https://kolekcije.nub.ba/files/original/283fbf1d349e4fbfb89954bf19dcd4cf.pdf 0718df6b3623b14e8df9d97293ae7347 PDF Text Text ^>ervi^J I« Fer. .ЗЗЗЗЗ#^^ Nacronaina i иги'.?! ■ cska bit: л^-SiH ГАЈРЕТ ЛИСТ ГАЈРЕТА ДГУЛПВА ЗA КУЛТУРНО H ЕКОНОМСКО ПОДИЗАНЈЕ МУСЛИМАНА C АДРЖ A J: Проф. Муствфа Алиналфић: C вером у бољу бу- лућвост Хамдмја Мулић: Захон о народним школама Хафиз X. Бушатлић: Новн кривичнн закокнк и вишежснотво Привреда Предавањн из задругарства за оеоску омладину Инж. Шериф Буви^: ГаЈретон гласнин Поздравна депеша Њег. Вел. Краљу Захва^ча председндка Министарског Савета Свечано отворење Гајретовот Шегртског Домн Лрославе рођендава Њег. Вел. Краља Гајретове. забаве и нриредбе Нови Гајретови одбори Нови Гајретови повјереници Вове Гајретове читаонице Нови добротворн и утемељачи Тетајеви за пеинсмене Добровољни прилозн Остало вијести 1. ЈАНУАРА САРАЈЕВО 1930. Уређује: Хамаа Хумо БРОЈ 1. �ГАЈРЕТ, лист Гајрета друштва за културао в економско подизање муслимааа, излааи 1. и 16. сваког месеца, a цена му je аа нашу Отаџбпну 100 дипара ва годиву, a за све остале земље преко границв 200 динара. 'Бадв хоОинају лвст у пола пене код Главног ОдСора или код упрапа Гајретових коввииата. Поједнпи број стојн 5 динара. Директор Уредник Хамид Нуми+s Хамза Хумо Власник друштво „Гајрет". — Главвв и одговорви уредиик: Хамза Хумо. — За штампариЈу „Босввсва Потта“ одговара Јосип Енгл. �ТЈђ J PtT Проф. Мусшафа Аликалфић C вером у бољу будуКност Напослетку су деструктивне снаге малаксале. -Државно и народно јединство иије више у mr тању. Резултати 6. јануара су јасни и благотворни. To не може нико порицати. Идеја je победила — велика народна вдеја. IT тиме су довољно искулљене огромне жртве прошлости и отворене сјајне перспективе за нашу будућност. Историчар he имати у даљој будућности да расветла величину заслуга и з^ачај улоге носиоца hobs епохе нашег народног ^кивота, Његовог Величанства Краља Александра I., као џ обезбеђујућу улогу наше заслужне и победоносне напионалне војске. Било je неопходно да се раалучи, да превагне на једну страну, да се зна на чему смо. To je била истриска нужда да се уђе у једну одре^ену фазу рада, да се прекине са несталнотпћу, колебљивошћу и несигурношћу. И учиљено je да се најзад изашло из неизвесносги и да се широм наше велике и нераздељиве југословенске државе зацарио: ocehaj сигурности и сталности. Наравно да то није довољно. Ми не смемо joni mi издалека помишљали да се одмарамо, јер још имадемо много негативних снага унутра, као и позитивних опасности споља. He треба се заваравати. Много се има решити. Јер само обезбеђење досадањнх тежовина изискује напрегнуту пажњу и постојан рад. И то тај рад мора бити безличан, шта више, ослобођен од личног култа и уских локалвлх и баналних интереса. Био би велтгки грех неискориогии прилике и ве створити солидне темеље sa нашу велику националну Јзграду.. Будућа поколевза сва три племена и свију вероисповести бацала би клетву на садашњу генерацију, ако не би она умела да се узвиси и створи ово, што je изложено у декларацији Његовог Величанства. Данас je наш најважнији и главни проблем — проблем уннфикације историјом равједињених деЛова земље и народа. Задаћа je владе Највитег поверења д^дај процес убрза и потпомогне. Зато треба пре свега знати, шта пас je до сада — у н утрашње — делило и раздвајало. To су несретне области на историјској подлози којих сада више нема, али тиме још нмје проблем решен што je ак«м од 3. октобра подељена наша Краљевина у ЗХХУ ЗеДне и недељиве националне државе — у бановвне. Залраво сада тек почиље решавање проблема, који се зове народно јединство, a то се решавање састоји у томе да се сви народаи делови унутраЈпњи споје у једно — да се амалгамшпу. Ha томе послу прмпада првенство надиој просветној политици, a онда социалној и економској. Преставници просвете треба да одреде смер васпитања у духу народног јединства р (верске ^олеранције. To je прво. Друго. Треба да се израдн социјално-економски програм и социјално-економске смернице Fa­ me државе. Осим тога има да се развлја у бановинама пун самосталан живот, где he приватна иницијатива моћи доћи до изражаја и да онда постепено преузима све већв задатке, авгажујући директно све позЕГГивне снаге народне у организовању културио-просветном и економско-сопијалном. Једном речју, како се види, потребна je 06нова друштвена и државна. Регенерација и мобилизација нових, поштених и неистрошених снага. И само оваква држанна обнова имаће историског значаја за наш будући државни и народни живот. Проблем je доста сложен и компликован, али није тако тежак да се не би могао ивврпгити. Ha једдом и брзо неће то, дакако, ићл. Али извођењем начела и идеја декларације 6. јануара и сталним држаљем линије у томе — ићи he. �Hamdija Mulić Zakon o narodnim školama Za čitaoce Gajreta, kao i uopće za sav naš narod!, biće važno dočekati i upoznati se s gornjim toliko željenim zakonom u cijeloj Jugoslaviji. 0 zakonu o narodnim Školama zavisi pravo riješavanje našega najvažnijeg pitanja — problema prosvjećenosti. Mi smo još narod, koji ima veliki broj nepismenih a dokazano je, da je najsigurniji faktor prosvjećivanja narodna škola. Bez škola ne može se pomisliti prava prosvijećenost ni u širokim masama naroda. Šta više, ovim se novim zakonom nastava u školi unapređuje, ujedinjuje i sređuju se mnoge neprilike koje su ometale pravo vaspitanje našega mlađega naraštaja u jedinstvenom nacionalnom duhu. Ovaj je zakon zauzeo i široko polje narodnog prosvjećivanja i u tome je za naše (prilike još veća njegova prednost. Gajret je toliko puta isticao potrebu ovoga za­ kona. Čak za vrijeme Gajretove 25-godišnjice na kongresu intelektualaca, data je naročita pažnja na­ rodnoj prosvijećenosti uopće i narodnoj školi napose. U tome pogledu tretirana su sva važnija pitanja pro­ svijećenosti i izglasana je rezolucija, koja obuhvata sve važnije tačke toga pitanja. Interesantno je sada podvući sva pitanja tih Rezolucija u koliko se riiješavaju ovim novim zakonom o narodnim бконаша. Na prvome redu valja napomenuti našu tešku ranu, što smo je toliko godina trpjeli za vrijeme tu­ đinske uprave — mali broj nar. osn. škola. Cijele općine sa ogromnim brojem naših sela, ostale su bez svoga hrama prosvjete. Naročito mi muslimani osjetili smo tu ranu. To se eto na prvome mjestu konstatovalo u našoj rezo­ luciji, moleći naše kompetentne' faktore, da to što prije poprave u ovim krajevima naše otadžbine. Za 11 godina našega Oslobođenja i na podizanju osnov. škola postigao se danas zamjeran uspjeh. Škole se neprestano podižu po našim s e Иm a. Novi zakon to i nadalje predviđa i omogućuje da se što više podiže narodnih škola (glava III. § 17-41). § 17 glasi: Osnovna škola će se otvoriti ondje gdje u okolini od 4 km u poluprečniku ima najmanje 30 djece obavezne za školu. § 22 glasi: Dužnosti upravne općine za školu su ove: dati potrebno zemljište za školu, Školsko dvo­ rište, igralište, zemljište za praktičnu poljoprivrednu nastavu, učiteljski vrt, učiteljski stan i t. d. Po § 23. općine su dužne izdržavati školu, a po § 33. onim općinama koje nemaju propisnih školskih zgrada niti materijalnih mogućnosti da same podižu škole, pomagače banovine i država. Da se što više olakša i ubrza rad na podizanju škola § 35 donosi: 2 osniva se državni školski fond pri Drž. Hipotekarnoj Banci, kome će se svake godine iz državnog budžeta dodavati potrebna svota, dok ne dostigne ukupno 150,000.000 dinara. Iz toga fonda će se davati samo zajmovi za građenje novih zgrada za škole i stanove učitellja obuhvaćene ovim zakonom. Zajmovi za gra­ đenje novih zgrada prvenstveno će se davati mjesti­ ma gdje škole uopće nema. Pa dalje glasi: Siroma­ šnim Školskim općinama u kojima je najmanje 60% nepismenih, pozajmica se daje samo manjom kama­ tom ili bez kamata sa rokom1 od 20 godina. U rezoluciji tačka 2) glasi: Da se Zakon o obaveznoj nastavi strogo provodi i da se bezuvjetno protegne i na muslimansku žensku djecu, a u Zakonu § 2: Nastava je u narodnim školama opća i obavezna u cijelo«] Kraljevini Jugoslaviji, -a § 96: U školu se upisuju sva sposobna muška i ženska djeca, koja do kraja dotične kalen­ darske godine navršavaju sedmu godinu. Ovim je eto — hvala Bogu! — jednom riješeno za nas muslimane posebno vrlo važno [pitanje, jer naša ženska djeca bijahu do sada kroz čitava dece­ nija mimoilažena i zaboravljena, a počevši od na­ redne školske godine 1930/31. moraju i musli­ manska ženska djeca pohađati narod­ ne škole. § 60 glasi: Sva upisana djeca moraju redovno dolaziti u Školu. Za izostajanje su Odgovorni rodi­ telji ili staratelji ,a i oni koji bi školsku djecu pri­ mili u službu. Treća tačka rezolucije traži, da osnovne Škole dobiju produžne tečajeve u kojima treba da bude zastupljen što jače praktično privredni pro­ gram, a po § 7, 8 i 10 novog Zakona narodna se škola dijeli na osnovnu od 4 godine i na višu narodnu školu, također od 4 godine. Redovna je nastava i obavezna uopće u tim školama, samo djeca koja svrše osnovnu školu mogu nastaviti nauke u građanskoj ili srednjoj školi a mogu ići i na zanat s kojega će opet pohađati šegrtske tečajeve. Po selima produžne škole mogu se skratiti i na 5 mjeseci, a biće pri­ vrednog karaktera. Tako je ovim zakonom predvi­ đena redovna nastava koja traje 8 godina. Tačka četvrta rezolucije traži »da se iz razloga vjerske osjetljivosti, kao i iz razloga kultur­ nog i nacionalnog jedinstva ukloni iz Školskih udžbe ni ka sve što može da povrijedi vjerske osjećaje, a već § 1 Zakona donosi: Narodne škole su državne ustanove, čiji je zadatak: da nastavom i vaspitanjem u duhu državnog narodnog jedinstva i vjerske trpeljivosti, spre­ �maju učenike za moralne, odane i ak­ tivne članove države, narodne i dr­ žavne zajednice. Tačka peta rezolucije traži, da se pri stal­ nom kadru u vojsci odiržavaju analfabetski tečajevi sa stalnim učiteljima, a § 153 Zakona potpuno saglasno tome rješava i to važno pitanje. Rezolucija u svojoj šestoj tačci naročito se osvrće i na prosvjećivanje širokih masa naroda, a novi Zakon o tome važnome predmetu donosi cijelu glavu XI koja obuzima široko polje toga rada koji će se organizirati na sve strane tako, da će naša narodna prosvjeta ući i u najzabitnije kolibice naših sela. Ovaj je zakon i inače mnogostran i napredan a davna je potreba naša i mi ga od srca pozdravljamo sa željom, da što prije rodi zdravim i korisnim plo­ dom po cijelu našu dragu otadžbinu — Jugoslaviju. Hafiz H. BuŠaffić Novi krivični zakonik i višeženstvo — Upozorenje našem svijetu — Kako je poznato islamski vjerski propisi dopu­ štaju da jedan musliman može imati u braku i vise žena i to samo dio četiri u isto vrijeme. Ti propisi potječu iz jednog ajeta u Kur-ainu koje u običpom prevođu glasi: »I ženite se s onima koje vam se dopadaju po dvije, tri i Četiri. A ako’ ste u strahu da nećete moći biti pravedni prema ženama, a vi samo jednu. (Surei Ni sa). Po tim propisima, i ako su oni u zapovjednom obliku, ne naređuje se vjSežehstvo, nego se samo dopušta i to samo i isključivo u izvjesnim slučaje­ vima, jer drugi dio pomenutog ajeta naglašava da može biti bojazni u pravednosti prema više žena, pa naređuje jedhoženstvo i daje mu prednost nad. višeženstvom. Islamska pravna nauka ženidbu uopšte prepo­ ručuje, jer u jednom ajetu, u Surei-Nuru, Bog dž. u Kur-anu veli: Ve enkihul’ ejama.... = vjenčavajte ledična i dobroćudna (ženska) lica, a Hazreti Mu­ hamed a. s. opet u jedinom hadisu veli: Ženite se plodite se..a u drugom hadisu veli: Brak je moj pravac, pa ko se od tog pravca udaljuje, ne pri­ pada meni. Ali pošto bračni život iziskuje mnoga fizička, mo­ ralna i materijalna sredstva za spokojan i udoban život u njemu, to islamska nauka stoji na tom sta­ novištu da je veliki grijeh ženiti se onom licu koje ne posjeduje potrebna fizička, moralna i materijalna sredstva za bračni život i sa jednom ženom. Stoga h. Muhamed a. s. u jednom drugom hadisu veli: 0 vi mladići! ko je od vas u mogućnosti neka se ženi, a ko nije, neka svoju strast pastom ublažuje. Dakle, ni jedinoženstvo nije imperativno naređeno, nego je i ono vezano uz mogućnost vršenja bračnih potreba i snošenja posljedica. Dopuštanje viseženstva, po islamskoj nauci, pravda se time što žene imaju mjesečna pranja (pe­ riode, hajd) u kojima nije dopušteno polno općenje i što iza porođaja, kroz dosta dugo vrijeme (nifas), nije dozvoljeno polno općenje sa ženom i lo iz zdrav­ stvenih razloga u oba slučaja, te što jedna žena može tako oboliti (i dugo bolovati) da postane posve ne­ sposobna za bračni život i Što može biti nerotkinja, a svrha je braka množenje potomstva i t id. U prvom, drugom i trećem slučaju, (hajd, nifas, bolest), mužu koji se ne može suzdržati da polno ne opći sa svojom ženom kroz dotična vremena, da ne bi griješio i preljub pravio (zina), dopušteno mu je da se oženi još jednom ženom, ako je u stanju dvije žene u svemu podjednako izdržavati, a naročito prema nijima strogo pravedan biti. Kad muž želi da irna potomstva, a žena mu je nerotkinja, i u ovom slučaju može se on na nju oženiti, ali i ovo je doipušteno pod uslovom mogućnosti izvršavanja jedna­ kog postupka u svemu prema obim ženama. Ova uslovno ograničena dopuštenja viseženstva, pošto se zloupotrebi ju ju i profanišu u islamskom svi­ jetu, primorala je, u novije doba, neke države, u kojima su muslimani u nadmoćnoj većini, da ne do­ puštaju višeženstvo, pa su ga ukinuli i zabranili. Višeženstvo kadi nas, iako je bilo dosta rijetko, u najnovije doba našla je potrebnim i masa država da ga krivično progoni i na taj način da višeženstvo i u nas učini kraj. Stoga su u novi krivični zakonik, koji stupa na snagu početkom dojduće godine 1930., uvrštena slijedeća krivična djela protiv braka i to: § 290. Ko stupi u novi brak, i ako se već nalazi u za­ konskom braku, kazniće se strogim zatvorom. Isto tako kazniće se i lice koje, iako neože­ njene, ili neudato, u ovakav brak bude stupile zna­ jući za brak koji već postoji. Zastarevanje ovog krivičnog djela počinje teći sa prestankom ranijeg braka, § 291. Ko, stupajući u brak, lukavo prikrije od druge strane kakvu činjenicu, zbog koje se brak može 3 �oglasiti ništavim, ili rušivim, kazniće se strogim zatvorom. Isto tako, kazniće se i ko drugoga lukavim ob­ manjivanjem, zbog koga se brak može pobijati, na­ vede da s njim stupi u brak. Gonjenje se preduzima po predlogu, i to samo onda ako je brak zbog prikrivene činjenice, ili zbog obmanjivanja, oglašen da ne važi. § 295. Ko, znajući da se brak može uništiti, pomogne da se izvrši vjenčanje, kazniće se zatvorom do tri mjeseca. § 399. Vjerski predstavnik, koji vjenča lica između kojih brak po zakonu nije dopušten, kazniće se za­ tvorom ili novčano. Istom kaznom kazniće se i vjerski prestavnik koji vjenča lice koje je ranije stupilo u brak, po propisima ma koije u kraljevini Jugoslavjji priznate vjeroispovjesti, ili koje je ranije zaključilo građanski brak. Ako brak ostane nmsn^zi, vjerski prestavnik će se kazniti novčano do 5.000 dinara, a sud ga može osloboditi od svake kazne. Prema tim zakonskim propisima (§ 290) koji važe od 1. jajnuara 1930., iako ne stoji u njima <la je višeženstvo zabranjeno, stoji to da je stopainje pored postojećeg braka u drugi brak strogo kažnjivo, a što I :r®i je strogo kažnjivo, razumije Se, đa je u isto doba i nedopustivo, pa se ima smatrati vršenje takvih djela zabranjenim, jer su strogo kažnjiva. Kad se uzme u obzir da se muslimanski brakovi kod nas sklapaju pred šeriatskim sudovima, odnosno pred ovlaštenicima šeriatskih sudova (imamima), po gornjim propisima (§ 399.) proizlazi da ni šeriatski sudovi ni imami neće smjeti vjenčavati oženjena i udata lica. U takvom slučaju, džematski imami takim licima ne smiju izdavati ni ilmi habera (potvrdu), jer je to sve kažnjivo zatvorom ili novčanom globom, i onda ako brak ostane na snazi. Usljed tih zakonskih propisa, šeriatski suldlovi neće smjeti sklopiti ni mješoviti brak u slučaju kada jedno oženjene ili udato diče pređe na islamsku vjeru, pa bude zahtjevalo da, pored postojećeg svog braka, sklopi novi brak pred šerijatskim sudom, jer je i to kažnjivo i prema tomu nedopustivo. Ovo isto vrijedi i za onaj slučaj kada neko, pored postojećeg svog braka, sklopi drugi brak izvan se­ ri atekog suda i bez njegova ovlašćenja, pa bude molio da se taj drugi brak pravno valjano sklopljenim oglasi u svrhu registriranja, kod šeriaitskog suda, jer je i to kažnjivo, osim slučaja da dotle prvi brak bude raz­ veden ili razvrgnut. Gornji zakonski propisi, kako se vidi, učinili su uglavnom kraj i u našoj državi kako višeženstvu (poligamiji), tako isto i famoznom prelazu iz jedne vjere u drugu, kad se taj prelaz čini radi nove ženidbe uz postojeću ženu. PRIVREDA Предавања иг задоугарсшеа за сеоску омладину Пшие: Инж. Шериф Бубнћ, в. д. дирекшора Инж. Пољоирпвредне Школе у Бутмиру III. ПРЕДАБАЊЕ. Питање: Ha какве je основе било постављено пословање Задруге Рождалских Праведних Пионира? Одговор: Пословање За-друге Рождалских Праведних Пионира било јс постављено на овим основама: Задруга продаје своју робу no тржној лЈијени, a добит се дијели на крају године међу задругарс према вриједности куиљепе робе. To појачава продају робе из задружних складишта, a задрузи остају преко године вишци за њсзипо пословатве. Ово je за задругаре опст пека врста штедље. Оваква подјела добити највеће je дјело Рождалских Пиопира, које je осигурало успјех потрошачким задругама. 4 2. Херман Шулце — Делић — отац занатлијског аадругарства Напомена: Развитак индустрије у прошлом вијеку имао je хрђаве посљедице за занатлијсми стал^ж у Европи. Занатлије нису могли да конкуришу ( да се такмиче) са фабрмкантима, који су производилм и продавали своје производе јефтиније од занатлија, У какво су стање запалм занатлије тада, најбоље видимо данас на нашим занатлијама. Некада се je код нас оматрало за велику срећу постати самосталним занатлијом мајстором, a нриједни занатлије — мајстори били су уважени if имућни људи. Говорило се je: »Он мма знлатне руке!« У лосљедње доба и код нас све се мање аанати исплаћују, a занатлије почиљу се опћеиито сма- �трати сиромашним свијетом. Фабрички ироизводи, наши домаћи и страни, ооиромашише занатлије. Ове невоље за занатлијски оталеж настале су у великим европским државама много прије него код нас, пошто се je тамо и индустрија прије почела развијаки. Зато су у тим државама занатлвје лочеж да мисле, како да се помогну, те најпослије увидјеше, да им je једини спас у задругарству. Алм највише заслуга за аанатлијско задругарство стечеХерман Шулце из Делића у Њем a ч к о ј, који постаде оснивачем занатлијског задругарства. Зато je потребно, да се укратко упоенамо са његовим радом. |Пижње: када je живио и шта je радао Херман Шулце — Делић? Одговор: Херман Шулце — Делић живио je од годмне 1808. до 1883. Видјевши биједу занатлија у своме мјесту, Шулце je размишљао и најпослије сс ријепгио, да занатлије удружи, како би ови могли имати исте повољштане код производње и продаје као и фабриканти. Ово he постићи у првом р$ду тиме, што he куповати суровине на веллко, лопјто ce куповином на великб суровине јефтииије купују, a када се суровина јефтиније купујв могу се и производи јефтиније продавати. Даље ће задруга омогућити задругармма, да купују суровине за п> тово, a за готово се увијен јефтапије купује него на вересвју и занатлија — задругар неће бити зависан од трговца који продаје суровине. Купујућл на велико п за готово задругари he добити и бољу робу, a боља роба увијек има бољу прођу. Када су у задрузи, занатлије he лакше добити кредит и под повољнијим условима. To су главне мисли, које су водиле Шулце — Делића, да ради на осЕЛваљу занатлијскот задругарства. Године 1849. основао je Шулцс — Делић прву задругу ципелара и столара sa куповину суровина. Затим основа задругу за давање кредита занатлијама, да би набавку суровина могли вршити за готово. Убрзо приступи оснивању задруга за продају производа, затим задруга за набавку животних потреба и на крају настојаше да занатжје споји у велике заједничке радиопице, које he радити na заједнички рачун удружених занатлија и овим давати посла. Поред тога практачног рада, Херман Шулце — Делнћ заслужан je и ради тога, што je лодпо велику про1паганду за своје задруге, a тиме и аа задругарску ствар уопће. У години 1859. časna и копгрес њемачких задруга, на којем се основа Савеа за заштиту заједничких задругарских интсреса. Овај рад Хермана Шулце — Делића показује пуну слику развитка задругарства; све гране задругарства спојене су у једиу цјелину, a над свима стоји и води их велика и неуморна пропаганда за задругарство. Kao и данас тако и онда осјећаж' су неуморли задружни радници, да задругарству највише смета велико неразумијевање — несвијест управо оних, којим задругарство хоће да помогне. Фридрих Виљем Рајфајзен — отац пољопривредног задругарства.*) Н a п о м е п a: Рождалске пиопире могли би на* звати трупом задругарства, Хермана Шулце-Делпћа мозгом, док je Фридрмх Виљем Рајфајзен заиста срце задругарства. Он je дао пулс задругарству више него ико другм. Рајфајзеи пс виђс у зеленашима богаташе, a у малим земљорадпицима сиромашнс људе, него у ирвим виђс људс без срца, a у другим људе без помоћи. Нссгаде милосрђа — настадо биједа међу људима. Али душа треба да има тијело. милосрђу трсба наћи мјесто на овом свијету. II Рајфајзен, као и папријед спомеиути лретече, нађе мјесто милосрђу у задругарству. У уеајамном помагању лежи epoha свих људи, сви били oim бесати мли оиромаипт. Задруге су најбољи и наједиоставиији начин узајампог помагања. Питање: Прикажи укратко лсивот и рад Фрогдриха Рајфајзена. Одговор: Фридрих Виљем Рајфајзвн**) рођен je у Хљну у Њемачкој 30. мартаО 1818. Љегов отац, предрједник мјесне општине, умре ускоро (1822.), ост1вивти жену са деветсро дјеце, фамилија бијаine веома многобројна, сродства за издржаваље веома скромна, да би Фридрих Виљем, када je дошао у доба да похађа школе изван села, могао у ове да стули. Н>егова обука остала би само на основној школи, да кије било свештеника Сајпела, који, изнеиађен бистрином дјетета, посвсти трм године, да му даде потребну обуку. Снабдјевен овим знањем од сеоског свештеника, a и великом љубављу за читањем, Рајфајаен уђе у 17. години као приправник за официра у артиљеријску школу. Ускоро, усљед тешке болести Рајфајзен напусти војску у 25. годипи и Уђе у управну службу као секретар у мјесту Maјену. Двије године посллје тога бп му повјерела управа оппггине у Велбушу. За вријеме ове службе Рајфајзен je видио, ko­ ro зеленаши деру сељаке, то нарочито у гладннм годинама 1846. до 1847. Да би извукао сељаке из зеленашмих руку, он основа пајпријс јодну пабављачку задругу, a у децембру 1849. годаде прву земљорадничку кредмтну задругу у једном малом пруском мјесту. Ове прве Рајфајаенове задруге биле су вмше доброчина друштва, у којим je Рајфајзен окупио имућне људе ради помагања сиромашних земљорадпика. 'Али пошто се оваквс задруге нису •) Види њстову слику у броју 23., год. 1929. 5 �могле дуго одржати, Рајфајзен, стекавшм искуство, основа у години 1864. прву лраву земљорадничку кредитну задругу ло примјеру Шулце-Делићевом. Није више onaj који прима кредит изван задруге, него je одговоран члан задруге. To je права задруга, коja се оснива на самопомоћи задругара. Премда се je држао примјера Шулце-Делмћевог код оснивања ове прве вадруге, ипак Рајфтјзен у многоме се разликоваше од Шулце-Делића. Он задругу прилагоди потребама пољолривредника. Ево главних начела на којима je он основао својо задруге: 1. Задругари јамче цијелим својим иметком за послове задруге. To je тако звано неограничено заједничко (солидарно) јамство (гаранција). Ово неограничено јамство управо je најважнија ознака Рајфајзенових задруга. Поједини сељаци су сиромашни и тешко долазе до јефтине и лаке личне вересмје; сви скупа оељаци-задругари имају велики и сигурни иметак, те могу лако доћи до јефтине вересије (кредита). Када се познају нема опаснбстнда he бити изиграно њихово повјерен.е, тоје Дају задрузи и појединцима, који преко задруге траже кредит. Али да би-била сигурност већа, зајмови се дају уз јемство још двојице уз обвезницу. 2. Исплтује се, због боље сигурности, кажав je живот — владање онога, који тражи да се прими у задругу. НеваЛ1алцима-и пропалицама неиа чје ста у задрузи. To je од велике користи, ловдо Хе « тако многи поправиш, да би могли постми Шругарима. 3. Дјелокруг задруго протеже се вајжше на једну сеоску ошптину, и то управо због онога што смо напријед навели, то јест, да бл се задрутари међусобно добро познавали. обично само једанпут у години, a често пута треба чекати и више година, да се уложени новац добије натраг (куповање справа, прављење зграда, лоправљање земљишта, купован>е стоке). G. Из чисте добити задруге оснива се резервни фонд, који се не може никада дијелити, a осим To­ ra и један помоћни фонд, који he служити за господарств!о задругама. Ради свога издржаваља водио je најприје једну малу трговину с вином, a з&тим je био управитељем једпог осигуравајућег друштва. He само што се није лично користио са својим задругама, него их je још из својих скромних средстава ломагао. Године 1870. отвори Рајфајзен једну штампарију у Нејвиду, да би издавао књиге за пропаганду својих кредитних задруга', и да би одговорио на нападе овојих противника. \ Године 1871. створи Рајнску Задружну Банку, која je требала да помаже оне задругаре, којим je потребан крсдит. И најпослије основа Рајфајзен и Савез Земљорадничких Задруга, којем je било стављен^у задаЉу, да помаже, савјетује и прегледа рад свих задруга. Године 187^. отпочне са издаваљем листа »За- дружни Гласник«, којим je упућивао задруге у рад. Kao и Шулце-Делић тако и Рајфајзен заснова све устланове, све гране, које су и данас задругарвтву потребне — задруге, задружни саБез, задружну банку и задружни часопис. 4. Главна скупштипа задруге одлучује, до које he се висине давати кредит задругарима л под који интерес. Нема дакле самовоље појединаца, него je ту воља свих задругара, 11. марта 1889. године умре Фридрих Виљем Рајфај|зен — отац вољопривредног задругарства. »Правила и иачела која нам je дао Рајфајзен морамо увијек имати на уму и када нас прилмке или закон приморају на неку промјену, треба да се чувамо да не буде то на штету суштине начела.« (ПТарл Жид). (Наетавиће се) 5. Дозвољено je давати кредит и на дуље рокове. Новац који се улаже у пољопривреду обрће се **) Један дио ових података уает ie дословно из »Земљорадничке Задруге«, св. 2, год. 1929. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 6 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК кскпм чланом из управе Гајрета, а у тријему уираштк до- Позцравна депеша Њ. В. Краљу Приликом свечаног отварања Гајретова Шргртског Дама у Сарајеву на рођендан Њ. Вел. Краља, предсједник Главног Одбора Гајрета упутио je следећу поздравну депешу: новпма управе који су дочекивалн госте п уводнли пх у укусно уређсну канцеларију у којој со чекао свечани момс- нат отварааа дома. Званмцп су иепрестано стиоалп u кпдл јс Ban r. Вели- Њвгова Величанства Краља Кабинетсној Каицеларији ма, г. Драче, са секретаром г. X. КукиВем и још поким чла- Београд мнр Поповић, са помоћникои г. Др. Авдом Хаспнбеговићем, У име Гпавног Одбора Гајрета и његових многпбројних сараднина и пријатеља ширпм миле нам Нраљевине који, последњих месеци, a нарочито послв епохалиог анта Његова Величанства Краља којим су унинуте историјске границе, u дмр. г. Ђуковпћем стигао, сни су зп љпмо. нрешлп у укусио лолучују данамице све to eeie успахе међу свима спојевима с.Ђсдпика Пстра иокровитсљп Гајрота. noja je такођер деко- дскорисану салу, која je била апстрта ћплимима, у прочелу палпакла се Краљепа олика. дскорисана около државним за- стииицама, na другом зпду пплмнла се слпка Престолопа- муслимансиог дела нашег народа и ноји данас на рођендан рксана са нашег љубљеног и славама овеичаног Владара, Његсва Ве- лампс, окпћеке са декор-паппром, кпо што je била окпћсиа и личанства Краља Александра Првог, бепеже нови успех свога деловања у отварању Гајретова Шегртског Дома аа стварањв и васпитање привредничкаг подмлзтна, слободан сам pa лоднесем Његовом Неличамству Крал»у као иајвишем даСратвсру Гајрета најпдушевљеније и најсрдачније честиткв и изрлзе непоколебиве наше сииовскв оданости и љубави. Да живи Његово Величанства Краљ Александар! држашпш заствицамз, са njnujiona впсјеле су цијсла сала. У врху сале постпвљсн je велпки стол, a исто tuko к уздуж сале. Прочељно мјесто заузео je г. Боп којему je еа деснс страпе сједиу Прссвнјстли Репс-ул-улем&, a с л njene сграис iiouohiuiK команданта дивизпје генерал г. С. Мумџић, a до сЛнх^сд.ити су се остали угледип звппмцн, међу којима су бнЛЛ; пачелник г. A. МутеиелпИ, подначелник г. Др. Давв- Да живи цео узвишени Кралевски Дсм! дошЉ, потнупвццш; т. Божпновић, гђа Беспровић, гђа Крсма- Предссдник Главпог Одбојра Гајрета Др. Авдо Хаеанбеговић itoBiih, аамјекик држ. одвјетинка г. Ејуб Адсмовић, ■ дир. r. М. Пољак, влч. г. Алаупопић (предсједник Напретка), г. В. Ђурић, поручпик г. Д. ЧенгипУг, Љ. Дворииковић, г. Чомара, ика Muit истарСког 'Савета Захвала г. С. Mapuh и многи другп угледни грађанл. Шеф кабинета Претседника Миппстарског Савета Го сподик Свет. Хођера упутио je претсгднику Гојрета г. Др. Авди Х&санбеговићу следећи доцјЈ*: »Телеграм, који 1сте упутили У дку сале заузео je мјесто мјепгоовити ђачки Гајретов пјевмки збор са ирофг г. Маћејовским. Тиио у 4.15 подпредсјетник r. Ахмед еф. Hopnh отпоса спечаног 1отварави чво je сиечано отоараке са поздрпвом присутипх гостију, па- Шегртског дома Гајрета Господии Прстседипк Минпстарског ВЛ101ШШИ нарочггто да се орсћии« осјећа тто у овако зна- Совета примпо je. »јво« моиенту може испред Гајрета поздрпвити г. Бана, пре- u Ценеки рад Гајрета, пријатио дирнут поздравима, теле- свијетлог Реис-ул-улему, који je у свакој прилици као вјер- грамои упућеним, наредно ми je: дп се Вама a члановимз ски поглавица нас муслиаана мпого доприноспо аа Гајрет, срдачно захвалим на пажљи. Изволите примити, Господиие Претседниче, увере&е о аатим представнпке и представнице разннх установа и про- иом поштоваљу.а гали просвјетно-културни рвд Гајрета, поздравио je представ- свјетно-културних друштапа које су увијек братски поманлке штампе који будно прате рпд Гајрста и аа које зна да Свечано ошворење Гајрешовог Шегршског Дома су пријатељи овог просвјетно-културног друштва. Отворењсм свог шегртског дома, Гајрет поставља темељ Послије поадрава, г. Борпћ je у једкои кратком говору својој широј акцији међу нашом омлидином. Отваракем овог оцртао значај ове свечаности, дома, Гајрет видно манифестује своје добронамјерне циљеве Гајрет сретнп« ocjeha што се ono отворење врши на дап ро- и, поносан на своје дјело, отворено коистатује да je аегова ђеи>а lb. Вел. Краља. Изнијевши значајне одлуке мудрог п акција узела спажног маха у нашем иароду, маха који бЗг внтешког Краља, г. Hopirh je завршио свој говор, који je био нарочпто нагласивши да се nonpaben бурпим поклнцпма lb. анра на стварним успјесимо. Ha Рођендан Њег. Вел. Крпља, обављспо јс свечано от- Всл. Краљу и Прејаспом порење Гајретовог Шегртског Домп. Дом je отворсн у зградн Краљевском Дому. Послпје говора г. Борпћа мјсшовкти ђлчкиГајретов пјс- na углу Торомановс и Кочипе вачкн хор оглјоиао je на свеопће зпдовољство државиу хим- бивше Херманове руждијс, уллце. Двосмратна зграда, споља црвепо обојенл, a унутра иотребио лреуређепа, састојп со na crnim управипка дома г. Исметп Драче, каицеларије, економата, учионице, салс за забаву, 6 спаваоница, трпеларије, кухиње и пуагредних про- чу> К°ЈУ СУ прнсутни поздрапилп фрсистичпим аплаузом. Затим je главнп секретар Гајрста г. Хамад Кукић манно перспвктпие прошлог и будућсг рпди друштпа Гајрет на културном и привредном лољу. сторија. Све je лијепо очшпћсно и чисто обојена. Сва одје- Са говором г. Кукпћа завршепа je ова лмјепа свечаиост л.епл су хвгијенски уређепа, собе су арачне и пидне п свуда к некп су се гости почели задовољни разплазпти, док су je проведено електрично освјетљељс. кло п чесме. Оеим тога otići пеки остали да прегледају просторије овог доаа. уз згрпду налази се пространо двориштс п joni пеке зграде, tako дл овај шегртски дом чружа cnc потребло за једал мо- дсрни интериат — дом који може да прнмп око 100 пито- Прослава рођечдана Њ. Всд. Краља i/ Фочн Прославом прпгодои рођспдана Њ. В, Кралл Алексап- дра I- руководили су Мјесни одбори Гајрета и Просвете. маца. Bch око 3.30, кроз тихе улицс у блпзнни Доиа, чуло се Послије благодарења у цркви и у џамији био je дефпле авркдало и трубљење аута којп су довоаили угледпе зва- војске иред спомеником Краља Ослободиоца, никс. Ца капији дома сталпо се паладио ло један шегрт, са дом je свирала музика Гајретове Читаонице. којом приго- 7 �Затим су ишле раане корпорације на честитаае иачел- нику среза, међу којвма се je особито истицао заједнички Свн гооти понуђени су: кахвом, маливом, рахат-локу- одлазак Мјесног одбора Гајрета и Просвете, noje je кроа град мом и цигаретама. И овом приликом аратила читаоничка иузика. Кад су представници тих двају музика, као што то бива ваада при Гајретовим приредбама. на проожви je оудјеловала Војна одбора извршили честитање овда je музика свирала химну е иза тога je одсвирала неке вародне комаде и опет отпрагила оба одбора до Гајретове читаонице. Ha вече у s сати кренула je величанствена поворка Прослава рођендана Њ. Вел. Краља у Мостарсчсом конвикту Рођендан Њ- Вел. Краља Александра I. прослављен je Гајретовом коввикту у Мо- аспред Просветине зграде са бакљадом и музиком на челу. и ове године као п прошлих у Читав град бљештао je од многобројаих свијећа и ватромета, стару ка нејсвечанији начин. По утврђеном програму свечаност je почела у 7.30 сати a no околнии брдима горјеле су маптале, a из неброј грла орвли су се поклици и овације Њ. В. Нраљу. у вечер, коју je отворио управник вонвикта г. A. 'Бикић. У 8 сати на вече у Просветиним просторијама одржао Послије државне хпмне питомац Шукрија Панџо одр- je врло дирљив говор прото Мнлан КујунџиБ, у коме je ис- као Je врло успјело предаваље о славној Династији Кара- тицао особите ааслуге иашзг милог Краља. Затим je истакас ђорђевића. овај заједнички иступ Гајрета и Прпсвете позивајуки при- ■ 1 i i I i Питомац M. Бушатлија декламовао je: Пјесму у славу Прнликом отворења Гајретовог мнтерната у Бањалуци, Мјесни Одбор са поеетиоцима и са председником Мјесног Одбора г. Суљагом Салихагићем (х) сутне, да и сами се угледају у то na да братски и сложно Алексаидрова преласка преко Дрине од A. Шантића; пито- раде на напретку наше државе. Послије говора одаслан je мац ML Садиковик »Ha обалама Вардара« од В. Или11а. Њ, В. Краљу Александру I. брзојав осе садржине: >Месни одбори Гајрета и Просвете Све су тачке изведене лијепо и прецизао у сали, која руководећи зајед- кички данашаом прославом, иепред мкогобројног сакупље- ног грађакетва иаражавају Вам на многаја љета«. je била укусно декорисаиа и освјетљена. Свечаност су посјетили: Командант Иза тога je пјевачки хор »Светог Саве« отпјевао »Мно- најодличнији пријател.и Гајрета. Прослава po^eH^atta Њ. Вел. Краља у Гајретову кшвикту у Плевљу кавом и цигаретама, a питомци чајем. Иаа су питомци конвикта у Плевљу најсвечаније. Уочи рођевдана упућева je поздравв:а депеша Кабинетској Канцеларији Њ. В. Краља, a сутрадан присуствовали су управнвиом конвикта свечаној дови у сви питомци Див. кола Стилиновић, чланови Mjecuor Одбора Гајрета и многи гаја љета«. Рођендан Њ. В. Краља Александра I. прославили Јадранске Области генерал г. Др. Благојевић, окружни лнспектор г. Ни- са плеваљској џамији. Tora дана у 15 сати одржана je свечаност у просторијзма Гајретова Дома. Ha свечаности су питомди копвикта пијепо декламовали пригодне патриотске пјесме, a управник свршене свечаности гости су почашћени црном Просмва рођендана Њ. Вел, Краља у конвикту у Бањалуци Прослава рођендана Н>. В. Краља у баљалучком кон- викту извршена je срдачно али скромно у кругу готово са- мих питомаца, изузев предсједника Мјесног одбора г. Са- лихагића. Програм се састојао: коввикта; Из поадравиог говора управиика говора једиог старијег пвтомца о значају и за- Јсонввкта г. Биоградлија иоздравио je госте и захвалио им слугама Њ. В. Краља -за ослобођење и уједиаење; иа три на увеличавању прославе. декламације, и закуске (чаја), 8 �Прослава Je одржана у 4 сата no подне, a иза тога су лични дилетанта. Након овог, на забави Je настало одлично питомци присуствовали бакљади у е сати на вечер пред баи- весеље, игранке и папокон бирање краљице љепоте, те je ка- ском палачом! гдјв je говорио градсначелник. сно послнје пола скрутиниј Прослава рођендана Њ. Вел. Крлља у Горажди ноћи у прогласио НадаЈовановићева гђица највећем реаултат н расположењу весељу којим гласааа студентица права, се ваабира краљицом ље- sao аабаву у корист Гајрета, али je бпо спркјечеи у тој на- поте за град Бос. Крупу у год. 1830. Најодлвчвије породице града Крупе давале су мјери, na je приредио на рођендан Њ. Ђ. Краља сијело у са среским начелннкои госп. и гђом Милутвном Терзикем топ Ha нову Годину бпо je Мјесни одбор у Гораждп аа Ka­ ааједници са И овог пута Просвјетом. био je иатеријални И расположење, унијелл су у ову иаједво аабаву духа и располо успјех слаб, дочим je иорални успјех био врло добар, јер je жења заједно са пом*нутии учитељицвма ипаче Гајретовпм било на аабави сељака, који су удаљени no 10 километара пшомицама. Овом приликом Гајретов je одбор од мјеста. И лриликом ове забаве било je разних ометаља и био je Дин. 1.500.—, те je потегпксћа. Материјалнп приход захвалан овдашљем Драчевцу због тога јер je одбору ставио na одвјетлику г. В запало Гајрет и Просвјету no Дин. 750.—, која je свота neh и расположење свој гласовир, a пашим учвтељицама свој дом дозначена Главнои Одбору. аа пробе. । ; 1 Од чланова Мјесног одбора лод приредбе ове забвве на- Прослаоа 'рођендана Њ, Ввл. Краља у Женском к&нвикгу i/ Сарајеву рочито je много жртвовао труда члан одбора градоначелкик r. Бошко Зељксвик и чланица учнтељица гђица Ферида Па- У овдашњем коквпкту прсслављен je дан рођења Њег. шалић, бивша Гајретова питомвца. Вел. Краља eho и досадањит годива. У очи тога дана улу- hena je депеша Кабинетској Канцеларијн Њ. Вел. Краља, у Kojoj су честитајући изјнвљене лвјепе жеље ондншњих плто- Пред саму забаву и за вријеме забаве пред Хотел Крупом градока опћина je удесила посебно расвјетљеае са лам- ппонима и ^акљаиа. мица. Ha дан рођеља у вече, у 8 снти, првређено je азбнвпо Ипаче- чисти je прнтод аабаве Двн. 5.245.50. вече са ирсграмом: Fajperoea забава ј/ Оџаку 1. Предаваље, говори питомица III. БајровиВ 2. Краљу Александру рецвтује — С. Ha тгшџЈјптиву повјеренпка Гајрета гг. Сејфудина Ма^ ФилпновиЛ; Арифа Џанановићи Хмфнза те гг. Ибрахима 9. Отаџбиии — рецитује М. Махић; гдајлића н 4. Прољетни осмјех — njena уа лратњу клавира A. Ку- Брклћа п Хамдије ШаЋпровића сдржаиа je на рођендан Њ. Вел. леновић; 5. Сложно 6paho — рецитује Ј(раља, (срез &?аку Д. Локмић; на 17. децемСра np. год, Дервента), Гајретова забава у je чнсти чији прнход изнво Двн. 1.600.—. 6. ТТовратак — ua клавиру сввра Ф. Орман; Ha obou мјесту иорамо истакнути да су ову акцпју свим 7. Шаљиви монолог — нзводп č. Пролић. Послнје извршеног прогрљма дсдвјељено je питоиицама силама потпомагали срескц ннчелник г. Мисдрат Мпловано- вић колача, оатнм пола сата вграње. « опћпнски г. начелник Хилмо Kapah, на чему им топла 1вјш Гајретове забаве u прир^дбе Забвва je одржанн у просторијама Муслиманеке Читао- нпце, која има врло мале Ввличанстеена Гајретоеа забапа у Bor Крупц Мјесни одбор Гајрета приредио je 17. XII. a. е. у Ввс. вилз свијета морало просторије, тако да се je поло- псвратпти куЂама, јер нису моглв унпћи. у просторије. Крупи вабаву у почаст рођенадана Њег. Вел. Краља. Забава je одржава у сали Хотелв-Крупа a била je нео- Повјеренвци су псчели сдкупљати л прнлоге у варавв бнчно много nocjehena n одлично je каКо морално тако п ма- no селима ,те су у том послу и уепјели в са.купили око 2.700 теријално пначе кг кунуруза л пшенице. успјела. Готово су програм цијели забавв изво^Лпе учнтељице Проа Гајретова забава jf Урошевцу Гајретове плтомнце гђпце Сдмија Ксмик Абида Кн- 15. децембра 1020. заказао je Мјесни одбор у Урошевцу рахасановиВ, Расема Зјаквћ п Ферпда Пашалић. Отпочела je лрву своју аабаву са позоритним комадом »Ђаво под чер- Гајретовог раденвка т. Османа гом<. Пошто je сво прва забава, која je уследлла ускоро naa аабава лредазањем позкатог Реџвћа, учитеља, из Бшаћн; аатим je учвтељица Ферида Пашалић соло пјевала >пјесме Селпмбега« уз гласовпр-прљт- оснивања одбора, п обаирои na то, да су овдашљп муоли- манл са мриличпо неповерења гледалп на ову устапсву, Мје. hiy учитељице Расеме ЗјакиВ. Велика je акустична свла Хс- сик одбор je имнз за циљ што nehy моралну напредност, a гела Крупа дала њеном иначе одлнчном гласу суптилну ј[ материјалну страну тек толико да бл се покрили режнјскп опојну малавиоличност, многобројна публика освојема њс- трошковм. Ha забаву су билп поанатл и Гајретови прнјатељп ним глласом занешеиа опојном пјеемом слушала je заносно пз Скоиља, Велеса и лругих места, кој« су се радо п ода- в без даха, док се свршетксм пјесме нијс претворпла у је- динствену душу и једикствени глас овација и свмп^тија. звали. У самом Уротлевиу одалв грађинства био je обилан, ■ с обзиром да je ово мало мјесто. Бруто првход je бло Дин. Потом je слпједпо дует пјевање Саипје КомиН и Фериде Па- 1.600.— a чист приход Длн. I.0S7.— т. ј. вакоп под^ирења шалић уз гласовир пратњу псиенуте учитељнце свих ЗјакиВ. И ова je ствар услјела и издзвала силно олушевљење. Другп дио програма испунили су т-Протгтницима« позорнптннм Ћомадом од г. A. Мурадбегови^а. рсжијсквх трошкова. Што je пајлпскавпје, Одбор Je упереп да je углед до сада ипло лозплтог Гајрета у овим Главве улоте имале су горе иомепуте учитељице те Гајретов питомац гип- крајевима. подигпут на достојну виспну n да су сви при- сутни билп всходом забаве посве задопољнв. Одушевљепп успехом прве забапе, одлучио je Мјеснк пазијалац г. Ибрахпм ЗуоповпИ п овдашњп учвтељ г. Ста- одбор да у част рођендана Њ. Е. Краља одржп на двн 17. ннћ и то први у улозп Фуада, n други у Алијаге. децембра другу своју забову са позорпшппм комадом аСу- Овај одлпчпи позоришни комад п својнм сижеом, својим ре- седн<. Пошто je Урошевац м&ло место, a финанснјска кризп флексијама и својом инцпЈатпвсм cau no себн nuao je ндј- бољег терена баш у Бос. КРУПИ па Је разумљлво, да je na- немнлостиво притисла овдашњн живаљ, то je Одбор решпо да у зиав оданости Н>. В. Краљу, сву аабаву ддде бесплатво. рочито успио, a нарочтпо од су га приређидплц уако од. Да би избегли режијскђ трошкове, забаву су дали у зајед- улози 9 �пицп cn гг. официрима оид. гарниоона,, који су платили му- зпку, огрев, светло, чпшчење и др. Мевлуди-шериф Гајретом Женског Одбора у Сарајеву Како na првој, тако п na другој аабапи. позлравпо je У недјељу, 22. децембра пр, год„ приредио je женски госте продседнпк одбора г. Селмаповић п упозпао присутне одбор Гајрета у свпма просторпјама Гајретова жеиског ивтср- о досадав>ем раду Гајрета. И друга оабава допринела je мо- млта мувлуди-шериф, који je успио изнвд сваког очекивања, ралног успеха, тс су се млоги и јивно захвалили пајтопли- као ип јвдаи досади одржани мевлуд. Ha мевлуду je бпло јим рсчима Гајрету л пожртвовнпм раднпцима оа добро ICpa- присутио око 500 најулгеднијмх сарајевских госиођа муслп- ља п Отаџбине. маккк. Ha мувлуду Одбор се овим пугем иајтоплпје аахиаљује гђпцп Рад- су пали слиједећп прплози за Гајрст: 100.—: гђа др. Халка Хасапбеговић и По Дин. Лебибе х. п Мехмедбашић; no ДиИ 50,—: Сејде х. Мсхмедбашић, Факет х. г. Мплутипу Мојеиловпћу. сглрешинп станпце, којп су бплп Тузлић. Лпша X. Чспгпћ. Мутевелпћ Мемпуна, Гавранкапета- уасли учешћа кло дилетаптп у обје забаве. повнћ ханума. Насихл х. Шахипагић. Mcninh X- Сејде х. То- мнли Димитрпјсппћ. учптсљпцп Жепске зпнптске школс Гајретова забава у Коњицу Ha 8. дедембра 1929. прпредио je Мјеснн одбор у j(oпицу годпшњу забаву у иросторијлма Дома Св, Cane, За- бпва je бпла врло добро посјоћена од грлђапстпа. јер je сам комлд драма »Абдулах nauin« од Башагића прлвукао толико посјстпоца и из околпце Коњица. na чак п из Мостара je бпло ноколпко гостију. Дилстлнти су одигрплн своје улогс одлпчно. нарочито гђпце: Дееанка Глигоревпк Славојка Mvжијевић, Днђа Глигоревпћ. Десанка Ж\жа, Фпнка Ханке. Десанка Мужпјевић п Борика Брборпћ. Нарочпто je лнјеил декламовала гђпца Сенпја Диздаревић деклнмлцпју ТТротегтору Гајрета Н>. Kp. Впс. Престоиасљеднику Петру. Да je забава пспала онако лпјепо, Мјеснп одбор се аахпаљује г. Атиф еф. ДизДаревику, учптељу и r. Мустафа еф- у Козарцу, u утенељачи Гајретов Ђпшићу, пресдсједнпку »Итихада« ии Mbcrapa, воји je дошао лично са гнрдеробом друштЛ јИтлхад< нежаливши 1Q2Q. године труда ни времена, na je многе недостатке дилетаната 'иепра- лић, Зумрут х. Борић, Мехмедбашић ханума; no Дин. 40,—: вио проборавившп два дана у Квњицу. — Ченгић хануиа. ■Бадц.евић ханума, Аиша х. Џабија; no Двн. Након свршеног комада^п ^аспродаје томболе, бприи 35.—: Фатма х. Ватргњак. Ешреф х. Сарић, Хабибе i. Бу- je краљица забаве. Нлбор je пао иа дражесву гђпцу-Длмпсу ___ иатлвЉ, Сочо ханума, Фатимл х. Пашић, Аиша х. Зилџнћ, Софо. У иајљепшем расположељу, гости су сс лабалљалз до Aieua х. Церић, Н. Н„ Зекпја х. Капетаиовић, Џемкла х. зоре, јер je тамбурашкА- збор Југословенског Клу<а №dgSD Ктечиа Кучукалић, Сенија х. Карамехмедовић, Н. Н.. Жигпћ ханума; блрапе комадс. Чист приход фд} je Дин.■ 5И5“ј|дШ1Шno Дин. 20.—: Н. Н„ Џумишић ханума. Ис.мет х. Брка, Н. Н., Зулејха х. БахтијаревиК Атија х. Садовић, Чурчлћ ханум«- Велике припреме за Гајретову забаву у Мостару Прошле недјеље, иницијативоп Мјеспог Одбора Гајреи у Мостару, одржана je шлра конферепција Гајретових раде- пика п пријатеља. Циљ конферснције ^ио je образоваље забавног одбора. Добро посјећена конферснцпја извршила je одмах почетве припреме. Датум забаве, којп je фпксиран за 2. марта 1930. г. (о Бајраму) и скица аа њен лрограм су ro- товп. Скоро образовани грађански лјевачки хор Гпјрета, који je сада у пуном зпмаху, учествоваће ма забали у з—4 тачке. Поред пјевачког хорд у програму су п]1едвнђснс псколпке ип- струмепталкс тачке н пзвјесне соло-нартпје. Пошто се одбор. upit пројсктовању :ia6ane. руковолио жељом да njiorpaM буде ммао значај правца у ком дјелујс Гајрет, одлучело je да сс иа овој забави метупи у главном са властптпм снагамц. И осталс iiptiffjioMe зи ову забаву прлте се луном чпром тако да he и овс годпнс Гпјретова здбава у Мостару бптп иајусије- Имамовић ханума, Борл^ ханума, Сердаревић ханума, Хиба х. Сврзо, Муннра х. Муфтић, Зада х. Туња, Халиде х. Реповац, Шишић ханума, Абаџић ханума, Дуди х. Арсланагић, Есма х. ДубравиВ, Шемсе х. СмаилбеговмК Кадрија х. Бахтпјаревић, Зелкпја х. Кобић, Bernh ханума, Хајрија х. Ланџо, Фата х. no Дин. севном Хамшићсм прппрема се за од]>жап>е ирве мелике Гајретове забаве у Тур. Јан>пр1гма, ла коју влада велик илте- рес у CBiiM околипм селима л парошицаш. 10.—: Фадила х. Халилбашић, Хафизовић ханума. Н. Н„ Н. Н., Мејдапнја ханума, Кармћ ханума, Нејре х. Са- JiarifK, Н. Н., Фа.та х. СмаилбеговиК Сулејма1Гопи11 хаиумп, Долагнја Ханума. Фата х. Kotuapifh, гђа Јовановић, Хатмђп Касумагић и Н. Н.; Дин. 6.—: Н. Н., Н. Н.. Н. Н.; no Длп. 4,—: Н.; Н. Н. no Дин. 5.—: Н. Дин. 3.—; Н. Н. — - Укупмо Днн. 2.029,—. One Мјсспп Одбор Гајрета у Тур. Јаљарима (ерез Бијељи- ханума, Мунира Делић, риџић, Фазлиновлћ ханума, Тонлагић хапума, Рааија х. Ђон- рад. tta) na челу са нриједкпм и агилиим лретсједником г, Ху- Адемовић Флтима х. Јаловчић, Пињић хаџи-ханума, Ђул х. КосовиК лија. Припреме за прву Гајретову забипу у Тур. Јањарима Кестенцић, Башаглћ, Хашимефеидић; Дин, 15.—: Халида х. Билаловић; годиие женски одбор кронуо je иитеиздвнијс im четвртка састајаће се госиође на ручии рпд, Сваког гђе ће израђиватн лрсдметс за Гајрстову мзложбу ком овогодишље апбнве. ,прили- Скорих дана <;азваИе се и скуп- штина члапица и прсма новим друштвслнм праиилима лзабрати одбор. Гајретов женски хевлуд у Мостару Жеискн Мјесни Одбор у Мостару приредло je жепскп Надаље je Мјески Одбор отлочео са одрживаљем аиал- мсвлуд 7. XII. пр. год., no даиу, у мрсторијам& Гајретовог фабетеког течаја у селу Глишима, гдје смо отпослвли У ту сврху бесилатио 40 буквара. конвикта, којн je доиио успјех иапад сваког очскиваља, како 10 у моралиом тако и у материјалнои иогледу. �Запазившм овако лнјепо расположен>е за Tajpei, Мјесни Посјета je била тако многобројна, да су просторије ГаЈ- бпле ретова конвикта дупкоп луие муслиианског жепског набаву намјештаја »Гајретове Чптаонице<, na je сакупљепо свпјета из угледнЕх мостарских кућа. Прпликом опогодвшњег мевлуда сваком погледу, запажено je, да се у женски муслиманскхи вишв одаллаа eno joj дужпости п je одбор одмах приступио сабираљу добровољних прилога аа 544 дивара. Оспм тога одбор je закључио, свијет све впшс и да Гајретова идеја ширл све вишим и вишии темпом, јср je примјећена разлика како да na дан 17. децембра u a рођепдан Њ. В. Краља приреди смјело у корист »Гајретове Читаонице<. Ово евјело испало je иапад сваког очекиваља kikg у у морплиом тако више у матерпјалном погледу овогодишњег иевлуда од пријнтпњвх. За получени успјех има вајвипЈе за- моралном тлко n у натеријалном погледу. слуга почасна лредсједпица одбора гђа Наиле х. Кнјгаз и прнје, влвдао je аа њ вслики внтерес неђу овдашн.им гра- предсједница радног ордоба гђа Фатиме х. Ћтппћ. — Пл- ђанством и жељно се je очекпвао дан сијела. мевлуда у програму слпје je била >игранка«, али Укусно усљед смрти тога даиа наше велпке пријнтељице, a н чланице no- декорисаие све вросторпје Beh пар дана »Хотела Дрипаче, пружале су посјетиоцима угодну аабаву п разоноду. чапног одбора Гајрета, мајке члана одбора г. Мехе X. Оме- Почетак сијела најављен je пуцањеи нз прангија и ny- ровиВа, диревторн Земаљске Банке, n наше добре Хатице х- шака. Сијело je отворио агилпи предсједник Мјесног Одбора X. ОмеровиБ — игранка je потпуно иаостала у знак велике г, пажље према покојннци. R. Краљу и предсједнику Главног Одбора Гајрета г. Др. Авди Пред мевлуд, приликом посјете предсједнице код госп, je исти Муфтије ЏабиЕа, уиисао своју супругу Девле х. Џдбић аа члана добротвора нашет друпива. Мустафа Јахић учнтељ. члташем поздравних депеша Њ. Хасаибеговићу, де са бираким м лригоднмм говором о раду Гајрета у прошлости и будућности, кзо и о потребп оопв- ввља »Гајретове Читаонице« у Клпдњу. 100.—: Муфти Иза -Tpra редале су св разнс и пригодне декламоИЛЈ6- еф. Џабпћ, Мехмед еф. 'bnsnh. Хатиџе х. Ребац. Хатице х. X. По евршепозЈ “програму настола je угодна и пнтнмна забапа, Прилоге за мевлуд дарошсше: По Дин. Османовић, Ибрахпм еф. Фејпћ, Ибрагиннца Хавало, Ахмета- гиница Ефица и Хабиба X. Омеровић; no Дин .ћО.—: TltiiLne i. Кајтаз, Муимед еф Пабпћ; no Дпн. 40.—: гђа Б. Бпј^днћ: no Дин. 30.^! Алагиница Куртоввћ. Ново и Раљевић; no Дин. .20.—: Цуџа, Гребо, Бакија, Гавраповић Вргуља, Jax^S, -roja je лрајала до иубоко у нок Премда je у Кладњу врло тешко добптп свираче na овбпе-еу^сијелу виралп двоји гвпрачи што je посјетпоце, a нарочнто омжгднну толико раздраглло. да се je готопо не- престано играло и племио. A. Џабпћ, Вриједно je нарочито истакпути, да je na овоме спјелу 10.—: био обплан бифе, војега су у ве^шш даровале овдатпње ха- Rajna, Драче, И, Драче, Велић. Исв}1, Аликалфић, Хацпоме- нуме, што даје виднога доказа, да оне воле свој Гајрет, да X. Осмаковпћ, БехлпловиК, Табаковпк,; Шева, Драчс, Ступац, Муслибетоввћ и ровић, ТПаћировић, квпна, Кајтаз, K^Mtv^nna.; Ти- рвизумију љегов плодоиосип рад и циљ. и да je Гајретова идеја Хасанбвговић, п квх ззхватмла. Требало je доћн на ово смјело. — требало je доћп п Черо, A. Бајат, 'ИемвловмТЈ, Сефић, Ф. Куртоввкг no Дпн. Чевро, Чевро, Рлзвпћ, М. Ризвић, Ђатпћ, Дероља, X. Дероња, ФазлибвгпЗвонић, Кауабег, Хадровпк, Гребо, Баквја, М. Карабег. FBh Кривдић, ИбшлК Угљен, 'Нпшић, Муслнбеговић, Учекопвк, видјетп велпку љубав и одушепљеље за Гајрет в1 аегову иде- олотју, јер се je на овоме сијелу поред господе чпновнпки, грађана нелгуслимана, видио и веома лпјеп РајковиК. Хумо, Бвједић, Лакиши!1( X. Осмап ornih. Хацпсе- најодличнпјнх лимовиК Кајтаз, Ћпшић, Бехме^ Нопо, 3. Попо и 'Вншић; број иатпих куслим*искн1 пипозаптнлх старипа, кој су обу- no 7.—: Пузнћ; no Дин. 6—: Бијаввц^ Мурсел, Арсландги?,, чбЕи у бајрвмска одијела посјетили ово сијело н дали му Ра- управо велебан изглед. na су се п онп са раздратаном смла- мпћ, Миловић, X. Омеровнћ, МнповиК Муслибсговмк Шева, днном, која je била усхикенл тбиховом посјетом. угодво зо- Ђ. МуслпбеговиК X. ОсмановиВ, Рустановпћ, Кајтаа, Фаллп- иављали Захпровић н Кајтаз; no Днп. Л.—: lOMrparnh, Миловић, и однијели са сијела иајљепше утиске о Гајрету. повић, Tictfio, Рајковић, Дрљевић, БубиК Милавић; no Дин. И ово нам даје пуну гдраицију, да je Гајретова мисао 4.—: ЗачпновиЕ, Ћемаловмћ; no Дмк. 2.—: Мимвић, Шемрд, продрла п ухватила дубоки корпјегт у најшпрвм слојепвма Потур, Хумо, Н. Н. плшега елемента. Чвстп прпход иевлуда изнио je Дин. 1.092, Иеличанствеиа манифастација Гајретове ммли Кладњу Чпсти првход овога сијела пзнаша 1.104 дннара. Гајретов теферич у Гацку У мјесецу августу 1929. прпрсдио je Мјссип одбор Гај- Мјшшп одбор Га.јрета у Кладшу на својој сједници одр- рета у Гацку тсферпч, ол којег je од<к>р Дин. 7.500.— при- жаиој 5. децембра о. г. аакључно je да се на 8. децембра о. г. хода, Kuja je свота и доаиачеиа Гланном Одбору путсм Срн- сазове пзвплредпа глапна скупштипа на којој се вмаде прс- ско Ш1едионице Д. Д. у !’ацку. ма првилима изабрати односно попунити Мјесии одбор. Окупштпна je бпла панредно добро посјећена, и нлион краВс дебате изабрат je нови одбор- Мзмжба жежких ручних paitona Прдликои предстоје)1е Гпјретоде зпбкве у Сарајеву. uuju Kiu;o сс у Кладњу ocjeha неопходнв потрсба оснпшива he со одржати 8. iiaj/ra ои. гол- Главни ОдОор Гајр^та памје- евојој чаијерп Главнп Одбор je иавпјестио паро- ■ Гајретове Чнтаопице« у којој би се могоо рад за Гајрет што довв. 0 боље проширитн, a Гајретова uncao усталнтп п популпри* читом окружниции све евоје одборе u повјеренике умоливтпв сати међу Еајширнм слојсаппа нашега елемента, Мјесни од- их да у својмм мјестпма вроведу аа ову иаложву што јачу бор предложпо je скудштипн, да се у Кладњу освује «Гајре- пропаганду и да о 1ггледима за одалв това je Чмтаоница«. лримила са Овај предлог Мјссног необичним одбора задовољством л скупштпна одобравањем. toj у својпм мјестииа кавијесте Главнп Одбор пајдаље до 1S. јапуара Предмети за иаложћу иоту битв каво новији тако и Скупштикп су одмах прочитана и прпвпла о освпвању Члта- сгарински, и то: чеврме, јаглуци, учкури, махраме( веаенђ и онице (која je одбор већ прије прпцравио) na су та прзвила пирлвтанс), јастуци, навлаке уз незнатне измјене примљеиа од скупптткне н веВ су пс- фери, телити, бошче, локривачи гога дапа послата надлежној власти на одобрек.е н кадице, рупчпћи, таблеваче јастучипце, мвлпје-и, тишлајдеке. декице, веарне блуао застори. столњаци, внтражс, U �драпервје, сторови, торбице. као п свп осталл жев^ки ручнл Надаље je приређена успјела забнва у градском парку, a оД- радови. Након бору je успјело лаправити десегак осигурања у корисг »Гајрвтав. i! i. ! ; i i 11 примљених иапјештаја о одавву формнраћа ce Након тога слиједили су: благајиички извјештај нарочвти одбор за оцјеку пзложбе и поједилих радова. Нај- ијештај љепши радови биће награ.ђели са нарочитим наградама. У изложби могу судјеловати само они излагдчи. који he Умољавамп и овим лутем све пријатеље нашег Гајрета увеличати са mio већпм бројем Послије тога чита перовођа л из- писмену лоруку г. иредсједннка др. Хасанбеговића, коју je сн удутио једном писму Гајрета у пријатељима своје радове локлонити Гајрету. да узнастоје ову изложбу прегледника. лреко претсједпика ie се no аавршетку кличе т. др. ХасанбетоI ; ' 1 I I IN: г. ДаутовиВа, виЕУ- Након краће дебате лрелаип ce на иабор новог одбора, биравијлх радова из својвх мјеста. сдносно попуњвЈЋа старсг одбора. Листу т. ДаутовиМ скуп- Horu Гајретови одборн штинд једпогласно прима, Лрема тој листи у одбор су ушли; Оснивање Женсмп Одбора у Грачштци Госп. Мустафа Жипто, вспред Мјесног Одбора Гајрета у Грачаниди сазвап je за 30. новембра у лросторије државне основне шиоле скупштину госпођа и госпођица, ксјих je било присутно 47 у сврху оснввања женског одбора Гајрета. Након скулштвие. отворења те избора лредседнице скупштине гђе Митпћ. записничара Мустафе Жишке и верпфвкатора гђа Николић li Жишко држп Шемсе Куртагић г предавање о раду друпгтла »Гајрет* на културном, вросвјет- ном и националном пољу муслимана и нзносм податке шта je све »Гајрет« учинио за иату опллдину за вријеме ту- ђпнске владе и колико допрпнсен дапас. Накол тога позива присутне да сви у један џас кликку: јЖевпо иаш Краљ, жлвис Престолонасл>едник Петар и цлједи Краљевсви Дом!к Касввје тога иаввди радиике и знаменитвје Гајретове да скупштина умрлим ''npeha молп, рамхет, a жввима Након одпора од 15 минута. г. Жвшко предлаже листу одбора, коју скупштина усВаја"једвогласно и то: Предсједнпда: калфпћ гђа Кад1Љ погпредсједнпда: гђа Дналфабетски течај у Тузли да кливве гЖввили’«, што иста устајааем то и чиви. Али- секретар: Шемса Куртагвћ- благајник: гђа Пашић; Г. ШукриЈа Чустови^ наат. занат. шкале; Омерага ШаканбеговиЋ, грађевни предузимач; - Ученице: Ћалнла Шехови-ћ, Међза ТоповиЂ, ^уриЈа ТоновиЋ, Зада Крави^, Мевла Кравгтћ, Meazra Хабул, Шелгса Шакамбет, Алмаса Салксви^, Хаснија Овчина, Сала ХаџиЋ 11 одборнице: гђе МитдВ w Bejaarah; Замјенвце: Нивслић, Жо- Премједиик: каљ. Женски Мјеснв Одбор браји сада 64 чллнице. Мухаиедбег ПрељубсвиФ, веледосједиик; тајник: Смавл Соко, Ha мпцу М, Жптво захваљује присутнии ва одааву в молп иови одбор да ппради да ее отворн аналфабетски те%ј за наше женскпње и да првреде пабаву аа друштво зГајрет«, a oiehaje пм еваку помоФ од стране своје и Мјесног Мушког Одбора. Ибрахим грутовничар; бдатајник: борнипи: Деим еф. бег ПатиК Ибрахимага Мехмедагнћ, посједиик учитељ; Даутовик, трговац; Хусагић, птер. судвја; Али еф. и потрпетсједпик: X. сд- Мухарем- Алиефеидић, ииам-иатИ' чар. Надаорнп одбор: Авдо БербероввК учитељ; Машут .'урук, прив. чиповник, в Рифатбег Рифатбеговвћ, шлшгасјед- пвк. Замјеиици: Завмбег ЗечевиК посјвдник, и Мујпа Тур- Hoeu Одбор Гајрета у Бијељшт Ванредна главна скупштина Мјесног Одбора Гајрета Бијељинн одржана je 8., децембра пр. год. у у Скупштпну je отворио лредсједнпк г. Ибрахим Дауто- изасланика Претсједннк алелује ва присутне скушптвнлре да no могну овај одбор у раду, који треба да буде већи п замаш- мушке основне школе. nuh, претставво кушић, посједпнк. просторнјама нпјп, јер су н Гајретови иадаци ове године већи. Гралоначелник власти, лрлстава г. БањчиВл- r. СалихбеговиВ у име своје и у пмс лредложво да се пошаљу поздравне депеше Њ. Вел. краљу сиупштввара вајаиљује да he увијек, кал то буде требало, Ллександру I. и претсједпмку Главног Одбара г. свп заједно парадити na Гајрет. Хасанбеговићу, juto иличу трократно: скупштинари једногласно Др. Авди примају и »Живио Краљ!« ^Жввлс ваш др. Авдо!« Мјесто отсутнпг секретара г. Бајрактаревића, Папуњење одбора Тајрета у К.к&њл 8. XII. пр. тод. одрзкао je Мјесии Одбор Тајрета у Клад- тајнички лаванредну свупштпиу са дневцим редом: 1. Допува нчвјештај wa претсједннк г. Даутоввћ. Он извјепЈ^ује да je њу одбор одржао п одбороких сједница и конференција, олржа- старог одбора према новим друштвеним лравилима. п 2. Оснм- нс су двпје врло успјеле забаве, одржаи je апвлфабетски те- паљу читаопице и књижнипс Гајрет у Цладњу ti одобравањс чај са 105 алалфабета, основан je мушки лјепачки абор са правила исте. 28 лјевача. Број члапола кретао се лзмеђу 60 и 80, али тзј Прегсједпик Јахић отворио je скупштипу у 3 сата. na- 6poj члапова није дсвелЈап, na предлаже да сваки члан нађе хволио ce члановима на вдзиву и пајлвно да je Мјесни Од- бар још no једног члапа. И лист »Гајрет« би требап много бор, облиром више да се растурује и старе дужнк претплате паплате. Оспм треба падлпупити. Гг. Мехмедалија Смајловић и Тајиб Tioaiih тога отпочете су припреме аа Тајретову вимску набаву. предлажу листу одбора. у којп су улишли гг.; претсједнлк: Упогледу сакупљаља хране велп, да јв ту акцију преу- Јахпћ; на нсва друштвена лранила потпредсједлик: Шарић; сскретар- маи,кав, Чамцић' аео na себе одбор у Турским Јањарима, који he aahn no се- пик: лима: АтмачлИима, Трнову n Угљовику и сдкулљати храпу. Рифит Xacnh, Ејуб Чвмџић, Сабит Рустсмови}, 12 Гојачић: Одборници: Мехмед Кафеџић, Тајиб те га благај- TioaHh, Мухаисд Ћер- �беровнћ, Хамид МазаловиК ИадПорни сдбор: Смајил еф. Ma- Рефпк ХасвЕ, Мехага ГојачиЕ. шић, МЈвне са правилима друштва Гајрет, те да се иста читаоннра назове »Гајретсва читаоница«, a такођер да досадања цјело- Ha то предсједник г. Јахић предлаже да се оснује читаоиица, што скупштвна једногласно усваја као и прочитана припадне друштву купна дмовина Чптаонице Гајрет и да ова читаоница првпада под Гајретов надзор, вао њетово вла- привила, која су одмах отпослата Краљевској Банској Упра- сништво, те he се иста у цијелости придржавати правила ви Дринске Бановлне на одобрење. Одбор je од^ах отлочео друштва Гајрет. са убираљем добровољних врилога за лнвентара те иабаву читаонице, a у исту сврху ириређује Одбор на Рођендан Н>. Вел. Краља, 17. децембра, и сијело са програмом. у Грачавицп Шефжо забаву, у коју смо сврху отпослали и разнвх поаорншник 1929. мјесецу јулу кокствтуисао АликалфиЕ, Асим се je секретар: ревизори: МујачиЕ, Хусеин ЏаферовпЕ. читаонпце и књижнице »Гајре- това читаоница-а, која je одмах отпочела са интензивввм радом и намјерава што прнје одржати једну велику сеаоиску Bujemi из Грачанице Још Одмах послије 20. децембра стулила je на снагу про- мјена правила као и назив изабрани како одбор комада. Предсједник: слиједи: Мустафа у Гајрета Жпшко, благајник: и Абдурахмаи МулабеЕировлЕ Замјенвци: Ибрахим еф. Устввдић, Новк добротвори Су- лејмвн еф, Фаалић и Фаднл еф. РустемовлЕ. и утемељачм Пригодом наступања службе у Билећу г. Абдулах Гру- хањиЕ, дугогодишљи повјерениг; Гајрета, у Јпљи, уписао со je У првој половици 1929. тодине одбор je укупио сллје- за члана утемељача. Хвала и живис! деће добровољнв прилоге: од г. Лутве Муфтића Дин. 100.—; Жељеаничвд Кредитна д потпорна задруга з. с. о. ј. у од продатих јиурбанских кожица Дии 510.—; прилог Фајпка Сарајеву, внсоко цијенећи Гајрегоа културно-просвјетви рад, Бране Днл. 40.—. уписала се je за члана добротвора са прилоглм од Дин. 1.000, којп пам je износ одмах к дозначила. Новп Гајретова повјереници Топла благодарногт! Оввх даиа постављени су повјереници Гајрета гг.: У Козарцу У срезу рогатичнпм: Мјесни Одбор Гајрега у Коаарцу уписао je за члаиове Абдулах Мулић у Осови, утемељаче Гајрега слмједеЕ® гријатеље друштва: Абдулах Карахмет У Устипрачи, u Хусејии Ибрахим 0. АјановлЕ у СљедоввЕима. Кључании, трговац; предс]едник Мјеснот Одбора; У Бсс. Новом: Г. Мехмед еф. ИбишевиЕ, иер," судац, за cpes Б. Нови. У Норају: Иги Фехнм КусурановиЕ, Миџвћ, управник школе; трговац и управншк Ситннца, лоште; шум. подуаетник; БеЕлр БалагиЕ, учитељ; Мухарем Хусејин ЦериЕ, надшумар. и ХилмиЈа СубашиВ, пошт. чинсвнвк. У срезу Градачном: г. Абдулах ДапџиЕ, учитељ “у'Јакешу. НоЕлм утемељачима Гајрета најтоплије захваљујемо п ввна ^ДУ примјером и ссталим пријатељвма Гајрета! У срезу Внсочком: г. Хусевн ХајриЕ. општински биљежнЋ?. j ГрачаннцМ. Даљни утемељач у П&джепљу У Нралупима: даиа иостављеп je Посљедњих Кралупвма (čepa за повјеренива г. Сулејман Ђовнћ. Еисоко) Прије мјесец дана постављен je за повјеренлка у Под- Гајрета општ. би* жепљу учитељ т. Ибрахим Богунић, во]етиу je успјело да аа кратко врмјеме упвше 36 чланова, одмах понупи преко 000 ЉСЖН0Б- Дин. чланарине. Од тих чланова јесу добротвори: Хилко Дацер, Нове ГаЈретове читаонице У Boe. je још тодине Дубвци постојало културно друштво лБудуЕност«, које Гајрета у Бос. мусли- имало п Главни Одбор повјереника Дубици бави се мишљу да оснује поновс Овнј je рад у току, na Еемо о дефиилтвв- Течајеви за неписмене Одбора у Тузли. Други аналфабетски т&чај niiaj одржала je радом споменутог првмјером и другпм повјере- У претпрсшлом броју нашег листа донпјели смо плвје- Прегварање М^л. Нар. Читаонице у Гајретову у Сјетмми 1B29. задсвољан с нЋцика. ном преузимању наквндно иаввјестлти. 20. XII. je врло л може да буде ликвидацији Мјесни Одбор друштво са називом »Гајретсв Клуб« са иеком измјепом и допуном вравила Аицпдо- дант. 1922. je Риаа Хашии ГушиЕ, земљодјелац; утемеља- чи: Радован АлексиЕ, надаорвик пруге и Ибрахим АгиЕ, акор своју чЕтаоницу, књнжницу, тамбурашки секцију и т. д. БудуЕи je ово друштво у манипулант, Мухамед Сућеска, трговац! лац, тпеф станиде и Пред оствањем Гајрегове читатице у Бое. Дубиџи манско ципелар; Балић, Mesa X. ОсманагиЕ, трговац; Ибрахни АрифагиЕ, биљежниг; олштине; Капим Г. Џемал Азабагић, учвтељ, за Kopaj (среа Брчко). у Прусац, Адем Алвбег Куленоввћ, посједнпк; Муслиианска Народна да je отворен други аналфабетски течај међу мусли- манкама у Туали, иницијативом Мјесног Одбора. Међутим, Kano fiac вакнадно извјештава Жевски Мјесви Сдбор у Тузли Чи- овај течај основан je инлцлјативом Женског Мјесног Одбора. овим таоница и кљижиица у Сјетлвни своју главну скупштлву, У веаи сд горњпм исправком на ксјој je било лреко 140 чланова присутних. Дневни ред тузланске муслиманке дугују знхввлвост нашој бввшој прет- Иамјена правила, извЈештај благајника и евентуалије. Скушптина je протекла у најбољем реду и у тачци зИз- дање донешен 1Муслимапска изјављујемо, да сједницн гђи Др. Хнлки ХасанбеговиИ, која sac je органи- скупштине био je; мјена пранила« путем je закључак да се правила дсса- Народне Читаоницв и књижвице« за- вирала. Идеју аа аналфабетски течај међу муслиманкама у Ту- зли Покренула je сломевута гсспођа, али пошто je она от- путовала аа Туале припреме cro реализирааа, остварења те- 13 �чдја, водилн су остали чланови Жеиског Мјесног Одбора Гај- Разни доброаољми прилпт рета у Тузлп . гвијетла и огр.јеп добили смо од градске општине, a настав- свјетне секцвје Мјесног Одборп Гајрета у Тузли HLihnp присуствовао Доп. Нашичка творницл у Жепћу Дин. 300.— огворењу Мјссни одбор у Травнику Див. 48.50 Полјерсништоо у Цазину Днн. 460.— и Д«н. 200.— Сијерчићу; Ибрахим Мустафић, ловјереник у Бужиму Дип. 200.— упраанпку лслЈте г. Пери Јовавовићу; претсједвику секцпје Повјерепик из новог Шехера Сепд АлисллхвИ Дин. 47.— градске г. просвјећиваље na г. Слрпјева нз Мјеснн одбор Гдјрета у Бугојну Д«н. ISO.— Овпм путем апхваљујемо за учињене услуге: Начелнику солицитатор Копвпкт Бањзлука Дии. 934__ nnha, мудериса и упрлвитељл овдашље медресе уз предстап- одбора пвд. Гогалпјн, 420.— еф. Виловвћа, бпвшег крлљ министра, те Хасан сф. Смајпленашег сллједећп прилози Тлјиб Балта из Олрона Дпп. 75— г.Шукрпје Алагићл. дирсктора гвмнпзијс. који je у друштву гг. Осмдп прпгпјелЛ су Гпјроту: лицу гђццу Наду Кудрппу пос-редовпљем предсЈедника про- питтпо мјгсоцу дсцгмЛру У У mj течај упислло се je 28 муслиманки. Лростормје, општине Лутфпбегу учитељицв Алаглћу; Шукрији гђицп ПТукрмја Чустовпћ 300.— иа Тузле Дин. Нади КудрпноЈ п свпма, који су нам ломогли у досадањгм Гизд ралу- OnhimcKo поглаварство у Орашју Двн. Опћииско у Уједно се за епораауман преиоручујема рад с брлВом лкл uporuјсћпваљл натпег пародп. na смо увпјск припраинс iuto Вакуф у поглаварство Сарајеву Дин. 760.— . . 500.— 100.— Рудом Дин Градскд onfenaa у Јајцу Дип. 330.— бптп пл услуан, a јпвнии рлдппцима бићемо захналие зл no- иуларна предавпнА иеђу жеилмл, као Хусрефбегов Мјесни одбор Гајрета у Острожцу Днн. fiOO,— je одржао прио Предавлње 2. децембра о. г. родољуб, члан просвјетне секцлје Из Бјвпеммћа: *Хзгиј Г. Ферхад Куртоппћ из Бјелемнћа, срез Коњиц, лозилчпо дјртста прпје рођеља«. Предлвпч je своју задаћу взврптпо Ba­ je гшељедњпх дала Дип. 1.842.— доброиољиит лрилот rm Гпј- г. Салих cilo ii рф. Серддревић. Темн преддвању била je: од миогоројиггх гсспођа и дјевојака нпмно, саепушпн рет, који вотјечу сд слкупљеппх живсжних памлрница у корвгт Глјрета. те му одбор на уложеном трулу најтоплтгје захваљује’ Иа Сзрајева: Добровољни прилози Повјрреипт: сакупво je Дпн. Гајрета г. отвореља Гпјрртопа Шегртског Доми Приллком И^јпхпм МустафиВ у Бужвму 200.— доилого, a даровллпе слпједаћв Дип. 50.—: Ибрахпм Мустафпћ ira 17. децембра rtp. год. Грлдско Пселавпрство у Сарајеву дороппло Из Бужима (срез Бос. КршК): m: je Дому Дин. i.ooo.--- ; Из Нотор Ввроша. пмам и начелник 5 Вуљлму; Ахцет См^Јлзгић je даровао свој прплог na накндлпо Дин. 20.—: Пбрахлм Шахвновић, потпњр; no Днн. 10.—: Му- ђабаву, одржану у Котср Варошу од Дин. 20.—, a Расвм Хо- гтафа КудиК учптс^ Алага чић посједник, Шахлновпћ. посЈеднва; Исаковић. Али Шакинови^, Сдлко посједнпк, Але Хлсановић, тежаК| Ибрахпи Бегвћ, подпачелпик, Мујата Ислиовић, клфеџпја, Суљо Мулалвћ, лосједник, Реџо жусић, тто- je саљтпио блок Гајретова .Цигле Дома« такођер Дин. 20.—. Из Ноиог Швхера; сједник, Бего Нанић, трговлц, н Зартгф БураиВ, трговад; ло Повјереник г. Сеид Алиспахић сакупво je од лрпјлтеља Бајро РамиИ, ков&ч, Гајрета слиједеИе прмлоге: Дип. 30.—: Хпфиз Р. Медић; Дип. Дин. и 5.—: Ахиет Имшировић. столар; Хаспн АлијагпК мухтар; Ддн. штипки побир&ч, и Дин. 2. 3-—: Хашлм Бегпћ, оп- 5.— : Емло Алиспахић; no Диц. 3.—: Осмаи Бегуњић, Мујо СмаЈЛсвић, Мустафа Смајловић : Ахмет Сеферовик. Купљачу Сакуп.тачу п дароватељима топла хвала! и дароватељииа Примзи из Тузле. Из ЈБубуш/ког Народнп љекнр г. Садик еф. и Ашир Муласмајић. — Са- искрена захвалвост! . Kako л&с пзвјешћује Женски одбор у Туалн, на спјелу Садвковнћ послао je Гл. d- Одбору још у мјесецу августу Дин. 1.250— снкупљенпх до- лрнликои свадбене бровољнвх ирвлога. купнла je одборница гђа Мукелеф ханума Хаџнефендић an И овог пута најтоплија »Гајрет« захвалност! 177.50, Див. заквзљује сним Приме Гајрету из Грачаште Госп. Асим АлтЈкалфиИ, предсједаик Гајретл у Грача- нлци предао je Главном Одбору Гајрета своту од Дин. l.cco у (хиљаду) знак благодарности лрема блв1лем своме Великом грађана града Дринске Бановнне госиодину Дру Авди Хасанбеговпћу, прсд- Неаа пм je топла хвала и Желскв се одбор в овим путем дарова1ељвмд. Повјереник Гајрета na Цазипа г. Мустафа Зухрић саку- пио je слнједеће лобровољпе прилоге у новцу аа друштво Гајрет: Па. Дин. 20.—: Адем Каравегови)! na Острожца и Ху- сепи Џаферовић иа сједиику Главног Одбора Гајрета. те Заимовнћа, Добровољни прилози у твцу мјесто у нарави из среза Цазинског Грачанице Жупану a садаљем Подбану свеЧаности г. Мухамеда Слалнице; ло Дин. 10.—i Алија Сарај- лија, Мустафа Чорднћ. Ахмет Мекаковић, Фатима Хрничић, живили! Сулејмаи Rocinii, сви иа Врнограча; Алага Пурпћ, Рамо Ве- Прилоли из Коњица Госп. Халклбег Љубовић, лић, Мехо Холић, Мумик Јусић, Але Jvcnh, Џапе Алибего- иачелнш; из ЛисичиВа сн- купио je аа Гајрет Диц. 480.— доброоољних ирилога, Даровао je: г, Стјепан ТвртковиВ, цадшумдр из Коњи- 100.—; виВ. Бајро Сулејкапагпћ и Хасан Шабпћ, сви na Тодорова: Myso Камтаревић, Хусп Кп.пвћ, Бајро Омановић, Омер Ђери- молић, Ибро Карахоџи11, Хпмдан Мустеданаглћ, Сулејмаи из Јабланиц& Шакановић и Ибрахим Кантаревић, сви из ПодапиЗда; Салих Дин. 50.—; г. Салих Сл&ти из Подхума, сакупис na списак BasnpoBnh, ца Дин. Дин. г. Јохан Шпицер, надловац 170.“. Сакупљачима и ДАровнтпЛтт топла хввла. 14 Муслим Ходаловић, ТопчагиВ, Meio Двадаревић, Хасан Чаимовић, Реџо Делић, Шабап Суљо Ћервмовић, Јусуф Батаповић n Мустафа Кехић, сви иа Мале Кладуше; �Абдвја ГраховиК Суљо ГраховиВ, Хасан ОкаповиК Сулејман МиљковиВ, Хасап Вељ&чић, Хасан Кесеровић, Дерво Веља- ирепоруци већ досада одазвао лијсп <5poj <;у нсколпве нове Гајретове чвтаонице, мјеста. Основаи^ a у некслвко опет чић, Селми Хоцић, Мунмб Алибашић, Хусеин Феркмћ, свл мјеста лретворсне су досадање унрастхане у Гајретове чп- иа Вел. Кладуше; Хасан Нисикћ, Мустафа СабљаковиВ, Де- таоницс. Поред тота, паЈћвљсно je даљње лретварање до^а- до Кудић, Слада Бајрактарепвћ, Ахмет РанковиК Хасан Ха- саиовић и Суљо Хасановић иа Кудића; Мустафа Первиз, даљих кираетхапа п друштава иод разним имепима у Гај- . ретове. , 1 ! . ! Ахмет Харбаш и Бајро Бабић из Мутивиа; Мехо Тахировић Главнв Одбор be ускоро приступши ради једнообраз- Атан Тахпровић мз Бар&ке; Мехо Мухаљић, na Слапнице; лости дјелдвања Гајретовнх клубова. пзради нарочитог лра- ii Мехо ДолиВ, Сулејман ЋогиВ, Мехмед ШабиК Хасап Ше- иић, Ћулага РожиВ и Омер Ђотић иа Шабића; Бешир Ајди- вилника na све Гајретово клубове. који lio важити како аа досадаље тако и за оне који he се даље оснивати. новић, Алага Ппрчић и Осмо Срекић, спи иа Кракаче; МуСтафа Ордшчанин и Бешнр Хаџић na Плшталине; Салих Гајретова томбола за вријеме рамазана. Ружнић, Хаео Дервишевић. Џебо Диздаревић, Хуснија Ружинћ, Мухарем Дбрвлшевић, еф Хусеип Чаушевић. Главкн Одбор Гајрета упутис je 20. лр. мј. молбу Ми- Хасо цистаритву Пољопрлвреде и Вода аа доплолу играња томболс ЏехвероввК Феркпт Диздаревлћ и Ибро Дервишевић, сви пд аа пријеме Рамазана свима мјеспим одборима и повјерени- ПТтурлића; Мухамед Махмутовић, иа Видовске; Шпбан Бе- Гдјрота. цима Главни Одбор побрвнуће се да издејствује кољнћ из Острошца; Бајро Хпркић и Селим Бегановић из рнјешење ове молбе тако, да бн били о рлјетпензу исте бла- Криваје; Рамо НадаревиВ, Ра^о Надареввћ II, Мухарем Пја- говремено обавијештени сви пдборп п повјереништва као и кнћ. еви из Тржца; Медо Мујакић мл Шумстда; Шериф Му- ипдлежпђ фипансијске власти. ПрошлЖ Рамазапа томбола je јпкић из Пећиграда; Мухамед Кајтаздвић из Сучке- Сулејман доиијела Гајрету лијеп из Стнјена; Хусепн КапиВ из Ђоралића; Хусо Вег£< , вриход. Слм Мјеспи Одбор у Плевљу имао je члстог дсбиткл ШшиВ из БсглновиИа; Хашим ЉубијаикиИ из ЉуГ>и јапккИп ■ Sn томболе лреко lo.ono дшгара. Овог Рамазана не би смно Чајнћ Осман ЧиомиВ из Слатиие; Назиф Кличић ил Поља ВадпИ из Гљплаваца; Кешвровнћ вз Вел. Але Јашарлгић из Миостре Хасап ia п.тгмапе пи једал одбор ли повјерсник који веће opra* и Рамо пизодати играње томбола. Због тога je потребно да већ спда птпочпу припреме аа Гајрстову томболу у сваком ијесту. Кладуие. Сакупљачу и даровадељима jonsai хвала! Ое.лобођењв od 20% такса (пореза) на забаве. Друштво Гајрет ппје опротптело вд пла^ања 20% талса Упутства aa оснивање Гајретоких домаћинских шком. .- « домаЋикских тпиола међу лриллком приређивања забава п теферича. Међутпм свакл Гајретова забава може бити опрошгеиа од Шлаћања !тих Ј* такса, ако се псједлнм одбори п псвјерснлштва обрате лра- од зрло велике важносДи. Нашим женама и дјевојкама uo- ловремено молбом директно Генералној Дирскцији Пореза у Оениваље муслиманкаЈ.Ј u требно je више nero пкојим другим да прођу кроз НмгЈрду. 0 ријешетву иолбе изпјешћује Генерална Дпрек- лу, која he им пружитв наЈптребоје знане вз хивајме, да- ција Пореза како надлежну финансијску власт тако и Мје- иаћинства и ручног рада. НеписМене научлће уз т® jnm 18 сни читају и пишу. тако и селу Домаћинске школе вароши. НајпримдтлвннЈИ доћи he добро начвн Одбср кпкп живљетва у (повјеренвпЈтво) Тајрета. CKpeiie се ннци>[а пажља свлма мјесним одборима п повјере- да се благовремено обраћају с овим молбама. нашим кућауа и непознаваље ни најосповнлјих правпла о хвглјени уопште a о хвгвјени жен& налосе, валажу нам императлвно да сснивамо ДвмаВинске шкпле у сваком мје- Ослобођење с&њју Гајретоаих одбора u повјерекика od плаћама такса на молбе. Многп Гајретови одборп n повјеренпштва, парочито но- сту гдје за то постоје потребни предуслови. Да се у једном мјесту може основати Домађинска школа потребно je наИи просторнје са неколнко соба и обезбиједвти за вријеме трајаља огријев и освјстљеље школе од G мје- сеци. Затим je потребно да се нађе најмање 20 ученпца које he похађати овјг школу. Ученице могу бити од 10 до 40 roдина старести. Шест сиромашнвх ученица могу похађатл вији, сбраћају се често пута Главном Одбору са питањех да ли je Гајрет опрсштен од плаћаља такса на молбе, које се упућују државнпм и самоулравним властима. Иако je Главди Одбор обавјештавао о томе већ раније све одборе н по- вјеренике, то лх и овпм путем обавјешгавамо да су све Гајретсве организадије опроштене од плаћања тих такса. Да бн мјесечно шксларине. Када je све ово осигурано нека Мјеснн се могли поједини одбори и опвјереништва нористити obov повластицом потребно je да на свакој молби (представци) у Одбор (вовјереници) Гајрета напишу молбу за отвараље Гај- врху десвог угла напишу односво откуцају на nncahoj ма- ретове Домаћинске школе и то својој Банској управи (iipo- шпни слиједеВе: тпколу бесплатно a остале морају ттлаВнтл no 15fl дпнара свјетно одјељење). Ту молбу нека пошаљу лутем свога Срео Ослобођенс само tor Начелства. Гдје постоје предњи предуслови Банскл уп- решељем Господина Министра Финаиснја од 4.^X* рава he одобрити да се шпола оснује, те he поплати настав- 1924. Број 27.853, нице и потребне спраис Апелујемо na све Гајретове одборе и повјеренике да живо пораде, како у својим мјестима тако и у сколици, на оснивању ДомаћиВких шиола, које су од врпјеке потрвбе за бруар 172 кутије, март 211 кутија, април 1S9, мај 184, јуни У једном од посљедљих fipojena нашег листа препору- Мјесннм Мјесни Одор Глјрета у Брчком, лодећл рачунл о по- трошњл Гајретова цпгарпапира у сн°м мјвсту досталио нал и то како сллједи: Јануар 228 кутвја (a 100 квижица), фе- Изрвда правимшха за Гајретове читаон.ице. смо Потрошња Гајретова цигаретпапира у Брчком. je о тој потрошњи иавјештај no мјесецнма у текућој години наш дом и породицу. чилв од п.лаћања такса из Т. Број 1. одбирима и повјерсницнма Гајрета да оснивају Гајретове читаоивцс (влубове) који ће бити у сваком мјесту средишта свију акција за придизање и просвјећпваље нашег свијета. 0 радошћу констатујемо да се тој 189, јулн 270, аугуст 269, септембар 273, октобар 285 п но- вембар 321, mio значи за 11 мјесеци 2.503 кутије. Kao што одборв у Дервентн и у Брчком воде несамо тачну евиденцију о продаји нашег папира него и иначе сваком прлликом лрспагирају његсву пстрошљу, требали би 15 �Исто да Пове1|ањем потрогаље Гај- л осталВ одборл. чине Гајретовн раденнцв ретова цигарпаппра, довећају се л приходи Гајретови. Ради тога форсирлјте сваком приликом потрошњу Гајретова цвгар- паплра и освједочавајте се свлбом згодом Хасап еф. Хаџихалимвић да ли и Ваши при- Један међу најистакнутијим и најистрајнијим Гајре- јатељи троше наш иапир! товим радницима посљедњих тодина свакако je дугогодигпљи Подаци о свила м^см1манскил друштвима. виВ, Еоји врши дужност претсједнвка Гајрета, са налим пре* претсједник Гајрета у Вишеграду г. Хасан еф. Хаџихалило' Недпвно je затражио Главни Одбор путем својих одборп и довјеревика правила и податке о свима муслпманскпм друштвима квко о онима која данас постоје тако и о овп- ма која су рниије постојала na су ликвидирала. Тражени подаци су досадл вриспјели Главном Одбору из 40 мјеста. Како има још зећи број мјеста која те податке не доставише, a како су нам опи подаци од велике потребе— ради културпе статистпке — то се и овпм путем умољавају сви едбори л повјерепидп да тој замолби Главног Одбора чим прије кидом, пуних 10 година. Када je било за Гајрет најтеже ра- дити и кдда су чиљене толике сметље Гајрвтовом раду, г. Хаџих&лилсвиВ, као освједочени националиста и истипски пријатељ напретка муслЈгманског дијела лашег народа, уви- јек je смјело и отвсрено проповиједао околини да je муслиманима једини спас да се сконцентришу око Гајретад Прије 6 годпна, када je Главни Одбор Гајрета no први иут алеловао на свсје одборе и повјеренике да сакупљају живежне намир- удовоље. Ппздравм депсше Гл. Od. Гајрет u пеговом предсједнику Јања: Члановп Гајрета сакупљени иа изванредној скуп- штинп ради пабора Мјсеог Одбора олушевљено Вас поздрављају a нарочпто предсједника г. Др. ХасанбеговиВа п iroae Вас да и даље остајете у раду за Гајрет којп нам je најбоља аалога за сретнију будућност. — Предсједиик скупштине: Абдулах Грухоњић. Бос. Нрупа: У имв све публике Гајретове забаве о рођендану Љ. Вел. Краља Алекандр! I. уз неоппсиво одушевљеље пдодрављамо предсједника Главви Одбор Гајрета. — др. Авду ХдсанбегсвЕЉа ФејАулах Мустафа Зухрић, Сулејмав FecTih, Чввкић, Осман и Реџић, Алија Херцег-овац, Ибрд- хпм Мустафић .предсједници и повјвренмци Гајрен сл Ира- ј ИНЕ. Нладзњ: Ga снјела приређеног у почаст pnieH. ша fo. Вел. Краља Мјеспи Одбср са гчцановима и приЦтељ^ма Гај- рета у Кладњу упућује топле иоздраве евоме врвједноМ пр»!дсједвтгку. Живио! — Одбор. i Захв(к1ни1Џ1 Муслпманском културном лросвјетвом и друтитву »Гајрет«. Након трогодишњег боравка и вјелокупве бесплатне олскрбе, осјећам се дужним најтоплије аавхалити споме- друговл сакупио своје одговорие 2 вагона твх дужности, г. намириида. И данас, поред Хаџихалпловић не пропушта ни једну прилику да je не искористи аа Гајрет. И међу браком других вјера г. Харихалиловић je у свсм нутом друштву на шеговој материјалној поиоћи. Бвљежим » иице, г. Хаџихалиловић je са пеко.пицилом слојих вриједнвх родном мјесту веома обљубљен, јер се on сталдо придржава се са особитим ппштовањем Мустафа Вилмћ, бивши ГаЈретов витомад. оне народне: ^Брат je мио које вијере био!« Рођен je у Ћитпеграду iaa2. Свртпио je шер. суд. школу у Сарајеву 1907., када je ступио у државцу службу у свом родном ИЗ УРЕДНИШТВА мјесту, гдје остаје све до почеткд Ослобођеља, када се понсво повраЋа у Због преобилног материјала Свјетског pa/m, када je премјештен у Бос. Петровац. У Петровцу остаје до у »Гајретовом гласнику«, своје родно мјесто, гдје и данас обавља дужнои тпефа шериатског суда. морали смо и овог пута да иаоствимо већи део публицистич- ке садржине, што ћемо no могуИности у следећим бројевима да надокнадимо. Госп. Хаџпхалиловићу желимо да истраје у раду и да се угледају н други у њега. jesam li podmirio dužnu pretplatu? 16 �I AgrarnaiKomercijalnaBanka za Bosnu i Hercegovinu Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije: Beograd Filijale: Brčko i Novi-Sad § Med. Univ. Papirnica Hamdija Kejičic I § Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira svakim danom od 9—12 sati prije podne i od 2 6 sati poslije podne preporučuje bogato skladište pisaćeg i § Dl Kali Hn risaćeg materijala 0G»GGOĐOCC)C<XXD^^ 'SI ŠTAMPARIJA BOSANSHJ ?Т KLIŠARNICA RASTRIRNICA Izrađuje: raznovrsne bankovne, trgovačke i indu­ strijske tiskanice u bojama kao: dionice, uložne knjižice, čekove, diplome i t. d., te razna stručna djela, kalendare i ostala izradnja solidno, brzo i po umjerenoj cijeni Vlastita knjigovežnica Izrađuje sve vrste trgovačkih knjiga i protokola i sve u tu struku spadajuće poslove SVAKI MUSLIMAN TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmaluje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret” ■ Narudžbe: Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 TELEFON BR. 27 KNJIGOVEŽNICA = STEREOTIPNA $. D. AIKALAI, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �i Banka Gajret d. d., Sarajevo I 1 БЈ Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku epadajućim poslovima- Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupiЈнтпо siguran. Osniva, organizule i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podupire razne kulturne i humanitarne ustanove, Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „Gajret”. Sve doznake u domovini 1 inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje lste п svako doba inilHllllliJIIII Bosanska Industrijalna i Trgovačka Bando i f Sarajevo, Strosmajei ova ulica br. 12 Đl Omer Bahtijarević dugc^Jdlšnjl liječnik Drž. Bolnice, operater I spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica cijalista za operativne bo­ Din 20,0'O.OOO-— lesti, asistent chlrurikog odelMja Državne Bolnice Rezervn fond Din 7,100-00 - Ordinira od 1-3 poslije podne Prima uloške na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, 1 inansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban telefoni broj Jk 865 I 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split IIIMa SMim mMiiiiiiiMMiitiiiiiiiiiiiiiiiiiim I općine grada Sarajeva Ii u Aleksandrovo] ni . j ГТТТЛе ulici br. 45 Temeljna slavnla 40,000.000'- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga Ima svoju ZALAGAOMCU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocl|enosll uz najpovoljnije kamate. jmMMmnnioiroš ЗЖЗЗпетОЕШЕ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/98148fe445b554fa50b8ea84d148cccd.pdf 6e2cd08252c090811b56dca340e7cd31 PDF Text Text Gosp. DerviS M. Korkut, Zunuljjlu MiHej 1248 Sarajevo ГАЈРЕТ ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАНЈЕ МУСЛИМАНА САДРЖАЈ: Успјеси Гајретовог полугодишњег рада Ахмед Мурадбеговић: Проблем акције и реакције у савременом муслиманском друштву Мухамед Захировић, професор: Докле ћемо се скањивати Махмуд М Коњхоџић: Соко Краљевине Југославије X. К. Привреда Дипл. агр. М. Фазлагић: Гнојење воћњака Гајретов гласнин Акција за интензивнији рад међу Гајретовим чланицама у Сарајеву. — Избор новог одбора Женскл пододбор Гајрета у Бихаћу Нове повјеренице у Брчком Новоосновани мјесни одбор у Ластви Гајретове забаве Аналфабетсжи течајеви Добровољни прилози Остале вијести 16. ЈАНУАРА САРАЈЕВО 1930. УређуЈе: Хамза Хумо БРОЈ 2. �ГАЈРЕТ, лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази L и 16. сваког месеца, a цена му Je sa нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. 'Баци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини броЈ стоји 5 динара. Директор Хамид Кукић Уредник Хамза Хумо Власник друштво „ГаЈрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Восанска Пошта" одговара Јосип Енгл. �ГАЈРЕТ Усијеси Гајрешовог иолугодишњег рада — Од 1. јула до 31. децембра 1929. — Посљедице историјског манифеста Њсговог Величанства Краља од 6. јапара 1929. благотворноутичу на све гране државног Л народног живота. Te посљедице се одразују у пуној мјери и у раду Гајрета. Незапамћени едћш и пожртвовност које с-у показали Гајретови радници tokom првог полуго^ дишта у друштвеној години 19M./30. као и морални и материјални успјеси тора рада доказом су да су муслимани широм Краљовине свесрдно прих^ ћина нових одбора и повјереника су на селу. Радосна .јеЈгакођер појава да се и муслимаиско женскиње почиње да окупља око Гајрета и да прихваћа његову идеологију. Број оних чланова који су у току минуло пола године приступили у чланство као добротвори Гајрета са доприносом од Дин. 1.000.—, као и утемељача са догфиносом од Дин. 500.—, два пута je већи него их je било у току цијеле прошле 1928./29. тили значајне закључке наше прошлс главнехжупштине; тај елан и ти убијеси полугодишњег Гајре* товог дјеловања бјелодано доказују да су били Д заблудд сви они малодушни појединци, који су поводом помснутих закључака предвиђалл ноуспјехе нашему друштву. Биланс полугодишњег дјеловања Гајрета такођер нам доказује да се муслимани свију друштвених слојева збијају у 1?едобе Гајрета, да прихваћају његов културно-просвјетни и национални лрограм и да су ријешени да путем рада за Гајрет долрилесу властитом прогресу у свима правцима. To нам опет доказујс да je Гајрст ухватио чврста корјена у народу и да Гајрет црпи своју снагу од народа. За илустрацију горњих наших навода нека послуже резултати рада за вријеме првог полугодлшта у друштвеној години, које ћемо упоредити са истодобним резултатима у прошлој години. Ha дал 1. јула 1929. било je укупно 75 мјесних одбора и 99 ловјереника; прсма томе за посљедњих G мјесеци друштвена организација je појачана са 35 нових одбора и 43 повјерелика. Према овом порасту друштвене организације пораотао je и број друштвених редовних чланова. Новоосновани одбори, нарочито пак они no селима, броје данао и до 300 чланова. Заправо број чланова je према прошлој годинл удвостручен. Веома je утјешна појлва да и наше село приступа у масама Гајрету. Ве- године. Док. je у лрошлој цијелој години упиоано 30 добротвора л 137 утемељача. Интензивност рада друштвепе органлзације у току посљедњих G мјесеци довољно се оцртава и no инЈгензивности друштвепих приредаба (забава, теферича, сијела и сл.). Друштвепе приредбе донијеле су Гајрету за вријеме посљедњих 6 мјесеци два пута већи приход него je то било у првом полугодишту прошле године. Дарови и прилози које сакупљају Главни Одбор, и вриједни друштвепи пододборн и повјереници су такођер огледало жихавног и услјешног рада Гајретове оргализације. Успјех ове врсте рада већа je 7 пута лего je био за исто вријеме у прошлој години. С размјерно јачању и проширењу друштвепе организације појачан je и рад на остварењу друпттвених пиљева. Иако прошла окупштина није лредвидјела отварање нових конвиката нити повећање броја питомаца у постојећим конвиктима, a уз то није била предвиђена ни материјална могућноот у друштвеном прорачуну, Главни je Одбор поуздавајући се у успјешан рад цјелокупне органлзације отворио потечком ове школске године, поред досадањих интерната, још два нова и то: средњошколски конвикт у Бањалуци и Шегртски Дом у Сарајеву. У Шегртски Дом примљено je 65 питомаца, a у бањалучки конвикт око 40. Према томе )7 �којих се наро^штб истичу onaj у Мостару и ОарАjc рад на помагању лојединаца у овој години знатно повећан. Број отипеидија јо такођер већи него јеву, и који he већ на следећим Гајротовим забаjc то одобрила прошла скушптина. вама иступити. У правцу сузбијања неписмености за посљедМноги друштвени одбори и повјереници доњих 6 мјесеци je учињено више него за цијелу про- били су од Главног Одбора упутства за организошлу годину. Док je у прошлој години одржано вање сеооких задруга, те су некоји у томе правцу укупно 11 аналфабстских течајева, са 330 полаз- получили успјехе. Уза све ово агилни друштвени ника, то je у току посљедњих 6 мјесеци органи- одбори и повјереници организују и одржавају позован 21 течај са око 900 полазника. Два течаја су пуларна предавања за шире народне слојеве и то одржана међу муслимансклм женскињем. У току како за мушке тако и за женске. У овом правпу су оснивања течајеви у многим мјестима, јер je нарочиту активност je покавао одбор у Тузли, na Главни Одбор ставио у дужност свима одборима и га истичемо за примјер свима осталим одборима и повјереницима да одрже у току ово годинс бар no повјереницима. један аналфабетски течај. Ови резултати друштвенога рада у току лосљедПосљедњих 6 мјесеци друштвсног дјеловања них 6 мјесеци дају нам оправдане наде и поуздарадило се и на оснивању Гајретових читаоница и ња да ће рад у наступајућем полугодишту бити клубова. Раније су постојале свега 4 читаонице, a у току прошлог полугодишта основано je нових 6, jpui плоднији и да ће Гајрет, односно љегов ГлавниХЗдбор иступити на следећој скупштини са реa у оснивању их се налази преко 20. Оснивање Гајретових читаоница и клубова од велике je важно- зултатима, који ће нас несамо задовољити, него и који 'ће доказати да je Гајрет једна од најјачих сти, јер они треба да буду у сваком мјесту центри свију акција за придизање народа. ПореД тога осно- 'Орванизапија и културпо-просвјетних установа у вана су и 4 Гајротова пјевачка г^ађанска збора, од Краљевипи и да има уза се све муслимане. Ahmed Muradbegović Problem akcije i reakcije u suvremenom muslimanskom društvu Francuski sociolog Palant, za koga sociologija nije ništa drugo do socijialna psihologija, tvrdi u svojim: »Osnovima Sociologije« da se na kraju kra­ jeva sve dinamičke i statičke ipojave iz kojih se so­ cijalni život sastoji manifestuje idejama, željama i vjerovanjima. Prema tome sve uzroke socjialnog pre­ poroda, kao i socijalnog propadanja, treba tražiti u psihološkom, a ne u kulturnom, ekonomskom ili kakvom sličnom životu onoga društva o kome se radi. Za socijalne pojave, veli Palant, ističući mišljenje Konta, Spensera, De Grefa, postoje zakoni akcije i reakcije, suprotnosti i saglasnosti; ti zakoni su pri­ rodne nužnosti i oni su identični sa zakonima koji vladaju u materijalnom svijetu. Ako ovo uvažimo dolazimo do socijalnog deter­ minizma i isključujemo potpuno volju jedinke i društva kojom se stvara akcija i reakcija t. j. propa­ danju starih i nastajanje novih društvenih vrddhota, regresivna i progresivna evolucija. Intervencija volje je kod ovakovog determinističkog shvatanja akcije i reakcije suvišna i nepotrebna, i ta se akcija i re­ akcija prepušta prirodnoj nužnosti, dakle zapravo vihoru života, bez ideje, bez želje i bez vjerovanja. 18 Između ove dvije krajnosti Palantove voluntarističke gdje psihološki momenti igraju glavnu ulogu i ove antivoluntarističke t. j. determnističke krajnosti, gdje smo mi? Kakvi su zakoni u životu i razvoju jugoslavenskog muslimanskog društva? Jesu li oni voluntaristički ili deterministički? Nema sumnje da muslimani naginju općenito determinističkom shvatanju svijeta i života. To isto važi i za socijalni život muslimanskog društva i nje­ gove zajednice. Zato u njihovoj akciji ima tako malo odlučnosti, au njihovoj reakciji tako malo otpornosti. Ovo izgleda kao paradoks onome ko izbliza promatra socijalno vrenje u tom društvu. Ali ako pogledamo samo to da u tom cijelom sicijalnom vrenju kroz čitav jedan decenij ne dođe to društvo ni do kakva trajna, epohalna rezultata ni do kakva staložena zakona koji izražava bar jednu deset godišnju periodu rada, nego se cijela ta akcija i reakcija izvjetri u papirnatu, lakrdijaškom boju kroz novine, revije i papire i ostane sva tek u djelomičnim, vrlo često tek pojedi­ načnim pokušajima, novoga socijalnog oblikovanja i nove socijalno-psihološke stvarnosti. Iz svega toga proviruje njihovo legendarno de­ terminističko raspoloženje prema svemu oko sebe �pa i prema samome životu. Uzmimo samo to, kako oni shvatiše svoj novi položaj, svoju reformaciju za­ starjelih i kržljavih socijalnih formi: Oni koji zapodjenuše boj i povedoše akciju oko preporoda toga društva rekoše: Tako mora danas biti! A oni koji stvoriše reakciju i dadoše otpor re­ koše: Samo polagano i ne tako naglo, treba to životu pustiti da on riješi kako zna! Nije li to čisto deter­ minističko naziranje i u jednom i u drugom slučaju. Ima li tu ikakve odlučne samosvjesne volje? Ima li tu kakve ideje, kakve želje, kakvog vjerovanja? Tako mora biti! i gotova stvar. I onda, to ne trebamo rješavati mi svojom sopstvenom voljom nego život, njegov mehanizam, njegovi vlastiti zakoni i gotova stvar. I u jednom i u drugom slučaju digoše musli­ mani ruke u zrak i predađoše se onome što mora biti i onome što silom zapovijeda da se to i zbude. Oni ostadoše po strani bez volje, bez želje, bez posla i bez vjerovanja. Ne sliči li sve to na vjerovanje u usud u fatum, u ono što islamu podmetnuše zapad­ njački komentatori, a protiv čega se danas bore1 svi savremeni islamski teolozi? Ti takozvani akcionaši vode i danas lakrdijaški papirnati boj preko muslimanskih^ i hemuslimanskih javnih i društvenih glasila, a čitav se taj boj sastoji u pustom i parznom teoretisanju o ondme^što bi tre­ balo učiniti, što ne bi trebalo učiniti i svode cijelu tu stvar na svoja lična raspoloženja i na to, ko će se bolje istaknuti u izmišljenju kakva socijalnog pa­ tenta, kakve originalne ideje; dakle mašta, bujna istočna fantazija, kako bi rekli stari pjesnici i njihovi učenici. Ko u svemu tome zna što hoće i ko je taj koji, to što hoće, provodi u život dosljedno, ustrajno, promišljeno, garnirano sa iskustvom, naobrazbom, primjenjivanjem tuđega na svoje i svoga na tuđe, gdje je on? Ti akcionaši, čim pronađu na papiru kakav društveni patenat ili iskažu svoju kolosalnu zamisao, misle da je s time gotovo i više ni prstom ne pomiču da tu svoju ideju, tu želju i to vjerovanje sprovedu u život, pod cijenu izlaganja sama sebe i pod cijenu najustrajnije borbe, dok ne pobijedi njihova ideja i njihova vjera. 0|d tih muslimanskih akcionaša su u logici i dosljednosti prirodniji i sami reakcionarci, dakle oni koji otvoreno i javno ometaju napredak i razvoj jugoslovenskog muslimanskog društva. Zašto? Ta reakcija, uza sve svoje nedostatke, uza sav svoj negativizam, ima u sebi i jedan prirodan i lo­ gičan zakon. Ona dajući životu tu zadaću da preo­ bražava muslimansko socijalno biće, ne odriče te preobrazbe, reformacije, napretke, obnove, ili kako već hoćete da se to nazove. Ona samo traži konti­ nuitet između stara i nova, traži socijalno-konfesionalnu solidarnost akcionaša i reakcionaša, traži dakle konformiranje staroga i mladoga društva, da bi oču­ vala novo starome i staro novome. Tu je već jedna ideja, jedna želja i jedno vjerovanje. Ali pored svega toga, ta reakcija se još uvijek drži svojih starih nepraktičnih, primarnih i u savremenome životu neaktivnih i neproduktivnih ideala i principa. Iako ih ne pretpostavlja novim idejama i vjerovanjima, ona ipak vrši u savremenom muslimanskom društvu protivan reakcionaran rad propovijedajući protiv svega što je novo, a ne tražeći u njemu mogućnosti i uvjete za svoj vlastiti opstanak i za obnovu svoga vlastitoga socijalnog tijela. Ta reakcija onemogućuje svako oponašanje uspješnih i valjanih metoda iz ostalih socijalnih dijelova svoga vlastitoga naroda i svako evolucioniranje onoga što je zdravo, što je pozitivno u toj zajednici. I ona je zato tako strašno negativna i tako nepromišljeno škodljiva. Pored te njezine hegativnosti dolazi i taj nedostatak same akcije, da ona u svim tim pothvatima nikada ne ide do potpune realizacije svojih socijalnih reformator­ skih zamisli, nego uvijek ostaje u zametku kod sa­ moga pokušaja prepuštajući daljni razvoj životu kao i sama reakcija. Ta akcija ne stvara svoje historije i njezina kontinuiteta, nema stalna i dosljedna me—toda, nema sistematizovana rađa. Ona se zanosi samo idejama, s njima živi, s njima se opaja i to joj je ^đosta. / Ali pored svega toga i iz svega toga proizlazi sumaran zaključak da između muslimanske akcije i reakcije postoji nekoliko tačaka, bilo to u nega­ tivnom ili pozitivnom smislu, u kojima se one dodi­ ruju i izražavaju jedno. Od ovih posljednih, jedna je pozitivna tačka da se oni slažu u jedinstvenoj spoz­ naji da je evoluiranje, napredak i obnova musliman­ skog društva neizbježivo i da ono mora doći i biti. To je fakat koga priznaje i akcija i reakcija, a ono što ih u radu, u ostvarenju toga fakta razjedinjuje i dijeli to je način i metoda, kako treba to provesti. Dakle ta akcija i reakcija, to socijalno vrenje u sa­ vremenom muslimanskom društvu to je tek formalno, metodno razmimoilaženje. Tu se ne sukobljavaju ni­ kakve suprotne ideje, suprotne kulture, želje, misli i vjerovanja. Tu su nastale opreke u metodičkom pri­ mjenjivanju savremenih ideja i vjerovanja na to današnje socijalno tijelo muslimanske zajednice i njegova društva. I eto to zajedničko osjećanje stvar­ nosti, uza sve to što nam je narav deterministima a ne voluntaristično kreativna, uza sve to što se ra­ zilazi u formalnom, metodičkom naziranju ono je po­ zitivno i ono je temelj za postizavanje zajedničkih ideja, želja i vjerovanja i od njega treba poći. A sad da vidimo kako je nastalo to zajedničko osje­ ćanje jedne nove stvarnosti i novoga života. Njemački filozof-pjesnik Niče veli, da je kojiputa snažan potres (ekonomski, politički i t. d. 0, Ant.) 79 �jedan energičan prekid sa prošlošću, uslov (preporoda i obnova životne snage, kako za narode tako i za pojedince. Od' okupacije pa do danas muslimani su preživjeli nekoliko takvih potresa, od kojih su dva bila energični prekid sa njihovom prošlošću. Sama okupaciji je uništila njihovu državnu, političku i kulturnu vezu sa carevinom Turskom, a samo oslo­ bođenje 1918. sa carevinom Austrijom. Prvi potres nije mogao uroditi nikakvim njihovim preporodom ni obnovom njihova društva, jer su ih sa novim go­ spodarom dijelile razne psihičke, socijalne, kulturne i vjerske diferencije i nisu dopuštale da se ta dva raznorodna bića stope u jedan cilj t. j. u novu so­ cijalnu stvarnost tadanjega muslimanskog društva. Takav potres i takav prekid sa historijom urodio je, naprotiv, jačom konsolidacijom njegova starog, preživjelog oblika i potpunom izolacijom od nove sredine i novoga vremena. U takvoj izolovanoj za­ jednici, kojoj je i Austrija pogodovala, nije bilo do­ voljno ni prostora ni snage, da se sama u sebi uz­ digne i preporodi. Drugi je potres došao, nedavno, sa općom slo­ bodom čitave zemlje i cjelokupna naroda, a ta slo­ boda je donijela sa sobom i, nove socijalne zakone i uvjete. Ti zakoni i ti uvjeti^u pogodili najkonzerva­ tivnije narodne čestice, bez razlike plemenske i vjerske oznake, a među .njima [naročito/muslimane. Udarac je bio nenadan i težak i pogodio ih je u sami život, u samu egzistenciju, u njihov posjed i njihovu ekonomsku stabilnost. Od toga potresa zaljuljao se sav njihov život i ekonomski i socijalni i kulturni i vjerski. Sve je to bilo jednim udarcem odrezano od prošlosti, od njihova dotadanjeg načina života i sve se to našlo u kaosu, u panici, u potpunoj dezorijen­ taciji. Čamac se razbio i trebalo je plivati prema obali, da se stvori drugi podesniji' čamac. Bilo je to i utapljanje više nego plivanje. I sada se iz sviju tih grana njihova života, ekonomskog, socijalnog, nacio­ nalnog, kulturnog i vjerskog javio instinkt, goli nagon samoodržanja i grozničavo počeo da traži da se hvata za spas, da uzdrži ravnotežu, da se očuva i da živi. U ekonomskom pogledu (počelo se tražiti izvora izvan Bosne u čitavome narodu, počelo se laćati i takvoga posla koji je dotada bio žigosan u njihovoj sredini, samo da se ne propadne i udaren ne podlegne. U socijalnom pogledu javiše se novi nazori, uvjetovani novim potrebama, počeše se razbijati staložene dru­ štvene forme koje su dotle bile sakrosanktne i nepo­ vredive. Javi se i žensko pitanje. U toj borbi trebala je i žena da pomogne muškarcu da dođe do samoodr­ žanja i do neovisnosti i njoj se počela davati šira sloboda i tražiti za nju i od nje veće i jače učešće u životu. Počelo se dakle mobilisati nove još ne iscrp­ ljene snage samo da se uzdrži društvo na površini, da ne podlegne. U nacionalnom pitanju počeše se tražiti srodni istokrvni elementi kod sviju dijelova cjelokupnog naroda i s njima sklapati uzajamni od­ nosi i veze i tako i njihovom pomoći zadržavati svoj pad1 i održavati svoj stabilitet. U kulturnom pogledu prihvati se društvo jače škola, nauke i započe na svima područjima tražiti svoj plasman; ženi se ta­ kođer dopusti jednako obrazovanje, kao i muškarcu. U vjerskom pogledu počeše se jače naglašavait re­ forme vjerskih institucija, vakufa, škola, šeriatskih ustanova, i ono što je do sada bilo zabranjeno i u što se nije smjelo dirati, s obzirom na društvene predrasude, sada započe samo društvo da zahtijeva i .traži. Poče se prevađati kur’an, poče se u vakufsko gospodarstvo unositi moderniji, racionalniji sistem, u vjerske škole savremeniji i svrsishodniji udžbenici, koji odgovaraju narodnom duhu i prilikama i t.d. i t.d. Dakle ovaj drugi potres, ovo drugo prekidanje sa prošlošću nije izazvalo izoliranje muslimanskog dru­ štvenog tijela od općeg narodnog života, kao što je to kod prvoga slučaj, nego je na svima područjima njegova psihičkog i fizičkog života probudilo ono značajno kretanje, vrenje i (pomicanje. Zašto? Musli­ manski se dio našega naroda ovaj puta našao sam u svojoj zemlji, u svojoj slobodi, u svome jedinstvenom narodu i ima pravo da odlučuje sam svojom sud­ binom i da gradi sam svoj napredak, kako misli i vjeruje da je za njeg najbolje. Odatle je ovaj drugi potres, uza svu svoju strahotu, blagotvorniji za renovaciju, reformaciju i obnovu muslimanskog dru­ štvenog tijela i njegova života. Odatle i ono zajedničko pređosjećanje iste opa­ snosti i iste potrebe spasenja i kod akcije i kod re­ akcije. Opasnost ih je zgrozila i do kostiju prozebla, sve zajedno; a zajednička spoznaja grozote rađa i zajedničku želju za spasenjem u svima dijelovima podjednako, pa makar oni bili, ne znam kako, oprečni i raznorodni. Tek kad potres mine, javljaju se meto­ dička nastojanja, kako da se učvrsti, održi i rege­ nerira to socijalno biće u nastalim prilikama? Kako da mu se omogući razvoj i novi, bolji i časniji život? Onda se iz toga javljaju te razne formalne, metodičke diferencijacije koje stvaraju zasebne grupe i zasebna nastojanja od kojih se jedne pretvaraju u aktivne, a druge u reakcionarne snage. (Nastaviće se.) Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 20 �Мухамед Захировић, професор Докле ћемо се скањиваиш? да завирс у прошлост и прве вјекове Ислама, у којима je, свакако, био чистији и боље интерпретиран него данас, a у којима je учинио дјела и створио културу, и то у правом смислу ријечи исламску културу. Данас, већ, има много непристраних Кад у једној породици, послије угодна живота и објективпих научењака немуслимана, који отвои материјалне безбиједности, наступи биједа и сироно признају, да Ислам nnje назадна и за напрсромаштво, зеједно с тим квари се дотадање хармодак људства штетна вјера и, шта више, да je On нија међу члановима те породице. У колмко се увеједина од постојоћих вјера способан, да усрећи ћава биједа и нсмогућност удовољавања навикнуљудство, ако се право схвати и лримијени. тим потребама и навикама, у толико постају затегKao што су и научењаци, у мржњи јг фанатизнутији односи међу појединим члановмма. Што даму, означили погрешно кривца заосталости муслиље то стање траје, односи се претварају у очита нецана, исто тако и ми, југословенски муслимани, пријатељства и праве свађо. Сваки члан »ocjeha«, или још јасније, као Грци, сваљујемо једни на друда on страда због других, na их за то мрзи и нападаfe црнвњу као даје дапредак зависан само од једНико од њих неће и не може да испита самог себ<‘. _ nbb човјека или од једног оталежа. Наше дапашње да, можда, нема и при његовој душл који гријех, стање изграђивано je стољећима, на њега су дјелозбог којег читава породица страда. To, и»то се девали разни упливи и струје, о које смо се сукобљашава у лородицама, деш$ва се и у BehW вјерским вали, појединцп, сталежи и скупине остављалп су заЈадшцама. Да ce ке враћамомдасво у жторију, „ љ,„|тину 110анијим пЉаењим.ia своје порокеи која je пуна примјера за сву тврдр>у, eno нам Грчке недостаткс, којс су ови и даље његовали и задржанакон пораза у Малој Азијм пред Кемалпавали. Све то^иЖуАа, створлло je данашње стање. шином војском. У мјесто д£ ^спгггају расположење Што су стољећа стварала нијо могуће одстранмти код Турака као и то, да ли се je могло, уопште о;* у једном деценију и — једном сталежу. Kao год што жати све да су грчки во^сковођр управља.ти опера- смо сви ово стање изграђивали и у њему учествоцијама no свим стратегијским пропиоима — они вали као виновници, треба ,да га сви, скупа, постријељају с в о ј е министрс/Т?н»ев ради пораза и праљамо no onoj народној: »Ако свако помсте иссрамоте морао се je испсЉитп1 na ма na коме и ако своје Kainije, улица ће бити чиста« у мјесто свађе баш тај nnje прави кривац. За наиредак, благоста- о' кривцу, који извирује из сваког нас на no со, ње и срећу једне скупине или нардда није само јенека овак изврши своју дужност и стање he кренудан услов или узрок. Kao што јодна (Јкуппна и зати на боље. Полако али сигурно. Да се скује сјекиједница људска има многе и разноврсне потребе, ра, треба много удараца чекићем и за поправку тако су и услови или узроци за стицање тих по- нашег стања треба много нсуморна рада и дугих треба, такође, разноврсни. To вриједи и за супротнапора. He заваравајмо се илзуијама. но стање: назадак зло стање и несрећу. I. Бог неће нзмијенити стања једног народа, док сам тај народ не изврши сам у себи корјените преинаке. док не осјети за то потребе. Ми муслимани на цијелом свијету, na и у овој нашој држави Југословији, не стојнмо онако, како би требало да стојпмо у лросвјегном и окономском погледу. To стање муслимана датира поодавно, na су немуслимански научењаци, испитујући то ста^ њо, дошли до кривих резултата: да je томе стању крива вјера Ислам, која кочи и спречава сваки људски напредак. Ти су научењаци то закључили отуда, niTo je то стање владало, опћенито, пб свим крајевима, гдје су муслимани настањени. Они су, no муслиманима, једиоставно, осудили Ислам, не упуштајући сс у проучавањс Ислама na извору, гдје je чист и непомућен од приточица, које су му, касније. придолазиле и подручја, кроз која je протицао. Занесени и задојени фанатизмом и мржњом на Ислам још од Крсташких ратова, нмјесу могли II. He гријешите се о законе Божје у природи. Узалуд ћете се трудити, да их измијените, они остају стални, непромјенљиви. Kao што je неисправно чинити одговорндм само и искључиво појединца или један сталеж ради стања, у које смо занали, исто je тако, шта више и много опасније, ако се, из превелике љубави за препородом и нанретком оде у крајност, ако се буду у том иравцу, чинили salto mortal-ски експерименти. Велике ствари не изводе се тако бзро. Пропорођење. нас муслимана велика je ствар и велико дјело. За велика дјела, прије свега, потрсбни су велики људи. И нјИховим великим умом, драгоцјеним искуством, рационалним распоређајем рада и рбдољубивом преданошћу послу — могу да избију непред- 2Г. �еиђене запреке, na да се одгоди стпзање циљу далеко касније од њихова предвиђања. A шта he тек да буде, ако се приступи том великом дјелу без споменутих услова и квалификација? Ми имамо, поред осталог, и ту несрећу, да оскудијевамо са великим људима, a у колико их имамо, ne долазе до јачег изражаја, повучени су. Тако се, у нашој средини, дешава парадокс, да na наш лрепорођај утјече, и ако школован, али млад и још довољно неискусан и неизграђен свијет. Неоспорна je њихова добра намјера, да помогну средину, из које су произашли, али се са самом добром намјером a без других услова и квалификација дјело ne свршава. Шта више, неискусни и непромишљени потези могу да много шкоде, могу да буду катастрофални no само велико дјело. Kao конкретан примјер можс лослужити у доказ ове тврдње протагониста у откривању муслиманки, г. Џевад Сулејманпашић, којн je, као велики лдеалиста и поборник за »ослобођење« муслиманк^ од зара н фереџе, год. 1918. написао чак и брошуру »Муслиманско женско пјтање«, у којој је^пледирао за откривање и у наслову, на.-лоче^ку брошуре, вели: »40 година еврбпсклх куЈТгурних одношаја и — сакривена лица наше жене«' Требао je да пррђе_један децениј, да се лроживи и искуси десет година којечеајгу paрастварног живота, да р^човјек се човјек урмного у много којечему зочара, да се увјери, да теорија n пракса не иду вазда руку под' руку, требао je, дакле сво то и г. Сулејманпашп^ na да нагаппе у »Гајрету« pl 15. септембра 1929. број Јб. — »Продираље света у живот муслиманке«. Он je својом брошуром хтио да прокрчи пут лродирању муслиманке у свијет, Sa ето испаде још горе, почео јс да продире — »свет у живот муслиманке!«. Да ли he се ово »продирање«, данас, моћи да запријечи и и je ли лакше било запријечити га док je постојао насип, брана »изолованости, no вјери и традпцији« или овако, како сада иде, није предмет овог написа, пего тек јсдна констатација, до како рђавих посљодица се долази у животу народа, ако со једно велико социјално питање решава без потребних квалификација, a на основу идеализма и добрих намјера. Препорађањем треба опрезно руковати, треба одлучити битно од небитног и споредног, na пристугпгги битаом no искушаном и утврђеном плану, полако,пе журећи се. Ma да ми сви желимо, да што прлје заузмемо onaj положај у друштву, који нас као муслимане, присталипе Ислама, вјере, која императавно наређује, да се свим добрима овога свиjpfa обилато користнмо, ипак — lipnje зоре ne може сванути. 'Препорођење he доћи то прије, што he се више радити у сагласности са природним законима, које Бог ни за чији хатор неће преиначити. Ми осјећамо, да ово стање треба измијенити na боље. Треба нам joni озбиљна, смишљена и искрена рада и Бог he нам ово стање, сигурно, измијенита у боље. Вјерујмо и радимо, a ne очајавајмо и успјех je сигуран. Напомена уредништва. Г. Џевад Сулејманпашић, који je торњим члаиком лично апострофиран, одговорпће у следећем броју. Такође he да одговори и на чланак г. Хидајста Куленовпћа из 23. броја »Гајрета« од прошле године под насловом »Како да сс друштвено препородимо«. Махмуд М. Коњхоџнћ, канд. ирава Соко Краљевине Југославије Телесно васпитање код нас било je препуштено сасвим приватној иницијативи na смо имали апсурд, да се у једном народу омладина телесно, a уз то и духовно васпита у неколико праваца. Постојале су у главном три организације које су се бринуле за телесно васпитање. Југословенски Соколски Савез био je најјача организација a истовремено и једина, која je своје припаднике одгајала одувек у духу чистог интегралиог југословенства. Друга оргапизација био je Хрватски Соколски Савез, који je своје лрипаднике васпитао у племенском, хрватском духу и трећа Орловска организација, која je своје лрипаднике васпитала у верском, католичком духу. Дакле три супротна правца, који нису могли имати додирних тачака. У све три организације васпитада ve омладипа, дакле 22 будући југословенски народ. Јасно je дакле да je рад неких организација био противан нашем јединству, стапању племена и стварању јединственог типа човека—Југословена. Зато су основни интереси државног и народног јединства захтевали, да ое питање телесног васпитања регулише и доведе у склад са тим интересима. Његово Величанство Краљ na лредлог Краљевске Владе лрогласио je на дан 5. децембра прошле године Закон о Соколу Краљевипе Југославије, којим je ударен основ једној јединстевној соколској организацији под називом »Соко Краљевине Југославије«. Уједно je тада Њ. В. Краљ усвојио предлог Господина Предоедншса Министарског Савета, да на челу Сокола Краљевине Југославије бу- �де вазда Наслсдник Преотола Његово Височанство Петар. Чланом Сокола Краљевине Југославије може постати сваки дорастао и непорочан наш грађанин a осим редовних чланова лостојаће деца — соколи и соколп — нараштај. Соколу Краљевине Југославије могу припадатл ученици свих народних, грађанских, средњих, учитсљских и стручних школа. Законом се овлашћује Министар Саобраћаја да пропише уредбу о повластлцама на државним железницама, бродовима и осталим државним превозним средствима за чланове Сокола кад путују no ооколским пословима. Исто тако сс овлашћује Министар Војни и Морнарице да посебном уредбом пропише олакшице у погледу обвезе служедва у кадру за члаиове Сокола. Овај закон je од непроцењпвс важности за наш целокупни народ, исто тако, како je важно телесно и морално вас-питање народа, које ће од сада бити јединствено, јср су свс постојеће организације, уколико се нису стопило у Соко Краљевине Југославије, већ распуштене. Потребно je да у нову организацију Соко Кра- љсвине Југославије ступимо сви тако да ова веома корисна и потребна организација у себи окупи читав југословенски народ. Нарочито Гајретова омладина свих школа тре- бала би да одмах приступи у Соко Краљевине Ју- гославије, тим пре јер на челу Сокола стоји Његово Височанство Престолонаслсдник Петар, локро- витељ Гајрета, PRIVREDA Dipl. agr. М Fazlagić Gnojenje voćnjaka Zemlju oko voćnih stabala treba uzdržavati čisto, treba ašoviti i praš^ To još nije sve, jer zemljište mora da imade u sebi dovoljno hrane i vođe, pa da nam voćke rode, plod da bude razvijen, zdrav sočan, lijepo bojađisan. Gnojenjem obogaćujemo opet tlo hranom, ćamo pravo govoreći onu snagu, koju je iscrpilo dajući nam svoj rod. Svaki rad, kojim se koristimo mora se platiti, sve pozajmljeno mora se i vratiti. To je pricip sve proizvodnje, sve veresije. Njeguje li gospodar svoj voćnjak kako treba, on će mu se i isplaćivati, u protivnom ako ga zanemari slabu će korist vući; biće mu bolje, da ga posve iskrči, a zemljište drukčije iskorišćuje. Skrajnje je već vrijeme, da naš seljak dođe k sebi, pa da uvidi da je voćarstvo kultura koju treba intenzivno podizati, ne žaliti ni velikog truda, stalne i ozbiljne pažnje, pa i (potrebne svote novaca. Stari način voćarenja grdno nam se osvećuje; prvo je po­ čelo sa šljivicima. Za njih možemo računati, da su većinom propali. Kriva je sočna uš, odgovara čitalac. Da, nije ni ona nevina. Ali glavna je krivnja u neu­ kosti, površnosti i nehaju našeg voćara. Pri sadnji se ne vodi računa o tlu i položaju zemljišta, sadi se pregusto, rupice su tolike kao za krumpir, voćka se posadi kako bilo. 0 toj voćki niko poslije ne vodi brigu, ne obrezuje je, ne okopaje je, o đubrenju ni govora. Gazda čeka samo na rod, to mu je glavna briga. Voćnjaci, utemeljeni i uzdržavani pri lošim okolno­ stima, nijesu jaki, izdržljivi i otporni pa podliježu lako velikoj napasti kao što je sočna uš. Imao sam ovdje u Podrinju, gdje su šiljivici užasno zaraženi, jedan šljivik u svome susjedstvu, a jedan nešto malo podalje. Moj susjed, inteligentniji i napredniji voćar, slušao je moje savjete očistio je, obrezao i prorijedio svoj šljivik, okopao ga, pognojio i prskao. U jesen ste mogli vidjeti kako mu se stabla modre od bogato natovarenih šljiva. Ostali susjedi imali su vrlo malo šljiva, sitnih, jadnih i počađalih. Mnoga im stabla već su poništena. Traži i slušaj savjet stručnjaka! »Gospodarevo oko konja goji«, pa je prijeka po­ treba da voćar svaki čas pregledava svoje voćke i bistrim okom vidi i razumno učini što im je po­ trebno. Pravilno i uredno đubrenje te zalijevanje pot­ pomaže stvaranje drva, lišća i ploda — kako po kolikoći tako i po kakvoći. Uslijed nedostatka hrane i vode lišće žuti, još sitno i nerazvijeno voće nam opada. Suviše đubriti opet isto ne valja. Previše stajskog gnoja, osoke i zahodnog gnoja prouzrokuje bolesti. Tako isto ne previše đubri krečom ili pe­ pelom, te fosfornom kiselinom. Voćka neka se tako razumno gnoji, da pri tome dobije sve što joj je potrebno za prehranu. Ako je tlo još jako, nije dakle izmršav’ielo, ne treba ga prvih godina niti gnojiti. Glavno tlo mora se gnojiti materijalom brzo rastvarajućim i za voćku prihvatljivim (upotrebljivim). 23 �1. Glavna (apsolutna). Daju voćki potrebnu hra­ U našem kraju viđamo stare, već uginule voć­ njake. Mnogi takve voćke povade a odmah na isto nu, tlo fizički urede, sadrže mikrofloru. Stajsko đu­ njeno mjesto meću drugu mladu. Nema izgleda u bre, kompost (mješanac). uspjeh takovog rada. Princip je kod zemljoradnje, da 2. Relativna. Prinose samo hranu. Umjetno se plodine (kulture) mijenjaju, jer višegodišnjom đubre. sjetvom ili sadnjom iste kulture tlo se jednostrano 3. Pomoćna. Poboljšavaju fizički tlo, učinkuju i iscrpi. Takovoj sadnji ne bi mnogo pomoglo ni bo­ na prinos. Na tlo previše gnjecavo teško ilovasto, gato đubrenje. Najbolje je dlakle osnivati nov i ure­ navlači pijesak, zaori ga! Tlo će biti toplije zračni je dan voćnjak. Zemljište lijepo premjeri, propisno i za rad pristupačnije. Pješčano i lako tlo, mršavo isplaniraj i pristojne rupe iskopaj! Ako u tom poslu i suho, popraviće se miješanjem ilovačom. nisi siguran zovi stručnjaka pa se poslije nećeš ka­ Stajsko je đubre najbolje, seljaku se proizvodi jati. On će te nasavjetovati i pokazati kakve ćeš (zdrave i lijepe) voćke i kako posaditi. Stari voćnjak doma, pribira ga sam pa ono mu dođe i najjeftinije. Isto imade u sebi sve što je biljci za hranu potrebno. treba iskrčiti, a svo drvo — leglo sviju voćnih šteto­ čina i bolesti, treba na licu mjesta odmah opaliti. Osoka mu je isto dragocjena. Naš seljak općenito go­ Lijepo iskrčen i očišćen voćnjak se zaravna, rupe mu spodari loše, pa u to spadla i njegov rad o prikupljanju se zatrpaju, dobro i gusto nađubri, pa onda duboko đubreta. Staje nisu tople, zračne i podesne za stoku, steljivo je nikakvo ili nedovoljno. Ne vidiš izidanog zaore. Sij krompir, žitaricu, djetelinu i t. d. modernog đubrišta, niti jame za osoku. Gnoj se svu­ Učinak stajskog đublreta je trostruk: dodava kuda razasiplje, vjetar ga isušuje, po dvorištu teče zemlji hranu, fizički je popravlja i preuređuje, a osoka, kiša je raznosi po putevima. To je velika konačno u stajskom đubretu je mikroflora (bacili i gr je|ka, nemarom gubi gotov novac, jer samo valjanim dr. sićušni elementi) potrebna za aktivnost zemlje. i pametnim radom i dobrim đubrenjem osigurajemo U glavnom za stvaranje organskog dijela (onoga, rod svojih polja. koji se dade spaliti) stabla -potreban je dušik. Toga Kad uljegneš u dvorište takovog težaka, često imamo u stajskom gnoju, osoci, čilskoj salitri i sulfat puta i najbogatijeg u selu, ne samo da se zgroziš radi — amoniaku. štetnog manipulisanja sa đubretom i osokom, nego i U zemlji se nalazi uvijek u manjoj količini nešto radi užasnog nereda i nečistoće oko kuće. Dobiješ kalija i fosforne kiseline, ali za osiguranje eksisten- odmah sliku kulturnog i duševnog stanja toga čo­ vjeka. Čistoća je pola zdravlja, kako za čovjeka tako cije drveta treba zemlji toga još pridodavati. Kiseline fosforne imade u stajskom gnoju za- i za domaću životinju. Samo u zdravu tijelu zdrav je hođnom, koštanom brašnu, superfosfatu, Thomasovoj i duh; samo zdrav težak odgovoriće svojim napornim dužnostima. Zato seljače, gradi zdrave stanove i sebi đrozgi. i svojoj stoci, uzdržavaj besprijekornu čistoću u kući Kalija imade u stajskom đubretu, mokraći, dr­ i oko kuće! Kako ćeš izgraditi valjano i jeftino đuvenom pepelu, kalijevim solima. brište, pitaj svoga sreskog agronoma! Vapno (kreč) koje kao četvrti elemenat za pre­ Zemlja je izmršavjela, pa pored pametnog gazdohranu biline dolazi u obzir, nalazi se u zemlji obično vanja sa đubretom treba i stoku bolje hraniti. Treba u dovoljnoj množini. Iznimku čine kisela i vlažna zasijavati što više djeteline, luceme grahorice, ku­ zemljišta, bare. Takove po odvodnjavanju treba kre­ kuruza za krmu, stočne repe i t. d. Njegujući i bra­ čiti, zasijavati paljenim krečom ili pepelom. neći bolje stoku, držeći je u zdravim stajama, sterući Elementi koji pomažu ova 4 gladna (dušik, fos­ poda nju dovoljno slame, papradi, lišća i t. d., a ure­ for, kalij i kreč) jesu još magnezij i sumpor. Ma­ divši valjano đubrište, imaćemo više gnoja, popravi« gnezij je u kalijevim gnojivima, a sumpor se dodava ćemo naša izmrcvarena polja. u sadri (gipsu). Stajsko đubre (goveđe, konjsko, ovčije i svinj­ Djelovanje gnoja ovisno je o zalihi elemenata kao sko) imade: 0.6% dušika, 0.3% fosfora, 0.6% kalija i i o fizičkim svojstvima tla. Pri rastvaranju đubreta malo kreča. Hranu iz potpuno istrulog i razmrvljenog pijesak je neaktivan. Glina opet upija raspuštena stajskog đubreta biljke će primati odmah i izravno. gnojiva, hvata najmanju humusnu česticu. Vapno u Takovo se upotrebljava pri sadnji voćaka. Nezrelo zemlji rastvara i gnojiva i minerale. Zemlju, koja đubre ne smije doći, pri sadnji, na žile. U jame će se imade u sebi suviše kreča, zovemo i gladnom zem­ metnuti nešto dulje pred sadnjom. Inače toplo i svježe ljom. đubre nikada se ne uzima. Hladno i ako posve još Pri izboru đubreta pazimo: na sastav tla, mno­ nezrelo dade se upotrebiti; sadeći se žile moraju žinu đubreta, te što je točno potrebno jednoj bilini. zemljom pokriti, a ispod površine jame takovo đubre Po učinku dijelimo gnojiva na; se naspe. Da se ne isuši, pokrije se ostatkom zemlje, �Stajska ili zahodna osoka upotrebljiva je, ako daćemo bpet sulfat-amonijak, jer je njegovo djelo­ se razrijedi vodom ili glinom. Najbolje će se prak­ vanje trajnije. Njim sijiemo nešto više. tično iskoristiti ako se njome zalijeva kompost. Gdje Koštanog ili rožnog brašna dava se 100—150 su povrtnjaci ili blizu kuće, treba svatko da imade grama na 1 m2 stanovišne plohe. gomilu komposta. Na istu se baca pepeo, otpaci kućni Kalijeva gnojiva su: i kuhinjski, strugotine kreča, ostrugano blato, lišće Kainit (12.4% kalija), koncentrisana kalijeva i otpaci povrća, korov iz bašče i t. d. Tu gomilu gnojiva (20—40% kalija), kalium-chlorid (15%), te treba dok ne dogori (izagnjije) nekoliko puta pre­ napdkon kalium-sulfat (48.6%). kopavati. Biće osobito dobar ako ga zalijevamo osoPri gnojenju mršavih lakih zemljišta (pješčanih) kom (pištevinom). uz dušično i fosforno gnojenje ne zaboravimo i na Zahodno đubre je vrlo dobro, njime se može kalij. gnojiti direktno ili razrijeđeno i miješano ilovačom ili Kalijeva gnojiva daju se 100—200 gr. na 1 m2. kompost om. Sije se na jesen ili zimu, te se i ona zadrljaju. Relativnim t. j. umjetnim, kažemo i đopunjlavaDrveni pepeo dobro je gnojivo, imade u sebi juća gnojiva, jer nam ista dopunjuju stajsko đubre i nešto kalija. Bacamo li ga na teška ilovasta, gnjecava kompost. i vlažna zemljišta, ista postaju toplija i lakše Činjeni su mnogi pokusi, pa se je došlo do toga, obradiva. da jedno voćno stablo za svoj 1 m2 stanovišne plohe Od fosfornih gnojiva za voćarstvo najviše dolazi treba 10—15 grama dušika, 10 grama fosforne kise­ u obzir Thomasova drozga: 12—22% fosfor, kiseline, line, 15—20 gr. kalija i 40 grama vapna. 50% vapna i 12% željeza. S njom se gnoji u jesen, Primjer i račun. Odvod jednog stabla u visini dava se^do 500 grama na 1 m\ Vapneno gnojivo djeluje u glavnom na polje£Šaprsiju |ie 40 cm. 40 cm X 10 = 400 cm2. Kvadrirano vanje zemljišta, osobito teškog ilovastog, te raspušta (400 X 400) = 16 m2. Dušična gnojiva pomažu stvaranje lišća i Ijeto- korisne minerale. Ograničuje prebujnost lišća i drrasta, produljenje i debljanje sviju dijelova voćke, veća, pomaže k zriobi, ozdravlja voćku i voće, zaUslijed suvišnog gnojenja, stablo bivar-prebujno drvo branjuje širenje raznih bolesti nametnica i štetoi lišće nezdravo i neizdržljivo. Cvjetni pupovi, cvijet činaca. i mladi plodovi opadaju. Kreč voli osobito voćke košpičavog ploda Kalij je drug dušiku, pomažu mu ipri stvaranju (trešnje, šljive, breskve, kajsije i dr.) te orahe. i zidanju drveta, pri tvrdoći i zrelosti istog. Uipdiviše Vapnena gnojiva razbacavaju se i zadrljaju zimi, na tvorbu šećera i arome (mirisa) voća. 'ШШ Pored suhih gnojiva upotrebljujemo i tekuća. Od gnojenja fosfornom kiselinom zavisi množina cvjetova kao i ploda, te obojadisanja istog. Vapno dava voćki i voću otpornost i osiguranje za slijedeće godine. Najvažnija dušična gnojiva su: čilska salitra 15—16% dušika, te sulfat-amoniak 20—21% dušika. Dušična fosforna gnojiva: sirovo ili prženo koštano brašno 22% kis. fosfora 4% dušika, peruquano (slično kokošijem) 8% dušika, toHko fosfora. Najbolje djelujuće dušično gnojivo je čilska sa­ litra; djeluje odmah. Razasipa se na proljeće za vlažna kišna vremena. Na 1 m2 stanovišne plohe dava se 20 grama. Zasijana površina se zadrlja. U manjoj množini dava se i za vrijeme vegetacije. Starijim voćkama davamo salitru, ali mladim nanovozasađenim ima ih raznih: 1 kg goveđeg gnoja sa 30 1 vode i kg ovčijeg gnoja sa 50 1 vode 1 kg kokošijeg gnoja sa 80—100 1 vode 1 kg drvenog pepela sa 30 1 vode 1 kg čilske salitre ili kainita sa 1000 1 vode 1 kg superfosfata ili sulf. amonijaka sa 500 1 vode 1 kg koštanog brašna sa 400 1 vode 1 kg žele galice (željezne) sa 750—1000 1 vode 200—250 gr. kaliumsulfata, 1 kanta osoke sa 500 1 vode 250—300 gr. drvenog pepela i 1 kanta osoke sa 50 1 vode. Takovim gnojivima gnojimo za vrijeme najbujnije vegetacije. Na obvadu krošnje izvrtimo jame 15—30 cm široke, 30 cm duboke, od sebe udaljene 50 cm. Iza zalijevanja jarci se pokriju sitnim slam­ natim gnojem. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 25 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Акцнја за интензивнији рад међу Гајрешовим чланицама у Сарајеву. — Избор новог одбора У петак 10. о. мј. одржата je значајна скупштина Женског мјесног одбора Гајрета у Сарајеву у свима просторијама Гл. одбора. Скупштини су присуствовале преко 150 госпођа из свих муслиманских кругова. Било je госпођа од најстаријег доба na до младих дјевојака. Скоро сва муслиманска женска интелигенција присуствовала je скупштини. Ha ову скупштину била су позвата и друга женска друштва у Сарајеву. Добротворну Задругу Српкиња заступала je предсједница гђа Mapa Љубибратић, Јока Шиљак, Анка Kapan; Коло Српских Сестара претстављале су гђе Гојковић, Mapa Прњатовић, Рајка Давидовић; Материнско Удружење гђа Др. К. Радулашки; Женски Покрет гђа Анђелковић нова предсједница Покрета са одборннцама; Јадранску Стражу гђа П, Симић. Скупштину je отворила Предсједница Шемса Ханума Ченгић и подпјелила ријеч гђици Нафији Баљак тајници, која je у лијепом извјештају изнијела рад друштва и пагласила да се свукуд осјећа пнтерес за Гајретов рад, те да Гајрет поред својих 8 интерната за мушку дјецу има сада и женски дом п два дома- за шегрте. 'Нагласила je да Одбор Женског Гајрета треба да буде средиште ‘ око кога he се стваратп прави просвјеттно-хумани 'и с^цПјални рад. Послије извјештаја тајнице узела je ријеч гђа Јованка ТТТ1ГТ1ЛТ* TA AzTaZA TA Л1 ТТ ZAZATT TTA ТТТГтТГТ* Л ТГЛТ*Л I Vл ‘ И у нашој држави послије ослобођења осјсћ: жив рад жена. Поред дтарих друштава стварају се наша држава данас броји преко 500 женских удружеља. Сва та друштва раде и својим добровољним радом чине велпке услуге друштву и држави. Имд само један недостатак код наших друштава a то je тај. да су у већини случајева удружеља на вјерској и племенској основи n да се већина баве културно-просвјетним радом, a мање соцпјалним. Сарајево no своме женском раду je врло симпатпчно, јер у њему поред племенских друштава има друштава гдје сарађују жене евих вјера и свих племена. У Сарајеву je поред просвјетно-културног рада развијена п социјална акцпја, коју помаже градска општина и држава. Овдје се код нас ocjeha само један недостатак, a тај je неорганизованост наше муслиманске жене. Да наша муслпманска жена стоји jom no страни није чудо, јер љен начин живота није joj дозвољавао да ступи у редове нас осталих жена или да створи посебие своје организације. Али док na једној страни муслиманска боље стојећа жена стоји no страпи и ne узима учешћа у рјешавању социјалних питања. дотле се на другој страни ствара један кадар муслпманске сиротпње, која с дана na дан пропада и чију дјецу сатире голотиња, глад и болести. У Сарајеву имате један велики број породица са дјецом чија се биједа ne може ријечима описати. Није риједак случај да мајка са троје дјеце под каменом у пећипи станују. Huje риједак случај да породица станује у шупи кроз коју поток до кољена протјече. Врло су чести случајеви гдје отац п мајка леже од туберкулозс, a дјеца одају около и просе да би прехранили себе и своје болесне родитеље. Дјеца муслиманске вјероисповјести пропадају na сваком кораку, јер су препуштена улици. Ta дјсца одају се клатарељу и пуне полпцијске апсане. Tla онда није чудо, кад 26 сваки дан читате да малољетна дјеца ноћу наваљују на дућане и обијају радње. У посљедње вријеме ту дјецу спасава Заштита Дјеце те их смјешта no разним установама, прехрањује удјечјим трпезама, шаље na лијечење, али све je то још мало према броју дјеце, којима се помоћ мора пружити. Мени je суђено било да се у ослобођеној држави посветим социјалном раду баш овдје у Сарајеву, гдје je муслимански дио нашега народа у већини и гдје je муслиманска спротиња најмногобројнија. Сва та спротиња прешла je преко мојих руку. Учинила сам колико сам могла учинити, али нисам могла учинити све. Коме нисам могла помоћи, ja сам га лијепом ријечи утјешила, те je отишао задовољан. Баш ради те многобројне сиротиње ja сам данас дошла na ову скупштину да Вас замолим да Гајретов женски одбор окупи око себе муслиманске жене. да се створи једна јака женска организација коју ћемо и ми друге жене помагати, те да се no­ šene акција око спашаваља многобројне сиротиње. Ту акцију би помогла власт и друштво. само жене треба да уложе своје срце и своју мајчину љубав. Ни племенска ни вјерска разлика ne треба да нас више дијели, јер ми смо кћери једног народа и сестре једне крви и једног језика. Свака < реба да принесе своју жртву na макар она и најмаља опште добро, јер која je корист, ако ми друге вјероисповједи збринемо све наше бриге и заштитимо сву нашу дјецу и сиротињу, a остану незаштићена дјеца и спротиња муслпманске вјере. Ваше невоље треба да наше невоље, a ваш бол п наш je бол. Окупите све муске жене, које неће вама идите ви њима, само се окупите на заједнички рад a ми ћемо вам у сарадњи помоћи«. Послије говора гђе Шиљак прешло се na попуњаваље. одбора те je изабрато 5 чланова. које су саставиле листу. Листа je примљеиа једногласно и у одбор су шле слиједеће гђе: Одборнице: Шемсе х. Чепгић, Џул. х. Лутво, Др. Радулашки, Др. Халка Хасанбеговић, Мемнуне х. Мутевелић. Хајрије х. Бисеровић. Есма х. Дубравић, гђице: Ема Лутво. Нафија Баљак. Нејра Ченгић, гђе: Атифе х. Ватрењак, Сејде х. Мехмедбашпћ, Хлбибе х. Бушатлић, гђица Расиха Бисеровић, гђа Јованка Шиљак. Замјенице: гђе Халида х. Реповац, Хашеме х. Курт, Аиша X. Ченгић. Нејре х. Сариџић, Зекија х. Кобић, Хабибе х. Арнаутовић, Фатма х. Јаловчић. Надзорни одбор: гђе Ферида Кукић, Ата Зилџпћ, Рамиза Махмутчехајић. Пошто се изабрао одбор узела je ријеч гђица Вида Чубриловић, реферснт домаћичкпх школа. те je говорила о просвјећивању муслиманске жене на селу п у граду. Изнијела je своја лична опажања о таленту и способностима муслимаике, која je способна да у платпо уткива и везе дпвнс ma­ pe и да пјева дпвне пјесме којима се слушалац заиоси. те je способна да учи и да прима просвјету и културу. Гђнца Чубриловић износи, да муслиманске сеоске жсне са одличннм успјехом свршавају домаћичке школе и за све показују nnтерес, те je свакако потребно да се муслиманске жепе организују и поведу акцију око просвјећивања. Послије тога скупштина je закључена иза које je одржана чајанка, na којој су присуствовале гђа Ружица В. Поповић супруга г. бана, гђа генерала Калафатовић, гђа Др. Хасанбеговић, гђа генерала дивизије, представнице женских сарајевских удружења и многе друге госпође евих вјера и племена, Чајанка je трајала до касно у вече. �Мјошовити пјевачки збор отпјевао je нсколПко лијепих Ова скупштнна Гајретових чланица je једаа од најинпјесама, a онда одиграна дјечија драма »Пропаст света«. У тересантнијих женских скупштина, што значи да се и код свему се одржавао пожељени труд младе учитељице, коју je наших муслиманки појавила воља за ваљан просвјетни и сопублика одушевљено поздравила бурним аплаузом. цијални рад у народу. Чињеница да су у нови одбор биране Иза програма настављено je весеље уз свирку и плес. и неколике познате просвјетнс и социјалне раднице, које Младеж je играла у колу, a старији иаставили малоприје играју видну улогу у јавном животу у граду Сарајеву, допрекинуте разговоре. каз je да he се женски одбор Гајрета својим радом моћи изједначити са радом осталих женских друштава. Oko пола ноћи почела се публпка разилазити, задоHa овј чајанци дароваше прилоге слиједеће гђе-гђице: вољна и души гајећи наду за нову забаву и вол>у за даљљи По 200— Дин.: Баница, Ружица Поповић и Ерна Сарад. Млада je учитељица све пспраћала са осмјехом na лом; no Дин. 100.—: Каните х. Фадилпашић, Тузлић—Бакриуснама, у срцу се вееелећи за успјех, јер je то, може се pehn, беговић, Добротворна Задруга Српкиња, Сафије х. Чекро; no први плод њеног рада, који je пожњела na пољу рада за ГајДин. 00.—: Олга Вучићевић, Хафе х. Шахинагић; no Дин. рет. Ми joj и овом приликом честитамо и желимо cpehe и 50.—: Мемнуне х. Мутевелић, Вукица Сиронић, Зекије х. Каснаге у раду, a поврх свега увпјек успјеха у свим подузепетановић, Зумрут х. Борић, Атифе х. Башчаушевић, Мунићима. Ч. ре х. Муфтић, Ајише х. Ченгић, Фахрије х. Фочо, Насихе х. Шахинагић, Нађије х. Мухибић, Хиба х. Кпрлић и Сида АлНове иовЈеренице у Брчком калај; no Дин. 40.—: Др. Халка Хасанбеговић, КарахасаноHa предлог Мјсеиог одбора у Брчком именоване су овпх вић, Вида Чубриловић; no Дин. 30.—: Хаснија Берберовић, дана за повјеренпцо Гајрета у Брчком гђице Месрура КучуАшиде х. Сикирић, Зулејхе х. Денишлић, гђа Бокољић. Алк a л n h. ЗДерка предсјсднпка оићпне и ујсдно предсједннка мас х. Кучукалић, Зехра х. Ћурчпћ, Фатиме х. Кадић, Ајише х. Мерхемић, Хиба Сврзо. Сеније х. Спахо, Васви х. Сочо, Ђул х. Сочо, Шехзаде х. Башагић, Фатиме х. Пашић, Хајрпје х. Арифхоџић. Фатиме х. Јаловчић, Зелкије х. КобиЕ: Ифета х. Татаревић, Хајрпја Пашпћ. Давидовић; no Дин. 20.—: Даринка Деспић, Н. Н.. гђа Телар, Гпна ГрђлИ. Хдила х. Диздар, Зулејха х. Ђурчић, Поцовић, КрКбвић, Мира Васиљевић. Дика Пилав Хатиџе Касумагић, Фатиме х. Сердаревић, Ешреф х. Capnh, Ајиша х. Зилџић, гђа Божовић, Ружпца Illeвић. Н. Н.. Н. Н.. Н. Касумагпћ. Тодрровпћ, Прњатовић; Др. Радулапгки, Зсхра х. ЗеловхасиК Закира. Суџука, Нафијс х. Шахинагић, Мејра х. Шахинагип, Н. Н., Нафије х. Прешљо; no Дин. 10.—: Алић, Гојкбвпћ. Заде х. Туња. Ђул. X. Kocobi Робић, В. Шахпнагпћ, Фат^ х. Кошарић, Нејра х. у1Г Ћеримовић, Н. Н., Жегалов. гђа ЂуковиК Kom. Миро п ... буловпћ; Дин. 5.—: Н. Н.; Дип. 50.—: Тузлип Факета Женски пододбор Гајреша у Бихаћу приредио je у суботу 6. децембра 1929. год. у просторијама Гајретова коивикта своју »кућну забаву«, Koja je. кпко материјално —■ још боље морално — у&тјела. Вриједна раденпца Гајрета, сада учптељнца. a прпје питомица његова, госпођица Рассма Зјакић, која je како треба схватила своје зван.е п дужност. како према своме добротвору Гајрету — чије пдеје настоји на сваком кораку да прошпри — тако и према своме народу, поред свега напорног рада у школи успјела je. да са својим малпм ученицама и ученицпма припреми тако лијеп програм. да je све прпсутне задивила. Публика je, no обичају оваквих забава п сијела, п опет била само — женска. Поред многих муслиманских жена и дјевојака био je лијеп број и цпјењенпх госпођа и госпођица из града, које су и овом прилпком указале почаст нашем Гајрету и својим присуством увсличале успјех и љеиоту ове забаве. Сала je била пуна као шип. Водио се жпв разговор међу госпођама које су се упознале с нашим женама преко честих сијела и забава и мало помало приближиле им се п задобиле њихово повјерење. Разговор се прекннуо док je трајао програм. Тачке су програма извођене иаравно и лијепо, те су оставиле пријатан утисак у публици. Нарочито je лијепо рецитована пјесмица »Мати« од Boj. Илића, коју je декламовала једпа ученица IV. разреда осиовне тколе, и монолог »Ja знам тајну чувати«, који je продзрео буран смијех код присутпих. Гђице Месрура КучукалиЋ (десно) Мурувета Хаџиалијагић Мјесног Одбора, те Мурувета Хаџиалијагић, кћерка управитеља II. нар. осн. школе, које су до сада већ скупиле 42 жеиска члана. Именоване повјеренице су ученице гимназије, те су се и поред својпх школскпх дужности радо одазвале нозиву Одбора и одмах кренуле na посао. Главни je Одбор истим доставио декрете, правила п упуте за даљњи рад, особито na оснутку Женског Мјесног Одбора у Брчком. Новооснованн Мјесни одбор у Ластви (срез Требиње) 29. децембра 1929. одржана je скунштпна чланова Гајрста у Ластви у сврху оснпваља Мјесног Одбора. Скупштини je прпсуствовало око 40 угледних људи из опћине Ластва. Скупштину je отворио n водио г. Aro Шеховић, a испред Мјесног Одбора у Требиљу присуствовао je г. Хусеин Толић, чин. среског начелства. Г. Толић je у свом подуљем говору образложио присутним рад Гајрета од његова оснутка на национално културном и економском подизању муслимаца у Б. и X.. те прпсутним доказао да je неопходна потреба, 21 �да се и у Ластви оснује Мјесни Одбор, што су присутни једнодушно и с одобравањем лрнхватили. Г. Касим Демировић пзнио je присутнпма у свом говору од какве je важности и потребе оснивање Гајрета и моли да се без оклијевања пређе на рад и бирање одбора. У одбор су изабрана гг: Предсједник: Ибрахпм Салковић, трг.; потпредсједник: Садик Ћеримагић, општ. иачелник, секретар: Касим Демировић; благајник: Хаф. еф. Мурат Бешовић, имам; одборници: Садик ■ Биједић, Халид Беговић и Садик Бећировић, имам. Надзории одбор: Мурат Кравић. Хаф. еф. Зубчевић и Сулејман еф. Дураковић. Скупштина Мјесног Одбора Гајреша у Гацку Ha 5. о. мј. одржаиа je изванредна скупштпна Мјесног Одбора у Гацку, на којој je након прочитања пзвјештаја свпх одборнпка, пзабран слпједећи нови одбор: Предсједнпк: Адем Шаковић; потпредсједник: Хамдија Хрустановић; тајнпк: Ахмед Чампара; благајник: Бешо Паiniih; чланови без функције: Суљо Таловић, Назиф Куртовић и замјеник: Ибро Тановић. Надзорнл Одбор Адем Пошковић, Авдо Звиздпћ и Хаџо Тановић. Новоосновани Мјесни Одбор у Какањ-Добоју 29. децембра пр. год. одржали ру члаћови у Какаљ-Добоју конституирајућу ^пштпнУ у сврху оснпвања Мјесног Одбора. Скупштини je присуствовмо .90 особа. a из Високог су бпли присутнм: Хамдија Тахмншчија, Мустафа Џафић, Абид Фртуна и Муло Казић. . I Испред сазивача отвдра смупштииу Мујо Куловић, тумачи сврху састанка. те пј^лаже за предсједника скупштпне г. Тахмишчију, за' записничара Захида ХарАчића, досадањег повјереника, a за верифлкаторе гг. Абида Фртуну л Мулу Казића, што скућштпна и прима. Г. Тахмлшчија послиМГ поздрава присутних у дужем говору оцртава напоре Гајретовлх раднлка за нашом сретнијом будућности. Прпказао je и псторијат оснутка Гајрета. — Г. Фртуна говорл о успјесима, Гајрета до рата, послије рата и о циљевима љеговим у будућности. — Г. Мустафа Џафић моли присутне да што влше раде^за Гајрет. Иза тога je канд. одбор лзнло листу новог одбора у који су унишла гг.: предсједник: Хусеинбег Jafnapcnaxnh. потпредсједник: Мујо Куловић, секретар: Мустафа Догдибеговић, благајник: Aro Мујагић; одборници: Ахмед Куловић. Селим еф. Мердановић л Мустафа Козло; замјеници: Суљо Имамовпћ, Еејсил Спахић, Омер Харачић, Сејфо Куловић и Назиф Џафић. Надзорик Одбор: Исмет Имамовић. Лутфибег Чалук и Алија Гога. Новооснованн Мјесни Одбоо у Прачи з. о. мј. одржали су упнсани чланови Гајрета у Прачи скупштину у сврху оснпвања Мјесног Одбора Гајрета. Скупштину je отворло п водио подначелник г. Мухамед Јахнћ. У одбор су пзабрата слиједећа гг.: Предсједник: Мухамед Јахић. потпредсједник: Мушанбег Ахметбеговић, секретар: Мехо Хота: благајник: Фехим Ахметбеговић, одборници: Латиф X. Муратовић, Касим Јахић и Зајко Каљанац. Замјеници: Ахмо Ахметбеговић и Мухарем Сеповић. Надзорни одбор: Иорђо Церовина, Сејдо Баручија и Бећир Муховић. Са скупштпне je отпислат брзојав 1Б. Kp. Вис. Прсстолилонаследнику Петру Пок1>овител>у Гајрета и предсједнику Главног Одбора г. Др. Авди Хасанбеговићу. 28 Скуаштина Мјесног Одбора у Бос. Градишки Мјесни Одбор Гајрета у Бос. Градишцп одржао je II. редовну годишњу скупштину 22. децембра 1929. у хотел »Сави« у присуству 43 члана н начелника среза г. Војпслава Гајића. Скупштину je отворио л водио вршилац дажности предсједника г. Хоџић Мустафа-Зухди, у отсутности предсједника г. Салке Пекушића, који je премјештен у Нсвесиње. Г. Мустафа-Зухди Хоџић у подуљем говору износи историјат Гајрета у Бос. Градишци у прошлим годпнама, a нарочито иаглашује данашње стање л напредак, којп датира од 6. јануара, т. ј. откада je услпједно мудри манифест нашег узвпшеног Владара Њ. В. Краља Александра I., чији je очинскп гест послије 6. јануара ударпо здраве смјернпце у опћем напретку наше велике Отаџбкне. Са ове je скупштине отпослат и поздрав Њ. В. Краљу који гласи: »Мјесни Одбор Гајрета у Бос Градншци, са своје бројно посјећене скупштино, коју данас одржаје, изражава Вашем Величанству своје најискреније ocjehaje вјериости п оданости кличући: да живи Његово Величанство Краљ Југоелавије, да живи Протектор Гајрета Његово Височанство Прсстблонаследнпк Петар и васколики Превишњи Дом Карађорђевића на понос славу свога сретног народа«. Након лсцрпних извјештаја секретара г. Мехмсда Сокола, благајника г. Абдул-Каднра Софтића и ревизора г. Сафветбега Капетановића скулштила једногласно усваја буџет Гајретова Мјесног Одбора у пзносу од Дин. 1S.0O0.— и затим прелази на избор иовог одбора. који се након скупштине конституисао овако: Предсједвик: Мустафа-Зухди Хоџић. потпредсједник: Азиз Бошњак, секретар: Сафвет Капетановић, благајник: Мехмед Сокол, одборници: Ибпахим Хифзи Алагић, Веселин Гвејић и АбдулјКадир Софтић. Замјенпци: Касим Џумхур, Хасаб Биберић, Реџеп сф. Делић. Авдо Дубичанац и Смајл Касумовпћ. Надзорни одбор: Ахмет Кудузовић, Владимир Малић и Хифзо Ђехајић. У >Евентуалијама« предложио je предсједатељ да се отпошаље досадаљем предсједпику г. Пекушићу у знак призлања и захвалности na пожртвовном раду за Гајрет поздравна депеша, што je скупштииа једногласно и усвојила клицаљем: Жпвио г. Пекушић. Новоосновани Мјесни Одбор у Призрену Повјереник у Призрену г. Мухамед еф. Мудеризовић сазвао je скупштину чланова Гајрета 5. јануара о. r. у просторије Окр. Муфтијства. Повјерепик je отворио скупштину у заказано вријеме, захвалио се свима присутним на одзиву и предложио за предсједатеља скупштине г. Нусрет еф. Галиба, мудериса, који се je п примио те части. Ha то je г .Абдулах Азабагић, секретар муфтијства, одржао предавање о Гајрету, о сврси Гајрета, досадањи његов успјех за минулих 28 година, циљ Гајрета н његов рад, аиелујући иа члалове да заједнички и братеки пораде за друштво Гајрет, јер да je он чврсто увјерен за будући успјех у раду. Г. Мудеризовић саставио je лнсту одбора и предложио je скупштини, коју je скупштина једнодушно и примила. Одбор je изабран како слиједи: Предсједник: Михајло Филиповић, окружип инспектор; потпредсједник: Мухамед еф. Мудеризовић, окр. муфтија; секретар: Абдулах еф. Азабагић, секрстар муфтијства; благајник: Садик еф. Рустем, трговац; чланови: Асаф еф. Вехби, трговац, Расим Абидин, бријач и Ешреф Хамид, трговац. Надзорни одбор: Димитрије Богдановић, срески иачелнпк, Муса Н. Шсховпћ, државни пмам и Фуат Саит. трговац. За- �мјеницп: Фаик Шериф, фотограф, Иусрет еф. Галиб, мудерис, Бећир Јусуф, трговац, Синан Синановић, државни имам и Хамдија A. Сокочевић, трговац. Ha то je предложио Хаф. Халид, држ. имам, да се за замјенике још унесе шех Хасан Шеховић, који би већином и изабран као шести замјеник. Ha то je муфтија предложио да се нађу просторије за читаоницу, јер je иста необходно потребна за рад и напредак Гајрета и да бп било згодно да се читаоница лривремено смјести у просторије Емин-пашине медресе, која je празна. док се не нађу подесније просторије. Скупштина je и onaj предлог једногласно прихватила, нашто je предсједатељ закључио скупштину и захвалио члановима на посјети. Рад Одбора у Чапљини Гг. Реџеп Хајровпћ, судија и Ахметага Капетановић, изасланици Гајрета одржали су састанак са Гајретовпм пријатељима у П о ч и т е љ у, те je том лриликом секретар Мјесног Одбора протумачио присутним идеју Гајрета као и успјех истог, нашто je изасланицима одмах успјело да упишу 20 нових чланова и пзаберу повјереника у особи г, Мухамедаге Ресуловића, коме je Главни Одбор доставио декрет, све тисканице и упуте за рад. У Елезсвићима, срез Столац. одржава се иницијативом Мјесног Одбора аналфабетеки течај. којег води учитељ г. Голубић. Приликом вјенчања гђице Хабпбе' Муфтић са г. Ипг. Махумутом Балићем из Гацка, иста се је' уписала за утемељача Гајрета и положила одмах на руке шер. судије г. Хафиза еф. Риџановића своту од 500' Дин. Овим путем најтоплија хпала ^ioBoj утемељачици као п г. кадији, који нам je одмах новац дозначио. \ I Надаље су се пријавили за чланове утемељаче Гајрета: прпликом положеног судадог адвокатског лспита Хајровић, затнм Ахметага Калетановић и фер еф. Ha дан Уједињења нови учптељ у Чапљинн Сарајлић, одржао je предавање о^зпачају 1. децембра, што je особито задивнло Гајретове раднике и пријатеље, јер je Сарајлнћ питомац Гајрета, те се одбор истом и овим путем најтоплије захваљује и моли га, да се на позпв одбора за корист Гајрета увијек одазове п тимс^се ?ioiiejuie одужи милом нам Гајрету. Шири сасшанак грађана Рогатицп чланова Гајреша у Одржан je 2. XII. 1929. у просторпјама »Хотел Рогатнца«, којем су присуствовалп поред грађана и државни имамн a дијслом и угледни сељаци муслимани из свих краjena среза рогатпчког. Предсједник Мјесног Одбора г. Горушанпн при отварању састанка поздравно je полнт. пзасланика и прочитао депеше од Главног Одбора п њеног секретара г. Кукића, након чега je отпослата поздравпа депеша Њ. В. Краљу, Предсједнику Владе и Предсједпику Гајрета. Предсједник у свом говору карактернше рад Гајретов као једнс неиспоредиво корисне установе за иапредак нашег елемента. Зато моли што живље и савјесније помагање л лолуларисања Гајретових пдеја. — Затим говори г. A. Мулић, учитељ. којк наставља са прпказнвањем Гајретова рада уопште a нарочито no селпма. Предлажс да се стриктно придржавамо Гајретовпх закључака и правила те да организујемо no селпма кредитне задруге, домаћикске школе и аналфабетске точајеве. Г. X. Кнкић, учнтељ, говорп о потребн савјссна раДа лрвенствено у центрима у којима засиједају мјесни одбори, јер да само тако могу се слати вриједне и племените упуте и иницијативе на села. Затим предсједник предлаже осиивање повјереништава у Осову, Устипрачи, Соколовићима и Сљедовићима, што су присутни једнодушно прихватили и одмах изабрали људе, који би се имали именовати повјереницпма. Рад повјереништва у Челићу (Срез Брчко) Недавно постављени повјереник у Челићу г. Сулејмановић. учитељ получио je у свом раду слиједеће успјсхе: Уписао je 25 редовних чланова и убрао Дин. .164._ чланарине. Сакупио je добровољних прилога у износу од Дин. 155.— пригодом отворен>а новог водовода. — Од жпвежних ламирница сакупљено je 408 кг хране и то: кукуруза у клипу 227 кг, у зрну 73 кг, a пшенице 58 кг. Репе je сакупљено око 95 кг, лука 4 кг и граха 2 кг. Прилоге у нарави сакупљао je повјереник сам са опд. лмамом Шабан еф. Сулејмановићем и са Мустафом Ибрахимовићем, спиом угл. трговца г. Рашидаге Ибрахимовића, којп Јс сам Да1'°вао 50 кг пшенице. Анал<|>абетски течај није одржао услијсд тога, што je исти био дп. године органнзован, у ком je са успјехом свршило 30 полазника. Молимо поменуту гг. сакупљаче да и надаље пораде за наш Гајрет a нарочито око сакупљања прилога и уписа у чланство и да нам ушппу и којег члана утемељача или добротћора. Гајрешова забава у Бос. Броду Ha 4. о. мј. приредпо je Мјеснп Одбор у Бос. Броду забаву у свнм просторнјама желЈезничке рестаурацнје, у коју je сврху Дирекција Државних Жељезница у Сарајеву одобрила и улорабу Дворске чекаонице. Забава je према томе била огранпчена на посјетиоце из Бос. Брода алп и поред тога забава je матерпјално одлично успјела. успоредивши je са забавама других локалних друштава. чпји приход ни издалека не достиже овога. Бруто приход био je Дин. 11.119 п чисти прпход Дин. 7.050 — Ha забавп je свирала као обично војна музика пз Тузле. Нарочлто je иетакнути пожртвован рад гђпце Алије Хоџић. која je за ову забаву лзрадила преко ioo комада ручиих радова, ле тражећи за то никакве иаграде, што je учинила n прилпком посљедњпх забава. И овим путем најтоплпје се захваљујемо гђици Аллји на њеном пожртвовном раду којн je рпједак код наших женских и може се сматратл да je јединствен и молпмо je да настојп да међу својпм другарнцама побуди вољу за рад у корист Гајрета. Исто тако много je труда за вријеме сакупљања томболе уложнла гђа Насиха АрслаК. супруга секретара Одбора Гајрет у Бос. Броду г. Сабита Арслана, na п н>ој овим путем iiajeрдачније за хва љујем о. Годишња Гајретова забава у Зеници одржана je на рођепдап lb. В. Краља Александра, 17. децембра. у просторијама Соколског Дома. Kao што се могло очекпвати Гајретова je забава и ове годиие без сумње. једна од иајуспјелијих забава у Зсницп. како у моралном тако n у матернјалиом погледу. Успјеху забаве допринијела je свијест у првом реду муслимана, који су свјесшг какову улогу игра друштво Гајрет и којој пдејп 29 �Надаље je одбор органкзовао точај за псписмене, у којн сл^жн. Шнрл забавни одбор Показао je nvno ВоЉе it сВисе досада уписало 90 чланова, a кансије иамјерава заказати јести да je ова забава уистину овако сјајно успјела. Програм забаве био je такођер врло биран, a нарочито и женскп аналфабетски тсчај. потребно je споменути некоје програмне тачке, које су биле Вијестн из Поњавора од многих слушатеља буром аплауза попраћене. Познати ученик грађ. школе и врстан декламатор Сафет Kapuh деклаПовјереннк Гајрета у Прњавору г. Салих еф. Ђозић јавмовао je пјесму посвећену 1Б. В. Краљу Александру. Иза ља, да je поводом женидбе и вјенчања Османа Одобашића са њега настушгла je кћерка школ. управитеља Шишић Џемила Хаснијом Бибић-Ђођић пз Прњавора исходио свадбени дар са декламацијом Гајретову Протектору. од свечарева оца Алијаге Одобашпћа у износу од Дин. 100.— Овом прилпком морамо нарочиту захвалност истакнути за Гајрет. — Хвала! Жнвили младенци! гђи Јелени Маркић, која je са једиим умјетничким комадом И градска општина показала се je хвалевриједном, те на вполини уз пратњу клавира гђс Јулишке Вајс убрала буje поводом рођендана нашег љубљеног Владара даровала Гајру одобраван.а и аплауза на умјетничкој изведби програмне рету Дин. 500,— прнлога за годину 1929. тачке. Круна успјеха била je код одиграваља комада »Емина« Новн ушемељач Гајрета из Призрена посвећана нашем дичном пјеснику Алекси Шантићу, у коме Повјереник у Призрену г. Мухамед еф. Мудеризовић, су учествовале у већини учитељице и учптељи нар. основне послао нам je Дин. 500.— коју му je своту уручио г. Ђамил школе у Зеници и то: гђа Мпра Леки, гђпце Савета МарпноДестана пз села Дон>. Поточањи, срез Подримски, као члавић, Војислава Пејовић и Равпјојла Јефтић, Емилија Хајне, нарпну утемељачину, на што му je Главни Одбор одмах и Олга Божовић, те гг. Масник Осман и Хусика. Надаље Ћимић ддплому отпослао. Ферида, Ђимић Наим, Отајпћ Перо, Франулић Јуре п Зукић / r Срдачна хвала! Фуад. По опћем суду комад je испао изван спаког очекпвања, a дилетанти-це су показали управо вјештину у одиграНовн ушемељач у Кључу вању својих улога. Код повјереника у Кључу г. Осман еф. Бегановића упиЗабава je протекла мирно и достојанствен^, а' младеж ■ сао je за члана утемељача г. Никола Јанковић, трговац из се уз звуке Соколске музпкс веселила преко цијеле nohu. Кључа и одмах положио Дин. 150.—, a остало he плаћати у Поред моралног Јспјеха ова je забава и материјално усмј. оброцима no Дин. 50.— до исплате. пјела, јер je на истофпало чпстог нрихода око 15.550.— Дин. Овом прпликом Мјесни Ч)д<Ј8р 'захваљује се свима који Утемељач Гајреша у Пријепољу су овом подхвату помогли. Нарочиту хвалу дугујр Одбор гоКод Мјесног Одбора у Пријепољу уписао се je за члана спођама Мелећ х. Шишић, ХтЛпџи .љ-Цсламбеговпћ, Bopnh, утемељача п одмах положио Дин. 500.— наставник тамошње Мамић, Хрњпчевић, које, су сћкупиле обилне даровс за iomгимназије г. Сејфудин Шеховић. болу и бифе. Исто тако нека je хвала и гг. ширег забавног одбора, који су Одбор подупрли oi;o прппрема з^бву забаву. . Даљни ушемељачп Гajpema Анафалбетски течајевн у Цазину Ових дана отпослао je Главнп Одбор повје зин г. Зухрићу 100 буквара: у сврху органнзовћња бетских течајева. Obu су течајеви у неким школама Beh давно отпочели, a неки he отпочети ових дана. Напрменути пам je да се je драговољно јавио нмам пз Брезовс Koce г. Мустафа еф. Хоџић да he одржати Гајретов аналфабетски течај, a прп завршетку да he повјереник са једним учитељем судјеловати код завршетка течаја, што je хвалеврнједно од „аведеног имама и што ово треба да буде примјер другим имамнма. A имамн у цазинском срезу и ипаче помажу повјереника у Гајретовом раду и ширељу његове свијести и при искоришћаваљу пригодом какових весеља н свечаности морално и матерпјално. Аналфабешски шечај у Бос. Градишцн Новопзабранп Мјеспп Одбор у Бос. Градишцп закључио je на својој првој сједници да отворп аналфабетски течај. 0 резултату heMo накнадно извијестити. Оснутак Гајрешове Библиотеке у Пријеиољу Јавља нам. Мјесии Одбор у Прпјепољу да je основао своју библиотеку и повео ииицијативу за оснивање Гајретове читаонице. Одбор се je у посљедње доба на ново образовао п уписао na ново чланове, нашао локал за састајаље чланова, те he ускоро набавнтп и намјештај као и инструмеите за тамбурашки вбор. 30 I Посљедњих дана уписаше се за чланове утемељаче: из Тузле: гг. Салпх Прцић и Авдага X. Хасановић из Ливна: гг. Дервиш Далипагић и Пашо Хавала из Приједора: гг. Саво Стојановнћ и Др. Љубомир Милић Добровољнн прилози из Тузле Г. Омер A. Омазић, званичпик срес. начел. у Тузлп дозначпо je Дин. 920.— коју je своту сакупио п то: као утемељачину од г. Ризвана Османовића, умрл. Османа, сластичара из Тузле, a остатак je сакупио од слиједеће гг.: no Дин. 10.—: Хасан Хајдарић, Мехмед Мешковпћ, Аган Бабајић, Шабан Шишић, Алија Myjnh, Јусуф Ужичанин, Химзо Османовић, Шабан Ризвић, Адем Куносић, Салко Хаџић, Мехмед Бегановић, Суљо Мухаремовић, Омер Мујић, Назиф Зукић, Ибрахим Kapuh, Ахмо Kapuh, Мустафа Myjnh, Алија Смаиловић, Мехмед Фазлић, Авдага Кудић, Авдо Гогић, Ибрахим Џелиловић, Салко Дадаиовић, Осман Шабановић, Мехага Ресић и Шериф Pecnh; no Дин. 5.—: Алија Мухаремовић, Зсир Ђуловпћ, Aro Хајдарбеговић, Хусо Пилић, Махмуд Ферхатовић, Вехаб Симичић, Весо Рибић, Мехмед Hyxnh, Ахмет Ковачевић, Салко Химзпћ, Марко Томпћ и Хасан Вртогић. Дин. 100.—: Ибрахимбег Исабеговић из Дубрава. Сакупљачу и Даровател>има нскрена благодарност. Добровољни арилог из Олова Г. Шахбаз Дегирменцић дозначио нам je са осталим укупљсним новцем за Гајрет н Дин. 200.— које je даровао г. Дримал Јерослав, • добровољног прилога за Гајрет. Хвала и живио! �Добровољни ирилозн из Сребренице Разни добровољнн прилози Г. Назпм Ulahnparuh, шеф пореске управе у Сребрепнци сакупно je прпликом нове 1930. године Дни. 520— добровољних прилога, a дароваше слиједећа господа: По Дин. 100.—: Мујо Пашалић и Омер Беганов.ић; no Дин. 20.—: Салко Халиловић, Назим Шаћирагић и Осмо Лијача; no Дин. 10.—; Абдулах Бешлагић, Едхем АбдурахмаnoBuh, Хакија Сиручић, Марко Јовановић, Саво Поповић, Рајко Севић, Зухдија Кланчевић, Иван Никшић, Јосип Пјевчевић, Саво Вучоровоић, Дедо Машић, Илија Танасић, Хрустаибег Беговић, Ибрахим Кумрић; no Двн. 5.—: Светозар Јохић, Томо Петровић, Свето Лазаревић и Мартијан Вујадиновић. Племенитом сакупљачу и дароватељима топла хвала! У првој половпци мјесеца јануара прнспјели су 1'ајрету слиједећи прилози: Општински уред Тржаиска Раштела Дин. 50.— Општпнскн уред Оџак Дин. 300.— Градско Поглаварство Грачаница Дин. 500.— Општински уред Пурачић Дин. 200.— Мјесни Одбор у Козарцу Дин. 341.— Шаћир Гогалија нз Сарајева сакупио Дин. 150,— Мустафа Зухрић, повјереник из Цазина Дин. 250.— и Хакија Крџалић из Зворника Дин. 316.— Добровољни прилози из Moctnapa Какањ: Конституирајућа скупштина у Какањ Добоју на којој je присуствовало 100 чланова поздравља свог дичног предсједника са жељом да га Бог дуго година поживи на дику и понос нашег Гајрета. — Предсједатељ: Тахмишчпја. Мјесни Одбор у Мостару дозначио нам je Дин. 50.— као добровољни прилог г. Николе Стилиновића, политичког ннспектора. — Хвала и живио! Поздравне депеше Гајрету н његовом предсЈеднику Машеријални усајеси Гајрешова Полугодишњег дјеловања (Од 1. јула до 31. децембра 1929. год.) Материјални успјеси полугодишњег дјеловања Гајрета, т. ј. за вријеме од 1. јула до 31. децембра 1929. год. несамо да нас задовољавају — тиме што су најмање двапута већи од прошлогодишњих — него нам дају доказа да ће ти успјеси у слиједећем лолугодишту друштвеног дјеловања бити још већи. Досадање нам искуство показује да су ГАЈРЕТОВИ ПРИХОДИ били сваке године у првом полугодишту знатно мањи од расхода за исто вријеме. Док су н. пр. укупни приходи од 1. јула до 31. децембра 1928. т. ј. у прославном периоду Гајретова рада, износили Дин. 635.468.40, a расходи за исто вријеме Дин. 1,281.726.10, то су укупни лриходи од 1. јула до 31. децембра 1929. износили Дин. 1,037.965.96 ,а расходи за исто вријеме Дин. 834.366.95. Према томе, ове нам цифре показују знатно веће успјехе у току рада посљедњих 6 мјесеци. Док смо 1. јануара 1929. год. имали више издатаиа него примитака за Дин. 646.257.70, то смо успјели да на 1. јануара 1930. имамо више прихода него расхода за Дин. 203.599.01. Узимајући у обзир вишак прихода на дан 1. јануара 1930. са Дин. 203.599.01, a на дан 1. јануар 1929. мањак од Дин. 646.257.70, то произлази да je Гајрет получио боље успјехе ове године него лани за Дин. 849.856.71. Ови резултати доказују нам несамо да ke приходи у другом полугодишту т. ј. од 1. јануара до 30. јуна 1930. бити веки, нако то редовно бива, него да he ти приходи сразмјерно поскочити према резултатима рада у првом полугодишту ове друштвене године. Према одобреном друштвеном прорачуну предвиђени су укупни приходи Гајрета за цијелу ову годину Дин. 1,520.000, na смо према томе само за првих 6 мјесеци остварили двије трекине укупно предвиђених прихода. Приходи у наступајукем полугодишту морају бити знатно веки него су били у првом, несамо због тога што у јуну прислијевају годишњи доприноси од цигарпапира са Гајретовом етинетом, од Банке Бајрет, те дивиденда за друштвене дионице код Банне Гајрет, него и због тога што сви друштвени одбори и повјереници нвстојв да крајем друштвене године дођу у багајничком извјештају, који се штампан износи пред главну скупштину Главног Одбора Гајрета, са својим приходима до што јачег изражаја. Дода ли се томе још и чињеница да рад и успјеси друштвене организације постају из дана у дан еве то јачи, значи да ke се крајем јуна 1930. године изаћи са материјал- ним резултатима далеко бољим него се то замишљало при стварању и усвајању овогодишњег Гајретова прорачуна. Гајретове раднике нарочито ће радовати што he видјети из штампаног »прегледа прихода и расхода«, да су редовне чланарине за прво полугодиште лањске године износиле Дин. 22.031.— a за исто вријеме ове године износе Дин. 67.579.94. Чланарине добротвора и утемељача износиле су за прво полугодиште лањске године Дин. 17,989.70, a за исто вријеме о. r. та врста чланарине износи Дин, 36.156.—. Из тих бројева се види да je овогодишња чланарина скоро трипута повећана према прошлогодишњој. To опет значи да je Гајрет ове године за толико лута боље учврстио своју организацију у народу него je то било лањске године. Дарови и лрилози су износили лани Дин. 70.000.— a ове године износе Дин. 510.142.10, што значи да je и у овом начину изналажења друштвених прихода постигнут услјех преко седам пута већи него лани. Приход од забава и теферича je такођер поскочио ове године, скоро двапута према прошлогодишњем, јер смо лани имали с ове стране лриход Дин. 70.014.75, у којој се своти налази и приход од провинцијских прослава друштвене 25-годишњице, a ове године имамо Дин, 140.451.—. Повишењу ових као и свих осталих лрихода допринијели су сви вриједни друштвени одбори и повјереници, који су пожртвовно дјеловали на ширењу Гајретове мисле, његове организације и материјлног јачања. У првом полугодишту највише се истакао својим радом Мјесни одбор у Тузли, који je поред моралних успјеха допринио Гајрету и у новцу преко Дин. 40.000.—. За Мјесним одбором у Тузли долази онај у Дервенти. Својим успјесима истакли су се и многи други одбори и повјереници, које ћемо изнијети на идућој главној редовној скупштини. Надати се je да ke се у њих угледати радом и остали. Упозоравамо све одборе и повјеренике да погледају »Преглед прихода и расхода од 1. јула до 31. децембра 1928.« у упоређењу са приходима и расходима од 1. јула до 31. децембрг 1929. Молимо све наше раднике, да након ових успјеха још више приону за рад, да проширују и јачају друштвену организацију, да и тим начином рада материјалио појачају Гајрет и да Дјелују на остварењу друштвених циљева, предвиђених друштвеним правилима. 31 �Pregled prihoda i rashoda Društva „Gajret" od 1. jula 1928. do 31. decembra 1928. kao i od 1. jula 1929. do 31. decembra 1929. PRIHODI RASHODI Teku< STAVKA Pojedince Din U 12 13 1 1 323 1 9630 9 2 1 14 15 1 163.290 70 6.050 * Proslava 25-godišnjice . . 50 31.250 2.609 £ 16 17 | Ukupni prihodi . 635.468 40 1,037.965 96 STAVKA A Pojedince Din Muški konvikt Tuzla . . . „ „ Foča . . . „ „ „ 6 “ 7 8 Ženski 1 Književna izdanja .... 189.950 2M02 5 S 150 14 971 4 1 2.526 510.142 140.451 S •„Cigle Gajretovog Doma" Razglednice....................... * 1 2 3 103 735 94 1 „Spomenice" ...... Društvene značke .... 31.250 11.031 50 40 660 36.156 P 2 Cigarpapir »Gajret" . . . 67.579 40.020 70 70.014 75 79.302 75 13.005 184217 ч— Din Din,, P 7 Društvene zabave .... Pretplata na ,,Gajret“ . . Opskrba pitomaca .... Kamati od uložaka . . . P __________ £ _______________ Darovi i prilozi............... 22.031 17 989 70 Din Ukupno Pojedince ^ lj Članarina redovna .... Članarina dobr. i utem. . P Ukupno Od 1. jula 1928. do 31. decembra 1928. Od 1. jula 1929. do 31. decembra 1929. Tekući broj Od 1. jula 1928. do 31. decembra 1928. „ „ „ Bihać . . Sarajevo Mostar . * Banjaluka Plevlje . . Sarajevo . „ Šegrtski Dom Sarajevo Din 58.647 78 30 724 16 68.634 05 . Honorari lista................... Stipendije........................... . . Bukvari anali, tečajeva . Proslava . . Д................... Kamati na zajam .... Din P Ukupno Din P 147.664 92 65,338 11 61.559 50 29.699 29 107.057 49 46.871 75 107.096 20 592.896 71 154.903 82 49 549 90 30.200 35.850 8.310 62 987 584.483 60 118.948 80 49 024 50 24.010 46.050 5.080 6.770 05 357 524 42 19.491 25 18 Književna izdanja .... 25.000 Blokovi za cigle............... 8.500 Ukupni rashodi. Pojedince 56.377 92 5.935 16 47.864 21 19 J P . . 202.789 46 . 78 133 31 Kane, troškovi i plate . . Štampa i pošt lista . . . Jednokratne potpore P Ukupno Od 1. jula 1929. do 31. decembra 1929. 1,281.726 10 834.366 95 �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije: Beograd Filijale: Brčko i Novi-Sad 0ООООО0О00ООООООО000О00ОООО0О0О0О©ОО0ООа Papirnica | Med. Univ. Hamdija Kopčić i i Dl Guslala Ип I I specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala I § I Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 [ i Ordinira svakim danom od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne ................ ===== ŠTAMPARIJA bosanska posta I KLIŠARNICA RASTRIRN1CA Izrađuje: i I * ♦ ♦ I raznovrsne bankovne, trgovačke i industrijske tiskanice u bojama kao: dionice, uložne knjižice, čekove, diplome i t. d., te razna stručna djela, kalendare i ostala izradnja solidno, brzo i po umjerenoj cijeni I 1 х Vlastita knjigovežnica izrađuje sve vrste trgovačkih knjiga i protokola i sve u tu struku spadajuće poslove CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret” Narudžbe: Tvornica cigarpapira I SARAJEVO S. D. ALKALAJ, Sarajevo I ĆUKOVIĆA ULICA 7 •• TELEFON BR. 27 j KNJIGOVEŽNICA = STEREOTIP1JA može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �I Banka Gajret d. d., Sarajevo | Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000*Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „Gajret”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba lllllllllllllllllllllllllllll li lllllllllllllllllllllllllllll Bosansha Industrijalna i I Dr. Omer Bahtijarević Trgovačka Banda d. dj Sarajevo, Strosmajprova ulica br. 12 r dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe- Potpuno uplaćena dionička glavnica Din 20,000.000-— cijalista za operativne bolesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond Din 1 ■ 1 I I 7,500-000-- Prima uloške na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća i 1 Ordinira od 1-3 Шj poslije podne Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 iiiiiiiiiiiLiiiiiiiiihiiiraiiiuiniiiiiiiM općine grada Sarajeva Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ZALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. |№AWAWlezAV)|e^ a s s � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b9e02992c523162634a8f6ad8ee8175a.pdf ab69f77bf51ecf57e2052d6116356bba PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/aeea3c18ce4ca7fe4afa4a7c7d018648.pdf 3516351b411298f65272aae2552fa55e PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/c16f2684e57bd75dfebeb5b9705fb426.pdf 123367abd0ff2f9eab90560f915ef07b PDF Text Text ���������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/93ae06bf595f5bb0c19fc82c56200092.pdf 14918e9ef4dced78c6a829405ab7d554 PDF Text Text �������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/74b5ab863496cc03b704b7c0dc9def30.pdf 62d68fdc5181ad0693d6001be9c100dc PDF Text Text ���������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/2e2e4b96bee1802613f5b02f763959d4.pdf 154d2d22aba3e3906e20240d1341903c PDF Text Text ���������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/e73feb14b8a08e9d3c787f0f77c66ebf.pdf 63a96df2b73d41d8d9eb301eb20945d0 PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/03a6eaa6c1aae1108ab338cf7a6bdbe9.pdf efda29a9b9b157ca8f9b47b773f7da6a PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/0c6b03348f4010f01c66e1e898298084.pdf 16d5d1e619aed0d8332b456ca5b5ace8 PDF Text Text �������������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/cfd5b8b8c6941e905230e095ded50b63.pdf a00f700b8bad7e22f8cc25a4984ca2eb PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/6ef34b992a1cf0bc6316eb94f2d31e1a.pdf 94d4549a7a6490a75ddd67c5c5be4849 PDF Text Text �������������������������������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/dcb37335aac59069e2b5e2895930e916.pdf 44d951269e156ba2f3ef6912ca4b5111 PDF Text Text ������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/ab9d923a71873b3ff4e3cbbf975bb887.pdf 75e7c1bb32844cd63bb5f857e5af96c6 PDF Text Text ������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/2f038a75a7c77ad2a662e506450bc756.pdf 918d045f72c321ce1e41facbd5baf31c PDF Text Text ������������������������������������ https://kolekcije.nub.ba/files/original/af271ca148ecb903f64a678529447849.pdf 4e6524651be7402df5eb82cf6427f094 PDF Text Text �������������������� https://kolekcije.nub.ba/files/original/5e432d579fe31e847bf15c27c6576552.pdf e7a84344851442caf7841a3e13be11d0 PDF Text Text ���������������������������� Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1930 Description An account of the resource Br. 1-2; 4; 6-20; 22-23 Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1930 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862