Желећи да удовољи свпма захтјевимл својих читалаца ft и потреби што популарнијег и разновренијег штива за наш народ, попећат je формат лиета »Гајрет« внше него двоструко, a нарочнто je поспећена лажња рубрици »популарна страна«, која je намијењена нашим ширим слојевима. Исто тако посвућује се велнка пажња »Гајретову гласннку« и илустрацијама, које heMo и у будуће веома радо доносити у нашем листу у сврху што јачег ттропаговања Гајретове идеје. Разумљиво je да ry <;е усљед тога знатно повећали и издацн ono ЧЛАНОВИ МЈЕСНОГ ОДБОРА И ПОВЈЕРЕНИЦЕ ГАЈРЕТА У БРЧКОМ. Сједе с лијева-десно: гђица Мурувета Хаџиалијагић, ученица III разр. женске гргђанске шноле — повјереница; rr; Ибрахим еф. Хаџић, шер. судац — одборник; Авдага Кучукалик.трговац, градоначелник — предсједник; Хафиз Хусејин еф. Хасанефендић, имам-матичар — одборник; гђица Месрура Кучукалик, повјереница Гајрета. — Croje с лијева-десно: rr; Ибрахимага Шабић, трговац — одборник; Фехим еф. Сејдић, чиновник катастра — одборник; Смаилага X. Мехмедагић, трговац — одборнии; Сулејман ХаџиалијагиК, шнолски управитељ — одборник; Галиб еф. Требињчевић, трговац — благајник, и Ахметага Џиндик, трговац — секретар Гајрета. прснуштамо н>има. — Списак дароватеља курбанских кожица трсба доставити Главном одбору радн уврштења у лпсту, »Гајрет«. Умјесто бајрамских честитки лрилози Гајрету. Првих година Гајретова дјелонања бнло се уобичајило да се умјесто лисмнеих и брзојавних чеотитки приликом бајрама дају добровољни пјшлози Гајрету. Сматрамо да je потребно да тај лијепн обичај поново прихвате и ожпве Гајретови радиицн. Увјерени смо да he сваки пријатељ нагаега Гајрета радо датн свој прилог Гајрсту, умјесто честиткп својим зиапцима и пријатељима, само га трсба на то потсјетнти. У том погледу потребно јс такођер нровссти пропаганду у еваком мјесту. Све нрилоге умјесто честитки објавићемо у А1>уштвеном листу као и у оетплим сарајевским листовима. Сергијв У миогпм мјестнма Гајретови рад!шци сакупљају добровољне прнлоге и лред џамлјпма послијс кланлња бајрам- нздавап.а лпста. Последн.их дана јавило се око 150 нових ирнтплптника, али тај нови као и доепдањи број претплатника, ни вздалека не одговара броју који би могао да поKpttjc трошкове око издавања листа, a поготово не броју који бн одгонарао снази Гајретове организације и броју Гајретових радника. — Нови начин уређивања листа као и његово н 1>оширење донијели су похвале са свих страна, na се надамо да те похвале Hehe остати без уснјеха и у даљњем ирикупл>пн>у »Гајретових« претплатника. Из наведених разлога, апслујемо на све наше раднике и иријатеље да пораде mi што интензивнијем ирикупљап.у Гајретових претплатника и сакупл>ању претплата. Прететојећег Курбан-бајрама пружиће се нарочнта ирилнка свима нашим радницима и пријатељима, да нађу нове претплатнике. Треба живо настојати да не останс ниједна муслиманска Kyha и ии један писмени човјек који не чита лист »Гајрет«. Ко ради за Гајрет, ко га воли и жели му још Behe уснјехе, читаће и претплатићс сс im лист »Гајрет«, у коме he 233 �здрзбљају Глашш одЉр 5 na челу »a м и н Др- Д п м Хасаниегопићем. - Претсједник: Хафиз Хусеин laoaKomih, увнјек у дстаљпма iiafcir ралвој н рад другатва којс водп муслимане њиховом препороду. Прњавор: Извадредн« глпвна скупштипа npcMapajjhn Муелиманску кираетхану У »Гајретов омладинеки клуб«, поздравља свог дичног претсједника као и цио Главни одбор Гајрета, желећи Вам здравље, дуг живот и сваки успјех у Вашсм напорно ма за народ корисном и спасоносном раду. •Претсједник: Хафпз Салих ТЈозић. Оглашавање у листу »Гајрет« Како »Гајрет« сваким даном продире све више и више у муслиманске слојеве то би оглашавање у њему била веома ногодна реклама за наше трговце. Из тога разлога апелуЈемо на све наше трговце као и на наше раднике да пораде код истих да би све муслиманске фирме слале своје огласе администрацијк листа »Гајрет«. Благај: Са скупштине за избор мјесног одбора у Благају чланови Гајрета поздраљају свој Главни одбор са жељом да их дуго година води срећи и напретку. Претсједник: Лехо. Повраћање позоришних комада Ha захтЈеве многих одбора и повјереника отпослала je друштвена канцеларија у току ове године неколпко стотина позоришних комада ради приредаба друштвених сабава. Депеша окружног муфтије господина Морањака Многи одбори и ловјерсници не повраћају тих комада, након Приликом манифестације Гајретових радника о проодржаних забава, ма да еу друштвеној кацепарији потребни сваког дана, јер их траже друга мјеста. Да бисмо уштедили шлом Бајраму у Бањалуци, окружни муфтија г. Абдулах еф. непотребне издатке, молимо све одборе и повјеренике да нам Морањак упутио je Гајретовим радницима преко претсједнисваки пут, након одржане забаве, поврате отпослате позо- ^к а Мјесног одбора Гајрета у Бањалуци Инг. r. Суљаге Салирншне комаде. 'хаАгћа слиједећу поздравну депешу: Кумовање Њ. В. Краља у Дубравама Турским. »Поздрављам конференцију Гајретових радника ВрбаHa 30. III. о. г. кумовао je Њ. В. Краљ^деветом- сину гке баиоВине n желим да иста донесе много успјеха на пољу једног муслимана у Дубравама Т.ургким. Ову^рррсГЧаву преу- „ вдЈшоналног освјештавања и просвјећивања муслиманског зео je на себе Мјесни одбрр у Бцс. Градлшки и- nctfa je из|дмлатка.« ваиредно добро испала, што je Лризрато и од самог КраљеУ броју 7\листа »Гајрет« донесен je извјештај са конфевог изасланика. Морблни успјвх (Гајретов такођер врло добар. ренције Гајретових радаика у Бањалуди, na je том приликом Л/ 7 Поздравне депеше Гајрету и његовом претсједнику грешком метера у штампарији нехотице шостављена депеша г. Морањака. У данашњем броју доносимо његову депешу Котор-Варош: Гајретоц^ чланови окупљени данас на својој главној скупш^нни зјaвљуЈуhir eвоје U: мрзшом да се уважи. Правилник Гајретових пјевачких друштава ilHlllUi L ИМЕ Д Р УШ ТВА 1. Име друштва je »Гајретово пјевачио друштво«. ЦИЉ му je да, у смислу чл. 3. правила српског муслиманског културног и просвјетног друштва »Гајрет«, његује и развија вокалну и инструменталну умјетност међу члановима Гајрета. * . 1л. 2. Гајретова пјевачка друштва могу се оснивати и дјело вети у свима мјестима Краљевине Југославије у којима постоје Гајретове организације (Главни одбор, мјесни одбори и повјереници). 1л. СРЕДСТВА ДР УШ ТВА 1л. 3. Средства друштва јесу: a) уписнина од 10 Дин. коју плаћају једном заувијек сви чланови, б) чланарине које плаћају извршујући и помажући чланови, ц) субвенције (припомоћи) Главног одбора Гајрета, д) добровољни прилози, е) лриходи од самостално приређених концерата и ф) други непредвиђени приходи. ЧЛАНОВИ ДРУШТВА, ЊИХОВА ПРАВА И ДУЖНОСТИ. ■1л. 4. Чланом друштва може бити само члан Гајрета, у смислу чл. 13. Гајретових правила. -1л. 5. Чланови јесу: a) почасни, б) извршујући и ц) помажуки. Почасне чланове бира главна скупштина, на предлог Управног одбора, за изванредне заслуге. Извршујући чланови су они који пјевају у друштвеном хору. Помагачи су чланови који не судјелују у пјевању a плаћају чланарину. Извршујући чланови и помагачи плаћају чланарину од 5, 10 и 20 Дин., мјесечно, према имовинском . ■ Чл. стању појединих члгнова. Сви чланови дужни су редовно плаћати чланарину. Члан који пропусти платити чланарину за три мјесеца престаје бити чланом. Чланом се постаје од данг када се као члан Гајрета упише за члана пјевачког друштва. Мушки члан мора имати најмање 18 a женски 16 година. 6. Свгки члан има право присуствовати скупштини друштва. Ha скупштини предлоге стављати и гласати имају право сви чланови који ие д угују ништа од својих чланарина. Такви чланови имају гктивно и пасивно право избора у Управни одбор друштва. Сваки члан je дужан да ради у смислу овог правилника и да према својим најбољим силама доприноси постизавању друштвеног циља. 1. Главни одбор Гајрета има право да искључи сваког члана друштва који се огрешава о интересе друштва и друштва Гајрет, као и оног који изгуби јавну част. Против одлуке Главног одбора нема призива. To право искључења имају и Управни одбори, али на то искључење има призив главној скупштини пјевачког друштва. УПРАВА ДРУШ ТВА I. Друштвом управља Управни одбор друштва no прописима овог правилника и no интенцијама и упутствима Главног одбора Гајрета. Управни одбор се састоји од 11 чланова и то 5 чланова помагача и 6 извршујућих. Они се између себе конституишу овако: претсједник, потпретсједник, секретар, благајник, aflхивар, домаћин, 2 члана без нарочите функције и 3 члана Надзорног одбора. Избор Управног одбора врши се јавно или тајио, према закључку надполо- �Чл. вична векине редовне главне снупштине. Он се бира на годину дана. Поред Управног одбора скупштина бира и 5 замјеника одбориика Управног одбора и то тројицу из реда извршујуких a двојицу из реда помагача. 0 присуствовању њиховом на сједницама Управног одбора одлучује претсједник. 0 попуњавању упражњених мјеста одборничких из броја замјеника одлучује Управни одбор надполовичном векином гласова. 9. Поред наведеног бројг одборника Управног одбора, члан тога одбора je и лице ноје делегира мјесни одбор или повјереник друштва Гајрет, a у Сарајеву Главни одбор Гајрета. Исто тако и у Надзорчом одбору. Ова двг члана Управног и Надзорног одбора имају право гласања и предлагања као и други чланови одбора. Преко њих ke друштво Гајрет вршити сталан увид у рад друштва. Чл. 10. Управни одбор врши ове послове: 1. уписује чланове друштвг и доставља њихова имена Главном одбору Гајрета ради уношења у књигу чланова Гајретових пјевачких друштава; 2. одређује дневни ред за главну и изваиредну скупштину, о чему ивјештгва претходно мјесни одбор Гајрета у томе мјесту, односно повјереника a у Сарајеву Главни одбор Гајрета; 3. брине се за побирање чланарине; 4. брине се о приходима, расходима и имовини друштва; 5. саставља годишње прорачуне1" и^завршне рачуне ноје подноси скупштини на одобрење; 6. поставља хоровођу и одређујр н>егов хонорар; 7. одређује, споразумно са хоровођом, распоред вјеж бања хооа; 8. подмирује све потребе хора (набавља ноте), издржава просторије за вјежбање и т. д.); . приређује концерте и сијела у корист н ори ст друштва; друш тва; 10. израђује кукни ред за све друштвене просторије; 11. стара се за напредовање хора у ум јетничком ......... р°* гледу као и погледу његовог појачања hobki вим снагама, и 12. спрема предлоге и извјешка о своме раду и стању друштва главној скупштини, као и мјесном одбору Гајрета, кад год то они затраже. Чл. 11. Управни одбор одржава своје сједнице редовно једанпут у мјесецу, осим тогг може претсједник или најмање четири члгна Управног одбора да у свако доба сазову сједницу. Да сједница може правоваљано закључивати, потребно je да присуствује претсједник или потпретсједник и нгјмање шест чланова одбора. Закључци се доносе натполовичном векином присутних одборнина, a гласање je тајно или јавно. Ако то траже два одборника гласања je тајно; у питањима личним гласа се увијек тајно. Ha сјед>4ицама се води записник који лотписују претсједник и тајник као перовођа. Чл. 12. Надзорни одбор који бира између себе прочелника, дужан je свака три мјесеца прегледати друштвену имовину и новчано дјеловање Управног одбора, и о својим прегледима поднијети извјештај главној скупштини. A ko Надзорни одбор пронађе какве неподопштине, дужан je о томе одмах извијестити, поред претсједника Управног одбора, још и Гајретов мјесни одбор тога мјеста, односно Гајретовог повјереника a у Сарајеву Гајретов Главни одбор. Чл. 13. Претсједник Управног одбора обавља све послове: a) сазива и претсједава сједницама Управног одбора и главној скупштини, б) заступа друштво пред вла- стима и у јавности, ц) потписује свг друштвена писма заједно са односним одборницима, тајничка ta тајнином a благајничка са благајником, д) у изванредним приликгма кад се не може сачекати састанак сједнице Управног одборг, чини потребне одредбе и издатке до Дин. 200—, што предлаже на одобрење првој сједници Управног одбора. Чл. 14. Отсутног претсједника замјењује у свему потпретсједник. Чл. 15. Тајчик води записник на сједницама Управног одбора, саставља административне списе и потписује акта која спадају у његову надлежиост. Он саставља и тајнички извјештај главној скупштини о годишњем раду друштва. Чл. 16. Блг.гајник сабире друштвене приносе, чини издатке no закључку Управног одбора или no наређењу претсједника до Дин. 200.—, саставља извјештаје о новчаном стању друштва з« сједнице Управног одбора, као и прорачуне и згвршне рачуне годишње за главну скупштину која има да одобри одбор. Он je одговоран за друштвЕну благајну. Потписује благајничка акта заједно са претсједником. Чл. 17. Архивар набг.вља no закључку Управног одбора сав музички инвентар и стара се о његовом уредном одржавењу. Чл. 18. Домакин се стара о уредчом одржавању друштвених просторија и вјежбаоница. У свим друштвеним простсријама су згбрањсна алкохолна лика и хазардне игре. ХОРОВОЂА >ровођа управља друштвеним хором у споразуму са iBHHM одбором. Израђује нацрт свих лриредаба i, такође у споразуму са Управним одбором и уз одобр«1ење Глсвног одбора Гајрета у Сарајеву i еног iодбора Гајретовог односно повјереника у другим Mjјестима. e чува све У заједници са архиваром, друштвене музикалије. Он одлучује, према гласовној способности пјевача, ко може бити члан хора. Он има прево да сваког члана који не дође три пута на вјежбе без образложеног оправдања, искључити из хора. ЈАВНА ИСТУПАЊА ХОРА Чл. 20. Приликом одржавања сваке Гајретове забаве у мјесту хора, хор мора судјеловати и то бесплатно. Хорови су дужни увјежбгти првенствено оне пјесме које могу доки у комбинацију за Гајретову забаву, с обзиром на Гајретову националну идеологију. Хор je обвезан судјеловати ка . Гајретовим забавама и изван мјеста његовог боравишта, no претходном одобрењу Гајретовог мјесног одбора тога мјеста односно повјереника a у Сарајеву Главног одбора Гајрета, и уз накнаду пјевачима њихових ефективних издатгка. Иступање хора на приредбама других друштава (изван Гајрета), како у мјесту хора тако и изван тога мјеста, везано je уз претходно одобрење Главног одбора Гајрета. Исто тако приређивање турнеја хора je везано уз одобрење Главног одбора Гајрета. ИМОВИНА ДРУШ ТВА Чл. 21. Сва имовина друштва: готовина, музички инвентар и сав инвентар друштвених просторија, својина je друштва Гајрет. РЕДОВНА ГЛАВНА СКУПШ ТИНА ДРУШТВА Чл. 22. Редовну главну снупштину сазива сваке године Управни одбор у времену од 1—15 јуна. Сазив скупштине објавике претсједник друштва најкасније 8 дана пред скупштину, и то са назнаком дневног 235 �реда. Главна Скупштина се одржава ако je лрисутно најмање половица свих чланова, иначе се одгађа један сат доциијв, када ће ce одржати без обзира на број присутних чланова. Главна скупштина ствара закључке натполовичном велином a гласање je јавно или тајно ако то затражи најмање десет чланова. 0 вијећању главне скупштине води записник тајник друштва и потписује ra заједно са претсједником и два верификатора које бира скпуштина. Прелис записника као и лрепис свих извјештаја поднесених скупштини имају ce послати Главном одбору Гајрета. . . . одбор Гајрета. Т.хнички a« “ Р««м снупштина. Чл. 25. Све одредбе овог правилника, којв ce односе на извршујуће чланове пјевачког друштва односе ce такође и на извршујуће чланове оркестра. ПРЕСТАНАК ДРУШТВА. Чл. 26. Друштво престаје иад то закључи главна скупштина са најмање двије трећине свих друштвених члаиова. Њсга може распустити и Главни одбор Гајрета, no својој увиђавности, ако дође до увјерења да не постоје услови за успјешан рад. У случају престанка друштва Главни одбор Гајрета fce располагати са Чл. 23. Главна скупштина врши ове послове: друштвеном имовином, како нађе за сходно. а) расправља извјештаје Управног одбора о годишЧл. 27. Друштво подлежи у смислу постојеких лрописа о њем раду; удруживању у цијелом свом опсегу и обујму, надб) одобрава друштвене годишње прорачуне и заврзору и контроли власти. шне рачуне; К Р А Љ Е В С К А БА Н С К А УПРА ВА ц) подјељује апсолуториј Управном одбору; Д РИ Н СКЕ БАНОВИНЕ д) бира Управни и Надзорни одбор; е) рјешава и расправља остале тачке дневног реда, II. Врој: 20.390/30. који установљује Управни одбор. / j, 25. ллрнла 1930. год. ИЗВАНРЕДНА ГЛАВНА СКУПШ ТИНА Чл. 24. Изванредна главна скупштина ce сазива no закључку Управног одбора друштва или ГлавнОг одбора Гајрета. Ha њој ce расправља само онај дневни ред који предлаже Улравни одбор односно који установи Гла: С 7 Сарајево. »Ona,cQ правила поаивом na решгњс моје од дапас II. BjV 20,390/Sb. одобравају. ^ По наредби Бана Чачслннк уирпвпог оделепл, Б. Паштровић с. р. ------ Kako se osnivaju Državne škole za seoske domaćice ~ Njihova organizacija i djelovanje — Dobro je poznato d a je k u ltu ra našeg sela a često puta i kasabe i varoši n a najnižem stepenu. Neprosvijećenost naše žene 'plaćamo skupo, je r svake godine um ire n a hiljade djece, kao -žrtve neznanja svojih m ajki. Bo­ gatstvo našeg naroda bilo bi veće, kad bi naša žena um jela bolje da iskoristi m aterijal kojim raspolaže Ham bari, m lje­ kare, tavani, podrum i u jesen su puni, a sofra našeg selja­ k a većinom je sirom ašna. Čistoća u kući i oko kuće, cijeli način života težačke porodice ostavlja utisak sirotinje i teška života, bez razlike je lt k u ća bogata ili sirom ašna. Nepismena, napuštena seoska žena ra d i neum orno kako n a polju tako i u kući. Troši svoju snagu i daje sve što može svojoj kući ali je od toga slab a korist, je r nem a umješnosti u radu, znanja i prosvijećnosti. Našoj ženi treb a škole i upustava kako d a radi i d a živi, m ora joj se po­ moći i naučiti je, da se doskoči ovim našim nevoljam a, koje dolaze zbog neprosvijećenosti žene. Ministarstvo Prosvjete — Otsek za narodno prosvećivanje — o t v a r a š k o l e z a s e o s k e d o m a ć i c e , koje su od vrlo velike koristi za prosvjetni i ekonomski napredak našega naroda Dužnost je sviju iskrenih radnika i prijatelja našeg G ajreta d a svoj uticaj u selu i kasabi upotrijebe zauzimajući se, d a se otvori što više škola za domaćice p a da se pomoću njih podigne kulturni nivo na­ šeg zapuštenog sela i kasabe. Prijave i molbe za otvaranje ovih škola šalju se Кг. Banskoj upravi — Prosvetno odelenje — u svako doba go­ dine, kada se nadu ispunjeni uvjeti za otvaranje. U školu se prim aju žene i djevojke od 15 do З ј godina, bez obzira n a pismenost. Rad u školi počinje u 7 sati izjutra, a u 6 sati poslije podne učenice idu kućama. Učenice ručaju u školi besplatno. Svaka škola traje 5 do 6 mjeseci. Mini­ starstvo prosvete — otsek za narodno prosvećivanje — daje: 236 1) P otrebne kredite za izdržavanje šKole i prehranu učenica, 2) Učiteljsko osoblje, 3) Cijeli potrebni m aterijal. U školi se uči: 1) Čitanje, pisanje i računanje, 2) Najnužnije poznavanje naše države i naroda te njegove istorije, 3) Domaće gazdinstvo s naukom o hrani. 4) Poljoprivreda: vrtlarstvo, stočarstvo, živinarstvo. m ljekarstvo, tooretski i praktični rad oko bijelog smoka, 5) Nauka o čuvanju zdravlja, čistoća kuće, tije la itd., 6) Domaća ekonomija s poznavanjem robe, 7) K rojenje i šivanje rublja i odijela za djecu i od­ rasle, šivanje na mašinu, krpljenje i narodni vez. Rad n a moderno] preslici, a u stočarskim k ra je­ vim a tkanje n a njemačkom stanu, 8) Kuhanje raznovrsno, bolesničke i dječije b r ne, konzerviranje voća i povrća (svaki dan se kuha u školi od 10 i i sati ručak za učenice). Na svršetku tečaja održava se ispit i učenice prim aju svjedodžbe. Tom prilikom priređuje se izložba ručnih ra ­ dova i kuhinjskih proizvoda. Od sela (opštine) traži s e : 1) Da osigura potreban broj učenica (najm anje 25), 2) Da se pobrine za besplatne prostorije, koje odgo­ varaju higijenskim propisim a za domaćičku školu, 3) Da se brine za izrezan ogrijev za svo vrijem e, dok škola radi, 4) Da se brine za prevoz nam irnica od m jesta pijace do škole za svo vrijem e dok škola radi, a u spo­ razumu s upravom škole, �5) Da se brine za prevoz školskog inventara od m je­ s ta gđe se nalazi do škole, bez obzira na prevozna sretstva. Uputstva za organizovanje Državnih škola za seoske domaćice P is m e n a o b a v e z a : Opštinski odbor opštine , sreza obavezuje se da će ra d i otv ara n ja Državne domaćičke škole u ispuniti ove uslove: 1) Pribaviti besplatne potrebne prostorije koje odgo­ V rijedni narodni radnici koji pristupe raduvaraju na higijenskim propisim a z a dom aćičku školu. osnivanju ovih škola treb a najprije da objave upis učenica. 2) Pribaviti sve potrebne nuzgredne prostorije i piKada je upis završen, napraviće spisak po slijedećem for- jaću vodu. m ularu: 3) Pribaviti potreban broj klupa i stolova po zahtjevu uprave škole. S p i s a k u č e n ic a 4. Snabdjeti školu za svo vrem e dok radi izrezanim drvim a prem a potrebam a i zahtevu uprave škole. upisanih u državnu domaćinsku školu u 5) Prevoziti životne nam irnice za svo vrijem e dok škola radi, bilo s najbliže željezničke stanice ili s m jesta opština........................................... erez.......................................... pijace do škole, prem a zahtjevu uprave škole. ..... 1930....... 6) Prevoziti ili snositi trošak oko prevoza školskog inventara od m jesta gdje se nalazi do m jesta određenog za školu, bez okzira na prevozna sredstva. о З Ime oca o" Mesto 7 Obavezujemo se d a ćemo n a roditelje i staratelje odnosno Godina £ rođenja rođenja Pisme­ 3 Ime i prezime muža djelovati da učeillce uredno šalju u školu. a a učenice njegovo Vjerois­ selo, srez, nost Za priložene reverse jam čim o d a su ih potpisali ro­ 3 zanimanje povijest banovina 05 a ditelji ili staratelji učenica svojeručno, u slučaju nepism e­ nosti po ovlašćenom licu pred 2 svjedoka. 1) 9 193 — i? 2) Prilikom upisa, ili poslije, trdba.izvrši ti potpiš re ­ versa od stran e roditelja ili staratelja upisanih učenica, kojim će se ovi obvezati d a će svoje kćeri, ženeotd. uredno slati u školu. T aj revers, za svako, učenicu napose, treba da izgleda o v ak o : Obavezujem se, da ću svoju kćer, sestru, uredno slati u državnu domać Pretsjednik opštine: 4) K ada su napred izložene priprem e završene, tre b a iolbu za otvaranje škole. Tekst treb a da g la s i: .nje Državne doma:ole u gelu................................. ...|.... ........ srez:....‘................. P rilo z i: ................ 1) Spisak učenica, 2) Reversi, 3) Pism ena obaveza. S prem an sam da za svaki neopravdan post novčanu kaznu po čl. 61 Zakona o narodnim i б decem bra 1929 god. ANSKOJ UPRAVI ...................... BANOVINE Prosvetnom odelenju Čast nam je zamoliti, da se n a osnovu priloga: spiska učenica, reversa i pism ene obaveze, predloži Ministarstvu prosvete, d a odobri otvaranje škole za seoske domaćice u s e l u ............................................ , opštini 1) ........................... ......... srezu 2) U školu je upisano .......... učenica, a uslovi koji se traže od opštine potpuno su ispunjeni. 3) Poslije upisa učenica i potpisa prednjeg „Reversa", trebaju inicijatori da zatraže od svojih opština — u koliko Potpis Predsednika opštine se ta akcija ne vodi u zajednici i sporazumu sa opštinam a 1930 g. odnosno akcionog odbora — da one potpišu niže označenu obavezu. Opštine su po u z a osnivanje škole zakonu dužne da pruže za ove škole sve niže navedene (Delovoda:) pogodnosti. T a obaveza treba da glasi o v a k o : Potpis roditelja ili stara telja: Svjedoci: Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 237 �Čestitke Presvijetlom Reis-ul-ulemi g. Čauševiću povodom imenovanja Bijeljina Tebrik činim bajrami šerif mubarekj u zdravlju mnogo dočekivali. Čestitam Ti najsrdačnije imenovanje Reis-ul-ulemom za cijelu Jugoslaviju. Tvoj Ibrahim H. Salihovdć. Bos. Krupa Bajramske blagdane čestitamo Vama a isto tako Vaše imenovanje Reisom. Blagodarimo odgovornim faktorima da su kod tog izbora imali takovu uviđavnoet. Vas poštivaju uz m. selam Mjesni Odbor cGajretac, predsjednik: A. šehić, sekre­ tar Murat M. Izvolite primit, presvjetli H. Reis eff. izraz mog dubokog poštovanja, uz ш. selam Vaš odani Husnija Šehović. Arapuša , Sa najvećom radosti čestitamo Vam imenovanje vrhov­ nim vjerskim poglavicom muslimana Kraljevine Jugoslavije i želimo da Vas Svevišnji pozivi još puno i puno godina u najbo­ ljem zdravlju i zadovoljstvu sa Vašom obitelji. Želimo, da Vaš budući rad bude koristonosniji i da Vaša riječ bude bolje dje­ lovala na nas muslimane Kraljevine Jugoslavije. Primite naše iskrene ш. selame i ruke ljubimo Vam vaš Ismail Fikri. Vitina Čestitam Vam bajrami šerif a ujedno i Vaše ponovno Prilikom Vašeg imenovanja slobodan sam Vam podni­ imenovanje koje me jako veseli. Želim da bajramd-šeiif budete jeti ovu moju skromnu čestitku, sa željom da vas Svemgoući dočekivali u dobrom zdravlju i rahatluku mnogo godina, te na Allah skupa sa Vašom visoko cij. familijom još puno i puno novom položaju, koji iziskuje mnogo truda i napora da osta­ godina poživi,, zdravlja i rahatluka podijeli na čast i diku паз nete do skrajnih granica ljudskog života, jer sam potpuno sigu­ muslimana. Ujedno Vani tebrik činim ramadani-šerif, bajram ran da svaki vaš rad шкмга donijeti plod. U to ime eselamu mubarek olsun sa željom, da ga u zdravlju i rahatluku sa alejkum. M. selam, djeca ruku ljube, Vaš Kapetanović Meh- • Vašom visoko oij. familijom provedete i još puno i puno godina medalibeg. ojićt doživite. Uz m. selam i rukoljub Vaš odani Ahmedović Mostar Ahmed, agrarni sekretar u m. Čestitam Vaše naimenovanje za Reis-ul-ulemu naše Kr. Bileća Jugoslavije, iščući od Boga dug život i svaki "hajkli napredak Srdačno Vam čestita visoko postavljenje Reis-ul-uleme u Vašem radu. Vaš Sulejman Džabić. cjelokupne islamske vjerske zajednice naše velike i moćne Kra­ Zvcrnik ljevine. Uz izroz osobitog i velikog poštovanja Aleksandar Vu-č Veoma mecjfe obradovala vijest o Vašem postavljanju ković Z., pukovnik. za Reis-ul-ulemu islamska vj>rske zajednice u našoj Državi, te Vam svega srca čestitam ovaj veliki položaj kojeg Vi zaslu­ Sarajevo Saznao sam za Vaše postavljanje na najviši položaj isl. žujete i želim da nam još mnogo godina poradite na ponos i vjerske zajednice Kraljevine Jugoslavije te Vas molim, da diku našu kao i sretm^budućnost cijelog našeg svijeta. Ujedno Vam čestitam ove mubarek bajramske dane i želim dobro zdra­ izvolite primiti moje najiskrenije čestitke. Koristim se ovom vlje i veselje. Neka Bog ppživi ovake ljude kao što ste Vi fe prilikom da Vas uvjerim o svojem najdubljem poštovanju. Konzul Cehoslovačke Republike. kojim se položaje^n ponositi mogu. M. selam. Seid Alija Bajraktarević, Senatski suditi^ Rogatica Dragi i Presvjetli H. Reis eff.! Cellć (Brčko) • Dozvolite, da Vam među ostalim i ja najsrdačnije česti­ Prostor mi nedozvoljava kao što nemam ni riječi, da te­ tam bajramske praznike sa usklikom: bajram mubarek olsun čno iznesem svoje čuvstvo' ugodnosti, koje se je u mojoj duši i sa željom, da ih puno godina uzdočekujete u dobrom zdrav­ pojavilo sa Vašim imenovanjem na visoko i reprezentativno lju, veselju i svakom rahatluku. Ovom prilikom Vam, takođe mjesto svih nas muslimana naše prostrane Otadžbine, nego sa čestitam Vaše visoko imenovanje, koje Vi jedino možete zau­ dna duše kličem: neka Vam je sretan ovaj dupli bajrami-šerif, kako Vama tako i nama se je podvostručio s Vašim imenova­ zimati između cijelog mileta Kraljevine Jugoslavije. Izvolite primiti izraz mcg csobitog poštovanja uz m. selam Tajib Pašić, njem. Dao Bog da mnogo godina provedete na ovom položaju. polic. činovnik. M. selam Ahmed Sulejmanović, učitelj. Glas o Vašem imenovanju za vrhnog vjerskog pcglavicu Sarajevo u Jugoslaviji, milo je odjeknuo među svim muslimanima kuda Oduševljen sretnim izborom Vaše časne ličnosti za vrh. sam prolazio. Ja Vam tom prilikom čestitam i želim sreću. S poglavicu muslimana Jugoslavije, slobodan sam Vam izraziti poštovanjem Mehmed Osmić. tople i iskrene čestitke želeći, da Vas Allah dželešanuhu poživi Crvenika (Bačka) Sa iskrenom radošću i veseljem hitam, da Vam od srca čestitam prilikom imenovanja i postavljanja za vjerskog pogla­ vicu naših muslimana. Iz neposrednog opažanja znam, da je ovaj akt sreća za muslimane, jer im je ostao na čelu čovjek odličnih svojstava i najplemenitijeg srca. Dao Svemogući Allah, da još dugo možete u najboljem zdravlju ispuniti zadaće Viso­ kog Vam zvanja. Uvijek u vrlo ugodnoj uspomeni Vas pozdrav­ lja iskreno odani Vam Karlo Albreht, penzioner. Tuzla Povodom Vašeg imenovanja za vrhovnog poglavicu nas svih muslimana Jugoslavije hitam da Vam od svega srca i iz dna duše čestitam na tom visokom položaju, kojega ste Vi jedini dostojni, te moleći dragog Allaha da Vas On dugo i dugo godina poživi na diku i ponos sviju nas. Ujedno Vam srdačno čestitam bajramske blagdane uz bajrani-šerif mubarek olsun. 238 dugo vremena na našu sreću i ponos! Ujedno Vam tebrik činim bajrami-šerif! Molim Vas da primite obe čestitke kao znak duboke zahvalnosti i poštovanja. Salihagić Behaudin, sud. pri­ pravnik, Sarajevo. Beograd Slobodan sam da Vam čestitam na visokom postavljenju za Reis-ul-ulemu Kraljevine Jugoslavije. Čuvši to sinoć pohi­ tao sam i pomolio se Svemogućem Begu za sretan i dug život, našeg najmilijeg vjerskog vođe na diku i ponos svih musli­ mana. Čestitajući Vam ramazan-bajram želeći Vam da ga dugo dočekivate u zdravlju i veselju , ljubeći Vam ruke, šalje Vam m. selam. Jusuf Iblizović, pristav poni. ureda u penz. Sarajevo Prigodom Vašeg imenovanja za Reis-ul-ulemu naše Kra­ ljevine čast mi je podastrijeti moje najiskrenije čestitke sa željom da to Vaše imenovanje bude od vlike koristi za naš �jnuslinianski narod. Ujedno Vam želim da provedete bajramske blagdane najsrdačnije te Vam se preporučujem sa osobitim Štovanjem Inž. Aleksandar Bundsman. Englesko-Jugoslavenska Destilacija Drva d. d., generalni direk­ tor. Tuzla VikoČ (srez Foča) Presvjetli H. Reis eff.l Vaše nadmenovanje za vjerskog poglavicu svih muslimana u Jugoslaviji ispunilo je neopisivom radošću sva iskrena srca svih muslimana. U Vama jedinom gledali smo ličncst koja je dostojna tako visoko cij. mjesta. Svi muslimani s punim rešpektom u Vas upiru oči, jer Vi ste im jedini savjetnik koji će ih izvesti iz đehaleta i tmine, pokazati im pravi put olakšat im njihov hal. Skrušeno molimo Sveviš­ Bos. Gradiška njega da Vas pozivi još dug niz godina na diku i peti os svih Preuzvišeni Reis effl Vašim imenovanjem za Reis-ul- muslimana. S osobitim poštovanjem, primite m. selam od Vašeg ulemu Islamske vjerske Zajednice u Kraljevini, ispunjene su odanog Dr. Mehmedalije Metiljevića. i nade i želje svih muslimana u velikoj Otadžhini, čija je sada Sanski Most jedina želja da Vas svemogući još mnogo godina pcživi, kako Sa osobitim zadovoljstvom pročitah baš sada u novinama T)i svojom nenadkriljivom voljom i otadžbenišstvom ove nade vijest, da Vas je Njeg. Vel. Kralj imenovao Reis-ul-ulemom i želje konačno oživotvorio na sreću i spas mileti-nedžibeji naše Kraljevine sa sjedištem u Beogradu. Hitim da Vam na islamije. Ibrahim Fevzi Alagić, grad. bilježnik. ponovnom imenovanju i to sada velikim Reisom, najsrdačnije čestitam i da kličem. Podjedno po mome shvaćanju nije moglo Bos. Krupa drugačije ni biti i da je trebalo da je to već odavno bilo pa da Kako Vaš novi visoki položaj tako isto i bajramske mubarek dane najsrdačnije čestitam i hajirdovu činim. Vaš zem­ Vam ostanu ušteđene tokom prošlih godina one mnoge sitnije i krupnije neugodnosti koje su Vam priređivali zavadljivači i ljak H. Abdo Alagić. дбЈКццПш konkurenti Kraljevom odlukom je sada to riješeno Uskup i mehi je drago da su se oni koji su drugačije mislili, prevarili Veleučeni gospodine! u računu. Radujem se i zato što ću, kadme put nanese u Beo­ Pročitavši u novinama da je voljom Njegova Veličanstva grad, imati sad tamo još jednog pravog prijatelja. Ovu priliku Kralja visoki položaj Reis-ul-ulđme za Jugoslaviju Vama, kao upotrebljujem da Vam čestitam i prestojeći Bajram sa željom opšte poznatom alimu i fakihu dodijeljen, ta tijesl je proizvela da ga još mnogo godina u najboljem zdravlju i zadovoljstvu u mojoj duši izvanredno veselje i radost t e \ u je čast da Vam dočekujete i provodite. Izvolite primiti, presvijetli gospodine, iti sred srca to imenovanje čestitam i iskreno zaželim od S v e ^ i danas kao svagda izraz odličnog poštovanja. Vaš Tomo P. mogućeg Bega da Vam pokloni dug život *u potpunom zdravlju. Zuru Ljubi Vam časnu ruku, s poštovaqjgm AH Mehmed Uskuplij: malim. U najugodnijim časovima bajramskih mubarek dana Vao Danas saznadoh da ste imenovani Sejh-ul-Islamom u Kraljevini Jugoslaviji, to objavih mojim džematlijamia. Na njihovu želju i u svoje ime od svega srca Vam čestitamo sa željom da Vam Allah dade dobro zdravlje i dug život. Ruku Vam ljubi i m. selam Imam, hafiz Omer Muftić. iz srdačni poklik, barekem aluhum ve zadekuni fi ahsenu en a va kibukum ve atakum ma jerdikum Moj dobročinitelju! Čestitajući Vam ramazanski bajdhu koji nastupa 2. marta [ f f f f l , ] Baki m- 8elam n,ukbeli jedikum. Takođe isto blagođaiedno Vam želim da dočekate ,i notn.mom zdmvlin i r«i. rim ljubljenom Vladaru i Njegovoj vladi na Vašem postavljeo. g. ujedno Vam želim da dočekate'u potpunom zdravlju i traJ^J* noj sreći mnogo ovakih bajrama i blagdana. Dvaputa sam Vam nju. Elešević Abdurahman. čestitao što ste izabrani za najvelji položaj-. Prvu i posljednju Bos. Krupa potvrđenu radostnu vijest čuli smo u kiraethani pomoću radia Vaše visoko postavljenje za Reis-ul-ulemu Kraljevine iz Beograda. U ostalom želim Vašu visoku i trajnu blagona­ Jugoslavije i bajramske mubarek dane iz dna srca i duše če­ stitam, ljubitelj Vaših ruku Badnjević Ibrahim. klonost. Fehimović Hafiz. Vlasenlca Sretni smo što Vam čestitajući bajramske blagdane mo­ žemo čestitali postavljanje Reisom Jugoslavije uzdajući se u visoku Vašu vjersku i svjetsku obrazovanost vesela srca gle­ damo u našu budućnost, jer smo uvjereni da će te svo Vaše гпЈцпје uložiti na dobro naše islamske zajednice kako na vjer­ skom tako tako i na kulturnom i socijalnom napretku. Inž. Faik Kurtagić, predsjednik cGajretovogs pododbora, Zuhdija Hasanefendić, Tihić Hifzija, Taljić Redžep, Begović Reuf, Tihić A., efendić, Tihić Hifzija, Taljić Redžep, Begović Reuf, Tihić A. Hamdija, Ibrahim Hadžić, Ejub Aganović, Adem Amautović, Mujo S. šahbegović, Salko Jašarević, Ragib Kurtagić, Meho Alikadić, Omer Hasanbegović, Muhudin Sijerčić, Abdulah Hasanbegović, Muharem Ibrahiuipašić, Hasan Ahmetagić i Suljo Ferizović, Salihaga Kurtagić-Đulić. Sarajevo Saznao sam iz novina o Vašem Visokom imenovanju, te mi je čast podastrijeti Vam moje najsrdačnije čestitke. Uvje­ ren sam da će te i u ovom novom visokom zvanju djelovati Poznatom Vašom vrsnoćom i velikom požrtvovnošću za dobro­ bit i napredovanje podređenih Vam općina. Izvolite primiti, presvjetli gospodine, uvjerenje o mom osobitom poštovanju Zagreb Radostan čestitam Ivković. Vaše visoko imenovanje. Ahined Veles Neopisivo oduševljen iz dna duše čestitam visoko postav­ ljenje za ponos i diku svih musliman. Ali Riza Sadiković, šer. sudija. Skcplje Hitam da Vam izrazim radost na postavljenju za našeg vjerskog poglavicu islamske zajednice. Sa željom da Vaš rad bude na sreću i dobrobit muslimana u Jugoslaviji, našeg lju­ bljenog Kralja i otadžbine. Čaušević, šer. sudija. Mostar Oduševljeni Vašim imenovanjem za vrhovneg poglavicu islamske vjerske zajednice potpisani Vam srdačno čestitaju novo visoko zvanje i priznanje sa najvišeg mjesta; šalju Vam mahsus selam. Omer Džabić, muftija, Lemeš Ibrahim, šer. dija, Pužić Hamza ef. muđerris, Mehmed ef. Đikić, posjednik Hadži Husejin Kajtaz, trgovac, Pužić Hafiz Husejin, posjednik Selim Kulukčija, predsjednik Merhameta, Ali ef. Lakišić, trgo vac, Bijedić Bećir, trgovac, Džudža Smajil, trgovac, Čelebić Hu saga, posjednik, Konjhodžić Sakjir. 239 �Orašje — Imenovanjem reisuleme za cijelu Jugoslaviju ja Vam najsrdačnije čestitam. Ibrahim Hadžiomerović. Travnik Najsrdačnije čestitam imenovanje za reisa koji položaj i zaslužujete. Selaml Sujoldžić Salih, gradski načelnik. Bos. Samac Najsrdačnije čestitam Vaš viši položaj sa toplom željom da Vas Bog požiivi još mnogo godina i sa novoga položaja uči­ nite još više hajira za ehli-dslam. Salih Vaizović, Sulejman Zukić, Braća Cizmić Sarić, Hasan Vaizović, Salih Ibrahim Ceribašić, Muharem Hadžijusufović, Hadži Junus Grabonjić, Ibra­ him Repičić, Gmer Proić, Esad Alibegović, Mustafa Alibegović, Kasim Hadžabdić. Otadžbine pohitasmo-da- Vas pozdravimo i da Vam zaželimo:.' dug život i zdravlje kako biste mogli nastaviti svoj rad za dobro naše zajednice. Primite izraz našega velikog opštovanja.. Za Gradski klub: Pretsjednik Šaćirbegović Sulejman. (S ovim brojem završavamo donošenje brzojavnih če­ stitki presvijetlom g. Čauševiću.) Посљедне Гајретове виЈестн Гајретова забава у Старом Мајдану . Повјереништво Гајрета уз судјеловање осгале омладине у Ст. Мајдану, приредило je 2. марта о. г. на дан РамазанБајрама забаву, која je како у материјалном али нарочито у моралном погледу врло добро успјела. Livno Ponovno čestitam Vaš izbor. Hafiz Ejjub. Сала у којој се давала забава била je дупком пуна како' грађапског свијета тако и сеоског без разлике вјере и спола, Gračanica Radosni da ste postavljeni za vrhovnog vjerskog pogla­ a што je најглавније, на овој нашој забави, дошла je до јавног изражаја идеја народног јединства и међусобног capa-vicu svih muslimana Jugoslavije, m i Vam u ime narodne bi­ blioteke u Gračanici srdačno čestitamo. Predsjednik Mustafa ^ивањ а, јер je интерес за њено приређивање био једнак и веЛик како код муслимаиа тако и код браће и сестара друKamerić, student prava; sekretar Hajrudin Kučukalić, maturant. гизфвјера. Mostar f p caicoif приређивачком одбору учествовала je, — и зу Najsrdačnije čestitam visoki položaj koji Vaša veleuče^-3§в неколике изнимке — скоро сва и мушка и женска омлаnost s pravom zaslužuje. Salih Kohjhodžić, sud.' puiipravnik. д ш т наших комшија православие вјере, као п у оба коZenica мада који су давани, a то и јест оно што je вриједно споNeizmjerno obradovani mudrom odlukom našeg ljublje­ менути и похваХиги. поготово кад се зна да je рад око прпnoga Kralja i Vašim imenovanjem za vrhovnog vjerskog po­ ређнвања био од свију једнако пожртвован, без и најмањег glavicu nas muslimana u Jugoslaviji, srdačno čestitamo Vam знака какве неснопгљивости. ispred članova muslimanskog dobrotvornog društva Zajednice Програм забаве изведен je одлично, нарочито предаu Zenici sa željom da Vas Bog poživT'na^korist, ddku^i/ponos вање о Гајрету, које je било као увертура самој забави, a. muslimanskoga naroda ^^slobodne naše domovine. Odbor. које je живом ријечи одржао наш агилни пријатељ Гајрета ' •' t i . /Ахмед Шарић, биљежник; na декламација »Ha гробу ОсмаPovodom Vašeg imenovanja vjerskim poglavicom za Кгана Ђикића«, изведена no Ферику Шарићу, уч. II. разр. осн. ljevinu Jugoslaviju Г svjestan Vašeg staranja oko napretka mu- школе, учинила je дубок утисак на све присутне. sMtmma httum da Vam k ^ i m svo e U ц« mM m ^ ноћ tom snaku želim Vam V novom p o t a j u sretan i dug život. „ пшем расшИ0Жењт „ вес так ће Muftija Moranjak. остатн свима у најугоднијој успомени. Tesanј За пожалити je само случај, да нам Гајретова читаониSrdačno čestitam imenovanje želeći dugi niz godina plo­ ца у Санском Мосту не хтједе код приређиваља у толико donosnog rada u zdravlju i fahailu^u. Hasan Midžić. помоћи, да нам посуди бину и кулисе, поготово кад се знадеTravnik да се овдје ради о Гајрету, a нарочито нам то изгледа још Presvijetli Efendija! Oduševljeni postavljanjem Vaše li­ чудиоватије, кад знамо да смо увпјек бнлп приправни noMohir. čnosti za Reisulemu islamske vjerske zajednice lijepe nam браћу »Саљане« у свакој њиховој акцпји. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �Med. Univ. Dr. S V A K I M U S L IM A N T R E B A D A K U P U JE SAM O lim specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne ш GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” веаоооеоеооеоообж а^^ Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 c л • preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg> niaterijanrx S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 s l n S liiiiin iia iiiiiii općine grada Sarajeva Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju H Z A L iA G A O lV IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Bosanska Inđustrijalna i | jO r. Omer Bahtijarević Trpatiia Banka i d.{ Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 r Potpuno uplaćena dionička glavnica D in Rezervni fond D in [ 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * — j 1 dugogodišnji lijelnik Ori. 1 Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice . 7 ,5 0 0 *0 0 0 * - Prima u l o š k e n a štednju, vrši d o l znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća [ f ( f Ordinira od 1-3 poslije podne Interurban t e l e f o n i bro] 605, 865 i 555 Filijale: r Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split [ I 1 I u Aleksandrovoj ulici br. 45 B a n k a G a jr e t d. d., S a r a je v o | Akcijski kapital Din 40,000,000’- Rezerve Din 2,000.000’- i valutam a i devizama. Zavod Je također i k re d itn e ^ ^ p riv r^ n e Vu 4tan nvp ? rukovodi razne k u t o ™ ! pollu' hum anitarne ustanove, Sire Г ?dDiiStS d°bitl daif «%K u lt u r n o m 1 P r o s v je tn o m d r u š t v u „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Ва1!к? Gaire t najbrže 1 najkulantni|e. UloSke ukam aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba |rg Bi Js| (ЗЈ ^ е ш и \ ч ћ \ ч г у р 1Ј Ј / р | т у | | г у р | ј г д а ц ^ а п Е ^ к ^ 1г ш г а и 51И 751Ш 511г ш 1а и 511д\!В1В | � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5f52dbe1d847e7fd699f897919739dec.pdf 4693e64053ab1007b847956f4a90003f PDF Text Text лисг ш г е г л д ш т а s a kvatm pnc И Ш Н б М С К С Т О Д И З Л Њ ! М УШ И М А М А С А Д Р Ж АЈ: Хусеин С. Бркић: Ибрахим A. Алајбеговић Хидајет Кулиновић: Како би требало наш у дјецу вјерскл узгајати и 'како да им се предаје вјеронаука Заврћ1еткк полемике Захировић—Сулејманпашић КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Шукрија Панџо: Кад отежа мотика Хамза Хумо: С Панове фруле Илијас Добарџић: С наших страна » ПОПУЛАРНА СТРАНА Хајрудин Ћурић: Ha слет! фактор културе и цивиИнж. Салих Омановић: Вријем лизадије Хамдија Мулић: Залрпа Наша отаџбина: Кратак историски преглед наше отаџбнне Божа Кнежевић: Мисли Пољопривреда: Ш та треба д а се уради у овом мјесецу ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Посјета претсједника владе, г. Ж ивковића, Гајретбву конвикту у Бихаћу, Гајрет за Соко. Рад на проширењу Гајретове организације: Оснивање мјесног одбора Гајрета у Таревцима, Редовита главна годишњ а скуппггина мјесног одбора Гајрета у Бос. Дубици, Оснивање мјесног одбора Гајрета у Ракитници, Оснивање мјесног одбора Гајрета у Соколовићима, Оснишање женског мјесног одбора Гајрета у Љубушком. Гајретове приредбе: Прва Гајретова забава у Кос. Митровици, Гајретова велика свечана забава у Цазину. Течајеви за неписмене: Заврш етак аналфабетских течајева V срезу цазинском, Заврш етак Гајретова аналфабетског течаја у Градачцу. Остале Гајретове вијести: Бајрам ски дарови Гајрету, Разни добравољни прилози Гајрету, Поздравне депеше, Захвала Гајрету. 16 MAJA САРАЈЕВО 1930 У р еђ уЈе: Х а м з а i БРОЈ 10 Х у м о I �OSlašuite u listu »GAJRET« »Gajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povečao втоје gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da udovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. I* ovih razloga, bilo bi a in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali н listu »Gajretc. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва s a културно и економско подизање муслнмана, и злази 1. и 16. свако! месеца, a цена му je за ваш у Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале вемљ е преко границе 200 динара. 'Бац* добввају лист у пола цене код Главног Одбора или код у п р ава Гајретових конвиката. ПоЈедиви број стоји 5 динара. Директор Х ам ид К унић Уреднлк Х ам за Х умо Власник друштво „Гајрет". — Главни в одговорнв уредник: Х ам за Хумо. — З а пггампарију „Б осанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �Хусеин С. Бркик Ибрахим A. Алајбеговић ( 1889 - 1916) ву х »Увјорен сам у снагу српоког национализма, радио £ам. живо око национализовања ђалса муслимана у смисл^ националне српске идеје, a као такав наравски д а сам тежио за културним и политичким уједшвењем свиЈу Срба од Адрије до Бал/^ к а н а ^ и у том идеалу гледао Београд као. главни град наше проширене отаџбине. Анексија ме се je као и остале моје сумишљеиикс болно, јер еам у том факту видио оапреку за остварење нашега програма«. Д руга опет и зјава судцу истражитељу гласи: »Чврсто сам освјодочен о том д а he се у далекој будућности ујединити читав српски народ на Балкану, и ja сам у душ и тежио д а се то уједињеље догоди, и у тој сам мисли гледао Београд као главни град отаџбине, a Босну и Херцеговину као један дио те будућ српске државе«. Ту у capajcffiCKOM болничком гробљу мала, скоро ишчезла хумка покрива кости једне заборављене младооти која je у најљепшој доби живота угасла, иресахла. Немила казамата удруж ена са не- човјечним поступком туђинске власти лодгризла je коријен једном младом животу који je сагорјевао у националном идеализму и јуначки и неустрашиво сносио судбину пригњечене нације. Окромност која je јединствено ресила карактер Ибре Алајбеговића, изгледа ми, да дјелује и послије његове трагичне смрти. Његово име остало je до сада скоро незапажено у низу спомињања националних жртава, нремда он no својој националној активности заслужује, да дође у прве редове омладинских жртава. Оптужен ради велеиздаје Ибро je у свом саслушању давао изјаве које запањ ују. Судац истражитељ забиљежио je јдну овакову изја- У ових минулих десет година створена je цијела литература која приказује рад и страдање националне омладине, писани су чланци и књиге о напорима Босне, али су ријетко гдје забиљежили овакове изјаве, које би одавале толику јакост карактера, дубину националне свијести и величину националног оптимизма. Ибро Алајбеговић потјече из једне углдне мостарске породице чије су старјеш ине у ви јек спадале у нотабл Мостара. Д јед му je погинуо у борби са Црногорцима 1875 иредводећи један одред мостарских башибозука. Отац му Хаџи Алибег бијаше весељ ак и мало склон озбиљном и одговорном народном послу, али му зато стриц Х аџи Салих ефендија бијаше међу првом улемом Босне и душа Џабићева покрета. Ради својега оповиционарства Хаџи Салих ефендија je био свргнут са управе мостарске руж дије (више грађанске школе). У доба �борбе за вјерско-просвјотну аутопомлју муслтшапа и лравославлих у Мостару су нородицс Џабића и Алајбеговића заузимале npaitii сенаторски значај, a њихови домови били су ноке врсти иародне вијећнице гдје су се вође сасхајале на здоговор и савјот. Неријетко су се на еијелима у овим домовима иојављивали и вођс Срлскс народне организације. У оваковој средини одгајао се je Ибро Алајбеговић. По свршеиој основној ш.коли, a сигурно no савјету свога ученог стрица, Ибро je иошао у мостарску гимназију. З а ме je њогова одлука била зпачајна, јер je мој отац био лротиван мом школовању ове дгок се није увјерио да je Х аџи Салих ефендија прелоручио Ибрино школовањо. Moje ђачко другарство са Ибром почело je у ооновној ш коли и трајало непомућеко све до његове ране смрти. Кроз дванаест година стални другови у школској клупи ми смо своје другарство наставили на ш тудијама у Бечу. Посљедњи пут смо се видили ка д сам му«Јтспод решетке окружног затвора у Мостару дошаитао да су Руси заузели Лавов. Тих и миран, њежан и нуи сиЗјсћајности Ибро je био јединственл' предс1аш(ик' ђачког националног романтицииума. Он се пфни’ од нас одао ириватној лектири националне с м р ж и н е . Окоро увијек на нашим редовним шетЈђам^ он јб јнбсио no KojviUMfc гу; на тај начин eteo прочИтали скоро све важ није српске лјеснике' јромантичаре Л есто би пута ми остали, заморени,<_ н а п у т т а л и заједничк.у лектар у и прелазили у ђачку ид\У и веселост a Ибро би сам устрајао и рецитовао пам љепше пјесме. К ако се за наше школовање и за ламиу лектиру пије код куће уопигге нико бринуо, били смо нропуштени сами себи. Наш а локтира je била без система и избора.. Тако се Ибро још у нижим раофедпма почео бавити читањем таже научне литературе, особито студије Боже Кнежевића. Изненадио нас je кад се je међу нама појавио с а Вуковим пријеводом Светог П исма и Љ убибратићевим пријеводом Курана и почео нас упозоравати на сличности. Наравно д а су то била ђачка лутања, али их спомлњем ради нарочите карактеристичности. Н ационална авијест до које смо долазили лектиром, дружењем и самообразоваљем долазила je наравно у колизију ica нашим породичним ваопитањем. Наш породични узгој био je окроз вјерски, a српски национализам толико се идентификовао са лравослављем да je српско име долазило само као појачана ознака нравославл>а. Ш колско васгаггање ишло je систематски за тим д а нам натури хрватско име. Kao дјеца препуштена сам а себи тешко смо се оналазили; слабо je помагало и тражење вјерске сношљивости no светим књигама. Имало je ту да одлучи нешто друго, што je било 242 корјенитије и дубље. Бозимона али здрава нациоиалност наш их дом ага засад и л а humi je сваком дубоко у душ у GBiijwT о себи и евојој вриједности; из те свијеоти јављ ал а ее природна оичшрност против туђину као наслијеђено добро. To je било мјеродавно у нашем племенском опредјељивању. Српски национализам значио je скрајњ у и нопомирљ иву онозицију према туђину и м и смо га лак-о ирихватили и ф аватично м у служ ш ш . Ибро и ja зајодно смо униш ли у тајн у ђачку оргализацију Предходницу, a каш њ е, у виш им разрсдима, у Матицу. Радом у овим организацијам а изграђи вала се je наш а н ац ион алла свијост до иуног схватањ а орпске националне идеологије. У то доба бијаш е мостарска »Кирајетхана« центар, гдје су со окулљ али Срби муслимани око О с^ана 'Б и ки ћ а који je тад а боравио у Мостару. Кад je послије анексионе кри зе дош ло до расцјепа у Народиој муслиманској организацији, Кирајетхана je постала стјециштем муслимнске напредне омладине, омладине, која je п ри стајала у з Осмаиову »Самоуправу«. И з те средине р азви јао се р ад на н ац ион атш :ј овању муслиманске ш колске и грађанске омладине. Г рађан ска о м ладина-је из так.тичких потреба основала М услимански Соко, кбји je учествовао н а Ироовјетиној прослави 1910 подине. Она преко својих бројних делегата учесгвовала на конгресу Трезвености у К рагујевцу 1912. Наравно све je то био националистички р ад под титулом културних м анифестација. Ибро А лајбеговић je иатво учествовао у овим овим радовима. H a стварном послу on јс био свагдје први; н ије волио агресивну борбу у ко ју су мпоги од н ас загази ли . Лектиром и ллриком, често заносном дебатом он je неуморно објаш њ авао м лађим а нациоиална питањ а. Борбеност cpncjoor национализм а о свајал а je ђаке муслимане врло брзо. У 1907 год. бројиле су Преходница и М атица око десет м услим ана ђ а к а a у 1911 било их je већ око ститину. К ад а су наш и старији другови Ш укри ја Куртовић и Х асан Ребац отиш ли н а свеучилиште, пало je водство ђачке омладине на наш турнус. Ибро je тад а неуморно радио н а окупљ ањ у омладине. К ад je пред наш у матуру у 1912 год. набачена мисао о екскурзи ји у Србију послије матуре, Ибро je неуморно радио н а остварењ у те замисли. Е кску р зи ја у Београд нас je очеличила. Из Б е ч а се Ибро слремао д а пређе на београдско свеучилиште али га омете б алкан скл рат. Под силним дојмом овога великог догађаја ми смо се сви препородили. Ибро je опет први од н ас пристао у з југословенски локрот, ком у je дал а п равац југословенска свеучилиш на ом ладина у Прагу. Ha скупш тинама »Зоре« и »Рада« Ибро je увијек �стајао у редовима налредних југословонаш х пационалиста. Поолијо сарајевског атентата Ибро се noвратио у Мостар са расположењем и величанственим утиском, кога смо понијели са академије, којом je отворена прослава бОнгодишљицо Зоре. Неколико дана послије повратка дошао je у затвор са цијелом генерацијом коју je нациш ализовао. Око петнаест муслимана ђака било je улућено у интернацију у Арад и Кечкемет, a остали су упућени на разне стране на војничке радове. Ибро Алајбеговић je био лреДат суду, a у год. 1915 преведен je у судски затвор у Сарајево. Њ егов млађи брат Ахмет, сада пешад. порунчик, био je као дечко од 13 годика интерниран у Бихаћу„ Ибро je био оптужен ради српске пропагандо и ради организовања екскурзије у 'Србију. Напријед цитирани извадци из судскога списа сведоче како се je Ибро осјећао у затпору и како je и тамо гледао отворено у очи овим опасностсгма које су му пријетиле. Нациоггалпи оптимизам задвољавао je његову душу, док су шеолноети под којкм а je живио у запгору слабилс гвегов организам. Лош поступак a нарочито оскудна храна навалиле су му теш ку болест. Преведен је у болницу али je било већ доцкан. Њ сгов 'иначе слаби организам није се могао одупријети теппсој б олеспр плућа и он joj je подлегао у м ају 1916. По свом зн ачају и п<х^гв(Ж раду Ибро je типични продсгавник п^едјратне пациотгалмс омлј ' не. Бевгранични национални идсализам био je п све окупио њего(во циједо биће и њим panirao! Њ< гов национализам и предаиост нациопалиом раду добија нарочити значај, кад eri доводо у вагу ca Ti>aдицијама њгтово породице. Потребпа je висогса култура, ја к значај и дубока убјеђвноог, na дд со ca мислима, увј(!]нчвима, тежгвама и оојећајима лреброди и елиминира из духовног живота сггољећа, којима су живјели наши дједови. Зато Ибро Алајбеговић као тиш гш и иредставник муслиманске националне омла;цше значи много више од оннх које су мајке у колиј<‘.вци задајале нацоиналним ocjehaјима. J a у национачизму свога незаборављоног друга видим нешто много више, нешто много корјенитије; ja у његовом национапизму видим непобитне доказе д а смо ми муслимани најчиш ћи ;mo српскога народа који je своју националпу отшсу сачувао као основицу овог цј&лок.упног духовног живота. Национална свијест до какве се je винуо Ибро Алајбеговић могла ое темељити само n a чистом рлавелском етичком осјсћању. Отуда долааи ггоноситост и окретпоот гсојом со од.1Гикује муслима.пска пационалпа омладииа, отуда и њеоино лако и брзо схћатдње југословенства као шире пациопалне коггцепције," от^Да и ona широког]),удност и спошљивоот, коју многи ne разумију, и леће je дуго разумјети. Ибро Алајбошгаић je јодиа нациопалпа ж ртва која зас.лужује д а joj се спомон доотчно сачува. Зато настојан.о мостарсгсс омладине д а се љегово OTH лренесу у Мостар треба д а помогпс с.ваки добар патриота. И ne сумњам д а he ono настојаље naћи код*Гајрета и код свих Гајретових радника на највећу потпору. i Hidajet Kulinović Како би требало нашу дјецу вјерски узгајатп u како да им се предаје вјеронаука? Ako би и требало да се ово питање започне ca једним уводом, и којем би се бацио макар и површан поглед н а нашс узгојне прилике, у овом моме уводу неће се доказивати како се наш узгој и обука, било то вјерска или свјетовна, заснива на погрешним принципима и води јаловим и неугодним методама. 0 јаловости наших узгојних метода много je говорено. Ha том пољу постигнути резултати, без обзира на њихову форму и начин примјене, довољно су јаспи и они нас императивно упућују, да их одмах напустимо, a д а научно проговоримо о методама, које бисмо требали увести на њихово мјесто. Beh од назад витпе година чују се гласови критике, било то путем јавности или у круговима наших учепих људи, о нашем узгојном систему, a нарочито о вјерском узгоју и обуци. Ови протести су ипак негси знак јавне контроле и знак душевног живота, na их треба сматрати као позитивне симптоме нашог препорода. Према самом наславу ове моје студије, види со да се у овом питању ради у главном о примјони опћих принципа науке о узгоју на слецијално поље, то јест на вјерски узгој и вјеронаучну обуку. Из овог слиједи да сс у првом реду морају узегги у протрес педагошке методе, a од љих извести односно icomбиновати оне методе, које ће бити најприкладније за сам овај предмет. Говорити о начину и методи у нашој срединл, која je ипаче позната као немето- 243 �дичиа у свима иравцима, веома je незахвалан по- реалним и самосташшм знаностима. Друго> Ipipaсао, али je патриотска дужност сваког члана наше вило поставља аналитичну методу,а треће оинтезаједнице, да на сваком мјссту и у свакој прилици тичну. Четврто правило се заснива н а цринципу »потлуног расчлањивања« појединих предмета, што о томе расправља. Сви онл који се баве узгојем и обуком морају оставља слободу у одређивању праила нашем уму, се иозабавити методологијом, ко ја се н ази ва и при- a које нас опет доводи до двију веливих меггода за мијењеном логиком, a која има за предмет д а дадне истраживање: Јед н а од ових главних метода се зове одговор на питатва »Шта je н аука?« и »Ш та je ме- »индуктивном«, a друга »дедуктивном« методом. Ове двије методе су два нарочита начина, којима тода?«. Методологија овако дефинира меггоду: метода се одређује правац умним радовима, д а се од појеje унапријед утврђени и постепени рад људског диначних и ситних мисли узвиси на опће, или д а се ума. који иде за тим да дође до једне истине. Ме- расчлањивањем од опћих мисли сиђс н а ситније и тодологија даље наглашва, д а се у свакој методи појединачне. Индуктивна метода од појединачних и ситних требају проучалати ум ни радови, који ту методу комбинују, a на другом мјесту ра-според и слијед ф аката и чињеница изводи опће истине и правила, тих радова. Методологија не наглагаава само ту a дедуктивна метода опет изводи опћените истине. потребу, него се она баца и н а терен проучавањ а и закљ учке из истина и закљ учака, који су још овог питања. опћенитији. Попгго нас метода само обзиром н а узгој и обуИ ндуктивна метода je п рикладнија за истраку интересира, то ћемо се ми задовољ ити н 0 т в и м живањ е и стварање. Ona je почетни начи н методе приказом какво становиш те заузи м а псда.гоеиј^ ^за истраж ивањ а и овом се методом догађаји један према методи. Педагош ка н а у ка овако дефинира \ о ^ ђ д а н и сш п у ју , na се онда из резулггата тога исметоду: п итивањ а изводе опћа п равила и закони, који су »Метода je слециј^ла^ 'распоред, ко ји се упо- главна основа сваке реалне знаности. Помоћу детребљава у умном и осталвм радовима, да^^вгтхгле- дуктивне методе се из опћих п равила и закон а измоћу тога дошло до каклјр истине, и л и остварио Ka­ воде појединачне иотине, n a се према томе овом методом контролиш у резултати, који су првом меna в други потхват.« Метода не >само д а je темељ хармоничпог ум- тодом постигнути. ног и физичког рада н праве културе, него она их поврх тога ш тити и одржаје, рас-поређује и открива. Метода нам локИЗује куж н е станице н а путу науке, n a нас осигурава, да овај пут без колебан>а и опасности 1Слободно превалимо. Деакарт je згодно рекао: »Није довољно имаТи добру мисао, ради се о њезиној доброј употреби«. Б јш о то пригодом обучавањ а другог лица, било то учвластитом научавању метода je кориснија и од сагмог несређеног знања. Гдјекада се под тормином »метода«, к о ја се често употребљава у недагогији подралумјевају »правила која слијсде учењ аци при истраж ивањ у и нроналажењу једне знанствене исгине«. К атк ада се прелазећи од самог иотраживањ а н а наставничка предавања узима, да je метода »екуп опћих облика обуке и наставе.« Неки je опет интерпретирају лрсма самом распореду знаности као »специјанле форме обуке и наставе«.; Ha првом мјесту треба и стакнути четири правила Декартове методе за истраж ивањ е, ко ја су веома кориспа при проучаваљу сваког предмета. Од сва четири правила прво обухваћа »методичну сумњу«, која даје поткрепу и чвроту основу 244 Д едуктивна метода je згодна и виш е одговара наставничком и злагањ у и доказивањ у. Према тому у погледу н а п равац у распоређивању мисли обук а и и астава може д а се послуж и само с а индуктивном методом. Ове двије методе ice у употреби нити л окла п ају, нити дијам етрално разилазе. Готово у в и јек и у чен и к и наставн и к nx наизмјенично обадвије употребљ ава и јед н у другом конпролише. Са овим заједно св а к а ce н а у ка — према своме. специјалноме предмету и с ад р ж ају — рађе олужи и употребљ ава једну од ових метода. Ф изика и природне н а у ке на примјер употребљ авају и н дуктивну методу. Ове ce н ау ке заснивај|у на проученим, искуптаним, или на ум јетан н ачин продуцираним догођајима. Послије ce резулдати ових о п аж ањ а и покуса уопш тавају, n a ce тиме долази до самих закона. Д едукти вн а метода je нарочито п ри кладн а за математичке знаности: као аритметика, геомотрија и алгебра, које започињ у од опћенитих и утврђених истина, n a умним радом изводе појединачне истине. Са овим заједно све ове науке, било то математичке и ли природне знаности, предпостављ але оне м а коју о д ових метода, пи у којем случају неће ce �задовољити једном од њих, него he јс другом упот- не буде хрђаво примјењивала, она ce може употрепунити и проконтролисати. • бљавати код ншетаве у средњим и вишим школама. Географија, историја и етика, то јест науке у Ова ce метода ни у којем случају не може употрекојима су помијешани морални и материјални еле- бљавати у основним школама, a нарочито у нижим менти, употробљавају наизм-јенично и индуктивну разредима основних школа. Ова би метода заиста и дедуктивну методу. н а недораслу дјецу тако утицала, да би ona кроз Наставници су дужни да своје учснике при- краће вријеме потсала лијена и непажљива. Недовикну на средства за истраживање. Ученици на расла дјеца код наставс no овој методи фаризејски концу свага ш соловања треба да науче путовс, ко- ce показују задивљеним и покорним и као да цијсјима ce траж и истина. Ш кола подучава дијете и ло излагањ е потлуно схваћају, али им ce ум брзо природним и човЈечанеким истинама, како се имају замори и постају ракггрешена. Наставник овом меироконтролисати стечена иокуства, како ce кри- тодом своје ученике или успављује, или ce извргатички и сгатује једно свједочанство, како ce про- ва њиховој спрдњи и смијеху, n a макар улагао најналазе закони и како ce они провјеравају. Краће већи труд и ттажљу у своје предавање, да би ce речено школа показује омладини двије велике пу- одржао на одстојној висини. тање људског ума и тиме их спасава, да касније При обуци нодорасле дјеце потребне су такве не пану у вртлог предрасуда и различитих бајки. ж иве методе, које he бити у стању, да сакупе све У горњим ретцима смо говорили опћенито о њихове палуве и д а код њих пробуде знаижељност методи, што je било природни увод за питање о вољу за разумијевање. Мјесто да им ce предмети узгоју и настави, који су главни циљ иашег изла- -рд^кшим заједничким радом, живахним прелазом гања. Оада прелазимо на ово питање: са тем ела^тем у и разноврсним излагањем предају, овом ce методом и злаж у досадном и дугочасном Методе насШве и обуке: монологу, к/оји чак n у позориштима одрасле људе Методе истраживања и ра-според мисли били замара и успављује. незнам какви, наставник ce при излагањ у свога "Ова метода нијс мањ кава само у погледу naзнањ а и предмета увијек држи некоггначина, који ставе и њезиних негативних резултата. Њ езин деструктиван утицај на умне и моралне особине ученазивамо његовом методомЈ>бу^с и наставе. Пошто наставна гм етода може одговарати ра- н ика je исто толико значајан. Д јеца ко ја булу na зличитим распорсдима, то би ce могао еаетавити овај начин поучавана од стране наотавника., који веома лако један дуга4ак спирак наставних мбто- пш ирају лажном ученоптћу и финоћом, излазе из да, али ce све те методе могу субсумирати у три својих затворених, устајалих и мрачних разреда и прелазе у реални живот изгубивши сваки смисао за слиједсће основне меггоде: слободу воље, лијепи и ус-тајалог мозга и осјећаја. 1. — Експозитивна метода 0 друге стране опет ова мстода произвађа још и 2. — Метода питања и одговора неке моралне недостатке на њиховом карактеру. 3. — Мјешовита метода. У слиједећим ретпима изложићомо суштину Она од њих прави фаризеје и хохштаплере, a меових трију метода. њихове добре стране u недостат-. ђугим je познато, да пикаквом узгоју и настави то кс, у којима ce знаностима оне употробљавају и пије цнљ. Дужност je школс мјесто д а дјецу долми љихов међуообни положај. При крају ћемо ce освр- неупотребљивим знаљем, да цнје.лу насдаву извснути и na питање н а који би ce иачии ове методе де у складу са дјетиљим тјелесним, умним и момогле нскористити у вјеронаучној обуци и вјер- ралнпм узгојсм, n a д а подгаја отпорна тијела, слободпе п живахис умове, чврсте и племените каракском узгоју. тере. Оа свим овим псдостатдима не може ce устврЕкспозитивна метода: Ова ce метода зове и демонстративном. Код дити, д а би експозитивну методу требало потпуно овс мстодг наставник говорисамо о своме пред- елимшшсати из паставе. Ови ce недостатци тек мсту. Наставник he овом приликом своје преда- онда испољавају, када ce ова метода буде једипо ваље на табли и разним покусима или разјас- употребљавала. у настави. Ученицима ћ е бити катшгги, или неће. Ученици га у потпуној шут- кад а потребно наставничко излагањ е, али ову мењ и слуш ају и његово излагање и изразе прикуп- тоду треба no могућности што мање употребл>авати љ ају као ману с а неба. Ова je метода за настав- и то комбииовано са методом питањ а и одговора, ника веома л ака и брза, али није корисна за уче- коју ћемо касније прика^ати. нике, Са овим заједно под условом, да ce ова метода (Наставиће ce.) 245 �Завршетак полемике Захировић - Сулејманиаишћ М ухамед Захировић, професор V Ејвала ти, јуначе! _ Moja заврш на ријеч у полемици са г. Сулејманпашићем — »Одговором« г. С улејманпашића у 9. броју »Гајрета« задовољан сам и преко очекивања. Читав »одговор«, који je доста покабаст, m ije ш ш т а друго, него узалудно копрцање под теретом изнесених факата и млаћење празне сламе. Све што сам констатовао о његовој врдалами и неизграђености погледа на живот и свијет, потврдио je, једино што се стиди и сам себе и ранијих »својих« погледа, n a настоји д а се користи довољном необавијештености читаоца, који немају времена д а обраћају пажњу на »ситнице«. Ево, на примјер, како то он чини. П онављајући онај цитат, из његове брошуре, што сам га навео као доказ вегове колебљивости, он тумачи у своју корист фалсиф икујући самог себе: »Ja нијесам за насилне реформе> али сам за ватру, лијевањ е и протезање ланца, да бн се од љега могла направити батина«. Осим што je избацио ријеч »жељезна«, он je и читав смисао те реченпце разводнио, или, другим ријечима, сам себи подвалио. Ко има његову брошуру, нека je на 12. страници лрочита, na he се и сам увјерити. Мени je и ово доста, a д а другог и нс спомињем. Г. Сулејманпашићу није могло бити непознато, д а сам ja противник реформиста, коЉ, а>.гова и Спахићева, iep он j e био уредник »Реформе«, a ja, кад сам наручивао »Реформу«, написао сам, д а се не слажем? са »Реформистичким« реформама, али хоћу да нмам- лнст»п д а будем обавијеш тен о свему, што се међу муслиманпма ради и покреће. Ако кореспонденција с рачунима није упиш тена, та би се моја напомева могла и сада д а нађ^. Према томе откриће, д а сам ja, поред уредника »Хикјмета«, најжеш ћи протпш ш к реформиста, није никакво откриће, бар не з а уредника покојне »Реформе«. С индигнацијом одбијам пнсннуацију. Д8> сам м у подваљпвао. To ми није, апсолутно, било потребно код обиља матерпјала, a поготово к а д je ту 'у ло гу сам г. С у л е јм а т ш п и ћ против себе преузео д а изврш и п изврш ио je. Сматрам се дужним, да му -одгбворПм н а задњ и и предзадљи пасус споменутог чланка. J a ћу, ако Б ог д а, првом згодом, написатп расправу о природпим законима с обзиром на учење Ислама и ни мало ме се не тиче, хоће ли ми г. Сулејманпашић реагирати, гдје и којом литературом. Њ егова пријстња с Кантом и његовом »Критиком чистог разума« и »Вјером унутар граиица чистог разума« ии мало ме неће смести од мојс одлуке. Прије свега и К ант je врдао, јер својим даллвим размишљањем и искуетвом, у својим зрелијим годинама, он се у »Критици практичног ра-зума« опет вр аћ а дуализму и признаје да су Бог, слобода воље и бесмртност душ е поетулати практичног разума. Хекел, говорећи о овој Кантовој врдаламп у свом дјслу »Тајне свијета« вели: »Неприетрани прави критички Кант доспио je до увјерења, да све три велнке силе мистицизма — »бог, слобода и бесмртност« — пзгледају неодрживе у свјетлости чистог разума; a сујевјерни догматични К ант нађе, да су ова три главна баука »по- стулати практичног разума« и као такви јесу неопходни«. Д а сад виднмо шта веле љ уди> који боље познају К анта и кантовш тину од г. Сулејманпашића, који je, као Бекташ ија, остао код његова »чистог«, a неће д а зн а и з а »практични« разум. Паулсен вели: »Слутим, да није мален број оних, који код првог покуса у читању »Критике чистог ума« зд в ајају о могућности, д а he ту књигу разумјети«. Рикерт вели: »Moja нада, д а je уопш те могуће о К анту говорити и бити разумљеним, већ je давно спала н а ступањ ниш тице«. Ниче вели; »Имају ли знаности право, онда не стојимо на темељу Кантову; пма л и К ант право, онда имају знаности к р и в о . . . у тој скепси не може нико ж ивјети. Ми морамо из те скепсе ван, ми je морамо заборавити«. »Хикјмет«, који je покренут, д а износи и тум ачи и с л a м с к е хикјмете неће и не може д а доноси којекакве конфузне »чисте« и »практичне« врдаламе једног атеисте, безвјерца, a најмање no »интерпретацији« г. Сулејманпаш ића, којп ни сам са собом није још начисту. Према томе, a пошто г. СуЛејманпашићу »јако ласка«, д а су његови чланци »на најш ире слојеве имали слаба дејства«, није му потребан »Хикјмет«, који пиш е баш з а најш ире слојеве, јер га ни рнадЈО неће разумјети, него остајући код свог »максимума уображења« нека напнш е те своје погледе, у којој научној ревији, »Социјалној Мисли«, на примјер. С тога je предлог г. Сулејманпаш ићев, што се мене тиче, неум јесан јер ja и ако сарађујем у »Хикјмету«, чега се ни мало не стидим, не одлучујем о уврш тавањ у или неуврш тавањ у појединих састава и радова. Нека напиш е и пошаљ е и замоли да се уврсти, као што и ja радим, a одлуку ће допијети уредниш тво. Уосталом, није му то ни потребно, ако у сваја Кантов идеализам и субјективизам. јер ни онако нема стварности и реалности у свијету, него се сав свијет налааи тек у идеји и субјекту: нека замисли да je отворио полемику у »Хикјмету« и с Кантом у руци ућуткао »хоџурине« око »Хикјмета«. To je, no Кантову учењу, хепси бир. Но у мјесто свега овога, бескорисног, гата ви ш е н врло ш тетног преж ивањ а Кантових мисли, било би много боље, к ад би г. Џевадбег Сулејманпаm nh написао аутобиографију, к о ја би се за који ступањ иш ла још напријед, к а исламском, А лахову учењ у, од »Вјеровања најмилијег чеда«. јер je »скепса зап адн их филозофа и у вјери и у моралу и у сврси човјека« још и сад а јаким господарем, док се још пријети Кантом у борби и руш сњ у Ислама. Толико као закљ учну ријеч у овој полемици. Одговор г. Сулејманпашића Добротом госполина уред ника добио спм у в и д а у горњи чл анак пре љсговог штампшБа. Изјављујсм д а вемам ннш та нарочитога д а одговарам na тај чланак, јер мислим д а чланак сам себи одговара.за свзкога ко je паж љ иво пратио наш у полемику. Б раиити Кантов филозофски систсм, то н а овом месту не могу д а чипим. Доста he бити само то д а подвучем тврдњ у г- професора Захиропића да je најдубљ и ум свих времена и народа конфупија и врдалам а. Џ евад С у л е јм а н п а ш и ћ . Радом за Гајрет будимо наше снаге ги стварамо бољу будућност �КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Шукрија Панџо Кад отежа мошика — Да, ако ношто нанадие, баксузли баш ниЈосам. Базда je понешто било, na ако he и мршава зечина. Мислим, валахи, да их нијесу чобани нашли. Добро сам их локрио, добро — говорио je потихо Ћескин. Ишао јс уз брстаче, кроз густо шумарје. Игаао ни брзо ни лагано. Онако осредњс, ове нешто ш алутајући и уверавајући себе самог о оном што се копрцало у љеговој блесачи. Зора још није замлсчила. Тек се назире. Небо мавено, попут чивита, попрскано звездама као великим седефима. Мрак, то црно јагње под гором, мирује. Мирују и села у доду. Ћ аскин промич.'. Ш умарје ш уш ка за њим. A птичад, заспала, прхну и стресу росу. Има двадесетак година како on овако рани, баш као нева прве вечери. Никад сунце да му завири у затворене очи, никад. Ловац je он. Д овац .б ез пушке и керова. A и ш та ћс му то? Њ егова велика зубаста гвожђа многу су зв е р к у за к а ч и л ^ .1 Питајте само Зулф-агу из каеабе, колико му 'је кож а Ћескин продао. Неће вам, верујем, знатиј рећи. Па немојге баш њега питати. Питајте, ^тауору Ћсокиновицу, колико je зецова обарила у оном крњавом земљаном лонцу. J a мислим да he вам само онако кроз своје кревубине прошишеати: »Сам Бог ђелесаиуху зна сјине«. Ето тако, Њ ој слебодно можете веровати. Звезде се већ no небу шљухнуле. Небо, no обрисима намргођеног Думоша, као цокривено аспурлијом. Зора маше сунпу да изрони. A оно негде залал о као уклештено, na нитсако да ?.е јЈомоли. Ћ ескин мисли, као увек, ка д овако сам пролази. A и пгга би друго радио. To га барем иишта не кошта. Кажем: Ћ ескин мисли. Мисли о свом лову. Некад и оад. Некад, знате и сами, обичном, a сад помргаавијем, како то и on каж е. Но то њега не једи, не забриљује. Помршаво je д&нас све, поштење и имање, n a нека je и мој лов — зна on да рсче често. И н и кад он да помисли о том колико je живота унигатио, никад. Ta Бог je створио живину да je људи лове. To je бар јасно. Само je једампут осетдо нешто што нијс ни кад ни пре, ни после. Једног јутра у гвожђима затекао je лисицу. Извадио je и шчепао за ноге, д а с њом млатпе о дрво, да je усмрти. A лисица зајеча и зап лака, баш као мало дете. Љ ега нешто вруће опарило изнутра. Ж ао м у je било и пустио je. Па после опет хватао и дерао као и пре. Сундс готопо да искочи, a Ћ ескин у вучију дубодолину, na Цви.чињски кланад. Ту je био запео гвожђа и покрио их шушњсм. Удесио згодно, како то само он зна. Примиче се и гори од нестрпљења — да ли je што заћорило. И први лут у животу штрецну кад виде. Први пут. Ha шушњу, где су гвожђа запета, покуњена седи: жена. Погледа je боље и познаде. He, није утвара. Певди су давно запевали. — Мелћо, јеси ли ти то? — зовну. Жона се окрену. — Јесам, — процеди Мелћа упањено и дрхћући. Беше на очи млада и бледолика. — П'а како доспје овђе, јадна не била? — E to, јутрос наљегох, na оварисах на гвожђа. Сва мн je ндра крвава, a пијосам je могла извадити.. — Ех, ех — промуца Ћескин и поче отварати гвожђа. To му ове некако чудно. Kao у сну. Пагледа около. Још со није добро разданило. Отвара гвожђа, a руке му дрхћу. — Ha куд си то била поранила? — пита несигурно он. — E to тако, овуд. Алахиманегг! — промрмља ј она као на одмст и замаче низ Цвшшнски друм. I Ћескин узе гвожђа и пође. Помисли нешто у себи na се засмеја... Засмеја грохотом овом неуловљеном лову. Сунце поскида последње седефе с неба и грану. Доле из села одјекну глас и заблејаше из тора лупггене овце. II — Ma чу ли ти, секо, што о Ћескиновом лову? — довикну Ахметовица Опахићуша своју кону Мехагиницу Шљивушу. — Чула сам бона. Него стани мало де да повирим јањце. Оћс|к> ми их je малп Ибро, na се бојим да ђе не упушћа у зијан. — Hche секо, неће. Ено га иГњима доље у Ластвама; малоирије сам га виђола. Нсго, шта су оно доље узаврели чобани? Некаква зорли пјсванија. Доле из raja долазила јс несма спажна, неуглађена, заједљива: »Ил’ вук вије ил’ магарац риче Ил’ Алага с Добродола виче, Утекла je у Бгпгаћа млада Низ Цвилиње, не гонте joj трага!« 247 �— Ха, угурсуза, шта им не п ада на ум. Па Je одмах скнадили — проговори М ехагиница, кезећи се као напукнута пећина. — Зн ала сам ja боја да he М елћа побјећи. Научило оно јадно тамо у Сарајеву госпоцлуку, n a не мере бремена носит, јок. А ли ђе he je ш ејтан нанијети на гвожђа! И Ахметовица Спахићуш а заврће главом као памрављив ован. — Е, секо моја, бруке; побјегла петнаести дан — поче да набраја М ехагиница. — Отишла јадна мало у град и помирисала чаргаијску праш ину n a готова ханума. Виђела сам je секо, не могу ти од бруке казиват’, ђе се баками. Куку, к у к у земана, Хамза Х ум о шта дочекасмо. Ш та би реко рахметли хоџа Сејфо! Ja, ja, рахмет његовој души! A, богами, Беш и ћи не трпе госпоцлука, јок. Треба засукат’ рукаве. Многи би шћео јбле, — џаба хљеба! Многоме je отеж ала мотика. Па куд he опет оварисат и а гвожђа. Хм. И М ехагиница зам латара рукам а као д а h e полетети a Ахметовица устаде и као опарена дода ужурбано: — Х у, ja се задрж а, a паставила сам тархану. Море б и т\ д а je и покипјела! Сад ћ с и попасак. — Ија, секо, богами, метла неки уж љ евак. Сигурно je пригорио и прицвркб, ако Х ата н ије разгрнула ж ераву. С Панове ф руле X II. Зачуђена ћути тиш ина над гајем; Црвон месец крозањ ткаје златно сање.Пан, сакривен, вреба у поночне оате. Замро дах у га ју ^ Н е диш е ни Јрањ е *■ ( t i Скривена у тами дрхти плава тица; Њ ене слутње расту пред 'месеца-сјајем. Само ако зрак а на iiepje joj падне, Стрела he да звизпе утиш алим гајем. Пану срце растесс месецом у у вису; Оштру стрелу држ и Ifa узглављ у лука. Нобом кресну звезда; златан траг 3ai To стрелицу пусти смртоиосна рука. X III. Језом замро ваздух. Н и лист се се"не н е миче. Мрк облак. пун беса, над котлину пао. Страва тсегла срца. Ветар сапет чека. Оа запетим луком П ан н а стену стао. Ненадпо са брдб, вихор се залете И поче да свија, крш и зелен гране. -Облак n a p a муња. П ланине се ломе. П љ усак прекри њиве и далеке стране. 'Тв*чЏан стрелу пуоти у сунчане дане. XIV. JSpa je л а л а и а дб; све ж иво под њом дахти, \ А сунде с пламених језика црвене млазове точи. ^ а с ц б а л и ' нарови горе. Наг сан се пож удно смеје. Све омамљено бунца и сок узаврб сочи. V' : - Х )Л J ■ Пан, с руком н а челу, у сиве даљ ине глода; У ж агрене м у очи крију страсну причу. Там о н ад реком доле јаблан сенку пруж а И зри кавци врели бесомучно зричу. Ко вихор он њ иве пређе, — грање и лиш ће зад р х та И нестаде га доле к р а ј воденице старе. Све- занем и страхом у подневу врелом. Над литицом само орлови крстаре. Н енадпо јар у пропара кикот и кр и к голицав И горе у селу језом опш пу стравна срца. Јаб лан сн аж но задрхта. To П ан девојку грли. Чуј! Н из н»иве јЈека сладострасно грца. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 248 �Илијас Дабарџнк С наишх сшрана IV Tora д ан а било се мноштво свијета слегло прсд Османбеговим вратима. Жено су излазиле и повиривале н а врата, n a се опет преплашене враћале у кућу. Д јеца су се купила и надолазила. Османбег je сам корачао улицом и мисао му била негдје далеко, или близу, он нијс знао. Час je мислио на своју лрошлоот, час n a ноћи бјесомучног лијанчења, када се пјевало и у том пјевању нешта се тешка унуд-ар збивало. Ијевао je ои отари Осман бег, a срце му крварпло, мисао му со утуж ивала и душ а му плакала. И у томе јауку и дережу било je спојено нагонско очајан>о и вјеш тачки изведена радост. Био je он глумац, цар, моћан и богат и опех несретан. Преживљавао je тада нешто, што ни његов отац, ни дјед, ни прадЈед слично дгоме нису преживјели у животу. Надолазио ie свијет “u њему се чинило као да ру ти људц паГуљци и мрави, a он да je најмањп' међу н а ј^ њ и м а — патуљцима. З л а коб je корачала сћ jdnjf и он je био покоран њој. Она му се цииички смијала, a он je" назирао како негдје на сметљшпту његов нам, noHoc, богатство, сјај и младобг лежи. Када се примакао вратима маглуштнна му се иомакла са очију и он се тада главом срео са правим. збиваљем. Висок и црнома1васт, намрштен, у одјећи званичнт^а среза, стајао je строг и важ ан полицијеки imcap. У рукам а je придржавао акта о протестираној мјеници, a мало до њега били су присутни грађани. По страни жандари са бодовима на пушкама, a у сокаку множипа свијета. Био je on хада (мален и низак, погружен и утучен до темелл. Унишли су у старо двориште, што je мирисало на ^рошлу славу и вријеме што je остало з а нама. Труле стрехе, прозори изломл>ени, собе почађале и тавани црни. Ишао je он са љима no кући, преко дивапхане, у све собе и на таван. Чинило му се како они ходе м укло и страшно и како сваки њихов корак no један бол у његовој душ и роди. Када су униш ли у велику стару собу, у куту собе пребачен n a сргу био je ћилим. Пироиске су га руке ткале, a његове м ајке простирале. Био je ганут, наслутио je како he прошлост и некадањ и сјај процвиљети што сада тај ћилим лрелази у руке бог зна чије. Под ћилимом на сргу била je серџада стамболска, као нова, њ у je његов деда Фахрибег донио из Стамбола; у горњем углу био je велики скупоцјени мангал, донешон из Сарајева, купио му га отац када се враћао с пута из Селаншса. Све je то иосило no један биљег леког од својих пређа. И то цвилењс за стварима као да му je прошло кроз све акивце и мозак. Учинило му се страшно и несносно, то стаљ е послије плијена у његовој кући. Обузсла га je Heica стреиња и трајан бојазан. Тијело му je било још више обамрло, снага м алаксала и миеао постала нејасна, К ада су отишли полицајци са лисаром и присутнима, њему je тада у душ и било лакш е; али једно тамно сјећањ е вкуло га je д а се повуче далеко од овијита, д а га људи, поелије оваквог случаја, не иомију или му не помену то. И ради тога он je касније повучено живио. Није излазио no каф ан ам а као лрије, повучеи дубоко у осами он je проводио дане и иије мдслио n a кућу. -Улазио би тек д а узме за ручак илн вечеру јело, смућено гледао лреда се и вукао 'с о к а о сјенк4, бев живота. Д ањ у je тако сам, повучен у себе, снивао чудне снове и био опет будан. Није д а je спавао, a сањао je. Сањао и мисао му била мутна. Залази о no собама и загледао се у зидове и таванице. Крхетао се no таваним а и онет се ломан скидао. Прехурао no собама млндерлуке час с ЈеДн°г час с другог мјсста. Загледао их и опет наUOBO премјештао. У вече je блесав, itao луд, буљио У т&ванице, лежећи полеђице. Самоћа га je окруж и вала и таванице се стресале. Ломатало се нешто 110 тавану и страх га свега испуњавао. И та тамиа стања и прсж ивљ авањ а одузим ала оу му сваки дан п0 Д110 'Свијести и умртвљивалп му и онако слабе живце. И још му нешта горег наговештавала д а he у животу д а му се догоди. Предосјећао je нешта кобног што he д а се догоди са њим сада или касније. Зато му живот није био драг, ни сладак као прије. Пртио се са њим (животом) као са највиш им непријатељем. Често пута je мислио како je овај живот без cpehe и успокојења, са горчкнама и тмуран. Тада je помишљао и на самоубијство, али помисао пред Богом и гријехом одстрањ ивала га je од тога. У таквим ноћима био je побожан као светитељ, и миран. Ш апутао би молитве тихо као за себе, мрмљајући и уп рављ ајућп очи к таван у и угловима собе. Послије je no ц и јелу noh мирно спавао и и зјутра се као одморен дизао. Поглед му био смиренији, мисао сталож енија и мир у души. Једнога дана, a то je било с јесени о Митровдану, он заж ељ е да изађе у nanuiniv и na опет види своје пријатељ е и познанике. Изгледао je друкчији него прије п ола године. Б и о je више занешен и још олабије обучен. Чарш ија je била ж ива 249 �и упуњена. Доношоно јс зкито и воће, колари су У роду заградили ш и рош лростор oioo трга и није сс могло ироћи од кола нануњоних крош љ ама иуним кукуруза клипатог и воћа. Он je тада осјетио како га та јесен, пуна рода и тужних сјећањ а, коље и драж и н а плач. Поклекао јс, дотстурао до у облилољу улицу и аавалио сс, onouo жалостан. Нн.ч овититсљски мирио и воштано лидс кан улс су двије сузе. (Свршетак). ПОПУЛАРНА СТРАНА Hajrudin Ćurić Na slet! Meseca juna ove godine nagrnuće sva sila soko­ gov život i rad', što će mu kao budućem radniku mnogo lova i sokolića iz svili krajeva naše domovine nu slet u koristiti. Sve ovo može da se postigne na sokolskim sle­ Beogradu. Na ovu veliku manifestaciju sokolske misii tovima. svratila je ćela javnost veliku pažnju. U Beogradu se Iz svog života mogu da vam iznesem sam o jedan * radi punom parom. Stadion je već gotov, a sletski odbor sličan primer. To je moj odlazak s mostarskim sokoli­ neprestano prima prijave za slet od pojedinih društava ma na VIII. svesokolski slet u P rag 1926. g. One dane, i organizacija. Do meseca juna sve će b:ti gorovo i koje sam proveo u Pragu u Češkoj, nikada neću zabospremno za nastup. Kroz ceo juni izred aće,5e u nastuJ j ’a ^ ti. Naišao sam na toliku pažnju i brtasku ljubav da pima školska omladina .vojnici,, naraštaj • članovi. Inte­ me je to prosto iznenadilo. Zamislite, molim vas, Česi resantna će biti uj^kmica Članova/za prvenstvo. Glavni su n as :na svakoj većoj stanici dočekali ili s glazbom ili s sletski dani biće 27., 2|3 i^9 ^ ju a a . pevačkim društvom, ili s kolačima i d r u g im !... Bilo ih •Na ovome sletu uzeće učešća i naša braća Č e s^ je među nama koji su od radosti plakali. U Pragu smo Poljaci, Lužički Srbi i bra^a iz lirskog zagraničnog So- se divili rem ek delima češke tehnike i ono. što smo vikolstva. Hiljade i hiljade sokolova i sokolića, uz pesinu deli i doživeli, nikada nam se neće iz pameti izbrisati. i veselje, doći ćle u našu prestonicu da uveličaju slavu Dioičekali su nas pesmom, svirkom, kolačima i bratskom ljubavi, a ispratili su nas ružama, pozdravima i suzaprvog sleta Sokola Kraljevine Jugoslavije. Za ovakav bratski prijem uvek ćemo dugovati mi­ Sokolski sletovi iipđjh veoma veliki v љ loj braći u Čehoslovačkoj. reč »slet« znači skup sokolova na jednom mestu, na kome će skupnim i ujedinjenim snagai nifestovati sioikolsku misao i .sokolsko načelo: »U zi vom telu zdrava je i duša«. Još u starom veku G r d su s ^ skupljali na svojim olimpijadama koje imaju mnogo sličnosti sa sokolskim sletovima. Na tim olimpijadama vršila su se različita natjecanja i pobednici su bili dostojno nagrađivani. Te su nagrade bile drukčije od sokolskih. Sokolske nagra­ de, koje se većinom sastoje iz diploma, venaca, mačeva i zastava, služe samo zato da se kod pojedinca pobudi volja za bolji rad u sokolstvu. Zato su sokolske nagra­ de dosta retke. Svaki je soko najsretniji kad ide na slet. Na sletu će se upoznati s braćom i sestram a iz svih krajeva svoje domovine, pa i iz inostranstva, što mu u životu može veoma koristiti. Dalje videće ono što pre nije vi­ deo, što će mu također koristiti. Upcznaće narod, nje­ Razume se da će naš slet u Beogradu biti u mnogo manjem stilu od toga praškog sleta, jer je ovo jugoslovenski svesokioilski, dok je ono bio sveslovenski svesokolsi slet. Ali i na ovome sletu imaće se mnogo i mnogo čega da vidi. Ovim putem skrećem pažnju naročito braći musli­ manima da ne propuste a da ne vide ovu veliku mani­ festaciju Sokola Kraljevine Jugoslavije. To će im mno­ go koristiti. Budite uvereni da će svaki m aj, koji bude ovome sletu prisustvovao, odmah pristupiti u sokolske redove. Zato je dužnost svakog muslimana, koji može i koji ima priliku, da dođe u Beograd i da prisustvuje bar jednom delu c v e uzvišene sokolske proslave. Naš slet ima još veći značaj, što se Nj. Vel., naš uz­ višeni Kralj Aleksandar, primio pokroviteljstva. Stoga, ko može neka ne propusti priliku da ne do­ đe na slet! | Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 250 �/л§. Salih Omanovič Vrijeme kao faktor kulture i civilizacije Spavati i odmarati se dobra je stvar, lijepa navika i doći. Nas sviju očekuje budućnost, o koju se treba bri­ prirodna nužda. Ali ako spavamo previše i dugo gubeći nuti i biti veoma obazriv prema sadašnjosti vremena. dragocjeno vrijeme, treba da nas neko prodrma. U ko­ Trebamo sačuvati osebinu da budemo zadovoljni sa ma­ liko normalan san i odmor čim čovjeka vedrim i bis­ lim. Sve ono što pretiče budućnost ubrza tok stvari. trim, u toliko pretjeran san i počinak zaglupljuje, mli­ Ubrza događaje i sve što je suprotno prirodnom zakonu. tavi i pomračuje um i misli, te slabi polet duše i podu­ Ne ubrzavajmo dakle život i ne žurimo u budućnost, da zetnost duha u stvaranju i radu. Eto vidimo na ovome ne bi radi toga zanemarili sadašnjost, jer priroda sa sivi­ primjeru, da i dobra tradicija (san) može postati bc>ša ma svojim zakonima ne žuri na svojim određenim pu— ako se zlo upotrebi. tanjima. Priroda poštujei vrijeme i polagano riješava Ako dakle prošlost imade svoj opravdani, svjetli i raznolike zadaće i probleme. važni dio u etapi razvoja ljudstva, to treba ipak, da Ne priželjkujmo za preranim zadovoljstvima, ne najveći dao našeg truda i rada zauzima sadašnjost, a tražimo prerane mudrosti, prerane ozbiljnosti i prera­ evo zato jakih razloga: Vidjeti se, oprostiti se jedno sa nog znanja, jer ćemo se prenagliti i izgubiti vrijednost drugim, govoriti i odgovarati, činiti jadno drugom do­ našeg truda brada. bro i zlo, tući se i grliti se, mrziti i varati jedan drugog, Čovjek u etapi života, koju mu je priroda označila voljet i poštovati. To su sve atributi sadašnjosti. Misao i odredila, imade dovoljno vremena, da postane pame­ na mrtve maže nas samo nadahnuti, zločinstva nas mo­ tan, a nije život ni tako kratak, d a ga čovjek ne treba gu užasnuti — ali to treba ksve da pripane prošlosti kao sređivati, učvrstiti i uljepšati kao uspomenu n a buduće sve druge zle radnje i djelovanja i da p kao takve za­ pokoljenje. Osmjeh u našoj mladosti otkrio je sve m e „teškoće, koje nas u životu čekaju, jer život naliči na borave, jer to sve ne smije biti rta Štetu sadašnjosti. Savremenicd sadašnjosti su: žena i djeca, stairci i godinu, a mladost na ubavo proljeće. Život se čini kramladići, kojima samo možemo učjniti nešto dobra, jer tgjg^ali su mu dani dugi. Ј|Ш 1а od glavnih zadaća društva je ta — to ćeš sa zajednička familijarna veza ^društvena spona udružuje nas u sadašnjosti. Sadašnje vrijeme nam je označilo: da istim biti vezan i za prošlost i za budućnost, jer dru­ živimo, da radimo, da vodimo, da trpimo, da tražimo i štvo najbolje čuva i poštuje tradicije i ostavlja svjetle istražujemo, da budemo kulturni J eivilizovami. Ako sa­ uspomene za buduća pokoljenja. Neumoljiva priroda ide naprijed bez obzira na vo­ mo tako ne zavolimo sadašnjost, onda ne možemo ap­ solutno imati ni dobra pojma o budućnosti i sreći naše lju i sudbinu pojedinca. Mi nijesmo u stanju, da shvati­ unuč'adi. Roditi se u ovo vrijeme, kakvo je danas u na­ mo veličinu sila, koje se oko nas kreću. Čolvjek koji rodnoj društvenoj sredini, sve to nije zavisilo jedino od misli o tome. pa sam sebe ispituje, osjetiće, kako je p re­ nas, ali kad smo već jednom na svijeta« zavisi od nas, ma tome malen i ništavan. Tu ga ostavlja snaga. Mi će­ da od prilika i okolnosti izvučemo što više dobra i ko­ mo umrijeti— doći dakle vrijeme, kada valja da osta­ risti, da ih ostavimo u nasljeđe našem pokoljenju — unu­ vimo sve: radost i tugu, prijatelje i ljubav, ostvarene želje i djela. Sami mudraci tražili su oduvijek sredstva čadi. U vremenu sadašnjice treba da budemo umjereni i i načine kako će se spremiti za taj daleki put, te su tv r­ odmjereni. Moramo se pažljivo i oprezno požuriti kada dili, da je smrt svrha života — a roditi se, da je to po­ vrijeme i posao od nas to zahtijeva ili kad vrijeme traži četak umiranja. Predati se ovome pozivu, kojeg nam je napor. Mi često živimo, zabavljamo se, trošimo, rasi­ priroda namijenila — znači da ne ćemo biti slabi i mi­ pamo, uživamo i to dotle dok postojimo i mislimo, da sliti na smrt. Nas u životu pomažu radovi i napori onih, koji su oni koji dođu poslije nas — žive kako mogu i znadu. Toi ne valja i nitko nema prava, da tako živi, i da pri­ prije nas živjeli, a mi ćemo društvenim radom pomoći one, koji će iza nas živjeti. I tako se tekovine pokolje­ prema pokoljenjima poteškoće. Takvi ljudi nijesu do­ stojni, da budu članovi društvene zajednice, da uživaju nja uvećavaju sve više i više i pridonose koristi civili­ plodove .rada svojih bližnjih i da osjećaju blagodati pro­ zaciji, društvu, državi i čovječanstvu. šlosti, jer to znači rugati se sudbini onih, koji će iza nas (Svršetak) Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 251 �Hamdija Mulić Zakrpa Da nije još ovo našega Starijega/ svijeta i nešto čestita mlađega, naročito u selu, ja bih slobodno smio upitati: Z n a š l i t i š t a j e t o z a k r p a * U kući u kojoj čeljad zakrpe koji komad odjeće, naročito rublje, čarape, dječju haljinu i t. d., tu je š t e dn j a. Zakrpa nije samoj znak ш same štednje, nego i čestitosti. Pam etna žena ne može da gleda, d a joj čo’jek ide poderane košulje, a pametna i čestita majka ne pu­ šta dijete iz kuće poderane odjeće. Zato se kaže: Po co jiiovoj Košulji možeš da znaš kakva mu je žena, a isto tako po dječjoj haljinici, kakva mu je mati. Malo će se naći ugursuza ljudi koji se ne stidi izići poderan među svijet. Čestit čovjek ponosi se čistim i lijepo zakrpljenim rubljem na sebi. A to drugim riječima znači, ponosi se čovjek čestitešću svoje žene (snahe, kćeri). I dijete već treba na to da se navikava pa će mu -ostati ta vrlina u navici dok je živ. U nas se prije mnogo više krpilo i tedarućilo. To nije bio znak nemaštine i nevolje, nćgo poimanja šted­ nje. Ljuidi su i žeiid mnogo što-šta sami izrađivali, pa su to i cijenili. Lako je novo1 obući, ali nije la k o n a b a viti. Ko god je kupovao ono, što mu nije baš potrebno, prodavao je stvari koje su. mu Ш1|е~пЦпе u 1 ш & Ј £ £ ^ malenkost, sitne stvari,, taj se naučio lakon da cijenio :. ..... .........._____ _________ _ čuva krupnije i'sk u p lje. Z a k r p a k u ć L d f j £ »*И naš narod, a om јиче zaista radom i štednjom i l M a k . U kojoj se kući cijeni zakrpa, tu nema rasipanja njtgolotinje. ■ 0 posljednje vrijeme1mnogi naši tobože dali se na modu. Više se ne izrađuju u kući domaće potrebe, naročito haljinka. Što ću se, veli, tu guriti po vazdan, a eto u čaršiji sve gotovom sve finije, a nije ni skupo. Eto, to je rđav i koban zaključak. Oslanjanje sve na čaršiju u varošima je već pjcistao isključivo redovit običaj. Navi­ klo se na pretjeranu gizdu, pa na ČarŠiju, a kad nema novaca da plati, onda u zlo udara. I u nekim selima, koja su bliže varoši, opaža se d a se i seoski svijet po­ čeo oslanjati na čaršiju. Pa kadi jiolš kupuje na veresiju i to nadajući se u novu ljetinu, već je mnogi prije »p oj e d e u klasu«. Mnogi se stidi d a nosi zakrpljenu haljinu. Kao to­ bože dira mu se time u ponos i čast. Kao da je neki ponos gotovo kupiti pa derati. Čast je kad ti u m i j e š i h o ć e š s a m d a z a r a d i š p a d a t o č u v a š . To znači da ti sam u prvome redu cijeniš svoje vlastito, a to je i još kakva čast i ponos. Lako se ponositi onim što ti je od oca ili čak cd djeda ostalo. Zaradi sam, učuvaj, p^ -s^ ponosi. P a -i inače s k r o m n o s t je osobina našega na­ roda. N a š'se / narod nije nikad visio i pravio onako kaкалчц istinu nije . Zašto da onda učimo na to i svoju vla­ stitu djecu? Naprotiv, zaramje valja, već u mladim dječijim dušama, usađivati lijepe osobine, skromnost i čed­ nost. Gdje tih osobina nema, tu se pojavljuje jedna vd o ružna osobina, naročito kod ženskinja, a zove se t aš t i n ar-T o -ie ono što ona napinje sve sile da bude naj­ ljepša, najgizdavija — »viša od drugih«, a to je pogubna navika' koia ie vodi rasipM stl' Mmaštini i nevolji, pa 0Kia 1 proSnJil A sirom aštvo i prošnja zbog takvih zlih navlka' егЉ а ie m ana 1 veIika sram ota- Н о ' te se етаvalja-stiditi, ^ ve ШеРе običaje našega naroda valja da čuvamo, a cijenjenje pristojne zakrpe zaista ie običaj dobar i koristan, p a bi valjalo zadržati krpljenje u kući a i u školi djecu na to navikavati. To je uvijek dobro i korisno a naročito danas, kad vlada opća kriza. Štednja će mno­ gome olakšati život. Kratak istoriski pregled naše otadžbine Najmanje naše pleme, Slovenci, živeli su od vajkada kao i sad: na krajnjem severozapadu naše države, u severoistočnom delu Italije, u južnom delu današnje Austrije i zapadnom delu Mađarske, gde su se mnogi, u toku vekcva pretopili u Nemce. Oni su došli u današnji svoj zavičaj u 6. veku po Hristu i, do ulaska u Jugo­ slaviju, nikad nisu imali svoje narodne države. U prvo Vreme, oni su, zajedno sa ostalim jugoslovenskim plemenima, bili u ropstvu A vara (Obra), izumrlog mongolskog naroda. Oslobodivši se u 8. veku 252 Avara, Slovenci su, pod svojim dom aćim vojvodama, priznavali v last nemačkiog plemena Bavaraca, od kojih su, nešto milom, a nešto silom, počeli d a primaju hrišćanstvo. Posle Bavaraca, Slovenci su, krajem 8. veka, pot­ pali pad germ ansko pleme Franke. I takoi su Slovenci ostali u sastavu Nemačkog carstva, odnosno Austrije kad se ona iz njega izdvojila, izuzev kratko vrem e 1809— 1813, kad su slovenačke zemlje bile u sastavu Ilir­ ske kraljevine koju je bio stvorio Napoleon I. od tada �dustriskili zemalja: Kranjske, Istre, južne Hrvatske do Save i Dalmacije. Pre toga. samo još jednom Slovenci su pokušali da zbace teški plemićski jaram nemački, a to je bilo 1573, kad su se kranjski seljaci pridružili hrvat­ skim seljacima koji su se bili pobunili pad Matijom Gubcem. Ali, kako Slovenci nisu imali svoje narodne države, ipak su.kroz vekove ropstva davali jak otpor nemačkoj navali i nisu su ponemčili, jer su razvili svoju kul­ turu i svoju nacionalnu svest. Pod uticajem Velike fran­ cuske revolucije, krajem 18. veka, i kratkog slobodnog života u Napoleonovoj »Ilirskoj kraljevini«, i slovenačka se nacionalna svest razbudila, pa su i književnost i ce- lokupan kulturni život dobili silnog poleta i uspešno se razvijali kroz ceo 19. vek, naročito posle revolucije 1848. godine, sve do današnjeg dana. Za to vreme, Slo­ venci su dali velikih pesnika, pripovedača i naučnika kao što su: Vodnik, Vraz, Kopitar, Prešem, Cankar i dr. Slovenačka književnost bila je najmoćnije redstvo za prosvećivanje naroda, buđenje i održavanje nacionalne svesti i kulture, pa je zato nekoliko prosvetnih društa­ va pomagalo, izdavalo i širilo slovenačku knjigu, tako d a su Slovenci danas najpncisvećeniji od svih južmh Slovena. 1. 11 I i {Po knjizi »Naša otadžbina« od dr. M. S. MoskovIjevića). . :! | ;. i i I I i) ПОЉОПРИВРЕДА Šla treba da se uradi u ovbm mjesecu? NA NJIVI Sjetva — kukuruz: у početku maja mjeseca mogu se sijati još sve sorte Kukuruza, a,pri kraju samo skorozrelci na pr. Činkvantin, Pući, Sfckler i dr. planinske vrste. — G r a h može da se sije u cijelom mjesec*«''— B u n d e v e . — D i n j e i L u b k nice~~samo u prvoj polovini mjeseca. — Sirak '•zž metle, bijeli, samo u po­ četku maja. — R e p a ' s t o č n a i šećerna, cijelog maja. — M u h a r, S i t n a p r o |^a. H e l j d a , D j e t e l i n a 1ucerna, S j e m e trave za vještačku livadu, cijelog maja. — U naročito sušnim krajevima treba sijati še­ ćerni sijerak, koji daje preko ljeta po više otkosa zelene stočne hrane. Sije se omaške po 30 do 40 kg na 1 hekatr. Kosidba: Zelena hrana za stoku, kao: Ozima grahorica i stočni grašak u početku ovog* mjeseca, a razna djetelina tek pri kraju. Sjetva: U ovom mjesecu mogu već svi usjevi da se siju u polju pod slobodnim nebom. Siju se u toku ci­ jelog mjeseca maja one vrste kupusa, koje služe za zi­ mnicu, na рг. Srpski Melez ili žarkovački rumeni, slanački, futoški i velški bijeli, kao i sve vrste crvenog kupusa za salatu. — Kelj, sve vrste. — Kelj pupčar. — Karfiol, samo srednje i spororasle vrste. — Pazijak. — Salate samo ljetne na pr. Kazarka, Beograđanka, Prkosnica, za tim Endivije. Radičije i Rimske salate. — Mirkva, Peršun i Pastrnak mogu se sijati sve vrste preko cijelog mjeseca. — Rotkvice, samo vrsta »Beo­ gradske«. — Ljetnje rotkve, u početku mjeseca. — Boranija preko cijelog maja. — Krastavci poludugački i du­ gački u početku mjeseca, a pri kraju samo poludugački. Spremiti vezivo: Kaid je raž u cvijetu nažnjeti ili počupati potrebnu količinu strukova i ostaviti na tavanu da se osuši. To je najbolji pribor za vezanje snopova, vinograd i razne baštenske proizvode. — Kukuruz šećerac, samo u početku mjeseca. — Bun­ deve za pecivo, Tikvice i razne tikve za jelo. Crveni patlidžan, Plavi patlidžan, Paprike babure i turšijare, kao i Bamje može d a se siju samo do polovine ovog mje­ seca. 1 Sadi se, na stalno mjesto sav rasad, koji je pro­ izveden, pod prozorima, kao na pr.: kupus rani, kelj, karfiol, keleraba, aršlama, celer, crveni i plavi patli­ džan, paprike i bamje. Zatim izdanci artičoke i sadnice špargle. Kako treba sijati i njegovati sve baštenske usjeve, opisano je lijepo u knjizi: »Povrće i njegovo gajenje«, koja se može dobiti za Din. 40.—. U BASU: U CVUETNJAKU Prekopava se prostor sa koga su skinuti: španać, mladi luk. crni, bijeli i kozjak, aljma, prasa, zimska sa­ lata, kupus, kelj i karfiol ozimac. Sade se Kane. Dalije (Georgine), Gladiole, Begonije i drugo korjenje i lukovi cvijeća u toku cijelog mje­ seca. — Rasad raznog cvijeća proizveden i odnjegovan Okopavanja: Sve iznikle usjeve treba oprašiti, čim se pokažu redovi usjeva, kao: kukuruz, repa, sijerak, krumpir pa i pšenica i druge strnine, ako su posijane na rijetke redove ili odžake. Oplijeviti treba gusto posijanu pšenicu, a kad je nadrastu samonikli strukovi raži, treba zaći srpom i posjeći blagovremeno svaki ražni klas. 253 �pod prozorima, sadi se na stalno mjesto u drugoj polo­ vini maja. — Krizantcme srezati na 2—3 okca. Sije se ovo ljetnje cvijeće u naročito spremljene lijehe, a još bolje u sandučiće, koji se mcigu zaklanjati i pokrivati. Zatim sije se sjeme trave, za travnjake. OKO RUŽA Sade se one ruže, koje su u staklari prošle zime okalemljene. P ri čemu treba paziti da su kalemi dobro srasli, da mlad pitoma lastar i list nije odviše nježan i blijed nego da pokazuje zdravo zelenilo i da je privezan uz mali prut, koji je utvrđen za stablo, da se ne bi ka­ lem lako cdvalio. Posađene kaleme od ruža na stalno mjesto čistiti od korova i divljih izdanaka. Prskati rastvorom duvanskog ekstrakta protivu lisnih vaši koje su sada aktivne zbog većih sočnih dijelova na ružam a odakle se one hrane. Na 100 litara vode uzima se 3. kg ekstrakta ko­ me se dodaje malo sapunice da se rastv o r bolje fa'epi za list. Uvirtači lišća ako su se pojavili skidaju se rano izjutra rukom i uništavaju. Zalivaju se ruže u ovom mjesecu što obilnije, da bi se što* bolje' razvile i ojačale pa sa tim postale sposobnije d a izdrže vrem enske nepo­ gode ako nastupe i da budu otpornije u zimi. Razmnožavaju se ruže kalemljenjem na budni pu­ poljak i oživljavanjem .reznjca. Kalemgirančice uzimaju se koje su zrele i sočne i koje imaju zdrava i razvijena okca; sočnost njihova postizava se zalivanjem. Dobro je zahvati i podloguL(divljaku) da bi sokovi bili u k re­ tanju. Sa kalemgrančica poskida se lišće i vršni zeleni dijelovi, čuvaju se na vlažnom mjestu, a okca skidaju pri kalemljenju. Podlogama za žbunaste ruže pred kalemljenje podvežu se grane da ne smetaju pri kalemljenju, otkrivaju se .očisti se mjesto gdje ima da s \ kjUemi. Odmah po­ slije kalemljenja ovi se pokrivaju zemljom. Ne zalivaju se dok se kalem ne spoji, da ne bi voda naškodila kalemu. Poslije sedam dana kalemi se otkrivaju, oslobođavaju veze nasjecanjem na protivnoj strani kalema, otsjecaju grane do iznad kalema pa se ponbva zagrnu i ostavljaju da rastu. Sada se obilno zalivaju. a kada ka­ lemi porastu za 13 cm zalamaju da bolje očvrsnu i obra­ zuju krunu. Kod visokostablastih ruža podloge se mogu zahvati i odmah poslije kalemljenja pošto kalemu ne škodi. Reznice za oživljavanje uzimaju se zrele. Sanduci sa pijeskom treba da su pripremljeni ranije. Kod ovoga razmnožavanja najvažnije je da se obraća pažnja na podjednaku i postojanu toplotu u sanducima gdje su rez­ nice, na pravilno orošavanje, koje se vrši samo u večer i na provjetravanje t. j. prepuštanje vaziduha, koje se vrši uvijek kad vrijeme dopušta, a to je kad nije i su­ 254 više totplo ili hladno. Svaki suv listić odmah ukloniti. — Opširnije o svemu u knjizi »Gajenje Ruža od Milorada Zečevića, cijena 10.— din. U VOĆNJAKU Okopati krugove oko stabla i pokriti slamastim đubretom da bi se sačuvala vlaga. Samo orah n e trpi okopavanje. Postaviti pojaseve sa ljepkom na stabla da se spriječi penjanje raznih štetočina. — Prskati arsenikovim preparatima, pri procvjetavanju, ono voće koje je naklonjeno crvljanju. — Uklanjati izdanke iz korjena. — Poskidati i razrediti suvišne plodove, d a bi moglo ono što preostane ljepše da se razvije. — Jagode posa­ đene ispod voća okopavati, otkidati izdanke, a sa remontirajućih (one vrste koje više puta rađaju) poskidati prvi cvijet i zametnut prvi rod, d a bi docnije bolje ra ­ đale. — Knjige: — Voćarstvo od Niketića 20.— D in .— Voće 4 Voćke od Blag. Todonoivića I. sveska 60.— Din. U VINOGRADU Oprašiti i braniti od korova, — Prskati rastvorom plavog kamena prije cvjetanja. Zaprašiti sumpornim praškom za vrijehie cvjetanja, naročito u vlažnim go­ dinama i na vlažnom položaju. — Pncitiv grožđanog moljca prsikati prije cvjetanja vinograda i pred pojavom moljaca, rastvorom »Arzotm«-preparata, računajući 1 kg na 200 1 vode. — Poslije nekoliko dana treba isto prskanje ponoviti. — Treće prskanje vrši se pred pojavcm druge generacije crvića na grozdovima. — Sve što se odnosi na novi način vinogradarenja, opisano je u knjizi »Praktično Vinogradarstvo« Cijena 30.— Din. U PODRUMU Noću provjetravati podrume. — Pretakanje vina uredno i dolivanje buradi. — Bistrenje mutnih vina. — Nova vina počinju po drugi put da previru, zato ih treba pretočiti u drugu nasumporisanu burad. — Ispitati dio>bro svoja vina. pa ona koja su bolje kakvoće i obeća­ vaju postojanost, sačuvati d a ustare, a koja naginju ne­ koj bolesti, mani i nepostojanosti prodati za potrošnju, da ne zauzimaju sudove. Rakiju isto tako treba pregledati, pa ljutu (prepe­ čenu) od 50 do 55 % ostaviti d a ustari, a mekanu, prema izgledu na berbu voća prodati još sad, ili sačuvati za iduću godinu. — Knjiga: Vinarstvo od B. Ranković, ci­ jena 30— Din. OKO ŽIVADI Ranije nasađena živad sada izvodi mladu pilad, a sada raskvocana nasađuje se. Izvedene piliće čuvati od vlažnog i hladnog vrem ena, naročito tuke, dobro hraniti �1 njegovati da bi se pravilno i brzo razvijali. Živad na­ lazi prilično hrane i na polju, ali za to ne treba uma­ njiti zrnastu hranu. Živinarnik (kokošinjak, ćumez) čistiti i krečiti redovno da se ne zaleže u njemu gad. — vima seli se stoka u planinske stanove i suvate radi paše. 'Počinje bačajanje muža ovaca i izrada ovčjih sireva. Ovce se strižu. Knjige: »Gajenje pernate živine« od pnof. Grudica, 40.— Din., — »Hranjenje i njega živine« od L. Bajkova, 50.— Din. — Bolesti i lečenje bolesne živine od' L. Bajkova. 45— Din. OKO PČELA OKO STOKE U ovom mjesecu prelazi su na zelenu hranu i pašu, za to treba paziti i udešavati da taj prelaz ne bude nagao nego potstepen u toku od desetak dana smanjujući po malo suhu, a povećavajući zelenu hranu. Zbog slu­ čajnog naduna držati u pripravnosti krečnu vodu i trokar. Ne izgoniti ovce nikako na vlažno djetelište i drugu stoku čuvati vlažne zelene hrane. U planinskim kraje­ Ako se sprema jača berba meda, sprječavati rojenje i proširiti medište. — U ovom mjesecu počinje ro­ jenje. Posađene jele blizu pčelinjaka privlače rojeve. (Ma­ tica u ovom vremenu snosi oko 1500—2000 jajca dnev­ no. — Sjediniti slabe zadruge. — Rftjeve prihranjivati ako nema dovoljno paše. Sprečiti rojenje po drugi put. — Po potrebi vještačko rojenje. Proširenje lijeta. Izdizanje prednje strane košnice za 1 cm radi lakšeg pro­ vjetravanja. — Knjige: Iz života pčela od S. Grozdanića, 15.— Din. — Racionalna pčelarenje od Jov. Jovanovića, 12.— Din. — »O pčelama i pčelarenju« od Bož. Mićića, ■25__Din. t (Iz »Poljoprivrednih Novina«) ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК flocjema претсједника владе г. ЖивковИш Гајретовом конвикту у, Бихаћу У понедељак, 21- жарта о. r., ненадно се пронијела вијест да ће претсједник владе r. Петар Ж ивковић са свога путовања кроз Л и к у на пролазу за Београд посјетити Бихаћ. сједн ик владе г. Ж ивновиМ « У тг.ј час с тупио je пратсједник одбора г. Осман Реџ ић пред високог Га јр е т о ш г прчјатиља и посјетиоцг и поздравио ra са овим ријечима: »Господине претјседниче! П рије но ш г ј с гу ш ;те на лраг ове хум ане устачовс дозволите ми да Вас v имз Гајрета no- У часу била су сва надлештва и приватне куће окићене са д рж авним заставама, a градске ули ц е необично живе. Maca здравим са пар си јечи. Ова висока и ријетка п зсјста Г ајрету ja част и одлиновање, na овај дочек ако јз снроман, увјеравам Ва с да je иснрен и од срца. Гајрет je срећан дг B a r види грдђанства слегла се пред зграду онружног инспектората гдје je био одређен дочек. Пред само подне избио je високи гост и изиш ао из аута пред номандом мјеста и прими вш и рапорт у својој средини и обећаје да ће Вас помоћв у B a u o j всликој д уж ности, коју Вам je повјерио Њ . Вел. нзш в итеш ки Кра.г номанданта, п уков н и ка г. Богослава Катића, иренуо je са њиме и својим шефом кгбинета г. Ф илиповићем пјеше све до Краљ!«) Благодарни смо Њ . Вел. Краљ у на Њ еговсм мудром М анифесту од 6- јануара, којим je трасирао пут ка срећи и напретку нашега народа, a Гајрет, свјестг.м с в ојих традиција, устрајаће на томе п уту васпитањ ем своје омладине, која fce инслектората, праћен од народа са поклицима: »Живио претсје дник г, Ж ивковић!« Пред зградом инспентората дочекао je одличног госта окр уж н и инспентор r. Ђорђе Ђорђевић, са срес ним начелником г, Бо ш к ом Илићем и преставницима надлештава, ксрпорација ч грађанства. У име града поздравио je г. претсједника градоначелник г. Јусуф хо џи ћ, a no томе се упознао са свима преставницима и грађанима. И нтересујући се за све прилике овога краја питао je претсједника Гајретова одбора r. Османа Реџића, нако Гг.јрет ради и напредује ли. Послије упознавањ а зажелио je r. Живновић да прође кроз град и тако je у д ру ш тв у онружног инспзктора, команданта мјеста, среског начелника и д р уги х дошао поред Просвјетиног ђачког дома »Војвода М ишић«, на ш то ra ja упозорио г. Д р. Симо И лишевић и умолио за посјету. ш то je и учинио и дао у корист Просвјете Д и н . 1.000.— . Одмах се могло наслутити, да Ке овака посјега *5ити учињена и Гајретову интернату и у трен ока упраони к конвикта г. С улејм ан Реџић, са питомцима, стајао je пред икгерћатом спреман на дочен. У сусрет претсједника r. Ж ивкоии^а иза- шао je претсједник одбора и уведавш и га у двориш те кргз ш пал ир питомаца ови су громко кл и к н у л и : »Живио n p e v А лександар I. (Из публике се чује громни глас: »Ж ивио ваздг, бити спремна да у чини све за Краља и Отаџбину. У то име иличем: »Живило Њ .В. Краљ Алексаидар I!«, »Живило Њ . Kp. Ви с. Престолонасљедник Петар — Протектор Гајрета!«, »Да живи цијели Краљ евски Дом!« на ш то je мнош тво заорило трократним: »Живио!« Br,c налосе, г. претсједниче, поздрављам испред Гајрета и кличем: »Живјели и добро нам дошли!« што je такођер попраћено од присутн их са урнебеск и м : »Живио!« За овим je претсједник Гајрета повео високог госта у интернат. О длични гост прегледавггући просторије распитивао се код у п ра в н ика ионвикта о броју питомаца, њ ихову владању и напретку у науци. Изразивш и своје зг.довољство за чистоћу и ред у интернату даровао je Д и н . 1.000.— у корист Гајрета, a no том се повратио. Ha у л и ц и je стајало мноштво народа, гдје je чеиао ауто и опростивш и се, претсједнин r. Ж ивковић са свима, нренуо je пут Бос. К рупе праћен са поклцимг. Т ако ће 21 април 1930. r. остати у аналима Гајрета убиљежен као велика и ријетка успомена. A. �Гајрет за Соко Г лавни одбор Гајрета уп у ти о je свима одборима и повјереницима Гајрета у Краљ евини следећи апел: »Непобитна je исти на да je морално и тјелесно здравље сваког човјека као и читавог народа наси гу рн и ји и најтрајн ији темељ његова опстаниа. Моралан човјек својевољно се ставља у служ б у великим идејама, које п р и д и ж у и освјеш fcyjy народ, док му тјелесно здравље ом огућује да т у сл у ж б у своме народу врш и онако како то одговара ти м в ели ким идејама. Нашем народу,, дакле и м усли м анско м д и јел у наш ег народа треба прије свега морално ја к и х и тјелесно здравих л>уди. Toj потреби служ и Соко Нраљевине Ју го сла в ије. Циљ je Сокола: да подиже тјелесно здраве, морално ја к е и национално свјесне држављане наше Краљевине. Сваки радник и пријатељ Гајрета који се и с ти н с к и брине за будућност наш ег елемента, иоји се брине за срећу и добро Д рж аве и Н арода и коначно који се брине за властито своје добро, д уж а н je да помаже Соко, да постане члан његов и да пропагира идеје његове. Чињ еница да се у н а ш и м к у ћ ам а понајмањ е познаје хигијена, да у њ има наж алост н а јв и ш е хара ту б ер ку л оза и друге заразне болести, које немилице за ти р у чи таве н аш е породице — та чињеница д ок а зује да je баш м усли м а нсн о м се схвати као наш а велика потреба, јер преко Сонола и Гајрета, ми м у слим а н и идемо ку л ту р н ом прид изањ у, a тим се од ж ујем о на ш о ј О таџбини и буди м о нац ионал ну св ије ст међу нама. Је р само преко Гајрета и Сокола имаћемо са наш им осталим суграђани м а исте идеале и погледе, a истим идеалим а и погледима подићићемо се на и с ту в и с и н у , подједнаиим снагам а сарађиваћемо на добру Краљ а, Д рж аве и Народа и стављ ати за њ их своје животе, над год то устреба.« Рад на проширивању Гајретове организацнје О снивањ е М јесног одбора Гајрета у Таревцима Ha 2. маја о. г. одржана je скупш тина чланова Гајрета у Таревцима, н а којој je изабран Мјесни одбор Гајрета како слиједи: Претсједник: Вејсилбег Мурадбеговић, посједник; потпретсједник: Мустафа Мешан, тежак; секретар: А лија Абдић, трговац; одборницн: Муратбег Муратбеговић, трговац п носједник, Омер Х аџић, трговац; Химзо Топчагић, трговац и посједник^.Надзорни одбор: Претсједпик: Х аф из Х усејн Кадрић, имам И/трговац; одборницп; Асимбег Ш ирбеговић, трговац и посједнихс; Есад Ш ирбеговић) посједник; Хусо Нугић, тежак; Х ам ид Х уртић, тежак; Х асан Хаџихасановић, трговац воћем; Х асан еф. Х алилбаш ић, муалим. д ијел у народа потребније Соколство и оно ш то из Соколства слиједи виш е него и једном д ругом д и је л у на ш ег народа. Ред ов ита главна го диш њ а с к п у ш т и н а М јесног одбора Гајрета .. п..л....... у Бос. Д убици Како се идеје и ц иљ еви н аш ега Га јрета п о д у д а р а ју са идејама и циљевима Сокола и С околства и нако се у Сокол- одрж ана je 13. anpi април а 1930. у просторијама нар. осиовне :е. Д невни ред скупш тине: ству може наћи л и јека м ногим н а ш и м бољ ама и недаћама, a како ће Соколство моћи да и зв рш и међу м у с л и м а н и м а онај дио рада за који Га јрет нема довољ но средстава ни снаге, 1. И звјеш тај привремепог мјеоног одбора о рад у у го- .гДјпт 1 9^Јзо]^ 2. Б ирањ е новог Мјссног одбора. Главни одбор Гајрета налази за потребно да овим путем апелу је на све Гајретове одборе и п овјерени ке да са с в и м а својим члановима приступ е С околу. I ( lilI U u ’ Колико je важ на и за м а ш ита соко лска а к ц и ја на ствар; њу наше боље б удућ н ости , ви д и се и no томе поклања највећа пажња од стране Н а јв и ш и х д р ж а в н и х тора. Из наведених разлога Њ . В. Краљ благоизволио je noставити на чело Сокола, као његовог ста р је ш и н у, С в ог П рвијенца Њ. Kp. В и с. П рестолонасљ едника П етра, П ротектора нашега Гајрета. Колика je сличност у племенитом настојањ у за подизањ е нашег народа између Сокола и Гајрета, најбољи je доказ ш то се са Н ајвиш ег Мјеста и једн о м и д ругом у к а з у је подједнака пажња. Па кад нам се и циљеви та ко п о д у д а р а ју и кад имамо заједничког Протектора, на ш ег љ убљ еног Престолона- сљедника Петра, то слијед и да и см јерн и ц е н аш е а к ц и је и III 3. Е вентуалије. • ' П ретсједиик г. Осман еф. Форта отвара скудш тину те иоздрављ а присутне, констатујући д а je присутан довол>ан чланова з а р ад скупш тине. Осврћући се _на р ад овог одбора у минулој години и на нрилике у којим а je овај одбор био изабран извјеш ћује, да je посљ едљ а Гајрстова скупш ти на блла 9. марта 1924. и а којој je изабраи редовити Гајретов одбор. Taj одбор no истеку н>еговог једногодишн.ег м андата у години 1925- требао je одрж ати скупш тицу, n a icojoj би положио рачун о свом рад у и n a којој би био изабран нови одбор. Мсђутим усљед нехаја нас чланова, тај одбор није био у стању д а ту скупш тину одрж и. Како je послије тога тај одбор поступио, мени није познато, само знам толико, д а све до конца године 1928. пије нико убирао чланарин а, нити се je поготову ш та за Гајрет наш и х настојањ а те к у и стим правцем, т- ј. да се употпуњ авају; a да би се ш то в и ш е уп отп у н и ле, потребна je у ж а сарадња и у за ја м н о потпомагање. Ta уж а сарадњ а и у за ја м н о потпомагањ е међу овим двјема н аш и м устан о вам а н а јла кш е je остварљ ива на тај начин, ако чланови Гајрета, сви до једног, п о ста н у и чланови Сокола. Ha овај начи н, сваки члан, ра д н и к и пријатељ Гајрета, д оприн осиће несамо С око лу него и Г а јр ету , a ти м и остварењ у Г ајретови х циљева. И м ајм о на у м у да нису довољно само ријечи него и Дјела. Зато к а д зовне труба за Краља и О тад б ин у, сви Г а јретови р ад н и ц и , његови чланови и пријатељ и, нека с у уједно и Соколи! Овај апел и позив Главног одбора Г ајрета треба да се посвуда схва ти ка о света и неодлож ива дуж и ост; треба да Са оваким стањем у наш ем мјесту, Главни одбор у Сарајеву није био задовољан, те je упутио писма неколицини својих пријатељ а и замолио их, д а пораде н а томе, д а се Гајрет реорганизира, чланови наново попиш у и отпочне са стабилним и редовитим радом. И тако смо потакнути овим апелом Главног одбора, a и врш ећи своју дужност према наш ој омладини, оастали се концем децембра 1928. год. у овдаш њ ој мектеби-иптидаији и изабрали одбор, који ће ту реорганизацију и провести. П рилике, у којима смо ми хтјели ож ивити р ад за Гајрет, биле су врло теш ке, јер je економск а кри за у нашем мјесту почела све јаче да стеже. Међутим ми смо з а годину д ан а и нешто мало ви ш е ипак успјсли, д а прикупимо преко СО чланова, који редовито п лаћају члаиарину, д а д ва пута организирамо играње томболе у корист �Гајрета, које су нам донијеле лијеп приход, да приредимо Гајретову забаву, које je и морални и материјални успјех нандмашио и иајсмјелија очекиваља. У нашем раду наилааили смо на највише разумијевање и за цијело ово вријеме није нам иико ускратио своје no* иоћи, ако смо je ми само затражили. Надаље смо успјели и то, да Главнн одбр у Сарајеву није одбпо молбу ни једног ђака, који су тражили стипендпје нли потпоре, a преко нас су слали молбс и ђаци из других мјсста. Полазнице Гајретовг аналфабетског течаја у Градачцу, са испитном комисијом. 0 лијева на десно: Г. г. Ибрахим Топчагић, имам; Изетбег Јахић, потпредсједник Мјеебог одбора, Еајр^та; гђа др. Мнлада Мадлов, чланица школског о^ЦбоЈа; 'гђпца Хатиџа Ћиг_ iniih, наставница тсчаја; г. г. Салко Карамехмедовић, срескп начелник; Мухаремага Громић, претсЈедник лшдшског одбора; А лија Ш акнћ, члан ^ jje n o ^ одборај Гајрета. И, господо, ми смо 'ту своју рсоргаиизаторску улогу са уснјехом сврш или и тај п^ивремени одбор, коме са^ ја нмао част бити прстсједник, излази, ш ) , пред Вас да Вам положп рачун, да тражи од Вас ^азрјеш ењ е, да изаберете рсдовнти одбор, којп he даље водити послове Гајретове.— ж Молим присутне, да између кебе изаберу двојиду чланова ради овјеровљења скупштинског чзаписника. Скупштина изабире гг. Х ашима UJepuha и Мустафу Пезпћа. Затим моли секретара, да подиесе извјешће о раду ов©г о^бора у години 1929./30. Секретар г. Хасан Ш ерић чпта исцрпап ипвјештај To­ ra рада, констатујс, да je рад за Гајрст у т ш е м мјесту <inn запао у једно мртвило п нерад, јер интн je заправо било правог одбора, a нитн повјерснпка, то и з тих разлога Главни одбор и з Сарајева обратно се н а неколнцииу овдашљих rpaђана с молбом, да се Гајретова идеја iioiiobiio оживотвори и д а се прнстуни што ннтснзивнијем раду. Ha ову нннцијативу Главног одбора састало се дпс 30- дсцсмбра 1928. годнно. неколико Гајретових пријатеља п старих Гајрстових радеипка, и закључено je, д а се отпочне са радом, алн пошто не не бијаше уписаннх чланова, то се одмах свн присутнн поново зачланише и истовремено између себе изабрали један привремени одбор којп je преузео агенде Гајрета и који je све до данас водно мјеснп одбор Гајрета у Бос. Дубицн. У току овог прошлог пернода одбор je уиисао 66 чланова, ал и na жалоет јсдан малн број тако, да би се требало порадити, д а се скуни што већи број истих. Одржато je 12 сјединца, a примљено 105 аката, којн су сви ријешени. Осим тога одбору je уснјело д а код Главног одбора издејствује једно бесплатно мјесто у конвнкту за ђака учитељске школе Фадила Ш ерића, a тако исто и једно полуплативо мјесто з а ђака Хамдију Вучетића из Бос. Костајнице зато, јер у Костајници не постоји одбор Гајрета, n a смо га ми, као најближи мјесни одбор, препоручили. Покрај тога Главни je одбор подијелио на препоруку овог одбора и нсколико потпора сиромашним ђацима овдашље школе. Поред осталог рада овај одбор je у току радног периода. у којем je двапуг падао мјесец Рамазан, играо томболу, -на рамазански Бајрам 2. марта о. г. одржао једиу врло успјелу забаву, тс како he се из благајничког извјеш таја видјети укупни бруто приход био je Дин. 13.324.50. Из овога свсга види се у главном резиме рада овог одбора, који право рскућ није задовољио, колико би то требало обзиром на наш тешки социјални као и културни ноложај. Док су наш а иновјерна браћа свом силом радили na културном и просвјетном пољу, дотле су наш и пређи, a донекле и данашње генерације, врло слабо о томе водиле рачуна тако, да смо обзиром na писменост и просвјету ми муслимани остали далско за њпма. Главћи одбор схватнвшн и оцијенивши врло биједан положај, у i&jcM ее налазимо мн М услимади, повео je ак. дију на свим пољпма како би се тај елеменат што више кул 'т у р н о и економскД подигао, при чем му je успјело да ивдеј ствује воацовитељство благонаклоношћу Њ . Kp. Височан ства Престолонаследника Петра, којем се у главном пма највише захвалити досадашњи успјех Гајрета. Д а би Главнн од б оруспио у своме задатку и у раду за _с&ме нас, то апелујемо на све муслимане као и грађане осталих вјероисповнјести. да га у томе што здуш ннје помогну. Д а живи Покровитељ Гајрета Њ . Kp. Височанство Престолонасљеднпк Петар и Узвншени Дом Карађорђевпћа! Гајретов новоосновани там бураш ки збор са учитељ ем рања г. Бором Вучковићем, гимназ. наставником. Б лагајп ик r. Вејсил Дрљ ачић извјеш ћује, д а у години 1929./30. био слиједећи: Примитак од чланарина и 5 споменица Дин. Добровољни прплози н а забави > Чист приход од забаве » Чист приход од двију томбола » З а лист Гајрет 1928. „ сви- je арнход 2.016.— 1.045.— 2.127.— 4.732.50 ioo.— Укупно Дин. 10.520 50 Издатак: Послато Главном одбору у Сарајеву Дин. 10.416.— Стан>е благајне Дин, 104.50 257 �Пошго јо скупш тнна прпмила na знањ е п 'Јдобоила оба извјсштаја, то сс нрслази na бираље другог одбора, те иакоп дебате п измјопс мнслп, будс изабран слиједећи одбор: Осман еф. Форта. mep. судија; Милан Праштало, директор помоћних урела; Никола Биволаревнћ, срески начолпик; Хашпм Jaxnh, судскн тајпик; Абдулах Церић, економ и Вејспл Дрљачић. учитељ. — Н адзорпи одбор: Мустафа TTesnh, грунтовннчар; Х асан Ш ернћ. доходарствени надзорник, и Тахир Лслић, цппслар. — Зам јеници У правног одбора: Мехмед Тихпћ, чииовнпчкп асппрант; Мухарем Машић, ципелар; Узрир Пезић. трговац; Драгомир А лсксић, проф. грађ. тк о л е . п Осман Пезић, трговац. По сврпгетку пзбора прелази се н а V. тач ку дневпог реда, те пошто нико нпш та не предлаже, то претсједцдк г. Форта закљ учује скупгатину и проглаш ује je довршеиом. Оснивање М јесног одбора Г ајрета у Ракитници 2. м аја 1930. г-' одрж ана je конституирајућа скупш гина чланова Гајрета у Ракитници, срез рогатички. Присугно преко GO чланова Гајрета: Д невни рсд; Г. Избор мјесног одбора Гајрета у Ракитници. 2. Евентуалије. У 13 часова отвара скупш тину повјереник Г ајрета г. Д обрача Рамиз. Прије прелаза n a д невн и ред изабран je ^ д ц о гласно, акламацијом, за претсједника скупш тине г. ОуљДга Пашпћ. перовођа Р ам из Добрача, верификатори Ж ећир Омановић и А дпл Мушовић. П ретсједник скупш тине прсдлаж е • д а се пош аљ е брззјавн п поздрав г. Др. \-(вд и Хасајтбеговићу, ш то се једногласно усваја. ' З а п г а се прешло na лзбор одбора. Мјесни одбор констптупеао се; гакламацијом, одако: Претсјеник Дерво П а ш и ћ ^ о т п р е т с је д н и к Ћ ам ил Ђ атић, тајнпк Рам пз Добрачач благајник А дил М ушовић; чланови 1без функције: Б ајро В укановић, А риф ХабрЈгња и А риф Чутахија. Зам јенпци: АбЛд Пашпћ, Рагиб Хечо, Суљо Чатнћ, Наил Грабовида и Селим Ј а р б и њ а . Надзорни одбор: Незирбег Бранковић, Синан Грабовица и Наил Мушовић. У 14 часова закљ учена ј^ скупш гипа у потпуном реду. Оснивање М јесног одбора Г ајрета у Сок о л о в и ћ и м а срез Рогатич ки . ; У Соколовићима н а Дан 2. м арта 1^30. год- од рж ана je 'скупш тина чланова Гајрета пред тамошњом .џамијом. Присутни: Џиндо Ариф, Х амзић Сабрија, Б аби ћ Оемапбег. Мијатовић 'М ијат. Џиндо Ибришим. Х ајдаровић Х асан, Џпндо Ибро, Мишут Осман, Х ајдаровић Тахир, Х амзић Мустафа. Муртић Рахман. М ишут Сабрија. Чакарић Рахм ан, М иш ут Ш абап. Чолић Бећпр, Х ајдаровић Хусо, ж усић Зајко. Чакарић Зејнил, Смајић Мехмед. Ш ехић Мујо, К араман Мехо. Смајић Хаџо, К араман Ибро, Џиндо Мехмед. Џиндо А лија. К рлуч Ибро. Џипдо Суљо. Џиндо Х акија, Јах и ћ , Атиф. Јахић Рахм ан, ЈахиФ А ндија, Крључ Салко, К арам ан Хусо. Сарачевић Алија. Џиндо Хасан. Чакарић Адем, Саралевнћ Синан. Сарачевић Наил, Сарачевић Зејнил , Бабић Салим. Зуканови ћ Осман. Крључ Мехо, Хећо Н аил, Вукотић Х ам лија, Х рбат Мехмед1 Џиндо Мурат, А лиопахић Сабит, А лиспахић: Зулфо, Хурсм, Ћамил, Емин, А њ дија. Х амид. Аган. Дервиш , Б аби ћ Химзибег, Муслић Мујо, Ш ехић Нумо л Џипдо А дпл свл п з општине Соколовићи. Сазивач скупш тлле Б абић ТПумсудил отвара скупш тилу захваљујући се присутпим а n a оволиком одазиву, чему je зпак, да стаповппш тво р азум лјева илтслци ју и корист рада 258 Гајрста за ларод a особпто за сол.ака, којега подижс како лацпоналпо, тако л културло и енономски. По том подјељујс ријеч члалу Мијату М ијатовпћу, који описује сврху п напредак Гајрста ио чптавој лрж ави, то д а je потребпо да се ослује одбор Гајрета, пошто има довољ ал број члапова за ооливање пстог. Иза њега су у краћпм потезима оцртали р ад досадаш њи члаловл Гајрета Ариф н Адил Џилдо, те се прЛкључују и заговарају предлог предговорпшса. Сазивач збора Ш. Бабић предлаже, д а се изаберу двојл ц а верифпкатора скупштлпског запислика, n a што се изабиру, једногласно, Мијат Мијатовић и Адил Џиндо, a д а записник води Ш . Бабић. По том се прслази на избор управног и надзорног одбора, у који једиоглаено улазе: за претсјсдника М ијат Мијатовић, за потпретсједника Ариф Џиндо, з а секретара Б абић П1ел1судин, за благајника Нумо Ш ехић, и за чланове без ф ункције: Муотафа Хамзић, Ибро Џиндо и А бдурахман Чахарвић. . : i ' i' I i' i, З а замјеиике чланова управног одбора: Б ећир Чолић, Мујо А лиспахић) А лпја Сарачсвић, Аган Крључ и Хусо Хајдарови^. ; i I !• I■ У надз9р1Ји одбор улазе: Адил Џиндо, Фехим Ш каљ ић и Сабрпја Хамзић, који изабиру одмах нзмеђу себе з а претејед ж цја А днла Џинду. Након проведеиог избора иије нико затражио д а би што међу евентуалијам!}. имао говорпти, те je новоизабрани претсјед ник Мијат Мијатовнћ захвалио се присутнима н а исказаном му повјерењу обећавши, да ће и надаље радити својски у интересу Гајрета и становника, те се и овм приликом н ајтоплије захваљ ује присутнима н а овако величанственом одазивуПатим закљ учује скпуш тину апелујући n a члтнове, да е сваком приликом сјате натаег мезимчета Гајрета, сакупљ ајући за исти ма n најмаљи прллог, iiaito у новцу тако и у животиим намирш гцама. О снивањ е Ж енско г М јесног одбора Гајрета у Љ у б у ш к о м Д осадањ а повјереница Гајрета у Љ убуш ком гђица Д утка Б уковац сазв ал а je чЛанице Гајрета н а I. редовну скупш тину 18. април а т. г. у сврху оснивања Ж енског Мјесног одбора. С купш тину je отворила повјереница. саопш тавајући присутним д а je on a уписал а 67 чланпца. те no правилима може се бирати одбор. Уодбор су унш пле слиједеће гоепође и госпођице: П рстсједница: Хабиба. х. Садиковић; потпретсједница: Сенија х. Месиховнћ; тајни ца: Зл ата Ничетић; благајница: Сабира Гујић одборницс Д у т ка Буковац, Х аџера х. Дауповић и Н ефиеа Лалић.. Зам јенице: Р ази ја Махић, Н ура Кадрагић, Зи б а Д и здаревпћ, Фатима Месихонић n Х аф иза х. Дслал п*. Н адаории одбор: Зу х р а Јак и ћ , Махбуба Гујић и Сејида Диздаревић. Гајретозе приредбе П рва Гајретова забава у Кос. М итровици. М јесни одбор Гајрета и з Новог П азара приредио je 5. IV. т. г. забаву у Кос. М итровици, n a како je ова забава им ала пропагандјстјчку сврху за Гајрет успех je потпуно постигнут, јер мпоги icojj до тпда у Кос. М итровици нису чули з а Гајрет н а овај лачин <;у били упознати, a они који ниоу ма скога разлога имали прилике д а посете забаву жале, јер �нјљепше утиске које су посјетиоци добили, још и данас су предмет разговора no градуЗабаву je отворио поздравним говором наш члан г. Шемсибег Чавић, a након усклика Њ . В. Краљу војна музика je одсвирала химну, коју су присутни саслушали стојећи. Kao друга тачка програма био je Гајретов поздрав Њ. Kp. Височанству Престолонасљеднику Петру, који je врло лијепо декламовао Ју ну з Муратовић, ученик III. разр. основне школе. Tpeha тачка програма био je комад Омербег Љ убовић, од Вл. Тмуше. Нилетанти и ако уморни од тешког аутомо- Забаву су посјетили многобројио како грађанн тако н тежацП среза цазинског. Ha дан у очи забивс иза подне намаза одржао je у градској џамији заказано, али једно врло поучио n значајно предавање »Дужности појединца према заједници у исламу« г. Мухамед еф- Захировић, професор из Б ихаћа, које je предавање у истину добро дошло за Цазин и њихову неслогу, те давање у истину добро дошло за Цазин и њихову неслогу. Пред самом џамијом одржао je друго заказано предавање (»0 узгоју воћака«) мјесни агроном г. Станичић и приказао потребу рационалног рада у томе поглсду.. Гајретова дилетантска секција из Новог Пазара при повратиу након одржане забаве у Кос. М итровици, билског пута извели су к^>мад тако лијепо, да су били заиста изненађени и награђенн и наградили их ним аплаузом. У купни приход био je Дин. 4.146.—. Особито смо захвални команданту места, бригадном ђенералу г. Милославу Костићу, за одобрену војну музику, гг. Ж арковићу и Дабовићу који су у ову сврху бесплатно уступили велику салу хотел »Јадрана«, као v t ггЛСулејман еф. Хазнадаревићу, шер. судији, Милораду Веснићу, Браћи Чолаковићима, Мушину Бећковићу, инж. Батушићу који су нашем одбору Новог Пазара свесрдно изашли у сусрет и много допринијели моралном и материјалном успјеху. Нека je хвала свима онима који нам дароваше за лутрију, као и иосјетиоцима забеве. Гајретова вели кг свечана бајрамска забава у Ц азину. Повјереништво 1'пјрета у Цазину уз добровољно судјеловање грађана и чииовннка прнреднло je дне 3. марта 1930. рамазански бајрам своју годишњу забаву, која je изнад свакога очекнвања врло успјела. И ову забаву поејетили су многи пријатељи Гајрета из Бихаћа, Бос. Крупе и Бос. Новог, као и из околних села цазинског среза. Од познате господе: Осман еф. Реџић (делегат Главног Одбора на овој забави), Мухамед еф. Захировић професор, Др. Смајилбег Градашчевић судија са госпођом, Смаил еф. Јусуфхоџић ш ервјатски судац у мировини, сви из Бихаћа, судија Хаџи Хаеановић са госпођом и Фејзулах еф. Чавкић у ч р е љ из Бос Крупе, те Мухамедбег Крлићбеговић опћински благајник из Бос Новог и многи други. вечер je у заказано вријеме отпочела забава у сокол>ј сали »Хотел Београда«, са поздравним говором нашега •ника г. Зухрића, који je у свом говору приказао и Гајретов рад и почетак рада у Крајини, истакнувши ■позоривши присутне, да су сви муслимани дуж ни да се окупе око нашега Гајрета, јер je то једино наше друштво којс може и које je помагало, помаже и помоћи he муслиманима да стресу са себе незиање и џехалет и да кроче путем cpehe и боље будућности. Нарочито je вриједно напоменути смјелост и искреност нашега повјереника г. Зухрпћа, који je у свом говору оцртавајући Гајретов рад и шегову идеологију, отворено и јасно рекао својима Крајншницима да се опредијеле и у националном погледу отворено и јаоно icao Србн и да се сваки може и смије таквим осјећати, јер то вјери ниш та не смета као што то иноги мисле. Поздравни говор нашсга повјереника иомно je попраћен и наиш ао на свеопћс одобравање. Особиту угодност н расположење могао си видјсти ua пријатељима и посјетиодима ове забаве, када се je појавио надп повјереник г. Зухрић и на почетку свога говора поздравио нашега драгог и љубљеног Краља, прејасни Дом, Претсједника Владе те нашега милог Протектора Престолонасљедника Петра, a посјетиоци уставш и на ноге отпоздрављ ајући са трократним »Живио!«, a рпи свршетку говора са дуготрајним аплаузом клицали: »Живио повјереник Гајрета!«. Иза повдравног говора изведена je друга тачка забаве: »Почаст своме Протсктору одаје Гајретов подмладак« на свеопће задовољство: Око тридесетеро дјеце муш ке и женске 259 �у свечаним хаљиницама као соколски и Гајретов. подмладак продефиловали су на бини пспрсд слике Протектора, одајући поздрав, a онда прешли на извађање разних вјеж би које су свакога задивиле. Комад »Емина« изведен je no днлетантима на свеопће задовољство. Ово je прва забава у Ц азину, саме муслпманке и м услиманп са ром г. Назифом Бешлагићсм, којем дилетантпма пзричемо сваку хвалу н а којој су иетупнле све својнм познатим рсжисси овај пут као и свима и признање. Особиту услугу око приређивањ а забаве чинили су: гђа Хаспба Бнлал, новјереница Гајрета; гђнца А бида Карахасановић учитељица, Мехмед еф. К озарчанин, А лија П оздерац и А лија Омановић на чему им и овај пут најљ епше захваљујемо. По свршетку комада настала je игранка, распродаја томболе, бифса, набацивање коријандола и бираље »мис Цазип«, којом прилнком je изабрана гђп ца А бида Карахасановић. Приход забавс je био бруто Приход женске забаве бруто Дин. 9.713.— » 540.— r У купно Днн. 10.253.— Издатци и расход око забаве Дин. 1.741.50 Приход .забаве je не^о Дин. 8.512.50 Веће прилоге са бтране послаше слиједећа господа: Претседник Владе г. Петар Ж нвковић Дин. 300.— ; no Д и д . 100.— : Општпна Пећи-Град; no Днн- 50— : Др. Глигорнје Семвнчук, старешпна суда Бос. Градошк^, Експс|рт^их пмпорт греб. Мустафага ПлићанићТ^трГовац Котор-Варош; Д нн.' 30.— ; Јосип Јирш а Брод; ‘Дин. 2 0.— : М ураднф еф. Карахаоановић, v ј J liiU ItM i Oko сакупљања доброљшших лрилога норадиш е слиједећа господа Мехмед еф. Козарчаннк, повјереник З ухрв ћ, Мехмед еф. Долпћ, n u a u ; А лија Ноздерац, Ју гу ф еф. Махмутовић, имам, Мухамед еф. Б урзић, Ш ериф еф. Б ајрић, имам, Абдурахман еф. Тороманонић, имам, и Б ећпр еф. Ш абић имам, на чему им и о в а ј пут благодаримо и захваљујемо као и свима који послаше своје npiJnore.' При заврш етку још једанпут нека je хвала и сваио признање свима пријатељима наш ега Гајрета, који изађоше У сусрет и омогућише овај сјајни успјех забаве.*) У Цазину, дне 25. априла 1930З а П риређивачки одбор: М. З ух р и ћ . Нови повјереницн Гајрета У другој половиди м аја мјессца поред досадањих, чија су имена објављева, Главни одбор именовао je слиједеће повјеренике-це; У В р а н и ш т у (крај Призрена): г. М илорада В ујисића, начелника среза горског. У М од ри чу: гђу Ифету Тахмаз рођ. Ш амић, учитељицу *) Због болести у фамилији нашега повјереника у Цазину овај извјеш тај мало je закаснно, n a молимо да се то уважи. Гајретови течајевн за неписмене Заврш етак аналф абетских течајева у срезу цазинском. у П ја н и к и м а : завршен je испит 9. аирила, којн je држао учитељ Мустафа Кавазовић у времену од 4. децембра 1929. до 9. фебруара 1930. Испиту je прнступило 29, од којих су 26 задовољилн, a 3 нијесу. Испнту су присуствовали: шк. надзорник г. МиланСудчевић, претсјсдник шк. одбора госп. Омерага Самарџнћ и учитељ М устафа Кавазовић. у Ш т у р л и к у заврш ен je иснит 9. априла. којег je држао учитељ Ибрахим Миљковић, у врсмену од 1. јан уара 1930. Од укупног броја полазннка течаја сврш ила су 32 мла- дића, a један није удовољио. Испиту су нрисуетвовалн: школски надзорник и з Бихаћа г- Мнлан Судчевић, претсједник школског одбора госп. Халил Човић, наставннк течаја Ибрахим Миљковић, те чланови: Омер еф. Борић, вјероучитељ. У Гњ и ловц у: одрж ан. је псиит 0. аирнла т. г., a водио га je имам Бећир Надаревић, спораиумко с повјереником Гајрета у Цазину. Тсчај je почео 3. јануара, a сврш ио 28. фебруара'1930. Усл>ед насталих пољских радова испит je одрж ан тек 6. априла. Б уквари су добивенн од Главног одбора Г ајр ета.‘У течај се уписало 27 младића, похађало 22; с добрим^успјехом заврш ило je течај 19, a с довољним з младића. Испит je обављен пред повјереником Т ајр ета г. Мустафом Зухрнћем, градским имамом'М устаф а еф. М ујакићем и учитељицом Абидом Карахасановић. ’ ј У С ти јен и одржан je испит.26. фебруара, a течај je водио учител. г. Осман Топић у времену. од .25. децембра 1929. .до. 25- ф ебруара.1930. Испиту. су„.пр1Гсутровали ш колски надзорннк г. Милан ('удчевић, потпретсјсдник школског одбора r. М ал и ћ.Б ајри ћ, 1’еџо Мемић и наотавник Осман Tonnh. _ У свему je пспит положило 21.лолазник. док три нису задовољила. У сва четири течаја заврш нла су с успјехом 98 полазника. Сви су течајеви одобрени од М ннистарства Просвјете. Краљевске Б анске управе (Просвјетно одјељеље) у Бањ алуци и скреског тк о л ск о г надзорника у Б ихаћу. И овим путем пожртвовним наставницима течајева нека je наш а искрена хвала! Нека се угледају и други у њих. З а в рш етак Гајретова аналф абетског течаја у Градачц у При Народној основној школи у Градачцу одрж ан je in-ппт аналфабетеког течаја 30. априла ов. год. који je осповала н водила учнтељ пца гђица Хатиџа TiHninh. Исппту су л озвани бплн школски надзорник, п рет^ едии к Ш колеког одбора, претсједник Мјесног одбора l'a.ipera. управитељ среске испоставе. Испиту je приусуствовао претсједник Ш кол. одбора г. Т. Громић, опћински начелник, гђа Д р. Т. Маглов, чланиц а Ш к. одбора; потпредсједник Мјесног одбора Гајрета г. И. Јах и ћ , са одборницима гг. A. Ш аг.ићем и A- Скендеровићем срески начелник г. С. Карамехмец)вић; претсједник потпорног и културног друш тва »Хуријет« г A. Ш акић, гђица Л епосава Поповић, учитељица, a од СЈране вјерских представника био je г. И. Топчагић, имам. Након одржаног испита, захвалио се je срески начеллвк господин С. Карамехмедовић исирсд поЛазница гђици наставници на уложеном труду и великој љубави према гво јим сестрама, којима je отворило очи и д ала могућпооги ириступа књизи. Потом Je гђица наставница пола-ппш ача одрж ал а предавањ е о раду и задатку културне и просвјегне 260 i & �устанаове Гајрст ii том приликом их je позвала д а приступе као редовне чланице речене установе, јер иаотавнипа иамерава основатн женоки одбор 1’ајрета. Све су једаогласно пристале на то и за чланице су се уписале: 0 успехом су течај свршиле следеће полазнике: с одличним успехом: А лија Бристрић, К ама Градашчевић, Атифа Идризовић, Р азнја Незић, Раш ида Незић, Ш ухрета Тирић, Арифа Челиковић, Б м ина Ш акић; с врло добрим успехом: Арнаутовић Б е д р и ја ,. Арнаутовић Сафија, Арнаутовић Фатима, Градашчевић Емина, Јажић Бега, Џанхоџић Хатиџа, Шибоњић Х ајрија; с добрим успехом: Арнаутовић Филда, Арелановић Везира, Голић Сафета, Градашчевић Зумрета, Морањак Хиба, ПобриН Пемба, Топлагић Рабија; с довољним уопехом: БешировиИ Ифета, Хећнмовић Несиба. ; Нови добротвори и утемељочи О нружни инспектор у Б иха ћу г. Ђорђе Ђорђевик уписао се код Мјесног одбора у Б и х а к у за Гајретова члана утемељача и одмах положио своту од Д ин, 200.— као прву рату. Г. Ђорђевић je и редован члан Гајрета мјесечно са Д ин. 10.— . Поред ове материјалне помоћи, к оју чини г. Ђорђевић Гајрету и иначе je сусретљив раденицима зг. Гајрет у сваком погледу, на челу му хвала и живио! — Одбор. Нови утемељачи из Тузле Госп. Омер Омазнћ уписао je као утемељаче Гајрета г'г.: Салихбега Хашимбеговића, трговца из Ђурђсвика, којн je одмах уплатио Днн. 500.— ; Руш ида Веселовића, умрл. Алије, И сп и гн а к о м и си ја Г ајр ето в о г а н а л ф а б е т с к о г т е ч а ја у С. Мосту Сједе с лијева н а десна: l. Повјереник Гајрета г. Мехмед АлаЈић, подначелник; 2. Н аставник аналфабетског течаја г. Мухамед Бабић, дипломирани правиик; 3. Претставншс власти г. Боривој Алексић, срески начелник; 4. Делсгат н<адзорниш тва г. Миле Миљуш, школски управитељ; 5. Предсједник шк. одбора г. Бошко Маринковић, градоначелиик. У позадини нолазници течаја. Хумани рад Мјесног оабора у Урошевцу З а вријеме Рамазана Мјесни одбор у Урошевцу (Косово) нодузео je акцију да обуче што већи број сиромашне школске дјеце. З а ову акцију улоасио je Мјесно одбор сву своју снагу, да се што боље нриближи ондашњем елементу, у чему je и успио, јер јс преко Бајрама обукао 21 дијете што ципелам а одијелом, капама,- чарапама и сл. Сада нсма села ни куће у цијеломе срезу, д 'с е незна за Гајрет и његов рад, јер свијет почиње да све више и више увиђа корисност Гајретова рада и за то Гајрет добива све виш е приврженика и лријатеља. сластичара и з Тузле, који je такођер одмах уплатио цијели износ од Дзн. 500.— ; затим Ивана Руженку, нол.иоднаредника Градске страже у .Тузли. Даљњи у п и с утемељача Гајрета. У Ц а зи н у: Хасан еф. Торомановић, градоначелник и повјереник Гајрета, и Еамо Мујакић, иореокн нзврш иоц, из Пећи-Шабића. У Сарајеву: Г. Исмет еф. Ћ урчић, поиједник. У Брчком: Госп. Мујага Пашалић, управник Прве Муслиманске Банке. У С јен и ц и : Вехбо Углић. Бајрамскн дарови Гајрету Тражите, трошите и пропагирајте потрошњу Г а јт е р о в а цигарпапира Д АРОВАЊ Е КУРБАНА: П сводом прош лог Курбан-бај- рама даровао je сг.рајевским Гајретовим конв иктим а 2 курбана r. Др. А в д о Хасанбеговић, претсједник Главног одбора Гајрета. И сто тако дароваше no 2 курбана г. И схак Кг.м пус и Неџадбег С улејм анп аш и ћ , као за сту пник Ф ад илпаш ић а В а к у - 261 �ф«. Јед н о г курбана даровао je г. И брахим бег Ч енгик, посједн ик из Сарајева, и М уја га Ха р да га, по сјед н и к из Сарајева. У М ЈЕ С Т О К У Р Б А Н А готову Д и н , 1.000.— министар. У Н А Р А В И дозначио je Г а јр ету у г. Д р. Х а м д и ја Кгр а м ехм едо в и ћ, бивш и У М Ј Е С Т О Б А Ј Р А М С К И Х Ч Е С Т И Т К И с в оји м пријатељима и знан ци м а даровао je Г а јр ету Д и н . 200,— г. Х у с е јн Кадић, диреитор Вакуф а. Прош ирујте чланство Г ајрета и пропагирајте њ его ве сп асо н о сн е идеје! Разни добровољни прилози Краљ евска банска у п р а в г Врб а ске Б а н о в и н е за Га јрет Прилкком Гајрстових млннф естација у марту о. г. у Бпљој Л уци наредио je госиолнн Б ан Светислав МилосављеBiih. ла ес свпма Гајретовим мјееним одборима и повјереницима Врбаске Бановине д арује no један примјерал .красне књиге »Монографија Краљевиие Југославије«. Налаље госполин Б ан Милоеављевнћ овттх ^ а н а дароваоje Гајретовим конвнктима у ,Б а њ о јл Л уци и Б и хаћу no 5.000 лкнара. ». ( ' Главнн одбор вЛ јрета, као (штф п сви мјесни одбори Врбаске Бановине најтопли/е ф х в аљ у ју господину Б а н у н а пажњи и помоћи Гајрету. инж. банске уираве Л азар Марковић, генерал Лазарсвић, Ха лидбег Џинић, Др. Мухарем Mmjiih, Др. ТЈорђс Вукинац, Ми шкулин, Ибрахимбег Филиповић, Г. М иладкновић> Сслим Б и лаловић, Н. Н.; no Дин, 40.— : Х усниј Ђумуркчић, надсав јетник, Јосшг Сарвија, Никола Гргић, директор банке, Др Бабуновић, Приједор, Др. Марко Ребац; no Дин. 30. : Ха санбег Џннић, С. Војановић, Неџиб Биберић, Мухарем Капић, Цазин, Коста Димитријевић, Др- Човић, л>екар, Др. Милић, Хф. Хилми еф. Нумнћ, Котор Варош; no Дин. 20.— : Касим Kopuh, Мустафа Пличанић, Д уш ан Ракић срес. поглавар, Адем Заимовнћ, Хасиб Спахић, Расим Хасић, Ћ амил Хасић, Хашим Алагић, Мустафа Спахо, Г. Слнјепчевпћ (сви и з КоторВарош а); ученици з. нар. осно. школе no г. Дрчи, Адем Турчинхоџић 20, професор Захировић, Б ихаћ; 'Вирпћ, Дервента; Н. Н., Вељко Вујасиновић, дир. препарандије; Махмут Чауш, Навловић, Мустафа 3. ХоџиН, Бос. ГрадиШка; М. Б алић, Козарац; Галнб X. ОсмановиН, Козарац; Мухамед Л атиф ић, X. Х афиз Смајић, имам; Хамдибег Џиннћ, Дурић, кадија, Петрговац; no Дин. 10— : U lahnp еф. Пличанић, К. Варош, Хам д ија Омер Кадић. К. Варош, Мустафл Аганбеговић, К. Варош, Хф. Хусеин Табаковић, К. Варош; Зајим еф. Асманчевић, К. Ј?арош ; Јусуф Нухановић. Кооарац; Муниб Арнаутовић, Инж. У зејир БИсер, Milx. ВукмировЈЛ, шеф пор. управе; Н. Н., Арнаутови>1. имам, Пегровац; Мехо Хујић, А лија Х ујић, С. >Јан*ц1овић, Д. Новаковић, прото, Д. Дејановић, трговац, Теуф ик Ш ехић, М. Новаковић. Сокакина, Марјановић, Бешировић (сви из Петровца). — Свега Дин. 7.410— . Добровољ ни прилози из Цазина Г. Х усеин Ћоралић, ГЈгунтовничар,. сакупио je н а блок слиједеће добровољне прилоге, и то: но Дин. 20.— : Декан Велић и з Тодорова; -no Дин. 10.— : Злата Тахировић и з TioПриликом одшкавап>л велике евечане Гајретове забаве н |>алпћа; Омер Самарџнћ из Мутника; Мехмед Капичић и з Поманифестације у Бањ а Л уци, н а лан 8. м а т | 9, 1Г ^ а ш )Ц в н ља; Ибрахим Ибрахимагнћ из Ћоралића; Јусо К апић и з Ђоеу слијелећи лоброцољни прилоои: . 'рал и ћа; Мехо Ш ишић из Ћоралића; Мулејман Реџић из ТоПарна Пплана Б н њ а ^ ју к а Дин. l.ooo.— ; -дорова; Ф азлија Чајић пл —6f>iulffh'a;"Xace Ћоралић из Ђорана Б аљ а Л ука Дин. l.ooo.— : г. Петар Живкс лића; Хасе Д ервиш евић и з Ш турлића; Ахмет Д издаревић из Владе Дин. 500.— ; г. С ветислав, М илосављевд [турлцћа;. Мухо Драгаиовић из Стојене. — Уукупно Дин, Бановпне Дин. 300.— ; г. Х ам дија.А ф ган, трЛзвац, Дин. 130.— ; г. Владпмир Пешић. пуковншс. Днн. 120,10љ ни при л ог из Бањ а Л у к е Иванишевић, помоћник бана, Дин. 100.— ; г. К рста КузмаУ права конвикта у Бањ алуци извјеш ћује да je управа новић. нач. оттшт. одел.; Дин. ' i oo!—' Др. Васо Глушац, Парне пилане Босанског дионичког друш тва даровала прије нач. просв. одел., Дин. 100.— ; г. А ртур Б урда, Пољски конкратког времена конвикту 10 кола јелових отпадака з а огрјевзул, Дин. 100.— ; г. ђенерал Јован М. Јованоппћ Дин. 100.— ; Beh пеколико пута помогла je пилана н а овај начин Гајретов г. Осман Реџић, Бихаћ, Дин. 100.— ; r. Муфтија Морањак, конвикт, на чему joj се управа и овим путем најтоплије захБихаћ. Дин. 100.— ; г- Др. Ејуб Мујезиновић, Д ин. 100.— ; ваљ ује. , г. Максо 'Бурковнћ, п. прееед. п. пилане. 100.— ; г. Др. СуДобровољни прилрзи з д Г а јр е т о в у забаву у Б ањ а Л у ц и лејманбег Х афизадић, Травник. Д. 100.— ; г. Др. Реш ид Куртагић, Кутина. Дин. 100.— ; г. Др. Мухамедбег Куленовић, Дервента. Дин. 100.— ; г. Др. Анте Политео (»Нанредак«). Дин- 100.— ; г. Др. Гавро В ујичић, Д ин. 100.— ; г. Хакибег Гаврап-Капетановић. Дин. 100.— ; г. Др. Лауфер, директор фннансиски. Дин. 100.— ; г. Исидор Сарфић. трговац, Дин 100.— ; г. Омербег Церић. Бос. Дубица, Д ин. 100.— ; г. Н. Н Дин. 100.—; no Дин. 70.— ; г- Омерага У џуварлић, Дервента г. Едхем Днздар, трговац. Котор-Варош; г. Мустафа Зухрић Цазин; no Дин. 60.— : г. Јовановнћ и г. Др. Стево Мољевић no Дин. 50.— ; г. X. X. Ибрахим М аглајлиК муфтија; г Василијс ТТоповпћ, владикп. г. Фра Јозо Гргић. биокуп, г Мхмедалнбег Капетановић. Јајце. г. Мехага Хаџиоелимовић трговац. »Братетво« лруштво. Гор- Ш ехер, »Бдућноет« дру штво, г. Данило Николић, шеф катастра, г. Аеимбег Али беговић, Дервента. г. Мих.Кречковић, нач. бан. управе, 262 брганизујт е аналфабетске 1 течајеве и домаћинске школе! | Д обровољ ни при л ози из Т узле Госп. Омер Омазић сакупио je за Гајрет слиједеће прилоге: Дин- 50.— : ж усуф Гаоетић и з Пркосовића; Дин. 20.— : Хашим Хоџић из Добошнице; no Дин. 10.—; Алија Сарајлић из Бабуновића, Х усејн Сарајлић из Бабуновића, Мемиш Х усић из Баповића, Емин Куртовић из ‘Миричине, Бего Џибрић из Пркосовића, Мехо Халилагић из Бокавића, Мујо Xnлилагић и з Бокавићп. Решо Газетић из Пркоеовића, Јусуф ,ДелиЛ из Б истарца, Авдо Мулавдић ив Гдо]>овића, Дервиш Ш абановић из Ж ивиница, Хусо Брковић ич Тузле, Ш ахбаз �Регаидовић из Сребреника, Бего Хусић из Липовице, Хасан Хујдур из Храсна, Салко К удић из Ж ивиница, Сулејман Мухаремагић из Тузле, Суљо Суљић из Морањака Доњих. — Укупно Дин. 260.—. Сакупљачу и дароватељима топла хвала! Глагић; Дпи. 6.— : Авдо Впротпчић; no Дин. 5.— : Мујо Смапловић, Illahnp сф. Плпчанић, Хвдајст Чизмић, Суљо ВарошчпК и Шабан Parnih. Свима дароиатиљима најљсиша наше искрене честитке! хвала, a. младенцима И з Котор Варош и; Из Велеса: Мјесни одбор у Котор Варошу дозначио je Дин. 732.— прилога, који потјечу: Повјереник Гајрета у Велесу г- Али-Риза Садиковић дооначио je своту од Дин. 120.—, коју je сакупио пригодом Обучена дјеца, к оју je одио и обунао агилни Ггјр етов одбор у У ро ш ев ц у прилином рамазанског бајрама. - / * . ||riiliuu| r Се_ Ha име жита у суми од Дин. 396.— сакупљених no лимаги X. Селимовићу у Шипрагама и Котору, a дароваше гг.: Дин. 60.— Сулејман Билић; no Дин. 20.— : Осман еф. Џубо, Осман Палић Ариф Билић, Хивзо Мујаноиић и Давнд Каушић no Дин. 10.— : Ибрахим Лубеновик, Сулејман Ковачевнћ, Мустафа МујагиИ, Омер Салкић, Ад*м Терзић, Стево Божанић, Кузман Мутић, Бранко Гњатовић, Јозеф Јовани и Душ ан Тркуља; no Дин. 5.— : Абаз Зухрић, Ибрахим Хоџић и Јусуф Хасић; Дин. 4 — Мујо Ш ипрага; Дин. 2— Бешир Даваровић — сви из Шипрага; Дин- 100.— Мујага Диздар; Дин. 10.— Хамид Тузлић и Дин. 10.—: Мухамед Диздар —сви из Котора. У Которском дароваше no Дин. 5.—: Адем ФифиК Суљо Фифић и Атиф Хасак. Даут Авднћ на име жита дао прилог од Дин. 5.—. Ha име жита у суми од Дин. 160.— сакупљених no Осман еф. Џуби, a дароваше no Дин. 60.— : Мехо Кустурица и Осмо Сипић; Дин. 20.— ; Авдо Ковачевић; no Дин. 10.—: Омер Бајрић и IHeho Гарић; no Дин. 5.— : Малић Бајрић и Ибрић ЦрниАхмет Фифић на име жита у готовом даровао Дин. 5.—. Приликом весеља и женидбе г. Сабита Спахе у Врбањцима сакупио je г. Мустафа Плићанић, потпретсједник Мјесног одбора Дин: 161.— прилога, a дароваше гг.: Дин. 50.— : младожења Сабит Спахо; no Дин. 2'5— : млада Оабитова и Мустафа ПлиЉанић; no Дин. 10.— : Смаилага Алагић и Раиф ; II I другпх послова у уреду, a дароваше no Дин. вјенчања Илијас Хусејин, Абаз Халил, Хасан Ибрахим, Халид Осмап. Хакнб Али, Али Вели, Ахмед Ш ахнп, Акиф Али, Демир Али, Ислам Ариф, Хусејк Хасан и Абдурахман Кадри. Добровољни прилози из Брњ евице (Прњгвор) 'Борђо Јеремић, трговац, дао je прилог од Дин. 30.—, Филип Совпћ Дин- 10.—, Мнлан Радукић, поп, Дин. 10.— и Але Ш куљ-Павелић, трговац, Дин. 6.—. Курбанске кожице дароваше: no 2 : Х афиз Мустафа Хоџић, повјереник Гајрета; но 1: Мухарем Џаферовић из Буњевице и Алија Алимановић из Инодола. jS Проширујше лнсш „Гајреш “ у | I Вашем мјесшу n околинн! | Остале Гајретове вијести В ијести из Цазина Повјереник Гајрета у Цазину г. Мустафа Зухрић извјешћује да je приход од Гајретове томболе у з рамазан износио Дин. 892.—. Поздравне депеше Гајрету и његовом претсјед нику Битољ: Следећи Вашем мудром патрпотском раду на данашњој скупштини основали смо Меени одбор друштва 263 �f a j p e r ea које feac', у пме- свих прпс.УтННх, братбки поздраћља и ЖОЛ1Г напредак пашсга Гајрста. Нретседник скунш тине. Дсмиронић, саветиик. •• ■ Раки тн и ц а: Оа upite ск у и тти н е Гајрета у Ракитинци, среза рогатичког, поздрављамо Вас и Главни одбор. Претседипк скпуштине: Суљага П ашић; деловођа: Рамиз ДобрачаУ М одрзчу: гђу,- Ифету Тахмаз рођ. Ш амић, учитељицу. Захвала Гајрету Било je то пре -8 година; и- нешто вшпе,- -када- -je- вочелода игра коло једне наше младе генерације у гпмназији, у којем сам и ja учествовао. Када je прва игра била заврш ена, другови су ее припремалп за другу, — притегли еу опанке, пјевали и весе- ' бдма* могу pehu да иисаМ гледао i'ra i;fea.nlWeT tt.Vfa у ночетку кога je било лнко извидитн, нсго сам гледао шегов еврш етак. Ријошио сам д а идем врвлм, јир еам сматрао д а hy се на том вуту најбољс одужнти Крал>у и Отаџбини. Овај пут био je у почетку каменит- Ha његовој дуж ини доживео само много успомена и сјећања, ал и коначно ме извео на улицу од асфалта н довео у Крал>ев Двор, који je био најви ш а тачка на овоМе путу. Овде сам видио Н>егово Величалство нашег омиљеног Краља у пуном задовољству и жељ и да оствари највиш е идеале наш е геиерације. ______Заха-С ајретова _омдадшш. р а д и .л -л а ш о м а ж и Гајрет, крени овим путем, путем вуног ионоса и части, задовољства з а вао оаме н читав наш народ, не штеди снагу и труд и на њему имај пред очима ону латинску девизу: »Dulioe et d eco ru m e st p ro p a tria mori«, па ћеш гледати у бољу будућност. К урјаков иђ A . Ешреф, пешад.- пиоручник. I Ш аљите редовно Главном = Ц одбору убрану ч л ан ар и н у!! Биљешке /*’ 0/ ; Л у т р и ја у норист С околског дома лилц се. J a сам био лиш ен Свега тога. Био сјам 'т ; сам знао да би мп пе^тле norn-цале још у п о ч е т н ^ м ..,. _ „ „ бих кварпо расположење obojim друговима. Изгледало м и| ј ј даље шко.човање искључећо. Али послије киш е долази сунде, и један његов зр ак ули мд новог живота и снаге за рад; раскину тугу — n a насташ е ведрији дани и за ме. Б ио сам примљен у Гајрет. Пет година ооасјаван сам његовом милошћу, за коју се н ајсрд ачније' захваљЈдем-Тлавном одбору Гајрета у Сарајеву, a посебно Мјесном одбору у Б и хаћу и његовом дугогодишн.ем претсједнику госп. Ооман еф. Реџићу, који се постарао да завршим шест разреда гимназије. Доста добро отворене очи гледале су слободно у живот. У права Гајретова конвикта н а челу које стоји префект госп. Сулејман еф. Реџић, скрену ми пажњ у н а једно раскрш ће, гдје су моје очи могле прочитати једва ш раф иране натписе на једном путоказу, гдје je стајало; — З а Војну Академију — З а геодезију — З а жељ езнички курс. 10. ју н а т. г . \ з а време II. Југослбвенског Свесоколвког Слега, одрж аће-се у Кеограду; будење ~Прве Соколске Л у тр и јв . чиста; добит оД које намешена je „подизању Соколеког Дома У' наш ој Предтоници1. Како овом лутријом директно помажемо наш у омладиfy> д а у срцу Југославпје сази да свој’ Дом, који he битн извор душ евне и физичке културе. целокупног. нашег. Соколства, Одбор за подизањ е Соколског Дома апелује на сва приватна л ица, установе и продавце који имају код себе за расгурање Соколске срећке, д а се 'за' во задње време. Што енергичније заузм у за растурањ е истих, тако да до д ана вучења, т. jl 10. ■ ју н а т .r.t коначно буду растурене. И овим путем Одбор наиомзње да у слу-Чају задоцњелог враћањ а непродатих ерећака, у место очекиване помоћи имаhe само штету, јер he бити и сувиш е доцкан да враћене срећке растури на другим меетима. Новац з а продате срећке треба редовно достављати на . текући рачун Соколске Лутрије код Поштанске Ш тедионице Београд Б р. 53-465. Ова Л у тр и ја пруж а могућност грађанству, да са незнатним издатком учествује у једном од најинтересантнијих Лутр и ја у земљ и, у којој je предвиђено много разних скупоцених и бољих згодитака. Срећке се набављ ају: Космајска 9, Београд. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 264 �Med. Uitiv. Dl ii specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne S V A K I M U S L IM A N T R E B A O A K U P U JE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G ajret" OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOOOOOOOO0OO Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala sosooesooocioooooooso о о о о с т з е о о о с х з о о о о о о о о linidlbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GAIRETU” штампариза: И З Р А ћ У Ј Е Н А ЈБ О Љ Е CBE Ш Т Д М П АРСКЕ П О СЛО ВЕ У З КУЛД Н ТН Е ЦНЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПИЈА РОТАЦИОНН СТРОЈ cimkograhja: IZ D A DUJE K L IŠ E JE U JE 0 ,1 0 ] I VIŠE BO JA JE D I N A N A JU G U N A Š E K R A L J E V IN E k n j ig o v e ž n ic a : POVEZUJE KNJIGE 0 0 MAJIUKSUZNIJE IZJAOI �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Ш lili ife lш . |iiiiiiia^ 1općine grada Sarajeva ^ ф Н с)/\btШ И Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 u » Bavi se svim poslovima koji zasijecaju bankovnu' 1 struku. — Osim toga ima svoju pa Е (3зј Z A LA G A O IVICU 1 koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. 69 |§ј \61ГД /\Б)К»/\ЗД {б/*$)к)/ зр §j Ц \& ј(3!Г\И ■ lllllill!lllllllll||||!lll|||!ll|||l||||lll|ii!|||||i||||||)l!ll|l||||||||||||llill illlllllli.illllllllllllllli I Industrijama i I |Dr. 0mer Bahtijarević Trgovačka Banka d. d.[ Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 [ Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 ' I Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in dugogodišnji liječnik Drž. 7 ,5 0 0 *0 0 0 *ЗДјЦ|| Prima u l o š k e ria štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća [ Ordinira od 1-3 | p o s lije podne 1 Interurban t el ef oni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*Banka ee bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod le također i pupilarno siguran. Osniva, organizule i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove, o d čiste dobiti daje 6% Kulturnom i р г п с . , |0 « п п т H m š t u i i fiatrpt” 1 P r o s v l e t n o m a n iS t V U ,,U а Ј r e I . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/41ff1ef6f679e92d0d1729050f2bcb31.pdf 97b11c6c6ce5e303c8adcf7a3ee0c6ae PDF Text Text lAJPtT ЛИСТ УЛЖТЛ ДЕУЛПВА ЗА KVATVPNft ИfcK«N6MtK<& ТГСДИЗАНА МУСИИМАНА САДРЖАЈ: Мехмед Салихспахић: Муслимани и Тиршов соколски систем Х идајет Кулиновић: Како бтгт^ебало нашу дјецу вјерски узга- јати и како да пјј, се-предаје-вј§р<шаука Хаф из A . Б уш атлић: Питање кажњивости, или но кажњиво- сти, у. склапаљу брака П О П У Л А Р Н А СТРАНА »Наша отаџбина«: Рад на уједиљењу И нж . С.: Нешто о енергији Х ам дија М улић: Наши ситни иепријатељи Привреда: Како да се повећа прииос сијепа са наших ливада ( и пашњака ^ Из ветерине: Прострел (Црни пришт) П О ДЛ И С ТА К Х ајруди н Б ујукал ић : Њезина удаја Ш ериф Бећировић: Византијскп лослапик и хазрети Омер Мудре речи — Севдалинке ГАЈРЕТО В ГЛ А С Н И К . i 1 ЈУНА Пазив одборима и повјеренидима Гајрета — Одзив чланова Гајрета за приступање у Соко — Инспекција Гајретових конвиката — Оснивање Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву — Одобрена правила за све Гајретове читашгаце — Нови мјесни одбор Гајрета у Осови (Рогатица) — Фузионисање Гајретова клуба и Мјесног одбора у Невесињу Гајретове приредбе: Величанствена прослава Курбанбајрама у Ливну — Величанствена Гајретова забава у Тузли — Гајрехова забава и теферич у Бугојну — Бајрамска забава у Бос. Градишци — Гајретова забава у Гор. Тузли — Гајретова забава у Штипу — Бајрамска забава у Сребреници — Гајретова забава у Бужиму — Гајретова забава у Брњевици — Бајрамска забава у Модричу — Бајрамкжа забава у Гор. Зелиљи — Гајретов теферич у Кладњу — Величанствен Гајретов теферич у Дервенти — Гајретово сијело у Чајничу Нови добротвори и утемељачи: Један врло стш атичан ваоијет Гајрету — Даљљи утемељачи — Најмлађи утемељачи Гајрета — Нови утемељачи и добротвори друштва Гајрет — Нови утемељач Гајрета у Мостару Добровољни прилози Гајрету Остале Гајретове вијести Из Уредништва — Из А дминистрације. САРАЈЕВО 1930 У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 11 �OSlašuite u listu »GAJRET« »G ajret« je n a jra širen iji časopis m eđu m uslim anim a i svakim danom diže se broj njegovih p replatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje g ra­ divo. I u buduće, »G ajret« će nastojati da zadovolji što š iri k ru g svojih p re ­ p latn ik a i da p ro d re i u najzabitnija m jesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in ­ te re su naših trgovaca d a oglašavanje svojih lirm i vrše prek o »Gajreta«, a tim ujedno vršili b i i svoju patriotsku i hum an u dužnost. Radnici i p rija te lji G ajreta treb a da porad e u svojoj sred in i kako b i trgo­ vine i preduzeća iz njihovih m jesta oglašavali u listu »G ajret«. Г А Ј Р Е Т , л и с т Г а јр е т а д р у ш тв а з а ку л ту р н о и ек о н о м ско п о д и з а њ е м у с л и м а н а , и з л а з и 1. и 16. свак ог м е с е ц а , a ц е н а м у je з а н а ш у О таџ б и н у 100 д и н а р а н а годину, a з а с в е о с т а л е з е м љ е п р е к о г р а н и ц е 200 д и н а р а . Ђ аци д о б и в а ју л и с т у п о л а ц е н е к о д Г л авн о г О д б ора или к од у п р а в а Г а јр е т о в и х конвш сата. П оједини бр о ј сто ји 5 д инара. Д и ректор Х ам ид К умић У редн ик Х ам за Х ум о В л а с и и к д р у ш тв о „Г а јр е т“. — Г л авн н и одговорнн уред ник : Х а м за Х ум о. — З а ш т а м п а р и ју „ Б о с а н с к а Попгга« о д го в ар а Јо с и п Енгл. �T J»artT Мехмед Салнхсаахик: Муслимани u Тиршов соколски систем Овдје хоћу да у најкраћпм цртама прпкаи«ем н објасним однос Ислама уопште, a наших муелимана напоое, према Соколству као националној, слободоумној славенској заједнстци - ^Сада ево друРи примјер. Многи могу нриговорити да spe4^THjwto и дух могу јачати и изван соколских редоиа. Таквима ja велики Тирш одгово' Соко служи $деалу, ади^и ©н je идеал рио: »Никако сваки сам. за себе, као појединац, na за лас који хоћемосд<0 будомо соколи, ни у појединим једшгицама, ве.ћ потлором u настоЈањШ^мас свију, заједпички; ми хоћемо да ријешиИолам, no самој својој природ^, пружа (сваком^ мо овој задатаЈсдЈр. на само у сопспвепу нашу косвоме сљедбенику иеогрдалиуепу слоббдју^чсндшшнего на добро цијелог иашега иарода, цијолога дуалног развитка и олобо/ршУ^тЈшва; ширк I p i ^ r j f , штвеност и братство и, S'io својим интетшјамА Ш£Рт, ' л ' m лам као релипца, ие прзднви « оокоХ о и д 1 & | 0а H f TlH ? B0M Ислам сс потпуно гији, него joj чак иде у прилокуЕво и Ј W iT ’ ;ИЈ"Л",1',[:Н рад и ЗДоговор' 0 Оснивач соколства, мистерТијш, ставио ja JU L ',ему ШСТ0ЈИ и посебна ?дР*дба >>И,)ШШ ум-” ™ ' лу скоро Исламу потпуно сличан цил, ц темељ, тако Надшм * Ислам одредио 8“f дни™ молитве и Ре' да сокољство, само no себи, протставља највећу ши- довне №дм® нв < Ф Ф * ! »Џум-а«. Сваки je муслирокогрудиост, слободу духа, м и р м и рада, здрЕљо Ман дужап * * » “ • * * * * * > саслуша™ « • * * • 11 ДУше и тијела, гараицију нацретка, кутуре, духа и ,I0Tp<<ie свога ~ « >уштва ~ може ” интслокта и, као такво, извојевало јс браЉ ом чешком народу културни и нацноналнх развоГ и окономско благостање. СВОЈе моСоД1ГО МИИ З>™ ивлагатв, те сахзлушатп мишљеке и IroTP<:<5e « ,угих’ у сврху што бољег м°ралног и материјалног налретка цјелиие и друштва. Исти je случај и са Исламом. Kao што je соколство благотворно дјеловало на културни и национални раевој братског нам чехословачког народа, тако je И|слам управо рсформаторски Арапе тргнуо из учмалости, да касније буду носиоци културе и науке no Азији и Европи. Ислам je заснован на принципима здравог тјелеоног, духовиог и моралног развитка, те je на тој основи регулисао и облик молитви, у духу тјелесног васпитаља и хигијенс. Ислама нема без хигијене, a соколства исто тако. »У здравом тијелу здрав дух«, шта и Ислам признаје. Посматрамо ли са страке муслимапе при мо- Демократски дух и међусобни братски одиос међу свима људима као и вјерску толерапцију проповиједа такођер Ислам. 0:во оу најближе додирне тачкс између васпитних исламских пршгцииа и васпитног соколског система. У соколу смо сви једнакк нарочитс у соколани, нри јавпим настуиима, слетовима и т. д. Ту исма пикаквс раолике између обичног физичког радиика и иителектуалца, јер у таквим приликама, може елободно да стане раднпк. no{>ед фабрикаита, сељак пород грађанина, ђак поред нрофесора, багсалип пород велетрговца и т. д. У Исламу je исто тако. У џамији при молитви, или прн литви, ко познајс Тиршов оистем тјелеоног ®1јежбанл, и нехотице ћемо се сјетити соколисог вјожбања, особито ако молитву заједнички врши једна скунина (џемат). To je једап примјер гличмости no вап>Г.кој форми. : ! ;ј; ;.ј !|;!,?|ЈП каквом скупу, није ничије мјесто шначено, иего су сви равноправшг и, ко дође први заузима преве редове, без обзира na евој друштвени положај. Ко je у јавпом икивоту виши no положају ne смије пижега од себе гледатн као с нске висипе. Сггоеобнији 265 �има толико веће дужности да мора иомагати своје супародн>аке мањс сиособне — јодном ријечи мора um битн вођа, помагач и савјетиик. Тако je и у ооколу. , : !: i ■: iJ i ii Напријед сам спомшуо да ооколство лрстставља широкогрудност, слободу мисли и духа и, баш због тога свог слободоумља, било je у своме почетку нападано од разних вјерских конзервативних струја, док коначно у духу Тиршово идеологије није објашњон однос појединих религија — a нарочито католичке — лрема соколспву. Горњим примјерима објаснио сам однос и сличност Ислама према соколству и да темељне соколске одредбе не колидирају са исламским вјерским нрописима, Еећ да се чак и потиуно слажу. Ова успоредба изгледа мало чудна, али je ипак тако. Новим законом о (Јоколу Краљевине Југо^лавије, који je иризнао и акцентирао Тиршов соколски систем, отворено je сваком Југословену, мажоје било религије, да може као равноправан-члдп аупити у соколске редове и ту у заједни^ком братском раду изграђивати свој дух \i тијело. И ирије доношења законаЧ$ Соколу\ Д'рал>евине Југославије био je лијел број муслимана у соколским редрвима, јер им je ооколство најбл^ке no њиховом схватању братства и народногЈ^динства fi~nlxo сркоадро не познаје вјерских и племеаских разлика. Због тога Hidajet Kulinović К ако 6 u ........г HU . M I. шребало нашу дјецу Bjepcm у з г а Ј а ш да им се предаје x je в ј е р о н а у к а ? и u како (Наставак) 2) Ова се метода и данас улотребљава и примјењује no пашим школама, a нарочито у основлим, гдје се њезине посљедице најосјетљивије и најразорније усјећају. Ова метода има вбома осјетљиве недоагатке у настави вјеронауке. Ова метода није у стању, да код (слушатеља створи дубоко уверење, пгго je главни циљ у вјеронаучној пастави. Краће речепо експозитивна метода mije у складу са људском природом, јер она мјесто слободе садржава научни и умни апсолутизам. Метода питања и одговора: Мјесто монотолог и досадлог излаган>а паставлик можс, да згодлим литањпма учелике 1саме доведе на смисао и (садржину вога предмета. Због тога ову методу и називају »увађајућом методом«. Код ово методе паставлик поставл»а литаља и гледа, да се у тим својим литањима лридржава неког 266 je данас однос Југославсноких муслимана према Соколу Краљевине Југославије вишо него Сј)дачаи, јер једну трећииу чланова у соколским Д1»уштвпма бивше Б. и X. сачиљавали су и сачињаулају муслимаии. Број сокола исламске вјере у појединим сохсолcicuM друштвима из дана у дан расте. To није и не треба да буде никаиво чудо. Мукзлимани ће у будуhe у још већем броју стулити у соколске редове, јер су свјосни да су они етничкл чисти Славени, без икакве примјесе страпих елемепата, који су својом инстиктивном национаЈшом свијешћу сачували до данас особинс својствене само југославенском племену. И aito су муслимани под утицајем разних околности, за вријеме турске најезде, примили Ислам, Турци их ииак не могоше асимиловати нити утјецати на лромјену љиховог славеског менталитета. ' i • i Данас као ликад ступаће муслимали у соколске редове, без разлике старости и пола, јер je на челу Сокола Краљевине Југославије лрви Ооко Њог. Kp. Височанство Престолонасљедпик Петар, моћпи заштитлик uauiera Гајрета, првог и пајјачег муслиманског друштва. СтупаЈБем муслимана — чланова Гајрета — у соколске редове доказаће се колико воле свога моћ(ог Заштитника — корачајући бољој будућности за [рвим старјешином Сокола Краљевиле Југославије. логичног реда, na да с њиме води своје ученике од познатих факата непознатима. Он их првиикава да се приликом наставе сами поправљају и да властитом снагом и довитљивошћу себи крче пут у науци. Код ове методе мјесто досадног монолога ступа диалог, у којем ученик учествује са великим интересом и занимањем. Ова се метода зове »Сократовом методом«. Ова метода обуке није баш најприкладнија за наставу, како то на лрви поглед изгледа. Код недорасле дјеце није довољно, да се при настави лостављају <само питања. Питања би се веома згодно могла присподобити инжињерским дирецима, које ови при градњи путева у земљу ударају. Због тога je потребно, да се лрије постављања дотичног питаива у дјетињем уму терен приправи и да се предмет однооног питаља у њему добро устали. Код Сократове наставне методе наставник мора бити темељито и дубоко примљен у своме пред- �мету, да je јасан и прецизан у својим литањима, т<з да лостоји логична воза и хармопија у тим њоговим питањима. Осим тога наставник треба да сву своју пажњу и мисао сконцелтришо на околност, да ice у току разговора са ученицима не умијешају ствари, која не спадају у лредмет наставе. Кратко речено при овој методи наотавнику je нужна потпуна енергија, како би tokom обуке код дјеце одржао смисао за рад и послушност, остављајући им при томе потребну живахност и гинкост 'духа. Лијепом и ирактичном примјепом ова мотода je заиста веома корисна и узгојна. Предавања no овој методи ниоу само иуна живота и угодна за дјецу, него она поврх тога чине дјецу живахном и гипком. Овај начин обуке даје дјетету самосталност и смисао за слободну вољу, навикава га на пажњу, буди и локреће његов разум и његове умне способнооти, ствара код њега вољу за проналажење и проучавање, даје му вјеру у личну ериједноот и подстрекава га на интензиван рад и енергију. Ha овај начин дијете постаје сарадником свога наставника. Мјешовита Memofid: Код ове методе насгавници се служе од времена до вромеиа наизмјеничио и скспозитишгом мстомод и методом питања и одговора. Ова се метода највише употребљава на предавањима ио школама. Наставник најирије покушава, да помоћу питања, која морају бити постављена у логичном редослијсду дјеца сама дођу до свих иотина, до којих она могу доћи. А ј ш наставник их но смије узалудно умарати и обесхрабљивати, лоставл>ајући им питања, чији смисао она не могу схватити. По овој методи читаво продавање се састоји од прикладног разговора о предмету између наставника и ученика, које се надопуњује кратким разјашњењима. Треба дјетету лритећи у помоћ у стварима, које ono не може власгитим умом схватиги и пронаћи, a отклањати уза лве потешкоће, које хоће његов напреиак у науци. ' Мјешовита метода задржава ову »разноврст живота«, itojy садржава метода литања и одговора, a истодобно‘j e z e r o јниja, бржа и пробитачнија од експозитивне методе. Оиа има добре стране обадвију узгојних и наставнлх метбда, које смо горе излолш ди-Јш аће речено мјешовита метода доприноси, да се код дјеце развију и усаврше умне способности. Према приликама и умном развитку дјеце 1сод обуке ло мјешовитој методи гдјекада je претежнија метода питања и одговора, a некада олегг преовлаЧјује експозитивна метода. Ова je метода на сваки начин најподеснија при настави no основним nntoлама. Комбшшвана са зорном обуком она се може веома лако употребљавати. Са овим заједно лотребно je да се прикажу ваЉнији недостатци ове наставне метбде. Код рве методе je ток напретка у науци веома успорен^јеф она обухваћа једну дугачку посредну путању, која поотоји између познатог и непознатог. Јјјетијви ум СоЖе.вео-/ ма лагано, да превали ову пут^Јву од познатог пре/ ма непознатом, јер дијете'није у стању да увијек до!бро схвати и запамти лосгављена питања. У прогресивном и постепеном истраЈ^даању и напредрвању дијете се задржава моментаном растрешеношћу, што још више успорава његову умну гипкрст и напредак. Ограничени наставни програм основних Главне промјене горњих метода: ппсола није прикладан за примјену оваке споре меКада се у педагошким књигама расправља о тоде. Осим тога може се показати, да ова»метода не одговара неким предметима из програма. Сократ je наставном распореду, онда се обично мисли и гоову методу употребл>авао и примјењивао у маљим вори која би се метода код појединих предмета, звањима, којих се еуштина са површним погледом обзиром на умну развијеност дјеце имаде употреби умовањем може охватитц.. Ето због чега се може љавати. У овим ретцима ћемо бацити само преглеова метода употребл>авати у ооновним литањима дан и површан поглед на ову употребу: Експозитивна метода се највише употребљава економије и агрономије, док у цртању и музици она није поуздана. Ова се метода не може такођер упо- у настави историје са незнатном примјеном методе тријебити у обуци историје и географије. Има тако- питања и одговора. Наставник, приликом предавађер знанствених истина, које ни умови одраслих ња овог предмета, најприје опширно и детаљно изљуди нису у стању да открију и схвате, a камо ли ложи само ствар, na онда према природи и резултанедорасла дјеца. Због тога овакве ствари треба дјеци тима саме ствари, помоћу краћих питаља прелази na историјска разматрања. изложити и разјаснити. (Наставиће се) jesam li podmirio dužnu pretplatu? 267 �Hafiz A. Bušailič: Pitanje kažnjivosti ili nekažnjivosti u sklapanju braka Na moj članak pod naslovom: » N o v i K r i v i ­ č n i Z a k o n i k i v i š e ž e n s t v o « , koji je objav­ ljen u Vašem listu, potrebno je ovo dodati radi upoznanja daljeg razvitka u ovom pitanju. Usljed dovoljne ne jasnoće odnosnih propisa u §§ 290, 291 i 399 Kr. Z., u ovom pitanju su nastala različita podijeljena mišljenja, obzirom na muslima­ ne kod kojih je višeženstvo u izvjesnim slučajevima vjerski dopušteno. Jedni drže da je sklapanje novog, pored posto­ jećeg braka kažnjivo i z a m u s l i m a n e , jer da to propisi §§ 290, 291 i 309 Kr. Z. normiraju bez obzira na § 23 istoga zakona, a drugi tvrde da za muslimane višeženstvo nije kažnjivo, jer da ih te kažnjivosti spašavaju propisi § 23 Kr. Z. U ovom delikatnom pitanju, razilaze se i dosadanjd komentaristi ovog zakonika. Dok( komentator ovog zakona, kasacioni sudija Lazo Urosević, tvrdi kod komentarisartja § 290 Kr. Z. d a m u s l i m a n i , koji s e v e ć n a l a z e ^ ' z a k o n i t o m braku, d a ć e , a k o s t u p e u n o v i to r a k f - 'č in~H i kr im in a l, iz o v b g propiga, p r e m a čemu o v a j p r o p i s p^ J e ć ^ i t no u k i d a b i g a m i j u i poligam ij.u n a š i h g r a đ a n a musli^haip s k e v j e r o i s p o v j e š t i, dotle s druge strane pro­ fesor beogradskog univerziteta i član komisije za iz­ radu ovog zakona Dr. Tomo Živanović, u svom ko­ mentaru kod §§ 23 i 290 Kr. Z., oibratno tvrdi: t. j. da s k l a p a n j a n o v o g , p o r e d p o s t o j e ć e g braka, za m u s l i m a n e nem a k r i v ič n o g d je la . Uslijed ovih podijeljenih mišljenja i pošto u § 399 Kr. Z. stoji d a ć e s e k a ' z n i t i zatvorom ili novčanom globom i v j e r s k i p r e s t a v n i k koji vjenča lice koje je ranije stupilo u brak po pro­ pisima m a k o j e u n a š o j d r ž a v i p r i z n a t e v j e r o i s p o v j e s t i , te posto ovo u veliko tan­ gira rad kod šerijatskih sudova, opreza i posljedica radi, Vrhovni šerijatski sud u Sarajevu tu nedavno zamolio je Ministarstvo pravde da ono dade autenčno tumačenje gornjih propisa u ovom pitanju. Na ovu molbu Ministarstvo pravde je odgovo­ rilo d a o n o n i j e n i k o j i m p r o p i s o m ov l a š ć e n o d a t u m a č i p r o p i s e Kr. Z. i da te p r o p i s e m o g u tu m a č iti s a m o s u d o v i kad u p o j e d i n i m s l u č a j e v i m a d o n o s e svoje odluke. л , Prema gore izloženom, .proizlazi da stvar i dalje -ostaje nejasna i da pitanje kažnjivosti ili nekažnjivosti sklapanja novog, pored postojećeg, braka za musli­ mane nije još definitivno riješeno. ^ * “впо prema tomu i n eće biti definitivno riješeno prije nego li koji od nadležnih sudova u konkretnom slučaju ne zauzme stanovište kažnjivosti ili nekažnjivosti u ovoj stvari i dok tim ne izazove da s e ovo pitanje plenumom kasacije definitivno riješi. Kad stvar ovako sada stoji za šerijatske siuđije i imame, po mom m išljenju ne preostaje zasada ništa drugo nego se u pojavljenim slučajevima držati od­ nosnih šerijatskih propisa o višeženstvu i p o svom nahođenju postupati u ovom pitanju. Da li se jedan građansko-zakonski ili vjerski propis može u opšte ili prećutno krivično-zakonskim propisom ukinuti i u koliko i kada i n a koji način, to je jedno zasebno pitanje u koje nije mjesta pod gornjim napisom upuštati se. S toga ja to ostavljam za drugu priliku, a ovaj put sa ovim dopunjavam sa­ mo dosadanje svoje pisanje u ovom pitanju. ПОПУЛАРНА CTPAH A Naša otadžbina: Rad na ujedinjenju Pokušaja za stvaranje zajedničke države bilo je nekoliko u prošlosti. Prvi je još iz 9 veka, kad je hrvatski knez Ljudevit Posavski 1019. g. podigao ustanak protiv Franaka i u svojoj državi delomično ujedinio Hrvate, Slovence i Srbe Timočanske. Stopedeset godina docnije, srpski knez Časlav u svojoj prostranoj državi imao je dosta i Hrvata. Bosanski kralj Tvrtko I. radio je na tom da stvori jednu jaku jugoslovensku državu koja bi mogla da zaustavi tur­ sku navalu. I on je zaista stvorio veliku i jaku državu i nazvao se »Kralj Raške, Bosne, Dalmacije, Hrvatske 268 i Primorja«, ali je smrt njegova omela dovršenje ove zamisli. S padom skoro svih srpsko-hrvatskih zemalja pod tursku vlast, za 'čitavih 400 godina, onemogućen je svaki pokušaj stvaranja zajedničke države. Jedino je Austrija, proteravši Turke preko Dunava, stvarno pokušavala da pod svojom vlašću ujedini sve Jugo­ slavene. Ali stvarni rad na narodnom ujedinjenju počinje u Srbiji 1804. godine, kad je Karađorđe digao ustanak na Turke i oslobodio Šumadiju i okolne krajeve od �Drine do Timoka i od Save i Dunava do Kopaonika i Aleksinca. Posle kratke okupacije Turske, njegovo đelo nastavio je knez Miloš Obrenović koji je uspeo da Turska, 1830. god., prizna Srbiju za autonomnu kneževinu i da joj, 1833. god., vrati 6 okruga: kra­ jinski, timočki, moravski, aleksinacki, kruševački i podrimski. Srbija je plaćala Turskoj godišnji danak, a u unutrašnjoj upravi bila je samostalna. Njegov sin, knez Mihailo, uspeo je da bez krvi dobije turske tvr­ đave u Srbiji: Beograd, Šabac, Soko, Užice i Kladovo. Pod njim je Srbiji bio visoko porastao ugled kod svih južnih Slovena koji su u njoj gledali prirodnog vođu koji će ih osloboditi i ujediniti. U tom cilju je odr­ žavao prisne veze sa Crnom Gorom i narodnim prva­ cima i rodoljubima u Bosni, Hrvatskoj i Vojvodini, bez obzira na veru, a sa Bugarima je, 1867. g. sklopio ugovor o stvaranju zajedničke države. Ali, ovaj rad kvario je planove Austriji i njenom opstanku, zato je 1868. g. knez Mihailo poginuo od zaverenika. Godine 1875. planuo je ustanak u Hercegovini i Bosni. Srbija i Crna Gora pohitale su 1876. g. braći u pomoć, smatrajući da je nastupio čas oslobođenja. Ali su Srbiji na Berlinskom kongresu velike sile dodelile samo 4 okruga: niški, pirotski, vranjski i toplički. Crna Gora dobila je jedan deo Hercegovine i izlaz na more, a Bosnu i Hercegovinu okupirala je Austro-Ugarska. Godine 1882. Srbija je proglašena za Kraljevinu. Posle dva balkanska rata 1912—1913. god., Srbija i Crna Gora uispele su da oslobode Staru Srbiju i sev em u Makedoniju do iza Bitolja, Đevđelije i Strumice. A kad je završen svetski rald 1914—1918., sa Srbijom se, pored Cm e Gore, ujedinile i ostale jugoslovenske zemlje koje su oslobođene austrougar­ skog ropstva. (Po knjizi »Naša otadžbina«, od dr. M. S. Moskovljevića.). (Nastaviće se.) Ini. S. t Nešto o energiji*) Što je energija u svojoj biti popuštam fizici da7 odgovori na to pitanje. Samo ćemo, »radi upoznavanja, da navedemo dva karakteristična oblika kao što su potencijalna i dinamička energija t. j. prema polo­ žaju i gibanju. Na slijedećem primjeru pokušaću da rastumačim bit navedenih oblika,4leđan kamen, koji se nalazi 100 m iznad drugoga, imade po svom polo­ žaju veći potencijal od istog po težini 100 m ispod gornjega. Njihova potencijalna razlika je upravo pro­ porcionalna (odgovara) težini u kg pomnoženoj sa visinom. Pustimo li gore navedeni kamđn da padne sa spomenute visine, to će se početi da giba, te će se njegova potencijalna energija tim procesom pre­ tvoriti u dinamičku. Kada prispije ji visinu donjeg kamena on se razlikuje po stanju u kojem se nalazi upravo za diferenciju u potencijalnoj energiji od donjeg i u stanju je da izvede nekakvu promjenu, t. j. da obavi posao. Kad bi lupio na zemlju zbio bi materijal pod sobom, kad bi udario o jedan čvrst predmet udarcem bi proizveo povišenje temperature, ili bi se rasprsnuo. To znači prvobitna potencijalna pretvorila s e u dinamičku energiju, a zatim u ter­ mičku ili se upotrebila za raskidanje kohezije to jest svojstva koje drži materijalne čestice na okupu. Iz izloženog, vidili smo da s e energija pretvarala iz jedne vrste u drugu, to jest iz jednog agregatnog stanja u drugo, i taj bi se proces dao nastaviti teo­ retski do neizmjemosti, dok tehnički prestaje padom na zemlju stvorivši rupu pod sobom. Iz gornjeg sli­ jedi da se energija dade transformirati t. j. pretva­ rati, ali da se ne dade uništiti. *) Ovaj članak o enegiji služi kao uvodna reč nizu popu­ larnih praktičnih članaka iz oblasti tehnike koje nam eravam o publikovati u našem časopisu. Naravno sunčana toplinska energija isparuje morsku vodu, iz para nastaju oblaci, kiša, izvori, po- Sada se postavlja logično pitanje: a odakle po­ tencijalna energija spomenutom kamenu? On je do­ biva od sile teže t. j. one sile 'koja privlači sve pred­ mete prema središtu zemaljske kugle = gravitacije. Gravitacija je centripetalna sila kao protuteža cen­ trifugalne sile. Gravitacija je ona sila koja održaje poredak i ravnovjesje između nebeskih tjelesa u vasioni i t. d. da na koncu dolazimo do pra-sile i prauzroka t. j. na krajnju granicu fizike i transcedenta. Promatrajmo slučaj, kada je kamen lupio o zemlju, on je svoju energiju utrošio u zbijanje molekijalnih čestica pod sobom. Iz ovog agregatnog stanja ne da se energija dalje transformirati sa današnjim tehničkim sredstvima, ili ako bi se već dala, to se tehnički ne rentira. Ostanimo pri zaključku da se energija n e dade dalje transformirati, onda se kaže da je energija došla u stanje entropije. To vam je isto, kao kad se voda nekoliko puta pretače uvijek iz jednog višeg jezera u niže, dok se konačno ne salije u more. U ovom slučaju energija nije uništena nego je došla u takvo agregatno stanje da se ne da transformirati t. j. ne postoji od mora nikakav dublji niveau (nivo) igdje bi mogla oteći. Dakle u moru je dospjela energija u entropijsko stanje ili drugim ri­ ječima na mrtvu tačku. 269 �toci, rijeke i cirkulacija teče neprestano. Jest, ali na to se troši sunčana energija, a što se troši, to se i potroši, te kad proces postigne ravnotežu t. j. kada se sunce ohladi na temperaturu jednaku našoj ze­ maljskoj, nastaće između nas i sunca entropijsko stanje, ili na zemlji takozvani sudnji dan. Entropija. Na isti način pretaču se u vasioni energijski rezervoiri bilo termički bilo kemijski, bilo svjetlosni sa mjesta višeg potencijala na mjesto nižeg potencijala i dok se u čitavom sistem u postigne ravnovjesje, tada će nastupiti smrt u vasioni t. j. entropija. Postoji teza da je u početku i vladalo u vasioni entropijsko stanje i da je prauzrok života u vasioni upravo poremećenje toga mrtvila. Naime tumači se da je sva materija bila u plinovitom entropijskom stanju, zatim da su nastala mjestimična zgušćivanja Hamdija Mulić i kao posljedica toga užarenje zatim rotacija i gibanje plinova. Tako su nastali neka vrsta m aterijskih otoka u vasioni t. zv. svem irske magle, iz kojih su daljnjom parcijacijom nastala sunca, a iz sunaca na istom principu planeti i sateliti. Sada ćemo prestati ovim izlaganjem, i kao re­ zultat konstatovaćemo da je energija vječita i da je uslovno gornjem prauzroku ostala nama akumulirana (sabrana, sačuvana) u raznim agregatnim stanjima, kao u atomsko-molekularnoj energiji, kemijskoj, elek­ tričnoj, magnetskoj, gravitacionoj, svjetlosnoj, poten­ cijalnoj, dinamičkoj i t. d. Konačno što je ona u biti i njen prauzrok ostaje kako smo u početku spomenuli u zadatak fizici, dok je njeno iskorištavanje iste u svakom pogledu i načinu na dobrobit i sreću čovje­ čanstva zadaća tehnike. Naši sitni neprijatelji Koji su to? — pitaš u čudu. A koliko sik li puta da donesu iz varoši, iz apoteke 1 i z o 1 a — (to je jeu rođenoj kući pomeli slatki san? .Onda se čuju -^ lan otrov i mora se s njim vrlo oprezno postupati) ovakvi prigovori, pa čak u ljutnji i grdilu: »Svu noć — pomiješam ga sa sirćetom, pa nakvasim svukud nesretne b u j i ^ ne dadose piira!« ili »Ima li išta po šišetu. Pripravim kantu rastopljena kreča, pa i u gadni je od ovih s t j ^ e pi i c a « (čimavica)! A kad još njega uspi'm lizola. Naredim da se začepe rupe u na svojoj najbližoj košulji nađeš i trećega malog, ali zidovima i onda okreče. Vrelom vodom oparimo šiše silno mrskog neprijatelja (vaš) — e, onda te i pod. Л da vidiš poslije sobe. Mame duše spavaj u spepane ljutnja r mulca kao da ti je n ek o nanio veliku njoj. Jest, a l i t r e b a i d a l j e p a z i t i i č i s t i ­ uvredu. c* ti, jer s t j e n i c a , u š i b u h a silno su bezobrazna. Eto šta mogu da učine sitni gadovi: uš, buha i Njih jedino može da uništi i s t r a j n a , n e p r e s t a ­ stjenica. Bezobrazni su oni, dođu nam u kuću, osvoje n a č i s t o ć a . Naučenjaci koji proučavaju život »bil­ je i tu se udomaće, kao da oni plaćaju kiriju. I šta ja« (zaraznika) vele, da je u kući dobro držati »buneprilika ne naprave ti sitni naši nametnici! Gdjekad bešvabe« (bube), mrave i pauke (rade), jer ove opet čovjek iz vlastite svoje kuće hoće da bježi. Kirajdžija »baje« p r o g o n e stjenice. Ljudi su to okušali i tvrde ti ne begeniše kuću jer ima stjenica. Gosti ti bježe da je istina. iz kuće ranije, jer ga gone buhe i stjenice. A tebi Jedne opet godine dođe u našu varoš neki pro­ plamen udara uz obraze. Je li tako? fesor sa velike škole da sluša naše narodne junačke Znaš li kako su s e ti mali neprijatelji uvukli u pjesme. Oin sve sluša guslara a piše sebi u knjige. našu kuću ili čak u košulju. P o srijedi je jedna naša Tako pozove i mene, da odemo zajedno u se lo Ruvelika pogrješka. N e p a ž n j a . Ne pazimo gdje žiće, da nam tu neki starac Ihrahim ispjeva pjesmu sjedamo, ne pazimo šta unosimo u kuću. Pa nam se 0 begu Ljuboviću i Kostreš harambaši. Spremimo se to silno osvećuje. A odakle uopće toliki gad po našim 1 za nekoliko sati hoda stignemo u Ružice. Ali evo kućama? E. tu je po srijedi i drugi veliki uzrok: n ebelaja! Spopane m ene briga gdje ćemo mi osjesti, č i s t o ć a . Gdje se često zrače sobe, praši prostirka, gdje li otpočinuti. Briga m e spopade, da slučajno ne tare pod, kreče zidovi, haljine peru lukšijom i t. d. uniđemc u seljačku kuću nečistu, punu stjenica i tu nema gadova. Sve je do čistoće. Ko ne voli čistoću, buha, — da s e ne osramotimo pred ovim učenjakom. taj nesamo što je drugome oduran i mrzak nego i Tu nas dočeka muhtar i odmah pozove u svoju kuću. sebi štetan po vlastito svoje zdravlje. Koliko ih je Kad uljegosmo unutra imaš šta vidjeti! U sobi smo uš pod crnu zemlju poslala! (Pjegavi tifus.) A ako zračnoj, svijetloj, okrečenoj — jednom riječi, kao da se našom nepažnjom ipak uvuče gad u kuću, odmah je soba kakva dobra gospedičića. Tu smo i prenoćili uništavaj i čuvaj da se ne zakoti više. Sve se može i, ja bih i sada još zaželio da odem u Ružiće. Pono­ kad se hoće. Evo jedan primjer. san sam što imamo takih seljaka. Neke godine spremismo s e da u jednom zabitnom Može se moj dragi, sve, kad se hoće. Samo treba našemu selu, u kući moga prijatelja, kurišemo k’o neku školu. Jest da, ali u sobi stjenicž, ko pljeve. v o 1 i t i č i s t o ć u, jer čistoća je pola zdravlja, či­ Samo što vrve po šišetu i kapaju po podu. Naredim, stoća je ogledalo naše duše, našega ponosa. 270 �ПОЉОПРИВРВЛА Kuko da povećamo prinos sijena sa naših livada i pašnjaka Više od trećine obrađene površine u našoj dr­ žavi zauzimaju livade i pašnjaci (t. j. preiko 4 miliona hektara). U poSlednje vreme naročito se naglašava da je stočarstvo naša najglavnija i najprinosnija poljo­ privredna grana i da od njega imamo očekivati uiblaženje današnje poljoprivredne krize. Poznato je, da je stočarstvo u tesnoj vezi sa naprednim livadarstvom i kulturom pašnjaka, pa bi trebalo očekivati i kod nas da se velika pažnja obrati livadama i pašnjacima. Ali nažalost nije tako. Maleni prinosi od 15 tovara sena po hektaru najbolje svedoče kako se malo bri­ nemo o tome. Obično se računa da ispod1 25 tovara sena po hektaru treba livadu razorati, jer se ne is­ plati. Obično prinos treba da bude 100 tovara sena po hektaru. Ali to računaju oni koji imaju velik prinos žitarica i drugih njivskih useva; a kod nas i jedno i dirugo podbacuje. U jednom kratkom članku nemoguće je pisati o svim onim potrebnim merama koje utiču' na pove­ ćanje prinosa sena sa livada i pašnjaka, ali u glavnim crtama se ipak to može dodirnuti bar onoliko koliko bi trebao svaki poljoprivrednik da zna o negi i obradi livada i pašnjaka. Razume se da na prinos utiče i seme, način setve, đubrenje, kosidba, čišćenje korova i dr. ali o tome uzgredno može biti govora. Još u rano proleće i na livade i na pašnjake puštati drljače bdio lakšeg ili težeg tipa. Drljanje vrši zbolg toga da se osveži zemlja pod travom i uništi pokorica i mahovina koja se preko zime na­ hvata po pašnjacima i livadama. Za pliće drljanje upotrebljavaju se livadske drljače sa troćoškastim dolovima na lancima. Ako se hoće dublje osvežiti livada onda su pođesnije i bolje teže vrste drljače sa zupčastim, tanjirastim, okruglim ili zvezdastim delovima. Osim osvežavanja livadai, drljanje razbija pokoricu na površini zemlje i tim se stvara rastresit i mekan sloi koii unija bolje vlagu i sunčane zrake, a sprečava isparivanje vode. Na pašnjacima gđe ima od trava najviše crvene i plave deteline, najbolje se osvežavaiu sečeniem pomoću koturaste drljače (taniirače). Za još jače provetravanje. kada se zaguše trave i ne motru iedna od druere rasti, sa uspehom se primeniuiu skarifikaton Čvrsta drljače sa jakim za­ oštrenim i napređ savijenim noževima, koii prave p o livadi uzane ali rtmhlie bra7dice. kroz koje prolazi vazduh u niže sloieve i osvežava ih). Za najdublje provetravanje, gde slabo već po­ mažu i skarifiikatori upotrebljavaju se livadski plu­ govi sa dva noža i jakim zupcima iza daske. Pri oranju noževi odsecaju jednu pantliku livadskog ili pašnjačkog zemljišta i podignu je gore. Pozadi zupoi drljaju dublji sloj zemljišta, posle čega busen opet pritegne na svoje prvašnje mesto bez ikakvog kvara za livadu. Zbog ovakvog podizanja busena i provetravainja trave, odmah posle toga nastane bujniji porast. Za uništavanje krtičnajaka postoje alati u vidu nopate i noževa kojim s e izravna površina i rasturaju gomile zemlje po čitavoj površini. Po rasturanju (obično s preleća) krtičnjaka, treba valjkom, težim povaljati ćelu površinu. Osim ovog valjanjem se izdrobi i isitni zemljište, iz kojeg trave lakše uzimaju hranu, a vlaga se bolje sačuva, nego na nevaljaloj livadi ili pašnjaku. Poneki put na livadama ima puno štetnih insekata koji se ovakvim radom prilično ■unište. Vreme puštanja stoke na pašnjake važna je stvar, koju treba da zna poljoprivrednik. Ako se rano pusti stoka, doik-su trave mlade a zemljište mokro, onda stoka izgazi i iščupa pojedino busenje trava, a t a je velika šteta. Isto tako kasno puštanje stoke na pašnjake, kada su trave procvetale štetno je za poljo­ privrednika, i bolje je onda pokositi takvu travu za seno. Vreme puštanja stoke na pašnjake nije svuda >. Negde su pašnjaci u najvećem jeku porasta po­ tom aprila, a negde tek u m esecu maju. Obično se uzima da se u aprilu mesecu može stoka već pu­ štati na veštačke pašnjake. Svuda je danas već uvedena podela pašnjaka za što bolje iskorišćavanje paše za domaću etoiku. To se radi na taj način, što se pojedine denoice (parcele) odvoje žicom ili ogradom i stoka se postepeno pušta iz jedne pašnjačke parcele na drugu. Na taj način stoka ne juri no ćelom pašnjaku, već postepeno po is­ paši jednog dela prelazi na drugi. I dok poslednja deonica bude iskorišćena, već je prva prispela da se može ponovo pustiti stoka. Obično se pušta redom domaća stoka prvo goveda, konji, ovce. Đubrenje livada ima svoj neocenjeni značaj. Malo poljoprivrednika pomišlja da livadama i pašnjacima treba vraćati izgubljenu hranu koju su nam dali u vidu sena. To je velika pogreška, jer sva ona đubriva koja dajemo našim njivama potrebna su i livadama i pašnjacima. I njima treba davati stajsko đubrivo i kompast (mešanac) kao osnovno đubrivo a kalijeva, fosforna i azotna (ovoga nešto manje, zato što na li­ vadama i pašnjacima ima leptirastih biljaka koje same đubre ovim hranljivim sastojkom) kao do­ punska. Naročito se isplati livade i pašnjake đubriti 271 �fosfornim đubrivima — Tomasovim brašnom i fos­ fori tom. Ćelava mesta, gde su pojedine biljke dotrajale (ima trava jednogodišnjih, dvo- i višegodišnjih) treba dosejavati. Naročito treba obratiti pažnju na smešu trava, kada se želi zasnovati veštačka livada ili paš­ njak, a najbolje je pre toga posavetovati se sa sreskiim agronomom, u kojeg možemo imati puno poverenja. Livade i pašnjake radi njihove važne uloge u podizanju naše najvažnije grane — stočarstva treba negovati i obrađivati što bolje i razumnije, jer otuda imamo sigurnog prihoda i sada, a u buduće još i više. (»Seljačka гесч<). И З ВЕТЕРИНЕ ProšireI (crni prišt) in jin i oblikom prostrelovog oboljelja. Žalo je proslrelna groz­ Je d n a cd n ajo p asn ijih b o lesti k o ja n apada gotovo sve do­ nica mnogo opasnija i relko da se mže spasti grlo, ako je zaraza m aće životinje je ste p ro stre l (bedrenica, crni p rišt, ili lat. andošla preko unutrašnjih organa. traks). Najčešće s e ja v lja k o d goveda, za tim kod ovaca, koza, Lečenje zaraženom grlu teško da m ože pomoći, izuzevši slu­ konja, svinja, d o k k o d p asa i živine red e. Sam a reč prostrel čaja kad a je bolest spoljna. Ipak nikad ne treb a izgubiti strp­ znači d a od ove b o lesti g rlo može d a ugine kao d a je ustreljeno ljen je i nadu. Čim s e opazi d a je bolest došla, uzeti jed n u obi­ iz puške. I zaista n ije re d a k slučaj da se goveče na paši odje­ čnu. kašiku kreola (krezil) p a je u su ti u lita r vode; od te tečdanput za te tu ra i s ru ši se uz o čajan k rik k ao d a je gromom uda­ reno. Od ove b o lesti n ije p o šteđen ni čovek. Dovoljno ie da na . nesti davati bolesnom grlu četiri p u ta u razm acim a od pola s $ a . Isto tako spoljni pro strel treb a le flti n a taj način, što otok telu čoveka b u d e i n a jm a n ja pozleda kroz koju mogu preći (guke) treba izgoreti usijanim gvožđeni. b acili ove bolesti u krvotok, p a d a u k ratk o vrenie ljude zara­ Mnogo je lak še sprečiti bolest zaštitnim peleovanjem, t. j. žen ceo organizam i d a čovek u najvećim m ukam a um ref zdrava grla učiniti otpornim (im unim ) p rotiv p rostrela. CepleP rouzrokovači b o lesti an tra k sa jesu sitne g ljiv ic e (biljnog n je (peleovanje) ne sin e se nikom dozvoliti ko n ije stručno — p o rek la), koje ? 5 zovu. bacili, i n alaze se u k rv i 1 tkivim a oboleveterinarskodice. Ima zato obično dve metode — Peslerova, ka­ lih grla. Naročito sp opasn e t. z \. spore, k oje postaju iz antrakda se ubrizgavaju oslabljene klice (vakvinacija) i t. zv. simul­ snih b acila.O re spg/e mogudo, ostanu do 20 godina u zemljištu, a do .2 godine u vodi, a da nc^budu uništene, a to znatno poma­ že širenju ove opasne bolesti i otežava njeno suzbijanje. \ Ova o p asn a zarazna bplest dom aće stoke i čoveka prenosi se većinom p re k o zaraženog zein ljišta Naroćito su opasna vodo- plavna niska mesta, tfđe se zaraza od uginulog leša prenosi vo­ dom preko livada i pašnjaka. Na takvom zaraženom zem ljištu zaražen a je i sva trava, k o ja tu ra ste i zdrava sto k a preko paše ili pojilišta ubrzoSse zarazi. Klijanje ili razvitak bolesti (inku­ bacija) Iraje kratko vrenie od 8—36 sali, a može grlo da ugine i za 5—10 m inula. U m estim a g d e s e sla b a p ažnja poklanja stočnim bolestim a, a naručilo lamo gde se nose presni opanci od uginule stoke od a n tra k s a (p ro stre la ), vrlo je opasno i za čoveka. Nije usamljen slučaj da seljak žali da baci uginulo grlo, pa računa d a b i imao n ek u v ajd u — k o ris t o d toga.^Pri'takvbnn slučaju upotrebi meso ili kožu, ali ga to neznanje i lakomislenosl skupo slane. P ro stre l se jav lja u d v a o b lik a: unutrašnji oblik nazvan — proslrelna groznica, kada je grlo zaraženo hranom ili vodom. T ad a se bolest ra z v ija izn u tra. N a tako zaraženoj stoci se prim eće klonulost, v a tra se povećava, n astaje d rh tan je m išića, po­ n ek ad n aduh. O vaj oblik je o p šti i najv iše p rostrel dolazi tim u n u trašn jim pu tem . Dr\ugi oblik je mnogo redi, a dolazi spolja, kada preko povredene kože stočnog grla dođu zarazne klice ili bacil proslrela. N a zaraženoj koži se pojavljuju otoci (guke) k o je su u p očetku v ru će i osetljiv e, a k a sn ije ohlade i bolovi p restan u . Iz ovakvih otoka po n ek ad curi žuta tečnost (gnoj) рзm ešana sa k rv lju . Ovaj ob lik b o lesti p ro stre la duže tra je i ima se vrem en a pom oći zaraženom grlu , sto n ije slučaj sa uniutra- tano (mešdvito) ceplenje, kada se ubrizgava i serum i vakcine. Otpornost (im unitet) n ije n ešto dožviotno; ono tra je neko određeno vrenie. Zbog toga se sto k a m o ra periodično cepiti, ako s e rrfčuna na njeno zdravlje. Ponekad je p rostrel teže ustanoviti i samoun v eterinaru te je potreban m ikroskopski pregled krvi uginulog g rla. Leš ugi­ nulog grla se lagano hladi, bez ukočenosti, aE zato brzo pre­ lazi u raspadanje. U nutrašnji o rgani se n a takvom lešu ubrzo izmene, a naročito slezina, k oja p o staje 2—3 p u ta veća od nor­ m alne. Ćela slezina p retv ara se u k ašastu m asu. Kod ovaca bo­ lest se zapaža i po krovom mokrenju, a kod goveda izmet je pomešan krvlju. Gubica go'oedA je obično suva, a uši i noge po­ staju hladne, prestaju preživati i po njihovom izmetu vidi se jasno da su bolesni. Sprečiti potpuno ovu bolest može se pomenutim cepljenjem i izbegavanjem ozloglašenih zaraženih pašnjaka, a zdravu stolcu potpuno izdvojiti u posebnim stajama. Treba izbegavali mešanje sumnjivih grla sa zdravim na zajedničkoj paši. Najbolje bi bilo u proleče cepili svu stoku, koja se izgoni na zajedničke pašnjake. Uginule leševe potpuno nedirnute (sa kožom) treba duboko zakopati (najmanje dva metra), a zatim dezinficirati sa sublima­ tom sva mesta, gdje je grlo bolovalo i gde je zakojmno. Sve predmete u štali oprali vručom sodom i drugim sreslvima koje odredi veterinar. I najlmanji sum njivi znak k o ji je gore o p isan tre b a sm atrati početkom bolesti pro strela i o tom od m ah izvesf.ti veterinara, je r stoka je glavni izvor p o ljoprivrednikoveg kap itala. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 272 Dr. �П О ДЛИ СТАК Хајрудин Бујукамћ Њезина удаја Не иамти се да je икада у нашој касаби оваква коју су до сада пеколико момака нспросили, na зима била. Снијег засуо све na сметови заставили се попишманили. Зпам ja, болан, шта коме треба. Ех, сх! Kyhaпромет a зима стегла да од ље срце преиукне. Ето, јутрос, ирича Шсћан Мелчин, да им сс све у кући пица, <»paT(i, кућаница. Па онда шчлто н мираза. замрзло na чак и врата фурунока. И Мехо Тарабија, Знам шта хоћеш да рекпеш. Божс сачувај. Зпам ja што љети на лијаци продаје зелеи a зими вуну, да ти писи потрсбан.. Ал’ опет, опст. Нијо с горег пресједио je читав дап у сандуку пуном вуне и није коју хиљадарку ушлајбочити. He жепи се човјск сваки дан. A трошак богмс. Знам ja то доРјк), се могао никуд макнути. И ето, у те данс у нашој касаби, гдјс се отац зпам. A ona je вала згодпа и лрозгодна. Огац joj зазавади са својом кћсри чим се уда да joj не би мо- начија и вслики кућаник. Што се ono кажо, пару рао рухо и мираз давати, гдје je просјечио највише иа пару с т ж б . Beh их и побуђавилих има. Па опда усиђслица и нежења, гдје je мујезин са мунаре ви- и групт иј/ је*велики. Неколико овојих љива и иашкао жепу да истјера краву из њиве, a сваку noh за- nmica. Па опда велики воћњаци a у њима сваке стављао сахат да му се не трошс точкови, догодио мпбе. A само if>y има и већ кажу да je na њу све се један чудан случај. Неко јутро освануо je у Оу- прописао' ТТ^сто, aico си каил, да пошаљем дијете л.иној к&фани Машо Бељ^ић који је.дошао чак из иека joj каже и пита можеш ли вечерас доћи да се друге касакЗе да се ожони.' Недавно je довео младу поразговорите. Јах, бра\е, јах. Знао сам ja да стс што се оно каже ко капљу poče ha Зку »другу uoh по- !ви грађапи људи. — Хајде мали — и он једном бјсгла. дјсчаку пришапта да оде Тими Бангиној и да joj — Што he ми старксља и oh'iubo. Ја-хоћу пре- рек.не како je дошаго јсдан странац, грађапин да се ма себи нрилику — говорате'њсгона несуђепица. женк, na чуо за и.у и пита може ли доћи да je види. A он, ношго je ocfao сам, одлучи да се ш уви£ A мали одјурио ito боз душе, јер зна да ће добити пут нећо ожонити из св^г мјеста. добар бакшипг. A Суљо кахвеџија позпатЈе као добар нровоХа, ха ,ха, иа icora na на Тимку да нобаса. даџија. Он je до са-д многе •усрећио. Зна он и ко- i A нема joj вала вшпе од четрлесет. Ха, ха, ха! лико која има руха, je ли мирарли, или je отац 'фнГ Пошто joj мали Бајро очита своју често пута нреписао на синове. Све то Суљо зна и ако ne за- поновљену причу како je догаао накав грађапип вирује ни у сехару ни у грунтовницу. A све га цурс тјтовац, na му се овс злато сјаји на прсима a лрстеволе. Није оно да га воле што би пршле за њега. ње свијетли, — ona да сс од неке милине и драгап a Боже сачувај! Он и оитну дјецу има. Onfe знај.у да растопи. Па опда на њему ново чохано одијело, na се у њег свраћају странци, a све опет излУђеше за кундуре и камашнс, настављаше он и ако га ни странцима и грађанима. Нек je странац, na макар видио није. A ona само што од неке драгости понигдје ништа немао. скакује и запиткује: Какав je? Колики je? Je ли •—• Ове наше цмол.е мисле да he мо ми сиједе пристао и плећат. A Бајро са,мо што описује и као власи плести. Хај, хај, преварићс се — гопо^нл наше да пред собом гледа Хасан ефендију блљежиика за дјевојкс. ким 1све наше цурс из.луђеше, a он им ии мукајет — Нек je грађанин na ми макар брашно у фи- није. Па кад Bajj>o престаде, она отрча својој машечићу доносио. Бар ћу рахат празан фзишек na- тери na je поче грлиллв пухати и пучи — говораше Мејрема. — Драга мајчице, дошао некакав трговац из 'Зна Суљо и зашто њему сваког бајрама шаљу града у пашу касабу да себи нађе цуру. Па чуо за златно чеврме. A он најволи кад коју усиђелицу ме и послао дијете да пита смије ли доћи да се виуселамети и халаси дугог дјевовања. димо. — Севап je, a и ne ваља да се не уда. Није та— Мапи сс ’hepn бесгглоолица и странаца. A ква пи na онај свијет пристала. знаш, бона, да су те неколико пута насамарили, a Чим je опазио Машу грбавог и остарјелог, од- све с оним несретпим Суљом, присјоло му да Бог да мах je знао зашто je дошао. Али опет нс ваља пре- — прогслињаше тако стара Мејруша. наглити. Поквариће се. Па пошто му Mamo изложи A Тима напрчила уста па се само противи. овоју намјеру, он му одмах поче у звијозде ковати — Мајко, баш си ти тухафли. Није он као остаТимку Бангину, најстарију удавачу у нашој касаби ли. Сав с.* сјаји у злату, а на љему све новиато. 273 �— E моја лудо, и остали су такви били. Узај- и пискав. A ona опет: да je он помалешан, велике ме од свијета na се накинђуре да се лакше ожсне, главе, јсдио ноге краће и да na леђима носи ловсливу Г|>бу. a иослије свако узме овојс, a он дибидуз гб. __Вала и ако joj ne видим лице, сигурно није — Није, није, знам ja то добро — приговара Тимка. — Ти мони увијек тако: млада си, луда си, иајружнија у овој касаби, a боља ме неће — мибићс муштерија к’о на гори листа, a сад овако. Све шљашс он. — Малон je и тром, ne би га се пи мало бојала. ico моје другарице поудаше, a ja оста да с тобом Могла би га једном руком низ басамаке сколонлотем бијело власи — проплака ona. — Шути јадна, што си толико заинтачила. Да батати. E to што оу ово двоје na ирвом сусрсту једно о je oir каква добра прилика одвео би њега Мујо исдругом мислили. кар својим 'ћерима. — Како се овде код вас проводи вријеме, ro— Ове ти мони једио те једно. Нећу 'im.ua више овако na мака]) за просјака отишла. И Ејуб Муркип спођице? — питаше on. __Готово никако — одапс она, сва раздрагана ако мс хтједне поћи ћу му. A стара само што машо главом и шапће: »Ради што je oimico лијепо ословио. — Они наши ухљули не знају нас ни зовнути како треба, него: Ђс си шта знаш, ради шта хоћеш.« И ona му поручи да дођо иза јацијо у њихову авлију турнувши Бајри кево, како си кево, — говори ona — na нас онда све хвпстали: оне најмлађе, што су се истом задјевојможе бити пошљедну чеврму у њедра. Слустила се тиха ведра ноћ, a студен стегла na 'члде зове цуцикама; one мало старије цукарама, a нс попушта. Састатли се миш и мачка. Свесе-по- иајотарије нап]>осто пуретинама. Ето, мене сви зову вукло у куће, на ни живс душс. И-Салко иасваи- нурепша. ^ — Како то? — приупита он чудећи се. џија већ je пројурио чаршијом. Потегао je два-три — До ономадне састајали смо се у Чиришу код пут за сваки ка^анац џа ивиуцалим чефенцима да Азе Алијагинб, — наставља она — na нам je Asa се увјери јесу ли затврре^,, na попгго je нашао све свирала na армонику. Али неки дан заглави joj се У реду, одјурио je у ХуЈскину кафану. Пошто се je ®ећ и- јација склањала упути се писак, na их посла у Сарајево на поправак. A ero, Машо Бангиној куМ . 'Дошао je до авлије к.оју су чешће пута помислим: Мили Боже, како ли je тамо му назначилп и увукао се полагано, na стао покрај у граду. Пропаст ће ми младост у овој каоабици. басамака. У то се зачу мала шкрипа врата, a одмах A свијет некако плахо тухафли. Нитсо ни ским ne из љих испаде Тимка и у мраку опази јодну погрб- може. Дјевојке 'једна другу само оговарају и мунафиче — поче она грдити цуре. љену приказу гдје Дршће на првом басамаку. — Тако je то у малим мјестима, a у граду нико — Ха, то je он — отрже joj се један тихи усклик. — Нешто je погурен и стар, али свеједно. ни о ком не води бригу — рече он. Није старији од мене. — Акшам хајрулах. гослођице! — процједи он угризавши се за језик што je извалио толику глупост кад je већ давно и јација иЈЈотла, — Алах разиола — прогунђа ona и поче се мешкољити, печити и гњавити као малепо носташпо дериште. Између њих je било Д01сетак басамака и једно друго доб[к) не распознавашс. — Je ли изун прићи мало ближе? — ослободи се on. — Бога ми не смијем, јер ми je бабо плахо љут, na би нас могао опазити — прошапта ona иако je у истину желила да никако и нема тих несретних басамака. И ето у тај час na ум пало joj ono прво дјевовање. Ах, ах пуста младости! Али он ипак пређе неколико басамака, Авлија je висока, na тарабе крију мјесечеве зраке да се no њој ne расипају. За то je мрак као у лонцу. On je ипак и кроз мрак могао no нешто распозпати. Бидио je да je плсћата, виоока, позамапша и тромпава. ГГрава мупшара. Hore су joj дебеле и криве, a руке нообично дугачке. Глас раиав 274 Тако су они череталп цвокоћући зубима од жестоке студени. Напослетку се она сјети na му износе свој шал да омота уши и бабин чурак да се загрпе, a она се сва умота у материпу фереџу. Сад су изгледали као праве приказе. A кад око поноћи д уху некакав хладан вјетар, она скуха и чај na му понуди. Тако су наотављали све угодније, слађе и заманије разговоре, a кад су и посљедњи хорози отпјевали, они се растадоше. a он joj обећа да ће je оутра запросити и водити. Сутри дап, у њеној се кући све ужурбало. Спрема се рухо и све остало. Јединица je na ваља, ваља. И р.ухо и све треба, треба поновно набавити, јер je сво рухо издавала на поклон. A љој се од некакве драгости дало на плач. Сикти, сикти цио дан. И кбне се скупиле да помогну. — E to, и љој дође суђони час! — Јах, јах! A no касаби се већ разбубало да се Тимка удаје. Дозпала и момчадија, na хоће матго да прођумбуса. Здоговори.ли се.да младожењи из кола поваде чивије и крњима ноодрезују репове, �A Машо некако превише захватио оног хладног вјетра na га накав тежак сан притиокао у з Суљине даске покривене хасурама. A кад се већ и акшам приближи тржс се он и пред собом опази свога комшију Хасана који бијаше нешто с послом дошао у касабу, na рече Маши да му се жона повратила. Њезини родитељи нису хтјели резилука na je onefr на силу повратили. — Ma шта велиш, болан, a ja се авдје готов оженио. Цури сам већ и обећао. — Иди, будало, и са жеиидбом и са својим обсћавањем. Захвали Богу кад ти се je вратила. Ниси ни био за ње. — Ама како ћу, како слагати цури, забога?! — Ниси je ни запросио ни вјенчао. Па и да јеси. Ти имаш жену. Бјежи, na хајд, a њима како драго. Ниси ти први који си тако учипио. Враћалп су ice неки с пола пута. Него хајде сједи у кола да бјежимо док je још зарана. — Kaico ћу, како ћу, побогу си брате мој?! — Само ти сјсдај, na не води бригу. Њих двојнца посједашс, појурише кон.е и изгубише се низ сокок, a да их Суљо ни опазио нијс. Одмах иза акшама скуиило се мнаго свијета пред Бангином кућом. Чекају младожсњу. Чекају младожењу и сватаве. Ноки се всћ и љуто што толико no зими чекају. У то дојури Суљо и с врата повика: — Побјег’о ђувогија-а! — ПТта велиш, болап?! — Јест, Бога ми. — Дао ватру табанима. Ха, ха, ха-а! — A шта he Тимтса? — Шта je и до сад радила. — Још joj има нафакс у бабиппм иаћвама.. — Их, братс их, чудна резилука! — Ово се није гласило! — Пасвоваљ један, ђс цуру осрамоти! — fte би била na њеном мјесту нипошто. II тако нактанајући, свијет се разилазио, a кад je Тимк^ сазнала, онесвијестила се. Vizanti/ski poslanik i hazreti Omer Jednom je prilikom vizantifsiki car poslao svog poklisara Omeru sinu Hatlaijovn da razvidi priilikeL da se osvjedoči o njegovom radu u državi. Kad je poklisar prispjeo u Medinu, zapita sakupljeme^gifrr dane: »Gdje vam je kralj?« Oni odgovore: »Mi ne­ mamo kralja, nego Emira koji je upravo izašao izvan grada«. Zatim s e je poslanik zaputio izvan Medine, s namjerom da nađe hazreti Omera. Nakon kratkog puta nađe ga gdje spava na usijanom pijesku, na suncu, stavivši pod glavu bič poput jastuka. Krupne graške znoja padale su sa Omerova čela, kvasećd i rashlađujući usijani pustinjski pijesak. Pa kad ga je poklisar vidio u takvom stanju, probudi se u njemu respekt i strahopoštovanje prema Omeru i reče: »Ovo je čovjek koji nadmašuje ostale vladare i na čijoj veličini mogu da poza vide i najveći vladaoci, a on ipak pored sveg toga provodi ovakav jednostavan život! Omere, ti si pravedan, pa zato možeš da mirno spavaš, kao nevino dijete, a naš vladar nepravdu čini svojim podanicima, pa mora uvijek da bdije nad svo­ jim životom i da ni u kome nema povjerenja za svoju sigurnost!« Preveo s arapskog: Šerif Bećuević Mudre riječi — Sve veliko retko je, sve sitno često je; istina je velika stvar, ali i velika retkost, pa se retko na­ lazi u gomili, u sitnom, svakidašnjem životu. — Država počiva na pravdi i sudovima, domo­ vina počiva na materi i ženi. — Nesreća je voleti istinu, a nemati snage suz­ bijati laž, ili biti toliko pritisnut životom, da je mo­ ramo trpeti i odobravati. — Za pravo prijateljstvo više je potrebna jed­ naka dubina i čistota osećanja, nego jednaka visina obrazovanja. Pravog prijateljstva može biti samo kod plemenitih duša, jer je ono najviša i najplemenitija veza ljudska, uzvišeno iznad neposrednog, časovitog, korisnog. — Ima četiri stupnja socijalne duše čovekove: Prvi, najniži stupanj, gde je duša prljava jeste p a k o s t . Pakostan, zlurad čovek raduje se zlu drugog čoveka, osim što mu ne želi nikakva dobra. Drugi viši stupanj jeste z a v i s t ; zavidljiv čo­ vek želi da neko drugi nema neko dobro koje već ima; njemu je zlo kad vidi dobro i prevagu u drugoga. Treći viši stupanj od zavisti jeste s u r e v n j iv o s t ; surevnjiv čovek teži da i sam dostigne i ima ono što neko drugi već ima, ne zavideći mu na onome što ima. Četvrti najviši stupanj jeste p l e m e n i t o s t ; plemenit čovek raduje se svakom dobru drugog čo­ veka, ne hoteći ga za sebe; ne tražeći ništa za sebe; cn čini sve da u dobru pomogne drugome, ne tražeći ni pomoći, ni milosti, ni dobra od drugih ljudi. — To je najviša tačka socijalne duše čovekove, na kojoj se samo čiste i svetle duše mogu držati. Naravno da je uvek i svud prvih najviše, poslednjih najmanje. (»Misli« od Bož. Kneževića) 275 �СЕВДАЛИНКЕ Đulagina Zlata Najla Džaferbega Pošetala Đulagina Zlata Sve sokakom iznad Tašli hana. Sretoše je dva Imamovića; Stariji se uklonio s puta, Mladi joj se ne htje ukloniti, Širi ruke da poljubi Zlatu. Progovara Đulagina Zlata: »Kopiljane, mlad Imamoviću, Ne ljubi se lice na sokaku; Već u bašči, u zelenoj travi«. Kad to začu mlad Imamoviću, Jedva čeka kad će akšam doći, Te on ode u zelenu bašču. Kad je bilo oko pola noći, Stade šuška kumašli dimija, Stade zveka ogre i đerdana, Stade klepet srmali papuča. Prepade se mlad Imamoviću, Pa pobježe niz zelenu bašču. АГ govori Đulagina Zlata: »Ne plaši se, mlad Imamoviću, Zar ne znadeš šta smo govorili?« 'T u ostaše do bijele zore, Grliše se i ljubiše mladi. Pošetala Najla Džafer-bega Uz čaršiju, niz čaršiju sama. Ona traži Muja bazarclžana I njegova dva nova dućana. Ona nade Muja bazerdžana I njegova dva nova dućana: »Daj mi, Mujo, jednu litru zlata«. »Ja ne mjerim u subotu zlato«. Otvori joj dva nova dućana: »Hajde, Najlo, te ti biraj zlato«. Prevari se sinula je guja, Ode Najla sama birat zlata. Za njom Mujo zatvorio vrata. Tu su bili tri bijela dana, Onda Mujo otvorio vrata: »Hajde, Najla, karaće te m ajka!' »Neću, Mujo, života mi tvoga! Gdje s$m bila tri. bijela dana, Tu ću mlada Vijelf vjekovati«. Vilu. ljubi Vilu,ljubi Murtezalagiću, Vilu ljubi deVet godin’ dana Kad nastala deseta godina, Progovara Murtezalagiću: J lllllL l »Oj Boga ti, bjelogorko vili) Evo ima devet godin’ dana, Nisi mi se slatko nasmijala Nit’ ti viđoh prebijelih zuba. Šta je tebi, pravo da mi kažeš«. Progovara Bjelogorka vila: »Kako ću se mlada nasmijati, Uz’o si mi krila i košulju, Ostalo mi dvoje siročadi?« Prevari se Murtezalagiću, Dadle vili krila i košulju. Kad se vila doitila krila, Ode vila nebu, pjevajući; Osta Murtez jade jadujući. Iz oblaka nešto mu se javlja: »Ostaj zbogom, Murtezalagiću! « i: i Ш Vihor ružu Vihor ružu uz polje nosaše, Nad Mujov je čador nanosaše. Pod čadorom niko ne bijaše, Osim Mujo, verem bolovaše. Viš’ glave mu šarkija bijaše; Mujo jekni, a šarkija zvekni. Bolan Mujo šarki govoraše: »0 šarkijo, sam te Bog ubio! Kome ću te jadnu ostaviti? Da t’ ostavim mojoj staroj majci, Majka stara, pa se smrti nada; Opet ćeš mi, šarko, ostanuti. Da t’ ostavim svojoj vjernoj ljubi Ljuba mlada, pa se sreći nada, Opet ćeš mi pusta ostanuti. Daću tebe mojoj miloj seji, Ostaćeš joj spomen do vijeka!« Sakupio Mustafa Kamarić Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 276 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Позив одборима и повјереницима Гајрета Главни одбор je упутио свима мјесним одборима и повјереницима Гајрета окружницу слиједећег садржаја: »У смислу ријешења прошле главнс скупш тинс, Гајретова друштвена година закљ учује се н а дан 20. ју н а о. г. Tora д ана Главни одбор закљ учује своје кљиговоство и благајничке књиге н а основу 'лриспјелих новчаних дознака, које буду до тада услијсдиле. Тим поводом, a у смислу прописа друштвених лравила, позивамо све одборе и повјеренике да закаж у своје редовне скупштине у времену од 1. до 15. ју н а и д а о томе извијестс Главни одбор с тим, д а прениее записника својих скупш тика доставе Главном одбору најдаље до 20. јуиа. У прспису записника скупшиие има да буде садржан годишљи извјештај о раду, као и детаљан преглед свију прихода и расхода појединих одбора и повјерешпса'. Исто тако позивамо све одборс и повјереиике д а пајдаље до 20. ју н а о. r. дозначе Главном одбору сав рао.положиви новац од чланарина, забава, теферича и других приредаба, друштвсиих значака, Споменнца и других издања, добровољиих прилога, томболе, претплата за дицт »Гајрет«, »Цигла Гајретовог дома«, животннх намирница, курјјалкжих кожица п т. д. Ј> v‘ / !k; У случају да се повац не дозначн, јт« ма кога разлога, до rope озналеног рок.% то се приход из тога мјеста неће п т п у јети у штампаном годишњсм извјеШтајУ) за м ш д л у годину, који се подноси главној скупш тинр, на адобреље, те ће према томе дотично мјесто добитп за ИдЈ^у друштвену годину ц р а ^ мјерно мањи број помоћн. 3ddr тога je у интересу сваког мјеста и свију одбора и повјереника д а до означеног датума дозначе Главном одбору сав ЈГасположиви новац. Било у саставу преписа оаписника скупштине, било ван љега, потребно je неопходно да ,свв одбори и повјереници доставе детаљан извјештај о свеукупном своме раду, како би извјештај Главног одбора био потпунији rt к&ко би претстављао праву слику евеколиког друштвеног рада и напора Гај]1етових радника у години 1929/30. Међу осгалим потребпо je дач доставитс Главном одбору до 20 јуна још слиједеће: 1. Извјештај о организованим и одржаним аналфабетским течајевиме, са овим подацима: Мјесто одр ж авава течаја, када je течај започео и када je завршен, колико je полазпика завршило течај с успјехом, име наставника течаја и je ли насгавник хонорисан. 2. Извјештај о одржаним предавањима, иницпјативом одбора и повјереника са подацима: Мјесто предаванја, име прсдавача, тема, број посјетилаца и датум лредавања. 3. Извјештај о одржаним ширим конференцијама, са ознаком мјеста и сврхе конференције, броју посјетилаца и резултату конференције. 4. Извјештај о организованим, иницијативом Гајретових одбора и повјереника, кредитних задруга, са ознаком: Mje­ rna задруге, дана оснивања, броја задругара, броја удјела, и импла организатора. 5. Извјештај о организованим и одржаним Гајретовим лриредбама (забаве, теферпчи, сијела, мевлуди и чајанке) са озпаком мјеста, датума, врете приредбе, укупног и чистог материјалног прихода. G. Извјештај о основаним, у овој години и ранијим, Гајретовим читаоницама, клубовима п т. д. са списком управиог одбора читаонлце, дптумом осниваља, бројем члапова, препн- сом инвентара и његовом данашљом вриједношћу те стап.ем готовине н а дан 15. јуна т. г. Т.Извјештај иницијативом мјесних одбора и повјереника организованих домаћичких школа са озпаком мјсста школе, датум а почстка и евелтуалпо завршстка, те броја ученица. 8. Абецедни списак чланова добротвора и утемељача од 1. ју л а 1929. до 15. ју н а 1930. са ознаком уллаћене чланарпне и наломеном д а ли су доблли чланске дилломе. 10. Сп.исак властитог инвентара, у колшад га посједују одбори и ловјсреници са озлаком шегове далашп.е врпједности. : : .i ■ i I• i ' 11. Списак претплатника листа »Гајрета« са ознаком о уредлости плаћаљ а претплате и предлозлма о евеитуалном обустављаљу ллвта (усљсд нснлаћал>а И1)етллате) као н лолис свентуално нових лретплатника. r 12. Детаљан обрачун о распроданим значкама, Споменицама, );и.нгама »Под жрвљсм времсна«, »Циглама Гајретова дбМа« л о евеитуалиој заллхи rojin>Jix ствари н 13. Евентуалне предлоге за главиу годишн.у скупштнпу У Сарајеву.* V Позивају сс свп одборн п по'вјерениди д а сви поступе у омпслу rope изложелих улуцотава н у rope озлаченом року, како бп овогодилпвл пзвје1лта,ј Главног одбора био вјериа -<ллта'~1ј1јретова рада у годлни 1929/30.« Одзив чланова Гајрета за приступање у Соко Ha педавии апел н позлв Главпог одбора Гајрета, упућеп a одбормма. и повјерснлцима Гајрета у стварн прпступа и ов а Г|јрета у члаиетво Сокола, извјсш таји који су призли»Главном одбору до 25. м аја о. г. пшлазују д а су одбори jl ловјсрекици Гајрета као и њихови чланови свесрдно прихватилн ову племениту и корисну акцију. Поједини одборн, извјеш ћујући Главни одбор о одзиву својих чланова, одушевљено поздрављају ову сарадњу између Гајрета и Сокола, који теж н за тим д а ствара тјелесно здраве, морално јаке и национално свјесне држављане наш е Краљевине. З а доказ тога великог одушевљења Гајретових радника и чланова некл послуже извјештаји, који су до споменутог дана приспјелп из 16 мјеста са бројем чланова Гајрета који су већ ступили у Соко: Чапљика 46, Пријепоље 137, Т узла 100, Б реза (срез височки) 85, Требпње 51, Маглај 50, Бос. Градиш ка 106, Гацко . 25, Козарац (срез приједорски) 85, Љ убуш ки 53, Столац 50, Плевље 64, Томислав Град 67, Бугојно 52, Вишеград 43, Велес 85. — Према томе, само из наведених 16 мјеста прпступило je у чланство Сонола 1.069 чланова Гајрета. Овај број није дефинитиван, јер су некоји одбори из наведених мјеста најавили и даљњи приступ преосталих чланова у чланство Сокола. Тако н. пр. Мјесни одбор из Тузле навијестно je д а he број тузланских члаиова бити удвостручен, a то су најавили и други одбори. Соколске Жупе, које смо извпјестили о овој акцији Гајрета и које смо умолилн да омогуће приступ Гајретових чланова у чланство Сокола, такођер су свесрдно прихватиле ову сарадњу између Гајрета и Сокола на остварењу заједничких нам циљ ева и идеала, a под протекторатом и старјешинством узвиш еног нам Престолонасљедника Петра. Соколска жупа у У жицу међу осталим пише: »Иримамо са раширеним рукама улазак у наш Соко, браћс и сестара Гајрета и грлећи их, стежемо им десницу, жслсћи д а у таквој заједнпцл оправдлмо паш пајвпшп циљ, којп је и државпи: пародно јсдпнство с пскреппм срцима.« 277 �Главнп одбор ее оД срда радује овој обостраној сусрбтЉИвостн и нсправиом схватаљу паш нх заједиичких потреба. Увјерени смо да he ова наш а у ж а сарадњ а уродити најбољим илодошша. Рад мјесног одбора у Перијепољу Ha окружницу Главиог одбора сазвао je М јесни одбор у пријепољу ванредну скупштину чланова н а 18, м аја т. г. у оврху приступа чланова Гајрета у Соко Краљевине Југославије. Са закључком Главног одбора свп су се чланови једногласно еложшш и обећали приступити за чланове Сокола. Ha истој скупштпни изабран je Тамбураш кп збор у који су изабранн гг. Синан Хашимбеговић, Махмут Чичић, Мехмед Османковић, Момир Ковачевић, А вдулах Скадрак, Мехмедалија Вељовнћ и Омер Дрнда. У Дилетантску секцнју« нзабрана су гг.: Јак ш а БогдаiioBiih, адвокат, Рајко Досковић, трговац, Омер Дрнда, општ. чиновник, Ибрахим X. А вдић, општ. деловођа, Халим ПашаnoBiih, шумар. чиновннк, А вдулах С кадрак, трговац, К адрија Крештелнца, трговац, Ибро Кратовић, пекар, Смајо Агинчић u Х асан Кадрибашић. Инспекција Гајретових конвиката Према закљ учку Главног одбора н ед авн о -је пзвр11гева ипспекција друш твених конвиката у Тузли, Bftxahy, Бан>алуци и Мостару. И нспекцију тузланског, бихаћког и баљалучког конвикта извјјш или qy г. Д ^ ; Ибрахим Хаџиомеровић и друш твени књиговођа^ г. ^)iiep Дрнда, И нспекцију мо старског конвикта изврш ио је ' г. Х усејн Кадић. ПриЈгап«« ових инспекција гг. Др. Х аџисмеровић и Кадић одрж али су конференције са М јесним ^одф рим а и повјерсницима Г о јр к а , информишући се о раду-^за /Гајрет. Том приликоМ; kroje гл л з су днрекције мјеспих средњих и стручних школа, у цнл.у информисања о успјеху друш твених питомаца-1^. и а у ћ б jh-ao и о ви ховом владаФу. Посјетили су такођер и (пу&гетавнике власти. И нспекцију сарајевских интерната врш е -m iW M Главиог одбора и то нанзмјенце гвак и х 10 д ан а ло двојица, те о прегледу извјеш ћују на сједницам а Главног одбора. Оснивгње Гајретова пјевачког друштва у Сарајеву Пошто je надлеж на власт одоорил^ П равила Гајретових пјевачких друш тава, то je акциони одбор з а оснивање Гајретова пјевачког друш тва у Сарајеву лриступио упису чланова и заказао конституирајућу скупш тину у недјељу, 8. јуна о. г., у 10 сати прије подне у мушком Гајретовом интернату (Х аилибаш ића ул ица 8). Досада се уписало што изврш ујућих што помажућих преко 200 чланвва, у већини са мјесечном чланарином од 10.— динара. А кциони одбор ради с пуном вољом n a се нада д а he овај број чланова бити ускоро удвосатручен, те се поједини чланови натјечу који he упнсати Behn број. Позивају се сви уписани чланови д а присуствују осниBajyhoj скупштини, н а којој he се бирати д руш твена управа. Тражите, трошите и пропагирајте потрошњу Г а јт е р о в а цигарпапира 278 бдобрен Лравилник за свв Гајретовв читаонице У једном од ранијих бројсва наш сг лпста доннјсли смо нацрт Правилннка за Гајретове чнтаонице, којн je усвојио Главни одбор. Накнадно je овај П равилник у неколико унотнуњен, што je главни одбор узео до знањ а закљ учивш и да се исти поднесе надлежним властима на одобрење. Краљевcica Банска У права Д ринске Бановине у цијелости je одобрила овај Правилник. Он гласи: П Р А В И Л Н И К за Гајретове читаонице Главни одбор Гајрета на основу чл. 3. Правила друш тва Гајрет прописује слнједећи П равилник за Гајретове читаонице, које могу постојати у свима мјестима гдје постоје Гајретови мјесни одбори. Чл. l. Сврха je Гајретове читаонице да у својим просторијама пруж а MoryhHOCT за што интензивнији и сконцентрисанији рад на извођењу Гајретових циљева. Чл. 2. З а постизавање своје сврхе Гајретове читаонице изврш аваће ове задатке: " a) ширење Гајретове идеје и организадије; о) одржавање поучних и популарних предаваљ а; в) одрж ававе аналфабетских течајева; г) оснивање читаоничких књижница; морално помагање музичких, вокалних и инструментатлних хорова и друш тава; е) сваки други рад који иде затим да наш парод освјештава национ алш ли придиж е културно и економски. Чл. 3. Средства за одржавање Гајретових читаоница јесу: a) чланарина, чију висину одређују редовне ил и изванредне сКупјлЈтине Гајретових мјесних одбора, према материјалним могућностима чланова и потребама читаоница; 6) добровољни прилози; в) уписнина од 10 д л н ара једном за уви јек за сваког члана. Код већ постојећих Гајретових читаоница као и код других друштава, клубова, читаоница, које се претпарају у Гајретове читаонице, дотадањи чланови не плаЉају уписнину, и г) други непредвиђени приходи. Чл. 4. Издади за уздрж авањ е Гајретових читаоница не могу се ни у којем случају подмиривати из редовних Гајретових прихода, предвиђених у чл. 4. и б. П равила друштва, Гајрет. Чл. 5. Чланови Гајретових читаоница могу д а буду само чланови друш тва Гајрет, Чл. 6. У случају неплаћања чланарине примјењ ује се чл. 12. Правила друш тва Гајрет. 1 Чл. 7. Поред права и дужности чланова предвиђених у чл. 15, 16, 17 и 18 Правила друш тва Гајрет, чланови Гајретових читаоница имају још слиједећа права: б) служити се инвентаром читаонице, и в) користити се књигама и листовима читаонице. Чл. 8. Дужности чланова Гајретових читаоница су још: a) д а nocjehyjy читаоничке просторије и све љене приредбе; б) д а његују другарску и братску друш твеност у читаониди; в) д а чувају ред и чистоћу у читаоници. Чл. 9. У просторијама Гајретових читаоница je забран>ена употреба алкохолних пића, a исто тако су забањепе и све хазардне игре. Чл. 10. Чланови су дуж ни надокнадити сваку хотимично и нехотице нанесену штету у читаоници. Чл. 11. Гајретовим читаоницама управљ&ју мјесни одбори Гајрета. �Чл. 12. Поред својих дужности проппсапих Правплима друш тва Гајрст мјеснн одбори Гајрета су у ноглсду унрава Гајретовим чнтооницама дуж нн још: а) д а со брину за иаиредоваљи н развој читаоницс; б) да подноое извјештаје 1’лавном одбору Гајрета у Сарајеву свака три мјесеца о раду читаонице, свако пола roдине о расходима на одобрење Главног одбора, a сваке године као и одмах no оснутку читаоница, препис инвентара н а увид и ради књижења промјена у Гајретовој активи у кљигама Главног одбо1>а Гајрета. Чл. 13. Поједини чланови Мјесног одбора Гајрета имају у управи читаоницс исте функције, које имају у мјесннм одборима Гајрсга. Благајиик Мјесног одбора Гајрета мора да води, поред благајничке књиге Мјесног одбора, посебну благајничку књигу Гајаретове читаонице. Чл. 14. Цијела имовипа Гајретових читаоница: готовина, пнвентар, књиге, ииетрументи, архива, евентуално некретнине, јест власништво друш тва Гајрет.. Чл. 15. Имовином Гајретових читаоница управљају Гајрстови Мјесии одбори у смислу прописа овог Правилника, a под врховним надзором и уиутствима Гловног одбора Гајрста. Чл. 16. Новчани издаци читаоиице дијеле се на рсдовне и ванредне. Редвони су издатци: кирије за друштвене просторије, огрјев, расвјета, одржавање чистбће ji набавка листова. З а ове издатке није потребно оАобЈИњв' Главног одбора Гајрета. Сви други издаци су ванредни и не могу се извршити без одобрења Главног одбора T ajpgra. Чл. 17. З а све послове, рад и; фушгционисање Гајретових читаоница, у колико нису одређени овим Правилником, прописују мјесни одбори Гајрета »Кућни ред«. Чл. 18. У случају ликвидације или разрјешења Мјесног одбора Гајарета, у смислу чл. 25. тачка^л) Правила друштва Гајрет, имовином Гајретове читаонице управљаће лице, које именује Главни одбор Гајрета. Прелазне установе. ГпјретоВа чИтаоћПца (клуб, дом, оМлаДИпскп клуб) има се у истом i»oicy лоступити као под тачком б). г) у случајсвнма гдје нс ностоји ин Mjccun одбор uu иовјереинштво Гајрета, a иостојп Гајретова читаоница (клуб, дом, омладински клуб), има со поступити као под тачком б); д) у случајевима гдје постоје читаонице (клубови, домови, омладински клубови) под разним другим именима, a ие под Гајретовим, те су чланови тих читаоница (клубова, домова, омладинских клубова) вољни да их претворе у Гајретове читаонице, a у овим мјестима постоји повјереништво Гајрста, одбори такових чнтаоница заказаће у споразуму о Гајретовим повјереником изванредну овоју екупштину са дневним рсдом: i. промјена дооадашших правила и усвајан,е у цијелости правнла друш тва Гајрет н Правилншм. Гајретових читаоница и 2. бнрање Мјесног одбора за управни одбор читаонице Гајретове. У овај одбор мора се бирати дотадањи повјереник Гајрста, који ћс преузети у одбору лретсјсдничко или пајмаше лотпредсједничко мјесто; е) у случајевима гдје постоје читаонице (клубови, домови, омладннсЛси •Клубовн) лод разиим другим именима, a чланови тих читаолица вољни су д а их претворе у Гајретове, a у овим мјестима постоје мјесни одборп Гајрета, одбори таковпх чиатошЈца (клубова, домова, омладипских клубова), 3ai«wahe своју нзв&нредну скупш тиапу са дневпим редом: ликвидација читаоницс и л редаја пмовине Мјесном одбору Гајрета. Мјеспп одбор ГајретаЧпоступиће у том случају у смиелу прописа Правиллика Гајретовпх читаонаица и овог уиутства. При свима поменути^ поступцима мора се строго водити рачуна и о пропислма Закона о удруживању. ^ И а дан 15. ју л а 1930. године престају важ итл правила свију досадаљих читаоница (клубова, домова, омладипских клубова), које носе пме Гајретово, те се с тим даном има довести у склад са овим Правилником име. управа и функциолисање свију читаоница (клубова, домова, омладннских клубова) који у своме називу носе име Гајретово. КРАЉ ЕВСКА БАНСКА УПРАВА ДРИНСКЕ БАНОВИНЕ. Овај Правилник за Гајретове читаонице важ и оа све читаонице однооно досадање клубове, домове> омдадинске клубове, који у своме називу носе и Гајретово име. II. Број: 21353/30. год. 15. маја 1930. годипе Сарајево Д а би овај Правилннк могао стуш1ти на снагу има се поступити како слиједи: »Овај се Правилпик позивом na решеље моје од дапас II. бр. 21353/30. год. о д о б р а в а « . a) у случајевима гдје данас поетоје Гајретове читаонице (клубови, домови, омладински клубови) са управним одбором, који je истодобно и 1’ајретов Мјесни одбор, овај Правилник ступа н а снагу чим га одобри надлежна. власт, те се има према љему саобразити читава управа читаонице; б) у случајевима гдје у управним одборима читаопица (клубова, домова, омладинсклх клубова), који у пазиву посе име Гајрстово, и мјесним одборима Гајрета нису исте личности, одпосно у случајевима гдјв поједини одборлици не облаш ају лсте фулкције у та два одбора, имају се сазватн лајдаље до 15. ју л а 1930. год. изванредне лли редовпе скупштипе и Мјесног одбора Гајрета и Гајретове читаонице (клуба, дома, омладинског клуба) са дневним редом код Мјесног одбора: пзбор новог Мјеслог одбора Гајрета у смислу проплса Гајретових правила и Правнлпика Гајретових читаоница, a код Гајретових читаоница (клубова, домова, омладинских клубова), у колико имају нарочита правила: 1. промјена досадањих правила и усвајан>е у цијелости правила друштва Гајрот и 2. бирање Мјеслог одбора Гајрета за одбор Гајретове читаонице; в) у случајевима гдје постоји ловјереништво Гајрета и З а Б ал а Помоћпик: Др. Хасанбеговик, в. р. Скреће се пажња свима управама читаоница, домова, клубова, омладннскпх клубова, који у своме назпву носе лме Гајретово, да у прописапом року поступе у споразуму са мјесним одборима одпосно повјерелицима no овом Правилнику и да најдаље до 20. јуиа т. г. извијесте о томе Главни одбор, доставивши му препис инвентара са досадашњом вриједношћу. Како се види из »Прелазних установа« овог Правилника, сва правила досадањих свију читаоница, клубова, домова n омладинских клубова, које носе име Гајретово, престају важити са даном 15. јуна о. г. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте њ егове сп асон осн е идеје! 279 �Нови Мјесни одбор Гајрета у Осови (Рогатица) Повјереник Гајрета у Осови г. Абдулах Мулић, сазвао je скупштину чланова Гајрета 9. маја т. г. и изабрао одбор за опћину Борике, у који су уииш ла слиједећа гг.: Претсједник Абдулах М улић, учитељ; потпредсједник Me хага Опрашић, посједник, секретар Хамед Мешановић, тежак; благајник Мехмед еф. Барлов, имам матичар; одборници: Наапф сф. Хељић, Заимбсг Агић и Ахмет Ужичанин. Надзорнп одбор: Назиф еф. Опрашпћ, Авдибег Ш етић и Х алил Tupo. Замјенпци: Хамид Плехо, Зулфо Думаљ ић, Ахмсдбег Сучсска, Смајнлага Хоџић и Ћ амил Цурић. Н.ОМ ријечју дијелилп су савјете за ж ивот поједпнада a ааједиице. Побожни џемат je гледао у земљу д иж ући мисли Свевишњему и савјете имама са мирисом тамјана и карапфила удисао у душ у, стварао у својој свијести појам 0 жпвоту појединца и заједнице и механичким, чисто сугестивним начипом мисли су му у својим претјерапнм сверама описивале ријсчн: сиас наш е заједни де je Гајрет. Тек тресак прангије враћала бн свјесностн д а имам и сад говори. Из џамије се излазило задовољних л ица и враћало се домовима, да ее н а огњнштима cnoje фамнлпјарне cpehe изгрд ii и ижљуби са милима и д а се измјене искрена честитања. Ha скуш нтш ш je говорло опширно о Гајрету и љеговом циљу г. Мулић, a такођер je иознао ловои-чабрале одборллке д а свакп no могућности л р л к у лл што вл ш е члапова л убере заосталу члаларлну п д а пораде ла лромицаљ у Гајретове лдеје у лароду. »Слога« je била свечаио окнћепа заставам а и цвијећем. у чптаоницп био je постаиљеп обилал сто свакојаких јела и nnha, a д ва предсједника (предсједник »Слоге r. Х асан Ћефо и предсједннк Гајрста г. Никшић Мухарем) прим ала су честплањ а и служили госте пријатсљс »Слоге« и Гајрета, пријатсљс муслимана. Фузионисање Гајретова Клуба и Месног одбора у Невесињу Ту je било видјети све одличнике и чути их у живом 1S. м аја т. г. одрж ала je скупш тлла Гајретова К луба п разговору, пулом хвале и признањ а о Гајрету и његовој жиМјееног одбора Гајрета, на којој je лоступљело у смнслу ПраГ noj културиој и просвјетној ак цији у народу. вллника за Гајретове члтаонице. * Тек други дан Б ајрам а je био значајап. Ha тој скупш тини једногласло je лзабран слиједећи од-ПЈ1ед Српскпм пјевачкпм друштвом »Сундечић« чија je 6oji з а оба тлјела л то: претсјсдник: Салих IIei;yi5j!h^ потвеЈ1 Ј1)тн ствен а’ зграда имала ванредно свечан илглед^ стајао лредсједлнк Дервпш К оркут; еекретар М уламсд_ НаА^ћ;благајклк: А рлф Чаловлћ; одборлицл: Смаил Ваш агнћ, С ал и х " '^ ј^ п а ц н о н а л н и бајрак нод који t:y приетизали све буљуди за буљуцима коњажгка нз свих муелиманских села. Окупила Омаловић л Раглб Муо.пиПргошгћ.' Зам јелицл: Зулф о Казазлћ, ne маса народа. Музпка je тресла »Op’o кличе«, д а су joj Мујо Чпзмлћ, Сулрј,ман Дукаллћ, ОмВр Љ убопић п Ју су ф Чеакорди одзвањани о високо стијење Црвеница, слијевали се ‘бић. Надзорн одбор: Хадпл^Носовнћ, Исмет Пашагић и Јуу хуку водопада д м а н а и у еху враћали ое поново кроз све еуф Косовпћ. coicaite. ,Подортса je иш ла Оундечићевом улицом, затим Вујадпновом и Кујупџићевом кроз стару чарш ију као ријека и зауртавила се на bhcoicom и всличадственом платоу п ред џаВеличанствена прослгва Курбан Бајрама у Ли1 мијом Глаппцом, одакле пуца најдивнија панорама читавог Више од м јесец д а л а спремајпо се Лијвно Ливиа и ње1ове фантастичне околиде. Са овог уовишеног мјечанствену просла^У, д а би испала што др<&гојпија Гајрету* ста чули су се звуци м узике, вриска коња, пуцањ л у ш ак а п д а би била што вјерштјл прлказј културног" tn| нациоплиог прангија, поклици Краљу и Отаџбини, који су се слијевали осјећања муслиманско? елемента. Више од м јесед д ан а врило у громовнту хуку, у свкој кући, у сважом сокаку и низ равно je у муслиманском пјевачдом друш тву »Слогик гдје су се обпоље далеко далеко у оеленим пољима. државале пробе хорова и дилетантске секције. Сваки ГајреHa том мјесту заклан je Гајретов Курбан н а свечан начпн тов радлик био je електрпзован неодољивиЦ тежњама, да ова кога je Гајрет принио Свевишњему као ж ртву за срећу и лриредба надмаши све д о садањ ^ Гајретове приредбе, n a и благостаље нашег Владалачког Дома и Отаџбине. прлредбе оеталлх културних друш тава у Л ивну. »Слога.« je A Гајретове приредбе блла кошнпца члтав мјесец д а н а у к о јо ј се сабирало најслађе л најузвиш еније мпсли, идеје, најплеменитија и најеотетичнлја осјећања Гајретових сљедбеника, саблрале се лнтелектуалпе ii духовпе снаге Гајретове интеллгенције, д а даду једно дјело достојно тежњ а наш ег елемента. Па ни у појединим домовлма муслиманским, no кућама no авлијама, no сокацима и м ахалима није друкчије. Свугдје се већ дуго прича о овој до днас неизведивој свсчаности и свакој муслиманки и муслв.чану причајући о овим очекиваним даиима, сјало се лице од унапредног задовољства, као д а свакому на челу пиш е »Гајрет«. Све се спрема; женскшве као и мушкарци, кроје се нова, свечана одијела и хаљине, ш ивају бајраци, траже се коњске опреме и свијетло оружје. Напокон дошао je жељно очекивани даи. Објавила га je рлиом зором, док још no некоје звијезде трепетавим сјајем icjmce небо, музика, салавати са м инарета и треш тав пуцањ пуш ака с& свих висова и ку л а градских. Све у свечаном руху — весслом, намирисаном, окићеиом босиоком, — излетило je n a сокаке и у групама слијегало сс у џамије из којих сс n a у лииу чују гласни и свруш енн текјбири. Haicon сврешног Вајрпм Нпмазн имами су niioronopnan еа мпмбора о зипчпју пурбппа, no upnu нута лснпом мате[ш- 280 Свечаност je отпорио говором ш еријатски су д и ја Абдула еф. Ласић, описавши хисторијат клањ а Курбана, a свечану дову проучио je имам Фехимовић Х аф из Ејубефсндија, која je nonpahena гласним и тајанствено свечаним текјбирима. У кругу стајала je чета коњ аника, музика, корпорације и маса народа обају полова с ш аренилом народних ношља, a у средини стајло je Гајретов одбор са представницим а мјесних службених и културних установа са курбаном искићеним јаглуцима и napa нџама. У бјелину одјевени касапин свезао je ноге курбану и повалио га над јаму, како ne би nn јед н а канљ а крви отишла на страну. П редсједник Гајретова Мјесног одбора г. Никшић држао je нож, имам je проучио дову и са »Алаху екјбср« курбан je приклан, М узика je ударила химну и настао je свечан тајац. У моменту ударио je пљ усак кише као небсски благослов, ал и je n a час нровирило сунце и природа постаде jom свечанија, још бујнија, још мирисавија, још зеленија. Исиред 1лапице образовала се поново поворка, на челу са оодамдесет копдника, бајрацима и музиком, те масом народа свих njepa и проманифестовала je своју националну свијест, л.убав прсма Краљу и Отаџбини бурним поклицима. Попорка on je вратила кроз муслнманску четврт за тим фцрдусовом улидом na трг Крпља Иетра. Иред еиоменпком �Великог Ослрбодитеља заустаиио је-иоворку секрехар Мјссног одбора Мулалић Мустафа u у спом гоиору прожехим националним осјећањима иозвао манифестанте, д а у знак синовоке благодарносхи кликну Ослободитељу: Слава! Рекао je да je изврш ен достојанствен и свечан чии клањ а Гајретовог курбана, који je као лридонешена ж ртва Свевишњему намијељена од Гајрета за здравље и дуг живот Њ егова Величанства Краља и прејасног Дома те за срећу и благосхање миле нам ДИЛЕТАНТИЦЕ ИЗ »ЗУЛУМЋАРА« HA ГАЈРЕТОВОЈ ЗАБАВИ У ЛИВНУ Охаџбине, послије чега су услиједиле 6ypge орације Краљу М узика je засвирала химну и поворка cć je Сундечиће вом улицом врахила пред »Сундечић« као на мјесхо разла зишха. Секрехар Мулалић je предложио 'многобројпом на роду, да се са ове величанствене Гајреховс националне манифестације упухи Његовом Веушчанству Краљу поздравпи хелеграм као израз синовске љубави и вјерносхи, шхо je уај бурно клицање примљено. Секрехар се je за хим захвалио сељацима у име Гајреха пакон чега се дарод no свим улицама у најбољем реду разишао. Свечаносх je лреш ла у »Сундечић«. Тамо се приправљало за вабаву, декорисало се кихило и *редало. Beh су за рана продаха сва мјесха, n a се чује no који прохесх и жаљење оних, који су мало задоцнили да се за мјесхо побрину. Програм забаве охпочео je у 21 час. Чихава дворана^ и сви просторн у згради били су пуни публике. Видило се много одличника, елеганнхних дама, a и масу муслиманских госпођа и госпођица како у схаринском одијелу, хако и европејски нагизданих. = i *r i 11 I i : Музика je и за завјесе засвирала државну химну као охворење свечаие забаве a публика je у величансхвеном хајцу схајала. Послије химне дигла се je хешка завјеса н а позорници и бина предсхави алегоријску слику Гајреха. Ha бини схоји високо на схепенишху »Бијели Храм« као Ахинска Акропола, у први мах пусх и хужан. По његовом схепеништу попадале су црне силуехе закукуљених фигура у мрхвом сну. H a носхољима лавови су хакођер пали у лехаргичан сан. У колонади храма појави се 0 с м a н Ђ ик и ћ , забринухо подбочи се руком (популарпа поза рахм. ТЈикића) и посмахра народ који у мрхвилу лехаргије спава. Иза леђа прилази му вила) у једној руци носи ловоров вијенац, a у другој неупаљену просвјехну зубљу. Полаже Осману вијешкц н а главу, a он се осврће, вади и з џепа шибицу и запаљује вили зубљу. Из зубље сину инхензивно свјехло које заж ари вилино лице, груди, преко којих je овила плаву храку оа нахписом »Гајрех«, распушхене косе са диадемима, озари храм и уз ibera оне хајаксхвене чемпресе. 'Викића несхаје у колонади a музика громко удари звуке Гајрехове химне. Оне црне мртве фигуре ночеше се будихи, растирахи очи и пру- жат»г руке као елијопе да молс, да нх со провсде кроз веке тампе цеиозпахс лабиринте, вн ла им пруж а руку, силићу се у вијенац и за вилом улазе у храм. Лавови се пробудише н а својим постољима, подигоше се и узеш е став борбен, као д а ће сад зарикати и просухи из својих раља неописив страх. Са стране храма провреше водоскоци као симболи cpehe и задовољства и дадоше својим шумом читавој позорници чудновату свечану живост. Водоскоци освијетљени дугиним бојама, давали су управ чаробан изглед. У ритму Гајретове химне појавише се оне негда црне мртве фигуре и з Бијелог Храма препорођене, у бјелини, окиhene вијенцима руж а са заставицама у руци и изводе весео, ритмнчан плес око водоскока, чинећи двије симетричне звијезде. Иза њих појавиш е се и з храма двије дјевојке у бјелини и стадоше на нарочите постаменте као Афродите пред колоне храма и развиш е заставе, a иза њих двије дјевојке љепушкасте, као д вије близнакињ е) у босанској муслиманској ношњи уносећи ловоровим вијенцем уоквирену слику Гајретова Протектора, a и з а слике се постави вила са лентом Гајрета дтављ ајући у симетрнчан положај државни грб. Х имна ненрест%но свира и звијезде се у лијепом ритму химне окрећу. И ојављ ује се ви зи ја Њ егова Величанства Краља иа чију лојаву обје звијезде учиниш е поклон уздигнутих ■ —заставица и вавјеса се у з урнебесан апл ауз нагло спусти. Ова алегоркја>даде потребни штимунг публици, n a весело жагори расправљ а, свак себи тумачи значење ове алегорије и сваке поједине њене сцене, које су биле за сваког лако схватљиве. ^^-Т р ећ у ч тач к у отворио je »Слогин« м уш кл хор са врло динамнчном и експанзивном пјесмом »Јадранско Морје« од Антона Хајдриха. Пјесма je јако динамички изграђена. Није се оојетила превага ни једног гласа. П јевана je у добром темпу и добрим изражајем осјећајности, добрим кречендираљем и декречендирањем сваког хакта, шхо пјесми даде јако >живост као неку динамичку халасавосх. rt~------— »Мекам« ' , а ------ од - - Схевана МоЧехврха — хачка je била пјесма крањца коју je охпјевао »Слогин« мјешовихи хор. Пјесма je ГРУПА ПЕВАЧА И ПЕВАЧИЦА »Слогиног« мешовитог хора на Гајретовој забави у Ливну дооха хешка у самим конхра хемпима, али je одлично савладана, динамички углађена. Нарочихо јара-лејли je ефекхно и хармонијски и динампчки и осјећајно изведено. Публика je захтијевала опеховање. Пеха хачка je унапријед акламирана аплаузом. To je била пјесма »Џемкино дахире« коју je од разних мохива најакхуелнијих пјесама пјеваних no некој Џемки пјевачици хармонизирао хоровођа »Слогива« хора М улалић Мусхафа, n a пошхо je хом пјесмом Џемка многе севдалијске душ е узносила, хој пјесми je био унапријед осигуран успјех. Охпјевао 281 �ју je коректно и врло Дотјерано мјсшовити »Слогин« хор. Публнка je захтијевала опетовање и сваки пут попраћала дуготрајним аплаузом и »браво«. Ради преобилног програма одустало се од соло п је в а а а припремљ ених ђ ак а из основие школе и рецптација, n a je издекламоваиа само пјесма Војпслава Илића мл. »Жнвпо Краљ« и з а чнје je свлке строфе публика громко клнцала: Живно! По том je п риказаи а драма из мостареког ж ивота »Зулумћар« од Светозара Тшровића. Први чин je имао вјерпо прпказану сценарију; праву чарш ију, прави мостарекп Mo­ m e. Игра je бпла доста ж лва. Д руги чин je игран весело, са луно ссвдаха и дјевојачке радости, a трећп чин депреспоипрао je евачију душ у, је р je приказивао теш ку душ евну борбу босанског јунака, који колеба пред љубављу, д а ли да иогазп ријеч или д а очува мушкост н понос. Б орба Сслнмбега п Џ афера je одлпчно ж иво изведена, a Емина je као лавпца брашгла ее од наладача. Кад се je комад одигрпо м узика je засвирала коло, али се није могло нити играти, јер je д ворана бпла лрснптрпана свијетом, радн тога се je извлачила томбола. године као сада иије им се д ал а прплика д а покаж у шта све могу и умију учинити наш е жспе, ако им се даде прнлика. Onaj пут повјерене им функције радиле су са највећим noж ртвовавем такмећи се, ко he ви ш е и боље д а уради. Члашгце жеиског одбора својим пожртвовнпм радом препазпшле су више пута п саме себе и, пзненађнвале муш ки одбор Прпкупљање томболе, бифеа, распродаја улазнпца, томболе ii бнфеа, дочскиваље гостију n a галерији, све су то били позловн жснског одбора, које су све то извеле n a опште зад0пољство. У живом припремању н ужурбаности дошао je и сам даН забаве т. ј. 3. мај. Још у јутро почелп су стизавати гости из Сарајева, Грачапице, Зворника, Брчког, Гор. Тузле, Пурачића и Лукавца, све групе и груне у толикој мјери, д а су се улице брзо напуннле гостима и давале Тузли свечани изглед. Taj дан било je све мобилисано; поједине секције доврш авале су a неке припремале своје послове такмећи се међусобно ко he љенше и савршеиије. Чланови мјесних одбора руководећи читавим тим noслом, радили су с дивљењем у појединим секцијама, како »гчшјесно и са највећим пожртвовањем раде љ уди, за које инеу^држали д а he у н>има наћи такве агилне сараднике. Секцнја За спкупЛ|ање и организовање томболе, получила je сјаПо том се je коло размахало све до здре, a миота весела јан успјех, јер je овогодишња томбола била много љепша п друш тванца остадоше и до подне д а д о ч е х Ј ју 'и д руги' дап > к уснпја од ироште Гајретове томболе. О вакву декорацију ц у веселом расположењу.TI . , , расвЈету Сале Тузла не памти као што je оваЈ пут било на HajBehn морални ycnjex забавп д аје чпњ еиица. д а су ' . . . . „ ^ с i тГ . ГајретовоЈ злбашг, jep je сваки nocjem oii био угодно изненаеве програмске тачке извопспс властитим снагама Г атетови х , „ Р ' . ђеп и раздраган ступивши у салу са очитим дивљењем. чланова. Осим огромног урралног ycn jex a ове^тгнтересантне „ . , _ „ . / 1 И, догаао je моменат самог почетка забаве. Простоппје Јајретове прославе, noja се р азвпла у свеопшту националну , m , 1 Ј $S34S»r » « ■ у Т * « * в ш с *r п р и ч е с н в » манифестацију, Гајретова забава je донпјела и дј лриме огромну масу свијета, која je дош ла д а с одушевљејални успјех за Л пвбо бгроман и још иена; љем манпфеетује своју велику љубав према своме драгоцјсje приход од ^ в а н а е с т хиљ ада динара. \ пом Гајрету, што je Гајрет без сумње и заслуж ио. Ha томболп je било одличпих предмета, ручнпх радова' тако д а су карте већ за рана све биле распродаие. Величанствена Гајретова забава у Тузли 3. маја 1930. Д анас je »ГајрелвЛу Т узлн једно најактпвније МЈгслимаиско друштво, које свој рад р азв и ја из д ан а у д ан у све веhiiM димензијама. У н>^му je окупљено све што je напредно и несебнчно и што изгара отаџбеничким жаром за добро и сретнију будућност свога парода, Краљ а и отаџбине. Још ни једном д</ сад а није постојало веће и жнвље интересовање грађанства н сељ ака —^наЈКЈчито муслимана — за ирегалачки и спасоносни рад Г ајрета ,— као данас. Д а се je obaj интерес нарочито м уелиманског свијста појачао заслуга je Мјеспог одбора и љегове лросвјетие секцлје, који су пров>лу зиму интензивно раднли, одрж авш и низ поучпих и попјуларних предавања, м ахалских сасганака и сијела, отворивши у граду три аналфабетска течаја, и домаћпчку школу. Четврга аналфабетски течај з а нелиемене муслимаиске дјевојке ради ларалелно са домаћинском школом. Посао je био теж ак и несавладив. З а све то требало je одржати млого састанака, прогутати и no коју горку, док се успјело да се прндобије коизервативни родитељ, д а му к ћи похађа аналфабетски течај или, домаћинску школу. А ли прегаоцу Бог ломаже, вели народна пословица. n a je тако и са мјесним одборима Гајрета у Тузли. Више м јесечни и интензивни рад, након видних успјеха уродио je и још једним плодом, да се код оних који су већ раније радили з а Гајрет воља за радом још више потенцирала, a код оних досада ипдиферентних створиле се нарочитс симпатије за »Гајрет«. Kao још један видан резултат интензивног р ада свједочи и овогодишња Гајретова лабава. Kao нпкад до сада очекивана je овогодшшва Гајретова забава у Тузли са великим интересовањем цјелокупног грађанства, a с нарочитим интсрееоваљсм муслиманског женоког свијета. И досадаљс ГаЈ1>етове зпбаве у Тузли noojehnВале су и за исте радиле поједнне муслпманке, али ни једпе 282 У дупке пуној и прекрасно декорисаној сали »Хрватског дома« отпочео je програм тачно у 9 сати. Нешто прије почетка програма, у салу je ступио г. Веља Поповић, бан Д ринске Бановине, са својим иомоћником г. Др. Авдом Хасанбеговићем, претсједником Главног Одбора Гајрета. Оа господином баном дошли су још генералшг директор држ. рударских предузећа 1П1Ж- Вељко Јовановић, и бднскн пољ опривредни начелник г- Стефановић, које je лрнсутнА лублика френетпчним аплаузом иоздравила са живјели! Прву тачку »Живео Краљ!« извела je Садка Селосвдвић, ученица I. разерда Гимназије са иуно чувства и умјетничког смисла. Позорница je у ту сврху била нарочито декорисана и оевијетљена у држ авним бојама. У позадини je била слика Њ . В. Краљ а у наравној величини са освијетљном круном изнад главе у којој су биле жаруље државиих боја. Затим je као другу тачку програма извела војна музика познатом вјештином Гајретову химну коју je компоновао г. Фр. Маћејовски. Гимназијеки ђачки хор извео je II. и III. Мокрањчеву руковст na опште задовољство, што je заслуга како ђак а тако и самог хоровођс г. Николе Мантулпна који onaj хор већ неколико година успјешно води. Затим су Гајретови дилетанти-це извели драмску слш;у: »Омербег Љубовић« (Три зелсна крина) од Вл. Тмуше Национални сиже самога комада, т. ј. буђењс иационалне свијссти У народу да смо једнокрвна 6paha са православнима, схваheH je потпуно како од режисера г. Х усније Ш еховића, тако и од дилетаната-ица n a je комад н а присутне извео снажап утнсак. У комаду су судјеловале гђице: М ила М и л и ћев ^, Кидд Ш ехановић, и Хиба Калесић, a од господе: Хусиија Шсховић, Ахмед Камберовић, Мустафа Ципурковић, Ћамил Bohnpnrnh н Хусејн Доламић. Све су улоге добро схваћенс �И одВгранс, али Лзмеђу свах астИцале су cfe улоге гђице Миле Милићевић и г. Х усније Шсховића. Послије одиграног комада дошла je управо сензационална тачка, која се највише очекивала, познатих сазлија из Сарајева гг. Бдхемаге Сулејмановића, Асимаге Јасикс п С алихагс. Хоџића који су својим севдалијским пјевањем и свирањем уз »саз« нсопиеиво одушевнли присутне и, завршивши програм уведи публику у прави штимунг и расположење. Горњој гооподи Тузлаци искапују и овом приликон своје скромно признање и велику захвалност, несамо за лпјепо јим пожртвовиим радом такођер допранијели горњем рекордuoM успјеху. С тога нека je наш а искрена хвала и скромно признање евима онима, којн су ма н најмаљом услугом, добровољипм прилогои, у нарави или у новцу, допринијели, да ова наша забава успије као нпкад до сада. Нека je нарочито хвала г. инж. Рудолфу Крену и г. инж. Богдану Ђукићу, којн су око дскорације сале уложили сво своје умјетничко знање и богато искуство. Такођср дугујемо захвалиост г. пиж. Бранку Будимиру и Стаику Тартаљи, који су својим заузимањем до- ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У ТУЗЛИ, ОДРЖАНЕ 3. MAJA 0. Г. свирање иего и за нрлличМо велпку исртву потрудившн се из Сарајева у Тузлу нежаллвшн нн труда ни свога слоррДп|1| времена^ Након завршеног програма, о то ч е о je плес и игранка; наставило се забављаље у врло Добром расположсњу све до самог сванућа. Играло се и плесало цруморно у мору серпентина, коријандола и змијица. Око уређеног и богато сортираног бифеа, што je свакако заслуга женског одбора, купили су се посјетноди све у групама, док га je текло п падњег комада. Свијет се почео разилазити тек иза з сата no поноћи. Ту вечер ita забави од гостију са стране запажени су из Сарајева: г. Веља Поповић, бан Дринске Бановине, његов помоћник и претсједник Главног одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић, инж. Вељко Јовановић, генерални дирекгор држ. руд. предузећа, бански пољопривр. начелник г. Стефановић, секретар Главног одбора Гајрета г. Хампд Кукић, госпођа и госп. Џевад Сулејманпашнћ, урсдник Гајрета г. Хамза Хумо, г. Ш каљо и други; из Брчког Мехмедалија X. Едхемовић, из Зворника Џемал еф. Хулусић, претсједник Мј. одбора Гајрета, из Л укавца г. Мирко Мнлер, директор творнице, Ахметага Ковачевић посједник, и Станко 'Гартаља, бирошеф творнице. ' Исход забаве био je изван свакога очскивања како морално тако и материјално. Бруто приходи изиосе Дин. 34.175.— расходи износе « 9.981.— Чисти приход Дин. 24.194.— 'З а овако сјајан и управо рскордан успјех Гајретове забаве у Тузли заслуга у првоме реду спада Мјесном женском одбору н његовим вриједним чланлцама које су као пчелице неуморно радиле све без разлпке. И остали члановл прпређпвачког одбора, који су раднлп у ноједшшм сскцијама, без сумње оаелужују сваку хвалу и прнзнаље. јср су н онп сво- прпппјели д а je одзив из Креке п Л укавца бпо изнад еваког очекиваља. Грађанство Тузле одазвало се je у иајвећој мјери, a поред грађанства, претежно муслимана, билп су присутни прететавницн свих војних цивплних, вјерских, културних и хумааи х устаиова. Ж ива свијест Тузлака о потребн Гајрста поколебала je п посљедњег ионзервативца, да данас-сутра и он отпочне радити за Гајрет, увиђајући да долази млађи и напреднпји свпјет који he га ако се не прилагоди данашњнци — прегазитп и одбацити. Ж нвјели свјесни трудбеници ове Гајретове приредбе! Гајретова забавг и теферич у Бугојну У суботу 10. м аја приредио je мјеснп одбор Гајрета у Бугојну своју годишњу забаву, a 11. маја т. г. тефернч. Још прпје 4 недеље почело се убрзано радити п врппремати, д а бп забава као и теферич у сваком погледу најбоље успјела. Вриједни одборнпци на челу са предсједнпком г. A. Садиковићем као и приређивачкн одбор уложпли су оав свој труд, радпли марл.иво и интензивно rauo да je љихов труд био окруњен велнким успјехом. Почетак забаве je заказан у 8.30 сати, n a je у то врпјеме еала ('риског дома бпла дупком пуна, те je прсма горе заказаном времсну ночео се програм нзвађати. Прва тачка nporpaAia била je »Из Моетара« од A. Ш антића коју je врло добро отнјсвао мјсшовити хор Сриског njcвачког друш тва »Јавора« нод хороводетвом г. Пстра Васића. Друга тачка програма бпла су дпа позорииша вдмада н то »Хаџи Лојо« од Бр. Нупшћа и »Скобла« од Даскала. Оба комада су изведена на ошите задовољство; a нарочито своје то1нке улоге одигралн су, заираво умјетнпчки лзвелп, гг. A. Садпковпћ, Хаџпахмстовпћ, Спасојовпћ. Вндић н Бјелокогнћ. 283 �Послпје свршеног upuor к другог дијсла ирограма, прешло се ua играику, n a je г. Мсхмед МутспслиИ са госнођом среског начелника отворио плсс са колом »Србијанка«. З а вријеме плеса распродана je томбола која je била необично богата са предметима домаћег народног веза, које су сакупиле гђе Сеида ханум а Б уш атлија, Сенија ханума ФилиHOBiih, Зилха Мутевелић, те госпођице Х ата Б уш атлпја, Хал ида Хегић и Рабпја Караџа. Осим свега горе наведеног n a забави се je видио комплетан и сервиран бифе, који je сакупљен од пријатеља Гајрета a у з бифе била je освјеж ујућа капљпца. Расположеље и весеље публнке било je ванредно, n a je потрајало све до дана, Добровољии прилози 1галн су од елијсдсће 1'осПоДе: По Д „и . 100.—: Ср. Милосављовић, Б аи Врбаско баиовиие, Душ ан Ш аин, трговац из Мостара; no Д ии. 50.— : др. Ацо Кормес, Рудолф Гроф, Б р аћ а Салом, А лијага Хега; no Дин. 3 0 — ; Х аванек Емил, Васиљевић Тоде, Гаврановић Сулејман, Захировић Пашо; шо Дин. 2 5 . - : Мехмед еф. У чанбарлић; no Дин. 20.— : Трнфковић Симо, ЦарнЛ А лскса, Х амзпћ Мујо, Учанбарлпћ Абид еф.. Мијатовић И лија, Дервиш бег Б уш атлија, Инж. Мец, ;ИнЖ. Фрсскура, Ахмед сф. Паш пћ, Фрапо Шандрк, Х асан Караџа, Јосип Јасзвић, Гојко Праљак, Хакибег Буш атлија, Агатон Тимотијсвић, Махмут Б уш атлија, Марко Римср, Стсво Вучпћ, Бранко Мијатовић; Иван Грабовац, Муха- МЈЕСНИ И ПРИРЕЂИВАЧКИ ОДБОР ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ И ТЕФЕРИЧА У БУГОЈНУ, na ч е л у с а врцједиим претсједпш;ом г. Ахмедом Садиковићем те напокон и а к о Ј е освануо тмуранј д ан nrtaic jl тиоца забаве који су одмах са забаве крепулн je био заказан теферич да наставе весеље. била праОвај други д ан rajjjgupfee приредбе, запш ва Гајретова манифестација, n a je М јесни одбор Гајрета са задовољством констатовао, да je Гајретова идеја продрла и ујј најзабитнија м јеста овог краја. Ову констатацију одбор темељи na фактима који су доказали 10. и 11. мај, a који се дани могу мирне душ е назвати — дани Гајретови; д ани Гајретове fikeje и дани Гајретовог славља. ( i Осим домаћих грађана који су у великом броју посјетили забаву и теферич, видјело се лијеп број и и з Гор. Вакуфа a међу њима гг. Ахмед еф. Пашић, старјеш ина испоставе, ХуGenH Хаџиабдић, трговац, М устафа Ф. Љ у т а и други. К ад се узме д а je н а забаву дошао и онај свијет, који до данас у опште. н ије никад а долазио, a није ни чуо, наиме наш сеоски свијет особито из општине Главичке на челу са својим начелником г. 0 . Ћ урићем, n a из општине Врбске на челу са својим начелником г. Дервишбегом Буш атлијом, као и из Прусда такођер велики број сељака, те напокон из других села, онда се мирне душ е може рећи д а je ова забава, што се тиче моралног успјеха, једна од најуспјелијих забава од ослобођеља до данас. Свакој забави поред њеног моралног успјеха, потребан je још и материјални ефекат, n a и са те стране може се рећи, да je ово иајуспјелија забава овог последљег деценија. Приход забаве je износио око 5500 Дин. n a je скоро толики приход био и теферича, те je дакле бруто приход ичносио око 11.000 Дин. Ова цифра заиста свједочи д а je ово колосалан успјех у малом Бугојну са 2000 својих стаиовника. Taj приход je пао од улазница и добровољних прилога, a na тсферичу откупљивањем Гајретових значки, n rp a ite томболе, n a оба мјеста буфе и т. д. 284 мед еф. Мемић no Дин. 15.— Станко Ђурасовић; no Дин. 10.— : Мухамед еф. Муфтић, В и ш в а Гвозденовић, Абдулах еф. Мустајбеговић, Салих еф. Чепало, Никола Jojnopnh, Момчило Илпћ, Петар ТЈукић, Васо Гвозденовић, Панто Вујасиновић, Јово Кртиннћ, Стјепан Субашић, Хусо Хаџиабдић, Љ у т а Мустафа, Др. Васо Поповић, Никола Лекић, Мато Д успер, Дедо Касумовић, Ремсо Ајановић, Мијо Л укић, Ибрахимбег Сулејманпашић, Хусеинбег Б уш атлија, Идрисбег Идрисбеговић, ТЈулага Басара, Ђорђо 'Вурић, Ахмет Робовић, Х асан Б еорва, Мухарем Синаловић, Др. Душ ан Васић, Д уш ан Поповић, Хафиз Ђонло; no Дин. В,— : Ђамил Омербеговић, Осман Мутевелић; no Дин. 5.— : Симо Сандић, Х ајрудин Мутевелић, Хакија Нуманкадић, Хамид Хаџиабдић; no Д ин. 4.— : Алага Пуриватра; no Дин. 3.— : Јово Поповић; no Дин. 2.— : Халибег Харачић, Х асанага Хаџиабдић. Тако се коначно завршиш е ти Гајретови весели дани, a утисци тих д ана остали су такови, д а многи учеснипи који су били n a овом Гајретовом слављу, питају к ад а he опет бити овакове Гајретове приредбе. м . М. 1 Пропагирајте задругарство! Бајрамска забава у Бос. Градишци испала je изванредно добро, како у моралном тако и у материјалном погледу, јер je получен успјех од Д ин. 7.054.— Ta je свота обзиром na данаш љ у економску кризу задовољаваjyha. Ова забава била je израз народног јединства, јер су исту посјетили сви грађани без разлике вјере, a нарочито je био лијеп одзив од стране тсжачког исламског свијета и з Дубрав а Тур. и околице под водством свога новоилабраног претсједника Мјесног одбора Неџиба Чатака. Поздравну ријеч држао je претсједник г. З ухд и ја Хоџић, noja je била значајна обзиром n a Гајретову идеју. �Ha програму je била декламација »Протектору Гајрета«, изведена no младом члану Гајретову Емину Капетановићу. Затим салонски комади, извсдени no гостима и пријатељима Гајрета гђи М. Јовичић и гђици Дервиши Капетановић, учитељици, те г. Ссаду Фрајденфелду сви из Бос. Новог. Одбор дугује хвалу и признање поменутим гђама и господииу, јер К ада je поворка приепјела на мјесто тсферича и гости се смјсстили, били су ноздрављепи од странс претсједника г. М ухамсда Хаџиалијагића са овим ријсћима: »Поштовани гоети, данас смо се састали да заједнички манифестујемо наше ocjehaje према културно-просвјетном друш тву Гајрет, n a Вас као претсјсдник поздрављам и нај- МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У БОС. ГРАДИШЦИ СА^ДИИЕТАНТИМА. нијесу жалили ниги труда ндти м атеријалнпх средстава, a д а ову забаву и м онлфестацију н е увелвчају. — Дијалог »Браћа« од Прерадовића извела су два Гајретора литомца Есад и Ибрахим Прачић у старим босадским одијелима. У тисак јобио задовољавајући, a примјетило се да-су неки из публике и плакали. Позоришни комад »Сироде« цзвели су члаиови Гајрета на свеопште задовољство публике, a сам комад je пропагаида за наш Гајрет и оставио je дубок утисак код публике, a нарочито код исламског свијета. љепше се захваљујем n a овако лијепом одзиву, јер како Вам je познато, колико год naMsje стало до материјалног успјеха толико виш е и до моралног. Гајрет и Гајретов рад Вама je свимггглознат; до данас водио нас je јединим, правим, напредним п користоносним путем и с а његовим радом можемо се само дичити. Стога Вг£с молим да и од сада будете нас што боље потпомагали тако д а Гајрет може лостигнут оно што му Уједно Вас позивам д а на овом скупу поje у задатку. ______ Сала je била окићена државним заставама, a прочеље украшено сликама Њ . Вел. К раља -л 'Краљице, те Протектора Гајрета Њ . Вис. Престолонасљедћика Петра, док je остали дио сале био у самим ћилимима, кој$ су лосудили вриједни чланови, на чему им и овом прнликом хвала, јер су своје куће на Бајрам оставили без истих. Бифе и томбола била je обилнк и хвала иде цијелом грађалству без разлике вјере. Плес je отворен са »Краљевим колом«, које je повео уважени члан, срески начелник г. Војислав К. Гајић a до н>ега се ухватила гђица Дервиш а Капетановић те питомац Есад Прачић, n a je било милина погледати о,дличне посјетиоце и честиту Гајретову омладину како плешу. Овом приликом истичемо нарочиту сусретљивост гђе Зор ке Малић и мужа joj г. Владе, којп су нежалећи матерлјалну штету, уступили свој пианино при п р о ^а м у забаве — н а чему нека им je велтаса хвала. Бајрамсна забава у Модричу Ha II, маја, трећи дан Курбан Бајрам а одржао je Мјесни одбор у Модричу велики Гајретов тефернч, којп je како морално тако и материјално изван сваког очекиваља врло добро успио. Теферич je почео у 2 сата no подле са кретањем поворке испред Мусл. Чнтаонице, коју je водило братско Соколско друштво лод заставом. У поворци су још судјсловали: Мјесни одбор Гајрета и з Тареваца, Коло Српскпх Сестара, Занатлијско друштво, Српска читаоница, Хрватска читаоница, Муслпманска читаоннца, Мусл. тамбурашки збор, чиповници банеког добра »Петар Мркоњпћ« и т. д. СА ГАЈРЕТОВЕ ЗАБАВЕ У МОДРИЧУ здравимо нашег узвиш еног Владара Њ . В. Краља као и пашег Покровитеља Њ . Kp. Вис. Престолонасљедника Петра са ријечима и жељом д а их драги Бог поживи и много им здравља подари. (Ж ивили, живили, жпвили!). И за говора почео се редати вртни програм са највећпм весељем и расположсњем све до у касну ноћ. — Бруто приход теф ерича био je Дин. 4.351.— Ha овај д ан избарана je крлљицом л.епоте гђица Невреза Карабеговић. 285 �Приликом честитаља Курбан Бајрам а сакупило je Мусл. и Соколеко тм б у р а ш к о друш тво Дин. 796.— у Модричу и Таревцима ирнлога, те нрема споразуму Гајрсту je запао износ од Дин 248.—, n a му и овом приликом наш а захвалност. Гајретова забава у Гор. Тузли Заузимањем наш е омладине (као Гајретове дилетантске дружине) Мјесии одуор Гајрета и М услиманска чптаоница у Гор. Тузли, прнредили се забаву 10. маја о. r., другн даи Курбан-бајрама, у суботу na вечер. Приход забаве раздијељ ен je: половина Гајрету a другу половину дијели М услиманска читаоннца и добротворно друштво »Хајр« у Гор. Тузлп. Бруто приход забаве био je Д ин. 3.390.— 'Грошкови » 934.— Чист приход Дин. 2.45G.— У програму као прва тачка б кла je поздравни говор, којег je одржао наш Х аџи еф. Х ајдаревић, практнкант шер. суда у Т узли, у којем je n a првом мјеету споменуо заузиман>е и рад омладине з а ову забаву, a након тога осврнуо ее na рлд Гајрета од оснутка n a до д аиас и њсгово благотворно дјеволаље у чптавој наш ој отаџбини, те како прслазн и з града у село и како тиме из д ана у дан добива сво шипе ебојпх пријатеља и радннка. Затим je у с тат и сп п к и м -и о д агц и у а призакао Гајретове напоре у иогледу школоВаЉа и -и зд рж авања ђака у свим ЈЈонвнктнма •je колћко nx je Гајрет довео до сретна ж и в о т а ^ а о н т о ш т а сце Гајрет нодузима, да се наш елеменат придигне и оја*Ц1. , При концу n a познв говпрнпка клпцало се највећезГТајретову прнјатељу и заш тптаику, Његовом Велпчанству Краљу А лександру I, т е . Сајригову Протектору Прсстолои&сљсднику Петру као н цДЈедрн. Краљевском Дому, затпм увпженом националпо.Ч' радннку г. Др. |лвди Хасапбоговићу, којш Гајретову загтаву толико година долично чува. Другу и тр с ћ у Ч а ч к у пзвели су| дилстанта; монолог »Панта кочијаш« и »rpnjeuuB iV i«, жалосну цгру1 у ' з чина о д A. Д издаревића, н а велиКо задовољство. Томбола je била o6iu%ra као ни на једној од досадањих забава a састојала се већином од ж енских ручних радова, коју су сакупнле гђе Фатима Ш еховић, Х аснија Демировић и Муниба X. Мехмедовић, Јим с заолуж ују признањ с и захвалност, је р je то први Случај, "да наш е ж ене тумаче потребу рада з а Гајрст. Забаву су носјетнлп први нута у тако пслнком броју сељацп и з околних ссла a томс су много учиннлн позиви Бећ ира Ш еховића, опћинског биљсж ника, те Х ајрудина X . Мехмсдовића, onh. службеника, који се и у осталом раду за Гајрет преко свих опћинских послова врло радо одазивају. Овом приликом сматрам з а потребно д а захвалим свима, који за забаву ма ш та ж ртвоваш с као и онима, који водише брнгу, да што боље успије. — Секретар: Абдулах С а р а ч е в и ћ. Гајретова забава у Штипу Меснн одбор Гајрета у Ш типу нриредио je евоју забаву 10. маја, други д ан Б ајрам а, коју je отворио лретседппк Месног одбора г. Хусенн Jax n h с а поздравним говором и предавањем о Гајретову раду. Заба ва je била лепо поссћена, нарочито од интелигенцијс, офицнра и чиновника, као и од rpaljana евих вероисповсотп. H a забавп су учестоовали, поред осталих: Епиекоп г. Венијпмпп, генерал г. Милошевић, окруж ни инепектор г, Михајловић, срески начелник г. Тодосић, окружни м уфтнја г. А лишаи, директор гимназије г. РистаnoBiih, П1:еставннци-це Соколског д руш тва, учитељског удружења, Кола српских сестара, К н еги ае Зорке и јеврејске оп- 286 штине. Затим преставници Народие Одбраие, Јадранеке Страже и невачког друштва. »Краљсво коло« повео je прстседннк штннске општине г. Каламатијевић, иначе претседник Месног одбора Гајрста, са гђицом Ленком Еконаумовић. Но ii šuto je забава била нриређена са обичном игранком и прсдавањем н како je радно исто всче биоскоп још у д Ва друга локала, то je ипак Гајрстова забава била и у морлном и материјалном погледу најуспелнја и најотмснија. Поред мсштана, чиновника и официра забави су прнсуствовали и са странс, na чак нз Радовнш та мујтија г. Мехмед УдовнчнИ са сестром и супругом, вредном н аглнном Мостаркињом, Ko­ ja je н а благајнп сакупила добар прплог. Поред oue две муслиманке забави су нрисуствовале п р в и п у т у Ш т и п у о т к р н в е н е две туркнњс, кћери вредног државног имама г. Али Рнзе Ибрахнма, које су узеле учеш ћа у игранки и продавању карата Гајретових раденика и питомаца. Гајретова забава у Бужиму Ha 9. мпја 1930. године, први дан Курбан-бајрама у вече, одржана je прва Гајретова бајрамска свечана забава у про•сторнјама народне оеновпе школе. ; * Програм забаве био je слиједећи: 1. ДГоздравна рпјеч и кратак приказ Гајретова рада у npbflnocTH, садашњости и у будућности. To je на onhe задотнц^ство извео г. Сулејман Кудић, ученик IV. разред а основне школе. 2. Рецитовашс н пјевање разнпх патрпотских пјеоама, које су такођер м а onhe задовољство извели ученпцп овдашн.е школе. 3. »Покрадсно грожђе«, шаљипа нгра у 3 чнна од X. to r e , коју" су извели дилетантн (тежацп) из мјеста, и то: Алага Исаковић, Ибрахим Ш ахиновнћ, Ахмет Имшнровић н Boro Behnh, за које се може pehu, да су одлично одигралн сноје улоге. Морална страна забаве je иснала и зн ад сиаког очекиВања, јер су главни посјетиоци забавс били наш и тсжаци муслиманн и з овдаш њих села, којн су се том приликом упознали са Гајретом, његовом идејом и његовим радом н а културно-просвјегиом подизању нас муслимана. МатсЈшјална страна ове забаве нс изостаје много иза моралне, јер порсд свих потрош ака око забаве чист приход изиоси Д ик. 378.50. Треба имати и а уму, д а je овдје лаљскс године харала туча над усјевима као главнога врела тежачких пропзвода, као и то, д а je тај износ добивен од наш их теж ака од добровољннх прилога као у л азн и ц а од 5— 10 динара ii д а ne садржи каквих круннијих ставака, онда се може pe­ hu д а je успјсх ове прве Гајретове забаве у оба прав ц а више nero врло добар. Коначно сматрам з а дужност, д а се најљ епш с захвалим свпма пријатељима, који су посјетили ову Гајретову забаву, а парочито дилетантнма и овдашњим занатлијама, који су ме потпомогали у раду и лрипремама око речене забаве. — Режисер забаве: Мустафа Кудић, учител.. Гајретова згбава у Брњевици (Прњавор) Повјереник Гајрета у Брњевицп r. Х аф из Муста(|>а ХоUiih извјеш тава Гл. одбо[) да je на други д ан Курбап Б ајрама прнредпо забаву у корнст Гајрстп, која je испала одлнчно, обзиром н а мало мјсстанце и почетак рада повјерешвштва. Чист нрнход био je Дип. 433,— Надаље je прирсдио теферич н а 'Б урђсв дан, од којсга je имао прихода Дин. 182.— Oko забаве највише су се брниули гг. Мухарем Џафероmih, Селим Џаферовић н Омербеговић, п а им и овим путем цаш а искрена хвала. �Величанствен Гајретов теферич у Дервенти И до сада су у граду Дервенти биле познате Гајретове приредбе, као приредбе првога реда, али овогодишњи Гајретов теферич je надкрилио све досадање приредбе било које врсти. Жировина, мјесто створено за тефериче, удаљено од Дервенте само 2 километра, добила je тај дан свечан изглед. Никад овако свечана није изгледала као овај пута, јер су je Гајретови радници одјели у свечано рухо. Милина je било поглсдати како су укусно направљене ложе (љнх 25) <• јелне и другс стране, a у врху поиосно стоји позорДица, нд,' чиЈем ирочељу стоји елика Љ егова Височанства Престолонасљедника Петра, Покровитеља Гајрета. Са једне и друге странс били су изложени женски ручни радови, даровани за Гајретову томболу и врло богати бифе. При улазу у саму »Жировину« био je подигнут врло лијепи славолук, на којем je била слика Њ егова Величгнства Краља Александра I. Одбор се je побринуо и Жировину електрифицирао са посебним мотором, потпуно одвојено од градске електричне мреже и било je врло лијепо погледати, иначе доста заиуштену Жировину, овако свечану, a нарочито je било лијепо када ие je мрак снустио, na када су засјале електричне жаруље, које први пута од како je Ж ировииа постала засјаш е на Жировини. И ако je било заказано да теферич почима у 3 сата послије подне, свијет je у великии групама почео стизати већ око I сат, a у 2 и ио сата Ж ировина je била пуна најодбранијом дервентском публнком. Посјетиоци су долазили аутомобилима, фијакерима и колима, a три аутобуса су стално нревозили публику уз врло снижену цијену, н на тај начин je било омогућено да je овај теферич тога дана посјетило на хиљаде посјетилаца. Beh у 2 сата послије подне почела je војничка музика 25. пешад. пука и з Тузле са свирањем, a у 3 и no сата пред мноштвом гледалаца отиочело je извођеље програма. 1. Пјесму »Престолонасљеднику Петру« од ВојпславаИ Борића рецитовала je ученица грађанске школе Ш ахзија Т и-В рић н а onhe задовољство и бурним аплаузом била je од мно-Г гобројне публике поздрављена. 2. »Цица— маца и рундов—бундов« од Змај Јована Ј о - | вановића, продуцирао je Реш ад Алибеговић, ученик IV. раз-1 реда основне школе, син предсједника Мјесног одбора ГајретаП г. Есадбега Алибеговића, и у з силан смијех и одуш евљ ељ е! публике био je бурним аплаузима поздрављен и позиван д аВ ову продукцију поиови. з. Затим je отпочето са игром комада, који усљед кише није могао бити и а задовољетво заврш ен, јср се усљед невремена морало журити. Након кратке станке (усљед кише) отпочела je игранка која je трајал а до у касну ноћ. Томбола je распродана врло брзо, a и сав бифе. Нарочито морамо истакнути велику поејету no суграђанима свих вјера, те и огромну посјету муслиманског свијета, којп je и овом приликом показао колико цијени Гајретов рад и за наш у омладину. Овом приликом морамо изразити захвалност на високој нажњи великом пријатељу »Гајрета« Бану Врбаске Бановине г. Светиславу Милосављевићу, који нас никад не заборавља и којн нам je и овај пута послао добровољног прилога Дин. 2оо.—. Надаље и з Б ањ а Л уке послао нам je у име добровољног прилога Д ин. 100.— г. Милан Цвјетан, велетрговац ,на чему му се најљ епше захваљујемо. Трговачка твртка Ј. Јиреа из Сл. Брода, даровала je и ове годнне за томболу двије прскраене елике на свилн и кутију врло лијеиих марампца, a оеим тога д ал а je бесПлатно штампатн улазннце за теферич те joj овим путем најљепше захваљујемо. З а овако лијеп успјех ове приредбе имамо да захвалимо и среском начелнику г. А танасију Крстићу, којп сваком приликом ради за Гајрет и овај одбор издашно помаже у н>е- 287 �говом раду, a који je код ове прпредбе са господином Аспмбегом Алибеговићем преузео једну од најваж нијих фуикција т. ј. био je на благајни, која je ф ункција код прирсдбн ове врсте врло теш ка. Бруто приход овога теф срича рачуна се преко 19.000.— дннара. Изломба женских ручних радова, дарованих за Гајретову томболу у Дервенти. Мјесни одбор Гајрета у з помоћ Ж енског Мјесног одбора Гајрета прнредно je у Д ервенти у великој дворани градске внјећнице врло успјелу изложбу ж енских ручних радова, које чланице и пријатељице Гајрета дароваш е за Гајретову томболу, која je бнла на теферичу дне 11. маја о. г. И зложба je трајал а четири д ан а и то: 7., 8., 9. и 10. маја о. г. и ову изложбу je посјетило на хиљ аде посјетилаца, којн су се дивили љепоти и финоћи израђених радова. Ha овој врло успјелој нзложби нмали смо прилике да видимо лијепих и много разлнчигих радова a нарочито су се истицали: Гобленскн радови, стари бос. вез са златом, бушени вез »нецани« ш трикањ е, керање босанско, т. зв. »наден-малерај«, старин"ски вез »бројем« и рел>ефни вез. Ова изложба ж енских ручних радова je п е т т о ново не само за Д ервенту него може се рећи нешто тгово п .за цијелу Босну јер je и вели ка морална добит од &сте проистекла,' a нарочито за наш муслиманспи ж еискн свијет, те je ова изложба показала д а м услим анка има смисла з а ову врло важну ррану ж енске умјетросгр; која се данас no цијеломе свијету гаји и цијени. Од ове изложбе, ч и јн су радови од стране излагатељ нца поклоњенн за Гајретову томболу, биће још и та корист, што- he могуће ^ р л о лако к асније доћи до организованог сакупљ ањ а 'Л внстшх ручних радова у сврху продаје (no већим градовима) и тиме бн се упослпло р £д ал о прплике за зараду сиромашном муслиманском ж енск иву. Д а je ова“ изложба ручних радова овако “сјајно успјела им а да се захвали вриједном Ж енеском Мјесном одбору Гајрета, чије су чланиде, иако новакиљ е у јавном раду, радиле неуморно као пчеле и показале су са овим својии првим радом велики успјех те им од ср ца захваљујемо и желимо им даљње успјехе у раду ва наш Гајрет. З а ову изложбу дароваш е ручне радове слиједеће госпође и госпођице: А тнја Исакагић 1 јастук, 1 миље; Х ата Омербеговић 1 јастук; Х аџиефедић А лија 1 миље, 1 таблет; Tupnh Зинета 1 везаи учкур; Мулабеговић Ехлим ана 1 јастук; Мулабеговић Емина 1 јастук, 1 миље; Т уркуш ић Зехра 1 јастук, 1 марамицу; Алибеговић Е м ина 1 миље, 1 хаљину, 2 јастука; Куленовић М ихриџан 1 јастук, 1 слпку, 1 декицу; Муфтић Фахира 1 керан цвијет; X. Дервиш агић Фатима 2 марамице, 1 мараму; Х аџикадић А лија 1 јастук; Карабеговић Нефа 1 јастук; Јусуфбеговић А дила 1 миље, 4 декице; Едиба Ибригаагић 1 јастук, 1 таблет; Цимић Р ази ја 1 тиш лајфер; Хусеџи новић nam a l пеппсир, 1 комбине; Поробић Емина 2 јастука Градашчевић Д ервиш а l ш ампју; Царџић Безима 1 миље Дрљевић К адира 1 столњак; А лијагић Сухбија 2 марамице 'Вонлагић В асва 1 миље, 1 тиш лајфер; X. Хасановић Хатиџа l кошуљу, l таблет; Пелегаић Селвета 1 рубац, 1 таблет; Ha лић Тифа 2 марамице, 1 махрама; Налић Н ура 1 јастук; Бе говић Ш ухрета 1 декицу, 1 мапу, 1 марамицу; Халеповић Ну pa l цвијет керан, l марамицу; Јусуфбеговић Асија 1 јастук Јусуфбеговић Ш ухра 1 миље; Јусуфбеговић Фата 1 јастук Хусеинчехајић Зум ра 1 јастук; Поробић Мулпја 1 чепрму; Халеповић Фадила 1 махраму, 1 јастук; Приканица Мелћа l чеврму, i миље; Поробић Сејда 2 слике мал.ане; Алиагић Х успија 1 таблет; Х афизовнћ А сија 1 јастук; Хусеџиновић 288 Зехра 1 јастук, 1 мапу, 1 тш плајфер; T upnh Разија i МИЈ1)е 1. јастук, 1 таблет; Алибеговић Емира 1 јастук, i ташцу { мапу, 1 дскицу; Ји р са Јоснп 2 слике, 6 марамица; Омај,пбс. говић Б ахрија 1 јастук, 1 псш кир; ХаџнагиИ Есма l jiVCTy|.' 1 миљс, 1 марамица, ЛлибсговпИ ИГаНира 1 јастук, Мулаг«roniih Б сгзада 1 мил.е, Лемсшспић А лмаса 1 јастук, Oaijmja Лемсшић 1 јастук, КарабеговиИ Емина 1 тиш лајфер, Халеио. Biih Хајра 1 јастук, 1 миље, 1 таблет, Градашчевић ИГахчнја 1 јастук. 2 декице, 1 мапа, Уџварлић Нејна 1 јастук, i Ма. храму,, Сејдић Д елва 1 тиш лајфер, l марамицу, Османагић А лпја 1 пешкир, Имамовић Емина 1 јастук, Диздаревић Васва 1 јастук, Османагић Зухра 2 марамице, Мулабеговнћ Делва 2 јастука, 1 таблет, У џварлић Ф ата 1 миље, Уџварлпћ Фата 1 миље, У џварлић М пна 1 декица, Халепвоић Захида 1 мнље, 1 марамица, Х аџиавдић Емина l марампца, Капетановнћ Ениса 2 јастука, Нуркић Х атиџа 1 јастук, Хусеџинопић Расема 1 миље, Соколовић Х аснија 1 капа, 2 марамице, Осианбеговнћ Васва 1 јастук, 1 марамица, Мулабеговић Bnсера 1 јастук, Мачгсовић М инка 1 миље, Пашагић Васва 2 марамнце, Пашагнћ Д ервиш а 1 миље. Надаље Ж енски мјесни одбор преузео je н а себе и бригу за сакупљаље дарова з а бифе и овдје je врло добро успио, a дароВаше слиједећи: Јусуфбеговић Хусејинбег 1 севдиџан, гђа Иљазбеговица Куленовић хурмашице, Пашагић Ајпша ^сев д и џ ан , Чимић Р асија хурмапшце, X. Хамидага X. Омсрагић патишпању, Хусеџиновић Џсмалага кадајиф , Хуссђиновић Мустафага приснац, Атифа Налић торту, Конџић Фернда баклаву, Градашчевнћ Ш ахзија рутавци, У џварлић Омерага баклаву, П ригалица Мелча бурек, Ибрпшагић П ашага нутма масна, X. Абдић Ибрахимага хурмашице, X. Абдић Салихага патипшаља, Тирић Мустафа еф. баклава и ружнце, Халеповић Ахмет еф. севдиџан, Алибеговић Асимбег баклаву, хурмашице и бурек, Поробић Муратбег џунлари и приснац, Куленовић Мпхрпџап Ханума бак-ппву и севдиџан, X. A m h Есма севдиџан, Bpaha Беговић баклаву, Лемешић Махмут патишпаљу, Лелић Ибрахим еф. торту, Уџварлић Смајлага севдиџан, Б ахрија хан Сманлбеговић кадајиф, Хусеђиновпћ na­ m a торту и бурек, Чарџић Делва ханума хурмашице, Алибеговић Емирханума баклаву, торту, бурек и ф лаш у краставаца, ОсманагиИ Ахмет чипија nichep локума, Абидиновић Абдулах торту, Захировнћ Емиие ханума севдиџан, Бећиревић Тајиба ханума торту. Гајретов теферич у Кладњу Ha 11. маја о. г. (трећи дан Курбан Бајрам а) Мјеснп одбор Гајрета у Кладњу приредио je теферич у природи. Разне трке, иишан, те друге којекакве народне игре и шалс на овоме теферичу биле су побудиле код грађалства вслико интересовашс, те се je спремање за теферич врш ило na неколико дана ранлје. Али нажалост сами дан тсферича освануо je лијеп, док je око пола дана колаље облакова почело многоме стављатп у п и т ате даваље теферича. Кад се око 2 сата no подне иочсло одлазити на Витаљ (2 км од Кладња) на мјесто теферича заш кропила je ситна к и т а и падала у виш е махова, те je програм теферича изведен н а брзи начин a уз мали број присутнога грађапства, које je макар и no киш и и а теферич Гајретова идеја довела. Главну награду н а пиш ану добио je c iap n и у овоме мјесту позпати стријелац Мехага Ђуловић, a другу лаграду Мухамед Ђозић оба из Кладља. Проширујше лнсш „Гајреш“ у | Вашем мјесту н околтн! | �Бајргмска забава у Сребреници Нови добротвори и утемсљачи Ha други дан Курбан-бај|>ама приредио je Мјесни одбор у Сребреници забаву, од које je имао чист приход 1.495..50 дннара. Са ссла je дошло добровол>них прилога Дин. 545.—, a утрж ак проданих курбанских кожица био je Дин. 582.— Даклс укупно Дин. 2.622.50. Један врло симпатичан вгсијет Гајрету. У Башој Луци je умрла 8. маја 75 годшшиа старица Ханумица удова иза ртхм. Мухамсдагс Бсшлагнћа, рођена Мухурдарсвић. Оставила јс иза ссбе васијстнаму из год. 1922. у којој се сјетила и Гајрета и оставила му седам маџарија, с којом јс свотом постала добротвор друштва. Мјесни одбор Гајрета у Баљој Л уцч сачупаћо најљеишу усномену овој помснутој хануми, која нам дајс врло симпатичаи примјер свијссти наше старе и још жеискс генсрације около нотребе помагаша наш е спротин.с на наукама. Нека je племсиитој дароватељици вјечна хвала и да joj вслики Алах гријехс опрости. Даљни утемељачи М јесни одбор Гајрста у Бањ алуци извијестио je Главни одбор д а се уписао з а члана утсмсљача Гајрста са свотом од 500.— дин. Госп. Н урија 'Вумрукчић, профссор у п. Најмлађи утемељач Гајрета Познати прнјатељ и добротвор Гајретов г, Jycyil>6er Паiniih, посједиик пз .Сарајева даровао je Ба-јрсту Дин. 200.— умјеето одговора на чесгитее, које je добио од својих прија,тел>а п о в ^ д о ^ р о ђ ењ а његова сина Мирзе Фуада на даи 10. ал рила о г. Истодобно je уписао г .Паш ић свога првијенца Мпрзу Фуада за члана утсмсљача Гајрета са свотом од Дин. 500.—. МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У СРЕБРЕНИЦИ И овим путем топло захваљујомо г. Пцшпћу, жслећи iteговој поштованој породици н њсговом првијенцу сваку cpchy п напредак у животу. Бајрамска забава у Гор. Зелињи Ha Курбан-бајрам, 12. мај.г—<5Т r.( приредио je мјсени одбор у Гор. Зелињн забаву (тефернч), од које je имао чисга у Сјетлини: H a недавио одржаној понфсреицпјп пријаприхода Дин. 513.—. теља н чланова Гајрета у Сјетлнни ради припрема за вслпку Од курбанских коњицф-добио je Дин. 2 5 —, које д ар о -‘ Гајретову манифеетацију u велики народни теферпч н а даи ваш е гг. Осман Муминовић, НазиЈЈ»Л1умицови|1, Ахмет Смајић, 15. ју л а т. г. у Сјетлини, на предлог претсједншса Мјесног Хамид Беговић и Ш ериф Мујановиђ. одбора г. Фадила Добрачс уписаш е се слиједећа гг. за члаБудући je на дан одржавањт .тефернча падала цијели дан киша, то се нијс могао получити веНи матсријтлни успјех, a ово je no првн пут, што се у овом MjWry прнређује овакав тсферич, n a се je надати да he другн пут бити већег прихода. Гајретово сијело у Чајничу Другн дап Б ајрам а 10. м аја т. г. прирсдпо јс^Мјссни одбор Гајрста у Чајничу сијело, којс je обзиром на мјеснс прнлике врло добро успјело. Бруто приход био je Дин. 1.297.— Гајретов теферич у Семизовцу 11. м аја о. г. одржан je тсфсрич у Семнзовцу no Мјесном одбору у Илпјашу, који je у најљепшем реду протекао. Народ се je. у великим групама почео окупл.ати око 11 сати прије подне. Заетупанс су биле све три вјерс. Иза поднс, пажалост пала je изнснада киша, која je у толико омела материјални успјех ове забаве. Једино велнкој радиности прирсђивачког одбора има сс захвалити да je теферич ипак успио. Овим путем топла хвала и г. Сикури директору рудннк а »Босна« и з Семизовца, који je са сшш могућим средствнма одбору у помоћ притскао. I Уписујте даљње добротворе ј { и утемељаче Гајрета! | ОДБОР ГАЈРЕТА У ТАРЕВЦИМА Стоје: Хусо Дугнћ, тежак одборник, Хамид Куртић тежак одб., Ћ амил Мулмћ, трг. одб., Х асан X . Хасановпћ, теажак; Сједе л ијева н а десно: Х асан сф. Халилбашнћ, муалим, одборннк Мурадбсг Мурадбеговпћ, трг. п иосјаедннк, Ха(Ј>из Хусејн Кадрић, трг. n имам, Х асанага Хсрцсг, посјсднпк н почаснп предсједншч, Асимбег Ширбеговић, трг. и посј., Химзо Топчагнћ, трг., Хфз Бскнр Сендијаер, трг. и благајник; Доле сједе с лгејаева н а десно: А лија Абдић. сскретар — трг., Вејсилбег Мурадбеговић, велепогједши; — предсјаедник, Муетаф а Мсшан, тежак — потпрсдсјсдннк 289 �нове добротворе и утемељаче Гајрета, мсђу којима нскоји унлатише цијелу члаиарину, a некоји, дјеломично, a то су: г. Инж. Перо Гњеч, индустријалац; фирма »Фслтринсли«; г. Мирко Чучковић, трговац; г. И нж. Марко Леви, шум. унравитељ; гђе Олга Зорић и Мнлева Новаковић; г. Фадил Добрача, претсједник Гајрета, те гг. Теуфик Хафизовић, трговац, Абид Брдарнћ, трговац, Матија Мословац, чиновнпк, Светозар Куреш, трговац, Пиреннн Ракоци, чиновник, Гиовани Малокаршг, чиновншс и Алијага Борчак, посједник. д ећа господа: но Дин. 10.— : гђа Хиба Фазлагић, Мехмед-Алија Фазлагић, Хамнд Тановић, Мустафа Форто, Мухамед Машала, Шахсо ж акш ић, Б ахрија Хаџић, Рајко Танасковић, Салих Беш лија: no Дин. 20.— Б раћа Беговић и Јуоуф Хађић; no Дин. 5.— : Алијчд Приганица, Мухамед Сијерчић, Хасиб Агановпћ, Рајко Тапасковић — a остатак су мањи прилози од разних дароватеља. Гоеи. Др. А лија Томић дао je као свој бајрвмскн дар Гајрету Днн. 80.— Сакуиљачима n дароватељ нма тоила хвала! У Тузли: Једаи од најврједиијих Гајрстоних радннка na Добрсвољни прилози из Умољана (срез Коњиц) сслу r. Омер Омазпћ пз Тузле, уиисао јс чадљих даиа у оиГ. Дерво Лл>оииИ, на.чслинк oiihime Умољанн, сакупио je ћинама Ораховићи и Рапатници слиједећу гг. за члаиове доза 1'ајрет Дшг. зо о — прилога, a дароваше rr.: no Д иц. зо.— : бротворе ii утемсљаче Гајрета: Дерво Аљовпћ и Мехмсд еф. Б аиднћ; Дпи. 2о.— Ибро MnniiЗа добротворе: Агана Кешетовића. подначелника onhuiic шнИ; но ДиИ. 10.— : Хамнд Памук, Салпх Дркпћ. Ахмег ЏиРапатница и Мехмедагу Konpirha, трговца и ноф дн ика из хаи, Реџо Дслић, иарсднпк, Хамид еф. Бандић, Омер Закић, Рапатнице. Алпја Трешљо. Алијл Б андић, Мујо Чомар, J y to Милишић, За утсмсљаче: Емина Газибеговића, Мехмеда Мујића. Ka­ Омср Пинтал, Окср Фатић, Омер Пннџо, Суљо Ф ајић, Мухаpu Мехмедова, Суљу Газибеговића и Мехагу Равкића, пачепмед Аљовнћ и Мујчнн Аљовић no Днн. 5.— : А лија Зећо н гн ка oiihime — сви пз Ораховице; Јусуфа Авдића, Салку Мујо Зилић. Ксшетовнћа, А лију Копрића и Мехмсда Глумчевпћа — сви /*, Како се види из овога општнпарн општиие Умол,анВ, из Рапатнице. 1 пбјн^живе у иајзабјш ш јој опш тш ш у Босни n Херцеговини, И овим путем нека je топла хвпла како упнсаиој' rj, доro ju до данае немају ни оеповне шг.олс, имају доста емнсла бротворима и утмељачима, тако и врпједним na munima. гг. :ia Гајрет и ксб њих je Гајрстова пдеја дубоко продрла. УвиДобрачи и Омазпћу. j e n ^ i a иозпв среског начелпика г. Чампарс као н Мјесног оду Буни к. М.: г. Ахметага Баџак. 6oi>a у Кон.ицу, радо се одазивају н дчрују коппдо могу. — у Турији (Пурачић): г. Мехмбд ЈЈмамрвнћ, вјероучитељ. Кска нм je и овим путем nam a братека хвала! " \ у Љубушком: <i<iTH.\ia ХрпЛфвиИ. Дсбровсљни прилози из Велеса у Гламочу: Михајло Крстацовић, оншт. начеЈиигК Повјереник Гајрета г. А ли Рпза Садиковић, шср. суднјм у Мсстару Муслпмапско З јш^ пјг^ о друштво ЧНти хо д а^^иеп л о ге за члана уте.мсљача д|(уштва »Гајрет« yiiY » tiiflfi^w J 5 4 n ;k ip доприиос од Дин. 500.— у готову. Нека je братеком друштву срдачна хвала! с ‘ § Јесше лн дозначилн дужну § § ирешалашу за лист „Гајрет"? § Разни добровољнч прплозп Г. Хаџи Омер еф. Хаџић — Гајрету Прилнком недавне носјете у просторијама Гл. одбора Гајрета г. Х аџн Омер еф. Х аџић из Кошутицс. орсз j>oniтички, даровао je з а Гајретову омладину, која се ш колује н одгаја у Гајретовим конвиктима своту од Дин. 50.—.. Хаџн Омер еф. потјече од угледне и старе иородице Х аџића, која je дала више алима и учених љ уди. Х аџи Омер еф., свршившн науке у сарајевским мсдресама, отиш ао je у Цариград, г.чје je остао 15 година, проучавајући високе исламске науке. З а то вријеме изврш ио je трећи од ист исламских шартова, т. ј. отншао je на К јабу и Х аџ еда учинио. Д анае je врстан поеједник и економ, a у з то нросвјећује народ и упућује га на правн пут. Својим говорннчким врлинам а и вазу-наеихатима предобпо je симнатије муслиманског свијета у рогатичком, власеничком и кладањском срезу. Дјеловање Хаџи Омер еф. и његово правилно разумијевањ е ГаЈ1>стова рада нска будс узором осгалим алимима и з ових наш их крајева. Добровољни прилози из Горажде Приликом Курбан Б ајрам а сакуиио je Мјесни одбор у Горажди Дин. 305.— добровољних прилога, a дароваше слије- \дозпа'ч110_4е^1'ајрету Дин. 440.— сакупљених по држ. нмадшма. доб|)опољш1Х лрилога, a сакулнш е no Дш (. 50.— : Хафиз т-.уаил Х угејип, држ. имам Велес. Мсхмед Осмап, држ . имам Топислав, Халил Мустафа, држ. имам Јабучиш те, Муетафа Ипл ахимовић, држ. имам Врањевцн. Х асан Алнјевић. држ. нмам Оризари, Хамди Тајиб, држ. имам Ииашсоиац, Елмаз Сулејман. држ. имам Мелница, Хамид Ахмед, држ. имам Водоврат. При вјенчањима дароваш е по Дин. 10.— : Алн Ибрахиовић из Г. Врањсваца, Демуш-Абаз из Оризара, МуитафаМехмед из Мелнице и Хасан-Омер из Р. Враљсваца. Надаље je дозначио своту од Дин. 1.437.— коју су сакунили државни имами прнгодом Курбан-Бајрам-намаза у џамијама, среза Велешког, и то: Дин. 455.— Мустафа Ибрахим из Г. Врањеваца (и 55 Дин. од курб. кожица); Дин. 250.— : Елмаз Сулејман из Мелнице; Дин. 170.— : Хамид Ахмед из Водоврата; Дин. 162.— Х асан Алијевић из Оризара; no Дин. 100— : Хафиз Исмаил Хусејин из Велеса, Мехмед Осман из Томислава, Х алил Мустафа из жабучиш та и Хамди Тајиб из Иванковца. И овим путем иајтоплија хвала нашем повјерепику као н rope наведеној гг. имамима н дароватељима прилога. Добровољни лрилози из Сљедовића (Рогатица) Повјсреншс Гајрста г. Идрис Ајановић дозначио je Гајрсту Дии. 35— добЈхшољних прилога, које дароваш е: но Дин. 10.— : Мухамед Ajanoniih и Авдо Омерагић; Дин. 0.— : Хамид Џанановић; Дин. 5.— : Авдо Омерагић н Дин. 4.—: Мухамед Ајановић. Топла хвала! , Добровољни прилози из Илијаша: Приликом одржане забаве у Семизовцу, коју je приредио Мјесни одбор из Илијаша, добровољне прилоге дароваше: Дип. 80. : срееки начелник из Сарајева г. Ж ивановић; no Дин. 30. : гг. Сикура, директор рудника »Босна« и Петровић, уиравник пилане из Илијаша; Дии. 20 — : г. Никић. �Бруто приход оие забаве нзносио je Дин. 4.098.— И овим путем најтоплија хвала свима дароватсљима прилога као и приређивачком одбору забаве. Добровољни прилози из Сарајева Г. Illahnp М. 1'огалија дозначио je Гајрету Дин. 140.— и то Дин. 100.— од нродатог једног блока Гајретових цигли, те Дин. 40 добровољних ирилога, које дароваше: Дии. 30.— : г. Лвдага Хамбираловић из Зворника и Дии. 10.— : Драгутии Лејхнер ио Сарајева. — Хвала! госп. Хусеин Ћоралић и з Цазина rooii. Омер Омазић из Тузле госи. Авдо Смајић из Горана (Коњиц) госн. Вејсил Мујкпћ из Буљ ииа (Коњиц) госи. Ахмед Узуновић из Сеонице (Кошиц) госн. Омер еф. Х аџић из Рогатице Народна Б ан к а у Сарајсву Ш умско-индуетриско предуоеће Добрљин—Дрвар д. д. Сарајево Од иредаваш а г. Митриновића » 150,— » 250.— » 530,— > 115 — » 113.— » 50.— » 3.000.— » 20.000.— » 70.— Свима илемеиитим дароватељима искрсна захвалност! Добровољни прилози из Турије (Пурачић) Учитељ г. Фехим Салихбеговнћ сакупио je за Гајрет Дин 237.50 добровол>них ирилога, a дароваше слиједећа гг.: Дии. 50.— Фахим Салихбеговић Дин. 40.— Хасо Бургић, трговнц; Дин. 25.— ; Мухарем Токић, тежак; no Дин. 20.— : Емин Токић, тежак, Јусуф еф. Имамовић, имам и Омер Јунузовић, тежак; Дин. 17.50: Омер Маховкић; Дин. 15.— : Алија Имамовић; Дин. 10.— : Мехмсд Џафсровић; no Дин. 5.— : Адем Маховкић, Јусуф Камбпћ, Мехмед Таловић н Мехмед Хускић. И овлм путем нека je наш а благодарност г.вима дароватељима прилога! Дсбровољни прилози из Мостара Филнјала Народнс Банке у Мостару даровала je Mjerno н. одбору Гајрета суму од 1.000;— Дин. ^ И овим путем иајл>епша хвала! У Добровољни прилози из Прибоја * ° (у Повјереник Гајрета у Прибоју г. 3axii| Прашо дозначио je Гајрсту Дин. 390.—, која je сума ирикупљсна ш цсаги приу бојске порееке управе на иницијати£&Р. $>слс Ериеота, шефа и г. Салиха Куртовића, контролора Нореске унравв na тај iiaчнн, што су ;а претходннм споразумом оа там. понјсрепиком Просвјете г. Јевђсвџћем, ппрохом, у благајнп вогакли касиду Проевјетс н ирнход се je подијслио на ^ула Просвјети и Гај- МЈЕСНИ ЖЕНСКИ ОДБОР У ЉУБУШКОМ е I |ијепа на дееио: Гђа Хаџера М. Дауповић, Сенија A. Гхоиић уотНретсјоднџца, Хабиба A. Саднковић прстеједница, Махбуиа X. Гујић н Зухра М. -Јакнћ; стојећи: с лнјева ! l lT> И и ш и Ја то р ш а ош г а п у , ш , т као п г. J e L m h j Т 4 ) Зиба Д т д о ш к . С«6и|» ГуЈнћ »»trajnim a, ка je тоила квала! 3 l «T" H m « llh 11 p“ “ia M“ Bh- Други разни добровољни прилози T okom друге половице мјесеца Maja иршшјеше Главиом одбору слиједећи добровољни ирилози: Мјссни одбор Гајрета у Рогатици Дин. 172.— Мјсени одбор Гајрста у Јајцу » 100.— Мјеени одбор Гајрета у Котор Ва[>ошу » 722.— Мјесни одбор Гајрета у Таревцу » ISO.— Мјссни одбор Гајрета у Бос. Петровцу » 1.010.— Мјесни одбор Гајрета у Љ убињ у » 150.— Мјеони одбор Гајрета у Сребреници » 1.127.— Месни одбор Гајрета у Бугојну » 1.291.50 Мјссии одбор Гајрета у Бос. Ш амцу » 259.— Мјесни одбор Гајрета у Купресу » 150.— Мјесни одбор Гајрета у Тешњу » 430.— Мјесни одбор Гајрета у Новодм Пазару » 385.— Мјеснн одбор Гајрета у Брчком » 491.50 повјер. Гајрета из Велеса г. Али Риза ОадиковиН » 120.— новјер. Гајрета из Брњевице f. Хф. М. Хоџић » 50.05 новјер. Гајрета из Крске г. Мурадиф Манџић » 350.— повјер. Гајрета из Жепча г. Хазим Муфтић » 140___ повјер. Гајрета из Н. Ш ехера г. Сеид Алиспахић » 103.— повјер. Гајрета нч Сан. Моста г. Мехмед Б. Алагић » 135.— Повјер. Гајрета из Братунца г. Абид еф. Џозић » 175.— повјер. Гајрета из Љ убије г. Наил Башић » 184.— повјер. Гајрета из Бос. Кобаша г. Р иза Алибеговић » 75.— Повјер. Г&јрета из Гламоча г. Свлијс Гасал » 30,— Прилози на теферичу у Модричи Добровољнн нрилози убраии иа Гајретовом тефернчу у Модричи на 11. маја о. г. a дароваш е слиједећа гооиода: . Салих 1Сарамехмедовић ич Града Дин. зо.— , Xaoa.it Херцег из Тареваца 12.—, Абдулкадир Б илајац из Града 20.—, Ешсфа Спужић 10.—, Руж пд а Марковић 10.—, Дјеца I. групе 70.—, Иулса Спужић 10.— , Јулославенски Соко 50.—, Омер сф. Меxnh 10.—, Чедо Николић 10.—, Јово Благојевић 50.— сви из Модрича, Есад Ширбеговић из Тареваца 10.—, Хз М. Спужић нз Модрпча 10.—, Ибрахим Муратбеговић нз Тареваца 10.—, Мурат Мустајбеговић из Тареваца 10.— Мех. Сарајлић из Модрпча 10.—, Х афиз Кадрнћ 20.—, Хусеин М ујкић 10.—, Ферид Ширбеговнћ io.— сви из Тареваца; Х у с е ш Б алтић lo.— , Ибро Ганибеговнћ 10.—, Муниб Турсић io.— , Мехмед Ш акић io—., Касим Мешановић с.— , Теуфпк Дубравић 5.—, Дедо Дубрпвић 10.—, Хусо Бсћп[)блЈпнћ 5.—, М. Салих Хали^оваК lo.—, cBit из Мадрича; Хасан Халилбашнћ 7.— . Омер Хаџић 5.—,оба из Тареваца; Д јсца II. груна 25— , Ибр. Хаџпалнјагнћ loo.— нз Модрича; Вејсил Муратбеговић 20.— . Суљо Исић 20.—, Алија Абдић 20.—, Суљо Ц&рић 10.— , сви из Тареваца; Хамдо Ширбеговић 20.—, Салко Ћ ернмагнћ 5.—, Седад Алајбеговић 10.—, Нпнко Ј. Николић 40.— , Асим Ш ирбеговић 20.—, сви из Модрича; Хз еф. Исић 10.— , Бего ЗахировиЕ 10.— , оба из Јакеш а; Нешет Имамовић зо.—, Осман Имамовић 20.—, Хасан Арнаутовић 2 a — , Х алид Нцјаз 20.—, X. Че- 291 �1 Санупупљене «ур»а"™< кожице ia Гајрет у Дррвантк ликовнћ 2П.—. Р иф ат Ахметовпћ io.— , свп из Града; Н. Н. Господа Всадбвг Ллнбвговик, Операг* УршфлпИ „ Ц ј . 5.— , Салим Дубиновић 5.—, Мујо Омераиовић 10.—, Мех. Хастафа Тирић, делегати Мјссцог одборв Г в јр е т у Д ервсш и, м . џић 20.—, Х акија Зечић 60.—, Заим Псксић 10.—, свп и з Мокупише 27 комадв оговотш* в у р б а и а р к в о ж ш в п дппје Р0. дрича; Ћамил Мулнћ н з Т ареваца 10.— ; гђа Мсхић 10.—, гћа всђијс im*e, itoje су проданв зд Д вн. 83»— . Чаушевић lo.—, А лија Чауш свић 20.—, Ју су ф Јусуфбеговић Кожице двровшпс: Веговић СејфулахАег 3 овновске; ц0 20.—, Дедо Џинић 20.— , Мсхмед Д уш ин 20— , свп из Модрнча; Хас. Муратбеговић 20.— , Абдо Муратбеговнћ 10.—, једну кожицу: Уџвариић Омервга, БраФа Алибеговнћ, Дрље. Мурат Муратбеговић 10.— , Н урија Мехић 10.—, Ахмет Муратвић Хамдија ei[»., Капичпћ Зајнмагв, Чарџић НеџиО еф., 1Ц ,а_ беговић 10.—, сви из Тареваца; Бсго Омичевпћ 10.— , Мух. еф. бвговић А сии, ХусеџиновиН А лија, Исламоввћ Елхем, Х ави ,. Мујаковић 20.—, ова из Јак еш а; Капетановпћ и Илић и з Догић Х афиз Мсхмед. Квраберовић Узеир, Поробић Сулсјмаибег, боја 10.— ; А дил Ефендић 5.— , Стјепи O rjennh 10.— , Милан Тирић Мустафа еф„ Д издаревнћ Тахирага, Алијагић Хамдц. Mapuh 20.—, Ахмст Спахић 5.—, гђа Абасбеговић 14.—, Мух. jara, Соколовик Абдулах аф., Урвврлић Х алилагпнпца, Ха. КарабеговиН 15.— , Д и ка Карабеговић 10.— , Хуссип Зсћић ВИсфмииФ Абдулахага, Чпмпћ Мухарсм еф„ Х алеловнћ Ал. •5.—, Сејфудин Пекснћ 10.— , М урат Јаљ арац 10.—, Максим маи, Поробић Мулија, X. M yjnh Абдулах ii Поробвћ Сафет; м ' Макснмовнћ 30.—, Мех. Карабеговић io.—, Узсир licanonnh једну говеђу вожу дарошпие гг.: Б раћа Алибеговић и Абду. .10.—, Мартин Ловшин 10.— , М. Новалић 5.—, Н. Крајнновпћ лахага Хаџпсфендић. ;5.— , Н. Кубурић 5.—, М. Мехмедбеговпћ 5.— , Селим Карабеговић 10.—, Џемал Esnih 10.—, И линка Симић 10.— , Абас ДаБгњалучке курбансне кожице Гајрету јић 10.—, Мујо X. Х асквћ 5.— , X. и Р. Тахмас 15.— , сви из Прнликом Курбанског Б ајрам а Мјесни одбор Гајрета у Модрнча; гђица Шнрбеговић 5.— , Н урпја Муратбеговић 5.—, Baitoj луци упутно je позиве истакнутпм имућнијим муслиА лија Ширбеговнћ 10.— , Мех. Салкпћ 10.— , Х фз.. Бего Сен* ланим а, да своје курбанске кожице поклоне Гајрету. Повод ијар 20.— , Химзо Топчагић 10.—, Мух. Омеровпћ 20.—, Хусб дом тога даровали су курбанске кожице ова господа: Инж. Мепкшовнћ 20.—, Мех. Х аџић 20.— , Ју су ф Х ал ш о в п ћ 6.—, Суљага Салпхагић 3 комада, Х акн бег Гавран-Капетановпћ Х асан Мешановић 10.— , сви из Тареваца; Мехага Ганибего2 комада, Х уснија Џумрукчић 2 комада, Х ам дија Афган 1 ковнћ. 20.— , Ибро Х аџић 10.— , Рнсто 'Бурнћ 50.— , Алберт Абп- '^ 'м а д , Мухамед еф. Маглајлнћ 1 комад, Х ајрудин X. Самимону н 40.—, А лександер В арга 20.-_, М устафа Х арабег 5.—, вић l комад, Бећир Галијашевић 1 комад и Др. Мухарем МиМуст. М ешан 1(1;— , Ммаил Х аџпћ 10.— , Фрањо Марјановић џић 1 комаДч^ 20.— , сви из Модрича; M yct. ЈЈтгаћ 10.— , К ак н ја Ш аћироДароватељима најсрдачнија хвала! вић 10.— , оба и з Оџака; А тпф М ехић и з Таревада-40х—< Граго Кољпћ 10.— , Стипо Голубовић 15.—, Д еж и Варга 6.—, Фери Курбгнсне кожице за Гајрет Варга 30. Сплво Л у ж а р '80.— , Анто Вовкпћ 20.—, Схево Ковачевпћ 20.— , Јозо1Л>у(к1С 20.—L Мплан ЈанковтА 20.— , Јово Јанковпћ 20.p-, Марко Јаковљ евић 20.— , Перо Ковачевић 20.—, Милош П авпћ G.-A А нтун Павловић 5.—, Марко Јуралх 5.—, А на М аткмшћ 10.— , Стојан Стојановић |.U -, Каспм Ју син 5.—, Гајре 7.—, £Л вета Петровић 10.—, Д ара Оофрановпћ 10.—, Сулејман Х аџнћ 10.—, свн из Модрича; Хплмо Топчлгић 5.—, Суљо Салкић — , оба и з Таревада Н. Павић 10.—, Н. Л еви 10.— , Микаило Николић 20— , Карло Фроман ш ,—, Милка Благојевић 10.—, И ллја Лонча.ревић io.—, Јозо Jaiconљевић 10.— , Муст. М ахмутови^ 6.-^, Ђорђо Микичпћ, Др. Давид Фрајнд 30.—, Салих Суљић 104—, Омер Хаџић 20.—, Хусенн Ш ерифовић 10.— , Д ервиш Чауга 20,—, Емин Бешировнћ 20.—, Јозеф Н лазар 10.— , Марко П елицарпћ 20.—, Радов. Стјепановић 30.— , 'Гомо Ж упанчпћ 10.— , сви из Модрича; Сладолеџија и з Града 10.— ; Абдулах Д аиџић из Јак еш а 10__ , Н. Крајниц io.—, м услимански женски прилози 416.— , од риболова Мухамед 201.—, Ифета Тахмас од дописиица 300.—, Х ајрнја Тахмас од дописннца 6S.—, Сафнја Чауш евић од дописница. 84.—, Е ш сф а Снужић од дописниац 25.—, Х асан Алибеговић од допииница 35.—, Џемила Мехић од допислица 49.—.Ремзија К аистановић од дошгсница 30.— ; разнп прилози: Мухамед 341.— ; Мухамед 0 . Алијагић 100.— , ТЈура Трифковић 100.—, Ристо Митровић 20.— , Осмо Назифбеговић 40.—, свн из Модрича; сакупљено no Чауш евићу 100.—, Осман Авазбеговић из Модрича 10.— . Из Тузле: Г. Омср Ома-nih дозначио je Дпн. 180.— о д продатих 14 ком. курб. кожица, које му je предао Осман Јаш аревић, имам матичар и з Сребреникл Дон>ег, a које даровашс гг.: Мула Халил авгић, Мујо Kanruh, Рахима Јаш арсвић, Хашим Jaiuapemih, ПГевалија Хусејн, А јка и Хусо Хоџнћ, Халка, Емина и Јаш ар Јашарепић, Осман Мула и К ада Мула Ахметовић, Мехмед Косић. Мјесто кожице дао je Дин. 30.— Мустафа Суљкановић и Дин. 10.— Мухарем Халиловић. Надаље je иети имам сакупио з а Гајрет прнгодом бајрама Дин. 159.— добровољпих прилога. Прилагачима 1«)жица искрена благодарност Из Бјелимића (Коњиц) Г. Ферхат Куртовић, начелннк опћине Бјелемић приликом Курбан бајрама сакушго je за Гајрет Дин. 475.— , коју своту дароваше: ДиИ. 50.— : Раш ид Сирбубало, Оџацн; no Дин. 10.— : Ариф Алзонић и Сатих Хољен и з 'Гушила; Днн. 220.— : био je чисти приход н а дан Курбан Б ајрам а од Гајрстова буфета; з а 3 иродате курб. кожице Дин. 75.— , које даровашс rr:. Мехо Соколовић из Сопота, Осман Б анд а из Забрџана и Бешир Грануло из Градиљана; Дин. 20.— добио je г. Куртовић за 8 кг. жита, »оклоњеног од г. Туцаковића. Најљспша хвала! Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 292 �Из Требиња: Из Кладња: Мјесии одбор Гајрета у . Кладњу дозначно je Дин. 17о.— као приход од курбанских кожица, које дароваше гг.: М устафа Jaxnh, учитељ, Салих Бербић, судац, Мехмед Кахвеџић, шеф пореске управе, Еминага Хасић и Мумин еф. Ш арић, општ. начелник. Најљепш а хвала! Прилвком Курбан Бајрам а еакуиио je Мјеснп одбор у 'Гребињу 41 кожицу, које je уиовчио за Дин. »92__ . Дароватељи кож ица су слиједећа господа: no 3 комада: Мехмед Зубчевић; no 2 комада: Алија Салаховић и Зајим Хаџовић; no 1 комад: Јусуф Мурсел, Смајо Бусулаџић, Махмуд Салаховнћ Илнјасбег Ресулбеговић, Асим УЧЕНИЦЕ ГАЈРЕТОВЕ ДОМАЋИЧКЕ ШОЛЕ У ТУЗЛИ Из Кораја: Хаџихасановнћ, Повјереиик Гајрета г. Џемал Азабагић сакупио je пригодом Курбан бајрама 15 кожица за Гајрет* fcoje je продао na Дин. 210.— a дароваше их гг.: t , д б е з р у u a: Рамо М улаосманови^ (Члко Хпустемоћић, Ибрахим еф. Бегић, Мухарем Са^лиховић, Фрик Бегић (2 ком.), Х афпз еф. Бутуровић, Х асан Арсланагић, ЈСј&н ЋерЈшагић, Салко Брачковић, Xyqp Звиздић, Сабидбег Ресулбеговић, Ш ућрибег Ресулбеговић, Смајилбег Ресулбеговић, Ариф Беговић, Мухарем еф. Куленовић, Рагиб Галијаi-onnh. Хпсан Чустовић, Смајо Хајдархоџић, Алија Салпхампџић, Сејдо Робоввћ, Мустафа Робовић, Ибро Пиводић, Авдо КУХИЊ А ГАЈРЕТОВЕ ДОМАЂИЧКЕ ШКОЛЕ У ТУЗЛИ Азем Бегић, Хамид Чаушевић, Сафет Заимовић, АбдураХМаН Абдурахмаиовић, Шабан Халиловић, Рамо Мсхикић и Зејнил Мсхикић; с р у н о м : Алија Бегић и Мехмед Капковић. Сакупљачу г. Ибрахим еф. Бегпћу, имаму, повјеренику и свима дароватељима искрена благодарност! Пиводић, Омep Сараџић, Хифзпја Галнјатовић, А лија Чустовић, Х асак Карамехмедовић, Махмуд Карамехмедовић, Касим Алечковић Јусуф Шеховић, Ибро Кочо, Мухамед Хаџиахметовић, Мухо Хаџиахметовпћ и Б ајро Тичић. Вриједном одбору и племенитим братска хвала! дароватељ нма иаш а 293 �Из Ргдовишта (Ј. Србија): Повјереник Гајрета г. Мехмед Удовичић, шср. судија, дозначио je Гајрету Дин. 1.020.— као утрж ак од продатих курбалских кожица, оакупљеннх у срезу радовиш ком, a које дароваше: у џемоту Радовишком: ио 1 кожицу: Мехмед Удовичић, Ибрахнм Абдурахмаиовић, Мумнн НеџпповЈгћ, Ш ериф ханума Хаеановић и Тајиб Дсстановпћ; no Днн. 20.— : Сулејмап Пехливан, Ахмед Јаш аровић п Х ам ид Османовић; no Дин. 10.— : Арслаи А диловић и Пашо ХасановиК. ....... у џемату Тополничком: сакупљач Елмаз Хасановпћ: no 1 кожицу: Елмаз Х асановпћ, Х икмет Д алил Салиховпћ, Елмаз Игмаиловић, Х асан Х усејновпћ, Јаш ар Јаш аревић, Хусеин Муотафовић Абедпћ Х алпмовић, Ахмед Алиловић н Камбер Алиловпћ; Днн. 20.— Осман Џафер, претсједник општине. у џемату Кончанском: сакупљ ач А лпја Хусеиновић: no i кожицу А лија Х усепновић, имам, Ју су ф Муртезовић, У мпја Хуоениовић, Осман Иемаиловнћ, Б ећнр Омеровић и Мустафа Цаиар. у џемату Кзлуђеричком: скаупљач Нуман Халпловић: 7, ' кожпца Рустем А лијевић, село Сариђол и Д ин. 10,—^(укулно); no l кожицу Н уман Х алиловић, Селим Алнлрвпћ. Ротлб Идризовић, Нурииг Руш ндовнћ. А лпја ОрмаиошуИ. Мустафа Ше-. pm[ioBiih. Ахмед Х усеиновић; Днн. l^.— : Оеман НГорлфовпћ. у џемату Кзпаузлиском нрикунпо• држ . имам Абдурахман Ибрахнмовић 10 комс кр^ккцаУкупно 45 ком ада кож цца и Дин. 120.Наведеним и м а м и м а ,.'|о ји <.у иајвнш е љаља уложилп, нтп-иј^. иуовн: куп\ Сергије за Гајрет из Лишње Послпје Бајрам -нам аз icnaibai .a у .J ln ilii^ ji језин Хашим еф. ЏафЈЈДбџић п р г ..............!.......... je укупљено Дпн. 128..— за Гајрет. Повјеренику г. Халт^г еф. Сарајлићу као п дароватељима топла хвала! Bajramski da ro vi »Gairetu« iz Zenice. Prigodom -ovogodišnjeg k u rb an -b ajram a u grad u i srezu zeničkom sa k u p ljen i su slijedeći d o brovoljni prilozi za ku ltu rn o prosvjetno i nacionalno d ru štv o cG ajret« u S arajev u : A. Iza bajram namaza prostrta je sergija p red 16 džam ija, na k o je je p a lo u k upno Din 1.527.—. B. Drugih dobrovoljnih priloga sakupljeno je Din 50.—. C. Sakupljene kurbanske kožice I. Kod A bdage H arm andića iz Zenice i to: I. 4 ju n e tije kože, te šk e 43 kg a Din 6.— Din 258.—; 2. 17 braviji kožica p ro d a n ih a D in 50.— Din 850.— ; 3. 5 bravijih kožica p rodanih a Din 20.— D in 100.—; 4. 4 b rav ije kožice prodane a Din 40.— D in 160.— ; 5. 4 b rav ije kožice prodane a Din 10.— D in 40.— ; 6. 1 b ra v ija kožica prodana a Din 36.— Din 36.—. Ukupno D in 1.444.—. II. V rijednost kožica položila su ova gospoda: 1. N eziraga IbranoviĆ Din 5 0 . - ; 2. PaŠaga DŽampo Din 36.— ; 3. M uhamed K undalić Din 50.—; 4. D ženial ef. Tafro Din 33.— ; 5. Osman ef. Masnik Din 40.— ; 6. H asanaga Omerpašić Din 40.—. U kupno D in 249.—. III. S akupljene kožice kod Rašid ef. Im am ov:ća iz Ričica: 1. 16 kom ada prodanih skupa za Din 330.—. Sveukupno Din 3.600.—. Ad A. Dobrovoljni prilozi p ali su na serg iji pred ov.m dža­ m ijam a: 1. Pred čaršijskom džam ijom u Zenici Din 300. ; 2. pred kočevskom džam ijom u Zenici Din 290.— ; 3. p re d Osman čelebi džam ijom u Zenici Din 70.— ; 4. pred jahiskom džam ijom u Zenici Din 70.—; 5. p red sejm enskom džam ijom u Zenici Din 70.— ; 6. p re d džam ijom starposle u Brnjici Din 100. ; 7. pred džam ijom šerići u Doglodima D in 101.— ; 8. p red džam ijom u G ori Din 126.— ; 9. pred džam ijom u Gradišću Din 70.— ; 10. p red džam ijom u Moščanici Din 20.— ; 11. pred džam ijom u N em iloj Din 32.— ; 12. pred džam ijom u Putovićim a Din 41.— ; 13. p red džamijom u Ričicama Din 47.— ; 14. pred džam ijom u Seoclma Din 40.— ; 15. pred džamijom u Vidući Din 25.— ; - lp . p red džamijom u V randuku Din 125.—. U kupno Din Г.527.—. A d/JI.^D obrovoljne priloge položili su ova gospoda: 1. Lako Čvijanović iz Gore Din 10.— ; 2. Nazif Zukić iz "Sitavnika Din 20.— ; 3. Osman Jašarević iz G račanice Din 20.—. U kupno sDin 50.—. Ad C I. Kod Abdage H arm andića p re d a li su k u rb an sk e k o ­ žice i to po dvije b ravetije kožice: Sabri e f Caršim am ović, Husejnbeg Kulenović, Ism etaga Ismeibegović, Hasan ef. Beširević i S alihbeg Kahvedžić. Po jednu bravetiju kožicu p red ali su: H asan ef. Kadribašić, Abdulah ef. Serdarević, Salihaga Uzunov.ić, Em iraga Mutapčić, lbrahim aga K ratina, Hfz S ulejm an ef. Kulenović, Abdaga Behramović, Asim ef. T arabar, Ahm etaga l ’zunović, M ustafa ef. šišić, Abdaga H arm andić, H akijaga Harm andić. Zatim ju n jeiije kožice p redali su i to: jedan kom ad M ehaga Tahm iščija i M ustafa Uzunović zajedno, po jed an kom ad ju ­ netije kože: Hadži Salihaga Salčinović i Izetaga Mutapčić, svi iz Zenice. Z& tim su kod istog Abdage H arm andića p re d a li kurb an sk e kožice sa sela ova gospoda i to: jedan kom ad ja n je tije koži­ ce Salih ef. Kobilica iz Brnjica, te po jedan kom ad bravetiji kožice sa sela ova gospoda i to : jedan kom ad ju n e tije koži­ ce, A lm asbeg Pašanbegović iz G ornje Zenice, A rifaga Sm riko iz Viduše, A bdulkadir ef. Kadić iz Gore, Osman ef. Spahić iz Pojsko i napokon dvije b ravetije kcžice p red ao je Hilm i ef. Imamović iz Mošćanice. Ad C II. V rijednost kožica položili su : Neziraga Ibrano­ viĆ iz Gore, Pasaga Džampo, M uhamed Kundalić, Osman ef. Ma­ snik i H asanaga O m erspahić iz Zenice te D žemal ef. T afro iz Zenice. Ad C III. Kod Rašid ef. Im am ovića p redali su po jednu b rav etiju kožicu ova gospoda: H usejn Softić, Ibrahim Softić, H alil Husarić, H asan Ibraković, Mulo Beganović, H usejn Beganović, Avdo Beganović, H ajdar Beganović, Rašid ef. Im am o­ vić, Selio Kobić, Mulo Hečo, Ibro Ferzo, V ejsil Sakić. Mujo Kadrić, Derviš Dedić i Ćam il Dedić, svi iz Ričica. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 294 �Остале Гајретове виједШ Нови повјервници Гајрета У друбгој половици м аја постпвљсни еу за повјеренике Гајрота, и то: у Сочицама— Б р езје (п. Рогатица): г. Заимбег X. Хасановић. у Турији (ПурачиМ: Мсхмед еф. Имамовнћ, пјероучнТ0Л>. Нови повјереник Гајрета Ових д ант поотављсн јс за повјереника Гајрета у селу Рапатницп (<-рсз Тузла) г. Мехмсдага Konpnh, трговац и по- f. Иилији Милутиновићу, шк. надзорнику среза МнлешевскоГ, н ТЈорђу Андоновићу, управитељу осн. школе у Пријепол>у, на њнховој суеретљивости у раду овога тсчаја, затим je честптао слушаоцима течаја излаж ући им да су онн помоћу Гајрста постали од неписменог писмени и да he се еа тим ноноснти до к раја свога живота a да he сваки неписменн завидсти љима што н они ннсу свој труд уложнли да ноетану лисмсни као што су то и они учинилн, затнм позива све слушаоце да имају увек у свом срцу друштво Гајрет и да манифестују његове идеје и а сваком месту. После тога г. Будимир Богдановић, учптељ, поделпо je епаком ђаку no једну читапку које je поклонила овдашња Грађанска читаоница говорећи да сви ђаци као члановн Гај- сједиик. Гајретови течајеви за неписмене у Тузли: Tpehn аналфабетеки Гајретов течај, који je отворсп инпцијативом Мјесног одбора у Тузли завршио je onoj рад 24. априла т. г. У почетку течаја било их je 16 лолазнпка. a до конца течаја з а и ш и т се пријавпло 13, којег су положили га_Јддовол.авајућнм успјехом. Течај je водио г. Ш укрија Ч у п р ^ Ј С наетавник стручне зан. школе у Тузлн и члаи иЈјргпјетне секцнје Мјесног одбора. Течај су заврпш ли: /(издаррвцћ А л^ја. Сарајлпћ Хаго. Хоџић Осмо, Буљ убаш ић Мујо мл., Чаа^лић Ибрахпм, ШехпЈи Муетафа, Мехнновић Мустафа, В елапЛ Ибрахим. Бул.убапшћ Муетафа, 4yryiX )iiiih Хамдија. Ж уннУ А де«, p lm tn h <1>схим u Лтлнћ Осмо. ^ Атлнћ Н аставнику течаја Hrina je и овим путем| nam a тАпјла годарност на његовом труду п жртвћма! СЛУШАОЦИ ГАЈРЕТОВА АНАЛФАБЕТСКОГ ТЕЧАЈА У ПРИЈЕПОЉУ | | ) р | ф вом реду у срединп са деепа na лепо rr.: Махмут Башовик, претседник друштва; Илија Милутиновик, нлдзорпнк Месни одбор Гајрета у Пријепољу започео je свој впалоенопних школа, н г. Будимир Богдановић, учитељ. Оетала фабетски течај на д ан 10. фебрЈ-affti о.. г., који je трпјао до лпца у првом и сва друга у другом реду јесу слушаоци течлја 7. маја d! в., кога je д ана и испит одрјкан. Аналфабетсни течај у Пријепољу Иопитну комисију су сачињапалп као претседиик срескн школскн надзориик г. Илијт Мнлутп noiniTl. чЛанови месног шк. одбора гг.: Tiopbe Андоновпћ, Халил Малица, Бећир X. Хасановић, А риф Скадрак и претседник Мссног бдбора Гајрета Махмут Баш овић. Испиту je прнотупило 27 ученика аналфабстског течаја a испит je започео 7. м аја у 6 часова после иодне н завршио у 9 часова. Сви слушаоци течаја иоложилн су испит већнном са врлодобрим успехом. По завршеном исппту претеедннк иопитне компсије г. Илпја М илутиновић захвално je учитељу г. Будпмиру Богдановићу и слушаоцима течаја иа добром успхеу упућујући елушаоце на дал>и рад и том приликом позвао их да сваки поетане чланом Гајрета. Такођср се захвалпо н Месном одбо1'У Гајрета н а љеговом заузимању за просвету. Затим je узео реч претееднпк Гајрета г. Махмут БашоBiih као иницијатор овога точаја. Захваљујс се врсдном п вал.аном учитељу г. Богдаиовићу на иожртвованости и труду кога je нсссбичио у овом течају уложио, na je захвалио и рета увек имаду право тражптп књига иа читаље од Грпђаиске чптаонице које he им сс издавати на читање. Поздравне депеше Гл. одбору и његовом претсједнику Љубушки: Ж снскк Мјеснп одбор Гајрета са своје прве сједнице ноздравља свога дичног претеједника, молећи Бога да Кас поживи на понос и дниу свију нас. Претеједнпца Хабпба СадпковпН. Сански Мост: Са мјесне екупштине на којој je изабран мјеснп женски одбор Гајрета много Вас поздрваљамо. Претсједница Фадила Шербић. Фоча: Га вслпчанственог Гајретовог тсфсрпча cjehaMO се Вас са најљепшим жеља.ма и поздравима. Претсједиш; Хаспћ. Бос. Градишка: Ha данашњој конституирајућој сједнпци Мјесног одбора Гајрета у /(убравама Турским, среза Бос. градишког, захвални сељанн cjchajy се Вашег спасоносног рада за наш Гајрет и поздрављају Вас. — Одбор. Бајрамске брзојавне честитке друштвених питомаца претсједнику Главног одбора. i Органнзујше аналфабетске ji I течајеве н домаћшске школе! \ Бихаћ: Одушевљени Вашом честитком шаљемо Вам пзразс синовске л.убави и захпалности уж нпајући плодове велпкпх жртава. Обећајемо чуватк ауторитет Гајрста и п.сгове 295 �културне мисијо. Окуиљепп у дому најискрсинјс Вам чсстптамо бајрамске празш ш е са синовском о д а н о ш ћ у .__Питомци. Сарајево: Сретие бајрамске празпнкс ж сле Вам: Питомпце Гајретове. Бањалукп: У ирава и питомцн овдаш њег Гајретовог иптерната чсстнтају свом претсједнику настале бајрамске празнике. — Управник. Плевље: УзвраЛајући са захвалнош ћу бајрамску честитк у управи и иитомцима овог конви кта биће света дужност оетварсње бајрамских ж ељ а свога врлог п р етсјед н и к а.__Управн ик конвикта Ибрахнм Биоградлија, Тузла: У име своје као и у нме Гајретове омладиие честнтам Вам д анаш њ и Курбан Б ајр ам са жељом д а Вас драги Бог пожнви још дуги низ година заједно са Вашом племенитом госпођом н а д н к у и понос муслимапоког елемента, драгоцјеног нам Г ајрета и читаве наш е мнлс Отаџбнне. — Управник конвнкта Мехмед Салихспахић. Наши Вануфи Гази Хусреф-бегу Ове се годиие наврш ује четирн стотнне година од смрти лајвећег п иајзаолуж нијег добротвора наш сга шехер-Сарпјева Гази Хусреф-бега. Њ егова џамија, имарет, медреса и огромна вак у ф ск а добра су сви м а нам а позната, љ нма o j cc- koiihcthле и користиће се стољ ећпма читаве наш е генерације. Њ егово je доба епохално^нарочито закС арајево. годнну н а ra j начин што ћо хе нздатн' нарочита сиомснкца о Газији и што he сс тај дан нрослаЈШти у свима иашнм нбтндаијам а широм Босне и Херцсговнне прнређивањем академија, које he пред наш у младеж изнијети жнвот, рад н заслуге овог великог нашег патриоте. Надамо се да би се и Сарајево одужнло овоме своме всликом добротвору ако би један од својих тргова или ул ица прозвао њсговнм именом што je требало и давно учинити. — С. С. Из Уредништва Услед живље акције Гајретовнх радника no разним местима и селнма наше Краљевине, извештај о њихову раду за Гајрет заузима све шире и шире димснзије. Из овог разлога, рубрика »Гајретов гласник« зпузнма све впше простора. Д а би ову рубрику учинили што прегледпијом, Уредншптво je одлучило д а материал, приспео за њу, сврстава, не кпо досад no имену рада, него да ra расподељује no меотима. Ha овај начин, пмаћемо јаснији прсглед крстања Гајретове акције у свим крајевима као и јаснију поредбу снаге р ад а na Г&јрет у поједнннм местпма гато he, надамо се, дати више д п(?дстрека и натјецања за рад na што јачем унллређељу ове наш е важне културне институције. ИЗ АДМИНИСТРАЦИЈЕ Овом броју прилажемо чекове Поштанске штедионице како би нам наши преплатници могли лакше да пошаљу ду- Ц ијенећи ове снфомне заслуце Хусрефбегове Главно ва- Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 296 �I Med- Univ. Df. i m specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 O rd in ira s v a k i m d a n o m od 9 — 12 sa ti p rije podne i od 2— 6 sa ti p o s lije podne SVA KI M U SLIM AN TREBA OA KUPUJE SAMO gajretov C IG A R P A P IR ier kvalitetom nadmašuje sve ostale ctgarpapire a potpomaže i „ C a j r e t ” 0OO0GOOO0OOOOOOOOOOOQOOOOO(DOOOOOGOOGQOO0 P a p irn ic a Narudžbe: "jjf" Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčic S. D. ALKALAJ, Sarajevo Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu & preporučuje bogato skladište pisaćeg, i risaćeg materijala u „GfllRETU" 0 oasooQoooasooo©oocx3 C)oooeaoĐooooo( g O S A N S ftA p o š t £ ш т а м п а р и ја : ИЗРАМЈЕ НАЈЕЈОЉЕ CBE ШТАМПДРСКЕ nocnoet УЗКУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ ' СЛАГАЋИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТНПИЈА POTAUHOHH СТРОј c im k o g r a f ija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDflOJ I VIŠE BOJA JEDINA MA JUGU MAŠE KRALJEVINE k n jig o v e ž n ic a POVEZUJEKNJIGE ОО : �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 *- Dinara Ш а ii i i i Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju lllllllllll| j| !llll!!!l'jl!!lljliliiil!!lill!I I I I I I !!!llllil!!!llliilliilliiii!li!!il!lilili!lllillll!illlil Z A L A G A O I V I C U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ■illlllllliillllllllllllliilllllllillllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllll’iiiiiiiliiilllllllllllllllllig BosansfcaJndBstrljalna i T r p a la Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 P o tp un o uplaćena d io n ič k a glavn ica i 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * — Rezervni fondP^ Clin I Dr. Omer Bahtijarević ] š 1 dugogodišnji liječnik D rž. | Bolnice, o p era te r i sp e - J cijalista za operativne b o- I le s ti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice | 7 ,5 0 0 *0 0 0 - P rim a u l o š k e n a šte d n ju , v rš i d o ­ znake u u n u tra š n jo s ti i in o ze m stvu uz n a j p o v o 1j n i ј e uvjete , fin a n s ira in d u strijska i trg o va čka poduzeća i\ 1 Ordinira od 1-3 | p o s lije podne i Interurban t e l e f o n i broj 6 05 , 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 45 ( ■ iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii i Гбј Г о\вј 1 tO/fal fcVfrl Г37Н м / м C c ) \b ] П П&7o>] & 7pj tcS'O Sj t&To) B a n k a G a jr e t d. d., S a r a je v o | Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'- 1 B a n k a s e b a v i s v im u b a n k o v n u s tr u k u s p a d a J u ć im p o s l o v i m a . O v l a š t e n a j e z a t r g o v a n j e s a v a lu ta m a i d e v iz a m a . Z a v o d j e ta k o đ e r i p u p il a m o s ig u ra n . O s n iv a , o r g a n iz u je i r u k o v o d i k re d itn e i p riv re d n e u s ta n o v e . O s n iv a i p o d u p ire ra z n e k u ltu rn e i h u m a n ita r n e u s ta n o v e , O d č i s t e d o b it i d a i e 6% K u ltu r n o m х p POSu l e t n o m d ru š tv u G a i r e t” 1 ‘'r o s v j e m o m a r u s i v u »VJ а l r e i . S v e d o z n a k e u d o m o v in i i in o s tr a n s tv u o b a v lja B a n k a G a jr e t n a jb r ž e i n a jk u la n tn ije . U lo š k e u k a m a ć u je n a jp o v o ljn ije i is p la ć u je is te u s v a k o d o b a ra l ra ПИ = УЗ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cb9f8c1015ca8b1b68c4abc47dc8740f.pdf c865a61ba368c4147692b352b4157c4f PDF Text Text з л з г т л л у ш и s a кУ А Т У Р ие И Ш Н бМ С КЛ ТГСДИЗАИА МУСИИ1ЧАМА ј ш С А Д Р Ж А Ј: Уредништво: Реч Гајретовој омладини пред ферије Осман Н. Хаџић: Култ светнх и мрТвих Хидајет Кулиновић: Како би требало нашу дјецу ' вјерски узгајати и како да нм се предаје вјеронаука Хамдија Капиџић: Развитак пггампарпја и новннар- ства у Босни за турског времена Инж. Шериф Бубић: Наш сељак као позитиван по- љопривредни стручњак Велија Садовић: Пригодна ријеч на прославп Мев- луда ПОПУЛАРНА СТРАНА Наша отаџбина: Рад на уједињењу Хамдија Мулић: Наша земља има красну будућност Вејсил Ђурчић: Примитивно пчеларство у бившој Боснн п Херцеговини Народни здравствени учитељ: Ангнна Народно сточарство: Краве пред отељај Задругарство: Г. С. С- 3. 3. — пример за углед ПОДЛИСТАК Хамид Диздар: Биографија мајстора Смиљића М. В. Михић: Сватови 3. Ж.: Есма Назиф Ресуловић: Запис ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Илустрације 16 ЈУНА САРАЈЕВО 1930 У р в ђ у Јв : Х а м з а Х ум о БРОЈ 12 �OSlalulle u listu »GAJRET« »G ajret« je n a jra šire n iji časopis m eđu m uslim anim a i svakim danom diže se bro j njegovih p replatnika, n a­ ročito otkako je povećao svoje g ra ­ divo. I u buduće, »G ajret« će nastojati da zadovolji što širi k rug svojih p re ­ platn ik a i d a p rodre i u najzabitnija m jesta. Iz ovih razloga, bilo b i u in ­ te resu naših trgovaca da oglašavanje svojih lirm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno v ršili bi i svoju patriotsku i hum anu dužnost. Radnici i p rija te lji G ajreta treb a da porade u svojoj sred in i kako bi trgo­ vine i preduzcća iz njihovih m jesta oglašavali u listu »G ajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. ТЈаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Хамид К уки ћ Уредник Х ам за Х ум о Власнив друштво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �ТЈг> 3 V tT Реч Гајрешовој омладини иред tpepuje Концем овс школске године Гајрет завршава један даљљи део свог непрестано живог дела, промицањо наше омладине кроз школу, оспособљава* јући je за бољи бкивот, живот кориснији и но њу и по њезину општу заједницу. Концем ове' школске године Гајрет са јачом вером улавп у- будућу годину, јер види још јаче збијене редове својих радника у раду на нашсм прогресу. Кбнцемгов^ школске годиие, Гајрет, више негоЈги i једнс годипе досад, види реалне плодове напора својих радника, јер je ова минула година, својим нриходима. надмашила све досадање. Д акл£ како ,се из ввега види[ ову прошлу годину можомо ддГ-рзначимо годином буђења наших снага на нашем прелороду и напретку. Али, колики год успех показивала ова година, и колико бројнији и снажнији били њени рсеултати од пређашљих година, ona још, баш тим својим резултатима, ни издалека не удовољава потребама icoje се Гајрету указују и намећу, потребама на просвећивању и за нови живот осиособл>а1ваљу нашсг елемента. Ширећи поље свог рада> Гајрет, из дана у дан, наилази на све незајажљивије иотребе прискакања у помоћ онима између иас којима je помоћ заиста потребпа. A нас je таквих у највишем броју. Ширећи поље свог рада, a то и време од њега захтева, Гајрет, из дана у дан, увиђа све више недостатака у нашем еломенту, недостатак у борби за живот у новој данашн>ици, a те недостатке треба уклаи.ати, a уклањати их једино можемо ра- дом и жртвама за Гајрет, како би on опет могао да помсга»:е оннма lto којих и њему самом иомоћ извире. “ Kaiio се, дакле, види из свега, Гајрет je један жив организам, оргашгаад^ у покрсту, у динамици, и интензитет његовог кретања — треба стално подржавати и развијати до што јачс снаге и моћи. Пулсирање овог нашег живог организма не троба да малакше mr за ових летљих празника; шта више, допо треба, у колшсо год то буде могућс, да се и noјача. Нарочпто, у овом случају апелујсмо на нашу омладину која се разилази у разнв крајеве нагае отаџбине, да живом речју поради на ширењу Гајретове идеје и на јачању његове матсриалне снаге. Рсч тоила и искрена нека се чује на сваком кораку, реч потребе и уразумевања нека буде брига H a­ rnoj омладини у cao6pahajy оа својим ужим земљацима. Свака ова рсч донеће користи Гајрету, свака ова реч, племенпта и поштсна, оплемеииће и иоштсiro срце нашег човека. Гајретова омладино, не презај прсд трудом и радом, јер труд и рад пајјачи je покрстач живота; труд и рад су посма и со васцслог човечанства. Сложним радом, ових ферија, зађитс мсђу наш свст, јер тај вас рад неће уморити, нсго још јачо очеличити у раду на изградњи вапге будућпости и будућности ваших најближих. Улуте које су вам, у овом погледу, дали ваши старији нока ipam буду аманет и ослонац у вашем раду. У то име, нека сте живи и чили! Рад за Гајрет рад je за добр о свију нас �Осман Н. Хаџић Нулт свеших u мршвих*) Нема ни једног обичаја у исламском свету, који би се вишо и јаче противио карактеру монотеистичке доктрине Курана, него што je култ »светих« и мртвих. A ko у Курану има једна мисао прецизна, јасна и бистра која но допушта нн пајмање сумље ни двосмислепости, то je догма о божјем јединству. Један je само Бог, a између Бога и човека нема noсредника. У Курану нсма ни алузије о каквој било молитви управљеној Мухамеду, или коме другом, сем Богу, Госиодару светова, Мухамсд није никад ни тражио да се у форми личног култа он слави било за живота било после смрти. Шта више он није допуштао да верни испред њега устају на ноге, да се у том нс би лазрео култ личког обожаваља. Дужности верника према Мухамеду стриктно су ограничено на веровање, да je божји посланик. Ништа више. Па ипак после његове смртд зачела се идеја међу вернима, даЛје Мухамед, који без сумње заслужује највише поштовац>е,^до£тојан да се на извсотан начин слави. Тако сепочео, доста рапбГ слаПи^ ти љегов рођепдан, 12. • раби-ал^евала рецитоваљсм несама у његову сјрау? Годино G71 Ма|>окакски султан, Јусуф <бин Јакуб прославио je 12, роби-алекала на тако свечан и буран начшг да Г|# слава имала сваЧнЗелсжја једиог правог н.^лта. Овај се обичај брзо рашпрћо и no осталим иеламским зомљама, те сс још и данас у маљој или већој мери on подржава. Ово прво одступање оХ чисте доктрине монотеизма, изазвало je и другу: к у л т с в е т и х. Најпре су »каноиизирани« они Мухамедови другови, који су 340 године с Амр-бин-Асом дошли у Егилат и ту као хероји вере кости оставили. Шихови гробови у Асуану постали су »моста блажених«, која су верници у извесне дане године nojcдинце и у масама посећивали. Стари фараонски Мисир, који je у све веро убацио по нсшто од свога паганизма, нпје поштедио ии Ислама. Под конац содмога столећа појавила се у Хоросану, персиском г^ДУ на граетци Индие, верска .секта Суфи. Основна тачка ове секте у почстку била je »приближење к Богу без посредника, интуицијом и екстазом«. Д а се човек подигне на овај ,»виши« степен, потребно je духовно прсчишћавање U 1#звесни аскетички обреди. .Иод утицајом брахманско-будистичке мистике Суфије су мало no мало утонули у чисти пантеизам. Почетком дванаестог ствдећа хришћанскс ере, из ове се секте формирао први ред дервиша, и од тада почињс право ројоље »светих« у исламском свету. Каквих сво ту типова нема под именом дервиша, шејхова, пирова, еппија и мехдија! , Л Г ткко се из обичног поштовања и cchaiba na мртве, tokom вромсна развио култ светих, којима се признаје способмост интервеиције код Бога, a од тога није био него једап корак иа да им се призна и моћ чудотворца. И тај се басамак' прс1^орачио брзо као што je то случај и код хришћапских копфеоија: сваки од ових »светаца« добио je lonoje атрибуте и слециа,лпу клиентелу. Тако Али-ебу Јусуф лечи реумативам, као што свети Фиакир лечи хемсроиде, Мухамед бин Еби Талиб помаже да се пађу Всћ у трећем столсћу no Хифрету сусрећемо се изгубљене или украдене ствари no примсру свстог са именима људи, побожних и добрих, које су њи- Анте Падованског; један опст, такмац светог Ивсса, хови савременици уздигли na степен »светих«. За- патрон je ларпичара, други запггитник путншса пјк) четак овој идеји треба тражити у доктрипи Филона тив разбојпика и Taiio редом. (Међутим опшириије и других јеврејских научника о Л о г о с у као ло- о овим стварима уопште, у другом дс.лу овс кљиге). среднику између Бога и човека. Мухамед који je Већина ових »светих« имају и своја турбета., као божји посланик провео пуна два дсценија у ivoja празногерпа светина поссћује у извесне дапс. Меки и Медшга у најужем контакту са својим приОсим тога њима ice преко ноћи пало капдила и оссталицама и пријатељима, саогиитавајући ИМ' ncnoтавља посуда са водом и чист пешкир, кад »добри« средно божја откровоња, био je мртав, далецв од no ноћи устане, да види абдест узети, да иешкиром погледа и молитава верника. Били су под земљом посуши своје »мубарек« лице и да онда клања! Кои његови први другоши, na и онп који су се с љима лика глупост! Има опет места, где се сватсе године дружили. Верени су почели осећати потреба за »подвадесет седме ноћи мосеца Рамазана, показују несредницима« ближим Богу, a такви су могли би1сакве длаке, бајаги из Мухамедово браде. Да je све ти само они који су за живота били побожни и Богу ово прави инсулт na чистоћу Иелама, бласфомија. угодни na су се и којим »надприродним чудом« одкоја граничи са паганизмом, не треба тек докалиликовали. . вати. У опште Ислам евојим основпим припципима *) Из кн.иге »Мухлмсд и Курлп« која he доокора изаћи из тнтампе. (Пр. ур. »Гајрета«). ne допушта пикакав култ ни живих ни мрших. Са �молитвом која се врши над мртвацем пре еахране и која траје једва десет минута, затвара се књига његова живота. Шта je сам на овоме свету урадио и зарадио, према томе га на оном свету чека награда или казна. Никакра и ничија молитва после његове смрти не можс му олакшати греха ни увсћати заслуге. »Смрћу чсљека затвара се књига његова живота« — вели Мухамед. Само je једини Бог који казпи и награђује, a између Bora и човека нема по- Средника. Посећивање мртвих и учеЈБе над н>пховим гробовима акт je личног пиетета према мргвацу, a никакав верски чин или дужност. Учсње l u ­ pana за душе мртвих може имати само тај смисао, да човека потсети да je живот на зсмљи пролазал и да се молитвом и добрим долима треба 'сцремати за onaj други, вечни живот. И надгробни сноменици (башлуци) знак су личног ииетета a никакав верски акт. h i• . , i' Hidajet Kuhnović Како би требало нашу дјецу вјерски узгајаши u како да им се предаје вјеронаука? 3) (Наставак) Код предавања етике природни je начин метода KpQ3 призиГу способности учитељског кадера може питања и одговора, јер она одговара, овоме пред- се проматрати судбипа извјесног парода. мету. Дјеца још од куће доносе у школу лрими-, Једап аражжи пјесник je са слиједећа два стиха тивнс иојмове о етичклм засадама. Према тоне глав- лијепо оиисао високи друштвени положај наставна се дужност наставника при лредавању овог ника и љекара у једном народу: предмета састоји у томе, да коптролир;1 д исправља Савјет учитеља и љекара дијете у слободном извађању и расиоређивању sTie користе кад их не слушамо етичких принципа од стране самог дјстета. Овој ине тужи се на бол и осталог квара лужиости се можс удовољ и Т Јда*« на начин, / у Д „ нси учитеља и љекара. којем превлађују иринцири методе питања и одговора. Метода питања и одговора даје такођер веУчитељ и лијочник с-у заиста најзаелужнији од ликог иодстрека при настави физике и ириродних СВИЈУ јавних радника, на им као таквим иришада nayi;a. У овим предметима примјОри треба да нре д- ],Рав0 на »оштовање и уважавање. Ове двије ироњаче прашлима и дефиницијама, a да наставник Фе.сиЈе примиле су на ее двије важнс дужности, згодним питањима своје ученике ^аведе, да из no- К0Је СУ Је^ на од ДРУге нераздвојне: док со учитељ стављених иримјера сами изведу иравила и дефи- бРине Усавршавањем и узгојем душевних способнониције. сти и РаДи на томе да душа не захрђа хрђом cTjiaiiКао што je прије напомонуто е^пози& вна и Дотлен д а а р ^ а ^ а св о ју Јаж њ у на метода питања и одговора со могу наизмјенично здравље људског тијела, које je драгоцЈено скроуиотребљавати при настави свију предмета. Начин виште људске душс. Из овог се види колико je и количину употреба ових метода одеређује поред арапоки пјесник у својим стиховима дубоко пронаставног иредмста и ступањ умног и душевног ра- дро у сулЈтину модерних теорија педагошке наукс. Лаганим ходом и постепеним умовањем у горзвитка самог ученика. Због тога наставници морају иознавати Психологију, која je природни увод на- њим ретцима доспјели смо ипак до нашег циља. Питања која смо горе ивложили била су нооиходно уке о узгоју. Наставници су приморани да лрије предметпих потребан увод у саму ствар, на коју ћемо се сада уџбеника проуче дугае и наклоности својих уче- осврнути. ника. Гријех je играти се дјетињим способлостима, У горњим ретцима смо методе наставе и узгоја подвргавајући их којекаквим личним наставним свели на три врсте: експооитшша метода, метода методама, a да ее претходно нс упозна љихово ду- питања и одговора и мјешовита метода. Промислишевно стање. Циљ сваког наставника треба да мо сада, која се од ових трију наставних мстода je улрављен у потпуном значоњу ријечи ла узгаја- примјењује код нас у школама, a нарочито у почетње потпуних људи. Они који узгајају овакве људе ним школама? Да ли експозитивна метода? Не. Да треба у лрвом реду да су и сами савршени људи и ли метода питања и одговора? Никако. Да ли мједа у танчине познају главне засаде праве човјеч- шовита метода? Ни у којем случају. Д а ли се код ности, Историја будућности сваког народа испл- нас можда употребљавају ове три ове методе сала je na мождалим кривуљама љегових учитеља. заједно и паралелно? Такођер не. Каква се онда ме- 299 �Тода код нас уопће употребљава? Ha жалост мо- рактерном И духом Леоависне, свестрано и темсрамо признати, да би требало ировући и измислити љито наображене интелигенције, која бк га могла нарочито име за насгавну методу, која се код нас лредводити, за то су криве школе и начин узгоја у школама улотребљава. Праивје рсчено уопће и обуке, који се у њима улотребља.ва. Ако муслибесмисллца je и говорити о каквом начину и ме- мани данас пате због љоносгги, погрсшних мисли и тоди ластаве ло нашим школама, јер та и не по- лрсдраеуда, лодостатка муслиманскс свијести и цастоји. Чак ии сами термини обука и наетава не могу триотизма, за то су такођер о;цговорнс школе и н»ида дођу до свог изражаја и правог значења ло ла- хов лачин узгоја. Ако сс муслимапи данас жале на шим школама. Иоред свога тога и успркос свију мањкави вјорски узгој и наобразбу, те на ширељс његошх недостатака када би смо лаш начин обукс безвјерства међу млађим нараштајима, за то су опет лрогласили неком наставном методом и покушали, одговорне школе и велика шгдиферентност према да му нађемо одговарајуће лме, мишљсња смо да би вјерској настави и узгоју, која се у њима провађа. се та метода могла начвати произвољном, нијемом Свим овим недостатцима није јед1И1И раолог непрол мртвом методом, јер би joj оваква имена лајбоље свијећеност, јер се јасно види и опажа, да и воћина л одговарала. Може свако тврдити, да je данашње наших иителектуалаца немају потребних мораллих стање ластаве и узгоја no пашим школама у веома (х^обина и да и оли болују на истим недостацима. безизлазпом и безпадном лоложају, јер му je лако Њима такођер не иолази за руком да постану »>л>уто доказати. До овог увјероња могу доћи ,не само- • ди«. Ako се и нађе no који интелектуалац на випојединди, који се крећу и живе у средини дјеце, глни, она и љега пЈ>огута или гомила непросвјећене него и сваки човјек, који мало лажљииије прати маее/или гомила недорасле инте.тигенције, na ни on приликс на том пољу. Резултати лагаег узгоја и на- ne може да дадпе својој средини оне користи, које ставе с.у упадно видљиви: ако муслимански елеме- ^Т^то у лраву од н>сга очекивати. нат не може да у довољнбј мјери лађе поштене, ка(Наставиће се.) Хамдија Капиџић u новинарсшва у Босни Развишак шша, за турског времена фЖ Да je у турском периоду лашс историје било рада на културпом лољу, има мпого докала. Општа карактеристика Османлија je лраведпост, толеранцпја л чување лародие традиције (Др. Д. Поповић: Турци у нашој прашлости. Београд 1929). Потреба штамианих књига код лас со врло pa­ no осетила. Прва штампарија je оонована у цетињском манастиру 1493 г. Бозкидар Вуковић je штамлао народне кљиге у својој штампарији у Млецима, која je деловала од 1519— 1538 (X. Крсшевљаковић: Штамларије у Босни за турског времена, грађа, Загреб 1920). Некако у исго време деловале су наше штамларије у Горажду и Милешеви. У главном све кљиге тих штампарија су верског карактера. Taj штампарски рад код нас пада у време напредовања и лајвсћо славо Османске империје — г.реме Оулејмаиа Величанствеиога и Мехмед iiauie Соколовића. To je време интензивног рада у лашсм пароду. 1530 г. лодигнута je величаиствена Бегова џамија у Сарајеву поред великог броја џамија, сахат кула, медроса, чесме, тулбета као и подизањс плавославпог мапастира. Bchnna херцеговачких мапастира су из XVI века-као ио свој прилици и босаиских. 300 Од 1538—1806 г. у Босни нема штампарија. Тада се књиге у главном преписују. Калиграфски се занат много ценио. Деветнаести век je донео промена и у том правцу. У доба Илиризма настојао je Гај да и Босну уведе у крило свог покрета. Носилац илирства у Босни био je Фрањо Јукић, млад и загрејан Илир. Његов сс рад најбоље види из »Басанског Пријатеља«. Превелике наде које je полагао у Омерпашу брзо су га изневериле. Чим je Омерпагаа евршио са бооанским ллемићима, окронуо je своју оштрицу и против присталица Илирства. По примеру својих сународника, бегова и ara, и Јукић je на мршавој самарици и у букагијама пропутонао Балкан. По зло ломињаном Омерпашину »вакту« моњају се брзо у Босни возири. Једииствена je појава В(1зИ1Х>ван»е Шериф Оеман nanie (1800—18G9). У љегово ВЈ)еме почиње зкивља акција na раду око подизаља лародног благоетања. Пошто je г. 18GG у чиггавом тур*ском ца1>етву запеден вилајетски устав, то je према чл. 9. тробало обиовити у свим вилајетским средитшима и штампарије. Тако je и код пас почела 18GG делошати прва службена иггампарпја. В(‘ћ je у априлу 1806 г. noчела радити »почагсва« Сопропијпва у Сарајеву и као таква остала до септембра, кад je променила �име и власиика. Отада сс зове »Виластека штампарија«,, Bch je у Сопронијевој »Печатњи« штампан литерарно- поучни лист »Босански вјестник«. Он je штамиан само ћирилицом. У то су набављсна и apaiDCKa слова за турски токст. Валија Сафвет паша именова за директора штамиаријо младог и симпатичног Мохмсд-Шаћира Куртћехаића. To јс можс се слободно рећи први новииар из наших крајева. Одмах но оснивању штамнарије почиње излазити званични вилајетски орган »Босна«. Он je норед аваничних вести доносио и поучне чланке из области народног здравља, економије и сл. »Босна« je излазила од 1SGG—1878, a штамиана je арапсвим и ћирилским словима. Већ од доба Сулејмана Величанственог наш je језик готово једнак турском на Порти. Турска дворска канцеларија има посебно одслење за ћирилкжи писане фермане. Од првих почетака турског господства у Босни na до окупације 1878 једино су два писма на снази: арапско и ћирилско. С допуштењем Ос-ман паше Куртћехаић je rioкренуо поучно-забавни лист »Ђулгаен Gepaj« — »Сарајевски цвјеплвак«. ЗадаЈак je тој коврни био да народ поучава у просветном и еиономском подизању. Истина има оштрих и полемичних чланака које je пиоао против писања нских- листошиу Војводини и Србији. И овај je лис> urtuMnan изпутра турским иисмом a с поља ћирилицом. uyicjia — макар била н сЈ>амота — да се Gap у ту1)ој земљи na туђем језику изобразим као човјек.« Даље се тужи па#слабо материјално стањс, жали што не може да научи француеки језик, којим се ira западу највише говори. »Само словенски знам, јер се овдје говори највише тијем језиком.« (ГаЈ1)етов календар за 1906 год.) To je заправо исповсст његове младс душе. Идсалан и расан човек хтео je да иарод преиороди. Али je и сам увиђао да му je то немогуће провссти. Његавом смрти 1872 умро je и »Сарајевски Цвјетиик« пакоп излажења од три и no године дана. Свој млади живот je завршио на бсчкој клшшци за ту^*1ад ;улознс болссти 1872 године. Личноог уредникова зас^тужујо .пећу пажи.у, јер je осим навинарског позива вргаир и дужност диУ (»Сарајевском Цвјстнику« од 24 јула 1871 год. ректора штампарије a неко време био и capaje ски начелник. Г5ш И КГ~| Рођен у Плевљима, a васпитан у рарајеву, бно »Пошто je главна намјера овога листа inrrc'pcje упућен донекле у оријентално ^наности. Позна- се народа one провинцијо застуиати и прибав,гБати i’ao јо свој материиски језик као малодсот Читајући му разна зиан.а домаћијех одношаја земље у којој његове чланке у »Сарајсвског Цвјетњаку« управо живимо, то дужним себе сматрамо да својим радом сс човек диви бистрини мисли и чистоћи језика. To народу ово познавање прибавити. Зато смо још од je прави Вуков језик, ничим неискварси. Oir je ра- почспса лиета били отворили рубрику у којој смо дио оба текста: турски и српски, a само му je нешто писали земљописне иодатке о Босни и Херцеговиии црпљене из страискијех врела. Пошто je при издаиомагао Милош Мандић. Његов турски језик јс ведар и класичан, како ваљу кн»ига и новина најпрече да списатељ или новели Др. Башагић. У једном писму упућсном Ра- винар своја казивања иа здравом темељу опгује, то шид бегу од 30/III 1SG9, вели за се: »Ja сам у два- и ja бих у овој ствари, да бих могао жсљи читалаца десет и троћој години. Шта сам могао научити? У одговорити и да бих земљоппе овога вилајста боље нашим крајсвима нема школа, гдје се продају више упознао, предузимам приликом потребне промјене знаности, да се изобразим у овим годинама као је- ваздуха ради опоравка здравља пут у нека мјсста дан евроиски младић. Читањем лијепе књиге домо- овог вилајета.« У бр. »Cap. Цвјетника« од 26/Х1 1871 пише »Наrao сам сс оиет овдје османлиског Ј1*зика и стала, да нсшто умијем написати. Прско босанских rjia- Р°Д je трудољубив, добријем наравима обдарен и иица пиеам одлазио. Обнашао сам једну-двије од злијех страсти с,лободан, a земља добра за продржавне службе у један-два града. Moja je пајвиша изводе и богата у многобројннм рудама, na зашто жсља била да одем у Европу. Будући да je у на- тако споро напредујемо? Смета нам што нећемо да шим крајевима наука сасвим занемарена, у Е вјкпш признамо да се морамо no духу времена владити, не знам: je ли то прирођено својство народа, шта нећемо да увиђамо, да се не шијемо само с дневЛИ? — напротрв мцого се г*>јИ и његује. Жел>а ме ни>1 потребама задовољиттт, него да су наши инте- 301 �реси повезани један за друге, na зато сваки радећи не може ни за свој ни за заједнички интерес што долринијети. Немојмо дакде славати нити остављати нашим потомцима да они извршују оно што ми можемо извршити и треба да извршимо, потрудимо се колико у нашој снази стоји да потпомогнемо своје потомство. Набављајмо onvKn за сељаке и занатлије, дајимо им средстава, да могу ®ише израдити ,па тим да анимирамо младеж за занат и остале радње, јер радом се постиже богатство, a нерадом несрећа и прогаст « Говорсћи о народном здрављу и о потреби организације за његово чување у бр. од 25/ХН 1871 пише: »Дужност je не само љекара, него и новинара, чиновника, свештеника, учитеља и сваког онога који je дужан старати се за народно благо, обратити пажњу и на народно здравље, које je као што je свакоме познато, највеће благо, и сваком- лрили-" ком народ поучавати шта je здравље и како га треба чувати.« Ово je неколико цитата довољло Гда -пам дадку^ бар долекле јасну сдику рада тог енергичног и родољубивог чолека, к<^ je рана смрт прекинула у племелитом настојаЈ^у 6i(o подизања авог народа. Није само у Сарајеву било рада т-културном пољу него и у Мостару, под крај османске владавинс. За време чувеновАл» пашс Стбчсвића Мостар je за пуних 18 го^ина био цептар полититеог. лривредлог и културног деловања Херцеговине. To време Je у народпој традицији no дорру заламћеле. ©д алтјпашине погибије пеД Бањом Луком 1851, na до 187G године Херцеговина je опет саставни део босанског вилајета. Ради бурних догађаја у времену од 1876—1858 године Херцеговинго je отцепљена од Босне и формирана као посебни вилајст. Пород осталих потреба кој^- јо имао херцеговачки вилајет доби и своју штампарију. У тој гатампарији у год. 1870 штампан je званичии вилајетски орган »Неретва«. Иако je лист званичног карактера ипак у њему има много материјала упућеног простом иароду у виду разних са.вјета. Први број овог листа изашао je 19 фебруара 1870 г., a у њему стоји: »Једно од најплемеиитијих средстава, које добар поредак једног вилајета условљавају, јесу новине. Но осим тога новине служе још и на просвјету и ображење и дају могућност да се чувсдва отворе и ствари лакше сматрати могу. С Божијом помоћи данас печатују се и издају заоад прама величини и средствима ове области новине под именом »Неретва« једанпут на неђељу. Али колико буде цивилизација и култура у овој области напредовала утолико ће се и лист »Нсретва« раширивати. Опште je лознато да су новине opran, који изјављује и поправља ммсли народа и множине људ- 302 ства и који добре ствари распроетрањава. Пошто ј« дакле гозиато да свуда, како материјално тако и умно стање побољшава и унапређује: тако he и у Херцеговини унапређењем те тако узвишене и велеважне ствари, добре и обилате плодове донети.« (В. Прешевљаковић) У прилогу доносимо насловни део »Неретве« о д 18 (0) маја 1870 године. To je примерак т библиотеке r. Мухамед еф. Кадића, чијом добротом овдс и излази. Иако je изишло 35 бројева »Неретве« ипак je данас врло тешко и готово немогуће доћи и до једног. Било ради бурних иремена, било ради малог броја штампаних примерака — гатампао се број у 30 примерака — очувапих бројева немамо. Вероватно да негде у прашинп на таванима наших старинских кућа лежи поред осталих важнијих докумената и no који број овог листа. Г,Ј1р. Вл. Ћоровић у свом делу: Босна и Херцеговина на страни -148 пише »У Мостару je по^кфенут ,чист »Неретва«. Али na жалоот од њега није сачуван ни једдн комплет него чак. и нијелан број.« БесумнХ је г. проф. Ћоровић тражио no музејској библиотеци и нашим научним ипституцијама, али бвз успеха, Стога сам дрлсао да неби било згорега да у нашем »Грјпст"г« изађе бар наоловпи д,ео »Нсретво«. Мени je случајно пало на ум, у разговору са г. Мухамед еф. Кадићем, да ли можда у његовој богатој библиотеци постоји који број тог листа. И на срећу нисам се преварио. »Неретва« je као и »Ђул.Серај« шлампан изнутра арапсвим ,а споља ћирилским словима. У приложеном броју од 18 (6) маја 1870 порсд елужбених вилајетск.их вести има и чланак који je намењен народу. Говорећи о потреби школе вели: »За стећи знање потребан je учитељ, a тако исто за научити занате и зомљорадњу потребни су мајстори и фабрике које такође стоје у вози с капиталом и богатством. Познато je да код ђецо која у школу иду, при почетку мјесеца или године учитељима награду и поклоне носе, онда их учитељи уче; a кад за неко вријеме ne носе, те учитељи пикакву корист не виде онда нити иђу у школу, нити настојавају да ђсцу уче. У свим осталим мјостима вриједни грађани скупљају новце и установљавају велике школе, те тако своју домаћу дјецу снабдијевају свакојаким знањима и и-зводс их na пут људства. Познато јо да je nama домаћа земл>а, хвала Богу, прилична a наши житељи бистроумни, na што заоотајемо натраг узрок je гореречена љубав према старим алатима и обичајима. Знак пашег ненастојавања за стварима које he наше синове обогатити, које се у нагаем живовању види, долази од ненаучавања, од незнања. Најмањи народ на свијету мучи се и тра- �жи своју срећу и у ономе што he му корист тек no­ š n j e сто година донијети; a у нас се то за беспо слену забаву држи. Нити je разум болестан, иити je тештсо на то ое ријешити; na од среће страх имати, хоће ли то добро примити, није ли грехота? Наша толика младеж и снага зашто да без знања и заиата ио чаршији и сокацима хода и да умјесто да се забавља занатима, вријеме у неваљаштини и боспослици лроводи.« Језик и стил у »Неретви« нс може се никако мерити с оним у »Ђул. Серају«. To углавном и зависи од уредника, његове епреме и умешности. Док je Куртћехаић сам радио у свом листу, дотле je урсднику »Неретве« Мехмед Хулусији помагао у превођељу с турског иа наш језик Јосиф Алкалај. Доносећи у прилогу »Неретву« намера ми je да се оживи лрошлост, да се види начин писања и да се једном' озбиљиије поведе рачуна о нашој upoшлости noja није довољно испитана. Инж. Шериф Бубић, дирекшор Пољопр. школе у Бутмиру Наш сељак као позашиван аољопривредии сшручњак Правећи упоређења са начином сеоског ročno- стране освијетлити. Истина je највећи дар којим je дарења код других културнијих народа, ми који Бог човјека обдарио и ко се н>ој противи, противан смо школовани гледамо у нашем сељаку само јед- је,и Богу. ; , нога незналицу. Сав његов начин рада забацујемо и постављамо му потпуно опречна прашила. за Ј>а.д> 1 Наш сељак као прашичан метеоролог коja он тешко схваћа. Познато je, да најважиији мегсоролошки елеТачпо je, да наш сеља^уима много погфешака у своме раду. Али ко дубље заглед^ у •ваше село, мепти — ваздух, вода, сваетло и топлота — имају увјериће се да често пута оељак не тложе друкчпје/ ^ тР ^ ^ ж Ч^начсље за Развитак сваке биљке. Ради да ради него што ради, и да у ње^овом гвооцодаре- тога научна опажања^о стању атмосфере имају вењу има и непгго п о з и т и в н!ог * лшсо зпачење за пољоиривреду. Тако je нашега сеОно што je позитивнђ у животу namira n a . p p L a ^ ^ ^атјерајла да води рачуна о тим проима необично јак и дубо^ коријен. Toj огромној мјенама у атмосфори и да изради своја метеоролошка правила. Ова правила није израђивао један надмоћи лозитивног над негативним у свијести сватсог народа треба захвалити да човјечанство идеЈ човјек нити једно покољсњс, него су на томе радили увијек напријед. Зато сматрам ga највеТгу погрс- сви прошли вјскови. Да проиађе извјесну закоиишку нашег начина прооајећивања маса, тто’ по- toict у промјенама у атмосфери, научна метеорололази од кегативних народних особина, настојећи гија с.тгужи се статистичком методом, за коју je од само да ове уклони, мјесто да у 'првом реду. иде од највеће вадспости опа1жање промјена кроз дуги низ позитивиих народних 'особипа, накзтојећиЦца све година и на разним мјестима. Познато je, да су рсусаврши и ојача, Усавршено и ојачано несу^њиво зултати опажања у толико ближи истили, у колико би ( п о з и т и в н о пуно брже срушило негЈати- »се располаисе са већим бројем с.лучајева. Научиа метеорологија осиива своје резултате на опажањив н о. ма кроз неколико деценија, док народ своје метеоСматрам, стога, за потребно да овдје, бар укратролошке ревултате оснива на опажањима кроз вјеко, упозорим на.шу интелигенцију, која ради у naроду, на позитвно стране нашсга сељаиа као пољо- кове. A да je народ добро опробао својс резултате и привредника. Послужићу се у првом реду изре- да до њихове практичне вриједности доста држи, кама народним, које су npaiBe животне творевине. најбољи нам je доказ тт о je од неких евојих важиијих резулггата налравио и јрелпгиозне /Обичаје. У њима су садржана искуства многих покољсња, a искуство je мајка мудрости. За ово ми згодно до- Нарочито код нашег славенског сељака религија je лази, поред мојих властитих опажања, исцрина била увијек само једна проста рслација између призбирка пословица »Пољска привреда у народним роде и човјека као њезиног експлоататора. Зато за иословицама« од уваженог професора београдског наш народ разни католички и православни празунпверзитета Др. Милана Влајинца. Неке од тих иици имају зпачење једног практичног мстеороломудрих изрека приказаћу у свјетлу најновијих те- шког календара. Много имамо народних изрека, ковина пољопривредне науке, чиме ћу иајбоље које то објашњавају. Ja ћу се послужити само са представити иашег сељака као позитивног пољо- неким од њих. Тако na пример у Боки народ велл: привредног стручњака. Али, наиомињем, да овим »Није зиме ни зимнице до Которске Трипунице« не желим ни мало сакрити многе негативне стране (Трипун дан je 3. II.) Или: »Трипо трипа, снијег његоше. У једном другом чланку ja hy га и са те сипа.« I\o не зна практично Значењо Благовијести. 303 �земљишто умјерепо влажпо. Народ тада каже да «t> Тада со у Хсрцогошнш може добор папасти сиромлземљиште »хорно«. Доказаио je, да у иокпар^цЈј icona крава. Зиамо и то. да je у априлу мјосецу, то зсмљишиој структури све друго мјсре немају С|!0Г;1 ј(ч;т о Благовијости (православиа Благовијсст лада 7. анрила) 1нријомс промјепљиво, зато со каже вар- правога ефекта. To je иашсм сељаку добро пошгато л.иви април и сељаци глсдају да у марту мјесоцу зато вели: »бол>а хора него тора«. Или »бадава д01 бро сјсме, кад јо хрђаво орањо«. Илик *Овака ycMJLu iiito више посвршавају послова, јор у анрилу ииоу сигурпи да ћо урсдно посијати. Зато сс казке: »Бла- свог господара фалп«. Ha јсссње opame iro мора со мпого пазити у По. говијост приповијост«. Пуно je јаснија изрека, коју пије Др. Влаииац у својој збирци забиљсжио: »Бла- глсду стваран.а поволјНо земљишнс структуро, ц 0 говијости — три ириповијости«. Ово значи да јо о што he мраз да нам паправи ono што ми номожсмо Благовијести вријеме тако промјенљиво, да ce можс na he пам зато земљиште изаћи врло хорпо из оимо! за једап дан три пута промијопити — зато napona Зато парод каже: »Најбоље je, кад je зима зимом, a »три приповпјоети«. Koju баштован по зпа ona чс- љето љстомк< или »Зло кад зима нејде зимом«. тпри католичка даиа у мјосоцу мају: 12. (ПанкраУ сваком погледу јесење je орање врло Kopn­ цпјо), 13. (Сорвацијо), 14. (Бопифацијо) и 15, (Со- eno a иарочито у погледу економијо са влагом. Ми фија). Тада троба чувати поврћс којс јо осјетљиво смо то учили у школама и када емо дошли кући од слапе, јор редовпо тада пада посљедња слаиа у мислили смо, да смо нску велику новост допијели пашцм сјевернијим продјслима. Послије Софијс ,за нашег сељака. Бво, да ли je то новост, кад сељак могу сс сви бапгговански усјеви изнијсти na пољо воети: »У јесен орано — лола ђубрено!« ir потпуно открпти. Мн препоручујемо сељаку да воћњаке не засиИмамо још много оваквих красних изрека: као јава тршвом, пошто травник одузима земљишту сву Касум (Млтров дан) докаса, ллтооткага«, које могу* снагу, због чега род воћака трпи. Мислите да то послужити и пајшкКиова^јомг пољопривредиику наш сељаКШЈ зна? Ево како не вна: »'Бе се шљивик бољс псго сва Ј»аучна чвстоорсхлошка опажаља. коси, тамо ce ракија проси«. Или: »Док се не проt /}/ копа чалија, не може ce добити ракија«. Q Ha једпу ћу ствар овдје нарочито упозорнти, којаГће пајбоље доказати да паш сељак не само што И као ратар^о^водјелац, наШ I ве заостаје за напретком, нго у миого чему и кде машпо у M u d ro чому наше школор.анс скономс. Ври- напрпјед. Мијслим; да je ова ствар мало komo школојсме јс показ^ло, да наш сељак са миошм својпм вапом екопому шзната, пошто je тск у најиовије поглсдима не само што нијо заостао за падрстком, вретјемо била опажсна од поких стручњака. Раци ce ного je још nmao.напри јсд. Ja hy га овдје укратко о важиости тако зваиог о п а ј а њ а з с м љ и ш н е представити као н^гаорг ратара. Т KT] в л а г е , под којим сс појмом рапумијева непроклМи зна-мо, да je свцха обрадс земљишта да сс нута веоа земљишне -mare од нодзомнс влагс na све сиворе оптималии увловн за развптак господарских до непос.Јмздно под саму земљишпу иовршипу. Добиљки na њсму. Kao први ИреЗуслов обрадс земљи- казано je, када љсти добра киша iiane, да ce горња шта јест ствараљо оптималног одроеа између вазду- и доња зсмљишна влага сноје, да доља влага пуно ха и влаге у зомљишту. Када се земљиште иалази у брже струји у горње слојовс, пого када je љезин тако званој мрвичастој структури, то јест када јс спој са горљом влагом прскипут, Усљед тога je најсложепо из ситних мрвица, сматра се да су тада ефективнија љсти ona киша, којом ce споји горпл најбоље рас-нодијељсни влага и ваздух у зомљшшу, влага са дон.ом. Зато наш 1сељак од такве клшс најкоја сс je била изгуоила. To he се иоотићи, ако je више очекујс и вели: »Добро јо — спојила ce влага!« 2 Haiu сељак као ратар Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 304 �Велнја Садовнћ, директор Шериат. гимназијс Пригодна ријеч на ирослави Мевлуда овај наш пјевачки збор, како би и иаши ђаци, волико толико, сшојим пјеваљем доприније.пи величини ове славе. За вријеме бивше Аустро-Угарске управс, naши су муслимани, међу својим добрим и лошим особинама, имали двије несав^мсне и прсживјслс карактеристике, и то: прво, у култунро-прасвјетном погледу били су иггдиферентни a често пута и отпорни према школи и модерном образовању дјеце, a друго, у вјерокој обуци продужили су onaj стари систем учења вјере из турских и ара.тгсклх врела. Овај староисточни менталитет имао je за последицу, у културном погледу, како аитипатију према сшгм реформама и према свсму што долази са запада, тако и заосталост иза наше браће других конфесија;-а у вјерском погледу имао je тај мепталитет за У свим крајевима свијета гдје живс муолимани, пбсљедицу или перазумијеглље са.мог Ислама и.та мевлуд се учи на једном од познатих трију истбч- неко магловито и погрешно разумпјеваље и туманих језика: на арапском, турском и на пер^ијоком чен>е љегово. језику. Код нас муслимана^у бившој Восн-и и ХерДанас випте није тако! Клица љубави према цеговини, досада се учио т у р с к*и Јгавлуд којег je школи убачена у муслиманска срца у данима Ослоспјевао мерхум Сулејман Челсбија, ripnje неких 530 бођеља, развијала се и развија се све вите тако да година. У ријетким случајевима упро се јеарапсшг ‘п менталитет мутекст; a no неким мјостима уј£остги јавио се je no се на сваком кораку осјећа ™ који старији муслиман, р.ознавалац турског језика, глимапа промијенио у многом погледу. Доказ за који je дословцо превео туроки мевлуд на cpiicio- ове тврдње je данашња статистика муслиманске хрватски језик. Ти пријевбди, премда су доста при- мушке и женске nieue у школама; доказ зато je и ■митгаши, без јесничке умјстно&ги и јсзичне пра- колосални напредак нашег културног друштва Гајвилности, ипак су добро примљени и слушалачка рет чија je идеја ухватила дубока корјена у муслипублика их je гутала само зато jfep их je разумије- манским масама, како у вароши тако и на селу, вала, Жеља за равумијевањем мевлудског садржаја како међу мушкима тако и међу женскима, како прожимала je и прожимље свапог муслимаиа који међу млађима тако и међу старижма. Докач за one радо иде да слуша мевлуд. Да би 'удЛво^ио овој тврдње je jom и опстанак саме Шсриатске гимпаопћој жељи, наш дични и познати пјесник Мирза зије која сад у јуну има да лиферује пето тсоло своСафвет спјевао je свој оригинални мсмуд: јих матураната. (У прошле 4 године свршило je »У језику којег наш Мујо разуми, Шериатску гимназију 62 ђака. Сви су они продујер му као (ријека) Босна у увшма шуми«) жили своје студије на универзитетима. Од тог бро•пјеоник je опјевао Мухамедово рођсње са оним по- ја један студира технику у Прагу, двојица теолознатим и од свакога признатим његовим пјеснич- гију у Каиру; четворица медицину и филозофију у ким талентом, тако да љшота његове пјосме, нећу загребу, a педесет и пет их je на разним факултспретјерати ако рекнем, достиже величину хисто- тима београдског универзитета. Ови студенти учс ријског догађаја који се зове Мухамедово рођење. са врло добрим или са одличним успјехом, a има Са овим je пјесник један најдрагоцјенији драгуљ из их који с-у, мсђу хиљадама других студепата, доризнице исламско литоратуре преточио у наш мило- били прву награду за с-ветосавске темате). звучни народни језнк. Нека га Бог поживи на дику Долазе дакле нове муслиманске •генерације, заи понос свих нас! дахнуте новим духом који je дух и национални и Овом приликом молим поштоване госте, нека културно-европски. Овај нови дух тражи и захтими дозволе, да иа овом мјесту изразим своје при- јова да се и вјерска обука модерншира и да се блазнање и захвалност госиодину Војиславу Јунгићу, го исламске мудрости преточи у наш матерински профеоору пјевања ове школе, који je мевлудске језик како би прописи ислама и догматски и етичкм пјесме углазбио и који je са пупо воље и одушев- и обредни били пристулачнији схватању наше об(]рења уложио мпого несебичног труда да образује разоване младежи, У четвртак 29. маја, na муолиманску иову годниу, у 8 сати на всчер, Ш ериатска гимнавија лриредила je у дворишту интерната свечани М евлуд којн спада без сумње међу најуспјслије овогодишње вјерске свечаности. Мевлуд, превод пјесника Оафветбега Башагића, учио се иа српском језику, na je na присутне оставио јаку импресију. Салавате, нотално, изводилн ,еу питомци у хору, a сам текст мсвлуда читао je Хајрудин Бујукалић. Предавање о Мухамед а..о. одржао je ђак Митхат Сердаревић, a при концу, директор Ш ериатске гимиазије, г. Велнја Садовић одржао je ово предаваше, у ком je између осталог, рекао: 305 �Ноћашња мевлудс.ка свечаност je једна манифестација која има да удовољи лотреби новог духа и времена. Шериатска гимназија, no свом карактеру, осјетила се je дужном, a донекле и позваном, да прекине са старом традицијом слављења Мухамедова рођоња на језицима којих слушалачка публика ne разумије, и кад je ona пред собом нашла овај дивни епос којег je спјевао н a ш пјесник, ona га je објеручке пригрлила и сво покушала да га даде, макар и овако чедно и скромно, али са дубоким лијететом према узвишеном пејгамберу. Ja молим поштоване госте да благонаклоно опросте грешке и недостатке које су лримјетили на ornoj свечаности, j.'p су грешке неизбјеживе у свакој почетничкој акцији. Шериатска гимназија je основана у децембру 191S. г. Мпоги муслимаиски прваци, са преузвишеним господином Реис-улемом Чушевићем т челу,' радили су и уложили много труда, још за вријемебивше аустро-угарске управе, да се ова школа отвори. Taj труд окруњен je успјехом те-к. у даџима народпог Ослобођења и Уједиљења. Наша нар о д н a држава, дакле, пОди^ла je ову школу. Она издржаје о дрм*авном трошку 180 ђака. Наши ђаци су свијесни ове благодати, a пошто је^захвалпост према учиљеном добр^ традицвоналнацрта у клрактеру муслимана, .то лапш Каци, већ у ogojHM фамилијама с матеј^шим млијјеком уоисану ту клицу захвалпости,"у својим срцима разш јају овде и тај he ocjehaj бласоддрности они у свом животу и дјелом да покажу прдмД Кралју, Отаџбини и народу. Иако има ттриватних лица која мисле да je ова школа сувигана, т који то своје мшпљење знаду изразити усмано у ириватним разговорима, писмено у новинским1чланцима, има п других који оићенито са симпатијом пфатд културни напредак муслимана, има их нарочито у цашој пломенитој и широкогрудној престоници Бсограду, и међу уии- верзитетским лрофесорима који не само, да raje најлрлјатсљскије ocjehaje према овој глколи, Нсго се очлнски брилу за лаше овршеле ђаке да им у Београду олакшају даљње студирање, јер с.у 0ви пријатељи муслимански ушјерели да je за државу л цјелокупну лашу лацију једна добит ако и Мусллмани ла просвјетпом иољу достиглу своју браћу других колфесија. По свом лрограму и наставлом ллалу, ова je школа реалла гимлазија; ола има јохц и тај плус што се у њој учи аралоки језик. и nji>p0лаука no 4—5 сахата седмично у свим разредимо. Уза школу je спојен интернат гдје сс посвећује нарочита пажња вјерском одгоју. Пријатељи ове школе слажу се с пама у томе да je потребно, не укилути ову школу, пего отворити један теолошки фа. култет или Шериатску академију како би и ми муеллмали, као и наша браћа правосл.овни и католи■ци. ммали једну високу вјерску школу у н агао ј држави, na да престане потреба да се наши духовли фулкционери образују у Цариграду, у Египту и другим целтрима истока како je то прије било су наши 'вјррски службепици ишли у туђину, училл 5—fi годииа и док су тамо боравили и несвјссно се одшфођивали и постајали na пола туђи за нашу пационалну свијсст. Знају увиђавни пријатељи ове школе да je најбоља гараптија за учвршћењеј‘пационалног и патриотског осјоТтња: учит и ш к о л у и с в р ш и т и j e у с в о ј о ј рођ еn о ј з е м љ и. У то име ja молим поштоване госте да срдачно кликпемо пека Бсг поживи пајвећег заштитпика школе и просвјоте у на.шој држави, највећег чувара свих моралних и материјалпих добара и културпих тековина, пајмоћнијег старатеља и скрбника за срсћу и напредак цијелог nainer народа, нека Бог поживи иатег узвишепог владара Њ . Б. Краља Александра Т. у пуној ср<‘ћи и задовољству са цијслим пресвијетлим Домом Краљевским! Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 306 �ПОПУЛАРНА СТРАНА Naša otadžbina: Rad na ujedinjenja 2) (Nastavak.) Ukoliko su snaga i ugled Srbije rasli, utoliko je i ideja narodnog jedinstva jačala među Srbima, Hr­ vatima i Slovencima .Vojvođanski Srbin, književnik i narodni prosvjetitelj, dositije Obradović, prvi ministar prosvjete obnovljene Srbije, još i prije njenog oslo­ bođenja, propovjedao je ideju jugoslavenskog jedin­ stva. To su isto činili Vuk Karadžić, crnogorski vla­ dika Petar II (lVadika Rade) i Đuro Daničić. A kod Hrvata nacionalni preporod počinje tridesetih i četr­ desetih godina prošlog vijeka »Ilirstvom« Ljudevita Gaja. Taj je bio svjestan da Hrvati sami za sebe ne mogu opstati, već samo da se svi Srbi, Hrvati i Slo­ venci kao jedan narod, pod zajedničkim imenom Ilira (naroda srodnog današnjim Amautima koji je u da­ našnjoj našoj državi živio prije doseljenja naših pre­ daka) mogu uspješno kulturno i politički .razvijati. I on je, po ugledu na Vuka Karadžiea, u hrvatsku knji­ ževnost uveo hercegovačko narječje. Ilirskom po­ kretu, pored istaknutih Hrvata, prišli su i mnogi Srbi i Slovenci. Ideja narodnog jedinstva, koju je Ilirstvo propovjedalo, našla je najboljeg izraza 1848 godine, kada su se Srbi i Hrvati, zajedno sa dobrovoljcima iz Srbije, borili protiv Madžara. Za vrijeme reakcije u Austriji, od 1849—1860, nastupio je zastoj u jačanju ideje narodnog jedinstva, ali od šezdesetih godina nastaje nova era jugosliovenstva, pod vodstvom pro­ sječenog đakovačkog biskupa Josipa Štrosmajera. Njegovom pomoći, osnovana je 1866 godine jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti u Zagrebu čiji je zadatak bio da radi na kulturnom ujedinjenju Srba, Hrvata i Slovenaca. Ali Štrosmajer je pomišljao i na političko ujedinjenje, zbog čega je održavao veze sa srpskim kneževima Mihailom i Nikolom. Jugoslovenstvo vladike Štrosmajera prikupilo Je oko sebe najveće hrvatske umove i u njegovom znaku razvijao se sav kulturni život Hrvatske do osamde­ setih godina, kad je opet zavladala politička reakcija bana Kuena Hedervaria, a s njom su se odnosi među Srbima i Hrvatima bili jako zaoštrili. Ovako stanje trajalo je dvadeset godina, a čim je reakcija popustila, srpsko-hrvatski odnosi počeli su se naglo popravljati, tako da su 8 oktobra 1905 godine opozicioni posla­ nici, Srbi i Hrvati iz Hrvatske, Dalmacije i Istre stvo­ rili »Riječku rezoluciju« kojom je udaren temelj za­ jedničkoj borbi protiv austrougarske uprave, a iste godine, posljedica tog bilo je osnivanje srpskohrvatske koalicije koja je povela pravu nacaonalinu jugoslovensku politiku s krajnjim ciljem oslobođenja i ujedinjenja svih jugoslovema. Poslije aneksije Bo­ sne, kada su 4909 god. 53 Srbina optužena za vele­ izdaju, njih su branili najugledniji Hrvati i to je još više učvrstilo STpsko-hrvatsko bratstvo. Ugled Srpskohrvatske koalicije naročito je porastao kad je iste go­ dine dobila parnicu u Beču protiv profesora Friidjunga koji je po upustvima bečke vlade optužio koaliciju za veze sa Srbijom. Velike pobede Kraljevine Srbije u Balkanskom ratu visoko su joj podigle ugled kod Jugoslovena u Austro-Ugarskoj i silno ojačale želju i pokret za uje­ dinjenjem koji je podržavala Narodna odbrana, udru­ ženje za rad na oslobođenju cijelog našeg naroda. Ideja narodnog jedinstva bila je najrazvijenija u Dal­ maciji, ali je srpska, hrvatska i slovenačka omladina u cijeloj austro-ugarskoj monarhiji bila oduševljena jugoslovenstvom, a prednjačila joj je omladina u Bo­ sni koja je bila najhrabrija i najaktivnija, pa je prva otpočela atentate na tuđinske upravljače, dok najzad Gavrilc Princip i drugovi nisu ubili Franca Ferdi­ nanda i time dali povod za krvavi Svjetski rat koji je donio slobodu i ujedinjenje Srba, Hrvata Slovenaca. (Po knjizi »Naša otadžbina« od dr. M. S. MoskovIjevića). Hamdija Mulić Naša zemlja ima krasnu budućnost Znate li ko mi dade povoda da reknem te vesele riječi? U našu zemlju, osobito u posljednje vrijeme, dolaze stranci iz raznih zemalja. Naročito dolaze naučenjaci koji žive i uživaju u proučavanju ljudskog života u raznim krajevima. A željni i da svoje oči nasite lijepim krajevima. Gdje će, pa eto ih.k nama u Jugoslaviju. Svi ovi stranci, kada s nama zađu u razgovor, govore nam: V a š a z e m l j a i m a k r a ­ snu budućnost! A šta to znači? Mi sinovi ove zemlje u prvome redu treba da znamo značenje tih riječi, jer nas se to i tiče. Naučeni stranac ne hoda zatvorenih očiju. Oni sve gleda oko sebe i razmišlja, proučava. Začaralo ga na- 307 �Še more Jadransko i na njemu divna naša obala. Začarale ga naše ubave planine kroz svu Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu, Srbiju i Južnu Srbiju. Zadivili ga naši historiski gradovi: Dubrovnik, Jajce, Sarajevo, Skaplje a t. d. Vidio divne vodopade i jezera. Začudio se rodnim poljima i još više pitomim voćnjacima i vinogradima. Stranac zaviruje i u zelju, da vidi šta i u njoj ima. On promatra i našega čovjeka, divi mu se razvijenu tijelu i snažnim mišicama. Sve on to gle­ da, gleda, a onda nama veli: » V a š a z e m l j a i m a k r a s n u b u d u ć n o s t ! « I mi imamo svoje naučenjake koje naša država šalje da proučavaju krasote i korisne darove naše zemlje. Zato se počelo sve da iskoriščuje. Ide se polagano ali sigurno. Kada stranac dođe na naše more, odmah traži naša divna m o r s k a k u p a l i š t a . Već od ranog proljeća puna su radoznala, bogata svijeta iz raznih zemalja. Tu su i mnoga l j e č i l i š t a gdje se oporav­ ljaju bolesnici. I naš svijet tamo rado ide. Jesi M željan zelenila, čista zraka i mirna života, a ti hajde u naše p l a n i n e . One u sebi no§o mnogo okrjepe tvome životu. A koliko li u seb'i gaje pusta drveta! Eno ti se širom Jugoslavije podigle velike i male p i l a n e koje izrađuju ni.se drvo za i z v (vz"na~~sve strane, daleko, daleko, , . Zato mi dobivamo silan novac. Ni naš naučepjak ne može da miruje. Vrti zemlju, razgledava i traži r u d e . A šta tih ruda ima! Najviše imamo uglja (kamenog ćumura) i željeza. M a j d a n a ima^po svoj Jugoslaviji. Ima i k i б ifl ] ak a i v r u ć i h v (мКа. Sve se to polagano iskorišćava. Proradiće i naši v o d o p a d i (Jajce, Kravice kod Čapljine, Plitvička jezera, Plitvica i t. >1.) i tu će se voda iskorištavati za e l e k t r i č n u s n a g u i s v i j e t l o . A električna snaga iskorišćava se u razne svrhe (pogone u tvornicama, pilanama, vozovi ma i t. d.). Putuješ ili od BeograJa do Zagreta i Ljubljane ili od Splita do Sarajeva i Skoplja, svuda vidiš šta je žuljava ruka izradu*. Tamo u župuijim krajevima redaju se vinogradi i duhani, a ovamo po. krivene njive i čitava polja žitom svakojakim. Ne mo­ žeš se opet ljeti nagledati ljepote kroz iBosnu i § Umadiju gledajući naše divne voćnjake. Jest mnogi stranac uzdahne kada vidi čime sve obiluje naša zemlja. A mi? Mi je i ne poznajemo kako treba. Ej, da samo svi znamo čega svu imame! Drukčiju bi pjesmu naše ptice pjevale. Ali i ovako je dobro, jer će bolje biti, kad u nas bude više s v i j e s t i , v o l j e i b r a t s k o g s l o ž n a r a d a . Do toga stepena, dovešće nas u prvom redu široka narodna p r o s v i ­ j e ć e n o s t . Do prosvijećenosti u širokim narodnim redovima sve stoji. Mlada naša država na prvome redu to uvažava pa se u nas sada na sav mali podižu škole osnovne i više narodne, domaćieke, stručne i t. d. Seljaku se daje prilika da obnovi selo naprednim radom, građaninu da unaprijedi grad. ' Svi se s t a l e ž i zbijaju tješnje u redove za slo­ žan i napredan rad. Osnivaju se zadruge, društva i banke za pomaganje o n o g a k o j i ž e l i đ a r a d i . Тгтчје želja našega Kralja. On je vođ ovome narodno­ me preporodu, da i naš narod sa ovakim lijepim sredstvima stupi čim prvo u red naprednih naroda. Za našim dragim Kraljem, za našim držav­ nim upravljačima idu korak po korak svi naši kul­ turni ljudi. Naročito su upregli sve sile u tome zamjemom radu naša razna kulturna društva širom Jugoslavije. I naš »G a j r e t« tu u narodnome pre­ porodu na svim stranama danas čini divna djela. Po­ đimo za njima. Zapregnimo svi rukave da u znoju lica svoga primimo zaslužno ono, što nam naša divna zemlja daje. Probudiće se naši zaspali krajevi, oživiće naša vesela pjesma gledajući oko sebe svega u izobilju. I tebi će se sa mnom zajedno vinuti iz pu­ nih grudi radostan uzvik: » N a š a z e m l j a , n a š a d o m o v i n a , k r a s n a je i b l a g o s l o v l j e n a , im aće još lj e p š u b u d u ćn o st!...« Vejsil CurčiĆ Primitivno pčelarstvo u bivšoj Bosni i Hercegovini Rijetko ima krajeva, koji svojim povoljnim kli­ matskim prilikama, izobiljem odlične i raznovrsne paše i zdrave vode pogoduju toliko pčelama kao Bosna i Hercegovina. To se vidi već i po tome, što se vrlo često nalaze jata pčela po šumama, gdje su se u šupljem drveću ili na prikladnim mjestima (puko­ tinama) po stijenama smjestile i nanijele velike ko­ ličine meda. Takve prirodne uljanike nalaze najviše čobani hodajući za stokom po šumi ili kršu. Kod ovakve zgode ne čudi nas nimalo, da se je i narod ovih krajeva od davnina bavio pčelarstvom. Mi 308 imamo dosta historijskih bilježaka o izvozu voska i meda u srednjem vijeku iz naših krajeva, što najbolje dokazuje, da je pčelarstvo već tada bilo vrlo razvijeno. Do pred posljednji rat zaista nijesu rijetki bili pčelari sa 100, 200 i više suda pčela, i to ne samo u Bosni, nego još više u Hercegovini. Općenito se može reći da je gotovo svaki naš bolji seljak držao pčele, makar to bilo samo i za kućnu potrebu, jer mu je med do nedavna nadomještao šećer. Mnoga jela naročito ko­ lači i danas se još priređuju s medom, a koliko je tek toga pravljeno dok nije uo-pće bilo šećera, �Osim toga med je odvajkada zauzimao vrlo važno mjesto u narodnom Ijekarstvu. I pored ovako razigranjenog pčelarstva po našim krajevima, najveći dio pčelara gaji pčele i dandanas še kakvom strehom od običnih dasaka, na koje se navale oveće stijene da ih vjetar ne raznese. U kršu pak porazbacaju se ulišta po samom kamenju, gdje samo ima mogućnosti da se postave. Gdje nema daske za pokrivanje ulišta da u njih ne zakisuje i čuva pčele od prevelike žege, naguli se Ulišta, pletena i kukuljicama od kore pokrivena, u Rusanovićima (srez rogatički). Desno: na drveki nametnuta ovčja glava — , protiv uroka Dubine, prekrivene smrekovom korim — donja Hercegovina kore sa smrekovih debala i izreže poput kajiša, te naslaže unakrst po ulištu toliko, da ne može u nj ni zakisnuti a viseći krajevi kore čuvaju ga dovoljno sa strane od prevelike žege. Dubine su kao ulišta bile uobičajene više u Her­ cegovini nego li u Bosni. Bosanske su košnice pak dvojake forme: od daske skovane ili od pruća ple- još na onaj prastari i najprimitivniji način pčelarenja, kako su valjda radili još. i njihovi pređi iz srednjeg vijeka. Najprimitivnija kosniba je svakako ona šuplja dubina od hrastovih debata ilHcojeg drugog drveta, Dubine daskom i pločama pokrivene, iz Gluvalićeva na Neretvi tene. Prve su četverouglastog oblika i izgledaju poput uspravno postavljenih sanduka. Pletene su košnice (trnke) okrugle i svedene u šiljak. Pleter se svud unaokolo, izvana i iznutra dobro oblijepi goveđom balegom, zamijesenom s malo luga. Uljanik Velagića u Blagaju kod Mostara, sa modernim коШ čama kakvih se najviše nalazi po zakržljalim šumama u kršu, koje uostalom i divlje pčele po šumi nalaze, da se u njima skuće. Na odrezanu dubinu udari se odozgo drveni kapak, umetnu nekoje prečke unutar dubine, proreze lijeto (otvor) na donjem, otvorenom kraju i uliSte je uglavnome gotovo. Uljanici su mahom na izvaim. Gdje terenske pri­ like dopuštaju, poredaju se ulišta jedno do drugog po kakvoj improviziranoj klupi, a isto tako natkriju Spreda pletena, pozadi od dasaka skovana ulišta (srez rogatički) U Bosni ima posvuda u izobilju daske, ali se ipak u mnogim krajevima ulišta radije prekrivaju kukuljicama od kore smrčevog drveta. 309 �Hercegovačka su u lista u mnogom pogledu mnogo praktičnija od bosanskih. Kad se naime med vadi iz dubina, digne se polovica kapka i izvadi meda koliko mu treba, i onda opet zaklopi. Time se nije pčele ništa smetalo u njihovu radu, pa se u tome donekle približuju modernim košnicama. Iz bosan­ skih tm ki med se ne može izvaditi Sto se neće pčele ubiti, a to dakako nije ni racionalno a i grjehota je. Inače domaći pčelari dosta su vješti i spretni u pčelarenju. Jedino imaju svi nešto zajedničko, a to je НАРОДНИ ЗД РАВС ТВЕН И УЧИТЕЉ Angina (obolenje krajnika) A n g i n o m nazivam o oboljenje krajn ik a, onog žljezdancg tkiva k o je s e nalazi u uskoj đ u p n i sa obe stran e p ri k raju nepčanog svoda, izm eđu p re d n jih i zad n jih nepčanih lukova. Ovo o b o ljen je može b iti tzazvato raznim uzročnicim a i najčešće se ja v lja s pro ljeća i s je se n i, za v rije m e vlažnih dana, kad a se udiše vlažan, h la d a n vazduh, ili a k o je vazduh zasićen p raši­ nom , diunom. U potreba su v iše topl'.h ili hlad n ih n ap itak a ili je la potpom aže o b o ljen je k ra jn ik a . Od angine pate najčešće djeca i o n i lju d i 5ijiys u k ra jn ic i povećani. Od uzročinka, izazi­ vača an g in e , n ajčešće nalazim o, gn o jn e k lice lančastog ili gro­ zdastog ob lik a, zatim difterične' k lic e kao i klice vretenastog i zm ijastog oblika. P re m a u zročnicim a i izazvanim prom ejnam a na k ra jn i­ cim a, razlikujem o više v rsta angine. \ / jj' Ponekad, k ra jn ic i sam o ja č e n ab u b re Г: j crveni. Na njihovoj p o v ršin i n e v id e se n iti gnoju m a k ak v e n aslage, ek ram e, ali se crven, lo i otok vaju sam o na k r a jn ik e , n ego p re la z e i n a okolini »crvenim anginam a« id u u p o re d o bolovi u guši, > salost i p o višena tje le sn a to p lo ta s a jezom i zimom. Kad su n a p o v ršin i k ra jn ik a k o ji s e obično crveni i ote­ čene p o jave, g nojave tačke, an g in u n azivam o folikularnom . A ko s e razd v o jen e g n o jn e gom ilice s liju u jed n u sk ram u , koja p o k riv a sk o ro cije li k ra jn ik , o n d a im am o g n ojnu anginu. D osta često p o ja v lju ju s e p rv i znaci o b o ljen ja n a k ra j­ nicim a i usjecim a, u d u b lje n jim a žlezdanog tkiva, i takvu an ­ ginu zovem o lak u n arn o m . U m jesto g n o jn ih tačkica n a k rajn icim a se mogu p:m ek ad da p ojave m je h u rić i, sasv im slični o n im a 'koji se kod gro­ zničavih oboljen ja iz a sip a ju n a u sn icam a. Ova, t. zv. «herpetična« angina m nogo je r e d a n eg o ra n ije n a b ro jen e. Kad n a k ra jn ik u tk iv o m jestim ično pocrni, izum re, anginu nazivam o nekroUčnom. Naročitu v rstu ang.'ne, i. zv. «V ensan»-ovu anginu, nazi­ vamo po im enu francuskog lje k a ra V ensana, izazivaju u d ru ­ žene klice vretenastog ii zm ijastog oblika. Na p ovršini k ra jn ik a kao i n a sluzokoži m ekog n epca n a staju b ije le , o k ru g ljaste m rlje, veličine zrn a sočiva i veće, a li bez jačeg o to k a i crvenila sluzokože i bez n ežih .porem ećaja. Ponekad se n a k rajn icim a po jav i i s ifilisn o o b o ljen je u vidu bjeličastih m rlja, k o je naliče na p au činastu skram icu, i takvu anginu nazivam o sifilisnom . Kod većine an gina, se m lopiasnih p ro m jen a n a krajn ici­ m a i obližnjoj sluzokoži, ja v lja ju s e i znaci o pšteg p o rem ećaja. Pored povišene tjelesn e toplote, n ajčešće s u : glavobolja, m alaksalcst, gubitak ap e tita , 'bolovi u zglobovim a i m išićim a, k ija vica, otok podviličnih žljezda i slično. 310 strah od zlih očiju, t. j. da im kogod ne urekne pčele. Stoga oni meću na ulišta ili ako uljanika kajekakve začudne stvari, da time odvrate znatiželjne poglede motrioca od pčela. U Hercegovini je na pr. vrlo uobi­ čajeno motanje čuvarkuće (Saxifrasa) na pojedina ulišta a u Bosni opet najradije nataknu na kolac kraj uljanika kosture životinjskih glava. Ovo su dakle glavni titsiumi od uroka. Narodno je pčelarstvo u Bosni i Hercegovini u svakom pogledu vrlo zanimljivo, pa ćemo kojom dru­ gom zgodom o tome opširnije govoriti. Teško stan je kod angina, sa povećanom tem peraturom , traje obično 3—4 dan a' i duže. Usl>:ed oboljelih k ra jn ik a mogu s e pojaviti raznovrsne kom plikacije. Kao najvažnije od n jih dolaze u o b zir: otok i znagnojenost podviličnih žljezda, z ap aljen je b u b reg a, obolje­ n je zglobova, srčanih zalistaka, trovanje krv i i d r. Izlječenje an g'na, sk o ro u svim slučajevim a, d o sta je b r­ zo i sigurno, ako n e nastu p e kom plikacije. Kad se im a n a um u da, po red običnih angina, možemo im ati i skrletno, difteričnei iili sifilisno o b o ljen je n a krajni^cima i da s e čak i na običnu, ja k u anginu mogu da nadovežu vrm ozbiljne kom plikacije, najb o lje je pr.ipitati lje k a ra za sav jet i upute p ri lječenju. Za p rv i m ah je p reporučljivo ispi­ ra n je guše, grgutanje običnom ili m ineralnom m lakom vođom. Vlažan, hladan oblog oko v rata osećaju bolesnici kao olakšicu. K. T. НАРОДНО СТОЧАРСТВО Krave pred oteljaj Na d esetak d an a p re d o tle ja j treb a k ra v e d a su što više na polju i da se kreću, ali n e da pasu. T re b a d a su sam o u nekoj prostranoj ogradi g d je se n em a šta m nogo n ap asatk Upošte Lm tre b a hran u malo ustegnuti i osobito n e s m ije im se dav ati p rejak a h rana. Na dv a dan a p red o teljaj n e d a je im se više od četvrtine one h ra n e k o ju su dotle im ale. Ovo k re ta n je i m anje h ra n je n je pred o teljaj m nogo učini d a s e k ra v e lakše otele. Naročito im s e ckabasta« h rana, t. j. h ra n a k o ja n e hrani mnogo već n atip av a i te re ti probavne org an e, n e sm ije mnogo davati. A takva je h ran a slam a, pleva, loše o sta rje lo ili iskislo sijeno. D akle n i ja k a ni k a b a sta h rn a n e s m ije s e davati pred o teljajem . A ko bi vim e zateklo n a k o ji dan p red o te lja j n e sm eta m nogo to krava »naljeva«. No ak o zateče ja to d o bro je prali ga češće mlakom vodom, dobro ga u v ijek p o slije p o su šiti pa n am azati borovom mašću (čistog am erik an sk o g , b ijelo g vazelina 50,0 gram a i 2 g ra m a borove k iselin e u p ra šk u , sv e do b ro izm ješan o ). Za nevolju m ože slu žiti i čista neužeženo m aslinovo u lje (čist, lijep zejtin). Ako vim e ja k o cnab rek n e« m ože s e i izm usti lagano, n o nikad se n e sm ije cizniuzati do k ra ja « , t j. u v ije k tre b a da ostane u vim enu po n e šta m lijek a. Ovo je vrla važno, je r ak o se tad a lizmuza vim e sasv im , m ože k ra v a iza poro­ đ a ja brzo d a klone i d a d o b ije t. zv. »porođajnu groznicu«. I p rv ih 4—5 inužaja poslije «oteljaja« n e tre b a tje ra ti do k raja, u v ije k tre b a da ostane po nešta m lije k a u vim enu. N ije dobro n i te le d a sv e isisa. Može d a n astan e oma groznica k od k o je se k ra v a zan ese i ne zna za se. O bično tad a ugine ak o s e za vre­ m ena ne pozove veterin ar. On je može sp asiti sk o ro uvijek. P eti ili šesti pom užaj već tre b a d a je potpun. �K ad ovako pred oteljaj n abrekne vim e, dobro je pored ostalog i d ati krav i m alo blažeg sredstva za čišćenje. Skuha se nešto lanenog sjem ena ili ako n em a ovog sjem en a onda ječma, pa se čorba 'С«Шје i procijedi. U ovu čorbu, koje treb a da bude oko 1 litar, usp e se za veću krav u oko 600 gram a gorke soli (N atrium sulfuricum ), a za m anje k ra v e oko 400 gram a, dobro se razm uti i tom se vodom k ra v a zalije. Na d va dana p re d oteljaj tre b a »provodilo« i okolinu koji p ut oprati m lakom vodom i- dobro posušiti čistim »ubrusom«, čistom krpom . Po noći se d rže krave u čistoj i zračnoj, nezagušlj.voj štali, tre b a da je ispod n jih u v ije k suho pa im treb a le­ žaj nastrti. Ležaj n ek a je pro stran , pa okolne životinje treba privezati na drugi k ra j. Uopšte ne tre b a ništa da kravu uzne­ m iruje. Na jed an d a n do dva dana p re d oteljaj treb a krav u i po noći paziti i neko m ora uv.ijek da b ude u štali. Dobro tiinaren je i čistoća gode k ra v i i mnogo joj čine dobro. Po o teljaju treb a d a joj je toplo, p a je treb a istrti i pokriti. Što se b o lje k rav a istiire i pokriva lakše se «čisti«. Osobito n a p rv o telk e tre b a dobro paziti, je r 9u one к,вје, tljivije od s ta rijih k rava. P oslije o teljaja dobro im je dati mlak napoj, no ne sm ije se mnogo hran iti. Dovoljna je p rv ih dana četvrtina obične h rane. A li zato treba k rav a da se što bolje I čisti i tim ari. Što se bolje koža gladi i čisti, u toliko bolje za oteljene krave. T ek 15 d ana po oteljaju mogu se k rave hraniti punom hranom , koliko im je potrebno. Sa prvoteljkinjam a treb a osobito oprezno p o stu lati. Oko I n jih treb a d a ra d i sam o dobro vješto i izučeno lice, je r je obič| no, da kako se budu k rav e ponašale p ri prvom pteljaju, tako se , ponašaju i p r i drugim o teljajim a. c Nisu sam o pr.!če da k rav e mogu i da rustegnu mlijeko«. I Cesto zbog neznatnih razloga one to učine,« a ako to urade nd ; prvom , čine to obično i kod d rugih ^tgljatfa. Osobito ako ih je pri prvom o teljaju tele sisalo, pa im se drugo tele oduzme onda one lako ustežu m lijeko i n e postanu n ik ad dobre muzare. 1(1 ЗАДРУГАРСТВО 0. s. s. z. z. - Primer za ugled G lavni savez sprskih zem ljoradničkih zadruga, u pogle­ du rada na polju zadrugarstva, danas je n ajaktivniji. Zadružni pokret u S rb iji pod vodstvom ovoga Saveza uzima sve veći obim i može se reći, d a će k rca relativno k ratko vrijem e zadrugarstvo u S rbiji biti najjače m eđu svim a zadružnim pokretim a. I danas G. s. s. z. z. im a najveći broj I m jesnih zadruga i zadru­ gara. U 1929. godini ovaj Savez je imao 2000 zadruga, koje su dale najbolje rezultate u svom godiinjem radu. U pogledu kred itiran ja m jesnih kreditnih zadruga, kojih ima preko 1000, savez je b 'o aktivniji nego Ii u jednoj godini u prošloj deceniji. Tako je za nekih 10 do 15 m iliona dinara više dato nego u 1928. Mjesnih nabavljaikih zadruga ima oko 800 i njihov o b rt iznosi prosječno godišnje 150 m iliona dinara. Savez je u prošloj godini počeo organizvati zadružnu pro­ daju hrane, i s obzirom d a je to p rv i slučaj, uspjeh je veoma povoljan. P reko 300 vagona pšenice i oko 270 vagona kukuruza izvezeno je u inostranstvo preko Saveza, k o ji je kupovao hranu n a dva načina, i l i je dm ah plaćao po tržnim cijenam a ili lombardovao hranu odnosno izilazilo se u su sret željam a zadrugara. Im ajući u vidu da je ta početak zadružne prodaje hrane, a s obzirom d a lom bard h ran e n je zakonski reguliran, zbog čega je ovakav rad b io dosta otežan, savez je im ao i m aterijalno i m oralno uspjeha. P rem a dobivenim inform acijam a savez će u ovoj godini rad na zadružnoj prodaji hrane mnogo proširiti, tako da se mogu očekivati odlični rezultati. Pored žita radilo se i su voćem, a naročito sa grožđem . Preko 30 vagona grožđa pla­ sirano je n a bečkim tržištim a. U ovu količinu izvezenog grožđa n ije uzet u obzir izvoz grožđa sm ederevske vinogradarske za­ druge, k o ja je izvezla oko 60 vagona. K ako savez im a oko 800 m jesnih nabavijačkih zadruga, to je riješen o da se organizira glavna nabavljaćka zadruga. Ova će im ati za cdlj da sve m jesne zadruge snabdjeva robom. Mje­ sne nabavljačke zadruge do sada su uzim ale robu neposredno od grosista u unutrašnjosti te je ta roba uvijek b ila sk u p lja za 10—15 posto nego u fabrici. A kad se zna d a m jesne nabavlja­ čke zadruge u S rb ji troše sam o šećera 130 vagona; ondri je potpuno jasno koliko s e do sada štetovalo. Glavna nabavljaćka zadruga moći će dobivati robu neposredno iz fabrika, a tim e će ta roba biti za 20 posto jeftinija. Da je tako, uzet ćemo samo za p rim jer nabavku šećera: savez je sklopio sporazum sa kar­ telom letera. P o tome sporazum u fabrike šećera dostavljače mjesnim zadrugam a šećer po cijenama, koje i grosisti plaćaju fabrikama. Pored toga sam savez će im ati prem iju od svakog vagona a ona iznaša Din 2.500.— po vagonu. Kad se uzme u obzar kako spomenusmo, da nabavljačke zadruge tr:č e blizu 150 vagona šećera za godinu dana, znači d a će sam savez imati dobit od Din 375.000.— godišnje. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 311 �ПбДЛИ СТАН Хамид Диздар . Биографија мајсшора Смиљића Код н»ега сам нашао и један сат, лрављен про пуних три стотине година. П раш ла га нека лондонска фабрика сатова. Бог сами зна одакле то њсму. Не зна ни он сам. Он у својој еајџиници често тако паиђе на неки лредмет кога, чини му се, нијс upe ни видео и чије порекло неће нико за сва времена одгонетнути. Мајстор Опаоојева сајџиница je најстарија радња те врсти у нашој касаби, na нијс ни чудо. Још у давна времена уносило се ту свега и свашта, na после сајџиница постала као неки музеј. ■ • i1 i■ Сећам се добро још и сада једног сата, направ-' љенаг као неки стари весели човек, Тиролац, са великим очима које су се, no такту уиутарњих котача и машинерије, непрестано окретале десно и лево. Taj сат и данас стоји у његову излогу, али je престао да функционише. Кад je тај стари Тиролап »ходао«, био ćliM у оснопној школи и увек при путу у школу и на повратку из ње, на туцстагтср-деце, тискало се око мајстрр-Спасојева стакленог излога. Неки се од нас бојаочшгх покретљивих очију, огромних и крвавих, a неки са опет шеретски смејали и шегачилл. Тако je мајстор Спасојеп човек-са/г био права атракција дуги низ јгодина за ову пгколску децу наше касабе^Мајстор Спасоје je од људи старога кова. Увек весео, располоокен, Добар. Истина, велики je пријатељ добре лозоваче, алихто није ништа. To му се још само може у добро уписати. Јер ко не зна њега кад мало гуцне, тај и не зна ш таЈе раеположење и бекријска раздраганост коју ствара ракија. Кад мајстор Спасоје заовира уз своју дугачку, веома примитивну флауту, направљену у облику обичнога штапа, онда сва срца јаче закуцају. Чаше се засвстле у парчадима, a врисак из снажних мушких груди пропара празне просторе. — J ohi нам коју, ма.јсторе! — Ону нашу, з наш. . . — У Агана у мога драгана. . . — Де, болан, де! — Почни, мајсторе. — Златни мајсторе. . . Тако наваљују, моле га, a он почиње да свира, наниње се, растапа. A љупки, високи тонови нижу се,нижу и стварају чудне мелодије заборављених старих мотива. To су мелодије упаљене крви, притајснс страсти. Њима се нико не може одупроти, јер су тс мелодије снажне и продиру човеку управо До Ч>Ца. Разарају унутрашња скровишта бледих нерасположења и ућуталих туга. 312 Eto, такав je он. A за врсмс рата поднсо je доста мука и naTibij. Аустристом рсжину био јс трн у оку. Надрестано iry пазили нањ. Прогонили га na сваком кораку. Одмах у години 1914. би ухапшен, као политички сумњгав, али десетак дана иза тога пустише га. Наравно пре тога оу му мало наравнали лсђа и утувили му у главу да буде »паметан«. После тога, с-ваких десет дана, имао je no једно саслушање на Котарском уреду и no једну кућну премстачину. Te преметачине вршиле су се, редовито, у најтчгодције време, a обично зором, док je чо1век још био на спавању. Репертоар je остао исти све до конца 1918. године. И тако су пролазили ти мучни тешки ратни дани. * Људи се бојали војске и фронта као куге, a код куће их, ако су на који начин остали, терали још гори јгСди. Не знаш где je горе. Ако си којим случајем избегао војној обавози, држао си да си спасен. Тако je исто мајстор Спаооје мислио, у ono време, одмах иза мобилизације. Али кад заређаше све недаће и напастоваљима ne беше никад краја ии конца, многц зажали за фронтом. И овде, као и тамо, носио je човек гла/ву у торби. A тамо je бар било довољно хлеба и — слободе!. . . A једнога дана дошло je за мајстор Спаеоја оно најцрње. У време најљућег рата и npeitor суда, оптужили мајстор Спасоја за велеиздају. Још у прво време рата попалили му све кљиге штампане ћирилицом и однели му слику св. Арханђела. A on сам закопао, још док je било на време, негде у башти, -под старом смоквом, у јодном чврстом сандуку, слику Карађорђа и Краља Петра. Речи Србин и српско нису се смеле нигдс чути, јер су садржавале тешку инкриминацију. По својој неерећи, a одакле би се човек још и томс надао, заборавио он да уклони са зида своје собе једну свилену, лепу тканину у тамио-црвеној боји, на icojoj су била златпим везом извозена четири једнака ћирилска слова: 0. С. С. С. Слова су била лепо, једно са другим, испрсплетеиа и сложена у облику неког орнамента или, правије речено, националне ћилимске шаре. Ради тога то пије упадало у очи ником, ко није добро познавао raд|>жај и зиачење тих везепих елова, a пајмап>е аустрис.ким оолдатима који еу дпевицс улазили у стап. �i Али, ћук no ћук, реч no реч, по necpchn ce и o Л м е нањушкало. Дошапнуо неко у Котарски уред, a једнога дана, у само всче, пет лаоружаних људи упало У масторову кућу; no стоти пут испретурали и испремештали кућни инвентар и однели, најпосде, свилену тканину са златпим писмснима. Мајстор јс морао пред њима, са рукама свезаним преко леђа. Кад icy дошли у канцсла.рију Котарског уреда, мрк, зловољап, котарски претстојник, одмах јо узео мајтсор Спасоја na саслушање. — Па ти тако, битанго српска, je ли? — Молим... о чему ce, овај. . . — Ћути! Уживаш слободу, мир и хлеб, које ти доносе пушчане цеви наших храбрих војника што ce боре далеко na фроптовима; испијаш каве и ракије no ћепендима и магазама; мезетлучиш најлепшим што ce може у нашој богатој и храброј домовиии наћи... и то тако, a? Свињо српска! У кући држиш такве свтари, je ли! И то на највиднијем месту, у соби! Лопове! Тиме хоћеш да улеваш и добро убележиш у душе тих мрских поганова који још мисло о »браћи с ону страну Дрине« и да jonl нпје нвсало ^рпског имепоа и ,(српске беседе cu, овога овета... Залуду ти та мисао, зал^ду'— Срби су били и прошли! Hama храбра дарска и краљевска војска сравниће те побеснеле псе са земљом. . . Мајстор Спасоје je само ћутао. Знао je шта ће да ради. Имао je већ израђен план, капо и што he рећи, само je пустио да oq_ господин предстојник »испразни«. — И ти си, бештијо, мислио, да ми no зпамо све ,твоје закулиспе макинацпје и радогае. Мислио си да пшапски претстојник ne молсе зпати шта зпачс та четири прљава слова?! Ех, преварио ce ce, пјалW >! — Па реците ми, молим Вас, господине предстојниче, шта би имала заправо да значе та четири мр,тва лсова, одлучи ce напослетку и он. — Ћут, ћут! Кад, ja говорим, онда ћут! — Добро, господшге! ' — Само да право кажеш: или je »С« кратица за ррилатицу: »Свети Сава Српска Слава« или за ону: fCaMO Слога Србина Спасава«? Али, пази ce! Право да гавориш! To ho ти ce убележити као олакшаваjyha околност, знаш. . . Мајсгор ce као узбуни. Направио ce као да су га те речи много погодиле и као да нема никакве оспове за конкретну инкриминацију. Црвсн од привидпог узбуђења и беса, као згранут, бранио ce: ј — Али, молим ас, господине претстојниче! Такве ствари! Верујтс ми, то су просте нзмпшљотине некога душманина. Неко je то само измислио и налагао Вам. Јест, тако ми Бога! Налагао Ba^t да мене, права и недужна, уништи, a Вама да уђе у вол>у и да Вам ce улацка- Јаој мени, зар ce и таквим смицалицама служс моји непријатељи! Јаој, иобогу, господине, што hy! Несрећа, na то ти je! Верујге ми, господинс претстојниче, Ви сте, ja знам, правсдан и добар човек, верујте ми да сам потпуно недужан. Душе ми моје, нодужан. . . Предстојнику je било драго то што га мајсгор хвали, na je мало тише наставио: — Дакле, које од она два значења имају ona четири слова ес? Реци ми. — Јах, господине. Па знате ли Ви, молим Вас најуљудниједа je мени име Gnacoje ? Зенате, дауоме. Презивам ce Смиљић, a сајџија сам овде у Стоцу. Дакле, пазите: Спасоје Смиљић Сајџпја Оголац. Е, видите! Видите ли да у том склопу четири слова С. Видите ли, ja? Ето, у томе je сва мудрост. Здравља ми je тако, како вам кажем, господипе престојниче! Л Х м ... Чудновато... Знате ли сада тачно да je то мој сопствепи монограм? Moje име, безиме, занимање и ошо проклето место у колс станујемо и мучимо ce. — Једва. долазим na праву мисао. To je мајстор Cnaooje и очекивао. Лакше му много би после тога; одахну. __Е, сад реците, госиодине претстојниче, јесам ли уистину неправо обеђен и нападнут? Јесам ли могао, да ви нисте бшга толико присебан и паметан, ПраВ да наотрадам. Ето, видите, шго je душманлук! Михић . ^ti. михип Свашови Сватови! Оватови! Сватови! Низ друм ce песма разлеже Под њтгма бесни атови Ко бели лабуди играју, A они пјани, веселп, Певају, певају, певају. Певају кићени сватови Веселе песме сватовске. Гледа их с лрозора девојка Из белог двора бабова: Лице joj сија младошћу, A срце, весело, радошћу... Девојко, скоро невесто, Раствори широм капију: Изнеси випо црвено Иека ce сватови напију — 1 У твоје здравље жгађано... г» Певају кићени сватови: Долом ce песма разлеже, — Девојка момку одбеже. . . — Кад ли ће моји сватови Овако низ друм пропеват’?! 313 �Esma Tamo kraj Mostara, u blizini Bijelog Polja, nalazi se malo selo. Kamenite kućice poredale se jedna uz drugu. Jedna od njih, upirav uz džamiju, upadala sva­ kom u oči, jer se bijelila kao snijeg. To je bila kućica udovice Fatime koja je tu žiivila sa svojom kćeri Esmom. One su tkale i vezle, te se tako prehranjivale. Ta potleušica, i uz nju nešto bašče i dvije ovce, bilo im je svo imanje. Ali nije uvijek bilo tako. Fatima nije bila tkalja od zanata, već je nužda i nevolja na­ tjerala na to. Nekad se ona čudila kako žene umiju lijepo i brzjo tkati, a sad je eto i sama iskusila kakav je to život. Ne bijaše iz tog sela, već se iz Mostara, sa svojom jedinicom, tu naselila. Još kao mlada djevojka, udala se za rahmetli Hadži Ibrahimagu F. koji je u ono vrijeme bio najzgodniji u Mostaru, a i ona je bila iz dobre kuće. Kad bi strani ljudi dolazili u Mostar, divili bi se njihovoj kuli, namještaju, zlatu, srebru, ćilimima, svili i fcađifi. Ali jednog dana -j- na sami Bajranr — bi sve uništeno. Hadži Ibrahimagu donesošc kući mrtva iz čaršije. Zakukala kao' sinja kukavica. Šta je imanja iza njega ostalo, moglo je njoj i dje­ tetu biti dok su živi, ali dođe njegova rodbina i sve razjagmi. Osta ona samotna sa svojim maksumoim. Svoga nije više nikog vrućeg imala, a da u Mostaru ostane stidila se, kad je na te grane spala. Za to rasproda ono što je još ostalo i dođe u to selo, jer je ovdje nije ndko poznavao. Njezina je Esma tu odrasla i razvila se u lijepu djevojku. Dosta' se je napatila. Svijet joj nije vjerovao da je bila zgodna haniuma, već joj se rugali: »Ih, ih, hanume, ih! Hadžimice, to je ona belćim usnila.« A njoj je i Esmi srce od tuge pucalo. Neki su je i žalili, ali je bilo malo takvih. Fatima se nije nikad tužila; često je ona, kad su sjedale za siromašnu sofru, svojoj jedinici govo­ rila: »I nama će Bog providiti sine. Allah dao, Allah uzeo.« A ona bi se čudila kako mati sve strpljivo podnosi. Bilo je baš na Đurđevo. Osvanuo dan krasan da ne može ljepši. Nebo vedro, nigdje ni oblačka. Esma je toga dana ranije nego obično otjerala svoje ovce da se malo napasu. Nije išla nikad' daleko već odmah u blizini sela. Ta danas je Đurđevdan, biće mnogo svijeta u selu, pa je bitilia da se što prije kući vrati. Kad čuje iza sebue lomljavu 'kola, ona se obazre da vidi ko je. Kad ono dvoja kola. Jedna puna prtljage, stolova, a druga puna momaka s čemanetima, s mu- 314 zikama, zembiljima i još mnogim drugim stvarima. Taj dan bio je uvijek veiiki teferič u njihovom selu. Na brežuljku više sela bila je kafana sa velikom baščom. Tu se je obično skupljao svijet. Ona pohiti još bolje da prije stigne. АГ najednom vrisnu. Pred nju banu iznenada jedno momče, n a gradsku obučeno, a fes nakrivilo. _boj se, lijepa djevojko! 'Stani da malo proeglemšemo — reče joj, smijući se i milo je pogleda. — Kako ti je ime? — Esma — odgovori ona, sva usplahirena. — Vidi, kako imaš lijepo ime. Da nisu pred to­ bom te ovce, mislio bi da si kakva hamumica. Ona se nasmijala, a smijao se i momak. — Hoćeš li danas doći na teferič? — Ne znam, može biti d a ću doći. — Nemoj tako, već posigumo dođi, biće gore lijepo. — Asime! — Ćulo se gdje ga neko iz kola1zove. Evo me, ođazva se momak. — Aluhomanet! I dođi! — Alahemanet! — Odvrati Esma zbunjeno. Njoj su često dosađivali momci, ali to su bili seoski, pa ona nije marila za njih. A evo danas ostala je zamišljena. Lijep je to momak, mislila je u sebi, samo valjda misli da sam seljanka i sm rknu joj se vedro Čelo. Asim je bio dobar momak samo nešto vjetrenjast, sin Avđiage M., trgovca marvom iz Mostaта. I on bijaše jedinac u oca. Često je dolazio u selo po poslu. Prije podne bilo je mirnije u selu, ali iza podne nagrnu svijet, djeca uzvitlala prašinu, trčeći za halvedžijama. Svirka i pjesma odjekivala na sve strane. Fatima reče Esmi: »Ne moj kćeri danas vezti već hajde se spremi da i ti odeš malo m edu cure. Danas neće biti same seoske, eto došlo ih je dosta i iz Mo­ stara.« Nije nikad bilo da Esma nebi poslušala ma­ tere, a ovog puta nikako nije mogla, zato je rekla: »Pa lijepo mi je i ovdje, otiću u bašču i sve ću čuti i vidjeti.« Ona nebi nikad! uzđisala za lijepim halji­ nama, jer je mati uvijek upućivala da nije u tom sva sreća, ali danas želila je da ima kakve bolje obući, jer su njezine bile odveć stare i izaprane, al’ je šutila i gradila se vesela da mater ne rastuži. A gore. u kafani, veselo se teferičilo, momci obijesno podci­ kivali, ašikovali i šalili se s curama, samo se Asim nešto snuždio i sve dole prema selu gledao, neće li Esma stići, ali nje nije bilo. Doznao je da nije se­ ljanka i još mu više srce za njom1uzdisalo. Nije mo­ gao zaboraviti njezine lijepe oci što su se ko dvije �zvijezde sjajile, pa ono njezino bijelo lice i dvije diuge ■pletenice što su ispod bošče izmirivale. — šta ti je, i pitali ga momci. Što ne pjevaš i ne sviraš? Jutros si ' se tako mamio, a šta ti sada bi? Dobro, dajte amo te harmonike. Uze ih pa za£ svira i zapjeva iz svega glasa: Gdije si dušo, što te nema? čeko sam1te do alkšama, A sad vidim, nema fajde, . Zato pjevam ovu pjesmu, Da utješim svoje jade! Momci gledali u njega, kakva mu je to pijesma, i udariše u smijeh, a on ustade i poleti niz cestu u selo, te se polako dcšulja do Esmine bašče. I zbilja tamo je ona bila. U rukama joj kita jorgovana što je uskiniula da ponese u odaju. On uze kamenčić i baci preko plota. Ona poviri i pobježe natrag. — Ne bježi Esma! Da te nešto pitam, — reče joj Asim. Ona se opet prikuči. — Što ne dođe, čeko sam te sve do sada. — Zar jesi? — upita gad sva se zacrveni. — Jesam, đinami! Kad se tako zakle, ona mu povjerovai, i obradova se kad ču da on zna da ona nije seoska cura. Kad god je Asim došo u selo uvijek je stao pod Esmin pendžer i tako se oni često sastajali. Kad je jednog dana došao, zapita je: »Kad ćeš Esma, đa te vodim?« A ona mu stidljivo‘odvrati: »Hvala ti Asime, аГ ja sam sirota i ne mogu svoje matere ostaviti lime.« — Ništa se ti dušo ne brini; Ikod mog babe ima šućur Bogu svega dosta. Kuća je golema, biće mjesta Ш za tvoju mater. Esma se veselila svojoj sreći i da ce joj mati s njome ići. Po selu se pročulo da će se Esma voditi. Jedno jutro iza toga ona izađe u bašču, — toga će se k'o dana u večer odvesti, — htjede da nabere još jednu kitu cvijeća i da se s njime halali, bilo joj drago to njezino cvijeće, što ga brižno zaljevala i s njime odrasla, kad čuje iza plota gdje dvije kone govore: »Misli hudhica i mati će s njome; Asim bi htjeo, ali šta ćeš, kad ona ansuzioa neda«. Esma osta okamenjena, cvijeće joj se prosu iz ruku. Polako se pomače i krađomice iz kuće ode u komšiluk, poruči u Mostar — u A'vdaginu kuću, — šta je čula i da ona neće živa u njihovu kuću. Kad se vratila Fatima je pogleda, šte se to ona ušuitila i ne pjeva više već ko sapeta po odaji hoda. — Što ti je kćeri? Što si se tako pokunjila? Upita je zabrinuto. Ali Esma nije mogla više da šuti1već udari u gorki plač i sve joj otkri, šta je čula i ura­ dila. Ona zalama rukama. — Aman jarabi, što to sine uradi, što ne ode u sreću, poče kukati. — Nema toga, lijepa mati, ko bi mene s tobom rastavio. Volim s tobom puru jesti, nego s njima halvu i pečenicu, — reče Esma plačući i zagrli mater. A u Avđaginoj kući sve se uzbrinulo, sve je bilo već uređeno; pokrojeno i pokuhano. Asim je sjedio na mindeju, ljut i mrk i s nikim’ nije govorio. Mati mu vikala od hulje: »Šta mi to uradi od djeteta, paskovička jedna«, a babo mu sav crven u licu maho ru­ kama, »nuto, nuto bruke, ko bi se tome bio nado.« A svijet u Mostaru i po selu govorio: »Vide li budale, kakvu sreću ostavi.« Ali Esmina sreća nije za to propala, njoj je Alah dao još bolju, što je svoju mater tako lijepo pazila. U to vrijeme kad se to zbilo, bio baš u Mostaru paza r i jedan vrlo zgodan momak iz Konjica došao da nešto pazari. Kad je to čuo, pohvali Esmino vla­ danje, pa ravno u njezino selo Isporsi je i odvede, a 6 njome i mater njezinu. Esma je žalila za Asimom, jer jf> znala da on nije bio ništa kriv, — ali tako je bilo suđeno. Mati je dugo još godina uz nju proživila u velikoj sreći i rahatluku, čineći dovu što ih je Bog iz nužde i nevolje izbavio. Asim se nije nikad oženio. Otac ga i mati zakli­ njali, ali on nije htjeo ni da čuje zato, jer nikako nije mogao zaboraviti Esme. fra. N azif Resulović Zapis — Efendija, jesi li uranio? — oču se glas moje susetke Modričke. — Jesam, Modričko, baš dobrahno uranio i spremio se davno pa te s mlijekom čekam ko ogladnio vuk ovcu — odgovorih u šali dobroćudnoj starici. To je bila dobra duša i vrijedna seljanka u čijoj sam kući stanovao, te me je pazila kao svoje dijete i gotovo me ništa ne odvajaše od svoja dva pastorka Salke i Hamida. I ja sam nju vazda lijepim riječima susretao i oslovljavao, što joj je naročito godilo, radi čega me je još više zavolila i zapazila. Pošto odloži sud s kuhanim mlijekom na sto, a ja ubacih dva-tri grumena šećera i otpočeh piti, Mođrička izusti: — Efendija, nešto bih te zamolila. Znam da si pametan i ilumli (učen), pa se sve bojim nećeš mi htjeti učiniti. 315 �— Slobodno reci, Modričko, što ti je na srcu; ništa ne prezaj; učiraću sve što je u mojoj moći! odgovorili upitijivo starici. — Evo se primiče Đurđevđan pa, znaš, moj efen­ dija, one prokletnice odvukoše svo mlijeko od krava na pređu, te jedva umiuzem nešto više od tog lončića. Osjekle krave mlijeko, pa eto muke sa zločeste ruke! — Ove posljednje riječi izgovori posve tužnim i drh­ tavim glasom kao da joj je sve pogorjelo ili vodom otplavljeno, pa beznadno očekuje odnekle spas u posljednjem trzaju. — Pa šta hoćeš od mene? — upitah iznenađen gornjom ispoviješću moje susjetke. Modrička me ljubopitljivo pogleda pa procijedi: — Molim te, dobri moj efendija, da zapišeš po jedan zapis Šarulji, Rogavi i Curavi, a ja ću da im svežem oko rogova, pa da odbijem one nesretnice, te ćeš se i ti ©sladiti, kad krave primaknu mlijeko! Saslušavši praznovjerno izlaganje i moljakanje' neupućene i neuke seljanke, te posmatrajući je sažalno, dadoh joj ovaj odlučan odgovor:. i _Ja ne pišem zapise kravama, niti u njih vje­ rujem. Kogođ to radi, taj je varalica i najveći griješnik. Vještice kravama ne kradu mlijeko, jer vje­ štica nema. Zapisi kravama ne mogu mlijeko primak­ nuti, nego pune jasle i dobra paša. Selam ćeš Husi i reci mu, da dobro polaže kravama i neka im nasije dosta djeteline, probere najbolju livadu za napasivanje pa me protkumi i u stanac kamen zatući, ako svu godinu ne budeš kablovima namužavala mlijeka i čabrovdma nakupljala masla i sira. Eto, to ti je moj najbolji zapis, da krave ne osijeku mlijeko! Modrička se sa mnom rastala, razmišljajući o dobrim i korisnim mojim savjetima. Više me nije molila da joj zapišem kravama, jer je Huiso dobro polagao, djetelinu im nakašao i na bujnoj ih livadi napasivao, pa su tako dinevice sve više i više mlijeko primicale i »prokletnice« nisu kroz pređu mlijeko krale. I meni otada bijaše više i češće mlijeka. tf ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК*67 ГЛ АВ Н И о д б о р г а ј р е т А у с а р аје в у ГЛАЕН А СКУПШ ТИ НА ГАЈРЕТА Редовна годишња главка скупштина Главног одбора Гајрета одржаке се у недјељу 13. јула о. г. у 9 сати прије подне у просторијама Гајретова мушког конвикта са дневним редом: 1. Поздравна ријеч претсједника; 2. Извјештај секретара о раду друштва у години 1929/30; 3. Извјештај благајника; 4. Извјештај главног надзорног одбора; 5. Подјела разрјешнице досадањем одбору; 6. Предлог прорачуна за друштвену годину 1930/31; 7. Предлози Главног одбора, мјесних одбора и повјереника; 8. Избор Главног одбора у смислу чл. 20. нових Гајретових правила, и 9. Евентуалије. У смислу прописа нових Гајретових правила, главној скупштини имају право присуствовати само делегати Мјесних одбора и повјереника. Делегати се одређују на слиједећи начин: Сваки Мјесни одбор бира на својој сједници између пуноправних својих чланова толико делегата, да на сваких 50 чланова отпадне no један делегат. Повјереници имају право на једног делегата без обзира да ли повјереништво броји 50 чланова. Taj делегат je повјереник или члан којег он одреди. Ако повјереништво броји више од 50 чланова повјереник има право да одреди толико делегата, да на сваких 50 пуноправних чланова отпадне no један делегат. Сви делегати морају донијети од својих одбора и повјереника легитимације, које ke верифицирати Главни одбор према списку друштвених чланова, који je достављен Главном одбору најдаље до дана објаве главне скупштине. Позивају се сви друштвени одбори и повјереници да доставе Главном одбору све затражене извјештаје као и сав расположиви новац, који се код њих налази и то најдаље до 20 овог мјесеца. ГЛАВНИ ОДБОР ГАЈРЕТА. О снивачка с ку п ш ти н а Гајретова пје ва чко г д р уш т в а у Сарајеву Конституирајућа скупш тина »Гајретова певачког друш тва у Сарајеву одрж ана je у нсдељ у 8 ју н а 1930 у Гајретовом мушком конвикту. Присутно 65 чланова. Изасланик власти г. Куртагић. Скупштину отвара у 10.30 часова пре подне г. К укнћ Хамид, секретар Главног одбора »Гајрета«, те предлаже за претседатеља скупш тине r. Д р. А вд у Хасанбеговића, з а верификаторе гг. У вејса Х ам дију и Капетановића Хајрудинбега, a за псровођу r. М утапчића Ферида. Прсдлог г. К укића се јсдцогласно прима. Госп. Др. Хасакбеговић к ао претседатељ скупшттше roBopit о потреби оснивањ а »Гајрстова певачког друш тва«, те ап слујс н а присутне д а буду спремпи н а разн е сплетке, перипетијс и све сличне смицалице; потсјећа присутне и а борбу Гајрста још за време А устрнје и n a све потеш коће на које je Гајрет наизлазио у то доба, алн ипак благодарећи вољи, ам бицији и свијссти оннх, који су радили, и поред свих смицалица, данас се са задовољством к онстатује вели ки развитак Гајрста у нашем народу, како но градовима тако и no слсима. Измсђу осталог напомиљ е, д а У п раву »Гајретовог njeвачког друштва« чека всликн и напорни рад, na стога аиел ује н а лрисутне чланове, д а у своме раду нс клону духом, исго углсдајући се на опробанс Гајретове раденике, који су Гајрстову идеју ш ирили и поред најтсж их зап река д а удружсним младим спагама што ви ш е пораде и а развитку дру* �iiiTBa ft у то име ж ели повом друштву хајирли рад и развитак. Говор г. Др. Хасанбсговића помно je саслуш ап и награђеп френетичннм аплаузом. Kao следећу (III.) тачку днсвног реда г. претсједник ira­ ja вл>уje чптање Правилника Гајретових пјсвачких друштава, те моли г. К укића да исти прочита. Г. Кукић чита Правилник, те код члана 8, који предвиђа састав Управе од 11 лица претсједатељ предлаже, д а ее, потшо Улраву чека велики и напорпи рад, бира 15 члаиова, и то 8 изврш ујућих (ијевача) и 7 помажућих, a Надзорни одбор д а се састоји од з лица. Исто тагсо, д а сс новећа број замјеника н а 9 i лнца, Предлог г. претсједатеља скупштииари јсдногласно нримају. Код читаша чл. 11, к о јв се односн на одржавање сјсдиица, претоједатељ г. Др. Хасаибеговић предлаже, д а се сједнице могу самб онда одржавати, када истим буде присутно 8 чланова одбо])а; овај предлог je у вези измијсњеног члаиа 8. Нредлог за нзмјену чл. 11 прима се. Пошто je ‘ г. Кукић прочитао Правилник, претседатсљ г. Др. Хсаанбеговић констатује, да je Правилник еа горнлш имјеиама једноГласно нримљен, те најављује као IV. тачку днсвног реда: бирањс Управиог и Надзорног одбора. Д а би скуиш тинари могли нредложити листу лица за одборс подјел.ује 5 мпнута одмора. Р А Д Г А Ј Р Е Т А H A С У З Б И Ј А Њ У НЕПИСМЕНОСТИ В Е Л И К А А К Ц И Ј А ГА ЈР Е Т О В И Х Р А Д Н И К А H A С У ЗБИ ЈАЊ У НЕПИСМЕНОСТИ У ГОР. Р А Х И Ђ У Гајретови в ријед ии радници гг. Омер Чевро и Соко Херцеговац, учитељ и у Гор. Рахићу, срез брчански, развили су а к ц и ју на ш ирим основама за систематско сузбијање неписмености ка ко у Гор. Ра хи ћу тако и у околним селима. Почетком ове године поменута r r. учител>и организовали су 5 аналф абетских течајева, кроз које je прошло 386 одраслих муслимана, од к о ји х je успје ш но завршило течај њ их 353. Овај број je обзиром на просвјетне наше прилике огроман. У једно je ово највећи у с п је х на сузб ијањ у неписмености, што су га досадг имали муслим ани наш их крајева. Господи наставницима Чеври и Х ерцеговцу д у гу је Гајрет највећу благодарност, те по хва љ ујућ и њ ихов у с п је ш н и и пожртвовни рад за народ, истичемо их за прим јер свима интелигентним мсулиманима. У селу Маочи одржан je испи т у I. дијелу аналфабетског течаја на дан 16. маја т. r. у згради Основне школе у Гор. Рахићу. И с пи ту je предсједавао срески ш ко лски надзорник из Б р ч ко г г. Петар Сочо, a чланови ком исије су били r r.: срески начелник из Б р ч ко г С лавко Јов гно ви ћ , чланови ш колског одбора и на ста вни к течаја Омер Чевро, учитељ. Т еча ј je сврш ило у с пје ш но 47 полазника, док и х je 6 добило недовољну оц јену. Истога дана одржан je и спит и II. дијела аналфабетског Након 5 минута одбора г л претседнатељ моли г. Кутечаја у селу Маочи у з присуство наведене господе. Овај Kiiha, д а ирочита предложена лица за Упрдвни u Надзорни и с пи т заврш ило je са ус пје х о м 55 полазника, док су и х 5 доодбор. била недовољну оц је ну. Господин Кукић чита предложену листу, те се у Уира- . Н акон и спи та je срески ш ко лски надзорник r. Петар вни одбор једногласно бирају слијбдећД/ господа: Из реда Сочо одржао полазницим а течаја говор, у којем je изнио важ помажућих чланова: Хамид К укић, Х ам дија Увеје, проф. ДерН( ност писмености, те препоручио ђацима да и даље устра ју ^ да својом властитом вољом прош ире своје стечено знање. B nui Тафро, Мухамед Браво, Ф е р и д ^ у т а п ч и ћ , Јусуф Пашић и Џевадбег С улејмашшиић; к з реда изврш ујувих чланојва: Надаље je истакао ка ко д руш тво Гајрет води бригу о народХајрудинбсг Капетановић, Салих Солагфвић, Аоман ЧсшјишЈ ном просвјећивањ у, те како с у надлежне втасли много учиХалим Бешевић, Мустафа НоваЈГћја, Зихни ја Омерагнћ, Брачниле за напредак народа, те позива пр и сутне ђаке да буду ковић Х асан и Бећнр Мушић. У НадЗорни одбор бирају се захвал ни и одани Краљу и Отаџбини. слиједоћа господа: нз реда помажућих чланова: Атиф ХуееНадаље je тога дана одржан испи т у I. и II. д ијелу аналџиновнћ и Ахмед Мешиновић. Из реда р в р ш у ју ћ и х чланова: фабетског течаја у згради Основне школе у Гор. Рахићу, коХ амдија Абаџић. У замјенике бирају се елиједећа господа: је г je одржао учитељ r. Соко Херцеговац. И спиту су присуЋ амил Јашарбеговић, Ш ериф Хоџић, Омер Хаџагић, Ибрахпм ствовала горе наведена r r . Петар Сочо, Славко Јовановић, Вањевић, Осман Пиштољевић, Сајто Хасанбеговић, Рамнз чланови ш ко л с ко г одбора и наставник Херцеговац. Дардаган, Салих Неимарлија и Авдо Mopuh. * Н акон заврш еног испита констатовано je да je у I. диПретсједатељ г. др'. Хасанбеговић констатује, да ie изабрата једногласно У права друштва, те примјећује д а he' Главн а канцеларија Гајрета иакон што Правилник. буде no надлежиој влаоти; одобрен, сазвати чланове Унраве на конституирајућу сједницу, као и то, д а he Глашш одбор Гајрета делегирати једнрг члана у У праву Гајретовог пјевчаког друштва. У евентуалнијама, као V. тачкн дневног реда, узима ријеч г. Капетановић Хајрудинбег, који предлаже претсједннка Главног одбора г. Др. А вду Хасанбеговића за почасног лретсјсдишса Гајретова пјевачког друштва«. Прелог г. Капетаноm iha присутни једногласно примају. Госп. Дардагаи предлаже, да се у Правилник као нова тачка унесе: да чланови »Гајретова пјевачког друштва« не могу нн у једиом другом друштву пјевати, односио да се ne могу уписати ни у један други пјевачки хор. Предлог г. Дардагана једногласпо се усваја и иакиадно се у Правилнпк уносн ова нова тачка. Пошто се више нико не јављ а оа ријеч, то претсједатељ г. Др. Хасанбсговић молећи присутне д а у евоје редове уносе л>убав и слогу, a изпршујуће члаиове нарочито молећи да буду дисциплиновани и, да своју дужпост савјесно и са вољом наврш ују, закључЈ’је у 11 u no чаеова скуиштину. је л у течеја са успјехом довршило течај 103 полазнина, a у II. д ије лу 86 полазника, док je 17 полазника добило незадовољ авајући у с п је х . Надаље je одржан и с пи т у селу П ал гнц и , у II. дијелу аналфабетског течаја дана 5. ју н а т . r. Овај je течај трајао од 20. фебруара до 5. ју н а т. r. a у течају je радио учитељ Соко Херцеговац. И с пи ту je претсједао, no одобрењу Среског начелства у Б рчком , управитељ школе г. Омер Чевро, a пр и сутни су били и чланови ш ко л с ко г одбора, Течај je са у спјхо м з гвр ш и л о 62 полазника, док ј 5 пол азни ка получило неповољан у спје х. М ЈЕСНИ ОДБОРИ БИХАЂ Гајретова бајрам ска забава. И овога иута Гајрет je однио рекорд над осталнм лрпредбама својом забавом 10. м аја о. г., коју je. приредио у нросторијама Балкан-кпна у з учсшће својих пптомаца чланоиа,чланица и прнјатсља. У дј ' пко м п у н и м прооторијам а вабава je отпочела са алсго рпјо м пјесмо »Гајретов ноздрав своме Протедгору Њ . lin č . 317 �Престолонасљеднику Пстру«, гдје je учсница ocuobiic ;пколе Ремзнја Мнџић рецитовала пјесму пред сликом IL. Вио. Престолонасљедника Петра, која je бнла окружеиа Гајретовим подмлатком, послије чсга je Гајретов мјешовигв хор отпјевао Држ авиу химну, a за тим су дефиловали Гајретови питомци ираћени пјесмом мушког хора »Хајте браћо, хајте с е с тр е...« , што јс код публике изазвало френетнчаи аплауз. З а овнм су слиједиле даље тачке концертног дијела npoгрпма. коje су изводилс бивше Гајретове питомице, сада учи- • тељнце, гђпце: Ферида П ашалвћ нз Бос. Крупе, Расема Зја- З а овпм je дошао комад »Противници« од A. МураТбе. roBiiha, koju су одиграли члановн-ице Гајрета, кога je режииср бнла гђица Раесма Зјакићева. Улогом Атифе задивнла je Пу. блпку гђнца Ферида Пашалић, као п улогом Султаиије гђИЦа Самија Камић, a п остали дилетанти са пуна схватаља и j(il. зумијевања одиграли су својс улоге. Гајретовии колом, Ко. јим се завршно комад нублика се расположила, д а иије бил0 краја одобравању и честитаљу н а успјеху забаве. Послије званичног приограма слијед ила je игранка и изобр Гајретове љепотице са двјема дјеверуш ама. З а ono Су ГА ЈР Е Т О В П О ЗД Р А В СВОМЕ ПРОТЕКТОРУ Њ . ВИС. П РЕС ТО Л О Н АС Љ Е ДН И КУ П ЕТРУ импровизирао у п р а в н и к Гајретова ко н ви кта госп. Сулејман Реџић кпћ и з Б и х ак а н Сампја Комић нз Отоке, ^мпроф есор г. Сер<4ije Красовски соло пјевањем н у дуету у з л р а т њ у клавнрл. Нпрочнту*иажњу Јза зв а о je Гајретов Мјешовити хор, који je првн пу та п с т у п ц р ^ а бину под равнањем проф. г. Красовеког са n jm io s i »Ариф-иле Зарпф « п »Пиљапа«, a такођср Г А Ј Р Е Т О В М ЈЕ Ш О В И Т И П Ј Е В А Ч К И ХОР С А изван врограма соло пјесм а »Некад цвале беле руже«, коју je отвјевала најм лађа Гајретова солисткињ а-ученица II. разр. основис школе Рем зија Мнџић у з пратњ у н а клавиру гђице Рассме Зјакић. Умиљати гласић и лежерност ове 8-годишње дјсвојчице био je од лублике награђен бурним аплаузом. У концертном д ијслу програма учествовао je изваи про* грама u ђачки орадстар оа неколике тачке нод равнањем гимназијалца Оскара Ш снка, што je присутно задивила са колнко разумијеваља музичке умјствости располажс uauia ђачка омладпна. 318 послужили блокови »Гајретове цигле«. Према властитом успјеху утрш ка блокова изабрана je за Гајретову љепотицу гђица Расема Зјакић, a з а дјеверуш е гђице Ферида Пашал и ћ и Зејна Реџић. Тиме je будућн Гајретов Дом овом прнликом добио прско 1000 комада цигле. ПРОФ. Г. КРАС О В С КИ М У великом расположењу публика je остала мало ne до дана. Док се омладина забављ ала са игранком у сали Кина, дотле су старији у ресторану угодним разговором проводплв вријеме. Забава je била nocjehena преко сваког очекиваља, na због помањкања мјеста добар број посјетилаца морао се no вратити. Највећу пажњу и овом приликом указао јо Гајрету наш окружни инспсктор г. 'Ворђе Т1орђевић са госвођом, који се тога дана налазио на удаљеном путу, n a не ж алећи труд® ни материјалнизх ж ртава дошао je н а забаву и ако je рпниа јутром поелијс забаве морао нпставити свој пут. 'Гакођер је �oby Иажњу учинио Гајрсту Днжиљер г. Суљага Салихагић иа Баи>а Л уке у друштву са професором г. Кемалом Хаџиомерснахић. У з ове видио се лијеп број Ц азињапа са Гајретовим повјереницима гг.: Хасаном Торомановићем, градоначелпиком, и шериатским судијом Мустафом Зухрићем. Што je најљепше запажен je на забавн добар број сељана, a и сеоских имама на челу са муфтијом г. Абдулах еф. Мораљком. Од редовне Гајретове публике били су на забави гг.: командант мјеста БогослатгКатић са госпођом, директор гимна- Р А М З И ЈА г. Сергију Красовском, дирВгенту Гајрстова мјешовитог хора, гђици Расеми Зјакић, реашсерки комада »Противници«, диригенту ђачког оркестра гимназијалцу г. Оскару Шенку, те Колу Српских Сестара, које су преузеле бригу око распродаје бифеа no госпођи шумског савјетника г. Ристе Чекрлијс и учитељице гђице Милеве Пухалове. Исто тако паши грађани гг. Мехмед Хаџић, вјероучитељ; Салихоџић порезпик; Нурија Миџић, трговац; даш е своје кћери гђице: Џемилу, Асиму и Х аву Миџић, те Злату и Нафију Салихоџић, Разију Захиро- Гђица Расема З ја ки ћ , учитељ ица у Б их а ћу Гђица Ферида Пашалић, учитељ ица у Бос. К рупи МИЏИЋ, ученица II. разреда основне школе зије Владимир Периновић са госпођом, претсједник окружног суда Веселин Срдић: ča госпођом, замјецик окр. инспектора Миловановић са госпо^ом, срески начелник Бошко Илић са госпођом, старјеш ина среског суда Есад Софтић са госпођом, инспектор Божо Поповић са госпођом, пуковник Фрањо Ннколић са госпођомЈ шеф' Дома нар. здравља Др. Мавро Хорн са госпођом, директор зенаљске банке И лија Димитрић са госпођом, директор српскс банке Живко Чулић, шериатски вјежбеник Абдулах Вехабовић са госпођом, шеф жељ ; станице Костић са госпођом, трговац Н урија Миџић са госпођом, попједиик Куленовић Муратбег са госпођом, прстсједпица Кола 0. С. Још новић Анђелија, Јусуфхоџић Омер, ^градоначелник; жандарм. мајор Илија Банкаревић, адвокад др..,Симо Илишеmih, староста Сокола Иво Лесић, Ју д а Атијас, рабии; проф. Мухамед Захировић, кадија Мустафа Реџић, те велик број грађана, официра, профссора и осталих чиновника, тако да je ова Гајретова забава била у правом смислу ријечн елитпа забава. Д а je ова забава успјсла у моралном n a и матерпјалном погледу, са близу s.OOO.— динара, има се у првом реду захпалити управннку Гајретова конвикта г. Сулејману Реџићу, који je био душ а свеукупиог рада one забаве, a такођер проф. ви ћ и др. да учествују у пјевањ у и улогама ове забаве, како би оиа што боље успјела. Свима којн изравпо илп м а којим начином допрпнијеше овоме успјеху Гајрета нека je у име Одбора хвала a од Бога плата! f , , i ј ! ! : i 11 ј *| I Доберовољни лрилози Гајретове бајрамске забаве од 10. м аја о. г. у Б ихаћу. Прилоге дароваше слиједећа господа: Днп. 150.— : инж . Суљага Салихагпћ, Б ањ а Л ука; no Дин. 100.— : Иорђе ТЈорђевнћ, окруж ни инспектор; Веселпн Срдић, претсједник окружног суда; Омергара Јусуфхоџић, градоначелник; И лнја Димнтрнћ, дпр. зем. банке; no Дин. 80.— : Душ ап Боcm ih, подначелник; Мумин Б ајрић, имам Вилице (сергија); no Дин. 60.— : Абдулах еф. Морањак, Муфтија; Бошко Илић, ерескн начелник; В ладћмир Периновић, директор гимиазиЈе; Д кп. 53.— : Али еф. Диздарић, имам из Покоја (сергкја); no Д ип. 50.— : Мустафа еф. Реџић, шер. судац; Др. Manpo Хорн, управник Дома нар. здрављ а; инж . Божо Ботић, фсш техн. одељка; Фрањо Николић, пукош ш к; Д р. Симо Илкшепић, адвокат; Др. Д уш ан Мушкетировић, управник болппце: Есад Софтић, шеф среског суда; Др. Никола Грос, држаппи одвјетник; Ж ивко Чулић, директор срп. банке; Хемал Хаџпомсрспахнћ, професор нз Бањ а Л уке; Епнскоп Веппјамип, Ш тип: 319 �Х инка Франка Сипови, Загреб; фабрика сапуна »Мерпма-* a. д. Круш евац; Индустрија Млина д. д. Вел. Бечкерек; М. Тиxnh, трговац, Босн. Костајница; Јанко Крппиши, љекарпЕк; Хусејин еф. Мујагић, имам иа Голубића (сергија); Бзш ко Зељковић, градоначелник, Бос. К руса; Лгаи еф. ФелиБ, нмам из Клокота (сергија) Днн. 47.— ; пл Д ап . 4 5.—: Ксло Српских Сестара, Текстилна твош ш да »Алук<, Загрсб; no Ции. 30.—: ГА ЈР Е Т О В И ПИТОМЦИ СА кпјевић, суДац; ГаВро Вуналтсвић, потПоручнпк; Ш вао Су, чевић, трговад; Ибрица Ножнагић, месар; Д ервиш Јаверагш, брпцо; Н. Н. Апотека; Оалих Абдихоџић, гостионичар; н , кола Важински, пол. пристав; Д раган Стојановић, упавнв, поште; Дин. 5.— : Хилмија Мухамедагић, муфтијопн тајниг Дпн. 3.— : Х усејин еф. Мујагпћ, имам, Голубпћ. Укупно 2.6S1 Дин. .................... ПРЕФ ЕКТОМ Г. С У ЛЕЈМ АН О М РЕЏИЋЕМ Ж Е Н С КА ГА ЈР Е Т О В А З А Б А В А У Б И Х А Ћ У Ју д а Р .; А тнјас, рабинер; Јово Трбојевић, ш еф финанц. надзорништва, Б ихаћ; Л екер Вучелић, капетан; Мухамед еф. Захировић, профеоор; БоШко Боснић, трговац; Дин. 26.50: Хасан ф. Реџић, пмам из^Р Д н ча (сергија); Д ин. 25.— : Мухамед М урешкић, трговац Ц азин; Салкић, имам из М услића (серги- Мјесни Ж енски Одбор Гајрета у Б и хаћу приредио jf у четвртак 1. маја 1930. год. к ућну забаву у просторијаш Гајретовог конвикта, коју су посјетиле најугледније ročnog и госпођице. Oriy забаву није посјетила г-ђа окружног ин ја) 24.50; no Д ин. 20.— : М илан Судчевић, шк. надзорник; Шериф еф. Б ајрић, имам, С тнјена; Д р. Ник, љекар у Дому нар. здравља; Јосо М ајсторовић, ципелар; Јак о Ивковић, трговац; Др. Рафо А тијас, трговац; А рон К авезон, трговац; Сулејман еф. Tonnh, имам, Врнограч; Ш абан Миџић, брицо; Васо Ступар, трговад; Мухарем Бегановић, брицо; Х асан Б . Сарачовнћ, пристав; ТЈорђо Узелац, начелник, Рипач; Колинска творница ж ивеж а д. д . Љ убљ ана; Л у к а Сенић, трговац, Бос. Крупа; no Дин. 10.— : Омер еф. Липовац, имам из Рипча (сергија); Мехо Почдерац, Ц азин; Хусејин Ћ оралић, Ц азин; Матилда Пинтер; Аган Чавкић, метевелија п з Чавкића (сергија); no Дин. 10.— : Зарчевић, жандарм. потпоручник; Б руио Ним- снектора господина ТЈорђа 'ВорђевиНа, јер je била нагло спрв јечена. Но, своју љубав према Гајрету иск азал а je и ово> приликом, изм ш ивш и се у право вријеме Ж снком Одбору 1 пославш и свој прилог од 100.— д инара овој забпви. Програм су извели ученици-це основне и стручв школе под равпањем учитељице г-ђице Расеме Зјакић. П« слије програма иастало je весеље и играикљ до пола ноМ Ова забава je оставила лијсп ути сак н а све прпсутн1 госте, који су пзразилн жељу д а се овакве забавице чсшк "рирсђују. ј i f. ; 1 i i Овом згодом нека je од стране Г ајрета најљептпа хва’ г-ђи 'Ворђепић, кпо и другим госпођама које ову зпбиву 110 320 �с{етише ii cboj nptoiof доЛрипијр.тпе. — Ж енски М јесни Одбор Гајрета. ■ - ;; ј !,ј | , ];; ;. , ?| ‘ К У Р Б А Н С К Е КОЖ ИЦЕ KAO ПРИЛОГ ГАЈРЕТОВОЈ З А Б А В И од 10. маја 1930. год. у Бихаћу. Дароваше гг.: no 2 ком. Хасан Чавкић и Н азиф Салихоџић; 1 ком. (говеђу): Мустафа сф. Реџић, Назифа Реџић, Џафер Реџић, Ферида Реџић, Осман Реџић, Сулејман Реџић и Мухамед Реџић; no 1 ком. Бећирага Четић, Емин Касумовић, Behnp Татлић, Зејнил Делић, Асим М иџић,, Есад Софтић, Ибрахим Хаџиабдић, Ћамил Миџић, Абдулах ВехабоBiih, Мухарем Иехић, К адија Турић, Дервиш Нуспахић, Илијас Карабеговић, Мехо Дедић, Беган Куртовић, Хусејин Муминовић, Але Хаџић, Мухарем Касуповић, Хасиб Mauiiih, Дедо Дедић, Абид Х аџпћ и Емин Хаџић, Скупа продано s a 935.— Дин., и то 26 ком. овновских no 31.— Дин. a l говеђа за 129,— Дин. Дарнвачима нека je од Гајрета најљепша хвала! Ј Е Д Н А ГР У П А janoimh, жј^пнк фра ју л и јан Јурковић, шеф стапиде г. Данило Ж ивковић, трговац г. Назиф Палпић, тргокад г. Нбрахим Незиревић. Нека je многа хвала Мје-.пом Одбору Гајрета из Старог Мн./.ена, воји je са својим лредсједакком r. Хафизом Ш арићем коркоративно присуствовао теферичу и још многн други угледни грађани и грађанке. 0 ’ *би'0 je био запажен лијеп број углсдних муслималки које *’у чвјеско схватиле идеју Гајрета и његов рад, те су својим присуством увеличале овај теферич, на чему им и овом приликом од страпс Гајрета најљ епш а хвала. Како и колико ради новоосновани . ж енски м јеен и . одбор за Гајрет n a челу са дредсједницом гђидом Фадилом ДЛербић учитељицом, јасно нам говорн број присутних муслиманки на овом теферичу. З а програм теферича биле су одређсне разне утрке и ногометна утакмица, што није изведено ради незгодног Te­ pena з а ту сврху и непокошених ливада. Грађали из Санског.М оста дочекали су посјетиоце теферича из Приједора на станици, одакле су корпоративно у HA ГАЈРЕТОВОМ ТЕ Ф Е Р И Ч У У САН С КО М МОСТУ С АН С КИ МОСТ. 7.40 кренули н а Miecro теферича — Чапља. Теферич je отпочео од раног јутра, a теферичлије су се забављале на раПрви Гајретов теферич зне начине. Многи љубитељи природе и њених чари одмах Повјеренство Гајрета одржало je рвој велики први су пош лк д а .обилазе и посматрају лепоте овога краја, петеферич на муслиманску Нову годину т. ј. на д ан 29. V. 1930. њући се н а стотине м етара no голим клисурама опкољеним n a првој станици од Санског Моста Чапљу (Баради). ријекама Саном. и - Д абром ,. испод којих 1«ш зи ви југава риHa молбу Повјереништва Д ирекција ЖељезнДца Ш. И. јека Дабар,.дочим са друге стране поменуте ријеке надвиле П. A. Д. изаш ла je у суерет Гајрету, тиме, што je одобрила су се џиновске шуме, које пркосе вијековима. Са истог по50% попуста на прузи Приједор-Чапље и назад, којој се од » лож аја ви ди се лијеп уток ријеке Д абра у Сану. Ha самој риотране »Гајрета« најљепше и захваљује. јецн Сави виђали су се многобројни посјетиоци како се на Теферичу je присуствовало многобројно грађанство керепима возе и одушевљено пјевају пјесме севдалинке уз Санског Моста и околине, као и лијеп број грађана и омлапратњ у тамбурашког збора Гајретове Читаонице и з Санског дине из Приједора. Нарочито je вриједно истакнути Српско Моста, док им са обале из дебелог хлада циганска капел а из Пјевачко Друштво »Вилу« из Приједора, које je приступило Ш абца узбуђује и увеличава ентузијазам до кулм инад ије уз са својих 40 чланова-да, na челу са својим агнлним и поци к многобројних виолина. Ha једној усамљеној гудури жртвованим предсједником г. Вученом Ш трбдем и колосаллијепо je било посматратн како се одуш евљ ена груп а омлаиим хоровођом г. Пером Радетићем, који je успео да одржи дипаца забавља, окупљена око једног старца који сви ра час у хармонији колективал рад преко 30 г.одина, a без сумње напредоваће и даље давајући члановима све више здраве н а оурлу час н а саз. Тако je расположење и заб ав а траамбиције и полета за тако идеалан рад у једном пјевачком ја л а цијели дан a нарочито се увеличало доласком воза у хору. Хор je н а самом полазу отпјепао неколико лепих пје3 сата послије подне који je био пун грађана. К ако je изсама, што je код присутних изазвало френетичан аплауз. гледало да се тај огромни свијет н е може повратитн својим Од истакнутих личности теферичу еу 'приоуствовала к ућам а са првим возом, који je једини иш ао до П риједора, то следећа господа: срески начелник г. Боривоје Алекспћ, њесу Српско Пјевачко Друш тво »Била« и остали П рнједорчани ГОв оамјеник г. Бранко Отакић, срески љекар г. Др. Славко нерадо похитали н а воз, ж алећи д а не могу још остати. Пиштељић, надпорезник Никола Дероња, шумски управнтељ Остали посјетиоди кренули су другим возом који je кренуо г. Лазо Ерцег, г. Миле Миљуш школскп управитељ, г. Ш у1.30 сат icacHiiie, ал и je опет препуњ ен свијетом тако, д а су крнја Заметица управник поште, г. Драгослав Ускокопнћ срескн судија, г. Мсхмеед еф. Јакић шернатоки судина, I.laмноги морали доћи са аутомобилима, ф ијак ерим а n a и фер Беширевић општински бележник, свеш теник г. Јово Марпјешице. 321 �Вриједно je астакнути алИлнИ рад о&даш&ег суднје г. Мухамеда Бербића, • чија je велика заслуга д а се овај велнки теферич одржи u успије овако лијепо. Не само сада, него л у виш е прнлика г. Бербић je изишао у сусрет Гајрету лотпомажући га у сваком смиелу и ш ирећи његову идеју, на чему му од етране Гајрета особита хвала. Затим . je потребно истакнути агилност г. Ешрсфа Ш абића, који je као члал приређпвачког одбора неуморно радио око теферича, као н г. Атифа Заметице свршеног учитеља који je такођер трудио се много за ову приредбу. Теферич je успио како материјално, тако и моралио, a чпст приход износн 1205 динара, трошак 366 динара. Веома згодпб апелује на ЛрИсУтне, Да obo добро дјело Гајрета ne забораве, лего да у будуће како материјалло, тако л живом ријечју пораде за Гајрет u ла тај лачил му заблагодаре и одуже се. Нато се разллјеже »фрелетичло »Жнвио IajpeT«. Мјеслл одбор се и са своје страле захваљује, како вриједпом учитељу г. Шабановићу, тако и Управп ословле школе ла њелој сусретљивости. Мјесли одбор кали под јесеп отворити поред мушког и жепски аналфабетскп тсчај, те већ сад а за ове течајеве влада велпки иптерес. ФОЧА ВИСОКО С купш ти н а М јесног одбора Гајрета Дне 8. ју н а о. г. одржана je скупштина овога одбора, на којој су узели учеш ћа бројни чланови Гајрета. Скупштину je отворио претсједник г.Т ах м и ш ћ и ја и поздравно присутне чланове. Поелије тбга je потпред г. Џафић опширно извјестио.чланове о раду Гајрета у минулој години. Благајник г. Д ураковић извјестио je. о материјалниМ прнликама Мјесног одборалРевпзор г.: М узаферија je подиио извје-' ш тај надзорног 1>дбора. Сви извјеш таји еу једногласно и са задовољством прнмљени н а знање. Поелије поДјељеља апсолуторија етаром бдбору, прелазн се на избор новогд. бдбора, у s o ju уЛазе гг.: Х амдија Тахмиш ћија, еудија, ^ у с т аф а Џ афић, банковни чиновник, Сабрија Лимић, учптељ у пензнјм, Девдет Хоџић, геометар, Мухамед М узаферија, трговац и обртннк, Ш емсија' Дуравобић, огшгтинскн чиновник, Мухамед Дјсић, општински бПљежник. З а ' замјенкне су изабраца. гг.; Зу х д ија Хаџиомеровић, обртник, Незир X. Н уманапЖ '/ трговац, Салих Ш абаповић, учитељ, Хашим СкопљДк, табак, Салем Ханџић, трговац. З а чланове надзораог одбора изабрани су гг.: Хамид-Мркоњић-, директор пом. уреда, М устафа X. Мехмедагић, чиновник среског начелства, Хази.м М аглајлвћ, ф инансијски прегледник. Након што je исцрпљен дневни ред, скупштину закључује предсједатељ, захваљ ујући се члаџовима надпажш и и молећи их д а и у будуће као и до сад а пораде што живље на ширењу Гајретових идеја. К ако смо већ раније извијестили, овај Мјесни одбор je у м инулој години био веома активаи органнзујући Гајретов р ад на читавом подручју среза височког. Tom прилпком су основани М јесни одбори у Доњем Моштру и Какаљ-Добоју. Гајретов аналф абетски течај H a иницијативу Мјесног одбора Гајрета у Високом, отпочео je овај течај почетком априла и трајао до почетка јуна т. г. Течај je руководио учитељ г. Салнх Ш абаповић. Уписало се 24 ученика, a заврш или су њих 17, од којпх je 16 са лросјечно врло добрим успјехом. Испиту су присуствовали поред предсједника Мјесног одбора, судије г. Тахм иш ћије, градоначелник г. Сафветбег Зечевић, ш колски управитељ М илан Танасковић и учитељ у пензији г. Сабрија Лимић. По заврш етку испита, одржао je г. Танасковић кратак и језгровит говор, апелујући на апсолвенте тога течаја, да се иезадовоље само са резултатим а које су постигли у т е ч ају ,__ што je само као нека основа за даљ и рад — већ да насгоје стсчеио знаље што виш е усаврш ити. Узима ријеч градоначелник г. Зечевић, те се као лредставпик апсолвелата овога течаја у прпом реду лајљелше захваљује учитељу г. Ш абаловићу л а њсговом труду, затим Мјсспом одбору Гајрста којп je течај оргализирао п омогућио, локлолившп учелицима лотробло кљиге. 322 i • • 1 I Гајретова забава д р у ги дан бајрама 10. маја о. г. одржао je М јеспи одбор у Фочл уз судјеловање Кола »Рада« муслиманске трезвене младежл из Сарајева, у просторијама Сокола, свечалу забаву у корист Гајрета, призлавш и претходпо трош кове екскурзиста помепутог кола »Рада«. Ha забави je поздравио госте г. Х асан Љ убулчић, секретар и вођа трезвене секције у ф0чанској читаоници. Том' приликом je повукао паралелу из■ међу ова д ва лаш а кУлтурна удруж ењ а истичући д а се обадвоме мало и слабо одужујемо према њиховим заслугама. Затим су услиједили: декламација, мополог и комад од Екрема »Орден«, којег су особлто лијепо извели члаолви кола ГРада«. Ha забавп je е в и р ал а' Гајретвоа блех музика. 11. маја у ледељу, трећи д ал .бајрама, од рж ал je теферич у град ском парку. Теферић je био одличло посјећен, особлто се je запазио велнк број муслималки. Теферич je отворед са Краљевим колом, које je одсвирала Гајретова музика. Ни л а једлој од ових приредаба пије се точио алкохол. Гостпма из Сарајева настојало се д а им буде што угоднијн боравак у Фочл, сматрајући д а смо д уж пи као огранак Гајретов д а што боље помогнемо њихову екскурзију. КАКАЊ-ДОБОЈ Прва Гајретова забава Мјесли одбор у Какањ Добоју одржао je 10. м аја ла други д ал Курбал бајрама своју прву забаву с комадом »Мухаџири« од Муратбеговића у башчи г. А риф а Имамовића. Забаву су посјетили: сталовпици из м јеста и околпих села, директор рудли!са г. Илж. Ервип Пшорл, рачул. савјетнн к г. Рудолф Кадлећек, управник јаме r. Илж . Б рал ко Вукаповлћ л други стаповпици руд л и к а и вел и к број посјетиоца и з Високог. Госте je поздравио испред Мјеспог одбора потпретсједл и к г. Мустафа Куловић, студент, апелујућп на посјетиоцс д а у што већем броју приступе у члапство и својим макар и малим дијелом, помогпу Главли одбор у његовој теш кој дужности с обзиром n a материјалпе издатке за ono 700 муслиманске омладине n a школама и модерним занатима. Дилетанте je подучавао мјесни учитељ г. М ихајло Ховански, a исти су младићи из села Добоја, који су показали дос;та воље и уз доста напора долалили n a пробе, јер су сви земљ орадници, a сад je у јску — у даним а прољ ећа — рад на пољу око сијаљ а усјева. Новчану помоћ з а покриће трогакова — у з дуж ност поврата »зајам« — дала je мјесна Зад руга за пољопривредни креднт, те joj се и овим путем много захваљ ује. Такођер je одбору изиш ао у сусрет директор рудника г. Инж. Ервин Пшорн за позајмицу »бине« и других потребш тина, те му je одбор мпого захвалан. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте његове спасоносне идеје! �Д У Б Р А В Е Т У Р С КЕ БНЈЕЈБИНА Оснивање М јесног одбора Гајрета Мухамедбег Прељубовић, ске опш тине Избор иовог Мјесног одбора у Тур. Дубравама срез бос. градишци обављен je у присуству претсједника Мјесног одбора из Бос. Градишке г. Мустафе Хоџића и секрстара С. Капетановића, те око 100 Гајретових чланова из Дубрава и околице. Након отвореља скупштине no досадањем повјеренику г. Неџибу Чатаку, подјељује се ријеч г. М. 3 . Хоџићу, који je одржао лијеп говор о зиачају Гајрета и о ширењу њзгове идеје, те je апеловао на присутне, да што више пораде за Гајрет, јер je Гајрет наш спае. Г. Чатак je нато предложио новоименовани подначелник град- Ових дана je дошло до промјене општинског вијећа у Бијељини, те je том нриликом именован за градоначелника г. Д уш ан Лукић, пуковник у пензији, a за подначелника г. Мухамедбег Прељубовић, наш одлични пријатељ и предоједник Мјесног одбора Гајрета у Бијељини. Г. Прељубовић je један од млађих, агилнијих Гајретових радника, те je врло обљубљен међу тамошњим свијетом, n a je његово именовање наиш ло н а одличан пријем међу грађанством града Бијељ ине без разлике вјере. МЈЕСНИ ОДБОР Д Р У Ш Т В А ГА ЈР Е Т У Д У Б Р А В А М А Т У Р . (БОС. Г Р А Д И Ш К А ) Сједе с лијева на десно: предеједник Неџиб Чатак, предеједннк (за Градншку) 3. Хоџић, секретар и изасланнк власти П. Капетановић, п^едсједннк рсвизионог одбора (Дубр. тур.) Ризваповпћ Ибрахим. листу одбора, која се je једногласно примила. У одбор су иаабрана слиједећа господа: претсједник Неџиб Чатак^ потпрсдсједник Мехмед Хатић, секретар Салих Шеховић, благаЈник Мујо Цимиротић, одборници: Смалл Мулалић, Емин Фајковић и Мујо Нумановић. Замјеници: Бећир Ковачевић, Халим Малкоч, Фехим Раковић, Едхем Чатак и Адем Фајковић. Надзорни одбор: Ибро Ризвановић, Јусо Раковић и Осман Ловић. Ha предлог г. Н. Чатака са скупштине су одаслане брзојав недепеше Њ . В. Краљу, r. Бану Врбаске бановине ј г. дру Авди Хасанбеговићу. Њ . В, Краљ захвалио се je брзојавно на послатој Му депеши, док je г. Б ан Светислав Милосављевић захвалио се писмено. Код овог одбора уписало се je до сада 134 члана. Овом приликом примјећујемо да je посредством овог одбора као и упливом повјереника г. Чатака много се допринијело оснивању Мјесно Задруге з а пољопривредни кредит у општини Нова Топола, која броји 70 члаиова, a самих муслимана чланова Гајрстових има 28, те су у одбор избрани Дервиш Хатић, Оеман Ловић и Мујо Нуманагић. I Уписујте даљње добротворе ј I и утемељаче Гајрета! | Њ еговим именовањем за подначелника грађански кругови полажу велике наде, д а he он уз помоћ градоначелника г. Л ук и ћа и у з сарадњу новог општинског ви јећа много допринијети санирањ у општинске комуналне политике у оном правцу, који одговара духу данашшег новог времена и духу маниф еста Њ егова Величанства Краљ а од 6. јануара 1929. године. Г. Прељубовић je одвјетак наш е старе племићке породице noja je стољећима његовала и чувала своје расне и традициопалне карактеристике косовских јунака, што je то on и у најтеж им временима страдања наше нацнје неустраш иво истицао н поносио се. ГЛ А М О Ч Нова Гајретова читаоница Повјереник Гајрста у Гламочу г. Салих Гасал извјеш тав а Главни одбор да je скупштина бивше М услиманске читаонице као и бившег Југославенског клуба усвојила његов предлог, д а се споменута читаоница претвори у Гајретову читаопицу, у којој je он изабран за претсједника, a з а почасног претсједника срески поглавар г. Хасиб. Хаџић. Осим тога у одбор читаопице дошла су још гг.: X. Џемал Крш лаковић, имам n матнчар, Абдурахманбег њирдус, посјденик, Ахметага Брки ћ, трговац, Мухаремага Б ајрић. трговац, Јак уб еф. Бркић, суд. канцелист, Незирбег Љ убунчић и Ибрахим Омерхопџћ, полнт. писар и посједник. 323 �ЛПцу, ПТида ТЈувслск једно jaje и Тифо Мехмсдовић јсдпу курбанску кожнцу; Свега Дин. 11— , 18 ja ja и н трн кург.ан- ИбТОР ВАРОШ Добровољни прилози Мјесни одбор у Котор Варошу дозначио je Дин. 1427.50 који потјечу од: добровољног прилога г. Ђ ампла Х аспћа пз Вечпћа Д ин. 50.—; лрилога г. Омср еф. Јелчпновића пз ВраHiiha Д ик. 21.— ; прилога г. Аилје Топчића из Хпдроваца Д ин. 140.50; рпилога г. Р иф ата X . Селимовића из К. Вароша Дин. оо.— ; прилога г. Османа Омеровића и з Ш ипрага Дин. 30.— ; прилога г. Осман еф Џубе из Ш ипрага Дин. 24.— ; прнлога г. Мехмеда Селмана из К. Вароша Дин. 132.— ; прнлога г. Раснм а Х озпћа и з К. Вароша Дин. 69.— ; прилога г. Хасн- С А ГА ЈР Е Т О В Е ЗА БА ВЕ У Д О Б О ЈУ , О Д Р Ж А Н Е 10. M A J A ба Спахлћа из В рбаљ аца Д ин. 100.— ; прилога г. Мустафс Аганбеговића из Гарића Д нн. 47.— ; прилог г. Едхема Диздара код до во д е^а м ладе код к уће М. Д и зд ара з а Е јуба Заимовића Дин. 136.— ; од журбанских кож ица Дпн. 1 9 0 .-, које дароваше г.: Каснмага Корић, ХаОиба Нумвп. Т иЈ-. Мехмедовић, Дедо Д едић и Мехмед М ех м о д о ви ћ Сви горе ванеденп ирилозн сакупљ ени су о Курбан Б ајраму, једни пред џ ам ијам а, a једнн no кућам а нриликом че- стнтања. Срез ноторварош ки за Гајрет Добровољ ни прилози Прилози у Врбањцимз, сакупио Хасиб ’ Спахнћ, даровалп: Хасиб Спахић l к ож а курбанска у гот. Д ин. 50.—, Омер А лекић Дин. 15.—, М устафа Спахић-Смајловић Дин. 10.—, Х ашим А лекић Д ин. 10.—, Селим Спахић-Смајловић Дин. 5.—, Х усо А лекић Д ин. 3.— , Салко Ш уш ић Дин. 3.— , Мехо Џанановић Д ин. 2.— и А вдо Ћ иркић Дин. 2— ; Свега Дин. 100.— . Прилози у В ечићим а, сакупио Т» Хасић, даровали: Tiaмил Хасић Дин. 11.— , Мехо Хибић-М схулић Д ин. 5.—, Омер Султанић Дин. 3.— , Ибрахим С ултаннћ Д ии. 2.— , Bchnp Б ечулић Дин. 1.— , Осман Џ анановић Д и н. 5.— , Суљо Хусић Дин. 10.—, Ш емса овачић Д ин. 4.—, М ухарем Ботић Дин. 4.— и Вего Хибић Д и н 5.— ; Свега Д ин. 50.—. Прнлозн у Вранићу, сакупио Омер еф. Јелчиновић, даровали: сергија пред џамијом Д ин. 9.— , Нафа Ш абановић двоје jaja, Паша К анетановић једно jaje, Пемба Мехмедовић двоје jaja, Фатима Мехмедовић двоје jaja, Х аџера Мехмсдовић двоје jaja, Саида Мехмедовић Дин. 1.—> Џехва Мехмедовић двоје jaja, Мсхмед Мехмедовић једну курбангку кожицу, Зејфа Мехмедовић једно jaje,- М ина Ш абановић једно jaje., Черк а lllaoaiionuh двоје ja ja , Мухарем Мсхмдеопић Дин. 1.—, Нура Склновић дваје jaja, Дедо Д едић једну курбанску ко- 324 ске кожице. 1 1 1 1' ' I i Нрилози у Гаричима, сакупио Мустафа Аганосговић, д ^ ЈК)вали: Мустафа Аганбеговић Днн. 10.—, Алс Прља Дин. з,—, Каснм П рл л Дин. 2.—, Мухарсм Аганбсговнћ Д и н. 2.— , Бсћнр Хаџнрнћ Днн. 5.— , ад а Аганбеговпћ Дин. о.—, Нифа Агапбсговић Д и н 4.—, Саљва Прља Д ин. 3.—, Суљо АгппбегоBiih Дин. 7.—, Ибро Лозић Д ин. 2.— и Дедо Рахмановић Дпп. 3 — ; Свега Дин. 47.—. Прилози у Хадровцима, сакупио Алија Топчић, даЈК)валп: Алнја Тоичић Днн. 10.—; Бскза, Тончић Дин. 5.—, pe. ђифа Хусеиновић Днн. 3.—, Хаинја Хусенновић Дин. з.—, Фатима Хусеиновић Дин. 2 .—, Хаика Хуссновић Дшг. з,— Дсрвнш Мујпћ Дин. 2.—, Хатиђа Селимовнћ Дии. 2 .—; Абид Тштић Дин. 2.—, Сманл Селимовић Дин. 3.50, Седнфа СелиMOBiih Дин. 1.—, Мсхмед Хотиловац Дин. 4.—, Меша Хусенновнћ Дии. 2.—, Идрнз Топчпћ Дин. 4.—, Али сф. Ћатић Дин. 5 .—, Хасан Хуеепновић Дин. 5.—, Ахмет Хусеиновнћ Дин. 10.—, Салнх Хусеиновић Дин. 10.—, Абнда XycennoBiih Днп. 3.— , еш ида Хусеиновић Дин. 2.— , Рам иза Х усеиновић Диц. ЈДин. 3.—, Смаил Хотнловац Дии. 10.— , Емина Хотилг-вац Дин. з.—, Ха<-ан Хотиловац Дин. 2.—, Асим Ћ атић Дии Хасиба Шодпић Дин. 2 —, Омер Сслимовнћ Дшг. 2.— Мујо М ујић Дин. 2— , Рамо Ш ишић Дин. 2 — , Ахмет XyoeimoBiih ^ Д и н . 2.—, Мујо Хотиловац Дин. 2.—, Ш корић Caaito Дин. 5.— , Х аниф а Ди’п. 2.—, З и л к а Д ин. 2.— , Б ајро Дшг. Рагиб Днн. 5.—, Салко Дин. 3.— , Х асан Дин. 2. —, Ређо Дни. 2.—, Фатима Хуссиновнћ Дин. 3.—, Ш сриф Ш коро Дшг. 4.—• Свега Д ин. 146.50. П рллози у Котор-В арош у, сакупио Р иф ат X. Селнмовнћ ђак роалне гимназије у Бањ алуцн, питомац Гајрста, a даровали: Селим u Ибрахим Хаџиселимовић Д ин. 10.—, X . Хусенн Семпз Дпн. 5.Д, Сафет Семнз Дин. 2.— , Н урка Хозић Дин. 5.— , атима Мујезиновић Дин. 2— , Емииа Османчевнћ Д ин. 5 .—, Тифа Бахтијаревнћ Дин. 2.— , Ш ида Д и здар Дни. 10.—, Хабиба Нумић јсдну курбанску кожицу ј Д нн. 10.—, Фатима Чолан Дтш. 2.— , Зејниба Пличанић Днн. 3.— , Мина Табаковић Дин. з.—, 3. Хозић Дии. 4.— и Емира Д и здар Дин. 3. — ; Свега Дин. 66.— и једна курбанска кожа. У Котор-Варошу, сакуппо Мехмед Селман, a на сергију пред џамијом чаршинском Дин. 132.— ; У Котор-Варошу, сакупио Расим Хозић, a н а сергију пред џамијом варошком Днн. 69.— ; У Котор-Варошу, једну курбане.ку кожу даровао г. Каснмага Корић, начелник. У Ш ипрагама, сакупио Осман еф. Џубо н а сергију прсд џамијом Дин. 24.— ; Добровољ ни прилог Приликом д овођета младе г. Ејуба Заимовића, у нсдсЉУ 1- ју и а ове године, код куће Муста<|)С Д и зд ара г. Едхем Д и зд ар сакупио je од присутпих на име доб[К)пол,них прклога Гајрету Дии. 136.—. Г. Е. Дпздару као и свима дароватељ има иајљ епш а хвала, a младснцима било сретно н хајирли. ТУЗЛА Добровољни прилози Г. Махмут Купоснћ, трговац из 'Гузле уппгао je з а члаиа утемељ ача г. Мију Зпонковића, трговца из Ж кпнннца и одмах му положио изкос од Дин. 500.—. И овнм путсм иека je г. Звоикопићу топла хпала! i �ЖЕПЧЕ Нови одбор Гајрета у Жепчу ГАЦКО , . • — Изшшрсдна скунш типа мјеспог одбора Гајрота у Жеичу одрзкана јс 20. м аја т. г., коју je отворио претсејдник г. Хааим Муфтнћ и иаиио у кратким цртама досадањи рад свој и одбора с којим je сарађивао. У главном радио je сам, a у колнко јо било нотребио нотпомагао га je једино секретар. Остаjju чланови одбора из псразумљивих разлога нијесу иокази- Ha свадби нригодом женидбе Ибра Фестића нз Стоца са кћерком Б ећира Хрустановића из Гацка, сакупљено je Дин. 335.— за Гајрст no гг. Ш ефкији Муфтићу и Адему Шаковићу, a дароваше гг.: Дин. 50.— : Мустафа Премшшвац; Дии. 30.— : Ахмет Ризвановић; п о.Д ин. 20.— : Хнфзо Фсстић, Ибро Фестић, Салих Јашарбеговић, Адем Ш аковић u Бећир Добровољни прилози МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У МОДРИЧУ вали нарочите вољс за рад. Према томе нлјесу се могле нн одржавати редовне скупштине ни сједшЈме. / Свеукупни приход био je 7.624ј Дин» за вријсме вегова рада као претсједника. ' Након овога прешло се на бпрање новог одбора, пошјго је скупштина претходно дала једногласио разрјошнпцу ота- Хрустановић; no Дин. 10.—: Диздаревић Хамид, Диздарсвић Мустафа, Хезлер Адо, Хамовнћ Јово, Алиновић Џемил, Придел Мустафа, Риовановић Омер, Басовић Мухамед, Грљевић 'Ламил, Нурковнћ Хајдар, Прндел Алија, Греле Јусуф, Јашарбеговић Суљо, Пирија Ибро, Пашић Фејзо и Дин. 5.—: Бсговић |м|хо. , i ЖЕНСКИ МЈЕСНИ ОДБОР ГАЈРЕТА У МОДРИЧУ ром одбору, изразнвшн захвалу њсговом претсјсдппку na досадањем раду. Нови одбор je састављен овако: Претсједник Дервиш Омеровић, министар у п.; иотпрстсједник Др. Никола Кисић, срески љекар; секретар Мустафа Догладовић, учитељ; блогајник Ибрахим Маглић, тргочац; одборници: Мсхмсд еф. Алић, муалим, Рашнд Шаћирагић, дпректор пом. уреда и Ђулпш Дервншнћ, onh. внјећник. Замјеници: Мсхмед Мулалнћ, суд. зваиичник, Јахија Чатић, трговац, Нсоир Hiuiiih, посједпик и претсјсдишс надзорног одбора н Нурбег Дсрвишић, трговац, члан надзорпог одбора. Младенцима срдачна чсстптка, a дароватељима прилога наша братска захвалност! ГОРЊИ РАХИЋ Оснивање Мјесног одбора У Мјесни одбор Гајрета у Гор. Рахићу,. срез брчански, изабрана су слнједећа гг.: претсједпик Хашимага Касумагић, onh. претсједник; потпретсједннк Омер Чевро, учптељ; секретар Соко Херцеговац, учител., благајник Хасан Хасанбеговић onh. биљежиик; одборпиди: Мехо Имамовнћ из села Мио- 325 �че, Ахмет Атић нз села П аланке и Б ећнр ДелиН из села Шаторовића. Зам јеннци: X. Хаснб Имамопић, вјероучптсљ, Салих Ш ећсрбеговић, Салих Трумнћ, IHcho Копачспић п Мухамед Ибришимовић. Н адзорни одбор: X. Х улусија М. Халиловић Селмо Левић и Хаспб Ибрић. СОЧИЦЕ (срез рогатички) Нови Мјесни одбор Гајрета С. ју н а т. г. одрж аиа je констптупрајућа скунш тнна чланова Гајрета пред џампјом у Батову, срез рогатички. Прпсутно je преко 70 чланова Гајрета. Скупштиии je прнсуствовао тајнп к Мјесног одбора Гајрета из Ракнтнице г. Рамиз Дсбрача, муалим. Д невнп je ред: 1. Отварање скупштннс. 2. Избор прет сједиика скупштине, псровође и двојице овјсрогштеља екупштинског заппснпка. 3. Избор Мјесног одбора r a jp e ia у С-очнцама. 4. Евентуалије. За тпм сс прешло н а избор одбора Гајрета, нојн сс, акламацијом констнтуисао овако: протсјсдпик Запмбег X. Хасаiionuh, иотпрсдсјодшпс Сулсјман Салихагнћ, тајншс Рамкз Добрача, благајнпк Бсћир Омановнћ, чланови без нарочпте фуикцнје Нурпја Суљагић, Омср Еминовић и Сулсјман Kapuh. (Рампз Добрача врши дужност тајника Мјссног одбора у Ракптннцп, na ношто дпнапшл скупштииа бсзусловио тражп да исту дужност вршп н у Сочнцама, ппје било другог нзлаза ncro je као »дуплн« тајипк преузео дужност). Замјеннци су onu: Behnp Хрустсновпћ, Омср Мплнћ, Суљо Ka puh, Салих Kano и Апдо Салпхагић. Надзорни одбор: претсједник Осмаи еф. Фсриз, имам, чланови Хашим Кадрпћ и Ахмед Шупалија. Часпи суд изабран je onano: претсједишс Заимбег X. Хаcaiionnh, члановн Нумо Шувалнја, Дервишбсг X. Хасановић, Мушан Суљагић н Мухамсдбег X. Хасановић. Накои проведспог избора. предлажс Рам из Добрача д а сс пошаље поздравна дспсша г. Др. Авдп Хасацбеговнћу, што У 13 часова отвара скупш тину повјереинк Гајрста г. Засс усваја. Поздравна депсш а гласи: »Слиједећн Ваш нм коимбег X. Х асановић са ријсчима: Драга. đpaho! Познаго Рам раком у раду за добро свога народа и отаџбинс окупл>ени на je да сам у друш тву са г. Рамизом Д о б р а ч т прплнком зад- ^*jjpBoj скупштпни Гајрста у Батову среза рогатичког, поздравњега брзојава обишао неколико оближњих no na n иамјером ља^го Вас п Главнп одбор. П ретсједник скупш тине: Осман еф. да проширимо Гајретову идеју у иашем мјеоту. Ђ нгачећп Фериз; перовођа: Рамиз Добрача. сврху Гајрета и истпчући његову важ ност напочшго- зд'' вас ТТретсједник скупштннс г. Осман сф. Фериз закљ учује тсжаке у овом крају, за које се нпко нс 6 ftt uo молилк смо е1ЧЦ1штпну у 15 часова н жсли да овај р ад буде од користи свакога, д а приступи у чланство с ким смо пЛали прилпку но парод у овом крају. разговаратн. У пнсицалн смо чланове и 'купплп чланарпну, јер > ' je свакн појединац^лсправно схватил улогу Гајрета. З а кратШАТОРОВИЂИ (срез рогатички) ко в|>нјеме им али смо довољ ац број уписаних чланова те сам заказао скупш тину ради избора Мјесног о д б о ^ Г а јр с т а ^ н а Захвала Главном одбору Гајрета коју сте данас у великом (јф ју дош лп д а изврш итс дужпост У-хелу Ш аторовићнма, срео рогатнчки, отворена je дрпрсма себи и својнма. . . ж апиа домаћичка школа, у коју je уиисато 25 учснн ца исХ умана др у ш тва' и оратска слога д инијели еу велпке ла.чске и је.диа српп.о-православне вјере. користи народш Љ који стоје д апас на в т оком стспеиу кулГлапнн одбор ГвЈрета кад je обавијеш тен од повјеретуре. Р адећн за Г.Јјрет култивираКомо сс н ми. Д о даиас нипнш тва у Осову за ову школу, одмах je кунпо 150 м басме и јесмо им али у својој средгган школе н н мсктебе, n a како стопослао да се рлздијслн мсђу ученице поменуте школе као јимо доказ je то што тг ш и теж аци жељ пи зараднти, макар бајрамски дар. Тако je свака учсница приликом К урбан Г>аји најтеж и посао траж или и а жељезничкој прузи или код псра.ма ек 1>ојила и саш ила себи пово одијело. Kao штставншс ког ндустријског предузећа irn прим ају ее, јер’ су неписмспи. номенуте школс и повјерсник Гајрста, најтоплијс се захваљ у'Гако смо у виш е случајева искусили горке пошљедицс усл.ед јем иепред учеиица rope наведене школе н а плсмснитом осјенсписмености. Завр ш у ју ћ и прву тачку дневнога рсда, захваh ajy Главног одбора, који води рачуна ннастоји да се cnpeљујем Вам на бројном одалнпу. ^П релазсћн на лругу тачку ме и сеоскс домаћпце за борбу у данашљем тешком животу. дневнога реда, молим Вас д а између 4!ебе изабсретс претсјед— Гајрстов повјереинк: Мулић Авдулах. ника данаш љ е скупш тине, перовођу и двојнцу всрификатора з а овјеровљење скупш тинског записника. ПРИЈЕДОР З а претсједника скупш тине изабран je јсдногласно ОсДобровољни прилози ман еф. Фериз, имам, за перовођу Рамиз Добрача, за вериГрадска опћина у Пријсдору даровала je Мјссном одбору фикаторе Н урија Суљагић и Х ашим Кадрић, Гајрета nao припомоћ Д ин. 1.000.— Топла хвала! Г. С улејман Салихагић предлаже д а се присутнима раМјесни одбор Гајретау Приједору дозначио je Гајрету зјасни сврха и циљ Гајрста. нашто Рам нз Добрача устаје н Дин. 1153.— укупљеиих и то: иред џамијом у Камићанима тумачи сврху Гајрета читајући некоје ставове из друштвсДин. 54.— ; у чарш ијској у П риједору Дин. 160.— ; у Мутниних правила, затим настављ а: Гајрет je друштво, које нас ку Дин. 50.— и у Калати Дин. 137.— . Пригодом вјеичаљ а г. упућује д а као честнти љ удн живимо н а груди, гдјс су нам Ибрахима Феризовића са гђицом Сафијом Дедић даровао je п стари ж ивили. К ад затреба бранити част К раљ а и отаџбимладожеља Дии. 50,— за Гајрст. Од курбанских кож ица доне да не жалимо положити своје животе. Тако и трсба. Од бпосно je Днн. 642.—, a дароваш е их: пушке и мача наш их очева и дједова погипулим аустро-угарским генералима на Гласиинцу подигла je бивш а аустријска унрава споменике, који свједоче колико су иаш и стари љубили домовину. Година 1878. показала je д а м н муслимани најбољс знамо цијенити своју слободу. Гајрстови су успјеси видни и љегов се р ал прош ирује н а све странс наш е отаџбиие. аЗто му се са Највиш ег м јеста поклаљ а пажња. Бити члан Гајрета значи бити свјестан садашљости и буудћности своје и свога потомства. Tora ради молим Вас д а не жалпте доприносити чланарину и добровољие ирилогс за Гајрст, на и од других тражитс д а то чине. 326 no 2 кожнце: Мсхага Х снић и з Пријсдора (100 Д ин.) п Дсрпиш Мујгсанопић и з Козаруше (60 Дин.); no 1 кожицу: Ахмст оф. Бутуровнћ, шер. судија (40 Д ин.), Х афнз Хусејип Пикота (зо Дин.). Мсхмсдалија Р апић (35 Д ин.), Асим Решић (30 Дин.). Оеманбег Селимбсговић (30 Дин.), Мухарем Организу/ше аналфабетске 1 течајеве и домаћинске школе! | �Чиркинагић (30 Дин.), Хилмија Сарајлић (20 Дин.) и Мухамед Ковачевић (1б Дин.) сви из Приједора; Махмут Карупоић (40 Дии.) и Л атиф Кљајић (40 Дин.) из Чаракова; Реџеп \л и ћ ИЗ Камићана (30 Дин.); Хусе Мујкановић (зо Дин.), Мустафа М ујкаиовић (30 Дин.), Мехмед Мујкановић (30 Дин.) ii Дервиш Махић (25 Дин.) сви из Козаруше; Салко Кадић из Бишћана (21 Дин.). Дароватељима топла хвала! ОЗРЕН Бајрамсна забава 11. маја т. г. одржао je Мјесни одбор Гајрета у Озрену бајрамску забаву у мјесту, н а којој се je получио бруто приход од Дин. 2829,— Надаље je одбор у припреми за одржаље заједничке забаве са Просвјетом и Напретвом на 8. јуна о. г. на Чутурииој њиви (Средње). Након одржања забаве донијеће се детаљан извјештај. r : t ј , .. . , _. ( . . , , , j . ТЕШ АНј Добровољни прилози Г. Ризах Смајлбеговић, референт среске припомћ. закладе у Тешњу пригодом свога именовања чиновником ноложио je добровољни прилог од Дин. 50.— . Дароватељу цајљепша хвала и да му буде сретна започета каријера. ПЛЕВЉ Е Добровољни прилози Ha Курбан Б ајрам даровали су питомцима Гајретова конвикта у Плевљу: г. Селмановић Фаик једног овна, Хаџисмајловић Мухамед 13 кг меса, 'Булаховић Абдулах 0 кг, Корјенић Латифа 5.50 кг, Ш ећеркаднћ Дервиш 3.50 кг, Чаушевић Ибро 2 кг и Чаушевић А лија 2 кг меса. Искрена захвалпост! . МЈЕСНИ ОДБОР Г А Ј Р Е Т А У ГО РАЖ ДИ са групом св ојих чланова ПОДЖ ЕПЉ Е (срез рогатички) Добровољни прилози Приликом Х аџн бајрама сакунио je певјереник у Подженљу г. Ибрахим Богунић, учитељ Д ин,/93.— добровољних ирилога a дароваш с гг.: no Д ин. lO .r-:, Хмсија Субашић, Узејир Цурић, Х асан Џебо, ИбришИм ^Субашић, Салих Хасановић, Х асан К улић, Х ашим Гушић и Ибрахим Богунић; no Дин. 5.— : М ушан Камеиица и Омер Бичић; Динј 3— : Сефер Субашић. — Топла благодарност! 7V С КЕН ДЕР В А К У Ф A Д Р У Г И РА ЗН И ДОБРОВОЉ НИ ПРИЛОЗИ Tokom мјесеца јуна приспјеш е Главном одбору слнједећн ^ Д О ^ )Вол>пи прилози: Мјесни одбор Гајрста Зеница Дин. 3.G00.— Мјесни одбор Гајрета Гор. Зелиљ а Дин. 25.— Мјесни одбор Гајрета Чапљина Дин. 197.50 Мјесни одбор Гајрета Л укавац Турски Дин. 02.— llJ Добровољ ни прилози Повјереник г. Расим Имамовић сакуојш je приликом Хаџи бајрама Дин. 05.—, a дароваше гг.: Дин. 30.—: Расим Имамовић; no Д ин. 10.— : Бесим Табаковнћ и> Вид Кукољ; Дин. 0.— : Гојко Радић, свешт.; Дин. 5.— : Зорка Радић, учитељица н Дин. 3.— : Дервиш Имамовић. — Искрена благодарност! ВЕЛЕС Добровољни прилози Повјереник г. Али Р и за Садиковић сакупио je Дин. 1Ш.— добровољних прилога, a адроваше гг.: Дии. 20.— : Џемал Решид, еничани no Дин. 10.— : Салих Елмаз, Мехмед Исмаил, Г. В рањ евци,4Исмаил Хамдн, Махумућилери, Мурат П РИР ЕЂ И ВАЧ КИ ОДБОР ГА ЈРЕТОВЕ М А Н И Ф Е С Т А Ц И ЈЕ У Али Кури-Дера, Б ајрам Мустафа, Г. Врањевцн, Абдулах ВејС ЈЕТЛИН И сил, Росоман, Фајик Мехмед, Велес, Ахмед Али Иванковац н Адем Осман, Велес. Мјесни одбор Гајрета Љ убуш ки Дин. 240.— -{- 4G0.— Горњи су прнлози укупљени приликом вјенчања н д р у -.. Мјесни одбор Гајрета Градачац Дин. 277.— гих послова у уреду повјереника. — Искрена благодарност! Повјереник Гајрета у Сарајеву г. Фехим Имамовић Динара 104.— ТЕОЧАК (срез З в ор ни к) Повјереник Гајрета у Витини г. Мухамед 0. Б ал та 40.— Добровољни прилози Повјереник Гајрета у Новој Касаби г. Османага Х аџић Дин. 100.— Повјереник г. М ујаковић сакупио je na сергијс прилиПовјереник Гајрета у Которском г. Мухарем Пујагић ком Рамазанског Б ајрам а Днн. 00.— ; a приликом Курбан БајДин. 121.50 рама Дин. 50.— прилога з а Гајрет. Од курбанских кожица Добио je Дин. 40.— Повјереник Гајрета у Цазину г. Мустафа Зухрић Дин. Дароватељима топла хвала! 070.— 327 �Г. Осман К амерић из Сарајева Дин. 300.— Г. С адик С адиковић: н з ЈБубуш ког Дин. 275.— Г ђа Верка Фочнћ наставница грађ. школе и з Сарајева Дин. 254.— . , -I i Ш егртски дом у Сарајеву за продану курб. кожицу Диц. 15.— ■1 . , ! ! »Солвај« творница д. д. у Л укавцу Дин. 10.000.— Свима племенитим дароватељ има искрена захвалност! КНЕЖ ИН А Код Мјесног одбора у Кнежнни t. Сулејман Пињић из K ana (Кнежина), срез власенпчки. К О ЗА РАЦ Код Мјесног одбора у Козарцу г. Маше Форнћ, телсак из Камићана. . 1 i : i 1 ■; I ПРАЧА ТРЕБИЊ Е Претсједник Мјесног одбора у Прачи г. Мухамед Јахнћ прстссједник општнне уппсао се з а члана утемељача и одмах уплатио цијели износ од 500 динара. Г. Сафет Пашић, учитељ у 'Бедићима, уписао je за члана утемељача рахм. оца Х асана Ti. Ilauinha и полонио једну куЈ1банску кожнцу, која je уновчена за Д и н 25.—. и Г " '^ ...........................*.*""".................................. Г л ј и л п т ^ рј П р о ш и р у Ј т е л и с ш „ / a jp e n i НОВИ УТЕМЕЉАЧИ И ДОБРОТВОРИ Мјесни одбор сакупио јс још Дин. 178.— добровољних прилога з а Гајрет, дозначио чиет приход одржаног мевлуда Дин. 554.— и чист приход забаве од Дин. 7.959.—, те чист примл томболе Дин. 3 2 5 .- . .. НаЈљепша хвала! БУЖ ИМ Повјереник Гајрета г. И. Мустафић упнсао je за чланове утемељаче гг. Б ећира Диздаревића, м ухтара џемата Мразовц а и А лу Ш ахиновића Зарифова, трговца. Г. М устафа К удић, учитељ уписао je гг' Ф ејзулах еф. Чавкића, шк. упраритељ а и А лу Скендеровића, трговца из В арошке Ријеке. БУГОЈНО Код Мјесног одбора у .р у го јн у ггд Пашо Захировић, трговац из Грнице Capa.jBiyinW и Хусо Босанчиђ{ тежј 1 i К ладањ : Чланови Гајрета окупљени na данаш њој лгавној скупш тини Гајрета у Кладњу поздрављају Главни одбор Гајрета и његовог претсједника г. Др. Хасанбеговића. — Одбор. . . . i :. . Тузла: Са Гајретове скупштине у Креки поздрављам Вас KfH»- прегсједника Главног одбора и познатог националног радника са жељом да на мживите још много година на д и к у и понос радећи за Краља и Отаџбину. — Претсједник М анџић. Ро га ти ц а: Сли-једећи Вашим кораком у раду за добро свога народа и отаџбине окупљени на првој скупш тини Гајрета у Бддову, срез рогатички, поздрављамо Вас и Главни одбор. — Претсједник скупштине Осман Фериз, имам, перо!ођа Рам дз Добрача. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједн и де 328 ni у И D „ и јР С Ш У И О К О Ј Ш Н Н ! (Јј is u u i j ......... ' ............................................................ ј .................................... П03ДРДВНЕ д ЕПЕШЕ ГА Ј Р Е Т у �M ed. Univ. I. jflorovft specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeflanovića ulica b r. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2 — 6 sati poslije podne SVAKI M U SLIM AN T R E B A OA K U PU JE SAMO g a j r e t o v C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmaštije sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G a jre t” OĐOOOOOOOOGOOQOOOOOOOOOQOOOGGOOOCDO(DOOOO0 Narudžbe: Papirnica Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala S. D. flLKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko drušiva Gairet u Sarajevu .1 Oglašujte u „GA1RETU” штампариза: ИЗРАђУЈЕ НАЈБОЛЕ СВЕ ШТАМПДРШЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАТчИ СТРОјЕВИ СТЕРЕОТНПИ1А РОТАЦИОНН СТРОЈ cimkografija: IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KOALJEVINE knjigovežnica: POVEZUJEKNJIGE 00 �Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara ii ŠM Ш g i r t a .i 1 Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 у pi Bavi s e svim poslovim a koji zasijecaju u b a n k o v n u stru k u . — O sim to g a im a svoju g] рЗ ZALAGAO IVICU 1 lllllilllllllllllllllll!llllllllllllllllllllllllllllllll!lllllllll | općine grada Sarajeva ko ja d a je zajm ove n a zlato, s re b ro i o s ta le d ra g o cijenosti u z najpovoljnije kam ate. EJ pl н г а в с т Е и ж ^ т а г а т а г а м д м Р В Ш 1 0 1 ш к 1 ја ш 1 а ш 1 з ш 1 а ш 1 а ш 1 а ш ц ■ IIIIIIIIIIIIIIIIU IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII Bosansko Industrijalna i iDr. Omer Bahtijarević I Trgovačko Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 I dugogodišnji liječnik Drž. & ° 4 ,(f ° Potpuno uplaćena dionička glavnica 1 Bolnice, operater i spe- D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * 2 lesti, asistent chirurškog šZ ? г --\ Rezervni fond 1 odelenja Državne Bolnice D in | / cijalista za operativne bo- 7,5 0 0 -Г „ Ordinira od 1-3 poslije podne Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 4 5 1 i iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiini (g?&/<?)(SsM П (] (сррјfsj Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadaJućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizule i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti d a je 6% K ulturnom i Prosvjetnom d ru štv u „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/764823ce427ad3d1e4e77d3c3aa70933.pdf 21401fad34c16f0106393806c5dcc6f3 PDF Text Text V , ш р г т ЛИСГ ЗАЖТА ДЕШВА SA КУЛТУРМС ишнбмскл ттедизлнл mvuihmana r . " --------- — -------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- САДРЖАЈ: И ЗВЈЕШ ТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА 0 РАД У У Д РУШ ТВЕНО Ј ГОД. 1929,30. *■ ,-«) Извјештај секретара б) Извјештај благајника Мерхум Мустајбег Халилбашић ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретове ггриредбе: Всличанствена манифестација Гајретове мисли и велики народни теферич у Сјетлини. — Концерти мостарског Гајретова пјевачког хора у Коњицу и Мостару.- — Гајретова забава у Тетову. — Триумф Гајретове идеје у Горажду. Рад на лроширењу Гајретове организације: Оснивање Гајретова женског одбора у Градачцу. — Нови мјесни одбор у Штипу. — Нови повјерепици Гајрета. Гајретови течајеви за неписмене Нови утемељачи Гајрета Поадравне депеше Разни добровољни прилози т ! /,ЈУЛА САРАЈЕВО 1930 У р е ђ у Је : Х а м з а Х у м о Г БРОЈ 13 �Oglaiulfg u SIstu »GAJRET« »Gajrct« jo najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »GajrcU će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajretav, a tim njedno vršili bi i svoju patriotsko i humanu dužnost. Radniri i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali в listu »Gajreti. /? > Г А ЈР Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за вашу Отаџбину 100 динара на годиву, a за све остале земље преко границе 200 динара. ТЈацн добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уредник Х ам ид Н унић Х а м за Х умо Власник друпггво „ГаЈрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Попгга" одговара Јосип Енгл. �ИЗВЈЕШ ТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА ГАЈРЕТА О РАДУ У ДРУШТВЕНОЈ ГОДИНИ •Л1 9 » 5 0 J h n ill U » lik L r/f �V �A) Извјештај секретара Пош тована господо! Ha основу чл. 25 друштвених правила часгТе Главном одбору Гајрета поднијетл главној годишњој скулштини извјештај о раду и развоју Гајрета у друштвеној години 1929^30. fc > 1 Главни одбор Гајрета, изабран на прошлој главној 1скупштини, 7. јула 1929. грд., конституисаб се на приој својој сједници^ овако: претсједник Др. Авдо Хасанбеговић^ I. потпретсједник Ахмет Борић, II. потпретсједник Хусеин Кадић, секретар Хамид Кукић, благајник ЧЗалих Тафро; одборници без нарочите функције: Др. Ифахим Хаџиомеровић, Др. Мехмед Зилџић, Мустафа Спахо, Џевад Сулејманпашић, Мухидинбег Фадилпашић и Др. Асаф Шарац. Kao замјеници чланова Главног одбора фунгирали су: Мујага Сарајлић, Фехим Мусакадић, Сулејман Сариџић, Мујага Хард&га, Али еф. Лутфо и Исмет Зилџић. Главни надзорни одбор изабрао je за претсједника Ахмета Сефића, a као чланови његови фунгирали су: Незирага Ахметашевић, Ејуб Адемовић, Мехага Чомара и Хилмо Селимић. Главни одбор налази се у угодном положају, што може данас с радошћу констатовати, да icy се шегове наде и очекивања свију друштвених радника ипријатеља за аву годину потпуно остварили у овима правцима друштвеног рада. Овом остварењу допринијеле су у првом реду, лосљедице исгоријског манифеста Њ. Вел. Краља од . јануара прошле године, које се одразују видно и у пуној мјери у раду Гајрета. Te посљедице дале су маха и потстрека миагобројним рздницима Гајрета, да и у широким 1слојовима муслиманског длјела нашег народа отпочну ирикупљати уснаване и ранијим приликама нара.тшсанс снагс за рад na оиште нам добро, које годинама пропагују Гајрет и љегош пожртвотши радници. 1О^ављањем у назив и у правила нашсг друштва национ&лног обиљежја, дат je нови иолет и нова снага свима лозитивним елемоитима међу муслиманима. Узимањен чпациоиалног имена, улотЈоуњеца je идеологија нашег друштва, заузевши тиме резолутан правац у своме даљњем дјеловању. Овај правац и наглашено иступање Гајрета са националним именом у програму друштва, наишао ^ Г н а свеопште разумијевање и симпатијс, како свију опробаних Гајретових радлика, тако и свију оних фактора, који воде рачуна и указују пажљу нашем Гајрету. Са овом надопуном у имену и иравилима нашег другатва, почиње нова епоха у ГајреTOfBOMраду. Поред горе истакнутих и важних околности, које су у минулој години тако повољно утицале на развој друштвене организације и рада на остварен>у друштвених циљева, дунши смо да наведемо и ту околност, да се je на челу друштва и у мјосту Главног одбора налазио љегов ранији дугогодишњи претоједник, који je на тај начин могао да лично руководи свлма друштвеним пословима. Поменуте околпости, a уз сарадњу врлједних друштвених одбора и повјереника и овлју лаших радника и чланова, допринијеле су да, проширивлги друштвену организацију na завидан степеп. сконцетришемо у Га јрету ову нашу напредну интелигенцију и све наше позитивне снаге; успјели смо да дамо живота и замаха на свима линијама друштвенога рада и да на тај начин створимо од Гајрета не обично друпггво, него велшш народни покрет, покрет за препород муслимана, који ће даљњим смишљеним и пожртвовним радом Гајретоввх прокушаних прегалаца препородити муслимански елеменат и сцворити од њега конструктиваи фактор у пародиој држави. Устрајним и ^ескомпро331 �миспим овојим радом Гајрет je већ дапас стекао потпуни ауторитет у цијелој Краљевини и постао чедо и љубав ових муслимана и свих правих пријатеља муслимаиског напретка. По броју омладине, коју школује и васпитава властитим средствима, Гајрет je данас најјаче културно-просвјетно друштво у држави. По активности друштвене организације и њеним димензијама, no снази коју даномице све то више захвата у народу, no елану и самопријегору својих присташа, Гајрет спада, бесумње, међу прва друштва у Краљевини. Друштвена организација Радооии омо, што можемо констатовалп да су овогодишњи Гајретови успјеси понајзначајнији у беспримјерно брзом проширивању његове организације, која je од значајне лрошлогодишње даше скутптине више него двоструко појачана. Ова интензивност у проширивању друштвене организације докузује нам, да се могу са сигурнотнћу 'очекивати још јачи и обимнији успјсси Гајрета у свима љеговим будуђим акцијала. Нарочито нам je драго што пам <|ђ успјбло , да-наш у организацжју приширимо из града скго? Како je познато^ранијих година организација нашега друштва била je проширена скоро искључиво на градове. Ту, у градовима je, дакле, раније почивала\ p r a i j ^ ^ y a ^ a icaB рад ГајретОв. Усграјним' радом, усменом и писменом пропагаздом, као и лпчним контактом, успјело нам je да Гајретову организацију у овој години проширимо и на села, скоро у истој мјери колико je проширпвапа 25 година no градовима. Радници Гајретови на селу, иако у највише случајева почетници у овом раду, покавују велику вољу и активност. Многи међу’ њима показали су и одличне резултате у материјалном погледу. Не ман>е смо радосни, што се у посљедње доба почиње да буди и муслиманско женскиње, приступајући Гајрету и узимајући у раду за Гајрет све то више активног учешћа. Женски мјесни одбори нашег друштва најиздашније <су потпомагали сваку акцију муппшх мјесних одбора, те би успјеси појединих акција у многим мјестима били знатно слабији, да се ту нису нашле на помоћи вриједне и свјесне наше жене и дјевојке. Нове раднике и повјеренике изналазио je Главни одбор директно или путем мјесних одбора и повјереника. Некоји одбори су и сами из влаетите иницијативе, у овојој околици, изналазили нове раднике и предлагали их Главном одбору за именовање повјереницима. (Маљи број ловјорепика, који пису показивали успјеха у раду, Главни одбор je разријешио дужности, a na њихова мјеста именовао je нове, од којих су многи од њих убрзо ус332 пјели да оснују мјоспе одборе и да развију интепзиван рад. Рад на даљњем проширшзаљу друштшене органпзацпје и друштвених идеја, потребно je енергично паставити, u то све дотле док свакл муолиман, који може жртвовати 2 Динара мјессчно не буде члан Гајрета. И не само то, него се ne требамо заустављати на проширивању друшвтене организације и друпггвених идеја све дотле, док свакл тај члан не буде свјестан, да откидајући од овојих уста мјесечни обол за Гајрет, да то даје за своју заједницу и ic®oje властито добро. Колшш je био ове године грандиозан замах у ширењу друшвене оргаиизације, најбоље ће се видјети из упоређења лањске и овогодишње организације. Прошле године број Гајретових повјереништава износио je 108, a број мјесних одбора 74. Р д тога je било G женских одбора и 3 женска повјереништва. Ове године број повјереништава износи 11-8, a број мјесних одбора 139. Од тога броја 13 je женских мјесних одбора и 6 повјереништава. 'Ка&о ове цифре казују, број друштвених одбора ове године je двоструко већи, него je био укупан број прошле године. Сразмјерно дорасту друштвене организације повећао се и број чланства. Од 257 наших организација послале су спискове својих редовних чланова њих 15°- У ових 150 мјеста број редовних чл&нова износи 11.224. Међутим, из 107 мјеота нису удовољили друштшеним правилима мјесни одбори и повјереници, na тако Главни одбор нема прегледа њихова чланства. Узме ли се да ова мјјеста имају попречно no 70 чланова и да укупан број чланова у тим мјестима износи 7.560, то значи да свеукупан број редовних (помажућих) чланова Гајретових износи близу 20.000. Чланство и других врста ове године je видно порасло. Док смо у години 1928/29. нмали укупно 27 добротвора и 103 утемељача, ове године смо имали 48 добротвора no 1.000 дин. и 372 утемељача no 500 дин. Рад друштвених одбора и повјереника кретао се у правцу проширивања Гајретове организације, у изналажењу материјалних сресталза и на остварењу друштвених цпљева. Далеко би нас одвело, ако бисмо набрајали имена свију оних вриједних одбора и ночјереника, свију оних радника и радница Гајретових, који су ое истаклл својим устрајним и патриотским радом, јер би ice могло десити да нехотице изоставимо којег радника или да га ставимо на криво мјесто. Сматрамо за дужиоот, да овом приликом изразимо свима нашим одборима и повјереницима, који нас тако издашно помогоше, најсрдачнију захвалноот. Исто тако захваљујемо и свима нашим члановима и чланицама, и пријатељима идеје нашега Гајрета са жељом да нас и у будуће још издашније помогну. _ �ломоћи, него су та мјеста у прошлој години дала прихода Гајрету. To се je чинило специанло оним мјестима, која су заостајала у раду за Гајрст и у Прошлих година друштвеног рада ваведена којима je помањкаље интелигенције. je пракса, да се подјела мјеста у друштвеним инДа би Гајретовим швгртима било омогућено, тернатима као и подјела осталих друпггвених по- да се збрину под сопствени крав и да би Гајрет моћи чини сразмјерно резултатима материјалних могао да лојача и прошири свој рад на придизању прихода друпггвених одбора и ловјереника из поје- привреде међу муслиманима, стварањем изученог диних мјеста. У том смислу, како je познато, из- кадра привредника у модерним занатима и васнашани су и предлови на главним годишњим питаних у националном духу, почетком ове школскупштинама. Ти предлкззи нису у цијелости усва- ске године коначно je успјело Главном Одбору, да јани, него се je препупггало Главном одбору, да васпосггави посебан Шегртски дом у Сарајеву. он no своме нахођењу, према приликама у поје- Усљед раније примљсног (већег броја питомаца, диним мјестима и потребама подјељује друштвене него ли их може стати у поједипе интернате, мопомоћи. При рјешавању овогодшпњих молби, Глав- рали смо овог пута смјестити у Шсгртски дом и ни одбор ое je руководио изложеним принцигагма, један дио питомаца средњошколаца. као и одобреним прорачуном за минулу друштвену У овој_ години настојали смо да што всћи број годину. Познато je да се обратио, пред почетак питомаца упудимо у практичне и стручне школе. школске године, Главном одбору далеко већи број Полагана je важност и на то, да се упути што всћи молилаца за друштвене помоћи, него je то био слу- број друштвеннх питомаца и у учитељске школс. чај досадаљих година. Природно je било, да Главни Кроз. поједине коивикте прошао je слиједећи одбор на основу одобреног прорачуна није могао број питомаца: мушки конвикт Сарајсво 102 пииваћи у сусрет свима мјестима у оном броју и оби- томца, женски конвикт Сарајево 93 питомице, конму, како су то бшга предложил^ поједини дру- викт у Мостару 48 шггомаца, копвикт у Тузли 58 штвени одбори и ловјереницв. Међутим, како je питомаца, конвикт у Бихаћу 55 плтомаца, конвикт претсједник Главног одбора, који je у то доба бо- у Бања Луци 43 џитомца, конвикт у Плевљу 24 равио изван Сарајева, иноио^ирао да се овог пута питомаца, шегртски дом у Оарајеву 56 питомца. омогући школовање већем броју омлакине иего^С Према томе у овој друпггвеној години лрошло je било буџетом одобрено и како je уз то обећао да кж кроз друпггвене интернате 479 питомаца и питоће за прекорачење буџета изнаћи материјално мица. Како се види, ово je рекордан број ђака, криће, то ’je Главни одбор примио у друштвене које je друпггво помогло у једној годипи. Овај број копвикте знатно већи број питомаца (око 150) него истодобно доказује нашу ранију тврдњу, да je je то прошла наша свупштина одобрила. друштво Гојрет no броју омладине, коју школује и Непосредно пред почетак школкже године ра- васпитава у својим интернатима, најјаче друштво спуштено je 6 гимназија у бившој Босни и Херце- у Краљевини. говини. Сиромашни ђаци тих пшнавија били су у Према информацијама које смо добили од поотаљу да похађају шволу у својим мјестима, док јединих управа друштвених конвиката, као и дидаљње школовање нису могли наставити без Гај- рекција појединих школа, друштвени питомци су ретове помоћи, na су се, у већини, и они обратили релативно показали најбоље усдјехе у науци. Главпом одбору, било за мјеста у друштвеним интернатима, било за лодјелу мјесечних стипендија. МЈЕСЕЧНЕ С ТИ П ЕНДИ ЈЕ Главни одбор je настојао да помогне и овим ђацима, За ову годину било je предвиђено да сс одобри, na je и усљед тога морао знатно да прскорачи друпоред мјеста у друштвеним интернатима, 50 мјештвени прорачун. Како je познато, укииута je гисечпих сгипендија сиромашпим ђацима средњих и мназија и у Фочи, гдје je постојао већ 6 година застручних школа, као и шегртима. Овај број Главпи једнички Гајретов и Проавјетин интерпат. Заузимаљом Мјесног одбора у Бања Луци омогућено je, да Одбор, услијед велитсе •навале с молбама, морао je се почетком ове школске године поново отвори прекорачити и скоро га удвостручити. Укупно je друштвени интернат у Бањој Луци, који je прије подијељено 78 стипендија у укупном годишљем из* 6 година, усљед нерада у то доба за Гајрет, био носу од Динара 132.550.—. РАД HA ОСТВАРЕЊ У ДР УШ ТВ Е Н И Х ЦИЉ ЕВА Средњошколски конвикти затворен. Тако нам je било омогућено, да у новоотворени конвикт у Бања Луди смјсстимо питомце из бивпгег конвикта у Фочи и да у н> примимо још извјестап број иових ђака. Интереси друиггва Гајрет налагали с.у пам да MaibOM броју мјеота тгодијелимо нише друштвеиих Л И С Т »ГА ЈРЕТ« Издавање свог органа друпггвена je традиција, a потреба његовог издавања скоро поотклољива, кад се узму у обзпр све чињепице којс говоре у прилог тој потреби. Д оболлто je да поменемо само двије од 333 �ових чињеница: друштвоиу пронаганду и културно одгојиу страну нашег часописа. Како смо већ и раније помињали да јо рубрика »Гајротов глаопик« огледапо нашог друштвоног нанрспса, то овс годипо можрмо у ствари и да копстатујемо, јср je она била иопримила много јаче димензије, тако да je истискивала остали текст, na смо били принуђени да одустанемо од штампања листа на једном табаку Knajrr формата и да му број табака удешавамо према потребама и прилтсама. Што се тиче другог дијела листа, сам пачин уређивања врло je делшсатап из разлога тога што с.у мишљоља и захтјеви Гајретових радентгка посвема различити. Дакле, морало се водити рачуна о свему. Водило се рачупа, у колико je то било моryhe, и о примједбама, у погледу урсђивања листа, које су иале на прошлој годишњој скушптини, a нарочито о onoj да се уноси популарно пггиво за парод. У ту сврху, чим je то, пропшрењем. листа, дозволио простор, покрснута je рубрика >Допуларпа страпа« којој се посвећује наронита пажља и која се води према расположивом материјалу. Уредпипггво he ЈЈастојати да о,ву рубрику још јаче прошири и усаврши, na рато молимо сарадпике да joj посвете што више пажње, имајући наГумуже* зи ny важпост. Папрсдак листа^ у броју претплатника, крочио je пешто напред. У мањом броју отпачи су мање ревпосне шгатсцпе, као стари претплатници a у nehcM броју јављају (je повиЈ с озбиљпијим схватањем дужности претплатпика. тако да je број пових претплатпика зватпији од oimx који оу отпали због исплаћања. Како се дакле из излгожелтог види, и у овом случају осјећа се извјсстатг напредак. ГАЈРЕТО ВИ А Н А Л Ф А Б Е Т С К И Т Е Ч А ЈЕ В И Првих 25 годтпта Гајретова дјеловаља ттосвећено je у главпом ствараљу и оспособљавању муслиманске интелигенције. He занемарујући ову, јога увјек најважттију грапу друштвенога рада, Гајрет се бадио прошле годнне и на рад око сузбијаља нопиомености међу ширим слојевима муслимапа. Сузбијан.е неписмепости je пеоспорпо једпа од најважпијих и пајактуел 1гијих -тачака програма Гајретова. Наше птире слојеве потребно je оспособити, јер je пеписменост прва и главна запрека сваком просвјепгом раду. С радошћу истичсмо, да je рад у овом правцу коракнуо ове годипе зпатпо iraпријед. To се пајбоље види no броју одржапих тсчајева. Док je у прошлој години оргаиизовапо и одржано укупно 11 апалфабстских течајева, којо je са успјехом завршило 329 полазника, то je број течајева у овој години био знатно всћи. 334 Т е ч а ј е в н у Т у з л и : I. течај водно je г. ТНукрија Чустовић, паставннк отручне занатлијске школс, који je почсо 20. октобра 1929., a заврпнш 20. децембра 1929. са 11 оспособљепих дјевојчица; II. тсчај водила je гђа Нада Кудрпа, учител,пца основнс школе, који je почео 25. новембра 1929., a завршсн je 25. јануара 1930. са 17 полазница, од којих je оспособл>ено 14 дјевојчица; III. тсчај водио je г. Шукрија Чусчх)вић, паставиик стручнс занатлијске школе. Исти je започео 5. фсбруара 1930. са 16 неписмених одраслијих радника, a завршсн je 28. анрила 1930. са 10 оспособљепих полазника; IV. течај ради паралелпо са домаћииском школом, icoja je такођер отворспа иницијативом мјесног одбора Гајрста у Тузли; Т е ч а ј у Ј а ј ц у : водио je г. Абдуселам Bana­ n i ja са 21 полазником, a завршен je са 14 осиособљепих полазника; ? - ^ Т е ч а ј у С т а р о м Б а р у : водио je г. Јуиуз Дивановић, који je трајао 2 мјессца са 25 иолазника, од којих je оспособљено 20 полазшпса; Т е ч а ј у М о с т а р у : водила су гг. Хуснија Капић, Ибрахим Грчић, Салсма Салаховић, Хакија Раљевић и Хамдија Фазлиповић, icojn je са 35 noлазпика започео 1. јула 1929. a завршен je 1. cenтембра 1929. са 25 осиособљепих полазника; Т е ч а ј у Т р с б и љ у : I. тсчај водио je г. Едхсм Бскић и Бранко Дивљан са 95 полазпика, који je завршен са 92 оспособљена полазника; II. течај водила je гђа Ружица Глигоровић са 23 полазнпка; III. течај водила je г. Ружица Глигоровић са 20 полазника, који je завршен 24. марта 1930. са 20 оспособљених полазника; Т е ч а ј у Б и ј с љ ш г и : I. течај водио je г. Ибрахим Даутовић који je завршен са 81 оснособљеним полазником; II. течај водила су гг. Ибрахим Даутовић и Милош 'Бураковић, који je завршеи са 67 оспособљеиих полазника; Т е ч а ј у М и о ч и (Гор. Рахић): I. течај водио je г. Омер Чевро са 54 полазпика, који je започео 20. фебруара 1930. a завршен 16. маја 1930. са 47 оспособљелих полазника; » II. течај водио je г. Омер Чевро са 60 полазпика, који je започсо 20. фсбруара 1930. a завршсп 16. маја 1930. са 55 оспособљеиих полазиика; Т е ч а ј у Г о р . Р a х и h у: I. течај водила су гг. Соко Херцеговац и Омср Чевро, који je започсо са 137 полазика 1. јануара 1930. a завршеп je 16. маја 1930. са 103 оспособљена полазника; �IT. течај водила су гг. Омер Чевро и Соко Херцеговац са 103 полазника, који je завршен 16. маја 1930. са 86 оспособљених полазника; Т с ч a ј у К и ф и н о м С е л у: водио je г. М. Садиковић од 15. новембра 1929. који je завршен 15. анрила 1930. са 30 осиособљсиих полазника: Т е ч а ј у С ј е т л и н и : водио je г. Бобаревић Цвјетко, учитељ са 69 полазника од 8. новембра 1929. a завршен je 8. фебруара 1930. са 67 оспособл^ених полазника; Т е ч a ј у О р е б р е н и к у : водио je г. Ибрахимовић са 34 полазника од 7. јануара 1930. који je завршен 16. марта 1930. са 31 оспособљених полазника; Т е ч a ј у Б. К р у п и: водила je гђица Ферида Пашалић са 20 полазника, који je завршен са 18 оспособљених полазника; Т е ч а ј у Х е р ц е г - Н о в о м : водио je г. Реши:д Бабовић са 20 полазника; Т е ч a ј у Г р a д и ш к и: водила су гг. Азиз Бошњак, Мехмед Соко и Сафет Капетановић са 40 полазника; Т е ч а ј у З е н и ц и : водио je г. Осман Масник са 20 полазника; Т е ч а ј у В и с о к о м : водио je г. Салих Шабановић са 30 полазника од 1. априла 1930. који je завршсн 1. јуна 1930. са 17 оспособљених полазника; Т е ч а ј у Г р а д а ч ц у : вгдила je гђица Хатиџа Ћишић са 26 лолазника од 12. фебруара 1930., који je завршен 30. априла 1930. са 24 оспособљеиа полазника; Т е ч а ј у Б о с . Д у б о ч ц у : водио je г. Гвозден Лековић од 1. фебруара 1930. до 1. априла 1930. који je завршио са 13 оспособљених полазника; Т е ч а ј у Х р у ш т и (Невесиње): водио je г. Кацић Салко са 53 полазника; Т е ч а ј у Г њ и л о в ц у : водио je г. Бећир Надаревић са 22 адшазника од 3. јануара 1930. који je завршен 28. фебруара 1930. са 19 оспособљених по„„n,,,,,,,,. лазника; т a ј у Г д a м о ч у . водила je гђица Фаника Пенцл са 30 полазника од 10. марта 1930. који je завршен 10. јуиа 1930/та 23 оспособљена полазника; Т е ч а ј у С т и ј е н и : водио је-г. Осмаи Допић са 24 полазника од 25. децекбра 1929.,'који je завршен 25. фебруара 1930. са 21 орпорббмшм noлазником; Т е ч а ј у О о т р о ж ц у : водио -je г. Мехмед Toромановић: . _ Т е ч а ј у С а н . М о с т у : водио je г. Мухамед Т е ч a ј у П ј а н и ћ и м а : водио je г. Мустафа" 10ји je завршен дне 8. априла 1930. са 20 КавазовиК са 29 полазника од 4. децембра 1929'Г(^1 .ених полазника; који je завршен 9. фебруара 1930. са 26 оспособ|Бе|Чajj у Срп. К а л е н д е р о в ц у : водио je љсних полазника; г. Вукашин Половић, који je завршен 10. маја 1930. Т е ч а ј у С т р у л и ћ у : водцо je г. Ибрахим са 30 оспособљсних полазника; Миљковић са 33 полазника од 1. јаиуара 1930. који Т е ч а ј у П р и ј е п о љ у : водио je г. Будимир je завршен 9. априла 1930. са 32 оспособљена по- Богдановић са 27 полазника од 10. фебруара 1930. лазника; који je завршен 7. маја 1930. са 27 оспособљених Т е ч а ј у К о и р и в и ц и Г о р њ о ј : воЛЈго je г. полазника; Хусеин Козличић; Т е ч а ј у Д и в и ч а н и м а (Јајце): водио je г. Т е ч а ј у П е ћ и г р а д у : водила су гг. Сулеј- Мухарем еф. Ботић са 23 полазника од 25. децембра ман Мушић и Хасан Мујезиновић; 1929. који je завршен 18. марта 1930. са 17 оспособТ е ч а ј у М а л о ј К л а д у ш и : водио je г. Ха- љених полазника; сан Мусић са 37 полазиика од 1. фебруара 1930. Т е ч а ј у Д а л а н к и (Брчко): водио je који je завршен 15. марта 1930. са 31 оопособљеним Соко Херцеговац са 67 полазника од 20. фебреуара полазником; 1930. који je завршен 5. јуна 1930. са 65 оспособТ е ч а ј у Вел. К л а д у ш и : водио je г. Ћазим љепих полазника; X. Садиковић; Т е ч а ј у К о з а р ц у : водили су гг. Мухарем Т е ч а ј у П о д з в и з ду: водила оу гг. Мухамед Миџић и Ђорђо Бањац, који je почео у почетку децембра 1929. a завршен крајем јануара 1930. са 35 Сабљаковић и Хасан Алагић; оспособљених полазника. Т е ч а ј у Т у р . Ј а њ а р у : водио je г. Хусеин Хамшић са 41 полазником од 1. децембра 1929. који je завршсн 1. фебруара 1930. са 37 оспособПрема томе укупно je организовано у овој roљених полазника; диии 46 Гајретових аналфабетских течајева у 38 Т е ч а ј у Б у г о ј н у (Главице): водио je г. мјеста са округло 1400 полазника. Успјеси, које даАхмед еф. Ганибеговић са 31 полазником, који je номице показују Гајретови радници и симпатије Koje све то више поклањају муслимани Гајрету, јесу завршен са 15 оспособљених полазника; 335 �чешћим састајањем са другим таквим Гај|)стовим радницима у сврху усмене измјенс мисли, расправљања о методама рада за Гајрет, договарања о отстрањивању евентуалних запрека у томс раду итд. Из те потребе почеле су да настају у разним мјестима разна друштва, која су под разиим имснима стајала у тјешњим или лабавијим односима према Гајретовим званичним органима. Te разноврсне односе требало je регулисати и то je учињоно тако, да je Главпи Одбор прописао Правилиик за сва та друштва, која су носила у свомс називу и Гајрстово име и KOja су хтјела да раде и за Гајрет. Taj Правилник je одобреи од власгги и објављеп je у листу »Гајрет«. По њему je основано око 20 Гајротових Читаоница. Главна одредба Правилника je та, да су Гајретови мјесни одбори уједио и Управни Одбори Читаоница, да Читаопице служе у првоме • реду сврси Гајретовој, те да je имовина љихова, ГАЈРЕТО ВА Ђ И Л И М А Р С КА Ш К О Л А имовина друштва Гајрет. Мотив одрсдбе у ПравилКако je познато, Гајретова ћилимарсна школа нику, да Гајретовим Читаоницама управљају у Новом Пазару дјелује непрекидно eeh осму го- Мјсени Одбори Гајрста, лелси у томс, што се хтјело дину. Ову школу успјешно je завршИло до сада 20 у сваком раду за Гајрет у појсдиним мјестима муслиманки, које се данас баве ћилимарсгвом, као буде једно и јединствено руковођоње, које he онеобртом, те им-je овај зацат -једино средство за њи- могућити евентуа,лно распарчавање и дивергираље хово издржавање. У^пфоЈГи има данас 55 ученица, Гајретових мјесних активних снага. које са задовољавајућнм успјехом изучавају ћилиИз оних извјепггаја Гајретовог Гласника у памарски занат. Поџгго^су скоросве у ч е н т $ сирома- те м лисгу који говоре о оснивању тих читаопица, шног стања, то Управа школе, на основу одобреног може се повући закљ.учак, да тај рад лијепо паттроправилника,' даје ученицама 2 . и 3. годишта мањи дује. Он ће врло много допринијети саживл.амјесечни хонорар. Прошлог Бајрама Управа школе ваљу народа са Гајретом и његовом иде,0Л|0гипабавила je одиједр з а 12 најсиромашнијих ученица јом и стога су дужпи сви Гајретови радпици, да из средстава којима школа располаже, што je у на томе Гајретовом послу учине све пгго могу. мјесту повољпо примљено. Од рапије постојале су Гајретове читаопице Школа израђује све врсте домаћих и оријен- (клубови) у Гацгсу, Плевљу и Брези, a ове годипо талних ћилима, према мустрама и паруџбама. Ради су основане у Пријепољу, Скопљу, Рудом, Пурапомањкања средстава, шкђла) се није могла снаб- чићу, Фочи, Купресу, Власеници, Кладњу, Билоћи, дјети са потребним модерним справама и алатом. Невесињу, Санском Мосту, Ојетлини, ТПтшту, Бос. Но како je ona основана првенствено у циљу пру- Градишки, Новој Варопти, Прњавору, Призрспу, жања могућпости поштепе зараде и оспособљаваља Бос. Крупи, Калиповику и 3romhn. нашег женскиња у Новом Пазару, школа својој сврси потпуно удовољава. Како je познато, у овој ГА ЈРЕ ТО В Е ЗА Б А В Е школи je израђен прије неколико годипа ћилим у Колшсо je дубок корјен ухватила и колгаш je перзијској изради, na коме je био »Манастир Сопоћани«. Овај ћилим je откупљен и као дар народа замах задобила Гајретова идеја у муслимаиском дијелу народа, види се и no броју одржаних забава округа Рашког предат Њег. Вел. Краљу. и осталих приредаба. У овој години одржапи број Нова Управа школе даје нам гаранцију, да he забава je био рекордан. Док смо прошле годипе с-ва установа у будуће још више напредовати. истицали с поносом, да je одржано 67 друштвеппх забава, то ове године број одржанпх забава и тефеГАЈРЕТОВЕ ЧИ ТА О Н И Ц Е рича изпоси 157. Једап важап корак унапред у Гајретовом разТТрограми Гајретових забава скоро редовпо оу вијању претставља оспивап.о Гајретових Читаоница еадржава.ли, поред музпчког дијела, у Bohnnn о.лу(клубова) у прошлој годипи. чааева и дилетаптско приказивање разних поучиих Бесумље, сваки искрени и предапи Гајретов и забавпих позоришпих комада. У тпм приредбама радник, у свима мјегтима, гдје постоје Гајретови почип.е да узпма све то випте активпог учешћа ti одбори и повјерепипггва, ооећаживу потребу за тт о муслимапско жепекпп^. Овим Гајротовим приредгаранција да ће и рад на просвјећивању ширих слојсва и сузбијању нсиисмсности битн окруњсн успјесима. Букварс за поједине аналфабстске течајеве Главни Одбор je куповао од Просветс или оне државног издаља за први разред основних школа. Наставнике аналфабетских течајева хонорисао je Главни Одбор и то за сваки одржани тсчај 200 Дшг., a за сваког оспособљеног слушача 10 Дин. Узевши да je сваки почетак тежак, ов.е успјехе на сузбијању нсиисмености не смијемо потцјењивати. Увјерени смо, да he се и у овом правцу друв 1твеног рада много више учинити, те he Главни Одбор почетком наступајуће друштвепе године, створити нарочити план овога рада у свим крајевима, о чему he поднијети и скупштини преддог. 336 �бама, иород маторијалиог ефекта, ГаЈ1>стови радиици вршс врло важну пиоиерску мисију, како у умјстпичком поглсду, тако још више у пационалном и друштвсном одгајању муслиманског дијела народа. Te приредбе у моралном погледу чине врло много за јачањс свијссти Гајретових члапова и присташа. Сваки успјсх и у овом правцу даје Гајретовим радницима нових снага за даљн>е потхвате, па тако Гајрстови радници, осокољени својим заиста завидним успјосима, крећу и даљс и са још већим одушевљсљсм ira свомс отаџбсничком путу. Како no материјалпим, тако и no моралним успјеспма, Гајрстово забаве су скоро посвуда прсдн.ачилс успјесима забава свију остапих друштава. Увјорсии смо, да he Гајротови радтгици и у будуће са великом пожртвовлошћу предњачити и у овом начипу изналажсн.а друштвених прихода и оствариваљу друштвмгих циљева. ОСНИВАЊ Е Г АЈРЕТОВИХ П ЈЕ В А Ч КИ Х Д Р У Ш Т А В А И ХОРОВА. Пјесма, било у рије^га шш топу, било јуначка или љубавна била je одувије^ Це^зимче иаше народне психе. To се може с поносом да констатује али je истодобно потребно, да -ос са жалошћу констатује, да je то мезимче дСе дћас муслимана' пуно препупггано само себи кроз читаво вријеме, у коме су наша браћа других вјера већ гфиш таој брижљиво почели да њеЈују народну пјесму no правилима музичке умјетности. У том погледу код нас се примјетило тек неколико усамљеннх, сасвим ефемерних покушаја. У нашој народној музици лежи, no свједочанству мгаогих музичких ауторитета, вслико сирово, али још непрерађено умјетничко оригинално благо. Како je Гајрет друштво за културно лодизање мулимана, то му дакле спада у дужносг да од еада посвети пажњу и оснивању пјевачких и музичких i друштава међу ^уелиманима. Поред тога, што се у пјевачким друштвима и хоровима његује пјесма и игто се у њима пружа могућност за развијање друштвености међу нама, 1пјевачки хорови и друштва су од ©елике потребе и за Гајрет и његово даљње развијање. Гајретова приредба ни једне врсте не може се ни замислити без учествовања којег пјевачког друштва или оркестра. И до сада су, приликом организовања Гајретових приредаба образовани у разним мјсстима пјевачки хорови. По одржаним приредбама ови су се хо1>опи редовно разилазили. Како je познато, Главни Одбор je израдио нарочити Правилник за оспивање и функционисање Гајретових Пјевачких Друштава. Taj je Правилник одобреп од власти и отштампаи у лшсту »Гај- рст« Ha основу тога Правилишса за je основано ПјсвачЈШ Друштво само у Сарајеву. У Мостару je такођср организован прошле јесени Гајрстов мјешовити пјевачки хор, који je већ у лочетку покавао лијепих резултата. Жеља je Главиог Одбора да се на основу донеоеног Правилпика оснивају Гајретова Пјевачка друштва у овима мјестима, гдје за то постоји могућност, a дужност je Гајрета да и материјално потпомаже оснивање и рад пјевачких друштава међу муслиманима. Р А Д !НA О СНИВА Њ У ДО М А Ћ И ЧКИ Х Ш КО ЛА . Државпе школе за ссаскс домаћице јесу врло важан фактор у иридизан.у просвјстиог и eiconoMiског нивоа нашег сола. По програму, који обрађују ове школс, one су од великс важности и за проојечнп дио нашег становнишгва и no градовима. Руковођен тим фактом, Главни Одбор je апеловао 'на ве друпгшене раднике, да дају иницијативу и помажу оснивање ове врсти пгкола међу муслиманима, дЗвши им том приликом и детаљнија упуства о начину оснивања. Иницијативом Гајрстових одбора и повјерееника организоване оу Државне школе за сеоске домаћице у овим мјестима: У Прачи (срез рогатички) са 20 муслиманки, у Козарцу са 36 муслиманки, у Цазину оа 28 муслимана, у Огаром Мајдану ас 20 муслиманки, у Тузли са 30 муслиманки, у Шаторовићима (срез рогатички) са 25 муслиманки, у Оанском Мосту са 24 муслимапке. Иницијативом Женског Мјесног Одбора оснива се и у Сарајеву Домаћшгеа Школа у коју je за сада уписано 34 жсне и дјевојке. Према томе кроз школе за сеоске домаћице, које су кницијативом Гајретових радпика организоване и одобрене у овој години, прошло je око 200 наших жена и дјевојака. Дужни омо да Мјесним Одборима и Појереницима у поменутим мјестима за овај њихов труд изразимо благодарносгг, молећи и остале наше одборе, да и они пораде у овом правпу просвећивања ширих слојева народа. Скрећемо пагкњу нашим Одборима и Повјерспицима на објављене услове за отварање ових школа у 9-том броју листа »Гајрета« од 1. маја о. год. САРАД Њ А ГА ЈРЕ ТА И СОКОЛА. Познато je, да Соколска идеја и љени поборници у нашем народу имају дивну П1>ошлост. Соколска идеја претставља непрекидан низ несебичног, пожртвовног и мукотрпног рада у народу и за народ, и у иајтежим његовим моментима. Они, који icy најсавјесније и најсмјелије припремалги слободу нашега иарода, они који су у борбама за ту слободу давали без устручавања и евоје животе, били су Соколи. 337 �-Главна задаћа предратпог иашсг Соколства je извршена уједшвсњсм и оелобођењсм народним у нашој Краљешпш. 1Tocji>cjwitiio школство пије ипак остало без једне такове задаћс, која може и Ti>e6a да даје најјачег нолета у развијању свију опих лродратних соколских снагја 1и данашњим соколим а. Циљ данашње!? Сокола Кјраљовипе Jyroc.uaвије дефинисан je према чл. 1. Статута о организацији и иословал.у Сокола »да подиже тјелсспо здраве, мо]»ално јаке и национално овјеснс држављане Краљевине Југославије«. Соколство и оно што из соколства слиједи, лопотробније je муслиманима више nero ијсдном другом дијелу нашег народа. Жалосна je, али истинита чињеница да се у муслЈгмашском нросјечном дому најмање познаје хигијсна и да у њему највишс хара туборкулоза и друге тошке болости. У сокодству може се наћи лијека и тим нашдм невољама. Увиђајући да идеологија Сокола иде паралел-' ло са Гајрстовом^ идеологијом и - да he соколство моћи да изврши.-међу мурлимапским дијелом на1>ода onaj дио рада, за Koji Гајрету засада не лрсостајс средстава и снаге i ' без кога се педа пи замислити препород, којиА ам лебди пред очима, ндсал, то je Главнн^Одбор стјворио зјЦ сви Гајрсто<ви чланови трсба јда буду Сокола. Колшса je идентичност у племенитом настојању за подизање парода између Оокола и Гајрета види се и no томе. што се указује подједнака пажља са Највишег Мјеста и једном и другом. Како je познато, Његово Величанство Краљ благоизволио je поставити на чело* Сорола, као његовог чтгарјешину, 'Свогја првијенца Њег. Краљ. Височанство Престолонасљедника |Петра, Протектвора пашег Гајрета. Па кад нам се и циљеви тако подударају и када имамо заједничког Протектора, слиједи да и смјернице наше акције теку истим правцем т. ј. да će употпуњавају. A да би се што јаче употпуниле, потребна je блиска сарадња и узајамно по.varaibe између Гајрета и Сокола. Наши Мјесни Одбори и Повјереници схватилл су ислравно молбу и позив Главног Одбора, да се са својим члановима уписују у Соколске редове. Ha овај позив у некојим мјестима je приступило у Соколске редове цјелокупно чланотво Гајрета, те оу сви чланови изјавили оиремност, да сами ллаћају чланарину. У ддогим пак мјестима била je већина чланова Гајрета већ од раније учлањена у Соколу, a радници Гајретови били су истодобно и радпици у управама Соколсклх друштава. У Mijeстима гдје до сада нису постојала соколвска друштва, наши Одбори и Иовјсрсници су na наш ло338 зпв приступилн и.ихопом ocnnnan>y. Соколскс Жуpci, којима .je Главни Одбор слоиштио ову CRojy одлу1су о пашој сара/џви, свесрдно су прихвати'ле овај паш корак обећавши нам пупу овоју помоН. Поједипе Жупе издајсстилс су о овомс подрсђена своја Соколска друштва с тим да Гајретовим раднчцима имају у свему да излапе у сусрет. Досадап>и резултати ове сарадње су, дакле, нотлуно задовољавајући, иако још irnje у свима мјестима извршено у цијелости гг[)иступал>е наших чланова у члаиство Сокола. Дужпост je Гајрстових радника да овај позив Главног одбора схвате свом збиљом и да у најкраћем року постуне према датим им уиутствима, јер je то немлнован интојизс пашег Гајр(!та, a према томе и муслимаиског дијела нашег парода. Р АД ГАЈРЕТА HA П РО Ш И РЕЊ У З А Д Р УГА Р С ТВ А Међу осталлм акцијама з а 'подизап.е парода ТаЛ^тови Ј>адници су ове године радили, п|и>ма раоноложивим могућностима, и на привредном лодизању. У onoj години скоро у овима бројевима листа »Гајрст« трстирана су привредна питања, a napoчита je падкп>а посвећена задругарсггву. Главни одбор je апеловао парочитим расписом иа све друштвене Одборе и повјеренике, да пораде на проширешу задругарстш, Нарочито je ciq)CiiyTa пажња na оспиватг.е кредитних односно Мјссних задруга за пољопривредни кредит. Hama држава, увиђајући да je кредит данас скуп и за трговце и иидустријалце, a камо ли за тежака, ријешила се да n a основу Закона о пољопривредном кре;шту прибави нашем тежаку јефтин кредит. Поменути закон условио je даваље кредита претходним осниванлм посредиичких установа, a то су Мјесне и Обласпс задруге за пољопривредни кредит. Тежак може да добије кредит и то искључиво у сврху развитка и побољшања пољопривредне ироизводЈве само nyтем Мјесних задруга за пољоприврсдни кродит. Због тога je неопходно потребно, да се оснивају ове задруге, односно да се тежак упућује да ириступа у већ постојеће задруге. Многим нашим одборима отлослали смо сва упутства, тисканице и правила за оснивањо ових задруга, a некојима je Обласна задруга за пољолриврсдни кредит у Сарајову, на пашу препоруку, отиослала изравно протребпа упутотва за оспивање задруга. Ипидијативом Мјесиих одбо[>а и ловјерешпса осно1вано je ове године овсга досстак задруга. Овогодишњи резултати у овом правцу ne смију нас задовољити. У настунајућој друштвепој годипи аш!Ловаћемо поиово na све паше Ј»аднике, да нс занемаЈК1 рад na проширељу задругарства. �ПРИВРЕДНО-СОЦИАЛНИ РАД ГАЈРЕТА даци ииеу стигли из мпогих Mjecia, те je зато неОрганизоваљо привредно-содиалног рада међу могуће нружити у овом извјештају нотпуну слику »услиманима, a нарочито међу меслимагаским жсн- тога Гајретовог рада. Већина одржаних предавања je споменута у скињем, од велике je важности за опстанак муслимапа. У случајевима сиромалгава и гдје муслиман- нашем листу. У погледу јаче активпости ла том lioслу треба спомелути одбор у Тузли (нарочито љека нсма ослонца у мушкој снази, a такових je случајева врл» много, она посггаје најбједнији објекат гову просвјетну секцију), Мостару заслугом Гајрссваковрсие експлоатације. По својим прирођеним тове народне библиотеке, затим прсдав&ња одржаспоообностима за ручне радове, везове, ткање и кро- иа у Бањој Луди приликом манифеотацијс Гаретојење, муслиманке се радо употребл>авају као рад- ве на састанку дслсгата из читаве Врбаске бановиницс надничарке, чији je рад награђен мизсрном не и конференцијс у Бихаћу изасланика одбора из надницом. Спашавање сиромашне муслиманке из бивше бихаћке области. Преко рамазана су скоро у свим већим мјсститога .положаја такођер je једна од дужносгги нашег Гајрета. Овдје морамо констатовати, да je оно што ма одржавани мсвлуди са вјреско-просвјетним преje до сада учинио Гајрет у том погледу, доста не- давањима, прир(фивана сијела, чајанке неких мсснвнатно. По]>ед Гајретове Ћилимарске школе у Но- ских одбора, на којима je такођер одржано много вам Пазару, која дјелује већ седму годину, за сада успјелих предавања са разним темама. постоји задруга Кола Српских Сестара и ГаЈ1>етова Главни Одбор Гајрета изражава своју нарочиЖенског Одбора у Сарајеву, која израђује разно ту^благодариост свима предавачима и организаторучнс радове. Задруга лијепо напредује, те jo-mr- -рима сцих предавања, одрмсаних у оквиру Гај1>ста чела да пласира своје производе и у иностратетво. и нада ее да rte се у будуће и томе дијелу ГадиггоКод задруге je у главиом- запослено • муслиманско еог културног nporpaia посвећивати свс виша иажонскиње, те je њихов тр^д награђеИ ббље нсго у жња, коју on и заслужујк другим сличним предузећима. Наши Женски одбори почињ ш а показују миоГАЈРЕТОВ ЦИ ГАРПАПИР го вољс, како за р&звијање^рЈвредно-социалног рада међу муслиманкама, Taico и за социално-хума■MHДипч.рнаиир са Гајретовом стикстом je стално и пи рад у својој околини. Гајретови Жснски о Љ и W * ° «Д пЉајвећијс врвла Гајре-гових лрихода. Поу Сарајеву и Мосггару одје.ли су ове године око ljsd ii трошњу нашег дитарлапира лропаговали смо иусиромашпе дјеце. Исто таво naftiи Одбори у Новом тем расписа свима друштвеним одборима и повјеПазару и Урошевцу одјели čy ono 50 дјецс. Pam^L реницима, као и путем листа »Гајрет«. Нажалост, у овом логледу нисмо лостигли већих резулата, lič­ овоме правцу :дужни омо с похваЈлом истакнути. no су бшпг прошле године, ма да je наша оргапизација у овој години двоструко појачана према paП РЕДАВАЊ Е И КО НФ ЕРЕН ЦИЈЕ У ОКВИРУ нијој. ГАЈРЕТА Од 1. јула п]Х)Шле године до 15 јуна ове годиШто je народ мање школован и просвијећсп, не број распродапих кутија Гај(>етова цигарпапира no 100 књижица износио je 88.746.— Према иоотото већу важност код њега има жива ријеч — предавања; конференције, састајања. и здоговарања у јећем уговору са творницом цигарпапира ове горазним друштвеним облицима — у сваком раду, дине имали смо приход од цигарпапира Динара који иде за неком оппггом културном сврхом. Важ- 136.988.32, што значи исто толико колико смо имаиост такве живе ријечи je признавана у свим доса- ли и прошле годиле. Према проширености Гајретодашљим годишњим извјештајима Глашог Одбора, ве организације, како no градовима тако и no сеати тек ове године je то признавање добило и свога лима, ови резултати не смију нас задовољити. Има реалиога израза у великом броју предавања и раз- мјеста у којима се ријетко када види Гајретов циних конференција, које су одржане у оквиру Гај- гарпапир, a има и других у којима се уопште ne ретових приредаба, које се могу подијелити у двије налази, нити га потрошачи траже, ма да je Гајрегрупе: у предавања са пропагандистичком Гајрето- тов цигарпапир својом квалитетом и цијеном равом тендспдијом и сва остала предавања са темама вап осталим врстама цигарпапира. просвјстпо-културним, привредним, хигијеноим, Сматрамо за дужност да и овом приликом аиелујемо на све наше одборе и повјернике и na свс вјерским, моралним и т. д. Главни Одбор сматра потребним да о свим тим наше чланове и лријатеље, да у будуће пораде што преда1вањима води тачну евиденцију и стога je, у живље у својим мјестима и околици на пропаганди својим циркуларима, позивао све своје органе да и потрошњи Гајретона цигарпапира, како бисмо у му се достављају подади о томе. Нажаловст, ти по- идућој години ириход с ове стране подвостручили, 339 �jep ће ce и na тај начин потломоћи рад Гајретсм на остварењу његових циљева. Од неопходне je потребе, да сви друштвени одбори и повјерсници воде од сада тачну статистик-у и евиденцију о потрошњи Гајретова цигарпапира у својим мјестима и околлци, да редовно извјешћују Главни Одбор о недостатку цигарпапира код мјесних продаја, те да међу својим чланоншма и пријатељима Гајрета контролишу, да лл кулују Гајретов цигарпапир и да их ирема томе опомиљу на дужносги ирема Гајрету. још позпати, jep ce пије павршила годипа од oiuiaиања уговора, када нам поменуто друштво мора да лоднесе дстаљан обрачун. Угово}>ом' je загарантовано минимално годишњс 25.000 динара. Главни Одбор je детаљно обавијестио све друпггвене одборе и повјеренике о склапању овог угавора, icano путем овружница, тако и путем листа »Гајрст«. Да би ce и у овом правшу изналаисења друштвених прихода испуниле наше наде, потрсбио je да Гајретови радниди и на овом послу покажу ону предаиост, кхзјој ce има да захвали, што иаш Гајрет даномице напродује. Ta ce преданост очокујс УГОВОР ГА ЈР Е ТА И » Д УН А В А « и због тога, што осигурапл уопште значе социјалУ циљу излалажсња нових врела друштвених но збрињавање napcvia и његово нриучаваље na нрихода, Главни Одбор јс почетком септембра о. г. штсдњу, a рад и у томе правцу међу муслимапима склопио уговор са осигуравајућим друштвом »Ду- je од пријске лотрсбс. Директору »Дунава« г. Асимбсву Дугалићу, нав«, na оспову којега ce Гајрету отаара нови приход у облику ировизија од разних осигурања, које, добротвору Гајрста, захваљујемо и овом приликом cimana »Дупав« посредовањом Гајретових одбора и na лажњи, коју je указао Гајроту, a пашс ojnannнавјереншса. Тачпи рсзултати рада у овоме тгравцу, зацаје молимо, да његовим органима излазе сваком за ово кратко вријеме трајања угово^а, пису нам зтчадом у сусрет. X 340 �Стипендије за годину 1929/1930 «hо D 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 Име и презиме Бајрактаревић Ибрахим Прачић Есад Зечевић Сафвет ХакиревиН Абдулах Мусић Зуфер Огњеновић Неђељко Доламић Хусеин Дураковић Хасан Капетановић Салко Мршић Сулејман Селимбеговић Алија Гагић Сафвет Шабанаи Мехмед Хуремовић Шефик Силић Ариф Абдурахмановић Енвер Филиповић Нусрет Хрњица Мустафа Хуремовић Фадил Копчић Сенија Сабрихафизовић Мндхат Сарајлић Енвер Блекић Мухиба Дедајић Мехмед Екић Џемал Омановић Ахмет Шахбеговић Халил Штркљевић Разија Физовић Мухарем с Кураја Звонимир Омановић Ремзија Пекушић Шефик Зекић Џемила Сарајлић Салих Хегић Исмет Фазлиновић Касим Љубовић Ахмед Ферхатбеговић Ибрахим Гвозденовић Љубинка Тешановић Велимир Марковић Петар Ножић Ћамил Мурсел Муневера Шерић Фадил X. Смајловић Шефика Фазлић Идриз Бакшић Абида Шерифовић Шериф Черкић Есма Салчин Емина Глухић Сулејман Пекарић Абдулах Муламехић Јусуф Вејзовић Фикрета Бубић Сафија Дрљевкћ Хатиџа Лакишић Сидика Ајановић Рагиб Диздаревић Шериф Гушић Кемал Школа Мјесто школе Гимназија ,, „ „ „ Скопље Бањалука Сарајево Високо Призрен Сарајево Тузла Сарајево Тузла „ Сарајево Мостар Дервента Приштина Сарајево „ Мостар Дервента Бањалука Сарајево с > • Бањалука Тузла Високо Бос. Градишка / Бос. Брод Сарајево Тузла Високо Мостар Мостар Сарајево Тузла Сарајево j> „ „ Херцег Нови Сарајево Мостар Сарајево Бањалука Сарајево Бакар Сарајево Мостар Тузла , Мостар Сарајево Мостар „ Београд » Vili VIII Vili VII VII VII VI VI VI VI VI V V IV IV III III III ?н III III III 11 11 A\ II is r n i ЈШША L 0 ф со (S ■■ Ср. Тех. шк. „ Учит. шк. u I 1 I — — прив II 11 IV IV IV „ II „ „ II I „ „ — Трг. Акад. I Пом. Акад. II Грађ. шк. 111 III „ 11 „ II „ — „ Стр. зан. шк. 11 I Жен. стр. шк. III II „ I „ I TtOMer шк. II II „ II и Одобрсни П р и м је д б а Динара 1.000 2 000 1.000 1000 2000 1.400 800 2 000 1500 1600 2000 200 1000 500 800 1 600 1.500 2000 500 1000 400 2.000 1000 1 500 1000 1200 1.050 1600 600 1.000 1200 1.600 1000 1000 2 000 500 1.000 4 600 1500 500 1000 1000 1500 450 200 4000 2.500 1400 1000 1.000 2.000 1.500 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 2.400 1.800 3 000 Добио конвикт ' Искључен Добио конвикт Добила конвикт 341 �к ga « Мјесто школе Презиме и име Школа (2° 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 8 Он Кравић Шериф Омербеговић Илијас Реџић Назиф Сараџић Лутфија Зелихић Хамдија Фочак Абдулах Коркут Бесим Добрача Касим Чичић Хајрудин Волић Ћамила Башић Сулејман Воровац Зија МориН Џемал Пертев Осман Рамић Салих Сарајлић Сакиб Филиповић Тахсин Хоџић Мустафа Београд Геомет. шк. Каиро Теол. факул. Ел-Азхар Лесковац Сарајево Стр Текст. шк Ћилим шк. научник Праг Сарајево Електро-мех. Видовић шк. „ „ „ и 11 н 11 11 11 11 II I III 11 VI Одобрсни износ Динара Примједба 2 400 2.400 2.400 4 000 1000 10.000 10.000 10000 1.000 600 1.000 1500 500 1.600 1000 2 000 4 000 1.500 Једнократне потпоре у шк. години 1929/30 s a (2° 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 U 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 342 Презиме и вме Иашалић Бећир Сијерчић Ахмед СмајлбеговиН Сафег Атић Осман Атић Мухарем Абдуловић Дибек Мехмед Дервишефендић Енес Џепар Назиф Фочо Абдулах Чечо Невзета Хоиић Асим Кажинић Џемал Кобашлић Наил Миројевић Миралем Муратовић Сафет Питић Сулејман СаитовиК Абдурахман Сеферћехајић Мехмед Кецојевић Митар Лојо Мехмед Вехабоввћ Ашир МијановиН Влајко ЈакиК Мехмед Трављанин Мустафа Хајлаковић Фадила Кемура Зехра Лазаревић Драгица Арнаутовић Џемил АрнаутовиК Шефкија Исабеговић Фадил Панџо Шукрија БулбулушиК Ћамил Чичић Хајрудин X. Хамзић Емина Мјесто школе _ ' Праг Београд Праг Тузла rfE S i Приштина БихаК Тузла БихаН Сарајево Сл. Брод Сара|ево Бањалука Сарајево Сл. Брод Мосгар Приштина Бихаћ Сарајево „ Школа ф о. 8 0ч Студ. техн. Ст. филоз. Студ. инж. Гимназија „ I I U „ в n III 11 „ „ „ Учит. школа „ Београд Сарајево Сански Мост Техн. школа Трг. академ. Грађ. школа Сарајево Београд Жен. стр. шк. Тузла Стр. зан. шк Мостар Бреза Лесковац Загреб Текст. школа Шк. за нудиље „ „ „ II Исплаћено Динара 300 200 200 150 150 500 50 300 150 200 400 300 250 150 170 300 300 500 50 150 300 150 250 200 200 100 125 125 150 150 30 50 200 200 200 Примједба �i Списак питомаца Гајретовог мушког конвикта у Сарајеву B-s 4>о Рн 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 Име и презиме g a £ Чамџић Ремзија Чекро Смаил Пашић Сафет Телаловић Муниб Шехић Халил Беговић Енвер Харачић Адем Хусеинћехајић Ибро Лојо Енвер Љубовић Зулфо Мулалић Исмет Прачић Хилмија Ибруљ Енвер Гагић Сафет Мемишевић Нусрет Бркић Дервиш Омерагић Омер Сердаревић Изет Софтић Сулејман Авдагић Ханефија Фазлагић Фехим Мазић Живојин Плевљак Мурат Реџић Мухамед Арпаџић Мухамед Хусеџиновић БесилР^ Каровић ВеЈсил Чохаџић Месуд Дибек Мехмед Џепар Назиф Хашимбеговић Саит Пашановић Мустафа Сеферћехаић Мехмед Дугалић Џевад Миџић Адем Миџић Енвер Реповац Иђрахим Чиркинагић Фуад Бесара Његослав Садиковић Мухамед Х.-Мехмедовић Мевлудин Хатић Месуд Јагањац Зајко Мула-османовић Халид Шуљак Сулејман Берберовић Фуад Капиџић Исмет Лојо Мехмед Салетовић Ариф Доковић Мустафа Вајзовић Хајрулах Демировић Јусуф Маловић Абас Мухаремагић Мухарем Њуховић Јусуф Суљкановић Назиф Ташевац Неџиб Захировић Асим lila lila 1116 1116 lila IV a IV ц IV a IV a IV u IV б IV a IV u Vu V6 V6 V6 Vб V6 VI u VI u . u в Име оца, мајке или скрбника Хамид Ху.сеин Мухамед Заим Хасан Мујесира Омер Авдага Рашид Мухамед Шехић Наза « — Узеир Ахмед Пекушић X Назира X Ремзија Ахмед c- Шаћир^ Хабиба Салих D. Хасан C Мухамед Јелена .Svu Дервиш VI u Џафер VI u Vila Салих Vila Хамза Vila Мејра Vili a Ахмед Сулејман Vili a Vili a Јусуф Vili a Ханефија Латиф Vili a Ханка Vili б IV б Асим-бег e IV u « зГ Сулејман Сулејман IV u IV б Сејда V6 Ахмед Via Ђорђе Via Али-Риза 1 Садија Салих 1 o л Емина 1 1 5 o Дервиша 11a s a Ибрахим IV б >> Авдо IV 6 Халил IV б - — Хабиба IV u школа Мухамед 16 Хилми 1a Едхем Шеховић 11a К -S, Апија 116 « S Јусуф 11a ? “ Незир 11a a S Муниба 11a Фатима 11a Ћамила Хасан 116 Мјесто боравишта Примједба Тузла Столац Вишеград Столац Дервента Какањ Дервента Фоча Столац Ливно Орашје Невесиње Травник Чајниче Бихаћ Требиње Љубиње Високо Фоча Чапљина Фоча Фоча Бихаћ Мостар Бања Лука Трново Фојница Ливно Ливно Пријепоље Пријепоље Ливно Сарајево Дервента Дервента Коњиц Приједор Ливно Велес Брчко Оџак Билећа Градачац Требиње Бијељина Теслић Фоча Вареш Охрид Рогатица Столац Јабланица н/Н Тузла Фоча Лукавац Пријепоље Острожац иступио 15 111 1930 иступио 1 11 1930 иступио 15 11 1930 иступио 15 III 1930 иступио 1 XII 1929 од 1 XI до 30 XI 1929 од 1 XII 1929 до 111 1930 иступио 25 V 1930 343 �ta ta o ч о, C«U0 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 344 Име и презиме Халеповић Абдулах Куртовић Дервиш Чаушевић Теуфик Ахметановић Абдулах Крвавац Џемил Алиефендић Мустафа Бешлић Акиф Карамехмедовић Енвер Лончаревић Ахмед Миџић Сакиб Пашић Мидхат Смајић Исмет Шеховић Рифат Шкрго Сулејман Вехабовић Хусејн Бособић Мехмед Фехимовић Исмет Јефтић Марко Кадрибеговић Ибро Колудер Узеир Крупић Енвер Мичијевић Адем Омић Теуфик Ризванбеговић Алија Слипичевић Реуф Смајић Рифат Аждеровић Нурија Џанковић Шериф Кучукалић Нијазија Маглајлић Џевад Талић Нијазија Алагић Адем Чампара Ћамил Чоходар Ахмед Џубур Изеир Фехимовић Мухарем Хасић Ахмет Имамовић Џемал Латифић Исмет Кабил Салих Крзић Мехмед Муминовић Салих Пиркић Ахмед Зељковић Јусуф g n. 3 a. la 1u lu 11Ц 11Ц 1а 1а 1а 1а lu 1а 16 1н ч i a ч 16 16 11 а 11а 116 11а 11а 11а 116 11а 11 а 116 116 111а 111а lila 1116 iv d i i l. i i i i i i i i i i “ s X OJ H tplU f Име оца, мајке или скрбника Смаил Бешир Хасан брат Дервиш Алија Хасан Махмут Хусеин Асим Мухарем Мехмед-Алија Ибрахим Ахмед Мустафа Пашо Решид Миливоје Ахмед Хусеин Крупић Фетах Мехмед Алија Мехмедбашић Мехмедалија Адем Омер Омер Бехија Мухамед Фатима Ешреф Крунић Бећир Дервиш Мујо Ејуб Халил Адем Џехва X. Галијашевић Ибрахим С. Селимовик Ејуб Мухарем Мјесто боравишта Дервента Гацко Козарац Б. Нови Гацко Бијељина Мрк.-град Требиње Гравник Бихаћ Бијељина Маглај Мрк -град Травник Травник Плевље Ливно Кнежина Столац Мостар Бос. Крупа Мостар Кул. Вакуф Столац Мостар Маглај Тузла Гаико Брчко Бања Лука Зенииа Сан. Мост. Гацко Рогатица Гацко Ливно Кладањ Вареш Ливно Требиње Маглај Фоча Коњиц Гламоч Примједба иступио 1 IV 1930 • иступио 1 11 1930 истунио 1 XI 1929 иступио 1 XI 1930 иступио 15 IX 1929 иступио 15 IX 1929 искључен 15 IX 1929 • �Списак питомица Гајретова Ж енског конвикта у Оарајеву Име и презиме Алибеговић Фата Јовановић Наталија Миуић Сенија Тихић Зухра Талић Земира Живковић Мира Чаушевић Џемила Божић Добрила Филиповић Шемса Грошић Садика Грошић Рефка Ибруљ Адила Минић Лепосава Миџић Џехва Муфтић Есме Пашић Фефкија Фазлагић Енвера Муфтић Суада Шаћирагић Фадила Аврамовић Драгица Бајровић Шевала Орман Фахира Шерифовић Садија Тафро Бедрија Пашалић Васва Локмић Девлета Жујо Хабиба Синанагић Аиша с Јакић Фика Церић Лаила Богдановић Лепосава Дубиновић Сенија Сточанин Васва Клепић Мемнуна Капетановић Нефиса Попаја Сенија Латифић Фатима Шамић Сафвета Пашић Сафија Калесић Хиба Талић Емина Прохић Садика Шакић Алмаса Мулабећировић Абида Еминагић Маида Ађуловић Бисерка Алићехајић Ханифа Зечевић Адила Бехмен Муневера Кабиљагић Расима Ћоровић Наила Куленовић Емина Кајмовић Нисвета КајмовиН Невзета Кљако Хашмета Херић Фата Хаџихалиловић Ениса Хоџић Ениса Име оца, мајке или скрбника Пухаловић Рас. Јефто Алија Куртагић Фрајнфелд Сеад Душан Хурија Ристо Фахрибег Хамза Хамза Мустафа брат мајка отац отац отац мајка Кафедаровић П. Васо брат отац Хатиџа отац мајка Фахпра Сејда Мехмед Хаснија Мехмед Сретен отац Паша отац отац очух мајка мајка мајка Алија Фрајнфелд Сеад Сабит отац Мехмед Караосмановић X. брат отац стриц мајка отац мајка Зумра мајка мајка отац Шакир отац мајка Мјесто боравишта Сарајево Сарајево Градачац Власеница Бос. Нови Приједор Отока Тешањ Језеро Бијељина Бијељина Сарајево Пријепоље Приједор Фоча Бијељина Чапљина Жепче Жепче Власеница Плевље Љубушки Бијељина 'огатица Крупа ;4 Маглај Зеница i Сарајево Сарајево Сански Мост Вишеград Модрича Маглај Требиње Сарајево Јајце Ливно Јајце Требиње Тузла Бос. Нови Љубушки Градачац Грачаница Сарајево Б. Брод Тешањ Високо Столац Бос. Крупа Сански Мо«т Бос. Крупа Травник Травник Мостар Травник Вишеград Јајце Примједба Истуиила 24 111 1930 Иступила 15 X 1929 Истуиила 1 XII 1929 Иступила 20 IX 1929 Иступила 10 V 1930 Истунила 1 X 1929 . Ист;'упила 1 VI 1930 Иступила 21 XII 1930 Одстрањена 1 1 IV 1930 345 �E s ®* cu45 Име и презиме о. au C 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 81 85 86 87 88 89 90 91 92 93 Крајинић Белкиса Хебиб Емина Љубовић Разија Алијагић Васва Гаон Аница Минић Асрија Махић Мевлуда Беширевић Нађија Рустампашић Селима Корјенић Хамида Шехић Разија Муфтић Ремза Бакаревић Шефика Тихић Хаша Бишчевић Емина Диздаревић Зенка Градашчевић Мубера Рајаковић Милка Солдин Хафиза Филиповић Ифета Башагић Хајрија Башагић Фетхија Куленовић Адила Коњхоџић ЗејнаГонистовић Сенија Лалић Сејда Филиповић Сафија Филиповић Магбула Колонић Разија Идризбеговић Сеадета Омерагић Ремза Хаџисмајловић Шефика Градашчевић Мујесира Касумовић Зекија Пилав Везира 1 1 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 111 111 III 111 111 111 111 IV IV IV IV IV IV V/ V V 34& ев Ч 0 1 s co s U Име оца, мајке или скрбника Мухарем Мехмед стриц мајка брат мајка отац отац отац отац отац отац отац ујак отац Хајрибег Љубо мајка Фахрибег Хатиџа Хатиџа отац Фахра мајка Мехмед отац брат отац l i l i отац V Т рг. i академ. мајка Музич. отац 1 f Науч. Кикић Хусејин i Гимна- Мјесто боравишта Маглај Високо Столац Дубочац Вишеград Жепче Бос. Крупа Зенииа Доњи Вакуф Дубровник Столац Фоча Сарајево Власеница Сански Мост Љубушки Градачац Пале Љубушки Језеро Невесиње Невесиње Бос. Петровав Љубушки Сарајево Тешањ Сарајево Сарајево Приједор Травник Требиње Сарајево Градачац Градачац Фоча Примједба Иступила 26 11 1930 Иступила 19 XII 1929 Иступила 16 IV 1930 Иступила 20 XI 1929 Иступила 1 VI 1930 Иступила 1 XII 1929 Иступила 1 XI 1929 �Списак питомаца Гајретова Шегртског Дома у Сарајеву В._. §a Име и презиме 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 Ајановић Екрем Беговић Мехмед Ибрановић Едхем Чалкић Енвер Исић Мујо Ханџар Рагиб Кадић Абдулах Лукачевић Мурат Поповић Мухарем Сијерчић Енвер Султановић Рагиб Даутбеговић Џемал Миројевић Миралем Кршлак Мустафа Дервишевић Мухарем 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 Ш егр ти : Бајрић Мсхмед Дрнда Решад Куленовић Махмуд Мулабдић Осман Реџић Мустафа Сарачевић Исмет Кратовић Мехмед Спахић Мустафа Шехић Халил Бегић Мухамед Биједић Ћамил с Демировић Хајрулах Пушило Тајиб Рудић Рагвб Салихагић Ремзија Султановић Есад Хасанбеговић Заим Бехмен Омер Ченгић Сафет Пашалић Алија Шарац Ибро Хаџиреџеповић Бегић Зикро Гребо Салко Ибришагић Абдул Лукић Борислав Шуко Мустафа Шехић Салко Саџак Ћамил Омер Шошо Бопић Махмуд Хреља Хусеин Скопљак Сулејман Ждраловић Идриз Хасановић Сејфудин Хаџиалић Хајро ПашиК Галиб Ибрахимпашић Хасан Обралић Хасиб Прцић Нијас Капетановић Енвер Разред Школа 1 1. 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 1. гимназија Име оца, мајке или скрбника Иљас Мустафа Салих БеНирага Садик Занатл. школа Учи aanai Послодавац кројач. н. Шандо Геза Бубак Јос. 4‘ о 1. Б.-Х. Кројач. 3 Миличевић ,S» • Кохн Јосиф Полић Јосип Сердаревић \ i Вуковић Ђорђе електром. Леви Изидор Божић Перо „ „ „ „ „ „ „ „ Омер Омер Бисера Мехмед Медан Хатиџа Мустафа Мухамед Халим Мустафа Русто Салих еф. „ „ „ „ „ сахатџиј. Сахаћић С. столарски Собовић Алоис Монтиљо Бењ. обућарски Ескенази „ „ лимарски стакларски седлар. трг. iioMoh. гелеграф.м. Примједба Тешањ Градачац 3елиње,3еница Гор. Вакуф Невесиње Орашје Сарајево Фоча Девахира Горажде Ибрахимбег Чајниче Хиљмија А.Хусеђимовић Дервента Сарајево Ибрахим Jajue Мркоњић Град Халид Солтерер A. Кабиљо Изидор Мустафа Боисић Перо Дервиш Видаковић Н. Халмија Градска електр. Шачирага Божић Перо Мухамед Солтерер Ахмед Солтерер A Ахмед аутомехан. Шербеџија ХаџиК Ћамил Каменковић Д. X. Машовић механички Крњаић Кузм. Суљо бравар. Хорват Драг. 1усуф Крпан Мукелифа Пнзл Михајло Свето Алтарац Алија Хусо Хорват Драг. Мехмед „ „ „ „ „ „ Мјесто боравишта Нура Узеир Авдага Бећир Папо Мордохеј Наил Неуер Ј. Загорица Авдага Хусеин Кајон Елијас Салих Спахић Дир. пошта Бања Лука Пријепоље Котор Варош Тешањ Котор Варош Власеница Пријепоље Мостар Столац Чапљина Гацко Кључ Горажде Столац Фојница Чајниче Гацко Столац Столац Столац Столац Пријепоље Вишеград Љубиње Бања Лука Модриче Чапљина Петровац Љубиње Горажде Б. Крупа Рогатица Високо Свршио занат Свршио занат Свршио занат Искључен Искључен Напустио дом Пријепоље Плевље Рогатица Бихаћ Маглај Тузла Чапљина 347 �Списак питомаца Гајретова конвикта у МоСтарУ S tf о, Фо Он 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 44 45 46 47 48 348 ч •f* Презиме и име питомца Хајровић Мухамед Латић Мустафа Мехмедбашић Ибрахии Садиковић Халид Капетановић Халил Шарић Есад Бушатлија Махмуд Чевро Исмет Дизцаревић Сулејман Покрајчић Михајло Садиковић Мухамед Џанкић Хасан Орман Фахрудин Пашић Исмет Дилберовић Назиф Хаџизукић Ахмед Ибруљ Мустафа Садиковић Енес Мехмедбашић Расим св Оч 1 1 1! 1 сз 11 11 111 III s Ш «3 111 111 x 111 s IV IV V V V V VI u V ll Бакши^ Есад Курталић Изет Поробић Нурудин Радаслић Мустафа Чаушевић Сафвет Шатор Јунуз Еминић Захид Фазлагић Сафвет Имширпашић Ибрах м ПитиН Омер Салман Мурат Зекић Махмуд Звиздић Малић Тановић Хамид Жилић Салих Аликадић Нијаз Цвијановић Богољуб Чукле Дервиш Исмаилбеговић Ферид Лика Ибрахим Панџо Шукрија Тихић Реуф Шеховић Назиф Тичић Фехим Загић Осман Арсланагић Мухарем Главовић Ахмед Ћибер Мехмед 1 1 1 1 11 / 41 / 111 111 111 111 111 111 * ■ ш 111 111 IV IV IV IV IV IV IV IV 11 1 11 11 111 C a — грађан. £ 33 ° ГО Име оца, мајке или скрбника Аршиновић С. Хасан Махмуд еф. Сафура Мухарем Смаил Хусеинбег Алајбеговић М. Хасан Душан Сафура Мустафа Алија Ариф Салих Хамза Др. С Омерхоџић Касим е ф Ј*суф Сулејман еф. Пашана Беган Рашида Хабиба Алија Мехмед Хаснија Алија Ћамила Зејна Хасан Назиф Хамид Суље Садик Ибрахим Софија Мехмед Мехмед Бекир еф. Рамо Авдага Мехмед Фата мушеван Хатиџа Мустафа Мустафа Мјесто боравишта Примједба Мостар Чапљина Столац Љубушки 1 8-Ш 1930 искључени ради Почигељ Сплит Бугојно Мостар Љубушки Коњиц Љубушки 8- 11 1930 нскључсн ради лошег напретка у науци Столаи Љубушки Сарајево 1 8-11 1930 искључсни ради Гаико Коњиц Билећа Љубушки Столац Коњиц Љубиње Плевље Дервента 23-Х 1929 иступио драговољно Коњиц Модрич Локве-Столац Зеница Чапљина Бугојно Столац Љубиње Гацко Гацко Гацко Тузла Сеоница-Коњиц 16-ХН 1929 иступио Бихаћ Подхум-Коњии Зеница Грачаница Улог-Невесиње Власеница Автовац Требиње Љубушки 12-1V иступио ради болести Требиње Кутиливач Бивоље Брдо �Списак питомаца Гајретова Конвикта.у Бихаћу a.!-. ев Ч Име и презиме s s (2° 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 U 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 39 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 Аџемовић Сулејман Ћоралић Теуфик Ферхатовић Исмет Хрустић Мустафа Бакалбашић Хакија Дедовић Мухарем Ђонлагић Алија Галијашевић Суљо Карић Идриз Мујчиновић Ибрахим Руждија Енвер Суљић Осман Шахбеговић Халил Шехић Ахмед Херцеговац Шефик Хусејинбеговић Суљо Карабеговић Едхем Кујунџић Хајрудин Липовача Хамдо . Мустафић Омер Незиревић Химзо Шабулић Ибрахим Шехерћехајић Хазим Хасановић Бурхан Херцеговац Адем & Кршлак Касим Шехић Вехбија Тукелија Сулејман Хаџиомероввћ Салих Хромић Бењамин Вучетић Хамдија Бегташевић Тахсин Бркић Хасан Бутуровић Зија Црнобрња Светислав Чешо Осман Фехимовић Илијас Хоџић Абдурахим Митров Војин Мујагић Салих Ризванбеговић Јусуф Ризванбеговић Ризван Бузаљко Мустафа Црнобрња Радослав Ченгић Хамдија Хајдаровић Мустафа Хаџиагић Риза Хоџић Ћамил Мулахусић Фахрудин Нурикић Халис Смаилагић Смаил Мехић Мустафа Мујагић Џафер Репичић Алија Зукановић Ихсан ч n (2 и w7 ni i A у Алија Хусејин Расим Шаха Адем Мемић Али еф. Хасан Ханка Ибрахим Хасиба Џемалудин Салко Асим Ахмед Алија Хамдо Асим Ибрахим Сејида Ибрахим Ибрахим Мухамед Сејдо Мустафа Алија Ибрахим Ибрахим i i Име оца, мајке или скрбника - a * Алф Тихић Мехмед Тевхида Махмуд Маринковић Б. < Ибрахим VI X. Ејуб Реџеп Лазар Мујо Назифа Ћамила Нефа ВукобрадСпасоје Азиза Ибро VII X. Мехмед Османовић X. Сејдо Рашид Мелећа Хармандић И. Наила Салихагић Ахмед Vili Садбера Бегановић Осман Мјесто боравишта Кључ Цазин Б. Костајнииа Козарац Прњавор Ст. Мајдан Дервента Тешањ С. Мост Гаре-Маглај Б. Брод Бос. Крупа Дервента Буд. Јапра Бос Отока Купрес Дервента Хрипавци-Кључ Рипач-Бихаћ Бужим-Б. Крупа С. Мост Трж. Раштела Јајце Бос. Крупа Бос. Огока Јајце Бос. Петроваи Трново Цазин Сарајево Б. Костајница Бањалука Ливно Приједор С. Мост Фоча Ливно Бос. Градишка Бањалука Козарац Столац Столац Столац С. Мост Сарајево Гацко Дервента Сарајево Дервента Примједба Иступио 10-ХИ 1929 Иступио 1-Х11 1929 Искључсн 11-111 1930 због слаба > Ј > ЈЧ Иступио 24-1Х 1929 Иступио 22-1Х 1929 Искључсн 8-111 1930 због слаба успјсха у науци Искључен 8-111 1930 због слаба yciijexa у науци Искључсн 13-111 1930 због слаба Искључен 9-Ш 7930 због слаба Прснјештен у бањалучки конвикт 4-Х11 1929 Премјсштен у бањалучки конвикт 12-111 1930 због слаба владан.а у школи старости нијесу могли упи- Миоче-Вишеград Бјелај Б. Шамац Кључ 349 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Бањалуци i i (2° i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 25 28 30 32 35 37 43 350 Име и презиме Адемовић Халид Одобашић Фуад Тихић Осман Пузић Смаил Чизмић Мустафа Шехић Исмет Шерић Фадил Глухић Омер Халимовић Халил Кајтазовић Хасан Леви Рафаел Омерагић Хусеин Лемешевић Џевад Мулахусић Фахдрудин Поробић Смаил Ченгић Сафвет Хоџић Абдурахим Лојо Фехим Мујагић Салих Прачић Ибрахим Шишић Хајрудин Шишић Нурудин Пињо Шефко Ситница Атиф Бегташевић Џемал Фетахагић Ахмед Смаилагић Касим Шећибовић Мухаме; Гасал Ејуб Хаџиселимовић Рифа т Карић Абдулах Сужањ Халил Хрељић Хамед Миралем Иавид Мујак Мустафа Рустемовић Мустафа Зејнилхоџић Сулејман Дугалић Ејуб Џувић Мухамед Маслић Мустафа Саханић Хикјмет Субашић Фаик Вармаз Алија « о. Он џ IV 111 111 111 11 11 11 1 1 1 1 1 Vll Vll Vll VI vi VI VI VI VI VI V V/ \1V IV IV IV 111 11 lU t 111 11 ll^ 11 11 11 1 1 1 1 1 1 cd ч 1 Име оца, мајке или скрбника Халил Алијага o £ Ахмет Емина Ибрахимм Мустафа Зинета Ибрахим Ахмег Самуел Селим Рашид Сулејман Хусеин co s co “ s s u Бећир Мустафа Васвија Мустафа Мустафа Рашид Чамил —у Зиба Рамадан Асим Ибрахим Салих Ибрахим Б. Конаковић Мехмед Реџо Бешир Сабит Хајро Хана Ибрахим Мејра Акиф Хилмија Емина Место боравишта Бијељина Прњавор Бос. Шамац Мостар Ливно Тузла Бос. Дубица Тузла Гњилане Пећи-Град Зворник Бихаћ Дервента Сарајево Дервента Фоча Бос.Градишка Фоча Козарац Бос.Градишка Зеница Зеница Високо Бања Лука Коњиц Високо Агићи Б. Лука Острожац Гламоч Котор-Варош Рогатииа Чевљановићи Вишеград Сарајево Острожац Кладањ Вишеград Бос. Брод Чемзац Б. Лука Кладањ Сарајево Добрљин Бос. Градишка Примједба Искљ. одлуком Г. 0. Г. бр. 2807 од. 17-1Х. 1929 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Тузли as, a § D, (2° Име и презиме s a. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 38 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 АликадиН Есад Гушић Сакиб X. Хасановић Суљо X. Јусуфовић Ризах Скопљаковић Енвер Баџак Шериф Златкић Салих Зулфикарпашић Сафет Градашчевић Алија Кањић Рамиз Сердаревић Менсур Соко Хилмија Ђонлагић Мухамед Галијашевић Решад X. Јусуфовић Решад Куленовић Едхем Рашидкадић Сул1Јман Пашић Хамид Абдулахефендић Хазим X Анијагић Атаулах Камберивић М уаафа Пашалић Есад Сушић Џемал Узејрб*:говић Нурија Беговић Агин Сафет Беговић Алин Сафет Диздаревић Дервиш Ђонлагић Рифаг с Хавала Мустафа Муфтић Исмет Куљух Шаин Ефендић Енез Шаћирагић Хусејин Бећирагић Ћамил Коркут Абдулах Џинић Мустафа Башовић Алија Борић Мухамед Дегирменџић Рефик Гачић Едхем Хурић Сулејман Јефтић Милан Медић Хусејн Селман Касим Смајлбеговић Мурат Сулејманпашић Нафиз Чаушевић Мусгафа Чамо Алија Ђефо Салих X. Јусуфовић Едхем Ибрахимпашић Исхак Китовница Хамдија Мујезичовић Шефко Љубовић Шемсудин Мусемић Хајрудин Бахтијаревић Мустафа Бајрић Хифзија Куртагић Хасан 1 1 1 1 1 11 11 11 III III 111 111 IV IV IV IV IV IV V V V V V V св ч 0 1 cc * <л Vili « o o и та o. 6 смјера MiecTO боравишта Нурија Расим Алија Осман Фатима Ахмедбег Абдулах Хасанбег Османбег Ахмед Абдулах Смајл Рашида X. Галијашевић Осман Тахира Осман Садик Мехмед Сулејман Хусеји Разија Мустафа Узејрбег Раб Вас Заи Ати Заи Ахмa X. Алибег Мујо Абдулах Пашић Кладањ Прњавор Звовник Тешањ Зворник Буна к/М. Орашје Фоча Градачац Олово Зеница Бјељина Тешањ Тешањ Тешањ Маглај Горажде Гацко Брчко Брчко Шерићи с. Тузла Жепче Власениие Маглај Требиње Тешањ Гацко Дервевта Емина Мехмед Махмут отац Шахбаз Бећир Идриз Миливој Ахмед Мехмед Мехо Ибрарсимбег Алија Салко Хасан Махмут Ибрахимбег Ибрахим Мустафа Фнта Ибрахим X. Дервишбег Хасан Суљага Зворник Гор. Гузла Пријепоље Мркоњићград :r VI VI VI VI VI VI VII Vll VIII Vili V 1 1 1 1 1 1 1 1 1 11 11 11 11 11 11 11 11 111 IV IV IV Име оца, мајке или скрбника Градачац Горажде Сребреница Мркоњићград Мркоњићград Београд Кнежина Мркоњићград Которварош Примједба 27-X 1929 Напустио 28-1 1930 Пурифициран 8-Ш 1930 Пурифициран 20-1 1930 Својев. иступио од29дец.1929 на боловању 1-Ш 1930 Пурифвциран l-V 1930 својев. иступио 10-111 1930 Пурифициран 29-IV 1930 Својевољно прсшао у подофицирску школу у Рилећи Бугојно Модрича Гор. Вакуф Тешањ Зворник |ања Мркоњићград Власенице 351 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Плевљу Презиме и име питомца Ч D< § 0- i Акијевић Мустафа 2 Ћатовић Мехмед 3 Фелаховић Тафил 4 Радончић Салих 5 Реџепагић Малић 6 Ајановић Ремзија 7 Ајетовић Едхем 8 Ченгић Вејз 9 Ченгић Алмас 10 Ћатић Сафет )1 Џидић Авдо 12 Голубовић Урош 13 Хаџајлић Елко 14 Станић Ибрахим 15 Тутић Јакуб 16 Прљача Џемаил 17 Хаџић Џемаил 18 Љубовић Миралем 19 .Прашо Сафет 20 Бахтијаревић Исмет 21 Бучан Реџа 22 Лакић Абдулах * , 23 Муловић Хуснија 24 Сукић Исмаил 16 16 16 ■16 16 116 116 116 116 116 116 116 116 116 116 1116 IV 6 IV б IV 6 V6 VI6 VI6 V116 V116 sa . £ i ■i ■ с rt ' * rt ч - и <v 0, r ’ ‘о % * Име оца, мајке или скрбника Мјесто боравишта Назмија Велијевић Јакуб Ћатовић Рустем Фелаховић Аља Хусејин Рагиб Ајановић Адем Прекић Омер Јусуф Алија Гано Миливој Муле Адем Билал Карадан Сејфа Салих Шефкија Љубовић Тахир Шухрета Исо Хатиџа Смаил Муловић Мурат Бистреница Сјеница Маоче.Плевље Гусиње Плав Патпсћи, Плев Гњилане Патпсћи, Плсв Патпсћи, Плев; Фоча Плевље Маоче, Плевље Лазнице Бијело Поље Бијело Поље Плевље Плевље Стари Бар Милатковиће Београд Губавче Пријепоље Плевље Пријепоље Killi]т 'УS ^ i \ 352 ч u в i *; Ч Примједба �Списак Гајретове Ћилимарске школе у Новом Пазару Н._ as. Презиме и име Година похађања Успјех у занату i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 ЗејнеловиК Хајрија Зејнеловић Рамиза Хаџиахметовић Хајрија Куртагић Зума Хатидовић Емина Хаџић Ђулсума Коничанин Зубејда Калајџић Хабиба Шарукић Уфа Годовац Хедија Рустић Санда Дражанин Нађида Доловац Икбола Аземовић Мушка Мојдрагић Садика Гусинац Зурифа Плунцевић Неџиба Црнишанин Џемка Ђаковац Бедрија Ћилерџић Емира *. Исовић Нака Хусић Нурија Шкријел Кимета Фујолкић Садија Шукурица Џемка Хоџић Хуска Haij Катица Тупинац Абида Палевац Шемсида Ћоровић Паша Ашмилевић Махија Дупљак Садика Мумџић Нусрета Годовац Санија трећа врло добро 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 Шеховић Чеба Бајрактаревић Садија Ајдиновић Џемка Варошанин Есма Калајџић Шерифа Хајдарагић Фатима Худовић Неџиба Раховић Ђулсума Хоџовић Пашз Рахић Емка МовриК Несиба Сејдовић Љутфа Камешинчанин Хафиза Лубура Љутфа МудеризовиК Џејљана Шехмустафић Фатима Кошута Салиха Феровић Сабита Хусејиновић Садија Хоћанин Фатима Примједба одлично врло добро ДРуга одлично врло добро добро врло добро ~ ^r л /r у ч 0 -> • ' *■ добро i' прва i ’ \ . \ a врло добро добро . ■ v L 1 \ Ј £ \ m ‘ • о шl Iт * V -i H Lm |. iik i i W ■ ш а < врло добро добро врло добро добро врло добро добро 353 �hija Mahmutavić, Ahmed Redžepović, Ahmed Su-, lejmanović, Isrnail Džemailović, Bećir Ibrahimović, Sejfulah Redžepović, Husein Mustafović i Deinir Melimedović. Kladanj (Mjesni odbor): Mustafa Jahić, Šarić, Čamdžić, Ibrahim Gojačić, Mehmed Kafedžić, Taji'b Džozić. Mehmedalija Smajlović, Rifat Hasić, Ejub Čamdžić, Sabit Rustemović, Muhamed Berberović, Hamid Mazalović, Smajil ef. Mašić, Refik Hasić, i Mehaga Gojačić. Kladnica (srez Sjenica) povjerenik: Omer M. Ihrović. Ključ (povjerenik): Osman ef. Beganović. Knežina (srez Vlasenica) Mjesni odbor: Milivoje Jeftić, Osman Bećar, Vojislav Dimić, Husejim Tiliić, Hasan Imamović, Hajđar Saralić, Milovan Radić. Idriz Berkovac, Dušan Radić i Nezir Vrabac. Kočani (srez štiip) povjerenik: Miloslav Đorđević. Konjic (Mjesni odbor): Mehmedalija Hađžić, Mehmed Drače, Ibrahim Hadžizukić, Omer Agić i Ragib Lju­ bušić. Koraj (srez Bijeljina) povjemik: Džemal Azabagić. Kotorsko (srez Derventa) povjerenik: Muharem Pujagić. Kotor Varoš (Mjesni odbor): Sabit Hozić, Mustafa Pličanić, Rasim Hozić, Edhem Dizdar, JVlehmed Čauš, Hamdija Omerkadlć, Edhen^ Zaimović, Smailaga Alagić, Hasib Spahić, Omer ef. Zelčinović, Nikola Bjelobrfc, Mirko Stefanović, Ademaga Dizdar, Kasimaga Korić i Zatm-'bf. Osmančević. Kozarac (srez Prijedor) muški Mjesni odbor: Adem BaIić, Muharem Midžič, Bećir Balagić, Ibrahim Ključanin, Izet P rim e,’ Husein Cerić, Ibrahim Arifagić, Đorđe Banjac, Husein Ključanin, Mehmed H. Osmanagić, Alibeg Kulenović, Fehim V. Tadžić, Galib Osmanagić^. Husein Tadžić i Sulejman Bešić. Kozarac (ženski Mjesni Odbor): Zumreta Dedić, Azemina Šerić, Slavka Banjac, Olga Jovanović, Radija Cerić. Ešrefa Midžić, Zumra Balić, Zumra Zaimović, Emka Džinić, Ajiša Arifagić. Kozluk (srez Zvornik) povjerenik: Abdulah ef. Banjanović. Kralupi (z. p. Visoko) povjerenik1: Sulejman Čović. Kralj. Sutjeska (srez Visoko) povjerenik: Jusuf Šarac. Kreka (srez Tuzla) Mjesni odbor: Ing. Ibrahim Šaćiragić, Risto Đukić, Muradif Mandžić, Muhamed Selesković, Franjo Smolej, Rudolf Kren, Konstantin Kubinek i Hasan Omazić. Kulen Vakuf (srez B. Petrovac) povjerenik: Hasan Dizdarević. Kumanovo (Mjesni odbor): Dr. Ali Riza Ramizbegoić, Šalim Sendarević, Branko Dimitrijević, Aleksa Jo­ vanović, Strahinja Atanascvić, Mustafa Mehmedović, Jovan Trimić, Leonidas Zerdumiis i Košta Dajlović. Kupres (srez Bugoino) Mjesni odbor: Sabit Mandžuka, Nazif ef. Heljić, Kasim Kadić, Dževidet IdrizbegovićMunib Mandžuka, Ahmed Brlić, Ahmedbeg Huseinbegović, Simo Radović i Ale Z. Mandžuka. Lastva (srez Trebinje) Mjesni odbor): Ibrahim Salković, Sadik Čerimagić, Kasim Demirović, Šaćir Salković, Sadik Bijedić, Haliđ Bogević, Sadik Bećirović, Hakija Habul, Zahir Mehović, Ahmed Hajdižimahović, Huso Arnautović, Nazif Baraković, Murad KravićHf. Husein Zubčcvić i Sulejman Duraković. Lišnja (srez Prnjavor) povjerenik: Hf. Salih ef. Sarajlić. 356 Li*„o (muški Mjesni odbor): Muharem Nikšić^ M u st* Mulalić, Nurija Dizdar, Sal.li Dzendzo. Derviš Ma. slić, Muharem Šeremet, .Muharem Jarebica i Meh. Llvno (ženski’'Mjesni * * * „ ^ 1 * “ * “ L.afflć, Iza Brkić, Alija Niksić, Đula Сило, Bmazija JeleS i Rabija Piragić. Leskovac (povjerenik): Dr. Seid Hroinuć. Lukavac Tur. (srez Tuzla) Mjesni odbor: Himzo Hodžić, Safvet ćehaiić, Fehim Bešlainć, Abdulah Berbić, Iljaz Nuliić, Redilo Salkić, Hasanaga Horozić, Mu­ harem Pašić i Omer Salkić. Lukavica (srez Oračanica) Mjesni odbor. Husein Curić, Haf Mahmut Curić, Omer Mujkanović, Ibrahim ef. Subašić, Atif Alihodžić, Husein Omerović, Ibrahim ef Hodžić Mustafa H. Cosić, Ali ef. Hedžić, Hasan iM Cosić, Salih M. Alihodžić, Mustafa Mornarac, Haf. Mehmed Develić, Muharem 'Develić i Mystafa Ćosić. . Lokve (srez Stolac z. p. Domanovići) Mjesni odbor: r Salko Zaklan, Hamza Šator, Muharem, Camil Zekić Alaga Šunje. Meho Sabljić. Mustafa Popovac, НаШ Zaklan, Halil Sabljić, Arif Šator, Muharem Ft*, povac, Ahmed Šator, Mehmed ef. Alinjić, Alija Svimar i Džafer Šator. Ljubija lsi. (srez Prijedor) povjerenik: Nail Bašić 'i Ljubovija n/D (povjerenik): Joca Milosavljević. Ljubuški (Muški mjesni odbor): Alija Ormain, Abdurahman Sadiković, Mustafa Dizdiarević. Mustafa Ceri­ mović, Ćamil Hđdžić, Sulejman Gujić, Salko Hrnjičević i Hasan Lalić. Ljubuški (Ženski mjesni odlbor): Habiba Sadiković, Senija Me-silioivić, Zlata Ničetić, Sabira Gujić, Dutka Bukovac, Hađera Daupović, Nefisa Lalić, Razija Mahić, Nura Kadragić, Ziba Dizdarević, Fatima Mesihović, Hafiza Delalić, Zuhra Jakić, Mahbuba Gu­ jić. Sejida Dizdarević. Maglaj (Mjesni odbor): Ibrahim Krzić, Muharem Krajinić, Mehmedalija Lokmić, Ibrahim Ćejvan, Dr. Jzuđim Džananović, Fadil Muradbašić Mustafa Kadtibašić, Mehmedalija Smajić i Aziz Omersoftić. Mateić (p. Kumanovo) povjerenik: Nedžib Osmanović. Miljeno (srez Čajniče) povjerenik: Mustafa Forto. Milianovci (srez Tešanj) Mjesni odber): Arifhodža Omerbašić. Mioče—Uvac (povjerenik): Šahin Ejubović. Modrič (srez Gramačac) Mjesni odbor: Muhamed! Hadžialijaigić, Hlasanbeg ;Hadžialfibegović, Hilmo fKarabegović, Alija Čaušević, Osmanbeg Abazbegovfć, Hf Muhamed Spužić, Ibro Ganibegović, Mustafa Karabegović, Ismet Suljić, Mehmed Karabegović, Ibrahim Hadžialijagić, Zdravko Nikolić. Husref Aga•netvić, Omer ef. Mehić, Seid Mahmaz i Jovo Blagojević. Modrič (pojverenica): Ifeta Tahmaz. Mostar (muški Mjesni odbor): H. Ibrahim Slipićević, Hasan Ćišić, Mustafa Alikalfić, Ahmed Đikić, Sulej­ man Krpo, Mustafa N. Ćišić, Vehbija Imamović, Husnija Kurt i Ćazim Ugljen. Mostar (Ženski mjesni odbor): S. Ćišić, N. Hađžić, Hajrija Kolaković, Fikreta Behlilović, M. Mrkonjić, Ferdanija Jahić, I. Hadžiosmanović, Šemsa Kajtaz, žejna Omcragić. Mošćanica (srez Zenica) povjerenik: Hilmi ef. Imamović. �Mrkonjić Grad (Mjesni odbor): Ahmed ef. Hodžić, Hilmi ef Muftić, Zulidi ef. Borić, Rasim ef. Armautovć. Tahir ef. Bajraktarević, Asim ef. Cerić i Enver Verem. Nemila (srez Zenica) Mjesni odbor: Nezir ii. Spahić, Mustafa Dedić, Hašim M. Halilović, Sinan Cola'ković, Mićo Mitrović, Mustafa Hačinić, Košta Pefcrović, Jovo Malica, Đuro Tadić, Halil Petković, Hasan Mehić, Jašar Omendić i Ajanović. Nevesinje (Mjesni odbor): Salih Pekušić, Derviš Korkut, Muhamed Balić, Arif Čanović, Smajilbeg Đašagić. Inž. Salih Omanović, Ragib Muslibegović, Zulfo Kazazić, Mujo Čizmić, Sulejman Dugalić, Omer Ljubović, Jusuf Čelebić, Halil Kosović, Ismet Bašagić, Jusuf Kosović. Nova Kasaba (srez Vlasenica) povjerenik: Osmanaga Hađžić. Novi Pazar (Mjesni odbor): Alibeg Begović, Amir Mekić, Asim Riđešić, Alija Corović, Aćif Ahmetović, Ejub Ljajić, Ahmed Daća, Osman Redžepefendič. Salih Kamenčanin, Alija Salihović, Omer H. Halidović, Šaban Lekić i Nazim Kavraić. Novi Šeher (srez Žepče) povjerenik: Sejid Alispahić Nova Varoš (Mjesni odbor): Hajrudin Haldiži Ibrahimovtvić, Mehmed Bećiragić, Ibrahim Krcović, Murteza'n H. Murtezić, Mustafa Turkmenović, Husnija Turkušić, Mićo Grbić i Ibrahin^ Begić. Novo Selo (srez Tešanj) povjerenik: §ulejman Šeljtno. Odanovac (srez Oiljani) povjerenik: Jakub Bislimović. Odžak (srez Bugojno) Mjesni to(dlbor Mustafa ef. Merdžanić, Mula ef. Imamović, Muhamed beg Sulejmanpašić, H. Mustafa Rustanpašić, Osmanaga Kadunić. Nurija Sejfić, Huseinbeg Faztibegović, Redžo Šerić i lAliiaC Basara, Mustafa H. B. Rustanpašić i Bešlo Rustan­ pašić. Ohrid (Mjesni odbor): Abdulah Demir-Salihović, Muharem iBajraktarević, Šefik Zubera, Murald Faiz, Salihaga Mustafa, Jahja Н. Rezak, Ismajil Ilijas, Kjemal Kadri. Olovo, srez Kladanj (Mjesni odbor): Dr. Fuadbeg ildrizbegović, Fehim Jamaković, Ramiz Imamović, Šahbaz Degirmendžić. Ahmed Kanjić, Alija Salihagić, Zuhdija Jamaković, Halim Osmanagić, Mustafa Degirmenidlžić, Mujo Jamaković, Sitno Rudalić, Mujo Hodžić. Marko Radulović, Halim Mehanović i Smaj0 Vahtović. Orahova, srez Bos. Gradiška (povjerenik): Sejfudin ef. Kulaglić. Orašje, srez Brčko, (Mjesni odbor): Husejin Ćehajjć, Hasan Kadić, Zijah M. Spahić, Ibrahim ef. Gorak, Ahmed Pačuković, Ibrahim H. Omerović, Mustafa Rustanbegović- Smajil Serezlić. Osatica, z. p. Srebrenica (povjerenik): Hasan Siručić. Osova-Bodke, srez Rogatica (Mjesni odbor): Abdulah Mulić, Mehaga Oprašić, Mehmed ef. Barlov, Hamid Mešanović, Nazif ef. Heljić, Zaim Alić, Ahmed Užičanin, Halid Pčelo, Zulfo Dumanjić, Ahmed Sućeska, Smajilaga Hodžić, Ćamil Curić, Nazif ef. Opra­ šić. Avdija Setić i Avdija Tiro. Ostrožac, srez Konjic (Mjesni odbor): Mustafa Curić, Omer Čampara, Bećir Buturović, Ahmedaga МНzović, Mujaga Bibić i Fetah Alikadić. Oštrelj. srez Bos. Petrovac (Mjesni odbor): Wilhehn Griiner, Ing. Velimir Kos, Mehmed Havić, Rudolf Grohmann, Mato Mihaljević, Nikola Jungić, Joso Vasiljević, Milorad Kovačević i Ivo Ivekić. Ozren. srez Sarajevo (Mjesni odbor): Eminbeg Sahinpašić, Đego Čelik, Camil Cehić, Tajib ef. Balta, Atif Sabić, Bego Halilović, Atif Gljiva, Rašid ŠeSić i Ramo A. Abaz. Pazarić (povjerenik): Adem Rahmanović. Peć (Mjesni odbor) :Nedžibeg Botić, Šerif Lihović, Camilbeg Crnoglavić, Radivoje Zonjić, Vejsil Kadić, Jovo H. Ristić, Savo Babović, Šerif Muftarević. Peći-Grad, srez Cazin (povjerenik): Sulejman Mušić. Plav (Mjesni odhcr): Tomo Spasojević, Radoš Rakuš. Hifzo Redžepović, Salih H. Nušović, Doko Jokić, Sabanbeg Redžepović, Sirno Đordević i Mula Husein Redžepagić. Plevlje (Mjesni odbor): Derviš ef. Sećerkaidić, Ramiz Bulić, Muhamed H. Smajlović, Omerbeg Selmanović, Sulejman Pašović, Ferid' H. Atlagić, Tahir Šibalić, Vehbija Katana i Mujo Karakoš. Počitelj, srerz Stolac (povjerenik): Muhamedaga Resulović. Podgorica (povjerenici): Jakub H. Dervišević i Ahmet ’Gajdaragić. Podzvizd, srez Bihać (povjerenik): Sulejman Sabljaković. Podlipnik p. Semizovac (povjerenik): Biego Čelik. Podvitez. p. Pale (povjerenik): Izet H. Mehme'Jbvić. Pojska, srez Zenica (povjerenik): Osman ef. M. Spahić. Potoci, srez Mostar (povjerenik): Derviš ef. Hodžić. Požeplje, srez Rogatica (povjerenik): Ibrahim Bogunić. Prača, srez Rogatica (Mjesni odbor): Muhamed Jahić, Mušan Ahmedbegović, Meho Hota, Fehim Alunedbegović, Latif H. Muratović, Kasim Jahić, Zajko Kaljanac, Ahmo Ahmedbegović, Muharem Lipović, Đorđo Cerovina, Sejda Baručija i Bećir Muhović. Priboj (povjerenik): Zahir Prašo. Prijedor (Mjesni odbor): Dr. Mehmed Hajrović, Mehaga Honjić, Hilmija Selimović, Mehmed Drače. Dušan Žilvković, Ahmed Buturović, Mladen Stojanoivić, Nurudin Aganović i Muharem Softić. Prijedor (povjerenica): Asija Kavazović. Prijepolje (Mjesni odbor): Malimud Bašović, Jusuf Srža, Halil Pašanović, Latif Pašanović, Sejfudin Sehović i Mustafa ef. Hodžić. Prilep (povjerenik): Ing. Safet Efendić. Priština (Mjesni odbor): Dr. Rašid Teofik , Dobrivoje Jovinjić, Milorad Samardžić, Riza Muratović, Đoko Matić, Abdurahman H. Ismailović, H. Ahmed Riđanović, Salih Ahmed, Jusuf Jakub, Sulejman Husejinović. H. Faik Zejnulabidinović, Dimltrija Strić, Mehmedalija Aljić, Hf. Sulejman Ibrahimović, Ratdioonir Popović. Prizren (Mjesni odbor): Mihajlo Filipović, Muhamed ef. Muderizović, Abdiulah ef. Azabagić, Sadik ef. Rustem, Asaf ef. Vehbi, Rasim Abidin, Ešref Hamkl, Faik Šerif, Nusret ef. Galib, Bećir Jusuf, Sinan Sinanović, Hamdija Sokolović, Dimitrije Bogdanović, Musa Šehović i Fuad Sait. Prnjavor (Mjesni odbor): Aliaga Odobašić, Rasim ef. Sarajlić, Ago Softić, Camil Bakalbašić, Ademaga Bakalbašić, Mustafa Odobašić, Bećiraga H. Selimo­ vić, Mustafa Beglerović, Derviš Imamović, Ibrahim Bušinkić, Mustafa Klabić, Mujaga Kravić, Janko 357 �vi V' Školnik, Ademaga Softić i Rajko Vujičić. fa H. Ahmetović i Ahmed Riza Pašić. Prozor (Mjesni odbor): Zaim Nešet ef. Muminagić, Mustafa Omanović, Ibrahim Šeremet. Ibrahim Šeškić, Murad ef. Nuhefendić, Mirko Toinić, Ibrahim Grčić, Dulaga Omanović, Dervišaga Zajimović, Šerif Mahmutćehajić, Mustafa Mulahasanović, Šerif Čatić. Puraćić (srez Tuzla) povjerenik: Mehmed Fatušić. Rado vije (srez Visoko) povjerenik: Salih ef. Softić. Radovište (povjerenik) Mehmed ef. Udicivičić. Rakitinica (srez Rogatica) Mjesni odbor: Dervo Pašić, Camil Ćatić, Ramiz Dobrača, Adil Mušović, Bajro Vukanović, Arif Harbinja, Arif Cutahija, Abid Pa­ šić, Ragib Hećo, Suljo Ćatić, Nail Grabovica Se­ lim Harbinja- Nezirbeg Bratrković, Sinan Grabovi­ ca i Nail Mušović. Ričice (srez Zenica) povjerenik: Rašid ef. Imamović. Rogatica (muški Mjesni odbor): Jusuf ef. Gorušanin, Hamdija Šahinpašić, Nazim Šaćiragić, Murad Sinanagić, Vladimir Marić, Hakija Šahinpašić, /Musta­ fa H. Ahmetović i Ahmed Riz Paašić. Rogatica (povjerenica): Nezira Vajzović. Rožaje (srez Berane) Mjesni odbor: Mlraš Radonjić, Me­ to Murić, Ćazim Crnovršenik, Hakijh Feleć, Faik' Zejnilagić, Adem Kurtaglć, Hasan Hukelić, Juso Kalač, Bajrajn Mujević, Dž?mo Murić- Jevrem Đurović, Bašo Jejić, Milo, Kpstraović, Husein Šabović i Luka Bajić. Rudo (srez Višegrad) povperenik: Salko Curić. Sanica Gor. (srez KljpčV povjerenik: Ali ef. Lemeš. Sarajevo (povjerenici): Kasim Hadžibegić i Feliim Ima­ mović Sarajevo (ženski Mjesni odbor): Šemsa h. Čengić, Dr. Halka Hasanbegović, Đul. h. Lutvo, Nafija Baljak, Nejra h. Cengić, Ema Lutvo, Fatima h. Košarić, Sejde h. Mehmedbašić, Ferida Kukić, Džemila h. Kučukalić, Fatime ft. JalovČić- Hajrije h. Biserović, Zehra h. Ćurčić, Hafa Ji. Šahinagić, Ema Dubravić, Zumrut h. Borić i Hasnija -Berberović. Sanski Most (pevjerenik): Mehmed Bajram Alagić. Sanski Most (ženski Mjesni odbor): Fadila Šerbić, Nej­ ra H. Berbić, Vukosava Stakić, Razija Krupić, Olga Pišteljić, Divna Tošić, Hanka H. Kukić, Ajiša Ala­ gić i Sojka Marjanović. Sjenica (Mjesni odbor): Mehmedi Cesović, Ramadan Hodžić, Husein Hadžiomerović, Omer Ćengić, Ha­ san Kuburović- Cemal Lumić, Šukro Guzonjić i Šaćir Hadžifejzović. Sjetlina (srez Rogatica) Mjesni odbor: Fadil Dobrača, Mustafa Muminović, Asim Redžević, Mušan Brdarić, Selim Dizdarević, Vejsil /Bar učija, Mustafa Gačanin, Alija Borčak, Niko Batinić, Abid Bndarić, Ilija Kalajica, Omer Hodžić, Sulejman Cero, Hasan Curevac i Hasan Bordak. Skender Vakuf (povjernik): Rasim Imamović. Skoplje (Mjesni odbor): Đen. Vladimir Pavlović, Fevzija H. Hamzić, Dr. Bećir Novo, Mustafa Catović, Vojin Vartoščić, Pašo Halimić, -Ahmed Veljcivić, Malimud Omerbegović, Hasan H. Osmanović, Abdulah H. Mehmed, Hasan Zukanović, Nazif Čaušević, Nazif Resulović i Buda Graovac. Sljedovlći (srez Rogatica) povjerenik: Idriz O. Ajanović. 358 Sočice (Brezje, p. Rogatica) Mjesni odbor: Zaimbeg H. Hasanović, Sulejman Salihagic, Ramiz Dobrača, Bećir Omanović, Nurija Suljagić, Omer Kminović, Sulejman Karić, Bećir Hrustenović, Omer Mrhć, Su­ ljo Karić, Salili Kapo, AvUo Saliliajoć, Osman ef. Feriz, Hašim Kadrić, Airnied Suvahja. Sokolac: (srez Rogatica) povjerenik: Arso Koprivica. Sokolovići (srez Rogatica) Mjesni odbor): Miialt Mijatović, Arif Džindo, Semsudiri Babić, Numpi Sehić, Mustafa Hamzić, Ibro Džindo, Abdurahman Cakarić, Bećir Colić, Mujo Alispahić, Alija Saračević, Agan Krluč. Huso Hajdarović, Adil Džindo, Fehim Škaljić i Sabrija Hamzić. Srebrenica (Mjesni odbor): Ali ef. Selmanagić, Hakija Siručić, Fadil Klančević, Ismetaga Begović, Hrusto Begović, Sulejman H. Hafizbegović,, Dr. Dragić Marković, Avdaga Kognjetović, Abdulah Giojačić, Sajto Ustić, Avdaga Siručić, Čedo Vujadinović, Stevo Lazarević, Zuhdija Klančević i Edhcm Abdurahmanović. Srebrenik (opSt. Spionica — srez Tuzla) povjernik: Osmpn Jašarović. Srnetlca (srez Bos. Petrovac) povjernik: Jovo Vasiljević. Slari Bar (Mjesni odbcr): Ismail Omerbašić, Jašar Karaduzević- Jusuf Kacila Derviš Omerbašić, Mehmod Krliković} Malimud Salković, Hasan Šlaković, i Redžeb Šehović. Stari Majdan (srez S. Most) Mjesni odbor: Uzejr Šarić, Muhamed H. Sulejmanović, Tajib Avdagić, Hamzalija Pašalić, Hamdija Bešić, Ibrahim Kuddzović, Fe­ him Mujić, Junuz Krnjić, Muhamed Kuruzović, Šefkija H. Ahmetović, Ibrahim Okanović, Ahmed ef. Bilal begović, Ahmed Šarić- Hilmija Avdagić i Safvet iMujić. Stolac (Muški mjesni odbor): Muhamed Ljubović, Mi­ hajlo Nestorović, Edhem Bićkalo, Muhamed Šehić, Halil Mehović, Mustafa Rizvanbegović, Mustafa Premilovac, Gojko Hamović, Džemal Alihodžić, Čamil Humačkić, Hasan Pitić, Hamid Dizdar, Smail ef. Dadić, Smail Serdarević i Avdo Šarac. Stolac (ženski Mjesni odbor): Remza Bukrć, Zarifa h. Mehmedbašić- H. Brkić h., H. Omerovič h., Dženka Sarajlić, Hasiba h. Rizvanbegović, Hatidža h. Še­ hić. Strumica (povjerenik): Muhamed Kemura. Šije (srez Tešanj) Mjesni odbor: Suljo Kruško Špionica Turska (srez Gradačac) Mjesni odbor: Dulaga Stanjanjkić .Nezir ef. Jahić, Osmanaga Bajraktarević i Mehmedalija Ademović. Stimlja (srez Nerodimski) povjerenici): Šućrija Sulej­ manović i Taliir Zejnilović. Štip (Mjesni odbor): Husein Jabić, BeSir Pintul, Saban Mustafa 0 • Skikić, Ali Riza Adžem, Ah Sefketbez Murteza, Sadedin ef. Ccrimović, Riza Hafiz Šerif, Episkop Dr. Venijamin Taušanović, “ 'V-.K®"- ‘D"53" Marković, Mihajlo Mihajlović i Vejsil Alisan. Talisud?n°oWćeZ Nerođimski) P^ierenik: Hf. Omer SemTarevcI (srez Oradačac) Mjesni odbor: Vcjsilbcg Mu­ rad begović. Omer Hadžić, Himzo Topčagić, Huso , �Dugić, Hamid Hurtić, Hasan Hadžihasanović, Čamil Mulić, Hasan ef- Halilbašić, Hf. Husein Kadrić, Asim Širbegović i Esad Širbegović. Teočak (z. p. Kozluk) poivjerenik: Hf. Šerif Mujaković. Teslić (srez Tešanj) Mjesni odbor: Ing. Omer Kajtaz, Milan Ninković, Mehmedalija Hadžić, Edhem Omersoftić, Dušan Blagojević, Mustafa Smailbegovič, Husein Galijašević, Hajrudin Mujičić, Jakov Petković, Sejdo Voloder. Sunija Ahmetović i Hamdija Ajanović. Tešanj (Mjesni odbor): Fuad Dervić, Hamdija Kahvić, Muhamed Hadžić, Hasan Bajramović, Mehmed Lalič, Osman H. Jusuflcivić, Zijad Galijašević i Aširaga Mujičić. _ Tomislav Grad (Mjesni odbor): Muhamed ef. Krivošić, Mahmud Balić, Sulejman Vrhovac, Halid Šaran, Sa­ lih Pehlivanović, Osman Ahmić, D. Luka Mitrović i Hakija Bešić. Travnik (Mjesni odbor): Hamdija Bašagić, Šakir Hero, Muhamed Šaćirbegović- Mustafa Vehaboivć i Hf. Salih ef. Begović. Trebče (srez Tešanj) Mjesni odbor: Muharem Deljkić Trebinje (Mjesni odbor): Jnsuf Mursel, Edhem Bekić, Zikrija Omeragić, Huso Tolić, Muhamed Karajkovjć, Ilijas Resulbegović i Toldor Keean. Trnovo (srez Sarajevo) povjerenik: Hilmija-Tafro. Turija (z. p. Puračić) povjernik: Mehmed,ef. Imamović. Turski Janjari (srez Bijeljina) Mjesni odbor: Husein^ Hamšić, Hasanbeg Hodižić, Salih, Muminović, Emin ef. Čolić, Dedaga Karajlić, .Šefkgt ef. NSaćević, Lutvo Alagić, Huseinaga Ha'rrffdović, Osmici Nedžibo^ vić, Fehim Alić, Mehmed ef. Osmić- Suljo Bešić, Hasanaga Hadžić, Smajo Zečević i Hakibeg Hadžić.1 Turske Kolibe (srez Dervehta) povjerenik: Feridi ILfemeš. Turska Trnova (p. Branjevci) povjerenik: Milić Popović Tuzla (muški Mjesni odbor): Osman Selesković, Džemal Telalbašić, Rasim Kršlak, Omer Smajić, Mehmed Salihspahić, Hasanbeg Sijerčić, Busnija Šehović, Džemal Žunić, Alija Omersoftić i Muharem Kunosić. Tuzla (ženski Mjesni odbor): Ziba h. Kršlak, Raifa h. Nožić, iRefija h. Ponjavić. Taliira !h. Selesković, Esma h. Čokić, Uzaifa h. Muftić, Saideta h. Salih­ spahić, Aiša h. Mutevelić, Mukelefa h. Hadžiefendić, Atifa h. Jašaragić, Alija h. Konjhodžić, iHašema h. Ibrahimkadić, Ziba h. Efendić i Nura h. Čamdžić. Ulcinj (Mjesni odbor): Derviš Đođić, Džafobeg Alibegović, Rifat Alibegović, Nikola Mirović- Vaso Đurašković, Hasan Ljuća, Camil Numanbegović, Lika Janus, Abdul M. Hodža, Toldor Hajduković, Velimir Drecun, Odobeg Bušatlić i Riza Sadik. Uroševac-sela (povjerenik): Rag-ib Sulejmanović Uroševac-Kosovo (Mjesni odbor): Edhem Selmanović, Ismail Halimović, Jbrahim Cičić, Ajet ArslanagićHamdija Ismailović, Jusuf Hajrudinović, Nezir Mehmedović, Idriz Maličević i Rifat Mehmedović. Ustikolina (srez Foča) povjerenik: Mehmed! Omerbašić. Ustiprača (srez Rogatica) povjernik: Abdulah Karahmet Varakli (z. p. Valandovo) povjerenik: Sejfulah Ahmetanović. Vareš (srez Visoko) Mjesni odbor: Derviš Plevljak, Mu­ hamed Saletović, Hamdija Imamagić, Hamdo Kara- mehić, Mehmed Šišić, Mujaga Hasagić, Alijaga Mu­ lić, Muhamed Ibrahimović, Ramadan Demirović, Alija Karamehić, Ahmed Hasanagić, Avdaga Hasa­ gić. Veles (povjerenik): Ali Riza Sadiković. Velika (srez Derventa) povjerenici: Smail ef. Hadžić i Fehim Plorobić. Vel. Kladuša (srez Cazin) Mjesni odbor: H. Hasan ef. Rizvić, Mujaga Kurjaković, Hasan Miljković, Sulej­ man Agatović i Džemal Keserović. Visoko (Mjesni odbor): Hamdija Tahmiščija, Mustafa Džafić, Abid Frtuna, Šemsija Duraković, Muhamed Muzaferija, Mulo Kazić, Nezir Numanagić i Zuhdija H. Omerović. Višegrad (Mjesni odbor): Hasan ef. Hadžihalilović, Mahmuid Behmen, Mehmed Ramić, Omer Jukić, Murat Cengić, Abdulah Abdulahović, Branka Đranisavljević, Drago Stefanović, Hasib Karišik, Avdo Topalović, Halid Ploskić, Avdo Pejdah, Mehmed Pekušić i Hasib Mulahasić. Vitina (srez; Lfubuški) povjernik: Muhamed O. Balta. Vizuša (srez Zenica) Abdulkadir ef. Kadić. Vlasenica (Mjesni odbor): Ing. Faik Kurtagić, Zuhdija Hasaribfe'frdić, Muharem Ibrahimpašić, Redžeb Taljić, Abdulah Klempić, Salko Kurtagić-Đulić, Hifzija Tihić- Aziz Hadžibeganović, Salko Jašarević, Sejfo Šahbegović, Latif Praso. Vranduk (srez Zenica) poivjerenik: Sulejman ef. Ima­ mović. Vranići (srez Foča) povjerenik: Ibro Pjano. Vranište (Prizren) povjerenik: Milorad Vujusić. Vrnograč (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Topdć. Vučkovac (srez Gradačac) Mjesni odbor: Husein Salihćehajić, Abas H. Ibrahimbegović, Abdiul-Latif Kurbašić, Abdul-,Kadir Fazlić, Halil Muraiović, Mehmed Mujkić i Muhamed Trakić. Zaviđovići (povjerenik): Pašaga Dedić. Zelinja Gor. (srez Gradačac) Mjesni odbor: Mehmedbcg Kapetanović, Ibrahim Sarajlić, Lazar Đurović, Dra­ gutin Radić, Ibrahim Halilović, Halil Udovičić i Omer Mujčinović. Zenica (Mjesni odbor): Hasan ef. Beširović, Mustafa Ši­ šić, Sabrija Čaršimanović, Mahmud Mamić- Osman Maslić, Abdulah ef. Seridarević, Ahmed ef. Mutapčić, Sulejman ef. Karić i Ismet Sarajlić. Zvornik (Mjesni odbor): Džemal Hulusić, Mustajbeg Alibegović, Avdo Mujezinović, Bego Ajanović, SejiidAlija Bajraktarević, Hakija Krdžalić, Hasan Kamišalić, Jusufaga Avdispahić, Samuel Levi, Omer Šehagić, Abdurahman Jahić, Ibrahim Kurić, Alija Gujić i Ibrahim Kitovnica. Žepa (srez Rogatica) povjerenik: Muhamed Konaković. Žepče (Mjesni odbor): Derviš Omerović, Dr. Nikola Kisić, Mustafa Dogladović, Ibrahim Maglić, Meh­ med ef. Alić, Rašid Šaćiragć, Đulaga Dervišić, Meh­ med Mulalić, Jahija Čatić, Nezir Nalić, Ašir Čahtarević i Nurbeg Dervišić. Dživar (srez Trebinje) Mjesni odbor: Meho Bešić, Hu­ sein Hadžović, Ilijas Zubdević, Hamdija FazlincivićMurad Erkočević, Ahmed Hadžović, Alija Zubčević, Camil Erkočević, Šefik Omeragić i Husein Zubče­ vić. 359 �B) Izvještaj blagajnika Podnoseći blagajnički izvještaj o prihodima i »Osman ШМбч. Din 25.000.— ш izgranđju internate rashodima kao i o Stanju društvene gotovine, konsta- pomcnuitog društva u Beogradu. 5. Ovogodišnji prihod od zabava nadmašio je najtujemo da smo povjereni nam zadatak prošlo­ godišnje naše glavne skupštine s uspjehom priveli smjelija očekivanja, jer prihod s te strane iznosi ove godine Din 640.308.93. Kako je od zabava i teferiča kraju. Ostvareni prihodi u ovoj godini stvarno su veći svega predviđeno Din 200.000.—, to slijedi da je za Din 1,193.773.27 nego je to bilo predviđeno prihod od društvenih priredaba ove godine iznosio budžetom. Ovogodišnji prihodi veći su od ovo­ više nego tri puta što je predviđeno u budžetu. Za ovaj uspjeh se ima zahvaliti agilnosti i požrtvovnosti godišnjih rashoda za Din 794.874.40. Ovogodišnja ukupno prikupljena novčana cifra mnogobrojnih naših radnika, koji su se upravo na­ od Din 2,713.773.27 i iz te sume utrošenih za ostva­ tjecali kako u ostalom radu tako i u priređivanju renje Gajretove svrhe Din 1,918.898.87, pružaju zabava, kaje redovno donose Gajretu pored velikih optimističke perspektive za progres muslimanskog materijalnih i odlične moralne uspjehe. I ova nam dijela naroda, pa se može zaključiti, da su đosko- svota dokazuje koLiko je Gajretova ideja prodrla i rašnija shvatanja muslimana o njihovom položaju i uhvatila korjena među muslimanima. 6. Od pretplata za list »Gajret« ubrato je ulozi u životu iz temelja izmijenjena, a što je n/aj- ~ utješljivije može se zaključiti, da će to doprinijeti Din 41.285.50, pa su prema tome pretplate podbacile opštem našem napretku na svima poljima narodnog prema predviđenom budžetu za Din 8.715.50. U ovoj godini je način uređivanja lista preudešen, u nam života. Ovaj fakat daje potstreka Gajretovun radnicima glavnom prema zahtjevima prošle glavne skupštine, za daljnji intenzivan rad u intencijama Gajretove a i format lista je sikoro više nego udvostručen već zavjetne misli, jer su svjesni da porast materijalnih nekoliko mjeseci. Pa iako list po našem uvjerenju prihoda iz godine u godmu daje podlogu i za viši odgovara svojoj svrsi, to nas broj pretplatnika kao i, i uspješniji kultumo-prosvjetni napredak muslimana. plaćanje pretplate ni u kojem slučaju ne zadovoljava. Taj fakat je ujedno i najljepša satisfakcija Gajreto- Tim više nas to ne zadovoljava, što je danas Gajret vim radnicima, k oji'su svojim požrtvovnim i ustraj­ vrlo jaka organizacija, ponajjača raedju sličnim d ru ­ nim radom uspjeli da za kratko vrijeme sazidaju još štvima, pa bi prema tome trebalo da se list po broju jednu jaku tvrđavu na braniku milog nam naroda pretplatnika i čitalaca u najmanju ruku utrostruči. i da ubrzaju pomoć u plemenitom nastojanju našega Pokušavali smo ove godine da se na list »Gajret« pretplate svi odbornici u mjesnim odborima kao i junačkog Kralja u progresu drage nam Otadžbine. društveni povjerenici i da uz to svaka idlruštvena PRIHODI. organizacija i inače poradi na rasturanju lista u šire 1. Redovnih članarina ubrano je ovog puta slojeve, ali se tome apelu odazvala svega nekolicina. Din 210.412.88, dok je budžetom bilo predviđeno Ima veliki broj mjesta u kojima se list »Gajret« čita ove godine svega Din 80.000.—, prema tome redlovna vrlo rado i gdje je list »Garet« u dosta velikom broju članarina iznaša skoro tri puta više nego je to bilo raširen, ali, nažalost, malo je u tim mjestima pret­ predviđeno za ovu godinu. Povećanje ove svote u platnika, koji se odazivaju svojim dužnostima i koji društvenim prihodima jest utješna pojava, jer je to plaćaju pretplatu. Pokušavali smo i putem društvenih dokazom dla se Gajret sve to više proširuje, te da odbora i povjereništava da oni uberu pretplate, ali se broj njegovih pristaša sve to više umnožava. su samo nekolicina tome udvvoljila. 2. Članarine dobrotvora i utemeljača iznose Konstatujući ovu činjeniou, mi apelujemo i ovom Din 110.528.—. Ova stavka više je nego podvostru- prilikom na sve društvene radnike i pristaše da po­ čena prema odobrenom proračunu, koja je iznosila rade živo i na raspačavanju lista »Gajret« i na ubi­ Din 50.000.—. ranju pretplata i da na taj način idbprinesu smanjenju 3. Darovi i dobrovoljni prilazi u ovoj godini iz­ žrtava, koje doprinašamo iz društvene gotovine. nose Din 769.049.47. Prema tome za Din 669.049.47 7. Od ukupljenih opskrbnina imućnijih pitomaca više nego je predviđeno ovogodišnjim budžetom. I u društvenim konviktima imali smo ove godino ova stavka dokazom je Gajretove snage u narođlu, Din 440.078.—, pa nam je prema tome ova stavka jer je ona rezultat stvarnog rada društvene organi­ manja za Din 9.922.— nego je predviđeno budžetom. zacije. Ovaj je manjak nastao što su početkom minule škol­ 4. Doprinos Banke Gajret iznosi ove godine ske godine ukinute nekoje gimnazije, pa smo morali Din 200.000.— naprama predviđenih u budžetu primiti nekoje siromašne đake iz tih gimnazija i to Din 250.000.—. Po izričitoj želji Banke Gajret iz iz viših razreda, da bi im omogućili da završe zapo­ ove svote isplatiće se Društvu Beogradskom Gajretu čete nauke. 360 �8. Kamate od društvenih uložaka i dividende izđiato je ukupno Din 126.325.03. Proširenje dru­ od vrijednosnih papira donijele ®u nam prihod od štvene organizacije neminovno je iziskivalo i veće Din 124.997.17, to jest više za Din 24.997.17 nego je administrativne troškove. Izdaci kako na plate društvenih namještenika budžetom predviđeno. Ovaj višak je nastao uslijed tako i zia administrativne troškove odgovaraju prin­ povećanja društvene gotovine u ovoj godini. 9. Od ciigarpapira sa Gajretovom etiketom imali cipima racionalnog gospodarenja, jer izdaci na plato smo prihod od Din 136.998.32, to jesit za Din 3.011.68 iznose 5.15% od ukupnih prihoda ili skupa sa admi­ nistrativnim troškovima ispod 12%. manje nego je ovogodišnjim budžetom predviđeno. 10. Od rasprodanih Spomenica, društvenih zna8. Za nabavu namještaja utrošili smo ove godino čaka, cigala Gajretova doma imali smo prihod od Din 38.677.—. Ovaj izdatak morali smo učiniti zato, Din 40.125.— prema tome manije za Din 9.875.— što namještaj u idiruštvenim prostorijama nije od­ nego je budžetom predviđeno. govarao potrebama društva. 9. Za suzbijanje nepismenosti medju muslima­ Izdaci: 1. Za izdržavanje pitomaca u 8 društvenih k<?n- nima izdato je ove godine Din 23.630.55, i to za nabavu bukvara i honorisanje nastavnika analfabetvikata utrošeno je o. g. Din 1,272.655.80. Ma da je ove godine bio veći broj đaka u konviktima nego skih tečajeva, dok je bilo predviđeno budžetom lanjske, ipak je utrošeno na konvikte manje nego Din 50.000.—r: j Prema prošlogodišnjim izdacima na lani za Din 61.919.28, a to je smanjenje izdataka na­ ovoj stavci izdato je ove godine Din 18.150.551 više, stalo u glavnom radi sniženja cijena važnijim život­ a to je nastalo radi toga, što je ove godine održano mnogo više. analfabetskih tečajeva nego lani. Odo­ nim namirnicama. Odobrenim budžetom bilo je predviđeno da se brena svota u budžetu za analfabetske tečajeve nije utroši na uzdržavanje društvenih internata svega u cijelosti utrošena, jer svi društveni odbori i povje­ Din 1,100.000.—, pa je prema tome izdatak na renici nisu održali odnosno organizovali analfabetske društvene konvikte za ovu godinu povećan za tečajeve, kako je to Glavni odbor od njih tražio. prilog za podizanje spomenika aradskim Din 172.655.80, a to je opet nastalo uslijed toga što je ove godine primljeno u društvene internate oko Avdi Sumbulu i Behdžetu Muteveliću 150 pitomaca više nego je, to zaključila prošla skup­ >razovanom odboru, koji radi na podizanju ština na osnovu odobrenog budžeta. Din 10.000.—, kako je to prošla glavna 2. Za štampanje lista »Gajret;; i poštarinu iz< zaključila. smo Din 107.855.25, te je prema tome na ovu stavku 1. Krajem ove godine otpisali smo iz društvene utrošeno više nego je budžetom predviđeno aktive Din 7.863.94 za razglednice, koje su se tokom Din 27.855.25. Ovo prekoračenje tiastalo je uslijed vremena rasprodavale i svojedobno bile unesene povećanja formata društvenog lista. kao prihod u prošlim godinama i to u zabavama i 3. Honorari za uređivanje i saradnju lista drugim priredbama. »Gajret« iznose Din 50.370.— t. j. više za Din 370.— Iz gornjeg slijedi da su ove godine društveni nego je budžetom predviđeno. prihodi bili veći od rashoda za Din 794.874.40. 4. Na mjesečne stipendije đacima srednjih, Društvena imovina. stručnih, zanatskih škola, šegrtima kao i trojici stu­ denata na teološkom fakultetu Džami-ul-Ezher u Društvena aktiva sastoji se u prvom redu od Kairu izdlali smo ukupno Din 132.550.— t. j. više gotovine, koja iznosi ukupno Din 2,252.414.68, a na­ nego je u budžetu za ovu godinu predviđeno za lazi se na priplodu kod novčanih zavada, i to naj­ DLn 72.550.—. većim dijelom kaoid1Banke Gajret. Ostala aktiva vidi Povećanje ove stavke nastalo je uslijed velike se pojedinačno iz tabele »Pregled Gajretove imovine navale na društvo s molbama za društvene pomoći. na 20. juna 1930«. * 5. Na jednokratne potpore utrošeno lje svega Din 9.980.— t. j. skoro isto onoliko koliko je odobreno Ovaj kratki pregled društvenih prihoda i ras­ budžetom. hoda najbolje ilustruje rad društvene organizacije i 6. Za plate društvenim namještenicima i za nji­ njene uspjehe. Obzirom na kultumo-prosvjetniu za­ hova osiguranja izdato je Din 132.550.—. U smislu ostalost muslimanskog dijela naroda i obzirom na propisa novih društvenih pravila društveni činovnici potrebe velikog rada ovi rezultati ne smiju nas još moraju se osigurati. uvijek zadovoljavati, nego ovi rezultat treba da nam 7. Na kancelarijske i druge administrativne dadu potstreka za još jači, obimniji i intenzivniji rad troškove (kirija, osvjetljenje, ogrjev, nabavka tiska­ za Gajret. nica za društvene konvikte i sve društvene odbore, Molimo skupštinu da ovaj blagajnički izvještaj poštarina, putni troškovi u društvenim poslovima) uzme dio znanja. 361 �P rih od i i ra sh o d i za d ru štv en u god in u 1929/1930 (O d 1. j u l a 1929 d o 20 ju n a 1930) Ukupno Pojedince Red. P re d m e t Dinara P Dinara P A. P RIM ICI: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Članarina redovnih č la n o v a .......................' ........................ 210.412 110.528 88 Darovi i dobrovoljni p r i l o z i .................................................. Doprinos Banke Gajret ...................................................... Prihodi od zabava ............................................................... Pretplate na list »Gajret« . . r. . . ;.г .у < . . . Prihod od opskrba ..................- .......................................... Dividende i kamati od u lo ž a k a ............................................. Društveni artikli (cigar papir)’ . . . . i .................. Ukupni 320 940 769.049 88 47 200 000 640.308 41.285 440078 93 50 124.997 136988 40125 17 32 2,713.773 27 1,272.655 80 158.225 25 ■ rf 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 'О Muški konvikt, Sarajevo . .j.V / Ženski konvikt, Sarajevo • • ; ■ Šegrtski Dom, Sarajevo Muški konvikt, Tuzla г iii . . i f Muški konvikt, Foča (Likvidacioni tn o š k o v i)...................... Muški konvikt, Bihać . Muški konvikt, Mostar . Muški konvikt, Plevlje Muški konvikt, Banjaluka Štampanje i poštarina lista » G a jre t« .................................... Honorari za uređivanje i saradnju lista »Gajret« . . . . Sltijpenđije Potpore jednokratne Plate i osiguranja činovnika i nam ještenika....................... Kane. i dr. administrativni t r o š k o v i .................................... Nabava namještaja Analfabetski tečajevi Za spomenik Aradskim m u č e n ic im a .................................... Za otpis razglednica L Uh Ukupni izdaci Više primljeno 362 291.210 246.101 141.821 139918 5.935 108 365 148 572 65.084 125.645 107.855 50 370 132 550 9 980 139 691 126.325 38 677 25 31 56 96 16 49 98 59 50 25 — — — 30 03 — 142.630 304.693 23 630 10 000 7.163 33 55 — 94 1,918.898 794 874 87 40 2,713.773 27 �Pregled „Gajretove" imovine krajem godine 192911930 Pojedince Predm et Dinara Ukupno P Dinara P 2,252.414 543.453 41.079 420.227 8.230 5.104 18.943 15.000 31.877 10 000 3,346.330 68 83 50 10 91 15 - 2 551.456 794.874 40 40 3,346330 80 AKTIVA: 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Gotovina u blagajni i kod! konvikata . „ u Poštanskoj Štedioni, Sarajevo koid novčanih zavoda, i to: a) Banka Gajret, id. d. Sarajevo . b) 'Gradska Štediona, Sarajevo . . c) Zemaljska banka, Sarajevo . . d) Prva Hrvatska Sted'iona, Sarajevo e) »Varda« ind. drva, Sarajeva . . f) Musi. Trg. i Obrt. Banka, Sarajevo g) Sarajevska Banka, Sarajevo . li) Kreditna banka, Ljubuški' .. . . i) Banka Ferizbegović,1- T£šanj . . j) Kreditna Banka, Tesani.................. Vrijednosni papiri i dipnice- . . Zajmovi ^ . . Inventar konvikata i glavne kancc larijo Prediujmoivi c. . . <. . . Zaliha hrane . . . . . . Razni dužnici . ... . . Nekretnine .................. Ćilimarska škola, Novi Razar Račun garancija . Г*-. Л V , . 142.151 34 039 . . . 1.415 400 167.497 302.988 11.500 00.871 1250 4 36.650 29.960 10.227 39 880 . . . . f jSŠSi*:l illiillU : i 96 02 _ 35 — — 35 — — — — H 74 & ». ■Л? 63 80 PASIVA: Imovina per 30 VI 1929 godine . . Rn Gajrefova doma .................. Rn garancija ...................... Više primljeno .................. 2,151.428 390.027 10.000 56 84 - 363 �Prihodi po mjestima Cl a n a r i n e o £3 M je s to Dobrotv. 05 B anjaluka Ćelinac : Gor. Seher Beograd Bihać Bijeljina Ja n ja Koraj Tur. Jan jari 1 Bijelo Polje 11 Bileća l i Fatnica 1! Bos. Dubica 1 Bos. G radiška 11 O rahova K 17 lf Bužim 1! Bos Novi 2< Bos. P etrovac 21 Dobrljin 22 K ulen Vakuf 23 Oštrelj 24 Srnet.-D rvar 25 Brčko 20 Bos. Sam ac 27 Čelić 28 O rašje n/S 29 Bugojno 80 Donji Vakuf 31 Gor. Vakuf 32 K upres c> 33 Odžak 34 Cazin 35 Peći-grad 36 Vel. K laduša 37 V rnograč 38 Čaj niče 3!» Goražde 40 D erventa 11 Bos. Brod Kotorsko 43 Odžak 44 Velika 45 Dorfulija 46 Foča 47 Kalinovnik 48 Ustikolina 49 Vranići 50 Fojnica k/K 51 Gacko 52 Avtovac 53 Glamoč 54 Giljani 55 Gračanica 56 Lukavica 57 G radačac 58 Modrič 59 Špionica Tur. T arevac 61 Vučkovac 62 Zelina Gor. Jajce 64 Jezero Kladanj Olovo Ključ 68 Sanica Gor. Konjic Bjelimići 71 Jablanica 72 Ostrožac 78 Seonica 74 Kotor VaroS 364 Din Banjalučki P 500 — 20 Bijeljinski £ 50C — 420 - Bilećki __ — — Gradiški _ Bos. Krupski Bos. Petrovački _ — — — __ _ 5.190 — __ — __ — 40 — — 1.040 J. 700 Brčanski 3.900 200 — _ — - Bugojanski Cazinski — 3.530 — _ — _ _ — — ČajničkL S Dervenski — — — — — — __ — __ — Fočanski Gatački Din P Prilozi Din P 1.048 1.676 - 871 128 4.225 __ —4 _ _ 35 50 50 — 807 50 4.229 460 3.270 Din 50 P _ _ z — — £ — — _ _ 256 — — — 400 — '— — — — — — _ P - 50 — 2.408 z — 174 30 E — 130 _ — — — — — 300 57 648 _ _ — 2.100 5.774 — 550 — 3.551 25 - 1.195 — 401 — 1.200 2.165 i - 4.152 — 3.920 4.844 — 11.784 30 10.736 6.100 — 186 ■н. 11.188 _ — 7.00C — 5.532 50 12.903 50 — 1.418 _ — 1_11 _ — — — — — — Din P 210 300 50 1.430 50 100 3 100 Znač te Din - 56.890 35 - - - 6.150 34.392 15 12.547 50 — 55 — 50 = 20 130 — — — — — Din = P - з 450 200 p - 600 50 z 150 — — 1.690 — — 1 — — — — — — 46 25 101 зот _ — — — - 125 — 1.370 50 - - - — — - — — 3.727 50 216 3.380 50 “ T — — X — 50 — — — — — — — — — 4.828 30 _ — — — — — — — — — 450 — 1.763 — — 680 — — — 100 — 30 _ - - 650 — 100 — 250 — — 200 — — — - 380 324 64 — — — — 50 1.730 300 — — — — 130 400 — 1.099 — — — — - - 1.450 - 1.500 12.113 — — 1.000 — — — — — — — — __ — _ — — 9.885 _ _ — 400 — 100 — _ __ ICO _ _ _ _ 400 _ 715 50 1.232 — 200 — 3.077 — 10.541 — 639 — 3.076 _ 162 — — — — — — — — — _ _ _ _ — — 177 — 805 — 3.419 z 2.087 — 2.232 — 1.897 — 159 25 330 215 202 200 1.900 — 513 _ 2.140 “ _ _ _ — 300 — 951 50 3.334 7.498 25 994 — 102 — _ _ 600 - 3.703 2.672 847 1.079 40 — — — 500 _ _ _ 335 — — 80 — 100 — 500 — 350 — 650 I 1.300 — __ __ 728 2.813 50 6.217 7.390 1.168 7.935 10.416 25 50 — — — — — — 3.247 - — — — — — — — — 20 — — — — — — — — — — — — — — — — _ 616 — — — __ __ _ _ _ _ _ _ _ 148 50 — 50 — — — — — — 50 4.480 60 _ __ 6.160 59 - - 2.521 - - 90 - 50 __ 120 _ 300 350 — 60 _ 1.220 _ — — — - - _ _ 420 - - - 60 - 50 465 - - 130 450 125 230 - - 50 214 - 110 50 1.518 — 420 — 121 — 2.796 — 11.16532.418 30 18.098 2.376 — 105 — 56 — 14.045 50 216 — 276 — 116 — _ 1.956 — _ 14.611 — l.ic t — 1.502 — 4.306 — _ 27.874 50 381 — 50 — 362 — _ - 50 — 60 _ 4.204 35 — — “ — — 400 - 20 — 8.043 50 12.209 50 125 4.472 25 270 — — P 5.941 6.319 — 50 50 — — — — — — Kotorvoroški Din P __ Gradački Konjički Din List „Gajr 2t“ ~ 1.135 1.323 1.660 1.101 1.252 _ 30 — — — 3.200 — 2.256 — 13.213 50 Ključki Cigle Doma 120 1.904 950 — 4.513 — 4.235 _ Gračanlćki Kladanjski Spome­ nica 500 — 5.000 7.234 14.970 50 7.849 65 1.346 5.867 — 5.284 50 180 500 204 250 5 1.583 50 1.100 1.26! _ 217 50 4.13( 50 5.490 1.135 240 777 261 1.395 — 750 — 5.296 — 2.65C __ 2.050 — 10.45! 25 — — 720 _ 1.281 50 1.311 43 50 5.114 50 141 __ 1.351 1.731 r 283 _ 378 50 1.500 — 1.274 _ 4.33(1 — _ 1.580 — 4.041 — — 100 — — — 500 — Jajaćki Zabave 32.546 75 10.588 60 10.450 3.04: um i — Prinosn 50 _ 6.769 215 50 50 _ 13.360 25 125 50 847 930 — 15 _ 10 50 483 12.957 60 �R edni b ro j1 Članarine Spome­ nica Mjesto Din Skend. Vakuf Kuraanovo Matejić Livno Leskovac Ljubinje Ljubuški Vitina Maglaj Mostar Blagaj Mrkonjić grad Nevesinje Hrušti Novi Pazar Nova Baroš Ohrid Peć Plav Plevlje Priboj Prijedor Kozarac Ljubija lsi. Prijepolje Priština Prizren Prnjavor Bos. Kobaš Brnjevica Lišnja. Prozor Radovište Rogatica Glasinac Kram Osova Požeplje Prača Rakitnica Sjetlina Sljedovići Sočice Sokolovići Ustiprača Žepa Sarajevo „ žen. Ilijaš Ozren Podvitez Pazarić Trnovo Sanski Most Budiml. Japra Stari Majdan Sjenica Skoplje Srebrenica Bratunac Stari Bar Stolac Aladinići Čapljina Domanovići Lokve Počitelj Strumica Štip Karbinci Kočani Tešanj Doboj Šije Teslić Tomislav grad Travnik List Značke ,,Gajret“ Cigle Doma Din p p __ __ _ 13.351 4.020 120 135 972 48 5.556 30.500 2.320 8.410 455 _ 842 3.0C0 233 878 50 8.900 1.853 5.983 390 7.337 641 304 _ _ __ 1.360 2.678 514 306 1.460 _ _ _ > 8.000 12.240 5.175 400 4.731 631 5.287 — — — — 2( 20( — — — — — — — — — — — 400 _ 30< — — 3< — — 38< _ — — — 58( — 20( _ — — — — — — — — — _ — — — — — — — — __ __ — — — — — _ 1б( — _ — — — — — — 250 — — — — — — — — — — 360 10« _ — — — — 100 _ 225 — — _ — — _ 4« _ _ 10( — ii _ 12 50 175 _ 610 _ __ _ __ _ -— _ 7 = 450 3.308 300 700 1.145 295 480 678 825 434 m 20« __ 117 205 523278 1.250 __ 1.030 9.345 - _ _ 75 _ __ 530 104929 5.497 2.418 7.560 _ 9.757 _ — — — — — — — _ 200 __ — __ 1.875 — — — — 20 1.350 3.250 14.315 1.000 2.700 1.000 1.000 40C __ 161 1.755 167 100 _ _ 100 - 1.000 _ 370 3.779 448 327 2.841 1.331 36( 1.451 — 16< — — _ __ — 10C _ 1.000 1.120 1.000 10.442 10.300 _ — — 150 — — _ _ 2( __ _ — — — — — — — — 15 _ — — — — 240 — — — — — — — — — — — — _ _ _ _ _ 480 — 150 _ _ — _ __ — - P 352 _ 380 1«( — 20.647 — 572 — 1.79« — 24.331 201 — 9.057 50 49.411 — 475 50 1.860 — 8.993 — 961 50 4.557 — 3.001 — 1.141 101 — 2.537 — 23.387 75 2.100 — 24.682 45 11.691 708.207 25 1.951 50 50 10.680 50 84! 929 477 — 629 25 1.021 17.307 50 312 300 4.186 1.387 782 11.920 _ — 331 _ 481 _ 677 _ 825 __ — 1.311 _ 438771 91 1,124.162 41 — 6.357 _ 4.725 _ 6( — 10.727 701 _ 362 — 25 — _ 100 5.470 — 4C — — — — — — — — _ 960 _ 500 _ 431 _ 100 — _ 135 3.301 Din P 20Г — 1.02( _ _ _ 100 _ 101 — 50 _ 125 _ __ — — — — Din — — 7C 31 — __ 516 Din P Ukupno _ _ _ _ __ _ __ _ 1.02C _ _ __ 1.600 Din P Razno — — 60. — —1 3.481 — 421 _ 1.40« 6.129 50 — 5.375 50 3.743 _ 13.712 50 135 _ 16.367 54 85 — 130 — 625 — — 5.928 50 448 — 327 — 18.795 25 8.291 — 100 3.483 — 2.198 31.056 jQ 365 �Mjesto Prinoen. Din Trebinje Dživar Lastva Tuzla Bukinje Gor. Tuzla Кгека Lukavac Tur. Puračić T urija Uroševac Ulcinj Veles Visoko Breza Donje Moštre Gračanica K akanj Doboj Kak. Žgošće Kralupi Radovje Vareš Višegrad Rudo Vlaseniea Han P ijesak Knežina Nova K asaba Zenica Nemila Pojska Rićice Zvornik Kozluk Teočak Žepče Novi Š eher Zavidovići R azna m jesta 366 p Din p Zabave Din Din p Spome­ nica Cigle Doma List ,G ajret“ 1.115 17. 655 10.591 627 779 505 1.395 506 50 Ukupno Značke Din p p 100 2.453 300 15.040 Prilozi 120 46.359 1.410 50 2.175 260 — 332 50 142 — 435 470 1.154 989 454 41 8C0 1.009 44 2.437 738 200 850 1.067 7.158 3.208 20 0 17.195 12.558 2 833 5 9.063 5 100 — 2.440 2.400 105 1.428 28 188| 500 Žepaiki 3 12.275 — .710 i« 100- 100 2.215 250 4.700 17.296 2.785 50 17.242 5i 6361.890 51 95.082 6! 677 3.107 5i 3.061 1.887 51 2.166 738? 5* 1.209 4353.407 10.228 4.937 4541.074 1.059 44 - 4.472 1.607 150 50 625 300 1.794 100 10 7 3.923 400 24.181 5 200 130 4308.547 5 3207444.295 4061.911 2.948 - �Издаци Гајретових конвиката у друштвеној години 1929.-1930. Општи Прање и канц. трош. чишћење и школски прибор Храна МЈЕСТО Дин п Дин п М уш кн к онви кт С а р а је в о 183.087 80 28.356 80 Ж е н с к и к онви кт С а р а је в о 138.71601 М уш ки к онви кт М остар 84 802 59 М уш ки к онви кт БихаК Бањ алука п Дин u Уздржав. и н абавка Огријев и намјеш таја расвјета Дин н Дин U 3.402 50 19.170 45 2.900 4.978 50 611 - 13.832 — 4.537 50 24.944 — 21.000 9.713 75 976 - 1.025 _ 1.690 40 69.367 04 5.933 90 925 — 6.367 25 885 — 63.765 75 6.918 — 1.134 — о . 1 0 .9 0 3 5 0 2.012 12.633 50 10.034 50 У 7.293 - 81.442 96 М ушки к онви кт 7.868 80 5 8.934 03 1.498 8.463 — 498 50 1.748 7S 29.967 50 п Дин п — 28.644 — 12.750 — Дин п 18.663 50 9.500 — 9.418 80 246.101 31 1 4 .6 7 2 3 8 2.750 — 5.653 66 148.572 98 1.700 - — — 10.888 30 4.500 — 8.050 — V— _ r \y_ _ — 1 u 11,189 50 4.905 — 3 225 . 721.661 48 76.765 45 8.094 28 76.665 15 42.405 80 97.731 ;v ^ _ 'J t 75 .52.725 108.365 49 — — 11.635 — 125.645 50 13.104 60 6.600 — 6.499 65 1 3 9 .91896 7.205 — 2.040 _ 1.365 30 10.167 70 2.575 — Ф оча . П 1.317 30 291.210 25 111.395 48 37.815 - 65.084 59 2.346 00 141 821 56 М уш ки к онви кт У куп н о. Дин — 6.974 75 7.087 11.524 50 Дин УКУПНО Разно 19.420 — 11.423 25 807 п 9.074 Л т * 41.545 29 Ш егртск и Д ом С а р а је в о Дин 11.392 90 Ј6 Плате упр. конвикта, Плате на- вјер. васмјештеника питача и друго Кирија 188 50 М уш ки конви кт Тузла Дин Уздржав. зграде и баште 5.935 16 5.935 16 47.396 42 1.Z7Z.ESS 80 ��ЈЖерхум ЈЖусшајбег ЗСалилбашић Спустили смо у црну земљу рахметли Мустајбега. Његова џеназа — какву ријетко намти Сарајево — показала je, колико га je Сарајево волило, a то му je најбољи нишан на кабуру и иајбољи новинарск!и некролог. Сви смо ми то добро знали и сви смо били дубоко увјерени, да je Мустајбег био мајка сарајевској сиротињи и једна ријетко добра душа. И тој доброј души Сарајево je искрено и не- завијено рекло: Иека joj je рахмет, нска му Велики Бог плати добро добрим. Одатле je разумљива ова општа жалост, јер je Сарајево изгубило једног свог старог Оџаковића, који je учинио и иомогао свакоме, коме je требало помоћи. Сарајево je плакало и било жалосно, као онај дан, кад су носили тенефе. кад су свезаног Ибрахимбега водили, да га објесе и кад je за њим ишао брат Алија. To оу били прадједови рахметли Мустајбега и Мустајбег се није изневјерио својој старини. Ми се старији сви врло добро сјећамо, кад je отворен босански и вак.уфски сабор и кад je рахметли Мустајбег активније ушао у наш јавни живот. Муотајбег се онда није завукао у хладовину, у неки »кабинетски ра:д«; он je свакој и најмањој молби свога суграђанина излазио у сусрет. Радио je и помагао другима, a као и остали добри ii божији људи слабо сс je брииуо о ссби, о својој дјеци, a имао je нрилике да то учини, само Мустајбег, потомак старих Халилбашића, није то могао, није му то ишло од руке. У оном свом вјечно тијесном фсрменчићу у похабаном' фесу и чакширама (због тога смо га и прозвали »Хаџи Лојос), ио највећој врућшш с мен’ диљем у руци, ?Jq>e зној и лети од општине, до полиције, од полиције до »земаљске владе«, a за њим стално свита — рен од деђетак ситних и малих људи из сарајевске чаршије, са ситним и малим захтјевима: те шумска глоба, те обрпгаца за кахву рахметли Касиму Кабахији, те мјесто на трамвају, у електричној цснтрали и т. д. Мустајбегу то све није било лијено, он je свршавао све те послове icao какав чаршијски адвокат, који од тога живи, али од свега тога није имао никад ни мрве личне Ko­ pneni. Увјерени смо, да he га ти љсгови клијенти задржати дуго у срцу. Задржаће га у успомсни и други свијет, који га познаје са много добрих страиа. Бистар као плаиижжи поток, чврст и иостојан, да ни под цијену хљеба не одступа од онога, што мисли својом гдгавом. E to to je рахметли Мустајбег и тај je Мустајбег у нашем Гајрету радио пуном душом готово од његова оснивања на до данас. Био му je прсдсједник, благајник, одборник и како му je кад всћ западала појсдина дужност. Друштво Гајрет исто као и цијело Сарајево губи у рахметлији много и тешко ће иаћи овако вриједног и доброг раденика. Нека je рахмет његовој доброј души, a његова дјеца кад одрасту, биће поносна да су синови оваког оца. Рахметулахи алејхи! 369 �1 ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајретове приредбе Величанствена манифестација Гајретове мисли и велики народни теферич у Сјетлини У недељу, 15 јуна, лриредио je Мјесни одбор Гајрета у Сјетлини велики народни теферич и величаиствену манифестацију Гајретове мисли. Сјетлипа, то убаво, романтично и индустријско мјестание, никад до тада иије доживјело толко братско славље, јер тај дан Сјетлина je била зборио мјесто у којем je на хиљаде и хиљаде нашега свијета из цјелокуплог рогатичког среза достојно и сповтано манифестовало своју искрену љубав и оојећај напрама Гајрету; састанак браће видно je доказао, да наш свијет у. Гајрету гледа свој напредак на културном, еоцијалном, националном и екопомском пољу. Још од 5 часова ујутро, мјестанце je било необично живо: шаролнки свијет врвио je доле горе и несррпљиво кнвао долазак угледиих гостију из Сарајева, који имају pra­ hu рпецијалним возом и аутомобиллма на челу са баном Дринске бановине г. Вељом Поповићем, банским-. помоћником, a претсједником Главног одбора Гајрета' г. дром Abaoil Хасанбеговићем. ^ .■> Док je још воз и аугбмобдли јурили кроз романтичне предјеле источ^е Бооне, у |Сјетлини се je народ еврставао у велику поворку, a јеЈцав^дио чланова приређивачкрг одбора отишао je до на станицу; док je други дио, на челу са вриједним претсједником ■г. Фадилом Добрачом изишао 4 км у еусрет гостима, гЈцјр ј ^ иза уобичајеног поздрава сиипатична гђица Бисера Бранковић из Праче, пришла г. бану н г. дру Хасанбеговићу, зажелила им добродошлицу и предала им диван букет цвфећа, затаи сјела у ауто са г. дром Хасанбеговлћем, и продужила лут за Ојетлину. И када je вобГ a истодобно и аутомобилн у 11 часова стигао на сталицу, na тихо и достојанствено кренуо кроз Сјетлину, загрмјеле c j прангије, a импозантна поворка, којој je на челу барјкатар-кошаник, формирана од стотане коњаника кршних младића и стараца са сиједим брадама у дивној народној ношњи са кубурама за појасом, и пушкама о рамену, од чете Сокола, чете ватрогасаца, школске дјечице и на хиљаде и хиљаде шароликог свијета, ишла je кроз Сјетлину упоредо са возом и аутомобилима, те прошавши први славолук са натписом: »Добро дошли!«, пролази и други са патписом: »Жпвио г. бап Поповић!« и »Живио претсједпик Гајрета г др. Хасанбеговић!« стиже до Гајретове читаонице, вауставља се, гдје претсједник Мјесног одбора г. Фадил Добрача поздравља госте са слиједећим темпераментним и патриотским говором: »Господине први бане Дринске баповине! Господине бански помоћниче и претсједпиче Главног одбора Гајрета! Поштовала господо, госпође, драга браћо и миле сестре! Сретан сам и пресретан, што ме je запала ријетка част као нешколована сељака и сељачког сина, да вас поздравим и да се захвалим на високој пажњи, коју нам овом посјетом указујете, те да вам у име убаве Сјетлине зажелим добродошлицу. Врло ми je драго да могу поздравити г. бана као великог патриоту и човјека великих државничких концепција, чија je љубав према нама муслиманима позната. Нарочито ми je драго, да могу поздравита претсједника Гајрета г. дра Хасапбеговића не само као вођу под чијим се мудрим и песебичним претсјсдаваљем кроз посљедљи пиз годииа подигао Гајрет ла завидну висилу, јер му приступи тсжак и грађаппл, мушко и жоиско, старо и младо, пего Вас поздрав- 370 ља» u lim леликог вационалног борца, Солушжог и Добру,. “ “e p a који заједннчкл » CPU“ °“ B o L o T T чел, са витзшкии K p « * »a вр * о .и ,а «Чоие» Г - . ши. лавн. жељену олободу, в д а 1. CTOiBeh,,« кр, љу искупљена, a коначно остварена године 1918. A тада с, Г теш вв Владар са св ојм Ј У " » ™ » »вор в“ ,“ нцина Bpata , От.цбиву, да звд. ’ eieiM боље будућности иа иојпва ћа се доцнЧ е аш отрш м, Г Г а ведиве в моина Југосдаввја. Ал„ алдаш« приливе кочиле с , прогрес лародном в дрлдшном .и м , * __ п-1 на.П ТИМ НИ е ОЛIP.nn Апт вјероватно би дошло до потре«, да над m u није бдјело буд. „о око 'нашаг љубљеног Владара, коЈж то о,ањв докиде сво. ј и манифеотом од 6. Јавуара, ш си р вч ш м актои од 3. окто. бра дијели зочљу »a бавовике, да ш ш народ у границала овојп бановина сгаара себн бољу будућност. Овл лудри ге. сов и иашег мудрог и враводиог Владара наишли су на одште шзумијеваље, a да ое у дјело проввде пружа нам „ај. бољу гаранцнју и то, што овдје у obou неаватнои селу при манифесгадвји нашега Гајрега, као културно.цросвјетног и нациолалног друштва, узича учешћв лкчко и први бан г. Велимир Поповић сз својлм помоћвпком, да заједно с вама поднјеле у пародну радост са чим нас задужује, да то у вјечитој успомени сачувамо те у аманет нашим потомцима предамо. Па вад се све прије речено догађа под мудром управом нашег љубљеног Владара, онда господо и браћо кликнимо: »Да живп Њег. Вел. Крал. Александар « (урнебеспо »Живио!) Колико je стало Њег. Величанству нашем јуначком Краљу до културног и економског подизања нашег народа, види се из тога, што Свог Сина првенца Несљедника Престоља поклања »Гајрету« за протектора, којему кличем »Да живи Насљедник Престола, да живи протектор Гајрета!« (»Живио!«), да живи цео Дом Карађорђевића, да живи први бан Дринске бановине г. В. Поповић, да живи помоћник бана, претсједиик Гајрета, наш Солунски и Добручки херој г. др. Авдо Хаеанбеговић!«, нашто настаје урпебесно клицање. Затим му отпоздравља г. Бан који између осталог вели: »Браћо и другови! Искрено дијелим ово ваше весеље и необично се радујем вашем напретку н успјеху, који постизавате кроз Гајрет и преко којега ћете најприје доћи до грађанске и националне свијеста. Ви браћо муслимапи радећи за Гајрет радите нстодобно и за своју Отаџбину и, када сте ви сретни и задовољни, сретпа je и задовољна и наша држава. У Гајрету вам je, браћо муслимапи, најбоље мјесто, јер у њему можете да испољите своју снагу и стваралачку моћ. Гајретови радници и ви сви, можете бити сретни, што на челу Гајрета имате великог борца и раденика г. дра Хасанбеговића. Браћо муслимани! Како год ви осјећате, осјећам и ja, јер смо сипови једне мајке, једне домовине«. Говор г. Бана помно je саслушан и бурно награђсн са аплаузом и полицима »Живио Њ. Вел. Краљ, живио бап, жнвио Хасанбеговић!« Послије говора г. бана, отпочиње свој говор г. др. Хасанбеговић са: »Драги моји брђани!« те одушевљен и дирнут величанственим дочеком између осталог вели: » Ево, на овом скупу можемо се боље и љепше разговарати, него ли кроз писма. Ми, Гајретови раденици, сретпи смо, што се je наш бајрак развио и у најудаљеније тежачке домове, сренти смо, што се паш свијет окупља око Гајрета, јер je увидио, да je Гајретов рад праведан. Ова далашња манифестација видло дока* зује, да je Гајрет продро и у најзабитнија села и у најудаљепији тежачки дом. Гајретовим радницима je највеће задо- �пољство, када виде, да je наш народ потпуно разумио пословицу: »Брат je мио, које вјере био«. Ja вам се, браћо, у име Гајрстових раденика и у нме Гајретовог Главног одбора најљспше захваљујенм што сте овако право разумјели Гајретов рад, na у то име: живјели и хвала вам!« Говор г. дра Хасанбеговића такођер je помно саслушан и награђен френетичним аплаузом и поклицима, послије којега je Жељезннчарска музика интонирала химну, a затпм je народ прешао у пространу башту, која je била сва у зеленилу, окићена многобројним бајрацима и у којој je било подигнуто на десетке хладњака. Теферич je отворио г. др. Хасанбеговић и гђица Бисера Бранковић са колом »Србијанка« и за тили час се у коло ухватило на стотине иашега свијета, да се je земља тресла. Уз звуке плех музике, хармоника и уз разлијегавање наше дивне севдалинке и играљс нациоиалних кола, тферич се je развио у братско забављање и расположење, a г. др. Хасакбеговић непрестано се налазио у кругу тезкака, које je упућивао na рад, братску слогу и љубав. У другом дијелу велике башче кршни младићи дивовском снагом бацали су се камена с рамена, a у 4 часа приређеие су двије коњске и једиа пјепгачка трка, док су у сусједној башчи, наши старци, спретно баратајући пушком, сигурно гађали нишан. Овај велики народни теферич и манифестацију поред г. бана и г. дра Хасанбеговића посјетили су још и градоначелник г. Мутевелић, начелници баиске управе гг..Борип, Кова чевић, Станисављевић, Вујовић к. ЛалггорОвић,, као и многобројни угледни муслпмани и муслиманкелццДјеТ’наше елите. Угодно расположење и забављање потрајало je све до 6 часова, када су г бан и г. др. Хасанбеговџћ са осталим угледиим гостима из Сарајева, праћенр. многобројним свијетом и поклицима кренули за Сарајево. Морални успјех je постигпут a материјални износи ко Дин. 14.000.— Побједници код натјецања били су слиједеки: У првој трци полукрвних однијела je побједу »Мица« власпиштво г. Терзића из Пала, a у трцн домаћих грла однио je побједу »Алат« власпиттво г. Ибре Кабапта са Гласинца. I' У пјешачкој тркн био je побједник г. Суљо Корић из Ојетлине, a код бацања камена г. Симо Гун>ак из Пала. Гг. Осман Хоџић и Бећир Кисић однијели су побједу код raca­ ma нишана, a добивену награду поклонили су Гајрегу. Добровољни прилози на забави у Сјетлини По 100 Дин. дароваше г. бан Дринске баповине Веља Поповић, претсједник Главног одбора г. др. Авдо Хасанбеговић, градоначелник града Сарајева г. Асимбег Мутевелић и Изета Пашић; Дин. 30.—: Шаћир М. Гогалија; Дин. 20.—: Behnp Кисић; no Дин. 10.—: Ибрахимага Брдарић, Рамиз Добрача, Миладин Вуковнћ, Рамо Карић, Мухамед Јусуфбеговић, Н. Н., Н. Пашић, Гојко Милановић, Мујо Дедић и Ибро Муратовић; Дип. 12.—: Нумо Шувалија; no Дин. 5.—: Милован Шуко, Лазо Пратовић. Н. Н.; Дин. 4. —: Рамо Селмановић Дип. 3.—: Мурат Корић; no Дин. 2.—: Рашид Мемигаевић и ГОеховић. Дароватељима најтоплија хвала! Добровољни прилози за томболу на забави у Сјетлини: Заотмболу дароваше слиједећа гг.: Матнја Мајсторовић у готвом Дин. 100.—, a Трг. п транспортно дпоничко лруштво Дин. 200.—; no Дии. 50.—: Мухаремага Луља и 'Bopbe Церовић: Днп. 30.—: Саво ТПуко; Дин. 20 .—: Хашимага Чаутевпћ и Коста Вукаднн; no Дпп. 10.—: Стево Ђурковић.? Спмо A.. Јакуб ПТљпво и Фраљо Лончар. У парави даровапте: ТТТемеа Хреповица чевру; Мухамедбег Хреповица кутију за цпгарете, 1 ђезву п филџаи;; Алија Алимајсторовић 30 разних комада; Шсмсибог Хорспда 10 парн чарапа и др. разних артикли; Рашид Чаушевић 8 разних ствари; гђа Чаушсвић 1 чсвру; Гутаљ Дии. 10__; Мухамед Јахић 37 разних ствари; Савста Губаљ народни всз; Мирко Чучковић 15 разннх ствари Светозар Куреш 6 разних ствари; Вејсил Баручија 9 разних ствари; Теуфик Хафизовић 9 разних ствари; Абид Брдарић 12 разних ствари; Гојко Шалавардић 1 опанке; Бехија Добрача 1 чевру; Кљпжара Копчић 24 оловке; М. Б. кутију за цигаретс п рума; Зајко Каљанац 3 разне ствари; no марамицу: Мулија Брдарић и НОВООСНОВАНИ ГАЈРЕТОВ ЖЕНСКИ ОДБОР У ВИШЕГРА,ИНИ СА ПРЕТСЈЕДНИЦОМ ГЂОМ САБИРОМ БЕХМЕН. Сабиха Брдарић; no махраму: Мелћа Брдарић, Алмаоа Брдарић, Дика Гачанин, Хиба Брдарић; no чевру: Азиза Хоџић, Бадема Брдарић, Хабиба Брдарић, Ћамила Брдарић, Бехија Шеховић ж Шаћнра Арнаутовић; no пешкир Мелча K okot , Бехија Реџовић, Хасиба Хамзић и Муииба Хоџић; no рубац: Ферида Церо, Сидика Борчак, Сејка Оруч и Захида Пало. Племенитим да.роватељица.ма и дароватељима нека je искрена захвалност! Захвала Мјесног одбора Гајретг у Сјетлини: И овим путем Мјеспи одбор најтоплије се захваљује олиједећој rr. на раду и заузимању око припрема за забаву и њен успјех, и то г. директору Шум. предузећа »Ђузепе Фелтринели«, који je са својим чииовницима, као члановима приређивачког одбора много учинио да високим гостима будс дочек што љепши, те je дао потребити матсрпјал за изградн.у славолука као и радну снагу, насуо цесту око 200 мет. Са управитељем саобраћаја г. Саниславом Мословцем ставио на располагање машине, ауто, фијакер за превоз гостију. Хвалевриједан je и управитељ пилане млади г. TioBann Малокарне, који je као члан приређивачког одбора водио надзор над подизањеи славолука са г. Фрањом Кратохвилом као заповједником Ватрогасне чете, коју je већ у рапу зору постројио, те je са подмлатком извео 2 км у сусрет впсоким гостима, na je ’ била милина погледати упиформисану међу шароликом масом коњаннка и пјешака. Надаље je вриједпо споменути г. чиновнпке предузећа Матију Могловца и Спасоју Лучића, који су као благајници много труда учинили у сабирању прилога за томболу као и гг. Владпмпра Маоалу, Ивицу Раића, Ферхата Добрачу, Др. Лазара Димитријсвића. �r. Хусиије Курта учинио одличну импресију. Крај комада награђен je бурпим одобраваљем. После програма паставило се са играпком, која je уз тамбуратки збор Југославенске чита-онице бпла жнва и пупа расположења. Углавпом су се пграла народна кола, у којима су учесвовали и чланови певачког хора. Бројност публике није се ни после пола смаљивала пего се с добрим располоЈкељеи наставило дубоко у иоћ. Моменат, када су Мостарци специјалпим возом морали У 4 ујутро напустптп Коп>иц, посетиоци забаве много су жалпли. Велик их je број дошао na станицу да испрате Мостарце. По мишљењу Кољнчана ова забава мостарског Месног одбора Гајрета спада поред високога датума у ред најуспелијих забава у Коњицу. Она je у исто време била и најелитКонцерти мостарског Гајретова пјевачког хора у Коњицу и нија, Бруто прнход забаве за коњичке прилике био je нзван Мостару очекивања. Износио je 6.406.— Дин. Да се још са бифеом и Акција Гајретових раденика у Мостару на остварењу шанком руковало разборитије прпход би био још већи. друштвеног програма сваке je годнне изразптија. Док су се Код благајне увечер поред претставника мостарског дасадашњих година задовољавали само једном великом гоМесног одбора био je г. С. Чампара срески поглавар, који je дишњом забавом, која je истипа увек спадала у ред најуспе— много допринео, да je забава овако одлично успела. Он je уз лијих забава у месту, прошле a особито ове године број при-' помоћ преседника Месног одбора Гајрета у Коњицу r. Мехредаба нарочито je порастао. Драгоцене услуге за^сп ех ових мед-A'jjiije Хоџића и руковао организацијом забаве. приредаба учинио je на свакн начин Гајретов мегао^итн пеИзмеђу добровољних прилога, који су пали те вечери на вачки хор, који je на се скренуо паж ау грађанства својом ''>6дагајни, потребно je нарочито истаћи прилог старог пријабројношћу, дисциплином и гласовним материјалом. Не желећи се у свом раду огра;ничити само на Мостар и теља Гајреха г. С. Папгаћа из Мостара, који je и овом приликом показао видан знак своје љубави према Гајрету те имајући намеру вадовољиги лотребе певача, Месни одбор je алрила месеца одлучиоц дфј са својим певачким хором при- дао 200.— дшгара прилога за Гајрет. Нека му je и овде најсрдачнија хвала Гајрета. реди no један вокални концерат у Чапљини и Требињу на 2 . Михајла и Мирка Чучуковића, Ивицу Шаула, Срећка Залесicor, Марка Шакића, Ибрахимагу Аллгу, Мугаана и Абида Брдарића, Омера Хоџића, Мустафу Муминовнћа, Асима Реџовића и Алију Борчака и др. те ватрогасну чету п рсдаре, који су све учинили у споразуму са претставником власти г. Ружићем, среским начелником и Тајибом Пашићем да со одрзки mro узорнији ред и мир. Хвале je вриједан и г. Антун Ханги, шумар и Хашим Диздаревнћ, којп су учинили узоран ред код гађања нишана и лијеп прнход Гајрету донијели као п г. Карло Жак и гђи распродајом томболе, г. Цвјетку Бобаревићу, учитељу који je са школском дјечицом код славолука дочекао госте. Коначно ее Мјеснн одбор захваљује свима који су ма пгтагод допринијели пригодом прнредбе споменуте забаве. и 3. дан Курбан-бајрама.. Међутим десило се, да je овај излет певачког хора колидирао са раније пројектованрљ^^шејом овдашњег српског Јгбвачког друштва »Руске^Ј^вте^је управо тпх дана са истим хоровођом требало да охпутује јужном Херцеговином за Црну Гору. Место ових кжцерата у Чапљин>и и Требињу ћриређеиа je у Кољиду велика забава на 2 . дан Курбан-бајрама (lb. маја). Уз бројан ncnpaiaj мостароких грађана пошло je у Коњиц око 120 излегннка, где их je поред рђавог времена дорекало грађанство Коњица на челу са среским поглаваром г. Сабитом Чампаром, претседником Месног одбора Гајрета г. Мехмед-Алијом Хаџићем те осталим члановима М. 0. и пријатељима Гајрета. Овако бројни гости из Мостара a нарочито чланови и чланице певачког хора били су за Коњиц права сензација. Опи су у већим и маљим групама до •вечери разгледали варош и заинтересовали Коњичане за вечерњи концерат. Доста уска сала друштва Кола Српских Сестара од 9 часова на вечер почела се испуљавати радозналом публиком. Ha концерту поред угледних Коњичана и већег броја пријатеља из Мостара могли су се запазити и неки гости из Сарајсва, Високог, околипе Коњица и др. Копцерту je присуствовао и г. Хасан Ребац, начелник Министарства правде, који je дошао са гостима из Мостара. Просторије су биле и сувите тесне, да би могле примити онако бројну публику. Програм je почео тачно у 914 часова. Он je од публике очекиван с нестрпљењем и радозналошћу. Појава младог метовитог хора на позорници изазвала je френетични аплауз присутних. Свака концертна тачка програма саслушана je с великим интересовањем и допадањем. Ово зато, што je то за муслимане новина и што je хор заиста показао успех у концертним тачкама. Програм су сачиљавале песме: 1. В. Ћесаревића: »Oj Бога ти«, Ст. Мокрањца: »П. Руковет«, з. Ст. Биничког: »У колу«, 4. В. 'Ворђевића: »Ариф или Зариф« и б. В. 'Несаревића: »Емина«. Изван концертног дела програма дат je и једал позори тн п комад у једном чину: »Три зелена крина (или Омербегова љубав)« од л. Тмутс. који je под режијом професора 372 Бећи број концертних тачака забаве у Коњпцу сачиљавале су песме, које дотле у Мостару нису певаие. Кад je тај број доцније био надопуњен јога двема новим песмама од Ј. Хацеа: »Moj Дилбере« и »Oj ђевојко«, мостарски одбор закључио je, да пре завршетка пословне годипе прпреди и у Мостару један вокални концерат. Вес о томе примљена je у месту с великим интересеоваљем. Концерат се одржао у летњој баштн кафане »Париз« 14. јуна од 9 часова павечер. Иако je био висок датум, иако су од 1. јуна дате већ четири сличпе прпредбе, ипак je посета овога пуа била и најбројнија и најелитнија. Ha концерту су се могли да запазе представници војпих и цивилних власти, предстлвници разних хуманих и привредних установа као и најодличнијег грађанства са својим фамилијама. Тачке програма изведене су са пуно добре воље, na су и.змеђу осталих тачака нарочито успешно отпеване песме В. ТЗорђевића: »Аџами срц е...« , коју je отпевао мупгки хор са добром увежбаношћу, и В. Иесаревића: »Емина«, која се уз буран аплауз морала да поновн. Мешовити хор други пут отпевао ју je још сигурније и хармопичније. Ни на једном од рапијих концерата публика није била у бољем расположењу. У маеи комфета и серпентина и других атракција изглед концерта био пун живости и шарепила a срспентипе, бацане преко масе сијалица., као да су повезале расположеље посетилаца и доприпеле мпого интимнијем расположењу. које се наставило дубоко у ноћ. Морални и материјални успех овог концерта уз помепуте околности превазишао je успехе свих раније датих концерата. Чисти приход донсо je близу 5.000 динара, који су у главпом дале улазиице, за мостарске прилике je одличан. Гајретова забава у Тетову У недељу 15. о. м. приредио je Месни одбор Гајрета у у Скопљу забаву у Тетову. Чланови Гајрета дошли су у Тетово у суботу, 14. о. м. у 2 аутомобила. Вођа пута je био �Г. Др. Бећир Hono, док je режисер Г. Н. Рссуловић дошао два дапа раније. Забава ннјс могла бити одржана у хотслу »Југослапији«, k u k o јс било замппгљсно, јер хотел нсма погодна мсста аз бину. Зато јс помоћу чланова тстовског од бора и прпјатеља Гвјрета импровизнрана бина у т. зв. Хара бат текији, и у пространомс дворишту ове текијс одржана забава, са којом су и гости и чланови одбора веома задо вољни. Нарочито je забава учнпила велпки утпсак међу муслп манима града Тетова, који просто пису могли, да се падиве зажеливши да се оваке забаве што чешће приређују. Ha забави je примећеп приличан број и 6pahe право славаца са својим rocnobaMa и кћерима. После забавс се pa звило право народно весељс. Овом приликом je одбору част да се нарочито захвали гг. инж. Ор. Крстићу, претседиик општине; П. Ђорђевпћу, поглавару среза; П. С. Казазовић; адвокату; М. Шећерагићу, шер. судији; С. Спахнћу, секре тару шер суда; 0. Миодраговићу, адвокату, као и свим оста лим члаиовима тетовског Гајрета и нашим пријатељима, noсебно na г. Др. Трифуновићу, днректору гимназије. Дин. 30.—: Мехо Кресо no Дин. 20 ,—; Сул.ага Нишић, Мехо Врана, Браћа Оијерчић, Bi>aha Виторовић, Caj«, Мутек; no Дип. 15.— гђице: Мплица Вељковић, Милка Кочевић; no Дин. 10.—: Омер Топуз, Ибрахим бег Хуљук, Ибрахпм Чеховић, Муратбег Сијерчић, Весо Tanacковнћ, Суљо Хуљук, Авдибег Оберчанин, Божо Танасковић, Шахбсг Херенда, Јусуфага Хаџић, Мехмед Тулић, Ахмед Беслија, Латиф еф. Хубанић, Мехо Мујковић, М. Алија Оборчанин, Абдурахман Хаџић- Триумф Гајретове идеје у Горажду Мјесни одбор Грјрета изабрао je између Гајретових чланова шири приређивачкп одбор за одржаље Гајретовог теферича са коњским и пјешачким тркама у Горажду 8. jvrnt no. подне. У недељу зором почео се свијет сакупл>атп са сФију страна, не само из чајничког пего чак и из плсваљског, фочанског, рогатичког и вишегр^дског среза. Mace себског свијета у најсвећанијнм одијелима дол%зилЈЈ 'су у великим групама, пјешице, на коњима и колш^а, како муслимани тако и православнпч те се je у малом убавом Горажду тог дана слегло око 8000 душа, a no околним брДјпта прегледати се није могла множина свијета^Овзuo славље не п а м т а ^ Горажду нико, премда им^.људи старпх no 104 године. Приређиавчки одбор уложпо je мпого труда да што сбечанЈШ t успије први Гајретов теферич и да овдашњи народ скине мрежу са очију, што je и успјеж>дЈ Позват je био и Главни одбор Гајрета, да увелича овај тсферич, a нарочито се je миого по^агало на долазак претсједника Главпог одбора г. Др. Хасанбрговића, којем je у почаст био подигпут славолук од 16 метара, тако да се je видио из 3 километра даљпне. Народ je« нестрпљиво очекивао да поздрави Др. Хасанбеговића, алн г. прстсјеЈџшка спријечили су државни послови те није могао доћп, о чену смо благовремено обавијештени. Овај Гајретов теферич значи за нас много јер никад до данас није, наше муслиманско женскин>е узело учешћа na оваким тсферичима. Иако мало Горажде ипак се je могло виђети код нашег женскнља, да je цијенило мпого овај теферич, јер je било све у најсвечаннјем одијелу обучено. У коњској трци учествовало je 10 грла пз плеваљског, фочансог, рогатпчог и чајничог среза Прву награду однио je спн угледиог домаЈшна Исмет Мухамедбега Хреновице из Хреновице на свом тргогодншњсм дорату »Змају«. Одушевљен Мухамедбег поклонио je награду Гајрету, na чему нека je Мухамедбегу велика хвала. Дао Бог и други се угледалп na се у сваким прпликама сјстили нашег милог Гајрета, који дивно цвјета под Покровитељством Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Пстра. Овом одбору немогуће je свакоме папосе захвалити се, те овим путем захваљује се свима који ма шта придонесоше да ова Гајретова прирсдба овако величапствено успнје. Преко свих трошква чист приход износи 3.403.50 Дин. Добровољне прилоге дароваше слијсдећа гг. и госпође: По Дин. 50.—: Др. Томић, Мехмед Алија Фазлагпћ, Осман Рашидкадић. Хамид TauoBirli, Омерага Беговпћ, Халпд ara Хаџић, Акиф бег Сијерчић; no Дин. 40— : Мујага Каменица, no ГОСП. МУХАМЕДБЕГ ПРЕЉУБОВИЋ, потпретсједник Гајрета у Бијељини. Авдо Харлаћ, Мустајбег Спјерчпћ, Алага Зорлек, Браћа Бешлпја, Pajico Танасковић, Радпша Стојановић, Вндак Переула; no! Дин .5.—: гђа Туцаковић, Смајо Псстек, Антон Цигало, Абид Хаџпћ. Мухамед Мујковић; no Дин. 3.—: Имшир Хоџвћ, Салих Куртовић. Прпређивачпп одбор захвал.ује се најтоплпје дароватељима. Жпвилп! Рад на проширивању Гајретове организације Оснивање женског одбора Гајрета у Градачцу У присуству 63 чланица одржана je конститунрајућа скупштина Женског одбора Гајрета, 22 . јуна у зградн народне основпе школе у Градачцу са следећим дневнпм редом: 1. Отвараље скупштипе, 2 . Избор председнице скупштине, перевође и две верификаторице за овсровљење скупштпнског заппсника, 3. Читање друштвсних правила, 4. Бпрање одбора, 5. Евентуалије. Гђица Хатиџа ГБтпић јотвара скјупштину поздравља присутне и држи предавање о Гајрету, н.егов историјат, развој, рад, заслуге п циљеве од оснутка до данас, те његове будуће смсрове рада. Затим je саопштила присутнима рад око скупљања чланица. — Још у почетку мога доласка у Градачац првнх дапа заносила сам се мшпљу, да се с вама зблпжим, да вас прпведем у крило Гајрета, да оснујемо п мп пододбор те да радимо и помажемо наш Гајрет за кога се залаже сав муслимаиски свет. И збиља ми je пошло за руком, те сам скупа са гђом Самија X. Јахић и гђом Аспја X. Градатчсвић почела скупл>ати члаиице ночевшн од 10. маја о. r. одкада до данас се je уписало 75 чланица и пошто смо уписале довољан број чланица одлучпсмо одржати констпуирајућу скупштину у коју смо се сврху данас стстале. После одржаног говора. који je праћен са великом пажii.oM од присутница на прсдлог већнне чланица изабрана je за претседницу скупштине Хасиба х. Градашчевић, за се- 373 �кретарпцу гђнца Самнја Мнџпћ, a за псрпфпклторице заииснпка гђа Разија х. Јахпћ и гђица Шухрета Тирић. Након тогт je гђица Селма Миџић прочигала друштвена правила, a потом се прешло на главну тачку диевнога рсда на избор одбора Гајрета у који су изабраие следеће госпођс и госпођнце: Претседница гђа Санија х. Јахић, потпредседпнце Пемба х. Имамовић, тајница гђица Хатиџа Ћигаић, благајница гђица Разпја Незпћ. Одборнице гђс: Емина х. Градашчсвић, ЏулЕсма х. Шакић, Асија х. Градашчевић, Мукелефа Шсремет, Футнета х. Градашчсвић, Сабира х. Градашчсвић, Шемса х. Миџић, Џемнла ПЈалднћ, гђнде: Рашнда Незић, Изета Сендић, Лрифа Челиковић. Изабране одборннце скупштина je са задовољством примнла и поздравила. Потом je гђица Хатиџа.Ћишпћ да се живо заузму и пораде, да ница те да свака пропагнра ид^је аим у својој околпни. Свб су једногласно предлог примиле и схватиле као дужност, коју треба иО ртити. Ha предлог претседнице Саније х. Јахпћ послат je брзојавни поздрав Главпом одбору и прстСедпику др. Авди Хасанбеговићу следећег садржаја: Новоосновани Женски пододбор Гајрета у Градачцу искрено поздравља Главпи одбор и председника др. Авду Хасанбеговића са жељом да у своме раду на челу друштва устраје на славу и понос целог муслиманског света. Претссдница Санија Јахић. По закључку седнице председница je зажелпла да na хаир и добро свих нас узиапредујсмо у своме раду. Нови Месни одбор у Штипу 15. јуна о. г. Месни одбор Гајрета у Штипу одржао je редовну годишњу скупттину у просторијама Гајрстове читаонице. Скупштину je отворио у 10.30 часова прстссдник г. Хусеин Јахић, којом je приликом, пре прелаза иа диевпи ред, прочитао поздравиу депешу Њ. В. Крпљу Алепсаидру и претседнгеку Главног одбора г. др. Авди Хасанбеговићу, a којс гласе: »Њ. В. Крал.у Алсксандру I., Београд. Грађапи града Штипа, чланопи Гајрета сакупл>снп на годиган.ој скупштини поздрављају Bame Величапство са истипским осећајем непоколебиве и неисклзапе верности и одапости према Вашем Велпчанотву и епотлом ТГрплчОвекпм Дому. у то пме клпчомо да жнвп Крал> Југославије Алексапдар I и цсли К|и1Л>епски Дом. — Прстседпик: Хуесин Јахић.« 374 mpvra дедеша гдаси: »Прстссдшшу Г»ЈР™ ДР- X .«:«. Осговпку C aijrao . 't a m n u Гијрста » Ч — “ “ » i бсговнпу, I j „оздрапс са увсрешсм, да hc ,с w В д « - п’ ™ : Ху- СеИН На^ову* депешу M uuutap Дв»Р» г. В. жевуик одговорио iC “ ! С м ш Г х у » о ™ у ЈахкИу, претседнику Мвсиог од0„р, Гајретла, Штнп. Господит прстседаиче, Њсвово B c n w ctbo Крал, примво Ja са аадовосвол взраво одиости , . а „ова пододбора Гајрета j Штвпу и благоволео Ј. варедити „ да учеоницииа годивш. саупштше из,авии 3ахв.и.новт. — Мшшстар Двора: Б. Јевтић. Скупштнпа je била лепо посећена, како од грађана свих __ „и „„ пепонсповести, Taico од „нтрпнгеипије нптелпи.ицпЈ'- и чиновника, на ложио опширно постаиак Гајрета и његов за 27 година његова деловања. Заодбора у Штипу чијом су иницијативом основана 4 месна одбора и то: у Кочанима, Царевом Селу, Радовишту и сеоској општини Карбинцима, нагласивши, да су подузете потребне мере за оснпваље месних одбора у већпм местима брегалпичке области. После тога изнео je оснпвање Гајретове читаонице и књижнице у којој се налази 220 лепих и поучних књига које омладина чита. Затим извештава скупштпну да je Главни одбор Гајрета узео за Гајретов дан 6. септембар дан рођеља Гајретовог Покровитеља Њ. Kp. Вис. Престолоиаследника Петра, који he дан Гајрет прославити сваке године, прикупљати прилоге, и распродавати Гајретове артикле. После благајничког извештаја прсдложио je за каидидациони одбор гг. .Јордана Јевремовића, управитеља основне школе; Михајла Каламатијевића, претседпика штипске општине и Фуадбега Шевкибсговића, који су саставили и предложили скупштини следећу листу: 1. Управни одбор: Прстосдник Али Шефикбег, бившп нар. посланик; потиретседннк г. Мирослав Тодосић, срески начелпик; секретар г. Хусеин Јахић, војни имам; благајник Фуадбсг ИТсвкибеговић; члаиови гг.: Михајло Каламатијсвић, Али Риза Аџем и Шериф Хасаиагић, вакуфски благајник. 2 . Надзорни одбор: прстссдник Еиископ г. Вснијалтп; командант брега-пничке дивизије ђенерал г. Отева Радоваironnh, инеппктор пукопник г. М. Михајловнћ; жанд. иисп. нотпукоппик г. Bara Baenh н једно меото резервиеано за будућсг шср. судију, који дођс na иову дужпост. Замепици: �Гг. Хуссип X. Реџеп, тргопац; Хуснија Мустафпћ. берберин; Мсхмед Мустафа, трговац; Али Риза Ибрахим, државни нмам u Лбдурахим Мехмед Шех. Скунштина je једцогласио иримила предложену лнсту. Ha крају je иретседник објасиио да hc с.е у току ове годннс Mohu иримихи у Гајротове интериате оиолнки број деце колики je приход био у овој годиии, стим, да су деца сиромашног стања и да су свршила основну школу. Скупштина je заврпшна у 12 часова. Са добрпм: Ајкуна Eanh. Хава Омнћ, Зејна Харбаш, Дика Бадшевнћ, Хида Шабановпћ, Васвија Алагпћ, Хасиија Тузиновић, Махбула Bamnh. У зиак дубоке зхаиалиостн иолааанцс течаја даровалс су гђнци Пашалнћевој на дар красан народии вез, захваљуjj'hii joj оузшш очнма na уложеном труду обсћавшн да ће uhu у животу oiuiM иутем којнм их je кроз четири мјесеца упућивала љихова мила и драга учитељица. Нови повјереници Гајрета Нови утемељачи Гајрета Главни одбор Гајрета на прсдлог Мјесног одбора у Мостару именовао je Гајретовнм повјереиицима и то: г. Јусуф еф. Беглеровића у Гор. Дрежиици, Хасан еф. Кеба у Бивољем Брду, те Хасан еф. Полића у Дошој Дрежиици, свс среза мостареког. За чланове утемељаче Гајрега ових дана упасала су се ова господа: Др. Мехмед Хајровић, судија, Ђуро Стјеповић, адвокат и Мехмед Драче, судски официјал, сва тројпца у Приједору. Гајретови течајеви за неписмене Поздравне депеше Гајретов анафабетски тсчај у Бос. Крупи Поводом одржаваља редовпих годпшљпх Гајрстовпх скуп штнна у поједпним мјестима, упућене су из многпх мјеста поздравне депеше претсједнику Главиог одбора Гајрета, и то: Тузла: Са данашње своје редовке скупштине женски одбор Гајрета у Тузли шаље Вам поздраве са жељом да својим радом и трудом, као што сте то и до сада несебично чинилц скупите што већи број муслиманки у редове нашега Гајрета на општем културном приднзању муслиманског елемента. — Предсједник: Зиба Кршлак. Сјетлина: Са данашње шпре коиференције мјесног одбора Гајрета у Сјетлинн и делегата осталих одбора и повјерепиштава Гајрета из среза рогатичког одригане у сврху лрппреме величанствене Гајретове манифестације и народног теферпча поздрављамо Вас господине Баие пајсрдачније и молимо Вас да изволите Вашом високом посјетом увеличатн ову Гајретову манифестацију заједпо са претсједником Главног одбора Гајрета и Вашим помоћником Дром Хасанбеговићме у недељу 13. јуна. — Претсјединк Гајрета: Фадпл Добрача. Ш тип: Чланови Гајрета сакупљенн na годишшој скупштини шаљу Вам братске поздраве са увјерењем да he те устрајати na корисном раду Гајрста. — Претсједник: Хусеин Јахић. Бихаћ: Данас бројно посећспа Гајретова скупштипа поздравља Вас као до сад најактивиијег и најзалужнијег прет- У петак 28. марта о. г. одржан je испит у аналфабетском женском течају, основан и организован интензнвним и напорним радом неуморне Гајретове раденице — госпођице Фериде Пашалић. Испиту су присуотвовале као чланице испитног повјерснства госпођа Анка Павичић, наставница државпе мушке основне школе, no одредби школеког надзорншса у Bnxahy, гђица Олга Илачевић, наставиица држ. мушке осн. школе, и изаслдница градског поглаваретва и школског одбора, и Ферида Пашалић, наставница држ. мушке ocn. школе и водитељица аналфабетског течаја. Испнту je приступило 18 ученица. Неочекиван успјех постигнут кроз четири мјесеца изазвао je опште одушсвљење међу грађанством a напорни рад гђице Пашалићеве награђен je похвалом и признањем како од стране граађнства тако и од стране школског надзорннка пз Бихаћа. Полазнице течаја паграђене су народним радовима и поучним кљигама од страие Опћинског поглаварства a оспосебљене и оцијењене су овим редом: Одличпим успјехом: Џиха Кобнљагић, Хнба Крупић, Ајиша Кабиљагић, Хаџпја Бншчевић, Расима Кочић. Са врло добрим: ТЈулба Езић, Рамзпја Арнаутовић, Хафиза Бапић, Ајнша Крупнћ. 375 �сједника Гајрета п цсо Главпп одбор са жсљом да устрајете санбеговића са лсељом да у i -bom раду: na чслу друштва jrćу раду за добро ii напрсдак милог нам 1'ајрета. Жнвео Др. трајс na олаиу и nouoo дијелог муслпманског свнјста. — Иретсједннца: Сеннја Jaxuh. Хасанбеговнћ, Живео Гајрет — Претседншс: Осман Реџнћ. Автовац: Сви члановн данашње скупштиие у Лвтовцу Мјесни одбор Гајрета у Бихаћу поздрављају Вас и желе да и даље устрајете на културиом mojih редакцију .Гајрета. да у следећем броју opora цепрогресу нашег народа. — Одбор. њсног листа донесе овај Тузла: Са главие скупштиие чланова Гајрета у Тузли И справак: поздрављамо Вас као неуморног националног и културног просветног радника за добро и спас муслимана. Вашпм боУ Гајрету број 10 од 10. маја о. г. штампан je извештај равком у Тузлп поучили сте нас како се радн u жртвује за овога одбора да се г. Торђс TlopbeBuh, окр. ннспектор у Бинарод. Живилн! — Претсједннк: Селесковић. xahy упнсао за члана утемсл>ача Гајрета и као прву рату Љубушки: Гајретови члановн окупљени данас на главуклатио Днн. 200 .—. Taj извештај нетачан je у толико, што je госп. Ђорђевић ној скушитини иоздрављају Вас и чланове Главног одбора Гајрета желећи Вам дуг живот на дику н понос свих иас. — о д м а х уплатно пуни допринос од Дин. 500.—, што се овим Претсједник скунштине: Алија Орман. радо исправља. Ујсдно жалим да се десила ова грсшка одборл, na моДервента: Данашња редовита скупштина дервентског мушког одбора сјећајући се Твојих велпких заслуга за наш лнм окр. ннспектора г. Ђорђевића, да.овај случај извнне. Гајрет срдачно Te поздравља и жели Тн дуг жнвот и здрав5 . јуна 1930. Претсједник: ље .— Претсједннк: Есадбег Алнбеговић. Бихаћ. 0 с м a н Р е џ и h. Бсс. Градишка: Са бројно посјећене Гајретове годцшње скупштине позд]>ављамо свог претсједника молеНи СвевишРазнп добровољнн прилозч њега Bora да Вас поживи дуго година на дику п nouoe ime Курбанске кожице поклоњене Гајрету у Рогатици Гајретоваца. Живио! — Скупштинари. i 'чЦрпликом прошлог Бајрама даровали су no 1 говеђу коВишеград: Са одлично посјећене прве коквхитуирајуће скупштине женског мјесног одбора у Видпеграду поздравља- жицу: Bpaha Чапљић; no l овновску кожицу: Хафизовић мо Вас дични вођо cak покликом ЖДвио! — Претсједник: Са- Едхем, Хаџиахметовпћ Мухамед еф., Хаџиахметовић Мехмедага, Хафизовић Галпб еф., Хафизовић Мусафа, Тескереџић бира Бехмен. Ибрахпмбег, Тескереџић Едхем, Коро Сулејман, Боровац МехОзрен (Сарајево): Мјесни одбор Гајрета у Озренуокупмед, Јесснковнћ Ахмед еф., Браиковић Синапбег, Бранковић љен са својим члановима на годпшњој скупштвнн 18 јуна Едхем, Соколовић Ахмедбег, Дапџић Авдо, Пашнћ Ахмед, поздрављају Вас са жељаом д л Вас Ббг поживи још много година на дику мГонбс нашег драгог Гајрвта и свих ‘ Хаџидедић Заим, Хаџиосмановић Хифзага, Хаџиосмановић Мехмедалија, Шахпипашић Хасанбег, Дапџић Лутфага, Пањегових пријатеља.,— За одбор: Бегр Челик, Т1амил Челик. Горажде: Са редовите годишње окупштпие чланови Гај- inn^ Мурат, Пашић Тајиб, Arnh Ибришимбег, Пешто Решид; ho.14 овновске кожице даровали су: Јусуф Горушанин и Шерета поздравл>ају Ваб" увјеравајући да ћемо Вас увијек вјерно помагати за добро пашер милог Краља и нашег Гајрета. ховић Едхем. У готову новцу даровалн су no 10 динара: Даиџић Ахметага и Арнаутлија Хилмија. Живио Др. Хасанбеговић. — За одбор: претсједвик Ибрахим Сијерчић, секретар Осман Рашидкадпћ. Прилози за Гајрет приликом Иурбан-бајрама у Бијелом Пољу Горажде: У име ново изабраног мјесног Гајретовог одПрилпком прошлог Бајрама даровали су no једну курбора поздрављамо Вас и цио Главни одбор. — Претсједник: банску кожицу слиједећи: Ламежевић Харун, Идризовић Др. Томић. 3eho, Мекић Мустафа, Буквић Осмо, Дрековић Ариф, ДерСкопље: Са годишњег збора члаиовн Гајрета сакупљени вовић Илијас, Музуровјћ Мустафа, Нухоџић Шабан, Караради избора нове управе и годишњег рада шаљу Baua и ос- беговић Изет, Мартииовић Смајо, Бурџовић Мурат, Мемишеталим члановима Главног одбора своје срдачпе поздраве. — вић Aro, Ћоровић Јусуф, Ћоровић Шехо, Ћоровић Изет, МуПретсједник: ђенерал Павловић. цевић Ћамо, Шахман Рустен. Ове су кожице продате лициСански Мост: Са читаоничке скупштине у Санском Мотацијом за Дин. 700.— (седам стотина.) сту на којој je прихваћен правилник Гајретовнх читаопица Прнлози у готову новцу, По Дин. 40— : Добарџић Ибрашаљемо Вам братске поздраве од срца желећи, да Вам Свехим, Мекић Бахо; no Дни. 30.—: Дрековић Јакуб; no Дин. могући помногостручи Ваш живот који поклонисте Гајрето- 20 .—: Хот Ћамил, Зечевић Шемсудин, Кучевић Медага, Гувој идеји. — Претсједник: Мехмед Алагић. шмировић Ислам, Длакић Омер, те no Дин. 10.—: ЗаимоВраниште: Грађани општине Враниште са своје данашвић Мухамед, Бајрамспахић Мехмедалија, Мушовић Аља удон.е скупштине na којој je основан Мјесни одбор Гајрета у ва, Дервовић Суљо, Музуровић Абид, Шећсровић Јусуф, Враништу поздравља Главни одбор кличући: да живи највиИдризовић Јунус, Шафић Абас, Хаџиахметовић Ибро, Зороши заштитник Гајрета Њег. Вел. Краљ Александар I. и да нић Плаво, Махмутовић Азем, Мушовић Медо, Храповић живи друштво Гајрет, a на добро и срећу Отаџбине. Следује Ајдин, Хаџиомеровић Алија, Идризовић Јахо, Диздаревић извјештај. — Претсједник: Усииовић Назиф. Муфто, Диздаревић Хајро, Међедовпћ Зејо, Диздаревић Сулејман, X. Ахметовић Ахмо, Хајдарагић Џемо, Гушмиров Чајниче: Са годишње скупштине Мјесиог одбора у Чајничу шаљемо поздраве г. претсједнику и осталим члановима Илијас, Мекић Абас, Кавазовић Абдурахман, Бурџовић Ћазим, Мушовић Хаџибег, те Нухоџић Абдулах сакупио je у тога одбора. — Престједник: — Прашо. свом жемату своту од Дин. 100.— (једну стотину). Градачац: Ново основани Женски пододбор Гајретов у Градачцу искрено поздравља Главни одбор и др. Авду ХаДароватељима најтоплија хвала! Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 376 �M e d . U n iv . if. m i s p e c ija lis t a z u b n i lije č n ik Sarajevo, Jeflanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne K— » ............................................ - ....................... 5 S V A K I M U S L IM A N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P Ift jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" ©OOOOOOOOOGOOeXDOOOOOO0OOOQOOOCDOO0OOOOOe>0 Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala BGOO0OOOSOCOGOOOOOOGI ■ Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALRJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gairet u Sarajevu i Oglašujte u „GflIRETU” ш т а м п а р и з а : И ЗР Л В УЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАМПАРСКЕ ЛОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕВН СТЕРЕОТМПИЈА P07AUHSHM СТРСЈ cinkcg ^ fija: IZRAĐUJE KLIŠEJE U ЈЕОПОЈ I VIŠE BOJA 3EOINA NA JUGU KAŠE KRALJEVINE И Г гЈ Ш О Ш М Г С А : P0V£Zt,J£,<N’ICE 00 �Temeljna glavnica 40,0Q0.000,- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 s t a S Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu striku. — Osim toga ima svoju min Z A iA G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajm'ove na zlato, srebro 1 ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Bosanska ladostrijolaa i B| Dr. Omer Bahtijarević Trpačka Banka i d. ■ Sarajevo, Strosmsjerova ulica br. 12 I dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater i spe- Potpuno uplaćena dionička glavrica D in | 20,000.000-— I Rezervni fond D in cijalista za operativne bo- 2 lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice м 7,500' »II Ш \ Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n'i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o s lije podne I Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split 1 u Aleksandrovoj ulici br. 45 ■lllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllliillllllllllllllilllilllllllllUlltlllllllllilllllllllllllllllllilll’ l Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spađajućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/07bede053f762c27edd65e402f72685a.pdf a110351db95b64fbbf8c94290aab17d5 PDF Text Text лисгјазгш детш зл културмс И tKCNCMCKC- T№4H3A№t MVUMMANA С А Д Р Ж АЈ : Уредништво: XXIV. редовна, главна скупштина . друштва Гајрет Хидајет Кулиновић: Како би требало нашу дјецу вјерски узгајати и како да им се предаје в јо ронаука Инж. Шериф Бубић: Ham сељак као позитивал но- љоприврсдни стручњак П О П У Л А РН А С Т Р А Н А Наша отаџбина: Рад на уједињењу Хамдија Мулић: Како ћемо сами себе учити Здравље: 0 рахитису Народно сточарство: Чистоћа прије свега — Са си- јеном се не може да добије много млијека — Млада коприва као сточна храна Пољопривреда: Њега ливада ПОДЛИСТАК Сафет Бурина: Алмина снаха Хамид Диздар: За тебе Сафвет Зечевић: Без еџела умирања нема Шериф Бећировић: Византијски цар и Хатим-Таија Севдалинке: Мјесечина — Ha Вратнику — Листај горо — Дјевојка je — Сархош Аљо — Уросих се руже тргајући — Тамна ноћи — ПоДпе учи ГА ЈР ЕТ О В ГЛ АС Н И К XXIV. редовна, главна скупштина друпгтва Гајрет — Остале Гајретове вијести — Илустрације 16 ЈУЛА - САРАЈЕВО 1930 У ређуЈе: Х а м з а Х у м о БРОЈ 14-15 �Oglašujte u listu GAJRET »Gajret« je najrašireniji časopis medu muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I n buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. /> > Увсеаа, a аенаЈиу^7ш™ Е"туа1^ 1 5 и ^ ^ а ^ а в а Т а Рт ” 6 n ,iy Л б Г Г р Га.°Дв0Ра “ “ ешшошжо пол и а љ е м у сл м та а , излази 1. a 16. сваа ПРе,“ ” 200 Ђа: Директор Х ам и д К унић Уредник Х ам за Х ум о Власник друш ™ „Га1рм- . _ Глава. a одговорнл уре т е Х аш а Xyuo. _ З а т 1Ш т р з,у „Бос..= ка П о ^ Г одговара Јосип Енгл. �T j> J V t T Уреднишшво XXIV. редовна, главна скупштта друштва Гајреш Импозантна појава од стоосамдесет делегата, на овогодишњој редовној, главној скупштини, показала je снагу Гајретова корена у нашем народу; показала je како je дубоко продрла Гајретова идеја у наше слојеве. Озбиљна лица Ових представника стала су, на овој скупштини, пред још озбил^нији задатак — пред свечано преузимање једне велике дужности, дужности рада на нашем општем препороду. Овај важни моменат подвукле су нарочито речи друштвеног претседника, г. Др. Авде Хасанбеговића, и указале на сву важност мисије Гајрета и Гајретових радника, указале на непоколебивост његова досадањег правца и на оквир њ'^гова гдедовања. Te речи, уздигнутим тоном, подвукле су сву строгост схватања ове велике мисије, на начин како су je себи поставили Гајретови идеолози. Снага оввх речи, у истом смислу, треба да се пренесе на све Гајретове раднике и пријатеље, широм наше Краљевине. Јер само, сви прожети топлом једнодушношћу, само као Гајретови радници, без обзира на друштвени положај и снагу духовне личности, моћи ћемо успешно да корачамо нашем циљу. Бацимо ли поглед на бурну прошлост Гајрета, многи напори и заједничка пожртво* ваност његових радника морају да нам изгледају узвишени. Данас, кад ту прошлост можемо да посматрамо из једне отвореније перспективе, она за наш народ добива још више на свом значају, јер линија, те Гајретове прошлости постала je ослонац будућности свију нас. Ta линија постала je правац победник који се данас без запрека пробија кроз таму наше заосталости, свима редом отвара очи и води нас у смеру културног, a кроз културни и у смеру материалног препорода. Варницу постанка ове Гајретове линије видимо у националној свести Гајретових идеолога која je тим уједно постала и покретач нашег општег напретка. Она, национална свест, била je снажна подршка издржљивости Гајретових идеолога, a та издржљивост, кроз целу историју Гајрета, снажно je пркосила свим великим препрекама и била главно упориште победи идеје Гајретове. Прошле године, на истом овом месту, нагласили смо да једна велика тековина, код сваког народа и у свако доба, тражи много свесне пожртвованости и љубави за себе. A њен темељ je увек љубав за свог ближњег и за своју нацију. И кад се једна оваква тековина чврсто постави на своје ноге, њена величина и њезино деловање не дају се ничим умањити, нити каквом сличном упоредном, нити каквом протуакцијом. Јер, дело те тековине тако je велико и стоји као чврст бедем, славећи све нове и нове успехе. У ову нашу лањску констатацију, и ове године, ми нисмо нимало посумњали, зато je ова наша велика тековина, Гајретова зграда, постала још снажнија и победоноснија. С ве ове наше наводе потврђује овогодишњи успех Гајрета и импозантни скуп делегата на овој главној скупштини која je показала одлучну устаљеност на напретку Гајрета као и свест прожету дисциплином и љубављу за Гајрет у свим редовима његових пријатеља. Зато, у овом правцу и корачамо сигурно нашем напретку. 377 �Хидајет Кулиновић Како 6 u шребало нашу дјецу вјерски узгајати u како да им се аредаје вјеронаука? .. (Наставак) Рекли смо да би се наш иаставни систем могао назвати нијемом и мртвом мстодом. Да ли би смо К/Од вјеронаучне обуке у овом логлсду могли папра вити изузетак? Ha жалост не. Начин обуке овог важног предмета no нашим школама заслужује двоструко, да се назива нијемим и мртвим. Можо сс рећи да je вјеронаучна настава код нас на најнижем ступњу, јер je најнеметодичнија. Ha који се начин код нас дјеци дају појмови о Божанству, Посланству и Судњем дану, тим главним тсмсљима Ислама и ових осталих вјера Божаиcicor поријекла? Не, не можемо рећи и поставити питањс какви се појмови дају дјеци о тим засада-, ма, јер им те иојмови заправо и ne дају. Пратије речено могло би се поставити шггатвс: »Какнв у;гисак и колики je стуиањ розоновања kame дјеце о' тим појмовима'?« Ове свете. појмове о Божанству, Посланству и-Судњ^м ^Лну ми дјеци не предајемо као предмете вјеровања, него им о њима причамо као о обичној традицрји. Можемо ли потврдитл да. наши вјероучитед>и -штогод надодају овоме, што дјеца опонашајућп своје родитеље и примајући од њих од својих кућа у школу допесу? Да ли наши вјероучитељи1- дозвољавају, и дају лршшке нашој дјеци, да им ова поставе оваква питања: »Какав je Бог?«, Запгго Бог посгоји?«, »Како може постојати нешто што се не види?«, »Шта je то Божји посланик?«, »Запгго ми не можемо постати Божијим послаником?«, »Зар ne би људи моглп влаетитим умом пронаћи исгине, које им Божији посланици казују и проповиједају, када ових не би било?« итд. Или се можда сирота дјеца фаризејски н са страхопоштовањем покоравају свему ономе, што mi вјероучитељ приповиједа — не само. што им приповиједа, јер су вјероучитељи већином нијеми — непо чак и ономе, пгго у својим књигама набубају? Посљедице показују, да no нашим школама влада ова друга могућност. Међутим било би сасвим природно, да вјероучитељи буду задовољни и да се веселе оваквим и још |Слободнијим литањима од страпе својих ученика. Ето на овај начин дозвољавајући, да дјеца постављају овалсва и слична питаља и при- премајући им у самом продавању од cnoje. страно таква питања, улијевају им се у срца припципи вјеровања и етикс. Само за овај пачип наставе noтребни су такви вј(‘|к»учитељи, који h e сличпа јштан»а од странс дјеце сматрати природном појавом и држати нужним, да на ова nm aiba одговоре, na макар се та питања сукобљавала са њиховим вј(фским осјећајима. Код дјеце je још у зачетку споеобност за схватаљс абстрактних појмова. Због тога je всома тешко дјеци улити у главу појам о Болсапству, за који се тражи јака абстракциона моћ. Треба се послужити 01ШПЉИШШ појмовима и истинама при улијевању абстрактних иојмова у дјечије умове и осјећаје. -Дјеца заиста много лакше схватају опипљиве материјалне појмове. Ha примјер при давању појма дјеци о броју, дају им се у руке предмоти, који се могу бројити. Чим дијете научи свету ријеч »Бог«, ono одмах започиње тражити значење те ријечи у вањск-ом свијету као и код осталих појмова. Ово истраживаље доноси дјетету na ум толика и таква питања, на која питалва треба да знадне одговорити сваки прави вјероучитељ. ОдговарајуИи дјеци на згодан начин и према љиховом умном развитку, вјероучитељ удовољава својој дузкноети. He врши се вјероучитељска дужност исмијаван.см овако природ1шх и корисних дјетињих питања или њиховим ућуткивањо.м говорећи им: »To ти не можеш схватити, нипошто такве ствари више нс питај?« Овакав начин je комотан за вјероучитеља, али дијете заглупљује. Довољно je сјетити се властитог дјетињства, л а ад се схвати коликом лакоћом дјеца копирају материјалие појаве, a како опет душевнс и апстрактне појмове материјализирају. Колико нас je у дјетишству узалуд Бога на небу тражило. Зар нису људи преисторијске перио,де, тога дјетињег раздољба чоиздечанског развитка налазили у природним појавама смисао о Богу, a и самог Бога? Зар и данас савремени материјалисти и натуралисти не показују знакове тога дјетињства у својим вјеровањима. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 378 �Инж. Шернф Бубик, директор Пољопр. школе у Бушмиру Наш сељак као позитиван пољопривредни сшручњак (Овршетак.) 3 Наш сељак као сточар полаже са извјесшш корисиим .сазнањима из стоКолико нага сељак цијени стоку, најбоље се ви- чарства. Ha ир.: »1 аздино око стоку гоји« — »Отиди no томе што je зове својим благом. To je заисга марено — пола урањеио«. Иоавећује се избору етоједно велико наше народно благо. Што сељак не ке велика пажња те налазимо савршеиа иравила о држи своју стоку онако како бисмо ми то жељели, наслијеђу, као: »Какви бици, такви и теоци« — није ради тога што он то не би знао, него ради тога »Нород се умеће у ганку крв«. Шта велите о иашим примитивним домаћим пашто он то н е м о ж е. Развитак сточарства условљен je стањем бпљне производње. Сваки систем сминама? Ha то питање одговорио je недавио у »Агрономском Гласнику« нико други него наш уважеискоришћавања земљишта има свој оистем сточарства. Примитивно паипвачко господарство не може ни професор сточарства на загребачком уиивсрзида држи стоку преко зиме на доброј стајској ис- тету г. Др. Алберт Огризек. 50 година ми се трудихрани, пошто добра стајска исхрана тражи ангажова- мо да потиснемо наше домаће иасмпие и да их зање људоке радне снаге преко љета за производњу и мијенимо са страним племенитим иасмипама и сада тек долазимо на то да смо у томе много гријешили. скупљање зимске крме. Међутим, када има паше на Наш народ je дакле имао пуно бољи смисао за стопретек, боље се исплати антажовати људску и сточчарсгво него ми школовани економи. ну радну снагу за пгго веће исжоришћавање распоИма тога mioro у нашем народу, из чега би ми ложиве паше. Губици лреко зиме покривају се вемогли извући корист у нашем Ј>аду за унапређење ћим примитцима преко љета. Осим тога иод оваким сточарства и приштедити народу многу пару, коју приликама, боље je гледатњна квантитет стоке него сваке године у не малим свотама дајемо за сггочарна квалитет. Паше има на претек,'" ал!г je број дана -iTfBO. кроз које се може искоришћавати ограничен, п а ^ што више грла имамо, било и слабијих, випЈвхће <зе 4 Наш сељаккао пољопривредник-организтор паша искорисити. Стока je овјгје не само трансфорЈедан мој иријатељ-посједник xohe да буде у матор крме у вриједније' сточне производе, него и свему напредан економ. Вабацио je иотиуно crape једна а у т о м а т с к а с н а д а за ђубрење и сажуп- сељачке начине рада. До недавно су његове њиве љаље крме. Што се више сакупи врме, то ће кориот оране на складове и угарене. Он je складове иорубити већа, a више he крме сакупити увијек више шио и од њива направио равне табле. Угар je укигрла. Овдје дакле не може да вриједи правило, да нуо и сваке године њиве засијава. Завео je мјеото je боље имати мање племенитих грла него више не- ијштког орања дубоко орање. Тако се у свему разплеменитих. Даље важно je: здравље, издржљивост ликује од својих сусједа сељака. Зар то није наи окретност. Из свих тих разлога овдје су на мјесту предно? Али на тим њивама већ пет годииа мој мале и жилаве форме. пријатељ не нађе ни сјемена. (Напомињем да je Даљни развитак сточарства услиједио je усљед слаб са ђубретом). Њиве еу мокре, na када су се лосве већег нестанка паше — присшјањем разних равнале није се могла вода оциједити до касно у испашишта и диобом усљед пораста становништва. прољеће, зато je заваснио са ојетвом. Њиве су до Сада сељак има један ограничен комплекс паше, сада плитко оране, a пријатељ je сада завео дубоку једну ограничену колвчину крме. Није више зада- орну и мртвицу избацио на ловршину — њиве су ha сточарсва, да што више крме искорисги у годи- остале неплодне. Али што je најгоре, укинуо je угар, ни, него да се ограничена количина крме игго боље алп за то земљи нлје дао ђубре. Тако je дошао у искористи. Овдје се дакле ток почиње пазити на безизлазан положај. Ja му говорим узалуд: »Натраг квалитет стоке. Већина наших господарстава у Бо- са земљом где je прије била, иначе нема спаса. Глесни, Херцеговини, Црној Гори, Далмацији и Орбији дај што твоје комшије сељаци раде, na he бити налазе <се сада на овом степену развитка. Али још добро!« Треба схватити, да je модерно господарство једувијек има толико паше и природних ливада, да се још не може посвећивати велика лажња сијању на нужда за нашег сељака, којој мора и којој ће крме на оранидама, пошто je господарство довољ- прибјећи кад буде вријеме за то. До недавно паш но заузето господарењем са лакшим културама — сељак имао je довољно земљишта (a нарочито že­ ливадама и пашњацима. Али квалитету стоке се- nama и ливада). On има извјестан број људске и љак почиње све више посвећивати пажњу. Др. Вла- сточне радне снаге са којом може свршити одређен инац има у својој збирци много добрих правила ва квантум послова. Ораница му je задавала највише овакво сточарење, која доказују да наш сељак рас- посла и свакл метар оранице више, значи за сеља- �t a велтсо умаљсљс рл.да на ЈШваДама U пагшвацима. Али, да би се номогао и да би бго всликог издатка драгоцјене раднс сваге одржао онагу авојих ораница, он ове ио заоијава свакс годиис, нсго оставља no поколико година да icc одмарају. Угар je лредстављао пајвећи реаервоар земљишне енаге и није било потребе да се води много рачуна о Ј>еду усјева на ораницама. Али порастом становништва настаје потреба. да се оранице што чешће засијавају и да се смањи број година под угаром. Из истих разлога почела су се и сва боља земљиша под ливадама претварати у оранице, a само мокра земљишта остављена су под ливадама. Нестаде ливаде — нестаде мајке оранице и ова осиромаши. Настаде потреба да сс на ораницама сије врмно биље, пошто су се новршине под ливадама и пашом смањиле. Ta два момента, ло моме мишљоњу — нестанак угара и лотреба да се на ораницама сије крмно биље — изазвала су потрсбу модерног мјенбеног господарства не само код нас него. и код свих других парода. Гдје je та потреба већ ншстала, ми Видимо и iiaiiiera сељаКа taico ori сам Од жури да заведс такво гослодарство. Ha нама je Само, да за сваки лојодшш крај и свако појодипо господарство уочимо ту иотЈкзбу и помоглемо eejtaiiv да рео]н,анизацмју oisora имања изврши. Гдјо још нема те потребо, не треба je na силу стварати. Тада ћемо само узалуд трошити вријеме и новац. • Ово неколико примјера показује јасно, ш т значи наш сељак као позитиван економ. Многи њсгони паслови имају коријен у самом животу. Без позиавања нашег с-1љака и прилика под којим живи и ради не ваља лостављати никаква правила за н,егово господарење. A парочито je потребно да се отиочне на позитивним стручним вреднотама нашег сељака нравити ново. Кад се упознамо са тим његовим иозитивним вреднотама, ми школовани окономи добићемо обилат материјал, који he нам поелужити за стварање самосталних назора да тако ' будемо.не компилатори страких стручњака, него у много чему њлхови узори и нретече. ПОПУЛАРНА СТРАНА к Naša otadžbina: Rad na ujedinjenju 3) (Nastavak.) KONAČNO U JE D IN JE N JE 3. Kad je 1914. počeo rat sa Austro-Ugarskom otpočelo je i stvaranje konačnog ujedinjenja. Već 7. decembra 1914. g., posle sjajnih pobeda srpske vojske i izbacivanja austro-ugarske vojske preko gra­ nice, srpska Narodna skupština izjavila je da je cilj daljnjeg rata oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca. Da bi tu borbu opravdali i pomogli, obrazovali su ugledni srpski, hrvatski i slovenački emigranti iz Austro-Ugarske, 1. maja 1915. god., u Londonu Jugoslovenski odbor koji je, kao pred­ stavnik Jugoslovena pod Austro-Ugarskom, uputio svima saveznicima proglas u kom je izjavio da su Srbi, Hrvati i Slovenci jedan narod koji želi da stvori zajedničku, nezavisnu, državu iz svih krajeva u ko­ jima on živi. U januaru 1916. god., osnovana je u Rusiji od Jugoslovena, austriskih zarobljenika, I jugoslovenska dobrovoljačka divizija, a u septembru iste godine dobrovoljački korpus Srba, Hrvata i Slovenaca. Obe dobrovoljačke jedinice borile su se na rusko-bugarskom frontu u Dobrudži. Pokret za ujedinjenjem bio je uhvatio narod u samoj Austro-Ugarskoj tako da su se za jedinstvo 380 izjasnile i stranke koje su ranije bile neprijateljski raspoložene prema Srbima. Dr. A. Korošec, 30. maja 1917. god., tražio je, u bečkom parlamentu, u ime srpskih, hrvatskih i slovenačkih poslanika ujedi­ njenje svih Srba, Hrvata i Slovenaca Austro-Ugarske u jednu slobodnu demokratsku državu, pod žezlom habsburške monarhije. Na dan 20. jula 1917. god., Srpska vlada i Jugoslovenski odbor sastavili su i objavili znamenitu Krfsku deklaraciju koja je neka vrsta ustava buduće Jugoslavije, jer su u njoj izneta osnovna načela za stvaranje i uređenje zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Ulazak Amerike u rat ubrzao je pobedu naših saveznika, a deseta tačka izjave njenog prosvećenog i pravednog pretsednika Vilsona o ciljevima rata značila je ostvarenje jugoslovenskih ideala, jer se on u njoj izjasnio za deobu Austro-Ugarske; ta iz­ java davala je mogućnost svima njenim narodima za samostalan razvitak. 2. septembra 1918. god., započela je ofanziva na Solunskom frontu i srpska vojska, s jugoslovenskim dobrovoljcima, probila je bugarski front, za kratko vreme oslobodila Srbiju i Crnu Goru i prešla na teritorij Austro-Ugarske. 6. oktobra iste godine, osnovano je Narodno veće Srba, Hrvata i Slovenaca, �koje je 19. oktobra objavilo da preuzima vođenje narodne politike i traži ujedinjenje celokupnog na­ roda Srba, Hrvata i Slovenaca u jednu nezavisnu državu. 23. oktobra Hrvatski sabor prekinuo je sve državno-pravne veze Hrvatske, Slavonije i Dalma­ cije sa Austrijom i Ugarskom i priznao Narodno veće kao vrhovnu vlast države Srba, Hrvata i Slo­ venaca, jkoju su Sačinjavale sve naše zemlje pod Austro-Ugarskom sem Vojvodine, a 24. novembra Narodno veće donelo je odluku o ujedinjenju sa Srbijom. Crnogorska velika narodna skupština u'Podgorici proglasila je, 26. novembra 1916. god., ujedi­ njenje Crne Gore sa Srbijom. Narodna skupština u Novom Sadu odlučila je 25. novembra da se Banat, Bačka, Baranja i Srem ujedine sa Srbijom. Izaslanstvo Narodnog veća u Zagrebu stiglo je 26. novembra u Beograd, a 1. decembra 1918. god., Prestvolonaslednik Aleksandar, kao regent, odgova­ rajući na adresu Veća, proglasio je ujedinjenje Kra­ ljevine Srbije sa nezavisnom državom Srba, Hrvata i Slovenaca u jedinstveno Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca. Od tog dana pravno postoji današnja naša država i 20. decembra obrazovana je prva vlada ujedinjene Kraljevine. Ujedinjenje našeg naroda i stvaranje zajedničke države s njenim granicama potvrđeno je i ugovorom o miru, i to: 28. juna 1919. g. Versajskim ugovorom s Njemačkom, 10. septembra 1919. g. Senžermenskim ugovorom s Austrijom, 27. novembra 1919. g. Nejskim ugovorom s Bugarskom, 4. jula 1920. g. Trianonskim ugovorom s Ugarskom, 10. avgusta 1920. g. Sevreskim ugovorom s Turskom i 12. novembra 1920. g. Rapalskim ugovorom s Italijom. Na Vidovdan, 28. juna 1921. g., Ustavotvorna skupština izglasala je prvi ustav kojim su udareni osnovi državnog uređenja. Ovaj ustav vredio je do 6. januara 1029, g. kad je Kraljevom proklamacijom ukinut. " (Po knjizi »Naša otadžbina« od M. S. Moskovljevića.) \ Hamdija Mulić Kako ćemo sami sebe učiti . & KNJIGA ђ; • ' i mnogih drugih. Učene se misli tako šire po svemu svijetu. Nauka je sviju nas zajednička i svaki se dobar naučenjak trudi da svojom naukom koristi osim svome narodu i cijelom čovječanstvu na zemlji. Tako knjige sve nas ljude na zemlji prosvjećuju, upoznavaju i zbližavaju. I u ovome vijeku našega života, nauke i prosvjete, ni mi ne ostajemo po strani, slijepi i zatvoreni i mi nastojimo da otvorimo oči, da zdravim očima pogledamo u bijeli svijet. Tada tek zano što smo na zemlji i zašto živimo. Dakle knjige su nam prva vrata na prolazu kroz pravi ljudski život. Davno je naš narod uqčio i rekao: » S l i j e p j k o d o č i j u k o č i t a t i n e zna«. Stoji preiid tobom knjiga u kojoj su zabilježene mnoge pouke koje tebi svaki čas trebaju kao komad kruha, ali zaludu sve, ako ti ne znaš čitati. Da te pouke i sami nađemo i da se upoznamo sa mnogim lijepim mislima naučenih ljudi i da se tako oplemenjujemo naukom (prosvjetom), čitamo knjige. Sami sebe prosvjećujemo. Ali da postignemo valja najprije naučiti čitati. Zato mi u prvom redu šaljemo svoju djecu u školu. Da i sami opet ne ostanemo slijepi kod rođenih očiju, molimo drugoga da nas nauči citati i pisati. Ali to je tek prvi uslov za našu vlastitu nauku (na­ obrazbu) n a u č i t i č i t a t i . Valja sada uzeti knjigu u ruke. Nemamo prilike da često čujemo ž i v u r i j e č (predavanje, vaz) kojega naučenjaka, da nas pouči u raznim znanjima, ali evo sada, kada smo naučili čitati, ta nam se praznina popunjava čitanjem knjiga. I u ovome pogledu knjiga je krupna stvar. Pomisli samo ti danas možeš da čitaš ono što je neki učenjak pisao ima dvije stotine godina. Možeš da čitaš i takve knjige, koje su pisane nesamo u Sarajevu, Biogradu ili Zagrebu, nego da čitaš knjige, koje je napisao neki naučenjak čak u Francuskoj ili u Americi. Naše knjige, osim što se štampaju na našemu jeziku, mnoge su sada i pre­ vedene sa njemačkog, francuskog, engleskog jezika KAKO TREBA CITATI Bez sumnje mnogi je čitalac čitajući novine ili knjige naišao na neke riječi, pa i na čitave reče­ nice, a da ih nije razumio. Onda takvo štivo više ne interesira čitaoca, postane mu dosadno, pa ga ostavi. To se obično događa onim čitaocima, koji su svršili samo tečaj za nepismene, a i mnogim onima, koji su svršili osnovnu školu pa rijetko čitaju. Zato se i pismeni ljudi dijele na dvoje: jedni su p o t ­ p u n o p i s m e n i , koji razumiju šta čitaju, a drugi su p o l u p i s m e n i , koji tek naziru po koju običnu riječ. Da čovjek umije čitati knjige, listove, novine, sudske isprave i t. d. treba da bude p o t p u n o p i s m e n . Zato treba učiti daljnje škole, da čovjek steče veću naobrazbu. Veća se naobrazba stiče učeći razne nauke (predmete) u školi, pa se čovjek još u 381 �mladosti postepeno sve više usavršava. Učenjem u školi čuje ž i v u r i j e č učitelja, koji sve razjaš­ njava što kazuje (predaje), pa se lakše shvaća. Istom onda uzima učenik i knjigu u ruke da bolje utvrdi. Jest, ali mnogi naši čitaoci prošli su davno vrijeme mladosti, znadu sada nešto čitati, a fali im razumi­ jevanje onoga, što čitaju. Kako bi se i oni polu­ pismeni — mogli da nauče čitati sve sa razumije­ vanjem? Da i oni postanu pravi pismeni ljudi. E, 0 tome ćemo se sada malo porazgovoriti. Sve^ se može brzo. Treba vremena. Treba dugotrajne vježbe. U prvom redu neka čitalac uzima u ruke samo ono štivo, koje mu je najjasnije, najlakše. To su lakše bilješke u novinama, lakši članci u listovima 1 knjigama, kratke priče a osobito naše narodne pjesme, čim naiđeš na koju nepoznatu riječ, koju ne razumiješ, odmah je podvući da je lakše za­ pamtiš pa p i t a j drugoga, koji to razumi jer To nije nikakva sramota. Kada ti je ovaj rastumači, odmah je zapamti, a možeš i zapisati u jednu teku (bilješku) sve takve nepoznate riječi, p,a ih pokat­ kad ponoviti, da ih potpuno upaiptiš. Čitaj polagano. Poslije svake r^ e n ic e kad je, pročitaš, r a z m i š ­ l j a j o tome što si pročitao. Veži te nove misli sa onim koje si prvo pročitao. Neki običavaju da ono što su sada pročitali i drugom to pripovijedaju svojim riječima. To-*Je ^iobro. I \ / Da nađeš sebi lahko i zanimljivo štivo (knjigu, list) upitaj prvogednoga vještaka, učitelja ili kojega učena čovjeka. On JUp ti preporuči, čitaj i dalje traži. Najbolje dobru knjigu kupi. Nije to u džaba. Kao što ne žališ dati novac za svoju tjelesnu hranu, tako isto ne žali ni za duševnu hranu. Naročito što trošiš u besposlicu, rade potroši to za dobru knjigu. Knjiga će ti osladiti' život, jer k a d p r o ­ č i t a š j e d n u k n j i g u , o s j e t i š u s e b i da si p a m e t n i j i , p r o s v j e ć e n i j i . I ovako čitanje knjiga neka je škola. Tamam kao što oni đaci što uče na pr. u gimnaziji prelazeći iz razreda u veći razred, bivaju sve pametniji, tako isto i ti p o s t e p e n o č i t a j u ć i o d l a k š e g a t e ž e š t i v o , postaješ sve naobraženiji i pametniji. Takvo učenje čitajući knjige sam po sebi uz malu pomoć nekoga učenijega, zove se o b r a z o v a n j e s a m o g a s e b e ili samoobrazovanje. Još nešto. Ja sam na prim jer učio u školi samo četrnaest godina. Ali kada sam ja svršio škole i postao učitelj, onda sam tek ljudski prihvatio za knjigu. Nemam više tutora više glave da mi nalaže ono što je propisano u školi, pa da mu moram po­ lagati račun za svaku stvar, nego slobodno biram sve štivo koje mi koristi i razgaljuje moju dušu. . . A koliko je bilo a i danas ima velikih naučenjaka, koji su to postali, sami po sebi, svojom marljivošću, 382 čitajući knjige i razmišljajući, pa i danas svojom naukom koriste svima ljudima na zemlji. Dakle ko misli da progleda na svoje oči i Ј а ne živi u mraku, knjigu u ruke! KAKVU KNJIGU TREBA ČITATI U prošlom članku govorismo o tome kako treba čitati knjigu. Sada ćemo se porazgovoriti o samoj knjizi. — Nije sve zlato što sja — veli jedna naša po­ slovica. Tako vam je tamam i s knjigom i štivom uopće. Nije ni svaka knjiga dobra. Ima i rđavih knjiga. Zašto su neke knjige rđave to se opet može različito tumačiti. Ima knjiga koja je štampana tek onako samo neka je tobože knjiga, a ovamo ne valja ni prebijene pare. Ima opet knjiga koja nije za te, vrijeđa ti osjećaje vjerske ili narodne, a to sve valja da čovjek umije da raspozna. Naročito naša omladina treba da bira dobru knjigu. Knjižice, koje se obično prodaju u svescima po dinar a razdražuju živce strašnim opisima i zločinima ili raznim bezobrazlucima, to je najgore štivo. To štivo kvari omla­ dinu. Samo dobra knjiga valja. Dobra je knjiga koja te poučava, razgaljuje i vodi sreći i napretku. Za takvu knjigu treba da pitaš, pa ko pita s puta ne zalazi. Štivo u knjigama je različito. Ima knjiga z ab a v n i h i p o u č n i h . Mi ćemo ovdje o objema vTstama da progovorimo. Šta je zabavna knjiga? To su ti pripovijesti i pjesme. Veće pripovijesti koje na dugo i široko pripovijedaju, zovu se r o m a n i . Pripovijesti, koje su prikazane onako kao da se pred nama događaju i podijeljene na činove i prizore (slike), zovu se d r a m e . Ima u nas i dobrih romana i drama samo ih valja potražiti, raspitati se za njih. Vidiš, dobra pripovijest i ako se računa u za­ bavno štivo, ona može da pouči, jer ti u jednom pri­ mjeru kazuje k a k o b i t r e b a l o da se čovjek u životu snalazi. A ima opet pripovijesti, pa u sebi nemaju ništa važna — nego trala baba lan da joj prođe dan. A ti, kako rekoh, pitaj samo za d o b r u knjigu. Nemoj da ti trošiš dragocjeno vrijeme uza­ lud, dosta što ga je potrošio pisac loše knjige. Drugo su čisto poučne knjige. Jedne te pouča­ vaju o zdravlju — z d r a v s t v e n e ili higijenske — druge te poučavaju o vjeri — v j e r s k e — treće opet pričaju ti o tvojim starim kako su živjeli i borili se za odbranu domovine — h i s t o r i j s k e - i t. d. Sve te knjige valja da čitaš. Poslije ideš po­ stepeno dalje. Čitaš knjigu o načinu, kako se o b ­ r a đ u j e zemlj a, g a j i s to k a , p r a v i kuća, o d g a j a j u d j e c a i t. d. Nije opravdano da čitaš samo jednu vrstu knjige na pr. uvijek samo pripo­ �vijesti. Čitaj naizmjence sad pripovijest, poslije po­ učno štivo iz svoga zanimanja, zatim pouke o vjeri, o čuvanju zdravlja i t. d. Ovakvo je čitanje ugodno. T i se sam po s e b i s ve v i s e z a n i m a š naukom, a ona te vodi p ro s v je ti i na­ pretku.* Samo, samo, pazi dobro, da tražiš d o b r u k n j i g u , a tu ćeš najlakše naći u č i t a o n i c i . Pitaj knjižničara koji mora da poznaje svaku knjigu u knjižnici. Istom čitajući dobre knjige čovjek postaje pra­ vim čovjekom. Kada begenišeš dobru knjigu, pre­ poruči je i drugome. Tako si koristio i sebi i bliž­ njemu svome. . . PRO SVJEĆIVANJE KNJIGOM Ima u Arapa jedna mudra rečenica koja veli: » N a u k a b e z a m e l a (primjene upotrebe) ta m a m j e k a o d r v o b e z p l o d a « . To znači, da mi ne čitamo knjige samo zato da se tek nešto čita. Nije sva korist ni kad mi poslije pročitanja jedne knjige samo utvrdimo da je knjiga baš dobra. Svrha je našemu čitanju, da se upoznamo sadržinom štiva (poukom), i da to u svome životu p r i m j e r n j u j e m o gdje nam ustreba. Ta primjena ili iskorišćavanje pročitanog štiva biva na dva načina i to: P r v o , ili mi unaprijed nešto tražimo u knjizi u Čemu se želimo da poučimo na pr. dijete mi se razboli od neke bolesti, liječnijt vriije blizu, a ja se odmah sjetim svoje knjige N j e g a d j e t e t a u b o l e s t i , pa potražim savjet, šta ću činiti dok stigne ljekarska pomoć. Ili na pr. u, bašči mi neka voćka ne napreduje nego iz dana u dan vene, ne znajući sam što joj smeta, potražim uzrok u knjizi U z g o j v o ć a k a i počnem da je sam po sebi liječim. D r u g i je način općenit. Čitam i pamtim r a z ­ m i š l j a j u ć i o pročitanom štivu pa primjenjujem kad mi u životu dođe. Glavno je da znam, pa kad god mi ustreba neka sam pripravan pomoći i sebi i drugome. Ovako iskorišćavanje čitanja knjiga ide još i dalje, vodi nas višoj i boljoj naobrazbi. U knjizi čitalac nađe pouku, o njoj razmišlja i ono što je čitajući naučio postepeno primjenjuje u životu. Čitalac dobre knjige ne stoji na tome samo da zna, nego on pokazuje uspjeh i svoga vlastitoga dara. Na njemu se, na njegovom pametnom vladanju, na finoći i dobroti, vidi uspjeh naobrazbe, pa ga ljudi cijene i računaju kao čovjeka c i v i l i z a c i j e . A to znači čovjeka prosvjećena i pristupačna za na­ predan život. Nauka je nepresudno vrelo, nikad niko ne može sve znati. Ljudski um ne miruje, uvijek nešto novo stvara. Sve sethijenja i usavršava. Nekad je bio vrlo pametan čovjek koji je izumio da se ore ralom ili drvenim plugom, jer je tako lakše bilo orati velike njive, pa zasijati, nego kopati motikom. Danas je opet takav težak nazadan koji ore onako kako se oralo davno i davno. Danas se ore željeznim plugom, a napredni težaci oru i mašinama. Tako napreduje svaki posao. Mjesto lojane svijeće, gori petrolej, a sada i električno svjetlo. Nekad su putnike vozila volovska kola, a danas voz i automobil, pa i aero­ plan. Zato je naša dužnost uvijek — od bešike do motike — tražiti nauku, čitati, razmišljati i pretva­ rati u djelo. I zaista, ko marljivo ustraži nauku, naći će je i njome uvijek u d u h u s v o g a v r e ­ m e n a ispunjavaće svoju dužnost kao pravi čovjek. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? �ЗДРАВЉ Е 0 rahitlsa To je bolest male djece u toku prve godine života, no ona za to vrijeme deformiše tijelo djeteta tako, da ostavi traga za cio život. Ko nije sa žaljenjem posmatrao blijede mališane koji se s mukom kreću na iskrivljenim nožicama, noseći naduveni trbuščić na inače slabačkom tijelu. Bolest bijede kako je neki nazivaju s pravom kad se uzme u obzir da su to djeca koja rastu u rđavim hi­ gijenskim prilikama. Ipak to nisu uvijek djeca sirotinje, dok su gotovo uvijek žrtve neznanja roditelja. Ovu bolest često nazivaju engleskom bolešću, po­ što je na nju prvi put obraćena pažnja u Engleskoj i tamo je detaljno proučena. Suština ove bolesti je u tome, što kod oboljeloga djeteta (pošto u dobu od 3 mjeseca do 3 godine kosti na­ glo rastu) novo formirana kost ostaje mekana. Pod te­ žinom tijela i usljed drugih spoljnih i unutrašnjih uti­ cala, kosti gube svoj normalni oblik, deformišu se. Kad je bolest najzaid završena, kosti vremenom očvrsnu i u onom dijelu koji je prvobitno bio ostao mekan, SEIosti ostaju nepravilne forme. šta je to što izaziva ovu bolest, ovaj poremećaj u okoštavanju djetinjeg skeleta? Nesumnjivo je da ima više uzroka. Jedan od prvth'j e 'rđav, vlažan stan. bez dovoljno vazduha i naročiti bez sunca. Ipak^najvažttiiji je uzrok rđava ishrana djpteta. Tu ne mislimo da je di­ jete nedovoljno hranjeno. Naprotiv,^ova djeca su^često žrtve pretjerane re^Sostf majke, koja bez mjere i bez razumijevanja doji svoje dijete, dok mu ne upropasti stomak. Dijete ne može da svari ni majčino mlijeko ako ga prima suviše^pesto ili u suviše velikoj količini. Ovo nesvareno mlijeko previre, izaziva poremećaje ц sto­ maku i crijevima; dijete ima rđave stolice, dobija proši­ renje stomaka i crijeva, nastaje neka vrsta trovanja ci­ jelog organizma, pa je razumije se, i rad koji se u orga­ nizmu vrši poremećen. Mnogo Češće obole djeca koju majka ne doji već su^ vještački hranjena, bilo mlijekom na cuclu, ili. što ie još gore, hranom sa stola odraslih. Dijete hranjeno na cuclu, pored toga što često mlijeko može biti iz nečistog suda. nepravilno spremljeno, naročito je izloženo ooasnosti zbog cucle. Ako cucla nije uvijek oprana, iskuhana. na njoj se razvija mnoštvo mikroba, koje dijete sa mlijekom unosi u stomak. Što se tiče prijevremenog hranjenja djece hranom, koju odrasli jedu. naročito me­ som. dokazano je na mlađim, životinjama da to može biti uzrok rahitisa. Mladi psi, suviše rano hranjeni mesom, dobiju ovu bolest i imaju iskrivljene šape. Najzad dugotrajne bolesti u dječijem dobu, kao du­ gotrajno zapalenje pluća, ili gnojenje unutrašnje ili spolja, na koži, ako dugo traje može prouzrokavati rahitis. Kod rahitisa vidimo promjene na kostima cijeloga tijela, ali su one naročito izražene na nogama i na karIičnim kostima, usljed težine tijela, naročito ako dijete već hoda. Noge su obično iskrivljene tako da koljena ostaju jako razmaknuta kad (dijete uspravno stoji, pa noge prave kao slovo o, ili su naprotiv koljena sasvim blizu, jedno uz drugo, a donje krajeve nogu dijete ne može da sastavi tako da stopala ostaju razmaknuta jedno ođ d!rugog. Karlica se, pod težinom utrobe, u gornjem dijelu 384 proširi, a donji dio zbog toga postane uži. To je najnesrećnija deformacija kod ženske djece, jer zbog- nje, docnije mlada žena neće moći da se porodi na normalan način, pa ako je daleko od varoši i ljekara, izložena je smrtnoj opasnosti prilikom porođaja. Kosti glave, koje kod1rahitičnog djeteta dugo ostanu meke, docnije pretjerano zadebljaju, te daju glavi čvornovat izgled. Na ivicama rebara ostaju zadebljanja u vidu brojanica, a kad teškog rahitisa i cio grudni koš se izmijeni, pa liči na pijetlove grudi. Kod teških sluča­ jeva i ruke mogu biti iskrivljene i unakažene. Vrlo je važno, dakle, pitanje kako ćemo dijete saču­ vati od ove užasne bolesti. Kao što smo vidjeli najvaž­ nija stvar je ishrana 'djeteta. Ako dijete doji, treba ga podojiti 8 puta u 24 sata, to jest svaka 2Уг sata danju i svega jedan put noću, do tri mjeseca starosti. Dijete ad trinnjeseca ne treba da doji više od 7 puta za 24 sata, dakle 3 sata danju i 1 put noću. Dijete se ne smije ućutkivati ili uspavljivati sisom svakoga časa, kako danju tako noću, to mnoge majke čine. Ako se dijete vještački hrani, do 8. mjeseca Ine smije dobijati ništa drugo osim mlijeka. Za malu bebu do 6 mjeseci leravlje mlijeko je suviše jako, te se mora razblažiti sa prokuvanom i jako zaslađenom vodom. Mlijeko treba da je od zdravih krava i to svježe, naro­ čito ljeti. Nikad ne davati bebi jučerašnje mlijeko. Naj­ bolje je ako se mlijeko odmah poslije muže kuha ili sterilizuje. Do šest mjeseci mlijeku se dlodaje vode i to na dvije trećine mlijeka trećina vade. Ova se srazmjera smanjuje se više tako da se poslije 6 mjeseci daje čisto, lako zaslađeđno mlijeko. Količina mlijeka zavisi od sta­ rosti djeteta. U prvom mjesecu na 50 grama mlijeka doda se 25 grama vode za svaki objed, u 3. mjesecu na 80 grama mlijeka 30 grama vode, u 5. mjesecu na 100 grama mlijeka 20 grama vode. Od б. mjeseca dijete već može da dobije svaki put od 125 do 150 grama čistoga mlijeka. Cucla mora biti iskuvana i potpuno čista prije upotrebe. Dijete dobija cuclu rjeđe nego što bi ga mati dojila, pošto se kravlje mlijeko teže vari. Do 6. mieseca danju svaka 3 sata, noću 1 put, od б. mjeseca danju isto na 3 sata, noću ni jedan put. Tek od 8 mjeseci djetetu se počinje davati na mje­ sto mlijeka kuvan križ u mlijeku ili kašikicu od brašna u mlijeku, i to u početku se jedno dojenje zamjenjuje krizom; od 10 mjeseca po 2 dojenja se zamjenjuju kri­ zom, tako da dijete ad godine dana dobija 2 kaščice ili križ i 4 puta mlijeka i to po 150—200 grama. Od 15 mje­ seci dijete dobija 3 kašikice ili supice od kriza i tri nuta doji. Od 18 mjeseci dijete treba odbiti i ono počinie da jede i to četiri puta na dan supice, kaše, pire, jaja, mlijeka. Prije 20 mjeseci ne treba davati mesa djetetu. Ako je dijete već obolilo od rahitisa treba ga što više držati na vazduhu, na suncu. Morska kupatila, ili ako to nije moguće kupanje kod kuće u morskoj soli, điaje dobre rezultate. Dijete se, razumije se, mora od­ vesti ljekaru da mu da potrebne lijekove. Ako je dijete već starije a nosi tragove nekadašnjeg rahitisa, to jest ima deformisane kosti, treba ga odvesti kirurgu, jer se i tu može pomoći donekle. Dr. Ljubica Mitrović �НАРОДНО СГОЧАРСТВО Čistoća prije svega Čistoća Je pola zdravlja, a »timar« je pola hrane. Bolje čisto nego novo. I ako naš narod sam iznosi i sam ovakve i slične mudre riječi često spominje, rijetko se kad po njima upravlja, često im ne razumije ni pravi smisao, ni pravo značenje .Općenito se misli u narodu ida je samo za ko­ nje 'dobro, kad se lijepo čiste, ostala stoka može da bude i najprljavija, ona je za narod »i prljava lijepa i dobra«. To valjda dolazi otuda što se je od vajkada gle­ dalo na ljepotu konja, na razvijenost njegovih udova i dijelova tijela, u sjajnost dlake i finoću kože, »Raht« i druga orma sva bi se prelijevala od zlata i drugih nakita, na njeg’ meće zlatnu »abajliju«, u kojoj je četir’ oke zlata, kakva zlata, sve žuta dukata. Valjda je to i otuda što su zapravo samo vlastela držala bolje konje za jahanje i što se radni narod kod njih priučio da konje dobro pazi i dobro timari, pa ini to i ostalo. »Kad ga dlanom ppgladiš, k’o <ja si mu šaku zobi dao«. Na goveda već toliko narodi ne.gleda. On svoga voku voli »kao druga i jarana«, voli ga »kao brata«, ali ne pazi mnogo na njegovu Čistoću. Vo se ne smije »upustiti«, t. j. mora da se uvijek dobro hrani, »dač je u mesu«, a »ne smeta mu kad Je malo pifljSv*. Kako krasne uhranjene volove izgoni'iidrod na pazare, a tr­ govci odbijaju po »dvije kile nečistoće«, ako ga kupe na živu vagu. U narodu je čvrsto ukorijenjeno mišljenje da »vo koji se u štali hrani unora biti prljav«. Vrlo je teško odvikavati narodACd ovako loših ma­ na. Dobronamjerne savjete slabo prima, a šire pouke ne može da zadrži i da se po njima ispravlja. I policijska naređenja slabo djeluju, ona mogu - - ako se istrajno provode — samo djelimično da koriste >time, što će se stoka, bar pred izgon na sajmove i javna pregledanja, bolje čistiti i njegovati. A to je čišćenje vrlo potrebno, ako se želi da se stoka održi zdrava i krepka. Dok se ona kreće u slo­ bodnoj prirodi i sama se, koliko joj je to moguće, odr­ žava čisto i kloni se svake veće prljavštine. Goveda ni­ kad neće leći u svoju balegu ili na blatnjava mjesta. Ali čim se zatvore u štale i »drže na jaslama« oni se zaprljaju, jer štalski podovi nisu dobro uređeni, a pro­ stirka se rijetko gdje prostire podl goveda. I kadi stoke je koža puna malih, običnim okom ne­ vidljivih otvora i rupica, kroz koje izlaze razna ispa­ renja i nepotrebne, često i otrovne lučevine iz tijela. Kad bi premazali kožu nekim ljepivom koje ne propu­ šta ova isparenja, na pr. sa »firnezom«, životinja bi ugi­ nula. Ne bi mogla da održi ni kad bi se premazala veća polovina kože, ni to stoka ne podnosi i lako podlegne od tih premazivanja. Na sličan način djeluje i nečistoća. I ona zalijepi i začepi te rupe i izlaze, pa se štetne luče­ vine zadržavaju u tijelu, kvare tjelesne ćelije, što da­ kako nepovoljno utiče na stočno zdravlje. No još je važnija dVuga strana koja nas tako reći primorava da stoku držimo čisto. To su mnogi živci koji su u koži svake stoke silno razgranati, a oni stoje u vezi sa svima drugim živcima u tijelu. Ako se ovi živci malo nadraže to ugodno djeluje na svo tijelo, pa je to pravi razlog zašto se može s pravom reći da je »čistoća pola hrane«. Ako se ovi kožni živci svakim danom re­ dovno nadražuju i progolicaju, sprovode ani te nadražaje i u unutarnje organe, pa se ćelije ovih organa osvje­ žuju, bolje rade i bolje primaju i pretvaraju hranu, pa se tako svaka hrana bolje iskoristi. Volovi i svinje, ako se svakodnevno timare i čiste, brže se i lakše utove, krave muzare ako se redovno čiste daju više i masnijeg mlijeka. Čistoća je i inače potrebna, jer se u nečistoći lako mogu da zalegu mnoge klice bolesti, pa da stoka oboli. Čuvaj dakle svoju stoku što bolje, a stoku koju držiš u zatvoru čisti i njeguj, jer će ti samo tako dati onu pravu korist koju još može dati. Sramota je za pravog stočara ako mu je stoka prljava i zablačena. »Njega stoke njegov obraz«. Sa sijenom se ne može da dobije mnogo mlijeka Neupućen stočar misli, da kravi treba dati toliko sijena, koliko ofta hoće da pojede, pa da će onda dobiti dosta mlijeka. Naprotiv dokazano je, da se kod onih krava, koje se drže radi mlijeka sijeno mora tačno ogra­ ničiti i, ako se želi da one daju mnogo mlijeka, ta se 'gfamca^ne smije prelaziti. Ako se kravi na primjer daje dosta mekinja, šrota i druge krepke hrane, a sijeno se ne ograniči, onda se ulvrdilo, da te krave i pored veli­ kih količina te krepke hrane ne mogu ni izbliza davati toliko mlijeka kao one krave kod kojih je porcija sijena ograničena. Ovo je važno da istaknemo radi toga, žto većina naših stočara griješi u ovom pogledu, jer dok kravama odmjerava porciju krepke hrane, dotle o porciji sijena ne vode računa, uslijed čega onda imadu i manje mlijeka. Ovaj se slučaj tumači time, što krava natrpa pun stomak sa sijenom i onda ne može tako dobro da pro­ bavi svu onu krepku hranu, koja joj se daje, i ne može da iz nje izvuče svu onu vrijednost, koja je tamo sa­ držana. I Mlada kopriva (žara) kao stočna hrana Iako je kopriva poznata divlja biljka koja često buj­ no raste oko kuća i oko dubrišta, nagnojnim mjestima, ipak je to vrlo korisna biljka, koja ima dosta i dobre hranjive vrijednosti. Mladu koprivu i naš svijet slatko jede i od nje pravi razne pite i druga jela, jer vele da to »krv prečišćava«. Mlade ćurke i pilad mogu se sa poturenom mladom koprivom, kojoj se doda nešto bra­ šna, mekinja i malo jajeta vrlo dobro podići i othraniti. Ako se kopriva pokosi, prije nego što zastari i po­ stane drvenasta, i lijepo osuši, prestavlja vrlo ukusno i hranjivo sijeno za mladu stoku, koje sijeno stoka rado jede i na njem dobro napreduje. Mlada kopriva osušena ne žari, pa se može lakše raditi oko nje i spravljati je. Пропагирајте задругарство! 385 �ПОЉОПРИВРЕДА Njega livada Livade treba svako proljeće iskrčiti, očistiti, po­ ravnati i pobranati. Ako voda stoji na njima, treba is­ kopati jarke i svake ih Rodine pročistiti. Kako se livade gnoje. Kad ih treba kositi. Čim se posiju jari usjevi i čim se ukaže lijepo vri­ jeme, treba se prihvatiti posla oko uređivanja livada (luka ili bara). Livade su obično u nizinama uz potoke i rijeke, a ima i gorskih livada na visinama. Livade uspijevaju da­ kle na niskim zemljama ili opet na visokim položajima, koji imaju dovoljno vlage. Bez dovoljne vlage nema do­ bre livade, zato na suhoj zemlji ne može da bude liva­ de. Ali zato ne smije livada biti ni premokra, da voda leži na njoj, jer onda od livada postaje bara i močvara, na kojoj raste šaš i trska. Livada je mati oranici, ona hrana oranicu. Ali ona ne hrani samo oranicu, nego i stoku. Velika dakle vri­ jednost leži u livadama. Ako želimo, da livade daju do­ bro sijeno i da daju mnogo — a to svako želi onda se i livadama mora svake godine dati njihov red. m da se ore, ni da se sije, ni da se gnoji, a svajte godine da se dva ili triput kosi i još da daje fino sijeno, to bi sva­ kako bio prevelik 'zahtjev i od’ najbolje livade. Ako liva­ de i ne treba orati'ni sijati, -treba-ih čistiti i rediti, treba ih čuvati da ih voda ne feušh i da od suše ne stradavaju, a treba ih bogme kadikad i gnojiti. Svake godine u rano proljeve treba livade najprije i s k r č i t i i očistitt>d 'grmova i šiblja, te odstraniti sve grane, šibe i trnje. Dalje treba na svim livadama, gdje leži voda i sk o p a t i j a r k e - i vodiu ispustiti da može oticati. Ovaj posao još je bolje da p o r a d i u jesen, da se suvišna vo­ da ne zadržava na livadama. Čim okopni snijeg, treba sve sjenokose, dakle i djetelišta i livade nizinske i gorske, p o r a v n a t i , razgr­ nuti krtorovine i pokupiti kamenje, ako ga ima. a kad se zemlja malo osuši, treba sve sjenokose (t. j. djetelišta i livade) dobro p o b'r-a rft FQ i livaidnom branom. Brana će raščupati mahovinu i izgrebsti zemlju, pa će biti kao da je okopana. Livadha brana treba samo jedi­ nom u godini, pa nije nužno da je drži svaki zemljorad­ nik. I desetak kuća zajedno mogu da imadu jednu branu. Ovu branu, kao na pr. i trijer za čišćenje sjemena, može da drži i zadrugarska organizacija za svoje članove. GNOJENJE LIVADA Sve livade, koje su slabe i iscrpljene, treba kadikad1 i gnojiti. Najbolji i najjeftiniji gnoj za livade jest g n o j ­ n i c a (osoka, pištevina). Gnojnicom se mogu livade gno­ jiti od jeseni do proljeća, kad god mogu kola ili saonice do njih i na njih. Samo treba paziti, ako se livada po­ lijeva gnojnicom u proljeće, da gnojnica ne bude pre­ jaka, jer bi mogla trava izgoriti. Treba dakle da se razrijedi vodom. Tko je u stanju da slabu livadu osim gnojnicom po­ gnoji u proljeće ili još bolje zimi sa 200 kg Tomasova brašna (troske) po ralu ili 350 kg po hektaru, taj će imati šta da kosi. Kad nema ove troske, uzima se mjesto nje superfosfat, isto toliko po ralu i hektaru. Kad se livade gnoje samo umjetnim gnoiem bez gnojnice, onda osim gore napomenute troske ili sirper- 386 fosfata, treba Još i 100 t e kalijeve soli po ralu Ili 175 kg po hektaru. Onda se dakle uzima po ralu: 200 kg Tomasove troske ili superfosfata i 100 kg kalijeve soli ili po hektaru: 350 kg Tomasove troske ili superfosfata i 175 kg kalijeve soli. Sasvim slabim i više poljskim livadama najviše bi koristilo 100 kg cijanamida po ralu ili 175 kg po hektaru. Ovaj gnoj može se posuti još s jeseni. Slabe livade odlično plaćaju umjetni (vještački) guoj Ne treba se nitko bojati, da će ga badava kupiti. Umjetne gnojeve treba posuti u rano proljeće prije brananja i onda ih odmah zadirljati. Ali ako na livadi ima mnogo mahovine, onda treba najprije livadu podr­ žati, da livaldna brana digne mahovinu, zatim treba ma­ hovinu pograbiti i odnijeti i tek onda posuti umjetni gnoj i ponovo ga branom razvući. ISUŠIVANJE LIVADA U mnogim i premnogim krajevima livade su mo č ­ v a r n e i barovite. Voda ne može da otiče s njih. jer nema kud, bilo da nisu iskopani jarci i kanali, bilo da ih podbija potok ili rijeka, koja teče kroz te livade. Na takvim livadama >raste šaš. sita (zukva) i druge neva­ ljale trave* a sijeno s takvih livada otrov je stoci, mje­ sto da joj bude hrana. Takvi su krajevi štetni i za ljud­ sko zdravlje, svijet pati od groznice (malarije), a da ni sam ne zna zašto. Gdje je god vodostaja potoka ili rijeka niža od li­ vade, tu se ljudi mogu sami pomoći i iskopati dosta ši­ roke kanale do rijeke i u mjih ispustiti manje jarke, koji će odvesti vodu s livada. Ali je nevolja tamo, gdje je voda u potoku ili rijeci visoka. Tu ne pomažu kanali i jarci prije nego se najpre ne reguliše. riieka ili potok. Za takav posao treba da se složi cijeli kraj. koji ima tamo livađ'e, a osim toga treba pomoć i od države, ako ni u čem drugom a ono bar u tom, da izradi nacrte za regulaciju i da nadzire radnje, ako već ne može da dade novčanu pomoć ili zajam. U takvim prilikama često izlazi voda iz korita i plavi livade i to ne samo ieseni i u proljeće, nego i ka­ snije, kad je trava već velika, a često i u vrijeme košnje i sušenja trave, za svake jače kiše. Mutna voda slije se s okolnih brda i zamulii travu i sijeno, a katkad1 i od­ nese pokošenu travu. Tako zamuljeno sijeno nije ni za šta i stoka u takim godinama skapava preko zime. A i inače je trava s takih livada sasvim loša i otrovna. Mjesto da budu blagodat, ovakve livade su prava ne­ sreća za narod. Stočarstvo u tim krajevima nikako ne može da napreduje, nego čak i nazaduje, jer se potok ili rijeka svake godine sve više zajazuje i sve lakše voda izlazi iz korita i plavi cijelu okolnu nizinu. Radi visoke vodostaje u rijeci diže se sve više i voda u okol­ nim bunarima i pištalinama i tako po malo nastaje moč­ vare i baruštine, a livade iz godine u godinu sve više propadaju. Težaku je i gotovo nemoguć svaki nanređak u takvim krajevima i takve rijeke trebalo bi kako bilo jedanput urediti. Sličnih nevolja ima s bujicama i pono­ rima n. pr. u Lici, koji radi ncuređenosti čine veliku štetu poljoprivredi svoje okoline. �VRIJEME KO&NJE LIVADA Ima još jedna vrlo važna stvar, o kojoj na ovom mjestu moramo kazati nekoliko riječi. Tiče se jedne ve­ like pogreške, koju čine gotovo svi zemljoradnici u zao­ stalim krajevima. S v u d a oni n a i m e k o s e l i v a ­ d e p r e k a s n o . Vidjećemo odmah, kolika šteta nasta­ je iz toga lošeg posla, a da niko na to ni ne misli. Uzirok kasnoj košnji livada jest u tom, što zemljo­ radnici s proljeća još uvijek po starom običaju puštaju stoku na livade, pa trava radi toga zaostane u razvitku. Prva trava radi toga mjesto da se kosi koncem maja i početkom juna, kako bi mogla u većini krajeva (izuzev hladnije krajeve), počinju se kositi tek tamo negdje koncem juna i u julu mjesecu. Ima kuća, koje malo koje godine pokose livade prije početka avgusta, a katkad dočekaju i avgust mjesec. Pošto se kukuruz još ne sije u redove i ne okopava plugovima okopačima, zabavlja se svijet s obradom ku­ kuruza tako dugo, da je jedva dovrši prije žetve. Tako se sastanu tri velika rada л isto vrijeme: obrada kuku­ ruza, žetva i vršidba žita i košnja livadla i djeteline. Nevješt i neupućen svijet zaplete se tu svake godine kao pile u kučine. 1 razumije se: kukuruz se mora uraditi, žito se mora požeti (mjesto da se i ono kosi, što bi pet puta brže išlo), a sjenokosi moraju dakako čekati. Onf, istina, neće propasti. Ali oni tako svake godine' prezru. A i inače ima svijet običaj, da livade, pa i'djeteline, pre­ kasno kosi. J e d n a š t e t a od toga jest, što Je prezrelo sijeno tvrdo i nevaljalo, malo bolje od slame. Od hranjivih s a / stojina u travi postala je drvena cćlliloza, od koje se može praviti papir, ali je slaba hrana za stoku. D r u g a j e š t e t a u,tom, što mjesto da raste otava, zre prva trava. Otava obično ni ne poraste osim ako je jesen jako povoljna iuduga. T r e ć a j e š t e t a u tom, šjft s travom dozrijeva i kojekakvi drač i korov, koji se siri sjemenom i tako se sve više širi korov na livadama, a uzmiču pred njim slatke trave i djeteline. Od sviju je još najveća č e t v r t as š t e t a , a ona je u tom, što svaki usjev i trava, kad zri, iscrpljuje u jednu ruku zemlju i izvlači njemu snagu, u drugu ruku usjevi i trava, kad zriju, gube svoju snagu i propadaju. Trava dakle tako izvlači zemlju i uz to gubi još i svoju snagu. Može li biti veće štete? Nikad livada neće dati otave, ako pustite prvu travu da dozre! A kosićete malo bolju livadu triput u godini, ako je budete kosili kad treba t. j. u vrijeme kad visoke trave cvjetaju ili čim ocvjetaju. Trava se dakle mora kositi prije nego počne žutiti, dok je još zelena. Tko u to ne vjeruje,' neka na jednom komadu djete­ line ostavi prvu travu (djetelinu) da sazre, a ostalu neka pokosi, dok je još u cvijetu, pa će viditi, da će na tom komadu druga djetelina biti sasvim slaba, dok će na ranije pokošenom komadu druga djetelina biti lijepa i izrašće, razumije se, mnogo ranije. Djetelina dakle, koja je dala sjeme, izgubila je snagu i nestalo je ,a ona druga je ostala. Tako je to i travom na livadama. Osim toga stalnim dozrijevanjem trave iz­ vlače zemlju. Zato postaju sjenokosi svake godine ncrodniji, a dia malo tko zna zašto. Ne puštajte stoga stoku u proljeću na livade i sjenokose, ni na djetelinu i lucemu! Da ne budete u nepri­ lici za stočnu hranu preko zime i u proljeće, sijte za zi­ mu što više-djeteline ili grahorice, a za rano proljeće sijte ozimi krmni grašak. - Ne kosite travu prekasno, kad već požuti i sazre, negOvdok je još zelena! Biće vam onda sijeno bolje i hranjivije, a livade će vam osim toga dati još jednu, a možda i dvije otave. Ne upropašćujte svojih livada kasnom košnjom trave! Livade vam hrane stoku i oranice, one su mati oranicama, zato ih treba čuvati. NATAPANJE LIVADA Gdje god ima mogućnosti, da se na livade navede voda kanalom i jarcima, treba to raditi preko ljeta, na­ ročito u sušnim godinama, isplatiće se. Na livadama ne smije voda stalno stajati, ali one trebaju i podnose više vlage, nego poljski usjevi. One ne podnose sušu. Slatke trave nestaju na suši, a šire se kojekakvi korovi. Za razvitak slatkih trava nužna je gnojna zemlja i umje­ rena vlaga. Zato osim ređenja livada, osim isušivanja i osim gnojenja treba livade i natapati, gdje god se može i kad je nužno. A ponovo kažemo: sjenokose treba na vrijeme i kositi. ПОДЛИСТАК Safet Burina Almina snaha Vani se spremala oluja. Crni gusti oblaci su prevlačili nebo i teško se vukli preko ogromnih ši­ rina beskraja. Gomilali su se kao bzebroj crnih misli, što se gomilaju u sitnim mozgovima sirotih prosjaka druma. Alma je stajala kraj prozora i nešto iščekivala. Drhtala je. Pokraj nje je sedela seda majka i dovr­ šavala popodnevnu molitvu. Dovršavala je i sa tespihom (brojanicama). Pridigla se malo i pogledala kroz rešetke prozorske. Ulica je bila gotovo pusta. Retki prolaznici su žurili,' da pre oluje prispiju pod krov. Videla je ona i oblak, što se nadneo nad ka­ sabom. Crn i mračan, kao divlja šumska noč. Po­ nekad sevne, blisne munja i procepa oblak, a negde u daljini potmulo zatutnji grmljavina. Prašina i vetar dva nerazdvojna druga predolujskog vremena, po­ vijaju granje po baštama i odnose sobom život mi­ nuta što strelovito nestaju. — Čuješ li grmljavinu m ajko. . . Bojim se. Zašto je otišao? . . . 387 �— Ešheduenlailahe illalla. . . ne boj se dijete. što ide u fabriku čilima ili u »doganur.. Vidiš, tako nam on vazda priča. Milosnik je sa njim. — More biti da su i vremena taka. šta ćeš di­ U daljini odjeknu grmljavina. Strelica munje rasjete. Danas je sve drukčije nego prije. Prije su bili vetli nebo i pejsaž okolni. One videše daleko na za đecu samo mejtefi, a s a d . . . e h . . . Sad ti svi idu drumu, niz breg, dve prilike, što su žurile. Dve žene po deset godina u školu. I više. I Boga mi oni izađu zadrhtaše. Krupne kapi kiše osuše se zemljom. Kao na golemo. Eto, Ibro Sulje baščovana pošo sa ovim da se rastvori nebo. našim. Naučio za učitelja, zna on sve. I eno ga sad — Majko, predosjećam nešto teško u duši. viši od kadije. A baščovanov sin. Nije šala. Majka je ćutala. Teško joj je bilo. Nije smela to Alma je ćutala i gledala kroz rešetke prozorske. da kaže kćeri. Teško joj je palo to, da njen Hamza Kiša je već davno bila prestala. Oblaci su se razide na selo i ašikuje sa devojkom. I to sa mlinarevom begli, a sunce kao okupano lepotom, obasjavalo je kćeri. Oni, begovi, do sad su uvek dovodili devojke poslednjim svojim zracima vrh Orahovice. I tonulo u iz odličnih i najodličnijih porodica begovskih. Čak ni jezero zapadne večernje rumeni. Otvorila je prozor. aginskih nisu trpeli. I to je u njihovoj porodici BeMiris sveže izakišne atmosfere prodre u sobu i govića bilo od pamtiveka. Ni aginskih dakle, a tek osveži ih. Ezan je zaučio i najavio prvi suton. Sve ovako fukarskih. Ta zar bi stari rahmetli Selimbeg, utiša. Sve se pokloni pred dubokim zanosom istine njen muž, Hamzin otac, dozvolio da njegov sin uzima '’S mujezinova glasa. Probuđene tiče ućutaše. Raspedevojku tako niska roda; devojku, čiji otac drži vana гека sa šumom jablanova zamre, a plave da­ njihov vlastiti mlin i živi gotovo samo od ujma, što ljine pozlatiše nebo ćutanjem. Samo mujezinov ton, ga dobije od samlevenog žita, što mu je on, Hamza, pun toplog verovanja pravednog, odzvoni kroz tišinu dao. Ne. Pre bi ga ubio iz one puške, što visi na p?Vog zlatnog sutona. duvaru. . . misli ona. Pre bi ga /video mrtva na ta— Akšam n an o . . . A zar će on nju dovesti? Da butu, prekrivena' komadom poderane čohe, nego bi dozvolio, da mu on oskrnavi red i poredak u kući. mi ona bude snaha. — Hajdemo šćeri. Allah tako h o će. . . I to onaj krvni poredak, koji obeležava putrkrbz svu Došao je Hamza sa drugom Ibrom, sudijom okru­ budućnost njihove porodice. To je svetinja i on bi žnog suda. Bili su pokisli do kože. Vraćali su se sa poludeo pre, nego:5i tć dozvolio. sela, gde su se našli, ibro je bio sudskim poslom. A ona sirota. Nemoćna je potpuno. Ne sme da Video je Hamzu kraj vodenice i tu se sa njim sastao. se usprotivi. N ^ sme da mu kaže ma i jednu jedinu On je znao za Hamzine odnose prem a mlinarevoj Zureč u znak protesta. J er bi ih on odmah ostavio. Polejhi. Stoga ga nije o tome ni pitao. Ali mu je Hamza begao bi u svet i nikad im više ne bi došao na oči. sam, i bez njegova traženja, sa zanosom pričao o IeMora ona eto zato da trpi, pokori se sudbini, koja im poj devojci, za kojom uzdiše ćelo selo; o devojci radi je predodređena. koje mlin radi i suviše mnogo. »Divno je to d ijete.. . — Ako je tako suđeno i od Boga dano, neka mu sa zanosom je pričao mladi učitelj. J a ne znam da li je s hajrom. Božja volja je prvo, a ostalo sve zadnje.. u cijelom našem gradu ima tako otmjene ljepote. Ima kaže ona. Pomirila se. u njoj nečega, što je samo njoj svojstveno. Ima sup­ A Alma ne može nikako da prećuti. Ona je u tilnosti, koja ni malo ne bije svježinom njene seoske dnu duše nezadovoljna aktom bratovim. On im je je­ najedralosti. Ja sam je danas zaručio, znaš li ti to. dina muška glava u kući; vole ga ljubavlju nenad­ Znam, moji danas neće biti zadovoljni, ama neka ih mašnom, ljubavlju prave, spontane porodične iskre­ malo. Reći će; »Nije sojli. Sramota je da se ti njom nosti. A ipak, ona ne može da se pomiri sa željama ženiš.« A mene to mišliš boli. J a znam da ću usre­ bratovim. Zar da joj bude s n a h a mlinareva Zulka. ćiti i nju i sebe. I svijet će malo da priča i komenNe, ne, i nikada ne. Radije će ona bežati iz ove kuće, tariše o tom, ali sam ja i tu sasvim ravnodušan. Mi skočiti sa vrha pećine u ponor »Carskog laza-';: nego smo napredni ljudi. Moramo više da kidamo sa tra­ se toliko poniziti. Ona veruje u sudbinu, ali nikako dicijama. I to sa ovim nelogičnim tradicijama, koje ne može da se pomiri s tim, da je sudbina mogla ja ne smatram ni za što drugo do prisilnim uokviriuopšte ovako nešto predodrediti. Ta ona je uvek bila vanjima čovjekove prirode i životnih principa. Zašto izvor njihove sreće. Sudbina je htela da oni izgube da se mi vežemo za ovaj ili onaj zakon, ako ga mo­ bezbroj kmetova i kmetskih selišta, ali ih nikad nije žemo tako nazvati, za normu koja je besmislena i potpuno napustila. Ostavila im je toliko, da su i sad koju su stvorili neinteligentni primitivci; ljudi, koji »zenđiliji« od svih begova u kasabi. nisu znali ni za što drugo, no za slasti i uživanja. — Knjige su mu to dale, nano, znaš li? On ih Nasleđivali su ogromna imanja i iskorišćavali ih i vazda čita i nama zbori, kako smo mi ljudi svi jed­ uživali više i teže no da su ih svojim znojem i svojom naki; kako nema razlike između mene i one fukare. krvlju sticali. . . Eto Ibro, ti si sad bogatiji od svih 388 �takvih bogataša. Stekao si svoju karijeru, došao si do kapitala svojom inicijativom i vlastitim trudom i znojem. I zadovoljan si, moralno zadovoljniji i srećniji od svih tih hereditarnih srećnika. Nego imam još jednu divnu ideju, doktore. U našem kraju ja sam počeo da miješam krv aristokratije, (ali znaj, samo feudalne aristokratije), sa krvlju »nižih klasa«. Prvi sam prekinuo sa tradicijom, koja bi nas odvela u neminovnu propast. Ti budi drugi. Govorio si mi i onako o Almi sa oduševljenjem. Ona je istina malo sujetna i gorda na staleški stav, ali lako ćemo je savladati. Žena je o n a...« — Hamza, ti si sjajan čovek. Vidim da ^ i ti svestan današnjice i da u njoj gledaš propadanje našega sveta. Tačno je, mi ga moramo lećiti. A šio se tiče Alme ima da ti kažem ovo: Govorio sam li mnogo o njoj, jer mi se ona mnogo sviđa. Pravo da ti kažem, danas sam bio pošao upravo do vas. Ja lično. I ti, kao da te intuicija dovela do ovog pred­ meta, počeo si sam. Eto, sad znaj sve. Ja ostavljani stvar tebi. Uredi kako znaš. otišia njoj. Ostavila je njih u raskošnoj odaji vesele i raspoložene. Bojažljivo i sva drhteći, prišla joj je: — Šćeri, Ibfo došo i prosi te. šta ćemo reći? — Pa, majko. On je sudac, šta ti kažeš. Ako. si ti kajil i ja sam. — A li. . . Selimbegovica nije dovršila misli. Htjela je da joj obrati pažnju na »soj«. Ali je stala. Ta on je doktor, sudac. Sve i sve u kasabi. Bez reči protesta prstenovana je Alma. Ticalo se to njene budućnosti. Zaboravila je ona na svoj »soj«, na svoje pleme, zaslepljena položajem jednog čoveka, koji je igrao tako važnu ulogu u životu nji­ hove kasabe. Nije tu ona gledala na njegovo poreklo i pleme. Zaboravila je ona tu, da je on sin Smaje baščovana, da je nekad bio »puki siromah«. Nestalo je njenoga ponosa; egoizam jedne primitivne duše, njega je nadmašio i uništio. Ovo je za nju bilo pra­ vično i Bogom dano. Sad je bila potpuno zadovoljna sa svim. ; _ ^ Majko, ja sam prstenovao Zulejhu. Meni je ona potrebna. Ti se ne ljutiš, je li? — Sudbmh je tako šćela. Neka ti je s hajrom, Hamza je drhtao od radosti. Oči su mu blistale, dijete moje. Alah vas čuvo na vašem putu. a lice se žarilo. Dva ogromna uspeha ja danas po — A Alma? stigao u početku ostvarivanja svojih ideja. To du­ Alma nije više bila protivna ovom braku. Zabo­ ševno zadovoljstvo davalo mu je više poleta i donoz ravila je ona sve to pred vizijom jedne lepe buđućsilo mu više »sreće« nego ma koji akt u njegovom :ojoj je ona bila svetla tačka, svetionik na životu. Samo mu je bio još j<?dah korak potreban og novog putovanja životnog. Nije čak ni Trebalo je savladati majku i sestru. Ali, kao da »vila majčina uverenja: » s u d b i n a j e t a k o zato nije mnogo brinuo. Verovao je u svoj defii ni«. tivan uspeh. Sedeli su njih dvojica u odaji, presvučeni u .aU lllL t odela, kad je ušla njegova majka. Nije se ona krila od doktora, jer je on dobar drug njenoga sina, pa je Za tebe često dolazio kod njih, dok je sa Hamzom išao u Za lepotu njenih očiju školu. Kad je ona ušla, doktor je skočio i poljubio je u travama zelenim i plavim, u ruku. To je stari običaj. kad rudi livadom proleće i smeh — Kako si sinko. A tebe više nikad nama, a? ceo bi dan crvene makove da berem. — Pa eto tako. Nema se vremena. Vazda neki poslovi, hanuma. Nikad čovjek ne dajaniše. Sud, Za lepotu njenih očiju kuća, kasaba, selo. Sve odnese vrijeme. leto bi ćelo procvalo i belo — Tako je to sinko. Vazda hizmet sebi, hizmet ko devojčin san, kući, hizmet drugima. crne kupine da berem, kupine da berem. — Nano,. da ti kažem novosti. Majka je gotovo s bolnom čežnjom očekivala nje­ Bagremi mirisni kad listaju i zru gove izjave. Mislila je na mlinarevu Zulku. A ipak Ćelo bi sunčano popodne je u tom momentu pomislila: Pa sudbina. Neka ga.« bele ruke da ti milujem. — Nano. Ibro prosi Almu. Ti nećeš biti protiv? Majka to ni u jednom trenutku nije mogla oče­ I rane dana kad počnu da mru kivati. Nije mogla na to ni pomisliti. Ne zbog sebe, da te tiho, tihano celujem. nego zbog Alme. Ta ona je tako kivna na njega, Hamzu, radi veza sa devojkom, koja nije begovska. A I'bro je isti takav. Baščovanov sin. Bilo joj je u tom trenutku teško. Ibro joj je bio drag. A i doktor je. Ali Alma? Nije njima ništa rekla, nego je odmah i 389 �Safvei ZeČević Bez edžela*) umiranja nema Zaista na ovome svijetu ima mnogo čudnih i nerazumljivih prirodnih događaja, pred kojim ljud­ ski um zastaje, ili se ne može da nadivi i načudi pojedinim fenomenima, koji su za razumna čovjeka neoborivi dokazi, da ima neko ko svim tim upravlja i komu se sve pokorava, samo nezahvalni, najra­ zumniji božiji stvor, čovjek svega toga neće da vidi pa griješi pored svih blagodati koje mu je Bog iz Svoga neiscrpnog rahmeta dao, sve što mu na ovom prolaznom svijetu treba. U nekim narodnim pjesmama često dolazi ovaj stih: »Bez edžela umiranja nema!« što je za onoga koji vjeruje u sudbinu, neoborivi dokaz, da se sve kreće po nekoj višoj, nadmoćnoj sili. Kome je suđeno da živi, taj će i iz najvećeg kreševa iznijeti glavu; dok će drugi kod kyće, na mekim dušecima, okružen svojim najmilijim 'izdahnuti, jer mu je slučajno srce oslabilo*. .vena pukla i slično. Dakle, njemu je suđeno da promijeni svijet. Neki se čojjek razboli iznenada i to opasnom bolešću. Nije prošao mi^sahat vremena dođe mu prijatelj s nekim poslom, pa videći ga u tako kri­ tičnom stanju, pohita po liječničku pomoć i kad je suđeno da se živi^jer* nije došao edžel, nalazi se brzo najbolji liječnik, koji opet slučajno pogađa pravu diagnozu bolesti. Bolesnik ni sam ne zna kako se sve to treba da dogodi, a već su tu i »pravi« lijekovi za njegovu bolest i on se odmah počinje da oporavlja i za nekoliko dana ozdravi iako je imao jednu od najtežih bolesti. Njegov opet prijatelj otišao na selo preko ljeta i usred ljetne vrućine nahladio se i počeo se osje­ ćati slabim i bolesnim. S dana u dan čovjek sve više slabi i naposljetku odluči sići u grad i potražiti liječničku pomoć. U jutro kad je krenuo u grad, počela je kiša padati, pa pored svoje bolesti još se je više prehladio, kola ga rastresla i sve putne ne­ zgode da se baš njemu dogode, jer mu je suđeno svijet promijeniti, jer mu se edžel približuje. Čim je došao kući, poslao je po liječnika, ali njega opet slučajno nema, nego je otišao čak u drugu varoš i neće se do sutra vratiti. Jadni bolesnik traži pomoći od raznih baba i nadriljekara i mjesto da mu bolest kreće na bolje a ona što koji sat sve na gore. Sutra bolesnik ni da se makne, kad mu dolazi zadnja nada, liječnik, koji pregledavši ga sliježe ramenima i ljuti se što ga nije prije zvao, kad se je dalo još pomoći, te pripisujući mu kakvo sretstvo za spavanje, odlazi, kriveći nesavjesnost ljudi, koji ga nisu za vremena zvali, nego istom kad je čovjek na umoru. Liječnik *) edžel — posljednji, neminovni čas. 390 je materijalist pa i пе može da pomisli, da je do­ tičnom čovjeku suđeno da umre, ali u prirodi za svaku pojavu treba i uzrok, pa tako i za čovječiju smrt. Ragibaga bijaše ugledan građanin u našoj ka­ sabi. Nije bilo važnijeg posla a da ga nisu zvali na savjetovanje. Pa i bio je čovjek na svom mjestu. Sa svakim je lijepo postupao. Ne stiđaše se sjediti u društvu siromaha i zanaćija i ako je bio koljenović, a povrh toga nadaleko čuven sa svoga bogatstva. Stalnog zanimanja nije imao ali je ipak često ostao bez ručka svršavajući tuđe poslove. Odkud god ko ide moli Ragibega da ode s njim samo do u sud, do pretstojnika i slično, a on uvijek spreman pa makar i' svpj vlastiti posao ostavio. U slobodnim časovima najvolio se je brinuti o salati, koju je on strastveno volio. On bi dao ne znam kakva jela za dobru salatu. Ragibaga je imao cijelu magazu ćupova i drugog suda, gdje je preko ljeta spremao kupus, papriku i sve što je potrebno za dobru salatu. Ali ovoga ljeta nije se on time mogao baviti, jer ležaše bolestan. Na silu se je prošao te navike, jer mu je liječnik strogo zabranio da jede ikakvu salatu. Skoro cijela ga je varoš obilazila i svako ga žalio, neko iz ljubavi prema narodnom dobrotvoru a neko iz sebičnog interesa. Ragibaga je iz dana u dan sve više slabio. Ne može ni da jede, jer ono što bi on i bolestan jeo ne dadu mu. Jednoga dana bijaše došao liječnik i poslije sve­ stranog pregledanja oprosti se od bolesnika, dopu­ štajući mu da jede što hoće samo ne salate, čim je liječnik izišao na hodnik dočeka ga više žalosnih upita, da li ima nade. Utješivši ih malo oni se razi­ doše, samo ostade Ragibagin brat, Hadžija, da se po­ savjetuje s liječnikom. — Gospodine doktore, kako je danas? Je li imalo na bolje? Ima li ikakve nade u ozdravljenje? pitao je uzrujano Hadžija. — Nemojte se uznem irivati!. . Pokorite se sud­ bini! Njemu nema spasa, osim ako bi Bog kakvo čudo stvorio. . . Otrov se u krvi neobično brzo širi i naše liječničko znanje ovdje staje. Svi bolesnici koji su nam došli u ovakvom stanju, u kakvom se nalazi vaš brat, svi su umrli i to vrlo brzo. — Pa ako je tako, gospodine, onda mu možemo dati salate, za koju nas on neprestano moli. — Kako vam volja, ali ja vam ne bi preporučio jer će mu to i onako tešku bolest pogoršati. Zbogom! — U zdravlju, gospodine! Cijeli ovaj razgovor čuo je i Ragibaga, koji se je bio malo pribrao od velike vatre. Čim mu uniđe �— Ova je zmija jedna od najotrovnijih. Njezin brat poče ga svojim iznemoglim glasom moliti, da mu načine salatu. Hadžija ga je odvraćao ali kad mu je otrov i u najmanjoj količini veoma poguban. Mo­ reče, da je čuo što je liječnik rekao i da mu udovolje rala je ona biti u ulju više dana, gdje je crkla i u želji, kad mu je naskoro ostaviti ovaj svijet, svoju borbi za život izlučila je sav svoj otrov, koji se je rodbinu i prijatelje, kuću i sve svoje dobro, tada pomiješao s uljem i djelovao kao protuotrov kod Ra­ istom uvidje Hadžija, da mu ne može i ne smije od­ gi bagine bolesti. — Vela havle, vela kuvvete!. . . čudio se Avdaga. biti želju. — A otkud ti ovaj ćup? Zar ti nisi znao da je u Brzo bi načinjena salata i pošto se slučajno nije našlo maslinovog ulja kod kuće, bi poslano dijete njemu ova otrovnica? Zapitkivaše liječnik. — Ja, gospodine, ne znam, van ako je unišla u da kupi u dućanu kod Avdage u koga je i Ragibaga običavao uzimati. Dijete reče da je to za bolesnog njeg kad je stajao pod olukom više kuće, pokraj onog kamenog zida . . . Nego šta ću ja sa ovolikim uljem? Rogibagu pa da mu da dobru robu. Avdaga je po­ — Lako je zato, nego koliko tražiš za nj? . . . od­ odavno kupio jedan veliki ćup u kog je nedavno nalio pravo maslinovo ulje, što mu ga je neki Dalma­ vrati liječnik. Avdaga mu zatraži bagatelnu cijnu. No liječnik tinac bio donio. Nali dječaku pun sud i posla ga ne samo da mu je dao traženu sumu nego mu je dvo­ s pozdravom kući. Donešena bi i salata, koju Ragibaga s neobičnim struko platio nego je čaršiska cijena. Kad je Ragibaga doznao šta je u salati jeo i od apetitom pojede. Koliko je bio oslabio morao je odmah leći, jer se bijaše umorio jedući. Malo zatim on tvrdo čega je ozdravio, zarekao se je, da neće više nikad zaspa što veoma začudi i Hadžiju i sve ukućane. пГ okusiti salate. Zato su smiješni svi oni, koji kažu, da se ne može Pred večer se je Ragibaga probudio i opet je tražio da jede salatu. Sad mu više nisu branili. Do­ nečeg proći, naročito nepotrebnih i pogubnih užitaka nijeli su mu još neka jela jito je on sa salatom pojeo. kao što je alkohol i duhan. Već od prve salate počeo sfe j<? Ragibaga opo­ ravljati. Nijedan obrok nije izostao bez salate. Za noć koliko dana i on se poče pridizati od [šVoje teške bolesti. Nije prošao ni mjesec''dana a Ragibaga, na veliku radost sugrađana, izađe u čaršiju. Svaki se čudio kako brzo ozdravi, qn, koga su već pisali među mrtve. Najviše se od svih čudio liječnik, koji nikako nije mogao da shvati ovo ozdravljenje, te se odmah obrati Ragibagi i u podužem razgovoru dozna, da mu je samo salata pomogla. Liječnik se nije dao zavarati slučajem, da je on previdio bolest i držao je za težu nego što je bila. Odmah započe ispitivati od čega je sve bila naprav­ ljena ta famozna salata. Morali su mu sve pokazati, i gdje je rasla, i na koji je način rezana i sve ostale sitnice. Doznavši sve to nije postigao nikakvog zado­ voljavajućeg rezultata. Zadnja mu nada bijaše još ulje u Avdage. Odmah se uputi u Avdagin dućan i za­ traži da se cijelo ulje iscrpa. Nastalo je objašnjavanje ali je na posljetku Avdaga pristao i pristupilo se crpanju. Nije to baš ni bilo lako, jer je trebalo toliko posuda da se iscrpa onolika ćupina. Pri dnu ćupa sud je udario u nešto mekano. Na liječnikovo pitanje da li je sve iscrpano, Avdaga reče, da ne može sve iscrpati, jer da ima na dnu nekakva mulja valjda od ulja koje se je slegla Kad je liječnik pogledao u zakrenut ćup prema svjetlu uskliknuo je sav ushićen: — Ovdje smo! Odmah bi izvrnut ćup iz koga ispade velika zmija otrovnica. Tada liječnik rastumači zašto je Ra­ gibaga ozdravio: Vizantijski car i Hatim-Taija Među čudnovate priče, koje se pričaju o Hatimovoj darežljivosti, ide i priča, po kojoj je neki vi­ zantijski car čuo o Hatimu i njegovoj darežljivosti, pa nije u to sve mogao povjerovati. Međutim car je doznao da Hatim ima jednog konja, koji je bio od najplemenitije vrste arapskih konja i koji mu je bio veoma mio. On pošalje poslanika Hatimu, da mu ga ište na poklon, htijući tim da stavi na kušnju nje­ govu darežljivost. Kad je poslanik prispio u selo Taijovića, zapita za kuću Hatimovu, te saznavši koje je, uputi se ravno k njemu. Međutim Hatim ga je već izdaleka ugledao, pa je izašao preda nj i primio ga sa najvećom susretljivošću. Pošto je stoka bila na paši i ne mogavši naći načina kako bi gosta počastio, dade zaklati svoga najmilijeg konja i naredi da se ispeče. Zatim je unišao gostu, da ga razgovori, dok bude jelo gotovo. Razgovarajući se s njim dozna da je on poslanik vizantskog cara i da je došao da ište njegova konja na poklon caru. To je Hatima veoma iznenadilo i reče: »0, da si me prije o tome obavi­ jestio, jer sam ga već zaklao da te počastim s nje­ govim mesom, pošto nisam imao pri ruci druge ži­ votinje za klanja!« Carski se je poslanik začudio to­ likoj darežljivosti Hatimovoj, pa reče: »Boga mi, mi smo vidjeli više dobra kod tebe, nego što smo čuli!« Preveo s arapskog: Šerif Bećirević 391 �СЕВДАЛИИКЕ Mjesečina Mjesečina, mjesec u oblaku, Bećar Hamza stoji na sokaku, U ruci mu dvije dunje žute A na srcu dvije rane ljute: Prva rana umire mu majka, Druga rana odlazi mu draga Za prvoga, za sevdaha svoga. Lakše mu je što m’ umire majka Nego Г rana što s’ udaje draga. Na vratniku Na Vratniku čudan bostan kažu: Bostandžija lijepa Hajrija. Do podne je bostan uskopala A od podne bostan pogazila Čekajući Aliju deliju. Podne prođe Alibeg ne dođe. Ikindija, već mu se ne nada, Akšam^geldi Alibeg na vrata; Progovara lijepa Hajrija: 0, Boga ti Alija"'delija, II si bio u pjanoj mehani II si bio u šujni pod jelom II si bioSćod prvog sevdaha. Odgovara Alija delija: Istina j e lijepa Hajrija, Nisam bio u pjanoj mehani Nit u šumi pod zelenom jelom Već kod svoga prvoga sevdaha Što u svome nosim ga srdašcu. Listaj 'gojo Listaj goro, kukaj kukavice, Žal’te mene, moje drugarice. Još danas ću s vama drugovati, A od podne u dragoga dvore, U dragoga u sevdaha moga. Djevojka je . . . Djevojka je za gorom pjevala, Jasno pjeva daleko se čuje. Čak se čuje do Mostara grada. Slušao je Memija terzija Slušao je pa joj govorio: Zapjevaj mi lijepa Hurijo U mome se dvoru pošetala! Odgovara lijepa djevojka Ne budali Memija terzija Nisi sretan božji nesretnice Ovo gondže da ti u dvor dođe. 392 Sarhoš Aljo Sarhoš Aljo drume zatvaraše, Na djevojke dumruk uzimaše. Tud prolazi Atlagića Duda. »Nećeš proći dok te ne obljubim!« Odgovara Atlagića Duda: »Nemoj, Aljo, obadva ti svijeta; Ugrišćeš me poznat’ će mi nana«. Za to Aljo haje i ne haje, Već on ljubi Atlagića Dudu; Ja kako je ljuto poljubio, Četiri joj dagme ostavio: Dvije dagme pod grlo bijelo, Dvije dagme pod crne solufe. Urosih se ruže trgajući Urosih se ruže trgajući, Izdangubih dragog čekajući. Kad ja vidoh da mi doći neće, Ja izađoh na sokak na vrata, Ja ila vrata, dragi mimo vrata. Ja se na njeg hitam jabukama, A on na me ni kamenom neće. Kamenom mu majci srce bilo, Što ga nije učila lafiti, Laf lafiti i ašikovati. Tamna noći Tamna noći tamna ti si kleta Gdje u tebi razgovora nema Sahat imam snom se razgovaram San mi reče dragi će mi doći Sve čas po čas dragoga mi nema Međer ni snu nije vjerovati. Podne uči Podne uči moga dragog nema, Ićindija, i ne bilo mi ga; Kada akšam, dragi pod pendžere. Na njeg’ sam se mlada razljutila; Hita mi se hajvom u pendžere. Moja draga ne ljuti se na me! Tebe gledam, a drugoj se spremam, Na treću se jabukama hitam, Za četvrtu vrana konja sedlam. Zabilježio Sait Orahovac. Прош ирујте члан ство Г ајр ета и пропагирајте њ его в е сп ас о н о с н е идеје! �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајрешова главна тодишња скуишшина У недељу, 13. о. м. одржана je 24 редовна главна roдишша скупш тина Главног одбора Гајрета у просторијамг Гајретова мушког нонвикта. Скупш тини су присуствовали делегати Мјесних одбора и повјереништва из ових мјеста: Плевље, Кладањ, Чапљина, Кључ, Бос. Шамац, Сански Мост, Власеница, Радовље, Орашје н. С., Градачац, Котор-Варош, Љ убуш ки, Тешањ, Мостар, Соколовићи, Тур. Јањари, Ливно, Скопље, Сребреница, Дервента, Невесиње, Бихаћ, Бијељина, Нови Пазар, Прњавор, Тузла, Фоча, Осова, Добочац, Босански Кобаш, Зеница, Биљешево, Гора Видуша, Гор. Тузла, Вареш, Брчко, Брњевица, Чајниче, Требиње, Зворник, Столац, Poraтица, Озрен, Оџак, Вишеград, Приједор, Жепче, Челић, Поџепље, Бреза, Невесиње, Травник, Требиње, Пријепоље, Жепа, Згошча, Билећа, Горажде, Нова Варош, Фојница, Купрес, Бањалука, Илијаш, Стари Мајдан, Ричице и Олово. С к уп ш тин у у 9 сати отвара претсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. А в д о Х а с а н б е г о в и ћ овим roвором : Ha основу члана 59 друштвених Правила ова je скупш тина благовремено заказана и правоваљано и благовремено објављена. Ha основу чл. 60 и 61 друштвених Парвила на скупш тини je присутно према извјештају верификационог одбора 160 делегата, који заступају 82 мјеста са преко 15.000 чланова друш тва Гајрет. Пошто горњи број, како сам рекао, износи много више него што je то предвиђено у правилима, и то чл. 61, то je према томе и овој норми правила удовољено. Ha основу свега овога отоарам 24 редовну главну скуп ш тину друштва Гајрет. За верификаторе записника снупштине предлажем гг. Мухамеда Увејса и Акифа Саханића. (Прима се.) Господо делегати! Највећи наш пријатељ, Онај, који увијек лебди над нашим радом, Онај, који очинском бригом прати наш рад, наш узвишени Владар (трократни бурни Живио!) указао нам je и овом приликом своју очинску бригу, na je на овај наш збор послао Свога изасланика у особи нашег одличног пријатеља, Генерала Господина Светомира Ђ у к и ћ а (Живио!). Благодарећи у име Гајрета и у име свих Гајретових радника на овој високој пажњи и бризи, ja вјерујем да ћу погодити мисли и жеље свих Гајретових радника, ако замолим Краљевског Изасланина да на Највишем Мјесту поднесе увјерење Гајретових радника, да ће они несебично и неуморно наставити на свом раду за добро Краља и Отаџбине. Господо делегати! Ову наш у скупш тину почастио je својом посјетом Командант II. Армиске Области, Армиски Генерал Господин Данило К а л а ф а т о в и ћ (Живио!) који сваком згодом и сваком приликом води рачуна, показује своју добру вољу и високу пажњу не самр раду друштва Гајрета, него уопће нашем читавом раду, a специанлно раду ових наш их крајева. Ja га у име свих Вас, у име Гајрета и Гајретових радника најсрдачније поздрављам (Живио!) Господин Министар Просвјете, који je свима Вама познат из свог великог пријатељства према нашем раду, r. Божа М а к с и м о в и ћ изволио je и овога пута указати пажњу Гајрету и посветити му бригу, na je изаслао свога изасланика у особи нашег опробаног пријатеља, Начелника Просвјетног одјелења Kp. Банске Управе г. Ђоке К о в а чевиКа (Живео!). Ja га у Ваше име најтоплије поздрављам. i Ha данашњем нашем збору, господо делегати, присутни су и изасланици наше локалне и наше престоничке штампе. Колико она чини услуга нашем јавном, нашем опћем, нашем културиом, просветном, социалном и привредном раду, то je нама свима познато. Н аш а локална и престонична штампа увек се пријатељски одазивала Гајрету и њ з г ј р и м по ребама и ja сам срећан да представнике те штампе свдје на ч.-и,ек збору могу у име Гајрета и у име свих Ва: ца срда >но noздравим, молећи да овај наш поздрав изруче и својим к?легама (Живили!). Г. Бан Дринске бановине Велимир Поповић, који je познат већ одавна као пријатељ нашега рада уопће, a специално Гајретова рада шаље нам своје поздраве са пута и моли Вас да га извините, да није лично могао да присуствује и и жели овом збору Гајрета сваку срећу и напредак. Данаш њ и наш збор, господо делегати, доказује нашу свијест, јер се на овом збору појавише делегати из свих крајева наше Краљевине да овдје с нама заједно расправе сва наш а питања, кано бисмо наш рад што јаче сконцентрисали и улутили бољим, јачим и интензивнијим путем за добро нашега народа. У нашој средини, no први пута господо, што je за мене нарочито значајно, налазе се претставници наших женских одбора из унутрашшости, који су уш л и у наше коло и прегли да помогну нама и нашем народу. Поздравивши њих, поздрављам и све Вас господо са добродошли- цдм.__ Са вашим одобрењем, иао увод у наш рад, да би нам био потпуно благословљен и срећан, ja ћу да упутим Његовом Величанству Краљу поздравну депешу и да Га са овог збора у име свих нас, у име свих Гајретових радника, поздравим. (Трократни бурни Живио Краљ!). КАБИНЕТСКОЈ КАН ЦЕЛ АРИ ЈИ Њ ЕГО ВА ВЕЛ И Ч А Н СТ В А КРАЉ А Б еогр з д Отварајући редовну годишњу главну скупш тину друш тва Гајрета прва je наш а мисао упућена Његовом Величанству Краљу као узвишеном родитељу Гајретова моћног и вољеног Протектора и Првенца Његова Величанства Краља, Престолонаследника Петра те смо слободни да М у подастремо наше синовске поздраве и изразе најдубље оданости и привржености. Срећни смо што можемо известити Његово Величанство Краља да je друштво Гајрет у епоси државног и националног препорода инагуирисаног манифестом од Шестог јануара прошле године постигло у свима правцима свога деловања ванредне успехе који неочекивано далеко надмаш у ју успехе сваке досадање године. Да живи Његово Величанство Краљ! Д а живи цео узвишени Краљевски Дом! Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. Њ ЕНОМ В ЕЛ И Ч А Н С Т В У КРАЉ И ЦИ М АРИЈИ Хан П и ј е с а к Са Гајретове главне годишње скупш тине слободни смо поднети Вашем Величанству узвишеној мајци нашег љубљеног Протектора Његова Краљевског Височанства Престолонаследника Петра наше најсмерније поздраве желећи да Свевишњи подари дуг и срећан живот узор свима мајкама на срећу Отаџбине. Да живи Ваше Величанство и цео узвишени Краљев- ски Дом! Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. 393 �ГО С П О Д И Н У П Е Т Р У Ж И В К О В И Ћ У Претседнику Министарског Савета, Министру Унутраш ш их Послова, Почасном Ађутг.нту Његова Величанства Краља, Дивизиском Ђенералу Тесл и ћ Са годишње редовне главне скупш тине Главног одбора друштва Гајрета на којој учествују многобројни делегати и радници Гајретови из целе Краљевине поздрављамо Вас Господине Претседниче најсрдачније као првог сарадника Његовог Величанства Краља на државном и националном пре- Гајретов рад, од његова постанна до данас, можемо noдијелити у три епохе. Прва епоха била je до год. 1914., „ад смо против себе, као друш тво које je радило не само на Hyn. турном и просвјетном васпитању, него и на национално-политичком васпитању нашег народа, имали против себе једну царевину. Да je то тачно господо, докг.зује нам најбоље 1914. година, кад je, та велика Царевина, бојећи се малог и ситног рада друш тва Гајрета, његову имовину нонфисковала, a његове прве људе бацила у тамницу. Наше нај- Б е crp a д боље синове отјераше клети душ мани са огњишта. Године 1918. Гајрет се опет јавља у свом елементу да ради. И 0д тог времена до нашег историјског дана 6. јан уар а 1929. Гајрет je у свом раду наилазио на перипетије. Нећу да износим овдје никакве инкриминације, јер xohy да вјерујем, да сви они елементи и сви људи, који су требали да раде у Гајрету, можда су се абстинирали ради тога, ш то су мислили да ћ0 моћи другим путевима помоћи нашем елементу. А л и je фа- Са данашње скупш тине Главног Одбора Гајрета осећамо угодном дуж ношћу да Вас као великог пријатеља нашег ра- кат, да су Гајрет и Гајретови радници од таивог држања много трлили. Трпили су Гајретови радници и Гајретов рад, а да поздравимо најсрдачније истодобно Вам благодрећи на свагдањој Ваш ој високој пажњи према Гајрету и његовим Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. TO значи да je трпио и сам наш м услимански елеменат. и нолико год je 6. јануар 1929. за све наше прилике, за читав наш ред на народном и државном пољу значајан, толико je он значајан и за наш Гајрет, јер су се тога дана све наше ГОСПО ДИНУ С Т Е В А Н У позитивне снаге, све наше позитивне јединице, отресле оног нездравог стања и приступиле Гајрету, да преко њега по- породу и као великог доброжелитеља Гајретова. Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. ГО С П О Д И Н У БОЖ ИДАРУ М АКСИМОВИЋУ Министру Просвете радницима. ХАЏИЂУ могну свом Владару, да изведе Своје интеиције и да оздрави Министру Војске и Морнарице Б еогр a д Са данашње годишње скупш тине Главног Одбора Гајрета на којој учествују делегати. и радници Гајретови из целе Краљевине поздрављамо Вас Господине Министре кајсрдачније истодобно Вам благодарећи најтоплије на Вашој пажњи према Гајрету и његовом национално патриотском деловању. Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. ГОСПО ДИНУ В Е Л И М И Р У С a рa ј ев о Са годишње сиупш тине Главног одбора Гајрета поздрављамо Вас Господине Бане најсрдачније као великог пријлистодобно на Међутим, господо, и ако je то тако ипак и од 6. јануара 1929. има у нашим редовима нечега, ш то морам овдје да примјетим, нечега чега не би смјело да буде. Јављ ају се ту и тамо људи, иоји мисле можда доброиамјерно да треба у Гајретовом раду ићи другим путевима и другим методама. Правила друштва Гајрет нису обично парче хартије, него су она за нас закон (поклици: Тако je!). Ми, господо, хоћемо ових правила да се држимо, јер смо их створили онда, кад нам je било најтеже, метали смо у њих оно, ш то je no друштво и no наш елеменат најбоље (П окл ици: Тако je!). ПОПОВИЋУ Б а н у Дринске Бановине теља Гајретова благодарећи Вам њој пажњи према нашем раду. čhm>e у држави. вашој доса- Претседник скупш тине Др. Авдо Хасанбеговић. Господо делегати! Послије овога улазимо у редован рад данашње наше редовне главне скупштине. Из извештаја, који смо благовремено послали свим наш им фумнционерима, одборима и повјереницима, видјели сте у главном рад и резул- Правила наша, господо, ноја у својој с у ш ти н и одређују чисту некомпромисну идеологију др уш тва Гајрет, за нас су занон и ми ћемо no њима да се равнамо. Она нам предвиђају читав наш рад, a специално нам предвиђају дисциплину у нашем раду, јер, господо, у организацији, гдје нема дисциплине нема ни среће. Гајретови ф ункционери траже то од свих Вас сарадника, да се еминентно покоравате правилима јер су их створили опробани Гајретови радници (поклици: Тано je, живио!). Мени je, господо, необично драго ш то могу на овој скуп- тате Вашег и нашег ргда. Резултати тог рада, ja вјерујем, да ће углавном све нас задовољити, али они нису ни приближни ш тини да констатујем, да међу В а м а имаде лијеп број претставника нашег тежачног свијета, иоји се пренуо, иоји се ономе, што ми обзиром на наше потребе треба да дадемо и учинимо. Има их који говоре да je рад за Гајрет тежак. Јесте браћо тежак je јер су потребе нашег елемента велике и тешне и рад je наш у колико желимо, да што виш е тим потребг,ма изађемо у сусрет, тежи, na зато се и од нас траже жртве, несебичност, искреност и прегалаштво у Гајретовом раду. To освијестио и који je увидио да му je Гајрет извор свега доброг за његов напредан. И, зато, господо, не могу да дозво- су први услови, да можемо да постигнемо резултате. 0 овогодишњим резултатима нећу да говорим. Они су, како рекох задоЕољавајући, али има још увијек извјесних момената, који из наш их редова треба да ишчезну. Раденици Гајрета кроз прошлих 25 година имали су много тежих перипетија и препрека, него што их ми данас имамо и кад знамо да су Гајретови радници у тим тешким моментима ипак својим радом успјели, да висоно држе заставу друштва Гајрета, онда тек можемо да промислимо, шта нам преостаје. Нама не преостаје друго, него да no својој дужности и савјести чинимо оно, што су они под много тежим услоскма учинили. 394 лим као претставник Гајрета нинаио поједине појаве, да се рађају међу Гајретовим радницим а л>уди, који хоће да дијеле Гајретове раднике на интелентуалце и неинтелектуалце. Најјачи и најснажнији иадер н г ш и х радника, нарочито у noследње вријеме, регрутује се из оних редова, који се не грувају шакама у прса, да су интелектуалци. Није довољно če­ če окарактерисати интелеитуалцем, да би с тим човјек био рг.днин народни и Гајретов. Ha лослу, на раду треба да се покажу радници Гајретови резултате. To су прави и и да у народу даду позитивне истински радници Гајрета. Ето, са тих неиолино примједаба улазимо у наш рад, молећи Вас да у оцјени Главног одбора Гајрета будете строги, али праведни судије, да га оцијените и то онако, наио то доликује Гајрету. У расправи треба бити одмјерен, хладан и праведан. У то иие ja Вас поздрављам. (А п л а уз : Ж ивио претсједник!). �Г Л А В Н И О Д БО Р ГА ЈР ЕТ А , С А Д Е Л Е Г А Т И М А СВ О ЈИ Х М Ј Е С Н И Х ОД БО РА И ПОВЈЕРЕНИШ ТАВА, О Д Р Ж А Н О Ј 13. Ј У Л А 1930. У С А Р А Ј Е В У HA X X IV . РЕД О ВНО Ј ГЛ АВНО Ј С К У П Ш Т И Н И �Прелазимо на ДРУГУ ТАЧКУ Н Д ЕВ Н О Г Р Е Д А : И З В Ј Е Ш Т А Ј Т А Ј Н И К А Претседник: Ви сте, господо, мање више сви на вријеме примили штампани извјештај о раду друштва у год. 1929-/30. na питам славну скупш тину, да ли je за то да читамо овај извјештај или не (Није потребно!). Ja мислим да би ипак требало прочитати барем уводни дио извјештаја, да се барем у опћенитим цртама види шта je учињено. Да ли скупш тина прима да се чита уводни дио извјештаја (С купш тина прима). Секретар г. Хамид Кукик чита уводни дио извјештаја (Ш там пан у прошлом броју »Гајрета«). Претседнин: Ово би био увод у извјештај, a остали дијелови извјештаја су специализирани и говоре о појединим гранама Гајретова рада. Прима ли славна скупш тина извјештај секретара. (Поклици: прима се — Живио секретар КуПретседник: Прелазимо на ТАЧКУ ДНЕВНОГ ју. Били смо опрезни, na смо ту ставку предвидили са 50.000 Дин. Забгве и теферичи у прошлоЈ години дали су нам једну и лијепу слику и лијепу своту..То значи да сте Ви у својој средини савјесно извршавали своју дуж ност и да сте дали овако лијепе резултате. T a je свота реализована у прошлој години са преко 600.000 Дин., али смо опреза ради ову ставку предвидили за идућу годину са 350.000 Дин. Према закл,учку лањске скупш тине Главни je одбор, пошто je испитао све потребне моменте, одредио и закљ учио са В а ш и м благовољењем, да се Гајретов дан одржава у читавој држави, гдјв постоје наше организације, на рођендан нашег моћног Протектора те fce бити дуж ност свих одбора и повјереника, да тога дана обзиром на високу личност нашег моћног Протек- кић!). ТРЕЋ У Гериторију наше државе, држим да ће се ова ставка буџета с помоћу Вашом, ако Бог да и повећати. Ч л анарину д0бр0. твора и утемељача ставили смо нешто мало мање, и то из једноставног разлога, што се такови доприноси не понавља- РЕД А: НИКА И ЗВЈЕШ ТАЈ БЛ АГАЈ- Да ли je потребно да читамо овај извјештај (Поклици: није!). Делегат из Мостара г. М. Аликалф ић примјећује да у билансу није унешено све оно, што се je у Мостару давало као хонорар хоровођи, на ш то му претсједник одговара: Мјесни пододбор у Мостару имао je овлаштење од Главног одбора да плаћа хоровођу 3 мјесеца. Међутим Мјесни одбор je издао још неки износ, a тај није заведен у благајничким књигама Главног одбора. Имл ли још ко иакових примједаба? (Поклици: немс!). -Лрима ли скупш тина извјештај благајника? (С куп ш тина прима). Затим г. Хилм о Селимић тора и на Гајретов рад, посвете ш то већу и ш то јачу пажњу. Предвидили смо за то своту од 100.000 Д ин. Међутим ja се надам да ће та свота бити и надмашена. Дарови и добровољни прилози у прошлој години износили су око 700.000 Дин. и ако су били предвиђени са свега неких 200.000 Дин. Значи да смо, благодарећи наш им јаким и моћним пријатељима, могли да ову своту реализујемо са три и више пута већом свотом, него ш то je у буџету предвиђено. Међутим и овдје смо за ову годину били скромнији, na смо предвидјели свега 400.000 Дин. Појавила се једна утјеш љ ива ин ицијатива код многих одбора у провинцији, нарочито ове године, да су се скупљали добровољни прилози за Гајрет у нарави. Нарочито се у томе истичу наш и вриједни одбори у Дервенти, Тузли, Приједору и Бијељини. Они су ове године скупил и лијепу чита И З В ЈЕ Ш Т А Ј ГЛ А В Н О Г Н АД ЗО РН О Г О Д БО РА који се једногласно прима: I Ш шН Поштована господо! Вршећи повјерену нам дужност према прописима •дружно -------штвених статута прегледавали смо пословање и књиге друштва t o ko m финансијске године 1929 30. више пута, те смо установили, да je рад био потпуно исправан и да су књиге безпријекорно вођене. Исто тако смо испитали закључне рачуне, који Вам се данас предлажу и наш ли, да се потпуно слажу са главним и помоћним књиггма. Нарочито наглашујемо, да je рад Главног одбора у финансијској години 1929/30. био успјешан, што се одразује у великим приходима, који су знатно јачи од оних, који су били буџетом предвиђени. С тога Вам предлажемо да дадете разреш ницу за рад у прошлој финансиској години како Главном тако и Надзорном одбору. Претседник: Подјељује ли славна скуп ш тина апсолуториј досадашњем Главном одбору и Главном Надзорном идбору? (Једногласни поклици: подјељује!). Иза тога прелази се на своту у нарави за Гајрет. Ове смо године предвидили своту од 50.000 Дин. за ову ствар. Гајретов цигар-папир предвиђен je за онолико, колико и даје. Принос од Б анке Гајрет предвиђен je у оној висини, у колико и даје према својој снази и перцентима. Предвидили смо за то 250.000 Д ин. И у прошлом буџету предвиђена je ова свота, али нам je Б анк а Гајрет дозначила свега 175.000 Дин. Х в а л а joj на томе, али се ми надамо, да ће за идућу годину надокнадити оно, што нисмо реализирали у овој години. — Камате и дивиденде предвиђене су у оној висини, у којој се могу и постићи. Опскрба je предвиђена у висини, колико буде питомаца. Значке и Споменице, цигле и т. д. предвиђени су са мањом свотом. Таио би наш и лриходи у идућој години, према овим ставкама износили 2,200.000 Дин.; значи за 700.000 Дин. више, него што смо лањске године предвидили у буџету, a за пола милијона мање, него што смо лањски буџет реализовали. — Расходи, разумије се, крећу се у границама прихода. Ми смо предвидили, издатке, ш то се тича интерната, према броју питомаца и питомица, које можемо да примимо у наше интернате. Лањске године изражена je жеља, да се посвети што јача и већа пажња одржавању аналф абетских течајева. Ни- Д Р У Ш Т В Е Н У ГО Д И Н У шта Главни одбор неће да прими срдачније, него баш ту иницијативу са Ваше стране и ми ћемо да je хоноришемо са Претседник: Како видите из прорачуна, кога смо вам саставили и предложили, Главни одбор руководио се тиме, да je хтио да буде и у овом прорачуну опрезан, na je предвиђао ставке, које ће се према досадашњем успјеху и резултатима, вјероватно моћи реализовати. У години за коју Вам Ми желимо, молимо и тражимо од свакога одбора и повјереника, да у свом срезу годишње одржи бар 2— 3 аналфабетска ПРЕД Л О Г П Р О Р А Ч У Н А З А ИДУЋУ сада овдје полажемо рачун редовна чланарина износила je онолико, колико смо и предвидили т. ј. 210.000 Дин., према нашем лањском предлогу, који je изиосио 80.000 Дин. To значи да су се чланарине више него подвостручиле. Вјерујуки у савјестан и прегалачки рад свих наш их раденика на 396 крајњим могућностима У томе працву треба да се натјечете. течаја. Ми ћемо према својим м огућностима хонорисати тај рад В аш их учитеља. У ту свр ху предвидили смо у овој години 100.000 Дин. Покаже ли се већа потреба, ми ћемо већ наки могукности и средстава, да хоноришемо тај рад и изван средстава овога буџета. Ja апелирам no овој ствари на Вас, да се натјечете у том раду, јер je то један успјеш ан и користан рад. �П р о р а ч у н Д р у ш т в а Г а ј р е т з а г о д и н у 1930/31 Ред. бр. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 П р И Xо д и Редовна чланарина ................................... Чланарина добротвора и утемељача . . Забаве и те ф е р и ч и ................................... Гајретов д а н ............................................... Дарови и добровољни прилози................ Прилози у нарави ....................................... Гајретов цигар-папир................................ Допринос „Банке Г а јр е т " ........................ Камати и дивиденда ................................... Опскрбнине................................................... Претплата за лист „Гајрет“ ........................ Значке, Споменице „цигле Гајрет. Дома“ У ку п н о Динара п 210.000 50.000 350.000 100.000 400.000 50.000 140.000 250.000 100.000 475.000 50.000 25.000 2 ,2 0 0 .0 0 0 Динара Мушки конвикт у Сарајеву. Женски „ „ „ . . . . Шегртски Дом „ „ . . . . Конвикт у Тузли.................................... „ „ М о с т а р у ............................ „ r „ Бања Луци ........................ „ „ Бихаћу ................................... „ c»f Плевљу................................. Анрлфабетски т е ч а ј е в и .................... Теолошке ст и п е н д и је ........................ Средњошколске стипендије . . . . Једнократне потпоре.................... . Штампање листа „ Г а јр е т " ................ Уређивање и сарадња листа „Гајрет* Административни трошкови . . . . Плате и осигурања намјештеника . Набава намјештаја и одржавање конвикт. зграда ............................ ................ За остварење осталих Гајретових циљева : — У s-O Укупно 300.000 ! 250.000 150.000 110.000 140.000 120.000 150.000 75.000 100.000 30.000 50.000 50.000 100.000 50.000 80.000 140.000 120.000 185.000 397 �Теолошке стипендије остале су исте. Средњошколске стипендије повишене су на 50.000 Дин. и одвојили смо их сада од потпора. Штампање листа предвиђено je колико нас и кошта. Исто je тако и са уређивањем и сарадњом у листу. Административни трошкови, према досадашњој ситуацији износе 80.000 Дин. Толико je и предвиђено. Исто je тако и са платама намјештеницима. За набаву намјештаја у конвиктима и одржавање конвиктских зграда предвиђено je 120.000 Дин. Ta се цифра појачала ове године за то, јер je потребно многе конвикте адаптирати и попунити њихове инвентаре. Сутра ћу одржати конференцију са представницима појединих Гајретових интерната, na ће ту о том бити говора. Многима конвиктима мањка постељина и слично. Гледаћемо да на једном мјесту нупимо све те ствари, na ћемо на тај начин постићи бољу цијену. За остварење осталих циљева Гајрета предвиђено je 185.000 Дин. Ta се свота не мора утрошити, али je то унешено ради равнотеже буџета. У могућности ћемо бити да дајемо помоћи нашим пјевачким друштвима, да хоноришемо рад предавача, помогнемо акцију на оснивању Народних Универзитета и оснивању Задруга. To je један опћи рад Гајретов у најширим слојевима народа. Према приходима издаци би износили такођер 2,200.000 Дин. Како видите, буџет je доста висок за наше прилике, за наш народ и наш рад. Остварити овај буџет значи врло много. Ha тај начин моћи ћемо да помогиемо наш у сиротињу, која се издржава у нашим интернатима. Ja вјерујем да ће Главни одбор са Вашом приволом и решеношћу, моћи да у овој години поред великог. броја питомаца и питомица прими још један велик број питомаца и питомица наново. Разумије се да то стари наши питомци, a наше просторије, моћи ђутим, расположење je зависи од тога, у колико нам се јаве друго од тога, да ли ћемо обзиром на да примимо већи број питомаца. Мекод Главног одбора такво, да треба својом духовном снагом упливисати како на појединца 1аКо и на читав живот нашег елемента. Исто тако требамо настојати, да сва материјална сред. ства ујединимо у једну цјелину, која ће и у привредном Жи. воту нашег народа имати значајну улогу. Упућујући снаге у једном једином правцу и прчдоносећи жртве само једном једином циљу, знатно би се олакшало нашем етементу, наши јавни радници могли би сконцентрисати своје снаге само на једну мисао, те би давзлц плодоноснија дјела. Замишљамо, да би овакав Гајрет стварао у народу гкгантско дјело. Мишљења смо, да друштвено устројство Гајрета м0ра почивати на највећој централизацији, али дајући мјезта у централној управи свим наш им истакнутим радницима и n0борницима изван сједишта централе, како то већ и данашња правила предвиђају. Гајретово дјеловање имаде обухватити све гране nynтурног, просвјетног, привредног и социјалног живота нашег елемента, a да би постизавао у свим правцима једнаке успјехе, тај рад би требао бити раздијељен на секције, којој бн на челу стајао одговорни предсједник. Средства Гајретова би се удесетостручила, јер. биомо сви само у једну касу допринашали. Чланарине би се могле знатно повисити, a приходи друш тава били би сви Гајротови. Наравно, да скупш тина Гајрета није компатаитна, да овај предлог усвоји, али наш предлог иде затим, да се донесе закључак, да се предлог стави Гајретовим побориицима на срце и да се сазове у Сарајеву конгрес свих муслимлнских друштава, који би имао створити ову фузију«, Делегат Мјесног одбора г. М у л а л и ћ : Госпође и господо! Минула je сзмо једна година од лањске скупштине, настојати да се прими ш то већи број питомаца(ица), да бисмо на тај начин чим прије створили позитивне јединице нашега друш тва. Разумије се, да у том правцу треба да апе- када смо се овдје састали и сви једногласно зах г.ф вал и и тражили, да се у Гајретову дјелозању и раду заведе дух 6. јануара 1929. Taj дух заведен je од лањске скуп ш тине у свим организацијама. У тој години дана видјели смо cjajne рсзул- лирамо на В а ш у п уну сарадњу. Стављамо овај наш предлог на дискусију, ако има неко нешта да говори (нико се не јавља за дискусију), na се прорачун прима једногласно. Послије одмора од 5 минута, лрелази се на тате. За тај опробани метод рада, морамо створити joui внше симпатија, јер се за саму једну гсдину видјело, како je врло добар и плодоносан. Госпође и господо, Ви сте дошпи из n.poБинцијских мјеста, малих касабица, које су склоне паду, не- ЧИ Т АЊ Е ПРЕД Л ОГA П О ЈЕ Д И Н И Х М Ј Е С Н И Х О Д БО РА И ПОВЈЕРЕН ИКА Прије подношења предлога претседник ставља до знања, да се no дужности мијења члан 2. Правила, према коме се дјелатност друш тва протеже на »Краљ евину Југославију« мјесто на »Краљевину Срба, Х р вата и Словенаца«. Секретар г. Х ам ид К укић чита предлоге Мјесног одбора у Л и в н у: »Наши делегати предложиће снупш тини и преко Гајретове скупш тине апеловаће на сва муслиманска друштва да се претворе у Гајретове домове, да са свим чланством и имовином, те својим традицијама приступе у Гајрет, да би се на тај начин организовала јака акција на препороду нашег елемента, која би имала свеопшту моралну и јак у материјалну залеђину и која би тиме имала највиш е способности, да изврш и задатак Гајрета у првом реду међу муслиманима, a за тим да буде један важан културни, национални и економски чиниоц у свеопштем подизању напретка наше државе. Читав препород и читав јавни рад међу муслиманима почива у главном на Гајретовим радницима. Гајретови радници су преоптерећени дужностима јер морају бити ангажовани у свим напредним акцијама na и оним локалног значаја појединог краја у ком дјелују. Мишљења смо, да све снаге треба ујединити и све струје скренути у један правац. Требамо радити на стварању једне организације, јединствене, која fce окупити све снаге и читав елеменат, која ће моћи 398 раду и нехају, дошли сте између ћепенака и чардака, na сте видјели колико још дуж ности и рада лежи на Гајрету. Гејрет je радио више на том лравцу, да подигне интепигенцију, да створи добру и здраву интелигенцију, али правк рад Гајрета на ћепенку није још почео. Да би могао почеги, троба у првом реду остварити предлоге Мјесног одбора у Ливну. Овдје je цвијет Гајретових радника и поборника и omi ће знати, ш та треба учинити, да се наш а средина културно подигне. Кад се нађе један Гајретов радник, он ради у пјевачким, трезвеним и другим друш твима, na се његова снага распрши и раздроби у мале мрвице, и не може да има јаку експанзију на једну страну. Зато би било потребно, да се апелира на сва муслиманска друш тва, да одрже конгрес или да сами директно приступе Гајрету. Ja, као делегат Мјесног одбора у Л ивну, могу изјавити да ће једно од првих м услим анских пјевачких друштава »Слога« које има своју традицију, јак пјевачки збор, први мјешовити збор у Б. и X . које има свој иметак и зграду, ликвидирати и приступити Гајрету. Надам се да ће овим примјером поћи сва остала муслим анска др уш тва диљем Босне и Јужне Србије. Ha извјештај тајн ика имам примјетити ово: Господин Кукић изнио je билансу рада Гајретова, који je хвале вриједан. Видјели смо да je Главни одбор Гајрета noкренуо акцију за што тјешње везе са Соколом, с којим имамо и заједничку линију, заједнички рад и заједничке смјернице. Главни одбор настојао je да покрене акц и ју око<оснивања пјевачких друш тава. T o je хвале вриједно. Ми прега- �оци Гајрета не можемо се задовољити с тим, јер морамо тражити још више успјеха. Стога бих предложио, да Главни одбор поради на оснивању секција трезвености, јер муслимани највише трпе на том, да су одани акшамлуцима. Ти акшамлуци уш ли су као нешта потребно у живот, н. пр. као вечера. Пошто je забрана алкохола највећа забрана у Исламу, држим да би Гајрет требао у овом правцу да поради. (Поклици: живио!). П р е т с ј е д н и к : Ми можемо на овом предлогу Мјеснога одбора из Ливна, да изразимо своју зхвалност, као и г. Мулалићу, ноји je предлог објаснио. Kao што je познато, рад Гајрета и досада се кретао у интенцијама, које су изнешене у предлогу Мј. одбора у Ливну. Колико je било могуће томе се je удовољавало. Како je нагласио г. Мулалић, Главни одбор радио je ове године на том, да се што већи број друш тава, установа, илубова, читаоница и т. д. из унутрашњости саједини са Гајретовим радницима, одборима и повјерзницима. Гл. одбор je настојао да покрене то питање ове године и да к томе даде и своју законску форму у Правилнику, да се оснивају у унутрашњости пјевачка друштва. Али Гл. одбор пошао je још један корак напријед, na je позвао све своје чланове, да ступе под заставу свога моћног Протзитзра. Кад знамо што за наш народ, за нашу Отаџбину значи Соко, што значи соколска идеја, што значи соколски рад и кад знамо да се на челу тога Сокола налази наш моћни Протектор, што нам друго преостаје, него да сви листом ступимо под Његову заставу. Нажалост, морам овдје да истакнем, да je билз људи у нашим редовима, који се грувају шаком у прса, да су интелектуалци, a хтјели су да оспоре право Главном одбсру, да у том лравцу даје иницијативу и наређења. Ми имамо право и no правилима и no својој идеологији и no својој пракси и no својој традицији, да дајемо и иницијатипу за рад на добро Краља и Отаџбине. (Тако je!). Овај предлог г. Мулалића мислим, да у главним линијама можемо и морамо да усвојимо. Стварати засебне закључке no овом предлогу, ствар je данашње дискусије, али ja мислим да ћемо ноначно морати да се ограничимо на то, да апелирамо на све наше добронамјерне раднике и све пријатеље и на читав народ, да се скупља у редове за добро своје сопствено. Г. Мулалић напоменуо je, да треба на скупш тини да се створи закључак о оснивању трезвењачке секције. Ми знамо господо, да постоје у нашој средини као и унутрашњости трезвењачка друштва, na мислим, да би требало овај предлог г. Мулалића дотјерати у толико, да би Главни одбор могао да ступи у интимну везу са трезвењачким друштвима, да с њима одржи једну конференцију и да се споразуми у том заједничком раду. Колино ja знам, трезвењачка друштва, a нарочито у нашој средини, у добро доба напредују и ми бисмо учинили једно добро дјело и удовољили би и овом предлогу нашег делегата, кад бисмо ту акцију трезвености са своје стране морално, a ако треба и материјално помагали. Kao претсједник Глзвног одбора могу да кажем, да би ja радије био за овај начин рада на том пољу, него ли да ми стварамо засебне занључке и да оснивамо трезвењачке секције, јер према предлогу г. Мулалића принцип треба да буде, да се окупљамо у једно друштво. Трезвењаци имају линију у свом раду, имају своје друштво, na ш та нам преостаје друго, него да тај нористан рад потпомогнемо морално и материјално. To би било моје увјерење, a ако ко жели да говори no овом предлогу, нека само изволи. — Делегат г. Мулалић задовољава се са објашњењем г. претсједника. a нарочито да се међу питомцима пропагира уписивање у Техничку Занатску ш колу у Тузли. 2. да се Главни одбор позабави питањем оснутка неке задруге за организацију производње и продају занатских продуката у провинцији и помагањем сиромашних занатлија. Претсједник г. др. Авдо Хасанбеговић на ове предлоге каже слиједеће: Гледе првог предлога могу Вас извијестити, да je Главни одбор водио о том рачуна, као и ja лично, кад сам био са својом службом у Тузли. Главни одбор настоји, да што више питомаца-ица класира баш у Тузли, али je моментано у немогућности, да их узме онолико, колико би желио и то из разлога, јер нема довољно просторија. Ja сам се старао да нађем подесне просторије, али их нисам нашао. Међутим у споразуму са Мј. одбором у Тузли предузети су кораци и надати се да ћемо можда први Гајретов дом подићи баш у Тузли. Учиниће се све, што се може да би се омогућила што већа концентрација питомаца-ица Гајрета у Тузли. Ствар je за сада у почетку и на врло добром путу. Ш то се тиче предnora о задругарству, он прелази наше компетенције. Ми нисмо надлежни да те задруге на овај начин оснивамо, како се овдје предвиђа. To je на концу конца рад државних власти и зато позваних установа. Д а ли делегати из Маглаја имају још штогод да каж у у прилог свога предпога? — Делегат прима ово објашњење г. претсједника. Прелази се затим на ПРЕД ЛОГЕ М ЈЕСНОГ О Д БО РА У Д ЕР ВЕН Т И : 1. да се повећа број теолошких стипендија; 2. да се појача рад на смјештању дјеце на занате и трговину; 3. да се почне рад са подизањем Гајретова дома у Сарајеву; 4. да се створи закључак да се сви чланови одбора и повјереници Гајрета имаду обвезатно претплаћивати на лист »Гајрет«; 5. l l p P c e не обнавља уговор са творницом цигар-папира под Гајретовом етикетом; 6. да секретар Главног одбора Гајрета пропутује Босну и Херцеговину и да дође у везу са свима бившим питомцима Гајрета како би се ови морално одужили своме доброчинитељу Гајрету. Г. др. Хасанбеговић даје слиједеће објашњеше: Ш то се тиче првог предлога могу да кажем ово: Из извјештаја благајника и тајн ика видили сте, да у ову сврху дајемо годишње 30.000 Дин. као стипендије за студенте, који студирају високе вјерске науке на Истоку. Главни одбор Гајрета прије 2— 3 године и тадашња главна скупш тина руководили су се тиме, да даду иницијативу позваним и мјеродавним факторима, који би требали том питању да посвете пажњу, јер ми смо и превише заузети радом око подизања омладине. Има других фактора, који су дужни да томе питању посвете пажњу. Ми смо из тих разлога предвидили у буџету 3 стипендије и ja мислим, да je за ову сврху од стране Гајрета учињено довољно. To je објашњење Гл. одбора Гајрета. Ш то се тиче другог предлога, могу Вас извијестити да га ми у главном прихваћамо. Ми ћемо овом питању, нарочито У овој години посветити ш то јачу и интензивнију пажњу. Н аишли смо већ на путеве и начине, да изађемо што јаче и ефикасније у сусрет решењу овог питања. Гледе подизања Дома у Сарајеву, сви В и добро знате, да су се Гл. одбори од ослобођења до данас бавили овим питањем и да je у једном моменту постојала могућност и финансијска и материјална, да подигнемо тај Дом, али се он није подигао. Ви знате у Прелази се затим на главном из којих разлога. Нећу сада да инкриминирам. Али П Р Е Д Л О ГЕ М ЈЕСН ОГ О Д Б О Р А У М А Г Л А Ј У : то не значи да ова идеја Гл. одбору Гајрета не лежи на срцу. 1. да се Гајретов конвикт у Тузли прошири макарОни се je и ове године бавио тим питањем и могу да кажем, купњом друге нуће, обзиром на јефтину прехрану у Тузли, да je и ова ствар на добром путу, јер смо код мјеродавних 399 �фактора у нашој Вакуфској Управи иаишли на пуно разумијевање у овом погледу. Ja се надам, да ће Гл. одбор до roдине бити у стању да Вам поднесе извјештај у позитивном смислу у погледу подизања Гајретова Дома у Сарајеву. Гледе тога, како ће и на који начин доћи Главни одбор до средстава за подизање Дома, мислим да би било нгјбоље да се то npeпусти будућем Гл. одбору и да он настави ондје, докле смо ми дошли. Гледе четвртог предлога одбора у Дервенти, да се сви одбори претплате на лист »Гајрет«, могу да кажем ово: Ми смо сви на свакој скупш тини говорили и аперлирали, да се претплате одбори на лист, na мислим да и овог пута то учинимо. Међутим може се десити, да неко не може платити лист, na зашто да доносимо закључке, које би компромитирали. Мислим да je довољно да апелирамо на све наше раднике, чланове као и функционере, да се у границама својих могућности претллате на лист »Гајрет«. Претсједник затим чита надопуну уговора са творницом цигар-папира, na каже: Како видите Гајрет je везан уговором нажалост. Везали су нас они, који су били лрије нас. Ми смо понушавали на све начине, да у овом погледу повећамо свој принос. Тражили смо и могућност да раскинемо овај уговор и нисмо се тога одрекли. Нови Гл. одбор треба да настоји на томе, ако дозволе правни услови, да се овај уговор повуче, јер творница искоришћује уговор, на штету Гајрета. Ш то се тмче шестог предлога тачно je, да je Гајрет ишколовао велику и бројну легију наш их омладинаца и на тај начин их морално и материјално задужио. Нема скупш тине, нема сједнице, на којој се о том не говори, нема чланка у коме се не апелира на бивше питомце, да врате барем оно, ш то им je Гајрет дао. Има их, ноји се одужују, a има их који тога не чине. Ми смо лани израдили формуларе за питомце, гдје се обвез ују морално, да ће кад лостану самостални радити за Гајрет и својим радом накнадити Гајрету оно, што je Гајрет за њих учинио. Не можемо друго учинити, него апелирати на савјест оних, нојима je Гајрет помогао Вјерујем да ће сваки савјестан томе се одазвати. Онај, који се не одазове значи, да није био достојан да буде питомац Гајрета и да није достојан да се налази у наш им редовима. To би био одговор Гл. одбора на предлог одбора у Дервенти. А ко који од делегата жели, да о том говори, нека изволи. ПО ВЈЕРЕН И КА ГАЈРЕАОВОГ У (С А Н Џ А К ) Претсједник г. Др. Хасанбуеговић овом погледу. За сада и ако успијемо да и ове интернате издржимо, учинићемо добро дјело за наш народ. Према извјеш тају делегата Гл. одбора ми морамо да велику бригу бринемо и за постојећи м уш ки интернат у Бањ а Л уц и , јер зграда не одговара увјетима, a тешко je у Бања Л уц и наћи подесне просторије за један интернат. Гледе другог предлога биће стављено у дуж ност новом | % одбору да заведе једнообразно рачунске и административне књиге. Ш то се тиче трећег предлога Гл. Одбор није никада напустио ово своје да кажем: право, нарочито што се тиче Вакуфа. Није никада напустио да ово своје право тражи и ми смо што се тиче Сарајева наиш ли на један велики лијепи и сусретљиви пријем са стране мјеродавних фактора у Вакуфу. Ш то се тиче Скопља не можемо да повпачимо никаково своје право, јер нисмо никада имали везе са Вакуфима у Јужној Србији. Ш то се тиче четврте тачке Главни одбор Гајрета порадиће на томе, да на поједине одборе пренесе извјесна своја права у конкретним питањима, да би се на тај начин појачао рад у дотичним крајевима. — се задовољава одговором. Делегат ПРЕД Л ОЗИ М О С ТА РСК О Г ОД БО РА : 1. Да главна снупш тина донесе закљ учак о сарадњи са Просвјетом и Напретком; 2. да се промјене правила Гајретова шења о потпори или о пријему питомаца у интернате; 3. да се докине мјесто инспектора Гајретових конвиката као непотребно, a да инспекцију конвиката врше умјесто инспектора даје слиједећи од- да онима који затраже у име шаљемо лист бесплатно, немамо ми предпостављамо, да у сваједан претплатник. А ко има и би могао ни једгн да се прет- Износе се затим М Ј Е С Н О Г О Д БО РА У Претсједник r. Др. Хасанбеговић даје слиједеће објашњење: Гледе првог предлога ради отварања женског интерната У Бања Луци, могу Вас извијестити: примили смо овогодишњи буџет и предвидјели ставке за постојеће наше интернате. Ти су интернати превише апсорбовали наше финансијске могукности, да би могли ове године отварати нове интернате. За наше прилике досадашњи резулатати рада су довољни у КЛАДИНЦИМА плати на лист, немамо ниш та против тога да им се лист шаље бесплатно, али нећемо стварати занључак, да се свим одборима и повјереницима шаље лист бесплатно. ПРЕД ЛОЗИ нина. у том смислу да се прошири дјелокруг и компетенција мјесних одбора и то на тај начин да Мјесни одбори доносе рије- се 1. да се даје бесплатно лист »Гајрет« свима одборима и повјереницима; 2 . да се издају дипломе одборима и повјереницима као признање за рад Гајретов. говор: Ш то се тиче предлога, одбора и повјереника, да им ништа против тога. Међутим ком одбору Гајрета има бар таквих одбора, у којима не мове, и 4. Д а no могућности претсједник, потпретсједник који члан Главног одбора од времена до времена пропутују сва мјеста у којима постоје друш твени органи ради бољег просперитета друш тва и оснивања нових одбора и повјере- одговором Делегат одбора у Дервенти задовољава лретсједника г. Дра Хасанбеговића. ПРЕД Л О ЗИ рету у оном мјесту, гдје Гајрет одлучи да подиже своје д„. no један привредник и један средњошколски наставник у мјесту ионвикта, да се за управнике нонвиката узим ају само средњошколски наставници, гдје je то могуће. Пошто су прочитани предпози претсједник деке одговоре: даје слије- Ш то се тиче првог предлога Вама je многима већ знано, да je баш друштво Гајрет, особито од Ослобођења, увијек лрво давало иницијативу за заједничку сарадњу са братским друштвима. Било je у том правцу и резултата. Предлог Мостара надопуњује и обнавља само оно, ш то смо ми хтјели и жељели већ пуних 10 година. Овај предлог од срца поздрављам. Гледе другог предлога изјављујем, да га одбијам из једноставног разлога, што се данас правила не могу мијењати. Мјесни одбор треба да у свим прилинама извјеш тава у детаљима Главни одбор, који fce узети у обзир све околности и све податке и доносити своја ријешења. Ријетно се кад десило, да Гл. одбор није изаш ао у сусрет Мјесним одборима. ПРИЈЕД ОРУ: 1. Д а се no могућности отвори женски конвикт у Бања Л уци. и Мијењати начин примања питомаца, значило би кршити друштвена правила, a то ми нећемо дозволити. Пријем питомаца вршиће се као и до сада. 3. Д а Главно Ваиуфсно Повјеренство у Сарајеву и Скоп- Предлог о укидању инспектора Гајретових нонвината, одбијам, јер je неумјестан. Инспектори су предвиђени у дру- љу вотира сталну годишњу субвенцију нашем друш тву Гај- штвеним правилима, na fce се поступити како правила наре- 2. Д а се облигатно уведу једнообразне благајничке тајничке књиге за све друштвене органе. 400 ил �ђују. Ш то се тиче предлога да се искључиво узимају за префенте професори средњих школа, није створен никакав занључан да се узим ају за префенте само професори. Изнешено je само таково мишљење, да се no могућности узимају средњошколски професори. Г. r. који су овај предлог стављали, нису мислили на велике потешкоће у ријешавању питан»а о постављању префеката. To није тако једноставно. Кад сс изнађу такови људи, потребна je за то њихова привола, те и одобрење надлежног Министра. To je међутим тешко, јер средње школе и онако оскудјевају на силама. Главни одбор води строго рачуна о повјереној му дјеци и о постављању управника ионвиката. Стога je ова иницијатива Мјесног одбора у Мостару била излишна. Ш то се тиче рада на том пољу, да се узнастоји да се што више наше омладине уписује у средње школе, то je питање Вас, који сте у унутраш њости. Гајретови префенти воде рачуна о раду, успјеху и владању својих питомаца и то je њихова свгкодневна дужност, да се код Дирекције школа обавјештавају о успјеху и владању својих питомаца. И у будуће као и досада Гл. одбор Гајрета водиће рачуна о томе, да ли се префекти држе својих дужности. М ЈЕС Н И О Д БО Р У Б А Њ А Л У Ц И : 1. Да се повјереник Гл. одбора у Горњем Шехеру, који je саставни дио града Бања Луке, замијени са повјереником Мјесног одбора у Бањој Луци, јер je мало незгодно, да у једном мјесту лостоје двије Гајретове организације. 2. Д а се у Бањој Луци иао бановинском мјесту остави шира компетенција Мј. одбору, енвентуално да се образују бановински одбори, како би се Главном одбору Гајрета олакшао превелик рад настао проширењем Гајретове акције и ван граница наше уже домовине. 3. Да се у Бањој Л уци почетком ове шк. године отвори и женски Гајретов конвикт. Ове предлоге je образложио присутни делегат г. Инж. Суљага Салихагић. Затражио jfc да повјереник за Горњи Шехер буде уједно и члан Мј. одбора у Бањој Луци, na да тако не буде неко засебно тијело. To je прим.Јвно. Претсједник: Ш то се тиче другог лредлога одбора у Бања Л уци, не може се примити, јер се противи правилима. Можемо повјерити ш иру компетенцију Мјесницм одборима, иначе je рад предвиђен у правилима. Гледе треће тачке ja сам на њу већ одговорио. гог предлога ми и не тражимо никанову аутономију, већ смо с обзиром на миље и удаљеност од Гл. одбора, хтјели, да би могли боље радити, да добијемо овлаштење од Гл. одбора за извршење неких чисто административних послова. Претсједник: Гледе предлога у погледу подизања интерната у Скопљу, рекао сам своје у име Гл. одбора. Међутим, ми можемо да акцептирамо ове разлоге, које je изнио r. Хаџи Хамзић и да створимо у доглсдно вријеме могућност стварања у Скопљ у једне зграде у којој ће се сконцентрисати јавни и нултурни живот у Јужној Србији. Да би се изашло у сусрет њиховој оправданој жељи, Главни одбор je вољан, да у постојеће своје интернате прими и извјестан број дјеце са Југа. Скопским делегатима рекао сам, да су наш а правила одредила компетенцију Главног и Мјесних одбора. Али и поред тога, Гл. одбор не бјежи од тога, да администратиним путем пренесе своје ингеренције и права на Мјесне одборе. Мислим да би ово питање требало да се препусти будућем Гл. одбору, na да он у границама правила и према могућности настоји, да овим жељама одбора у Скопљу изађе у сусрет. Госп инж. Салихагић: Предлог Скопља je у уској вези са предлогом Одбора у Бања Л уци. Морам да пожалим, да предлози Бан»а Л уке и Скопља нису наишли на разумијев е њ в , јер интенција ових предлога није ишла за тим, да слаби снагу Гајрета, eefc у томе да се развију организације Гајрета. Не могу да се сложим с тиме, да се Гајретова Правила не могу мијењати. Она су се мијењала и до сада према потребама. Кад се мијењају закони, могу се мијењати и Правила. Држим да су ови предлози дошли из најљепше побуде. Бања Л ука je данас центар Врбаске бановине, na je мјесни одбор Гајрета у положају да ради не само за град Бан>а Л уку, негО/«Г за већи териториј. Зато би требало већу ингеренцију и да има ш иру компетенцију. Ha примјер код Просвјете Обласни Одбори, претварају се сада у бановинске одборе (?). Има једно питање, које ћу нузгред да напоменем. у Врбаској бановини отвара се 120 основних школа. Мјесни Одбор у Бања Л уци у циљу ширења просвјете међу муслиманима, дужан je да овоме питању посвети што већу пажњу, јер се није водило довољно рачуна о отварању основних школа у муслиманским селима. Зато je Мјесни одбор требао, да што краћме времену поведе неку акцију. X oh y на концу да кажем, да иницијатива за овај предлог бањалучког одбора, није потенла само из града, него и ван града и ван одбора. ПРЕД Л ОЗИ М ЈЕСН ОГ О Д Б О Р А СК О П Љ Е: 1. Да делегати Главног одбора долазе у јужне нрајеве ради контакта и упознавања са Мјесним одборима и повјереницима; 2. Да се идуће шк. године отвори средњошколски интернат у Скопљ у и 3. да Мјесни одбор у Скопљу буде претставник Гајрета за јужне крајеве. Ha ове предлоге претсједник одговара: Ш то се тиче првог предлога можемо га примити и ставити у дужност mo ­ bo m одбору, да у те крајеве изашаље свог делегата. Други предлог не можемо примити из истих разлога, које сам навео за Бањ у Л уку. Делегат из Снопља г. Февзија Х аџи Хамзић: Иако je врло тешко изнијети рефлекс нашег стања на Југу ипак би у кратким цртама хтио да повучем, да у нашој држави опћенито влада мишљење, да на југу живи један чисто муслимански анационални елеменат. Међутим, и ако je гро одиста анационалан, ипак има приличан број славенског елемента. Стога мислим, да на југу a специално у Скопљу као средишту његовом, требало би у интересу реномеа Гајрета, те из хуманих и националних обзира да буде стожер. Према томе, ja умољавам без образлагања, да се узме барем лринципиелно у разматрање ова наш а молба и да се у Скопљу no могућности створи један ионвикт. Гледе дру- Претсједник: Ово je питање потезано на нашој скупш тини од стране r. Салихагића и лањске године. Данас je такођер о њему било говора. Међутим ja не налазим потребе, да и поред свега објашњења г. Инж. Салиагића, да се врш и ма у ном погледу децентрализација Гајрета у нашим крајевима, јер ако Мјесни одбор у Бања Л уц и xohe да ради, просто му стоји, да у споразуму са мјесним властима ради за добро народа и у интенцијама друш тва Гајрета. Х о ћ у да нагласим ово: Гајрет ради 27 година у народу и то пуном паром. Утврдио je своја правила и одабрао методе и начине, који су му најбољи у његовом раду и који најбоље одговарају интересима народа. Интересантно je, да сада након 27 година долазе ови предлози из Бања Л уке и Скопља, који су тако рећи, почели тек јучер да раде за Гајрет. Уосталом Бања Л ун а није се баш нарочито истицала прош лих година својим радом за Гајрет. Чудим се да ова појава no други пут долази баш из Бања Луке, Ha основу лањског закључка наше скупш тине ja сам имао право, да уопће не износим ово питање на тапет, али сам то учинио, да ми се не би замјерило. Главни Одбор води рачуна о потребама у народу и ми смо о овом питању дуго расправљали и нисмо нашли апсолутно потребе, да би се могло дозволити мјењање начина рада у погледу ингеренције Глгвног Одбора и Мјесних 401 �Одбора. Просто стоји Мјесном Одбору у Бања Л уци, да оде на мјеродавно мјесто и да се интересује не само за своју Бања Л уку, него и за интересе својх крајева. Тако je то чинио на пр. Мјесни Одбор у Тузли. Мјесном Одбору у Бања Л уц и бићемо захвални, у колико његов рад буде интензивнији. (Тако je!) И З Б О Р Н ОВОГ О Д БО РА Претсједник затим сгопштава, да се према чл. 20. друштвених Правила бира 14 чланова из Сарајева и 6 изван Сарајева на 3 године, те да досадашњи одбор подноси своју оставку. Поред чланова Главног и Главног Надзорног одбора имају се изабрати и њихови замјеници. Избор се врши јавно или тајно. Госп. судија Хајровић предлаже, да се обзиром на велике заслуге претсједника r. Др. Хасанбеговића изабере с њиме на челу уж и одбор, који би саставио нандидациону листу. Претсједник иаже, да не жели учестовати у том избору. прима. Међутим претсједник г. Др. Хасанбеговић наже: Ја сам захвалан r. делегату славне скупш тине на овој великој пажњи, али Вас молим, да ме као Гајретова радника још не сахрањујете, јер се обично за почасне чланове изабиру људи, којима се отказује пријем у друштво. Ja желим Да останем у Гајрету и даље да радим, a Ви мене сада бирате Kao почасног члана друштва, док у исто вријеме остајем у Главном Одбору. Мислим да je то неумјесно. А к о ja будем заслужан у часу, над више не могнем радити, онда ћу бити ондашњој скупш тини благодаран, ако ми укаже ту част, na ме изабере за почасног члана. Господин Добрача каже, да je то само изражај захвалности и признања, na моли да га се криво не разумије. Претсједник: Све што je створено у Гајрету, створено je заједничким силама, те великом моралном снагом и свијешћу свих радника. Свак je према својој могућности и снази допринио за ово друштво и његов успјех. Према томе сваком од нас господо, припада само no себи тај назив. Xofcy овдје нарочито да подвучем, да треба сваки од нас да сматра за своју дужност да ради за Гајрет, a у исто вријеме да сматра, да je то једно часно мјесто радити у Гајрету. Сва су мјеста у Гајрету почасна. Према томе су сва звања и 'с в и положаји у Гајрету почасни, na Вас молим, да npeђемо преко овога предлога са благодарношћу г. предлагачу. Ja мислим, да ће се с овим сложити и секретар г. Кукић, Ha предлог г. Зулфе Капетановића скуп ш тина једногласно изабире за претсједника г. Дра Хасанбеговића, који. међутим устаје против оваког начина избора, јер да се њиме крше Правила, na каже: Ja могу са В аш им допуштењем и овлаштењем, да Вам предложим кандидациону листу једног ужег одбора, који he да Вам предложи листу за Главни Одбор и Главни надзорни одбор. И то: Мухамедагу Прељу- ^?ђји je још млад човјек. бовића, Реџепа Хајрсвића. М урата Синанагића, Хусејна еф. Г. Капетановић у свом говору апелује на Главни Одбор Кадића, Џевадбега Сулејмг.нпашића и Хам ид а Кукића. да би у споразуму са Вакуфом порадио на прош ирењу сиротишта, јер имаде врло много сирочади без оца и мајке на Овај предлог једномасчо се прима. Послије паузе од 10 минута г. С инанагић чита слиједећу листу: За Главни Одбор из Сарајева гг.: Др. Авдо Хасанбеговић (Ж ивсо1), ЈСусејн Кадић, Ахмед Борић, Др. Ибргхим Хаџиомеровић, Џеватбег Сулејманпаш ић, Мустафа еф. Спахо, Салих Тафро, Фехим МусзкадиК, Мухјудинбег Фадилпаш ић, Х ам ид Нунић, Др. А саф Ш арац, Велија Садовић и Ахмед Сефић. Како je као 14 лице имала бити изабрана у Одбор једна дама, a кандидациони одбор није се могао у избору сложити, оставио je ово мјесто празно с тим, да се дотична дама изабере. Гђа Раиф а Ножић, делегаткиња из Тузла, предлаже да се на то мјесто изабере, обзиром на њене заслуге за Гајрет, гђа Др. Х а л к а Хасанбеговић. Међутим овоме се предлогу енергично противи претсједник г. Др. Хасанбеговић, изјављ ујући, да je то инкопатибилно. A друго, да мгђу женским Гајретовим радницама имаде дама, са више заслуга од гђе Др. Хасанбеговић. Стога молим да се ово мјесто остави непопуњено и да се на основу прикупљ ених информација од женсиих одбора, то мјесто накнадно попуни. — С купш тина овај предлог усваја. Г. С инанагић чита даље листу замјеника Главног Одбора: М ујага Сарајлић, Сулејм ан Мурсел, Мујага Хардага, Исмет Зилџић, А л и еф. Л утво, Сулејман Сариџић. У Главни надзорни одбор гг.: Х ам д ија Увјес, Ејуб Адемовић, Незирага А хметаш евић, Хил м о Селимић и Мехага Чомара. — Чланови Главног Одбора из покрајине: Есадбег Алибеговић, Осман Селесковић, Сулејм ан Реџић, X . Ибрахим Слипичевић, Мустаф а М улалић, Др. Б ећир Ново. — Замјени ци: ровић Вехабовић Мустафа из Травника, Др. Мехмед Х а јиз Приједора, Ахмед Садиковић из Бугојна, Хаџи- халиловић Хасан, те С а и т (П рим а се једногласно.) С урулис, Мехмедалија Хаџић. улици. Јучер je он посјетио директора В акуф а г. Кадића и довео му 5 дјеце, сирочади из Посавине, од којих je г. Кадић смјестио троје у Вакуфсно сиротиште. Моли да се посвети eefca пажња и подузму кораци за проширење сиротишта. У Ваиуфском сиротишту постоје само 103 мјеста, a то je за пространу Босну и Херцеговину одвећ мало. Претсједник изјављује, да je овај предлог потпуно умјестан и оправдан и вјерује, да ће се у границама могућности изаћи у сусрет. Г. Сарајлић из Чајнича моли Главни Одбор, да се посвети већа пажња најзаосталијем крају »Мрачном куту« Чајничу. Чајнички срез био je један од првих срезова послије Ослобођења у раду за Гајрет. Уједно моли Главни Одбор да олакша »заморан рад при наплаКивању такса код приредаба«. Поштанске таксе таиођер су неподиосиви трошкови за сиромашне Мјесне одборе као ш то je Чајниче. Перетсједник: У име изабраних чланова Главног и Надзорног одбора, као и замјеника захваљујем се на повјерен>у. Ja Вас молим, да наставите са својим радом још јаче, још интензивније, него што смо до сад радили. Потребе су нашег народа огромне и према томе се траж и од нас много јачи и много интензивнији рад. Ми смо данас на скупш тини чули доста лијепих предлога и измјенили смо мисли и у овом правцу треба да учинимо са своје стране, да би се изишло што више у сусрет наш им најљућим потребама. Нарочито апелујем на н аш у пош товану илмију, која je данас на овом збору у доста великом броју заступљена, на чему joj благодарим. Ha ову апелирам нарочито за то, јер долази директно у додир са народом. Нека народ пође хаирли путем, a то значи путем Гајретова рада. Ha тај fce начин илмија извршити најсветију своју дуж ност: оспособиће муслиманске јединице, да буду часни и честити грађани, a на тај начин да буду и добри муслимани. У ЕВЕНТУАЛИЈАМ А Предложио je г. Фадил Добрача претсједник Гајрета из Са вјером у Бога, ми закљ учујемо овај наш данашњи збор, очекујући да ћсмо догодине моћи да Вам с Вашим Сјетлине, да се обзиром на велике заслуге за Гајрет, претсједник г. Др. Аавд о Хг.санбеговић и Главни секретар r. прегалаштвом и В аш им радом положимо часно рачуне и да унажемо на још веће успјехе Гајретова рада. Х ам ид 402 К укић изаберу за почасне чланове, што скупш тина Х вала Вам и довиђења! (Ж ивио!) �ПОЗДРАВНЕ Д ЕП ЕШ Е ГЛ А ВНО Ј СКУПШ ТИНИ ГА ЈРЕТ А A в т о в a ц: Поздрављамо скупш тину, желимо Вам до- М р к о н> и ћ-Г р a д: Поздрављамо данашњу снупштину Гајрета и Главни му Одбор, желећи да данашњи рад буде на срећу Отаџбине и цјелокулног народа нашега, живили! бар рад и успјех, овлашћујемо Дра. Хасанбеговића да нас заступа у свему. — П од о д бо р. — Б е о г р a д: Сутраш њ у скупш тину све делегате и чланове братскога друш тва најсрдачније поздрављамо са жељом да њихов рад и закључци уроде најљепшим плодовима. суствујем, поздрављам скуп ш тину и желим плодан рад. — Т а ф р о Хилмија, повјереник Гајрета. За У правни Одбор Београдског Гајрета. — Ђура Ј о с и ф о в и ћ . Б у г о ј н о : Запрећен болешћу фимилије не могу присуствовати данашњој скупш тини чији рад од срца поздрављам желећи најљепше и најкорисније закључке за даљњи рад Гајретов — Ахмед С а д и к о в и ћ , Мехмед М у т е в е л и ћ Цазин: Испред чланова срдачно поздрављам главну скупш тину изразујући пуно повјерење Главноме одбору са жељом да сретно протече и продужи плодоносни рад под претсједништвом Дра. Авде Хасанбеговића, јер je Гајрет за његова опетованог претсједништва получио замјерну висину, продро у најзабитније крајеве наше отаџбине, пружајући помоћ нашој сиромашној малдежи на школовању и просвјећивању муслимана чију благодат смо и ми у Крајини осјетили. — Повјереник: З у х р и ћ . ^ Ј а ј ц е : Запречени лично присуствовати поздрављамо главну скуп ш тину желећи joj пун успјех. — К а п е т а н о вић, М у л а о м е р о в и ћ . К о с о в . М и т р о в и ц а : Обновљени Пододбор из Кос. Митровице поздравља учеснике скупштине и жели им успјешан рад. — Претсједник: В а с и љ е в и ћ . Поздрављамо све Одбор. Т р н о в о : Спријечен обитељским послом да лично при- Претсједник: Бос. Н ов и: Духом присуствујући данашњој скупш тини нашег мезимчета жалим да не могу лично поздравити В ас господине претсједниче испред чланова Гајрета Бос. Нови, желећи сваку срећу и напредак, живили! — Повјереник: Мехмед И б и ш е в и ћ , кадија. Сјеница: Мјесни (мупштинаре као пио- нире просвете и срдачно честитамо рад и желимо најбољи успех на добро Краља, Отаџбине и народа. Молимо скупш тину да и даље поклони поверење Главноме Одбору нарочито дичноме претседнику Хасанбеговићу. Муслимани Санџака са радошћу чекају када ће зраци Гајретове машале обасјати цео Санџак. — Повереник: Омер И б р о в и ћ . С ј е н и ц a: Усљед удаљености нисмо могли послати делегате, поздрављајући главну скупштину, желимо да срећно заврши рад и изабере за претседника Главног Одбора Дра. А вду Хасанбеговића, чији нам досадашњи рад за Гајрет даје најбоље наде за будући напредак. — За месни одбор: Претседнјк: Мехмед Ћ е с о в и ћ . С т о л а ц : Нека je сретан и од Бога помогнут В аш корисни рад за Краља и Отаџб ину.— Џемал А л и х о џ и ћ . С р е б р е н и ц а : Ради удаљености жалим да не могу присуствовати снупштини, Вас као и присутне поздрављам и желим Вам сваку срећу у даљњем развитку Гајретових идеја. — Ш а ћ и р а г и ћ . Њ ЕГ О В О В Е Л И Ч А Н С Т В О К Р А Љ H A П О З Д Р А В Н У Д Е П Е Ш У ГАЈРЕТА Ha поздравну депешу упућену Њ . В. Краљу са недељне скупш тине Главног Одбора Гајрета, примио je претсједник r. Др. Авдо Хасанбеговић слиједећи одговор: Господине, Његово Величанство Краљ примио je са великим задовољством изразе оданости учесника годишње скупш тине друш тва Гајрет у Сарајеву. По највишем налогу част ми je умолити Вас, господине претседниче, да присутним члановима Гајрета изјавите топлу захвалност на Поздравном телеграму. Министар Двора: Б. Д. Јевтић, в. р. ОД ГОВОР ПРЕТСЕД НИ КА МИНИСТАРСКОГ С А В ЕТ А П О ЗД РАВН У Д Е П Е Ш У ГА ЈРЕТ А HA Ha поздравну депешу упућену Претседнику Министарсног Савета Господину Петру Ж ивксвићу, са годишње скупштине Главног Одбора Гајрета, примио je претседник г. Др. Авдо Хасанбеговић из Теслића слиједећи одговор: Господине, Господин Претседник Министарског Савета и Министар унутраш њих послова примио je В аш поздравни телеграм од данас са редовне главне годишње сиупштине Главног Одбора друштва Гајрет и на истом Вам топло захваљује. По налогу претседнина Министарског Савета и Министра унутраш њих послова, Инспектор Д уш ан Филиповић, в. р. О ТПО ЗД РАВН А Д ЕП ЕШ А М И Н И СТРА ВОЈСКЕ Б е о г р а д : Захваљујем на срдачном поздраву и шаљем искрене жеље Гајрету да истраје у даљем своме благорсдном национално-патриотском деловању за добро Крал>а и Отаџбине. — Министар Ђенерал X a џ и ћ. К О Н С Т И Т У И С А Њ Е Г Л А В Н О Г О Д БО РА ГАЈРЕТА Главни Одбор Гајрета, изабран на редовној годишњој снупштини 3. о. мј. конституисао се на посљедњој својој сједници овако: лретсједник Др. Авдо Хасанбеговић, помоћник Бана Дринске бановине, I. потпретсједник Хусеин Кадић, Вакуфско-Меарифски директср, II. потпретсједник Ахмет Борић, начелник Банске Управе, секретар Хамид Кукић, директор Гајрета, благајник Салих Тафро, виши чиновник 0. У . 3. 0. Р.; одборници: Др. Ибрахим Хаџиомеровић, упр. судија, Џевад Сулејманпашић, публициста, Мустафа Спахо, пољопривредни референт, Фехим Мусакадић, срески начелник, Мухидинбег Фадилпашић, посједник, Велија Садовић, директор Шеријат. Гимназије, Ахмед Сефић, банковни директор и Др. Асаф Шарац, љекар државне болнице. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност �БИХАЂ Нови Добротвори Гајрета Госн. Лбдулах сф. Морањак, муфтија у Бихаћу, уписао се аа члана Гајрстопа доб[К>твора поклопившп 2 облигације ПЛБ, у изиосу од Дин. 1.000.—. Нови утемељачи Гајрета За члапове Гајретове утемељачв уписала су се ona гг.: Владимир Петриновић, дирсктор гимпазпје у Бихаћу, Хусеји Салнховић, Дубраве (Тучла) и Мустафага Хасић, Ораховицс (Тузла), гђе ЈБубица, Николић и Сабира Бехмеи из Вишсграда, Др. Мехмсд Хајровић, Ђуро Стијеповић и Мсхмед Драче из Приједора, Смајил Сокол, Салих Хрустић и Мустафа Хасић, Тузла, Фриц Стани, Сарајево. О С Н И В А Њ Е М ЈЕС Н И Х ОД БО РА И ПО ВЈЕРЕН И КА У Вишеграду: изразио je особиту радоот, што je Гајрет и у Битол.у као и у осталим мсстима нагае државс наишпо на иајлспше рплумсnaiBC код браће православие всре. У одбор су акламацијом изабрапи за претседиика г. Миливоје Момчиловпћ, окружни ииспектор: за потпрстседишса, г. Фахрудин Демировић, еавстник: за секретара г. Џсмал Катанић .шеријатски приправник; за благајника г. Хусеии Мсфахир, трговац; одборници: гг. Премовић, директор гимназпјс; Исмаил Кемал и Хамди Хпсаи, трговци; Легањаревић, претседпик општине; Зекирија Сулејман, рентијор; Тсфик Бсеим. ирсдузимач; Ибрахим Махмуд, вероучитељ; и Фадил Исмаил рснтијер. У надзорпи одбор: гг. Талат Селим, муфтија; Д0тлић, претстојник полпције, и Акиф Хаџи Али, кафеџија. Са конферепцпје су телсграфски поздрављени: Њ. Вел. Краљ, Престолонаслсдник, претседншс владе г. Живковпћ, бан вардарске бановиие г. Лазић и претссдник, Главног одбора Гајрста г. др. Авдо Хасанбеговић, подбан дринске бановине. Вриједне госпође и госпођице у Вишеграду угледавгап сс у многе наше сестре, које су се прихватиле рада за Гајрет, З А Б А В Е И ТЕФ ЕРИ ЧИ основале су ових дана Гајретов Мјесни Женски Одбор у ВиМјесни женски одбор Гајрета у Брчком шриредио je на шеграду и у исти изабрале ове госпође и госпођице: за претсједницу управног одбора je изабрана гђа Сабира Бехмен, за ’ даЛ' 13. јуна т. г. женски теферић иа циглани г. Мехаге Канпотпретсједницу гђа Фадила Пекушић, секретарица jJja Аика тарџића, који je у сваком погледу врло добро успио. МарљиРамић, благајпичарка гђица Зејнеба Хаџихалиловић, (Јдбор- вим и пожртвовним радом ових одборница теферич je потннце; гђа Влах, Хаџић и Курт. За претсјед^шцу надзорног пуно успио и један добар дио заслуге припада госп. Мехаги одбора изабрапа je гђа Вера Вешовић, a за 'одборнице гђе Јбћтрџићу, који нам je уступио своју земљу за теферич. на Хасанбеговнћ и ЈуЈсић. За замједице Лзабране су: гђица Чема чему му се најљепше захваљује Женски одбор Гајрета. Лијепо Абдулаховић, гђа. Сафија 'Хцџихалиловић, гђица Османагић, je било погледати на окупу око три стотине наших хапума и дјевојака, које су посјетиле овај теферич. Теферич je траМакбула Османагнћ и гђа Аасмина Љубовић. Хвала вам, драге сестре, и биле за примјер JofiflTliainm i јао од 1 сат до 8 сати на вечер. За бифе дароваше чланови: Кантарџић јање, Буквица јање, X. Мехмедагић севдиџан, Тредругим сестрама. бинлевић баклаву, Салихбеговић севдиџан, Кучукалић хурУ Старом Мајдану: машицу, Хаџиалијагић торту, Гавраповић хурмашицу, ЗељГосп. Узеир Шерић, досадаљи повјереник Гајрета у Старом Мајдану, сазвао je скупштину чланова и том приликом ковић бурек, Глинчевић бурек, Шабић хурмашицу, Зечиреизабрат je Гајрет^в Мјесни одбор у који су ,y to a слиједећа вић четверо пилића. Мехмедагић торту, Кучукалић сигрницу, господа и то: претсједниг. Узеир Шерић, потпретсједник Му- Хасанефендић сирницу. За бифе дароваше чланице: Зељковић хурмашицу, Мухамед Хаџи Сулејмановнћ, секретар Тајиб Авдагић, благајннк Хамзалија Пашалнћ. Без функције: Хамдија Бешић, Ибра- јаповић сирницу, Кучук,глић бурек, Мујановић хурмагаицу, хим Окановић, Ахмет еф. Билалбеговић. Надзорни одбор: Мехмедагић торту, Спахалић торту, Сејдић лутму, Џаферовић хурмашицу, Мехмедагпћ торту, Дервншевић кдјгапицу, Ахмед Шерић, Хилмија Авдагић и Сафет Мујић. Куленовић торту, Џафербеговић двоје пилића, Субашић торУ Матејчи (Куманово): ту, Муфтић торту, Џипдић лутму, Едхемовић кајганицу, АјаИницијативом неколицине Гајретових пријатеља изаиовић кајганицу, Хапталашевић хурмашицу, Кадић бурек. бран je Мјесни одбор Гајрета у Матејчи (Куманово) у који су Наредниковица торту, Џиндић хурмашицу. ушла слиједећа господа и то: претсједник Османовић Неџиб, потпретсједник Димитријевић ТЈорђо, тајник Стефановић Бла- Велика прослава Гајретове читаонице у Санском Мосту гоје, благајник Зећировић Даут. Чланови одбора: Хабибовић Припреме око прославе 25-годишљице Гајрстове читаАбдулах, Реџеповић Н., Идризовић Велија; одборски замјеници: Демировић Мурат, Насуфовић Хашим, Нумановић онице у Санском Мосту води нарочити одбор. У ту сврху већ je створеи и програм који гласи: Абедин, Исановић Сакиб, Јусуфовић Ешреф, Надзорни одПрви дап, 19. VIII.: бор :Мартиновић Драгутин, Османовпћ Нухија, Адемовић 1. академија, 2 . манифестација, з. дова номрлим осн Асим. вачима. Навече: Велика забава у просторијама Народпе осУ Битољу: новне школе. Иницијативом г. Фахрудина Демировића саветника у Други даи, 20. VIII. Аграрном иовереништву и повереника Гајрета, одржана je Велика коњска трка. ових дана у просторијама Исламске библиотеке конференција Трећи дан 21. VIII. овдашњих грађана на којој je образоваи месни одбор ГајВелшси теферић, са народним играма и ногометном рета. утакмицом. Конференција je обилпо посећена од страпе највиђенијих грађана муслиманске и нравославне веронсиовести. Овом прилшсо.м, прирсђивачкД одбор разаслаће нароИзмеђу осталих, били су ирисутни и гг. Момчиловнћ, окру- чнто позиве: Њ. В. Крал.у, Протектору Гајрета Њ. Вис. И1>сжни инсиектор; Талат Селим, муфтија; генерал г. Крстић, столонаследшгку Петру, Претседнпку владс, Мпиистру војг. Лешњарсвић, претседник општине; г. Дотлић, претстојиик ном, Мипиетру п[к)свстс, Бану Врбаскв бановине, Главном полиције; г. Премогшћ, дирсктор гимназије ;адвокати гг. Мар- одбор.у Гајрета и осиивачима читаонице. ковић и Јаковљевић и миоги други. Сви посстиоци ове проелаве уживаће знатан поиуст na Сазивач г. Демировић у своме поздравном говору захва- жељезницама. Од 6ој> се je побрттпуо за уконачеИ|С говтнју, лио je свима присутнима na oBaico многобројном одзиву и између којих he имати предност они који се прпи јлве. 404 �fA J P E T O B ТЕЧАЈ ЗА НЕПИСМ ЕНб Госп. Мехмед Голубић, учитељ у Елезовићима одржао je аналфабетски течај у мјесецу фебруару, који јс трајао иве до 30. аирила о. г. За тсчај се јс јавило 12 иолазника од којих су само 7 редошпо течај иохађали it ири завршстку пред испитном комисијом свих 7 je добило врло добрз оцјеиу. je велики добротвор и доброжелитељ Гајрета него и да je једини муслимански новчани завод који исправно схвата потребе културног и националног- рада међу муслиманима, за којс се залажу Гг,рет и његови радници. Тако je Бачка Гајрет и ове године одобрила Гајрету од своје чисте добити износ од Дин. 200.000.— . Од те своте Б анка Гајрет je одо- Г А Ј Р Е Т О В И П РО С ВЈЕТ И Н Т Е Ф ЕР И Ч H A Ч У Т У РИ Н О Ј Госп. Голубић одустао je од пршмдајућег му хонорара иајавпвши, да из љубави ирема ГаЈрегу и његовим узвишеним диљевима не рефлектира ни наИоакву новчдну пфипомоћ. Главни одбор Гајрета г. Мехмеду Гоћубдћу' изриче своју благодарност и призиање. Г А Ј Р Е Т О В И П РО С ВЈ ЕТ И Н Т ЕФ ЕРИ Ч H A Ч У Т У Р И Н О Ј БА Н К А ГАЈРЕТ — В Е Л И К И Д О БР О Т В О Р Г А Ј Р ЕТ А *) Један од највећих добротвора Гајрета у току минулих 10 година свакако je Б анка Гајрет. Још при оснивању ове Банке, њени покретачи ставили су у њене статуте одредбу према којој се има годишње исплаћивати Гајрету извјестан проценат зд њене чисте добити. Отада, дакле од почетка свога дјеловања, Б анка Гајрет издашно из године у годину потпомаже рад Гајретов. У тешким временима Гајретова рада Банка Гајрет je и иначе сваком згодом изилазила у сусрет Гајрету и његовим потребама, чиме je доказала несамо да *) При прелому врошлог броја »Гајрета« нехотице je испао пасус нод овнм насловом, који je био саставни дио тајничког цзвјештаја, na молимо да се то уважн. Њ ИВИ (С Р Е З САРАЈЕВСКИ) брила да се дозначи Београдском Гајрету Дин. 25.000.— . Износећи и ове године помоћ, коју je указала Банка Гајрет друш тву Гајрету, сматрамо за дужност да се њеном управном одбору најсрдачније захвалимо, истичући je и овом прилином као једног од највећих добротвора Гајрета. Њ ИВИ (С РЕ З С А Р А Ј Е В С К И ) Један лијеп и риједак јубилеј у Котор-Вароши 15. јуна о. г., у 9 сати прије подне, у кругу својих пријатеља, у просторијама Муслиманске читаонице, прославио je г. X. Хусеин Табаковић, пмам-матичар, свој јубилеј — 20-годишњицу рада на вјерско просвјетном пољу. И ако je ову своју прославу заказао у ужем кругу и на скроман начин, у одређено вријеме, ненадано испунила се je друштвена сала веговим пријатељима без разлике вјере, тако да се ова скромна прослава претворила у велику свечаност. У тако дупке пуној сали, у најбољем расположењу, устао je г. душан Ј. Ракић, срески начелник, и у своме кратком говору у коме je у главним потезима оцртао рад г. Табаковића на вјерско-просвјетном пољу, истакао и рад на опће 405 �граду f Котор-Вирошу: Hujite ДредеједнИ! пододбор« * културном, просвјстном пољу иаптега нпрода, о чему се je и Popa Гајрета. a no то»е предоједпив Муслп.инске читаончце, оам увјерио прилнком заејдничког службеног рада раније у |,лан одбора Црвеног Kpi-та. и и * попјеренстм, другим мјсстнма, a и овјде, у Котор-Вароши. оида п oaujcTiiiiK истога. Ha овга положајпма п m m * unДа јв У истнлу рад г. ТабаковиНа такав, peicao јс г. Раi;nh, свјодочн ii лризтш е са највишсг мјсста, јер je Њ. li. лази. Оопи rupu,era, г. TauaitOBHh je Itao и т ш н муаапш у МрКраљ ниволео одликовати г. Tailaiconnha орденом Cn. Савс V. коњић граду аа вријсче евога службовав«. три годвне м ,степеиа. По таме јс ирочитао Указ lb, li. Крал.а, са којим еобице, исламској и л а д аи , «ojn кијесу зшуш нд еаиф-ба, no одликује г. Табаиовића, и исто одликовање ставио му на три мјесеца вурс држао п о учељу Куранв-Кјерша, као и о прса. пиоању и читању арапсшк хуруфатом сваке године no 20 до После овога свп су присутни иришли г. Табаковићу и 30 иоламских младића исламсвом ахлаку и адабу, те о вјеруједно му честитали и 20-годшшби јубилеј његоиог просвјетнауци бееплатно поучавао и тиме се као једна ријетка наног рада и високо одликоваље и зажелили му, да још дуги иил година ради и живи на корист свију нас. етавничка сила показао. Ha крају вриједно je још истаћи, да je г. Табаковић no Г. Табаковић очито расположен и ганут пажњом са најтражењу нретпостављених власти, у Котор-Варошу, год. 1928. вишег мјеста те и својих толико пријатеља и ахбаба, устао организовао и уз припомоћ још неких стручњака прпвео крајс ii потрешеним ријсчима нзразио путем среског пачелника lb . В. Краљу своју дубоку захвалност, вјерност и оданост, те ју 6-мјееечни припр. течај нмама матичара аа овај срез, који су похађали петорица и сви с суспјехом свршили. и пуисутнима хваду, да су се у оволиком броју нашли на Биљежећи ову прославу, noja je у истину ријетка и рад његовој скромној прбслави, a онда замолио, да сви устану и заједннчкп кликиу: »Да живи lb. Вел. Краљ и цијелн Кра- г. Табаковића, жеља ми je, да се и други упознају са истим, љевски Дом, иза чега се je клицало живио, a мјесни тамбу- те да .Бог поживи нашег Хафиза још много година, да нам рашки абор одсвирао je државну химну, што су црисутни ' ’ буде водић хајру и селамету. Сабит Хозић еаслушалн стојећи, a потом иочашћени кафом, лимушдом и цпгаретама. Д А Р О В И И П Р И Л О ЗИ Г. X. Хусеиц Табаковић, рођеп je 1884^у ВјцпкЛуцн. Из Прозора: Kao мален дјечак доеелио се je са својим роддтбЉима у Ко- „ Мјесни одбор Гајрета у Прозору послао нам je Дин. тор-Варош. Почетие науад; мект£б, основну школу и хафиз- 293.— као утржак од саљупљених (курбанских .кожица, које су лук свршио je у Котор-Bapouirf, пред рахм. Бајрам еф. Ви- даровала слиједећа господа: 'Булага Салихага. Мујага и X. Мулићем. Февзије-медфееу у В ан ^Л уц и сврвшо je год. 1910. са лага Омановић, Мусгафа Мулахасановић, Хашим Грчић, Хаврло добрнм уснјехом, иред ."i. Хаџи X. Ибпахим еф. Маглајлил еф. и Абдулах Зајмовић, Идриз Кулаглић и Алага Салшћем .садањим реис-ул-улемом. марџић. Исте године, 15. јула, шзаирац je и посуављен за нмама Из Козарца: Крзларагнне џ ам и је^р јН. муалћмом м ектеб и -и бтвд З|^ у Градска општина Дин. 300.—. Мркоњнћ гра.ду, коју je дужност вршио на onhe задовољство Из општине Сочичке (срез Прибој) својих претпост&вљених све до маја мјеееца 1920 године, када Госп. С. С к о р у п а н , имам, сакупио je у готовом новje на његову молбу премјештен за имама главф; |ij|i|l$j® ;Cyi лејмаиије и I муалпмом ^јектеби-ибтиданјв. те пословође Ва» цу прилога за Гајрет, a дароваше слиједећа господа: По Дпн. куфеког повјеренства у^Гравпику. I . l U l l l L L 1 10.—: Абдулах Скорупан, Смаил Скорупан, Дедо Џановић, Јуса Ахћерић, Ахмед Ибрагић; no Дин. 20.—: Шсриф Трле; Ha овим положајима остао je до конца године 1921. када no Дин. 5.—: Емин Курдија, Сејдо Кулоглијп, Авдо Кулогje на свеопћу жељу и мокбу Мркоњићграђана поново премјегатен у Мркоњићград, на рарији свој положај, на коме je остао до 1. марта 1927. године. После 1. марта 1927. a na. ^еаолика тражења Котор-Варошана, премЈештен je и-сти на по.чржај имама и муалима, на коме се положају и данас налази. t За рад, a у току свога дјеловања, од почегка, na до године 1924. на вјерско просвјетиом пољу, г. Табаковић добио je од Муфтиства Травничког писмено припнаље у којсму измсђу осталог стоји: »Осим тога ступивши у олужбу, даље се je уоавршио у i-bomc звању, као имами муалим и стекао глас како мсђу овојим колегама тако и код евојих прсдпоетављспих влаетп. да сс je узимао међу своје најепособније колсге и као такав био je члан Вјсрско просвјстне анкете, држане копцсм 1921. годнне у Сарајеву, као етручљак. За пријемс свога 14-годпшњог службоваља као пмам и муалим радио je још и капцсларијоке поелове Вакуф. повјеренства у Варцар Вакуфу и п Травнику 7 година, те према томе имаде и потпуиу канцеларијеку праксу«. Оеим рада као имам и муалим, г. Табаковић за сво своје врнјеме активно je судјеловао и радио на onhe културnoit и просвјетном пољу у разним културним и просвјетним друштвима. Био je неко вријеме прсдсједник Муслиманске читаонице, затим предсједиик Вакуфс.кога повјерпетва, иредеједнпк пододбора Гајрста, члан одбора Југоелавенскога клуба и iiредојсдииic Југоелавснске ссљачке задруге у Мркоњић риЈа. *• f ;. : 11 i! ј I Из Зворника: За време Курбан-бајрам-намазије сакупљено je сергија у џамијама, a сакупљачи бијаху слиједећи: Мехмед еф. Мулабдић Дин. 51.0, Ибрахим Шехагић Дин. 10.—, Џемал Хулусић Дии. 40.—, Шишић НЈаћир Дин. 77.—, Мујезиновпћ Авдо Днн. 05.50, Ајановић Бего Дин. 56.—, Алибеговић Муivrajoer Дпн. GO.—, Суљкановић Сејфо Дин. 40.—, Даутовић Али Риза Дин. 30.—, Софтић Сафвет Дин. 41.—, Дедић Ибрахим 17.—, Газибеговић Мустафа Дин. 40.—, X. Ефендић Салих Дин. 30.—, Хаеановић Хасан Дип. 39.—, Омеровић Ибрахим Дин. 40,—. Надаље сакупљане су курбанске кожице a слпједећи сакупљачи положише за продате кожице: Вајрактаревић Сејд Алија и Шахбеговић Дин. 25.—, Пашић Салих Дии. 30.—, X. Хамзић Алијага Дип. 219.—, Шехавдић Мустафа и X. Нурбеговић Дин. 20 .—. за пријем питомаца у Гајретове ионвикте > Почетком идуће школске године 1930/31. примиће се у поједине Гајретове слиједећи број питомаца-ица: 1. Муш ки конвинт у Сарајеву 100 питомаца; 2. Женски конвикт у Сарајеву 85 питомица; 3. Ш егртски дом у Сарајеву 25 питомаца (поред садањег броја питомаца); 4. Конвикт у Тузли 45 питомаца; 5. Конвикт у Мостару 45 питомаца; 6. Конвикт у Бихаћу 50 питомаца; 7. Конвикт у Б ањ а Л уци 40 питомаца 8. Конвикт у Плевљу 30 питомаца. �M ie d a у конвиктима су бесплатна и платива. Платива a плаћају се од 100— 700 динара мјесечно, према имућ- КОНКУРС ТЕРНАТЕ 'твенин приликама. З А П Р И Ј Е М П И Т О М А Ц А И П И Т О М И Ц А У ИНБЕО ГРАД СКО Г ГА ЈР Е Т А О С М А Н Ђ И КИЋ У БЕОГРАД У. Поред тога подијелиће се извјестан број мјесеччих стипендија У укупном годишњем износу од Дин. 50.000. - У школсној години 1930/31. примиће се седамдесет питомаца и тридесет питомица. Сви кандидати досадашњи нао и нови имају поднети своје молбе најдоцније до 15. августа 1930 године. У з молбу поднеће молитељи 1. СЕедочанство (уверење) о последњим својим тима односно о последњем свршеном разреду. 2. Родни лист. испи- 3. Уверење о плаћању непосредне порезе са свима прирезима родитсља односно масе ако нема родитеља. 4. Уверење општинске власти о броју чланова у породици, малолетних и лунолетних. 5. Лекарско уверење. 6. Изјаву да ће се покоравати пролисима интернатсног живота. 7. Тачну адресу свогг. пребивања. Управни одбор Београдског Гајрета Осман Ђикић ће прама поднесвним подацима одредити који ће бити примљени бесплатно, a који ће и колико према своме имовном стању плаћати. ПИТОМИЦЕ Д О М А Ђ И Ч К Е Ш К О Л Е У Ш АТО РО ВИ Ђ И М А (С Р Е З Р О Г А Т И Ч К И ) Молбе за мјестг, у конвиктим а и шегртском дому прима ће Главни одбор Гајрета најдаље до 5. а вгу ст а . о. г., na се касније приспјеле молбе неће узимати у обзир. МзлЗзма треба принлопити: Посљедњу ш колску свједоџбу, увјерење о пандидати биНе у своје време извештени кад треба да дођу у Београд^и шта треба да донесу. Дефинитивно ће бити изабрани кандидзти no доласиу свом у Београд, кад их друштвени лекари прегледају. Београдски Гајрет Осман Ђикип основан je за школовање муслиманског подмлатка у првом реду. Према томе ће остали кандидати моћи бити примљени у недостатку ових. ' Џ , :Ш И rf.i i т® : - ' СА Г А Ј Р Е Т О В Е О С Н И В А Ј У Ћ Е С К У П Ш Т И Н Е У БИТОЉ У плаћању пореза родитеља (старатеља) молиочевих из 1930. године, родни лист и љекарско увјерење. Молбе из мјеста мјесних одбора и повјереништава примаће се само у том случају ано су провиђене мишљењем и препорукама Мјесних одбора и повјереништава иначе се повраћају. За пријем у конвинте могу рефлектирати само здрави ученици. Молбе имаду написати и псслати Главном одбору поред нових рефлектаната и сви досадањи питомци-ице Гајрета. Главни одбор Гајрета. Одговор на депешу Њ. В. Краљу Ha брзојавни поздрав Његовом Величанству Краљу, са годишње скупштине Женског мјесног одбора Гајрета у Тузли, одржане 12. V I. 1930. год., добио je одбор, преко предстојника градске полиције, слиједећу телеграфску захвалу: Женском пододбору Гајрета у Тузли. — изјавити O gla šujte u listu ,,G A J R E T “! По највишем нзлогу Њ . В. Краља, a према телеграфском наређењу господина Министра Унутрашњих послова, К. бр. 1402, част ми je Женском Гајретовом пододбору захвалност на по- здравном брзојаву упућеном Њ. В. Краљу Аленсандру I. 407 �ПО ЗД РАВН Е Д ЕП ЕШ Е ГЛАВНОМ ОД БО РУ ГАЈРЕТА Нригодом одржавања Гајрсто 1ШХ годцшњих скуиштина Главин одбор Гајрета добио je воздравис деиеше u то: Приједор: Учссници Гајретове годишње скушптине у Приједору топло поздрављају Главнн одбор, a нарочито уваженог претсјсдника и врнједиог сскретара изразујући им овоју дубоку хвалу и призпање. — Прстсједник Др. Мехмед Хајровић. Бања Л ука: Гајретови раденици и пријатељи из Бања Луке са данашње редовне годишње скупштине поздрављају свој заслужни Главни одбор. — Претсједник Суљага Салихагић. Нова Варош. Гајретови чланови скупљени данас на својој годишњој скупштиии изјављујући својв признање поздрављају Главни одбор Гајрета на челу са госп. Др. Авдом Хаоапбсговићем. — Мјссни одбор Гајрета Нова Варош. ОТПО ЗД РАВН Е Д Е П Е Ш Е Уједно се захваљује ж Градокои поглаварству у Boo. Градпшци, којо јс pao д ум јеп таао и с.да полааило Г.д.ету п„u лг.4 50 за потрошсно свЈетло на у сусрст отинсанши. му Дин. аоч.ое Ј upupcljeuoj Гајретовој забави. Д А СЕ ИСПРАВИ. Повјереник из C a m a or Моета, г. М. 6. АлагиИ, послао јл н . 3. јулл вл. год. Д«и. 1.205 кал лрлхвд »д тлф.рлчл, , књижено je као прилози. Исто тако, послано je Дин. 340 у лањској години која je свота приход од значки, a била je књижена нарина. Мјесни одбор Гајрета у Сјеници као извјештавамо члада je горњи одбор лослао 10. марта 1930. своту од Дин. 4.848 и своту од Дин. 1.801.50, na je кривњом канцеларије та свота изостављене у извјештају што се овим исправља. Биљешке Из Просвјете Из Приједора: Главпи и управнн одбор српоког просветпог и културГосподину Дру Мехмеду Хајровићу, претседншсу Срп- • тк)г друштва Проевјстс, изабрап на скупштини 29 VI 1930, ског муслнманског друштва Гајрет, Приједор. Благодари на конститунсао се icauo следп: претседннк г. Др. Cano Љубнссчању са одржане годишње скупштине и поздравља.све члабратић, рсфсрент Епархијског Савјета, потпретсједници гг. нове Гајрета. — Св. Т. Милооављевић, бап Врбаске ТЈЈшовинс. Др. Војисллв Бесаровић, секретар Тргов. и Обрт. Коморс, СтеВеоград. 16. јуна 1930. — Госпдоину Др. Мехмеду ХајввчДрнлтовић, трговац; секретар г. Марко Марковић, упривровићу, Претседнику Гајрета, Црпједор. Господипе, Његово ник Добровољач1;е 'Задруге; благајник г. Радослав Ћоровић, Величанство Краљ*-примио je са задбвољством изразе оданотрговац. Члаиовп гг. Милан Шорак, иачелник Жељ. Дирсксти учесника годншше с&ушИтшге Гајрета у Приједору п ције; ТЈорђе Кр^тић, врховни судија, Бранко Паштровић, наблаговолео je наредити ifa Ди изјавим захвалност. Министар челник полнтнчког оделења Бапске управе; Милутин ЈањуДвора, Б. Јефтић. шевић, професор; Јово Загорац, трговац; Јово Вуковић, проИз Кладња: фесор; Мпрко Максимовић, свештеник; Милутин Поповић, Поводом поздрцвЈЈе Дћпеше упућеие са овдашљо мјесие професор; Боривоје Јевтић, драматург Нар. Позоришта, Павлс годншље скупштине Гајрета Кабинетској Канцелари.ји Њ. В. Милојевић, управник телеграфа и телефона; Милан Божић, Краља одбор је добио акт од овдашњег среског тчел стаа сли- катихета; Милан Поповић, бански савјеткик. једеће садржине: ^»Кабипет Мпнистарства Упутарњих послова Главни Ревизнони одбор гг. Урош Дучић, директор Амесвојим актом К. број:1357 од 14. VI. доставио je слиједеће: риканско-Српске Банке, за претсједника; чланови: гг. Тодор По налогу Каицеларијб" Њ. Вел. Крал«а изјавиге захвалност Пиштељић, прокурпста Срп. Центр. Привр. Банке; Обрен ОгаМесном одбору Гајрета у Клади>У на поздравном тслеграиу ровић, прокурпста Срп. Цептр. Привр. Банке; Тодор Крушеупућенои Њ. Вел. Крал>у.« вац, књигово1)а Американс1со-Српске Банке; Стјепан Милићевнћ, кројач. Захвала Гајрету Овнх сам дана диЛломирао на филозофском факултсту Конкурс за привредну литературу у Београду. Срстап сам што'могу, оЈ»ом приликом, да се за»Редакција »Банкарства« у Загребу организовала je хвдлнм у првом реду Београдском Гајрету »Осман 'Впкић« na свпм благодатнма, које сам као љегов питомац уживао Конкурс за привредну литературу у коме hc раздслити папуие четири године, те мн јо на тај пачин било омогућено граде у суми од 10.000 дпнара и то нпграду од 5.000 динара аа најбољи рад из шумарства или опште народне привредс, да успешно и на време завршим своје студнје. Поред тога благодарим и Сарајевском Гајрету, којн ме 3.000 динара за два рада о актуелннм привредним проблеje неколико пута материјалио номогао за време мога школо- мима и 2.000 динара за два рада о нитањнма наше нндустрије. Ове су награде одобрене од Шумског Индустријског ван.а. Предузећа Добрљии—Дрвар, од С. Д. Александра, продседУ Сарајспу, 14. јула 1930. ника Зем. Савеза Индустријалаца, од Беочинске Фабрике Са аахвалношћу: А бдулах 0. Танковик, дипл. студ. фил. ј Цемента и од Трговачне Коморе у Осијеку. Право натјецања имаду сви Срби, Хрвати и Словенци, ЈАВНА ЗАХВ А Л А који штудирају на универзитетима, високим или средњим Мјеснн одбор Гајрета у Бос. Градпшци овим путем нз- стручним школама (нашим и страним) и такови, који су риче своју најтоплију захвалу и благодарност гг. Милисаву студије завршили за последње три године. — Раснраве не Иванишевићу, помоћнику бана Врбаске бановине, те начел- смеју да буду Behe од традесет машпнских страница калценнку Просветног оделсња Васи Глушцу, као и срееком иачел- ларијског формата и треба да се у два примерка предаду нику Војиславу К. Гајићу, који су све са своје стране учи- најдаље до 15 октобра о. г. у редакцији »Банкарства« у Занили, да he се отпочети са градњом Народне основпе школе гребу, од које могу интерееенти добити и информације о у Дубравама Турским. ближим уеловима овог литерариог Конкурса. — Др. Т. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједннце 408 �"U M ed. Univ. DL S V A K I M U S L IM A N TREBA OA KUPUJE SAMO iroi gajretov specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne CIGARPAPIR “ ier kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpapire a potpomaže i „Gajret” ^00000oocD©ooooooooc^ooooe>eK^ooc)OGooexDoooo Papirnica Hamdija Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo m ože se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala X 0OOOO OGOO OOOOOO GOO OGG Suite u „GfllRETU” p © š t £ ш т а м п а р и з а : ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБОЈМ CBE ШТДМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАЋИ СТРОЈЕВП СТЕРЕОТИПИЈА POTAUHOHH СТРОЈ : c in k o g r a f ij a IZRAĐUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA •JEDINA MA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica : ^ POVEZUJEKNJIGE 00 * �Miti lifi Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara j! jj Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 jj jjn t-V Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii ! Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva jj :: Bosansko Indastrijolna i g Trgovačka Banko d. d. ° Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 8 koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago* cijenosti uz najpovoljnije kamate. Dr. Omer Bahtijarević d u g o g o d iš n ji l ije č n ik D r ž . B o ln ic e , o p e r a t e r i s p e ­ Potpuno uplaćena dionička glavnica D D in 20,000.000*- c ija lis t a z a o p e r a t iv n e b o ­ l e s t i , a s i s t e n t c h iru r š k o g o d e le n ja D r ž a v n e B o ln ic e Rezervni fond D in 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši do- l i i l l L znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 j p o s lije podne 1 Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 B a n k a G ajre t d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a i r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f6b244d7c4f94873e02e6bfc20d7d56d.pdf 7f67076866a7137470ce819078ba8778 PDF Text Text ЗДЛОД ЛОТ1ВА ЗА KVATVPNfi ИШГНШКА ТТСДИЗАНА MVtHPIMANA Ј Ш С А Д Р Ж A Ј: Ћ ам иг G. Селмановић: Санџак и Јуж на Србија на главној скупштини Гајрета Осман Н. Х а џ и ћ : Свети рат и ропство Х и д а је т Кулиновић: Како би требало нашу дјецу вјерски узгајати и како да им се предаје вјеронаука КЊ ИЖ ЕВНИ ЛРИЛОГ Х а м и д Диздар: Сунце na реци -------- -- " И л ијас Добарџић: У мејхани међу јаранима С. A . Бурина: Ћутање у чекању Х у с о Салчић: Химбер ПОП УЛАРН А CTPAH A Х а јр у д и н Ћ у р и ћ : Наше соколство и његов рад на селу Х а м д и ја М улић: Чувај образ свој и своје дјеце А ксентије Гогић: Учитељ, главни чинилац ширења трезвености на селу Здравље: Туберкулоза или сушица Привреда: Инж. Салих Омановић: Зараза јелових стабала no поткорњацима Народно сточарство: За унапређење живинарства у нао ПОДЛИСТАК 3. Ж.: Два друга Из недавне прошлости: Долазак Краља Петра у Ср- бију Причице за народ: Везир Абедул Арапске приче: Младић и лисица Наш а отаџбина: Положај и границе наше отаџбине Гајретов гласник — Друштвене вијести, илустрације Устав Исламске вјерске заједнице Краљевине Југославије 16 АВГУСТ САРАЈЕВО 1930 У ређ уЈе : Х а м з а Х у м о БРОЈ 16-17 �OSlašuite u listu »GAJRET« »Gajrct« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajretc će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali u listu »Gajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва sa културно н економско подизање муслимана, излази 1. и 16. свавог месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко границе 200 динара. 'Бац* добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конввката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Хам ид Н уни* Уредник Х а м за Хум о Власник друпггво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Пошта‘ одговара Јосип Енгл. �Ћамил С. Селмановик Санџак u Јужна Србија на главној скупштини Гајреша Читајући у Гајретовом лист^ токтлавне годиш- да идеју Гајрета спровед^ у Санџаку и Јужној Срње скупштине, на којој се манифестовала снага и^-бијиг-не жалећи при том моралних ни материјалсвест Гајретових радника, величина Гајретове ми- них потпора, само да би помогли своме елементу сли и позитивни знаци његрврг .будућег процвата, који живи у овим крајевима и коме je идеја Гајрепало ми je у очи да, иако Санџак и Јужна Србија та необходно потребна. није била у довољној мери заетупљена на овој веПрилже и околности под којима су муслималичанственој седници, инак их je било више него ни Санџака и Јужне Србије неколико векова жии на једној од дасадашњих скулштина, што je уте- вели, учшшле су да су они данас на културном, шан знак да свест за Гајрет и његову потребу у просветном и националном пољу народног живота Санџаку и Јужној Србији из да«а у дан расте и да најзаосталији део нашег народа у широкој и слосе Гајретови радници и пријатељичове више појав- бодној нам отаџбини, na je стога и разумљиво наљују У °вим крајевима на позорници рада за Гај- стојање Гајретових радника, твораца и пионира Гајрет. Из благајничког извештаја ви-ди ’ce Sa с у о в е ретове идеје из Босне и Херцеговине, који и ове покрајине, у прошлој години, и материјалнр више крајеве за времена тргоше, да идеју Гајрета спроведу и међу нама у Санџаку и Јужној Србији, јер допринеле Гајрету него досадањих година. Ова лепа и племенита појава, озбиљног почет- то њима налажу игнтереси општеи добра нашег народа и велика љубав коју raje лрема нама као свока рада за Гајрет, у Санџаку и Јужној Србији, треба да буде подстрев свима муслиманима који живе јим ближњима. Ha нама je сада да та њихова нау овим крајевима, a још нису ступили у редове Гај- стојања свесрдно прихватимо, помогнемо и спроверета, да .ступе у редове Гајретових радника и тиме демо и у најзабаченије крајеве Санџака и Јужне узму активног учешћа у изградњи наше боље бу- Србије, јер кад тога не би било са наше стране, њидућности. Ова појава треба да послужи као јавно хова настојања и жеље да нам помогну остали би признање Гајретовкм радницима у Санџаку и Јуж- без успеха, a то би било велико зло no све нас, из ној Србији за досадашњи њихов рад који се ето кога би се тешко ко нашао да нам поново пружи крунише уопехом, na да са још већим прегалаш- руку и спасава нас. Из тих разлога, ми треба да будемо много већи твом приону да Гајрет у Санџаку и Јужној Србији дигну на ону висину која he бити достојна овог прегаоди, na да no директивама Главног одбора, no великог друштва и са које ће још боље и вшпе мо- правилима и у духу Гајретове идеологије, радимо ћи поолужити нужним лотребама ових наших по- и ширимо Гајретову акцију пуном паром и промикрајина. Ha крају, ова лепа појава треба да буде шљено у овим нашим покрајинама. утеха и нада Главном одбору и свима Гајретовим радницима и пријатељима, који се од ослобођења na све до данас, на све могуће начине, трудише Ми треба да будемо умерени у нашим захтевима и свесни да нам Гајрет много више чини него ми то нашим радом заслужујемо и да je Гајрет мно- �го пута доказао да му je стало само да нас ломогне и од нас тражи да и ми сами учествујемо у томе раду за нас. Ми не треба да тражимо никаква признања и иаграде за наш рад, јер ми, радећи за Гајрет, paдимо за себе и наше потребе. Ми у ствари нисмо још иишта ни учинили, већ смо тек лочели, a да ли ћемо што учинити то зависи од нао и наше истрајности у раду за Гајрет. Признање, ако што учинимо, доћи he само no себи. Долазе млађе наше генерације за које смо ми дужни радити и оне he нам изразнти признање и захвалност ако што учшшмо или проклетство ако не учипимо. У интерссу спровођења Гајретове идеје у овим крајевима и потреба које ови крајевн изискују и очекују од Гајрета, Главни одбор треба да води строго рачуна о раду месних одбора, a ларочито о доделлвању благодати друштвених муслиманској деци у Санџаку и Јужној Србији, a меснн одбори у овим крајевима ^реба да буду не мање опрезли у предлозима Глатлгбм одбору кога и у чему, на првом месту, троба помоћи да би та помоћ била ©д оиште пористи. Незнање, заосталост и неЈЦгрменост. даруј^“ у Санџаку и Јужној Србији међу муслтгапфпм светом, a особито у селу. У овим крајевима има села са no неколико стотина становника, a да' међурндша нема ни ш ,ног лисменог. У „ t o 'случајева, ова лико забачена » удаљена да пема никакве ЗГогућности за одржаваље аиалфабстасих течајева na кад би код овог светаГ и пос^ојала жеља за одржавање истих, које на жатостПаема, јер нема ко д а Ш Н е љу и потребу у овом свету пробуди. Овамо су ретке школе, највише ради тога што je свет индиферентан према школи, na и у ^оли^о има Јшкола, свет, a нарочито муслимани,' избтгавају на све могуће начпне да шаљу децу у школе, а « а д су од власти присиљени на то, они на разне начПне гледају да се извуку из те »незгоде«. Стога сматрам да je највећа дужност Гајретових радника у овим крајевима да зађу мало дубље у паше село, да с е увере о стању које тамо влада, na да живом речју и доказима створе код сељака љубав према школи и докажу потребу исте. Ово би био и најзгоднији начпн и за проширеље Гајретове идеје у иашсм селу. Onaкав начин рада у овим крајевима, мора се признати, скопћан je са тешкоћама, с обзиром ла мали број Гајретових радника у овим крајевима, али и ono колико их има могу много учинити. Kao што сам напоменуо, Гајрстови радници и месни одбори у овим крајевима треба строго да воде рачуна кога he и у чему помагати. Ако се мисли радити на систематском и наглом по,дизању муслимана у овим крајевима, треба на првом мвсту стварати раднике Гајретове онамо где су и најпотребнији, у нашем селу, треба- стварати учитеље. Почетак са те стране, са села и од радника које би Гајрет створио, био би пајпоузданији и најтемељитији почетак који би без сумње уродио плодом. Стога, кад се ми залажемо и радимо за Гајрет да би смо лреко њега омогућили нашој сиромашнбј Деци да се школују, постану срећни и корисни члаиови 'лаше заједнице, ми треба да озбиљпо noведемо рачуна како he та наша деца, ти наши штићсчгицл, најбоље лослужити нашој зајсдници и општим интерссима нашег народа, ла да их тамо и шаљемо. У Сапцаку и Јужној Србији реткл су му1слимани учитсљи из најпростијег разлога што их лсмамо. Ни десета варош у овим крајевима нема мусллмана учитеља, a да о селима и не говоримо. одбор 1'ајрета, пооледњих година, аримио in •' ' F je у CBOje интернате, na предлог месиих одбора, приличан број деце из ових крајева, a мсђу овима најмање их je отишло у учитељске школе. Како су нама најпотребнији учитељи, необходно би било потребно да Месни одбори препоручују, a Главни одбор, на првом месту, прима у своје интернате децу из ових крајсва која ће похађати учитељске школе, a и на децу која се обраћају и траже заштиту Гајрета, утицати да иду у учитељске школе. Како ни један предлог у овом смислу, од делегата Санџака и Јуж не Србије, није nao на главпој скупштини, naiiiao сам ее побуђен, у пајбољој naмери, да na ову потребу скренем пажљу. ГА)РЕТОВ ДАН. Приближује се 6. септембар, рођендан Њ ег. Вис. Престолонасљедника Петра, Протектора Гајрета. Овај дан друштво Гајрет узело je за свој дан, за дан културног гласа у нашем народу, гласа који треба да одјекне као глас нашег културног и националног препорода. 410 �Осман Н. Хаџик Свети раш u роисшво*) Приговара се Исламу да проповеда свети рат у циљу ширсња вере и да одобрава ропство. Не стоји ни једно ни друго. Upe свега, »свети« рат који би имао карактер трајне догме за сваког верника уопште не постоји, a ропство Ислам не усваја, него га само у извосној мери толерише. lApancKa реч »џихад«, која се обично лреводи са »свети рат« има више значења: рат противу неверника у одбрану вере и отаџбине; борба нротиву социалног зла и неваљалства; борба противу самога себе, својих страсти и рђавих нагона; коначно пожртвовност и настојаље у ширењу морала и сузбијању неморала и корупдије уопште. Сва места у Корану, где се говори о џихаду у смислу рата, имају иригодни, дефануивни карактер, a нису олшта, перманентна заповест и тичу се само идололоклоника. Коран отрого и јасно разли-' кује деисте и атеисте. Под деистима рдзумева све оне који су примили објаву с неба, ,у ирвом реду Јевреје и Хришћане, које Кораћ Аазива е х л и к и т а б , присталице светог писма. Они који уопште нису примили објаве, то су ^ушрици, идолопоклоници, за које Коран чеетб употребљује и израз ћафир, безбожни и незахвални. Реч ћафир, неверник (вулгарно код нас ^аур), односи се само : идолопоклонике и исламски кривични закон ка*| и као увреду ако се ова реч удотреби за Јеврејишa или Хришћанина, јер они нису левернлци — haфири. »Људи који су примкли Јеванђеље, нека суде no ономе што им je у Јеванђељу bTitpoBeHO. Они који не суде no ономе што им je открдвено, то су неверници и варалице« (V. : 50). Далеко од тога да би ударио истом анатемом и на Јевреје и Хрпшћане, Коран их напротив позива у заједничку борбу против безбожне идолатрије. Требало je Арабију очистити од незнабоштва, a Арабљане ујединити у вери једног Бога и тиме отстранити сваку запреку политичком јединству арап ске надије. » Б о р и т е с е н а б о ж и ј е м п у т у , ал и н и к а д н е н а п а д а јт е први. Б ог м р зи н a u a д a ч е. Али ако вас идолопоклоници нападну, борите се јуначки и гоните их из места одакле су они вас потерали. Интриге и тајна роварења тежи су грех од убиовта. У близини светог храма Кабе не замећите кавге, али ако вас нападну браните се. Тако треба поступати са неверницима, ћафирима. A ko вас пусте на миру, Бог je благ и милосрдан. Али ако идолопоклоници буду и даље интригирали и побуне спремали, гоните их све дотле док се не осигурате јпротиву њихових сплетака, Из књиге „Мухамед и Коран“ која je у штампи. учвршћењем вере у Бога. Ако лрестану са интригама, онда их нустите у миру, изузевши ноторне зликовце«. (II. : 190— 193). Истина у Корану се на неким, местима говори о рату до лотпуног истребљења идолопоклоника, али кад се ова места доведу у везу са другим ставовима, који су им претходили, онда се јасно види да нема лапада без провокације или опасности за јавни мир и сигурност грађана. И погибија жидовског племена Курејза која се у свима нападима на Мухамеда нарочито нодвлачи, није дело вероке мржње ни политичке освете. To je једла обична елизода свакидања у. ратној историји свих народа и која има пуно оиравдање. Пренесимо се духом у оно доба и узмимо У објективну оцену све оне јеврејске "махинације, интриге и злочинства не само против незаштићмилх нојединаца муслимана, него и лротиву саме Мухамедове личности и његовог живота, ла ћемо се уверити да би Ислам без ове енергичне мере у самом зачетку био угушен. Па зар je ^онда Мухамед могао и смео за вољу једног зликовачког ллемена жртвовати ке само свој живот, него s узвишену идеју, величшгу, напредак и сјајну будућност^коју je он нрипремао за своју отаџбину и дело човечанство? Зар његов акт није оправдан и патриотским и хуманим разлозима? Зар се уопште може извести једна тако грандиозна револуција духова без крви? Зар у крвавим армијама Константина Великог није крст играо улогу ратне заставе, a благи Хрнст улогу Марса? Рат сам no себи није ни зло ни неморалан. Ако ice ратује из политичке или верске мржње у диљу освајања туђих земаља и пљачкања, онда je за осуђивање, али ако се рат води у диљу одбране отаџбине и слободе грађана, или у интересу човечанства, онда je рат и оиравдан и моралан, јер у том случају ратник у најплеменитијој намери крв лије и себе жртвује за добро заједниде.Руку на срце и погледајмо отворено истини у очи: раздвојимо политику од всрс и одмах имамо другу ситуацију. Ислам je — то je историски факат — своју мисију извршио без лресије и насиља, уз пуну слободу савести. Политичке и овсајачке иобуде ради којих су поједини исламски владари водИли ратове нису ни мањс оправдане ни мање кориспе од оних иза којих су ратовали Александар Велики, Наполеон и друуги освајачи отарог и новог доба. Највећи део ајета корана у којима се говори о џихаду, односи се na војне експедндије које je сам Мухамед лредводио. У овим ајетима говори се о одбрали Иолама, a не о освајачким офанзивама у 411 �Циљу ширења Ислама. Мухамед нијс никада Tepao у крајност и сваком je приликом наглашавао да се ни у борби не сме заборавити на аавоне човечности, да треба штедети старце, жене и децу, да се ништа не девастира a нада све да се заштите и noштујуј манастири и монаси, јер се »они у самоћи Богу моле«. Најстроже су забрањена крволоштва и мучења, не само људи, него и животиња: бацање на ватру макар и најгнусније животиње или најмање малтретираље кзпада међу најтеже грехове. Сетимо се дневне заповести коју je Халифа Ебу Бекр издао својим војсковођама кад су пошли на Сирију: »Јунади! Кад сте у битци ратујте као јунаци и витезови. Не допустите да икад на вас падне љага невере или издаје. Немојте никад и никог унакажавати, ни живог мучити, нити мртвог мрцварити. Не убијајте старце, жене ни децу. Не уништавајте туђе усеве, не ломите гране воћкама, a од животиња кољите само онолико колико-вам je најнужније за вашу исхрану. Ако наиђете на људе, који се повучени у своје ћелије Богу* моле, такве људе поштујте ц штедите их и најмањег узнемиривања. Наићи ћете мОЖда, д на такве који су разбријане главе или са Дугдм плетеницама, a не живе у самостанима, такве дотакните само корицама мача и спомените име Божије«.|— ^ За ту je сврхуустановљ ен и ратни савет диванел-харб који je судио оним официрима који би се огрешили о ове jiponnce. Из свега овога јасно се види да су се и Мухамедови први наследници држали као и он строго принципа човечности, ,а да их при томе није руководио ни страх ни слабост. У овом су сложни сви непристрасни историци и научници Запада. Опат д е Броњи, говорећи о првој двојици Мухамедових наследника Ебу Бекру и Омеру, вели: »Ова два Арабљанина позвани да управљају огромним царством били су потпуно дорасли задаћи и показали оу се стални и одлучни, правични и обазриви, издржљиви и јуначни и неизмерно узвишени над хришћанске цареве и њихове намеснике с којима су ратовали.« »Нема ништа противније истини« — вели Пјер Лафит — »него што je веровање да je Мухамед у души верника распламтео страст персекуције и страхоте крвопролића. Истина je да ниједна вера није имала тако брзе и еклатантне успехе као Ислам, али je исто тако истина да ниједна вера није показала више велИкодушнасти и толеранције од Ислама. Муслимани су били предузели да освоје свет, али ту престаје Јвихов ирестиж који je, уосталом, заједнички icbhm освајачима света. Д а и не говорим о томе да су муслимани скоро свугде где су дошли оа оружјем, извршили и једну цивилизаторску мисију, треба да подвучем да нису никад 412 мучили ни прогоиили побеђсие. Оглашујући рат невсрницима, они су им увек остављали на вољу да бирају који xohc између ова три уолова: први да ириме Ислам и у том случају одмах иостају равноправни освајачима; други да се мирно предају и плаћају известан трибут и онда да мирно живе и исповедају своју веру у колико њени обреди, као што je случај код идолопоклоника, не би били неморални; коначно, трећи да ратују, na ко победи. — Па откуда се у оваквом поступку нађе неутољива свирепост и варварски фанатизам којим се обичавају обдаривати Мухамедове присталице? Да ли je гдегод Мухамед наредио, као Мојсије, д а се оедам племена до задњег човека искорене из Ханана? Где су та страшна дивљаштва која су нас коштала толико сузних тирада и која су тако дуго у осетљивим душама будила згражања и сажалења? биемо желели католицизму да би он увек показивао према својим иротивницима толико верске сношљивости, великодушности и благости колитсо Ислам није никад престао да показује према својима. Ми бисмо хтели да нам католицизам у својој прошлости покадге нешто више од једног Мухамеда и једног Агбара. Уистину, смешно je да баш они који су изумили инквизицију и драгонаде и који су у служ бу вере ставили сва могућа мучења, говоре' о прогонима и свирепостима.« »Ниједан арапски ратник!« — вели Макс Милер — »изузевши крвави случај Халид бин Велида, није никада окаљао свој мач невином крви. Систематска и варварска девастирања целих предела и земаља icoja с у б и л а у крв прешла Персијанцима и Византинцима, Арабљанима су за увек остала су туђа и непозната.« Један други хришћански свештеник опат Мишој вели: »Жалосно je за хришћанске народа да су верску сношљивост, тај велики закон милосрђа једног народа према другоме, научили баш од муслимана.« Историк крсташких ратова Мишо, говорећи 0 освојењу Јерусолима, каже: »Кад je халифа Омер ушао у жерусалим опходио се према хришћанима највеликодушније, док су крсташи неколико стољећа доцније, поставши господари светог града, муслимане немилосрдно масакрирали, a жидове палили.« »Муслимани су једини енигузиасте«, пише Робертсон, »који су д ух толеранције сносили са верским проселитизмом и који су, борећи се за Ислам, долуштали побеђеним да остану у својој вери.« (Наставиће се.) 1 Уписујте даљње добротворе | I и утемељаче Гајрета! [ �Хидајет Кулиновић Како 6u требало нашу дјецу вјерски узгајати u како да им се аредаје вјеронаука? 5) (Свршетак.) По начину наше вјерске обуке дјеца се приморавају, да на памет науче Вожија Јпгчна и позитивна својотва, каткада заједно са њиховим дефиницијама. Али нека ,само прође извјесно вријеме, нека се избришу из дјетиње меморије термини, који означавају споменута својства заједно са њихошм значењима, ако су иста протумачена, na их онда упитајте о самом предмету. Олазићете да о томе немају никаква појма, премда су прије краћег времена давали набубане одговоре. Поставите дјетету на примјер оваква питања: »Je ли Бог жив? Да ли Бог говори као ми? Да ли Бог овако као ми сједи на једном мјесту и да ли повори?« Дкјете ће са изразом свог лица показати Вам, да je постављеним питањима неочекивано упало у мисаони вртдог, na ће онда шомоћу набубаних термина пбкушати да дадне одговор на постављена питања^ али ипак му неће поћи за руком, да прикрије оумњу и колебљивост у властите одговоре. Дијетс у својим одговорима гдјекада потрефи, a одјекада опет у страху да питање не би остало без икаквог одговора, трожи други излаз. A ko дијете потрефи у својим одговорима, то се има више да ^ахвали његовом зпању, које се темељи на његовим разговорима и утисцима из породичног живота. Запгго се дјеца не плаше вјеронауке као математике? Из простог разлога што се при настави ма~ тематике тражи умни рад, a код вјеронауке се то не захтијева, премда улога умтгог рада код’овог предмета није ни мало мања од његове важности у матема/гиди, али je на жалост у њој тај рад на вјештачки начин парализован, na je његова дужност на неприродан начин пребачена на меморију. Дјеца набубају многа имена Божијих посланика, али када им се постави питање: »Шта значи Божији посланик?«, на исто he одговорити само бистрија лјеца са јачом меморијом« да су Божији посланици велики људл, које je Бог наддхнуо великом истином и послао их међу људе са задатком, да их поправе и на прави пут изведу«. Пођите мало даље и поставите им на примјер ова питања: »Шта су и шта значе мелећи? Зашто сада нема Божијег посланика?« Дјеца he се потпуно смести. Оваква оу питања још у зачетку код њих убијана, јер им се није пружила прилика, нити им je дозвољавано, да таква питања при настави постављају Дијете из великог поштовања и поверења према своме вјероучитељу вјерује, да ће то увијек тако бити, да ће сва његова питатва остати без одговора, ла му та- ква питања и не падају на ум, нити мисли да ће му се када у будућности поставити. Тако се заиста и догађа. Неко вријеме иде на овај начин. Нико му слична питања и не поставља. Ако се дијете из властите побуде усуди да своме вјероучитељу постави слично питање, онда се на познати начин пријетњом ућутка. Али када се умне способпости ксд дјеце развију, када се код њих појави потрсба sa сигурним и провјереним знањима, када се њихова личност лотпуно развије, када слобода код њих навијести pa"f незналачком имитирању, онда тек настају праве опасности за њихову вјеру, јер тада настаје подмукла борба између вјере и различитих сумња, које joui више подјарују научене реалне знаности. Тада се тек покаже права вриједност методе, која се употребљава при вјеронаучној настави и вјерском узгоју. Код дјеце, која ,су темељито вјерски узгојена и којима je вјеронаука методички предавана, ова се унутрашња морална борба завршава побједом вјере и правог пута. Дочим у лротивном случају побјеђује странпутида и безвјерство. >Скорих дана сам разговарао са једним оцем, К0ЈИ ми иоприча, да je морао изгрдити своје дијете, што му je досађивало којекаквим питањима ‘о ^ Богу и и вјери. Када се још узме у обзир жалосна појава код наших истакнутијих интелектуалаца манија некритичног опонашања чак и хрђавих обичаја немуслиманскаг свијета, na се томе надода несавременост, односно неспособност оних, који би требали, да овакве ствари побијају, онда се тек човјек запрепасти над слабим изгледом наше вјерске будућности као муслимана. Сви они, који не желе, да ваљак нивелирања и амалгамисања нае муслимане слисти, направивши од нас сјенку од муслимана, требају да су на окупу. Нека се не кају да ће бити несавремени ако се позабаве питањем нашег вјерског узгоја. Када у нашој заједници сви грозничаво чувају своја назирања и религијске особености, нећемо ваљда ни ми муслимани жртвовати само овој муслимански живот за љубав посвемашњег изједначивања. Ако будемо мало горљивији у вјерским питањима нећемо бити несавремени, јер ћемо запјевати онакву пјесму, у каквом се колу и налазимо. Правилно схваћени Исламски прописи неће 413 �нам никада бити запреком, да у потпуности попримимо техничку културу Запада, док при усвајању душевне културе требамо бити веома опрезни и пробирљиви a тим наше национално освјешћење такођер неће бити у сукобу са нашим вјерским узгојем. 1 Нека ми се не замјери што оам у горљим ретцима скренуо са свога главног предмета. Била je етвар веома важна, na сам се морао исте додирнути. Наиме ствар je у томе, што наша интелигенција од вајкада страхује, да неби у очима наше немуслиманске јавности испала хоџастом и д а je не би назвали назадном и несавременом. Сада прелазим на главни предмет. Нека се не мисли, да ми je намјера препоручити да се дјецк излажу велике и дубоке истине, које ннсу у стању да схвате ни најразвијенији људи, a које су садржане у овим изрекама: Тефеккеру фи алаиллахи ве ла тефеккеру физатихи = Размишља јте о својстима Бога, a не размишљајте о Божјем блћу«. Ел- аџан ’an дерки л-идраки идракеп ^ В-ел-бахоу ’ан сирри зат-и-ллахи ишракун т= Свијест да се не може схватити. Разум ума 'je ± - говорити о суштини и тајнама Божијел бчћа je безбожно.« Претресања овако крупних шггања и њиховр-Дгзлагаље ситној дјеци није ми у намјери. Moja je жеља да се при вјеронаучној 1&ст#ви дјеци одгоВорд^аа евентуална њихова питаља, на која им се одговорити према њиховом нивоу схватања. Исто тако Hir комгашковака питања не треба оставити потпуно без одговора, neYo на дедуктиван начин код дјеце створити увјерење, да такве лроблеме не могу схватити ни одрасли људи. Кратко речено при вјеронаучној настави и вјерском узгоју треба напустити непрактичну и јалову екопозитивну методу, или што je још горе, методу бубања, na се при том послу прихватити методе питања и одговора и мјешовите методе. Истина ове he методе можда за неке вјероучитеље бити напорне. Дакако, јер no овим методама неће вјероучитељи свој час предавања моћи провеоти у томе, да својим ученицима означе једну или двије странице из вјеронаучних књига и да их приморају, да те стра- нице набубају. Осим својстава, која су потребна вјероучитељу за примјењивање методе питања и одговора и мјешовите методе лри вјеронаучној настави, треба му још бити слособан, да уиравља живахношћу својих ученика, која ћс наст.упити мјесто првашљсг мртвила и учмалости. Вјероучитсљи, који се осјећају неспособпим да руководе na овај начип вјеронаучном иаставом, боље je д а се уклопе са својих положаја и да не гријеше своје душе, заглупљујући невину дјецу са својим бедастим методама. Требамо имати na уму, да je метода китања и одговора Кур’анска метода. Устрајући и даље при досадашњој методи вјеронаучне наставе, ми скрећемо са правог, Божијим законом одређеног и утврђеног пута na правац, који je и штетан и погрешан. Треба проћи кроз сумњу, na да се могне доћи до извјесности у питаљима вјеровања, јер свака сумња у себи задржава један дио извјесности. Зар и сама реуенида, која у себи садрлш главни темељ вјероваља природне вјере Ислама (Келимеи шехадет) не започиње негацијом? He требамо се бојати сумње, ну£0 незналачког опонашања, које je као радина паучина изложено пропасти и квару. Нека се ие помисли да потцјењујем срце и осјећаје у овом питању и да немам у виду слиједећу изреку: Хуз-ил-’длме мии ефвах-и-рриџли’ би калбин ла би 'агсбшг зи џидалин = Примај науку од учених љ.уди са срцем и осјећајем, a не са бојовним умом.« Веома je важно да се и осјећаји no најбољим методама узгоје и побољшају, a да се између осјећаја и бојовног ума успостави потребна равнотежа и хармонија. Скорих дана сам расправљао са једним млађим колегом о наставном плану наше медресе у Травнику. Колега je нападао на глупост, што се Турски језик предаје у медреси. Ове ретке посвећујем њему с напоменом, да све публикације на нашем језтсу, које садрже муслпмаиски карактер и обрађују вјерско-просвјетпа питања или су са турског и арапског језика директно ггреведена, или прерађеиа. Мл na том пољу још ниомо дали ништа ориигнално. Уосталом, утврђена je истина, да човјек не трпи оно што не познаје. Рад за Гајрет рад je за добро свију нас 414 �КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ Hamid Dizdar Sunce na reci Lopovi! H m . . . daću ja njima, dati. Ovake loze i rod, pa ovo učiniti, grdne li štete, ljudi moji. Pred njim je bilo nekoliko loza, obranih i ošte­ ćenih. Grozdovi potrgani, lišće zgnječeno i pocepano, a zemlja ugažena okolo. Jasno je raspoznao gole noge dečaka. — Vidi poganova! — mrmljao ozlojeđeni Grgo. — Ih, drske li rabote, Bože! Jaoj njima, ovo će mi beli platiti, vanj da ne budem živ — pretio se krad­ ljivcima i odmicao od paharanih mesta. Levom stranom геке uširilo se polje, ne baš ve­ Znao je on da mu to zlo čine ona mangupčad liko, sa kukuruzom i bostanlucima, a desno, na šeherliska štp se tu dole, na reci, kupaju svako posle niskim i bregovitim stranama i prezidama dozrevaju podne. Mislio je: prvoga koji mu pane šaka dobro jedri vinogradi. izlemati, pa neka mu više nikad ne padne na um Na praznoj uzvišici najvećeg brežuljka napravio da krade. tuđu muku. Istegliće mu pasje uši kao ma­ stari Grgo, poljar, svoju poljarnicu. Iz nje vidi sve' garcu, a drugPcim čuju dreku i vide šta bi s njime, vinograde u Blizancima, pa jnu lakše čuvati. Prošlo neće više smeti. Bežaće od njega kao od nečastivoga. je više od petnaest godina kako on čuva 1 pazi ove Tako je promišljao Grgo. Umoran je od trčanja. vinograde, a da se još niko nije nanj potužio, ama N a sla n ja le na gunjac u hladu skrivene poljarnice. ni jednom reči. I otac mu je, dok je bio živ, evo kao Ćelo je jutro skakao po vinogradima i znojio se pre­ i on sada, svako jutro silazio niz Cerkića klanac iz tražujući štetu. Sad će malo da se odmori, a posle, svoga sela tu u blizni i čuvao^ove iste vinograde. za sat ili dva, diće se i otšuljati u blizinu reke. Doći Tri kilometra odavde, severno uz reku, nalazi se varošica. Mala, siromašna, hercegovačka kasaba. A ovde je polje, požutelo, uzrelo. Bistra, planinska rečica belasa se zmijoliko, šumi uzanim koritom i, peneči se u hitrim virovima, okreće bezbroj mlinskih valjaka i kotača. Ovde, poljem, malo je mirnija i razleva se plićacima skoro bezglasno. Letima vode umorno zadahću i pedljima splasnu, pa obalama za­ šuti pesak ko najčišće zlato. Tu se skupljaju varoški mangupi i dječurlija na kupanje. Poljario preko leta, a zime provodio u selu, sekao drva po okrajcima i zabranama i zgonio ih u varo­ šicu na svom magaretu. Tu ih prodavao i eto od toga živio. I tako iz dana u dan, kako mii nekada otac, po­ kojni Lovro, tako i on. Uvek bio zadovoljan, jer mu posao išao od ruke. Ali ovoga leta, kao nikada pre, za divno čudo, doga­ đaju mu se tako čudne stvari. Prosto: neverovatno! Njegovo poznato poštenje i glas koji uživa među vla­ snicima vinograda hoće neko na svaki način da ocrni. Sramota je to i kazati, pobogu si brat. Kradu ga na sve strane 1 — Ama ću ja stanuti tome u kraj, bogami, ili me neće ni biti na ovom svetu, govori potiho Grgo i pro­ vlači se kroz trsove i plotove. Upržile nenadne vrućine, pa jagoda nabubrila, najedrala, uzrela. Grozdovi se prevesili čvrsto o šiblje, ispod lišća se smeju u sunce. A posle opet na­ padale kiše i sve oprašile, oprale i očistile. Jagoda se stakli kao iz metala izlivena. Milina i pogledati. Gleda to Grgo i smeh mu se navlači nad usne. Drago mu. — Jah, fala ti Bože, što je rodilo! — ote se Grgi nenadno, a odmah posle toga, kao oparen, skoro besan, dodade: Grom ih pobio! Zar su i ovde načeli? će u to vreme i oni obešenjaci, pa će ih iznenaditi. . . Zadovoljan sa ovim zaključcima, malo je poćutao, okrenuo se nekoliko puta ležeći i — zaspao. Prevario ga san. Kad se, sat posle toga, digao, bilo je već dockan. Pogled mu pao na reku: grupa dečaka, obesnih i golih, valjala se po pesku i glasno larmala. Vetar je nanosio pojedine njihove uzvike i razdra­ gane krikove. Ali je zaprepaštenje došlo tek onda, kad je ugledao dvojicu od njih kako se provlače kroz plot jednog vinograda. Razderao se, koliko ga grlo nosi: — Đe se uv-la-čiš, mr-ci-no. . . Glas se digao, zatreperio snažno nad okolinom i prosuo se dole po uvalama i širinama. Oni s reke odgovorili su stostruko: — Ehej, pudaru! Grgo presvrati. Pobesne. Krv mu navali u glavu. — Dobro, dobro, poganovi pogani! Sad ću ja vama da pokažem pošto je Musa prodo jarca, sad ć u . . Pasji sinovi! Krmci varoški! Preskočio je najbliži grm, pošao niz vinograd, k a d . . Šta je sad to? Zastao je. Pogledao na reku. Prekrstio se začuđeno i onda pogledao na nebo. Na nebu je bilo sunce. Ali, šta je to? Zar postoje dva sunca? H m .. Jedno je, eno, i na reci. Upravo među dečurlijom. Svetli nekim oštrim, jakim svetlom, čisto oslepljuje, ubija. 415 �— Sveti Ante, pom ozi. . . Ama šta je to sa mnom. Bože, oprosti, buncao je. A ono sunce s reke neprestano šija. Podrhtava bljesak nad modrim vinogradima, a on, trsje, džbunje, poljarnica i sve oko njega, sve je bleštalo kao svetačka aureola, kao oganj. Oni dolje, na reci, opazili njegovu zabunu, uskomešali se i pobedonosno zaurlikali: — Hej, goljo, goljo. . . — Potrči malo, stara kljusino! ga ceo slap novog svetla zasu iznenada i u glavi mu se zamrači i zamanta. Oči mu zasuziše, a pred njim se sve pokrenu u nekom ludom trku. Nekakvi kolutovi proigraše mu pred očima, a kroz očne kapke projuriše boje: zelena . . . crvena . . . žuta . . . , a sve se to opet pretvori u jednu plamenu strelu, u jedno prokleto, drečavo oko, koje je buljilo u njega i рГо_ gonilo g a . . . Bolele ga oči kao da mu ih je ko iskopao. Ali misao na grožđe, na prigovore vlasnika, koji će ga posle prekorevati i obediti ga da dobro nije čuvao, — Grgo, hoćeš li ti malo grožđa, uha, što je nije mu dala mira. Pokuša ponovno da se pokrene, medeno! da pođe, ali u zao čas po sebe. U trku je naišao na — Bi li ti koju karpuzu, aj! jednu prezidu, gde se iz jednog dela vinograda — Kljusino! spušta niz zid u drugi, jer se vinograd prostire niz — Kljusino! breg, strmo. Kako već skoro ništa nije video od Sad je već sve bilo svršeno. Dosećao se da bi to onog prokletog svetla, sručio se niza zid kao vreća, moglo biti kakvo veliko ogledalo, okrenuto prema iz jedne prezide u drugu. suncu i njegovim očima, kojim su hteli da mu ometu Skotrljao se ni živ ni mrtav m eđu trsje i dva, svaki pokušaj da im se približi. Sad je bio čvrsto težinom svog tela, potpuno slom io i ugnečio. Od ubeđen da nekoliko ovih tepaca već trgaju:uzrele nenadnog pada silno se uplašio, a obe ga noge i ćela grozdove i vreže sa crvenim karpuzama. АЛагтапје _ gljiva b o le li. . . je postajalo sve jače, zaglušnije, a usi mu parao 1 dok su se varoška dečurlija nesm etano sun­ onaj reski uzvik t čala i probirala u najbližem vinogradu najlepše — 0 , k lju -si-no. . L : 1 grožđe, Grgo je, sav iznuren i iznemogao, proklinjao, Gotovo da poludi. Miika ga uhvatila pa''samo'što ležeći među trsjem: reži i psuje. Sakrivao se za grmlje, za trsove, ali ga — Vidi ti, šta su oni izm islili. . . ogled alo!. . . ona kobna svetlost;neprestano progonila i nalazila. Štenad. . . Platićete vi meni to ili m e nije, poganovi Protrča jedniip ćuvikom, zakrenu mal o u levo, ali šeherliski. Ш У U mejhani među jaranima Srca nam planu bole nas rane devojko, donesi' nam rakije danas smo pjani, sutra smo bolni, pa posle neka nas nije. Peni se piće, pijemo besno pesme se lom e ko čaše srca su nam u ove noći ledena ko beli glečeri pomiluj nas tvojim osmehom devojko, molimo ti se u ove tamne večeri. 1 od svega ostadoše nam samo pesm e i čaše spomeni na oči dragana što nam se crne u noćima crnjim u čašama smeše. Ilijas D obardžić Cutan/e u čekanju Tišina kraj nas drhti i čeka jedrenjak beo iz neznanih krajeva što nam donosi sreću. Džinovski ladar na njemu naša je stradanja sreo iščezla s duša u beskraj večnom proleću. Propismo ate, žute dukate čitluke rodne, zelene paše ostadoše nam samo pesm e i čaše drugovi ispijmo! »Prošlo je naše«. Šapću likovi naši smešani s daljinom mira evo u drhtaju čudnom lepotom poneseni hiljade zvezda s njima uz gitar m eseca svira i sluti večnost radosti utkane u našoj seni. Žalujemo za dedovima što nam ne ostaviše više i devojkama, što nam tugu širom sveta proneše Ćuti i sanjaj vreme da otkuca satom mira. 416 S. A. Burina �Huso Salčić Himber Pravo ne bi umeo da kažem: ili se njegov trošni dućančić, onako trošan i raskliman, obavio oko njega, kao ljuska oko jezgre, ili se on sam unj skupio, povukao se u to svoje poharano gnezdo, priljubio se nesvesno u njegovu prašljivu unutrašnjost, pa kao da ne postoji na svetu nešto treće što bi se moglo staviti njima uz bok. I dućan, i on, Halko, stari obućar, imaju u sebi nečega zajedničkoga, poseduju neke čudne strane svoje, svojstva koja se nekim čudom (a đavo će znati je li to čudo ili nešto drugo, sa drugim imenom) uklapaju, slažu se, tako da čovek misli da je upravo jedna nedeljiva celina koja je tek formalno rastavljena, a u suštini svojoj, ona je čvrsto povezana. I Halko je isto kao i ta stara dućanina nekada bio nov, neizderan, pun nekog nevidljivog žara, koji zagreva nad sobom još nevidljive kotlove, Tako danas u dućančiću kvrcka sa šegrtom po tveX>j krpljačini, nateže se, stenje. Do njega Bego, p r o d a v a č starih stvari, šćućurio se na tronošcu, izgubljen u samome sebi, otegao dugi vrat, pa riekž&o pohlepno gleda na svet što promiče ispred dućana. Eto, ta mlađarija, vrije, bukti, razuzdana, me­ snata, puna topline i krvi. A кб juče, seća se, bio je i on ko i oni. Upravo кб juče. Sada, od onoga ju­ čerašnjeg, posedovaše samo čašu koju mu niko nije mogao oteti. Sve što je imao prošlo je kroz mutan san njegova života, samo ta čaša ostala je još čistija, um ivenija. . . — Da, ,da, majstore, — govori Bego, izvlačeći reči kao iz dubine, — juče se to sa mnom dogodilo. Upravo jutros. A i vreme je više. Čovek video sve: umem zaraditi, prodati, što niko ne bi mogao. A li. . . Bego oteže*, svoj mršavi, žilavi vrat, mrdnu ra­ tera ih napred, nazad, vrda željezno, gotovo ludo* menima, pa tiho đodade: sa njima. — Zakleli me, pomisli majstore, zakleli me da Tada je bio život, prijatelju moji Čovek za­ huktan, u divljem tempu, jurio je*- životom, prkosio, nikada više neću okusiti vina. Kao čovek koji je nešto i odviše vredno izgubio, grozio se, udarao oko sebe pomampo, besno; nije/ štedio snagu u borbi sa neprijateljem, već mu u odu­ saže glavu i zamisli se. Svi ćute, samo čekić sa kojim Halko tuče ledere na kolenu, zlokobno odleže du­ ševljenju, da bi pokazao svoje prezrenje prema njemu, svoje nepostojanje kao pojedinca, nudio mu ćančićem. Nešto tajanstveno zatitra na Halkinu licu, svoje telo, svoju krv, uda k. . To je Halko sve pre- onda obešenjački namignu šegrtu. A kako to bi, kako te prevariše, — na oko živeo. Smucali ga Austrijanci po kasarnama, tamni­ io upita, dok je pod tom mirnoćom gorela rado­ cama, ali n išta . . . Sve je trpeo bez reči, bez pro­ znalost. testa, a onda, najednom, rekoše: Oslobođenje! Dahnu dušom; ugodan talas još ugodnije topline prostruja — A kako! Obećo mi svega, i novca i robe, svega, mu telom, zatitraše mu predmeti pred očima, pa čisto svega, samo da se okanim pića. Hodžu doveo, na­ ne veruje. Na ulici pipa rukama druga Tlij© koji se pravio halvu, te zakuni se, bogami. vratio iz Arada, i okreće ga na svaku stranu da se — Ih, moj Bego, što si nabrusio, — ironički go­ uveri je li to baš onaj Ile koji je onako ponosito otišao vori Halko, znajući kako će Bego održati zakletvu. u Arad. — Nabrusio vala, ja kako. Ama ne smeta. Zar A onda najednom . . . Upade u neko mahnito ko- ću do veka tako! A jok, bratac moj, jok, jok. vitlanje, nesmiljen vrtlog, neko nevidljiv zatitra se Opet se zamislio, a Halko samo namigiva šegrtu. sa njim kao sa igračkom. Oseti on to. Oseti nešto ne— A znaš Beg, ti bi se trebao naučiti na himber. providno, čvrsto pred sobom, neku golemu pokretljivu T ak o. . . da zaboraviš vino. A eto meni baš jutros masu, kako juri pred njim, odmiče ispred njega, jedan seljak donio himbera u jednoj boci, pa ne trči i on za njom, ali nikako da je stigne. I ostao je znam šta će mi. Ja ono starinsko: vina i svršeno. A iza nje. bi li ti jednu bukaru himbera? To je tempo života za kojim je on ostao. Gledao Beg izvi obrvama, kao da mu je sporedno, od­ je za njim pogledom punim bola, u svojoj duši plakao, mahnu rukom i procedi kroz zube: žalio je sama sebe, živ nestajao.. Postalo mu jasno — Kako hoćeš. da će to tako ostati za uvek. Treba kuburiti, stenjati.. — Dede, Toša, natoči tu bukaru. I vreme je više. I pomirio se sa tim. Postao je dobričina, poznat po čitavoj varošici po svojoj dobroj volji i još boljim cipelama koje je sve u »lakoj« formi izrađivao. Omililo mu piće, pa kasnije nije mogao sama sebe po­ znati bez pletare »crnjaka«. Halko je mislio na vino, Beg na himber. Samo kada je Beg prinio ustima bukaru, posumnjao je u himber, ali nije bio na čisto da je vino. Salio je u se, krkljajući, čitavu bukaru, ostavio je na pod pokraj sebe i odahnuo. 417 �— Bi li još jednu? Opet isto sleganje ramenima i izvijanje obrvama. Opet isto salevanje i krkljanje. Beg prestane, časak poćuti, a onda nenadno — I, po Bogu brate, majstore, dobra himbera. E znaš šta: u mojih šezdeset i sedam godina ne okusih ga boljega. 0 , Bože, dobra himbera. Samo ko da « a lo žesti. Ali ne smeta. De, de, Toša, još jednu mi ^ to o i. De, de, živ bio nani, de. Aha, tako, tako ■ M i ' ko ono reče, majstore, da ga je pravio? — upita tleg ispi­ jajući treću bukaru. upita: — A je li ostala još koja bukara? Već zavaljuje jezikom. Ali što to smeta. Zar neće za nekoliko sati biti trezan, kao što je bio pre nego ,je prinio prvu bukaru ustima. Ma, zaboga, što to-,smeta. I onda više neće, eto dok se otrezni. I zašto bi pio! Ne, neće, n e ć e ,. . . Samo još jednu, sam o. . . Ispije bukaru požudno, upravo salije je u se. I bukaru bi progutao, čini mu se, samo da ima — Tek, tek, to se nas ne tiče, glavno je da je himber dobar, a Beg? okus vina. __ Ali nijesi nam sve ispričao, — podbarnu — Tako, tako, živ bio nani svojoj, — govori Beg već zagrijan pićem. Halko. __Da, nijesam, a i što bi ti sve ispričao? Radi čega? — Beg se nage prema Halki i šapnu: — Nikada nemoj sve reći. čuj: nikada! Ja to ne volim. Gde si ti video da neko sve kaže. Molim te gde? Svako po^seduje nešto svoje, to čuva, slaže negde na dnu svoje uuše i nosi to sa sobom. Znaš već gde. — Dobro, dobro, nego šta bi ti, da sada naiđu oni što su te jutros zakleli? Ali pravo kaži, pravo. N>moj tako uvijati; malo se razotkri. Mi smo naši, neće niko znati. __Čuj, sO bi, — raspaljivao se Beg, videći istom sada na što je Halko stvar izveo, — šta bi. 0 , Bože, mahnita pitanja! Majstore, to je mahnito, ludo. Pitati šta bi! A šta bi ti da si na mom mjestu? Ha, ćutiš. Ti nijesi u stanju na to odgovoriti. A to je prosto. Čuješ, majstore, vrlo prosto. Ja ne bi ništa! Eto ti odgovora. Eto, e to . . . Ni pomakao se ne bi. Ne, ne. . . . Kada bih iz bukare pio, ne bi prekinuo radi nje­ gova dolaska. . . Sada istom po prvi put osetio je težinu prekr­ šaja. Da je to on sam od sebe učinio, trpio bi, ali na to je navučen od drugog, prevaren. Nešto ga je u srcu zabolelo, što do sada nije bio slučaj. Trebalo je majstoru pokazati bar koliko toliko volje, pa je svoje poslednje reči izgovorio čvrsto, sa mnogo gorčine, upravo istresao ih predanj kao nešto što treba da zaprepasti. Neka majstor ne uživa koliko je mislio u toj svojoj igri, neka bude što krnjavija. Ha, ha, haa, neka zna da nije Beg ono što je m islio zanj. Neka vidi da i on ima malo svoje volje, pa ako i ne mnogo, a ono je ipak ima. Ima, im a . . . — Nego, ono ja slabo razumjedoh, o onoj tvojoj zakletvi. To bi mi ti trebao natenane, opširno opi­ sati kako je bilo. Beg je još jedanput vrdnuo ramenima i ispravio se na tronošcu. Na mršavom i ispijenom licu ukaza se malo svežine. Živnuše oči koje su se davno počele gasiti, neki ugodan drhtaj prođe mu tqlom, a onda nevidljiv, tmuran oblak prekri tq sve na momenat i zatrpa nekuda pod sobom. Beg se kajao. Nije>-mpgao to predvideti. Kada je osetio vino bilo je kasno. I ne bi bilo kasno da je mesto Bega bio neko drflgi. Samo ona rumena teku­ ćina, blistava, zamamljiva, svedoči da čovek može bez smetnje, bez ikakve bojazni pomisliti jedanput na svoju »malenkost«. Kada čovek misli na sebe, onda se sve gubi sa toga horizonta, padaju svi obziri, a ono sićušno, golišavo »ja« postaje za jedan momenat go­ lemo, pa sve predmete zaklanja svojom glomaznošću. Beg je tražio sebe. Prevrtao je naslage zaboravi, vrludao krivudavim, nizbrdnim skalinama, a nikako nije mogao podignuti glavu više sebe, ugledati nad sobom samo ono što je toliko tražio, pa mu se vinuti, baciti mu se u radosnom grču u naručaj. Za njega je postojalo samo ono »niz«, pa je tamo sve gledao i tražio sve odgovore. Nije ni našto reagovao, nije tražio nikakva savršenstva, primao je stvarnost objeručke i ispuštao je, a da nije ostavljao za sebe ništa. Tako se ni sada nije uzbudio, kada je vidio da je prekršio zakletvu. I uopšte, zašto se uzbuđivati? Je li zakletva prekršena? Jest! Onda stvar je varena Beg je ustao sa tronošca i pošao. Kada je došao i to se neda popraviti. Treba se pomiriti sa tim, sro­ diti se, učiniti da ti taj prekršaj ni u čem ne smeta do ćoška koji je pravio Halkin dućan, oseti da ga noge izdaju, pa se uhvati za ćošak da se ne bi složio i nastaviti živeti. Samo sa ovim poslednjim Beg je na zemlju. Deca koja su tu igrala, spaziše njegovu bio na čisto. nesigurnost pa veselo zapiskutaše: — Eto: on je navaljivao dugo, a ja se branio. —A, Beg pjan. Ponudio novaca. A kada se novaca ponudi, znadeš šta bude. Obično se ponuda primi. Vino piti znači posedovati nešto, držati u stisnutoj šaci koju hiljadu, znači posedovati još više. Tako i ja i sve se svršilo zakletvom. 418 — A, Beg pjan, — zaori sa svih strana u Be­ govim ušima. — Ha, pasji sinovi, himber je ovo, h im b er.. reče Beg i sruši se na zemlju koliko je dug i širok. �ПОПУЛАРНА СТРАНА Hajrudin Ćurić Naše sokolstvo i njegov rad na selu .Sokolstvo n a sebi nosi pečat greha, jer služi manjini, koja se uspavljuje u tobožnim uspesima dvadesetog veka, a koren velikog narodnog h rasta naše selo maćehinski prepu­ šta samom sebi ili uticaju nižih sila“. Č e d o M ilić U našoj državi, koja broji preko dvanaest miliona stanovnika, nemamo niti osamdeset hiljada sokola i to sviju kategorija. Odakle takav nesrazmer nije teško pogoditi: naše Sokolstvo, u svome desetgodišnjem radu, nije organizovalo naša sela, u kojima živi osam desetina našega naroda! U tome pogledu počela je prva da radi Mostarska sokolska župa koja je, inicijativom svoga starešine brata Čede Milića, osnovala i organizovala do sada oko 40 seoskih sokolskih četa po kršnim hercego­ vačkim selima. Taj je rad pohvaljen i od strane celog( našeg kulturnog sveta zapažen, ali on je ograničen, lokalizovan. Doduše, javi še još po koja sokolska župa s takvim radom, ali to je s ^ malo. Da bi se postigao željeni cilj, da bi se sva naša sela organi­ zovala u sokolske redove, potrebna je saradnja celog Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, sviju njegovih župa, sviju njegovih društava i — ćele države. A sada da vidimo, kakav je rad potreban na selu, kako i na koji način 4reba da se provodi ргеporod sela u sokolskom duhu. Da je naše selo više zapušteno nego nezapušteno, to nam je svima po­ znato. Ograničimo se samo na profevetnu stranu. Ko­ liko sela nema osnovnih škola? Koliko sela nema ni jedne prosvetne institucije? 0 ekonomskim, higi­ jenskim i drugim prilikama da i ne govorim, jer su one usko spojene s prosvetnim. Iz toga svega zaklju­ čujemo da se traži preporod našeg sela u sokolskom duhu. Inicijativa treba da dođe iz grada, jer selo i grad su dva druga koji se vrlo često sastaju. So­ kolstvo mora da šalje svoje misionare na selo, jer takav njegov rad u današnjim prilikama naići će na razumevanje i doneće ploda. Selu se mora vrlo oprezno pristupiti. U selo moraju da dođu takvi ljudi koji će se svojim rečima i svojim delima moći da približe njegovim stanovnicima. U selo moraju doći dobri pedagozi, dobri psiholozi, trezveni učitelji. Oni moraju u prvom redu upoznati i selo i narod u njemu, a onda početi sa sokolskim radom. Taj se rad sastoji u osnivanju i organizovanju seoskih sokolskih četa. Posao osnivanja nije težak ni dug, ali posao organizovanja je mnogo teži i duži. Jer, organizovati jednu sokolsku četu znači naučiti svakoga pojedinca u njoj da sluša i da zna zapovedati. Sokolski rad u seoskim četama treba da bude skoncentrisan oko higijenskog, prosvetnog i eko­ nomskog podizanja sela. U higijenskom pogledu treba širiti ideju trezvenosti u potpunom smislu te reči. Svima nam je poznato da veliki deo naših se­ ljaka umire od alkohola i zaraznih bolesti. To je jedno zlo koje treba otkloniti. Bez trezvenosti svaki je rad uzaludan. U vezi s tim stoje i sokolske vežbe po Tyršovom sistemu. One služe za telesno usavrša­ vanje pojedinaca. U prosvetnom pogledu treba naš seoski svet također obrazovati. Znači da se u prvom redu mora '■suzbijati nepismenost. U vezi s pro­ svetnim i higijenskim podizanjem sela stoji i eko­ nomsko podizanje njegovo. Seoska se omladina mora privikavati modernoj zemljoradnji, mora prekinuti s tradicijom drvene ralice i potpuno prihvatiti zahteve moderne ekonomije. Bez pismenosti to je nemoguće postići. Ovakvim svojim radom na higijensko-prosvetnoekonomskom podizanju sela, sokolske čete postaju u isti čas članovi narodnih univerziteta koji će nepre­ stano fabrikovati ljude praktično naoružane za tešku životnu borbu. U takvim ljudima dobićemo sokole, iremne da u svakom času založe svoje živote za spas in e. Takvi će ljudi povećati sokolske redove i od nekoliko hiljada organizovanih sokola postaće kao preko noći nekoliko stotina hiljada Sokola. Je­ dino će na taj način naše Sokolstvo doći pravom cilju koji mu nalaže njegova velika sokolska ideja. »Njezin je svet širok i blistav kao slovensko more, smeo i visok kao slovenske gore, večito mlad i čist kao slo­ venske vode. U njezine snove šume Drava, Sava, Drina i Dunav, huče Vardar i Morava, pevaju Krka i Bosna, Tisa i Neretva, Ibar i Bregalnica. Njezino jasno čelo hladi dahom svojim vetar sa Durmitora i Petrove Gore, Lovćena i Triglava, Avale i Snežnika. U zlatno veče njezinih misli šaputaju pitome ravnice plodne Vojvodine, divne Šumadije, zlatnog Srema, junačke Raške, kršnog Primorja i sunčane Dalma­ cije.« Takva je sokolska ideja. Na kraju, dužnost mi je kao sokolu da uputim jedan apel, jednu molbu na sve one koji dolaze u doticaj sa selom i čiji je život usko vezan za selo: Približite se što više selu! Sokoli, braćo, učitelji naroda našega, pridignite naše selo u sokolskom duhu, jer selo naše, to je najveći sokolski ideal, to je stablo iz kojega rastu grane naše budućnosti! 419 �Hamdija Mulić Čuvaj obraz svoj i svoje djece Kada bih mogao, stavio bih ovu zapovijed u pro­ povijedi sviju bogomolja i u predavanja sviju škola, da se češće spomenu i tumače. Šta je obraz? U toj maloj riječi ubilježio je naš narod suštinu poštenja, čistoće i finoće za one koji su s v j e t l a o b r a z a , a biljeg nepoštenja, laži i drugih rđavština za one u kojih je c r n o b r a z . Obraz je dakle ogledalo ljudske duše. Na obrazu se ogledaju sve vrline plem enite duše, kao što se opet vide sve prljavštine crnih duša. Riječju »obraz« ovdje naš narod naziva ono što se u nauci zove k a r a k t e r (svijetao karakter, rđav karakter). » V o d a m o ž e s v e da o p e r e s a m o ne m o ž e crn o br az « — veli narod, a tim riječima ne treba razjašnjenja. Dalje naš narod često spomene: » S v e z a o b r a z a o b r a z n i z a š t o « — da se to zbilja i^đjelom pokazalo, svjedoči i istorija našega naroda, gdje se pominju ljudi koji su za o b r a z i život dali. Takvih svijetlih karaktera bilo je u našoj prošlosti dosta. » S v j e t l a ^ b r a z a pa k u d g o d hoćeš« — veli naš čovjek pa l i ftoji god posao unišao ili »svjetla o b r a z a sa s v o j i h d e s e t nokata« — pa da se ne boji ngvolje, a zadovoljenoj# i u skromnim prilikama, samo neka je zalogaj s h al a l o m s t e č le n . S druge strane opet se u narodu čuje: » N i š t a g o r e o d c r n a o jy v A z a « ili »zar tako sine, crn ti obraz bio« — veli majka sinu kada ga u zlu vidi ili ruže nevaljalu ženu s riječima: »Kuku njojzi crna obraza«. Mnogim brbljavcima vele da »nemaju obraza kao pseto« i t. d. To su eto narodne poslovice i rečenice koje se često čujtJ, a koje je naš narod davno još prvi put izgovorio. Do obraza se mnogo držalo. I što čovjek bolje cijeni svoj s v j e t a o o b r a z to je sve bolji i poštovaniji, a teško njemu ko je crna obraza, »daleko mu kuća od poštena svijeta«. J e s m o li se ik a d upitali kakav o'braz mi d a n a s u z g a j a m o u s v o j e v l a ­ s t i t e d j e c e ? Ranije se tužimo na njih da umiju lagati, ružno govoriti, psovati, krasti i t. đ., a to su već p o č e c i c r n a o b r a z a . Jesm o li se ozbiljno zamislili odakle na to navikoše naša još mala, posve mala djeca? Nijesu to donijela na svijet u svoj ro­ đeni dan. Ne. Pa odakle? »Od g l a v e r i b a s m r d i « — veli naš narod, pa i mi možemo mirno okriviti roditelje za slab uzgoj svoje djece, jer »roditelji su dužni da čuvaju svoje stado«. Ne velimo, da su svi roditelji naučili zlu svoje dijete, ali tvrdimo, da mnogi nijesu spri­ ječili dijete, da zlo od drugih ne vide i ne čuju. Prvi 420 uzrok pokvarenosti naše djece i leži baš u d o b i d o s e d m e g o d i n e kada dijete najbrže prima i navikava se, a to doba treba da provodi na brizi svojih roditelja. Roditelji s u p r v i dječji uzgajatelji. To bismo doba mogli nazvati d o b a n a v i k e (ц dobru ili zlu), a to roditelji treba dobro da uvaže. To je doba — doba do sedme godine — najvažnije u uzgoju djece. U to doba dijete dobiva sve p r v o , a to p r v o o s t a j e v j e č i t o . Zato je mudrost u to doba izabrati djeci prve utiske, prvu nauku i prvu naviku. Dobro treba misliti, šta će se u dječjoj duši po prvi put upečatiti, da mu ostane svojina dok je živ. Najlakše dijete prima ono što vidi na ž i v u p r i m j e r u , zato treba dobro paziti šta mi radimo i sta govorimo pred djecom. Dijete je naša slika i prilika. Dječji obraz, naš je obraz. Dobro zapamti: l)^grješke djeteta, više puta grješke s u t v o j e v l a s t i t e , a onda ne griješi, ne krivi nikoga drugoga, osim sebe i 2) upamti, d a j e m n o g o l a k š e da d i j e t e n a v i k n e na zlo, n e g o da se od z la o d v i k n e . Kada dijete navrši sedmu godinu polazi u školu. Sada dijete dolazi u ruke po redu drugom uzgojitelju. U školi se sastaju po uzgoju dvije vrste djece. Jedna djeca iz dobre kuće i dobra uzgoja i to su djeca če­ stita i dika svojih roditelja. Drugo su nesretna djeca koja roditelji ili nijesu umjeli ili nijesu htjeli dobro uzgajati. Ta su djeca muka učiteljeva. Škola njima posvećuje osobitu pažnju, jedno s toga da ih odvikne od rđavih navika a drugo, da od njih dobro uzgo­ jena djeca ne prime zle navike. Ovaj je posao najteži. »Jedna šugava ovca može da ošugavi čitavo stado«. I sve bi opet lahko išlo da u istome dobrome pravcu uzgajaju djecu i roditelji i škola. Jeste da, ali mnogi roditelji tada posve prepuste uzgoj samoj školi. I ni po muke da sada djeca sama od sebe ne idu tre­ ćemu uzgajatelju — d r u š t v u , u l i c i . Taj se rđavi uzgajatelj nametnuo da se pokvari. Što djeca nauče dobra to »ulica« brzo smetne, a zlo nametne. Škola gradi, a »ulica« razgrađuje. Eto to je u nas veliko zlo koje se rijetko viđa u prosvijećenih na­ roda, a u n a s n a ž a l o s t n a s a v m a h . Ovdje je i škola dužna da mnogo v iše učini u uzgoju omladine, nego to obično što sada čini. Nije dosta tužiti se na naš neprosvijećeni svijet i njegov rđav uzgoj, nego baš zbog toga učiteljeva je tim veća dužnost nastojati da što više uradi u vaspitanju omladine. Valja djecu zaposliti i racionalnom na­ stavom i mudrim upravljanjem u svemu što im treba u životu i to p r i j e i p o s l i j e p o d n e , da su, �uvijek korisno zaposlena. Osim toga nije zadaća samo osnovne škole, da mnogo pazi na vaspitanjc školske mladeži, nego je isto tolika zadaća i svili drugih škola (građanskih, zanatskih i srednjih) da pojačaju svoj uzgojni uticaj na vaspitanje omladine, jer je prava svrha školovanja da omladina bude pro­ svijećena uma i srca (duše). S a m o o d d u š e v n e š k o l o v a n e o m la d in e ima k o r i s t i i ona s a m a i n a r o d i d o m o v i n a , a ništa gore nema nego kad neki školovani ljudi u životu pokažu da mnogo ne drže do svoga karaktera kao pošteni i kulturni ljudi. Posebna je dužnost škole biti uvijek u spora­ zumu sa dječjim roditeljima. Naši školski zakoni propisuju u tu svrhu r o d i t e l j s k e s a s t a n k e gdje se roditelji sa nastavnicima zdogovaraju o us­ pjehu u vaspitanju njima povjerene mladeži. Taj član zakona ne bi smio da bude samo na papiru, nego da se strogo po njemu postupa. Bez upućivanja našega neprosvijećenog svijeta u uzgoju djece i omladine uopće, uvijek će biti slab' uspjeh i u školskom uzgoju. t Kada i jedni i drugi, roditelji i nastavnici, budu u sporazumu i zajednički dobro pazili na uzgoj djece, prestaćfe oftda’i ona optu­ živanja roditelja da škola slabo uzgaja a i isprike od strane škola, da naš domaći uzgoj ništa ne valja. Ne može se zamisliti, da ima roditelja, koji ne žele, da im djeca budu jednoć l j u d i , a škola je najbolja ona, koja tu žel^u i s v o j i m n a s t o ­ j a n j e m ispunjava. U uzgoju čuvanja o b r a z a kod djece, da i poslije budu dobri karakteri valja zaranije nastojati da mu se sačuva p r a v i s t i d za sve ono što ne valja i uzgoji p o n o s za sve što je iijepo i pleme­ nito. Samo ovdje treba napomenuti, da se u nas u djece razvija tako zvani l a ž n i s t i d , naročito u ženske djece koji lažni stid poslije ostane kao rđava navika. Roditelji često naime pogrješno misle da je stid i lijepo vladanje samo u vanjštini, u spoljašnjem vladanju, a da ne treba djecu već zaranije i u r a ­ z u m i j e v a t i u i s t i n e pravog ljudskog života. Ako n. pr. žensko dijete ide kratkih rukava ili mu se vide noge do ispod koljena već je to u nas sramota i zato se grde djeca. A ne znaju naši roditelji da nji­ hova mala djeca imaju pojma o golim rukama i no­ gama kao i o goloj stopi ili o nosu na licu. Tako isto treba da ih gledaju i odrasli, pa odmah nema više tu sramote. Ali mnogi naši već malu curicu nagone da se pokrije šamijom i šalom, jer je tobože sramota da otkrivena ide. Silom se eto uče djeca l a ž n o m s t i d u , jer i ona sama vide da tu nema nikakva zla ako ide otkrivena naročito kad nije studeno. Takve obično kad odrastu, poslije kao djevojke i žene kriju se od onoga »od koga ih je stid«, koga naime poznaju, (rođaka, komšiju, inovjerca), a kad izmaknu pred nepoznata, onda toga stida više nema. ^lsto se 'to događa i kod muške djece. Čim mali muškić zagalači košuljicu, deru se na njega: »Pokri to b r e l« ,'—^ko^tobože vidi mu se sramotno mjesto. Baš mu se tada obraća nepotrebna pažnja na polni ud. A poslije kad odraste, postane mladić, rijetko koji otac da svoga sina pouči u pravi, mladenački •-'život. »Sramota je o tome govoriti pred mladićem« — vele, pa ga puste da se sam ravna po sebi. Koliko je matera kazalo svojoj kćeri što znači da » v a t r a i s l a m a n e m o g u z a j e d n o « , a koliko je otaca kazalo svojim sinovima, da je svaka djevojka njemu kao sestra, a samo jedna da može biti njegov drug u životu? Koliko naše muške omladine danas strada što zaranije nije upućena n. pr. u p o l n i ž i v o t . Sve su to eto posljedice našega nemara i kriva shva­ ćanja naše dužnosti u uzgoju djece. Samo čisti, pravi stid treba da se razvija kod djece, a to sebi za pri­ mjer, n e k a d j e c a v i d e t a j s t i d n a ž i v o t u s v o j i h r o d i t e l j a i s t a r i j i h u o p ć e . Duh dječji valja zaranije p r o s v j e ć i v a t i a to će biti poslije n a j b o l j a z a š t i t a čista obraza. Aksentije Gagić, učitelj Učitelj, glavni činilac širenja trezvenosti na selu Raščlanjujući naše današnje prilike, i prateći duhovno pre­ viranje našeg naroda, možemo da uočimo da se u najnovije vreme veoma jako širi organiizovanje trezvenjačkih družina po osnovnim školama. Organizacije najčešće izvode učitelji tre­ zvenjaci. Na ito ih upućuje psihologija mladosti kao deo opšte psihologije. Ona ima krupan značaj za obrazovanje naše omla­ dine, za kulturno uzdizanje našega naroda. Duševna struktura naše omladine mora se razumeti presvega. Potpomaganje etič­ kog vaspitanja širokih slojeva naroda bitna je osobina pravih nacionalnih vođa. Između ovih tip učitelja sa osobinama pravog vaspitanja zauzima posebno mesto, jer je sposoban da se uz­ digne iznad svoje sredine življenja i da joj služi u svemu kao uzor. Takvi nacionalni vođi mogu uvek srećno pogađati prave putove nacionalnog uzdizanja m a u kom stvaralačkom pravcu. Ali, na žalost, znatan deo našeg nacionlnog vodstva je bez po­ trebnih kvaliteta. Naročito se kod njega ističe nedostatak etičkih kvaliteta. Otuda se nameće pitanje i ako sugestivno: kad jedan naTodni vod ne vodi dovoljno računa o realizaciji najviših du­ hovnih vrednosti naroda, može M on imati jasnu pretstavu bu­ dućnosti svoga naroda u umetničkom, etičkom i kulturnom po­ gledu? Narodni učitelji, kao i ostali nacionalni vođi, nisu svesni svoje slobode i odgovornosti, ako se ne trude da u pravoj boji upoznaju neprijatelje naroda i čovečanstva. Je r u tom upozna­ vanju leže izvori energije do pobede tih neprijatelja. Između tih neprijatelja najopasniji su alkoholizam i nikotinizam kao 421 �pojave koje se održavaju pomoću nastranih slika sećanja za popuniti nikakvi propisi ni naređenja. Ništa se ne postiže bez koje se vezuju kompleksi zabluda da alkoholna pića, duhan I životne borbe pomoću vlastitih napora. Nepoznavanje vlastitog duševnog života kod učitelja često ostale nadražljive maiterije ne samo nisu štetne već često ko­ je najneposredniji uzrok nerazumevanja stvarnosti. Na taj način risne. kod mnogih duhovno pravnih osoba obrazuju se pogrešne pretNapredovanje trezvenjačkog pokreta kao društveno-etičkog pokreta ne može se zamislit: bez pravih, prekaljenih trezve­ stave i sudovi o vrednostima. Takve močnosti i najsmelije sofizme smatraju za istine. Njihov je život očajan a pust. Nisu njaka — nacionalnih vođa — koji slobodno etički rasuđuju, iskreno saosećaju i pošteno delaju. Njegovo napredovanje za­ sposobni da ma i najmanje prodru u vlastitu duševnu struk­ turu. Njihov život je svakodnevna monotonija i večito klaćenje visi od primenjivanja metoda njegovog popularisanja. Zbog toga lim'jom ukorenjenih laži i zabluda. Otuda je ideja trezvenosti se trezvenjački pokret, kao vaspitna struja, mora oslanjati pre za takve duhove nenormalnost ili apstrakcija. Oni ne mogu svega na škole i imati za saradnike učitelje, prave vaspitače. Je r oni su najviše i sposobni da vlastite težnje potčine tež­ da shvate odbacivanje upotrebe nadražljivih i opojnih materija kao stremljenje ka vrlinama i ubeđavanje životne energije. njama društvene sredine u kojoj žive. Njih može da oduševi Izvitoperene slike sećanja, pogrešna znanja o đelovanju viši etički idealizam koji je preduslov za veće kulturne pre­ alkohola i drugih nadražljivih m aterija kod znatnog dela na­ porode. Kao što smo već napomenuli, učitelj je glavni činilac ši­ rodne mase na selu vrše razoran uticaj. Njihove ukorenjeme renja trezvenosti na selu. Zato je za širenje ideje trezvenosti zablude nalaze hranu za održanje od strane filistarskog t'pa lekara, sveštenika a učitelja. Ovaj tip prestavlja najopasnije pre svega nužno raditi n a stvaranju trezvenjačkih organizacija, i to osobito u školama, u kojima se pravo vaspitanje ne može neprijatelje napretka i kulture. On je bez etičkih kvaliteta. zamisliti bez buđenja osećanja prema čistom trezvenom životu. Otuda je i prirodno, kao reakcija svesnih nacionalnih snaga, Na selu je potrebno osnivati kola i po osnovnim školama, — .što u najnovije vreme naglo izbijaju .pitanja, kakve su posledioe Vidovićeve dopisne škole i posleratne generacije nacio­ razume se da tu učitelji m oraju biti trezvenjaci, — i zajednice trezvenosti u samom narodu. Samo, kako ćemo cbeležit; one nalnih vođa koje su brzo svršile školu? — Pravo nacionalno vodstvo mogu da daju samo prave vaspitne zajednice; cne škole učitelje koji su članovi trezvenjačke organizacije a nisu. pravi koje daju dovoljno maha obrazovanju individualnosti kod uče­ vaspitači, učitelje koji osnivaju kola pre sanuli kongresa ili kakvih drugih trezvenjačkih manifestacija, dok se inače, preko nika i vrše duga i intenzivna vaspitna uticanja. Zbog toga godine, i ne sećaju чЈа mogu u duhu trezvenosti vaspitno uti­ živ interes pravih vaspitača kod kojih je vaspitna dinamika probudila najviši polet stvaralačkih snaga, kada su usamljeni cati na svoje vaspithike? — Interesatno je saznati da li oni u alkohol čarskim sredinama bude često sistematski ugušen. Tip imaju osećanje slobode i ddgoVomceti i saznanja o tome šta duševno praznog učitelja, tip učitelja koji je zatrovan niskim su i šta treba da budu. tendencijama, nije u mogućnosti da organizuje ma kakvu vasIma mnogo učitelja apsfmenata koji nisu organizovani i koji ne rade na š ire n jii'tr^ ’.venjačkog pokreta; to nisu apsti­ pitnu zajednicu. Egoistična osećanja i samoželjivosti su njegova bitna obeležja. Otuda je nemoguć svaki kontakt viših duševnih nenti u pravom smislu te reci. Jer, svaki trezvenjak je dužan da svoje etičke napore spoji sa moralnim naporima drugih. U osećanja između učitelja ovog tipa i njihovih učenika. Oni sebe ne poznaju i ne razumeju duševni život naroda. Zbog toga su tome je smisao organizatorske akcije, u koju spada i snaženje prema njoj nemarni. Sav njihov školski rad sastoji se u dr­ trezvenjačkog pokreta. žanju časova po šablonu i neke vajne administracije koja je u Teškoće na koje nailaze učitelji trezvenjaci na selu nisu stvari šušti birokratizam. Taj njihov rad, razume se, pomažu malobrojne. Ali one su ništavne prema radostima i ponosu oni kod kojih su zablude i šablonizirani postupci pri vasptnom duhovno snažnih učitelja kada njihov etički idealizam dos'iže radu neiskrivljeni. A njih ima mnogo. Učitelji ovog tipa sma­ povremeno ostvarenje u životu. Tada i njihov život postaje traju za najradosnije časove u životu, ako su predmet pažnje bolji, jer u psihičkoj atmosferi koju sam učitelj stvara nalazi za vreme kakve svečanosti ili gozbe, na kojima se veselje nepresušna vrela snage i poleta za vlastito izgrađivanje. Kraj­ bez alkohola ne može da zam isli U prilog ovoga i ilustracije nji uspjesi takvah, pravih, vaspitača su ekonomske, kulturne radi, interesantno bi bilo saznati u čemu takvi učitelji proi etičke obnove sredine u kojoj žive i delaju. traće najveći deo vremena prilikom primanja plate. Tada bi Ali, učitelji treba da budu svesmi da uspeh jednog kul­ se jasnije uvidelo koliko koga učitelja potresaju duševne krize turno etičkog pokreta zavisi i od toga kako i u kolikoj ga meri naroda, inleresuju vaspitni problemi i zanima vlastiti psihički shvata i pomaže narodna masa. Samo ona može podnositi pre­ život. j , т| "i teške duševne krize svoje nacije. Ona njih teško postaje sveMeđutim, najistaknutije odlike učitelja, trezvenjaka, kao sna, ali ih brzo savlađuje. Ona se daje lako voditi, ali često glavnog činioca širenja trezvenosti na selu, jesu trajni pri­ se pokazuje i bclji vod od onih koji ne znaju kuda je vode. livi stvaralačkih snaga i sistematski utvrđen plan rada. Takvi Prave vaspitače obuzme najveća tuga kada vide da mnogi nisu učitelji su nesposobni da ne dopuste da ih m a kakve okolnost sveaii da su izbori svih većih obnova bili u narodnoj masi. odvrati od toga pravca. Njihov život i rad karakteriše se inteJer kada narod postane ravnodušan prema kakvoj nesavrezivnijim tempom etičkog d elan ja. Moć oštrog posmatranja f menoj ideji, njena nam istorija postaje jasna. Na taj način jasnog shvatanja stvari i njihovih odnosa su oznake tih ličnosti. vršena je i vršiće se revizija i obnova mnogih religija, verskih Organizovanjem trezvenjačkih zajednica i produbljivanjem shvatanja i nesavrememih ideja. Zbog toga nije čudnovato što stvarnih problema u njima, oni pripremaju mlada bića za život. ne može biti nikakvog dobra ni napretka u zemlji u kojoj se Njihov školski rad je prožet antialkoholnim i etičkim strem­ kulturni i intelektualni nivo masa ne podiže. ljenjima koja razumeju trezvenost kao najzdraviji savremcni Učitelji, da bi sa uspehom širili ideju trezvenosti, moraju društvein pokret. Stvaranjem biblioteka, koje omogućuju uče­ se služiti najsavršenijim metodama. Narod ne voli »mutnu vodu nicima da razvijaju interes za samostalno čitanje, daje im se i beo hlebc, — apstraktna filozofiranja i prazne fraze. Njemu maha da dolaze do umetničikh vrednosti. Tako pravi vaspitač treba prići sa jasnim pretstavama o jednom višem i lepšem postaje uzor, a njegova škola prava vaspitna zajelnica koja ni kulturnom i ekonomskom životu koji m ora dostići. Narodnoj u kom slučaju ne gubi iz vida slobodno obrazovanje '.uha Kod masi moraju se uliti jasne slike o tome d a joj bez vlastitih mladih bića. Međutim, održavanjem roditeljskih sastanaka, pri­ napora ne mogu pomoći ni najsavršeniji zakoni i reforme ma ređivanjem popularnih predavanja i kurseva za bezalkoholnu u kom pravcu. Neprosvećenost i duhovnu prazmnu ne mogu preradu voća, učitelji pravi trezvenjaci raskidaju lance za- 422 �bluda kod narodne mase da alkoholna pića i druge nadražljive materije nisu štetne. Na taj način najbolje uspevaju učitelji, pravi trezvenjaci pri širenju ideje trezvenosti na selu. Vređnost takvih učitelja za Novi Život i budućnost sastoji se pre svega u tome, što svojim ocenjivanjem vrednos.i i odlukama postaju inicijatori ubrzanja kulturnog razviča i znače jerinvl ogromnu uštedu društvene energije. Oni ukazuju narodu na pravilne odnose između stvari prividno udaljenih i bez veza. Njihova snaga leži u radu na ostvarenju apscineutskog ideala. (tNovi Život*.) ЗД Р А В Љ Е Tuberkuloza ili sušica O tuberkulozi pomoć: svi oni koji duže vrijeme kašlju, koji su omršavdli, koji Tuberkuloza je zarazna bolest pluća i ima svoju klicu koja pljuju krv makar i u najmanjoj količini, i koji se noću znoje. se zove bacil tuberkuloze. Liječenje tuberkuloze Bacil tuberkuloze otkrio je 1882. godine Koh, utvrdivši na Tuberkuloza može da se liječi i vrlo dobro da izliječi samo taj način da je tuberkuloza zarazna bolest u najjačem stepenu. ako se počne na vrijeme da liječi i ako se pravilno i dovoljno Najlakše se dobije kroz organe za disanje, može da prodre i dupo liječi. Zato svaki kašalj, koji traje duže vrijeme, treba kroz kožu, kao i putem oplođivanja žene u embrio. Dejsrvo luber smatrati kao sumnjiv i odmah pitati ljekara za savjet i liječiti kuloze je raznovrsno, već prema tome, koliko je bacila prodTlo ga kao da je tuberkuloza. u organizam, koliko organizam naginje toj bolesti i koliko je Najbolji lijekovi za tuberkulozu za sada jesu: čist vazduh, otporna snaga pojedinog bolesnika. Najobičniji je obl'k t. zv. dobra hrana, odmor, sunce i strpljenje jer je liječenje dugokronična tuberkuloza, koja traje godinama i lagano uništava trajnoT'-,. organizam. Ima i lokalne tuberkuloze kao što može biti tuber-^ Tuberkuloza s e . liječi pcnajlakše i najbolje po naročitim kuloza žlijezda, kože, kostiju, mišića, nerava i t. d. Tuberkuloza zavodima koji se zovu Liječilišta ili Sanatorije. Ali čist vazduh, je jedna od najvećih nedaća čovječanstva i protiv nje .radikalan, dobra hrana, sunce i odmor mogu se naći svuda u polju i šumi siguran lijek još nije pronađen. i svaki može da stvori sebi sanatorijum gdje želi. «Tuberkuloza je naša bolest, jer naš nare?! bbluje i umire —Bo-npždi tuberkulozan bolesnik može da se liječi i u svo­ od tuberkuloze više nego drugi narodi. U našoj državi umire joj kući, ako ima zasebnu sobu ili bar postelju, da prozor drži godišnje oko 50.000 lica, većinom djeca, mladići i Uea„u najbo- stalno otvoren i da se dobro hrani jlim godinama života, a boluje od prilike *15 do 20 puta više. Ni jedan drugi lijek, ni tajni ni javni ne postoji za sada Dakle svaki naš dvadeseti građanin tuberkulozan je« (Dr. Lju­ protiv tuberkuloze. ba Stojanović). Ništa ne poduzimaj protiv tuberkuloze dok ne pitaš ljeka­ «Tuberkuloza je naj raširenijoj jedna od najopasnijih bole- ra , za savjet. (Dr. L. S.) sti siromašnih, ekonomski najslabijih. Zato u posljednje vri­ jeme cijelo čovječanstvo, u organizovanoj borbi protiv tuberkutuberkuloza nasledna bolest? lozi teži prema pravilima medicine, da ukloni uzroke bolesti. Prema referatu francuskog lečnika dra Kalmetea na paA uzrok bolesti će se najlaikše ukloniti ako se stvore moguć- riskoj akademiji znanosti dve su forme nasleđne tuberkuloze nosti da se potpomognu bijedni i siromašni. I zato je od uvijek, i to: ona, koju francuski naučnik pridaje vidljivom bakcilu u borbi protiv tuberkuloze, prvi i najglavniji cilj bio da se sma­ otkrivenom od Koha i, koju dr. Kalmete pr'daje jednom ne­ nji broj onih koji bboljevaju. I u mnogim kulturom zemljama. vidljivom bakcilu, kojega bolesna m ajka transmUira na svoje Sjedinjenim Državama Amerike, Njemačkoj, Engleskoj a naro­ dete već pre poroda. Ova druga forma je prema tvrdnjama čito u sjevernim zemljama, broj tuberkuloznih bolesnika opada. spomenutog lečnika jako lagana piodvno od Kohovog bakcila. (Liga protiv tuberkuloze.) Ova teorija dozvoljava dru Kalmetu, .!a pomiri dve oprečne teze o tuberkulozi: onu lečnika, koji tvrde da tuberkuloza skoro Uzroci tuberkuloze U posljednje vrijeme objavljeni su mnogobrojni podatci o nikada nije nasledna bolest (teor'ja Kus) s onom, koja piotivno od Kusa tvrdi, da se ipak u nekim slučajevima radi o uzrocima i kretanju tuberkuloze kod nas, iz kojih se vidi da tuberkuloza stalno raste, da smrtnost od nje postaje sve veća naslednoj tuberkulozi. i da ima nekoliko uzroka stalnom porastu oboljenja i smrtnosti Sledbenici Kusa su tvrdili i iskustvo im je donekle davala od tuberkuloze. Prema tim podatcima uzroci tuberkuloze jesu pravo, da deca koja bivaju odmah posle poroda rastavljena na prvom mjestu rđave stanbene prilike i slaba ishrana radni­ od tuberkuloznih roditelja u većini slučajeva, kad odrastu ne­ maju ni najmanje znakove te strašne bolesti. Sledbenici pro­ ka i sirotinje kod kojih se bolest najviše i udomaćila. Na Sveslavenskom Ljekarskom Kongresu 1926. u Beogra­ tivne teorije dokazivahu, da ipak postoji i kod takve dece ba­ rem dispozicija za tu bolest. Postavivši se između ovih đveju du, utvrđeno je da veliko raširen je i uzroci tuberkuloze leže u teškim opštim privrednim, društvenim i zdravstvenim uslovi- teorija dr. Kalmete je utvrdio u svojem referatu, ta sin tu­ ma života širokih masa naroda, specijalno slaba prehrana i ne­ berkulozne majke rađa tuberkulozno, ali infikcirano san.o od zdravi stanovi i t. si., te Kongres nalazi da je neophodno po­ onog nevidljivog bakcila dete. Ako takvo dete odmah ođuzememo bolesnoj majci, veli dr. Kalmete, ono neće nikada osetiti strašne trebno podizanje privrednog i društvenog položaja naroda u posledice bolesti u običnoj formi, koju mnogi nazivaju »neizonim krajevima koji su najviše ugroženi od tuberkuloze. lečivom«. Znaci tuberkuloze Znaci ove bolesti jesu: kašalj, teško disanje, groznica Taj nevidljivi bakcil bi prema tome samo pripravljao po­ godni teren za strašnu infekciju bakcilom Koh. (temperatura preko normale 36.5), pljuvanje krvi i gubljenje u težini, opšte slabljenje, umor i neraspoloženje, nesanica i Dr. Kalmete je zaključio svoje predavanje tvrdnjom, da je znojenje noću, gubljenje apetita i t. d. u svakom slučaju potrebno decu ođeliti od bolesnih roditelja. Da bi se ova bolest poznala u početku, dakle kada se ona (Po knjizi K. Drajera, mlađeg: «0 tuberkulozi«.) može još uspješno liječiti, treba da potraže odmah ljekarsku 423 �PRIVREDA Ing. Salih Omanović Zaraza jelovih stabala po potkornjacima (jelovog pisara — ips curviclens) Ova će tema obuhvatiti teoretske i praktičke radove oko borbe na suzbijanju zaraze od potkornjaka na jelovim stablima, koji je način obrane i uništavanja oproban u ovoj ljetnoj sezoni rada, pa želim ovim gradivom da upoznam praktičku stranu obrane od ove zaraze, a koji bi se način rada mogao općenito upotrebiti i na sva druga četinjasta stabla (omoriku, bor i t. d.), koja su zaražena od potkornjaka. Usljed raznih anorganskih uzroka i elem en­ tarnih nepogoda (suše, snijega i t. d.) u godinama 1927. i 1928. otpočela su se sušiti u godini 1929. če­ tinjasta stabla, a naročito omorika i jela, u šumskim predjelima Bosne i H ercegovine, koja Џ nepogoda imala za posljedicu napadaj potkornjaka na ovako oboljela stabla. Ovaj je kalamitet zauzeo znatne di­ menzije, tako da je npni^tarstvo šuma i ruda bilo u velikoj neprilici, kako da se ovome zlp^StanS^na kraj, pa je u tu svrhu odredilo veće sume novca, da bi se spasile lijepe ^četinjaste i prostrane sastojine bosansko hercegovačkih šuma. Organizovani je rad otpočeo prema već izdanim pismenim uputama sa najvećom ozbiljriošću u mjesecu aprilu o. g. i trajati će po prilici do konca oktobra već prema tome ko­ liko vrem enske prilike ne bi to sprečavale. Kako rekosmo napadaju potkornjaka (organski — sekundarni uzroci sušenje četinjastih stabala) prethodi u prvom redu anorganski uzrok, a to su: nepovoljne stojbine (zem ljište), slaba ishrana, ele­ mentarne nepogode (štete od mraza, snijega i suše) koji su svi uzroci opet zavisni od eksploatacije tla, pa su prema tome pojave suše opažane najviše na prisojnim (sunčanim) stranama, a u većoj mjeri nego na drugim ekspozicijama. Pojava sušenja je jača na rubovima šume, kojem momentu dolaze u obzir šumsko štetočinstvo i jako proređeni šumski sklop, nego u gustom sklopu i u sredini šume. Veća je zaraza na strmim obroncima i vrhovima šumskih kompleksa nego u uvalama i na podnožjima brda i uzvisina, jer je u prvom slučaju izolacija kud i kamo veća nego kod drugih sklopova u sredini šume i na podnožjima njezinim. Četinjasta stabla zapremaju nadmorsku visinu u Bosni i Hercegovini od 900—2.000 metara, u kojima je predjelima sastav tla u većini slučajeva tvrdi krečnjak, koji se veoma teško pod utjecajem atmosferilija rastvara, ima porozne naslage (cjepotine, pro­ valije i pećine), pa se oborine vrlo teško ustavljaju, 424 da bi održale što dulje vlagu zemljišta. Ovome mo­ mentu dolazi još i slaba naslaga plodne zemlje, koja bi dulje vremena mogla održavati vlagu, usljed čega se, a osobito za sušnih godina tlo brzo osuši i četinjasto drvo a naročito omorika, nema dovoljno vlage za rastvaranje i cirkulaciju svojih sokova. U uzroke neorganske prirode, odnosno pojave potkornjaka kao sekundarnog učinka sušenja spada slabo održavanje reda u šumi. K oliko se je moglo opaziti naime mnoge firme, koje su imale izvjesna ugovorna područja četinjastih sastojina provađale su ,nbično gole sječe, ne vodeći računa o redu u šumi koji je u ugovorima bio propisan, a sijekući samo tehnički bolja stabla, ostavljala su zaražena i od pot­ kornjaka napadnuta stabla, koji bi se kalamitet iz • godine u godinu od oslobođenja do danas sve više umnožavao, tako da je uz elem entarne naprijed spo­ menute nepogode prijetila opasnost jakog propa­ danja naših lijepih četinjastih sastojina. Još je jedan važan momehat, koji je mnogo pri­ ječio održavanju reda u šumi, a to je u god. 1927. provedena redukcija boljeg šumskog nadzornog osoblja, koje je obično odmah usljed partijskih pri­ lika promjenjivano sa kvalitativno i kvantitativno slabim osobljem. Te se godine pojavljuje usljed toga i požar u mnogim šumama Bosne, koji je osim ma­ terijalnih šteta prouzrokovao još veći nered u šumi i oboljavanja preostalih četinjastih stabala, da ova poslije postanu leglo zaraze od potkornjaka. Kao drugi sekundarni uzrok sušenja dolazi dakle zaraza od potkornjaka (Bostrichus-TomicusIps) koji svojim žderanjem u kori, liku i bjelici pre­ sijecaju sočna vlakanca i pospješuju smrt dotičnog četinjastog drveća. Sav rad oko borbe i obrane od potkornjaka usredotočen je u tome, da se sa manjim žrtvama na materijalu i novcu spasu ostale nezaražene sastojine, pa ćemo se prije nego pređemo na samu obranu i uništaavnje potkornjaka upoznati, u mome slučaju sa jelovim potkornjakom (pisarom ) koji je jedan od najopasnijih potkornjaka na jelovim stablima. Način obrane dakle, koji je inače za sve potkornjake je­ dnak, biće lako razumljiv, kad se upoznamo sa na­ činom života i razvoja ovog šumskog štetočinea. Svi potkornjaci iztijeću iz svog legla (stabla) u roju i to neki veoma rano, već u mjesecu martu, što ovisi o vremenskim prilikama, te se takvi rojevi na­ zivaju rani rojevi. Drugi lete naročito na visokim i hladnim položajima koncem maja a i početkom juna, �te ih nazivamo kasni rojevi. Potkornjaci se roje za vrijeme lijepih i sunčanih dana, te se za kratko vri­ jeme zabuše u oboljela stabla, ostavljajući na ula­ zima crveno-mrku crvotočinu (prah) ili curenje smole naročito kod jele. Pošto jelovo stablo ima jaku reprodukciju životne energije, to se dešava, osobito kod manjih rojeva, da stabla odmah nakon napadaja od potkornjaka zasmole i tako rekuć uguše same insekte, odnosno zapriječe njihovo parenje i daljnji razvoj druge generacije. Rojevi insekata napadaju dakle u prvom redu oštećena stabla, dakle okresana stabla, stabla ošte­ ćena od groma i vjetra te preostale šumske štete i neuređeni meremat. Dakle uopšte stabla, koja su izgubila donekle cirkulaciju sokova, kao otpor protiv zaraze od potkornjaka, te potkornjaci vrlo rijetko i to samo u nuždi prehrane napadaju zdrava stabla. Kako smo naprijed spomenuli potkornjaci na­ padaju najrađe prisojne strane sastojina, vrhove i okrajke brda, a vrlo rijetko dolazi njihov razvoj u uvalama i u gustom šumskom sklopu, jer je za razvoj potkornjaka potrebna izvjesna toplina i prozraka. Prema tome će napadaj biti u Višim dijelovima stabla (krošnji) češći nego na dnu stabla,t a pitalo rjeđe u sredini stabla. Naročito je opaženo, da jelov pisar napada najviše gornje dijelove stabla sa krošnjom i na oštećenim mjestima od vjojra,- snijega, mraza, НАРОДНО СТОЧАРСТВО groma i t. d., te se često puta opaža napad samo na jednoj i to obično prema suncu i prozrači izloženoj strani stabla, dočim druga strana stabla bude obično pošteđena, što mnogo oteščava ustanovljenje same zaraze. Razvoj insekta — od jajašca do potpunog potkornjaka — traje prema vremenskim i drugim priukama koje su od uticaja za razvoj insekta 9—13 neđelja, a prema tome nastaju dvije do tri generacije (kod jele samo dvije) gdje se obično zadnja gene­ racija ne razvije potpuno, nego prezimi pod korom u stadiju jajašca ili ličinke. Kada kukac napadne stablo, izdubi u kori t. zv. kotionicu, u kojoj se pari, a onda ženka nosi jaja u t. zv. majčine hodnike, koji su kod jele u vodoravnom, kosom ili nešto zavr­ nutom smjeru, a nikada u okomitom. U ove majčine hodnike snese, ženka obično na njihovim rubovima po prilici do 100 komada jajašca, te hodnici izgledaju usljed toga kao nazubljeni. Kad se iz ovih jajašca za 1!!;—2 nedelje izlegu ličinke (crvi), koji su smeđebijele boje, žđerti u kori i u liku, a kad se zakukulje u samoj bjeliki, pa zato treba drvo oguliti prije zakukuljenja. (U slijedećem broju o sretstvima za obranu i uništavanje potkornjaka.) W \ Za unapređenje živinarstva u nas Spomenuto je, da naša država prima iz inostranstva neko­ liko stotina miliona dinara za razne produkte živinarske: jaja, živu i zaklanu živinu. Najvažniji i najveći dio ovoga otpada na izvežena jaja, dok i živa i zaklana živina sačinjava manji dio* Naš izvoz jaja kao i živine bio je upućen u glavnom na: Austri­ ju, Njemačku, Švajcarsku i Španiju uz neznatan izvoz u ostale neke države. Pošto sve ove države nastoje «iz petnih žila« da podizanjem modernog živinarstva i uvođenjem rasne živine svoj uvoz svedu na minimum, a po mogućnosti, za nekoliko godina, da ga i eliminiraju i tako uštede velike iznose u novcu, koje daju innstranstvu, to je potpuno razumljivo, da će u ovoj branži trgovine nastati silno nadmetanje kako u pogledu cije­ na robe tako i u pogledu kvaliteta robe, koja se nudi. Najve­ ći i najopasniji izvoznik naročito u pogledu kvantiteta svim izvozničkim zemljama živine i njenih produkata sada je Rusija, koja je već u stanju da sada baci preko petnaest hiljada vago­ na jaja na svjetsko tržište, te će ona neminovno u kratko doba dirigovati pijačnim cijenama. Koliko se saznaje, ona je mnogo obnovila i rasno pridigla svoje živinarstvo tako, da će lako pod­ mirivati svoju unutarnju potrebu i ogromne množine produkata bacati na svjetsko tržište. Prirodno je, da će u tim prilikama naići na prođu samo ona roba, koja je kvalitativno najbolja, a lošija će postepeno biti potiskivana. Uz to će se situacija još pogoršati i time, što će one države, koje ovaku robu još i da­ nas uvoze u znatnim količinama postepeno podizati uvozne ca­ rine na sve ove produkte u interesu pridizanja i favoriziranja svoga živinarstva. Pa i ako su ovaki izgledi po napredovanje živinarstva to ipak se ne može reći, da živinarstvo sa svim svo­ jim proizvodima danas a i u buduće neće sačinjavati jednu ve­ oma važnu i unosnu granu narodne privrede. Ta će grana biti vrlo unosna zbog toga, jer se produkti živinarski u svijetu da­ nas daleko više troše, traže i skuplje plaćaju nego prije. Ova­ ko tražena i skupo plaćena roba mora biti odličnog kvaliteta i odgovarati svima propisima standarda. Upravo radi ovog svega živinarstvo postaje jedna vrsta staleškog obrta a donekle i cijele industrije, te postavlja na sve one, koji se ovim misle baviti kao profesijom, dosta zahtjeva i to u pogledu ljubavi naspram živini,upogledu potrebnog kapitala, potrebne stručne spreme u odgajanju i solidnosti u trgovanju. Ne treba naročito naglašavati, da u nas p ri uvođenju raci­ onalnog živinarstva na prvom mjestu treba obratiti svu pažnju što jačoj proizvodnji jaja. Da bi se to postiglo treba da tačno znamo rase kokošdju, koje su za naše prilike najpodesnije. Do­ duše za pojedine krajeve države na prošlim sastancima i kon­ ferencijama odgajivača, trgovaca i predstavnika Ministarstva poljoprivrede utvrđeno je, da se u mnogome obrati pažnja na domaću kokoš, a od ostalih rasnih kokošaka, da se na prvom mjestu uzmu onake rase, koje bi odgovarale klimatskim i život­ nim prilikama pojedinih krajeva. Mnogo se za Sloveniju i Hrvatsku preporučuje štajersko zagorska pasmina, a za kraje­ ve današnje drinske banovine u glavnom: Plimut-roks, Rodajlend i jarebičasta talijanka. I ako su ovo sve vrlo dobre rase i odabiranjem izrođene na visoku nosivost, opet je to teško reći ii odrediti, koja je od njih najpodesnija, Ш da Slučajno 425 �među ostalim plemenitim rasama nema moguće podesnij ih nego doba nikad ne raskvccaju, a i ako to nastupi da to bude veoma kratkog roba. Radi svih ovih dobrih osobina danas se ц što su ove. Sve ovo treba vremenom ispitivati i na osnovu toga tu najviše cijeni: amerikanski bijeli leghom, što je postala ! donijeti jedan zaključak. Pored osobina pojedine rase treba industrijska kokoš, kao i jarebičasta talijanka, koja ima 8ve uzeti u obzir i sve ostalo od čega će rezultat ovisiti kao: kli­ mu, hranu, ispuste, njegu i t. d. Najbolje rase uz slabo staranje osobine prvorazredne rasne kokoši i koja bi u glavnom nas trebala mnogo da se raširi i goji, naročito po selima, jer i držanje daleko podbace i dobiju postepeno osobine ostalih sama traži branu, mnogo je okretna i čuva se dobro od zvjeradi degenerisanih kokošaka. Da se u ovom poslu postigne uspjeh (lisica) kao i jastrebova, što već bijeli leghom nije tako ц R|a. potrebno je na prvom mjestu počinjali oprezno — u malom, a to bi se najzgodnije moglo pomoću jedne selekcione zadruge, nju da čini. Pored ovih rasnih kokošaka iz mediteranske rase, koje se čiji bi članovi u glavnom bili ljubitelji živine, a pripadali slo­ jevima inteligencije, koji bi svoja opažanja i uspjehe postepeno ubrajaju u lake vrste, treba da se spomenu među srednje te. rasturili u široke narodne mase. Naš veliki neprijatelj u podi­ širim vrstama, koje se za ovaj teritorij preporučuju: plinmt. zanju racionalnog živinarstva je nepismenost, koja je u ovoj roks d rodojlend. One se odlikuju uz dobru nosivost vAoma uku­ grani privrede daleko teža nego u mnogim drugim granama snim mesom, mirne su, mogu se držati i na ograničenom pro­ poljoprivrede. Tu, ako se racionalno vodi, treba u redu pregle­ storu, te bi ih trebalo više preporučiti građanstvu, koje za ovaj davati kontrolna gnijezda, očitavati brojeve, potpunjavati ta­ posao ima smisla, a kao seoske kokoši, bar za naše prilike, blice, vagati jaja i voditi cijelu statistiku, što je običnom svije­ nisu najpodesnije. Mišljenja sam, da bi bila podesnija staro tu, i ako je pismen, vrlo nezgodno. Ove sve poslove treba da štajerska (štajersko zagorska rasa), čije je meso odlično a koja vode dobro uređene živinareke farme a naročito selekcione. je vrlo dobra nosilica. Ima još mnogo vrsta, koj? pripadaju Radi svih ovih poslova u živinarstvu je danas također prove­ raznim rasama, koje su odličnog kvaliteta i to bi sve trebalo dena podjela i specializovanje t. j. ona poduzeća, koja se u ispitati i među svima njima naći za naše krajeve i za naše glavnom bave proizvodnjom i prodajom jaja, obraćaju svu prilike najzgodniji tip, koj bd se onda u velike počeo odga­ pažnju samo na to i ne bave se nikakim drugim poslom. Oni jati i po selima i varošima, te selekcijom još dalje izrađivati čak ne legu i ne proizvode piliće za svoju vlastitu Upotrebu, već dotle dok ne bismo dobili idealnu vrstu, čija bi jaja odgovarala to svake sezone u pravo doba nabavljaju od renomiranih selek- svima propisima standarda naročito u pogledu: oblika, veličine cionih farmi, koje garantuju za kvalitet prodane robe. Danas (težine) i boje ljuske. Sve ove stvari moči će se postepeno je skoro stvorena jedna nova vrsta industrije i trgovine sa provodi onda kad se obrazuje jedno društvo među ljubite­ jednodnevnim pilićima, dvomjesečnim do tromjesečnim koki­ ljima i gojiteljima živine, kad se počnu osnivati živinanske za­ cama i mladim pijetlićima. druge, koje će o svima ovim stvarima početi voditi računa i Farme za proizvodnju '^аја' drže se u glavnom ovih odre­ u interesu promicanja živinarstva, kao i u interesu svojih Čla­ daba: da na svojoj farm i drže jednu ili više vrsta rasnih koko- nova, a i u interesu samih potrošača, ikoji će n a ovaj način šiju, u glavnom mediteranske ili jajarske pasmine, koje moraju dolaziti do robe daleko boljeg kvaliteta, a uz znatno niže cene. biti najbolje n o s i l i ^ i godišnje nositi preko 160 do 180 jaja, Sva ova pitanja treba rešavati i privoditi u život na onaj nekad i 200 a i više. One moraju u glavnom biti zimske nosi- način kako je to rađeno na strani. Ima mnogo država u kojima lice t. j. kad su jaja najskuplja. Da to bude omogućeno mora­ je gojenje živine još prerata, a i iu nekim a i posle rata bilo ju pilići biti ragi ti j. izleženi koncem marta, tokom aprila ili na veoma niskom stepenu i vrlo primitivno, ali se s dobrom najkasnije polovicom m aja i to samo ako su to lake rase. voljom, mteresovamjem i proučavanjem ove grane privrede za Moraju se dobno paziti i propisno hraniti, te treba da prenesu samih nekoliko godina veoma pošlo naprijed. Uvjeren sam, da početkom oktobra. Svaka od njih koja će postati dobra nosilica će i Ministarstvo poljoprivrede, a naročito naša banska uprava treba da snese do konca decembra b ar 30 jaja, a do 1. marta, sa svoje strane sve doprinijeti t. j. u materijalnom i u mo­ t. j. u prvoj sezoni najm anje 60 kom. jaja. U ovo doba je od ralnom pogledu, da se ova grana narodne privrede pridigne velike koristi upotreba kontrolnih gnijezda bez kojih se ovaj u našoj banovini, koja za to ima tako dobre preduslove kao posao s uspjehom ne može vršili. Dobre nosilice treba bez .m alo koji drugi kraj naše države. prekida da nose cijelo ljeto i da prestanu samo onda, kad po­ čnu mijenjati perje (mitarenje), po mogućnosti da se za to Milan Pokrajdć, dir. trg. akadem ije, Sarajevo. ПОДЛИСТАК z. ž. Dva druga Fehim i Alija bili su dva druga. Još iz dje­ tinjstva su se oni poznavali — bili su i vršnjaci — zajedno su išli i u m ekteb. Uvijek su se sastajali kad im je to slobodno vrijeme dopuštalo, — išli su skupa i u ašikovanje. Samo je bila jedna razlika između njih i to ta što je Alija bio sin trgovca, a Fehim momak u tuđem dućanu. Ali Alija nije bio ni malo ponosit; nije se nikad stidio svoga druga. Tako opet, jednog petka, dogovoriše se da će zajedno u mahale. Alija je nestrpljivo iščekivao Fehima kad će po njeg doći i čudio se što ga tako 426 dugo nema. Najposlije izađe na sokak da ga tamo pričeka i ugleda gdje hiti prema njemu. — Što si odoenio, m islio sam nećeš ni doći. — Nisam mogao prije i to sam ti došao reći da ne mogu danas nikud s tobom. — Što bolan ne bio? — Babo mi je nešto slab. — Pa, šta će mu biti, što ćemo mi malo proašikovati; neće za to umrijeti. Nije ljubav grehota, ni ašikovati sramota. �— Znam Alija da nije, ali ne mogu nikako, Jusufaga imao dvije kćeri, jednu udatu a mlađu srce mi ne ište da se ja provodim, dok mi babo u Zlatku što se istom podjevojčila. Zlatki je bilo drago dušeku leži, već ti hajde sam. vidjeti Fehima, a i on je nju krijuć zagledavao, ali — Ne mogu ja bez tebe. Nisam znao da si tako se nije nikad usudio da s njom progovori. Opazila budalast. to dobro mati joj, Jusufaginica, pa kad ona poče — A što, druže, zar zato što mi je babo drag — druge momke izbjegavati, kaza joj babi da digne iz reče Fehim i sav se u obrazu od muke zacrveni, dućana tu momčurinu. Pa vala ona je još curetak, što mu se tako ruga. Alija uvidi da ga je uvrijedio, odgovori joj Jusufaga, a u sebi je mislio: »Hej, malo pa brže ispravi: je takvih momaka, kakva mu je mahana, osim što — Ma ja se samo s tobom šalim; zar ne znaš je siromašak«. što je šala. Dani prolazili, prošlo je opet jedno dvije godine, Fehim nije ništa odgovorio, nešto ga stislo u grlu. On je već i prije opazio da mu se drug nekud kad Fehim jednog dana izađe iz Jusufagina dućana promijenio. U posljednje vrijeme slabo ga je i u i otvori sebi na Čaršiji dućančić. Svijet se čudio, džamiji viđao, ali ipak nije držao da je dotle već do­ odakle mu pare, a niko živ nije znao, da mu ih je tjerao i odluči da neće više s njime drugovati. — Jusufaga uzajmio da s njima r adi . . . Dobro je pazarivao, tako da je mogao za kratko vrijeme otvoriti On ga poče moliti: — Nemoj se na m ene ljutiti, već hajde da te i veću trgovinu. Sad je počeo dolaziti i Zlatki pod pendžor. Jusufaginica se nije više ljutila. — Malo kući otpratim. Putem su slabo govorili. Alija se svojih riječi iza toga bila je svadba, i takog čeiza što ga je Zlatki stidio i u sebi mislio: to je pošten momak, a gle * babo spremio nije se na daleko vidilo. Mnogo se o kakav sam ja; kad mi mati оџо skoro u jjolnici bila, tom pričalo po Sarajevu. a ja teferičio po Butmiru i Ilidži. Kajao se 4 obećao I Alija se oženio, babo mu umro, a on sam dalje sebi da će bolji biti. vodio trgovinu. Često je spominjao Fehimu: »Sad Fehim je bio momak u čaršiji, u magazi. Svojom /isto m vidim, što je imati dobra druga. Da tebe, brate, malom zaslužbom hranio je mater i oca koji je bio i danas, na moju dušu, može biti, u kakvo terzija, ali ostari i obnevidi, pa nije mogao više гаigazio društvo i Zenice dopao... « diti. Stariji mu brat nije mogao, pored svoje mnoge Skupilo se na Vratniku jedne večeri u kaiani djece, ništa da ih pomaže, pg se tako sva briga sva- dosta ljudi> kad će ti jedan zIobnik. lila na njegova leđa. Kod tog age što je bio, bila mu . . г .. ___ , . , — Sto se onaj sugo Fehim podiže. Misli nema mala zasluga pa je tražio bolju. Aliiin amidza Jusu.. . . . . , . . . , } v. . ~ niko bolji od njega, faga trebao momka, pa posto je cuo da je on pošten i vrijedan, zovnu ga u svoj dućan. Tu je tako radio Kad «a dočeka neki stari hodža- brada mu М' dvije godine, a onda za njega nastade drugi život. jela bijaše do pasa: — Ugursuze jedan, sram te bilol Fehimaga je Od prostog sluge postade pomoćnikom, —- nije više morao vući džakove i sepete, već mjerio sa Jusu- bio pošten momak, a i sad je pravi čovjek, koliko je samo uz Ramazan sadake fukari podijelio. Zna Allah fagom robu u dućanu, — uputio se i u računu, fe je, kome daje. kad nije bilo Jusufage, mogao i novce primati. Iz nedavne prošlosti Dolazak Kralja Petra u Srbiju Za vreme Obrenovića, često se govorilo i tvr­ dilo da je knez Petar, čas ovde, čas onde, tajno do­ lazio svojim prijateljima u Srbiju. Jednom, u razgovoru, zamolih Kralja za objaš­ njenje, u koliko ima istine u ovim tvrđenjima. Kralj je rekao da su sve ovo izmišljotine. Samo je dva puta dolazio u Srbiju od avgusta 1858, kada je otišao u Švajcarsku radi školovanja. Jednom je dolazio za vreme srpsko-turskog rata da se javi Knezu Milanu da ga primi u vojsku kao dobro­ voljca. Drugi put je dolazio slučajno, prilikom jednog putovanja za Rumuniju. Treći put je došao kao Kralj, jula 1903. Kad se Srbija zaratila sa Turskom, onda je Knez Petar napustio četovanje u Bosni i pismom se po­ nudio Knezu Milanu da ga primi da se bori u srpskoj vojsci. Razume se da nije dobio odgovora. Posle toga, Knez Petar dođe u Srbiju da se lično javi Knezu Milanu. Knez Petar je po Dunavu prešao u Šrbiju, na mestu gde počinju Homoljske planine. Bilo ih je šestorica, a ni jedan nije dobro poznavao taj kraj. Nekoliko su dana lutali po planini, pa nigde kraja. Hrane je ponestalo, pa su počeli glad utoljavati p e ­ čurkama. 427 �U Donjem Milanovcu brod je imao da se snabde nekim potrebama. Za to vreme Knez Petar se ko­ risti zadržavanjem broda i izađe na obalu. Tu na obali video je da se u jednoj mehanici peku ćevap, čići. Pravio se da ne zna srpski i mimikom tražio ćevapčića za jelo. Ćevapdžija spremi ćevapčiće s lu. kom i, po preporuci jednog suseda, naseča i pomeša Knez Petar ga upita da li bi hteo da njega i dosta ljutih paprika da se »Švabi dobro oljuti«. Ra. njegove drugove prevede i prebaci preko Morave. žurne se da je na račun Švabe sledovala psovka i Nudio mu je novaca i sve više povećavao sumu. smeh što će ga oljutiti. Nisu znali da »ovaj njihov Starac je samo odmahivao glavom u znak nepri­ Švaba« rado jede paprike, pa su se razgoračenih stajanja. očiju čudili kako ovaj sladi prepaprene ćevapčiće. Tada je starac rekao da je odavde nemoguće Kad »Švaba« mimikom potraži vode, donesoše mu doći do Morave od silnih straža i potera. Sigurno je vina. Bi još veće zaprepaštenje što_«Švaba« odbi da će ih potera uhvatiti i pobiti; zato neće da im vino i potraži vodu, pokazav rukom na Dunav. Pri uzme novac i da ih primi na dušu. Ako baš žele da polasku, Knez Petar pruži zlatnik ćevapdžiji da pređu Moravu, onda neka se vrate u Austriju i od naplati ćevapčiće. Ovaj to učini i vrati ostatak novca. Smedereva pokušaju da pređu. Posle toga, Knez Petar produži po dućanima Osim toga, starac im nije dao ni da put pro­ kupovati sitnice narodne izrade. Svakom je prodavcu duže, jer zna da će u ovom pravcu sada i potera bez pogodbe pružio ranije primljenu sitninu da se da iskrsne. Preporučivao im je đq se svi vrate naplati preko Dunava i nudio im svoga sina dečaka da ih Kad zasvira znak sa lađe, Knez Petar pođe isprati do Dobre gde će sć na čamcu, preko Dunava, lađi. U tom zasvira i po drugi put znak sa lađe, a moći da prebace. ,S ' • pandur s mosta lađe povika: U isto vreme starac im obrati pažnju i oni sami — Brže, Švabo, ode ti lađa! primetiše da se u ovotn pravcu zaista kreće potera. Knbz Petar se i dalje pravio da ništa ne razume. Od starca su 'dobili nešto hrane i sa njim se Polako je produžio put i ušao u lađu. pozdravili. ^Starčev sin ih je izveo iz sume, doveo Kad se lađe krete, onda Knez Petar onom pan­ do Dobre i našao čamac dd se prevezu preko Du­ duru na mostu reče: nava. — Pozdravi ministra Raku, i kaži mu da je sad Po dolasku u Srbiju, Kralj se raspitivao za ovog ovde bio Knez Petar Karađorđević! starca i njegovog sina, ali je sve bilo uzalud. Dugo je pandur zablenuto gledao u ovog Drugi put Kralj je dolazio u Srbiju slučajno i »Švabu«, pa odjednom, kao oparen, otrča u varoš. kao mimogred, prilikom jednog putovanja niz Dunav (Iz knjige: »Kralj Petar I. van otadžbine«, od parobrodom. II. N. Đukanovića.) U planini naiđoše na nekog starca s puškom, koji čuvaše stražu. Starac im reče da su na sve strane postavljene straže i dignute potere za šesto­ ricom hajduka. Izdata je naredba da ih ni u kojem slučaju ne treba žive hvatati, -već ih sve pobiti. — Vidim ja da to nisu hajduci — reče starac. Vezir Abdul Bio u perzijskog cara pravedni vezir Abdul. Pošao on jedared caru kroz grad, a u gradu stao se buniti narod. Čim ugledaše vezira, opkoliše ga, zaustaviše mu konja i stadoše mu pretiti da će ga ubiti, ako im ne učini po volji. Jedan čovek toliko se osmeli, te ga uhvati za bradu i povuče za nju. Kad su ostavili vezira na miru, on stigne caru i zamoli ga da pomogne narodu i ne kazni ga zato, što su njega onoliko uvredili. Drugog jutra dođe veziru trgovac. Zapita ga vezir šta mu treba. Trgovac kaže: Došao sam da ti izdam onoga čoveka koji te je juče uvredio. Ja ga znam — to je moj sused, zovu ga Nahim — pošalji ponj i kazni ga. Vezir otpusti trgovca i pošalje po Nahima. Nahim se doseti da su ga izdali, dođe ni živ ni mrtav k ve­ ziru i pade na kolena. Vezir ga digne i rekne mu: Nisam te ja zato pozvao da te kaznim, već samo s toga da ti reknem kako ti sused nije dobar. On te je izdao, čuvaj ga se. Idi s Bogom! (Pričica za narod o d Lava Tolstoja.) Члан Гајрета свЈвстан je члан своЈе заједнице 428 �Mladić i lisica Bio neki veliki trgovac, koji imađaše veoma stavi se u neposrednoj blizini lisice, te poče jesti. pametna sina komu, već u ranim godinama, prepusti Kad se je lav nasitio, ode, ostavivši ostatak iza sebe. vođenje trgovine u rodnom mjestu. Dječak je veoma Pošto je lav otišao, poče se micati i vući malo po smišljeno radio, tako da je otac bio potpuno zado­ malo lisica, dok se nije privukla do onoga ostatka i voljan njegovim uspjehom u trgovini. Pošto je od­ poče ga jesti, dok se i sama ne zasiti. Mladić se je rastao, naumi otac da ga pošalje na dugo trgovačko čudio svemu ovome što se zbija oko njega. Zatim je putovanje, samo da bi se verzirao što više u vođenju počeo razmišljati i reče u sebi: »Nakon ovoga svega, trgovine, nesamo u rodnom mjestu no i u inostranstvu. U to ga ime i opremi vrlo lijepo, kako je što sam vidio, dolazim do zaključka da se samo Bog dolikovalo mladiću njegove vrste, te se on zaputi na brine o životu i opskrbi živih bića, pa zašto da po­ daleko putovanje. Putujući nekoliko dana, prispije duzimam ovako teška i neizdrživa putovanja i da na neku livadu, na kojoj ga i noć poklopi. Međutim se pri tome izlažem velikim opasnostima?« Zatim se kako je bila mjesečina, on nastavi i dalje svoj put. povrati kući ocu i kaže mu sve što je vidio na svom Idući tako naiđe mladić na jednu lisicu, koja je ležala putovanju i zašto je odustao od trgovine. Na to mu na travi, skrhana bolešću i starosti, te se nije mogla otac reče: »Moj sinko, pogriješio si! Ja sam htio, ni micati. On se zaustavi pokraj nje i stade razmi­ da ti budeš lav od kojeg će pomoći iščekivati gladne šljati o njenoj daljnoj sudbini i naposljetku u sebi lisice, a ne da budeš gladna lisica, koja iščekuje mi­ reče: »Kako će se nahraniti ova bijedna, iznemogla lostinju od druge zvjeradi.« Nato sin primi očev životinja? Ona mora bezuslovno krepati od gladi! . savjet i dada se^ppet na trgovinu. * •* X . 7 Dok je mladić bio zadubljen u takve misli, iz­ Preveo s arapskog Šerif Bećirević bije lav, noseći rastrganu životinju u ustima i zau*• л / „ & Položaj i granice naše otadžbine Kraljevina Jugoslavija nalazi se, svojim većim delom, na Balkanskom poluostrvu, a manjim delom u sred­ njoj Evropi. Kao veza između Evrope i ostalog Balkan­ skog poluostrva, a preko njega s Azijom, Jugoslavija zauzima neobično važno mesto u geogrfskom, saobra­ ćajnom i političkom pogledu. Preko zemljišta naše dr­ žave oduvek su vodili svetski putevi kojima su se kre­ tali veliki vojni pohodi mnogih naroda. Moravsko-vardarska dolina, koja Jugoslaviju preseca od severa do juga, prirodni je put za ekonomsko, kulturno i političko prodiranje. Otuda je naša otadžbina od pamtnveka bila lakom mamac za sve osvajače i poprište krvavih rato­ va. Time se, pored ostalog, i može objasniti dosadašnja pocepanost Južnih Slovena i slabost njihovih država. Danas je Jugoslavija i položajem i unutrašnjom snagom najjača balkanska država; ona je prirodni centar oko kojeg imaju da se okupe ostale balkanske države, radi zajedničkog otpora lakomim susedima i velikim silama. Jugoslavija ima oblik nepravilnog četverokuta, čija je najduža strana zapadna a najkraća južna. Najduže rastojanje je od austro-talijanske granice do Đevđelije i iznosi u pravoj liniji 950 km, a najkraće je od Boke Kotorske do rumunjsko-madarske granice i iznosi samo 400 km. Najduža je zapadna granica, prema Italiji, koja na suvu iznosi 236 km, a na moru, u pravoj liniji, 550 km, a ako se računa morska obala, onda svih 1541 km, jer je obala vrlo izvijugana, sa mnogobrojnim ostrvima. Na severu, granica prema Austriji iznosi 257 km, a prema Mađarskoj 570 km. Ova granica je najvećim de­ lom suvozemna, samo malim delom ide prema Mađar­ skoj po rekama Muri i Dravi. Na istoku, granica prema Rumuniji iznosi 542 km, i to polovina ide Dunavom. Granica prema Bugarskoj iz­ nosi 456 km i sva je skoro suvozemna, izuzev nekoliko kilometara Timokom. Na jugu, granica prema Grčkoj iznosi 245 km, i sa­ mo je preko Dorjanskog i Prespanskog jezera vodena. Prema Albaniji granica iznosi 446 km i donekle je vo­ dena, Crnim Drimom, Skadarskim jezerom i Bojanom. Jugoslavija je po veličini dvanaesta država u Ev­ ropi, a iznosi u površini 249.947 kvadratnih kilometara. (Po knjizi »Naša otadžbina« od dr. M. S. MoskovIjevića.) 429 �ГАЈРЕТО В ГЛАСНИК Jedna lijepa manifestacija za »Gajret u Ključu. Rad za «Gajret« i njegovo materijalno jačanje zauzima ovdje sve veće dimenzije. Njegov blagotvorni rad osjetile su ovdje i naše žemskinje, u čijim se redovima već zapaža i pokret za saradnju u radu za «Gajret«. 4. jula o. g. na inicijativu šide hanu me, supruge Muharembega iFlipovića, priredile eu u bašči njezinoj vrtnu zabavu, koja je iznad očekivanja uspjela. Naročito kad se uvaži, da su same, bez saradnje s muške strane sve pripremile, onda je uspjeh još očitiji. Iza tri sata popodne bilo je u bašči preko 100 žena i dje­ vojaka, koje je inicijatorka sastanka Šide hanuma Filipović pozdravila ovim riječima: «Drage sestre! Širom čitavog svijeta gdje žive muslimani proslavi se u ovim mubareć mjesecima uspomena na našeg devletliju učenjem mevludi šerifa. To se čini i po našim do•movima svake godine. Da ta uspomena bude što jača, mi smo ove godine odlučili, da je proslavimo u širem krugu i da je vežemo uz ostali rad za naš dragi «Gajret«, koji je preuzeo brigu za našu djecu, da ih učini pravim sinovima njihovih djedova i korisnim člano­ vima njihovih porodica našeg društvai— ukratko da ih na selamet izvede. Odlučili smo da uz mevludi šerif m i majke naše djece, naše uzdanice, povučemo brazdu za naš «Gajret« našim skromnim silama nešfo uradimo na velikoj «Gajretovoj« njivi, koja svake godine sve veće plodove daje. Ovaj naš sa­ stanak i skromna zabava, nadam [SB~~da će hiti početak našeg rada na procvatu prosvjete među parna, te želim da se u vašim srcima razvije .ljubav i volja za rad koji vodi našem islam­ skom napretku. Zahvaljujući vam na tako lijepom odzivu kličem: živjele!« c Nakon toga proučila jp na srpskom jeziku mevludi šerif gđica Paša Filipović. Aktovku «Igra sreće« izvele su sa dosta razu­ mijevanja gđice: Bisera i Fethija Filipović, Hadžija Šeremet, Fethija Kulenović, Fatima Kapetanovdć te Zilha Šeremet, s ko­ jima su u sporednim ulogama učestvovale učenice osnovne škole: Zarfija Filipović, Subhija Kulenović i Bisera Alibegović. Mehabet starijih žena i pjesma i igra mlađih i djevojaka trajala je sve do mraka. Tada su zaključile da osnuju ženski pododbor «Gajreta« i počele s upisivanjem članova, te je tom prilikom palo 700 dinara priloga za «Gajret« Kako se vidi, misao «Gajreta« zahvaća korijena i među našim ženskmjem, gdje je doskora manjkala svaka aktivnost. oči. I ona nekadašnja, do akrajnosti konzervativna glamočka čaršija postade svjesnom velike sramote, da u ovom nacional, nom Pieomontu nema «GaJreta«. Osjetila je u pomcnjkanju «Gajretovog« djelovanja ogromne nedostatke u svom kultur­ nom i ekonomskom napretku, pa je počela oštro kritički pro. suđivati sitničavu čangrizavost svojih ambiciozno bolesnih pret. vodnika, koji su se čitav vijek borli o svoja rođena prava, g0.Vo. rli i govorili, a sa šilteta se ne makli. Glamočka čaršija je uvidjela, da nema smisla čekati na odlučnu riječ i blagoslov onih, koji su svoju energiju u radu za narod već davno istrošili, pa je priklonjena mišljenju, da se njeno vodstvo mora regenerisati zdravim, svježim elemen­ tom i iz svoje je sredine' isturila inicijatora «Gajretovog« osni­ vanja gospodina G a s a l a Salihagu, trgovca iz Glamoča. СЗ Pojava Gasalova u radu za «Gajret« je izazvala izvjesno kajanje među onima, koji su po svojim sposobnostima i nao­ brazbi, a i po svojim zvanjima najpozvaniji, da za «Gajret< Posmatral. Velika »Gajretova« manifestacija u Glamoču Čudnovato, da se među ovako rasno zdravom i nacionalno cistom elementu, kao što su glamočki muslimani do danas odr­ žala starovječna staleška podvojenost. Tamo se još daje puna važnost krvno nasljednim odlikama pojedinca bez obzira na njegove moralne i intelektualne dispozicije kao i prednost u predvođenju rada za narodne stvari. Tuj i tamo pojavi se po koja zdrava inicijativa iz narodnih slojeva, ali ta se razbije o jak otpor konzervativnog shvatanja. Povede se borba, koja nikada ne uspjeva, nego šta više rezultira obostranim indisponiranjem za daljnju borbu. Ovakve borbe staleških razlika i nerazumijevanje mlađeg, savremeuijeg duha nije dozvoljavalo «Gajretu«, da i u Gla­ moču zapali svoje buktinje. Posljednji sjajni uspjesi cGajretac u svim krajevima naše otadžbine otvorile su zdravom staležu — glamočkoj čaršiji — 430 CA ТЕФЕРИЧА У ГЛАМОЧУ �rade, pa je počelo značajno previranje, koje če sigurno uro­ diti dobrim plodom, Gasal ulaže velike žrtve i trud, kako bi dokazao, da se samo radom stiče zaslužena nagrada u narod­ nom priznanju, a najmanje ne po nekim pravima od rođenja i filozofiranjem na šiltetima. Gasal je konačno uspio, da u nedelju dne 3. avgusta o. g. pripremi veličanstvenu «Gajretovu< proslavu. To je bio pravi «Gajretov« dan; dan oduševljenja, dan ova­ cije, dan opšte bratske ljubavi, dan manifestovanja nacionalne svijesti, kakvog Glamoč nije zapamtio. Ovu je proslavu uve­ ličao Sako iz Lijevna sa svim svojim kategorijama i muzikom, koga su Glamočani bez razlike vjere i plemena (sem nekoliko apstinenata!) otvorenim bratskim srcima, cvijećem, pjesmom, govorima, ovacajama i neiskazanim gostoprimstvom dočekali. »Gajretova« čitaonica primila je Sokole sa najvećim pom­ pom i oduševljenjem. Bila je sva u zelenilu i zastavama, a ispred nje stojala je nepregledna masa naroda jedinstvenog izraza radosti i oduševljenja. Pred čitaonicom je pozdravio Sokole i »Gajret« iz Lijevna, domaćom iskremošću i toplinom gcsp. Saliihaga Gasal, pretsjeđniik «Gajretovog« mjesnog odbora i sreski načelnik gosp. Hadžić, poznati «Gajretov« pclbomik, a u ime lijevanjskog Sokola i «Gajreta« zahvalio im se gosp. Mulalić Mustafa, izra­ zivši želju, da se i u Glamoču osnuje Soko i <Gajret«. Poslije govora muzika je ctsviraia himne, poslije kojih se nastavilo dugotrajno klicanje Kralju i Otadžbini, Sokolu i «Gajretut. Ovoliko narodno oduševljenje svakako da je trebalo naći oduška u telegrafskim pozdravima Njegovom Veličanstvu Kra­ lju, pretsjedniku Kraljevske Vlade, Vrbaskom Bamu i pretsjedniku cGajreta«. Poslije podne je priređen u obližnjoj divnoj šumi Busiji «Gajretov< teferič sa sokolskim vježbama, natjecanjima i na­ rodnim bosanskim šalama. Šuma je ječila u pjesmi djevojaka i harmonika, a zeleni brijegovi se tresli od prangija o grohot­ nog smijeha mladića. Na svim stranama povijale su se vatre i dimovi, pekle se kahve i okretali ražnjevi. Čitav se Glamoč slegao u šumu i posvetio se svom dušom divnoj prirodi — u kojoj se ne može biti žalostan — Sokolu i «Gajretu«. Na večer je priređena «Gajretova« zabava u prostorijama srpsko-pravoelavne crkvene opštine, koju su tehnički spremili agilna i «Gajretova< odlična prijateljica upravnica ćilimske tkaonice iz Glamoča i gosp. Jakub Brkić. Ova divna «Gajretova< priredba donijela je «Gajretu< lije­ pu materijalnu korist, a najveći njen moralni uspjeh je u tom, što je toga dana položen čvrst temelj cGajretu« i Sokolu. CA ГАЈРЕТОВА ТЕФЕРИЧА У ЛАСТВИ MANIFESTACIJA »GAJRETOVE< MISLI U LASTVl Održavanjem »Gajretovih« teferiča počelo se u maloj i si­ romašnoj Lastvi. Inicijativom mjesnog odbora Gajreta u Trebinju, a na dan svečanog otvorenja željezničke pruge Ircbinje —Lastva, mjesni odbor Gajreta u Lastvi, priredio je 3. VIII. o. g. teferič, koji je u svakom pogledu i uspio. To je prvi toferič u maloj Lastvi, koji su priredili naši agilni Gajretovi re­ denici. Već u samo jutro oko 10 sati pošao je prvi voz iz Trebinja u Lastvu. Velika masa radoznalog svijeta došivši na sla­ nicu u Lastvu, nije sačekala svečano otvorenje pruge, nego se je zaputila na mjesto teferiča pred podrum Vuičića i Salkovića, gdje se teferič održavao. Kako je početak samog teferiča zakazan u 8 sata poslije podne, isposlovan ja još jedan voz u 2 sata poslije podne, da primi prijatelje Gajreta, koji nisu mogli prvim vozom doći iz Trebinja. Po svršetku svečanog otvorenja pruge, posjetili su ovaj naš teferič mnogi odlični gosti, a među njima izaslanik Njegovog Veličanstva Kralja, brigadni đeneral g. Jovanović, te ministar građevina g. Trtfunović i mnogi drugi odličnici, na čemu im mjesni odbor Gajreta u Lastvi izriče naročitu zahvalnost na ukazanoj pažnji prema Gajretu. Da je teferič kako moralno tako i materijalno uspio, neka je velika hvala gg. Šaćiru i Ibrahimu Salkoviču. te agilnom tajniku g. Kasimu Demiroviću i Muratu Kraviću Članu m. od­ bora, koji su preuzevši aranžiranje teferiča, zaista dokazati, da iim je briga oko izobrazbe muslimanske omladine na prvom mjestu. 431 �Mjesni odbor Gajreta smatra osobitom dužnošću, da sc na­ Nazif, Ćerimagić Farlija, Dubelur N., Ktrinčić M., Šeriat. dija Kulenović, Bokonjić N., Bakšić Muhamed, Škundrić Savo pose zahvali gg. Ibrahimu i Šaćiru Sailkoviću, koji su ustupili prostorije za održanje teferiča, te od cjelokupnog prihoda (sve Cišić Salih, Resulbegović Hijasbeg, Babović Lutvo, Arelanagii potrebno za teferič, nabavili su oni) poklonili 20% u korist Džafer, Zelihić Suljo, gđ. Korošce, Amautović N., po Din g Arslanagić Z., po Din 7 Zubčević Avdo, po Din 5 HadŽimahovi6 Gajreta. Ahmet, Salihmadžić N., Šaković Asim, Catović Ahmet, Brač. Neka je posebice velika hvala gg. Husejnu Toliću, Edhemu ković Isak, Zubčević Ibro, Bešović Meho, Karamehmedović Fe. Bekiću, Ilijas begu Resulbegoviću, Hasanu Roboviću i Mahmutu hini, Tupanjanin Marica, Tupanjanin N., Capin Meho, Petrovi« Salahoviću, čijom se inicijativom ovaj teferič održao. Simo, Bijedić Halid, po Din 4 Dučić Nikola, Pavić N., Ars]a. Na teferiču svirala je vojna muzika, pa je nastalo veselo igranje i plesanje do kasno u noć, kada je posljednji vlak imao nagić Huso, po Din 3 Bijedić Omer, Alečković Mehmed, Beg. mišić Đuro i po Din 2 Baraković Nazif, Vidačić Dušan, Sadović otići za Trebinje. Cisti prihod cjelokupne zabave iznosi EMn 2390.— Dobro­ Adem i ostali (nepoznata imena) Din 752.—. Svima darovateljima neka je ovom zgodom velika hvala. voljne priloge darovaše slijedeća gospoda: ministar građevina Pošto je željeznička pruga Trebinje—Lastva već otvorena Trifunović Din 100, Mehmedaga Zubčević Din 40, po Din 30 i u saobraćaj data, to će prijatelji Gajreta im ati prilike češće Omer Resulović i N. Karamehmedović, po Din 20 Berberović, Karlo Ambroz, Hiivrija Galijatović, direktor Šule, sudija Kadić, doći u malu, ali prirodnim ljepotama obdarenu Lastvu, a кц]. tumo-prosvjetni radenici Gajreta održavati teferiče. Dr. Rundo, Šućribeg Resulbegović, Ing. Bogaček, Stjepo Selak, Jakov Miljamović, po Din 10 Jeremić Stevo, Ćerimagić Sadik, Darovi za Gajrel* Mrdić Đoko, Mujaćić Mujo, Bokonjić Dušan, Bilalović Murat, Prigodom udaje gđice Šefike Salković, sestre pretsjednika Šaran Huso, Šaldo Adem, Amautović Mehmed, Ličić Pero, Dr. mjesnog odbora Gajreta u Lastvi za g. Jusufa Šehovića, a na­ Begović Mehmed, Bertok Jovo, Ivanković Risto, Savić Jovo, No- stojanjem samoga pretsjednika g. Ibrahima Salkovića, sakupio vaković N. gđ. Hujdur Aiža, Catović Muhamed, Bračković Alija, lje g. Šaćir Salković, od svatova za Gajret Din 225.— (slovima Duraković Mehmed, Fetahagić Avdo, Begović Ramađan, B'u- dvije stotine i dvadeset i pet), koje darovaše slijedeća gospoda: suladžić Ahmet, Busuladžić N., kapetan Majstorović, Kabil Din 30 Halil Begović, po Din 20 Omer Šehović i Hafiz eff. Zub­ Ahmet, gđ. Dangubić, šef st. Hum, Figurić. Rokolj Ahmet, Be- čević, po Din 10 Hasan Šehović, Hamza Šehović, Began šegovdć Arif, Berhamović Meho, Begović Zejnil', Buealadžić Meho, ’>bović, Džano Šehović, Sadik Šehović, Adem Šehović, Jusuf Bi­ Viđen Zahir, Kapetanović Adem, Milovanović Vićentije, Pujić jedić, Zahir Mehović, Hamid Šehović, Rašid Šehović, Vejsil Milan, Babović Salih, TečLć Omer, Dučić Stevo, Babić N., KurKapetanović, Šefkija Kapetanović, Ahmet Begović, Azim še­ tović N., Popović Stevo, £eloyiić N., škero Todor, Sikimić Đorđo, hović, Fahrija Cokalić, te Din 5 Alimet Šehović. Vasković Nikola, Kukurić Đorđo, Šeran Hamdija, Fetahagić Av­ Gospodi darovateljima neka je velika hvala, da su se i do, Hadžijaković Hazim, Perović N., Mihajlović N., Ćerimagić ovom zgodom sjetili našeg Gajreta. НОВИ 0 ДБ0 Р ГАЈРЕТА У КЛАДЊУ <у првом реду, с десна на лиејво: Авдага Хаси||, Мехввд еф. ЂозиВ, Мехмадалвја Сиајловик, Мумлн еф. Шарик, Тајиб Ђоаик; други рад: Шефкија Чамрик, EjyS Чалрик, Авдо Мевишагик, Ибрахии Гвнрик, Рифат Хасик) Otvorenje domaćićke škole u Sarajevu 1. avgusta o. g. otvorena je, iniciativom <Gajreta« državna domaćička škola u Sarajevu. Školu polazi 40 muslimanka, žena i djevojaka, od kojih je 13 nepismenih. Prostorije škole nalaze se u Sagidžije ulici u zgradi u kojoj je do prošle godine bila smještena ženska građanska škola. Prostorije su snabdjevene svima potrebnim učilima i inventarom. U školi se nalazi odje­ ljenje za pismene, odjeljenje za nepismene, trpezarija, mlje­ kara, kuhinja za konzerviranje voća i povrća, te se uz to pripre­ 432 maju i prostorije za uređenje školske tkaonice. Sve nuzgređnc prostorije jako lijepo su uređene. U školi rade nastavnice: upraviteljica gđa Jelisaveta Mižčević, učiteljica Nevenka Vujasinović za ručni rad i druge predmete, privremena učiteljica kuhanja gđa Lujza Bastenđorf. a školski ljekar je gđa Dr. Jakšić-R adu laska, koja će kao član ženskog odbora <Gajreta« predavati higijenu. Pored ovih na­ stavnica dodijeliće se ovih dana još dvije nastavnice, jedna za održavanje analfabclskog tečaja, druga za opšte predmete. �OpŠtina grada Sarajeva plaćaće kućnu kiriju, te će davati ogrijev i osvjetljenje na osnovu novog zakona o narodnim ško­ lama, kao što to ćine i ostale opštine kako gradske tako i seoske. U školi će se obrađivati opšti predmeti: pismenost, istorija, zemljopis, duševno vaspitanje, domaće raćunstvo; zatim specialni predmeti: domaće gazdinstvo, nauka o hrani, do­ maća ekonomija, poznavanje robe, poljoprivreda a naročito vrtljanstvo, mljekarstvo, sirarstvo, maslarstvo, higijenu o čisto­ ći tijela i kuće; praktični radovi: kuhanje, konzerviranje voća i povrća, sve vrste ručnog rada, crtanje kroja (za pismene), te tkanje na modemom stanu, jesenski radovi u vrtu. Školu je otvorila uz prigodno predavanje vrijedna pro­ svjetna radnica gđa Čubrilović, uz prisustvo ženskog odbora jGajreta«, upravitelja XI. nar. osn. škole g. Hamđije Mulića te rodbine učenica. Čim se završi ovaj tečaj, počeće novi. Zbog toga će se uskoro obaviti upis za naredni tečaj u prostorijama same škole. Za ovu dcmaćičku školu vlada veliko interesovanje medu učenicama. ДОМАЋИЧСКА (у средини напријед сједе с ГАЈРЕТОВИ АНАЛФАБЕТСКИ Мала Кладуша: Гооподин Днздаревић Сулејман одржао je у Maftoj Кладуши аналфабстски течај, који je са 37 полазника започео 2. фсбруара о г. a свршен je 15. марта 1930. са 28 оспособљених полаоника. Кифино село: Госп. Садшсовић Месуд одржао je у Кифину Селу Гајретов аналфабетскн течај, којн je започео 15. новембра. 1929., a трајао je до 15. априла 1930. У почегку течаја бнло je 20 ученика, a течај je завршило 32 ученика. Ha испиту било je присутно 32 ученика, од којих je 30 показало повољаи успјех. Љубушки: Госп. Орман Фахира отворила je у Љубупгком Гајретов аиалфабетски течај којн има 27 полазница. Тузла: У тузланској државној домаћинској шиоли обављен je ових дана испит аналфабетског течаја у жоме je било 18 уче,ница исламске вјере. Све су ученице свршиле овај течај и укупни успјех постигнут je одличан. Ову домаћинску школу лохађа у свему 28 ученица исламоке вјере, a отворена je иницијативом Мјесног женског одбора Гајрета. Управиица школе je гђица Pajih, која нас je извијестила да ученице лијепо папрсдују, те изгледа да ће прво коло квалификованих младих домачица с одличним успјехом заврпшти ову школу. Надаље обавијсштен je Мјеаш жсискл одбор Гајрета, да he llz to će se praktično izvodili j : | ! гђица Драгица Галијаш и гђица ових дана доћи у Тузлу реферевд домаћинсже школе гђица Вида Чубриловић, која he одржаги неколико предаваља из домаћинства. Датум предавања биће поссбно објављен публици, те се одбор унапријед захваљује вриједној предавачици. НОВИ ГАЈРЕТОВИ ОДБОРИ У Косовској Митровици: Иницијативом Гајретових пријатеља у Косовској Митровици одржана je дана 1. јуна о. г. Гајретова скупштина на којој je избаран Мјесни одбор Гајрета. У одбор су ушла слнједећа господа: претсједник Васиљевић Раде потпретсјединк Костић Мирослав; тајник Бабрић Обрен; благајник Чолаковић Шабан. Чланови одбора: Хазнадаревић Сулејман, Твртковић X. Рашид, Черкез Ибрахимага. Зајменици: Бољетинац Мустајбег, Илијаз Ахмедага, Османагић Шаћир еф., Дева Мустафа еф., Шериф Теуфетк еф. Надзорни одбор: Поповић Драгољуб, Коен Исак, Кадрагић Алија. У Призрену: Ових дана одржана je у Призрену прва главна годишња скупштина Гајрета, на којој je изабран нови одбор, у који су ушла слиједећа господа: претсједник Исмаиловић Абаз, замјеник Сулејмановић Мејмет, секретар Ристић М. Живко. благајник Асановић Селман, потпредсједннк Вјуповић Абидин, замјеник Амитовчћ Алил. Члапови: Ајрмдиновић Муоа., Куртиновић Елмаз, Рашитовић Веби, Исмаиловић Кибер, Алнјовпћ Јусуф, Мамутовпћ Шуапп. У надзорни одбор ушли 433 �су: лретсједгоис Камберовнћ Имсаил, сбкрстар Крговнћ Милош, члаи Hpouh Длматрлјс. Из Билека: Редовита годишња скулштлла одржала je у Бллећу 1. јуна о. г. на којој je изабран нови одбор, у који су ушла слнједећа господа: претсједник Хамдија Еелезовић, потпрстсједннк Саллх Дрљевић, тајшис Мурат Исовић, благајник Фехим Бабовлћ. Чланови: Ћамил еф. Арнаутовић, Обрен ИвкоBiih и Исхак Смаилбеговић. Замјенпци: Illahiip Исовић, Назпф Кресо, Хасан Исовлћ u Назиф Капичић. Надзорни одбор: Др. Салих Омерхоџлћ, Абдулах Груховнћ н Омер Халилхоџић. Како je бивши претсједник г. Смаил еф. Сердаревић шериј. судија премјештен у Столац, то му се испред цијелог одбора захваљује на његовом пожртоовном раду за друшгво Гајрет г. Хилмија Елезовић, који je нарочито иста!као тешке прилике лод којима je г. Сердаревић примио у руке водство Гајрета. У овом tćiukoIi п сиромашиом МЈесту ц у прил«. кама које еу владалс могао je једлло г. ОердаревлН да yomijCj да развлје onaico благотво1>ал л ллодолосан рад. Снојим тактом, савјослим л лессбнчллм јмдом окулло je у одбору Гајретову све лапрсдне л агилне људе и ударпо jaic темељ за будући замашни и успјешни рад. Рад г. Сердаревлћа није био ограничен само за Гајрет. Он je средио стање у нашем снромашлом и запуштелом аакуфу. Својим идеалнзмом, пожртвовннм радом предњачио je н био прлмјер за свакл рад за onhe добро. Наше he мало и слромашно мјесто њеогвлм одлаиком млого изгубити. Мп честитамо браћп Сточалнма од срца, да добивају овако идеалног « нреданог културлог раделика, a ми нашем уваженом и поштованом Смаил ефсндији желимо сваду срећу н задовољство у новом службеном мјесту. Тајник: Мурат Исовић. СА ГАЈРЕТОВА ТЕФЕРИЧА У ВРБАЊЦИМА У Гор. Вакуфу: Ha годишљојг скупштппи Мјеспог одбора Гајрета у Гор. Вакуфу, одржалој дле 15. јула 1930., ословал je нови одбор, у који су усла слиједећа господа: Претсједлик: Сулејман Гаврановић потпретсједлик: Хусеил X. Абдић; секретар: Мухмед М. Чалкић; благајник: Халилбег Тескереџић; одборници: Мустафа Гекић, Ахмедбег Харачић и Решид Крилић. Замјелици: Салих X. Абдић, Месуд Рлџал, Хашим Гавраповић, Смаил Реџебашић и Ахмед X. Јусуфовић. Надзорли одбор: Ахмед Пашић, Ахмед Мујичић л Анто Вилић. У Кључу: Госпоџа Шида суируга господнла Мухарембега Филиповића из Кључа имеловала je ловјереницом Гајрета. У Бихаћу: Главни одбор Гајрета имеловао je за повјерелике у Би- 434 хаћој оклици т. Ћулагу Дедића из Брековице и г. Мустафу Ибрахимпашића из Рипача, срез Бихаћ. У Зеници: Г Хусеин Пашанбеговић из Горње Зелице имеповал je повјереником Гајрета у Гор. Зелици. У Враништу: Дне 22. јупа т. г. ословал je у Враллшту нови Мјеспи одбор у који су ушла слијсдећа господа: за претсједли!са Хусеиловић Назиф, лржавли имам из Враллшта за потпрстсјсдника г. Абдиловнћ Тшзим; за срекретара: Милошсвић Милија, учитељ; за благајкила: Исмаиловић Абидил, општ. благајлиис; за чланове управног одбора:: Зббе[>овић Раиф, Оручсвић Исмаил и Есатовић Селаир свн из Враништа; замјепици: Зулфикаровић Осмал, Вејселовић Расим, Исаковић Абдулах, Рамадановић Шеадин и Сахтијаровић Рамадан, За прегсједннка �Надзорног одбора изабран je г, Ајруловић Белум, претсједш1к општине Враишке; за чланове: Дсудановић Салих и Сахтијаревић Рамадан оба из Врашшта Надаље су у оиштшш Вранншкој имеиоиани слиједоћн иовјеренидн Гајрета: г. Асим Рамадан, претсједчжс општине Рапчанс-ке за општину Ралчанску; г. Рушид Арун, претсједhidk општине Рестеличке за ошитину Рестеличку; г. Драгутин Терзић, деловођа општине Крушевачке, за општину Крушевачку; г. Латиф Бајрам, претсједник општине Шајиновачке, за општину Шајиновачку; г. Фејзо Рамадан, претсједник опигтине Кооовачке, за оншт.ину Кооовачку; г. Еадослав Вуковић, деловођа општиие Бродоеавачке, за општину Бродосавачку; г. Ђуро Бацковић, деловођа оиштине Бљачке, за општину Бљачку; г. Мусгафа Елмаз, иретеједник општине Брутоке, за општину Брутеку и г. Велија Џемал, прегсједник општине Бучанске за општину Бучанску. ma. Надзорни одбор: Смајловић Мехмедалија, срескИ прИстаВ,' Шарић Мумин еф., градоначелник; Мехмед еф. "Бозић, трговац и посједниК. Истодобно имеиоваи je за иовјерешгка Гајрета г. Саиит еф. Рустемовић из Стуиара за онћину Ступарску. У Кладњу: Мјесни одбор Гајрста у Мрвоњић Граду одржао je своју главну годишњу скупштину, на којој je изабрао нови одбор, у који су ушла слиједећа гоопода: Претсједник Даутбеговић Алија, шер. суддја; тајник Муфтић Хифзо, учитељ; благајник Арнаутовић Расим, трговац; Шеховић Алија, Лелић Хф. МустафЖг Сшјић Хашим, Шеховић Ибрахим, Борић Сулејман, Космић Ибрахим, Верем Еивер, Борић Захдија, Гафуревић .Ибрахим. Надзернц^одбор: Церић Асим, Гачић Бећир, Борић Хамдија. У Стоцу: Женски одбор Гајрета у Стоцу одржао je главну годишњу скупштину дне 13. јула т. г. те je на истој изабрат слиједећи одбор: Управни одбор: Претоједница гђица Џеика Сарајлић; потпретсједника Пашана Алихоџић; тајница желена 'Гопаловић; благајница: Ремаз Фестић; одборнице: гџа Фатима Љубовић, гђица Хатиџе Шехић и Есма Мехмедбашић. Замјенице: гђице Зејна Мехић, Мунира Никшић, Муниба Бркић, Фахира Гребиђела и гђа Аиша Алишлћ. Надзорни одбор: гђе Ћамила Шарац, Назика Меховић и гђица Фахира Косовић. У Мркоњић Граду: Ha изванредној гаавној скупштиии Мјесног одбора Гајрета у Кладњу, изабран je нови управни и надзорни одбор, у који су ушла слиједећа господа: Управнн одбор: Тајиб ТЈозић, трговац и општ вијећник; Авдага Хаеић, трговац и савјетник Вакупског повјеренства; Гонђић Ћамџибег, трговац; Мемишагић Ејуб, писар; замјеници: Расим Хабибовић, трговац; Берберовић Мухамед, општиски билежник; Рустемовић Емин, општ. намјештеншс, и Берковић Назиф, кројач, сви из Клад- м.глг-.гзмга АНАЛФАБЕТСКИ ТЕЧАЈ У БОС. КРУПИ (У СРЕДИНИ ГОСПОЂИЦА ИНИЦИЈАТИВОМ ГАЈРЕТА ОДРЖАН JE БЕСПЛАТНИ СИНГЕРОВ ТЕЧАЈ ГРАДИШЦИ ФЕРИДА ПАШАЛИЋ, УЧИТЕЉИЦА) ЗА МУСЛИМАНСКО ЖЕНСКИЊЕ У БОС. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 435 �ДАРОВИ И ПРИЛОЗИ Из Ластве: Мјеснп одбор Гајрета у Ластви послао нам je утржак од сакупљених курбансжих кожица, које су даровала слиједећа господа: Шаћир Салковић Ибрахим Салковић, 'Бумиша Салковић, Џафер Беговић, Мурат Кравић, Селим Демировић, Халил Черимагић, Назиф Черимагић и Омер ЧеримаЈгић. Из Врнограча: Г. Сулејман Топић приликом свога предавања о Гајрету сакупио je. 3 сергије, е прилога у готову новцу, које дароваше с лиједећа господа: Сергија пред џамијом Дин, 55. , 50.— и 26.—; no Дин. 20.—: Суљо Траљашић Хусин; no Дин. 10__: Хасе Делановић и Селим Шабић; no Дин. 5.—: Мустафа Сефић, Хасан Сефић Османов; no Дин. 4.—: Мустафа Мехурогић, Салих Грошић; no Дин. 3.—: Осман Кудузовић, Емин Бошић; no Дин. 6.—: Салих Кудузовић; no Дин. 2.—: Салих Елезовић, Суљо Траљашић Хусин, Але Траљашић, Мухарем Кудузовић, Мехмед Мекановић, Ибрахим Хамзић, Муно Бркић, Рамо Машукић, Бећир Елезовић, Хусе Садиковић, Заим Абаџић, Суљо Грошић; no Дин. 5.—: Мехмед Макић; no Дин. * 1.—: Рамо Маппсуи ћп Хасан Ибраџић. Из Поджепља: Хџаовић, Дако Т. Хдџошћ, Рамо Р. Посшић, Х алш A. Myoia. .hnRTih Содрнја Ш. Меховић, Сељман С. Колашигаац, Реџо х Ш *о М Цврвковић ХаЈшд 3. Ц.рикод.к, М Ц ц ш м в ћ , Халид Кандић, Реџо Кандаћ Т ™ Кандм,, Ауслаи ИандЉ В п е в Кандак, Медиед Ш. Љобон Bek, д. Цецукоман, Реџед М. Гугаћ, Р » о Т. Шад.укшић, Аган Ва. шић Беган Башић, Шабан Љешљанин. У готову новцу даЈ)0. ваше no Дин. 30.— слиједећи: Мекуловић Смајле, Шабовић Ахмед Шабан-бег Е. Реџеповић, Дуљо Н. Реџеповић, Хамдија М. Реџепагић, Зено X. Реџепагић, Етхем 0. Муминовић, Салнх 3. Дучић. Из Тур. Вакуфа: Госп Адем Џаферовић, повјереник ГаЈрета, сакупио je на Алиџун, 2. августа о. г., н а теферичу своту од 545 динара као чисти приход са тога теферича. НОВЈ УТЕМЕЉАЧИ. У Бужиму: Код повјеренпка Гајрета у Бужиму Ибрахим Мустафића уписали су се за чланове утемељаче Гајреатта и то: Хамид Елкасовић ,тежак из Лубардс, Оемап Шаховић, Арнфага Нанић, Зарифага Бурзић, Бећирага Сијамхоџић, Осман Хусић и CAiep Медић. Народна основна школа у савезу са Мјесним одбором Из Дервенте: Пршпгком прошлог Курбан-бајрама сакупио je вриједни Гајрета одржала je теферич na Видовдан, ira којему je за Гајрет сакупљено у готову новцу Дип. ???," jj. дароватељп .би- . повјсреник Гајреха за село Велика г. Фехим Поробић, тргојаху слиједећи: Дин. 50.— Хинко Дацер; no Дип. 20.—: Абид шц, 13 комада курбаиских кожица од^слиједећих flapoBi'™ Ћеско, Мухамедбег Сбћеска, Шахинбег Сућеска, Матија Жар- ља: no 1 кожицу дароваше: Ибрахим Поробић, Фехим Пороковјћ, Шаћпр Ворлак; no Дивј. 10»—: Зајко Жиоић, Хусо Хо- бић Рашид Ужичапин, Салих Касумовић, Халид Шахбеговић, нић, Суљо Сејфић, Illaism p Уушић, Миливоје Боровина, Атпф ArauoBiili, Суљага Диздаревић, Фахир Диздаревић, Гнјеч Мјјо, Селим Хасановкћ, Ибришим Субашић; no Дин. Хамза Кадпћ, Хасан Мухаремовић, Фехро Мехиновић, Шефко 5.—: Алија Хасановић, Емин Јусуфовић, Осман Турзуновић, Муртсзажцзић, Алија 'Беко. Ибрахим Халиловић, -Ала«а Хасановић, Емин Рушић, Селмаи Из Маглаја: ' Госп. Оалко П е к ми ћ, подначелник општине МустајбаХаснаовић, Мехмед жигић, Дин. 4.— Аљо жашаровић, Дин. 3.—: Бего ХоЉић; те no Дип. 2.—: Најил Картало, Селим шић, сакупчо je у селу Јунузовићу 240 кг кукуруза и 15 кг Мујић, Адем Хасановић, те у корист 1’ајрета за игре и вје- пшенице, a дароватељи бијаху слиједећи: 20 кг кукуруза даштине 80 .— динара. ровао je г. Емин Чамџић; no 15 кг Ибрахнм еф. Чамџић, Хасо И, Трнова: Шабановић, Салко Пекмић 14 кг, Назиф Икановић 13 кг, Г. Тафро ХилмО сакупио je приликом видовдалоког си- Ибрахим Пекмић 11 кг, Хусо Чамџић и Мујага Седић no 8 кг, јела своту од 134.— дин&ра, која je нама и дозначена. Ибрахим Мујић 7 кг, Махмут Софић 6 кг, те no 10 кг Мустафа Чамђић, Машо Шабић, Бего Икановић, Ибрахим Ахмић. Из Плава: Приликом празничких дана Курбан-бајрама овај одбор Ибрахим Шабановић, Јашар Шабановић, Икановић Мехмед. прикупио je 114 комада курцанских кожица, a дароваше no 5 кг. Мехо Хаџић, Ибрахим Пекмић, Салко Пекмић, Салих слиједећа гоопода: Ибрахим ђ . Хаџовић 2 , те no 1 кожиду и Ахмић, Хасан Бегановић, Мујага Бегановић, Хашим Бегато: Шабовић Салих, Шабовић Шемоо, Шабовић Каплан, Шабо- новић, Ибришим Мујић, Аљоканић Хасан, Хасан Хаџић, Бего вић Е. Емина, Ибро Ј. Шабовић, Јусо Шабовић, Адем С. Ша- Софтић, те Јашар Окановић 4 кг кукуруза. бовић, Хусеин Мс. Реџепагић, Хусеин Мр. Деџепагић, ХалилУ селу Ј у н у з о в и ћ у на Курбан-бајрам сакупили су бег М. Редђепагић, Емин-бег A. Реџепагић, Јакуб-бег Ј. Реџе- за Гајрет и сиротиште гг. Ибрахим Ч a м џ и h ,имам, и Салко пагић, Омер Б. Реџепагић, Бајрам К. Реџепагић, Хивзо Ј. Ре- П е к м и h Дин. 120.— a дароваше слиједећа господа: џепагић, Јусо Б. Реџепагић, Оалих X. Реџепагић, Мино Ш. Дин. 10— Салко Пекмић; no Дин. 5.—: Ибрахим ЧамРеџепагић, Хамдија 3. Реџелагић, Шеховлћ 0. Омербег, Дена ђић, Емин Чамђић, Ибрахим Мушић, Mamo Шабић, Салих МаМ. Мусић, Аљо 3. Мусић, Ариф Ш. Крцић, Смајље М. Крцић, рушић, Мустафа Мујкић и Ибрахим Риђал; no Дин. 4.—: Омер Авдо М. жадодић, Арслан 0. 1икић, Јупо Е. Шахиновић, Ар- Шабановић, Хасан Шабић, Алија Чамђић и Мехо Мукић; no слан Н. Срђановић, Мазо A. Ољевић, Емин Е. Ољевић, Мазо Днн. 3.—: Ибрахим Пекмић, Хасан Шабановић, Назиф ХуX. Смајљевић, Рамо A. Међушалин, Реџо X. Меџуњанин, Ха- сановић, Ибрахим Мујић, Мехмед Хасановић и Ибрахим Ахко Ц. Медуњанин, Ислам A. Медуњанин, Халид X. Ахметовић, мић; no Дин. 2 .—: Халиловић Мујо, Mamo Чамђић, Хасан ОкоМедо Р. Шаркиновић, Башић Ш. Ахмет, Шећо A. Рековић, новић, Бего Хусановић, Јашар Шабановић, Ибрахим ШабаХамза A. Којић, Фејзо Ф. Којић, Рамадан еф. Kojnh, Ибро Т. повић, Хасан Хаџић, Ахмет Чамџић, Омер Чамџић, Омер МуРахмановић, Медо Б. Рахмановић, Мазо Ш. Колашинац, Хамо јић, Ибришим Мујић, Салих Чамџић, Шабан Хоџић, Ибрахим М. Колашинац, Ибро М. Колашинац, Јосавић Дема С. Дема, Пекмић, Хаоан Бегановић, Хашим Бегановић, Махмут БегаХајро С. Јосавић, Медо М. Боковић, Фејзо 0. Боковић, Суљо новић, Мухарем Чамџић, Мујо Сејдић, Алија Шабић, Ађул X. Марковнћ, Ахмет 0.. Марковић, Хурка 0. Цурљић, Ибро Окановић и Ђулага Мујић. A. Нуповић, Хајро еф. Тошић, Зећо М. Пејчииовић, Арслан Салко Пекмић из Јунузовића распродао je један блок Д. Крцић, Аљо И. Цецуњанин, Суљо Б. Цецуњанин, Рустем Гајрстових цигала за Дин. 100.—. М Цецуњанин, Медо Е. Љиљнћ, Гано A. Бајрактаревић, Рамо Имам Ариф П a р и h, из Виковића, скупио je за Гајрет 3. Џановић, Дсмо М. Муратић, Хасо М. Муратић, Хусеиовић и Сиротиште na Курбан-бајрам Дин. 91.50. Такођер сакупише Е. Аљо, Насо Е. Хусеновић, Садик сф. Хуссновић, Рамо сф. na Курбан-бајрам за Гајрет и Сиротиште слиједећа it . имаХуоеновик Идркз Ц. ХаџонпЕ, Незпр Ц. ХаџовиИ, Шешсо С. мн Салих Имамовнћ, Рујиица, Дин. ОС.—, Дурмпћ Салих, Г1о- 436 �Гајретов радник с Југа, г. Февзија Хаџи Хамзић, адвокат, кмет општине и потпредседник Гајрета у Скопљу, који je присуствовао главној годишњој скупштини као делегат Скопља, заједно са г. дром Бећиром Новом, лекаром и истаннутим Гајретовим радником. ГАЈРЕТОВ МЈЕСНИ ОДБОР СА ЧЛАНОВИМА ГАЈРЕТОВЕ БЛЕХ-МУЗИКЕ У ФОЧИ 437 �точани, Дин. 51.—, Хоџић Сулејмаи, Ораховица, Дин. 52.—, Хасан Ибрић, Чиновић, Дин. 30.—, Смаил Вуковић, Криваја, Дин. 60.—, Ахмет Фазлић, Бајвати, Дин. 40.50, Зилкић Хамид, Гостовић, Дин. 110.—. За оакупљене и продане курбанске кожице послао нам je г. М. Локмић Дин. 162.—. И. Чејван сакупио пред Куршумлијом џамијом Дин. 128.50, И. Крзић и М. Смајић сакупшш пред Сукијом џамијом Дин. 85.—, Никифор Цвијановић дао прилога за Гајрет Дин. 30.—. Испред Гајрета како сакупљачима тако и дароватељима искрена хвала! Из Бужима: Госп. Ибрахим М у с т а ф и ћ сакупио je прилог за Гајрет у кукурузу и то од слиједећих дароватеља: У Лухарду г. Салих Балтић 37 кг, Бећо Балтић 25 кг, те no 12 кг дароваше: Хасе Балтић, Балчимовић Фејзо ,3ариф Балчимовић, Хасан Балчимовић, Кедић Омер, Кедић Ахмет, Хамид Кедић, Мехмед Хилић, Харалчић Омер, Али Велаџић, Хасан Велпџић, Хамид Чехић, и Хасе Балчимовић 6 кг. По 10 кг куку: руза: Мулалић Бећир, Шахиновић Але, Але ШахНновић Хасанов .Беговић Алија, те no 5 кг: Бајрактаревић Осман, Ma­ mo Дервић, Ахмет Дервић, Але Даут, Салко Ичш^ђвц}!. Ибро Дернић, Салих Дернић, Џинић Омер, Халил Сијамхбџић, Мулалић Мехмед, Челе Дервић, Але Вегић, 0алих Мешип6вн}>. Алијагић Ибро, Алија Вуколић ,Кљајић Сулејман, Шахиновић Ахмет, Зајттм Муптетић,' Салих Шахиновнћ, Смаил Мулалић, Бахто Алијагић,^ Ибр^хим Шахиновић Суљин, Хашпм Мулалић, Бећир ПГахиновдћ, 'Ва.мил Мешимовићг-Мехмед Дураковић, Ибрахим Бегић, Хасан еф. Омерчехајић. У Мразовцу дароваше: ЛелићМухамед 11 кгггукуруза,/те no 10_j>r слиједећи: Мулалић Бепшр, #слам Бајрић, Диздаревпћ Хасе, Ју Ц Диздаревић, Хасе Шекић, Хасан Чехић, Омер Дгпдаревић, Ејдо Диздаревић, Хасан Шахиновић, Ибро Пашић, Мехо Бурзић ;по 5 кг даровали су: Диздаревић Ибро, Омер Бурзић, Чаушевић Мехо, Хасад Бурзић- Ибро Клекић, Порић Хасе. ТЗулић Зариф, Пашић В1ериф, Суљо Диздаревић Мустафа Ћехић, Хусе Диздаревић, Шекић Алија, Ибро Шекић, Омер Диз даревић Хасанов; no 4 кг: Ђулић Хашим, Ибро Топаловић, Сулејман Диздаревић, Осман Шекић; no з кг: Цазинкић Беho, Ариф Бурзић, Ђулић Бего, Диздаревнћ Хасан, те no 2 кг: Омер Шекић, Сејдо Диздаревић, Побро Диздаревић. Из Бољанића (срез Плеваљски) ‘ Госп. Ибрахим еф. Миљевина сакупио je прилога за Гајрет у готовом новцу, a дароватељи су слиједећи: Јусуф Машовић Дин. 60—, no Дин. 25.—: Омер Карагаш, Сулејман Каракаш; no Дин. 20 .—: Ибрахим Гогалић, Омер Хамзић; no Дин. 10.—: Ариф Борић, Јакуб Алић, Осман Хреља, Ибрахим сАлић, Мујкан Мочар, Дервиш Пуповић, Ахмет Џеховпћ, Незир Џеховић, Шериф Машовић, Шабан МЈашовић, Мехмед Машовић, Мехмед Жига, Шахин Жига, Рамо Каракага, Ахмет Машовић, Јусуф Машовић, Ибрахим Имшировић, Алија Бојаџија. Из Рашчића (општина Буковичка) Госп. Дервиш еф. Хаџалић, имам, сакупио je добровољних прилога у готовом новцу у Рашчићу, (општина буковичка, срез Плевље) a даровали су слиједећи: По Дин. 50.—: Тахирбеговић Веиз, Куновац Дедо; no Дин. 30.—: Жига Амил, Жига Адем; Дин. 20 .— Ченгић Ђул; Дин. 17.50 Јашаровић Алија; Дин. 17.50 Жига Хусо, Дин. 17.25 Ходо Џака, Дин. 15.— Клапух Шаћир; Дин. 8.75 Чизмо Шахић; Дин. 7.50 Клапух Суљо; no Дин. 10.—: Твица Суљо, Јашар Бего, Хева Авдија, Фочић Реџо, Жига Хамид, Жига Ахмед, Клапух Имшир, Јусуфовић Ибро, Алимановић Салкан; ло Дин. 5.—: Ђого Бајро; Дин. 17.50 Механ Келемит, Дии. 15,— Бећир Чардаклија, no Дии .10.—: Мехмед Џака, Осман Хамзић. 438 И, Плаиског (општина КовачеаиИи, tpaa ПлеВЉа) Госп. Ибрахии Шљиво сакупио je за ГаЈрет у го’ГОВОН новцу прилоге Roje даровмпс слиједећ« гостд а: д „ „ . 50__ Сарајлпћ Мумин; Д ш . Н — Молевдћ Шериф no Д„„. Хорић Дерво, Огаечевац Дервлж, Пудеж Дервдш, д аЈ1 Бавчић. Из Таре (срез плевал.ски) Госп. Сабит Ступар сакупио je дарове у житу те При. логе у готовом новцу у Тари, срез плеваљски, a које у жНТу дароваше ова гг.: Салко и Ахмет Авдовић 26 кг, Апдош^ Алија 30 кг, Гано Авдовнћ и Бехо Бећовић no 20 кг, ПГаћнр Авдовић 15 кг, Мустафа Авдовић 15 кг, Алија Чарковић i 5 кг Хамид Чарковић 15 «г, Хадар Огупар 15 кг, Ђамил Пру. тоља 15 кг, Хајро Бећовић 12 кг, no 10 кг: Дервиш Шабановић, Шућрија Авдовић; Никола Потпра 9 кг, Ахмет Бећо- вић’ 8 КГ-_у готовом новцу дароваше слиједећа гг.: Грубан Петровић Дин. 50.—: no Дин. 20.—: Латиф Авдовић, Милић Петровић; no Дин. 10.—: Шабан Ступар, Рашид Авдовић. Су. љо Ступар, Ризван Ступар, Ајдин Шабановпћ, Нуш д Ступар, Ајдин Схупар ,Мустафа Идризовић, Халил Ступар. Из Велеса Госп. Али-Риза С а д и к о в и ћ , шер. судија и повјереник Гајрета, сакупио je. приликом вјенчањае Дин. 130__, а дароваше слиједећа господа: no Дин. 10.—: Ибрахим Исмаил из Вравјеваца, Ислам Билал из Гор. Враљеваца; Елмас Ђазим Г. Врањеваца, Мустафа Хасан из Г. Врањеваца, Кадри Хасан из Г. Вран.еваца, Мустафа Сулејман из Г. Врањеваца, Мустафа Фетах из Г. Врањеваца, Исмаил Мустафа из Мелнице, Сулејман Мехмед из Иванковца, Хамид Хасан из Велеса, Халим Шабан из Велеса, Н. Н., Билал Иса. — Укупно Дин. 130.—. Из Тузле Добровољне прилоге за Гајрет лриложише слиједећа гг: Дин. 30,— Хусо Берберовић из Вуковија; no Дин. 10.— Мешан Абаџић из Башиговаца, Шестан Бахто из Лохиње, Осман Хаџнћ из Дубрава, Халил Кадрић из Дубрава, Алија Хасановић из Липовице, Јунуз Хасић из Уроже, Хусо Софтић из Гнојннде, Мујо Омић из Прилуке, Фејзо Хаџић из Дубрава, Авдо Хајдаревић из Сељуба; Дин. 20 .—: Мухарем Џафић из Ободнице; no Дин. 10.—: Осман Черкезовић из Дједине, Салих Фејзић из Пасаца, Мујо Башић из Мијатовића, Ибришим Хасановић из Ђурђевика, Ибрахим Муј|кановић из Сељуба, Бего Чизмић из Ободнице; Дин. 20 .— Салих Ђузнћ из Лукавца; no Дин. 5.— Мујо Хасановић из Петровица Доњих, Мујо 'Буловић из Петровица Дољих, Ибро Хасанћевић из Петровица Доњих, Ахмет Хасанчевић из Петровица Доњих. — Укупно Дин. 255.—. Дарови за Гајрет приликом Курбан-бајрама у Цазину Приликом прошлог Бајрама даровали су no 1 курбанску кчжицу и то: Шакановић Ејуб, Мехо Османагић, Бајро Хушидић, Осман Бизвић, Хасе Алагић, Ахмет Хусетић, Саtnx еф. Миџић, Назиф Ђоралић, Мехмед еф. НоЈарчанин, Ибрахим Бајрамовић, Омер Кудић, Сулејман еф. Ђатић, Селим Мискић, Бејза Вељачић, Омер Жалић, Хасан Даутовић, Хусеин Башић, Осман Хердић; no 2 курбанске кожице даровали су: Бећир Шакановић, те Сулејман Хушидић. Прилози у готову новцу: no Дин. 20 .—: Бајрић Ајеза; no Дин. 10.—: Садиковић Хасан, Бајрић Ариф еф., Краковић Шериф; no Дин. 5.—: Маунић Сулејман, те no Дин. 2 .—: Бајрић Хасан. Ha сергији пред џамијом у Стијеии сакупио je Реџо Салчевић 60 Дин., те у Кудићима имам Сулејмап сф. сакупио je Дин. 30.—, као и у Граховићима Оулејман еф. БегаПовић сакупио je Дин. 29.—. Дароватељима толпа хвала! Дарови за Гајрет прилииом Бајрама у Пријепољу Приликом протлог Бајрама даровала je Брадоравска општина 10 курбанских кожица за Гајрет. По 1 курбанску �кожицу даровали су: Хамдо Хашимбеговић, Ешреф Чавић, Ибрахим Хашимбеговић, Сејфа Шеховић, Мурат Сукић, Мухарем Мулахмић, Мехмед Пашановић, Алија Чонтрић, Арифа Селмановић, Адем Хашимбеговић, Хашим Хкшимбеговић, Вехбија Болићевац, Хасан Суџува, Мустафа Хоџић, Едхем Хаџиагић, Салих Пилав, Мухамед Грапов, Шериф Ризвовић, Рашид Јусуфагић, Ејуб Шеховић, Алибег Авдагић, Шаћира Хашимбеговић, Аган Заимовић, Фајко Поровић, Беhnp Чичић, Мустафа Јусуфовић, Газо Јусуфовић, Томо Зекић, Смајил Поробић, ТЈуло Обућина, Јусуф Крсларац, Бејто Крсштарац, Рестен Крсштарац, Абаз Крсштарац, Рушид Рапчанвн, Селмо Рапчанин, Ариф Ралчаннн, Сулејман (Потурак, Нухо Тумбук, Молић Хоџић, Хамдо Тумбул, Рамо Хурић, Назиф Руљевић, Газибег Селмановпћ, Дервиш Бјелак, Бешир Бјелак, Рашид Нуковић, Ибрахим Јусуфагић, Смајил Мусабеговић, Ариф X. Шеховић, Јусуф Чичнћ и Феле Рачић. По 2 курбанске кожице даровали су: Ариф Скодрак, Бећир X. Хасановић и Хаџо Бјелак. Дароватељима топла хвала' похитали општнни, гдјс су са г. начелником дуже времена разговкрали о својим прилпкама и предавалп разне молбе. Попгго се био сакуппо прнличаи број општинара г. Јовановић je пстима говорио о потреби градње 3. школе у срничкој општини те о оснивању оокола, затим се интересовао о стаљу Гајрета и потреби љегове реорганизације, истичући велики значај ове једине муслиманске културне установе. Иницијативом r. Јовановића закључено je да се у селу Вучковцима одмах отпочне са градњом дворазредне основне школе наземљишту које у ту сврху паклања Алија Курбашић, претседник сриичке општине. Надаље je закључено да се одмах приступи оргапизацији једног Гајретовог теферича у Срницама који ће се одржати дана 24. ов. мј. у недељу, на којем he се, поред осталих тачака програма. дати велика коњска трка сељачких кон>а, пуцање на нишам и т. д. Овом приликом случајно присутни бановински надзорник г A. Селимбеговић покупио je добровољних прилога за Гајрет у износу од 220 динара. Прплоге су дали слиједећи: Прилози за Гајрет у Бијељини Дин. 50__Славко Јовановић, среоки начелник; Дин. 30.— У готову новцу даровали су no Дин. 100.—: Мујага X. Ахмет Селимбегопи^ бан. надз.; no Дин. 20.—: Мехмед Дојић, Бегановић, те Браћа Станковић; no Дии. 200.—: Хасанбег имам-матичар, Алија Курбашић, претсједик опгатине; Днн. Пашић; Еминбег Муратбеговић дароваг je 180 динара; Дин. 15.—: Халил Арнаутовић, тожак; no Дин. 10.—: Ђулага Сла70.—: Хасанага X. Салиховић; Дин. 63.—: Бајро Мухић, те љанкић, општ. биљежник, Ибрахим Ческинови11, тежаж; Љуno Дин. 50.—: Алијага Бегановић и Еминага Чолић; no Дин.,> боје Љубојевик, шшач: Курбапшћ Осман, трговац; Мухарем 40,—: Јусуфага X. Салиховић; no Дин. 80.—: Хусејнага X. Ахметбеговић, трговад: Којо Муро, обућар; Трохић Мухамед, М. Салиховић, Смајл Туркуша и X. Осман Хуремовић. no Дин. 5.—: Салихчсхајпћ Хусеин, тежак; Милпсав МилпУ пшеници даровали су: Османбег СалихСеговић 300 кг, чевић, тежак; Миличевпћ Стојаи, тежак. Мухамедбег Прељубовић 200 кг, Шемсибег Ајановић 108 кг, ОТПОЗДРАВ БАНА Г. ВЕЉЕ ПОПОВИЋА ГАЈРЕТУ Ибрахимбег Муратбеговић 100 кг, Хуснибег Ресулбеговић 52 кг; no 49 кг: Н. Н. и Салко Арифаггћ, те Хамдибег ПаHa поздравну депешу. itoja je упућена г. Велимиру Пошић 30 кг. повићу, претсједнгас Главног одбора Гајрета r. др. Авдо ХаУ кукурузу даровали су: Мухамедбег Прељубовић 226 кг; сапбеговић примио je слиједекп одговор: Рифатбег Рифатбеговић 200 кг; no 100 jtr даровали су: МуГосподине Претседииче! Вама и члановима Гајрета срхарембег Салибеговић, Ибрахимбег Муратбеговић, |Осиан Тур- дачно захваљујем на поздраву упућеном ми телеграмом са куша, Мухамедбег Пашић, Османбег Зааимовић, Емин Мура- годишње скупцггине Главнаг одбора Гајрета са жељом, да тагић, 51 кг, Мешан Беговић 50 кг, Дервиш Липпичевић 49 кг узвишени рад Гајрета буде крунисан заслуженим успехом, и Хамдибег Пашић 25 кг. за славу и величпну Његова Велпчанства Краља и Отаџбине. Дароватељима топла хвала! Бап В. Поповић, в. р. Приходи из Вареша Мјесни одбор у Варешу дозначио нам je своту од Дин. 2.005.— као приходе који потичу из прошасте годнне. Пошто je годишњи извјештај био тада у штампи, ова je сума изостала и треба je сматрати доходаом жз прошле годинв. Тако je овај одбор имао у млнулој години прихода у свему Див. 19.100.—. ПОЗДРАВНЕ ДЕПЕШЕ ГЛАВНОМ ОДБОРУ ГАЈРЕТА Пријепоље: Гајретовн чланови окупљени данас на својој главној скупштини изјављујућн своје прнзнаље поздрављају Главни одбор Гајрета са претседником г. др. Авдом Хасанбеговићем. Претседник Махмут Башовић. Прилог из Кључа ИСПРАВАК Госпођа Шида супруга Мухарембега Филиповића, повјереница Гајрета из Кључа, сакупила je пригодом забаве у Кључу 700 динара оа Гајрет, на чему joj се најтоплије захваљујемо. Pom oć Banke Gajret Beogradskom Gaflretu »Osman Đikić« Kako je poznato, Banka Gajret je odobrila društvu Gajret, na osnovu svojih statuta Din 200.000.— s tim da se iz ove svote isplati kao bančina pomoć društvu Beogradskom Gajretu »Osman Đikić« Din 25.000.—. Glavni odbor Gajreta, u smislu toga riješemja, doznačio je Beogradskom Gajretu Din 25.000.—, koja će se svota upotrebiti za podizanje doma Beogradskog Gajreta. i 1 Оџак (Дервента): У годишњем извјсштају друштва Гајрет оа г. 1929/30. na страни 354 у Мјесним одборима и повјереницима Гајрета испуштени су Гајретови повјереници у Оџаку срез Дервента и то Хафиз Ариф Ђанановић и Сејфудин Маглајлпћ, те у Турскнм Колибама Ферпд Лемеш што се овим исправља. Исто тако није унешена у годишњи извјештај сума од 5.823 Дин. и 48 п. као приход од цигар папира, која сума пма се придодати приходу Мјесног одбора Гајрета у Дервенти штампаној своти од 32.418 Дин. и 30 п. И З УРЕДИИШТВА Срнице за Гајрет »Ha своме непрекидном путовању no среоким општинама на дан 7. ов. мј. дошао je у општину Срнице сресжи начелник среза брчанског г. Славко Јовановић из Брчког. Како je општина Срнице 35 километара удаљена од сједишта среја ,tq су сељани чувти за долазак свога среског начелника ИСПРАВИ: Последњи пасус чланка „Свети рат и ропство”, услед греш ке при прелому, остао je непоправљен, na ћемо га у следећем броју, исправљена, поновно отштампати. 439 �Ustav Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije MI ALEKSANDAR I po milosti Božjoj i volji Narodnoj Kralj Jugoslavije Na predlog Našeg Ministra pravde, a po saslušanju pretsednika Našeg Ministarskog saveta propisujemo i proglašujemo: USTAV Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije I OSNOVNE ODREDBE § 1. Islamska vera spada medu priznate vere Kralje­ vine Jugoslavije, i ravnopravna je svima ostalim zako­ nima priznatim verama. Svi muslimani Kraljevine Jugoslavije čine jednu samostalnu Islamsku versku zajednicu, na čelu sa Reisul-ulemom kao Vrhovnim verskim starešinom. § 2. Islamska verska zajednica Kraljevine Jugoslavije održava, u smislu propisa Islama, duhovno jedinstvo sa ostalim islamskim verskim zajednicama. §3. Islamska verska zajednica javno' ispoveda i uči svoju islamsku. veru, javno vrši svoje islamske verske dužnosti, i sajnostalno upravlja i ureduje svoje verske, versko-prosvetne i vakufsko-imovinske poslove. §4. Celokupna organ^acija Islamske verske zajednice i verosniva se, prema odredbi prethodnog paragn iskom skom i versko-pro'svetnom kao i vakuf*1™-1 uređenju. Islamska^ varska zajednica upravlja se po): 1) propisima JŠeriata; 2) propisima Zakona o Islamskoj verskoji zajeuri zajednici Kraljevine Jugoslavije; 3) odredbama ovoga Ustava. §6. Cilj je Islamske verske zajednice da sledbenike Islama unapređuje verski i fneđu njima širi islamski mo­ ral, a po tome ih kulturno podiže. §7. Islamska verska zajednica postizava svoj cilj: 1) osnivanjem džamija, mekteba, medresa idrugih verskih, versko-prosvetnih i humanitarnih zavoda; 2) spremanjem verskih službenika, kao i versko prosvetnih nastavnika za svoje .državne i druge škole; 3) staranjem o verskom i moralnom vaspitanju i obrazovanju islamske mladeži u svojim, državnim i dru­ gim školama; 4) širenjem versko-moralnih knjiga i pouka među pripadnicima Islama; 5) suzbijanjem protiverskih dela i protiverske pro­ pagande, kao i verskih i moralnih predrasuda, zlih na­ vika i običaja; 6) organizovanjem dobrotvornih društava i usta­ nova, i potpomaganjem svake akcije koja radi na ver­ skom, moralnom, prosvetnom, zdravstvenom, privred­ nom, socijalnom i kulturnom preporođaju muslimana u duhu Islama. §8. Islamska verska zajednica i pojedine njene usta­ nove pravna su lica, sposobna da po propisima zakona stiču i drže kako pokretna, tako i nepokretna dobra, i vrše sva prava M a im kao takvim pripadaju. Imovina Islamske verske zajednice služi samo njenim ciljevima ,i ne može se ni pod kojim vidom od nfe oduzimati niti na koje druge ciljeve upotrebljavati. osim slučaja eksproprijacije predviđene zakonom. Islamska verska -zajednica samostalno upravlja i uređuje svoje verske, versko-prosvetne i vakufsko-im„. vinske poslove. Ona samostalno upravlja i slobodno ra. soolaže celokupnom svojom imovinom i prihodima, pod vrhovnim nadzorom Države. Sve te poslove Islamska verska zajednica vrši preko svojih verskih i imovinskoupravnih organa, koji su predviđeni Zakonom o Islam, skoi verskoj zajednici i uređeni ovim Ustavom. II ORGANI ISLAMSKE VERSKE ZAJEDNICE: § 11. Organi Islamske verske zajednice su: 1) Džematski međžlis, na Selu sa džematskim imamom; 2) Sresko vakufsko-meanfsko poverenstvo, na čelu sa šeriatskim sudijom; 3) Vakufsko-mearifsko veće u Sarajevu i Skoplju, sa svojim upravnim odborima; 4) Muftijstva, na čelu sa muftijom; 5) Ulema-medžlis u Sarajevu i Skoplju; 6) Vrhovno versko starešinstvo u Beogradu, sa Reis-ul-ulemom na čelu. § 12. U versko i versko-prosvetnom pogledu, Islamsku versku zajednicu pretstavljaju: Vrhovno versko stare­ šinstvo, sa Reis-ul-ulemom, Ulema- medžlis, muftija i šeriatski sudija, a u vakufsko-imovinskom pogledu, Va­ kufsko-mearifsko veće sa svojim upravnim odborom, Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo sa područnim mutevelijama, i Džematski medžlis. 1) Džematski medžlis § 13. Svi muslimani jednog ili više susednih mesta u ko­ jima ima najmanje 300 islamskih domova sačinjavaju vakufsko-mearifski džemat. Muslimani onih mesta u ko­ jima nema najmanje 300 islamskih domova moraju se združiti sa susednim mestima, i organizovati u jedan džemat. Izuzetci mogu biti samo u onim mestima i kra­ jevima gde to terenske i druge prilike zahtevaju, pa se u tim slučajevima mogu džemati grupisati i sa manjim brojem islamskih domova. Odluku o tom, kao i uopšte o organizaciji džemata, donosi upravni odbor nadležnog Vakufsko-mearifskog veća. Dom je svaka zasebna islamska porodica, kao i punoletno inokosno lice sa samostalnim zanimanjem. § 14. Svaki musliman pripada kao član onome džematu u kom stalno živi. Članovi džemata koji su . navršili 21 godinu života sačinjavaju džematski zbor. § 15. Džematski zbor bira Džematski medžlis, i sastaje se na poziv imama matičara, koji mu je pretsednik. U džematu gde ima više imama matičara, Sresko vakuf­ sko mearifsko poverenstvo određuje, u sporazumu sa muftijom, koji će imam biti pretsednik džematskog zbora. т. § 16Džematski medžlis, u mestima od 300 do 500 musli­ mana, ima pet članova i tri zamenika, u džematima od 440 i �500 do 1000 muslimana, sedam članova i pet zamenika, nosti tačno i savesno; 9) raspravlja i predlaže Sreskom vakufsko-mea­ u džematima od 1000 do 2000 muslimana, devet članova i sedam zamenika, a u džematima sa više od 2000 mu­ rifskom poverenstvu godišnje predračune svojih potre­ slimana, za svaku dalju 1030 po dva člana i jednog za­ ba, i čini mu predloge, molbe i pretstavke o svima po­ menika više. trebama svoga džemata; § 17. 10) podnosi krajem svake godine izveštaj Sreskom Džematski medžlis se bira na tri godine. vakufsko-mearifskom poverenstvu o svome radu. Pretsednik Džematskog medžlisa je imam matičar § 25. koji je pretsednik džematskog zbora. Kad je pretsednik Džematski medžlis uzima u službu one verske služ­ džematskog medžlisa sprečen, zastupa ga onaj član koga benike džemata koje izdržavaju same džematlije iz svo­ Džematski medžlis izabere. jih sretstava. Ovakvi službenici, da bi se mogli uzeti § 18. u službu, moraju imati odobrenje nadležne verske vla­ U Džematski medžlis može biti izabran član džemat­ sti za službu u dotičnom džematu. skog zbora koji je navršio 30 godina života. § 26. Odobrenje za privremenu službu u džematu može § 19. se dati samo onom kandidatu koji dokaže svoju sposob­ Članstvo u džematskom zboru gubi: 1) onaj koji je pod starateljstvom ili u stečaju; nost valjanom svedodžbom o položenom ispitu ili više­ 2) koji je osuđen za zločinstvo, ili prestup učinjen godišnjoj dobroj upotrebi u dotičnoj službi. U nedo­ iz koristoljublja ili protiv javnog morala, za vreme dok statku takove svedodžbe, kandidat se mora podvrći ispitu za osposobljenje, koji obavlja nadležno Sresko traju pravne posledice osude; i 3) koji služi aktivno u vojsci, ili straži koja je voj­ vakufsko-mearifsko poverenstvo. Ovome će ispitu pri­ sustvovati, kao članovi, muftija i jedan od njega odre­ nički organizovana. đeni muderis, a gde ih nema ili ne mogu da dođu, ispit § 20. Vakufsko-mearifsko veće propisuje način kako će obavjla samo Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo. -Osim stručne sposobnosti, kandidat mora dokazati da se vršiti izbor za Džematski medžlis i određuje svaki 'je regulisao svoju->vojnu obavezu. put dan izbora. Ako u pogledu verskog službenika koga je izabrao § 21. Na izbor može se svaki član džematskog zbora ža­ Džematski medžlis dođe do nesporazuma između dže­ mata s jedne strane i Sreskog vakufsko-mearifskog politi Sreskom muftisko-mearifskom povgrenstvu, u roku od tri dana nakon proglašenja izbornog rezultata. O verenstva s druge strane, o tome odlučuje muftija. § 27. žalbi odlučuje Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo, Službu u džamijama mogu vršiti, osim za to po­ u roku od osam dana, u prvoj instanciji. Na odluku ovoga, žalba se podnosi u roku ođ-pet* dana upravnom stavljenih džamijskih službenika, i druga lica, ako to odboru vakufsko-mearifskog veća, koji donosi odluku u dopusti Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo. U sedištu muftije to dopuštenje daje muftija. roku od petnaest dana, u poslednjoj instanciji. 2) Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo. Ako Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo odno­ sno upravni odbor, poništi izbor, raspjsaće se novi iz­ -lllllfe i 1 § 28Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo je organ bor u dotičnom džematu najdalje u roku od mesec dana. versko-prosvetne i vakufsko-imovinske uprave Islamske § 22. Po svršenom izboru, a najdalje u roku od sedam verske zajednice u srezu. Njegovo sedište i područje je dana, Džematski medžlis sastaje se, na poziv pretsed- mesto i teritorija sreske uprave vlasti, a izuzetak od nika, u prvu sednicu, i određuje zamenika pretsedniku, ovoga može biti samo po odluci nadležnog Vakufskomearifskog veća. a prema potrebi tajnika i blagajnika. § 29. § 23. Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo ima u mePredsednik zastupa Džematski medžlis, saziva sednice Džematskog medžlisa i izbor džemata, i upravlja stima sa više od 10.000 muslimana sedan članova a u mestima do 10.000 muslimana pet članova. tim sastancima. § 30. § 24. Član Sreskog vakufsko-mearifskog poverenstva i Džematskom medžlisu pripada, uglavnom, u dužnost njegov pretsednik je, po položaju, jedan šeriatski suda: 1) iznalazi potrebe svoga džemata, i u tom pogledu dija dotičnog sreza kog odredi Ministar pravde po sa­ iznosi predloge Sreskom vakufsko-mearifskom pove- slušanju nadležnog Ulema-medžlisa i upravnog odbora Vakufsko-mearifskog veća. Ode u sedištu Sreskog va­ renstvu; 2) čuva ugled i interese svoga džemata i Islamske kufsko-mearifskog poverenstva nema Šeriatskog suda, verske zajednice; član i pretsednik, mesto šeriatskog sudije, je ono lice 3) potpomaže verske i prosvetne službenike svoga koje odredi Ministar pravde po saslušanju pomenutih džemata, i brine o verskom, moralnom i kulturno-pro- tela. svetnom podizanju i vaspitanju svojih džematlija; Ostale članove Sreskog vakufsko-mearifskog pove­ 4) izvršuje odluke i naloge starijih verskih i vakuf- renstva postavlja upravni odbor nadležnog Vakufskogsko-mearifskih organa i tela; mearifskog veća. 5) nadzire verske i prosvetne zgrade, kao i druge § 31. vakufske objekte; Sednice Sreskog vakufsko-mearifskog poverenstva 6) sastavlja inventare pokretne i nepokretne imo­ drže se jedanput nedeljno, a u slučaju potrebe i češće. vine; Ako jedna trećina članova Sreskog-vakufsko-mearifskog 7) stara se o potrebnim sretstvima za izdržavanje poverenstva zatraži, ima se sazvati izvanredna sednica. džamija i mekteba; § 32. 8) pregleda najmanje svakog meseca račune svoga U delokrug Sreskog vakufsko-mearifskog poveren­ blagajnika, i nastoji da i ostali članovi vrše svoje duž­ stva pripada, u glavnom, da: 441 �teritoriju banjalučkog, tuzlanskog, sarajevd, 1) rukuje izborom za Džematske medžlise, prema i'^ostarskog muftijstva, i Vakufsko-mearifsko v g » f pravilniku koji će propisati nadležno Vakufsko-mearif- Skopliu za teritoriju skopskog, bito jskog, Prizrensk “ sko veće; novopažarskog i pUevUanskog muftustva. 2) nadzire rad Džematskih medžlisa svoga sreza; 3) vodi u evidenciji svu vakufsko-mearifsku po­ Članovi Vakufsko-mearifskog veća su svi a ■ kretnu i nepokretnu imovinu u području svoga sreza; Ulema-medžlisa, sve muftije i sve vrhovne Seriatske !' 4) nadzire verske i vakufsko-mearifske zgrade, i bdi diie sa područja veća, vakufsko-meanfskt direktor i nad celokupnim poslovanjem mutevilija i svili vakufsko- petnaest članova koje Ministar pravde imenuje na os„ v mearifskih plaćenih organa svoga područja; dvojnog predloga upravnog odbora starog Vakttfsk" 5) čini predloge o osnivanju, podizanju, održavanju mearifskog veća. Od članova koje imenuje Ministar i opravljanju džamija i drugih verskih, prosvetnih i hu­ pravde najmanje trojica moram imati fakultetsku spremu' manih zavoda; 6) čini predloge o otuđenju, zameni i opterećenju Vakufsko-mearifsko veće sastavlja se za tri g0(jin vakufskih nepokretnosti, o kupovanju nepokretnosti i Dva meseca pre isteka toga roka m ora se staviti pred. podizanju koristonosnih novih građevina iz vakufskolog za one nove članove koje M inistar pravde postavi,, mearifskih sretstava i o načinu iznajmljivanja i davanja § 37. pod zakup vakufskih nepokretnosti; Vakufsko-mearifsko veće na prvom svom sastanku 7) daje mišljenje o poravnanju i o sklapanju i razbira sebi pretsednika i dva fmtpretsednika. rešavanju ugovora; 8) predlaže otpisivanje nesigurnih i nenaplativih po­ Sastanci Vakufsko-mearifskog veća su redovni Цј traživanja; 9) čini predloge o imenovanju, platama, nagradama vanredni. Na redovan sastanak saziva pretsednik veća m sporazumu sa upravnim odborom, u jesen svake go­ i otsustvima vakufsko-mearifskih i verskih službenika svoga sreza, i daje im otsustva do 14 dana, s tim da dine, a vanredan, kada trećina članova ili upravni odbor to zatraži. Saziv se mora objaviti članovima naj­ predloge u pogledu verskih službenika, medu koje spa­ manje osam dana pre dana sastanka, i označiti dnevni daju i imami matičari, upućuje preko muftije; 'red prve sednice. Vanredna sednica mora se sazvati 10) ocenjuje sposobnost verskih službenika koje bira" najdalje do mesec dana. Džematski medžlis, u smislu §'26; § 39. 11) bdi nad tim da se plan nastave u svim verskim Prvoj sednici Veća predsedava najstariji član po i drugim vakufskorinearifskim zavodima propisno izgodinama ,i odmah naređuje izbor pretsednika, dvaju vršuje; 12) javlja muftiji i državnim vlastima, kad dozna potpredsednika i potrebnog broja sekretara Veća. § 40. da se ne drži osnov^ islamske verske nastave u javnim Vakufsko-mearifskom veću pripada, u glavnom, u školama ili zavodima; 13) određuje svoje izaslanike koji će prisustvovati nadležnost, da: završnim ispitima u svim školama njegova područja; 1) bira članove svog upravnog odbora, i njihove za14) potiče islamsku mladež da pohađa u što većem menike; broju sve, a naročito verske škole, i da se uči za­ 2) imenuje činovnike upravnog odbora, i vrši disnatima; cipilnsku vlast nad njima; 15) čini predloge upravnom odboru nadležnom Va-3) odobrava godišnji predračun Islamske verske za­ kufsko-mearifskog veća o podeljivanju stipendija islam­ jednice na svojoj teritoriji, kao i predračune samostalnih skim učenicima srednjih i visokih škola; vakufa čiji je godišnji prihod najmanje 20.000 dinara, i 16) sastavlja i predlaže Vakufsko-mearifskom veću svih vakufsko-mearifskih fondova i razrešava završne predračun za iduću i završni račun za prošlu godinu, račune po njima; u pogledu vakufsko-mearifske imovine u njegovom po­ 4) nadzire polsovanje vakufsko-mearifskih organa dručju; kao i svih službenika vakufsko-mearifske uprave; 17) prima i podnosi sa svojim izveštajem upravnom 5) odlučuje o osnivanju i održavanju džamija i osta­ odboru nadležnog Vakufsko-mearifskog veća račune mu- lih verskih objekata, u sporazumu sa LJlema-medžlisom; tevelija, kao i sve druge račune koji se tiču vakufsko6) odlučuje o kupovanju dobara, o prodaji, trampi i mearifske imovine; opterećenju pokretne i nepokretne vakufske imovine, u 18) izveštava o svim znatnim događajima koji se to ne može učiniti upravni odbor; koliko tiču verskih i vakufsko-mearifskih poslova upravni od­ 7) odlučuje načelno o koristonosnom ulaganju va­ bor nadležnog Vakufsko-mearifskog veća, kao i Ulema- kufske imovine, naročito o davanju zajmova iz vakufskomedžlis, preko muftije, prema nadležnosti tih organa; mearifskih fondova i imovine pojedinih vakufa; 19) izvršava naloge upravnog odbora nadležnog 8) odlučuje o načinu iznajmljivanja i davanja u za­ Vakufsko-mearifskog veća, Ulema-medžlisa i muftije kup vakufskih nepokretnosti; koji su izdati u granicama njihove nadležnosti. 9) odlučuje o otpisivanju nesigurnih i nenaplativih § 33. potraživanja preko 2.000 dinara pojedinih vakufa i fon­ Sednicama Sreskog vakufsko-mearifskog poveren- dova; stva o stvarima koje se tiču zajedničkog interesa jed­ 10) ustanovljava nova činovnička i službenička menog ili više džemata imaju se prizvati pretsednici do­ sta, određuje prinadležnosti svima službenicima, i uretičnih Džematskih medžlisa. Ovima pripada u tom slu­ đuje ostale njihove službene ondose; čaju pravo većanja i glasanja. 11) daje otsutstva vakufsko-mearifskim službenicima 3) Vakufsko-mearifsko veće. preko tri meseca; § 34. 12) određuje dnevnice i putne troškove članovima Vrhovni uredbodavni i nadzorni organ za celokupnu svojim i svog upravnog odbora; vakufsko-mearifsku i drugu imovinsku upravu Islamske 13) propisuje poslovnike i službena pravila za sve verske zajednice je: Vakufsko-mearifsko veće u Sara- vakufsko-mearifske organe i tela; 442 �14) menja postojeće i izdaje nove propise o upravi ležnosti, i daje im nagrade, honorare i potpore, u grani­ i nadziranju vakufsko-mearifske imovine, o vođenju knji­ cama predračunskih kredita. U pogledu verskih službe­ nika, upravni odbor to čini po predlogu Ulema-medžlisa; ga, računa i blagajničkih poslova; 11) odlučuje o otklonu i gubitku članstva u Džemat15) menja postojeće i izdaje nove propise o disci­ plinskom postupku i penzijama za vakufsko-mearifske skim medžlisima i o određivanju i upotrebi novčanih kazni tih članova; činovnike i službenike; 12) donosi odluku, u smislu § 38, o sazivu Vakufsko16) ustanovljava nastavni plan za svetske predmete mearifskog veća; u svima vakufsko-mearifskim školama; 13) sastavlja godišnji predračun i ispituje završni 17) daje stipendije učenicima srednjih i visokih škola; 18) odlučuje konačno o žalbama na rešenja svih va- račun Islamske verske zajednice na svojoj teritoriji, kao kufsko-mearifskih organa, u koliko ta odluka nije ostav­ i završne račune samostanlih vakufa i vakusko-mearifskih fondova sa prihodom preko 20.000 dinara godišnje, ljena upravnom odboru; 19) brine o čuvanju celokupne vakufske imovine, i i predlaže ih Vakufsko-mearifskom veću; 14) podnosi Vakufsko-mearifskom veću godišnji izpodnosi Kraljevskoj Vladi svoje pretstavke i žalbe po veštaj o svom radu; svima poslovima vakufsko-mearifske uprave. 15) izrađuje predloge Vakufsko-mearifskom veću po Za odluke iz tač. 13, 14, 15 i 16 potrebno je odobrej nje Ministra pravde. njegovu nalogu ili po svojoj pobudi; 16) čini sve potrebne pripreme za držanje sednica 4) Upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća i Veća; i § 41. 17) izvršuje odluke Veća i disciplinske presude nad­ Upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća je vrhov­ ni upravni organ u vakufsko-mearifskim i drugim imo­ ležnih verskih.vlasti o novčanim kaznama i otpuštanju verskih službenik^. vinskim poslovima. § 45. Upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća sastoji se Upravljajući vakufskom imovinom i prihodima i ras­ od sedam članova, od kojih je jedan član pretsednik . Ulema-medžlisa, drugi vakufsko-mearifski direktor, a hodima Islamske verske zajednice, upravni odbor dužan pet članova i isto toliko zamenika ovih bira Veće iz svo­ je da se tačno tkži odluka Veća i nadležno ustanovlje­ nog predračuna. je sredine. Ako nastane hitna potreba da se što odredi o takvim Pretsednik odbora je pretsednik Ulema-n\edžlisa, a poslovima o kojima većanje i odluka spada u nadležnost podpretsednika bira odbor iz svoje sjedine. VećaHbto u vreme kad Veće nije na okupu, onda se § 42. Mandat članova upravnog odbora traje i posle is­ takvi poslovi na većanje i odluku iznose upravnom od­ teka perioda Veća, kao i u slučajevima njegova raspusta, boru na prvom njegovom sastanku, odnosno, a prema sve dok iz novog Veća ne buda -izabran novi upravni potrebi, saziva se upravni odbor na vanrednu sednicu. odbor. Istup iz Veća povlači za sobom i istup iz uprav­ U takvim slučajevima sudeluju na sednici i članovi Ule­ ma-medžlisa i Vrhovnog šreiatskog suda, sa pravom nog odbora. glasa, i donose se odluke mesto Veća, ali se o tim odlu­ § 43. Upravni odbor saziva njegov pretsednik svaka dva kama ima izvestiti Veće na prvom njegovom sastanku. 5) Muftije meseca jedanput, a u slučaju potrebe, ili ako to zatraži trećine članova upravnog odbora, i češće. § 46. Muftije se biraju prema propisima Zakona o izboru Upravni odbor radi u Sarajevu odnosno u Skoplju. Reis-ul-uleme, Članova 'Ulema-medžlisa i muftija i o pri§ 44. Upravnom odboru Vakufsko-mearifskog veća pri­ nadležnostima verskih službenika Islamske verske za­ pada, u glavnom, u dužnost da: jednice, a postavljaju Kraljevim ukazom. 1) svršava tekuće poslove vakufske imovine, i upra­ § 47. vlja celokupnim prihodima i rashodima Islamske verske Svako upražnjeno muftijsko mesto ima se u roku .. zajednice u svom području; od tri meseca popuniti. 2) vrši starešinsku vlast nad svima službenicima § 48. . vakufsko-mearifske uprave; Dužnost je muftije, u glavnom, da: 3) nadizire rad Sreskih vakufsko-mearifskm pove1) izdaje uobičajene fetve; jj renstava, i daje im uputstva; 2) obraća punu pažnju kulturnim i prosvetnim usta­ 4) nadzire samostalne vakufe u pogledu uprave imo­ novama islamskim na tritoriji svoga muftijstva; vinom i ispunjavanja zakladnih svrha; 3) nadzire verske službneike u autonomnoj i držav­ 5) odobrava uvakufljenja. prima poklone i legate. noj službi na svojoj teritoriji, i pregledava džamije i 6) postavlja mutevelije i druge vakufsko-imovinske druge verske objekte u smislu uputa i naredaba Ulemaslužebnike. osim službenika navedenih u tač. 2 л 40; medžlisa, a prema ukazanoj potrebi; 7) odobrava predračune i razrešava račune samo­ 4) nadzire izvršenje nastavnog plana za islamsku stalnih vakufa čiji godišnji prihodi ne premašuju 20.000 versku obuku u državnim i drugim školama, i pazi da h dinara; se čuvaju i poštuju propisi Islama i svima javnim usta­ 8) imenuje svetovne učitelje u vakufskim školama novama; u sporazumu sa Ulema-medžlisom, postavlja činovnike 5) nastoji da se poznavanje islamske nauke širi me­ j i sluižtelje Sreskih vakufsko-mearifskih poverenstava, i du muslimanima propovedanjem i obukom, i da se moral služitelje upravnog odbora, vrši disciplinsku vlast nad što bolje utvrdi; njima, i daje im otsutstva do tri meseca; 6) podnosi Ulema-medžlisu izveštaje o važnijim slu­ 9) čini predoge Ulema-medžlisu u pogledu imenova­ čajevima i rezultatima pregledanja, prema potrebi, a nja verskih službenika plaćenih iz srestava Islamske glavni izveštaj o ćelom radu svako pola godine. verske zajednice; § 49. 10) odobrava službenicima vakufsko-imovinskim pre­ Za namirenje putnih troškova pri službenim putova­ dujam na platu do visine tromesečnih celokupnih prinad- njima, muftije dobijaju godišnji paušal iz srestava Islam- 443 �lisa su dva , iedan u Sarajevu, jedan u Skoplju. Njlh ske verske zajednice, po odluci Vakufsko-mearifskog teritorijalna nadležnost poklapa se sa teritorija, ’ veća, na predlog Ulema-medžlisa. Za godišnji paušal nadležnošću Vakufsko-mearifskog veća u Sarajevil^ predvidiće se potreban kredit svake godine u budžetu Skoplju. Islamske verske zajednice. § 54. § 50. Ulema-medžlis se sastoji iz četiri člana, koji izme, Sedišta muftija su: 1) u Banjoj Luci, za teritoriju Vrbaske, Dravske i sebe biraju pretsednika na п godine. Ako se raspolove, odlučuje Reis-ul-ulema. Savske banovine, sem sreza osečkog i gračaničkog; 2) u Tuzli, za teritoriju srezova tuzlanskog, kladanjČlanovi Ulema-medžlisa biraju se prema propisima skog, vlaseničkog, srebreničkog, zvorničkog, jadarskog, lozničkog, bjeljinskog, podrinskog, brčanskog, osečkog Zakona o izboru Reis-ul-uleme, članova -Uiema-medlllsa i muftija i o prinadležnostima venskih službenika Islam, i gračaničkog; 3) u Sarajevu, za teritoriju srezova sarajevskog,ske ro-verske zajednice, a postavljaju Kraljevim ukazom. Upražnjeno mesto člana Ulema-međzlisa ima se рорц, gatičkog, višegradskog, čajničkog, fočanskog, visočkog, fojničkog, zeničkog, žepačkog, travničkog i bugojanskog niti u roku od tri meseca. § 56. i ostala mesta Drinske banovine koja ne pripadaju tuz­ Svaki član Ulema-medžlisa otpravlja dodeljene mu lanskom muftijstvu; od pretsednika poslove, prema poslovnom redu koji će 4) u Mostaru, za teritoriju Primorske banovine, sem travničkog i bugojanskog sreza, te za teritoriju srezova propisati sam Ulema-medžlis u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovoga Ustava. Poslovni red dubrovačkog, bilećkog, gatačkog, Ijubinjskog, nevesinjstupa na snagu kad ga potvrdi Vrhovno versko stareskog, stolačkog i trebinjskog Zetske banovine; 5) u Plevlju, za teritoriju srezova plevaljskog, pri- šinstvo. § 57. bosjkog, novovaroškog, mileševskog, bjelopoljskog, beČanlovi Ulema-medžlisa i muftije imaju godišnji od­ ranskog, podgoričkog, nikšićkog, ulcinjskog i barskog, i ostala mesta Zetske banovine koja ne pripadaju kome mor do 40 dana, prema odredbama koje će se predvideti u službenoj pragmatici. drugom muftijstvu; Članovima Ulema-medžlisa i muftijama daje pri po­ 6) u Novom Pazaru, za teritoriju srezova deževskog, štavičkog, sjeničkog, kosovsko-mitrovičkog, pećkog, is- trebi osustvo do 14 dana Ulema-medžlis a preko 14 dana točkog i plavogusinjskog; Reis-ul-ulema. § 58. 7) u Prižrenu, z^ teritoriju srezova gračaničkog, lapSednice Ulema-medžlisa drže se svake nedelje, a u skog, vučitrnskog, dakovičkog, podrimskog, šarplaninslučaju potrebe pretsednik saziva i vanrednu sednicu. skog .gorskog, podgorskog, giljanskog i nerodimskog; § 59. 8) u Bitolju, za teritoriju srezova bitoljskog, kruševUlema-medžlisu je, u glavnom, dužnost da: skog, debarskog. struškog, ohridskog, prespanskog, kičevskog, prilepskog, porečkog, dojransko-đevđelijskog, 1) upravlja i nadzire celokupni islamski verski, dru­ kavadarskog, negotinsko-vardarskog i morihovskog; štveni i kulturni život i sve takove ustanove na svome 9) u Skoplju, za teritoriju srezova Vardarske bano­ području; vine koji ne pripadaju muftijstvu u Prižrenu i Bitolju, 2) sudeluje u odluci o osnivanju džamija i drugih dalje za teritoriju Moravske i Dunavske banovine i verskih objekata, škola .vaspitnih i humanitarnih zavo­ Uprave grada Beograda. da sa Vakufsko-mearifskim većem; 3) nastoji da se poznavanje islamske nauke među § 51. Pri svakom muftijstvu služi po jedan muftijski taj­ muslimanima proširi i moral što bolje utvrdi nik, koji zamenjuje muftiju u svima njegovim dužnosti­ 4) pazi da se u školama i zavodima, kao i u opšte u ma koje mu poveri muftija, Ш ako ovog nema, nadležni ustanovama islamskim, državnim, samoupravnim i pri­ Ulema-medžlis. Osim tajnika, u svakom muftijstvu po­ vatnim čuvaju i poštuju propisi Islama, naročito da pre­ sta viče se potreban broj drugog osoblja. gledava školske knjige i saopštava svoja eventualna Muftijski tajnici moraju imati najmanje Šeriatsku su­ opažanja u njima Vrhovnom verskom starešinstvu; dačku školu, Veliku medresu u Skoplju, ili koju drugu 5) propisuje nastavni plan za islamsku versku nauku punu versku srednju školu koja je ravna ovima po ver- u svima islamskim školama, i daje svoje predloge za skoj naobrazbi. nastavni plan islamske verske nauke u svim ostalim, dr­ Muftijske tajnike postavlja vrhovno versko starešin- žavnim i privatnim, školama svoga područja, a u spo­ stvo po predlogu Ulema-medžlisa i saslušanju nadležnog razumu sa Vakufsko-mearifskim većem, i za druge nau­ muftije. Drugo kancelarijsko osoblje postavlja muftija. ke u vakufsko-mearifskim školama; Kancelarijskom osoblju muftijstva daje osustvo do 14 6) nadzire preko područnih muftija i Sreskih vakufdana muftija. sko-mearifskih poverenstava, rad sviju verskih škola; Zvanje muftijskih tajnika predviđa se u 6. 7 i 8 gru­ 7) imenuje vjeroučitelje islamske vere u svima pi I kategorije, kao i 2, 3 i 4 grupi II kategorije. Spremi islamskim školama svoga područja; I kategorije odgovara kvalifikacija predviđena u dru­ 8) čini predloge Vrhovnom verskom starešinstvu u gom stavu, sa najmanje osam godina kancelarijske slu­ pogledu postavljanja veroučitelja i imama u državnim žbe. '' 'ITt?§ 52. školama, vojnim nadleštvima, državnim bolnicama, kaz­ Disciplinsku vlast nad svim osobljem muftijske kan­ nenim i njima sličnim zavodima i drugim državnim usta­ celarije i drugim verskim službenicima svoga područja novama; vrši muftija u prvoj instnciji. 9) predlaže upravnom odboru predujmove, potpore, 6) Ulema-medžlis nagrade i honorare za sve verske službenike svoga po­ § 53. dručja; Ulema-medžlis je glavni organ preko kog se vrši 10) vrši disciplinsku vlast nad svima verskim služ­ uprava i nadzor nad celokupnim islamskim verskim, benicima svoga područja, u drugoj i poslednjoj instan­ versko-prosvetnim i kulturnim životom. Ulema-medž- ciji, a nad muftijama u prvoj. �§ 60. Tajnika Ulema-medžlisa postavlja Reis-ul-ulema, na predlog nadležnog Ulema-medžlisa, a ostalo kancelarij­ sko osoblje postavlja Ulema-medžlis. § 61. Tajnik Uelma-medžlisa mora imati fakultetsku spre­ mu. 7) Vrhovno versko starešinstvo § 62. Vrhovno versko starešinstvo je najviši upravnonadzorni organ nad ceolkupnim verskim i versko-prosvetnim islamskim životom, i donosi načelno tumačenje koji će se šeriatsko-pravni propisi primenjivati. Ono ču­ va i pretstavlja jedinstvo Islamske verske zajednice u Kraljevini, i stara se da svi propisi koji se odnose na njen život budu u oba njena područja jednoobrazni. § 63. Vrhovno versko starešinstvo sastoji se od Reis-ululeme i pretsednika oba Ulema-medžlisa. Sedište Vrhovnog verskog starešinstva je u Beo­ gradu. Njegove sednice saziva Reis-ul-ulema prema po­ trebi. Vrhovno versko starešinstvo propisaće pravilnik za svoj rad, u roku od šest meseci po stupanju na snagu ovog Ustava. § 64. Do uspostave pravilno obrazovanog Hilafeta koji bude priznat od Saveta predviđenog u § 4 Zakona o Islamskoj verskoj zajednici i Vlade ^Kraljevine Jugosla­ vije, Reis-ul-ulemi pre uvođenja u 'đužhos't, daje menšuru (ovlašćenje) pomenuti Savet, čiji je pretsednik najr^ stariji član po godinama. Način ophođenja Islamske verske zajednice Kralje­ vine Jugoslavije sa takvim, JHilafetom, kao i uslove i po­ stupak izdavanja menšure propisaće Ministar pravde u sporazumu sa Vrhovnim vetskim starešinstvom. § 65. Reis-ul-ulema je vrhovni verski starešina celokupne Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije. Njega zastupa jedan član Vrhovnog verskog starešinstva kog on odredi. Reis-ul-ulema se bira prema propisima Zakona o izboru Reis-ul-uleme, članova Ulema-medžlisa i muftija i o prinadležnostima verskih službenika Islamske verske zajednice, a postavlja Kraljevim ukazom. Upražnjeno mesto Reis-ul-uleme ima se popuniti u roku od tri meseca. § 66. Reis-ul-ulema prima iz državnih budžetskih sretstava na ime troškova za reprezentaciju i održavanje automobila, koji mu država daje. 16.000 dinara mesečno, i uživa stan u naturi u zgradi Vrhovnog verskog stare­ šinstva, koju će država, sa nameštajem, ovome staviti na raspoltoženje za smeštaj kancelarije Vrhovnog ver­ skog starešinstva i za stan Reis-ul-uleme. § 67. Dužnost je Vrhhovnog verskog starešinstva, u glav­ nom, da: 1) nadzire rad verskih i versko-prosvetnih organa i tela Islamske verske zajednice; 2) da je inicijativu za ostvarenje ciljeva i nastojanja Islamske verske zajednice svim verskim organima; 3) odobrava nastavni plan i program svih verskih zavoda i škola, u sporazumu sa nadležnim Ulema-medžlisom; 4) ocenjuje i izdaje verske knjige i njihove prevode, u sporazumu sa nadležnim Ulema-medžlisom; 5) rešava u načelnim razilaženjima koja nastanu iz­ među Ulema-medžlisa, i odlučuje u najvišoj instanciji o žalbama na nepravilnu primenu šeriatskih propisa od strane područnih organa; 6) nastoji da se u svim verskim islamskim školama, autonomnim i državnim, vrše predavanja u saglasnosti sa naukom Islamske vere; 7) postavlja potreban broj službenika za svoj ured; 8) izdaje i oduzima šerijatskim sudijama propisne muralese, po propisima uredbe koju će izdati Ministar pravde u sporazumu sa Vrhovnim verskim starešin­ stvom; 9) vrši disciplinsku vlast nad svojim službenicima u prvoj i poslednjoj instanciji, a nad muftijama u poslednjoj instanciji. § 68. Vrhovno versko starešinstvo može, ako se ukaže potreba, da u dogmatskim i šeriatsko-pravnim pitanjima sazove na sednice oba Ulema-medžlisa. Sednice mogu se držati, prema potrebi, u Beogradu, Sarajevu ili Skoplju. § 69. Kad se ukaže potreba da se raspravi mogućnost jednoobraznosti u opštim posolvima Islamske verske za­ jednice, Reis-ul-ulema može, pre budžetske rasprave Vakufsko-mearifskih veća, pozvati na sastanak pretsednike ooa Ulema-medžlisa, pretsednike oba Vakufsko-mearifska veća, oba direktora Vakufa i pretsednike oba Vrhovna šeriatska suda, s kojima će raspraviti glavne linije rada i način ostvarivanja nastojanja Islamske verske-zajednice, u pogledu vakufa, iskorišćavanja vakuf­ ske imovine, podizanja verskih i prosvetnih objekata, o iznalaženju novih finansijskih izvora, kao i svih ostalih pitanja koja zasecaju u život Islamske verske zajednice i rad njenih organa. § 70. Sva prepiska područnih organa Islamske verske za­ jednice sa centralnim državnim vlastima i obratno vrši se preko Vrhovnog verskog starešinstva. § 711 Oba Ulema-medžlisa i Vakufsko-mearifska veća podnose svake godine Vrhovnom verskom starešinstvu opšti izveštaj o svom radu. Isto tako podnosiće u naj­ kraćem roku i posebne izveštaje, kad Vrhovno versko starešinstvo to zatraži. § 72. Kancelariju Vrhovnog verskog starešinstva čini se­ kretar sa potrebnim brojem kancelarijskog osoblja. § 73. Sekretar Vrhovnog verskog starešinstva mora imati pravni fakultet. § 74. Sekretara kao i ostalo kancelarijsko osoblje Vrhov­ nog verskog starešinstva postavlja Reis-ul-ulema. III UPRAVA. I FINANSIJE § 75. Za opšti upravni rad. kao i za upravljanje celokupnim imovinskim i finansijskim poslovima Islamske ver­ ske zajednice, ustanovljava se Vakufska direkcija u Sa­ rajevu i Skoplju. za područje sarajevskog odnosno skop­ skog Vakufsko-mearifskog veća. Vakufska direkcija ima svoj finansijski otsek sa ra­ čunovodstvom, koji rukovodi svima prihodima i 'rasho­ dima Islamske verske zajednice, i upravlja sivima nje­ nim imovinsko-računskirn poslovima na svome području. Uredbom predviđenom u § 5 Zakona o Islamskoj verskoj zajednici, koju će sporazumno doneti oba Va­ kufsko-mearifska veća, svako za svoje područje i za Vrhovno versko starešinstvo. a odobriti Ministar prav- 445 �'l § 82. đe, propisaće se organizacija celokupne finansijske i raP rih o d i s a m o s ta ln ih v a k u fa u p o tr e b lja v a ju s e u „ а. ■ . „ r h e n r e m a p re d r a č u n u , k o ji s a s t a v l j a m u t. • čunovodstvene službe i kontrole. т г Г * а S u esk im v a k u f s k o - m e a r if s k im p o v je re n s tv o m § 76. Vakufskog direktora postavlja Vakufsko-mearifsko f o d o b r a v a Vakufsko-mearifsko v e ć e odnosno u r p avnj o d ^ Vakufsko-mearifskog veća prema svojo, nad|ež. veće. Vakufskom direktoru spada, u glavnom, u dužnost da: " “ p r ih o d im a samostalnih vakufa k o jih su potrebe pre. 1) vodi i zastupa celokupnu upravu Vakufske direk. ,» rosMiložiće Vakufsko-mearifsko v e ć e , p o sasl„. cije; Ц ф n a d le ž n o g Sreskog i vakufsko-mearifskog „0. 2) rukovodi i nadzire rad službenika Vakufske direk­ v e r e n s tv a . g gg cije, i vrši disciplinski nadzor nad njima; 3) prima i odpušta dnevničare i sluge Vakufske di­ V a k u fs k o -m e a rifs k o v e ć e , u z o d o b r e n je Ministra rekcije; i o ra v d e d a to u s p o ra z u m u sa Ministrom fmansija, propi, 4) daje otsustva službenicima Vakufske direkcije do s a ć e p ra v iln ik o ta k s a m a k o je ć e s e plaćati z a z v a n i£ „ e dva meseca. r a d n je v e rs k ih i v a k u f s k o - m e a r if s k .h o r g a n a . § 77. § 84. Upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća propisuje P r o c e n a t r a z r e z a n a p rih o d e s a m o s ta ln ih v ak u fa uredbom organizaciju rada Vakufske direkcije. o d re đ u je V a k u fs k o -m e a rifs k o v e ć e . On n e m o ž e k o d srf § 78. v a k u fa n ik a d a b iti v e ć i o d 10% b r u t o p r i h o d a a k o d evlaIslamska verska zajednica podmiruje svoje potrebe: 1) prihodima svih verskih i vakufsko-mearifskih do­ bara i fondova; Od državne pomoći, utvrđeđne u smislu § 23. Za­ 2) prihodima od verskih taksa; 3) prihodima od razrezanih prinosa na prihode po­ kona o Islamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugosla­ vije prema dosadašnjim rashodima državnog budžeta i jedinih samostalnih vakufa; finansijskog zakona za 1929/30 godinu, pripada, po od­ 4) prihodima od dobrovoljnih priloga i vasljeta; 5) prihodima od eventualne pomoć? političko-uprav- b itk u sume potrebne za pokriće ličnih i materijalnih rashoda Vrhovnog verskog starešinstva u Beogradu, nih opština; jedan deo samostalnoj imovinskoj upravi Islamske ver­ 6) prihodima od stalne državne pomoći; i ske zajednici u Sarajevu, a jedan deo samostalnoj imo­ 7) prihodima od -уејМић prireza. vinskoj upravi u Skoplju. Ovi delovi utvrđuju se prema § 79. Versku imovinu sačinjavaju sva pokretna i nepo­ broju islamskog stanovništva jednog i drugog područja, kretna dobra Islamske verske zajednice sa samostalnim pošto se prethodno suma potrebna za pokriće ličnih i materijalnih rashoda Ulema-medžlisa u Skoplju doda delu upravama u Sarajevu i Skoplju. imovinske uprave u Skoplju. Sume koje se na takav § 8D. Odredbe vakufnama moraju se izvršavati, i mogu način utvrde predaju se svake godine iz državne kase, se jedino izmeniti ili ukinuti odlukom nadležnog Vakuf­ najmanje u mesečnim ratama unapred, neposredno Vasko-mearifskog veća, sa odobrenjem Ulema-medžlisa, i kufsko-mearifskoj direkciji u Sarajevu odnosno Skoplju, to ako se zbog neupotrebljivosti ili suvišnosti pojedine a suma izdvojena za pokriće ličnih i materijalnih rashoda odredbe vakufnama ne mogu ili ne treba da izvršuju.. Vrhovnog verskog starešinstva u Beogradu ovome staKod vakufa bez vakufnama postupa se po postojećem rešinstvu. Vrhovno versko starešinstvo utvrđivaće svake go­ običaju, u koliko, na predlog Sreskog vakufsko-mearif­ skog poverenstva, Vakufsko-mearifsko veće i Ulema- dine svoj predračun ličnih i materijalnih rashoda, koji će oba Vakufsko-mearifska veća odobriti i po kom će se medžlis ne odluče drugačije. Eventualnim izmenama ne može se dirati u lične interese potomaka vakufovih. utvrđivati suma koja će se, u s mislu prethodnog stava, neposredno izdavati Vrhovnom verskom starešinstvu od § 81. Samostalnim vakufima uoravlja mutevelija ili lice državne pomoći. U slučaju ako se oba Vakufsko-mearif­ koje je za to upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća ska veća ne saglase u odobrenju predračuna Vrhovnog naročito postavio, prema uputima i odredbama uprav­ verskog starešinstva, taj predračun će odobriti na zajed­ nog odbora, dostavljenim mu preko Sreskog vakufsko- ničkoj sednici izaslanstva oba veća od po tri člana. Sedmearifskog poverenstva. Za vreme dok mutevelije nema nicu poziva u Beograd Reis-ul-ulema, i pretsedava joj. ili je uklonjen sa dužnosti, samostalnim vakufom uprav­ Po odobrenom predračunu Vrhovnog verskog sta­ rešinstva, Reis-ul-ulema, kao vrhovni verski starešina, lja Sresko vakufsko-mearifsko poverenstvo. 'Način uprave samostalnim vakufima propisuje Va­ je naredbodavac a njegov sekretar računopolaigač. kufsko-mearifsko veće. § 86. Mutevelije postavlja, uklanja s dužnosti i razrešava Prirez na neposredni porez koji plaćaju porezovupravni odbor Vakufsko-mearifskog veća, na predlog nici Islamske vere u državi imaju pravo da raspišu Va­ Sreskog vakufsko-mearifskog poverenstva. Pri postav­ kufsko-mearifsko veće, Sresko-mearifsko poverenstvo i ljanju mutevelija ima se uzeti u obzir i izrično izjavljena Džematski medžlis, kad prihodi predviđeni u § 78, osim želja vakufa u pogledu lica mutevelije. prireza, ne mogu pokriti rashoge predviđene budžetom. Jedno lice može se postaviti mutevelijom i za više Odluka o raspisu prireza za unapred određeno vreme samostalnih vakufa. postaje punovažna kad je odobri Ministar finansija u Disciplinsku vlast nad mutevelijama vrši upravni sporazumu sa Ministrom pravde. To odobrenje nije po­ odbor Vakufsko-mearifskog veća. trebno za prirez do 10% na neposrednu državnu porezu Neposredni nadzor nad mutevelijama vrši Sresko koji raspisuju Džematski medžlisi po odluci džematskog vakufsko-mearifsko poverenstvo. zbora donetoj od 75% poreske snage u džematu. Za nji­ Mutevelija ne može biti lice koje nije državljanin hove odluke potrebno je samo odobrenje nadležnog Va* Kraljevine Jugoslavije. kufsko-mearifskog veća. 446 �Prirez koji je do dana stupanja na snagu ovog Ustava naplaćivan na teritoriji bivše Bosne i Hercego­ vine naplaćivaće se na sve oblike neposrednog poreza, kao i t. zv. bir u Srbiji, koji je zagarantovan dosadanjim zakonom, sve dok Vakufsko-mearifsko veće u Sarajevu odnosno u Skoplju ne donese odluku o naplaćivanju no­ vog prireza i nadležne vlasti to odobre. §87. Verske prireze prikupljaju organi državne poreske administracije jednovremeno i u svemu po propisima za državne dažbine, i predaju ih u tromesečnim oDrucima vakufsko-mearifskim organima koji su ih propisali. Rashodi Islamske verske zajednice, u glavnom, su ovi: 1) upravni troškovi vakufsko-mearifskih organa; 2) troškovi za održavanje njene imovine i javne dažbine; 3) troškovi na zakladne svrhe uzapćenih vakufa; 4) potpore za opravku i gradnju džamija koje ne­ maju nikakvih vakufa ili su im nedostatni, a koje su na takovim mestima gde islamsko stanovništvo nije dovolj­ no materijalno jako, da to samo čini; 5) potpomaganje osoblja džamija, verskih zavoda i škola za koje ne postoje nikakvi vakufi ili su nedostatni, u koliko to ne mogu ti službenici dobijati od mesnog' islamskog stanovništva; 6) potpomaganje islamskih verskih, mearifskih, kul­ turnih i dobrotvornih svrha; 7) prinadežlnosti službenika; 8) dotacije raznih fondova. rt U samostanlim imovinskim upravama u Skoplju i Sarajevu, Vakufsko-mearifska veća odnosno upravni od­ bori, prema svojoj nadležnosti, utvrđuju odnosno odobra­ vaju godišnje predračune svojih rashoda i prihoda, kao‘ii rashoda i prihoda Vrhovnog verskog starešinstva i pred­ račune područnih imovinsko-pravnih objekata (vakufa, zaklada itd.). Budžetska godina poklapa se sa državnom budžet­ skom godinom, a računska godina traje za dva meseca duže. Dok se ne utvrde godišnji predračuni, važe posljed­ nji odobreni predračuni. §90. Svi objekti Islamske verske zajednice moraju se redovno osiguravati protiv štete od požara i drugih ne­ pogoda. § 91. Vakufsko-mearifska veća u sporazumu sa Ulemamedžisom propisaće uredbom, u roku od jedne godine po stupanju na snagu ovog Ustava, kako će se uprav­ ljati samostalnim vakufima, upotrebjlavati i održavati svi imovinski objekti i voditi nadzor nad njima, a do tog vremena upravljače se njima po do sada uobičajenom načinu. § 92. Imovinsko-pravne interese Islamske verske zajed­ nice, u smislu odredbe drugog stava § 7 Zakona o Islam­ skoj verskoj zajednici, zastupaju pred državnim vlastima Vakufski direktori odnosno pravozastupnici koje ovi ovlaste. IV ОРбТЕ I PRiELAZNE ODREDBE § 93. Oslobođavaju se svih javnih dažbina zgrade namenjene službi Božjoj i versko-prsovetnim i dobrotvor­ nim ustanovama; dalje, zavodi za verske potrebe; islam­ ska groblja; domovi aktivnih verskih službenika, koji su svojina Islamske verske zajednice, a namenjeni su <za njihovo stanovanje, domovi islamskih verskih nadleštava; kulturno-istorijski spomenici i dvorišta svih na­ brojanih ustanova. § 94. Svi organi islamske verske zajednice i članovi po­ jedinih njenih tela. svi činovnici i službenici njeni i po­ jedinih vakufa odgovorni su, prema odredbama zakona, za svoj rad i za svaku štetu koju bi naneli Islamskoj verskoj zajednici neispravnim radom i propuštenom duž­ nošću. §95. Ako se pokaže da Vakufsko-mearifsko veće svojim radom nanosi štetu interesima Islamske verske zajed­ nice, Vrhovno versko starešinstvo sa predsednicima oba Vakufsko-mearifska veća može doneti odluku da se veće raspušta i novo obrazuje. U istom slučaju u pogledu nižih upravnih tela odluku donosi upravni odbor nadležnog Vakufsko-mearifskog veća. 0 žalbama na odluku o raspuštanju Vakufsko-mearifskih veća odlučuje ministar pravde, o raspuštanju Sreskih vakufsko-mearifskih poverenstava, Vrhovno vensko starešinstvo, a o vaspuštanju Džematskih medžlisa, upravni odbor Vakufskomearifskih veća. § 96. Sulžberfici 'Islamske verske zajednice su muslimani državljani Kraljevine Jugoslavije. Ako za koje službeno mesto nije moguće naći spremna kandidata islamske vere, može se na to mesto postaviti i nemusliman. § 97. Nijedno službeno mjesto ne može se popuniti li­ cem koje nema za to kvalifikacije propisane od nadle­ žnih organa. Izuzetno, u Muftijstvu skopskom, bitoljskom, prizrenskom, novopazarskom i plevaljskom mogu se bez obzira na propisne kvalifikacije sadanji muftijski tajnici zadržati u službi odnosno u roku od 10 godina novi postavljati. § 98. Za sve organe, činovnike i ostale službenike Islam­ ske verske zajednice, za imame matičare, mualime sibjan i mektebi iptidaija, muderise i nastavnike medresa, kao i za nastavnike drugih verskih škola, bilo da su ak­ tivni ili penzionisani, Vakufsko-mearifsko veće u Sara­ jevu i Skoplju, svako za svoje područje, izdaće službenu pragmatiku, sa odredbama o prinadležnostima, uslovima za službu i o penzijskom fondu, a oba zajedno za funkcionere i službenike Vrhovnog verskog starešinstva u Beogradu. Prinadležnosti Reis-ul-uleme, članova Ulememedžlisa, muftija i tajnika tih verskih organa ne mogu biti manje nego su im prinadležnosti sa kojima se zateku u času kad ovaj Ustav stupi na snagu. § 99. Vrhovno versko starešinstvo, u sporazumu sa oba Ulema-medžlisa, propisaće uredbu o disciplinskom po­ stupku za sve verske službenike, aktivne i penzionisane, u kom će se predvideti i kazna lišenja zvanja kao i lišenja penzije. § 100. Uredbe iz § 98 i 99 stupaju na snagu po odobrenju ministra pravde. § 101. Zvanja članova Džematskih medžlisa, Sreskih va­ kufsko-mearifskih poverenstva i Vakufsko-mearifskih veća počasna su zvanja. Članovi vakufsko-mearifskog veća i upravnog odbora imaju pravo na naknadu putnih troškova i na dnevnice. § 102. O svima sednicama verskih i vakufsko-mearifskih 447 �tela i organa vode se zapisnici. Ove zapisnike, osim za­ pisnika Vakufsko mearifskog veća potpisuju i overavaju svi prisutni članovi, a zapisnik vakufsko-mearifskog veća overavaju pretsednik i delovođa. 0 načinu raspravljanja i odlučivanja, nadležno Vakufsko-mearifsko veće izdaće potrebne poslovnike. Sve odluke koje se donose na sednicama moraju na dotičnim aktima dobiti klauzulu da su donete na sednici. § 103. Za žable na odluke vlasti Islamske verske zajed­ nice određuje se rok od 14 dana od dana uručenja odluke. Žalba predana u zakonskom roku na poštu smatra se da je blagovremeno predana. Žalbe se predaju vlasti koja je izdala odluku. § 104. Za izvršenje nadležno izdatih, na zakonu osnovanih naređenja i punovažnih odluka sviju islamskih verskih vlasti i organa, sve državne i samoupravne vlasti dužne su dati, na zahtev nadležnih verskih vlasti, administra­ tivnu pomoć. § 105. S vi organi Islamske verske zajednice dužni su pot­ pomagati se međusobno i promicati ciljeve Islamske ver­ ske zajednice. §106. Sve državne vlasti koje po svojoj nadležnosti po­ krenu krivični ^postupak prptiv- kojeg službenika Islam­ ske verske zajednice dužile su da odmah o tome izveste nadležno muftijstvo za verske službenike, a za ostale Sresko vakufsko-poverenstvo odnosno upravni odbor Vakufsko-mearifskog veća, kao i o konačnoj odluci koju budu donele po tome predmetu. § 107. S va lica l^oja po nadležnom postavljanju vrše versku islamsku službu nisu obavezna lično vršiti one javne poslove koji su protivni njihovom verskom pozivu i ugledu. 1 §108. Pripadnici Islama ne mogu se prinuđavati da sarađuju i prisustvuju kojem činu ili svečanosti koja nosi obeležje isključivo druge vere. § 109. Službeni jezik u svima zvaničnim poslovima Islam­ ske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije je državni jezik. § 110. Svi organi Islamske verske zajednice imaju služ­ beni pečat sa zakonskim tekstom svog imena i oznakom sedišta. § 111. Vrhovno versko starešinstvo izdavače svoj glas­ nik u kome će se vršiti zvanična objavljivanja Islamske verske zajednice. § 112. Po stupanju ovog Ustava na snagu, prvo Vakufskomeraifsko veće u Sarajevu i Skoplju postavlja ministar pravde, a dalje važi propis § 35. § 113. Kad se obrazuju Vakufsko-mearifska veća i uprav­ ni odbori u Sarajevu i Skoplju, Ministar pravde postaviće komisiju koja će sprovesti predaju imovinsko-prav’nih agenada od svih dosadašnjih organa upravnom odboru u Skoplju. Predaju agenada upravnom odboru u Sarajevu izvešće sadašnji glavni Vakufsko-mearifski poverenik. 448 Izvršenom predajom, utvrđenom u zajedničkom zapisniku, prestaje administrativna oduovornost dotadanjih organa. g ^ Organi i nadleštva, koji'se ovim Ustavom ukl. daju u koliko nisu do sada likvidirah, predace svoje ageride arhive i inventar nadležnom Ulema-medžlisu, S će izvršiti potreban raspored . predaju nadležnim novim organima. _ Za verske službenike koji do stupanja na snagu ovog Ustava primaju svoje prinadležnosti iz srestava državnog budžeta pa po tom pređu na budžet Islamske verske zajednice, Država će naknaditi Islamskoj verskoj zajednici onaj deo penzijskih prinadležnosti koji od­ govara službi do časa prevođenja tih službenika na bu­ džet Islamske verske zajednice. Islamska verska zajed­ nica će svojim budžetima predvideti kredite za penzijske prinadležnosti za ostatak službenog vremena, sve dok se to ne bude plaćalo iz srestava penzijskog fonda. § 116. Imami u Crnoj Gori koji su državni činovnici zadr­ žavaju jednake prinadležnosti, a nova postavljenja na upražnjena mesta vrše se po propisima ovoga Ustava. § 117. Sva prava i dužnosti bivšeg JReis-ul-uleme za Bosnu i Hercegovinu i bivšeg Vrhovnog muftije za Srbiju i Crnu Goru, u pogledu njihove nadležnosti, koja su imali do donošenja Zakona o Islamskoj verskoj zajednici i ovog Ustava, prelaze na pretsednika Ulema-medžlisa u Sara­ jevu i Skoplju, u koliko nije ovim Ustavom drugačije propisano. § 118. Izmene i dopune ovog Ustava donose oba Vakufskomearifska veća većinom od dve trećine glasova, a mi­ nistar pravde, pošto ih usvoji, podnosi ih Kraiju na oza­ konjenje. § 119. Ovaj Ustav donelo je telo predviđeno § 22 Zakona o Ilamskoj verskoj zajednici Kraljevine Jugoslavije od 31. januara 1930. godine, a stupa u život i dobija oba­ veznu snagu kad ga Kralj potpiše i kad se obnaroduje и »Službenim novinama«1). Uredba o privremenoj organizaciji vlasti i poslova Islamske verske zajednice Kraljevine Jugoslavije od 5. februara 1930 god., br. 10931-U-135, ostaje na snazi dok se u smislu odredaba ovog Ustava izvrši obrazovanje novih organa i predaja poslova njima. Uredba o vođenju matica rođenih, venčanih i umr­ lih muslimana, kao i Pravilnik za izvršenje ove Uredbe od 5 decembra 1927 god., V. M. br. 6631, ostaju i dalje na snazi, u toliko u koliko propisuju i uređuju vođenje matica rođenih venčanih i umrlih muslimana. Odredbe Uredbe o dodacima na skupoću, D. R. br. 138900, od 28 jula 1925 godine, koje se odnose na imame, gube snagu kad budu zamenjene odredbama Službene pragmatike, u smislu § 98 ovog Ustava. Br. 67873-U-516 9 jula 1930 godine u Topoli ALEKSANDAR s. r. Ministar pravde, Dr. M. Srškić, s. r. Video i stavio Državni pečat, čuvar Državnog pe­ čata, ministar pravde, Dr. M. Srškić, s. r. Pretsednik Ministarskog saveta, ministar unutraš­ njih poslova, počasni ađutant Nj. V. Kralja, divizijski đeneral, P. Žlvković, s. r. Ч broj 167—LXIII. od 25. juna 1930. godine. �Med. Univ. Df. mu S V A K I M U S LIM A N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 O rd in ira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati p rije podne i od 2 — 6 sati p o s lije podne jer kvalitetom nadmašuje sve ostale tigarpapire a potpomaže i „G a ire t” 0 OOOOOOOO®OOQOOOOGOOQQOOOOOOOOOOOOOOOOOa o Papirnica Narudžbe: (§ ) Tvornica cigarpapira Hamdija Kopčić S. D. flLKALAJ, Sarajevo Sarajevo, Strosmajeruva — Telefon 619 može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu C Л| preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala sooooaaoaasooooeG sooi iMtMEVO Suite u „GflIRETU” P © Š t £ ш тампдрмја : TtvC' ИЗРАЂУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE ШТАГШАРОИ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛАНТНЕ ЦИЈЕНЕ ' СЛАГАКИ CTPOJESH СТЕРЕОТИПИЈА РОТАЦИОНИ СТРОЈ cinkografija: IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA OEDINANA JUOU NAŠE KRALJEVINE k n j ig o v e ž n ic a : ^ POVEZUJEKNJIGE 00 �Temeljna glavnica 40,000.000’- Dinara Č ekovni račun ko d P oštanskog čekovnog zavoda filija le S arajevo b ro j 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ||||||||||||lllllllllll!lllllllllllllll! Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Illlllllllllllllllllllllllllll ■ 9 Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. U Sarajevo, Strosmajsrova ulica br. 12 B P Potpuno uplaćena d ion ička glavnica D in 20,0<P1).000— Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,5 ОО-ООГ Ordinira od 1 -3 p o s lije podne Prim a u l o š k e na štednju, v rši d o ­ znake u unu tra šn jo sti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, fin a nsira in d u strijska i trgovačka poduzeća Interurban t e le f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 illlUlllllllllllllllllllllllUIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIlllllltllllllllllllllllllllllllli Ге?C (g š g j [cfcjg @ 7g] ЕсУЗ (gfc® п (Sfcffj [) W g\ [cftjSj (cfcgj tc j/ffl tc^\355 M T frl Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'i se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/eb39b3d36ced819a1c1c8a785c783b2e.pdf 3149dfb613d83bc93dca04e9e3cf9619 PDF Text Text Ш Р£Т Ј Ш ЕМ РШ ЛШГВА ЗА КУЛТУРНС И Ш Н 6МСК6 TTC4 W3 A li)t MVCHHMANA САДР ЖА Ј: У редниш тво: Гајретов дан Д>р Сафет Кучукал ић: Гајрет и привредно подизаае му- слимана Осиан Н . Х а џ и К : Светв рат и ропство КЊИЖЕВНИ ПРИЛОГ С. A. Бури на: Разочаре&е Саи т Ораховац: Мотиви нз Босне ПОПУЛАРНА СТРАНА Х а м д и ја М улић: Моба Инж. Салих Омановић: Срества за уништавање поткорњака Труд (»печурка«) — Приближује се берба кромпира — Десет правила за живнпаре-почетнпке — Нови светски рекорд ношења jaja — Како треба мустн краве — З а умавењ е опасности од метиља Привредне биљешке: Здрављв: Кијавица код деце — Против уједа пчелиног — Крв из нос> Гајретов гласник — 1 СЕПТЕМБРА И лустрације САРАЈЕВО 1930 Уређу|е: Х а м з а Хумо ВАНРЕДНИ БРОЈ �OSIašuife u listu GAJRET »Gajret« je n a jr a š ir e n iji časopis među m u s lim a n im a i s v a k im danom d iše se broj njegovih p re p la tn ik a , na­ ročito otka ko je povečao svoje g ra ­ divo . I u buduče, »Gajret« će n asto jati da la d o v o lji Sto S ir i k r u g s v o jih p re ­ p la tn ik a i d a pro d re i u n a jz a b itn ija m jesta. I i o v ih razloga, b ilo b i u in ­ teresa n a ših trgovaca da o g lašavan je sv o jih f ir m i v rše p re k o »Gajreta«, a t im ujedno v r S ili b i i svoju p a trio ts k u i hum an u dužnost. R a d n ic i i p r ija t e lji G a jre ta treb a da po rad e u svojoj s r e d in i k a k o b i trg o ­ v in e i preduzeća is n jih o v ih m jesta o g la š a va li u lis tu »Gajret«. /> > Г А ЈР Е Т , лист Гајрета друштва sa културво и економско подизање муслимава, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je sa вашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко гравице 200 днвара. 'Баон добввају лист у вола цеве код Главвог Одбора или код управа Гајретових конввката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д К у и и +s Уредник Х а м за Х ум о Власннк друпггво „Гајрет44. — Главвн и одговорвн уредвик: Хамза Хумо. — З а пггампарију „Босанска Пошта“ одговара Јосип Евгл. �Уредништво 3 'а јр е ш о в д а н Кад je османлиска бујица са Истока притиском управо тих историских прилика, прекинула нит даљњег развоја српском на- нисмо били у стању да скренемо на прави роду, кад je, верским раздором затрована, пут. Да је^ цела ова периода нашег опстанка Босна стала на раскрличила на стрампутицу шће Истока и Запад^, доказ je њена духовна тад je појава Ислама јер кроз у нашем народу донела векова, и ако принову смерницу у живоне пости* ту једног дела истог резултате од јавредности, народа и та смерница, својим покроз дуги део средњег себи за повека, и доцније, једним а њима за поуку. посебним правцем, ван Ha послетку, потребна остале истокрвне браje била луча националће, води нас муслимане не свести да баци прасрпске крви, све до Ово светло на стрампуслобођења 1918 г., кад тицу којом смо до у јачем замаху отпочинедавна корачали ми њемо да кидамо са муслимани српске кртамом средњег века и ви, да национално ода се ориентишемо Свести наше најбоље према новом, светлисинове који примише јем животу. И што се пионирску дужност на вековима губило, отсе да буде успавану почела je да надокнанационалну свест међава наша нова ориенttJ. Kp. Вис. П рест олон аследн ик Петар Протектор Гајрета ђу нама муслиманима. тација, ориентација коју Ова пробуђена свест као прво поглавље свог програма исписује данас Гајрет на својој код неколицине нашнх изабраних, a који се броје међу најистакнутије Гајретове идеологе, застави. Удесом или стицејем историских прилика, учинила je прве напоре за скретање са ове цела наша прошлост личи нам сад на дуго- историске стрампутице. До ослобођења, и ако трајну, буновну стрампутицу, са које, под не могу да се потцене, ови напори ни из �далека не стварају сразмере данашњих резултата које постиже Гајрет у овом правцу. Скретање са историске стрампутице, или, другим речима, буђење националне свести међу нама муслиманима, a кроз њу и očno* собљавање за савремени живот, свом снагом отпочиње Гајрет тек у новије доба^ осетивџш се у својој ослобођеној Отаџбини. Препреке, које су под туђином кочиле Гај* ретов напредак, пропале су у неповрат. У ослобођеној Отаџбини Гајретов процват je сигуран, јер je његова звезда водиља буђење националне свести међу муслиманима и напредак нашег целокупног народа, a његов Протектор Њ егово Краљевско Височанство Престолонаследник Петар. 6 септембра освиће за Гајрет као његов најзначајнији дан у овој години, јер je fo дан рођења Гајретова Протектора и јер су тај дан, на својсн главној скупштини, године 1929, Гајретови раднири,, из захвалности према свом Протектору, одредили као Гајретов дан. Широм целе ншпе. Краљевине, овај рођендан биће^велика свечаност у славу и радост нашег милог Престолонаследника, a за нас муслиг^ане овај дан биће двоструко свечан, јер ће то бити дан и нашег Престо* лонаследника и дан нашег Гајрета. Зато, ведрих лица и драга срца треба да очекујемо овај дан нашег двоструког весеља. Само овим речима, значај Гајретова дана није довољно подвучен, јер се самим речима ништа на свету неда довољно нагласитиОвај Гајретов дан треба подвући племенитим делом, a то дело састојаће се у том да сваки свесни муслиман овај дан у години посвети посвема Гајрету, његовој пропаганди и ње* гову напретку. Овај дан треба да одјекне у нашим срцима не само као свечаност, не само као дужност; овај Гајретов дан треба у нашим душама да одјекне и као побожност, јер, Гајрет je ослонац не само нашег мате* ријалног, него и нашег духовног наиретка. У својим настојањима да нас оборужа у борби за освајањ ем'светских добара, Гајрет нам тим самим даје и најбоље оружје за чуваље наше вере, узвишеног Ислама. Јер, сиромаштво je најближе незнању, a незнаље губљењу своје вере и своје индивидуалности. Позивајући на прославу Гајретова дана, Гајретови радници позивају све нас муслимане на узвишени рад, на тако нлеменит рад каквог ми у нашој прошлости нисмо имали. Јер, радећи за Гајрет, no први пут, не радимо за туђина ннго за наше добро сопствено. Вековима су наше снаге искориштавали туђинци за своје личне циљеве. Вековима смо ' крварили за друге. Време je, еве најзад, наступило да се бринемо и ми сами за себе на својој рођеној груди и у својоЈ сопственој држави. Каквом се снагом покажемо овога дана, таквим поуздањем можемо да гледамо у нашу будућност. Колико прегалаштва и љубави посејемо у раду за Гајрет на овај дан, толико ћемо у скорој 'будућности да пожњемо. Зато, на овај дан, широм наше најдраже Краљевине развијмо наше заставе, заставе рада и свести да ће нам рад за Гајрет донети најлепшу будуКност. Сејмо добре речи у народ, речи Гајретове идеологије, речи које ће целокупном нашем народу да донесу непроцењива добра и користи. Зато, са рођенданом нашег милог Престолонаследника и Гајретова П ро тек то р а, нека се уцепи у наше душе 6 септембар и као Гајретов дан који ће нас сваке године да обилази као нова и велика свечаност, свечаност уласка у бољи живот, живот нових видика и нашег националног и културно-економског препорода. У то име, да живи Гајретов Протектор, Њ егово Краљевско Височанство Престолонаследник Петар! У то име, нек одјекне Гајретов дан широм наше Отаџбине! �Др. Сафет Кучукалић Гајреш u привредно иодизање муслимана Анализирајући циљеве нашег друштва Гајрет и његов рад за постигнуће ових циљева, мора се констатовати, да су све методе рада Гајрета упућене и воде лосредно или непосредно ка једном финалном циљу: економском лодизању муслимапа. У •програму рада друштва Гајрет садржане су разне форме дјеловања, чија je права сврха привредно подизање муслиманског елемента и побољшање његовог економског положаја. Индивидуално узевши, ово je у главном циљ сваке човјечије активности, јер се на конлу сви идеали људске радиности претварају у једну те исту тежњу: побољшање свог економског и социјалног положаја. Гајрет води бригу и својим радом настоји, да ово благостање прибави муслиманима у крилу наше пације. Гајретови задатци у том, правцу тежи с / и мучнији од дјеловања осталих сродних ћруштава у пашој отаџбини, јер јв--блеменат,' коме Гајрет лоовећује своју бригу и свој рад прЉично заостао v примарним условима, којима се достизава’ спомеиути циљ и није склон придаго^ивању тековинама прогреса, чији путеви у данашњим лриликама воде ка благостаљу. Ако je лрема томе задатак друштва Гајрет тежи од оног осталих сличних институција, тим свјетлији су постигнутд- успјеси, јер се ови имају да цијене према тешкоћама рада и труду, који je био уложен за постигнуће коначних повољних резултата. Имајући пред очима свој тешкж задатак и подстрекнут до сада получелим успјесима, Гајрет обавља свој програмски рад систематски не задемарујући ни једно поље рада, које би могло да послужи за постигнуће постављеног циља. У своме дјеловању, Гајрет je изабрао најприкладнији субјекат, нашу школску омладилу, чијој изобразби најбрижљивије утире лутеве. Немамо намјере, да износимо успјехе, које je Гајрет у овом лравцу до сада получио и ако би и томе овде било мјеста. Жеља нам je само, да укажемо на правац Гајретова рада, који почиње у правој средини, код наше омладипе, коју треба опскрбити са потребном наобразбом, како би joj се дали услови за поштен и услјешан опстанак у садашњости, која je пуна тешке животне борбе. Хисторија je забиљежила културни, просвјетни и еколомски напредак генерација, na су ти периоди добри или неповољни према томе каквог je квалитета дотична генерација била и у ком се je смјеру њена активлост развијала. Код нас муслимана Југословена, нема на жалост мпого свјетлих страна у хисторији културног, просвјетног и привредног прогреса. Ми смо тек сада на лравом путу, да ово постигпемо на чему Гајрет живо ради са најбољим успјехом. Када je ријеч о културном, просвјетном и привредном подизању муслимана, не смијс се мислити на просто 1ш1гарање свега оиог, што je на тим пољима учтвено и постигнуто од стране других наших савремеиика. ПреВелика и површна нмитадија онога што пествји могла би да уроди и нежељелим резултатима, каткада и посве противпо лостављеном циљу. Напоменули смо, да Гајрет посвећује пајвише свој рад школској омладини, елементу, који носи клицу новог живота и срећније будућности. Али Гајрет не занемарује свој рад ни у другим слојевима, специјално међу представнт 1,има наше привреде. Просперитет наших трговаца, индустријалаца и занатлија много лежи на срцу Гајрету, јер су они моћни пионири, који пајбоље помажу Гајрет у његовом дјеловању, које ће бити тим успјешније, чим je стање његових помагача, представника привреде, повољније. И у овом погледу Гајрет неће одустати од свог систематског рада, пего ће напротив овај знатно потенцирати, употребљујући овако средство које доноси жељени успјех. Овом приликом желимо да истакнемо да ће Гајрет у своме часопису, који врши одређену функцију у раду Гајрета, посветити већу пажњу лотребама привреде и у том диљу публиковати информативло-инструктивне теме са поља трговине, индустрије и занатства. Уколико ове Гајретове биљешке буду донијеле користи појединим нашим привредницима, нека се сматра као један пов успјех Гајрета, који he се овим путем бар донекле одужити носиоцима наше трговине, индустрпје и занатства на њиховој досадапгњој потпори, a уједно их задужити за још већу помоћ у будућем раду друштва Гајрет. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност �Осман Н. Хаџпк Свеши раш ti роисшво ропство. Ни хришћанство као оистем л вера није Један други хришћански свештеник опат Мидигло свој глас лротив институције ролства. Изушо вели: »Жалосно јс за хришћанске народе да су вероку сношљивост, тај велики закон милосрђа јед- зевши неколико лаломена о нелослушности робова и једног ошптег улутства госиодарима да слугама ног народа лрема другоме, научили баш од муслимана.« Историк крсташких ратова Мишо, говорећи дају оно што им лрипада, Христово учење онако о освојењу Јерусолима, каже: »Кад je халифа Омер како се огледа у хришћанским традицијама, не ушао у Јерусалим опходио се према хришћанима доноси никаково изричито неодобравање ролства. највеликодушније, док су креташи неколико сто- Напротив оно робу налаже апсолутну лослушност љећа доцније. лоставши господари светог града, своме гослодару. муслимане немилосрдно масакрирали, a Жидове Хришћанство je затекло установу ропства као палили«. Муслимани су једини«, пише Робертсон, признату институцију царства и оно je усвојило »који су дух толеранције сносили са верским иро- тај кшстем без икаковог протеста и настојања да селитизмом и који су, борећи се за Ислам, долу- ублажи његов логубни карактер. Западне и северне ллали побеђеним да остану у својој вери«. силеџије који су дошли на развалине римског царДа су ту и тамо поједини војсковође олсту- ства,>завели оу поред личног још и територијално пали од ових правила, да су војници почињали-сви- родство које пружа најужаснију слику личног унирепости, да су овде онде заповедници градова по- жења И моралне изоиачености какву су погански Сама црква држала je беђенима сисали крв на памук, то ншсо не одриче, лароди једва познавали. али то се не сме „гелералисауи н Ислам као вера робове и јасним одредбама на црквеним саборима осуђивати. Шта бл било са гхришћалством кад би лризнавала законитост ове срамне институције. Христа и науку ЈевалђеЉаЛудили no делима сред- Трећи црквени сабор у почетку године 586. донео њевековних хришћанских владара и феудалних ^је закључак да бискупи могу продавати жене које силеџија? се овештеници држали као прАлежнице и тиме Уосталом, у дру^бм делу ове кљиге, кад будемо бискуле овластио да тргују робљем. Други дрквени пролазили кроз средњи век од освајаља Јерусалима сабор у Севиљи 619. године донео .је решење no и Алексалдрије <do Арабљалима ла до крсташке коме се један ослобођени роб који се доцније огреши одбране Христова гроба и лрогона муслимана из 6 свога господара бискупа, опет враћа у стање ропШпаније, видећемо шта je прави узрок ратне cpehe ства. Духовни сабор у Ремсу 630. г. издао je општу исламских парода, како се Ислам no свету ширио иаредбу no којој се робви хришћан)ске вере могу и какова je његова улога y Nисторији умлог развоја продавати само хришћанима и тиме ову недостојну институцију учинио једним привилегијем само за Европе. *' : хрошћане. Девети црквени сабор у Толеду 655. г. 2. донео je закључак да робиње и њихова деца која су Ропство као ли полигамија нису исламског потекла из незоконитог брака с поповима постају порекла. И једно и друго старо je као што je стара вечити робови цркве којој морају као надничари историја света a изумирало je и једно и друго на- бесплатно служити. Епископ од Јорка Егеберт запретком човечанске мисли и јачањем осећања пра- бранио je као грех противу цркве ослобађање манавичности људи. И полигамију и ропство Ислам je стирских робова. Папа Гргур I. овластио je бискупа затекао у Арабији, и једно и друго у теорији усваја Сардиније да робове који нису католици окива у и толерише, али им у исто време ставља тако тешке ланце, меће у фалаке и до крви шиба. .»Укратко реуслове, да им je практичну примену скоро онемо- чено« — вели lije p 'Ларус — » Хришћанство се до гућио. И полигамија и ропство природни су резул- најновијег доба било потпуно акомодирало устатати страсти и охолости тако јако обележених у из- нови ропотва и тешко би било доказати да je ма веслим фазама општег и индивиуалног развитка и шта предузело да се ропство укине. Требало je да њихови су трагови видљиви у сваком добу и у сва- се роде нове идеје, да се развију други принципи, ком народу. na да ова срамна институција ишчезне. Француска Клица ропства, зачета у првим лочетцима дру- револуција са својим слободоумним принципима штва, продужила je да цвета и онда када je чове- укинула je ропство проглашујући да су сви људи чалство достигло висок стелен материалне и ду- пред законом једнаки. ховле културе. Јевреји, Грци, Римљани и стари ГерИслам, иако није изричито укинуо ропство, он мани, чије су друштвене институције највише ути- му je ипак својим прописима ладао снажан удар и цале на модерне идеје, признавали су и одржавали да ово зло није било ухватило тако дубок корен у 452 �»Три врсте л>уди« — вели Мухамед — »наћи he na судњем дапу мспе као овога лротивпика, a од зло чим јо изумрла гопсрација која га je до тада тих оу пајгори опи који људе кулују и лродају. одржавала. lipo свега, Куран јо ноставио начело да Нека je проклет сваки онај који настоји да умножи су сви људи ирсд Богом и законом једпаки, јер Бог број робова«. И иначе сваком згодом он je опомињао вернике није ни муслиманоки, ни хришћански, ни јеврејски, ни пагански, пего Бог свстова — Раб ел алемин. Ко- »да у име Бога ослобађају робове, јер од тога дела ран не прави никакове разликс no раси и боји: бели нема Богу угодлијега«. Један арабљански кнез из и црни, грађани и војници, владари или поданици, Ајле, прешавши у Ислам, иитао je Мухамеда касви су савршено једпаки не само у теорији већ и ково дело треба човек да уради na да Богу угоди, у животу. У пољу или гостињској соби, у шатору a Мухамед му je одговорио: »Ослободи роба, a ако или салону, у џамији или на улици, они се мешају га немаш, ти помози ономе робу који настоји да се без сустезања и без презира. Први мујезин у Исла- ослободи«. Може ли се јасније и отвореније гому био je ослобођени црни роб кога je ослободио ворити? Ислам je за извесне грехе пропустом одредио сам Мухамед и био je у свему раван осталим муслиманима. Белом хришћанину његов црни истоверник као казну откуи и ослобођење роба; допустио je може бити 'раван у небеском царству, али никако у да се робови могу откупити зарадом у служби, a царству овога 'света, можда у царству Христову, ако немају $араде код свога господара, онда му али не у царству хришћанства. Закон га може при- овај мора допустити да радом на другом месту силити да свом црном брату даде грађанска права, отече потребну суму за откуп. Исто тако Ислам je али охолост pače и боје не лризнаје никакову једна- одредио д а ^ е из државне благајне издваја извесна кост, na чак и у божијем хра.м-у пази се д а строгу сума за откуп и ослобођење робова. У извесним случајевима предвиђено je да роб постаје слободан подвојеност. Исламски законодавац, свсстдн да се оваково и без откупа и огсподареве приволе. Роб кога њезло вековима упорењепо, не да силом и преко ноћи гов господар мучи и злоотавља самим тим постаје искоренити, настао je да га мудрим и хуманим за- стободан човек, a ко убије роба казни се као да je конима ублажи и с времевЈнг Расвим укине. Tfes** убио слободног грађанина. Господару je прописледно томе донете су4.безбројпе мере иегативне и сано да роба мора пристојпо одевати и хранити позитивне у диљу да би се поспешно и извршило истом храном коју једе и љсјгова породица, a кад му се обраћа да га назива »мој младићу«, »моја постепено ослобођење. с »јко«, a не сме употребљавати називе који га Пре свега робом може поеткти само невер] ijy и унижавају. рату заробљен, јер Коран где говори о poi Из свега што смо овде укратко навели јасно употребљује израз »они које $е ваше десна рука стекла«. Јевреји, хришћани и вабејци — ехли се види да je исламском законодавцу била тенкитаб — који постану поданици једне исламске денција да ропство што пре искорени. Да су и ову државе и који плаћају прописану порезу, џ и з и ј у институцију као и многе друге временом поједини и х a р a џ ,— главарину и земљарину, не могу ни исламски самодршци у з благослов службеног клера у коме случају изгубити своју слободу, јер једног злоупотребљавали нису криви ни Мухамед ни Куграђанина исламске државе био он муслиман или ран, као што нико паметан неће судити, доносити не, не може нико купити ни продати, na да и суд о Христу и Јеванђељу no делима неких римских папа и несталних патријарха, средњевековних сам на то пристане. Коран на више места препоручује често пута хришћанских владара и феудалних зулумћара. Трговина робљем била je непозната у Исламу заповедном начину да верни сваком приликом, na и за најмањи грех откупљују и ослобађају ро- ском свету за време Мухамеда и четворице његових бове. »Лодајте писмено ослобођење робовима, који наследника. то од вас затраже, ако знате да су то заолужили Први исламски владар који je одобрио трговину својом добротом. Подајте им нешто и од ваших до- робљем и који je no узору, византијских царева бара«. (XXIV. : 33). У деведесет другом ајету пете поставио на своме двору евнухе за чување жена, суре (V. : 92) стављен je као услов за опрост од био je Муавија. божије казне ради криве заклетве ослобођење роба. (Свршетак.) о к о јш и м иарОднма и да нијс прирођепе изопаче- 110CTII људи, ono би у иеламеком споту бл.чо ишче- Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 453 �КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ S. A. Burina Razočarenje Devojka se lako zarumenela. Ćuti. Teški su to Sveže je septembarsko jutro. Sunce rasipa vrho­ vima Radošice bezbroj svojih raskošnih rubina i momenti kod ovako stidnih devojaka, koje još pod nagoveštava lepotu ovog septembarskog dana. Vino­ čemberom (valom) tuguju za sretnim vremenima gradi su oživeli. U raskošnoj belini rasule se bera- starog sevdaha i ašika. — Hajdemo doli pod odrnju. Namestile smo mi čice vinogradima, pa uz veselo ćaskanje i pesmu trgaju dozrelo grožđe. Pesma im se razleže daljinom. i tamo. Evo lep dan. Vanj taki. Lepše je doli. I one sve silaze dole pod odrnju, da se rashlade A bogati čokoti loza pognuli umorni glave pod te­ žinom tereta i drhte od udarca jutarnjeg povetarca. u seni gustog lozova lišća. Pridolaze žene iz šehera. Sunce se rađa i donosi sobom raspoloženja većitog Ćaskanju i smehu nema kraja. Sve peva. Sa suncem zadovoljstva i mira. Sunce, izvor svega života u i vinogradima pevaju beračice i kiridžije, a devojke u avliji, sa zanosom mladenačkog oduševljenja, ra­ svetu. — Hej pudaru, pudaru. . . , čuje se nečiji doziv. dosno pričaju anegdote iz svog života ili iz života svojih* dertlija. Sve brekte u jedrini i svežini smeha. — O -j!... Eto me, eto! Kljukari dolaze sa svojim mazgama i konjima. A biserna-m elodija ašik-sevdalinki treperi nad vino­ Pune iz širokih masnica svoje mehove, m ere ih, prbr gradima. Meša se sa zvonkim drhtajima s dukatnih meravaju, tovare, pa s vikom i radošću o'dlaze niz đerdana njihovih grudi. I nestaje u muku umiruće Humac u kasabu. Bog zna koliko ĆČ puta da odu i Bregave, što se polako iskrada iz polja u dnu Kupice opet se vrate istim-^utem i •jatinr poslom. A vreme i Podmilja. Devojke trepere od raspoloženja. Drhte im je ugodno, dok ne prigrije.' Naučili su o m J -fla ^ u detinjoj bezbrižnosti. Zaljubljene su one sve u 'dvo sveže jutro. Jer jedan je ovo dan u godini. A zvizdan. U Alibegovom vinogradu beli se čardak, ko od bogzna, u ostalom, da li ć e se v iše ikad ovako sku­ sedefa napravljen. Svetli na ovom jutarnjem suncu piti, pa da sad bar malo v iše proteferiče. i kao vilinski dvorac ponosno se uzdiže iznad zele­ nila borova i maslina. Zeleni mušebaci trepere od bleska jutarnjeg, a razbludno beli zidovi umiveni jutrom blešte i zasenjavaju raskošom svoje lepote. Danas je on oživeo. Već davno su izašli svi Alibegovi. U poslu su. Razija i Remza spremaju čardak. Danas će im doći mnogo prijatelja na predanu, pa treba da je sve u redu. Već \ u Jpočele i dolaziti šeherke. Došle su devojke Selim begove; v esele i mlade hanumice. Na njima grivne počešnjaka i du­ kata. Krasne su to devojke. Ceo naš vilajet ih zna. Bar po čuvenju, jer ih svak nije mogao videti. Skinule su žarove, iselamile se sa domaćim i uz basamake se penju na čardak uz veseo žagor. Razija i Remza izlaze na doksat i ljube se s njima. Prve su im kone. A i odrasle su skupa. I šest mladih, jedrih devojaka, namiristnih jesenjom svežinom i đulovim mirisom, ulazi u odaje što su ih raskošno namestile Alibegove lepotice. — Evo nas opet svih zajedno. Ko bi lani reko da ćemo se opet vako sastati. — E, to je Milosnik tako šćeo. — A do godine, bog zna. Ko mrtav, ko živ, ko udomljen, ko još đevojči. Sve prasnuše u smeh. — Bona, Bibo, ti se mnogo zaašikovala sa onim delijom, ha? U daljini se čuje momačka pesma. Arija njena ste ustavljja ;na uzdrhtalim licima devojačkim, Zaćutale su one za čas. — To oni dolaze. Pesm a je sve jača i bliža. Zvoni nad vino­ gradima i donosi sobom jedno raspoloženje derta, kahara, sa malo m istike i lake tuge. To Omer peva. Razija, kao da ne čuje ništa do njegove pesm e. Jer to on njoj peva. P eva on: Devojka junaku prsten povraćala, naj ti prsten momče, moj te rod ne lju b i. . . Pa onda prestaje pesma. Zamire nad kikotom de­ vojaka. I nad ugrejanim pejsažima, išaranim bez­ brižnim zanosom jedrih, zdravih beračica pitomih ovih strana. Iza plota vinogradskog pojavljuju se momci. Devojke kao srne skaču i beže na čardak. Ne smeju ih oni videti. Greh je to. Beže one gore da ih vide iza mušebaka. — H ahaha. . . ! — smeju se momci. — Bježe, bježe! — Bibo, Bibo! Bona ostani! D onesite nam malo rezakije. — I malo mašta, mašta. — A pošip je naslada. Devojke se skupile na prozore iza mušebaka. Brekte od jedrine. Gledaju jarane što iza plota ispod čardaka kikoću i dozivlju ih. �— Nemoj me štipati bona! — čuje se ženski glas s prozora. Smeh i reci trepere nad čardakom. Podne je. Ugrejalo sunce, a zemlja dahti od umora i iznurenosti. Sve trepti na ovom upeklom božijem zvizdanu. Beraoice Alibegove skupile se u hlad pod odra ju da se malo odmore. Pevaju svoje seoske napjeve, proste, ali melodične i zvučne. Svojstvene samo hercegovačkim seljacima. Pevaju devojke, a muš­ karci ih prate: Oj đevojko, moje janje malo, gan-gan, gan-gan. . . Šeherlije iza plota slušaju, pa dozivaju mlade snaše. A one ih i ne gledaju, jer znaju da se oni to hoće da šale na njihov račun. — Ražija, večeras ću doći. Hoćeš li biti tu? — Hoću Omere — čuje se sa prozora glas Ali­ begove kćeri. — Sretna li si drugo — zavidi joj jedna devojka. Momci još jednom zapevaše. Zvonki odjek pesme se rasu daljinom. A onda polako idu niz Humac. Pesma je sve tišgy dok se ne izgubi negde u dnu Humčina. Sve devojke uzđahnuše. . . — Hej, sreća, sreća. * Večer je. Vedro nebo zazvezdalo, a mesečina isplovila iza dalekih planina. Svež večernji vetar donosi s vinograda miris grožđa. Po vinogradima Humca svetle se vatre, što su ih umorni trgaČi] Za­ palili i rasplamteli, a vika i, Pozivanje odleže kroz noć. — O-o-j Mujkane! — čuje se iz vinograda. — Ej pudaru, eto me, eto! Pred osvetljenim čardakom Alibegovim, na uravnjenom seoskom drumu, stoji nekoliko fijakera. Konji okićeni červama devojačkog veza, kao radosno ržu i frkču širokim nozđrvama. Lupkaju nogama o drum kao da nervozno očekuju odlazak. Kočijaši ih nemirno prekrivaju »celtovima« i tapšu ih po gojnim telima, radosno zvižđukajući neke svoje svakodnevne arije. Osvetijene odaje Alibegova čar­ daka odaju neku naročitu svečanost. Pesma, smeh, ljutnja i grdnja šaraju izgled raspoloženja na čar­ daku. Sve je u žurbi. U nekom spremanju. Grozni­ čava hitnja obuzima sve. — Eto Razija, naknili smo te. — Samo je prekrite još duvakom. — Jenđije, jenđije! Treba posuti đevojku; šta čekate? Kamo šećer i bombone? — Blago njoj, kaže Biba Selimbegova. Izne­ nada. Došo čojek iz Mostara i odma vodi. — On je to davno s Alibegom uredio, a? — A baun če za njom. Poslaće oni sve što je njezino . — A Omer?. . . šapće Bi bi Hasiba Mujage Kvrce. Vreme odmiče. Približava se čas odlaska. Ra­ zija oborila glavu, pa ćuti. Pod udadbenom je ko­ prenom. Drhti. Misli na jadnog Omera koji nema pojma o ovome svemu. Reko joj je večeras doći. A ona se sad za drugoga udaje. Iznenada. Nije o tom danas imala ni pojma. Dao je babo za Avdu Omerbegova iz Mostara. Do večeras joj nije o tom ništa ni reko. A Omer? šta će on reći? U očima mlade devojke zablistaše dve suze. Bila su to dva znaka dubokog bola i teške žalosti. — Fisan je on momak, fisan. Eno ga ko ruža — komentarišu kone. — A u Mostar jopet. Nije šala. Omerbeg zenđil, a Avdo jedinac. Smeh, žagor. i pesma ne prestaju. r — Je^li sve hazur? — pita stari svat, Ademaga Oehajić. — Hazur, hazur. — . Е^ vakat je. Devojke se okupile oko mlade. Ne mogu da se rastanu sa njom. Ne daju joj ni da prođe. Ljube je sve i . . . zavide joj na sreći. — Vakat, vakat, hajde. Smeh i plač, radost i tuga osipa se odajom. Ne zna se da li je to sve od radosti što se ona usrećila, ili od žaljenja što ih napušta. Stara Alibegovica sa suzama radosnicama u očima izvodi kćer iz odaje i predaje jenđijama. Devojke po juriše za njima na polje. Posipaju mladu u avliji. Devojke se grabe oko prosutih bombona. Mlada ljubi majku i babu u ruke, pa seda u fijaker. Mesečina prosipa svoje srebro na bele ate i šareni svet u avliji i pred čardakom na drumu, a svatovi polako kreću niz Himčin*, drumom prema Mostaru. Odlaze, a za njima ostaje bezbroj njih što plaču dugo, dugo i mašu im mara­ micama dok se oni ne izgube iz vida u polutami noći. * Omer je baš uzlazio uz Humac iz kasabe. Ra­ dostan što će sad do mile volje da se napriča sa svojom Razijom. Premišljao je o skoroj mogućnosti njihova venčanja. Cuo je neku viku i požurio. Fija­ keri su bili već davno otišli. Samo je još pred čar­ dakom i u avliji Alibegovoj u gomilama bilo sveta. Iskupilo se i iz drugih vinograda, a došlo mnogo i iz sela. »Šta je ovo večeras?« m islio je Omer. Nije mo­ gao ni slutiti o Razijinoj udaji. — Razija, — se. Ne — Omeraga, Omeraga! Sretno, sretno. Ode li ode? Da mu izvrnemo f e s . . . Omer drhti i snebiva razume ništa. Ma šta je ljudi, šta je? — pribira se on malo. 455 �— Udade ti se Raska bolan u Mostar. Odveđoše je. Hej, delijo! — A biće i za njega đevojaka. Naćemo mu — šali se neko. Omer drhti. Slepoočnice mu zaigraše. Pred očima mu sve potamni. Nije ništa video. Zalamao je ru­ kama i kao lud pojurio niz Humčine, u kasabu. Da je što dalje od ovog prokletog čardaka i da zaboravi sve šta je bilo. — Halla, halla — kaže neko ozbiljno. — Pomahnitaće siromah. Svet se po malo razilazi. Smiruje se. Nastaje tišina. Samo m esečina rasipa svoje srebro na još neobrane vinograde i bleštavi beli čardak Alibega Begovića što se ponosno uzdiže nad borjem i masli­ nama ovog pitomog vinorodnog kraja. Sait Orahovac Motivi iz Bosne Kletva Poruka Sevdi dragi, moje sevdisanje, Znaš li kako đul s večeri miri? Lepše miri moje devovanje, Pa nek usne budu ti leptiri A ja biću od šeboja granje. Magaze ti izgorele žarom, Stari babo, u prvom sumraku. Ne procvale voćke ti beharom, Već ih sever skršio u zraku, Magaze ti izgorele žarom. A ja biću .od šeboja granje S kojih nektar meda će da soci, Ti ćeš sviti krila i'sišhn je Nek ti bude blago kao sanje Dokle m esec hlajn u srfiuT4pči. I lozu ti uništila krupa Da ne rodi zrna na čokotu, Kad mi ne daš poći za Jakupa, Za jarana, za moju milotu, '-'T lozu ti uništila krupa. Begstvo Razgovor — Ti ga, drugo, voliš preko m Siromah je, oKani se toga! illllllA »Kod sarafa prodaću bisere Pa ću poći za sevdaha svoga Jer ko dušu volim 'ga qez mere«. L ГЛ Т < — Drugo moja, čuj što kažem ja ti: S tim te neće ogrejati sreća'. »Nije sreća merdžan i dukati, Jer i zimi postoje proleća, A za sreću ne zna ko ne pati«. Noć je. Tanko zajeca ćemane U odaji Vasvije devojke: »Srce d rh ti. . . mirišu uvojke . . . Tebe n em a . . . čekaću dok svane« Noć je. Tanko zajeca ćemane. Praskozorje . . . kikoću s e svati, Mlada kradom рго taraba skoči. Cikti sabah . . . bubanj radost toči Dok u sobi jeca njena mati A ko baklja u devera oči. ГАЈРЕТОВ ДАН. Приближио ce 6. септембар, рођендан Њ ег. Вис. Престолонасљедника Петра, Протектора Гајрета. Овај дан друштво Гајрет у з е л о је з а свој дан, за дан културног гласа у нашем народу, гласа који треба да одјекне као глас нашег културног и националног препорода. 456 �ПОПУЛАРНА СТРАНА Hamdija Mulić Moba — Gdje se ono čuje slatka, radosna pjesma? — — Na mobi u Memića na Dugoj njivi. — Moba je naš stari običaj na selu. U težaka dosta poslova koje treba na brzu ruku obraditi i za koji treba mnogo ruku. Na takav posao saziviju naši te­ žaci svoje- komšije, znance i prijatelje na mobu. Po gotovo gdje težaci zasijavaju velike njive kukuruzom ili drugim žitom, mobe sve obrade. Pozovu se komšije, a ovi svi dođu, pa ako ne može domaćin on pošalje koje čeljade iz svoje kuće. Besplatno se radi, a domaćin ih taj dan dobro pazi i nahrani. A kad opet koji njih pozovu, vraća im ljubav za ljubav. Taj običaj godinama teče tako lijepo, da se nikad ne griješi. Svako se čuva da se ne zamjeri i da ne zgriješi prema bližnjemu svoipe. Omladini je naročito drago ići na mobu. Tu se sastaju momci i djevojke^. Ranije se već ori pjesma mladenačka: »Prioni mobo za hlada, Daćemo Fatu za mlada . . . Ako se još tu i Fatin momak dogodio, a to obično i ibiva, podvriskuje se i sve se veseli. Odrasli ljudi znadu da su i sami nekad tako odavali oduška svojoj mladosti, pa se sada toliko samo brinu da se mladež ljudski vlada i da posao rade naoposiim (čestito i valjano). Tu se vidi kako naš težak umije da začini svoj dosta teški rad ozbiljnim razgovorom i veseljem i šalom. Poslije podne, kad sunce poodmakne od zrenika, duhne laki vjetrić, da razgali težačke grudi, onda zaori pjesma: »Puhni mi puhni hladane, dođi mi, dođi dragane, u moju bašću zelenu pod moju ružu rum enu. . . A šta je opet moba podigla kuća po selima! Mešanova stara kuća ohrdala, sprema se s hajrom da novu gradi. Dolaze mu komšije u pomoć. Neki siječe vlake, neki dovlači brvna, neki dogone kamen i kreč, a neki zasuču rukave i u irgatiju. Obično težak plaća majstore i gvožđariju. Pa prema onoj našoj: ti meni danas, ja ću tebi sjutra. Zaista’ .je moba lijep običaj. Drvo se oslanja na drvo, a čovjek na čovjeka. Pomažući jedan dru­ gome, činimo i sami sebi korist. Moba nam svjedoči koliko je naš narod na selu pitom i susretljiv i kako radi prema onoj našoj na­ rodnoj: s l o ž n a b r a ć a n o v e d v o r e g r a d e . . . I gdje živi naš narod izmiješano po vjerama, tu se pokazuje najpitomija trpeljivost i snošljivost. Ta bi ljubav mogla da bude primjerom i mnogim našim prosvijećenim ljudima u gradovima. Sada se baš radi na zadružnom radu u selu. Osnivaju se zadruge: zemljoradničke, mljekarske, voćarske i t. d. Sve se to osniva na istome onome narodnom zakonu, na kome se nekad osnovala i moba. Zajedno kad se saberemo i radimo u uzajam­ noj ljubavi, pomažemo se i podižemo svi zajednički. Taj je put, put k napretku, opštoj našoj sreći. Zato težače poštuj i čuvaj naš stari običaj m o b u , a prigrli i nove običaje, razne z a d r u g e i u njima radi: jedan za sve a svi za jednoga. PRIVREDA Ing. Salih Omanović Sretstva za obranu i uništavanje potkornjaka Najglavnija zadaća pre odbrane od napadaja za sve potkornjake jest održavanje reda u šumi, što će se postići, ako na vrijeme iz šume izvučemo sva oštećena stabla, kojla usJjfed Iraznih eltementarnih nepogoda poboljevaju, jer kako smo vidjeli, ova su stabla legla potkornjaka, odnosno sekundarni uzroci sušenja. Prepoznavanje ovako oboljelih stabala, koja naginju zarazi od potkornjaka jest curenje smole naročito na bršljanovima, dalje na rupama kuda je insekat u stabld unišao vidi se izbacina smeđeg brašna, a osim toga izgled same četinje nije jasan i nema svoje prirodne boje. Kukac napada jelova stabla, kako smo naprije spomenuli najviše pri vrhu radi već navedenih uz­ roka, pa ovaka stabla treba na vrijeme prema vre­ menskim i drugim prilikama oboriti, oguliti, okresati granje i to sve spaliti, u čemu se i sastoji jedini način uništavanja insekata. Postavljanje lovnih i revizionih stabala u svrhu obrane od potkornjaka po­ kazalo se je dosta nepraktično, izuzev sunčana 457 �mjesta, jer rojevi sa već zaraženih stabala rade traže oboljelo i oštećeno uspravno stablo (vjetrolome, iz­ vale i t. d.), nego još dosta sočna oborena lovna i reviziona stabla. Zbog ovoga je nužno da se odmah poslije glav­ noga posla na uništavanju potkornjaka prema gore izloženom odmah pristupi t. zv. reviziji cijelog šum­ skog kompleksa, pronalazeći pojedina još oštećena i zaražena stabla, te u koliko budu ista zrela za obaranje i guljenje kore, odmah ih privesti gornjoj svrsi. Ovaj će se posao najuspješnije izvršivati onda, kada je ličinka (crv) već tako narasla, da stoji pred zakukuljenjem, koji je razvoj generacije pri kraju. Sami način obaranja stabala je slijedeći: Za svako stablo se odredi po dva radnika i oba­ ranje se vrši najzgodnije i najsigurnije sa sjekirama a osobito kod stabala jačih dimenzija na panju. Za radnike će se uzeti vješti ljudi, koji će pri obaranju stabla znati istome dati izvjesan smjer pada, po kojem će smjeru oboreno stablo učiniti najmanje šteje po ostala stabla i podmladak. Ti isti radnici oguliće oboreno stablo i okresati granje, te u blizini stabla očistivši zemlju od lišća, četinja i mahovine naložiti vatru i spaliti granje i koru, pazeći da se nebi po­ javio šumski požar. c S . Pošto se glavni posao ove akcije vrši/dbično u 4 mjesecu maju i junu, ddkle u^ U sn im /m jesecim a, to se ne treba bojati opasnosti od požara, docim kada se radovi Vrše u mjesecima julu i augustu treba puno više posvetiti pažnje ovoj okolnosti rada, kada ćemo granje (krošnje) sa zaraženih stabala samo skresati i složiti na hrpu, a deblje ćemo grane kao i stablo oguliti i spaliti. Kad pane prva k iša spalićemo i grane koje smo složili u gomilu, čime ćemo sasma zapriječiti opasnost od požara. Za sakupljanje kore upotrebićemo željezne grablje ili ćemo pod oborena stabla podmetati dare na koje će padati oguljena kora, čime je posao puno olakšan a neće biti opasnosti ni ujeda od zmija osobito na kršu, ako bi se kora sa oborenih stabala skupljala ru­ kama. Za mjesta paljenja kore uzeti ćemo osobito na krševitim krajevima: cjepotine, uvale, jame i manje udubine, jer je time isto opasnost od požara kud i kamo manja. Iznašanje kore na sunčana mjesta mjesto palenja iste sasma je nepraktično, a u gustom šumskom sklopu nije ni moguće bez obzira na gubitak vre­ mena koje se upotrebi za pronalaženje takvih mjesta, pa će ostati kao jedini način sakupljanje kore po gore opisanoj metodi. Preko svega rada lugarsko će osoblje voditi posebne bilježnice, a gdje je predviđeno obaranje lovnih i revizionih stabala vodiče se računa i o njima, navodeći kada se koje lovno stablo i u kojoj mjeri zarazilo, prema čemu će se određivati i vri­ 458 jeme uništavanja potkornjaka. U bilježnicama će se navoditi dnevno koliko je radnika radilo sa kojom cijenom, koliko je oboreno stabala i koliko je ogu­ ljeno, kubatura dotičnih stabala kao i predjel (odjel . i pododjel), gdje se je rad vršio, čime će se moći po kontrolnim organima lahko ustanoviti način cjelo­ kupne manipulacije. Kada se oborena, zaražena lovna stabla ogule, onda se osobito na sunčanim i zračnim mjestima pojave na tima stablima tehnički štetni kukci t. zv. Hyloterus lineatus, koji u vertikalnom smjeru prema osovini drveta prave svoje hodnike a i .postrance da bi tu razvili svoju generaciju, čineći time drvo neupotrebljivim za svaku tehničku svrhu. Da se drvo mogne unovčiti nužno je, da se drvo odmah izveze iz šume, čime će se potrošak oko suzbijanja zaraze umanjiti, jer ćemo moći lahko neoštećeno drvo po ogre opisanom tehničkom štetočincu unovčiti. Primijećeno je kod suzbijanja zaraze kod jelo­ vog potkornjaka da isti kada dovrši svoju glavnu funkciju i razvoj prve generacije, odmah napada oboljela i polusuha stabla u neposrednoj blizini, pa je prema tome lahko odrediti, na kojima će se stablima pronalaziti potkom jak osim već opisatog načina i tim e što ćemo zaražena stabla potražiti u blizini već sasma suhih ili polusuhih stabala, sa kojih već pod lakim udarcem sjekire otpada u komadima kora. Kada opisani jelov potkom jak izvrši svoju funk­ ciju sušenja jelovih stabala u isto vrijeme, a obično iza toga pojavljuje se na takvim stablima i drugi tehnički štetočinac t. zv. dazulje — monochamus sartor i sutor, koje još v iše nego opisani kukac čine drvo tehnički neupotrebljivim . Kod pojave ovoga kukca moći ćemo utvrditi da na dotičnim stablima nem a potkornjaka ili su u veoma m alom e broju, pa takva stabla i nećem o privoditi svrsi obaranja i gulenja kore, jer bi to bilo uzaludno trošenje vre­ mena i novca. Osobitu pažnju kod m anipulacije oko suzbijanja zaraze od potkornjaka treba posvetiti korisnim kuk­ cima koji uništavaju potkornjake kao ličinke i kao insek te (im ago). Opazio sam kod suzbijanja pomenute zaraze na jelovim stablima šarenog ili mravijeg kukca Clarus formicarius, koji na oštećenim mje­ stima gdje se je jelov potkom jak uvukao u koru čeka da ovog kukca uništi. Ovo se osobito može pro­ matrati na lovnim i revizionim stablima, koja su radi pregledanja zaraze na mjestima sjekirom oštećena. To su crni kukci sa tri pruge na kriocim a i sa dugim riocem za hvatanje odnosno pretraživanje ličinki i kukaca jelovog pisara. �TRUD (»PEČURKA«) KAKO TREBA MUSTI KRAVE na drveću vrlo je opasan nep rijatelj njegov — opasniji nego što m isli. D okle p ak polako sa tire drvo, dotlle ga tru d brzo skro zira dtf srž i i može g a za 2—3 godine potpuno upro­ pastiti. Sve v rste voćaka m ogu da dobiti. Jedini siguran lek: u k lan jan je tru d a još u sam om početku. K akvim oštrim dletom i ćekićem m i g a pažljivo izvadimo napolje. P ri tome treb a izvaditi i nešto zdravog drv eta svuda oko trudovog korena (bolesnog d rv eta) u dubini, da b i sigurno sve žilice tru d a izvadili. Posle toga ra n u svuda iznutra a tako isto i njenu ivicu s korom zaravnim o oštrim nožem, zatim to m seto oči­ stim o i dobro isperem o zasićenim rastvorom plavog kam ena (t. j. koliko g)a god voda može rastv o riti). Zatim se ćela rana pokrije voćarskim voskom. Obično svak misli da zna m usti, m eđutim je ovo ipak, velika veština. Svak zna m usti, no vrlo je malo p ravih oprobanlih muzilja. Nije to lako biti. I dobrih muzilja im a dosta, n o vrlo m alo onih koji potpuno znaju svoj posao i koji su u svakom pogledu dobri i uredni. Neko je dosta čist i uredan, no n ije dovoljno vešt, drugi je vešt i sprem an, ali nečist i neuredan, treći im a sve te dobre odlike, ali je g rab i neotesan, a to n e sm e da bude pravi m užar. P rav i m užar i m uzilja treb a da sve te odlike spajaju u sebi zajedno, i da su tihi i nežni, da znadu sobom vladati i d a su dovoljno okretni, vredni i umeštni, d a su već po svojoj prirodi čisti i zdravi i da im je čistoća p ri m uženju već »u krv prešla«, da potpuno vladaju svojom veštinom i da sui bistri i da se znaju prilikam a podvrći i prem a njim a postupiti. Svaki prav i m užar ured i sebi i stolicu koju upotrebljava za muženje, ona ne sme d a bude ni suviše niska, je r tada m uzilja nem a dovoljno okretnosti, ni previsoka, je r m uženje sa nešto viših stolica silno zam ara i veći se broj k rav a ne može s njih tako lako izmusti. PRIBLIŽU JE SE BERBA KROMPIRA D a b i b ili sig u rn i da ćem o za sem e p ro b rati samo zdrave nezaražene kro m p ire tre b a još sad d a pregledam o biljk e k ro m p ira na odžacim a, i sve bolesne odžake da obeležim o čime. J e r, m noge bolesti kro m p ira m ogu se sam o n a biljci zelenoj poznati, a sam o n e k e i na k rom piru. ZA UMANJENJE OPASNOSTI OD M E T IU A p reporučuju po n eki poljoprivrednici da na takva močvarna i ' barovita m esta, zaražena metiljem , isterujem o patke DESET PRA V ILA ZA ŽIVINARE — POČETNIKE (plovke),- osobito K aki-K am pbel patke. One su vrlo vredne i 1. Ne m isli n ik ad da ćeš <it živinarstvu naćj n eki zlatan pohlepne n a pužiće vodene koji u sebi sadrže klice m etil ja. m ajdan. U tam anjujući vodene pužiće sa klicam a m etilja, sm anjiće se ku p u j za u re đ e n je živinarnika skupo zemljište. i opasnost od metiljavosti. 3. Ne zidaj sku p e živinarnike. fc U svakom slučaju to bi bila izvrsna h ra n a za patke, 4. Ne ku p u j n aje d a re d 1000 nosiljki. čak i k ad ne bi bilo k akve osobite velike koristi u pogledu 5. Ne uvodi sv e poznate ra se od1 ta d a . m etilja, te b i bilo korisno ovo praktikovati dok m očvaru ne 6. B olje d a se d ržiš svoga dosadašnjeg poziva, a p riJp n C isušimo. \ / se te o rijsk i i praktično sprem aj da stekneš potrebna znanja za o snivanje živinarnika. 7. Podni u v e k u malom, na m alom dvorištu ili gradini, ЗД Р А B JbE i k a d stek n eš potrebnog iskustva povećavaj svoj rad na živin arstv u . K IJA V ICA KOD DECE 8. Upoznlaj p rvo proces p rirodnog izvođenja pod kvočkom, Nema valjda ni jednog oboljenja, koje je kod dece toliko po tom k u p i m ašinu, n e za 3000 već za 100 jaja i probaj sreću. često, kao što je kijavica. Ta se bolest kod n jih toliko često Na isti n ačin postupi i sa odgajivanjem pilića, prvo ih poveri javlja, d a su već roditelji i n avikli d a je vide, pa je valjda kvočkam a, a po tom p robaj veštački. s toga i sm atraju za naivnu i bezazlenu. Međutim, kijavica 9. H iljad u nodilja k u pljenih, m a b ilo » i jedne rase iz po meki p(ut može biti i ozbiljna bolest, b a r po svojim poraznih zapata, neće ti dati n ikakve k o risti. Nabavi ih radije sledicam a, p a s toga je dobro d a se o njoj nešto više zna. sam o 10 iz poznatih, dobro kontrolisanih zapata, a i sam se Sva deca n isu podjednako izložena kijavici. Od n je n aj­ tru d i da dob re n o silje odneguješ. češće boluju ona deca koja vrlo malo borave n a čistom vaz10. Otpočinji uvek sa gajenjem jedne ra se i nemoj da gajiš duhu. To su većinom deca koja n eprestano ostaju u sobi, gde šve ra se odjedared. Svaka rasa traži dru g e uslove. Im aj uvek se peć preg rev a i stalno loži, a prozori retko, ili nik ad ne n a u m u sam o cilj koji od gajenja tražiš: jaja ili meso. Lake otvaraju. Ili deca, koja se toliko mnogo utopljavajui d a se od ra se nosilja traže velike ispuste, ra se za meso zadovoljavaju težine odela koje je n a njim a, n e mogu čestito ni d a kreću se s m anjim ispustim a. Osetljiva živina napreduje sam o u ni­ a kam o li da se igraju. A ako im kadgod pođe za rukom da zinam a, otporna podnosi i više položaje. savladaju te re t odela i da potrče ili poigraju, onda se brzo A . Kom ša, upravitelj banov, živinarnika u Visokom. NOVI SVETSKI REKORD NOŠENJA JA JA : 358 kom ada jiaja za 365 dana Do p re nekoliko nedelja d ržala je jedna orpintonska kokoš svestk i rekord sa 353 kom ada ja ja u 365 dana. Sad je taj rekord tučen od jed n e plim es-rek kokoši u K anadi, zvane »Ledi-V iktorina«. Ova je kokoš snela za 365 dana 358 kom ada jaja, težine izm eđu 58—60 gram a. U v rem enu od 27 ja n u a ra do 6 septem bra nije ta kok o šk a ni jed an d a n p reg rešila u nošenju: snela je jedno za drugim 223 kom ada jaja. Ovom p rilikom napom injem o, da su p rije d esetak i više godina p lim es-rek kokši najviše rekorda u nošenju ja ja odnele. zagrejii, oznoje i najzad lako ozebu. Doduše, valja priznati da su kijavici naročito naklonjena nežna, slabunjava i rah i­ tična deca. Svakom e je poznato da od kijavice najviše oboljenja im a zimi. To je vrlo lako razum eti, kad se im a n a um u d a u to doba godine im a najviše vlage, zime, kiše, v etra i prom aje. Ip ak tre b a znati, da sve ove činjenice n isu u stanju sam e po sebi d a dovedu do oboljenja, već je potrebna i poneka za­ razna klica. Da ne ulazim o u podrobnije opisivanje i n a b ra ­ janje ovih klica, dovoljno je sam o da se potsetiino kako se m noga kijavica lako p renese dodirom , poljupcem , m aram icom , i slično, p a d a .s e uverim o koliko je to tačno. Nije nikom e teško poznati kad jedno dete obold od k ija­ vice. 1 u najbližim slučajevim a zapušenost nosa i izliv iz nozdrva dovoljno su izraženi da bi p rivukli pažnju. U početku 459 �ovaj je izliv većinom sluzast, a kasnije često postaje i gnojan. Toplota tela kod odraslog deteta mahom n ije uvećana, dok kod odojčeta može biti i vrlo visoka. Kod ovog poslednjeg često p u ta dođe i do prom ene o(«teg stanja i izgleda. Dete je nem irno, utučeno, ne može da sisa, plače, i ne spava. To obično traje po n edelju dana, pa onda polako sve dođe u red, izuzev ako se zarazo nije proširila na dušnike, pluća ili uši, što je i najčešće. Ni kijavicu — jed n u tako prostu bolest, n ije moguće usреЗпо uvek izleći ti bez pomoći lek ara. Ako n išta a ono iz ra ­ zloga što ta bolest ne m ora b iti baš uvek tako obična i n a ­ ivna. K oliko se puta desi, da je k ijavica sam o prvi predznak n eke d ruge, ozbiljne bolesti, na p rim e r: m rase, difterije a .ponekad čak i sifilisa. I za kijavicu vredi ono svakom e poznato: »Bolje je spro­ či ti, nego lečiti«. A sp rečiti se može sam o n a taj način, ako se suzbiju uzroci kijavice. Njih smo naveli. Što se tiče sam og lečenja, to je stv a r lek ara. A dok le k a r n e dođe, dete treb a zadržali u postelji, sm anjiti m u nešto hran u i dati mu dosta točnosti da pije. Dobro je i nozdrve nam azati nekom niašću, ili dati u nos kapljice p rotiv kijavice ako se im aju p ri ruci. D r. U roš S. Ruiičić. PROTIVU UBODA PCELINOG vrlo je do b ar lek prazi buk. A ko ujedeno m esto natrljam o zgnječenim listom od prazog luka ono neće ni oteći ni boleti. KRV IZ NOSA zaustavljam o kad v rat i lice hladim o ladnom vodom. Ali im a još jedno sredstvo. Ako osećamo da će nam poteći k rv iz nosa mi uzm em o u usta i energično žvačemo p arče gum e, npr. kakva se upo treb lju je p ri c rta n ju i p isanju. U sled ra d a i ste­ zanja m išića za žvakanje opasnosti od cu ren ja k rv i nestaje. Na ovaj način često p uta zaustavim o k rv i k ad je već potekla. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Гајрет на почетку ш колске године — Р А З Г О В О Р С А П О Д Б А Н О М Г. Д р. A . Х А С А Н Б Е Г О В И Ћ Е М , П Р Е Т С Ј Е Д Н И К О М Г А Ј .Р Е Т А , Д А Т У Р Д Е Н И К У С А Р А Ј Е В С К Е „В Е Ч Е Р Њ Е ПО Ш ТЕ« Ових дана заврш ен je pa /f у Г а јр ету на рјеш авањ у приспјелих иолби за Гајретове noMot и у н а с ту п а ју ко ј ш ко лској години. Како je Га јрет данас најјаче д р у ш тв о no броју омладине к оју ш иолује и васпитава лутем св оји х м у ш к и х и ж енс к и х средњ ош колских интерната ,те Ш е гртско г Д ои а , наш сарадник обратио се на п ретсједника Г ла в н ог одбора Г ајрета Подбана г. Д ра А в д у Х асанб егови ка с молбом, да м у даде податке о предстојекем рад у Гајрета у п р а в ц у ш коловањ а и оспособљавања м у сли м а н ске омладине. iiuiii — Прије неколико дана заврш ена je подјела мјвста у Гајретовим интернатима као и подјела с ти п е н д и ја — рекао je г. Д р. Хасан беговик — a тај je рад захти јевао од Главн ог одбора опрезности и пожртвовања, a и об јекти вио сти у процјењ ивањ у стварн и х потреба у п о јед ин им м јестим а и крајевима, како би и овај дио рада, који сто ји у наш ем програму, извели онано кано ke то одговарати најбоље потребама Г а јрета, a преио овога и потребама народа. И з године у го дии у м услим аи и ув и ђ а ју све то виш е потребу и ва ж но ст шноле, na je због тога и број он и х, к о ји се обракају Г а јр е т у за помок из године у годи н у све то веки. Овога пута имали смо ренордан број молби, нојима je у в еки ни удовољ ено. При одређивању ових помоки разумљ иво je да смо се морали придрж авати у првом реду одобреног буџета за ову годину, водеки рачуна и о располож ивим м јестим а у д р у ш тв ен и м интериатима. Првенствено смо р и јеш и л и молбе досадањ их Гајретових питомаца. Свима овима, у нолино с у по лучили крајем прошле ш колске године повољан у с п је х у науц и и владању, лоиово смо дали замољеиа мјеста у иитернатима нао и стипендије. П ри претресањ у н ови х молби узе ли смо у обзир резултате рада појед и и их мјеста у про ш ло ј го диии као и њихове потребе. Познато je, да се je рад за Га јрет у току лрошле године размахао не само no градови ма, него и no селима гдје има изгледа за најбоље у с п јех е, na смо због тога морали овога п ута да укаж ем о и з д а ш н и ју помоћ и нашем селу. Намјера je наиме код иас, да осв јеж им о редове наше интелигенције и ш нолованих љ уди у о п ш те са ин телигенц ијом са села, која ke бити важ аи фантор у изграђивањ у националне к у л ту р е у нашем епемеиту. О в аковим радом дакемо 460 највекег потстрена и на ш ем у селу да се збије у редове Гајрета и да преко њега ствара н а ш у још љ епш у б у д у к н о ст. П ознато je да и данас има срезова у б и в ш и м грани цам а Босне и Х е р ц егов и н е из к о ји х ни један м у слим ан није сврш ио ни средњ у, a камо ли в и с о к у ш к о л у , док их има и танових одакле их се на десетке ш коловал и на в и с о к и м ш нолама, те да на с з а у з и м а ју в идне полож аје, к ак о у д р ж ав н и м тако и у п р и в а тн и м слу ж б а м а . Стањ е писм ено сти у по јед иним срезови м а тзкођер je разнолино. С л у ч а ј или боље речено околности с у утиц але, да je у и зв јесн и м н аш и м к р ајевим а почео муслим ански св и је т век р ан и је у в и ђ ати потребу ш ко ле и савременог оспособљавањ а за живот. Т а к о je долазило до тога, да je и наш Г а јр ет р а н и ји х го дина из нек оји х срезова добивао no 50— 60 молби за Гајретове ло м оки, дон их из д руги х ни је н и к а к о ни било, тако да смо ми у Г ајр ету односно у њ еговом Г ла в ном одбору лочели сам и да и стр аж у јем о д јец у из н е к о ји х мјеста да их п р и м и м о у д ру ш тв е н е интернате и да на т г ј начи н н и в ел иш ем о разлике у к у лту р н о-п ро сјетиом погледу међу п о јед и н и м н р ајевим а. Т ано см о ове године п р и м и л и у Гајретове интернате на шноловањ е и изучавањ е за н ата скоро из д в а п у та векег броја мјеста, него je то био с лу ч а ј досадањ их го ди на . H a овај начи н м и теж и м о да заинтер есујем о и и а јш и р е слојеве je сп асоно сан м услим ана за н аш рад, који и ем и нен тно п атр иотсни . У поједине д р у ш тв е н е интернате п р и м и л и см о следеки број питомац а: К о н в и и т у Б и х а к у 53, у Бањ а Л у ц и 44, у Т у з л и 46, у П левљ у 33, у Ш е гртсн и дом 65, М остар 47, М уш н и нон ви н т у С а р а је в у 97, и Ж е н с ки к о н в и к т у С арајев у 82. Према томе у к у п н о см о п р и и и л и у д ру ш тв е н е и нтернате 467 питомаца и пи том и ц а . О сим тога по д и јел и л и см о 74 стипенд и је ђацима средњ их и с т р у ч и и х ш ио ла нао и ш егртим а, који и з у ч а в а ју модерне занате, те 15 је д н о к р а тн и х потпора. У з овај број с ти п е и д и ја одборили см о и 3 с ти п е н д и је слуш аоц и м а Т еол ош ко г ф аиултета у К а и р у . Н аро читу п а ж њ у посвети л и смо свога п у та ств а ра њ у пр и в р ед н и ч к ог подмлакта, na см о и а ш л и м о гу кн о сти да у и ајн рак ем врем еи у см јестим о на занате 200 м л а д и к а иоји с у с в р ш и л и ос н о в н у ш к о л у , поред горњ ег броја пи том ац а у н о н в и кт и м а и сти п е н д и с т а . Према томе Г л а в н и одбор Г а јрета 700 пи том ац а и пи том иц а . у овој го д и и и п о м оки ke близу К а к о в ид ите, рад Г а јр етов у п р а в ц у ш иоловањ а и оспобљавања за ж и вот м у с л и м а и ск е ом лад иие у овој го дини лодвостручаВа се према р а и и ји м годинам а. У в јер ен сам да ke �м у слим ани у цијелој Краљ евини разумјети и поздравити овај наш корак и да fce се достојно од уж ити радом и пропагандом за Гајрет и Гајретове идеје међу свима слојевима нашег елемеита. П Р А В И Л Н И К З А ГА ЈР Е Т О В Е СРЕД Њ О Ш КО Л СКЕ К О Н В И К Т Е И Ш Е Г Р Т С К Е Д О М О ВЕ Ф О Т О Г Р А Ф И ЈЕ С А Ha сједниц и Главног одбора Гајрета од 25. августа о. г. једногласно je усвојен израђени П равил н и к за Гајретове средњ ош колске конвикте и шегртсне домове, којег се им ају придрж авати у цијелости све управе д руш тв ен и х интерната. Прави лн и к ступа одмах на снагу, те га доносимо у данашњем броју наш ег листа, да о његовом сад рж ају обавијестимо наше читаоце, сараднине и пријатеље. Правилнин toe се и посебно ош тампати у нарочитој књ и ж и ц и, те ke се разаслати и свима д руш тв ени м одборима и повјереницима, како би и они били обавијеш тени о прописима који важе за друш твене интернате. T o je потребно и због тога што je школовањ е и васпи- М ЈЕ С Н И О Д Б О Р тање наше омладине путем иитерната још ув ије к најваж нија тачка програма Гајретова рада и ш то свота која се трош и на уздрж авањ е друш твени х интерната чини у друштвеном прорачуну а псолутну векин у д руш твени х расхода. GAJRETOVA ZABAVA U DOBOJU СКУПШ ТИНЕ С Л И К Е Г А Ј Р Е Т О В А П Р О Т Е К Т О Р А Њ Е Г О В А К Р А Љ . ВИ СО Ч А Н С Т ВА ПРЕСТО Л О Н АСЉ ЕД Н И КА П ЕТ РА отпослао je Главни одбор свима одборима и повјереницима. Ц ијена je сликама no иомаду 20.— динара, na се моле сви одбори и повјереници да дозначе Главном одбору no 20.— динара. Д ИЛ ЕТАН ТИМ А- ЦАМ А, Na 10. m aja t. g. dru g i d a n k u rb a n b ajram a održali sm o G ajreto v u zabavu u »Sokolani«. P ošto je bio b ajram , sva naša om ladina i prijatelji G a jre ta stavili su se p riređivačkom odboru radi u ređenja sale i d ru g ih p rip rem a na raspolaganje, te je sve do 8 sati na v ečer bilo prip rem ljen o . Jo š p rije 9 sati sala je b ila d up­ kom p u n a posjetioca, te se je tačno u 9 sati otpočelo sa iz­ vođenjem program a. G oste je pozdravio tajn ik dru štv a g. Dzaferbeg Dautbegović ocrtavši u k ra tk im potezim a isto rijat i rad G ajreta, k ak o na kulturnom , prosvjetnom tako i nacionalnom djelo­ van ju m eđu m uslim anskim svijetom . Naročito je istakao polet i zam jerali rad i u spjeh G ajreta o tkada je pokroviteljem G a jre ta n aš 'm ili P restolonasljednik PETAR, 6in Njegovog V eiđanstva našeg obljubljenog K ralja A leksandra I. Kada je završio svoj govor, sva se sala zaorila grom kim i spon­ tan im cživio« Njegovom Veličanstvu K ralju cijelom uz­ višenom k raljevskom Domu. D eklam acjiu »Prestolonasljedniku P etru« od V ojislava Borića, recitovao je Šefket Ibrahim efendić, uč. II. raz. osn. škole; ГЛАВНЕ Ових дана разаслане су фотографије са овогодишње главне си уп ш тин е Главног одбора Гајрета св и м а мјесним одборима и ловјереницима, чи ји с у делегати присуствовали главној ск у пш тин и. HA ГА ЈР Е Т О В О Ј ЗАБАВИ »Ratno siroče« od D ragutina P . Ilića, recitovala je 5godišnja kćerka šefa željezničke stanice u D oboju g. D ragu­ tina G avrića — M irjana, koja je svojom pojavom na bini te evojim um ilnim glasićem i k retn jam a zadivila sve pri­ su tn e tako, da se cijela sala orila od aplauza. Naša pjevačka sekcija »Sokola« pod dirigovanjem vri­ jednog ravnatelja građanske škole g. A. C ipruša, otpjevala je »Tamna magla« i »D rem ka mi se« od St. Biničkog i p o brala silne ovacije i plesak tako da pu b lik a sa pleskanjem n ije prestala sve dotle dok ih ponovno n ije izazvala. Zatim es prešlo n a izvođenje pozorišnog kom ada »Omerbeg Ljubović« od V ladislava Tm uše. Kom ad je odigran zahvaljujući požrtvovnosti pročelnika d iletan tsk e sekcije »So­ kola« g. Bogdana Ivanovićta, d iletantica i d iletanata, na sve­ opće zadovoljstvo gostiju i uz frenetički plesak. P rilikom izvođenja ovog lijepog istoriekog kom ada vidjelo se kod m nogo gostiju kako b rišu suze. P osljje završetka kom ada otpočeo je ples, rasp ro d aja tom bole i igranka koja je t p otrajala uz najbolje raspoloženje gostiju sve d o svanula. Na zabavi je svirao gudalački o rk e sta r »Sokola«. Čisti priod ove zabave bio je D in 5160.—. 461 �> П Р А В И Л Н И К Гајретови х средњ ош колских интерната и шегртсних домова. § l. Д а се постигне вадатак нредвиђен у чл. 6. друштвених правила, Гајрет оснива н издржава мушке и жеис.ке средљошколске интернате п шсгртске домове, за које Главни одбор Гајрста пропноује овај правилник. A. Сврха. § 2. Сврха je Гајретових средњошколсашх интерната и шегртокнх домова д а се за вријеме школовања својих питомаца: учснгска и ученица средњих, стручиих п грађанских школа, као и за врдјеме учења заната својих занатских научника (шегрта), брпиу за њихов тјелесни одгој, д ајући пм прикладан стан, храну и пспуњавајући друге услове потребне за њихово здравље л развнтак, a затнм д а re брину нарочито з а душ евнн напредак својих питомаца и шгхово морално и нацпонално васпитање, будећи у н>има евијест, вољу и љубав за рад, з а добро отаџбине и народно јединство, a напосе љубав и захвалност према Његовом Всличанству Краљу и цијелом Дому Карађорђевпћа. Б. У права. § 3. Сваки интернат им а свога управнижа (управцЈјцу), кога поставља л разрјеш ава no својој увиђавносгп Главпи одбор Гајрета. Поред управнптса Главнп одбор може- д а поставн п помоћншса управника гдје се з а то укаж е потреба. Управник (управцпца) треба да б уд е'п о могућности неожењен и искусан н^ставник. 0 v cnjexy рада управника у интернату и његовом влада.н>у1.доргавл>аће Главни одбор сваке годпне податке његовом надлежном старјеш пнл заг^њ егов^годпшњу оцјену, н а основу цсустпгнуптх резултата у свима лравцпм а његовог рада у „инм рнату! § 4. Дужност je упрДвника (управнице) пртет/рата"оринути се о томе да иптернат правилно функцттонпше n o свима пропнсима овога правилника и предузнмати у право вријеме све што je потребно ita интернат одговара гвојој '4врмг. Он je дуж ан извјеш тавати Главни одбор о цјелокупном рад у своме п стању интерната и од н>ега тражити дпрективе. § 5. Посебне су му дужнрсти: 1. Д а у з припомоћ осгалих функционера. у колико их има, води дањ у и Hohy гталан надзор и ад питомцима и бригу за њихово тјелегно и душ евно васпитање; 2. да се брине нарочито о наионалпом васпитањ у пптомаца и да примјењује у цијелом васпитаљ у и поу цн потребна средства стеге и вођеља; 3. да стоји у редовном контакту ra уттравама пткола (у шегртским домовима с а мајсторима) и д а се редовно информише о владањ у и учењу питомаца; 4. да свако три мјесеца. a no потвеби и чегаће. пзвјештава родитеље и старатеље о владаљ у, напретку и сган.у здрављ а питомаца; 5. ла води индивидуалне биљептке и да се договара са осталим функционерима о том тата треба предузимати за одгој питомаца; о) Д а се брине о томе да сви функционери и послуга врше редовно овоју дужноет. ла казни перед no прописима кућног р еда за ђаке. a отпуш та неспоеобну и неуредну послугу и замјењ ује са бољом. (§ 9) При отпуш тању послуге има волити строго рачупа д а ое не чине непотребни издатци око иеплате 15дневне отпремнипе; 7. да брижпо чува гву интернатеку имопипу’ a материјална срадотва за ипдржа*1!1ш,о интерната прпвилпо приводи својој гврсл; ч. да водп ове ј;п.игр : a) блл1гајнички днгвнпк у два примјерка. у којима re кп»иже г.ви прпходл л p ar- 462 ходн оног дана к ад су изпршепи, са потребним рачунима (белезима); б) матсријални дпепнгок у два прпмјораса, у који се уноее one набавкс хране и овакоднбвиа пздаваљ а према броју особља; ц) инвснтар са означеном вреднош ћу Н1)едмета, у који се уносе, поред раније инвентарисаних иредмста, и сви онп који су у току годипа набављ ани или даровапи; д ) списпјс питомаца (пптомица) у односној годипп, који су прошли кроз интерпат, с а рубрикама: 1. редни број, 2. пме и презпме, 3. разред, 4. пшола, 5. име оца п мајке нл п старатеља, 6. стално мјесто боравка родитељ а ил п старатеља, 7. оцјене из ових предмета з а сваки период оцјењипањ а и 8. примједбс, у које се упосе дан ступаљ а и евентуалног иступа и з интерната и друге бнљешке; 9. д а води уредпо и читљиво канцеларлску админпстрацпју и чува иитернатску архиву; 10. д а о свему што je потребно л прописано правовремсно и редовно извјсш тава Гла.вни одбор. § 7. У правпиков помоћнпгс, гдје га има. помаже управниду у врш ељ у свпх љегових дужности. К ад je управник отсугац- он га замјељ ује. Одговоран je з а свој рад управнику, а преко оврга Главном одбору. У ж ива храну n стан icao и управнпр и хонорисан je како одреди Главнп одбор. § 8. У већпм иптерпатима може Главни одбор д а пое т а в а ^ ! опопома, који у споразуму и под надзором упралнпка врш п све набавке за интернат, п.рехрап>ује и изд аје за храну потребне ж лвеж пе намирнице. надзире кухара п послугу, води матерпјалнп дневник, брппе се о инвентару, чпстоћи п реду у пнтернату. З а свој тр у д прпм а ста.н, храну п хонорар како одредп Главнп одбор. 9. Интернати имају као послугу н а редовној свагдањој дуж пости: к ухара п к ухарицу са помоћним особљем п слугу за држаље чистеће п реда. Праљ а и брпјач обављају свој посао повремено. Послугу постављ а у правнпк пнтерната. no одобрењу Главног одбора, те re п р л томе има руководити неопходним потргбама и избјогаватл намјегатаље сувиш пог особља. 10. К ухар и њогова помоћна послуга има ове дужностп: а) д а се потпуно покоравају и врш е паређељ а управни к а односно љеговог помоћпика л економа; б) д а су у првом реду они самп бескрпјекорно чпстп н уреднл, a онла д а кухиљ у. г.мочнлцу, намјеш тај л суђе држ е прпмјерно чпсто n увлјр|К n a свом мјесту; n ) д а са не друж е с а питомцима и п азе n a то д а се нико нсзапослен ne зад рж ава у кухптвп, и д) д а свакп п у т до одргђгног часа прпготови доручак, ручак и вечеру, пазећл д а јело буде здраво, ваљано л укусно приправљено. § 11. Д руга поолуга има. one дужногтл: a) да re покорава и врш и наређељ а управнпх oprana интериата; б) д а устаје пола сата п рл је л лијеж е пола сата доцпије од пптомаца, те д а звоном пајављ ује час устајап>а; ц) д а n a врпјеме чисте све просторпје и дворигато и п ази н а нарочпту чиотоћу у нужнпцлма; д) д а се клонс непотребног додира са питомцима; е) д а с,е бсл зпаљ а управе n e удаљ ује п з иптерпата; ф) д а воде бригу о ложен>у, зрачењ у и загријавању просторија; г) д а пазе н а инвентар, јер одговарају за учин.епе штете СЂОјом крнвтвом, и х) д а пазе n a чистоћу гвога гијела и овоје влплатве. За ову поглугу re пргдви ђају ове к азне: опомспа, уклр. повчана глоба од 1— 3 дпепне платс п отпуг.т пз олужбе. �ПРИ РЕЂ И ВАЧКИ О Д Б О Р Ж Е Н С К О Г Г А ЈР Е Т О В О Г ТЕФЕРИЧА У КЉ УЧУ Г О Д И Ш Њ И И С П И Т У Ч Е Н И Ц А Г А Ј Р Е Т О В Е Ћ И Л И М А Р С К Е Ш К О Л Е У Н О ВОМ П А З А Р У , са претсједнином М јесног одбора Гајрета, г. Алибегом Беговићем, делегатом Kp. банске управе r. Станимиром мировићем, управитељем школе, r. Х а ф из-Ра м из Паљевцем и учител>ицом, гђом Мезлумом Буђевац Надзор § 12. Гајретови иитернати стоје под непосредним надзором Гајретоваг Главног одбора, који he пх повремено прегледати no лнцима за то одређеннм или стално одређеном инспектору. У сваком интернату држаће се »Инспекцнона књига«, у коју he се уносити прнмједбе учињене приликом ипспекције. Л ица која врше инспекцију, дужна су подносити исцрпан извјештај о цјелокупном стању у интернату, о раду унравника, те стављати евентуалне предлоге Главном одбору. § 13. Директорима школа, чији су ученици смештени у инетрнатима, слободан je увид у рад интерната, к ад свој поход јаве управнику дотичног иптерната. Стани- § 15. Сав намјештај и остали инвентарски предмети треба д а су инвентарисани у посебној књизи (инвентару) под редним бројем, уз ознаку броја комада, цене и датум а набавке или даровања. Осим тога у свакој соби има бити извјешен попис инвентара који се ту налази. Нову набавку ствари и брисање истрошених предмета одобрава Главни одбор. Инвентар. § 16. Употребом истрошене предмете које ваља брисати из инвентара прегледаће на позив управника интерната с њиме заједно комисијски још два члана Мјесног одбора Гајрета, a у Сарајеву два члана Главног одбора, те о томе саставити записник. У записнику треба сваку ствар тачно описати, када je набављена, уз коју цијену и шта сада вриједи. § 14. У свим просторијама треба да буде довољно намјештаја и других потребних прсдмета у добром стању, a зидовн соб& и ходници да су украшени сликама и осталим декорацијаиа. § 17. Потребе Гајретових интерната подмирује Главни одбор према одобреном годншњем прорачуну. Издржавање интерната. 463 �Потребно кредптс исплату' рЈНуна требују' интбрнати од Гланпог одбора за сцакп мјесец u a десст д ана раннјс, a обрачун од дозначоних t-вота са ypwuio еаетивљопим докумеитима л означсинм редиим бројсм шаљс ое најкаснијс до десет д ана по истеву допгчног мјесеца Главном одбору, уз номинални исказ питомаца и са исжазом издатих оброка за храну. § 18. Сва новчаиа примања и издатке, као и све набавке и примања хране треба уносити лроппсно 'у благајнички односно материјални дневник (§ 5 тачка 8 a) и б). По један прнмјерак од та два дневиика шаље се мјосечио Главном одбору u a нспитпвање, док се друга задрж ава у архиви интернатској. У материјалном дневнику мора се сваког дана тачно означавати број укупног особља н а храни и томе броју мора одговарати број издатих оброка који су прописали. § 19. У права интерната може примати дарове у новцу или храни, за сврхе интерната ,и д у ж на je дароваоцу пријем потврдитн, д а р уннјети у благајничкн илн матерцјални дневник, извијестити Главни одбор у попрахном долису. § 20. Новац, ж нвеж не намнрнице и инвентароке предмете којн ипсу у упот^еби треба чувати под двоструким кључем, од којих има један у правннк a други економ интерната, a гдје нема економа један од најстаријих и најбољих питомаца. 0 стању благајне и ж ивеж них намирница лВвјештаваће се редовно Главни одбор приликом предаагап>а благајничког и м атеријалног дневиика. § 21. Н ије дозвољено у интернатекој благајни држати више од 1000 д инара новца кроз 24' сата. Веће своте, дозначене за дуж е вр и јем е'тр еб а п о х р аан в ати у сигурној банци. Тако исто није дозвољено •^и/какво трошење а^-неро^ тово задуживањ е н а рачун литерна.та односно Главног одбора изваи прорачуна и сво та-fcoje сврредовно дозн ачују аа одређено врнјеме, Позајмдур- нбђца са |ма које страие забрањене су. § 22. Рачунска година у сваком Гајретош ш интернату закљ учује се 15. 'јуна ,сваке године. Прилнком тога закљ учка доставља се Главвом одбору п^јдаљ с до 20. ју н а сваке годице: l) бла!гајничкн дневник o j f i , — 15. ју н а са потребним белезима, 2) материјални д н евк и к од 1.— 15. ју н а са ознаком колнчние залнхе хране на дан 15. ју н а и ври једн ош ћу евавсог живежног артикла,' 3) препис инвентара, 4) c.miraк иитомада (§ 5 тачка 8 д) успјех питомаца на лсрају ш колске годнне са њиховим индивндЈ-алким осебинама u предлогом уиравниковим з а идућу годину. (У овом списку ^р еб а д а се наведе оцјена иа сваког нредмета), • 7) образложени -нројуачун за интернат у наредној години према броју пптомаца који се могу смјестити у интернат, и 8) образложени иредлог за иоиравке зграде интернатске и набавку новог инвентара. П римањ е п и том ац а у интернате. § 23. 0 примању питомаца одлучује Главни одбор сваке године и а основу прорачуна з а дотичну годину и н а оенову приспелих молби од 15. ју л а до 5. августа сваже године. З а питомце који су раније били у интернату потребно je повољно мишл>еп.е управника дотичног интерната. З а нријем у интернате подносе молбе, u a основу к онкурса који расписује Главни одбор, како нови тако и еви дотадањ и питомци путем Мјесног одбора или повјереника Гајрета и са н>иховим мишљењем. § 24. У интернате he се примати и н а одгоју д рж ати здрави питомци, добра вл ад ањ а и усиеш н а учењ а, који уз то буду илаћали редовно одређсну оиск||бнину, ако су иод тим условима примљени. § 25. Сасвим сиромашне питомце ирпм а Главни одбор бесплатно. Висину опскрбнине за иитомце који нису примљени бесплатно одређује сваке године и појединачно Главни одбор. 464 Лптбмцн'”који ужВпају nouoh обвсзују со рсверсоМ да He ту споту, Tix>uiau пздржапашг. понратити Гајрсту када ДођУ У материјолиу могуНаогт. . S 2«. Одређену оискрбинну плпћају питомци уиапред, и то при ступаи.у у интернат. оенм за ирвн месец још и з а последњи као кауцнју ,а оида даље з а остале месеце најкасније до 5. у мјегецу. Пнтомцн који u a врпјеме не плате опскрбнину о т п у т т а ју ее и з интерната, ако Главни одбор друкче не одреди. § 27. Десет д ана ио почетку нове школске године сви управници интсрната достављају Главном одбору списак питомаца који су нагтуиилн мјссто у интернату, са ознаком плаћањ а опскрбшше, ивколе, разреда н мјеста родчтеља. • Т елесни одгој питомаца § 28. Б рига за телесни одгој питомаца води се лршгисима који се односе: a) ua храну, б) спавање, ц) н а р ад и .одмор, гимнастнчке вјежбе u шетње, д) ua чншНење и е) ua лекарски надзор и поуку у хигијени. Х р ан а § 29. Д а се очува здрављ е питомаца и потпомогне ваљ ан тјвлеекн одгој треба им дати редовно u довољно здраве хрНне, најм^њ е дневио трн оброиа: даручак, ручак и вечеру према следеНој табели: Доручаж: П ржена чорба (20 грама уљ а и 10 грама браш н^), у з 20 грама хљеба no особи. Недељом и празником бијела к аф а (четврт литре млијека, 10 грама ш ећера и 200 грама хљеба no особи). Ручак: Чорба н а месној води ( 10— 20 грама пиринча пасте, гриза и слично n i особи). Месо гзвеђнје иле овчије (150 грам а no особи) са варивом или умоком. Варива се д аје: Кромпира 400 грама, граха 100 грама, слатхог u киселог к у п уса 400 rp au a, сочнва 100 грама, сухог граха 120 ipaMa, зељ а (младог граха и кеља) 400 грама, парад ајза 100 грама, патл и џ ааа 100 грама, п ал ри к а пуњ ених д в а ком ада no особи. Мјесто в ари ва недељом умок са еквивалептпом врпједпош ћу хранивоети и цијене вар и ва, a онда д в а комада колача (бухтла). Хлеба црног, пш еничног или раженог, даје се за ручак 2uo грама по особи. Безмесним даиом д аје се дупла количина в ари ва (са 10 грама масла no особи). Вечера: Кухано месо са резанцим а или л ак ав пнрјан или печено месо са оалатом, loo трама. Три п ута у седмици даје се з а вечеру место меса су тл и ја (300 грама млека, 40 грам а риж е са 250 грама хљеба) или пилав еа киеелим млијеком (четврт литре) илп сир у з воће, хал ва и слично. § 30. Ова ее табела може м ијењ ати у споразуму са љспаром и Главппм одбором, обзиром n a врсту хране, Mjerne прилике и годишн.е доба, држ ећи у вн ду д а нсхрапа мора битн потлуна, редовна н правилна. § 31. З а храну ее имају набављ ати ж ивеж ие нам ирпице пајбоље к валитете и брижно чувати од кварењ а, a з а je.no их ваљ а прнпремати н а укусан начин. § 32. П рипрему, ук у с и издаваш е хранс надзираНе и опробати чеето интерпатгки л егар a унраппип сваки дан. Л скар he д атн упутгтпа, гвоје примједбе забиљ еж ити у погебну кн>игу и ставити евентуално потребни предлог, о чему he се извјеш тавати Главни одбор. § 33. У случају болести и к ад а то иначс лекар нађе за потребно, питомцима се д аје посебна храна коју он пропиш е. § 34. З а вријеме иоета рам азан а и н а празнике добивају иитомци изд аш нију н биранију храиу. § 35. Одређену количину ж ивотних нам ирни ца од којих ес има лрипремити јело з а један д ан изд аје у правник илн, ако постоји, сконом, уз асистенцију ђ ак а д уктора и седмичара, кухару у ви јек u a вријеме. �§ 36. У трпезарији јсду свн питомци заједио уз нрисустао уиравнипа, Спакн нитомац има na столом cnojc одpcbcno мјссто, чашу и салвсту. § 37. Управнии he се брипути д а се отпицк храпс и спиринв који се могу уновчити не бацају, него свакодневно остављају и уновчују. 0 томе he извјештавати Главнн одбор који he одлучити о утрошку добивеног новца. Спавање. § 38. У опаваоници у коју се смешта no хигијенским прописима одређспи број питомаца треба да за свакога од н>их буде посебан, чист и топал кревет. Јнстучнпце и чарш афи морају се мсњати сваких 15 дана, a иокривачи иепрашити и просунчати на ваздуху. У креветима не смије бити никакве гамади. Сваког јутра питомци остављају уређен кревет. § 39. У спаваоннци треба да буде довољан број вјешаљки за одијело и ормара у којима he питомци под кључем држ ати одијело, рубље и о стале ствари. § 40. Спаваонице се морају редовно местн, вјетрити. прати, no потреби дезинфиковати н најмање једанпут у години окречити. § 49. У сврху прпс помоЈш, у интсрнату треба д а постоји мала ниторнатмса апотска, којом hc упвављатп један од фуккциопера no упури л.екарсвој. У onoj аиотсци трсба да буде завоји, средстава за дезннфекцију и осталога што љекар одреди. Лијекови на љекароке рецсите куповаЉе се на трошак интерната у љекарни. Ha љешцкжим рецептима мора да стојн име питомца за којег се узима лијек. Осим тога, иа сваком реценту мора да буде поред љежаревог и управннков потпис са жигом интерната. § 50. Д а би сс питомцп поучилн у иајпотрсбнијим хигијенским прописима, љекар he одржати преко године неколнко лредавања, као и нарочита предавања која су за младеж потребна. Д уш евно васпитање. § 51. Настојање Гајретових интерната око душевног васпитања својих пнтомаца обухвата бригу за њихово a) умно, б) морално, ц) национално, д) релитнско, е) естетско васш пање и ф) проучавање ннднвидуалности. t a) У м н о васпитање § 5"i. Умно.м васпитању служе l) корепетиција у учионицп под упутом управиика или његовог помоћнила и стаРад , одмор, шетње и гимнастичке вјежбе. ријег ђака. 2) научна предавања која држе стручњаци и ста§ 41. Питомци се не смију преумаратп д,ушевним рији bapi'i. ТТрема степену духовног развитка управник he радом. Тјелесни и душевни рад треба да се изцењују уз подашати питомцима на чнтање зианствена и литерарна дјела. требии одбор (спаваље, nayafe и шетње). З а ојачање it развој 0 прочитаним дјелима шгтомци имају водити забиљешке и тијела као и напредак здра^ља треба иаводити гнмнастичке држати предавања. Управшгк he водити рачуна о томе да вјежбе у двориш ту, соколани или посв^ној просторији н до>- ~сЕ~ша> више корисних дјела прочнта и предавања о њнма вољно шетатн на чистом ваздуху. Праг.ничким даном и недеодржи. Питомцн који у томе покажу највпше успјеха бнваће љом треба, за лијепа времена, предузимати ааједничке шетње цаграђивани од ГлавЈГог одбора, no предлогу уп,1»авника. у природу, под водством управцикаГ (У шегртским домовнма држе се у одређеним мјесе^ с I \ I frZ ri цима посебпч вечерњн течајеви — занат(;ко-трговачка школа ' Чистоћа. — no наставном плалу Министарства трговине и индустрије.) § 42. У Гајретовим ицтернатима треба д а будев свуда и 3) Иитернатска. књижница, у којој треба да буде доувок узорна чистоћа. Подове у собама и ходнике треба револ>но помоћних књига за школске науке, ријечника, атласа довно прати, мести и прагаити, a заходе рсдовно ироти u слично, a онда нарочкто изабрана научна и литерарна и дезинфиковати. дјела, подссна за национално васпитање. Ова he се дјела да§ 43. З а умивање треба д а буде посебна прооторија са вати ђацпма на читање no становитом реду, a сви су дужни довољним бројем лавора. З а узнмање абдеста треба да буде прочитати дјела посебно обрађена, о чему he се старати у умиваоници посебна клупа, лавор п папуче. управнкк пнтерната. § 44. Рубље питомаца као и оно л ш ^ елужи за интер§ 53. Управник je дужан одређивати старије и боље патске потребе пере интернатска праља^ ЊоЈ се редовно пнтомце који he бесплатно подучаватн млађе и слабије. On сваке недеље предаје нечиото и прима од ње oujiaiio рубље или корепетитор ho пазити да се то подучаваље уредно изкоје мора бити нумерисано. вршава, о чему треба да взвеш тава Главни одбор. § 45. У шегртским домовима вреба нарочиту пажњу пос.ветити чистом држању шегрта. б) М о р а л н о в а с п н т а њ е § 46. Питомци се морају редовно шишати и no потреби бријати. У ту сврху долази у интернат сваке седмице једанпут интернатски бријач. Питомцн нижих разреда uininahe се машином број 3. Љ екарсни надзор. § 47. Интернатски љекар прегледава све питомце na почегку, средини и прају шволсже године. и свој налаз биљсжи у посебну књшгу из које управник вади потрсбне податке за индивидуалне биљешке. Приликом ових првгледања треба установити здравље и функцију свију органа, висину и тежину тијвла. § 48. К ада пнтомац ocem какву слабосг. болест или то примети који од функционара, који су уосталом дужпи пазпти н а здравље питомаца, треба га упутити љекару са одређеном књигом n a љекарски преглед. Љеасар he забиљежпти у књигу своју диагнозу и одредбу. У случајевима наглог и опасног оболења уиравпик je дуж ан позвати одмах л.екара у интернат. § 54. Сав интелектуалии одгој подлога je моралном и националном васпитању, и задаћа je управе интерната да ваљаном стегом п вођењем (сталним надзором, прописима, поуком, савјетима, примјером за насљедоваље, лијепим навикама, казнама и наградама) васннтава код пнтомаца јаку моралну вољу и карактер. ц) Н а ц и о н а л н о васпитање § 55. Једна од првих и нарочитих дужности Гајретових пнтерната je национално васпитање. Управнпк треба у томе смислу д а дјелује што активније, тако да Гајретови питомци постану убјеђени н одушевљени нацноналнп радници и карактери. § 56. Добром националном васпитању послужиће лектира и з . интериатчкс 1;н>иа;нице, нарочита предавања тсоја he се удешавати за ову сврху, свечаности, приредбе, национална музика и пјесма. У интернатгама he се na свечан начин прославити: 465 �Рођендан Љеговог Вслнчанства КраљИ, Рођендан Његовог Внсочанства Престолонасљедника Петра, Протектора Гајрета, чије ће слике украш авати Гајретове просторије, 1. децембар, дан Ослобођеша и Уједишења. § 57. Нарочиту пазкњу у националном васпитању треба посветити питомцима у шегртским домовима и чувати их штетних вањских утицаја. Треба их упознати са правима и дужностима грађана, упућиватн их у познавању и поштпвањ у д])жавннх закона, будећи у љима свијест и вољу за ред и рад. д)Религнско васпитање § 58. Пнтомци су дуж ни слиједити прописе исламсже вјере и испуњавати вјерске прописе. § 59. З а вјерско васпитање поставл>а Главни одбор интернатског вјерског васпнтача, коме je дужност д а заједно са управником бдије над вршењем вјероких обреда, те да се брнне о што бољем вјерском васпитању питомаца. Њ егов хонорар одређује Главни одбор. У лравник he одредити подесно мјесто у интернату за клањ ањ е намаза. е) Е с т е т с к о васпитање § 60. Код питомаца треба будити ук у с и љ убав з а ље» поту. Цијело уређење интернатских просторија, одржавање реда и чистоће, чисто држање тијела и одијела, гимнастичке вјежбе и игра, м узика -л лјевањ е, оликама украш ене просторије, цвијетњак, шкоЛсжи врт, шртњ е у природу, проматрање умјетнина, читање лијеЛе ^ ек таре итд., нека буду средства за естетско васпитање, које треба д а нађе одраз у лијепом понашању, отменом држањ у, пош товању/ старијнх, услужности и уредној ваш иуини питомаца. ф) П р о у ч а ' в а њ е индивидуалносфГ § 61. Д а се npoyge индивидуалности поје; маца и према томе могну применити посебна ср , јединог питомца треба за сваког водити иосебш алне биљешке, које he се односити: a) н а тјеле< душевне особине. § 62. Биљеш ке о тјелесним особинама треба д а садрж авају све што се односи на хијело, развој костура, мипгића, жлезда, зуби, зглобова, осјетила лојединих органа, висину, дужину, евентуалне тјелесне мане итд., a,' затим биљеш ке о томе у каквим се приликам а питомац родио и одгајао, какве je болести боловао, наслијеђе и слично. Ово he сваке године забиљежити љекар врш ећи прегледбу према одредби § 47. § 63. Биљ еш ке које се односе н а душ евне особине садржаваће податке о умним, емоционалним и моралним особинам питомаца, о нарочитим теж њ ама и наклоностима, са примједбама посматрача ш та je прдмјенио и ш та треба примјењивати у васпитању дотичног питомца. Нарочито треба припазити н а вањ ско држање и настулањ е питомаца, н>ихово међусобно општење, љубав према истини и поштењу, тачност у изврш авању дужности, љ убав з а науком и слично. § 64. Само сигурна посматрања, основана н а дуж ем мотрењу, треба забиљежити и у зим аги као подлогу з а даљњи рад. Површност и шаблона била би од Behe ш тете него к ад се биљешке не би уопште водиле. КуЦ ни ред. Распоред дневног радЗ За радне дане: У стајање 6, чишћење u—7, доручак 7, ирппреме за полазак у ш колу 7— 7.30, ручак 13— 13.30, одмор 13.30— 14.30, л аук а 14.30— 17, ш етњ а 17— 19, вечера 19.15, одмор 19.15—20, наук а 20—21 сат. За нерадне дане: У стајањ е 6 .чишћење 6— 7, доручак 7, одмор 7—8, наука 8— 10, одмор 10— 12, ручак 12.15, одмор или шетња 12,15— 18, наук а 18— 19, вечера 19— 19.15, одмор 19.15—20, наук а 20—21. Сваки отојек времена објављујс се звоном и томе се позиву мора сваки питомац одмах одазвати. Вријеме шетње и одмора- могу питомци употребити за науку када je то нужно, као и з а читање приватне лектире. Петком бријање и шиш ање. Суботом примање опраног рубља од 20—21.30 з а вријеме корепетиције. Недељом предавање неопраног рубља од 6—8 прије подне. § 67. Општи пропиеи кућног реда с-у слиједећл: М ) Сви се питомци имају држ ати кућног реда и редовно ЛОхађати лш олу. Испричнице з а изостанак због болести д аје управник интерната. 2) Питомци iiopajy долазити у интернат у одређено вријем ^ л н е смију излазити и з интерната без дозволе управн т с а или његовог замјеника. 3) Ко ж ели у шетњу или каквим послом изаћи из интерната треба д а се упиш е у »Књигу з а отсутне«. У књигу се записује име и презиме питомца, датум и час одласка и повратка и извеш ћује управника. 4) Сваж-н je питомац дуж ан при сусретају поздравити своје стареш ине и странце који дођу у интернат. Исто тако д у ж ан je поздрављ ати своје старешине и на улиди. Ha питањ а д уж ан je пристојно одговарати. 5) Н ије дозвољено у просторијама галамити, вратима лупати, н а прозору стајати, довнкивати напоље, скулљати се пред авлијским вратима и н а врата извиривати. Врата се морају уви јек закљ учавати. 6) Питомци се морају међу собом братски пазити и сусретати, н е смију се вријеђати, задиркивати и у послу ометати. М лађи су д уж ни старије поштовати, a старији млађе оавјетовати и пазити. 7) Сваки je питомац дуж ан имати потребне ствари, прибор и књ иге з а на.уку и остављати их н а одређено мјесто. 8) Из интерната иду питомци у школу у реду под надзором једног функционера и дуктора. Напољу се морају увијеос учтиво понаш ати и чувати се сваког д јела које шкоди ђачком угледу, као и угледу ш коле и интерната. 9) Питомице женског интерпата прати у ш колу и из школе управница и помоћпица њена. 10) И злаж ењ е питомица и з интерната уопш те забрањено je без пратњ е управнице или њене помоћнице. 11) Посјете у женском интернату дозвољене су само у присуству управнице ил и њене помоћнице, те се имају уносити у књ кгу посјета. 12) Ha ред при иђељ у у ш колу и повратку пазиће дуктор, a помагаће му пазитељ и које he за ту дужност одређивати управншс. § 65. К ућни ред Гајретових средњ ош колских интерната и шегртских домова обухвата опште прописе којих се имају питомци придржавати, као и распоред д невн аг рада. 13) Седмичарску д уж ност врш иће сви питомци no турнусу. Седмичари he изврш авати мање послове које им одредн управник, н а прим јер ломагање и надзор при сервирањ у јела, дијељењу руб л л , позиваљ у питомаца и сличпоме. § 66. A ko обзиром на посебне м јесне прилике није прописан други онда за све Гајретове интернате ври једи овај 14) Питомце који преврш е к ућн и ред или не изврш е одређепу дужност, уписаће дужтор у књ игу »Дневник до- 466 �гађаја« коју he подносити сваки даи управнику на увлд и одредбу. 29) Питомци ce fre смију дружити са служинчади, нпти залазити у њнхове собе и кухињу, осим у случају потребе. Са послугом морају бити уљудни и не могу joj издавати оаповијести. 16) Сваки je пнтомац дуж ан да пази на своју чистсћу 30) Сви питомци морају седмнчарпти, на вријеме врн на чистоћу проеторија интерната. Сваки дан са треба шити одређене дужности no дневном реду п посебне које им нрати хладном водом до појаса, зубе чистити, косу уредити одреди управиив. и очистити одијело и обућу. Најмање једанпут седмлчно 31) Питомице he ce no турнусу запослити у кухнњи треба се пресвући и једанпут у 15 дана добро ce окупати. ради вјежбе у кухању, помагаће при сревирању јела, вјежa no потреби ошиш ати и обријати. Осим тога ce мора ктпати бати ce у кројењу и шивању, пеглању и другим кућним и када хо налаже носебиа вјерска дужност. Шегргк и ч а да господарским пословима. ce ум ију и пресвуху чим дођу с рада. 32) Питомице могу нзрађивати, у колико то не иде на Чистоћа. 16) Питомци су дуж ни пазити нарочито на чистоћу у заходииа и н а отнрање обуће. Писање no заходнма знак je просте непристојности и најстрожије he ce казнити. Тако исто шарање no зидовима, клупама или другом намјештају, као и пљување изван пљувачница. 17) П апирићи и други отпаци не смију ce бацати no поду. Ред у спаваоници. 18) У одређено вријеме морају сви питомци тпхо поћи na починак. Забрањено je говором, смпјањем, лупом или на који други начин ометати спавање. Исто je тако забрањеио ноћу устајати без потребе, стајати на прозору или с ким напољу разговаратн из просхорија интерцата. Дању ce не смије залазити у спаваониц^ ,без велике потребе ни no креветима сједити. с S > 19) Пнтомци морају спавати најмање осам сати. СвИ иду у исто вријеме н а починак и у ивто вријеме устају. 20) С вака спаваоница пма ‘;вога пазитељ а којп ce брине за ред у спаваоници. с* 21) Послије устајањ а питомци морају уредити овој кревет. 22) У свакој спаваоници 6iihe\rta знду попис с вентарских предмста, з а које одговара пазнтељ. Ова томац мора иматн попис својих ствари у ормару. Ред у учионици. 23) У учионици сједе сви питОмцп н а одређеном мјесту н морају д а ce савјесно припремају за Пауку. 3g врнјеме заједничке корепетпције не смије ce без потребе нзлазити. Није дозвољено шетати, говором, лупом или на слпчан начин ометатп учење. 24) H a ред у учионици улравник. Ред у пази дуктор кога одређује трпезарији. 25) H a знак звона у одређено вријеме јела искупљају ce сви питомци који he јести, поздрављајући улазе no реду у трпезарију н сједају жада ce звопом даде знак на своја мјеста. З а вријеме је л а морају ce ученпцн лијепо понашати и не смију ce разговаратп гласно. 27) По свршеном јелу дајс rp. знак н питомцп no реду устају и .тихо пзлазе. Остале одредбе 28) Сваки пАтомац мора пазпти да ничпм ne нанесе ш тету интернату, интернатскпм предметпма или којем питомцу. Ко учинп штету мора je надокнадитн, a да ли he бити још у з то п кпжљен одредиће управник пптерната. К ада питомци nehe д а прокаж у крпвца учнљену штету he надокнаднти заједнички сви који су ce задесилн na мјесту штете. штету њиховог успјеха у науци и здравља, и no наруџби ручне радове, кројити и шити, с тим да ce води појединачна евиденција о свим израђеним предметнма и о висини награде коју добивају за свој труд и за израђене предмете, и о личности за коју je израђен рад, о чему he управница подносити мјесечни пзвјештај Главном одбору на увид. Свако искоршпћавање овог рада пнтомица, на друпг начнн осим овога, строго je забрањено. Ради евиденције ручног рада управница води посебн? цњигу у коју he уносити сваки ручни рад са ознаком имена ученице. даиа почетка и заврш етка рада, за fmjic рачун и добивени хонорар. 33) Питох1Ц1Г су дуж ни у одређено вријеме извршавати своје вјер Л е '7»уж1ки-ти, пост и намаз. Петком иду у џамлју на џуму a уз рамазан клањају у џахшјп теравију. Занемаривање вјерскнх дхжности ка-знпће ce, a за хотимично прекршавање и омалопажавање вјерсжих прописа пнтомац he бити отстрањен из интерната. 34) Питомци не смпју ниш та н а своју руку подузимати без знања и савјетоваља са својим старјешннама. 35) Само онн питомцп који ce буду у свему лијепо владали и марљиво учплп уживаће благодати у интернату. Ко ce огријешп о своје дужности или занемари науку казниће ce. 36) Кавне су: a) опомена насамо. б) укор насамо, ц) ускраћнвање шетње. д) ускраћивање доручка, е) укор пред ученицима. ф) пријава диреасцпји школе, г) посљедња опомена са пријетљом искључења илн премјепггања у други интернат. х) премјештање у други интернат под пријетаом искључења ако ce не поправи и и) искључење за уви јек из Гајретових интерната. 37) Ка-зне под a) до г) укључиво одређује управнигс. Премјештан>е у други конвикт и искључење изврш ава ce дефинптнвно након одобрења Главнос одбора. 38) У случају да који питомац напусти својевољно интернат управник he одреднти што je потребно и извијестпти Главнн одбор и његове родитеље. У том случају не nonpaha ce пптомцу опскрбнпна, као ни у случају искључења. 39) Своје ђачке књижице даж ни су питомци, послије сваке класификације и увијек када им ce што у њих забиљежи. подноспти n a увид управнику интерната. 40) Питомац који на тромјесечју добије три недовољне оцјене искључује ce пз интерпата. Послије сваке оцјене m tтомаца достављају управнпци интерната Главнои одбору пзвјсш тај о успјеху сваког поједпног питомда у свима предметима. § 69. З а шегртоке домове вриједе одпосне одредбе кућног реда као и з а питомце средњошколских интерната и слиједећн Д невни ред: Радним даном: Устајаље у 6 сатп, чишћење 6— 6.30, доручак и одлазак 6.30—7, ручак 12.15, одмор 12.15— 13.45, одлазак н а рад 467 �13.45—14, шетња 18— 19, вечера 19.15, »дм ор до 20, наука 20—22 (вечерњи течај), спавање у 22 сата. Недељом и празником од 8— 10 сати наука, послије подне шетља од 14— 18 сати. § 70. Кућни ред са распоредом сати извјесиће се на um ne мјеста у пнтернату да их пнтомцн могу читатн. § 71. Питомце у шегртским домовима треба потстицати на штедњу. и користоносно улагање седмнчне награде коју добивају од мајстора. И нтернатски љекар § 72. Интсрнатског љ екара поставља no предлогу управе Главни одбор. Љ екар који, поред своје друге редовне дуж- Хајдар Џиндо Са с у зн и м очима и болом на с р ц у и д у ш и — и ано ми од бола и туге у м потпуно не ради, сматрам за с в оју д уж н о с т да овом боли у нојој учествује цело грађанство в арош и Гњ илана, и сви м усли м ан и среза гњ ил анско г и оста лих нрајева који с у познавали наш ег рахм стл и Х а јд а р а , рекох, сматрам за с в оју д уж н ост да позовем и Ва с, браћо Гајретовц и , да узмете учеш ћа у нашеМ болу и тузи, јер je гу б и та к вели к, ненадокнадив и неоцењив, јер смо и згуб или једн о г неуморног Гајретовог радника Х а јд гр а Џ и н д у , в р ш и оц а д у ж н о с т и сресног ш ериатског с уди је и б ла га јн и к а М есног одбора Г а јрета у Г њ и лану, у 6 сати no подие 21. августа, т. rJ у среду. Рах м . Х а јд а р Џиндо, рођен 19. онтобра 1895. го ди не у К неж ини , среза власеничног, д р и н с к е бановин е, с в р ш и о je своје школовањ е у своје време, али као ш то je то к о д многих од нас случ ај, од своји х човечије д уж н о с т и несвесних родитеља спречаван да с ту л и у с л у ж б у за добро рода и народа, тек на неколико година no с в р ш е т к у ш ко ле отима се и сту п а у а к ти в н у сл у ж б у као п р и п р гв . муф т. a д о ц н и је као приправ. шер. су д и је и почиње с л у ж и т и са доста полета и воље своме народу. Колико je рахм. Х а јд а р у на с р ц у и д у ш и леж ало добро и напредак народа, да се видети из тога, ш то он не б ира место нити к р гј у ком he с л у ж и т и и долази у н а јзаб ач ен ији крај Ју ж н е Срб и је — Гњ и лане — које je саобраћаја међу н ајн еп росвећ ен ију м а су . и полицисном п р и с у с тв у п у ц а и уб и ја . рахм. Х а јд а р сл у ж и о je скоро п у н и х пет удаљ еио од ја вн ог У та кв о ј сред ин и У танвој средини го д и н а у в ек са на- см енајим лицем и облагорођавајућим речима за које ни је у зал у д иаш народ рекао: »Меке речи твр де кости ломе!« Рахм . Х а јд а р умео je задобити к а к о на ји н те л и ге н тн и је људе, тако и н ајокорелије у б оји ц е и ирволоке и у п у т и т и их на прави и no њ и х н ајср етн и ји п у т и од в ра тити и х од неж ељених поступака. Рахм . Х а јд а р je св ојом у м е ш н о ш ћ у и д об ро ћ удн ош ћ у за ових неп у н и х пет година придобио с в о ју ок о л и н у тако, да су 468 иости, прима на сс дужиост инториатоког љскара бесплатио или уз одређенн хонорар, треба да врши рсдовно и поссбно ирегледање питомаца (§ 47-50), да надзире интсриат у хигпјенском поглсду н одржава хигијенека нредавања. Помоћни наставници § 73. Помоћни наотавницн које no нредлогу управе поставл.а Главни одбор у з хонорар за редовно или повремено вршење дужности (учитеља гнмнастике, музике, ручног рада и слпчио) обвезују се долазпти тачпо у одређено вријеме на часове свога рада јер he им пначе Главни одбор ускратити награду. за многе ствари њему трчали за савете, питал и, a no том чи н и л и оно ш то je норисно и no њ их саме и no њ ихов у окол и н у . К о ли н у je народну љ убав и поштовање био стекао ра хм етл ија најбоље сведочи дан његове сахране, ка д а je у спро вод у учествовало преко хиљ аду н аји стак н у ти јег грађанства варо ш и Гњ и лана и гњ иланске околине без разлике вере и народности. С проводу, поред ц елокупног су д с к о г особља са пред сед ником на челу, учествовало je и све остало чиновни ш т в о како држ авно, тано и сам оупр авно и сви сеосни им ам и .о п ш ти н ск и и сеоски часници. Р а х м . Х а јд а р у за његов рад и заузимањ е на унапређењ у ових крајева с гм и м овим учеш ћем народ je одао по ш ту и са ти с ф а к ц и ју за њ егов рад, али његовој уц виљ еној и у црно | за в и јено ј лоро диц и (жени, и двама си н чи ки м а од 3 и 1 год и не) ни од к у д а нема утехе, сем Свевиш њ ег А л л а х а , ноји може и коме се обраћамо са молбом за сгбр и у те х у . Р а х м . Х а јд а р о в а породица остала je у туђем св ету без игде икога од своје родбине, a како изгледа слабог кога Mohнога и има, к о ји би joj могао лр итеки у помоћ. Р а х м . Х а јд а р je неум орно радио на ш ирењ у Гајретове идеје у овом н рају ш то ни је непознато и самом Главном одбору, na je још као б ла га јн и к овдаш њ ег М есног одбора Гајрета и сп у сти о с в о ју плем е н и т у д у ш у и предао ам гнет Х а л и н у земље и небеса, na с м а тр а м за мо ралн у д уж н о с т самога д р у ш тв а Гајрета да у к а ж е на кло н ост према његовој сени и његовој незбринуто ј п о род и ц и, a то мож е у чи н и т и ако његовог братанца (сироче без оца и м ајке ) Е д хем а Џ и н д у , о номе се рахм етл ија старао, a ч и ја се молба за п ријем у сарајевски ђачни к о н в и к т налази пред Г л а в н и м одбором на реш авањ у, ако при м и мо лиоц а за свога п и том ц а и ти м е помогне да се исти и ш к о л у је и настави рад свога ра хм етл и стри ца на к у л ту р н о м и просветном помагањ у наш ега народа. Р а х м е тл и Х а јд а р у нека подари места у Џенети А л л а х , a његовој п о род иц и утехе, сабра и гајрета, a Г лав ном одбору иљ хама, хид а је та и сажаљења! О ж а л о ш к ен и : АДЕМ П Р Е К И Ђ , учитељ , сенретар М есног одбора Г ајрета у Г њ и л ан у . �Med. Univ. Dr. IH specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne к— .................................................................................ЈК S V A K I M U SLIM A N T R EBA DA K UPUJE SAMO G A JR ETO V C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G ajret” 9000000000000000000000000000000000000000 Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ffl=X30GOOO(DCX30QOGOOOGeOOGOOOOOOOOOOOOOOG100 Narudžbe: m 'Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglaiujte u „GAIRETU” S g p r 1 - ш там париза : ИЗРЛЋУЈЕ НАЈБО/bE СВЕ ШТДППДОЕКЕ ЛОСЛОВЕ УЗ КШ ИТНЕ ЦИјЕНЕ С Л А Г А К И С ТРО ЈЕВИ СТЕРЕО ТИП М ЈА POTAUHOHH СТРОЈ CINKOGPAFIJA! IZBACUJE KLIŠEJE U JEDliOJ I VIŠE BOJA 'JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE kn jigo vežnica : ^ POVEZUJE KNJIGE 00 HAjlUKSUZNIje �Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara GradslaSin н н ш и Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi s e svim poslov im a koji zasijecaju u b ankovnu stru k u . — O sim toga im a svoju м Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajm ove n a zlato, sre b ro i o sta le d ra g o ­ c je n o s ti uz najpovoljnije kam ate. ■ !lllllllllllll!lllllllillllllllllllllllllllllllllllllllllll|l||||||||||||||||||||||||||||||||||l||||||||||||||||| p jj Bosanska ladastrljalna i |Dr. Omer Bahtijarević I TrgavaCha Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 — RežćrvTii fona D in \ I dugogodišnji liječnik Dril. I Bolnice, operater i spe- I cijalista za operativne bo- | lesti, asistent chirurškog 1 odelenja Državne Bolnice / 7 ,5 0 0 -0 0 0 -U ^ D S P llM Prima u l o š k e na štednju, vrši dostini znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća Q | M [1 š= П | Ordinira od 1-3 p o s lije podne (j | Interurban t elefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ( u Aleksandrovoj ulici br. 45 [ illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllilllllllllllllllillllllllFIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIB B a n k a G a jr e t d . d., S arajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B a n k a ee b a v i sv im u b a n k o v n u s tr u k u sp a d a Jućim p o slo v im a . O v la š te n a je z a trg o v a n je s a v a lu ta m a i d e v iz a m a . Z a v o d j e ta k o đ e r i pupila r n o sig u ra n . O sn iv a, o rg a n iz u je 1 ru k o v o d i k r e d itn e i p r iv r e d n e u s ta n o v e . O sn iv a 1 p o d u ­ p ir e r a z n e k u ltu r n e i h u m a n ita r n e u s ta n o v e . Od čiste dobiti da)e 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. S v e d o z n a k e u d o m o v in i i in o s tr a n s tv u o b a v lja B a n k a G a jr e t n a jb r ž e i n a jk u la n tn ije . U lo šk e u k a ­ m a ć u je n a jp o v o ljn ije i is p la ć u je is te u s v a k o d o b a � https://kolekcije.nub.ba/files/original/32d6fe745809d5bbc4ff3071e1d5144d.pdf f2a9d71fe90fbb6b3bc133582758946b PDF Text Text лисг ш г д а л г а т з а k v a tvp n c Н ШН6МСКС ТТСДИЗАН& МАИИМАНА С А Д Р Ж A Ј: И н ж . Ш е р и ф Бубић: Главне смјврниде КЊ И Ж Е В Н И ПРИЛОГ Х а м и д Д и з д а р : Мисли у браку Х а м и д Д и з д а р : Шипци ЛОПУЛАРНА за гајење СТРАНА Д - р С . К .: Кућна радиност Х а м д и ја М у л и ћ : Како се нзграђујв Зд рав љ е : Сунчаннца и оморица И з в е те р и н е : Промене које се виде напредно село на јетри метиљаве стоке — К&ко лснве метиљи и кажо се хране Интересовање за све врсте нашпх свежвх јабука — Потражња нашег савијеног дрвета у пностранству — Потражња нашег пасуља — Производња папира код нас — Комисија за преглед шљива — Интерес Холандије за наше народне дјечије опанке — Телефонски саобраћај са нностранством — Сушеве шљнва— Скупни порез на пословни промет — Среска пољопривредна изложба у Сарајеву — Потражња зечје длакв — Телефонска веза Брчко—Берлин, Франкфурт, Минхен и Хамбург — Фабрика за конзервисање воћа и поврћа у Мостару П р и в р е д н е в и је с т и : . t к ПО ДЛИСТАК Д - р В . К у ју н џ и К : Код Истрнфбега С а и т О р а х о в а ц : Мотиви из Босне подградачког ГА ЈРЕТО В ГЛ А С Н И К Прослава Гајрехова дана у: Травиику, Пријепољу, Чап.гнни, Вишеграду, Осови, Гор. Зеници, Модричу, Кључу, Бугојну и Љубушком — Гајретов теферич у Грачаници — Велики Гајретов народни теферич у Новаковићпма, срез рогатички. Присуствовало око 5000 душа на теферичу — Рад Гајрета на сузбијању неписмености — Гајретове домаћичке школе — Завршетак Спнгеровог течаја у Прњавору — Свечаност и рад повјереника Гајрета у Челићу — Илустрације. 1 ОКТОБРА САРАЈЕВО 1930 У ређуЈе: Х а м з а Х умо БРОЈ 19 �Oglašujfe u listu »G AJRET« »Gajret« je najrašireniji žasopi* među muslimanima i svakim danom diie se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Gajret« će nastojati da zadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i U najzabitnija mjesta. I* ovih razloga, bilo bi u in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firmi vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili hi i sroju patriotsku i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade u svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali и listu »Gajret«. Г A J P E T , лист Гајрета друпггва s a културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je sa нашу Отаџбину 100 динара н а годину, a s a све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђапв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид К уки* Уредник Х ам за Х ум о Власник друпггво „Гајрет". — Главни в одговорни уредник: Хамза Х уио. — З а ш тампарију „Б осанска Пошта« одговара Јосип Енгл. �T J » 0 V t T Инж. Шериф Бубић, директор ниже пољ. школе у[Бутмиру Главне смјернице за гајење* Када зађемо na цашу пијацу у Сарајеву и no многим другим нашим мјестима, видјећемо свуда много воћа, али воћа које на нрви поглед од^|е земљу у којој je воћарство на доста ниском степену. Истина, ми имамо велику љубав према воћарству, али која нам je корист од тога*. к ад о ,немамо разумијевања, које je потребно, да се у воћарству створи непгго боље, да би се из ове лијеле привредне гране извукла и што већа корист^> * Kao и у свакој другој привредној грани, ti и у воћарству ми смо још врло слаби oj тори — радимо без плана. И када се ко одлуч) набави коју племениту воћку, не лази na то, кој ће врсту воћа и коју сорту од појединих врста набавити и засадити. Има и изузетака, али су врло ријетки. Зато сматрам за потребнб, да у »Гајрету« изнесем најважније смјернице, којих, сс треба држати у нашем воћарству. Најприје одреди Себи смјер пута, којим hein ићи, na се онда спремај 'на пут. Овдје прије свега рећи ћемо нешто о нашој шљиви ложегачи, пошто je то најважнија наша воћка, сорта шљиве какве нема пиједап други народ. I. Гајењ е шљ иве пож егаче Према статистичким податцима на територији бивших иокрајина Босне и Србије, у којим je главни реои овс шљиве производи се годишље G50.000 кг сирових шљива, од којих отпада na западну Србију 400.000 кг на источну Босну 250.000 кг. Од цјелокупне количине добивених шљива осуши се 2/6, у пекмез се прсради V=, a од осталих */5 испече се pa­ renja шљивовица и нешто се потроши или прода у сировом стању. Од свих начин а употребе шљ ива н а јв а ж н и ји je извоз у сировом и сухо м ста њ у, чему ради тога морамо посветити н а јв е ћ у п а ж њ у . To треhou ‘) Овај члапак, радп његове важноотп, доносимо на уводместу, извон уоиичајсног распореда nauier градива. ба да нам буде и најважнија смЈерница у нашем гћљиварству. Код тога морамо даље водити рачупа о огЈомр: ■j 1 Сухом шљпвом тргује се прем а к р у п н о ћ и плода: Чим мање долази комада шљива у Ј4 кг, то je цијена боља, ако je квалитет исти. У трговини уобичајене су слиједеће разлике: 60— 65, 70— 75, 80— 85, 95— 100, 115— 120 (узанс)-комада у К кг шљива; роба ситнија од 120 комада, као и роба без гаранције за број комада, зове се м ер ка н ти л и најслабије :аћа. ijBehn су конкуренти нашој шљиви францу;ка и Америка (Калифорнија). Француске и аме»иканске шљиве крупније су од наше пожегаче, алн им месо не отпада од коштице и немају онога финог укуса и мириса наше пожегаче. Зато су стране пијаце и завољеле нашу шљиву. Д а би и х у свему п рид об ил и за н а ш у ш љ и ву, морамо, поред добре прераде, н а сто ја ти ш то виш е повећати п рои зв од њ у кр у п н е ш љ иве и см ањ ити ује д н о п р е в е л и ку п о н у д у у н аш ој си тн о ј роби. Како ћемо то постићи? Одвише ситних шљива има у годинама када шљиве прероде. Затим ситне шљиве дају стабла која су слаба, болесна и занемарена. У осталим башчама прерод je знак неразборитог, површног, слабог или уопште никаквог одгоја шљивика. Прерод, осим тога, штетан je no сама шљивска стабла, јер с тиме стабло превише слаби, и, што je особито важно, послије јаког прерода деси се редовито, да се велики дио грана у крошњама осуши и цијели шљивик изгледа слаб, те за једну-двије године не рађа пошто му треба времена да се опорави. Јасно je, да у тако слабим шљивидима не може бити говора о развитку крупног плода. Само они шљивици, у којим се земља, сваке годинс обрађује и који се од времепа до времена ђубре, рађају редовитије из године у годину и дају круппије ллодове. Али и у добро одгајеним шљивицима видјећемо, да нису сва стабла једнака у погледу крупноће плода. Између 485 �стотину стабала нађе сс неколико њих, која се од ликују крупнијим илодом. Оваква стабла треба тра жити, те настојатн да за нове шљивске насаде узмемо саднице само од оваквих особито вриједних шљивских матичних стабала. Оваке племените саднице добићемо, ако употребимо за даљњу садњу изданке од оваквих тако званих матичних стабала или са калемима од ових стабала накалемимо било изданке од других мање вриједних шљивских стабала или младицс одгојене од шљивске коштице. Ha овај се начин могу за кратко вријоме одгојити стотине племенитих стабала шљива са истим својствима какво има оно матично племснито стабло. многи стручљаци су мишљсња, да опако засађени шљивици Maibe страдају од штитастс уши. Према томе, ш то смо н а п р и је д р е кл и , ко д од. ro ja ш љ ива треба н арочи то за п а м ти т и : Н асто ја ти да по стн гн е м о ш то р е д о в и т и ји род и ш то к р у п н и ји плод. Д а се ово п ости гн е, треба садниц е узи м а ти од н а јп л е м е н и т и ји х ш љ и в с к и х стабала, __ изаб рати под есно зем љ иш те и п р и кл а д а н п о л о ж а ј — довољ ан р а зм а к стабала (н а јм а њ е 6__8 м), — редовито о б р ађи в ати и ђ у б р и ти ш љ и ви ке . II. ЈАБУКЕ Поред шљива и гајење племенитих сорти јабуРазвитак крупног шљивског плода зависи више ка има код нас велику будућиост. Јабуке успијеили мање и од избора земљишта згодиа за гајење вају у довољио влажпој, средње тешкој земљи. Вашљиве пожегаче, као и од међусобног размака ста- жно je и да се избјегава превише сунцу изложен, бала у шљивику. Боље je засадити педесет стабала сух иоложај. У равници и у тонлим нашим npeу доброј хранљивој земљи, него двоструки или вп- дјелима препоручује се гајеље раних љетних јашеструки број у неподесној земљи и незгодпом по- оука, које у главном долазе у обзир за извоз у иноложају. Исто вриједи и за размак стабалр. Нознато • страаство, јесу наши влазкнији брдски нре;ЈЈели, у нам je, да je најбоље развијен и најтамније боје којил! јабуке имају за трговину веће значење него плод на површинћ крошње, 'лошто je изложен нешљива. Зимска јабука има нрема шљиви и ту предсметаном утицају сунчарих, зрака. Чим je већа вањ ност, што се не мора, када сазрије, одмах уиотреска површина крошње, тим више има и пунијег разбити, односно прерадити, него се може, ради своје витог плода. НЈљивска стабла треба садити у раздуготрајности, постепено уновчавати. Прије су се маку од 6 м, a на бујрој лшдлозц (џанариад)>^лемкод нас узгајале различите врсте домаћих, већиљену шљиву и у јакој земљи чак и на 8 м. Код нас, ном слатких и полуслатких, јабука, које су за кућна жалост, има велики број шљивика, у којим мену и локалну потрошњу добре, ачи су за извоз у ђусобни размак чшбивских стабала није већи од иностранство без већег значења. За извоз у ино3—3,5 метра. У прописно засађеним шљтшцима странство морамо гајити племенитије за трговипу крошње приме облик отвореног кишобрана, a и у способне сорте, које и код нас успијевају. Од ових својим каснијим годинама изложене су утицају сунтреба сваки крај д а изабере само врло мален број чаних зрака. У густо засађеним шљивицима, какви сорти, како би се могло трговати еа нотпуно изједсу обично код нас, дођу поједине крошње већ неконаченом робом, која се лакше прода од мијешаие лико година послије садње међусобно у додир, сме- робе. тају једно другој у природпом развитку, усљед хлаЈабуке од племенитих врста у далеко већој да најдаље гране одумиру, a крошња тјера даље се мјери траже него и суха шл»ива. Ha пијаце велисамо у вис и прими неприродан облик према горе ких европских градова довозе се сирове јабуке из окренуте дуге метле. најудаљенијих предјела, из Аустралије и Америке. Даље имамо два начина засађивања шљива, Наш положај у близини нашег мора особито je покао и осталог воћа: засађивање посебних шљиви- вољан за извоз јабука у предјеле Средоземног Моua u тако звано пољско сађење воћака, гдје су ре- ра. Само као и код шљива тако и код производње довн размакнути no 20 метара или се воћке раса- јабука треба пазити да се производе што л>епши и ђују no крајевима њива и no путевима. Ако су што крупнији плодови, да се разумпо беру, сортишљиве засађене са размаком редова који су трв и рају и шаљу. (0 томе писао сам у 34 броју »Новог више пута удаљенији о д себе него што су међусоб- Времена« од ове године, те молим да се тај чланак uo сама стабла, тада се такво земљиште може иско- прочита.) ришћавати и у каснијим годинама са другим усјеУ погледу услова за садњу касних сорти јавима. У томе случају воћна стабла не захтијевају, бука морам овдје поново нагласити, да ове сорте осив проређивант крошње и заштите од штеточииа, захтијевају безувјетно вишс хладне, довољно влажиосебие његе, јер се воћке користе обрађивањем и не ноложаје, окренуте према сјеверу, ејеверо-западу ђубреље« земљишта за друге усјеве. Kpomite воћ- или сјевероистоку, који нису уједио ни изложени и и ј стабала су у томе случају ириродно развијене, јаким Бјетровима. У равницама и сунцу изложоним иошто једна другој не сметају. Овако се миого roje положајима могу се код нас га успјехом гојити само нивцве у Јужној Француској и Америци. Осим тога pano сазријевајуће к^ортс јабука. Осим тога потребно 486 �je код одгоја јабука, да се млада стабла, док им je кора на деблу глатка, чувају преко зиме од зечева, пошто имамо искуства, да зечеви готово сатру нове насаде јабука, ако се не чувају. У догледно вријеме могла би се наша производња племенитих сорти јабука за извоз и на тај начин повећати, када би се сва млађа стабла за извоз мање вриједних сорти прекалемила са племенитим за извоз способпим сортама. III. КР УШ КЕ Крушка je код нас најобљубљеније воће. За извоз у удаљеније земље крушке су мање способне. Добар je купац за наше крушке наше Приморје. Наше домаће сорте крушака осим јерибасм е спадају међу мање племените. Свак, ко je упознат са племенитим новијим сортама крушака, тражи сада саднице и калем-гранчице од ових. Племените крушке плаћају се и на нашим пијадама увијек боље него различите домаће крушке. Од домаћих-сорти крушака добро се дају уновчити веома ране врсте крушака, као петроваче и крудне мтпчије. Садњу оваквих сорти крушакал препоручујемо за наше топле предјеле. У нашој ЈТосавини гоји се за трговину добра рана крушка звана » к а н и ж к а « , a добра je и наша крушка »б узд уха н л и ја « . Даљна нова садња домаћих крушака, које су за сугаење, не препоручује се више, пошто те сорте почињу касно рађати, a уновчење сухих крушака ограничено je данас скоро само на домаће пијаце, a гориво, којв би на то потрошили, боље je употребити за корисније сушење шљива. Крушке племенитих сорти захтијевају лропустно тло, плодну редовно обрађивану ораницу и топлији положај. Одвише влажна земљишта нису за крушке. :: i , f \ , ■ ' i ј ’ Код избора сорти крушака треба се водити мјесним приликама и захтјевима тржишта, те се у томе користити искуством других и савјетима искусних воћара. Нарочито напомињемо, да je гајеље племенитих сорти крушака врло рентабилно у близини већих градова. IV . ТРЕШ Њ А У нашим топлијим предјелима трешња je поред лозе и смокве најважније воће. У најтоплијим предјелима особито се исплаћује гајење најранијих сорти трешања као »браниборке«, a у срезу коњичком и неких домаћих сорти. Наше домаће сорте трешања више или мање су отворене боје, те се поред њих препоручује и гајење неких страних особито крупних сорти са тамном бојом, као »фромовку«, »хеделфингерку«, »диснодку« и »крупни црни хрушт«. Ова посљедња сорта особито je добра за прављење слатка, које се све више справља no гра- ђанским кућама, због чега воће које je добро за слатко увијек има високу цијену. Осим тога препоручује се ради локуса садити и најкрупнију шарену трепгњу »шаруљу« (»принцеску«), која има нешто јаче месо од наше трешље »алице«. Такођер за слатко у новије вријеме много се тражи и добро плаћа бијела трешња. Осим оних предјела у којима je према досадањим искуствима уобичајено гајење трешања, у другим предјелима се не препоручује гајити трешње у већој мјери. Трешња захтијева топал положај, пропустно и прозрачно земљиште. За сељака je од велике важности гајење трешања, тамно гдје трешња успијева, пошто ће му дати новчани приход у доба када нема са друге стране и када му je најпотребнији. V. ВИШ Њ Е Вишње се ne roje код нас у onoj мјсри, у којој би то требало. Вишњево стабло успијева и у слабијим земљама, само ако нису одвише влажне и тешке. Плод од вишње особито je вриједан за прављење шурупа, који се може у самој напгој држави добро уновчити, a има изгледа да би се могао и корисно извозити. Вишње се на нашим лијацама плаћају боље него трепгње, пошто су за прављење слатка више тражене него трешње. Ове године лродавале су се вишње у Сарајеву no 20 динара од l кг. У нашим топлијим предјелима препоручује се гајење вишње »марашке«. У неким нредјелима Далмације гајење ове вишње особито je уносно, од које се прави познато випо »марашкин«. Гајење вишања у већој мјери препоручује се у близини већих градова и у близини жељезничких пруга, a у селима гдје се из искуства знаде да вишња добро успијева. Препоручујемо нарочито вишњу »остхајмку« и »Краљицу Хортензију«. V I. ГАЈЕ Њ Е О РА ХА Орах je код нас послије шљиве и јабуке најважнија врста воћа. Ораси троше се за разне кухињске и посластичарске сврхе, a и за лроизводњу веома финог ораховог уља. За гајење ораха дале би се код нас веома згодно искористити велике површине земље, која лежи под шикарама, те осим мршаве паше не лаје никакве користи. Када би се на таквим земљиштима засадили ораси у размаку од 20—25 метара, претворила би се та земљишта временом у веома вриједне орахове гајеве. За садњу тих ораха требало би на појединм мјестима земљиште у дуљини и ширини од 2—3 метра искрчити, те на 40 цм дубоко прекопати. Удаљеност појединих стабала треба да буде приближно једнака, пошто je главно да се за крчење и садњу сваког појединог ораха изабере 487 �што ловољније мјеспо — са што бољом земљом. У срединн тако уређених мјоста aaica;ui со' у прољеће no једна 2—3 годишња орахова младица. У педостатку садница можемо na свако мјесто посадити no 3 ораха, које смо преко зиме држали у пијеску. Слиједећег прољећа остави се na сваком мјссту само no један о пиклих младица, a друге се пажл>иво одстране. Ради заштите од марвс на.баци се око појединих младица na читавој уређспој земљи што више трња a na ово опрезно сс метне камеље. За производњу садница треба изабрати крупније орахс са мсхком и глатком кором, који icc у трговини увијек боље плаћају од ситне робе. КаДа би сваки тежак, који располаже са таквпм шпкарама, сваке године уредио само no двадесет мјеста за ту садњу ораха, дошао би tokom времена на евоме посједу до новог доброг врела прихода, a подигао би уједно и вриједност тога земљишта. ГА ЈЕ Њ Е КА ЈС И ЈА И Б Р Е С А КА Стабло кајсије и брескве није ^уготрајно у нашим брдским ирелј&лима. Самб у добро заклоњешгм авлијама и зидом ограђецимМ>товима и под заштитом већих зграда може се наћи no које старије^стабло на сунцу изложеном прлож ад. Зато у брдским предјелима не можбЈре ^"^поЈхупи^и садн воћа у већој мјери. У пашим топлим прс КЊ ИЖЕВНИ ПРИЛОГ Хамид Дизцар .уснијсва бресква и кајсија са бол.им успјохом само na мјеотима која со даду натапати. Обадвијо ове BjKJTc воћа захтијевају бозувјетно храљиву и редовито обрађивану зомљу. За садњу су најподес-нија од кајсија и бресака иоалувисока стаббла, која су ток у висипи тфопттво калемљепа na домаћој шљиви. U кајсија као и бросква мпого се тражс и добро плаћају ради прављеља слатка, зато им треба иосвстити пажљу, свуда где усиијевају. Троба засадити иеколико сорти, које у разна доба пристиж у. Од, кајсија преиоручујемо, да се набаво од Оредље Воћарске Школе у Букову — Неготин ове сорте: » к р у п н а рана«, » н а н с и јс ка « и »краљ Х у м берт«, a од бресака: »А л ексан д ер ран и «, »А м сден ран и «, a од касних »К раљ ица воћ њ а ка « . Цијена je садница 5.— Дин. Ово неколико улутстава дали смо са жељом, да наш сви јет, a нарочито наши тежаци, отпочну са бољим, кориснијим начинима рада у воћарству. Потребно би било. да сва наша културна друштва и интелигентни\појединци, који долазе у додир са тежацима, одмах развију што живљу акцију у томе праву. Наш народ има велику љубав према ;оћарству, треба му само дати јасну и сигурну »риентацију и успјех неће изастати. ^UlllU •Мисли T~ W Pу Iбраку Авдага Келеција, као и сви |рговци из наше касабе, веома ретко оставља свој ћепенак. Од раног јутра na до пред само вече чека он своје муштерије. Пазар je редовито веома слаб: од десет до стотине динара дневно. Али то ништа не значи: главно je да се тргује и да се човеку зна место у чаршији. Преко лета се у дућану и поспава, тако два три сахатка, после подне, наравно покривши се пре тога старинском везеним мендилом преко лица, да се очува од досадних мува. Зими се, опет, no цео дан држе руке над плеханом мангалом пуном разгорелог ћумура и — греје. Сваки се дан испије no неколико црних кава од старог Јунуза Браваџије a пуна техара пајжућег храшљанског духана испразни се до дна. II тако пролазе дани. Авдага je један од боље стојећих касаблијских трговаца, na њему може бити да и у сваке дие године оде бар једном у Сарајево, у робу. Ha путу се обично задржи трц до четири дана, разгледа шехер, обиђе неколико етарих познаника и оде, сваки пут, у биоскоп. To je, за њега, највеће чудо и успех нових векова, na га највише заиима и иривлачи. После, no повратку кући, по целе дане и месеце прича, са ужареним очима и дрхтавицом у гласу, о »шејтанским пословима na бијелој крпи«. A људи га нагето слушају, стрене, занемели од чуђењ а. . . Данас je код нас право пролеће. Кајсије процветале у тихим баштама и ветар расуо осмехе npoлећа кроз растворене канатс и капиџике у хладовите и укривене одаје. Свс у иеком свечаиом расположењу. У кући Авдаге Келеције 1све na ногама. Нсрвозна ужурбапост. Спрсма се брашепица: Авдага одлази данас у Сарајево. Лањске године виногради лонели као никад, a духапи баш леио плаћепи. Ссљак згрнуо nape, a ионешто и потрошио, na и трговцима добро. Накупило се подоста у старим чекмсџама и шкрабијама. Авдага ове године одлази cnpe- 488 4 �Ман н опскрбљсн ионцсМ, као никад дотлен. Намислио je да куии што више 1>обо и разних ситних иотребштина за дућан, a Авдагиници, својој жени, обећао купити леп дар. — Шта би најволила? — пита Авдага и гледа je радознало. — Х м . . . Шта би ?. . . Не знам . . . — Реци! Изабери слободно шта ти je најдраже. Ja ћу се већ старати да нађем у шехеру то што ти желиш. — Ja, Бога ми, не знам. Ето, купи шта год ти хоћеш; шта се теби допадне, оно he и мени бити најдраже. Говори то она и мери okom његова широка, раздрљена прса, што су се мушки уширила и удрнела длаком испод свилаче кошуље, беле као снег. Лепо се они гледају. И воле се. Махалом се то прича и проноси и данима и ноћима. У браку су већ петнаест година, a једно другом није никад рекло ни »ето ти црне на глави«. Свако јутро, при излазу из авлијских врата, она му ишчетка шнроке чакшире од црне чохе и кратки фермен, што се тесно лритшо уз његов^ лрси и испод .лазуха. Подвече га одмах с врата дочекива и/уводи у собу, стојећи цело време на ногама, поред њега, док се лДГ расиаше и изује ципеле. Онда 'причају, дуго, живахно. Пита га она о сввму. t)H je, истина, увек кратак у свим разговорима, јер му je таква природа. Није сувише сентиментално настројен и * нежан. Kao у трговини, на"ћепеику, тако je и код куће. Најрађе говори о пословима: о трговини, о обради винограда, о духанској берби и сличшгм предметима. Укратко: послован човек. И озбиљан. Авдагиница je сушта противћост. Малена, разговорљива и npnjaTrta, увек према Авдаги њежна, она и њега зна веома често да раздраЈга, na он, и не знајући како, падне под утицај њезине воље и раздраганости. Она тада цвета од cpehe. A баш та лревелика приврженост и љубав према њему чиниле су je више пута неповерљивом према женама из близине и љубоморном на све муштерије које су долазиле у Авдагин дућан. Пролеће je прекорачило широким кораком озеленелс брегове, застало мало над мирном касабом, насмејало се и зашло за помодреле брдске кланце у даљини. Негде петао обешењачки закукурикао. Зашумео стари дуд у Грахиној авлији. Све се утишало. Испред Авдагина дућана кренуо фијакер низ цесту, a неколико комшија и познаника лријатељски се осмехивало пружајући руке на поздрав: — Алахеманет, Авдага! — Алахеманет! — Оретан ти п у т . . . — Поздрави све у шехеру! И опет мир. Лвдагиница je с пснџера дуго гледала за фијаглсдала како се удаљава и одмиче, све док се није иретворио у једну малу, једва видљиву тачку. A онда се дигла. И суза joj сквасила образ. ксјкж, * У вече, два дала после тога, међусобна сећања и мисли двају брачних другова била су веома различита. Такве мисли, пгго je интересантно, можда само у мало другачијим варијанцама, у много случајева, и, што je лајважније, појављује се код веома великог броја брачних заједница. Мисли жене су у оваквим лриликама увек друкчије од мисли једнога мушкарца, јер, зачудо, обоје долазе до сасвим оиречних и најчуднијих размишљања и реминисценција. У овом случају Авдагиница je, те ноћи, мислила 6 свом Авдаги на овакав начин: гледала га, у ми*сл1гма, лри том дрхтећи целим телом, у наручју ~н«кс друге, непознате жене, и шапутала: __Боже! Да ли je то могуће? Да ли je он мене икада преварио и да ли се овако што може уистину десити?. . . Авдага je међутим, у исто време, дакле две ноћи после одласка од куће, касно у ноћи, седећи у једном сарајевском хану, дуго размишљао о своме зимском капуту и крзненој бунди на њему. Говорио je сам себи: — Да ли he се ово моја стара сетити и изнети те ствари на сунце; бојим се да их мољци не подгризу и не изеду. Шиици ■ Шипци су дозрели, туго моја, шипци румепи. Бели облаци, ко јањци планински, притисли видике, пашњаке и њиве. И осмехе тихе у мени. Слатко je увек сећати се д&на. на клупи дугој, дрвеној, a ораси, узрели, падају крај тебе no трави жутој, црвеној. Слатко je увек сећати се д&на што су, ко лахор, зашумели п лрошли; ранама крваре понеки од њих, што су ко вечер, ко снег на душу дошли. Шипци су опет дозрели, туго моја, шипци румени! Хамид Днзцар 489 �ПОПУЛАРНА СТРАНА Dr-S K- Kućna radinost U svim krajevima naše Kraljevine održala se je tradicija kućne radinosti u raznim njenim oblicima. Njeni početci počivaju u starim vremenima, kada se je spravljao i udešavao kod kuće materijal, koji je služio za odijevanje. U to doba kućna radinost slu­ žila je isključivo i samo za sopstvenu kućnu upo­ trebu, pa je potpuno nedostajao cilj, da se produkti kućne radinosti realizuju i unovče. I kao sve ostale tradicije, tako se je i tradicija kućne radinosti najbolje sačuvala na selu, koje se teško odvaja od onog što je naučilo od svojih preda. Ali se i sama kućna radinost nije mogia konačno da posve odupre raznim vremenskim i istorijskini uticajima, pa je prelazila iz faze u fazu. Trudeći se, da sačuva svoju originalnost, kućna radinost prelazila je iz grube forme u finije radove. Krćno vezivo dugo je bilo, a i danas predstavlja vrlo važnu granu kućne radinosti. Kućno tkivo i vezivo ne predstavlja ba­ nalan merkantilni artikel'veq je-o n o predmet, koga su stvorile čovječije ruke, lcoje saosjećaju dušeyne patnje i radosti, pa su se ta njihova osjećanja, makar i nesvjesno urezala u kompoziciju vezova, koji do­ bivaju svoju individualnost i izraze ljepote i tuge, koje je samo čovječija duša kadra da prospe. Na ovaj način kućni radovi su dugo ostali nešto, čija se vri­ jednost nije dala ocijeniti, nego su se brižno čuvali ili darivali svojim bližnjim. Kada se je populacija iz sela počela nastanji­ vati po gradovima, prešla je sa njima i kućna radi­ nost iz sela u varoš. Njeno središte ostalo je doduše još uvijek na selu, ali su stanovnici gradova brzo shvatili, da od kućne radinosti mogu dobivati mnoge trgovačke artikle. Od tada počinje kućna radinost da proizvodi predivo, tkivo i vezene predmete za trgovinu, koja je opet u početku bila samo lokalnog značaja. Međutim kasnije se je pokazalo, da naročito stranci rado kupuju naše tkivo i vezivo, jer ti pred­ meti predstavljaju nešto lijepo, originalno, njima nepoznato. U koliko je veća posjeta stranaca kod Hamdija Mulić I Kako se izgrađuje napredno selo Ovoga ljeta dođoh u selo Biserlazine podnu pla­ nine Orlovice. Usred sela diže se kuća na kojoj piše: »Zemljoradnička zadruga i mlekara«. Jedan me od seljaka uvede unutra da pogledam njihov rad i gos­ podarstvo. Pošto je bio kišovit dan, seljani su ve­ ćinom bili na odmoru. Nađoh ih lijep broj tu u jednoj sobi, koju zovu čitaonicom. Začudih se. Seljani čitaju novine ili neki razgovaraju, a pred njima nema ni 490 nas u toliko se više traže naša tkiva i vezovi, tako da se i njihova proizvodnja treba u istim razmje­ rima da poveća. I zaista kućna radinost povećala je kod nas znatno svoju proizvodnju, tako da se danas može govoriti o kućnoj industriji, koja kao i ostali obrti pruža sredstva za izdržavanje mnogim fami­ lijama. Međutim u ovom pogledu nije još uvjek posao dovršen i mi smo u mogućnosti, da pojačamo našu kućnu industriju i pružimo polje rada većim sloje­ vima naroda. U tom pravcu treba, da budu upućena naša nastojanja, a da se je tim putem pošlo doka­ zuju riječi našeg Ministra trgovine i industrije, koji je- prilikom nedavnog otvaranja izložbe narodnog veziva, nošnje i tkiva u Kolu Srpskih Sestara u Beogradu između ostalog rekao: »Г još nam nešto govori ova izložba. Pogledajte ornamente i motive, pogledajte tehniku, zavirite u narodnu dušu, kako se ona odražava u narodnom vezivu i tkivu, i vi ćećte svuda naći jedan i nedeljiv narod. Jest, zapazićete izvjesnu razliku samo u tome, da li prevlađuje svjetlija ili tamnija boja, već prema tome kakva -je sudbina bila dosuđena pojedinom kraju, da li je bilo više čemera i jada ili sreće i veselja i materijalnog izobilja u životu našeg naroda. Sve te konstatacie treba, da nas ispune samosvisviješću, ali ne budimo za to gordi. Naprotiv poklo­ nimo se i zablagodarimo u duhu svima onima, koji su stvarali i održavali našu nacionalnu umjetnost kroz vijekove, i pregnimo svim silama da to naše golemo nacionalno blago održimo i da od njega stvo­ rimo stalno vrelo narodne privrede. Ukrašujmo naše domove našim nacionalnim radovima, saberimo ponajljepše modele, koje još imamo u zemlji, dok se ne raznesu po cijelom svijetu, i stvorimo u istinu našu narodnu kućnu industriju, sposobnu ne samo da podmiri unutrašnju potrebu, nego i da s njome uzmognemo snabdjeti i potražnju inostranstva, koje se sve više zanima za našu narodnu umjetnost. To neka nam bude program i zadatak!« kafe ni rakije, nego pravi pravcati sok od malina i drijenjaka (šerbe). Mljekara im proizvađa sir i ma­ slac (mlado maslo) što prodaju u obližnjem gradu stalnoj mušteriji. Isto prodavaju i mlijeko. Sve to Zadruga prodaje i novcem rukovodi. Vode se stalno knjige u kojima se vidi svaki čas i napredak u pri­ hodu (novcu). To je svojina Zadruge, to jest svih zadrugara, članova. Naravno novac ne drže u svojoj �kasi, osim samo za manje potrebe, nego to ulažu u zajedničku Agrarnu banku. Kada ustreba da se na­ bavi koja sprava, dobra pasmina krave i tako dalje, onda banka to isplaćuje po naređenju Zadruge. Tako se seljak uči razumnoj ekonomiji i štednji. U dvo­ rištu im vršaća mašina, novi plugovi i mašine za ređenje žita (trijeri). Povede me taj seljak i u svoju kuću, koju sam također jedva čekao da vidim. Kuća »pod plan« lijepo raspoređena u kojoj se zna i za spavaće sobe i za sobu za odmor. U njoj je i kuhinja sa štednjakom (šparhetom). U dvorištu peć za veće pecivo. U kraju dvorišta ćumez kao lijepa mala ku­ ćica, gdje i kokoši i druga živad čisto uživaju. U drugom kraju je zahod, ali ne zahod nakarada sa otvorenom rupačom, nego zahod sa kanalom kroz koji otiče voda, tuda navedena sa obližnjeg potoka. metara. Pa da vidiš što su im se zdrave krošnje raz­ granale na sve strane! — Ama kako vi dođoste do ovoga svega? — pitam ja u čudu. —i Lagano ali sigurno — otpoč- mudri seljak. Nekad јз v rešem selu bila prokletiuji Mrak moj go?po Jine. Narod neuk, odat ljenčarenju, pijan­ kama i troškovima. Kuće su nam biie ro«??? potleušice,većinom roba bez poda. Pred Kućama hrpe du brcta. Sobe pune ’ )sge ko kad u nMh s ir c e nijj nikad ulazilo. Ali zato bolest iz njih nije nikad izla­ zila. Ovo je sve oko nas bilo pusto, bez voćaka bez drveća. Tu ozgo tekla potočina s pojištem zajed­ ničkim i za nas i za stoku. Elem šta ću ti duljiti, za vrijeme svjetskog rata i mi mnogi Biserlazinjani ra­ tovasmo po svijetu. Vidjesmo kako narod živi u Oko dvorišta je zasađeno drveće, a pred dvo­ drugim zemljama. Čim dođe dan našega oslobođenja rištem nema ništa, ama ni lokvice, nego kaldrmisan ispod tuđega jarma, mi okrenusmo drugim putem. put običnom kaldrmom. Za kućom je štala. U nju Prvo zatražismo školu. Škola se napravi i dođe nam ulazi stoka kroz poseban ulaz, a ne kroz dvorište jedan učitelj. Djeca počeše učiti. Kad bi prve zime iza toga p^če učitelj da nam spotiče naše zle navike i (avliju). bijedan život. Poče i nas da uči. Naučismo čitati i pi­ Ali moj brajko to m je reći štala! Lijepo je posati. Ali tu sad ne zastadosmo. Dade nam knjige u pođena kao kakva soba. Pri dnu štale .je jarak kuda ruke. Treće godine osnovasmo ovu našu Zadrugu. otječe osoka iz štale u obližnji rbv za osoku. Oko S njom nam se otvoriše još više i oči i pamet. Po­ rova je đubrište. Oko đubrišta zasađeno drveće. česmo nabavljati bolju stoku, saditi voćke i podizati — A zašto će ti ovaj rov? £ - pitam ja. zdrave kuće. Otvori nam se škola i za domaćice. — Tu se saljeva osoka od đubreta, a to i jest Ženskinje nauči kako se ljepše redi kuća i ljepše pravi gnoj. U jesen i u proljeće tom osokom zaijfe^j živi. Eto tako, kako se valjano otpočelo svake godine vamo zemlju, pa da vidiš što nabubri — odovora mi idemo u napredak. Sada u nas nema nevolje, nema selak. vala ni bolesti. Diže se prokletinja iz sela. Ali neka Za jaslama nađoh sve krave. Krupne su i mli­ znaš, mi smo tu prokletinju sami uvukli u selo, ali mi je i iz sela istjerasmo, da se više nikad ne povrati ječne. Hrane se mješovito i to sve po rasporedu: tlak od repice i mekinja, sijeno, sjecanu kukurusku i — to reče ovaj seljak i veselo se nasmiješi. — Jeste, moj brajko i mi smo seljani došli do otpatke od povrća. Zbilja u tome sam selu vidio i Samo, samo uzorne vrtove. Tu ima svakakva povrća: krumpira, ovoga blagostanja p r o s v j e t o m . graha, tikava, zelja, repe, luka i t. d. Posebno su treba imati pouzdanja u se i povjerenja u pametnije bašče sa voćkama, a između voćaka je djetelina. Nije naše ljude koji nas na dobro okreću — reče mi dalje to voććnjak bez reda, da stoji voćka do voćke. Voćke taj seljak a ja u isti mah zaželih prosvijećenosti i su zasađene u redovima, u razmacima od 6 do 8 napretka u svim našeim selima diljem domovine... ЗДРАВЉЕ SUNČANICA I ОМОШСА Dve velike opasnosti zdravlju i životu može pričiniti leto. Na jakoj pripeci, zanemogne se naprečac. Disanje je teško i ubrzano, vid i sluh se izgube, glavobolja se javi sa nesnosnim pritiskom u slepoočnicima; bolesnika izda snaga, padne u nesvest. U težim slučajevim a nastupa i smrt. Sunčanica dolazi usled prodiranja vrelih sunčanih zrakova kroz lobanju i opne do samog mozga. T ada dođe do nadražaja mozga i produžene moždine, usled čega se jav­ ljaju gornji znaci. Sunčanici nisu svi ljudi podjednako naklonjeni. Ljudi crne masti mnogo su otporniji. Isto tako otporniji su svi oni, koji su se postepeno privikivali sunčanju, koji su očvrsloga tela, Od sunčanice se možemo sačuvati, ako se klonimo dugotrajnog izlaganja jakoj pripeci, naročito kad su sunčani zraci najjači. Dalje treba se celishodno odevati i obuvati. Odelo m ora biti lako, prostrano, ne stezati. Glavu treb a po­ kriti lakim šeširom sa širim obodom. Isto tako ni ishrana n a letnje vrućine ne sme biti teška. Povrće i voće su naj­ bolje letnje nam irnice. Ni velika zam aranja i napori n a pripekam a nisu od koristi i često dovode do sunčanica. Kad je velika zapara, te je topao vazduh presićen vodenom parom, dolazi do zastoja u izdavanju telesne toplote. Telo ne može da pravilno izdaje toplotu ni n a koji način nego se zadržava i nagom ilava u telu pa dolazi do znakova sličnih sunčanici. Zaboli glava, javlja se gađanje, ubrza disanje i bilo, pa docnije uspori, dolazi nesvestica, povraćanje. Može nastupiti čak i sm rt. Do omorice dolazi u zatvorenim prostorim a ili ako se m aršuje u zatvorenim kolonam a.’ 491 �I od sunčanice i od omorice valja se čuvati. To se postiže izbegavanjem velikih pripeka i ra d a i naprezanja n a omorini. U tim prilikam a treb a tražiti hladovita i zaklo­ njena mesto, gdje im a prom aje. O devanje i ishrana m oraju odgovarati velikim vrućinam a. U žarko leto ne treb a ste­ zati telo, naročito v ra t i trbuh. Onesveslog od sunčanice ili omorice m oram o odmah preneti u hladovinu. Zatim ćemo g a osloboditi odela, n aro ­ čito ćemo mu osloboditi grudni koš, a tako isto i skinuti mu okovratnik, pojas i u opšte sve ono, šio g a steže. Tada treba bolesnika hladiti, da bi što više sveža vazduha popirivalo. Na glavu se meću hladne obloge ili led ako g a ima. Isto tako može se politi po licu i grudim a svežom vodom i trljati. Ako je bolesnik pri svesti, daju m u se osvežavajući napitci kao hladna voda, lim unada, parčići led a i to samo u gutljajim a. Ako je bolesnik u nesvesti m ora se trljati i lupati hladnim krpam a dok se ne povrati. Ako mu je i disanje stalo tre b a odm ah započeti s veštačkim di­ sanjem. Sunčanica i om orica su vrlo ozbiljna oboljenja usled velikih vrućina. Ali kao posledica letnjih vrućina javljaju se i drugi porem ećaji. Najglavniji su porem ećaji i oboljenja organa za varenje, naročito kod dece. I ovi porem ećaji dolaze usled zastoja telesne toplote. Organi z a v aren je ne­ pravilno vare, te luče vrlo m ale količine sokova, usled čega dolazi do zastoja i k v aren ja h ra n e i do raznih pore­ m ećaja, kao što su povraćanja, proliv, gubljenje apetita. Ova oboljenja su n ajčešća kod odojčadi, te vrlo mnogo takve dece i strad a preko leta. Ali dolazi i kod starije dece p a i kod odraslih. Sačuvaćemo decu od ovih oboljenja sam o, ako se postaram o da ih držim o n a pogodnim m estima, gde im aju dosta sveža vazduha. Sobe zatvorene i zam račene najveća su opasnost za odojčad i m alu decu, te ih tre b a držati u hladovini, n a polju, gde p irk a vetrič. Leto je najzdravije godišnje doba, ali im a i opasnosti, od kojih se treb a čuvati. B. Nedeljkovič ИЗ ВЕТЕРИНЕ PROMENE KOJE SE VIĐENA JETRI MEI'ILJAVE STOKE * • Dakako d a u je tri nastaju izvesne prom ene, čim se u njoj zaleže m a nekoliko ovih m etilja. Na sluzokoži žučnih cevi i čevčica vide se sitne m ale krvavice kao n a koži čoveka kad g a bu v a ubode (,,ujeđe“). Te krvavice nastaju pod jam icom kojom se m etilji upijaju u sluzokožu, nastaju tad a krvarenja, odakle prokapljuie k rv koju m etilji sišu i time se hrane. I svojim bodljikam a razdražuju m etilji slu­ zokožu pa ona za k ratko vrem e počne da deblja i d a otvrdnjava, ako se nakupi više m etilja n a jednom m estu, m ora se cev d a proširuje i tako nastaju čitave vrećice i kese u kojim a se nakupi sv a sila ovih m etilja. U tim kesam a i izbočinam a nalazim o često veću količinu m etilja, no oni obično prodiru sve dublje i dublje u tan je cevčice, tanje ogranke žučnih sudova, p a d a bi lakše prodirali uviju se i sm otaju u „trubicu“ toliko d a se često jedva mogu izvući iz cevčica. Ako su m etilji ostali dulje vrem ena u nekoj živo­ tinji, tad a zadebljaju jako zidovi ovih žučnih cevčića, u njih se počnu da slažu i talože krečne soli, p a zidovi žučnih cevčica okam ene. Vide se ta d a kroz tako izm enjenu i po­ kvarenu jetru bele, sivkaste debele pruge kao neki konopci koji se teško režu i otvaraju. Mogu ti zidovi koji put da zadebljaju kao p rst i d a sasvim okam ene, no obično su samo tvrdi, a kad se raseku vide se žućkasto m rki, koji 492 put sasvim crni listići ovih krečnih soli. Obično u tako za­ debljanim i okam enjenim žučnim cevim a i nem a metilja, otsele oni u tanje cevčiće, je r se u okam enjenim ne mogu lako da hra n e Dakako d a ovi zadebljali i rastegnuti ,,žučovodi“, ove žučne cevi, pritišću n a pravo tkivo jetre, koje se gubi i propada, „je tra se suši“, p a često možemo da zatečem o sasvim okorelu, skupljenu jetru sa tvrdim , oka­ m enjenim prugam a. T anka i sasvim providna kožica koja opkoljava jetru i druge trbušne organe i koja je u običnim prilikam a sa­ svim glatka, počne kod m etiljavosti je tre d a se muti, počne da n a m estim a deblja i da beli, a često se vide po njoj hrđaste m ale rese od veznog tkiva. U daljem razvoju metiljavosli ova kožica sasvim pobeli i prione z a jetru. J e tra je tad a spolja bela, sivkasta, i ova se kožica teško skida sa jetre. D akako d a ove prom ene ne deluju povoljno n a živo­ tinju, ona pati, ne može d a se dovoljno ishranjuje, p a m rša i propada. Krv joj postaje vodnjikava, bleda, k rv n a voda počne da se izleva iz krvnih sudova s početka sam o u trbušnu dublju i srčani omot, no kasnije i n a d ru g a m esta, osobito onde gde je potkožno tkivo jače razvijeno, kao pod v ra t, ispod grudi, a najposle se sleva i oko m išića i po ostalim delovim a tela, p a je meso takve stoke sluzavo, ,,balavo“, vodnjikavo i nije dobro za hranu, daleko slabije h rani od zdravog m esa a često od takvog m esa dobija čovek trbobolju. KAKO ŽIVE METILJI I KAKO SE HRANE Glavna je h ra n a ovih crv a k rv i otpatci je tre n ih i drugih ćelija. U njihovim crevim a skoro uvek im a k rv i i ostataka od krvnih zrnaca. To se često vidi i prostim okom, je r su m etilji u prednjem k ra ju više m anje crvenkasti. Kad prođe neko vrem e od kako su pili krv, to im m esto postaje m rko, nažuto. Često se vidi u njim a i n ek a h rđ a sta boja, a to su takođe tragovi od ispijene k rv i U jetru dospeju ovi crvi još kao m ladi vrlo sićušni zam etci, proriju se ta d a do žučnih cevčića, p a tu rastu, tu se i oplode. U svakom metilju možemo lepo da raspoznam o i m uške i ženske polne organe, svaki je m etilj dakle i muško i žensko i svaki leže jaja. Čim se razviju i odrastu, oplode se, i od ta d a se svaki zavlači što može dalje, sve do u n ajtan je ogranke žučnih cevčica. U m etilju međutim zore jaja, p a k o ja su već zrela, izlaze iz njega i prolaze žučju sve do u tanko crevo i đubretom izlaze n a polje. Zato u svakom đubretu m etiljave stoke im a često silna ko­ ličina ovih ja ja od m etilja. U je tri živi metilj obično sam o godinu dana, p a kad izbaci iz sebe skoro sva ja ja i sam se opusti, kožne mu bodljike om ekšaju i olupe, p a g a žuč spere do u crevo, gde g a obično crevni sokovi ra stv o re i prekuvaju, po koji put prođe i živ, ceo, kroz crevo i sa đubretom izlazi n a polje. Retko kad ostanu m etilji i dulje vre m e n a u jetri, p a su g a nalazili i posle tri i više godina. . (N astaviće se) PRIVREDNE VIJESTI 1NTERESUVANJE ZA SVE VRSTE NAŠIH SVEŽIH JABUKA T raže se velike količine (više od 100 vagona) naših stolnih ja b u k a a isto tako p rim a ja b u k a u sanducim a kao i ro b a a la rinfusa. Naši izvoznici koje bi posao interesovao tre b a d a podnesu ponudu s a oznakom k valiteta, cena, roka liferovanja, Inform ativno K om ercijalnom Odseku Zavoda za unapređivanje spoljne trgovine u B eogradu pozivom na br. 5.089. �POTRAŽNJA NAŠEG SAVIJENOG DRVETA U INOSTRANSTVU Jedna belgijska firm a interesuje se za naše savijeno drvo. Proizvođači i izvoznici ovog artikla mogu dobiti de­ taljna obaveštenja preko Zavoda za unapređivanje spoljne trgovine, Informativno Komercijalni Odsek, pozivajući se n a broj 4688. POTRAŽNJA NAŠEG PASTU,JA Na Marseljskoj pijaci prim ećuje se prilično interesovanje za naš pasulj a specijalno za robu iz okoline Tetova i Metohije. PROIZVODNJA PAPIRA KOD NAS U našoj Kraljevini postoji osam fabrika papira sa sledećim kapacitetom : Vevče, Gor. L e d a .......................... 2.000 vagona Br. Pjatnik, R a d e ć e ...................... 90 „ Tvornica V la tk o g o r....................... 300 Bonač i sin, D o m ž a le ................... 550 Bonač i Mejineč, R u š a k ............... 120 Z agrebačka tvornica papira . . . 80 Milan Vapa, B e o g r a d ................... 400 Pantić i drug, Č a č a k ................... 200 KOMISIJA ZA PREGLED ŠLJIVA Prem a izveštaju Kraljevskih Banskih U prava postav­ ljene su komisije, odnosno kom esari za pregled šljiva u sledećim m estim a: Dunavska B anovina: Kragujevac, Aranđelovac, Gornji Milanovac, Ljig, Babajić i Darosava. M oravska B anovina: Jagodina, Kruševac, Trstenik i K ra­ ljevo. D rinska B anovina: Šabac, Valjevo, Obrenovac, Bos. Ši i Brčko, a kom esari: Loznica, Čačak, Ub, Žepče, Bijeljina, Tuzla i Zvoiaik. Vrbavska B anovina: Doboj. Kom esari: Jajce, Derventa, Tešanj, G račanica, Odžak, Bos. Dubica, Prijedor, Kotor Varoš, Bos. Kostajnica i Modrić. INTERES HOLANIMJE ZA NAŠE NARODNE DJEČI.IE OPANKE Jedna ugledna holandska firm a izvestila je Zavod za U napređenje spoljne trgovine u Beogradu, da se interesuje za naše dječije m ale opanke i to išarane i originalne. Do­ tična firma želi da zna, da li naše fabrike igračaka pro­ izvode ovu dječiju narodnu obuću za hazarsku prodaju, kako bi mogla da stupi u vezu sa ovim fabrikam a ili ra ­ dionicama. Svi zainteresovani, koji bi mogli da izvoze ove artikle u Holandiju, mogu dobiti adresu holandske firme kod Informativno-Komercijalnog Odseka Zavoda za Unapređenje Spoljne Trgovine pod br. 5141. TELEFONSKI SAOBRAĆAJ SA INOSTRANSTVOM Ministarstvo Građevina odobrilo je, da se uvede počam od 15/91930 međunarodni telefonski saobraćaj između Brčkog s jedne strane i B rna (Č. S. R.) s druge strane po telefon­ skoj liniji Osijek Pečuj. SUŠENJE ŠLJIVA Jugoslavenska Seljačka Zadruga u Kakanj-Doboju, srez visočki izgradila je uz potporu K raljevske Banske Uprave Drinske Banovine jednu novu sušnicu za sušenje šljiva po sistemu poznatog stručnjaka i Načelnika Ministar­ stva Poljoprivrede g. Dr. Velimira Stojkovića. Sa sušenjem otpočelo se je n a 1 septem bra 0 . g. i postignuti su vrlo dobri rezultati je r je dobivena suva šljiva odličnog kvali­ teta i mnogo bolja od onih, koje su sušene n a sušnicama, koje do sada kod nas postoje. Jedna velika prednost novog sistem a sušnica jest to, da se sušenje šljiva vrši racionalno i vrlo jevtino. Da bi se prikazao način i prednosti sušenja šljive n a ovakvim sušnicama, održaće se u Kakanj-Doboju počam od 14. septem bra o. g. jedan višednevni kurs za sve interesente. SKUPNI POREZ NA POSLOVNI PROMET Na 12. septem bra o. g. održana je u Beogradu u Ka­ binetu prvog pom oćnika M inistarstva Finansija g. Dušana Letice, konferencija, n a kojoj pretresano pitanje skupnog poreza n a poslovni prom et. Ova konferencija, kojoj su pri­ sustvovali predstavnici svih privatnih organizacija bila je inform ativnog karaktera, pa će se, kad se bude pitanje te­ m eljito proučilo sazvati ponovo tak v a konferencija, na kojoj će biti definitivno biti utvrđen način prim jenjivanja skupnog poreza n a poslovni prom et SRESKO POLJOPRIVREDNA IZLOŽBA U SARAJEVU Pod pokroviteljstvom Bana Drinske Banovine gospodina VelimLra Popovića održaće se na 19., 20. i 21. oktobra t. g. Sreska poljoprivredna izložba u Sarajevu. Uz ratarske, povrtarske, voćarske i stočarske proizvode biće na izložbi prikazana i pri­ plodna štoka^iz cijele Drinske banovine, a naročita će se pa­ žnja posvetiti izložbi živine, koja će biti jedna od najvećih izlo­ žbi u državi. Kao i kod svih ostalih ovakvih priredbi, poddjleiće se najboljim izlagačima odgovarajuće nagrade. Priređivački odbor, kome predsjedava uvaženi đeneral g. L a v a d i n o v i ć ulaže mnogo truda, da ova važna privredna 'estaoija bude okrunjena najboljim uspjehom. POTRAŽNJA ZEČIJE DLAKE Nizozemske fabrike šešira pokazuju u posljednje doba interes za dlake naših zečeva i kunića. Oni, koje ovaj izvoz interesuje, mogu se obratiti Zavodu za unapređivanje spoljne trgovine u Beogradu. TELEFONSKA VEZA BRČKO — BERLIN, FRANKFURT, MINHEN 1 HAMBURG Ministarstvo građevina odobrila je, da se uvede telefonski saobraćaj između gradova Brčko — Berlin, Frankfurt n. M., Minhen i Hamburg. Ovaj direktni telefonski saobraćaj od velike je važnosti za naše izvoznike svježe i suve šljive, jer im se omogućuje neposredni kontakt sa najvećim potrošačima naše šljive. Taksa za obični razgovor predviđena je: zlatnih franaka 7.50 (oko Din 83.—) Brčko Minhen; zlatnih franaka 8.10 (oko Din 90.—) Brčko — Berlin; zlatnih franaka 8 .7 O (oko Din 95.—) Brčko — Frankfurt n. M.; zlatnih franaka 9.90 (oko Din 110.—) Brčko — Hamburg. FABRIKA ZA KONZERVIRANJE VOĆA I POVRĆA U MOSTARU Voćarska i povrćarska zadruga u Mostaru namjerava, da pod'gne fabriku za konzerviranje voća i povrća. Poznato je, da se kod nas dosta troši konzervirano voće i povrće, pa smo do sada ove artikle uvozili iz inostranstva, pošto u zemlji; nismo imali preduzeća za preradu voća i povrća sa većim kapacite­ tom, kako bi se pokrivala unutrašnja potreba. Obzirom na jevtinoću veća i povrća kod nas postoje svi uslovi za uspješan rad jedne veće fabrike za konzerviranje voća i povrća, koja bi se eto imala, inicijativom Voćarske i povrćarske zadruge, da osnuje u Mostaru. < Dr S. K. 493 �ПОЛЛИСТАК Dr. V. Kujundžić — Beograd Kod Istnfbega podgradačkog Potbedonosni balkanski ratovi dovedoše nas novembra meseca 1912. god. u Ohrid. Mi Dunavci sa VII pukom i mojom bolnicom uđosmo 12. novembra a za sutra dan bese zakazan svečani ulaz Nedić-Paše i njegove divizije sa Oblakova u oslobođeni grad. Narod nas bese oduševljeno primio. Učitelji Tasić i Čemerikić otvoriše nam bratski svoje do­ move. Stara majka Tasićeva, 80-godišnja starica, plakala je od radosti, što je doživila oslobođenje. Za smeštaj bolnice ja dobih jednu veliku praznu kuću na Jezeru. Njeni se stanovnici još ranije povukoše sa Džavid-Pašom kroz Peristerske klance. U Ohridu smo zatekli dva lekara, jedan je bio turski lekar, po poreklu Arnautin, a drugi je bio meštanin dr. Aleksandar Krstić, rođeni brat popa Serafima. Njihovog oca čuvenog popa Stojana, u čisto srpskom naselju u Podgorcu u đrimkolskoj klisuri, ubiše javno vođe bugarske netrpeljive propagande u ovim krajevima. Srodni po poslu mi se sva trojica ubrzo upoznasmo i zbližismo. Skoro ^vako p r e podne ispred ručka sastajali smo se u'apoteci meštanina Nikolića. Apoteka je bila u glavnoj ulici, kuda je svet morao da prolazi na pazar oko mnogo stoljetnoga grma ili da ide na Jezero, gde je odvajkada bila mala riblja pijaca. Apotekar je bio 60-godišnji starac, valjda najmiroljubiviji čovok u Ohridu. T o je bio tip pravoga makedonca za koga su sve boje prijanjale. Rođen od oca Manosa, pod uticajem krvoločnoga Čauljeva (koji po oslobođenju ubrzo posta zapovednikom građanske garde) posta Manev a sa našim oslobođenjem prometnu se u Nikolu Manevića. Ali iako je menjao prema političkim situacijama svoje ime, on je samo govorio tipičnim jezikom Dušanovih Srbalja od pre 5-600 godina. I tako smo svakog dana sedeli u apoteci na niskim stoličicama oko užarenog mangala (jer je usled kiša vreme bilo uveliko zahladnilo), i tu smo pretresali svakodnevnu ratnu situaciju, pravili najrazličitije kombinacije, pekli i pili Nikolaćevu kavu i — čekali mušterije. Na našem Jugu je tada bio običaj, da bolesnik traži lekara u apoteci Zato je u većini slučajeva svaki lekar i imao svoju apoteku, da bi bolesniku mogao odmah i lek spremiti i predati. Čim ko uđe u apoteku Nikolaći skače sa klupice i posreduje kod tražioca: »iska li turskog, jali ohridskog, jali srpskog doktura ?« Posle sporazuma Nikolaći bi mignuo kome od nas trojice da uđemo u malu sobicu iza 494 apoteke i tu izvršimo pregled i prepišem o lekove. Nije bila retkost, da smo zvati i po dvojica a bogami nekiput i sva trojica za pregled. Jednoga dana reče mi dr. Krstić: »Poručio mi je Istrefbeg iz Podgratca, da mu je bolesno unuče, pa ako hoćete da pređemo sutra u Podgradac. On će platiti i mahunare da nas prevezui« Pristanem vrlo rado da napravimo tako jedan lep izlet preko jezera. Sutra oko 10 časova pre podne krenusmo velikom mahunom sa četiri plećata i jaka veslara prema Podgratcu, koji leži na najjužnijoj tački Ohridskog Jezera. Jezero je bilo mirno i za 6 časova dobre vožnje bili smo na drugoj strani Jezera ostavljajući s leve naše ruke a na istočnoj obali ču­ vene izvore, kojima otiče Prespa u Ohridsko Jezero i dalje Drimom u Jadransko More. B ele kule mana­ stira sv. Nauma ostavljale su nam utisak srednjovekovne naše moći i veličine. Bio se već počeo hvatati mrak, kad smo udarili alkom na veliku kapiju Istrefbegove palate. Beg je bio najbogatiji čovek u lini. Za vrem e Turaka on je bio ljudske i stočne hrane za vojsku. ranijeg svog bogatstva nagomilao cei oj svojoj oko­ glavni nabavljač Tako je pored silne pare. Kad su se vrata otvorila iskočio je pred nas sam Istrefbeg. To je bio starac od blizu 70 godina, povisok, lep i čiste bele duge brade, orlovskog nosa ispod blistavih crnih očiju. Odeven u bogato odelo toga kraja, dočeka nas veoma ljubazno i uvede u gostinsku sobu s bogatim m inderlucima pored zidova i velikim bakarnim mangalom na sredini sobe. Pušeći cigare, koje nam je on iz naročite pažnje lično svijao, razgovarali smo o putu i ratnim novostima, koje su tada bile vrlo oskudne, jer je bilo nastupilo jedno zatišje u vojnim operacijama na ovoj strani ratišta. Posle malo vremena uđoše u odaju dva mlađa čoveka u evropskom odelu, koje nam B eg prestavi kao svoje zetove. Mi okrenusm o razgovor na cilj našeg dolaska, ali nam Istrefbeg reče: Javaš, javaš, imamo i sutra vremena. Ja mu onda skrenuh pažnju, da je potrebno da vidimo bolesnika još večeras, pa ćem o ga i sutra pre polaska u Ohrid ponovo pregledati i tako tačnije i lakše utvrditi uzrok i tok bolesti. Pred ovim razlozima popusti Istrefbeg i pošto se umismo, izidosm o u dvorište i kroz jedan kapidžik na debelom e visokom zidu uđosmo u još jedno veće dvorište sa velikim dvospratnim konakom u �sredini. Uđosmo i u taj konak, uđosmo u haremske odaje Istrefbegove. Uvedoše nas u dobro zagrejanu veliku odaju u sredini konaka. Mnogobrojna vrata imala su vezu samo sa ovom odajom u sredini. Bogati minderluci optočaivahu sobnje uglove a vatra je tiho puckarala u velikom kaminu. Polileji obešeni o drvenoj, raznim istočnjačkim rezbarijama ukrašenoj tavanici bacali su blagu žućkastu svetlost na sve predmete u sobi. Velika i jaka petrolejska lampa stajala je na jednom stočiću a miiogi čiraci sa svećama bili su upaljeni i sasvim dovoljno osvetljivali ovu veliku odaju. Tek što sedosmo otvoriše se nečujno jedna vrata i iz polumraka uđe stara hanuma, žena Istrefbegova, držeća i dolbro očuvana starica sa 60 i nešto više godina. Begovica je bila obučena u bogato istoč­ njačko odelo sa anterijom od crvene svile sa cvetićima. Sa crnom maramicom preko kose na glavi priđe nam slobodno i pozdravi s nama srdačno. S druge strane kroz jedva čujno otvorena vrata uđe u sobu mlada hanuma noseći u naručju svoje 'tro­ godišnje dete. t ^ Dete je plakalo, stenjalo' i-, nakašljivalo se. Diagnoza se izdaleka mogla naslućivati. Po s v ^ stranom pregledu nas obojice, složismo se da je kod malog bolesnika lak nazeb u.grudim a. Dr. Kostić otvori svoju torbu s lekatrijama i izabra lekove do sutra u jutru. Ali se na tome nije završila naša doktorsl misija. Sad su nas molili da pregledamo — kad srni > već tu — neku daljnu strinu mlade Begovice, р; i onda jednu slabokrvnu, vižljastu devojčicu koja raste? u haremu a jedini joj je provod sevdah u bašči pod1 bedemima, pa na kraju još i staru dadilju sve dece Istrefbegove, jednu od starosti pogrbljenu mavarku, skoro sasvim šlepu od staračke katarakte. I kad svima dadosmo dževapa, oprostismo se haremskih žena i pređosmo ponovno u prednji konak. U trpezariji na gornjem spratu čekala nas je bogata večera. Istrefbeg, njegova dva zeta i nas dvojica bili smo jedini učesnici na ovom bogatom, carskom banketu. Prvo je bila služena čorba od pilića, zatim pilav sa suvim grožđem, pečena janjetina, ćurka na kupusu, rezanci sa orasima, slatka pita i ostale đakonije. Trebalo je poneti još jedan želudac za rezervu, pa da se bar jedan deo pojede, šta je sve bilo toga večera. Pa onda kava, pušenje i razgovor do duboko u noć. Kad smo se umorli od jela i razgovora, odvedoše nas u sobe za spavanje. Vidi se da je Istrefbeg često dočekivao gosfe, jer je imao 5—6 nameštenih soba, sve sa baldahinom iznad kreveta. Mi dobismo svaki po zasebnu sobu, izmećari nam skidoše obuću i iznese odelo da ga očiste. Sutra dan rano bili smo već na nogama. Doručkovasmo i potražismo da vidimo još jednom našeg bolesnika. Pod uzetim lekovima povišena tempera­ tura bila je te noći malome bolesniku spala na normalu. Dete sada nije više plakalo, bilo je veselije i pitomije. Mi ga još jednom svestrano pregledasmo. Nazeb je bio u svima delovima pluća znatno popu­ stio, i mi se rastasmo s detinjim roditeljima, koji su bili veoma zadovoljni našim lečenjem. Istrefbeg je isplatio mahunare da nas vrate preko Jezera u Ohrid. Koliko je dao dru Krstiću ne znam, računam da je kolega dobio mnogo više nego li ja. On je zaboga bio ordinarius, a ja sam sasmo konsiliarius. Od Istrefbega ja dobih dve zlatne turske lire. Dugo sam ih čuvao kao lepu uspomenu, ali kako su i lire bile okrugle, kao i ostale pare, to se jednog dana otkotrljaše iz moga džepa, da se više nikad ne vrate........ Sait Orahovac • Motivi iz Bosne — Posvećujem Ilijasu Dobardžiću — ZEFIRU 0 zefire, u njenom šljiviku, Kad u zoru zalelujaš grane, Mesto mene, na bujnom plećiku, Ti pomiluj njene kose vrane Što ko zraci sjaje na vidiku! 1 šani joj: on za tobom žudi Neizmemim mladalačkim žarom; I dok joj se nadimaju grudi, Povetarče, znadi da od ljudi Jedan plače mučen njenim čarom. INAT Drugarice Ibragina Fato, U paklu ti crna duša bila, Zašto ote momka mi Smaila, Zar sam tebi drugarica zato: Da salomiš mom životu krila? »Nisam kriva što me Allah stvori Kao kupu šećera, a tebe: Ko vešticu što noktima grebe Tuđe lice i zavišću gori A ne vidi rugobu od sebe«. 495 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ПРО СЛ АВА ГА ЈР Е ТО В А Д А Н А У Т Р А В Н И К У бођење и Уједињеше. IIjoior говор je оставио добар утисак на Kao сва моста дуж цијсле наше лепе и простране отад- ове присутие. Ha сијелу којс je нротеоо у велнком раопобине, тако je Мссни одбор Гајрета у Травнику о Рођендану ложсљу, зтпажена су и rr. претседшис суда г. Иван Живкоевог Узвишецог Протектора на дан 6. ееитембра улриличио вић, суднје rr. Вндинић н Филиповић, дирсктор гимназије г. Јовап Cnaenh, шеф техничке секцнје г. Љубомир Билишко, прославу Гајретова Дана. Уз откуп значкн, приређен јс на тај дан у вечер no адвокат г. Јакша Богдановић, г. др. Василије Зиндоппћ, судјацији намазу у прелепој и прсиуној Сулсјманнји џамијн мев- ски писар и др. луди шерпф, који су на српском језнку a уз зборно учење Намеравало сс одржати тсфсрич тога истог дана, али Ka­ иллахнја овдашљег Дервишког Удружења, ироучили Хф. Са- lio je 6. ссптембар био пнјачни дан у Пријспољу, одгођсн je лих сф. Бегановић и судски офицпјал Ахмед сф. Ђехић. за сутра, за недсл>у. Како сијело тало и теферич успио je изВелика Сулејманија џамија била јс препупа мушког п над сваког очвкппања. П|>ограм тефернча био je доста богат женоког света, a уз то су Мевлуд према жељн Месног одбора и интересантан. Билс су коњичке и пешачке трке, трке у посетили сви војннцк муелимани овдашљег гарпвзона, на џакопима н т. д. ЈЈутрија н бифс бнли су исто тако богаги. За бифс Гајрстовог тсфсрнча поклонили су но једну питу пг. које je ова пажња оставила дубок утисак. рснтијср; Сутрадан, днс 7. септембра, прирсђсн je после подно Салих Длакић, шср. судија; Рашид Јуеуфагић, na Огаром Граду. вслнки наролни теферич, којн je усггркос Алија HanTpnh, кројач; Шериф Рнзвовић п 1Ј1ериф Хелић, трговци: Хасаи Ханић и Адем Хашимбеговић, вероучитељи; кншовитог и променљивогг времена бно лепо посећен од нашег муслиманског света и потрајао до у касну ноћ у најлеп- Хасан» .Суџука, Латиф Пашановић и Алија Агиничић, тргошем расположењу и забавн. Ha овом тсферичу изабрана je вац, Синан Ебиловић, посластичар, и Ханефија Ичелић, меза »Мис Гај|>етов теферич« дражесна н лепа госпођнц£ За- сар, једно ј&гње. Теферић je од стране грађанотва био силно nocehen, тахида Хидић, којој je одбор поделио један врло .теп дар, као и госпођици Каднрп Торлић, која je имад« потом Аајвећи број к& ДЛчсе не памтн овако једно велпко славље у нашем Пригласова. јепољу. Уопех и моралан и материјалан био je врло добар. Наше мало мест^укоје je чжзј рад Lза Гајрет од пре пет година обновило под изузетна тмпким околностима дерутног Г а јр е т о в д а н у Ч а п љ и н и политичког живота, забележило 'је у прошлој годици рекорПрослава Гајретовог дана, G. септембра о. г., у Чапљини дан успех у сваком погледу. Један спстематски изведен рад изведена je obilm редом: у пет година, дао je ствадан .резултатГПроднрање свесЈиуг Преко целог дана продаванс су Гајретопе откупне значнајшире слојеве о потребк-^ве јачег снажења Гајрета као ценiKe. У вечер у соколској дворали одржана je академија са претралног oprana у свеколшсом животу нас муслимана, улази давањем о Династији Карађорђевића. Предавање je одржао заправо у фазу, у којој ће рад за Гајрет бити (јлмиОан. Свеот студент меднцине r. Фазлнја Фазлагић, чији je говор био пун о потреби рада за 1>јрет, нашла je већ дубоког' корена и хармонпје и nonpahen са огобитом лажаом уз урнебесни апсрећни смо што можемо утјцуЛгги, да ру нам управо ове прилауз. Дворана je била дупке пуна грађанства и Гајретових редбе дале доказа томе. Пружањс помоћи Гајрету добива све чланова. Сала je декорнсана ртзнобојним папирима и фењевише видну форму задовољенд. овојик социјалних дужности рпма папирннм. Ha концу се развнло народно весеље уз и губи насупрот томе све шпле значење неког акта милозвук тмабурица Гајретовог омладинаког лбора. срђа. У том смеру управљен рбд. мора дати резултате. У знаку јаче маннфсстације и прославе дапа 6. септембра исти je одбор одрзкао свој теферич 7. септембра у МоГ а јр е т о в д а н у П р и је п о љ у горјелу. Меснн одбор друштва Гајрет у Пријелољу прославио je, Tom приликом одрисао je секретар одбора r. Фејић Хамуз учествовање многобројног грађанства, на најсвечапији начин 6. септембар ове годипе, Гајретов дан и дан рођсша Њ. за, учитељ, предаваље о Гајретовој идеји, који je такођер побро огроман аплхуз. Осим Чалљинаца са својом обитељи Kp. Вис. Престолонагледника Петра. Протектора Гајрета. Taj дан на вече кренула се иепред Гајретових просто- дошли су na теферич већи број странаца из Метковића, Лјурија велнка поворка Гајретових чланова н пријатеља иа челу бушког, Стоца, Моетара итд. Могорјело, које je због евоје љеса мјес. одбором, тамбурашкнм збором, бубњем и балљадом, поте познато, може се рсћи да je бајословио, тога дана било и пролазећи с краја на крај варошп френетично клицала Њ. je незапамћено nocjeheno. Поред столова које су поједине фамилије заузеле, виВ. Краљу и Краљицн. Њ. Kp. Вис. Престолонаследнику Петру и целом славном Дому Карађорђевића. Иза тога приређе- дјеле су се и no тратини веће и мање групе веселих Чапљино je необично успело сијело у просторијама Веселичића хо- наца окрепљујућн се руменом капљицом херцеговачког вина тела, које je трајало до дјто у ноћ. Сијело je отворио са врло и мезом. И овом пригодом распродавале су се јучерашње нелепим говором претседник месног одбора г. Махмут Башовић, продане значке. Коријандоли, шаљива пошта, американски захваливши се гостима на тако лепој посети и позвавши их затвор, обилан бифе давали су утисак једне најелитније зада стојећи поздраве One. који се највише брину за свију нас, баве. one који поклањај.у иајвеј|у пажљу Гај[)ету,. Њиховим ВелиГлавни регулатор арапжманл, цепе проглаве и тефсчанствима Краљу и Краљици и моћном Протектору Гајрета рича био je г. Њшетановнћ Ахметага, Гајретов највећи приЊ. Kp. Вис, Престолонаелсднику Петру, чији Рођендаи сла- јатељ и радник, који јс све функционере бодрио и давао нм ппмо. Салом се nanpiitfo »Живели!« пб неколико пута, a иза потетрека Логичцо je да r. Каиетанопићу Ахмстаги припада тога je Гајретов оркестар ннтоннрао Држапну химну. Затим najncha хвала и признање. Поред шиортске утакмицс коју je ja Гајретов питомац Алија Башовић, ђалс стр.учне школс у имао иетог дана (7. IX. мјоони шнортг.ки к-луб »Ускок« са Тузли, одрисао гопор о Гајрету, п.еговом раду, и постигнутим трсбиљским innoi)T»;i;i!M клубом »Лсотаром«, тс порсд налад успссима крол минулих 27 година. Нарочито je лепо истакао 5—G дана минуле забаво »Просветиие, Наиретковс и Гајретовелпки значај олавие Динаотије Карађорђспића за наше Осло- ве« усијех матсријални био je добар a моралии рекордан. 496 �С и н ге р о в те ч а ј з а кр о је њ е М је с н о г одбора Г а јр е т а у П р њ ав о р у ХИДИЂ , у Травнику Група у ч е н и ц а д ом аћ Д и л е т а н т и к о ји с у о д и гр а л и п о з о р и ш н и ко м а д »А та б е га и Ш е ш и к у « н а з а б а в и у Љ у б у ш к о м , н а Г а јр е то в д ан , 6 . I X . 1930. П р и р еђ и в ач ки одбор Г а јр е то в е заб аве У ч е њ е м ев л у д а у М и о ч у у Љ убуш ком . М је с н и одбор Г а јр е т а у М и о чу 497 �ГА ЈР Е ТО В ДАН У ВИШ ЕГРАДУ Мјсспп одбор Гајрета у Вшпеграду у зајелпици са Соколом прославпо je рођенлан Њег. Внс. Престолонасљедннка Иетра на врло свечан начин. Прослава je отпоче.та 6. IX. на вечер бакл>адом кроз град V3 пратљу саколске фанфаре. Послије бакљаде прпређена je запаба у Соколгком Дому са бпранпм програмом којој су присуствовалн готово свл одлпчпији грађанп Вишеграда као и пеколнко тежака из околпне. Забава je завршена избором краљице љепоте и играиком ло зоре. Сутра дан прпређен je велики народпи теферич у Косову Пољу крај Впапеграда, са тркама, кољским и ттјешачктгм, те другпм вптепткнм пграма. Теферичу je прнсуствовало око 3000 душа од којпх je било већа половппа тежака обадвпју вјероисповјести. Све тачке програма изведене су најбоље a цио теферич протекао je веома достојаиствено п без најмањег ипцидента. Мнлппа je била погледатп како се народ братски забавља л весели уз свпрку фанфаре. тамбура те неколиво група бубљева и зурли. Бруто прпхол забаве п теферича износи Дин. 6.828.75. Осим тога организована je на 6. IX. и продаја Гајретовпх значкп и ппглп. коју су вргаили овдашњп ученпци-це: X. Халиловић, Јукић и Гаон те je и од тога убрана CBota од Дпн. 500.—. Одбор се најтоплије захваљује свима којп бвио посјетом бпло добровољпим прилогом припомоготце да ова прослава овако свечано успије. Г а јр е т о в д а н у О сови Ha 6. о. мј. приредло je мјесни одбор Гајрета у Осови срез Рогатица Гајретов дтн, a- уједно и прославу рођендана Гајретова Прокетора Њ. Kjj, Biro. Престолонасљедниха Петра. Oko IO сати почео се je иарод сакушкати из свлх околних еела. ЖенсктпБе je заузпмало своје мјесто, a тако исто и муппшње. Ha Гајрето^_ теферпч д отле су н све ученице Гајреове домаћичке школе у ПЈаторовићима са својим наставппцама г-цама Слмпћевом, комљеновићевом и г-ђом Чизмић. Када се je окупио свијет у велпком броју. претсједник мјеспог одбора г. Мулпћ Абдулах олржао je једпо предаваље с значају тога дана и упознао присутне о циљевима друштва Гајрет. a нарочито je нагла^ио да друпггво Гајрет поклаља сада велику па!н>у нашем селу. Затим je говорио о рођендану namer младог Насљедника Престоља Њ . Kp. Впс. Петру Карађорђевићу. који je уједпо и Покровитељ. лруштва Гајрет. Затим je настало клпцаље Њ. В. Краљу. Н>. Kp. Вис. Престолонаељеднику Петру и цијслом Краљевском Дому. Поолије тога настало je велико вегеље. које je потрајало пијели дан. Овом прпликом даровалп су за друтптво Гајрет слиједеha господа: По Дин. 15— : Мухамед Тафро. правник: Радослић Наил. учитељ пз Ракитпице; Илпћ Бошко: no Дип. 10.—: Симпћ Ј. Вукоеава. Чизмић Фатима, Комљоновић Љубица, плгтавпчце Домачићке птколс, те Смаилага Хоџић. Мујо Xopnh. Варлов Мехмед еф.. пмам. Хељић Назпф еф.. имам. Казић Неџиб. Anparanh Назпф еф.. Џиндо Дамил, Агић Ибрахим; no Дин. 5.—: Хамзабег Тапковић. Г а јр е т о в д а н у Г о р . З е л и њ и . Ha дан 6, септембра 1030. као Рођендан Њ . Kp. Вис. Прсетолонасљедиика Пегра. који je дан узет као Гајретов дал, Мјесни одбор Гајрета у Гор. Зслип.и приредио je свечаност и тако на достојан иачии прославио овај дап. Народ као и тпколска дјеца из Гор. Зслиње сакуггили су се на позив Мјесног одбора Гајрета пред зграду општинског уреда у Зелип.и. Било je народа из цијеле оппттипе. Присутне je поздравио у неколико ријечи општииски начелник 498 р. Хамид Беговић. a затим je узсо ријеч претсједпик Мјсспог одбора г. Мехмедбег Капетаповнћ, те je у врло лијепом патриотском говору растумачио прпеутним важност дапашп.ег дана. Народ je пажљиво еаслугаао пзлагање г. Капетановића, затим се je клицало Њ. Вел. Краљу, Њ. Впс. Прсстолонасљеднику Петру и Краљевском Дому. Ha предлог г. Капетановића ynyhen je брзојав lb. Вел. Краљу слпједећег садржаја: Кабипстској канцеларији Н. Вел. Краља Београд. Оакулљене пристапге Гајрета из Зелиљске ошптппе да прославе Рођепдан Вашег дичпог Првијенца, a свог Престолоналљедпшса. моле Вагае Величансгво. да изволи примпти изразе паше непоколебпве одапости п вјерпости према Вашем Велнчапству и цпјелом Дому Карађорђевића. Живио Њ. Вел. Краљ! Жпвпо Њ. Kp. Вис. Престолфмсљедник Петар! Живио цијели Дом Карађорђевића! — Претсједиик: Мехмед Капетановић. Накоп овога мјеспи пмам-матичар г. Шериф еф. Мујанових проучпо je дову за дуг и благословљеп рад Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра. Иза тога се народ разтпао у најбољем расположењу na рад. Г а јр е т о в д а н у М о д р и ч у Ha дан e. септембра, т. ј. на дап рођеља Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра Гајретовог Прокетора, одржана je велика прослава. Како Гајретови чланови тако и сва мјесна друштва посјетили су богомоље прије подне, na вечер у 7 сати отпочело се сакупљати грађанство пред Олштинским домом у велшиш масама. одаклен je кренула бакљада кроз улице, на челу н>еном ступало je братско Соколско друштво са око 80 члапова, и лакон обласка поворка je стала пред Опгатински дом уз свечан дочек пуцњавом прангија и ватромета, a поворку je поздравио градоначелник г. Јусуф Јусуфбеговић, истакнувши значеље тога дана и обекавши сваком прилгаком Гајрету од стране оппггане у сусрет изаћи. У истом говору упутио пад je да усклтгкнемо: Нека живи nara Веллки Гајретов Протектор Њ . Kp. Вис. Престолонасљедник Петар. нека живи Њ. В. Краљ Александар и цијелп Краљевски Дом! Надаље се крепуло у Соколски дом. гдје je тачно у 9 сати отпочела забава са слиједећим програмом: Поздравни iroBop као и ријеч о Гајрету држао je г. Мухамед Хаџиалијагић, претседнлк Мјесног одбора Гајрета, којп je помпо од присутних саслупган. Затим су биле декламације и један моколог што je врло добро успјело, a на свршетку одигран je позоригани комад »Противници« од Ахмеда Мурадбеговића, послије чега je настала играика која je потрајала до зоре. Овом прилнком нас je највише помогло братско Соколоко другатво, гато се има парочито захвалпти брату старости г. -Тови Блшгојевићу. a и осталим корпорацијама најтоплије се захваљујемо. ПРОСЛАВА ГА ЈРЕТО В А ДАНА У КЉ УЧУ 6. ссптембар о. г. као дан рођења Гајретовог Протектора Љег. Крпљ. Височанегва Прсстолонаел>едника Петра. освануо je у Кључу жив и весео као никлд до сада. Сви су домови nr.Knhenn државним заотавама. Овпко je и морало бити, јер je овдапш.п одбор Гајрета neh прије мјесец дана стаппо себи у дужност, да овогодишн.п 6. септембар прослави гато свсчаније, јер je ово бпла прва просллва од како je 6. септсмбар узет као Гајретов дан. До подне су обавл.ена благодарења у овдапш.им богомол.амп. као и дова у новој џамнји. Одбор Гајрета корпоративно je учестовавао истима. �Послије подпе у 4 еата нриређеиа je Гајретова мавифоетација. Повораса je кренула од народие основие школе до општине, гдје je одржао говор овдашњн свештеиик r. Мачкић 'Ворђо, истакнувш и значајност данашњег дана с обзиром на историјски чин. који се тада обављао код Београда на Бањици — наиме примопредају уковских застава. Пред поворком с десне етране ношепа je слика Њ . Вел. Краља Алвксандра I, с лијеве Њ . Kp. Вис. Престолоиасљедиика Петра, a у ерединн велика југоелавенека застава. Затим je иш ла школска младеж са заставицама, чиновништво, иредставници друштава и грађанство. Нарочито ее примјетио велик број муслиманског тежачког свијета. У поворци се клицало Краљу, Престолонасљеднику Пехру, цијелом Краљевском Дому, Гајрету и Југославији. Поворка се зауставила у башчи »Јабука«, гдје je одржана Гајретова академија еа врло уопјелим предавањем Гајретова питомца Зукановића Ихсана »0 узвишеном Крал>евском Дому Карађорђевића и о улозн Краљевског Дома у раду з а ослобођење и уједињење нашега народа«, те пригоднии декламацијама. H a концу je школска младеж отпјевала државну химну. Бугојио непамти. Нооврку je увеличало и овдашше Соколско друштво, које je наступило у одорама. Поворка с бакљадом кренула je тачно у 7 сати кроз Бугојно непамти. Поворку je увеличало и овдашње Соколско чући Његовои Величаиству Краљу u цијелом Краљевском H a вечер иетога дана одржана je Гајретова забава j просторијама Српске чнтаонице. Актовка »Противници« од A. М урадбеговића изведена je н а свеопће задовол>ство. Дилетаити-це ове забаве билн су већином Гајретови питомци-це: Филиповић Магбула, Филиповић Сафија, Зукановнћ Ихсан и Кујунџић Х ајрудин. Забава je била врло добро/посјећена већином нашим тежачким свијетом. Другу ноћ са истим ‘програмом одржавана je и женска забава. >, ? .i . . ,ј ^-јГајретов дан, као и обје забае? поред врло доброг моралног успјеха имају такођер, с. обзиром н а то, д а Кључ спада у пасивне крајеве, н одл 1ЈЧан материјални успјех. Bpyi приход ових приредаба износи Дин. 5.832.—, те одбивши расход од 1.338.50 Дин., чисти прнход био je Дин. 4.493.50, рачунајући ту и новац од Рајретових откупних значака, које су распродане н а Гајретов дан. Овом приликом нека je хвала одбору Српске читаониц којн je з а приредбе забаве бесплатно дао своје просториј« као и Мухарему Ш еремету, бријачу, који je бесплатно кирао дилетанте. З а морални и м атеријални успјех приредаба приликом прославе Гајретовог д ана нека je хвала г. Бегановићу Осману, претсједнику мјесног одбора Гајрета, његовии сарадницнма у одбору и изван одбора као и свима члановима. и лријатељима Гајрета, који ове приредбе посјетише и тиме доказаше, д а Гајрет сваким даиом хвата све дубљег корјена у нашем народу. С . Бадић. С А Б И Р А С. А ГИЂ , д е к л а м а т о р к а н.а Г а јр е то в о ј з аб ав и у К о р а ју . С в е ч а н а п р о сл ав а Р о џ е н д а н а Њ . K p . В и с . П р е сто л о н ас љ ед н и ка П е т р а у Б у г о јн у . Мјесни одбор Гајрета у Бмгојну прославио je на најсвечанији начин Рођендан свога Покровитеља Њег. Краљ. Вис. Престолонасљедника Петра. Програм прославе био je обилан a извађао се je два дана, e. и 7. септембра. Већ у јутро н а 6. септембра видјело се д а he прослава бити величанствена, јер рано у јутро почели су стнзати у Бугојцо тежаци и и з најудаљенијих села на коњима и под заставама, д а нрнспију н а најављеиу дову у овдашњу џамију, која je била дупком пуна. T aj дан Бугојно je било необично жнво и чекало се je д а војну музику која je доиутовала и з Сарајева у 5 сати, na се одмах иочело припремати за манифестациону поворку, која je била заказапа за 7 сати. У 7 сати пред канцеларијом Мјееног одбора Гајрета сакуннло се толико народа и сврстало у такву поворку какву П р в и ред, с л е в а н а д ес н о : гг . В е х и д Р . С а л и х о в и ћ , Р . У з е јр о в и ћ ; д р у г и р ед: A . А б д у р а х м а н о в и ћ , Р . Б а јр а к т а р е в и ћ , С . А г и ћ , М . И . Б е г и ћ ; тр е ћ и р ед: Д . Јо в а н о в и ћ , Ф . Е р е н д и ћ , Џ . А з а б а ги ћ Н . Б е ги ћ ; че тв р ти р ед: A . З е н у н о в и Н , Б . Б е ги ћ . 499 �Дому, и дошла пред зграду Срсског начелства, гдје je претоједникмјесног одбора г. Дхмед (Јадиковнћ ноздравио ирстставника Краљевске владе г. среског начелннка испред Гајрета. у свом патриотском говору изнио je у главним потезима рад од оснутка до данас и нагласно, да Гајрет вршећи своју културно-просвјстну функцију има na уму и дужности, које су свима држављанима наметнуте Манифестом од 6. јануара 1929. год. na je замолио лретставника Kp. владе да на надлежном мјесту буде тумачем еиновске оданости и лојалноотн муслиманоког свијета који се je овом пригодом и из најудаљеннјих крајева бугојанског среза сакупио, Њег. Величанству Крал>у. Иза поклика Н. Вел. Краљу и држави глазба je одсвирала државну химну, након чега се je срески начелинк г. A. Тимотијевић захвалио врло лијепим говором на овако величанственој манифестацији, коју je мјесни одбор Гајрета био у стаљу да приреди. na je замолио присутне, да с-вак, према својој могућнсоти, поради на извршењу програма Крал>евске владе. Послије говора среског начелннка поворка je кренула до просторија Соколског друштва, одадсле je поздравио лијепнм говором замјеник старјешине г. Николнћ, na се je повратнла до радних просторија Мјесног одбора Гајрета, *одлкле се je дретсједник г. Садиковић захвалио прпсутнпма иа учествовању, a нарочито соколима и тежадима, кдјџ су жртвовали радни дан и доказали колико им je »Гајрет« драг. Иза тога се je повбрка у најљешпем реду разшпла, након чега су се одмах почеле пуннхд 'велике просторије Хрватског Дома, које су биле дупком пуне најотменијег свијета из Бугојна ®ао и тежачког свијета. Биранн програм забаве изћ^ден јегна onhe задовољство, a особито добар утисак je на присутне учинио пјевачки збор Српске читаонице из Чипуљића, као и извађање позориитног комада »Омербега Љубовића« од В. Тмуше. По извршеном прсграму плес je почео са Краљевим колом, a трајао je све до јутра. Ha 7. о. мј., у недељу, одржан je пелики народни теферич у Црничу са мјесним одбором Гајрета у Горњем Вакуфу, којн je изнад сваког очекивања успио, јер je било толико свијета, да се то у Бугојну не памтн. Ha теферичу су извођене народне игре, na je приређена и коњска трка, за коју je владао велики интерес. Прву награду однијела je кобила Стојке Милана из БусовДче, a другу коњ »Иман« г. A. Хавлика. Бруто приход од теферича и забаве био je око 15.000 динара. Г а јр е т о в д а н у Љ у б у ш к о м Сваки странац, кога je тај дан зтдесио у Љубушком, није могао схватити, да je наше мјесто привредно мртво и забачено. Југром рано читав град je био увијен у државне заставе, a живахност и пуцњава лрангија свједочиле су, да евака жива душа жели, да испољи радост над срећом Краљевског Дома и Отаџбине, јер се тога дана слави рођевдан Њ. Kp. Височанства Престолонасљедника Петра, у кога народ полаже велике наде. Мјесни одбор Гајрета, његови чланови и Гајретови питомци уложили су велики труд, да изразе понос што je Њ. Kp. Височанство Престолнасљедник Петар Покровитељ Гајрета, na су тај дал достојно дочекали: пре подне, приликом службе божје у џамији, просторије с двориштем нису могле примити многобројни свијет, преко читавог дана су продаваие Гајретове значке, a на вечер су Гајретовн питомци приредилн врло успјелу вабаву. Пошто су се Гајретови питомци из овог среза налазили на феријама, онв су се, да би таЈ дан уљепшали, нарочито 500 приирсмилн н уз npifiioMoh »Гајрстоног« одбора U лријатеља моралпо u матсријалио успјслп ua својом забавом. Забава je протскла врло уредио. Г. Џемал Далнпагић, геометар, бивши Гајретов пнтомац, главни режисер, одржао je кратак поздравни говор у коме je присутне позвао да клгашу Краљевском Дому, нашто je лрисутии свнјет громко и дуго најсрдачннје то учннио. Послијс тога je изнио напоре Гајретових вођа, њихов благотворан и пеумораи рад na просвјетном и социјалном пољу, позивајући свакога, да сс поиоси Гајретом u да му се свак нреда и повјери му се свим својим заносом. Затим су изведене декламацпје Њ. Kp. Височанству Преслолонасљеднику Петру a уз опште одобравање отпјевана je химна и спроведен дал>ип програм врло добро. Г. Т. Шеница, школски надзорник, управљао je, и с&м на виолини врло вјешто одсвнрао химну и остале одломке у програму. Овај се човјек необично много посвећује свим просвјетпим друштвима понаособ Гајрету. Овакви људи заслужују и поред избјегавања да се нарочито истакну, да пм бар захвалношћу признамо неоцЈењпву помоћ и брмгу за успјех. Нарочито je г. Шеница уложио много труда око уређења и декорисања сале. /Немогуће je процијепити услуге и сву помоћ коју je пружно претсједник општине г. Ибрахим Гујић. On je тога дана нрнгодом прославе и Гајретовог дана био примјер међу нама. Па како je од свакг цијењеи и вољен, хтио je да то овога дана стварно^и заслужи, радећи неуморно и од срца за двије ствари: за прославу и Гајрет. За добру и многобројну посјету највише има да захвалимо њему, пошто je окићеност зграда и пуцњава на стотин\прангија, до касно у ноћ, увесељавала све нас. Гледајући га међу собом, потсјећа нас на оиу народну: »Веселимо се и мислимо на будућност!« Најсрдачиија хвала среском начелнику r. В. Средојевићу, јер, збиља, ако се ради за Гајрет он je међу првима. Радом г. Џ. Далипагића и питомаца Енеса Садиковића и Мустафе Ибруља необичио смо задовољнн и одушевљавамо се њнховнм младеначким прегалаштвом. Гђице Фахира Орман и Сидика Пролпћ су врло много дале и као раднице и као дилетантице. Ова посљедња нам je много придонијела, трудећи се да у домаћичким радовима помсхгне нашим дјсвојкама за врнјеме празника. Забава je у моралном и материјалном погледу успјела одлично, na урачупавајући ту милодаре и бифе пало je за Гајper преко 5.100 динара. Не можемо пристати на жељу г. Али еф. Месиховића, да шегову гђу Сенију ne похвалимо. Ona je као претсједница Женског одбора Гајрета много поштована ради плодног рада за Гајрег. Увијек, али нарочито овог пута, гђице Фахира Орман и Сидииа Нролић с гђом Сенијом, врло су добро снабдјеле бифе sa забаву. Желимо да наши питомци у будуће имадну јакс побуде и пориве за рад угледајући се у своје вође. Сретно им било Г а јр е т о в те ф е р и ч у Г р а ч а н и ц и Мјсени мупгки одбор друштва Гајрет у Грачаници нриредио je у заједиици са женским одбором теферич дие 51. августа о. г., којн je изван сваког очекивања успио, дако у моралном тако и у материјалном погледу. Програм теферича изведец je на onhe пзадовљство присутних и без приговора. Бруто прнход од поменутог теферича износио je Дин. 4.362,— a нето Дин. 3.005.50. Да je успјех био изван сваког очекивања има сс у првом ,рсду захвалити гоопођама из женског одбора, које су не жалећи труда сакупиле преко 120 комада разних ручних радова за луку cpehe и тиме осигурале половицу материјалног прихода. �Исто T&tco изразује се најЉ епша хвала if. студентима И ђацима средњошколцима, који uac номогошс око прирсдбс поменутог теферича, као и осталој вт. чинопницима и грађанима, који нас помогоше у приредби и посјетише наведени тсферич, те дароваше добровољне прилоге. В Е Л И К И ГАЈРЕТО В НА РО ДН И ТЕФ ЕРИЧ У НО ВАКО ВИЋ И М А , С Р Е З Р О Г А Т И Ч К И . — П Р И С У Т Н О O K O 5 0 00 Д У Ш А HA ТЕФ ЕРИЧ У Агилин повјереннк Гајрета и претсједник Дубоке онштине г. А бдулах Карахмет из Устипраче приредио je у недељу 21 ов. мј. први у овом крају велнки Гајретов лародни теферич у мјесту Новаковлћи. Још у суботу 20 ов. мј. одмах иза подне почели су стизати н а зборно мјесто гости из Рогатице и из других удаљених еела среаа. рогатичког, a већ сутрадан раном зором почео je у масама са четири стране стизати наш тежачжи народ без разлике на вјеру, у дивиој нашој народној ношњи, са кубурама з а појасом и дугим пушкама о рамену n a je била милнна слушати врисак кршних као дријеи здравих и јсдрих сеоских м ладића уз хихот н пјесму шаролико одјевених и веселих дјевојака. З а чае je нространа ливада Новаковићи била покривена нашим тежачким шароликим свпјетом. У 12 сати приспјели су на збарно мјесто чланови мје-сног одбора Гајрета из Сјетлине и то: Абид, Мујо и Мушан Брдарићи, Омер Хоџић, Хамдија Л ихлћ, Хасо Б'ардак, те г. Фадил Добрача асојл je застуЈдао Главни одбор .Гајрета. Тачно у 12.15 сати отворио je збор вриједни ц агилни повјереник г. А бдулах Карахмет са овим ријечима: Браћо и господо! Необично сам сретал и захвалан вам, што сте се у овако великом броју о^азвали Ј и похрлили да увеличите вашом посјетом овај '-flaiu првн Гајретов теферич. Захвалан сам вам и сто га ш т о знам д а сте морали дуго nyтеве преваљивати без кола и жељезлица, налуш тајући за д&нас још необрађене пољбке послове. З а то прегалаштво нека вам Свемогући плати, a ГајрАт he се браћо, одужити, који очинском бригом води рачун о нашем подмлатку н а који милионе троши д а га н а прави пут изведе. Браћо! Ha овом величанственом збору сјетимо се нашег врховног вође и чувара пашег драгог народа Њ . В. нашег л>убл>сни(г u праведпог Владара К р ал л Александра I. (тровратлн; Живио!). Надаље претставл>ам Вам делегата Главног одбдра »Гајрета у особи г. Фадила Добрачу, претсједника Мјесног одбора у Сјетлини, којем дајем ријеч. Госп. Добрача узим а ријеч и каже: Драга Браћо, без разлике на Bjepy! J a сам сретан да могу овај наш у овом крају први Гајретов теферич поздравити и захвалити Вам на уложеиом труду у име Главног одбора Гајрета, којега имам част да ua овом братском слављу оаступам, те Вам испоручујем братске поздраве од страие Главног одбора н нашег дичног вође и претсједника г. др. Авде Хасанбеговића (урнебесно: Живио!), којег су важ ни државни послови спријечили да особно присуствује, али духовно се он свугдје налази гдје je рпјеч о Гајрету. Bpaho, прије 27 година у главном граду ХерцегБосне, у нашем историском Сарајеву, положени су темељи иашем драгом Гајрету, који je себи за задатак поставио културно васпитање муслнманског дијела нашег народа. Рад Гајрета од 1903— 1918 године нанлазио je н а запреке са стране туџинске управе, која није могла гледати да се наш народ културно н скономски подиже, национално освјештава, те да олободно мисли и ocjeha. Зато, коначно 1914 године растура наш Гајрет као и братско друштво Просвјсту, иметак им конфискује, a љихове радеиике трпа, браћо, у арадске казамате, гдје многнма и кости остадоше. Р ад и патња нашег Гајрета даграђепа je са Највишег Мјеста, јер му Њег. Величапство наш витешки Владар (урнебесно: Ж и ви о ) указа ту милост што му Свог cima пршгјснца, a Насл>еднШ!а НрестоЉа, поклан.а за Протектора (урнсбссно: жнвио Протсктор Гајрета!). Од тада, 6paho, иаетаје н»ва еиоха за наш Гајрст, јер му дође na чело наш прокушани националин борац г. др. Хасанбеговић, који га својим несебнчним и прегалачким радом, не обзирућп се десно ни лијево подиже до завидне висине. Сви Гајретовн радеиици могу ведрог чела д а ступе пред Вас, Opa­ lio, и да Вам положо рачун за тај племенити рад на културно-просвјетном пољу кроч 27 година, јер су за то вријеме школовали и за привредии ж квот оспособпти 4.500 особа. Колнко П р и р еђ и в ач ки одбор Г а јр е т о в а те ф ер и ч а у Г р а ч а н и ц и Д и л е т а н т и са Г а јр е то в е з аб ав е у В л а с е н и ц и je наш Гајрет крочио напред у минулој години захваљујући свијести браће муслимана и неумбрном раду Гајретовнх функдионера, набоља je слика т то je у овој школској годпни смјестио у своје интернате око хиљаду највећим дијелом сиромашне мушке и женске дјеце из свих крајева паше домовине. Једино вјеру у Бога a наду у Гајрет полажемо, na стога сви у Гајрет и за Гајрет! Пошто сте и Ви, браћо, право схватили овај no нас хајирлн рад Гајрета и скупили се овдје да преко Гајрета манифестујете братску слагу н љубав, то Вам сввма братски хвала и живјели! Сакупљени народ помно je саслушао мој говор који je видан ефекат на присутне учинио, јер je у многог старца бијеле браде, лице орошено сузама. Завршну ријеч je узео наш вриједни повјереник г. A. Карахмет. Захвалио je присутним н замолио их да, у најбољем реду и миру наставе теферичоваше. Затим je теферич отворио са »Србијанком« наш пријатељ, радиша Гајрета, г. Тајиб-бег Пашић, са члаповима мјесиог одбора из Сјетлинс, те угледним н свјесним домаћинима гг. Даннлом Планинчићем, Ристом Лелоком и 'Борђем Марковићем, нз Дуба. Коло je зачас било напуњеио кршиим младићима православне и муслиманске вјере да се je земља тресла, док су у другом 501 �днјелу простране ливаде играле коло муслиманоке дјовојке, око 80 их на броју и изводиле дивне наше севдалинке: Другарице, твој ме драги волз, моне воли тебе срце боли« и т. д. Oko 13.30 часова приређене су коњске и пјешачке трке. У коњским тркама побједу je однијела »Вранка« кобила, власннштво Хасанаге Чолића из Лепенице, срез рогатички, a у пјешачким тркама Салко Шлшвњак из Дуба. Затим настајс право братско славље уз пуцањ пушака и траје до самог мрака. Што je најзначајннје за читаво вријеме није дошло ни до најмањег инцндеита. Теферич су посјетили лијеп број ш ш е илмије, a из Сарајева r. Фадил Мухавчић, који се увијек код свих Гајретових приредаба може видјети. Ha теферичу je узео учешћа и лијеп број грађана из Рогатице са г. Тајиб-бегом Пашићем, Сејдага Карахмет, трговац, Алија Хасанбеговић, војни референт, Бдхембег Бранковић, биљежник, Ферид Муфтић, Ибрахим еф. и Мухамед еф. Ајановић из Сљедониче и т. д. РАД ГА ЈР Е ТА HA С УЗБ И ЈА Њ У НЕПИСМ ЕНОСТИ Г а јр е то в а н а л ф а б е тс к и т в ч а ј у Љ у б у ш к о м Фахира Орман, учител»ска приправница и Гајретова пихомица, приликом двомјесечних школских празника,, одржала je у ЈБубушком први Гајретов аналфабетски течај. Течај су похађале 27 кандидаткиња, од којнх су 10 нередовпо noc'jeћивале само да би провериле и прошириле своју> лисменосх. Комисија, коју су образовали: срески начелник г. В. Средојевић, претсједник овћине г. Ибрахим Гујић, претсједник Гајретова пододбора г. A. Орман, nfcti надзорник г. Т. Шеница са гг. Балтом и Дробцем, учитељима из Витине, и г. В. Бук,вић, претсједник Српског школског одбора — дала je похвално мишљење о гђиди Ф. Ормап и њеном усијешном раду, ie je 6 кандидаткиња воложпло нспит с одличним, 8 с врло добрзм, a 3 с добрим усвјехом. Осталих десет нису врисхупиле испиту. Кандидаткиње су биле дијелом госпође a већнм дијелом дјевојке муслицанске вјере, пошто се од других вјероисповијести нико није јавво. Mn, сугргђани гђице Фахрие Орман, осјећамо велаку дужност и дубоко поштовање врема нашем Гајрету, честитајући му ва великом вросвјетном раду. Гајрет je са својим уовјешним радом опћенито задивиц ове своје пријатеље и нашироко развио светлост културе у нав 1ем народу. Свакако овај аналфабетски хечај није био усамљен случај, јер се свакодневно хвале разни вододбори како су Гајретови пвтомцн пошли трагом својих вођа. Сви одвашњи чланови су благодарни гђиди Фахири, је’|) je свајим овогодишњим усвјехом крунисала свој врви рад међу својим сестрама. Kao и увек, она се ни сада није зауставила сано на сузбијању невисмености, него je најживље убјеђивала своје вознавице и пријатељице у истину — колики свас нама осигурава Гајрет у вросвјетном, a колику cpehy у друштвеном вогледу. Резултатв оваког рада Гајретових витомаца-ица загарантовали су једнодушност за Гајрет, a оваким вримјернма се изражавају и у дјело вриводе велике Гајретове идеје. ГА ЈРЕТО В Е Д О М А Ћ И Ч КЕ Ш КОЛЕ И с п и т у Г а јр е т о в о ј Д о м а к и ч к о ј ш к о л и у С а т о р о в и к и м а , ср ез р о г а т и ч к и . Ha 10., 11. и 12. о. мј. обављен je исвит у Гајретовој Домаћичкој В1коли у Шаторовићима. Ова вгкола отвореиа je 26. марта 1930. у коју je упиеано 25 ученица исламске и 1 правосла|Вне вјере. Гајретово попјеревив1тво у Осову за вријеме рамазана ириредило je терен око отвараље ове школе и вривравило све bito je било потребно да се може отпочети рад. 502 Главнн одбор Гајрста у Сарајеву када je обавијев1тев о овој акцији одмах je ставио овдашњем повјеренививу све потребне увуте н вредузео код надлежних вотребве кораке, да се ова вшола отвори. Када je већ отвочео рад у тој школи повјеревик je стално водио рачува о истој до оапршетка. У току школског рада Главви одбор je вослао влатна 156 метара за све ученице те В1коле да свааса себи скроји и сашије на машину во један кат хаљива. Учениде су добиле тај дар од Гајрета велосредно вред Хаџн-бајрам и свака je собом скројила и савшла себи во кат хаљива. Овај влемевитв гест Главног одбора Гајрета дао je водстрека и воље ученицама да су вастојале свнм свлама да докажу својим радом и марљивов1ћу, да су достојве витомице Гајретове Домаћичке виколе. Мјесви одбор Гајрета у Рогатици сакувио je међу својим вријатељима своху од 300 динара и захо je набављеао врибора сиромав1вим ученидама за ручне радове. Осим хога сви вријахељи ове школе вомагли су аеки махеријално, a неки морално, ва се je на испиху воказало виа се може восхићи радом за мало времена. Oito охварања ове в1коле особихо се je заузимао г. Ружић Дув 1ан, срески начелник и г. Горув1ании Јусуф, надгеомехар у Рогатици. V, 1ВКОЛИ je обрађивано: читање и висање, рачун, исхорија и земљопис; домаКе газдинсхво с науком о храви. Из вољоврввреде: врхларсхво, схочарство, живинарсхво и мљекарсхво. Домаћа економија с вознавањем робе, наука о чуван»у здравља, чистоћа куће, одијела и хијела; кројење рубља, одијела за дједу и одрасле (све вракхично), В1ивање на мшпини, крпљење рубља и одијелх. Ткање на њемачким модервим схановима свих врсха хканина (беза и сукна), хе разни везови на стану, ђерђефу и рукама. Кухање разноврсно, болесничке н дјечје хране хе конзервирање воћа и воврћх за зимницу. \ У свим вредмехима ученице су воказале врло добар у о плех, који се je на 10., 11. и 12. севхембра показао ва исвиту, коме je врисухна била и госвођида Чубриловић Вида, референт за домаћичке школе код Банске уврхве у Сарајеву. Ha домаћичкој вшоли радиле су ове наставиице: госвођица Симић Вукосава, rt)a Чизмић и Комљеновић Лубица. Насхавниде су воказале велику вољу за радом и халсх према ученицама и њиховим родитељима ва je и хо много придонијело за восхигнухи усвјех. Домаћичке су в 1коле у нашем народу новохарија ва je многима њихово дјелавање невознахо. Дјеловање ових вшола je у нас вочело хек вослије Ослобођења, ва није се ни чудихи b i i o многи вихају каква je хо вхкола. Ко боље возна кулхуру вашег села, a чесхо у овом погледу и вароши, хај he се својски заузехи за охварање ових школа, a во гохову на селу, гдје je једина врилика да се пружи и сеоској домаћиди да стече бар највохребније знање за вођење кућанства. Нав1 сељак, био богах или сиромах, вема ни појма о кућној хигијенн. Ту je легло свих заразних болесхи, о којима он ни војма нема a оне унишхавају дијеле вородице. Храна код иашег хежака није кванхихахивно слаба али квалитахивно je и сувшве слаба. Економисања у хом апсолухно нема, na био он богах или сиромах. 0 васпихној страни дјехеха такођер се врло мало зна, a вогохову код нашег хежака. Ове горе наведеве мане једино би могла лијечихи домаћичка школа. Код нас у Босни и Хердеговини до сада je отворено no селима округло око 50 ових школа, a хо je веома мален број. У Србији, Хрвахекој и Словенији ове су школе нного учиниле на културном, просвјехном и економском вољу. Многа женска друшхва хамо отварају Домаћичке школс no селима и варошицама, na се може рачуиахи да свака опћина има бар no једну школу ове врсхе. Код нас се врло мало води рачуна око отварања ових школа, које су ако ие иохребније од основних a оно бар исхо толико колико и осиовне школе. �Лијепо je од Гајрета што je успоставио једну секцију која има да води рачуна о отварању ових школа no селима. У скоро вријеме he Гајрет отворити још једну пгколу ове врсте у Жпеи. — М у л и ћ А б д у л а х . ИСПИТ У ДОМАЂ ИЧКОЈ Ш КОЛИ Ту зл а, У ТУЗЛИ 25. септембра 1930. Данае je овдје обављен иопит у Домаћинској школи, која je отворена иницијативом Мјеоног женеког одбора Гај- привреди, душевном васпитаљу, домаћој економији, пргларству те кухању здраве, a јефтине хране. Још у току трајања школе резултат ове у т,шово показао се благотворан, јер су се одмах јавиле и дру.-е с молбом, да се и за њих отвори друга домаћинска шпола. Послије испита, гости су задржани иа ручку. Овака ученица серврала je сама ono што je окухала. Од оиих стидљивих и уплашених муслпмакских д>војака за кратко вријсме изграђен je тип иове ншредцо н Ko­ pnene домаћице na другим погледом и изирањем na свијот И, Т е ч а ј за н е п и с м е н е у Љ у б у ш к о м к о г je орган и зо в ал а и о д р ж а л а Г а јр е то в а п и т о м и ц а , Ф а х и р а О р м ан , у ч . п р и п р . V . го д и ш та . Д ета љ са Г а јр е то в а теф ер ича у П р и јеп о љ у рета«. Испиту je присуствотавала гђица Вида Чубрпловпћ референт Министарство Просвјете, срески н градски н&челници, чланице Мјесног женског одбора Гајрета, Кола српских сестара, мушки одбор Гајрета и многи родитељи ученпца ore школе. Школа je трајала од 24. априла до 25. септембра о. i. Било je уписано 30 ученица, 27 ученица je школу завршило a 3 су се tokom школе удаљиле. Све су учепице покагат« сјајан успјех, како у теорији, тако и у пракси. Од 27 ученнца 19 их je било потпуно неписмених. Више од молсвицс показале су одличан успјех, остале су све завршиле с врло доброим и добрим. Кроз цијело вријеме течаја ученице су и-зрадпле 669 предмета разних ручних радова, који су на ириеутне у>книли одличан н трајдп утисак дивљења. Пород изуч&вања евнх врста ручннх радова ученице су научилс крзјељс, muвање, познпвање робе, затим су поучеие у хигчјепн, тл.о- Ш к о л с к а к у х и њ а у О сову када je госпођица Чубриловнћ споменула да ii>. li. Краљ са својим Мииистром просвјете иастоји, да се отвори што више домаћинских школа, тада су све ученице са нрисутним одушевљено три пут кликнуле: »Живио!« Затим еу лnjeno и склтдно отпјевале државну химну. Kao награде подијељене су ученицама разне иагрвотске и поучне књиге и, стиме je школа завршеиа. Мјесни женски одбор Гајрета нарочито je радостаи воводом овако сјајног успјеха у домаћинској школи, која je отврена њиховом нницнјативом, a државним грошком. Свршене ученице изјавиле су све да he бити чланице Гајрега n док су живе да he увијек радити за Гајрет. Члапице одбора Гајрета охрабрене успјехом ових дјевојака одлучиле су да оснују »Муслиманску задругу за ручне радовс«, no увору »Гајретове задруге« у Сарајеву .Тако he и наше жоне да прену na посао за општу народну ствар и привредно придшаше му|:лиманке. М . С. 503 �З а в р ш е т а к С и н ге р о в о г т е ч а ја у П р њ ав о р у Ових дана je заузимањем ваљаиог Мјесног одбора Гајрета у Прњавору завршен отворени бесплатни Сингеров течај за кројење и шивање машином no најмодернијим узорцима. Пред кратко вријеме иста фирма одржала je овакав течај и у Бос. Кобашу са 34 ученице, получивши ванредан успјех. Ово се могло известн тиме, што je заступник фирме Сингер г. Aro Софтић уједпо и члан мјесног одбора 1'ајрета, na радећн за Гајрет ради и у свом нослу за исту идеју. Да се могао осјетити илод тих ученица бесплатног тсчаја вриједна учитељица гђа Јенн Копелмаи са г. Маријанком Бабаја из Дервенте затражили су при закључку течаја да се радови прегледају na je г. 'Бозић, шер. судија, са претсједнкком мјесног одбора 1’ајрета г. Алијагом Одобашићем и другим зпатпжељницпма ту прегледбу обавио n најбоље се изразили те истима na евему захвалили. Цијенећп ове ствар и ми се о наше стране захваљујемо угледној фирмп Оингер н њеним вриједшга силама, препоручивши je најтоплпје свима паипш културно-просвјетним раденицима, јер смо њиховлм радом задуженн. Нарочита пак хвала г. Ђозићу, шер. судији, као претсједнику Вакуфа, што нам je уступио нросторије Мектебн ибтидаије аа одржање овога течаја. С в еч а н о с т и ра д п о в је р е н и к а Г а јр е т а у Ч е л и ћ у У недељу na 7 овог мјесеца, начелннк Оиштите челићке г. Хаџага Бакић, у друштву oa'joui 8' друпова којн су имали част да буду одликовани од lb. В. ftpajna, прпредилн су нарочиту свечаност у сврху да прчасте своје пајинтимније нрнјатеље на дан када су прнмили одликовања, и да н а,тај начин покажу израз своје досада незапамћепе cpehe. Beh раним југром тога дана примјетила ес нарочнта ужурбаност око прнпремаЈва з£ свечаност. У 10.50 сати довезли су се гг. С. Јовановић, срески начелнпк, В.тШвловнћ, капетан I. класе, и A. Селимбеговић, путарски надзорник из Брчког. |ј| j j j l l I I У l i сати прије подне свечаност je отпочела овим редом: Г. срески начелнкк je" својим кратким али оначајшш говором приказао значење одликоваља, који прииињући одликованим ордене и колајне и чбститао им je, a одмах иза тога упућене су поздравне депеше: Њ. В. Краљу, г. претсједнику владе и г. бану Дринске бановине, a након тога заредала су честитања присутних и нарочито поаватих учесиика овога општег весеља за нашу општипу. Када се и ово обавило потављен je богато приређени објед за прие.утне пријатеље и комшије. За вријеме обједа, послије јела, устао je овдашњи учнтељ и повјереник Гајрета r. Ахмед СулејмаиовиК и у одуљем говору приказао знаменитост и сврху свечаности. Изнеђу осталога рекао je: да се истом свечаности манифестује приврженост и захвала lb . Вел. Краљу na очипском старању о напретку наше Отаџбине, те да истакнутији Његови сарадници, помагачи na напретку народноог и државног благостања ne остану незапажени, него се одликују разним зна.мењем у виду колајни, ордена и сл., што се назива одликовањем. Упуићвао je све присутне да се угледају у свечаре, na he одсада чешће долазити слични дани (свечана одличја). Том приликом je свечарима честитао и замолио их, да и надаље наставе свој плодан и користан рад, те да поновно освједоче да су достојни да носе зпамење Краљсвског одликовања. Затим их je све повзао, да у зиак захвалности поздраве Њ. В. Краља, Краљсвски Дом и Отаџбину. Тада je настало дуготрајно френетично клицање. Након честитања na говору, настала je кратка пауза, a онда je говорник поновно устао и почео говорити о нашем просвјетно-културном друштву Гајрету и нрисутие позвао да ниједан не остане a да не дарује пеки добровољни прило(Г, a нарочито се обратио према свечарима наглаеивши да би особита захвала била на примљеним одликовањима, ако би између њих једап-двојица, уписалн се еа Гајретове утемељаче. Тпме je углавном и свршио свој говор, накоп чега с мјеста иступа начелнпк општине г. Хаџага Бакић, (одликован ордепом св. Саве V отспена) и упнсује се оа члана утемељача н нолажс одмах 100 дипара na нме члапарнне. Затим устаје Муса Кехоњић, мухтар села Брдњика, (одликоваи златном колајиом) и na исти начин изјављује да je и on вољан уписати се аз члана утемел>ача, и полаже 200 динара na име чланарине. Овај н>ихов иступ нарочито се дојмио г. ореског начелника, тако да није могао пропустити моменат, a да им се са пар ријечи ne захвали у име овоје и не поздравп овај љихов хумани гест, што je на присутне морално јако дјеловало, a сиецијално на дотичне уписане утемељаче. To се naрочито видн нз ниже наведених добровољних прилога, и то: приложише гг.: no Дин. 30.—: 0. Јовановпћ, срес.ки начелник, Селимбеговнћ, путареки надзорник из Брчжог, и Муса КехиК Брдњик; no Дпн. 20.—: В. Навловић, капетан I. кчосе, управник.војног слагалишта нз Брчког; Тошо Тошић, кнез пирковачкп (одпнкован златном колајном) , Мика Филиповић, ЈТу1ишица (одликован олатном холајном), Мехага Арнаутовић, муктар врачиНкц (одлшкован златном медаљом) и С. Благојевнћ, тежак из ITiinepa. Tlo Дин. 10.—: Мула Хашим РамиК, тргов.тц. и впјећник (одликован орденом св. Саве V. сгепена). Божо Мркаић, жандармски наредник и командир станице; Леополд Плесннчар, жанд. наредник, Тнто Ласртић, лугар Мика Бекнћ, обућар, Марко Гаврић, кован, Ахмед Сулејмановић, учитељ, Хаџи Дервиш Јакуповић, трговац, сви из Белића, ХеХдих Оскар, грађ. подузетник Брчко; Петровић Лазо, ФилипоBirh Ристо, ceijpeTap Ђурпђ Марко, сви из Лукавице, Велија Мушшовић из Вражића, и М. Мсхмед Сулејмановпћ, имам, Велино Село. По Дпн. 5.—: Мехмедалија Мешић, муалим; Мула Шабан Сулејмановић, пмам; Авдија Сарачевић, мухтар; Дервига Балић, трговоц, Оалих Терзић, трговац, сви из Чслића, Пајо Абаџић, потпретсједник опћински (одликован златном .колајном) из Јабланице. Прилнком сабирања добровољних прилога, одлично je номагао повјеренику г. A. Селимбеговић и М. ПЈабан СулеЈмановић. Овоме je успјело да прода лијеп број Гајретових значака приређених за Гајретов дан. Пошто je на овој успјелој свечаностп постигнут нарочитн успјех за Гајрет, повЈереник je у опоразуму са г. 0. Јовановићем, среским пачелником нашао за потребпо да се са ове свечаности упуте поздравни телеграми: Њ . Kp. В. Престолонаследнику Пегру, Протектору Гајрета п г. др. Авдп Хасапбеговићу, главшш Рајретовим ста.раоцима. To je одмах и учиљено. Ha дан 6. септембра такођер je Гајрет код пае добро прошао што каже укупни резултат рада na 6. и 7. о. мј. јер je у та два даиа прилог од продатпх 44 значке приређене за Гајретов дан, no 2 дииара: 88 дииара, од зиачки no 5 дипара: 95 дипара, и од 3 спомен значке no 10 динара: 30 динара. Тако je укупан прнход за расиродатс значке 213 динара; од утемељачнине приликом с-вечанооти je 300 динара; и од доброволших прилога na истој 380 дииара; изпоси с.уму од 893 дипара. При концу свечалости, када су се морали вратити у Брчко гг. срески пачслник, канетан и Селимбеповић, повјереник je поновно устао и захвалио се овим одличпим гостима, који увеличаше пашу свечаност својим посјетом и који доста допринссошс у моралном погледу, a сиецијално г. 0. Јовановић, који се лично много пнтересовао na рад и шшредак Гајрста и упућивао чланове да сс упишу у Соко. Члан Гајрета свјестан je члан своје заједнице 504 �M e d . U n iv . Dr. iio v it s p e c ija lis ta z u b n i lije č n ik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne ж . S V A K I M USLIM AN T R E B A D A KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” OOOOOOOOOOOOOGOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO0OO Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosirajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala OOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOOOOOOOOOOOGt Narudžbe: m Tvornica cigarpapira S. D. ALKALA1, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GAJRETU” »SSif'SKAPesrM.' 5wmi7A ш там париза: И ЗРА М ЈЕ НАЗБОЛјЕ сбе ш т а м п д р с к е ПОСЛОВЕ *3 КУЛДНТНЕ цнјене СЛАГАЋИ СТРОјЕВИ СТЕРЕОТИПИЈА РОТАЦНОНИ СТРОј cinkografija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA 3EDINA MA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n j ig o v e ž n ic a : POVEZUJE KNJIGE 00 r NAJLUKSUZNIJE OBADI 1 �Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. g Bosanska IndustPijalna i Dr. Omer Bahtijarević I Trgooačha Banko d. i. - Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater I spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica I D in 20,000.000*- cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000' • vrsi - doPrima u l o š k e na štednju, iu, znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban t e le f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 J iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiia Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena ]e za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. ,/ Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6b30c057ac57fff498c35c1ee42555c3.pdf 5c4d75d36eff47a376558c7f1fc5806f PDF Text Text лисг ш ј ш детгдл зл културнс 11ШН4МСКС ТТСДИЗЛНЛ МУСЛИМАМА САДРЖАЈУ М ухамед Прељубовић: Културна и национална улога Гајрета Х а м д и ја К а п и џ и к: Хаџибег — Х аџуп — Рпзванбеговић К Њ И Ж ЕВН И ПРИЛОГ Ш у к р и ја Панџо: Сан у месечини Х а м и д Д и зд ар: Песма у башти Ј1 0 Ц УЛ А РН А СТРАН А С / Х а м д и ја М ул ић: Човјек je скупљи и осјетљнвијп од сата 3 . Ж.: Ради! Здрављ е: Д уван као непријатељ човечанства И з ветерине: 0 метиљу П ривредне вијести — ■ Биљ еш ке Г А ЈР Е Т О В ГЛ А С Н И К П рослава Гајретова дана: Гајретов дан у Бпјељини (једна ри- јетка манифестација Гајретове мисли), Гајретов дан у Мостару, Гајретов д ан у Б ањ алуци, Прослава рођендана Гајретова Протектора, Њ . Kp. Вис Престолонаследника Петра у Б ихаћу, Величанствепа прослава Гајретова дана у Турским Јањ арима, Гајретов дан у Фочи, Гајретов дан у Бос. Дубици, Гајретов дан у Врнограчу. Остале Гајретове приредбе: Гајретова забава у Сјенпци, Гајретова забава у Кос. Митровицн, Гајретова забава у Ст. М ајдану, Гајретова забава у Призрену, Гајретов теферич у Миочу, Гајретов теферич у Градишцн, Гајретов женски овогодишњи мевлуд у Тузли, Гајретов мушки мевлуд у Тузли. Проширењ е Гајретовв организације: Оснивање мјесног одбора Гајрета у Јањ и, Оснивање Гајретова одбора у Гор. Зепицн, Оснивање Гајретова одбора у Доњем Вакуфу, Нови повјереници Гајрета . Гајретови течајеви за неписмене: Гајрегов аналфабстски течај у Ш типу, 2 аналфабетска течаја у Грачаницн Д обровољни прилози: Добровољни прилози и з Маглаја, из Кораја, и з Котор Вароша, и з Бнхаћа, Добровољни прилози за забаву у Љ убуш ком, Прилози за Гајретову забаву у Тузли. Остале Гајретове в ијести; Бијељннски тежаци з а Гајрет, Са прославе 25-годншњице Гајретове читаонице у Сан. Мосту, Нови добротвори и утемељачи Гајрета, Племенит гест, Поздравне депеше Главном одбору, Инспекција Гајретових интерната, Пословне жњпге за друш твену организацију, Молбе за опрост од п л а ћ а в а државних и бановинских такса приликом при ређ и вав а друш твених забава. 16 ОКТОБРА САРАЈЕВО 1930 У ређ уЈе: Х а м з а Хумо — . • БРОЈ 2 0 �OSIašujfe u listu »GAJRET« »Gajret« je n a jra šire n iji časopis m eđu m uslim anim a i svakim danom d iie se broj njegovih preplatnika, na­ ročito otkako je povečao svoje g ra ­ divo. I u buduće, »G ajret« će nastojati da zadovolji što širi k ru g svojih ргеplatn ik a i da p ro d re i u najzabitnija m jesta. Iz ovih razloga, bilo bi u in ­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotsku i hum anu dužnost. R adnici i prijatelji G ajreta treb a da porade u svojoj sred in i k ako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih m jesta oglašavali n listu »G ajret«. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. свавог месеца, a цена му Je з а нашу Отаџбину 100 динара на годину, a з а све остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђацв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Г ајретових конвиката. ПоЈедини броЈ стоји 5 дипара. Директор Х ам ид К укић Уредник Х а м за Х умо Власник друпггво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. — З а штампариЈу „Б осанска Попгга“ одговара Јоснп Енгл. �Мухамед Прељубовић Иулшурна u национална улога Гајреша*) Одликован поверењем Месног одбора културно- почели размишљати, како да се томе стане на крај просветног и хуманог друиггва Гајрета, дозволите и дошли до закључка, да je њихов једини спас, ако ми, госпође и господо, да вас овом свечаном прили- и они своју дјецу отпочну школовати и оружати се ком у кратким потезима упознам са значајем Гај- истим оружјем, као што су наоружани њихови рета и његовом култрно- просветпоЈ* и националном противници. улогом међу муслиманским делом нашег народаг''' Први наши ђаци, који су отпочели полазити ... Огапта реч: Вредност једног'^арода цени се no аустријске основне, средње и високе школе, били степену његове културе. Југословенски народ s&L су из богатијих наших породица, али њихов je број својој пуној целини још није на оном и онаком сте- био тако мален, да се све до конца пропшог столећа пену културе и цивилизације, као други просве- није могла озбиљно предузимати никаква значајћени свет, a нарочито муслимански део тога народа нија акција каквог народног покрета, јер je музнатно je заостао чак и за својим другим национал- слиманска средина још увек толико била конзерним деловима: православним и католшџша. вативна, да je те наше прве ђаке с неповјерсњем и Док су ова два дела нашег народа још у првим с презрењем сусретала. деценијама прошлог столећа — схвативши важност Ta наша ггрва школована омладина није се просвете у општем народном духу .— почели да се много обазирала на конзервативна свхаћања своје национално и културно подижу, муслимански je 1средине, није клонула духом, него je устрајала у део — захваљујући свом бољем економском поло- борби и са својим конзервативним масама н са тажају — остао равнодушан према свему, што му дашњим аустријским властима, које су им на сваЗапад нуди и доноси, те га je ново доба, доба ком кораку подметале клипове, јер им није ишло аустријске окупације бивших покрајина Босне и у рачун, да се и муслимански део нашег народа Херцеговине, затекло потпуно неприправна за културно препороди, знајући, да he једног дана тадруги начин живота. кав препорођен народ учинити крај њиховој влаРади тога je тај дотле непросвећени део кашег давини у окупираним покрајинама. И резултат народа брзо подлегао инвазији културно јачег оку- њихове тешке борбе јесте — оснивање културнопатора, те je потискиват на свим линијама тадаш- просветног друштва под именом Гајрет, — са сврњег јавног живота, пао у депресију: гледао je с не- хом, да прикупљањем добровољних прилога омогуће поверењем према свему, што му окупаторска ту- школовање и сиромашној муслиманској младежи. ђинска власт доноси, тражио je спала у хиџрету Оснивач Гајрета je наш дични старина, пјесник — сеоби у малоазијске крајеве и то у масама. Ова и књижевник Др. Сафветбег Башагић-Реџепашић. фамозна сеоба потстрекавана je нарочито од те ту- Гајрет je основан 20. фебруара 1903. године. Осниђинске управе, што je дало повода забринутости вање тога друштва je најсветлији моменат културне неким виђенијим муслиманским првацима те су историје босанско-херцеговачких муслимана. »Оснивање његово — вели се у Гајретовој Споменици *) Предавање одржано на свечаној академији Гајрета у — био je знак, да босанско-херцеговачки муслимаБијељини, 6 септембра 1930 године, ког доносимо као потни не мисле, да њихов поредак треба поверити тустрек нашим раднпцима у унутрашњости. �jjjiiiy у руке, којн би га обојно сонствсним ипторе- тов чин, као готово дсло, a то дсло крули монумоисима. Оспивачлма je била тожња: што даље од ту- талан оиомешпс борбе између иаиредних и заотађиноког утицаја! Сачувати пошто-пото индивиду- релих прилцииа с натиисом: Нросвета je иобедилал алии карактер босанско-херцеговачких муслимаТадашња нова управа Гајрета доводи за иослона«, a у даиој ирилици заједно са другим национал- вођу друштва рахметли Османа 'Бикића, младог и иим деловима — задати последљи ударац туђин- полетног националног револуционара, који одмах ској унрави у својој домовшш. Надаље вели се »да даје Гајрету други смер, смер иационалли, лоред Гајрет није основан, многи муслимански омладинац дотадашњег културно-просветног и хуманог смера. био би лрпсиљен, да у то доба иадне у вртлог ау- Рахметли Осман купи око себе омладиду, васпитастријксих макинација, морално обвезан потпором ва je и национално освештава; својим леппм и noод страие Аустрије. Шта би то зиачило за наш еле- учиим чланцима моралио дижс, јача и бодри омламенат, довољно иоказује и чињеница, да je број дину за оне велике дане прстстојећег народиог оних омладииаца, који су пагињали Ауотрији, под ослобођења и уједињења — али na жалоот raj рењеним улливом радио увек против интероса свога волуционарни вожд муслимаиске надиоиалне омрођеног народа и ометао сваку акцију народних ладине не дочекује Дан Ослобођења, сан свога млапријатеља.« деначког живота, умире у најбољој снази свога Реч Гајрет аралског je порекла, a у нашем је- живота. зику значи: нотпора, напредак, ломоћи неком у Смрт рахметли Османа 'Бикића неиакнадив je. нужди и т. д. Оснивачи Гајрета узели су ту реч губитак за Гајрет, али семе његове идеје засејано само ради њезина популаритета међу муслиман- међу муслиманском омладином рађа добрим нлоским елементом, a не ради кажвих верских веза \цо»: У Загребу и у Бечу национални рад мусли са Арапима. Она се je међу нашим светом својом манске ђачке омладине после његове смргл иостаје столетном употребом потпуно удомаћила и може се живљи и интензивнији. У Загребу Др. Авдо Хасанрећи лостала наша домаћа народна реч, што нам беговић, садашњи Гајретов претседник и лаш насе не би требало замерити, пошто и наши други ционални понос, уређује револуционарни лист Српнародни делови имаду- сличних речи присвојених ски Вијесник, стоји у тесним везама са револуциоиз других, страниХ ^језЈгка; примерице: латинкжог, нарним друштвима у Бечу и у Београду. старословенског и сл. Муслиманска студентска омладина, васлшгана По свом ооЈутку na све до го д и ш |И Ј)ц р Ј у -| no националној идеологији Гајрета, која се je окуштво Гајрет радило je само на културно-просветном пила око академског клуба Звијезде у Бечу, noлољу међу муслиманским елементом у Босни и стаје револуционарна у националном смислу, те се Херцеговини. Иако дотле није имало никаквих дру- уписује за чланове такођер револуционарлих других циљева, нарочито ирсдентистичких, као слична штава Рада и Зоре у Бечу, учествује у тајнлм оргабратска друштва наших других националних де- низацијама све до објаве светског рата 1911. године. лова, ипак je и на том пољу* ометано у свом раду, Ta година била je судбоносна и за Гајрот као ударало на потешкоће и сметње од аустријских и за све остале националне установе. Гајрет je расвласти. Исте године Гајрет прелази у руке Егзепуштен, његова je управа интернирана no ауетријкутивног одбора Народног покрета. Taj одбор, ским казаматима, у којима налазе смрт наеледници који je у тесној сарадњи са Орбима праворахметли Османа 'Бикића: Авдо Оумбул и Бехџет славиим за верско-просветну и црквено-школеку Мутевелић. (Напомињем, да се je Гајрет овим нааутономију, кроз то наравно и за нашу пуну т-.зашим нацоиналним мученицима достојно одужио висност и ослобођење од туђинског јарма, даје Гај* преневши њихове посмртне остатке у ослобођону рету и национални правац. Главна скулштина, која домовину приликом прослапз Гајретове 2'л-годишje те године одржана и на којој je било лрисутно њице год. 1928.) преко 1000 чланова била je бурна и судболоона за Други сви омладинци васиитани no Гајрету и дотадашњи безбојни правац друштва. no његовој националној идеологији бивају прогоњени Оснивач Гајрета г. Др. Башагић рекао je на и кињени на разне начине, али не подлежу; они тој скулштини између осталог и ове значајие речи: који су лозвани да се боре као аустријски војници, »Постанак и развитак данашњег стања Гајрета све- добровољно се предају и стављају на расположење дочи, да воља и рад неколицине људи могу много националним легијама у Русији, боре се као доброда учине, na макар ко му драго устао да то осујети. вољци против Аустро-Маџара на Добруџи и СоМисли, закључци и здоговори, све су то химере и лунском фронту и коначно ослобођавају заједно са снови; од тога свега не би било ништа, да дело није јуначком српском војском своју поробљену Домоокрунило. Јуначки заснована, дипломатеки оства- вину, долазе с веледушјем праштања према свима, рена и витешки раширена идеја, стоји ту као ro- који су, свесно и несвесно, чипили зла љима и њи- 500 �ховим иородицама, долазе с вером, да hc у ослобођеној Домовини иаћи разумевања и више овести међу својим светом, али тај свет — нажалост — и после рата остао je потпуно индиферентан према љиховим жртвама у крви и у напорима за наше Уједињење и Ослобођење. Ta наша дивна омладина ни тада није клонула духом, него je наставила прекинути рад у Гајрету, подижући свој елеменат просветно и културно, освештавајући га национално, a резултат тога њиховог рада јесте данас Гајрет, као главли центар културно-просветног и националног лрепорода му■слиманског дела нашег народа. Гајрет школује хиљадама муслиманске младежи обојег спола. Он je ставио себи у нарочиту задаћу, да у савременом духу одгоји муслиманску жену, која je главни темељ наше породице, које ће кроз Гајретове интернате данас-сутра постати праве мајке и домаћице те потом заслужује, да му се даде долично признање од свих оних родољуба, који воле овај део нашег народа, као свој властити део. Муслиманска жена, која се вековима налази потиснута из сваког јавног живота захваљујући конзервативним осећајима и охваћањима наших старијих генерација, постала je привредно пасивна, пала je на терет свога мужа или брата и у оном случају кад њезине сестре ašaiađe рада и у ci нрилици сгварају себи, егзистенцију, она пропа, и морално и материјално, ако ником не може падне на терет, a то ње&но пропадање води највећем^злу народне целине. Гајрет je прозрсо то народно зло, те га систематски лечи: отварањем Гајретових домаћичких школа, вкенских обртних задруга, одржавањем женспих аналфабетских течајева и т. д. Исто тако Гајрет такођер лосвећује иажњу нашем тежаку давањем иницијативе за оснивање разних пољопривредних и господарских задруга, a да те велике и тешке задаће успешно врши и извр- шује, треба много материјалпих сретстава, мпого више него сва наша остала пационална друштва сличног смера, јер je његово поље рада међу муслиманским делом нашег народа широко и најмање у том погледу обрађено. Зато, госпође и господо, завршујући ово скромно предавање, стављам вам на срце и апелујем на ш /Н б , ЗОРА ЂИКИЂ, Ђ ЕРИ М БЕГ П РЕЉ УБО ВИЋ, са сином Мухамедом, 1912 год., у Глајхенбергу сваком приликом помажсте Гајрет, иосјећи ван>ем његоввх приредаба, ијупиеивањем за ii. говс чланове, трошењем и ширсњем њогових ар тикала имајући у виду ове његове велике, племе ните и хумане задаће, a нарочито имајући у виду да својим доприносом чините једно хумано дело, иа чему ће вам легије наших будућих генерација бити захвалне. У то име ja вас поздрављам и захваљујем вам на саслушању. Хамдија Кааиџић Хаџибег - Хаџун - Ризванбеговић . Једна врло интересантна појава у нашој историји XIX вијека, a уједно и јединствена, јест Хаџибег Ризванбеговић, у народу звани Хаџун, брат гласовитог »херцеговачког цара« Алипаше. Довољно je у Доњој Херцеговини споменути његово име, na да се узањ наниже читав низ епизода, лакрдија и непријатних успомена. Чудан je то био човјек. Необично даровит, што му неки историци и признају (Гласник Зем. Муз. за 1890 г. 269) без амбицијс за стицање иметка, јер немамо дримјера да je насилно отимао земље, довитљив и смишљен, с извјесном дозом хумора a по- некад и сарказма, Хаџибег je неограничено господарио у свом хутовском крају око три деценија. (1802—1831) To je био талентован човјек, само што je тај таленат на зло упућен. »Веле да je у младости учио књиге и да се je касније занимао науком, паче да се мало пачао и у звјездарство, те би no кретаљу планета жудио завирити у будућност. По планетама би често удегаавао своје послове.« Гдје се образовао и колико je то образовање било, ne знамо, али je вјероватно да je путовао no Истоку и искуством много стекао. 507 �У службу je Џсзар лриМао ллаћопшсс, na je до mora допро и Хаџибег. При ступаљу у службу стављао би литања, иарочито нашим људима, да тачно утврди њихове наводе. Мостарце би питао гдје има у Мостару цамија, у којој имам клања на суху a џемат на води. Нрави би Мостарац одговорио да je то Табачица џамија. Сточане би питао за млинове, ћуприје и др. Пошто je Хаџибег лјшмљен у службу Џезареву, у њој je дотјерао до пашина личног тутунџије, a одатле je ишао и на Меку и добио назив хаџија. Хаџибег je био изврстан тутунџибаша тако да се Џезар сам хвалио да му нико не зна боље лулу од Хаџлбега припалити. Кад би му nama дао дукат, он би га на ватри растопио и растопљеним златом лулу припаљивао. Чудни људи са необичним ћеифовима! -Кад je Аки запријетила оласност од Наполеона, сазва Џезар вијеће својих доглавника, међу којима je био и Хаџибег. По наређењу je имао сваки направити ллан о утврђењу Аке. И Хаџибег као и остали изврши наређење. Џезару се није свидио ниједан план осим ХаИнтересантни су натдиси над свим вратима џибегова. Хаџибег je био дошао до истих резултата хутовског града. У њима се спомињу имена божја до којих и Џезар. Паша му рече: »Хаџибеже, мој — есмаи — 'кусна. »Нема сумње да ови наииси иду план и твој су тако једнаки, да се међу нама ниу ред мистичних формула, које се употребљавају мало разлике видјети не може, дакле су и наше код зграда у исту сврху, као код л»уди хамајлије, мисли једнаке. Ти више ниси за моје службе, него ДажМе да кула буде очувана од грома и пожара, исте стопе пођи, гдје хоћеш. Ако чујем за те да си надаље од змија и акрепа«. ђе близу мене, знај добро да ћеш изгубити главу.« Хаџибег je син гласовитог Зулфикар-каиетана Џезар се бојао конкуренције. Ризванбеговића из Стоца и родно се 1768 год. КаПошто je био награђен, Хаџибег крену пут Цалетаи je био надалеко чувен ради своје оштрине и риграда. Живот с овим гласовитим Херцеговцем у правичности. Два пута се' желио из Сарајева од многом je утицао на Хаџибега. Џезарове тиранске Бабића. Из лрвога брака родио ср хаџибег. Бабића мстоде je примјењивао у својем крају. Док je Џесе народна пјесма cjeha: зар тако од Арапа прозван — касап — проводио своју силу у Сирији, дотле je Хаџибег неограни»Ha Белтбаши, на Бабића башчи, чено управљао у свом хутовском граду и околини. коло игра на двадесет и два.« Kao гослодар Хутова, гдјо јс љегова ријеч слуiiia.ua од малога до великога без логовора, жишш ju Хаџибег неограничено, не лрпзнајући готово иичију власт. За њега je мало значио травнички везир, јер je Хаџибег имао могућности и начина да одбије све тужбе, a за столачког капетана није хтио да зна. Свађе су биле на дневном реду. С почитељским Гавран-капетаном није имао готово никаквих веза, до свађе. Укратко није одржавао добре сусједске односе. Хутовскл je град био на згодном мјесту, на прелазу из Далмације у Херцеговину гдје се узимала извјесна царина на робу која се гонила лреко луке Клека. Хутовски град није у цјелини Хаџибегово дјело. Прије су то биле неке грађевине, које je он доградио, направио велику кулу a град опасао бедемом који je био јарком опкопан. Први писани спомен имамо из 1796 год. Д а ли тај запис потиче из његова времена или нешто лрије њега не знамо. Буцоњић вели за град: »0 овом јунаку спомињем једино, мимо све остало, да je своју на обалац кулу у Хутову саградио за двадесет и четири дана и опасао je тврдим бедемима.« Код Хаџибега се од ране младости ocjehao непомирљив став према старијима. Пркосећи оцу, дошао je у незгодан положај тако да je коначно морао отићи у »свијет«. Наши стари су имали веза с ближњим Истоком, гдје су имали својих људи и познаника. Ha крају тамо je многога вукла жеља за животом, уживањем и авантурама. У доба Хаџибегове младости говорило се много о јунаштву и подвизима Ахмет-паше Џезара, валије у Сирији. Џезар je имао резиденцију у Аки. За тај град су везане многе усломене из доба Наполеонова похода на Мисир и Сирију. Џезару je успјело да успјешно одбије све Наиолеонове навале на тврду Аку. :Џезар je био наш човјек. Рођен je у Херцеговини, no једнима у Фатници код Билеће од породице Первана a no другима je Маслеша из Лиштице. 508 Хаџибег се вратио у отаџбину no свој ирилици иза 1800 год., и био присутан код диобе очевине. Ваљда je Зулфикар-капетан увидио да he међу његовим синовима доћи до свађе и несугласица no његовој смрти, то он подијели иметак за живота. Ta диоба била je 1802 год. Најстаријег сина Мустајбега западе Столац, Хаџибега мањи дио столачке капетаније са Хутовом, a млађу браћу мањи дијелови иметка. Синови из другог брака били су, изгледа, прикраћени диобом те je послије очеве смрти дошо до свађе. 0 томе пам говори драма »Хаџун« од г. Ризабега Капетановића. Хаџибсг je одмах почео утврђивати свој град и стварати од њега неосвојиво гнијездо и згодно заклонипгге за одбрану. 'Вурђевић прича: »Хаџибег je скупио око шест стотина добровољаца, понајвише кршћана Далма- �тинада, Херцеговаца и француских бјегунаца од Мариона ђенерала, који je тада владао Далмацијом, a то све људи злпковци онога времена, с коца и с конопца. To je била страшна чета; харала je, пљачкала и робила немилице no Далмадији и Херцеговинп, «свукуд докле je могла допирати«. Колико ту има истине, питање je. Прије свега, ми сигурно знамо, да je Хацибег стојао у добрим односима с Французима у Далмацији, a нарочито с Марионом. Шта више и дописивао се с њим. Да je у својој чети имао људи »и с коца и конопца« то je вјероватно и тачно, јер једино с љима и преко љих могао je проводити своје жеље у дјело. У број 600 морамо посумљати, јер je тешко и Алиага у мирно вријеме требао толики број људи. Добри односи с Французима нарочито су појачани и утврђени у времену од 1806—1807 год., кад су се у Бокл Которској и Херцеговини водиле борбе између Руса и Црногораца с једне и Француске с друге 1стране. Ha страни Франпуза били су и херцеговачки ајани са својом војском ,у којој je бројно учествовала и раја' To Французп нису заборавили, na су и Хаџибегу доцније' помогли кад je био у невољи. Послије Зулфикар капет^нове смрти дошлб je,, до борба међу браћом ради подјеле иметка. И Хаџибег се отимао за столачку капетанију, али му није успјело. Омербег постадечсапетан у Стоцу a од 1813 Алиага, доцнији херцеговачки везир. У доба тих братских борба и међусобица, Хаџибег je био опкољен у Хутову. Био je у неприлици. Из незгодна положаја спасише га Французи. Мармон му je послао чете, али само лично за помоћ Хаџибега. Мармон je настојао да одржи добре и пријатељске везе с Турском јер je то било у интересу француског царства. Доцније je Хаџибег у свађи с 'Алиагом из Стоna. Алиага, иако je био нешто млађи no годинама, био je и јачи и богатији a и ламетнстји од Хаџибега. Према томе je знао удесити и своје држање. Хаџибег je покушавао да убије потајно Алиагу. Веле да je једном послао Алиаги на дар један сандук. Довитљиви Алиага није слутио добро, но je дао дар слуги. Олуга даде сандук свом сшгу да га отвори. Овај зла не слутећи, отвори сандук, a мала пушка из њега прасну и усмрти га. To би била паклена машина онога времена. Поред ipRera тога Алиага je нас.тојао да на лијеп начип опомене Хаџибега да се прође својег самовољства. У том циљу му je послао столачтсог кадију. Хаџибег нрозре ту намјеру, a како га je Бог.дао љута и смшпљена, a није дао да му се памет соли, приреди кадији лијеп дочек. Послије добродотлице предлоЈди падијп да сс играју »зеца« велећи да je у њих обичај. Кадија није имао куда, морало се. Кадија je био »зец« a Хаџибег са својим људима »ловци«. Јадни кадија je морао бјежати пред бијесним Хаџибеговим љ.удима, који га нимало не. гатеђаху, бацајући камење и грмље гдје се он сакривао. Хаким еф. дојади, те задими путем према Стоцу. Хаџибег смијући се ђаволски, довикну му: »Селам heni ми буразеру«. Хаџибегов рад и живот не д& се и не може се објаснити без усмене традиције, која je само једним дијелом забиљежена, a у већини je још у народу. Алипашин биограф Памучина познавао je лично Хаџибега. Морао je свијетлити са воштаним свијећама у пећини Вјетерници у Попову Пољу. 0 Хаџибегу се не изражава лијепо. Хаџибег му je замјерао што се млад закалуђерио. Хаџибег je у свом односу према женама био врло необуздан човјек. Како се два пута женио и имао лијеп пород, ипак није имао границе у свом насртају на лијепе сељанке из 'своје околине. »Био je халаттљкв на женскиње те би врло често дао похватати лијепе сељанке из Поповог Поља, a касније би присилио младиће, да вјенчају те дјевојке, при чему би присилио дотичног заручника да му у име дара за^дјевојку дадне закмедију у зла- to ту и л и с т о ц и « ^ Границе, као што рекосмо, у томе није имао, их нијесу имали ни многи му савременици, који су у том били само увијенији без one Хаџибегове отворености. Хаџибег je мјерио добро okom са куле ко npoлази путем у Клек и натраг. Притом би гледао да прикрати што je »предугачко«, да пзравна што je no његову мишљењу било за равнање. Видје једног сељака. који поред њега прођс с поздравом. Учини му се охол и упита га, како се зове. Сељак одговори »Жестица«. Бег се намргоди, отпухну на чибук и нареди слугама да му донесу читав навиљак драче. »Гази драчу« повикну сељаку. Ни плач ни молба не помогоше и Жестица босоног мораде газити драчу. »Како се сада зовеш?« — »Жестица«. — Гази још!« Пошто се сељак нагазио, запита га бег како се зове: »Блажица!« •»Е лијепо, сад хајде куда си пошао«. Једном прилшсом један Подвележац ишао покрај хутовског града. a Хаџибег иадзирао момке, који су палили клачину. Ваљда није видио бега, не доздрави га a то Хаџибегу би криво. — Де напуни лулу — викну Хаџибег Подвележцу који je имао дужи чибук no бег. Сељак узе духан, али му Хаџибег преломи чибук na пола, говорећи да пије право да je његов дужи. 509 �Потом га спреми да на клачини припали. Морало се. Подвележац, док припали, запале му се хаљине и бркови, да га једва момци кутарисаше. Хаџибег je имао садизма у себи доста. Уживао je у сличним лризорима. Тужбе на Хаџибегов поступак стизале су и на везирски двор у Травник. Везир je настојао да преко муфтије одврати Хаџибега од злих постулака. Хаџибег дозна за то и приреди и муфтији добар дочек. Нађе једног свога кмета, необично развијена и снажна. Добро га обуче, лостави крај пута, куда je он с муфтијом имао проћи. Усто му даде доста хране и вина, те се с њим договори шта да ради. Хаџибег наиђе с муфтијом, a кмет дочека с крвавим погрдама. Они м.у ни Бога не споменуше a кмет дрекну: — »Како се то пролази и без помоз Бог«? Хаџибег као заплашен, проциједи кроз зубе »сабахајрола«. — »Шта ће ми то турско, овдје треба рећи фаљен Исус или ти помоз Бог«. Ha то их поче нудити вином да пију. Хаџибега није требало дуго гонити, али je било мука с муфтијрм. Муфтија, увријеђен и нападнут, ухвати се у коштац ic кметом. Хаџибег je, *тсо бајаги, развађао, a у ствари их je водио појати, која jg đ k ta у близини. Кад се дотјераше до појате, Хаџибег je припали. Ватра обојиду растријезни. Кмет. лобјеже. Кад je муфтија лравио и з в је ш т а ј^ Хаџибеговбј ym>i »Предобар им je какви су«. Из овог се види довитљивост Хаџибегова. Сигурно je да je Хаџибег неке преступнике новцем казнио, али једва да je одатле црпио велике дохотке, јер се зна, да послије његове смрти његови нашљедници нису друго наслиједили него што je Хаџибег наслиједио од свог оца и нешто покућства; новца се није нашло. У вријеме Градашчевића покрета Хаџибег je био међу усташама против рефорама; a његов брат Алиага глава султанове странке у Херцеговини. Хаџибег je рачунао да je дошло вријеме да се Алиаги освети. При опсади Стоца 1831. год. кад je Алиага разбио Бошњаке, би убијен стари Хаџибег у својим кућама у махали Узуновићима. Тако je завршио свој живот пун авантура, хумора, ироније и сарказма Хаџибог Ризванбеговић. ..Само разва.линс хутовског града и дан данас сјећају пу^пгаке на његова времена. Л итература no којој je израђен овај кратки приказ. Košta Horman: Hadžibegova kula u Hutovu, Gl. Zem. Muzeja 1890. Buconjić: U stanak u H ercegovini „Вој kod Stoca" M ostar 1911. M. Đurđević: M emoari s a B alkana, S arajevo 191u. Босанска Вила, 1904. Податци из рукописне грађе г. Х усеина Ђоге. Хинорординг: Боснија и Стара Сербија, С. Петербург 1859. К Њ ИЖ ЕВНИ ПРИЛОГ Šukrija Pandžo mesecim Ona ima oči čudne, nekako mutne i zanošljive. Ona, Zulfija. U njima trepti u isti čas tuga i radost, dobrota i gorčina. J a često mislim o njima, a ne znam zašto. Sednem u veče i kao brojim zvezde, merim nebo, motrim mesec. I oči mi se zablešte, zamagle. Tad vidim samo dve zvezde, dva Zuifijina oka. Onako ču lna, zanosljiva, i tužna i radosna u i->ti mah. Pošao sam niz pokošene njive. Na leđima mi se njiše torba, a preko ram ena preklatile se vile. Veče raširilo krila. Dole u dnu gaja klepeću zvona. Čuje se bleka i rikanje. Večeras sam vedar, kao i nebo više mene. Oko mene mirišu sena, a popac pogdegde vrisne u kršu. Zaleprša kos na grani i zviždukne, pa se umiri. Negde kroz leskovinu klobuča potok. Mesec visoko izdžikao, pa obasjao njive, šume i Do^ brenicu, što se sklije dole niz luku. Sve izgleda kao umiveno zlatom. Ja premeštam vile s ram ena na rame, a torba mi klepeće. Gotovo je prazna. U njoj je čutura s iladalicama i suhi brnzar za sir. Više ništa. 510 I opet dve zvezde, dva Zuifijina oka, čudna i tajanstvena. Mislim ja, Bože šta mi je? Dole kraj puta u haremu bele se bašluci. Iznad njih se hrastovi mračno ocrtavaju u ugasitom ve­ černjem nebu. Blago se ljuljuškaju, a lišće im svetluoa na mesečini, kao listići srebra. Jeza me škaklji po grudima. Na hiljade priča moje rahm etli nene niču mi u svesti.- Čovek u zelenilu s belom bradom visok do neba, dete u bešici, plač, smeh, jaukanje i šta ti ja sve znam. Sad ću dole na put. Dah mi je kraći, a korak duži. Pogledam preko baskija. Za­ drhtim i zastanem. Neka bela prilika, naslonjena na baskije, baš kao da plače. I zaista čulo se promuklo jecanje. Zatvorim, pa otvorim oči. Opet isto. Okrenu se zatim prema meni i pođe niz put. Zulfija, — prošaptah i bi mi čudno. Poznao sam je. Prikupih ko­ rake i sustigoh je. — Jesi li šuštala, Zulfija, — a strah mi iščeznuo. �— Polahko, kako ti, — progovori ona tiho kao Lice belo, a grudi ispupčene i ustreptale. Poniknuo dašak večernjeg lahora. Obrazima, belim kao krpa, sam i posle progovorio ubrzano, tiho: — Slušaj Zulfija, šta ću ti reći. Samo se nemoj visele su i sklile se prema mesečini nekolike krupne ljutiti! Bog će ti oprostiti, ja mislim, — samo, samo, suze. Oci joj behu mutnije, nego obično. ako zavoleš sirotana, ako zavoleš mene! — Zašto plačeš, Zulfija? Šta ti je? — Pa ti nijesi gotovo siromah. Đićeš svoj čovjek. Ona zajeca, i plač, čudan plač opet provrije, kao — Progovori ona smešeći se otužno, više bolno. besan potok posle kiše. Zadrhta sva i obesi se meni — Zulfijai, oči, siromah sam bez tebe. Nemam o ruke. Vruće suze pokapaše mi po rukama. n iš ta ... n iš ta ... Volem te, 'Zulfija! Kunem ti se! — Je li mi kolika grehota, brajko slatki je li? Ići ćemo zajedno na Hasanov mezar. Učićemo fatihe, — Kakva grehota Zulfija? Šta govoriš? Reci mi, Bog je milostiv. Oprostiće ti. Zulfija! Čuješ li? Raradi čega? zumeš li? Hoćeš li? Zulfija! — Radi, radi njega. Onog gore ispod hrašća, Ona je sedela i uzdisala. Teško joj je bilo da rahmetli Hasana. Siromah, umro je radi mene — progovori. Obuhvatio sam je oko pasa i zavratio nesretnice. glavu. Milovao joj kose i dugo ljubio čelo, oči, usne, — Kako, Zulfija? Šta govoriš? Sednimo, molim lice. Briznula je u plač, a ja sam joj sušio suze pote, sednimo evo ovde na ovaj kamen! Osvesti se! ljubcima i sam plakao grčevito. Pričaj mi, šta je s tobom! Ja ne znam n išta.. ništa. Preko beba je preletela jedna bleštava zvezda. Ona sede. Zajeca jače i klonu kao mrtva. Ja je — Gle, zvijezde već prelijeću. Mi smo se zadr­ pridigoh. Pomilovah po kosi i poljubih u čelo. žali. Hajdemo! — Zulfo, Zulfija! Ne plači! Šta ti je? Zulfija! — 0 gledaj ovih dveju zvezda, kako su one lepe! Naposletku se smiri i podiže glavu. Mesec joj užario Kliknuo sam i poljubio joj one čudne oči. oči i oblio lice, belo kao u gorske vile. Silazili smo u selo. Psi su štektali oko torova. — Nijesam to nikom, brajko slatki, pričala, ni­ Sa vrh sela neko je hakao, a glas mu je daleko odkom — progovori ona drhtavo, plačno. A ne bih ni zovnjivao. Ima neko vreme, kako je postalo stra­ tebi, da nijesi večeras ovud naljego. Ti sigurno po­ š im Vuci stalno napadaju na torove. znaješ rahmetli Hasana Sejđova.-Bio je najveći siPo travi je već odsjajivala rosa. A mesec se romah u selu. Niđe ništa. I zavolio me. A moj babo popeo na „.j, neb8] pa noć. prvi u selu. Ja zbijala isprva šale i maškare s пјур;гГ. to оsam je još je­ Na raskršću smo se voc+oi; rastali. Ja a poslije ga gonila i kinjila. Bio je lijep na oči, ali danput poljubio. Usne su joj gorele. Bio sam pre­ go ko prst. Kako mi je nekako sad žao, kad se sjetim, sretan. Činilo mi se, da se i vrba kraj raskršća smeje kako bi, kad bi ga izružila, odlazio onako dronjav od radosti. i tužan, te zapjevao: — Gle, ti si zaboravio vile — progovori ona i »Vedro nebo u Oblačim’ ječi, nasmeja se, baš kao kad se pup na suncu otpuči i rascveta. Zamakla je putem kao priviđenje. Čuo se Moja draga, pazi se riječi.« Pa su mu se i drugi rugali. Moj mu babo čak i pri­ samo bahat njezinih koraka i besno štektanje pasa jetio, da će ga išamarati. A ja se samo smijala. Po­ oko torova. * slije se on razbolio. I kad je htio umrijeti rekao je, — Sine, je li ti lakše, a? — pitala me majka i da će samo jedno čeljade znati od čega je umro. Po­ kopali su ga. Eno tamo, ispod onog krivog hrasta. trala mi žutom, uvelom rukom znoj sa čela. Sve je bio san, san u mesečini, lep i čudan. Njega, siromaha. Meni bilo teško na srcu, Bože, ko nikada. Hodala sam ko bez glave. Sanjala ga često, — Šta ono buncaš, sine, a? kako onaiko dronjav i tužan odlazi i sve pjeva: Nisam ništa odgovorio. Nadigao sam se i po­ gledao kroz prozor. Mesečina se beše razlila po mom »Vedro nebo u oblačim’ ječi, pokrivaču. A u velikoj zgradi naprama našoj potleMoja draga, pazi se riječi«. Često sam mu išla na mezar i učila fatihu. Molila ušici gorila je još lampa i čula se pesma. To su pevali Zulfijini svatovi. Došli su da od­ da mi halali. I večeras sam bila. Eto, sad znaš sve. Je li mi onda kolika grehota? Reci mi, molim te, vedu Zulfiju daleko, za nekog agina sina. Zaronio sam opet glavu među jastuke. Vruće brajko slatki, je li? Suze joj opet navreše na oči. Pogledao sam je. suze kapale su jedna za drugom. Više mene je gorio Oči isto onako čudne i zanošljive, pune mesečine. čirak i sedela usplahirena majka. Pipala mi čelo. 511 �ПвСМп у башши Хамид Днздар Трепером, трепером низ стране затреперио тихе попевке тон. Лежим крај плота. Тетурајући сам пао: немоћан, пијан и бон. Подне. Девојке беле платно разнеле: трепери баштом обесан звон. A слушај: трепером, трепером низ стране затреперио баштом обесне песме звон! ПОПУЛАРНА СТРАНА Hamdija Mulić Čovjek je skuplji i osjetljiviji od sata Ljetos me nanese put u selo Višiće. Petak je. U podne odem u džamiju da klanjam džumu. Puna džamija seljana. Kao što je u selu, tako je još više u džamiji glavno lice hodža. Nije to obični seoski hodža kakve većinom sretate po našim selima, nego pravi alim, narodni prosvjetitelj. Osim što je lijepo proučio »hutbu« i rastumačio je narodu na našem jeziku, poslije džume kazao nam je i »vazu-nasihat«. To bješe pravi ^vaz«, divno savjetovanje i nauka. Da vam ukratko kažem š tl je hodža vazio^— Evo — veli hodža — ovaj sahat obična je stvar. Kada ti se pokvari, ti dobro [znaš, nije svačije da njime barata. Ne nosiš ga kovaču da ga popravi, nego tražiš pravog majstora. A da kogod svoj pokvareni sat odnese babkkoja vrača ili kome da mu zapiše, reklo bi se za nj da je budala. Sat je veliš, stvar pomuhanata i osjetljiva, a svaka stvar traži svoga maj­ stora. I za čudo mi to prilično shvaćamo, kada se radi o satu ili na prim jer za tepsiju tražiš kalajdžiju da ti je kalajše. A ti si čovječe, najbliži’ sam sebi, pa se opet u se dobro ne razumiješ. Ti si i tvoji ukućani i naj­ skuplji sami sebi a to ti baš toliko ne cijeniš. Ja sam, da vam pravo kažem, vidio čovjeka koji je na moj savjet odmah odletio po živinarskog dok­ tora kad mu se krava patila na oteljaju. Nije šala krava — mislio je taj čovjek. A kad mu je žena tu skoro rađala dva dana, ja ga opet nasvjetovah da ide u varoš po doktora i babicu, on sleže ramenima. Znam ja zašto. Žena ne daje mlijeko i tele. Pa eto braćo, kakvih ima neukih ljudi! Eto tu neki dan dođe mi čovjek iz Doljana, pa me zamoli da mu zapišem djetetu. Ja se time ne bavim, rekoh čovjeku. »Kako se ne baviš efendija, pa ti si hodža?'' Ja jesam hodža da naučavam, ali nisam bajalica da bajem i vraćam .. — Ama ja sam efenidja, išo i staroj Hanki u Vražiće da mu okadi i dala mi neke trave pa nema fajde. Nego te m olim .. 5/2 — Stani čojče — prekinem mu ja pričanje — okani se ti besposlica. Nego šta ti djetetu fali? ■— Ma efendija, vas se osuo po tijelu ko rešeto .. — Ima li vatre? — U vatri je evo hefta dana. Pa mu se, da opro­ sti!, nešto napelo na leđima. Sirota ovlipašno jetim če. . . — Eto brate, sutra je utorak. Red je da dođe doktor u naše selo. Ti lijepo dođi ovdje meni, pa ću mu ja sve javiti. Seljak nekako pristane i ode. Sjutradan dođe i doktor u naše selo, u ambulantu, a dođe i onaj seljak iz Doljana. Čim doktor urazumi o Čemu se radi reče da svakako mora dijete pregledati. Zbilja uputismo se i eto nas za sat hoda u Doljane. Kad tamo imaš šta vidjeti! Dijete — paćenik. Odmah doktor izjavi da dijete boluje od vrlo opasne i prelazne bolesti — šarlaha. Ta bolest može da pređe i na odrasle i da učini jedan pomor u selu. Pregleda i onu gutu na dječjim leđima. — Penje se tu — veli doktor — čir potkožnjak, a tu je izbio zbog nečistoće. Posavjetova doktor čovjeka kako će postupati sa bolesnim djetetom i preporuči da ga strogo drži na osami u sobi, d a š e s n j i m e n e m i j e š a j u d r u g a č e l j a d osim matere. I mati mora često prati ruke mlakom lukšijom i safunom. Za čir pre­ poruči laneno sjeme, da mu se previ ja toplo, pa će provaliti a onda dade mu »mušemu« da je poslije privije da izvlači gnoj. Elem, šta ću vam duljiti! Eno dijete sada zdravo i živo. A moglo je ne daj Bože nesreće, svašta biti. Ovo ja vama ispričah samo za prim jer da i čo­ vjeku kad se razboli pa bilo to dijete, muško ili žensko, žena ili čojek, treba odmah tražiti pomoć u majstora, to jest doktora. Uzalud se uzdati u nekakve zapise, čarolije i vračanja. Dragi je Bog dao za svaku stvar svoj h i ć m e t. Čovjeku je dao pamet da za održanje zdravlja traži pomoć u doktora, a za svoju dušu da traži savjet u nauci od bešike do motike. �z.z. Radi! Bog je stvorio čovjeka da radi. Ima ljudi koji misle da ne moraju raditi, a to je veliko zlo. Ima ih koji .su vrijedni i uvjek rade, ali svoj posao precje­ njuju, a tuđi ne priznaju ili ga omalovažuju, — i to je isto tako zlo. I ovdje vrijedi ona poslovica: »Tuđe poštuj, a svojim se diči«. Isto je tako vrlo krivo ako se samo tjelesni rad smatra radom, dok se nasto­ janje oko oplemenjivanja čovječijeg srca prezire i smatra faangubom. Prije višegodina u jednoj su varošici blizu Ca­ rigrada ušla u voz dva čovjeka. Jedan bio agent, a drugi radnik. Osim njih dvojice nije bilo nikog u vagonu. Voz je išao samotnim krajevima prema moru. Agenta obuzme strah, jer je nosio sa sobom veću svotu novaca. Radnik to dobro opazi i reče mu: »Ne bojte se, ne će vam se ništa zla dogoditi, a to ima da zahvalite mojem učitelju koji me je u mladosti naučio bojati se Boga i hodati na putu pravćle i poštenja«. t (■ Ali ni s tim nije bio zadovoljan. Dođe opet ocu i pripovijedi sa žološću, kako mora često stajati u vodi, a otuda mu razne prehlade i trganje u nogama. Još jednu želju ima, a to je, da bude aščija. Aščije imaju slatke zalogaje i dobru plaću. Osim toga štogod vrtlar, lovac i ribar privrijede, sve to ide aščiji u ruke. No i sada evo za kratko vrijeme sina ocu p. tužbom: kako je strašno vruće kod vatre da mu je od toga često mučno i da nema vise nikakva teka. Kad je sin po peti put htjeo da promjeni zanai, razgnjevi se otac i ne dade toga više već reče: »Teškoća ima u svakom staležu. Zemlja, vazduh, voda i vatra šio nas okružuju, svagdje će te naći i zadavati ti boli. Ko neće ništa-trpjeti, ne može ništa ni naučiti. Budi samo strpljiv 'ра ćeš brzo biti i zadovoljan«. Tako je! Mudri je otac pravo govorio. Djeca trebaju da se u najranijoj dobi priviknu na rad. Ali toga mnogi roditelji ne razumiju. Lijepo nam kaže ona stara poslovica: »Savijaj šipku dok je mlada«. Svi ne možemo biti jednoga s^al^ii i raditi jedan Maloj je Feredi bilo pet godina. Jedanput ona posao. Kad bi svi kopali, ko bi kuhao, šivao, učm ^uzm e metlu i počne mesti kuću, kako je to od svoje čitati i t. d. Kako imamo raznih potreba, tako treba matere vidjela, ali nije dugo mela, jer joj mati odmah da bude među nama i raznih radnika. Što će nas istrgne metlicu iz ručice i igrdi je, da to nije za nju koji raditi, to određuje Bog, dajući nam razne :a- posao. Je li ova majka dobro uradila? Nije. Da je lente i veselje jednomu za ovo, drugomu za oriojj imala malo strpljivosti pa je poučila kako se radi, ali da svi u svom staležu budemo ljudi na mjestu, bolje bi učinila, jer bi to bila njezina dužnost. Kako to stoji do nas. Nijesmo li, sami smo krivi svojoj no će imati djeca volju za posao kad se nekoji roditelji sreći, sami ćemo biti krivi i svojoj propasti. Svaki ovako ponašaju. Negdje se djeca jednostavno po­ stalež ima svojih poslova i svojih teškoća. Ko ne šalju na ulicu, da u kući ne smetaju. Je li to zlo? radi, nego se preda lijenosti sprema sebi propast. Jest, veliko! Ovakovi roditelji su neprijatelji svoje Često se čuje među ljudima: Oh zašto sam ja tako vlastite djece. nesretan? Zašto sam ja baš ovo i ovo, zašto nisam Od velike je koristi da djeca prije još nego su to i to? To su svakidašnje tužaljke ljudi, nezado­ pošla u školu budu štogod poučena. Jednom viđeh voljnih sa svojim staležom. Ali da su i ono, što bi u nekom dvorištu četvero djece gdje sjede na klupi. tada željeli biti, bilo bi upravo tako; bili bi neza­ Dvije male curice, posve male, da su se jedva vidjele dovoljni kao što su i sada. Ta gdje ima stalež u sa zemlje, svaka je nešto vezla na đerđefu i dva kojem nema teškoća? momčića pisala su na papiru slova. Šta to djeco ra­ Neki otac odlučio svojega sina dali na zanat. dite? upitam ih oduševljeno: »Učimo, a poslije ćemo Jednoga dana, upita otac sina što bi želio biti. Sin se igrati«, odgovoriše djeca veselo. Zaista krasan reče, vrtlari su vazda na čistom vazduh u Vrtlar primjer dobro odgojene djece koji bi svakog zadivio. hoću da budem. No za neko vrijeme vrati se sin Raditi je časno. ocu i reče: »Ne sviđa mi se vrtliarija. Vrtlar mora Neki car pođe u lov u pratnji nekog velikaša. vazda da je sagnut k zemlji. Meni od loga krv nava­ Na putu izađe im na susret više ljudi sa bremenima ljuje u glavu, osim toga od sagibanja boli тле strašno drva na leđima. Velikaš im oštro dovikne da idu u leđima. Ja ću biti lovac, to je bolje za me. Na lovu s puta. Ali ga car prekine i reče : »Svak ko teško se ne trebam toliko saginjati kao vrtlar, a imaću još breme nosi vrijedan je poštovanja«. Kako nam je bolji vazduh nego li u vrtu«. No za kratko vrijeme ugodno kad čujemo gdje su se ljudi iz najviših sta­ dođe opet sin ocu i stane se tužiti: »Prerano moram leža snizili često puta do najneznatnijih poslova. ustajati. U jutru je šumski vazduh previše vlažan, Isto je tako divno što se piše za jednog velikog od­ pa moram od toga kašljati. Biće bolje da budem ličnika iz Francuske — došavši jednom u neko selo. ribar. To će biti posao ne samo zdrav već i ugodan. nedaleko svojega grada, začuje u nekoj siromašnoj 513 �kolibici kukanje i plač. Uđe u kolibicu i sazna od siromašnih ljudi da im je prije dva dana nestala krava, a to im je bila tako reći jedina hraniteljka. Krava je bila posve crna i imala je samo jednu bijelu nogu. Odličnik utješi siromake i dade im nešto no­ vaca. Ljudi ga nisu poznavali. A vraćajući se u grad ugleda iznenada u grmlju crnu kravu s bijelom nogom, a o vratu joj uže. Odličnik otiđe ravno onamo, uzme kravu za uže i pođe natrag u selo siro­ mašnim ljudima. Jedan je sat daleko vodio kravu na užetu. Siromašni ljudi nisu znali šta će od veselja. No putem je neko prepoznao odličnika. Ljudi se zgrnuli oko njega i nisu mu dali da ide pješke u grad. Spremili su mu nosila i odnijeli ga sa najvećom slavom u njegove dvore. Da se pokaže kako je rad časna stvar u pri­ jašnja su vremena svi članovi iz nekojih carskih po­ rodica izučili po jedan zanat. Raditi je zdravo. Zdravlje je najveće bogatstvo što ga imamo na zemlji. Ko hoće da ga očuva, neka radi. Ne radi li, ako jo zdrav, oboliće, život će mu dotužiti, biće nesretan. Da opet ozdravi, da opet nađe sreću u svijetu, nema mu drugog lijeka*do rada. Lijepo je u ^ o m pogodio neki glasoviti ljekar. Jednoga dana dođe k njemu bogati beg, ispripovijedi mu svoje jade, kako. ,je bolestan i doda da će se ubiti, ako mu se naskoro pomoći ne nađe. Ljekar sve dobro ispita, a na koncu mu reče, neka putuje po svijetu. Upravo sam se sada vratio s takva puto­ vanja — odvrati 4)eg. Pa zar vam putovanje nije po­ moglo? — Baš naprotiv, još mi je bolove povećalo. Onda moramo nešto driigo potražiti. — Jesteli kada što korisno učinili? Učihio.sam štošta, ali ne mislim da je to bilo što korisno. — Želio bih znati, jeste li što takvo naučili da bi sami sebi mogli hljeb zaslu­ žiti, ako bi to bilo od potrebe. —, Hljeb imam. Za to nisam ništa ni izučio. To je baš zlo. л —A znate li ja­ hati i voziti? — U tom će me malo ko preteći. — To je baš ono što trebamo. Hoćete li me bez Prigo­ vora slušati kakav vam god liiek nreoišem? — Hoću! Pođite, beže. na poštu i ponudite se da ćete jednu godinu voziti poštu. Uza to mi zadajte poštenu riječ da ćete za sve to vriieme živjeti samo o onom što sami zaslužite. Beg je poslušao. Došao je na poštu i pogodio se da će čitavu godinu voziti poštu i izvr­ šavati tačno sve što takvi vozari obično izvrsuju. Do konca godine nestalo je njegove umišljene bolesti. Beg je bio posve zdrav. Za plaću je mudri ljekar dobio sav dohodak što ga je beg one godine sakupio od svojih imanja. A to nije bilo malo. Ako si bogat, ne uklanjaj se radu! Ta rad je od prijeke nužde za zdravlje i sreću. Ako ne trebaš ti, trebaju drugi. Po­ gledaj malo oko sebe! Gle, koliko ima sirotinje kojoj će tvoja pomoć biti kao ozeblome sunce. Da čovjek radom svojim dođe do blagostanja, da bude u radu svojem sretan, više stoji do iBoga nego li do nastojanja čovječjega Zato treba prije svega imati na pameti riječi velikih učenjaka: »Niti je šta koji sadi, niti koji zalijeva, nego koji prirastanje daje — Bog«. Prije više godina živio neki seljak koji je vazda visoko dizao glavu. Bio je istina vrijedan i prolio 'mnbgu kaplju znoja. Ali je uza to mislio da njemu ne treba ništa od Boga iskati. Ko radi i imaće. Tako je govorio drugima koji su od Boga iskali sreću. Jedne godine njegova je žetva bila obilatija nego li drugih. Žito je dobro prodao u obližnjem mjestu. Hiljadarku, što je dobio za prodano žito, metne u džep, a onda se vrati kući i reče seljacima: »Kako vidite, meni ne trebaBoga; dobro sam prošao i bez njega*". Bio je umoran, pa da bi se malo odmorio legne u hlad pod drvo što je -bilo uprav do potoka i zaspi. Usnije kako ide k njemu gadna žaba, hoteći da mu se zavuče u džep. On brzo posegne u džep, zgrabi kako je mislio žabu i baci je u potok. Malo zatim se probudi i opomene se čudnovatoga svojega sna. Po­ gleda brzo u džep. pa kako se prepade! U džepu doista žaba, ali kakva! Hiliađarke. što iu ie metnuo u džep. u đžeou niie bilo: bacio iu ie u potok. On traži, traži, ali badava mu traženie: sva žetva otišla je u vodu. Što mu ie koristio sav niegov trud. sav njegov znoj? Fto. to je rad bez Boga. а л Р А вљ п i zdravi je r zaista plućne bo lesti se n ajteže leće i to sam o zato. što pluća m oraju stalno da rade. Ako nisu zdrava pluća nem a n i zadovoljnog života. Baš i d a se n e podlegne za izvesno vrem e bolesti, ip a k gru d o b o lm b čnost retk o da ima katkad veselih časova u svome životu. P o tajni bol коЦ poteeća na najstrašn iju katastrofu uvek navlač’ na bolesnikovo lice bore zabrinutosti i strepnje za živtom. Zašto onda duvauskim dimom uvlačiti ovo najveće zlo u svoja pluća? Ali ne sam o n a pluća već duvan razorno d e jstv u je i na živce. Usled p ušenja ž’vci oslabe a posledlca toga je n e r­ voza, imalaksaloet i nesposobnost za rad . Svaki pušač je posle ispušene cigarete m orao u v ek osetiti ovu pro m en u u svome organizm u. Mlitavost i klonulost u radu dolazi sam o usled nagom ilanja količine nikotina u plućam a sa kojim duvan obi­ luje. Naučnici su naučnim ispitivanjem dokazali da J e 'a lk o - DUVAN KAO N F.PR IIA TFJ T ČOVF.ČANSTVA Je d a n od o p asn ijih n e p rija te lja čovečanstva jeste i duvan. Razorno dejstvo nik o tin a, k o jega u đ u v an u im a u izo­ b ilju , ru s i i u b ija z d rav lje p u šača, n aročito onih u m lađim godinam a. I p red toga S to .p u š e n je du v an a Štetno utiče na zdravlje bro j m išača sv akog d a n a p o staje sve veći. Nesavesni m ladići u n ajboljem dobu svoga K vota počnu z a s:p a ti svoja m lada pluća nikotinom k o ji k ro z dim iz cig arete uvlače u sebe. K ako sam o ru žn o izgleda k a d m ladić od svojih 17 ili 18 godina p rip ali cig aretu i uživa u njenom dim u. K akvo nisko i gadno uživ an je?! Od nikotina najviSe stra d a ju pluća. Ti najnežniji i najglavniji organi u čovečjem organizm u tre b a d a su uvek sveži 514 �tin vrlo ja k otrov. To se najbolje dokazuje ovim prim erom : Ako se iz lu le ili čibuka izvuče onaj orni «zift« sastavljen od nikotina, i u m esu da psu da pojede ovaj se n a imah otruje i posle k ratk o g vrem ena ugine. Iz ovoga se jasno vidi koliko je pušen je duvana škodljivo k ad se zna, da posle svake ispušene cigarete ostaje izvesna količina nikotina u plućim a. Na ovaj način pušač sam sebe u b ija i skraćuje časove svega života. D uvan je veliki nep rijatelj čovečanstva i njegove se posledice postepeno ali uvek vidno osećaju. Protiv njega se treb a b o riti i ne tre b a da nađe m esta u džepu nijednog inte­ ligentnog i obrazovanog čoveka. Na žalost možemo konstatovati d a je ružna i štetna navika pušenja, naročito u novije vrem e, Jako rasprostra­ n jena i sve se većina širi. P uše mladići, pu še stari, puši ženskadija, puši se i puši n a sve stran e bez razm išljanja. Na koju god se stran u okren ete vidite kako se koluta gust dim od cigareta. U vozu, n a brodu, u restoranu, u polju svuda vidite rasp aljen e cigarete. Ovo je jed n a velika šteta i slom nacionalne budućnosti. Zar s e nap red ak čovečanstva može očekivati od pokoljenja k o ja n isu u stan ju d a savladaju ni svoje stra sti i iskorene rđ av e n av ik e u sebi?! K ultura našega stoleća dozvolila je i savrem enijoj ženi da zapali cigaretu. Zatucani mozgovi i to mogu sm atrati za progres u k ulturnom razvitku a li nap ro tiv : ovim s e samo ш ц - " žava pokoljenje ovoga veka. Zar se napred ak oličava u dim u cigarete?! Ova ružna i štetn a n av ik a v raća n a s kđji vek una­ zad a nik ak o n e vodi u n a p r e d '— u budućnost.K oliko sam o jed n a lju p k a i lepa d am a gubi od svojih ženskih čari i lepote šišajući cig a re tu ? ! D uvan je baš sasvim čini odvratnom i antipatičnom i u p o ređ u je sa Cigankom koja i nikad ne ra sta je od svoje sjprdljiue lu le ili čibuka. A o zdravlju takve edam ee i da s e h e g o v o ri Ona je naklonjena najstrašnijoj boljetici te j e 't i m e nesposobna i| za život. Izgleda nam da je om ladina, čak i o na iz društva tre­ zvenosti, pokazala najveću Sslaboe't u borbi n a suzbijanju pu šen ja duvana. T re b a povesti energičniju borbu protiv p ušenja duvana — protiv ovog opakog n e p rija te lja čovečanstva. Naročito obra­ zovana om ladina valja d a se orgamizuje i povede 'ogorčenu borbu i da n a svakom korak u dokazuje pušačim a d a nesvesno troše i upropašćuju svoje zdravlje 1 srlja ju u prepast. D ru­ štvo trezvene m ladeži rad i i n a ovom poljii a ID su rezultati još neznatni. P otrebno je više jake volje i jače akcije. SVETISLAV M. BOŽINOVIĆ И З ВЕТЕРИНЕ KAKO SE M ETILJ RAZMNOŽAVA K ako rekosm o svaki m etilj leže sitna jajašca ko ja se ne mogu ni d a vide običnim okom. T ek ako se sa sviju strana povećaju t j. ako ih posm atram o kroz jača stakla k oja uveličavaju slike, možemo da ih vidim o. To povećanje slike ne tre­ b a d a je veće od 40 do 60 pu ta, pa ih onda lijepo možemo prim jetiti. S lam nate s u boje, prozimiL i jzg leadju kao mala bu rad sa poklopčićem na jednom k ra ju . U samom je jajetu zrnata m asa, to je tzam etak«, no k o ji još n ije oživio, ne giblje se. A ko se ja je m alo pritisne, otskoči poklopac, a ta zrnata m asa ispadne iz njega. Svaki m etilj snese veliku količinu ovih Jaja. Računaju da svaki izleže za jednu godinu n ajm anje 6 do 7 hiljada jaja, a neki m etilji da ih izlegu i prek o 10.000. Ako ova ja ja dođu na neko vlažno m jesto, u neku lokvicu, u n eku b aricu, ostanu tu 3—6 n ed elja (к®6 ie toplije kraće, a k a d je h ladnije d u lje vrem ena), u njim a za to vrije- me sazrijeva zametak i čim sazori, odgurne sam poklopac i isplovi n a polje. Dakako d a je tako sitan, da se prostim okom ne može ni zam jetiti, no već sada izgleda dosta slično svome roditelju, odraslom m etilju. Samo što je s preda širi nego otraga, a pod većim povećanjem mogu d a se prim jete oko njega silne dlačice, kojim a može ovaj zam etak da plovi po vodi. Ako nem a vode, ako se lokvica oeušila prije nego što se zam etak izleže, on nikako i n e izlazi iz jajeta, već čeka prvu kišicu da se lokvica opet ispuni. Ne bude li te vode, ugine zam etak u jajetu, takvo je ja je cmučak«. No u đ ubretu i dru­ gim vlažnim m jestim a može zam etak i da pregodini, p a ako takvo jaje i poslije godinu dana dospije u n eku baricu izmili iz n jega zametak, čitav i zdrav. Zato je dakle opasno toriti podvodne njive đubretom m etiljave stoke. Ovaj zam etak kad se iščauri iz jajeta ima na leđim a neko malo oko, kojim, gleda kroz vodu i trazi sitne vodene spužiće koji žive u m ulju i često plove po vodi, p a čim ih opazi, zbaci sa sebe spoljnu kožicu s dlakam a i napadne na spužića. Za 5 časaka (minuta) već se prorije spužu pod kožu, no brzo se hstavi gdje bilo i začauri se. Sad se napravi od ovog zam etka s* početka m ala bobica u kojoj se izlegu drugi crvići, koji se izvuku iz čaure i obično dopru do jetre spužića, p a бе tu i od njih napravi s početka bobica, a u njoj se zalegu već st^roin m etilju dosta slični crvići, sam o što im aju otraga dug repi?; U tom stepenu liče — dakako k a d ih uve­ ćamo — punoglavcima iz žabijih jaja, i to su pravi cmetiljevi zametci«. Tek od njih n astaje m etilj u stoci. Računaju da se n a taj način može iz jednog m etiljevog jajeta izleći više od 150 m etiljevih zametaka. Kad ovi m etilj§yi zametci sazore u spužu, izm ile iz njega, plove neko vrijem e po vodi, p a se obično uspuzu' na obližnju tr a v k i i tu s e začaure. L ijepo sm otaju repić oko sebe, oko n jih se naslažu krečne soli, pa ih u takvim prilikam a možemo i prostim okom nazrijeti na donjoj stran i listića ili po stabljiki tih trava koje rastu po barovitim m jestima. Izgle­ d aju k ao sitne krečne tačkice, kao d a je tu travku neko krečom poprskao. Uz biljku n e mogu ovi zametci dugo da putuju, je r im na gornjim dijelovim a stab ljik e ponestaje vlage. Zato im a ovih zam etaka uvijek više n a donjim dijelovim a biljke i zato se one životinje koje opasaju i donje dijelove trava, kao što tc čine ovce, lakše zamtiljaju. Ako ove zam etke stoka popase, prolaze oni kroz crije­ va u jetru i tu se razviju u prave m etilje. U je tri rastu ovi zametci i već poslije 3 mjeseca legu zrela jaja za razvoj drugih metilja. KOLIKO VREMENA TREBA METILJU ZA RAZVOJ R ačunaju da m etilju treb a — ako su vrem ena za nje­ gov razvoj povoljna — oko 5 nedelja do km u zam etak izmili iz jajeta, oko 10 nedelja treb a da proboravi u spužu, a oko 2 nedelje dok se m etiljevi zametci začaure n a travkam a. Po­ trebno je dakle b a r 17 nedelja, ili okruglo 4 m jeseca, d a metiljevo ja je može ponovo da zarazi drugu životinju, a treba oko 3. mjeseca da se iz ovog zam etka razvije u životinji pot­ pun m etilj, koji će d alje da leže svoja jaja. Ako zametci iz m etiljevih jaja u đ u u spužiće u kasnu jesen, ostaju u njim a sve do proljeća, je r se spužići preko zime zavlače u zemlju d a prezim e,, pa u njim a prezim ljjuu i m etiljevi zametci. Tada se još dalje umnožavaju u spiužicu, praveći nove bobice i nove zam etke. Kad se spužići za ljepših proljetnih dana izvuku iz zem lje i m etiljevi zametci dozrevaju u njim a, izvlače se i začauravaju po obližnjim travkam a. Ak< im se brzo pruži p rilika d a ih neka stoka popase, bolje po njih, razvijaju se dalje, n o ako se m jesto, n a kom e su, osuši i ako ova suša dulje traje, obično obam ru i n e mogu više žara- 516 �ziti. Već poelije tri m jeseca ako su n e p restan o u suši ne m ogu više d a zaraze. Uopšte ug in u n a trav k am a poelije 8—4 m jeseca, pa m a za to v rijem e i b ilo vlage. A li u sijen u mogu d u lje da ostanu na životu i n a snazi d a zaraze, osobito ako se sijeno n ije dobro osušilo. Sijenom se d ak le s a barovitih m jesta može u prvim m jesecim a p re n ije ti m etilj, no obično je da sijeno već poslije 6 m jeseci n ije više opasno, u takvotm su sijen u već svi zam etci m etilja poginuli. K ako se vidi, m no­ žen je je m etilja prosto užasno i rač u n a ju d a se od jednog jedinog m etilja može d a izleže p re k o 10 m ilijo n a m ladih m eti­ lja, a kad s e uzm e u obzir da u jed n o j m etiljavoj ovci može da b u d e 3—500 i više od h ilja d e m etilja, la k o je razum jeti da jed n a m etiljeva ovca može d a zakuži čitav k ra j. Ne dao Bog da se svaki zam etak i razvije, za k ra tk o b i vrijem e m etilji prep lav ili svijet. Od m ilion ovih zam etaka te k se jed an m ožda razvije. N astaje za nas važno p ita n je : (N astaviće se.) PRIVREDNE VIJEST/ ZA UNAPREĐENJE PČELARSTVA U M inistarstvu p o ljo p riv re d e izrađen je n acrt novog Z akona o u n a p re đ e n ju pčelarstva. P ro je k a t Zakona obuhvaća opće o d red b e za u n a p re đ e n je p čelarstva, к аб i propise u pogledu o rganizacije sam og ra d a . ODAŠILJANJE NAŠIH ŠEGRTA U ČEHOSLOVAČKU N a zau zim an ja Č ehoslovacko-jugoslavenske lig e, vjerovatno je , d a će se u sp je ti .(ja s e n a m je sti o k o sto tin u naših šeg rta kod n a jb o ljih čphpslovačkih m ajsto ra. A ko s e radničke organizacije u ČehoslovaČkoj n e b u d u protivile ovom naukovanju n a ših še g rta u čehoslovačkoj R epublcii, m ogao b i s e p lan C ehoslovačko-jugoslavenske lig e u n a jsk o rije d oba sprovesti u djelo. UPLATA AKCIJA PRIV. AGRARNE BANKE U v re m e n u od 1. o k to b ra d o 30. no v em b ra 1930. iniade se u p la titi o sta ta k s u b sk rib ira n o g k a p ita la P rivilegovane A grar­ n e B anke. Za svaku u p isa n u ak ciju im a ju s e u p la titi preo­ sta le d v ije ra te u iznosu od D in 250.—. K od u p la te ovih p re o sta lih ra ta , a k d o n a rim a će se isplaćivati a k o n tacija n a d iv id e n u z a p rv u poslovnu godinu i to u v isin i od 6 p osto go d išn je za u p la te izvršene d o 31. de­ cem b ra 1929., a isto tak o 6 p osto p. a. za v rije m e o d 1. do 31. d e cem b ra 1930. godine za p o sljed n je d v ije ra te , ako budu položežne i u p laćen e do 30. n o v em bra tek u će godine. Ovom p rilik o m n a p o m in je s e čl. 9. Zakona o Privilegovanoj A g rarn o j B an ci K ra lje v in e Ju g o slavije, koji g lasi: «ko n e b u d e izv ršio n ak n a d n u u p la tu u propisanom roku, id e m u ono što je u p latio u k o rist rezervnog fonda bančim gc. O IZVOZU IZ DRINSKE BANOVINE S lijed eći podatci m ogu d a ti jasn u slik u o izvozu živine i stočnih siro v in a iz D rin sk e B anovine u 1929. g odini: zaklate živine 13.061 k o m a d a u v rije d n o sti o d Din 391.830.—, svježeg m esa 7.528 k g u v rijed n o sti od D in 150.0000.—, goveđe kože 114.518 k g u v rijed n o sti od D in 290.260.—, teleće kože 2.219 k g u v rijed n o sti od D in 19.916.—, sitn e kože 234.189 kom ada u v rijed n o sti od D in 4,683.780.—, zečije kože 6.890 kom ada u vrijed n o sti od D in 103.350.—, lisičije kože 89 kom ad a u vri­ jed n o sti od D in 34.800.—, tvorove kože 50 k o m ada u v rijed­ nosti od D in 7.500.—, jazavčeve kože 541 kom ad u v rijed­ nosti od Din 4.500.—, c rije v a 15.221 k g u v rijednosti od Din 008.840.—, goveđe d lak e 7.898 k g u vrijednosti od Din 516 140.164.—, rogove 20.000 kg u vrijednosti od Din 40.000.—, kozije d lake 4.311 kg u vrijednosti od Din 172.440.—. INTERESOVANJE ZA NAŠ DUVAN U posljednje doba pojavio s e n a stranim tržištim a jak interes za naš duvan, specijalno hercegovačke proveniencije. Pošto je naš duvan i ra n ije bio v rlo cijenjen, p ojačana je akcija za kultivisanje duvan a, a U prava državnih monopola izradila je naročita uputstva za odgajače i sadioce duvana. U o v im u p u tstvim a posvećena je naročita p ažnja so rtira n ju i sušenju duvana, od čega u veliko ovisi kvalitet duvana. BERBA ORAHA Izgledi n a ovogodišnji rod o rah a vrlo su povoljni, kako u kvantitativnom pogledu tako i u pogledu kvaliteta. Računa se, da će sam a D rinska Banovina b iti u m ogućnosti, d a iznese na tržišta oko 500 vagona oraha. K ako u pogledu k v aliteta robe igra vrlo važnu ulogu vrijem e k ad a se orasi b eru, kao i m anipulacija poslije b ra ­ nja, to su p o jedine banovine izdale potrebna naređ en ja, d a se o rasi n e sm iju brati p rije izvjesnog roka, k o ji je u D rinskoj Banovini fiksiran sa 1. oktobra, s tim e, da se ro b a odm ah poslije bran ja, može donositi n a trž !šta. R adi dobrog roda i k v aliteta o rah a kod n as, pokazuje inostranstvo već sada velik interes za našu robu, a specijalno je v in te re s živ u N jem ačkoj. Naravno, da za izvoz m ože doći sam o lije p a roba u obzir, p a je u in teresu n aših trgovaca i izvoznika, d a robu k o ju p rim aju od zem ljoradnika dobro osuše i inače mamipuHšu, k ako b i im ala sve sposobncetl za izvoz u inostranstvo. N aši trgovci, koji im aju in teresa za izvoz o rah a u Nje­ m ačku mogu dobiti inform acije kod Inform ativno-kom ercijalnog otseka Zavoda za u nap ređ iv an je sp o ljn e trgovine u Beo­ gradu, pozivajući se n a broj 5624. MAŠINSKO-BRAVARSKI KURS U BEOGRADU Počam o d 1. oktobra t. g. održaje u B eogradu Državni Zavod za u n ap ređ en je in d u strije i zanatstva besp latn i m aj­ storski k u rs za b ravare i ostale zanatlije, k o ji s e bav e obra­ dom gvožđa. Ovaj k u rs počinje 1. o ktobra t. g. a trajaće četiri m jeseca. RUDARSKA ŠKOLA U ZENICI U prava rudnika u Zenici otvoriće i ove godine sko-talioničku školu u Zenici, n a ko jo j će pred av ati njaci inženjeri. Ova škola, pokazala je d o sad a svojim vrlo dobre rezultate, ali je privrem ena, sve do k se n e Državna ru d arsk a škola. ru đ arstruč­ radom otvori NOVI ZAKON O NARODNOJ BANCI. P ro jek at novog zakona o N arodnoj Banci dovršen je i p red at M inistarstvu F inansija. Ovim novim Zakonom reguliše se poslovanje b anke i p ro širu je, p a je n aročita pažnja posvećena na poslovanju sa p a p irim a od v rijednosti i stra­ nim devizam a. P ita n ja davanja k re d ita specijalno je u re đ e n o i podi­ jeljen o u dvije g ru p e: dugoročne, nesezonske i kratkoročne, sezonske kredite. SKUPŠTLNA UDRUŽENJA SADIOCA DUVANA. U druženje saodioca duvana za H ercegovinu, pozvalo je za dan 12. oktcbra t. g. sk u p štin u d u v an ara iz cijele H er­ cegovine, n a kojoj će se sastat: b ro jn i saodioci duvana ’z svih krajev a Hercegovine. Tom prilikom očekuje se, da će se izabrati povjerenici za procjenu duvana i to 4 pov jeren ik a i isto to lik o njihovih zam jenika. Dr. SAFET KUĆUKAL1Ć �1 ВИЉЕШКЕ »JADRANSKA STRAŽA« PORUČILA JE ŠKOLSKU LAĐU »Jadranska Straža« pod Visokom Zaštitom Njeg. Kralj. Vis. P restolonasljednika P etra, u nizu svojih patriotskih zada­ taka, poručila je u H am burgu za našu ratn u m ornaricu jednu m odem u školsku lađu, koja će b iti gotova u prvoj jpolovini iduće godine. Ova je akcija »Jadranske Straže« od velikog nacional­ nog značaja, je r će, pomoću te lađe, n aša ratna m ornarica vaspitavati svoj podm ladak d a služi jedinstvu naše Države i d a b u d e svestan važnosti, a sledstveno i odbrane našeg Jadran a. U tu sv rh u sak u p ila je » Jadranska Straža« jedan veći iznos novaca, a li d a b i ovaj iznos bio popunjen do potrebne sum e, rešila je, d a p rire d i svoju lu triju pod nazivom : Lutrija Centralnog Odbora «Jadranske Straže« Split. K ako će »Jadranska Straža« ovioanl akaijom poslužiti direktn o O tadžbini i naciji, ona očekuje najsrdačniju pomoć sviju g ra đ an a n a še zem lje, k o ji s u svesni važnosti ove akcije. P riređ iv an je ove L u trije dozvoljeno je cd strane m ini­ starstv a P oljoprivrede rešenjetm b r. 53096/1 od 18. septem bra t. g., a s obzirom n a činjenicu, da je n abavka školske lađe u inte- rosu Otadžbine i nacije. Gospođin Pretsednik Vlade, preko M inistarstva U nutrašnjih Dela, svojim raspisom broj 50398/111 od 25. sepL t. g. odobrio je rasturanje ovih srećaka. Svaka građanin koji nabavi srećku ove em inentne patri­ otske lu trije im a direktnog učešća u nabavci lađe p a time pruža mogućnost »Jadranskoj Straži«, d a ostvari postavljeni zadatak. U ovoj L utriji predviđeno je mnogo skupocenih i inte­ resantnih zgoditaka u raznim predm etim a i ratnoj šteti, a također i boravak na našem Jadranu i u našim lekovitim banjam a. L utrija će biti obavljena pod kontrolom jedne speci­ jalne kom isije za tu svrhu određene. Srećke po ceni Din 10.— po komadu, nabavljaju se kod A dministrativnog Odseka »Jadranske Straže« u Beogradu, Kosmajska 9. Plan zgoditaka razašilja se, n a zahtev, bes­ platno. Razume se, da sam o opštim radom i naporom mogu se postići opšti ciljevi, te je »Jadranska Straža« sigurna da će u svim a slojevim a našeg nareda naći potrebno razum ijevanje i pomoć. У’ Pozivaju se preprodavci i agenti, da i oni ovu Lutriju potpomognu. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Прославе Гајретова дана ЈЕ Д Н А РИ ЈЕ Т К А М А Н И Ф Е С Т А Ц И ЈА ГА ЈР Е Т О В Е У Б И ЈЕ Љ И Н И . МИСЛИ Бијељина, која no сво^ој плодлости слада међу прве градове у нашем Подрињу, досада je сразмјерно врло мало доприносила з а Гајрет, ту наш у општу и једину културиопросвјтену институцију у правом смислу те ријечи. К ад би се упитало зашто, могло‘-би се одговоритд просто з а то, што Бијељина долазц у обзир само као цол>онривредно мјесто, a ми знамо, д а т а .г р а п а , нашег општег грсподарства преживљује своју кризу у ово посљ едае вријеме; али пије у главном то разлог. Колико год наш свијет много трпи од те кризе и мора д а рачуна и са најмањим издатцима, з а Гајрет се je могло и морало много више д а придоноси обзиром н а све веће и веће наше потребе, a Гајрет je једино уточнште одакле се нашој учећој сиромашној иладежи може и мора да помогне. To су Гајретови радници и пријатељи авегови у Бијељинн имали у виду, те су уложиди све силе, да међу Бијељинцима пробуде смисао за Гајрет и да његову идеју прошире међу пајш ире слојеве оног грађанства, које највише треба помоћи Гајретове — резултат није изостао. Бијељина je ова пут јавно доказала, д а у њој ннје замро ocjehaj милосрђа према Гајретовим интенцијама, да воли то друштво, na je дала оно, што у овом тешком времену одговара њезиној економској снази. Новоизабраии Мјесни одбор Гајрета у Бпјељини на челу са својим вриједним и агилним претсједником г. Мухамедбегом Прељубовићем, раввио je шнру акцију за Гајрет, израдио опсежан програм у духу друштвеннх правила, којег камјерава у овој години спровести, a као прва етапа тога програма јест ријвтна и свечана прослава Гајретовог дана, дне 6. септембра о. r. Tora историјског дана, када je првијенац нашег Витешког Владара, као Гајретов Моћни п Узвпгаени покровитељ, ступио у 8. годину свога младог живота, Гајретовн радници свуда, ua и у - Б ијељипи прославили су Његов рођендан на риједак и свечан начин. Уз прославу тога дана такођер je јавно манифестирана Гајретова културно-просвјетна и национална идеологија, што je наравно један велики морални успјех Гајретове мисли, како свуда тако и у Бијељини. Д а ова свечана и прва прослава Гајретова дана у Бијељини испане што љепше, сјајно и достојно оне велике Гајретове идеје, Мјесни одбор je издао један топао и опширан проглас na грађане из којег вадимо ове ретке: »Дана 6. септембра о. r. уз прославу 8. рођендана Њег. Краљ. Височанства Преслолонасљедника Петра, манифестираће се широм наше миле Отаџбине, свуда na и у најзабитнијим нашим селима и градовима, гдје живе Гајретови радниди и пријатељн, културна и национална мисао друш тва Гајрет. Д а и наша Бијељина, која je одувијек словнла као патриотски град и свој патриотизам сваком приликом манифестовала — не би заостала за друтгим мјестима и градовима, Мјесни одбор na­ č in се позватн сво родољубиво грађанство, д а ову нашу прву прославу својом посјетом увелича. Тиме he наше поштовано грађанство најбоље документовати, д а му на срцу леже културв:а и нацпонална настојања друштва Гајрета, које школује и васпитава хиљадама муслимаиске сиромашне младежи, a у исти мах доказати, да воли, да поштује и љуби његова Узвишенаг Протектора Престолонасљедника Петра, који je још у својим првим годинама младог живота примио под своју моћну заштиту ово муслиманско културно-просвјетно н национално друштво. »Муслимани, који су силом прплика културно и економски много заостали за својим другим националнпм дијеловима, налазе се у повојнма, налазе се у првпм фазама свога културно-просвјетног и националног препорода, a главни покретач и јединн центар тога препорода јесте друштво Гајрет. »Помоћи Гајрет значи допринијетн свој обол н а олтар опште ационалне ствари, јер тим доприносом поспјепшће се културнн и национални препород једног дијела нашег народа, којн je у нашој бурној историји одиграо једну значајну 5/7 �улогу _ очувавпти nrime распс карактеристппе и nam лијепи јсзик.« Потом се у проглаоу истичс детаљ ан програм овс свечаности ,који je врло бнран, што je све скупа учинило лијеп сфекат на грађане тако, д а су многи угледни грађани изразили своју приправност, д а Мјесном одбору пруж е своју моралну помоћ у нзвођењу тога програма, што je одбор наравно са захвалношћу прихватио. У сријсду s. септембра, o u w # <* м и ф е р м т и ја itaj. углрдичјих РијСЉШКДШХ ДМШ ПСЗ ра»ЛИ«0 *J»I» ■ ЛРуштвс. UOP п о л о ж ф да међусобно о р ш ш зу ју р ш ц к г аају l a g p m n i u откупннх значки и цмтјс*« п р н л и о и Глјреговог дана. Ta конференција je ш т л а ж тај м о р ал ш услјех, д а ,е н а iboj дошло до уже сарад ке и звеђ у м уелииаиекс жене и » ези н и х сеетара д ру ш х вјсра то претстоји о о н т м и Мјесног ж е н т е одбора Гајрета, који he у ааједшгчкој сарадњ и оа Д рупш М ЈЕ С Н М О Д Б О Р Г А Ј Р Е Т А У Б И Ј Е Љ И Н И лица с лијева на десно: А л и еф. Алиеф ен дић, б ла га јни к, М ухамедбег Прељубовић, претсједник, А с и м еф. М ехмедагић, одборник, И брахим ага Х у с а ги ћ , потп ред сјед ии к; стоје: X . Мухг.рембег П аш ић, одборник, еф. Х у јд у р о в и ћ , секретар, Ибрахим еф. Д аутовић , одборник. К О Н Ф Е Р Е Н Ц И Ј А Д А М А З А П Р О С Л А В У Г А ЈР Е Т О В О Г Д А Н А У Б И ЈЕ Љ И Н И први ред с лијева на десно сједе: гђа Сиенмић, учитељ ица, гђа Златеханума Прељубовић, гђа п у к о в н и к а В ар јач и к а, гђa Др. Богдановића, гђа Ш еви етханум а П аш ић; д руги ред стоје с лијева на десно: гђица Х а јр и ја Паш иЦ , гђица Л ел а Л азић, учитељица, гђа Х а ш м етх а н у м а ТорлиК, гђа Д р . Ђ ур чи ћа , гђа Н у м и ц а А лим ановиК, те гђицв: Е ниса X . М ехмедагић и Берберовић; треки ред стојв с лијева на десио: гђице: А ји ш а , Фииа, Фата, Рађија, Д ервиш а и В и л ка Паш ић. 518 �мјесиим жсиоким удружон>има радити на ироовјсћиваљу u окономском ноднзап.у муслнманске жсне, која јо у свему u auro заоотала за својнм другим сестрама. У петак, б. септембра, у свим мјесним џамијама приређују се вазу-наснхати о културио-просвјетном значају Гајрета међу муслиманима н иотпомагаљу наше учећс младежи, те je тако с тога поевсћсног мјеста бачсно сјемс Гајретове идеје међу најшире слојсвс муелиманског грађапства. Послије џуманамаза купљенн су пред џамијама добровољни прилозн за Гајрет, што јо нмало лијепог матсријалног успјеха, a што je најглавније, припренљеп je свијет за будућу акцију Мјесног одбора око сакупљања xiiaue у нарави, што сс очекујс лијен одзив, a за ово сс имаде највашс зихвалити иашем мудерисефендији, који je својим вазу-насихатом знао лијепо анимирати присутне џематлије за ову илемениту акцију, a да не исичемо моралну страну одржаних вазова. У пола 8 сати no подне иотог дана, приређена je овечаиа бакљада no граду иоводом иретстојећег рођендана Краљевића Петра. Једпа дуга И величанетвена поворка са лампионима иш ла je градским улнцама на челу с ватрогасном Ј Е Д Н А О Д У Ш Е В Љ Е Н А Г Р У П А П О С М А Т Р А Ч А Г А ЈР Е Т О В О Г С П О РТ С К О Г Т У Р Н И Р А У Б И ЈЕ Љ И Н И . И Г Р А Ч И С П О Р Т С К И Х К Л У Б О В А : » С Т У Д Е Н Т С К О Г« И » З А Н А Т Л И ЈЕ « прије ф инапнв утакмице за коначну побједу и освојење Гајретовог сребрног пехара. Ha средини види се с удија ове у такмице г. Хифзибег Салихбеговић, студ ент експортне академије у Загребу. 519 �музпком и Соколима. У овој поворци учествовала ojr cfia м јесна културно-просвјетиа, хум ана и приврсдна друш тва, међу којима je нарочито упадала у очи Мјесна задруга за пољопривреднн кредит, основана иницијатпвом г. Прељубовића, претсједника Мјесног одбора, који се такођер много стара, да се и наш напуш тени и занемарени муслимански тежак привредно подпгне и ојача. Исто тако у већем броју заступљен je епортоки клуб »Зора« фаворит муслиманске спортске публике, као и сва друга друш тва, што je све скупа М АИД А ЂУМ ИШ ИЋ, кћерка г. Х и взи б ега Ђ у м и ш и к а , д екламаторка на Гајретовој свечаној ака де м и ји у Бијељ и ни. чннило лијеп ути сак на посматрачеЈга међу учесницима ријетко расположење. К јки*. у пице учесниди су аклампрани изјавам а радости и одобравања; падале су похвале према 1'ајрету и његовим радницима, што на овако лијеп и свечан начин прослављ ају јИЈђендан свога Протектора. Послије опхода no граду, поворка je дош ла пред Градску општину на К раљ а lfe’čpa тргу, гдје je са балкона Градске општине одржао првгодии говор старјеш ина Сокола г. др. Богдановић, a потом je вахрогасна м узика интонирала Држ авну химну послије које су се учесниди ове лијепе и свечане поворке рази ш ли у најбољем расположењу. У суботу, 6. септембра, у з бл^годарење no богомол>ама, поводом рођендана Њ ег. Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра, продавате су no градским улицам а и у Угљеви ку Гајретове откупне значке са цвијећем. Продају карата и цвијећа врш иле су најугледније даме града Бијељ ине, међу којим а морамо нарочито истаћи госпођу пуковн ика г. Варјачића, наш ег обљубљеног надионалног радника, те госпође: Др. Богдаповића, Др. Ђ урчића, инж . Јанкови ћа, Х ајим а Ј. Папе, учитеља Скенџића, капетана Т орлића и наш е познате Гајретове радениде Ш евкет ханум у П аш ић и њ езину кћерку гђиду Р аџију као и гђице: Берберовић, Д. Паш ић, Мехмедагић и многе друге које су у својој племенитој ак ди ји толкко успјеле, д а су гохово све откупне значке, нарочито оне од 5 и 10 динара, брзо распродале, на чему им хвал а тим већа, што се je јавно констатовало, д а ни једна слична приредба у нашем граду није у спјела боље. У 11 сати истог д ана одржата je Гајретова свечана академија у хотелу Дрини. А кадем ију je отворио претсједник Мјесног одбора Гајрета г. Мухамедбег Прељубовић ових кратким и лијепим говором: »Поштоване госпође и господо! Сестре и браћо! Необично сам сретан, што ми се je п руж и ла ова ријетка прилика, да, као претсједник Мјесног одбора културно-просвјетног и националног друш тва Гајрет поводом данаш њег слављ а нашег Краљевског Д ом а отворим ову свечуна академ ију. Отварајући ову академију, поздравл>ам вас и топло вам захваљ ујем на 520 ваш см бројном одазиву. Mene парочито бесели, д а n a овој нашој свечапости вндим готово све прстставнике паш их мјесних културно-просвјетних, хуманих, витеш кнх и привредиих удружења. To je, господо, најбољи доказ ваш их симпатија, најбоља манифестација љубави према Гајрету и знак вјерности према н>еговом Узвишеном Заш титнику Њ ег. Краљ. Височанству Престолонасљеднику Петру. Мени je пала у дио и та дужност, . д а н а овој свечаној академији у кратким потезима прикажем значај наш ега Гајрета и његову културно-просвјетну и националну мисију међу муслнманским дпјелом нашег народа. П рије него што пређем на ту тему, позивам вас, господо и госпође, да одамо дужно поштоваље и захвалност Оном, који будно бдије пад свакпм културно-просвјетним стремљенима својих вјерипх поданика; Ономе, којн je дурш тву »Гајрет« учинно ту ријетку част, те га je ставно под моћну заш титу свога Првијенца Престолонасљедниi;a Петра, и д а кликнемо: Нека живи Њ егово Велнчанство Краљ А лспсапдар I, нека ж иви цио Краљевски Дом! Присутни устајањем n a иоге кличу трократно живио, a потом г. прстсједиик прелази н а своје предавање. Л у овом предавању у главном истиче постан ак и разви,так t ’ajpeia, његову културно-просвјстну мисију међу муслиманима у Босни и Херцеговини те пледира, з а потпомтгање њсгових циљ ева сваком приликом и у свако доба, a потом ^ а в ^ у ч у је академпју овим ријечима: >Данас, господо, када У звш пени и Моћни Заш титник naineir Гарјреха слави у свом родител.ском и Крал.евском Дому 8. рођендан, к ад а ступа својом ногом и з дјетнњства у дјечачки ж изот, упућене су гопле молитве Свевишњем Богу од свих Њ егових вјерних поданика за срећан и Дуг живот Његов. Д а ова наш а прослава буде одјек и наш е вјерности и оданости према иашем љубљеиом Протектору, младом Слављ енику, предлажем, д а се са ове наш е академије упути Краљевском Дому ова брзојавиа честитка: »Кабинетској К анцеларији Њ ег. .Величаиства Краљ а Београд. Мјесни одбор културио-просвјетног и хуманог друш тва Гајрета у Бијељинп, одрж авајући свечану академију поводои 8. рођендана П рвнјенца нашег Витешког В ладара, Њег. Височанства Престолонасљедника Петра, свесрдно честита данаш њ е славље Краљевског Дома и упућује топле молитве Свевишњем Богу за дуг и срећан живот Младог Слављ еника — Mohor заш титника Гајрета. Нека ж иви Њ егово Величанство Краљ! Heaia исиви наш дични Ооко и наш моћни Заш титни к Престолонасљедник Петар. и цио- Краљевским Дом!« Потом je одекламовала лијепу и врло дирљ иву пјесмицу: Краљевићу Петру — мала М аида, кћерка г. Хифзибега 'Бумишића, која je својим милозвучним и темпераментним гласићем присутне дирнула до суза. И за ње je декламовала једну пјесмицу Соколу, госпођица Х ајон, активпа чланида соколског подмлатка, што je све ск упа употнунило u увеличало ову свечану академију, са које су присутни однијели лијеп утисак, што je такођер један велики моралпи успјех Гајретове мислн у Бијел>ини. I У 12 сатн истог дана проучена je свечана д ова у Главиој џамији за здравље Њ ег. Величанства ЈСраља и Престолонасл>едника Петра те.цијелог Краљевском’ Дома. У недел>у, 7. септембра, приређена je; ју лијепо декорисаном, a у вечер нарочито у бојама освјетљоном Градском парку Гајретова вртна забава са б ирани^ ј програмом. Ову забаву посјетило je сво отменије грађанство; с породицама и толико нашег свијета ^в и ју - сл о је в а .-д а- -чгросто није било мјеста, те су се многи враћали давш и само свој новчани доиринос н а каси. Нарочито истичемо д а су забаву посјетили, норед остале браће, и паш н суграђанн Јеврбји. Опште се мисли, д а je ова забава no својој приредби и no моралном и �Материјалиом успјеху једпа од пајбољих, m io се ематра рекордним успјехои ове врсхи. Иако ирограм иије био нревише обилан у појединим тачкама, ииак оно што се je предвидило изведено je на свеопште задовољство тако да су миоги остали на оабави чак и послије поноћи, што никад није било уобичајено код нас у Бијељини. Програм се je у главном' састојао од плеса, томболе и богатог домаћег бифеа. Плес je привукао много младих парова, јер je предвиђсна лијепа Гајретова награда најбољем плесачком пару, те се je у плссу натјецало више познатих плесачких парова, што je побудило велико инторесовање међу присутним, a кулминација тота иптересовања заврш ила се je хек у касно доба ноћи, када je жири подијелио одређену награду господину Маринковићу, студенту, и његовој пархнерици гђици Махановић. Овај Гајретов дар састојао се je из скупоцјеног козметичког прибора, што су награђеи били необично задовољни. Д а je ова забава овако лијело и неочекивано успјела како у моралном још више у материјалном погледу имаде се захвалити приређивачкон одбору, који се je састојао поред MjeGHor. одбора још и од наших најугледнијих грађана и свих споменутих дама, које нису жалиле труда нити евоје фамилијарне удобности како би и ова Гајретова приредба испала онако, како доликује великој Гајретовој културној мисији, n a чему им и obou приликом хвала. Успјеху забаве хакођер je много допринвјело и укусно декорисани и у разним бојама ,освијетљ ени гра,Дски' парк, који je привукао готово сву градску свиху н,бн ај наш свијет, који -воли пјесму, коло и музику у једној 'благој и тихој јесенској ноћи. Нарочито се мора истаћи, -да je добро успјела/ декорација и освијетљење главног улаза са истадшутом Престолонасљедниковом сликом, mxo се^-Лма ириписати у заслугв нашиМ' вриједним омладинцима: Хамдвји Ресифу, Душ ану' ћ Богдановићу студенту и и Хусејнаги X. Грапчановићу 1 1 Ж градској општиии бијељинској, k o ja je дозволила! да . електрана. no свом управнику г. ишјј. , ЈанковиКу бесплгМно илуминира градски парк, који je поред своје природне ље■похе и романтичности, obou декорацијом и разнобојним освјетљењем управ nocrao чаробан, што 'ј е нарочито чинило -естетски утисак на све присутне, na чему ии такођер хвала. Obou приликои напоиињемо — што смо то случајно на свом ијесту заборавили исхаћи — да je нач&инии градске општине г. Душ ан Л укић приликои прославе .рођен-дана Престолоиасљедникова, позвао нарочитии огласои грађанство града Бијељине, да у вези с нашои прославои тога дана, оките своје доиове заставаиа, a у вече их илуиинирају што се je грађанство тоне најприправније одазвало, коие je лредњачила сана зграда градске одштнне, која je била тако осви. јетљена, д а се то ријетко виђа и no иногим већии градовима, на чену г. Лукићу хвала и част. У слиједећу недељу, 14. септеибра о. г. приређена je na •војничкои вјежбалишту Гајретова спортска утакмица за сребрни Гајретов пехар. З а ову утакиицу владало je чнтаву недељу дана велико интересоваље иеђу спортскои публиком и евииа пријатељпиа спорта. Ha овој утакиици учествовали су четири локална спортска: клуба и то: »Студентски«, »Зора«, »Славен« и »Занахлија«. У првои полувреиену борпли су се . »Студентски«—»Зора«, a у другои »Славен«— »Занатлија«. •Приликои такмичења прва два клуба, иеђу публикои je владало интересовање до напехости, јер се ха два клуба cuaipaју најјача, a оба су фаворихи иеђу два дијела спорхске публике. > »Зора« је.б н л а досха јака и снажна у својим навалаиа, ш ју je »Схуденхскп« похукао са 1:0. . У другои полувреиену борио се je »Олавен«—»Занахлија« хе je »Занахлија« побиједио »Славена« хакођер >са 1 : 0, a у финалној утакмици »Охудентоки« je потукао »Занатлију« са исхим резултахом, чимс je С. К. »Охудеитски« освојио Гајрехов пехар, као прелазни дар за ову годину дана. Послије годицу дана овај сс пехар повраћа Гајреху, за који he се спорхски клубови борихи за н>ег све дохле, док га један хри године узасхопце нли пех пуха напрескок коначно ne освоји, када дефннихивно прелази у својину дохичпог клуба. Побједнику овог Гајреховог icuopicicor хурнира 0 . К. »Схуденхском«, као секцији овдашњег југословенског акадеиског удрул:ења, приређеие су na игралишху овације, хе су поједини играчи ношени кроз град n a рукама, клицало се Гајреху и љеговим радницииа, a епплог хога. одуш евљета завршен je na заједничкој вечери цјелокупне академске омладине пред хохелом Дринои, гдје се je уз пјесиу, музику н • плес забављало и веселило до у касно доба ноћи. Ову Гајрехову ухакиицу посјехнло je халођер бројпо грађансхво, међу којима се je иогло запазихп unoro угледних лица, хе je и ова ухакмица како у иоралном хако n у махеријалнои погледу .успјела изван сваког очекивања, до сада ,-боље негсРц једна спорхска приредба у obou граду, шхо на првои мје§ху иде хвала наш еи вриједпои и агилиом омладилцу г. Хамдији Рссићу, који je равнао овпи ухакиицама хако, да су исте пспале' у најбољем реду и без икаквог нпцидента,* кјјјмцто се^ хо чесхо пуха збива у оличним при•редбаиа. * у! | . :>ј Obou утакиицои завршб^е су Гајретове јесеиске нриредбе као прва ехапа предузетог рада новоизабраног МјесШЈС-Одбора еа укупш ш приходом од 13.452 дин. и 50 napa, и великим моралним успјехом Гајрехове мисли у овии крајеви м а.. \ ' i , [Г ПрВликом вртне забаве приложише веће новчане прилоге ова господа и усхапове: Дпн. 1000.— : градска опшхнна ' бијељинака;1 no Дин. 200.— : Х аиза Ћорабдић бански вијећbl&K и закупници “ вакупници кафане Парк; no Дии. Дин. 100.— 100. : Мурадбег Пашић, посједпик, Х ајии М. Папо, хрговац, Јово Јовичић, банк. дирекхор, др. Ацо Богдановић, адвокат, др. Л. Пејчић, градскн физик и Милорад 'Букановић, хрговац; Дии. GO.— : Шеисибег Ајановић, посједцик; no Дин. 50.— : Душ аи Лукић, градоначелник, Моско Папо, хрговац, Х аји Ј. Папо, трговац, дпрекхор гимпазије Перц, Ешефхапума Прељубовић, Садијехануиа X. Халиховић, Душ ан Софронић, чиновншс, Милан (Мнко) Јовановнћ, госхионичар, Јакоб Перера, хрговац, Љ убоиир Пантић, апохекар и др. Владимир Сханишић, адвокат За бифе дароваше: Ш сфкеххапума Палшћ баклаву, Мухаиедбег Прељубовић печено јање, гђа Аханацковпћ колаче, гђа инжињера Јанковића поховане плиће и фл. киселих красхаваца, X. Мухареибег Пашић гроисђа, учихељица Лазићева хоргу, гђа Сханишић хорху, гђа Имаиовића Хамдије хорху, Калио Барух, месарски хрговац печени језип, гђа Хајрић нахишпању, гђа пуковника Варјачића хорху, гђа Алиефендић печсно пиле, гђа Л укић хорху, Решо Маловић, uec. хрговац јањећу главушу, тђа X. Мехмедагић хуриашице, гђа Нуиица Алимановић печено пиле, гђа A. Фидахића хуриашице и гђа др. Богдановића сандвиће. Свима прилагачима и даровахељина хвала и живили, a нарочиха хвала градској опш иш и бијељинској, исхо тако госпођици Лазићевој, хе госпођаиа Злахи Прељубовић и Јанковић, које су лијепо и укусно сервирале овај богахи бифе, хе лично исхи распродавале, шхо je Гајреху донијело лијепе иахерпјалне корпсш . X . Хујдур овић. Проширујте чланство Гајрета и пропагирајте њ егове спасоносне идеје! 521 �Гајретов дан у МоСтЗрУ Ha дан рођења num era високога ИокровИтеЉа, lberolior Краљевског Впсочансхва престолонасљ едника Иегра, дие 6. сепхсмбра ове год. М јесни одбор je најсвечаније прославио Гајретов Дан, гсоји je преко сваког очекивањ а услио, како морално тако и махеријално. To je заираво био један дефиле Гајретових радника н у исто доба се маниф естовала огроми а љубав свију слојева н ар о д а.п рем а Гајреху. . Прослава Гајретова Д а н а врш ена j e . заправо д ва дана, у суботу 6. севтембра и сутрадан у недељу 7. септембра. У суботу, 6. септембра, сви чланови Мјеснаг одбора при еусхвовали су служби Бож ијој у свим богомољама. У 11 сати прије подне била je свечана академ нја у сали Официрског Дома. Програм академ ије отворио je наш хор са државном хнмном. После опјеване химне одржао je предавањ е г. проф. Салвх Ћ ишић. Предавач je ванреднои пластиком изнио неколико фрагмената о наш ој народној Д ннастији и с тим у вези о нашем народном ослобођењу. У другом д ијелу предавањ а je изнио и хретирао проблеме р ад а з а Гајрет. По сврш етку предавања je оркестар глазбе 32. пјеш адијског пук а интонирао Гајретову химну, a налсон тога су д вије ученице дб- . кламовале патриотске пјесмице. Сала Официрског Дома бил а je пу на најотменијег грађанства. Поред тога*-су^ присусхвовали сви представници цивилних и војних власти као и сви изасланици културних и хуманих друш хава, a шхо je особихо лијепо, опазило се н а академији вел и к број HaBie илмије. ' \ l У недел>у, -i. септембра, |Цијбло прије подне охкупљивале су се Гајрехове значке^ 1&д 'охкупљивања помагао- je налп Ж енски одбор и наш е вриједне чланице. Грађансхво се врло- лијепо |©дазвало наш ој ак цији и давало гохово без из^ јјмкЛ Исхога д а н а послије иодве одрж ан je теферич у кафани Р у ж и уз судјеловање војне глазбе. К афаиа Р у ж а била je пу на најелихније публике, која се врло лијепо забављјгла. Теферпч je почео у n e i сахи послије подне a трајао^Јб до касно у ноћ. Упао je у очи један немили факах да се н а хеферичу није видио ниједан од господе градских охаца, бсим г. Б иједића. Оваасово избјегавање Гајрехових приредаба дјелује врло незгодно н а наш свијех, n a би било добро, д а се овај иемио елучај други пух не понови. ' Све приредбе Гајрехова д а н а успјеле су ван сваког очекивањ а како морално • хако и м ахеријално. Премда je одбор имао великих издахака око аранж ирањ а свих приредаба, ипак чисхи приход износи 3109 динара. Одбор. Гајретов дан у Бањ алуци И Мјесни одбор Гајрета у Бањ ој Л у ц и одржао je Гајрехов дан и н а свечан начин прославио годишњицу рођења свог прохекхора Њ . В. Нресхолонаељедника Пехра. H a 6. сепХембра одрж ана je ха лијепа маниф есхација у авлији Ферхад-пашине џам ије у присусхву прехставника цивилних и војних власхи и у з многобројно учеш ће грађана. Ga балкона зграде вакуфског поверенсхва, пажљ иво саслушан, одржао je слиједећи говор прехсједник Мјесног одбора г. Суљага Салихагић: »Сваки чесхити Југославен и сваки добар грађанин наше просхране охаџбице, Југославије слави и хреба д а слави сваки 6. сепхембар, a иарочихо данаш њ и 6. сепхембар, седми рођендан Њ . Kp. Вис. наш ег узвиш еног Насљедника Пресхола. Али, мало he ко са виш е љубави и одуш евљења сјећахи се оног узвиш еног дјехеха, које д анас наврш ује 7. го* дину, као шхо то чини Гајрех, српско муслиманско култуно и иохпорцо друш тво чији je Он узвиш ени заош хитник — Цротектор. 522 Ирошлост i'ajpeta, h.e№B рад, InOroba д јел а и itorouc лсрхве, којо je niupuo, развијао u допршхооио кроз д в а дедепија, дали су потсхрека иашему узвиш еном Владаоцу, да. шем мудром и далековидном краљ у Александру, д а своје прво чедо, своју наду n узданицу, свога насљ едника н а пријестољу Карађорђевића — још док je био у повојима — посхави за Протекхора Гајрсха, друш тва з а кулхурно васиихаше му. слимана н а нациоиалној бази. Мислим, да нећу погријешихи. ако усхврдии, д а je први прохекхорах, који je преузео наш млади Краљевић, био Прохекторат над друшхвом Гајрех. To Гајрет добро зна — хо Гајрехови радеиицн високо уваж ују и цијене. To je један од иајвећих и најачнх извора Гајрехове снаre, славе и величине. Уз ову моралну и материјалну помоћ Гајрех данас одгаја читаве легије своје омладинне, хранећи их племенигом иауком и задахњ ивајући их чисхом љ убави према Народу, Краљу и Охаџбини. Али овај данаш њи 6, сепхембар има своје нарочихо велико значење за Држ аву и Н ацију — захо га и Гајрет нарочито слави. Јер није данас cauo седми рођендан, јед н а легендарна диф ра у животу нашег Прохекхора — него je д анаш њ н 6. септембар један велики и епохални дахум у наш ем националном и државном живоху. Јер док мн овдје на овај скроман начин славимо овај 6. септембар^— дотле на периферији наш е пресхолниде, на Бањ ицц крај Боеграда, данас пред лицем наш ег великог Краља, у присутноохи свих највиш их грађанских и војних претставника и схохина хиљ ада пахриохских грађана Југославије чине посљедњи поклон схаре, славом овјенчане српске заставе наш их војних јединица и први пух се размотавају Југославенске засхаве. Гајрет с овога мјеста поздравља овај нови вели ки гест узвиш енога Оца, свога младог Прохектора. Гајрет je свјестан величнне овога чина. On у њему види мач А лександра Великог, како сијечс један за другим гордисасе чворове нашег националног проблема. Он види у овоме акху' ново далековидно дјело једног великог Управљача Држ аве, којему je будућност нације највиш и закон1 Гајрех с одушевљењем поздрављ а овај велики патриотски гест, ово ново мудро државничко дјело, које нас води jeдинству наш е Нације и Државе. Захо hy бихи слободан, д а у имс Гајреха д анас пошаљем Њ . В. Краљу ову депешу: Њ . В . Краљ у А л е к с а н д р у — Београд. Бањ алучки Гајрехови раденици и пријатељ и, славећи данас рођендан свага узвиш еног Протекхора седмо годишњег сина Вашега Величансхва, сагињу главе пред ехарим славом окићеним заставама и приносе усхима нове југославенске заставе, обећавајући, д а he их вазд а вјерио слиједити. — Прехсједник: Суљага С а л и х а г и ћ . Г. Салихагић завршио je кличући Краљ у и Краљевском Дому, што су присухни одушевљено прихвахилн. У хом моменху војна музика je засвирала држ авну химну, a после хога je овдашње муслим. певачко друшхво »Слога« громко охпевало песму »Из братског загрљаја«. У з концерхирање војне музике свет се задовољан разилазио са ове лепе, успеле манифестације. Tor д ана су се у месху продавале Гајрехове откупнв значке, при чем су узеле учеш ћа многе наш е угледне даие, н а чем им се одбор и овом приликом захваљ ује. Како je 7. сепхембра била недељ а закљ учено je, д а се теферич одржи у недељу. Међутим није нам се cpeha насмијада; читав хај даи се време мухило a иомало и к и ш а падала. �тек пред вече се мало разведрило. Бојазан од невремена знатио je умаљпла интерес за тефернч n a према томе и посету. Посета je ипак била добра na су се присутни лепо забављали уз концертрирање војне музике и певачког друштва »Слоге«. ПРОСЛАВА РО Ђ ЕНД АНА ГА ЈР Е Т О В А П РО ТЕК ТО РА Уз пева&б севдалиики, које су певали поједини члановн »Ологе« у з пратњу хармоника, весеље се наставило дубоко у ноћ. Бруто приход Гајретовог дана и теферича креће се око 7.000 динара, сабирна акција дала je око 2.800 динара. Њ Е Г. К Р А Љ . В И С . П Р Е С Т О Л О Н А С Љ Е Д Н И К А П Е Т Р А У Б И Х А Ђ У Р А М З И ЈА МИЏИЋ 6. септембра о. <r. као рођендан Гајретовог Протектора прослављен je на веома свечан начин. Beh рано у јутро 6. еептембра осванула je аула Медресе нарочито искићена и декорисана, како извана тако и изнутра. Украшена je зеленилом, цвећем, сликама Краљ. Породице, ћилимима те диплоиама Гајретовим заслужним члановима. Одмах после благодарења скупља се маса Гајретоваца и грађанства у аули Медресе, са преставницима војних и цивилних властн те свих корпорација и удружења. Oko 10 сатн заузео je своје мјесто Мјесни одбор на челу са претсједником Др. Хамдијом Бравом, којн je отворио свечану академију са патриотским говором истакнувши велика 523 �дјела Гајрета у прошлости и чврсту вјеру Гајретових раденика у још плоднију будућност, јер Гајрет постаје животна оријентацнја муслимана у драгој нам Југославији. Подвукао je д а Гајрет, удоетојен и почаш ћеи пажњом са Највишег мјесха, мора остати и а onoj л ииији свога р ад а н а којој се налазио у моменту стулањ а под У звиш ену Заш титу. Уз дуго и спонтано клицањ е Краљу и отаџбини прочитане су и упућене депеш е Дворокој- -Канцеларији, после -чега je Гајретов мјешовити хор отпјевао држ авп у химну. П ретсједник одбора je замолио тад а г. Мухамед еф. Захировића, потпретсједника, који je одржао врло успјело п р е -. давање о Д инастији Карађорђевића, дотакавш и се код тога и заслуга Династије за данаш њ е стање. Затим je члан одбора г. Реџић кратким ал и убједљивим говором истакао историјат у помагаљу Гајрета од стране п>егових чланова и пријатеља, a нарочито данаш њ их свечара: њих 36 на броју, којим а je члан одбора г. С. Реџић подијелио том приликом дипломе послате од Главног одбора Гајрета из Сарајева. По подјели диплома отпјевао je Гајретов мјешовити хор »Гајретову« химну, која je у чин ила нарочит утисак н а cbć"* присутне, те се je чуло много поклика: Ж ивио Гајрет. који тако лијепо води бригу о својим члановима и даје* им. видна признања. Члан и пријателј Гајрета г. Ахмед еф. Реџић проучиб je једно »ашере« послије чега je одржао специјално Гајретово благодарење своме- Протектору,- које je изврш ио г. М. Захировић у присуству- сви х посјетилаца ове свечаности. Закљ учујући ову сАбчаћу 'академију г. д р, Б раво, претсједник одбора, топло се захвалио присутним изасланицпма војних и цивилпих властћ, свим корпорацијама и удружењима те осталом гр&ЈЈШсфђу у з громогласан л ок л п к Краљ у и пашој великој Дугославији, послије чега je Гајретов мјешовити хор отпјевао још једном држ авн у химну. Многи учесцици ове прославе остали :Су дуго још при црној к а ви и дигарети, у разговору, интересујућд се свим детаљ има Гајретова р ад а и правца. П рије почетка академ ије као и и за сврш етка исте, гђа претсједника одбора др. 'Б раве, продавала je откупне вначке Гајретова д а н а ,.ч и ји je остатак каш њ е раздијељ ен међу ученице Гајрета, д а их tokom д а н а продају. Послије подне било je иарддно весељ е у алеји пред павиљоиом, a na вечер одходна бакљ ада са илуминацијом в ватрометом на У ни. Истога д а и а н а вечер приређена je свечана забава са колцертом, која j e ; изнад сваког очекивањ а успела, како морално тако и м атеријално. Заб ава je одрж ана у »Балкан-кину« У очи je упала нарочито добра посјета са стране муслиманскот женског свијета, јер се до с ад а није видјело толико нашег женског свијета ни н а једној забави. Читав протрам, како концертни тако и забавни, извођен je искључиво no члановима и чланицам а Г ајрета и з Бихаћа. Нарочито и угодно изненађењ е н а овој забавн изазвао je Гајретов мјешовити хор, састављен од 16 дјевојчица и 16 младића, иокл,учиво м услим ана и м услиманка и з Бихаћа, који je тако сигурно и чврсто иступио, као д а je годинама постојао, д а je однио ја к и дуготрајан аплауз од публике те je некоје ствари морао поповити. К ритика и з публике била je више него ласкава. Исто тако je побрала лијеп апл ауз наш а мала и симпатична соло-пјевачица гђица Р ам зија Мешић, која се увијек одазива аа Гајрет, a која доста лијепо сви ра и н а гласовир. Осим концертног дјела дават je и комад »Он« од С. Ћоровића, који je лијепо изведен, и који je задивио пуб.ш ку својим скупоцјепим и сада ријетко виђсним народиим ношљама наш их м услимапки. Комад je извођен no свд атњ пм чланицама (види слику) Гајрета. 524 Чигаи odrbo велик програи п р о ш ш е взведеп јс „ г11љ^ чиво no члаиовима n ч ш ш т ш Гајрота п з B iu a h a .. . I10 први пута без влљ см nonohn, жто je ™ похвојштп ш т гш _ оити, јер се очнто види, да свијест и љубав оа ‘ а;р( г ц његов р м расте из дана у даи n б«»а ове видкиЈа. При коицу се мора исгаћв в похв адш н иомагање д пожртвован рад » Д ввих прпредаба н аж е вр в јед н з прзтсјед. ж ет т м и * Гајрзта.гђицз Р а с о м 3 , a n n h . Послије забаве отпочела je пгранка и интимно сијело све до ранога јутра. ВЕЛ И ЧАН СТВЕН ПРО СЛАВА Г А ЈР Е Т О В А У Т УРСКИ М ЈА Њ А Р И М А ДАНА Меспи одбор Гајрета у Тур. Јањ арима, охвативш и потпуно д а се рад 1’ајрета tokom задње године у правцу школован>а и з а живот оспособљавања муслимапске омладипе подвостручио, одлучио je и заветовао се н а својој седнпди, одржаној дне 2. сентембра о. г. д а he настојати д а се tokom oue годипе рад за Гајрет и овде бар удвост.ручи. И узевш и себи за девизу речи г. Др. A. Хаоабнеговића, изречене на прошлој главној окупштини Гајрета: »(Јваки муслиман д уж ан je да п о м аж е^Г зд ет и д а му постане чланом!« разиђе се међу своје д а скупљају што већи број чланова и д а припрема те'р е д за одрлсање што маркатније свечапости, прославе Гајретова даца, што je одређено за 28. септембра. Д а се прослава иије одржала 6. септембра узрок je тај, што je тога д ш ј . братоко Соколско друш тво у Угљевику славило откривање и освештење опомен-бисте Њ . Вел. Краљу Александру I. у чему су узели учеш ћа и овамош њи чланови Гајрета, те су тако, са муслиманима и з других села увећали број прксутш ш а за 500. И овом су приликом муслимани Семберци доказали своју приврженост своме узвш пеном Владару. Одређеног дана, т. ј. у недељу, 28. септембра о. г., чим je освануо, још раном зором отпочеле су маниф естације привржености Гајрету и њиховим У звишеним Пријатељ има Њег Вел. Краљу и Краљици Марији и Њ иховом Првијенцу a Протектору Гајрета Њ . Краљ. Вис. Престолонаследнику Петру. Уз јеку прангија и пуш ака и лепрш ањ е застава бурно je клицала свечано обучена и развесељена маса света. Клицало je и етаро и младо. Клицали су подједнако и муслимани и православна браћа, који приступиш е у лепом броју. Они и овом ириликом доказаше своју комшијоку и братеку љубав ирема муслиманима и Гајрету, јер и поред свечаности освећења звона у оближњем манастиру Тавни, што се тога дана приредила, дођоше и они д а манифестују са својим комшијам а и тиме доказаше д а им je пречи комш ија, ма и друге вере био, него роџак и даљине, д а чему н ек а им je хвала! У манифестовању не изосташе чак ии деца, јер су и она, схвативши важност ове прославе н а свој сопствени начин, раздрагани клицали, н а сваки пуцањ пуш ке и прангије, Њег. Вел. Краљу и Гајрету. У тој атмосфери било се све до 11 сати, к ад су присутници напунили лепо декорисану салу месне основпе школе, где се одржала свечана академија. Свечану ак адем и ју отворио јс мссии учитељ и претседник Мјссног одбора Гајрета г. Хусеин Хамшић, који је. као израз маниф естације са овога скуп а најпре прочитао упућене поздравне депеш е Њ . В. Краљу Александру и Главном одбора Гајрета, које гласе: Маршалату Двора Београд Гајретови чланови и пријатељи сакупљ ени n a лрослави Гајретова дана у Тур. Јањ арима, у з н ак поданичке верности и оданости Њ . В. Краљу А лексапдру I и Краљсвском Дому КарађорђевиНа, из д на срца кличемо: Д а ж иви Њ . В. Краљ и Краљица Марија! Д а ж иви Њ . Вис. Престолопаследник и �Протсктор Гајрета Петар и цео узвиш енп Дом Карађорђевића! — Прсседник: X. Хамшић. Главном одбору Гајрета, Сарајево Гајретови чланови и прпјатељи сакупљени на прослави Гајретова дана у Тур. Јаљарима, манпфестујући тиме приврзкепост и захвалност своме Гајрету, поздрављају свој Главни одбор и његовог многопоштованог претседника! — Претседник: X. Хамшић. После поздрава гостију, изасланика Месног одбора Гајрета из Бијељине гг. Фидахића, суд. натсаветника, Хаџимех- СА њсгов. Слава Осману Иикићу!. Према томе, школа ho од сада иосити назив: Народиа основна школа »Осман Umnih«. И присутницп одали су рахметлији почаст клпкпувши: Слава му! Ову свечаност завршили су ђаци основпе школе пзведавш и добро декламацијо од Л, Чаврака: »Престолонаследнкку Петру« и од Симића: »Гајрету«. Након тога прешло се на упнсивање чланова-добротвора и утемељача Гајрета, те се том приликом уписаше следећа гг. за добротворе: П Р О С Л А В Е Г А ЈР Е Т О В А Д А Н А У Т У Р . ЈА Њ А Р И М А : наоодни теЉепич. С А П Р О С Л А В Е Г А ЈР Е Т О В А Д А Н А У Т У Р . ЈА Њ А Р И М А : Приређивачки одбор са претсједником Мјесног одбора X . Чаушевићем. медагића, шер. судијс, и Алиефендића, имама-матичара, те изаслаиика братског Соколског друш тва из Угљевика гг. Милошевића, инж. Шахова, Догића и других гостију, пршсазао je г. Хамшић у (кратком, али темпераментном говору важност Гајретова дана и Гајрета на екоиомском п културно-просветном придизању муслимана. Колнко су дубок утисак оставиле речи г. Хамшнћа вндело се n a очима многих присутцих, којима су се сјајиле сузе радосницс. Нарочитог je ефекта имао леп гест управе школе, наиме поклањаше за успомену сенн и праху рахм. Осмаиа Ђикића месне школе, што je г. Хамшић изнсо еа следећим рсчима: »Овдашња У права школе у споразуму са својим школ* оким одбором и Мјесним одбором Гајрета, решила je да овоме свечаном скупу учини једно племенито дело. Решила je да поклони сени и нраху нашег нацпоналног великама, рахм. Осмоиа 'Бикића, овтј просветни дом, желећи да сав подмладак, који прође проз њега, сећајући се увек и у евакој прнлици нашег великог рахметлнје, примио, следи и у дело приводи његове неумрле интенцпје, те тако постане еледбеник СА П РО С Л А В Е Г А ЈР Е Т О В А Д А Н А У Т У Р . ЈА Њ А Р И М А : Гости на р у ч ку код г. Мехаге Корајкић а (у средини). 1. Ахметага Kopajnnh, тЈхговац и з Тур. Јањ ара, живши одмах 1000 дипара. поло- 2. Хуссинага Хамидовић, поседник пз Атмачића; за утемељаче: 1. Салих еф. Мумпновић, нмам-матпчар. из Тур. Јаш ара; 2. Осмапага Нсџибовић. иоседник и з Атмачића; 3. Мујо Бегановић, рудар нз Тур. Јањара; 4. Хасан Лугушић, рудар из Тур. Јањ ара; 5. Х аџегрија Кројакпћ, рудар и з Тур. Јањара; 6. Мухаремага Неџибовић, поседник из Атмачића; 7. Мујага Ivopajniih, тргопац из Тур. Јањ ара, положивши одмах Дин. 500.— ; 8. Абдурахим еф. Имамовић, сабијаи-муалим и з Тур. Јањара; 9. Рашидбсг Зечевић, трговац и з Тур. Јањара; 10. Харкага Икановпћ, бријач, из Турскпх Јаљара; 11. Хуска Хаџиомеровић, рудар н з Тур. Јаљ ара; 12. Мехмед Мујкановић, рудар и з Тур. Јањара; 13. Азем Смајић, рудар из Тур. Јањ ара. 525 �Наведеној гг. нека je хвала! Истога часа приспио je допис од Српске земљорадничке задруге из Тур. Јањ ар а следећег садржаја: »Задругари, чланови ове задруге, 55 колико их има у задрузи, решилн су к а свом састанку, одржаном дне 21. септембра о. г. д а и з захвалности према осниватељу наш е задруге a претседнику Месног одбора Гајрета у Јањ арим а г. Хусеину Хамшићу, учитељу, сви приступе за чланове Гајрета. Живио Гајрет! Овај лепи гест браће задругара бурно je поздрављен. Тачно у 12 сати зачуо се милозвучни позив н а намаз, извађан no г. Ш евкет еф. Н акићевићу, имаму и з Глиња, чему су присутвовали сви присутни, корпоративно. Свечана дова за здравље Њ . Вис. Пестолонаследника и Протектора Гајрета Петра, и Њ егових дичних Родитеља, као и Гајретов мевлуд взвађано no месном имаму г. Салих еф. Муминовићу и другим присутиџм имамима потресло je и многе од браће к р ш ћана толико д а су им се очи сузама оросиле. Након ове свечаности приређен je гостима ручак. Изасланицима Соколског друш тва из Угљевика, њиховим госпођама те многим другим гостима приредио je ручак у својој i;yhn наш старина Мехага К орајкић, поседниж, који се са својим синовима Дедагом и Мујагом и овом приликом показао као прави пријатељ Гајрета. Такођер je Ф ејзага Б ајрић, поседник, приредио р учак за изасланике ГајретА из Бијељине, na чему им најлепш а хвала! Права братска/Љ убав и демокр&тски дух, што je један од главних циљ ева Гајрета*. иарад?авала се најбоље н а поподневном народном теферичу, где су се и звађали старо-ббсанеки народни обичаји као ниш ан., п е т а ч к а трка, п ев ањ е уз јелић, скакањс н а мех и т. дк У играициГсу се у сваком колу виделе тесно приљубљенн и под р у к у ухваћен и б раћа у фесу и у шубари и у ш еш иру. A госпође гг. руд. чиновника сестрински су се забављале са муслпманкама, које су целога дана биле закнћене Гајретовим откупним значкама. Примјећен je овде велики број и старица м услимднки од којих су неке, подупирући се штапом, дош ле да и оне манифестују. Најбоље ниш анџије били су као прди г. Мурадбег Мурадбеговић, поседник, a као други г. Драго ТЗогпћ, руд. предрадник. Мех je пробио г. Драго 'Borah, прву нагр,1д у н а трци однео je г. Н. Алимановић, a дар са 10 м етара високог и зејтином намазаног јелића скинуо je овдаш њи омладтп&ц гј Мехо Сурајић. Весеље. и.сп о н х ан а. међусобна братска. радост. потрајала ја л а je све до зоре, к а д су се гости са још чвршчим убеђењем о братској љубави почели разилазити. H a свечаности je било прпеутних око 2000 од чега самих муслиманки око 500. Овом прилпком морамо да истакнемо неприсуствовање пријатеља Г ајрета из Кораја и и з Јањ е. што je сматрати за обичну индоленцију. To иарочито напомиљемо за Корајце, који као да су заборавили д а смо ми увек, к ад смо били извештени, посетили њихове приредбе, a на забави у Угљевику нас je било око 30, чиме смо пониш тилп фактично дотадашње стање — слабу посету! Kao пгго je био морални успех неочекиван, тако je и материјални успех цревазишдо и најоптимистичнија очекпвава, јер je са добротворима и утемељачима, који се тога д ан а пријавише, бруто приход Дип. 10.942,— A број чланова Гајрета до тога дана попео се близу 250. што je, ажо се узме у обзир да у овдашња 4 муслиманска села. наиме Тур. Јањ арима, Атмачићима. Глиљима и Тур. Трнови има свега око 300 домова, кпак задовољавајући број. Ha теферичу и на м евлуду д а р о в а т е прилоге следеће госпође и господа: no Дин. 50.— : Хусеинага Хамидовић, Никифор М илотевић и Драго Цогић: no Дин. 40.— : Мехмедбег Фјдаић, А лефендија Алефеидић. Н. Хаџимехмедагић, Абазбег Зечевић; no Дип. 30.— : ггђа Р. Зечевић, гг. М. Мурадбеговић, 526 М. Јовичић, 0. Неџибовић; no Дин. 20.— : гђа Ш уз, A. Зече. вића, 3. Мујкића, гг. Н. Оклобџија, И. Перлић, Н. Петровић X. Б илалић, Н. Махмутовић, HI. Сарачевић, Љ . Б ож ић и Р. З е. чевић; no Дин. 10,— : гђе 0. Салихбеговића, A. X . Омеровића, М. Х .Омеровића Ш ахов, Н, Авдића,. гђица Х атиџа Н ..те гг, инж . Ш ахов, М. Комар, A. Ш тековић, Ас. Неџибовић, Ф. Бајpnh, Ј. Мемишевић, Н. Турина и X. Х ајдарбеговић. Осим наведених дароваше још много мање прилоге од 5 и 2 динара, на чему нека je свима хвала! При закљ учку Месни одбор Гајрета захваљ ујући свима,. истиче нарочиту захвалу г. изасланицима Сокола из Угљевика, изасланицима Месног одбора Гајрета и з Бијељ ине, наведеним новоуписаним добротворима и утемељ ачима Гајрета, члановима Српске земљорадничке задруге те гг Заим у Мујкићу, Хаш иму Мерићу, Лутфи Алагићу, А вди Муминовићу и Сеферу М. Неџибовићу, који су помогли при распродаји Гајретових откупних значака и другом спремању за свечаност. Г А Ј Р Е Т О В Д А Н У Ф ОЧИ. Ha д ан 6. септембра о. г. овај одбор у з помоћ овдашњег ,-Соколског друш тва извео je прославу рођендана Њ . Вис. Престолонаследника Петра icao Гајретова дана. Прослава je изведена овим редом: 1 У суботу, дне 6. септембра, и зјутра, било je благод ■ pei^e у православној цркви, и дова у џамији. И благодарењу и довн присуствовали су скоро сви члановн Гајретови, са соколима у свечаној одори и мноштом грађана и сељака. 2. Ha вечер у 7 сати кренула je свечана поворка испред Сокола са Гајретовом музиком на челу кроз град. У тој поворци, са бакљадом, узело je учеш ћа осим Гајретових чланова, сокола, војске и све грађанство, и старо и младо. Улицам а су се проламали овацпје Љ . Вис. Престолонаш љеднику и целом Краљевском Дому, a ш колски дечији хор измењивао се je с музиком у песми. Испред Гајретове читаонице са балкона поздравио je ту свечану поворку г. М ухамед Муфтић, потпретседпик Месног одбора Гајрета. Он je истакао значај те прославе и заш то то Гајрет узим а као свој дан. И за тога се je свет разиш ао својим кућама. 3. У недељу, дне 8. септембра, изјутра, одрж ана су след ећа натецањ а са наградом за победнике: Пеш ачка трка, ckor у даљину, скок у висину, пузање уз ступ, скажање н а мешину, трка у џаковима п бацање кам ена са рамена, н а што се je наставило још много народних игара. У овим играм а оу узимали учеш ћа и сељаци, али су све победе припале соколима. 4. У недељу, после подне, одрж али су соколи у градском : парку јавни час којему je присуствовало мноштво грађаћства и сељака. З а Месни одбор Гајрета: Секретар: Претседник: Љ убунчић Хасан. Х асић Салих. Гајретов дан у Бос. Д у б и ц и Ha рођендан Њ . Вис. Краљевића Петра д не 6. септембра о. г. овај одбор Гајрета je одржао Гајретов д ан како слиједи: Одмах послијеу богослужења и дове у џамији одржао je врло успјело предавање о »Славном дому Карађорђевића« друштвени претсједник Хашим Jaxnh у овдаш љем градском парку. Предавању je присуствовало сво чиновпиш тво, обе школе са ђацима као и велики број грађала и сељака, јер je тада био пазарни дан. Лијепо излагањ е Јахићево оставило je на свима присутним врло лијеп утисак. И за тога су рецитоване двије декламације и то: »Њ . В. Престолонасљ. Петру Заш титнику Гајрета« и »Југославији. Свечапост je заврш ена пјевањем народних химни. �Tor дана je продато Гајретових значки 615.— Дин. од чега je лотрошено за врпце и игле 25.— Дин., тако да je од значки чисто остало 590.— Дин. Сутрадан смо одржали Гајретов теферич у з добровољно судјеловање братског друш тва Соко Краљевине Југославије. Ha каси je пало чисто 629.— Дин., a било би куд и камо више, д а није киш а почела падати н а самом почетку извођеља програма. посетиоце, те су се многи морали повратити. Забаву je отворио поздравним говором потпретседник скопског одбора ir. Февзија X. Хамзић, захваливши се гостима на обилној посетн и истакнувши у кратким потезима задатак Гајрета. Kao друга тачка je била шаљива рецитација, коју je на опште задовољ- Гајретов дан у Врнограчу Повјереник Гајрета у Врнограчу r. Сулејман Топић проучио je н а дан 6. сентембра аш еру, a иза ашере одржао je бесједу о рођендану Њ . Kp. Вис. Престоланаследвика Петра. Након дове одржао je ријеч о Гајретру и упозорио присутне д а дају добровољне прилоге за Гајрет што исти и учинише. Г. Смајил Борић сакупио je пред џамијом Дин. 202.—, a дароваше слиједећа гг.: no Дин. 20.— : Х усејн Мурић, лугар и Осман Икановић трг.; no Дин. 10.— : Др. A. Јановски, љекар, Иван Девичић, Руж иц а Франчевић, учитељица, Ибро Делић, начелник, Душ ан Грба, биљежник, Реко Мухељић, мухтар; no Дин. 5.— : Сулејман Топић, имам, А алага П урић, Мехмед Абдић Челе Садвковић, Миле Гогић, Б ајруди н Хаџић, Смајл Борић, Фрањо Црнковић, Иван Голац, Перо Ш евић, Др. Билал ветеринар, Ђуро Грубер, Х усе Кесеровић; no Дин. з.— : Петар Печанац и Х асан Елезовић; no Дин. 2.— : Салко Чаршевић, Реџо Мелкић, Аадам Драш ковић, Мехмед Ибраџић, Јанко Димитровић, Јанко Алексић, Х асан учитељ, Милош Бабић. Јандре Стевић и Ахмо Елезовић; no Дин. 1.— : Мумин Зубовић, И лија Гор, Х усејн Ризвић, Муст% ЕАезовић, Х усејн Садиковић, Адам Д., Милан Д ујаклија и Запм Фаштагић. у М аглају. Свима дароватељима топла хвала! . & Остале Гајретове прирсдбе Гајратова забава у Сјеници Ha рођендан Гајретова Протевтора дриредио je одбор у Сјениди велику забаву у еали среског начелства. Послије поздравне ријечи г. Селмановића и приредбе, ученици Велике Медресе Краља, извели су неколико тачака са виолинама тамбурашког збора на опште тантска дружина успјешно je одиграла »Два начелника«. Ha забави je приређена богата Морални и материјални успјех ове забаве био je чан. Мјесни одбор и овим путем пзражава захвалност r ваном чиновништву н грађанству на обилној посјети. Нарочиту захвалност израж ава r. Р адевку Ж унићу, управитељу школе, који je својнм трудом и заузимањем у многом допринио успјеху ове приредбе. Г А ЈР Е Т О В А О М Л АД И Н А У М А Г Л А ЈУ Гајретова згбава у Кос. М итровици У суботу, 2. пр. мј.. у 9 сати пре подне, кренуло je око 20 чланова Гајрета возом из Окопља за Кос. Митровицу. П ут je био врло угодан и весео. Уз песму и свирку дошло се у 3 сата no подне у Кос. Митровицу. Ha станици су гости дочекани врло свечано. Са војном музпком на челу, били су ту сви чланови Месног одбора у Кос. Митровпци са својим госпођама и огромна маса грађана свих сталежа. После упознаваљ а на станици кренула je поворка са војном музиком на челу у варош, док je ненрегледна маса света с обе стране нута правила шпалир и бурно акламовала поворку. Пред хотелом »Јадран« бно je разлаз. Гостима je од чланова мптровачког одбора приређена у хотелу мала закуска, a после тога се поједине групе запутиле, д а разгледају варош. Истога д ана у вечер приређена je аабава у хотелу »Јадран« Велика хотелска сала je била премалена да прими све ство и награђен веома бурним аплаузом извео младн Гајретов радник ir Нијаз Ресуловић, син режисера ове забаве и старог и опробаног Гајретовог радника г. Н азифа Ресуловића (родом и з Требиња). 3. тачка je био шаљиви комад »Два начелника«, који су млади Гајретови радници из Окопља као прави глумци потпуно уметничкн извели, те били пеколико п ута од публике аплаузом паграђени. После овога je настала игранкп. бкраљ е краљ ице вечери и остале уобичајене приредбе. З а краљ ицу вечерп je изабрана симпатична гђпца Ружа Васиљевић. кћерка окружног инспектора и претоедника мнтровачвдг Месног одбора Гајрета r. Радв Васпл>евића. Kao 527 �дар краљицн вечери гђици Васиљ евић предат je од странс скопског месног одбора врло укусан прибор з а маникирање. А ш ш ирана забава je потрајала све до зоре. Ha заб авпје свирала војна м узика мптровачког гарнизоиа. Са овом у пропагандистичке сврхе приређеиом забавом, наш je одбор веома задовољан у сваком погледу, те ће je се са задовољством у век сећати. Иако се вођа п у та г. Др. Б. Ново усмено захвалио поједнним функционерима митровачког месног одбора н а топломе дочеку и прппремама око забаве, одбор се овим поновно захваљује свим члановима метровачког одбора, a нарочито гг. Р. Васиљевнћу, С. Х азнадаревићу, X. Твртковићу, те власннцима хотела »Јадран« и »Ш умадија«. У недељу. 3. о. мј„ члановн из Скопља су разгледалн варош, a после подпе у з сата кренули и з Митровнце, срдачно испраћени од многобројних М итровчана, те уз песму и свирку стигли исти дан у Скопље у 9 сати н а вечер. Гајретова забава у Старом М а јд а н у Г А ЈР Е Т О В Т Е Ф Е Р И Ч У М ИОЧУ. Са задовољством констатујемо д а je теферич у Миочу, како материјално тако и марално, обзиром n a мјесне прилипе као и н а то да je то први Гајрстов теферич у нашем мјесту, —■ потпуно успео. Теферич je протекао следећим распоредом: 1. Возом, којп je стигао из Прибоја ono 9 сати, дошао je шериатски судпја г. Бегановић са приличннм бројем (око 70) прпбојског мусли.чанског мушког и женског свијета. По до. ласку огромног броја посјетиоца, муслиманског свијета оба пола, пз околних села, отпочело je учен>с М увлуда н а отвореном пољу. По свршсном Мевлуду н пошто су сви гости поелужени шербетом прстседник одбора устаје и захваљуЈе се посетиоцима н предлаже им г. Б екир еф. Л агумџију д а одржи предавање о Гајрету. Иза тога устаје Б еки р еф. замоливши приеутне д а саслуш ају нсколико рпјечи. Отпочео je тумачити овај дан ради чега се je сазвао овај теферич, д а je овај дац рођендан Њ ег. Вис. Престолонаследника Петра, Протектора Гајрета, нашто je цијела публика кл ицал а ж ивио Престолонасљедник Петар! Затим je тумачио постанак Гајрета и вегове прве раднике, те истичући његове циљ еве показује колпки' je број пптомаца уз nosioh Гајрета научено. Мјеснн одбор Гајрета у Старом М ајдану одржао je дне 31. августа ове године забаву п кољ ску трк у noja je прилично успјела обзиром н а то, што je ово мало и забачепо м је -, Иза тога je нагласио д а требамо и ми no селим а да упосто, a поготово к а д се им а у ви ду д а je прије на пеколикв, зАамо1- Гајрет и д а га помажемо, јер нас и Б ог задуж ује да дана била вели ка прослава Гајретове чптаонице ^ Сипском еважу зЛјеДпицу помалсемо која ради з а науку. У к урану стоји Мосту, којн je удаљ еп само неколико километара. C l ^ и з р е к а Б ож ја: »Талибул илми фаридетун ал.а куил л и Муели30. аугуста н а вечер прирсђена je у rfpocTopnjasia на{£ ве Муслимтин«, то јест: мора n мушко и женско траосн. школе забавадкоју j&'отвопЛо г. Ахмед П1арић, те поздраж ити науку, a и Пејгамбер алејхиселам je рекао: »Утлебул вивш и госте у ј е ^ о оцртао ГајретОв рбд од почетка до сад. нлмелевелев оцссипи« — тражите науиу макар и у Кипи. С ада. Овомјесни дплетанти су jio p iilje тог у з опће задовољство изимадемо ono што csio жељели: своју ш ироку Отаџбину и свога вели малп ш аљ пви комад »Два глуха« од П аве^М атвјевдћа. љубљеног Краља, који управљ а са nasia најбољим очипеким Сутртдаи, 31 аугуста/ била je кољ ска трк а н а којој Ву срцем.. Сдда браћо д а заврш им о предаваљ у. Молим вас јсдиотрчали само мали босансжи когоСТБдгпј дпо п р о г а ш в м р без гдасно |да упутимо молбу Свемогућем Богу д а нам подуљн п најмањих неугодноеТн ваврш еп. ж пвот Њ . Вел. Краљ у Александру I п цијелом Краљевекрм Д а je Г ајрет омилио и овдршњем с е ' na­ /Д ом у. ]|[ублика je устала поповно n a ноге са узвиком: Живио! šiеђу осталог и no том, што je нај овој м а и к ^ т Љ п C ftlo la n d 'e Иза тога je постављен ручак з а све госте a no ручку добити преко 1.300 дипара, дочим к ад су год прије грађани иасталај je игранка и пријатиа забава noja je трајал а до каопо д авал н тр к у били с у ^ .^ ф и ц и т у [ у поћ. З а овако лнјеп у сп;ех n a првом мјсету одбор се најтопБруто приход од oboit теферич.1 износи 1.481.— динар a лије захваљ ује cpecKOst ^ачелнш су г. Б . А лексићу, којп je у од прилога у патури следећс ствари: 3 џспне марамице, ручнп cBanosi погледу и свагда бно прп р уц п п помагао одбор, те рад .2. ткане sm p a sie и 2 метра беза. пајрадпје излаоио и пзлазиЧ у сусрет потребама Гајрета. Раеходи ono прирсђпвања теф ерича износе 535 динара. Х вала браћп Саљаш гаа. к о ј и у лтгјеттом броју дођогае и Засрш авајући овај извјеш тај констатујемо д а nara свијет наш у забаву увеличаш е. Н арочћта усвала г. Јов ан у Коканоразумије потребу помагпња Гајрета у љеговом дјеловањ у за вићу, који се je вз.рочито истакао у раду ono приређнвап.а опште добро и просвјетио развијањ е иас муслимана, те зато се трке, те je одбор у сваком погледу пбмогао. ставља у дужност новоизабраној упрлви д а употребн све силс Одбор се топло захваљ ује господи који приложиш е доза што интензпвиији рад за Гајрет. бровољне прилаге, те и тим noniosioronie Гајрет. Дароватељи су слиједсћа господа: под Д ин. 150.— : Ариф КахрнманоГајретов теферич у Бос. Г ради ш ц и вић (К озарац): no Дин. 100.— : М ирко Добријевпћ; Дин. 90.— : • М. Бербић, судија (Сан. Мост); no Дпн. 50.— : Ахмет X. Ахме7. cen T esi6 p a о. г. Мјссии одбор у Бос. Градиш цп одржао товић, Заим Бешнћ: no Д пн. 40.— :Тошо мл. Зурунић; Дпн. je теферич под ведрии небом у градеком парк у, који се од30.— Ахмед А лагић; Днп. 20.— Б ећирага Хромаппћ; no Дин. носио као проелава рођсндапа Гајретова Протектора. Ha сам 10.— : Абаз К рантић, М ухамед Окановић, Оулејмаи Филипопочетав теферича у 4 сата no подне уд арил а je киш а. која je вић, Јо ван KoKanoBiili, Д у ш ап Јанкови ћ, Ју р и ц а Бегић и Кодо 6 сати поподне непрекидно падала. те je много поојет почо Ибрахимпшнћ. кварила. У G сати отворио je претсјсдник Сокол Мсхмед теферич са кратким говором у којем je пстакао зиачсљ е 6. сепЈош једном свима најљ енш а хвала и ж ивјели! Tesi6pa за Гајретовце, те je tosi прнликом затраж ио дозволу ол 0 д б о р. • гостију д а упути поклонствену дспсшу Кабннетској КапцелаГајретова забава у П ризрену рији у соБграду, што су гости једнодуш но и одобрили. Мјеспи одбор у Урошсвцу замолио je М јесни одбор у Призрену д а na 2. августа одрзки забаву са комадом »Омербег ЈБубоимћ«, iiiTo јс одбор драге воље учипио и пзашао Мјесном одбору у сусрст, јср они nesiajy могућноети за одрасаван>е забава, пошто иемају чланова који су погодни за то. Ова забава била je једна од најпосјећенијих призренских забава иако je била у најнепогоднијс вријеме, када су вечери највруће. Приход од иоте изнио je преко Дин. 4.000.— Тражите, трошите и пропагврајте потрошњу Г а јт е р о в а цигарпапира 52b �дељу ua вечор Гајруетов мевлуди-шсрпф, који je 'успио мимо свако очекивашс. У лнјепим за ову прилику нарочито освијетљеннм просторнјама клуба свечаност je отпочела тачно у 8 сати. Просторије iuiy6a биле су дупке пуне, све најодабранијег свијета, бсз разлике сталежа, звања и положаја. Овој свечаности присустовали су и питомци овдашњег Гајретовог конвикта. У име мјесног одбора Гајрета као и у нме Гајретова клуба свечаност je отворио и присутне поздравио секретар Мјесног одбора г. Мехмед Салихспахић, који je својим говором најприје присутнима захвалио на бројној посјети и пажњи Гајретов ж ески овогодишњи М евлуд у Т узл и према Гајрету, истакао важпост и потребу оснггваља Гајертова клуба, која he установа око себе окупљати све расцјепУ друштвеним просторијама Гајрета одржан je Мевлуд кане и завађене снаге, које су раније полптичке партије муна 0. октобра иза акшама. слимане подијелиле у разне фракције. У даљљем поздравном Сала у којој се учио мевлуд била je дивно окићена и заговору истакао je неколико одличних карактерних особина, стрта ћилимима. Како je мевлуд заказан иза акшама, то се које су ресиле Мухамед алејхиселама. Затим je говорио о одмах з а рана мрака почео свијет сакупљати. Поред силне »Мевлуду« као пјесничком дјелу и његовом постанку, како je кише, која je падала у вријеме сакупљања ипак je посјета бидошло да се прославља међу »гуслиманима рођендан Мухал а тако многобројна д а су просторије Г ајретова-клуба биле мед a. о. и на- који го начин прослављају муслимани других дупком пуне. нација. /« Мевлуд су учила три дјечака из овдашње медресе и то Иза поздравног говора г. Салихспахића, прешло се на на српском језику. Поред мевлуда учили су и лијепе илахије учење мевдуда, најприје н а турском, a затим дирљивији мо(каскде). Ha мевлуду су присутни почашћсни шербетом н шементп н а нашем језику. Учење мувлуда и подучаваље софти _овдаш њ е медресе у извођељу илахија и самом учењу. узео je ћером. г._ Хусић М^хм£д« еф., судија, и, све са софтама извео н а опKao прилог за мевлуд даровале су шећер одборнш(е; ште задовољство и дивљење. ксснце за шећер даровао je кљижар г. Камењашевнћ. ТЈулсију, уд и дар Јкени за чување гардевобе даровала’ je врло угледна • Госте су послуживали ирједини одбориици, особно шери обљубљена Аише ханума Мутевели^. ^ 1 бетом, шећером и кафом. Послијс еврш ене свечаности, остала Прилоге у новцу дароваше слиједеВе госпође и госпоje веВнна свијета до icacHO у noh, у пријатном разговору, чеђице: no Днн. 50.— : Хаџи Бакирбеговица Тузлић, Шемсе хдегитајући одбору успјелу свсчаиоет и отварање Гајретова нума Мехмедбашић,. Џевахир ханума ВЛловић; по-Д ин. 30/ КЈОД^ч, У** ^ i j \ Фатнме ханума Тефтердаревић, ЗпЕ ^х а^у м а Кршлак; no Д ин^рЈЈЈ 20.—: Тепзиле ханума Теладбашић, Тахире ханума Селескоr' • • вић, хвиумв Азабагић; no Ди„. 10. - : А ише х а .у „ ,!М у ПрОШ ИреЊ С Г О Ј р е т О в е оргОНИЗПЦИЈС тевелић, гђица Сена Арнаутоцпћ, Фпје ханума Мукпћ, iiH m i Оснивањ е М јесног одбора Гајрета у Јгњ и . ханума Баралић, Аише ханума Има^овић, Џрмиле xai ешла13- септсмбра о. г. одржана je скупштниа чланова ГајКафеџић, Алмаса ханума ХаџиефенЈ(пВ. Н ајла хјанума Б е| ’ гђа ’ peia у Јан>н у еврху осниваља Мјеспог одбор;! Гајрета. гпћ, IIIcMca ханума Ж унпћ, Т ија ханума Дервишефендић, Ахметовић, гђа кадиница 'Бенановпћ,' гћпца Ф адила, ХаџпГ. АОдулах ГрухољиЛ, као сазпвач н шш циЈатоР ,о ве ефендић, гђа М. Моранкић, гђа Џелић Дуда^. По Дин. G.— : Ха(мсупштнне образложио je сврху састанка и нетакао потрсбу ш а хпиума ХаџихасаповиВ; no Дин. 5.— : гђнца Џемила Сероснивања мјсеног одбора, захвалпвш и сс иа. одзпву ii молећп даревић, гђа ПТехаповић, гђа Трновљаковнћ- гђа Реуфбегод а се изабере прстсједиик скупштине, перовођа те д ва веривнца Заимовпћ; no Дин. 4.— : гђа Скоруп, гђа Аждрровић, гђа фдкатора записника. Ha предлог скупш тина једногласпо бпра Решидбеговић, гђа Гељевић. гђа Филиповић. Зипет-хапуиа за претеједавајућсг r. Абдулаха Грухоњића, пол. пнсара; пеХаџимуја(гић, Н ура ханума Азапагић, М. Азапагић, М. Хруровођу Асима Т1смерлића п верифпкаторе Мухарема Т\емерcnih, С. Мапџнћ, A. Калеспћ, X. Хеџамовић. гђпца Ајаповнћ: лића и Ахмета Алнбеговнћа, који ее прнмају повјерспих им no Дии. 4.50: Е . Карабеговић; no Дин. 3.— : Ђулса ханума дужности. Ефендић, гђа Нишпћ. Аише ханума Нишић. гђица Куносић, Претсједнмк г. Грухоњић узим а ријеч п опганрио пзлажс С. Чамџић, гђица Х ајра Салихспахић; no Дин. 2.— : Алија Муисторпјат досадашњег рада з а Гајрет у Јан»и. Конетатује, да тсвелнћ, Џипдић Шухрп. Османагинпца Т\ебић, гђица Бибеje Јањ а у евоје вријеме била међу првпм мјестпм а.у раду за ]>овнћ. гђа Авдовнћ. гђа Кпнић, Сатка Селесковпћ. гђпца БекГајрет, д а je доприноспла н впше, него што се je од ље очетић, М. Налић, гђа Е. Тулетовнћ, Салко Сердаревић, гђа Мукивало, али да je данас рад у том смлслу замро, те осуђује ту. харемпгнћ. Хаџи муфти ефендиница Чокнћ; no Дин. 1.25: неш рн оот и позпва на озбил.ан рад, јер се од иас очекује Ђулеа ханума Ж унић: no Дин. 1.— : гђа ПТехић; и no Дин. мцого вишс, него што доириноонмо, a ми смо у стању да то u G.— : гђица Шербић. дамо. Истиче апредоваље Гајрста н ширење љсгове идеолоЧисти приход мевлуда износп 500 дпнара. гије, која je продрла и у најзабаченија села, те je данас један општи покрет, којп заузим а сви виш е димензије и ми у томс Ж снски одбор Гајрета у ТГузли изјављ ује најљспшу покрсту трсба да озбиљно сарађујемо, a обзиром на наше кулхвалу свимл, који су посјетилп мевлуд, као и онима, којп турно и економско стап,е да миого впш е допринесемо. још дароваше прилоге било у натурн или новцу. Напосе захваљујсмо мудеризу, управитељу медресе, господипу Хасак Позива све присутне n a рад, ширеље и помагање Гајресф. Смаиловићу за дате нам учснике, који су учили мевлуд! тове идсјс « моли досадашњег повјсреника Гајрета, да рсфе— О дбор. рише о раду. Г. Осман Грухоњић, као досадаш љи повјереник, каж е да Гајретов м у ш к и мевлуд у Т узл и ее ннје готово пнш та радило, јср да се нпје то im могло нз Прнлпком свечаног и званичног ‘отвараша Гајретова клувнше разлога. од којпх je најглавнијн тај. што je тотово увпба у Т узли, приређен je том прнлпком дне 5. октобра у иеjcn био усамљсн. Тсшко je успио д а сакупи 20 члаиова, алп н Послије тога декламовао je питомац Гајрстов Алија Вармаз »Над колевком Њег. Вис. Наследника Престола« од Војислава Ј. Илића млађег. Овом приликом uc можемо npehn a да не споменемо, д а су се наше женскише у пајбољем броју одаовале, тако да су оне сачињавале двије трећине гостију. З а вријеме теферича пуцале су прангије, a н а вечер бацале се ракетле. Морални je успјех као увијек постигнут, само магеријалнн није најбоље усљед кишовитог времена. Чист нриход изиио je Дин. 2.043.50. 529 �ови су у плаћаљу врло неурсдни ради чега je престао и сак уп -, љати чланарину. Покушавао je да оснује мјесни одбор, али није успио. Прпређена je једна забава з а Гајрет и читаоницу од чега je 500.— динара послао Гајрету. Осим тога од члапарине 180,— динарт те од значака 200,— динара. У ју н у je дошло неколико чланова одбора газ Бијељине и у заједници с њим пописали су нешто хране, а л п се у то вријеме појавила епидемија пјегавца, што je омело д а се то и сакупи, a нешто je и с&м свијет одбио да преда. Тако je врло мало сакупљено и предато Мехаги М усемићу, трговцу из Јап>е. гдје се и данас калази. Главни je одбор примио једног наш ег ђ ак а 3а свог питомца. Г. Абдулах Грухоњић предлаж е д а се скупш тина сјети оних који су највиш е учинили з а Гајрет, a то су Њ . В. Краљ, Њ . Kp. Вис. Престоловасљедник П етар те позива д а им се кликне трократни ж ивио (присутни к личу стојећи н а ногама). Предлаже, затим, д а се са скпуш тине поздрави претсједник Гајрета г. др. Авдо Хасанбеговић, који има в ел т си х заслуга за љегов напредак, који je Гајретову идеју учинио општим покретом, који захвата цијелу држ аву, и моли д а га скуппггина овласти д а го р ве испред ње брзојавно поздрави, што скуш птинари једногласно примају. Г. A. Грухоњић ставл»а на дневни ред избор мјесног одбора л моли д а се изаберу људи, к о ји h e радити за Гајрет, a тај je рад у данаш љ ој економској к р и зи врло теж ак, ради чега треба да у одбор дођу љ уди, који би имали у ти ц аја и воље за рад. П редлаже листу, к о ја се послије мањ их измјена једногласно прима, т е .је мјесни одбор изабран жалсо слиједи: Х амза 'Норабдић. трговац иуотш т. начелниж; Осман Грухоњић, учитељ; Симо Л азић, трговац; Мухарем Ђемерли^, трговац; А лија А даналић, зе^љ орадник; Мехага Мусемић, трговац; Е м ин Тузлак, трговад. З а м ј е н и ц и : Крсто Недић, учитељ; В елинка Бибић, учитељ ица; Х усеин Фитозовић, посједник; Ахмет Аллбеговић, трговац; М ухарем Мухаремовић. трговац. Н а д з о р н и о д б о р : А лекса Станковић, трговац, Никола Петровић. и нд устри јалац ; X . Х асан Хуремовић, трговац. 1 Г. A. Грухоњић предлаже, д а се од присутних упиш е у чланство, који то већ нпје учинио. објаш њ ава врсте чланова. моли коме je могуће д а се у пиш е з а добротвора или утемељача. ■ H a овај позив од присутних су се уписал и слиједећи: X. Х асан Хуремовић 5*), М ехага М усемић 5, Ем ин Т узлак 5, Ахмет Алибеговић 2, М ихајло Петровић 10, Х ам за Ћ орабдић 10, Мустабег 'Вемерлић 5, Јо ван К ајмаковић 5, Смаил Дургутовић 5. Н пкола Петровић 2, А лекса Станковић 5, Симо Л азић 5, Хашим Топчић 2. Олга М линарић 5, В елинка Бибић 5, Зора Богосављевић 5, Осман X. Имамовић 5, Ибрахим Маслић 2, Ибрахим X. Имамовић 5, Омер Мусемић 2, Авдо Смаилбеговић 2, Х усо С инановик 3, Х асан Д ургутовић 2, Ибрахим Мусемић 5, Алибег Алибеговић 2, Мухарем Мухаремовић 5, Мехо Осианбашић 5, Мујо Јунузовић 2, Мехмед Муламустафић 2, Васо Л азић 5, Ју со Реш идовић 2, Идрис Сејрановић 2, Салих Ш ехић 2, А л и ја А даналић 2, Хусеин Хусагић 2, Изет Хурембеговић 2, Исмет Хурембеговић 2, Сад ија Ужичанин 2. Мехмед Д ургутовић 2, А бдурахман Хуремовић 2, Вехид Грухоњић 2, С алих Т узлак 2, Мехмед Окановић 2. Мухарем 'Немерлић 5, Х усеин Х аџић 2. Г. A. Грухољић 'констатује, да се je уписало н а скупштини 45 нових чланова, захваљ ује им и моли д а буду вриједни чланови и шире у својој околинин идеју Гајрета. Пита има ли ко да се јави з а ријеч. К ако се нико не јављ а, закључује скупш тину с апелом на присутне, да се не охладе брзо, него да пораде д а Јаљ а дође на своје старо мјесто, * ) Бројеви уз име означују, колико се je који обвезао плаћати мјесечпе чланарине. 530 с ЧИМ не само д а ho се учинити један гест у круг мјеста, која предњаче у културном погледу, него he се помоћи и самом себи. Моли да се свака прилика искористи, која би могла донијети нешто користи Гајрету и уопјеха he бити. Захваљ ује се члановима н а одзиву, a нарочито среском начелннку госп. Рајковићу, надпорезнику г. Б езјак у и школском надзорнику г. П. Сочи, који су скупш тину удостојали својом посјетом. Основани одбор конституисао се je накнадно овако: претсједник г. Ћемерлић Мухарем, потпрстсједник г. Симо Лазић, секретар г. Осмап Грухољић, благајник г. Ахмет Алибеговић; чланови гг.: Хамза Ћорабдић, трговац и претсједник општине, Мехага Мусемић, Емин Тузлак, А лија Аданалић: замјеници: Крсто Недић, учитељ, В елинка Бибић, учитељица, Хусејн Фитозовић. Мухарем Мухаремовић; надзорни одбор: Алекса Станковпћ. Никола Петровић, X. Х асан Хуремовић. Новооснованом одбору желимо успјеш ан рад! Оснивање Гајретова одбора у Гор. Зениц и 7. септембра о. г. одржана je у Гор. Зениц и главна годиш ња скупш тина Гајретових чланова у сврху оснивања Мјеснбг одбора, на којој je било присутно око 70 чланова и пријатеља Гајрета. Скупштину je отворио и водио повјерени к г. Хусеин Пашанбеговић, a био je присутан и члан Мјесног одбора из Зенице г. Махмуд Мамић. У свом опширном нзлагаљ у г. Мамић je у танчине образложио значај Гајрета, његову сврху и циљ. Након његовог говора изабран je одбор у који су уш ли rt1.: претсједник Хусеин Пашанбеговић; потпретсједник Дурмо Османага; секретар Абдулах Алиспахић; благајник: Реџеп П јанић; одборници: Осман Ђ улић, Аган Бјелоглавић и Авдо Ш увалић. Надаорни одбор: Реш ко Пашанбеговић, Распм Алиспахић и Б ајро Ђ улић. Замјеници: Х аџи Меххгед Дурмо, Алмас Пашанбеговић, Мехмед Пјанић, Мехмед Бјелоглавић п Х асан Черимић. Након избора одбора г. Мамић поздравл>а одборпике и моли их д а одмах започну са најагилнијим радом з а Гајрет, познавајући агилност изабраног претсједника г. Пашанбеговића. Оснивање Гајретова одбора у Доњ ем Вак у ф у. 14. септембра о. г. одржапа je к онституирајућа скупш тина чланова Гајрета у присуству претставни1са власти командира полиције г. Јаворине. Досадањи повјереник г. Басара отворио je скупш типу и захвалпо се присутним члановима на одзиву и у кратким потезима изнио дослдањи рад Гајрета у Доњем Вакуфу и предложио д а je света дуж носг д а се побрину за многобројну незапослену сирочад љиховог мјеста, a то he учинити једино преко Гајрета. Затим предл аж е да се пошаље поздравна депеш а Њ . Вел. Краљ у и Главном Одбору Гајрета што скупш тпна једногласно усваја. Предложена лпста новог одбора примљ ена je једногласно, те су у одбор униш ли п \: претсједник Х аф из Мустафа Б асара; потпретсједник Смаил еф. Т упара; секретар Смаил Верем; благајншс Осман И. Трто; чланови без ф ункци је: Нурија Церо, Мустафа Биволџић и X. Омер Омерагић. Надзорни одбор: Мухарем Церо, Ахмед Б асар а и Хамдибег Курић. Након избора одбора узео je ријеч г. Садија Никшић, члан Гајретовог Мјееног одбора у Бугојну, који je с а још неколико чланова дошао иарочито и з Б угојна на ову скупш тину и изнио уепјешно дјеловаље за Гајрет у њнховом мјесту. Нарочито иотпче рад на селу и каж е да je идеја Гај- I Проширујте лист „Тајрет“ у ® I Вашем мјесту н околннн! Ц �рета наиш ла на боље разумијевање код н>их него у самом граду. Истовремено обећаје сваку потпору како од љега тако и од цијелог одбора из Бугојпа Нови повјереници Гајрета Ових дана постављени су за повјеренике Гајрета: у В аландову (код Отрумице): г. Осман Трхуљ, секретар муфтијства. Аналф абетсии твчај у Ш т и п у Мјесни одбор у Ш типу ријешио je да отвори аналфабетски течај за неписмене младиће, те je у ту сврху послао молбу Министарству просвјете. Течај he се држати у Гајретовој читаоници a наставник течаја he бити г. Даут Идризовић, учи тељ осн. школе у Ш типу. Досада се пријавило 28 младића. Течај почима с радом 15. октобра о. г. Главни одбор отпослао je потребне букваре за овај течај. у Тетову: г. Др. Џафер Сулејман, љекар. у срезу Горском: Атима Рамадана за општину Рапчанску, Руш ида Аруна за општину Рестеличку, Драгутина Терзића за општину Крушевачку, Латифа Б ајрам а за општину Шајиновичку, Фејзу Рамадана аа општину Косовачку, Радосава Вуковића за општину Бродосавачку, Ђуру Бацковића за општину Бљачку, Мустафу Елмаза за општину Брутску и Велију Џемаила за општину Бучанску. 0рганизу/ше аналфабетске | течајеве u домаћтске школе! 1 1ШштШм ш т ш ш вш т у Кичеву: г. Хафиз Мухамед еф. Гаћу. у Бос. Новом: повјереницу гђицу Тахиру Церић. у Урош евц у: ir. Хамдију Исмаиловића. у Куманову: г. X. Јусуф а Хасановића. Н О ВИ Г А Ј Р Е Т О В К Л У Б У ТУЗЛ И 25. селтембра о. г. одржана je ванредна жутгштнна »Муслиманског клуба« у Тузли, н а којој je закључено да гв očaj, Клуб претвори у Гајретов у смислу донесеног П равилпкка за Гајретове читаониде (клубове). Ово je један *од најиовпјлх успјеха Гајретових прегалаца у Тузли. Гајретови раденипи су досада кубурили усљед помањкања простврија, та смо увјерени да he успјвси Гајретови у Тузли, који су upoimie године били рекордни, р овој години б и тд , још већи. РАД Г А ЈР Е Т О В И Х Конституисањ е Гајретова П ЈЕ В А Ч К И Х Д РУШ ТАВА пјевачког друш тва у Сарајеву У правни одбор Гајретова пјев. друштва у Оарајеву конституисао се овако: претсједшЈ« г. Хамид Кукић, потпретсједници пг. проф. Дервиш Тафро и^Дајрудинбег Капетановић, секретар надсавјетник г. Хамдија Увејс, благајник г. Јусуфбег Пашић, домаћин г. Мухамед Браво; одборници гг.: Џевад Сулејманпашић, Салих Тафро, Сулејман Сариџић. Ферид Мутапчић, Салих Солаковић, Х асан Брачковић, Бећир Мушић, Зихнија Омерагић, Халил Бешевић, Мустафа Новалија; надзорни одбор: директор Атиф Хусеџиновић, >Ахмед Мешиновић и Хамдија Абаџић. Конституисањ е Гајретова пјевачног д руш тва у Мостару ' У правни одбор Гајретова пјевачког друштва у Мостару конбтитуисао се оважо’: претсједник г. Мехмедбег ХадиомероЕић, потпретсједници: М. Јахић и X. Хусејић, секретар проф. Салко Назечпћ. благајник A. Хаџиосмановић, архивар С. Фехимовић, домаћин Д. Бошњић; одборници: гг. проф. X. Курт и С. Ћишић, A. Ђикић, X. Арпаџић, X. Хаџић, Ф. Питић, A. Омерагић и М. Пала. Гајретовп течајеви за неппсмене 2 Добровољт прилози И з Маглаја аналфабетска течаја у Грачаници Вриједна и пЈилна гђа Шемса Куртагић, једна од првих наших стручних учитељица муслиманки одржала je 2 течаја за неписмене муслиманке, жене и дјевојке и то: Први течај je трајао од i. X I 1929. до 31. I. 1930. у којем je завршнло течај 26 полазпица; други je течај трајао од 1. априла 1930. до 30. ју н а 1930., a у п.ему je заврптило течај 38 полазница жена и дјевојака. И овим путем нека је ' наш а захвалност вриједној наставници гђп Куртагић л угледале се у п>у п друге учитељице муслнманке. Примили смо Дин. 1.000.— од шеријатског судије из Млаглаја г. Мухарем еф. К рајинића, који износ je он сакупио з а Гајретов дом, распродавш и 1000 блокова Гајретових цигли. Главни одбор Гајрета захвалује и овај пута г. Крајинићу н а његову труду око промицања Гајретових интереса. Г. Мухарем еф. Крајинић je свјетао примјер у раду за Гајрет n a к ад би се у н>ега угледали сви они који су на положају као и он, заиста би Гајрет врло брзо имао свој дом. ГосЛ>чМухарем еф. Крајинић иије нов Гајретов радник. Он je радио за Гајрет још као ђак ПГериатске судачке школе у Сарајеву, у време рата n a касније к ад долази у службу у Маглај, гдје je онда било само повјеренишгво Гајрета, улази одмах у рад и врло брзо оснива Гајретов пододбор, којему стоји на челу као претсједник све до године 1924., када усљед тадањих политичко-партијских интрига мора да иде у Цазин. Чим се г. Кајинић вратио и з Ц азина у Маглај он одмах опет приступа раду з а Гајрет и као такав дјелује и данас у Маглају. Госп. Крајинић у год. 1920. сакупио je 42 метра хране за Гајрет. Простор не дозвољава д а се овдје истакне све оно што je г. Крајинић учинио за Гајрет, али свакако он спада међу прве Гајретове раднике у земљи, n a га као таквог треба овдје истакнути. Ми госп. Крајинићу и овај пута искрено захваљујемо н а раду за Гајрет. Добровољни прилози из Кораја Повјереник Гајрета у Корају г. Џемал Азабагић дозначио, je Гајрету Дин. 132.— прилога сакупљених приликом предаје одличја члановима општ. вијећа, a коју своту дароваше одликованн н то: no Дин. 20.— : А лија Бегић; n o Дин. 10.— : Александар Рајковић, срески начелник, Петар Сочо, ср. школ. надзорник, Андрија Лукић, Фаик Бегић, Л у к а Гојковић, Мустафа Bernh, Хасо Печковић, Мехмед Капковић и Тошо Медић; no Дин. 5.— : Мухарем Мурселовић и Ц вијетин Ђ укић; no Дин. 4.— : Марко ТЗурић и Радо Јовичић; Дин. 3— : Никола Јањ ић и Дин. 2.— : Алекса Рикић. Приликом предаје одличја говорио je г. А лександар Р ајковић, срес. качелник и Петар Сочо, шк. надеорник, a повјереник Гајрета je кратким говором напоменуо о Гајрету и његовом раду и замолио одликоване и присутне з а првлог Гајрету. Добровољни прилози из Котор Варош а Г. Осман еф. Џубо и з Ш ипрага сакупио за Гајрет Дин. 90.— и Омер Гиговић из Ш ипрага Дин. 10.— Прилпком учења Мевлуди-ТТТсрнфа у чарш ијској џамији сакупљено je Дин. 138.50 531 �Добровољни прилози из Би х а ћ а - Приликом Гајретова Д ан а Мјесни одбор je сакупио Дии. 2133.— добровољних прилога, a дароваш е гг.: По Дин. 100— : Изпдор Вптас, окр. инспектор и Омер Јусуфхоџић, oiih. пачелннк, Др. Вицко Д рачевац, Илија Димитрић, Д уш ан Босиић и Ђока У зелац; Дин. 80.— : Веселин Срдић; Дии 70.— : Ешреф М улабдић; no Дин. 50.— : Владимир Периновић, пуковник Франгер, др. Никола Грос, Бош ко Боспић, Др. Мушкетнновпћ, Др. Куленовић, Др. Хорн, Божо Bo­ ra h , Мурат Ш увалић н Јак о ЈТеви; Дин. 45.— : Бош ко Илић; rio Дин. 40.— : Драган Стојановић. Вељко Мандић, Др. Емил Лвви, И лија Ђукнћ и »Напредак«; Д ин. 33,— књ иж ар В у гин; по Дин. 30.— : гђа Јовановић, Мплан Судчевнћ, Бранко Дрљача, мајор Б анксровић.' Г радашчевић !Цазин), Бешлпгпћ (Цазпн), Ђоралнћ (Цазин), UtaGan Миџић; no Дин. 20.— : Др. Рафо Атијас, Др. Слијепчешгћ. МихајЛо Вујатовпћ, Јопановић,' Ју д а Р. Атијас, A. Кавезон, Бранко Мандић, А лојз Брезелннк, Х аџић-Рибић и Мијо Ш иматовић; no Д ин. 15.— : Алија Херцеговац и Самија Комић; no Дин. 10.— : Н. Гаковић, Имира Хасић, A. Делић, Р езија Софтић, Др. Костпћ, Ибрахим Селимовић, A. Ш ехић и Н. У зелац; no Дин. 5.— : И. Облак, Осне Лончнћ, Н. Чавкнћ. Др. Ник, Н. Делић, Н. Ђемаловић, Н. Аабазовић, Н. Ariih, И. Б урзнћ, X Делић и Н:Билбија. • Дароватељима нашд искрена захвалност. Д обровољни прилози за забаву у Љ у б у ш к о м : Прилоге за Гајрет дароваш е слијсдеки: no Д ип. 100.— : Але еф. Орман, Смајо Д елалић; no Дид. 60.— Але еф. Месиховић, Мујо Ја к и ћ ћ Сабита.га П^олнћ; no Дин. 50.— : Мнлан Каран, гђица СкоФГЈић, H6paX»iii Гујић, Др. Петар Нујић и Судејман Гујић; no Дин. . 4 ^ .- ^ Мехмедага Б ч л и ћ ^Н и к о л а М., Вукаднн Средојевић, Др. Х јкпн Maxnh. Др. Ш р азо в , Н. Н., Никола Милић; no Дин. З о Д : А б д у л а х Б |1ла.ч/М униб еЉ. Чс- \ puh, Тзуро П авлнца, Гњатој Мустафа Делвчић. Тошо Ш сннца, Мустаф^ Садиковић, Петар Ннчетић.'Т1брншн.м Jnкпћ, Изета Махнћ, А бдула* Осмић. Авдо Делалић. Касим еф. Садиковић, Хллидага M aiiih. М устафа Че-римовнћ, Алекса Јелић, А тиф . М уминагић.^Сумбул Пано: Дин. 32__ : Ћазим Днздаревић,; но Дин. 2о,— ; Х амо Ta— рлнновн*. A. БериMOiiiih, Сулејман М ахић, М. Черпмовић, Даипло Чук, Вељко М ил ић .. Мехмед еф, П у ту ^ вн )!, В. Ж ивковпћ. Ш ућрија Беншровић, Сулејман Беш ировцћ, Хабнб Пролић, ТЗуро Apa-, лица, Х ам дија Бутуровнћ, Ђ улага J a л tih, Накиф- Черимовић, Даннло Дробац, Мухамед Бдлто.ч Мех,мед Меснховић, . Сабит Месиховић, Мухамед Д издаревић, Мехо Дауповић, Мухамсд Далнпагић, М устафа еф. Черић, Османага Кадрџћ, Алага Јакић, Мнтар Почовизћ, Дервиш еф. Невесињац, Јакоб Зиндорф, Абдулах еф. Садиковић, М улина, Махмут Коњхоџпћ, Стево Вукобрат, Махо Л алпћ; Дии. 18.50: гђи ца Мује Л алић и друж.; Дин. 17.— : Мехо Орман; no Дин. 15.— : Омер Jap n h , Хилмо Делалић, Сабит Коњхоцић, Салихага Махић, Зајим Мехичевић, М ехмедалија Махић; Дин. 14.— : Салих Х ајдаревић; no Дин. 10.— : Н азифа Пролић,. И ван арБ бари ћ, Х ава Мујаноmih, Зиба Диздгаревић, Зејна, Кресо, Х аниф а Зухрић, Фата Муминагић Хамо Бећировић, Х ајрудин Бећировић, Владо Б у к Biih, Зидин Махић, М устафа Садиковић, Ш ефик Садиковић, Атиф Мушић, Ибрахим Омерхоџић, Tajica Коњхоџић, Ћамил Алендар, Мехмед Хаџалић, Х асан Таслиџа, М ујесира Месиховић, А јиш а Садиковић, Ибрахим Орман, Хамид Гујић. Салко М ујкић, Мујага Махић, Ибрахим Коњхоџић, Касим Хајдаревпћ. Марица Руж ић, Фатима Хумо, В. Б утуровић, Смајо Делдлић, Перо Семиз, Л>убо БуквиК, Васо Виткопић, Ибрахим Алендар, Ш ериф Kopjennh, В ариш а Марковић, Мсхо Хајдаревић, Џемал Садиковић, гђица Смешкал. Јусуф Новеси- Поопагирајте задругарство! 532 љац, Јово Џниовић, Emi. ii Д оаи нл в, И б рагаи Чошко. М ,и . мед Махић, Мујо Лалић, Мустафа Осмић, Х асо Месиховић, М устафа Џулић, Ахмед Хрљичевић, Асим Мушић, Л у ц а Петровић, Ахмед Делалић, Едхем Далипагић, Мухамсд Диздаревић, И лија Павловнћ, Фето Билал, Mapa Л асковић, Садета Садиковић и Џемал Мсхмедбашић; no Дин. 8.— : Фатима Садиковић, Салко Танчица н гђа Чешко; Дин. 6.— : Џемал Дувљак; no Дин. 5.— : Неџнб Пролић, Х асан Дауповнћ, Д уд а Ормаи, Х аф иза Орман, Ајнш а Садиковић, Касим Месиховић, Ешефа Алендар, Хафа Алендар, Ибрахим Коњхоџић, Омер Кључанин, Рамиза Садиковић, Фатпма Махић, М ннка Лалић, Ибрахим аСдиковић, no Дин. 4.— : Зинета Мосиховић, Сабира Ш укалић, Сабира Алендар, Х асан Селимић, Ш учрија Мушић, Исхак Kouiapnh; no Дин. 3.— : Сафија иБлал, Сулејман А лендар ;по Днн. 2.— : Н. Н. и Салко Алендар. Наиме бифеа покупл>ено je у готовом 535. разиих дароватеља, a бифе у нарави дароваше: Дин. од По баклаву: А лија Ормап; но хурмашице: Алс еф. Меоиховић, Хамди еф. Бутуровић, Хашнм еф. Садиковић; no Gyрек: Х асанага Гујић, Сабитага Пролнћ, Хллидага Махић и .Салих еф. Хрљичевић; no колаче: гђа Милендорфер, гђа Сме•iui#wi; no l торту: часне сестре и гђа Мадираца; no печену кокош : Хотел Јак и ћ (и сира), Фахра Коњхоџић (н смокве), Абдулах i еф. Саднковић, Хабиб Пролић, Салихага Алендар; ружице: Атиф еф. Муминагић; торту: Марнца Р уж н ћ; l лит. хП*6ера: Мустафа еф. Садиковић; no печеног јањ ца: Ибрахим Гујић и Мустафа Диздаревић. Свима дарцватељима наш а топла благодарпост! Прилози за Гајретову забаву у Т узл и Гђа A. Кољхоџић и гђица Крш лак покупиш е слиједеће предмете за Гајретову томболу, које дароваше: no махраму: Хасиба х. Пашић, Зиба х. Ш ерсмет, Сенија х. Хруствћ, С;)дет х. Салихснахић, Вогшада AjanoBiih и Ханумица Ахметовнћ; iro чевру: Фадила Курт, Н ајфа х. Махмудбеговић, Х асиба х. Шехић, Адем еф. Ф акић; no рубац: М акбула х.Вишчевић, Кида Ш ехановић; no јастук: Нафија Оадиковић, Elitiса К))шлак; no декнцу: Атнф а х. Jam aparnh; no таблет од мотива: Рајф а х. Ножић, Зора Мицић, Пашп Бсћирбашпћ и Хабиба Трновљак; no учкур: Џемила х. Џнндо; no једиограпче: Н ајла х. Ариаутовић, Емина Сердарсвић, Сала Суљић, Мевла Хабулуша. Ферида Чебић, Есма Кушљ аrnh и А јиш а Ариаутовић; no пешкир: Емина Бећировнћ. Гђа Рабија Скоруиовпћ и Девлета Ж игић сакупнш е: no ш амију: Паша х. Жнгић, Рабија х. Скоруновић, Хајрија Ш ербић н Девлет х. Жигић; no рубац: Бисер х. Поњавић, Најла х. Авдибеговић, Ханумица Синановић, Хатиџе х. Ганић, Х аснија х. Дубравић; no пешкир: гђа Ковачевић, Ферида Ибрншимовић, Ајша х. Бербић, гђа Л ујза Петрушпћ, А јш а х. Бербић, Рашиде х. Арнаутовић, 'Вулса х. Ефендић, Х анумица х. Арнаутовић, Зулејха х. Поњавић, Тевхиде х. Метиљевић; no чевру: Зсјнпба х. Хајдаровић, no марамицу: гђнца Коруга, Зарифа х. Латифагић; no учкур: Сифа X. Аждеровић, Девлет х. Џнндо, Фатиме х. Тефтердаревић, Ешсфа х. Моранкић; l м. басме: еБгзаде х. Азапагић. Гђе Сејфе х. Муфтић, Фатиме х. Ибрахинкадић и Селесковић: no рубац: Алмас х. Ж уннћ, Ешеф х. Карабеговић, Мехагиница Имамовнћ, Ахметагинца Калесић, М унире х. Kccnh, Абдурахмаповица Ксмеровић; тиш лајфер: Абдурахмаиагинца Прцић; рубчић и форангнце: Тензиле х. Телалбаш ић, no мотиве: Фатиме х. Ибрахимкадић; марамицу: Ш ехерпаде Грошо; no таблет: Мејра Плехић, Тахира х. Селесковић; no чевру: М ехагшшца Бибсровић, Шемса х. Мехмедбашић, Зумрут х. Азапагић; no пешкир: Абдурахман еф. Ибришимовић, Зсјфе х. Муфтић, Најла Хаџихасаповић, Нуре х. Чсхић: no учкур: �Хајрије Азапагић; јастук: Атифе х. Висе; 8 чоколада: Д ара Макић. З а бифе дароваше: no торту: Алије х. Коњхоџић, Фатиме х. Ибрахимкадић, Ахмед еф. Муфтнћ, Адем еф. Бисе, Др Бахрија Кадић, Осман еф. Селесковић: севдиђан: обитељ Крш лак; дивит баклаву: Јусуфбеговица Џиндо; разне колаче: Нурхапума Чамџић; масну лутму: Зинет х. Глухић. у готовом: Дин. 30.— : Анђелка Стајачић; Дин. 20.— : Иулса х. Омазић; no Дин. 10.— : Зум ра х. Салихспахић и Сабрибеговица Беговић; Дин. 4.— : X. М оранкић; Дпн. 3.— : Есме х. Смајловић. Гђе Бисе и Ножић сакупиш е слиједеће ствари: no теглицу слатка: В асилија Бајић, Mapa Џуџа, Новаковић; 2 лозе лимунаде: Јоспа Митртшовић; рибаћу кефу: Савка Благојевић; no чеврму: М. Четковић, Стака Тадић, 2 керана рубца: М укахин; пешкир: гђица Јовановић; 2 ком. мотива: М арија Каљаловић; керану шамију и рубац: Мустасфендиница Дубравић; израђену кутију и милије: самостан ч. сестара; таблет: Зора Мичић; Дин. 100.— : Ахметагииица Ковачевић; Дин. 50.— : Даница Јакш ић; no Дин. 30.— : М. Васиљевић, гђа Тан и Визлер; no Дин. 20.— : Зорка Ристић, Магарашевић, Пантић, Н. Н., Mapa Тепавчевић, Васиљевић, Н. Н.; no Дин. 10.—^ Јо Е а новић учитељица, Драгпца Bacnh, Мила Васиљевић, ДрагИца Каназаревић. И овим путем изражава ср захваллост "ширем одбору и то гђама: Селесковић, Бисе, И брахимцадв^,1Жигнћ, Скоруповић. Надаље захвалност гђама-гђицама: Глухић, Скоруп, Cep-, даревић, Бисе, Рефијн Калесић, Хиби Калесић, Ножић, Грошо, Ш ехановић, Салихспахић, Ефендић, Емини Салтовић, Кршлак, Кољхоџић, ХаџиефендиК 'Муфтић и Телалбашић. Остале Гајретове вијести корисних и поучних предавап>а н штампап>ем популарних чланака из пол>опривредног господарства, изјављујемо у имс своје и у имо наших задругара, увјеравамо, да ћемо сваком приликом и у свако доба промицати Гајретове интенције међу нашим друговима, што у овај мах можемо само толико за Гајрет д а допринесемо Молимо вас, д а то примите n a знање и да будете тумач паших симпатија према Гајрету код љеговог Главног одбора у Сарајеву. — С м а ј о Г а н и ћ , М у с т а ф а Х а ј д у р о в и ћ , Е м и н б е г С а л и х б е г о в и ћ , Ћ а м и л Ј а х и ћ , чланови управе Мјесне задруге за лољопривредни кредит у Бијељини. Са прославе 25-годишњ ице Гајретове читаонице у Сан. М осту Поводом одржаваљ а прославе 25-годишњице Гајретове читаоннце у Санском Мосту, прстсједиик Главпог одбора Гајрета, г. Др. Авдо Хасанбеговић, упутио je повјеренику г. Алагићу слиједећу депешу: »Историјска и отаџбеничка К рајнна je увек у свима народним покретима носила бајршк. Гајретовп раденици свјесне Крајине''достојни сљедбеници предака поосазују у садашњици своју високу свијест и ирегалаштво у раду за добро Ираља, Народа и миЛс нам Отаџбине. Нека ваш примјер свјесннх Гајретлија одјекне шпром Отаџбине и буде гласан трубач свима cbju ^ , Гајрет, за Краља н Отаџбину. У томе знаку жслим B au много успјеха. Ж ивили свјесни Крајишници! . Ч Др. Хасанбеговић, претоједник Главног одбора Гајрета. Са прославе je упућен поздравни брзојав претсједнику Главпог одбора Гајрета r. Д ру Хасанбеговићу следећег садр»шујући једиодушну жељу учесника прославе 25:це Гајретове чптаопице поздрављамо Вас са жељом срећан живот n a дику и понос нашег Гајрета. Претсједник: Мехмед Алагић.« Б И ЈЕ Љ И Н С К И Т ЕЖ А Ц И З А Г А ЈР Е Т Бијељ ина, 30. септембра 1930. Приликом прославе Гајретова дЛпа у Бијељини,. дне 6. ссптсмбра о. г. одржана je свечана ажадсмија у хотелу »Дрини« поводом 8. рођендана Гајретова Протсктора Њег. Краљ. Вис. Престолоиасљедника Петра, која je до^ро посјећена и која je у моралном погледу одлично успјела. ^ Ha овој академији били су присутни и претставници Мјесне задруге за пољопривредни кредит, којн су након саслушања no г. Прељубовићу одржатог предавања, упутилн њему као претсједнику Мјесног одбора Гајрета овај допис: »Господине претсједниче' ' 1' ’ Саслушавши Ваше исцрпио предавање о културно-просвјетном значају друш тва Гајрета и његовим великим потребама, сматрамо s a своју дужност да као чланови Управног одбора наше Мјесне задруге за пољопривредни кредит изјавимо ово: Hama замљорадничка задруга основана иницијативом Гајретових радника, који je још увијек морално и својим интелектом помажу, налази се у почетном стадиу свога благотворног рада, и она, поред наше најбоље воље, ne може бар у овај мах, помоћи нашем Гајрету оиако, како доликује једној задрузи оваког карактера и кажо доликује Гајрету и његовим племенитим циљевима. Ми земљораднпци, који се купимо око своје новоосноване задруге, као појединци још нисмо економски толико јаки, д а Гајрет помогнемо према јачој материјалној снази, али из захвалностн према нашем Гајрету, који школује нашу сиромашну дјецу, који морално и иптелектуално помаже нас тежаке одржаваљем аналфабетоких точајева за наше неписмене другове, оснивањем зсмљорадничких задруга, одржавањем Нови добротвори утемељачи Гајрета Tokom прошлог мјесеца уиисаше се за чланове утемеКозарац: Мехмед Балић инж. шумарства и Х акија Мулалић, општ. биљежник. Б у ж и м : Ахмет Исаковић из Baponnte Реке, Ибро Еминић из Лубарде, Ибро Сијамхоџић из Лубарде и Аган Ћатић из Бужпма. Кнеж ина: Јован Пплпидавнћ. Олово: Мујага Механовић. Ш ти п: Шехабудин Морањак. Сарајево: Мидхад X. Мешиновић, Исмет Ш арић, Мехмед Ш акота, Јусуф Мујић, Душ ан Kocnh, Исмет Ићиндић, a за добротвора Бећир Крвавац. Племенит гест Господцц Др. Б ахрија Кадић, адвокат у Тузли, купио je једном посве сиромашном питомцу Гајретова копвикта све кљиге за I. разред гимназије, један зимски капут и свитер. Г. Др. Кадић познат je као мецена многих ђака тузланске гимназије, јер ово он не чини само сада, него je исто чинио и ранијих година. Живио племенпти дароваоц! I Уписујте даљње добротворе I I и утемељаче Гајрета! | 533 �Честитка Члан Мссног одбора Гајрота у Тур. Јањ арим а, члан одбора и ипаче прпјатељ 1'ајреха г. Дедага Корајкић, трговац из Тур. Јањ ара, одликован je недавно златном медаљом з а грађанске части, на чему му честитамо, ж елећи д а га з а увек имамо у редовима Гајретових раденика и пријатеља! — З а Месни одбор X. Х амшић, учитељ. Поздравна депеша Главном одбору Бијељ ина: Гајретови чланови и прнјатељ и сакупљени н а прослави Гајретова д ана у Турским Јањ арим а манифестујућн приврженост ii захвалност своме Гајрету поздрављају свој Главнн одбор и многопоштованог претсједника. — Претсједник: X. Хамшић. И нспекци ја Гајретових интерната У смислу прописа П равилника Гајретових средњошколских конвиката и ш егртских домова, Главни одбор Гајрета je расправљао на једној од посљедњих сједница о потреби инспекције свију друш твених интерената. Ha тој сједници донесен je закљ учак да ннспекцију сарајевоког мушког и женског конвикта те шегртског дома врш е наизмјенце no двојида чланова Главног одбара свако десет дана. Инспекцију конвиката у другим мјестима врш иће no д војица чланова мјесних одбора, и то: у Т у з л и пт. Џемалбег Телалбр,шић и Алија Омерсофтић, у Б а њ а л у ц и гг. професор Наим 'Вејван и Хасиб-бег Имамовић, у Б и х а ћ у it . Д р. Х амдија Б раво и Осман Реџић, у П л / е в љ у гг. С аид-С урулис и М ухамед Хаџисмајловић, у М о с т а р у (т. Мехмедбег Хаџиомеровић и проф. г. Х асан Ћ иш ић, a у заједничком конвикту са Просвјетом у Т р е б и њ у дош ла су у у праву конвикта поред двојице чланова Мјесног .одбора Проовјете и д в а члана Мјеснаг одбора Гајрета. Према томе ове године су успостављ ене сталне инспекције у свима друш твеним конвиктима. I Пословне књ ига за д р у ш тв е н у ор га н и за ц и ју У смислу закљ учка прошле главне скупш тине, Главни н и одбор je израдио једнообразне најпотребније пословне књиге за све друш твене одборе и повјеренике. Обзиром н а врсте пословањ а Гајретових одбора и повјереника неопходно су потребне ове кшиге: 1. Именик чланова, 2. Књига чланарине; 3. Књига благајне; 4. Уруџбени записник, и 5. Књига скупш тинских и сједничких записника. Секретари мјесних одбора воде: »Именик чланова«, »Уруџбени записник« и »Књигу скупш тинских и сједничких записника«, док благајници м јесних одбора воде: »Књигу чланарина« и »Књигу благајне«. У »Именик чланова« уписују се сви чланови Гајрета оним редом како ступају у чланство. У »Именик чланова« треба уписати све друш твене чланове како редовне тако и добротворе и утемељаче. У »Књигу чланарине« уносе се убрани члански износи *ваког мјесеца. Прокљижене своте у »Књизи чланарине« морају се слагатн са чланским купонима помоћу којих се сакупља чланарина. У »Књнгу благајне« уносе се н а страни »Примитка« (лијева страна) кронолошким редом сви примитци од чланарина, прилога, забава, претплата за лист »Гајрет« и др., a на страни »Издатка« (десна страиа) уносе се сви административни издаци и дознаке Главном одбору. Ова књ иж ењ а како н а отрани примитка тако и н а страни издатка врш е се оног д ана када I су услиједила. З а све прнмнтке као н издатке морају се нмати уредне потврдс (бслези). Књига благајне зак љ у ч у је.се сваког мјесеца, a гдје су рјеђа књ иж ена најмање годишње и то приликом одржавања редовних годишњих скупштина. У »Уруџбени записник« заводе се свн дописи, како примљени тако и отпоолати. Сваки отпослати спис мора имати у архиви копију (аонцепт). У Ж њ игу скупш тпнских н сједничких зап исника« уносе се сви записници одборских сједница као и скупш тина и то оним редом како се одржавају. Сваки сједнички записник потписују н а наредној еједници, након његова прочитања н евентуално стављених примједаба, претсједник и секретар Мјесног одбора. у »Књигу ааписника« уносе се и записници евептуално одржаних конференција. Друш твепи повјереници уноее у записник р ад својих а-одиш њ их и ваиредних скупштипа, које одрж авају у • смислу прописа друш твених правила. Друш твени повјереници воде остале књиге као и мјесни одбори. Поред горњих књига Главни одбор je ш тампао чланске купоне у форми блокова, тако д а у сваком блоку идоа.. no 50 листова, a н а сваком je листу прописана чланарина ■поједином члану з а 12 мјесеци. Лнстови су ради практичнооти перфорирани, n a су тако много згоднији з а благајника него досада&и, тим виш е што су увезани. »Извјештаји о раду« такођер су штампани, a испуњавају их сви одбори и повјереници свако 3 мјесеца и достављ ају Главном одбору ради прегледа њ ихова рада. Све ове књиге су углавном већ отпослане сви м а одборима и повјереницима за њихову употребу. Предаја друш твених књ ига од стране старих одбора и повјереника новоснованим одборима врш и се записнички у 2 примјерка, тако д а се један примјерак достављ а Главном одбору, a други се проводп кроз »Уруџбени 'записник« и оставља у архиви одбора (повјсреника). Моле се сви одбори и повјереницн д а у будуће проводе и прокњ ижавају све овоје пословање у овим новим друш твеиим књигама. М О Л Б Е З А О П РО С Т О Д П Л А Ћ А Њ А Д Р Ж А В Н И Х И Б А Н О В И Н С К И Х Т А К С А П РИЛИКОМ П РИ Р Е Ђ И В А Њ А Д Р У Ш Т В Е НИХ ЗАВАБА. Гласом ранијег расписа Генералне Д и р ек ц и је Пореза у Београду, забаве нултур н о-пр освјетних д р у ш та в а биће опрош тене од плаћања д рж а в них пореза у сл у ч ају ано се одбори друш та в а , иоји приређују забаве, благовремено обрате писменом молбом Генерг.лној Д и р ек ц и ји Пореза у Београду. И ако с у о горњем распису у то к у п р о ш л и х д в и ју година обавијеш таване све наше организације путем ли ста »Гајрет« као и путем о к р уж ниц а Главног одбора __ још у в и је к се д еш ава да се поједини одбори не користе овом стиц ом, чиме у м а њ у ју чисте материјалне у с п јех е забава. повласв оји х Поново се скреће пажња свима одборима и повјерениц и м а Г ајрета да се у будукв, кадгод п р ир еђују забаве и остале приредбе, обраћају с молбом Генералној Д и р е к ц и ји Пореза бар 14 дана прије дана забаве. Како су сада обвезана сва д р у ш тв а да п лаћ ају приликом одрж авањ а разних приредаба и »бановински прирез«, то се преп оручује свим а одборима и повјереницима да у п у те и молбе надлеж ним Б а н с к и м управам а за опрост од плаћања бановинског приреза. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 534 �Најновије Гајретове впјестн Г А ЈР Е Т О В Е В И ЈЕ С Т И Мјесћи одбор се иада највсћем убпјеху ове акције за материјално помагањо Гајрета, na се je надати да he и сва остала мјеота слнједити примјер одбора у Орашју. ИЗ О Р А Ш ЈА Нови утемељач Гајрета Нови одбор Гајретов у О раш ју Госп. Ибрахим еф. Горак, имам, уписао се ових д ана за члана утемељача Гајрета са свотом од Дин. 500.— . Госп. Гораку топло захваљујемо. Припреме за велики Гајретов мевлуд Агилни одбор Гајретов у Орашју подузео je велнке принреме за одржање Гајретова мушког и женског мевлуда. Мевлуд he се одржавати у мјссној џамији »Азизији«, јединој у овом мјесту. Мевлуди-шериф учиће познати хатиб и иријатељ прогреса муслиманске заједнице г. Ибрахим еф. Горак. »Касиде« he учити мектебска дјеца под равнањем г. Горака. Мевлуд he учити нови муалим г. Х афиз Муминовић, те Ибрахим еф. Хаџномеровић, дугогодишњи мујезин А зизије џамије, иначе угледни трговац. У прош лу недјељу, 12. о. мј. изабран je нови одбор Гајрета, у који су у ш л а слиједећа гг.: претсједник Хусејн Ћехаић, потпретсједник Садик Лиш ић учитељ, секретар Хасан Кадић, a његов земјеник Ибрахим еф. Хаџиомеровнћ, благајнгск Мустафа Нуркић, одборници без нарочитих функција: З и ја М. Спахић, Ибрахим еф. Горак, Ахмед П. Аџуковић, Смаил Серезлић, А лија Беш иревић, Хусејн X. М. Џафић. Новом одбору желимо успјеш ан рад. У С П ЈЕ Л А Г А ЈР Е Т О В А З А Б А В А У УЛ Ц И Њ У Ha д ан рођења Гајретова Покровитеља Њег. Краљ. Вис. Преотолонасљедника Петра G. сеитембра одржао je Мјесни одбор Гајрета у У лцињу врло успјелу годшпњу забаву. З а овај Гајретов мевлуди-шериф влада велико интереТачно у 8 сатн забаву je отворио имам и претсједник совање међу цјелокупним грађанством, na се je надати да he Мјесног оДбора г. Дервиш 'Бођић, са врло згодним предаванаш вриједнн одбор на челу са веговим симпатичним и угн>ем о владајућој Краљевској Династији као и о значају даледним претсједникои искористити и ову прилику д а Гајрет * n a 6. септембра. И за предавања и изведених декламација у лопуларише и међу најширим слојевима, тако д а сваки попрвом дијелу програма одиграли су дилетантице-ти позоријединац, мушко и женско, велико и мало, води о Гајрету хош нн комад »Хајдук« од Мурадбеговића н а свеопште задовољлико рачуна колико и о свакидањим својим насушним потрество публике. бама. Д а je забава успјела има се нарочиго захвалитн гђици Љ убиц и Љ умовић, учитељици онд. Женске Занатске Школе, А к ц и ја за сакупљањ е ж и веж них намирница која je све силе употребила само д а забава успије. Међу осталим пословима које he у овој години да посврЗабаву je посјетио са својом гђом агилни старјешина среске испоставе г. Живко Косовић који свагда у сваком пош ава Мјески одбор Гајрета у Орашју, претстоји и сакупљање жавежних намирница у мјесту х околици. Акцију за саотпомаже Гајретов Мјесни одбор, те му се овим путем чланеова најл>епше захваљујемо. купљање намирница одбор је организовао на широј /о е т р По свршеном мевлуду, ah који се сада чине највеће припреСа задовољством морамо констатовати да идеја Гајрета полако али сигурно хвата корјена међу муслиманима, што ue, поједини чланови одбора, ииами и остали угледни г^. се je дало видјети и на овој забави коју су у великом броју ни поћи he у групама од ^бвјека до човјекаЈ од куће до к’ посјетили. Забаву je посјетио са неколико имама г. Х асан еф. од села до села, и од свакога he оатражити да се одужн ГајМаврић, муфтија у п., што je врло добро примљено од грарету, нашој највећој нади и узданици, приложивши му свој ђанства. прилог у житу, кукурузу, кромпиру, воћу и т. д. И ЗЈА В А ЗАХВАЛ Н О СТИ Управи београдоког Гајрета »Осман Ћикић« a напосе гг. генералу и предсједнику Ђ. Јосифовпћу, X. A. Џумхуру, Хасану Ребцу, гђи Тодоровић, свим питомицама и питомцима Тајрета; ученицама и лекарима. Неумитна р ука судбине хтјела je да наша никад незаборављена Khep Садика, на путу да помотне роду, a у цвијету своје младости испусти своју племениту душу, остављајући нас уцвил>ене родитеље и осталу родбину. И, покрај све туге и жалости, тјеши нас околност, да н а т а никад незаборављена кћер Садика — кад je морала нас оставити — почива у земљи драгог нам н витешког Београда, за којим je она много чезнула. Подједно нас окрепљује и чињеница свестраног очинског, братског и сестринског заузимања, пригодом њезиног боловања од стране управе Гајрета, питомица, нитомаца и лекара, a напосе пак посљедња почаст Београда, којег je грађанство код сусрета спровода одавало. Сматрамо за дужност, да се свима од срца захвалимо, a напосе Тебн, Б е о г р а д е , колијевко братства, осјећања и човјекол>убл>а, no сто пуга Ти хвала. Ожалошћени родитељи: Х а м за и Сафета Грош иК. 535 �У о в о м б р о ју п р и л а ж е м о чековне уплатнице, п р е т п л а т н и к е д а нам и звол е п о ел ати д у ж н у И с т о т а к о а п е л у је м о н а е в е н а ш е купљ ањ а претплатника м еђу н ам а за „ Г а јр е т “ , п р и ја т е љ е је р и н е о п х о д н о je п о т р е б н о д а он ее na м олим о наш е претплату. да пораде око са- културну м и с и ју врш и њ егов ути ц ај ш и ри м еђу н аш и м породицам а. У редниш тво жГ а ј р е т а “ строго п ази на то да, з а б а в н о г ш т и в а , п р у ж и е в о ји м ч и т а о ц и м а и т а к а в ч и је je п о з н а в а ш е н е о п х о д н о п о т р е б н о у д а н а ш њ е м Н адаљ е, У р ед н и ш тво м оли еве е е iuto ч е ш ћ е с е ћ а ј у с а с в о ји м с в о је п ри л о зи м а, писм ене поред поучни бираног м а т е р и ја л ж ивоту. п р и ја т е љ е ј е р н а тај н а ч и н да га р ад е за Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 536 �Med. Univ, specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne himama: S V A K I M U SLIM A N TR EBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” ĐOOOOOOGOOGOOOOOOOOOOOOCDOOOGOOOOOOOOOOOO Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala О О О О СХЗСХЗО О О О О О О О О О О О ' Narudžbe: Tvornica cigarpapira S. D. ALKflLAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu ašujte u „GAIRETU” P ® $ t £ ш тА м п д р тд : ИЗРАЋУЈЕ НАЈБОЉЕ CBE Ш1ДМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦНЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОЈЕВИ СТЕРЕОТИПИјД РОТАЦНОННСТРОј cinkografija : IZBACUJE KLIŠEJE U JEDNOJ I VIŠE BOJA 3EDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE knjigovežnica: �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/d413a5e728afbe566bfeb175e44c60c9.pdf 16ca96d325594fa26528526056c04d17 PDF Text Text IAJPčT ! JlHCt 7MTtTA МУМШ SA КЧЛТУРМС ИШИбМСКЛ ТТСДИЗАНЛ MVUMMAHA САДРЖАЈ: М устаф а Мулалић: 3<5ог еачада . М устаф а X . Грабчановић: Циганска песма Сафет A . Б урина: Одмор крај згаришта Саит Ораховац: Шанкина смрт ПО ПУЛ А РНА С Т Р А Н А *— Вејсил Ћурчић: Птице на нашим средњококовним споменицима и старим муслиманским ншианима Х а м д и ја Мулић: Улушћана дјеца А л и ја М. Чорда: Етика Д р. Стев. 3. Ивановић: Како се шире заразне бо- леоти Свечаиости приликом предаје Меншуре Реис-улулеми у Београду ГА ЈР ЕТ О В ГЛАСНИ К Састанак Гајретових раднпка у Београду, Гајрет на гробу блажевопочввшег Краља Петра Веллког Ослободпоца, Повдравна депеша претсједника Главног одбора Гајрета Преузвишеном Господину Реис-ул-улемв, Захвала његове Преузввшецости Реис-ул-улеме на поздравну депешу претсједннка Гајрета. Даљњв проширивање Гајретове организације: Нови повјереници-ице Гајрета, Рад повјеренице у Бос. Новом, Гајретов клуб у Тузлн, Нови повјереници и утемељачн, Утемељачи Гајрета нз Бужнма, Утеме.гачн вз Пријепоља, Новн утемељач у Велесу, Гајретова забава у Фојнвди, Забава у Локвама, Гајретов теферич Мјесног одбора у Пурачићу, Прослава Гајретова дана у Мркоњић Граду, Посјета бана Зетскв бановине Гајретову интернату у Плевљу, Отверење домаћичске школе у Жепи; Добровољнн првлозв: Дар за Гајретову томболу у Тузлв, Првлозн вз Оџ&ка, Разви добровољни дрнлози, Првлог 'ВилвмарскоЈ школи у Новом Пазару, Поклон Мјеснои одбору у Пријепол>у, Прнлог вз Коњвца, Првлозв вз Тузле; Задвала Гајрету. i ' " - f Џ j .A h %£ ' -i 16 НОВЕМБРА САРАЈЕВО 1930 Ур вђуЈе: Х а м з а Хумо БРОЈ 22 �Oglašujte u listu »GAJRET« »Oajret« je najrašireniji časopis među muslimanima i svakim danom diže ee broj njegovih preplatnika, na­ robilo otkako je povećao svoje gra­ divo. I u buduće, »Oajret« će nastojati da tadovolji što širi krug svojih pre­ platnika i da prodre i u najzabitnija mjesta. I i ovih razloga, bilo bi n in­ teresu naših trgovaca da oglašavanje svojih firm i vrše preko »Gajreta«, a tim ujedno vršili bi i svoju patriotska i humanu dužnost. Radnici i prijatelji Gajreta treba da porade a svojoj sredini kako bi trgo­ vine i preduzeća iz njihovih mjesta oglašavali a lista »Gajret«. л > > ’ Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културво и економско подизање муслимана, излази 1. н 16. свалог месеца, a цена му je sa нашу Отаџбину 100 динара на годнну, a sa све остале земље преко граннце 200 динара. 'Вацш добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједвни број стојн 5 динара. Директор Х ам и д Н у м и +s Уреднив Х а м за Х ум о Влаоник друпггво „ГаЈрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта“ одговара Јоснп Енгл. �М усш аф а М ул ал ић Због свлада • актовка из босаноког живота са певањем — Л иц а: A л и ј a г a, бивши кметовски пбсеДнпк, Х а с н и ј а , његова жена, Е с a д, Гајретов поборник у касајЗи, Н а ф и ј а , Гајретова женска поборница у кас! С а д у л а х е ф е н д и ј ^ а , џематбаша, И б р о, мухтар, С а л и х а г а , бакалдија, Б е б и , свирачида, Ц у ц а , свирачица, A н д р a ш, свирач каиелник, П и ш т а , виолиста, Ф е р е н ц , басиста, Ј у с о , хамалин, Р е д a р. Догађа се у једној босанокој варошнци у садање врсме. Позорница претставља босанску собу. Ha задњсм зи ду ред прозора са демирима и мушеицима, no којима се испреплеле гране фаслиџана. Испод прозора прострта сећија, са миндерлуком и јастуцима, застртим макатама. У десном углу се-ћије шилте на коју сеђају етарији и угледнији гости, a у левом углу стол na коме су поредани стаклени предмети, кадионица за мирисе, маштрафе и вазе, табле и зарфови. Ha поду код стола жута мангала са кафеиим такумом, жутим ибрицима и џезвама. 0 зиду јодаи стари сат чалан, a у нерсду обсшеио je псколико левха (арапскн натписи са цитатима из куранај. По поду je ћилим. До врата уза зид прислоњена сехара a на супротној страни je земљана иећ са лончићнма. Ha обје страue no једна врата у стилу. Собни памештај je овехтио, тек ралоткрива искадан»с богатство. Појава 1 Хаснија и Нафија (Н a ф и ј a je елегантна и цивилизована муia, отворена и европски обучена. Тек се преtaje да je муслиманка no црном саметном ио:ривачу, кога je као турбан елегантно омотала око главе и запела једном златном гранчицом из које блеште звездице драгог камења. Испод турбана вире joj чуперци црне косе). (X a с н и ј a je прихштивио, патријархалпо чељаде, жепа још млада и п.уна свежине, али бледа и измучена. Тек ако je пст година удата. Одевена je у димије, далеко од сваке моде. Главу покрила јеменијом. Низ леђа je пустила плетеншгу, рашчупану у читав сноп златне косе). Н a ф u ј a (седи на сећији. Окренула се према Хаснијп и са искреном бригом посматра je, увијепу у тугу и кахар) Да ли сн га вољела? X a с н и ј a (седи према њој на сећијп сва погурена, увучепа у себе и своју тешку бол. Сва je уилакапа, дрвених вјеђа од суза. Повезана јеменија даје joj лиду :свечан израз туге. Јздиом руком глади no макату, a другом брише, једпим крајичком јеменије, сузе које joj часовито наваљују, већ ирсма тежини осећаља. Читавим горњим телом се no мало љуља) Не бих ти умила казати ханумице. Бићу ти искрсна ко сестри и мајдп. Иошла еам за љсг на зор. Нисам га честиго нв видјела, док сс нисам са љим у твеговој кући na само нашла. Била сам му одана и вјерна, јер он мије био гослодар и хранитељ. Н а ф и ј а : Могла си ваљда зиатл да брак бе? љубави ne носи срећу. Ниси била толики јетим. �X a c н и j a: Знала сам драга ханумице ко и ви школоване жене, али се судбини нијесам могла одупријети. Да ме je ико упитао, да ми je ико ставио на вољу, не бих за њег пошла и камо epohe да сам се отровала. Очева воља била je највела сила. Н а ф и ј а : (оштро осуђујући) Наши очеви! Наши очеви су непријатељи своје дјеце; своју соиствену дјецу бацају у отворен гроб. Пука несвјесност. Чуди ме да их ни њихово горко искуство не меже да опамети. Kao да се за своје исго јдде освећују на својој дједи. Х а с н и ј а : (дубоко уздахне) H a ф n j a: A што he рзће твој отац кад чује да си остала без никјаха? Х а с н и ј а : Јадно he му бити, то се разумлје. Али познаш сестро нашу тврдоглавост. Ja му то не смијем ни јавити, јер знаш да je код нас у сваком случају жена крива. Нико се још није хгјео дубоко унијети у нашу душу и нико нам довсљно не познаје јад. Ми би све хтјеле да људима сгворим^ џенет, али се читав наш позив своди на гтоелутцђос? и робовање мушким прохтјевима. Исти мој тврдоглави отац, кад би му -ее пожалида, рекао би да сам крива, јер да нирам била у'итаату, na мјесто сажаљења проклео би ми костл и отјерао би ме испред авлинских врата као псето. Кад ме je Алијага тукао, кад ме je злостављао и кад ме je на сваке муке нагонио, ни онда cč нисам пожалила јер би рекао: »човјеку месо, a оцу кости«. Такав би ми одговор само улио више чемера у срце, такав би ми одговор уврије^ио лонос, учинио ме кукавним робом и распршио би мв све наде. Зато се нисам никад пожалила — ником, ником живом, na ice нећу ни сад пожалити. Heiča буде што ми je у челу записано и што je ксметом Алах одредио (зауставља јецање и брише се од суза). Н а ф и ј а : (сажално) Зар cir и злостављана? Х а с н и ј а : (питање изазове дубок, јецај) Још како, драга ханумице. За кости своје не чујем. Н a ф и ј a: (сажалним прекором) Што ме ниси и онда звала у помоћ? X a с н и ј a: (настоји да заустави сузе) Нисам хтјела, сестро. Нико. ми жив није знао за муке, јер сам сматрала да би лрекршила дуж н у вјерност према господару, ако би се иком пожалила. Увијек сам гојила наду: престаће, престаће. Алах he погледати на мене, окренуће и њега правим путем да ми се смилује. Али, драга сестро, (навру joj сузе) моје м-уке нису иикад до данашњег дана битисале. Н а ф и ј а : (исиитљиво) Д а ли си му макар и нехотице дала кадгод новода? Б уди ми искрена и реци ми цијелу истину! X a с н ћ ј a: (уверљиво) Смијем положити руку на кур-ан да му никад нисам дапа повода. Увијек сам се трудила да му сваку жељу испуним и 554 испуњала сам je. Радила <-ам i:ao роб и држала сам му кућу онако како сам je од мајке научила. Никад нисам тражила своје разоноде, никад нисам тражила женског друштва, комгаилука ни теферича, јер сам се помирила горком судбином да сам припала његовој власти. Пустила сам се, чинио је са мном што je год хтио. Док сам имала дјевојачке свјежине био je у својим мушким прохтјевима незаситан. Ja сам му у свему била сусретљива и примала сам га у свој душек са осмјехом робшве и ако ми je душа плакала. Али брзо je попио моју младост као капљу poče и никад се више на ме није хтио ни окренути. Наставио je свој раскалашени живот све док je текло аграрних обвезница и беглучких њива. Кад je дотјерао до двије њиве од чијег прихода није могао живјети, дође д о освједочења да у животу треба радити. Али му je мимосвијиг и то како он замишља рад. Хоће да отвори механу и да узме некакву свирачицу у кумпанију. Тражио је^од мог оца мираз, али кад je чуо да je мој отац пренио сав свој иметак на мушку дјецу, прода . и-4Јосљедње двије њиве, a мене окрену мучити. Кад ме мукама није могао отјерати, јер сам ja надчовјечно све ладносила, оде кадији и, ни кривој ни дужној, скиде ми са raave свој никјах и пусти ме ко птицу за здравље. (Плаче. Мучна пауза). Јутрос ми кадија no мухтару посла одлуку, a он ми поручи да још данас упртим своју сехару и напустим његов топрак (загрца ice). К уда ћу, сестро? Реци ми, куда ћу? (Опет мучна пауза). Васдан ми нашиље којекакве цигане и факлне д а ме вријеђају и поручује ми да га не чекам до икјиндије у његовој кући, јер да он узима ону проклету свирачиду, пусто joj мјесто остало. Сестро моја куд ћу? Ево икјиндија се лримиче, a ja још не знам куда ћу? Ja родитеља кб да и немам. И да маре за ме, далеко су; ту ja никог свог немам осим Бога драгог (плаче)., Н a ф и ј a: (под тешким дојмом) Родитељи су опет родитељи. Да су најгрубљи према својој дјеци ипак не могу изгубити родитељски осјећај. Имају макар onaj најпримитивнији инстшст кога и животиље осјећају прама своме подмлтаку. Кад би се твом оцу поручило, он би се сигурно побринуо за те. Покушаћемо преко тамошњег Гајрета. Нек се људи заузму, нека му претставе твој истински очајни положај из icora ни најеманшџшованија европејка не би зпала тгзаћи. Х а с н и ј а : He спомињи сестро Гајрет, јер ме je Гајрет и бацио у његове панџе. P lа ф и ј a: He разумијем. Гајрет само на хаир oicpehe, na му се у нашем народу највећи минет чини. X a ic ii и ј a: Напротив. Moj м у je бабо пајљући душмапии, јер вели ла Гајрст }итријебљује наше �лијепе адете. Он je драга ханумицс човјек старог кова, na не може да схнатн данашње вријеме. Moj бабо je уложио сав свој уилив да му рад у нашој касаби омете. Н а ф и ј а : To није могао учинити, јер нема.те силе ко he снагу његова покрета зауставити. X a с ii и ј a: Да видиш како je за ono вријеме могао у нашој касаби. Једнс јесени, то je било пред пет година, дође у натпу тсасабу на школу један млад учитељ м.услиман. До њега се није ни. знало за Гајрет. Чим je дошао у касабу, одмах je окупио пријатеље Гајретове и-почео радити. За кратко вријсме- отвори се Гајретова домаћичкжа школа и почеше уписивати муслиманске дјевоке. Једног петва, ja као и осталс дјевојке обукла се и изашла са другама на канате, кад наиђе учитељ сокаком и приђе нама да нао пописује. Дјевојке ice зблануле. Неке се уписаше, a ja, бојећи се оца, ловукох се м ало.у страну. Посматрала сам са уживањем његову красну момачку стаситост, његову благу паметну чехру, док нам се погледи не сусретоте. i a осјетих да ми нешто топло кану на'срце и завољех учитеља. Између cyjjy дјевојака jitoja му се скромност најбоље допала, a веле да сам онда била и лијепа. Н a ф и ј a: To ice још и дана^ види.—^ X a с н и ј a: (настављаЈХ)в/£ са.м била сретна кад би очула његов баотун о калдрму и слетила би на канат као стријела да га гледам и да га олушам како ме мами да се упитћем у школу, и тако наше познанство мало no мало пређ^ у карасевдах. Н а ф и ј а : Чије посљедице наслућујем. Х а с н и ј а : У граду се д^гла кука и мотика против домаћичске школе и учитеља; мој отац највише. Али поред свега тога on ми je све чешће долазио ноћу под пенџер и ми смо кроз граље јоргована, обасјани мјесечином, ашиковали до ,'Сабаха. Ах ханумице драга, ако си икада вољела, разумје- ћеш како су слатки ти часови (уздахне и уздах je прене из заборава). Ојетих сс тога и заборавих иа своју тугу. Н а ф и ј а : - Причај, причај, јер ме твој ромап необично интересује. X a с н и ј a: (настави) Говорио ми je шаиатом да бабо не чује, тако слатко, тако заноено да су мс његове ријечи као крила носилс у висине. Говорио ми je много и много о Гајрету. И ja сам no њему Гајрет завољела и од тада га носим на души. Крадомице сам га помагала и слала дарове на Гајретове забаве и тефериче. Ja сам му се јадала на рсдитеље, a он ме je тјешио: Кад бу-демо своји, вели-, ja ћу тебе научити кљизи и писму, na ћу те уписати у течај кухања и кројења, оспособићу те да будеш добра жена, мајка и домаћица. Ja сам нестрпљиво декала тај дан, али тај дан није никад дошао (уздахће). Moj бабо сазнаде за наше везе и све пропаде. У мал’ ме тога дана није из пушке убио. Против учитеља дигоше тужбу и преко странака га премјестише из наше касабе, a мене на снлу дадоше Алпјапг, који се случајно на пропутовању затекао у нашој касаби и са мојим оцем упознао. Ja сам се очајно опирала, борила се као лавица, али моја с.нага бијаше малена: Алијага ме одведе и загвори међу четири зида. Живјела сам са ш ш пет равних година, na кад icaM се доста јада пајадила, показа ми сокак и шупље небо. Што ћу, сестро моја, звала сам те да ме насавјетујеш куда ћу и шта да чиним? Вријеме пролази, сад he икјиндија. Сад ће доћи црни час кад морам оставити ову кућу која je сва влажна од мојих суза. Зар ћу сестро на сокак?! Пуцају ми путеви насве четири стране и сваки води у црну бездану јаму. Има ли ико милостив да ме прими, да не кидишем себи, јер ми je жао младости. Робовала би му као и оцу, као и човјеку. Теже ми ропство не може бити, нити ми може црљи дан доћи (загупга се у плачу). (Наетавиће се.) Мчстафа X. Грабчановик Ц иТПНСКП ивС М П (Из збирке »Грчеви младости«) Однекуд песма. Сутон ћути у чести. Кресови светле. Песма се у ноћ рони. Цигашг прсд iioh поиели черге на цести, a рде he сутра, не знају ии сами они. Мир. Звезде горе. Дубоко шуми гора. Певају цигани. Ноћ као река тече. — Живот тај ерећни е немиром модрих зора, никада туга ни за чае. нахукнут неће. . . . У њима cne je што тврда имају круха, уза н.их све je тито носе увек у сутра, na њима све je што т|х>шна. имају руха, безбрига крај њих je iiito пут им еудбине •утра. Цигани певају. Дубоко шуми гора. Клокоће врело иегде у кршној страни. — Они icy деца крвавих тихих зора, живот им сав je: цвркут птица на грали. Hoh леже, ћути. Логор тиши н ц е с т и . Још један пева: Дигани у несмн жпве —>не мисле никад шта he л х сутра среоти, нд шта je прошло пиз стазе ирошлоети cune. 555 �Сафеш A Бурина Одмор крај згаришша — Ево бато, видиш бабу свога? Гледај миппсе, гледај! — И моје це бабо бити, и моје. Тад будем велити. — Бице, бице сине, ато Бод д а . . . тепа му он и узимза га на руке. Подиже га високо, na га љуби у чело. _ — Хајде, види секу у беши! Опава ли? Ha вратима избе појављује се Есма, Салкина Умор, и опет вечно умор, сталан je друг ових бедника; он им je и једини заштитник лротив свих жена. Млада, свежа, пуна са облим полунагим гру. могућих људских настројења, у којима се тражи не- дима. Босе ноге се црвене од снаге и набреклости. што вшпе, нешто угодније и лепше. Умор, он над Образи пламте, као да су од саме крви. A поглед њима пева сваког дана кад кроз шуму одјекују joj пада на снажне руке њеног вољеног мужа. — Оалко, докле ћемо ми овако? Кров шупаљ. тупи ударци њихових чекића и секира, стругара и пила, доноси им једно чудно расположење забо- Вода пури ко кроз решето. Ђеца су ми се ноћас рава. У овој монотонији, у том једноликом, безбој- сва налила. Ко чеп су била мокра. Кад ћемо бјеном животу, они налазе цео смисао свог опстој&ња, жати из ове проклете избетине? Видиш, срушиће над главом. Да Бог да ватром изгорила. a њнхови послодавци за њих су само еенке њихо— Е, мислшп да би ти онда било боље. Ха? вих имагинација. Рад, напорап вечити рад, створио — Али зар мореш гледати вако дијете? Гледај je од ових људц>један чудцн механизам који, као снага неиопиреле и пеугасле ватре, извлачи из њих га само какво je. Салко даље реже и довршава свој започети неисцрппве количине енергије. Сав живот човека предодређен je за још јм а н виши и идеалнији смл- посао. He овсрће се више на јадања и жалбе сироте сао: за искоршптавајбе свих могућих расположеља, жене. Ha вечер с у дошли Салкини другови. Д а се угодности и неугодности, створених законпма природе. A њихов јјсивот? Ови бедни љ уди што сваког мало код њега скупа провеселе. Донели су собом дана зором, док се још нису довољно ни одморили и неке флаше. Небо je прекривено танким облаод прошлодневног посла, одлазе поново на исти цима што прекривају месечину. Салко запали фепут, истим стазама се цоиињу до Радимље, пролазе њер и обеси га више врата да им мало светли. Феистим пејсажима... радују се једнако своме алату, њер жмирка и слабо осветљава распаљена лица шуштању лишћа и шкршги падајућег дрвећа. И радника. Време одмиче. Салко изнео један хратако цео дан. A на вечер, опет се они спуштају кли- стов сто и на њега поредао све, што je потребно за завим стазама, обраслим меком травом, слушају пе- њихов теферич. Домаћин први узима чашу, подиже сме тетреба, не свесно, него сасвим потсвесно. И je у вис и, као да хоће да наздрави, говори: — Другови, желим вам сваком бољу срећу и та једноликост вечитог умора, поткрепљена миром примитивности, доноси тим вечним снагама једно угоднији живот, ако ви сами желите. Нека вас необјашњиво уживање у свој тој тешкој монотонији. Бог поживи! Искапили су чаше. По једну, na no две, no тр« Ови су они задовољни собом и својим акивотом. и безброј њих. Салко се први опио. Трескао je чашама о земљу и певао: Салко седи пред својом колибом и израђује две »A што ми се Травник замаглио клупе из дрвета, Данас су слободни. Недеља, a и или гори ил’ га куга мори?« Божић. Господа им дозволила да се данас одмаЗамахнуо je у једном моменту, ударио no једрају, да и они знају кад je Божић. Ha вечер ће му ној чаши и расекао руку. доћи другови да се мало забаве скупа и ван свако— Ово je живот, ово, кукавице! A не онај у дневног обичног посла. Крај ље-га се игра мали син- прљавом граду. Овђе се само зна за ж ивот.. . A чић, a он га гледа и мисли о њењговој будућности. моја ђеца, сиротани моји. — Окочио je иза стола. Салко Ројко бедно живи са женом и двоје ситне деце. Живи у једној страћари, на пола порушеној, што се налази на друму, подно Врховице. Сваког јутра иде он у шуму Радимљу на брегу, поврх његова обитавалишта, ради до вечери, a онда, бедан и тежак, силази низ уске стазе планинске, са својим изнуреним друговима, са умором што се клати у њиховим телима. »Боже мој, мисли он, да ли he овај сиротан остати овако кржљав, ко што je сад. Хоће ли умријети прије мене. Сва je лрилика. Што ли се није бацио на ме, забога?« Тад иогледа своје набрекле мишиће дивећи им се. 556 Разбацао столице, док су се пијани другови ваљали no колиби. Певали су као луди. Он je гледао низ брсг. Али mije могао пишта да оссти у тој лудој даљшги. Није видео ништа пред собом. Слеиоочнице СУ М.У ударале, крв као да у јс појурила у мозак. �Викао je и сповао, a овда, као луд, појурио виз друм и у з очајвички крик će срушио у дубоки јарак што се протезао дуж стазе. Сирота Есма je потрчала за њим. A пијани другови, тетурајући, пожурили су му у помоћ. Лридигли су га, али, он je био онесвештен. И другови су га некако понели према колиби. Ha крик Есмин, који je више личио животињском урлику, погледали су они према колиби. Она je горела. Док су они дошли са тешким телом Салкиним, дрвена кућица je догоревала. Пред њом су видели једно сирото, полунаго дете где дрхти и зове окренуто немилосном пламену: »Мамо, мамо!« Чуо се само један крик.. . и настала je ти- швна. Оамо će осећало пуцкараље лламена, који je довршавао всоју страшну игру, Оалко ice мало освестио и, освештен ужасом, јурнуо у последње остатке пламена, али je све било касно. Узезо je бедно дете у наручје и плакао над њим. — Оиротица, изгорјела j e. . . шаптали су другови његови. За један сат на згаришту није било ни једног трунка исара. Све je било мирно и ткхо. Само црн пепео je остао ту, као знак туге, вечне туге за животима који су ту до недавна вегетирали. Ш анкнна смрш Лани бејаше једра И чила, Лани бејаше ведра И мила, Убава, Кротка, И блага. Ha дакси саркофага, Девојке Шанке што беше чила, Што беше мила И блага. i' v Друге су њене венац joj сдлеле Од беле :антеме, _'но жала гладе joj чело И љубе очи неме Девојци Шанки милој нам други, Девојци Шанки големој туги, Ах туги нашега града. A сад ко голуб сломљених крила Лежи joj тело Нежно и бело Тихе су данас махале наше, Тихе и пуне јада. С ант О ра ховац Тужне су данас махале наше: Шавка je умрла млада. Девојка Шанка мила нам друга, Девојка Шанка голема туга И сета нашега града. <- ,S •> ПОПУЛАРНА i СТРАН А Vejsil Ćurčić Ptice na našim srednjovjekovnim spomenicima i starim muslimanskim nišanima Proučavajući stećke, nadgrobne spomenike Pa­ tarena (Bogumila) i muslimanske nišane iz prvih godina iza osvojenja Bosne i Hercegovine po Osmanlijama, našao sam na nekoliko njih isklesane ptice. Nijesu one tu postavljene u dekorativne svrhe, nego one imaju neko drugo značenje, neki simbol. U po­ znatoj nekropoli sa Lađevina u rogatičkom srezu, gdje su ležali ispisani spomenici bosanskih velmoža Vlatka Vlađevića i njegova vojvode Mistoša nalazio se uz ovog i spomenik njegova sina Stjepka, što sa­ znajemo iz očeva natpisa, koji kaže da na tom mjestu leži sa svojim sinom Stjepkom. Stjepkov je spomenik kudikamo manji od onog njegova oca, pa je valjda umro kao mlad dječak još za života očeva.1) Na pro­ čelju ovog dječijeg spomenika isklesan je krst i na njemu ptica. Sličan motiv je i na začelju samo što je umjesto krsta isklesan spiralni motiv i na njem ta­ kođer ptica u istom položaju kao i sprijeda. Položaj 1) S va gdje sam ih đevinama. 0 b iće govova tri ova sp om enika doprem io sam ja u muzej, isto onako postavio, k a k o su le ža li i na V la transportu tih gorostasa u onom teškom terenu u jednom od nared nih brojeva. 557 �ptić«; je prilično naiurulislički shvaćen i živo potsjoća na kukavicu u onom položaju, kada ona kuka, »pjeva*. Ovim se je htjela ovjekovječiti neprežaljena tuga oca i matere2) za izgubljenim sinom, može biti baš je­ dincem. Po narodnom Vjerovanju kukavica je sestra Lazareva, onoga Lazara, koga je Hristos uskrsao iz groba četvrti dan poslije smrti. Poslije Lazareve smrti ona je i dan i noć na glas kukala. Lazar joj se jav­ ljao u snu i molio je da ne kuka, ali ga sestra ne po­ sluša i on je zato prokune, te se pretvori u kukavicu. Kukavica počne kukati o Lazarevu danu (Lazareva subota na 8 dana pred Uskrs) i narod je rijetko kad zove kukavica, nego obično pjevačica, jer misli da je grijeh drukčije je zvati. To čini sigurno od straha ne smijući joj ni imena spomenuti, da i njemu ne bi »zakukala sinja kukavica . Kad prvi put u proljeće neko čuje kukavicu, pa je slučajno gladan ili parasuz (kokuz bez para), biće cijele godine gladan i bez para, a ako je sit i parali, onda cijelu godinu neće gladovati i uvijek će mu džep biti pun para. Stoga mnogi imaju običaj kad u proljeće čuju prvi put kukavičin glas, da se rukom dohvate budželara ili kese s novcima vjerujući,/х1а’ će cijele godimtJmati novaca. Kukavica kuka do Vidov-dana (do 15. juna po st.), a kukala bi 1 dalje, ali kad je poginuo car Lazar na Kosdvu, onda kćeri Lazareve rekoše ku­ kavici, da je o n ^ v e ć svog brata okukala i oplakala, pa je zakumiše, da sad pusti njih, da one okuka ju, poginulog oca, izgubljeno carstvo i slavu. I kukavica ih je poslušala, te ne kuka mimo Vidov-dan. Stećak u Očevlji kraj Podlugova, s isklesanim orozom. Pod orozom »did« otvara vrata Kad sestra izgubi svu, braću, te ostane bez ijednog, onda obično viče: »Kuku meni kukavici crnojh: Narod smatra.da je grjehota ubiti kukavicu, jer ko je ubije, on nema kud na onaj svijet. Stećak Stjepka, sina 2) U selu S eljanim a kra j R ogatice im a je da n stećak s natpisom, iz ko ga se ra za b ire, d a je tu za ko p a n a G ru bača, žena vojvode Mistoša, vje rova tn o onoga M istoša ša V la d e vin a . vojvode Miloša, sa Lađevika (Rogatica). Na ornamentu kuka kukavica Muslimanski nišan u Alipasinoj džamiji (Sarajevo). Isklesana dva sokola, ruka, mes.ec sa dve zvczde i lovaćko oružje, sa lovačkim psom 5$8 �Kad ko kuga kune reče mu: »Kukavica inu jaje snijela«. Narod vjeruje i to, da kad kukavica kuka, njoj sve padaju suze na travu i kako padaju, onako se i nižu na kakvu travku. Da se mogu naći, one bi bile lijek od svake bolesti. Kako se vidi naš narod mnogo drži do kukavice. Stoga mislim da i ona ptica isklesana na stećku na Vukovoj baštini kod Skender Vakufa ne predstavlja sokola, nego baš kukavicu, koja je upravo u onakorn položaju isklesana, kako se u prirodi drži, kada pjeva, kuka. Čitava je kompozicija na stećku takva, da je puno vjerojatnija da se ondje radi o kukavici nego li o sokolu, jer nema ni smisla da umjetnik isklesava sokola kraj ruke iznemoglog starca s palicom u ruci, koji valjda oplakuje pokojnika, koji leži u grobu pod spomenikom. Tu ima mjesta samo ku­ kavica. Druga ptica, koja se javlja na spomenicima, je domaći pijetao. Dva sata istočno od nekropole u I^ađevinama, blizu džamije, koja se nalazi u polju ispod Rusanovića, ima na obronku nekog brežuljka prilično srednjevjekovnih stećaka i na jedn9me se vide ove skulpture: Na pročelju kamena ima u profilu prika­ zana stojeća muška podoba, odjevena u kratkoj dolami; desnom se je rukom podbočila, lijevu je pola ispružila, držeći u ruci nejasno markirani balčak Iznad balčaka isklesana je nekom ka­ x„u od mača. T""'1'1 u u pom poput kacige pokrivena glava, u koje je naročito obilježje, oštro profilirana, šiljasta brada. Iza spome­ nute muške podobe vidi s e nešto kao vrata, a pred njima palica s drškom kao u štške. Na protivnoj strani mramora isklesan je oroz kako kukuriče. Oroz je smješten na četverouglastom predmetu, koji je sličan onom na pročelju i koji si­ gurno pretstavlja vrata. Pokojni kustos Fiala držao je ovaj predmet za nekakav sto, ali je vjerojatnije da su time markirana vrata, jer već stećak u obliku krova na dvije strehe predstavlja sam po sebi do­ maćinsku kuću. Da se tu zaista radi o vratima, do­ kazuje nam ovaj primjer, koji je mnogo interesantniji. Na pročelju jednog stećka jia oblik kuće iz Očevlja na desnoj strani rijeke Misoče povrh Ilijaša isklesan je među ostalim i oroz. Pročelje je toga stećka ispod zabata razdijeljeno u dvije pole, nat­ krivene lukom poput arkada. U prvoj je isklesan čovjek s bradom u kapi poput one, koju prije opi­ sasmo, kako sjedi na tronogu (stolici) naslonivši se na štaku, koju drži u ruci. U drugoj poli pred! starcem, isklesan je četverouglast predmet, po duljini razdi­ jeljen plitkom brazdom u dvije jednake brazde. Ovaj predmet bez sumnje predstavlja kapiju sa dva kanata ikrila). Starao je snažno prihvatio lijevom rukom jedan kanat kao da hoće da otvori kapiju. U zabatu više starčeve glave isklesan je oroz kako se šepiri i pjeva. Razumijem, da se kukavica slika po nekojim spomenicima, ali kakva posla ima oroz na spomenicima mrtvih, nije sasvim jasno. Oroz je doduše po narodnom vjerovanju najblagoslovenija ptica. Njega je blagoslovio sv. Petar, kad ga je on sa svojim kukurijekanjem potsjetio, da se je odrekao Hrista, a poslije ga je blagoslovio i sv. Savo. Ako zao duh — đavo dođe, da navede koga na zlo, on to može učiniti samo tako, ako pijevci ne pjevaju, a ako gdje pijevac zapjeva, đavo mora odmah bježati. Moguće je da orozi na spomenicima, koji su, kako izgleda, prikazani kao da pjevaju, predstavljaju sim­ bol, čuvara umrloga od napasnika, umjesto uobiča­ jenih molitava i proklinjanja, da ne nastupa niko na njegov grob, da ga ne raskopa i t. d. Soko se također javlja na nadgrobnim spomeni­ cima, ali uvijek u vezi sa kompozicijama prizora lova, te najmilije zabave naših srednjevjekovnih vitezova. Na tim lovačkim prizorima po stećcima (Čerin u Brotnju d Cemica kraj Gacka) soko je uvijek pri-3 kaz£m kao p0magač lovačkog kerčeta (hrta) u lovu |£ |ј ф ј е ф ometajući ga na bijegu neprestanim kljuvanjem iz lijeta. Na starijim muslimanskim nišanima nalazimo također kadikad isklesanog sokola. Muslimanima uopće najomiljeniji lov bio je odvajkada lov sa so­ kolom i to na pernatu divljač, jarebice i t. d. U groblju kraj Alipašine džamije u Sarajevu isklesani su uz ostale simbole lovca (kerče, luk i strijela) i dva so­ kola na kamenu, nad nogama, na strani prema bašluku a na suprotnoj strani bašluka ljudska ruka. Po narodnoj predaji u ovom grobu leži neki čerkeski kan, koji je došao sa sultan-Fatihom u Bosnu i ovdje zakopan. Sigurno je u našim krajevima našao vrlo podesan teren za lov sa sokolom, koji mu je u tuđem svijetu bio može biti jedina i najomiljenija zabava, koja je i ovjekovječena na njegovu spomeniku. Isto tako gledao sam i na jednom nišanu u groblju pred Glamočem isklesanu ruku, a više nje soko-ptica.*) 3) 0 pticam a u narodnom vje ro v a n ju isp. B ratić A . Tom o u glasniku zem. m uzeja, 1900, str. 345-340. Радом за Гајрет будимо наше снаге и стварамо бољу будућност 559 �Hamdija Mulić Upušćana djeca U proučavanju dječjega života naišlo se na mnoga važna pitanja (problem e). Došle su i mnoge zaprijeke kao pogreške slabog odgoja djece. Mnogi roditelji i danas obraćaju pažnju na dijete i njegov život istom onda kada ono prilično poodraste, kada prilično znade da govori što valja i naročito što ne valja. Kada dijete umije štošta i nevaljalo da radi. Takvi se roditelji poslije jade i tuže, da im je dijete zločesto, pa kada ga ne umiju da odviknu od pogre­ šaka i kada ono nastavi i dalje sve više i više da griješi, onda obično vele, da s e tako dijete »nalet« (rđavo) rodilo tobože »Bog ga takog dao«. Eto tu leži uzrok, što se ranoj dječjoj dobi, d o s e d m e g o d i n e obraća slaba pažnja u odgoju djece. Ili ako mu se pažnja nešto i obraća a ono na krivom putu. Mnogu djecu i vlastite majke navedu na razli­ čite pogriješke, a sve nehotice, jer ne znaju šta rade. Od takvih je pogriješaka u odgoju djece najgore kada bude j o g u n a s t o d n j e ^ e ili kako u nas kažu u p u š ć a n - 6 d i j e t c 0 ’ ■ Odmah ovde valja napomenuti da se upusćano dijete ne zamjeni sa zapuštenim djetetom. Zapuštena su djeca bez uzgoja i spadaju u popravilište. Lahko ti je upoznati upušćano dijete. Čim mu stupiš u roditeljsku kuću ako je još maleno, ono ti izbije pred oči. Galami, zadirkuje u svašto,. prevrće stvari i sve /čini što mu se zabranjuje. Ro­ ditelji ga istom pred gostom ruže a ono vrišći i sve više baca oko sebe što stigne. Ako ga još i oklape — onda je istom pravi pakao. Sada još vaše »hujljivo« i toj »hulji« nema kraja dokje ne iznemogne i ne zaspi. Razmaženo je do krajnosti. Dok se s djetetom moglo lahko da upravlja — mlado se drvo savija — dok se s njime moralo ozbiljno da postupa kao s čovjekom i učiti ga ozbilj­ nosti i istini, tada se pustilo djetetu na volju da brblja i radi šta hoće. Čak mu se vragolijama i »arsuzluku« svi smijali i povlađivali mu. Mnogoj materi tada »od dragosti srce igra« a mnogi se babo nad dječijim brbljarijama topi od m iline. Neka ga, vele taki roditelji — ludo je ono još, ko dijete, popraviće se ima vremena. A baš tada u najranije djetinje doba, kada je najmanje otpora od strane djeteta i kada je najlakše njegovom voljom upravljati, najmanje s e tada m isli ozbiljno o odgoju djece i najviše se čini pogrešaka. To je zakon u duševnom životu mladice ljudske, koji se mora da uvaži, inače griješe svi koji ga ne poštivaju. Poslije u životu tako jedno dijete kao odrasli čovjek gorko ispašta roditeljske mane. Jeste, nijesu mu u samom djetinjstvu jačali volju za sve što je 560 dobro i ozbiljno, nego ga pustili da radi šta hoće, pa poslije kada je ta volja omlitavila, ne umije da sam sebe savlada niti da se pomogne. A šta mu u životu zaprijeka ometa, šta li ga poklopi nevolja i muka! Jadnik mora da sve to otpati. Pa ko je najglavniji krivac tome čovjekovu jadu? Roditelji su krivci koji nijesu učili dijete da u čovjekovom životu postoje zaprijeke i nesavladivi otpori. Slaba je isprika da su to činili od dragosti i lju­ bavi, jer i dragost treba da ima svoje granice. Čim dijete pogriješi i pođe krivim putem valja zgodnim načinom popraviti i uputiti ga onako kako valja, kako je dobro. Ako izgovori rđavu riječ ili opsuje (naravno sv e je to čulo od drugoga) naj­ bolje je to prećutiti kao da ga nijesi ni čuo, pa će onQ to smetnuti, osobito ako je rastavljeno od za­ puštene djece i od drugoga da psovku ne čuje. Inače ako ga ružiš ili tučeš za to, sve gore, jer dijete upravo voli ono, na što si ga ti upozorio, da je tobože ružno. Dijete voli da se mazi, da mu se svako umili. Ako se u tome postupku prelaze granice, onda toj dječijoj želji za maženjem nema kraja. Ne dadne li mu se uvijek da ono ima pravo i da je »on vazda prvi«, onda sto muka. A ako po nesreći neki roditelji pot puno puštaju djetetu na volju a to naročito čine imućniji rodielji sa svojom djecom i sva ih služinčad u tome slijede, onda se u takoj kući gaji čisto jedan budući rabijatan samovoljnik, koji sam po sebi naj­ gore prođe. Mnogi bogataši misle — a to s e u nas naročito događalo i još danas ponešto događa — da bogat čovjek može s novcem i sve svoje mane i uz­ goje djece popraviti kad god hoće. Ali vidite, to nije tako. Nego baš obratno. Mno­ goga je upušćanog mladića vlastita očevina još više natjerala na razne zaprijeke, koje je on skupo platio i svo bogatstvo u to stratio. Jeste, te su ga zaprijeke gorko opominjale da je život ljudski vrlo ozbiljan. Koliko je u nas bogataških sinova iskusilo tu gor­ činu ljudskog života, pa i danas još kao zreli ljuda, siromasi idu trnovitim putem! Pametan čovjek pa makar bio i najbogatiji ne da ni blizu da mu još i djeca oćute njegovo bogatstvo, nego ih ranije pripravljaju na ozbiljnost, da oni tu očevinu poslije umiju cijeniti i sačuvati. Danas na pr. Englezi još idu i dalje. Oni odgoje sina ili kćer do punoljetnosti, školuju ih i daju na zanat, pa kada su toliko odrasli i upućeni da umiju sam i seb i za­ raditi sredstva za opstanak, onda ih puste da idu u borbu za život. Čisto im zažele dobru sreću u bi­ jelom svijetu! Ne daju im prilike ni da čestito osjete �o&ev imetak, a kamo li da zaranije govore kao naši: »Bože zdravlje babi, imaće on svega i svašta«. Pa je li onda čudo da tih Engleza ima i u najudalje­ nijim krajevima svijeta gdje svagdje gotovo imaju prvenstvo i svagdje zapravo vladaju! U odgoju djece ne smije biti s i l e kao ni mli­ tavog p o p u š t a n j a , nego što više razboritosti, mudrog postupka i dobre volje. Kakav god lijep i krijepostan život sebi zamišlja pametan otac, neka ga odmah zamišlja i svome djetetu, ali neka ga odmah za to pripravlja i okreće. Tako isto majka svojoj kćeri. Koliko god upušćana muška djeca kad odrastu pođu raskalašenim ži­ votom tako i upušćana ženska djeca imaju svoju stranputicu. Pođu li jednom tom stranputicom teško ih je poslije odviknuti od zle navike. Kada to uoče i roditelji, onda ih tek boli u duši i obično naš neuki svijet okrivljuje sada »modu«, vrijeme i školu i t. d. a najmanje okrivljuje onoga koji ih je zanemario i nije vršio svoju roditeljsku dužnost. Kada dijete navrši 7 godina dobi, po Zakonu o narodnim školama pohađa školu. I školi već prvih dana ometaju rad upušćana djeca. U školi udešavaju se pedagoški postupci da s e dijbte popravlja, da^seoduči od raznih mana koje je donijelo u školu. Taj je posao težak i pajviše puta škola je ne­ moćna da ga potpuno izvrši. Š k o l i j e p o t r e b a n s p o r a z u m o d s t r a n e r o d i t e l j a da i обл p o m o g n u u t o m e p r a v c u . Dijete treba u školi da se pokorava školskom redu a ne kao što neki roditelji čine pa brane svoje upušćano dijete, da je ono tobože nevino, šta višć vrlo dobra Čak neki i brane tobožnju čast svoga upušćanog djeteta koju su sami zaprljali. Tako se djetetu daje povoda ne samo da se nikad ne popravi, nego da se i dalje kvari, ima doduše roditelja koji ponešto i priznaju pogreške svoga djeteta i odmah u školi izjave: »Eto ja ga predajem vama, radite šta znate — moje meso a vaše kosti«. Ali to je toliko rečeno kao da nije ništa ni rekao. Školi nije zadaća da djecu tuče — a to i ti isti roditelji iskreno žele, nego da mudrim postupkom oplemenjuju dječi ju dušu. Školi je po­ trebna roditeljska pomoć, d a i r o d i t e l j i u p o r e d o n a s t o j e da se djeca sva vode istom cilju — dobrom vaspitanju. U školskom uzgoju ne smije biti razlika medu djecom, tu naročito treba poštovati p r a v e d n o s t i j e d n a k o s t , mnogo veću, nego što se to gaji među ljudima. U koliko se koje dijete u školi ipak odlikuje od drugih t o n i m a l o n e s m i j e o v i ­ s i t i o d u č i t e l j a , nego se takvo dijete odlikuje samo po sebi, svojim uzornim kućnim vaspitanjem (vladanjem i napretkom u nauci. Kao što i svaki od­ rasli čovjek sam po sebi diže svoju čast i ugled, pa ga drugi više cijene i priznavaju mu, tako biva i sa djecom u Školi). U interesu je i roditelja i škole da nam sva djeca budu čestita i krotka, a ne da ima upušćanih i mli­ tavih, pa tome cilju valja da idu i oba uzgoja uporedo — kućni i školski. Zato treba da se često spo­ razumijevaju roditelji i učitelji u radu na prosvje­ ćivanju našega podmlatka. Naročito treba da se to sporazumijevanje rodi­ telja i učitelja o odgoju djece na sastancima u školi u nas uobičaji, jer smo mi narod još neprosvijećen, a u neprosvijećenom narodu najviše je podmlatka rđava vladanja i slaba vaspitanja, čemu treba da svi posvećujemo čitavu pažnju. Na dobro odgojenom podmlatku istom ćemo svi vidjeti ljepšu budućnost našega naroda, a to treba da bude živa želja sviju nas. Alija M. Čorda Etika Ceo čovečiji život, promatran sa psihološkog gle­ dišta, može se podeliti u tri glavne, tri fundamen­ talne ideje: na ideju istine, ideju estetike i ideju etike. Prva, t. j. ideja istine, ima svog vem og po­ magača u psihologiji i logici, dok drugoj služi isto­ imena nauka za spoznaju lepog. Nemam nameru da pišem o prednjim dvema temama jer bih otišao vrlo daleko; rade ću pokušati da iznesem nekoliko misli o trećoj ideji, ideji etike. Reč etika, moral, ili kako se često čuje nakaradna reč »ćudoređe«, ima mnogo opsežnije značenje nego kako se navodno uzima. U pojam etike spada svako delo ili eventualna pojava koja ima svoj fun­ dament u ljudskoj volji, a označava se posebnim atributima. Ti su atributi jedini i generalni: atribut d o b r a i atribut z 1 a. Često ima i drugih dela koja s e nimalo ne tiču nas i naših interesa, od kojih mi nemamo ni štete ni koristi, već samo u svojoj duši pravimo konkluzij, rasuđujemo i velimo: jedna su dobra, a druga rđava ili zla. — Za primer: imam lepu kuću, nameštenu i prilično bogatu. Jedno veče dođu razbojnici i pokupe sve što se moglo poneti. Tada mi se samo nameće da je učinjeno zlo delo. Ali uzmimo da je te razboj­ nike, pre izvršenja ili na samome delu, neko po­ hvatao. Posle toga sam stvaram zaključak da je taj »neko« izvršio dobro delo. A još ako te lopove za pokušaj pljačkanja stigne zaslužena kazna, nameće 561 �n a m ‘ s e s a m o i V e lim o , ta k o in i je i trebalo da bude k a d su h te li d a k r a d u . Često puta, u svagdanjem životu, čitamo po no­ vinama: N. N. u M. izvršio je toga i toga dana pljačku u kući, te je osuđen na toliko godina robije. Ili, taj i taj ubio je toga i toga te je osuđen na smrt vešanjem. Tada mi sami u svojoj duši, iako ne poznamo ni lopova ni okradenog, upoznavajući veličinu dela sudimo: nije dobro činio, pravo je osuđen, ili, tre­ balo ga je još više osuditi, iako nas se ćela stvar apsolutno ništa ne tiče. Sad, uzmimo slučaj da mi činimo dobro, od­ nosno rđavo delo. Da promotrimo ceo slučaj pa da vidimo šta ćemo mi u svojoj duši osetiti. — Poveri nam neko na smrti tajnu koju imamo saopštiti nekoj osobi, a od koje bi mi, u slučaju nesaopštenja zainteresovanoj osobi, imali koristi, t. j. mogli bi se obo^ gatiti odnosno steći slavu. Ako se mi koristimo poverenom nam tajnom te se obogatimo ili steknemo slavu, osetićemo u svojoj duši da to delo nije dobro, da smo izbegli dužnosti i da je materijalni lični in­ teres nadvladao dužnost * svrhu poverene nam tajne. Tada izgledamo na oko sretpi i zadovoljni, a u duši trpimo. Tu nutarnju pažnju, gorku i tajnu, zovemo grižnjom savesti. Grižnja savesti je patnji naročite vrste koja neda usporediti ni s kojom boli. Možeš da izgubiš svu svoju imovinu, da zapadneš u najveću nevolju, mogu te vređati i sramotiti, ali ni jedna bol od tih svih neće biti ni slična onoj koju osećaš radi Učinjenog dela u ličnu korist. Ovaj unutarnji sud, koji rasuđuje svako naše delo, svaku želju i svaku misao, jest naša s a v e s t . U njoj je sadržana i ideja dobra i ideja zla. ... Povratimo se na naš primei*. Uzmimo da smo tajnu od koje smo se mogli obogatiti saopštili zainteresovanoj osobi i na taj način prošli bez lične koristi. U tom momentu osetićemo da smo izvršili svoju dužnost, da je ta ćela tajna bila tuđa i da nam je bila d u ž n o s t nju neoštećenu predati vlasniku. U ovom slučaju, lični interes je bio u pozadini pred savešću i pomisli da ćela tajna nije naša već tuđa. Posle nas mogu nazivati da smo ludi, da ne znamo ništa, ali mi u svojoj nutrini ćutimo zadovoljstvo koje nikojim sjajem ni bogatstvom ne možemo nadokna­ diti. U svojoj duši osećamo da je u zametnutoj borbi, između ličnog interesa i dužnosti, pobedila dužnost, pobedila ideja dobra. Ova nutarnja čuvstva u nauci su poznata pod imenom m o r a l n i h č u v s t a v a . Ova čuvstva imaju svoje vrelo u moralnim isti­ nama koje se izvode iz suđenja o dobru i zlu. Mo­ ralne istine se razlikuju od drugih istina i to: čim ih zametimo odmah nam se pokazuje pravilo, za naše vladanje. 562 Dužnost ima svoj fundunicnut u razlikovanju dobra i zla, a ćelo ovo razlikovanje obavlja volja. Volja u nama odlučuje hoćemo li izvršiti kakvo delo. To pravo izbora zove se s l o b o d n a v o l j a . Kako se vidi, volja nije vezana ni sa interesom ni sa strašću, već je nešto potpuno zasebno, jer prava sloboda volje je samo ona volja koja radi ono što je dobro, ne obzirući se na lični interes. Sloboda volje se očituje u borbi volje protiv gospodarstva želja i strasti. Najjača je volja onda kada u nama nadvlada zakon dužnosti. Najsretniji i najzadovolj­ niji je čovek u onom momentu kad suzbija grube želje svoje sebičnosti i kada ove podvrgava pravdi i zdravome razumu. Na ovaj način sva etička čuvstva, t. j. čuvstva dobrote i pravde, ulaze i imaju nečeg identičnog sa čuvstvima estetike. Svaka lepa pojava u životu ostavlja u našoj duši naročiti refleks, od­ nosno zadovoljstvo, identično dobrome delu, koje smo učinili. Ružna slika nekog predmeta ostavlja u našoj duši rđav utisak identičan onom koji se po­ javljuje u našoj duši posle nekog učinjenog rđavog dela. Na taj način estetika i etika imaju identične utiske na našu dušu čiji se odraz traži u našoj slo­ bodnoj volji. Jačina etike (dobrote) je neizmerna. Njoj nema u svetu ništa javno. Dobro delo neke osobe učinjeno m a nekoj drugoj osobi izaziva u nama simpatije i naša duša uživa, u tom momentu ona je uzdignuta na isti nivo na kome se nalazi i duša onoga‘koji je učinio dobro delo. Analogno tome, isti je slučaj i sa 'rđavim delom. Dobra dela nekih osoba, koje ne moramo pozna­ vati, ostavljaju u našoj duši duboku brazdu, te pored saosećanja, i mi nastojimo da budemo takvi. Na taj način poštenje i dobrota drugih savladava u nama sve ono što je rđavo i ružno. Čuvstvo nam najviše pomaže da vršimo svoju čovečansku dužnost. A dužnost bi ostala samo jedan uzvišeni ideal kome bi mogli težiti da joj nisu na pomoći osećaji srca. U strast će nam preći rđava isto kao i dobra dela, ako ih nekoliko puta obnovimo. Čovek je po svojoj prirodi egoista. Uvek teži da ima više, te je time naklonjen i rđavim delima koja, po vremenu, ako se ne sprečuju, prelaze u strast. Da bi se mogli odupreti rđavim strastima, mi moramo tražiti pomoći u plemenitim strastima. Moramo navi­ kavati svoju dušu na dobra dela. Moć navike je glavni podstrekač u svim radnjama. Ako smo na­ viknuti na dobra dela, mi ćemo pod uticajem navike ista i dalje činiti, a rđava dela biće nam uvek nešto vrlo gnusno i potpuno strano. Etika u čovečijoj duši treba da nam svima bude glavni faktor, činilac i bitni sastav našeg duševnog života. Sama je priroda usadila u našu dušu pored zakona dužnosti, lepu i blagu moć čuvstva i,tim e ve­ zala sreću čoveka i njegova nutarnja spokojstva. �Dr. Stev. Ž. Ivanovid Kako se šire zarazne bolesti kod nas? Prve godine kad sam postao sreskim lekarom u jednom vrletnom kraju predratne Srbij«, edem u jedno selo, gde vlada gušobolja. U zadruzi žive tri brata. U kući ima dvariaestero dece. Jedno boluje već osam dana od difterije. Zdrava deca nalaze se u istoj sobi sa bolesnima, tu su po ceo dan, kako je već zima bila, tu se igraju, tu spavaju na podu pored bolesnika. Otpočeh objašnjavati ukućanima o zaraznoj pri­ rodi gušobolje i o potrebi, da se zdrava deca iz­ dvoje ne samo u drugu sobu, nego čak i drugu zgradu, kad već imaju u dvorištu zgrada za stano­ vanje. Rekoh im, da kod bolesnika kao nudilja ostane samo jedna žena, pa da ne zalazi među zdravu -čeljad. Na žalost, ubediti ih nisam mogao u tu potrebu i već posle nekoliko dana morao sam doći ponova u istu kuću. Ono dete je umrlo, a sad 'boluje još petero. Ja im ukazah na bolesnu*" deiu, pa rekoh: Etovidite, da sam imao pravo, kad sam vam govorio, da je ovo zarazna bolest, pa će je dobiti i druga deca.. Ma, gospodine, neće ovo biti ista bolest. Eto jedno ima samo vatru. Sigurno je, što mi velimo, nazeblo. Ovo drugo paboljeva malo od guše. Pali mu valjda krajnici? T reće, povraća. Jelo je sinoć mnogo sirenja, pa mu se stužilo. Četvrtom su otekle žlezde; bojim se da nije dobio škrofle. Peto ripa, kašlje, dobiće što vele seljaci, magareći kašalj. Tako mi objašnjava jedna baba. Ja vidim, da se sa ovim svetoni ne može izići na kraj, te počeh ubrizgavati bolesehe. — Ne za Boga, jeknu mati umrlog, čisto sum­ njam, da bi ono umrlo, da ga nisi špricao. Ubrizgah serumom bolesne i zdrave. Bolesna deca sli docnije ozdravila. ( U kući mrtvac. Od gušobolje umrlo dete. Došao sam u selo, jer u toj kući još bolesnika ima. Pred kućom ljudi tešu mrtvački sanduk, a oko mrtvaca se sakupile razne strine, tetke i babe, ne samo iz ovog sela, nego i iz daljih sela, pa čak i iz drugog sreza. Počeh objašnjavati ovim ženama, kako čine zlo svojoj deci, što su došle u ovu zaraženu kuću, te mogu odneti gušobolju svojoj deci. Prekide me jedna baba: — Protiv božje volje se ne može ništa? Ako Bog hoće razboleće se i naša deca. A ako on neda, Ц tvoja priča ništa ne vredi. Naljuti me ovo malo, pa rekoh babi: ■' .. — Bog se brine, bako, o beslovesnim stvoro­ vima. Čoveku je dao razum, pa mu kazao: »Čuvaj se sam pa ću ti i ja pomoći!'. Ako se vi sami ne ču­ vate, Bog vas zaista ne može očuvati, jer on ima i suviše brige oko ptica nebeskih i. drugih bića bez razuma. Došao sam u selo. U kući leži devetero dece od šarlaha. Radni dan, pa su svi odrasli u polju, na radu. Kod kuće je ostao samo jedan deda, da dvori bolesnu decu. Zato me iznenadi, kad na postelji bo­ lesničkoj zatekoh jednog zdravog srednjevečnog čoA’eka, gd6 miluje bolesnike i snjima razgovara. Upitah ga, šta je on deci. Nisam ništa, gospodine, ali sam im prvi komšija, pa^dođoh, da ih obiđem. — I m ^ li ti dece? ; — Imam, Bogu hvala, petero. . 1 — Pa ti njima možeš odneti bolest. Ovo je za­ razna i za decu teška i jako prilepčiva bolest. G rešiš,' što si došao. Počeh mu objašnjavati, kakvoj opasnosti \ sVoju. decu i rekoh mu, šta da radi, pre nego. sto uđe u svoju kuću. Na sva moja ohjašnjavanja, on će reći: _— М оЛа tr. Neće to, anumHinp gospodine, na na nas nas seliake. seljake, Nije - 8 dana, a dotrča mi u kancelariju. iije prošlo 77—8 ka ie sav obezdušen jedan seljak..Ni Boga ne nazva, nego, jeknu: i . -X — Gospodine, ti meni zlo proreče. Ja sam ga već bio i zaboravio, te ga začuđen za­ pitam, kakvo, sam mu zlo prorekao. , ....... , Podseti me na događaj, koji sam opisao. — Pa ja ti, prijatelju, nikakvo zlo nisam p ro-: rekao. Ja sam ti samo kazao, šta te neminovno čeka usled tvoga nerazumnog postupka. Ti nisi verovao, pa si sam uneo zlo u svoju kuću. — Pomagaj, — zavapio je ovaj otac. Ali sad je bilo teško pomoći. Od petero d e c e ' troje je umrlo. Međutim moglo se sprečiti, da ni jedno ne oboli. Sa okružnim lekarom otišao sam u selo Žarkovo. Tamo su se pojavile velike boginje u jednoj kući. Prvo se razboleo mladić od 18 godina. Lekarsku po­ moć nisu tražili. Bolest je bila dosta lake prirode, p a : je ubrzo prezdravio. Ali mati mu se razboli vrlo teško, te je donesu u bolnicu u Beograd, gdje je d o - ' cnije i umrla. Tako se saznalo o ovim oboljenjima. Kad stigosmo u selo, u opštinsku sudnicu prvo svratismo. Mi lekari govorimo o opasnosti ove bolesti, a Članovi suda slušaju sa prilično dosade. Pođosmo-1 563 �kući obolelih, da vidimo, šta je učinjeno tamo u po­ gledu sprečavanja, da se bolest ne širi dalje po selu. Prvo sretoemo jednog starca. — To je domaćin kuće, reče nam pratilac. — Zar on ide po selu, upita okružni lekar. Počesmo objašnjavati da ovu bolest mogu pre­ nositi, i zdravi, koji su iz domova, gde ima bolesti, naročito ako se ne izvrši najstrožije čišćenje doma i kupanje i raskužavanje. U to sretosmo jednu grupu od 5—6 mladića. — Evo mu sina, reče nam pratilac. 1 zbilja isa zdravim mladićima išao je ovaj prezdraveli mladić po selu, obilazili su kuće i skupljali se radi nekog drugarskog provoda. Pogledasmo u bivšeg bolesnika. Lice mu se peruta, a tako isto i ruke i ostalo telo. — Pa on je u ovom stanju još opasan za druge, rekoh. Ako bude u perutapju obilazio selo, sve će zaraziti što odavno nisu pelcovani. — Pa šta mu mi to znamo, bio je ravnodušan od­ govor pretsednika opštinskog suda. (»Presveta«). Свечаности ириликом upepaje Меншуре Реис-ул-улеми у Београду f У петак на дан 31. октобра изврешно je свечано устоличење првог Реис-ул-улеме у Београду Њ. Преузвишености господина Хаџи Хафиз Ибрахим еф. Маглајлића у присутности Њ, Вел. Краља, свију чланова Краљевске Владе на челу са претсједником Министар. Савјета ђенералом господином Петром Живковићем, претставника других вјероисповијести као и претставника других страних држава, Савјета за предају Меншуре, чланова Вакуфско-меарифског вијећа из Сарајева и из Скопља, претставнина наше Улеме, великог броја муслиманске интелигенције и народа из свију нрајева наше државе, те више стотина Гајретових радника са члановима Главног одбора Гајрета из Сарајева и огталих крајева. Свечаност je имала да отпочне, према програму, у 11 сати, али je већ до 10 сати Јевремова улица, у којој се на- / Г^ ^ л ња и просвјекивања народа без кога се не може замислити никакав напредан, затим на међусобну слогу и братство, поштовање вјерских и државних занона, затим правилно удруживање у свим гранама живота и рада, нојк^а се уздиже Ha­ m a вјерска заједница и наша држава на завидан положај. Затим je истанао потребу улагања свију снага, кано бисмо у дјело претворили интенције нашег омиљеног Владара и Господара Краља Александра Првог, који je ударио најбољи правац за срећу наше државе и држављана. У дубокој захвалности и оданости за све висоие бриге које чини Њ. Вел. Краљ за нашу исламску заједницу као и за остале суграђане Њ. Преузвишеност je позвао присутне да из дубина душа кликну: живио Његово Величанство Краљ Александар I. и Његов Узвишени Дом!, што су присутни свесрдно прихватили лази Бајракли-џамија, била ирцата гостију на тротоарима са обадвије стране. До 10 и % све je било уређено у џамији за дочек Њ. Вел. Краља. Тачно у 11 сати појавио се у Јевремову улицу ауто Њ. Вел. Краља. Скупљени муслимани, који су на улици правили шлалир, бурно су поздрављали Њ. Ве- уз френетично нлицање Њ . Вел. Краљу и Његовом Узвишеном Дому. Затим je позвао присутне да дигну руне и заnpoce од Свевишњег довом своме Владару и Његовом Узви- личанство са поклицима: Живио Краљ! Ha уласку у двориште џамије Њ. Величанство je дочекао Реис-ул-улема г. Маглајлик и допратио Га до мјеста у џамији, ноје je било одређено за Њ. Вел. Краља. Док je Њ , Вел. Крал> прилазио Своме мјесту одјекнуо je у џамији поклин: Живио Краљ!, Послије овог говора Њ. Вел. Краљ je честитао Реис-улулеми a затим напустио џамију уз дуготрајне и бурне поклине. Тиме je био завршен званични дио свечаности, a иза тога je обављено нлањање џума-намаза. Преузвишени je проучио хутбу, a готом je прочитао своју прву Посланицу свима муслиманима и органима Исламске вјерске заједнице Краљевине Југослгвије. По прочитању Посланице Преузвишени Реис-ул- ноји се пренио у народ пред џамију и на улицу, гдје су овације трајале непрестано. Ha знак Реис-ул-улеме проучио je са махфила ашере Хафиз Џемалудин Јахик. По том je г. Хасан Ребац, начелник у пензији прочитао указ Њ. Вел. Краља о постављању Реис-ул-улеме. Затим je r. Салим еф. Муфтић, претсједник Улема-меџлиса из Сарајева прочитао на арапском језику текст Меншуре, a г. Суљага Салихагић, претсједник Вакуфског вијећа у Сарајаву прочитао je Меншуру у преводу на нашем језику. По прочитању Меншуре, којом се Реис-ул-улема овлашкује да врши висоиу дужност врховног старјешине исламске вјерске заједнице у Краљевини Југославји. Меншуру je предао Реис-ул-улеми г. Мехмедалија Махмутовик, члан Врховног шер. суда у Скопљу. По преузимању Меншуре Њ. Преузвишеност Реис-ул-улема иступио je нешто напријед и окреиувши се према Њ. Вел. Краљу одржао говор у коме je замолио Свемогукег Бога да ово дјело буде са Његовим задовољством, како би ову своју дужност вршили на највеће задовољство и наио би наш исламски свијет поправили и упутили да одговара својим исламским дужностима и да служи напретну иаше државе. У свом даљњем говору Њ. Преузвишеност je укаеао на потребу стицања зиа* шеном Дому дуг и срећан живот, нашто je Реис-ул-улема проучио дову, a присутни га пратили са Амин. улема пошао je из џамије у своју резиденцију, праћен великом множином народа, који му je приредио бурне овације. Послије подне од 3— 6 сати гости су долазили да честитају Преузвишеном Реис-ул-улеми, ноји je лримао госте са својим сенретаром г. Осман еф. Виловићем, врх. шер. судијом. И поред поодмаклих година и умора Преузвишени je готово са сваким посјетником измијенио неиолико ријечи. У 5 сати дошла je већа група Гајретових радника под водством Хусејна Кадика, потпредсједника Гл, одбора Гајрета. Г. Кадић je уиме друштва Гајрета у свом говору честиато Њ. Преузвишености на његовој високој лочасти, обећајући да he га друштво Гајрет са својим многобројним радницима сваком прилином помоћи у његовом тешном раду на процвату Исламске заједнице, умоливши га да и он са своје стране уиазује своју висону пажњу према Гајрету, његовом културном и националном раду у нашем народу. Преузвишени Реисул-улема заблагодарио je на честитци Гајрета и обекао да he у границама својих могућности испомагати увијек Гајрет и његов рад на добру иуслимана у сваком правцу. �Навечер je Њ. Преу4вишеност Реис-ул-улема приредио свечани банквт у сали хотела »Српског Краља«. Ha банквту je било оио 160 узваника. Крал,. Владу су заступали министар правде г. Милан Сршкик, министар војске и морнарице r. Стеван Хаџик, министар саобракаја г. инж. Сернец, министар без портфеља г. Швегл, a београдску општину застулао je претсједник г. Нешик. Ha банкету je Реис-ул-улема поздравио краНим говором Њ. В. Краља. У име Краљ. Владе говорио je г. др. Милан Сршкик, изјг.вљујуки у свом говору да he Исламска вјерскг заједница уживати највећу потпору Kp. Владе. Затим су г. Суљага Салихагик и r. Мехмед Зени noздравили Реис-ул-улему. Г. Абдуселам Џумхург, претсједник новог грађанина Београда. Муфтија мостарски r. Џабић noздравио je присутног муфтију пољсних муслимана r, Дра Јакуба Шинкијевића. Уиме друштва Гајрет поздравио je Реиеул-улему г. Хусејн КадиК, a уиме националне предратне омладине муслиманске, која се у току Свјетског рата борила у редовима српске војске на разним фронтовима, говорио je адвоиат г. др. Решид Куртагић. У име напредне омладине говорио je г. Шукрија Куртовић, ноји je апелирао на нашу Улему, која сада прима на себе велику одговорност за напредак Исламсне заједнице, да она правилним тумачењем Куранг изгпгди опреке ноје се јављају између западне цивили- одбора за дочеи гостију и устоличење захвалио се београдској општини на указаној помоки и сусретљивости a претсједник зације и иривог туначења узвишеног Шериата. београдсне општине г- Нешик поздравио je Реис-ул-улему као разишли. Oko 11 сати банкет je био завршен, na су се присутни ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Састанак Гајретових рацника у Београду По закључку Главног одбора Гајрета, лозвани су сви чланови званичне Гајретове делегације, при предаји Монгауре Проузвишеном Господину Хаџи Хафиз Ибрахим-еф. М^глајлићу, да се састану у четвртак 30. октобра y j} сати на вечер у Хотел Петроград.у. У тој званичној делегадији били су чланови Главпог одбора из Сарајева': гг. Хусеин Ка-дић, Ахмет Сефић и Хамид Кукић, a и.з лровинције гг. Осман Реиић из Бихаћа, Есадбег Алибеговић из Дервенте, X. Ибрахим СлитГичевић из Мостара, Мустафа Мулалић из Лшша, Саит-еф. Сурулнз из Плевља, Др. Бећир Ново пз; Скопља, те делегати Гајрстових мјесних оДбора гг. проф. Наим Ђејван из Бања Луке, Цемал-еф. Дклалбашић из Тузле и Хамдија Башагић из Травпика. У заказано вријеме дошли су на сатсанак, поред наведепс гг., још гг. потпретсједник Главиог одбора Гајрста Ахмет Борић, претсједник Главног надзорпог одбора Хамдија Уво.јс, претсједшш Мјесног одбора из Приједора др. Мехмед Хајровић, Еминбег Феризбеговић и Мехмед Халић из Тешља, повјереник Гајрета из Цазшта Мустафа Зухоић, потпретсједник Гајрета у Скопљу Февзија X. Хамзић, Хафиз Салих 'Бозић из Прењавора, судија Реџеп Хајровић, Пемал-сф. Хулусић и шер. судија Бајрактаревић из Зворншса, Мупатбсг Ченгић из Вишеграда, Хусеин Хамшић из Тур. Јан.ара, Мохмед-еф. X. Омсровић из Власоницо, др. Регаид Куртагић л з Кутине, Феридбсг 'Булбеговић, Сеид Мемишевић и Мухамед-еф. Браво из Сарајева. Састалак je отворио потпретсједнпк г. л . naдић, за.хва.тивл1И се присутнима уиме Главног одбора и претсједника г. Дра Хаса1гбеговића na одзиву и узимању учешћа на овој шшој ријеткој свечаности у драгој нам Преетоллншг. Сматрајући подјелу Mohiuvdc Репс-ул-улеми у Београду историјским догађајем у вјеоском и културном развијан,у муг.ишзтта нашо Краљовлне. Главпл одбор je истиче г. Кадић — сматрао за евоју дужност да иа овим важним евечаноетима узме учешћа ir Fa.iрет као наше најјаче културно-просвјетно н нациолално друштво, те. je одредпо нарочцту делегацију састављену из чланова Главног одбора кал^о из Оарајева тако и пз оста.ллх крајева, тако да Гајрот буде na овим евечаноетима заступан еа mi­ jene територије на којој дјелује. Поред тога Главни рдбор Гајрета — вели г. Кадић — позвао je наротатим расписом све друштвене одборе и повјеренике'.у циједој Краљевини да о овим значајним е.вечаностима обавијесте све своје чланове_ и присташе и да пораде међ.у њима како би својим присуством увеличали ове^свечаности и тиме подвукли њихову важносл. Изразивти жаљење гато се није било у технич_ivoj могућности даг се лозову на овај састапак сви Гајретови радници, који су tokom прошла два дада допутовалп у Београд. a чији број излоси сигурно више стотила, предлаже г. Кадић да tokom сутратпњих свечаности у Бајракли-џамији ir у хрвовном вјерском старјешинству иступе Гајретови радницл корпоративно и у колико то буде могуће да ice о томе обавијесте и они који нису присутни на овом састанку. Присутни Гајретови радници сагласили су се ra тим предлогом, закључпвти да се састану cvTpaj у петак, у 9 Ys сати ттрије подне пред Хотел Балканом, одакле ће корпоративно кренути у џамију. У вези са овим корпоративним иступом Гајретовнх присташа и чланова у џамији, г. Кадпћ je истакао да je простор памије врло ограничеп те да he у џамију моћи да уђе врло мали број узваника. Колико he Гајрстових радника моћи да уђе у џамију то овнси и о одбору, који je налравио раепоред свечаности. Управо ради ограничености простора у Бајракли-џамији, јединој џамији у Београду, г. Кадић истпче да би било потребно повести акцпју за изградњу једне велике п репрезентативне џамије која ћо одговарати потребама паше Престоннце, иоготоро сада када je оједиште врховног нашег вјерског гтарјептине у Београду. Присутни топло прихваћају овај предлог и мишљење г. Кадића, те стављају у дужност Главном одбору да ов.у жељу Гајретових радника достави надлежним факторима. Г. Кадпћ затим извјештава ирисутне да je Главни одбор закључио да овом приликом, када у оволиком броју долазе муслимани нз свију крајева у Београд, положн друштво Гајрет вијенад на гроб блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца. 0 тој ламјери и аакључку Главног одбора. Гајрета обавијештена je и јавност. У току дана- 565 �шњег дана испитивали омо могућност одласка већег броја Гајретових радника на Опленац, али ja нажалоот из техничких раллога то немогуће радн удаљености пута, na hc због тога отлЈш на Опленад ir положипг Bujt'iiau нзасл&нство од 4—5 Гајретових радника. Присутни одушевљено и с похвалом одобравају овај закључак Главног одбора. Секрстар Главног одбора r. Кукић иродлажо да Гајретови раднпци нослијс нредаје Меншуро Реис-ул-улемп, оду корпоративно гутра поподне у Врховно вјерско етарјошинство да поздраве P ouč­ im - улему и изразе му у име Гајрета честитке. Овај je предлог усвојен, те je закључено да се у ту сврху нађу прнсутни Гајретови радници пред Хотел Ба.тканом, сутра у 4'А сата иослије подне, одаклен hi? отићп корпоративно у Врховно вјерско старјеипшство. Иза тога присутни су новезано ралговарали о прилнкама у појединим мјестима, о иамјерадга nojeдиних Гајретових одбора и повјсреника у току one године, те о садашњем стању Гајретове организације у народу. Прпсутни су се разишли истом око 12 сатн поћу. Г А ЈР Е Т HA ГРОБУ БЛАЖ ЕН ОПО ЧИ ВШ ЕГ К Р А Љ А ВЕЛИКОГ ОСЛОБОДИОЦА П ЕТР А У недјељу 2. о. мј. отпутовали су чланови Главног одбора Гајрета на Опленац и то rr.: Хусејн Кадић, Хамид Кукић, Есадбег Алибеговић и Осман Реџић, гдје су се покло- »Данас када у дра/гој нам Прсстолницп преузиматс рсдовну дужност врховног старецшнс иеламско верске заједнице, хитам да Вам иснред нашег најјачог шцноналног и културло-просветног друштва Глј|»ота нзраанм срдачне чсститке еа вером да he Вашнм цастуном на чело наше заједнице отпочсти еноха конструктииног рада на унапрсђењу неламске верске лаједнидс да биемо тнме допринсли и добру националне нам заједнице.* Захвала Њ. Преузвишености Риес-ул-улеме на поздравну делешу претсједника Гајрета. Ha поздравну депешу.. коЈу je унутио укме друштва Гај[>ета претсједиик Главног одборл г. Др. Авдо Хасанбегоmih Преузвншеном господнну Хаџп Хафнз Ибрахим-еф. Mnглајлпћу, Репс-ул-улеми Крал>евнне Југославије, добио je г. Др. Хасанбеготшћ следсћп одговор: »Прнјатно дпрнут Вашом честптком коју ете ми упутплп прнликом моје ингталацпје. изволите прнмити моју нскрену благода.рно1т п увјсрење да ми на срцу лежн добробит и напредак нашег Гпјрета тга ћу ra у сваком елучају номагатп it његове цил>еве промпцати. У жсл>н да п Ви меие у мом тешком послу и раду поsiorffeTC, пзволите чрпмити махеуе селам. — Ренс-ул-улема Маглајлић в. p.« " Проширење Гајретове организације Нови повјереници-ице Гајрета Tokom мјесеца октобра постављени су повјереницим!а Гајрета и то: у Урошевцу ir. Хамдија Исмшгловић у Шабцу г. Тахнр .Vnnriih. командир градске страже у Крекн (солани) г. Ахмед Џамбић, раднпк соларе у Кагуповићима Пјмвник) г. Хафиз Салпх Хамзпћ. трговац у Рибннцн (Тузла) г. Ибрахим еф. Кудумовић у Бановпћама (Тузла) г. Шабан M.vjunh и у Трештеници (Тузла) г. Хасан Смјаловнћ. Рад повјернице у Бос. Новом нили сјенама Великих Ослободилаца и положили у име Гајрета вијенац на гроб блаженопочившег Краља Петра Великог Ослободиоца. — Ha траиама вијенца био je натпис: »Гајрет српско муслиманско. културно-просвјетно и штво своме Великом Краљу Ослободиоцу«. нзционално дру- Ова геста дужног пиетета и благодарности од стране Гајрета примљена je са велииим одобравањем како у Београду тако и међу свима Гајретовим радницима и присташама, Поздравна депеша претсједника Главног одбора Гајрета Преузвишеном Господину Реис-ул-улеми. Претсједнш; Главцог одбора Гајрета упутио je на дан предаје Меншуре- преузвишеном господнну Хаџи Хафиз-еф. Маглајлпћу слсдећу депсшу: 566 Новоименована повјеренпца у Бос. Новом гђица Тахира Церпћ приетупила je одмах прикупљању чланица, што je ишло потеже, јер се морало на дуго и шнроко образлагати сврха и цнљ Гајрета. Ипак je повјереннца успјела да уппше 01 чланнцу уз помоћ пријател.ице гђпце Халиде Чаушевнћ. коja није жалнла труда да вшие од двије недјеље сакупља чланице. Ус.коро he врпјеме npchn п на избор женоког одбора. И ованм путем Гајрет се тоило захваљује kako повјерен||ци тако u гђици Чаушевић на њиховом заузимању у раду око иросвјећивања. наше муглнманке, na нх молимо да наставе чаиочети рад. a на иодстрек осталих епојих другарица н ттомшиљсница. Гајретов клуб у Тузли Ових дана одржана je извпиредиа скупштиип »Грађанci» r клуба« у Тузли на којој je nehiiHoSt глагопа изглаеано да Грађански клуб има лнквидирати и еа евојнм чланством пpeh н у Гајретов клуб. џ Нови повјереници и утемел.ачи Код Мјсеног одбора у Поджепљу уписани су иовп noпјереиицк и то rr.: Мухамед и НТахин Сућеска. P iicto Шеховац и Јово Шупановић. Код одбора у Варешу упнсао ne за чланн утемељачп r. Узснр Хоџић. a кол одбора у Орпшју г. Ибрахнч Горпк, �Утемељачи Гајрета из Бужима Повјереннк Гајрета ил Бужима г. Ибрахнм Мустафић унисао je аа утмо.-начо Гајрета гг, Хасана Скендеровића. мух, тара пз Rap. Рекс .Хашимн Бвгића. општ. побнрача, Османа Макића, мухтара из Bara. Салиха Хиљића, мухтара из Лубардс, Хагана Велаџића. тежака из Лубарде, Хусу Beniha пз Бужима, Суљагу Мулалића сина Алнна и Ћамила Машпновипа, кројача из Бужима. Утемељачи из Пријепоља Код Мјесног одбора у Пријеиољу унисаше се за утеме■л.иче гг.: Л»тиф П аш ш жА, тргомц. Хасаи Чичић и Алнја Чонвра, кроојач. Нови утемељач у Велесу Повјеренив Iiijpera Вмижа г. Алп Риаа Садашмик jiincao je за чмна угемељача r. Абдпјевик Оулејиана. Гајретова забавг у Фојници прнсутнпх гостију. што заиста овим тамбурашрп збор са омладином ачслужује хвалу. јер када се узме да су тамбурице наручене у априлу о. г. и дд су за тако кратко вријеме научнлн свирати и нрви пут јавно се пред публнком показати. Теферичу присуг.твовало око 1500—гооо особа, a највнше je било сеоског свијета што значи. да и наш сељак чврсто стоји уз једину наду и узданицу, уз наш Гајрет. Чист прнход овога тефернча изнагаа 1200 динара. док je укупац прнход бно Дин. 2148.— Прослава Гајретова дана у Мркоњић Граду Изведена je према мјесним приликама на најсвечанији иачкн. Већина чланетва са Мјесним одбором на челу прнсуетвовала je молитвама у свнм богомољама. У 11 сати претсједннк Мјесиог одбора r. A. Даутбеговнћ у просторијама Сокола одржао је*"предаван.е о заслугама Династије Карађорђевића за народно ослобођење п уједпњење. Исти дан на вечер приређено je забавно вече уа судјеловав.е мјесног друштва Сокола, ногометног друштва »Змаја« ii травничког ногометиог друштва »Bojna«. Чист приход прославе бно je 504.50 Дин. Нарочито.се истакла. код раеиродавања значкн »Гајретов дан«- учитељица гђица Ковачевић, Мптровпћ и 'Вурковић, 6. јула о. r. одржао je Мјеснн одбор у Фојници теферич са забавом код Мемијнне бањс. те je приход исте био Дин 3061.— Према сједцичком закључку одбора нриход теферича iioдијсљен je н то 50% Главиом одбору у Сарајево. a 50% друштву »Осман Ђикић« у Веограду као иомоћ за градњу сту- Посјета госп. Бана Зетске бановине Гајретовом интернату дентског дома. у Гјлевљу Заслуга да. je забава успјела tyiKO у „моралном тако и у 14. о. мј. 'посјетио je плеваљскн Гајретов интернат Бан материјалном погледу врло .добро, имаде tce пршшсатп насто- Зетске бановпне ђенерал г. Крста Смиљанић. Г. Бан са својом јаљу овдашњих ђака среддлх и внших ^кола. који нису жа- пратаом обнпмо je и прегледао m a одјељења интерната инлили труда око прнпремања извоЦец(| псте, a нарочнто ct __тересујућп се за рад у пнтернату. те се je информисао о свемора оа задовољством пстакнутн, да je теферич и забаЗм му, a у учионпцама готово са еваким појединнм од присутбила посјећсна многобројно од чкЛшт муслимана н муслиних нитомаца нзмнј$нпо je no иеколпко рпјечп. манки. . ТМ поејета учпнила je на ове Гајретовце и пптомце јак дојац^а с тим внше, јер његов боравак у Плевљу трајао je Забава у Локвама само неколпко сати, na поред кратког задржавања овдје, наМјесни одбор Гајрста у зајсдници i шао јо г. Ban времена, те лрва љегова посјета била je Гајодржао je забаву иа 27. ^ептсмбра т. г. у корпст :№||еМ ретову интернату. Сокола, a која je испала одлнч11о,чОбзнром на село u почегак Ha учпњену посјету управа пнтерната одаслала je брзорада Мјесног одбор1а. Чнст приход забаве био je 1.015.75 Дпн. Јавну -„I.™.,,. ;а. захвалу еел. овог садржаЈа: Забаву je отворио поздравнич говором г. Војнслав Авда»Госп. Крстп Смпљанићу. Бану Зетске бановннс — Целовић учитељ. У програму je бпла декларацпја »Младом Со- jjm.e Управа Гајретова интерната са питомцима најтоплије колу«, коју je пзвео свршени ђак основне школе Мнлаи Чн- Вам благодарп на учињеној посјети. Ваша пажња даје нам кара, затим декламацпја »Гајрету«; »Позив на упис« пзвео јак потстрек у раду na Гајретовој идеологпји за добро Краља je ђак гимназнје Муста(|)а Шатор. »Cj-сјед!«.-актовка у 1 чи- н Отаџбнне«. ну од Мурадбеговића. и »Немуштн језпк«. п;нФлп су чланови Отворење дсмгћичске шноле у Жепи Гајрета и Скжола. Иннцијатпвом Гајретовпх радеиика, a уз прппомоћ срес. ■ Ha забави су свиралп свпрачп, члановп Mjemor одбђра из Чапљине, који су овојевољно поннјели са еобом инстру- начелника r. Душапа Ружића na- 14. октобра о. г. отворена je иенте и без нкаква позива свирали na забавп. Зато пм од домаћичка школа у Жепн( срез Рогатица. у коју су се упистране одбора најљепша хвала, a нарочито Омер еф. Ђерићу. сале 24 ученице муслиманске вјерс. Обзпром na то, да je овдје истом год. 1926. отворена Госп. Мехмед еф. Алпчић н Ђамнл Зекнћ сакупили су Гајрет 75 кг. грожђа. nojer еу продалп за 225.— дпнара n нар. осн. школа п то у прпватној зп-радп, дов радови око подпзања нове школксе дворазреднс зграде ових дана приводе послали Главном одбору. се крају, то се може констатовати. да je народ овога краја Гајретов теферич Мјесног одбора у Пурачику — увпдјевши потребу школе — за кратко вријеме лпјепо на5. октобра о. r. одбор Гајретове читаонпце у Пурачнћу предовао у културпом погледу. закалао je и одржао moj шмнки тефејшч у Лукавцу фабрицп код Кука. Добровољни прилози Распоред je бно биран: двпје велпке кољске. једна njeЈпачка трка. амерпчкп затвор и друго. Само мјесто гдје re Дар за Гајретову томбопу у Тузли Госпођа Хазера n господпн Адем Авднћ, из Тузле, који т^форич одрасао дскориеано je како ес то пајљспше могло, a. нарочпто су ие иетпцалп лијепп ћнлпми, «еџаде п OKiihenc се с уопјехом баве рационалним псрадарством, даровали су влике lb. Величанетва Краља. П1>отектора Гајрета Престоло- за Гајретову томболу за 6. септембра о. г. пар хороза пасмине , пасљсдппка Петра. Лијепо je било вндјети мале н велике за- »лекхорн« у вриједности од 300.— дпнлра. Дароватељима п овом прилнком нскрена хвала и присвавпце напрапл.ене од iianiipa, којс еу лепршалс п заноепле знпње, са жељом. да се у њпх још ко угледа, како на пожњн очп око цнјелог теферича. n којнх je бнло неколико етотина. Тамбурашкп збор Гајротове чптаонпце у Пурачпћу за- • коју указују Гајрету, тако и у њнхово рациопално перадарвпдпо je и прло лпјеие комаде евнрао. a na задовол>етво евпх 567 �\ \7 Прилози из Оцака Приликом сунећења дјсце г. Капетановпћа. Хусеинбега, претсједника Мјесног одбора Г ајрет у Оџаку (срез Дервента), сакулио je за Гајрет своту од Дин. 75.— a дароваше: Дпн. 50.—: Хусеннбег Капетановпћ; no Дин. 10.—: Кудуоовић—Берберовић Омер п Јупић Асиф еф. п Дпн. 5.—: Хуремовић Нури еф. Надаље je сакупио своту од Дин. 55.— Џиндо Мидхат међу женскиаем a даровале су no Дин. 10.—: Хаџи Алипашнћ Хасиба и Капетановић Шефшса; no Дин. 5.— Рамић Хата, KaneraHOBiih Ехлнмана, Капетановић Хајра и Ћатић Шемса; no Дин. 3.— Н. Фазлић, Н. Ћатић и Н. Мехић; no Дин. 2.—: Кооовац Арифа, Ћатић Емина и Маглајлић Бегија. Разни добровољни прилози T okom мјесеца октобра дозначени су Гајрету слиједећи прилози: Мјеснн одбор у Котор Варошу Дпн. 100.— Мјесни одбор у Невесињу сакупно у Улогу Дин. 710.— Мјесни одбор у Невесињу Дин. 272.50 Жен. Мјесни одбор у Тузли Дин. 510,— Повјереник Ибрахим Мустафнћ из Бужима Дин. 700— Аврам Атпјас приликом смрти Мујаге Ахметашевпћа Дин. 200.— Џемал Алпхоџић нз Фоче Дин. 290.50 Абдурахман Мепгаћ пз Сарајева Дин. 100.— хо Бајрамовић из Пасаца, Емин Читкушић из Шерића, Мујо Сакић из Гнојнице. Рашид Чаушевић из Тупковића, Сулсјман Хашимбеговић из Ђурђевика. Ахмет Мусић пз Петровица Гор.. Хусо Турић пз Грпвица, Емин Абдпхоџић нз Прилука, Милан Лазаревић и-з Трештенице. Шабан Семић из Јарушака, Хусејн Бјелић пз Пољица, Алија Бркић из Пољица, Ахмед Мулавдић из Одоровића, Мухарем Фа-злић из Сеоне, Рамо Хаџић из Лукавиде, Осман Мркоњић пз аБножића, Халил Јахић из Вршана, Бего Лисичић из Осјечана, Сулејман Хашимбеговић из Ђурђевика, Салих Хоџнћ из Вишће, Бајро Халиловић нз Лукавице Доње. Халил Делић из Дубрава, Ђамил Палаврпћ пз Шевара. ПЈахбаз Авдић п зДоње Јасевице, Мујо Башпћ пз Мијатовића, Смаил Мешановић из Сеоне; no Дин. 5-—: Нукић Шабан пз Миричине, Синан Хоџић из Добошнице, Осман Чајић из Бокавића, Хашнм Саклћ из Крушевице, Емин Мујачевић пз Подорашја, 'Бејнил Османчевић из Подоpanrja, Јусуф Аљић из 'Бурђевика. Хусо Туфекчпћ из Гнојнице, Осман Ахметовић из Брњице Тур., Мухарем Јагодић из 'Бурђевика, Шабаи Дураковић из Бишћс, Осман Јашаревпћ из Добошнице, Ибрахим Бегић из Добошнице, Ибрахим Умиха-нић из Башиговаца. Мујо Јошић из Добошнице, BeitTO Бектић из Шића, Хасан Хавкић из Крушевице, Ибрахим Бегић пз Лукавца Тур., Авдо Хабибовнћ из 'Бу.рђевика, Саллх Хо'џ и ћ из Тиње, Расим Трумић из 'Бурђевика, Суљо Врашљић нз Тиме, Осмо Бектић из Плана. Ахмед Кавгић из Добрње, Омер' Зу>ић из Петровица Гор., Авдија Гутпћ из Петровица Гор. Прилог Ћилимарској Шиоли у Новом Пазару По наредби Бана Зетске бадовџне, г. Крсте Смиљанића З А Х В А Л А ГА ЈР Е Т У нсплаћено je из бановинске блашјне Ћилимарској ШкшпГуГ' Давно je било када ме, као малпшана, дечка после сврНовом Пазару сума од Дин. 3000,— као помоћ за унапређење шене основне школе и првог разреда гимназије, узео под псте и набавку материјала. свога интерната Гајрет, наше вредно. хумано, културно »осветно друштво. Седам година- ме држао у н-аручју н Поклон Мјесном одбору у Пријепољу _дпо својим хлебом као мајка рођенче своје. Рано, оставHa молбу Мјесног одбора у Пријејпољу ■ен без родитеља, са мало пријатеља, без помоћи узвншеЈгаг фшрма X. Рутнејз из Љубљане један зидни оат Гајрета, био бих продукт улице и љеног утицаја. Нашао caar просторије. се у колу Гајретових питомаца који су, предвођени вреднлм И овим путем т. т. фирми топла захвалност. и способним управницима п васпитани no најсавршенијим Прилог из Коњица методама, брзо п благовремено дошли до жељених циљева. r Приликом купње куће од Браће Нанпћа из Сарајева. Од својих питомаца Гајрет je за извесно време створио вреду мјесто весеља поклонио je г. ЋамИл Прохпћ из Коњица за1 не грађане, поносне држављане Краљевине Југославије, као градњу Гајретова Дома Дин. 1060.— п то у акцијама Приви- н храбре браниоде Краља и Отаџбине. леговане Аграрне Банке. Никад не могу, a нити смем, заборавити на Гајрет, као Истп обећаје да he п прилпком будуће куповнине радо и на све оне пријатеље који су ми помогли у отклањању и се сјетпти нашег Гајрета прилогом. крчењу свих могућих запрека на путу за постигнуће сигурне 1 Топла му хвала! егзистенције и ваљаног положаја у народу. Прилози из Бјелимића Ступајући у јавни живот, радо се сећам Гајрета, свих мојпх пријатеља, као и скрбнпка ми — даиџе Назифа ХаџиПовјеренпк Гајрета из Бјелимића (срез Коњиц) сакуha који ми je био место оца и показао пут за лепу и сигурну пио je за Гајрет Дин. 175.— добровољнпх прилога. будућност Прилози из Тузле Уз најтоплију захвалу п поштовање Гајреху, обећавам Госп. Омер A. Омазић, пз Тузле. сакупио je за Гајрет да ћу бити веран поборник његових идеја в да hy мећу naслиједеће добровоа.пе прилоге: родом интензивно радити на проширењу његове узвишене По Дин. 20.—: Сулејман Хајдаревпћ из Пољица, Алија акције. Лелпћ пз Брњичана. Мехо ЈавриФ из Липовнце; no Дин. 15.—: 28. октобра 1930. Стнјена—Цазин. Ибрахим Шабановић из Крушевице; no Дпн. 10.—: Бвго ЧизУчтчв: Miih из Ободнице. Ибрахим Хођпћ из Бшсавића, Hleho Камберовић зи Пољица. Мехмед Нухаповић из Петровица Гор., МеЧеликовић Сулејман, учиго'В. ilUlHLI Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 568 �Med. Univ. Dr. 110 1 specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne S V A K I M U SLIM A N TR EBA D A KUPU JE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t" 00006X30000000000000000000000000000000000 Papirnica Hamdija Kopčšć Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala 06X36X36X36X36X306X3006X30© 0 6 X 3 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 6 X 3 0 Narudžbe: • Tvornica cigarpapira S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu Oglašujte u „GMRETU” S ^A N S J U P O Š T * штдмпдрија: ИЗРАЋУЈЕ НДЈБОЉЕ СВЕ ШТАМПДРСКЕ ПОСЛОВЕ УЗ КУЛДНТНЕ ЦИЈЕНЕ СЛАГАКИ СТРОјЕВИ СТЕРЕОТИПИЈД РОТАЦИОНИ СТРОЈ cinkogbafija : IZRAĐUJE KLIŠEJE UJEDNOJ I VIŠE BOJA JEDINA NA JUGU NAŠE KRALJEVINE k n jig o v ežn ic a : POVEZUJEKNJIGE 00" MAJIUKSUZNIJE IIRAOE �rila Sli Temeljna glavnica 4 0 ,00 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiMiiiiiiiiiiiiiiiiiiiijiiij'.iiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii.iiiiiiiiiiiiiniia ifiosansfea Inddrijalna i I Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 IDr. Omer Bahtijarević 1 dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater 1 spe- Potpuno uplaćena didnička glavnica D in 20,000.000*- | cijallsta za operativne bolesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši d o ­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća џ . 1 j I 1 1 j Ordinira od 1-3 j p o slije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I u Aleksandrovoj ulici br. 45 Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000‘* Rezerve Din 2,000.000*B anka ee b a v i svim u b an kov nu struk u spadajućtm poslovim a. O vlaštena Je za trgovanje sa valutam a 1 devizama. Z a v o d je ta ko đ er 1 puplla m o siguran. O sniva, organ izuie i ru kov odi kreditne i privredne ustanove. O sn iva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarno ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom I Prosvjetnom društvu „ G a jre t”. S v e doznake u d o m ov ini i ino stra nstv u ob a vlja B a n k a G a jre t n a jb rže 1 n a iku la ntnlje. U lo š k e uka­ m aćuje n a jpo vo ljnije i Isplaćuje lste u sva k o d o ba � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1930 Description An account of the resource Br. 1-2; 4; 6-20; 22-23 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1930 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 50eb38f3-8c83-48f3-af95-70a4fce0c79f