https://kolekcije.nub.ba/files/original/9ee318e6fa303f92b42a9e9a76752cd4.pdf 4d46cfd8a8f912530b8e1d6aa6d93e1e PDF Text Text Nacionalna | fm S A fiA Jr.v шх ш рд а д еттм за / КУЛТУРНС HfcKShRMtKft T№4M3Alt>t M VUM M ANA m 4 •• . V' XV �Mi С а д р н н а ј: А х м е д М у р а л О е г о в и ћ : Сусједи (игра у јед ном чину). Др. М е х м е д З и л џ и ћ : С .п у та за пренос посмртних остатака рахметли Авде Сумбула и \ Бехџета Мутевелића из Арада у Сарајево. .\Ј Ј у с у ф - З и ј а С м а и л а г .и ћ : Правна могућност рационалног искоришћавања вакуфске имовине за културно и економско подизање муслимана у Југославији. - ' ј г л /_ v. ' Авдо Карабеговић (приликом двадесетгодишњице смрти). Наши питомци на раду. Г а јр е т о в гл а с н и м . - м u 1iiiii Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале зем ле преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у.пала цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. v 4_ ; v Поједини број стоји 5 динара. / Директор Х а м и д К у м и -h л Уредник Х ам за Х умо Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. i*- �VkJ 7 Ahmed Muradbegović Susjedi — igra u jednom č i n u O so b e: Hadžija, Hamid, njego*' sin, Dedo, posjednik, Rabija, njegova sestrična, I. žandar, II. „ 1. PRIZOR. H a d ž i j a i H a 'm id . Ograda, koja rastavlja чкПјс*njive: džijinu. U sredini ograde kruška kao međaš. H a d ž i j a : (zabija koliće i zatvara ogradu) i Hamide sine I H a m id : (iza scene) Šta"je-babo ? H a d ž i j a : Imaš li još toga granja,da opletem ovo oko kruške? H a m id : Ima babo još nešto malo. Trebaće sko­ čiti u g a j... pa donijeti. H a d ž i j a : Ponesi to, što ima, pa ćemo poslije u gaj. H a m id : (unosi granje) Evo, to je sve. H a d ž i j a : Ostavi tu. Ovo oko kruške moćemo zatvoriti. .. H a m id : Uskoro će i podne, pa ćemo malo otpočinuti i ti si se umorio H a d ž i j a : Da nije pripeklo, ne bi me posao iz­ morio, (pausa) Hamide sine! H a m id : Šta je babo? H a d ž i j a : Vidiš li ti ovu ljepotu pred nama. Pru­ žila se kao more, pa se ljulja s kraja na kraj, ogradu će provaliti. .. H a m id : Koja ljepota babo? H a d ž i j a : Ih zar ne vidiš, u što gledam ... H a m id : U što babo? H a d ž i j a : Pu u njivu b o la n ... u ovu što je do n a s ... Kako bi ti bilo lijepo, kad bi sasvim uklonili ovu ogradu, pa je spojili sa našom onako ujedan komad. Ne bi takvoga zirata na daloko bilo. H a m id : Koja korist, babo, kad je njiva tuđa, kad nije naša. , H a d ž i j a : Ja^čija je, već naša! H a m id : Kakva naša babo, šta je tebi? To je •njiva Rabijm^* što joj je ostala iza matere Hanifice, a Dedaga na nju pazi. ^ H a d ž i ja : A ja ti opet kažem, da je njiva naša. .H a m i d: Kako naša ? .: Eto tako. m id : Što Je tebi babo? Na djevojci je grunt. isliš da je kupiš, uzalud se spremaš. Dedaga bradu prodao nego njivu, ž ij a : Ne vele pii je ni kupovati. Sudom ću pju dobiti, sudom. H a m id : Kako sudom babo, jesi li ti pri sebi? H a d ž i j a Ja znam dobro šta govorim. Na mojoj strani je pravda. H a m id : Kakva pravda? Gdje je tu pravda? Tuđa njiva a ti veliš da je naša i to da bude pravda. Osvi­ jesti se babo.. H a d ž i j a : Ta je njiva bila naša. Oni su je pri­ svojili sebi, ali mi ćemo tu njivu opet natrag povratiti. Evo moje glave, ako tako ne bude. H a m id : Kad je ona bila naša? S ta je tebi babo? H a d ž i j a : To ti ne znaš, ali ja to znadem. Evo slušaj, sad ću ja to tebi rastumačiti. H a m id : Ded vala, babo, da još i to čujem. H a d ž i j a : (sjednu) Dedagina sestra Hanifica, bila je moja maćeha, znadeš li ti to? H a m id : Znadem. H a d ž i j a : A Hanifičin čojk bio je moj otac. Elem Hanifica je donijela svome čojku t. i. mome ocu u miraz tu istu njivu. A žena HanifiČina čojka t. j. ona, Hani­ fica imala je brata Dedagu a brat njezin Dedaga imao je sestru Hanificu. Razumiješ li ti to ? H a m id : Čini mi se da razumijem. H a d ž i j a : E dragosni si moj, ako to , razumiješ onda slušaj dalje. Ta ista Hanifica imala je miraz, a miraz je bila ta ista njiva, a ta njiva došla je onda u miraz mome ocu. Razumiješ li ovo? Јал / �H a m id : Čini mi se da ovo ne razumijem. H a m id : Znam šta ćeš sudu kazati. H a d ž i j a : Odakle to znaš, kad ja nisam sve ni H a d ž i j a : Kako ćeš to ne razumjeti. Ako je Hanifica došla u m iraz mome ocu, onda je i njezina njiva izgovorio. H a m id : Svejedno, ja to opet znadem. došla u miraz mome ocu. Zar nije tako ? H a d ž i j a : Pa ded kaži, ako znaš. H a m id : Ma dobro, eto i to, ama odakle је' ona H a m id : (nastavlja očinim tonom) Elem Hanifica danas naša ? H a d ž i j a : Kako odakle? Ako je ta njiva došla u je donijela svome čojku, a mom ocu t. j. mome djedu m iraz mome ocu, onda je došla u miraz i njegovome u miraz tu istu njivu. A sada ako je ta njiva došla u sinu t. j. meni, a ako je došla u m iraz meni, onda je miraz mome ocu t. j. mome djedu onda je došla u došla u miraz i mome sinu t. j. tebi, jer od oca uvjek miraz i njegovome sinu t. j. meni t. j. tebi, a ako je ostaje sinu, pa kad je došla i meni i tebi u miraz, došla u m iraz njegovome sinu t. j. meni, t. j. tebi onda je došla u miraz i mome sinu t. j. tvome sinu t. j. onda je ona naša — ničija više. Razumiješ li ovo? H a m id : Čini mi se, da ovo baš nikako ne razu­ meni. H a d ž i j a : To jest meni, to jest tebi, sad ne znam mijem. Došla meni, došla lebi, došla njemu, ama čija više, ili je došla meni u miraz ili tebi ? Sve si pomi­ je ona danas, to ja tebe pitam. H a d ž i j a : Naša, eto čija je. Naš miraz naša i njiva. ješao. Eto sada šta si učinio? Sada više ne znam ni H a m id : E am a ti si zaboravio, da je tvoj otac, šta ću na sudu kazati. ' ' H a m id : Kaži ti sudu ovako: Meni se ta njiva a moj djed Hanificu pustio i da ona dvadeset godina nije bila njegova žena i da se je za drugoga udala i svidila, htio bih da je okružim sa svojom zemljom u kćer da je sa drugim rodila. Eno joj kćeri RabljeH jedan komad, pa sam došao da mi je pokloniš, eto danas je djevojka. tako ti kaži njemu, pa ćeš vidjeti, šta će on kazati H a d ž i j a : Šta to smeta. Ako je moj otac pustio tebTT^ Hanificu, nije pustio- njivu. H a d ž i j a : Ih baš si budala! A što bi mu kazivao H a m id : Kalde^ nije. Č im - je ‘ on pustio Hanificu, tako ? pustio je i njivu. H a m id : Gdje će te anlajsati. H a d ž i j a : To nije istina, dragosni moji U šeriatu H a d ž i j a : Hajde j a d a n ... h m ... ne moj sad da nema te mes’ele, d a 4§e rpože rijfiva pustiti. Žena se fcg\ijeSbTfTT7p ‘ može pustili, ali n jiv a p k . To je naše dobro. H a m id : Babo, okani se ti toga. Biće bol,e, da mi H a m id : Ama čojče babo. Kako će] tp'jbiti naše fzatvaram o ovo svoje, što nam je dao Bog, a da tuđe dobro, kad eno tgmo stoji m eđaš ona kruška, k&ja »u miru ostavimo. svakom kaže dokle je ji^ š e , a dokle je Rabijino. H a d ž i j a : E, a kako bi ti bilo lijepo, kad bi mi H a d ž i j a : Kakav međaš. Onaj je međaš usadila 4 to dobili, pa napravili onako čitav jedan kom ad, to Hanifica onoga istoga dana, kad je bila puštena od oca. bi bila prava p u s ta ra ... To nije naš m eđaš i niko nerria prava, da usađuje međaš H a m id : Može i to Bog dati. A sada ćemo na posao. bez naše privole i da dijeli našu zemlju, kako on to Dosta smo se odmarali. hoće. Ja ću tako i na sudu Jcaaatirv H a d ž i j a : J a idem u gaj, da nasiječem kolića i H a m id : Kakvom sudu babo?*Nije li taj isti sud, granja, a ti ovo oko kruške d o v rši... (odlazi). kad ono prije tri mjeseca umrije Hanifica dosudio tu H a m id : Hoću babo (prilazi ogradi i započinje sa istu njivu njezinoj kćeri Rabiji, a ne nama. poslom). H a d ž i j a : E baš, to je ona krivda, zbog koje ću 2. PRIZOR ja iznova podnijeti parnicu. E ne može se to tako lako (H a m id i R a b ija ) otimati tuđa zemlja. 1 nad sudom ima sud. Goniću ja R a b i j a : (pjeva iz daljine) njih do sam oga M inistra i još dalje do k a n c e lista ... Srdo moja, ne srdi se na me! Nek oni ne misle, što misle Jer ako se ja rasrdim na te, H a m i d : Ama kako ćeš ti, babo, dokazati da je Sva nas Bosna pomiriti neće to naša- zemlja, kad ti nemaš tapije n a nju, a Rabija Ni sva Bosna ni Hercegovina je im a . . . Ni sva sela oko S arajev a__ H a d ž i j a : Kako? Lahko! Ja ću sudu kazati sve H a m id : (osluškuje) Eto jel To je njezin g l a s ! ... po redu i na tančine (polagano izgovara riječ po riječ (nastavi ponovo posao). da bi ga se bolje razum jelo) Dedagina sestra Hanifica R a b i j a : Hej ti tam o ? Šta radiš ti tu oko moje bila je moja maćeha, a Hanifičin čojk, bio je moj otac. k ru šk e i oko moje njive? A žena Hanifičina čojka t. j. ona, Hanifica, imala je H a m i d : Dođi, pa vidi, šta radim. brata Dedagu, a brat njezin Dedaga imao je sestru R a b i j a : Bogami, ako ti ja dođem, ne će ti vrije­ Hanificu. . . diti ni dvije pare. H a m id : Znam , znam , znam l H a m id : Zbilja bogati! H a d ž i j a : Šta z n a š? R a b i j a : Eh eto, ja ti rekoh! �H a m id : Hodi vamo, da te vidim, kolika si. R a b i j a : (cikne i išćupa kolić) Uh zar tvoja zemlja! R a b i ja : (izbije na scenu) Šta radiš ti ovdje oko Je li kugo, de sad reci, da je tvoja zemlja, deder sad moje zemlje? prozijevni ? H a m id : Zatvaram. H a m id : Šta hoćeš, da prozijevim? R a b i ja : A ko ti je to геко? R a b i j a : Daj prozijevi, da je tvoja zemlja. H a m id : Babol H a m id : Pa i jest ovo moja zemlja. R a b i j a : A šta ima tvoj babo, da zapovijeda s R a b i j a : Reci još jedanput, samo još jedanput. mojom zemljom. H a m id : Pa šta će onda biti? H a m id : Nije on tvojoj zemlji zapovijedio, već meni. R a b i j a : Odvrnuću ti glavu, kao biljku! R a b i j a : A kako je smio? H a m id : Nemoj živa bila! H a m id : A što nebi smio? R a b i j a : Reci, da je tvoja zemlja. R a b i j a : To je moja zemlja. H a m id : Zar opet? H a m id : Ne zatvaram ja tvoju zemlju. R a b i j a : Recil R a b i j a : Ja čiju? H a m id : Ovo je moja zemlja. H a m id : Svoju. R a b i j a : (vriskom) Lažeš, lažeš, lažeš! Uh, kako R a b i j a : (podboči se i počne siktati kao zmija) si mi mrzak. Volila bih te ubiti, nego ovu zemlju. Pa svoju veliš, je l i . .. ? po čemu svoju? Od kad je H a m id : Pa ubi me samo daj mi zemlju. to tvoja zemlja. Ko ti je dao, pa je tvoja, je li sud, R a b i j a : (jedva i dočeka) Aha, aha, eto i sam je li car? •priznaješ, da nije'tvoja zemlja! H a m id : Nije vala ni car ni sud. To je jn o ja H a m id : Ja ništa ne priznajem. djedovina. R a b i j a : Priznaj da nije tvoja njiva! R a b i j a : Tvoja djedovinaf'Hahahaj! Znam ja da H a m id : Ne ću da priznam. bi vi htjeli tuđih njiva i Ju đ ih zemalja a ^ a evo, nema 1 R a b i j a : Udariću te, udariti. pljačke... Tvoj se babo po kahvama fali, da je ovo H a m id : Udari! njegova zemlja, da je to njegov miraz. A kaži ti svonte^ R a b i ja : Reci, da nije tvoja njiva, pa te neću babi, da ću ja njemu bradu počupati za-syoju zemlju! liti. Nek on ne misli, što m isli. f m i d: Kako ću kazati, da nije moja, kad je moja. a b_J i j a : (nemoćnim bijesom) Uh majko moja, šta H a m id : Kaži m ut ii, zašto da mu ja kaz\jjlei ___ R a b i j a : Samo dok ga vidim. Čuče on svašta još ću s njime! Reci, da nije tvoja, reci, moraš reći. iz mojih usta. Dosta sarfr ja njega podnosila. Napunila H arn i«d: Ne moram. sam se ja te njegove fale (hvata se za grlo). Evi R a b i j a : (promjeni stav, da ga pridobije) Eto ja molim, da rekneš da nije tvoja. mi je došlo. Samo neka dođe još jedanput pred moji ii.^gg-m c H a m id : Ako ti je baš tolfko stalo, on će odmah H a m id : Moli vala, koliko ti drago, doći. Otišao je samo u gaj da donese granja, odmah R a b i j a : De bolan, živ bio, reci, samo izgovori, će se povratiti, pa ćemo se pomiriti. R a b i j a : 1 hoću ga pričekati: Ne n^sli ti, da je H a m id : Ne ću da se mirim s tobom. R a b i j a : Ali ja hoću s tobom. Ako se ne pomirim, mene strah. Oho dragi moj, imam ja svoga dajdžu ima mene ko odbraniti, nisam se ja na putu našla. Nek moraću te ošinuti, a meni je žao da ošinem tebe. Volila tvoj babo samo dođe. Kazaću ja njemu sve, što je bih svakog drugog. H a m id : Možeš, vala i mene. za njega. R a b i j a : (nemoćno) Uh kakav si gad! Nemaš srca H a m id : Kaži, kaži, Rabija! Kaži ti njemu, nek ni kolik jednu mrvu, kad te čovjek moli. on dobro čuje. H a m id : Ne trebaš me ni moliti. R a b i j a : (osjeti žalac) Slušaj ti, baboviću! Ne zbijaj R a b i j a : (kroz suze) Bezdušniče, gade! Eto što si ti sa mnom šale. Ja sam opasna djevojka, mogao bi učinio (zaplače). Sad moram da plačem zbog te b e ... se i ti sa mnom nakačiti... H a m id : A što da plačeš? H a m id : Oho, ti i meni p rijetiš...! R a b i ja : Kad si takav! A ja, ja nisam takva — R a b i j a - Prijetim. De samo još jednu, pa ćeš vi­ H a m id : Hahaha! djeti, ko sam ja. H a m id : Jami bona, pripašćeš me! R a b i j a : Šta se smiješ, bezdušniče (udari u sav R a b i j a : (bijesno) Odmiči! glas plakati) Uhuhuhu! Nije ti dosta da te nisam uda­ H a m id : Kuda? rila, već mi se još i ru g aš... R a b i j a : Odmiči od moje zemlje. H a m id : Ko ti se ruga? H a m id : Ja nikuda ne idem odavde. R a b i j a : Ti. H a m id : Jok vala, ja se nikom ne rugam. R a b i j a : Odmiči na lijepu ti kažem. Biće za te R a b i ja - Zar zbilja? bolje, ako mirno odeš. H a m id : Šta? H a m id : Neću da idem. Ovo je moja zemlja. з �H a m id : Reci joj, da ti bude snaha, pa će odmah ušutjeti. H a d ž i j a : Ko zar ja ? Nikada. Volio bih prije u vodu skočiti, nego to da joj reknem. H a m id : A njiva? A jedan komad, a zaokružiti zemlju. H a d ž i j a : Šta će mi njezina njiva, neka je đavoli nose i s njivom zajedno. R a b i j a : (naglo upadne) Aha, aha, eto priznao si i sam, da je njiva moja. H a d ž i j a : Ko je priznao? R a b i j a : Ti! H a d ž i j a : Jok, nedo dragi Bog! Ja ništa nisam priznao. R a b i j a - Jesi! Rekao si, šta će mi njezina njiva. 3. PRIZOR H a d ž i j a : Jok, to ja nisam rekao. (P r e đ a š n j i i H a d ž i ja ) . H a m id : Jesi rekao, babo, jesi! H a d ž i j a : (ulazi s granjem i kad ugleda Rabiju Л јЈ a d ž i j a : Šta, zar si i ti s njom e? Zar si i ti s kolčićem potrči do nje i uhvati je za ruku) Haj, hajprotiv j-nene ? dušice ubićeš mi dijete. H a m fd . 4a govorim samo ono, što sam čuo. •Ra b i j a : I hoću da ga ubijem. H a d ž i j a : 't i nisi nišla čuo. Ja znam šta sam H a d ž i j a : Ostavi to! Daj ovamo tu motku, ovamo1! (otme joj i baci kolčić) Oledaj tj, nje^ zažarila se kao rekao!4 H a m id : Pa eto reci, šta si rt kao. zmaj (Hamidu) Šta je to među <vama bilo? Zašto ste H a d ž i j a : Rekao sam, šta će mi ona, a ne njiva. se posvadili ? >1 s H a m id : lh babo, ti bi htio samo njezinu njivu, H a m id : Hoće da me istjera iz moje rodene-njrve^ V nje nebi htio! Ne može to tako biti. Ako hoćeš njivu, eto šta je. airaš i^fijS-Titjeti. R a b i j a: (povišenim) To je mojaTijiva, moj H a d ž i j a : Jok, ja hoću samo njivu! je ostala od matere, meni, 'a nije tebi! H a m id : Onda hoćeš i nju. Ako n jiv an am ad f.d e, H a d ž i j a : Ehe, moja draga, ti t r e b a l a žhadeš, da je Dedagina se6tra, a tvoja mati Hanifica imala doće i ona. H a d ž i j a : Ja nju neću ni živu ni mrtvu. čojka, a taj čojk je bio ju p j otac pa onda, ja n fiB ja je i, H a m id : I ti se onda odreci i njezine njive. drago, Hanifica je imala brata Dedagu t ^ ј т а ј д Ј е H a d ž i j a : Nije njezina, njiva je moja. njivu t. j. čojka, pa imala je onda drugog čojka, pa R a b i j a : Nije tvoja, njiva je moja. imala je onda tebe. R a b i j a : Da je imala četiri čojka, njiva je bila 4. PRIZOR. njezina, a danas je moja. (Pređašnji i Dedaga) H a d ž i j a : Oho moja draga, Čekni der ti malo! D e d a g a : (bane iznenada) Šta je to ? Kakva je Hanifica je imala miraz, a miraz je, ta njiva, pa kad to svađa ? je Hanifica imala miraz, onda je taj miraz imao i moj R a b i j a : Evo, dajdža, hoće da nam našu njivu otmu. otac, a kad je moj otac imao m iraz onda ga je imao D e d a g a : Kakvu njivu? i njegov sin t. j. ja, a kad sam ja imao taj miraz onda R a b i j a : Ovu našu ovdje. ga je imao i moj sin t. j. on (pokazuje prstom na D e d a g a : To ne može biti! Hamida). H a d ž i j a : Mi ne otimamo ničije, mi branim o R a b i j a: Kako je može imati on, kad je njiva moja. samo svoje. H a d ž i j a : (Ijutito do bezumnosti) Zar ne čuješ, D e d a g a : Kakvo vaše? A gdje je to vaše? gluho, što ti kažem (bijesno i razdražljivo) Hanifica je H a d ž i j a : Eto stojiš na našem. imala miraz, a m iraz je bio moj otac, a njiva je bila D e d a g a : A po čemu je to vaše? Dedagina sestra, a moj sin je bio moj otac, a moj H a d ž i j a : Po mirazu. otac je bio moj s in . .. Eto sad sam se i sam zapleo. D e d a g a : Po kakvom m irazu? Kako je ono bilo? Ih da mi je moja žena ovdje, ona H a d ž i j a : Po Hanifičinu. bi to tebi sve dokazala. D e d a g a : Hanifica je m oja sestra. R a b i j a : Da je vala i ženin djed ovdje, nem a on H a d ž i j a : I moja maćeha. meni šta do k a z iv a ti... D e d a g a : Pa? H a d ž i j a : Šuti t i . . . t i . . . (ne zna šta bi joj do­ H a d ž i j a : Šta pa ? bacio, pa se okrene sinu) Hamide, šta bih rekao toj D e d a g a : Jeli ti i njezina njiva m aćeha? vižlici, pa da je odm ah u š u tk a m ... H a d ž i j a : Ama stani, da ja tebi »rastolmačim« R a b i j a : Ti mi se ne rugaš? H a m id : A što bih ti se rugao? R a b i j a : Znala sam ja, da ti nisi kao tvoj babo. H a m id : Nisam, babo je bolji od mene. R a b i j a : Eto opet započinješ! H a m id : Š ta? R a b i j a : Hvališ babu, a on meni njivu otima. H a m id : Pa i ti nam a našu njivu otimaš. R a b i ja : Kakvu vašu, gdje je vaša njiva? Ovo je moja njiva! H a m id : Eto vidiš, da nam otimaš. R a b i j a: Ma tako mi Boga ću te udariti, pa da te crna krv oblije. Čekaj malo pokazaću ja tebi čija je ovo njiva (potrči na njega sa kolčićem). 4 �b e d a g a : E de »rastolmači«, ako možeš. H a d ž i j a : E sad stani janje moje drago! E, ovako je bilo: Hanifica je imala čojka, a njezin čojk bio je moj otac. Elem dragomi si moj, Hanifica je donijela svome čojku m ira z... D e d a g a : Ehe, stani der ti malo! (Rabiji) Pridrži der mi dijete taj čibuk da sad i ja njemu »rastolmačim«. H a d ž i j a : Šta ti meni imaš da tolmačiš? D e d a g a : Imam ja kao ti meni. Ako ćemo početi tako iz daleka onda ćemo još iz daljeg poći. H a d ž i j a : Eh de, da te čujem. D e d a g a : Evo baš da čuješ: Ti si zaboravio da je Hanifica imala oca i da je Hanifitin otac bio moj babo i da je moj babo imao njivu i da je tu njivu dobila Hanifica kad je babo umro i da je tu njivu na koncu dobila Rabija, kad je Hanifica umrla. Eto sada, kako je to bilo. H a d ž i j a : (Hamidu) Pridrži der i ti meni dijete čibuk, da i ja njemu malo bolje »rastolmačim« (Hamid uzima čibuk sjeda po strani povlači pomalo iz čibuka i sluša prepirku. (Rabija u drugoj njivi sjeda isto^tako i pomalo povlači iz dajdžina čibuka Ц sluša razgovor). D e d a g a : E deder, da te čujem-. H a d ž i j a : Ti si žaborav^o j&Aje moje drago, da je preče da od oca ostane sinu, nego da od matereoslane kćeri... D e d a g a : Pa kako ć g o sU ti, kadpmžNlije pikakg, ni bila očina, nego m aterin a... H a d ž i j a : Kako nije b ila ^ A m iraz? . D e d a g a : Pa mirae je odnijela Hanifica sa sobom. H a d ž i j a Oho dragosrjivi’noj, to je malo previše. Ne damo mi tako lako nositi miraza. A jok, nema toga više! To je otimačina. I ja ću .vas žandarima prijaviti, za smetanje posjeda. D e d a g a : 1 ja ću vas žandarima prijaviti za sme­ tanje posjeda. H a d ž i j a : Ja ću zvati sud. D e d a g a : I ja ću zvati sud. H a d ž i j a : Gonit ću te do samoga cara. D e d a g a : 1 ja tebe još dalje. H a d ž i j a : Vidićemo. D e d a g a : Vidit i hoćemo. H a d ž i j a : Ja ću s m jesta po žandare. D e d a g a : I ja ću s mjesta po žandare. H a d ž i j a : Čuvaj ti, Hamide njive, ja ću odmah doći i dovesti žandare. H a m id : Čuvaću ja babo, čuvati. D e d a g a : Rabija, čuvaj i ti njivu i ja ću se vra­ titi sa žandarima. R a b i j a : Čuvaću ja dajdža, ne brini se ti za to. R a b ija : H a m id : R a b ija : H a m id : 5. PRIZOR. ( H a m id i R a b i j a ) (odbija dimove) H am ide... (odbija i on dimove) Šta je? Čija je njiva? Moja. R a b i j a : Zar opet! Zar još nisi popustio? H a m id : Zašto da popuštam ja, kad treba da popustiš ti. Ja radim na svoj njivi hoću da je zatvorim, a ti kao grom iz vedra neba. To je moja njiva — to je moja njiva R a b i j a : Pa i jest moja njiva. Ja tebe nisam go­ nila sa tvoje njive, kao ti mene. Eto tebi tvoja njiva, a meni moja njiva. Što bi ti dirao u moju njivu, kad ja ne diram u tvoju. H a m id : Jok vala, ja nisam niti jednom jedinom rijtči dirnuo u tvoju njivu. Ja sam samo branio svoju njivu. R a b i j a : Nemoj tako, Hamide, zar nisi rekao, da je ovo tvoja njiva i da ti je babo zapovijedio, da za­ tvoriš ovu njivu. H a m id : Ja to nisam rekao. R a b i j a : Eto sad me opet hoćeš da naljutiš. Hami^L: A što bih te ljutio? R a b i j a : E, dok tako govoriš. H a m id ; Ja:-govqrim ono, što je pravo. R a b i j a : Nemoj bolan biti taki Hamide. H a m id : Kakav sam, pe mogu biti bolji. R a b i j a : Zašto m akar malo ne popustiš H a m id : Neću vala ni malo, kad je pravda na -mojoj strani. R a b i j a : Kad bi ti m akar malo popustio, makar ovolicno (pokazuje mu vršak prstića) i ja bih onda sve popustila. b ja m id : Zašto da popuštaš i ti. Kad ja ne po­ puštam nemoj ni ti. R a b i j a : E, ja nisam svadljivica kao ti. H a m id : Znam, vidio sam malo prije. Htjela si me motkom udarili. R a b i j a : Da sam te, bogdo, i ubila sada bi mi lakše bilo. H a m id : Eto vidiš! R a b i j a : Zašto me mučiš toliko. H a m id : Ko te muči. Ti mene mučiš. Hoćeš da mi njivu prisvojiš. R a b i j a : Opet ta njiva! Prokleta ona bila da bogda! H a m id : Ko bi te razumio. Sad je kuneš, sad je braniš. R a b i j a : Neću valjda pustiti, da mi je ti i tvoj babo pojedete. H a m id : Ja ne trebam ništa tvoga, ja branim samo, što je moje. R a b i j a : E dobro, e sad mi reci po duši i po srcu, zar ti zbilja misliš, da je ovo, gdje ja sada sjedim i gdje je malo prije stajao moj dajdža, da je ovo moja njiva? E reci mi po duši, pa evo ti je džabe, nek je tvoja. H a m id : To gdje ti sjediš i gdje je malo prije tvoj dajdža sjedio, to nije moja njiva. R a b i j a : (skoči kao izvan sebe) H am ide... dragi Hamide! Pa zašto to smo se mi onda svađali, zašto? H a m id : (još uvjek mirno) Ja sam se svađao zbog svoje njive. 5 �R a b i j a : Zbog koje njive? H a m id : Zbog ove, na kojoj ja sjedim i na kojoj je malo prije stajao moj otac. R a b i j a : Pa tu ti njivu niko i ne traži. H a m id : Kako ne traži, kad si ti pritrčala na me s m otkom zato, što zatvaram svoju njivu. R a b i j a: Ja sam mislila, da ti zatvaraš moju njivu, kao da je tvoja i zato sam došla, da je branim. H a m id : A što bih ja zatvarao tuđe njive, kad ja imam i svog p o s la ... R a b i j a : Hamide, dragi, ne ljuti se na m e ... mi smo prve komšije njiva je do njive, pa kad ti svoju njivu zatvaraš, zatvaraš i m o ju ... pa e to ... j a . . . j a ... sam mislila. H a m id : Pa to je za te bolje, ludo! Nećeš je tre­ bati s ove strane ti z a tv a rati... R a b i j a : J e s t . .. dragi Hamide, tako je, sve je ta k o ... Ja sam lu d a ... ja sam p o lu d ila... Ih Bože moj dragi, eto što sam u činila... H a m i d : Šta si učinila? R a b i j a : Tebe sam nalju tila... H a m id : Jok vala, jjebe sj naljutila, a ne mene. R a b i j a : (sva ■radosna) Kako, zar se ti na mene ne l ju tiš ? ... H a m id : Ne ljutim vala' ni o v olicno... (c prstom). R a b i j a : Eh s a d ? ,.. $ad mi H a m i d : Šta ?' ^ R a b i j a: Eto' to, što sam te H a m i d : Pa nisi me udarila R a b i j a : Nisam, hj£n,d sam si bio malo k r iv ... H a m id : A što ja? R a b i j a : Što mi nisi odm ah kazao, da zatvaraš svoju njivu, a ne moju. —. H a m i d : Pa kazivao sarp ti^ali-ti nećeš ni da čuješ. R a b i j a : Eh, eto sada, sad Dih ti je poklonila džabe zato, što sam bila tako luda H a m i d : U tebe je dobro srce. R a b i j a : 1 u tebe. Prokleta njiva, mogli smo se zavaditi zbog nje, a ti bi bio kriv, što mi nisi odmah kazao. H a m id : Pustio sam, da se malo izv ičeš... R a b i j a : (stidljivo) lh, kakav si ti! H a m i d : Što? R a b i j a : Nećeš, da se sam nom pomiriš. H a m id : Hoću vala, bogami. R a b i j a : Zbil,a? H a m id : Daj prst (pruži joj kažiprst). R a b i j a : (pruži i ona svoj kažiprst) Evo prsti H a m i d : (dotakne se vrškom kažiprsta) l h ! (trgne prst) R a b i j a : Šta ti je ? H a m i d : Ne znam ni ja. Obuze me neka vatra, pa mi se sve čini da prolaze kroza me p lam en o v i... Daj mi još jedanput p r s t... R a b i j a : (stidljivo) Nedam više, dosta ti je jednom. H a m i d : (drhtavim glasom ) R a b ija ... 6 R a b i j a : Šta je? H a m id : Nešto bih ti k a z a o ... ama eto ne niogu... nekako mi je teš k o ... R a b i j a : A šta? H a m id : Nije ništa ružno. Samo eto ne mogu ti to baš u oči k a z ati... mogla bi me krivo pogledati ili mi štogod zamjeriti, pa ja ne znam šta bih od sebe izrad io ... R a b i j a : Pa daj kaži slobodno, bogami te neću krivo pogledati. .. H a m id : Ne mogu teško mi je. R a b i j a : Pa evo, ja ću se okrenuti na drugu stranu i neću nikako gledati u t e . .. H a m id : Dobro. A ja ću preći tamo na drugu stranu (prejaši preko plota i dode do nje) R a b i j a : (očekuje) Hoćeš li mi k a z a ti... H a m id : Hoću . .. ' R a b i j a : Ja ne mogu dugo čekati, srce mi je po­ čelo da lu p a ... H ? m i.d:-(polagano) J a . .. J a . .. tebe volim Rabija... R a b i j a : (obrne se stidljivo i izgovori tihim gla­ so m )^ ja teb e ... H a m id : (radosno plane) Zbilja? R a b i j a : Bogami 1 H a m id : Hoćeš poći za m e? R a b i j a : Hoću... H a m id : Još večeras, ne još danas, ne odmah ada hoćeš li poći za m e? R a b i j a : Hoću, kad god hoćeš t i . . . H a m id : (vrisne) Rabija, srce moje I R a b i j a : Pst! Eto nekoga 1 H a m id : Ko je ? R a b i j a : Tvoj otac i moj dajdža tako mi boga vode žandare. Šta ćemo sad a? H a m id : Šta, šta ćemo? Ovo je sada naše i moje i tvoje, otjeraćemo ih obojicu s tim istim žandarima sa svoje zemlje, ako ne htjednu da slu ša ju ... R a b i j a : 1 hoćemo . .. I 6. PRIZOR. (Pređašnji, Hadžija, Dedaga i dva žandara) H a d ž i j a : Gonite ih s moje njive! D e d a g a : To je moja njiva! H a d ž i j a : Nije tvoja, nego moja, D e d a g a : (jače) Nije tvoja, nego moja! 1. ž a n d a r : Stanite ljudi, mi moramo najprije znati, na kome je grunt, ko je pravi vlasnik, pa onda da upotrebimo zakon. D e d a g a : J a sam vlasnik, a ovo je otmičar. H a d ž i j a : Ja sam vlasnik, ja, a ne on! H a m id : (žandarima) Tu ni jedan nije vlasnik! (uzme Rabiju za ruku) Evo, mi smo pravi vlasnici, ja i m oja žena. H a d ž i j a : (zine i ukoči se) Hamide 1 ... D e d a g a : (isto tako) R a b ija !... (svi stoje zabe­ zeknuti i zapanjeni dok se spušta zastor). (S v rš e ta k ). �Др. Мехмед Зилџик С пуша за пренос посмрШних осшашака рахмешли Авде Сумбула u БехџеШа МуШевелића из Арада у Сарајево Приликом прославе 25-годишњег рада »Гајрета-< имала се обавити и свечана сахрана посмртних остатака Арадских мученика рахметли Авде Сумбула, тајника »Гајретова« и Бехџета Мутевелића, сарадника »Гајретова«, na je друштвена Секција за те припреме одредила као делегате »Гајретове« моју особу и г. Мустафу еф. Буквицу, кадију, да тај пренос обавимо no свом најбољем нахођењу. Мени као ДРУгу и једног и другог рахметлије, како од прије тако и у Араду, указана je велика част овим избором, јер ми je врућа жеља била, да макар када и макар како пренесем посмртне остатке ове двојице другова из Арада у Сарајево, na сам се повјерене ми дужности радо примио и савјесно je извршио. и рахметли Авдо Сумбул и Бехџет Мутевелић проглашени за народне хероје румуњске и према томе су потпадали под управу команде мјеста. Без дозволе споменуте команде није се смјело ни барнути у њихове гробове. Због изнешених разлога није било друге него ићи у мјесну команду и тамо се споразумити. Oeo морам нарочито нагласити, да за овај закон није скоро нико знао у Араду. Ни градски физикат, ниједно погребно друштво, na ни арадски српски прото, a то нам je проузроковало много посла, много бриге и много издатака. Прије-иего ли смо пошли у Команду мјеста мо^али смо' узети извадак из књиге умрлих и покопаггих у Новом гробљу na смо тако добили у шаке Прва ми je брига била, да се приватним пууем~ једну веллк^књ иж урину у којој се налазе податци обавијестим о садањим приликама у Араду,и о стању о покопаним у том гробљу од 1. јануара 1915. na гробова у Новом гробљу ftelsi teqieti)Tia сам се обра- до 31. децембра 1918. Тако смо на страни 6. под тио на једног честитог и приз.нат;ог националнога бројем 65 нашли слиједеће: Сумбул Авдо, муслиман, раденика на г. Уроша Ковинчића, проту арадскогдг" "ТСГТодмна стар, из Сарајева, новинар (ujsagiro) умро Кад сам одатле добио све потребче податке обратио 1. фебруара 1915. Хусаренкасерне; a на страни 7. сам се на реномирани погребни -завод »Конкордија« под бројем 84 слиједеће: Мутевелић Бехџет, мусли у Сарајеву за погодбу ^преноса и за сва остала ута- ман, '22. год. стар, из Сарајева, медицинар, умро на начења. Истодобно смо се обратили на Крал>евску *»7а |ф|бруара 1915. у Хусареикасерне. С тим смо се Владу у Београд за дозволу увоза посјлртних оста- подацима приЈавили сви код команданта мјеста катака, за бесплатни подвоз иих остатака и за брз ,петана Н. Поповића, бившег аустријског официра, a пренос, што нам je све одобрено. Тако смосе опрем- сада капетана ловачког батаљона Краљице Марије. Командант нас je врло љубазно примио, саслушао у љени упутили на 28. августа у1Арад. Арад je сада у проширеној Краљевини Румунији детаље и изнио нам пред очи план гробља, na коме и није онакав, какав je био 1914. Не изграђује се, су црвеним четверокутима били означени гробови нема промета, замро je у сваком погл^ду. Након Авдин и Бехџетов. Капетан нас je упозорио на циприспјећа прва нам je брига била, да посјетимо гро- тирани закон и то на члан 7. другога одсјека, у бове, које смо нашли у истом стању, како смо их коме -стоји : »Нико не може ни под којим условом оставили на дан 25. новембра 1915. када смо као ископати пале у рату без дозволе удружења »Кулинтернирци премјештени из Арада у Нежидер. Гро- турних хероја« и без прописа означених у VI. одбови су се налазили у градском гробл.у званом »Но- сјеку«. Овај je закон штампан у »Moniturul Oficial« во гробље-felsi temeti« у групи WW11. и нијесу били No. 119 din 2 јуни 1927. Овај сам закон, посебно ни мало оштећени. Надгробни нишани, израђени од одштампан, добио од капетана Поповића, донио и цемента, с арапским натписима, које je исписао још предао у Сарајеву Удружењу Срба интернираца, Абид еф. Иковић, тадањи војни имам у Араду, ста- таоца и т. д. Према прописима цитиранога закона морали смо јали су нетакнути. Гробове je надзирао не само чувар гробља, него и иншпектор гробља, a и војна имати одобрење од »Удружења Културних Хероја«, мјесна команда, јер су се они налазили у посебном чије je сједиште у самом Букурешту и чији je предодјелу за војнике погинуле у рату. Према румуњ- сједник главом патријарха румуњски. Пошто тога ском закону »Lege asupra regimului mormintelor de одобрења нијесмо имали покушали смо на све моrasboi din Romania« сви су војници, који су погинули гуће начине да обиђемо закон, али нам није пошло у рату за ствар • Румуније na били они ма које на- за руком и због тога смо морали отпутовати у Буродности, проглашени народним херојима, a у те су курешт no дозволу. Капетап нам je написао сам народне хероје »румуњске« убројани и сви таоци и молбу на румуњском језику и топло je препоручио, интернирци из Босне и Херцеговине без обзира на a г. Урош Ковинчић, српски арадски прото, сам се добу и спол. Тако су према цитираном закону били понудио, да с једним од нас отпутује у Букурешт и 7 �ствар урсди. Тако смо морали на врат на нос отпутовати у Букурешт п хвала великим везама и noзнанствима г. проте ствар смо изнад сваког очекивања брзо и повољно ријешили. Брзојавно je обавијештен Арад и на основу тога брзојава предузели смо потребна ископавања. У суботу 1. септембра у присутности комисије састављене од град. физика Лр. Куку, изасланика команде мјеста, глав. чувара гробљa, представника покопнога друштва, петорице rpoбара те мене и кадије, отворили смо гробове и нашли наше миле рахметлије у скоро посве читавим дрвеним сандуцима. Кад смо сандуке отворчли нашли смо у њима костуре одјевене у посве неиструле болничке хаљине (rahe и кошуља) с рашчешљаном фризуром на глави и с главом код обојице окренутом на десну страну случајно премаБосни.Кад смо токонстатовали.покушали смо и у том успјели, те смо сандук no сандук извадили, и у цијелости га стрпали у наше донесене лименесандуке. Уз потребне дове положили смо им у сва четири буџака у сандуку no груду земље, послату- у то име од њихових породица, на које су ироучена, потребна сурета, a за т&л смо их покрили с донешеним ћефинима ћ капком оД лимена сандука, који je одмах морао <жти за^ет^Лан ’ca свих страна тако чврсто и савјесно, да нигдје није остало ш утве-ни^ за нокат. Након тога је.кади еф. проучно хатму и талкин и на њемачкод! че језику опростио од rpoбова, који су их до мало час крили, a ja се исто тако опростио од гробљ*а и присутних, који"су нам на помоћи били u посмртним остацима; задњу tioчаст одали. Одатле tjafc на колима пренијели оба сандука и сва четири нишана у мртвачницу те су ту уз нарочиту страж утреноћили. У озој смо пратњи видили поред ове чете још јед•нога капетана, затим команданта мјеста капетана Поповића, арадскога проту Ковинчића, инжињера 'Габаковића, арадскога српског учитеља, представнике арадске српске општине и много другог rpaђанства. Командант мјеста капетан Поповић вели, да смо у погледу преноса били врло сретни, јер смо све формалности брзо обавили и јер смо на вријеме још дошли. Према закљ учку »Удружења Културних Хероја« изграђvje се у мјесту Микалака, удаљено од Арада 26 км. један Маузолеј, у који ће се пренијети посмртни остаци свих оних, који су за вријеме рата погинули у Араду, a то су сви наши ингернирии из Босне и Херцеговине, сви заробљеници и интернирци из Србије, сви интернирци из Срема, Баната и Бачке, без обзира на народност и спол, јер су то сви нарбдни хероји румуњски. To ће се обивити при концу 1929. док се Маузолеј довроЈИ, гдје ће бити сви смјештени у посебне урне. Ако ко од родбине помрлих у Араду жели, да свог милог пренесе у отаџбину, нека сс одмах обрати на Удружење бивших интернираца, таоца и политичких преступника Срба из Босне и Херцеговине у Сарајеву, да му даде потребне податке, јер сам ja код нашег Удружења оставио све полребне упуте. Тако смо кренули из Арада на 2. септембра 1928. пуг Сарајева и са сто мука прешли румуњску rpaницу, јер су нам много неприлика правили царинарници у Жомбољу, и да није било једног нашег доброг ч;>вјека и чиновника, не би нас лако пустили Румуњи у Југославију. Кад смо прешли на нашу територију одмах je ишло све у реду ti no жељи. У Суботици су нам приредили лијеп дочек, узели с нама формални записник о царињењу и одмах нас прикачили за воз према Броду, гдје смо претоварили лијесове и нишане, обавили царинске формалности и кренули за Сарајево. ( Према пропису цитираног румуњског закона имали су обојица бити до на станицу испраћени с великом војничком парадолг; уЗ п р|тњ у школске младежи и родољубивога грађанства али смо ми замолили г. капетана Поповића, да се то све не бриређује, јер да нама није до тога a и жури нам се, да Овом приликом сматрам за потребно нагласити, на вријеме стигнемо у Сарајево ради прославе. Све- да у Араду имамо једног доброг и честитог националчаним наиме кондуктом у Араду изгубили би цио нога раденика г. Уроша Ковинчића, проту, који нам дан na би тако закаснили на прославу у Сарајево. je учинио неисказане услуге и својим везама омогуИ поред свега тога у недељу се искупио лијеп број ћио чак у Букурешту, да нам се молба брзо ријеши, арадских грађана Срба и осталих те нас допратио a затим нас својим везама препоручио у Суботици, до на станицу, гдје смо обавили царинске формал- гдје смо онако лијепо примљени и опремљени. Како ности, предају лијесова на жељезницу и у за то оба- наше жељезничко чиновништво тако и погранично вили остале формалности. У то je на станицу стигла и царинарско излазило нам je свуда у сусрет да се из арадске тв; ђаве, у којој смо и ми били интернн- можемо само похвалити, али што je најглавније имарани, једна чета војника пјешачке регименте број 93 мо да се захвалимо г. Игнацу Линхарту, власнику под водством потпоручника Mihai Pacurariu у пот- погребнога завода »Конкордија« у Сарајеву, да смо пуној ратној опреми те je обојици маших a и својих посмртне остатке онако лијеио, брзо и са свим пиехероја одала прописану војну почаст трубивож при тетом пренијели и укусно опремили, да je то био томе у трубе cue док воз није изаш ао из станчце. један .прави национални триумф. Ч и т а ј т е и п р е т п л а Ч у јт е с е н а „Га јр е т" 8 �Ју с у ф -З и ја Смаилаеик Правна могућносш рационалног искориштавања вакуфске имовине за кулШурно u економско иодизање муслимана у Југославији. Пре прелаза на главну ствар, ја' сматрам потребним, да се у најкрупнијим потезима прикаже историјат и развој ове правне институције, која je позната под именом » В а к у ф « . Многи мисле, да je ово неки сп ецф л итет Исламскога права и да се корен ове институције налази у Курану и Хадису. Међутим, кад се прелистају правне историје других народа види се, да je ова установа много старија, да се она налази и код других народа, [који су живели и напредовали много пре посланства Мухамедовог и много пре појаве самога Курана. Јусуф Зија Смаилагпћ, аОвокшп у Скоаљу Тако се ова установа помиње на једном месту у закону Хамурабијевом, у једном од најстаријих до данас пронађених правних споменика, a помиње се она и у старом завету тако, да још данас постоје остатци вакуфа, кога je за свога живота основао Ибрахим пејгамбер (светац) у граду Халирур-Рахману тако, да je ова задужбина кроз хиљаде година слуЖила једном одређеном циљу. Како нам je познато из историје Ибрахим je побегао из Бабилоније на запад, јер се није слагао са веровањем својих суграђана, због чега су га тадањи владари прогонили и мучили. Он je у овој новој домовини стекао огромно имање и добар глас тако, да су га и суседни владари позивали и даривали због његовог надалеко чувеног госгопримства и дарежљивости. Kao што je у души сваког појединога човека укорењена жеља за вечним животом и за вечном славом, тако je и овај човек идући за тим, определио за свога живота један део своје имовине да служи културним и хуманитарним циљевима. Тако je ова установа добила своју потпуну форму и потпун облик пре неколико хиљада година прешавши тако у Исламско право у години 595-oj. Ова се установа јавља први пут у Исламском праву на тај начин, што je сам Мухамед определио и увакуфио једно своје непокретно имање наредивши, да нико ‘н®-сме мењати тај његов распоред и да то <_ имање'има остати кроз векове изван правнога проjvfeTa служећи јбдном у напред одређеном циљу. Т а к о ^ ова установа прешла у шеријатско право, које признаје слободно оснивање вакуфа уз извесне услове. Према томе Вакуф заправо значи такво очитовање воље, којом неко завештава и отуђује један ieo својих ствари- с тиме, да та његова имовина под !ним условима и околностима служи побожним ../лтурним циљевима. Исо тако под »вакуф-ом« разумева се како правни посао, тако и имовина која je увакуфљена која je као таква опредељена за извесни циљ и извесну сврху. Вакуфска имовина умножена je на територији Отоманске Империје у толикој мери, да би се могло слободно рећи, да je скоро једна половина целокупног непокретног имања у градовима припадала Вакуфу, припадала појединим џамијама и текијама. исто онако као што je припадала половина цело купног земљишта у Германији појединим црква a за време владавине Карла Велихог. Деоба Вакуфа Како се види из дефиниције објектом ва’\ фа може бити ствар и неко стварно право, na се п, :ма томе дели вакуф на неколико група. Тако примерице имамо »Мукатеали Вакуф«. онде где je објектом вакуфа одређена кирија једн^ вакуфске арсе, на којој je други подигао своју rpaђевину са одобрењем вакуфске управе, a имамо в.1куф познат под именом »Иђеретенли Вакуф« кп. а je објектом кирија или закупнина једнога сеоског v: ања, a за све друге врсте вакуфа, могло би се ка .ати, да спадајуу у категорију познату под именом »Евкафи Срфе«. Што се тиче управе над вакуфском hmol ном, могло би се рећи, да се сва вакуфска имовин:’. обзиром на данашње стање, како у Југуславији тако 9 �и у Турској, може поделити у две главне групе и то на »Мазбуд Вакуфе«, којима je управљало Министарство Вакуфа у Турској, код нас Министарство Вера или Вакуфски Саборски Одбор и на Мулхак-Вакуфе, са којима управљају мутевелије, према прописима дотичних вакфија. Напомињем, да није била изведена у Турској држави никада раније нека нарочита централистичка вакуфска организација, a нити je вршен неки нарочити надзор над појединим вакуфским органима и тако су вршене услед тога страшне злоупотребе и самовоље. Овакво стање вакуфске управе било je у Босни и Херцеговини у години 1878 када je заведена после окупације нова управа и нови ред и поредак. Ну благодарећи побожности и поштењу нашега света и благодарећа томе, што je дошло кратко време после окупације до састава Катастра и Гр^нтовнице очувана je и заштићена вакуфска имовина и тако je она предата од стране државних oprana после примене аутономног статута људима^ које je избором одредио зато наш народ. Аутономџа Вакуфска Управа Како je познато, мк смо након 10-годишње жестоке и огорчене борбе успели да добијемо све вакуфе у своје руке и д а - t a истима управљамо располажемо самостаЛио и no своме нахође Вакуфски ста-тут предвиђа једну центрат| вакуфску администрацију помоћу органа, к средно или непосредно бира Исламски свет. Ha челу целокупне вакуфске управе с Ш И куфски Сабор са Вакуфским Саборским Одбором, који представљају и заступају све вакуфе у земљи. Сем тога Вакуфски Саборски Одбор са председништвом Вакуфског Сабора поставља, премешта и отпушта аутономно чиновништво^ смислу статута Вакуфско-меарифског. Према томе je јасно, да je вакуфска Управа као таква једна јуристичка особа јавнога права, чији je делокруг одређен аутономним статутом, a чији су чланови сви поједини засебни вакуфи на територији Босне и Херцеговине. Доследно томе ова вакуфска врховна управа може доносити наредбе и уредбе у погледу вакуфске Управе и она заступа пуноважно све поједине вакуфе као целину према вани. Оваква врховна вакуфска управа може стварати закљ учке све врсте и дужна je учинити cbp, што je потребно, да се имовина вакуфска што боље и што успешније искористи за културне и хуманитарне циљеве* да се искористи з а културно и економско подизање муслимана, јер je на концу конаца то и била права жеља оних, који су оснивали ове вакуфе. Међутим досадање вакуфске управе нису у том погледу учиниле ништа већ се je просто задовољило /0 с тиме, да се примени вакуфски статут и да се на место старих вакуфских чиновника поставе ма неквалификовами л>уди, које je тобож за то избором одредио сам народ. У колико je у најновије време било говора о томе, да се пође корак напред и да се потражи могућнссти и начина, како би се повисио приход вакуфске имовине и како би се са имовином вакуфском и вакуфским приходом помогло колико-толико, даиашњој генерацији, појавиле су се и ту две опречне струје, два празна мишлења и то оно конзервативно и друго либерално и радикално становиште. Конзервативци су заступали становиште, да je вакуф једна светиња, да je то институција давнине, да je то један савршени облик и да се при томе не сме ништа мењати, да се не сме ништа ни одузимати ни додавати. Д^уги су пак предлагали, да се продају запуштена вакуфска гробља, да се уновче празна и без корисна земљишта и да се тако добивеним новцем уФ 1нИ*ч)во или оно, али je то све наи тло на отпор конзервативаца и на отпор чаршије. Ja међутим сМатрам, да je грехота од Бога и да je срамота за данашњу генерацију, и нашу интелегенцију у колико je ми имамо, да ми нисмо у стању ронаћи неки пут и начин, да се користимо огромним куфским имањем и да то имање употребимо, не дирајући ни у вољу закладатељ а за културно и економско подизање муслимана, повисивши рентабилитет вакуфске имовине до могуће висине, да би тако призвали у помоћ мртве за спасавање данашње генерације, како je то напоменуо на једном месту мој уважени пријатељ r. Сулејманпашић. Познато je и опште je усвојено начело, да je за сваку производњу нових добара потребно троје, a то je природа, главница и рад. Ми имамо природне могућности, да пласирамо корисно огромне капитале у нашој земљи, a имамо сада довољно и душевних и физичких радника, али не мањка главница, мањка нам новац као један од битних услова за рад и производњу. Према томе, да би смо могли запослити један велики број нашега пролетаризованога света, да би смо могли запослити један велики 6poj наших за натлија и трговаца, да би смо могли створити зараду нашој интелегенцији и да би смо напокон могли искористити наша природна богатства погребно je да дођемо до потребне главнице од новаца. Ja мислим, да ми у оваквим приликама и у оваквој ситуацији — са обзиром на све оно што je rope речено — имамо право послужити се огромном закуфском имовином, која je на концу конаца и намењена истоме циљу, и помоћу те имовине доћи до потребне главнице за наш економски и културни развитак и напредак. �Како рекох, ми у Босни имамо једну узорну Према томе кад се и ова сума одбије од преи јединствену вакуфску управу. осталих двадесет и осам милиона динара, онда још Она се појављује као правни субјекат, као ју- увек би остало осамнаест милиона динара као чист ристичка особа јавнога права и она као таква има приход вакуфски за једну годину дана, a како би важити у целом свету. из бруто прихода кроз 40 година са каматима била Ова јуристичка особа располаже са огромним повраћена главница од четири стотине милиона динепокретним имањем, чија вредност прелази према нара, то би вакуфско имање после 40 година било некима преко две милијарде данашње динарске увећано за толику суму и кроз то цело време би вредности у колико je то тачно, a која носи ro- био осигуран вакуфу један чисти приход од осамдишњи приход од неколико милиона динара. наест милиона динара или барем пола од тога, узевши Мени није позната права вредност целокупног у обзир све несреће и недаће, a то би значило повакуфског непокретног имања и стога се морам по- тростручити данашњи вакуфски приход. служити у том погледу са претпоставкама, тако Ну то није све. Овим новцем било би омогућено морам нагласити и подвући, да je жалосно и да je нашим трговцима и обртницима да дођу на лак срамота, што приход целокупног вакуфског имања начин до размерно јефтиног зајма и да се они екоу Босни и Херцеговини са вакуфским прирезом не номски подигну. прелази суму од неколико милиона динара, na макар ИсТо тако било би омогућено нашој интелегенвредност те имовине била четири пута мања од цији, да нађе запослења при тим разним установама назначене суме. и-•предузећима, i*, напкон би се са овакво увећаним Због тога ja мислим, да не би нико могао имати вакуфским приходом могло помагати нашој сиротињи, ништа против тога, да централна вакуфска управа нашој деци, нашим старцима и изнемоглима. као законити представкик свих вакуфа у Босни и Ja сматрам, да се оваквом једном предлогу не Херцеговини покуша добити на <;ђ0је-им е један ве- може приговорити ни са стране конзервативних лики хипотекарни зајам нас ц^локупно вакуфскр. “етгемената, јер се на овакав начин не отуђује ванепокретно имање овде или у иноземству и да се куфско имање, јер се не дира у суштину самога онда са тим новцем пође корак даље.Иадоместивши. вакуфа и јер се не чине никакве измене у погледу тако оно, што нам je до '«£да мањкало. определења и мешрутата разних вакуфа. Taj тако добивени новац са пет мли шест од Уосталом, да би на први поглед одбио евентусто интереса у суми <^д четири до пет стотина миалне приговоре, који би са те стране могли доћи, лиона динара био би положен у вакуфску (Јанку послужићу се просто оном истом правном анакоја би на једној реалнај подлози давала зајмове логијом, коју je узео рахметли Битољац Исмаил пбјединим трговцима и занатдијама и која оирјнда Хакија Манастирлл за базу своје фетве на питање према једном утврђеном плану подизала зграде и да ли je допуштено отварати банке и служити се творнице на разним и пустим вакуфским плацевима, са интересом, које je питање потекло из Босне пре чиме би се према мишљењу мога ^вдосеног прија20 година. тељ а г. Салихагића, грађевинског инжињера, у већини Он je наиме тада одговорио, да je то допуштено, случајева осигурала годишња рента од 15 до 20 од ако je опстанак, развитак и напредак босанских 100 на земљиштима, која данас не доноси никамуслимана скопчан с тиме, јер нужда чини допуковог прихода. штеним ono, што je иначе забрањено. Ako се овај проценат узме као база и ако се Према томе ja сматрам да ово исто правило узме у обзир, да наши мањи новчами заводи наплаћују од 15 до 30 од 100 интереса на позајмљене вреди данас за овај случај и да се томе нико главнице, онда значи, да би ми имали шесдесет ми- поштен и паметан неће противити. лиона годишњег бруто прихода од позајмљених четири стотине милиона динара. Од ових шесдесет милиона бруто прихода плаћало би се двадесет и четири милиона наиме roдишњег интереса вакуфском зајмодавцу, два од сто би се можда трошило за разне режијске трошкове, преостало би преко свега тога још двадесет и осам милиона на годину као чист вакуфски приход. Ako узмемо, да би се та главница морала отплатити и повратити у року од 40 година, онда би се поред интереса морало наплаћивати још два и no од сто годишње, што би изнашало десет милиона динара на годину. Што се тиче извођења ове замашне операције, ja мислим, да би се код нас данас могло наћи приличан број људи, који би се могли употребити на извађање овога посла. Исто тако сматрам, да се у самоме вакуфском статуту налази правно овлаштење и правна могућност, да оваква вакуфска управа може закљ учити овакав зајам, a исто тако сматрам, да не би било немогуће наћи и зајмодавце, у з овакву чврсту материјалну. подлогу, кад то налазе поједине градске општине, чија имовина ни из далека не представља тако велику вредност као што je то случај са вакуфском имовином у Босни и Херцеговини. u �Остало би само једно политичко питање, a то би требали решити народни посланици Босне и Херцеговине, који учествују у данашњој влади, a који до данас нису ништа корисног учинили за срећу и напредак својих бирача. Ти посланици са г. Спахом на челу требали би отклонути све политичке запреке оваквом једном покушају и створити могућности, да се овакав јодан зајам добије за рачун вакуфа у иноземству поа noвољним условима, ако то не би било могућедобити код куће. После тога сматрам, да не би било никаквих запрека, да се постигне прави циљ изузев случаја, да би се у ово све скупа умешали људи без поштења и без осећаја, како je то био случај са Муслиманском Трговачком и Обртничком Банком. Ja износим овај свој предлог са жељом, да се о њему поведе озбиљно рачуна u да се настоји то реализовати, држећи, да je то за сад једина<могућност, да би се могло користити са вакуфима за подизање и спасавање данашње генерације. To би био моЈЈфедлбг и ^ftoje 'мишлење о вакуфима у Босни и-Жерцеговуни. . Вакуфи у Јђждој' Србији Вакуфска имања у Јужној Србији нису била много мања и много незн^тнијаГбД^оних у Босшши Херцеговини. Међутим јед&н велики део некретнина no селпма предан je на сло^одно располагање сељацима пре 40—50 година и они су дрбили тапије на та вакуЛк* a имања поставши на тај начин власницима истога. Исто тако после Бал^анског Рата отгЖли су оии приходи, који су као десети1|а припадалм појединим вакуфима, a извођењем аграрне [р еформе отпао ј е и један велики део беглучких зе.^аф^. И тако се имовина вакуфска^у Јужној Србији састоји'претеж но из појединих зграДа и земл>ишта у градовима. Што се тиче управе са овим преосталим вакуфским имањем, може се казати, да je она испод сваке критике. У том погледу долазе и ту у обзир две главне категорије вакуфа и то »Мазбут Вакуфи«, којима управљају именовани вакуфски одбори no ћејфу Муслиманског Одељења при Министарству Вера у Београду и »Мулхак Вакуфи« које пљачкају мутевелије без икакве контроле, без дужности полагања рачуна и без икаквог надзора. Овако незаштићено Вакуфско имање развлачи се као Алајбегова слама и то не само, да се упропашћују и злоупотребљују вакуфски приходи, већ се уништавају и главни вакуфски објекти. Тако je један мудерас, мутевелија једнога вакуфа у Скопљу са знањем и допуштењем оних у Београду распродао у задње три године буди заш то једно вакуфско имање од два милиона динара, a тако 12 од'п рп ли ке раде и други, јер им нико не прази сметње и неприлике. Већина вакуфске имовине налази се у рукама мутевелија и они та имања уживају као своје лично власништво не дајући никоме ништа и не полажући никоме рачуна о управи са том имовином. Међутим tokom времена и стицајем прилика прешло je иешто у руке Вакуфског Одбора у Скопљу, a тако исто ту и тамо су успели влкуфски одбори са Муфтијом на челу, да преуЗму нешто у своје руке и ако je то све посве незнатно према ономе, што je упропаштено и шћо се налази у рукама појединих мутевелија. Kao пример зато истичем, да приход »Мазбуд Вакуфа« у Скопљу изнаша око 500.000 динара, док приходл оних вакуфа, којима нелегално управљају пој^дина лица, може да изнаша око три до четири мулиона динара; дакле осам пута више. Пре.ча\томе рачуну приходи од вакуфа у Скопљу, кад би исти били уређени и контролисани, били би ci?op^ толики, колико целокупни приход вакуфа у Босни и Херцбговини и разуме се само no себи, да би се са тим пдиходом могло учинити врло много за културно и економско подизање запуштене и 'заборављене муслиманске сиротиње и да би се тако од њих^вГОМо направити вредне, поштепе и честите грађане. Ну нажалост сви досадањи покушаји и напори ројединаца, да се ово питање уреди и да се стане пут самовољи n харачини појединих мутевелија остали су без успеха, јер се није нашло довољно разумевања код оних, у Београду. Међутим, да би се могло решити вакуфско питањ е у Јужној Србији и да би се вакуфску имовину могло ставити у службу одређеним циљевима, потребно je пре свега, да Министарство Вера именује једно незазисно лице као браниоца и надзорника свих вакуфа сходно прописнма шеријатским и прописима закона о задужбинама, који важи за све задужбпне на територији Краљевине Србије са правом, да може употребити сва могућа правна средства против мутевелија и других лица, која рукују са вакуфском имовином, na затим да се изврши попис вакуфског имања и да се проведе једна ваљана централистичка организација са вакуфском дирекцијом на челу, које би било седиште у Скопљу. Ha тај начин би изнашао годишњи приход вакуфских имања у Јужној Србији у најмању руку шест-седам милиона динара, a то би било довољно, да се колико-толико спаси оно што се спасити даде. Умољавају се сва ирешплашници da за 1928. годину подмире дужну иреШплашу. �Авдо Карабегдвић -f?. Приликом диадссетогодишњице с м р т и Занос оног бурног доба, доба сања о ослобођењу, доба очајних и прегалачких борби за вековни сан,’ збрисало je' поратно доба и указало на нове путеве и нове потребе. Пренети се, данас, у оно романтично време изгледа као занети се у какву бајку пуну топлине и душе и срца. Данашња груба борба са стварношћу чини се као да није онда ни постојала, иако je она у ствари и онда просто давила, и акоје уз^њ у била још једна много ва^нија борба, борба са омраженим непријатељем. Јест, али у оно доба Авдо HapaOcroBuh било je све прожето једним идеалом, идеалом народног ослобођења, идеалом који je грозничаво покретао кругове наше иителигенције, спрам којим je у животу изгледало све тако ситно и безначајно. У овој генерацији деловао je рахметли Авдо Карабеговић. Ом je био једно од оних имена које je сјало на стегу иационалне борбе, један од ретких, a a тим још ређих, јер je био Србин муслиман. Једна од првих ласта националног буђења међу муслиманима, рахм. Авдо, каа и они његови ретки другови, издржавао je несразмерну борбу својим снагама и тој je борби подлегао с друговима заједмо. Чудна je судбина ове наше генерације. Њ ихоза вратоломна од- — важност управо je за дивљење. Изгледају као нарочито егзотични цветови у својој средини, од чијих плодова, као неким чудом, ничу исти цветови на све стране, упркос онима који су настојали да их искорене. Осман Ђикић, Омербег Сулејманпашић, Авдо Карабеговић Хасанбегов и он, Авдо, концем XIX. столећа заиграју коло широм Босне и Херцеговине чији гласови наговештавају нова надања и нове ориентације. Сукоб са непријатељем доноси затворе и прогоне који само челиче ове одважне духове, уверене у истину својих начела. Осман Ђикић, Омербег Сулејманпашић и Авдо издају у^Београду прву збирку патриотских песама »Побратимство« чији твкст маговештава братство ♦ЈЗбију вера једне- нације u брише столећима створене “разлике. Босанске власти проскрибују и плене ову књигу и гл^бе и затварају све оне који je растурају. Али ове мере не слабе акцију ових пионира на буђењу националне свести међу муслиманима; шта више оне бодре на даљнм рад и борбу. Њихова настојања наилазе на одјек међу одушевљеном муслиманском омладиноЈи, буде се и одговарају им гласови широм наше тада сужене Отаџбине. Плодови њихова рада били су видни у нашим ежим данима кад je она муслиманска омладина која je ишла њиховим стопама осветлала образ, и борећи се pavie уз раме са својом браћом, постигла своје идеале. Зато, кад нам je данас свима јасно значење ове наше генерације, пиетет спрам ње треба да нам продре дубоко у срца. Ha 13. децембра 1878. родио се рахм. Авдо у Модричу. Након свршених предходних школа, a помоћу својих пријатељз, почео je 1902. год. да похађа Српску Учитељску Школу у Пакрацу коју je завршио у Алексинцу. После свршене школе, постављеи je за учител.а у Малом Зворнику, јер му аустриске власти не допустише да служи у Босни. Уз учитељевање и национални рад, Аздо je помало и. певао. Сарађивао je у »Босанској Вили«, »Зори«, »Бранкову Колу«, »Делу« и још неким. Писао je нешто и у прозм, a бавио се и преводима с турског и са арапског. Његови школски другови у Алексинцу издали су његову збирку песама. Ha 5. децембра ове године навршило се двадесет година откако je Авдо Карабеговић,у тридесетој години свог живота, преселио у вечност и тим се с пиететом сећамо њега и његова дела. Алах рахмет ејлеје! ----- П р и р е ђ у ј т е з и м с к е Г а ј р е т о в е з а б а в е ! 13 �Наши ty иишомци на раду Корист коју наши ђаци, доцније у животу, имчју баш од тога што се одгајају у Гајретовим интернатима неоспорна je. Исто тако наша средина имаће више користи од ових ђака баш из тог разлога што се они одгајају у Гајретовим интернатима. Ово на први поглед не звучи убедљиво, али узмемо ли ствар мало у размишљање, лако ћемо доћи до горњег закључка. одгоју младежи тако верно држали стари Грци и створили узор европској култури. Сад, највиша се пажња посвећује хррском певању наших босанских песама no композицијама Мокрањчевим, a узеће се у обзир и неки страни композитори. Од инструменталне музике у женском интернату учи се клавир, a у мушком виолина и тамбура. — Kao што у овдашњем мушком интернату сваке недеље ђаци између себе одрУ првом реду, ствар лежи у методи којом се жавају предавања из области литературе, тако исто ђаци одгајају у нашим иктернатима Одгајање нацио- одржавају, уз разне декламације, и пригодна преданално уједно буди код наших ђака осећај колективне вања. Тако je у ost>M прошлом месецу одржао два солидарности, осећај дужности спрам свог народа и успела пригодна предавања питомац Хамид Мазалосвоје средине. Строг надзор над њима дисциплинује вић и то: пригодом десетгодишњице нашег народног их и привикава на систематски рад, чим се опет буди Уједињења као и о четрдесетипрвом рођендану Њег. код њих осећај самопоузд\,ња и сигурности у своје Вел. Краља. У првом предавању, у кратким потезиснаге. Ово су капитални елементи без којих je бу- ма, изуоси пигомац Мазаловић нашу страдалничку дући човек неурачунљив за своју средину и неспо- ncfopnjy, осветљујући je донекле и спољним полисобан у борби за живот. Само ако поседује ове осо- тичким догађајима, да најзад пређе на стремљења бине, он стреми прогресу, a прогрес je једини услов слабоди и уједињењу нашег народа и његових првих синова. Предавач заврш ава: »Наша народна обнова нашег опстанка. У Гајретовим датернатима у међусобном саобра- треба и мора да оправда пале наше жртве које frajy развија се уједно друш.1«ено опхођење ко јеЈе отворише пут новом нашем животу и зато нека им једно од потребних средстава да се човек доцније ■'јв вечна слава и захвала.« снађе у животу. Овде лите^атурат-музика и играње У другоаг предавању, пригодом рођендана Њег. служе као помоћна средства како за духовни разви- Вел. Краља, питомац Мазаловић говори о последњем так ђака тако и <за њихово друштвено образовање. ослободилачком рату, о страшном стању у ком се Литература долази на првом месту. Сваки Гајретов налазио наш народ и о херојској улози Њег. Вел. интернат има своју библиотеку које садрже понај- Краља у овим нашим великим данима. више дела домаћих писгГца, као и значајније преводе. Овај кратки преглед занимања Гајретових пиВећину свог слободног времена што им остане иза томаца уверава на први поглед о једном здравом школског рада ђаци употребљавају на читање ових смеру којим ће да крене наша омладина у свом доцкњига, клонећи се тако лош'е криминалне литера- нијем животу. Кренуће смером препорода и напретка туре која у последње време узи^иа све јаче размере своје заостале средине, кренуће великим смером изу свом продирању међу омладинске(кругове, штетно радње наше Отаџбине. делујући на њих. Зато, сваки родитељ, чија се деца н ал азеу Г ајHa другом месту долази вокална и инструмен- ретовим интернатима, може са поуздањем да гледа тална музика, нарочито у женском интернату. Му- у будућност те своје деце, a тим и у своју будућзика оплемењује. To je стара истина које су се у ност. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Ибрахим еф. Шехић Гајрешов повјереник у Зворнику Жупањац, a одатле у Кладањ, где je први пут отпочео рад за Гајрет. Наш пожртвовни радник, Ибрахии еф. рођен je у Бос. Петровцу, у Бос. Крајини године 1869., где je свршио основне почетне науке a касније наставио медресу Куршумлију, из које je ступио у Шер. Суд. Школу (1887—1888. год.). Послије свршене Шеријатске Школе, постављен je за шер. вјежбеника у Цазину, одакле je доцније премјештен у Бихаћ, Ливно, и Дервенту. Год. 1899. постављен je no положеном испиту з а шериатског судију у Маглају, те након извесног времена у истом својству премештен je у Из почетка je ствар за Гајрет ишла врло тешко, јер старији људи нису разумијевали потребе и замашност Гајрета, али се je ипак мало no мало утирао пут, те je било лијепа успјеха. У раду за Гајрет у Кладњу нарочито се je истицао рахм. Ћамил еф. Карамехмедовић, тадањи котарски предстојник, који бијаше предсједником тада новооснованог пододбора Гајрета. У овом мјесту Ибрахим еф. уписао се за члана утемељитеља и добио Гајретову диплому. 14 �Год. 1904. Ибрахим еф. поновно je премјештен у Ливно, гдје je фунгирао као предсједник друштвеног одбора, гдје je рад текао доста глатко, пошто су грађани увидјели корист од Гајрета, јер je тадањи градоначелник рахм. Алибег Фирдус био тумач необходне потребе овако корисног муслиманског друштва. Од год. 1909. je са службом у Зворнику гдје je стално радио на напретку друштва и преко њега на напретку муслимана уопште у мјесту и околици. Рад Ибрахим еф. постао je активнији послије Ослобођења, када je поновно оживео рад друштва, a потреба његова више осјећала, јер je посљератно вријеме тражило да се и ми муслимани са браћом осталих вјера макнемо са мртве тачке и кренемо напретку. Оснивање Пододбора у Козарцу Недавно именовани повјереник Гајрета у Козарцу г. Хилмија Субашић био je заказао са тамошњим пријатељима скупштину Гајретову за дан 25. децембра о. r., на којој се имао изабрати пододбор. Међутим 17. децембра je одржана прослава Гајретове 25-годишњице у Козарцу, која je успјела морално и материјално, тим више што je ово била прва Гајретова приредба у овом мјесту. Свијет се послије прославе необично заинтересовао за Гајрет, na je тако скупштина Гајретова одржана умјесто 25. на 23. децембра. Скупштина je изабрала за предсједатеља г. Мухарем еф. Миџића, школ. управитеља; за дјеловођу Хусејна Церића, шумара; и за верификиторе Салиха Јолдића и Адема Балића. Након отворења скупштине прешло се на избор пододбора како слиједи: предсједник г. Адем Балић, трговац; благајник г. Ибрахим Кључанин; тајник г. Хилмија Субашић; I. ревизор г. Хафиз Башагић; II. ревизор г. Изет Прусац. Ово je no први пут, откако Гајрет постоји, да се у овом мјесту основао пододбор. Како смо извијештени у пододбор .су ушли највиђенији и најагилнији људи, na се надамо у трфан и плодоносан рад овог пододбора. Било сретно! Гајретови Пододбори u Повјереништва — Осиутцк иодобора у Авшовцу Mobu Ибрахим еф. Шехић У год. 1922., 1923. и 1924. када се je развила акција за прикупљање животник намирница за Гајрет, уз припомоћ свјеснијих сељана', имама и селостарјешина, у овом je крају исход те акције био први иза Вишеграда. Након оснутка другог муслиманског друштва чији су пријатељи рад за Гајрет ометали, ипак успјех није потпуно ометен, јер приход од чланарина и друштвених забава те добровољних прилога, ипак није најминималнији. 25 година непрекидног и племенитог рада за Гајрет то je дјело које не може бити незапажено, a и примјер у који треба да се угледају наши муслимани. Зато нека je хвала и искрено признање Гајретову великом раднику Ибрахим еф. Шехићу. Одговор Кабинеспске Канцеларије Ha честитку коју je Главни Одбор Гајрета упутио Његовом Величанству Краљу приликом Рођендана, приспио je Главном Одбору од Кабинетске Канцеларије следећи одговор: »Примивши топлу честитку Главног Одбора Гајрета о Дану Рођења, Њ. В. Краљ Слаговолео je наредити да се изјави срдачна захвалност. Минкстар Двора, Ј а н к о в и ћ , в. р. Ha дан 16. децембра ов. год. одржана je скупштина 57 новоуписаних Гајретових, чланоза у Автовцу. Скупштину je отворио no годинама наЈСтарији члан г. Арифага Хасанбе.хавић, који je предложио за предсје^атеља скупштине г. Салку Прохића, за тајника г. Алију Пашића, a за овјераче записника гг. Авдибега Курспахића и Заћу Пашића, које je скупштина једногласно усвојила. Затим се прешло на избор пододбора, у који су ушла следаћа гг.: предсједник Алија Пашић; тајник Мухарем Диздаревић; благајник Мујо Хасанбеговић; I. ревизор Џемо Хасанбеговић; II. ревизор Хамдија Пашић; замјеници: Мумо Хасанбаговић, Заћо Пашић и Ибро Хасанбеговић. Затим je скупштина закључила, да се одмах пређе на изналажење просторија за Пододбор, које ће носити назив Гајретов Клуб. Након одржане скупштине пододбор je прешао на рад, који ће, судећи no расположењу мјештана за Гајрет, и no личностима које су ушле у одбор, ускоро показати завидне резултате. Поздрав Главном Одбору из Прњавора Друштвени повјереник r. Хафиз Салих Ђозић, упутио je приликом Гајретове прославе одржане 16. и 17. децембра о. г. у Прњавору слиједећи брзојав: »Са прославе наше 25-годишњице муслимани и остали пријатељи Гајрета поздрављају свој Главни Одбор, a нарочито секретара Кукића, у знак признања и одобравања Вашег досадањег рада са жељом да доживите 50-годишњицу свог успјешног рада на понос и дику свом роду и дому«. Поздрав Главном Одбору из Козарца Дилетанти са Гајретове забаве у Козарцу упутише Главном Одбору слиједећи поздрав: »Завршујући забаву која je у Козарцу успјела, a којој je вођа повјереник Хилмија Субашић, дилетанти поздрављају Главни Одбор с тим, да своје услуге увијек стављају на расположење нашем љубљеном Гајрету«. Pad на оснивању Женског Пододбора Гајрета у Скоаљу Гајретов вредни пододбор у Скопљу (Јужна Србија) извијестио нас je ових дана да je подузео акцију за скоро оснивање Гајретовог женског пододбора у овом мјесту. 15 �Усијсх у науци Гајрешова ирослава у Прњавору на I. тромјессчју питомаца Гајретових конвикаша ч s =£ О К б н в и к т 'о ш _ 1 Тузла 2 Фоча 3 Мостар 4 Плевље 5 Бихаћ 6 Женски Сарајево 7 Мушки Сарајево 8 Шегрт. Дом Сарајсво Ii 24 6 i 9 3 i 16 15 — _ 10 _ 20 15 13 45 3 4 54 27 11 19 1 — _ - 2 — - Уку пно . . . X "3 о. % о § га ° X Ч i « X £ >« 12 16 10 12 23 15 16 1 44 29 43 — 22 _ 58 78 1 102 34 - 31 187 80 ,05 5 410 i — 2 Наш стални повјереник у Прњавору, Хафиз Салих Ђозић, уз припомоћ родољубивих грађана, организовао je на 16. и 17. децембра врло успелу прославу 25-годишњице Гајрета. О детаљном програму прославе, као и њеном моралном и материјалном успеху извесшћемо у следећем броју. Нови аовјереници Гајрета 1 Главни Одбор Гајрета именовао je, повјереницима Гајрета ову г. г. Ризабега Алајбеговића у Бос. Кобашу, Хафиз Салих еф. Сарајлића у Лишњи (Прњавор), Хилмија Тафра у Трнову (Сарајево), Мустафу Карабега у Бјелимићу (Коњиц), Авдију Казазића у Згошћи (Какањ), Абдуселама Абдулаховића у Фојници К /К , Мустафу Мулића у Јелечу (Фоча) и Ибрахима Диздаревића у Јакешу (Модрич). 1 Примјери за углед Госп. Мулага Казија, подпредсједник пододбора Гајрета у Високом и вриједни Гајретов раденик обвезао се да ће идућег бајрама о свом трошку одјети и обути двојицу најсиромашнијих Гајретових питомаца. Госп. Казија je и прошле године одио једног сиромашног питомца Гајретова. Исто тако наш с>грађанин Госп. Теодосиос Горгољатос одир је^ових дана једног сиромашног ђака муслимана, ученика Трг. Академије. Ове примјере износимо за углед и другам имућнијим људима, нарочито муслиманима. Питомци ао школама К O Н В И К Т о. LG 1 2 3 4 5 6 7 8 i s i >! Мостар Фоча Тузла Жен. Сарајево Плевље Бихаћ Муш. Сарајево Шег. Дом Cap. Укупно . . . 12 25 29 30 * Н 4 - i 7' _ - 6 -i L - 3 a ro £ _ - 2 t- 3 o — 15 12 8 ■— - з •н 03 j X C l 100 i ~ 2 'ове Гајретове диаломе 9 206 72 в н — 27 24 22 58 28 23 * i 24 7 3 9 14 24Ј - 1 7 13 с гајретова забава у Зеници Ili i i 11)Ц ( i Пододбор Глјрета у Зеници, уз судјеловање мјесног муслиманског добротворног дрУштва »Заједнице«, приредио je у просторијама Соколаче веома, успјелу велику годишњу забаву са следећим програмом: I. дио програма: 1. »Химна*, свира Соколска музика, 2. »Ловћену«, од Ђ. Ђуричића, декламује С. Карић. 3. »Продана невјеста«, свира тамбурашки збор »Заједнице«. 4. *Живе слике«,(нешто ново). 5. »Шапат цвијећа«, од Емила Штолца, свира Соколска музика. 6. »Два брата«, диалог од Петра Прерадовића. 7. »Збор дервиша«, свира тамбурашки збор »Заједнице«. — II. дио: »Народни посланик« шаљива игра у 3 чина, од Б. Нушића, изводи Дилетантска секција друштва »Заједнице«. — III. дио: Игранка no утврђеном распореду. Разонода и забава no вољи до зоре. Између чинова као и послије програма свира наизмјенце Соколска музика и тамбурашки збор »Заједнице«. Лука среће (томбола) са богатим и вриједним згодицима. Обилан разни бифе. — З а вријеме игранке распродаја карата за шаљиву пошту и срећака за томболу a за вријеме одмора у игранки, расподјела згодитака томболе. Чист приход забаве износи око Дин 5000’—. Даљње шиоење Гајреша у Црној Гори Поред недавно основаних Гајретових пододбора и повјереника у Ст. Бару и Улцињу, основан je ових дана пододбор и у Гусињу. Са скупштине пријатеља Гајретових у овом мјесту послат je слиједећи брзојав Главном Одбору: »Одобравајући рад Гајрета и прожети његовим идејама, ступисмо у то'коло, те основасмо пододбор. Извештај слсди«. i6 Нове Гајретове дипломе већ су стигле Главном Одбору. 1Ломе су израђене у 3000 примерака, a целокупна израда тала je Дан. 45.000' —. Према томе на сваку поједину диплому отпада Дин. 1 5 '-. Али зато, дипломе представљају једно мало ремек дело, један видан украс сваке «yhe. Диплома je украшена дивним арабескама и многобројннм, стилизованим народним шарама, више no источњачком узору. * Сред ових шара налази се слика која представља рад нас муслимана, нашу културу и наша настојања у будућности. Kao иницијатору и темељу нашег напретка, вила npoceeтитељка полаже ловоров венац, мајци на главу која сеоје дете подучаје у књизи. Ha сцени je и хафиз са ћитабом и гуслар с гуслама и сељак с волујским колима и занатлије са својим радовима. У позадини види се Бегова џамија и део Сарајева. Под овом хармоничном групом остављен je празан простор на ком ће бити оштампано признање и име легатора, добротвора или утемељитеља. Под празним простором у овалу израђен je сејач у покрету и сеје семе будућег нашег плода, то јест плода рада за Гајрет. Главни Одбор се нада да je овом дипломом дао један симболичан знак својих настојања око препорода и напретка наших муслимана. 1 Иримјер за утед муслимаиима Д-р Сирмаи, no опоруци ceor покојног оца Антона Сирмаи, индустријалца, положио je друштвеној благајни своту од Дин. 2000'-. Нека je покојнику вечни помен. У о н р уж н и ц а м а н аш и м претплатницима полож или см о чокове, na молимо н аш е претплатни не да нам п о че тн ом н о в е го д и н е п о ш а љ у д у ж н у претплату. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �mm i » ■\ ,v ! 7 ,- n n iiii ZA BOSNU I HERCEOOVINU Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije, Beograd Filijale: Brčko i Novi Sad mm Med. Univ. i Papirnica 1 ] Hamdija Kopčić on MiDDRomt specijalista zubni liječnik I Sarajevo, Strosmajerova ul. —Telefon619 | | preporučuje bogato skladište 5 pisaćeg i risaćeg materijala | S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj _________ ___________ ______ j ft 1 ] Ш Т А М П А Р И ЈА i Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne SVAKI MUSLIMAN TREBA DA KUPUJE SAMO П РО С В ЕТА! ШТАМПАРСКО-ИЗДАВАЧКИ ЗАВОД Израђује • ј разножрсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као разне галантеријске и картонашке послове . no мери и нацрту. н .. -r 'i 1. G A JR E TO V C IG A R P A P IR jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i ,,Gajret“ Narudžbi: TVORNICA CIGARPAPIRA С А Р А јЕ В О Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 Књиговезница - Стереотипија S. D. A lk a la j, S a ra je v o može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �l i i " ...... .III!... . "llllli|""'"|ilig B f l N K f l G f l J R E T D. D., S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000’-, Rezerve Din 2,000.000’Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne 1 privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. Od liste dobiti daje 10»/o Kulturnom i Prosvjetnom društvu „Gajret“ . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Oajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. llliiiii>illll!i.i,i!i!illl!IB illllliiiiiiiii * BOSANSKA ♦ ♦ INDUSTRIJALNA I ! T R GOVA ČK A BANKA 0. 0. i SARAJEVO, Strosmajerova u). br. 12 t o' . v--V Potpuno uplaćena dionička glavnica f > $o Dinara 2o,ooo.ooo - Г o . Rezervni fond t Dinara v 7 ,5 0 0 .0 0 . I - 1 ЛиГрГ Prim a u lo š k e ria Š te d n ju , vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a i trg o v a č k a poduzeća. I Dr. Omer Bahtijaravić dugogodišnji liječnik Drž Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice i nedavno je o tv o rio j г . Ordinira od 1-3 ■ ' ' V . . " . / \ poslije podne ; T f Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 £ ' , Filijale: u Prestolonasljednika Petra uliti broj 20 u ll.-om katu. i * Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Splitj JIIIIII. lili1 ..|Ц||Г .HIP1" ■IIP1."4111" " '" l il i Temeljna glavnica 40,000.000 - dinara. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva Jlilllii«. Z A L A G A O N K U koja daje zajmove na zlato, srebro 1 ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ...lllllilB � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d41142817e9a385db157e1aca1736d6f.pdf cb8b2f25cc99b023ada1ea3b4f78f459 PDF Text Text •Мехмед Зилџић, секретар Tpr. Удр. лисг з д п т и т т м с к а д е т т зл т т с д и з л н л к ч л т у р т о м у с и и т и л САДРЖ АЈ Ахмед М урадбегови^: Ha бајрам (актовка) Побједа здравих елемената носи побједу здравог и. напредног стања С аит Хашимбегови+i: Апел на муслимане Новог пазарског Санџака З у ф е р МусиЂ: Гајрет мора побиједити. Прослава 25-годишњице Гајрета у Прњавог Одговор Кабинетске Канцеларије Њ. В. К| Пододбору у Плевљу Одговор на депешу Њ. В. Краљици Мостарска општина легатор Гајрета Оснивање Пододбора у Мостару Оснивање Пододбора у Острошцу Акција за оживљење Гајрета у Б. Дубици Легат Гајрету ^ Добровољни прилози Добровољни прилози иа Плевља и Кладња. 16. ЈАНУАРА С А Р А Ј Е В О 1929. Уре-ђуЈе: Х А М З А Х У М О �a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају аист у пвла цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д КумиК ■- ' " Ур^дник Х а м а а Х умо Штампарија Просаета, Сарајево. — Власник Друштао »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. • ■ �Ahmed Muradbegović N a bajram — slika iz muslimanskog života — O sobe: Ragib, građanin. Šamija, njegova žena. Ismet I Dževad j njihova djeca. Munira j cž '\ , Jutro u Ragibovoj kući. Po ra a u razastrta postelja i na njoj Šamija sa djecom. U spbi je tiho i prohladno. Samo se čuju ptičije grudi .usnule djeć£~'Rako odmji reno dišu. Ispod spuštenih" zavjesa po rubovima ” gaju se modre linije jutra. 1.'■PRIZOR. ( Š a m i j a i M a n ir a ) . Š a m i j a : (digne se polagano iz postelje, odgurne jorgan i nježno se nadvije nad usnule živote svoje dječice. Pogladi ih po glavama, a onda se dignu i dođe do ognjišta i upali vatru. Zatim se umjie otare peškirom ruke i lice i pristupi maloj usamljenoj posteljici četrnaestgodišnje kćeri, nadvi se nad nju i šapnu njež­ nim pritajenim zvukom): Munira, kćeri, Munira! M u n i r a : (progunđa) Mm ... Š a m i j a : Ustani, srce moje I Skoro će svanuti. Valja braću opremiti. Zar si zaboravila, da je danas b a jra m ...? M u n i r a : (otvori oči) Je li hladno, m ajko? Š a m i j a : Zar ne čuješ, kako vatra gori i pucketa ? M u n i r a : (ustane u postelji i prigušeno zijevne) Hoćeš li braću probuditi m ajko? Š a m i j a : Još je za njih rano! (nježno) Djevojke moraju prve da ustaju. A ti si već čitava djevojka, radosti moja. Hajde, eno vode pa se u m ij... M u n i r a : (digne se, umije se na ledenu, a onda se sagne uzme leden u ruku, otvori laktom vrata i prospe vodu na meraju, a onda se na čas zagleda u svitanje). Majko, na polju je tako lijepo, kao da se otvorio »dženet pa prosipa na nas miris bašća, vrtova i cvijeća. Samo da ču:eš ptice, majko, kakve pjesme pjevaju Još nikada nisu tako zapjevale... S a -m ijfi: Đurđevo je kćeri, a na Đurđevo svaka ptica pjeva ljepše, nego lje ti... Zatvori vrata, kćeri, da ti br^ća ne o zebu... M u n ir a : (zatvara) Zatvoriću, majko! (Prilazi materi i ovije joj se oko vrata) Majko! Š a m i j a : Šta je kćeri? — s M u n i r a ’ (umiljavajući se) Smijem li i ja danas obući svoje nove haljine? S a m i j а Г A što kćeri ? h i r a : Ismet kaže, da su njegove čakšire ljepše od mojih dimija. Š a m i j a : Ne slušaj ti, što govori Ismet! Ja znam bolje фјеј su haljine najljepše. M 1 u n ir a : Čije, m ajko? Š a m i j a : To se danas ne kazuje. M u n ir a : A kad se onda kazuje? Š a m ij a : Kad ih budeš obukla. M u n ir a : Ismet se meni uvijek ruga, kadgod ja obučem nove haljine. A zašto da mi se ruga, kad su i moje haljine lijepe. Š a m i j a : Šta zna Ismet! Tvoje su haljine ljepše od njegovih. (Trgne se oprezno, da je Ismet ne bi čuo, pa onda se opet obrati Muniri) Tvoje su haljine od svile, a njegove od obične čohe. Samo pazi! Nemoj da to pred njim kažeš! Znaš kakav je! Odmah bi udario u plač radi toga. .. M u n ir a : (rezignirano) Koja m ije korist, što su lijepe! Š a m i j a : Zašto kćeri? M u n ir a : Kad ih ne mogu obući na bajram. Š a m i j a : Djevojke se oblače poslije bajrama, a muškarci na bajram. M u n i r a : Nije ni to pravo. Hoću i ja da se obučem na bajram. Kad se Ismet i Dževad mogu nakititi na bajram, zašto ne bih i ja ? Zašto da ja gledam njihove haljine, a da oni moje ne vide. Š a m i j a : Muškinje, kćeri, hodaju na bajram po kućama, a ženskinje dočekuju ljude, kad im dođu, kod svoje kuće. Ne možeš ti, ko muškinje, tebi je to sramota. 17 �M u n i r a : Jest, baš si mi ti nekakvo muško. PoM u n i r a : Šta će mi onda i taj bajram, kad ne ljevaj sebi, kad si muško, zašto da ti žensko poljeva. .. mogu nikuda otići. D ž e v a d : (umiva se) Baš ti misliš, da ću ja tebe Š a m i j a : Naš je bajram cijelu godinu kćeri, a m uški samo tri d a n a ... Pusti ih neka se oni sad pro­ moliti. Mogu ja i bez tvoje pomoći. Eto sada. Š a m i j a : (otvorila je sehare i vadi iz njih dječije vedu i na nas će doći red. M u n i r a : Ja vidim, da ti meni nedaš da se i ja haljine i razastire ih po ćilimu i po sećijama. U tome času nakašlje se pred vratim a otac. Sve u sobi za­ obučem na bajram ... Š a m i j a : Ne branim ja kćeri, samo danas ne. stane. Ismet skoči u postelji i bojažljivo dahne). I s m e t : O tac..! Treba babu i braću opremiti u džamiju, a ja i ti, mi Š a m i j a : (tiho) Bogami eno usto, a vi se još ni ćemo ostati kod kuće, sprem ati ručak i dočekivati goste. umili niste. Ne ću se ni ja oblačiti d a n a s ... I s m e t : Hoće li ovamo? M u n i r a : (obori snuždeno glavu) Uvijek je to tako. Š a m i j a : (osluškuje) Neće fala Bogu. (Ismetu) Štogod ja hoću, to mi ne daju. Ne valja ovo, ne valja ono, sram ota je ovo, sram ota je o n o ... Pa zar sam Hajde ustaj, da podignem stvari i pometem sobu. I s m e t : (Dževadu) Jesi li već jedanput. Otkad se ja kriva što sam žensko pa da moram uvijek biti umiva, ko da nosi lanjsko blato na s e b i... zaključana... D ž e v a d : (uvrijeđeno) Ti meni uvijek nešto m oraš Š a m i j a : (nježno) Umiri se kćeri moja, nije ni meni bolje nego tebi (duboko uzdahne, pređe rukom na^il^ I s m e t : Stariji sam od tebe. preko čela i prene se iz nenadanih misli, koje joj proQ i f i v » cU Jesi budalastiji! hujaše glavom). A sad treba braću da probudimo. I s m e t : Bogami, ako ti ustanem , znaćeš, šta go­ (Digne se i priđe postelji dječaka od petnaest ljeta, koji voriš ... se nikako nije dao probuditi). Ustani, Ismete, eno svaD ž e v a d : (materi) Majko, zar ne čuješ, kako pri­ njiva! Hajde, sine, probudi sel I s m e t : (bunovno) Ng d jp j me! Hoću da spavam. jeti. Sudi mu ti, ^ег ja ću kazati babi. Š a m i j a : (ozbiljno) Šta se natežete i svađate. Š a m i j a : Zar hoćeš, da te sunce u postelji^zateknštPožurite, sad će otac doći. I s m e t : Nek zatekne,.$ta me briga za suncem. I s m e t : .(sjeda uz vatru i potiho pjevucka): Š a m i j a : Ajde, jj^pčipo, umij se čistom da ti Bog zdravlja d a d e ... Bajram dođe, ja fesića nemam, I s m e t : Ustaću, kad je meni volja. K T il i Ko će meni fesić nabaviti? S a m i j a: Vidi4nomka i sramote! Došap m u bajram, Druga nemam, da mi ga uzajmi a on neće da ustane. Hajde, diži se! Baš odm ah da Oca nemam, da mi fesić k u p i... si u s ta o ... Imam konu, u bijelu dvoru, I s m e t : (prodere se) ‘-Ne ću, eto sada! Kona će mi fesić n a b a v iti... Š a m i j a : Dobro, ako nećeš, a ti spavaj, samo D ž e v a d : (kad se umio, ugleda haljine i sav us­ onda gledaj, ko će ti dati nove haljine. Ja, beli, neću! hićen kliknu) Majko, je 1’ to sve m o je ... (okrene se prem a mlađemu Dževahu Od dvanaest godina, Š a m i j a : Sve, što vidiš, sve je tv o je ... pređe mu rukom preko čela i zaplete svoje m aterinske D ž e v a d : (padne po haljinam a i zagrli ih) Drage prste u njegovu gustu i kuštravu kosu) Dževade, čedo moje, slatke haljine ! Ih, šta ih je, brate, imaću se čime moje, ustani ti, ako Ismet neće. Neka se barem pred nakititi! Majko, hoćeš li me odmah preobući. tobom mlađim zastidi! Š a m i j a : Hoću čedo moje, odmah ću te preobući. D ž e v a d : (trgne se, skoči u postelji i zagleda se Hodi sada ustani, pa obuci čarape, a onda koparan i uzbuđeno m ateri u lice) Gdje su moje nove čakšire? čakšire, a ja ću ti dotle prirediti pasić i kundure (diže Š a m i j a : Ovdje su čedo moje, sam o da se umiješ ga). Tako! Nek moje mezimče bude danas najljepše u i počešljaš, pa da te onda mati obuče. džamiji. Samo valja da budeš pametan, kad obučeš D ž e v a d : (sa nekim strahom ) Je 1’ mi babo kupio novo odijelo. Ne smiješ se ogledavati unaokolo po kićanku? džamiji, dok ljudi klanjaju, već dobro gledaj, šta oni Š a m i j a : Je st i kićanku i čarape i svileni pojas, ama rade, pa se i ti u č i... eto sve, štogod ti treba. Samo eto da ustaneš i da se obučeš. D ž e v a d : Uh, majka, pa ja znadem klanjatil D ž e v a d : (skoči prem a ledenu) Polij mi, Munira! Š a m i j a : (smije se) Znam ja, da ti znadeš, samo M u n i r a : (još uvijek zamišljena u svom kutu) eto, govore krivo o tebi, da voliš ustati i ogledati se Nije ni meni niko poljevao. po džamiji, kad svi ljudi popadaju na tle. D ž e v a d : Zar mi nećeš politi. D ž e v a d : Lažu, majko, bogami! M u n i r a : Zar da služim m lađeg od sebe. Š a m i j a : Znam ja da to nije istina. Samo kaži D ž e v a d : Ti si mlađa, a ja nisam mlađi. Mžma majci, šta ćeš raditi, kad izađeš sa ocem i sa lsmetom kaže, da je svako m uško starije, pa m ak ar mu i ne iz džamije? D ž e v a d : Poljubiću amidžu u ruku, da mi para dade. bilo puno g o d in a... 18 �Š a m i j a : Pa šta ćeš onda sa parama. D ž e v a d : Otiću buzadžiji, pa kupiti sebi halve i šećerlama. Š a m i j a : A zar ne ćeš donijeti Muniri ? Ona ti je čevru navezla. D ž e v a d : Hoću majko. Donijeću tebi, pa ti raspo­ lovi meni i Muniri? M u n ir a : Tako si ti i lani govorio, pa si sve sam potrošio i pojeo kod buzadžije. D ž e v a d : (odmahne rukom) Eh lani, onda sam ja bio manji, pa mi je bilo žao drugom dati, a sad sam ja veći. 1s m e t: (Muniri, kad se umio) Daj mi peškir. M u n i r a : (skoči) Evol (umiljato) A šta ćeš mi ti, lsmete, donijeti na bajram ? I s m e t : (mrzovoljno) Donijeću ti vraga na koli­ cima, baš je za tebe. M u n ir a : (bolno) Eto vidiš, kekav si! Nikad samnom ne razgovaraš, kako treba, kao da ti nijesam se stra ... I s m e t : A zašto me gnjaviš! Šta ću da ti dono­ sim ? I kog će ti đavla? M u n i r a : Treba mi. Nije .p ra v o ,d a ^ebi samom bude bajram, neka i meni bude. I s m e t : Pa neka tiTuide, tyiga Vnene za tol M u n ir a : Znam ja, da ti mene ne voliš, am a' neka, ne ću ni ja tebe odsad ni§t£ poslušati. Nikad mi ništa nisi učinio, a ja sam d^bi čevru navezla i tebi Dževadu. Dobro, dobro, kajaćeš se ti z a to ... ako ne doneseš... I s m e t: Ko će se <kajati, ja bogami ne ću?l sam dužan da ti donosim, pa--žašto da se kajem. Š a m i j a : A zašto joj ne bi donio kakav bilo po­ klon. Ti si najstariji, pa bi trebalo da si i najpamet­ niji. Ona ja tvoja se stra ... M u n ir a : Meni nije zato, da ja nešto dobijem, samo eto da znam, da me v o liš ... b r lt S^mi, pa neka je od tebe, nek od brata imam uspom enu... I s m e t : (Ijutito) Donijeću ti, bona, što si navalila toliko. .. (ruga joj se) brat si m i. . . da znam da me v o liš... (povišenim glasom, kao da želi, da je se riješi) Donijeću ti, samo više ne gnjavi, jer ne mogu da te slu ša m ... Nisam ja kriv, što si ti žensko, pa što ne smiješ iz k u ć e ... M u n i r a : (bolno) Nisam ni ja krival Bog mi je odredio ta k o ... Š a m i j a (Ismetu) Hajde, oblači se i ti, pa kad otac uđe nek ste opremljeni. I s m e t : Gdje su mi moje haljine? Š a m i j a : (dobacuje mu čakšire i ostale komade haljina) Eto ti ih. I s m e t: Je li sve ovdje ? Š a m i j a : Sve je tu. Samo sad pohiti! D ž e v a d : (obuče fes i kićanku) A sad, majko, još pojas i ja sam onda sasvim gotov. Š a m i j a : (zanosno) Kako mi je sin lijep, kako mi se dijete nakitilo! (ljubi ga) Oči te se majčine ne mogu da nagledaju, tako si se nag izdao... (opaše ga pasićem) Tako, a sad peljubi majci ruku, što te je nagizdala i što te je odhranila tak v o g ... D ž e v a d : Daj ruku, majkol Š a m i j a : Tako, zlatno moje mezimče! D a b o g d a ti majci doživio mnogo ljeta, koliko žica toliko godi­ n ica .,. M u n ir a : (koja je sve to sa zavišću gledala na­ jedanput skoči) Majko! Š a m i j a : (iznenađena tim tonom) Šta hoćeš kćeri? M u n ir a : Daj i meni nove haljine, hoću i ja da se nakitim. Š a m i j a : (trgne se) Ah Munira, šta ti je? M u n ir a : (energično) Hoću svoje haljine! Š a m i j a : A što će ti kćeri ? M u n ir a : Zašto da se oni kite, a ja da gledam. Š a m i j a : Oni moraju strini ići na bajram. M u n -ir j; Hoću i ja strini na bajram! Š a m i j a : Т(, ne možeš iči s njima, ti ćeš ići sa-тттбт. \л З /У . / .i M u jr tra : A zašto ne bih i ja mogla, kad oni mogu. Š a m i j a : Ti si žensko, kćeri! M u n ir a : Žensko, žensko, šta me briga žensko. ■Sam i ja : (zaprepašteno) Ah, kćeri, kako će to biti. M u n i r a (viće) Hoću i ja strini! m ij a : (nadvikuje je) Djevojke idu s materama pohode i onda oblače nove haljine... M u n ir a : (napola kroz plač) Hoću ja sada, sada, ču poslije..! ■ Is m e t: S nama ne ćeš, pa idi skim hoćeš... M u n ir a : Hoću! Vi mislite da ja nemam novih haljina i da ih imate samo vi. Čekajte malo, pokazaću ja vama, da i ja imam nove haljine i čije su ljepše (materi) Daj mi moje haljine! Š a m i j a : Šta će ti haljine, kad nikuda ne id eš... M u n ir a : Daj mi sada, sad ja h o ć u ... Daj ili ću ja sada zaplakati... I s m e t: (podrugljivo) Eno gledaj sad će joj suze na oči, sad će zaplakati, a haljina n em a... M u n ir a : Zašto mi se rugaš I? Moje su haljine ljepše i od tvojih i od Dževadovih. D ž e v a d : (ogleda se) Nije vala, moje su haljine najljepše! U mene je plava čoha, a u Ismeta crna. P ih ... šta je to crna čo h a..I A tvoje svilene dim ije..? Baš su svilene, ko u mačke. Gdje bi tvoje haljine bile ljepše od mojih!? M u n ir a : Pitaj majku, pa ćeš čuti. Majka je kazala, da su moje haljine najljepše. D ž e v a d : (uzbuđeno) Jesi Г mama rekla? Š a m i j a : (u neprilici) Zašto bi govorila? Sve troje imate lijepe haljine. M u n ir a : Ali čije su najljepše to ti nama kažil D ž e v a d : (viče) Moje su najljepše. Je 1’ de mama, da je tak o ? Š a m i j a : Lijepe su, sine, i tvoje su lijepe. 19 �M u n ir a : Moje su najljepše, ti si sam a kazala. Š a m i j a : I tvoje su lijepe, radosti moja. M u n i r a : Ne ću ja tako. Ja hoću da ti kažeš i pred njima, što si meni samoj rekla. Š a m i j a : (u neprilici) Ma kako ću kazati, kad su i njihove isto tako lijepe, kao i tvoje. M u n i r a : Pa zašto si onda govorila da su samo moje lijepe. I s m e t : (grubo) A a ... ta k o ... ti nju više voliš nego n a s ... i ljepše si joj haljine skrojila i više je maziš nego n a s . . . tako e to . .. to je tvoja p rav d a... Š a m i j a : (smeteno) Volim i vas isto tako kao i nju, sve vas volim. D ž e v a d :(k ro z plač) Ne voliš, ne voliš, znam ja tebe.. Š a m i j a : Kako ne volim ? Šta je vama djeco? D ž e v a d : Da je ne voliš više od nas, ne bi govo­ rila, da su njezine haljine ljepše od naših. Š a m i j a : Pa ja to nisam ni rekla. D ž e v a d : Jesi rekla, je s i... znam ja kakva*^i ti! Š a m i j a : Nisam rekla! D ž e v a d : (viče) Jesi rekla! I s m e t : (bijesno) Ja ću joj sve haljine pocijepati u k o m ad e ... M u n i r a : A zašto bi- isc ije p a o ? I s m e t : Samo ih obuci. M u n i r a : Muka ti, štt> su liepš^e od tvojih. IVUjlll. D ž e v a d : Zašto da ona tebe više voli. M u n i r a : Voli, eto, je 1’ ti krivol I s m e t : Ne smije te voliti. »I M u n i r a : Smije. D ž e v a d : Ne smije. h llU lL l; M u n i r a : Smije tebi za inad! I s m e t : Kose ću ti počupati. M u n i r a : Počupaj ako smiješ! Š a m i j a : (autoritativno) M ir... (njezin glas pre­ siječe svađu kao nož, nastade tišina) Eto b a b e ... џ ц Т' 2. PRIZOR. ( P r e đ a š n j i i ' R a g ib ). R a g i b : (ozbiljan čovjek u četrdesetim godinama. Uđe). Šta je to među vam a? Zašto se svađate? Š a m i j a : Svađaju se radi haljina, čije su ljepše? R a g i b : (strogo) Kako to smije biti. Ja sam sva­ kome kupio lijepe haljine i svi morate da ste jednako zadovoljni. M u n i r a : (nenadano padne u grčevit plač) Oni se meni rugaju? R a g i b : (Šamiji) Šta joj je ? Š a m i j a : Ne znam, nešto joj je krivo. R a g i b : (blagim očinskim glasom) Šta ti je, Munira, zašto plačeš ? Je Г te kogod psovao ? M u n i r a : (jeca) Ne d r ž e ... m e ... n ip o d ašto ... m am a mi n e d a ... da obučem ... svoje n o v e ... haljine... a o n i. . . oni kažu da će mi ih . . . po d erati. . . ako ih . .. o b u č e m ... a j a . . . hoću i j a . . . da b u d e m ... lijep a... a m a m a ... mama m e n i... neda I 20 R a g i b : (u čudu) Ne d a ? Zašto ne d a ? M u n i r a : Ne z n a m ... zašto ne d a .. . R a g i b : Da će ona, ne boj se ti, ja ću njoj reć i... A o n i... (djeci) Samo nek’ te dirnu još jedanput, pa ću ja njima pokazati! (strogo) Upamtite, što vam kažem! (Muniri) Ti si moja mezimica, moja jedinica i ja tebe najviše v o lim ... eto sada neka čuju, kad su taki. M u n i r a : (briše suze) Ja ću tebi uvijek kazati, kad god mi se narugaju. R a g i b : Samo ti meni kaži, pa će oni vidjeti. (Šamiji) Podaj joj haljine neka se i ona obuče. M u n i r a : (ljutito majci pod očevom zaštitom) Daj mi moje haljine! Š a m i j a : (dobaci joj haljine) Evo ti n a h ... maco jedna razmažena! Ništa ne može dobiti bez suza. R a g i b : Eto vidiš sad je opet sve u redul (Šamiji) A ti ženo, košulja mi je preširoka, dođi malo da mi je si^ziš, nek’ se djeca sama zabavljaju. 3. PRIZOR. ( I s m e t , D ž e v a d i M u n ir a ) . M u n ir a : (razmatra užarena oka svilene haljine, razvija ih i klikće kao da prkosi braći) Kako su moje haljine lijepe..! Prava sv ila ..! Nema ovake svile ni u Carigradu. I s m e t : (zavidno obilazi oko nje i najednom udari nogom u hrpu razvijene svile i baci je na nozi za vrata) Baš su lijepe! M u n i r a : (krikne i potrči za haljinama) Ostavi! Što zadirkuješ u me. Kazaću ja babi! I s m e t : (prezrivo) To je prosti bez, kakva je to -ivila! Pogledaj ti ovol (Pokaže joj svoje čakšire) To je prava carigradska čohal D ž e v a d : (ljubomorno) 1 u mene je carigradska čoha! I s m e t : Pa onda pojas, čista svila! D ž e v a d : (k. g.) I u mene je čista svila. I s m e t : Pa cipele sa škripovima. D ž e v a d : I u mene su sa škripovima. I s m e t : (prasne u posprdan smijeh) Hahahal D ž e v a d : (zabezeknuto) Zašto se sm iješ? I s m e t : Tvoje čakšire od čohe, tvoj pojas od svile, tvoje cipele sa škripovim a...! D ž e v a d : Pa i jest tako. I s m e t : Hajde ludo, ko nosi mavene čakšire, kao ti. Samo djeca i seljaci. A crne čakšire nose svi veliki ljudi. D ž e v a d : A moj pojas, moj svileni pojas? I s m e t : Kakav svileni pojas, to je prosta raša, a moj trabolos, gledaj samo, kako se sjaji. D ž e v a jd : (u strahu) A moje cipele sa škripovima? I s m e t : Hajde malo prohodaj po sobi, pa ćeš vidjeti, jesu li sa škripovim a... D ž e v a d : (obuče i počne šetati) Evo slu šaj.. . I I s m e t : Eto, gdje su ti škripovi, što ne škripe? D ž e v a d : Škripaće one napolju, ne mogu u sobi. �I s m e t : A moje mogu i u sobi. Evo s lu š a j...! 4. PRIZOR (šeta i on preko sobe, a cipela škripa stoji) Jesf li ( P r e đ a š n j i i Š a m ij a ) čuo ? (vikne on pobjedonosno) A tvoje neće nikada Š a m i j a : (utrči na vrata kao bez duše) Šta je zaškripati... opet? Šta je? D ž e v a d : (uvrijeđeno) Lažeš da ne će! M u n ir a : (bez daha) Pobili se, draga majko! Ismet 1s m e t: Lažeš ti, a ne ja. i Dževad udarili jedan na drugoga! (plesne se po кот D ž e v a d : Meni je mama kazala, da će poslije ljenima) Uh, majka mi moja, šta će babo reći I ‘ škripati. Š a m i j a : Zašto su se pobili, zašto? I s m e t : Mama je kazala, da su i Munirine haljine M u n ir a : M ajko... Ism et... On je prvi započeo..! ljepše od mojih čakšira, pa se je prevarila. On je dirao u Dževada! I u me, majk.o i me je zadrMu n i ra : (stavi se u obranbenu pozu) Pa i jesu ljepše. kivao. I s m e t : Jesu onako, ko što su i Dževatove cipele S a m ija : A jer to bolan, Ismete? Jer to radiš na sa škripovima. ovaj lijepi božji dan. Zar te nije stid, natezati se s D ž e v a d : (izazvano) Jesu ljepše njezine haljine djecom. U što si bolan odrastao ? Zar u to, da u djecu od tvojih, jesul Eto sada, je 1’ ti muka. diraš, mjesto da ih nasavjetuješ. I s m e t: Nisu ljepše. I s m e t: Nisam ja kriv, kriv je Dževad. D ž e v a d : Jesu. D že'^ .ad : On je mene prvi otisn u o ...! I s m e t: Nisu. I s m e t: A ti si mene uhvatio za pas. D ž e v a d : Jesu, jesu, jesu. .. D ž e v a d : LažešJ I s m e t: Nisu, nisu, nisu... I s m e t - Lažeš ti! D ž e v a d : Jesu, što puta više jesu.. . S a m i7 a : (autoritativno) Mir! Ako zovnem oca, 1 s m e t : (izdere se) Nisu! podrljaćete, što ste uzorali. Eno vam tri budžaka pa D ž e v a d : (izdere se}'Jesu! svako u svoj kut! Smjesta da ste otišli! (Djeca se I s m e t: (prijetećim glasom)'-Oflmrću te. ^—razilaze i sjedaju obješena nosa svako u svoj kut D ž e v a d : Ako smiješ, vikaću ja babu! okrenuti zidu) Sram vas bilo! Da se niste smjesta I s m e t: (gurne ga) Vići koga h o ć e šr^ ^ Zar na bajrim , pa ovako da se p o n a š a te .... D ž e v a d : (ljutito) Ne т б ј da me tiskaš. .ma pokazati... (Ona ode do prozora otvori \ I s m e t: Hoću, štal mi možeš! stakla na njemu i tužno gotovo žalobno zagleda D ž e v a d : OtisnućuJ ja tebe! bajramsko jutro). I s m e t: Deder, ako smije^ 5. PRIZOR D ž e v a d : Ko se tebe boji. ilU lllU ( P r e đ a š n j i i R a g ib ) I s m e t . Samo me otisni. Evo, ako hoćeš, ja ću* R a g ib : (ulazi u svečanom bajramskom odijelu. prvi započeti... (otisne ga ramenom). Čim ugleda ženu na prozoru rastuženu i sjetnu on joj D ž e v a d : (viče) Ne tiskaj met1 priđe bliže i zabrinuto upita) Šta je tebi Šamija ? Što I s m e t: Hoću. si se to zamislila? D ž e v a d : (isprsi se) Deder sada, ako’ smiješ! Š a m i j a : Ne znam! Nešto mi najednom dođe I s m e t: (gurne ga ponovno) Evo opet. teško, pritište mi srce, pa mi se čini da na sebi ka­ D ž e v a d : Deder još jedamput! I s m e t: (i treći put ga gurne ramenom) Evo još men nosim, tako mi je pri duši. R a g i b : Da ti se nije dogodilo šta god? jedam put... ! Š a m i j a : Nije ništa, šta bi mi se dogodilo? D ž e v a d : (plane i uhvati se u koštac s bratom, R a g i b : Pa šta ti je onda? nastane lupa i natezanje po sobi) Mrcino! Ja ću tebi Š a m i j a : (zamisli se) Sve mi je nekud pusto i pokazati! I s m e t : Ti si mrcina, pokazaću i ja tebi! (nosaju sve mi je prazno. R a g ib : Čudnovato! Zar u kući pokraj mene, po­ se po sobi). kraj djece, pa da ti je prazno i to danas na bajram, D ž e v a d : (osjećajući nejakost) Pusti! kad se sve oko nas raduje i v eseli..? Kako je to I s m e t : Ne ću! Ti si prvi započeo! moguće, Šamija? D ž e v a d : Ti si mene prvi otisnuol Š a m i j a : Eto baš to, to je ono što me je nena­ I s m e t : Zašto si me dirao? dano obuhvatilo oko srca i steglo mi dušu. Ima nešto D ž e v a d : Pusti! u tome jutru u tome bajramu, nešto bolno, neveselo, I s m e t : Ne ćul D ž e v a d : (stenjući) Majko! Munira, zovi m ajku... što je eto prešlo i na me. Ja to ćutim, a ne znam da 1 M u n ir a : (u sav glas) M ama... m ajko.. 1 Pobiše kažem. R a g i b : Kako ne znaš? Šta može u radosti da sel Babo, babo, evo ih se tuku! Ismet i Dževad pobili se! Uh, majko moja, šta će babo reći! Majko, dođi brže! bude tužno? To ja nikako ne mogu da dokučim. Razjasni mi to, Šamija I Ubiće nas babo, ako nas zateče... Mama, m am a!... 21 �Š a m i j a : Ne ljuti se, Ragibe, ali ja ćutim da u tome veselju i u toj radosti za me ništa nema, što bi mene obradovalo i uznijelo. NeĆega nema, da bi i ja mogla da tu sreću svoje kuće učinim i svojom srećom. (Okrene glavu prema prozorima da sakrije suze). R a g i b : Kako to ? Čega nem a? Š a m i j a : Ne, ne mogu sve iskazati, što osjećam, čini mi se mogla bih te uvrijediti. R a g i b : Zašto mi ne kažeš jasno šta hoćeš? Ti znaš da sam ja tvoj muž, da te volim i da ću ućiniti sve samo da tebi olakšam, ako ti je teško. Š a m i j a : Teško mi je. R a g i b : Šta ti je teško? Š a m i j a : Ne mogu se djece svoje nagledati, ne mogu se njihove sreće nauživati, ni s njim a u toj sreći provesti ovaj lijepi božji dan i za to me srce boli. R a g i b : (u čudo) Kako to? Zašto ne bi mogla? Š a m i j a : Eto ne mogu. Vi ćete danas čitav dan biti izvan kuće, u posjetima, u društvu, među svijetom, radovati ćete se, dijeliti ćete s ljudima zajodničku ra­ dost, a j a . . . ja ne mogu s v a m a . . . Zatvoriću se tu u kuću i sama, bez^ najmilijih svojih,' bez onih, koji. su mi najdraži na svijetu, proživjeti, željna radosti svoje kuće i svoje djece. Eto, tđ-je^ono, što me boli. R a g i b : Šamija, ja još ne znam, što ti hoćeš. Ni­ kada mi do danas nisi govorila tako, pa kako onda da te odmah shvatim ^'' Š a m i j a : Danas sam to prvi puta osjetila i danas ti to prvi puta i govorim. Dosada sam živila u tvojoj sreći i tvome zadovoljstva i nisam nikada pomišljala na se. A danas mi obadvoje živimo u sreći i zadovolj­ stvu svoje djece i eto, ti ,ćeš danas s njima podijeliti tu sreću i zadovoljstvo, a j a . . . ja to ne ću moći, jer ne smijem tamo, kud smijete vi. R a g i b : Zašto ne bi smjela,? Š a m i j a : Ja sam žena i meni je zabranjeno. Eto zašto. R a g i b : (zamisli se i progovori nekim čudnim dalekim glasom) A a ... ta k o ... sad ja tebe razumijem. Š a m i j a : (objašnjava) Za me nema radosti, jer moja je radost u vam a i u vašoj sreći, a ja eto ne smijem s vama, ne smijem za svojom srećom . . . M u n i r a : (koja je sve to čula podigne svoje pa­ metne oči prem a majci) Majko, nemoj se ž alo stiti... i ja ću s tobom ostati. Ne ćeš biti s a m a . .. Š a m i j a : (privine je na grudi) Hoćeš srce m o je ... h o ć e š... Jedino dijete, koje je sasvim moje to si ti, dok i tebe ne odvedu. . . (zaplače). M u n i r a : Ne plači, majko, ia ću uvijek biti s tobom. Š a m i j a : (zagrli je i poljubi) Slatka m oja mezi­ m ice... Ti jedina shvaćaš moju bol, jedina ti, jer si žensko, kao i j a ... R a g i b : (odlučno) Ne, ne će biti takol Ne ćemo te ni mi ostaviti. I vama dvjema je danas bajram, kao i nama. Ostaćemo uz vas i u kući zajednički provesti 22 ove lijepe božje dane. Kad vi rte možete s nam a, ne ćemo ni mi bez vas. Š a m i j a : Zbilja, zar će tako b i ti ... E sada, sada mi je mnogo lakše i sada, sada ćutim da će ovo biti i moj bajram, a ne samo vaš. R a g i b : Jest tako će biti. Otićemo sam o u džamiju, da se Bogu odužimo, a onda ćemo se i ja i djeca po­ vratiti vama dvjema, da i vama donesemo b a jra m . .. Š a m i j a : Ah, Ragibe, kako će to biti lijepo I I djeca će biti uza me i ti i svi ćete biti radosni i veseli i gosti će nam dolaziti, a mi ćemo ih dočekivati i svi će vidjeti, da je kod nas bajram, da smo svi sretni, da s m o ... o Bože, kako će to samo biti lijepo, tako lijepo. .. eto j a . . . ja više ne mogu ni govoriti od pre­ velike sreće. R a g i b : Eto vidiš, kako je brzo iščeznula tuga i kaRo je opet sve na svome m jestu (radosno djeci) Hajde djeco, poljubite majku u ruku i bajram joj česti­ tajte, pa da krećemo u džamiju, sad će topovi zapu^ ti^ l s m e t : (pritrči materi i poljubi je u ruku) Mubarećola, majko. Š a m i j a : (ganutljivo) Mubarećola sinel D ž e v a d : (isto) Mubarećola, mama! Š a m i j a : (sagne se i poljubi ga u čelo) Mubarećola, mezimče moje, srce materino, mubarećola. (Zajeca od radosti). D ž e v a d : Zašto plačeš m a m a ... Uvijek ću te slušati. Š a m i j a : Ne plačem ja dušo od žalosti već od sreće. l s m e t : Možda plačeš majko zato, što smo se pobili. Ne ćemo majko nikad više, bogami. Uvijek ćemo se voliti samo nemoj p lak ati. .. (kroz suze) Kad ti plačeš, meni se čini, da radi mene plačeš, pa o n d a . .. onda i ja moram zaplakati. .. (Zajeca). Š a m i j a : (miluje ga) Ne plačem ja sinko radi te b e ... m ajka tebe voli. Ti si moj ponos, moja nada, ti si moje najstarije dijete. .. i ja znadem, da ti majku voliš. Ako ste se pobili, vi ste se opet izmirili, i to ništa nije. R a g i b : (ozbiljno) E sad dosta svega toga. Sada treba što prije u džamiju, da se brže uzmognemo po­ vratiti majci i sestri. Ajde krećite jedan po jedan . .. (odlaze). A ti ženo priredi kahvu i još štogod da se osolimo, a bogme, da se i osladimo, hehehe! (odlazi u smijehu). 6. PRIZOR. ( Š a m i j a i M u n ir a ) . Š a m i j a : (stoji ukočena neprestano gledajući prema vratima, kuda su joj djeca otišla, kao da su joj sa sobom cijelo srce materino odnijela). M u n i r a : (uzdahne tužno) O d o še... Š a m i j a : (trgne se) Jah, odoše. .. A ti kćeri, obuci 1 ti svoje haljine, danas je i naš bajram. �M u n ir a : (naprči usnice na plač) Kome ću ih oblačiti, kad njih ovdje nema. Kad se oni vrate, onda ću se i ja na k ititi... (Očuje se pucnjava topova). Š a m i j a : Eno, sad će ljudi u džamiju. Hajde kćeri da gledam o... (Povede je do pendžera). M u n ir a : (usklikne) Kako je bajram lijep, majko, naš lijepi božji bajram ..! Š a m i j a : (osluškuje) Stani kćeri! (Sa džamije se očuje svečan mujezinov glas). M u n i r a : Šta to uči, majko ? (pauza, osluškivanje). Š a m i j a : (svečano i pobožno) To je, kćeri, salavat. Došao je bajram i pred našu kuću i naskoro će ući u nju, da i nas žene obraduje... — Zastor. — Побједа здравих елеменаша носи иобједу здравог u наиредног сшања Јалова политичка питања, која су донедавна његовој обнови, напретку и на јачању његове што гушила наше, у главном, политички незреле слојеве, шире културне дјелатности, ослањајући се на своје укинута су оправданом одлуком Њег. Вел. Краља. вриједне раднике у провинцији, на оне, који су, без Ова политичка трвења била су мора и кочница на- обзира на партије, знали гдје леже праве дужности шег свеопштег напретка. Дубоко угњездена у страсти, и позитивни успјеси у раду за народ. Довољно je она су захватила опасан корен који je могао да осмотрити перипетије, кроз које je »Гајрет« прошао доведе до расула и опће дезорганизације. Са паро- fro данашњих дана, na да се увиди колико су ови, лама: партија изнад свега, оне, странке, скоро све Ј 10тиснути у позадиу, учинили з а своју средину; добез разлике, радиле су на штету опште нам зајед- вољно je осмотрити резултате њихова рада и свако нице. Економска и просвјетна питања, и поред ,фи- друго објацш>ење и доказивање биће излишно. Уочимо ли рад и једних и других, смјернице, хове велике важности, била су потиснута у позадину. Да je овакво стање штетило и самом »Гајре- којима ће се у будуће кретати рад нас муслимана, свакако су јасне. Изван сваке je сумње да треба да ту« као културно-просвјетној инст;итуцији, нема сумње. Партизанство и демагогија могли суда имају нарв*" "пођемо путем ових других, наших националних радчито успеха у нашој, муслиманској, културно зао- ника, јер су оне прве смјернице показале потпуно своју сталој средини. Данас, новум - стањем, »Гајрет« je јаловост, na чак и штетност. Јер, да они нису демагошки ријешен ове море и ^егов успјех, који je у посљед- искоришћавали простодушност и поштено повјерење ње вријеме из дана у дан све виднији, дефинитивно нашег елемента, него да су радили на његову бољитсе ријешио своје најоп^није сметње. Пале су многе ку, од Ослобођења до данас, наш напредак био би пометњом постављене величгше и све долази на у сваком погледу виднији, a напори »Гајрета« окрусвоје право мјесто. Ових пометњом постављенихве- њенији успјехом и његови резултати подвостручени. Данас, кад Гајретова идеја побеђује на све стране личина, разумије се, избацила je понајвише наша средина, која није била у стању да оцијени њихове и кад су joj све сметње уклоњене, муслимани Босне праве вриједности и оправданости њихових незаситих и Херцеговине, удружени у раду са муслиманима из претензија. Тако су оне пометњом избиле на површи- осталих наших покрајина, треба да једном увиде своје ну, a праве вриједности пале су у засјенак. Али, ос- донедавне заблуде, да погледају истини у очи и кремотримо ли мало дубље овај случај, одмах ћемо уочити ну стопама оних, који су својим досадашњим радом гдје лежи вриједност a гдје не. Вриједностсе цијени у показали да их воде бољој будућности. Нестало je отпозитивном стварању извјесних тековина. Све те ровне демагогије и уљуљкивања у празне снове. Стварнаше муслиманске бивше политичке личности не ност захтијева од нас да се пренемо и да прионемо за могу се похвалити стварањем какве тековине која користан рад, да све наше снаге сконцентришемо око би могла да служи на част и корист оној средини »Гајрета« и учинимо ra центром и исходиштем сваке која их je избацила на површину. Цијело њихово племените акције, јер п о б ј е д а з д р а в и х е л е м е дјеловање за ово десет година могли би да назовемо н а т а н о с и п о б ј е д у з д р а в о г и н а п р е д н о г млаћењем. празне сламе. Данас, кад су они скинути с т а њ а . Зато наглашавамо још једном: отресимо се потса свог пиедестала, скоро сви они, који су се борили и радили за њих, могу мирне душе да кажу: »Гдје пуно досадашњих јалових политичких настојања и њихових носиоца, који нам само наштетише. Куцнуо смо били, нигдје, шта смо радили, ништа I« Напротив, они потиснути у позадину, нацио- je час кад слободно и несметано можемо да се понални елементи, који су били далеко од демагошког светимо раду на нашем културном и економском става у народу, који су били за nporpec и политичку напретку. »Гајрет« раширених руку прима сваког заједницу са браћом других вјера, знајући да њихов ваљаног радника, не обазирући се на његову полиуспјех овиси само о културном напретку њихове тичку прошлост. »Гајрет« поздравља сваког оног, средине, бацили су се на рад око »Гајрета«, искљу- ко му се у раду и његовим настојањима придружи чујући из тог рада сваку политичко-партијску ниансу. и пође путевима оних који ra доведоше до побједе. У то име, нека нам je сретан рад! Досљедни традицијама друштва, они су радили на 23 �Caum Хаишмбеговик Аиел на муслимане Ново-пазарског Санџака*) Жалосно je констатовати да смо ми муслимани Н. П. Санџака још и дан данчс на врло ниском ступњу просвећеностч, да смо јако заостали како у културном, тако и у привредном погледу, a још je ж алосније када се зна да смо тому сами криви. Наш крути конзарватизам и нехај за радом уопће два су главна узрока нашој заосталости. Описивати стање у којему живимо држим да je сувишно. Довољно je бацити само један поглед на наш свакодневни живот, na да се уверимо да je оно тако критично, да ће нас, ако му не доскочимо, кроз врло кратко време, увући у потпуну пропаст. Код очију смо слепи, јер не видимо опасност у коју смо запали; код ушију смо глухи, јер не чујемо вапаје толиких породица које губе и последњу наду за свакидашњи крух. Данас нема нигде тога народа који би себи желео зло, a изгледа да ми то желимо.- Сами себи желимо зло зато што нећемо да реално norледамо око себе, да уочимо своје логрешке и сметње и да их уклонимо. Нада^о1 се увек некој бољој будућности, не помишљајући на то да ће онагШШ' онаква какву je ми створимо. Проблему нашега просвећивања, о којему завЈ1С» сва остала питања, a који из дана у дан постаје све тежи, тако да ће довести у питање и наш опстанак, не посвећујемо скоро никакове пажње. Не смемо више ни један моменат стајати скршених руку^-јер je крајње време да упрегнемо све силе како би једном за увек распршили густу маглу нашега незнаља која нам смета да направимо бар један корак путем ка прогресу. Ha првом месту, морамо бити свесни тога да нашу милу и слободну отаџбину, под пре&удром управом Њ. В. милог нам Краља, чека сјајна будућност. Увек и само и у њој и њеном напретку требамо гледати свој спас. Морамо je заволети више него икада и настојати да постанемо толико јаки да би joj могли у њеном напредовању пружити своју искрену и корисну сарадњу. A то ћемо постићи само онда ако пригрлимо Гајрет свим жаром срца и све своје силе и теж њ е усредочимо у њему. Он je једини у стању да нас из данашње беде изведе на здрави пут који води препороду у сваком погледу. Гајрет je чак и онда, када je био камен спотицања окупаторском непријатељу, напредовао и потпомагао народ да истраје у борби з а свој идеал ослобођења и уједињења. Данас пак у нашој слободној и великој отаџбини, a под највишом заштитом нашега драгог протектора, Њ. К. Вис. Престолонаследника Петра, *) Овај чланак госп. Саита Хашимбеговића из Санџака, као и овај следећи госп. Зуфера Мусића из Плава (Црна Гора), доносимо нашим читаоцима да виде колико пажње ГаЈрет посвећује свим покрајинама у којима живе муслимани наше крви. Писци ових чланака су нова интелигенција ових покрајина и будући пионири у раду за Гајрет. 24 Гајрет, горд и величанствен, слободно нам пружа своју чврсту и сигурну руку, позивајући нас да ступимо у његово коло. Не прихватити je својски, нарочито сада у тренутку кад нам je његова помоћ неопходна, значило би не желити себи добро, значило би бити самоубица. Услуге које je Гајрет учинио своме народу непроцењиве су. Што се више ваљане деце спреми за културнији живот, то je више пионира за бољу будућност народа нашега. Имајући то у виду, Гајрет je примио бој са свима препрекама и био спреман на жртве које воде до победе. И збиља, његова je идеја победила напоглетку. Кроз врло кратко време он je дао Босни и Херцеговини читаву легиј^хпремне интелигенције. Данас нема те силе која би га спречилау у његовом племенитом деловању. Гајретов рад на културном и економском подиздњ ум услим ана осетили смо и ми у Санџаку и то у много већој мери него што je он осетио нашу помоћ. Без обзира на то, Гајрет нас потпомаже колико му je могуће. U h не гледа на нашу немарност, али треба да се ми ње стидимо и да се чувамо да нам се неби^с правом могло приговорити да не ж елимо себи добро. Рад већине пододбора у нашим местима сведен je на минимум и поред тога што je јасно да нам другог излаза нема него да пригрлимо Гајрет. Ниједно од актуелних питања, која нас највише интересују, није ни такнуто и остаће нетакнуто све дотле док наша интелигенција, у колико je имамо, не поведе најживљу акцију речју и пером међу најширим слојевима народа за Гајрет и његову идеју. Истом онда када се неписменој маси писменошћу отворе очи, када joj се пробуди национална свест, доћи ће сама no себи на ред и остала културна и привредна питања. Све то можемо с пуним поверењем препустити Гајрету који у решавању тих питања иде најуспешнијим и најздравијим путем. Иако се je Гајрет данас раскликтао на све стране, и ако je и сувише моћан, треба знати да je ипак преоптерећен. Данас се све хоће од њега и од оне шаке људи која њим руководи, a његов програм je још увек велик. Зато требамо настојати да му бреме олакшамо, a то ћемо постићи само радом. Ништа без рада. Наши пододбори морају са својом немарности престати и показати много више спреме, истрајности и љубави за свој рад. Од овога приговора треба искључити пододбор у Плевљу који je ове године, уз помоћ Главног Одбора, успео чак толико да оснује Гајретов конвикт у своме месту. Од колике ће вредности бити овај комвикт за нас муслимане ново-пазарског санџака истом ће време показати. �Зуфер Мусик Гајреш мора иобиједиши Скоро прођоше двадесетипет година откако je Гајрет отпочео свој рад, који je много користи придонио муслиманима у Босни и Херцеговини, као и нама ван њених граница у ослобођеној нам Отаџбини. Гајрет, прославивши двадесетипетогодишњицу свога рада на културном, економском и националном подизању нашег народа, овом je прославом себи прокрчио путеве на све стране наше домовине, Краљевине С. X. С. Данас нема ни једног, ма и најмањег мјеста у нашој Огаџбини, које не би знало за рад и идеју Гајрета. Свак види и сазнаје, да je Гајрет једина спона, која може међусобно спојити нас муслимане са осталом нашом браћом других вјера, на националном, културном и окономском пољу. Зато се готово из свакога града, градића и села јављају поједини родољуби, да су у своме мјесту основали пододбор или повјереништво Гајрета и да са Иајвећом вољом ступају у јсоло Гајреуових' неуморних радника. Ј/ > Али, на велику жалост, ‘ме^у нама се налазе још неки трутови, који би хтјели још који дан живјети на рачун нашег заосталог народа^Н?их ни мало не боли наша заосталост^ 'Иза наше браће друг;:< вјера. Њима не улази у хесап (рачун) да се народ просвијетли и подигне до оне висине, на којој треба да стоји, јер ra неће моћи г^лити и водити за собом као чобан овце на пашу, / а ови народ у пропаст, Они неће ни да помисле на оне пионире, који су залагали своје животе, да им труд и трошак не спомињем, за добро и напредак нашега народа и који су успркос Аустријских власти основали друштво Гајрет и тако осигурали будућност нашој омладини. Али ти, слободно им могу рећи, мрачњаци, и данас, када власт потпомаже ширење Гајрета, када je народ најзагријанији Гајретовом идејом, ометају народ и раде противу Гајрета, т. ј. против самог народа, ако се за њима поведе. Наш народ каже: »Једини je Бог без мане, a свако други мора имати неку ману<-. Па вјеројатно je, да се међу данашњим Гајретовим радницима нађе каква мана, која се ни у ком случају не смије приписивати друштву Гајрет, a они то чине. Гајретови радници су широко видни, те се и не осврћу на овакве упропаститеље народа, него примају омладину на школовање, не питајући, да ли je њихов отац ове или оне партије, јер знаду да на млађима свијет остаје. Гајрет има правду пред очима, те у првом реду потпомаже нас муслимане, јер смо најзаосталији, a кад стигнемо нашу браћу, вјерујем, да ће Гајрет потпомагати свију нас без разлике вјере. Зато Гајрет заслужује пажњу не само нас муслимана, који се морамо држати Гајрета, ако мислимо на нашу и наше омладине бољу будућност. него и остале наше браће, других вјера, који мисле на бољи- напредак нашег народа и наше државе. За примјер слоге међу муслиманима за Гајрет, -може служити варош Гусиње, у Црној Гори, гдје су се сакупили муслимани свих партија, свих сталежа и занимањар^ге, одобравајући рад Гајретов, једногласно ra пригрлили и изабрали пододбор. Увјерен сам, да ће се овај пододбор »Гајрета» одликовати у своме раду, пошто су у одбор изабрани људи, који се никада нијесу жалили залагати, било морално или материјално, за добро нас муслимана и нашега народа. За сазивање грађанства има се највише захвалити rr. Хафиз еф. Лаличићу, среском муфтији, Авду Авдићу, секретару муфтијства и Меду Чекићу, предсједнику опћине вароши Гусиња, a за оснутак њима и цијелом грађанству, које je једногласно њихов предлог усвојило. Надам се, да ће се на грађане вароши Гусиња угледати и остали муслимани у Црној Гори и другим крајевима, те да Ђурђев-дан, од ове године, неће затећи ни једно мјесто гдје живе браћа муслимани a да не буде основан пододбор или повјереник друштва Гајрет. Надам се да ће Гајретове вође од сада међу своје раднике Босне и Херцеговине убрајати и нас муслимане и осталу нашу браћу која потпомажу у Црној Гори. Не смије Гајрет више бити друштво Босанаца и Херцеговаца, него je Гајрет свију нас муслимана и остале наше једнокрвне браће који мисле за наш напредак и који су задојени идејом нашег пјесника и великог родољуба рахм. Османа Ђикића. Вјерујем и сигурно се надам, a то ми и сада Али ja им отворених очију кажем, да ће љуто у рачуну преварити, ако и даље пођу својим, за наш пред очима стоји, да ће се сви они, који још и данас народ некорисним трагом. Боље би им било, док се раде против Гајрета, у скором времену гледати низ нијесу изненадили, да се упишу за чланове Гајрета, нос и стидјети се, не само од народа него и од јер и ако je наш народ (муслимани) оволико зао- самих себе, само ако имало имадну људског осјећаја, стао, ипак искуством, које су му они паразити дали, a да ће Гајрет својим свијетлим радом напредовати водећи га из буџака у буџак, али вазда у мраку, и побиједити све недаће и све потешкоће које коче опаметио се и више се не да слијепо водити и за- развитак и иапредак нашега народа и миле нам варавати. домовине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. 2if �ГА ЈР Е ТО В ГЛ А С И И к Прослава 25-годишњице Гајрета у Прњавору. Прославу 25-годишњице Гајрета у Прњавору повјеренство je прославило на 16. и 17. децембра прошле године. Свечаност прославе почела je тачно у 12. час. пуцњавом топова и мевлудом у џамији. У 12'50, кад су мевлуд почели да уче Хафизи имами Ћејван и Диздаревић из Прњавора, Сарајлић из Чишње, Халиловић из Мравице и Куковић из Галиповаца, одржао je врло успјело предавање X. Осман еф. Ћејван о рођењу нашег девлетије Мухамед алејхиселама, приказавши га као утемељитеља вјере Ислама према светој изреци: » 0 Мухамеде, да неби тебе, цио свијет би пропао. Боље рекући: да Тебе нисам мислио створити, не бих ни овај свијет створио«. Предавање се кретало о алејхиселаму, његовом узор-животу и мисионарским борбама. Говбрио je о освивању антиалкохолних и привредних друштава, те иначе о подизању свије+а> у културно-просвјетном правцу, растумачившис и 'Хаџи Реис еф. акцију _ у данашње доба. Након овог предавања (узео је~~ршеч X. Садш* еф. Ђозић и почео д а т б в ф и о Гајрету, сги уводом мудре арапске изреке: »Сваки посао почимај са "Hjменом божјим, na ђеш успјети и божју помоћ добити.« Са овим je госп. Тзозић рекао, з а ш т о л ^ у овој прослави дата предност вјерској страни и доказао да je Гајрет наш и . ми његови. Да IfajpeT не крсти не води из вјере, него да сваког муслимана утврђује у његову ијтикаду и пружа му како евјетско тако и вјерско образовање. Осим тога, како год je идеја Мухамед ал. т. ј. Ислам, ишла трновитим путем na je побиједила, тако исто и идеја Гајретова, ишла je и још иде трновитим путем, али ће сигурно и побиједити. Ова je прослава почела са именом Свемогућега и његова најмилијег одабраника Мухамеда, тиме, што се ми ево овдје састасмо, заједнички Богу помолисмо и мевлуд проучисмо. Пошто овом прославом Гајрет слави своју 25-годишњицу, na када нема свих оних овдје који су радили з а њ, позивам вас, да нашим умрлим Гајретовим радницима проучимо фатиху пред душу. Вечерас je за жене мевлуд у мектебу, a сутра у подне овдје дова за Краљево здравље и његовог цијег свијетлог Дома, a сутра на вечер свечана академија у Соколани, na вас молим да у што већем броју присуствујете овим приредбама, лијепо захваљујући на посјети. Алах-еманет. Исти дан у 18 час. почеле су се жене искупљати у мектебу тако, да су до 19 час. напуниле све три собе мектебииптидаије, међу којима су биле око 20 госпођа и госпођица из »Кола Српских Сестара« и 26 »Хрватске Жене«. Имам, госп. Ћејван, најавио je почетак мевлуда увођењем дјеце за салавате и његова кћерка, гђица Хафиза Ћејван, својим милим гласом отпочела je учење у з учешће дјеце и стручне ученице Хате Корић. При учењу Хафизе Ћејван о смрти Хазрети Фатиној, све присутне су до суза гануте. Иза свршетка мевлуда узела je ријеч гђа Мира Марковић, те као делегат »Хрватске Жене« и »Кола Српских Сестара« одржала врло поучно предавање овог садржаја: Драге сестре! Коло Срп. Сестара, чији сам ja делегат, умољено je од повјереника Гајрета, госп. Кадије Т5озића, да сестрама муслиманске вјере одржим предавање о културно-просвјетном друштву Гајрет, чија се 25-годишњица прославља данашњим даном у Прњавору. Радо смо се одазвале позиву и драговољно ћемо упутити све оне сестре, које не знају шта значи култура, ш та значи просвјета и заш то je једно и друго нужно потребно за развијањ е и опстанак сваког народа. Од постанка свијета развијало се знањ е и искуство са кољена на кољено. Замислимо се, како je било у времена, кад није био још ни први човјек створен. Земља je постојала, животиње, рибе, птице, разне корисне биљке и камење, свега je тога било, недостајао je једино човјек и човјечији разум. Створен je и човјек. Наша пословица вели: »Више глава више зна«, тако je било и са првим људима. Прва потреба сваког бића, сада као и прије, била je храна. Немојте замишљати да су први људи кухали и да су се хранили храном којом се ми сада хранимо. З а све то потребан je био човјечији разум да измисли ову и овакову храну као што je данас. Некада су се хранили травама и воћем и полако временом долазили до разних зачина. Припитомљавале су се животиње и све што je било корисно од њих справљало се према знањ у за људску потребу. Из земље су се вадиле разне руде и употребљавале за израду халата и других потреба. Из почетка на прост начин a послије се искоришћавало све то више и све то даље, према напретку знањ а човјекова. Нисам све у стању да набројим, ш та je све пређено од оног времена. Свака нас то може најбоље видјети кад се прихвати какве ствари и при том помисли на то, како je та ствар настала и из чега je направљена, те мора увидити, да je за сваку, na и најмању, потребно нечијег ума да то направи и нешто од тога створи. Да би култура могла што боље напредовати, морали су се пронаћи неки знаци, како би се све оно што je изумљено и пронађено оставило у аманет и будућим нараштајима. Из тог разлога створено je прво писмо у разним облицима и потезима, послије су дошли хијероглифи и њима слична писмена, na се тек послије дошло до правих писмена арапских �и европских азбука (абецеда), те да се преко босанчице; којом су се служили и босански владари, дође до латинице и ћирилице, којима се и данас служимо. По том видите, драге сестре, како je пријеко потребно сваком човјеку, који неће да остане слијеп код својих очију, да зна писати и читати. Поред оволиког труда око изумљеног писма, опет je народ учио и с науком ово постигао, a колико нам je олакшано кад имамо писмо. Писати и читати исто je тако потребно као и јести, читање и писање спада у науку, a наука je душевна храна, као што je и јело тјелесна храна. Како често у животу буду грозно искоришћени ти душевни просјаци и како je врло тешко сваком оном, ако не зна читати ни писати, ево вам страшног примјера, да би боље разумјели како се грозно освећује незнање: »Један земљорадник, отац многобројне породице, запао je у новчану неприлику, јер му je жетва поред свег његовог најбрижљивијег труда и рада, због временских непогода уништена, na je он поред тога морао свим својим обавезама да одговори. Порез се морао платитФг.дугове такођер не могући да исплатц, он зћмоли једног човјека (зеленаша) дао*у позајмим новаца, a он ће му их поштено вратити и камат*е д1ти' колико овај затражи. Ha његову несрећу запао ie у руке човјека бездушна и гуликоже. Сиромах земљорадник затр аж и о . je 500 Дин, a овај му обећа да ће му их дати, ако се овај потпише да je Повац примио и да ће му их за годину дана вратитц_ двоструко. Човјек, нашавши се у неугодној прилици, пристане. Пошто он не зна ни писати ни читати, то он притисне прстом на мастило мјесто свог имена. Овај пристане и поднесе м улист ито мјесто на 500, но на 5000 Дин и упише да се земљорадник обвезује двоструки новац дати росље годину дана. Taj јадни човјек, незнајући читати ни писати, није ни знао да je он направио знак на 5000, a примио само 500 Дин. Година дана je истекла, a он новца није имао. Трговац који je новац позајмио тужи га суду због невраћена дуга. Посљедица je била тога да je суд на јавној дражби продао земљораднику све што je имао да подмири дуг из обавезе. Колико среће да je знао читати и писати неби могао бити тако љуто преварен и неби постао и он и сва његова породица просјаком. Зато драге сестре. знајте да никад није човјеку касно сјетити се на добро, научити што му треба и што ће му у животу требати, na није касно научити читати и писати, само треба имати добру и јаку вољу, na je успјех сигуран. Учите све, јер једино у науци лежи сва снага и сва срећа једнога народа. Ви мајке које сте позвате од природе да будете највећи добротвори ваше дјеце мушке и женске једнако, шаљите вашу дјецу у школу, јер нема већег срама, стида и гријеха него своме чеду поред очију недати вида. Несмије вам бити никада изго- вор сиромаштво, јер и сиромах Ш ■може и мора учити као и онај коме je судбина била више на* клоњена. Немојте се изговарати да немате новаЦа да дјецу ша5Ла ’ вх љете у школу јер треба много за писаћи материјал у школи, a нема се одакле смоћи. To није никакав изговор, no готову данас кад у Прњавору има ово културно-просвјетно друштво Гајрет као и то кад постаје друга добротворна друштва која ће у свако доба вриједном и добром ђаку купити и дати све што му за школу треба. КолО Срп. Сестара, имајући -,-ij на уму наш заостали свијет и водећи бригу о нашој заједници и ж^нској дјеци, основали смо у ЏШ заједници "ta Хрватском Женом 1 -a ? * ‘4 бесплатну стручну школу, с намјером да се дјеца образују. Жалосну чињеницу морам да изнесем да и поред свог настојањ а труда и рада као и жеље да што више дјеце поглавито муслиманске у школу доведемо, врло слаб био je одзив, нарочито са стране муслимана, a то je све због застарјелог појма да женску дјецу не треба школовати ни савремено одгајати и ако то поред духа времена и саме прилике у којима живимо траже од нас свих, a поготову вас муслимана. Колико ми je познато изрека вашег свеца ж , Ј Мухамеда налаже вам једнако како мушку тако и женску, да мора учити, na велим и с те стране да je скроз погрешно то ваше повлачење из школе и нехај за науком. Зар зато што je женско не треба да зна оно што се зове очињи вид и што je потребно као и храна. Зар зато што je женско не треба да зна читати и писати. Зар вам mi­ je познато да на жени свијет стоји, јер жена рађа и одгаја. i Одозго на доље: г. г. Хафиз Салих Ђозић, Атанасије Крстић; гђе Мира Марковић, Радојка Стјепановић; гг. X. Осман еф. Ћејван, прота Јован Јовановић. 27 �Вама je свима познато да je наш главни одбор Гајрета ове године т. ј. 1928. у својој јубиларној roдини. T okom ове цијеле године Гајрет триумфално манифестује своју 25-годишњицу успјешног културнопросвјетног рада, нижући прославу за прославом широм цијеле наше Краљевине. Ми муслимани коликогод смо заостали у сваком погледу иза наше браће суграђана, ипак весела срца можемо рећи да смо сретни што имамо овако културно друштво као што je Гајрет, a Гајрет je пресретан што ево доживљава да своју прославу 25-годишњице сада слави у својој уједињеној и ослобођеној отаибини под окриљем Његовог Вел. Краља Александра l. чијијепрвјенац наш врховни покровитељ. Прославом 25-годишњице успјешног Гајретова рада ми муслимани показуДа се боље разумијемо и склоније раду прила- јемо да нијесмо изморени разним ратовима и којекакогодимо те у заједничко коло замашног рада ухва- вим борбама и искушењима, него да смо савреметимо, ево нас овдје два хумана друштва т. ј. Хрват. ним "оружјем знаности и умјетности оборужани и Ж ена и Коло Српских Сестара који вам пружадоо овако спремљени за нови живот друге 25-годишњируку као и сваку помоћ, na крените напред и от- це. Муслимани наше Краљевине, задојени идејом Гајнујте »Гајретову Жену« у Прњавору, na ћете видити рета, ^ о в о м прославом доживљују свој препород и какав ће нам успјех донијети кад се три сестре крећу се правцем савремених идеја, бољој својој загрле и крену путЈј<ултурно-просвјетног прогреса. будућности. Овом својом прославом Гајрет удара ноУспјех 25 годишњег рада Пајрета je видан, јер су ве темеље својим настојањима који ће наилазити већ стотине и стотине људи помоћу Гајрета дошли "^н а више разумијевање и одзив како код муслимана до тога знањ а да су данас добри-^људи у своме тако и код^сухрађана других вјероисповјести. послу и добре вође Hapf>fla 'свога. Да се je Гајрет овако успјешно развио, у првом У то име, прослављајући данас 25-годишњицу реду треба да захвалимо његовом зачетнику, нашем умном Дру Башагићу. (Поклици живио!) Он je прије Гајрета, ми се поносом сјећамо свију оних з н а н и |ј|| незнаних сарадника" Гајрета и у нашим мислима 25 година први ударио темеље нашем »Гајрету« кад одајемо им признање и "кличемо им — слава им и се je обратио на виђеније Сарајлије да се оснује свака хвала! Самоме пак друштву Гајрет рестита- једно културно-просвјетно друштво. Како je сваки мо и желимо много среће 'и напредка у будућем ра- почетак теж ак, тако je и њему било теш ко освојити ду и желимо да се на прослави 50-годишњице неби присутнике, али он својом вјештином ипак успијева и могло рећи опет no ријечима пјесника »дижите шко- друштво оснива. Рад Башагића je трновитим путем ле, дјеца Вас моле, јер нејма већег срама ни стида, пошао, јер je ударио на велико неразумијевање, a нег своме чеду недати вида«, a увјерени смо да ће тиме и на отпор, али заносни наш пјесник и култом приликом 50-годишњица Гајрета с поносом од- турни радник не одустаје од своје намисли и борговорити. »Наш je циљ већи данас, жудимо за вишом беним путем одржа Гајрет до 1909. год. Тада je културом, јер неписмених je давно нестало.« водство преузео рахм. Осман Ђикић, који je (поклици Ово предавање je завршено са дуготрајним ап- слава муl) поред културно-просвјетног правца дао лаузом и поклицима гђи Марковић, Гајрету, Колу још и национални правац, ставивши га још више у борбу са анационалним елементом. И његов рад не Српских Сестара и Хрватској Жени. потраја дуго, јер га смрт оте 1912. год. Баш тада Други дан прославе. Гајрет поче да пада, јер ускоро дође балкански, a заТачно у 12 час., пред искупљеним свијетом и тим и свјетски рат који у Гајретстави комесаријат, дупком пуне џамије, проучио je дову за здраље и a његове раднике интернира. Даном Ослобођења и дуг живот Њег. Вел. Краља и цио њагов свјетли народног и државног уједињења, Гајрет оживљује и Дом имам X. Осман Ал. Ћејван, а у 17 час. била je ускршава, враћајући се својој сврси. Нове прилике бакљада и опходња градом, у з учешће свих друш- доводе и нове људе и ускрсли Гајрет окупља око тава, са глазбом и униформисаним соколима на челу. себе нове силе, иступајући много јачом дјелатношћу. У 20 час. je отпочела академија у Соколани коју Тако, да за 10 година нашег ослобођења и уједиje отворио овдашњи Гајретов повјереник, X. С. Ђо- њења уздиже се Гајрет под водством данашњег мозић овим говором: старског великог шупана госп. Авде Хасанбеговића, Господине представниче власти,госпође и госпо- и развија успјешније послове, да данас Гајрет уздрдо представници друштава, браћо и сестре! ж ава шест мушких конвиката, два женска и један Зар не знате да je жена — мајка — послије Бога најсветије створење на свијету, na зар то створење угњетавати, запостављати и због незнања га несретним створом направити. Ево ja Вам данас на овој величанственој прослави Гајретове 25-годишњице обећавам да ћу на том прогресу радити те да ћемо отворити течај за све оне који не знају читати ни писати. Били старији или млађи за науку никад нису стари и то сви запамтите. И онако као што јо Гајрет кроз ових 25 година покупио мале муслимане широм земље Херцег-Босне и слао их у школу и модерне занате да посље постану вриједни и добри грађани, тако ћемо и ми, само у мањем обиму, радити овдје, a на вама je да нас помогнете у том корисном раду. 28 �шегртски дом, двије ћилимарске ткаонице и више стручних школа. Гајретови радници својим мукотрпним радом омогућили су водству да je аише хиљада интелигената и дјеце на селамет извео. Ta ишколована Гајретова интелигенција je Гајретова војска, која му обећаје још бољу будућност, држећи се пароле: »Рад народа за Гајрет, a Гајрета за народ«. Да се je Гајрет подигао на овај степен, у првом реду иде свака хвала, част и признање Њ. Величанству Краљу, na зато с ове свечане академије Гајрет у првом реду упућује своју ријеч Њег. Вел. Краљу и поздравља узвишеног владара славнога Дома Карађорђевића, који нам je на славенском југу под стијегом правде и једнакости донио слободу. Ми Гајретови радници, a с нама и цио елеменат исламског народа наше Краљевине, осјећамо се сретни и поносни што наш Гајрет стоји под највишом заштитом и окриљем Краљевског Дома. Ова указана пажња Њег. Величанства задужује нас све на вјечну« захвалност и оданост. Господине поглавару !! Наша прослава пада у исти час, кад цијела наша Краљевина слави рођендан нашег ^Јуначког Краља Александра. Ha данашњу народну свеувност, прелазећи у мислима цијели период Његовог досадашњег живота и владања, сјећа се наш цјелокупни r-наррд Њ. Вел. Краља и с поуздањем гледз у Њега, вјерујући, да ће Својим мудрим владањем и очинском бригом вот дити у будућност све нас без разлике. Овом приликом, поздрављам вас као представника властји^и као пријатеља и члана Гајретај познавајући ваш патриотски рад још од прије као културног радника, доброг социолога и вриједноГ управног чиновника, молећи вас уједно да и надаље такви останете. Молим вас лијепо, будите на компетентном мјесту тумач нашнх жеља, осјећаја вјерности и оданости напрама Краљу и власти. Такођер поздрављам делегате наших локалних друштава, који вечерас својом присутношћу узвеличаше наше славље и тиме исказаш е симпатије за наш Гајрет, идентифицирајући сврхе својих друштава. Исто тако поздрављам и остале госте као и поштовану публику, која увијек и сваком приликом симпатично прати рад Гајретов и одобрава његов правац, na вас позивам и молим да у станете и сви, удружених осјећаја и гласова кликнемо: Да живи Његово Величанство, наш љубљени Краљ Александар, да живи Њено Величанство, наша премилостива Краљица Марија, да живи Наш мили протектор Гајрета и краљ будућих покољења свих Срба, Хрвата и Словенаца, да живи цио славни и јуначки Дом Карађорђевића! Стојећи на ногама цијела дворана кличе a соколска музика интонира химна. С ове свечане академије Гајрет ће упутити депешу Његовом Величанству Краљу, коју ћу ево прочитати, пи молим да ме саслушате: Кабинетској Канцеларији Његова Величанства Краља — Београд. Муслимани и пријатељи Гајрета, сакупљени на прослави 25-годишњице Гајрета, шаљу поздрав Вашем Величанству, исказујући нашу непоколебиву поданичку оданост, сa топлом молитвом Свемогућем Алаху да Вас дугим вијеком и здрављем обдари на велику радост и срећу цјелокупног нашег троименог народа. Нека живи Ваше Величанство и славна лоза Карађорђевића! Једногласно са покпиком живио прима се депеша. Славном Одбор Гајрета — Сарајево. Са прославе 25-годишњице Гајрета, муслимани и остали пријател.и Гајрете поздрављају свој Главни Одбор, a нарочито секретара Кукића, у знак признањ а и одобравања, вашег досадашњег рада, са жељом да доживите 50-годишњицу свог успјешнијег Рада на понос и дику свом роду и дому! • С^гцжликом живио прима се. Доктору Сафетбегу Башагићу — Сарајево. Kao основатељу и првом предсједнику његовом, _£a^ свечане прбславе 25-годишњег рада Гајрета, ми свечари шаљемо вам поздраве као знак признања и одобравања досадањаг рада са жељом, да Вас Свемогући здравим учини и поживи на корист миле нам отаџбине. — Повјереник Гајрета, Ђозић. Прима се и кличе Башагићу. Читајући ове све три. депеше публика je на ногама саслушала, примила и одобрила са трократним клицањем — живио! Након тога су соколи одсвирали химну. Представник власти, срески поглавар г. Атанасије Крстић, узима ријеч и одговара: Повјерениче Гајрета, господине Ђозићу! Ha Ваш поздрав, управљен мени као представнику власти, одговарам ово: »Поздрављам данашњу прославу 25-годишњице просвјетног и културног друштва Гајрета и желим да друштво прослави и своју 50-годишњицу. Све оно што води добру у народу и народ подиже, власт најбољом вољом помаже и прати. Честитам прославу и кличем: »Живио и напревао Гајрет!« Ha Ваш поздрав као старом пријатељу и члану Гајрета, одговарам ово: Дозволите да истакнем ко je подигао Гајрет на ову висину и ко je највише допринио за онакову велику свечаност, која се je одржала у Сарајеву у септембру ове године. To je секретар Гајрета, госп. Хамид Кукић, родом из Кнежине, среза Власеничког. To je мој земљак и врло ми je мило да могу на овакој лепој свечаности рећи неколико речи о мом Хамиду. Син je врло сиромашних родитељ а. и свр- 29 �шивши основну школу, оде у Сарајево на даље школовање. У Сарајеву бијаше међу омладинцима који су први повели акцију за ослобођење народа. Тако у 1914. години, кад je букнуо рат, први je био дотеран у затвор у Власеницу Хамид Кукић. Други дан затвориш е све виђеније Србе православне, и када нађоше Хамида у затвору, мишљаху да je Швабо ово муслиманско дијете затворио да их шпијунира. Два до три дана бијаху заједно и бојаху се Хамида, али трећи дан један међу њима рече: »Људи, не може ово бити шпијун, видите д ајем л ади ћ паметан и да осјећа као ми«, na тако призваше Хамида својој софри и настаде велико задовољство међу њима. Одмах сутрадан после тог познанства, долазе ж андарми и изводе Хамида и отераше га некуда у други затвор и у интернацију. Србима правоелавним, затвореницима, би необично жао што им познанство би кратког века, те су га сви и ожалили, мислећи да се никада више неће видјети. Отишао je Хамид у затвор и из затвора у војску, али Хамид побјфке из аустријске војске у Русију, гдје се нађе са овојЛм' пријатељима и повуче са собом више гфијатеља муслимана. У Русијидави се у добро'вољце и након свршеног рата у годИни 1919., ,долази у своје родно место ка поручник српске‘ во}ск6 и као члан ^соми-^ сије за примање зграда бивше аустроугарске војске. Можете мислити како су се ИзН&надили његови из затвора у 1914. roWiHH., када су видјели да je то онај Хамид, за' кога су мислили да je постављен шпијуном, a сада д^лази међу њих као поручник. Било je одушевљења, љубљења и плакања. Послије свршене војне дужности, одлази Хамид у Париз, гдје студира политичке знаности и након повратка из Париза не траж и никаквих других служби, нити траж и концесија за своје пожртвовање, и ако и сам врло сиромашан и сиромашних родитеља, него, знајући како je заостао муслимански свијет, одлази у Гајрет, жртвује се за народ и ради и данас у Гајрету дан и ноћ, не мислећи да ли ће његова деца моћи живјети и за његове смрти, као што се неки дан десио случај, да je наш један добар пријатељ умро (пок. Милош Ђуран) као чиновник Просвјете и оставио иза себе четверо потпуно неопскрбљене дјеце. To je, господо, укратко животопис овог ваљаног човјека и желим да Гајрет имадне што више оваквих сарадника и кличем: Да живи Хамид Кукић, да живи народ! Честитам поново 25-годишњицу друштва Гајрета. Након френетичког аплауза госп. Крстићу, узима ријеч гђа Рајка Стјепановић и заносним гласом почима: Прошле године славило je српско култ. друштво Просвјета своју 25-годишњицу, овјенчану лијепим вијенцем својих питомаца и питомица, међу којима je највећи број био народних просвјетитељица и учитељица, међу које спадам и ja. A друштво Гајрет може бити поносно својим 25-годишњим дјелом, које се састоји понајвише у школовању мушких генерација и буђењу праве националне свијести међу њима. Наша je прва ж ељ а да друга етапа Гајретова рада буде што више посвећена подизању и просвјећивању муслиманске жене, која треба да се у свим правцима и дужностима изједначи са својим истокрвним сестрама других вјера, на спасоносну корист цјелокупног нашег народа. Друга je наша врућа жељ а да Гајрет прихвати и што бржим темпом пропагира оне велике спасоносне социјалне реформе, које су данас завладале цијелим исламијетом, a које се баш највише тичу оелобођења и подизања муслиманске жене. Трећа je наша ж ељ а да у раду свих наших култуј5них друштава показује што више слоге и сарадње, јер нам je свима заједнички циљ: »Просвјетом к слози и слободи1« И сад поново желим да друштво Гајрет дочека своју 50-годишњицу, остваривши све ове наше жеље, na вамДгГТЉ^срца честитам и захваљујем се на овој свечаности.« Дуротрајни аплауз поздравио je и одобрио овај говор гђе Рајке Стјепановић. I !овјереник подјељује ријеч проти г. Јови Јовановићу који почима са ријечима: Г. Кадија! Овлаштен сам испред свих мушких локалних друштава, т. ј. црквеног одбора, вакуфског повјеренства, градске опћине, Напредка, Просвјете, Кираетхане, Хрв. читаонице, Украјинске читаонице, Народне Основне школе, Југославенског сокола, Занатлијског удружења и повјеренства Хрватског Радише. ( L Господине Кадија ! Испред овдашњих женских друштава »Хрватске Жене« и »Кола Српских Сестара« овлаштена сам, да друштву Гајрет честитам његову 25-годишњицу просвјетног рада. 30 Госпође и господо! Велики подхват првих оснивача Гајрета евоцира признање култу босанских муслимана и обољелом пјеснику Др. Сафет-бегу Башагићу. Поздрављам га као просвјетног радника и свога знанца, којег високо цијеним и поштујем (поклици живио Башагић). Гајрет je створен у тешким приликама. Тешкоћа оснивача Гајрета дошла je од стране ради чијег je добра ова идеја и поникла. Конзервативни муслимански елементи, до тада без икаквих културних смјерница савременог доба, помоћу Гајрета, ипак су створили повољан критериј за културну оријентацију. Прегаоцима je Бог помогао. У првој 25-годишњици Гајрет je створио добар кадер ваљаних и спремних својих људи. Стога се с поносом може обазријети на свој прошли рад. Гајрет je првобитно био културно и потпорно друштво. Но заслуга je њихо- �ва да je још зарана удрио ваљаним путем националног освјештења муслимана у Босни и Херцеговини. Дали српским или хрватским правцем споредно je. Позитивно je славенским. Савремена државна теж њ а стоји на становишту цјелокупне народне интегруалности и Срба и Хрвата и Словенаца. Па кад постоји та тежњ а да Срби, Хрвати и Словенци буду једно, па_исто и муслимани су дио тога народа и прама тому су једно. Мјесна друштва која су позвана да у овој прослави узму ућешча, не сматрају себе као госте, него као непосредне факторе у овом слављу. С овог свечаног'мјеста треба да се сјетимо и помрлих Гајретових раденика те да им сви, одајућ спомен, кликнемо слава им, a свима живим свака хвала и признање, те, желећи још виши напредак друштву Гајрет, честитам вам ову величанствену прославу! хвату, јер сви не можемо све, na неко добротворством, утемељачином, чланарином, a неко претплатом на лист Гајрет или иначе каквим прилогом. Колико je чврст и јак Гајрет, колика интимност међу Гајретовим радницима постоји, колику бригу Главни Одбор Гајрета води о својим пододборима и повјереницима види се из послате депеше којом честита Главни Одбор свом повјереништву, na ми дозволите да вам je прочитам: »Повјеренству Гајрета, Прњавор. Поздрављајући свјесно повјереништво као и остале пожртвовне сараднике Гајрета, честитамо прославу Гајретове 25-годишњице, желећи да се свијест о потреби рада Гајретова што јаче учврсти. Главни Одбор Гајрета«. Након дуготрајна поздрава Главном Одбору Гајрета наставља повјереник Ђозић своју закључну ријеч hi' захваљује преставнику власти г. Крстићу, Иза дуготрајног одобравања и пљеска публике г. проти Јовановићу, Гђама Стјепановић и Марковић као и осталим делегатима друштава. Такођер нека повјереник Гајрета поновно узима ријеч: je хвала и поштованој публици на лијепом одзиву и Драга Браћо и Сестре! кличем: Hefca живи, цвјета и напредује Гајрет (дугоГајрет својојуГ 25-гРдишњицом доказује да je био трајно одобравање са живио), завршио je г. Ђозић. По одмору дивно^е рецитовао г. Ахмед Кариђ његов рад скроз за народ и^отаубину. Оваким радом Гајрет заслужује, a и све нас задужује, да^му »Прослов« од нашег Др. С. Башагића, с којом je и у будуће много више посветимо пажње и пружимо пјесмом све речено. Након одушевљеног поздрава помоћи. Његов напредак^иапредак je свих н ас,Јep Карићу иступио je декламатор Гајретове химне г. смо ми Гајрет, a о н Је наш, бива и биће. Он ћ ен а- Рушчукић. који такођер на свеопће задовољство изпредовати и својим идеалима каил бити. na макар глумио и био награђен громким аплаузом. До мало се његови непријатеЉи на главу посадили. Гајрет времена наша вриједна стручна учитељица гђица својом племенитом идејом коликогод гаји међусобну Цвјета Антонијевић изводи своје ученице које на љубав, толико и напрама својим ближњи« јер ње- удивљење изводе Башагићев дијалог »Ђаче и дјегова љубав јача je од свих бависти. При сврш етк^ војче« и у бури пљеска свршава се свечана страна ове свечане академије апелујем на све пријатеље академије. Од ово доба настаје отворен програм меГајрета и тражим много више од сада него ли je хабету и трајаше као код најелитније забаве све до сада да се помогне, na молим д! га сви у свакој до зоре, свршивши све у потпуном реду и миру и прилици подупру у сваком његовом племенитом пот- на свеопће задовољство и задивљење. Одговор Кабинешске Канцеларије Пододбору у Плевљу Ha поздравну Депешу упућену Њег. Величанству Крал>у са прославе Гајретове 25-годишњице у Плевљу, приспио je следећи одговор: Управи Друштва Гајрет — П л е в љ е Примивши са задовољством топле поздраве са прославе 25-годишњице рада Гајрета, Њ. В. Краљ благоволео je наредити да се изјави срдачна захвалност. Министар Двора Ј а н к о в и ћ , в. р. Одговор на депешу Њ. В. Ираљици Главном Одбору Друштва »Гајрет« - Сарајево. Пријатно дирнута топлом честитком у име Главног Одбора Гајрета о дану Свога Рођења, Њ. В. Краљица благоволела je наредити да се изјави искрена захвалност на томе. Маршал Двора Ђенералштабни Пуковник, М. С. Димитријевић. Мостарска Оашшина легашор Гајреша Толико пута истицану своју родољубиву свест Мостар je и овог пута показао, служећи као пример нашим осталим местима. Иза Сарајевске општине која се уписала за Гајретова легатора са свотом од Дин. 25.000, уписала се и мостарска општина за Гајретова легатора са свотом од Дин 20.000, плативши прву половицу на благајни Гајретова Конвикта у Мостару. Наша je жеља да ове две наше родољубиве општине послуже и другима за углед широм наше Отаџбине, a нарочито онима чију сиротињу издржава Гајрет. Желимо сваки напредак родољубивој мостарској општини! Оснивање аододбора у Мостару Ha сједници одЗО. пр. м. Главни Одбор je узео до знања избор пододбора у Мостару, те je истодобно закључио да се досадањи друштвени повјереници гг. Омер еф. Угљен и Ахмед Ђикић разријеше повјереничке дужности и да им се за њихов досадањи рад изрази захвалност Главног Одбора. Ha дан 23.-1Х. т. г. одржана je скупштина чланова и пријатеља Гајретових у Караџозбеговом мектебу у Мостару. 31 �Скупштину je отворио у име сазивача г. Мустафа Аликалфић, проф. Констатује, да je присутни број чланова према правилима »Гајрета« потпуно довољан за донсшење пуноправних закључака. Г. М. Аликалфић обавештава затим присутне о разлозима, зашто досад није могао да се образује Гајретов пододбор у Мостару, као и разлог, зашто je потребно, да се на овој скупштини то питање већ једном дигне с дневнога реда. После ових кратких обавештења г. Аликалфић предлаже за председника скупштине г. ХаџиИбрахима Слипићевића, који се заузкмајући место топлим речима захваљује на исказаном поверењу и моли присутне, да за ту функцију изаберу неког млађег човека. Пошто су скупштинари инсистирали на своме закључку, г. ХаџиИбрахим Слипићевић прима дужност и поново се захваљују на поверењу. Затим г. председатељ предлаже, да се за записничара скупштине изабере г. Хасан Ћишић, проф., a за оверовитеље гг. Асим Угљен, судија и СалихЋишић, професор. Скупштина оба предлога једногласно усваја. Пошто je сазватој скупштини био циљ само конституисање пододбора, одмах се прешло на његов избор и први у то име добија реч г. Асим Угљен, који подноси листу господе за пододбор. Ha његову листу дошле су примедбе и то једна од стране г. Феј. Милавића, што састављач листе није имао у виду г. Ахмета Ђикића, као досадашњег повереника и дугогодишњег Гајретовог раденика, и д ругаод стране г. X. Ајкића, столара, који се поред овсФа с предложеном листом не слаже и 'и з TdVa разлога, што на њу није узет ниједан представник занатЛија, који иначе дају Гајрету доста знатан број чдано^а. Зато г. Милавић предлаже, да се изабере кандидациони одбор од три лицаггта*Јена предлог г. X. Курта, проф. a уз одобрење скоро свих присутних изабран кандидациони оДбОр^од след ећа^ри члана: С. Крпе, обућара-Ј-С. Мурсела, школ. надзор. и С. Ћишића, проф. Једдно г. Милавић био je мишљења, да у тај одбор на сваки начин треба да уђе г. В. Имамовић. После краћег коЛ ултовањ а кандидациони одбор излази пред скупштину са следе^ом листом: Председник ХаџиИбрахим Слипићевић, тајник Хасан Ћишић, благајник Мустафа Аликалфић, одборник. Ахмед Ђикић, ревизор I. Сулејман Крпо, ревизор II. Мустафа Н. Ћишић, заменик I. Вехбија Имамовић, заменик II. Хуснија Курт и заменик III. Ћазим Угљен. Предложену листу примили су сви присутни осим г. Ф. Милавића, na пошто je тим избором пододбора исцрпљен дневни ред скупштине, председник закључује скупштину апелујући на присутне, да наставе започети посао и да од сада са још већом љубави према »Гајрету« улажу своје снаге на ширењу његове мисли у нашим крајевима. Оснивање аододбора у Осшрошцу Инцијативом ноколицине чланова Мусл. Читаонице у Острожцу, основан je ових дана no први пут Гајретов пододбор у овом мјесту. Пододбор се конституисао како слиједи: предсједник г. Мустафа Зухрић, шеф жељ. станице, Подпредсједник г. Асим Џаферагић, трг.;тајник и благајник Омер Чампара, учитељ; одборници: гг. БеКирбег Бутуровић; Ахметага Идризовић, Мујага Рибић и Ф етах Аликадић. Новом нашем пододбору желимо најљепше успјехе. Акција за оживљење Гајрета у Б. Дубици. Задњих година рад за Гајрет у Бос Дубици био je скоро посвема замро. У сврху оживљења Гајрета и у овом мјесту, састала су се неколицина пријатеља нашег друштва 30. прошлог мјесеца. Ha том састанку изабран je привремени одбор, коме je стављено у дужност, да попише чланове, покупи чланарину и сазове скупштину. У тај одбор су ушла следећа гг.: Хашим Јахић, Осман еф Форта, Веј- сил ДрљачиД, Хасан Шерић, Тахир Лелић и Омер Делић. Овај одбор je с радом отпочео, те ће се ускоро прећи на избор сталног пододбора. ЈЈегат Гајрету Према тестаменту пок. Дра Михајла Зобкова, предсједника Врховног Суда у Сарајеву, његова госпођа положила je на нашој благајни Дин. 500 — као легат друштву Гајрет. Племенитом покојнику нека je лака земља! Добровољни арилози Гајретовој благајни достављени су следећи добровољни прилози: Дионичка Пивара, Сарајево Дин. 2000.—; »Угар« Шумска Индустрија Д. Д., Травник Дин. 1500 —; г. Садик еф. Садиковић, Љубушки Дин. 1273 —; Градска опћина, Бихаћ Дин. 1000 — ; Муслимански Женски Клуб, Сарајево Дин. 500 — ; Општински уред, Купрес Дин. 282-50; Пододбор Бос. Шамац Дин. 200 —; Српска Прометна Банка, Вишеград Дин. 250.—; Градска општина, Невесиње Дин. 193‘50; Градска општина. Модрич Дин. 400*—; г. Хамдија Копчић, Сарајево Д ина 2 0 0 '- ; Општинско поглаварство, Рудо Дин. 150’ ; г. Мијат 5/1ијатовић, Крам Дин. 114* —; г. Мехмед Ждраловић, Бугојно Дин. 100*—; Пододбор Гајрета, Нова Варош Дин. 100’—; Градска општина, Тр. Раштела Цазин Дин. 50’—. Добровољии ирилози из Плевља Гфиликом прославе Гајретове 25-годишњице у Плевљу послаше пододбору Гајрета у Плевљу прилоге за »Гајрет« слиједећа господа: no Дин. 300: Филијала Муслиманске Банке; no Дин. 200: Мехмед Зеки Ђинара, Лазар Бојић и другови, К. Мусафија; no Дин. 100: Салих X. Смајловић, Ловачко Удружење, Добрислав Стевовић, Милан Јакић, Суд Општине Прибојске, Гђа Марија X. Смајловић, Хасан Ребац, £дхем Селмановић, Фабрика Сапуна, Хинка Франка Синови, Задик Ј. Данон и Илија Потуровић; no Дин 80. Бранко Дамјановић и Јакша Богдановић; no Дин. 77 особље Ф. Управе изузев шефа из Пријепоља; Дин 70 Мухамед Хаџи Смајловић; no Дин. 50: Др. Гујемино, Латиф Пашановић, Симеон Жугић, Саво Ђуровић, К. Серксијан, Исланага Бранић и син, Моско Д. Папо и Азиз Хасанагић; no Дин. 30: Смајо Салмановић, Теуфик Тахирбеговић, Илијас Гушмировић, Томо Бутрић, Љубомир Лазаревић, Шућрија Музуровић, Алекса Росић, Ибро Мекић, Поглавар Д. Ћусмановић, Стеван Петровић; no Дин. 20: Осман Мустафчћ, Салко Хоџић, Драгољуб Васић, живко Аригановић, Хасиб Селмановић, Рамиз Пелидија, Вејис Тахирбеговић, Мехмед Бабчић, Латиф Кожо, Др. Буназић, Ариф Врца, A. Ћуковић, У. Атвић, Раде Враненовић, Михајило Марјановић, Акиф Љухор, Халил Курталић, Саво Лопушина, Малић Џаферовић; no Дин. 10: Драгутин Станојевић, Ибрахим Сујакџић, Мехо Шабанић Павле Павлозић, Стјепан Реп, Џедо Поптарић; no Дин. 5: Милутин Божовић, Мустафа Бајровић и Мехмед Караваш; Дин. 70: Гази Селмановић. Свима наведеним прилагачима нека je топла захвалност пододбора у Плевљу. Ириликом прославе уписаше се за чланове утемељаче Сухбија Карахасановић и Зехра Османагић. Срдачна хвала и живјели! Напосљетку изричемо овим путем захвалностФерхат бегу Селмановићу, који je приликом прославе поклонио Гајрету 150 метара каи.еног угља у вредности од Дин. 1.200 — Живио! Добр. прилози из Кладња Приликом свадбе у кући угледног грађанина и трговца Захидаге Кадића у Кладњу, Гајретов повјереник г. Мустафа Јахић сакупио je 75‘— Дин прилога за Гајрет. — Сакупљаћу и дароватељима хвала! ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈВВО �u ZA BOSNU I HERCEGOVINU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad Papirnica Med. Univ. • Hamdija Kopčić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajerova ui. — Telefon 619 S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala , ' Ordinira s v a k i tri d a n o m od 9—12 sati prije podne _ i od 2—6 sati poslije podne ШТАМПАРИЈА SVAKI MUSLIM AN TREBA DA KUPUJE SAMO П Р О С В Е Т А ШТАМПАРСКО- ИЗДАВАЧКИ З А В О Д разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. , G A JR E TO V C IG A R P A P IR jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpaplre a potpomaže i „Gajret" narudžbe: ^ V ^ TVORNICA CIGARPAPIRA C A P A J E B O Александроаа бр. 6 - Телефон бр. 356 Књиговезница -- Стереотипија S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �' -V'- iir 'iir "ilir H l ..... B A N K A G f l J R E T D. D„ S B R f l l E V O Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000*Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim Od {iste dobiti daje 10°/o Kulturnom i Prosvjetnom Ovlaštena je za trgovanje sa valutama društvu ,,6ajret“ . devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. roslovima. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne I privredne Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove.' BOSANSKA INDUSTRIJALNA I i TRGOVAČKA BANKA 0. 0. i SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 i •-Potpuno uplaćena .. dionička . glavnica i . џ D inara 2o.ooo.ooo-—f i Rezervni fond D in a ra 7,5oo.ooo-—§ i: * Г' ''l l 'l f Prim a u lo š k e n a š te d n ju , vrši doT znake u unutrašnjosti i inozemstvu T - uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira T i n d u s t r i j s k a i trg o v a č k a poduzeća. f Banka Oajretnajbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. Dr. Orner Bahtijarević dugogodišnji liječnlk Drž Bolnice, operat er 1 specljalista za oper tivne bolesti, asistent hlrurškog odelenja Državne Bolnice n e davn o je o tv o rio o rd in a c iju / • ■ ■ ■ . \ / - i Ordinira od 1-3 poslije podne Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 | Filijale: ф Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split } u Prestolonasljednika Petra ulici broj 20 u ll.-om katu. mm . ............. ......... Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju . Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro 1 ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. . općine grada Sarajeva J E i J l l h ...i l l l h ... i l i . ' iJ, ., v -»v � https://kolekcije.nub.ba/files/original/bcc4edd922e29965514d2c2b5878d2a8.pdf ddbe072d64445c24b8942f03138f3097 PDF Text Text Sarajevo л т и т л м хш т зл к у л г у р н с и тн б м ска псдизлмл nvuihmama i P '.ц д ау |!!ци н » ^11Д| Д1џ ^ ц у . ц . |» .'»а»ст^ САДРЖАЈ С . A. Б ур и н а: Мујезинов сан Лутво О см а н о в : Бесане но*>и једног скитнице Хајрудин Б ујунали^: Посљедни дан свадбв Ш уирија П а нџ о : Лудакова смрт Мустафа Б узаљ ио: Пудар Маше Хасан К и и и ^: Прољетна Мехмед А рн а уто ви ћ : Поотанак жене Атиф Љ у б о в и *.: Слијепчеве сузе Изет П вр тев: Неколико впизода у прилог историји Г ајрвта Мустафа Алииалфи*.: Просвјвтом општем напретку Мехмедалија Фазлагић, а гр о н о м : Њ е га во^ака Народне пјесме: Омер Маунић САРАЈЕВО 1929. УређуЈе: Х а м а а Х у м о Б Р О Ј 3. �лист I ајрета друштва за културно и економско нодизање муслнмаиа, излази 1, м 18. сааког месеца, a цена му je за нашу Отаџбнну 100 динара на годину, a аа све остале земље преко границе 200 дннара. Ђаца добиваЈу лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Н уиић Уреднвк Х а м за Х ум о Влаеник друпггво „ГаЈрет*1. — Главпи и одговорни уреднвк: Хамза Хумо. — За штампарију „Босаноаа Поигта“ одговара Јослл Енгел. �C. SI. Ђурина ЈЧуј езинов сан Стари Ибрија мујезинује већ дуго у царевој џамији у лашој касаби. Сваком je познат његов звучнн глас, што сваку поћ кроз сутон расипа боје скрушених молитава no махалама. Сваког акшама заплаве његове молитве над дитгм а' верника. И у њима рађају иек-у чудну шклику заноса, сличну далеком £искрецом болу. Ибрија je na сваком намасу. рш се $opq 'и сваког оутона, кад смирај убрзава растварањс душа, on je^tar белој мунари. Његов jačini .дозив, његова истинска залагања за спас л>уди, -постају смирење ника. Постају захцалносТ опих, које ои oiiomb на дужности. Али ова савршена ревност, одртана у снази њсгове воље, ћзлица у његовој путринД ру бове свости. Јер оно мало4 napa, што добије од џамије, не могу да подмире трошкове који га терете. Не може on да донесе кући ни све ono што му je најпотрсбпије; без чега се не може опстојати. Лако je то било лекад. Свс je било друкчије. Било бегова, na га помагали. Помагали га и сироти верни. A богме боља и платд, с којом je могао добро да пролази. Сређеније прилико, сређенији живот. Потребе, за које се on залагао, доносиле му увек задовољства. Накуповати много жита, много мрси.па донети кући, било му je задовољство. Па жеии басме за хаљина, јеменија, деци свега што треба. Све je то у њему некад будило оссћаје лепоте и душевног смирења. A данас? Данас je све друкчије. Бегови пропали, na отврднули. Не дају. A џамија даје мало. Нс може се никако на крај. Жена увек кука; деца вриште. Немају шта да једу. Продали су из куће ове, што се могло продати. Остали прави голаћи. Сиротиља потребна широке самилости. II Ибрија јадан не зна шта да ради. Пребире мисли. Али ништа да докучи. »Нема се. Не може се«. И то je све. Да проси, не иде. Да прода, нема шта. Осим ако ће продати кров над главом. Па оида нигде. '^Нкдамо ни амо. —'Белај брате, белај, каже Ибрија. — Не може сс овако. Нестало среће која нас je пратила. Поојегла^од^нас. Зашто? Јесам ли још мујезин — мумип, ico што сам некад био? Јесам. Ни црна за ноктом. Ох добри Боже, помози ми у неврљи. Тако премишља Ибрија, a жена му кука. — Ибрија, жалосна нам мајка. Поскапаћемо. ти од глади. K pio cpehe да се нисмо ни рађали. овога трпјели. Немој тако, даћс Аллах — каже Ибрија. — Даћс Бог, даће, кад пођемо на ахирег. Знаш ли ти да од прекјуче нисмо ништа окусилп. !\jta ни залогаја. Ни кориде суха хљеба. — Хе-хе-хе... — A дјеца ишту, траже. Шта ћеш им pehu. Јадна сирочад. Кукавни и голи. Па још гладни. — Немој тако, тако ти Аллаха, Испараћеш ми срде. Откинућеш га. Даће Аллах. Сабур. — Даће, даће. Чекај ти. — 0 Ибрија! — чује on глас са авлије. Он излази из одаје да види ко je. — Шта je, шта je? Био je то доле Ибрахимбег Ризванпашић, човек старс аристократске крви. — Шта je. Реци. Што ниси дошо у џамију „у подне. Да ниси хаста. A ево већ и пћиндија. a тебе нема. Дођох да видим. Ето фала милоснику нисн хаста. До сад си био реван. Никад ниси изосто. Нешто те окренуло. Халла, халла... — Хаша већелла, беже. Ништа ме није окренуло. Ja сам ono, што сам и до сад био. — Па шта je? — Заборавио сам и на нодне и на ићиндију. Заборавио би и на акшам. — Ама зашто? Да није... �— He питај. Два дана ми дјеца нису пипгга окусила. Немамо ни корицс хл»еба. Нтг шачнцо брашна, Ништа, иишта. __ Е-е-ех.. . Даће Бог Ибрија, даће. Ево ти ja нсшто, na набави мало брашна, ама одуљите. _ Фала бсжс. Аллах тн платио добрим. — И он сав весео и радостаи, што he моћи обрадовати децу, силази ннз Поднну и нестаје га с бсгом низ сокак. Његов глас опст зазвони с мунаре. Опст разасу молигвс тихога шапата над касабом. Али овога пута то беху посме захвалности драгом Аллаху, uho му je послао бега у правл час. To беху мелодије искрене жали, исткане радошћу бегова дсла. Оиет касаба западс под утиском његова свилена гласа у неки иодокучиви занос та< јанствености. Паде у некгар свегог Провиђсља. Прпснио сс Ибрији чудаи сан. Сан, какав чосто пролази кроз маште бсдиика. II on радоеглц што му сс бар у сну показала могућдшст лакота богаћења, улази у о д ај^д а испрнча женЋ. Ту јс n Мујкан мујезии, најбољи .-пријЈтељ Ибријин. '— Знаш, iKbtirf. шта cara ешфвао? Вела хавлс, *■ 0 i вела хавле. — Шта, шта? — ину^ресује се МујкаН. — Па ето. Снијврас* сам о некаквом hym»fflката, пуну, крц^пу. ко тај hyn нађох под земљом, тамо под оним нашим бријестом. A ми га ко пали. И нашлиУ Ама све сами д у к ^ г, i — ТВе то, ђе то? — Па доли под бријсстом. ^ -* — Хајде јадан! He ^јеруј ти у то - усплахприо се Мујкан, na се окрбће на све стране. He* како му неугодно од Пако чу од Ибрије за благо. — Богами сз сан честб обисшни. — Баци Аллаха ти! — И Мујкан устаје, na хоће да иде. — Ђе ћеш? — Сједи мало још. — He могу. Знаш, имам нешто посла. — И мујезин Ибрија остаје сам са женом. . — Мајко, мајко гладни смо! — чују се глаеови деце са авлије. Чују се гласови бедних и иотресају душе заморених родитеља. Потресају гмиреност очеву и веру у сретнију будућност њи» хову. У собу утрча двојо полунаге деце, бледа и измождена лица. — Гладпи смо, гладни. — Стрпите се јањци моји. Сад he бабо ићи да вам донесе — каже мајка. И она Ибрију тера да иде опет бегу. Зна, да je on милостив и да he им помоћи. »Хајде, ђсца нам нису ни вечерала. Хитро. Прије јације донеси«. i 34 — A би ли ваљало, да ми идомо иод бријест Лллаха ми можемо и наћи. J a знам случајзва 1)0 се налазило. Нрије со злато закопавало. к Ј било га na преток. A мепи со свс чиии Да , ми ј» licico иричо баш о овоме бријссту. He знам ко je, али ми се сво ш како прнчиња... И заиста. ЈБему јо о овоме 1тн ч ал још док je бпо мали. Али on то тачно не зна. Љегово памћењо јо то сачувало naico je то било тако блсдо u слабо. JI подсвеепо избијање тцхог свотла na његов заборав. лсткало јо сан и уленшало не шгдљпвом cp(‘liOM обогаћења која јо баш у прави час иикла у подсвести њогових немирних jiaaмишљања. — Па хајдомо. Eno јо већ пао мрак. A мјесеца исма ради облака. Чуј, ко да нођс у даљиил грми. Можсмо лскопати још прије кише. ’ Н мујезпн излази са женом из куће. Умирили <у доду ii обећали им доноти хлсба. Иде мујезии за жедом. Облак се наднно над касабу. Црн и ■хцЈацан, ко мисли мујезпнове. Па прекрио цело нсбо изнад кстлине, у којој je смештена касаба. Понекад севпе, блисне муња и процепа облак, a негде у даљшш потмуло затутњи грмљавипа. Ветар и лрашина, два нераздвојна друга предолујског времоиа, иовијају грање no баштама у касаби. — Ешхедуснлаи лахеихлалла___ илаче мујозинова жена, a оии иду даље према бресту. Beli су на домаку града. — E ho болаи неког тамо, ко да копа — прошапта жена плашљиво. И заиста. Неко je журно уздизао красну у зрак и забадао je дубоко у зеМЉу Одјекивало je приеојем. Непознати je застао, напустио посао. — Побјеже, побјеже! И они долазе до бреста. Крај њега у земљу забодепа красна, a уз хумку свеже ископанс земље видеше они лопату, којом je непознати гртао земљу. — И ништа није било. — Ништа. — A он je с лијеве стране копао. У даљини одјекну грмљавина. Стрелица муње расветли небо и пејсаж околни. Сироти људи задрхташе. Пљусак унагли. Kao да се растворило небо. Крупне каиље кише осуше се земљом. Свежина, која je иза летњо оморине створила кроз присој неку чудну лепоту, драж свежа и лепа живота, пронесе кроз њихове душе у исти час мир исткан часовитим задовољством, и страх пред силом виших и моћиих... пред силом природе. И они се предомислише. Иста мисао им проструја мозгом: »Морамо ићи. Можда. нас Аллах кара и �кажњава. Л шта ћемо с дјецом? Оиег слушаш љихова јадикован.а; опет их гледаги одрпане, голе и биједно___«. — Морамо ићи. Хајдемо, задрхта жена. П она се прислони уз Ибрију ii повуче га за конараи. — A ђеца? — Иди у бега. — A благо? Ћун? — Сјутра, ако милосиик да. И оии брзо иду, ко просјаци слепци, кроз пљусак и ветар, што снагом својом повија грање дебелог дрвећа ио цести града. Свануло je. Небо ведро и чисто ко око девојачко. Свеже јутро мирише на кишу, што je спрала и собом однела сва нерасположења сиротих. Бар леио врсмс ће угасити жеђ клонулостн и смањити сегу у душама номоћних. Ибрија сишо у џамију. Треба звати праведне на молитву. И он сс усиињс на мунару, иа кроз ' свитање заучи езан. Са религиским заносом Лросуше сс мелодични акорди с беле мунаре кроз тиху звонку зору. Мирис сВеже летње ^закиш не атмосфере смеша се са искреним молитвама мујезиновим и отирхну с њима у бескрај плаветниданеба, нрема оном у кога се веч^о веру^с. т’ све се стиша. Све се поклони^јрред дубоким заносом истине с мујезинова ^ласа. Пробуђене птице ућу таше. Распевана река са шумом |ја б л ан а^ а* ^јј мре, a плаве даљине п^езлатише небо ћутањем. ( мо Ибријин тон, пун топлог веровања праведног, одзвони кроз тишину свиленог сатинског јутра. И мујезин силази пред 1јамију док се искуие праведни за намаз. Свет придолази. Долази и стари седи Ибрахимбег. Мало повесео. — Ехе Ибрија, слови га он одмах. — Ех беже. — J a дошо бива мало до тебе. — Koje добро ефендум? — Чуо ja за твој сан, знаш. Драго ми вјеруј ми, ко да сам n ja снијсво. Знаш ли? Читава касаба о томе прича. A јеси ли извадио ћуп, a? Ибрија се збунио, na ћути и не зна шта да каже бегу. — А-а? Збори, збори. Ja би хтио да те мало помогнем. Јер знам у каквој си биједи. — Ma сан je то у мене бсже. Само сан. — Ma продај ми га ти кад je сан. Знаш, мој рахметли дедо je то исто снијево, na нашо. — Ама on je био евлија. — He знам ja ни за те. Нејсе. Колико иштеш за то мјесто? A je ли то у оној твојој огради под бријестом? — Јсст, јест. — Добро. Ja ћу тебм дати онн виноград btiше оградо за овај комадић. Хоћеш ли? Ибрија ћутн, и не зна шта да прослови. — Па даћу ти још. иегато napa прида. Данас ћемо фшго кадији и пазарити. Хоћсш лп. Ха? — Па кад иаваљујеш, хајде. — Пеке, иеке. Пред кадијом су заменили. Ибрија дао бегу кутаи ограде са бријестом, a бег њему виноград и пешто новаца. Можда je б-зг хтео да ПбриЈу извуче из бедо или je то учшшо из сујеверја и елепила пред причом наслеђеном; пред нредањем једне предрасуде која je била дубоко укорењена у душе њогова поколеља. To je оотало неразјашњено. Изитцо Ибрахимбог са неколико јв^ ди до ограде ЛЈбрџјине да ископа испод бреста ћуп, што га je купио од lip n je . Повсо и Јуку Гоиџу с кра'сво.ч. да му га он ископа. Свеж изакишии дан миригае ачћпиномх — Де Јука, копни-дер хитро. Јука замахује крјшном ,копа земљу, na je вади "лопатом. —\ Слаба ти je иала — калсе бег. - т Све he се ископати. Не бој се. fi* Чуј ,чуј! У нешто je лупнуо. И заиста. ^ош Ј | MajI° опрезно копкао и указала се огромн. Јемљана посуда, замазана земљом од дугог мировања. — Халал ти вјера, беже. — Да га отворимо. Ух да je знао мујезип, не би га продао нииошто. — Сиромах — каже неко. — Искобељо би се из биједе. — О-о-ој мујезине! — дозива неко иза ограде. Јер je мујсзинова кућа при сграни на истом брду. Излази Ибријина жена и одзива се. т— Ај, шта he вам? — Ништа, иишта... шали се овај. — Отвори га беже, отвори! Да и ми видимо твоје ново богатство. — Да видимо, да видимо. — Ma нећемо овђе људи. — Мујезин je прави евлија. Замисли! — додаје неко. — Бога ми, шта мислиш. У сну виђзти овако нешто, na да се обистини. — To му je Аллах дао да му помогпе. Бсг подиже поклопац. Заблиста жутина дуката. Неколико их. — Дукати, дукати. Прави. 35 �— Бала, вала. — Зенђилук, зепђилук. КлањаЈ истихару. — Ово je бега Bor локари, ла му дукате окребеже! иуо у заиисе. Што je хтео да иревари Ибрију — Сиромах мујезин, уздише неко. H они подижу неколико дуката одозго. A иронише чаршија. — Па добар je ои. Шта му фалн .... замери даље? Нешто црно. 'Гроугласто. иеко лримедби. — Записи, записи. — Xa, xa, xa. Све се ускомеша. Узбуни сс. Записи. »A A мујезина свс уздиже и хвали. Сишо он у зашто ће? A?« И светигга сдлази за бстом, који нијс ии мало чарпшју, a око њсга се искупио свет. — Халал ти вера. Тако и. треба. збуњен. Неко га сажаљева, a неком и драго. Му— A болан, што га ти ne ископа. Теби je Алјезин добио виноград. Шта га брига. Свст сс смеје, и разилази каоабом, док подневно сунцс лах снремио све дукате. — ,Па ja. Теби се то ir сневало. Теби je то било зажгоке земљу сиагом горућс узбукталости. Мујезинова подсвесна меморија je открила давно слу- ]гмм('њеио. Теби и џамији. — A кажу, богу свз у записе претворио. Ех. шану причу о закопаном ћупу са записима и ноколико дуката. Јер онда, кад je закопавано, ве- ех. Онолики зенђилук, na да теби отме оно мало ровало се, да ће ово неколика дуката помоћу ма- «rro ти јс Bor спремио... гичних хоџинских записа донети срећу оном, ко . ' »Подис je. Мујезии идс у џамију да се захвали их ископа. Али мујезин иијс био на чист<*- ЈТ.а Аллахуупа^ да онда весео одс кући, јер nche чути ли je заиста то био сан, или неко _далеко_ eefiJw>c приска гладнс деце, ira ллача уморне испијеле које јс освежено бедом л размишл.ањА? о црним ^кеТге. Нећс више лаћи очаја лл беде у кући, јер даиима Koje je ^лреживљадао и насушном хлеоу му je АллахЛшо вратио сећање на лешто давло л.ога и л.егове лбјшдице. л ' слушано. OcTimi)eibe његова сла обрадоваио je многог и глас о томе брзо се разлео целом. касабом л — Аллах je ово лрбммшо - кажр/еветина ; ч свак je уиерсл да je мујезин Ибрнја свллја и да чаршији. W /јб^Ш Г Аллах спремио ону малу срећу која га — Болан да га- јл Т i затекла у лајтежим часовима беде и очајања. све сами дукати. 01 тада га све поштује као божјег миљеника. Љутво 6 сманов цц Од јада вслј всликог разбашурих косе ко луди канибал. бесале поћи оставиле траг " тга тт<о na matiti мепи Лбледом. Наскитах се од лемила до недрага Бдења су тешка, претешка су мајко... жељал хлеба, — ветрови ме тиром далеких поља иређох све мостове, у свитање једно давно однеше, сруших све куле, утопих се, полумртва ме једлом из мутних вода сазидах пове дворе. изнеше Раширих се ко гладни вук колико сам дуг другови, чуварл срца, добри itao ja, п широк a много ме свеговаше лроседели отац. на ширинама света, Побегох, мрког логледа од љутине, из вароши разблх многе чаше у бесу похлепном, с брега савих се за драгост од меканих жела, у свет, широки свет, заволех свет. мршаво богати свет осетих бол и радост, и живот свој хаос ме хтеде да смрви и Bora. скитах се, о мајко, месецима и годинама дугим. 0, добра мајко, што чезнеш Ислих очи бдељима и мраком, за својим сином, легде далско na југу, човек сам — о јадног човека којег витлају жољан сам, од умора пробледео, ветрови — само да заспем мирно једну ноћ утањих се ко шлпка од страдања. na јастуку белом, чистом... Оесане нопи /едног скитнице 36 Мпоге°убе �DCajruiin SBujukalič Susljedni dan svadbe Posljednji je dan svadbe. Ovo je već petnaesti dan kako traje ovaj dernek u kući Ibraginih. Nekoliko sofri se je izredalo koje ljudi, koje žena. Jedna je čak bila postavljena i za činovništvo iz grada, koji su mahsuz došli u Galibovom fijakeru. Isto tako i za ostalu gospodu, jer je Ibraga poznat i sa sudskim ljudima, a ponajbolje sa »giometrom« i prestojnikom pa ih je nekoliko iputa na svoje dobro pozivao. Onomadne, kad je kupio Soločušu, dernečili su cio dan. Mili Bože ko se nije sve izredao kroz ove dvije hefte dana. Kuća je bila za svakog otvorena. »Nek mi i najveći moj dušman dođe«, govoraše Ibraga. Iša Baljukova uzbunila čitavu kasabu, hvaleći se kako su je dobro dočekali. Mladoženja joj kupio kat haljina, a mlada joj donijela svileni boščaluk i jemenije od žute kože. Ibraga joj u Juse kupio novu novcatu ša­ miju. Pa i ovaj dan svijet je sve u grupama dolazio. Ako je ko iole mogućan, donosi darove mladoj. Ćamilaga i Šaran poslali pđ ovna i na rogovima mu po lijepu žutu turundžu, a mnogi <jpef^ dotjerali po tovar drva. Eto, znaju oni da to treba, jer se u ove dam*najviše drva potroši. Bibcima se, opet napunio čitav kotac pa svojim kurlutanjem,uzbunili cijelu mahalu Po koji put ražljutili bi starog slugu Husu pa bi im uzviknuo: »U loncu, da Bog da, provreli!« Po podne je i knaS- Okniće mladu kao krv| р|4Ј venom bojom :po rukama i nogama. Eto, lijepo je, a i sunnet je da se mlada oknije. A bogme, taj se dan valja i proveseliti. Ispratna je; Može biti da se ove godine neće više niko oženiti, jer 4su slaba vremena, godine izdale, a nije to ženu svezati, pa je pustiti :1a gladuje i da gola i bosa hoda. Trebđ prošenlučiti i prodžumbusati što se bolje može. A Bogme, to ne može bez kakva burureta proći. K’o mlađarija. Doći će ko bilo nakresan pa eto svađe. Qđ ranog jutra počele su se djevojke sakupljali. Dragi Bože, sve harnija od harnije. Eto čimbirul ih se skupilo. Da je kabil sva se kasaba digla. A samo kako su nakićene i odjevene. Na njima od kumaša i džamfeza dimije, a anterije od lahure i kutnije. Ko­ šulje im od suhe svile, a jeleci zategli, od jedrine zabrektale grudi, pa se pred njima napučile dojke k’o kruške petrovače. Na glavama im šamije »turlu turlu" različitih boja: kupusi, almasi, turundži, da čovjeku stanu oči gledajući ih. Na nogama im kundurice s visokim petama, pa sve škripi ipod njima. A Bože, o vratu im đerdani i đinđuve svake vrste, biser u guž­ vama i struke dukata i šorvana da sve zveči na njima. Na rukama im opet belenzuci i halhale s lančićima, pa sve treskaju njima, Kako koja dolazi, skida bošču pa ide u sobu mladoj. Valja da je malo razgovore, jer joj je ovo posljednji dan djevovanja. Skinuće joj bošču, zamotaće je u crnu čohanu feredžu, a lice joj sakriti neprovidnim čemberima i jašmacima. A mlada, sva upla­ kana, sjela u jedan budžak. 0 vratu joj velika hamajlija iskićena zelenim bondžucima. Zapisao joj hodža Rizvan da je ne bi koje zlo ureklo. Dao joj je i tri zapisa da s njih četrdeset jutara pije vodu pa da se ne boji nikakvih uroka. Ajka je zasjekla triput u kućni prag da ne bi koja pokvarena duša i pod njeg kakve sihire podmetnula. »Svijet k’o svijet, ne može da gleda tuđe dobro«, govoraše stara Ibraginca. Na mladoj ip’eklija košulja i svilene dimije, a pokrivena je dugačkim duvakom. I momci su već ispunili avliju. Danas su i slo­ bodniji. A jiakitili se što biti može. Mnogi je obukao čohane čakšire i fermen, a opasao se trabolozom čak iz Stambula donešenim. Nanjušili su oni da je došlo i nekakivh stranaca iz grada, sve »pantolaša« i gologlavaca, pa hoće da im pokažu da se i oni znaju »na­ d irati i nagigelitH. Podne se davno klanjalo. I knijenje treba već da počinje. Mladu su postavili na sred sobe, a đever joj na pokrivenu glavu duvakom sasipa pun fišek šećerlama i bakarnih novaca. Šećerlame i novčići razasuše se po sobi, a svi prisutni potrčaše da ih lakomo po­ kupe. Nije to da se njima nahrane, ili da koji dinar ugrabe, nego eto samo takav je običaj da svaka dje­ vojka makar po jednu ugrabi. Nastaje velika gužvj.. Djevojke kikoću, viču, štipkaju se i škaklje. Sve jedna po drugoj polegla, tražeći nije li se koja pod ćilim sakrila. Stare gledaju i smiju se. Znaju da su se i one nekad ovako isto gombale i otimale. A krupna plećata Fata najviše nakupila pa dijeli ostalim, jer je svakoj zašmagalo. Pa pošto su se uvjerile da im se nije ni jedna sakrila, dižu se i u smijehu i kikotu izlaze na šerefe. Dotle se opet momci zabavljaju sa pijanim Suljčetom. Zadirkuju ga a on im psuje što mu na usta dođe. Mladu postavljaju na dušek, a kod uzglavlja joj mali Huso sjeo i uči jasin šerif. Četvero djece pod ruku i nogu drže zapaljene svijeće. Šta ćete, bez toga ne može biti. Sajma knije jednu, a Zemka drugu ruku. Sevla desnu, a Šahza lijevu nogu. Mnoge su mlade one dosad oknile i već su gotov ostarile čekajući ko će njih da oknije. »Probiraču na kraju otirač«, govorahu im s podsmijehom ostale djevojke. A njima ni brige. 37 �I to se brzo svršava. Ajka uzima od djece svijeće i zadijeva ih u tavanicu. Pokraj mlade meću malog I bricu Hendina da se provalja, eto adet je da bi se i u mlade što prije dijete našlo. Haša Šerifova uštinu ga podobro a dijete vrisnu i stade se kolobatati po dušeku. Ušutkaše ga dvodinarkama. I kna se svrši. Mladu pokrivaju jorganom i ostavljaju je da se od­ mori. Uz nju ostaje samo obikuša. Treba da je čuva da se ne bi mladenci prije vakta sastali. Ne valja. Istom ih je jutros Ahmedefendija vjenčao. Sve izlazi u avliju. Mladoženja se razletio pa ne zna kud hoda. K’o na krilima je. — Hair Jusufe, što si mi se ti tako uzmuh’o? — pita ga Mujo Piruzan. — Eto, onako — odgovara mu zbunjeno Jusuf. — Znam, znam. Komarice, komarice-e-e! I mene su tako tjerale kad sam se ženio —podsmjehuje mu se Mujo. A Ibraga opet sve cepti od veselja. Opasao je bensilah i zadjeo za njeg vezenu čevrmu što mu je, snaha donijela. Razdrago se starac pa sve uzvikuje. Zasjeo je u halvatu sa svojim'ahhabima, pa zametnuo eglen o starom zl6manu:c»Hij eh', kad se samo sjetim onog pustog vakta, momaštva i sevdisanja, 'Od-nek<ix tuge udare mi suze na oči, A ova današnja mlađarija, da Bog sakloni i sačuva. Nije im ništa k’p štojj-dobri vakat bijaše. Oni sve hršumile. Hej, hei! fm e lahko djevojačko srce osvojiti. Valja mnoge noći pod pendžerom prostajatb Pa opet kad me oženiše. He, he-ef« I starac poče zadovoljno gladiti svoju dugu bradu. Avlija je puna svijeta. Momci se razdragali pa sve podvriskuju i poskakuju. Pijani Suljče nadigo da pjeva svojim kreštavim glasom da ga slušati ne možeš. Momci mu prilaze i ušutkuju ga, a on se protivi i na­ stavlja svoju dosadnu dernjavu. Najposlije ga izguraju iz avlije. Šemso Kanjin potrčao za^ Đulsom da joj otme čevrmu, a ona bježi u kuću i dovikuje mu: »Crko da Bog da, kopilane, što si me se toliko dovez’o!« Danas su momci doveli i svirače. Smajo je s ćemanetom, a Huškan s tamburom. Treba iprokolati i napjevati se, a bogme koje i okrenuti. Djevojke se uhvatile jedna do druge za svoje rupčiće, pa kolaju i sve dvije po dvije pjevaju. Momci se oko njih po­ redali pa samo seire. Pokoji dobaci kakvu masnu šalu ali mu one ne ostanu dužne. — Kakva si lijepa, ko kašika mlijeka — doba­ cuje Šaban Mini. A ti da si Huso, što bi je pokus’o — smiju mu se momci. — Kakva si u pasu, stala bi u ćasu — viče Meho Guro Fati Krezubavoj. — Slatka moja lanjska bajramska. 38 — Kakva si tanka, k ’o jelova slamka, duga k’o jelika, ljubio te Mehika — dobacuje Seiko Timi š ečanovoj. — Volim tebe k’o šareno ćebe — odgovara mu sa smijehom Tima. — Bog ti dao mene da pokriješ sebe. Pogledaj u me, daću ti june. — Ja sam fukara, kratkih rukava, dugih skuta, poljubio bih te devet puta — dobacuje Aljo Šuhri. — Bježi, nakazo Božja. Na svašto sličiš po malo, na insana ni malo — odgovara mu uvrijeđena Šuhra. — Hop šiš namigiš, hodi kevo da vidiš. Vjetar puše niz njive, spale tvoje dimije — nabraja Atif cu­ rama. A one pjevaju po dvije: Čuješ draga noćas ću ii doći 0 akšamu pokraj dvora proći — Uh-h-h! Ah-h-h! uzdišu momci. Mujo dušo, moj stari sevdahu Ne d< laži meni po sabahu Ne lupaj mi štapom po tarabu Probudićes moga starog babu (Pjevaju druge dvije) I tako jedne svršavaju druge počinju. Sve su momke opjevale. Nekoliko momaka stranaca povuklo se u jedan kraj avlije pa posmatraju ovaj »ahinjak«. A djevojke.-samo što na njih gledaju i namiguju jedna drugoj. Mina Durakova rastalila strance: »Uh boničke, ja lijepih momaka samo da imaju voljce!« A domaći momci se ljute i poprijeko ih gledaju. Neki je stra­ naca nešto curama dobacio, ali mu Šemsan pokrupno cpsova. Stranci se uskomešaše, a momci se podigoše i okružiše strance. U nečijoj se ruci zasija nož. Cure se razbježaše. Ibraga istrča i poče galamiti na momke: „Sram vas bilo, baš ste ko pravi firauni; nedate nikom mira!« Stranci odoše, a malo zatim i momci se razi­ doše. Djevojke su već otišle, jer su naučile da se ovako obično svaka svadba svršava. Već se je počeo plavi suton hvatati, a gomile mraka vukle su se po pustim avlijama. U kući Ibraginih neka tajanstvena tišina. Večeralo se. Mlado­ ženja otišao u džamiju da od svoga hodže primi hair-dovu. Čim je izišao pristalo je za njim mnogo njegovih drugova, pa ga sve šakama gruvaju u leđa, a on bježi. Šta ćete, tako svakoga šakama dotjeruju u džerdek. Može biti zato da se dugo sjeća svoje že­ nidbe. Ukućani ga vode sa tećbirima do sobe u kojoj je zatvorena mlada i na vratima se s njim halaljuju. Takav je običaj. Ja omrknuti, ja ne osvanuti. Da nije lijepo ne bi to još naši pradjedovi uveli. On ulazi mladoj, iprilazi joj i skida s nje duvak pa joj kao nehotice stane na nogu da bi ona prije progovorila. Ona vrisne, pruži ruke za molbu, a on u tom času osjeti da je postao gospodar još jednog �života. Komšinka je donije’a punu tabakliju slatke pite da mladenci večeraju. Mladoženja se požurio da prvi započme, jer mu je to savjetovao Ibro aščija, ako hoće da ženu uvijek na uzdi drži. Obadvoje se stide. Zalogaji im ispadaju. Napo­ sljetku on se malo oslobađa, meškolji se, nešto ga počinje da golica. On je zadirkuje, štipka, grli i malo i.atim ugasnu svijetlo u njihovoj sobi. Momci se okupili oko kuće i čekaju. A šta? Baciće im pitu zašivenu u dvadeset krpa, da se otimaju. A zato oni mladencima pod pendžerom pjevaju: Mi igrasmo i pjevasmo Mladoženju prepjevasmo Mladoženja sretan bio Kad si nam se oženio Daruj nama svoje dare Dosta nama pitu dati A na pitu pogačicu. Sinovi ti konje krali, A curice kobilice. Malo zatim bacaju im kroz pendžer veliki burek, zašiven u krpe. Momci se otimaju i galame. Napos­ ljetku je neki ugrabio, a ostali trče za njim da ga svi zajednički pojedu. Crna je noć sve više obavijala našu malu kasabu koja polagano padaše u tihi ljetni san. Шукрија Жанџо Л у д ,'акова смрш — Ко? Ja да пећу? Хм! Ко то смије рећи, a? ^ тако? Аа?1 Куда ћеш одмах, куд? Кб да ме баЕ мој брате, ja сам ти, побро, султан. Охо-хо! To <јаги не позпајеш lice бјежит? Е, na аллахеманет, je, дина ми, лепо. Ха, ха — језиво и гготрееио ja, ja — таворио J e Селим и даље одмидао путем. смејао се луди Селим, врлудајући иутем крај — Па, белћнм ме и не зна — настави он сам j, сеоског харема. са собом. — Али да kn je знати ко ме оно зовну? Hoh je. Пун месец светдзо je jcao горућа —Ехр. зову они меие, нека, нека. Види ти љега бакља. Његове зраке, попут потрганих нити, плеле како се обукб. Е, е. хоџа, хоџа, зпам ja, знам. Хе. су сс у крошњама старих оро^улих храетова/који И $|*гг смешГссТгрохотом. Ceo јо напослетку na су израсли давно, давно нре иего што je овде било мирисаву росну траву крај пута, месечином облиемештено гробље. Сад су они оссњавали иемс^м&З веиул зарове као окамењене шутњс, из којих су ницали _____ „ - .» v LLijii Ове речери побегао je он укућанима, a да ra бели месечином обојени башл.уци. Храстови су 1 Ј , . 4 jjff ови нису ни ии видели. Мислили су болестан je и се љуљушкали од пропуха топлог летњег ноћника, јС, ^ Ј пемоћан. те ra нису свезали као обично. Искоa тамо у дну на огради тужно je клепетала|пре-^ј ристио on ту прилику и одтумарао са својом луломљена баскија. дачкод жељом да се са оним својим (налет их било) Селим сс приближп огради'и наслони jia дипоразговара. Лежећи сад на травп забленуо се on рек малих харемских врата. ЗагЈЈеда. се у бапту светли пуни месеи. Њему се причињало да je лугсе, што се тако чудно беласаху као белим кото глава рахметли Алије Јажића, сеоског хотте, и препама увијене ноћне авети. Оиде, nokpaj опог да сс он смеје и зове ra. ЈТепо je видео љегову белу великог нагорелог храста, мсзар je недавно умрлог ахмсдију и очи строге и пуне прекора, што ra сеоског хоџе Алије Јажића. Црнила се на гробу пазову. a он неће да дође. бацана зсмља. Само тамо-амо трепериле су no њој — Ma, ето ме, еада ћу ja. Ох, ох! — покушао ируге месечева светла, продрлог кроз лшиће тамje да се дигне. Ja, брате. они! Знам то ja, знам, ног храста. знам. Ама ђе hern то, a? Стани хопа! Јажпћу, ЈаТшпина je. A ипак се Селиму учини да га неко зове са смехом и да му чак. прети. И он по- жићу! Стани! — крикнуо je. уздигнувшл руке к гледа боље. Управо у тај час обасја месец лице небу и птоиуо земљи. Његов крик je проломио његово. У упалим му очним дупљама раширише мир ућуталог села и изгубио се у дал^ипама ме- « се зене, засветлуцаше као мртвачке с-веће, те се ссчеве ноћи. БашлЈ'ци су се јаче засветлели. Иснал пемих он ужаснуто зацерека. — Хе, хе, Али-ефендија! Шта радиш то бо- мезарова зањнхали су се оронули храстови као чувари смрти, a преломљена баскија и даље je лан? Их, их, што се чојек доћеро. Види, види: ахмедија, na и мубс — аман! Ma што си ее обуко тужио клепетала. List ,,G A .IR E T “ u porodici, znači samo njezin napredak 39 �ЈЖустафа Ђувалко ćJ[ydap ЈЖ аше Уз Хргудске стране, које су данас разривене водом и на којима je једва остао који смријек илн ниска драча, били су негда велики виногради богатих варошких бегова. Испод випограда водио je уски пут уз ријеку за Цриу Гору. Испод иута уз ријечну обалу на много мјеста били су израсли густи купинови џбунови којих још и данас има. Винограде je чувао Машс Лето, јако развијенн и окрутан момак. Баш ради љегове снаге u окрутности, бези су га изабрали за пудара, јер су знали да се неће нико да усудн унићи у винограде, кад зна ко je пудар. У истину. мало се je ко и усудио да униђе у винограде. Ако би се неко и преварно na унишао, видећи слатко узрело грожђе, којс се je на сунцу стаклило, прнје него што je грожђе иринио устима, добио би јаки ударац no главиЈвлн леђима, да се више никада није усудио ушћтк у туђе власништво. Тако je Маше често долазио у сукоб са путницима који cv* пролазплк за Црпу Гору. Како je пур овуда водио,. највише су Црногорци улазили у виногрДдфа Маше се увијек с њима тукао. 7i Код куће je Mame пмао само^матер. Мати ra je више пута опомингала да ne туче путиике. јор се je бојала да> јој и син пс бн гдје извукас тањи крај. Mame није јт и о слушати мајчине опемене. П док му je мати била протпв љегрва поступан.а. бези гу му га одобравали. Једнога дана, Mame се опет похвали пред мајком како je данас истукао једнога Црногорца и како га je бацио у купину покрај ријеке. — Ах, само да ти га je билочвидјети, како се копрца, — говорио je Mame. Мати je вртила главом слушајући синову хвалу и најзад рече: — Mame сине, ja се за тебе бојим. Зпам да си јак и окрутан, али, вјеруј својој старој мајди, да ћеш и ти од кога бити премлаћен. Вјеруј ми, сине, да hem се ти намјерити на руњав нос. 9С. Ликић Л1рољешна Омлади сунце с прољећа na прођем ииз љиве драгостан, далеко си ми :добра, за брдом да мека биља патргам и да ти њедра закитим. Осочила ми душа ко трава ниједпа мп ријеч од тебе Mame je са смијехом слушао мајчине ријечи заеукујући густе брковс. To je он држао за шалу што мати говори. Послијс нсколико дана, док je септембарско сунце пржило земљу, Marne je лежао под лозом у винограду и очскивао неће ли ко ући у винограде. Једну je руку мотиуо иод главу, a у другој je држао тврде драчеве виле. Није се мигао, него je будним okom пазио како ко пролази испод винограда. У то се појавп један Црногорац од Бента на коњу. Јахао je мирно, али му се na лицу могло видјети да je нешто љут и забринут. Када je најахао испод винограда, сјаше са коња, прескочи плот и униђе у вииоград. Није ни обраћао пажњс да лп га/кф.гледа, иого, извади иза појаса дуг нож, no ::(\мљп иррстре мараму и почс брати грожђе. Mamo ra je оиазкб. Скочи као разјарони тнгар, узе виле, • na леђима Црногорца. Црногораг се исправт нреко ока погледа свога противпика, отме му виле. провуче му и г иепод наса, na с њим и с вилама na раме. Прескочи плот и онако држоћи Машу na чрилама, узјаха na кон.а. Узалуд je Mame викао п пастојар-лк^који било начин да се спаси. Ништа му није помогло. Црпогорац ra je носио до Змајева камена na и с љим и с вилама у — купину. Mamo Се je једва дигао из купине и полетио одмах за Нриогорцем. Црпогорац видећи Машу, устави коii a. јор je помиглио да je Mame полетпо да ra опет Mame му се тихо приближи и рече: — Молим те, дозволими да тс само видим какав си! Црногорац сјаше са коња, исправи се na сред пута, a Mame му одмах погледа у нос. Престравио ее када je у Црпогорца видио дугс праменовс длака из носа. To je Маши било доста na сс одмах повратио у випоградс. Цриогорац je продужио свој пут. Од тога дана, Mame се сасма измијснио, али пиком(“ није хтио рећи што со с њиме догодило. не прође крај срца миром — затреперим ко мекан влат постала си мојим удесом. Ha измаку ми отсжа свакн ведар дан — na кад ти сс обпоћ na сан полако с мјесецом јавим лробуди се тако због мене. . . Омлади срце с прољећа, заволио еам те спагом младога сунца. �SPreveo sJliehmed Jlrnautović Jo sta n a k žene — Jndijska legenda — Kad je svemoćni Mahadeva slvorio prekrasnu Indiju, sletio je na zemlju da joj se divi. Od njegova lijeta podigao se topao, miomirisan vjetar. Ponosne palme sagnuše pred Mahadevom svoje vrhove, a od njegova pogleda procvjetaše čisti, bijeli, nježni, mi­ risni ljiljani. Mahadeva ubra jedan ljiljan i baci ga u lazumo more. Vjetar je zanjihao kristalnu vodu i ovio krasni ljiljan bijelom pjenom. Časak — i iz ovog buketa pjene procvjeta žena — nježna, miomirisna kao ljiljan, laka kao vjetar, promjenjljiva kao more, sa Ijopotom blistavom kao morska pjena i brzo pro­ laznom kao i ona. Žena se, prije svega, zagleda u kristalnu vodu i uzviknu: — Kako sam krasna! Zatim baci pogled oko sebe i reče: - Kako je svijet lijep! Žena tada izađe na obalu suha. iz yode (od toga vremena žene uvijek izlaze iz vode suhe). Od pogleda žene procvjeta Cvijeće na zemlji^as neba progledaše na nju milijarde znatiželjnih očiju. Ove oči zasjaše sa neizmjernpm.radošću Od toga vremena svijetle zvijezde. Zvijezda Venera zasja sa zavišću —•*radi toga ona svijetli jače od drugih zviježđa, Žena je šetala kroz divne šume i livade i sve je bilo mimo, njom očarano. Ženi dosadiše ta tišina i mir i ona uzviknu: — 0, svemoćni Mahadeva! Stvorio si me tako lijepu! Sve je ushićeno mojom ljepotom, ali ja ne čujem, ne znam za ovo ushićenje, jer je sve tiho i mirno kao očarano! Čuvši ovu žalbu, Mahadeva stvori bezbrojne ptice. Ptice pjevahu zanosne pjesme ljepoti krasne žene. Žena je slušala i smiješila se. Ali nakon jednog dana, ovo njoj omrznu. Žena se poče dosađivati. — 0, svemoćni Mahadeva! — uzviknu ona. — Meni se pjevaju zanosne pjesme. U njima se govori da sam prelijepa. Ali kakva je ljepota ovo kad me niko neće da obujmi i milo se k meni iprivine! Tada svemoćni Mahadeva stvori lijepu, gipku zmiju. Ona se ovijaše oko žene i puzaše se pokraj njenih nogu. Pola dana žena je bila zadovoljna. Po­ slije joj dosadi i ona uzviknu: — Ah! Kad bih ja u istinu bila lijepa, drugi bi nastojali da me oponašaju. Slavuj pjeva divno, a češljugar ga oponaša. Vjerojatno da ja nisam tako lijepa! Svemoćni Mahadeva da udovolji ženi, stvori maj­ muna. Majmun je oponašao svaki pokret žene i žena je šest časova bila zadovoljna, ali poslije sa suzama uzviknu: — Ja sam tako lijepa, tako krasna! 0 meni pje­ vaju, ovijaju se oko mene, pužu pokraj mojih nogu i oponašaju me. Meni se dive i zavide mi tako da se već počinjem bojati. Ko će me dakle štititi, ako mi ko od zavisti ushtije učiniti kakvo zlo? Mahadeva stvori jakog, moćnog lava. Lav je čuvao ženu. Žena je tri sata bila zadovoljna, ail nakon tri sata uzviknu: — Ja sam krasna! Mene miluju, ja — nikoga! Mene ljube, ja — nikoga! Ta ja ne mogu ljubiti ovoga ogromnog, strašnog lava, prema kojemu ja osjećam poštovanje^ strah! I u tome istom trenutku, po volji Mahadeve, stvori se pred ženom malo, ljepuškasto psetance. Kako je ljupka ova životinja! — uzviknu žena i poče milovati pseto. Kako ga ljubim! Sad je žena imala sve, ni zašto nije mogla moliti. Ovo ju poče srditi. Da iskaže svoj gnjev, poče tući psa — pas zalaja i pobježe, poče udarati lava — lav zasikta zagunđa i ode, prignječi nogom zmiju — zmija zr ieše kad žena i otpuza. Majmun pobježe i ptice odletješi poče na njih vikati uzviknu žena, lamajući — Oh, ja nesretnica! rukama. — Miluju me, hvale me, kad sam u dobrom raspoloženju, a svi bježe od mene, kad postanem srdita! Ja, sama! Oh, svemoćni Mahadeva! Posljednji put te molim: Stvori mi takvo biće na koje bih ja mogla izliti svoj gnjev, koje se ne bi odvažilo da po­ bjegne od mene, kad sam srdita, koje bi bilo prisi­ ljeno podnositi sve udarce! Mahadeva se tada zamisli i — stvori joj — muža! Слијееичеве сузе Лагано уморном руком no трави милујем ко no коги жене љубљеие... 0 , зашто сам слепац на свету кад су све ствари тако лепс? Сузн, оузи срцо саломљсно. кад лепоте ne видиш на свету! 0 , браћо без брата. 0 , сестре бсз сестре и трава тужи под шша и срцс плаче за вама. Срцс ми се пресавило сахне; о. умрећу. умрећу још npc зоре ране. ЈЛтиф Ј/Ђубовић 41 �Jzet tPertev J"'Nekoliko epizoda u prilog istoriji Sajreta 5. Gajretov Dom Tako se eto raskopa ta ideja, a iposlije toga kupio je obje gornje kuće jedan E f f e n i j a — prijatelj Prema zaključku odbora, članarine dobrotvora i Agin — i čovjek koji je bio protivnik Gajretov još iz utemeljitelja, nijesu se trošile, nego se iz njih stvarao vremena osnivanja Gajretova, i to veoma jeftino, ali rezervni fond, da se u svoje doba podigne Gajretov za mnogo skuplju svotu, nego što su Gajretu nuđene; Dom. ako se nevaram nešto oko 30.000 kruna, dakle za Kad je 1907. (?) godine rahmetli Hulusipaša ta­ više nego duplo. I još nešto, što mi je veoma žao, da dašnji predsjednik bivšeg zemaljskog vakufsko-mea- moram ovde spomenuti, a to je, što sam čuo, — baš rifskog povjerenstva umro, umrla je i nada odborova od jednog čestitog čaršilije, — da je odborov delegat da će se domoći jednog prikladnog vakufskog zemljišta dobio od kupca prilično veliku svotu u ime provizije. za gradnju Gajretovog Doma. Eto, to je jedna epizoda, koja je lijepo počela, ali Rahmetli Hilmi ef. Muhibić, jedan od najboljih žalosno svršila, pa neka ni ona ne pane u zaborav. prijatelja Gajretovih, mislio je uvijek na Gajretovu 6. Gajretova sofra dobrobit i jednoga dana poslije smrti г. Hulusipaše, LDseptembru 1910. godine, zaključeno je na jed­ zovne me k sebi i povjerljivo mi saopći, da će od Sulejman ef. brata r. Hulusipašinog kanderisati, da' on nom sastanku prijatelja našega napretka i naše omla­ proda Gajretu svoj nasljedni dio, koji mu pripada u dine, da se u Sarajevu osnuje »Đačka sofra«, u kojoj miraz iza r. Hulusipaše, a to za ono doba 'nije bila bi -naša siromašna srednjoškolska omladina dobivala zdravu i jeftinu hranu. malenkost. Za ostvarenje te ideje bio je izabran jedan naro­ Bijahu to dvijd'lmće sa dosta Velikim baščama i to jedna u Bakarevića ulici (fetara bosanska građa), a čiti odbor od desetak lica, kome je bio predsjednik g. druga u Hulusinoj ulici (soljdna građa, po planu), uz Muhamed ef. Kadić, tadašnji oficijal kod vrhovnog jeftiniju cijenu, nego što, mu telali nude; tako bjJSaj- suda; inače narodni dobrotvor i sirotinjska majka, ret mogao po vremenu sagraditi lijep i veliki Dom u čuven ipo bajramskim soframa za sirotinju. Ostali čla­ Bakarevića ulici, a do toga vremena bi se ona po novi tog odbora su bili većinom ljudi iz Čaršije, koji sp pristupili Gajretu istom one godine, kadno je planu građena kuća u Hulusinoj ulici mogla preude siti za Gajretov Dom. Rahm. Hilmi ef. je zaista kan- Gajret prešao — neka mi oproste oni koji bi se osjetili derisao bio Sulejman ef. i on je obrekao to svoje na­ pogođeni — iz takozvanih »mehkiških« — u »kosljedstvo (miraz) ustupiti Gajretu za posve malu ci­ štunske« narodne ruke. Kako je počela i kako je svršila ta ideja i »sofra« jenu — sve mi se čini oko 12—14.000 kruna, a to je bilo prema ondašnjim prilikama gotovo kao poklo­ ne znam, ali to toliko znam, da već ne egzistira ni njeno. Ja sam u Gajretu odmah i f 'prvoj odborskoj sofra ni njen odbor. Lijepa ideja, samo šteta, što je umrla prije nego sjednici saopćio tu vijest i predložio da se gornje li se je i rodila. kuće kupe za Gajret. 7. Gajretov aferin*) Odbor je principijelno bio za kupnju, ali je ipak zaključio, da se prije kupnje ima utvrditi vrijednost Jedne godine, nekako pred konac školske — i tih kuća, raspitujući kod ljudi, koji se razumiju u Gajretove gospodarstvene — godine izmijeniše se n e­ taj posao i znadu procijeniti vrijednost građevina i koje funkcije među Gajretovim odbornicima, tako, te u opšte nekretnina, a to bajagi stoga, da se ne kupi blagajnička funkcija, zapade gosp. Hf. Ajni ef. Bumačka u vreći. šatliju. (Za ovu indiskreciju neka mi oprosti Hf. Ajni Meni je tada bilo žao i krivo, jer sam dobro znao ef. i oni koji su prouzrokovali, te su se odbornici i da kuće vrijede više od 80 hiljada kruna, te sam se funkcije morale mijenjati.) I ako je Hf. Ajni ef. dobar bunio protiv takvom uvjetovanju — kao da sam slutio i vješt kadija, ipak ne mora biti vješt blagajnik i račundžija. To nije niko predviđao, pa ni on sam. Hele, šta će biti, — ali je većina protivno zaključila. U slijedećoj sjednici saopći jedan delegat ođ- kako mu drago, on je preuzeo tu funkciju, vršio je borov, mnijenje nekog Age — bajagi stručnjaka. — časno, tačno i u redu, ali nije predvidio tu okolnost, Kaže — veli, da je Aga rekao, da te kuće nijesu pri­ kladne za Gajret, i onda ako bi i bile, da su preskupo *) Aferin je turska riječ i znači - bravo - bravissime i da ne vrijede obe skupa 10.000 kruna, a kamoli više. A kod nas u Bosni ne voli se ova pohvala čuti, jer se kaže da se to rekne magarcu, kad.izvuče tovar iz blata. 42 �da koncem društvene godine i pred skupštinu valja, da se iznese blagajnički izvještaj, sastojeći se iz ja­ snog pregleda čitavoga novčanoga manipulisanja. Za to se nije ni bunio. Na nekoliko dana prije skupštine upitah gosp. Ш. Ajni ef., da li je načinio svoj blagaj­ nički izvještaj. On se prihvati za čelo i reče: »Uh. vidiš, ja sam to nekako zaboravio!« i onda malo zašuće, pa poslije male stanke zapita mene: »Jeli molim te, možeš li i hoćeš li ti, da mi sastaviš taj izvještaj? pa ti neće biti džabe.« Ja sam pristao — da to učinim — žao mi bijaše ahbaba — jer je kratko vrijeme bilo do skupštine (to je bilo u ponedeljak ili u utorak, a skupština je sazvana za petak), a dotle računi mo­ raju biti gotovi. Odosmo u Gajretovu kancelariju, on mi dade blagajničke knjige i račune i ja prihvatim za posao. Radio sam štono riječ: i dan i noć, ali sam svršio iposao i na vrijeme zgotovio blagajnički iz­ vještaj za skupštinu. Na skupštinski dan — izjutra — ja se nijesam žurio u Gajret, jer sam bio bez brige, pošto sam posao svršio. Ali, Ajni ef? On je sabahile dohitao u Gajretove prostorije i pošto me nije našao, a također nije bilo na stolu nikakva znaka.o svršenom poslu, jer sam ja sakrio u ormar i knjige i račune i ključ ponio sobom, stoga se je on zabrinuo i gladeći po malo bradu, nervozno hodao po sobi doli-gori, rezonujući valjda: »adžeba, je li svršio — da mu nije gdje što zapelo — ili — da nije sinoć zglajzovao!« i tome slično. Nekako oko 9 sati izbijem ja i pozdravim Hf. Ajni ef. On prijazno odzdravi i upitno klimajući glavom prema meni zagleda se u mene, a kako ja ni­ jesam pokazivao veselo lice, sigurno je posumnjao u to, da sam posao svršio, pa zbog neizvjesnosti i brige nije mogao ni da progovori. Ja sam tu njegovu nezgodu primjetio, pa mu rekoh, da ga ne mučim, otvorim ormar, izvadim račune i izvještaj i predadoh mu ih, saopćivši mu, da je sve gotovo i u redu. Hf. Ajni ef. odahnu lagano i začas mu se lice raz­ vedri, pa onda progovori, zahvalno me pogleda pita­ jući, ko u neprilici, što da mi dadne i kako da mi se oduži. - :. Pošto sam ja kao Gajretov odbornik, a i njegov . prijatelj odbio svaku nagradu i odlučno izjavio, da ne tražim ništa, onda mi on — stisnuvši mi ruku — reče: »Eh, ^уо ti od mene jedan — Gajretov aferin!« Eto, jedna mala, ali srčana — iskrena i prija­ teljska zgodica, vezana o prošlost Gajreta. ЈМустафа ЈЛликалфић ^Кросвјешом оишшем наирешку Све променс и 'велики локрети у историјп и за сва времена. Њезиие идеје су врло подесио човечанства долазе изснуждб. без које се урпф|с за прилагођавањее распим и географским особииншта дбора ни велика цл'би могло створити. Јиама и врло склоне еволуцији. Демократија je Историја je доказала, да >све идеје успевају, nft- као нека органска творевина, подвргиута развоЈ.у, примају велике димензије, де доносе велике' ре- као тто се разслја.народ и држава. Нарочито je зултате само онда, кад их покреће дубока ну- за нас овде важно да устврдимо и подвучемо, да тарња моторна снага, која базира или на етичком je реализацијл данашље демократије у Еврони или социјалном покрсту. И за- тд евака велика лредходило неко духовно лрииремање, тсоје je опет идеја, која није осуђена на пропаст, мора да иза- омогућило, лродирап>е просвете у широке слозове покрет у широким слојевима народа, који je јево народа. И ми емо створилн демократску државу, всонда носи до победе. Тако идеја демократије, иедеје енглсских филозофа п француских енци- рујући да je главно само законима дати гаранцију клопедиста, нзазване скономским, кулгурним н за демократизам. ле зпајући, да je много важније, политичким приликама, морадото најпре предо- да дсмократске идеје трсба да буду укорељене у бити пшроке масе за себе, да бтс се могле реали- души парода. да тај парод зна сам собом владатн. Заборавили смо да за оваке пдеје код лас пнје зовати. A то се je могло постићи тек онда, кад просвета беше нешто више продрла у пшроке сло- било никаква духовпог пр.лпремања, нити пародјеве народа, који до тада лутаху у мрачљаштву ног просвећпвања. TI дожпвели смо кризу парлаСредњега Века. Кад те идеје продреше у масе u ментаричма, демократије, чта ■н државе. Затто? кад су сс те масе оргаиизовале и довољло револу- Зато што je напг парламенат лрава слика непроционисале, онда истом дође до двеју револуција: свећеног парода. Дајмо пароду витпе просвете. енглеске некрваве револуције у 17. веку, и велпке na ће знати коме даје ловереље. Додуше много францускс револуције, које у главном положише je теоретичара већ рекло, да je опште право глас-а ирве темеље данашљој демократији. Наравно да најјаче оружје демократије, које смо и ми прлтим није дат копачни облик демократијл, јер дс- хватили. To je лаше зло и лаша несрећа. Код мотсратија није укочен појам једполик за све земље просвоћелог парода. то je иетлна пајсаврптеппјл 43 �пут, којдм народ долааи до речи, док je код. слабо просвећеног народа само несрећа п еметња остварењу напредних идеја. јер у овом случају као што je код нас, долази на површину немогућност наиретка сваког. Зато сви онл елементи, којн верују у реализовање праиог демократизма н npaведнијих друштвених форми, поздравилп су акт Његовог Величанства Краља Александра I. као једини епасоноени пут оздрављењу нашег државног u друштвс-ног живота. Ти елементп морају сада да сс оргаиизовано баце na рад око социјал* ног и моралног иросвећииања пајширих маса. да би од наше масе на тај иачин створили просветну соцнјално-политичкп одгојену п солидно opranu зовану иацију. II тако hc практичии културни рад добитн своју соцнјалну оријснтацију н етички смисао, a изгубиће na свом досадашњем шаблопизирању и исиразности. Поглсдајмо шта je била Норвешиа, Швсдска н Данска док није почела ириватна иницијатива за иросвету. Задужене и заостале државице. Данас су то богатс земље, гдо влада слобода и благостање. Пођимо путем, којпм су пошли ii omi ii мн ћемо их стићи и нреCTiihii, јер смо народ здрав н свеж. Онда ћемо нматн нраву демократију, која hc се č народним иокретима и његовим нрогресом упоредо даље развијати у свс новије форме. PRIVREDA J/flehmedalija tfazlagić, dipl. agronom ^ j e g a voćaka PRIPRAVA ZA SADNJU Mlade voćke uzgajaju u rasadnicima te kao 3—5 godišnje, s jakim, zdravim i ravnim deblom, s dobro razvijenim korijenjem i Srpropisno odgojenom krunom (krošnjom) idrde* se i presađuju na stalna mjesta: voćnjake* njive, livade, uz ceste i puteve. Tlo i položaj. Tlo mora biti dobro, najmanje du­ bine 1 m, a zdravica nek^ je propusna. Voćnjaku naj­ bolje služi jaka i pjeslTovita ilovača, bogata na hra­ njivim elementima. U tajcovom tlu voćke uspijevaju dobro, a i zdrave su. Tlo sa nepropusnom zdravicom i podvodno nije prikladno ža voćke. Posljednje tlo da se i popraviti; odvodni se otvorenim kanalima. U vlažnu tlu rast je sporiji, tu je leglo raznih biljnih bolesti, voćke su napadane mahovinom i lišajem, ko­ rijenje gnjije. Previše teško tlo se teško i zagrije, rast u proljeće zakašnjava, a u jesen raste i preko vremena. Mladice (ljetorast) do mraza ne dozore, pozebu i osuše se. Na suhu tlu voćke nemaju dovoljno vode, slabo se korijene, plod im je nerazvijen i opada. Takova ovćka nije dugovječna. Oštri vjetrovi ne po­ goduju voćnjaku. Na odveć strmu položaju kiša spira zemlju, korijenje se ogoljuje. U dolinama, gdje je pre­ više vlažno, voćke trpe radi bolesti. Prema sredstvima voćnjak se i ograđuje: zidom, tarabom, žicom ili ži­ vicom. Hazinak voćaka. Voćke gusto posađene među­ sobno se zasjenjuju, razvoj grana zapriječen je. Tu je kruta borba o život, o sunce i zrak, vodu i hranjive elemente iz zemlje. Takove voćke su izložene svima bolestima i štetočinama, prihod od njih je slab. 44 Pravilo za sadnju: Breskva, kajsija, dunja i višnja 5—6 m Jabuka, kruška i trešnja 8—12 m Šljiva 6—7 m Orah i kesten 12—18 m Voćke se sade u redove. Svaka voćka dobiva do­ voljno prostora i hrane; rad i njega je olakšana, pri­ stup suncu i zraku je omogućen, voćke su zdravije i bujnije, voće je jednovremeno zrelo, krupnije, lijepo bojadisano. Sadimo u formi trokuta i četverokuta. Pri trokutnoj sadnji uštedi se zemljište, a krune voćaka ne dodiruju se. Želimo li imati voćnjak jabuka, to je dobro da između jabuka, koje se sade u razmaku 8—12 m sa­ dimo breskve ili kajsije, te da tako iskoristimo prazan prostor dok nam se jabuke ne razviju. Plod bresaka i kajsija dobro se plaća i mnogo traži. Stabla njihova podliježu bolestima, pa poslije 15—20 godina, kad smo ih iskoristili i kad su nam se jabuke razvile, iskopamo ih. Preporučuje se u voćnjacima saditi na­ izmjence jabuke s kruškama. Kruške naime imadu ovisoku i piramidalnu krošnju, a jabukama ostaje na taj način dovoljno prostora za razvitak krošnje. Na uskim poljima sade se voćke po sredini njive, a na širokim u redovima udaljenim jedan od drugog 30 m. Razumije se, da se takav red voćaka u svojoj širini do 3 m neće obrađivati. Zemljište između voćaka može se upotrebiti za poljske plodine. Kolac. Mjereći i raspoređujući zemljište određeno za voćnjak, odmah se na mjesto, gdje će se kasnije nasaditi voćka, zabije kolac. Koci su najbolji kestenovi �ili bagrcnovi; da budu trajniji i da manje u zemlji gnjiju, dobro ih je nagorjeti. 0 kolac se vežu voćko, radi uspravnog rasta i zaštite od vjetrova. Kad su jame iskopane onda se kolje zabija u sredinu istih, viziramo i ravnamo ih, da se koci sa sviju strana pot­ puno pokriju. Jama. Najmanja neka je 1 m“ (kvadratni metar) a dubina 80—100 cm. Može biti okruglog, ali je još bolja četverouglastog oblika, koja se i najviše prak­ ticira i općenito preporučuje. Pri kopanju jame gornja bolja zemlja baca se na jednu, a donja loša zemlja na drugu stranu rupe. Ako je tlo previše teško najbolje je ovako nezatrpanu jamu ostaviti preko zime, da zemlja promrzne i prositni se. Pri lakšim zemljištima šteta bi bila, da se radi toga sadnja do proljeća odgađa. Tlo za voćnjak neka je duboko i da sadrži sve uslove za život voćke. Takovo tlo je pšenično i ječno. Ako je tlo jako istrošeno i mršavo popravićemo ga, ako jame ispunimo zrelim stajskim đubretom dobro ispremiješanim ilovačom. Doba sadnje. Polovica oktobra do aprila, u koliko dozvoli vrijeme. Voćke posađene u jesen sigurnije su i naprednije rastu, ne pate od suše kao one u proljeće zasađene. Rane na prikraćenim 'mjestima na korj^jenju prije proljeća zacijeljuju i razviju se rese. Uslijed kiše i snijega zepdja ^se u jamama sliježe^ šupljine između korijenja ispune se. Mraz i saij— usitnjuju gornju zemlju, time je olakšan prolaz zral i vlazi do korijenja, i Osim toga u interesu je svakog voćara, da odmah, s jeseni iz rasadnika potrebne voćke nabavi. Pri većoj zalihi veći je i izbor, pa će tako dobiti ljepše i zdra­ vije voćke. SADNJA VOĆAKA Običaj je, da se nekolike nedjelje pred sadnju jame zatrpaju zemljom, da se zemlja uslijed kiše slegne. Ako to nije učinjeno sadimo voćke o dva prsta više nad površinu zemlje; ako bismo je sadili na onu visinu, koju je imala u rasadniku, slijeganjem zemlje u rupi došla bi nam takova voćka preduboko, a to ne smije biti. Ovo osobito vrijedi za jesenju sadnju. U rupu se ufcaca najprije gornja bolja zemlja, a ista se svodasto razgrne, da može korijenje lijepo prilcći. Rane na korijenju voćke moraju biti poprav­ ljene oštrim nožem ili makazama. Rez smjeruje prema zemlji. Sve slomljene i teško ranjene žile odstrane se. Pri sadnji su potrebita najmanje dvojica. Jedan drži voćku uz kolac, lijepo i oprezno joj rukom porazdijeli sve ma i najmanje žilice. Njegov drug dodaje mu sitne i plodne zemlje (lopatom ili ašovom), ako ona izva­ đena iz rupe ne valja, uzme oko sebe sa njive. Ta se zemlja rukom ili tupim štapićem sve dotle razređuje, dok ,se sve rupe između žila ne ispune. Kad je to učinjeno fTcad je korjenje pokriveno, onda se rupa zatrpa. Ako se sadi u jesen ne treba zemlju nogama gaziti, ali zatrpana rupa neka ima formu svodastu. Takav oblik onemogućuje stvaranje lokve, koje kad zamrznu oštećuju korijenje. U proljeće zatrpane jame imaju tanjurast oblik radi kiše i zalijevanja. o nam zemljište nije dovoljno bogato hranom učinićemo dobro zagnojimo li voćku odmah pri sadnji. Nezrelo đubre neka se ne meće izravno na nepokri­ veno korijenje, a na vrhu neka je pokriveno zemljom. Zasađena voćka priveže se uz kolac vrbom ili vitinom u formi broja 8. .‘Prijateljima iaajreta П риближује ce Рамазани-шериф и његове ноћи дугих сијелења и разговора из који х je разлога Pdмазан жива прилика да ce пропагује и ради за Гајрет. Умољавамо све наше пријатеље да не пропусте ову згоду и да пораде свим силама и средствима да Гајрет што више популаришу. Нарочито умољавамо наше пријатеље, пододборе и повјеренике, да овом приликом приређују сијела и забаве, јер ce тако најбоље популарише Гајретова идеја. Ниједно наше, na ни најмање мјесто не би требало да изостане у овим приредбама, јер тако само успјешно гредимо нашем циљу. Умољавамо претплатниие да нам подмире д уж н у претплату јер само уредовним добивањем претплате и проширењем круга претплатника, моћи ћемо да проширимо наш лист и учинимо ra интересантним и корисним за све наше слојеве. >< 77^4. �NARODNE PJES ME Omer O/Haunić Oglasi se na namu divojka Lipa ’ćerka Ibrahimpašića Ali bega, starog hanedana, Po imenu Bejzadema mlada, Kakve nema u serhat Krajini, Do 1’ u gradu Bišću bijelome. Za nju znalo jedno momče mlado Crna oka, a vrana perčina, Vitka stasa, a srednjeg uzrasta, АГ siromah što je ponajgore, Zvali su ga Maunić Omere. Otkad Omer sazno za Bejzadu, Od tada je ašik za divojkom. On mislio misli svakojake, Sve mislio i sve se mučio, Kako li bi namkinju vidio, Kako Г bi joj svoj sevdah otkrio. Sve mislio na jedno smislio, Da u bega on^bude sluganom, Da ga dvori ki> što se b (|vofi, Da izdvori što bi nafjvolio, Pa da bi ga makar glave stalo. Allahu se Omer zamolio, Da mu Allah b u « f u pomoći, Da s’ u bega unajmi u najam, Da ga služi izgleda Bejzadu. Kod Boga mu dova kabul bil; I ta mu se želja ispunila, Posto slugan starog hanedana Alibega Ibrahimpašića. Dvorbu dvori Maunić Omere, Dvori bega Ibrahimpašića Usred Bišća grada na Krajini. On ne dvori da dvorbu izdvori, Već da gleda namkinju Bejzadu, Jedinicu bega Alibega, I da s njome koju progovori, Da uzdahne i da rukom mahne, Da joj sevdah kako god otkrije. Sve ga gleda cura iza žara, A1 se čuva svojih ukućana, Da ne spaze i da ne opaze, Đe se dvoje milo zavolilo, Zavolilo аГ oboje krilo, Bojeći se babe Alibega, Da ih ne bi babo rastavio I Omera zemljom sastavio, Što akrani oni nisu bili: Zar da slugan smije pomisliti, Ćerkom mu se smije oženiti, 46 Divičicom Bejzademom mladom! To ne smije — pa biti ne može. Maunića misto u aharu, Bejzadina glava na pendžeru. Tu je ona sićan vezak vezla, Vezak vezla svoju sriću klela: »Srićo moja, voda te odnila! Zar ja nisam sirota divojka, Zar ja ne smim pogledati momka Maunića Omera slugana, Što ga gledam tri godine dana, Smijem vala pa što Bog mi dade«. Djeca su se plaho zavolila, Zavolila čem nema karara, Jćdno drugo tiho razgovara Tamne noći kad nema miseca, Tu u tami gdi nema svidoka. San zaspala Bejzadema mlada Na krilašću Maunić Omera. San usnila pa se probudila, I ovako dragom govorila: »Moj Omere žalosna ti majka! Žalosna je i moja i tvoja, Živo mi je čedo pod čemerom. Da to spazi babo roditelju, Pa da spaze Ibrahimpašići Tebi živu oči b’ iskopali, Mene mladu pod sablju uzeli, Ven mi bježmo u goru zelenu.« Pobjegoše u goru zelenu, Pa sjedoše pod jelu zelenu, Pa govori Maunić Omere: »E Bejzade obe oči moje! Ljuto me je glava zabolila. Tukni mene u vranu perčinu, Ne bi Г lakše štogod meni bilo«. Ču se vižlad Ibrahimpašića Vižlad štekti sve se bolje čuje, Idu mahom za njihovim tragom, Tiraju ih po gori zelenoj, Nađoše ih pod jelom zelenom. Njemu živu oči iskopaše, Slipa njega u goru pušćaše, A nju mladu ćedoše posjeći. АГ ne dade babo roditelju, Ven je natrag domu povratio, Osmi danak sina je rodila, Od mila ga Maunićem zvala. ■tfejzuUah Cavkić �Оснивање женског пододбора у Мостару у Мостару јс одржана 20. јн у а р а 1029. конституирајућа скуишгина женског иододбора иод предсједништвом X. Ибрахима Слипичевића председника Мушког Пододбора, a у присуству М. Аликалфића и В. Имамовића, чланова мушког одбора те 36 госнођа и госпођица. Председавајући износи дневни ред: 1. Акција за овогодишњу забаву. <2. Оснивање женског пододбора. 3. Евеитуалијо. 1. Доносе се потребни закључци у погледу рада ga забаву. 2. Нредседавајући даје ријеч г. В. ИмамовиБу, који детаљно образлаже потребу да се и у Мостару оснује женски пододбор, што присутни са одобравањем акцептирају. — Иза тога говори г. М. Аликалфић и износи предлоге мушког пододбора који сз односе на саму организацију женског пододбора. Након овога приступа се оснивању пододбора односно избора одбора. По предлогу X. Ибрахима Слипичевића једногласно je прихваћена следећа листа одбора председница: гђа Мурувета Алајбеговић, тајница: гђица Фикрета Бехлиловић, благајница: гђица Ферида Јахић, одборнице: гђица Мукелефа Угљен, гђица Кајдафа Ефица гђица Хашмета Арпаџић, г1>ица Шефика Хаџић. Од стране мушког пододбора делегира се г. В. Имамовић, који има за нрво вријеме заједно -да сарађује са женским пододбором, док се он иотИуно не осиособи да самостално функционише. 3. В. Имамовић предлаже д& рад женс. пододбора отпочне редовно тек иза 16. даарта о. r. иошто смо сви много ангажовани око што успјешнијег организовања забаве, него да се иододбор само јави Гл. Одбору и замоли за књиге које су потребне за администрацију. Овај се предлог усваја са том из^јеном, да je ипак нужно искористити рамазанске ноћи и да треба приредиги ко£еј feitr јело у облику чајанке за муслиманке, на којем би једна од чланица говорила о потреби рада за Гајрет. Кунљење чланарине отпочима са 1 .1. 1929. год. Након тога у име новог одбора гђица Ф. Јахић се захваљује на повјерењу и обећаје у^ име цјелокупног одбора предан рад молећи све остале за сарадњу и помоћ. Пошто je дневни ред исцрпљен, предсједавајући закључује скупштину у 6 сати. сједник: Салих Дрљевић, учитељ; Тајник: Махмуг Коњхоџић, правник; Благајник: Алија Чорда, учитељ; Одбор“и,,и: Салих ®Ф- Омерхоџић, управник болнице и Ћамил Арнаутовић, имам; Ревизори: Фехии Бабовић, банковни чиновник, Исак Смајилбеговић, чинов. закладе и Шаћир Исовић, трговац. Новоизабрани Пододбор узео je себи за задатак да оживи Гајретову идеју у Билећи, те hc у ту сврху одмах отлочети припреме око једне велике Гајретовс забаве на Рамазански Бајрам. Најмлађч доброшвор Гајрета Бекир, јединац Инжињера г. /€уљаге Салихагића из Бан>е ДуЛе. Конституисање Гајретова аододбора у Б. Дубицп ^ \ Н а молбу Главнога Одбора упућену свима виђеним грађанима у Бос. ,Цубици да се оживи Гајретов рад, који je већ двије године био ирекинут у овом мјесту, одржали су тамошњи иријатељи Гајрета састанак 30. XII. прошле год. на коме су, како смо извијестили у прошлом броју, изабрали цривремени одбор, којему je стављено у дужност да изврши потребне предрадње за конституисање пододбора. Ha дан 22. јануара о. г. иривремени одбор се конституисао као пододбор Гајрета н то : иредсједник г. Осман еф. Форта, шер. судија; секретар г. Вејснл Дрљгчић, учитељ; благајник г. Хасан Шерић, општ. чин.; I. ревизор г. Хашим Јахић, судски тајник: II. ревизор г. Омер Дебић, мухтар; III. ревизор г. Тахир Лелић, ципелар. Након конституисања пододбор je израдио програм свога рада, те je одмах прешао на рад. Новн члан добротвор Оснивање Гајрешова Пододбора у Билећу Ha 20. јануара ове године, приликом Главне Скупштине читаонице „Гајрет* у Билећи, a на иницијативу госп. Смајил еф. Сердаревића, овдашњег кадије и повјереника Гајрета, конституисан je овђг Гајретов Пододбор. Након свршетка дневнога реда поменуте читаонице, узео je ријеч госп. Смајил еф. Сердаревић и замолио присутне да се ова скупштина претвори у другу скупштину која би конституисала Гајретов Пододбор у Билећи. Како су се сви приеутни солидарисали с тим предлогом, то je поменути наставио свој говор изложивши потребу оснутка оваког Пододбора и вриједност друштва Гајрета које je једини саас за нас муслимане. Говорник je од стране ирисутних био топло саслушан, те се онда прешло на бирање Нододбора. Бирало се акламацијом, те једногласно конституисан je овај одбор: Предсједник: Смајил еф. Сердаревић, кадија; Потпред- За члана добротвора Гајрета уписао се госп. Дервиш Омеровић, адвокат у Жепчу и министар у нензији. Хвала свесном пријатељу нашег напретка! Захвала Гајрету Најсрдачније се захваљујем Главном Одбору Гајрета у Сарајеву на свим благодатима које сам уживао као питомац Гајрстова Конвикта у Мостару, пуних седам година. Истина, ja за сада не могу Главном Одбору ништа рећи, доли празно - хвала —, али ради тога свечано обећајем да hy свим својим силама настојати да проширим што више идеју Гајретову међу народом. С особитим штовањем: А л и ј a Ч о р д а, учитељ, Билећа. 47 �I Гајоетова томоола Ha молбу Главног Одбора Гајрета. уиућену Мииистарству Пољоиривредо u Вода за одобрење ириређивања Гајретове томболе у свима мјестима у којима ностојс Гајретови иододбори и повјереништва и то за вријеме од 10. јануара до 10. марта 1929., Нолицијска Дирекција за Босну н Херцеговину нод бројем 1765 29. од 1. јапуара 1929. доставила je Главном Одбору следећу ОДЛУКУ Господин Маиистар Пољопривреде u Вода ријешешем својим iiод бројем 35187 од 2. јануара 1929., a на основу мишљења Уиравног Одбора Државне Класнс Лутрије Л. број 21.504 од 30. децембра 1928. године одобр .о je приређивање томболс (свима Гајретовим иододборима u noвјереницима у Краљевшш) за вријеме од 10. јануара до 10. марта 1929. годице с тим, да се иста има одржати у присувтву и иод контролом државне надлежне власти. Дневно карата биће 100 комада a но цијени 0.50 Дин. комад. Горе одобрени број срећака може се упустити у продају тек, пошто се нретходно жигошу и код надлежне финанцијске власти и наилати такса од Т. број 99. в. таксене тарифе. Горње ријешење ставља се до знања свима Гајре товим пододборима и повјереницима е молбом, да безодовлачно организују играње томболе у корист Гајрета и то свакодневно све до 10. марта о. r. Главни Одбор je уцјер^н да he се сви Гајретови раденици и пријатељи залоАити свим силама ,како-би што боље искористили ово ријешење како би допринијели, и на овај начин, што већн приходгнашем Гајрету. Свима раденицима Гајретовим су иознати огромни издацп иашег друштва на остварење друштвених циљева, a познати cv им и игванредни издаци ове године око приредбе друпггвене прослаае 25-годишњице. Без великог и пожртвовног рада свију нас, ка?<о Главног Одбора тако и свих његових пододбора и повјереништава, нарочито у овој друштвеној години, Гајрет неће моћи идуће године материјално обезбиједити неколико стотина сиромашних ђака, које je преузео да школује и изаржава у овој години, a камо ли да he моћи иримити нове ђаке, из свих мјеста, који he се обраћати друштву зашомоћ. Главни Одбор je увјерен да неће у приредби Гајретове томболе изостати ни један пододбор ни повјереник. Сулсјман Бадић из Кључа, уписао у течај 39 слушаоца; Омер Чевро из Гор. Pajnha, уписао у тсчај 30 слушалаца; Коета МатијашсвиБ из Градачца, уиисао у течај 26 слушаоца; Муетафа Јахић из Кладља, уиисао у течај 20 слушаоца; фејзулах Чавкић из Бос Крупе, уписао у течај 20 слушаоца. Наш вриједни повјереник у Пршавору г. Хафиз Салих ЂознБ основао je течај у споразуму са држ. имамом г. Сарајлнћем у Лишњу, којег he водити г. Мехмед F>axTiih, учител> у Лишљи. Једпа свјесна резолуцчја „Ова резолуција доиесена je на скуиштини Учитељског Удружења Среза Барског, у Петровцу, дана 16. децембра 1928. године. 1. Према извјештајима, скуиштина je стекла увјерење да су извјеснп партијски кортеши, не no вољи ђачких родитеља, нити вјерских и културних муслиманских установа, већ из шићарџијских — партијских pa лога, успјели да издјејствују код надлежиих да се ослободе школоваша женска муслиманска дјеца. Овим су чином, за хатор партије, a на штету државе, безобзирно погажени позитивни законски прописи. Учитељско Удружење Среза Барског, као сталешка организација, стоји изнад партија и партијских прохтјева — у служби отаџбини и народу - и, као такво, најенергичније протествује противу гажења позитивних законских прописа, ма од чије стране то долазило и чврсто je ријешено: да никоме ue дозволи да буде изнад закона, Beh he — ако су ови извјештаји тачни - употребити све дозвољене и могуће силе да побиједи просвјетне штеточине и Hehe никоме дозволити да — за ма чији ћеф — газе законе и законске проиисе; 2. Учитељство Среза Барског уједно моли Госп. Министра Просвјете да — још t o k o m ове школске године I— изволи поставити учитеље у општинама: Владимирској и Острошкој, јер то захтијевају и културни и национални интереси“. Колико год ова резолуција с једне етране, данас, и не била актуелна, потребно je било да се осврнемо на њу. Ona je, наглашавамо данас - , неактуелна само у толико, уколако нема више народних посланика. Али, она je актуелна као свјестан гест учитеља среза барског који су били одлучили да се борепротив донедавно укинутог зла који je највише погађао нас културно заостале Гојретовн аналфабетскн течајеви муслимане. Ha апел Главног Одбора Гајрета, упућен свима Ова резолуција уједно je гаранција да he ова го' учитељима муслиманима Б. и X. да оснивају и одржавају спода учитељи сада, без запрека, моћи несметано да аналфабетске течајеве, јавили су се до сада слиједећа наставе своју културну мисију у нашим срединама у г. г. учитељи: чему им ми од свег срца желимо много успјеха. Iz U r e d n iš t v a Uredništvo je prenijelo štampanje lista u drugu čitaocima na pravo vrijeme. 48 štampariju, te će od sada list biti dostavljan našim �Agrarna i Komercijalna Banka za B o s n u i H e rce g o vin u Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije: Beograd Filijale: Brčko i Novi-Sad qqOOO(X>OOOOOOOOOOOO0OOOOOOOOOOOOOOOĐO0OO I Papirnica Med. Univ. 1 specijalista zubni liječnik 1 Sarajevo, Strosmajerova I I - Telefon 619 S a ra je v o , Jeflan o vića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2 - 6 sati poslije podne preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ооеоесхзвоооооооеоооеоооош оооооооооазс ШТАМПАРИЈА B0S9NSHA KLIŠARNICA S V A K I M U S LIM A N TREBA DA KUPUJE SAMO POŠTU RASTRIRNICA GAJRETOV CIGARPAPIR И з p a ђ у j e: разноврсне банковне, трговачке н индустријске тисканице v бојвма као: дионице, уложне књнжнце, чекове, дппломе и т. д., те разна сгручна дела, календаре и остала иврадња солидно, брзо и no умереноЈ цени jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" Властита књиго8езнпца иврађује све врсте трговачких књига и протокола, као в разнс галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту Narudžbe: Tvornica cigarpapira S A R A J E V O ! ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦА = СТЕРЕОТИПИЈД S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Banka G ajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000‘- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama 1 devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje 1 rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti da)e 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ! imffiHHIII!lllllli|!IIIIIIIIIII!l!lllll!llilllll!lllllllll!!flllll!ll||l!ll||||ltl!||||||| HlllliIUIiWII Bosanska Industrijama i E Dr. Omer Bahtijarević Trpačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik Dri. Bolnice, operater I spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica Din 20,000.000*— Reservnf fond Din 7,500*000*- Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice n edavao je o t v o r i o ordinaciju ------------ Ordinira dd 1-3 p o s lije podne Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Prestolonasljednika Petra 1 ulici broj 20 u 11.-om katu Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro 1ostale dragocijenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b66b8712fe396e94250628bc62891346.pdf a8954319b85e13fdb8c354dbceb42037 PDF Text Text Госп. S L Мехмед Зилџик, секретар Tpr. Удр. ЛИСТ ЗДПОД 4f3TOA SA КУАТУРМС ш т т к А т о д и з а н л m vu m m an a и С А Д Р Ж А Ј : Хамид Диздар: Туга за царством Хасан Нини*.: Јесења Хајрудин Бујуиалић: Усиђелица Абдулах Ш. АлијагиК: Сања Извт Пертев: — 24° Ц. Хамид Диздар: У прве сутоне Мустафа X. Грабчанови*.: Пвсма напуштенв X. X .: Три наше предратнв генврације Ввлики успјвси Банке Гајрвт Апел Главног Одбора Гајрета П ривреда Дипл. агроном М. Фазлаги*.: Резање и чишКењв старих во^них дебала Р ам азансни прилог Абдулах Квилијам: Молитва у Исламу Наставна основа за исламску вјеронауку Могућност рада за Гајрет за вријемв Рамазана Упуства за Рамазан Гајретовим конвиктима Г а јр е т о в г л а с н и и 16. ФЕБРУАРА С А РА ЈЕ ВО 1929. УређуЈе: Х а м з а Х у м о БРОЈ 4. �Г А Ј Р Е Т , лист ГаЈрета друпггва за културно н економско нодизање муслнмана, излази 1, ■ 18. сваког месеца, a цена му Je за нашу Отаџбину 100 дивара на годину, a за све остале земље првко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједпни број стоји 5 дииара. Директор Х ам ид Кунић Уредник Х а м за Х ум о Власник друпггво „Гајрет". - Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — З а штампариЈу „Босанска Пошта* одговара Јоснп Енгел. �TJi> J V tT 3 Camid ^Dizdar carstvom I. Još kad su Austrijanci ulazili u našu kasabu. Zejnil je postao čuven. Bilo je to pred punih pedeset godina. On se toga uvijek sjećao, dok je bio živ, a i danas mnogi u kasabi to dobro pamte, kao da je jučer bilo. I sve im je još^ pred očima, u onim živim bojama, kako se to nekad i događalo. Asker bijaše napustio stolaeku^vrđavu, a to isto učiniše i u ostalim mjestima. Turska redovita vojska morala je napustiti Bosnu i Цегсј, govinuTTako naredenje stiže iz samog Carigrada, pa se to moralo i iz­ vršiti. U to vrijeme dđgodi se nešto, čemu se nije niko nadao u onaj čas: Jiirom Bosne i Hercegovine buknu ustaški pokret protiv tuđinaca. Dočekivali ih na puške i noževe, negdje s manje, a negdje s više uspjeha. Puška nije prestajala puna četiri mjeseca i opet se, naposljetku, iza toga, sve utiša. Ustaške čete. neorganizovane i nesnabdjevene svim potrebama, bilo su raspršene i rastjerane, iako ostade mnogo krvi i gubitaka s obje strane. Stočani se pomiješaše sa okolnim seljacima i tako dočekaše Austrijance pod Pješevcem, u ravnim Dubravama, pod tvrdim kulama begova Rizvanbegovića, koji su i rukovodili ovim oružanim ustankom. Borilo se junački, očajno; na život i smrt. Prepuca­ vanje je potrajalo nekoliko dana, a nekad se ni po noći ne imađaše mira. Tako neko vrijeme, a onda planuše, redom, jedna za drugom, seoske kolibe u okolici, prekrivene slamom i drvetom- Zažari se cijeli vidik, a plamenovi nicahu ko krijesnjaci u ivandanjskim noćima. Pet su dana dimile i tinjale u žaru kule Rizvanbegovića, a ustašama ne preosta drugo ništa, nego bježati. I tako je Austrijancima bio otvoren put do u sami Stolac. Ušli su dva dana iza toga. U mahalama čudan strah i neka mračna slutnja, a ćefenci se nikako ne otvaraju. Nešto crno i zadimljeno, ogromno i zlo­ slutno, spustilo se nad kasabu i ćuti. Sve u nekoj ne­ jasnoj strepnji, u jezivom iščekivanju. Ni ptica da zapjeva s rascvjetane grane, ni čovjek da glasnije progovori kroz čaršiju. Eto, tako je bilo kad Austri­ janci zaposjedoše tvrđavu nad kasabom. Svakom se činilo da mu sjede na glavi ti modri tuđinci, a oči grada bile su po cijele dane uperene u visine, na tvrde bedeme starih kula A, eto vidite, umalo ne zaboravih ono za Zejnila Frenju. Kad su austrijske čete ulazile u grad, naba­ saše odmah na Zejnila. Sjedio mirno na sofi, pred podgradskom džamijom, odmah na ulazu u varoš. On je bio od onih rijetkih koji se nisu ustrašili i po­ sakrivali u kuće, a takvih je možda u cijeloj kasabi bilo trojica, četvorica. Eto Švabe! — zašapta cijela kasaba u strahu i pade u nervozan, ćutljiv mir. Tvr­ đava stolačka sagrađena je posred kasabe, na bre­ žuljku, koji je pri svojim podnožjima opkoljen ma­ halama i sokacima. Ulaz u tvrđavu sa sjeverne je strane, a do glavne kapije put, dug i pokaldrmljen, uz brdo, u vjugavim zaokretima. Ti su zaokretaji na­ pravljeni radi dosta velike visine. Vojnici, ulazeći u grad s jugozapada, nisu odmah vidjeli puta, kojim bi mogli u tvrđavu, pa su zastali kad su ugledali Zej­ nila. Htjeli ga upitati za isti, a ujedno se svi čudili to­ likoj smjelosti njegovoj i radoznalo ga posmatrali. A Zejnil prekrstio noge na sofi i zapalio čibuk, pa bezbrižno pušiOslovio ga jedan austrijski vojnik, Hrvat, koji je na veliko Zejnilovo čudo progovorio isto onako kao i on sam što govori. — Hm. Nisu čista posla, prošapta Zejnil i pogleda ih ispod oka. — Slušaj, kuda vodi put do gore? — pita vojnik i pokazuje na tvrđavu. Zejnil šuti. Gleda bijele dimove iz čibuka i ne okreće se. Vojnici su pomislili da je lud. —Hej, mladiću, gdje je put u tvrđavu? Govori! — Ne znam, odgovori Zejnil, ustade, okrenu im leđa, pa pođe prema džamiji. Redovi se uskomešaše, šapat i psovka. Vojniku dadoše novo naređenje. Zejnil nije razumio šta su 49 �inu rekli, jer su govorili njemački. Vojnik stade pred Zejnila i zapišta ponovo: — Zar ti ne čuješ što te pitamo, a? R e c i. . . ili ćemo te sad • .. i pokaza na pušku. Zejnil je kolebao. Promišljao je šta da uradi. Naposljetku progunđa: — Eto- pa tražite, ako vam treba. Po drugi se put okrenu od njih, da ide, ali se nešto dogodi. Jedan kratak uzvik nekog dežmekastog oficira, sa kozjim licem i malim okruglim očima, kako se Zejnilu učini u onaj čas, a nekoliko ga čvrstih ruku šćepa za vrat. Bijesan žamor prođe kroz redove. Naredba je glasila: pred nama do tvrđavske kapije, ili ćemo ti proparati trbušinu! Da to potvrde, svi okrenuše za njim. Zejnil je promišljao da raspori jednog ili dvojicu od njih, a sa njim neka bude što će biti. Što god bude, misli Zejnil, suđeno je. Bog je to sve udesio. Ali se predomisli. Bolje je ovako. Oko njega je sijevalo desetak blještavih austrijskih hajoneta, a on ni da okom trene. Išao je pred njima "bez straha, a to je onog kozičavog, bio je neki Madžar, kapetan, kako se poslije doznalo, dovodilo do bjes­ nila. Zejnil ih dovede do pred kapiju, a onda okrenu niza stranu, gunđajući i psujući u sebi: — Hehe . . . Mislili ste' prepktšiće se Zejnil. skovalji jedni! Jadna-J^ vam je majčica vaša s nama. Dok je u nas glava na ramenu, eto dotle ćemo vam sve prkositi- Dosta ćete vi ljuta jada s nama vidjeti, dosta . . . Paskovalji! Austrijanci ga vipeT-nisu ni trebali, jer su bili na cilju. Ulazili su u ogromnu tvrđavu, u kojoj je ne­ koliko dana prije bio turski asker, pa su bili na oprezu. Ta moglo se svašta dogoditi: kakva spletka, busija i slično. Radi toga nisu vjše pi obraćali pažnje na Zejnila. A sjutradan cijela kasaba govorila o Zejnilu. H valili ga. — Aferim, Zejnile, aferim. — — Dobro si se ponio . . . — Pravi, pravcati junak! — Pa, vide Г ti, Huso, kako im se on i smije? — Još pravo u b r k . . . — Hahaha! — E, halal ti vjera, Zejnile. — Jakako! Jakako! — I stari su mu, bolan, taki b i li . . • Junaci! Ne znaš t i . . . Pa treba i on. Od čojka opet čojk, a šta će drugo od ugursuza no ugursuz! Ja kako ćeš drukčije.. Šta veliš, Zejnile? — Eto, tako nekako . . . A u Zejnila samo ključa i vrije. Krv mu se raz­ lila tijelom, a svi damari biju. — Merhaba, Zejnilaga! — kaže mu jučer Nusretbeg Dervišbegović i čini mu temena na sred čaršije. — 50 — Merhaba, bože, — odgovara Zejnil i otpo­ zdravlja rukom. — V idoli te juče, poče beg, pred onim katilima. Ejh, ejvala ti! Baš si ih nabrusio. Gledo sam te s čardaka i bi mi milo što ih ’nako mučiš. — Ja kako b i . •. — E, aferim ti, aferim. I treba tako! I Zejnilu drago što ga svi hvale. Pa i sam Nusretbeg. Haj-haj! I Zojnil se izmahuje, raste. Same mu noge poigravaju. Kroz tijelo mu se razlijeva neka topla drhtavica, a iz grudi se širi unaokolo neka divlja snaga i prkos. Preponosan je. Ide čaršijom, a sunce mu igra u raširenim zjenama i cijelim ga ti­ jelom miluje vedar, nasmijan dan. Drago mu to, što ga hvale, a u isto vrijeme mu dušu stegao bol za pro­ palim carstvom. Nvidljivi mu trnci prolaze obrazima i bodu ga, pale, umaraju. Niko ne zna šta se u njemu kuha ji- muti. II. Tako propade Tursko gospodstvo u ovim kra­ jevima. Došli Austrijanci i otpočeli s radnjama. Naj­ prije preuredili i popravili tvrđavu na brdu da se osiguraju od mogućih napadaja. Dotjerali mnogo naj­ ljepšeg bijelog kamena sa otoka Brača i napravili još jednu utvrdu, modernu i sigurnu. A utvrda se pono­ sito zabijelila u visinama, kao galeb. Poslije se preu­ redile drumovi, napraviše državne zgrade u kasabi i logor od nekoliko velikih baraka i kućetina, u polju, pod kasabom. 1 tako punih pet godina- Cijela kasaba nekud umuknula, zanijemila. Na mahale pao umor kao od žalosti za nečim što se više neće vratiti. Nakriviše se sumorno ispucali odžaci i stari čardaci pod njima. Nigdje života nadaleko, samo mutne oblačine povijaju u svoje široke zagrljaje okolna brda. A Bregava huči u daljini, huči promuklo i tiho, valja se razgolićena i mutna i dere između pećina i provalija. Pa iako se mnogo i nervozno radi, pa iako je, poslije nekoliko teških godina, nastala prilična jeftinoća i blagostanje, nije bilo onog starog veselja, šenlučenja i slobode. Ono, istina, jest čovjek bio slobodan — , mogo si nositi zlatnu krunu, a da te niko ni prstom ne dirne«, kako kažu naši stari, ali se ipak svak osjećao nekako pritješnjenim, nesigurnim, utučenim. Činilo se svakom da visi nešto sudbinski crno nad njim, nešto mračno i pritajeno, pa mu se dušom razliva neka nepoznata sjeta i dert. Sve palo u neko nepo­ znato ravnodušje. U svim srcima puklo nešto kao jauk, kao čežnja za starim, odbjeglim danima. To isto osjećao je i Zejnil. Činilo mu se pokatkad da je on malo, ostavljeno i zaboravljeno siroče, bez oca i majke i bez ikoga svoga. I neka tupa bol sjela mu na prsa, pa ga nešto duši, sapinje mu dah, pritište mu grudi. Sve ga boli. Kriknuo bi kao ranjena zvjerka, a ne može; zapjevao bi i zaplakao nekad u isto vrijeme od neke puste, neznane tuge — a opet ne može. Neda mu se. Ne zna ni sam šta mu je- �— Bože, Rta je ovo meni? — pila se Zejnil i šuti. Razmišlja o svemu i svačemu. Najposlije duboko otpuhne, pomisli na druge, na Boga i završi: Tako je i ostalom svijetu! Nisam sam. I drugim je sigurno lako. Svi mi žalimo za starim vaktom i zemanom. Ej-hej, kad će se ono povratiti, k a d . . . šta ćemo: od Boga je to sve. H e-he. . . Suđeno! Strah ga od samog sebe, od razmišljanja, od sa­ moće. Prošlost ga muči. San ga davno ostavio i nikako ne dolazi- Muči se po cijele bogovetne noći i sve mu se nešto ko prizdire; čini mu se sve da čuje negdje u daljini pucanje kubura, topote konjanika i glasove bubnja. Jednom mu se pričini, bio je Ramazan, noć puna mjesečine, da vide kako kroz daljinu minu jedan sklop crnih sjena, a među njima velik crven barjak sa zlatnim polumjesecom i zvijezdom u srijedi. I tako, eto, prolaze dani. Najposlije, nekom srećom ili nesrećom, prođe i to. Opet se niski ćefenci iskitiše raznom robom i procvjetaše šarenim predmetima, a kroz sokake se opet, poslije duga vremena, začuše pjesme i smijeh mlađarije. Kad god se odakle začuje kakva lijepa stara pjesma, sve da poludi. Sve pada u neki radosni drhtaj, u neki raspojasani urlik i sve se ko omamljeno pre­ daje piću. U rakiji se tražj .utjeha. U ivinu se zabo­ ravljaju uspomene. Pije se od jutra do mraka. Stariji prednjače. Najžešće se opijaju onaki kao Zejnil, koji nisu prispjeli ni u mlađariju ni među stare. Okupa­ cija im je prekrenula kolot§£ijlu životnih nastojanja, a ustanak im nije dao da se požene. Vinom utomljuju neku pritajenu tugu, pa u nekoj grčevitoj razdraga­ nosti, u neobuzdanoj čežnji za nečim izgubljenim, po cijele dane i mjesece. A jednoga dana, ko iznenada, proču se kasabom: — Propio se Zejnil Frenjo! I svijet se začudi. Niko da povjerova. — Ama ne vjerujem ja u to, brate — viču jedni, a drugi odmah nadodaju: — Jes’ vallahi. I ne izlazi skoro iz mehane. — E, ljudi, i bio je na vatri. Mučilo ga nešto. Da nije čini mi se to učinio, e, bi ama brate, dina mi, pomahnito, čini mi se. Ili bi sam sebi k id iso . . . Ne znate vi kako mu je bilo došlo! Vazda što spominje stari vakat, a Tursku nikako da zaboravi. Dobro je tako. Pa neka, proće i to jednom . . . A more biti pa u piću sve da zaboravi. . . — Dabogda, sin k o. . . — Ih, ih. Ta nije se bolan, Zejnil propio? Ta more biti samo da je onako • .. Okusio čojek, pa eto t i . . . Boj’se i neće više! A? — propitkuje Šaćiraga Dundić, čovjek lijen i tvrdica, i mršti obrve. Sluti zlo. On je neki daljni rođak Zejnilov, pa ga ovo zateklo i iznenadilo. Ko bi se još tome nado! — Jes’ duše mi, Šaćiraga, k’o ti ja kažem. A nije vala, da ti lažem . . . Zašto? — Aaaa! A! A! — isčuđavaju se kasablije i svima sada ponovno izlazi pred oči Zejnil: mrk, prkosan, šutljiv — ide pred golim bajonetama austrij­ skih pušaka i ne plaši se. Ne boji se modrih soldata, čija se krvava djela sa strahom i zebnjom u duši pre­ pričavaju po mahalama. I tako skoro svaki dan. Uvijek ih manje među trezvenima. Danas se to čuje za ovoga, sjutra za onoga i sve redom. Krčme se pune, a kad su pune krčme — pune su i tamnice. Policija tada ima pune ruke posla. Sjedi tako jedne noći Zejnil sa svojim društvom u tamnoj, zagušljivoj mehani. Piju. Ispijaju se čaše jedna za drugom, a pijančevanju nigdje kraja ni konca. Odjednom, kad je vika bila na vrhuncu, za jednim stolom zapjeva neki mladi mostarac- Sve se skameni. U duši se rodi i raskinu čudan žal za starim danima. Glas mu jak, zvoni, prožima. Nekad bolećivo zatrepti zadimljenom mehanom, a nekad se izvije i bekrijski zajeca nad glavama. Zajnil se ukočio, pa ne zna ni da zazine. Samo što blehne i sluša. U Habibe, ćelebića zlata, Svaka riječ hiljadu dukata. Lom u mehani. Prevrat u mraku. Lupaju srca kao čekići nevidljivi. Zejnil skoči na noge, prihvati objema rukama stol i tresnu njim o pod. Zazvečaše čaše i razletješe se u hiljadu komadića oštra stakla koje blještavo zasinu kroz mrak. Nešto Zejnila po­ teže, uskipje u njemu sve ono godinama skupljano i skrivano i sav se strese. Nadjača ga snaga naše pjesme i sva ona divljina u njemu, prkos i odušev­ ljenje, stopi se u jedan jedini luđački, životinjski urlik. Samo što zavika: — I juha j! I opet sjede, drhtav i uzbuđen od nekog uobraženja, od neke skrivene ljepote i oduševljenja. Prlmiriše ga. A on samo što gleda na drugi stol i viče: — Hej! Vina! Vina onome deliji onamo! Čujete li? Vina! I onom tamo. I ovome, i onome o n đ e. . . Svim a. . . daj svim a. . . Hej, bačvu nam vina. Cijelu! Razumiješ li, cijelu! — Neka, Zejnile. — Polako, brate slatki, polako. — Vina svima! Dosta! Piite, kad ja kažem! — Pa evo pijemo, zar ne vidiš? — Vina! — drekće Zejnil ko bjesomučan i osjeća kako u njemu raste džinovska snaga. Sve mu postaje tijesno, crno, muklo. Nešto ga raspinje u grudima, a jasno, sasvim jasno osjeća, kako mu se mrači u glavi i pred očima. I nastavlja se sa točenjem. Pjesme niču, jedna za drugom, jedna preko druge, ponekad i nekolike u isto vrijeme. Mehana se raspjevala i grmi, trese se u jednom ludom, pobjesnelom ritmu. A kad dođe i do one: 51 �Bugar ше je zarobio, život mi je poklonio, amman. . . ammann. . . Zejnil više nije mogao da izdrži. U onoj vici, galami, u luđačkom pljeskanju, u krilu neke čudne snage, što sve krši i lomi u sličnim momentima, Zejnil je najednom proplakao kao malo dijete. Glasno je zajecao, a u grlu ga nešto steže, davi, pa ne zna ni sam šta s njim biva. — Taki je on — prošapta Salkan Bajrović, a neko dodade: — To ga je pjesma ražalostila. Svi smo mi taki, jer je naša pjesma ko najljući plamen. Snažna je i more čojka zanijeti, pa ne zna šta s njim biva ni kud udara­ n i. Austrijanci skoro cijeli grad uredili. Da, da! Sad kažem grad, jer to uistinu više i nije prljava, žuta kasabica, nego lijepo uređen, mali grad. Prosuli novac u narod, pa sve procvjetalo ,prgovorilo. Ra­ zbudio se novi život na ulicama, a vitki, mladi oficiri, u modrim uniformaipa ispunili sve dijelove grada. Prolaze sa svojim .ženama, nasmijanim i narumenjenim, ispod ruke, i ćetetdju, smiju se, razgle­ daju . . . Pored ostalih naprava otpočeše i sa grad­ njom vodovoda. Bregava nezdrava i nečista, pa izgubiše mnogo vojnika, koji pomriješe radi toga što su pili vodu iz nje. Kako je izvor Bregave tek nekoliko kilometara udaljentod grada, odlučiše se na gradnju vodovoda. Došli inžinjeri i sve priredili: oplanili, razmjerili, raskopali. Zidalo se dosta, čistilo, kopalo, a dobavili se i rorovi. Cijela okolica izmrežala se i unakrstila kanalima i opkopima. Sve u poslu. Ko u pčelinjaku. Radilo se dan i noć, a navrvilo bezbroj radnika i majstora iz svih krajeva i mjesta. Narod nije nikako vjerovao. Spočetka s e digli protiv tega. Nisu dozvolili da im se zemljište raskopaje. Nije ništa pomoglo. — Ama, ko, bolan? Ko će to izvesti vodu u čaršiju? Pa još vele i u mahale! Hahaha! — izrugivaju se kasablije. — Ne mahnitajte ljudi, kad vam nije prigustilo. Šta se brukate i zborite da ćete to načiniti,- kad ja znam da to ne more ni biti — kaže često Hasanaga Pilinorac i ismjehiva inžinjere. A oni samo rade. Ne obaziru se na besposlenjake. — Baci bolan, vlaški marifetluci! — prihvaća i Zejnil i odmahiva rukom. A poslovi svaki dan napreduju. Kanalizacija do­ vršena, rore, velike, teške, gvozdene, postavljene u đerize i zatrpane. U Dolu, na izvoru Bregave, sagra­ đena dva lijepa rezervoara za pročišćavanje vodo. Kad je bila postavljena prva gvozdena česma na čaršiji, pozvaše narod da prisustvuje svečanom mo­ mentu, kada će prvi mlaz vode proteći iz cijevi. Ispa­ 52 ljeno je i nekoliko topovskih hitaca, a austrijski voj­ nici trubili su cijeli dan prolazeći u paradnoj povorci kroz grad. Došlo naposljetku i to. Inžinjer, Nijemac, sa gus­ tom crnom bradom, orlovskim nosom i cvikerima, stao kod česme i osluškuje. Čeka da voda zašumi kroz rore. Zamalo, pa će proteći! Iskupilo se mnogo svi­ jeta. I Zejnil je tu. Došao da vidi, iako ne vjeruje nikako u to. Pri piću je i sad, iako ga je razbio ma­ lo hladan vazduh oko Bregave. Odavno nije toliko šetao kao jutros. Primače se najednom onom bradatom inžinjeru i zavika: — Vjeruješ li ti, tako ti Boga, da tu more voda doći? Inžinjer se smije. Šuti. Očekuje grgot kroz cijev, a onda će mu dokazati, bez riječi, da može. ,Л Zejnil nastavlja: —-Ako ga, brte, ona tu ikad poteče, evo pogledajder ovde, gospodine! Ovde ti slobodno Zejnilu pljuni — i uhvati se za velik crn brk, pa se izgubi medu 'svjetinom. Upravo je to učinio, a zagrgota voda negdje u du­ binama zemlje i odmah iza tega pljusnu iz česm e prvi mlaz vode. Na sve strane zagrajaše uzvici začuđen ja: — Aaaaa! — Vela-ftavle, vela -h a v le. . . — Ih, šiknu, Allaha mi milosnika! — Baš nesta šejtanu posla! — Proteče v a lla h i. . . — E, baš su inđiliri! Jarabi, đe je dovedoše! — Šta bi od Zejnila — neko zavika. — Da nije pobjego? — E, baš se obruka. — Svi smo se mi obrukali, s v i . . . Zar si ti vjerovo? A kroz gomilu gurao se jedan čovjek, blijed i uzbuđen. Bio je Zejnil. Dogurao se do bradatog inžinjera, prodrmao ga za ramena i rekao glasno, okrenuvši mu lice: — De! Inžinjer se čudio. — De! — Šta ću — pita. — Pljuni! Reko sam ti da ćeš pljunuti ako pre­ teče. Protekla j e . . . Inžinjer nije vjerovao. On je mislio, kad voda proteče, da više neće vidjeti nepoznatog mu, pripro­ stog čovjeka. Mislio je: sakriće se. Kako se prevario! Eto, on je došao i pred svijetom mu pruža obraz da ga pljune. Održao je riječ, od koje bi i on sam po­ bjegao. To ga je natjeralo da je mnogo poslije m islio o ovim ljudima, karakternim, poštenim, čvrstim. Padaju umorne večeri jedna za drugom i ostav­ ljaju iza sebe krvav trag. Kasaba poslije svakog akšama oživi dvostrukim životom i zaplamsa dvostrukim �plamenom. A sve se svršava uz pjesmu i piće po me­ hanama i podrumima. Zaplakaše mnoge majke za si­ novima, žene za muževima, sestre za braćom ro­ đenom. Svaki dan mole Boga da ih spase i odvrati od njih ovu pijanu napast koja je unišla u krv svih kasabMja. A Zejnil često ponavlja jednake riječi, jer nema koga ko bi se brinuo za njega: — Mene nema ko žaliti. Samac sam. Pa baš mi i milije što se tako potrefilo. Mene nema ko žaliti, pa to ti je! U zadnje se vrijeme Zejnil sasvim promijenio. Ljut je kao ris. Za malu se stvar potuče. Na svakog mu krivo. Pokatkada tako on gleda austrijskog soldata kako prolazi čaršijom, pa se odmah namršti. Bode mu oči ona Čista, plava odjeća, pa čim je ugleda, okrene glavu na drugu stranu. Ili opsuje nešto krupno i pljune za njim. — Pul Gurbetine gurbetski i ko te spremi vamo, da bi li ti bilo. Eeeh, ja, ja, paščadi pogana! 0 , nema mene ko zažaliti, nema! I tako lepršaju dani nad kasabom ko jata bijelih golubova i prolaze. Zejnil i Memišaga Begić plrihi u pijanstvu, pa često dođe do gungule. I posvade se, i potuku se. A međusobno, za veliko čudo, gledaju se kao dva rođena brata. Što rekni? Zejnil rekao j e j . Memišaga, a kako god hoće Memišaga, Zejnil nikad ne prigovara. To su dva najbolja jarana [u~gradu./ — Ejh, propade li, pltJpađe carstvo Otomansko! — huknu jednom Memišaga kao iza sna, a Zejnil odmah prihvati: — Jah, žalosna nam majka, pa ako će i u grobu! Propade, vallahi, propade. Na naše oči propade! Phi, dženabeti dženabetski! I vi ste mi Turci?! V i . . . Poganovi! — Gledamo ćafire, kako nam čaršijom prolaze. — Bruka, braćo, bruka po vas ibađullah. A naša najviše. — He-he, bruka! Šta drugo, nego bruka! — Haj-haj! Ja nemam nikoga ko bi me žalio. Nemam nikoga! — Pa, da ih sikterišemo, Zu’fo! — V ala. . . Memišaga, pravo bi bilo. — Taman tako! — Samo polahko, polahko. — Šta ste digli graju? — Da se vlasi ne ovizaiu. — Išćeraćemo ih između nas. Ne trebaju nam! — Ne trebaju! — Tako je! Tako je! — ori se sa svih strana. — Juuj! Vina! — Vina! — Sad ste mi mili. Svi. Svi ste sad moji! Vidim da mislite isto što i ja mislim. Na kolac s njima! — Samo lakše, e j . . . zaboga. . . — Da se ne čuje na izvan. — Nastradaćemo. — Nek se čuje! Pas im se mesa nabio! Poganovi vlaški. Šta će nam? Nck oprobaju samo, nek se pri­ kuče. Svi će se razbiti o širinu Zejnilovih grudi — viče Zejnil i razdrljiva košulju na prsima. Lupa šakom po širokim grudima, obraslim u dugu dlaku, a u njima ječi kao u šuipljem badnju. — Hej-hee! Razbiće se, razbiti! — I hoće! Hoće! Imamo mi još praha i olova! Imamo noževa! — Da vratimo slavu otomansku! — Da vratimo! — Živio! — Živio! — Tako treba! Tako, tako! — Samac sam ja, bolan, samac! Nema mene ko zažaliti. A krvi bi im se napio ko ovde ovog vina pred nama. Ej, krvi! Bi, braćo, turske mi vjere! Nema mene k o . •. A-šta je to? Šta ste stali! Udri dok ima. Pi! — .Ej, fetari vakat. Dobro li nam bijaše! — Vratićemo mi to, bolan! I tako često u njima, kad se izopijaju, sazrijeva čudna željh^ želja za borbom, za krvlju, za osvetom. U takvom stanju potuku se i sa vojnicima. Zejnil i Memišaga imaju već nekoliko vidljivih uspomena po sebi koje im ostadoše iz sličnih okršaja u pijanstvu. Sjutradan, obično, o sinoćnjim zavjerama i borbenosti u piću, nemaju ni pomisli. Od svega toga ostane im jutrima teška glava i misli u haosu i neredu. Jednom i iuma’o ne zaklaše nekog kaplara, Kranjca. Radi toga su odležali po tri mjeseca u zatvoru, a moglo je i gore biti da ih ne sačuvaše drugovi svojim izmišljenim is­ kazima i zakletvama. IV. Prođoše mnoga proljeća nad gradom. Prođoše mnoge jeseni kroz naše vinograde. Prođoše zime u bijelim sniježnim kukuljicama. Prođoše vreli dani za­ grijanih ljeta kroz naše duše. Sve se mijenja. Sve pro­ lazi. Sve što je stvoreno, stvoreno je da nestane; sve što je rođeno, rođeno je da umre. To je zakon, mimo kojega se ne može. Samo je Bog vječan, jer nije po­ stao, niti će nestati; nije se rodio, niti će umrijeti. I jednom ipak dođe vrijeme, kad se sve primiri, kad se sve stiša. U našem gradu je isto tako. Svakidanjim pijankama iscrpiše se stare zalihe, a ne­ kima i cijeli čitluci i imetci odoše na bubanj i prodadoše se na telalu. Jenjavalo svaki dan. Neki već odavno ostadoše bez igdje išta. Trošilo se ono, što je ostalo od zadnjih rasprodatih komada. Među takvim bio jo i Zejnil. U posljednje vrijeme postao mučaljiv, ispijen i nekakav požutio. Skoro i ne govori. Prestale pijanke. Ubilo ga piće, rekoše u gradu, a on se vuče sokacima ko prebijen. Omršavio nkakav, pa i ne gleda u ljude. Stidi se. Spustio glavu na prsa pa šuti. Čovjek bi rekao da nešto traži u prašini pred sobom. Pa i njemu se samom jednom tako učinilo. Tražio je 53 �nešto cijeli dan po sokacima, po poljima, po brdima, a nije znao šta; nije ništa našao. Ide on tako sokakom ili sjedi u Zekića hajatu, pod duvarom, gdje uvijek i spava otkako mu prodadoše i kuću nad glavom, a nešto ga lupa u sljepočnicama. Čini mu se, da je neko nievidljiv i velik uzeo dva ogromna malja, dva gvoz­ dena čekića, pa jednim sa jedne strane, a drugim sa druge, tuče ga i mlavi po glavi. Boli ga. Popipa ru­ kama, a ono na hladnu čelu kaplje znoja ko zrnje kukuruza. I teško mu. Pokatkad opet, onako u no­ ćima s proljeća, nešto mu se ražali na sama sebe. Gleda drhtanje zvijezda u širini plavetna neba, pa hoće da diše, da mu se proširuju prsa, kao nekada u mladosti, a ne može. Nikako ne može. Nešto mu neda da diše kako on hoće, a prsa mu se skupljaju u okruglac, u klupko. Nekoliko je puta do sada čuo, ili mu se tako učinilo, kako se u njemu nešto prelomi, otkinu i pade. I zabolilo ga tada u slabinama, kroz grudi mu prošlo nešto kao užaren mač, kao plameni jezik rasplamsale vatre, i samo je zajecao. Pomislio SCacan Ликић Зесења He ниче љубав ко цвијет само с прољећа, не буде душа само c'Jecemi ко лист болећа. уг' Да ми не приђе том твојом ч и сто т^ !сјајем у оку с росом на усни -путеним једрањем не бих те био радосно жељан никад ко ову касну вече. И кад се јавиш свијећом ; душ и си ми тако само ближа д а послије тетурљив запјевам кроз маглу и да ми љубав чује позни мрак. He ниче вољење, добра, ко цвијет само с прољећа. ЗСајрудин Ђујукалић je odmah na mladost, na pijanke, mi rane, teške i kr­ vave, koje mu ostadoše iza tuča. Jednom mu se učinilo, lutajući poljem poguren i umoran, da je negdje u daljini, podno jednog zelenog brijega, ugledao neku svijetlu, bijelu prikazu koja je plakala. Pogledao je bolje, protrao rukama umorne oči i tad je opazio da nema ništa na onom mjestu. Prevarile ga oči. A tako se bio obradovao. Učinilo mu se u onaj mah da je ugledao svoju mladost koju je iz­ gubio negdje davmo na putevima pijanih raspoloženja. Kroz plač je tada prošaptao: — E, da! Samac sam ja u svijetu, samac. Ostavljen i zaboravljen. Nema m ene ko ž a liti. . . I on je, tada, prvi put u svom životu, zažalio za svojom mladošću. Jedne noći, u zagradskoj mahali, čuli su kako se sa štropotom i lomljavom sruši neki duvar. A sjutra, pod starim oborenim duvarom Zekićeva hajata, na­ đoše Zejnila Frenju. Bio je zgrčen i modar: umrtvljen teškim kamenjem srušenog zida. A шаров пас око куће вије. Кућу жуне кљују и зидове кваре. У собу се њену усслила туга, По дувару мреже пауцп нсплели; Њ ена празна соба цсри се и руга, Катмерима што су na пенџеру свели. A у кући Есма, сама, расилакана, Броји пусте дане, плете беле власи, Срце joj je жуто ко струка мерџана, И живот joj горки полако се гаси. ЈЛбдулах 7U. Љлијагић Сања Harne су сање к’о дугине Ooje, тек одсјев сунца на трептавој води, куиола сјајних н мраморних своди дворовн паши у азуру стојо. Усиђелица He звекећу више златни суфуриии 0 бијелом врату ашиклпје Есме, He цвјетају више руж е ira јасмипи Нит joj славуј пјева своје лијепе пјесме. A ми смо дјеца луда, безазлена, од раног јутра на до касне поћи у наше сањс упиремо очи, с пјесмом на усни, с надом у дну зјена. He чују се њеиа шаиутања тиха. Нит подмукло шкрипи њен капиџик мали; Ha њему се сада свезан камен љиха, A канат joj вјстар већ одавио свали. Ал’ вјеруј ти су стулови и дворн Тек крхке сање што у седам боја дугиних сатка жарка л>убав моја. Џамли пенџер њезии махоивиа крије, Што полако пуже у з зидине старе; 54 II први вјетар који јачи будс дворове наше и то сање луде у лрах he сивн да сруши и оори. •1 �Jzet SPcrtc\ — 24 ° C - Sjećanje jednog penzionera na zimu od 1888. 1889. g. Na 4. februara u ponedeljak u jutro oko 7 sati, pošto su me stegla 24" ispod nule, da ne smijem mrdnuti nikuda, iako imam sto poslova u čaršiji, šćućurio sam se u halvatu pored mangale pa krkam »crnu« uz dimove »Save« i mislim — šta može i šta ne može biti od ove ciče i studeni. Kako djeca nijesu imala škole zbog štrosmajerove proslave, tako se i oni okupili oko mangale pored mene, pa i oni hukću u ruke i cvokoću zubima i sve me zapitkuju o zimskim žestinama i mrzloći. Selim veli: »Ja mislim da niko na dunjaluku ne pamti ovake zime, jer eno i naša baba kaže, da ni ona ne pamti«. — Na to će Jakub: »Ih, ti misliš da ne pamti; šta zna baba, ona ništa ne zna, kad nije išla u školu, jel’de, babo?« pa se okrenu prema meni. Ja se osmjehnuh na Jakubovu primjedbu i u tom času pade mi na um da je bilo u Sarajevu ovako zime od 24° ispod nule prije ravnih 40 godina, i j. 1889, i da sam tada onu zimu i t u đ e n dpljro i' žestoko is­ kusio i zapamtio. I dan-dani me ježnja uhvati, kada se sjetim d e ^ vera iz one godine i one strašne ’i' duge гтше. Evo kako je to bilo: Bijah u vojnoj realci (Militar Knabenpensionat). Pred božićnje praznike, dobiše neki pitomci odsustvo i odoše kućama na ferije, a mi neki ostadosmo. Bijaše to jedan mali krug đaka-pitomaca prijatelja i to: Stevo Stefanović (Forcan), Jovo Gvozdarević (Riro)r Dragutin Nježić (Gutko), Dragoljub Jelić, Stetozar Retković i ja- Jedne nedelje pred Božić, sastali se »mi« u jednom kutiću zabavne sale pa se zabavljamo, i pričamo i ozbiljno i šaljivo. Najednom prekide Stevo, najstariji i tada (a možda i danas) najpamet­ niji među nama pričanje i predloži, da o dojdućem katoličkom Božiću iznenadimo naše učitelje i ostale drugove, priredbom jedne zabave i pozorišnog ko­ mada. Svi pristadosmo na njegov predlog i odmah tu zaključismo da predstavljamo Boj na Kosovu* i razdijelismo uloge. Stevo uze ulogu »Cara Lazara7, Riro »cara Murata«, Gutko »Miloša i t. d. Umolili smo i neke eksterniste, te su nam prišli u pomoć. Stevo isposlova Komandantovi! dozvolu za to, bez da su drugi za to saznali. Kako je vladala ciča zima, taman kao i danas, mi nijesmo išli na obligatne šetnje i odmore, nego smo se za to vrijeme vježbali za predstavu i probe pravili. Došlo božićnje, odnosno badnje veče, i mi (di­ letanti), poslije večere, odigrasmo naš »Boj na Ko­ sovu« na veliko zadovoljstvo i iznenađenje naših uči­ telja i drugova, a i gostiju koje je naš Komandant tu večer pozvao na gozbu i zabavu. Ama odigrasmo li — — odigrasmo — baš kao pravi glumci. Za to smo i dobili uz pohvalu i neke lijepe darove. Osokoljeni tijem uspjehom, zarekosmo da i na pravoslavni Božić priredimo sličnu zabavu i odigramo jedan komad. Počesmo se spremati i učiti, — pa i naučismo i održasmo probu, ali nam ne bi suđeno da održimo tu zabavu i da odigramo, jer su nam gospođa »ciča zima« i njena posestrima »jangija« upriličile drugu žešću zabavu. Naime, te večeri kad smo održali probu, izgorje naša škola i u malo da nijesmo svi stradali od groznog požara i još groznije studeni. Bilo je 24° Celsiusa ispod nule. Dobro.se sjećam kad me učitelj, pokojni Požun. sa rapirom probudi iz sna, nekako oko pola noći; polu sanen, skočih iz kreveta i onako bunovan, u gaćama i u košulji, go bos, stadoh na »mirnol« i ne sluteći- na-ojesreću. Bog zna dokle bi tu ko ukočen stajao da ne čuh: : Auf — schnell — marsch — hinaus — wir brennenk (ustaj — brzo — napred — napolje — gorimo), dreknu pok. Požun, pa okrenu dalje, da druge pitomce budi koji su slatko spavali. Ja u onoj zabuni, kad čuh zapovjed, pojurili onako go-bos na polje u hodnik i tek u hodniku čuh opštu uzbunu i trku i kad saznadoh šta je, vratih se natrag u sobu da bar nešto od odjeće uzmem, ali me u tome pomete jedan drug koji prema meni trčaše, isto go-bos, vičući: »brzo — napolje — basamaci gore!« Ja se obazrijeh i zaista spazih dim i plamen iz trijema basamačkog i zato odmah okrenuh i ođletjeh za drugom pred školu- Osim dvajestak, do naj­ više trideset pitomaca, koji bjehu djelomično obu­ čeni, ono je ostalo sve bilo golo i boso kao i ja. Snijeg, mraz, magla, ciča-zima, 24° ispod nule (upravo kao i danas), a mi goli i bosi, postrojeni u redove, stojimo na ulici pred gorućom školom i po­ skakujemo kao da igramo »Đurđevku«. Dok neko viknu: »Rechtsum — schnellschritt — marsch!« (na desno — brzi korak — napred marš!) i mi okre nusmo, al ne brzi korak kako je zapovjeđeno, već u trk i neznajući kuda ćemo. Pred vladinom palačom odvojiše nas i jednu po­ lovicu smjestiše u kancelarije vladine, a drugu u kuću g. Frankinija. Dok smo mi tu bili sklonjeni da ne skapamo onako polugoli na onoj ciči, dotle su vatrogasci čak­ ijama ograničavali vatru i spašavali što se moglo spasiti, a o gašenju vodom nije bilo ni govora, jer je svud i svagdje voda zamrzla. I tako je škola, osim magazina i gimnastičke dvorane, do temelja izgorila. Međutim su nama iz spašenih magazina dobacili odjeće i obuće te deka, da se privremeno odjenemo i 55 �zgrijemo. Tada sam vidio starog i okorjelog ratnika i vojnika gdje plače. To je bio tadašnji zemaljski po­ glavar i general konjaništva baron Appel. Nekoje obitelji iz komšiluka, ponajviše činov­ ničke i oficirske, donesoše nam koješta za okrepu i zakusku; među ostalim bilo je i crne kahve pa čak i cigareta. Usput napominjem, da je nama, i svima đa­ cima uopšte, bilo zabranjeno pušenje i crna kahva. ali tada — tada nije niko, pa čak ni naš strogi ko­ mandant Kramarić ni primjetio, a kamo li se bunio, zbog toga što mi srčemo crnu kahvu i furljamo ci­ garete — kao, evo, ja sada. Sutradan smo se kako-tako obukli. Nije se imalo kad izabirati po mjeri, niti produljivati ili prikra­ ćivati rukave i nogavice, pa nas je bilo u neku ruku smiješno vidjeti. Izgledali smo kao seoska djeca kad idu u školu obučeni u gunjeve roditelja i starije braće, a nekoji kao Benakiba u banjama, kad mu je tašta prikratila pantale. Sjećam se da je najsmješnije, izgledao Riro i mali Petrić. Riro navukao po .dvoje pantole i po dvije bluze, a onda veliku kabanicu povrhu pa izgledaše kao debeljko — narednik, naš učitelj pok. Cazin (koji mu je i dao pridjevak »Riro«), a u malog Petrića kabanica se vuče po tlima, poput šlepa od ženskog fistana boji onda bijaše u modi. Postrojiše nas i otpremiše u Transporthaus koji je tada bio ondje gdje je sada žandar ija \ y Koševi, smo ostali neko vrijeme* dok se je u turskoj kršli (kasarni) načinilo za našu školu i dom jedno odjeljenje u čijem je dvorištu načinjena da­ našnja Kralja Petra kasarna. Međutim smo mi zaboravili na nesreću i našu kuburanciju, iako su još podjednako vladala 24° ispod nule, pa smo se u pomanjkanju učila i knjiga kartali i igrali, neko »žandara«, neko »otuzbira« na karte, što su nam ih donijeli Čabak i Knežević, i, čini mi se da su oni ponajviše i dobili, — ako ne u novcu, a ono u bonovima, ali ne onakim kao — nekad — kod gradske štedionice — već malim papirićima koji su glasili na marjaš i krajcarIzjutra smo se prali u dvorištu na jednom šadervanu koji je usprkos 24-ici Celzijusa ispod nule tekao. Pri tome su nam se kose mrznule i visjele le­ denice sa glave, ali to nama hič — nije smetalo, već smo još koje-kakve šale zbijali. U Rire bješe velika kosa i frizura, poput solufa, pa poslije umivanja uletio bi u »cimer« sleđenih kosa, pa treskao glavom, a one ledeničice, klepeću i zvekeću baš kao da su od stakla. Nesretna 24° ispod nule trajala su i vladala sve-olok mi nijesmo prešli u kršlu. Tako sam ja, eto, zapamtio »ciču-zimu« sa njenih 24° ispod nule od prije 40 godina, ali se njih tada nijesam bojao ni plašio kao danas. Sada su u stanju, — onamo njih, ne dvadeset i četiri, već i 14° ispod nule. da me uhapse u toplu halvatu, pa taman da je sto poslova na polju. 9Самид &издар У прве су оне \ Феслиђани, феслиђани, пуна их Насмејани у прве сутоне, усталасани ко жита у класу. човек у вас да утоне и само да га нађеш no гласу, у прве сутоне, у прве сутоне. Девојке, девојке, пуна их махала! Насмејане у прве сутоне, устрентале ко руже у цвету, човек у вас да утоне не би ra више било на свету, у прве сутоне, у прве сутоне. Заборавио би иа свет, на људе; гласови о беди били би за њега приче, a У дну душе нешто би почело да расте, да цвета, да ниче, у првс сутоне, у прве сутоне. 56 УТесма наиушшене Пролеће румепо и плаво лројездило je нашим 1градом, н одјездило некуд са мојом надом, кроз модра планинске кланце... Јаблани тужо у башти и зеленко у ахару повом кришти и тегли ланце. — A ja те јоште изгледам са бела чардака, о, драги мој! — Просце сам многе одбила и тугом срце проткала за севдах твој. Вечери плаве, мирисне кад седну у наш град и девојке заврисну na момачки noj ja плачем драги, на чардаку сама u купем живот свој. __ Болна сам, преболна од чекања, о, хоћеш ли доћи, драгапе мој? �Tri naše predratne generacije U nekolika poslednja decenija naše istorije, mi mogla da usvoji ni stanovište najmlađih, ekskluzidanas jasno možemo da obeležimo kojim su se prav­ vista, koji su bili za potpuno rušenje svih dotadanjih cima kretale ideje i nastojanja naše muslimanske prepreka, koji su bili za revolucionarno-nacionalnu omladine i evropski školovane inteligencije. Isto orientaciju. Tako na raskrsnici, ona je ostala bez tako, mi bi mogli, prema razdoblju vremena, da ih svog definitivnog izraza, priklanjajući se, više ili uglavnom podelimo u tri kategorije, od kojih svaka manje, jednoj ili drugoj strani. Njeno delovanje, doima svoja, moglo bi se donekle reći, zasebna nasto­ cnije u javnom životu, usredtočilo se, uglavnom, sa janja, ili barem u koliko su ta nastojanja bila i u delovanjem one prve generacije, identifikujući se izvesnoj vezi, ona su stremila različitim pravcima. s njom sa malim niansama. Zato njena uloga ne može Dakle, između ovih generacija postoji izvesni konti­ da se obeleži kao zasebna, niti je ova generacija nuitet, ali posmatrajući ih u njihovu progresu, ose- ostavila vidnijeg, jasno obeleženog traga u našem tičemo vidne razlike. Razlike progresa naše inteli­ javnom životu. gencije mogu nam, barem donekle, da posluže kao Treća naša generacija koja se, kako pomenusmo, barometar našem opštem napretku, isto tako kao i javlja nešto pred Balkanski rat, kida posvema sa za­ trzavicama u našem javnom životu, isto tako kao i bludama prošlosti, skreće otvoreno na nacionalnodonedavna postojećim političkim prilikama. revolucipnarni pravac i briše sve prepone — sem Generališući, prva generacija naše evropski verskih — koji su ih dosad rastavljali od braće obrazovane inteligencije — iznimke jedva da se pri- *drugih veroispovesti. Pod cenu borbe sa svojim sopmete — ostala je skoro sva u tradiciji iz turskih vre­ stvenim familijama, ova generacija ostaje pri svom stanovištuT^er je svesna novog doba i grešaka proš­ mena, izbegavajući da da svoje objašnjenje o nacio­ losti. Ona razvija svoje snage i radi isključivo na svom nalnoj pripadnosti. Oi\L su bili, i bez Kalajeva re­ usavršavanju i pripremanju još mlađe generacije z.a cepta, Bošnjaci i u nejasnoj maglovitosti nazirali su -borbu i pobedu. U širokim našim slojevima njen konture kojima će da pođe generacija iza njih./Stu­ uticaj još nema traga, šta više između jednih i drugih pivši u život, svo javno delovAnje ove generacije ne stvoren je ažmol'jaz koji ni dan danas, najviše kri­ miče sa muslimansko-bošhja'čkog stanovišta.\Na ovom vicom one prve generacije, nije zajažen. Njeno delo­ stanovištu ova generacija osniva razna društva, na vanje, dakle, proteglo se samo na nove generacije ovom stanovištu vodi politiku i pre i posle svetskog koje je, kako ćemo videti, naišlo na plodno tlo. rata. Njoj je istorija, do nedavna, bila dosudila da Napred rekosmo da su se stvari razvijale pri­ vodi glavnu reč među muslimanima Bosne i Herce­ rodnim tokom, jer je naprednija generacija vodila govine, a nije isključeno — što bi uostalom moglo da svakako izvesnom skoku i njeni pogledi bili su da­ bude samo na štetu svoj našoj zajednici — da tu reč leko napred od pogleda onih koje su izvesni iz ove vodi i u budućnosti. Kao prva generacija naše inteli­ generacije posle rata, hteli da povedu. Otkrivajući gencije, sa osobinama koje pomemjsmo, razume se, otvoreno svoje namere i načela pred masom, oni su, ona je bila najbliža našim konzervativnim i zaostalim razume se, naišli na nerazumevanje, pa iako su bili masama, pa je iz tog razloga imala i najviše uspeha u povoljnim prilikama, njihova akcija ne uspeva. u njhovim redovima. Da je to za sve nas, s obzirom Sasvim prirodno, mase su poveli njoj bliži ele­ ha naš progres, jedan minus, vidi se i iz tog što je menti. Uloga ove posljednje generacije nije mogla da mnogo naprednija generacija ostala po strani, koja skrene sa svog pravog puta; nisu joj dopustile pri­ će, kako izgleda, ostajući pri svom stanovištu, moći like ni mogućnosti. Njena misija, i tad, i posle po­ tek u skoroj budućnosti da igra vidnu ulogu u našoj stignutog glavnog cilja, Oslobođenja, pripadala je sredini. budućnosti. Zašto? Prost odgovor: jer su muslimanski Kako vidimo iz gore navedenog, stvari su se raz­ slojevi, svi sem ove generacije, pripadali prošlosti. vijale prirodnim tokom, to jest bez skokova, što daje Dakle, i tad je trebalo krčiti puteve u budućnosti, a osnovnijeg pouzdanja za naš budući normalni razvoj sasvim je prirodno da je ta uloga pala u deo onoj generaciji koja je budućnosti najbliža. Na ovoj gene­ u pravcu progresa. Drugu našu generaciju mogli bi da označimo raciji danas počiva naš progres, i što njena reč prodre dalje, bliži smo našem definitivnom cilju, kao generaciju na prelazu između ove prve i one treće koja je za vreme Balkanskog rata i pred svetski bliži smo napretku. Zato, ipak, iako je prva gene­ rat digla svoj revolucionarni glas. Prirodno je da ova racija donedavna vodila glavnu reč među muslima­ druga generacija nije mogla da dođe do svog pot­ nima Bosne i Hercegovine, ona nije generacija koja punog izraza, jer su njene smernice bile pomerene će odlučiti našom sudbinom, jer u svom radu nije na dve strane: na prošlost i na budućnost. Ona je bila generacija progresa. A sve sto stoji na istoj tačci, osećala da su stari nesavremeni, ali nije potpuno to je znak ili nemoći, ili bolesti. 57 �Ovu treću generaciju čeka veliki zadatak, zadatak iniciatora, a dobrim đelom i vršioca teškog rada kojim s e 5samo mogu da ostrane smetnje našem opštem napretku- Zato bi bila danas njena dužnost da obnovi svoje redove, da se nađe na okupu i da nekadanjim elanom nastavi svoje staro delo. Danas su smetnje najmanje, danas su uslovi za rad povoljniji, jer se ovoj generaciji pritaču sve nove i nove snage čije energije treba samo usredtočiti jednom cilju — cilju našeg opšteg napretka. f-J j-j ‘Veliki uspjesi VBcrnke Sajret d. d. U toku posljednjih 7 godina svoga djelovanja Glavni Odbor je stalno isticao u svojim izvještajima, podnašanim pred naše glavne god. skupštine, da je naš Gajret dobio svoga velikog dobrotvora, koji ga iz godine u godinu pomaže izdašno u njegovom radu na kulturnom i prosvjetnom preporodu muslimanskog elementa. Taj Gajretov veliki dobrotvor, jest banka koja nosi ime Gajretovo i koja je dosada pokazala velike uspjehe u svom bankovnom razvijanju i koja danas zauzima ponajvidniju ulogu u bankarstvu Bosne i Hercegovine. Uspjesi ovog našeg novčanog zavoda mogu T5e^ najbolje ocijeniti po visini njegova dioniČkog,*kapitala u vremenu kada su padale tt našoj državi mnoge ban­ kovne kuće svjetskog- glasa- Banka .Gajret je uspjela da za nepunih 8 godina podigfle svoj dionički kapital Ukupni Gajret Gajretov prihod u godini 1921. (22. . . 4>. . .1 . od 5 na 40 (četrdeset) milijona dinara. Posljednje povišenje kapitala Banke Gajret uslijedilo je 7. fe­ bruara o. g. sa 20 na 40 milijona dinara. Svi muslimani i prijatelji muslimanskog napretka a napose naš Gajret, ove uspjehe Banke Gajret sma­ traju i svojim uspjesima, jer je Banka Gajret jedini veliki par exelence muslimanski novčani zavod. Spe­ cijalno naš Gajret ima interesa da se raduje ovim uspjesima, jer je ona od osnutka svoga izdašno potpomagala,naš Gajret, dajući mu svake godine 10% svoje čisfe dobiti,, kako su to njeni osnivači Statutima pred­ v id j e li ^ Q Da^bi se prijatelji i radnici Gajretovi osvjedočili u kolikoj je mjeri potpomogla Banka Gajret naše društvo, iznijećemo cifre koje će to najbolje posvje­ dočiti: Din. 1,195.110.25, J - od tog prihod od Banke . 1‘ [ • • • 'чррЈ' '' Din* 4.145.08 Ukupni Gajretov '"prihod u godini 1922.,23. Din. 1,476.838.28 — od toga prihod od Banke Gajret I . . . ilU D - lL L Din. ' * • 46.600.10 Ukupni Gajretov prihod u godini 1923.24. Din. 2,725.113 — od tog prihod od Banke Gajret ............................................................................................................................................... Din. 105.679.29 Ukupni Gajretov prihod u godin G a j r e t ................................ . :.'2б. Din. 1,529.661.49 — od toga prihod od Banke . ................................................................................ Din. 134.770.- Ukupni Gajretov prihod u godini 1925.'26. Din. 1,763.667.08 — od toga prihod od Banke G a j r e t ............................................................................................................................................... Din. 183.369.91 Ukupni Gajretov prihod u godini 1926./27. Din. 1,395.337.96 — od toga prihod od Banke G a j r e t ............................................................................................................................................... Din. 155.687.75 Ukupni Gajretov prihod za godinu 1927./28. Din. 1,940.316.36 — od toga prihod od Banke G a j r e t ................................................................................................................................................ Din. 155.132.87 Ukupni Gajretov prihod od početka 1921./22. do kraja 1927./28. Din. 12,025.539.42 — od toga prihod od Banke G a jr e t............................................................................................................... Gornje cifre pokazuju nam da prihodi Gajret u od Banke Gajret za prošlih 7 godina sačinjavaju skoro Din. 785..B85.01 Vi.i (petnaestinu) ukupnih Gajretovih prihoda za isto vrijeme. Do 10. ov. mjeseca, javljeno nam je iz tridesel raznih mjesta, da*će se održati bajramske zabave. Ova aktivnost, kako god veseli Glavni Odbor Gajrela, isto lako treba da postakne naše prijatelje po drugim mjestima na ovaj plemeniti rad. Pošlo je Ramazan živa prilika za pri­ premanje Zabava, nadamo se da ni jedno naše mjesto neće izostali u ovoj plemenitoj akciji. 58 �-Apel Slavnog Odbora Sajreta Da na svijesti i požrtvovnosti pojedinaca leži napredak svake inicijative, a napose privatne, o tom ne<ma sumnje. Ovu konstataciju navađamo iz razloga toga što želimo da ukažemo na jednu žalosnu činjenicu, a ta je, da među nama muslimanima ima veoma malen broj svjesnih i požrtvovnih pojedinaca, iako je naše stanje takvo da bi ih trebalo najviše da bude. Ovdje je riječ baš o onim koji bi trebali da prednjače u svakoj plemenitoj akciji za narod, a to su oni koje ie dobrim dijelom pomogla i uvela u život baš ta privatna inicijativa, t. j. koje je potpomogao i iškolovao Gajret tokom svog 25-godišnjeg kulturnog dje­ lovanja. Njih ima danas nekolike hiljade koji — čast rijetkim iznimkama — i ne misle na svog nekadanjeg dobrotvora. Oni kao da ne umiju, ili neće da se sjete da i danas Gajret pomaže druge, isto tako kao što je i njih pomagao. Oni kao da se drže one o voćnjaku: »Kad mu ja neću dočekati plodove, zašto d a —ga sadim.« A gdje bi oni danas bili da su njihovi prfcđšasnici isto tako mislili. Danas, kad se od Gajreta najviše očekuje i kad on ima, hvala Bogu, velikog uspjeha i odziva u na­ rodu, trebali bi i ovi, koje je Gajret pomogao i iškolovao, da ga se sjete i da mu se* oduže u granicama svojih mogućnosti, u kolikĆK'to* dosad nisu učinili. Trebali bi da se ugledaju na isti slučaj kod bratskih društava Prosvjete i Napretka. Većina onih, koje su ova društva potpomogla, odužili su im se višestruko, osnivajući čak i »ligu zahvalnih« i »ligu hiljada-:. Dok međutim kod Gajreta slučaj je taj da mu, umjesto zahvalnosti, ovi mnogi odgovaraju nehajem, a to se vidi i po tome što su Gajretovi radnici u provinciji najvećim dijelom oni koji nisu imali potrebe da traže ikakvu pomoć od Gajreta. Iz ovih razloga, a i iz razloga toga što nam prilike nalažu da Gajret mora da krene naprijed još življim elanom, Glavni Odbor Gajreta apeluje ovim putem na sve muslimane, a u prvom redu na one koje je Gajret pomogao, da mu se oduže radom na njegovu što jačem procvatu, bilo to moralno ili materijalno. U prvom redu apeluje se na one koji su u materi­ jalnoj mogućnosti da se u ovoj Gajretovoj jubilarnoj godini upisuju za članove legatore, dobrotvore i utemeljače, uplaćujući članske svote barem u mjesečnim obrocima. Na one druge, koji nisu u mogućnosti da Gajret izravno materijalno potpomognu, apeluje se da porade što više na popularisanju Gajretove ideje u narodu, da porade na daljnjem proširenju Gajre­ tove organizacije, na organizovanju društvenih zabava i sijela, ^ia'Tast uranju Gajretovih izdanja i njegova organa, lista : Gajret >a i t. d. Pored ovoga Glavni- Odbor Gajreta obratiće se dana posebnim pismima svima svojim bivšim pitomcima, da se oduže svome dobročinitelju i da ga materijalno potpomognu- 0 odzivu njihovu izvijestiće se u ovdašnjim listovima kao i u listu »Gajret :. Glavni Odbor nada se da će ovim apelom naići na puno razumijevanje kod svih muslimana, a pogo­ tovu kod onih koje je Gajret zadužio, jer opet na­ glašavamo, na svijesti i požrtvovnosti pojedinaca leži opšti napredak, napredak cjeline. PRIVREDA Dipl. agronom M. Fazlagić ^Rezanje i čišćenje starih voćnih debala Prošetamo li se malo oko naših voćnjaka, a po­ gledamo li u stara stabla čisto se zgrozimo. Krošnje voćaka jadno izgledaju, grane su preguste i pune su vodenjaka. Cijelo stablo je omotano mahovinom, suhe i slomljene grane nikako ne odstranjuju. Razumije se, da takva stabla ne mogu dati veliku korist i ona su osuđena na propast. A ko je tome kriv? Nema se vremena, odgovoriće neko. To nije veliki posao, to je prava ugodnost i lijepa zabava. Od jeseni do pro­ ljeća ima seljak uvijek dosta vremena, da se malo posveti i svome voćnjaku, koji je u mnogim kraje­ vima glavno vrelo prihoda. Pri rezanju voćaka imademo pred sobom glavni cilj: da omogućimo pristup zraku i svjetlu u krošnju. Kako, kada i što će se rezati? i. sve suho grane i grančice; 2. grane preguste i unakrsne; ostavićemo one, koje su na sve strane jednako udaljene; 3. grane, koje smjeraju unutar krošnje; 4. grane jedna na drugoj ležeće; 5. vodenjake — izuzima se neke radi ispunjenja krošnje; 6. grane, koje zadiru u krošnju susjednog stabla, inače se prikrate. 6. grane previše k zemlji sklonjene; 8. nekim granama prikraćuje se vršak radi ojačanja druge koje grane ili radi formiranja stabla. Voćke obrezujemo svake treće godine od jeseni pa do proljeća. Jače grane režemo pilom (testerom), a slabije i makazama. Pri rezanju ne smijemo ostav­ ljati pa trlje, koji kasnije gnjiju a ta gnjiloba prelazi i u stablo. 59 �Grane imaju biti otpiljene ravno u pazuhu, a rez neka je kos. Kod jačih grana mora se prvo odozdo urezati, da se kasnije rezanjem uslijed težine grane kora od stabla ne oljušti. Rez se zaglađuje oštrim nožem i zamaže smjesom ilovače i kravskog gnoja, voćarskim voskom ili ka­ tranom. Kod košpičavog voća — trešanja, višanja, bresaka i kajsija — ako nije posve potrebno ne izre­ zujmo velike grane, jer takva stabla obole na smolotečini. Pri rezanju treba osobito paziti na to, da se ne izrezuju tanke, kratke i plodne grane. Kad smo voćku, odnosno njenu krošnju uredno obrezali, prelazimo na čišćenje. To se provađa naj­ zgodnije za vlažna vremena. Obamrlu suhu koru, ma­ hovinu i lišaj odiremo oštrom željeznom četkom; tako čistimo ne samo deblo nego i grane. Tim se uništuju štetočinci, koji se kriju pod korom. Ako je na drvu imela — na malim granama, koje nemaju osobitu važnost izreže se i sa granom. Na grani, koju bi bilo škoda izrezati, imela se s njenim korijenjem dobro oštrim nožem duboko izreže. Radi uništenja raznih bolesti i štetočina treba cijelo stablo poprskati 5% rastokom Solbara. Sve op­ širnije upute o nabavi toga Solbara kao i za to zgodnih prskalica, te o samom načinu prskanja neka se inte­ resenti obrate poljoprivrednom stručnjaku u svome srezu. Pomno četkom očišćena i navedenim preparatom poprskana voćka ne traži uobičajeno krečenje. Stabla se uslijed velikog roda izmore, zemlja se iscrpljuje. Dužni smo da osiguramo rod i da zemlji istrošenu biljnu hranu nadoknadimo. To se čini do­ maćim stajskim gnojem kao i umjetnim. Stajsko se đubre rasprostre ispod kapnica krošnje; ašoveći oko stabla — đubre se zarije. Od umjetnog đubriva pre­ poručujem smjesu KAS8/3/8, koje se ispod kapnica stabala posije 5 kilograma i grabljama zadrlja. RAMAZANSKI PRILOG Muslimanima, .pretplatnicima lista »Gafreta«, radnicima i prijateljima Gajreta, čestitam o nastale m ubareć dane Jlbdullah Ghulliam ^ u Jslamii »Hl m 3 atih of 3 slcim U opće svi Muslimani na svijetu molitvu smatraju kao nerazdjeljivi uslov prave vjere. Alejhisselam je objavio, da je molitva farz (vjerska duž­ nost) na svakog pravovjernog,a u jednom je hadisu rekao, da je ona glavni stup vjere i ključ raja Jam es Montgomers, u jednoj svojoj pjesmi na engleskom jeziku, koju je spjevao u pohva’u mo­ litve, ovo veli: »Šta je molitva? Glasno i nečujno ta­ lasanje ljudske duše, plamen ljubavnog ognja, koji gasi u pobožnim srcima. Molitva daje srcu utjehu i spokojstvo i čovjeku pruža duševni mir. A ako se čo­ vjek njoj sasvim preda, odsjekavši veze od svega ostalog, onda ona postaje jedna nebeska misao. U molitvi su tako jednostavne, tako shvatljive riječi, da ih i djetinje usne, koje su čiste od svakog grijeha, mogu vrlo lahko izgovarati. — Molitva je pjesma, koja se diže prijestolju jednog vječitog Stvorite’ja. Ako se griješnik pokaje za svoje grijehe i molitvu upravi Svemogućem Bogu, njegova je ta molitva tako privlačiva, tako moćan glas, da i sami heruvimi — j „ }£ —, slušajući ga, zaigraju od veselja i radosno poviču jedan drugom: 60 Gledajte! Eno se onaj Mu­ sliman Bogu moli :. — Molitva je svakom pravo­ vjernom dah života i carstvo rođenja. Ona mu je na vratima smrti svjedok spasenja, ona ga uvodi u vječno blaženstvo, u ljubav dobrog Boga.« Kad je devete godine po hiđžretu arapsko pleme Sekif htjelo preći na Islam, njegovi su prvaci molili Alejhisselama, da zadrže svoje idole, te kad im to nije dozvolio, tražili su da bar budu oprošteni od peterostruke dnevne molitve. Muhamed im je i taj zahtjev odbio s riječima: »U kojoj vjeri nema mo­ litve, u njoj nema nikakva dobra«. Mnogo je ajeta u Kur’anu, koja muslimanima propisuju molitvu kao svetu dužnost. Za primjer navešćemo slijedeće pabirke iz Kur’ana: ..Čitaj knjigu, koju ti je Bog otkrio; vrši molitvu, jer molitva sačuva čovjeka od gnusobe i sramotnih djela. Sjećati se Boga zaista je jedna najveća duž­ nost«. (Surei Ankebut). »Oni, koji čitaju Božju knjigu, koji svršavaju mo­ litvu, i tajno i javno daju milostinju od dobara, koja im mi dijelimo, mogu se nadati blagu, koje nikad neće uginuti«. (Surei Fatir). »Klanjaj se Bogu; postojano ga obožavaj; njemu upravljaj molitve!« (Surei Merjem). �»Slavite Boga večerom i jutrom, jer samo Bogu pripada slava na nebesima i na zemlji. Slavite ga pri nastupanju noći i kada se odmarate u podne!« (Surei Rum). Surei Fatiha i Kur’anskc dove. Imadc mnogo ajeta u Kur’anu koje muslimani upotrebljuju kao doveojji^ c.jV i izvan obvezne molitve. Taka je n. pr. prva sura, koja se zove »Ključ Kur’anat Mi ćemo njen sadržaj makar ukratko ovdje navesti: »Neizmjerna slava jedinom Bogu, gospodaru sviju svjetova! On je onaj blagi i milostivi Bog, koji na ovom svijetu obiljem svojih blagodati obasipa sva stvorenja i koji će na onom svijetu pravovjerne ljude nagraditi neizmjernim dobrima i ljepotama. On je apsolutni i neograničeni car sudnjeg dana, koji će — da pokaže svoju Božansku pravdu — suditi svakom za dobra i zla djela, što ih je u životu počinio. 0 Stvoritelju svijeta! Mi Tebe obožavamo, samo da Tvoju milost postignemo; mi u našim potrebama pomoć prosimo od Tvog jedinstva. Ti nas uputi na pravu stazu, stazu onih ljudi, koje si, obasuo svima javnim i tajnim dobročinstvima. Ti nas čuvaj, da nezalutamo na stazu onih nesretnika,ч koji su svojim gnusnim djelima privukli na se tvoj pravedni gnjev i koji blude u moru grijeha i neypljalština.« / se srailovati i obasuti ga dobročinstvima a'to je ne­ izmjerna sreća.« U Kur’anu se strogo osuđuje farizejstvo. 1,ЈЛј Molitva, koju čovjek ne vrši iz uvjerenja, da mu je ona vjerska dužnost, nego samo da se pred svijetom pokaže kao pobožan čovjek, zabranjena je slijedećim ajetima: »Licemjeri hoće da prevare Boga; ali će prije Božja kazna njih predusresti. Kad hoće da se Bogu mole, oni mu se mole nemarno. Oni se tako pokazuju samo pred ljudima, a vrlo malo misle na svoga Stvo­ ritelja, kolebajući se između prave vjere i laži i nepripadajući ni ovoj ni onoj stranci.« (Surei Niša). »Teško onim, koji nemarno svršavaju molitvu, koji se Bogu klanjaju samo zato da se svijetu pokažu i koji neće da daju milostinju onim, kojim treba. (Surei Maun). 0 uzviŠeiioeti Kur’ana, jedan evropski učeni pisac velij, Islam se između sviju vjera odlikuje jednom svojom velikom vrlinom, a ta je način obavljanja mo­ litve u društvu. Muslimani kad izvršuju mo­ litvu, ne smiju govoriti ništa, niti se kakvim drugim poslom zabavljati; oni se svim srcem odaju oboža­ vanju Stvoritelja svoga. Kod njih tada nećeš vidjeti U ovom smislu govore i o^taltf ajeta iz četrdeseta, na licu ni usiljene poniznosti, niti kakve dosade. Kur’an imade dva izrazita svojstva, u kojima se oči­ sure: » 0 Gospodaru naš! Ti sve obuhvaćaš morem tuje njegova uzvišenost nad svima drugim objavama. svoje milosti; oceanom svfega sveznanja. Oprosti onim -Jedno mu je svojstvo to, što svagdje Boga spominje griješnicima, koji se vraćaju Tebi, koji se kaju za po­ najvećim ushićenjem i strahopoštovanjem. Drugo je činjene grijehe i idu Tvojim putem. Ti ih izbavi od to, što je Kur’an posve čist od onih sramotnih, protuognjevite kazne. 0 gospodaru nfcš! Njih, njihove ro- mora'nih i besmislenih predrasuda, legendi i bajki, dite’je, žene i djecu, koji budu dobra činili, uvedi u kojima na žalost obiluju sveta pisma starog zavjeta. rajske baščp, koje si im obećao, jer Ti si silan i U Kur’anu nema ništa, što bi trebalo izbaciti; proči­ mudar: sva Tvoja djela unešena su Jhudto i savr­ tate li ga od početka do kraja nećete ništa vidjeti, šeno. 0 gospodaru naš! Ti ih čuvaj od grijeha i opa­ čega bi se čovjek zastidio, kao što toga u starom za­ tSulejman ef. Ђорк, imam čina. Na onoga, koji se zaštiti od rđavih djela, Ti ćeš vjetu vidimo.« Nastavna osnova za islamsku vjeronauku u narodnim osnovnim školama u Bosni i Hercegovini Svrha nastave je da djeca u osnovnim školama steku kvantum vjerskog znanja koje je dovoljno jednom musli­ manu, a uz to još da znaju čitati arapsko pismo i učiti u Kurani-azi-mušanu. Da se svi vjerski pojmovi iz morala (ahiaka), ibadata i akaida daju djeci na shvatljiv i razum­ ljiv način, tako da im se ucijepe u srca i duše te da tu nauku prenose u porodicu i čitav svoj život. A) M o ra l: I. g o d i š t e : Vladanje u domu, u školi i na ulici. Vladanje u džamiji i kod klanjanja uopće. Ljubav spram svoga roditelja, braće i sestara, učitelja (muallima). Ljubav spram Stvoritelja iBoga). Ljubav prema Resululahu. II. g o d i š t e : Proširivanje gradiva iz I. godišta u koncentričnim krugovima, a zatim se nastavlja: vladanje spram siromašnih i nemoćnih. Ljubav prema istovjarnicima. Ljubav prema Domovini i narodu. Ljubav prema ljudima uopće a naročito spram susjeda. Ljubav spram životinja. Ljubav spram bilja. Ne sveti s e ! Tuđe ne diraj! Zaklinjanje0 laži. 0 krađi. III. g o d i š t e : Ponavljanje gradiva iz II. godišta, a zatim obraditi: Mržnja; Zavidnost; Oholost-poniznost; Radi­ nost uz pouzdanje u Boga; Milosrđe; Ogovaranje; Svađa. IV. g o d i š t e : Ponoviti gradivo iz IH. godišta, a zatim se nastavlja: Poštenje; Rad-Odmor; Štednja; Pokajane. N a p o m e n a : Sve se preduzeto gradivo obraduje u formi etičkih priča, potkrepljujući ih sa konkretnim pri­ mjerima iz života Resululaha, i u koliko je moguće hadisima 1 poslovicama koje su zasnovane na Islamskoj nauci. U I. godištu i u I. polovici II. godišta ne smije se od učenika(ca) tražiti da upotrebljuju udžbenik, nego udžbenik nastavniku služi kao podloga za obrađivanje propisanog gradiva. 61 �B) l b a d a t : I. g o d i š t e : O čistoći tijela, odjeće i obuće (u vezi sa abdestom. Klanjanje (primjerom). II. g o d i š t e : Priprema za klanjanje (Šuruti-Salat). Opširnije o abdestu i kupanju s obzirom na moralnu i higi­ jensku stranu. Stupanje u namaz (Erkani-Salat) i to: a) sam kad klanja b) kad klanja za Imamom. III. g o d i š t e : Ponavljanje gradiva iz II. godišta, a zatim se nastavlja: 0 namaskim uslovima da klanjanje bude potpuno. Šta nije lijepo činiti kod klanjanja i šta će pokvariti klanjanje. 0 postu i njegovu značenju. Zećat i njegova svrha (ukratko). IV. g o d i š t e : Ponoviti gradivo iz III. godišta a zatim obraditi ovo: Džuma namaz; Hutba; Dženaza namaz, Bajramski namazi. Teravija namaz. iSve se ovo ima obraditi tako, da se uvjek ima u vidu duhovna strana: poštovanje spram Boga, i ljubav spram Boga.) 0 Hadžu. Šuruti-Islam (sistematizirati). C) A k a id : I . g o d i š t e : Kclimei-Šehadct (sa tumačenjem). II. g o d i š t e : 0 Bogu. 0 Muhamedu (A.S.) 0 Kur-Anu u glavnim potezima (spram dječijeg shvaćanja). III. g o d i š t e : 0 melećima. 0 Pejgamberima L nji­ hovim osobitim svojstvima, a naročito o Ademu, tTuku, lbrahimu, Musatu i Isatu. Muhamedu A. S. — 0 ' Božjim Kitabima, a naročito o Tevratu, Zeburu Indžilu i Kuraniazimušanu. 0 sudnjem danu. IV. g o d i š t e ' Ponavljanje preduzetog gradiva iz 111. godišta, a zatim se obradi: 0\Kaderu (ukratko) i konačno sve produzeto gradivo sistemiziraii (Suruti-Iman). Za potkrepu Suruti-lmana neka nastavnik u prevodu ukratko pri­ kaže sadržaj ovih susreta: 1) Surei-Fatihe 2) Surei lhlasa, a od ajeta: 1) Elif-Lamim iz Sureie-Bekare 2) Ajetul-Kursiju, 3) Amener-Resulu. D) Iz is t o r i j e I s l a m a : IV. g o d i š t e : 0 Islamu opće. Muhamed (A. S.V.) Njegovo rođenje (Mevlud). Njegov život i kulturni rad za čovječanstvo. Zgode iz njegova života s obzirom na ahlak. ЈЖ огуђносШ p a d a за У понедељак, 11. фебруара о. r. наетупају за муслимане дани иоста и покајања, дани када се Свевишњем упућују скру шене ‘-молитве и када je сваки имућнији муслиман дужан да искаже своје милосрђе према нејаку и спромашну. Честитајући Вам те свијстлс дане поста, ибадета и милосрђа, Главни Одбор Гајрета моли Вас да ове свете дане мубарећ вечери Рамазана искористите што боље за нашГајрет иропагујући његове идеје и снажећи га материјално. Рамазам je зато најцовољнија прилшса, na he се стога Гајретови раденици и пријатељи за вријеме дугих рамазанских ноћи моћи предати раду за Гајрет и за стотине његових снромашннх питомаца, који he данас - сутра бити нонос и дика свију нас. Ј . З е ћ а т з а Г а ј р е т . Како je Гајрет хумано друштво, које помаже слабе и нејаке, то je према ранијем распису пашег Вјерског Поглавице Реис Ул - Улеме, ,с еваб“ даватн зедјат Гајрету исто онако као што се даје свима онпм иоједиицима и установима, који су потребви и вриједии да се зећатом помогну. Гајрет то заслужује више него и једна муслиманска устаиова, јер он стварно помаже муслиманс морално и материјално колико све остале муслиманске устапове. Гајрет помаже муслимапску младеж несамо ону, која изучава свјетовне науке него и ону, која изучава исламсхе науке. Beh двије године Гајрет издржава о своме властитом трошку двојицу питомаца на чувеном исламском свеучилишту 1,1ами - Ул - Езхер у Каиру (Мисир - Егииат), те je досада на њихово уздржавање утрошио 40.000'— динара, a до завршетка њихових студија утрошиће трипута толико. Стога данас отпадају сви ранији приговори, уиућивани Гајрету, да он помаже само свјетовну интелигенцију, na према томе отпадају и разлози за изговарање да Гајрету не треба давати закјат. 62 E) A l f a b e t z a u č e n j e K u r - a n a : II. g o d i š t e : Nastava u Elif-Ba arebi počinje počet­ kom februara svake školske godine II. godišta i ima se dovršiti do kraja U1, godišta, tako da se djeca u početku IV. godišta upute u učenje Kur-ana. F) M e m o r i r a n j e : Memoriranje potrebnih sura i ajeta radi klanjanja. I. g o d i š t e : 1) Euzu- Bismilu. 2) Suretul- Fatihu. 3) Kevser 4) Ihlas. „ II. g o d i š t e : Ponoviti gradivo iz I. godišta, a zatim nastaviti: 1) Muavezetejni. 2) Subhaneke. 3) Ettehijatu. 4) Salavate (sa dovom Rabbena-Atina). III. g o d i š t e : Ponoviti gradivo iz II. godišta, a zatim obraditi: 1) Vel-asri. 2) Iza-džae. 3) Tebbet. 4j Ezan i 1karnet. IV. g o d i š i e : Ponoviti gradivo III. godišta, a po tom obraditi: 1) Inna-Enzellnahu. 2) Jednu kratku dovu za Dženazu. 3) Kunut-dovu. еш за вријеме ,‘Рамазана Молим Вас да норадите иа томе, како би се и у Вашем мјесту сакупило што више закјата за Гајрет. Према потреби апелујте и на улему, имаме и ваизе, да нутем вази — насихата апелују и казку коју тонлу ријеч за Гајрет. 2. П р и п р ем е з а Г а јр е т о в е б а јр а м с к е з а б а в е . Приходи од забава и теферича су понајвеће врело Гајретових нрихода. У прошдој годиви Гајрет je имао око 250.000- - динара прихода од забава и теферича. Ову грану Гајретових нрихода треба што више јачати, јер Гајретове забаве доносе друштву несамо материјалну него и моралну корист. Апелујемо на све пододборе и новјеренике да tokom рамазанских вечери чине што онсежније припреме за Гајретове забаве о идућем бајраму. Позоришни комади за ове забаве моћи ће се најбоље увјежбати за вријеме рамазанских ноћи. У ту сврху наћићете позоришне комаде у задњим бројевима листа Гајрета из пера нашег познатог књижевника г. Ахмеда Мурадбеговића. Ти су комади веома прикладни за Гајретове забаве у ировинцији, na су у ту сврху нарочито написани. Број лица у тим комадима je ограничен a у љнма изузев јеанога („На бајрам“) нема ни улога за одраслу жену, што олакшава посао. — Позиве и програме за забаву штамнаће Вам Главни Одбор, у колико не постоји штампарија у Вашем мјесту. Разгледнице за шаљиву иошту или за избор љеиотице, такођер ћемо Вам послати. У колико нисте распродали све отпослате Вам Гајретове значке, могли бисте их раснродавати приликом забаве и бајрама. — Главни Одбор je затражио молбом од Мин. Бојске и Морнарице, да се друштво Гајрет са свима љеговим подсдборима н повјерешшима опрости од илаћања таксе за судјеловање војне музике на забавама. Ако то ријешење буде повољпо, као што се ми надамо даће бити, моћи ћемо �тражити судјеловаљс војнс музиКс na Гајретовим набанама за сва мјеста, која су близу цснтрима у којима се иплази војиа музика. 3. Г а ј р е т о в а т о м б о л а . Иовомприликомапелујемо на Вас да се заложите како бисте вмали што већи приход од Гајретове томболе. Прошле годипе Гајрет je имао око 30.000' - динара прихода с те страпе, и ако je ријешење за играље томболе приснјело истом почетком Рамазана. Надамо се да he приход од томболе овог пута бити знатно већи, јер су сви подобори благовремено обавијештени о дозволи за играње, na су до Рамазана могли тај nocao организовати. 4. П р о ш и р е њ е б р о ј а п р е т п л а т н и к а „Гајр е т а “ и р а с т у р а љ е Г а ј р е т о в и х и з д а њ а . Да ба дефицит око издавања друштвснод листа био што мањи, апелујемо на Вас, да порадите на томе, како бистс за вријеме Рамазана укупили све дужнс претнлате у Вашем 'мјесту. Исто тако Вас молимо да настојите распродати све отпослате Вам Гајретове Споменицо, припсвјетке „Под жрвњсм времена11 као и књигс „Како треба земљу радити“. Претплате за лист као и за издања, можсте убирати и у оброцима. 5. У и и с и в а њ е н о в и х ч л а н о в а Г а ј р е т а . Снага једне установе као што je Гајрет овнси о броју њеннх чланова. Повишењем броја чланова Гајрет добива морално и материјалво, макар члапарина, коју плаћа члан била минимална. - Главии Одбор je нодавно изрндио нове друштвене дипломе за чланове утемељаче, добротворе и велике добротворе. Израда ових диплома коштала je Гајгет 45.000-— динара. Beh сама цијена показује да су нове Гајретове дипломе веома укусне и солидно нзра1)ене у више боја. Молимо Вас да настојнте уписати којег новог члана утемељача и добротвора, ако већ не можете великог добротвора. 5. У колико je рад за Гајрот у појединим мјестима застао, рамазанске су вечери најиогоднија прилика да се тај рад оживи. Ако je у ту сврху потребна изванредна скупштина, нека се сазовс и нска се бира нови одбор. Повјереници, којц су из ма каквих разлога свријечени да раде за Гајрет, трсба да предложе Главном Одбору новог повјерсника, који he моћи показивати боље успјехе. Сви наши пододбори u повјереници треба да пораде на томе, да се и у околним мјестима у колико су иеактивна — прошири Гајрет и шегов рад. — С радошћу истичемо да je рад за Гајрет задњих мјссеци у провшшији — no ред свих ириврсдних тешкоћа знатно оживљен. Вриједним Гајрстовим трудбеннцима нека je и овом приликом срдачна хвала. Жеља je иаша, да са истим маром и -пожртвовношћу наставе својс корисно дјело. Стављајући Вам на срце да искористите свакупружену.нрцлику за наше мезимчс Гајрет, Главни Одбор поздравља Вас и честита Вам Рамазам. Уиусшва за, ^Рамазан Уајрешовим конвикШима Свим управама ГајретовихкоивикатаГлавпи Одбор Гајрета упутио je акт слиједећог садржаја: Поводом наступајућег .Mjeco'Ua Рамазаиа, Главни Одбор Гајрета на својој сједници од 20. јануара о. г. пашао je за потребно да свима управама друштвених конвнката достави слијед<фа упутства: 1) Сви питомци, који су према вјсрским прописима дужни да посте, имапу да обавл.ају ту дужност најтачније. 2) Ифтар и ручак у копвикту има се припремати према вактији коју управе конвиката !треба да прибаве. 3) Најмлађн пнтомци, који нису дужни да посте, могу посгити, ако зато изразе иарочиту жељу. Али' ако то не могу, онда се за њих мора припрсматк јело као и обичним данима, изузев ручка. Уираве коивиката имаду водпти иајстрожије рачува да сви питомди неби јелц јавно и изван конвикта. 4' Сваку вечер, питомци морају uhu .у Џамију на теравију, под водством вјерских васпитача у конвиктима. Сви ти питомци, када иду у џамију, имаду носити фес на главп. Управе конвиката дужне су да воде рачуна о владаљу питомаца за вријеме излажења из конвикт, npu поласку на теравију, те за вријеме саме теравије и повратка из џамије у конвикт. 5) Има се водити најстрожвје рачуиа да се пнтомцп, за цијело врпјемс рамазапа, како у коивикту, тако и извап конвпкта, не бн uu вајмање гријешили о ocjehaje нашега свијета. За евентуалне прекршаје имаду се питомци иајстрожије кажњаватн, одн. одстранити из копвикта. G) Ни у којем случају није дозвољено питомцима да на вечер излазе у град, него имају под пратњом OTuhu корпоративно из конвнкта натеравију и иакон тога вјерског оброда имају се одмах новратвтп у конвикт. Питомац, који би то прекршио, има сс с мјеста искључити из коввикта. Питомцима, који желе да уче између ифтара и теравије, имају управе конвиката да одреде за то нарочпту учпону. Управе конвиката треба да припазе на то да се при устајању за ручак неби уз‘ немиривали и будилн они питомци који нису дужни да иоете. ’ Ф изнчки слабо развијеви иитомци могу се no увиђавности уиравника конвиката упутвти на лијечнички преглед u на основу љекарског налаза могу се ослободити од поста За пнтомце православне вјере има се удесити нрехрана као и за one питомце којн нису обвезани да посте. II. Главни Одбор Гајрета, уважујујш чињеницу да друштвени пнтомци нарочпто старији, као и они који обављају физичке послове (шегрти), не добпвају сасвнм довољну количину хране, закључио je да се почам од 1. фебруара о. r. na до даљњегаимадавати свима друштвеннм нитомцима мјесто Ч, кг s/4кг, односно To дкг хљеба дневно na ceanog питомца. За вријеме Рамазана укидају се 2 безмесна дана, тако да питомци у свима конвнктима свакодневно имаду у току Рамазана месну храну, a уз то нмаде се за ручак у току рамазана давати питомцнма уз остало јело и хошаф. III. Ставља се у дужност свнма управама друштвених конвиката у провинццји да, у споразуму са мјесним пододбором Гајрета и осталпм прпјатељнма друштва, пораде на томе како би у сврху побољшаша хране друштвеним питомцима за вријеме Рамазана прикупили што више добровољних нрилога у новцу као и у нарави. У ту сврху обратити се за помоћ свпм трговннама, инд. предузећима, банкама итд. О резултату извијестити Главпи Одбор, a прикупљени новац има се унијетн у благ. књигу, док прикупљене нампрннце нека се унесу у материјалнн дневник за мјссец фебруар. Исказ прилода у новцу н у наравп има се доставити Гл. О., ради објелодањења у лису „Гајрет". List , ,G A J R E T “ u porodici, znači samo njezin napredak 63 �ГА/РЕТОВ ГЛАСНИК тшшшшшшшшттштититл v тч.. ■•п Прилозн Гајоету Избор Пододбора у Новом Пазару (Санџак) Градско Поглаварство уБрчком послало je Гајрету прилог у износу од Даа. 500. Главни Одбор Гајрета најтонлије захваљује свјесним глађанлма. Ha дач 16. децембра 1928. год. одржана je Скупштина чланова Гајрега u Новом Пазару, на којој je изабран нови пододбор са слиједећом госиодом: Предсједник A ћ и ф Х а џ и а х м е д о в и ћ , трговац и бившп нар. восланик; тајник Осман Реџепефендић, чин. муфтијства; благајник Хафиз Рамиз Пољевац, држ. имам; ревазори: Мехмед Печанан, суд. чин. и бнвши обл. носланик и Ахмед Даца, банк. чин. и благајнак општине. Замјенаци: Алија Салиховић, чин. нореске управе, Јакуи Агушевић, општ. чиновник и Халил Камешиичанин, обућар. Г л 1вни Одбор je увјерен да ho пови пододбор оживити рад Гајрегов у Н. П атру, a да he то бага најбоља су гараицвја за то угледни чланови, која су изабрани у пододбор. Нека њихов рад буде хајирли! Даљчн добротвоон Гајоета Госп. Ибрахам Карлић, директор „Наде“, опшгег осагуравајућег завода у Сарајеву, некадања пнтомац Гајретов, уписао се ових дана за члана добротвора нашег Гајрета са свотом од Дин. 1.000-— Одбор Муслвманског Клуба у Маглају, цијенећи рад Гајрета на кулгурном нросвјегном прадазању мусламана, упасао je овчј К.чуб за члала добротвора Гајрета, уплатпвши одмах Дин. 1.000-—. Главни Одбор Гајрета топло благодари како Госп. директору Кирлићу тако и Одбору Муслиманског Клуба у Маглају. Ж ивјели! Новп уагемегачн Гајоеша За угемрљаче Гајрета уиасала су се г. rf Мухамзд Салетоваћ a Мустафа Хасанагаћ из Вареша, те Сухбија Карахасановић и гђџца Зехра Ос^чнагић из Плевл>а. Да Бог да дуг жавот свјеснам утемељачима! надата да he ускоро показага лијеаог успјеха. Поздрављамо нова поЈОдбор и желимо му много успјеха у раду за наш Гајрет. 64 u Послије ГaiDemose аоославе у Поњавору * Материјални и морална усијех прославе 25 годашњаце Гајрета у Прњавору, бао je у сваком погледу одлиЧаА^Извјешгај о прлходама гласа: 1. благајпа (добровољна прилози) . . . Дин. 1291 2. бифе . . . „470 3. том бола................................................... „ 90350 . продгне Гајретове значке................... „ 1400 Гуаваа Одбор Гајрета најсрдачнвје се захваљује како вриједном п >вјеренику госп. Хафиз С. Јозићу, тако и племенитим помагачама. �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije: Beograd Filijale: Brčko i Novi-Sad ©OOOOOOOOOO0OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOOOOO specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajerova 'J' Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala i; Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9 - 1 2 sati prije podne i od 2 - 6 sati poslije podne OO0GOOOGOOOGOO0GOOOG' ШТАМПАРИЈА BOSANSKI! POŠTA RASTRIRNICA KUŠARNICA Израђује: р азн оврсне б анковне, т р 10вачке и индустријске тиск ан и ц е v бој>-ма као: дионице, у л о ж не књ иж ице, че(-ове, дипломе и т. д., т е р а зн а а р у ч н а дела. иалендаре и остала и зрадњ а солидно, б р зо и no ум ереној цени В ластита књ иговезнпца израђује све врсте тр го вачких књига ii протокола, као и р а зн е галантеријске и к артонаш ке послове no мери и нацрту SV A K I M U SLIM AN TR EB A D A KUPU JE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” Narudžbe: Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 КЊ ИГОВЕЗНИЦД= СТЕРЕОТИПИЈА $. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručili i preko drušlva Gairet u Sarajevu n �ffij Akcijski kapital Din 20,000.000'* Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućlm poslovima. Ovlaštena Je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizule i rukovodi kreditne i privredno ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. fo) fcfcM И 75) Ccft&jГсјЧјдЈ Banka Gajret d. d., Sarajevo 3 O d č iste dobiti d aje 10% K ulturnom i P ro sv jetn o m d ru štv u „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i ieplaćuje iste u svako doba 1 Bosansha Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Dr. Omer Bahtijarević Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe- Potpuno uplaćena dionička glavnica D in D l - cilal sta za operativne bo­ 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 * lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond n e d a v Ro j e o t v o r i o 7 ,5 0 0 - 0 0 0 - ; o r d i n a c i j u ----------- Ordinira od 1-3 p o s lije podne Prima u lo šk e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz naj p o v o l j n i j e uvjete,finansira industrijska i trgovačka poduzeća lirterurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 u Prestolonasljednika Petra ulici broj 20 u ll.-om katu ] Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split ■ ila i lllllllllllllllll!lllllll!llllllllllll!IIU!lllllllll!l!llllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllll općine grada Sarajeva Temeljna glavnica 40,000.000'- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Saraievo broj 2172 B avi se svim poslovima koji zasi|eca|u u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ZA LA G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8a978581054a404978a863ab28b0d749.pdf ab506b30062a97a0938304c26d58e2cf PDF Text Text Direkciji Ženske Gimnazije здлзд д га гм SA КУАТУРМС ИШЖМСКА TTC4H3Ahbt MVUFIMANA јш С А Д Р Ж А Ј : c Илијас Добарџић: Фијшп Потрк Хасан КикиК: Последњи трзаји t Саит Ораховац: Певање девојке у HohiT Хамдија A. Чвнгић: Уочи Рамазана Илијас Добарџић: Ha искап живота Мустафа Ј. Бузаљко: Бабин новац Хасан Кикић: Јава таоја Мустафа Аликалфић: Потреба рада на селу Привреда Дипл. агр. М. Фазлагић: Њега воћака Г а јр е т о в гл асн и к Биљ еш не t. М А Р Т А С А Р А Ј Е В О 1929. У р е ђ у Јо : Х а м з а Х у м о БРО Ј 6. �Г А Ј Р Е Т , лист Г ајрета друш тва з а културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сиаког месеца, a ц ена м у je з а наш у Отаџбину 100 д инара н а годину, a з а све остале земљ е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. _ ' Директор Хам ид К укић Уредник Х ам за Х ум о Власник друпггво „Гајрет“. — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. — З а ш тампарију „Босанска Пошта" одговара Јосип Енгел. �Илијас Добарџић Филип Пошрк Готово цијели живот je провео за, наћвама. Увијек паспаљив no лиЛу: no обрвама, no носу, a брци му као натоварени пасп^љо^' Koca му je вазда бијела паспал>ива. Тако у љето, тако у зиму^ тако у прољеће и јесен. Вазда.рлабо обучен. Носи раздрте шалваре, са калмснаиа одоздо, милтаи стари фермен, сав умацупан, са гајтајнима н ма округлим и крупним, са фесом каљавим и црпим одоздо. Кад јутро осва»е, Филип први на Пашину Воду. »Бро јутро, Филипек^всли му Ана Јованова и иде за Липницу, a он, тарући крмеље и намјештајући тенећу под чунак, одГовара: »Добро јутро, Ано!« Глас му некако пискутљив, звучап и шарен: час лак и мек, час досадан и крештећи. Ана пролазила свако јутро у љето, a Филип Љлазио на »Пашину«, гледао Ану с прва подмукло, na, послије умиљато и насмијано. Пролазили трговци и занатлије, звечали кључеви од дућана, пушили се хљебови што су их носили субаше, слуге и дјеца, a Филипу тешко било. »Ej Саво, вазда туђ слуга био, ja од тебе не вдио cpehe, a ни ти од твога сина«. Изусти Филип, промудај, na послије као заплачи. Тако он изјутра на »Пашини« као да се највише cjehao Сава и жалио се сам себи што се и сада под старост, увијек као и у младости, мучи. Касније би воду доносио и закухавао самуне, na послије мијесио, пекао. Они се пупшли, a Филип као весео викао: врући, тазе, врући. Тако вазда. Послије би продавао, a нешта му мешкољило мило, раздрагано. Он би се пребадио у ono старо заспало доба. Мислио би на себе, на Сава, на своју младост и живот. Нешта му као мило било, и он се још више заносио самунима, a глас му био крупан и пискутљив: »врући, врући«! И некада би no више пута тако пепрестано викао, викао, некако заносећи се и једнолико. И. све тако, док га не би Обрад прекинуо. »Филипе, јел^и дошлоУ«, вели му Обрад, 'fTOH'-ce као посрами, лице му као поцрвени, поблиједи, na послије заплачи, a сузе му низ лице покуљај. Он се наслони на мало чекмеџенце, гдје су остављале nape од како je Обрад огворпо екмсшџиницу. Тако свако јутро, a Обрад се љутио. »Филипе, Филипе, што ти je под старост? Хајде на посао, прени се, хајде, Филипе, ону твоју пјесмук И Филип, као весео, као мало расположен, почео би оиу пјесму о себи о својима старима и несретном Саву: Зврка, зврка, зврка, зврка Бог убио Фплипа Потрка. Па онда прекини Филип. Самуни се траже. E to ти метелук, ето ти шест napa. Дај no самуна викала дјеца, a он иза оне заносне пјесме прибирао се и као да je заборавио да no самуна стоји 6 napa, na понова рачунао. Добро, добро, викао Филип, a рука му за леђима мпгољила, чешао се. Ето тако Филип проводио дане до подне, од подне пекара постајала празна, односили се хљебови, сви, један no један, a Филип доносио воду, поткухавао опет за ићиндијску пеку, затим просијавао за сутрашњу пеку, na послије Филип у димовима паспаља уживао, заносио се и једва се видио. Чинило му се у тим димовима, да се нешта бијела крај начава миче, a глас некакав загушљив и као брашљав долазио, a он се опајао и пјевао: Зврка, зврка, зврка, з в р к а а Бог убио филипа Потрка Филип Потрк несретан му Саво, Зврк, зврк, зв рк___ �Оито луинуло добро, затресле се начве код сваког свршетка» зврк«. On постајао блијед, повучен у себе, далеко од овог свијета, повучен у неки други паспаљиви свијет; on je сањао. И онако као што јс паспаваљ сипао са наћава, тако су н љему сипале успомене и жал му било када се враћао мислима на оно старо, сретио и благословено доба. Ехе, ехе. јадни свпјету, мисдио Филип и одлагао сита. E m ова биоградска, купио je још покојни Обрадов отад, он му je био друг, њега нема сада, ех, тако нсће нн мене више бити, na нека, боље, нека буде и то, него да овако исто проводим под старост као у младост. Несретни Саво, он га je тако звао, и ако му je био син. Филип би се тада заценуо, na послије прихватио сита, она лупала, паспаваљ се дизао, извијао се и падао na таљиге, a колути се дизали до изнад наћава. Он, онако бијел, са попанулим паспаваљом. остајао задуго, до пред акшам, када je доносио ^оду, a дјеца га увијок питала: о старом. Филип причао, a при том се мијењао, иостајао некако чудпрват, блијед, a коса му се дизала. »Несретни Саво«, причао Филип, a дјеца га радознало гледала. '»Ех, ха, замрзио сам песретника још онда кад ми укра^с бијелих меџедија и осам великих кофчица. Скупио ja, иа оотаВио у ћесу, добро стего, завукар под ону стару поњаву и мнслио да ми je сигурно, a Саво се прикрао, узео и отишао у Сјеницу, na све проигро. Ja га послије звао, он дошао, заклео се да иеће пикад више овако чињети, a ja му oupocrao*:. Филин почео да радн, мало, ето само лакши- ћосао, тад би застајао, a дједа ћутала. »Причај нам, Филипе даље, нричај!« naваљивала дјеца, a on настављао. »Онда почела она оболијеват, јадна моја добра жена Јека. Почела одједном. Вратио се ja баш с »Пашине«, a Јека се нешта промијенила. Шта je?”п и л т je ja, a она шути, ие миче се, но упрла поглед неђе горе и нешта убечила. Јеко, Јеко, несрећна Јеко! повичи ja, a она блиједи, усне joj се мичу, no коју ријеч прозбори, некако тихо, мумљајући. Послије се Јека мало разтријезнила, na почела мало као да ирича, потмуло, загушљиво хркљала, a очи joj би се, страшне, блијештале и главом клима као опијана овца од врућине. И тако два дана на на прекочас умрије. Јадна Јека«, прича Филип, a таре сузе. Он застане na буљи у ћоше комшиске куће, дјеца подврисни, na у з тенећу отпочни: »Филипова Јека препила се млијека нестало joj лијека умрла«. »Доста!« викао Филии, узимао тенеће и као опарен одлазио, и ne обазирући се на љих. 66 По смрти Јекилој, Сава још иоиарастао, a iic ради ништа. Филипу криво. »Оаво, несрепга Саво, шта чпниш? Одрони се кућа. Ништа се не ради, a троши се. Д а je царска хазна, би се ојексичила. Саво, што се ne угледаш у твојс врспике?« опомиn.ao га Филип, a Саво окрећао ухо и не слушао га. Тако Саво, послијс Јекнне смрти, опет покраде Фнлипа, a Филипу тешко би. Псовао га, na Саво побјегао. Зато увијек кад Филип запјева пјесму о Сави, о њима —својима, он се разболи као од сјећања и успомена ,па му поелијс милије буде, разљежи с-е, раздјетињи се и мисли: »Авлија, стара. келика и прострапа била, дјеца: дјевојчицс и omi мушки играли се сакривача. Сакри се сви, a једном завежн очи, док се не изгубе. Па послије: ху, ху, ху! јављају се да су сс сакрили, онда их онај или она, завијених очи, тражила и пошто би их нашла, све тдко n опет до ручка, иа каснијс до мрака. Филипу жао>лих исплављелих снога, тих тренутака којп пекада оживе па се опет изгубе иекако нсприметпо н са зкаљењем. >Филипе, Филипе!« звао би га Обрад n будио га из тих стања, која нису ни сан ни јава, ни нешто трбће, него све троје скуна. Он би избсзумљен, и каб\лом љ ен од неке занешености, опег клонуо, a Обрад се љутио и тјерао га да ради. II. Касније, под старост ираву, Филин постајао као избизумљен, некако занешен и повучен. »Филипо, Филипе!« викале га жене да их нешта нослуша до у чаршију, a он занешен ишао и ne окрећао се. »Потрче, Потрче, Потрчино!« вшсала му дјеца, a on се нокако смућено окретао и, покуњен, преврћући очима, викао. Док бијаше самуна, нико ко Филип, a сада и Потрк и Потрчина и Нотрчак, и све и све. Он би се тад као мало охрабрио, па им викао: »И лонцем, и лонцем ме зовите, само ме пемојте разбити!« Ехе, иусти вакту, некада je овај Филии умио да умијеси самуне за покојног Хаџи Мила Вукоисића; иекада je Филип Потрк пекао баклаве Кајабеговићима и забитима, силним Османлијама и пробирачима. A сада?! Стао би, као застао, na послије, плачући и окрећући се према зиду, причао сам еа собом. Тако, од како га Обрад нстјера из екмешџинице, он постаде права слута. По гробљима, no угловима улица, око ђубришта, Филин се истегни и no цијели се дан бишти. Тим крајевима су пролазиле само будале: Ибрахим Вранац, Медо Турков и Саид, који je цијелу старост провео у мјерењу Лимске ћуприје. Доби Саид метелук, na купи конца и мјери ћуприју, мјери ио цијели дан, a љ уди се емију. У посљедње вријеме, он се с њима највише и дружио. Сакупи се њих пуно: Саид, Јован Ћело, Ибрахим Вранац, Пухаљка, Сава Нерина, Лула Тарача и Бахтарита. na приреди дијело весеље. �Тако Фнлии иочео да се заборавља. Почни да нешто газде, оне чије гробове највише обилази дању. прича, na претргни, застани, na плачи и помињи После су му код попова писали, a он се мало умиСава и Јеку. аБарем под старост да га видим! Ах, рио. Па опет исто. Сава, несретног Сава!« Сузе покуљај и све једна за Уеред дана кад никог нема na гробљу, Филип другом, a Филипу сс згуши, na пани, остани неђе у се затури за гробом na плаче, касније јауче и дерс самоћи и тишини и ту заспи. Изјутра се пробуди, се неким животињским гласовима да се разлеже na напроси милостињу за доручак и лутај no гробљу Обровом, Лозницама, Растоком и Увезцем. Раши водама. чупаи, избуљених очију, избезумљен, он се увече Послијс се смиловали noii Вићентије и остали ираћао и ноћу снијевао мртве хаџије са дугим лии ставили га за гробара. >Филипе, како je сад? Сад бадама. Богами, са звсчећим ћемерима од злата, треба да je добро«, викали му, a он махао главом. долазили му на сан. On их сањао са страшним брСлабо се мре, понеко, понекад, ua застани, застани ковима и избечених очију, na се пренуо, вриштао, и чекај, чекај док још no иеко не умре. Ето, од како јаукао. Љ уди су улазили у његов кућерак и тјеумрије Хаџија Јанковић и газда Алекса, нико више шили га, a послије га позвали код газда Милових пи да кљуци, као да им je мрзно тамо; na сви забо- и ту у доњој соби ноћивао. равили на Филипа. A није шала кад који од ибих « Љ уди и дјеца послије су га сажаљевали и каумре — мислио je на богате газде и хаџије— није иили се да га задиркују, да му помињу оно што га шала Филииу. Отвори ми се, на не знам с које стране боли иГ*оно што га нагони на плач. Он je то увиђао више долази. Наврни, na гргља, гргља. Најприје за и примиривао се, a послије иричао дуге приче о копање, na послије за пјевање, на опело, na задуш- <: к>има мртвима. Причао ои једиом, како му газда нице, a Филипу набрекни џеиови од бијелих меџе- Таоко^Ијшшао на сан и рекао да ће Бог све упродија, чејрека, метелука и шесиараДа. A са да / са д г . пастити ако се људи не поправе. Нека се Богу ренема никога. Филип je знао да то и чув^ и поштива. довно и из душе моле, рекао му газда Таско, na he Хаџијин гроб, na газдеС' Алексиц,|иа'њих, свих ко- онда бити и кише и олагослова божјег на земљи и јима je Филип копао гробове.сГр^»бови им као ДРУД^— међу људима. Од те ноћи Филип још чешће походио чији, порављени, озидани, a около цвијећрГ A цркву и увијек^рам. Зањири се и гледа, гледа све Филип je био и за то насра^цван. Филип одлазио на једно мјесто, na послије шапће сам са собом: хаџинима, a ашчика Ак&излазила и додавала му »Ово Сави, ово Јеки, ово мени, ово мени!« повичи комаде пите, хљеба 'и меса: >Ла, вели (узмиј^АЈјИГ^" fad неколико пута и радостан поскочи no цркви. Ово je оставила газдарица да ти дам. И он их je Мјерио педљевима цркву и сваком од својих умрлих свију редом волио и газддрицу стару, опуну|Љ *ј и живих и њему no један дио додјељивао. И враћао вазда кафеним кушаком огрнуту, Даду, и снахе. се вазда занешен, избезумљен, потиштен и жут у хаџиницу, увијек у дрном обучену, стаситу Иелицу^фшумивен и рашчупан. ћанку са запрегом и свиленицом од пећког верема и ибришима. Сви су га вољели, a он се свима умиУ јесен када се иопеку пекмези и пожњу куљавао. 11 чудновато, некс би газде* све> дале да им сипови не поумиру у раном животу. Газда Јанићије курузи, дјевојке набубре и опазе се. Махале наново дао би цијелу Стројтеницу, na иоловину Лахола. оживе, a момци сваки дан no један педаљ у висину. да je могао отргнути од смрти свога Паја. И то што Мурсел Печечак и Хајро Зврко порасли од како je другима толико неугодно било, што их je мучило јесен настаде, na не могу да их познају. Она јесен, када се побаље Филип, као да бијаше и жал им било на све, то Филипу било драго. најбјеснија, све у весељу и момци и дјевојке и III. старо и с в и . . . сви се као помамили и осјетили. 0 нразницима гробља оживе, a послије као Пјевали пјесме о кукурузима, о дјевојкама и жепуста. По који гроб окићен, вијенци посушени, a нидбама. И зањиривали се једно другом: момци около јадикује мајка или жена. Изјутра их посједјевојкама, a дјевојке момцима ћују своји, a Филип им показује и друге гробове и »Јесен стиже, дуњо моја« — ирича о сваком no нешта. Он je са гробљем и уз Дјевојке се кикотале a момци им гледали право у гробље управо срастао и оно му je чинило неопилице и настављали: сиву радост. Он je живио здружен са н>им и ono »Дуњо моја не варај јарана!« je било дио њега. По неки гроб са нахереним крКикотале се дјевојке no башчама, a Филип узстом, no неки са усправљеним, Филип их све позна и чији су и колико су стари и уређује их. По цио дисао у кући и плакао. Падали му на ум сви његови дан хода около око гробља. Пред ноћ се, избе- и жао му било што овако сам без својих болује. зумљен, враћа, a људи га зачуђено загледавају. У Придизао се и прислушкивао пјесму na послије ноћи се буди; прене се ко иза сна, избуљи очи, na отварао прозоре и у ноћ зурио, несретни Филип послије вришти и помиње старе помрле: хаџије н Потрк — и боловао. 67 �Hasan Đikić Poslednji trzaji Sunce negde zagrejalo cvrčka, pa pripio uz granu i peva, peva, a lišće se tromo miče i lomi zlatne šipke, što ih sunce probija kroz sočne grane belih smokava. Gušteri se zavukli /pod guste pletere bodljikave ku­ pine, /pritajili se, izdigli glave u nebo, što je pobelelo od jake pripeke, razvratili ždrela, pa naglo dišu kao da nemo pevaju tajanstveni hvalospev večnom Go­ spodu. A sunce sve peče, peče i izmiče ka smiraju. Omeraga Bešlo izvalio se u debelom hladu pod gustom, granatom lipom, zažmirio očima, pa pogle­ dom probija tamo daleko bledu usijanu prozirnu maglu, kao da bi da dokuči u nedogled. Krnjava crvena lula od štive, sa prostim drenovim čibukom, valjala se u travi, šireći oko sebe neugodan zadah pokvarena duhana i ustajala nikotina. Široki rukavi od bezne košulje zavratili mu se, pa se ispod' njih ukazala potamnela dlakava ruka, smežurane kože^sa krupnim nabreklim venama. Desnom podbočio zara­ na posedelu glavu* sa ispijenipi licdm, proraslim ret­ kom čekinjastom bradom. Talfo on leži ikao da nešto misli, jer mu se lice stđlnd mršti i vedri, a gornja usna nekako neobično poigraje. Omeraga broji davno već pedesetu. Davno, eh^’ali i jopet, eto, sada misli nešto, nešto tako štoriije za njega. Misli on i ne vidi kako se gole planine pred njim izdižu, a sjinca ne­ staje iza njih kaq_da ga sakrivaju. I crvrčak prepevao pa prestao i gušteri se zavukli u svoje jazbine, a drveće kao da je oživelo i voda jače šumi, pa i zrikavci već zapojali noćnu pesmu uspavanku, a on sve­ ga toga ne opaža, ne vidi i ne čuje. Lipa miriše sve jače, jače, omamljuje živce, us­ pavljuje razum, čoveka podilazi* neka jeza. I oko Omerage kao da se sve nešto ljulja, kao (ja se brda miču, voćke izrastaju visoko, čak do neba, a voda kao da je okrenula drugim tokom, nema je, ne teče. Oseća samo kako mu srce bije, naglo bije, a žmarci ga ispod kože prolaze i on poče da se nesvesno pomiče, opruža, oteže noge i ruke, pa prstima grčevito stiska travu oko sebe i rukovetima je čupa. Sve on to čini onako, eto, što mora, a on i ne zna da mora to da čini, da drukčije ne bi ni mogao, jer bi mu bilo zlo. I znoj ga oblio, a sunca već nigde nema, samo što voda pre­ ko kamenja žamori i izmiče ispod njive, ispred Omerage, ispod stare lipe i odnosi joj miris dole kroz mahale. Omeraga se prenu. Vetrić s vode malo ga raz­ gali i on dođe k sebi. Jako se umorio. Grudi mu se brzo i jako nadimaju, a srce bije. Na mahove kao da ga oblije neko zadovoljstvo, spopadne ga veselje i razneži se, pa se opet uozbilji i sve mu nešto fali, ne­ zadovoljan je. 68 Diže se polagano, pa pođe do pred kuću, crnu, naherenu, izagnjalih dovrataka i čađava krova. Htede da otvori vrata i da uđe, ali mu se nikako ne dade; odbija ga ona pusta šupljina u sobama, jer on nikoga nema. Sam je ovde već godinama. Starost ga slomila i svezala za ovu tmurnu ruševinu što po danu upija u sebe svetio božje, a noću riga crne oblake zlo­ kobne tame. Život se sveti i Omeragine noge drhću pod bremenom neprospavanih noći i bednom malaksalošću istrošene snage. Teško mu bi ovako rano zatvoriti se od sveta među te crne zidine i slušati kako popac na ognjištu sanjivo pevuši. Beše ga spopalo neko predosećanje kao da neće više nikada u nju ući, pa je se upravo strašio. Vrati se zato opet pod staru lipu, ramena podboči o- kvrgavo stablo njezino, ruke opruži i umiri se. Večernje sene provlače se ispod drveća a slavuj zapeva, zapeva nežno i slatko i pesma mu se pomeša sa brujanjem života što je dopiralo iz mahale. Omeragi samotinja pala na dušu kao mora pa ga guši, a on ne vidi leka toj bedi; život mu izgleda kao široka mrtva pustoš bez obzorja. Sedi on pod lipom tako skoro svaku večer i nešto misli, a ni sam n e zna šta zapravo msili. Najposle ne misli ništa. Ali čudnovato, večeras je sasvim drugačiji. Neki ga osećaj obavio oko srca, pa mu sve ne da mira. Dođe mu kadgod pa bi sav svet zagrlio, a kadogod se opet pokunji i ražalosti da mu postane sve svejedno. Najednom odnekle iz gornje mahale, iz gaja procvetalih šipaka, i nabubrelih smokava, osu se pesma zamamna i nežna, pesma puna života i drhtaja uza­ vrele krvi. To neka zaljubljena mlada žena u proletnje veče vazduhom bistrim veze vrele uzdahe čežnje za zabranjenim životom i nepoznatim uživanjima; to ona pesmom niže na tanke niti večernjeg sutona gla­ sne kucaje nemirna srca .1 sve zamre pred strasnim krikovima mladosti i snage i drveće i reka i pesma slavujeva, i sve utonu u ništavilo pred nesavladivom moći probuđenih želja i kao da silni Gospod naredi mir i zatomi pesmu što se orila iz nepoznatih kuteva živih nedara raskošne prirode u čast i slavu njegovu; sve zaustavi, pa i vremenu kao da reče da v iše ne teče tako naglo, tako žurno, da ne odmiče u nepo­ vrat, jer je sada ljubav u prvom sutonu zapevala hi­ mnu velebniju od svih drugih. A pesma nariče, plače i zove, nudi se i moli, jer je strašno želeti život, a ne moći ga uživati. Omeraga sve to sluša , sluša i ne zna šta biva s njim. Oseća kao da postaje lakši kao da mu krila rastu, podmlađuje se, godine spadaju, koža mladimja, zateže se i sjaji. Pesma ga budi, miluje i snaži, prsa �mu se šire, košulja mu tešnja i on je pomamno kida, fes mu polete s glave i nestade ga u reci ispod lipe. Davno uspavane uspomene počeše se izdizati iz tam­ nih grobova podsvesti, kao pomrle sablasti fantastič­ nih priča. I Omeraga se seti negdašnjeg života, mla­ dosti i snage. Vide on jasno pred svojim očima-sve one sa kojima je proćerdao novac, mladost i imanje. Gleda on jasno i Julku i Miču i sve one redom, ko bi im još znao nabrojati svima ona njihova švapska imena. A lepe su one bile, bele i rumene, pa veste i okretne, umele su čoveka da uvesele, da ga zalude, da zaboravi sve, i oca i majku i ženu i decu i kuću i zemlju i samoga Gospoda Boga koji ih je poslao na ovaj svet samo za to da čoveka zalude. I svih je nje­ govih nestalo, on i ne zna kada. Davno dok je on još ležao u zagrljaju kakve Julke ili Miče, pomrli su oni oplakujući njega, a on ih bio i zaboravio. Gleda ih Omeraga tako — ove vizije — gleda a sve se smeška, ruke se same od sebe pružaju, rad bi da ih zagrle, ali se one izmiču, pune čaše izdigle u vis pa ga mame, zovu ga i obešanjački izvijaju te=. lom. On se uznemiruje, srdi s,e, zove ih da dođu, moli ih da ne beže. Trza se, strast ga zaokupila, grče­ vito pruža ruke da ih dohvati, ali in e može, klone. Strašni ga bolovi peku u ramenima. To ga tvrda kvj>ga na lipovom stablu nemilosrdno žulji i bode među pleća. Malo se on pribra 4 osvesti kad mu do ušiju đopreše zvuci pesme i to baš one nekadašnje -snjegove«, koju je on najviše^voleo. Ona nepoznata, ispod šipaka, pevala je: Haznadara, da ne spavam sama... Г To već beš prešlo meru, za Omeragu je to bilo premnogo. Svaki delić tela počeo je na njemu poi­ gravati. Živci dostigli skrajnju izdržljivost, pa ako po­ puste on nikad više neće oživeti,' umreće za navek. izgubiće svest i poludeti. A ona sve peva i peva, sve jače i bešnje, kao namerno da njega upropasti, da ga do temelja uništi. U mozgu mu se poče nešto pre­ vrtati, tukući jako, kao da se sva krv slila među tvrde stene lubanje, pa preplavila mozak i Omeragu izbe­ zumila. Nije se više mogao smiriti na jednom mestu. Naglo skoči, pa onako gologlav i bos, razgolićenih prsiju, pokrvavelih očiju i s penom na pomodrelim usnama, pojuri on preko njiva na cestu, ne obazirući se ni na koga, ne uklanjajući se nikome s puta. Svet se okretao i čudio, a on je bezobzirce jurio pravo u krčmu, u onu pod starim belim bagremom, njegovoj nekadašnjoj krčmarici, s kojom je proveo toliko dana i toliko noći, ne rastajući se od nje. Onu moju, Janjo! — viknuo je nahrupivši na vrata u praznu krčmu, ipa sede za jedan okrugli sto­ lić u kutu, gde je i uvek sedeo, i bi mu kao da nikad iza toga stola ni ustajao nije, ili kao da je po običaju došao «đa ispije jednu pred večeru«. Janja ga gledala, čudila se i nije se ni micala s mesta. Nije mogla verovati svojim rođenim očima da je to Omeraga koji se već toliko godina povukao u osamu i kojemu je već jedna noga u grobu. — Donesi, što me gledaš tako! — viknu Omeraga izobličena lica, sa primesom nečeg životinjskog u gla­ su, lupajući, besno šakom o stol. Janja se mehanički mače sa svoga mesta, nasu Tnti njegovu «rednu« bočicu rakije, a on je pohlepno obema rukama dokopa, na dušak ispi, pa je baci i opet kratko zapovedi: — Još! A Janja poslušna kao pokorna robinja nalevala sve nove i nove bočice, donosila ih Omeragi, a on ih ispijao, razbijao i nove naređivao. I pio je on, pio i Janju pokraj sebe seo; tako mu se eto prohtelo; mi­ slio je da je rakija mladost povratila. - 4 Možemo li k'o onda, a? — pita on Janju, pa pođe da je zagrli, ali oseti kako ruke klonu, snaga ga izdaje i starost mu se smeje i ruga. Njega nešto u prsima zabole. — Donesi još! — viknu on razjaren i ođgumu Janju od sebe. Ona mu je dodade, pa pošto ispi, diže se iza sto­ la, iziđe iz krčme i, teturajući, pođe negde, gde stigne. Janja je gledala za njim, tužno vrtela glavom i dve suze kanuše joj niz naborano lice. * Sutra dan našli su Omeragu pred dvorišnim vra­ tima gde leži u kanalu, razbijene glave i ukočena tela. U poslednjim trzajima strasti zaklopio je za na­ vek oči. Саиш Ораховац Певање девојке у ноћн — Гђчцп A. П. — »Дођи ми дођи драгане« Девојка пева с чардака, Испиј ми оче санане Ko мед из златпа бардака. Moje те усне румене И две сазрелз иаранџе Ha недра жудно чекају! »Дођи ми дођи драгане« Т етке су ноћи студене Ha моме пустом чардаку 69 �Hamdija A. Cenglć Uoči ramazana — Hoću, ako Bog da — tiho mu odvrati mladić, pogledavši ga blago i oba zaćutaše. Mladić je gledao kroz prozor preko belih kro­ vova susedskih kuća. Krovovi se belasali, ćutali. Iznad njih su lutala jata gavranova — tužno gačući — padala po crnim granama golih kestenova. Vrapci Na severnoj strani zgrade «Pensionata« vidi se se čerupali po smetištu. U daljinama se prelevalo ne­ otvoren prozor, a na njemu dečak cedi vlažnu mara­ bo iz bledog plavetnila u lako-crvenkastu maglu 1 zamu. To je prozor male sobice, bolničke sobe, sa dva krivalo glave visokih bregova snežne Plješivice. Oči kreveta i siromašnim nameštajem: malom pećicom, su se mladića zanosile nekuda daleko, preko tih vi­ u kojoj veselo puckara vatra, i bledim zavesama na dika u daleke daljine. Mislio je na «svoje« kod kuće. Oba su ćutali. Dečko je sedeo na rubu kreveta prozoru. Jedan je krevet prazan. Na drugom leži mladić, bledog, duguljastog lica i malih, žućkastih i gledao u kutak sobice, gde je peć v eselo hučala svdju pesmu i senkama kolala čudne vizije po zidu. upalih u glavu očiju. Kraj kreveta je na malom orma­ riću nekoliko bez reda pometanih knjiga, čaša i ne­ Suton se neprimetno uvlačio kroz prozor u malu so­ koliko bočica s medicinom. Uz ormarić je umivaonik bicu, a vatra bacala jasnije slike po zidu, kroz male a izniad njega vešalica sa obešenim odelora -sirotog , pukotine. Munara na Fetiji rasvetljena sa tri reda kandilja kao đerdanima istočnjačkih zvezda i mla­ mladića. On leži bolestan u krevetti. Nemoćno skrstio ru­ dić se trže kao iza sna kad ih ugleda. U njemu se pro­ ke na slabačkim prsima j z^ihpreno diše. Svu brigu budi čitav jedan svet. Čitav svet koji je dugo spavao oko njega vodi mali dečak, njegov zemljak^ićojTse^ u njegovoj duši laknu i zasvetli. U tome^se prolomi gromki pucanj topa — koji nikad od njega ne ođvajai Donosi mu sve što ima, loži vatru i kad zatr^^a skvasi maramu i poveže mu oglašavaše akšam — i potrese prozorska okna, a me­ vrelo čelo. Zatreba li što doneti iz čaršije, m ali f kani zvuci mujezinove pesm e prosuše se s bele mu­ otrči kao vetar, obavi posao i za čas se povrati, sav nare u plavi suton. Mladiću, koji stajaše kraj prozora pled, odjednom pojuri krv u lice i ono postade ru­ zajapuren u licu iSozeblih ručica, i poslužiIga. Bolešću mladića, f život maloga zemljaka dobio meno. Dečko se trže iz svojih sanja i priđe mu, la­ je nove forme. Kako bolesnik jede vrlo malo, skoro gano, kao da ga ne probudi. I u njegovim je očima ništa, a pije samo vodu i medicine, tako ni mali n e ­ planuo neki čudni sjaj i one se svetljahu kao dva mema apetita. I on jede vrlo rbtko, po malo, pa slabo i seca. — Sutra je Ramazan, je li, brate? progovori tihim spava, te mu je san pomutio plpve. inače bistre, kru­ pne oči. Od umora i nesanice oslabio, kao da i sam dečijim glasom, u kome je zvučilo nešto od detinje radosti. boluje, a ispod očiju mu se ukazali modri kolutovi, — Jest, brate, sutra, jest. Zato je večeras mu­ široki kao prsti. Iz očiju mu se vidi odsev istinske tuge i dečje žalosti, iskrenog sažaljenja kao za bra­ nara onako okićena kandiljima, a Mašo pali iz topa. tom. Voleo bi on da mu zemljak ozdravi nego bogzna Ti ćeš sutra postiti, a j a . . . k o z n a . . . Mladić duboko uzdahnu uhvativši dečka za obe ručice i privinu ga šta, a samo što ga istinski voli. Ali je mladić jednako ležao bolestan. Iz dana u na tople grudi. Ti si još malen, ali ćeš postiti, jer si dan temperatura mu se menjala — rasla i opadala zdrav, a ja sam bolestan pa ne mogu. Ah koliko me — i nije se osećao bolje. Srce mu je kucalo živo, a to boli! A h . . . i on se lagano spusti na krevet a mali grudi se nadizale i spuštale po nekom čudnom ritmu. se privi uzanj. Kako im je obojici bilo pri duši može razumeti samo onaj ko je daleko od svojih, daleko Nakon više dana preležanih na slamnatom stro- — a sutra Ramazan. žaku male sobice «Pensionata«, mladić se osetio bo­ Mladić se sećao Ram azani iz detinjstva; sećao lje. Počeo se da podiže i sedi na krevetu, naslonivši se one radosti i veselja u oči Ramazana, kad je trčao se na jastuke ili nejake ručice maloga zemljaka. Mo­ bos s decom po sokacima, pa u veče došao kući. Kuća gao je pomalo ustajati i na noge i prići prozoru, te kao neka druga: podovi oribani pa se žute kao dukat, pog’edati krozanj. Dugo bi ostajao kraj prozora i gle­ zastrti šareni ćilimi sve skoro do vrata, a zidovi se dao u prirodu kako se belasa, a mali zemljak sav v e­ bele kao sneg. Na sredini sobe velika crvena manseo, stajao iza njega i zadovoljno ga posmatrao. gala od bakra, a u žeravi čeka pečena kafa. Sva se — Sad ćeš ti moći i hodati, je li braco (tako je soba uzmirisala od miskja, a lica: oca, majke, braće m ali zvao mladića)? i sestara, si jaju od sreće. 0 , Bože, te radosti! Hladan je zimski dan. Vetar besni i povija bele dimove u maglu, a ulicama m ete velike smetove. Krovovi se uvijaju pod debelim naslagama, a ispod njih se ćučure vrapci, cvrkućući i odatle nasrću na kuhinjske prozore da bi se malo ogrijali i našli koju mrvicu. 70 �Pošto bi se klanjao akšam i večeralo, otac bi seo na serdžadu, opružio noge, i zapalio čibuk, a majka mu dodala kafu. Poveo bi se razgovor i to o Rama­ zanu. Otac je uvek govorio i tumačio deci šta je Ra­ mazan, ko ga treba i zašto da posti, te bi se tako ras­ pričao na dugo i na široko, a deca se poredala oko njega, sedeći na koljenima i gotovo gutajući svaku njegovu reč. — Ne morate svi postiti sve, deco, ali se treba privikavati iz ranijega. Alah voli decu koja mu se mole i poste Ramazan, te im daje zdravlje, pa budu zdravi, a onda im čuva i roditelje te im dugo požive. Onoj deci, koja budu lepo postila i klanjala, slušala svoje roditelje i starije, a ne svađala se sa svojom braćom i sestrama, Bog daje svaku sreću i zado­ voljstvo; daje i njihovu ocu dosta novaca, te im on uzme sve novo za Bajram. Alah dželešanuhu udesi lepo pa nema ni šejtana preko Ramazana, da ih se dobra deca ne bi plašila. Njih, šejtane, m eleki poteraju sa kandžijama i zatvore sve u Džehenem, lp im nema izlaska taman do iza Bajrama. Za vreme lepog Ramazana po zemlji hodaju samo m eleki i oni paze na decu, čuvaju ih od svakog tzlg^ Oni'zapamte koje dete po danu posti i sluša svoje roditelje, ne svađa se, pa kad ono zaspi, m eleki uhvate kolo oko njega, pevaju mu lepe ipesme i qiid sanja samo lepe snove. Tako je to, moja decQ, tako. Alah je milostiv, pa ako kogod što malo i pogreši, on će mu oprostiti. Hoće hoće. Sada je mladiću uskrsao šav taj život pre docim a i svega se živo sećao. On je naučio da posti Ramazan, ali kod kuće i sve lepe radosti deliti sa svojima, a sada? Ramazan sutra, Ramazan, ah Božel On tužan i bolešljiv dočekuje ga daleko od svojih, daleko, sa malim zemljakom. Možda se sada, braco, naši kod kuće vesele, pevaju, a mi ovde sedimo šutke — i malome zadrhta usnica, a oči zasvetleše. — Vesele se, vesele, ali nisu ni na nas zaboravili — teši ga mladić. — Zato treba ba i mi budemo veseli. — Treba da ih se setimo lepim uspomenama i u duši prisustvujemo njihovu veselju. — Jest, da, treba i da klanjamo akšam — upade mu u reč mali, malo vedrijeg lica. Meni je babo ka­ zivao, ko ne klanja uz Ramazan, taj nije pravi mu­ sliman, pa ni Bog ga neće voleti, niti će mu dati da se veseli. Ja idem uzeti obdest pa ću klanjati i za­ moliti Bogu da dade i tebi da dobro ozdraviš, dobro kao što si prije bio. Čuće on mene, hoće, jer kaže babo on voli kad mu se deca mole i sve nji­ hove molbe prima. Doneću i tebi vode pa i ti klanjaj — i veselo odskakuta niz stepenice. Mladića zadivi govor maloga zemljaka i kao da mu se skide pola tuge sa srca, on ustade. Osećao se zdraviji, lakši, i nešto je veliko raslo u njegovoj duši. Tada je osetio mgžda prvi put u životu samoću, uda­ ljenost od svojih i njegova je duša bila velika i ma­ lena u isti čas. Utešne rečd malog dečaka pale na nju kao melem i ona postade blaga, dečja. Još jedanput pogleda kroz prozor — već je bilo mračno — a iz duše mu se ote jedan duboki uzdah i oči orosiše: sutra je Ramazan. Илнјас Добарџић Ha нскаи живоша — Хамиду Днздару — када hy остат тужан и сам Moj болни живог тече полако, тихо у мраку, мој сваки дан носи тужно вече, a евако веће самрт лаку. у свету иросит кратку радост Из дана у дан боли ничу и расту ране. Мислим na тугу на моју болну стару причу о жени, драгој и другу. Кафане, жеие, деаојке. Moje paue ноћас ће иросути сав јад. a тужне песме, заклаће дане Умориле су ме песме и :кене да жнвот не волим као сан и сада у муку мојо болне зене шаиућу да ће доћи тужни дан и бити безмерпо студен ко кам те копи слутим проћердаћу младост. радости моје; a сад, сада ћу опет у мраку копати срце и ране и тихо кроз песму млаку заплакат за сретне дане. „Gajrert" u svakoj kući, znači samo njezin napredak 71 �Мусшафа Ј. Буааљко Бабин новац Велика je зима. Ништа се не чује осим звиждања вјетра н завијаље гладних вукова, који тамо у оближњем сеоцу обилазе око кућа, тражећи што чиме би напунили своје гладне желудце. Ha једном брежуљку, близу овога сеоца налази се ма лена кућица у којој нема никога осим једне старе бабе. Имала je три сина и двије кћери. Синови joj падоше у рату из кога joj се ни муж не поврати. Кћери су joj се већ одавно поудале. Старица je осим куће имала нешто оваца и коза. Сваки je дан носила млијеко у оближњи град и продавала. Иако je за млијеко узимала лијепе суме новаца, старица није знала, од како су joj синови и муж погинули, што значи обући нбву хаљину, a хљеб са бијелим луком била joj je главна храна. To није ona чинила ради жалостн, него из својег великог тврдичлука. Толико je била шкрта да je и hq Божић л^алила заклати које бравче. Тако се ja'ca свим ц свачим патила. И ове зимске вечери, 'док je снијег падао на смрзнуту земљу и док jq вјетар звиждао у сва* ком буџаку њене соб^дег сједила je баба згурена у подераном гуњу у з огњтшие, полако мрвсћи кору бајата хљеба и тако се измрвљеном кором засипала. Како пије^имала ни једиога зуба, измрвљену кору би само мало проваљала no УрВМ41з1 за тим би je са великом муком прождирала, чим би joj се при сваком 1^тл>ају очи напуниле сузама. Пошто je тако појела прилично велики комад хљеба, извади из њедара чврсто свезаних нешто новаца, што их je данас узела за млијеко, подиже на огљишту један камен, извади ћуп и метну уњ новац. Затим, ћуп опет метну на исто мјесто, поклопи каменом и остави. Метнула je на ватру још мало грања и мирно сједила гледајући како се малене свијетле искрице диж у из ватре. Многе излажаху кроз баџу, a многе се спет враћаху до пламена који их опет гољаше на више; оне се опет враћаху и баба je загледала у ове малене искрице како се полако диж у и спуштају изиад пламена. Приличпо je касно. Вукови су скакали и око њене кућице, вијући и тражећи што за храну. Више пута би који промолио главу или шапу испод вратА, и чим би опазио ватру, одмах би побјегао. Баба се није плашила. Обикла je она на овакве ноћи. Вјетар je постајао све већи и већи и из темеља je тресао кућу. Баба очита иеколике молитве, снпми опапке, простри гуњ у з огњишге и, окренувши табапе ватри, леже да спава. П1кри- 72 пале су гредо у крову, a вјетар je дизао сламу с крова. Није баба одавно запамтила овакве зиме. Наједном се непгго сјети и сва протрну. Чула je данас у вароши да су се у близини појавили хајдуци и како велике шгете и отимачипе почииише. Полако се дижс, закуца још боље камен над ћупом, подуприје боље врата, набаци још мало грања на ватру и опет ложе. Није могла заспати. Beh je близу пола ноћи, a њој никако да се очи затворе. Вјетар јако духну, и учини joj се кал д* неко куца на врата. Молила je Бога да се куцање не понови, али joj молба не би услишана. Зачу се опет куцање. Она се не диже. Куцање се опет поАови, a затим се чуше ријечи: »Отвори! Отвори, или ny врата провалити!« Баба сс опет диже. У то опази како некакво гвожђе испод прага све . в$пце и више подизаше врата. Баба се подиже, дође до врата и рече: — Ко je? Шта хоћеш? — Молим те; стара, отвори ми! Залутао сам. Пусти ме унутра да се мало огријем, ииачс ћу се смрзнути — говорио je неко споља. Баба отвори врата и у кућу уђоше два до зуба наоружана човјека. У сваког je пушка, no два ножа за пасом и no два реда патрона преко прсију. Баба хтједе нешто рећи, али joj замрије ријеч у грлу. Дошљаци се примакоше ватри, огријашс руке, a затим се први обрати баби: — Баба, дајдера нам што за вечеру! Отрашно смо гладни. Од јутрос шппта нијесмо јели. — Ja немам пишта — рече баба. — Пука сам сирота. Ево, овдје станујем сама. Човјек ми je погинуо у рату и три сина. Кћери су ми сз надалеко поудале. Како су од мепе отишле. никад их више није мајка видјела. Нико нема несретнији од мене. Мучим се овдје и гладујем. Одем у варош и што тамо упросим то ми je све. Скапаћу на овој страшној зими — и баби слетише неколике крупне сузе низ блиједо, иабрано лице. Али ови људи били су научни слушати овакве ријечи и на њих нијзсу дјеловале бабине сузе. Први скочи, ухвати je за мршаву руку и noвика: — Стара, или nape, или живот! Знадемо ми да ти имаш новаца. Видиш ли овај мој нож? Откинућу ти главу ако нам не даднеш riape. Промисли и говори! И док се баба снашла од чуда, већ je он извадио нож и махао с њиме no ваздуху. — Немам, сине, ни пребијене nape — рече баба у страху. — Одакле мени новац? Ех, да ja �имам новаца не бих ое овако патила! Вјерујге mu да немам. — Немам поваца — рече баба. Немам, na немам. ; ! . ; 1; .;' i » ј У то скочи и други, извади и он свој нож и — Добро, добро! Видјећемо! Држдера je друже за руке и приведи je овдје к’ ватри да впди како joj нос гори! i ; — Стара, не шали се! Ако нам не дадеш новац, главу hy ти откинути као врапцу. — Нећз то бити тако — рече први. — Ако нам не дадне новац, кидаћу joj један no један дио тијела. Стара, не шали се!. Вјеруј, нож ми je оштар, a научан je на овакве ствари. Много je он до данас извадио очију, пререзао језика, откинуо иосева и ушију. Bjepyi и твоје ће лако охткинути. Баба je дрхтала у његовој руци, видећи му звјерско лице. Није могла ншита рећи. Први опет повика: ~ — Стара нећу имати смиловања према теби. Говори гдје je новац? Други je ухвати за руке, a први потеже нож, na no — носу. Шикну крв, a нос му бабин остадз У РУЦИ- Затим га баци у ватру, дохвати мало пепела, посу баби мјесто гдје je био нос, да не течо крв и да му не смета. Баба врисну и показа руком камен на огњишту. Хајдуци je пусте, подигну камен, изваде новац, метпу га у торбу иа на врата. Баба je остала шћућурена уз ватру н посипала пепелом рану. Једва je дочекала зору и одмах je отишла у град лијечнику да joj ране превије. Протекло јз много времена док joj се рана замирила.’ Продавала je и даље млијеко, али од сад није више окупљала новац. Хасан Кикић Јава швоја i. Ha сан ми изађеш f i ко мелсм на р>ану кад пане — душа ли ти je ко мекан цвијет, тако ми кажеш топлу љубав очи ми тако прстом помилујеш.., Гријех ли je то твог мћаког тијела или печалап мој удес, Д на јаву ми тегота лијеже ко мора на младу мајку. 9 A да ми те није у овој грјешној младости ne би мелема на врелу рану ни топла прста да око помилује, да ми се na сан не јавиш — због печална ли мог удеса због TDoje ли јаве мени? П. Taj широк сјај у твоме оку и топла ријеч у моју душу — да ми те дрхтава рука огрли и да ти дахом та њедра омилујем једина дсброто у дугом гријеху... X И кад ми се осмјехом јавиш у путу ta видим печал на длану овом msT ми лакота у оку трепне опет ми мекота у срцу стрепне — тих очију ненаболан, je речена за душу претопла? пт. [ахом тим твојим Да стиском драге ти крви и уста кад оћутим na твоме врату престане немир ове моје душ е... Зажеаиш срце ко крупну звијезду кад се откине, хоћеш ли га ко плашшљиву птицу погладиш ко цвијет ћеш ли га да пољубиш? Знам ja у теби голему доброту — не ћутнш моју тошку грехоту пи печал ових раних година, свет би ми друг била и кроз позне сатс (санену јаву дугих поћила) и на овим прсима ненаморним — дахом ли тим драгим стиском ли те топле крви? Svim našim čitaocima i prijateljima, muslimanima, čestitamo nastupajuče bajramske praznike. 73 �Мусшафа Алнкалфић Потреба рада на селу Кад компарирамо данашње село н ono од про рата, видимо велику разлику обзиром na доста кратко раздобље, у ком се та разлика испољила. Не мислим ту само на некс иолепшанс и поправљене куће, ограђена дворишта, него na живот у тим кућама и на дух који дишс у срцима наигах сељака. зеленим столом млатилн иразну сламу, доживелн су пуни неуспех. И та група треба да повучо одавде закључак и консеквенце и, пре него ли се одлучи за крупни народни рад, треба да прође свс фазе без којих je нсмогућс постати добра и cnгурна јединица у том велпком иародном организму. ЈНастајв сада шггање какав јо то кругши рад? Иођимо само у муслиманска села близу Моотара. a да нс говорим о босанским, н. пр. у Подвележе, у Бијело Паље, Буну, Благај и т. д., na ћемо пи*фти како треба много радити на просветном и ек*ономском, a нарочито на хигијенском пољу, да би тај елеменат постао напредан, сретан и задово.љ^п^Ту ћемо одмах наћи апсолутну већину неплсмепих; не caiio старијих људи, него и млађих. A јер се кулгурни нивб народа просуђује no броју писмеиих и јер cfe само пчсмом човек може у жи\Еоту добро спаћи и корисгити иовпм тековинама пауко п л арретк а уопште, и те како je важно noЈбијати нсписмсност. Осим тога, економска култура 'нГашСта сељака муслпмапа врло јс ниска, a економЈка организација, која je најважнији у-.:лов екодомског напретка. пикаква, и ту може права иите.шгенција мпого да учини. До пре рата биле су просветне прилике на селу јадне. Животарило сз je. Интелигенција je слабо полазила па село да посматра жнвот; ona je више ишла тамо да сс разоноди, да се уклони буци и вреви градској. Било je додуше људи који су ćaстојали да шго уж е ловежу село с градом. кадо би село корацало барем донеклз паралелцо с твим' али су оваки појединци били сусретанп^ са~ мало разумевања, како рд ceJfa Tajfo ш од града. Иза рата почели су чихави походи у »села у сврху кортешације за пеједине пблт^ичке скупине, јер ј? како je познато, изборпим законом било дапо право гласа свим пунолетпил? ^тушкарвдма, без о б з и а ^ na љихово културночГ имућствено стћње^^ Џппо су после рата бснована .многа екоиомека'- бР-гфо-., светпа удружеља ^са задаћом да се пбдигне нашл село, како у смислу ку^ггурном тако и у матсрнјалном. Основапе с умноге читаонице, кљижниц^ п соколска друштва и трко je настао лови живот Загледајмо сс у та селд, проучимо и упознајna селу. Наравно да ми ово не можемо применити мо прилике у њима, na промпслимо да ли се даде на нашег сељака муеллмапа. који je провео взкове томе помоћи и већ ћемо наћи начипа да полако. као окамељен, кубурећи и лропадајући. алп сигурио, саветима, поукама и другим радом постепено допринесемо просветном, културном n Шта je до сада учинила муслдманска интеекономском напретку нашега сељака. лигенција за нашег сељака? Ништа. Додуше, неки су и залазили у наша сзла, али ne да користе нашем сељаку, него да га страначки лпределе и искористе. Везе међу сељаком муслиманом и нашом интелигепцијом данас су пикакве. To je и дало повода једпој групи љ уди у Мостару, која се купи око Гајрета, да покрене акцију na селу како би и наш сељак муслиман ишао у наиретку упоредо са сељаком друге вере. Прз него што ступе у акцију, ти људи треба добро да погледају рад разних кориорација и установа у народу, na ће видети да су получили успех у народу само они који су ишлн директно у народ, поучавали га, и према стварним његовим потребама удешавали својз деловање. A onu, који су усрсћивали народ безбројпим конфернецијама, где су у фотељима за 74 Зар но Си било боље провести педељу после подне у народу, међу својим људима, него у задимљеној кафани, која нам изједа и плућа и душу? Јер само онога кога познамо и разумемо, тога и волимо. Такав рад за нашег сељака je нуждан, ако хоћемо да се и наш сељак користи културом и цивилизацијом. Из тога разлога ми поздравл>амо ак цију тих људи, јер верујемо да ће се благодати тога пастојања очитовати у пајближој будућностн. јер ne само да се тиме дижс културпи ииво nu­ mera сељака, него се даје н импуло нлађој интелпгонцији да се макне е мртве тачке. Радећи само овако упозпаћемо пајбоље нашег човока, љегову племенитосг и даровитосг. �PRIVREDA Dipl. agr. M. Fazlagić Njega voćaka Pomlađivanje Grane se skrate i režu na polovinu ili na trećinu I najbolje njegovano stablo kad dođe do stupnja svoje duljine; pri tom pazimo na održanje forme sta­ najvišeg roda, počne polako da slabi: plod mu je si­ bla. To se obavlja najljepše u jeseni. Slijedećeg pro­ tan i bez pravog ukusa, grane se na vrhu suše. Vide ljeća na odrezanim mjestima izbiju mlazevi. Kod sla­ se svi znaci umomosti, stablo napinje svoje posljed­ bijih grana ostavi se po jedan postojeći smjer grane. nje sile i zove voćara u pomoć. Ako želimo da takvo Kod jačih grana ostave se dva do tri mlaza, a ostale stablo očuvamo i da se dalje njegovim plodom okoriš- skratimo. Na tim ostavljenim mladicama ljeti se kaćujerao, moramo ga pomladiati. lemi u vratu na spavaći pup. Inače možemo kalemiti Pomladiti treba i ona stabla, koia su krupom i slijedećeg proljeća: spajanjem, pod koru, u procjep teško oštećena. Ш na kozju nogu. Patrlj starog drveta se pilom od­ To je osobito važno za šljive, višnje i pitome reže, oštrim nožem zagladi i zamaže. Ako je na grani kestene. Svako ono stablo, na kome su istjerali mno­ više mladica okuliramo samo najgornju, ostale mlagobrojni bujni mlazevi — vodenjaci, treba pomladiti, j i i c e ostavljamo za rezervu i samo skratimo. Okulijer na takvom mlaodm, bujnom i zdravom drvetu i rgne (na pup kalemljene) mladice u proljeće se skra­ samo stablo nastoji da stvori novo plodno drvo, )coje te na 2.0^m iznad pupa; mlada plemenita mladica kasnije se radi zaštite od vjetra i radi ravnog rasta će mu nadoknaditi staro i izmoreno. £ Kod pomlađivanja prikraćujemo sve grane na uz taj stručak (patrlj) rafijom (likom) priveže. Pro­ jednom stablu na pola do jedpe ^rejćine, a pri tom ljetni kalem očuvamo radi vjetra i ptica, koje na njeosobito pazimo da zadržimo lijepu formu stabla ka<И"''m a ^ fo le sjediti, savijenim vrbovim prućem ili rav­ nim prutićem. pravilan raspoređaj grana. Grane se oprezno skraćuju'a najbolje u kakvim Presađivanje starih voćnih stabala laktovima ili na mjestima gdje se nalazi kakav Čvbr. Dosta puta pri izmjeni plana ili utemeljavanju Ploha reza neka nije veća u promjeru od 10 cm. Pazi novog voćnjaka na putu su nam stabla najljepšeg dobro i razmisli, jer grdna pogrešno odrezana ne da zdravlja, mladosti, i najvećeg roda, koje bi bilo škoda se više lako nadomjestiti! Rane nije potrebno odmah posjeći i uništiti. zagladiti i zamazati, to će se učiniti poslije godinu Ovaka stabla možemo presaditi, a za to je naj­ dana. Mlade grane za krošnju razvijaju se naime če­ sto mnogo niže ispod mjesta gdj& smo staru granu bolja jesen i zima. Pri tom se krošnja primjerno odrezali. Slijedećeg ljeta jedan dio novoistjeranih mla- skrati, pazeći da ostavimo što više mladih grančica, zeva skratićemo ili posve odrezati. Ostavljamo najsil­ koje stablu najviše i koriste. Okolo stabla u promjeru niji u smjeru grane, a taj će nam služiti za smjernicu od 2—3 m iskopa se jarak dovoljno širok, da se isko(produljnicu). Kad su se mlade grane razvile, otpili avajući stablo možemo u njemu slobodno kretati i se pilom nad njima zaostalo staro drvo (patrlj), rane raditi. Jarak mora biti tako dubok, koliko pobočno se oštrim nožem zaglade, a smjesom kravske balege žilje ide u dubinu. Uopće treba pri iskopavanju biti oprezan, valja paziti da se stablo po mogućnosti sa i gline zalijepe. Na jabukama pojavljuje se često rak-rana; bole­ što duljim žilama izvadi. Kasnije se žilje dade skratiti sna i nagnjila mjesta izrežu se do zdravog drveta i pilom i nožem li jeo zagladiti. Jama za to stablo treba zamažu. Za to je dobar i kalemarski vosak kao i da bude za 1 m šira, nego mu je korijenje a isto tako za pola metra dublje. Zemlju je dobro ispremiješati katran. zrelim đubretom, a stablo treba posaditi o 30 cm više Preka/emljenje Često se puta događa da neka sorta voća ne uspi­ nad (površinom ostale zemlje. Slijeganjem zemlje i stablo će se kako treba sleći. Zemlja se na povrhu jeva u jednom kraju. Neko stablo daje nam los plod, koji nas ne zadovoljava, jer nema trgovačku vrijed­ oko stabla pokrije sa stajskim gnojem, a ljeti se često nost. Zemljište, na kom se nalaze takve voćke, za i obilno vodom zalije. Deblo se omota jakom nasla­ nas je mrtav kapital; nemamo od njeg nikakve ko­ gom slame, koja se zaveže vrbom; nužno je da se ta slama ljeti uzđržaje vlažna, da se vodom zalijeva. risti. Takva stabla najbolje je prekalemiti. Pri tom Dobro je kad se stablo namaže i jakom kašom od pazimo na izbor sorti, uzimamo kalem-grančice od kravske balege i gline. onih sorti, koje su u tom kraju ispitane i koje imaju prođu na trgu. Prekalemljuju se samo zdrava stabla. Ako nije stablo izgledno i lijepo, zdravo i mlado, te ako ne dava dobar rod, taj rad se neće ni isplatiti. 75 �Da ne bi vjetar tako stablo oborio moramo ga osigurati. To se radi pomoću jakih telegrafskih žica« kojim se stablo osigura sa tri strane. Kraj žice priveže se na jak u zemlju zaboden kolac, koji mora biti za 2 m od stabla udaljen. Da ne bi žica koru drveta pozlijedila i u nju zadrla, podmećemo jaku staru kožu ili debeo nasloj od krpa. Negdje se u voćnjaku nađe i staro šuplje stablo, koje je inače rodno i plod mu je dobar. Da to drvo dalje ne gnjije i da se od nevremena osigura, mora­ mo njegovu rupu lijepo očistiti i slamom ispaliti. Šupljina se zacimentuje, lijepo zaokruži i zagladi. kako kasnije ne bi voda unutra prodirala. Gdje su stabla izložena jakom vjetru viđamo ih često iskrivljena i nageta. Nije to lijeipo ni pogledati, pa ako je drvo još mlado dade se to i popraviti. Oko stabla iskopa se širok jarak od metar i po a dubok 50 cm. Na 2—3 m daleko od stabla na strani, na kojoj želim ostablo ispraviti, zabijemo jak kolac. Ooko sta­ bla ili grane omotamo jaku dvostruku žicu, kojoj dru­ gi kraj ispravljajući stablo zavežemo oko koca. Da se žica ne bi u koru urezala podmećemo kožu. Jačim štapićem omotamo žicu oko žice. Poslije urednog ispravljenja stabla jarak se oko njega zatrpa. = ❖ = GAJRETOV GLASNIK Дервентска општина Гајрету Ha молбу пододбора Гајрета у Дервентн, дервентска градска општина, на својој сједници, одржаној 2. фебруДра 1929., претресајући буџет sa 1929. годину, предвидила je у истом као припомоћ Гајрету своту од Дин. 5000'— која ће свота бити Гајрету исплаћена одмах -no одобрењу буџета Нека свјесна Општина Дервентска послужи као племенит примјер другим општинама. Лиге захвалних Гајрету * Недавно путбм штампе објављепи апел Шлаикр£©Дтора' Гајрета као и доса,ца отпослата писма на п 'fi-t™ r“ip,> тове пптомце, да се реванпшрају Гајрсту, изгл дпти врло добрим плодом. Beh na првп глас tobom апелу, јавио се Главном Одбору лије Opoi« уте» друпхтвених иитомаца за члапопе добротвор и: уте! Првн се одазвао госп. Асимбег Дугалић, дир ttop *Ду1 ВОТОМ ОЛ који се уписао за члана добротвора Гајрет ...L С ................. Дпн. 1.000.— н ако je од раније члан утемељач иашег друштва. Истодобно директор госп. Дугалпћ уписао je све члаиове своје породице за утемељачс Гајрета,- сваког са no 600 динара, и то: супругу гђу Ремзије х., сина Џсвада кћерку Нађу, те пред двије године утопљепог спнчића рахм. Мугдима, са укуппом дакле чланарнном од Дин. 3.000.—. Г Г Ж нн' ОДбор je апеловао на све своје бнвше питомце да се одуже Гајрету према својој м а т е р и ј а л н о ј м о г у ћ н о с т п а г в 'П ^ е « а , п а р и т е т у , о д н о с н о п р е м а д а н а Шi&oj в р е д п о с т и н о в ц а с а п о м о ћ п к о ј у е у узкив a л и о д Г a ј р е т a. Протпвпо томе, ми ћемо изнијети два каракгеристична писма која je овом прпликом добно Главпи Одбор: Госп. А с п м б е г Д у г а л и ћ , у своме писму којим ге одужује Гајрету, пише међу осталим: »Cauo Je no себн разумљиво да се, no своме обичају, нећу ни у будуће никада сличним позивима Гајрета оглушити. Захваљујем томс вриједпом Главном Одбору Гајрета, да je дошао иа ову идеју, када већ нијесу на то дошли самп Гајретовн бивши питомци« ... Госп. В е ф п к Т о п н ћ пише: »У знак захвалности на указаиој ми помоћн приступам за члана утемељача нашег Гајрета са свотом од Дии. 500.—, коју своту у готову полажем, остајући и надаље члан помагач Гајрета са редовитим мјесечним припозом Веома жалим да се овнм дјеломично одужујем нашсм Гајрету, Koju ме je помагао у најтежкм прнликама — оставшн оироче без ода, али дуг плаћати кад-тад, на макар и на опомену, nuje доцкан. Надам се да he ми моја материјалпа средства и у будуће дозволитн да се пашсм Гајрету потпуно материјално одужим, поздрављам братски тај одбор.« Истичемо парочито сусретљивост и племенитост гг. Дугалића и Топића — са жељом и молбом да се л други угледају у љих, у колико то ne учнпише досада. У пашсм листу редовио ћемо износити одаив бпвших Гајретовнх питомаца, na молммо u овом нрилпком све one које je Гајрет задужио својим помоћима, у ком било облику. да му се одуже. Затим члал Главиог Одбора госп. Салих Тафро уписао своје спнчкће: двогодишњег Гордана и једномјесечног Сокола за чланове утемељачс Гајрета, сваког са члапарпном no Дин. BOO.—. За њим се јавише за чланове утемељаче it. Хасан Пилав, чин. Срееког Поглаварства п Вефик Ton ah, прокуриста »Варде«, док се за члана добротвора са свотом од Дин. 1.000 . — уписа r. Мустафа Ћатов.чћ, директор Банке »Ибар« Свој иаведеној госводи Главди Одбор пајсрдачпвје сс у Скопљу. захваљује, a најмлађим утемељачима желимо да и кад ступе у живот ne забораве Гајрет, и да већ сада буду примјероч Поред горњс господе, бпвших питомаца narcer Гајрета, онима које je Гајрет нотпомагао када им je била помоћ најуписаше се: r. Мупиб Грцић, посједиик кафане »Павиљон« нотребнија, a којн ne нађоше за врнједно да му се до данас за члана добротвора са свотом пд Дип. 1.000 .—; затим Ибраодуже. хим еф. Имшировић, шер. судац; Ооман Каремић, посједнпк кафане н Фатима х. Пашић, супруга г. Тусуфбега Пашића, посједпнка кафанс »Шадрван« за члаиове утемељаче. Иекоја гг. на коју сс обрагпо Главнн Одбор одговарају, да су се onu neh одужили Гајрету тиме што су nch рапије или се уиисалн за чланове утсмсљачс или су ее својим paдом као члановн пидодбори одулшли Гајрету. Међутим Глаи- 76 Новч Гајретови доброшвори u утемељачн Власник кафане „Павил>он“ у Сарајеву, iocn. Муниб Грцић, уписао се за члана добротвора Гајрета, уплатив одмах своту од Дин. 1000’— (хиљаду). Свјесном добротвору Гајрета u нашег напретка наЈискренија хвала. �За члана утемељача Гајрета, са свотом од Дин. 500. уписао се госп. Ибрахим еф. Имшировнћ из Сарајевз, Жпвчо1 Гајретовој „Лиги Захвалних11 приступили су надаље господа Салих Тафро и Хасан П> лав. Г. Тафро уппсао je своја два сина: Гордана и Сокола за чланове утемељаче, Гајрет обадвојици господе искрено захваљује, истичући их као примјер другима. Пртрема за Велику Свечану Гајретову Забаву у Сарајеву Свакако једиа од иајвећих годишњих сензацдја у Счрајеву, a напосе међу муслимапским елементон, то je годкшња Гајретсва забава. Ове годнне, забава he се одржатн у Народном Позоришту, о Бајраму, 16. марта. У прошлу суботу, одржнга je у Гајретовим просторијама веома успјсла конференцпја којој je циљ био оргакзовањс забаве и тсојој се одазчао велпки број грађапа, и.з чега се може да закључи да за забаву влада јаче интрссовање неего лп и једне од прошлнх година. Ковференцију je отворио у отсутности I. другп нодпредсјединк г. Др. Мсхмсд Зилџић, a накоп гога узео je рпјеч секретар Куккћ и изппо програм концертног дијела оабаве. По томе се прешло H'tJ фиксираља осталих прнпрема, те je копфсренцпја закључпла да цијспе улазнпцама, обзнром na велико ннтересоваг^е- за ову забаву остану као што ЈЗу биле и прошле 'године, изузев задња трн реда. Међ£>присутнима noijftcann су прилози за бпфе те je стављено дрзшггврпој канцеларијп у дужност да се писмено обрати свима пријатељпма друштраг који нпсу билн присутни, да и овога.пута дарују за з^оапу бифе. За прочелника одбора з%-бпфе иЦбрбЈк je Салих, Тафро, a за члапове Акиф СахЈпЈић/Исмет вф. Зилпив, Ееад еф. Кекетовнћ, Асим X. ‘Карић и Хамдија Дпздарј Ш0Јодбор имаће дужвост распореда п распродаје бпфеа na самој забави. Точек-е свих в^ста пића иа забавп устушДв 54* no пајповољнијој понуди је д п о и ^ д кавапара муслимана. И на овој забавн приредиће се томбола. Пошто друштво већ располаже са извјесном колпјшном предмега за томболу, закључепо je да се још нешто предмета покупи код овд. већих трговкна, a и да се умолћ друштвени женски пододбор да и on међу својим чланицама гато ввше предмета сабере. За сакупљање предмета за томбоф' драговољпо се јавио г. Асимбег Дугалић, директор »Дупава^. п судпја г. Синанбег Бранковпћ, a изабрана су још и rr. Едхем М. Бпчакчић и Хамдија Потуровић. По предлогу секретара Кукића закључеио je да се овога пута пред забаву сакупљају прилози no свима државним и самоуправним надлештвнма, повчаним и осталпм акцијским предузећпма те оспгуравајућим друипвима. За сакупљање прилога no банкама, акдијскпм п осталнм предузећима изабрана су господа Асимбег Дугалић, (Ахмет еф. Борић I. подпредсједник Гајрета и Ахмет Сефпћ директор Башсе Гајрет. — За сакупљаље прилога no адвокатским канцеларијама изабрана су гг.: Др. Сафзех Зечевић. адвокат, те судије гг. Фехпм Скаљић и Авдо Салихбеговић. — У Рударској Дирекцији гг.: Сажо Хасанбеговић и Н. Мулалић; у Дирекцији Шума rr.: Инж. Сулсјмап Кудовић п Инж. Фехимбег 'Вулбеговић; у Грађ. Дирекцпјп: rr. Сулејман Сариџић и Шаћир Хаџић; у Пољ. Кредпту: г. Богдан Прица, у Град. Штедионици: rr. Акиф Сахапић и Салко УзеирагиИ; у Град. Општини: гг. Јакуббег Филиповић и Рашид еф. Рашидагић; у Кот. Суду: судија г. Хндајет Реповац; у Окр. Суду: rr. Др. Хусеин Машпћ n Фсхим Скаљић; у Управ. Суду: г. Ибрахим Хаџиомеровић; у Врх. Суду: г. Хамдија Јамаковић; у Шер. Суду: гг. Ибрахим еф. Имшировић и Ешреф сф. Имамовпћ; у Аграр. Дирскцији: г. Хакибег Гдвран Капстаповпћ; у Срес. Поглаварству: г. поглавар Младен Дуиђсровпћ; у Днр. Пошта: rr. Кионм Хаџцбегнћ н Алија Имамовпћ; у Фипапс. Дпрскцији: r. Мустафа сф. Мујагпћ; у Жељезц. Дирекцнји: rr. Салих сф. Муфтпћ и Мухамед X. Алић; у Жељ. Радиони: rr. Махмут Рссуловић п Фехнм Имамовпћ; у Жсљ. Ложиоии: г. Бећир Крвавац; у Жел>. Станици: г. Мехмед Башић; у Полпц. Днрекцијн: г. Фехим Мусакадић; у Пор. Урсду: управник r. Симо Зец; у Царннарннцп: г. Мухамсд X. Муспћ; у Творппци Духана: rr. ниж. Салпх Цицо, Ахмст Саднковић и М. Назечић; у Пошт. Штедиопицп: г. Коста Илић; У Фппас. Контролв: г. Мухамед еф. Алајбсговић; у Дох. Уреду: r. Фадил Касумагић; у Tpr. Кммори: г. Осмап еф Соколовић; У Cap. Пиварн: r. Хачднја J’SJh ; у Творпици ћилпма: rr. нпж. Сеид Хусеђлновић и Кадрибеговнћ; у Обл. Самоуправи: rr. Мухамедбег Башагић u Мустафа Спахо; у Нар. Баицп: г. Даниел Самог.овлнћ: у Хипот. Банцн: rr. Др. Хампд X. Ефенднћ и Исмет Чомара; у Зем. Банци: г. Алија Хаџпбегпћ; у Бапцн Гајрет: гг. Алпја Салчнћ н Мехмсд Тарабар; у Cpu. Цснтр. Пр. Банцш г. Џе^шлбсг Кндетаиовић; у Првој Хрв. Штсдиошг. г. Хусепи Питић; у 'ЈуАбанци: г. Алија Мпралем; у Бос. Инд. Tpr. чЈ^апцп: г. Избг Шсхпћ; у Вак. Дирекцнји: г. Хусеин еф "Г&цић; у Окруж. УреДу: rr. Асим Чавдар и Едхем Булбуловпћ» Ј^-дјЉшаду«: г. Констаптни Костић; у »Варди«: г. Вефик Tonnh; у ]Птабу П. Apv. Областп п Бос. Дпв. Облаc tu : rr. Др. Ибрахим Хаџиомеровнћ n Фехим Мусакадић; у Држ. Болници: гг. ДрЛАсаф Шарац и Др. Јунуз Чустоnnh; у Војној Болинцп: г. сан. поруч. Др. Ешреф Софтић; мсђу паставнппима средњих школа и то: у Tpr. Академији: г. проф. Ш евкијаБ^бић; у I. Гпмназпји г. проф. Али Риза сф. Дукатар; у II. Гпмпазији: г. проф. Рпза еф. Дубравпћ; у Техп. Школи: г. в.роф. Хусеип Алнћ; у ГОср. Школп: г. дпр. Шаћир Сикпрић; у Шер. Гимиазији: г. Јусуф сф. Имамовић; у Жен. Учпт. Школп: г. Милан Бурсаћ. Затим je закључепо да сакупљавее прилога no трговинаиа ir код пмућпијих поједипоца сакупе гг. др. Мехмед Зилџпћ, Мухамед Хамдп еф. Ћурчић и Мухјудпнбег Фадилпашић. на овој забавп биће приређен избор л.спотпце са паградама, a прочелником те секције изабран je г. Асимбег Дугалпћ, те члаповпма: Сппанбсг Брапковпћ и Мухамед еф. Мујагић. Остале припреме утапачпће сс na идућој шпрој конференцијн, која ho се орджатп прије Бајрама, до које." времена пмаду се rope спомепути пословп извршптп. Програи копцертног днјела забаве јест слиједећп: 1. Марипковпћ: »Ha .Адрију«, пјева мушгч.1 збор Гајрстовпх питомаца; 2 . a) Мокрзљац: »XIV. Руковет«, б) Крстић: »Клппа, клапа«, пјева мјешовити вбор Гајретовпх питомаца-пца. 3. a) Фр. ПГошга: »Ноктурно«, б) Д. Попер: »Арлекен«, нзводи на чепу г. Белуш Јунгић, na клавпру прати г. Кл. Меншик. 4. Сметана: a) »Moja звијезда«, б) Марковац: »Oj Јелепа«, пјева женски збор питомида. 5. Кољовић; »Севдах«, пјеева г. Лад. Пешек, пратл na клавиру г. Мепшик. 6. a) Чајковски: »У јесен«, б) Григ: »Норвешка игра«, пзводе rr. Фр. Tonnh (виолпна), Б. Јупгић (чело) и Кл. Меншик (клавир). 7. a) Мокраљац: »II. Руковет«, б) Хаце: »Селимбег< (ријечи Османа TnEnha), пјева мјепговити збор Гајретових пптомаца-ица. 77 �Хоровима днршнрп г. ироф. Ладпслап Псшск. Колнко je плтсресовање за ову забаиу ш:дн се. најоољс ио томс, што су већ сада лкоро све ложе Нар. Иозорншта заузоте. И у оближњнм мјсстима провннцнје влада велнко пнтересоваље за ову Гајрстову забаву. јер су већ сада лекоји прпјатељп Гајрета г.атра:кплп да mi се мјестг реаервишу. Особлто je пслико интересонашее за забаву у граду Сарајеву мсђу муслнманскнм жеслклњем, које се ueh сада спрема u паручује богате тоалсте. Увјеренн смо да he сви нрнјател>и Гајрега и муслпманског напретка уопште, донршшјети да ова Гајрстова забава у љсговој јубнларној годнлп будо успјешпнја морално п матсријално од свнх досадаљпх Гајретових забава. ЗаГшва je потрајала до ЈО сати upuje подие Другога дана. Ona забава испала je како у матсријалном тако још нише u у моралном погледу те je појачала лптересоваље зд наше друштво у овом пашем малом Mjeciy гдје Муслпмапи прсдетављају једну мањпну према осталии и гдје су Муслпмани у већшпг спромашнп. Забавн je дао слитпп карактер посјет евпх најугледних грађпна Босапоког и Слпвонског Брода те Дсрвснтс, a осим тога велики посјет представншса свих културппх друшгава и пнтелнгекције. Ga овом забавом »Гајрет« јс учврстио се у Босашжом Нроду u свака л>сгова прпродба мораће да успијс, пошто ј : оставпла на евнма прпсутлима јак утпсак радн одлпчне нриредбе саме забаве. Од већнх прилога дароваше слнједећа гоепода како Одлпчна усајела Гајретова забава у Бос. Броду слиједи: Сстоја Пандуропи]!, шнедитер нз Бос. Брода 300.— Днл. Ha 13. ов. мј. послато je кутем чошталскс штедиопице Југосл. Банка д. д. филијала Слав. Брод 250.— so43 Динара u 50 it. i:ao чисг иричод с-д пабапе одржанс ва »Славоннја« твораица за прсраду дрв. матернјала 200.— ,, ». ов. мј. у свпм просторнјама <идатп.с колодвзрске pe«-iayСрпска Банка, Славонски Брод 200.— „ рације. Забава je пспала лајбо.го in i ft >е можо очслздфга н б^во Jjepnh, трговац нз Слав. Брода 200.— ., ематра се као најуспјеткја чд ••ипх адбавп, које еу рггна бтаидард Оил Компанија пз Бо ‘„ Брода 200.— ., друштва задњпх годнна ијмпогјмзи . Новцца Мрковџћ, трговац из Бос. Брода 200.— „ Рладбег Алпбсговић, велепосједлш; из Дервенте 200.— ,, Забаву je посјетно вслики број грађаис<Јси-1Јо^В1кг1<Jyji 200— „ Славолског Брода. те Дервентс. Од впђенпјих 2tenuocra з а -! Меднћ. н Жмнрпћ, трговци пз Слав. Брода Алексаидар Пвтровић. старјсшина ср. пспоспве 100.— „ баву je посјстпо ломандалт' Жел>донги$ Команде’ из Слпв. Мллош ВишњићХбпвшн нар. посланик 100.— „ Брода г. иуковнш: Стојан Беговпп caf велпкпм бпојем официра, затпм ирпмартус бојшпдо-г. Др. Јозо Бепчсвић c.i Ахмед Буиовац, иосједнш; из Слав. Брода 100.— ., госпођом, г. Стево Јокаповић аДвокат и Слав. Врод^-трговци, Омерага Уџварлић, посједшп; из Дервснте 100.— ,, 100.— „ Медпћ н Жмирић, Саво БсрџЈЈ. директор »Славшшје« r. Лео ЧЉубо Стефтаповлћ, гостионичар гз Бос. Брода Ланг н многе другс внђспе *лпчпо(л1Гти ^Слапс Др. Миле К^бовић, адвокат из Бос. Брода 100.— „ Душан Ковачевић, шпедитер нз Бос. Брода 100.— „ Из Босапског БреДа међу остјишм угло.т.идГ грађлнкЕсперанто Клуб пз Бос. Брода 100.— ,, ма забаву je иосјвтио старјешпиа спеске п с т с т З ^ ^ ^ А л е к " Саво Чуљић, цариннк нз Бос. Брода 100 .— „ иандар Петровић оа госнсфом, cpfjci;n ветбрлћаш li.l fcepne Ђорђо Поповлп, срескн ветерилар пз Бос. Брода 100— ,, Ноповпћ ca госпођЛ*. Др Мпле Куиовнћ, адиоклт еа гоепоНедељко Нпшсовић, трговац из Бос. Брода 100.— „ 1х»м. Др. Влатко Хабпјадак! адзокаг ca госпођом, СтјеП1Ш Главни Одбор се радује овако лијепим усијесима ПодКоњиковић, судскп иадсавјетнпк ca госпођом, Miršoni Bini'одбора у Бос. Броду и сматра за дужлост да агллном Подlhiih, бнвши народни нослаиии.сп госпођом, Aure Барбарлћ. одбору ла челу ca предсједником Г. Др. Каснмом Дллберошеф станице, a пслред »Сталдфд фил Компанлје* г. Нваи внћсм пзразн толлу вахвалност u признаше. Исто тако ГлаКмеит, инспектор, ннжпнир РајЉер, ca госпођом, сатнм ппBira Одбор захвал>ује п свлма иосјетиоцнма забаве. иарочито жииир Сејфулах Али РиЗћ, предсједници свпх културних ошша из Сл. Брода п члаповима Пододбора из Дервенте. друштава из Бооанског* Брода,*’' свл т^ овци без разлике n којл су ca својим предсједлпко.м Г. Еспдбегом А:и'беговпћем, многи други. велстрговцем, ушлпчали ову забаву. Из Дервенте посјетио je забаву нреДсједлш; пододбора г. Есадбег Алибеговпћ ca цпјелпм иододбором, затим мнош угледнн грађани Дервснте, м<;1)у којпма срески ветеринар Припреме за велику Гајретову забаву у Цазину г. Миливоје IIonoBiih ca сестром п миого другнх. У лашој јуначкој Kpajuiiu у задњу доба развпла се Забава je исчела ca поздравннм говором предсједника жлвахна акцнја за наш »Гајрег«. У већллп мјеста Крајиие иододбора г. Др. Касима Дилбсровића, којн je иоздравио свс одржавају се идућег Бајрама Гајретове забаве. По први иут присутне и захвалцо им на великој носјети тс нзнпо укртако накоп Ослобођеша приређујс Гајретову забаву у Цазлну рад »Гајретов« и и,егову кулгурпу мисију мсђу муслимаврнјсднп Гајретов повјеренш; г. Мустафа Зухрић, Л1ср. сушша наше Отаџблле. — Иза гога рсдале су сс две декладија, којега у томе обилно помажу падгрултовничар г. Мехмацнје од осннвача гГајрета« Мирзе Сафста. мсд Козарчалвн и груптовнпчар г. Хусслн Ћораллћ. Поред Послије тога давао се добро увјсжбани комад »Два ове гг. за ову забаву радс и свл остали папреднлјп и угледНачелинка« од Ег.рема који je лобудио код гледаоца много нији грађани п настоје како бп прва Гајретова забава у смпјсха it всселостп те допрннио да се публика иза проопом мјесту била гато усп.ешннја. грама под дојмом комада jom вишс расположн 1. Поздравни говор држи поијерснпк Tajieia г. МуHa забавп je свнрала војна музика гарнизона из Тузле. стафа Зухрлћ; 2 . a) »Пренн се 1К>де«, од Н. Ресуловпћа, деНарочиту. нажњу иосјстпоца забаве привукла je наша кламује С. X. Омеровић; б) »Днжимо школе«, од Buaja Јобогата томбола, која сс састојала у главном из ручнпх раiianoniiha, декламује HI. Поздсрац; ц) »Јатагапу Крањчевидова и која je донијсла прилпч‘1у добпт. Оспм тога угледни ћа«, дшламује Р. Кабпљагић; 3. »Златија«, позорпшпп когЈ ађани иослал« с-у na забову миого бнфса, те je и на тоус мад у 3 чпна нз мостарског живота, од рахм. 0. 'Впкићв. прилнчна свота упишла у корисг Друштва. Ha забави изаЛица: Алија Бијелић, млад момак, Н. Бешлагпћ; Нури х. брана je као нпјљенша, госпођица Разија П., ученица Vr. њогова мати, В. Верић; Омер Цвјетић, јаран Алијин: Е. Омаразреда гпмиазије ,те je добила као поклоп јсдаи сат. noniih; Селпмиал1а, Мутесариф мостарски: X. Кабиљагић: 78 �ТГишиипцп. itcroiia жсип: Н. Кг.бнљагић; Златпја љегова кћерка: В. X. Омерагнћ; Хатпџа, нродавачица беза: Л. Дрсхолер; Ахмет, чехаја пашин: В. Балагић; Хабиба: Д. Опуиа; Фатпма: A 13урдсл>а; Хана: Е. Миџић; Бећирбег: X. Tiojaлић; Бећирбеговл синови: X. Алагић, 3. Омаиовић, X. Тошић: Апша, слушкнн.а Нури-ханумина: Р. Нродејевпћ; Мехп. слуга Алпјин: Е. Tomih; Хасап, слуга Алпјип: X. Ћоралнћ — Игранка uo утврђепом програму. За вријемс пгр.шке избор »Мис Цазинх за 1929. са уцапријед утврђепим бројем глаСовппца. За обилаи бифс побрпнуо се приређлвпчки одбор. Прииреме за ирославу 25-годишњице у Травнику Прослава 25-годишннце Гајрста у Травннку) заказапа je no пододбору за даи 16. марта 1929. и обухвата у свом програму цијели дан. У 10 сати прије подне, одржаће се свечана пкадемија са предавањсм у просторијама Обласпе Самоуправе. Hoiuinje одржапог предавапа н одаслатих дспеша, поздрава Гајрсту са страпе овомјеснпх културндх друштава и удружења, сврстава се noBopi;a п пролазп на челу с глазбом до Сулејманије џампје, гдје he се у подне проучнти хатменска дова. Иза дове поворка креће кроз град п.застаје под »Липом«, гдје he се одржати захвалип говор и поворка разићк. У вечср у 9 сати, у свпм иросторнјама Обласне Само^ управе велпка свечана забава, са лијепим програмомг a X3 судјеловање гудалачког орксстра глазбе Босапсгм ДивизиЗскс Областп. Припреме које су уЈјуном је к у .о п ћ ц ‘одазнп града u села na прппремипм конфсренцијдоа, -$ају апсолутни нзглед спгурног успјеха, na he ова прослава. за овај крај зпачмтгг правн културнп догађај, једпако ср^нтан као onoj пгагславо у Сарајеву пз септембра проџаде ^диие. Г~ Осннвање Женског Пододбова Гајрета у Лтевну Поред досад основаних женских нододбора у Сарајеву, Мостару, Бихаћу, Тузлп k Стоду. 16. фебруара ово ^|о«#н4 основан je н женскп пододбор y-VlnjeBny. Шажиосг женских пододбора je велпка, јер na тај начин идеја Глјретова тгр№ дире п у наше жснске слојеве. A* док год идсја Гајрета ne освојп подједпако cue нашс муслпманб п муслиманке, Гајрет nnje остварно спој коначнн цил>, нпје nocinrao ону широку иодлогу за свој даљнп род подЛогу са којс he муслимаии кренути путем потиуног животиог обез(?еђе^ 1 if напретка равног осталом културпом свсту. Прва редовна одборска оедница Гајретова Женског Нододбора у Лијевну одржана je 16. фебруара.ов. 10Д. Присутип: предссднпца Нафија Гагић, потпредседннца Дарпнка Загорац, благајница Иза Бркић; одборинче: Ђула Ћуно, Ребија Пирагнћ, Бпназкја Јелеч. Испред Гајрстовог пододбора приеусгвовао je секретар Мустафа Мулалић. Ову прву седннцу Женског Пододбора отвара Муотафа Мулалић, одржавшн ссстрама уводно предаваљс у ком je нарочито истакао циљ Гајретова рада у погледу кросвећнваita заостале муслиманске женс. Мулалпћ je одборинце известпо о раду коигреса ннтелектуалаца у колмко се односп h i питање муслиманки, na je протумачио жеље све мусллманске ингелигенције, a нарочито Гајрета, да наша жена пођс онпм правцем рада који je олређсн резолуцпјом конгреса интелектуалаца. По том Мулалић говори о циљевпма општнм п појединим друштва Гајрета, затим о његовом раду у школи и пароду. Даје одбориицама потребна упутства како сс води друштво н каквс су наро-ште дужности Женског Пододбора. Ha концу се, у пме пододбора Гајрета као и у име муслимаики другарица, топло захваљује госпођи Даринкн Загорац да се je примпла дужпостп подпредседнпце и да je тиме доказала евосност своје дужностп кпо г,пенптател.кс муслимаиских жска, којима у почстку шпховог нациоиалног н културиог рада трсба једна вредна инструкторка. Госпођа Загорац се такођср захвпЛ|ује na почсном избору и пзјављујо да he еве сило уложити да муслиманску жону сукцссивпо подигне i[a циво њнхоппх другарица другнх всра. Нотом нредседцнца пододбора гђа Нафпја Parali преузкма мссто прсдседцице, отвара прву седиицу ii предлаж'' да сс прсђс на рад no заказаном днсвпом рсду. Предссдиица еаопштава сдборнпцама да je прва дужност радитп na органпзоацпјп женеког 1’ајрста, на сабираљу н уппсивашу члаиица. Закључујс сс: да све одборницо npinie у дужносг да прнлнком рамазанскпх поеела говорс међу другарнцама н да прнкупллЈу члпипцс. о Председпица извештава да he сс овог Бајрама прпреднти у Сарајеву уобпчајена елитна Гајрстова аабава, која доносп добр приход Гајрету. Ha тој забави да ц&јвећи npuход донес.у поклопи за томболу. Лпјсвно нијс иикада суделовало na овој добротиорној томболи, na je, велн, дужнос! младнх Д|услнмаш,н да за овогодпши.у забаву прпкупе штч више раДова као поклона Гајрету. Закључује се: да се свима 'одборницдма даде у дужност да посстс све муслиsfhucico Kj'he Г|аду/ и да сакупе нрилоге у ручивм радоштмјј ua Гајрстову томболу. Пото^прсдсРјшица пнра чланице, да лн имају каквпх предлога. ГоспДдша Иза B p ic n h предлаже да се предложп Главном Одбору у Сарајеву да у састав Главчог Одбора примп п јсдну представницу жепских Пододбора иошто ее ncTir већ у чигавој пјјовпнцији осппвају, a једна жена можс даватн лајаутешнчлнје пзјаве н стављатн предлоге у колико ге будс радило о питату муслпмаике. Осин зога Гајрет прима neh и жен{-кс питонице, na једиа жепа може иматн најбоље прјмове о потребама лЛпских. Закључује се: да се ■пошаље Главном Одбору препис овога записпнка са нарочигон препорупом да се предлог госпођпце Бркнћ узмс j прегрсс. К Г 'Љепођнца Бшшзпја Јелеч тражп да председпнца пзнесс на седпицу писмо Нафнје Баљах; које je уступио председннк. овдашњег пододбора гооподнн Хаоан Тхе<ј>о женском пододбору, a тнче се осннвања Гајретсве Жепскс Зздруге. Председннца чита писмо. По том се дпскутује о потребп осип вања задруге н коначно се закључује: да се за осниван.е задруге вршс предрадље. У првом реду да ее од Гајретова Главног Одбора затраже упуте да лп he Гајрет и у колпко излазити задрузн у сусрет, да лп hc нзиаћп гржпштс за продају женскнх ручнпх радова, којп hc бнти пронзвађани код задруге, да ли he Гајрет од себс илп na прекоруку од којс трговачкс фпрме слати магсријал п узорке, да ли he узети бригу na есбе да испослује управитељпцу одн. учитељицу и т. д. Чнм сс добију упуте од Гајретова Главног Одбора имадс сс одмах састатп јсдна конфсренцпја свнх меснпх предсгавника муслиманспнх привредиика н приврединх инстптуција у циљу да се створи јсдап основнн капиталЈ довољан за почетак рада. Гдјрету бп нарочнто требало •■тавитп на срце, да поради хсод сарајевспс облаеие самоуправе да се иоклоне Гајретовом Женском Пододбру у Лијовну пет комада стаиова за ћнлимс којп се налазе код овд. нодружнпце ћплимске ткаопицс. Госпођица Ребија П п р а г и ћ пиформпше се да ли су од закоиа за прпсилно нохађање школе joui н надал>о изузете мусламапска женска деца, те какав he отав iiani пододбор у том нптан.у заузпматн. Закључујо се: да се прет ходно затраже упутства од Главпог Одбора Гајрета. na у колико буде потребно, наиме у колико сам Главни Одбор no 79 �закључку конгрес лптелектуалаца није подузео na меродавинм мостнма внергичан корак, да ће се упутпти депоша Мшшстру Просвете. Гајретов Женскп Одбор ће заступати мншљељс да муслиманска женска деца треба да похађају народпу школу n у том he праоцу радити узимајући то питање у свој програмскп рад. Мсђу осталпм евеитуалијама закључује се, да се седннце Ж. П. 0. прнвремено одржлвају у просторијама Кредитне Банке, то да пошту за Ж. П. 0. прпма секретар Гајретова пододбора Мустафа Мулалнћ. Идућа седнпца заказује се за петак 22 . о. м. Н а т ј е ц а т е љ и и м а ј у се о б р а т и т и у р е д у С аб о р ск о г одбора, гдје he добити предис основеиосталапотребнауПуства. И з р а д а с с и м а п з в р ш и т и д о 15. ј у н а ов.с г о д и н е. Прва муслиманка — иравник Од окупадије Босне и Хорцеговине до данаппвпх дана, колико смо мп муслнмани Босне н Херцеговппе кренули путсм прогреса, путем европске цивилпзацпје, a 1.олико смо опет, с друге стране, заостали у старим, устајалим традицијама, видп се најбољв no иашој иако богзна ne многоброној пнтелигепцији и no нешколовании нашим слојевима. Контраст између једних u других очит je као носледица БИЉЕШКЕ mammmmmamasi ненормалних прилнка у којпм смо донедавна живели. Брзи хок историјс последн.пх деценија, једне од пас повео je Муслиманско Певачко Друштво „Слога“ у Лијевну својом бурном колстечином и одржао nac на повртини, дог. je друге, нажалоет многобројаије, оставио далеко иза себе. Да смо у друштвености, ми муслимани Босне и ХерНеумољивост традиције, која je пајвише погодила нашу цеговине, нарочито заостали, то je, нажалост, утврђен факат. Сами својим силзма, у малом месту нисмо у стању да • жслу, одбнјала нас je од тока тог брзог папретка тако да je диференцирала, направила разлчку између мушкарада и одржимо једну обичну забаву, a камо ли што друго. Оснижена. Захваљујућп напорима Гајрета, као и извесним појевањем певачког друштва „Слоге" у Лијевну, крећемо у том динцима, у најновије доба настојало се да се ископамо испод правцу напред. Зато, ову појаву треба поздравити‘_као здраву, јер она тежи нашем напретку. властп фаталпе траднције, као н то да ову диференцију Горе поменуто друштво, ових дана, упутило je у^наТгретку нзмлђу жепа н мушкараца донекле изгладшо. апел свима онима за које je држало да.ће му се одазвати Ова диференција у нрогресу нарочито je кочила и сметала скромним прилогом. " v. •> & оне напредне муслнмане који су, школовавши се, губилп Taj апел гласи : притом контипуитет са својом ередпнои n тиме, донекле, Брате ! губили праву ориентацију свог будућег живота. Ова paДоста je летарги;е! Напред за временом и културом злика исто je погађала и наше жепе. Школовањем жсна, поу један корак! To je лозинка' нашег друштва. Воља, свест ред мушкара^а, ona he потпуио да се избрнше н на тај и рад доносе нам у толСЈграв^цу жељене начин та onacua кочница у нашем соцналном животу, a тпм Поред други* успеха, ,С лога“ je успела да набави сампм и у културном, биће носвема одстрањена. Стотине своју музику, na ће на Хаџибајрам о. г. акорди химне đ 6 l нашпх девојака данас похађају гпмпазијс п разне стручис јавити нашу свест и наше успехе. У овом примерном усшколе, спремајући се за пов живот напретка и општсг пам пеху остављено je места и лвојим заслугима, јер je „Слога" процвата. Ова појава коју само можемо да поздравимо још и Теби дала у дужност да за отплату музике допринесеш te у почетцима, али њен замах и већ деломични резултати . обол у своти Дин IO—. A ko Т и осећаји и могућности видни су у сваком случају. Већ једна муелпманка, с факулналоже да више придонесеш, тај ће вишак припасти у тетском спремом, етуиа у жпвог и н>ено будуће деловање фонд за набаву униформе sa музиканте. може само да нам служи на част и понос. Брате! He сматрај ово узурпацијом права располаНаша оарадница, гђица Неџида Хаџић, кћерка пашег гањ асатвојим џепом и искориштавањем твојих патриотских позпатог књижввника и публнцисте Османа Нурп Хаџпћа, осећања. Ово je свесно право „Слоге" да Ти као брату одреди овај обол као патриотску дужност! дипломнрала je право на Београдском Укиверзтету. Ова Бог Ти помогао! појава тим je значајнпја што je она прва и пгто може да подстакпе амбиције другпма. Факултетска образовања, ретка Натјечај за израду уџбеника за исламску вјеронауку и код самих наших мушкараца, необична су потпора нашем елементу, a кад им се придруже још и женска, ми ћемо моћи Вакуфвско—меарифски саборски одбор у Сара;еву р а о с поуздаљем да гледамо у нашу будућност. писао je овај натјечај за израду уџбеника no наставној Зато, делећи радост са нашом сарадницом гћидом Неоснови за исламску вјеронауку у основним школама у џидом, ми joj од свег срда честптамо! Босни и Херцеговини. 80 �za Bosnu i Hercegovinu C e n tr a la : S a r a je v o S je d iš te D ir e k c ije : B eo g ra d F ilija le : B r č k o i N ovi-S ad 0OOOOO0OOOOOOOOOC3OOOOOOOQGOe)OOOOQOOOOOOa M e d . U n iv . Papirnica Hamdija Kopčić t Sarajevo, Strosmajerova Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 | Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala „ Tp _ Ifliil specijalista zubni liječnik Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2 —6 sati poslije podne SO O 0O O O O O O O OOOOĐOOOOOGOOOOOĐOOĐĐOOOOOOOO ШТАМПАРИЈА BOSANSKI) P0ŠT9 RASTRIRNICA KLIŠARN1CA Израђује: разноврсне банковне, трговачке н индустријске тисканице v бојама као: дионице, уложне књижице, чеиове, дипломе и т. д., те разна сгручна дела. календаре и остала израдња силидно, брзо н no умереној ценв Властита књиговезница израђује све врсте трговачких KH>Hia н протокола, као н разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту S V A K I M U S L IM A N T R E B A O A K U P U JE SAM O GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t” Narudžbe: * Tvornica cigarpapira SARAJEVO! I ĆUKOVIĆA ULICA 7 -- TELEFON BR. 27 j j КЊИГОВЕЗНИЦА = СТЕРЕОТИПИЈА j S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gairet u Sarajevu Гј ij jj li �Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena Je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupllarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti dafe 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „G ajret**. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba Bosanska Indiistrijalna i J 0r. Omer Bahtijarević ITrgovačka Banko d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica dugogodišp ji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe- i cijal sta za operatfvne bo- D i n 20,000.000 lesti, asisl ent ehirurškog odelenja Državne Bolnice Rezfcrvrfi fond n e d a v n e je o t v o r io D i n * 7,500-000*Prima u l o š k e ^ a štednju, vrši aoznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća a r d in a c Oidinira od 1-3 p o s lije podne i f j Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Prestolonasljednika Petra i { ulici broj 20 u ll.-om katu ] 40.000.000'п ^ U ikaSf e i ш ЧН | ZALAGAOIVICU B II j općine grada Sarajeva П Temeljna glavnica Dinara 9 U Č ekovn i raču n k o d jj л л P o š ta n s k o g če k o v n o g z a v o d a f ili ja le S a r a je v o b ro j 2172 B a v i s e s v im p o s lo v im a k o ji z a s ij e c a ju u b a n k o v n u s tru k u . — O s im to g a im a s v o ju & Јз| §1 k o ja d a je z a jm o v e n a z la to , s r e b r o 1 o s ta le d r a g o - jj a з 7 - т а г а ш 1 ^ 1 С Т ] [ « \Ш № ] Ш c ije n o s ti u z n a jp o v o ljn ije k a m a te . p j .ч Е О ] ^ П 1 г о а п б т » /^ м м ./» ) ) 1 » / .м « < / .л ° ) г а р /..\Ч 1 ! јС ^ 1 И � https://kolekcije.nub.ba/files/original/dd24c1cf0076a3b9b8758036ba6b92e2.pdf ffaba87e0d7b591eae36e3da492587d8 PDF Text Text ЈШ ТЛЈГШ Д!ЖбА SA КУЛТУРМС ИШН6МСК4 ТГСЛИЗАМА MVUMMAMA С А Д Р Ж A Ј: Ш укрија Панџо: Мујан Пертев: Сими* Гајрегу часом ce«: Рад у народу ЕТОВ ГЛ А СН И К iг ж 16. МАРТА аУ САРАЈЕВО 1929. У р еђу Је: Х а м з а Хумо БРОЈ 6. �< ?> - Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Куни>*1 Уредник Х ам за Хумо Власник друштво „Гајрет11. — Главнн и одговорни уреднив: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Попгга“ одговара Јосип Енгел. �ТЈг> Ј 1* tr Šukrija Pandžo Mujan Mujana ismejava ćelo selo. On, stari čovek od — N ecerhi imati ko ni rahmet nazvati, kat I nekih pedeset godina, došaoi na tu misao da S6 ponova umrem — mislio je on, a kome će tek da ostavi ono oženi. Ima on svoju ženu,.doduše 'staiju, no ipak ra­ malo jadne kukavštine. Zato je i odlučio da se oženi. dinu Mujanovicu. Ali, svejedno, oft ćt? da se ženi i da A li nesrećom, ni jedna od onih sirotnih najamnica, dovede kakvu mlađu, jer Mujanovica je već »ođutu-/ niti od usedelih udovica, ne htede poći za njega. Dorumila«. Mnogi ga od toga odvraćaju, а1Гтицш naj­ teravao se, ne dotei'avao — badava! Već je prodao manje za to ne mari. Inače je-1b čudan čovek. Znade gazda Urošu Stupe, kupujući čakšire, fermenove, fe­ više puta da uzme krasnu i da po ceo dan tuče preko nove i traboloze. Išao je, kažu, čak tamo na Kutine Zlog Dola, praveći iput. da gleda neku udovicu Melću Pobrića, ali ni od toga Valjaće, — kaže on —J p r hajir je hajir. — ne bi ništa. Valjda će se i njega neko spomenuti. Stara Mujanovica kuka kao kukavica. Žao joj Petkom bi mu se Porijani, koji bi tuda prolazili njive, što je on onako u ludo potroši, a pobojava se džamiji, podsmevali, što onako star^ i šepav, tresući da ne iproda i Batve, oveću oranicu odmah ispod sela. glavom od starosti, nosi kamenje, nasipa zemlju i * tuče krasnom tako snažno da iz kamena vrcaju iskre. Osvanuo je opet petak, vedar i pobožan kao duša Stari porijski muhtar Salih Đipa, iza uobičajenog iskrenog vernika. Selo, obavijeno jutarnjom omaglimerhaba, dobacio bi mu: — A hoće li što biti, Mujane brate, a? Gledaj com, budilo se iz sna. Nad Piskavicama rumenila se što pomlado, velim ti, jer ti još nijesi zašo u zeman! zora kao razliveno užareno zlato, a na istoku neba — Gledaćemo, muhtaru, gledat’ — he he! Ama žmirkala je Danica. Mir seoskog jutra bunilo je ble­ bogami poteško je. Vole ti ove naše danas — one janje ovaca, rikanje goveda i čobansko hajekanje i znaš, što je kitomahović, a u kući cmotrnović, kako no siskanje. Pa i Trebuša je zašumela jače i odmicala kao da hoće da izmakne poljupcima sunca što se već po­ reče neki dan Ademaga Delalić. — Naće se, neboj se ti — tješi ga više sa pođ- malja iznad Dumoša i svojim zracima grli prisoje smehom muhtar, koji žureći se da ne zakasni na ispod Kuka. Mujanova je kuća na vrh sela. Obična šimlara, džumu, mrmlja u sebi: »Ja čudna i mahnita insana, zasenjena granjem velikog oraha, šćućurila se kao Bože moj! Pod starost, pa mu to pada na um«. Zli Do bi od jutra do mraka ječao od udaraca uplašena. Jutros je Mujan nešto uranio. Naumio je da krasne. Tek kad bi mesec zaplovio nebom i na svodu sade malo dole u čaršiju radi posla, a i džuma je zatitrale zvezde, odševeljao bi Mujan umoran kući. danas. Sem toga, odlučio je da ponudi gazda Urošu Nije njemu nekada ženidba padala na um. Imao Batve, ne bi li ih kupio. Mujanovica ćuti i kao da je on sina Ibru i oženio ga. Ali kudret božji i njegovo nešto naslućuje. I kad Mujan zaševelja niz put do­ davanje — umre mu sin, a snaha se vrati ocu. Ostade baci mu: on sa svojom sedom Mujanovicom, gotovo samohran — Nemoj ti da prodaš Batve, bio nejadan. Znam i ujadio kao čavka. ja, hoćeš ti kakav si helać i beskućnik. si �/> > • Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва аа културно н економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a аа свв остале вемље преко границе 200 динара. Ђацн добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х амид Нуни* Уредник Х ам за Хумо Власник друпггво „Га]рет“. — Главни и одговорни уредннк: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Пошта“ одговара Јосип Бнгел. �T J t J V Z T Šukrija Pandžo Mujan Mujana ismejava ćelo selo. On, stari čovek od — Neće^mi imati ko ni rahmet nazvati, kad nekih pedeset godina, došao na tu misao da se ponova umrem — mislio je on, a kome će tek da ostavi ono oženi. Ima on svoju ženuKdoduše staru, rio ipak ra­ malo jadne kukavštine. Zato je i odlučio da se oženi. dinu Mujanovicu. Ali, svejedno, on će da se ženi i da ^Ali-nesrećom, ni jedna od onih sirotnih najamnica, dovede kakvu mlađu, jer Mujanovica je već »ođutu-^ niti od usedelih udovica, ne htede poći za njega. Dorumila«. Mnogi ga od toga odvraćaju, ati-en ni naj­ teravao se, ne doteravao — badava! Već je prodao manje za to ne mari. Inače је' to čudan čovek. Znade gazda Urošu Stupe, kupujući Čakšire, fermenove, fe­ više puta da uzme krasnu i da po ceo dan tuče preko sove Jnraboloze. Išao je, kažu, čak tamo na Kutine Zlog Dola, praveći iput. da gleda neku udovicu Melću Pobrića, ali ni od toga — Valjaće, — kaže on — j^r hajir je hajm fjj-^ ne Jbi ništa. Valjda će se i njega neko spomenuti. ГШ 1 Stara Mujanovica kuka kao kukavica. Žao joj Petkom bi mu se Porijani, koji bi tuda prolazili njive, što je on onako u ludo potroši, a pobojava se džamiji, podsmevali, što onako star i šepav, tresući da ne iproda i Batve, oveću oranicu odmah ispod sela. glavom od starosti, nosi kamenje, nasipa zemlju i * tuče krasnom tako snažno da iz kamena, vrcaju iskre. Osvanuo je opet petak, vedar i pobožan kao duša Stari porijski muhtar Salih Đipa, iza uobičajenog iskrenog vernika. Selo, obavijeno jutarnjom omaglimerhaba, dobacio bi mu: — A hoće li što biti, Mujane brate, a? Gledaj com, budilo se iz sna. Nad Piskavicama rumenila se što pomlado, velim ti, jer ti još nijesi zašo u zeman! zora kao razliveno užareno zlato, a na istoku neba — Gledaćemo, muhtaru, gledat’ — he he! Ama žmirkala je Danica. Mir seoskog jutra bunilo je ble­ bogami poteško je. Vole ti ove naše danas — one janje ovaca, rikanje goveda i čobansko hajekanje i znaš, što je kitomahović, a u kući cmotrnović, kako no siskanje. Pa i Trebuša je zašumela jače i odmicala kao da hoće da izmakne poljupcima sunca što se već po­ reče neki dan Ademaga Delalić. — Naće se, neboj se ti — tješi ga više sa pođ- malja iznad Dumoša i svojim zracima grli prisoje smehom muhtar, koji žureći se da ne zakasni na ispod Kuka. džumu, mrmlja u sebi: »Ja čudna i mahnita insana, Bože moj! Pod starost, pa mu to pada na um«. Zli Do bi od jutra do mraka ječao od udaraca krasne. Tek kad bi mesec zaplovio nebom i na svodu zatitrale zvezde, odševeljao bi Mujan umoran kući. Nije njemu nekada ženidba padala na um. Imao je on sina Ibru i oženio ga. Ali kudret božji i njegovo davanje — umre mu sin, a snaha se vrati ocu. Ostade on sa svojom sedom Mujanovicom, gotovo samohran i ujadio kao čavka. Mujanova je kuća na vrh sela. Obična šimlara, zasenjena granjem velikog oraha, šćućurila se kao uplašena. Jutros je Mujan nešto uranio. Naumio je da sade malo dole u čaršiju radi posla, a i džuma je danas. Sem toga, odlučio je da ponudi gazda Urošu Batve, ne bi li ih kupio. Mujanovica ćuti i kao da nešto naslućuje. I kad Mujan zaševelja niz put do­ baci mu: — Nemoj ti da prodaš Batve, bio nejadan. Znam ja, hoćeš ti kakav si helać i beskućnik. si �On samo odmahne rukom, kao da hoće da rekne: tebe se to ništa ne tiče, i pođe lagano, nešto' u sebi premišljajući. Ne zna kakvu bi cenu tražio, a da će njivu prodati, to je tvrdo odlučio. Kupiće štogod i malo krenuti u Borač, ne bi li na kakvu »natentao«. Ehe, oženiće se on. Pa će, može biti, imati i dete. Oh, Bože, Bože, ti si kadar, ti si moćan! Prolazio je kraj Bešića tora. Bešića najamnica Sajka izgonila je ovce na popasak. Žurila se, jer sunce Je već iprosenjavalo selom. — Uranila đevojko! — uzvikuje Mujan mladićki i zastaje s namerom da s njome onako malo proćaska. — Dobro kako si ti! — procedi ona i priokupi stoku. .j — Ti ćeš sigurno tamo u Škeljinoj njivi popaskovati, a? Ona ništa ne odgovori. Zasiska ovce, vabnu ki­ tova i prizajmi stado uz brežuljak. Mujan je neko vreme gledao za njom, pa zatim nastavi put. Ni ona ga nije htela. Prosio je i riju i od­ bila ga. »Đe ću ja za njega onako stara i šepava, a još na ženu. Neću vala’ pa kad bi sijede plela« rekla je staroj Salakuškkoja jevprosila! A i druge su ga od­ bile. Pa ipak on se tešioATa nije ni on najgori; naći će se . i za njega štogod. Eno Meho Redžović — i on se oženio! Još ima i dćće. Pa^naći će i on kakvu, po­ navljao je s utehoin: Samo »sabura« brate, dok dođe suđeni čas — do ti je. Pa on ima i svoju kuću i volove, a nešto još i zemlje — dosta mu. Može sastaviti kraj s krajem — allah berićatorsum na današnjem vaktu. Stupa mu ni onako nije vredela ništa. Zemlja gladna peskulja, ne može, što se kaže, ni karišik u njoj. A Batve, njiva na nemjestu. Uvek oko njih kavga. Kraj puta, pa štogod naiđe, gde će u zijan nego tu. Uzalud vikao, uzalud se sekirao, ne,koristi ništa. Tako Mujan tvrdo uveravaše sama sebe da zaista on s njima neće ništa izgubiti. Čak je nekako jedva čekao da se reši i trsi tog posla i da jednom bude na čisto. Šta će reći svet, šta će reći Mujanovica, to njemu nije briga. Nek svet govori šta hoće — niko nikom nije usta zavezao. Pred veče toga dana čulo se kako Mujanovica jadikuje. Mujan je prodao Batve gazda Urošu i to podriipošto. Takrir će da provedu pod jesen, a sad mu je gazda dao samo kaparu. Mujanovici žao njive, žao joj Bože, kao da su joj je od srca odcepili. Nije joj, čini joj se, bilo gore ni kad je Ibro — alla rahmetile — umro. Mujan nakupovao šarolike basme i kojekakvih đinđuva. Sprema se u Borač ne bi li s hajrom i on jedam put. i * I oženio se. 0 tome je ćelo selo govorilo. Doveo udovicu Eminu Dodinu iz Tmovice. Malo je sakata u ruku, ali ništa? Mujan je srećan, pa to ti je. Nova 82 »mlada« pazi se s Mujanovicom i tako i tako. Jos se za sad ništa ne čuje. Prođe godina, pa i druga. Mujan dobi dete i, šta više, sina. Nadi mu dcđino ime Hasan. Njegova duša, ozarena tom za njega i prevelikom srećom, pliva u milju. Izgleda mu da se sve smeši na njega. Nebo, zemlja, sunce, svet — sve, sve mu se čini nekako drukčije, veselije. Sve kao da šapće o njegovoj sreći. On bi to »sve« zagrlio da može, a ovako samo gleda u sina i topi se. Već je mali Hasan ponarastao. Guguče kao golub. Mujan pred veče sedi kraj kuće na sofi, ljuljuška sin­ čića na kolenima i pevuši kao pomlađen. Samo mu je nekako i previše teško kad pogleda na svoje negdanje Batve, kako se u njima, uzljuljuškano predvečernjim lahorom, blago povija uzrujalo klasje. Oh, kako bi on voleo da Batve može da ostavi svome Hasanu! Pa ipak teši se. Ima on svoga sina koji će mu, ako ništa, a ono rahmet da nazove. Mujan je sretan. U toj svojoj sreći zaboravio je i na put i na hajir, ali vtpme i promisao Božja učiniše svoje: Selom nastade pomor dece. Opaka smrt trgala je pupoljke još neprocvetale, trnula sveće tek zapa­ ljene.. Dosta je čistih i nevinih dušica odlepršalo u visine rajske. Umrije i mali Hasan. Za celog njegova bolovanja strepio je Mujan nad njegovom posteljom i plakao, Bože, kao malo dete. I sudbina mu odredi da doživi i preživi i taj bol. U njegovoj duši nastade pu­ stoš, praznina. Onog, što je on vremenom čekao i do­ čekao, nestade za navek. Utrnu mu se i ta posljednja nada i uteha. Oh, Bože, kako mu je hladno. U duši, u kući, među ljudima, svagde mu izgleda da nosi u grudima led, večito led. A bio je ubeđen da više ne može imati dece, starost — iznemoglost. — Ma, Emina bona — nosi mi ispred očiju ovu praznu bešiku! Znaš kako mi je — govorio je bolno svojoj ženi. — Neće ona. Treba da joj uzdurišeš dušek, pa da se izvali ko kakva hanuma — dočekala bi Mujanovica :;panjkajući«. — De, ušuti ti, sijeda! A šta ti hoćeš, a? — od­ vraćala bi Emina nabusito. Oh, Bože, dželešanuhu! One se inade, a meni je navrh glave. Što ću, jadan ti sam i čemeran! Uvijek ’vako. E, Hasane moj zlatni! Kud ću sad? Kud? Šta će reć’ ljudi? Komšiluk samo o mojoj kući »manifeči«. Ima i pravo — ja, ja — jadikovao je tresući glavom Mujan. Obično bi u ovakim časovima bežao od kuće, bežao od onog što mu je vređalo i onako bolno povređenu dušu. On bi od sama sebe pobegao da može. Jedne večeri Emina omrknu, a ne osvanu. Pobegla svome ocu u Trnovicu. Mujanovica đahnula dušom. �Zli Do poče opet da ječi od udaraca krasne. Otkako zora zasvetli vrhom Piskavica, pa dok suton ispuni kotline Trebuše i na ugasitom večernjem nebu ne zatitra ju zvezde, pravi Mujan put. Ali ne radi ha- jira. On radi samo zato da zaboravi svoj udes, da uguši svoj bol. Nasipa zemlju, nosi kamenje, stenje, trese glavom i šapće u sebi. Ko zna šta šapće. Izet Pertev Dupli Bajram Izlazimo iz džamije, — topovi sa žute tabije gruNadomak Careve ćuprije, bahnu Fevzija izne­ haju — odjekuju i objavljuju ehli mumininu, da je nada, te se umalo ne karambolisasmo, pa poslije uza­ jamnog »oho«-hota, ja ga oslovih i čestitah bajram. svanuo Bajram »Idi fitr« — veliki dan— dan opra­ On nekako uhitri i uzbuđeno odgovori, te me pozva štanja i mirenja. Pred Begovom Džamijom pokraj Muvekithane za sutra na večer kući na bajram i zijafet (sobet) postrojena vojnička banda pa svira neke lijepe kajdc. rekavši mi: »U mene je dupli bajram — našao mi se Džamijska avlija puna-puncata, štono riječ — k ’o sin — i sada žurim po povoje i bajramluke lohusi« šip; taman da iglu baciš ozgor iz have (vazduha), ne -г- pa odblrza niz kej. Sad tek ja anlajisa (razumjeh) bi na zemlju pala. Svijet vrvi i bruji kao u pčelinjaku. onu Fevzijinu mahnitu žurbu iz džamije, pa se obaPrijatelji i bilduci (poznanici) se bajramišu — grle, zrijeh za njim i pomislih: »Zavalli Fevzija! nakon mirbože - halaljuju sa najljepšim, najiskrenijim i 15 godina bračnog života, istom sada dospio da slavi najsrdačnijim željama. Sve je ^veselo i vedra lica, "dupli bajraih« — Zavalli Fevzija!« ama baš kao da bi svako1 bio svjestan velikog dana i kao da je sudionik u Božjem cbajr'apiluku što ga svojim muminima dijeli, jer toga dana Bog (dž. ђјј^јјетОр^Симик prašta svome halku, koji se je pokajao ifBpgu sedžđu . učinio, one grijehe koje j^ g rije šn i čovjek prema ' П Јрвт у Njemu — Bogu (dž. š.)(učinio. t'f . T boj циљ високо пред нама крстари I Fevzija, - i on zar, - okrijepljen tijem bo- , Љивот буре y CMI,pm,a вск, žijim magtiretom (praštanjem) i okuražen novom Св(Ш0 m дсд0” љубављу озари, snagom, žuri i gura se kroz lj e ti n u , pa odhitje Ј Ј Ц Ј Д (ваУ L, ре,1Ца дада Ц , ЛРК. mimo ostali svijet — nekud. Meni to nešto pade u oči i pomislih: ta i ostali svijet, koji ima svoj dom i koji ^ , , J ’ 3 * “i J Призиваш себи сшшз одрођенс je čoluk-čodžuk sahibija (familijaran) žuri, da što Са гласом благим ко молитва света, prije svoje zagrli i bajramleišđ se s njima, ali tako Видаш нам душе мржњом замагљене mahnito niko ne leti kao on. Htjedoh da ga doviknem И отроване још upe много лета. i upitam, ko dernek, što mu se to toliko žuri, ali u isti čas mi pade na um onaj nesretni »švapski trbuh«, Кроз векове нас je раздвајао јаз, pa odustadoh od nakane, da ga zastavim, jer i ja sam Што нам га други копаху у бесу, jednom deverao tim jadom i belajom, kada sam A пунио га вреле крви млаз jednom prilikom zamijenio jarca sa janjetom, pa malo Из тешких рана у нашему месу. da nijesam i ja kod kuće udrio na belaj i jednu ogramu, što sam u Sirmajevom »Kiosku« zaboravio nove-novcate —. s oproštenjem — uzvodlije gaće. Pođoh i ja i izvukoh se iz tjeskobe na ulicu i odoh u Predimaret kod »zotnjk-Rifata po šećerke i rahatlokume. Usput uzeh i nekoliko narandži i još koje­ kakvih kerefeka za bajramluka dječici i babama, pa polajnak okrenuh niz Kujundžiluk, ali sam ubrzao korake sa dna Kujundžiluka do Principove ćuprije, (to ne valjda zbog Ranka-Branka nego zbog Stanišićeva auslaga), pa onda opet uz Vojvode Stepe Obalu. Сада нас здружи, поведи, окрени, Отари печат уклетства са чела, Нек нови, сложни, нараштаји лепи Напоје душе с твога светог врела. И моја душа, с ове стране Дрине, У заносу крви коју вера кити, Увек ћс ти верна пратилица бити, Уз дизање тешко до твоје висине. ,,Gajrert“ u svakoj kući, znači samo njezin napredak 83 �k P O S ЧАСОПИСЕ Za rad u narodu Nema reci koja je u parlamentarnim režimima toliko zloupotrebljavana kao reć »narod«. SiroKi narodni slojevi, meuutim, imaii su vno male koristi od svih tih izražaja simpatije. U najDoiju ruku mogli su uvajditi samo oni od njih, koji su bili »zaslužni« za stranku. Naravno, da je sve to nagrađivanje bacano na teret državne kase. Deljena su već postojeća i stvrana, cesto bez potrebe, nova mesta u državnoj službi. Na ovaj način vršena je jedna od najgorih vrsta korup­ cije. Kupovane su ljudske savesti, nagrađivani su oni koji po objektivnoj proceni to nisu zasluživali. A što je najgore, stva­ ran je jedan po našu siromašnu zemlju ubitačan mentalitet: da svi i sve očekuju od države. Narodu je, međutim, bila dodijala ta podela na »naše i vaše«, a rodoljubi su brižna srca gledali kako se zbog ličnih i partijskih interesa zapostavljaju životni nacionalni interesi. Ta politička rastrovanost, šta više, onemogućavala je svaki ozbiljniji pokušaj kulturne, prosvetne, privredne i svake druge akcije kojoj je bilo stalo do iskrene i stvarne pomoći širokim narodnim slojevima. Zato su se pravi radnici i stvaraoci bili povukli u sebe i svoje ćutanje. Samo retko energičnim ! jakim pojedincima polazilo je za rukom da ipak ricšt^ koliko toliko rade, pri čemu su rezultati, daleko izostali za uloženim tru­ dom i naporima. Stvarno kulturno i privredno stanje našeg naroda najbolje govofi za tačnost, napred rečenog. Ušli smo u novo dob'h, C(ob& naše Nacionalne__QbuQve. Jedan on najprečih zadataka njegovih, biće briga i stvarniK staranje o onim delovima narodnim, koji su osnov i koren svih ostalih. Polje r a d i j e toliko prostrano, da sama država neće moći stići svuda, ili ne' bar tako brzo i uspešno. Privat­ noj inicijativi nameće se imperativna dužnost da je u ovome što obilnije pomogpg. Ali, pre no što taj ra d i države i privatne inicijative dobije onaj zamah i oxuf~ razmere, koje su jedino moguće da se dođe do stvarnog i trajnog uspeha, potrebno je razmotriti osnove samog načina toga trađa. S obzirom na naše stanje i sredstva, to je od ogromne, prvoklasne važnosti. Potrebe su tolike i tako velike, da se mora raditi vrlo racionalno. Prvo načelo toga rada u narodu .bilo b i : buđenje svesti o potrebi samopomoći. Demagogija je tu svest ubijala, parti­ zanstvo je sve pokušaje samopomoći kočilo. Ta samopomoć mora, međutim, biti mnogostruka, i na svim stranama. Za ono što pojedinci ne budu u stanju da sami izvedu, moraće se udruživati. Pomoć države dolazila bi tek na drugo mesto, onde gde ni udružena samopomoć nije dovoljna. Razvijena samo­ pomoć imala bi svojih odličnih posledica i u odnosu na državu, jer bi je rasteretila mnogih poslova, koje je ona u dobu eta­ tizma navalila na sebe, nemogući da ih svršava kako valja i kako bi želela. Prenošenje njih na stvaralačku privatnu inici­ jativu, imalo bi svojih odličnih socijalno-vaspitnih posledica, jer bi vidljivi rezultati uloženih žrtava davali podstreka za nove žrtve, što nije slučaj kod nevidljivih i bezimenih opte­ rećenja u vidu poreza i drugih dažbina. Kako buditi tu svest o samopoći? Putem upućivanja i prosvećivanja uopšte, ali i državnim autoritetom. Iz onog prvog izlazi već i drugo osnovno načelo za rad u narodu. Na upućivanju i prosvećivanju radilo se i dosada. Ali je sam način nedovoljan, zastareo, neracionalan. Za rad na narodnom prosvećivanju moraju se upotrebiti sve raspoložive sile, počev od seoskih učitelja, sveštenika, lekara, ekonoma, pa sve do gimnazista i studenata. Od njih u prvom redu oni koji su najjeftiniji, t. j. koji su na licu mesta. Od sredstava same škole nisu dovoljne, potrebni su specijalni kursevi, pre- 84 davanja, projekcioni aparati, jeftine knjige, i naročito očigledni primeri, jer su široki narodni slojevi konzervativni i nepoverljivi. Partijski režimi nisu hteli da nagrade prosvetne radnike koliko treba. Smatrali su ih za obične činovnike, i bojali su se njihove eventualne nezavisnosti. Reakcija na to bila je pot­ puno neinteresovanje inteligencije za svaki drugi rad, sem uske, zvanične dužnosti, šteta je od toga bila ogromna. Danas se, sasvim opravdano, hoće da ide drugim putevima. Radi se na materijalnom obezbeđenju činovnika uopšte. Ali sa time biće svršena tek prva polovina posla. Za njim mora doći i ona druga, t. j. kod državnih činovnika, mora se buditi svest o njihovim dužnostima i van službe. Njihov vanslužbeni rad moraće uticati i na njihovo službeno napredovanje. I ranije se o tome vodilo računa, ali danas, na mesto usluga učinjenih partiji i političarima, moraju doći usluge učinjene državi i narodu. Obezbeđenje, dakle, ali odmah zatim i kontrola. Treće načelo rada u narodu bilo bi koordiniranje već postojećih, kao i budućih akcija. Kod nas je, što smo već u više mahova konstatovali, privatna inicijativa rascepkana. Ima ^mrjogo društava, koji imaju skoro istovetne ciljeve. Tako se rasipa radna snaga, troši novac, slabi potpora darežljivih rodo­ ljuba. Kraj svih mnogobrojnih muških i ženskih prosvetnih društava, mi još nemamo jednu u plavom smislu biblioteku za narod, koja bi bila sa tako niskim cenama da bi do nje i najsiromašniji mogao doći. A to će jedino onda biti moguće, kada se .izdanja budu štampala u stotine hiljada primeraka. Zatim, kontakt između državnih predstavnika i privatne inicijative mora biti takav, da se omogući njihova uspešna i stvarna sarađnja. Dosada je država tu saradnju slabo tražila. Izvesno je, međutim, da bi to privatnoj inicijativi dalo nov polet. Tako bi i mnogi nesporazumi bili unapred otklonjeni. Država bi mogla vršiti i izvesnu kontrolu i davati direktivu. U vremenu u kome živimo narod i država predstavljaju živi i nedeljivi organizam. Zato i sve akcije upućene za njegov opstanak i razvoj moraju biti jedinstvene. U raskorak se ne može ići, sukobi u akciji su čak štetniji od neakcije. Rad u narodu je ogroman posao. Biće potrebno mnogo srca, pameti i organizatorskog duha da se taj posao obavi kako valja. Pitanje je od prvoklasnog značaja, i njegovom se rešavanju mora što pre pristupiti. »Narodna Odbrana«. 1Д ацаЦ ЗИ ЗЦ ЗИ ЗИ ЗИ ЗИ ЗЦ З Умољавамо све наше аретилатнпке да аодмире заосталу дужну ирешилсшу, јер прешилаша u ширење броја прет алат ника на „Гајреш”, омогућује само наиредак лисшу. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Свечана Гајрешова забава у Сарајеву 16. марта 1929. Тежња једном више.у циљу увијек je здрава од Сметаие и »Oj Јслена« од Мокрашца) пзвео je жсдскн појава у једној средини. Ллеменита друштвоност збор Гајретовнх питомица, a иету тачку г. JI. Нешек (»Севнајпогоднији je начин да развије вољу и смисао за дах« од Коњовпћа). У седмој тачци настунпо je терцет Сарајевске Филхармоније: гг. Топић, Јунгић и Меншшс, са овај циљ. A заправо, ове двије појаве, друштвеност Чајковскијевим »У јссен« u Грнговом »Норвсшком игром«. и циљ, извиру једна из др.уге. -Знајући за овај фа- Послије ове тачке наступпо je опет хор пнтомаца-ица, са кат, Гајретови радници посветили су му велику Мокрашчевом »II. руковетн« п Хацеовпм »Селимбсгом«. У пажљу, признавајући посвема његову важност. интерпретацији хор се иарочнто истакао при нзвођешу Мокрањца, a Хацеов »Селимбег« изведен je одлпчно. Од свјеЗато као најподеснији правац и изабрана je ло- ;кег и снровог материјала, г. Пешсп je успио да створн језинка: »К р о з р a з в и ј a њ с д р у ш т в с н о с т и дан солпдан хор, да га днсциплннујс п оспособн. п за теже в е л и к о м Г а ј .р е т о в у д и љ у « . Једно од пај- полифопијске ставове. Поменута госиида умјетници, као и озбиљнијих a н најзначајнијих срсстава. за оства- младн хорови, награђени су бурипм аплаузом од етране рење ове лозинке, свакако je приређивање Гајре- посјепглацгт. H a , upajjr' програма, посјетноци забаве изненађсни су тових забава, јер преко њих Гајрет развија дру- ■^едпом орпгиналном тачком: иашом севдалинком. уз нратшу штвеност у нашим слојевима, a корисним последи- ТКмва. Нспосредност 'u ■једноставност ове иојаве освоцама тог развијања друштвености, приближује, се' јила je :ДумЈцгку. У богатој босанској народпој ношњи, са свом циљу: буђење колективно-свијееди да јс Гај рет сазовима прско дрнла. на днвану, сједили су гг. Хамднја једна наша неотклоњива" потрсба. a' ibctobo напре- Хаџнхалиловнћ и Тпгмшг Чадро, трговцн. међу својим прнјатељима позиати ллбнтељичј мајсторн на сазу. До ших су довање наш чврст сслонац. Четр^ссет Гајретових _С1ајале госпођпце Једена Петрнк н Алмаса Шамнћ. Тачка забава, одржаних широм наше отаџбине, то J e ' je отпочсла једним уводом на саз чнјп су звуцп o6ojenii четрдесет жаришта из којих струји а ш ш npeiio|очњачкн.ч колорнтолг, a затпм je гђица Алмаса. уз нратзапјевала »Садпх алму иасред ат-мејдаиа«. Њерода на све стране, a сва^Ја p ap in im стфемо ii улпк гоМл ii прнјатан хепор. правн севдалннскн, извијао се менутој лозиици. (Јнага ове једноду 11шости, \ д a ii ирикладно уз звуке сазопа. Кроз иублику прође лако струф ес то ва н а н а јед и н ствен ј с д ји je je дједовма. lvopaiv у н ап р е д , је д а н ЈВ п о зи ти ван резу л та т и а гшпш, к о ја је уобпчајена у позорпшту. једино je спречила КОЈИ мож емо С НОНСССМ да^Тледамо. A з а СВС TO мј|) г1 слушаоце да не подвикну. Гђица Алмаса. сва постви м а У Првом р ед у д а з ах в ал и м о свијсстн Г ајрето- ^ е н а , ~ вбунлно се клања на аплауз којпм je награђују слушаодн. Затим je г1)ица Летршс отпјевала »Откако je Ran>a вн х р а д е ш ш а и з св и х н аш и х дграјсва, к и х с в о ј плеЛука ностала«. н обадвије гђпце још двијс севдалинке м вн и гостн и пож ртвовности . ОшК су ghc свијетло иапзмјеиице. тач к о у м ору н аш ег елем еш А к о је с в је тл у д а ју и Иза ове посљедњс тдчке. аннмцрана забава отворена п о к а з у ју п а м си гу р ан пут, Они с у ' д а и а с ^ и а ји д е а л je колом »Србијанком«. које су повелл гђа шумског надсавјетника Бајића ir г. др. Хаџпомсровнћ. иослије којег je нан и ји ч л а н о в и и аш е з ајсд н и ц е к о ји м а на^ свак ом стала нгранка до у касну noh. Пулс забаве најјачс се осјек о р а к у треб а д а одајом о п а ж њ у и п ри зн ањ с. hao no лоисама п у фоајеу који je био у ту спрху иарочпто II овнх свих четрдесет Гајретових забава, ue бп усдекорпсаи п у ком су бпли смјештспп шаш;, бифс, диганпјело да није ових нашпх врнједиих радника, као што не ока канела u кафана са многобројним столовима. Послије би успЈСла mi ова главна забава у Сарајсву да ннје врпједпола nohir, забава je достпгла своју кулминадпју. Са пет них u свјесних грађана Сарајева, који су свој труд улоотрана позоришта орнли се звуцн музике. зкнлн да oua успије и моралпо н материјално. Oko трп часа послпје nouohn nojamio се na бпни поОва забава иако je н пријс бнвала једна од највећпх оебан жирп, састављен од гг. Дугалића, Мујагнћа н Хаџнодруштвених сензацнја за муелнмански свијет у Сарајеву, смановића. Жпри je огласио резултат првих двпју љепосвојнм успјехом паткрнлила јс свс досадањс забаве. Сам тица. Гласовн су се креталп углавном око пзбора гђица: програм забаве означавао je тои којн je одржаи цнјелог Халнме Бушатлпћ, Мубере Фадплпашић, Шклзе Kypnh, вечера a тај je чисто умјетиичкн, са ирпмјесом спецпјалпо Внде Јовановнћ, Ате Зплџнћ, Бахре Кучукалић, Мубере цашсг иародног нризвука. Пред скоро дупкс пупом саСарнџнћ п Ванде Јадан. Гђпца Халнма Бушатлић нзабрана лом, -забава je охворена, у 9 часова павече. пјесмом: »Ha je за прву љепотпцу са 4С2 гласа, a гђнца Мубера ФаднлАдрнју« од MapniiKOBiiha, коју je отпјевао мушки хор Гајнашић са 305 гласова. Изабрашш љепотицама жирн je одретовнх интомада, под днриговањем свог учнтеља ијевања мах уручио два скуподјепа дара. првој гарнитуру за машгг. Ладислава Пешска. Kao друга тачка програма слнједнла кпрањс, другој лијеп сортнмаи пзабраних парфема. je »XIV. руковет« од Мокрањца ii пјесма »Клниа-влаиа« од У најбољеи расположен>у. забава јс потрајала до зоре. KpCTiiha; ову тачку извео je мјешовптн 'збор Гајретовпх нитомаца п пптомида. У трећој тачцд наступно јс наш поЗабавп оу прнсуствовали: знатн умјстшп; г. Белуш ЈунгпИ са Шоненовим »НоктурВелшсп Жупап г. Милан Ннколић, комапдант Бос. ном« u TFonepoBUM »Арлепсиом«. уз клавдрску иратњу г. Кл. Див. Области генерал г. -Јован Јовановпћ, подпредсједник Мсдшдка, поздатог внртуоза. Чстврту тачку (»Moja звезда« Општннс града Сарајева r. Др. Душад Давпдовнћ, пред- 85 �гвију благнјна и обрачуна на забави гг. Мујага Хардага и сједник Окружног Суда г. Драг. Матић, предсјсдник »Про(Јалнх Тафро; за дочек и смјештај ханума на балкопу гг. Рисвјете« г. Коста Крсмановић, исиред »Напретка« дирекзабег Чснгнћ и Ибрахим еф. Имшировић. тор г. Мијо Пољак, делегат Беиеволенцијс судија г. Папо, Спсцијално морамо истаћи да су се овог пута пријанредсједник Хрв. Пјев. друштва г. Др. Јурај Шутеј са tcjlh Гајрета пзван одбора жртвовали за ову забаву са гђом, првдсједшпс Обл. Одбора Народне Одбране г. Васиљ врло много воље и самопрегора, те им Гајрет дугује најГрђић, вјерски представници: Митрополит Дабро-босански г. Петар Зимоњић, иадрабпн г. Др. Ј. Урбах иа гђом и већу хвалу и прпзнап>е. кћерком, кадрабнн г. Др. М. Леви са гђом, затнм почасни конзул Републике Аустрпје г. Фолкерт. генералнп директор Добровољни арнлозн за забаву Главног Одбора Гајрета Српске Централне Привр. Банке г. Басо Ристић; секретар ЕнПриликом прирема за овогодишњу Гајретову забаву глеског Конзула гроф фон Стенбок, Директор Вакуфа г. Хуобратно се Главни Одбор на сва државна и самоуправна сејн Кадић, шеф Шериатског Суда г. Хафиз Ајни еф. Бушатнадлештва као и нрнватна подузећа и надлештва, замолнћ, предсједннк Трг. Удруисења г. Ибрахим Шахинагић, лпвшн пријатеље нашег друштва да међу чиновништвом сво днректор г. Стево Марковић, шум. надсавјетник г. Бајић јих падлештава сакупе добровољне прилоге приликом tTaj са гђом, испред Савеза Добровољаца проф. г. Јово Вуковић, ретове забаве. Замолили cuo и шефове односних над испред Учитељ. Удружења г. ТЈорђе Мнрковић, испред Трг. лештава и предузећа да одобре и препоруче ово сакуп и Обртнпчке Коморе г. Осман еф. Соколовић. те представљање, што je у већпни надлештава и учињено, a у не ници друштва Слоге, Женског Покрета, Лире, Глорије, Хукојим траје још сакупљање. ријјета, Ел-Камера, Чехословачког Друштва, Новинарског Споменутн прилози сакупљени су у слиједећим надУдружења, Кола Срп. Сестара, Задруге Кола Срп. Сестара лешгвима и предузећима: и Гајретова женског поддобора те Братства и многп други угледнп грађани. У Дпрекцнји Пошта и Брзојава сакупили су гг. Клсим* Хаџибегпћ и Алија Имамовић Дин. 1.073.50; у ГрадHa овој забави оназила се нарочнто бројна посјета <кој Штедноници сакупилн су гг. Салко Узејрагић и Акиф муслнманског отменог женског свијета, међу којима: ХаТЈк' х; СаханпВ Днн. S00; у Днрекцији Шума сакупио je г. ииж. Шахннагић, Шемсе х. Ченгић, гђпце С адста.л ХаЛммеда Шарац, Кјанпје х. и гђица Мубера Фадилпатпићу .гђа Матић ’ 'Вулб^овпћ Дин. 753; у Обласној Самоупрпви сакупио je г. Мусгпфа Спахо Днп. 620; у Духанској Творннци cir.\са кћеркама, гђа Мухамед еф. Ћурчића кћеркаМа, Аише »мли су гг. инж. Салих Цицо, Ахмед Садиковић и Мустафа х. Мерхемић, гђице Ема и Зарифа 'Лутфо, гђа Кучукалић са Назечнћ Дин. 500;^у Градској Општиии сакупили су гг. кћерком гђпцом Бахрбм, Зекија « Ј БиЧакчић, гђа директора г. Кпрлпћа, гђа судије г. С&аига, i-ђице Мустафа еф^-Знл^ Јакубег Филиповпћ и Рашпд еф. Рашидагић Дин. 435: у џнћа. гђа ннж. г. Цице, гђа Салихаге Фоче, гђа Џенетић к ЧЖупаипјн сакупно je г. инж. Мехмедалија Јеловичић Дии. гђице Бркић, гђа Аиша Де\пп'џић. рђе^гг. Фехпма и 400; у Музеју сакупно je г. Дервиш еф. Коркут Дин. 390; стафе Спахе, гђа проф. ^ЗечРвића, гђа Глухпћ, гј; Царннарницп сакупио je г. Мухамед Хаџнмусић Днн. ^95; у Вховном Суду сакупио je г. Хамдија Јамаковић Хасим еф. Кадића, гђица Ата Зилџив, гђица Had Дин. 3G0; у Дионичкој ТГпвари сакупио je г. Хамдија Узун и друге. Дин. 320: у Државној Војној Болници сакупио je пор. г. За припреме ojjp one зпбаве као п за в>ен морални и Др. Ешреф Софтић Дин. 310; у Окружном Уреду ea оеиматерпјални успјех свестрацо се заузеше многи кријатељи гураље радника сакупио je г. Едхем Булбуловић Дин. Гајрета п то: за сакупљање^ томболе гг. Едхем М. Бичакчић, судија Спнанбег Бранковић и Хамдија Потуровић: "За аран305.—; у Државној Хипотскарној Банци сакупили су rr.: Др. Хамид Хаџи Ефендић и • Исмет Чомара Дин. жпрање томболе и распродаЈу уа забави гг.: Мухамед еф. Браво. Сејид Мемишевић, суднја Бранковић. дир. Атиф 200 ; у Босанској Трг.’ Инд. Банци сакупио je г. Изет Шсхић Хусеџпновнћ; за дочек госуију гг.: Асимбег Дугалић, МуДин. 200 ; у »Шипаду« сакупио je г. Константин Костић јага Шахинагић и Јакуб Фнлипови|1;.-ва примање добро- Дин. 200 ; у Окружном Суду сакупили су гг. Др. Хусеји Машић и Фехим Шкаљић Дии. 170; no Дин. 150 сакупили вољних прилога на улазу гг.: Мехмед 'Њрабар. Мустафа еф. су У Доходарственом Уреду г. Фадил Касумагић и у Држ. Мујагпћ и Фадил Касумагић; за сортираше бифеа г. Асим Средљој Техничкој Школи г. Хусејн Алић; у Трг. АкадсКурт, за примање бифеа у Народном Позоришту преко цимнји сакуппо je проф. г. Шевкија Бубић Днп. 120 ; у јелог дана гг.: Мујага Сарајлић и Хуснија Косовић: за »Варди« индустрпји дрвета, сакупио je г. Вефик Топић распродају бифеа п\: Салих Тафро, Асим X. Карић, ХамДин. 110; no 25 Дин. сакупили су у Срп. Центр. Привр. дпја Потуровић, Акиф Саханић и Исмет еф. Зилџић; за Банци г. Џемилбег Капетановић и у IITep. Суд. Школи г. аранжираље избора награде љепотица и распродају карата Др. Hlahnp Сикирвћ; у Пошт. Штедиони сакупио je г. гг.: Асимбег Дугалић, Едхем М. Бичакчић. судија Синанбег Бранковпћ и М. еф. Мујагић; за распродају конфета г. Ко- Коста Илић Дин. 20 ; у Шер. Гимназији г. Јусуф еф. Имамовић Дин. 130; Земаљска Банка испред својих чиновника совић; за распродају цигарета, Гајретових издања, гг.: Ахмед Днн. 500; у Баики Гајрет г. Алцја Салчић Дин 165.—. Кемура, Исфендијарбег Ченгић и Салко Хасанбеговић; за Свима сакупљачнма и племенлтим даропатељима, контролу улазница гг.: Касим Хаџибегић. Ахмед Потурвоић, ncica. je хвала. Изет Шехић; за смјештај нредставника друштва у фотељама гг.: Мухидинбег Фадилпашић и Хајрудинбег КапетаБајрамска честнтка питомцима-ицама Гајрета новић; за смјештај гостију у паркету гг.: Јусуфбег Пашпћ и Акиф Саханић; у партеру гг. Мухамед X. еф. Ћурчић и Познати Гајрстов раденик и бивши дугогодишљп предБећир Сокол; за аранжирање плеса гг.: Едхем М. Бичакчић гједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасаибеговић, н директор Абадрахман Meiinih; na позајмљењс перзијских Вслики Жупан Тузланске Области, упутио je преко Инспскћилима и серџада за декорисање просторија г. Мујага Хартсра ГаЈ1>етових коивиката г. Алијс Хромића, брзојавну чсдага; за декорисањс свију просторија г. др. Хинко Ферић; за етитку новодом бајрамеких иразника, следећег садржаја: надзор свију ирипрема на дан забаве у НаЈНЈДмом Почори»Управи, питомицама n пптомцима Гајрета честита шту г. Алија Хромић: за рпепродпју улпзннца швижара X. Пајрам ea много топлих жел.а да их cpeha прати у животу. Копчића и њеи члац г. Ахмед X. Алијагић; за преузимање — Др. Авдо Хасинбеговић.« 86 �Прослава 25-гоц. Гајрета у Бихаћу Тачло у io часова прије подле, кад je помелуто двориште било дупком пуно, појавио се je на улазу изаБихаћ од давнпна слови као центар Бос. Крајине, слапик Његова Величанства пуковник г. Драгутин Поповић. гдје су била сијела турских мутесарифа, аустријских окрууз пратљу свога ађутанта, који je од публике дочекан са жника, a сада у слободној нашој Отаџбини Великих Жуустајањем и поздравом са: Живило Његово Величанство пана. У њему као таковом приређиване су од вајкада Краљ Александар и цио Краљевски Дом!, a потом no двовеће свечаности и зборови сваке врсти, на које су се окупјици чланова Пододбора доведен на нарочито приређено љали грађани из цијеле Области, a међу таквим имао je мјесто. Бихаћ част да у аугусту 1928. доживи и једну, којој у Кад су чланови Пододбора узели своја мјеста, устао овим крајевима нпје било равне, a та je Прослава 25-год. je предсједник г. Осман Реџић и отворио Свечану Сједницу Гајрета — манифестација Гајретове мисли и идеје у Бос. поздравивши изасланика Његова Величанства. за тим предКрајини; ставнике Гајрета из Области гг. Бегановнћа из Кључа, АлаСтари људи причају и фактима то потврђују да Биrnha из С. Моста. Кадића из Цазина. Крупића из Бос. хаћ није још доживио овако бројну посјету, и ако су у Крупе, Божића из Рипча, Херцеговца из Бос. Отоке, Чамвреме познатих бихаћких вашара биле ангажоване све џића из Гор. Санице и Шарпћа из Старог Мајдана, a онда управне власти од окружних начелннка до сеоских глаje поздравио представнике градова из Области гг. Месића, вара за што већу посјету тих приредаба и сличних овој. Б. Зељковића и М. Петровића из Бос. Крупе, A. Поздерца Како je ова прослава требала више времена и рада из Цазипа, Б. Хромалића из С. Моста као и друге угледза своју лриредбу, то je Пододбор Гајрета почео са приније грађане из Области. По овом je напосе поздравио премама изранијег, na je уз то одржао двије шире конпредставпнке мјесних власти и установа као гг. високоференцијс са својим члановима и пријател>има, те предпрерсвештеног Др. Вепијамппа Таушановића, ) бихаћског ставницпма војних и цивилних власти и других мјесних Епископа, Аб/улА' еф. Моран.ка, муфтију, Владимнра Псрикултурних и просвјетних установа. Ha овим колферепловпћа, просвј. ипспектора, Тому ПТапдрка, п)>джунапа, шгјама утврђен je лрограм л дани прославе, a поред тога Омера,' Јусуфхоџћћа) градокачелника, те представпјке Прообразовале су разне секције као: за дочек и уконачеља ro­ свјсте, Ha«p5,4iyL Сшсола. Вакуфа, и осталих мјесних друsa забаву, за трке и утакмпце, те з rt штава, a коначш своукупно грађапотво, захвалпвлш се етИЈу, за obi томболу и бнфе. У секције су ушли, 'поред ( члакођа Подсвима који су ма чим било допринијели успјеху ове проодбора, прсдетавници власти & других' -културџо-просвјетславе. \ них уотанова, најагилииији бихаћки срамЈгари на овои По овоме je узсо ријеч изаслалик Његова Велпчалпол>у, који су изабралн евоје прочелпике и отпочсли раства, пуковлш; r. Половић. ^ којн je у зиачајном гово]|у дом, патјечући сс који hc услјешније; ^звршити свој зау пзнпо жеље нашега УзвЈулепога Владара за лапрсдак пашгг датак. лародаГ у културно-просвјетлом и прнвредном И ако су секције ступиле У^акди,[jy npnje прославе ПраВцу! а иарочпто je истакао да Гајрет треба свој буна мјесец дана, ииак су за lb вријсме једва завршиле свој дући рад посветиш лоред културно-ћросвјетног и приврсдрад, јер ова проолава није имала само локалли него I i p ( лом 1Д);01зању иоламског дијела наигега ларода. Говор.лзаОбласпи карактер, na je требаАо доста^и времена п труда (■лалпка Њег. Вел. био je лоздрављеп са: Живило Његово да се иста са цијелим програмом онЈави у сваком мјесту Велнчалство Краљ и цло Краљевски Дом! уз луцаљ топова ове Области. Тако je за што бржу и лакшу ирведбу исте ~ јг интонирањс химпе. образована и Гајретова канцеларпја у jojoj су дневно одрИза овога je полово узео ријеч предсјсдник Поджаваме потребке сједнице и из којс еу дцевно разашиљани одбора, ла je са ове сједлице предложио поздравпе деjinoro6i)ojiin раописи и објаве широм Бое. 'Крајине. пешс пајвећим л најлотакнутијлм прпјатсљпма н раденнДо утврђепих дана нрославс лајкавјесније еекције су цима Гајрета и то: завршиле своје прнпреме, a да сб омогуЋи што^бројнија Њег. Вел. Краљу Алексапдру, носјета слоља Одбор се јс побринуо за повластпцу учсснпНеп.. Височ. Престолонашљеднпку Петру, Покроцима лрославс на жељезницама, a иото тако и за Дотре- ,вител>у Гајрета. a затим најагллпијим досадањим лредсједбни долуот чиловлпштву ове Области. ллцнма rr.: Сафетбегу Башагићу, Др. Авди ХасалбеговиНу, Тако еу ластали и дани прославе 4. и 5. аугуст 1928. Аллјл Куртовлћу н Хајдару Чекри. гсд., када je град бло исклћел државним и пародннм заОвај je предлог усвојен и no прочптању садржаја отавама које су поздрављале ову свечаноот. овпх поздравллх депеша псте су одмах отпослане. 4. аугуста у 8 часова ујутро изашла je секцпја за Сада je предсједник позвао друштвепог {тајника r. дочек са члаловлма Пододбора, многобројнпм грађалством и Сулејмана Реџића да поднесе извјештај о раду за Гајрет војном музпком Врбаске Дивизијске Области која je у то у Бихаћу за мпнулих 25 годила који je поднио извјештај име набављена на жељезлпчку сталицу да дочека возом Особиту ми част чини н срећан сам што ми je лало лрислјеле госте. слиједећсг садржаја: Уз пуцањ топова стпгао je у стапнцу воз који je »Много поштовапе госпође п господо! био препул Гајрстовим гостима — лајвиђенијпм грађалима У дужлост да Вас као друштвени тајплк извјестим о раду и пријатељима Гајрета пз Бос. Крајлне. Овдје je госте поГајрета у Бихаћу у минулнх 25 година. здравио са кратком добродошлицом предсједннк Пододбора, 1’одиис 1903. у тадањем центру Херцег-Боеае, .ШехсЈ) r. Осман Реџић, којл јс поздрав завршио са покликом: Да Сарајеву окупила се шачица муслиманских интелигената, жлвл Његово Воличапство Краљ Алексалдар н цио Крана челу са г. Др. С. Башагићем. који су бнлн свјесни моћп љев(жи Дом! што je попраћело са трократним »Живио!« уз л јачине просвјете и школе и основаше друштво коме he интонирање химпе no војлој музици. бити задаћа да шири просвјету и културу међу исламским Одавле су гости кренули са одбором за уконачиште дијелом лашега парода и дадоше томе ооновапом друштву у 1’ајретов и Просвјетин копвикт који су у ту сврху бпли име »Гајрет«. Само име Гајрет довољно би било свакоме n приређени. a потом су дошлц на Свечану Сједницу у мало свјесну патриоти п родољубу да ломаже ово друштво, Ј’и.чназијс1:о двориште, цлц их у она времела мало бијаше, јер je незнање и кон- 87 �зерватпзам превлађивао у много впшој мјери него je то још данас. Гајрет je за кратко вријеме свога рада нашао својих нристаша у мnormi мјеетпма Хсрцег-Боспе u ако не у onoj мјерн- која му јс била потребна. Тако сс и у Бпхаћу п ако не одмах, a оно бар у ирвим годинама оснутка тога друштва, чује име Гајрет, јер се ипак нашло макар и поједииаца који су разумјелп оврху и цнљ љегову. Но како je у оно доба аустријска власт почела да гледа рад Гајрета нреко ока, нарочито од доласка у Гајрет р. Османа TiuKuha, баш с тога, Гајрет je лочео напредоватн јачим темпом, алн ra у тому прскиде (Јвјетски Рат, када je управа Гајрета распуштена, a то се деенло и са осталим лацпоналшш друштвима. Тако je рад за Гајрет у Бихаћу од upuje рата бно незнатан u у колико ra je бпло нсма о љему тачннх података. očnu што ic спомињу као утемсљачи: послаиик бившсг бос. сабора р. Васлбег Бншћевић, шер. судац. р. Јахја еф. Делић и Мухамед-бсг Ибрахнмпашнћ. • Прави рад за Гајрет у Бнхаћу почима тек пза Ослоби!)ења нашега ларода, кад je Народна Влада предала централу управе Гајрета у руке предратне управе. Године 1020. Г. 0. Г. иреузео je Бнхаћкн конвикт од Вакуфске Улраве п том прнлпком бише пмеиовапн повјереннцима Гајрета у Бнхаћу г. г. р. Јахија еф. Делић, Др. Џафер Куленовлћ, Хусејии-бег Ибрахнмпашић, Назцф СалТ|хоџнћ. Хасап Б. Сарачевић и Хусејпн Делић. Оци. повјсрсництт прибраше извјестан број Јајретовнх Фгапова, a међу овнма као дибротворе: р>Осман еф. Миџџћа, Бећпрагу Четнћа п Мјеснн Одбор Ј. М / 0., a icW ^тембљаче г. г. Тшзлмагу Хајрулаховића, Зулфнкара ЈЈевлХна; Мустафу ХрвиЈш—« —^b'нира Лахпћа. Но рад Гајрета с notsjepenimujia показао се iy саи, јер се састојао^ЈВМо? у прпкупљан.у чл! нарнне. niTo mije задовољавало Гајретове се у годшш 1922.. на заузимање профегора r. М. 3i&Jlpo-’ Bitha. ocnoiia npBu Пододбор Гајрета у Бимћу у који бише лзаирана r. r. Др. Х усеји м ег Селцмовнћ. Абдулах Ибрахимпашић, Мехмед сф. ХаХЈић, Хафиз еф. Дупановић и Хилмн еф. Мухамедагнћ, n дотадан.и повјереннцн лшсвндираше. Taj пзабраип Пододбор. ваљда усљед moje полнтнчке хстерогсностп, својим pu.ioiv лнје задовол.авап потребама Гајрета ii за кратко je врпјеме постојао само на павпру. na je усљед тог сазвана ваире*на ужупштнна Гајретових чланопа н пријатеља која паабра ж»ви Пододбор, мјсссца анрила 1923. годние, u то г. г. Осман Реџић, Салко K'amih, Мсхмед Хаџвћ, Мухамед Захнровић, Сулејмаи Зјакић, Хасан A. Оарачевнћ и Мурат Хоџић. Од тада ночима редован и етваран рад Гајрета у Бпхаћу, ва све до данас уз учешће, поред наведених лица, још н r. г. судпје Хамдибега Башагпћа. Рашида Миџића, Хасана Чавкпћа, Смајила Делића u Нурије Миџића. Садањн Пододбор који без прекида радн већ четврту годину, na челу са предсједпнком г. Османом Реџићем, те члановима r. г. Др. X. Бравом, Сулејманом Реџпћем. Нсзиром Езпћсм н Сулсјманом Зјакићем, показао je виднога успјеха, ne само у материјалном погледу који до сада пзносп око 100.000 динара, nero je успјех и у моралном погледу, одржавајући сваке годпне своје редовне годпшње забаве са разппм прнредбама н продукцнјама поучие вриједпости. Овај рад Пододбора нашао je прнзпаља п код Г. 0. Г. у Сарајеву тимс што се свакс годнне из бпхаћког среза што дјеломичио н иотпуно уздрлгаје до 10 ђака na рачуи Гајрета, т то чини просјечпо до 30.000 дпнпра roдншњс издатака. Увидјевши овај Пододбор велнке потребе Гајрета, Tjiaatno je сарадшу и муолимпнгкс жене, иа je у поол1сдн.с 88 вријеме у овој годпни усппо да оснује н Женскп Гајретоп Пододбор у Бихаћу У који су ушле слиједеће г-ђе и г-ђице: За прсдеједницу r-lja Агана Езић, за тајннцу г-ђица Ђулица Мнцић, благајницу г-ђипа Хафија Крупић, I. рсиизорку r-ђа Сејида РсџкБ, II. ровизорку r -ђа Фатима X. Сарачсвпћ, те замјенице одбора г-ђа A. Браво и Ајнша Реџић. Овим фактом, осигуранп су још бољи и cpchnuju данп будућноети нашега Гајрета, na смо сигурни да he се иадокнадитн све ono што je нропуштеио п што смо дужнп Гајрсту као средншту иаше нросвјетс и култ^ре, тс да he 1’ајрет na Мркоњнћа Крпјшш, иа будућој својој јубплариој прославп. стајатп na onoj виснни која му no љеговим заслугама н прппада. Обзиром на још велику заосталост исламског дијела нашега. парода у културно-просвјетном и економском погледу, 1'ајрет чскају тешки будући данн њсгова рада који изискују велнког, самопрегора н прегалаштва, ne само од пододбора п повјереника Гајретовнх, већ и од свих нас којп истипскн. желимо да сва браћа без разлике вјере нашега тропменога народа буду срсћни и задовољни у овој нашој .милој н лијепој Отаџбинн. Гајрет у то и не сумља, "ррр и досадањем свом успјелом раду, у моралном и мате. pirj* лном ногледу, има да благодари пожртвованостн и устрајностп својих чланова и пријатеља којих je завидап број у овбме мјесту окупно око ссбе и код којих je стекао велцђу љубав н симпатије. Међу овима ми je дужност да нстакнем у црвом реду високопреосвештеног r. Др. Венијампна Таушацовића, Епископа Бпхаћске Областн, Мухамедбега BirniheuRha и Џафера Рецнћа као највеће и најбоље стварие пријатсље Гајрста у нашем мјесту, за тим г. г.: Др. 0. Кулсновић, Др. С. Нлпшсш1ћ) Милутпн Терзић, . A. ILLoxnh<^Јапко Кршњави, те г. г. Цвјетко Радовић, Мустафа Рсџић, инж. Божо Ботић, Др. Пајо Тимотијевнћ. Тома Шандрк, Мухамед Захировић. Драган Стојановић. Ризо ВодоплН. Назиф Салихоџлћ, Јусуф Хаџломсровпћ. Хасаи Б. Сарачевлћ. Омер Руждијпћ, Јусо. Зјакић, Славко Девлћ, Бећо Дслић, Хусејин Делнћ, Алоиз Брезелнпк, Хасан Чавкнћ; Бећпрага Четић, Смаил Делић, Мехмед Јуиозовић, Фрашо Кута, Јозеф Левн, Вељко Мандић, Абдулах Вехабовић, Нуријага Млџнћ, Аснм Миџпћ, Рашид Миџић, 'Пампл Млџнћ, Мухамед Реџлћ и још многи и многи. Међу том господом, како сте из овог извјештаја видјелп, у раду за Гајрст миогн cuo се мијењали у ово 25 годџна, na je Гајрет иеиумњнво увјерен да he и сви они, који му се досад ие одужншс за љегов општн рад, ипак увндјетп да зло чнне н да he то у пдућем времену да исправе, a нарочито н првенствсно онп који су љегов блаroTBopuii рад н дпректио осјетнли, a којих и у нашем мјесту нма, a за то му се Gap досад не одужише. Гајрет „е до сада васпнтао завидаи број исламске нлтелигсиције н сада je na тој интсллгенцпји моралиа обавеза да у идуhnx 25 годииа Гајретова рада нстраје ако не јаче, a оно бар у onoj мјсри како je досада чпп.сно и тада ћемо 50 годишл.лцу прославити са још млого внше радостн, јер he тада у пуно вишој мјерп да осјетс благодати Гајретова рада широке масе грађапства и сељаштва, лс само у културпо-просвјетном. него и у скономском иоглсдј'. Из овога нзвјештаја видјсли сте, господо, да су сви Пододборн n ПовјерсЈшци Гајрста у Блхаћу no својим скрошшм силама и осјсћајлма чпплли све како би Гајрет би ојачои juto вишс, a иарочито од оида када je услијсднла Превлиива Одлука да je nam Влтешкн Краљ Свога Првијслцл, Његово Краљевско Височанство Престолонасљедника Летра, дао за Протектора друштва Гајрст. Ha концу ми je част истаћи да je садашн Пододбор, уз учсшће својлх члииова п лрлјлтел>а и свих мјесллх �друштава, свнм силама порадио да ову ријетку и велику свстковину исламског дијела нашега народа што достојније ирославн и да Гајретову заставу високо дигне да лепрша У крвљу стечеиој слободи нашега народа itao пионер културе и просвјете наше нацнје. У то име да живи Гајрет и његов протектор, Њег. Краљевско Бисочанство, Престолонасљсдник Петар!« Hai<oH овог извјештаја прочитао je друштвсни тајник приопјелв деисше чсститке и то: од г. Др. Авде Хасаибеговића, вел. жуиана из Мостара; од г. Др. Симе ИлишеBuha изВ рЈм ца; од г. Хамида Кукића, секретара Гајрета; од г. Др. Васе Јовановића, министра ira расп., из Београда; стрнјељаии и сахрашени, a то су рахметлије Хасаабег Бишћевнћ, Хаџи Џаферага Попрженовић и Хусејип еф. Кадић. Ha том мјесту je бпло маскирано турбе које je представл>ало гробницу стријсљапих вођа, a пред којим je одржао зпачајно предавање професор г. М ухамед еф. Захировић, следећег садржаја: »Историјски извори о постанку и развитку средњевјековнс босанске државе врло су оскудни и несигурни. Тск изгледа да je у њиховом поДРУЧЈУ било више самосталних племенских жупа са бановнма на челу. Kao први и знамсиитији банови спомињу се у другој лоловини 12. и на Гајрета у Б и х а ћ у од Новннарског Удрулсеља, Секдије Загреб; од Југосл. Новинарског Удружења из Београда; од г. Смаилаге Ћемало* вића, предсјединка Баике Гајрст, из Сарајева п од г. Гасрила Церовпћа, вел. жупана у мирошши, из Београда. Са овим je био исцрпљен даевнп рсд овога днјела свечаностп н предсједнпк je закључпо сједницу. Док се одржавала ова сједница; дотле je парочити одбор организовао поворку у Гимназијској улицн којој су се прикључпли л учссници ове сједцице. Пред поворком ншлн су кои.аници у народној ношњп, са заставом, и за овнма Мушки и Жснскн Пододбор, за тим друштвепн иптомцп-це из ове Области, na представници војних н цивплнпх властп, представницк Гајрета нз ировпнције, преставнпцп другнх мјеснпх друштава. соколи п коначио остало грађанство. Поворка je крсиула главшш градокнм улицама уз поклпке Краљу, Прсстолонасљсдннку, Отаџбинп и Гајрету, na се зауставпла код мезарпстана пошнулих устагаа за врнјемс окупацнје Босне крај кога се, наеред цесте, још и данас палазе посмртпи останцп вођа onor уотанка r.ojn су, прнлш;ох1 окупацијс, na том мјеоту иочитку 13. вијека Борић и Кулин. Бан Стјепан Твртко прошнрује границо Босне и, користећи се родбинским везама са Немањићима, крунише се у Милешеву на гробу Св. Оаве за краља Босне, Србијс и Приморја год. 1377! Од тада je Босна самостална све до дола«1са Османлија у наше крајеве год. 1463. Ha овом перподу историје ових двију покрајина noTpeoiro се je на часак заустаB im r да сс узмогну боље схватити даљни догађајл и улога наших дједова у чуваљу и брањену своје националности и лационалне слободе. У то доба налга дједови блјаху богумллскс или патаренске вјере. Ова. секта дала je повода папама и католичком свијету да ломажу угарскокатоличке аслирадије. Тежље угарскнх краљева за Босном провлаче се кроз страшше угарске историје од 12. до 1б. вијека. Te тежње глодају се с лочетка у насловима поједшшх краљева, a касније у крстапшим ратовима на Босиу и на патаpeue. Крставгц су били врло суровл у својлм по- 89 �пуњена иашим синовпма из поносие 'Босне, кад ходима. Иза биткс код Добора nos. угарски су крсташи на најгрознији начин погубили 126 пата- je дакле, Босна управљала читавим великим и ренских племића, побацавши њихове љешевс низ моћним турским царством. Поред ове славе вестрменитс клисуре у ријеку Босну. И други кр- лика je њихсва услуга и нашој националној ствари. Примивши Ислам хпријечили су д.а се сташки ратови тшјесу заостајали за овим. код нас насељавају Турци на су тим, све^ до даДва посљедња краља: Тома Остојић и Стјепан нас. сачували нашу Босну расно најчшићом наТомашсвић били с.у слnjeno оруђе Рима и Будима шом земљом, гдје се данас говорп најчишћи и наји стали немилице прогонити бсгумиле. To, и друге невоље, натјера наше дједове да бирају: Маџаре љепши наш језик, док то mije био случај у bpи католпцизам или Турке и Ислам. Турци, ме- бији, гдје су били господари Туркуше. Ислам ђутим, бијаху већ крајем 14. стољећа дошли у су- им од народног обиљежја није 'ништа уништио, чак ии традицију државне самосталности из доба сједство Босни и настојаху да са богумилским великашима живе у нријатељству. Они су у Тур- прије Ислама. Kao борци за Ислам и исламску цима упознали народ који зна цијенити љихове државу, наши су дједови бранили кроз 400 говрлине. a у Исламу науку антиклерикалску noja дина нашу земљу од аустро-маџарске и млетачконе признаје између Бога и човјека пикаквог дру- талијанск(! најезде. Док су они, нас све, брагог посредника, у чему се баш и разликовало њи- нили о дтуђиноке најезде, мало помало у унухово вјеровање од онога других хришћана. И по- трашњости Турске, у данашњој Србији. сазријеносни натарени, који се нијесу могли помирити вало зрно слободе, закопано на Видовдан 1389. с идејом да се стољетном нспријатељству љихове Кад je то зрно дозрело, почиње дјело Карађорђа, вјере предаду на милост и немллгост, одабирју којсу-аавршава иза тешких и јуначких перипетија Ислам П Турке који су им јамчили једнакост са оснуФкЛл данашње Србије и тим се удара тсмељ осталим држављанима, без икаквих предрасуда^ пашој дапашњој слободи и заједничкој Огаџбини. могућност обране na и освете угарско-католнчким^ ^ Дапле и у овом дијелу наше опште историје, и aiu> настрљивим крсташима. Зато видимо Босанце су _ хшмн дједови, муслимаии, отшпли другим одмах иза пада Босне у свим воћнм,и мањим про- путем од браће православних и католика, ипак дирањима у сусједце земље, a особито ое пока- су радили тако да нам с.вима могу да б.уду само заше на Мохачпом Ибљу 1526, I Ofia je бптка била na понос. С.тужцли су у тој служби цијсли један оштар и енергичан ApoTect Босанаца протав свој род. стољетних својих угњетача, Маџара, II omTi403. Банови: Борић и Кулип, краљеви: 'Твртко и ирелазе na Ислам, кад je <Ји^стало. и ж^љсдњег ^Д абиш а. херцези: Хрвоје и Стјепап, газије: Х]>ак|>аља na јајачком nQgy if осталу и даље госпо- нушић n Јахићи. везири: Ооколовићи и Опукодари на своме огљишту ка.кви су били и npnje гшш, паше: Пиро и Корча, бези: Шестокриловићи Ислама. Језик им се тгоштујо, [na и сам сплни и |Атлагићи, учсњади: Кафија и Шехјујо, доброФатих с њима гово^и њихсвим језик/ м и нише им твори: Хуорев и Cniiair, и стотине других велиљиховим писмом, босанчицом. кана. св(‘ су то имена noja сачињавају паш нонос За вријеме заједниде с Турппма, наши су који се огледа na лицу сваког босанског мудједови били своји Ha свом. Вијек. je био вјере слимана. и они су joj вјерно елужАли. и умирали за љу и Долази окупација 1878. и иаши се муслимани, »a исламску државу и ако сА, ona звала турска. У држећи да je дошао час коначног ослобођења, no то доба, na и много касније, њихова браћа пра- свом традпционалком обичају хватају у -поштац вославни бију се »За $рст чатчж iri слободу злат- са пссравњнво јачим и спремнијим'~шчгријатсљем, ny«, а браћа католици c попосо\г иетичу како- у- ирпрс паређења Високс Порте, да се не одубијаху »Ante murale christianitatis«. ^Оудбина 'је пиру. Протјерују представнике турске, оснивају мањих и слабијих народа да често буду у служби иар'Одно вијеће, проглашују народну владу. Бо|)ба т.уђих интереса, na je тако било и у бурпој про- отночиљсе. Какав и колики je отпор дала Босна шлости нашој. 1566. опсиједа Оигет Мехмед nama најбеље се види из тога што je Аустро-Угарска Соколовић којега јуначки брани Никола Зрински, морала мобилисати 14 дивизија и тући 68 битака. браћа no крви и језику боре са у противпим та- Остављајући no страни окршаје босанских усташа борима, ne за свој.у него за туђу сврху, с једне no осталим дијеловима Босне са окупаторском стране интереси државе Турске, a с друге Ауетрије војском, осврћемо сс у кратко на оне у љутој и и Угарске. Син цара Лазара Стеван Деспот по- крвавој Крајини. Крајишпици и овом приликом маже Турке, не само против Босне, иего и про- иоказаше да су прави потомци јуначкот личког тив хришћаиа и у битци код Никопоља одлучује Мустај-бега и Хрњице Мује и д а’ су jom увијек битку у корист Турака 5000 Стеванових коњакадри да као лавови срну и у највећу погибао, ника. Ови и слични примјери догађали су се и кад je у питању част домовипе и образа. 14. авг.укод нас и код браће православних и католика, ста бије се врло оштра битка код Баља Лупе, na али je тако морало бити и то ишчезава ирсма оним коју УДа]>а ono 3000 крајишника, под 'водством иебројеним дивовским подвизима ’свих нас за да- Хасан-бега Чеке и Хаџи Ахметаге Поздерда, Сидашњу слободу. туадија за Ауотријанце спагаена je у посљедљем За 400 година дали су босански муслимани момеиту са појачањем из Загреба. Аустријанци су својој и исламској држави ono 40 великих во,зира опдјс; претрпили врло тешке губитке. Ha позив и велики број других државника, дипломата, вој- Мутесарифа Хусејн сф. Карабеговића диже се под сковођа, научника и кљижевника. Било je вре- оружје око 15.000 крајишника и лети према Кормена кад су сва виша мјеста у царевини била no- ;tyny и Бишћу, предвођени Хаџи’ Хасадом Сал> 90 �кићем, X. Ибрахимом Мединслијом и Хаџи Ахметагом Поадерцем. Ha 7. септембра отиочин>е велика лавала крајишника код Бихаћа. Након огорчених борби, које су трајале 12 дан а' уСпјсло ju Аустријанцима запосјести Бихаћ тек 19. сеитембра. Пссл>едњи су окршаји вођени око куле nchicor Хасанаге у Пећима, 6. и 7. октобра, одакле со љути крајишници иовлаче 'према Кладуши која пркоси сво до 20, октобра, којег су дана Аустријанци ушли у њу. Тим јс дефинитивно свршен отнор и Аустријанци су били потпуни господари Босне и Херцеговпне. Одмах no завршеном боју, похватали су Аустријанци у свима мјсстима народне прваке и угледније људе. Неке као стварне вође отпора, a неке ради страха пред ионовиим устанком, изводе пред пријеки суд и ссуђују на смрт, Тако су и овдје, на овом мјесту, стријељани: Хасан-бег Бишћевић, Хаџи Џафор-ага Попрженовић и Ху- 1!им патничким коетЛма. Пијетст према обичним мртнацимл не' допушта оваког ноступка. Они иу хероји, који су страдали за добро Отаџбине и као таки заслужују, свакако, нарочити обзир и поштовање. Констатујући факат да се још н данас гази преко њихових кости, препуштам суд вама Бишћанима без разлике вјере да га изречете о себи и свом држању према овим шехитима и страдалницима. Тек треба пожалити да се не нађе нико да кости ових паћеника, ако ништа друго, бар преиесе на мјесто гдје их неће вријеђати ноге њихових незахвалних потомака у слободној грудн зсмл>е коју тако жарко љубише и њој за љубав своје животе дадоше. Наш вриједни и ‘агилни пододбор »Гајрета« добро je учинио што je са прославом 25-годишн>ице свога културно-проевјетног и националног рада спојио и, да je тако назовем, комеморацију 50-годишн.ице окупације Босне и Херцеговине, односно Бншћа. To има своје двије добре стране. Прво: што je већ овим пододбор »Гајрета« дао иницијативу идеји да се грешка, о којој je ријеч, макар и касно, али зато достојно, исправи, a друго, што сјећање на Гајрета у Б и х а ћ у сојн ефф. Кадић и покоиани у један гроб. Овдје, na овом мјесту, била je мусала, гдје су се клањали Бајрами и џуме: пут вије ишао овуда. Кад су Аустријанпи хтјели да просјеку пут, породицо стирјељаних тражиле су да се не дира у гроб, или да им допусти да пренесу кости на друго мјесто и да им саграде достојан сиомсник. Ни једно ни друго нијесу допустили, него су пресјекли иут улраво преко њихових земних скггатака. Касннје су слали депутацију и писмсне прсдставке у Беч мипиотарству, али су сваки пут одбијени. 10 je година како смо ослобођени робовања туђину, 10 •je година од како нам je остварена вјековна- жеља самосталности п уједињења, 10 годмна ужнвамо нлодове наших хсроја и див-јунака који су стољећнма на ријеке крви пролнли, хокатомбе кости положилн, да нама, својим потомцима. обезбиједе даиашњу слободу и нацконалну величину. Ти нашн преци оволшснм жртвпма иијесу, заиота, заслужилк да ми, Њ1ГХОВН потомцн у оолобођеној отаџбини. још и данас, иослијс lo година елободе, гаиимо no њихо- славне н тужне историјске догађаје и освјетљаван.е н.нховнх прг.вих узрока. ојачава народну свијест н оспособл>апа за велике подвиге, a то и јест један од »Гајретових« главиих ладатака: национално освјешћивање. Дакле, сви ми за мајку Отаџбину доприносимо жртве. евако ца свој начин и no својој могућности, сви једнако одушевљено поздрављамо њезину и своју слободу и сви треба да joj као њени синови, макар нас вјера и дијелила, синовски служимо, треба да се натјечемо ко he боље да je иослужи. слажућн се међусобно. јер сложна браћа повс дворе граде. У то име кликнимо свима који дадошс својс живота за слободну Отаџбнну: Слава нм: Кликнимо јуиачком унуку славног Карпђорђа Његову Велнчанству нашсм Краљу Александру I.: Живио! Да живи проктектор »Гајрета« Његово Височанство Престолонасљедник Петар: Живио! Након овог предавања учесници су учинили фатиху рахметлијама. a затнм je поворка продужила свој пут до џамнје Фетлнја гдје joj се прикључише делегати Г. 0. Г. г. г. Ибрлхимбег Ченгић и Др. Зилџић који су у тај час аутом нриспјели из Сарајева. У Фетхнји je сачекана no- 91 �Гајретову — редови омладине дугн. II данас, кад зиамо да нооимо бајрак Победе и олаве, кад емо скоро прсшли Највсће тешкоВе да дођемо циљу, Данас смо срећнн — и у срећи нашој Сетимо се мртвог што снокојно спава, Heu одјскне усклшс из дубинс грла: Нек се шири Гајрет, a Осмаиу слава! ворка од бихаћке илмнје, са љезннпм вредсједннком г. Реџсп еф. Сслимовићсм, који су овај дио свечаности нзвршили иа хатмсном довом свим умрлим радспицпма Гајрета, као ]1ечсинм усташама против Аустрије. Фетхија je била нарочито декорисана за овај чин, a у њеном прочсљу ciaј.чо je Краљев нресто. Пза овог днјела овсчаиости, предсјодннк ес je нрииутнима пред џамијом захвалио, нашто се je поворка разпшла. Tora даиа у 3 часа no подне однграна je ногомстна утакмнца пзмеђу ишортских 1слубова »Ноба« из Бпхаћа н »Крајишпика« — првака Крајине из Бан.а Луке за Гајрстову триколору коју je освојпо Крајишннк. Ha вечер у 9 часова одржана je забава у Гимназијском дворшиту која je била иосјећена као ниједна досада. јер je љезни програм no свом садржају најбољи досада у Пнхаћу. Kao ирва тачка било je предаваље о Гајрету н п.егопом раду за мпнулпх 25 годииа које je предавање одржао поднредсједник Пододбора г. Др. Хамдија Браво. За овим je Гајретова питомнца г-ђица Аоија Кавазевић рецптовала своју пјесму коју je нарочвто спјевала за ову прославу, са елпједећпм садржајем: 25. год. Гајрета Огрезли у мраку влаетитог нсзпања, Не знадосмо nahn пута нашој epehn. II док су за нама смејали се злобно Дотле емо падалп у Mpttic cBe'Vro -већн. Бацали смо napjp na св£. четир’ VTpaBC, Испијалп каву na шпљ^ету^ 'жеком Ишли смо у сусрет, незиајућ’ ’ nn сами, Најдубљем понору што je жртве чеко. II na рубу тога страпп/ога irofi Сталп смо — чуј! t t r н Д а се 1 Како неко мекнм каб свпла гл( Ио даљние плаве нама »Јовшсује Станте браћо! iCnac ва.м иоснм Дисннца мн јака — ми Је Хоћетс ли за мном?» Тррнвпт na Трње знајте води срећи^нас у II пођоше neitii за млзди^ем JiennM Оваки им je корак трп.ем Viocjt Ono. Горку чашу nviume мпђги je noiino, Ал’ наду п орећу ltnje ifaj^uifc). Ha сваком кораку препрека пм сталл, II малснн гаљунак знд кипескл беш(£ Али из пајтврђсег мермср-камр. зиамо, Вајарова рука ремек-дсло теше. Са челичном вољом газилп су onu Пол.анама лустнм дпвпе Хсрцег-Боспе, Сејалн су семе л.убавн и слоге II, гле, сад за н.нма — цветне n>ime poene. Кад je једног дана обасјало сунце, С иотоцима крвн стсчене слободе, Гајретових вођа — иосноца epehe Не исшс впшс међу живнм овде. Одошс, ne видећ’ сједињепу 6paliy Да с псбиих Biicnua прате рад свој врлп, Јср пдејс љихове оетадоше жнве II потомак млађи одмпх nx пригрлри. Двадееетнот лета прохуја од тада, Пдеје се наших слашшх вслпкаиа Остварншс ето — и крупа им рада Обасјапа блиета даиашљега даиа. Умро je Осмаи, аачепшк Гајрета, Умрли су славно псликани другн, Алп остадоше да шпре идеју 92 CV t Иза овог нзвеле су Гајретове питомице концсртни дио ове забаве н то квартете од Ф. Маћејовског »Ha мјссечишг« и »Moj днлбере«, уз клавирску пратшу r -ђнце Расеме Зјакнћ, Гајретове пптомпце, a no том »Протнвникб«, позорпшну игру у једпом чину, са пјеваљем, из босанског муслиманског живота, од г. Ахмеда Мурадбегоића, уз пратњу оркеетра војне музпке. II концертни и забавни дио изведен je на свеопће задовољство публике и свака je програмна тачка бнла nonpahena највећнм аплаузом. Но завршетку забаве публика je остала до дана, наслађујућп се игранком омладпие, уз свирку војне музике. '*£5. аугуста, од 10— 12 часова, била je бицнклистичка утцка 1?ихаћ—Острожац п натраг за Гајретову колајну коју je ocBojii г. 'Сулејман Кавић из Цазина. Усноредо са овом утрком, a н послпје ље, вршено je комисионално вучсље ГајремцЈе Добротворне Томболе пред каваком »Павиљон, уз концертрнраље војне музикс. — Ова je Томбола била бројиа ir вредетављала je велнку вриједност( a састојала се je од разнпх noS^ona највсћих радња у нашој КраљеBirint, a поред тога и купљеннх разних предмета no •додбору. Taј дан, 4 часа no подне, на градском тркалишту yicc«, одржане су велнке коњске трке н друге народне ;ie вдје се je сакушгла миожипа свијета које Бихаћ до ове Прославе није још imao. И код ових утакмица концертнрала je војна музнка. Ha вечер у 9 часова одржана je са нстим програмом Жспска Забава. noja je исто била бројно посјећена. 'споредо са овом забавом одржан je Банкет у свра»Босна« lift који су поред делегата Г. 0 . Г. бпли почланови н прпјатељи Гајрета г.оји су учсствовалн овој1прославп те представници војних n цнвилних властп. Ha Банкету je поздравио делегате Г. 0 ., испред Пододбора, нотпредеједиик r. Др. Хамдија Браво нашто му je одговорио делегат г. Др. Зилџић. Са овим je био завршен програм цијеле прославе. II ако je ова прослава прнређивана с моралне стране, ш т к je ona донпјела Гајрету и лијепу матсријалну помоћ, јер je приход ове прославе пзносно преко 50.000 Дпн. A да je ова прослава и у моралном и у матерпјалиом погледу овако успјсла, пма се захвалнти нрвенствено свпјссти и љубави честитпх грађаиа-пријатсља Гајрста из ове Области, a наносе оиима којн овој прослави прниесошс свој обол у новцу, a ти су: no 2000 Дик. Облаепи Одбор у Бихаћу; no 1000. Дин. Onhirna Бихаћ н Onhima Б. Крупа; no 500 Дпн. Шииад, Onhiiiia Кључ, Onhniia Б. Петровац н Onhnna С. Мост; по 300 Дин. Ееадбег Алибеговпћ, Дервсита; no 200 Дин. Штсrep Колмар д.- д. Загрсб, Onhnna Дрвар, Српска Банка Лнxah, I’paha Боснпћ, Бихаћ; Др. Васо Jonanonirh министар иа расположен.у Београд и Др. Симо Илншсвић Бихаћ; no Дин. |150.— Onhnna, Велика ЈСладуша; no Дип. 100 — Давпд Камхи Оарајсво, Хпнка Франка Сипови Загрсб, Onhnna Врнограч, Српска Крсдитиа Башса Б. Крупа, Onhnna Кулен Вакуф, Соко Б. Крула, Мехмсд Алпгпћ С. Мост, Комакднпт В рбтке Дивизије Бак.а Лукп, Мухамед- �"Cer Џафербеговић Boe. Нови, Илија Студек Б. Крупа, Драрата n да у одбор yniiby она лпца, која he фактнчки хтјетн да раде и која имају ocjehaja ирсма Гајрету. Према прсдгутин Поновић пуковник Biixnh, Ибрахим-бсг Ченгић Capn.логу иеколицине присутиих члановра изабран je слиједећи јево, Др. Вснијамин Таушановнћ Впископ Бихаћ, Опћина одбор: продеједшш: Јусуф Горушмшн; тајнпк: Хамдија ШаКрњеуша, Каснм Ћехајић муфтнја Ниш, Др. Марковић хшшгић; благајпик: Хазим lllahiiparnh; ревнзори: Мурат Boe. Петровац и Емии Кпсумовић Бихаћ; no 80 Днн. г-ђа Сипанагић и Владкмир Mapnh. Замјепицп: Хакија ШахиСалпхоџић Бпхаћ и Бећирага Хромалић 0. Мост; no 70 Дин. napih, Мустафа X. АхметовиН п Ахмед Риза ITaimih. Др. М. Зплџић Сарајево; no 50 Дии. Душаи Крецо В. Петровац, Милан Пстровнћ Б. Крупа, Коло Српских Сестара Бнхаћ. Мнхајло Матнћ Бихаћ, Мурат Шувалић Б. Крупа, Нови Пододбор Гајреша у Пећи Др. Салих 'Гатаревнћ Травник. Орник Mni>n6op, Снповн Уељед премјепппја доеадањег повјеренпка Гајрета у Bpahe Стојановнћ Скопље, Onhiiiia Будимлнћ-Јапра, Нико ГГећи г. Емруша Муфтаревића, сазвана je скупштипа члаTajuh Пећнград, Звоно Рнц Бихаћ п Исламага ВраипН С.чиова 22 . I. 1929. н пзабран одбор како елиједп: предсједпик: рајево; no 45 Дии. Фетах-бсг Крупић Б. Крупа; n j 40 Дип. Вејспл Кадић; тајник: Нсџнбег ITaiiinh; благајпик: Т\амил Стојан Босакчмћ Бпхаћ, Гаврпло Цсровнћ умир. Вел. ЖуЦрноглавпИ; ревизорп: Теофик Махмутбеговић и Шериф nan Бсоград, Ахмед еф. Шехић Б. Крупа и Мухо Зирпћ Муфтаревпћ. Buxah; no 30 Днн. Дане Личпиа Бихаћ, Мустафа сф. Кадић, Вслечево, Алексић поглавар Б. Крупа, Станко Домузић Новп оцбор Гајретова Женског Пододб. у Сарајеву Бихаћ; no 20 Днн. Суљо Сулејмаиагић Тодорово, Мустафп Ha недавно одржаиој конферепцијп сарајсвскпх гоИмамовић Бања Лука. Исмапл-бег Омербашпћ Ст. Бар н сиођа, чланпца Гајретова Пододбора, изабран je одбор са Осман еф. Бегановпћ Кључ; no 10 Дпн. Омер-бег Бншће-(Слиједећид 1'ђама п Гђпцама: Предеједпица: Шемсе х. nnh Бпхаћ п Алнја Херцеговац Б. Отока. Ченгпћ; подлредсједнпца: ТЈул х. Лутво; тајница: Нафпја Такођср нека je хвала впсоко поштованпм тргов. ку^ЈЈаљак; благајинцп: Ема Лутво; одборнпце без функцпје: hana, које су даровале разие прсдмете nn гвојих радња за "ХјГјрпје х. Bncepoimh,' Алмас х. Кучукалић, Хафе х. Шахипомснуту Томболу, a те су: Арко Загрсб, Браћа .Свјежнп narnht ^адлирнн Одбор: Сејде х. Мехмедбашпћ, Фернде Загрсб, Колииска Загреб, Рајковнћ и Иуковић Беобрад, • х. Кукнћ и лта Зилџић; замјеипце: Зелкиде х. Кобић, Есме Ландеис Загреб, Сутнер ЉубљмЛГ-, УнјЛш Зпгреб, Перо х. Дубрпвпћ, Расеме х. Мутепелић и Хашеме х. Курт. Теслнћ Сисак, Народпа К мж ннца .Загпеб, ‘ Mep'mra Крушсвац, Пт. Куглп Загрееб, Геца 1уон Д?Цград, Анд. Јакил Карловац, Јадран Доња Лендова, ТГапапијаи Скопљс, Хпнрл- Новн иододбор Гајвсша у Котор Ваоошу Дослдањп повјерепигс Гајрета у Котор Варошу г. X. Фрапка Загреб, Авр. Левп Сладић Сарајево. Браћа Фе^ра ц еф. НумпћпеТ!::вио je члапове Гајрета na скупштппу TOnnh ЈСостпјпица п Зеинт Загпсб. иштва Гајрета дпе 22 . фебруара 1929. у просторпјама Кот. Вакуф. меар. повјереиства, na којој je послнје Проширење Гајоетовс Организацмје (ештаја н полагања рачупа no повјереиику за прошле Пододборима _ - р - __ јдипе пзабран слпједећи пододбор: предсједпик: Хафиз ПододбОР rajpema у Добо/У Хуиепк еф. Табаковпћ, тпјпш;: Сабпт М. Хозпћ; благајник: одржпо je na дан 10. П.? т. -г. своју рлавну rppiuijijj Расим М. Хозпћ; репизори: Селнмага X. Селимовпћ и Му1.ИЈПШ1Ш1Ј, u i. i. » u n w i i i j B j којој се копстптуисао изабрани о.^ор како слиједи: предејдеик: Ибрахнм Мујкчић; тајник: Џцфербсг Даутбеговић; благајник: Ибрахнм Дидић; ревнзори: Лбдулгани еф. Ганнбеговпћ н Муетафа еф. Бербић; одборпи^и ,4ез фупкције: Ибрахнм Бпљић и Хугепи Лвдпћ. i o м . л о з јш , те замЈенш Дцлдлр и Бего Сарајлпја. Houh Пододбор одмах je подузео акцију за оживљен.е платнт;е на лпст »Гајрет« a агнтује и за потрошљу Гајретова цнгарпапкра. Члаповцма пододбора желимо много успјеха у љиховом раду, a за добробпт Гајрета п остварен.е п.еговнх ндеја. Новн Пододбор Гајоета у Бугојну Досадап.и повјерепик Гајрста г. Мехмод Ждраловнћ сазвао je 28 . II. т. г. у 9 сати na вечер у иросторпје Муслпманскс Читпоннце све члановс Гајретд ради пзбора пододбора. Након подужег споразумијеваил изпбран je слиједећи одбор: председник: Ахмед Садиковпћ, ep. ветеринар; секрстар: Мехмед Мутевелић, пошт. чнн.,; благајник: Мехмед Ждралопнћ, порескн чиновник; ревпзорн: Реџеп еф. Хегпћ, педеједпнк Вакуфа. и Ибахпм X. Ахметовић, суд. чпн. Замјеннцп: Мсхмед Млпћо, Мустафа Бећпрбсговић п Ибрпхнм Караџа. Нови иовјереницн Гајрета Задњих дапа именоваи je за ерез Чапљину нови повјерсшпс ii то г. Омер Шеховић, ua мјеето досадаљег госн. Алнје Драче, који je био заузет својпм приватннм послоћвма. За Улциљ (Црпа Гора) именовпн je за иовјереиниа г. Дсрвпш ТЈођић (Бибнћ), државни пмам. Ношш повјереннцпма желпио много успјеха у раду за Гајрет! Новн Пододбор Гојрета у Рогаашцн Лига захвалних Гојрету — н даљњн уаис добротвора и утемељача Доеадан.и појереник Гајрета г. Тајиб A. Пашић, којн je подно nonjeiicnniiiTBo само кратко врпјеме сазвао je скупштнну дне 27. II. 1929. у просторнјпма Грађанске Читаокице у 8 сати na всчер. Члановима другатва нзнпо je разлоге расрпуста бившег пододбора н заслуге Гајрета за њихово мјссто. Будућп Гајрет уздржава 10 ученика из Рогатице u троши на п-нх преко 28.000 дшшра годншњвЈ предложио je г. Патпћ да се одмах свв латв рада ва добробпт Г»ј- Поред досадашњих паново прпстуиигае Гајретозој Лигп Зпхвалних г. Др. Хамдија Браво, срески љекар у Bu­ s a la , упнсавши се ча члана утемељача Гајрета са 500 Дшг., док г. Ахмед Садпкоппћ, срески ветерннар у Бугојну и досадан.и yTexcevT.a4 Гајрета уписа за утемељача свога синчнћа Мухамеда. Г. Рамадан Фетахагнћ, шеф жељезнпчке станипе у Впсоком уписа се за добротвора Гајрета са свотом од Дин. l.ooo.— и Др. Хасан Мохић, досадааи утеиељач и 93 �Ннпче ђеликп добротвор мусл|Нтнске 'сиротин.6, уписа за чланове утемељаче Гпјрета својо двоје 'дјоцс Шахду п Мухамсда. свако са Дни. 500.— чланарнне. Затим ср унисашс за утемсљаче Гајрета слијсдеЛш нријатсљн Ј'ајрста из Ч с л и н ц а . срез Бањалучки: Повјсрснпк Гајрета Селпм Шабанопић, Занм Незиревић, Мухарем Незнревнћ, Латиф Татаревпћ, Хамдп еф. Ђонлагић п Ибрахпм Ђувић. Задњпх дана уписаше се за добротворе и утемељаче Гајрета гг.: Јусуф Зија Смајлагнћ, адвокат п предсједник Пододбора Гајрета у Скопљу и г. Ибрахим Хаџи Ахметовић. из Бугојна) свакн са свотом од Дин. 1.000.—. За чланове утсмељаче уписаше се гг. Нурија Чаушевпћ из Метковића, Бећир Сокол. директор »Провидности« и Салко Хасанбеговић, чиновник Рударске Дпрекције, сваки са свотом од Дин. 500.—. Г. Милан Ј. Радовановић, директор Дсстилацпје Дрва д. д. ,у Теслићу, да очува трајну помен ночнвшем генералном директору Дестилације Дрва Арпаду Каролију, уписао га je за члана добротвора Гајрета. уплативши у готову 1.000 динара. Главни Одбор Гајрета свима захваљује најтодлијр. истичући их као примјер другима. Прилози у нарави за бифе Гајретове забаве у Сарајеву За бифе Гајретове забаве допринпјеше no тепсију бак л а в е гг.: Др. Хајдаровјћ, ^ л ^ ^ф. Лутво. Мехага Шахинаrnh. Лутвија Шабанагић, Асимбег Дугалић, Омерага-'УЖИЧанин. Салпх еф. Фочо и Мехам Чомара; no т у к ц а допринпјеше: Абдулах еф. Зечеви^! директор Ахмет Сефић, Др. Заим Шарац, Ризабег и Хајрудинбег Капсгаповић; no тепсију х у р м ^ ш и ц а допринијеше: Касим Хпџибегић. Мехага Кучукалић. Салих Скендер, Др. Асаф Шарад, Салнх Гердаревпћ, Алнагас Потуровнћ и Хамди еф/ Јамаковнћ; т о р т е допринијегае: Бе£де> Сокол, Јосип Сабо, Абдурахман Meuinh, Браћа Музур (2). Ибрахим еф. Имшировпћ. Алија Хромић, Алија Салч^ћ, Трнка. Салих Тафро, Исламага Бранић (2), Атиф Хусеџнновић. Ибрахим еф. Кирлић (2); no тепсију б у р е к а допрпнијеше: Ахмет Потуровић. Ајнн еф. Бушатлић, Мустафа Спахо, Хасан Пилав; no Ten­ c i ^ р у ж и ц a допринијеше: МујаУа ТПахинагић, Али еф. Арнаутовић и Акнф еф. Саханић; с и р а допринијеше: Асим Арсланагпћ, Осман Омерхоџић, Импшр Kon»xoijnh. и Мухамрд Браво; тепсију с и р н и ц е je допринио Јусуфбег Пашић: 2 кг. к а ј м а к а : Хамид Кукић; з е љ а н и ц . # : Аоим еф. Курт; ј а њ ц а je допринио: Муниб Грцић; л о н а ц : Хасанага Зубчевпћ; 9 кг. р а х а т л о к у м а : Bpaha Арифовић; 10 кг. х л е б а и 100 з е м и ч а к а Мехмедалија Тарабар; Мустафа еф. Мујагић: калупе; т у ф а х и ј е : Мухамед Хамди еф. Ћурчић; 2 кг. п р ш у т е : Др. Мехмед З илџШј ; д о л м у и п и т у љ и ц е : гђа ПЈемсе х. Ченгић; мјесто бифеа дароваше no Дин. 100.—: Мехмед еф. Семиз, Јакубег Филиповић и градоначелнпк г. Асимбег Мутевелић. Племеннтим дароватељнма и овим путем најтоплије захваљујемо! Добровољнн ирилозн у граду Сарајеву Ha једној од задљих сједница Главног Одбора Гајрета закл>учено je да се оакуаљају добровол,ни прилози у новцу и у нарави у свлма мјсстима гдје постоје друштвени интернати у сврху нобољшања хранс питомцима за вријеме рамазана. Сакунљан.е стављепо je у дужност свима одборницима Главног Одбора Гајрета, свима управама конвиката и пододборима у оним мјестима, гдје су смјештени Гајретовн ннтернптп. 94 • До сода je Аредао управншс Сарајевског Мушког Коивикта и Шегртског Дома г. Алија Хромић слијсдећс нрилогс у новцу н у иарави .које дароваше: РадосЛав н Псро Tioponnh: 100 кг граха; Мураг ШсхоннИ: 120 кг хљеба; Хасанага Зубчсвић: 20 кг мсса; Ибрахнмага Демпрџић: 40 кг ршке и 13i/£> kp сухог меса; Али еф. Арнаутовић: 2 дузине чарапа; Мујага Хардага: 30 кг риже; Мухамедага Плоска: 2 стеље суха меса 7 кг; Дин 400: Bpaha Ахметагаевић; no Дин. 200 : Омерага Ужпчапии u »Шпеднцнја« Д. Д.«; no Дин. 100: Др. Махмуд Мехмедбашић, Др. Занм Шарац n Салом; Дпи. 20: Вилпм Аст. Подпредсједник Главпог Одбора Гајрета г. Др. Мехмед Зплџић сакупио je 200.— Дин. Оакупљачима инспектору г. Хромићу, г. Дру Зилџићу и племепитим дароватељима нека je срдачна захвалност! Добровољни арилозн нз Рогашице Ужн круг прлјатеља п поштиваоца rocir. Др. Боже Булајнћа, среског лпјечника у Рогатици, мјесто брзојавних чсбтитки му прилнком одлнчног положења државног испита X Београду, сакупише своту од Дин. 485.— за Гајрет, a даровапге слћједећа гг.: 30 динара Александар Зељић; no 20 динара: Галиб ЧлпЈдрћ. Јусуф Горушанин и Едхем Шеховић; no 10 динара: Едхем Бранковић; Рагибага Чапљић, Абдулах Даиџић, Бранко Чурковић, Ахметага Даиџић. Ахмед Ферхатбеговић, Абдулах Хаџиахметовип, Хифзага Хаџиосмановић, Мехмед Али еф. Хаџиосмановић, Галиб еф. и Мустафа Хафизовић, Алија 4 Хасанбеговић. Ахмед еф. Јесенковић, Петар Капетановнћ, Др. Рудолф -Клингер, Манојло Kojnh, Суљага Лихић, Ферид п Сејфулах Муфтпћ, Смаил Османагић. Санто Папо, АхМед Риза Пашнћ. Мурат и Тајиб Пашић, Петар Пушоња, Мурат СннаиагиК, Назим Illahnparnh. Хакија Шахинпагаић, Хасанбег и Идризбег Шахннпашић, Мухарем Шуљак, Абдулах Таитула, Едхем и Ибрахпмбег Тескереџић. Владимир Тешановић; no 5 динара: Зајко Ајановић, Џелил Бехлуловић. Му хамед еф. Хаџиахметовић, Ферхат Јашаровић. Хасан KhkhIi. Сулејман Муфтпћ, Реља Спахић, Хамдпја Шахинпашић и Милош Тошовић. Прилагачнма горњих нзноса нека je искрона захва.1ност! . Прилози у нарави из Дервенте Пододбор Гајрета у Дерпснти доотавио нам je спигак дароватеља прилога за Гајрет у нарави и у иовцу, које cnкупише гг. Есадбег Алибеговић, Мустафа еф. Ибруљ и Омерara Уџварлић, чланови пододбора, a дароваше слиједећа гг.: 200 кг ншенице: Bpaha Алибеговић; 100 кг пшенице: Омерага Уџварлић n Рамизбег Беговић; 50 кг пшенпце: Ахмет Ахмић, Bpaha Мулабеговић. Сеифулахбег Беговић, Bpaha X. Абдић, Хусеинбег Јусуфбеговић, Аган Синановић и Jonp Новаковић; 40 кг. ншенице: X. Хамид X. Омерагић, Едхом Исламовић; no 30 кг. пшенице: Мехмедалија Јусуфбеговић: no 20 кг. пшенице: Але Хускић, Мухамедага Поробић и Смаил еф. Халеповић; no 10 кг. шненице: Хилмо МерџаHonnh, Узеир Мехичић и Хасан Јашаревић; no 50 кг. кукуруза у зрну: Авдо X. Дервишагић, Алија Порбоић и Мухдмед Синанопић; 34 кг. кукуруза: Бајро Хамзић; 30 кг. кукуруза: Алија Вундавица; no 25 кг. кукуруза: Шемсибег X Ефендић, Мухарем Пујагић; но 20 кг. кукуруза: Хамдија Алијагић, Назиф Hyxnh, Хафиз Baninh, Авдибег Поровић, Мухамсд Хускић и Исмет Бајрић; 12 кг. кукуруза: Ибрахим Хаурдић; но 10 кг. кукуруза: Хусеии Османџиковнћ, Суљага Османагић, Ибро Бабић, Мехо Башић, Халиб Мехп4iih; Дпп. 75.—: Хамди еф. Дрл.евић; no Дип. 50.—: Авдпгп �Хуееинћехаић. Ахмет Ba6nh; no Дип. ^5.—: Сулејмаи Хоџлћ и X. Мустафа Хаурдић.. Пододбору и н.сговим члавовима, као л дароватсљимм топли благодарпмо! Извјешшај рада Задруге Кола Сра. Сестара и Гајрешова УКенског Пододбора на скуашшини 3. 11. 1929. Ујсдно захваљујемо вриједном и пожртвовном г. Хаџиомсровићу, повјеренику. на љегову труду и заузпмању за наш Гајрет, који je п ouc годинс, као и лаљскс. приредио ирско рамазаисклх вечерп успјешиу томболу у корист Гајрета u за коју je добио Дин. 1.124.—. Надал>е je нодузео припреме за организоваљс Гајрстове аабаве у мјесецу априлу, иа ес je иадати да hc и у овој акцији одлично успјети. Затим je упутио образложену молбу Опћинском Поглаварству у Орашју за помоћ друттву Гајрет, којее врло успјешно дјелује на препороду муслимана. 1. Хаџиомеровићу жеелимо и надаље много успјеха у раду за Гпјрет, a њему дуг и cpehan живот за добробит свих нас, a поготово наше омладине. Тајница »Задруге* г-ђица Нпфија Баљак, учитељица, доставила нам je слиједећи извјеттај. који je поднијела на скупштини задругарки: »Са cpehoM навршило се 3 године »Задругина« рада. Основаиа je са задатком, да пружа зараду и из биједе и невоље диже сиромашне раднице, a уједно да наш народ упоона са раскоши и богатством наших иародних мотива. Пропаганда за ародају Гајретова цигараоаира Задруга je вршила овај свој задатак полако али сигурно. Главнн Одбор Гајрета впшекратно je апеловао на све Данас кад je најгоре доба од послије рата за привреду и своје пододборе и повјереникс да пропагирају што већу другу зараду, кад су највећа подузећа стала, a спротнње потрошн.у Гајретова цигарпапира по евојим мјестима. Најиз дана у дан све то више, топла нам je жеља. да се њен агнчније мјесто.у распродајл Гајретов« цигарпапира јест благотворни рад што боље осјети. гДервента.* С^ецијалпо угледна велетрговина »Браћа Алибеговић^ много je допрннијела потрошњи нашег цигарОдбор je одржавао сједнице сваких 14 дана и здогоиарира. Пододбор ГаЈрета у Дервенти упутио je задњих варао ее о потребама Задруге. Обзиром на љен хумалп ,тапа апел на кве трафнканте муслимане у срезу дервентзадатак, одбор je упутио молбу Обласном Одбору ЈЗарвјевском Члијед^ег еадржаја: ске Области, да нам плати учитељицу, наше радиоИице, »Како he Вам бнти сигурно познато, >Гајрет« данас али нас недавно одбише. издржаје у својих 7 конВиката око 500 (пет стотина)) наше Радионица хвала напредује. ццр најбоље свјемуелиманске дјеце. која похађају разпе средње школе и дочи наш. овогодишњп промет, којл ј^ врема лањском по.—разне модерне занате. Многа од ове дјеце се школују, растао за 23.314 Дин. Чим je промет 'већи, ризик je мањиГ односпо занате уче у страним државама (на највећем ислам. те нам пружа могућност, да радерицама можемо њихов (јвеучнлпшту Ђами-Ул-Езхер у Миспру). на занатима у рад боље наградвтн, што смо р уушпли. ГРаДвви Задруге Чегакој u т. д. највигае се продају у БеограДу^н Оагребу. \ Ha сaму дјецу из 'Дервенте (њих десетеро) »Гајрет« Увиђајући потелибће хуманих друттава, која су he у Јовјој тколској годшш потрошпти знатну своту. упућена на прнлоге добрпх људи, a којих je снаке године Д и н а р а 32.000.— . нарочито у унутрашњости *Све мање, Одбор Задруга упутпо Cfa ове учеће омладпне, данас сутра he наша заједje прсдлог Колу Срп. Сестара у-^&рајеву и Главном 10дбору ] ' пјида нматп користи, a бсз вомоћи »Гајретове« ова бп Гајрета. да упозоре друштва’ у унутрашњости, на ову дјеца пропала, као што je на жалост пропало мпого mune лнјепу врсту привреде у домаћој пндуетријл. Главни Одбор дпјете, за које се није нитко бринуо. Гајрета Beh je na том порадио, отиремившп дописе свпм Ч /Ј1ако нам пак ових дапа јавља Главнн Одбор »Гајсвојим пододборима и повјереницима. Многп су одговорплп рета« нз Сарпјева, приходи друштва много су опалп, у глаи поздравили ову нашу идеју. Koho С. С. je са своје стране Еном one мање потроши.е Гпјретова цигарпапира који се у то исто учинило, a нриродно. од агЛллости друштава зазадн.е вријеме много иање троши, тако да ова појава за.вцси и успјех ове акције. брнњује, јер до сада je Гајрет пмао од цпгарпапира сталап Ha концу мога извјештаја, молим госпође задругарке, н знатаи годншљп приход. да се што више оаинтересују за патпу радпоницу куповаРади тога се обраћамо na Вас са молбом. да свом њр.м ствари, којима радионица располаже, јер he тиме сиергијом иастојите. да поднгнете потротњу цигарпаппра омогућитн. већи рад, a према томе и љен успјех«. »Гајрет« у Bamoj радњн. a то ћете постигпути тиме, ако Главни Одбор Гајрета поздравља вриједие задругарке. будете држали једнно Гајретов паппр чиме ћете много поjKenehrf Им у идућој годшш још всћн успјех у н.иховом моћи Гајрету, a без Вашсга пкаквог издатка и штете, јер Р'(ЛУ. наппр Гајрет je пајбољег квалитета те га свако без разлике сада купује. Вијесши из Орашја н/С. Увјоренн смо да овај nam Апел, кога управљамо на Главни Одбор Гајрета упутно je пријс кратког вреВас као свјесна муслимана и патрпоту коме лежи на срцу Moiia неколико плсама na внђенијо лнчности у Орашју, будућиоот паше дјеце nehe остати без успсха. ламолпвши их за сарадњу око осниванл Гајретова пододбора Ako случајно ne бисте моглн да добијете Гајретов цигарпаппр у главнпм тржЈшкама као велепродајама паi.ho и за иропаганду Гајрстова рада. Допис којег смо упутплп г. Ибрахим еф. Гораку, пира, молпм Вас да нам свпкп овлкав случај одмах јавнте*. Горљи »Апел« стављамо до знаља и осталпм нагаим имаму, уродпо je добрнм плодом, јср je Ибрахим еф. 12. пододборима, повјереницима као п осталим прнјатељима и марта т. г. одржао у џампји ваз, у којем je приказао 1'ајрет члаповима Гајрета и молнмо нх да и они пораде око што као. спасиоца муслимана, молећи присутпс џематлије да нригрле Гајрет и да се за п> својски оаузму. Behe потрошн.е Гајретова цигарпапира. и да слпчне апеле упуте потрошачима цпгарпаппра у своме мјесту. И овим путсм топло захваљујемо г. Гораку na њсгоВриједном п пожртпопном Пододбору у Дервенти завим рпјечима и заговору за наш Гајрет и молимо га да и хваљујемо на заузимаљу on nam Гајрет и за повећање Гајнадаљс буде подстрекач ширепл Гајретових идеја п њеротопнх прихода. гова рпда. 95 �Захвала Главном Одббру Гајрета Приликом овогодишње Гајретове забаве упутио je Главни Одбор међу осталнм позив и предсједипку Главног Одбора Црвеног Крста у Београду Г. Др. Морку Т. Леко, па који смо добплп слијсдећу захвалу: »Са зпхвалиошћу прпмио еам позив за Велику Свечаиу Забаву 16. о. м. Желпм ццјбољи успех Друштву за културно и економско подпзање муслимана. Најсрдачније поздрављам чланопс и нрпјатеље Гајрета. — Др. Марко Т. Леко, в. p.« Прилог подначелника града Сарајева Подпачслпик грпда Сарајева, г. Летар Јуриишћ, нослао je na Гајретову забаву прплог од Днн. 200 .—, са c.iujoдећим ппсмом: »Запрпјечен прпсуствоватп данашњој забави »Гај^ета«, учтнво Вас молнм да изволите овим нутем приложен« дар од Днн. 200.— као мој лнчни допрннос к забавн »Гајретп« прпмитп. С одличним поштоваљем Петар Јуришнћ, f подначелник града Сарајева. Поздравна деаеша Гл. Одо. Гајреша Ц а зи н . — Предстапниц и учесппцн велш;е,ус«јгле nprfe иза Ослобођоља Гајретове забаве у Цашш.Уса аекзмјсрним одушевл>ен>ем окупл.еин око Кајретова иовјереника Зухрића кличу: Живпо Главнн -tVioop Гујрета. ж£лећп велнки успјех Гајретовој забавп у Сарајеву.^ Зухрић, Осман Рсџнћ, Суљић, Поздерац Нурнја—иХасе. Сабљаковић, Ћорплпђ, IWianih. Кавазовић, уКабилагнћ Нбрахнм и други. Деаеша г. Ј. 3. Сма/шггића Снопљ е. — Желпм пајлепши, , W : Жалнм што сам зан^ечен. Нрнлог следи Јусуф З и ја С м аилагић Скопље. Бијрамска забава у Бос. Петровцу Ha први дан Бајрама. 13. марта, одржпппр je Гајрстова -забава у Босаиеком Петровцу, Koja je, како у моралиом тако п у матернјалиом погледу, успјела. Присутне госте поздравво je r. Мехмвд Харић, истакнувши упратко развитак и значај друштва Гајрег з ' idtD муслимане. Г. Хавић je замолно присутне да узму к срцу ту нашу узданицу, указујући им да се je са највишег мјеста учипила велнка иажља нпшем муслнманског народу, јер смо добили за покровитеља нашег Гајрета Његово Височанство престолонасљсдннка Петра. Уз трократни живио завршио je г. Хавић иоздравнн говор. Послије лијепог нјсвања и патриотске дскламације школске дјеце, започео je комад »Два начелинка« од Екрема, који су дилетанти, муслиманска омладина из Петровца, одиграли врло добро. Ha забавн свирао je омладнноки тамбурашки збор са зборовођом учитељем г. Вајзовићем. Да je ова забава тако лијепо уснјела треба 11арочито уписати у заслугу г. Шехићу, учитељу, као повјеренику Гајретову. У Бос. Петровцу влада прилично расположење за Гајрет, што je и број присутних ua забави ноказао. Мањкала je до сада шшцијатива, али од сада биће много више рада иослије ове забаве, ua се надам да he се и пододбор наскоро конститупсати. Чист нирход ове забаве изнаша око Дин. 2.000.—, na je та свота, узевши у обзир овогодишљу знму, бар за сада задовољавајућа. Други дан Бајрама на вечер, одржапа je та забава за жепскиље. М, Хавић. Гајрешови забава у Бијељинн Kao сваке, тако je и ове годиие пододбор »Гајрста« у Бпјељини прнредио у суботу на 16. III. врло успјслу за- 96 • баву, која је cBojim ^оралнпм н материјалнпм успјехом надмашила све досадашк-е. Особито лијепо и у стилу био je састављеи програм ове забаве, те изведек иа onhe задовољство. По први пут овдје основан чнсто муслимански пјевачкн збор назван »Мушкп Гајретов Збор«, пзвјежбан велиiciim маро« н трудом, те љубављу према иашем напретку и »Гајрету«, од учптелл опдашље I. нар. основпе школе г. Матпје Фплнповића, отпјевао je Новакову »Јадранску вллу«, Слогарову »Ha освитку« и нашу народну пјесму »Телал ниче« складпо и мајсторски, како бк се то могло очекивати само од једног старијег првокласиог пјевачког збора. Гг. М. Грнифслд п Др. Н. Чалдаревић управо су умјетнпчки извели својс тачке програма на влолннн и гласовиру, a тако ното женски и мушкп нараштај овдашњег Сокола. ,Чекламација »Прснн се роде«, од Н. Ресуловића, изведеиа no малом Даутовићу, ученику 11. разр. основне школе, узбудила je све слушаоце и мпогому натјерала сузе на очи. Ha концу je на бинн изведена шала »Сеоски дућанџија«, a послије тога настала je права готово фамилијарна забава. crafnijitf у разговору и претресању нашег хала п нашнх горуЈшх иптаља, a млађих у братском колу које иије престајало све до ‘зоре. М(фам овом прпликом јога парочито истаћи, да се je бомтл^Јр.мбола особнто истицала лијеним ручним радовима које су у обилиој мјерп даровале мпоге наше муслиманске дјевојке, a које cj^ i особно, колико никада до сада, дошле na ову забаву. Лнјепи ови радови њиховпх њежннх ручнца, у које су често билп мајсторски унешени плодовп љпхове бујне фантазнје п раздрагана севдаха, бпли су предмет нарочнте паиикегв^а one који су их наЈкпоношћу сретна случаја 'бом поипјели, ocTiihe за дуго времепа лијспа успомеиа. Ona Гајретова забава мислило се je у првп мах да буде u прослава Гајретове 25-годншњнце. Одустало се je од тога ради незгода које je свако осјетпо услијед овогодиппке jsfne н дуготрајне зиме, na he се no свој прилпци ова 25годишљица прославигн пдућег љета у отворепој прпродн јсднпм теферичом већег стила, за који се neh и сада чнне лзвјесне припреме. A . С. Српска Централна Привредна Банка — Великн добротвор (Легатор) Гајрета Ј едан од н а јв е ћ и х добротвора н аш ег Г ајрета међу н о вча н и м заводим а је с т С рл ска Ц ентрална Б а н ка у Сараје в у . Н акон народн ог иам Ослобођења н и је прош ла н и једн а го д и н а да се овај у гл е д н и дом аћи завод и и је с је т и о Гајрета и потпом агао га са издаш н ом пом оћи. Њ ене годиш њ е помоћи наш ем Г а јр е т у изн аш але с у 5000— 10.000 дин ара. Поред тога, ка к о je то већ познато р ад ен иц и м а и пријатељ и м а Гајрета, С рп с ка Ц ентрална П ри вредна Б ан н а посредовала je пред 6 го д ин а при одобрењ у кр е д и та Г а јр е ту од М и ни стар ства П ош та и Телеграф а у и зн о с у од 500.000 ди н а р а пр е у зе вш и п у н о јам ство за по д је л у овог н редита наш ем Г а јр е т у . Тим е je овај в е л и ки и у гл е д н и наш новчан и завод д о п р и н и о , да je Га јр е т могао пласирати овај н редит у з в е ки н ам атњ ак и та ко п о л у ч и ти сваке го д ин е в е ћ у с воту као р а зл и н у на ка м а тњ а ку . И поред о ви х пом оћи наш ем Г а јр е т у , С р п с ка Ц ентралн а П ри вредна Б а н ка , ц и је н е ки рад н а ш е г д р у ш т в а , упи с а л а се прош ле јесен и за члана В е л и ко г Д обротвора (Л егатора) Гајрета, те je ч л а н а р и н у од Д и н а р а 10.000.— ови х дана у ц и је л о с ти ис платила. Гл а в н и Одбор Г ајрета д у ж а н je да се овим путем захвали овој с в о јо ј доброчин итељ ици и а јс р д а ч н и је и да je истаине и пре п о р у ч и сво ји м пријатељ и м а и р ад ен иц и м а као је д н о г од н ајвећи х добротвора н вш е г Гајрета. �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n trala: S arajevo Sjedište D ire k c ije : B eo gra d F ilija le : B rč k o i Novi-Sad OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOĐOOOOOOOOOO Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopčić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Sarajevo, Strosmajerova preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne v.-.m O e< IX D ® O e O © G Q O O O Q (3 e O O C ' f Ш Т А М П А Р И ЈА 1BOSANSKO POŠTO SAMO RASTRIRNiCA KLIŠARNICA Израђује: разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице v бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна сгручна дела, календаре и остала иврадња солидно, брзо и no умереној цени 1 SV A K I M U SLIM A N T R E B A DA KU PU JE Властнта књиговезница пзрађује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G ajret” Narudžbe: Tvornica cigarpapira [ S A R A J E V O I ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 j КЊИГОВЕЗНИЦА — C IG A СТЕРЕОТИПИЈО S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva G airet u Sarajevu �Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. O d čiste dobiti d a je 10% K ulturnom i P ro sv jetn o m d ru štv u „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ^ i§ Z a g /g E S S 1 ^ 5 1 E ^ ia is llž iš i2 H 2 2 § li^ iO E Z § lD E S § liš ^ iia S § l^ § )R ^ iE ^ E S § lig 2 § ils S E ^ Bosanska Industrijalna i Trgovačko Banko d. d. Sarajevo, Strosm ajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000*- | Dr. Omer Bahtijarević 1 d u g o g o d iš n ji li j e č n ik 1 B o ln ic e , 1 D in i D rž. spe- c ij a lis t a z a o p e r a t iv n e b o ­ l e s t i , a s is t e n t c h ir u r š k o g o d e le n ja Rgzertfni fond o p e ra te r D rža vn e n e d a v n o je B o ln ic e o t v o r i o 7,500*000* C Prima u l o š k e na štednju, vrši znake u unutrašnjosti i inozemsti uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 -3 p o s lije p o d n e Interurban te le fo n i broj 605, 865 i Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Prestolonasljednika Petra | ulici broj 20 u ll.-om katu ■ IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIItllllllllllllllllllllllllllllllllllllN IllB na ion IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllH... . općine grada Sarajeva Temeljna glavnica 40,000.000‘- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9e8af5351ff5cd6e025e3efd16a3a445.pdf 0f2c3f7a10815f3fc73ca00d0e622e1b PDF Text Text Direkciji'Ženske Gimnazije ш M V w im . /lф V| 11 A ш ш f .kdШ ш Ш Ш Ш Ш SA КУАТУРМб ИШ Н 6МСКЛ ТОДИЗАНЛ MVUMMAMA & - •■: - С А Д Р Ж А Ј: *~v- .. , . C / A . Б у р и н а : Б ул б ул д ер : ' ^ : - ,r Х а м и д Д и зд ар: С т р а х Ш у к р и ја П а н џ о : П есм а новом с у н ц у f - У' / Х а јр у д и н Б у ју к а л и ћ : Њ ез и н а^ суд бивд ’ Х у с е ји н М урад бегоеи ћ : П о д врбама Спдапннке Ф ЕЉ ТО Н : ; f - Ч " / -4". I М и х . Зош ћ енко: O ra p tf падов НАРОД Н О П РОС В ЕЂ И В АЊ Е: Х а с а н Ђ и к и к : Н а ш а и н телл геш џгја и ' рад у народ у , Мехмад С з л и х с п а х и ћ : П оглед н а даиаш њ е оело ГА ЈР ЕТ О В 1. АПРИЛА ГЛ АС Н И К V САРАЈЕВО 1929 У ређуЈе: Х а м з а Х у м о �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва аа културно и економско подизање муслимана, иалази 1. и 16. овавог месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 данара на годину, a sa све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене.код Главног Одбора нли код управа Гајретових конвиката. * . t: - „ ■• Поједини број стоји 5 динара. • /. ' ' .i:'- ' ' . У .. v Двректор . ' v" Уредник / ' т- “> 3" . - • Х ам и д КуниК / >- .• Х ам за Х ум б - - / Власвнк друпггво „Гајрет“. — Главни и одговорнн уредник: Хамза Хумо. — За пггампарнју „Восанока По*г»“ .х •" . . : * ,v , _ одговара Јосип Енгел. �T J f > 2 7 > L T S. A. Burina Bulbulder Jutro je zacvrkutalo kroz hiljade ptičijih horbva i orosilo zemlju mirisom svežeg proleća. Istok se zarumeneo i posuo crvenijcim daleke vrhove Radošice što se polugola uzdiže ponosno nad'mirnim dolinama upitomljenih oranica. Stari Arifaga pojahao konja^pa pošatrđz šehera na selo. Treba mu malo obićf kmetove što obraduju njegova imanja. Već osedeo od godina, Arifaga se još drži čvrsto na nogama. Ng da se on. Otima se starosti Čovek u ovim godinama kao ^to je on, teško da bi mogao podneti naporne ' " ovakve ' ^ izlete. Pa ni poošl »oštra svežina proletnjeg jutra njemu ne smeta. Naprotiv, još mu godi. — Oh, baš me fino rashlađuje ovi sabahski vjetar — kaže on Jusi Manji, slugi, koji jaše pored njega. — A meni Boga mi, ago, nekako pohladno. Sve dršćem. — Hajde, hajde, mlitavče. Vazda ti ili studeno ili vruće. Sve te ubija. Znam ja to tvoje prenemaganje. Ne pričaj! — Ne vjeruješ mi, aga, a? — Šuti, šuti, lijenčino! Znam te ko starog zeca. — Eh, Boga mi bi ti najvolio neđe pod lozu, pa da sunce grije a ti u hladu. I da ti s odrnje padaju Same jagode u usta. A? Jusi se smeše obrazi pa zasukuje brčiće. Drago mu što mu aga pogađa želje. On bi zaista najvoleo tako živeti. Ništa ne raditi, a da mu sve dolazi na noge. I živeti u bonluku ko čovek. — Kažem li pravo, ha? Juso okleva. Teško mu javno priznati. Može ga oterati, pa onda nije nigde prispeo. I ovako mu posao nije težžtkr-Nekad s agom u selo, a nekad ga i sama spremi da svrši ovu ili onu stvar. Brine se još oko konja Arifaginih. Eto, to mu je sav posao! - Što ne zanovijetaš? Što ne zboriš, a? — Vala, aga, ne znam što ću da zborim. — Znam ja da'ti to ne bi prizno ni za živu glavu. Ama neka! Drugi ćemo mi tebi iposo. Motiku i metlu n ruku, pa ti meni nećeš biti taki. — A kad nisam naučio kopati, aga. l— Naučićeš se ti polako. Kad ti ne dadnem ručka niiLvečere sve će sama motika u zemlju. Čekaj ti, čekaj! КГ~ЈТШ teško došlo što mu aga sad ovako zbori. Ne­ kako se promenio pa čisto drukčiji. Do sad nije bio cvaki. Nije mu nikad ovako što zborio. Osim ako bi ga nekad za nešto malo zaružio, kad ne bi na vreme osedlao konja ili obišao radnike. Ama to bi sve bilo trenutno. Aga se rasrdio pa se za čas i otsrdio. Nije mu nikad cvako pretio. A da ga ostavi gde će onda? U drugog, pa još gore! Možda se aga još "i šali. Proće sve dok se malo raspoloži. Sunce je već dobro pood maklo iza brda. Oni se penju peskovitim puteljkom i približuju se selu. — Vidiš Juso — kaže aga. — Ovi jadnici vamo vazda po poslu. Nikad ne dajanišu. Puno čeljadi sitne i nemoćne, pa opet daju meni više nego što trebaju. Zar je to pravo da ti, koji ništa pod Bogom ne radiš, uživaš bolje nego ovi sirotani što robuju, moreš reći. Robuju agi i zemlji. Robuju božjem zvizdanu i strašnoj mećavi. Oni svakog časa strahuju nad božjim emrom. Jer se boje da im na vrijeme ne pane kiša, ili da im krupa ne obije sve. Eto, oni se svakako muče. Ja sam to davno vidio. Dok sam progledo očima čovjeka koji ima u sebi i malo duše i ponosa čo- 97 �vječjeg. Šta misliš ti,-moj brajko, vidiš li ti ovog golog, pustog krša. Oni ga iskrče za hatur moj. Iskrče kamen i tu posade lozu. Oh, kamo sreće da sam ja to davno vidio. Još dok sam bio dijete. Da me je to babo na­ učio. Ali ne smeta. Ja ću naučiti vas da poštujete sve one koji nas hrane, da im pomognete svojim snagama i da ih blagoslovite srećom. Moj Sulje će sve ovo naučiti. Niko mi neće živjeti onako bez rada. Naučiću ja sve. Juso se čudi, šta zbori aga, pa ne zna šta da kaže. Zna on da je aga dobar sirotinji, ama ov ak o ... Čudi ga da kaže tako i o svom Sulji koji može da živi a da ni do šta »ne dofatk. — Neće se ovako vazda moći — kaže on, dok ulaze u davno probuđeno selo. Prošli su kraj njiva i vinograda i svugde videli svet prionuo za zemlju, pa radi, radi uz pesmu i veseo žamor. Kraj njih pro­ laze stada ovaca. Idu na pašu, a za njima mlade se­ ljanke sa kudeljama i pređom ispredenom do zore. — A, Kato, živa bila — oslovi Arifaga jedno "ru­ meno devojče snežnih, nabujalih obraza i jedrih, nd* taknutih grudi. — Uranio haga. 3o g ti dobio do/ — Je li sve stado u redu^ Jia? — Sve, sve, haga — kaže'ddvojka, zaustavljajući se i nesvesno milujući agi na konja. — A otac, majka. Đp sy oni? — Majka je još ddtfia, a babo je otišo u da polijeva vinograd. — Doklen ćeš ii sa ovcama? — Pa po m alo. . . ov^ko. . . — Hajde, hajde, dijete. Samo pričuvaj ih dobro. — Ne brini, haga, ne t>rini. I rastaju se. Arifaga i Juso jašu dalje kroz selo. Sve ih pozdravlja, jer sve zna za Arifagu. Svak zna da nijedan beg ni aga ni izdaleka nije ovaki, kao on. On sa svakim lepo. Pa je stekao i naklonost poštovanja drugih prema sebi. Dolaze pred kuću Joze, Katina oca. Prolaznici ih gledaju pa se smeškaju. Nijedan se prezriv pbgled nije okliznuo sa bezbrojnih seoskih očiju koje su slučajno videle posetioce. Domaćica Janja i sitna deca odmah izleteli da prihvate agina vranca i da ga odvedu do pojate. I Janja sva vesela uvodi Arifagu u kuću i priča mu odmah o toku poslova i izgledu na dobru letinu. Ovce sve napredne, a na lozama u vinogradu rese prepla­ vile lišće. — Ne znam, ako Bog da i sveta Marija, ova godina će nas poslužiti kao ni jedna druga. Eno sve što je za rad, sve je u zoru bilo na poslu. Šta ćeš, bez toga se ne more. — A Martin je u vinogradu kod Bulbuldera, ha? — Jes, jes, haga. Polijeva. Ovo mu je drugi put. Znaš i sam. — Dobro, dobro, otiću i ja malo tamo. J )a vidim kako izgleda. — Vanj tako — kaže radosna domaćica. Iznosi se kafa i duhan. Pune čibuk Arifagin. Sva se deca takmiče koje će što pre i što bolje u čemu da ga posluži. Donose uzvareno mleko i kajmak. — Trba haga da se malo okrijepi. Ubio ga put — kaže Janja. — De, de, svršaji ti, brate, svoje poslove — smeška se Arifaga. — Ne brini ti, ne brini. Ja ništa ne gubim. Oko tebe se ne može nikad izgubiti. I Arifagi beskrajno drago. Laska mu što ga ovako vole svi. Njegova lepa narav je poznata na da­ leko. Miluje on decu i daje im svakom po nešto u ruku. A deca ga od radosti ljube u ruku i stiska ju novac u šakama da im ne ispadne. E, pa možemo mi malo do Kinkača — kaže Arifaga ustajući. — Hajdemo, Juso. Navratićemo malo Bulbulderu. Da vidimo kuću. Nisam tamo bio odavno. Starinska je, ama nekako lijepa. Ja sam se tamo rodio, pa mi je vazda draga. I oni jašu konje, a deca im veselo mašu i kao da im žele reći: sretan put. * Slavujeva šuma, poznata u šeheru kao Bulbulder, isništvo je starog Arifage. Nalazi se podno starih vinograda u Kinkačama, a ostalo mu od dede koji je dobio od nekog carskog vezira. Izgled njen je veli­ čanstven. Craogorica smešana sa širokokrošnjatim belogoričnim drvećem krije u sebi bezbroj ptičjih horova, pa večno, neumorno pevaju pesme radosti uz pratnju akorda sunčane harfe, kad se slevaju sa in­ timnom veličajnom pesmom s frula znanih i neznanih pastira. Beskrajna intimnost snevane radosti, rođena u senovitim krošnjama Bulbuldera, prosipa draž i lcpotu vedra i zanosna života, kroz miris nezasitnih skupova boja, pesmom okrunjena neba. Raskošno šumi i dere kamenje Modruša, što se ispod vinograda razdvaja, pa teče dvama rukavima Bulbulderom. A u adi, između dva Modrušina rukava, beli se kao od sedefa čardak, nekada vezirov letnikovac. Lepo je to imanje Arifagino. Nalazilo se mnogo kupaca, ali ga on nije hteo ni pod koje pare prodati. — Neka mi ima đe provesti život Suljo — govorio on često puta. Obišao vinograd što ga poleva Martin. Sve mu se svidelo, pa došao na čardak da se malo odmori i osveži. Seo na doksat pa zapalio čibuk i smeška se. Oči mu se pune daljinama pa blešte od neumorna ži­ vota što se rastvara pred njim do u aedogled. Odba­ cuje kolute dima i s osmehom zadovoljstva i zahval­ nosti misli o sreći koja će pratiti njegova jedinka. �Malo kao i žali što i on nije mlad, pa da proživi u kmet pa se obogatio. Sad je njegov imetak velik, a ovakom berićetu i hajru. Eh mladost, mladost — kaže Fata jedinica. Pa Sulji i to nekako godi. Samo se boji on. Jedan iskren dubok uzdah ipak otkri u njemu da mu otac ne bude protivnik. Boji se da babo neće nesvesno žal za mladošću; tugu za prošlim, nestalim dozvoliti da mu svet kaže, kako njegov sin ne može danima. da dobije druge devojke nego baš sa sela. Puteljkom uskim i neravnim uz jedan rukav Mo— Pa šta šutiš, a? druše uzlazio je Sulje, Arifagin sin. — Vala babo, ja bi F atu . . . — Ko da Sulje ide, Juso, ha? — Koju? — Sve mi se čini. — Memišaginu. — Što li to on, zaboga? — Zar Fatu? Ti! — čudi se stari. — A malo prohodo. Neka ga! — Ja, ja. — Neka ga, neka ga. — Eh, sinko, sinko, kad bi to moglo biti. Ja ti Suljo se penje uz stepenice do doksata. Ide ocu. ne bi branio. Ama treba gledati i na naše. Pa Boga Uznemiren i zamišljen. Teško uzlazi uz stepenice. mi i na svijet. Šta će reći tvoje adže i daje. Pa tetke — Koje dobro, dijete? i dajinice. A? Da se seljakačom ženiš! Hahaha. Neka — Babo, ja sam došao da te molim. siniko, neka. I na rodbinu treba da malo okreneš — Reci. glavu. Hoćeš li mi dozvoliti. — Ju neću druge! — Šta? — P a a ... — Znam da ćeš me odbiti, jer sam i premlati. — Vala ja ne znam. — Pa šta sinko, reci, sve ću ti učiniti. Allah je — Д јш ti to reče? Što ti to šuhnu najednom u jedan, pa ako bude od njegove volje dosuđeno i ta će glavu? ti se želja učiniti. — Pa mi se odavno znamo. — Obećaješ li? — A majka? Znaš li ti kakva je ona? Znaš li ti — Obećajem. "Hirčeš je ubiti time? Znaš li ti da bi ona prije u Mo— Da se oženim. drušu nego bi to ^OŽivjela- Rekla bi: >Neš vanj preko Otac se nije nadao ov^jvom pitanju i zahtevu mene mrtve. Zar mi sojevići da se rođakamo sa sina. Iznenadio ga je upravo ovaj nenadni korak kmetima i da dovodimo od njih?« Eto to bi ti rekla. njegov. Nikad ni u snu ne bi mogao pomisliti dp| bi on Ne znam, radi šta znaš. sam mogao o tom progovoriti. On, dečko tih i miran,iJJlJ Babo ja nikad ne bi gledao na svijet. bez bučnoga života i raskalašnosti, bez prethi A na majku? ispitivanja stvari, pa da se za čas odluči na jo ćuti i griska nervozno nokte. Ne zna šta bi r Sirtjc korak. Nije mogao o tom ni sanjati. počeo. P< Poludiće ako mu je ne daju. Suljo nije dalje govorio. Nekako se stidio iskre­ - S Sinko, ako tebe nestane, nestaće i nje. Znaš nosti svojih reči. A otac ga i posmatrao sa smeškom da si joj ko ženica u oku. Skočiće u Modrušu. roditeljske naklonosti i ljubavi. U mašti je gledao lik — A ja ću je i pitati. Večeras kad siđem u ka­ svoje mladosti različit od Suljine. Njegova raskalašna sabu sve ću joj reći, pa ... otvorena mladost sa nagnućima vrele, putene po­ — Što Allah dade. hlepe bila je u jasnoj i vidljivoj opreci sa mladošću — Tako je dijete. U njega se uzdaj, pa će ti sve njegova sina. Povučenost Suljina spojena sa retkim dobro biti. opštenjem sa devojkama još su više zbunili Arifagu. Sunce se nagelo Rivniku. Arifaga silazi u ahar Nije znao šta da počne. da izvede konja ipa da pođu kasabi. I oni jašu vrance — Pa koju si mi ti to zagledo, a delijo — šali pa naginju niz Modrušu da prije mraka stignu. Oblaci se skupljaju na horizontu iznad Rivnika, pa prele se stari. Suljo šuti i crveni. Usne mu podrhtavaju skorom olujom. — Mogla bi nas i kiša još zateći na putu — kaže od nekog stida. Teško mu reći babi istinu. Misli da će mu biti teško kad kaže. Zagledo Arifaga. — Pohitimo da prije nevremena stignemo u on u Dolaćima Memišaginu Fatu. Lepa je to i pa­ kasabu. Bulbulder ostaje za njima i kao da žali što ga metna devojka. Na daleko joj nema para. Jedra se­ ljanka sa svim odlikama savršenosti ženine draži. Pa napuštaju gosti koji retko zalaze u senu njegovih Sulji malo i poteško da prizna ocu. On zenđil šeher- gustih krošanja. Modruša penuša i šumi, a šum tužno lija pa da uzme devojku sa sela. I to đevojku nekad odjekuje kroz prazninu šume. Pretskazuje skoru babina kmeta, Fatin otac Memišaga bio nekad njihov oluju. 99 �Majka ni da čuje o njegovoj ženidbi. Zar da joj nevesta bude »šćer« njihova kmeta? Bože sačuvaj! — Vanj preko mene mrtve — kaže ona. Nećeš ti meni paliti obraza. Šta misliš ti? Zar kod tolikih djevojaka u kasabi, pa u cijeloj Bosni, ha? Nećeš, nećeš, sinko! Jemin ti činim. Vanj da me ne bude žive. — A majko, ti si bila i gora od mene. Ovim recima Suljo je izgubio osećaj detinje duše. Nestalo je u njemu onoga čoveka koji je dosad bdio nad njegovim životom. Do ovoga časa on nikad nije ovako što majci rekao. Umro bi pre najtežom smrću čoveka no što bi joj ovako nešto kazao. Ali ovo je došlo nekako nenadano, spontano. Posle ovoga časa on nije više bio onaj tihi, urazumljeni čovek. Prisebnost čoveka koji s hladnokrvnošću podnosi sve ne­ pogode u životu otprhnula je s njegovog urođenog raspoloženja. — Ne daju nam. Hahaha! — smije se on luđački. A jadna devojka ne zna šta da počne. Vidi n$Ćc biti dobro, ali se ipak nada. — Moram ovcama — izvinjava, se, a on je obu­ hvatio rukama (pa jbj ne da ni da makne. — Hahaha! — smejg s^'on. Samo se smeje, a glas mu odzvanja kroz odaje. Obuhvata jače'T grize jadnu devojku da joj se. čini sy e J o j meso otpada. & t illlUlLL Хамид Диздар Сшрах \\ Шукрија Панџо ZUJI , Тишине су пале н& плави, заспали град, што грца поспано у п о Ф ћ ф м сну. Сене се пружиле миром заспалих улица и ћуте тихе у мрачном дну. Сад облаци неми путују и кишним очима вире у моју собу. Сад крик ноћи, престрављен, улази у све душе. Јецају куће — беле авети — и тихо се руше, руше... Мрак. Ha улици барикаде Страха. и леден дрхтај тихим бреговима. Иза прозорских завеса шћућурила се Смрт, a срце ледено, ледено k ’o град у дубоким снеговима. 100 Ona uviđa šta je pa upinje sve sile i oslobodi se, pq naže da beži. A on za njom. — Hihihi! Ti da mi pobjegneš. Sad ćemo mi, sad. I dostiže je do Modruše, više stena što se strmo spu­ štaju prema koritu. — Haj zlato, sad ćemo se mi vjenčati, sad. I hvata je, pa poslednji put pritište, da ona sva drhti od bola. Pa peva čudnu pesmu: Haj moja Fato, suho moje zlato ne daju nam pronijet sevdaha kroz odaje s dušecima mekim. — Je li vako? Je li, reci, a? A sad ćemo na vjen­ čanje. Znaš li? Doli će nas vjenčati šejtan-kadija. Znaš li ga ti? Eno ga doli. Čuješ li kako se smije! Vidi ga što je fin! Hahaha! I on je opet obuhvata, a ona se otimlje pa moli, vrišti. — Slatki Suljo, što si namislio? -c? Da nas vjenča šejtan-kadija. Znaš li ti to? Hitrom, zove nas, jer će otići. Devojka upinje sve sile da se oslobodi, da beži, ali 4ivljački snažne ruke ovog muškarca je stežu i nose prema rubu stijene. Za jedan čas tišina. Bulbulder drhti. Ptice ućutale od uzbuđenja. Pa jasan ženski krik odjeknu šumom. I mir. Sve se stišalo. Samo Modruša šumi i plače stene, pa s njih odnosi dve mladosti Bog zna gde. Песма новом сунцу J a волем да песмс у болу ми стреме И да кроз њих јеца преварена нада, У стиховим’ звоне моје жеље неме, Хладне као мермер скамељених јада. Но сад кличем смело једном сунцу новом Девојци с очима пуним ведрог сјаја, Што блеште ко зведе над заепалом гором Окр^љеие сетом тешких уздисаја. To je ново сунце растопило срца, У дубини неких неспажених сљутља, Где извире љубав, где бол чежње грца У грчу сплетепих удесових слутња Ову искру туге нек’ однесе време, Јзр и срећа ниче у сутону гора, И већ песме моје новим духом стреме, Озарене блеском насмејаних зора. �Хајрудин Вујукалић Њезина судбина Густ сутон пада на наше пусте махале и своје се na меко шиљте и у неком грчу болно зајеца. Алп, мреже разастирс no плавим брдима, обасутим зе- мало затим, зачу се песма чије последње акорде ленилом. Неке црие сенке везле су чудне шаре no допосаше тихи ноћни ветар и просипаше пустом широким покалдрмљеним авлијама. Оживели су авлијом. Ona се трже, поновно се подиже до просевдали сокаци, a песмс све дертлије и дертлије зора, паслони главу на демире н слушаше. пунс чежње за миловањом. Бесна Раковица јури Месец je висио као na златној пити и просипао својим уским изровљеним коритом, удара о стрие снопове тешке месечиие. Чежњнв и замамл.ив миобале и расипа сс у безброј белих седефли капљи- рис дизао се са њезиног уређеног цветњака a ветар na, a у високим врбама које су je сакривале тихо га je наносио до њезиних ненџера. Она je страсно се љиха свежи поветарац и шапуће шапатом заљуб- удисала ове лепе мирисе, a груди joj се таласале. љених севдалија. Звекетали су ибрици на Ибиш- Ona удисаше ове тешке мнрисе и слушаше кесму: агином бунару, a весео кикот и песма младости Крадем ти се у вечере звонили су мирним сутоном и љубили се тамо неУ вечере под пепџере. . . где на страни у Гричу. A кад* ес све утиша, ona скочи, запали лампу Високи пусти конаци и куле беговске стршиле и принесе ј<Свеликом обешеном огледалу, скиде с. су, a њихове силуете оцртавале се у сутонском не- it era белу мараму ^ојом га je покрила да се не бу. И стара кула Хаџибегова суморно ћути као-да _ запрапЈи, a у љему забеласа се њена лепа појава. у њој нема живота и само црвенкаст трачак сбе- Ga смешкомТ^к зати с тужним погледом, загледа се, тиљке који се провлачио. кроз^ гусре му!пебке и a онда нагло тргну са себе лаку хаљину и њезино чврсте демдре пепџера, у ^ р а о je у вдооке тарабе као паго тело засветле се учогледалу. Целим je телом рефлекс неке притајене чежње^ и^гуге. A у кули дрхтала. Груди joj се надимале, a лице горило. Срце млада, лепа Емина, проводи свој^ дане у младенач- joj je необично јако запудало. Ona плашљивим поким сновима, пустим недостиживЛм. Онаггуши своје гледом прелети преко својих заобљених кукова, беЈкеље за животом, лепшим^-блободним, a младост лих једрпх груди и читавог тела. Затим притисну рукама груди и поче их чежњиво гладити и стиjoj полагано вене и изгара у севдаху за миловањем. Пролазе јој^дани тихо, вукући се, a јскети. Дуго се je тако у неком грозничавом стању ноћи беле и млаке као пусте гцдине. Бледи месечев разглсдала, док један месечсв трачак не паде кроз трак узбука joj све гориве чежње и заголица пуне открнвен прозор на љезипо наго тело. Она се трже, беле груди. Bene joj живот, a м.^адост изгара у овој” застиђепо се погледа и у неком страху притрча пропустој усамљеној кули с чврстим мандалима'и же- зору и застри га, a затим брзо навуче свилену кошуљу и као каква грешница покуљено се повуче љезним демир-пенџерима. Лепа летња ноћ полагано падаше,да ве одмори на своје шиљте и тихо зајеца: »Ох, младости моја, na врховима лиснатог дрвећа и да пробде над на- зар да те проведем у овим пустим зидннама, далешим пусти градом. Све занеми, a севдах Дертљив ко од света и живота, да чувам своју лепоту за neи чежњив, завлада у заћуталим махалама. Тихи- ког, који ће се допасти мојим родитељима, јер je ветар још и даље шуља се кроз лиснато дрвеће и богат и од фамилије, ne питајући мене да ли га слатко шуми, жамори и пева своје циликаве песмс. моје срце хоће. Удаће ме за неког у чијој ћу кући A лепа Емина самује у својој малој оџаклији и наставити своје робовање, сваком покорна и повеже ноћи за пусте дане. Ниже беле и црне мер- слушна. ЈТице плачно мора бити весело a срце туџане na ђердан свога живота. Ha њој je бела про- жно — мора волети. Ах, судбино! Зар се и ja naзирпа свилена кошуља, a густе црне косе просула послетку морам телом и душом предати неком кога je низ широка плећа. Седела je на шиљтету покрај ни видела нисам. Не, не. Нећу ja то учинити. Вопенџера, a главу наслонила на јастуче, na се заду- лим и овако остати и седе власи плести него се била у мисли и бацила у пусте младеначке снове. предати оном кога моје срце не жели. Али кад наОстала би тако дуго да je ne тргоше звуци окарине вали отац, a мајка се расплаче. . она се уплашн који долажаху отуда са Високог Брега. Она се трже, те мисли и сакри лице рукама. нодиже се до прозора и ухвати својим белим рукаДва сата no поноћи откуцаваху на великом ма чврсте демире, као да би хтела да их саломи и зидном сату и његови гласови подмукло су бдјекпда прхне као птица тамо у други део света где je вали у кутовима пусте собе. Емииа се трже, утрпу све лепше и веселије. Али демири чврсти ни мак- брзо лампу и подвуче се под топле јоргане да пробпути се не могу. Она као сломљена стабљика спусти дије и ову ноћ, мислећи о својој крутој с.удбипи. 101 �Husejin Muradbegović Pod vrbama Nagele se vrbe nail ledinu, pa čine hlad. Bujni potok, što je nekad brzim tempom jurio u badanj i tjerao mlinski točak, sad se utanjio, kao zmija, pa samo katkad zakloboće, a mlinski točak još od »babijih huka : zaspao. Ne radi više stara vodara, nego čuči tu u sjenama vrbika, ko stara baka i sluša pjesmu iznemoglog potoka, a katkad bude svjedokom i srdačnih izliva zaljubljenih. I danas je u hladu vrba na ledini teferič. Nije to onaj gospodski teferič na kojem se kolju janjci i ispijaju sjajni bakarni džezvenjaci. »Prošla su ona zlatna vremena:, svaka će vam starica reći. To je tek iz one slatke navike da se bar podržavaju ta zlatna vremena, koja još i danas zvone u dušama sijedih kaduna, a prema kojima se sadašnjica tako grubo ponijela, i ne vodeći računa o njihovoj osjetljivosti, Žene potpalile vatru, prekrile je tronogim sadžakom i pristavile kafu u »porculanli đžezvenjaku, a djevojke otišle da hvataju oraahu. Otkako su se pokrile, a tome ima i dvije A tri godine, nisu one dola­ zile pod vrbe, pa nisu ni znale da stara vodara ne radi i da se nemaju više čim omahnuti. KoHkostJN začudila Hanifa kad je pfrišla bliže mlinu i vujjfila uspavani točak. Koli&o je to i rastužilo. —Dudo! zovnu ona najbližu d: Vidi jadna ne radi vodepica. . . nema on___ — Jami jadna! — žalostila se i Duda. — niz male basamake koji su vodili do mlinskog točka, Tu, u kraju, stajala je slavina i nekoliko starih krpetina koje su mlinari od Bog-zna kada omotavali oko slavine da čvršće stoji u badnju. »Dajte te kripe« — zapovijedala je Rasema, zažmirivši na jedno crno oko, dok je drugim zurila kroz šupljinu slavine. Dadoše joj krpe koje ona ornata. Hatidži se prohtje da sjedne, jer je osjećala umor. Opipa ona oknivenim prstićima mlinski točak, da se uvjeri je li suh i spusti se na nj. Rasema uzela oveći kamen i zakucava slavinu u badanj, a izgleda joj da će uspjeti, jer je voda počela u jačem mlazu teći. Još malo /ра će početi prštati o točak. »Makni se bona Hato, poliće te vodac nagovarala je cna Hatidžu koja je prkoseći ostala i dalje sjedeći na točku. Duda, poznati »ženski šer», prikrala se iza leđa Hatidži, pa okrenula točak, a s njime i Hatu koja se izvrnula. U Palučcima se oču vika djece i psovka Mehe Bristrića, koji bijaše ođgradio vir i djecu rastjerao. Jak mlaz mutne vode jum u u badanj, slabo ukucana slavina ispade iz badnja, a voda prsnu o točak. Nasta vriska djevojaka. — Juh, Rasema, kahpijo, šta uradi ovo od nas!? \ r ^ P jis ti me Dudo da bježim; ma pusti dimije, uj! — Teglile su one jedna drugu za dimije, jer je svaka htjela da prva uteče. — Cure! 0, cure! Ma šta vam je, što ste pobjesnile, pas vam se mesa najeo! — čuo se glas sijede Inake koja je u svakom razgovoru nalazila mjesta i - Ne znam ni sama - slijegala je Hanifa ra- Sal, 1 м к а je stara žena _ kcja je kako sama kaže _ menima. - I potok se nešto osušio; jučer, čini mi se, svoj stid ostavila ш кц6е obješen 0 Hvilnk a]i dj(> da je bilo više vode kad sam ja dole na hlupanu prala vojke su naviklo na nju i njenu šalu. Mnoge je Inaka haljine, a vidi sad! usrećila, mnoge, da Bog da joj se džennetska vrata — Ma, to su dječurlija gore u Palučcima zagradila širom otvorila! vir da se kupaju — srdila se Duda. — Šta radite vi to puštulje? Ha? — Psovala je — Ho’te vam, bone; što bletmete, — poziva Duda kođoja Inaka, a iz očiju joj viri dobrota. i ostale drugarice koje su zavirivale u prazan mlin. — Ama, Rasema zakucavala slavinu, pa nas sve — Ma gledamo, gdje je Mujo Krnjo istreso buhe, kad je spavao ovdje — odgovarala je Rasema umjesto voda uprskala — pravdala se Duda, a pri tome ipiriužimala ukvašeni kraj dimija. ostalih i pridružila im se. — He, ako li ja vama slavinu zakucam sve trima, — Da nam je bone, zakucat slavinu u badanj — savjetuje ih Rasema, koja se najviše razumjela oko pa ćete vidjet — napola se smiješila Inaka. mlina. Kafa je bila pečena. Posjedaše svi na prostrti — Kakva te je slavina snašla, sestro, kad vidiš čilim. Fildžani se nališe i otpoče ženski razgovor. da nema ni vode, a onda ko će nadramiti to — nije S vremena na vrijeme zašumjela bi Beširovača du­ bokim šumom i nestašni vjetrić sletio bi s krošanja mogla nikako da vjeruje Hatidža. — Uh, ja ću sestro — odgovara joj Rasema. — šumskog drveća, zaigrao se so'.ufima djevojačkim i Uzet slavinu, omotat krpom, pa zakucat, a voda će bezobrazno se sakrio u njedrima njinim. »0, kako je slatko milovanje ljetnjeg lahora, jer je slično milo­ onda jače prskat okolo i eto omahe. — Hajde, radi kako znaš! — pristadoše sve na vanju dragana' — šapnula je Duda Hatidži na uho, prijedlog Rasemin. One podigoše krajeve dimija, za­ a onda se zasmijalo, zasmijale kićeno, dok im smijeh ciiše ih za obašvu, da nebi pokvasile puhare, pa sađoše nije zaspao negdje na dnu Palučaka. Г атВ . 102 1 �Се в д а л и н к Е Над морија Бајрам иде Кад морија Мостар моријаше ТТа помори и старо' и младо И растави и мило и драго. И умори јединца у мајке; Нс можо га да прежали мајка. Не копа га гдје се мејит копа, Већ га копа у зелсну башчу, У ђул-башчу ,под жуту наранчу. Сваког га je јутра облазила, Седтад јутро тихо бесједила: »A мој сине, јединче у мајке, »Je ли теби свично и обично, »Je ли теби црна земља тешка, »Јесу л’ тешке тахте јаворове, »Je ли теби тврдо без јастука, »Je ли теби зима без јоргана, »Јесу л’ теби сувалџије тешке?« Нешто joj се из мејзара јавља: »Чу ли мене сстарјела мајир,1 »Кад ме питаш, право да ти кажем: »Није мсни црна јземља, /тешка^^ »Нис.у тешке тахте ј^ворове, »Није мени тврдо без јастука, »Није мени зима без јоргана, »Нису мени суваћџије тешке, џ »Beh су тешке дјевојачко плетве. »Чу ли мене остарјела мајко, »Селам ћеш ми мојим јаралшма: »Што гледају нека узимају, »Што глсдају нек’ ne остављају. »Куни мајко Омера 6cp6o|Ki »Koju ми јс псрчшт оставио; »У порчитг ми г.ујо со савиле, »Очи пију у перчин со крију.« Вајрам иде, драгоме со иадам; Шта бих драгом бајрамлука дала? Кад бих драгом везен јаглук дала, Драги ми je мало му je дара. Кад бих драгом бошчатука дала, Оирота сам много му je дара. Кад бих драгом бијеле груди дала, Хвалиће се међу јаранима. Кад бих драгом no душека дала, Азгин драги мировати неће. Клте тла Кличе вила са б’јела Порима, Ha дозива мостарског везира: »Чу ли менс, мостарспи везиру. »Чувај Стоца, пази Почитеља, »Ни Мостара не остављај сама! »У Мостару л.ута гуја сиава, >»Љута гуја Дадић Алијага. Зелен шраво -Зелен траво, не зеленила се, Мила мајко' не веселила се, Меј-«4$боре, ти се поломио. Moj чардаче ватром изгорио, Што си мени младој додијао. Све no теби еама ходајући, С|вилен јорган ногом ћугакајући, У душеку сама спавајући. Рујна зора Рујиа зора сашла одозгора, Прошетала иелред мога двора. A у двору заспала дјевојка; J a јо будим, међу очи љубим. »Устај, рано. свапуло je ^давно, »Устај, луче, грануло je сунце!« Над каури 1Сад Каури Ливно поробшпе, Поробишо ватром попапише, Заробишо триста дјевојака, Заробише АтлагиИа злато. Проговара каурска војвода: »Чу ли мене Атлагића Злато, »Дедср узми турски абдест на се, »ТСод метте га узимати пећет.« Одговара Атлагића Злато: »Ako би со гуја пробудила, »Отани, гтани каурска војводо, »Ako дођо Велаги11,у Ахмо, »Сав би Мостар огљем запалила.« »И теби ho абдест тробовати.« �ФЕЉТОН Мих. Зошченко Сшари иацов Сакупљање ирилога за иабавку аероплана затим сс примио посла, Али, од узбуђсња није Mo­ ишло јс успешно. Један од чиновника, стари ваз- rao да ради. дуигаи спсцијалиста, који се воћ два пута дизао у Два мессца после тога, он није могао да радп. балону, обилазио je драговољно сва оделсња и агп- Kao сеика пратио je сакупљача, дочекивао га у ходтовао: иицима, шггсресујући се како иде сакуиљање, jeo — Другови, — говорио je on — паступа нова je колнко дао и где ће се аероплан правити. Кад je новац био сакунљен и аероплан поруepa! Свако надлештво имаће ваздушни саобраћај чен, књиговођа Тетјоркин, злурадо сс смејући, доаероиланом. Стога, прилазите, потписујте. Службеници су прилагали са задовољством. nmo je у фабрнку. Нико се није бунно. Само у једној канцеларији, у — Но капо, браћо — питао je раднике. — ИДе рачунском оделењу, сакупљач je имао несрећу да ли посар? се сусретнс са тврдоглавим и упорним човеком. ^ у Што ви желите? — питао га инжињер. Taj упории човек био je књиговођа Тетјоркин. -u. Kano што? — зачудио се Тетјоркин. — Ja Књиговођа Тетјоркин, иронично се под&е*'- нопац вво^д^о за асроплаи, a он још п и та. . . Овде, нувши, упита сакупљача: бра-јд^ црави се аероплан за наше надлештво. Тро— За аероплан? Хад__ A parate he битн асроба да погле^ш. план? И овако шСкад nav nprfj, na још и на то да Тетјоркин ј^ дуго још обилазо салу, разматрао бацам новац. СтаЈж пац^в ЂвјЦ ja. брајко. материјал и, шта вишс, кушао га зубима и с испо— М чекајте! — љутио се сакупљач. ^ "А ер б ^ - \г.ј(1рењем климао главом. нлан. Обпчни аероплаИ! . / —r'BSh'TOv, браћо, — говорио je радницима — — Обпчни — .jt‘t£e сР осмојну Ф к у ј^ лоратс првапти тако да буде сигурно. . . Стари паможда on неће (шти сигуран? «ов сам ja. Знам ja вас добро. Сви сте ви лопови. летиш, a ветар га обори и пропјаде hoM i^ j М Направите, a после: пропелер ne може да се окреће. ja, тако улудо, бЈгцам iia њега свој повац? Ja сам II онда, нзАшите ви, ja сам ту, тако рекући, и мажени куиио шиваћу 'тошшну n тада cau, тсријално заинтересовап. да знате, и најмање кбло својим рукама опипао. Тетјоршш још једпом обиђе радионицу, обећа A у овом случају, как6Аћу-? Можда проиелер нећс да ће опет навратити и оде. моћи да се окреће? A? После тога, on je долазио у фабрику сваки дап. — Чскајте! — вш;До je с^улл.ач. — Државна Попскад и двапут дневно. Расправл>ао je и псоваз. фабрика ће га правити! ФабрикаКФабрика!. . . Тражио je да ое иромсни материјал, a некад je и — Фабрика, — ироиисао je Т^тјоркин. — Па цртеже разгледао у кабинету инжињера. шта, ако he баш фабрика? И ако се иисам дизао Слушајте, — рекао je једном инжињер, што je у балону, ипак, стари пацов сам ja — знам ja. И могао учтивије — ви већ, молим вас, како да каДруге фабрикс узму новац, на из тога na копцу ж ем. . . Ми ћемо направити у реду, ви се не узнеконца не буде пишта. Само ne машите na мене румирујте. He долазите бадава овамо. . . иначе моракама. J a ћу платити. Није мени жао новаца. Алн ћсмо отказати поруџбину. Ви, као представник, л говорим што je право. A илатићу. . . Изволите. Ето, сами ћете разумети. . . шта више, могу и за Михрјутина платити — он je — Чекајте, — узвикнуо je Тетјоркин. — Кана отсуству. Изволите. кав сам ja представник? Ви сте то измислили. Ja Тотјоркин извуче буђслар, обрачуна no курсу долазим као нриватан човек. Дао свој новац за један златни рубаљ за себе, a четврт рубља за отаероплан ___ сутнога Михрјутина, потииса се, поново изброја — A, — загаламио je инжињер, — нисте предновац и даде сакупљачу. ставник! A колико сте поваца дали, враг вас понео? — E to . . . Само, условно, брајко: ja ћу лично — Колико? . . . Златни рубаљ сам дао. у фабрику ићи. Moje очи — драги камен, a туђе — стакло, тако je то увек. — Колико, рубаљ? — уплашио се инжињер — Тетјоркип je још дуго гупђао себи под нос, a рубаљ? .. 104 �Инжшвер извуче фијоку и баци Тетјоркииу новац. — R to, враг вам кожу дерао, ето. . . Тетјоркин слегну рамснима. . . . ... , — Еако хоћрте. Нсћетс — и не треба. Поручићу ii a другом месту. Стари пацов сам ja. Тетјоргаш изброји новац, стави у дсн и оде. Али се одмах поврати. — Још за Михрјутииа. . . — рече.Тетјорки«. — За Михрјутнна?.... — избезумљеио je крикнуо ишкињер — за Михрјутина, пацове стари? Тетјоркин уплашено притвори врата, и журно нође ка излазу. —- Пропаде новац — шаптао јс ТетјорШШ. — Четврт рубља ми закину, пролалица. . . А' још Инжињер. . . • • С руског Михмуд Коњхоџић NARODNO PROS VEĆIVANJE H<isan Đikić Naša inteligencija i rad u narodu Inteligencija? Nekako čudno zvuci ova reč kojom se danas mnogi rado kiti, a još čudnije zvuči kaji-je kaže naša inteligencija uopšte, a muslimanska u Bosni i Hercegovini napose. Ko je pažljivo motrio-život naše ratne i odmah posleratije- inteligencije,, koja danas fungira kao vodeća u socijalnom životu našega naroda, zapazio je jednu interesantnu.pojavu koja će mu, ako joj potraži malo dublje uzroke, otkriti jedan ne baš le.p prilog za procenjlvanfe vrednosti naše inteligencije. . \ I U poslednje vreme javljaju se iz redova ove inteligencije po specijalno' našim bosansko-hercegovačkim listovima pojedini ljudi, na oko jakih posmatračkih sposobnosti, i s očajnim uzvicima upiru i upo­ zoravaju na crnu hidru propasti koja se nadnela nad popucale krovove muslimanskog življa u Bosni i Her­ cegovini. I kad čovek pročita jedan takav članak, u kome se predskazuje ili konstatuje to crno zlo, ostavi on na njega tako težak utisak, tako mu deprimirajući đeluje na osećanja da i najokoreliji optimista počinje da sumnja u spas i ikakav kulturni napredak našeg naroda. Kakav efekat od opšteg socijalnog značaja misle da postignu ta gospoda sa takvim pisanjima, sumnjam da bi na ovakav uipit znala odgovoriti. Misle sigurno da svi drugi ljudi (izuzev, razume se, njih ne­ kolicine) prolaze kroz život slepi, da ne vide zla, pa su im potrebna njihova naricanja da ih osveste i upo­ zore na propast; ili može biti pišu, eto, tek tako, da se nešto napiše. Boje se da bi, ako ne bi pisali, svet mogao zaboraviti na njih! Ali biće sigurno da im na­ rodna beda zadaje nesn'ošljive boli i iz čisto živčanohigijenskih razloga traže načina da dadu oduška tim svojim duševnim bolima, jer ih sami nisu u stanju da snose. Najlakši način za to je, razume se, uzeti olovku, pa napisati, a ostalo neka rade drugi. A pozovite sada jednog ovakog inteligenta da pri- akoči u pomoć onima koji rade na spašavanju, on će vam sa neke visine i propisnog odstojanja odgovoriti da je on-dao svoj obol, jer je o tome »već pisao« u tom i u tom listu i, da vas još više udobrovolji, odgovoriće vam da će i još (pisati. Drugi će se naći, pa će reći da se nije zaustavio samo na pukom pisanju, nego da je prešao i na stvaran rad i upreće prstom u jedno društvo, koje je u tu svrhu osnovano i kojemu je, naravno, predsednik. Pogledaj zatim na rad dodruštva, pa ćeš se odmah uveriti da je osnovano samo zato da gospodin »vredni i poštovani osnivač i agilni nacionalni i kulturni radenik« ne bi ostao bez predsedničke titule. I tako vreme teče, rađaju se nove ambicije, a uporedo osnivaju i nova društva na ruševinama onih starih koja su legla u zaborav, mnogo pre nego nji­ hovi osnivači u grob! Dolaze nove veličine i, inspirisane šupljim frazama izveštaćeno sklopljenih hvalospeva i nekrologa, zidaju svoje iluzorne sanje o ka­ rijerama narodnih spasitelja i preporoditelja. Gledajući ih kako se očajnički hvataju sad ovoga sad onoga, čovek bi im iz čiste samilosti zaželeo da prođu kroz život u mnogo časnijoj ulozi Buridanovih magaraca, a stogove da prepuste onima koji imaju više smisla za život i rad. Svi oni samo što opominju na zlo, svi ga vide ili ga naslućuju, ali mu leka ne znaju. Šta imamo od njihovih opomena? Jedino go­ milu išaranog papira bez vrednosti. Recite nam kako da se spasemo od zla, koje nam preti, donesite nam jedan konkretan predlog u ovome pogledu, pa ćemo vam biti zahvalni. Svi skoro ljudi znadu što nam treba, ali je već manje onih, koji će nam kazati kako ćemo postići ono što nam treba, a najmanje je onih (vrlo su retki) koji će- se potruditi, pa nas povesti sigurnim pravcem kulturnog i ekonomskog napretka, jer nam jedino ovo treba. 105 �Mchmed Šalihspahić, učitelj Pogled na današnje selo Danas, naše selo preživljuje najteže trenutke. To da ne bude kasno, jer je seljak ostavljen samome je zato što je ono prije oličavalo marljivost, poštenje, sebi, bez škole i učitelja, bez ampulante i Ijekara, čast, milosrđe, i brižljivo njegovalo lijepu narodnu bez puta i mosta, bez uputa i strogog staranja na po­ pravci onoga što se još popraviti može. nošnju i običaje. Danas je to rijetkost. Mi smo možda jedina agrarna zemlja na svijetu 1 tamo se našlo ljudi — kao i u gradu — bolesnih ambicija koji svoj život upućuju pravcem strasti i na­ u kojoj težaci formalno gladuju. Govorite li sa seljakom o njegovoj primitivnoj slade, predpostavljajući sve to unutarnjem duševnom životu. Selo je prije bilo nepresušni izvor moralnih obradi zemlje, slabom sjemenu i đubrenju, on će vam principa, zdravih i poštenih inteligenata koji su bili odgovoriti: »Neće, brate, da rodi, ili ovako su i moji dika i ponos cjelokupnog naroda. Takav seoski svijet stari radili, pa toliko godina živili, ili će reći ne valja predstavljao je prije rata snažnu i sirovu snagu — mi zemlja, a marve nemam, pa da imam dosta đu­ bez visoke kulture i izvještačenosti — i bio je per­ breta za zemlju«. Po riječima agronomskih stručnjaka, nema slabe sonifikacija rase koja je u razvitku. Sve je to tako bilo i prošlo, jer pošteno i pred­ i neplodne zemlje — bar kod nas — nego ima nesporatno selo izumire. Izumire s njime ona bratska uza­ sobnih težaka koji misle da znaju sve o zemlji, a nejamna ljubav, oličeno poštenje i ona idealna krijepost. znaju ništa. Mjesto starog i dobrog sela, za kojim je žudio mnogi Poznat je fatalizam, konzervatizam i ostale mane varošanin, mjesto onoga svega što valja, caruje danas k o j^ o č e mnogu naprednu akciju među seljacima. Ko na selu poltronstvo, pokvarenost i bestidnost. Svi bi uspio kod našeg seljaka da razbije onu glupu pred­ gradski poroci prenešeni su danas na selo, kao: pre­ rasudu »pleti kotac ko i otac«, taj bi u veliko riješio vare, otimačine, ubojstva, iitat, laž, polne bolesti, kao problem sela. Da seljak zavede u svome gospodarstvu i ostali kriminal. Kao da 'se čini posljednje opijelo neku modernu spravu, bolje sjeme, drugu pasminu tradicionalnoj čestitosti, ponosu i poštenju i kao da stoke ili peradi, vjerovatno se je zato dugo premise sahranjuju posljednji ostaci ideala. šljao, nakon toga što se je očigledno uvjerio o koDomaći obrt, uz ostale proizvode našega sela, risnosti svega toga. Te novine on je morao vidjeti u bio je seljaku sa obradom zemlje glavno zanimanje, koga naprednijeg susjeda, ili ih je vidio u kakvoj Sve na njemu, i oko njega što se nalazilo, bilo je djelo drugoj pokrajini, kad je bio u vojsci. Dakle, da seljak njegovih ruku. Danas so 50% seljaka ,a donekle i se- otpočne obrađivati svoju zemlju kako treba, mora se ljanki, odijeva varošanski i rijetkost je da im je odi- seljaku pokazati živim primjerom. Da se to uzmogne jelo djelo vlastitih ruku: koliko toliko izvesti potrebno bi bilo pored svake To nije progres, to je dekadansa i loš utjecaj škole, u koliko ih imamo danas, da se podigne đrvaroši na selo, njegov rad, razvitak i proizvodnju. žavnom ili privatnom pomoći malo, ugledno gospo­ Najbolnija i najteža strana današnjeg sela jest darstvo »školski težak« koje bi vodili i nadzirali kocka, pijanka i bekrijanje. U mnogim selima nemaju učitelj i sreski ekonom, škole, ali zato na raskršćima imaju po nekoliko kaU onim krajevima, u kojima ne mogu uspijevati fana i mehana. Provedite nekoliko sati u takvim ka- žitarice, neka školski težak razvije moderno gospo­ fanama, za stolom polupijanih kartaša, pa ćete se darstvo u gojenju raznoga voća, peradi, svilene bube, uvjeriti i izvesti opšti zaključak mizerije i moralnog pčelarstva, stočarstva sa sirarstvom i t. d. pada seoske mladeži. Po čitave dane i noći bez pre­ Kada bi materijalne prilike dopuštale »Gajretu« kida, nemilice gube posljednje pare i satiru ostatke kako to ima u svome programu, da radi i na ekonom­ svoga i onako oronulog zdravlja. skom podizanju našega naroda, mogao bi pri agil­ Alkohol, danas više nego ikad, u beskrajnoj bes­ nijim svojim pododborima i povjereništvima da po­ poslici, razdire dušu i srce, ruši kuću i gasi ognjište mogne »Gajretova težaka« koji bi uz moralnu i ma­ našemu seljaku. Rakijašnice bivaju svakim danom terijalnu pomoć Gajreta razvijao svoje gospodarstvo sve punije. Uz ostale poroke, razvijaju se danas na za ugled drugim okolnim težacima. U tome slučaju selu zloba, pakost, bezgranična mržnja i nečovječna novac, koji bi Gajret uložio u tu granu posla, imao bi osveta, nalazeći plodno tlo u duši neukog i neprosvi­ se sa izvjesnom rentom povratiti Gajretu u što kraćem jećenog seljaka. Vlastite snage nema da stane na put vremenu. tome zlu. I kao da se trza. napinje — ali sve uzalud. Ovo bi bilo vrlo aktuclno danas kada nemamo Ove nedogledne posljedice, duhovne krize, na­ skoro nikakvih zadruga za iskorišćavanje poljopri­ šega sela treba odmah temeljito izliječiti. Pohitimo vrednih kredita. Badava bi se težaku — onakvom 106 �kakav jest, nepraktičan ineorganizovan— davađ po­ ljoprivredni kredit, kada ga on ne bi znao racionalno upotrijebiti. : 'V • U nekim kasabama i selima mogli , bi Gajrotovi 'podobor i fungirati kao zadruge za iskorišćavanje po­ ljoprivrednih kredita. Ako se ovo ne bi moglo provesti, da Gajretovi pododbori budu u isto,vrijeme i.zadruge.za iskorišća­ vanje poljoprivrednih kredita, onda bi Gajret mogao pristupiti akciji za ostvarenje ideje Gajretov Težak, koji bi radio pod kontrolom pododbora,odnosno po­ vjerenika. Pododbor bi se starao da se uloženi novac ima racionalno1 utrošiti, kako bi »Gajretov Težak« svojim radom i proizvodima u svemu natkrilio svoje susjede i bio uzor gospodar onoga mjesta i okoline. Glavni Odbor Gajreta mogao bi da dobije za svoj«; težake pomoći nešto od države, privatnih .društava, i. industrijskih . preduzeća, državnih imanja, dobro sjeme, egsemplare stoke za rasplod i t. d. A od dr­ žavnih voćnih rasadnika kupovao bi, ili besplatno dobivao, mlade plemenite voćke i druge biljke koje bi besplatno razašiljae svojim težacima. ГАЈРЕТО В Zauzimanjem Glavnoga Odbora Gajre.ta mnogđ bi tvornice umjetnoga gnojiva, radi reklame, više puta poklonile izvjesne količine umjetnoga gnoja, ili bi dale đubre po najnižoj cijeni »Gajrctovim težacima: . Na taj..način težak bi se naučio gnojiti zemlju umjetnim gnojivom u nedostatku stoke i prirodnog gnoja. Sijati bez đubrenja znači krasti sama sebe, a , dati novac za. đubre, znači dati novac na dobru ka• matu, veli-jedan agronomški stručnjak. . Za akciju ekonomskoga pridjzapja našega seljaka Gajret bi trebao d£ mobiliše svU'muslimansku inte­ ligenciju, koja će U narodu držati predavanja, organizovati poljoprivredne tečajeve, domaćićke škole, ši­ riti listove i knjige kojima bi se obrazovala seoska mladež da razborito misli, stručno i pošteno radi. Sva muslimanska— duhovna i svjetovna — inte­ ligencija dužna je da se odazove Gajretovu pozivu, jer im to nalaže vjera, patriotizam i humanost, jer smo svi pozvani ostavljati čovječanstvo na višemu kultur­ nom stupnju i ispravljati ono što ne valja. ГЛ АС Н И К Саечана Гајретова зс&ава у Mqcrapy. У Мостару, као и х . већинИ места нагае K] Гајретова забава, својнм ирограм^м. својом изведбом,. матсрнјалним и моралним успехомГ* епада у ред најуспелијиг забава у сезони. Овогодишња Гајретова зпбава м Мостару једнако то потврђује. Још почетком месеца јаиуара г. одржана je, радн 011гапизације радова за Гајрет, jniipa конфереиција Гајретових пријатеља и истакнутих и>огови$[ рлдсннка. Конференција јс одржана и лрисуству председника Риавмог Одбора н тадашњсг мостарског великог жупаиа г. Др. Авде Хаеанбсговића, Забавни Одбор, том приликом констнтуисан, отпочео je одмах, са великим одушевљен>ем и снмпатнјама према Гајрету, да ради на органпзацијн евих послова који су у вези са забавом, у најтоплијој жел>и да му започета акцнја што боље успе у сваком ногледу. Но ипак овде je потребно нагласити да још ни једне године досад Гајретови иријатељи у Мостару нису имали толико потешкоћа и толико препрека у току свога рада колико ове године. С обзиром на све ове околности морални и материјални успех овогодишње Гајретове забаве нспао je изван сваког очекивања, успркос внеоког датума и околноети да су те вечерп даване •још друге две приредбе. Популарност Гајретова, обилаи н изабран програм, врло богата томбола, уметничкнх асепс-кнх н мушких ручннх радова. сваке године. na и ове, били еу узрок многобројној посетИ. Забаву су посетилн господа М. Ипанишевић, велики жуиан; М. Чаџевић, дивизијски ђеперал; И. Фејић, градоначелник Моетара; Н. Шехић, градоначслник Стоца и миоги. други угледни грађашг. Програм забаве отпочео je Гајретовом химном. Ову тачку као и Сидеов иитермсцо »У турском чајнику« пзвсо je с карочитнм усисхом ориеетар Јадранскс Дивизијске •бласти. Добар део лрограма иепунио je под хоровођом [атишвћем одлично увежбан хор ученика-ца овдашњс ител>ске Школе. Својпм песмама произвео je он нарочито 1ожеи>е у публицн и на тај начин поново утврдпо .вданост његове дотле стечене репутацнје. Његова словеначка песма од М. Хубада: »Гор чез језеро« изазвала je својом хармоничношћу, врло суптилннм и таласастпм прелазима и динамиком, опште допадање. Мокрањчева »VIII. руковет« не мање je успела. Женски хор учитељске школе, са нарочито добрим сопранима, отпевао je с успехом мелодичну »Звездици«. Између осталнх гласова истпцао се својим днмензијама ;нарочнто алт госпоџице М. Јовић. Међу најпривлачнпје тач!се програма требао je свакако да спада дует за тенор и баритон »Морнар« од Росиниа. Познати пријатељи Гајрета гг. Др. Јакша Мплковић, адвокат, н Анте Матншић, професор, отпевлаи су га иа задовољство публпкс. Гђа Лида Гринер-Хоушка, увек агилна и спремна на помоћ свим културним и хуманнм установама, пратила je предано на гласовиру све солисте, познатом лаЈсоћом и добрим расположсљем. Општи предмет пажње бнла je гђпца Мевлнда Гребо.уч. IV. разреда Учит. Школе. Одличан лирски сопран, поуздан и на највкшим висинама, доскора уметнички joiu иеизграђен, толико се je у последње врсме, уз помоћ г. Анте Матишића, усавршио да гђпца Гребо сада важи као најбоља солисткнња у Мостару. Ово je нарочито потврдпла na забави од суботе са две соло тачке: »Уздах« u »Moja дика« ад И. пл. Зајца којим je она снажно импреснонпрала целу публику. Последња песма изазвала je нарочпто снажно д§јотво na je гђпца Гребо, френетнчно аклампрана, морала да 'поиови. Други део ирограма сачиљавала je актовка »Ha Бајрам« од A. Муратбеговића. Улоге у комаду пгрплн су: гђице Мевлида Грсбо, Хатпџа Тшшпћ, г. Хусо Ulapiih и питомцП Iaj- 107 �ЖИНСКИ ППДОДВОР ГА1 РЕТА У МОСТАРУ СА ПРИРтШВАЧШI ЖРЖИИМ ОДВОРОМ ЗА ЗАБАВУ, ОДРЖАНУ 1в. MA РТА ОВ. l’OД. У МОСТАРУ. С лијева на дес-но, први ред — гђпце: Мовлпда Гребо. £миш! Кпппћ, Хатидга Ђигалћ; други род — гђидо: Самија Угљсн. Кајдафа Ефица, ШефТп.а Хлџнћ. Фикрета Бехлиловић, гђа Мурувста Алајбеговнћ. гђиде Енеса Бехлиловић. Новзетп Ka ri;ih. Зсјна <»морагиК, Хиба Дувњак; трећи ред ’— гђице: Расема Драче. Адила Бдједић/ Илдуза Ефица>фсрда'нија Јахић, Ема Хумо, Садета Ефица, t Садета Аликалфић. ретова конвикта Радослић и БуцФтлпћ. У колико je то-ДОд пуштала драмска статичност и лгцејна неизрађеносг комада, он je под режијом врло вештога г. ХЈццшје Курта, професора, нпак добро успео. ^ t После програм^ отворен je плеа под ривнаЕем г. Б. Лохишћа. Остали део публике .повукао се у буду, богато фену ћилпмпма п ц^ећеи, да тамо продужи забављање. V једном углу собе смештен je бнфе Гу ];оме су нарочнту атракцпју чнпиле три одлпчцо спремл.ене баклаве. Што се je дубл>е залазило у ноћ, жнвахпост и расположеље расло je све впте, тако да je прц* та$мичељу за избро краљице лепоте достигло највећу напетосу. Тачио у 3.15 сати проглашен je резултат нзбора, према коме je за најлепшу даму забаве изабрана гђпца Хнба Д уваа* са .412 гасова. Испред Пододбора чеотнтао joj je г. X. Ћншић, npoecop, п уручио joj један леп сат као лаграду. Највеће интереговаље побудпла je богата томбола. Скоро сва публика учествовала je у ltoj и новац ради ње није ни најмање жалила. Томуолу je добро органпзовао и водио г. С. Ћншић, професор. С обзиром на све ово, материјални успех забаве није могао да из'остаие. II поред велнких нздатака чисти приход je ове roднне 17.533.50 динара. Оснм овога, после забаве остало je иефт неутрофенпх ствари које ће, уновченс, повећати горн.и нзнос. | Да je забава овако одлично успела потребно je нарочпто захвалпти гсоподн М. Хаџиомеровићу, директору банке, Селиму Колукчији (за технпчку страну забаве), Сулејману Крпи, Салиху Ћншнћу, Хуснији Курту и Мехмеду Ножнћу, днректору. Исто je тако потребно нагласити велике заслуге за успех ове забаве целокупном женском забавном одбору чија je агилност и пожртвованост задивнла све грађанство. Пододбору je част да се и овом приликом захвали свима доброволлшм учесницима у програму, a нарочито гг. A. Maлншнћу, Др. Мнлковићу, гђи Гринер-Хоув!ка, гђици М. Гребо и Хатиџн 'Бшлнћ и г. Хуси Шарићу. Пнтомци Гајретовн Радослић и Бушатлић заслужују такођер похвалу. Ha забапп даровпше ове своте слпједећа госкпода: По 108 Дин' 500.—: Херцеговачка Баика Мостар; no Дни. 300.—: Ибрахим еф. Фејпћ и Обласиа Самоуправа; no Дпп. 200 .—: Земаљска Баиха, Српска Централпа Прввредна Банка, Прва рватска Штедионица, Обласпк Одбор Црвепог Крста Мо•ар, Смајлага Ћемаловић и Ахметага Ефнца; no Днн. 150.—: Михо Пошко; no Днн. 125.—: Чсдо Милић и Другвон; no Днн. 100.—: [Аспмбег Мутевелић, начелник Сарајева; Ристо Сјеран, Illhcnan Галић, владика Др. Ј. Илнћ, Пододбор »Напретка«, Пододбор »Проевјете«, Ахмед Авдић, Хасап еф. Шехнћ, ђенерал днв. Мплпвој Чађевнћ, мостарспп жупан Милисав Иванишевић, Др. Божидар Божић, Синовн Р. Шаин, Мехмедага 1’ребо, Ибрахимага Хакало, Мујага 'Арпавдпћ, управник мостарског кина и Хусо Капетновић; no Дин. 50.—: Тоша Њуњић, Хрватска Сељачка Задружна Банка, Давид Коен, Марко Бејат, Салнхага Демировић, Абдулах Делалић, X. Омер еф. Џабић, Душаи Таминџић, Салих Арпаџић, шеф фпианц. Матић, Угљеша Радоичић, Алага Куртовнћ, Мухарем еф, Хасаибеговић, Ахмед ТЗикић, Учитељско Друштво Мостар, Адам Микачић. и Љубо Круљ; no Дин. 40.—: TI. и Р. Јелачић, Пстар Шотрић, Милисав Мнлушић и ТЈорђе Остоjnh; no Дии. 30.—: Јово Грсдић, Сулејман Мурсел и Стојан Милићевпћ; no Дин. 25— : поп.Владо Гвозденовнћ, Фрањо Завршник, Сава Шипнковић u Сава Каблар; no Дпп. 20 .—: Н. Зубац, Мојо Милошевић, Ваоплије Салатић, Н. Ковачнћ, Љубо Оборнна, Садик Данон, Саламон Конфортн, Аоим Угљен, Хусеии Ризвић, Салих Кнзазић, Мурат Хањачић, Н. Герлих, поручпик 'Бивоје и Мила Тохољ. Осим ове господе многн другп пријатељи дароваше мање евоте. Нека je свима хпала! Нарочито захваљујемо опима који rtac се сетнше даром за бифе, као н свни оппм којн су допринелн да забава успе овако морално н матернјално. ДобЈХЈТворка Гајрета. Позпати иаш нациоиални радник и члпл Глапног Одб°Ра Гајрета, г. Смаилага Ћ с м а л о в и ћ , са снојим братом г. Муста(Јк)м, унисао je за члапа добротвора Гајрета своју рахметли мајку Алку. Нека Joj Бог да фирдевси ала џенет' �Pad пододбора Гајрета у Котор-Варошу. Записник скупштине повјереништва друштва Гајрет у Котор-Варошу, одржане 22 . фебруара 1929. год. у просторијама Котарско-Вакуфског-Меарпфског повјеренства: Д н е в н и р е д : l. Извешатј и полагање рачуна no повјеренику за прошле године; 2. Бирање пододбора, и 3. Евентуалније. Присутно 22 члана, те изасланнк влисти г. Заим Осмапчевић. Ад 1. У 8.30 сати у вечер устаје повереншс г. X. Хнлми еф. Нумић, те молсћи присутне да ra саслушају, представља скупштини изасланика власти г. Османчеввћа и наставља са •извешта јем о раду за Гајрет у овоме срезу у мунулим годинама, који je био доста тежак u наиоран, коистатујући елабу свијест и вољу за Гајрет у иашем народу, нарочито у љегову сеоском делу, који неће нп да чује о Гајрету, те да му je жеља да од данас буде боље, апелујући на присутне да нриликом избора пододбора гледају бирати људе честите и вредне који ће знати радити и хтети порадити у масн. Надаље г. Хилми еф. Нумић предлаже да се пробуди и охрабри за рад за Гајрет који кама муолпманима само носи корисг, одгајајући нашу децу: синове и кћсри наше и дајући им крух у руке. Јога jejojjoрио о Гајрету и његовим добрим странама те о нама, муслиианима, нашим побретама и jr. д. Заврпр-јући извештај о моралном успеху пввереништва -Гајр^ета у КоторВарошу, рече да није бно нбжељак' ii -Ш cevć њим не можемо похвалити, те прелази на ма^ер^ални успех и благајну na како je и у лрвом погледу рад био нсножељан, тако и у другом, материјалном. Не може-đe похвадити да cb je успело како бн требало да буд^^. * Сав приход за год. ^927. и 1928.. од удисште; рине, забава, значака, лпста Гајрета. и друго изузев Днн. 96.50 које се сада налазе х, благајнн, послатн су ПпавнОн Одбору, a то je износ од Дип. 3.096.—. Пошто се je овај извештај примио од скушитине, после изјава неколппине присутпих да овако у будуће не смије бити, с обзиром коју помоћ Ш£ данас имамо од друштва Гајрет н коју нам он може и у 6j\tyhe датп, п с обзпром да je наш срез доста упознат pa добршг и племенитим циљевима, прешло се иа другу тачку дцевиог реда: Бирање пододбора. Ад 2. После icpalie дискусије у пододбору јеДногласно бите изабрапа следећа господа: Председшш Хафиз Хусепц еф. Т а б а к о в и ћ ; тајник Сабит М. Х о з и ћ ; благајник Paemt М. Х о з и ћ ; I. ревпзор Селимага Хаџи О е л н м о в и ћ ; II. ревизор Муниб М. Д и з д а р и Бего С а р а ј л и ј а , сви из Котор-Вароша. Пошто су се cBii од нзабракнх примплн пзбора, обећавши својн.м расположивим еилнма учшшти што год-могу више и да he радити колико год могу, молећи све да помогну свој пододбор, Kao u прско H.era Главин Одбор, да дође своме циљу, моле да се нређс на трећу гачку девног реда: Евсптуалије. Ад 3. Ha предлог Солпмаге X. Селимовпћа скукштина једногласно закључује да се у записнпку цптира i;ao призпаље на досадашљем раду вријодном г. Кдхему Днздару, као благајпику Гајрета од 15. XII. 1027. до 22. II. 1929. год.. a no томе како се више nm;o пвје јављао за рсч, то се je скупштшга зшсључпла у 10 сатн ta надим, да he друга бити боља, нзабравшп два ревпзора који he потпнсатк onaj скупштинскн записшпс и то гг. Мујагу Диздпра, трговца и Касима Мујсзицовића, грунтовнпчара, оба на иеста. ОваЈ агилнн, новоизабранн пододббр прешао je, одмах поеле свог конституисања, на уписивање чланова, на пропаганду Гајретове идеје међу нашим женским светом, a што je наЈважннје на. популарисање Гајрета и његових цнљева међу нашим сељацима. Исти овај иододбор упутио je сви.\г трговццма муслиманима у срезу појединачни апел следећег садржаја: Драги брате! Гајретов цигар-папир je једно од највећих врела Гајретових прихода. У прошлој годнни Гајрет je имао од свога цигар-папира чистих 162.347 динара. И ако та свота изгледа велика, ona нас не симје задовољити, јер када би свн муслимани пушачи трошплн само Гајретов цнгар-папир, та бп се свота годшлње у најмању руку утростручила a то бн значило,' поред досадањег броја, још бн се могло годишње уздржатн 100 питомаца у Гајретовим интернатима. Достављајући Basi предње, братски Вас умољавамо да убудуће у Вашу продају наручујете само Гајретов цнгардапир и -истн распачавате, са чим ћетв се одужити према узвишеном цбљу нашега Гајрета и подупрети га, да још ^ртппе окупља нашу сироту децу и изводи.нх селамету. Ako у велепродаји не добијете Гајретов цигар-пангр, тражиге ^ а с е исти набави, a ако се поновн да га велепродаја нема. пзббстпте овај пододбор. Овај пододбро je всћ предузео потребно код велепродаје да насто.и да увек дма на залихц довољно Гајретова цигар-папира. »Зрпо до зрна логача...« Прнмите братскп. Махсуз селам! \ / П ододбор: Хафиз - Хусенп Табаковнћ с. Сабит Хозић с. Селим ХаџиселЈпмоввћ с. р. ХваЈла вредпоме пододбору! забава у Бијељипи. Овај Пододбор прнредио je синоћ, 16. марта о. г., о q успјелу забаву у свпм просторијама хотел^ »Дрина У овдашњпм се круговнма сматра да je ова забава, како моралном тако и у материјалном погледу, једна од најуспј лијнх забава које су разна друштва у овој годннп овдје прн ређивала. Забави je дао елитнп' карактер посјет ‘муслпман n муслпанки из најотменнјнх овдашњих кругова као и no сјет многпх представника овдашњих културпнх друштава остале интелнгенцпје. Све што сачпњава бијељпнску елиту могло се je впдјети na овој забави. Око 50 муслимански гоекођа и госнођнца у cuojun скуиодјеннм свнленнм тоале тама давале су утпсак да укусом и елеганцијом пимало неизостају од дама већих мјеста. Са.м програм забаве изведен je у дивио дскорисаној салн- хотела »Дрине«, чпјп су зидовп украшени екупоцјенни- ћшшмпма. Пјееме »Јадранска вила« од Вил. Новаха, »Ha освитку« од Јанка Слогара п »Телал виче...« од Иве Винцетића, отијевао je новооспованн Гајретов пјевачкн збор тако лпјепо да M n o m од прпсугне господе нпјееу моглп вјеровати да je овај збор основак тек прије два мјесеца. Да су ове пјесме овако Јумјетничкп дотјераие нде заслуга учитељу збора г. Матнјн Филпповпћа који je уложпо мпого труда, да збор изиђе што cnpennnjn на забаву. Декламацнју: »Пренп се, роде« од 'Н. Ресуловића дскламовао je мали Џсвад Даутовпћ, уч. II. разр. основ. школе на свеопће задовотвство свпх прн- 109 �Шуберт: »Музички момеиат«. Франц Дрдла: »Г.увенир«, Шебс: »Хор дервиша«, довео je na виолпнн уирав умјетничкн г. Макс Гриифслд уз пратњу г. Др. Владимнра Чалдаревића на гласовнру.. И овај пут показао се г. Гринфелд да ее може такмичнти и са највећим умјетницим овс врсте. Вјежбе жснског и мушкбг нараштаја изведене су такођер одлично, за што нде ааслуга вођн Сокола г. Новаку који се je сав поеветио. да овдашње Соколско Друштво подигне на завдину виснну. Ha свршетку концертног дијела однграли су днлетанти: »Сеоскв дућанџија« пз »Подвале« од ТЈ. Глвпгаћа, што je изазвало међу прпсутнима буру смијеха. Нарочиту пажњу посјетиоца забаве прввукла je богата томбола која се, углавном, састојала из ручвих радова, a коју су сакупиле гђа Шевке х. Пашнћ. кћерка предсједннце Гајретова женског пододбора у Сарајеву гџе њемсе х. Ченгнћ и гђица Вилка х. Пашпћ, кћерка врло угледног грађаиина рахм. Хакибега Пашнћа. Оснм томболе сакупнле су оне и обплан бвфе. Иза завршеног програма уелиједила je игранка, коју je отворио г. Сулејмапбег Пашић са 'госпођом поглавара среза г. Рајковића. Ha забави je свирао нарочнти џаз. <Сви иосјстноцц забаве остали су све до 4 сата ујутро у најбољсм расположењу и весељу. Ha самој забавн пало j«~oup ».000 .— дннара. ЛУТНИХ. у Зворнпку ла je отпочео рад у I. дслу течаја и умољен да одобри рад овог течаја u да у исто врсме — на ‘гемел.у нстог расзиеа тач. 10 — одобри да се 1. дсо тсчаја завршп 15. априла на место зо. априла, a II. дсо тсчаја да сс заврши 31. маја уместо 30. јуна 1929. год., јер je у јуну najncha есзона нољског рада, a упиоани курсисти су воНином тежаци u цаднпчарв. Честнтамо агилном Пододбору! Гајретова забава у Требињу. Извјсштавамо Вас, да je овдашњи Пододбор нриредио забаву на 14. ов. мј. Koja јо морално и матсријално врло добро уснјела, обзиром на слабе материјалне прилике овдашњег свијета. Бруто приход забаве био je Дин. 0.877.50 Трошковн око забаве » 2.344.50 Чист приход Дии. 4.533.— Забава je била врло добро посјећена. Све тачке програма изведене су на свеопће задовољстцо публике. Програм je отпочео с поздравним говором тај* ннка друштва г. Едхсма Бекића који je поздравио присутне, a затнм приказао значење ирославе Гајретове 25-годишњицс и намјере Гајретове послије прославе. ^ ^ ^ л р о г р а м у забаве еудјеловали су добровољно са три *Гајретов пјевачки збор«. у Бмјељиии. тачке гг. Г. Брили. Др. Ј. Шлаус и Т. Катић из Дубровннка, који су својим ЈЧЈЈетничким способностима омогућили наПододбор Гајрет^у Бнјељшш. 1лјануара о. г., основао шем свијету да 4yjh ванредио лијеп музички трио, којн су je свој пјевачки збор, саетавАенфд 2 S пјевача. Збором равна свирали na виолу, флауту и гусле. Г. Др. Шлаус свирао je учитељ, г. Матија Фвлвповвћ, тако успјешно да је могао Ч-оло na виолу. да се иојави на Гајретовој задовв од 16. о. мј. Пододбор иа\ RglColffio р с м а т р а з а в р л о у г о д н у д у ж н о е т мјерава да са ових збордм, лреко л>ста, у ' a им се н а д о б р о в о љ н о м с у д је л о в а ш у у n poириреди неколико конЦејГаЋ у оближњим с грам у св еср д и о зах в ал в . Желимо свакг* усијех! Публвка je нарочпто бнла усхвћева взвођељем комада »Мухаџири« од A. МуЈттбеговића кога су дилетантп ванТсчај ja пеписмене у Бијељимш редно лијепо одвграли.Наш пододбор у Вијељнни доставио нј» Нарочиту важљу иосЈетиоца забаве привукла je богата извсштај: гомбола која се већшшм еастојала вз лијсмих ручних раЧаст je овом Пододбору нзвеститн Вас.* да je у смиепу дова муслиманкн, те je донијела в велику добит. Окружннце Главног Одбора Гадеета и pacuuca МинвнстарKao најлеиши ручии рад оцијењсн je рад гђнце Auuie ства Просвете Бр. 1325 од Ч.-1. 1926. год., Нододбор Гајрета 'Катовић Kojoj je овај одбор одредио за ваграду »Гајретову У Бмјељини отворио течај за нспнс^екс у којем раде са 19.5 Споменицу«. Врло лијенн су радови билн гђе Тпџе Kanuh, лица трн наставника и то: као други no реду; уатим радови гђица: Халвмс КарамехГ. Ибрахим Даутовић, учитељ ctf 63 лица; медовић, Фадиле Карамехмсдовнћ, Елфе Бекић, Изете ОмаГ. Сокол Херцеговац, учитељ са 62 лица; nonnh, Мемнуне Клепнћ. Мухвбе Салаховић, Шефике ОмеГ. Милош Ђуракић, учихељ са 60 лпца. рагвћ, Фехре Бешовић, Девле Хаџовић, Шемсс ТончвбашиИ У ouaj течај уписани су вскључиво муслиманн од .13 и другвх. Након свршетка програма, посјетиоци еу лашли врло до 40 година старости, и то само* они који никако нисулијене разоноде у вгравци и другом забављашу скоро до похађали школу. сванућа. Рад у течају отиочсо je од 1. марта 1929. год. Течај се одржава у згради мушке основне школе у Бнјељини и ради се no 2 часа сваке. вечери, изузев пстка и недеље и празГајретова забава у Високом. ника. када су радње затворене. За сада свн уписанџ похаПододбор Гајрета у Високом одржао je своју годишљу ђају редовно течај.. забаву 23. марта т. r. у просторијама »Касина« и »Сокола«. Саобразно расппсу Министаретва Просвете Бр. 1325/20. И ове године je ова забава бпла једна од најуеијелијнх у тачка 8. течај за неписмеие дели ее на I. и II. део течаја Високом, како у материјалном тако и моралиом иогледу. који he трајати сваки ио 2 месеца. У II. део течаја уиисаће Забаву еу посјетили вз Сарајева Мујага Сарајлкћ н се они који су са успехом свршили I. део течаја. Ha крају Алија XpoMiih. a вз Брезе внж. Иб[»о Шаћнрагнћ са лијсI. као и na крају II. дела течаја одржаће се испит коме he пом китом својих првјатеља. присуствовати школскн надзорннк или п.сгов заменик, иредседници Општииског Beha н Пододбора Гајрста у Бијељини. Џри.мјећеио je, да нвко од нашсг свсштенства пије приПошто je за сада уснех у течају врло добар, то je суствовао овој. забавв. Ha другвм забавама се деск no који, даиашшим пџсебшш доиисом извештеи школски надзориик ако нико a ono MjecHU имам и вјсроучитељ оеновнџх школа. 110 �Ови пријитељи Гнјрета овај нронуст нпше улеме жестоко «У ооудили. Надамо се, да сс то у будуће неће деспти. I’ajрст нијс ништа изостао у свом култуном дјеловању иза друштавк4 чије забаве посјећују наше хоџе. Главни Одбор се оахваљује цијелом пододбору, на челу са г. Хамдијом Тахмишчијом, судијом, a нарочито г. Бркаиовићу, поглавару среза височког, иа његову заузиман.у да би ова забава што боље успјела. Г. Бркановић истицао се свагдје као Гајретов иожртвован радник чим много обавезује наше друштво. Исто таио Главни Одбор се захваљује »иоочком градоначелнику, г. Сафветбегу Зечевићу, на љубазиој сусретљивоетн. Са вивјереником сачињавашс забавни одбор и’ помогошС одржање ове забаве гг.: Бербнћ Салих, судац; X. II. Гојачић, шер судац; М. еф. Illapuh, onh. начелник; М. Рустемовић, Ф. Бајић, М. Гојачић и Т. Ђозић. Ова je забава поставила темељ Гајрету у Кладњу, јср je оставила најљепши утисак на посјетиоце, између којих се најчешће чуло: »Е много огдина има, да ми се нијс допала једна забава са својом приредбом као што ова.« Гајретова забава у Бос. Кобашу. Ha 17. III. 1929. одржана je прва Гајретова забава у Бос. Кобашу. Према данашњим приликама. a и како je само мјесто no себи мало, забава je врло добро успјела, како Програм Гајретове забаве у Илшјашу. у материјалном тако н у моралном ногледу. Забаву jie посјетио већи број угледних мјештана. a и Провјереииштво Гајрета у Илијашу приређује у ncдјељу 31. марта о. г. у просторијама нар. основне игколе многи угледннји људн из околице. Са добровољиим лрилоз|{.ма и својим присуством, много су допринијсли успјеху у Илијашу, ирву Гајретову забаву на коју се, са цпјењеном забаве. обитсљн, најучтивијс нозивате. Програм: 1. Поздравпи гоПриход са забаве намијељеи je у корист друштва Гајвор, држи Хафиз еф. Бкић; 2 . Државна химна, свира тамбурет и једа^Ј'. извјеснп дио у корист овдашње сиромашнс рашки збор; 3. Оилвије Стр. Краљчевић: »Провидност«, дсшколске дјеце. кламује Јозефина Кураја; 4. »Клонуле љупке љубице«, свира ^Укупан приход ,<;а забаве износи Дин. 2.700,—. тамбурашки збор; 5. Силвије Стр. Крањчевић: »Јатагану«, ДобровоЛ>нн прилбзи Дип. 895.— докламује Љ. Ei;nh. — A. Мурадбеговић: »Сусједи«, тпала . Твхгбвда » 506.— у 1 чину. Бранислав Нушић: »Аналфабета«. шала у 1 4i(nJ\. Шаљива пошта » 209.— Плес до зоре, набацивање корцјандола, шафпва rfomTa, амсБифе » 237.— рикански затвор, награда љедотс. СвЛрц .тамбурашки збор Улазшша » 793.— cuopTCKor клуба »Борац« у Илнјашу. ‘ПоЧвтак у 8.30 сати на вочер. Улазнина добровољни прилог. Овсга Дин. 2.700.— )r^ j fc Разни иЗдатћн за забаву. Дии. 684.— Спромашној Ш1;олекој дјеци » 476.— Гајретова забава у Кладњу. ' с* Ј \ I ус Остауак за друштво »Гајрет« » 1.540.— Ha 15. III. o. г. повјереник Гајрета у Кладњу, г. МуKao већи прнлог na овој забави даровали су: г. Рихард стафа Јахић, приредио je у^, припомоћ иекоје гоеподе муТурчЈгћ. велеиидустријалац дрва, Дин. зоо.—; г. Мато Праслимана чиновника и грађаиа одлично успјелу Гајретову заibiih. велеиндустријалац дрва. Дпн. 100.—. баву у згради нар. оен. школе. Ово je прва зајбава за Гајрет Код прнреџивања забве прииомоглн су гг. Дамјан Tivу Кладњу која je у моралном погледу однијела рекорд евих забава у овом мјеоту од назад 5—6 ♦однна. У материјалном рица, свештеник; Хафиз Хусекн Хуремовнћ. имам; Петар иогледу je пак друга no реду, јер je је^ина ватрогасна заЂекић, посједннк; Радован Маконмовић, управитсљ школс; бава 1926. год. имала чист приход за 23.75 динара више од Асим Диздаревић. ђак VII. разр. гимназије; Емил Лесек, ове забаве чијн je чист приход 1.476.25 дииарц. Расход je био учитељ; Јован Димић. онштински биљежник; Даипло Мар705.75 динара. 1;овић ,прнватни чнновник. појим се нма много захвалити за Кладан. je варошица од 1200—1300 становника. na je успјех забаве. школска учиока е ловршнном од 78 м* вазда била довољио Забава je почела поздравшгм говором Гајретовог иовјси1К)етрана за посјетиоце сваке забаве, док je овог пута била рсника г. Ризабега Алибегоиића. који je поздравио нрисутне u претијесна. гооте и у кратким потезима приказао оснивање Гајрета. н.е"У 9 еати на вачер ночела je забава иа поздравним ro-- гов проевјетни н културии рад мсђу муслиманима од осииBaiba до данас. вором повјереника М. Јахића који je присутне најљенше иоздравио, захваљујући им се на одличној посјетн, те приПослије тога ђацн овдашн.е основне школе одигралн лнчно опширно оцртао рад Гајрета од оснутка до данас нао су лнјепо увјежбанн комад »У царству патуљака«. н љегову племсниту мисију међу муслнманима наше великс Овдашњи омладпнци одиграли су комад »Сусједи«, од домрвине. Након тога еу се редале разне нригодне деклаАхмеда Мурадбеговића, који je унио много веселости међу мацпјс, a међу њима и »Проклетство Џелалпаше« од Мирзе нублику. , ; Сафвета. Коначно je пзведен комад »Мухаџири« од A. МуНарочито се je нстакао у. улози хаџије г. Орхан K'aiicратбеговића, чија je изведба посматраче заднвпла. Комад су тановнћ и r. Драгољуб Аћимопић у улози Хамида. нзводили: X. A. Гогић, Н. Џаферагић, Н. Берковић, A. КаПо свршетку комада настала je оубичајена нгранка, н>нћ, М. Драмалић, A. Купуе, III. Чамџић, С. Шарац и Е. расиродаја томболе н друго весеље, које je трајало до зоре. Берберовић, сви чланови Гајрета. По свршеном ироргаму je Накнадно су дали доб[(овољн.е прилоге: г. Мустајбег Кабила томбола. бифе, шаљива пошта, коријандоли, a између петановић. трговац. Дшг. 100.— ,и г. Мнлан Козић Дин. 30.—. тога као и каепије’ игранка са плесом до зоре. Главпи Одбор Гајрета ;мхваљује свпма поменутим. жеHa забавн je добровољно свирао тамбурашки збор овлећи да ее и многа друга nama мјеста угледају na Бос. дашњег Ватрогасног друштва, са зборовођом на челу г. Ф. Бајићсм. Кобаш. ni �Гајрстова забава у Гацку. Како сваке тако и ове године, Пододбор Гајрета у Гацку ириредпо je своју редовну забаву, на првн дан Бајрама, 12. марта ов. год. Услед велпког снега од стране сељака није бнла најбоља посета, алн ипак забава je успела доста добро. Чпст приход забаве износи 2.788.50 дпнара (двнје хиљаде седамсто осамдесет во/ 100>. Програм Га}рстовс ирославе у Травнику. из Пала. — За члакове утемељаче јавпше се г. Омер 0 мГаз п h нз 'Гузлс п пеш. капетан I. кл. г. Оулејманбег Ф и л п п о в н h. на служби у сарајепсиом гариизопу. Суд н Одбор општнис града Плевља, уписао je за члана утсмељача Гајрета са улогом од 500.— дпнара свога зомљака иок. Јована Tur р к о в н h a. бившец иар. поелапика п великог нациоиалпог радеиика нашег Југа. Главшг Одбор Гајрета свима захваљује ипјсрдачније! Даљње проишрсњс Гајрстовс оргшнзацнје. 1. С в е ч а н а а к а д е м п ј а . Дана 6. апрпла у 10 сатн Новн повјероннци Гајрста. lipnje иодне, предсједник пододбора отвара прославу поздравиои рпјечп и одашиље поздравне депеше. Поздрави У задн.0 доба именованн су повјеренпцпма Гајрета и овомјесних културних и хуманих те осталих друштава. Прето: г . Мустафа Ф о р т о , општ. бнљежник у Милетковићнма, даваи.е о раду Гајрета, држи једап члан пододбора. По том срез чајнпчкн; у Јајцу гђица Сафија С о ф т н ћ , за рад месе сврстава поворка и нролази на челу са глазбом- бос. дпв. ђу муслпмаиским жепскињем; у Струмици (Јуж. Србија) г. облаетн до Сулејмашгје џамнје. Хусејип Т е р з н .ћ , геометар; у Згошћн г. Мустафа М у л п ћ , 2. Ха т м е н с i: a д о в a. Истога дана у 12 сати (подне) учитељ и у Бос. Кобашу г. Ризабег А л и б е г о в и ћ , градонроучпће се дова умрлнм раденпцпма Гајрета. Хатму учп начелнепк. текпјско удружење са Хафиз Салнх сф. Бегаиовићем. Послије проучеие дове сврстава ее поновно поворка и Успјф овогодишње Гајрешове забаве у Сарајеву. кролазц кроз град до кафане »Лппа«, гдје he један члан нододбора одржати прнгоднн • говор. rdjpcTOBa овогодшиља забава, одржаиа 16. марта о. г. 3. У в е ч е р у 9 с. Велпка Свечана Забава у евшгтцгбу Народном Позорншту, мо1>ално н матерпјалко je иадмасторнјама Обласне Самоуправе. уз судјеловате глаебе Odo. , вднд^протлогодишгву Гајретову забаву. Док je чнсти придив. областп, a са слнједећни програмом: ход ирошлогодцштс забавс пзпашао око Дгш. 50.000.—, 1. Војна глазба иитонира Дрчмвиу 'Химну. ОВОГОДПШН.И ириход нзпоси no одбитку свију издатака ono 2 . »Препн се, ррде« декламује 'С.чБиоер, ученик грађанДпн. 00.000.—. \ ске школе. i S i Овоме успјеху Гајретове забаве догфшшјели су нај3. Коњовнћ: »Крадем тн се у вечере«. \виш е iiiionr прнјатељи друштва Гајрета из Сарајева, који 4. »Ко покпда са грла џ^рдане«, соло пјова г. Ј. Папо. су иожртпоипо сарађивалп са друштпеном канцеларпјом 5. »Сусједн«, игра уЈедном 4 bhV o.T Л. МурадбЈЈ око ириирема. Комад прпказују добрдтотно чланови дпле^аут^Ј Свима OBiiM радешгрима п пријатељнма Гајрет дугује Грађанског Клуба Травнику. своју хвалу и нрпзнаље. По завршеном програму плес, томбола обнлан. Улаз дозвољеп само", уз прнказ позј Прилозн за Гајретову забаву у Сарајеву. Даљњи упис добротвора u утсмељача A Број Гајретовнх добротвора п утемељача бпва cl nchiiM. Задњих дана улнсаше cft за чланове добротворе рета са улогом од 1.000.— »дин. г. ДрГ~Алпја М е х м е д 6 аш ii h из Тузле и г. Вејоил М. X irt^ r к h, индустријалац Г. Бевир К р в а в а ц . жсљсзничкп чпновник. сакупно je мсђу чнпошшштвом у Жсл>езничкој Дпрекцпји, na сабирпи арак за Гајрстову забаву, своту од Дик. 662 .—. Госнодииу Крвавцу, као н дароватељцма, најнскрепцје захвал>ујемо. И Умољавамо све наше прешплашнике да аодмире заосшалу дужну прешплашу, јер прешплаша н ширење броја ирешплашника на „Гajpem", омогућује само напредак лчсту. 112 �za Bosnu i Hercegovinu C e n tr a la : S a r a je v o S je d iš te D ir e k c ije : B eo g ra d F ilij a le : B r č k o i N ovi-Sad 0OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOO0GOOGOO0OOOOOO Med. Univ. Papirnica li t specijalista zubni liječnik Telefon 619 ■ Sarajevo, Strosmajerova •. ; . ■ Sarajevo, Jeflanovića ulica br. 1 | Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne preporučuje bogato skladište . pisaćeg i risaćeg materijala 0 OOOOOOOO0 OOOOOOGOO©' ШТАМПАРИЈА тш т poštu KLIŠARNICA RASTRIRNICA ч *’ И з р а ђ у ј е : разноврсне банковне, трговачке u индустрнјске тнсканице<у бојама као: дионице, _ -уложне књнжице, чекове, дппломе n т. д., . те разна сгручна дела, календаре и остала . SV. * взрадња солидно, брзо и no умереној цени SVA KI MUSLIM AN TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom lm; sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a j r e t ” Властита каиговезноца израђуЈе cee врсте трговачких Kibiira н оротокола, као u разне галантерпјске u картонашке послове - no мери н нацрту Tvornica cigarpapira SARA] EVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦД = СТЕРЕОТИПИЈЛ S. D. ALKALAJ, Sarajevo . može se naručiti i preko društva G ajrei u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000*- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena Je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i" humanitarne ustanove. Od čiste d o b iti daje 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ” . Sve doznake u domovini i inoetranstvu obavlja Banka Gajret n ajbrže i nalkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ■iHiitiiiiniiiiiifimiitmiitnnifiitnniuitmiiimiiiHiiiimiiuiiuiuiuuiniUi.iiiiii unuiiii« Bosanska TrgovaEha Banko d. d. j D r. Om er Bahtijarević Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 ~ 1 1 Potpuno uplaćena dionička glavnica _ 1 dugogodišnji lije č n ik D r i . B o ln ic e , o p e r a t e r i s p e c ija lis ta z a o p e r a tiv n e b o ­ D in 20,000.000*- l e s ti , a s is te n t c h iru rš k o g Rezervni fond n e d a v n o )e o tv o r io o d e le n ja D r ž a v n e B o ln ic e D in 7,500-000- • - Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v p 1j n i i e uvjete, finansira, industrijska i trgovačka poduzeća tnterurban t e l e f o n ) broj Filijale: ' ■ j ■ Ordinira od h 3 poslije podne i r ■ ■£ - 605, 865 i 555 ; I u Prestolonasljednika Petra lulici broj 20 u 11.-om katu • Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog iavoda filijale Sarajevo broj 2172 Davi ee svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu etniku. — Osim toga ima svoju lllllillllllliUilH • Z A L A G A O N IC U općine grada Sarajeva - .kola daje zajmove na zlato, srebro I ostale drago i-- v _ • cijenosli uz najpovoljnije kamate. i Vs' • . ■ ■ % ' r\ • ШШ- � https://kolekcije.nub.ba/files/original/817959653ced3e37a0ecb1c0adfe5431.pdf 01f65210ab5c77dcadd84cf862839ec4 PDF Text Text • п. • ekcij1 Ženske Gimnazije ЛИСТ ЗАЗПТА д е т ш SA КУЛТУРМС ИШНбМСКЛ ТОЛИЗАНА M'AHPIMANA С А Д Р ЖД Ј : Месуд Кулиновић: Беговат Мустафа A. Мехић: Илијас Добарџић: Ha Алиђун С Калића Вагана Хајрудин Бујукалић: 'Г*А ЈРLЕТ- О !Вј 16. АПРИЛА Севдисање и аптиковање ГЛАС Н И К САРАЈЕВО 1929. У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 8. �Г А ЈР Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 2(Х) динара. ТЈаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. ПоЈедшш број стоји 5 динара. Директор Уредник Х а м и д Куни*. Х а м з а Х ум о Власник друштво „Гајрет1'. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта“ одговара Јосип Енгел. �т Mesud Kulinović Begovat U sredini grada, opkoljena visok'im zidom sa prostranom avlijom i prekrasnom bpšćom nalazila se kuća Zaimbegova. To ogromno zdanje sa bezbrojnitff penđerima, koji su se otvarali na čekmu, sa dvije u mušebke zatvorene kamerij^-, odavala je na prvi pogled bogatstvo vlasnika i njegovo plemićko porijeklo, Malo je ovako bogatih ljudi u čitavom kraju, kao što je bio Zaimbeg. Na njegovoj zemlji u dva sela dimilo se je preko pet stotina kuća kmetova, a u njegov bogatO namješteni dom Ulazili SU mnogi sa Strahopoštovanjem kao u kakav hram, zadivljeni sjajnim ure­ đajem njegovim. Podovi prekriveni teškim, perzij­ skim ćilimima, a sećije zastrte debelim, kao krv cr­ venim čohamia. Zlatom ispisane lehve, sedefom iski­ ćeno a srebrom izvezeno oružje, izvješano po zido­ vima, nijemo je govorilo o slavi i junaštvu Zaimbegovih pređa. Mnogo je puta Zaimbeg posmatrajući ove poro­ dične tradicije gordo sukao brke. Pred njegovim očima promiču likovi njegovih slavnih pređa, a on se blago smiješi i, zaboravivši se posvema, počinje da pozdravlja rukom, čini temenahe i duboke poklone. Evo, ova kriva dimiskija, na čijem se balčaku blista dragi kamen, sijevala je s desne strane Zmaja bosanskog, sjekla glave bijesnih Turkuša, braneći Bosnu i njene svetinje. Ona tamo, sedefom iskićena kremenjača, grmila je i kosila nebrojene bata’jone Švabinih soldata, opet braneći Bosnu od tuđina. Pa onaj dvobridi, ljuti hanđar, male puške, pala i tako redom, svaki komad ovoga starog oružja bio je vezan sa kakvom uspomenom na kojeg njegovog djeda ili šukundjeda. A sve ih je Zaimbeg poznavao kao da su s njime odrasli. Gdje su bili, šta su radili, kakvim su se junaštvom iskazali. Poznavao je čak i one koji biše pred stotine godina. ^"-Na svoje plemićko porijeklo bio je neobično ponosan. Toliko je vjerovao da je on iznad običnih ljudi, da kroz njegove vene teče drukčija krv, kao što je vjerovao u Boga i Kuran. Pored svega toga, Zairabeg je bio dobar čovjek, I?Pod ovog plemićkog oklopa skrivala se nježna, osjećajna duša, puna dobrote i milosti. Pomagao je sirotinju, obadvjema rukama rukama i mnln malo je bilo onih onih *'п'" dijelio rthartviVmA ia hilrt kojima on nije pomogao i obrisao im suze. Ali usprkos svemu, svijet ga nije volio. Bilo je u njemu nešto što odbija od sebe, tako da su i oni, koje je on pomogao, šutke prelazili preko učinjenog im dobročinstva. Možebit stoga što je on to sve činio sa neke visine i uvijek u velikom odstojanju, pazeći da ne okrnji i ne umanji svoj plemićki rod i pori­ jeklo. »Da se ne pomiješa sa fukarom« kako je u sebi mislio. Svakog drugog ko nije bio beg, pa makar taj bio i uman i bogat, gledao je sa visine. Taj se morao smatrati osobito počašćenim, ako ga je Zaimbeg prvi oslovio. Samo onaj, u čijoj se je obitelji kogod iskazao ličnim junaštvom, imao je pristup k njemu, pa makar i ne bio koljenović, jer je Zaimbeg vrlo cijenio lično junaštvo. Takav je eto bio Zaimbeg. Takav je ostao i onda kada se prestadoše dimiti kuće njegovih kmetova samo za njega i radi njegovog zadovoljstva, i kada prestadoše dolaziti dugačke karavane, koje je raja đogonila, dajući begu begovo a caru carevo. Do’azak novoga vreAena i njegov duh nije ni malo uticao na Zaimbega i njegovu narav, osim što mu je odnio gotovo sve prihode sa njegovog imanja. 113 �Т<> novo vrijeme preokreiui tumbe sve društvene obi­ čaje, pa pored ostalog donese i tu novinu da se na bege poče gledati kao i na sve ostale ljude. Niko im se nije više klanjao radi krvi koja je bila kao i svih ostalih ljudi. Mnogi im se počeše i izrugivati i na smijeh ih uzimati i to je dovelo do toga da se Zaimbeg povuče i zatvori gotovo sasvim u kuću. Tiho, nečujno, njega nestade iz društva i čaršije i niko više ne vidje rahvan njegova dorata i zlatni raht na njemu. Sjedeći u svom mekanom šiljtetu i odbijajuć dimove iz svoje nargile, Zaimbeg je često razmišljao o tom novom vremenu. Nikako nije mogao da shvati kako se io sve zbi. Za tren oka nestade imanja, plemstva i svega onog što je on tolike godine uživao. Malo je žalio za imanjem Zaimbeg. Ima on u svojoj kući još toliko vrijednih stvari da može bez brige sačekati kraj života, a njegova hanuma još to­ liko nakita da mu je jedinici Zarifi osiguran miraz. Ali on nije mogao podnijeti toga da bude izjednačen sa onima čiji su djedovi bili opančari i krpedžije. Zar on, beg, koljenović, čiji su djedovi sjedili uz skut sultanov i koji su nosili najveće naslove u državi? Čitavo vrijem e provod iQ ie u. kući i društvu svoje hanume, pušeći i tek po katkad bi progovorio i to samo onda kad treba nešto narediti. Zaimbeg je mi­ slio da će se njegov izostfihak osjetiti u gradu i d a će ljudi zakukati za njirh. Međutim, svijet zaokupljen novim događajima, i ne opazi povlačenje njegovo iz društva. Sana je Jekla kao i dosad, u gradu je bujao život jačim tempom, puu novine i događaja, a za Zaimbegom niko ne zazali osim kahveđije Huse kod kojeg je on navraćao na ; crnu«. Tako je odmicalo vrijme, a Zaimbeg postajaše svakim danom šutljiviji i zamišljeniji. Neumanjeni kućni troškovi odnosili su stvar po stvar iz kuće, ki­ teći stan sarafa Sakite. Po mraku, kasno u noć, do­ lazio bi momak Sakitin da odnese u nepovrat najprije serdžade, a onda ćilime, mangale i tako redom, jedno za drugim. Samo u oružje Zaimbeg nije dirao, a ostalo nek ide. U kući se živjelo kao dosad. Ispijalo se šerbe, jeli rahatlokumi, uživalo i prosipalo, ko u be­ govskoj, akranskoj k u ć i. . . Kraj Zaimbegove kuće stisnula se i gotovo prili­ jepila uz nju jedna mala potleušica. Ovako malena činila je dojam kakvog patuljka pokraj ogromnog džina. U njoj je pokatkad stanovala čitavom gradu po­ znata Eba. Veći dio vremena ona je provodila kod Zaimbegovih uz hanumu i Zaimbegovu kćer Zarifu koju je ona povila i bila joj pomajka. Kućicu joj je poklonio Zaimbeg kao nagradu za to. Ova kućica bila je vječno zaključana i otvarala bi se samo onda kada bi došao 'Ešref, medicinar i unuk staričin, da provede ferije kod kuće. Tada bi še u njoj probudio život, na njezinu crnu, počadalu bađu zasukljali bi bijeli oblakpvi dima, gubeći se i nestajuć u plavim, nedoglednim ■114 visinama. Sva ra.iosna oba trčala bi <la sto liolje doteka zjenicu svoga oka, svoje unuče. Vrata malog kapidžika na zidu Zaimbcgovom često bi zalupala. To koja od sluškinja donosi Ešrefu dar od hanume, jer su njega svi u kući voljeli. Kao ebin unuk više je bivao u Zaimbegovoj kući nego u svojoj. Tamo se je gotovo i othranio. Njegovom dolasku mnogo, možda više nego iko drugi, veselila bi se Zaimbegova kći Zarifa. Lijepo djevojče velikih, kao ugarak crnih očiju, u kojima bi zaplamsao čudan neki sjaj na glas o Ešrefovom do­ lasku. Radosno bi pohrlila da mu nazove dobrodo­ šlicu i da mu kradom, iza ebinih leđa, uputi pogled, od kojeg bi on zadrhtao kao da ga je stostruka gro­ znica zatresla. Taj pogled uvijek ga je smučivao. U njemu je bilo nešto čudno i tajanstveno, toplo i u isti mah strastveno, nešto od čega je Ešref strepio i pamet gubip. Kao djeca oni bi veselo skakali po bašči, hvatali leptira i igrali se. Dok bi on sav zadihan dotrčao, noseć^u ruci šarenog leptira, ona bi stajala i gledala ga razrogačenih očiju. Tada bi on kao omađijan stao, zario svoj pogled u njezin, i dok bi se oni tako gle­ dali, maleni leptir bi se izmigoljio iz njegovih ruku i veselo odletio. Najednom bi se ona veselo nasmijala, zatapšala rukama i kliknula: — Trči Ešrefe, pobježe ti leptir! No umjesto da trči on se samo ukloni na stranu, podupre rukama glavu i zamisli se . . . Jednog vrućeg ljetnog popodneva, vrućina stegla da čovjeku staje dah u grudima. Pod teškim i usijanim sunčevim zrakama, topi se olovo sa džamijskog alema, đrhturi usijani vazduh, a sve živo zavuklo se u hla­ dovinu i čeka dok vrućina popusti. U malom, zelenom lozom pokrivenom čardačiću leškari Ešref i lijeno prevrće listove jedne knjige. Pred očima promiču mu slova, on zuri u njih, ali ne razumijeva gotovo ništa. Njegovim mislima i čitavim bićem zavladala je samo Zarifa. Od nekog vremena ona ne izbija iz njegove glave. Znao je da je voli bezumno i ludo, činilo mu se da je naposljetku odgonetnuo tajnu njezinog čudnog pogleda, ali on ne imađaše kuraži da joj to rekne prvi. Možda bi se i usudio jednom na to, ali pomisao na bega, njezinog oca, zaustavljala ga je. Još iz dje­ tinjstva nosio je strah i bojazan od moćnog bega, pa ga se ni sad ne mogaše otresti. Lagani šum, njemu dobro poznatih koraka, trgnu ga iz misli. Na ulazu, usplamtjelih obraza od vrućine, zastade Zarifa. Ispod lagane, ljetne haljine, jasno se isticahu linije njezinog divnog tijela. Zastade i po­ gleda ga svojim crnim, ogromnim očima, pogledom od kojeg njega nešto žignu do dna srca. U njemu nešto nabuja, steže se i prelomi, pa se razli po čitavom tijelu. Šutke, on priskoči k njojzi i / uhvati je za obje ruke. �Dugo su se lako gledali, okom u oko, najednom se njihove unse nađoše, zubi se sudariše, a tijela željno pripiše jedno uz drugo. . . Dugo sakrivani osjećaji nabujaše i provališe kao bujica. Više se nisu razdvajali. I kako je bilo ljeto, neprestano su bili u bašči. Kao i nekad skakali su i trčali, brali cvijeće i hvatali leptire, da se u podne, kad ovlada žega, sklone u njihov mali čardačić. Tu bi on ljubio njene velike i čudne oči, pričao joj patnje svoje sakrivene ljubavi, kovao planove za budućnost. Ona je to sve slušala, sjetno oborene glave. Osjećala je da se to sve neće dobro svršiti. Poznavala je ona svog oca, znala je koliki ih jaz razdvaja. A znao je to i Ešref. Ali on se je nadao i govorio da su sad druga vremena. Za koju godinu on će svršiti škole, postati ljekar sa krasnim položajem i još ljepšom budućnosti. A za to vrijeme možda će i Zaimbeg omekšati. . . Koliko god su sakrivali svoje osjećaje, njihova ljubav ipak ne ostade tajnom. Neprestano druženje njihovo dade povoda svijetu da najprije tiho, a onda sve glasnije priča i govori, dok jednog dana ne<saznade i majka Zarifina. Zadrhte i proplaka stara hanuma. Volila je ona svoju jedinicu kao zjenicu svoga oka. Volila je i Ešrefa kao dijete ?voje, i da beg nije onaki, možda bi se i obradovala tome. Ali znala je jadnica šta će biti, kad beg doznadne za to. Strahovala je i strepila. Pitala i Zarifu o tome, i kad joj ona otvoreno reče da voli Ešrefa i da joj bez njega nema života, ona se još više prepade. Jednoga dana iskočiše vrata na sobi od udarca Zaimbegove noge, i on upade u sobu nakostrušen kao ris. Hanuma osjeti kako je ledeni trnci prođoše i pre­ stravljeno upilji oči u njega. — Gdje ti je ona? — upita Zaimbeg. Lice mu se zgrčilo, a čitavo tijelo trepti i poigrava. Mucajući, jedva odgovori hanuma da je valjda u bašči. — U bašči, ja, tamo je ona; a znaš li ti šta ona radi tamo? — gramu Zaimbeg. Hanuma onijemila, pa ni bijele ni crne. — Ne znaš jakako, jer ti ne vodiš ni o čem ra­ čuna, pustila si svoje mezimče da se izrodi ko niko u rodu joj. Znaš li ti da ona, neuzubillah, ašikuje sa oinm ebinim balinčetom? — dreknu Zaimbeg još jače, a oči mu sipaju munje. Hanuma oborila oči i samo dršće. A1 ja ću njima pokazati! Zar moj hljeb jesti i udarati meni na obraz? Odmah da se gube odavle! I ona kućica je moja, iz nje nek sele i to iz ovih stopa, dok se belaj nije dogodio. — A ona kuja, neka mi više nikad na oči ne ide! — još jednom viknu Zaimbeg, pa poteže i prekinu svileni trabolos, koji mu se bijaše otpasao i zapeo negdje za vratima. Kao uzeta, bez riječi i pokreta sjedila je stara hanuma i slušala galamu i viku njegovu tamo negdje na avliji ili u bašči. Prenu se tek onda, kad u sobu utrka Zarifa, gušeći se u suzama. Uz očajan vrisak sroza se mlada djevojka u njezino krilo. Potoci suza kvasili su suha koljena staričina, a boni jecaji perad srce materino. Sutradan rano, sam i bez oproštaja otputova JEšref. Eba se sklonula negdje u komšiluk i život u toj kući nastavi se običnim tokom. Zarifa prestala pla­ kati. Klonila se oca i išla je po kući tiho, vječno za­ mišljena i nekud ko izgubljena. Sa njeiznog lijepog lica nestade veselog smiješka i ono poprimi neki čudan, bolan izražaj. Samo su oči i dalje svijetlile i zadržavale svoj prijašnji sjaj. Nikad više ne zabrujaše topli akordi sevdalinke ovom pustom i praznom kućom. Nestade smijeha, utihnu pjesma, jedino veselje stare hanume. Opustje i zanijemi sve. I kuća se naherila na jednu stranu. Sa njezinog raspalog krova vise istruhle daske i svojom čađi bojadišu zidove tamnom, crnom bojom. Bašča zarasla u travu, sasušilo se i uvehlo Zarifino cvijeće. A ona — Zarifa — svaki čas blijeda, svaki dan slabija. Uzalud napori stare hanume, uzalud brige i lijekovi. Njezin se život po malo gasio. Sa prvim pro­ ljećem pade u postelju, koju joj napraviše po njezinoj želji, u sobi do bašče. Naslonjena na jastuk, gledala je u bašču i mali, na pola srušeni čardačić. Posmatrala je kako se život na novo budi, a drveće kiti bijelim beharom. Praštala se i rastajala sa životom. I jedne tihe, mjesečeve noći nestade života u ispaćenom tijelu, utm u pogled crnih očiju. Još jednom otvoriše se velika avlinska vrata, avlija se napuni ljudima, da iznesu, čevrmama i jaglucima okićeno tijelo Zarifino. Умољавамо све наше прешплашнике да подмпре заосталу дужну прешплату, јер арешплаша и ширење броја арептлатннка на „Гајрет", омогућује само напредак лнсту. u 5 �Ilajrudin Bujukalic Sevdisan/e i ašikovanje Večer je kao trudna žena pala na zemlju. Laki povjetarac zatitra granama lisnatog drveća a kao zlato večernje rumenilo poteče i razli se po srebrnastoj Drini. Zatutnjaše nanule po staroj kal­ drmi kraj Begove česme, a veseo kikot i pesma mla­ dosti prosuše se u plavi suton. Zazvečaše bakarni ibrici, a glasovi pesme razliše se tišinama: »Uzeli dugum i manštrafu ;. Ovi se akordi talasali po mirnom vazduhu i gu­ bili se tamo negde iza visokih mračnih taraba u pustim konacima i golicali mlade grudi devojaka što se na nekim šiltetima grče u čežnji za sevdahom i slatkim milovanjem- Oživeše sevdali sokaci i pesme sve dertlije i dertlije prosipahu se kao čežnje za mladošću koja se gasi s jesenskim ružama. Ar naše mračne mahale prošaptaše šapatom zaljubljenih sevdalija na malim kaspidžicima i velikim kanatima. I Meho Zeko dade oduška svome dertu: Bejturane, Bog t'-'ubio grane, Niti cvateš nit sjemena daj^š-« A kad deset sati oglasi niaša stara nakrivljena sahat-kula, zamriješe pesme i sokaci, i mračne seno razvukoše se po izrovljćnim pločnicima. Zatreptaše zvezde kao zlatnim lancima privezane za oštre vrhove Kule i Gučice,ta Vlašići počeše da mere dubinu nd^f Borike se belasaju u mesečini. Čuje se pesma. To peva I smet Alijagin. Već dugo vremena on se z a g le d a h u Sevletu Hasan-begovu. Među njima kroz kratko vreme za­ vlada pusti sevdah — karasevđah. Bilo je to za Đurđev dan. Devojke su' se skupile u Sevletinoj bašči da se po običaju provedete i poljuljaju na lju­ ljački koju se svezale za grane kitnjastih jabuka. Ceo dan pevale su i veselile se i Ismet je čuo drhtave glase Azine armonike i požurio se. Devojke se sa­ kupile na sofi oko procvetalih ruža i karanfila. Iznele su meka šilteta, ipa se povalfale jedna do druge, na­ slonjene na gole laktove. Tihi povetarac dopirkivao je do njihovi htelesa da ih rashladi. I on se privuče bliže i nadnevši se nad kratke tarabe, promatraše njihova puna golišava tela i slušaše vrisak mladosti njihove. U duši mu se nešto uzburkalo, u glavi mu se poče da muti i on se nesvesno prebaci preko taraba i ukočen stade pred devojke. One poskakaše, ali se ni jedan ne mače smesta. Nešto ih je zaustavilo, goli­ calo, stezalo u grlu da ni najmanji krik ne ispustiše. Sevleta se prva uslobodi i promuca: — Uh, uh, šta učini bolan! Ako vidi babo čudo će počiniti. — Neće, Sevleta, neboj se. Istom je podne, a on je u džamiji — promuca Ismet u nekom dragosnom bunilu.. — Ah Sevlo, kako ti mirišu feslidžani i bele lale. Bulbuli ti sa grana pevaju. — Kad nemamo šta bolje moramo i ovo trpiti — procedi uzdišući Sevla i upravi svoje grahoraste oči u Ismeta koji, ne mogavši izdržati njenog vatrenog pogleda, obori oči. Kao zastiđena isto učini i ona. Sta­ jali su jedno prema drugom. Laki povetarac igrao se s čupercima njezin'e svilene kose i prosipao ih po umiljatom licu. I od tad, nastadoše za njih dani sevdisanja. Pa­ dale su lepe mesečeve noći i zamatale našu kasabu scdefastim pokrivačima. A u plave sutone mešali su se kikoti mladosti sa zveketima džuguma i ibrika. Ismet je svaku noć kao na krilima prelazio po neko­ lika kilometara, dolazeći iz letnikovca pod pendžere svoje Sevlete. S njim je jurio i mesec po modrom nebu i po njemu prosipao svoje svetle pege i vezao Jepg priče zanešenih sevdalija. On bi se bacio kamičkom u njezine pendžere gde bi ona obično po ćelu noć, naslonjena na gvozdene demire, sedila i čekala njega. Pa kad bi čula da kamičak cvrkne u staklo, zaigralo bi joj srce od dragosti, nešto bi joj ugodno i toplo zagolicalo telom i ona bi tada polako oškrinula vrata svoje sobe i šuljala se polagano na hajat, na malo prozorče. — Jesi li spavala Sevleta? — Jesam — prošaputala bi ona i ako je bila uverena da bi tu ćelu noć probdila da on nije došao. I tad bi nastala tiha zanosna šaputanja zaljubljenih. A dani prolažahu ko godine, a noći bele i raz­ bludne ko lepe žene brzo i neprimetno* ostavljajući samo za sobom po jedan dert više. A jednog dana, kad se reši za begove sudbonosno agrarno pitanje i stari beg dođe kući sav uplakan sa malim denjkom šarenih banknota u zgrčenoj ruci, i njihovu sevdisanju dolazaše kraj. Stari beg ostavši bez svega, odluči da odmah seli u Tursku gde ga po­ zivaše i njegov brat Izet koji se već dugo tamo iselio. To mu dobro dođe, jer je hteo da jedan-put raskrsti s tim pakosnim svetom što mu se nesreći u brk pođsmehiva. Prodao je i kuću nekom Jevrejinu i odlučio se odmah na put. A jednoga jutra kad Sevleta zateče rasplakanu majku Arife-hanumu u odaji, pa je poče pitati zašto plače ona joj sve kaza. Sevleta u prvi mah ne poverova. ali kad se starica poče ponovo gušiti u plaču, govoreći da je beg i kuću prodao, devojku obli jetko zelenilo, pade u zagrljaj majci i zajeca. Arifa je znala za njenu ljubav sa Ismetom Alijaginim i radovala se je- Po cijele noći, bdijući uz džamli pendžere, snivala je stara o sreći svoga djeteta. Ali stari o tome nije smio ni znati. On je u duši mrzio Alijagu kao najvećeg �dušmanina svoga. Kad se jedan put između njih po­ vede govor o Alijaginim on mrzovoljno dobaci: »Podli su to i pokvareni ljudi, kao i svi ostali skorojevićk. Alijaga i Hasan-beg nekad su bili veliki prijatelji, ali vreme razvrgnu svako prijateljstvo. Hasan-beg je odlučio, odmah drugi dan, da krene na put u ranu zoru. — Neću da mi moji dušmani znaju šta sam iznio iz kuće — reći će tu večer staroj Arife hanumi koja, sva uplakana, vezaše velike uzlove po pokućstvu. Sevleta se nije mogla ničeg ni prihvatiti. Povukla se u svoju sobu i cio dan plakala. — Da li da mu poručim da odlazimo — pitaše se ona, a vrele suze kotrljahu joj se niz lice. — Moram, moram, da ga još jedanput vidim. — I ona posla Mejrušu da mu sve kaže. Taj dan prođe im u nekom velikom zabunluku, u plakanju i spremanju. Beg se rashodao po avliji tromo i nesigurno klecajući i razgledao svaki budžak kao da se htio i s njim da oprosti. Plav suton pade na oronule mahale i zatitra po. crvenim baščama. Prosuše se pesme sevdali sokacima i kikot na Begovoj česmi, fievla iz svoje sobe slušaše kroz otvoren prozor ove glasove, a kad odjeknuše sutonom drhtavi zvuci armonike i' pjesme: »Umorih se ružu trgajući Čekajući kad će dragi dopi, - — ona se sroza n ij* mekane jastuke i zajec^; »Zar i to morade doći da se selimo u strani vilajet gdje nigdje nikog ne poznamo. J . . . . i Tamo gdje se ne čuje goVor niti pjesma naša.:: Tiha noć padaše kao topli zagrljaj a vjetar zašušta u granama. Mesec kao na zlatnoj niti •visio jo nad našom kasabom i prosipao svoje bledunjavo zrake po plavim brdima. Najedanput podmuklo škripnu kapidžik, cvrknu kamičak u pendžere. U Sevlete se zastavi dah, zatalasa joj se v^'ela grud i zastruja nešto žilama. U njoj uzavri silna rasplamtela želja za nečim što bi je ćelu razdragalo, zagolicalo. Usta joj se požudno otvarahu da se upiju u nešto vrelo i tako slatko, ili možda da se nadiše svježine tih slasti. Topla rumen obli joj lice i ona stidljivo položi svoju malu glavicu na gole ruke i pade u sladosne sanjarije. Teški sevdah i merak poklopi joj dušu. A kad cvrknu i drugi kamičak, ona se trže, zakopča svileno jeleče. škljocnu stara brava i ona se polako izvuče u hajat. Prozor na njemu bio je otvoren, a mekane i zlatne niti mesečeve počeše se kroz njeg provlačiti i igrati na njenom bledom licu. Tamo u avliji u sedefastoj noći šuštaše klasje pšenice pod zagrljajem vetrića koji donašaše miris letnje noći i razlevaše ga po mahalama. — Sevleta! — I smete! To bijahu njihove prve riječi i kroz prozor spletoše se njihove ruke i zadrhtaše dva vrela tijela. Šta mi činimo Ismete! — promuca ona u bu­ nilu i istrže mu se iz zagrljaja. — Ah, Sevleta, dušo, zar i nas može neko ra­ staviti. Ne, ne, to ne može biti. Ja ne mogu bez tebe živjeti — i on pružaše ruke u magloviti suton kao da hoće nešto da uhvati što mu se gubi i leti u ne­ povrat. — Mi sutra odlazimo — promuca ona i suzne oči upravi na Ismeta. Njihovi se pogledi sliše, a u njegovim, očima zasvetliše se dve krupne suze. — Ne idi Sevleta, mladosti ti tvoje — moljaše on. Bježimo u Borike, moj će te otac draga srca dočekati. On voli sve vas, vjeruj mi. Hajde Sevlo, ako me i malo voliš. — Ne smijem Ismete, ne! Ti znaš moga babuOn bi nas ubio. — Ta neka, neka nas ubije, bar ćemo zajedno umrijeti. A ovako. . . . — Prokleće me, pa kud sam onda pristala. Neće Sevleta. Ko voli onako kao tvoj babo . ~ ... D on ne proklinje. On samo blagosiha. Beg ce se poi U _____ vratiti kad mu moj otac ovamo dođe i sve kaže. — Ne mogu Ismete! — proplaka ona. —I Ne možeš. Pa dobro. Ja ću se ubiti prije nego ti odeš iz ove kasabe. Za me više nema života. Razu­ miješ li? — Ona sva zadrhta jer je bila uverena da bi to on i učinio. — Ti me ubijaš, Sevleta! Ona protrnu i očito dirnuta ovim riječima reče: Hajdemo! i bacivši na se bošču, izađe iz kuće. Dvije bijele sjene izgubiše se niz puste mahale.. • Još nije zora ni tračak svjetlosti pokazala, a stari Alijaga uniđe Hasanbegu u sobu, ispriča mu sve i mubarekleisa. Beg se razbjesni i skoči da skine sa čivije pušku, ali kad mu Alijaga dobaci: Prija­ telju, zar ćeš ubiti dvoje nedužnih koji se vole! — on se smiri i proplaka kao malo dijete. Njihove se ruke raširiše i negdašnja dva prijatelja nađoše se ponovno u toplom, prijateljskom zagrljaju. 117 �Mustafa A. Mehić Na Aliđun Jedan od najljepših teferiča održi se svake go­ dine u dolini rječice Sutjeske koja utječe u rijeku Lim. Iako je ta dolina nepodesna za teferič, zbog ma­ lenog prostora, ipak se tu svake godine na Aliđun iskupi sila svijeta. Tu možeš vidjeti seljake koji su došli iz dalekih sela, a i građana bude dosta velik broj. Ova samotna dolina, opkoljena sa svih strana brdima, zanima ipak svakoga koji ima priliku da tu dođe. U toj dolini, naime, nalazi se izvor same rječice Sutjeske, ali ne izvor, kao što je kod drugih rijeka. Razlika je u tome što se ovdje voda iz zemlje pojav­ ljuje samo s vremena na vrijeme, a ujedno je taj izvor vrlo ljekovit, te je tu sagrađen i hauz prozvan Bjeljevine. Slušavši mnogo o teferiču na Bjeljevinama, nagna me želja da se sam uvjerim o svemu tome. Veća grupa omladine, starijih ljudi, među kojim sam se nalazio i ja, krenula je vozom od stanice Rudo. Čim je voz krenuo, otpočelo je sviranje uz harmonike, tambure, pjevanje i veselje. Voz je odmicao, prolazio kroz strmenite krajeve rijeke Lima koja se melodičnim bukovima probija kroz sad veće — sad вдапје klisure. Među nama u vagonu najviše se isticao svirač Lutvo, čovjek srednjeg rasta, od svojih 25 godina. Njegovo bijelo i okruglo lice, sa crnim kao ugljen očima i dugim brcima, oda­ valo je bezbrižna i vgsela čovjeka. Zviždanje voza prekide galamu, sviranje i viku i kondukter povika: »Setihovo«. Velik broj naroda ovdje izađe. Odavde je vodio put do Bjeljevina koje su daleko puna tri sahata. Jedni odoše na splav da se prevezu s onu stranu Lima, a moje društvo se svrati nekom Peri »na каћк. Pero Manđić, čovjek ozbiljnih crta lica, crnomanjast, jako se obeseli kad ugleda ovolike mušterije. Znao je on dobro da među ovim veseljacima ima i bekrija koji će mu ostaviti lijepu svotu novaca. Dok sam pročitao neke davnašnje novine, već je na sto­ lovima bilo rakije, vina, pečenog mesa i t. d. Nastalo je neobično veselje, pjevanje i nazdravljanje. Pero, povika stari i poznati pijanica Šaban, daj i ovim mla­ dićima šljive neka i oni gucnu. Mi mu se zahvalismo, rekavši da smo trezvenjaci. Ah, kaki trezvenjaci, reče Šaban, i ja sam trezvenjak kad mi je prazan džep. Oko tri sata po podne povika neki: »Junaci, vri­ jeme je da se krećemo, vidite li ono brdo, preko njega nam valja preći, pa dobro se potkujte.« Čim smo došli na obalu Lima, Lutvo poče zvati splavara, čija je kuća bila s one strane. »Ehe . . . heee, odazva se Murčo, sad ću sad!« Murčo, stari splavar, preveze nas brzo preko ri­ jeke i mi mu platismo njegov trud. 118 Kada smo došli na vrh brda ukazao se vrlo lijep pogled na sve strane. Svuda okolo vidjela se raštr­ kana sela i obrađeno zemljište. Kuće su pokrivene slamom, sa malim prozorima. Po samoj gradnji kuća, mogla se opaziti nemarnost tamošnjih seljaka koji bi, imajući šume na raspolaganje, samo da hoće, mogli napraviti vrlo lijepe i higijenski uređene stanove. Na njivama, nemarno obrađenim, talasala se je pše­ nica i mladi kukuruz. Po zelenim brežu'jcima pasla su stada ovaca i, s vremena na vrijeme, čuo se lavež pasa i vika čobana. Sa ovog brda zvanog Vranja, ne bijahu daleko Bjeljevine. Odavde se moralo ići kroz gustu šumu, strmenitim putem. Sunce je bilo na za­ lasku. Nalazili smo se u vrlo gustoj šumi. Sunce je provirivalo kroz gusto drveće i vrhovi visokih jela kao da su se kupali u sjajnim sunčanim zracima. Ve­ černji povjetarac lagano je pirio i osvježavao nas i ■milovao sa ugodnim mirisom. Iznad visokih jela kru­ žila su dva jastreba koja su, po svoj prilici, tražili pogodno mjesto za prenoćište. Tamo nedaleko čula se pastirska pjesma. Zanešen ljepotama predvečerja u šumi, pošao sam naprijed, ne obraćajući pažnju na pjevanje mojeg društva. Najedamput se nađosmo na strmenitim livadama i ovdje sjedosmo da se malo odmorimo. Nedaleko od nas, u dolini, čuli se neki nejasni glasovi. To je bio svijet koji je zanoćio na Bjeljevi­ nama, da sutra veseo i odmoran dočeka veseli Aliđun. Pa i mi, sišavši na Bjeljevine, odabrasmo pod sti­ jenom zgodno mjesto za prenoćište. Na sve strane su odsijevale vatre, čulo se rzanje konja, pjevanje i vika. Stariji ljudi, prekrstivši noge. sjede kraj vatre, i ispijaju kahvu. Mladež se veseli. Mi nalomivši šume, napravismo sasma lijep ležaj. I ovdje u ovoj kotlini, obasjanoj srebrnim zrakama mje­ seca, bijaše tako lijepo. Ležeći na šumi, slušao sam melodije malih vodopada rječice. Neobično sam bio srećan, baš zbog toga, što sam imao priliku da proživim ovakvu divnu noć. Moja družina je još večerala i neki su pomalo pili. Lutvo je počeo svirati i ja, slu­ šajući sviranje u noćnoj tišini, slatko sam zaspao. Ujutro me probudiše meki sunčani zraci, koji su kako mi je izgledalo, bili veličanstveniji i veseliji nego obično. Grupa po grupa momaka i djevojaka uz pratnju kojeg starijeg domaćina, dolazila je veselo, s pjesmom. Momci u lijepom bosanskom odijelu, sa živim bojama u suncu kupili su se oko svirača i kao da nijesu mogli dočekati vrijeme kada će moći da u kolu poigraju, zapjevaju i namignu na koju djevojku. Djevojke opet, iznad puta, poredane u strani, sjede i posmatraju svjetinu koja se u ovoj dolini tamo-amo kreće poput morskih valova. Neke opet, zaklonivši �se šamijama, pjevaju pjesme sevdalinke. Divno ih muniše. svakoj njegovoj kretnji. Podne je prešlo. Sun­ je pogledati u njihovom živopismom odijelu, sa nizom čana žega je preuzela maha. I u dolini ne možeš didukata i đerdanima čehrubara oko vrata. hati od prašine i zagušljivog vazduha. Svijet se već Već se približavalo podne. Svijeta je došlo toliko zadovoljio teferiča, pa grupa po grupa počinje da da se je dolina popunila. Tu je baš kao u kakvoj odilazi. A iz zelenih livada, koje se nalaze nedaleko košnici. Na više mjesta mogle se vidjeti skupine omla­ od Bjelovina, dopiru veseli glasi. dine kako igraju u kolu. Svirač uz tamburicu ne pre­ Lutvo se već dosta iponapio. Pozva nas k sebi staje i, sav obliven znojem, stoji ponosito usred kola. i reče da je vrijeme odlasku. I on se umorio svirajući, Momci ga počaste i zahvaljuju mu se. I naš Lutvo a i veseo je, jer, vele, da je zagledao neku lijepu svira tamo gdje je ponajveće kolo. Momci i djevojke djevojku iz Biševića. »Lijepa je, alahami kao zlatna jabuka«, poče Lutvo. Mnogo je hvalio, dok smo se iskitili ga divnim planinskim cvijećem. Tamo kod samog hauza iskupilo se mnoštvo sta­ mi malo za to njegovo pričanje interesovali, jer smo rih ljudi i žena. Njih ne zanima toliko veselje. Oni bili zabrinuti kako ćemo ovako umorni doći do že­ čekaju vodu da se pojavi. U hauzu je neka Zilka, ljezničke stanice. Na Bjeljevinama je ostalo iza nas još svijeta. A ona čisti tu malu banjicu i živi od prihoda što joj daruju oni koji se tu okupaju. Najedamput se oču mi, izišavši na jedno uzvišenje, sjeli smo da se malo povik: »Eno vode«! Mnogi pojuriše k hauzu da se odmorimo. Sa svih strana čuo se prasak pušaka i okupaju vjerujući da će im kupanje donijeti veliku podvriskiv^inje vesele mladeži. Tamo na onim liva­ dam a igra kolo i pjesme djevojaka ore se. na sve korist. Na maloj ledini iskupili se stasiti mladići i ba- stran e. caju se kamena s ramena. Osobito se ističe neki Oroer, Idući dalje pričali smo jedan drugom o današnjem iz Zubnja, koji svima bacačima po čitav, ukop pre­ teferiču. I u pričanju nijesmo ni osjetili velikog umora. bacuje. Sa svih strana p&daju poklici: »Aferim ti bilo, Ukaza se već i Lim i za nekoliko časova mi se na­ Omere!« đosmo na splavu. Između svjetine idu araauti sa buzom, kolačima i sladoledom. Eno jedan' veseo š/edi u hladu, zaradio je pare — prodao je sve što je donio. Kada su kola igr&la u najvećem jeku i kada su se pjesme orile na sve fctrane, začu se nenadno jauk, i pomaganje nekoga iz sakupljenog naroda. Svi ЈЛ и . Њ,барџнћ okoline potrčaše onom mjestu gaje gdje se mogao viajett vidjeti bliven. Poče|e se tući sa kocima, „ , momak krvlju obliven, jem, ne znajući ko je kriv. Neki se [\С 1Д И 1\С 1 Lj CLVCLHCI toljagama, kamenjem, pobojaše i nasta divlje bjegstvo na sve strane. Žandarmerijska patrola, koja se nalazila u blizini i znala Лепоте су ми иамет ионелс da su ovakovi događaji na svakcm teferiču skoro чобанке су мс стазом одвеле neizostavni, sa bajonetama nataknutim na pukŠe, po­ низ равне долове тпхс. češe razgoniti razjarenu svjetinu. I brzo staviše red. Da njih nebi, bilo bi što se ono kaže: »Mesa bez •Јутро ми кануло росом очи kupusa«. сунцем нланине умиле lcoce. Ranjen je bio neki Meho iz sela Podavrela, za­ dobio je ranu, braneći svoju milu Mušu koju je htio Низ долсве тихс долове potegnuti Džafer Halilović, isto iz Podavrela. Kod mu­ девојке воду пснелс slimana na selima, znači mnogo, ako se momak do­ иланине се у штругље смеју dirne dejvojke. Ova dvojica su zakleti neprijatelji, низ равне тнхе Долове • jer obadva ljube lijepu Mušu. I želeći da s njom златне се доламе веју. danas na teferiču progovore koju slatku riječ, posvade se i u svađi Džafer probode nesretnog Mehu. Oko Умиле су их јутарње румени ranjenog Mehe, iskupila se sila svijeta. Džafera opet ко бели снега грумешг žandari čuvaju kraj sebe. Dvije sestre ranjenog Mehe, образпма се осуле белине; koje su bile svjedoci tog nemilog događaja, grde Dža­ fera i u njihovim pogledima na njeg opaža se izraz катуни полегли у планине srdžbe i osvete. Poslije se opet sve umirilo. Po gdjeчобани коло воде koji pijanica pjeva, idući od jednog kola do drugog, девојко даиас сам радостан a za njim ide grupa dječurlije pa se ismijava i majниз доловс ми жалост оде. 1W �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Д е л е га т и Г л а в н о г О д б о р Гајрета у Л у д и је н ц и ји к о д Љ е г . В е л и чанст ва K p a j.в а Потпредсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Мехмсд Зилџић и секретар r. Хамид Кукић примљени су у сриједу 3. о. мј. у 6,30 часова послије подне у новом Двору у Аудијенцији код Њ. В. Краља. Аудијенција je потрајала 38 минута. Приликом ове Аудијенције, Њ. В. Краљ се живо интересовао о културно-просвјетним приликама муслимана, a специјално о дјеловању Гајрета који стоји под Највишом Заштитом Његовог Првијснца, Њ. Kp. Вис. Престолонаслздника Петра. Делегати Главног Одбора Гајрета гг. Др. Зилџић и Кукић поднијели су Њ. В. Краљу исцрпнији извјештај о досадањим успјесима Гајретова дјеловања, о прослави Гајретове 25-годишњице, о напредовању и ширењу Гајретове организације и о даљњој акцији Гајрета у народу на културном и просвјетном подчзању и националном освјешћивању муслимана. Истодобно су се делегати захвалили Њег. Величанству испред друштва на Превишњем одликовању Гајрета орденом Св. Саве степена. Овом приликом су делегати иоред Аудијенцијо код Њ. В. Краља били љ.убазно примљени и од Предсједника Краљевске Владс Ген. г. Петра /Кивковића, Потпредсједника Краљевско Владе г. Николо Узуновића, Министра Правде г. Др. Милана Сршкића, Министра Просвјете г. Боже Максимовића, те од Предфдншса Престоничке општине г. инж. М. Савчића и Потпредсједшпса г. Др. 'Стојадиновића. Сва споменута гг. министри, m o и остали пријатељи Гајрета, лримили су наше делегате и саслушали их најљубазније, показалши и свом приликом своје велико интересовање за наш Гајрет и његов досадањи рад као и за програм његова будућег дјеловања, обећавлш да ће нал 1ем Гајрету и у будуће поклањати своју високу пажњу. Д х м е д ЋикиЋ - Ч&јретови раднилд, они су уједпо историја Гајрета, они су еами, такорећи, Гајрет. Ово би се нарочито могло да одпоси na оле Гајретове раднике који раде на његову дјелу од лрвих година до да- Овом приликом су делегати Глгвног изложили потребу и молбу Њ. В. Краљу да би сз још идуће шк. године основао Шериатски факултет у Сарајеву и да бiT се уз тај ф акултет-------вио посебан интернат за слушаоце овог Б о р а в а к д ел ега т а Гла О д б о р а Гајрет а у Б е о г р а д у Већ je дуже времена откако представниди Главног Одбора Гајрета нису имали прилике да у лашој Престониди обавијесте исцрпнијс о дјеловаjb.y Гајрета све оне факторе и пријатеље који о овоме нашем друштву воде рачуна и указују му свзју благонаклоност и иажњу. Ha једној од посљедibiix сједшша Главног Одбора Гајрета, повела ег дискукија о овоме, те je ријешено да делегатл Главног Одбора Гајрета отпутују чим прије у Београд и да обавијесте надлежне факторе и све пријатеље Гајретове о дјеловању Гајрета, те да тсм приликом посвршавају извјесне друштвене послове. 1{ако су у то вријеме биле у току лрипреме за овогодишњу Гајретову забаву која je сваке године, a нарочито ове, била једна велика свечаиост Гајретова, то се тај закључак није могао извршити одмах, na еу се стога ио одржаној забави уиутили у Београд потпредсједник Др. Мехмед Зилџић и еекретар Хамид Кукић. нас. Један од таквих Гајрстових радника je госп. Ахмед Ђикић, брат рахм. Османа Ђикића, Године 1908. г. 'Бикић имепован je повјереником Гајрета у Мостару и ту дужлост упражњавао je све до колца 1928. год. Двадесет година повјерепичког рада задужује много друштво Гајрет, a тим самлм и сав муслималски елсмепат у Босни и Хсрцегсвилл. Зато, ла овом ллеменитом раду, r. Ђикићу Гајрет и одаје луно лризлање и захвалност. Ахмед Ђикић рођен je 10 марта 1885. у Моетару. Метстеб, ословпу лтколу (руждију) u иижу �гимназију свршио je у Мостару. Год. 1906. матурирао je на препарандији у Сарајеву, и исте године постављен je за учитеља у Мостру, гдје остаје у служби све до год. 1914., кад као непоуздан елеменат бива премјештен у Тешањ, послије у Фазлагић-Кулу, a одатле у Међеђе код Вишеграда, гдје дочекује и Ослобођење. Почетком школ. год. 1923.1924. бива додијељен на рад Гајретову конвикту у Мостару, коју дужност још и данас упражњује. Уједно je агилан члан Гајретова мушког пододбора у Мостару. Нека му драги Бог подијели дуг и срећан живот на понос и дику Гајретову. А б и д Фртуна Гајретов радник, г. Абид М. фргуна, Beli јс око 10 година секретар друштва Гајрста у Високом и само то кад се истакне, зиачи да г. Фртуна спада међу најбоље млађе Гајретове раднике. Х а м д и ја Т ахм иш чија Један од млађих и без сумње најагилнијих Гајретових радника je г. Хамдија Тахмишчија, судија и предсједник друштва Гајрета у Високом. Рођен je 1896 г. у Сарајеву. Свршивши правни факултет у Загребу, био je краћс вријеме суд. култантом у Тузли, a од 1921. .. __ г _____ w ду у Високом. По доласку уВисоко буди и оживљује рад за Гајрет, тс постизава за кратко вријеме замјерне успјехе. У друштву са гг. Абидом Фртуном, Јусуфом Мухићом, Мухамед еф. Ахићом, Хасаном Сарачевићем и.Мулом Казићем, оснива пододбор Гајрета, јер je до тада било иовјереништво које je водио г. Јусуф Мухић, тадањи учитељ у Високом. Његов идеалан и агилан рад за Гајрет заслужује све пажње које се једном јавном раднику могу указати. Г. Тахмишчија je тихи пародни раденик који нема обичаја истицати свој рад, a у истину би се могао својим дјелима не само ионосити, него за примјер својим колегама истакнути. Од рођења тих и отмен, искрен и добар националиста, успло je да окупи око Гајрета сву здраву националну омладину којој je он данас духовни вођа. Г. Тахмишчија je млад човјек и он много обоћаје. он још врло млад (роОслобођења у коio добар и искрен наживо и марљиво на гов идеалан и агилан ui и показао je лијепе успјехе, да се у истину може тнм успјесима поноеити. Kao дсбар и вриједан организатор нрн нриређивању годишњих Гајрстових забава у Високом, он сс увијек својим радом истакао. Абид Фртуна je свршио средљу школу у Оарајеву и данас je на служби код војне евиденције у Високом. Oir и као Височанин и као млад човјек, још je увијек једна неисцрпна снага за Гајрет. Ми стога, желећи му дуг и срећан живот, очекујемо још много од нашег Абида, захваљујући му се много на његову 10-годишњем раду. Нова аовјепсница Гајреша Повјереннцом за Цазин пменоваиа јс гђа Хасиба Билал. Гђа Билал радиће на популарисању Гајретове ндеје међу тамошњнм женским свнјетом. Желлмо joj Miroro успјеха. 121 �Gajretova zabava a Brčkom Na 14. o. m j. o držana je ovde G ajretova zabava. To je prv i put n ak o n p re k id a od dvije godine. P oslije neu­ m ornog dvom jesečnog ra d a i nasto janja priređ iv ača i diletanata, konačno je o stvarena d avna želja veićne ovdašnjih muslimana, a to je da se oživi G a jre t u Brčkom i da se njegov ra d ponovo nastavi. Sm atram o za našu dužnost da odm ah ovde istaknem o rad onih k o ji s u n ajviše prid o n ijeli ostvarenju ove zabave, te da oni posluže k a o d iv an p rim je r požrtvovnosti u rad u za opće dobro. To su u prvom re d u : Gosp. M ehm edaga K anlardić, ov­ dašnji veletrgovac, koji je svojim ugledom bio najveća m oralna potpora ove zabave. T ak o đ er njegov sin, gosp. Selim K antarđić, koji n ije žalio n i tru d a a n iti s re d stav a da p rip rav i sve za zabavu. C ijelo se je v rijem e bio u p regao u rad , vodio brigu 0 m aterijaln o j stra n i .sakupljao p riloge, organizovao, tako da se m a terijaln i u sp jeh najvećina im a njem u zahvaliti. Pored n jega i gosp. F ehim u Sejdiću, čin. k a ta stra , povjereniku »Gajreta« , k o ji je u p rav o p rv i i došao n a m isao da se daje zabava, te d va m jeseca nesebično rad io , p rip rem ao i k ao organizator 1 kao d iletan t, tako da se bez n jeg a n e b i mogao ni zamisliti o vakav lije p usp jeh . S početka je bio sam , ali je m alo po malo, svojom požrtvovnošću, pridobio i dru g e za saradnjju. dZatim gosp. Sam id H. M ehmedović, cipelar, koji je tak o đ er 7. -kao d iletan t i k ao o rganizator m nogo pridonio uspjehu. a kasnije postaje njegov oduševljeni pristaša. Toga n ašeg a Begleragu vrlo je lijepo predstavio gosp. Sejdić sa svojom djecom koja su upravo dirljivo odigrala svoje m ale srčane uloge. Poslije toga kom ada ozbiljne pouke, da večer n e b i prošla bez šale i sm ijeha, odigran je »Zlatni bardak« od Muratbegovića. Alibega, starog bosanskog bega — koljenovića, koji sjedi sa svojim subašom i m uhtarom , odigrao je na opće zadovoljstvo gcsp. Sam id H. Mehmedović. .Ponosan beg u originalnom bo­ sanskom odijelu od crvene čohe, zlatom izvezenu, mogao je da stvori u gledaocima iluziju na davno m inula v rem ena slave i snage naših djedova, koji nisu razum jeli v rijem e te ih ono nem ilosrdno pretrlo. Poslije svršenog kom ada ig ran k a je produžila zabavu do казпо u noć. U ig ranki nisu učestvovale m uslim anke, nego su ostale na galeriji. Brčko se još pridržava sta rih običaja u tom pogledu, te zabava izgleda uvijek nešto jednolična i u sali se ne vide nego m uškarci. Zato su sestre članice d ru štv a »Vijenac« svojim prisustvom ublažile taj nedostatak. Ovom zabavom Brčko je, zahvaljujući neum ornom rad u priređivača, opet pridobiveno za G ajret. Srca g rađanstva opet će-Jiucati za to naše kulturno društvo, pomoć prem a snazi neće nurrfilttti. Гајрстова zorfwuma забава у Рогатици - ''«4Јододбор Гајрета у Рогатнди одржао je своју годшпњу P a i svi ostali d iletan ti b ili su za sv^ku pohvalu u svome забаву другп дан рамазанског Б ајрам а (13. марта 1929.). požrtvovanju. Овом прилнком, за добар моралнп н матернјални успјех Z abavu je otvorio gosp. §ц>ајП' H. M ehmedagić, član забаве, нарочпто Je задужСн пододбор д а се овпм путем u gledne trg. kuće, svojim jezero v)tini govorom. захвали r. Хасану Кпкићу, учнтсљу у Рогатици, који je неуS ala je b ila puna. M oramo spom enuti da su n a s »viši slo­ \м о р н 1Ш радом, не ж алећи труда, употребпо све да Гајретова jevi« slabo posjetili. Naročito -Зе opazilo d a nem a gosp. grad­ забава што боље успнје. skog načelnika, k o ji bi k o ^ m tfslim an svojom posjetom uveličao Исто тако се пододбор нарочпто захваљује госпођи Јуzabavu. Baš n as veseli što se je sred n ji stalež, zanatlijski i стп Хасанбеговић као и г. Алији Хасапбеговићу, те гђицл obrtnički svijet, odazvao i došao. Na balkonu b i o j đ [lijep broj Резикн Ауст, којп иису жалили труда прнмпвши сс улога, m uslim anki, g o sp o d a ri djevojaka, od kojih su neke, čak bez те je њиховим судјеловањем сЗм комад одлично лзвсдсп. vela, slobodno gledale, što ia u Brčkom još n ep rim ljena no­ Нарочнто неиа je хвала Соколском Д руш тву у Рогаvotarija. тнци, чијн члаиови су неуморно судјеловалн око ирирсђиGosp. M ehm edagić je n ajp rije pozdravio Nj. Vel. Kralja, вања забавс и исту увелнчалп са својим пјсвачким мушким K raljevski Dom, a naročito tUajretovog P ro tek to ra Nj. Kralj. хором, под дириговаи.см г. Кнкића, а осим тога и ЗанатлпјV is. P restolonasljednika P e tra . Zatim je uk ratk o objasnio svrhu ckoji Удружењу којц су бссплатно на забавн судјеловали са G ajreto v u : » ----- G a ire t je kroz 25 godina školovao omladinu сВојим тамбурашкнм збором. m uslim ansku i sijao ideju »Brat je npo koje vjere bio««. Za to Коиачии сс Пододбор овнм иугсм захваљ ујс гђици Џсje naša dužnost da radim o za Gajret.« мили Ш ахшшаш ић. која je no кућама сакупила богату томB u ran aplauz bio je odgovor publike. Голу и напоељстку скнм оним који су судЈСЛовали око npirPoslije jed n e u spjele deklam acije, na pozornicu je izašao I еђиваша забаве, а нарочнтп е.вој onoj господи која, поред cjelokupan m uški zbor ovdašnjeg hrvatskog pjevačkog društva улазпице. приложише з доброиољнн прплог. »Hrvat« sa gosp. D r. M. K udrnačekom na čelu, i otpjevao Mckranjčovu tu rsk u р је з т и »Mekam«. Гајретова забава у Илијашу Zatim je m ješoviti zbor sr|* pjev. društva »Vijenac«, na Гајретота забава у Илнјашу, чији смо програм динијелн čelu sa gosp. Ј о с с т O ilušićem kao zborovođom , otpjevao Moу нрошлом броју, одржаиа јс 31. марта о. г. kranjčevu pjesm u »P isaše m e Stano«. Izazvani dugotrajnim Забава je успјсла у сваком погледу. Припремама je руpljeskanjem o tpjevali su isti još divni k a rišik narodnih pjesam a ководио наш ловјерсник у Илнјашу r. Мијат К ураја, у з upii»Iz M ostara«. To je b ila p ra v a naslada za publiku. noMoh осталнх, а иарочлто уз приномоћ С. К. »Ворца«, комс Iza toga je opet »Hrvat« otpjevao »Čuješ dušo«, te bio Гајрет изразује топлу захвалност. pozdravljen oduševljenjem publik e koja je razdragana pljeskala. Нарочнту захвалкост, и овом ириликом, Гајрст дугује Ovom prilik o m najsrd ačn ije zahvaljujem o braći iz obadva г. Тахмишчнји, судији у Високом, као и њсговим пријатељиd ruštva koji su nam p rite k li u pomoć i svojim sudjelovanjem ма, који су донрпнијели много да забава овако успнје, а иоu p otpunili n aš p rogram n a opće zadovoljstvo. Neka im je hvala, могли je и својим прилозима. njihovim vođam a, članovim a i članicam a. Naša je vruća želja da i mi njim a n ekada m ognemo sličnu uslugu učiniti. Настојањсм Х афиз еф. Екића и иашег повјерсннка, заPotom je započeo kom ad »Siroče«. Na pozornici se odigrala баву je посјстно Bchu број теж ака нз околице и упознао се scena osvješćivanja jednog našeg tipičnog, dobrog, naivnog m u­ са идсјом н радом Гнјрста, на чему нека je хвала поменутим. slim ana, varošanina — age, k o ji n ije znao do sada šta je Gajret, Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 122 �Gajretova svečana zabava u Cazinu Među najuspjelije zabave u Cazinu od Oslobođenja do danas, kako m oralno tako i m aterijalno, spada bez sum nje prva G ajretova zabava u Cazinu, p riređ en a dne 14. m arta 1929. g., uz Bajram. r ~— ..._л ' najvećem broju i u svakom pogledu doprinijeli za što bolju iz­ vedbu same zabave, ne žaleći truda ni oko dočeka gostiju ni sm ještavanja istih. Osobitu su uslugu činili pri dočeku gospoda: Alija Pozderac, ovdašnji načelnik, Tomo Stefanović, upravnik poreske uprave, Salih Bilal, sreski veterinar, llase Pozderac, poreznik, Muhamed Pozderac, trgovac, Hašim Sulejmanagić, tr­ govac, Husnibeg Ćorović i pol. pristav g. Tomo Perković. Za besplatno ustupljenje, kako hotelskih prostorija, tako i ogrijeva i rasvjete, ovom prilikom neka je naročita hvala braći Pozderac. Zabava je počela pred dupkom punom salon sa pozdravnim govorom ovdašnjeg povjerenika Gajreta gosp. Mustale Zuhrića koji je, pozdravivši goste i zahvalivši im se na mnogobrojnom posjetu, u vrlo lijepim potezima prikazao rad ovog našeg je­ dinoga mezimčeta — G ajreta, na kulturnom i prosvjetnom, te nacionalnom i ekonomskom polju, ujedno upozorivši ih da ni­ jednog m uslim ana ne bi smjelo biti, a da ne bi doprinio za G ajret i m oralno i m aterijalno. М у с та ф а Зухрић I ako je m eđu ovdašnjim svijetom fđeja Gajretova slabo poznata, skoro do nedavno 'n ik ak o , iako narod ekonom ski vrlo slabo stoji, te ako se još uzme da su t J g a ’dana putevi i ceste b ili neprohodni, onda je zabava m im o,svako očekivanje uspjela. I p o re d svih navedenih nezgoda, zabavu su posjetili mnogi prijatelji G ajreta iz Bihaća, Bos.^KrJpe, pa čak i iz Bosanskog Petrovca. Od poznate gospode: Osmaii et. Repžić, školski u p ra­ vitelj u Bihaću, sa svojom kćerkom i bratićnpm , Hasan ef. Se- h~ тШ ' : ■Л ' Iza riječi povjerenika Gajreta, da će naša buduća gene­ racija pod moćnom i slavnom dinastijom Karađorđevića, a pod svojim budućim K raljem , sadašnjim Protektorom Gajretovim, moći d a se slobodno razvija kulturno i prosvjetno, podigla se zavjesa i pokazala se n a bini u velikom formatu slika budućeg K ralja, sadašnjeg P rotektora G ajreta, ukrašena sa narodnim vezovima i^ rž a v n im vrpcam a, kako sjedi n a Prijestolju, a oko Njega stoje tri djevojčice m uslim anke u narodnoj nošnji, učenice ovdašnje škole, koje su držale: jedna prelu, druga srp i rukovet pšenice, a treća luč prosvjete i knjigu, dok četvrta djevojčica, _okrenuvši se prem a slici i prijestolju, deklamovala je: Gajretov Pozdrav Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Prestolonasljedniku P e tru — P ro tek to riv G aireta. • Ovo je kod p risu tn ih izazvalo vanr.edan dojam. Ostale dvije deklam acije: >Preni se rode« i »Dižimo škole« vrlo su dobro uspjele. V ' ' 5V; -Т'л '■ <>¥*$&, 4 4 .* % л ... "’ С л у ш а о ц и и м а м с к о г т е ч з ја З а в о ђ е њ е м ати це , račević, činovnik, Topić, učitelj, Kašiković, trgovac, te četiri pet đaka iz više gim nazije. Iz Bos. K rupe gosp. Bibe Kabiljagić, trgovac, a iz Petrovca u p rav n ik pošte gosp. Muminagić, šef sta­ nice Ostrožac—Cazin gosp. H asan Suljić, te još mnogi čija su nam im ena nepoznata. Sva sela cazinskog sreza b ila su zastupana u velikom bro ju n a ovoj zabavi po svojim najuglednijim težacima. Svi učitelji, m uhtari, odbornici, p a što je naročito upalo u oči dva­ deset im am a od užeg cazinskog sreza bilo je p risutno n a ovoj G ajretovoj zabavi. Dalje, g rađani, činovnici g rad a Cazina bez razlike vjero, plem ena i narodnosti posjetili su ovu zabavu u с а п о в је р е н и н о м Г а јр е та г. М у с т а ф о м З у х р и ћ е м Kcmad »Zlatija« od Osmana Đikića odigran je na opšte zadovoljstvo prisutnih. U ulozi Nurhanume i Ahmeta — pašina ćehaje, naročito su se istakli i osobitu vještinu pokazali gđica V latka Verić i Bećir Balagić učitelj, a i ostala su gospoda: N. Bešlagić, H. Ćoralić, M. Zuhrić, E. Topić, H. ćorović, E. Omanović, te gospođice Dika Hadžiomerović, D raga Ovuka, Ružica Predojević, Esma Midžić, A leksandra V urdelja i Tonika D ržksler odigrali svoje uloge na sveopće zadovoljstvo. Da je sam i komad »Zlatija« ovako dobro izveden, ima se p ripisati u zaslugu priznatom režiseru gosp. Nazifu Bešlagiću. sudskom kancelistu, gosp. A liji Omanoviću, te gđici Tonikl 123 �D rek sler, koji su savršeno b in u i b iu sk e scen arije prilagođavali spom enutom kom adu. I još mnogi drugi poslaše priloge čija im ena, n e donosimo zbog m alog prostora, a kojim a se također najtoplije za­ Po sv rše tk u kom ada n a stala je ig ran k a, rasprodaja korijan d o la i razglednica za b ira n je »Mis Cazin« (kojom zgodom je izab ran a gđica Z ejn eb a Om anović), te m ehahet do zore. hvaljujemo. P ri završetku ovog izvještaja G ajretove zabave u Cazinu, još jedam put neka je hvala svim onima koji omogućiše ovakav sjajan m oralni i m aterijalni uspjeh zabave, a naročito n e k a je hvala ovdašnjem povjereniku G ajreta gospodinu Mustafi Zuhriću, koji se može sam o ponositi sa ovakim ishodom zabave kojoj (zabave) je bio kroz cijelo vrijem e i srce i duša. P rih o d zabave, koji je n am ije n jen sam om G ajretu, jest slije d e ć i: U laznina .....................................................................Din. 3.374. - , K orijandoli ............................................................... Din. 270.— G ajretove r a z g l e d n i c e .......................................... Din. 276.— Dobrovoljni prilozi iz m jesta i sa stran e . . D in. 2.378.— U laznina ženske zabave .....................................D in. 525.— Bife .......................................................................... D in. 592.— U kupni p rihod Din. 7.415.R azni izdatci za z a b a v u ......................................Din. 1.630.G lavnom O dboru za razglednice . . . . Din. 276.Čisti p rihod zabave Din. 5.509.— O vako lijepom m aterijaln o m u spjehu doprinio je i Bife, kojeg s u ovdašnji g ra đ a n i i činovnici svesrdno snabdjeli, kao i dobrovoljni prilozi iz m jesta i sa strane, kojom su se prilTjcom za sak u p ljan je i o braćanje na razne stra n e izvan m jesta istakli po v jeren ik M. Zuhrić, gruntovničari H. Ćoralić, M. 'K ozarčanin i učitelj B. Balagić. Ne možemo, a d a ovom p rilikom n e ‘spom enem o požrtvovnost oko ra sp ro d a je b ifea gospođ^ H asibe Bilal, supruge ov­ d ašn a šn jeg je ? vveterini e te rin a ra gosp. S aliha B ilala, te gospođice D ike'T ftF ' džiom erovića. Veće p rilo g e sa s tra n e , i m jesta [poslaše slijedeći: Š um sko-Industrijsko B reduzeće D obrljin-D rvar D. Sarajevo . . . . . . . ,| . . Д I. A v ram L evi Sadić, S arajevo N abavljačka zad ru g a drž. čin. i služ. Cazin D r. A nton G roznik, advokat Cazin D. M. Sam akovlija, Sarajevo . . A dem aga D izdar, trgovac, .K otor V aroš D r. M ilan Vujičić, ad v o k at K arlovac . Š erif ef. Bajrić, im am , Stijena — Cazin H asanaga Musić, trgoavc, Bos. K rupa . H asan H am ulić, težak,- Begovići — Cj^zin A laga Dolić, težak, V idovska — Cazin . D r. H am dija B ravo, Ije k a r, Bihać . S ulejm an ef. Redžić, učitelj, Bihać . M oritz U ngar, Cazin . Ib ro V elić, težak, Todorovo — Cazin . Ib rah im b eg S erajlija, Mala K laduša, Cazin H afiz H usein eff. T abaković, K otor Varoš H use K raković, m u h tar, S tijena — Cazin A hm et A dilagić, trgovac, Cazin . . S alkan Selimović, Tržac — C azin . . M ehm ed Porčić, P ećigrud — Cazin . P e ta r Kesić, težak, V rnograč . . . Niko Tajić, zlatar i trgovac, P ećigrad — Munib M uranović, trgovac, Ostrožac — M uham ed H adžipašić, S tijen a — Cazin S ulejm an Beširević, Ostrožac — Cazin A gan Kovačević, Ćoralići — Cazin . Š erif M ahm utagić, S tijena — Cazin . Božo Božić, C rn a ja — Cazin . D r. G ligorije S em enčuk, sudac, Cazin Sulejm an Redžić, T odorovo — Cazin . Sulejm an Tralješić, V rnograč — Cazin R ade Kovačević, u m ir. p oručnik, Bihać Dedo Seferagić, težak, š tu rlić — Cazin 124 p jp r t Za priređivački O dbor: Bećir Balagić, učitelj. Гајретова забава у Гор. Вакуфу Овдашњн пододбор Гајрета у заједници са Исламском Читаонпцом прирсдно je заједничку забаву, која je успЈела цздан сваког очекивања. Ha забави je одсвирао тамбурашки збор Исламске Читаонпце »Бановац«, a муш кн пјев. збор Исламске Чптаоннце je отпјевао трп нјеоме, дочим су члановн извели позорнпшнп комад »Мухаџирп« од A. Мурадбеговића, n a свеопће задовољство посјетиоца. Забава je протекла у најбољем реду n весељу еве до ■llpocjaea 25-годишњице Гајрета у Власепици Д ана 16. марта 1929. прослављена je у Власеници 25годишњпца оснутка Гајрета. Сама прослава била je велебна маннфестација Гајретове идеје у овом мјесту. Прославу je отворио повјереннк Гајрета Ф аик Куртаruh. У свом зГијепом говору осврнуо се на посТанак и рад Гајретов кроз свих 25 година. Гајретов рад раздијелио je у двије етапе. Предратни u посљератнн Гајрет. Повукао je паралелу пзмеђу једног и дургог, те констатовао огроман успјех носљератног Гајрета. Ha крају свог говора, захвалио се je свим присутнима којн дођоше на ову прославу, a захвалио се и онима који, na својих ситних, личних и партиских разлога не дођоше, a бише позвани на ову прославу. Све тачке програма биле су лијепо изведене на опће задовол>ство публике. Муратбеговнћа »Мухаџире« извелн су мјеенн дплетанти са много воље и рааумнјевања. Нарочито треба нстаћн одллчну глуму М ухидииа Сијерчића, Х асана Хасанбеговнћа, Л атиф а Праше и Хасе Кртичића, који су се потпупо билц уж ивили у своје улоге, a na сврш етку комада примиш е многа честнтања као п повјереник Гајрета. Hanoii довршепих тачака развио сс je нлес н игранка те потрајали до зоре. Обнлан бпфе за који ириложише лпјеие ирилоге: гг. Малика Рот, Алберт Алтарац, Лезо А лгарац, Реуф Беговић, Х ивзија Тихић, Х амдија Беговпћ, Зухд нја Хасанефендић, Мехмед еф. Омеровић, Х амдија Тихић, гђа Д рага Caniih, супруга Уроша Савића, геомстра; гђа Poja Бсатовпћ, Зулфага Буш атлић, П ашага Тоичић и т. д. био je брзо сав раенродат. Гђа Драга Савић није жалила труд а код бифеа и много je доиринијела д а je ова забана овако лијеио успјсла. Ваља истаћи неуморан рад г. Л атлф а Праше, учитеља, који iiuje жално труда, ncro je у свсму потиомагао повјерепика Гајрста. Ово je нрва забава у Влассапци, д а су у шој узелс учсш ћа и муслиманскс дјевојке и жене. Гђицс Џемила Б уш атлић, Ифета Х асанефендић, Хиба Beraironuh, А земина Ибрахнмпашић, Фата Ћ 1хић, Тима Шп6irh поклонкле су лнјспо прилогс за томболу, које су сву и �рпспродале као и Гпјретове 'значке, а -н ек е од п«нх-домогоше гђк Драги Camih код бифеа. Цјелокупно чиновпиштво са својим госпођама, као н лијсп број наше браће православпнх, било je присутно на овој прослави, само je иало у очи д а н а ' прославп ■није био г. Веселид Косорнћ, среоки поглавар. Ж алосна je нојава да су иоједиаци, бивши нредставннци овдашњег муолиманског евијета и овом прнликом испољила своје нерисположење п|)ема Гајрету, те су настојали свим сдлама д а одврате што вш ае иашег сппјета да не дође н а ову арославу. Њ ихова акцпја аије успјела, јср je ова ирослава у моралиом и материјалном погледу потпуао уепјела а а радост и весеље свих пријатеља нашег аапретка. Чист приход од ове прославе пзиоси 3.150 динара. Гајретово сијело у Скопљу лим тласом гђица Рукија Диздаревпћ Хаџи Рашидова, на eneonhe удивљсв.е a аадовољство. Ha исвлуду jn пало добровољних прилога, накоа одбатка ових трошкова, Дин. 781.50. Овде се иарочпто захваљујемо гђи Ибрахим еф. Кајтаза Koja нам je све ствари добровољно уступила. како би ona прослава рођен>а цашега Пејгамбера bito бол.е успела. Нови пододбор Гојрета у Вугоџу Дшса 28. фебруара т. г. одржана je у Бугојну скупniTinm чланова и на иетој азабсран овај пододбор: Нредсједник: Ахмет еф. Садиковић, срески ветеринар; секретар: Мехмед Мутевелиђ, пошт. чнновнпк; благајник: Мехмед сф. Ждраловић, аорески чииовннк; I. ревизор: Рсџеа Хсгнћ, државпп имам; II. ревизор: Муетајбег Бсћирбеговић, велепосјсдник; замјсаац и : Ибрахам еф. Хаџиахметашевнћ, судски канцелпст; Мехмед еф. Млаћо, званпчник; Ибрахим Р. Караџа, берберин. Новом иододбору желнмо мпого успјеха у раду за Гај- Гајретов аододбор у Скопљу ариредио je 4. марта т. г. врло успјело Гајретово сијело, војег су поред свпју наших Б осанаца поејетила и многн угледни и виђенији Турци. Програм снјела отпочео je у 9 сати a a вечер, еа поОснута-к тдодбора Гајрега у Чапљипи ■здравним говором војног имама г. Хф. Хасана Ш абића, који je укратко изнео и све материјалне потешкоће са којима' Повјереник Гајр,ета у Чапљини, г. Омер еф. Шеховић, се друштво Гајрет бори, позвавши присутне да помажу Гај'еазвао je дана 14. марта о. г. чланове и пријатеље Гајрета рет и auipe Гајретову идеју на Југу наше Отатјбинел. на с к Ј п п т ш у , у сврху оснутка пододбора Гајрета, na je Иза тога су слиједиле неколике деклацацSje. Особито том приликом изабрат пододбор Гајрста у uojn су ушла слнодушевљење међу присуш им а нзрзвали су са- својим одједећа господа: Предсједник Ахмедага Капетановић, трговац; личним декламацијама мали ђачићп 'разреда основне uikoтајник Реџеп еф. Хајровпћ, судпја; благајпик Незир Мало, ле Асим Ш абић и Сафет Блентић, које еу присутни 6vpae ■Хецшћ, суд. званичник; I. ревизор Омср еф. НТеховић; II. реакламирала и no свршетку џ рогм м а позвалп их j^/с а л у , внзор Салем еф. Метиљевић, банк. чин.; замјенпци: Али еф. наградивш и ux и новчано. , ЛјјЖ умо. директор; Сманлага Боетанџнћ, трговац n Хафпз ИбраНе мање одушевљсље билђ je, кад cv се c k е в о ј^ и Ј^ Ј* " хпм еф. Риђаповић, шер. вјежбеник. кламацијама н а позорници појавиле мале МуслиманскеНовоизабраном нашем подбору желпмо пуно среће у Турске дјевојчице пажљиво обучене у бијела одцјела, које ље! овом раду за наше ошпте добро, иаш мили Гајрет. су одлично декламовалеСнеколике декладације на тјфокомU * 'i језику, јер je ово први пут да^м^ле Муслиманке јавно и£туHoeu пододбор Гајрета у Жепчу пају на позорници у овим крајбвима. Послије декламација Ha скупштпни члаиова Гајрета у Жепчу, одржаној на присутнима je г. Ферид Бајрам^ овд. школеки надзорник, 5. априла 1929., нзабрак je овај пододбор Гарјета: Предсједобјаснио позоришнн комад »Мухћџпри« на турском језику. ник Х азим Муфтнћ; тајни к Ибрахим Маглић; благајник Јахија Трећи дио програма бно je iioSopiiinun комад »МухаЋатић; I. ревнзор Нурага Х асаш ћ: II. ревнзор Оеман Налпћ; џири« од A. Мурадбеговића, којђ je успешно пзвсла Гајрезамјеннцн: Мустафа Догладовић, Мехмед Мулалић н Идрпз това омладина под режпјом р. Назифа Ресу.л!>вића. Иза тога Карамехмедовић. слиједило je свирање и томбола до 2 сата no поноћи. Новом пододбору желимо много успјеха у племенитом У купни приход од сијела изнаша 2.400, a чист приход радЈг. од 1.390, од којег je половина од 645 динара дата »Фонду Муслиманске Сиромашне Школске Дједе«, a 645 дпнара друОживљавање pača за Гајрет у Орашју ш тву Гајрет. Г. Хусеин Чехајић, уз припомоћ Гајретова повјереника Много већи матерпјални успјех би био, д а су простоу Орашју, г. X. Омеровића, настоји да Орашје што јаче зарије биле веће и подесније. ннтересује за Гајрет. Засад се радн на том да се оснује у овом мјесту Гајретов пододбор о чему нам, пзмеђу осталог, Мевлуд у Гајретовом конвикту у Мостару г. Чехајић јавља: — Терен сам приправпо, те ових дана мнслнм сазвати Ж енски Лододбор Гајрета одржао je мевлуд 27. вечери једно спјело, којом приликом ћу оцртати рад и врлине ГајРамазана, у просторијама Гајретова конвикта. Мсвлуду су рета. Уједно се прнправљамо за одиграше једне забаве на присуствовале наодличнпје гоепође и госпођице из Мостара. Хаџи 'Бајрам у корист Гајрета. Посета je била неочекивана. Све просторије, као и авлија конвикта, биле су препуне наших муслиманки. Све npnредбе око мевлуда као и ред водиле су наше агилне чланпце Hoeu Добротвор Гајрета Пододбора, на челу са председннцом гђои Муреветом Алај»Муслиманска Прнвредна Задруга« у Тузли ових дана беговић. Пре иочетка мевлуда одрпгала je предаваше члајави ла се за члана добротвора Гајрета. ннца одбора гђнца Фсрданија Јахић о Мухамед-ПејгаиберЈ-. Х вала патриотској Задрузи! У предавању нарочнто je истакла да je и један од важнпх принцнпа Ислама потпомагати сиромашнијег од ссбе, a то Hoeu утемељачи Гојрета мн можемо, вели, најбоље учинити преко нашег Гајрета. »Грађански Клуб« у Тузли јавпо нам се за члана утсПредавање je оставило најбољн утјсак код свих присутних. Иза тога je проучила мевлуд својим умиљатим и топ- 125 �Жпшгли н.егови гнјоонн члпиопв! I I oto так о г. М ухамед сф. М уфтић, трговац из Чаиљинс, упнсао се за члана утмељача, уплативш и одмах пропнсни износ од Днн. 500.— Ж пвно п бпо прпм јер многпма! Гајрстов женски пододбор у Лијевну жепским Одборима Гојретовим Драге ссстре! Ево н mu у Л ијевну — забаченом к рају Боспе — прогледасмо. Ево п mu осетисмо неодољнву потребу да просветом u напретком побегнемо испред ваљ ка новог времена којн прегажа све што je слабо u неспособно д а м у пзбегне. Ево п мн основасмо Гајретов Ж енски Пододбор, врело u хазпу свих наш пх духовних, пнтелектуалннх u економских снага u дадосмо се свим силам а u највећпм цдеалпзмом н а рад око спасавања, просвећпвањ а u енажељ а наш нх другарпца, како бн u оне узмогле, у данашњем тешком времену, у данашн>ем друш тву, да одрже свој живот, сачучају своју моралпу виспну u упуте наш подмладак на пут праве културе и д и вилнзованости. Наше оенивање јављ амо вам са весељем п сестрпнвким жељама да наш у заједничку акцију окруни успеспма, ал пВ ам истодобно препоручујемо да свп наш и пододборп ^ а д с додуше у својнм подручјима u према својим локалним npii.nrкам а самостално, али V општим ппташпма заједнички, солндарно п подрж авајуки перм анертан међусобни контакт, је р нездрава je појава, ако jeS aii'H am крај нде uanpej . док други л еж п у заоеталостп, јер н аћред ак поједиица дгл н мање скуппне губн се у заосталостн! чнтада-Јрмпле. Наша акцпја мора ^јЈрта^т у јед ан корак. Истраившве поједпнлх наш их другарпца даје повода разним предбацивањима u компромитовању школе u Гајрета. Ту еволуцију морају наш н пододбоци узетн на себе u изводнтн je с а нуво? такта, како небп пзазивалц^ револт нашег коизерватпвног света. У том циљ у морамо^упливисатп u на поједпнце д а се покоравају наш ој тактици u нашим закљ учцим а и зато je потребна наш а најтеш њ а сарВдња. В и ћете нас, драге сестре, исправно разумети. Зато Вам u у том циљ у јављамо! д а смо ми покренуле и остварпле до сад а следеће акцпјв^ 1. Организовале смо Ж енски" Г ајрет^са 100 чланпца. 2. Одржале смо једно рам азанско посело на ком je г. Мустаф а М улалић одржао предавање о еволуцпопарној еманцнпацији муслиманке u о провођењу у живот закљ учака Гајретовог Конгреса интелектуалаца. 3. Основале смо своју читаоницу у којој сваке недел>е обдржавамо састанке са предавањпма, лектиром, аналфабетским u другим з а муслиманке корисним течајевима. 4. Припремамо своју елитну забаву за Курбаи-Бајрам, 20. маја, у чијем програму саме учествујемо. 5. Осиовале смо са нашим певачким друш твом »Слогом« заједнички мешовити збор. 6. У предрадњ ам а смо на оспивању Гајретове Женске Задруге која им а циљ д а све муслиманске девојке упосли. 7. Основале смо Девојачкп Фонд који he сиромашним девојкам а давати потпоре прпгодом уд аје ил и удовам а за кућанство u одгој сирочадп. ■ З а оствареље горњих а к ц н ја нпсмо наилазплс нп иа какав отпор илп запрекс, те смо их оствариле. Ово Вам саопштавамо ради међусобпог помагаља, како смо већ навеле, n a и Вас молимо д а и ви пама саопштит« све ваш е предузете кораке у циљ евпма наш ег друш тва ГаЈрета са пзвеш тајем: да л и успевате, к акв у сте тактику предузпмале, обзиором н а конзервативност наш их маса? 126 . ffoiioBito Вас ИОЈ1НМО јr питореву mune акцнј**. n a .коЈу смо иред uauuiM другарицима a u иред иултринм светом морално одговорпе, д а подржајсмо најтеш не всзе, n a Вам у иајбољим жељама шаљемо nam сеотрински ппздрав и поклир: Ж пвпо Гајрет! У Лијевну, дне 17. марта' 1929: З а Ж енски Гајретов Пододбор Председнпца: Секретарнца: Нафија Гагић. Аземина Латифић. Pododbor Gajreta u Kotor Varošu Uzimam slobodu ovim izvijestiti pododbor G ajreta da sam obišao naša sela Vrbanjce i Vranić, sa željom da ih oba­ vijestim o kulturnoj, prosvjetnoj i ekonom skoj po treb i nas m uslim ana u ovoj našoj lijepoj i prostranoj, a danas slobodnoj i junačkoj K raljevini. U tom e sam se poslužio sa Hadisom našeg pejgam bera H azreti M uham eda alejhiselatu ves-selam a »Musliman m uslim anu je b ra t i m uslim an m uslim anu je ogle­ dalo«, te »Svi ste vi ćobani i svi ćete odgovarati za svoje stado«. U širem sam rekao kak o m i m uslim ani danas izlgedam o i sto­ jimo, kako su se u nas uvukla sva ona ružna svojstva koja ne pristoje n iti i jednom razum nom čovjeku, a k oja nam najviše koće p u t iđ en ju n a p retk u i blagostanju. Govorio sam najviše 0 zavidnosti i sebičnosti te slaboj volji n a s m uslim ana za svaki kolistrtn i plem enit rad, m oleći ih sve k ao braću da ostavim o ta ružna svojstva, koje i naša vjera Islam najstrožije osuđuje, a da se prihvatim o onih svojstava koja su nam do b ra i korisna 1 koje nam Bog džeftešanuhu nalaže d a ih se pridržavam o, te da pođem o putem koji će n a s dovesti k raju , n a kojem ćemo se zaista osjetiti d a sm o braća i d a sm o p ra v i m uslim ani, p ri­ vi ženici našega uzvišenoga Islam a. Na k ra ju , govorio sam u kratko o našem d ru štv u Gajret, jedinom u Bosni i Hercegovini koje je sebi stavilo u zadatak »služiti svom e narodu« i »dizati ga ku ltu rn o i ekonom ski«, a naročito sirom ašniji dio našega naroda, dajući m u mogućnosti d a kroz njega dođe do škola i d obrih zanata, apelujući na sve n jih da ovu zadaću, ovoga našeg jedinog društva, uzmemo i mi svi i usadim o u naša m uslim anska srca, te uzm em o je kao treću zadaću svakoga nas m uslim ana. P rv u : Boga velikog džellešanuhu vjerovati, d ru g u : rad iti i štediti, a treću : zadaću G ajreta »služiti svom e narodu« i pomoći svakom prilikom da se obrazuje i podiže ku ltu rn o i ekonom ski. Svi su m e lijepo saslušali i zahvalili m i se, moleći da o pet dođem m eđu njih, izjavivši da sve p rim aju i da će nastati da n e ostanu dužni zadaćam a koje se n a njih stavljaju. Nastojaću, ako Bog dadne, da obiđem i ostala naša sela, o čem u ću po svršenom obavijestiti taj pododbor. Dostavljam p red n je pododboru n a upo treb u i dalji rad. Uz m ahsuz selam Sabit Hozić. Дарови Гајрету Ф илијала Народне Б ан к е у Сарајеву даровала je Гајрету Дин. 3.000.— . Ф илијала Прве Х рватске Ш тсдионице у С арајеву даровала je Гајрету Дин. 500.—. Ha сабирне аркове за Гајретову забаву у Сарајеву сак упили су u положили гг. и то: Фезим Имамовпћ, чиновник Жсљезничке Радионе Дин. 1. 120.— ; Салко Хасанбеговић чиновник Рударског Одсека Дин. 003.— ; Х амдија У зун, чиновпи к Дионичке Пиваре, Дип. 120.— (no други пут). Пододбор Гајрета у Високом положило je своту од Дин. 5.000 као чист приход од приређене забаве. Господин Хаф. Х усеии еф. Екић. положио je Д и.и 1.363 као чист приход од приређсне прве Гајрстове забаве у Илијаш у; a г. Мијат К ураја, повјереник Гајрета у истом мјесту, послао je пакнадии прилог за ову забаву од Дин. 100.— . �Г. Ибрахнм еф. lffeuili, пбвјереник: Глјрета у З&орпиву, |ии;лао ннм јс Дшг. 230.—>, којс су за Гајрет 'сакупита слијелећа господа: Суљо X. Хасановић Дии. 53.— , Весвм Коркут 30.—, Хаф. Ш ериф Мујагић 24.—, Салих Ризвић 20.—, Абдулах Х аџпћ 20.—, Мсхмед Камић 16.—, Мустафа Газнбегоim h 10.— н Смајил Имамовнћ Д ни. 12.—. Гајрстовом конвикту у Тузли сакупио je Пододбор Гајрета у 1 у злн Днн. 1.490.— a . даровала су слпједећа господа: Дин. 400.— Мујага Мухарсмагић, трговцац; no Днн. 300.— Муратбег ЈусуфбеговпН, апотекар; no Дип. 200.— : Подружинц а Прве Хрватскс Ш тсдионпцо, Филијала Земаљске Банке. По Д ин. 50.— : Брпнко Вудимир и Дин. 40.— Bpaha Поњавић, гволсђара, свн из Тузле. Свпма срдачна хвала! К1..Г. Хусевн .TfoKMnti, иравник, сакуппо na блоковб за градп.у Гајротова дома „ 11. Бајрамскн прплог Муел. Клуба у Маглају « 450 — 200. - Укупно Дпп. 1.739.25 Дароватељима и сакупљачнма пскрена хвала! Добровољпи ПЈгилози за забаву Глтпог Одбора Г. Хамид Фаз.чагиН доставпо пам je своту од Дпн. 200 коју, као прилог за Гајретову забаву, дароваше гг. Петар Мнлошевпћ, повлаштсни берзанскп агепт нз Београда (Дин. 100.—) и Нпкола Нш;о*ић, дпректор Чачанске Штеднонице, из Чачка (Днн. 100.—). Хвала дароватељима! Зећат Гајрету из Јајца Потпредсједник пододбора Гајрета у Јајцу rocn. Мехмед Алнбег Капетановић, шериатски судија, даровао je Гајрету Днн. 60.— као свој зећат прнликом Рамазанског Вајрама. Срдачпа му хвала! Гијретови приходи из Маглаја 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Од чланарппе за март Днн. V , . _ од проданнх блокова за Тајретбв дом. « 450,— од проданих пет Гајретрвих споменица « 250,— од продане 1 књиге »Под жрцр>ем, времена« < 20.— сакупио г. (Ибрахпм Чејван пред џамнјом Куршумлпјом иа Бајрам намаа « y$s.— сакупно г. Ибрахим КрзиД п ^Мсхмедплпја Смајпћ пред жукнјом џа^ијом на Вајрам сакупио г. Локмић, правник, пред Фазлипашом џампјом сакупио г. Смаил еф> В уковић, имам у К риваји I сакупио г. Ариф Парпћ, пмам у Мустајбашпћу « ^26. сакупно г. Хасан еф. Ибрић, имам у Чпповнћу сакупио г. Ибрахим еф. Чамџић, имам У Јупузовићу * « сакупио г. Хусеин еф. Имамовић, имам у Рујници ‘ « г. Мухарем еф. Кајинић путем вмама сакуппо у Гостовићу « Б ајрам ски прилог Мусл. Клуба у Маглају « ш ■ж Укуппо Дпп. -2.105.25 Ж ивјели свјеснп Гајретови раденици! Пододбор Гајрета у Маглају дозначпо нам je своту од Дпн. 1.739.25, коју су сакупила слпједећа господа: 1. Предсједипк пододбора г. Ибрахпм Крзнћ и г. Мехмедалија Смајић пред џампјом на Бајрам Д ип- 200.75 2. благајник пододбора г. Ибрахпм Чсјван пред џамијом «- 18S-“ 3. г. Х усеин Локмић, правнпк, пред џампјом < 55.— 4. г. Мумарем еф. Крајпнпћ путем нмама у Гостовићу * 200‘~ 5. пмам у К риваји г. Смаил еф. Вуковнћ сакуппо » 113.75 6. нмаим у Мустајбашићу г. Ариф Парпћ « 126.75 . 7. имам у Чиновићу г. Хасап еф. Ибрић « 60,— 8. имам у Јунузовићу г. Ибрахим еф. Чамџић « 48. 9. нмам у Рујници г. Хусеип еф. Имамовић » 97.— Сакупљепи бобровсљни- прилози у Korop Bapouiu Пододбор Гајрета у Котор-Вароши дозпачио je Главном Одбору Гајрета Дин. 1.440.50, коју своту сакупише слиједећа господа fijuMHKOM рамазанског Бајрама: Г. Мехмед С е л п м a u сакупио je у чаршпјској џаиији Ј на рубцу Дин. 193, a прсдговор одржао je г. Хплмп сф. Нумић, шер. судбц; г. ^аеим Х о з и ћ сакупио je у варошкој џампји 1в л ^ |^ Ц У Дчи. 100.—, a предговор одржао je г. Селпмага ХаџиселимовнЦпз Вароша: г. Сулсјмаи Б и л и ћ , трговац нз Шипраге, сакуппо je н а Бајрам Дин. 73.— ; г. Омер Ј е л ч и н о в и ћ , село BpKjinhn, сакупио je Дин. 130.50, a — дароваше no Дин. 10.— : Ш аћир Дедпћ и Дедо Дедпћ; no Днн. 5.— : Ћамил Мехмедовић, Тифо Мехмедовпћ, Пбрахпм ■хмедовнћ, Асим -Мехмедовпћ, Хамдо Мехмсдовпћ, Хасап uh. Дедо Силкогшћ, Мухврси Мсхмедовпћ. Реџо Мулгд Силповпћ, Нура Сплновић н Пепба Мехмедовић; lol ДАг. 3.— : Мухарем MexMejbnnh, Мухамсд Шабановпћ; io* |Д ш . 4.— : Ахмет Шабаиовнћ н Фехо Мехмедовић; no Дин. 2.— : Бего Мехмедоввћ, Мујо Шабановпћ, Шећо Jycnh, Росим Курјак, Галпб Јуспћ, Захпда Деднћ, Златка ШабаХашпја Снлновпћ, Ш аха Јусић н Мена Муран; 4 jaja лба Снлновпћ; 3 jaja Ш ида 'Бувелек; no 2 jaja: Џехва Мех;овпћ, Зејфа Мехмедовпћ и Ајиша Јуспћ. Г. Алпја Т о п ч и h, умпровл.сни лугар у Хадровцпма, сакуппо je Дип. 151, a дароваше слиједећа господа: no Днн 10.— : Алпја Топчпћ, Салих Хусеиновић, Сманл Хатиловац и Осмо Хусспповпћ; no Дин. 5.—: Х асаи Хусеиновић, Смаил Селпмовнћ, Ђампл Хусепновић. Алпхоџа Ђатић, Белеза Топчић, Рампзл, Pe­ n i s a п Дервпш Хусепновић, Рагпб Скаро и Салко Ибрпчпћ; no Дпн. 4.—: Бајро Шкоро, Мујо Мујпћ, Емппа п Абпда Хусенновнћ; no Дпн. 3.— : Омер Селпмовић, Џехав, Емипа п 4nh, Хана Хусеиновпћ, Махмут Хусеиновпћ, Џехва, Емпна п ТЈулка Хотиловац, Мнна Ш пшић; no Дин. 2.— : Смапл Mannh, Дедо Селпмовпћ, Рамо Шишпћ, Зајко Хотиловац, Бећо Шпiunh. Х асан Хотиловац, Хана н Фатпма Хусепновпћ. Г. Рифат Х аџн С е л п м о в п ћ , ученпк II. разреда реалне гимпазнје у Бањ а Луцп, сакупио Дпн. 250.—, a дароваше слиједећа гг.: no Дпп. 10: Васфпја х. Омеркадпћ, Ханума ханумпца Диздар, Пенпба Караселпмовпћ, Ш пда Днздар, Халпла Нумнћ п Емпна х. Табаковпћ; Дин. 7.— : Хасап Керкез; no Дпп. 5.— : Мухарсм Куленовић п Махмут Кулсновпћ, Зејисба Плпћанић, Фатпма Чалап. Сухпба х. Кајмаковнћ, Пашекада Караселпмовпћ, Фатпма Селман, Нурка Хозпћ п Зумрута Хозић; no Дин. 4.— : Фатнма Салпхагић, X. Мухарем Караселнмовпћ п Асим Осмапчевпћ; no Дин. з,— : Челебпја Караселимовић, Хана ТЈ-злпћ no Дпн. 2.— : Мејра Тузлпћ, Апша Biiinnh, Мујага Чалан, Рашида Мујезпповпћ; м повјерепству сакупљено на Бајрам Дин. 111.— ; l Дпн. Махмутовица Бајpnh. — Г. Химзо М у ј к а н о в и ћ , тежшс, село Басићп, са- 127 �Kjruiio Дин. 54.—, (i дароћм ис Лјсподн: no Д нн. зо.— : Ариф еф. Б алаглћ и Гагиб М ујкановић; no Дин. 5.— : Химзо МујKunoBiih, Мухарем М ујкаиовпћ н Дорвиш Сачић no Днн. 3.— : TiaMiij М ујкановлћ и Ш рахпм М ујкановпћ; no Дин. 2.— : ДеДо MvjKUHouiih, Всго н ЈПаиан Мујкановић, Салих Ш ачић. Т ахир Јусуфовић n Фсхо Хусић; Дпи. 1.— Џ ^ с р МујкаuoBiih. — Г. М устафа А г п н б е г о в н ћ сакупио у Гарнћима Д ин. so — , a дароваш е: Дшс. 40.— Мустпфа Аганбсговић; no Дин. 10.— : А зиз TjoKiih, Селим Нушнховпћ, Ахмот Хаџнорнћ и Хусо Х оџнћ; Д пи. 5.— Суљо Агапбеговић и Днн. — 'Пампл Рахмановпћ. — Г. М устафа П лнћапић, трговац. Врбаљцп, сакуипо Дпн. 300.— , a дароваш е слнједећа rr.: Дин. 50.— М устафа П лићаннћ; no Д пн. 20.— : Мустафа Спахо н Дервиш Чолнћ; no Днн. 10.— : Мустафа Смајловцћ, Мујо Ибрншпћ, Х идајет Чпзмпћ, Авдо Смајловић, Ахмет Чиркић, Алибег Д едић, Реџо Медара, Ахмет Туран, Распм Скопљак, Н аапф А лекнћ, Хуоо Л иховић; Дпн. 30.— Хаснб Спахић; no Днн. 5.— : Неџнб Туран, М ехмед Смајловнћ, Мехмед Сераф. А знз Х оџнрпћ, Суљо Кантић, Ибро Алагнћ, Осман Дедовпћ. Суљо Варошчпћ, Ахмет Суховпћ н Хампд еф. Дилднћ, Ибро П лпчаннћ; no Дин. 2.— : Реџо Смајловпћ и А лпја Зулфпћ. Г. Осман сф. Ђ у б о , имам и з Вечнћа, сакуппо je Дпн. 100.— , a дароваш е: no Дин. 20.— : Ћ ам ил Х аспћ и Мухо Хибић; no Дин. 15-— : Х усепн Хпбић u Осман Ђубо no Дпн. 10.— : Осман Џ анановић, Ш аћир Ш еховић и Суљо Xyc^b. Нивдравна ОсШм Г.тчиом Одиорц Свима сакупљ ачим а и племенитим дароватељпма нека je топла хвала пспр^д Гајрета и живјели!. Београд, 8. априла 1929. год. Нододбор Гајрста у Травнпку, прнликом тамошње upoс л а в е . 25-годпшњпце Гајрета. упутио je Главном Одбору депешу следећег садржаја: »Ga свечане академпје о прослави 25-годишљнце Гајретова рада, овај Пододбоу поздравља Вас и желн пам вслнке успјехе, i;ao и да сјајпу заставу Гајрета п даље посите високо. — Предсједшнс Б а ш а г п ћ . « Поздрт Глав. Одбору Гијрста из Бањалуке Б а њ а Л у к а . — Оживљавајући поновно рад за Гајрет, поздрављамо Главни Одбор са успјеле конференције, желећи да наш а обостарана настојања донесу много хајра нашем народу. — Предсједнпк: Др. М у ј е з н н о в и ћ . Захвала Гајрету Дипломпрао сам na медицинском факултету у Београду. Сматрам се особито сретпим. што могу овом прилнком да се захвалнм Гајрету, друш тву за културно и скономско подиз^ње^муслимана у Краљсвнни С. X. С. чији сам питомац био неколико годпна. Исто тако благодарим и београдском Гајрету, који мн je омогућио да безбрнжио наставим студије na овдапш ем унпверзитету и да их као љегов питомац завр- Др. Сабрија М. Карамехмедовић. НАЈНОВИЈЕ ДРУШТВЕНЕ ВИЈЕСТИ Брзојавне изјаве благодарности Главног Одбора. Главни Одбор Гајрета, саслушавши на својој ванредној сједници од 13. о. мј. извјештаје својих делегата о недавној аудијенцији код Његова Величанства Краља, о пријему нод Предсједника Караљевсие Владе као и о пријему иод поје- Господе Министара, пријатеља нашег Гајрета, према једнодушном закључну данашње сједнице Главног Одбора, поздрављамо Вас срдачно, Господине Председниче, и благода- ) римо Вам најтоплије. З а Главнн Одбор Гајрета дине господе Министара, једнодушно je донио заиључак да се упуте слиједећи брзојави бпагодарности: Маршалату Двора Његова Величанства Краља Потпредседник: Ахмет Борић, в. р. Господину Доктору Милану Сршкићу, Министру Правде Б е о г р a д. Након одушевљених извештаја наших делегата о аудијенцији којом су почашћени они и Гајрет од Његова Величанства Краља као и о очинсном старању Његова Величанства за нултурно-просветно подизање и национално освешкивање муслиманског дела нашег народа, a специално за напредак Гајрета, Главни Одбор на данашњој својој пленарној седници усхикен Превишњом пажњом Његова Величанства према нашем друштву, слободан je подастрети Своме Највишем Заш титнику синовсну благодарност у Б a о г р a д. Извештени на данашњој седници од наших делегата о високој Вашој пажњи, коју сте им указивали сваком приликом у Београду као и о Вашем старању за културно-просветно подизање и национално освешћивање муслиманског дела нашег народа, према једнодушном занључну поздрављамо Вас срдачно, Господине Министре, као највећег пријатеља нашег Гајрета и његове националне линије. З а Главни Одбор Гајрета име своје, свих својих огранака и чланова. Потпредседник: Ахмет Борић, в. р. Живело Његово Величанство наш дични Краљ! Живео цео Потпредсвднину Краљевсие Владе, Господину Министру Краљевски Дом! Николи Узуновику З а Главни Одбор Гајрета П отџредседнпк: Ахмет Борик, в. р. Председнику Краљевске Почасном Ађутанту Његова владе, Дивизиском Величанства Геиералу, Краља, Господииу кључку данашње седнице Главног Одбора Гајрата, поздрав- Петру Живковику Б е о г р a д. Нанон одушевљених извештаја наших делегата о аудијенцији код Његова Величанства Краља и о топлом пријему иод Вас, Господине Председниче, као и о пријему код остале 128 Б е о r р a д. Накои одушевљених извештаја наших делегата о ауДијенцији код Његова Величанства Краља и о топлом пријему код Вас Господине Потпредседниче, према једнодушиом заљамо Вас срдачно, Господине Потпредседнича, и благодаримо Вам најтоплије. З а Главни Одбор Гајрета Потпредседник: Ахмет Борик, в. р. �Agrarna i KomercijalnaBanka za Bosnu i Hercegovinu C en tra la : Sarajevo Sjedište D ire k c ije : B eograd F ilija le : B rč k o i Novi-Sad ©OOOOOOOOOOĐ0OOOOOOOOOOO000OOOOGGĐOO0OO Med. Univ. P a p ir n ic a \шт Hamdija Kopčić 1 . Sarajevo; Strosmajerova — Telefon 619 Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne specijalista zubni liječnik ooaooaooooooooGOOoooi 1 ШТАМПАРИЈА S V A K I M U S L IM A N T R E B A O A K U P U JE SAM O BOSANSHS POŠTU RASTR1RNICA KL1ŠARNICA Израђује: разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојам а к а о : дионице, улож не књ иж ице, чекове, дипломе и т. д., те р а зн а сгручна дела, календаре и остала пзрадњ а солидно, брзо и no умереној цени В ластита књ иговсзница израђује све врсте трговачких књ ига и протокола, као и разн е галантеријске н картонаш ке послове no м ери ii нацрту GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a j r e t " N a ru d žb e : ^ Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦД = СТЕРЕОТИПИЈД S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B a n k a бе b a v i sv im u b a n k o v n a s tr u k u sp a d a ju ć im p o slo v im a . O v la š te n a je z a tr g o v a n je s a v a lu ta m a i d e v iz a m a . Z a v o d je ta k o đ e r i p u p ila r n o s ig u ra n . O s n iv a , o rg a n iz u je i ru k o v o d i k re d itn e i p r iv r e d n e u s ta n o v e . O sn iv a i p o d u ­ p ir e r a z n e k u ltu r n e i h u m a n ita rn e u s ta n o v e . Od čiste dobiti daje 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. S v e d o z n a k e u d o m o v in i i in o s tra n s tv u o b a v lja B a n k a G a jr e t n a jb r ž e i n a ik u la n tn ije . U lo šk e u k a ­ m a ć u je n a jp o v o ljn ije i is p la ć u je i s te u sv a k o d o b a itiiiiiiiiHiuiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiitmiim ш Bosansha Industrijalna i Trgovačka Banko d. d. Dr. Omer Bahtijarević ( Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik Drž. - ’- ' ^ Л- ff Potpuno uplaćena dionička glavnica Bolnice, operater i spe­ D in cijalista za operativne bo­ 20,000.000* lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice ■■ • A ? Rezervni fond D in n e d a v n o je o t v o r i o 7,500*000* Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća ordinaciju -------------- Ordinira od 1-3 j p o s lije podne 1 Q “ Interurban t e l e f o n i broj 605 , 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Prestolonasljednika Petra) lulici broj 20 u 11.-om ka tu] ■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiniiiiiiiiui Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 - Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi s e svim poslovim a koji zasijecaju u b ankovnu stru k u . — O sim toga im a svoju Z A L A G A O N I C U koja daje zajm ove n a zlato, sre b ro i o stale d ra g o ­ c je n o s ti u z najpovoljnije kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f073eac07ee26c19ccc8614d0f5cf3e.pdf 01f65210ab5c77dcadd84cf862839ec4 PDF Text Text • п. • ekcij1 Ženske Gimnazije ЛИСТ ЗАЗПТА д е т ш SA КУЛТУРМС ИШНбМСКЛ ТОЛИЗАНА M'AHPIMANA С А Д Р ЖД Ј : Месуд Кулиновић: Беговат Мустафа A. Мехић: Илијас Добарџић: Ha Алиђун С Калића Вагана Хајрудин Бујукалић: 'Г*А ЈРLЕТ- О !Вј 16. АПРИЛА Севдисање и аптиковање ГЛАС Н И К САРАЈЕВО 1929. У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о БРОЈ 8. �Г А ЈР Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 2(Х) динара. ТЈаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. ПоЈедшш број стоји 5 динара. Директор Уредник Х а м и д Куни*. Х а м з а Х ум о Власник друштво „Гајрет1'. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта“ одговара Јосип Енгел. �т Mesud Kulinović Begovat U sredini grada, opkoljena visok'im zidom sa prostranom avlijom i prekrasnom bpšćom nalazila se kuća Zaimbegova. To ogromno zdanje sa bezbrojnitff penđerima, koji su se otvarali na čekmu, sa dvije u mušebke zatvorene kamerij^-, odavala je na prvi pogled bogatstvo vlasnika i njegovo plemićko porijeklo, Malo je ovako bogatih ljudi u čitavom kraju, kao što je bio Zaimbeg. Na njegovoj zemlji u dva sela dimilo se je preko pet stotina kuća kmetova, a u njegov bogatO namješteni dom Ulazili SU mnogi sa Strahopoštovanjem kao u kakav hram, zadivljeni sjajnim ure­ đajem njegovim. Podovi prekriveni teškim, perzij­ skim ćilimima, a sećije zastrte debelim, kao krv cr­ venim čohamia. Zlatom ispisane lehve, sedefom iski­ ćeno a srebrom izvezeno oružje, izvješano po zido­ vima, nijemo je govorilo o slavi i junaštvu Zaimbegovih pređa. Mnogo je puta Zaimbeg posmatrajući ove poro­ dične tradicije gordo sukao brke. Pred njegovim očima promiču likovi njegovih slavnih pređa, a on se blago smiješi i, zaboravivši se posvema, počinje da pozdravlja rukom, čini temenahe i duboke poklone. Evo, ova kriva dimiskija, na čijem se balčaku blista dragi kamen, sijevala je s desne strane Zmaja bosanskog, sjekla glave bijesnih Turkuša, braneći Bosnu i njene svetinje. Ona tamo, sedefom iskićena kremenjača, grmila je i kosila nebrojene bata’jone Švabinih soldata, opet braneći Bosnu od tuđina. Pa onaj dvobridi, ljuti hanđar, male puške, pala i tako redom, svaki komad ovoga starog oružja bio je vezan sa kakvom uspomenom na kojeg njegovog djeda ili šukundjeda. A sve ih je Zaimbeg poznavao kao da su s njime odrasli. Gdje su bili, šta su radili, kakvim su se junaštvom iskazali. Poznavao je čak i one koji biše pred stotine godina. ^"-Na svoje plemićko porijeklo bio je neobično ponosan. Toliko je vjerovao da je on iznad običnih ljudi, da kroz njegove vene teče drukčija krv, kao što je vjerovao u Boga i Kuran. Pored svega toga, Zairabeg je bio dobar čovjek, I?Pod ovog plemićkog oklopa skrivala se nježna, osjećajna duša, puna dobrote i milosti. Pomagao je sirotinju, obadvjema rukama rukama i mnln malo je bilo onih onih *'п'" dijelio rthartviVmA ia hilrt kojima on nije pomogao i obrisao im suze. Ali usprkos svemu, svijet ga nije volio. Bilo je u njemu nešto što odbija od sebe, tako da su i oni, koje je on pomogao, šutke prelazili preko učinjenog im dobročinstva. Možebit stoga što je on to sve činio sa neke visine i uvijek u velikom odstojanju, pazeći da ne okrnji i ne umanji svoj plemićki rod i pori­ jeklo. »Da se ne pomiješa sa fukarom« kako je u sebi mislio. Svakog drugog ko nije bio beg, pa makar taj bio i uman i bogat, gledao je sa visine. Taj se morao smatrati osobito počašćenim, ako ga je Zaimbeg prvi oslovio. Samo onaj, u čijoj se je obitelji kogod iskazao ličnim junaštvom, imao je pristup k njemu, pa makar i ne bio koljenović, jer je Zaimbeg vrlo cijenio lično junaštvo. Takav je eto bio Zaimbeg. Takav je ostao i onda kada se prestadoše dimiti kuće njegovih kmetova samo za njega i radi njegovog zadovoljstva, i kada prestadoše dolaziti dugačke karavane, koje je raja đogonila, dajući begu begovo a caru carevo. Do’azak novoga vreAena i njegov duh nije ni malo uticao na Zaimbega i njegovu narav, osim što mu je odnio gotovo sve prihode sa njegovog imanja. 113 �Т<> novo vrijeme preokreiui tumbe sve društvene obi­ čaje, pa pored ostalog donese i tu novinu da se na bege poče gledati kao i na sve ostale ljude. Niko im se nije više klanjao radi krvi koja je bila kao i svih ostalih ljudi. Mnogi im se počeše i izrugivati i na smijeh ih uzimati i to je dovelo do toga da se Zaimbeg povuče i zatvori gotovo sasvim u kuću. Tiho, nečujno, njega nestade iz društva i čaršije i niko više ne vidje rahvan njegova dorata i zlatni raht na njemu. Sjedeći u svom mekanom šiljtetu i odbijajuć dimove iz svoje nargile, Zaimbeg je često razmišljao o tom novom vremenu. Nikako nije mogao da shvati kako se io sve zbi. Za tren oka nestade imanja, plemstva i svega onog što je on tolike godine uživao. Malo je žalio za imanjem Zaimbeg. Ima on u svojoj kući još toliko vrijednih stvari da može bez brige sačekati kraj života, a njegova hanuma još to­ liko nakita da mu je jedinici Zarifi osiguran miraz. Ali on nije mogao podnijeti toga da bude izjednačen sa onima čiji su djedovi bili opančari i krpedžije. Zar on, beg, koljenović, čiji su djedovi sjedili uz skut sultanov i koji su nosili najveće naslove u državi? Čitavo vrijem e provod iQ ie u. kući i društvu svoje hanume, pušeći i tek po katkad bi progovorio i to samo onda kad treba nešto narediti. Zaimbeg je mi­ slio da će se njegov izostfihak osjetiti u gradu i d a će ljudi zakukati za njirh. Međutim, svijet zaokupljen novim događajima, i ne opazi povlačenje njegovo iz društva. Sana je Jekla kao i dosad, u gradu je bujao život jačim tempom, puu novine i događaja, a za Zaimbegom niko ne zazali osim kahveđije Huse kod kojeg je on navraćao na ; crnu«. Tako je odmicalo vrijme, a Zaimbeg postajaše svakim danom šutljiviji i zamišljeniji. Neumanjeni kućni troškovi odnosili su stvar po stvar iz kuće, ki­ teći stan sarafa Sakite. Po mraku, kasno u noć, do­ lazio bi momak Sakitin da odnese u nepovrat najprije serdžade, a onda ćilime, mangale i tako redom, jedno za drugim. Samo u oružje Zaimbeg nije dirao, a ostalo nek ide. U kući se živjelo kao dosad. Ispijalo se šerbe, jeli rahatlokumi, uživalo i prosipalo, ko u be­ govskoj, akranskoj k u ć i. . . Kraj Zaimbegove kuće stisnula se i gotovo prili­ jepila uz nju jedna mala potleušica. Ovako malena činila je dojam kakvog patuljka pokraj ogromnog džina. U njoj je pokatkad stanovala čitavom gradu po­ znata Eba. Veći dio vremena ona je provodila kod Zaimbegovih uz hanumu i Zaimbegovu kćer Zarifu koju je ona povila i bila joj pomajka. Kućicu joj je poklonio Zaimbeg kao nagradu za to. Ova kućica bila je vječno zaključana i otvarala bi se samo onda kada bi došao 'Ešref, medicinar i unuk staričin, da provede ferije kod kuće. Tada bi še u njoj probudio život, na njezinu crnu, počadalu bađu zasukljali bi bijeli oblakpvi dima, gubeći se i nestajuć u plavim, nedoglednim ■114 visinama. Sva ra.iosna oba trčala bi <la sto liolje doteka zjenicu svoga oka, svoje unuče. Vrata malog kapidžika na zidu Zaimbcgovom često bi zalupala. To koja od sluškinja donosi Ešrefu dar od hanume, jer su njega svi u kući voljeli. Kao ebin unuk više je bivao u Zaimbegovoj kući nego u svojoj. Tamo se je gotovo i othranio. Njegovom dolasku mnogo, možda više nego iko drugi, veselila bi se Zaimbegova kći Zarifa. Lijepo djevojče velikih, kao ugarak crnih očiju, u kojima bi zaplamsao čudan neki sjaj na glas o Ešrefovom do­ lasku. Radosno bi pohrlila da mu nazove dobrodo­ šlicu i da mu kradom, iza ebinih leđa, uputi pogled, od kojeg bi on zadrhtao kao da ga je stostruka gro­ znica zatresla. Taj pogled uvijek ga je smučivao. U njemu je bilo nešto čudno i tajanstveno, toplo i u isti mah strastveno, nešto od čega je Ešref strepio i pamet gubip. Kao djeca oni bi veselo skakali po bašči, hvatali leptira i igrali se. Dok bi on sav zadihan dotrčao, noseć^u ruci šarenog leptira, ona bi stajala i gledala ga razrogačenih očiju. Tada bi on kao omađijan stao, zario svoj pogled u njezin, i dok bi se oni tako gle­ dali, maleni leptir bi se izmigoljio iz njegovih ruku i veselo odletio. Najednom bi se ona veselo nasmijala, zatapšala rukama i kliknula: — Trči Ešrefe, pobježe ti leptir! No umjesto da trči on se samo ukloni na stranu, podupre rukama glavu i zamisli se . . . Jednog vrućeg ljetnog popodneva, vrućina stegla da čovjeku staje dah u grudima. Pod teškim i usijanim sunčevim zrakama, topi se olovo sa džamijskog alema, đrhturi usijani vazduh, a sve živo zavuklo se u hla­ dovinu i čeka dok vrućina popusti. U malom, zelenom lozom pokrivenom čardačiću leškari Ešref i lijeno prevrće listove jedne knjige. Pred očima promiču mu slova, on zuri u njih, ali ne razumijeva gotovo ništa. Njegovim mislima i čitavim bićem zavladala je samo Zarifa. Od nekog vremena ona ne izbija iz njegove glave. Znao je da je voli bezumno i ludo, činilo mu se da je naposljetku odgonetnuo tajnu njezinog čudnog pogleda, ali on ne imađaše kuraži da joj to rekne prvi. Možda bi se i usudio jednom na to, ali pomisao na bega, njezinog oca, zaustavljala ga je. Još iz dje­ tinjstva nosio je strah i bojazan od moćnog bega, pa ga se ni sad ne mogaše otresti. Lagani šum, njemu dobro poznatih koraka, trgnu ga iz misli. Na ulazu, usplamtjelih obraza od vrućine, zastade Zarifa. Ispod lagane, ljetne haljine, jasno se isticahu linije njezinog divnog tijela. Zastade i po­ gleda ga svojim crnim, ogromnim očima, pogledom od kojeg njega nešto žignu do dna srca. U njemu nešto nabuja, steže se i prelomi, pa se razli po čitavom tijelu. Šutke, on priskoči k njojzi i / uhvati je za obje ruke. �Dugo su se lako gledali, okom u oko, najednom se njihove unse nađoše, zubi se sudariše, a tijela željno pripiše jedno uz drugo. . . Dugo sakrivani osjećaji nabujaše i provališe kao bujica. Više se nisu razdvajali. I kako je bilo ljeto, neprestano su bili u bašči. Kao i nekad skakali su i trčali, brali cvijeće i hvatali leptire, da se u podne, kad ovlada žega, sklone u njihov mali čardačić. Tu bi on ljubio njene velike i čudne oči, pričao joj patnje svoje sakrivene ljubavi, kovao planove za budućnost. Ona je to sve slušala, sjetno oborene glave. Osjećala je da se to sve neće dobro svršiti. Poznavala je ona svog oca, znala je koliki ih jaz razdvaja. A znao je to i Ešref. Ali on se je nadao i govorio da su sad druga vremena. Za koju godinu on će svršiti škole, postati ljekar sa krasnim položajem i još ljepšom budućnosti. A za to vrijeme možda će i Zaimbeg omekšati. . . Koliko god su sakrivali svoje osjećaje, njihova ljubav ipak ne ostade tajnom. Neprestano druženje njihovo dade povoda svijetu da najprije tiho, a onda sve glasnije priča i govori, dok jednog dana ne<saznade i majka Zarifina. Zadrhte i proplaka stara hanuma. Volila je ona svoju jedinicu kao zjenicu svoga oka. Volila je i Ešrefa kao dijete ?voje, i da beg nije onaki, možda bi se i obradovala tome. Ali znala je jadnica šta će biti, kad beg doznadne za to. Strahovala je i strepila. Pitala i Zarifu o tome, i kad joj ona otvoreno reče da voli Ešrefa i da joj bez njega nema života, ona se još više prepade. Jednoga dana iskočiše vrata na sobi od udarca Zaimbegove noge, i on upade u sobu nakostrušen kao ris. Hanuma osjeti kako je ledeni trnci prođoše i pre­ stravljeno upilji oči u njega. — Gdje ti je ona? — upita Zaimbeg. Lice mu se zgrčilo, a čitavo tijelo trepti i poigrava. Mucajući, jedva odgovori hanuma da je valjda u bašči. — U bašči, ja, tamo je ona; a znaš li ti šta ona radi tamo? — gramu Zaimbeg. Hanuma onijemila, pa ni bijele ni crne. — Ne znaš jakako, jer ti ne vodiš ni o čem ra­ čuna, pustila si svoje mezimče da se izrodi ko niko u rodu joj. Znaš li ti da ona, neuzubillah, ašikuje sa oinm ebinim balinčetom? — dreknu Zaimbeg još jače, a oči mu sipaju munje. Hanuma oborila oči i samo dršće. A1 ja ću njima pokazati! Zar moj hljeb jesti i udarati meni na obraz? Odmah da se gube odavle! I ona kućica je moja, iz nje nek sele i to iz ovih stopa, dok se belaj nije dogodio. — A ona kuja, neka mi više nikad na oči ne ide! — još jednom viknu Zaimbeg, pa poteže i prekinu svileni trabolos, koji mu se bijaše otpasao i zapeo negdje za vratima. Kao uzeta, bez riječi i pokreta sjedila je stara hanuma i slušala galamu i viku njegovu tamo negdje na avliji ili u bašči. Prenu se tek onda, kad u sobu utrka Zarifa, gušeći se u suzama. Uz očajan vrisak sroza se mlada djevojka u njezino krilo. Potoci suza kvasili su suha koljena staričina, a boni jecaji perad srce materino. Sutradan rano, sam i bez oproštaja otputova JEšref. Eba se sklonula negdje u komšiluk i život u toj kući nastavi se običnim tokom. Zarifa prestala pla­ kati. Klonila se oca i išla je po kući tiho, vječno za­ mišljena i nekud ko izgubljena. Sa njeiznog lijepog lica nestade veselog smiješka i ono poprimi neki čudan, bolan izražaj. Samo su oči i dalje svijetlile i zadržavale svoj prijašnji sjaj. Nikad više ne zabrujaše topli akordi sevdalinke ovom pustom i praznom kućom. Nestade smijeha, utihnu pjesma, jedino veselje stare hanume. Opustje i zanijemi sve. I kuća se naherila na jednu stranu. Sa njezinog raspalog krova vise istruhle daske i svojom čađi bojadišu zidove tamnom, crnom bojom. Bašča zarasla u travu, sasušilo se i uvehlo Zarifino cvijeće. A ona — Zarifa — svaki čas blijeda, svaki dan slabija. Uzalud napori stare hanume, uzalud brige i lijekovi. Njezin se život po malo gasio. Sa prvim pro­ ljećem pade u postelju, koju joj napraviše po njezinoj želji, u sobi do bašče. Naslonjena na jastuk, gledala je u bašču i mali, na pola srušeni čardačić. Posmatrala je kako se život na novo budi, a drveće kiti bijelim beharom. Praštala se i rastajala sa životom. I jedne tihe, mjesečeve noći nestade života u ispaćenom tijelu, utm u pogled crnih očiju. Još jednom otvoriše se velika avlinska vrata, avlija se napuni ljudima, da iznesu, čevrmama i jaglucima okićeno tijelo Zarifino. Умољавамо све наше прешплашнике да подмпре заосталу дужну прешплату, јер арешплаша и ширење броја арептлатннка на „Гајрет", омогућује само напредак лнсту. u 5 �Ilajrudin Bujukalic Sevdisan/e i ašikovanje Večer je kao trudna žena pala na zemlju. Laki povjetarac zatitra granama lisnatog drveća a kao zlato večernje rumenilo poteče i razli se po srebrnastoj Drini. Zatutnjaše nanule po staroj kal­ drmi kraj Begove česme, a veseo kikot i pesma mla­ dosti prosuše se u plavi suton. Zazvečaše bakarni ibrici, a glasovi pesme razliše se tišinama: »Uzeli dugum i manštrafu ;. Ovi se akordi talasali po mirnom vazduhu i gu­ bili se tamo negde iza visokih mračnih taraba u pustim konacima i golicali mlade grudi devojaka što se na nekim šiltetima grče u čežnji za sevdahom i slatkim milovanjem- Oživeše sevdali sokaci i pesme sve dertlije i dertlije prosipahu se kao čežnje za mladošću koja se gasi s jesenskim ružama. Ar naše mračne mahale prošaptaše šapatom zaljubljenih sevdalija na malim kaspidžicima i velikim kanatima. I Meho Zeko dade oduška svome dertu: Bejturane, Bog t'-'ubio grane, Niti cvateš nit sjemena daj^š-« A kad deset sati oglasi niaša stara nakrivljena sahat-kula, zamriješe pesme i sokaci, i mračne seno razvukoše se po izrovljćnim pločnicima. Zatreptaše zvezde kao zlatnim lancima privezane za oštre vrhove Kule i Gučice,ta Vlašići počeše da mere dubinu nd^f Borike se belasaju u mesečini. Čuje se pesma. To peva I smet Alijagin. Već dugo vremena on se z a g le d a h u Sevletu Hasan-begovu. Među njima kroz kratko vreme za­ vlada pusti sevdah — karasevđah. Bilo je to za Đurđev dan. Devojke su' se skupile u Sevletinoj bašči da se po običaju provedete i poljuljaju na lju­ ljački koju se svezale za grane kitnjastih jabuka. Ceo dan pevale su i veselile se i Ismet je čuo drhtave glase Azine armonike i požurio se. Devojke se sa­ kupile na sofi oko procvetalih ruža i karanfila. Iznele su meka šilteta, ipa se povalfale jedna do druge, na­ slonjene na gole laktove. Tihi povetarac dopirkivao je do njihovi htelesa da ih rashladi. I on se privuče bliže i nadnevši se nad kratke tarabe, promatraše njihova puna golišava tela i slušaše vrisak mladosti njihove. U duši mu se nešto uzburkalo, u glavi mu se poče da muti i on se nesvesno prebaci preko taraba i ukočen stade pred devojke. One poskakaše, ali se ni jedan ne mače smesta. Nešto ih je zaustavilo, goli­ calo, stezalo u grlu da ni najmanji krik ne ispustiše. Sevleta se prva uslobodi i promuca: — Uh, uh, šta učini bolan! Ako vidi babo čudo će počiniti. — Neće, Sevleta, neboj se. Istom je podne, a on je u džamiji — promuca Ismet u nekom dragosnom bunilu.. — Ah Sevlo, kako ti mirišu feslidžani i bele lale. Bulbuli ti sa grana pevaju. — Kad nemamo šta bolje moramo i ovo trpiti — procedi uzdišući Sevla i upravi svoje grahoraste oči u Ismeta koji, ne mogavši izdržati njenog vatrenog pogleda, obori oči. Kao zastiđena isto učini i ona. Sta­ jali su jedno prema drugom. Laki povetarac igrao se s čupercima njezin'e svilene kose i prosipao ih po umiljatom licu. I od tad, nastadoše za njih dani sevdisanja. Pa­ dale su lepe mesečeve noći i zamatale našu kasabu scdefastim pokrivačima. A u plave sutone mešali su se kikoti mladosti sa zveketima džuguma i ibrika. Ismet je svaku noć kao na krilima prelazio po neko­ lika kilometara, dolazeći iz letnikovca pod pendžere svoje Sevlete. S njim je jurio i mesec po modrom nebu i po njemu prosipao svoje svetle pege i vezao Jepg priče zanešenih sevdalija. On bi se bacio kamičkom u njezine pendžere gde bi ona obično po ćelu noć, naslonjena na gvozdene demire, sedila i čekala njega. Pa kad bi čula da kamičak cvrkne u staklo, zaigralo bi joj srce od dragosti, nešto bi joj ugodno i toplo zagolicalo telom i ona bi tada polako oškrinula vrata svoje sobe i šuljala se polagano na hajat, na malo prozorče. — Jesi li spavala Sevleta? — Jesam — prošaputala bi ona i ako je bila uverena da bi tu ćelu noć probdila da on nije došao. I tad bi nastala tiha zanosna šaputanja zaljubljenih. A dani prolažahu ko godine, a noći bele i raz­ bludne ko lepe žene brzo i neprimetno* ostavljajući samo za sobom po jedan dert više. A jednog dana, kad se reši za begove sudbonosno agrarno pitanje i stari beg dođe kući sav uplakan sa malim denjkom šarenih banknota u zgrčenoj ruci, i njihovu sevdisanju dolazaše kraj. Stari beg ostavši bez svega, odluči da odmah seli u Tursku gde ga po­ zivaše i njegov brat Izet koji se već dugo tamo iselio. To mu dobro dođe, jer je hteo da jedan-put raskrsti s tim pakosnim svetom što mu se nesreći u brk pođsmehiva. Prodao je i kuću nekom Jevrejinu i odlučio se odmah na put. A jednoga jutra kad Sevleta zateče rasplakanu majku Arife-hanumu u odaji, pa je poče pitati zašto plače ona joj sve kaza. Sevleta u prvi mah ne poverova. ali kad se starica poče ponovo gušiti u plaču, govoreći da je beg i kuću prodao, devojku obli jetko zelenilo, pade u zagrljaj majci i zajeca. Arifa je znala za njenu ljubav sa Ismetom Alijaginim i radovala se je- Po cijele noći, bdijući uz džamli pendžere, snivala je stara o sreći svoga djeteta. Ali stari o tome nije smio ni znati. On je u duši mrzio Alijagu kao najvećeg �dušmanina svoga. Kad se jedan put između njih po­ vede govor o Alijaginim on mrzovoljno dobaci: »Podli su to i pokvareni ljudi, kao i svi ostali skorojevićk. Alijaga i Hasan-beg nekad su bili veliki prijatelji, ali vreme razvrgnu svako prijateljstvo. Hasan-beg je odlučio, odmah drugi dan, da krene na put u ranu zoru. — Neću da mi moji dušmani znaju šta sam iznio iz kuće — reći će tu večer staroj Arife hanumi koja, sva uplakana, vezaše velike uzlove po pokućstvu. Sevleta se nije mogla ničeg ni prihvatiti. Povukla se u svoju sobu i cio dan plakala. — Da li da mu poručim da odlazimo — pitaše se ona, a vrele suze kotrljahu joj se niz lice. — Moram, moram, da ga još jedanput vidim. — I ona posla Mejrušu da mu sve kaže. Taj dan prođe im u nekom velikom zabunluku, u plakanju i spremanju. Beg se rashodao po avliji tromo i nesigurno klecajući i razgledao svaki budžak kao da se htio i s njim da oprosti. Plav suton pade na oronule mahale i zatitra po. crvenim baščama. Prosuše se pesme sevdali sokacima i kikot na Begovoj česmi, fievla iz svoje sobe slušaše kroz otvoren prozor ove glasove, a kad odjeknuše sutonom drhtavi zvuci armonike i' pjesme: »Umorih se ružu trgajući Čekajući kad će dragi dopi, - — ona se sroza n ij* mekane jastuke i zajec^; »Zar i to morade doći da se selimo u strani vilajet gdje nigdje nikog ne poznamo. J . . . . i Tamo gdje se ne čuje goVor niti pjesma naša.:: Tiha noć padaše kao topli zagrljaj a vjetar zašušta u granama. Mesec kao na zlatnoj niti •visio jo nad našom kasabom i prosipao svoje bledunjavo zrake po plavim brdima. Najedanput podmuklo škripnu kapidžik, cvrknu kamičak u pendžere. U Sevlete se zastavi dah, zatalasa joj se v^'ela grud i zastruja nešto žilama. U njoj uzavri silna rasplamtela želja za nečim što bi je ćelu razdragalo, zagolicalo. Usta joj se požudno otvarahu da se upiju u nešto vrelo i tako slatko, ili možda da se nadiše svježine tih slasti. Topla rumen obli joj lice i ona stidljivo položi svoju malu glavicu na gole ruke i pade u sladosne sanjarije. Teški sevdah i merak poklopi joj dušu. A kad cvrknu i drugi kamičak, ona se trže, zakopča svileno jeleče. škljocnu stara brava i ona se polako izvuče u hajat. Prozor na njemu bio je otvoren, a mekane i zlatne niti mesečeve počeše se kroz njeg provlačiti i igrati na njenom bledom licu. Tamo u avliji u sedefastoj noći šuštaše klasje pšenice pod zagrljajem vetrića koji donašaše miris letnje noći i razlevaše ga po mahalama. — Sevleta! — I smete! To bijahu njihove prve riječi i kroz prozor spletoše se njihove ruke i zadrhtaše dva vrela tijela. Šta mi činimo Ismete! — promuca ona u bu­ nilu i istrže mu se iz zagrljaja. — Ah, Sevleta, dušo, zar i nas može neko ra­ staviti. Ne, ne, to ne može biti. Ja ne mogu bez tebe živjeti — i on pružaše ruke u magloviti suton kao da hoće nešto da uhvati što mu se gubi i leti u ne­ povrat. — Mi sutra odlazimo — promuca ona i suzne oči upravi na Ismeta. Njihovi se pogledi sliše, a u njegovim, očima zasvetliše se dve krupne suze. — Ne idi Sevleta, mladosti ti tvoje — moljaše on. Bježimo u Borike, moj će te otac draga srca dočekati. On voli sve vas, vjeruj mi. Hajde Sevlo, ako me i malo voliš. — Ne smijem Ismete, ne! Ti znaš moga babuOn bi nas ubio. — Ta neka, neka nas ubije, bar ćemo zajedno umrijeti. A ovako. . . . — Prokleće me, pa kud sam onda pristala. Neće Sevleta. Ko voli onako kao tvoj babo . ~ ... D on ne proklinje. On samo blagosiha. Beg ce se poi U _____ vratiti kad mu moj otac ovamo dođe i sve kaže. — Ne mogu Ismete! — proplaka ona. —I Ne možeš. Pa dobro. Ja ću se ubiti prije nego ti odeš iz ove kasabe. Za me više nema života. Razu­ miješ li? — Ona sva zadrhta jer je bila uverena da bi to on i učinio. — Ti me ubijaš, Sevleta! Ona protrnu i očito dirnuta ovim riječima reče: Hajdemo! i bacivši na se bošču, izađe iz kuće. Dvije bijele sjene izgubiše se niz puste mahale.. • Još nije zora ni tračak svjetlosti pokazala, a stari Alijaga uniđe Hasanbegu u sobu, ispriča mu sve i mubarekleisa. Beg se razbjesni i skoči da skine sa čivije pušku, ali kad mu Alijaga dobaci: Prija­ telju, zar ćeš ubiti dvoje nedužnih koji se vole! — on se smiri i proplaka kao malo dijete. Njihove se ruke raširiše i negdašnja dva prijatelja nađoše se ponovno u toplom, prijateljskom zagrljaju. 117 �Mustafa A. Mehić Na Aliđun Jedan od najljepših teferiča održi se svake go­ dine u dolini rječice Sutjeske koja utječe u rijeku Lim. Iako je ta dolina nepodesna za teferič, zbog ma­ lenog prostora, ipak se tu svake godine na Aliđun iskupi sila svijeta. Tu možeš vidjeti seljake koji su došli iz dalekih sela, a i građana bude dosta velik broj. Ova samotna dolina, opkoljena sa svih strana brdima, zanima ipak svakoga koji ima priliku da tu dođe. U toj dolini, naime, nalazi se izvor same rječice Sutjeske, ali ne izvor, kao što je kod drugih rijeka. Razlika je u tome što se ovdje voda iz zemlje pojav­ ljuje samo s vremena na vrijeme, a ujedno je taj izvor vrlo ljekovit, te je tu sagrađen i hauz prozvan Bjeljevine. Slušavši mnogo o teferiču na Bjeljevinama, nagna me želja da se sam uvjerim o svemu tome. Veća grupa omladine, starijih ljudi, među kojim sam se nalazio i ja, krenula je vozom od stanice Rudo. Čim je voz krenuo, otpočelo je sviranje uz harmonike, tambure, pjevanje i veselje. Voz je odmicao, prolazio kroz strmenite krajeve rijeke Lima koja se melodičnim bukovima probija kroz sad veće — sad вдапје klisure. Među nama u vagonu najviše se isticao svirač Lutvo, čovjek srednjeg rasta, od svojih 25 godina. Njegovo bijelo i okruglo lice, sa crnim kao ugljen očima i dugim brcima, oda­ valo je bezbrižna i vgsela čovjeka. Zviždanje voza prekide galamu, sviranje i viku i kondukter povika: »Setihovo«. Velik broj naroda ovdje izađe. Odavde je vodio put do Bjeljevina koje su daleko puna tri sahata. Jedni odoše na splav da se prevezu s onu stranu Lima, a moje društvo se svrati nekom Peri »na каћк. Pero Manđić, čovjek ozbiljnih crta lica, crnomanjast, jako se obeseli kad ugleda ovolike mušterije. Znao je on dobro da među ovim veseljacima ima i bekrija koji će mu ostaviti lijepu svotu novaca. Dok sam pročitao neke davnašnje novine, već je na sto­ lovima bilo rakije, vina, pečenog mesa i t. d. Nastalo je neobično veselje, pjevanje i nazdravljanje. Pero, povika stari i poznati pijanica Šaban, daj i ovim mla­ dićima šljive neka i oni gucnu. Mi mu se zahvalismo, rekavši da smo trezvenjaci. Ah, kaki trezvenjaci, reče Šaban, i ja sam trezvenjak kad mi je prazan džep. Oko tri sata po podne povika neki: »Junaci, vri­ jeme je da se krećemo, vidite li ono brdo, preko njega nam valja preći, pa dobro se potkujte.« Čim smo došli na obalu Lima, Lutvo poče zvati splavara, čija je kuća bila s one strane. »Ehe . . . heee, odazva se Murčo, sad ću sad!« Murčo, stari splavar, preveze nas brzo preko ri­ jeke i mi mu platismo njegov trud. 118 Kada smo došli na vrh brda ukazao se vrlo lijep pogled na sve strane. Svuda okolo vidjela se raštr­ kana sela i obrađeno zemljište. Kuće su pokrivene slamom, sa malim prozorima. Po samoj gradnji kuća, mogla se opaziti nemarnost tamošnjih seljaka koji bi, imajući šume na raspolaganje, samo da hoće, mogli napraviti vrlo lijepe i higijenski uređene stanove. Na njivama, nemarno obrađenim, talasala se je pše­ nica i mladi kukuruz. Po zelenim brežu'jcima pasla su stada ovaca i, s vremena na vrijeme, čuo se lavež pasa i vika čobana. Sa ovog brda zvanog Vranja, ne bijahu daleko Bjeljevine. Odavde se moralo ići kroz gustu šumu, strmenitim putem. Sunce je bilo na za­ lasku. Nalazili smo se u vrlo gustoj šumi. Sunce je provirivalo kroz gusto drveće i vrhovi visokih jela kao da su se kupali u sjajnim sunčanim zracima. Ve­ černji povjetarac lagano je pirio i osvježavao nas i ■milovao sa ugodnim mirisom. Iznad visokih jela kru­ žila su dva jastreba koja su, po svoj prilici, tražili pogodno mjesto za prenoćište. Tamo nedaleko čula se pastirska pjesma. Zanešen ljepotama predvečerja u šumi, pošao sam naprijed, ne obraćajući pažnju na pjevanje mojeg društva. Najedamput se nađosmo na strmenitim livadama i ovdje sjedosmo da se malo odmorimo. Nedaleko od nas, u dolini, čuli se neki nejasni glasovi. To je bio svijet koji je zanoćio na Bjeljevi­ nama, da sutra veseo i odmoran dočeka veseli Aliđun. Pa i mi, sišavši na Bjeljevine, odabrasmo pod sti­ jenom zgodno mjesto za prenoćište. Na sve strane su odsijevale vatre, čulo se rzanje konja, pjevanje i vika. Stariji ljudi, prekrstivši noge. sjede kraj vatre, i ispijaju kahvu. Mladež se veseli. Mi nalomivši šume, napravismo sasma lijep ležaj. I ovdje u ovoj kotlini, obasjanoj srebrnim zrakama mje­ seca, bijaše tako lijepo. Ležeći na šumi, slušao sam melodije malih vodopada rječice. Neobično sam bio srećan, baš zbog toga, što sam imao priliku da proživim ovakvu divnu noć. Moja družina je još večerala i neki su pomalo pili. Lutvo je počeo svirati i ja, slu­ šajući sviranje u noćnoj tišini, slatko sam zaspao. Ujutro me probudiše meki sunčani zraci, koji su kako mi je izgledalo, bili veličanstveniji i veseliji nego obično. Grupa po grupa momaka i djevojaka uz pratnju kojeg starijeg domaćina, dolazila je veselo, s pjesmom. Momci u lijepom bosanskom odijelu, sa živim bojama u suncu kupili su se oko svirača i kao da nijesu mogli dočekati vrijeme kada će moći da u kolu poigraju, zapjevaju i namignu na koju djevojku. Djevojke opet, iznad puta, poredane u strani, sjede i posmatraju svjetinu koja se u ovoj dolini tamo-amo kreće poput morskih valova. Neke opet, zaklonivši �se šamijama, pjevaju pjesme sevdalinke. Divno ih muniše. svakoj njegovoj kretnji. Podne je prešlo. Sun­ je pogledati u njihovom živopismom odijelu, sa nizom čana žega je preuzela maha. I u dolini ne možeš didukata i đerdanima čehrubara oko vrata. hati od prašine i zagušljivog vazduha. Svijet se već Već se približavalo podne. Svijeta je došlo toliko zadovoljio teferiča, pa grupa po grupa počinje da da se je dolina popunila. Tu je baš kao u kakvoj odilazi. A iz zelenih livada, koje se nalaze nedaleko košnici. Na više mjesta mogle se vidjeti skupine omla­ od Bjelovina, dopiru veseli glasi. dine kako igraju u kolu. Svirač uz tamburicu ne pre­ Lutvo se već dosta iponapio. Pozva nas k sebi staje i, sav obliven znojem, stoji ponosito usred kola. i reče da je vrijeme odlasku. I on se umorio svirajući, Momci ga počaste i zahvaljuju mu se. I naš Lutvo a i veseo je, jer, vele, da je zagledao neku lijepu svira tamo gdje je ponajveće kolo. Momci i djevojke djevojku iz Biševića. »Lijepa je, alahami kao zlatna jabuka«, poče Lutvo. Mnogo je hvalio, dok smo se iskitili ga divnim planinskim cvijećem. Tamo kod samog hauza iskupilo se mnoštvo sta­ mi malo za to njegovo pričanje interesovali, jer smo rih ljudi i žena. Njih ne zanima toliko veselje. Oni bili zabrinuti kako ćemo ovako umorni doći do že­ čekaju vodu da se pojavi. U hauzu je neka Zilka, ljezničke stanice. Na Bjeljevinama je ostalo iza nas još svijeta. A ona čisti tu malu banjicu i živi od prihoda što joj daruju oni koji se tu okupaju. Najedamput se oču mi, izišavši na jedno uzvišenje, sjeli smo da se malo povik: »Eno vode«! Mnogi pojuriše k hauzu da se odmorimo. Sa svih strana čuo se prasak pušaka i okupaju vjerujući da će im kupanje donijeti veliku podvriskiv^inje vesele mladeži. Tamo na onim liva­ dam a igra kolo i pjesme djevojaka ore se. na sve korist. Na maloj ledini iskupili se stasiti mladići i ba- stran e. caju se kamena s ramena. Osobito se ističe neki Oroer, Idući dalje pričali smo jedan drugom o današnjem iz Zubnja, koji svima bacačima po čitav, ukop pre­ teferiču. I u pričanju nijesmo ni osjetili velikog umora. bacuje. Sa svih strana p&daju poklici: »Aferim ti bilo, Ukaza se već i Lim i za nekoliko časova mi se na­ Omere!« đosmo na splavu. Između svjetine idu araauti sa buzom, kolačima i sladoledom. Eno jedan' veseo š/edi u hladu, zaradio je pare — prodao je sve što je donio. Kada su kola igr&la u najvećem jeku i kada su se pjesme orile na sve fctrane, začu se nenadno jauk, i pomaganje nekoga iz sakupljenog naroda. Svi ЈЛ и . Њ,барџнћ okoline potrčaše onom mjestu gaje gdje se mogao viajett vidjeti bliven. Poče|e se tući sa kocima, „ , momak krvlju obliven, jem, ne znajući ko je kriv. Neki se [\С 1Д И 1\С 1 Lj CLVCLHCI toljagama, kamenjem, pobojaše i nasta divlje bjegstvo na sve strane. Žandarmerijska patrola, koja se nalazila u blizini i znala Лепоте су ми иамет ионелс da su ovakovi događaji na svakcm teferiču skoro чобанке су мс стазом одвеле neizostavni, sa bajonetama nataknutim na pukŠe, po­ низ равне долове тпхс. češe razgoniti razjarenu svjetinu. I brzo staviše red. Da njih nebi, bilo bi što se ono kaže: »Mesa bez •Јутро ми кануло росом очи kupusa«. сунцем нланине умиле lcoce. Ranjen je bio neki Meho iz sela Podavrela, za­ dobio je ranu, braneći svoju milu Mušu koju je htio Низ долсве тихс долове potegnuti Džafer Halilović, isto iz Podavrela. Kod mu­ девојке воду пснелс slimana na selima, znači mnogo, ako se momak do­ иланине се у штругље смеју dirne dejvojke. Ova dvojica su zakleti neprijatelji, низ равне тнхе Долове • jer obadva ljube lijepu Mušu. I želeći da s njom златне се доламе веју. danas na teferiču progovore koju slatku riječ, posvade se i u svađi Džafer probode nesretnog Mehu. Oko Умиле су их јутарње румени ranjenog Mehe, iskupila se sila svijeta. Džafera opet ко бели снега грумешг žandari čuvaju kraj sebe. Dvije sestre ranjenog Mehe, образпма се осуле белине; koje su bile svjedoci tog nemilog događaja, grde Dža­ fera i u njihovim pogledima na njeg opaža se izraz катуни полегли у планине srdžbe i osvete. Poslije se opet sve umirilo. Po gdjeчобани коло воде koji pijanica pjeva, idući od jednog kola do drugog, девојко даиас сам радостан a za njim ide grupa dječurlije pa se ismijava i majниз доловс ми жалост оде. 1W �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Д е л е га т и Г л а в н о г О д б о р Гајрета у Л у д и је н ц и ји к о д Љ е г . В е л и чанст ва K p a j.в а Потпредсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Мехмсд Зилџић и секретар r. Хамид Кукић примљени су у сриједу 3. о. мј. у 6,30 часова послије подне у новом Двору у Аудијенцији код Њ. В. Краља. Аудијенција je потрајала 38 минута. Приликом ове Аудијенције, Њ. В. Краљ се живо интересовао о културно-просвјетним приликама муслимана, a специјално о дјеловању Гајрета који стоји под Највишом Заштитом Његовог Првијснца, Њ. Kp. Вис. Престолонаслздника Петра. Делегати Главног Одбора Гајрета гг. Др. Зилџић и Кукић поднијели су Њ. В. Краљу исцрпнији извјештај о досадањим успјесима Гајретова дјеловања, о прослави Гајретове 25-годишњице, о напредовању и ширењу Гајретове организације и о даљњој акцији Гајрета у народу на културном и просвјетном подчзању и националном освјешћивању муслимана. Истодобно су се делегати захвалили Њег. Величанству испред друштва на Превишњем одликовању Гајрета орденом Св. Саве степена. Овом приликом су делегати иоред Аудијенцијо код Њ. В. Краља били љ.убазно примљени и од Предсједника Краљевске Владс Ген. г. Петра /Кивковића, Потпредсједника Краљевско Владе г. Николо Узуновића, Министра Правде г. Др. Милана Сршкића, Министра Просвјете г. Боже Максимовића, те од Предфдншса Престоничке општине г. инж. М. Савчића и Потпредсједшпса г. Др. 'Стојадиновића. Сва споменута гг. министри, m o и остали пријатељи Гајрета, лримили су наше делегате и саслушали их најљубазније, показалши и свом приликом своје велико интересовање за наш Гајрет и његов досадањи рад као и за програм његова будућег дјеловања, обећавлш да ће нал 1ем Гајрету и у будуће поклањати своју високу пажњу. Д х м е д ЋикиЋ - Ч&јретови раднилд, они су уједпо историја Гајрета, они су еами, такорећи, Гајрет. Ово би се нарочито могло да одпоси na оле Гајретове раднике који раде на његову дјелу од лрвих година до да- Овом приликом су делегати Глгвног изложили потребу и молбу Њ. В. Краљу да би сз још идуће шк. године основао Шериатски факултет у Сарајеву и да бiT се уз тај ф акултет-------вио посебан интернат за слушаоце овог Б о р а в а к д ел ега т а Гла О д б о р а Гајрет а у Б е о г р а д у Већ je дуже времена откако представниди Главног Одбора Гајрета нису имали прилике да у лашој Престониди обавијесте исцрпнијс о дјеловаjb.y Гајрета све оне факторе и пријатеље који о овоме нашем друштву воде рачуна и указују му свзју благонаклоност и иажњу. Ha једној од посљедibiix сједшша Главног Одбора Гајрета, повела ег дискукија о овоме, те je ријешено да делегатл Главног Одбора Гајрета отпутују чим прије у Београд и да обавијесте надлежне факторе и све пријатеље Гајретове о дјеловању Гајрета, те да тсм приликом посвршавају извјесне друштвене послове. 1{ако су у то вријеме биле у току лрипреме за овогодишњу Гајретову забаву која je сваке године, a нарочито ове, била једна велика свечаиост Гајретова, то се тај закључак није могао извршити одмах, na еу се стога ио одржаној забави уиутили у Београд потпредсједник Др. Мехмед Зилџић и еекретар Хамид Кукић. нас. Један од таквих Гајрстових радника je госп. Ахмед Ђикић, брат рахм. Османа Ђикића, Године 1908. г. 'Бикић имепован je повјереником Гајрета у Мостару и ту дужлост упражњавао je све до колца 1928. год. Двадесет година повјерепичког рада задужује много друштво Гајрет, a тим самлм и сав муслималски елсмепат у Босни и Хсрцегсвилл. Зато, ла овом ллеменитом раду, r. Ђикићу Гајрет и одаје луно лризлање и захвалност. Ахмед Ђикић рођен je 10 марта 1885. у Моетару. Метстеб, ословпу лтколу (руждију) u иижу �гимназију свршио je у Мостару. Год. 1906. матурирао je на препарандији у Сарајеву, и исте године постављен je за учитеља у Мостру, гдје остаје у служби све до год. 1914., кад као непоуздан елеменат бива премјештен у Тешањ, послије у Фазлагић-Кулу, a одатле у Међеђе код Вишеграда, гдје дочекује и Ослобођење. Почетком школ. год. 1923.1924. бива додијељен на рад Гајретову конвикту у Мостару, коју дужност још и данас упражњује. Уједно je агилан члан Гајретова мушког пододбора у Мостару. Нека му драги Бог подијели дуг и срећан живот на понос и дику Гајретову. А б и д Фртуна Гајретов радник, г. Абид М. фргуна, Beli јс око 10 година секретар друштва Гајрста у Високом и само то кад се истакне, зиачи да г. Фртуна спада међу најбоље млађе Гајретове раднике. Х а м д и ја Т ахм иш чија Један од млађих и без сумње најагилнијих Гајретових радника je г. Хамдија Тахмишчија, судија и предсједник друштва Гајрета у Високом. Рођен je 1896 г. у Сарајеву. Свршивши правни факултет у Загребу, био je краћс вријеме суд. култантом у Тузли, a од 1921. .. __ г _____ w ду у Високом. По доласку уВисоко буди и оживљује рад за Гајрет, тс постизава за кратко вријеме замјерне успјехе. У друштву са гг. Абидом Фртуном, Јусуфом Мухићом, Мухамед еф. Ахићом, Хасаном Сарачевићем и.Мулом Казићем, оснива пододбор Гајрета, јер je до тада било иовјереништво које je водио г. Јусуф Мухић, тадањи учитељ у Високом. Његов идеалан и агилан рад за Гајрет заслужује све пажње које се једном јавном раднику могу указати. Г. Тахмишчија je тихи пародни раденик који нема обичаја истицати свој рад, a у истину би се могао својим дјелима не само ионосити, него за примјер својим колегама истакнути. Од рођења тих и отмен, искрен и добар националиста, успло je да окупи око Гајрета сву здраву националну омладину којој je он данас духовни вођа. Г. Тахмишчија je млад човјек и он много обоћаје. он још врло млад (роОслобођења у коio добар и искрен наживо и марљиво на гов идеалан и агилан ui и показао je лијепе успјехе, да се у истину може тнм успјесима поноеити. Kao дсбар и вриједан организатор нрн нриређивању годишњих Гајрстових забава у Високом, он сс увијек својим радом истакао. Абид Фртуна je свршио средљу школу у Оарајеву и данас je на служби код војне евиденције у Високом. Oir и као Височанин и као млад човјек, још je увијек једна неисцрпна снага за Гајрет. Ми стога, желећи му дуг и срећан живот, очекујемо још много од нашег Абида, захваљујући му се много на његову 10-годишњем раду. Нова аовјепсница Гајреша Повјереннцом за Цазин пменоваиа јс гђа Хасиба Билал. Гђа Билал радиће на популарисању Гајретове ндеје међу тамошњнм женским свнјетом. Желлмо joj Miroro успјеха. 121 �Gajretova zabava a Brčkom Na 14. o. m j. o držana je ovde G ajretova zabava. To je prv i put n ak o n p re k id a od dvije godine. P oslije neu­ m ornog dvom jesečnog ra d a i nasto janja priređ iv ača i diletanata, konačno je o stvarena d avna želja veićne ovdašnjih muslimana, a to je da se oživi G a jre t u Brčkom i da se njegov ra d ponovo nastavi. Sm atram o za našu dužnost da odm ah ovde istaknem o rad onih k o ji s u n ajviše prid o n ijeli ostvarenju ove zabave, te da oni posluže k a o d iv an p rim je r požrtvovnosti u rad u za opće dobro. To su u prvom re d u : Gosp. M ehm edaga K anlardić, ov­ dašnji veletrgovac, koji je svojim ugledom bio najveća m oralna potpora ove zabave. T ak o đ er njegov sin, gosp. Selim K antarđić, koji n ije žalio n i tru d a a n iti s re d stav a da p rip rav i sve za zabavu. C ijelo se je v rijem e bio u p regao u rad , vodio brigu 0 m aterijaln o j stra n i .sakupljao p riloge, organizovao, tako da se m a terijaln i u sp jeh najvećina im a njem u zahvaliti. Pored n jega i gosp. F ehim u Sejdiću, čin. k a ta stra , povjereniku »Gajreta« , k o ji je u p rav o p rv i i došao n a m isao da se daje zabava, te d va m jeseca nesebično rad io , p rip rem ao i k ao organizator 1 kao d iletan t, tako da se bez n jeg a n e b i mogao ni zamisliti o vakav lije p usp jeh . S početka je bio sam , ali je m alo po malo, svojom požrtvovnošću, pridobio i dru g e za saradnjju. dZatim gosp. Sam id H. M ehmedović, cipelar, koji je tak o đ er 7. -kao d iletan t i k ao o rganizator m nogo pridonio uspjehu. a kasnije postaje njegov oduševljeni pristaša. Toga n ašeg a Begleragu vrlo je lijepo predstavio gosp. Sejdić sa svojom djecom koja su upravo dirljivo odigrala svoje m ale srčane uloge. Poslije toga kom ada ozbiljne pouke, da večer n e b i prošla bez šale i sm ijeha, odigran je »Zlatni bardak« od Muratbegovića. Alibega, starog bosanskog bega — koljenovića, koji sjedi sa svojim subašom i m uhtarom , odigrao je na opće zadovoljstvo gcsp. Sam id H. Mehmedović. .Ponosan beg u originalnom bo­ sanskom odijelu od crvene čohe, zlatom izvezenu, mogao je da stvori u gledaocima iluziju na davno m inula v rem ena slave i snage naših djedova, koji nisu razum jeli v rijem e te ih ono nem ilosrdno pretrlo. Poslije svršenog kom ada ig ran k a je produžila zabavu do казпо u noć. U ig ranki nisu učestvovale m uslim anke, nego su ostale na galeriji. Brčko se još pridržava sta rih običaja u tom pogledu, te zabava izgleda uvijek nešto jednolična i u sali se ne vide nego m uškarci. Zato su sestre članice d ru štv a »Vijenac« svojim prisustvom ublažile taj nedostatak. Ovom zabavom Brčko je, zahvaljujući neum ornom rad u priređivača, opet pridobiveno za G ajret. Srca g rađanstva opet će-Jiucati za to naše kulturno društvo, pomoć prem a snazi neće nurrfilttti. Гајрстова zorfwuma забава у Рогатици - ''«4Јододбор Гајрета у Рогатнди одржао je своју годшпњу P a i svi ostali d iletan ti b ili su za sv^ku pohvalu u svome забаву другп дан рамазанског Б ајрам а (13. марта 1929.). požrtvovanju. Овом прилнком, за добар моралнп н матернјални успјех Z abavu je otvorio gosp. §ц>ајП' H. M ehmedagić, član забаве, нарочпто Je задужСн пододбор д а се овпм путем u gledne trg. kuće, svojim jezero v)tini govorom. захвали r. Хасану Кпкићу, учнтсљу у Рогатици, који je неуS ala je b ila puna. M oramo spom enuti da su n a s »viši slo­ \м о р н 1Ш радом, не ж алећи труда, употребпо све да Гајретова jevi« slabo posjetili. Naročito -Зе opazilo d a nem a gosp. grad­ забава што боље успнје. skog načelnika, k o ji bi k o ^ m tfslim an svojom posjetom uveličao Исто тако се пододбор нарочпто захваљује госпођи Јуzabavu. Baš n as veseli što se je sred n ji stalež, zanatlijski i стп Хасанбеговић као и г. Алији Хасапбеговићу, те гђицл obrtnički svijet, odazvao i došao. Na balkonu b i o j đ [lijep broj Резикн Ауст, којп иису жалили труда прнмпвши сс улога, m uslim anki, g o sp o d a ri djevojaka, od kojih su neke, čak bez те je њиховим судјеловањем сЗм комад одлично лзвсдсп. vela, slobodno gledale, što ia u Brčkom još n ep rim ljena no­ Нарочнто неиа je хвала Соколском Д руш тву у Рогаvotarija. тнци, чијн члаиови су неуморно судјеловалн око ирирсђиGosp. M ehm edagić je n ajp rije pozdravio Nj. Vel. Kralja, вања забавс и исту увелнчалп са својим пјсвачким мушким K raljevski Dom, a naročito tUajretovog P ro tek to ra Nj. Kralj. хором, под дириговаи.см г. Кнкића, а осим тога и ЗанатлпјV is. P restolonasljednika P e tra . Zatim je uk ratk o objasnio svrhu ckoji Удружењу којц су бссплатно на забавн судјеловали са G ajreto v u : » ----- G a ire t je kroz 25 godina školovao omladinu сВојим тамбурашкнм збором. m uslim ansku i sijao ideju »Brat je npo koje vjere bio««. Za to Коиачии сс Пододбор овнм иугсм захваљ ујс гђици Џсje naša dužnost da radim o za Gajret.« мили Ш ахшшаш ић. која je no кућама сакупила богату томB u ran aplauz bio je odgovor publike. Голу и напоељстку скнм оним који су судЈСЛовали око npirPoslije jed n e u spjele deklam acije, na pozornicu je izašao I еђиваша забаве, а нарочнтп е.вој onoj господи која, поред cjelokupan m uški zbor ovdašnjeg hrvatskog pjevačkog društva улазпице. приложише з доброиољнн прплог. »Hrvat« sa gosp. D r. M. K udrnačekom na čelu, i otpjevao Mckranjčovu tu rsk u р је з т и »Mekam«. Гајретова забава у Илијашу Zatim je m ješoviti zbor sr|* pjev. društva »Vijenac«, na Гајретота забава у Илнјашу, чији смо програм динијелн čelu sa gosp. Ј о с с т O ilušićem kao zborovođom , otpjevao Moу нрошлом броју, одржаиа јс 31. марта о. г. kranjčevu pjesm u »P isaše m e Stano«. Izazvani dugotrajnim Забава je успјсла у сваком погледу. Припремама je руpljeskanjem o tpjevali su isti još divni k a rišik narodnih pjesam a ководио наш ловјерсник у Илнјашу r. Мијат К ураја, у з upii»Iz M ostara«. To je b ila p ra v a naslada za publiku. noMoh осталнх, а иарочлто уз приномоћ С. К. »Ворца«, комс Iza toga je opet »Hrvat« otpjevao »Čuješ dušo«, te bio Гајрет изразује топлу захвалност. pozdravljen oduševljenjem publik e koja je razdragana pljeskala. Нарочнту захвалкост, и овом ириликом, Гајрст дугује Ovom prilik o m najsrd ačn ije zahvaljujem o braći iz obadva г. Тахмишчнји, судији у Високом, као и њсговим пријатељиd ruštva koji su nam p rite k li u pomoć i svojim sudjelovanjem ма, који су донрпнијели много да забава овако успнје, а иоu p otpunili n aš p rogram n a opće zadovoljstvo. Neka im je hvala, могли je и својим прилозима. njihovim vođam a, članovim a i članicam a. Naša je vruća želja da i mi njim a n ekada m ognemo sličnu uslugu učiniti. Настојањсм Х афиз еф. Екића и иашег повјерсннка, заPotom je započeo kom ad »Siroče«. Na pozornici se odigrala баву je посјстно Bchu број теж ака нз околице и упознао се scena osvješćivanja jednog našeg tipičnog, dobrog, naivnog m u­ са идсјом н радом Гнјрста, на чему нека je хвала поменутим. slim ana, varošanina — age, k o ji n ije znao do sada šta je Gajret, Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 122 �Gajretova svečana zabava u Cazinu Među najuspjelije zabave u Cazinu od Oslobođenja do danas, kako m oralno tako i m aterijalno, spada bez sum nje prva G ajretova zabava u Cazinu, p riređ en a dne 14. m arta 1929. g., uz Bajram. r ~— ..._л ' najvećem broju i u svakom pogledu doprinijeli za što bolju iz­ vedbu same zabave, ne žaleći truda ni oko dočeka gostiju ni sm ještavanja istih. Osobitu su uslugu činili pri dočeku gospoda: Alija Pozderac, ovdašnji načelnik, Tomo Stefanović, upravnik poreske uprave, Salih Bilal, sreski veterinar, llase Pozderac, poreznik, Muhamed Pozderac, trgovac, Hašim Sulejmanagić, tr­ govac, Husnibeg Ćorović i pol. pristav g. Tomo Perković. Za besplatno ustupljenje, kako hotelskih prostorija, tako i ogrijeva i rasvjete, ovom prilikom neka je naročita hvala braći Pozderac. Zabava je počela pred dupkom punom salon sa pozdravnim govorom ovdašnjeg povjerenika Gajreta gosp. Mustale Zuhrića koji je, pozdravivši goste i zahvalivši im se na mnogobrojnom posjetu, u vrlo lijepim potezima prikazao rad ovog našeg je­ dinoga mezimčeta — G ajreta, na kulturnom i prosvjetnom, te nacionalnom i ekonomskom polju, ujedno upozorivši ih da ni­ jednog m uslim ana ne bi smjelo biti, a da ne bi doprinio za G ajret i m oralno i m aterijalno. М у с та ф а Зухрић I ako je m eđu ovdašnjim svijetom fđeja Gajretova slabo poznata, skoro do nedavno 'n ik ak o , iako narod ekonom ski vrlo slabo stoji, te ako se još uzme da su t J g a ’dana putevi i ceste b ili neprohodni, onda je zabava m im o,svako očekivanje uspjela. I p o re d svih navedenih nezgoda, zabavu su posjetili mnogi prijatelji G ajreta iz Bihaća, Bos.^KrJpe, pa čak i iz Bosanskog Petrovca. Od poznate gospode: Osmaii et. Repžić, školski u p ra­ vitelj u Bihaću, sa svojom kćerkom i bratićnpm , Hasan ef. Se- h~ тШ ' : ■Л ' Iza riječi povjerenika Gajreta, da će naša buduća gene­ racija pod moćnom i slavnom dinastijom Karađorđevića, a pod svojim budućim K raljem , sadašnjim Protektorom Gajretovim, moći d a se slobodno razvija kulturno i prosvjetno, podigla se zavjesa i pokazala se n a bini u velikom formatu slika budućeg K ralja, sadašnjeg P rotektora G ajreta, ukrašena sa narodnim vezovima i^ rž a v n im vrpcam a, kako sjedi n a Prijestolju, a oko Njega stoje tri djevojčice m uslim anke u narodnoj nošnji, učenice ovdašnje škole, koje su držale: jedna prelu, druga srp i rukovet pšenice, a treća luč prosvjete i knjigu, dok četvrta djevojčica, _okrenuvši se prem a slici i prijestolju, deklamovala je: Gajretov Pozdrav Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Prestolonasljedniku P e tru — P ro tek to riv G aireta. • Ovo je kod p risu tn ih izazvalo vanr.edan dojam. Ostale dvije deklam acije: >Preni se rode« i »Dižimo škole« vrlo su dobro uspjele. V ' ' 5V; -Т'л '■ <>¥*$&, 4 4 .* % л ... "’ С л у ш а о ц и и м а м с к о г т е ч з ја З а в о ђ е њ е м ати це , račević, činovnik, Topić, učitelj, Kašiković, trgovac, te četiri pet đaka iz više gim nazije. Iz Bos. K rupe gosp. Bibe Kabiljagić, trgovac, a iz Petrovca u p rav n ik pošte gosp. Muminagić, šef sta­ nice Ostrožac—Cazin gosp. H asan Suljić, te još mnogi čija su nam im ena nepoznata. Sva sela cazinskog sreza b ila su zastupana u velikom bro ju n a ovoj zabavi po svojim najuglednijim težacima. Svi učitelji, m uhtari, odbornici, p a što je naročito upalo u oči dva­ deset im am a od užeg cazinskog sreza bilo je p risutno n a ovoj G ajretovoj zabavi. Dalje, g rađani, činovnici g rad a Cazina bez razlike vjero, plem ena i narodnosti posjetili su ovu zabavu u с а п о в је р е н и н о м Г а јр е та г. М у с т а ф о м З у х р и ћ е м Kcmad »Zlatija« od Osmana Đikića odigran je na opšte zadovoljstvo prisutnih. U ulozi Nurhanume i Ahmeta — pašina ćehaje, naročito su se istakli i osobitu vještinu pokazali gđica V latka Verić i Bećir Balagić učitelj, a i ostala su gospoda: N. Bešlagić, H. Ćoralić, M. Zuhrić, E. Topić, H. ćorović, E. Omanović, te gospođice Dika Hadžiomerović, D raga Ovuka, Ružica Predojević, Esma Midžić, A leksandra V urdelja i Tonika D ržksler odigrali svoje uloge na sveopće zadovoljstvo. Da je sam i komad »Zlatija« ovako dobro izveden, ima se p ripisati u zaslugu priznatom režiseru gosp. Nazifu Bešlagiću. sudskom kancelistu, gosp. A liji Omanoviću, te gđici Tonikl 123 �D rek sler, koji su savršeno b in u i b iu sk e scen arije prilagođavali spom enutom kom adu. I još mnogi drugi poslaše priloge čija im ena, n e donosimo zbog m alog prostora, a kojim a se također najtoplije za­ Po sv rše tk u kom ada n a stala je ig ran k a, rasprodaja korijan d o la i razglednica za b ira n je »Mis Cazin« (kojom zgodom je izab ran a gđica Z ejn eb a Om anović), te m ehahet do zore. hvaljujemo. P ri završetku ovog izvještaja G ajretove zabave u Cazinu, još jedam put neka je hvala svim onima koji omogućiše ovakav sjajan m oralni i m aterijalni uspjeh zabave, a naročito n e k a je hvala ovdašnjem povjereniku G ajreta gospodinu Mustafi Zuhriću, koji se može sam o ponositi sa ovakim ishodom zabave kojoj (zabave) je bio kroz cijelo vrijem e i srce i duša. P rih o d zabave, koji je n am ije n jen sam om G ajretu, jest slije d e ć i: U laznina .....................................................................Din. 3.374. - , K orijandoli ............................................................... Din. 270.— G ajretove r a z g l e d n i c e .......................................... Din. 276.— Dobrovoljni prilozi iz m jesta i sa stran e . . D in. 2.378.— U laznina ženske zabave .....................................D in. 525.— Bife .......................................................................... D in. 592.— U kupni p rihod Din. 7.415.R azni izdatci za z a b a v u ......................................Din. 1.630.G lavnom O dboru za razglednice . . . . Din. 276.Čisti p rihod zabave Din. 5.509.— O vako lijepom m aterijaln o m u spjehu doprinio je i Bife, kojeg s u ovdašnji g ra đ a n i i činovnici svesrdno snabdjeli, kao i dobrovoljni prilozi iz m jesta i sa strane, kojom su se prilTjcom za sak u p ljan je i o braćanje na razne stra n e izvan m jesta istakli po v jeren ik M. Zuhrić, gruntovničari H. Ćoralić, M. 'K ozarčanin i učitelj B. Balagić. Ne možemo, a d a ovom p rilikom n e ‘spom enem o požrtvovnost oko ra sp ro d a je b ifea gospođ^ H asibe Bilal, supruge ov­ d ašn a šn jeg je ? vveterini e te rin a ra gosp. S aliha B ilala, te gospođice D ike'T ftF ' džiom erovića. Veće p rilo g e sa s tra n e , i m jesta [poslaše slijedeći: Š um sko-Industrijsko B reduzeće D obrljin-D rvar D. Sarajevo . . . . . . . ,| . . Д I. A v ram L evi Sadić, S arajevo N abavljačka zad ru g a drž. čin. i služ. Cazin D r. A nton G roznik, advokat Cazin D. M. Sam akovlija, Sarajevo . . A dem aga D izdar, trgovac, .K otor V aroš D r. M ilan Vujičić, ad v o k at K arlovac . Š erif ef. Bajrić, im am , Stijena — Cazin H asanaga Musić, trgoavc, Bos. K rupa . H asan H am ulić, težak,- Begovići — Cj^zin A laga Dolić, težak, V idovska — Cazin . D r. H am dija B ravo, Ije k a r, Bihać . S ulejm an ef. Redžić, učitelj, Bihać . M oritz U ngar, Cazin . Ib ro V elić, težak, Todorovo — Cazin . Ib rah im b eg S erajlija, Mala K laduša, Cazin H afiz H usein eff. T abaković, K otor Varoš H use K raković, m u h tar, S tijena — Cazin A hm et A dilagić, trgovac, Cazin . . S alkan Selimović, Tržac — C azin . . M ehm ed Porčić, P ećigrud — Cazin . P e ta r Kesić, težak, V rnograč . . . Niko Tajić, zlatar i trgovac, P ećigrad — Munib M uranović, trgovac, Ostrožac — M uham ed H adžipašić, S tijen a — Cazin S ulejm an Beširević, Ostrožac — Cazin A gan Kovačević, Ćoralići — Cazin . Š erif M ahm utagić, S tijena — Cazin . Božo Božić, C rn a ja — Cazin . D r. G ligorije S em enčuk, sudac, Cazin Sulejm an Redžić, T odorovo — Cazin . Sulejm an Tralješić, V rnograč — Cazin R ade Kovačević, u m ir. p oručnik, Bihać Dedo Seferagić, težak, š tu rlić — Cazin 124 p jp r t Za priređivački O dbor: Bećir Balagić, učitelj. Гајретова забава у Гор. Вакуфу Овдашњн пододбор Гајрета у заједници са Исламском Читаонпцом прирсдно je заједничку забаву, која je успЈела цздан сваког очекивања. Ha забави je одсвирао тамбурашки збор Исламске Читаонпце »Бановац«, a муш кн пјев. збор Исламске Чптаоннце je отпјевао трп нјеоме, дочим су члановн извели позорнпшнп комад »Мухаџирп« од A. Мурадбеговића, n a свеопће задовољство посјетиоца. Забава je протекла у најбољем реду n весељу еве до ■llpocjaea 25-годишњице Гајрета у Власепици Д ана 16. марта 1929. прослављена je у Власеници 25годишњпца оснутка Гајрета. Сама прослава била je велебна маннфестација Гајретове идеје у овом мјесту. Прославу je отворио повјереннк Гајрета Ф аик Куртаruh. У свом зГијепом говору осврнуо се на посТанак и рад Гајретов кроз свих 25 година. Гајретов рад раздијелио je у двије етапе. Предратни u посљератнн Гајрет. Повукао je паралелу пзмеђу једног и дургог, те констатовао огроман успјех носљератног Гајрета. Ha крају свог говора, захвалио се je свим присутнима којн дођоше на ову прославу, a захвалио се и онима који, na својих ситних, личних и партиских разлога не дођоше, a бише позвани на ову прославу. Све тачке програма биле су лијепо изведене на опће задовол>ство публике. Муратбеговнћа »Мухаџире« извелн су мјеенн дплетанти са много воље и рааумнјевања. Нарочито треба нстаћн одллчну глуму М ухидииа Сијерчића, Х асана Хасанбеговнћа, Л атиф а Праше и Хасе Кртичића, који су се потпупо билц уж ивили у своје улоге, a na сврш етку комада примиш е многа честнтања као п повјереник Гајрета. Hanoii довршепих тачака развио сс je нлес н игранка те потрајали до зоре. Обнлан бпфе за који ириложише лпјеие ирилоге: гг. Малика Рот, Алберт Алтарац, Лезо А лгарац, Реуф Беговић, Х ивзија Тихић, Х амдија Беговпћ, Зухд нја Хасанефендић, Мехмед еф. Омеровић, Х амдија Тихић, гђа Д рага Caniih, супруга Уроша Савића, геомстра; гђа Poja Бсатовпћ, Зулфага Буш атлић, П ашага Тоичић и т. д. био je брзо сав раенродат. Гђа Драга Савић није жалила труд а код бифеа и много je доиринијела д а je ова забана овако лијеио успјсла. Ваља истаћи неуморан рад г. Л атлф а Праше, учитеља, који iiuje жално труда, ncro je у свсму потиомагао повјерепика Гајрста. Ово je нрва забава у Влассапци, д а су у шој узелс учсш ћа и муслиманскс дјевојке и жене. Гђицс Џемила Б уш атлић, Ифета Х асанефендић, Хиба Beraironuh, А земина Ибрахнмпашић, Фата Ћ 1хић, Тима Шп6irh поклонкле су лнјспо прилогс за томболу, које су сву и �рпспродале као и Гпјретове 'значке, а -н ек е од п«нх-домогоше гђк Драги Camih код бифеа. Цјелокупно чиновпиштво са својим госпођама, као н лијсп број наше браће православпнх, било je присутно на овој прослави, само je иало у очи д а н а ' прославп ■није био г. Веселид Косорнћ, среоки поглавар. Ж алосна je нојава да су иоједиаци, бивши нредставннци овдашњег муолиманског евијета и овом прнликом испољила своје нерисположење п|)ема Гајрету, те су настојали свим сдлама д а одврате што вш ае иашег сппјета да не дође н а ову арославу. Њ ихова акцпја аије успјела, јср je ова ирослава у моралиом и материјалном погледу потпуао уепјела а а радост и весеље свих пријатеља нашег аапретка. Чист приход од ове прославе пзиоси 3.150 динара. Гајретово сијело у Скопљу лим тласом гђица Рукија Диздаревпћ Хаџи Рашидова, на eneonhe удивљсв.е a аадовољство. Ha исвлуду jn пало добровољних прилога, накоа одбатка ових трошкова, Дин. 781.50. Овде се иарочпто захваљујемо гђи Ибрахим еф. Кајтаза Koja нам je све ствари добровољно уступила. како би ona прослава рођен>а цашега Пејгамбера bito бол.е успела. Нови пододбор Гојрета у Вугоџу Дшса 28. фебруара т. г. одржана je у Бугојну скупniTinm чланова и на иетој азабсран овај пододбор: Нредсједник: Ахмет еф. Садиковић, срески ветеринар; секретар: Мехмед Мутевелиђ, пошт. чнновнпк; благајник: Мехмед сф. Ждраловић, аорески чииовннк; I. ревизор: Рсџеа Хсгнћ, државпп имам; II. ревизор: Муетајбег Бсћирбеговић, велепосјсдник; замјсаац и : Ибрахам еф. Хаџиахметашевнћ, судски канцелпст; Мехмед еф. Млаћо, званпчник; Ибрахим Р. Караџа, берберин. Новом иододбору желнмо мпого успјеха у раду за Гај- Гајретов аододбор у Скопљу ариредио je 4. марта т. г. врло успјело Гајретово сијело, војег су поред свпју наших Б осанаца поејетила и многн угледни и виђенији Турци. Програм снјела отпочео je у 9 сати a a вечер, еа поОснута-к тдодбора Гајрега у Чапљипи ■здравним говором војног имама г. Хф. Хасана Ш абића, који je укратко изнео и све материјалне потешкоће са којима' Повјереник Гајр,ета у Чапљини, г. Омер еф. Шеховић, се друштво Гајрет бори, позвавши присутне да помажу Гај'еазвао je дана 14. марта о. г. чланове и пријатеље Гајрета рет и auipe Гајретову идеју на Југу наше Отатјбинел. на с к Ј п п т ш у , у сврху оснутка пододбора Гајрета, na je Иза тога су слиједиле неколике деклацацSje. Особито том приликом изабрат пододбор Гајрста у uojn су ушла слнодушевљење међу присуш им а нзрзвали су са- својим одједећа господа: Предсједник Ахмедага Капетановић, трговац; личним декламацијама мали ђачићп 'разреда основне uikoтајник Реџеп еф. Хајровпћ, судпја; благајпик Незир Мало, ле Асим Ш абић и Сафет Блентић, које еу присутни 6vpae ■Хецшћ, суд. званичник; I. ревизор Омср еф. НТеховић; II. реакламирала и no свршетку џ рогм м а позвалп их j^/с а л у , внзор Салем еф. Метиљевић, банк. чин.; замјенпци: Али еф. наградивш и ux и новчано. , ЛјјЖ умо. директор; Сманлага Боетанџнћ, трговац n Хафпз ИбраНе мање одушевљсље билђ je, кад cv се c k е в о ј^ и Ј^ Ј* " хпм еф. Риђаповић, шер. вјежбеник. кламацијама н а позорници појавиле мале МуслиманскеНовоизабраном нашем подбору желпмо пуно среће у Турске дјевојчице пажљиво обучене у бијела одцјела, које ље! овом раду за наше ошпте добро, иаш мили Гајрет. су одлично декламовалеСнеколике декладације на тјфокомU * 'i језику, јер je ово први пут да^м^ле Муслиманке јавно и£туHoeu пододбор Гајрета у Жепчу пају на позорници у овим крајбвима. Послије декламација Ha скупштпни члаиова Гајрета у Жепчу, одржаној на присутнима je г. Ферид Бајрам^ овд. школеки надзорник, 5. априла 1929., нзабрак je овај пододбор Гарјета: Предсједобјаснио позоришнн комад »Мухћџпри« на турском језику. ник Х азим Муфтнћ; тајни к Ибрахим Маглић; благајник Јахија Трећи дио програма бно je iioSopiiinun комад »МухаЋатић; I. ревнзор Нурага Х асаш ћ: II. ревнзор Оеман Налпћ; џири« од A. Мурадбеговића, којђ je успешно пзвсла Гајрезамјеннцн: Мустафа Догладовић, Мехмед Мулалић н Идрпз това омладина под режпјом р. Назифа Ресу.л!>вића. Иза тога Карамехмедовић. слиједило je свирање и томбола до 2 сата no поноћи. Новом пододбору желимо много успјеха у племенитом У купни приход од сијела изнаша 2.400, a чист приход радЈг. од 1.390, од којег je половина од 645 динара дата »Фонду Муслиманске Сиромашне Школске Дједе«, a 645 дпнара друОживљавање pača за Гајрет у Орашју ш тву Гајрет. Г. Хусеин Чехајић, уз припомоћ Гајретова повјереника Много већи матерпјални успјех би био, д а су простоу Орашју, г. X. Омеровића, настоји да Орашје што јаче зарије биле веће и подесније. ннтересује за Гајрет. Засад се радн на том да се оснује у овом мјесту Гајретов пододбор о чему нам, пзмеђу осталог, Мевлуд у Гајретовом конвикту у Мостару г. Чехајић јавља: — Терен сам приправпо, те ових дана мнслнм сазвати Ж енски Лододбор Гајрета одржао je мевлуд 27. вечери једно спјело, којом приликом ћу оцртати рад и врлине ГајРамазана, у просторијама Гајретова конвикта. Мсвлуду су рета. Уједно се прнправљамо за одиграше једне забаве на присуствовале наодличнпје гоепође и госпођице из Мостара. Хаџи 'Бајрам у корист Гајрета. Посета je била неочекивана. Све просторије, као и авлија конвикта, биле су препуне наших муслиманки. Све npnредбе око мевлуда као и ред водиле су наше агилне чланпце Hoeu Добротвор Гајрета Пододбора, на челу са председннцом гђои Муреветом Алај»Муслиманска Прнвредна Задруга« у Тузли ових дана беговић. Пре иочетка мевлуда одрпгала je предаваше члајави ла се за члана добротвора Гајрета. ннца одбора гђнца Фсрданија Јахић о Мухамед-ПејгаиберЈ-. Х вала патриотској Задрузи! У предавању нарочнто je истакла да je и један од важнпх принцнпа Ислама потпомагати сиромашнијег од ссбе, a то Hoeu утемељачи Гојрета мн можемо, вели, најбоље учинити преко нашег Гајрета. »Грађански Клуб« у Тузли јавпо нам се за члана утсПредавање je оставило најбољн утјсак код свих присутних. Иза тога je проучила мевлуд својим умиљатим и топ- 125 �Жпшгли н.егови гнјоонн члпиопв! I I oto так о г. М ухамед сф. М уфтић, трговац из Чаиљинс, упнсао се за члана утмељача, уплативш и одмах пропнсни износ од Днн. 500.— Ж пвно п бпо прпм јер многпма! Гајрстов женски пододбор у Лијевну жепским Одборима Гојретовим Драге ссстре! Ево н mu у Л ијевну — забаченом к рају Боспе — прогледасмо. Ево п mu осетисмо неодољнву потребу да просветом u напретком побегнемо испред ваљ ка новог времена којн прегажа све што je слабо u неспособно д а м у пзбегне. Ево п мн основасмо Гајретов Ж енски Пододбор, врело u хазпу свих наш пх духовних, пнтелектуалннх u економских снага u дадосмо се свим силам а u највећпм цдеалпзмом н а рад око спасавања, просвећпвањ а u енажељ а наш нх другарпца, како бн u оне узмогле, у данашњем тешком времену, у данашн>ем друш тву, да одрже свој живот, сачучају своју моралпу виспну u упуте наш подмладак на пут праве културе и д и вилнзованости. Наше оенивање јављ амо вам са весељем п сестрпнвким жељама да наш у заједничку акцију окруни успеспма, ал пВ ам истодобно препоручујемо да свп наш и пододборп ^ а д с додуше у својнм подручјима u према својим локалним npii.nrкам а самостално, али V општим ппташпма заједнички, солндарно п подрж авајуки перм анертан међусобни контакт, је р нездрава je појава, ако jeS aii'H am крај нде uanpej . док други л еж п у заоеталостп, јер н аћред ак поједиица дгл н мање скуппне губн се у заосталостн! чнтада-Јрмпле. Наша акцпја мора ^јЈрта^т у јед ан корак. Истраившве поједпнлх наш их другарпца даје повода разним предбацивањима u компромитовању школе u Гајрета. Ту еволуцију морају наш н пододбоци узетн на себе u изводнтн je с а нуво? такта, како небп пзазивалц^ револт нашег коизерватпвног света. У том циљ у морамо^упливисатп u на поједпнце д а се покоравају наш ој тактици u нашим закљ учцим а и зато je потребна наш а најтеш њ а сарВдња. В и ћете нас, драге сестре, исправно разумети. Зато Вам u у том циљ у јављамо! д а смо ми покренуле и остварпле до сад а следеће акцпјв^ 1. Организовале смо Ж енски" Г ајрет^са 100 чланпца. 2. Одржале смо једно рам азанско посело на ком je г. Мустаф а М улалић одржао предавање о еволуцпопарној еманцнпацији муслиманке u о провођењу у живот закљ учака Гајретовог Конгреса интелектуалаца. 3. Основале смо своју читаоницу у којој сваке недел>е обдржавамо састанке са предавањпма, лектиром, аналфабетским u другим з а муслиманке корисним течајевима. 4. Припремамо своју елитну забаву за Курбаи-Бајрам, 20. маја, у чијем програму саме учествујемо. 5. Осиовале смо са нашим певачким друш твом »Слогом« заједнички мешовити збор. 6. У предрадњ ам а смо на оспивању Гајретове Женске Задруге која им а циљ д а све муслиманске девојке упосли. 7. Основале смо Девојачкп Фонд који he сиромашним девојкам а давати потпоре прпгодом уд аје ил и удовам а за кућанство u одгој сирочадп. ■ З а оствареље горњих а к ц н ја нпсмо наилазплс нп иа какав отпор илп запрекс, те смо их оствариле. Ово Вам саопштавамо ради међусобпог помагаља, како смо већ навеле, n a и Вас молимо д а и ви пама саопштит« све ваш е предузете кораке у циљ евпма наш ег друш тва ГаЈрета са пзвеш тајем: да л и успевате, к акв у сте тактику предузпмале, обзиором н а конзервативност наш их маса? 126 . ffoiioBito Вас ИОЈ1НМО јr питореву mune акцнј**. n a .коЈу смо иред uauuiM другарицима a u иред иултринм светом морално одговорпе, д а подржајсмо најтеш не всзе, n a Вам у иајбољим жељама шаљемо nam сеотрински ппздрав и поклир: Ж пвпо Гајрет! У Лијевну, дне 17. марта' 1929: З а Ж енски Гајретов Пододбор Председнпца: Секретарнца: Нафија Гагић. Аземина Латифић. Pododbor Gajreta u Kotor Varošu Uzimam slobodu ovim izvijestiti pododbor G ajreta da sam obišao naša sela Vrbanjce i Vranić, sa željom da ih oba­ vijestim o kulturnoj, prosvjetnoj i ekonom skoj po treb i nas m uslim ana u ovoj našoj lijepoj i prostranoj, a danas slobodnoj i junačkoj K raljevini. U tom e sam se poslužio sa Hadisom našeg pejgam bera H azreti M uham eda alejhiselatu ves-selam a »Musliman m uslim anu je b ra t i m uslim an m uslim anu je ogle­ dalo«, te »Svi ste vi ćobani i svi ćete odgovarati za svoje stado«. U širem sam rekao kak o m i m uslim ani danas izlgedam o i sto­ jimo, kako su se u nas uvukla sva ona ružna svojstva koja ne pristoje n iti i jednom razum nom čovjeku, a k oja nam najviše koće p u t iđ en ju n a p retk u i blagostanju. Govorio sam najviše 0 zavidnosti i sebičnosti te slaboj volji n a s m uslim ana za svaki kolistrtn i plem enit rad, m oleći ih sve k ao braću da ostavim o ta ružna svojstva, koje i naša vjera Islam najstrožije osuđuje, a da se prihvatim o onih svojstava koja su nam do b ra i korisna 1 koje nam Bog džeftešanuhu nalaže d a ih se pridržavam o, te da pođem o putem koji će n a s dovesti k raju , n a kojem ćemo se zaista osjetiti d a sm o braća i d a sm o p ra v i m uslim ani, p ri­ vi ženici našega uzvišenoga Islam a. Na k ra ju , govorio sam u kratko o našem d ru štv u Gajret, jedinom u Bosni i Hercegovini koje je sebi stavilo u zadatak »služiti svom e narodu« i »dizati ga ku ltu rn o i ekonom ski«, a naročito sirom ašniji dio našega naroda, dajući m u mogućnosti d a kroz njega dođe do škola i d obrih zanata, apelujući na sve n jih da ovu zadaću, ovoga našeg jedinog društva, uzmemo i mi svi i usadim o u naša m uslim anska srca, te uzm em o je kao treću zadaću svakoga nas m uslim ana. P rv u : Boga velikog džellešanuhu vjerovati, d ru g u : rad iti i štediti, a treću : zadaću G ajreta »služiti svom e narodu« i pomoći svakom prilikom da se obrazuje i podiže ku ltu rn o i ekonom ski. Svi su m e lijepo saslušali i zahvalili m i se, moleći da o pet dođem m eđu njih, izjavivši da sve p rim aju i da će nastati da n e ostanu dužni zadaćam a koje se n a njih stavljaju. Nastojaću, ako Bog dadne, da obiđem i ostala naša sela, o čem u ću po svršenom obavijestiti taj pododbor. Dostavljam p red n je pododboru n a upo treb u i dalji rad. Uz m ahsuz selam Sabit Hozić. Дарови Гајрету Ф илијала Народне Б ан к е у Сарајеву даровала je Гајрету Дин. 3.000.— . Ф илијала Прве Х рватске Ш тсдионице у С арајеву даровала je Гајрету Дин. 500.—. Ha сабирне аркове за Гајретову забаву у Сарајеву сак упили су u положили гг. и то: Фезим Имамовпћ, чиновник Жсљезничке Радионе Дин. 1. 120.— ; Салко Хасанбеговић чиновник Рударског Одсека Дин. 003.— ; Х амдија У зун, чиновпи к Дионичке Пиваре, Дип. 120.— (no други пут). Пододбор Гајрета у Високом положило je своту од Дин. 5.000 као чист приход од приређене забаве. Господин Хаф. Х усеии еф. Екић. положио je Д и.и 1.363 као чист приход од приређсне прве Гајрстове забаве у Илијаш у; a г. Мијат К ураја, повјереник Гајрета у истом мјесту, послао je пакнадии прилог за ову забаву од Дин. 100.— . �Г. Ибрахнм еф. lffeuili, пбвјереник: Глјрета у З&орпиву, |ии;лао ннм јс Дшг. 230.—>, којс су за Гајрет 'сакупита слијелећа господа: Суљо X. Хасановић Дии. 53.— , Весвм Коркут 30.—, Хаф. Ш ериф Мујагић 24.—, Салих Ризвић 20.—, Абдулах Х аџпћ 20.—, Мсхмед Камић 16.—, Мустафа Газнбегоim h 10.— н Смајил Имамовнћ Д ни. 12.—. Гајрстовом конвикту у Тузли сакупио je Пододбор Гајрета у 1 у злн Днн. 1.490.— a . даровала су слпједећа господа: Дин. 400.— Мујага Мухарсмагић, трговцац; no Днн. 300.— Муратбег ЈусуфбеговпН, апотекар; no Дип. 200.— : Подружинц а Прве Хрватскс Ш тсдионпцо, Филијала Земаљске Банке. По Д ин. 50.— : Брпнко Вудимир и Дин. 40.— Bpaha Поњавић, гволсђара, свн из Тузле. Свпма срдачна хвала! К1..Г. Хусевн .TfoKMnti, иравник, сакуппо na блоковб за градп.у Гајротова дома „ 11. Бајрамскн прплог Муел. Клуба у Маглају « 450 — 200. - Укупно Дпп. 1.739.25 Дароватељима и сакупљачнма пскрена хвала! Добровољпи ПЈгилози за забаву Глтпог Одбора Г. Хамид Фаз.чагиН доставпо пам je своту од Дпн. 200 коју, као прилог за Гајретову забаву, дароваше гг. Петар Мнлошевпћ, повлаштсни берзанскп агепт нз Београда (Дин. 100.—) и Нпкола Нш;о*ић, дпректор Чачанске Штеднонице, из Чачка (Днн. 100.—). Хвала дароватељима! Зећат Гајрету из Јајца Потпредсједник пододбора Гајрета у Јајцу rocn. Мехмед Алнбег Капетановић, шериатски судија, даровао je Гајрету Днн. 60.— као свој зећат прнликом Рамазанског Вајрама. Срдачпа му хвала! Гијретови приходи из Маглаја 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. Од чланарппе за март Днн. V , . _ од проданнх блокова за Тајретбв дом. « 450,— од проданих пет Гајретрвих споменица « 250,— од продане 1 књиге »Под жрцр>ем, времена« < 20.— сакупио г. (Ибрахпм Чејван пред џамнјом Куршумлпјом иа Бајрам намаа « y$s.— сакупно г. Ибрахим КрзиД п ^Мсхмедплпја Смајпћ пред жукнјом џа^ијом на Вајрам сакупио г. Локмић, правник, пред Фазлипашом џампјом сакупио г. Смаил еф> В уковић, имам у К риваји I сакупио г. Ариф Парпћ, пмам у Мустајбашпћу « ^26. сакупно г. Хасан еф. Ибрић, имам у Чпповнћу сакупио г. Ибрахим еф. Чамџић, имам У Јупузовићу * « сакупио г. Хусеин еф. Имамовић, имам у Рујници ‘ « г. Мухарем еф. Кајинић путем вмама сакуппо у Гостовићу « Б ајрам ски прилог Мусл. Клуба у Маглају « ш ■ж Укуппо Дпп. -2.105.25 Ж ивјели свјеснп Гајретови раденици! Пододбор Гајрета у Маглају дозначпо нам je своту од Дпн. 1.739.25, коју су сакупила слпједећа господа: 1. Предсједипк пододбора г. Ибрахпм Крзнћ и г. Мехмедалија Смајић пред џампјом на Бајрам Д ип- 200.75 2. благајник пододбора г. Ибрахпм Чсјван пред џамијом «- 18S-“ 3. г. Х усеин Локмић, правнпк, пред џампјом < 55.— 4. г. Мумарем еф. Крајпнпћ путем нмама у Гостовићу * 200‘~ 5. пмам у К риваји г. Смаил еф. Вуковнћ сакуппо » 113.75 6. нмаим у Мустајбашићу г. Ариф Парпћ « 126.75 . 7. имам у Чиновићу г. Хасап еф. Ибрић « 60,— 8. имам у Јунузовићу г. Ибрахим еф. Чамџић « 48. 9. нмам у Рујници г. Хусеип еф. Имамовић » 97.— Сакупљепи бобровсљни- прилози у Korop Bapouiu Пододбор Гајрета у Котор-Вароши дозпачио je Главном Одбору Гајрета Дин. 1.440.50, коју своту сакупише слиједећа господа fijuMHKOM рамазанског Бајрама: Г. Мехмед С е л п м a u сакупио je у чаршпјској џаиији Ј на рубцу Дин. 193, a прсдговор одржао je г. Хплмп сф. Нумић, шер. судбц; г. ^аеим Х о з и ћ сакупио je у варошкој џампји 1в л ^ |^ Ц У Дчи. 100.—, a предговор одржао je г. Селпмага ХаџиселимовнЦпз Вароша: г. Сулсјмаи Б и л и ћ , трговац нз Шипраге, сакуппо je н а Бајрам Дин. 73.— ; г. Омер Ј е л ч и н о в и ћ , село BpKjinhn, сакупио je Дин. 130.50, a — дароваше no Дин. 10.— : Ш аћир Дедпћ и Дедо Дедпћ; no Днн. 5.— : Ћамил Мехмедовић, Тифо Мехмедовпћ, Пбрахпм ■хмедовнћ, Асим -Мехмедовпћ, Хамдо Мехмсдовпћ, Хасап uh. Дедо Силкогшћ, Мухврси Мсхмедовпћ. Реџо Мулгд Силповпћ, Нура Сплновић н Пепба Мехмедовић; lol ДАг. 3.— : Мухарем MexMejbnnh, Мухамсд Шабановпћ; io* |Д ш . 4.— : Ахмет Шабаиовнћ н Фехо Мехмедовић; no Дин. 2.— : Бего Мехмедоввћ, Мујо Шабановпћ, Шећо Jycnh, Росим Курјак, Галпб Јуспћ, Захпда Деднћ, Златка ШабаХашпја Снлновпћ, Ш аха Јусић н Мена Муран; 4 jaja лба Снлновпћ; 3 jaja Ш ида 'Бувелек; no 2 jaja: Џехва Мех;овпћ, Зејфа Мехмедовпћ и Ајиша Јуспћ. Г. Алпја Т о п ч и h, умпровл.сни лугар у Хадровцпма, сакуппо je Дип. 151, a дароваше слиједећа господа: no Днн 10.— : Алпја Топчпћ, Салих Хусеиновић, Сманл Хатиловац и Осмо Хусспповпћ; no Дин. 5.—: Х асаи Хусеиновић, Смаил Селпмовнћ, Ђампл Хусепновић. Алпхоџа Ђатић, Белеза Топчић, Рампзл, Pe­ n i s a п Дервпш Хусепновић, Рагпб Скаро и Салко Ибрпчпћ; no Дпн. 4.—: Бајро Шкоро, Мујо Мујпћ, Емппа п Абпда Хусенновнћ; no Дпн. 3.— : Омер Селпмовић, Џехав, Емипа п 4nh, Хана Хусеиновпћ, Махмут Хусеиновпћ, Џехва, Емпна п ТЈулка Хотиловац, Мнна Ш пшић; no Дин. 2.— : Смапл Mannh, Дедо Селпмовпћ, Рамо Шишпћ, Зајко Хотиловац, Бећо Шпiunh. Х асан Хотиловац, Хана н Фатпма Хусепновпћ. Г. Рифат Х аџн С е л п м о в п ћ , ученпк II. разреда реалне гимпазнје у Бањ а Луцп, сакупио Дпн. 250.—, a дароваше слиједећа гг.: no Дпп. 10: Васфпја х. Омеркадпћ, Ханума ханумпца Диздар, Пенпба Караселпмовпћ, Ш пда Днздар, Халпла Нумнћ п Емпна х. Табаковпћ; Дин. 7.— : Хасап Керкез; no Дпп. 5.— : Мухарсм Куленовић п Махмут Кулсновпћ, Зејисба Плпћанић, Фатпма Чалап. Сухпба х. Кајмаковнћ, Пашекада Караселпмовпћ, Фатпма Селман, Нурка Хозпћ п Зумрута Хозић; no Дин. 4.— : Фатнма Салпхагић, X. Мухарем Караселнмовпћ п Асим Осмапчевпћ; no Дин. з,— : Челебпја Караселимовић, Хана ТЈ-злпћ no Дпн. 2.— : Мејра Тузлпћ, Апша Biiinnh, Мујага Чалан, Рашида Мујезпповпћ; м повјерепству сакупљено на Бајрам Дин. 111.— ; l Дпн. Махмутовица Бајpnh. — Г. Химзо М у ј к а н о в и ћ , тежшс, село Басићп, са- 127 �Kjruiio Дин. 54.—, (i дароћм ис Лјсподн: no Д нн. зо.— : Ариф еф. Б алаглћ и Гагиб М ујкановић; no Дин. 5.— : Химзо МујKunoBiih, Мухарем М ујкаиовпћ н Дорвиш Сачић no Днн. 3.— : TiaMiij М ујкановлћ и Ш рахпм М ујкановпћ; no Дин. 2.— : ДеДо MvjKUHouiih, Всго н ЈПаиан Мујкановић, Салих Ш ачић. Т ахир Јусуфовић n Фсхо Хусић; Дпи. 1.— Џ ^ с р МујкаuoBiih. — Г. М устафа А г п н б е г о в н ћ сакупио у Гарнћима Д ин. so — , a дароваш е: Дшс. 40.— Мустпфа Аганбсговић; no Дин. 10.— : А зиз TjoKiih, Селим Нушнховпћ, Ахмот Хаџнорнћ и Хусо Х оџнћ; Д пи. 5.— Суљо Агапбеговић и Днн. — 'Пампл Рахмановпћ. — Г. М устафа П лнћапић, трговац. Врбаљцп, сакуипо Дпн. 300.— , a дароваш е слнједећа rr.: Дин. 50.— М устафа П лићаннћ; no Д пн. 20.— : Мустафа Спахо н Дервиш Чолнћ; no Днн. 10.— : Мустафа Смајловцћ, Мујо Ибрншпћ, Х идајет Чпзмпћ, Авдо Смајловић, Ахмет Чиркић, Алибег Д едић, Реџо Медара, Ахмет Туран, Распм Скопљак, Н аапф А лекнћ, Хуоо Л иховић; Дпн. 30.— Хаснб Спахић; no Днн. 5.— : Неџнб Туран, М ехмед Смајловнћ, Мехмед Сераф. А знз Х оџнрпћ, Суљо Кантић, Ибро Алагнћ, Осман Дедовпћ. Суљо Варошчпћ, Ахмет Суховпћ н Хампд еф. Дилднћ, Ибро П лпчаннћ; no Дин. 2.— : Реџо Смајловпћ и А лпја Зулфпћ. Г. Осман сф. Ђ у б о , имам и з Вечнћа, сакуппо je Дпн. 100.— , a дароваш е: no Дин. 20.— : Ћ ам ил Х аспћ и Мухо Хибић; no Дин. 15-— : Х усепн Хпбић u Осман Ђубо no Дпн. 10.— : Осман Џ анановић, Ш аћир Ш еховић и Суљо Xyc^b. Нивдравна ОсШм Г.тчиом Одиорц Свима сакупљ ачим а и племенитим дароватељпма нека je топла хвала пспр^д Гајрета и живјели!. Београд, 8. априла 1929. год. Нододбор Гајрста у Травнпку, прнликом тамошње upoс л а в е . 25-годпшњпце Гајрета. упутио je Главном Одбору депешу следећег садржаја: »Ga свечане академпје о прослави 25-годишљнце Гајретова рада, овај Пододбоу поздравља Вас и желн пам вслнке успјехе, i;ao и да сјајпу заставу Гајрета п даље посите високо. — Предсједшнс Б а ш а г п ћ . « Поздрт Глав. Одбору Гијрста из Бањалуке Б а њ а Л у к а . — Оживљавајући поновно рад за Гајрет, поздрављамо Главни Одбор са успјеле конференције, желећи да наш а обостарана настојања донесу много хајра нашем народу. — Предсједнпк: Др. М у ј е з н н о в и ћ . Захвала Гајрету Дипломпрао сам na медицинском факултету у Београду. Сматрам се особито сретпим. што могу овом прилнком да се захвалнм Гајрету, друш тву за културно и скономско подиз^ње^муслимана у Краљсвнни С. X. С. чији сам питомац био неколико годпна. Исто тако благодарим и београдском Гајрету, који мн je омогућио да безбрнжио наставим студије na овдапш ем унпверзитету и да их као љегов питомац завр- Др. Сабрија М. Карамехмедовић. НАЈНОВИЈЕ ДРУШТВЕНЕ ВИЈЕСТИ Брзојавне изјаве благодарности Главног Одбора. Главни Одбор Гајрета, саслушавши на својој ванредној сједници од 13. о. мј. извјештаје својих делегата о недавној аудијенцији код Његова Величанства Краља, о пријему нод Предсједника Караљевсие Владе као и о пријему иод поје- Господе Министара, пријатеља нашег Гајрета, према једнодушном закључну данашње сједнице Главног Одбора, поздрављамо Вас срдачно, Господине Председниче, и благода- ) римо Вам најтоплије. З а Главнн Одбор Гајрета дине господе Министара, једнодушно je донио заиључак да се упуте слиједећи брзојави бпагодарности: Маршалату Двора Његова Величанства Краља Потпредседник: Ахмет Борић, в. р. Господину Доктору Милану Сршкићу, Министру Правде Б е о г р a д. Након одушевљених извештаја наших делегата о аудијенцији којом су почашћени они и Гајрет од Његова Величанства Краља као и о очинсном старању Његова Величанства за нултурно-просветно подизање и национално освешкивање муслиманског дела нашег народа, a специално за напредак Гајрета, Главни Одбор на данашњој својој пленарној седници усхикен Превишњом пажњом Његова Величанства према нашем друштву, слободан je подастрети Своме Највишем Заш титнику синовсну благодарност у Б a о г р a д. Извештени на данашњој седници од наших делегата о високој Вашој пажњи, коју сте им указивали сваком приликом у Београду као и о Вашем старању за културно-просветно подизање и национално освешћивање муслиманског дела нашег народа, према једнодушном занључну поздрављамо Вас срдачно, Господине Министре, као највећег пријатеља нашег Гајрета и његове националне линије. З а Главни Одбор Гајрета име своје, свих својих огранака и чланова. Потпредседник: Ахмет Борић, в. р. Живело Његово Величанство наш дични Краљ! Живео цео Потпредсвднину Краљевсие Владе, Господину Министру Краљевски Дом! Николи Узуновику З а Главни Одбор Гајрета П отџредседнпк: Ахмет Борик, в. р. Председнику Краљевске Почасном Ађутанту Његова владе, Дивизиском Величанства Геиералу, Краља, Господииу кључку данашње седнице Главног Одбора Гајрата, поздрав- Петру Живковику Б е о г р a д. Нанон одушевљених извештаја наших делегата о аудијенцији код Његова Величанства Краља и о топлом пријему иод Вас, Господине Председниче, као и о пријему код остале 128 Б е о r р a д. Накои одушевљених извештаја наших делегата о ауДијенцији код Његова Величанства Краља и о топлом пријему код Вас Господине Потпредседниче, према једнодушиом заљамо Вас срдачно, Господине Потпредседнича, и благодаримо Вам најтоплије. З а Главни Одбор Гајрета Потпредседник: Ахмет Борик, в. р. �Agrarna i KomercijalnaBanka za Bosnu i Hercegovinu C en tra la : Sarajevo Sjedište D ire k c ije : B eograd F ilija le : B rč k o i Novi-Sad ©OOOOOOOOOOĐ0OOOOOOOOOOO000OOOOGGĐOO0OO Med. Univ. P a p ir n ic a \шт Hamdija Kopčić 1 . Sarajevo; Strosmajerova — Telefon 619 Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne specijalista zubni liječnik ooaooaooooooooGOOoooi 1 ШТАМПАРИЈА S V A K I M U S L IM A N T R E B A O A K U P U JE SAM O BOSANSHS POŠTU RASTR1RNICA KL1ŠARNICA Израђује: разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојам а к а о : дионице, улож не књ иж ице, чекове, дипломе и т. д., те р а зн а сгручна дела, календаре и остала пзрадњ а солидно, брзо и no умереној цени В ластита књ иговсзница израђује све врсте трговачких књ ига и протокола, као и разн е галантеријске н картонаш ке послове no м ери ii нацрту GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a j r e t " N a ru d žb e : ^ Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦД = СТЕРЕОТИПИЈД S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B a n k a бе b a v i sv im u b a n k o v n a s tr u k u sp a d a ju ć im p o slo v im a . O v la š te n a je z a tr g o v a n je s a v a lu ta m a i d e v iz a m a . Z a v o d je ta k o đ e r i p u p ila r n o s ig u ra n . O s n iv a , o rg a n iz u je i ru k o v o d i k re d itn e i p r iv r e d n e u s ta n o v e . O sn iv a i p o d u ­ p ir e r a z n e k u ltu r n e i h u m a n ita rn e u s ta n o v e . Od čiste dobiti daje 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. S v e d o z n a k e u d o m o v in i i in o s tra n s tv u o b a v lja B a n k a G a jr e t n a jb r ž e i n a ik u la n tn ije . U lo šk e u k a ­ m a ć u je n a jp o v o ljn ije i is p la ć u je i s te u sv a k o d o b a itiiiiiiiiHiuiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiHiiiiiiiiiiiiiiuiiiiiiiiiitmiim ш Bosansha Industrijalna i Trgovačka Banko d. d. Dr. Omer Bahtijarević ( Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik Drž. - ’- ' ^ Л- ff Potpuno uplaćena dionička glavnica Bolnice, operater i spe­ D in cijalista za operativne bo­ 20,000.000* lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice ■■ • A ? Rezervni fond D in n e d a v n o je o t v o r i o 7,500*000* Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća ordinaciju -------------- Ordinira od 1-3 j p o s lije podne 1 Q “ Interurban t e l e f o n i broj 605 , 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Prestolonasljednika Petra) lulici broj 20 u 11.-om ka tu] ■iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiimiiiiniiiiiiiiui Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 - Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi s e svim poslovim a koji zasijecaju u b ankovnu stru k u . — O sim toga im a svoju Z A L A G A O N I C U koja daje zajm ove n a zlato, sre b ro i o stale d ra g o ­ c je n o s ti u z najpovoljnije kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1897e9063df9f7bdf4603f8b2af8bbae.pdf 4f460cb0f725048103773d2e27a22d32 PDF Text Text ЛИСГ СШГШ /ШШТВА ЗА КУЛТУРНС ИШН6МСК4 тгсдизлмл m v u m m a n a С А Д Р Ж А Ј : Џ е в а д С у л е јм а н п а ш и ћ : 6. ја п у а р 1929. Х а м з а Х у м о : K A ja М у с т а ф а X . Г р а б ч а н о в и ћ : О е в д а л и ја И л и ја с Д о б а р џ и К : П е о м а с ч а р д а к а Х а јр у д и н Б у ју к а л и ћ : К а д n a p e го р е ‘ ;С ■ ' М устаф а X . Гр а б ч а н о в и ћ : Бдењ е К а јд а ф а : Д р у г у Ш у н р и ја П а н џ о : Б е ћ и н и с н о в и ГА ЈР Е ТО В ГЛ А С Н И К БИЉ ЕШ КЕ - 1. MAJA CAP АЈЕВО 1929. У ређуЈе: Х а м з а Х умо ’’ БРО Ј 9, �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва аа културно н економско подизан»е муслимана, излази 1. и 16. сваког мвсеца, a цена му Je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале зеиље преко границе 200 динара. 'Бацж добнвају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа ГаЈретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уреднжк Х ам ид Н укић Х а м з а Х умо Власиик друпггво „Гајрет". - Главни в одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампариЈу „Босанска Поигга“ одговара Јосип Енгел. �TJffJVtT Џевад Сулејманпашић 6. јануар 1929. Краљевски акт од G. јануара две.године, којим нрестаје важити видовдански устлв, може да се, на први поглед, у мислима многих »школованих људи нричини као корак уназад>1>-др?кавном животу рода Срба, Хрвата и Словенаца. Њихови назори о држави су толико задојони терфијама учењана; из цивилизованих културпђх држрва са парламентлрним начином владања, да сутТО^ало отуппли за HjjiJl мање икаквих коректура тих теорија, које диктује сопствено искуство. ЧовечанстА) може и морало би да има само у трансцедентним, ап^иордстичкдм iraтањима ума сталне вечите појмове. У Јзсшаваљу питања материјалног живота човечанство ћ« се вечито морати држати смерница искуства. Тих'питања има, такође, веома различитих, с обзиром на вреДност искуства, које се из њиховог решавања добија. за мањи или већи број народа и држава. Искуства у решавању државно-правних проблема вреде највише онда кад с.у сопствена. Тиме се ne каже да су искуства других без вредности, али дифсренцираност структуре целокупног живота свакога народа и државе толико je специфична да се искуства другога народа не могу без великих коректура примењивати чак, на пример, ни онда када два народа имају исту меру просвете, исте климатске прилике, исти одпос између пољопривреДе и индустрије, исту класну поделу, једнако матсријално благостаље и т. д. Увек hc се наћи код сваког народа његовс специфичне осебине, (историски развитак, тра диција, обичаји и т. д.), које чине за њега проблематичним искуства другога народа у питању начина владања државом. Од некуда се код nac и у целом свсту удомаћило схватање да je демократски систем владања, тоЈест путем ошнтег и једнаког права гласа, идеални с-истом. To он није ни TeoptTCKH, из два разлога: нрво што и он садржи мајррпзирање мањине, и, Ј Друго, 1UTO он само брсји a не мери гласове no њиховој вредности. Идеал би био постигнут у демојк^адији тек онда када би сваки појединац потпуно рационално мислио и одлучивао, јер тада не би било р.ише разлпковања у назирању на свет, на сврту човечанства, на вредиост морала. Велики број филозофских система. који се у свету међусобно побијају. показује како смо далеко од идеала. a природно разликовањо људи no духовнпм способпостима казује, да се тај пдеал пеће иигда постићи. 0 праву нечијем na власт, уопште, било то о праву већинс, мањине, класе, касте или појединца, може се говоритн само специфпчно, то јест е обзиром na с.уму добра или зла, које има народ и држава од тога владаља. Право Петра Великога да побијс стрелачке великаше, да na смрт осуди свога слабоумног сина, да потпуно потчини себи вољу моћнога племства. дата су му његова велика реформаторока дела a не каква теоретска разматрања о рационалном праву. Иото тако право Људевита XIV да до у танчипе оживотвори своје гесло: »Ja сам држава«, доказано je његовим делима: гигантским напретком француске у финансијском, индустријском, трговачком н просветном пољу. Право Њсговог Величанетва Краља да докине видовдански устав пропстиче из Његове дужности да, с обзиром на Свој највиши положај, на моћ ко- 129 �јом Он једини располаже it на најжалосније искуство десетгодишње иарламентарне владе, једним дивовски снажним пскретом застави земљу на рубу пропасти, до којо се била докотрљала. !А како смо били близу проиасти! Бивша народна скупштина, прогризена црвоточинама свих могућих опачина, била je постала jio живот опасан чир на народном организму, и он се морао радикалним хируршким потсзом оперисати. У томе народном представништву, које je морало да буде сглсдало највише мудрости и највиших врлина, церила се, дрско и јавно, корупција, триумфовала демагошка игноранцша, банчила вашарска простота. И најбезначајиији закон требао je године и године за своје рођење, јер je морао најnpe да нрође кроз све партијске клубове, чији су чланови стално имали пречега посла око лнтер&нисања за своје кортеше и пријатељс и око тц^орисања и корумпирања свеукупног држаднег чвд+овничког апарата. Инвалидски заш зн^ојим ~смо се / одмах по Ослобођењут' мој^Дли /одужити ратним жртвама, na м аЈж инувти д к&луљу са о'бе, чскао ј пот година данаЛЗ^ом о изјелначењу пореза. као јодан од најбитнших услова за задбвољствз'4 народа са државом^чеМо je- р в е т roiiraa. аграрна рефсрма! адје портиглк ш ља, који једла *&грарна реформа можа иоставити. Мест^ придизања оољака, и сељака и земљовладника. Тјотална tivJ(ipviijuu| n безакоњс које ссбило^зацарино у т о м з Ш г е Ш ^ ном врелу за сисање н^рода убијала je, из д ан 4у дан. све више и више веру народа у нравичност судова и власти. Пољрпривреда, која^ 'јед-ина-може да буде чврста и « 1гуриа-бЛза?^а благостање народа и процват државе, била je шјмрже и највише занемаривано ласторче нарсдних »отаца«, Последица тога у иароду je била најггре беда, затим очај. и, кодачно умртвљиваље свих активистичких квалитета народних. » Мо ј у j e д у ш у р а з д и р а о в а п а ј наш и х н a р о д н и х м a с a, р a д н и х и р о д о љ убивих, ко јо су већ о д а в н о н а з и р а л е , д a с с в и ш е н е м о ж с и ћ и п у т е м, к о ј и м с е д о с a д a и ш л о«, речи су Њ. Вел. Краља. Te вапаје je Он слушао кроз године и године и у прави час створио одлуку да поддетне Своја плећа под један страховито велик терет, који Му неће допустити више ниједног безбрижног и доконог часа. Историјска je срећа, да се у нашем иароду родио такав човек и да се налазио на таковом месту, човек који je својим десетгодишњим стрпљењем, најминуциознијим чуваљем парламентаризма, у који je народ био слепо заљубљен, доказао бес- 130 крајну љубав за народне осећаје, човек који je, у најопаснијем моменту те заслепљености народне, преузимањем све власти na Себс, без и најмање трзавице и уз једнодушни одисај целога народа, доказао свој државнички, далековидни поглед. Te две Његове осебине, љубав за народ и државнички поглед, најбоља су и најсигурнија гаранција за тотални успех дела предузетог за добро народа и државе. Да би дело било што брже извршено, треба паша јавиост, наши школовани људи да се излече од заразе култа квантитета, култа збрајања онога што збрајањем умањује вредност и јединица, култа свих европских тековина, без обзира на то да ли оне одговарају ступњу зрелости народа. Треба се повратити. култу генијалног појединца. Toj потреби {рмЗуучи један летимичан поглед у историју чове'чанедва.^ Никад и нигде нису биле масе него поједишш,- кбји' су извршавали дела од стварне кори- ^хдпо човечанствз. Усклик Петра Великога пред спомеником Richelieu-a, кад je год. 1717. поеетио Париз: »Дао <шх таковом човеку половицу свога царства, да се научим од њега владати другом половицом«, треба да л тм буде мерило у оцсњивању^вредности ге-нијалног појединца, који Божија ировидност дарује народима у врло ретким епохама. Кад тако преобразимо своја назирања, убрзаћемо и олакшати дело Њ. Вел. Краља. Ми муслкматш Босне и Херцеговине можемо се, с иравом, радовати новој елоси наше историје више лего иједал део нашег народа. Наша летрифицирана конзервативност у свим штетним предрасу.дама, заблудама и средњевешвним мрачним обичајима, лужно je морала, услед демократског избора народног лредставништва, да се одрази и у пашим политичким представницима. Нећемо рећи да су ти лолитички лредставници били без добре воље и без разумевања за императивне захтеве вромена у коме живимо, али обзир на опасност губитка посланичког мандата и тиме стеченог положаја биће да je био јачи од те воље. Тако сс после 10 година, обресмо са појачаним позицијама средњега века међу нама, и, услед тога, са још дубље лрокопаним јазом између народа и поједилаца, који су народу отворено казивали диагнозу његових смртно тешких болести. Шести јануар je. порушио те позиције и створио могућност затрпавања тога јаза. И за нас je дошло благословено доба, када je знанима и пожртвовнима омогућено да воде масе a не да они буду од њих вођени. Наш »Гајрет« je друштво такових појединаца, који су, успркос свих недаћа последњих дееет ro- �дина, успели Да своме раду даду чак и карактер једног покрета маса. Шта јс, дакле, природније него позвати и све друге наше људе добре воље и љубави за народ, да похрле у његове редове. Под виооким Покровитељством Њ . Вис. Лрестолонаследника Петра и уз очинско разумевање Гај- рвтових циљева и рада, од странс Њ. В. Краља, Гајрет he одселе умногоотрученом брзином и снагом крочити напред. Будимо, даклс, искрони, пожртвовни и ревиосни сарадници Његова Величанства Краља и радимо тако за добро Народа! Hamza Нито Kaja četiri strane sveta. I sve je njegovo. On je kao misao I. Braniča huči. To ona peva pesmu o Momiru i kojoj nema ravne u brzini. On je i u nama, sinak moj, Jasici. Hrastovi šume. To su misli božje, kaže ded — kaže ded Medan. — Gospode, radosti moja, i tiče zaćutale u gnezMedan. Nad našom kućom planduje lipov hlad, a dole pod baštom peva Doma Vrđankina- Gluho lupa dima, jer bsećaju blizinu njegovu. A on nenadno naiđe, naiđe kao snoviđenje i sva šuma zasja od stupa u vodenici Ilije Čabra. Cigani podapeli šatre gore nad Plužinama, pa prose po selu i kalajišu po­ njegova lika. I stabla se razmicahu pred njim i kla­ njahu mu se>J ja padoh ničice pred njim. I dugo sam suđe. A Kaja igra pred šatrom i oči joj plamte. Došli su neki dan. Mesečina se -pripifa za ko­ tako ležao. Kad se podigoh, a bi tama u šumi. 0, tlinu, prosula se po šumi, p'a klizi i smeje'se nečujno, dušo moja, u miru njegovu! Rekoh u uđah u kolibu. a ja stojim u krčevini nad selom,'\r6 jim zvezde i ____ Svi u selu držali su da je ded Medan nevernik. pušim sam u tišini. Neke prilike iskrsnuše na pu- Ne ide u crkvu i pravi je veštac, govorili su seljaciteljku povrh naše kuće, prođQŠewsuljaji|cT^. pa( se i^^jjtA4Medankaže'T — Ozrene, sinak moj, ljudi ne poznaju Boga. izgubiše dole podno čatrnje. j^ešro su žagorili. Neo­ bično su izgledali na mesečini, sa dugačkim senkama Oni ga se samo boje. Eto, cveće! Cveće, to su reči za sobom. Kao volšebni. i jedno kljusej natovareno njegove, jer tako niko ne ume đa govori na zemlji. mađijom, tabalo je s njima. Iz to\ara su virile čupave Šuma je misao njegova, jer niko tako duboko ne ume dečje glavice. Cigani! — A sutra dan osvanule ku da misli. Ded Medan zaćuta. Mlazovi zlatnog i pokrvašatre nad Plužinama. Ćelo se selo sjatilo oko njih. Sunce zagreva kotlinu, a ja se spremam dedu Me­ velog sunca treperili su kroz guste krošnje. Sad će denu u šumu. Ded Medan večno sedi pred svojom ih eno nestati! Čuo se samo šum Braniče u tišini. kolibom. Ruke mu žuljave, runjave,, a ^>rsa kosmata Dole, negde u selu, oču se pesma. Medan istrese lulu i zarasla u dlaku. Glava mu kao u paganskog se­ i turi je za pojas. Ćutimo. Mir pada na nas kao ljačkog boga, gruba, u bradi kao u kovilju, a glas sreća. Ded se nešto smeška. To on razgovara sa mu zvoni kao iz badnja: svojim Bogom. — Ljubav je jača od krvi, a snaga od žene. A — Zbogom, deda Medane! — Zbogom, sinak! misao je muška pesma sokolova. Ženina je mudrost zamamna boja tiče šarene i ne diže se u visine sopNad planinom Smrečom krvav mesec na pomolu. stvenom snagom svojom. Pune su bukare vina za — Hoćeš da ti profaletam, da ti sreću kažem, junake, a njihovo je da upravljaju i krmom, jer je mladiću, živ ti bio majci svojoj i mnogo godina za njih stvorena- A mač je oštriji od ženske preslice. živio i — Ovako govori ded Medan, a hrastovi šume povrh Preda mnom, na putu, torokala je stara Ciganka. nas i majka šuma hlađana širi svoje tihe ruke nad Sablažnjivo je izgledala u sumraku, uvijena u nama. A ded Medan zna sve; pamti i kusu vranu. A dronjke i gladna pogleda. Nenadno prasnu smeh za video je jednom, kaže, i samog Gospoda Boga: plotinom, a mlada devojka, u tren oka, stvori se — Tako ja sedim, sinak moj, sam samcat, a una­ pred nama i zalete se u hitre i obesne kretnje. Stara okolo tiho, tiho kao da veče počiva u granju. Nekud presta da toroče. Devojka je igrala kao priviđenje u se rastužli mili borovi pa i ne šumore, a nešto se mesečini- To je Kaja, rekoh sam sebi. Večernja ti­ duboke, Bože moj, budi u čbveku i uznosi ga, uznosi šina kao da se pritajila, pa osluškuje ritam njenih nekud ponad šume, iznad ljudi. To je Bog negde u pokreta. Nečeg pomamnog i suspregnutog bilo je u blizini, mislim ja. A šuma utišala i stabla kao da su njenoj igri što je pretilo da svakog časa provali kao osetila njegovu blizinu. Jer putevi su njegovi na sve bes, kao vrisak, ujed. Titra, treperi, pa lako ciknu i 131 �presta. Brzo mi priđe kao besna mačka, upilji mi pogled u oči, pa se zakikota. Stara Ciganka za povedi nešto strogo, promuklo i obadve se odšuljaše niz ulicu. fr *\ Jest. Nešto joj gori u očima. Gospode Bože, kako joj samo gori u očima; sve ševa nešto pijano, ludo. Silazim u vinograd i jednako mislim na njene oči. Ivko sedi pred kolibom. Trak — trak — trak! — opali neko kuburu dole u vinogradima, a jeka zalaja u brdima i prolomi tišinu. — Ovo treći put neko pali, a glavar se raskide da dozna, pa ni bobe — kaže Ivko. On oštrcnu pljuvačku kroz zube i sede do mene. Ovo je značilo da bi želeo da savije cigaru. Ja mu ponudim duvansku kutiju. — Ivko, jesi li ti video Kaju kako igra? — pitam ga. — Jesam. — Pa? — Pa ništa. Oči su joj pune urokh i roadije. Čuvaj se, Ozrenev da ti ne ogleda u oči. — Vole jedan! Ćutimo- Mesec visoko'odskočio. Nešto zloslutno prošulja se kroz noć i tače nam se srca. Ivko se obazre, zagleda u daljine, pa fjbbri^ glavu preda se. Zrikavci su pevali V trfivi. Lak vetar zvonckao jec u lozi. Ćutali smo ćelu cigaru duhana. Ivko prihvati opet za kutiju, c — Samci mnogo .puše — kaže on. — Duhan im je i žena, i deca, i kuća i sve. Eto, ne daj mi ručka, a daj mi cigareta pa basta. — A rakija? — Ah, rakija! Opet ćutimo. Ja mislim n a ’Kžju, osećam kako me zahvata val svežine i spušta san na me. — Kaplje li ti koliba? — trza me Ivkov glas, iako je nebo nad nama kao od providna stakla. — Šta ti pada na pamet, konju jedan! — Ne znam. Tako — kaže on pritajeno. — Danas sam video dobra krova' u Vrije u dvorištu, pa bih ti mogao malo doneti. — Ukrasti? — Zašto ukrasti? — Ne treba mi. Zaspao sam. Kaja je igrala, a oči su joj sevale. Posle joj spao ogrtač, a grudi joj se smejale, pa kao da imaju oči, kao da govore. A telo joj i ne dotiče zemlju— Ozrene, Ozrene! — budi me tiho Ivko — po­ gledaj dole u pravcu plota. Ne miči se! Čupave ciganske glave jasno su se ocrtavale na mesecini. Omerale su gde da se uvuku. Slušaj! Ne miči se! pustićemo ih da uđu, pa ćemo ih onda pohvatati, šapće Ivko, a meni, ni sam ne znam 132 zašto, udara srce tako glasno, čini ml se da su ga 1 rigani mogli da čuju. Je li Kaja s njima, pomislih i napregoh dah. Cuo se lagan šum, a zatim šuštanje loze i brzo, nervozno trganje. Ivko skoči kao hrt. Nasta vriska i jurnjava među trsovima. Skočih i ja. Ivko je držao nju u ru ­ kama, glavom Kaju, dok su drugi bežali niz vino­ grade. Snažno je stežući za ruku i skrivajući oči od nje, vikao je prigušeno: — Hoćeš li tuđeg grožđa, veštice jedna! Ja ću ti pokazati, boga ti ciganskog! _ Ivko, pusti je! — otrže se meni kao očaj­ niku. On je pusti. Kaja zabaci glavu i metnu ruke na kukove. Sva je ceptala kao šibljika. Grudi joj se ta­ lasale, a oči sevale. Prošlo je nekoliko trenutaka. Qna prezrivo omeri Ivku i prašte u nervozan i oštar srndh. Ivko je nije smeo da pogleda. Bojao se da ga ne opčini- Kaja priđe k meni. Svesna svoje moći, ona mi sfe unese u lice. Osetih joj dah. Onaj isti pogled. *Tei«L joj se izvi. Usne joj dođoše do mojih, a grudi joj odskočiše. Zemlja poče da mi izmiče ispod nogu. — Ozrene> Ozrene, za mila Boga, opčiniće te — naricao je Ivko, a meni se činilo da mu glas dolazi nekud iz daljine kao povici u pomoć. Njezine ženice su se širile, dah joj palio, a grudi joj drhtale. Osećao sam kako se pripija uza me. Šumilo mi je u glavi. — Kajo! Kajo! — šapnuh kao u snu i snažno je stegoh. U ušima mi zazvonio onaj isti njezin smeh, samo nekud vreo, prigušen i zadahtan, kao u ropcu. Opila me toplina i pruživost njenog tela. Kaja se nenadno istrže i zakikota raskalašeno. San je prekinut. Ona Ciganka, mala kradljivica, sta­ jala je preda mnom i smejala mi se u lice. — Ozrene, Ozrene, beži od veštice! Opčiniće te, svih svetih mi! — vikao je Ivko, a ona se smejala, smejala, podrugljivo i raskalašeno. A zatim, zatim kao srna skoči preko mrginja u Jagin vinograd i ne­ stade je u mesečini. — Eh, moj Ozrene, obro' si bostan — kaže tužno Ivko i potraži duvansku kutijuII. — Što si zamišljen, Ozrene — pita me ded Medan. — Mladost kad ćuti, tad i tuguje. Starost kad ćuti, sretna je. — Jest. Tako je Medane — kažem ja i mislim na Kaju. Nisam je video ćela dva dana. Nemir je ušao u me. Poterao sam Ivka iz kolibe samo radi nje. Žao mi ga siromaha. On sad čuva duhan u pojati i puši po ceo božji dan. — Bog je stvorio ženu i za sreću zemaljsku i za iskušenje, Ozrene, nastavi ded Medan. Ona je uvek na raskršću i spremna je da udari svakim putem. Jest. Tako je On hteo, slava mu i milost. Amin. A ti, �Ozrene, ne skreći sa svog puta, a i životu se veseli Noć- Sedam na stenu i palim cigaru. Prostreću da ti starost ne bude žalosna, jer ko ne ispeva pesmu gunj, ili ne treba, kažem sam sebi, bolje je na travi. Posle pevuckam i slušam kako svež vetar dolazi iz mladosti, zažaliće za životom— Žensko je srce beo ljiljan u kom često spava šume. Treba ubrati grožđa. Samo gde je ostavio nož zmija otrovna. A ima i žena svirepih sa gujom onaj prokleti tapir. Slon! Konj! Mamut! Nosorog! Ali nigde noža. Prevrnuo sam svu kolibu. umesto srca. Upamti, Ozrene, što sam ti rekao kaže ded Medan, a ja jednako mislim na Kaju. Natrgao sam grožđa, prostro ga po vinovu lišću Šumi večernjak u hrastovima. Ded Medan za- i opet seo na stenu. Slušao sam kako Doma peva na Plahoju, ali nisam mislio na nju. čekao sam mesec, ćutao. Već drugu noć kako je očekujem pred kolibom, ali on se nije pomaljao. Smotao sam cigaru, ali je a nje nema, kažem ja sam sebi. Zagledam niz vino­ nisam palio. Dole iznad Plužina, kraj ciganskih šatri, grad, osluškujem svaki šum, a nje nema. Tako, iš­ gorela je vatra. Kaja nije dolazila. Dugo sam čamio čekujući, zaspem pred kolibom. Sunce me budi. Neko na steni. Uzeću flautu i sviraću pred kolibom nek joj lupa na vrata i trza me iza sna. glas odleže selom. I uzeh flautu iz kolibe. I svirao — Ko je! sam dugo, dugo, svirao sam njoj, Kaji Ciganki. I Brat ulazi u kolibu. svirao sam joj sve svoje muke i svoje želje. A kad — Šta je s tobom? što ne dolaziš kući? sam prestao, i tišina je bila zaspala u kotlini. Hladni — Nije ništa. Baš si lud. Šta ću kod kućemrazovi,vla^e silazili su iz šume. Prevalila je ponoć. On saže ramenima: ‘Vatra kraj cigahskih šatri već davno zgasnula, a — Mati se zabrinula što te nema, a meni sve­ m'esec provirio svoj rog iznad Smreče, ali mu svetlost jedno. nekud ižbledela, pospana. Neće doći ni večeras. Sav I ode. besan, pružio sam se po gimju u kolibi. Jest. Svi se boje da mp ne omađija Kaja. Budale. Neko je stao na vrata i opet ga nestalo. Kajo! Oh, Kajo, Kajo! c /Ј' , -Kajo! vikao sam u snu, ali sam se probudio tek u — Mnogo sam doživeo koječega u svojoj mhK' zoru. Nečije stope ostale su na rosnoj travi. Ispitivao dosti, zato sam i pobegao od ljudi J— kaže ded Medansam ih pažljivo. Bile su velike, a išle su u pravcu — Velika sreća dolazi sa .spdojh kosom, Ozrene, a ЈТјјц1е^Ш1, to je Ivko! Uhode me, pacovi božji, kao da mladost nosi radost k^o bujica otrgano cveće i ne sam poludeo. gleda kuda će da udari. — Oj, Ivko! Ivko! — viknuo sam iz sveg grla. Približuje se sever.c Medan opet govori, ali ne Leno i pospano — oj! — odazva se ispod kule. meni, nego ticama u šumi. -Reči mu odlaze nekud — Dolazi odmah! daleko i gube se u šuštanju lišća i propadaju u pro­ Pojeo sam dva grozda grožđa dok se on pojavio valiju šumske tišine. Večeras dolazi Kaja pred ko­ preda mnom. libu. Poslala mi je jutros ciganče за šarenom krpom — Jesi li ti noćas dolazio pred kolibu? da joj naberem grožđa i poručila mi da će doći. On isteže šiju. Sunoćalo se. Ja skočih kao oparen. — Ko? Je li ja? — Zbogom, deda Medane, zbogom! — Ja, ti žirafo. Suton pao u kotlinu. Kad li će noć, Gospode — Ja jok. Bože! I zvezde se eno žegu. Kao da ih anđeo obilazi, — Da ko je dolazio? pa pali jednu po jednu, sa žarom na dugačkoj motci. — Ne znam, Ozrene, svih svetih mi. Ćelu sam Mata Jagin galami dole na Čubeluševini i plače nečije noć prespavao u pojati. dete u selu. — A ove stope? Nešto šušnu. U isti čas Ivko promoli glavu na On poče da razgleda: vrata kolibe. — Ovo su bose noge. Jesu, Ozrene kažem ti. — Šta ćeš ti ovde, klokane jedan? ,Zar nisi u Evo gde skreću u vinograd. pojati? I on pođe po tragu. —Rekli mi. — Obrali su ćela četiri trsa. Ah, ta poganija ci­ — Šta su ti rekli? ganska! Ja ću njima počešati kičme, ciganskog im — Da čuvam vinograd, a- ti da ideš kući. — ih, ih! — vikao je Ivko iz vnograda— Tornjaj se da te ne premlatim, zvezdu ti Jest. To je bila ona, Kaja. Gospode, Gospode, tvoju! zašto me samo nije probudila. Ta ja bih joj obrao Ivko se pokunji, pa pođe. i deset trsova. — Čuješ, Ozrene! Da mi daš nekoliko cigarpaIz sela dopiru dozivanja i pesma peti ova. Ostaću pira. Bogami, nemam ni jednog. ceo dan u vinogradu. Prespavaću ga u kolibi. Čitaću 133 �i knjige ako mi ih misi nisu već pojeli. Sviraču i na flautu i misliću na Kaju. Posle podne otišao sam u kulu. — Ozrene, što te nema? Zavukao si se u kolibu kao amidžin Garov — kaže majka. Smejao sam se. — Bolje se spava u vinogradu, majko. — Jest. Znam — kaže ona i pogleda mi u oči. — Man se cigančure, moj sinko! Nije to za tebe. Eto, nema te dole. Prođi se malo. Otiđi u grad — kaže ona prekorno. Jest. Zbilja bih trebao da odem u grad- Otiću svakako. Ivko mi je popušio sve cigarpapire. I pre nego što je sunce zašlo, preskakao sam stenje po ulici. Hrlio sam put grada kao da idem Kaji u naručje. Ali već sutra posle podne, jurio natrag put Medveđana, po najvećoj žegi. Kupio sam Kaji veliki svileni šal. Bih li smerio na Plužine? razmi­ šljao sam putem. Mogao bih joj ga dati. Dole pred šatrama čula se svađa. Na stotlmunetara nanjušila me cigančad i okupila đanjkanjeip. Brecnuo sam na njih i jedno najgaravije poslao sam po Kaju. — Kajo, Ktfjo! Traži, te gospodin. Jest, bogami — vikalo je upiašenoc ciganče. Presta graja pred. patrama. Izviriše crne glave i začas ih nestade, Je& t Ona јеГКаја/U i" Koketno ljulja bokovima i smeši se. — Doneo sam ti šalče, Kajo, ali da dovece dođeš pred kolibu, c Kaja ga pohlepno ščepa i omeri. Lipe joj zasja. — Hoću, gospodine. Bogami, doći ću. Hoću tako mi ti živ bio, odmah ^čirp padne noć — ponavljala je jednako, gledajući u šal. Sad si moja, tico, mislio sam, ostavljajući šatre za leđima. — Ozrene, zar nisi još otišao- u grad? — Kaže mati. — Išao sam. — I već se povratio? — Povratio. Ona samo klimnu glavom i zamisli se. A ded Medan obukao nov kožuh, pa se smeši i zagleda kao dete. — Bio sam u gradu, Međane. — Haha, u gradu. Mladost ko mladost — smeje se Medan. Šta mu je danas? Da nije pomatušio? — Loviš li šta, deda? — Lovim, sinak, hehee, jakako; lovim— A jesi li zdravo? — Aa, zdravo, zdravo — i Medan prašte u smeli i uđe u kolibu. I ja se digoh. Poludeo Medan, koji li mu je đavo. Da se odnekud nije dočepao rakije? 134 Silazim na izvor Braniče. Doma pere rublje. — Dome, sami smo; da te malo pomilujem. Neće niko videti. Doma se ne brani. Milujem je svu. Braniča šumi i srlja niz stenje. Doma zatvara oči. III. Noć šuplje zjapi iz kotline. Oblakovi se šuljaju, a lišće zaćutalo pritajeno. Kao da neko vreba iz tame. Uz vinograd, brz šum zahukta kroz lozu. Sva zadi­ hana, Kaja iskrsnu preda me. — Kiša će, gospodine. Pobegla sam. Nešto se zasmeja u meni kao pobeda, kao prkos — Jest, kiša će. Hoćemo li u kolibu, Kajo? Ona sede na travu.. Privukoh je k sebi. Telo joj još drhti od brza hoda. — Nemoj, kaže Kaja tiho. Doneo sam grožđa. Naš šapat kao da je ostajao u gustoj pomrčini, pa tajanstveno osluškivao oko nas. Kaja mi.zaviri u oči, munu me laktom pa se zasmeja. — Što se smeješ, Kajo? ^ — Griša se naljutio zbog šala. Nije hteo ni da kalaiše posuđe. Popeo se na brest, pa samo ćuti. Pao mrak, a on ne silazi. Kao da je poludeo. Prebacih je preko krila. Grudi joj jedre, a telo vižljasto.^Oči joj udno svetle u mraku, kao bes, kao osveta. Pomešali smo poglede. Osetio sam nešta bez­ dana i nemoćna u isti čas. Stegao je snažno. Kaja se izvi i smota oko mene kao zmija- Vrela je. Ne otima se, samo se uvija. — Kajo, Kajo, volim te. — Neću! Ne sad! — brani se ona, a glas joj vreo, promukao. Dah joj pali. Sav drhtim kao u groznici. — Neću! Ostavi me! — i snažnim zamahom ote se iz naručja. Stajala je preda mnom u mraku i smejala se; srnejala se oštro kao da me reže. Kaja poče da igra. Bes se probudio u njoj, bes, strast, divljina, sotona li. Izvijala se i lebdela u tami kao đavolica. Snaga njezine igre prelazila je i na me. Drhtao sam i činilo mi se da su mi se oči zapalile. Srce mi udara, a Kaja igra po ritmu tog udaranja. U njoj se pro­ budio bes leta, bes krvi. Zapadam u kovitlac pijan­ stva: vinograd, koliba, drveće, sve kao da se po­ krenu, pođe, pa pojuri sunovratice, samo ona, Kaja đavolica, lebdi preda mnom i strast, vrisak biju iz nje. Kaja ciknu kao ranjena tica i kretnje smalaksaše. Dade se bez reči, sama opijajući se do besvesti. Krupne kaplje kiše poterale su nas sa našeg zelenog ležaja u kolibu, šuštale su po krovu, pevale. Pevao je i šum u vinogradu oko nas i nosio nas u svom širokom zagrljaju. Posle, tako zagrljeni, ćutimo, osluškujemo- čini mi se da se Kćja smeška u tami. Jedemo grožđe. — Kćjo, volim te. �Ona se kikoće, a kikot ispunja ćelu kolibu i gubi se u šumu jakog pljuska. — Kao da gledam Grišu kako ćuci na brestu — kaže Kaja i opet prašte u smeh. Posle se uozbilji i sva skupi u klupče. Ćelo pola sata ćutala je jogunasto i uporno. Zapalio sam ciga­ retu i blaženo pušio, ne misleći ni na što. Vreme je odmicalo u huci i pljusku. Nešto je dragorilo'u meni. Smešio sam se na širokoj zemlji. Posle sam pevušio, pa opet ućutao. Kaja se pripi uza me. Šum nas je odneo u besvesticu u snove. Probudio sam se u kasno jutro. U kolibi je goreo mlaz sunca i tiče su pevale u drveću. Bog se smejao pod plavim nebom u bistrini jutra. Kaje nije bilo u kolibi. Popeo sam se na smokvu, mahao nogama s grane i pušio cigaretu za cigaretom. Posle sam zapevao iz sveg glasa i otišao u kulu. Nisam ni oka bacio na ciganske šatre. — Ivko, uredi kolibu! — kažem mu- — Ja idem u šumu. Šumski put svetao, tih, pun veseli^, jutarnjih sena. Medanova kućica 1 zatvorena. Šumska tišina pada na dušu i sunčant zraci Jtrepcre u njoj. Misao je vaskrsla u šumi i otvorila svoju tajnu. Ded Medan pojavi se iza kolibe, spusti pušku u lovinu, pa sede na stenu. — Dobar lov, Mp.dane! — Bog dobro dao, Ozrene! Tri puta sam u rano jutro doviknuo šumi i tt*i puta mi je odgovorila.tOfA^ lio sam tri metka na rudini''dok je neko zakukao. Evo zeca, Ozrene! Svaka radost prestaje kao i stra­ hovanje, a retki su na zemlji l koji su ih ostavili za leđima. A i drveće živi i strepi pred smrtnim udar­ cem. I jasika večito peva pesmu radosti i straha, a šumi nam i reč ljubavna. Bojak se bije <Љ ljubav za­ vlada, Ozrene. I ko pogine u boju, ugleda Gospoda,, a ko ostane u ovom životu, raduje se pobedi — kaže ded Medan. — Tri noći buče mi jejna nad kolibom. Ispevala je tri pesme nadgrobne i tri noći je jeza vladala šumom. Ali je dan jači od noći i pesma od naricanja. — Zar se bojiš smrti, deda Medane? — Ne treba se ničeg bojati kad smo u božjim rukama. A njegove su ruke beskrajne i one nas nikad ne napuštaju — kaže ded Medan. Tica kriknu u šumi. Medan zaćuta- Tišina se zanjiha i mi se predadosmo Gospodu Bogu u njegove beskrajne ruke. Posle se kupam u Branici. Pevam sa stenjem i hrvem se s bukom vode. Borba je divlja, vesela. Berem kupine, nižem venac i ostavlja ga na stenu. Ovo je za Domu Vrđankinju, kažem. Uzeće ga ona kad bude dolazila na vodu. Trgam lišće, ulazim pod pećinu i pravim postelju. Tako prolazi dan. Oj nevene, oj nevene, šestopere! II’ te voda potkopala, ii’ ti zmija koren grize? Oj nevene! Za mnom ostaje šum Braniče. Plav suton nad selom, a povrh Plužina, kraj ciganskih šatri svetluca vatra kao da poigraje zapaljen davolčić u sumraku. — Kud se skitaš, sine Ozrene? — kaže majka. — Pustahijo jedna, zaželela sam da te vidim. A ja odlazim pred kolibu i sviram na flautu. Ćelo me selo sluša i pesma mi se čuje čak dole do šmrijenjaka. Namamiću je opet na frulu, mislim ja i sviram. ^ Pada noć. U me ulazi nemir. 0 Kajo, Kajo, đavolice slatka! Nabrao sam ćelu hrpu najlepšeg grožđu —Pprpstro sam ga na vinovo lišće. Izneo sam i gunj pred kolibu i ja s tu k od crvene čohe- Sam sam i tužan bez tebe. Dođi da mi ožive moja usamljena ko­ liba i da zašumi lišće povrh našeg ležaja! Dašla je Kaja. Bila je zamišljena i gledala je l*preda ’,se. I M К&јо! Šta je tebi? јмг -— Ništa. Ja je milujem, a ona hladna, smrknuta. Kao da nešto smera. — PoBeći ću od njih — kaže — Ne mogu više da gledam onog Grišu. Po ceo dan pilji u me kao mačak u džigericu. Posle se smejala, igrala i grcala od uživanja. Otišla je negde u zoru. Bele noge zamakle su u vi­ nograd kao dve neispunjene želje. Budim se kasno. Ivko sedi pred vratima kolibe. — Šta ćeš ti ovde? On se smeje. — Šta se smeješ, kljusino? — Otišli Cigani! — Nije moguće! — Jest, svih sveti mi, otišli su. Eno, pogledaj! Povrh Plužina, na ledini, nije bilo ni jedne ci­ ganske šatre. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 135 �Мустафа X. Грабчановић Севдалија 0, још један нољуб с њсгових усана и загрљај врели у звезданој ноћи, — док ми срце није у чежњи усахло.. . Ha његову харфу врео севдах рони звуке расцветане у младости сочној; у гласу му чесми џенетских шум звони и милпне меке у ширини ноћ'ној. Ах, дала бих, нане, три китна дућана, све читлукв иаше... — ах, било би мало да ми бар још једном болпој хоћо доћи. Ноћас низ наш сокак уз месеца харфу нросу чежње, немир у кафезе свстле; a ja залуд чекам, — мсне, болну Зарфу заборави... — (више нома га пред петло. Илијас Добарџић Песма с чардака Јесен стиже на чардаку бсла Тима ђердан ииже сва je болом офсрвац^ туго рана! ‘ *С/ v\ l Беле равни нрекрила je пуста тама a ja сама ране копам, a крв сишем сав ми ђерђеф покапан. L ° . Беле равнц прекрнл;^ je. густа тама a ja сама всзем ране. чекам д\Јагог Moj чардач&', туго м<»ја мој јаглуче, рано мфја испих очи у равцш*е пружам руке у'даљдне кунем ђерђеф, везем ране туго моја ! iiuiliu L T 1 T> r M " Да ми: xohb доћи хо^е драги ' бих га чекала, да ме хоће боли проћи бих се надала; Сузе лијем, косе чуиам све ми косе 'олале. Јесен стиже душа пуста остах без драгог. Hajrudin Bujukalić Kad pare gore Još od pamtivijeka, zna se da u Dolovima leži mnogo zakopana blaga, sve žutih dukata. Koliko puta viđali su kako humak pod Dolovima gori crven­ kastim svjetlom. Mejra Zečeva, jedne noći vraćajući se sa prela, vidjela je kako titra neka svjetlost, dva tri plamićka se razvila i opet ugasila- Ona se od tog plamena uplašila i, kao bez duše, otrčala kući gdje su joj dali preko maše vode, a odmah sutra dan salila joj stravu Timka i hoda Ibiš zapisao. Suljo Bešin isto tako opazio je da na tom mjestu nešto gori, pa, pošto je odmakao, sjeti se da mu je pričala strina Haša da je tu zakopan ćup dukata. On se brzo povrati i baci svoj crveni pojas ondje gdje se već vatra iigasila, ali ga sutra dan ne nađe. Mnogi su opet pričali da se gdjekad, u gluho doba noći, čuje 136 neki prigušeni plač i jecanje, a zatim odmah veseo kikot i neko čangljanje. Svijet svašta priča i nagađa. Rufkina, starica od stotinu godina, priča kako je tu bila kula nekog bogatog paše sa stotinu žena. On bi­ jaše okrutan i strašno ih proganjaše. One se jedamput zavjeriše i kad je paša spavao, pozatvaraše sva vrata, zapališe kuću i razbjegoše se. Tu propade i svo njegovo blago i pepeo ga zatrpo. Na to mjesto, kažu, i sad dojahuju vještice na metlama i vretenima. One tu uhvate svoja objesna kola i ko u to vrijeme naiđe pokraj toga mjesta, nagraiše, pa mu mora hafiz Šerbo da sakuplja dairu kako bi s njega opali sihiri. Tu su, kažu, viđali i Maru Ždrahulinu za koju govore da iz svoje kuće muze ovce čak u drugom selu. Mnogi su počinjali kopati na tom mjestu nebili došli �cio tih dukata. Meholja izvukao čitavu vreću ugljena, se niz lice i kvase zemlju. Već se velika gomila zema svijet držaše da mu se dukati pretvorili u ugalj, jer lje nakupila na koju Pašo bacaše ispitavajuće po­ nije znao pod kakvim je tilisumom zakopano. glede. »Nešto je zveknulo« dobacuje neko iz gomile. I tako, jednoga dana, i Pašo Hendin pošao da I zaista u nešto je lupnuo trnokop. Pašo uzdrhta i okuša sreću. Njegov otac bio je silno bogat i svo to nepresta. Opet zveket. Pašo se uznemiri. Zamahnu blago ostavio njemu. Ali poslije očeve smrti, Pašu što može više i na trnokopu izvuće jedan gvozdeni uzeše jarani na ruku i proćerdaše mu i posljednu cbriić. — Ha, ha! To se s ćupa svuk’o! Kopaj, kopaj, paru. On provodio cijele noći po mehanama gdje su sad će i dukati! A Pašo samo ćuti. Zna on da se oni mu cigani svirali i pjevali. Kad bi Mica, mlada cigan- njemu podrugivaju i da ga drže za luđaka. čica, lupnula defom i zapjevala: Već je davno i ikindija prevalila. Sunce 'se već »Mila majko podigni me malko spuštaše niz zelene bregove i za sobom ostavljaše Podigni me džamu i pendžeru«, svijetli magijski trag. A Pašo i dalje kopa. Gomila Pašo bi se latio svoga buđelara i nemilice pro­ iskopane zemlje postaje sve veća, a izrovljena rupa sipao šarene banknote. A kad sve isprodava, po­ sve dublja. Svijet se sve više skuplja i zadirkuje. A stade pusti siromah bez kakova zanata- Počeli mu Pašu spopao pakleni bijes- Eto, cijelo vrijeme uzalud se oni isti njegovi jarani da pođsmjevaju što on s kopa. Ništa se ne pojavljuje. Ni traga od ćupa. Trno­ bolom podnosaše. Kad bi se svalio na golu klupu kop prodire sve dublje u zemlju i odvaljuje komade pred Mehinom kafanom, a blijedi mjesečevi zraci z e m l j e ? - j e d a n p u t -iz Mujkanove avlije dotrča prosuli se niz široku čaršiju, on bi snivao o zako­ veliki 'horoz »gaćonja«, što svojim glasom budi či­ panom blagu. Zato i on pođe da okuša sreću. Ponio tavu mahalu, pa se izazivački nakostriješi, skoči na je trnokop i motiku i uputio se na Dolove. Ž^jijfm visoku gtjmilu zemlje, ра iz sveg glasa zapjeva: — — Kukuriku-u^u! su pristala mahalska djeca, pa pošto su/vidjeli kako Pašo se trže, pogleda _drzovitog horoza i svje­ Pašo zabode motiku jr, suhu zemlju, počeše mu se rugati i napadati ga. Skupiše<se i stariji i počeše do­ tinu, koja u taj mah prasnu u nesnošljiv smijeh, a drhtavom rukom baci .se kamenom na horoza bacivati: — Zar da mt_s<j,i ti sreći rugaš, kopilane jedan — Kucni Pašo, samo pazi da'ne ra i, sav zasramljen, izgubi se niz mahalu sutonom zada dukate kokoši ne pozOblju'. motanu. A on se samo trazmahao i odv (Пјјв se više nikad u nju ni povratio. i veće komade suhe zemlje a kapljice Мустафа X. Грабчановић Бдење Однекуд крикну црни поноћни петао и месец велик, светао помоли лице кроз јасминово грање. Ноћ дише, дише дубока над градом и везе чаробне сање, под прозором снено грана јасмина се њише. . . 0, Боже, како су заносни бели светови звездани и тихи поноћни сни широки, дубоки — бездани! И месец слази у недра гори и зричци тихи престају да зричу. Тихо je. Тек само полако кроз гране јасмина пурпурна зора зори Све спава. Сам, крај прозора болноме срцу причам дивну причу. Другу Од мене тражиш младост и свежину, Леноту, новац и безброј добара, |Ал’ реци, друже, за уздањс моје, каква се нада преда мном отвара? Ти велиш: »Срце, раокош миловања, Пољубаца врелих, топлих уздисаја«, Без топле лехе зар би било цвста, Ta ja сам извор твојих подрхтаја. To једно другом можемо да дамо, A новац нека свсју вредност носи; Машта je златна, али живот ми смо, Ведар и бујан док ra младост роси. 137 �Шукрија Панџо Бећини снови Ha гумну у Лужинама стрше сламни пластошг. Једва се иазиру у помрчшш, те изгледају iiao шћућурене немани. Ha средини гумна згрнута je noneha хрпа жита, покривена свежом овршеном сламом. У једном разровљеном навиљку мицало се лешто црно. To се Бећо Чоло зарови у сламу. Остао je на гумну да чува хрпу. Не беше прошлог дана встра. na mije могао све превејати. a да жито гони онако с пљевом на Вихурац — незгодно je. Попухнуће у зору низ Пропланак југо-источњак, ировејаће. Бећо je на гумну сам. Није on баш најслободнпји, али шта ће. Морао je остати да чува, јер нема ко други. Свезао je коље доле, под гумдом, за ону велику јасиковачу, и ус.уо mi пљеве да зобљу. Покушавао je да мало приспе, али није jiohie. Не само сад, него увек патио je од бесалпце. -Сновћ , су му билгг уздрмани, агрануги. шжћени оа чудним ii страшиим визијама. Често би пута у пола ноћи крикнуо ка^глуд. би га тада налазила где седи блед. у зноју. цеоти читавим теломглтгре^ л>а очтга no соби,- аЛ лице му некуд бесомучно. Бивало je to n^jnipe, готоЈво^вак\/ној черао je осећао^пешто пелагодно при [ слио je опет о ономе nrrb, као злокооналм шти његову душу? те га- савестј и кајаШ г тишти. Увек би му у>Аш часорима било тешко и преболно. Сад je пок^шавао да мисли о нечем другом, али није могао. 4art ј<5 бројјао откуцаје Брњупшна звонца n с.лушао шушкање сламе. Зароњивао je главу у мирипшаву еламу н бежао од тих немилих мисли iiito *му у *5BecfQ ницаху, мрачне и страхотне. Кад четрнаеста плану, узеше и Бећу у војску. Тешка срца оставио je он свој завичај и упутио со у далек и непозиат свет. Све т т о je видео било je за њега ново и чудно. Са дивљењем je мотрио всличанствене палате многих велеграда и блесак њихових улица и њиховог живота. Мотрио je све то и дивио се, али ипак жудио за ошш евојим малим n милим еелом. Напослетку га одредише na руски фроит. Мрзнуо се он у рову na падинама снежпих Карпата. Гладпио и мучио се. Био je у воду неког цуксфирера Ивапа. Ивап га мрзијатпе и иајтелга елужба и најопаснији по.зожај на фропту пратили еу јадпог Beha Чолу. Ипак je стрпљиво и 1)опски подносио све хире тог човека, све до оног дапа. Тада се догодило ono што je пореметило љегову мириоћу духа и што га je после, кроз цео живот, тиштало и мучило. 138 Иза једне крваве биткс беху се они улогорили близу неког карпатског села. Бећо, иако уморан, одтумара у село неби ли гато нашао да ублажи своју вучју глад. И могао je да нађе. Милосрдпи »пани« пружали су му све оно што су и сами имали у овом очајном ратиом стању. Окрепио се, напунио »броцак« и вратио се у логор. Рекоше му одмах да се рапортира цуксфиреру, јер се делио »ленук«, a њега није било. Ушао je у канцеларију и прописно поздравио. Цуксфирер га дочека разјареи, псујући оно пгго му je најсветије, и удари га тако спажно шамаром да су светлади затрептали пред очима. Бећу обузе беснило и гњев. Маши се’бгуонете, али je беше заборавио у »цимеру«. Полете уолорук на Ивана, но овај истрже револвер и са једн1Ш:>марга« истера га напоље. Док му je jom ^ уштша звонио шамар, у дупти му je куљата осветћ, и то јаросна живинска освета. Зубима би га искидао као звер, јер жилама му je заиграо дамар повређеног тгоноса. У сутон тог истог дана био je »аларм«. Руси надирали у свим линијама. Борба je била љута ,и крвава. Под кишом оштрих руских куртума. узмицали су редови аустријске војске. Падали су мртви и рањсни. Јуриш Руса био je неиздржљив. Jfl Бећо je бежао погнут, док су му кугле зујале као пчоле око ушију. Наједном очуо je on нски сла-б глас. Звао je љега. Застао je и погледао. Крај потока, у каљужи, лежао je окрвављен. са тептком раном na нози, цуксфирер Иваи. »Бећо, брате, ne мбЈме оставити!« вапио je он болно. Беснило ратног расположеља, пробуђени животињски инстинкт убијања и осветни гњев недадоше Бећи да буде толико људеки, не коснуше га се Иванове речи. Осетивши да je дошао час овсете и одмазде, скиде репетирку, т ш и т ан и у бледо престрављено Иваново лице и саеу му пет набоја у лубаљу. E to to je касније усплахиривало Бећину дуmy. Кајање га гризло, a савест и снови мучили. Влше je пута у сну гледао Ивапа где му, блед и крвав, пружа. руке. Чуо je п.егове потресне речи: »Боћо, брате, пемој ме оетавити!« Па и кад се вратио у своје село, нису га те визије папуштале. Komino je и изгледао као иеппјеп. Ни заттиси му пису помогли. * Вечерае се on меткољио и мучио, преврћући се у слами. Стално je мислио о том. Тек je негде око иола ноћи заспао. Опет je успио страшан сан. — Ко. бежи on некуда преко поља, a крупа пада еве као ораси. Туче га no глави, и on плаче и �плаче — непожњевено му je жито. Па опет диже Награјисб je, секо, — говорила je ,стара се некаква магла све до небеса и мења се, по- Фатка његовој жени. — Ha гувну, знаш, жито. Таирима лик човска. Гледа он у страху. Ко познато мо се скупљају и џинови и шејтани. Jec’, секо, му лице. Ха, то je Иван! Хтсо je да крикне, али дина ми, награјисб je. оиеме. Побегао би, не може. Укочилс му се ноге. — Није јадна; богмс ово je њсму одавно. Још Тргну се иза сна, сав у зноју, док му je срце кад je дошо из војништва. тукло брзо и јако. Преплашено je буљио у ноћ која — Јесте ли му писали? — Јесмо. већ беше на измаку. Чуо je где бренца брњушино — Па ништа? звонце и где кољи фркћу. Нестало им пљсве. До— Ништа. бреница je шумила раздрагано. Бећо иогледа у небо. Боуо се изведрило, те се лреливало белином — Е, онда би му требало саставити дахиру — зоре. Попипа своје хаљине, беху росне. Закашља рсче фатка махајући забринуто главом. тешко. Озсбао je, снавајући откривен, јер се беше • искобељао из сламе. Не памти се да je икад било вишс људи на Tor дана се тешко разболео. Запао у ватру- џонази као што je то било кад je урмо Бећо Чоло. штину. Бунцао je и трзао се усплахиреио. Било их je са свих страна и из свих села. Дошли — Хај — бјежи — уби — немој — Иванс, — f су да mnioare мејита до мезара и да утсше његову je ли то крв? Ах бјежи! — вриштао je избезум- сирочад. * љен— Кутариаб ее муке велим ти, јер ко га није — Бећо, Бећо! Шта ти je? Нема 1шшта*-£ип1ри ј&нђро томе се не море казати’ какве je муке мусе — говорила му je жена узнсмирнго. ,1И0 —^прЈГчао ^ Б е ћ и н .комшија Мехо. Он се понекад смиривао^ јечбћи.оолно, na би — Ja, ja, кута>Јшс6 се, право велиш, Аллахопст, отворсних очију^буљи^ у 'vtao собе и говорио рахмстиле — лотврђивали су и други који су га неке испрекидане и бесмлислеве речи. ' *■ т П ------- / ГУ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Okružnica svima Pododborima i povjerenicima Gajreta! Главни Одбор Гајрета упутио je ових дана окружницу слиједећег садржаја: »Обзиром на велике изванредне издатке Гајрета у овој друштвеној јубиларној години, позвани су сви Гајретови раденици и пријатељи заједно са Главним Одбором да уложе све своје снаге да те издатке подмире, како би Гајрет почетиом идуће школске године располагао са што више материјалних средстава за његово нонструктивно дјеловање. Због тога молимо све друштвене пододборе и повјеренике, да настоје како би њихово дјеловање до краја јуна о. г. донијело што веће приходе. Сви пододбори и повјереници треба да уберу сву заосталу чланарину и да je заједно са приходима од забава, теферича, од распродаје друштвених значака, издања, претплата за лист, »Цигала Гајретова Дома«, разгледница, дозначе Главном Одбору. Апелујемо на све пододборе и повјереништва да до краја јуна о. г. одрже Гајретов теферич, односно забаву, a специјално молимо оне, ноји у току ове зиме не приредише Гајретову забаву, да то учине свакако у ова 2 мјесзца. Исто таио, апелујемо на све пододборе и повјереништва да прилииом идућег Курбан-бајрама о р г а н и з у ј у сак у п љ а њ е к у р б а н с к и х н о ж и ц а , тако да ни једна кожица не би отишла на другу страну. И досадањих година Гајрет je имао лијеп приход с те стране, na се надамо поуздано да ће овсг пута бити још бољи. Иако друштвени лист има важну културно-просвјетну мисију у нашем елементу, не смије се дозволити да друштво на овој грани свога рада има већи дефицит, усљед неуредног плаћања претплата. С тога молимо пододборе и поаЈеренике да настоје убрати све заостале претплате у својим мјестима. Све притужбе у погледу помањкања Гајретова цигарпапира у велепродајама, изволите достављати Главном Одбору. Наломенути нам je при томе, да се велепродаје највише равнају према потражњи малих трафиканата, a ови према потражњи публике. Публика je најважнији фактор у распачавању цигарпапира, нано нам je то речено у главној продаји код Земаљсне Банке. Стога су дужни пријател>и нашег друштва, да сваком прилином пропагирају потрошњу Гајретова цигарпапира.« 139 �Проспава 25-годишњчцс v Травнику 6. априла о. г. славио je у нашем мјесту Гајрет своје славље. 25 година великог и успјешног рада Гајрета, нашло je своје пуно признање у велебној прослави тога дана. Све старо и младо, цијели муслимански дио нашег везирског града, исказао je своје поштовање и захвалност Гајрету и његовим радницима, a скоро сва овомјесна културна и хумана друштва и друге корпорације, изаслаше своје делегате, да Гајрет и живом ријечју лоздраве, честитају му његове успјехе и зажеле још успјешнији будући рад. своја мјеста, све су дворане биле пуне и немогоше примити нити једног јединог посјетиоца више. Након што су делегати братсних друштава заузели за то нарочито одређена мјеста, члан пододбора судија г. X. Башагић отвара у отсутности предсједника пододбора г. др. Хафизадића, који je важним послом у Београду, Свечану Академију, поздрављајући гг. великог жупана и команданта мјеста, те свечани скуп, a онда узимајуки ријеч, одржа roвор, у којем оцрта у марнантним потезима рад Гајрета кроз минулих 25 година. Потом чита поздравну депешу Д и о п о в о р к е са Гајретове п р о с л а в е у Т р а вн и к у И ако je вријеме било врло непогодно, прослава je успјела у сваком погледу. Муслимани Травника дадоше на тај дан доказе своје јаке свијести. Beti раним јутром, пуцањ прангија са старог града, огласио je дан славе и свечаности. Све je у знаку свечаног расположења a кад се приближи десет сати, све муслиманске радње затворише се и све похрли у свечаном руху појединачно и у норпорацијама, на академију одржану у просторијама Опласне Самоуправе. Муслиманска дјеца основних и других школа, мекјтебска дјеца, иорпоративни долазак чланства Грађанског Клуба и Трезвености, затим остало грађанство, напуни лростране главне и споредне просторије Обласне Самоуправе. Муслиманске даме заузеше дворану у првом спрату. A иад у 10 сати тачно дође г. велики жупан травничке области, Маријан Ханжековић и командант места r. Бошковић, остали представници власти и надлештава, и заузеше 140 Кабинетској Канцеларији Његова Величанства Краља Александра, Б е о г р a д. Отварајући велику прославу 25 годишњег успјешног рада Гајрета, опћи свечани скуп хисторијског града Травнина сматра за своју прву и свету дужност, да поздрави свога Узвишеног Краља Александра I., свијетлу Краљицу Марију, свог драгог Протектора Престолонасљедника Петра и омиљелог Краљевића Томислава, иао ицијели Краљевски Дом — Живјели! Предсједник: Башагић ----- Громко одушевљење и бура поклика »Живио«, попрати одашиљање депеше и док се губи задњи одзив спонтаних поздрава, глазба бос. див. области интонира државну химну, Кроз музииу, пронесе се осјећај јакости и националне свијести. �По том предсједник поновно узима ријеч, и уз бурно клицање и одобравање, одашиље поздравне депеше Предсједнику Краљевске Владе Гослодииу Живковићу Р. Петру, Господину Министру Просвјете, Главном Одбору и првом предсједнику Гајрета Мирзи, Др. Сафетбегу Башагићу. Потом сб истим редом сврстава поворка и улицом Крал>ице Марије полази до кафане »Липа«, гдје се у име пододбора захваљује грађанству судија г. Вехабовић. У вечер истога дана одржана je у свим просторијама Обласне самоулраве Кад се одушевљење стишало, секретар Нододбора прочита стигле поздравне депеше, a предсједатељ no томе даде ријеч представницима овомјесних друштава: Грађанског Клуба, Коrta Српских Сестара, Мерхамета, Обилића, Трезвености, Занатлијског Удружења, те представнику Вакуфског Повјеренства и Пододбора Бугојно. Велика свечa нa з aбaв a која je у најбољем расположењу протекла угодно све до у иасно јутро. Лијепо отпјеване севдалинке »Крадем ти се у вечере« и »Ко покида са грла ђердане« no нашем мјештанину r. A. Алтарцу, a који изведе тачке из наклоности према Гајрету, П риређивачки (Здбор Топли и срдачни поздрави и жеље ових друшт: праћене су једнако бурним клицањем и овацијама. Једнако су на академији као и на осталим приредбама прославе били заступани и братска друштва »Просвјета« и »Напредак«. Предсједатељ даје ријеч секретару пододбора Ш. Херићу, који у једном концизном предавању износи хисторијат оснивања и рада Гајрета, задржавши се прије тога кратно на свим културним и националним моментима прошлости муслимана Б. и X., који су касније нашли јаког одраза у Гајрету, затим о борби и тешкоћама које je Гајрет имао под туђинском управом, na о снажном полету и развоју у ослобођеној Отаџбини, завршујући својб предавање изразима дубоке захвалности Гајрета Њ. В. Краљу и Протектору Гајрета, Њ. Kp. Вис. Престолонасљеднику Петру, као и цијелом Краљевском Дому. Музика бос. див. области интонира државну химну, na предсједатељ закључује сједницу- и Свечану Академију, a пред зградом Обласне Самоуправе с в р с т а в а се о г р о м н а п о в о р к а , на челу са војном музиком, затим шнолском дјецом, г. вел. жупаном и осталим представницима власти, пододбор ГаЈрета, удружења са својим чланством и грађанство и пролази нроз град искићен заставама до Сулејманије Џамије, гдје проучи ха тмен ску дову хафиз С. Беговић. Саму хатму je eeh раније проучило овдашње текијско удружење за рахмет душа умрлих Гајретових радника. п р о с л а в е у Т равник у створило je одлично расположење, a г. Алтарац je пожњео праву буру аплауза. Потпуно je једнако успјешно изведен комад »Сусједи«, no члановима дилетантске секције овдашњег Грађанског Клуба, a са гђицом Феридом Казазовић у добро схваћеној улози Рабије. И остале су улоге потпуно добро и успјешно одигране, na се иза комада развила врло угодна забава. Успјех дана прославе био je у сваком погледу врло велик. Немогуће je истакнути све моменте, a да се прикаже велики морални успјех из ове приредбе. Требало je само погледати радосна лица наших млађана који су подједно горди и поносни, пуни поуздања, гледајући макар још младим својим очима моћну и велику културну и националну установу Гајрета пред собом. Па наш женски свијет, бројним учешћем у свим приредбама npoславе, доказује колико јане симпатије за Гајрет, толико исто и живу потребу даљњег заједничког рада за Гајрет, толико исто и живу потребу даљњег заједничког рада за Гајрет, a тиме за наше опће добро. Предалеко би нас одвело, кад бисмо се појединачно захвалили свима сарадницима пригодом ове прославе, но неможемо. a да и овом приликом не захвалимо на искреној и преданој сарадњи нашем вриједном и агилном начелнину г. С. Сујолџићу, — као и овдашњем Грађанском Клубу, који нам сваком приликом иде у сусрет у свим нашим тражењима. Материјални приход био je такођер врло добар и износи око Дин. 13.000.— . 141 �Овдје морамо наромито истакнути издашни прилог г. Предсједника Краљевске Владе у износу од Дин. 500.— (пет стотина), на чему пододбор изражава своју топлу захвалност. Овом прославом — пригодом које смо обавили и упис десетан чланова утемељача и добротвора — нонстатовало се, да и широки народни слојеви осјекају мајвеку потребу рада за Гајрет, нао за наш централни културни и национални орган! Taj he се рад у нашем крају, ако Бог да, што даље све снажније развијати и донијети оне резултате које ми оченујемо. Прослава Гајрета у нашем крају лучи два различита доба у животу Гајрета у нашем крају, na у будуће неће и нссмијс бити никакова застоја у раду, он мора бити снажан и перманентан. Танав he, ако Бог да, и бити! Ha депешу, упукену Кабинетсној Канцеларији Њ. Вел. Краља, добио je лредсједатељ слиједеки одговор: Господину Башагику, предсједнику Гајрета, Травник. Господине, Примивши са задовољством топле поздраве, послате приликом лрославе двадесетпетгодишњице рада Гајрета, Њихова Величанства Крал> и Краљица благоволсли су наредити да учесиицима те прославе изјавим Њихову иснрену захвалност. ^ Министар Двора: fc Л Б. Јефтик. Господин Предсједнин Краљег.ске здравну депешу слиједекег . садржаја: Владе, послао je по- Пододбор Гајрета, Травник. Праславу двадесетпетоггцншњице културно-просветне делатности Гајрета поздравља са жељом да пододбор настави и у будуке плодоносни рад за добро Крзља и Отаџбине. Председник Владе: ђенерал Живновик. Министар Правде г. Др. Милан Сршкик, послао je депешу слиједекег садржаја: ' <*) Пододбор Гајрета Травиик. Честита и жели много успеха на пољу националног освештавања и просвећивања муслимансног подмлатка. Др. Сршкик. Осим горњих лримио je пододбор још многе друге поздравне депеше. Одговор Набинетске Канцеларије на чоздршту деаешу Госп. Ахмеду Борику, п-председнику Главиог Одбора Сажалница Главног Одбора Гајрета иоводом смраш Војводс Стеие Сштановв/ш Сазпавшп да je умро Војвода Степа Отапновић, Главнк Одбор Гајрета унутио јепородицн великог нокојника у Чачку следећу бртојпину сазкалницЈ-: »Тронути тешком »einh.v о смртн ввликога Војводо, првога весинка Слободе у овим крајевнма и нободншш у ucTopucKH еудбоиосним биткама na наше Ослобођспл, прндружујемо се општој нпродиој жалостп и молимо да ипволите прнмитк nnpane нашсг дубоког саучсшћа. — За 1лавнн Одбор Гај|>ета: Потпредседник Ахмед Ворић в. p.« Свн чланови Главиог Одбора Гпјрета судјсловали су корпоратнвно жалобиој сједппци Градског вијећа, галватој поводом сирти почасног грађанпна града Сарајева Војводе Степе Степановвћи. Након овс сједнпце чланови Главног Одбора са члоновнма Надаорног Одбора Гајрета одржалн су нстог дана, 29. т. мј. у б сатп послије иодне жалобну сједницу, коју je отворпо поти1)едсједник г. Ахмед Борнћ, нзнпjcBuis у KpahnM иотезпма дјела велнког Војводе. Ha крају в.огова пвора позвао je прпсутне да кликну Слава Војподн Гтгпи CVenairoruihj’, што су присутни трократио прихватили. :i.iTUM Je jinjeifn-rfo да на погребу заступају Гајрет rr. Др. Мех^адЗилш1ћ и Џевад Сулејманпашић, те да у име друштва нолбже на одар вијенац са траком. Пред Гајретову турнеју у Јужну Србију Bek je давна жеља Главног Одбора Гајрета, да се, порсд учињене посете Шумадији и Војводини, учини посета најјужнијем делу наше отаџбине и то његову центру, историсиоме Царскоме Скопљу, и, да се при томе, доке у братски додир са једнокрвном браком тих крајева. Одбор je био чврсто решио да Ђурђев дану још лањске године изврши ту намисао, na je у том циљу подузимао све потребне норане, али тада, на жалост, поред свих настојања, то није могло Сити приведено у дело. Последња два месеца, узео je Главни Одбор то литање поновно у претрес и успео je да без инакових залрека, учини све прилреме за тај поход. Важиост овога похода je огромна. Ово je први пута у нашој историји, да се у овано важној мисији састају, упознавају и отварају срца једии другима веновима растављана брака no нрви и језииу. У другом реду, важност овога походс лежи у лроширењу Гајретове културне делатности у тим ирајвима. За овај лоход се чине велике припреме, нако у Capa* јеву тано и у Скопљу. Учествоваке оно В0 питомица и питомаца Гајретових, који ke лриредити два концерта у тамошњем Народном Позоришту Краља Аленсандра. У Сколљу je сбразован нарочити приређивачии одбор, састављен из свих представника нултурних и националних друштава, на челу са ђенералом г. Наумовикем, велиним жупаиом, нао пбчасним председнином. Кано смо извештеии, спрема се од стране грађаиства Скопља срдачан дочен. Свечаности у Снопљу траjake од 6 .-9. маја. Гајрета, Сарајево. Б е о г р а д , 15. априла 1929. г. Господиие, Пријатно дирнут топлим лоздравима, лослатим са пленарие седнице Главног Одбора Гајрета од 14. текукег месеца, Његово Величаиство Краљ благоизволео je наредити да учесиицима те седиице изјавим Његову срдачну захвалност. Министар Двора, Б. Д. Ј е в т и h. 142 Молба за оарост од алаћања 20°/џ такса Генерална Дирекција Пороза у Веограду ријешпла je, ио Молбн Главиог Одбора Гајрета, да сс за онрост 20% такса на улазнице забавд иојединих пододбора п попјсропшптава Гпјрета, имаду обраћати с молбама за опроет спми иододбоЈШ и иовјереннштва и то изравио ГенерплноЈ Дирекцији Иореза. Молбс треба упућинати благовремсно, како би до аабаос приспјело ријешење. �Велпка Гајретова забава у Внлеку Уољсд uuuaiiuuheuu студени и слабнх годнка, иарод ouora Kjuijii ирсжинл>ује једну пслику борбу, борбу за одрatuihu ciiojc игзистонције. Ilpeua томе искључено јс и помишљати о каквом ширем риду за иоједина друштва као што су Гајрот и слично. Алн нпак агнлношћу 1'ајретовог мјесног иододбора уснјело je, да се доискле манифестује идеја Гајрстова и да се неки, ма и миннмални, лриход допринссс друштву. J ohi ирије Рамазана ujeuin пододбор у заједници <;а читнопицом »Гајрст«, закаучно je да се одржи једна заједничка забава ua први дан Бајрама. Одмах су оба одбора прешли на рад и припрему око one забаве, која je имала цил. да мниифсстује Гајретову ндеју. Ha једној својој сједници Пододбор je одлучио да за врнјеме рамазаиа игра и томболу, чији je сав вриход био иамнјсњеи у корнст Гајрета. Томбола je на onhe задовољство уопјевнла н донијела један лијеи приход Гајрету. Ilpmi дан Бајрама одржана je велпка забава. У 8.30 еатј у вечер већ су сва мјсста у кину »Авали« била попуњеии. Сви присутнн билн су задивљенн декорацијом сале, која je бнла са свих страва украшена ћилвмпма u ћеиаровима. Тачио у 8.30 сати. као je био заказан почетакЈ^ступло je na позорннцу предсједцик Гајретова иододборв у БшМФп, г. Смајпл Сердаревић, шеријатски ' ‘Удија, ^ пјн ј* у име прпређивачког одбора поздраии^ ирнсухие, a оида у лратаим Нови иовереник tajpema у Шшипу 1лавии Одбор Гајрета имсношш je високопрросшмитеног госн. Бенјамина Таушановића, Епископн у Штипу, повереникои Гајрета. Високопреосвештеном желимо ipehan рад у овом родољубивом потхвату! Рад Гајретовог аовереннка у Струмнцн И Струмица, с обзнром ua чи||,еиицу да тамошњи муелиманн ue rouope сриски, рад повереника ГаЈЈ>етовог je скоичан с& вслнким потешкоћама. Ha нпак наши пијател.и тамо, на|очито гг. Петелии. Хуссјибсг и Изет0<-г Чихии. трговци, Слободан Гавриловић, апотскар, и Благојс Шки&еinih, архнвар среза, поназују уепошиу делатност у упиеииан.у члапова. Цео 1>ад Гајретов води предаио иовереник г. ХусеЈн Tfp.iuh, гееметар. Новн утемељители Гајрета *. Лгилнп paaerfUK и прнјател. Гајрета госп. Мехмед ХаjrHh. iioiiepeiinf) ГајЈЗета ? Оштрељу. ушпао се je за члапа ГаЈ|и^»и^-у«^ел.ителл. Н«;то тако yniica.W cy сутсе за Гајретове утемел>ител.е г. г. Мато Мпхаплпновпћ u i Оштрел>л. Мехмед Мулалић нз Жеича и Мухарем Дејалпћ\ч Которског. изнио идеју i'"!—-.............. Гајретопу н j i aд a^ ј р с т а за Мвнулих --^Живјелц свјеени родољубп! 25 годииа. Говор г. Сердпревића био V помно саслушан v r noiipahon бурним аплаузом. ./ Лруга тачка програмп била je* деклам!^ц1гја.»Преггс ih за Гајретову забаву насљеднпку Иетру« од 11ец>**^П>у^ич нћа^ Kp.ii/.p Трговач Трговачко-обриигцк Коморе г. Осмаи еф. гГ<ч;ретар мовала Зекија Дрљевић, у.ченицл IV. разреда основп^ Трећа тачка програма била je-s.Oj Цинаге!« из 11i (т r "л 'r**<.vu,"> Ј*‘ УТрговачко-оОртничкој Коморн. -a t i.iнши.у Гијретову iy за [забаву, своту од Дии. 280.—. »Г]к)фнца Марпца«. голо-шКлнна, кају je дивно извнј Ц јЈ фi i шуи.Ђачу тако и дароватеНајш креннја SBiiia. кти лих Дрљрпић. учитсљ Затпм гс jtM p a o komu »Ana; фнб<р|1 етуд. иравп. »Плевна марш« одсшцј ') je умјетипчпк на вио* линн г. Салих Дрл>евнћ. i ttiiiiv од Други дио нрограма бно je »Орд\«, шала Ккрсма, коЈу су извелп дилетанти %ц>пр»'ђиппчки с одоора. Комад je изведен на onhe задовољство оублДко, \ нарочито je пмпоинрала креацнја г. Хакије Ce.imioBiiha. трговца. у улозн Ос-ме. Мора «е nrrahir п r. lllahp Н. овић у улози иуктарк Један велики новитет за 1>илehy био јб нрви истуи na noaopiiino' муслимаики, које су однграле в|»ло лnjeno euoje улоге. To je гђица Самија Овчпнл. у улозн муктарагинпце, и и.еиа еестра гђица Фсрнда Овчииа у улозп Фате. Hci;a je најљеиша хвала поменутии госпођпцама на уолузи , коју су учинило иододбору као н чнтаоницп »lajрот« у Вплећи. Уоиће цијели помпд пзиеден je доста добр«, ичуаев нско мап.е грешке. Остали дио програма imeiaiubeu je до касно у nohn. Овом 3ii6aBou прокрчсн je пут у Билећн за далље uiupeibc Гпј|*етопе пдеје. те je ова :ia6 ai»a u iben ус-пјех велпкп чодетрек за дал.ии 1>ад пододбора. Добривољнн арилози ТТриликом одлпкошш.а ордеиом <-'в. Саве IV. стенеиа бнвшег ,чЈтогодишп.ег градоиачелипиа у Бос Круи i г. Мехмеда Меенћад даровПЛк су за Гај|мт евоту од Дии. 235 слвje.ieha госпида: Милан Петровпћ. велетржац Дин. 50.—; Мехмед Mccnh, бнвши начелник Дин. 25.—; 1>орнвој Алекснћ, срсски иоглавар Днн. 20.—; Ношко Жељкоиић, трговац Дии. 20.—; Лука Cenuh, нидустријалац Дин. 20.—; Фетах Круппћ. банковни 4IIII0I1IIHK Дии. 20.—; Фејзулах Члвкић. школ. упрапптел. Дни. 20 .—; Хаџи Хусиија Пашалић, ноии наче.дник Дии. io.— Алберт Мсц. шумскн ипжињер Дии. lo.—; Др. Бранко Ivoeaiioiiiih, лекар Дни. 10.—; Јусуф Пашалић. гостионнчар Дии. io.—; Владо Момчиловпћ. нлдпорезнпк Дин. 10.—; Нлнја Адамовнћ, трговац Дии. IO.—. Свега Дннаа 235. . Свима да]*овател>пма ердачна хиала. a го»-п. Мехмеду Meciihv наша искреиа чеетитка! 143 �БИЉЕШКЕ t ■ V Љубомиу HuKo.mh. »Благо oiiom ко до века живи Имао се рашта и родтити.« Наглом смрћу, преминуо je у сарајевској војној болници, 27. II. о. г., наш члан добротвор и врло угледни грађанин Љубомир НиколЈгћ, банковнн чиновник. Немилосрдна га je смрт отргла од нас у доба када je бпо најјачп и најспособннји за рад, у 40. години његова живота. Колико je љубпо свој народ без разлике вере н племена, пајбоље сведоче три дипломе које висе na зиду н>егове собе. Волео je Срби, јер je н сам Србип, na je био добротвор Просвете. Волео je свгју милу хрватску браћу, na je био добротвор Напрстка. Нарочито истичемо да je љубио п волео сћоју браћу муСлимане, iia je био добротвор 1'ајрета. Me само да je био Гајретов добротвор, већ je био и агилан Гајретов раденик. Beh je другу годину обнашао дужност главног благајника пододбора у Вшпеграду. Свпм je силама радио на унапређењу и промпцању напредних Гајретових идеја. Да помогне муслиманску школску омладпну, уписао je и свгју супругу, госпођу Љубу, за ухемељача Гајрета. Покојнн je Љубомир волео Гајрет. С радошћу je гледао напредак муслимана. Једнако je мислио, једнако осеhao, једнако говорио и свим силама радио за Гајрет као и ми муслимани. Молимо Свемогућег Bora да му душа прошета кроз дивне башче краснога раја, да се наслађује лепотом рајских перивоја, a његовом телу да буде лака земља! Нека му je слава и хвала! - У ирошлом броју „Гајреша” ириложили смо чекове нашим преталашницчма. Умољавамо све наше ареталашнике да нам подмнре дужну ирешплату, a нарочишо оне којн нам дугују за прошлу н прешпрошлу годуну. Свнма оннм прешплашницима који нису подмирили своја дуговања за све минуле године, у случају да их не аодмире до ирвог јуна, бићемо присиљеш даобусшавимо далње Ma­ lte ласша, a наша пошражнвања да ушужимо. 144 �za Bosnu i Hercegovinu C entrala: Sarajevo S jed ište D ir ek cije: B eograd F ilija le : B rčk o i Novi-Sad ”1 Med. Univ. Papirnica lili Hamdija Kopčić I . Sarajevo, Strosmajerova -г Telefon 619 Sarajevo, jeffanovića ulica br. 1 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne 00OQOoo0ooooooaooeooi ШТАМПАРИЈА BOSANSKU POSTA KLIŠARNICA RASTRIRNICA Израђује: равноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионнце, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре в остала израдња солидно, брзо и no умереној цени Властвта књиговезннца иарађује све врсте трговачквх књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту specijalista zubni liječnik B*' a S V A K I M U S LIM A N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV i CIGARPAPil jer kvalitetom nadmašuje sve ostale clgarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” Narudžbe: Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 I КЊИГОВЕЗНИЦА = TELEFON BR. 27 СТЕРЕОТИПИЈД S. D. ALKflLflJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000*- Rezerve Din 2,000.000' Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Bosanska Indastrijalna i Trpačha Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20 , 000 . 000 * 7 , 500 *000 * Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji lije čn ik Drž. Bolnice, operater i s p e ­ cijalista za operativne bo­ le sti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in Od {iste dobiti da)e 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Oajret najbrže i naikulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba nedavno je o t v o r io Ш Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1 -3 p o s lije podne Interurban t e le f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split j u Prestolonasljednika Petra ulici broj 20 u ll.-om katu Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara 1 Ml ....................................... općine grada Sarajeva Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga Ima svoja Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocljenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/694d81c0b530b24e067bbe0735862f50.pdf 04249d44b8557d2d06429555e014a16e PDF Text Text ;хмед Зилџић, секретар Трг. > jm ш ш /Ш ш т ЗА к уатурн с И Ш Н С М С К С Т Г6Д И З А Н А М У и и т М А Саит Ораховац: Љубавнп сопет Хајрудин БујукалмК: Севдалија ^ бљ то н Мих. Зошченко: Завежљај' СЕВДАЛИНКЕ: Je л’ свануло, Вино нвју^ Све сам ». дертЈш, Садих алму, Y Мос*гару та зелена ливаДа, Закукале двије кукавице,' У Мостару шећер мејтеф кажу, Двоје драго ' • НАРОДНО ПРОСВЈЕЋИВАЊЕ Фуад Слипичевић: Нове методе рада Сакиб Коркут ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК САРАЈЕВО 1929. У ређуЈе: X a м 9 a Х у м о БРОЈ 10. �^ А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизањо муслимана, иалазн 1. н 16. сваког месеца, a цена му Je за нашу Огаџбину 100 дннара на годину, a аа све остале земље преко гравице 200 динара. Ђаци добнвају лвст у пола цене код Главног Одбора нла код управа Гајретових копвиката. ПоЈедини броЈ стоји 5 днвара. ' ■». Директор Х ам ид К уиић Власник друпггво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. одговара Јоснп Енгел. : ;Х ; К Уредник 1 Х а м з а Х ум о З а штампарију „Босанска Пошта“ �Ahmed Muradbegović Poslije tri mjeseca (Noveleta) Noć u provinciji. Mjesdc je negdje na nebu. Brda ljudi i spokojno gazio po svjetlome tragu, kao po ga kriju. Olovnim sjajem osvijetlio je vode i blještavei^-zlatnoip sagu, koji je pred njeg prostrla nepoznata ribe, što spavaju po pješčanim obalama u plićinama, milosrdna duša. Zahvaljivao joj cijelim putem tihim jedna do druge, daleko tamo dokle oko fibsiže. U toj šapatom, mahanjem ruku i katkada glasnim povicima, pogašenoj mjesečini izgledaju njihova nepomična tje- ali na njegove se riječi nitko ne odazva i kuća je lesa, kao razbacani novac od najčišćeg srebra. U pro- nakon minule opasnosti, ponovno zapadala u tamu zirnoj tmini naslućuju sec sjene planinskih izbočina, i tonula u san. Ali kasnije je kuća postajala sve življa kao modre krpe, obješene o vidokrug. Tanka crta i življa. Svjetlo je postajalo nemirnije i padalo pred lhorizonta i n r i z n n t f l pada n f l d a sve SVP nniže i'/.P ii nniže i č p ii nprekida r o H H n ese o uu H iih i. n io rra ćsad o ri csa o jednog, ia H n n r r ssad a H asa « H riir rn r r nprozora r n 7 n r o tako, tn l/ л H dubi­ njega drugog daa nama, ko nategnut konac, od njihova tereta. je izgledalo kao da cijela kuća otvara jedno po jedno Ulica čista i bijela naliči na r^vnu liniju, povu­ slijepo oko i namiguje mu čas sa desne, a čas s lijeve čenu kredom po tabli. Po toj liniji koraca čovjek strane. oprezno i tiho, kao pelivan po konopcu.’Čini se, da se — Šta je to, dođavola? pitao se čovjek i buljio svija, da balansira, i čuva ravnotežu. Hod mu je oko sebe sav u čudu. Ko to meni svjetli i zašto mi oprezan i stalan. Tijelo mu se pretvorilo u jednoličnu svjetli? U ovo kratko vrijeme, što ovuda prolazim., spravu koja stvara korake, nesvjesno, ali postojano. još nikoga nisam sreo iz te kuće osim toga svjetla. Na lijevoj strani ceste s onu straifu rijeke stoji - Onda je zastajkivao na ulici i glasno dozivao, kuća s ugašenim prozorima, koji su nanizani na pro­ ali na njegov se doziv nitko ne oglasi i on je morao stranim zidovima u gustim i pravilnim pačetvorinama. i dalje da bude u toj čudnoj i prijatnoj neizvjesnosti. Pokraj te kuće oteščaše njegovi koraci, usporiše se i U posljednje vrijeme oglašavao mu se u dubini kuće počeše strugati po kamenju, kao smetljarske lopate zvonak ženski smijeh i onda opet zamirao. kad razgrću blato. Mir i tišina. Koraci neprestano — Ili mi se ruga Г ismjehuje? Ili nešto kani stružu po kamenju. Svake noći u to doba, kad njegovi koraci za- samnom? Rezonovao je čovjek i počeo mjesto interesa osjećati nemir i nervozu. Mjesto zahvalnosti javljala stružu po cesti rasvijetli se jedan prozor na usnuloj kući i rijeka opalnoga svijetla prolije se pred njim, se srdžba i on je tu netraženu i nametnutu uslugu daleko tamo niz ulicu. Po tom tragu on je znao za počeo s dana na dan sve više da mrzi. Ta ljutina je najvećeg mraka pogoditi pravi put i izbjeći provaliji narasla toliko, da je već otvoreno želio da se rade rijeke, koja zijeva pod njim. U početku je mislio, da strovali u rijeku, nego da još dalje podnosi tu neiz­ to neka dobra duša bdije nad jadnim ljudima što pro­ vjesnost . . . laze ovuda i čuva ih od očite propasti, u koju mogu svaki čas da padnu. Hvalio je Bogu, što još ima takvih —K vragu neka ide i ta kuća i ta žena i to svjetlo, koje ntko nije molio, koje mi se samo namet­ �nulo! I šta hoće ona samnotn, zašto me draži i zašto me izaziva? . . . A život je ove čudne kuće postajao sve za­ nimljiviji i sve nemirniji. Prozori su bivali sve življi i življi. Radosno ga pozdravljali cikotom i smijehom iz punih razigranih grudi. Najednom mu se ukazivala mladolika ženska pojava s raščešljanom krunom dugih crnih kosa. Na drugom mu domahivala bijela ženska ruka u širokim rukavima i sa zvonkim na­ rukvicama, koje su glasno zveckale u mraku. Na trećem lepršao rupčić, ko svilena zastavica i do­ zivao ga neprestano tako, dok se on gubio u daljinu i nestajao na zavojima rijeke ili u gustoj bagremovoj aleji. Njegova se srdžba uspela.na vrhunac. On dalje nije mogao podnositi to neprestano izazivanje i od­ lučio je da učini tome kraj. Večeras je strugao koracima po kamenju mnogo glasnije nego prije. Htio je već unaprijed da objavi time, da se odlučio na nešto i da će to i izvrsitb Ali što je on više strugao koracima po cesti, to se jače isticala tišina u usnuloj kući. Prozori su bili mrtvi. Svjetla nije b il jn i za ljjekd. Virovi na rijeci odbijali su olovni sjaj pogašer\pg ^ b a tako, da se jedva vidi. Kuća je u blizini postajal'a još tamnijom. On je stajao nad vodom МЦЈе se ^iicao. U n jegovoj duši n a s ta d O ra^nina- Kao da mu je najednom usahlo pola života, kao da se najednom odvalilo od njega pola bića i on stoji tako napola mrtav. Takvo Jb značenje dobila za njega ta tišina u usnuloj kući. I nemir i srdžba i mržnja sve.se to pretvorilo u jedno jedino čuvstvo, u duboku žalost nad gubitkom nečega, sto-je davalo kroz nepuna dva mjeseca oblik i sadržinu njegovoj duši i njegovom biću. — Zašto je nema? Zašto s<Jpe smije? Zašto ne domahuje rukom i ne doziva rupcem? Zašto? Zar joj je već dosadila ta igra? Zar se već zasitila čekanja na me i na moje korake? Zar nikada više ne će stu­ piti moja noga po opalnom sagu svjetla, koga je pro­ stirala predamnom njezina bijela ruka i pokazivala mi staze kroz pustoš i mrak? Zar nikada više? Tako je on stajao i jadikovao nad rijekom. A kuća je bila bezglasna i mrtva. U mraku se čuo žubor vode, kako cinka, kao mala zvona obješena 0 svileni vrat obijesne janjadi. Dvije ptice padoše iz neba na. ogromno stablo, kao dvije kaplje rose i ncpomaknuše ni listića u krošnji. On utonu duboko u se 1 u svoje misli. Jedva je prošlo tri mjeseca, kako je njegov život udario na skretnicu i prešao na drugu tračnicu. Jedva tri mjeseca. Još se zapravo, ni odmorio nije, još nije ni odahnuo od toga staroga života, tako mu je brzo vrijeme prolazilo i tako je pohlepno gutao svoje nove dane. A sve to, što se prije dogodilo, sve je to po­ 146 čivalo negdje u daljini olovno i sivo i on bi odvraćao od toga oči svoje dušo svaki puta, kad g0,| bi ga nešto izazvalo da pomisli na to. Htio je, da što prijo zaboravi i što prijo uđe u svoj novi kolosjek. A1 večeras ipak nije mogao da' ne misli na to. Ve­ čeras mu se pričinjalo da nove tračnice ponovno skreću, kao da će spojiti opet sa starom neprijatnom prugom i nastaviti put, od koga je pobjegao. — Nikada! povikao je on sam u sebi. Ja sam na pregibu života kad godine ljudske silaze sa zenita i vraćaju se strmim stubama u crne nepoznate strane, otkle su i došle. I ja neću da silazim tako prazan, tako očajno prazan, kao što sam se penjao po njima do svoga vrhunca. Ne ću! Hoću da uzmem ispod ruke svoju sreću i s njom da se spuštam pa makar to bilo i u sami pakao. A moja je sreća tu, predamnom, ja sam je osjetio, ja sam je naslutio i ja ne ću nikuda *dok se s njome ne sretnem. On je bio čudak. Nije nikad znao, šta nema, a uvijek je bolovao za tim. Imao je svega, a nikada nije osjetio radosti od toga što ima. Imao je ženu. Divnu ženu. Ona je u njegovim sobama izgledala kao upla­ šeno čudo, koje se spustilo odnekuda iz zraka i palo u zatvoren prostor, iz koga se ne izlazi. Paunica u kafezu. Divlja paunica u zatvorenoj krletki. On je zazirao od nje, a ona je postajala još pljašljivijom i još nesigurnijom. Nju su dovele u njegovu kuću tradicije, koje nije on stvorio, nego nečiji tuđi, nepoznati životi, s kojima ga vezalo samo ime, naslovi i baštine. I za volju tih naslova i toga imena on je morao da ostavi sama sebe negdje u kut, kamo nikad nije smio da se svrati i da se pretvori sav u ogromni naslov: ogromno ime, koje je počivalo, ko željezna šaka nad njegovom kućom i njegovom sudbinom. Ona je imala isto takav naslov i isto takvo ime kao i on, i naslovi su se spojili, naslovi su se oženili i naslovi su i živjeli jedan s drugim. To je bilo sve. Čovjek je u njima bio zabačen, kao stara krpa, kojima se sudopere' služe. A1 ipak % on je jednog dana naišao na toga od­ bačenoga čovjeka, bez imena i naslova, koji se je zvao On. Taj je čovjek stao pred njega, upro nijeme oči, sav odrpan, i ljutito zapitao: — Šta je? Naslov, ili ja? Koje ti je od tog dvoga preće? Mene si odbacio od sebe i pustio me da po­ stanem sličan onom jednom beskućniku što pod tuđom strehom cvokoće od zime i sa pravom kune tebe, što mu majku vrijeđaš zbog naslova i imena. A šta ti je dao taj naslov i šta ti je pružilo to ime? Ništa, ništa osim bola i očajne praznine. Ja hoću jednom da padne? s tebe taj tuđi nametnuti oklop i da jednom ja zavladam sa tvojim životom. — Pa zar sam ja kriv? Zar sam ja kriv?! Odgo­ varao je on samom sobi i osjećao, kako ga negdje u dubini srca počinje da peče žalac, kojim ga je po- �rezao čovjek. Oh da ti znades, koliko ja patim zbog — On me hoće da ponizi, rezonirala je ona sama praznine u svome životu, zbog toga poniženja i zbog u sebi i spremala se na odmazdu. Kakvo on ima pravo svoga jadnog ropstva tim slovima pustim, koja ništa da se smatra nečim višim, nego ja? Zar nije moj ne znače osim moga bola i tvoje sramote! Ali šta ja djed i moj šukundjed bio veći od njegova? A ako je mogu da učinim, šta>? njegova prababa bila slavnija i bogatija od moje, — Prekini sramotu, pomiri se samnom i započni to još ne znači, da. je i njegova tetka uglednija od novi život. Ti imaš ženu, divnu ženu, koja je isto tako moje. I naslov je postajao sve to više aktivniji, bun­ nesretna, kao i ti, jer je isto tako kao i ti odbacila tovniji i rezolutniji. Onda je došao slom. čovjeka radi nijemog naslova. I je li to žena? To je Stvar se odigrala vrlo jednostavno. Poslije obi­ mrtvi nakit u tvojoj kući, to je tvoj raskošni namještaj latog ručka sjedili su na balkonu i šutili. Ona je gle­ koga si ti uneo samo zato, da ga drugima pokazuješ, dala u neodređenost sa protestom u sebi, koji se a ne sebe da usrećiš. Jesi li ikada sjeo sa svojom jasno ocrtavao na njezinom ukočenom licu' i u nje­ ženom, zagledao se u njezine oči i rekao sa prijatnim zinim zagašenim pogledima. On je držao u rukama razdraganim čuvstvom: Draga, vani kiša pada, zrak dvije neoguljene jabuke i jednu je ponudio njoj, a je topao kao mlijeko, a ja sam tako pospan, tako drugu je zagrizao sam. Ona se je zgrozila od te neuugodno pospan, da bih htio ovako na tvom krilu pro­ kusnosti, ustala na noge, omjerila ga od glave do pete spavati cijeli život i čitavu vječnost! Jesi li joj to ikada i izustila,oštro i kratko: rekao? Jesi li ti ikada pogledao svoju ženu kad se — N6, žar ti misliš, da su i mene tako odgajali sagne, da cipelu sveže, kako joj zavrište oblici bespo­ »kap tebe. Ako ne znaš, kako se poslužuje dama i moćno i očajno i jesi li ikada zadrhtao od njhove kako se pred damom jede jabuka, onda uzmi guver­ vriske i pružio ruke da je stišaš i ugasiš grozničavim nantu, pa neka te ona nauči. milovanjem. Jesi li ti ikada bio čovječe i jefsi li ikada Onda je i on skočio, našao prikladnu uvredu za zadovoljio njega u sebi?v> . ' , ( • nju, omjerio je poslije toga, kao i ona njega i naslovi — Nisam! Nisam! buncao *Je (on samom sebi u su se međusobno pograbili. Rekli su jedno drugom njedra i grčio se od neizdovoljene žeđe, koja mu je sve što su imali da kažu. Sve grijehove prababa i isušila dušu. Ja nemam djece^ ja nisam đTSc^ja nemam baba, sve poroke tetaka i ujni, sve su jedno drugom žene, ja nisam muž, ja sam'ilaslov, goli naslov i ništa nabrojali u/lice i blijedi kao krpe zašutili zauvijek. više. S\e što imam, svfe je samo ukras, sve je deko­ Ona je naglo zalupila vratima, doviknula mu da je racija tome hladnom dgmonu, koji mi je oduzeo i ^divljak«, naručila kočiju i odvezla se mami. I naposljednji užitak u životu, d^ budem iskren i da slpvi su se razišli. Ali ljudi se u njima još nisu bili jednom zgriješim protiv njega. Aii ja ću zgriješiti^ ja razišli. Navalili su posrednici, sve najbliža rodbina, na­ ju zgriješiti! Tako je govorio naslov i grčio prste,fkao da se sprema, da rastrga neku mrežu, koja mu je stojali da izglade stvar, govorili jednom, kako se ustavila hod. U očima mu se pojavila neka čudna drugo kaje i dojavljiva drugom, kako jedno strada plamena strast, kao u zločinca, kad odluči, da izvrši od neiskazane boli, ali sve uzalud. On je ostao tvrd kao stijena i nije htio da čuje nizakakvo pomirenje. naumljeni čin. — Dosta mi je svega toga, govorio je on svojim Od toga dana nastao je pakao u njegovoj kući. Ženu, koju je htio da ljubi, počeo je da mrzi samo posrednicima. Hoću jednom da budem slobodan i da zato, što se nije usudio da povrijedi i njezin naslov potražim ljubav, pravu ljubav koja će me usrećiti, isto tako, kao što je povrijedio svoj. Kad je u veče a ne ovo, što sam od nje imao. To nije bio čovjek, to spuštao svoj obligatni cjelov na njezino čelo i polazio je bio aparat, koji je točno radio ono što je dolično i u postelju, sam, on je osjećao, da je tim cjelovom epažao točno ono, što nije dolično i život se kretao ponizio sebe i svoga prijatelja — čovjeka u sebi — i vječno između toga dvoga, kao magnetska igla između on je prestao da to čini. Ali nije pokušavao da po­ južnog i sjevernog pola. Htio je da se s njome rastavi, ali ona nije pri­ stigne ono drugo što ga ne bi ponižavalo. Kad je ujutro kod doručka pitao ženu, kako je spavala i stala ninakakvu rastavu. Što više ona mu je poručila, da će se uskoro povratiti i tražiti svoje pravo, koje da li će danas biti lijepo vrijeme za tenis, osjećao je da je glup i prestao je i to da je pita. Ali zato nije joj je on tako bezobzirno uskratio. Da se to rie do­ ni pokušao da joj kaže, kako je to beskrajno bolno, godi, on je strugnuo u provinciju i, eno ga sada na kad je čovjek sam pokraj svoje žene i kako je to obali rijeke pred svojom novom srećom, koja mu se strahovito glupo provoditi obligatnu ljubav, i ono, ukazala tako nenadano i u tako neobičnom liku. Dugo je tako čekao nad ponorom rijeke f raz­ što je čovjeku najsvetije i najuzvišenije obavljati isto tako, kao raskopčati prsluk poslije dobra ručka ili mišljao o sebi, o svom novom položaju, i o onome svjetlu koje se pojavilo na tajinstven način i iščezlo prošetati po aleji poslije mirna sna. Žena je to opazila i u njoj se je pobunio naslov. opet na isti takav način. Počeo je okrivljivati sama 147 �sebe, svoju srdžbu, svoju mržnju i svoje oštro iza­ zovno struganje nogama po cesti. — Uplašio sam je, ili uvrijedio. Mjesto da se ra ­ dujem, da budem sretan, najsretniji čovjek na či­ tavom svijetu, što je ona postajala slobodnijom i što mi se približavala svako veče jednu stopu bliže, ja sam je prezirao, dozivao sa ceste, kao sobaricu, kad ključeva nemam, vrijeđao je i ponižavao i ona mi se konačno izgubila. Zauvijek izgubila. I sad bogzna, kad će mi se ukazati?! Možda nikad, a možda nekad, poslije mnogo mojih muka, koje ću morati da pod­ nesem za nju, da mi opet povjeruje. . . Tako je on korio sebe i optuživao svoju nesmotrenost. U tome času pričinilo mu se da vidi na njezinom prozoru nečiju pojavu, kako je ispružila ruku u mrak, domahnula mu rupcem i ponovno iščeznula. On se sav potrese od nenadanog uzbuđenja i ne čekajući drugi znak primače se obali. . . Visoko nad vodom pružala se uska daska, koja je služila mjesto mosta i vodila s onu stranu rijeke. Daska je izgledala kao mali puteljak, što se na čas pojavljuje iz guštare da ponovno skrene u nju. Op­ korači je objema nogama i polagano se počne verati po njoj gledajući nepr^staho u prozor, na kome se pojavila ona. Na tome čudnom putu, dok/Se^đaska^ savijala pod njegovim teretom i rušila sitni šljunak u rijeku, ribe su se^ budile na pijesku i očajnim pljuskom na usnuloj vodi strelimice odjurile u du­ bine. Pljusak je u prigušenoj mjesečini zlatna ponjava kraj rijeke iz koje se pr< srebren novac i blještava zrna. а ш и и Dojašio je na svom neobičnom konju na drugu stranu i napipao obalu. Pod nogama je osjetio čvrsto tlo i šljunkom posut put. Penjao se uz brdo. Na le­ đima brdeljka zaustavi ga zid. Ogroman zid, obrastao sav u vinovo lozje, stajao je pred njim, kao oštra sje­ kira i odrezao mu put. Nije se ni časak premišljao. Uhvatio se za debele loze, koje su se penjale do niskoga krova na jakome zidu i prelazile na drugu stranu, i uzverao se na krov i pao u dvorište. Pred njim se ukazala široka ledina, zarasla sva u travu, a na kraj te ledine stajala je kuća bezglasna i mrtva. Osjećao je drhtavicu i blizu opasnost, ali i ugodnu prijatnost od tog osjećaja, koga prvi puta sada ćuti, u punoj njegovoj neizvjesnosti i tajnovi­ tosti. Prvi put je upoznao večeras čar preskakanja zidova i upadanja u tuđa nepoznata dvorišta. Prvi put je oćutio ponos potpunog muškarca. U njemu najedamput oživje neki prastari instinkt i on htjede da pocikne u sav glas, ali ga smete neko nenadano tap­ kanje, koje je dolazilo iz mraka prema njemu u naglome primicanju. Toptanje je izgledalo tako, kao brzo udaranje drvenih palica, zamotanih u debelo sukno, po velikom bubnju, ili kao bubnjanje svih deset prstiju po napetoj osušenoj koži. 148 On pritaji dah i osluhnu. Taptanje se oču u ne­ posrednoj blizini i najednom zasta. Dva svijetla oka zagledaše se u njega i on začu, kako nešto frknu na nozdrve slično tihom meketanju koze. Visoki jelenski rogovi sa bezbroj paroščića pokazaše se na slabome svijetlu i ponovno se izgubiše. — Jelen! šapnu on. Otkud ovdje jelen, moj jelen? Barem mu je sličan, ako nije moj. Hm, to je čudan susret. Ko zna, možda to i nije moj jelen, jer da je bio moj, on bi me prepoznao i prišao da mi lažne ruku. — Pst! Pst! oču se tiho psikanje sa onoga pro­ zora, na kome je malo prije ugledao pojavu i pošao k njoj. Na otvoru se ukaza lice, koje se svo vidjelo, ali se ni jedna crta u slabome osvjetljenju nije mogla raspoznati. Samo se moglo razabrati, kako mu se to lice neprestano smiješi. On se isto smiješio. Onda je još primjetio, kako se njena gusta obrva, savijena] u 1пкџ podiže uz čelo i pretvara u oštar kut. Činilo mu 'se, da se dva crna oka na njezinom licu, kao dvije mrlje tinte na bijelom papiru rastežu i razilaze u sve j/eći i sve crnji krug. To se moglo razabrati i drugo ništa. Taj živi komadić njezina bića, koga je mogao da nasluti u tami, imao je toliku snagu, da je prodirao u njega i kopao mu srce, kao što vatra kopa drvo ili voda dube kamen. Tijelo mu je treperilo poput jasike nad rijekom, a svijest mu se gasila. Donja mu je ica podrhtavala. Nozdrve se širile i skupljale, fišta nisu govorili. Samo su se gledali. A to gledanje bilo je puno znakova, koji mole i zovu. Prsti su se na njegovim rukama grčili i pružali prema njoj, i premda je bila visoko, oni su je jakim nevidljivim strujama doticali po čitavom tijelu i vukli je k njemu, k sebi, u sama sebe. Ona je osjećala, kako je te struje nose, kako je neodoljivom snagom vuku u njegovu blizinu i ona im se bespomoćno prepustila. Taj mimički razgovor, ta neizdovoljena čežnja razjarenog opipa, trajala je trenutak dva i stvorila u njima za­ jedničke želje, molenja i snove. — Dođi dolje!. . . šaptao je on i molio i kumio. — Drugi p u ta !... odgovarala mu je nečujno i skrivala oči. — Prozori na tvojoj kući nisu bili tako slijepi, kao noćas. Radosno su gledali u me. Sa onoga si me pozdravljala, sa drugoga dozivala, sa trećega podizala svjetiljku i kazivala mi put, a s četvrtog domahivala rupčićima, kao zastavama. Zašto si me dozivala, kad si noćas takva? odgovarao joj on. — Sutra ću ti biti bolja, sutra! šaptala ona i pri­ tajivala svoj glas, da ne oda, koliko je sretna. Glava mu klonu na grudi i povuče ga zemlji. Oh, kako je to. teško, neizmjerno, teško, što ti samnom činiš, i kako je to dug i beskrajan put, koji vodi do tebe. �— Zašto nisi sretan kao ja? pitala ga ona skri­ vajući oprezno svoj glas, da u njemu ne probudi sumnju. Menije lijepo, tako lijepo, kao da nisam na zemlji, kao da sam u nekim bezgraničnim visinama, u koje si me podigao ti. Prsti se na njegovoj ruci počeše ponovno da grče i pružaju prema njoj. — Ja ću biti onda sretan kad osjetim tebe uza se, . u svojim rukama, na svojim grudima i u svome biću. Onda ću ja biti sretan. — Ah, Bože moj! uzdahnula je ona, kao u ne­ kakvoj omaglici. — Zašto uzdišeš? pitao je on. Zar ne vidiš, kako su naše ruke, naše usne i naše duše željne da sejedna drugoj približe tako blizu, da se više i ne raz­ likuju, da postanu jedno. Dođi! Oči su mi oslijepile od želje. Čini mi se da te u mraku vidim, kao bijela duha, ko svjetao pram. Dođi! — Sutra, šaptala je ona i ispunjala ljepotom čitav prozor. S u tra---On je stajao ukočen i gledao. Vidio je, kako’joj linija sa razdiokom kose .pada niz čelo, preko nos­ nica, preko usnica, niz -bradu, slazi putem između grudi i u talasima se ruši nekud li'dđbine u grozni­ čavu neizvjesnost. I onda svega toga polagano ne­ staje u utrobi kuće. — Sutra, su tra!. . . pondvfjao je on kao omamljen i natrag se vraćao istini putem, kojim je i došao. Sutra je opet stajao, na istome mjestu i molio: — Otvori! — Odmah! Odvratila je spokojno i uskoro f očuli njezini koraci, kako silaze niz stepenice. Vrata su se otvorila i on je ušao kroz njihov otvor u mrak. Pružio je ruku i napipao je uz vrata. Zamrsio joj prste u kose i povukao je sebi. Usne bu mu naticale i uskoro se nabubrile, kao zreli plod. Iz njih se ci­ jedila snaga i ljubavni sok. — U tijelu mi gori, kao da se neki živi zauzlani čvor odmata i ponovno zamata. Šapće joj na usnama. Ruka mu se sama od sebe pomiče i spušta se onom istom linijom, koju je sinoć opazio sve niže i niže i pada u — neizvjesnost. — Ne! kriknula je. — Hoću! — Zar si ti takav? pitala je osjećajući da će uskoro izgubiti snagu i postati nemoćna. Zaplakala je od nemoći, ili od sreće. Suze su mu pržiel ruke. Ramena su ga tukla po njedrima. Kroz otvorena vrata pirio je vjetar i unosio miris cvijeća i breskava. Neka živa neman zahrza i kopitama zadrije u ledinu. — Zatvori vrata! zapovjedi joj on. Jedno krilo lupi o dovratak i ključ se okrenu u bravi. — Zašto plačeš? pitao je muklo. — Zato što sam sretna, odgovarala je i jecala dalje. у — Kad sam sinoć dolazio ovamo bio sam i ja tako sretan. Nisam znao da li bih vrištao od tuge ili jecao o4. s^eće! Zrak, što sam ga disao bio je pun tvoga mirisa, oči, što sam ih gledao, bile su pune mene, riječi što sam ih slušao, bile su pune tebe. Nisam te poznavao, a ni sad te još ne poznam, a ipak Tnt-je duša puna tebe, tvoga lica, tvoje ljepote. Ali kad sam odlazio, kao da sam se vraćao u neke pa­ klene dubine, pune mraka, pune zla, a u srcu mjesto tebe smotala se zmija, i otrov mi puštala u krv i u cijelo biće. Ne, ja više neću ići od tebe. Hoću vječno da uza te budem. Došli su u sobu. U mraku se vidjela bijela po. i crveni baldahin, potamnio od noći. Vukao ju je prema onoj strani i oni su se doskora izgubili u svilenim pokrivačima, kao dejca u perju. Kad je sutra osvanuo dan i sjajnim prstima otvorio mu oči, on se nije začudio kad je ugledao u postelji pokraj sebe poslije duga tri mjeseca zakonitu svoju ženu. Илијас Добарџић Васкрсла бдења сам, тужан крај жала уз студен чамац слушајућ стихије болне несретних мојих дана. Ноћас су у мени васкрсли сви прошли свстови крвави, болни летови кроз прошлост дана. Hohac су девојке ко бсле хурије у руху белом (са црним велом) ко златне кумрије певалс посму бола. 0, како тугујем самац у ове оећања часе ’ ’ i И бројећ часове дуге проплачем судбину дана сам, тужан, крај жала, уз кикот звезда ja тражим гнезда крвавом срцу мом. 149 �Хамид Диздар Тајна бајрамске ноћи Био je од оних обичннх трговчића наше касабе Koju раним јутром растварају ћепенке својих дућана, a увече, са заласком сунца, одлазе својим кућама. A ko нису у дућану увек ћеш их срести где носе за појасом од пола кила тешки дућански кључ. Куће еу им, обично у оним најпрљавијим, тесним махалама и сокацима, где човеку све изгледа као шаком набацано, наметнуто, прљаво. A сваки кутак тих махала одише знојем, чињеним кожама н наљеним кречом. To су најбеднија обитавалишта људока a становници тих насеобина су увек најсиромашнији и најбеднији бескућници или, у оном другом случају, лородице са изгубљеним erзистенцпјама, a са иола туцета, a некад и mirne, голе и босе деце. Било му нме Јусуф, a у касаби ra свак звао Арнаут. Никад се није дознало зашт<гта баш тако назваше, a биће да je рад1т~т;ога- што je. био Арбанас. Говорило^е да*је ир Арбаније пребегао ради неког ућтанка j кбме.je он играо видну улогу. II ништа више оjbefOHpj' личности није било познато. У Арбанију се mirne пикад ниш ^тГЂ ра^ hao. na ra свак држао е^ о нашег човек^. A ипак, он нр 6sJhc $д оних обнчних тргоБЧића. Имао ja нешто <у себи, у говору и у вањштинп, штф ме je често иотезало да му се приближЈШ, H rtđ више пута покуЉавао. — Седам сам irfra умирао од глади, cdlvie мој! — причаше ми Јусуф једног дана. Опазио je да ra иозорно слушам ‘ н да ме интересује његово причање, na je настављао: Био je тиме задовољан и смешкао се. — Седам сам пута, како ти рекох, пребацио дућнске терезије преко гретних рамена и остао без корице сува хлеба. A таман сам седам пута, драги незнанче, за ово време што сам у вашој касаби, напунио ову кесицу сво самих жутих дуката. Не верујеш ли ми можда? Тако ти je, Бог ми помогао! И све je прошло. Добро ми je. Живи се некако. • — A дукати? — упитао сам више из радозналости. — Ех, мој синко — настављао je Јусуф — све што сам зарађивао кроз ово тридесет годииа дао сам. Послао сам другом. И није ми жао. Не, нијо! Да могу својо грешно тело претворити у комад скулог злата, веруј ми, учинио бих то и послао бих му. Поћута мало, одахпу дубоко, истра зиојпо чело џепном марамом и настави: ► — Да. Да. Све би му, све, што би могао и имао послао. Њему, у Цариград. Не знаш ra ти. To je један младић. Учи високе школе и медресе и радује ме сваки њсгов успех. Још су само две годипс и изучиће све. Све! Ра-зумеш ли? Да то могу доче150 катн бно бих, чини ми се, пресретан. A видиш. што јо најчуднијс, ja гам му убио оца! Овојом ]>уком. Цред Tpn.p'CtT и вишв година. bii. io јо то у жк'»:ц‘дњој рамазанској иоћи, уочи самог Бајрама. A били смо најбољи другови. Отац му, вслим, и ja. Он беше тек сжсњеи, a ja момак. Прве му године, посло noрођаја, умрије жена. Имао je само њега, маљушна, недорасла сипчића, Оба смо били обесни и пуни јогунства младићског. Било свега у изобиљу. Хамбареви пшенице белице, смочницо грцају од npeнатрпаности, a девојке ко најлепши цвстови неубрани. . . Од вриске село увек јечи и тресе се. Оба смо били, како ти рекох, обесни, a под сваким смо фшлером оставили део радости наше. A могло се, -могло, као никад дотле. . . И онда се догодило то. Нешто ми учинио на криво, a ja кубуру, о лудости ј *^цдих адна!, и кврц — најбољег свог пријат<*л>а и најмилијег japana сравних са- црном земљом. Да. Тако ти je то било. Свако жаљење било je прекасно. A криво сам му учинио. Пренаглио сам. On je, десет декика иза тога, лежао крај мене — хладан и -укочен, Никад се то, никад ne заборавља! Л а onaj мртвачки ног.тед крвавог Махмута. . . Махмут му беше име. 0, Боже! Кад се тога сетим хладни ме подиђу срси. Јадии Махмут! Очи су му изгледале страховито празне, нацерене и некако стаклене, a грчевит узвик чудног запрепаштења заиграо му дрхтаво око искрвављених усана. To’ ме jTi све, после, годипама и годинама, прогонило. A ja сам бсжао, бежао, бежао. . . И нигдо сташ;а свом гр<‘шном телу налазио писам. A мир се, као ирича давпо слушана, негде у дну касних сећаља скрио. II нигде ra не беше. . . Заморило ra причањо. Успомене na прошлост, на давно минуле дане. Очима му покајнички затр<;перила једна суза, na ипак не може одољети да не настави: — После се све изменило. Срцем тужећи, дому сам долазио, a из њега сам излазио наричући изнемогло. Боловао сам за изгубљеним пријатељем. 0 чему сам год поеловао и радио, мислио сам о н>ему. A бели памтим кад сам са пуном кубуром у руци истрчавао за мрачан шумарак над нашим селом, ноћу, са чврстом одлуком: да кидишем сам себи. Толико je пута тога, драгим ти се Богом куием, бивало. A опет, нешто нисам мошо. Није ми се дало. Не знам ни сам шта ме то суздржавало од тога за мир моје грешне душе тако пот1>ебног ко[>а.ка, a ипак je тако било. Taj корак, чини ми се, опутавапк! тек неколико речи онога чији сам живот ja, иако му ra нисам дао, узсо. Истипу ти говорим. странчо! A веру ти задајсм, до дана даиашљега �нико још из мојих уста није чуо ово што испричах теби. Нико! Али, ето. . . Нс знам ни сам што ми je. Отворило mm со срце. Причам, причам, причам и у том исповедању осећам олакшање и умањивање теготности старог греха. Душа ми се зрачи. Лакше ми нскако у телу згрчену. — И, братац си мој, да ти кажем даље. Последње речи убијеиог друга беху ове: '»Јусуфе, брате, згрешио с и . . . Опраштам т и . . . Чувај ми једино дете моје...« И испустио je племениту душу. A то се тако урезало у моје памћенје, у моју душу, у цео мој живот, да просто не могу ни циглих пет декика бити a да их не изговорим. Да не размислим о њима. Тако je то. Ja сам сдмах напустио Арбанију. Нисам тамо могао да издржим. Сваки ме кутак сеhao њега. Свака ми гранчица шапутал о њему. Распродао сам све што имадох, a то оде у бесцење. Џаба. Једина брига и жеља био ми je он, рахмегли Махмутов син. Наместио сам ra у самом Цариграду. У школама високим и медрасама на гласу далску. Потрошио сам све око њега. Нисам жалио. ЊтјПосле сам се сво овде настанио j a радим и у миру зарађујем кору хлеба свакдањега. -laf 6eQeкако видиш. врло мало, све оста^о зањ у ШрПграду. Tai;o je суђено. — Ејх-хеј! Пусти вакат’, Живот ти je човечј^ драги комшија, ко орахова фус^а на iBaX«M валовима немирне реке. Догађарт тмурни инеиожељни. играју се љуском жшЈОта чове^јега као и валови реке љуском разбијсна ,ораха. Видиш да оста^ф| случајно у Арбанији, да се вел^м то кар није ни до-* годило, ејх, рецидер, шта би ja био? (Неки пустахија и друмски разбојник, сиг^рно! Мрлиш ли Uoжда друкчије? Ако не то, a ono. фамис ми ферчи, био бих у најмању руку обични нљачкаш и варалица. A овако... Хе-хе! Што he рећи цокајаљц1, грех на души и немирна савест. Цели ми ето живот протече у раду, у миру, у молитви. Drapao сам ct/ да што више лоштено стечем и приштедим, само да могу иослати њему. Он и његов живот иостали су циљем и сврхом мога живота. Сваких пет година рада и штедње у овој касаби носило je многе часове радости и задовољства у животу једног младог човека у туђини. Помисао на њега давала ми снагу, бодрила ме у момептима тошких искушења, тешила ме у сивим данима безнађа и клонулости. И тако, како видиш, све до данас. Крупне капљс суза потекле му низ лице, стижући једна другу, a на старачком, пабораном лицу Јусуфову видело се да je ииак задовољан са оним што je учинио у животу својим трудом за радосна изненађења његова далеког штићеника који га може бити и не позна. Који можда не зна ни то да je тај што иривређује за њега убојица његова правог оца. Ко зна што je још остало мени непознато и неразјашњено о томе убојици свога друга, a и о самом убијеноме. Могућс се ту крије нешто дубље. замршеније, загонетно и крваво? Помиелио сам- и то дали je тај тајанствени цариградски ђак икада сазнао за крваву тајну бајрамске ноћи у којој je заглавио његов нлеменити отац који je и на смрти опраштао. И молио властитог убојицу да му чува сина. Сутон се сиуштао низ планинске кланце замрачене фрљавице и падао no ниским крововима дућана и шћућуроних магаза. Околни ћепенци дав!то се позатрарали. Негде у дну тиха сокака ћутао са];рцпсн страх, a крмељиви петролејски фењер сипао ј^тичаво, бледо светло no упрљаним белинама. Нигде живо душе. Ha ћепонку Јусуфова дућана сањиво заш крш ш а стара. огромна брава. -----Цосве тихим кораком CTHiiiao je Јусуф на јед. ну, a ja на другу страну заспалс чаршије. Прошло je од тада више месеци. Јусуфа сам често виђао. a од тада га увек*, не знам ни сам ради ’iePa. векако немирно, брзо поздрављао и одмах. журећи пролазиој иако сам више пута опазио да Јуеуф xohe са мном о ночем да разговара. Ај једнога дана, као изненада, прзчу се касабом: L — Умро Јусуф Арнаутин! Расииато сам no чаршији. Била je истина. Позвали га у општину и прочитали му неки акт нашег Конзулата у Цариграду, у коме jt^ јављено. да се у Босфору, несретним случајем. утопио неки младић. Проводеним извидима се установило да je исти стајао у ближем писмоном контакту са Јусуфом, и Конзулат, њему, као једином лознанику унесрећеног младића, јавља смрт истога. Јусуф je на iy вест пао на сред општинске канцеларије и није се више подигао. Убила га кап. To се догодило једног јесењег поподнева, у пстак, уочи самог Бајрама. Умољавамо све наше претилашнике да аодмире заосшалу дужну прешплату, јер прешилаша u ширење броја претплашника на „Гајреш”, омогућује само наиредак лпсшу. 151 �Шукрија Панџо Плач садашњице Ha троношку седи стари Дуран. Испод натученог, масног феса стрше му изда.нци проседеле косе. Ha лицу, увелом и набораном огледа се нека мучаљнва забринутост. Упалим и водњикавим очима зури он у пролупљену и искривљепу пећ, смештену у углу собе. Међу поцрнелим зубима дими му угарак. Ћути погнуте главе. Само се покаткад узврпољи и почеше. Завирује у недра и иешто пипа no дроњцима кошуље безоваче. Пипа и нашша. Одмнче од очију да боље види. — Хм. Видпм ja да ме нешто коље — промрмља и гњечи међу прстима. Па оиет ћути. Крај њега на дроњавој u избледелој поплви седи његова жена Зојнуша. Kpira жутим дебелим ланеним нкоцем неки похабани гуњ. Обоје су готово у дроњцима. Више њихових глава смештек' je долаф, a на њему се црни комад хлеба зољапика, Прозори на собици зал,епљеџи криама. Ш иша искривљена и почађела. Зидбви .потамнели и испуцали. Све у nesrfura даје (т у ж ^ и прљаву слику тешког сиромашног живбта. — Не знам, дина шта ћу? Ниђе ни трупк. брашна — nponian^ja Зејнуша вшпе за — Па багд .нема ни мало — прену — Нема. — Хм. — Једва сам сеИтекако кутарисала С$У>11 Јутрос, чим je усто, обрлатио ме: дај мајко хљоба! Заинтачио na неће ш гд а. пригледа оно мало јањаца Шећиних. Знаш, молћла мс je. Вал.а нам пођекад. Џомет je и попучи више пута. Је.два сам га наћерала. Отишо je све плачући. A одкуд hy му јадна дати. Оно мало зељаника на долафу треба да развлачимо ко зна докле. Него чујеш! Не би било згорега да ти да мухтар квиту, na да одеш у касабу да фасујеш, ако ти дају што. — Je ли опет да идем у касабу — окрсну се Дуран некако љутито жени. — Па ja, ако хоћеш да ne покреиамо од глади кб пашчад! — Нећу вала, na макар сви покреиали. Ето ти де! Да се ja натежем тамо с опим паптолашима, Нећу, л а Бог. Дошло ми je побјећи у дуњалук, na радите што хоћете. Јес’ Богами! A мислиш ли ти, јадна небила, да се onaj фасунг неће плаћати, a? Ехе, женска махнита главо! Зпаш ли ти, бона, да се ono дијелио џаба лој и кукуруз само кад je било прод гласање. A пошл»с све за врат. Плаћај! Чијем hy? Нпко liehc ушију иза врата, a ja немам ии npeбијене — галамио je Дуран, машући својим дугим и мршавим ручетинама. ш 152 т — A како имаш за духан, укубете један! Вазда туј жмариш кб какав бег, a вамо немаш прашке у кући — дрзну се и Зејнуша. _ Ma какав духан у џомбу пропала, да Бог да. Нијесам у себе виђео палте има хефта дана. Јучер сам иза људи у џамији купио угарке. И то сам дочекб! Ох, Боже, Боже! — впкао je Дуран готово плачпо, na после устао и истрчао из собе. • Пун неког нејасног једа na себе и na све, гушио се. Ишао je журно, готово трчао. Нешто му je куљало у души. Мислио je о свом удесу, мислио о прошлости и садашљссти. ТТТта je on Богу згреii ino да овако пати. Ко му je упртио onaj терет боoia да га носи кроз живот. Ко? Je ли Бог? Није. - Љ ^ди су му га упртили. Јест људи, немилосрдни л.уди. Био je у то уверен. Јср Бог je милостив, a људи су опаки. Они су криви да он пати. Одузели ‘ с?*ху хлсб. Одузели су му његове Долове, његове драге Долове. А-а-а-а зачудио се и застао. Налазио се баш V средаши тих некадашњих њсгових, a сада Ђетковића Долова. Ч.удновато! Пошао je мухтару no квиту. Нћи he on у касабу. Само je онако говорио flaTlfehe. Нће, a да шта he? Додуше туда уз Долове je ближе мухтаревој кући, ати он je ретко овуда пролазио. Неугодпо му je то. Свако би га место подсећало na старо минуло доба. И on би обично тада дубоко уздахнуо. »To су ми људи учинили. Нска их. Ту je Бог, ту je Бог«, шапутао би с некомј прузданошћу да ће тај врховни судија својом терезијом правде надокнадити његово мучење овог света. Како je сад овамо дошао, nnje знао. Збуљено се окротао и посматрао уоколо. — Ама je ли могуће. Велахавле, вела кувете... мрмљао je зачуђен. Суице je већ било поирнгријало. ЈТстњи мир. Нигде ни гласка. Само се покаткад очује пригушеио крекетање жаба доле из бара. И то нско време na опст ћутап>е. Грање na дрвећу тромо виси a лишће ни да се помакис. Све као да изумире у загрљају сунца. Само na об|>енку nnine Долова беласа се јсдпо стабло и лишћо му сс потреса. Јасика je то, уклета јасика, јер ona тропери »усред лста и без ветра«. Ова тишина притисла груди Ј1уранове. Чини МУ сс Да Н(! може да дише. Погледава ииз Доловс. Ciki je ово пекад његово било. Све. И onaj разваљени млин, доле крај потока. Јест, и onaj млин. Ту je on мсљуцао и брао ујам. Ћстконић му opao Долове и т|и:ћипу допосио. Живело се. Добро се живсло. Али нссретна нека кккгговска права оду* :tc му Долове. Зашто? Ta није on бег. Бегови су се били осилили, иа иека им. Ама зашто љему? Једпа �њива na му je одузеше. Оставили га без хлеба. Je — Лијепа нимета, no Богу брате! Само да га ли то права? — Ha она тамо лединица! Онде je он je више. Али шућур Алаху! Доста je и ово. Доста. више иута теферичио na бајрам. Наложи ватру, Само да ми ne скапају од глади. Ваља ми похитит. ирииече шербетњак, na да видиш ћеифа. A сад? Богами се нскако иаоблачило. Могло би ме трефит Сад су ту ротаче што их je изровила Ћетковића У путу — и Дуран прти врећицу, те креће преко крмача. бреговитих селишта кући. — Ех, вакти вада дошла, мора се све трпљеBeh су замирисале прве капи у прашини. Нати — прошапута Дуран и опет потрча уз. Долове. иоси их ветар. Дрни облаци одмичу према Орловцу Бежао je од успомена што ницаху са свију страна. и тихо шкропе ожеднелу земљу. Ницаху и у његовој души и звоњаху јетко, болно: — Да Бог да с хајром — шапуће Дуран и жу— Хеј сјећаш ли се старих земана, болаи — ри уз побелели кривудави пут, a вроћица му се гааптао му je нски глас из прошлости. И on je бе- н.ише na леђима. Запљушта. Први мутни поточићи жао од тог гласа, зачепљао уши да га ne чује, да урљају јаругама, a киша пробија. Мрак се развлага не осети. чи долинама. Из далека се разлеже мукла и испрекидана јека. — Могло би бити крупе — премишља Дуран. Пред апровизацијом у касаби велика je стиска. Гомила људи, жена na и деце навире вратима., — Cpejm што жито није још извретенало. ОмладиОвако са врећицом у руци. Дели се кукуруз. Пи- he с е . * И он даље шапће путем, a обућа му гњетају се мртви. Ту je и Дуран. Гура се и он да iinch _да. Из вреће' ,му се' цсди пиз леђа. Ветар наноси добије. Али, гле јада! Апровизатор му неда^Каже млазове и шиба га с њима. 1 — fka;ncnyhe ми ово жита — јадикује у себи. да je једном већ добио. Не може више. МољаАа Дут — Кад ћу га осуишти ,па самљети? A они ое, ja ран и препемаже се. w — Не морс увијф , човјече, ^ож.ји. Ти би да je млим, код куће убсчсутили од глади. Јал а. . . Јала. Тутњава све јача. Тама обавила Селишта. Посве теби — дере се на њега аћровизатор одебео_и_ гдекоја крупа удари од ледину. Одскочи и забелн бркат човек. je. Све их je више. Већ грохћу ко из решета. Забе— Ама господине, no Ббгу, ако-днаш што се целе увале. мука и невоља! ТТоскап*Јге »ш сви код куће. — Ha оваком невремену да идем. Ох Боже дра— Не море, падсвит. код куће ни прашке, ни залогаја. Море бит’ — Господине, no Богу! :иру од глади. Па ко je све томе крив? Je ли Бог — Ma наспи му^неколпко кила Ma заллах? Није. Љ уди су криви. Људи. Ja, ja. трси — одлучи напослетсф4апровизатор, jkb Како je само њему прије било. К6 у џенету. И Душе додијало Дураново мољакање. ран се занесе. Дође му некако тешко при души. — Тако мој господине!1Фала ти! Код куће m чшш му се да се све онс планине свалише на мам ни прашке. A Бога ми сам и ja гладан. Крч< у мени цријева ко у бадАу. Ни залогаја од јуче н»ега. Гњече га. II он се од неког тешког бола расокусио нијееам, ако ћеш ми вјероват^. A опет код плака. Потекоше му сузе. Потекоше и смешаше се с куће жена, дијсте. Фала ти господине, -no хиљаду пута ти фала — муца готово пресрећан Дуран. капима кишним што тоцаху низ његово наборано Подноси врсћицу, a руке му дршћу. Усуше му не- лице. Заплака и небо смрзнутим сузама. Земља побеле од суза небесних. Побеле, да опет зацрни колико кила. Износи on врећицу и завирују у њу. Жути се кб душе оних што промићу кроз вихор и плачем кукуруз. Дуран га узима na длан. Гледа и шапуће: опевају стара минула времена. Саиш Ораховац Љ убавна сонет — Суљи Дубровићу — Корачам парком a липе миришу: Ha женско тело, на талас парфима, Ha бујну младост и na рајденима Црвеним што но сок свемира сишу 0, Боже, дали у твом делу има Што дражесније но пролетни Пан 1\ад očne мирис коинем и морима II кад ко река струји, блиста дан. У ово доба у иетнм часима Кад гране беху пуне тичјих рима. Некад сам њено лицо целивао II у заносу страсном ja сам брао Плодове златне на њеним недрима. 153 �Хајрудим Бујукалић Севдали/а Где се песма лепа н.егова раалеже II уздахне болно: »Ах, да мије само Сваке лопе и раскошне ноћи Када месец везе своје светле mape Севдалија иијан низ друмове иде И просппа дерте низ махале старе. Кад заструје жицо на седефли сазу И севдали песма отргне се тиха. Мио глас сс његов низ махале проспе У ваздуху титра све стих иза стиха. A девојке из сна тргају се тада II чежњиво руке иружа свака тамо Да ме макар часак у наручју држи II рукама чврстим да ми стеже тело Ах, да ми je само да ми макар часак Љуби груди, очи и у лице бело«. Али он сваку подједнако воли И пева им песме у кристалне ноћи 0 севдаху од rtor гори младо тело II сд пусте чежње у грчу се кочи. ФЕЉТОН Мчх. Зошченко Завежљај Лоповлук, мил-ri моји/терЏе-^- читава и огромна на.ука. с 0 ' У наше време, и самп знате, ако ништа не украдеш — никад на^краЈ. И ћ^ростасна фантазиja je потребна. ■^ Г \ Главни узро£ — пубдика, jfe врло офазрива џ<„ оирезна постеља. ЈТублика je такг.а да увек на стражи стоји и интер^Д своје уува. -Једном реки, видите како чува своју имовину. Очију rte скида. — Очима — веле — лосле можеш^вок гледати где хоћеш. Али имовину своју. обзиром на наше сиромаштво, никаквим начином! не£еш дооити натраг. II то je стварно истина. 4 Зато je лопсв сада постао вео\/а оштроуман, сл нарочитим погледима и невероватном фантазијом. Иначе он са оваковом иубликом не би могао да се прехрани. И ево — на пример, баш сада, јесенас, окрали ('У једну моју познаницу — бабу Анисју Петрову. II још Кг1кву су бабу окрали?! Ta баба сама, могла би врло лако све и свакога опљачкати. И видите чуда — украли у ње завежљај, и ако je, може се рећи, управо на њему седела. A украли су, коначно, помоћу фантазије и замисли. A седи баба на станици. У Пскову. Ha corrетвеном завежљају. Чока воз. A гк>з у дванаест часова у ноћи полази. И ето баба, још ујутру пораније нашла се на станици. Села на соиствени завежљај. И седи. И ни зашто на свету не устаје. Зато што се боји. »Да неби дигли, — мисли — завежљај«. Седи и седи баба. Ту на завежљају она чами и воду пије — дају joj Христа ради, они који иро154 лазе. A због остћлпх малих лослова — за.р их je мало — умити се или обријати — не иде баба — трпи. Зато што je завежљај у ње огромаи и ни у јм н а BparaMie може да уђе заједно с н.ом. A узрок с-у размерс велике. A да остави, кажем вам, боји се. ГГако ето седи 6atfa, и дрема. »Са мнсм заједно — мисли — завежљаја не могу украсти. Нисам ja још таква старица. Спавам ja доста лаким сном — пробудићу се«. Почела дремати божја старица. Мало само, na тек, ооећа iqx>3 дремеж, као да je неко ћушка коленом no нооу. Једанпут, затим други иут, a после трећи лут. »Видиш ти како мира не дају! — мисли стариna. — Како непажљиво на]К)д хода«. Протрљала баба своје очи, пакашљала се и тада виде како неки непознат мушкарац пролази норед ње и из џепа марамицу вади. Вади он марампду и са марамицом заједно нехотице избацује на под зелену банкноту од три рубља. To je управо ужас, како се обрадовала баба Скочила, и разуме се, право за банкнотом, притис нула je ногом, после се наклонила неприметно — iiao да се Господу Богу моли, да воз што пре дође A сама, разуме се, банкноту у шапу, и врати сс својему добру. Тада, коначно, тужно je и причати, али када се баба окренула, завежљаја овога није пашла. A банкнота, у осталом, била фалсифика.т. И била из* бачена само зато, да би баба са свога завежљаја сишла. Ову банкноту с муком je 6<i6a иродала за рубаљ и но. С руског Махмуд Коњхоџнћ �СЕВДАЛИНКЕ Закукале Закукале двијс кукавице Ha јабуци према Бањој Ј1уци, Ha мезару паше Алипаше. To не билс двијс кукавице, Већ то биле двије пашинице. Нешто им се из мезара јавља: »Oj, богавам, двије пашинице, Нисте л’ давно из Мостара равна? Je ли мени Буна на темаму, Куца ли ми сахат у Мостару?« У Мосшару У Мостару шећер мејтеф кажу, У њем’ учи триста дјевојака. Хоџа им je Омер ефендија, Калфа им je лијепа Умихана. ;јнаш ли, калфо, шта ћитаби»кажу£ Први каже да се хоџаЛксни, ч Други каже: немој са далека* b 1 Трећи вели калфу из мејтефа. Кад то чула лијепа Умихана. Све ћитабе за врата баццда, Шећер мејтеф одма\,оставила,. Да се драгом не би замјерила*.' . с i Садих алму Оадих алму насред ат-мејдана, . Гледах драгу девет годин’ дана, Кад je алма за тргање бида, Moja драга за љубљење била. Дуну вјетар сломи алми гране, Дође јаран одведе ми драгу. Ha ме јаран у сватове зове. Мука поћи, још гора не поћи. Ako иођем, нагледах се ја'да, Не пођем ли, нећу видјет’ драгу. У Мосшару У Мостару та зелена ливада С краја на крај ђулбехаром процвала; Ha њој сједи Шахин-Мева госиоја И навлачи Шахинове обрвс. Гледао je млад мујезин с мунаре. Он не може на мунари учити, Већ он стаде на мунари пјевати; »Л’јепа ти си, Шахин-Мево госпојо! Какве су ти шахинове обрве, Занесоше моју памет до мрве!« Све сам дершлн Све сам дертли, све к’арли, Сама с’ разговарам. Колика je дуга зима била, Све сам сузе под јастук салила, Чекајући кад he драги доћи. Ja л’ да дође, ja л’ да дође, Ja л’ да ме се прође! B uho т ју Р.ино пију are Сарајлије Ha Илиџи покрај Жељезнице. Служила их крчмарица Јања. ^Kaico коче чашу додаваше, Сваки joj се за грло хваташе. •Hiporoi'.apa крчмнЈжда Јан.а: %Мап’те ме се, are Оарајлије, Ako Mofy>MKOM м уга бити, Ja не могу сваком љуба бити«. fe л свануло _ •в'к11улбГЈс|л’ сунце грануло, фЛж л’ стићи куд сам наумио, Јзаворје под Ченгића дво|>е, b бблује Ченгић Смаилага. i’ Ј^чаве му двије муме горе, pio ногу двије љубе -дворе: Јлађа плаче,. старија се смије: Хоће л’ умр’јет Ченгић Смаилага!« Двоје драго Двоје драго алкатмеро брало. Где je брало Ту je и заспало. Драгн драгу алкатмером буди: »Устај драга да те нешто питам. »Шта je шире од сињега мора, »Шта je брже од сива сокола, »Шта je више од мермер м.унаре. »Koja ropa зими je зслена, »Koja всда зими леда нема, »Шта je дражс од оца и мајке, »Шта je слађе од ђулбе шећера?« Драга драгзм кроз сан одговара: »Шире небо од сињега мора, »Брже око од сива сокола, »Виша ropa од мермер мунаре, »Шимшир ropa зими je зелена, »Бунар вода зими леда нема, »Дражи драги од ода и мајке, »Слађа драга од ђулбе шећера,« �NARODNO PROSVJEĆIVANJE Fuad Slipičević Nove metode rada U posljednja tri decenija osjetila se velika po­ treba organizovanog rada na kulturnom i ekonom­ skom polju ,naročito među muslimanima Bosne i Hercegovine. Kao logičan rezultat tog zahtjeva, vidimo da se u tom srazmjerno kratkom roku osnovao velik broj raznih muslimanskih društava. U cijelom tom radu na organizaciji, u velikoj većini slučajeva, po­ kazali smo svoju dezorijentaciju i prilično malo smi­ sla za realan rad. Jedna opća karakteristična crta skoro svih tih društava je-da se svako osnivalo na vrlo širokoj bazi i.s a opširnim programom. Bio to jedan obični tamburaški zbor, ili čitaonica, ili antialkoholno društvo, ili ma šta, svak je u svom .dru­ štvenom statutu imao predviđen skoro isti jdjelokrug. Pa i metode, s kojim se pristupalo ostvarenju toga rada, bile su skorot iste. Kao na posljedicu toga re ­ dovno smo nailazili na vrlo' djelomično, često mizerno, ostvarenje preduzetog programa i u ogromnom broju slučajeva, rad svih udruženja, prije ili kasnije, pot­ puno je ugasnuo. Ili su p6jedine~4wme ambicije za­ priječile priliv n o v ih ^ a , i na taj način učinile ste­ rilnim rad društva, ili se cijeli podhvat pretvorio, kako to Nijemci zgodno kažu, u »Vereinmacherek (igranje društava). Na taj se način od cijelog preduzetog posla svr­ šilo ili minimalno ili ništa. Ali ipak, sam taj fakat da su se društva osnivala i da se osnivaju, jasno nam svjedoči da je potreba toga velika i da njoj treba dati što realniju i korisniju formu. Skoro kao jedinu veliku iznimku, koju ta fatalna sudbina nije snašla, možemo označiti djelovanje dru­ štva Gajret, s čijom smo se bilansom rada prošlog ljeta upoznali. Poznato nam je da je i on ponikao slično kao što su i ostala društva, ali zgodnom i re ­ alnom orijentacijom, ličnom požrtvovnošću i uviđavnošću svojih radnika, uklonivši se srećno kritičnim momentima, uspio je da ostvari srazmjerno znatan dio svog programa. Dok su ostala društva osnovana, bilo s političkom pozadinom, bilo iz ličnih ambicija ili ma čega, ubrzo propadala, dotle Gajret stopu za stopom osvaja položaje i zahvaća sve jači korjen u narodu. U sadašnjim momentima ,kad svi teško snosimo posljedice rata, koje su još najtragičnije odjeknule u muslimanskim redovima, ta potreba rada na kul­ turnom, a naročito ekonomskom podizanju, sad je upravo najaktuelnija. U ovih prošlih deset godina mislilo se da se to pitanje riješi partizanstvom i po­ litičkim manipulacijama, pa se u tom smislu i naj­ 156 češće ispoljavao osjećaj te potrebe. Kako je nekorisne i neplodne posljedice imao cijeli taj period, vidimo najbolje danas. Jer danas, kad nam je svima jasno da se na površinu ne može pomoću stranačkog i po­ litičkog demagogisanja, naglo se mijenja situacija. Bilo je i neprirodno da vode prvu riječ oni koji za to nisu dorasli, pa bili oni iz redova intelektualaca ili neintelektualaca. Danas, dnevni političar ustupa mjesto sitnom, mučnom i iskusnom radu javnih rad­ nika. Prirodno i logično je da ti novi ljudi trebaju da. p*vedu prvu riječ, jer je plaćaju požrtvovnim truddm. Ti novi, ti pozvani, što spremaju za buduć­ nost, treba da, prije nego što zađu duboko u posao, nađu najzgodniju formu i sistem rada. Oni treba da se koriste prošlim iskustvom i pođu novim stazama. Vrijeme je da nam jednom svima bude jasno da ćemo moći, možda i tromim, ali ipak sigurnim korakom na­ prijed, tek onda, kad počnemo savjesno da njegujemo i razvijamo ekonomsku i kulturnu narodnu snagu. Bacimcr još jedan uzgredan pogled na to iz kojih je redova najprirodnije da se rekrutuju ti novi tipovi radnika. Lako uviđamo da ta uloga zapada mlađe generacije. Jer starije generacije, čast iznimkama, bez obzira na njihovo obrazovanje i kvalifikacije, živjele su i sudjelovale deset godina u jednoj zatrovanoj at­ mosferi, pa su mnogi, i ne htijući, morali da se pokore toku stvari i zato su izgubili smisao za novi način rada. Nije isključeno da i među njima ima još oču­ vanih pojedinaca, ali te možemo smatrati kao rijetke iznimke, i tako groš novih radnika treba da da svjesna omladina, bez obzira da li su to mlađi inte­ lektualci, studenti, srednjoškolci, zanatlije ili radnici. Iz te omladine, bez razlike spola i zvanja, najprirod­ nije je da proiziđu ti mnogi kulturni pioniri. Samo, prije nego se svojski late posla, treba dobro da raz­ misle na koji način da se tog posla late* jer potrebno je da uložene snage donesu maksimum dobiti. Zato je potrebno da iskustvo i znanje predvodi, a izdržljiva suradnja i disciplina ostvaruje. U svim modernim podhvatima preovlađuje princip nacionalne podjele i specijalizovanja. Kad bi taj princip primjenili i kod nas, sigurno bi donio najviše koristi. Omladina bi dakle trebala da razumno razdijeli posao. Shvatljivo je i jasno kao dan da jedan odbor nije u stanju da se sa jednakom intenzivnošću baci u svim potrebnim pravcima na posao. Ne može jedan odbor da se bavi svim sitnim potrebama jedne biblioteke, a u isto vrijeme, da se stara o analfabetskim kursovima, organizovanju i usavršavanju jednog �pjevačkog hora, ili ma kakvog orkestra, priređivanju predavanja i još mnogim nužnim stvarima. Moć svakog čovjeka, pa i određene grupe, ograničena je. Kad bi se pak taj rad raspodjelio, kad bi se jednom stvari bri­ nuli specijalno oni ljudi, koji za to imaju smisla, a drugim ličnostima prepustili drugu sferu djelovanja, pa kad bi se uz to razvilo prijateljsko natjecanje među njima, razumljivo i prirodno je da bi se tim sistemom više postiglo. Iz potrebe da se ovakav rad reguliše, zatim da se na vrijeme zapaze i otklone svi mogući sukobi, trebala bi da postoji intimnija saradnja među pojedinim društvima, i što je glavno, trebalo bi da sve prožima ista ideja i isti zajednički cilj uz svjesnu podjelu. Dakle trebalo bi da među njima vlada živa kooperativnost. Ovu vezu najbolje bi održavali mjesni ili pokrajinski centralni odbori (već prema potrebi). U ovim odborima zasjedali bi kao funkcioneri članovi pojedinih društava s uglednim i iskusnim ljudima, a imali bi i zadaću nadzornih odbora. Iz ovih cen­ tralnih odbora davale bi se direktive, koje bi pojedini odbori (prema tom kome je predlog upućen) nastojali da u što boljoj i preciznijoj formi izvedu. Prema tome ovde iznosimo potrebu sekcionisanja rada, potrebu sekcija sa potpuno određenim programom i precizno izrađenim djelokrugom, koji se ne bi zaustavio samo na fraziranju. Inicijativa i vodeća uloga u ovom cijelom radu prirodno bi bilo da pođe od Gajreta. Stvarno, sveu­ kupni program ovih sekcija nebi bio ništa drugo do preduzeti program Gajreta, sveden na jednu novu i bolju formu. U tu svrhu Gajret bi još tokom ove go­ dine trebao da sazove jedan kongres svih postojećih muslimanskih društava i da se na njemu prodiskutuju sva moguća pitanja koja tangiraju s ovim pitanjem. Gajret bi trebao da na tom kongresu pozove na saradnju i smišljen rad sva društva, a da tim u mnoga unese novog života. (Drugom prilikom govorićemo o tome šta bi sve imalo da se riješi na tom kongresu detaljnije.) Riječ »Gajret« trebala bi da postane kri­ latica u ustima muslimanske omladine i da označi veliku preduzetnost mlađanog duha. Gajret tridesete godine XX-tog vijeka trebao bi u našoj užoj historiji 'da se obilježi početkom jednog smišljenog i jakog po^kreta među najširim slojevima omladine. Zaista, da­ našnja naša omladina je najviše pozvana da učini veliko djel^ i da se mnogostruko oduži sredini iz koje je nikla, a preko toga i naciji, te da ostavi lijepu i trajnu uspomenu o sebi u potomstvu. Tpm r UUliL Poslednja dva decenija našeg političkog života i njegovih borbi ličnost rahmetli Sakiba Korkuta iznela su na površinu i učinila ga markantnom figurom uopšte, a među našom ulemom napose. Kao borca bliska svojoj sredini, njegov rad bio je obeležen žučljivošću i upornošću pravog narodnog tribuna, bez naročito izrađene perspektive za buduća pokoljenja, Taj rad nije bio ponikao iz nekog sistema; naprotiv on je bio, moglo bi se reći, spontan, deo njegova temperamenta, ali ipak stvaran i u skladu sa po­ stojećim prilikama. Zbog pomenutih osobina, njegova politička figura jasno odskače od drugih njegovih savremenika čije su odlike bile naglašene mnogo manje otvorenom i jasnom notom. Sem političkog, zapažen je bio i novinarsko pu­ blicistički rad rahmetli Sakiba, i van granica Bosne i Hercegovine, uvek praćen osobinama njegova živog temperamenta i čestita karaktera. Za vreme naših najtežih dana u 1914. godini, rahm. Sakib za­ uzima se otvoreno za našu braću pravoslavne vere što je, u ono doba, moglo da bude sudbonosno po njegov život. U svom organu »Misbahu« on otvoreno piše, odmah posle atentata, da muslimani ne smeju u ovim sudbonosnim danima da nasedaju kojekakvim /5 7 �agitatorima i plaćenicima i da dižu ruku na svoju istokrvnu braću i njihovu imovinu. Kad se uzmu iz­ nimne mere koje su u ono doba vladale, kad se ži­ votom plaćala i najbeznačajnija aluzija, ovo pisanje rahm. Sakiba tim više odskače u svojoj vrednosti. Sem ove i mnogim drugim tendencijama pokojne Austrije rahm. Sakib umeo je da zabode žalac svojim perom. Nastojanje Austrije da među bosansko-hercegcvačkim muslimanima zatre svaki trag ćirilici upalo je njemu u oči pa je on, kao prijatelj srpske orientacije muslimana, zagovarao ovo pismo u svom organu >Misbahu«, donoseći često puta članke pisane ćirilicom. Njegov kulturno prosvetni rad kretao se, pored kratkovremenog rada u Gajretu, gde je izvesno ’ vreme fungirao kao predsednik, mahom oko reformisanja verskih škola i njihove nastave, kojom je prilikom uvek vodio glavnu reč i bio inicijator mnogim izvršenim reformama. Njegova ličnost u Vakufskom Saboru bila je, može se reći, poluga koja je pokretala ovu nažalost učmalu našu najveću insti­ tuciju, jer je i ovdp, može biti, više nego igde, nje­ gova ličnost dolazila do izrqžpja-u interesovanju za sva moguća pitanja kaoM fljihova problemska pro­ dubljivanja. Da je ova tvrdnja u celosti opravdana, jasno nam je pokazalo p'dslednje zasedanje Vi »kog Sabora kad r a h m . Sakib nije mogao u njemu da uzme učešća radi svoje bolesti. _ Posle rata, rahm. Sakib baca se isključivo trn poliličko-partisko polje rada koje nije bilo u skladu sa njegovom političkom orientacijom pre rata. U ovom našem političkom periodu rahm. Sakib iskrsaje kao vrlo spretan partiski organizator, ali usled ne­ dovoljnog poznavanja psihologije naših masa i svog iskrenog stava, akcija njegova i njegovih prijatelja, kojom su hteli da pomere orientaciju naših masa prema Beogradu, ne žanje željenog uspeha. Posledicu ovog nerazumevanja muslimanskih masa bila je ta da je rahm. Sakib, sa svojim drugovima, potpuno izišao iz koloseka političkog života. I pri kraju njegova života i u velikoj bedi nje­ govi neprijatelji ne zaboravljaju da g i potpuno one­ moguće i ruinišu pa mu ometaju njegovu želju da postane muftijom travničke oblasti, što mu ipak naposltftku uspeva pomoću njegovih prijatelja. U današpje doba kad muslimane Bosne i Herce­ govine ponajviše baca u nazadak pomanjkanje do^oljTtog broja savremeno obrazovane uleme, gubitak našeg rahm. Sakiba tim je teži i osetljiviji po našu zaostalu sredim*. Ne prežaljujući ovaj gubitak, Gajret se pridružuje našoj opštoj žalosti, moleći se Svevišnjem Alahu da rahmetliji podeli dženetska iseliaT 'T ГАЈРЕТОВ ГЛАСН, — Г“ Шнаад — велики добротвор (легатор) i ILI • ia Г л а в н и О д бор Г а јр е т а п р и м и о je п и с м о од L lly i И н д у с т р и јс к о г П р е д у з е ћ а Д о б р љ и н — Д р в а р A . Д ., С а р а је в о , с л и је д е ћ е г с а д р ж а ја : » Ц и је н е ћ и р а д В а ш е г д р у ш т в а н а к у л т у р н о -п р о с в је т н ом п о д и з а њ у н а р о д а , Г о д и ш њ а С н у п ш т и н а а к ц и о н а р а Ш у м с к о - И н д у с т р и јс к о г П р е д у з е ћ а Д о б р љ и н — Д р в а р A . Д „ о д р ж а н а 8. м а ја 19 29 . о д о б р и л а je В а ш е м д р у ш т в у с в о т у од Д и н . 5 0 .0 0 0 .— (п е д е с е т х и љ а д а д и н а р а ). О ву см о В а м с в о ту д а н а с д о з н а ч и л и п р е к о З е м а љ с ке Б а н к е за Б о сну и Х е р ц е го в и н у , н а В а ш ч е ко в ни р а ч у н код П о ш т а н ске Ш теди о ни це. Ж е л и м о , д а овом св отом с т в о р и м о к о д В а ш е г д р у ш т в а л е г а т , к о ји fce н о с и т и и м е н а ш е г П р е д у з е ћ а и од к о је ћ е те сам о и н те р е с т р о ш и т и н а ц и љ е в е В а ш е г д р у ш т в а . У В а ш е м н у л т у р н м о р а д у ж е л и м о В а м н а п р е д а к .« H a о с н д в у овог п и с м а и п р и је м а о д о б р е н е с к о -И н д у с т р и јс к о П р е д у з е ћ е Д о б р љ и н — Д р в а р A . je з а ч л а н а В е л и к о г Д о б р о тв о р а Г а јр е т а , те he л егато р а т р о ш и т и н а м а те о вог л е г а т а н а ц и љ е в е с в о те , Ш у м Д . уписан о с е no ж е љ и д руш тва. П о в и с и н и у и а з а н е п о м о ћ и н а ш е м Г а јр е т у , ово у г л е д н о д о м а ћ е н а ш е п р е д у з е к е д о л а з и ' н а п р в о м је с т о п о с л и је Б а н к е Г а јр е т к о ја je н а јв е ћ и д об р о тв о р Г а јр е т а . И з р а ж а в а ју ћ и ц и ј. у п р а в и о вог л р е д у з е ћ а , и о в и м n y те м , н а јс р д а ч н и ју б л а го д а р н о с т Г л а в н о г О д б о р а Г а јр е т а , п р е д у з е ћ у ж е л и м о д аљ њ и п р о с п е р и т е т и с р е к у , и с т и ч у ћ и га к а о п р и м је р д р у г и м а . 158 Гајретова забава у Љубушком Дпна 14. марта 1929. приредпо je Гајрстов пододбор У Љубушком уепјслу паОаву у коригт Гајрета. Чист прнход наноспо je Дин. 9.353.75. Забава je у< пјела у гваком погледу. Програм забаве иаведен je на евеопште аадоволи-тво nyблике. Угпјеху забаве много je допринио Гајретов добротвор, иародни љекар г. Садик е<|>. Садиковић, који сваком агодом номаже ово друштво, те je и еам и ако о тешким иапорима дошао и поејетпо ову забаву. Пригодом споменуте лаГтпо г. Садик еф. Садиковић еакупио je Дин. l.ooo добровољиих ирилога, a оам je дао <-вој прилог од Дин. 200 .— п поглао баклаву за бифе у вријсдноети од Дин. 200.—. Сматрамо na дужност да ее срдачно пахвалимо нпшем евагдан.ом доб|к)твору r. Садик еф. Садиковићу na н.егову иажњу према Гајрету. Надаље пгкрена хвала пододбору Гајрста и ii|iiipel)iiвачком одбору овс naOanc који евојнм радом .miipiiiiiijciue овако ф јн о м успјеху ове аабаве, a наЈтчито гг. Ллији Ормаиу и 'ћамнлу Хаџићу. који екупише своту од Дин. 3.027.— доОровољних прплога. Добровољни прилозп г. Садик еф. Садиковићч У овој поеловној годшш послао нам je народни љепар г. Паднк еф. Слдиковић елиједеће иппоее, сакупљене na Олок na Гајрет и то: У јулу Дин. 1.095.—, у аугуету Дии. 710.—. у геитемОру Дин. 750.—, у октоОру Дин. 545.—, у јануару Дин. 1.273.—, у априлу Дин. 345__и у млју Днн. 390.—. Нашем добротвору топла хвала и живно! �Гајретова забава у Ноњицу Лијеп примјер Tjjohii ,ч»»ii рлмаза: 1' i‘Or Бајрамл Гајретои пододбор iipir1'сдио je оиЈримеку nafti «.v, уз судјеловпње музике Јадрапике Динвзнјскс Облиети из Мгнтара. Забана je лијеио nocjeheiia како од муелнманл тако н од ('рба npauoi-лавпих и успјела je врло доЛ|к> kako у моралном тако и материјллном погледу. упев у обзир данашње прилике. У мптерпјалном погледу успјела бн имного боље да je fino бољи датум. ну ипак пододбор je задовол>пн аа реаултатом. Дилетанти «у одиграли иа свеопће задовол>с1гво оба комада »Мухлџира. и »Честнтам«. a на|>очито у драми »Че1'титам« ипакле ку ее гошођицс Десанка и Анђа Глигоревић и задивиле r .y публику. Гнојом добротом и гусретљивоiuhy ofije гоопођице задужиле «у нае много у сваком погледу, јер ву и при проелпви Гајретовој двд пута играле у »Противницима« од Мурадбегопића у Коњицу и Јабланнци главне улоге и допринијеле да забаве испадну онако одлично. Бруто приход од забаве био je 3.400 Дин. a рапсод 1.340 Дин. Доб|)овол.не прилоге дадоше rr.: По Дин. 40.—: Данило НЈкоро и Мехмедалија Хаџић; no Дин. 35.—: Светозар Мужијевић; no Дин. 25.—: Мухаремага Лпховац: По Дпн. 20.—■« Огманага Драче, др. Иво Јелавпћ. Ва<о Ламбнћ, Илијагат \l..n r..L и II Салпм е л н ..1. л /V. Dr.nni.nil. 'ln n i15.—: : . UnLnn .. ^lacirti. ~Т. . ■.L Мушнћ еф. Реповац: nn no Дин. НеђеЖко Мустафа 'finninh. Каленпћ. Сунда СудопИ. Мустафа еф. Крезо и Џаферага ЏенетиК: no Днн. 10.—: Хасан Шашић. Драго Мандушпћ. Жужа, Шмчило РадаровиФ. Стаико 'Hvnnh. Нпјаз Агнћ. Араповић. Мухамед X. ДСусејиновић, М. ГлпгоревиН, Мехага Механовић. Идризбег X. Хусејиновић. Јован Сломовић. Ејуб Пирко. Ана ТомашЈвић, Адцнја Мулпћ. Хаеан Софтић. Реуф Гашевнћ. A“:w АлагиН. кш*а IiotobiiI Теуфик Јунуз; no Дин. S.—: Хакпја Aniti. CoicoaoBnl <Iio Кузро. Д. ToMnh. Лзепосапа и 'Буро ToMnnieniih. Нови утемељачн Гајрета •За утемел.итеље Гајрета ушпаше <r Сејдић u Аеиф Сарајлић, оба из Hpr. Брода. Живјели евјесни пријатељн Гајмта! Аепф; Примјер за углед Гоеп. Мулага Казпја. трговац н потпредеједнпк нашег Пододбора у BinoicoM. иекупио je гвоје ракиј^ обећање п даровао je 0 метара la штофа еа прпбо|>ом за два одијела двојици Гајротових еиромашних пнтомаца. Норед тога Г. Казија je овпх дана даровао овдашњем ufliiieu мушком конвикту 00 кг. ниринча. HiTiih.vhii и овом приликом овог нашег пожртвовиог ii агилног раденика као примјер другпма. мн roin. Казпји најтоплије благодарнмо. Поклон Гајрету Приликом п|И)славе Гпјретове 25-годпшп.пце у Скопл.у, г. Добр. Раденкопвћ. члан На|м»диог Позоришта Кралл Алекеапдрп. уступпо je Гајрету бегплатпо ion комлда позорпшнпх дјела » Х а џ и Л о ја « од Б. H.vniiiha. Овај поклон учннпо je г. Раденковпћ у епомен евога бпвшег учнтеља. пок. Мплорада IIoTiioBiiha. редитеља Народпог Позоришта у ('копљу. првог ннтерпретатора »Хаџп Лоје« у loos. год. — Главни Одбор ••рдачно лахвал.ује г. Раденковпћу. Друштвепи пододборн н повјереницн. којп ипеу давали овај noaopnniiin комад. прплпком забава. нека ее обрате Главном ОдбоЈ>у. да нм тај комад пошаље. Гг. Oranu u Лбдулгоиија м. (mIm UIi. т|.таци ira М»r."«j,i. ш ш ro.liimiuiiiii . M|,Tl|. кој„ ицд, д,,, ш ј„ о. г.. евоје непрежал>сп<' Majice рахм. Дсрпе-ханумс. уиисали ' У Ј*‘ :w чл,1Иа Утемеллча I ајрета <-а свотом од Дин. 500___ Главни Одбор Гајрета захвалним епновима њнхова родителл топло захпаљује. a мерхуми иека je џенетгко нпсељс! Нови пододбор у Штиау Са скупштине члаиова у Штипу дана 2S. априла отпоелан je. Главном одбору слиједећи брзојав: »Ha данашњем збору грађана града 111типа без разлике вероиеиовеети о- нован je Гајретов пододбор те Вам са истог шаље ердачне иодзраве. Живели! — Председник збора: Хуе и н Ј a х и h в. p.« Уз njmiioMoh Епископа Господина Веипјамина ТаушаnoBHha и 'Госиоднна Великог Жупана Брегалничке Области Михајла Мпхајловића основан je пододбор Гајрета у Штипу. Ha олржаном збору изабрана су гледећа господа: предеедник: Хусеин -Јахпћ, војнн имам; секретар: Бешнр Ремзи-Пинтул. еекретар^Окружног Муфтпјства благајник: Шабан 0. ЈашаревиН. oiiarljHinc Вакуфске Управе; ревнзори: Мустафа 0. "Окикић. прииравшпс Окружног Муфтијетва и Али-Рпза Лџ(,м. т]товац:- заменнци: Али Шефикбег Муртеза, рентнјер; l' I 'I. 'tIIII ...I. T1Беримовнћ, Л1.Нllnni.k ..nimnini. ..... ieiiiqi^tk рентпјер IIn D.n.n Риза VnAiin Хафиз HTnn..il. Шерпф, .члан суда Ошпти|Те. У Надзорни Одбор изабранн су гг. Еписсог Венијампн ТаушаношЛ. командант Брегалнпчке Дивпзијске Облаети див. џен. Душаi\M aрковиh. Велики Жупан Брегалиичке Области Михајло Мпхајловић и Окружнп Муфтија Веј<пд Алпшан. Го|»н.а гспода еу пдабрата у Надзорни Одбор no жел>и г. Епископа a <• обзпром на бољн успјех n опдапш.е a овом збору ушч-ано je npeico 50 чланова. међу којимГ<iV највпђенпјп ГЈтђани и цвп вишн чпновпици н офиnpn |ш града Штипа. Новом пододГору желнмо добар почетак у раду за Г‘'1,,РТ ,и оЛи-1не п-1одове тога рада' Нови пододбор у Бос. Броду Ha дан 21. ппрпла 1029. одржлна je скупштпна чланова Гајрета у Бос. Броду. ha којој je изабран новп пододбор. у који су унпшлн следећи чланови: Предгједнпк: Др. Каеим Дилберовпћ. срегкн љекар; тајuiiic: Хнлмнја Хоџпћ, чнновишс т поставе; благајншс: Џемалудпн Руждија, еудски приггав; ревизори: Аеифага X. Сејдић. тргов.ац и Спбпт Арслан. кафеџија; Замјенвци: Фпнк X. Arnh, чиновннк Стандард Опл Комппније; А<-нф Сарајлпћ. железнпчки намјештеник и Сабит Мујкановић, месар. У току прошле годнне <-тарп je одбор одржао једап тефернч са пЈкхлавом 25-годишњице Гајрета н годпшљу зимску забаву. Пододбор je имао у прошлој годннп 10.403 Дин. прихода. Оснм проелаве 25-годишн.ице са тефернчом те годпши.е ЗАблве пододбор je настојао да tokom годпне прикупи што nehii број чланова. те je њнхов број пораетао од 40 na 120. Да би се и међу муслиманкама нешто радпло. предсједник пододбо!»а одржао je у прошлој годпни у овдашљем кнну umne предавпнл из подручја хнгијене, попраћеннх са филмовима Минпстаретва Народног Здрпвлж.. Ова еу предавлн.а бпла намијењена специјално женеким. алн иа жалоот, врло мали број муелнманки norjehimao nx je. У идућој годипп покушлће i e опет еа држањем елпчних предавања за женске. У задње дпвје године попојала je у Бос. Броду Муелнмаиека Чптаоннцп. која je имала гвој тамбурашки збор. Пошто ннје могла спмостално да опстоји. то je лшсвпдирала п 159 �еав onoj инпентлр (отолопо. отолпцо п инотрумепте na тамбурашки збор) нрсдала на екуиштини пододбору Гајрста. Ца ове ствари не-бн пропале .пододбор je нзпајмпо један јефтин локал, r;ije he се те ствари оставити, a локал he уједно служити као просторнје иододбора, гдје ће се чланошг чешће да састају. Овако лијеп п успјешан рад нма се у првом реду захвалитн ножртвовном предсједнику г. Др. Касиму Дилберовићу н осталим члановпма пододбора, којн настоје да се Гајрету донесе што више материјалне и моралие користи. II оинм путем Главни Одбор изриче своју топлу захвалност старом одбору на челу са вриједним предсједнпком, a новом желпмо да пође путем старог одбора, na he успјех битп оспгуран. Жпвјели! Нови аододбор у Љубињу Дана 28 . апрпла т. г. пододбор Гајрета у Љубињу одржао je изванредну скупштину, na којој je међу оеталнм изабран слнједећи одбор: предсједник: Смаил С. Сердаревић. управник поште; тајнпк: Јусуф еф. Жујо, грунтовни вјежбеник; благајник: Мехмед Карабег. порески чнновник; ревизорп: Алага A. Сердаревић n Станко Новокмет; замјеник предсједнпка: Бошко Бијелнћ; замјеник тајника: Азпз Сердаревнћ n замјеник благајннка: Мухарем 0. Сердаревц^ Новом пододбору желимо много cpehe и успјеха у'рад у Повласшнца Гајрешу за војну музику Ha молбу Главног Одбора Гајрета за повластицу приликом одржаваша друштвеиих забава и тефсрича, na којима судјелује војна музика, Миниетарство Војске и Морнарице, рпјешен>ем од 2. фебруара т. г. Ab- Бр. 34.357., издало je следеће наређење: »Ha молбу Главног Одбора »Гајрета« у Сарајеву, пмаjyhn_y внду цнљ п рад тога Гајрета, наређујем Д а се у П р а в и л н и к у т а к с и р а њ а Ф . A . Б р . 94 08 од 22 . I I I . 1 9 2 2 . у ч л . 1. п о д б ) у н е с е сл е д е ћ а д о п у н а : Г а јр е т у и св и м а њ е го в и м п од с д б о р и м а и п о в гр е н и ш т в и м а п р и л и к о м п р и р е ђ и в а њ а д р у ш т в е н и х з а б а в а у м ес ти м а гд е в о јн е м у з и к е и м а , п р е д в и ђ е и lo n ^ C T од s/ 3 о д р еђ е н е та кс е .« Новн аовјереннк у Охриду Дана 10. маја 192?. пменован je повјереника Гајрета у Охриду г. Демир-Салихошф ^ д у л а х , срески муфтпја и дато му у дужност да у што Kpaheu времену попшпе-чла*нове, сазове скупштину и изабере пододбор. Желимо му сретан успјех! “Ј i . & 5 Рад аовјереннце Гајрета у Цазнну О » В о јн и л и ст « бр. 10 с т р . 39 7-^ -3 98 .« Cnpehe се паа^нл друштвеним пододборима и поверсништвпма на горњу повластицу, да се, приликом друштвеннх забава, користе њоме. \аажњу / 4пододборима 1 и‘dповјереницима! Бивша питомпца Гајретова, гђа Хасиба ветеринара г. Салпха тЗилала у Цазпну недаститој жељн, иненована подј&ренпцом Гајрета Билал je за кратко вријеме свога дјеловаља чланнца п једну утемељачицун na he ових дан штину n пзабрати пододбор. У гђу Билал требале би да t e угледају и друге напредније муслнманке. *о Onaj геот г. X. Атпфа Квакићв пока будо примјер дру. riiMii, кад гс булу враћалп оа Хпџаза. a прнлагачу желимо ерстан пут и повратак у домовнну! Госп. Др. Решид Куртагић, кр. јавни биљежннк у Кутини (Хрватска) дозначпо нам je Дин. 100. добровољног прплога. Хвала и жпвио! Госп. Илијао Тафро из Рогатпце послао je Дпн. 100.— као дар Гајрету. Госп. Касмм Крехић послао je 2 дпонице Банке Гајрет у вриједностн од Дин. 200.— као прилог Гајрету. Дароватељима топла хвала! . Добровољни прилози Г. Хафиз Салих 'Bornih, повјерепик Гајр'ета у Прн.авору, дозначно нам je Дин. 100.— као добровољни прилог од X. Атпфа Квакића из Кањуховаца, којег je дао при свечаном бдласку na Хпџаз. B e h р а н и је je Г л а в н и Одбор з а т р а ж и о с п и с к о в е д р у ш т в е н и х ч л а н о в а и з е в и х м је с та . К а к о и п оред у р г е н ц и ја нек о ја м је с т а јо ш н е д о с т а в и ш е т и х с п и с н о в а , то се м о л е , и о в и м п у т е м , д а то ј т р а ж њ и ч и м п р и је уд ов ољ е. Из уредништва Ради краткоће времена, у овом броју није нам било могуће да донесемо извештај о Гајретовој турнеји у Скопље. Зато ће следећи број бити, углавном, посвећен овој веома успелој турнеји. Gajret u svakoj kući, znači sam o njezin napredak 160 �za Bosnu i Hercegovinu C e n tr a la : S a ra jev o S je d iš te D ir e k c ije : B eo g ra d F ilija le : B r č k o i N ovl-Sad r : Med. Univ. Dl i i specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 1 Ordinira s v a k im d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne ШТАМПАРИЈА BOSANSKA POSTU KLIŠARNICA RASTR1RNICA И з p a ђ у j e: раановрсне банковне, трговачке в индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне кљижице, чекове, дипломе и т. д., те разна сгручна дела, календаре в остала израдња солидно, брво в no умереној цени Властита књвговезннца израђује све врсте трговачквх књига в протокола, као в разне галантервјске в картонашке послове no мери н нацрту SARAJEVO КЊИГОВЕЗНИЦД — СТЕРЕОТИПИЈД jj SVA K I M USLIM AN TREBA OA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetam nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jre t” Narudžbe: Tvornica cigarpapira ĆUKOVIĆA ULICA 7 •• TELEFON BR. 27 Гј S. D. ALKALAJ. Sarajevo •' može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �B an ka G a jre t d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Od čiste dobitiSdaie 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jre t”. B anka se bavi svim u bankovnu struku spađajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa — •-*-—a *i devizama.•*---*— i pupivalutam Zavod je ‘акоаег takot . . doznake u domovini lam o siguran. Osniva, organizm e i rukovodi- . Sve _______ _________ i ’inostranstvu obavija ' G ~ ajret n ajbrže i najkulantnlje. . . . u1lo šk e ukakreditne i privredne ustanove. Osniva i podu* B anka pire razne kulturne i hum anitarne ustanove, m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba iiinmiiiiiiitiiiiiiiu iiiniiiiitiiiur i Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Dr. Omer Bahtijarević Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica, - IH n 20 , 000 . 000 * t. 7. D in Rezervni fond-T ^l 'C - . -7 , 500 *000 * Шјц Prima u l o š k e na Štednju, vrši do’ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1i n i j e uvjete, finansiraTJ >- - industrijska i trgovačka poduzeća i dugogodišnji liječnik Orž. I Bolnice, operater i spe- I cijalista za operativne bo- I lasti, asistent chirurškog I odelenja Državne Bolnice { n e d a v n o je o t p o r io 1 prdlnaciju — --------- Ordinira od 1 -3 p o s lije p odne f Interurban t e l e f o n i broj.605, 865 i 555 ' Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Prestolonasljednika Petra ulici broj 20 u ll.-om katu Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo btoj 2172 - у; iiiiiiiii opčine grada Sarajeva Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku, — Qslm toga ima svoju Ž A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a6bd79f4807146112daf91ba6e7213cf.pdf 7c1e892a55719206706453b8a319d5f9 PDF Text Text лисг 7-Aiirm м т зл и културмс ИtKSNftMCKfi ТГСДИЗЛНЛ МУСЛИ1ЧЛМА С А Д Р Ж A Ј: Хасан Кикић: Дјевојка испод литице „ Мунир Шахиновић: Сирочад Хусејин Мурадбеговић: Мујкан Полин Хамид Диздар: Песма севдалије Мехе Ризо Рамић: Јутра младића Хајрудин Бујукалић: Севдали шаптање Мустафа Аликалфић: Улога омладине у нашем политичком животу Хафиз A. Бушатлић: Питање искоришћавања старих гробаља и стварање средстава за вјерско васпитање Маулви-Садр-уд-Дин: Исламски човек ПРИВРЕДА Дипл. агр. М. Фазлагић: Њега воћака СЕВДАЛ И Н КЕ: Г А ЈР Е Т О В Г Л А С Н И К 1. JUNA С АРАЈЕВО 1929. У ређуЈе: X a м з a X у м о ^ БРОЈ 11. /' �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му Je sa нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. 'Бацш добнвају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 дннара. Директор Х а м и д К у н и +s Уредник Х а м за Х ум о Власник друштво „ГаЈрет". — Главни н одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Попгга* одговара Јосип Енгел. �Хасан Кикик Дјевојка исиод литице I- ТЦ&ма. Па пружк joj за редом у сваком колу другп Нису свачије крупне очи лијепе али н>ене, с у рукутџссвцшреди с н>ом и да joj лијепу ријеч каже. залуђивале. Бијаше још под шалом a џ њом поРече им она свакоме име, каза свакоме авлију летише нилено. Рекоше Старој: своју под Литицом. Тако кад сједе прву мјесечну — Орећу ти, драга,1- има к^о ^пјодна надалеко. noh крај ненџера напунише joj авлију — a она се Удаће се пи покрити je нећеш. '‘ČBžtiMMe осмјехну и сваком узврати ријеч каку Цвато Старој срце као рацд цвијет с тога. Ку- доби. За то се н^дметаху они један над другога, иује joj свилену xa.ibHny,^jjyiwje танке чарапе ip с би се више, доиао и више ^екао. Она се радоваше голем брош — бијелу раду на млада њедра. Па joj мјесечини и накривљеним крововима комшинским. иоглади чело руком a посић иољуби. Слатка je ето, a осмјехиваше се и момци.ча који премного говокако и не би била драга. A ona се спотиче авлијом рише. Премного и предуго. И да којим случајем као луцкаста кошута, na обдан провирује кроз та- ону ноћ не запјеваше пијевци no авлијама, би они рабе a обноћ ишчекује крај пенџера. Воли мјесе- дан дочекали под пенџером, тако се не знадошс чину јер joj личи на њену каљину и има боју макнути. њених чарапа. Кровови комшијских кућа су joj као бекријске капе, као пијани момачки фесови. Пјесма Проговори град о њој a јарани се криво поглеjoj просржи срце, у души joj пробудћ дрхат и сузу даваху. Па ради тога побоја се један другог да из ока натјера. Ћути у својим младим њедрима обноћ не буде затечен. И ne ниче у љој цвијет ни вреле млазове, ћути неку драгост и сваког јутра за једног да му руку пружи и падне на рам с. . . осјети под ланеним пешкиром бубрење зарумениче само страх пред Лолом из Чаршије. Дође joj њених груди и тврдину у бијелим мишкама. Нагоон многу ноћ и кад видје да му се нећка рече joj лица се пред оглодалом a очи joj ужагре као два гадну псовку и запријети, na се златна побоја крупна ж иш ка. . . удари топао млаз у образ, под својој бијелој руци, њедрима својим се нобоја и забраду, у кичму, и попане дрхат ситне ножицо. дрхта па више никад ne смједе прозор да отвори. Лецне je материн глас, лецнс je ма чији корак. у Куцну у џам обшоћ, чује она увијек и добро сокаку, лецне je и звек ђугума с Табаиа. Тако joj чује, али сс утаји као да je замрла. Загломата joj рану зрелину сваког. јутра пробуди ланен пешкир поплашено срце као птиче. Да се рашчене. Ha очи na голом врату и na руменим њедрима. Тако joj joj изађе on, Лола, с кундурџијским ножем у руци крупне очи оцвјеталс да обдан изгледа кроз тарабе (јер on je кундурџија) с укривљеним фесом и ућии да обшоћ воли мјесечину и пјесм у. . . да воли ришоном кецољом. . . и види му у оку јарост и на хармоннку у комшиикиној авлији и у колу мо- усни погану тоовку. Па се тако утаји, утаји као буба. мачки прст. Мјоосц joj je највјорнији и најбољи друг, on joj A кад први пута поигра загледаше joj со момци за то и кроз џаме вири у ообу — пане joj на њедра, у крупне очи, у бијели врат, у н»едра, у лагане naувуче своје мекане пре-те у косу, загледа joj ее у пучице — и не би ни једног да joj ne пожели мишку у сну, да ne пожели главу своју на н»еним ње- крупне очи. 161 �И пјесму још кроз затворен ленџер чује да hoVi буди топлом ријчи. . . и мирис оране земље no башчама, и рани јоргован понад куће. Обдан излијече као пуштено тиче, спотакне сс као луцкаста кошута и извири кроз тарабс . . . е да je нека пуста жеља мине, да joj лакне ко-зна шта и ради чега. Ћути само нешто што joj сажима цијелу нутрину, мало крваво срце, тијело читаво. Па обноћ кад сања, руке joj сс испружају као два цвјетана крина да докучс неку неодређну али тако врелу чежњу. Из мјесечевс ли бјелине, с накривл>ених ли комшијоких кровова који joj npcMiioro личе на момачке фесове? •— Срам вас било, гдје вам је .с р ц е ... — Гдје вам je ријеч. . . Лола се опијаше да цркно, да га припека расточи као црва. И носаше обноћ дренов колац око љене авлије, да joj чује шапат и да joj главу види na драгановом рамену. И да се изједа, да но јаранима својим поручује иоовку и нријетњу њеном драгану. Друго пишта и ne смједе. A кад рекоше дан (млад иетак) да воде дје војку у 1уђи град, посади пијани Лола своје другове no сокацима да присретну сватове. Прочамп с н.има кишну и мрклу noh и безброј лута прокле небо и земљу кад свану дан. Рекоше то исто и сутра и прекосутра. II. Лола махниташе иоиод тараба с коцем о pa С јесени no шљивицима ћуте дјовојкс пјесму: мену. од јесени до јессии Не леже да се не нобоја, ne засиа да горопдсве се село редом жеии Чују то one из својих авлија na код посл»едње дан оан не успи и да ne скочи no сто пута мамепо. 1?амеп му na прса пада. Уши му сватовске пушке чекан.а je било доста пробише. Очи му руглом јарани иекопаше. С тога ja те душо жвљан оста е* онијаше бијеепо, ваљаше се no махалским хеноћуте румеп своју и снагу једралих шљнвАу својим н.едрима. (Јастапу се oGiioh крај и/ш ница и no ши- децима н зору дочекиваше као мртвац. A Ona се опајаше враним драганом и мјесечероким авлијама д ^ с е заг^леје 6и им тијелом лакнуло. Долази и Ona — Jgc^ojfta испод Л и т а д с Л ц ^ вим прстима. Усну многу топлу ноћ у ланцу драстрахује више од Ј1оле. Има драгог кудЈзокоса и ганових руку и na широком му рамену. Зато joj on остави многи траг на мекој пути и усади no цвјетан враних очију. Ha м уцол ц TOii.T^fpnj^i и руку, додн му око, свега га во.таГ И отвара му пенџср сваку цвијет у свако око. Па да joj сваку ноћ ne дођ<\ убогу ноћ да joj прсте своје заплете у кос-е, да joj болом би се превила док му не би руку оћутила na своме челу. . . тако га ето лудо заволи. врат пољуби, да joj топло прича. Упита je многа друга — Би шарен вашер Ј;џ1ољу на измаку љета баш, — Кад ћеш, кад heui, кад ћ еш ,. . . кад му се она учини као пупан цвијет у трави. Па Осмјехну се она свакој. joj с тога и приђе осмјехом на усни, лруженвм Како je њено срце добро, како je плашљиво руком, сјајним okom и меном ријечи. Не повјерова ona лако срећи својој све док joj прву ноћ не само. Не зна она ништа. Свијет она више не види. лупну прстом у џаме. И док. joj н е^ а за многу топлу Нека joj слатка омаглица на очима. Д уш а joj je пуна само њега, кудрокосог драгана. и меку. A онда му пружи бијелс руке и наслони главу на рам е. . . сваку ноћ, сваку дугу ноћ и све III. дс. сунца. Чу од њега пјесму својим очима, чу Усни Лола мутан сам једне широке ноћи, шипјесму младој својој пути и оћути врелу усну њсроке и ведре као стакло. Под градом Вода омутгову на свомо врату. A кад зажмири оћути његове л>ала — тако он сања — види он у Води много прсте у својим њедрима, чу му куцање срца и снагу глава, много руку, много дјевојачких плетеница. овијених руку na куковима својим. Изгуби и дах Впди њене најдуже. Баца их она преко воде своме и свијест, тако га лудо заволи. враном драгану да je повуче за њих, да je огрли Јутром je среташе на Табану у увијек je прсну уморну, да joj душу очува. Одбацује je он кад год млазом студене воде да му се широко насмије и да му се приближи, главу joj з§гњури у воду. Јауче плашљиво врионе. Воли joj танак пас na нека се она и моли, искочи као риба над в о д у . . . na онда увиј да га види, да очи разблудне напасе. зове њега, Лолу, ћуприје. A и он одрвенио, ока❖ менио na нема срца. Глава му као маљ, отежала од љуте припеке. Пљуска Вода и љуља гвозден мост, Проговори град поново. Овако — заљуља и њега na га млатну. . . — Удаће нам се дјевојка којидан. . . — Удаће се за странца. . . Пуче тако његов can. Очи му заслијепи једар — Не дајте момци, срам вас било. . . уштап. Вода му под г]>адом призва сан на очи na му — Па кршан je и лијеп, не.ка и д е . . . се рука сама маши двоцијевке с дувара. Такав он — Воле сс много, нека се у зм у . . . полсти низ калдрму. Тијесан му сокак, божо, као 162 �Козији иут. Уштап му оборио дрвењаре no калдрми Срце му неко јаком шаком одби. Сва му се na се спотиче и посрће као лудоглавац. Чује њезин крв сали у очи. Такав намаче отворену двоциглас, чује водену мутљаву и види дјевојачке пле- јевку и окиде. Опори ведру ноћ и сасу недужан тенице као црне змије. Ево му се оне таке и плету џам. Помаче комшијске канате, кокоши и псетад под ногама, ево га и гри зу. . . крв хоће да му noпробуди. Измами негде и сансн јаук. пију чини се. Па омахнс on мамењачки лаком ноA уши своје наби клетом звоњавом. Грмну му гом, прескочи оборену дрвењару — гвозден му ко- далек пуцањ — један, два, три. . . сватови то пулац, чини се, западе у иету тако му кост просржи. цају одмичући каменом цестом. Полети, не иотрча. Испаде тако вилено na гвоздену ћуприју. Управо цестом у туђи град. И чу тако објесну Округао мјесец у грању јошикову као крупна дје- нјесму, мамену вриску, горопадну свирку, чу пушчија глава и добар као милостиво око. Вода као чану грмљавину и сватовку. преточено уље и мирна, опружена као угојен и сит Нацерише му се таким смијехом тарабе, камена гмаз, једва мине. Он исколачи очи, заљуља се и калдрма, гвоздена ћуприја, Вода у јошикама. Попаде na гвоздену ограду. Рикну одапета двоци- црни му вид и ноге лупнуше као дрвене штаке. јевка с његова рамена и опори мирну ноћ. Насу му Далеко на равној цести ниче м.у на очи: облак уши шгетом звоњавом. Ila чу тако још једну, двије, тешка праха, тутањ, дрвен жижак на задњем точку т р и . . . безброј, безброј. . . Загрми му главом фија- аутомобилеком, пушчане искре у оба хендека — керски тутањ . . . чу ииајн врисак. . . чу пјесму сва- И одмичо та олика као у вилену филму, као у товску. . . чу шапат њ еп. . . чу топлу ријеч њеног бајци. Над свима je Она у мјесечини и звијездама драгана. . . видје joj главу на његовом рамену. . . _с Трагом драганове усне на врату. љегову ус.ну na њену врату. . . видје му прст у н>4Таку је^гТ&сљедњи пут видје и за таком пуче ним њ едри м а... видје je у љеговим рук ам ћ ... Чу једанпут, двапут, т р и п у т ... врисак, пушке, чу тутањ^ијакерскц. Поплаши заспале цврчке у трави кад паде. Пуче му набубрена вена na ђелУ, руке набрек' Наемија ли му се то пун мјесец или га опрнуше као у дивљака, a ноге га саме понесоше. Иу л»ише ужижене звЈЈЈезде, опори му се нутрина маче му ср ћуприја гвоздепа,г оолгти п<рги«им кастрапшим болом. Иокпда кошуљу на себи, одгризс мена калдрма у ковитлац. Заби te међу| тараК^./ч; рођено месо са своје мишке и окрвави се врелим шум табана, развали Двије каиије °»арева. Заби големе покте у очи и јекну. укопан под њеним поиџ^ром. Пиди живу слЖ ; v : Гомилова га мјесец жутим прстом као мати. — отворен канат љестве na дувару ,н проговорише градом — вран страпац на њима Полуди с.иромах човјек због женске главе. n.cna глава на странчеву рамену >г ње. Дјевојке испод Литице. пожудна усна његова na њену оку, наl оку бапт iililllLL Мунир Шахиновић Сирочад Hoh je тиха спустила се и прекрила варош мирну Љ уди легли и уснули под умором радног дана Мјссец кријс облак густи Природа je успавана. Све je тихо, поћ je глуха, густо небо надвило сс Над прозоро и сокаке испуњене густом тамом. Нигдјс свјетла, све je мртво Ко у. гробу затрпаном. Само негдје на обронку уснулога малог града Мала кућа, трошпог крова, ко cupohe стоји сама Кроз окна joj провлачи се Са огљишта свјетлост плама. У собици уској, голој, оглсдалу сиромаштва Крај угарка на огњишту тужно сједе неко троје: Ha крилима младе мајке Двоје дјеце уснуло je. Горки уздах извија се из грудију њених младих, A тишину нарушава глас дјетињи гдјекад слаби Како тужно кроз сан збори: >Поведи нас, мајко, баби!« Глас дјетињи мајку прену и разби joj горке мислп, Оте joj се уздах с грудн и плакати поче слабо Па изусти с пуно бола: »Ах, мртав je добри бабо!« * Негдје тамо у туђини без спомена хумка стоји Ta je хумка узрок суза што их тужна дјеца лију, A уздаси кроз ноћ хрле Да ту хумку обавију. 163 �Husejin Muradbegović Mujkan Politi U ove dve godine dana proteže se Mujkan Polin кб stožer i uteče Hanki — svojoj komšinici, pa ona osta za ravna tri pedlja manja od njega. Preklanjske godine, kad su se m erili u Polojima kupeći seno, jako se posvađaše. Upekla Božja zvezda da mozak proključa, Mujkan maše kosom niz Poloje, a Hanka za njim. »Zelena si, draga moja, кб zelena trava u gori zelenoj, da se samnom izneseš!« — jedi je Mujkan. »Pa i nisam, blesasti Mujkane!« — sagela se Hanka i zamlatila kosom da su sve krtičnjaci fr­ cali i prašina se vejala pod kosom. Hanka se borila sa muškom snagom, a došlo joj da zaplače. »Malena si curo-o, da se samnom snosiš, kažem ti ja da si malena!« — zadirkivao je i dalje Mujkan, već umornu Hanku. »Da se izmerimo, Mujkane Polin, pa ćemo videti ko je veći od nas dvoga« — prizivala je na mejdan Hanka da bi se na taj način bar malo od­ morila. — Pa hodiv kad Hoćeš^ Stani tu kraj mene! — jedva je dočekao i Mujkgrj. . — Neću ja tako. c Л » — Ja kako hoćeš? — Kocem. Iščupa Mujkah'lcolac iz obale i izmeri se. Bijaše on veći od koca za pedalj, a kad se Hanka izmeri bi upravo kolik kolac. — Eto bolan, jošvtekečuk pa ću biti kolik ti. — Pa i nije Hančuro! — krivo bi Mujkanu. — Laže ta mera Hanko-d, velim ti ja da laže, nego da se ja i ti ’vako, rame uz rame, izmerimo. ^ ltP r istade Hanka i na to, a i na sve bi, samo da Mujkan ne bude veći od nje. »Striženo j e striženo Mujkane, a nije košeno«. »Ja velim Hančuro da je košeno, pa da vidimo ko ima pravo«. Stade Hanka uz Mujkana, a on alčak ko da se nečemu priseti, osmehnu se, pa otpoče onako, izdaleka: »Biva Hanko, ja sam čuo od starih ljudi, na priliku ’vaku, da se čojk, ako hoćeš, biva, da bude najpravije — meri od nosa — jer, biva, glava more bit’ svakakva — u nekog šroka, a u nekog opeta otišla u dugulj — jel, nije li tako?« »Meri Mujkane« — veli mu Hanka, a sva dršće od nekakve huje. I poče Mujkan da meri Hanku od nosa, a na pedlje: jedan, dva, t r . . . Ih! Vrisnu Hanka i prihvati za kolac, a Mujkan zapraši niz Poloje. »Beži, Mujkane, žalosna ti majka, ubiće te Hanka« — dere se jedno čobanče iz susedne njive. Poustajaše kosci ispod karamuta, što legoše da se malo, posle ručanica, odmore, pa ne verovaše rođenim očima, da o n o . devojka ganja momka niz Poloje- Mujkan navre na prelaz da se dočepa puta, a Hanka pridre kocem preko leđa. »Ala-salamet« — rekoše kosci 164 ispod Karamuta. »I jedno i drugo, haman, nego tu­ pavo«. Eto tako se zavadi Mujkan sa komšinicom Hankom. I prođoše dve godine, a oni ne progovoriše jedno drugom ni reči, niti Mujkan dođe Hanki pod pendžer. A retko su se i viđali. Prvu godinu dana posle svađe na Polojima, mrko su se gledali, a druge godine onako kradom — ispod oka — ali malo lepše. Vide ga juče Hanka u Sibovcu gde kosi i prođe ćutke, noseći na leđima pola osmaka meljaje. Pogleda on nju, a i ona njega i vrnu pogled zemlji, pa se čisto začudi. Seti se Hanka kako su se preklanjske godine merili u Polojima, i ona beše tekečuk manja, a vidi sad . . . Mujkan joj se ote . . . ote Dina mi — priznade Hanka sama sebi. A nju od onda ko da Bog udari šakom po glavi, pa pricvrlji zemlji i osta tako. Be, ha neće K. neće Г na više — neće, Boga mi, ama baš nikako! Prolaze dani, noći; meseci, pa eto i godine, asHanka nit’ se tiče, ni’ se miče. Ostade baš, što no kažu, ko kokica jesenjica. »Hajd’ na kišu, drago moje, nećeš li se protegnut makar malo« — govorila joj majka i ona je posluša, ali joj ni to ne pomože. Ta okisla je hiljadu puta s kravama u Ilovcu, pa ništa. I naposletku Hanka uvide da se mora pokoriti sudbini. * Došla jesen, šljiv e najedrale za čepanje, a devojke za udaju. Ječe šljivici od berača i puše se vatre ispod kotlova— pekmezi se peku, a obnoć sitno kuca šarkijica u rukama seoskog momka. Hanki nešto teško oko srca. Nije šala dve godine dana ne progovori ni s jednim momkom?! Suton je davno pao i već se unoćalo, a Hanka jednako sedi kraj pendžera i misli. Sad joj istom bi žao što udari Mujkana kocem te ga odbi od penđžera. Do toga dana, ona je govorila s njim, ali ipak nije ga volela ko što sada. Probudi se u njoj dert pusti, pa sve pokuhlja po kući. Iz daljine je kucala šarkijica, a njen glas bivao sve bliži, jasniji. Proviri ona kroz pendžer i pri mescčini vide Šargu Mujkanova gde protrka ispod njega. Zadrhta ona čitavim telom. On! — izusti ona jedva čujno i pritaji se. Zakuca Mujkan na pendžer i dva i tri puta i prizva: »Hanko ustani!« Zareža njen Liso, ali ne lanu, nego samo zevnu melodično, kao da je i on bio zadovoljan sa ašiklijom. Hanki dršću ruke, ne zna da li od radosti iii od nekog pri­ tajenog straha, ali ipak otvori pendžer. — Ko je? — Ja, Mujkan! Boj’ se ti je krivo što sam došo? A-a? — — Ne znam šta bi ti rekla! — Ja — i — sam . . . nema ti niko mrži od mene? �— Nisi vala, ko ti je to геко? već daj mi seharu da je iznesem, a ti se obuci ii’ će bit’ sijaset. Hanka je oklevala, a Mujkan je u toliko više bio nestrpljiviji. — Hajde čoče, ne zaviljkuj, jal će mrtva glava — Valahi i bilahi, ti men’ jesi najdraža sve’dno što je eno bilo medu nam a. . . Ne mogu bez tebe ni past’. Hanka se diže. Otškrinu polako sobna vrata da dekike. . . ! — Pa i ti si meni drag, kad sam ja tebi! — od­ je ne čuju njeni i priuze seharu što je ležala u kraj furune. Zatim iznese i druoi sanduk, a uzanj i svoj govarala je Hanka uzbuđeno. pokrivač i doda mu ruho, zatim i sama iskoči kroz — Pa hoćeš li da idemo men’? A? pendžer, a Mujkan je dohvati za ruku i sa euzi-bis— Ne smem, Mujkane! milletom povede. Mlada je plakala za starim domom — Jera Hanko? Slobodno. Eno žene i deveri i lepim devojačkim carstvom. Društvo im priđe u čekaju kod Vrljika. Ja sam poveo ljude, pa sad ii* susret. Kad poodmakoše i oboriše niz Sibovac, oteže milom, ii’ silom, kako hoćeš!? prvi jaran — mašallah, mašalla, mašalla! odjeknu — Ne smijem Mujkane — uplašeno je odgovarala Sibovača potmulo. Čehnu puška, jedna, druga i zaori Hanka. opet mašallah — i tako sve do kuće. A kad bi u oči — Ja sad, ja više nikad!? mladog petka, stara i krezuba Uma, hodžin’ca po— Nemoj Mujkane noćas, pa eto makar sutra pleska mladoženju po leđima i upusti ga u sobu k noći. mlade, a mlađak mesec zaviri radoznalo kroz trošne — A — jok. Ne mogu čekat’ ni dekike jedne** zastore i zasmeja se. — Eh, nek stoji! Znam posigurno da ti ni jesam ni najdraži. — Ko i ja tebi!? Хамнц Диздар Хајруднн Бујукалић Песма севдалије Мехе S Три пут сунце ирође плццЈин^ма ko свештеник бледи,сдобожан и све^. Јава ми je тешка, сан ме ос^вио: у башти ми вене пона^лепши цвет. v Moj бол незнан мени je, ал’ снага његова, ;1убока, скривена, иотајиа, оссћам, осећам: сваки дан тежа je. *Y y с Синоћ дбк су башчом мирисали жнфили и зумбули плави, ij пенџера шаиташе ми драги 1,ертима, Певам јутром, певам вечерима: — Девојко, девојко, румена Јабуко, одаје ми пусге — чекају те дуво, руке су ми празне — чекају те дуго, уснице ми горе — чекају т е дугб, девојко, девојко, иревелика туго! V' Севцали шапшање о слаткој љубави. :чи драгог слађанс оу биле, Kao џулбе шећер из чаршије. Ha лицу му џулови цвјетаху, Кад се na ме весело насмије. С љим шантаху плави јорговани, С процвјеталом ружом загрљени II љубавни шаиат мирисави, Плачем јутром, илачем вечерима: — Хај, девојко, румена јабуко, девојко, девојко, превелика туго, хај, девојко, на срцу ми муко, девојко, дсвојко, несуђеио друго! Ризо Рамић Јушра младића Тишинама соба расиевушени глас са сунцем пада Нашу благогласну мелодију не чују улице града,. И одгласом срца ране најљуће пресветле у заборав, Ha наш поглед смерне девојке утрну своје очи П кораци нас одводе за жарким иевом тела иаших. Кроз пенџоре долазаше мени. Цјеле ноћи славуј заљубљени, Jl’jene пјесме пјеваше са гране II драгана заетављаше мога, Да не одс док зора не сване. A кад нам сс весело насмјешн Бл’једи мјесец за Грич залазећи, Оде драги низ друмове пусте, Махалама севдах проносећи. . . 165 �Мустафа Дликалфић Улога омладине у нашем политичком живошу У историји нашег иолитичког живота омладина питао куда? И мсчтго да сс ирибсре у ј<уишствсну je играла редовито једну од важних улога, пого- фа.чангу, да своју енергију ут]>оши на добробит натово у нашим крајевима иолитички овионим, гдје Ј>ода, место да нође једним иозитивним нутем, да су политички покрети имали највише културно ли- тражи инспирације за дела своја у народу, омлатерарни карактер. Политика омладине и није била дина ј(! служила најконсервативније (‘-.пс.менте који у строгом смислу политика, него идеалистичко и заударају no пЈизфиту и ста1>ости. И тако je даромантичко теоретисање и сањарењс. Ту нолитику Hainiba омладина била иостала тојкт и кочница наje редовито дириговало срце, a развијала фанта- шега прогреса. И зато he улога те омладнне остати внја. Акције омладине су се саетојале у деклама- трагикомични иривесак у историји иолитичког живота нашега народа. Ta омладина мисли да je наше дкјама и демонстрацијама. Омладина je била груписана у два табора, у табор срнски и хрватски, и надионално доло завршено ослобођењем и уједии.ењем. Дело предратне омладине само je дело ти омладински фронтови трошили су се у јаловим међусобним трвењима. Наша мана, партизанство, мично довршсио нашом националном револуцијом. није остало без печата ни на омладину, већгје, на- ' Добили смо самосталност, дрлсаву, слободу, али против, иојачана омладкнским темпераментом,- нисмо добили оно што je најглавније и што се дошла! у акутни стадиј. И није чудо да су "ти 1*ла- иутем рсволуције не да добити, a то je духовно једкћи, сночетка идеалисти и фанатиди, -постајали^ ^данство које ћемо постићи само еволутивним путем. И зато je била дужност омладине, после каријеристе и пузавци. Деклам^торска романтичка магла расплшЦвала qe je' у канцеларијама. И тек Ослобођења, да елиминише све запреке и разлике касније, у ХХ[ сгољ^ћу^ омладина из Масарикове којо још iiocVoje међу деловима ненЈКЈсвећеног нашколе уноеи у нашу орсдину један нутајШ г мо- ]>ода, a icoje сметају развоју. Политичко јединство венс — социјални програм рсдобођења и уједињења je довршила ПЈнуфатна револуционарна ом.падипа, духовно јеДинотво треба и мојж да изведе иоратна нашега народа. Г £$И i/рограм новукао je омладину омладина. Предратна рсволуционарна омладина муслиманску и праврславну уираво маглетоки, он ириредила нам je земљиштс које мора данашља je оснажио и револудионисао. Taj иокрет добива све ознаке једке револуције, онде где je терен богат омладина да обради и да ночуна коров који се иобунтом и рсволтомг то онде где je содијални ио- јавио да вишс никада не никне, a онда на урађено зсмљиште да посеје здраво семе чије hc илодове ложај маса најгори, a то je наша Босна. Taj крај даје део низ атентатбра, од Жерајића до Приндипа, иобрати будЈ'ће генерације. Још нешто. Коров, који који целом иокрету дају једну значајну ноту наje остао у душама старих не смс да нроцвета у срцима данашње омладине, јер би то било на срадионалнс револуцијо. Биографпје интслектуалних вођа Османа Ђикића и ш адим ира Гаћиновића, моту њих и читавога народа. To би значило учмадају достатан доказ за моју тврдњу о надионалној лост и дегенерисано нокољење, a то je неприродно карактеристици срчике наше предратне генерације. и немогуће no свим законима развоја иојединца и Ta националистичка и иредратна омладина je нај- друштва. Зар сме ова генерација ионети на својим револуционарнија и она даје добровољце за наци- леђима срамни жиг рушитеља идеала највећих онално ослобођење. И заслугом те омладине, ми умних и мораллих величина? He смс. Онда сви у долазимо до ослобођења и уједињења. Али та ом- један јединствеии фронт, у фронт народне омлаладина чини једну фаталну грешку, прспушта дело дине да се убију фагоцити народног ирогреса. Екссвоје старијим, неспособнијим од себе. Психолошки тремисти и фантасти треба да постану реалисти no методама, да остану идеалисти по диљевима. Омлаje то и разумљиво, младост je била у екстази, a у таквом расположењу слабо функционише мозаж и дина не сме више бити партизанека, ona треба да вид. Ta омладина je прогледала истом онда кад су у својим главама и на својим плећима носи младе на положаје дошли они који су најнезаслужлији. идсје и покЈхгге за доб]>обит народа. Ona ne сме да Разумљиво je да се омладина одмах, чим je отво- депа своју снагу, ако xohe да ту снагу рационално рила очи, разочарала, те je постала десператорска, искористи, него да уједињеним силама скрши кочили крајње револуционарна. Ишло се у оиозицију, нице народног и друштвсног напјжтка. Данашн.а без обзира ко je сачињава. У тој болесној атмосфери омладина трсба да се испуни оивм идејама садашшгоги старији су искориштавали разочарсњс и рс- њице и будућности. волт омладине. Зато се данашња поратна омлаМладост треба да сс манифестује у раду за дина нашла нејединствена, у каосу идеја и ком- народ, a то he бити најбоља рехабилитација noбинадија настала je десоријентација и свак се ратнс омладине. • 166 �Hafiz A. Bušatlić Pitanje iskorišćavanja starih grobalja i stvaranje sredstava za vjersko vaspitanje »Uzkuru mevtakum bilhajr!« (Vaše mrtve spominj'ite s dobrim!) — »Elhikmetu daletul mumini ejnema vedžedeha ehuzeha« (Mudrost je izgubljena stvar vjernoga; gdjegod je nađe, prihvaća je.) njihovu ogradu upotrebljuje. A ima ih i potpuno zapuštenih, na koje se smetlje baca. Običaj pokopavanja mrtvih među kućama pre­ stao je kod nas vršiti se po okupaciji. Sa zdrav­ stvenog i estetskog gledišta, okupatorska vlast je jednostavno zabranila pokopavanje mrtvih u za­ tvorenim gradovima i po starim grobljima, koja se nalaze među kućama. Iznimno je pojedincima, uglednim i zaslužnim licima, dopuštala, da budu pokopani u kojem starom groblju ili džamijskom »haremu«. Od prastarih vremena bio je običaj pokopavati mrtvace u blizinama naselja. To je tako daleko išlo, da su pokopavani i u samim naseljima — među kućama. Htjeli su ljudi da su njihove mile rahmetlije i poslije smrti u njihovoj blizini, da se na njih što više sjećaju i da ih se sa dobrim pominju. S toga Takvo se stanje i danas održava među musligledišta, nije to bio baš ružan običaj, ali sa zdrav­ -mhnima, koji se kopaju po periferiji gradova i u stvenog i iskorišćavajućeg gledišta taj uvriježeni poljma a gosve rjetko u kojem džamijskom haremu. stari običaj pronađeno je, u novije dolja, da nije Kako je »Švabo« nastojao, da našim gradovima dobar i probitačan, pa se odstupio od njeg i već dade evropejski izgled, počela su smetati ta stara odavno se počelo sa pokopavanem mrtvih izvan muslimanska groblja. Trebalo je proširivati i pro­ naselja po periferijama gradova i sela. bijati ulioe i gradove poljepšavati i tako su mu, u tom njegovom kuturnom radu, u mnogo slučajeva Kod nas, do okupacije 1878., u glavnom je smetala ta naša stara groblja po unutrašnjosti gra­ takođe vladao taj stari običaj, iz gore navedenih dova. U tom pogledu njegovog presizanja na naša razloga a ponajviše stoga, što je bilo po tim mjestima groblja razvijala se velika borba između njega i nas mnogo »šehitluka« preostalih još od »fetha« Bosne muslimana. Mi nijesmo bili nakloni to dopuštati a i Hercegovine po Turcitna i »turbeta« »dobrih ljudi« »Švabo« je pod svaku cijenu radio, da prodre sa (od nareda po tradiciji tako ptozvanih), pa je svako tom namjerom i radom. S početka je on u tome bio želio, da bude pokopan u blizini tih »gazija« i »dobrih ljudi« — božijih odabranika i ugodnika, u vrlo obziran i postupao je pažljivo i polako, ali nadi ne bi li im njihova blizina pomogla na onom kasnije je postajao bezobziran pa je i otimao i pri­ svajao. svijetu. Još je nešto dalo povoda takvom postupku, a to je ono pominjanje mrtvih po njihovim dobrim djelima i učenju »fatihe« im. Kad su mrtvi u blizini i na očima živih, sjećanje na njih je sigurnije i češće- Pošto po islamskoj nauci to sjećanje na mrtve po dobru i »fatihom« njima donosi koristi, stoga su i pokopavani po sredini naselja i skoro na najupađnijim i po položaju najljepšim mjestima, kako bi ih se prolaznici što više sjećali, po dobru ih pominjali i »fatihu« im učili. Ta su groblja, kroz decenije i vjekove, postala velika prostorom, jer je svaki potomak u njima pokopanog mu starenika želio, da bude takođe tu pokopan — kod svojih predaka, djedova i otaca. Uzgred budi rečeno, da ta groblja predstavljaju jedan od dokaza, da smo mi muslimani autohtoni elemenat ovih zemalja. Danas, u najviše slučajeva, ta groblja služe samo zato, da po njima »hajvan« travu pase ili da se sa njih trava kosi, sijeno prodaje i prihod u Tako se, radi proširenja ulica i poljepšavanja gradova, događalo, da su nestala mnoga naša stara groblja. Preko nekih su ulice provedene, na nekima su zgrade sagrađene, a neka su u parkove pretvo­ rena. Dakle, već prije 30—40 godina su naša groblja po prvi puta udarila na »presiju« tuđina i neumo­ ljivo prodiranje evropske kulture. Ugledavši se u »Švabu«, naša predautonomna i autonomna vakufska uprava pošla je kasnije istim putem. Na mnogim starim grobljima i džamištima podigla je monumentalne korisne vakufske zgrade i na taj način upotrijebila i iskoristila na najljepši način i u korist naše zajednice ta mrtva i na dobrim mjestima ležeća vakufska mjesta, što vrijedi velike hvale a potomstvu služi na veliku čast i korist kao i »hajir sahibijama«. Kada su ta groblja pretvarana u ulice i par­ kove i kada su na njima podizane zgrade, ne sjećam se, da li su i prekopavana i da li su vađene kosti i prenašane na druga mjesta ili ni jesu, ali se sje- 167 �ćam, da je to rađeno uz dozvolu i na temelju »fetve« — šerijatskih propisa. Kad je to već ušlo u praksu i kad su to tada dopuštali šerijatski propisi, koji u svojim temeljima imaju karakter vječnosti i koji se nikad ne sukob­ ljavaju sa zdravim razumom, pitanje je, zašto se s tom na šerijatu utemeljenom praksom ne nastavlja i dalje, nego so za svaki pojedini slučaj traže »fetve«- To ja ne uviđam potrebnim i neka na to pitanje odgovore oni, koji ga vole uvijek držati na tapetu i nikada definitivno riješiti, a ja ovom skrom­ nom radnjom želim otvoriti diskusiju po tom pitanju iskorišćavanja starih grobalja i, s time u vezi, stva­ ranja sredstava za vjersko vaspitanje, u čemu naj­ više hramljemo. Potreba i dopustivost njihovog isko­ rišćavanja u izvjesnim slučajevima za mene je davno riješena stvar — dalje fetve nijesu potrebne, nego je potrebno stvoriti jedan dobar i koristan plan za njihovo iskorišćavanje, pa ga smišljeno i bezobzirno provoditi, čim se ispostave u tom potreba i korist naše zajednice. Rahmetlije ćemo i dalje po dobru pominjati i »fatihe«cim učiti, ako ni* za što drugo, a ono bar za to, što^su nam чtpnogućili da sie koristimo i njihovim u prah pretvorenim časnim kostima, koje smo gledali i kada su nam živi bili. Mir pepelu njihovom i rahmet im duši! Poznato je da islamska nauka stoji na slanovištu, da mrtvoga treba što prije pokopati, da je tijelo od zemlje i da se po smrti pretvara u majku zemlju, da duša ne umire i da se ona po izdahnuću vinjava u nebeske visine. Stoga, po suštini islamskih propisa, mrtvog ne treba posjećivat, nego ga po dobru pominjati i »Kuran« mu učiti, pa mu »sevab« od toga za dušu slati. »Zijareti kubur« nije pohvalna stvar. Po islamskim propisima je pokuđeno mrtvima više glave spomenike (nišan taš) sa natpisima dizati i nad njima turbe postavljati, kod njega se Bogu moliti i »klanjati«, te od mrtvog kakav »istimđad« — pomoć — tražiti. To je nepobitno i u skladu je sa zdravim razumom. Nikakva dubljeg hićmeta tu nema. Prema tome, sve što mi odvajkada protivno ovim propisima radimo, nije u skladu sa pravim šerijatskim propisima, sve je »bidat« i pozajmica od drugih. Dakle, zapravo, nije dopušten nikakav »tazim« (poklonstvo) mrtvima niti u pogledu njih po­ stoji ikakva svetost (takdis). Postoji samo dobro pominjanje i šiljanje fatihe za njihovu dušu. Mrtva tijela ne sačinjavaju u sebi nikakve svetosti: postala cd zemlje, pretvaraju se u zemlju i gnoje je. Po čemu onda i zašto su neiskoristiva stara groblja, kada njihovo iskorišćavanje postane potrebno i važno za bolji razvitak potomstva- Držim, da to pitanje ne bi smjelo postojati nti se podržavati glede izvjesnih naših starih grobalja. Pitanje bi moglo biti samo u tome, da li ih tre- 168 bamo pri potrebi prekopavati, kosti i prah na druga mjesta prenositi, ili bi se i bez toga ona mogla iskorišćavati. Ovo i ovakvo pitanje, držim, da bi trebalo jednom za vazda riješiti i preći na intenzivan rad oko pametne eksploatacije grobalja u vjerske svrhe. Pa ko ima da riješi ovo pitanje? Odgovor je vrlo kratak. Ona islamska duboka i široka nauka, koja razumno riješava i daleko teža pitanja. Po mom shvaćanju ga je ona riješila ovako: Ne dopušta se, — veli se, — »nebši kubura« (iskopavanje mrtvih) osim u iznimnim slučajevima, koji nemaju veze sa iskorišćavanjem grobalja, ali se dopušta, da se groblja zaoru i na njima zgrade dižu u slučaju kada mrtvac zaista istruhne tako, da se njegovo tijelo pretvori u zemlju — postane zemlja ne na­ vodeći koliko vremena za to treba da prođe od po­ kopa do istruhnuća. Za tu dopustivost evo »m eselei šenje^T: f ’j ' j u i, " ' m‘ j .1,15 ‘ јјИ - 1/ - 11- > \»i i .U c •” <Ј)У j ~ * ^ .(^ V ' Prema tome, i ako ne bi bilo dopustivo iskopa™ Ј е mrtvaca’ 'loPustivo je, i to bez iskopavanja, upotrebljavanje starih grobalja za zgrade i njihovu racionalizaciju u gornjem slučaju. u aaie, nužno je samo otkopati koji stari grob i osvjedočiti se, da li s/u se zemni ostaci pretvorili u zemlju ili ne, pa prema tome postupiti. Uza sve to, meni se više sviđa iskopavanje i prenošenje na druga mjesta zemnog praha i kostiju mrtvačkih, nego li gornji dopustivi postupak bez prenosa. Kako je poznato, u nas se nalaze mnoga stara i dosada neiskorišoena groblja po najljepšim mje­ stima u gradovima kao jedan znatan mrtvi kapital, a poznato je i to, da nama manjkaju mnoge vjerske ustanove i humani zavodi i da postoji velika osku­ dica za uzdržavanje i postojećih vjerskih i prosvjet­ nih institucija. Mi smo silom prilika tako osiroma­ šili, da ni jesmo u stanju skoro ništa nova od toga podići. Naši vakufi, prema današnjoj svojoj dezorganizaciji, nijesu u stanju, prema svojim prihodima, pokrivati naše vjerske i prosvjetne potrebe. A i država nije dužna, iznad proporcionalne potpore, podupirati nas u našem vjerskom životu. Stoga ako hoćemo, a tvrdo držim da hoćemo, da i u tom po­ gledu pođemo savremeno naprijed, onda nam ne preostaje ništa drugo, nego otkidati od svog zalo­ gaja i davati za svoje vjerske ustanove. Mi najviše hramljeno u tome, što nemamo dovoljno, dobro i svestrano spremljene uleme, koja bi umjela pra- �vilno odgajati naš svijet. Tome je glavni uzrok to, što nemamo jednog takvog zavoda za spremanje takve uleme, i zatim, što nemamo sredstava, da takvu ulemu izdržavamo dostojno njihovog zvanjaUopće, prije nam manjkaju sredstva nego li ulema. Za nabavku tih sredstava, kako rekoh, ne preostaje c.rugo nego otkidati od svog zalogaja ili racionalnije urediti našu vakufsku upravu i, konačno, nastojati probitačnije i korisnije iskoristiti naša stara groblja. Da se to postigne, treba na prvom mjestu smi­ šljeno revidirati postojeći vjerski autonomni statut u gornjem pravcu. Organizaciju i grupiranje vjerskih ustanova praktičnije i svrsishodnije provesti. Ulema- medžlis, muftije i šerijatske sudije jače upregnuti u radu i zaposliti za dobrobit i kulturni napredak muslimana ovih zemalja. U ovome nastojati pomoći se sa svima drugim raspoloživim našim silama. Treba provesti među nama kulturnu organiza­ ciju, pa počam od manje ustanove do najviše pove­ zati nas sve za jedan »habli metin« kulture i na­ pretka u pravom islamskom duhu i stvoriti od nas građane valjane, trijezne i korisne u svakom po­ gledu. Dvanaesti je čas za to već nastupio, kad se ne bi smjelo dalje oklijevati i zijevati i time produži­ vati stagnaciju u našem kretanju naprijed. Maulvi-Sadr-ud-Din Islamski čovek — Predavanje, održano na Školi Mudrosti u Darmštatu 7. Islam, religija dela Onaj, kome poštovanje Boga i molitve služe, u Analiza islamskog čoveka ne iziskuje samo prikaz mnogo većoj meri je sam čovek. Poštovanje Boga i morala i običaja, koji vladaju u islamskom svćtu, molitve odrađene su samo zato, da probude višu pri­ nego tome mora da prethodi ispitivanje principa, na rodu kod ljudi. Poštovanje Boga i molitve treba da temelju kojih su ovi običaji i nastali. Pez-takvog upu- prodube ljubav prema Bogu i ljubav prema njegovim stanja u principijelnost prikaz bi ličio telu, kome ne^ stvorovim a. Najbolji je čovek prema tome opaj, koji dostaje kostur. ove namere najpotpunije ostvaruje. To je osnovna Odmah u početku m ora.napi biti [jašno, da je ^jjdeao Islama, politički, socijalni i moralnPživct muslimana sasvim / / . Najviši princip Islama: proistekao iz njegove rčligije. Za muslimana, naime. L- bay prema Bogu očitovana kao ljubav prema religija ne znači jednu q£)last, koja bi ga razdvajala svima bićima. od njegovih svetovnih poslova, nego religija treba Šta je Islam? Tako je glasilo pitanje, što ga je da prožima celokupan njegov život. I ona mu treba da daje pravac od rođenja do smrti njegove. Religija neko jedamput postavio Svetom Proroku, Bog da ga blagosovi. Sledeće reči bijahu njegov odgovor: ne srne dakle da se ograniči samo na bogomolju, niti se srne radnim danom da ostavi po strani, da bi je ispoljavali samo na svečane dane. Ne,* religija treba isto tako u životu individue kao i celokupnog naroda da čini crvenu nit kao jedan postojano izvršujući pravac praktični. Prema Islamu poštovanje Boga nema ni najmanju vrednost u očima Svemoćnoga, ako se ono ne nosi dobrim postupcima prema svima lju­ dima. Pobožnost, koja se očituje sramnim i nepra­ vednim delima, ne zaslužuje nagradu, nego kaznu. Takvu pobožnost odbacuje Islam kao licemernu. Jer pobožnost i poštovanje Boga promašuje svoj cilj, ako ne ispoljava iskrenu ljubav prema Stvoritelju isto tako kao i prema svima stvorenjima njegovim. Bog je u Svetom Koranu označen kao t- j. kao onaj, koji' nije potreban ni poštovanju ni slavljenju od svojih stvorova. Molitva i boguslužeća dela ne mogu njegovu lepotu ni najmanje da uvećaju. Ni farizejske molitve usnama ni neverničke i be­ stidne reči ne mogu da suže njegovo dostojanstvo. On je nad svima ovim stvarima uzvišen. »Najviše poštovanje Boga i najdublja ljubav prema njegovim stvorovima.« Ljubav prema Bogu treba da očisti čoveka od natruhe požude i sebičnosti. Ljubav prema Bogu traži od čoveka, da se sam — da kažem rečima samoga Proroka — »opije božanskim oso­ binama«. Za rezultat on će tada voleti stvorove božje. Arapska reč »š e f k a t«, koju je upotrebio Prorok, ne znači samo duboku ljubav nego i težnju, da ni­ kakva nepravda ne padne na stvorove božje. Imam Ragib, jedan od prvih autoriteta kao tvorac arapskoga rečnika, razlaže, da reč »šefkat« spaja duboku ljubav iz dobrote s nastojanjem, koje misli na to i samo to jedino hoće: da onaj koga voliš, ni u čem ne šteti. Iz takve brižljive ljubavi sledi misao dobročinstva. Musliman teži, da uznapredi sreću svih stvorova bo­ žjih, da njihovu bedu ublaži, te takvim idejama on služi i moralno i materijalno. U izreci Prorokovoj sadrži se još jedna druga reč, na koju bih mogao da svratim pozornost. To je reč » h a l k c Ona ne označava samo rod ljudski, 169 �Ali ljubav prema božjim stvorovima ne vredi samo za čoveka, nego i za neme stvorove; uopće ona obuhvata sve božje kreature. Dobročinstvo i prema životinjama Islam ocenjuje stvarno kao jednu od naj­ viših vrlina. Sveti Prorok priča o jednoj kreposnoj muslimanskoj ženi. Ova je ugledala jedno pseto, koje je od žeđi napola skapavalo te je u svojoj nuždi lizalo blato s puta. Da bi pod vrelim suncem Arabije očuvala život ove životinje, ona sveže svoju kožnatu čarapu kao vrč za svoj šal i u dubinu bunara spusti 3 ^»1 taj retki sud. Tako izvadi ona za sirotu, namučenu ^jvdjy'«j7 životinju vode iz dubine. Prorok je to gledao i rekao, da je ova žena zaslužila da uđe u raj. Još jednu jj ljr |»* drugu, vrlo poučnu priču priča Prorok isto tako o »Jesi li video, ko u veru ne veruje? To je onaj, koji jednoj muslimanskoj ženi, kojoj sva njena molitva surovo postupa sa sirotom i druge sprečava da pruže nije pomogla ništa pa ni kaznu nije izbegla, jer je hranu siromašnim. Zato jao molitelju, koji ne poznaje bila okrutna prema jednoj životinja. »Ja sam«, go­ cilja svoje molitve, koji svoju litaniju izgovara samo vorio je on, »na drugom svetu video jednu ženu, koja za ljude, da od njih bude zapažen, a zadržava, što je bila kažnjena, jer je imala mačku a životinju nije drugima treba.« hranila. No ona je nije htela ni pustiti, da sama sebi U izloženom je dakle utvrđeno, da, je besko­ hranu potraži«. Vidimo, kako je intenzivno utiskivao risno moliti se, a ne m isliti na cilj, koji je Bog mo­ Prorok svojim ljudima ljubav prema božjim stvore­ litvi postavio. Ko he voli stvćrove božje, i tu ljubav njima! On je upravo verovao, da je to isto tako važno, ne izražava dobrim djelana* molitva njegova biće od­ ako ne i važnije, pomagati božijim stvorovima, kao i bačena lcao farizejska i kazniće se kao nevermfc^ Bogu se moliti. Učimo li kao ova, oplem enili smo čoveka! Ovi nazori su začelo vrlo plemeniti. A li da se Uzvišeni P rorokj^ če jedamput: do pretvore, deo je kudikamo teži. Jer to traži u delt samopožrtvovanja. A čovek, koji je na žrtvu spreman, _ ne srne da koncentriše svoju pozornost na vlastito 4^i 4Ц0 ЈЗ p i l i l i * blagostanje! Samo jedan uzoran karakter može da stvori jedan tako visoki cilj, jedan karakter, koji je »Dva su čoveka kojima se najviše ima da zavidi: prožet ne samo najvišim idealizmom nego i koji ima jedan je koji ima novaca, pa ih izdaje svakodnevno sposobnost, da prema svojim idealima i živi. za dobrotvorne svrhe, a drugi je, kome je dato znanje, pa u njemu druge poučava.« Ali takav karakter bjaše Prorok Muhamed, neka Drugim rečima, postoje dva jednako važna bla­ ga Bog blagoslovi. Uvek je Muhamed i to na uzoran gotvorna dela, naime: Znanje širiti i svoja bogatstva način radio prema postavljenim propisima. Pre nego za božje stvorove davati. Prvo za spas duše, poslednje za telesno dobro. Stoga musliman teži za tim, da je pozvan za Proroka, običavao je žrtvovati svoje stekne znanje, kojim može da zbrine vlastitu dušu noći, da u špilji kod Hira blizu Meke održava vi- nego obuhvata sve stvorove božje — ptice, divlje zveri i čoveka. Sve treba da ima našu simpatiju i ljubav našu. Primiti k srcu bedu svih bića, pomagati im, njihovu sreću i spokojstvo unapređivati, to su najviše vrline Islama. Napustimo li ovu prvu i najvažniju dužnost, onda sva pobožnost ništa ne koristi. Svrhu i cilj islam ske molitve u ovome slučaju nismo uopšte razumevali. Ovaj odnos styari rasvetljuje Koran recima: i druge da izgradi. Tome sličana je njegova težnja, da sprovodi jedan blagotvoran život. Ovo su skoro dve najvažnije strane čovečnosti, na čiji razvoj tako veliku važnost polaže Koran. Ja ću sada u nekoliko kratkih poteza izneti, kako se musliman odnosi prema sirotinji, udovicama, bo­ galjima, oskudnim, siromašnim i putnicima. Pošto je Islam antikapitalistički, to on nastupa za jedno specijalno oporezivanje bogatih. Ovaj se porez ima da sakuplja od vlade i zatim među siromahe razdeli. Prorok, neka ga Bog blagosovi, označio je cilj ovih poreza na sledeći način: > c«,V iSI »To ćeš da uzmeš od bogatih među njima, pa razdeliš među siromašne«. 170 gilije, a dane je u postu provodio. Ovaj besprekorni način života on je nastavio sve do poslednjeg dana svoga. Kad je već sam bio najviši gospodar Arabije, ustajao je u pola noći, čistio zube, prao se i posle toga se molitvama odavao. Njegovi drugovi hteli su ga nagovoriti, da se prođe takvog života u odricanju. No on im je uzvratio 1j Ukc. j f V f r 1 »Zar ja ne moram da budem zahvalan sluga božji? S nemačkog prevodi H. 0 ., Mostar (Nastaviće se.) �PRIVREDA Dipl. agr. M. Fazlagić Njega voćaka SUŠENJE VRŠIKA NA GRANAMA. Teška i vlažna ilovasta tla poznata su i pod imenom hladna tla. S proljeća se taka tla sporo za­ grijavaju, pa i rast voćaka na takim tlima zakašnjuje. Ljeti se takvo tlo dobro zagrije, a kako ima i do­ voljno vlage, to je i rast grana dosta bujan, zakasni i otegne se do kasne jeseni. Kako grančice nisu do­ zrele, mraz ih ofuri, pczebu i suše se. To sam oso­ bito opazio kod orahovih sadnica u mcđričkom ra­ sadniku. To se događa i u plitku tlu nepropusne zdravice (kamen, pećina, glina) kao i u lakom i mršavom рјз- ' skovitom tlu. Pri takim uslovima rast voćaka ometa u ljeti suša, nestašica vlage. Rast mladica se zaustavi, grančice izgledaju kao napola suhe.-'U početku jeseni pada kiša, voćka se opčt obogati vlagom i hranom, grančice joj nabreknu i iznova" ресшд da rastu. Тајмнih zateče i mraz, pa nazebu i suše se. Voćki u takom tlu dade se pomoći. IspQđ kapnica |кго§ше iskopa se širok jarak, koji ide u tlubinu do samog korijenja. Loša izvađena zemlja razbaca se na stranu, a jarak se zatrpa dobrom, plodnom i zagnojenom zemljom, NERODICA I SREDSTVA PROTIV ISTE. Neka stabla neće da radiju,, a neka su nešto i rađala, pa i prestala- Druga stabla opet pomalo i rode, ali im plod ne valja, sitan je i bez ukusa. Voćar je dužan da zna životne uslove i njegu, voćke, te da s njom uredno postupa. Svaki se grijeh iz neznanja ili iz nepažnje osvećuje. Zato težaoe, ako si analfa­ beta, uči se čitati i pisati; ako si pismen kupi lijepu i korisnu poljoprivrednu knjižicu, čitaj i traži u njoj sve ono što ti zatreba! Obrati se usmeno ili pismeno praktičaru ili poljoprivrednom stručnjaku za savjet i objašnjenje, izići će Ti svaki u susret — odmah i besplatno! Mnogo se griješi kod same sadnje; voćku zasaduju gdje bilo i u kako bilo tlo, korijenje valjano ne podrežu, voćku se onako zatrpa u malu rupicu, zemlju zagazi nogama. Razumije se, da voćka uredno ne po­ sađena, neće moći ni uspijevati, a niti nam se ispla­ ćivati. Iza takve pogrešne sadnje, težak se više za svoju voćnu ne brine, on čeka na rod. Malo koji da bi se slučajno prevario i pognojio je i okopao. Takva voćka jedva životari, kržlja, boluje i gine. Ako su takve voćke još zdrave i mlade pritecimo im u pomoć. One će nam biti i zahvalne, a naš će se rad isplatili. Zemljište oko takvih stabala sve do ispod kapnica ima da se duboko preašovi, a pri tom dobro zagnoji. Mahovina se oštrom željeznom četkom sastruže, krošnja se propisno pročisti, a cijelo stablo poštrca se bordovskom čorbom. Recept: 3 kg modre galice, 3 kg gašenog kreča na 94 litre vode. Voćke' se ne smiju preduboko zasađivati, one nam neće ni rasti, a niti nam rađati. Najbolje je tako stablo pomno izvaditi i iznova propisno posaditi. — To vrijeđKza mlađa stabla. Ako je ono starije, treba zemlju oko njega do ispod kapnica krošnje, u dubini do vrata voćke, ašovom izvaditi i na stranu razbacati. Zemlja se pognoji i preašovi. I previše dobro tlo ili prebogato đubrenje uzrok su neplodnosti- Voćka se odlikuje previše bujnim rastom, sva snaga i hrana ode u drvo. Tom stablu treba odrezati poneku žilu, a i krošnju mu prorijediti. Iza rodnih godina, koje dolaze jedna iza druge, voćka se iscrpi, smalakše i ne rađa. To stablo ćemo pomladiti. TJ gustim voćnjacima voćke se međusobno bore 0 zrak, sunce, hranu i vlagu. Tlo mrša, sunce ne može kroz gustu i međusobno spletenu krošnju svuda da prođe; lišće ne stvara mnogo hrane, pa ni rod na takvim stablima ne može da bude bogzna kako velik. Neke voćke žive dugo, zdrave su i daju obilan i lijep rod. Druga opet stabla, jedne druge sorte, brzo staraju, grane im se s vrha suše, plod je sitan i prljav. To je dokaz da takve sorte treba isključiti, jer nisu pogodne za taj kraj, za to tlo i za taj položaj. Voćnjake treba zasaditi sortama, koje su u tom pre­ djelu ispitane i osvjedočene; koje imaju stabla zdrava 1 dugotrajna, a plod ljep, izdržljiv — trgovačke vri­ jednosti. U močvarnu tlu ne nadajmo se rodu. Takvo zemljište treba isušiti otvorenim i dubokim jarcima. Na mjestima, gdje je trajna sjena (u šumi, između kuća) voćke nam slabo rode. Sunce je izvor života. Gajret u svakoj kući, znači samo njezin napredak 171 �СЕВДАЛШ КЕ Момче u ласшавица Мехмед-бегова мајка Кад аџеми no Босни ходаше Од матера дјецу отимаше. Свака Majica синка пребољела, A не може Мехмедова мајка; За њим ишла три бијела дана. К ад je била на првом конаку, Ондје су je кући одгонили: >Хајде кући Мехмедова мајко!« К ад je била на другом конаку, Ондје су je ватри припецали. Кад je била на трећем конаку Ондје су je мртву оставили. Кад с у били води Заборавки: »Пијте дјецо воду Заборавку, • Заборавте и оца и мајку!« Сва се дјеца воде напојила, Само неће беже Мехмед-беже, Бећ он диже руке под облаке: »Хаја, хуја,ктицо евакфјака, Не падајтедоо мојојматери, Већ падајте no звлмјјј трави! A ko Б ог да, na се ,Мехо врати, Уконаћс своју милу мајку-. Своје двије. с р а з у д а т и « . \ Гнијездо вила тица ластавица Крај Мораве на обали. Отуд иде младо момче Коња води, пјеше ходи, Чизме носи, a бос ходи, Воду броди, жедан хо;ш. Питала га ластавица: »Шта je теби младо момче? Круха носиш, гладан ходиш Воду бродиш, жедан ходиш Чизме носиш, a бос ходиш!« :- Прођи ме се ластавицо, Драга ми je паум пала И драгино бијело лице, ' II драгине црне очи И ‘драгине обрвице«. Дјевојачка удаја ' Спроша дјевојка т Гнијездо вила лПца ластавица UU Ha џерђефу сироте дјеворке. Тјерала je сирота дјевојка: »Хајд’ отале тицо ластавицо, Не мрси ми свиде алмасије, Ни онога злата бијелога. Немам брата да ми купи злата, Немам стрине да ми купи свиле. Немам секе да ме учи вести«. lllL L Ш т о д јевојка во л и >Ћер Ђерима, черка материна. У Ђериме na бијелу врату Ситан бисер, па жути дукати. >Ко he ситан бисер позобати И жуте ће дукате бројити«. >Нећу стара, драга мајко моја, Волим младу чашу нал’јевати , Него стару дукате бројити. Болим с младим у зеленој трави, Нег са старим на мехку душеку. Волим с младим под небом ведријем, Нег са старим под кумаш јорганом. Волим с младим на бијелој руци, Нег са старим на бруса јастуку.« 172 l w Ja усаднх зелен бор, Ту ое скупи чудан збор, У том збору драги мој, JJenji даде ирстен свој, / А ja љему јабуку. Ту се деои брато мој, Мене мајци наиањка: • Moja мајко и драга, Сека ми се удаје!« »Нек се млада удаје, Дуги су дани Петровски, Још дуље ноћи јесенске«. i Дјевојачка жеља Ах, мој драги, у зеленој трави, Послаћу ти кахву no бехару, Неби ли ме у кахви попио! Ja сам млада inehep у филџану, Неби л’ мене у кахви попио, Неби ли ти на срдашце пала!« Дилбер Дуда н Мујага Сан заспала дилбер Д уда И с њом Мујага, Брез душека, брез јоргана Ha црној земљи. Душвк им je дјетелина, Трава зелена, Јорган им je ведро небо И сјајне звијезде. Јастук су им бијеле рукс Are Мујаге. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Позив друштвеним аододборима н повјереницима Средином маја о. r. Главни Одбор Гајрета je упутио Окружницу пододборима и повјереницима следекег јсадржаја: »Ha основу чл. 57. друштвених правила, позивају се сви друштвени пододбори и повјереништва да одрже у току јуна мјесеца своје редовне годишње скупштиие и да дневни ред доставе 15 дана раније, a препис записника скупштине 15 дана након скупштине Главног Одбора у Сарајево. Како у годишњи благајнички извјештај Главног Одбора морају да уђу сви друштвени приходи, a пошто ће се тај извјештај и штампати почетком јула т. г. ради подношења редовној скупштини Главног Одбора на одобрење, то се моле сви Подбори и Повјереништва да доставе Главном Одбору н a ј д a љ е д о 28. ј у н a т. г. слиједеће: 1. Списак свију чланова са ознаком уплате чланарине за сваки мјесец од 1. јула 1928. до 30. јуна 1929.; 2. Списак претплатника листа »ГАЈРЕТА« у мјесту пододбора (ловјереништва) са ознаком уплаћене претплате за годину 1928./29., као и ознаком дуговања; 3. Списак распродатих »Споменица«, друштвених значака, »Цигала Гајретова Дома«, разгледница, књига, из чега ће се моћи нонстатовати колико je уновчено од које врсте; 4. Укупан благајнички извјештај о приходима и расходима, из којег ће се моћи разабрати колико je од тих прихода дозначено Главном Одбору, када и од чега потјечу. 5. Сав досада недозначени новац од забава, добровољних прилога, претплата на лист, Споменица, друштвеиих значака, Цигала Гајретова Дома и др. Горње je потребно Главном Одбору до означеног рока, јер се друштвене књиге закључују за 1928./29. године 30. jyi^a т. r. Главни Одбор апелује и овог пута на све Гајретове раднике ,да што плодоносније искористе још ово кратко вријеме, да прикупе све заостале чланарине и претплате, приреде прољетне тефериче и да и иначе пораде на материјалном прикупљању средстава, како би се получили што већи проходи. Bek раније je уведена пракса да се према резултатима рада појединих мјеста удовољава и молбама за друштвене помоћи.« Заједннчка забава »Гајрета«, »Просвјете* и *Напретка « у Тузлн У жељи, да шире братство, љубав и слогу сва три племена нашега народа, лододбори друштава »Гајрета«, »Просвјете« и »Налретка« приредили су на 11. маја 1929. у хотел »Бристолу« у Тузли, велику манифестациону забаву. Ово je била ријетка свечаност, на којој су се, иснупили сви искрени патриоти, да видним знаком заједничким и једнодушним радом учине и покажу, да je дошло вријеме заједничког рада на свима пољима и свима лравцима, како би наш народ прожет љубављу и братством, културно и економски јак, могао достојно ступити на велику утакмицу осталих културних народа. Зато je морални успјех ове забаве од непроцјењиве вриједности, јер се њоме у братским срцима још више учврстило духовно народно јединство и братска слога. Материјални успјех забаве такођер je велик, јер бруто приход износи око 58.000 динара, урачунавши ту 30.000 динара, које Босанска Солвај творница соде у Лукавцу даје сваке године, редовито, овим друштвима. Овом приликом нарочито треба истаннути, да ćy српскб пјевачко друштво »Његуш« и хрватско пјевачко друштво »Мајевица« такођер у једној тачци иступили заједнички, лод дириговањем познатог јавног радника r др. Стеве Милчика. Када су се појавила на позорници ова два братска друштва, поздрављена су од публике френетичним аплаузом, a појединци су до суза били ганути овим заједничким наступом. Лијепе и биране лрограмсие тачке, богата томбола, на којој je као главни згодитак била једна салонска соба, na онда сама идеја привукли су многобројну публику, — несамо из Тузле, него и из околних индустријских мјеста, Лукавца, Солине и Живиница, — толико да се у Тузли не памти овако посјећена забава. Забаву су посјетили грађани свију вјера и сталежа, на којој су нарочито запажени многи угледни и сиједи муслимани из чаршије, који иначе не посјећују забава, што je на присутне учинило врло лијеп утисак. Све припреме, програмске тачке и остале приредбе на забави и око забаве изведене су на опште задовољство и ^дивљење. , n j I За ову забав упододбори »Гајрета«, »Просвјете« и »Напретка« ангажовали су многа културна и сталешка друштва, као и појединце, који су својим пожртвованим патриотским и културним радом, много допринијели за овако величанствен успјех забаве. Зато им овом приликом топло и искрено благодаримо, и дао Бог, да се још који пут нађемо на овако корисном по- ~СЛУ. Поводом ове лијепе и успјеле свечане забаве, Гајретови радници у Тузли имају нарочито весеље и задовољство, јер ницијатива за ову заједничку забаву потекла баш од i пододбора Гајрета. Свим оним друштвима, установама и појединцима, који морално или материјално омогућише овако лијеп успјех за6 » , кличемо: Хвала вам и живјели! Прва Гсјрешова забава у Олову У здоговору са Гајретовим радником у Олову, подгаумаром г. Османагнћем, приређена je у Олову на први дан Курбаи-бајрама велика Гајретова забава. Забава je како морално тако и матерпјално ванредно успјела. У дивно декорисаној сали било je тако много биране публпке, да их више није могло у њу стати. У 8.30 сати забава je отпочела a госте поздравпо je у име приређивача учитељ у Олову г. Рамиз Имамовић лијсliiiм говором, образложивши у кратко дјеловање Гајрета кроз ово 25 година. Затим je уз буру одобравања одражо шаљивп монолог >Трајче из Ниш« члан маглајског пододбора. учптел., г. Taхир Мисирлић. Поелије тога одигран je позорпшнн комад »Варалпца Хамза«, a одигралп су га на onhe задовол.ство публвке дплетантн, члановн Гајретовн пз Маглаја. Да je забава овако успјела треба, поред многих оеталпх Гајретовнх радннка. нарочпто захвалпти гг. Халплу Ооманагнћу подшумару, Фехимаги Јамаковићу, пндуетријалцу, и Дру Идрнзбеговићу .љекару. који ннсу пожалили нп труда нн материјалних жртава, да забава што боље успије. Гостп из Маглаја бшш су тако дивно угошћенп п дочеканн од ropitic господе, да he им ова поејета у Олову зан<rra о<-татп у пајугодпијој успомснп. 173 �разлћке сиола како поносно гледају па наш fajpeT, jep преД собом виде велнку културну и нацноналну установу. Ham Закључком пододборске сједннце у Чапљшш од 23. III. женски свијет жнво се je иитересовао за Гајрет ,а најбољн je 1029. заказан je уобичајени Ђурђевданеки теферич у Moroдоказ да се одавно ue памти да je више женског свијета рнлу недалеко Чанл.ине na дан 0 . маја т. г. Са предаиањем о било на тсферичу као шт јс било у Могорилу. Нарочиту зах»Гајрету« н iiiiTonoj идеји, коју je дужиост пододбор попјевалност Да je теферич иеочекивано успио имамо нриииеати рио r. l’. Хајровићу, судији, који ее те дужности радо приновом одбору и агилним раденпцима г. A. Капетановићу, 0. мно, но нажалост, усљед слабог вреШеховићу, Р. Хајровнћу, Н. Малохоџићу, С. Бостанџпћу, те мена морао се тефернч одгодити за бившем попјерснику г. Алн еф. Драчи, који je на дан тефсдан 21 . маја 1029., на други дан рича радио оиако, како му je и долнковало. Курбан-Бајрама. Дана 21. маја т. r., Пошто н други грађанн имаду доста заслуга, icno на пр. у уторак, раинм јутром могло се впи|К)даваоци бнфеа: гг. Хаеап Латнћ. Мухамед X. Фазлагнћ н дејти да се муслнмави, из града ЧаМ. Ибруљ. то им одбор најтоплије захвал>ује .Материјалнн пл>нне i;ao ii ип околнне, увслпко прнход je такођер изнад сваког очекпвања прло добар, jep у гпремају да посјсте Гајретов тефсовом крају. гјде баш свнјет не стојн и]>ло добро. може се pnh, те се je збнл>а и догодпло, јер очскнватн да he прнход нзиашатп no одбптку режпјшспх не само да јс и етаро н младо потрошкова no ирилицн 4.000 дннара. X. хрлнло на Могорвло. него јс ове roднне наш женокп овнјет у великом Гајретова забава у Јајцу r»i>ojy узео учешћа на овомс тефеПододбор Гајрета у .Тајцу одржао je на Курбап Пајрам ричу. Осим муслнмаиа Чанљпне, ио20 . лТ^ја r. г. опћу, a 2 ). маја женоку забаву. сјетнли су те(||ернч Оточанн rfa Реџеп Хајровић Морални уеијех ове забапс je одличан. jep je ono прва челу са г. г. Букићем и Гајретона забава У Јајцу на којој нзлазс на позорницу мупоглавар среаа Агановнћ, школски надзорник посједник Мех.мсдбашић, сви са onoj »Зулумчар« гешеден je на свеопће задовол.1тво даљс су ее Мостарцн одаавали на челу noM u ii | km|). Лликалфићсм. Bpatr'je тачке н|м)грама. Материјални усцјех je и вријеме у којем je одржапа еу ге иаша браћа C p6iyi иа Далмацијс одазвали нашсм бпо раднн дан, ниак су у TO(f»e|iiih дошлн. Тачно у 5 cara пододбора друштва Гајрета вара тефернч. те позива u бинс душс н срца клцкну Њ та и Слопенаца Александру I., Пстру, Протектору Гајрета ском Дому да живи, на уз громко одушевљење и бурни шумовито Могорило »Живио!« кретар своје мредаваље о шн>ем дјелотворном раду, те нотезнма износи псторпјат као н велнке потешкоће, које су туђинскс управе, која je пастојала свим сс не оживотвори идеја Гајрета. Говорш чито истако рад за вријеме Ослобођенл; те истиче велику заслугу тадањег Главног Одбора, којему je Група дилетаната са редитељем г. Дервишом ношло за руком да je наш јуначки Краљ прихватно Мулаомеровићем н.ихову молбу и дозволио, да наш мили и драги Гајрет стоји иод Највишом Заштитом Краљсвића Петра и забава — врло добар. Чист приход ове забаве износи 2.100 тим актом дата je нашем Гајрету почаст са Највишег Мјеста, Дпн. a расход 1.138 Дин. Особито иас; je задовољнла обилна ii уједно Гајретова егзпстенција потпуио осигурана све дотле, посјета нашега женскиња. док ми будемо радили но његовој идејн, то je на нама дужДобровол>ие нрилогс нриложише у већем износу п то: ност да здушно нропагирамо за наш мили Гајрет. Дин. 200 : г. К. Мусафиа из Сарајева; no Дин. 100 : Подружннца Хрватске Банке д. д. у Јајцу и Прнпредна Банка у Говорник тумачн присутним неколико цитата из Кур•Јајцу; no Дин 50: Намизбсг Капетановић и Салнхага Capnана и Хадиса који налажу муслиманима, да прихвате за чевић. науку, те у том правцу да je дата потпуна слобода како мушкарцу тако и нашем женскињу. При свршетку говора сеПододбор се најљепше захваљује спима дилетантима, a кретар се у име пододбора присутним захвал.ује на величаннарочито дилетантицама те осталим члановима пЈшређиначсвеном одазииу са жсљом, да данашњи дан угодно нроведу ког одбора, на љиховом неуморном и устрајном раду. Уједно и да сс сјећају iiamer мсзимчета ГаЈретп, нашто нублика се захваљује свима гг. прилагачима и посјетиоцима ове зазаори са буриим аплаузом: »Да жнви суднја Хајровић « баве. Huje могуће истакнути све момеите, a да се детаљно приИ 1'лавни Одбор Гајрета овим путем изрнче своју закаже велики морлни успјхе овог бајрамског теферича. Трсхвалноот прнјодном н агилном иододбору и жсли му да бало je доћи и иогледати нашу дјецу, узданицу нашу без устраје. Беликн tajpemoB шеферич у Чаиљчнн 174 �Акција tajpemoR ааододбора у Штиау j бире. I аздијелили су и неколИко блокова свгррним it у(*леДним људима »Цигле Гајретова Дома« да се распачавају. ПриНедавно основани Пододбор Гајрета у Штипу отпочео према се теферич, који je већ закључен, да се дадве, те и je живо с радом за Гајрет, те je на првој седници ПододЛора ту ноеао иде врло лијепо. Учиће се иа дан забаве и Мевлуд у одржаној 17. V. т. г. донео следеће оакључкс: џамији, a поолије теферич. Пододбор пастоји заинтересовати 1. Иавјештај о доладањем раду примл>ен са ладовољcna наша села за забаву. да буде што боље nonjcheiia и да етвом, али да ее у опом устраје и да ne што ninue кунс члпприређени теферич евак понссе као лијспу усвомену. У новн; еваком раду пододбор наилази на разумијеваље. али само 2. У начелу лримљси je предлог R. Р. Ппнтула, секрематернјалне прилике су слабе. Жртвује се много за јесенску тара Пододбора, да се оснујс читаоница, која бн служила не i-езону. када ne нододбор нада добром плолу и успјеху. ламо аа читаоницу, него као стсциште муслиманскс омлпдиВриједном пододбору желимо много rpche у даљљем не, да би што нање ишли no биртијама. да се у n>oj одржараду за 1ајрет и тоило им ес захвал.ујемо на иожртвовновају пналфабстски течајеви, поучна предапања, a no могућ<-тн н труду! иоети да се образује и тамбурашки збор, који би могао много да користп Гајрсту у будуће, пли за ово потребио je да сс нађу потребне просторије, те сте стране nehe бити одмах мо- Курбанске кожице из Требнња гуће ово остварити; Пододбор Гајрета у Требпњу дозначио нам je евоту од 3. Да се упути акт Вел. Жупану Брег. Облаоти, у којем Дин. 1302 за продатс бајрамскс кожице. би се замолио да преко поглавара среза Царево-Селеког и КоКожице дароваше слиједећа гоепода: чанг.ког лредложп no јсдио способно н енергично лице, које Л« пм Хамихаеановић 1. Ху<о Шаховпћ l, .Јусуф Салибп ее поставпло за иовероннка Гајрста у иоменута места, као гховпћ 1. ^уиуз Лрслаиагпћ l. Ллија Салахови»1 l, Омајо Буп no већим муслнмапскнм селима; еулаџић>1, Лутфија Po6onnh 2 , Иб|>о Пиводић 1. Лвдо Пиво4. Пропаганду мсђу муслиманпма да што више поха'_ дић l. Захпр Бусудзџиф i, Илпјас Ресулбеговић l, Шућрибег ђпју школс примио je управни одбор na еебс, који he обраРесулбеговић 1. С.мајо Чуетовић 1, Хапш Чуетовић l, Хасак зовати одбор за иоучна предаваља н ширити Гајретону ђдеју* КуртбвиН ТгЧј^ер Capa џuh l, Хасан Диздаревић l, Зајпм Ха5. Да се приредн Гајретов тефернч у иедел.у 2. јуна т. г. lionnh I. Смајнлбсг Реоулбоговнћ 1, Абдулазиз Дефтерда1>она којем hc се одржати предавање о Гајцсту и н.еговом дјеinih l, Тахирбег Хаверић l. Ариф Беговић 2. Хусо Звиздић лован.у у прошлостн, али д* овај теферпч буде више за буl. Мехмед Зубчсвић l. Омер Ресуловић 2, Ахмет Оманопић i, ђење иародне свсгти него да се оджах.Тледа na матсријалну —було Клспић 1, Касим Алсчковић 1, Оеман Алечковнћ i, Хакорист, a кад се народ пробудн и заинетерегује да <:е ојјДјГ лил Карамехмедовић l, Сулејман Карамехмедовић Hlahiipon in-i;opnnihyjc у добротворие сврхе; . , l, Махмут I{ai«nexMt.4()Biih i, Хаеан Карамсхнедовић Хаџн Ci. Да сс стави предлог Г^О, д» сви повереници и по^ Tycy*f»on 1. Алија Чуптовић l. Ахмет Ка]тмехмедовић Хаџн одбори у Брегалници буду под надзором овог Пододбо1)а. -Опманов 1, Хусо Караме^медовић l. Ариф Карамехмедовић 1. централног места у onoj bблacти. Оцај предлог ставиа је' Каоим ]>арамехмедоиић Хаџи Османов i. Азим Арсланагпћ l, Надзорног Одбора овога Полодбора Див. Ген. г. Д. MftpuODIlh. “Мурат Арсланпгић 1. — Укуино 43 овновп;е пожпце. друкчије образлажући ra да су овамошње прилике гасма др’ 1ла дароватељима! него у Босни. јер да овамо nape^Smje упознат са Гајретом, a то би била и једна олакшица за Гл. Одбор, a ci Гајрет боље успевао. помоћу истакаутих лнчности у Надзор- № >анске кожице из Рогатице пом Одбору овог Пододбора, јер су овамо скоро сва друштва Пододбору Гајрета у Рогатпцп даропаше курбанске го' замрла a то je што немају добрих подетрекача. Са овим преджице слиЈедећа госвода: логом сагласили су се сви остали 'одборн1Ц|и* Браћа Чапљић, Шахпнпашнћ Идризбег и Хаџпосманоз ih 7. Да се еедиице одржавају што чешће jf присутноотн Хафизага no једну говеђу кожу; Кранковић Едхсм, Боровац чланова Надзорног Одбора овог Пододбора. Мсхмед, Лашнћ Мурат, Шеховић Едхем и Пашнћ Тајиб no Горње закључкс износимо као вримјер другнм подаддвије овновеке кожице; Чано 'Гахир, Пешто Решндагд. Хафпборпма, молећи их да со угледају у овај вриједни и агнлви aoBiih Галиб еф. Мустафа и Едхем. Арнпутлнја Хилмија, Шаиовооеновани пододбор у Штипу. hnparnh Насжм. Хаџиахметовнћ Мехмедага, Мухамед еф. и Живјели свјесни радници у Штипу! Абдулах, Cnjepairh Омербег, Шахинпашић Хаганбег п ХаНови чланови утемељачи кија, Соколовић Ахмедбег, Крајина Алага, Данџнћ Ахметага, Надаље, за чланове утемељаче уписаше се: гг. Саллх 'R.vpnh, Лутфага, Абдулах и Мухамед, Горушавин Јусуф, Пашић Ахнадзорник пруге; Јахија Дорић, граднтељ и Омер 3yxpnh, мет-Риза, Тескереџић Едхем, Хаџиосмановић Мехмедалнја, учитељ. Тескереуић Хусеинбег и Ибрахимбег, Хаџидеднћ Заим, no Свјесним родољубима топла захвала! једну овновску кожицу, a у мјесто кожице no Дин. 10.—: Добровљни прилози Павида Мухамедбег и Пашага Еминагић. Kao и прошлих, тако и ове године, Вел. Гајретов ЛегаСрдачна хвала! тор »Солвај«, фабрииа содв у Лукавцу, даровала je Гајрету 1АХ“ : своту од Дин. 10.000. Даровн Гајрету Рад у Komop Варошу Пододбор Гајрета ради на уппсивању новпх чланова, како у граду тако и no селима. У Врбањцима сс je почело уписивање преко тамошњвх угледних тројице трговаца у овим данима тако н у Вранвћу преко тамошњег трговца г. Омер еф. Јелчиновића. Стално се рад за Гајрет буди н оживљује, a нарочито no сслима. Чланарииа се врло добро Пригодом вечере код Хусеина Бахте у Враголовлма среза рогатичког, дароваше Гајрету no Дин. 10.—: Г-ахто Ибрахимага, Бахто Осман и Добрача Салих; no Дин. 5.—: Алагић Алија. Алагић Хусеин; no Дин. 3.—: Карахмет Кадрија, Бахто Рамо, Халил, Хусо и Хаспн, Каровић Illeho, Јаponnh Мехо и Карпхмет Незир, сви из Враголова, Сабирач Муптпфа Добрача. . • i 175 �/Јрилог из top. Рахика (срез Брчко) Нови ушемељачи Гајрета Пннцијативом г. Мепсура Имамовића, ђака шер. гимн. У Сарајеву, a уз сарадњу учитеља гг. Омера Чсврс и Мехмеда Нбрахимошгћа те ђака Исхака Имамовића н омладннца C’aлнха Хасанбеговића одржана je 14. марта. т. г. забава Народне Књижнице и Чнтаонице у Гор. Рахићу, a даван je позорпшшг комад »Златни бардак« од A. Мурадбеговића. Од чпстог прихода одређена je свота од 200 динара за друштво »Гајрет«. Вриједним омладинцима и приређивачима споменуте забаве нека je искрена хвала! За утсмељаче Гајрета уписаше се г. Мустафа Ћишић нз Коњица н Чптаоннца »Гајрст« у Билећу са свотом од Дин. 500.—. Срдачиа хвала! Даровн Гајрету Госп. Омер Хајрић матурант, Сарајево, предао je нашој канцеларији Дип. 100.— од управе Гајретова конвикта за гакупљене 4 курбанске кожнце. Пододбор Гајрста у Жепчу доставио нам je Дин. 160.— т.ао утржак од курбанских кожица. које су даровали гг. Нурага Хасагић, Дервиш Омеронић н Хусинја Ооманефеидић. Госн. Мустафа Ћсрнмовић из Граданнце даровао je Днн. 40.— као бајрамскп врплог. Жипилн плрменнтп дароватељп и еакупљачи! Добоовољнп прилозп Г. Халил Хаџпхалнловпћ пп^Ришугтрада допначпо нам je Дин. Srt.— доброиољног цднлога. * Г. Садик ОаЈшковић,^ Hatidjunr љекар, скупио je на бло:; u дозначио Дин. 297.—. S 1 Полпцнјска Дирекцнја. к Сарајеву распусунла je друштво »Мокс« (Мусликанекп ‘Амладп рагпродала инвентар «ћхТа/рету yj Дпн. 1015-—. Племенитим дароратељима то1 ла хвал V -I Новн повјереницн Гајрета у Јужној Иза прославе у Скопљу, имеповапи су пов. рета и то: у Призрену: г. Абдулах еф. ЧаушевиЦ окружни муфтија; Ш I ■' • !: ! • i.. у Прнштини: г. Абдулах Шка^>пћ. секретар Муфтијства; у Ђаковицп: гг. Дбрахнм Паласка и Мустафа КуленоBiih. Жолимо им сретап успјех у раду na Тајрет џ живјели! Течајеви за неписмепе Почетком мјесеца новембра прошле годнне обратио се je Главни Одбор Гајрета распиеом на све иародне учитељс муслимане <: молбом да tokom годиие организују и одрже аиалфабстске течајеве, a у ту he нх сврху хонорисати. Овн су хонорари предвиђени и у овогодишљем буђету друштва Гајрета. Према приспјелим извјештајнма аналфабетски тсчајеви одржани су у елијсдећим мјестима: 1. У Дољем Вакуфу одржао течај г. Осман Даиџпћ и оспособио 38 слушатеља. 2. У Копчићима одржао течај г. Мехмед Јусуфбеговић у. оепоеобпо 21 слушатсља. ’ »'3. У Пешурнћу одржао течај г. Хуенлја Kaniih и оепо*еобио> 16\.слушател>а. 4. У Кл.учу одржао течај г. Сулејмап М- Бадић и ^ЈмуцЈгобиа 16 слушатеља. 5. У Г>ос. Kpj’iiit од[ivicaо течај г. Божидар Аџић и оепоеобно 45 с.пушатеља. 6. У Ракитнпци одржао течај г. Наил Радаслић и оенособно 24 елушатсља. 7. У Мокроногама одржао течај г. Ариф Ножић и оспообио/24^слушатеља. 8. У Бнјељиш! од[)жло течај г. Ибрахпм Даутовић ii 40 слушатсљга I o|;rio<o6iio 9. У Бијељини одржао течпј г. Соко Херцоговац и o< iioсобио 38 слушатеља. 10. У Бијељини одржао течај г. Мнлош 'Буракић и оопоеобио 27 слушатеља. Укунно дакле оспоеобљено 2S9 муслимана и муслиманкн. И овим иутем Главнн Одбор топло се захваљује пожртвовним народнпм учитељима, горс споменутим. и молимо да ее п'други у и»их угледају и да и оин одрже који течај na пспигиене, a Главни he Одбор п и.их хонориеати. Скрећемо иажњу свима пододборима, иовјереницима и upujaтељнма ГаЈреШа, који су иреузелн да расиачавају Гајрешова изцања: ТСаоменицу“ в „Под жрвњем времена", да у шшо краћем року пошаљу обрачуне за исте, у колико су их распродали, и то са ознаком броја аримерака од поједине књиге. 176 I �AgrarnaiKomercijalnaBanka za Bosnu i Hercegovinu Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije: Beograd Filijale: Brčko i Novi-Sad O0OOOOOOOOOOOOOQOOGOQOOOQOOQOOQOOOOOOO©Q Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova. — ( Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 | Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne 0OOO0OOOGOOOOOOOOOOG' ШТАМПАРИЈА BOSANSKA POŠTA KLIŠARNICA RASTRIRN1CA Израђује: разноврсне банковне, трговачке и нндустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна сгручна дела, календаре и остала израдња солидно, брзо и no умереној цени Властита књиговезница израђује све врсте трговачких кн>и1a и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту S V A K I M U S L IM A N TREBA OA KUPUJE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” Narudžbe: Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦА = СТЕРЕОТИПИЈД S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu 1 �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 20,000.000 - Rezerve Din 2,000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilam o siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hum anitarne ustanove, Od čiste dobitigdaje 10% K ulturnom i p ro svletnom d ru štv u ,,G a i Г e t” . 1 ^ r o b v j e m u m U1 u a , v u aj Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka G ajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukam aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba Bosonsho Industrijalna i 1 Dr. Omer Bahtijarević ITrgovačka Banka d. d. - . " Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 1 dugogodišnji liječnik Drž. | Bolnice, operater i spe- Potpuno uplaćena flionička glavnica Din 20,000.000*— Rezervni fond Din 7,500*000 c j llil Prima u l o š k e na štednju, vrši znake u unutrašnjosti i inozem&ivu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća • 1 cijalista za operativne bo­ ji lesti, asistent chirurškog | odelenja Državne Bolnice . i nedavno]e otvori o i Ordinira od j p o s lije 1-3 podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi tad, Tuzla, Split u Prestolonasljednika Petra ulici broj 20 u ll.-om katu iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiniiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 ’- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasjecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva ZA LA G A O X IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovolm je kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/cf4bdb6fadb3abb8488f3c36cb12d735.pdf f814e15530d64cda398a4c6e7cf59200 PDF Text Text лт д о г т д рж ш за kvatvpnc ИtKSNfcMCKtt ТГСЛИЗАНЛ МУШИМАМА с . 16. JUNA t> 'y САРАЈЕВО 1929. БРОЈ 12. УређуЈе: Х а м з а Х у м о о о �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a дена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђацв добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д Н уни* Уредник Х ам за Х ум о Власвик друштво „Гајрет". — Главви и одговорни уредник: Хамза Хумо. — З а штампарију „Босанска Пошта“ одговара Јосип Енгел. �ТЈг>ЈГ£Т Veliki značaj Agrarne Banke Opšta privredna depresija, koja već nekoliko •sloma i bezizlaznog stanja najbrojnijeg dela naše godina tišti našu zemlju vuče svoj koren iz neima­ države, seljaka, došle su uzastopce tri posleđnje neštine i ekonomske bede našeg seljaka. Prvih godina rodne gc'diiTe; jedna plavna i dve sušne. Eto iz svih iza Oslobođenja nastala je. u našoj zemlji era dobrih ovih razloga došlo je do potpunog osiromašenja poslova i era jake privredne konjukture. Prirodno našeg težaka, koji je zapao u teške dugove i došao je, sloga, da je ovaj opšti privređni^polet imao vidna J ia rub propasti. Da bi održao goli život pada naš odjeka i na našem selu. Cene poljoprivrednih pro­ seljak iz duga u dug, prodaje žito na klasu, plaća dukata bile su srazmerno visoke te jeTTraš zemljo­ 10—15% interesa mesečno. Njegova oskudica i neiradnik, opijen, s jedne strane u zanosu Oslobođenja, fmaština prenose se na sitnog obrtnika i trgovca, a podstreknut dobrim' poslovima s druge strane, odatle na grad, na grosistu, odatle na prestonicu pa počeo ulagati viškove п^уса preko svojih troškova i na samu državu. Padovi i bankrotstva, o kojima delom u kupovanje zemlje ali mnogo više pa često svaki dan slušamo, prete da upropaste našu trgovinu i nemilice na luksuzne artikle. Podstican političkim i celokupnu domaću privredu, a sve ovo vuče svoj partijama o svemoći seljačke kuglice i hranjen do duboki koren i krajnji uzrok u oskudici i pauperi­ nezajapljivosti sve većim obećanjima i koncesijama, zaciji našeg seljaka. U dcskorašnjoj eri parlamentarnog sistema naše naš seljak je trošio do opijenosti svoj novac na slave, svadbe, parnice i na podmirenje svojih, do škara državne uprave mnogo se je govorilo i mnogo debapepoznatih, »kulturnih potreba«. Kada mu njegova tovalo o ovoj nevolji našeg seljaka. Međutim sve sredstva nisu dostizavada da u ovom provođenju i bivše političke partije kod nas postojale su da stra­ nadimanju ne zaostane iza svoga komšije, počeo se nački što više eksploatišu ovu nevolju i bedu se­ ljaka. Izbačena je bila popularna parola »razduženje zaduživati i potpisivati menice. Po krutom ekonomskom zakonu iza perioda seljaka« a neke partije u svojoj demagogiji i metadobrih konjnktura, dolazi period privredne depresije, nisanju gumenoj seljačkoj kuglici, išle su tako da­ i kod nas je poslednjih godina nastao privredni leko, da su predlagale i posvemašnje razduženje zastoj na svim linijama. Usled normalizovanja posle- seljaka, ne ukazujući pri tome na sredstva i način ratnih prilika i opšte privredne stabilizacije nastala na koji bi se ovo moglo izvesti, bez obzira na to što je era slobodne konkurencije na čitavom svetu. U bi ovo, i kad bi bilo moguće, značilo direktno boljovoj slobodnoj ekonomskoj utakmici pobeđuje onaj, ševiziranje masa. U tome cilju je još u god. 1925. donesen zakon ko je na višem stupnju kulture i ko najracionalnije proizvađa svoje produkte. Da je naša zemlja u tome o Poljoprivrednom Kreditu, koji je stupio na snagu pogledu daleko zaostala iza naprednih evropskih i tek koncem god. 1927., kada je osnovana Direkcija vanevropskih zemalja nije potrebno posebno ni na­ za Poljoprivredni Kredit u Beogradu sa šest oblasnih glašavati. Radi ovakvog stanja stvari mi ne samo direkcija. Ovoj instituciji imala je država iz svojih da ne možemo da u plasiranju naših poljoprivrednih redovnih sredstava dati kapital postupno do 500 miprodukata da s uspehom konkurišemo n a stranim licna dinara. Međutim država je smogla da dadne pijacama, nego je čak u našoj rođenoj zemlji jeftinija ovoj ustanovi jedva 120 mil. dinara, koje je Direkcija američka pšenica od naše. Da dođe do potpunog preko Oblasnih zadruga bacila (u punom smislu te 177 �reci) u narod. Ova ustanova pokazala se je za kratko vrerae kao potpuno necelishodna i nepraktična, stegnuta zakonom o državnom računovodstvu, raznim birokratskim i administrativnim zapetljancijama a da i ne govorim o nesrazmernoj podeli kredita poje­ dinim krajevima. Od ovo 120 miliona dinara Bosna i Hercegovina dobile su u svemu 2 miliona dinara! Po svemu izgleda da je ova institucija imala i neki drugi krajnji cilj, sem onoga što joj ga je zakon predvideo. Protiv Direkcije za Poljoprivredni Kredit naj­ energičnije su ustali svi naši Zadružni Savezi, koji su se teškom borbom i velikim žrtvama osovili na svoje noge, te danas zaista znače jedan jak faktor među našim poljoprivrednim svetom. Radi svega ovoga moralo je doći do napuštanja ovoga ekspe­ rimenta i potražiti jedan bolji i efikasniji način da se pomogne našem seljaku. Vlada Kraljevog i narodnog poverenja, od 6. ja­ nuara, a po naročitom zauzimanju i forsiranju ovoga pitanja od strane Ministra Pravde g. dr. Milana'Srškića, brižljivo proučavajući pitanje kako da še zem­ ljoradniku pomogne u ovim teškim momentima, od­ lučila je da se opmah pristupi, osnivanju naročite novčane ustanove u cilju kreditiranja poljoprivred­ nika jeftinim kratkoročnim i dugoročnim zajfhovima. U tom cilju je zakonom od 16. aprila o. g. osnovana Privilegovana Agrarna Banka A. D. Ova je misao jedina zdrava i. spasonosna, ne samo zato što je oprobana u svim kulturnim zemljama, ve£*i|z&fo Što je i samo davanjfe kredita posao banke. Agrarna Banka osnivače svoje filiale i ekspoziture po svim mestima. Početni akcijski kapital predviđen je sa 300 mil. dinara podeljeitih u 600.000 akcija po 500 Dan., a može se povisiti, što će prema svima izgle­ dima i uslediti u kratkim razmacima, na jednu mili­ jardu. Početni kapital osiguran je već time, što dr­ žava daje 120 mil. din. pozajmljenih Direkciji za Po­ ljoprivredni Kredit, zatim znatnim učestvovanjem pri upisu od strane Narodne i Hipotekarne Banke, Po­ štanske Štedionice, Klasne Lutrije, velikih banaka, zadružnih saveza, samoupravnih tela i t. d. Upis ak­ cija traje od 22. maja do 22. juna o. g. i to kod svih državnih i privatnih banaka i njenih filiala. Pri upisu uplaćuje se samo 125.— Din. po akciji, a ostale tri četvrtine uplatiće se u roku od godine dana. Privilegovana Agrarna Banka po zakonu o svojoj organizaciji ima sve elemente, koji joj osigu­ ravaju dobar uspeh. Ona je privatno preduzeće ne­ zavisno u svome poslovanju, ali zato država učestvu­ jući u njenom kapitalu, ima prava da vrši kontrolu u Upravnom Odboru i preko naročitog komesara. Sam sistem organizacije banke onemogućava pretva­ ranje ove ustanove u spekulativno preduzeće. Banka uživa najviše povlastice: država garantu je akcionerima dividendu od 6%, a superdividenda će se ispla­ ćivati prema uspehu poslovanja. Bančine akcije primaće se kao kaucije kod svih državnih ustanova, a moći će se i lombardovati (uzimati zajam na akcije). Banka je oslobođena od svih poreza i prireza dr­ žavnih i samoupravnih. Uživa sve povlastice admini­ strativne naplate i prvenstvenog prava procesa kao i Hipotekama Banka. Privredna kriza kod nas može se lečiti samo ula­ ganjem novih sredstava/ u vidu jeftinog plasmana našem najmnogobrojnijem staležu, zemljoradnicima, koji su neosporno prvi ekonomski faktor u našoj zemlji. Kreditima, koje će ova banka otvoriti uz najjeftimji interes našem seljaku, njegovim zadrugama i zadružnim savezima, ne samo da će se direktno po­ moći njima, nego će se na taj način osloboditi ogromni vezani kapital privatnih banaka, što će bez sumnje uticati na opšte sniženje kamatne stope. Banka će-, davati seljaku kratkoročne menbene kre­ dite (na jednu godinu) u svrhu nabavke semena, ku­ povine alata, mašina, đubreta i t. d. a dugoročne na obveznicu i hipoteku u svrhu melioracije zemljišta, podizanja gospodarskih zgrada, osnivanja produk­ tivnih, vodnih, nabavnih i drugih zadruga i t. d. U najmanju ruku prvi blagotvorni uspeh ove banke biće u tome, što će se seljaka razrešiti teških obaveza prema zelenašima i malim bankama. Radi svega ovoga smatramo za svoju dužnost da upozorimo sve naše prijatelje na ogromnu važnost ove ustanove te da ih pozovemo da porade na tome kako bi naš svet a specijalno naš seljak upisao što veći broj ovih akcija, koje mu ne samo nose siguran priplod, nego mu kao akcioneru daju prvenstveno pravo, da se posluži jeftinim kreditom banke. Duž­ nost je svih prijatelja našeg seljaka a podjedno i svih građana kojima leži na srcu dobrobit i napredak naše zemlje a specijalno naše pokrajine, koja je u svemu zaostala, da porade na što jačem popularitetu ove ustanove među našim svetom. Gajret u svakoj kući, znači sam o njezin napredak 178 A. K. �0 ličnoj odgovornosti*) »Jedan je put spasenja: Uzmi sebe i učini sebe odgovornim za sav ljudski greh«. »I u istini je tačno da kada bi ljudi pojmili tu misao, misao da je svaki čovek, mimo svojih grehova, odgovoran za sve i sva, onda bi nastalo za njih carstvo nebesko ne u mašti, već u samoj stvari«. (F. M. Dostojevski, »Braća Karamazovi«). Ništa nije lakše nego kritikova ti; naravno ne sebe već druge. U tome čak šta više ima nekog zado­ voljstva, jer se u kritičaru stvara iluzija kao da je on veći ili bolji od onoga koga kritikuje. U stvari suvišna sklonost ka kritikovanju drugih jeste dokaz neke unutarnje slabosti. Jedared to je potreba da čovek utiša sopstvenu grižu savesti što ništa nije učinio da stvari pođu na bolje. Drugiput to dolazi otuda što je sam kritičar nesposoban ma za kakvo stvaralaštvo. Zato je rečeno: da nikad čovek više ne odaje samog sebe nego kad govori o drugima. Po tonu glasa vidi se često da je pozadi zavist, zluradost, nesposobnost, preterana ambicioznost, i . koja ti ne još mračna, razorna sila. Pravi stvaralac i suviše je zauzet svojim sop^ stvenim delom da bi imao vremena da se osvrće na ono što drugi rade. To ne znači da je on šlep kod očiju. Naprotiv! Ali ako 'on, recimo, vidi da drugi n* rade kako valja, on će s^nam esto jadikovanja tikovanje je u stvari to, dakle nemuška osobina), sam ili sa još kime dati na posao i delom pokazati kako treba raditi. Navedimo jedan primer. U nas se vrlo često čuje kako je naš narod neprosvećen, kako ne ume da živi kako valja, i t. d. I to obično pričaju gospoda kada se okupe »na čašu piva«» Ispričaju se, pa onda idu u šetnju. A ne pada im na um da se upitaju: šta sam ja, taj i taj, učinio da naš narod bude bolji? A ako im ko drugi uputi takvo »ne­ zgodno« pitanje, onda oni nađu stotinu izgovora: ima drugi ko je za to pozvan; rad u narodu je skopčan sa troškovima; uostalom to je dužnost države. (Kao da je država neko drugi a ne mi koji je sačinjavamo!) Ili se odmah udari u neko izgrađivanje programa i u beskonačne diskusije, a od rada obično ne bude ništa. Zato što im do rada stvarno i nije bilo stalo. Tim se putem ne može i ne sme dalje. Jer nije stvarna, materijalna pomoć ta, koju naš narod oče­ kuje od svoje inteligencije- Nju mu ona teško i da pruži, ali ono što on od nje očekuje i što mu ona može pružiti, to je delom izražena ljubav i simpatija. A to da li ćemo se mi prema bližnjima odnositi sa • ) Poradi njegove važnosti i aktuelnosti, ovaj članak prenosimo za naše čitaoce iz »Južnog Lloyda«, verujući da će sasvim opravdano postići povoljan efekat. ljubavlju, to zavisi od nas i samo od nas. U tome je sva cgromnost naše lične odgovornosti, odgovornosti i pred Bogom i pred ljudima. Na našoj inteligenciji, na svakom prosvećenom čoveku u našoj zemlji, leži danas neizmema lična odgovornost još iz tog razloga, što se mi kao narod nalazimo na prelazu iz patrijarhalnog shvatanja sveta i života u moderno, individualističko. A sva ta doba previranja su vrlo opasna. Jer su stari principi uz­ drmani i izgubili u moći da služe kao direktiva i merilo vrednosti, dok novi još nisu pronađeni. U ova­ kvim epohama se luta, tako reći za noć se čitavi idejni sistemi primaju i odbacuju, dok se zablude često skupo i preskupo plaćaju, bilo to u vidu mo­ ralnog ili materijalnog padanja i propadanja. Lični' primer^ bilo u dobrom bilo u rđavom smislu, igra ovde jednu od najvećih uloga. Oči sva­ koga uprte su u onoga, koji je socijalno ili kulturno na višem stupnju. Selo se ugleda na varošicu, a ova na varoš. Bez razmišljanja se podražava, često u naj­ čvršćem uverenju da se'id e najboljim putem. Zato T najveći deo odgovornosti leži ne na onome ko pod­ ražava, već na onome kome se podražava. To znači: za nemile pojave na selu — kriva je varoš; ako gra­ đanin ne živi racionalno — kriva je inteligencija. Ta lična odgovornost ide do u beskonačnost. Jer čovek nije odgovoran samo onda, ako ga neko kako valja podražava, već i onda kada ga on pogrešno podražava. U ovom drugom slučaju naša je krivica u tome što smo se mi od onoga ko hoće da se na nas ugleda ogradili kineskim zidom. Iz ljudske gordosti mi ne želimo da saopštavamo drugima. I ako smo po svojoj socijalnoj strukturi, i po svojoj pro­ šlosti demokratski narod, t. j. narod koji priznaje da su ljudi među sobom braća i jednaki, ipak smo izdeljeni na bezbroj grupa i grupica, na t. zv. »više« i »niže«. I ta naša imutarnja, duhovna razdeljenost uzrok je i one spoljne razdeljenosti. U toj atmosferi podvojenosti ne može da bude ni jedinstvenog duha, koji se odvajkada stvarao jedino putem iskrenog čovekoljublja. No ovo ne treba razumeti kao nekakvu sentimen­ talnost i kao potrebu da treba večito da uveravamo jedan drugoga o tome kako se volimo. To nema ni­ kakvog smisla, niti se od toga ima kakve koristi. Čak i verska osnovna zapovest: ljubi bližnjeg kao sebe samoga, ne znači da mi treba da volimo u našem bližnjem i ono što u njemu nije dobro. J er prva za­ povest glasi: Ljubi Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom. A to znači: ljubi u sebi ono što je u tebi najbolje, a mrzi ono što ne valja. 179 �Covek je, dakle, za svoje usavršavanje lično od­ jedinačno. Kad njih budemo otklonili, nestaće i onih govoran. A to usavršavanje, preneto na ceo svet, mi spoljnjih. Jer sloge i jedinstva ne može biti tamo nazivamo evolucijom. To je ono mučno i krivudavo gde je svaki svoju dušu ogradio od drugih. A onda penjanje od primitivnog čoveka do današnjeg savre- kada iz svakog od nas pojedinačno bude zračila sim­ menog. No ni trenutak ne sme se misliti da smo već patija, onda ćemo se povezati vezom koju niko neće blizu savršenstva. Ima pojedinaca koji su samodis­ moći razrušiti. Jer iskrenost i poverenje se jedino ciplinom sebe tako pročistili da odista svetle onima iskrenošću i poverenjem mogu steći. Razne majsto­ oko sebe, ili, kako to jedan moderni nemački mislilac, rije, izigravanja i podvaljivanja lupaju se obično o Oskar Šroic, uzvikuje: »I u Evropi još uvek preovla- glavu onome ko ih primenjuje, sasvim je svejedno đuje primitivni nagonski čovek«. Zato se evropska da li one imaju oblik kulturne pritvomosti ili orisavest, kraj sve njene civilizacije, danas tako uzne­ jentalne lukavosti. Tek onda kada sve naše opšte probleme svemirila i čeprka po staroj indijskoj, kineskoj i kojoj tx još ne mudrosti, ne bi li pronašla onu istinu, koja demo na svoj lični, unutarnji problem, mi ćemo biti bi joj pomogla da njen čovek iziđe od one okamenjene u stanju i da na njih nađemo odgovora. Od toga da li unutarnje usamljenosti i rascepkanosti. A u ovome i ćemo imati snage da svaki naš pojedinac nađe jedin­ leži tajna nad tajnama. U koliko se čovek ograđuje stvo i ravnotežu svoje ličnosti zavisi rešenje i svih od drugih, u toliko on podseca koren svog sop- ostalih kriza, zvale se one ekonomska, moralna i stvenog življenja. Životne sile počnu da presušuju ktikp. ti još ne. Ko ume istoriju da čita kako valja, u njemu. On postaje vesnik smrti za sebe i one oko videće da je to od uvek bilo tako. Svi tako zvani si­ sebe. Paradoksalno ali tačno je: tek življenjem za stemi za usrećenje čovečanstva propadali su, jer su druge čovek dolazi do potpunog izražaja i Tascveta- J>ilispoljni, mehanički. Mora se početi od čoveka, od svoje sopstvene ličnosti. svakog pojedinačnog čovekau Zato i ne postoji ni­ Zbog svega n&pred rečefiog mi se kao nacija ni kakva druga odgovornost do lična, ogromna odgo­ trenutak ne smemo z^vaj^V^ti u čemu leže naše vornost, koje nas niko ne može razrešiti. prave teškoće. One su u nama, u svakom ođ^nas po M. *> 'V t ГАЈРЕТОВ rjIACh Забава Гајрешова женског аододбора у ЛнвнуH i Ha први дан Курбан-Бајрама пве годино сдржао je Гајретов Жзнски Пододбор у Ливн.у своју прву забаву уз помоћ Муслим&нског Друштва »Олога«, којему je акцијом Гајретовог Женског Пододбора и свјесних чланица успјело основати први муслимански мјешовити пјевачки збор. С весељем морамо да поздратгмо ову појаву, јер je ово први муслимански пјевачки збор у Босни и Херцзговини који у свом оаставу имаде и муслиманске дјевојке,-na »Слоги« овај успјех и ову побједу од срца честитамо. Засл.угом тог првог муслиманског збора побудио се je велики интерес за Гајретову Забаву како у граду тако и на страни, јер je тај збор први пут на Гајретевој забави иступио и пожњео заслужзно одобравањз и похвале. У дворани »Сундечића« одиграна je ова забава, која je получила колосалан и незапамћен успјех. Онако велика посјета још није у Ливну запамћена. Много се je посјетилаца морало повратити, јер су сва мјеста у дворани била продана. Свака тачка ирограма изазивала je буру аплауза, који није прзстајао читаву вечер. Дворана je била укусно декорисана и мирисала на свјежи јоргован. Одмах на улазу био je саграђен један оријентални павиљоч у ком je био смјештен обилат слатки бифе. Ту се je могла оцијеиити кухарска умјетноет старих боеапских дома* ћица. До овога шшиљона био je удешен други на- 180 виљон ca Гајретовом изложбом, гдје су били изложени ручни радови Гајретових чланида рађени оа луно смисла за везиљску умјетност. Истицали су сз нарочито старо-босански мотиви. Пред изложеним павиљоном гушило се je од радозналог свијета, у којем су дежурале двије муслиманкз и давале публици објашњеља. Исто ćy тако дјсвојке послуживале госте у бифеу, што јз иобуђивало велики ефекат. Програм забаве био je слиједећи: X a в л a с: »Падајте Браћо«, пјева мушки збор »Слоге«. ■ М окраљ ац: !»Дванаеста Руковет«, пјзва мјешовити збор »Слоге«. Б а ј и ћ : »Ловачки Збор«, пјева мушки збор. Б а ј и ћ : »Српски Звуци«, пјева мјешовити збор. Зборовима je диригирао г. Мустафа Мулалић, a све су пјесме отпјеване прецизно и ca одличним успјехом. Нарочито je успјела Мокрањчзва Руковет. Аплаудирало се без прсстанка, бацало сс цвијзће на позорниду, чуо се поклик иза поклика и тражило со понављање пјесама. Послије отијеваних пјесама извела се je драма »Хасанагиница« од Огризовића. У комаду су дилетантице no нрви пут настуииле на позорјшци апи без шсакве бојазни и неспрстности. Комад je одиграи у живом темлу a све су луоге марљиво проучоЈге и врло добро схваћенз. �Гђица Лземина Латифић у улози Хасанаги. нице врло се je уживила и дала миого сентимеита и прирођене грације, тако да je сама плакала над Гајретов ж енски п од одб ор у Л ивну судбином једне несхваћен Ј љубави. иат завршстка извела je с^вршедр ла je на бини блијсда као прави je изазивала плач у публици и дубоке јецаје, али и веселост no завршетку комада. Забаву с.у посјетили мнсги одличиици града ЈЈивна и представници многих надлештава и друштава, a такођер и многе муслиманске госиође. Приходи забаве износили су Дин. 8.79G.25 и то од улазница, прилога, бифе-а, изложбе и поклоњених курбанских кожица. Чист нриход од Дин. 8.09S.25 дозначен je Главном Одбору. За ову забаву сваки бзље стојећи муслиман даровао je за бифе разних јествииа, a за изложбу су дјевојке давале бсеплатно своје радове, које je Пододбор ло свршеној изложби путем томболе гостима забавс распродао. Изложено je 40 одличиих радова као: ручнс торбице, чевре, вез вуницом, neшкири везени no старим мотивима, модерни везовА, јастуци, столњаци, тишлајфери, ноћно капице и остало. Успјех изложбе у моралном погледу био je одличан, a материјалид je изнио Дин. 1.168.75. Овим путем изјаЕљује ’ce захвалност Српском Пјеиачком Друштву »СЈаддечић« на бесплатном дасању просторија и на братској суср(!тљивости и М услимански пјевачки хо р „Слога" у Л ивну И друге улоге су поове задовољиле и иза;давале аплауз и одобравање. Читава »Хасанагиница« личила je више опсрети, nero драми. Сценарија je јако успјсла и одгог-арала врсмсч1у и сиЈкеу комада. Костими одлични, нарочито сјај Хасанагипичшг, златом везене аптерије, побудио je дивљеше. Игра многсбројној посјети, затим Муслимаиском Пјевачком Друштву »Слога« na учествовању зборсва у изведби концертпог дијела програма, као и свима Гајретовим лријаттељима на иожртвовности и лрилозима (бифеу, ручним радошма и лрилозима у ловцу). �Нарочита захвалност вриједиом Пододбору и секретару мушког Пододбора г. Мулалићу, који je највише доприпио овако лијепом успјеху цијеле забаве, na се умољавају чланице да и надаље раде na ширењу Гајрстове мисли међу нашим елементом. Гајретова забава у Кључу Kao и прошле тако смо и ове године приредили Гајретову забаву на Курбан-Бајрам 21. маја, a другу всчер onhy женску забаву. Успјех забава био je у сваком погледу одличан. Ми ово не би ни истакли, да се друга мјеста не за- Осман Бегановић довољавају са многсгмањим успјехом и означују га одличним, нарочито с материјалне стране уважујући тешке економске гфилике, које су ушљед неродице задње двије године притисле све друштвене слојеве. Наш срез je неоспорно највише страдао од суше у читавој Босанској Крајини и гуши се у страшној кризи али та околност није ни најмање утјецала на успјех забаве, јер смишљеним и пожртвовним радом Гајретова повјереника г. Османа Бегановића кроз ово неколико година, важност и циљ Гајрета познат je у најзабитнијем селу овог среза. ТГриређивачки одбор забаве са судијом г. С. Спахалићем на челу учинио je, да ни једне мањкавости није било. Давали смо »Мухаџире« од Ахмеда Мурадбеговића, да евоцирамо страшни покрет сеобе из овог среза прије рата и постигли смо циљ, јор je у забавној дворани било доста наших тежака, који су тада били жртва сеобе и враивши се у домовину морали су наново кућити. Комад je с дилетантима увјежбао наш млади учитељ г. С. Радић, a »Оду мојој ћутури« репродуцирао je учитељ г. И. Куј.унџић, ne жалсћи труда, да пјсшачи пеколико иута no два сата од своје школо у Хрииавцима до Кључа. 182 Посјет je био одличан и велпка дворана »Српског Дома« била je дупком пуна. Нввчани ефекат забаве био je j брудо ваносу Новчани Ф одбивпш расход од 1308 8660 динара 76 napa, те *■ Дин., чисти приход изнаша 7352 Д ■ ^ Мимо улазтшну приложише на благајни добродивољне прилоге пл no 1чо 130 Пин дин..• г. Јово Предојевић, . рсктор Српске Кредитие Банке; Д ш . 70.— гг. иу лејманбе^Филиповић-Курбалић, Др. Сулејман Куленовић, С. Рехав и Ашу*Д Г о и ћ , m Дин. 3 0 .-: гг. Јусуф чокић, Смаил еф. Б ојиН и Др. Фехим Османефендић; no Дин. 20. . гг. . акупоitnh, шкслоки надзорник, Ибрахим Шеремет Урош Анте Антић, Ђорђо Млађеновић, Данило Бован, Саво Савић и Нико Јанковић; no Дин. 10— : гг. Анте Матановић, Др. Тадија Шпорн, Милан Му-јић, Милан Чебеџић и Никола Лазичић. Прилоге послаше, не могавши посјетити забаву ова гг: ло Дин. 50.—: Даут Бећирбеговић, Мухамед УСасанбеговић и Ибро Драгановић: no Дин. 40. . Хацпбег Алибеговић; no Дин. 30.—: Ахмет Окић, Мустафа еф. Хаџић, Ахмет Омановић, Осман Филиповић, Неђсљкб Крецо, Јово Шипрага, за покојног добротвора Гајрета Бранка отац му Јово Шипрага и Иван Модрић; no Дин. 20.— : Мехо Оклћ. Мухарем Салчиновић, Хбсо Селман, Мехо Харамбашић, Вахид Шећербеговић. Алија Гламочак, Илинка Пешевић, Смајо Канап, Ибро Шистек, Алија Лемеш, Осман Омановић, Мухарем Сеферовић, Дервиш Синаиовић, Мухо Хоџић, гђа Хава Кујунџић, Дедо Ma­ rnih, Ибрахим Аџемовић, Нико Ловриновић, Душан Чеклић, Абид Црналић, фејзо Црналић, Ибрахим Бурзић и Џафер Џаферагић; no Дин. 10.—: Мухарем Јукић, Ибрахим Мујезиновић, Хашим Омеро- Повјереник Гајрета г. Осман Бегановић са приређивачним одбором и дилетантима забаве вић, Рашид Кољевић, Мехо Палисламовић, Феликс Шулц, Заим Селман, Азиз Зукановић, Јусуф Тичевић Ибрахим еф. Харамбашић, Омер Кљајић, Му- �стафа Бсхар, Неџиб Дедић, Рагиб Омановић, Дервиш Дураковић, Салко Хоџић, Хусо Ба.јрић, Хусо Џафић, Суљо Решић, Милан Џајић, Симо Лукаић, Хасан Дедић, Суљо Алагић, Џафер филиповић, Милан Дреновић, Осман Кољић, Авдија Икељић, Мехо, Омер и Талс Шљивар, Оулејман Кожоњић, Рашид Блажевић, Мехмсд Медић, Мехмед Драгановић, Фериз Кахримановић, Хаџо Ботољић, Дервиш Мухељић, фехим Бајрић Омер Муратагић, Адем Бајрић, Бего Драгаиовић., Мусте Кадирић, Бајро Црналић и Хусо Омановић; no Дин. 5.— : Омер Керановић. Предузеће »ИГипад« ,јиз Сарајева послало je прилог од 200 динара и ако се je недавно упиеало за легатора Гајрета са 50.000 Дин. Трговачка фирма Мишковић из Б. Луке послала je добровољни прилог од 100 Дин. Фирма Биндер и Полгар из Загреба која има експлоатационо шумско подручје у овом срезу, не одазва пам се ни сад као ни прије, те je то тим -чу-дније, кад се зна, да се овдашњим другим устаеовама обилато одазива За бифе дароваше: По једно јање: гг. Мустафа^еф!1Хаџић из Велешева, Осман Садиковић из Хрипаваца, Мумин Bvpзић из Хасића, Салих Шеремет (из Кључа и Хусо Смајић из Згона; no баклав-у; Мухарембег Филиповић и Сулејманбег Фи^иповић-Курбалић;; no xyj машиде: Ахмед јКулен^вић, Хуснија| Филииови! Сулејман Куленовић, Ибрахим Алибоговић и Ахж, филиповић; no улутму: Бе^ирага Хаџић, Ахме^ Куленовић и Мухарем Шереме;г; кадаиф: Тахирбег Алибеговић; печеног тукца: Осман Бегаиовић; бурек: Али еф. Аџемовић; колачиће': Јасим Алибеговић, Асим Козарчанин и Ахмед Кул^новић; торте: Сулејман Бадић и Садик Медић; кутију чоколаде и цукрица: Мехмед и Рамо Кахримановић; 3 кг. круха: Дедо Мамић. Иегичући велшсу сусретљивост .(одбора iCpn.прав. Црквене Општине, коју нам исказа уступајући нам бесплатно просторије »Српског Дома«, као и Занатлијског Удружеља уотупањем тамбурица за забаву, изричемо им дубоку захвалност. При крају овог приказа пристаје у својој потпуности давно изречена истина: »Рад je жива сила, која креће напријед људе и народе«. Ахмед Куленовић Гајретов шеферич У Ћурчића ви.!Ш у Кошеву јучер je одржан најуопјелији теферич ове сезоне. Пространа башча биа je препуна гостију, међу којим се могла да види пајотменија сарајсвска публика. Нарочито je улао у очи лијеп број отмсинх и елегаптних дама и дјевојака, што je доиекле дјеловало као модна ревија скуподјених и укусних тоалета. Нарочито су побуђивале пажњ.у гђа Аиша Демирџић са својом кред-дешин тоалетом у отворено-зеленој боји, чију су хармоничност допуњавали, у истој боји, лаки, прољетни турбан и истобојне ципелице; затим гђида Мубера Фадилпашић у газе-тоалети с плавим цвјетовима; гђица Ема Лутво у стилској креп-баљон тоалети, гђа ферида Кукић у креп-жоржет тоалети, затим гђица Бахра Кучукалић, гђа Мајда Сулејмаппашић, гђа Аиша Ша.хииагић, гђа Хафе х. ТТТахипагић, гђица Ешрефа Ћурчић. гђица Хиба Незирхоџић, гђица Самиа Мађаревић, гђица Мубера Оариџић, гђипа Садета Шарац. гђа Нејра поруч. г. Дервшпбега Чсттгића. гџице Машић, гђа Зехра х. Ћ.урчић, гђипа Хиба Мухибић, Гђица Аиша Бркић, гђа Фатима Пашић, гђш];а Бахтијаревић, гђица Санија Спахо и многе друге. Див. Ген. г. Јован Јовановић, у муслиманским! круговпма омиљео и радо виђен, уз остапе отмене посјетиоце и госте из упутрашњости посјетио je овај теферич. Одмах^ослије подне, гости су почели да при•ЧОЈЈазе. Звуди врјне музике разлијегалп су се свечапо у ламггиогаша окићеној башчи, шаренило тоалета, вијорвдо се зслетгалом, одлијегала севдалипка, Мокрањчеве македоиске пјесме и весела кола. Весељз je достигло свој врхунац кад je осјен прешао преко башче и кад\је отпочела лутрија оа оче'кЈшаздм згодицима. Коло je заиграло још живљв и пјеома се огласила иза поједииих столова. Весеjbo je потрајаз!о”ове до каспо навзче. За овакове теферпче, као што je Гајрот, штета што у близини града немамо прострапије мјесто, мало више хлада и потребног конфора, јср тефсричи овога стила то изискују. Пригјеђивачи Гајретових теферича требали би да поведу о том рач.уна, na да своје тефериче, кад није могуће у близини града, приређују na Илиџи, да би дали мог.ућности што вишем броју својих посјзтилаца да се утодпо По мнопгтву грађанства, a нарочито no великом броју отмсне публике, јучерањи Гајретов терерич je без сумње надмашио морално и материјално све досадање. Величанствен Гајретов теферич у Дервенти Пододбор Гајрета у Дсрвенти одржао je свој годишњл теферич у недељу 2. јупа о. г. Теферпч je ■испао и.зван сваког очекиваља како у моралном тако и у матсријалном погледу. ! ! ■i Жпровина, мјесто удаљено од града Дервенте нешто око 3 км. добила je тај дап свечап изглед јер je багача у којој се je одржавао тсферпч била окићепа и урешена са лпјеппм ложама паправљсним од шуме и другим украсима, a славолук, који je бно подигнут на цести Сарајево—Брод попоено je стајао са слпком Протектора Гајрега Њ. Вис. Престолоиасљедника Петра са једне стране, a са друге Њ. Вел. Краља Александра I. Богата томбола ручних радова дервентских мусиманских жепа зачинила je овај лијепи теферич, јср су наше жсне овог пута евојим радом запста заслужиле сваку похвалу, јср томбола онаква каква je била прилпком овог тсферича, сумљамо да je била боља и у всћим мјестима нсго што je Дервента. 183 �За богати и обилан бифе такођер има се захвалитн jeдино нашем свјесном муслиманском женскињу, које не жалећи труда a нити материјалних жртава учинише за овај теферич оно што им сваки човјек са дивљењем признеати треба. Овом приликом нека je нарочита хвала дервентском Соколу који je врло радо, н м о преодтерећен р»дом око припрема L Жупек. Ооколскн C e r, — У сусред » в » . Рододвору н доброхотно судјеловао у приредби овог ,ефе- Ј ед а н д е о >учесника на Гајретовом теферичу у Дервенти Ово je при пут, да код. на^ у, Дервенти и наша муслиманска жена иступа у раду за. културно и еконоисЈГо поДи-s зање нашег народа и ево y 4 своме првоме раду показује много разумијевац>а и всуве je he ако Бог да и нама помоћу њих бити у будуће олјЈКша!/ рад за наш Гајрет. Истакнути нам je да je наша муслиманска омладина такођер много допринијела успјеху овог теферича, јер je својеки радила како о припремама тако и на дан самог теферича. Каква je поејета била од цијелог грађанства без раз- Гајретова томбола у Дервенти (Ручни радови дервенгских муслиманки) Овако велики, е л и т ни т еф ер и ч Д е р в ен та до с а д а н и ј е д о ж и в ј е л а . Осим што je на тефсричу свирала Војна музика тузланског гарнизона, билс су •још и бициклистичке утрке на којима су судјеловали и бициклистн из Брода на Сави. Дсрвсптски Сокол je тпкођср програм тсфсрича употпунио ипводећн исколико лнјспих тачака лахке атлетикс. 184 лике нлемена најбоље показује, што нриход теферича изнаша приход од Дик. 21.000 Дин., што се м Задовол,стоои и захвалношћу истиче. Пододбор. 1 лавни Одбор Гајрета сматрао je и од раније дервентски пододбор једним од најагилнијих и најпожртвовнијих, те га .^тога истиче за иримјер многим мјестима и *изриче му и овим нутем своју најсрдачнију хвалу и признање. �Први Гајрешов тефернч у Штнау Према закључку седнице овог пододбора од 17. V. тек. год. приређен je Гајретов теферич са бесплатним улазом у башти »Хотел Пролећа«, на коме je одржано предавање о Гајретовом хуманом и племенитом цил>у и 25 годигшњем раду. И ако je у исти дан било приређено и других забава и излета, ипак je Гајретов теферич био најбоље посећен, јер су се на истом међу осталом публиком запазили сви представници војних, грађанских и просветних власти као и многи угледни грађани разних вероисповести. Поздравни говор и предавање саслушано je са великом пажњом и нарочитим интересовањем, које je no свршетку срдачно и са аилаузом поздрављено. »Радујемо се што Вас можемо извијестити да Вас je данашња наша сједница једнодушно изабрала поново предсједником Главног Одбора Гајрета, коју сте част и ранијих година обнашали са великим успјесима и у којем сте својству стекли опште познато име главног фактора у развијању После свршеног иредавања распродато je око 350—4оо блокова (листића) — цигли за градњу Гајретова Дома, неколико значака и 25 год. Своменица. Ha овом послу нарочнто су се показале агилним чланице Гајрста гђа Јагода Обрадовић и гђица Босиљка Стојанчићева, учит.ељице н. оеновне школе у Штииу, ради чега заслужују оеобиту захвалност. Колики je био морални успех овог теферича ввди се no томе, што се je на теферичу и после 3 дана уписало око 40 нових чланова, где су се поред осталих вероисповести нарочито заинтересовали штипски муслимани. Председник, Хусеин Јахић. Новоосновани uододбор у Озрену Повјереник Гајрета у Подлипнику г. Бего Челик сазшкГ je за дан 21 . V. т. г. у Гајеве пријате.^е Гајрета у еврху оснутка Гајретова Пододбора у одћиш* Озрен. Након именоиања верификатора за овјеровљење злписника г. Бего Че. отворио je састанак, caonhno његову сврху, те у кратки: потезима осврнуо се на рад Гајрета у прошлости и nair његову задаћу у будућности у погледу проевјетног номског подизања муслимана. Након тога г. Ахмед Басара изложио je Гајретов рад његову дужност и сврху, осврнуо <fe на заосталост муслимана у просвјетном и економском погдеду, те препоручно присутнима да раде на побољшашу, a најбоље ће радити, ако мисао .Гајретову прихвате и проширр. Након уписа чланова, изабран je акламацијом слиједећи одбор: Предоједник: Бминбег Шахиииашић; подпредсједник: Бего Челик; тајник: Ахмед Басара; благајник: Тајиб еф. Балта; ревизори: Атиф Шабић и Бего Халиловић; замјеницп. Атиф Гљива, Решид Шечић и Рамо Абаз Ахмедов. Ha концу еастанка сазивач се још једном захвално присутнима na одзиву и лреноручио рад и апеловао да пораде међу пријатељима за уписивање чланова и сабирање добровољиих прилога. Сазивачу скупштине г. Челику, као и осталим сарадницима за оснутак горњег Пододбора, Главни Одбор се топло захвал.ује и жели плодоносан успјсх у раду за oiihe добро. Избор предсједника Главног Одбора Гајрета Ha сједници Главног Одбора Гајрета од 25. маја о. г. изабран je једнодушно предсједником Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић, Велини Жупан тузланске области, и бивши дугогодишњи предсједник нашег друштва и досадањи члан Главног Одбора. Са ове сједнице упућен je поново изабраном предсједнику г. Дру Хасанбеговићу слиједећи брзојав: Др. А вдо ХасанбегоЕИћ и напредовању Гајрета na молећи Вас да се примите избора братски Вас поздрављамо. Потпредсједник Главног Одбора Гајрета: Ахмед Борић, в. p.« Г. Др. Хасанбеговић примивши се дужности предсједника Главног Одбора, упутио je Главном Одбору слиједећи брзојав: »Спреман да у сваком моменту скромним радом и поред своје редовне одговорне дужности послужим идеји која нас окупља око Гајрета и јачања нашег елемента на националнокултурном и кеономском пољу, сматрам светом националном дужношћу да се одазовем лозиву и примим избор и повјерење Главног Одбора и свих Гајретових прегалаца. У увјерењу да ћу у Главном Одбору и свима бројним Гајретовим раденицима нани једнодушну, неподијељену и прегалачку потпору у раду за добро Краља, Народа и Отамбине, својим друговима и пријатељима Главног Одбора a преко њих и свима Гајрстовим неимарима шаљем братске noздраве. Др. Хасанбеговић, в. p.« 185 �Предсједништво Женског Пододбора у Бихаћу Вриједним сакушмтаиа и плсмсн.шш ■даровател.и« Главни Одбор се н.јл,евв.е м м а д е н *ели , и с в « „ добро преузела je од 27. фебруара о. г. гђа Саида Реџић, као дотадања I. ревизорка, јер je гђа Агана Езић усљед премјештаја њеног мужа одселила у Бањалуку. “ СРШ д.ље нам je д икач .о повјеревик г. Б е ш т в А Дин. Хвала му п живио! Нови доброшвор и утемељач Прије неколико мјесеци уписао се je за члана утсмељача г. Хасан Пилав из Сарајева и члански износ у циЈелости уплатио. Сада се поновно уписао за члана добротвора Гајрета. Надаљс се уписао за члана утемељача г. Атиф Хусеџпновић, такођер из Сарајева са свотом од 500 Дин. Свјесним раденицима и помагачима Гајрета желимо много среће у животу! Курбанске кожице из Дервенше и околице Пододбор Гајрета у Дервенти послао нам je своту од Дин 1081.— као чист утржак проданих курбанских кожица, које су сакупљене у Дервенти и ужем срезу дервентском. У Дервенти: сакупили Омерага и Есадбег Алпбвговић од слиједеће гг.: Дервишага Бакшић 3 овновскс кожпцс, Сејфулахбег Беговић 2 овновске кожице, Омерага* Уђварлић 2 овновске кожице, Асимбег и Есадбег А^пибеговић 1 говеђија и 1 овновска кожа, Хамдн еф. Дрљевић 2 овновске кожкце, Bpaha Мулабеговић 2 овновске кожице, Мулија ханума Поробић 2 овноврке кожице, Ч1уч?ам^дага Поробић 2^овновсдв кожице, Мустафа еф. Ибруљ 1 овновска кожица./СулејманбегПоробић 1 говеђија кожа, Хусеинбег Јусуфбеговић 1 овјшја кожица, Мустафа еф. Tiipnh 1 овчија кожица, Хусета еф. Бећировић l овчија (Кожица, Заимага Капиџић 1 овчијуД^кожп.^ ца, Едхем Исламовић l овчија кожица, Мујага Карабеговић l овчија кожица, Х<афиз Мехмед еф. Агић l овчија кожица, X. 'Бонлагић l овчија кодцада. У Которском: сакупио повјерешпс Гајрета г. Мухарем Пујагић, a даровали слпједеКа гг.: Мухарем Пујагић и браћа 5 овновских кожица, Аган еф. Синановић 1 овчију кожицу, Мустафа Смаиловнћ 1 овчију кожицу, Мухамед еф. Талпревић l овновску кожицу. У Великој: сакупио г. ИбраАиг Поробић, a дароваше слиједећа гг.: Ибрахим Поробић 1 овновску кожицу, Алија Поробић 1 овновску кожицу, Атиф Бегановић 1 овновску кожицу, Хасан Мухаремовић l овновску кожицу. Укупно сакупљено у Дервенти и околици: 40 комада овчијих те 2 говеђије коже. Нека je свима топла хвала! Сакупљене курбанске кожице у Кључу Повјереник Гајрета у Кључу г. Осман еф. Бегановић, шер. судија, дозначио je Гајрету своту од Дин. 815.— као утржак сакупљених курбанских кожица. Горње кожице сакупише и дароваше слаједећа гг.: Али еф. Филипвић, трговац из Ростоке сакупио je кожице од: Алибега 0. Филиповића (2 ) Дин. 105, Мустајбега Фшигповића (l) Дин. 50, Хамдије Хафизовића (l) Дин 50 и Али еф. Филиповића (2) Дин. 105; Г. Осман еф. Бсгановић сакупио од: 'Гахирбега Алибеговића (2) Дин. 125, Али еф. Ибрекића, учитеља (2) Дин. 50, Сулејманбега Филиповић-Курб. (1) Дин. 25 и Османа Бегановића (l) Дин. 55; Г. Хусеин еф. Омановић, имам из Кампчке сакупно од; Нурије Хаеанбеговпћа из Камичке (l) Дни. 50, Хусеин сф. Омановнћа (l) Дин. 50, Мустафе Синановића из Врхпоља (2 ) Дин. 100 и Мухарема Хоџића, мухтара из Врхиоља (1) Дин. 50. 186 Сакупљене куобанске кожице у Цазину Повјереник Гајрета j Цезвк, г. Муствфа 3,хр,Љ дозна,„о je Главнов Одбору Дии. 4 3 6 ,- вао утржвк вродвтш свкупљених курбанскпх кожпца, a које дароваше: no 1 кожицу. Мсхмед еф. Козарчашгн, Муратага Поздерац и Салих еф. Миџић (сви из Цазина); Мујага Ђоралић, Мухамед Ћоралић и Ахмет Ћоралпћ (Сви из Ђоралића); Маше Жунић, Мухамед Жунпћ, Ибро Бајрамовић, Хасан Бегнћ, Ибрахим Дуратовић, Хасан Дуратовић (сви из Брезове Koce); Тасумбсг Беширевић, Мехмед Мурановић, Бајро Дурић, Хасан Муратaruh, Сулејман Беширевпћ (сви из Острошца); Ara Сарајлнја и Сулејман еф. Диздаревић (из Мале Кладуше) и Сулејмај! Мемић, имам (из Стијена). Овом приликом вриједно je напоменути, да су многи имамн из среза цзаинског при вазењу на Курбан-Бајрам упућнвали муслимане да дарују кожице oa Гајрет као и да пупгвчГајрстов цнгар-папир. Особиту агитацнју и рад око тога водио je вријдени муалим и нмам из Острошца Синан еф. Буљубашић, те имам из Брезове Koce М^стафа еф Хоџић. Овим се топло захваљујемо како повјеренику r. Зухри\ h y , тако и вриједним сакупљачима гг. Буљубашићу и Хоцпћу, a'faičbflep и свима племенитим дароватељима горе enoменутнх сакупЛ)С1шх курб. кожица. Хвала и живјелн! i Сакуиљене / курбанске'Укожице у Фочи Пододбор Гајрета у Фочи дозначио je Главном Одбору своту од Дин. 724.— који je износ сакупљен приликом Курбан-Бајрама од курбанских кожица. Сакупљач кожица био je г. Ибрахим Ћешо, a дароватељи су слиједећа гг.: Хасан Ломигора, Салих еф. Хасић, Мухамедбсг Авдагић, Ахмет Трхул>, Едхем X. Мусић, Халид Муфтић, Ибрахим Tlenio, Смаилага Селимовић, Ахмед еф. Селиморић, Осман еф. Селимовић, Џафербег Курспахпћ, Дервиш Карабеговић, Узеирага Татаревић, Омербег Ченгић, Фехим. еф. Муфтић, Дервишага Мачак (сви no кожицу); Смаплбег 0. Ченгић, Хусеин 0. Ченгић, Авдага Лојо, Асимага Карахасановић, Сулејманага Татарагић, Мушан еф. Гранов, Мухамедага Трхуљ, Хилми еф. Муфтић, Узеирага Њуховић, Омер еф. Муфтић и Ариф Арсланагић (сваки no више кожица), те Халим еф. Пашовић 10 Дин. Вриједном сакупљачу г. Ћеши као и племенитим дароватељима искреиа хвала и благодарност. Сакупљенн добровољнн прилозн у Фочн Г. Добрило М. Мазић, чиновник шумског предузећа »Варда« сакупио je добровољног прилога за гајрет 996 Дин. и новац предао Пододбору. Овим се изриче топла захвалност г. Мазићу на пажњи указаној Гајрету, a и иначе na његовој сарадњи око Гајреретова рада у Фочи. Живио! Поздравне депете Главном Одбору Гајрета Поздравна депеша из Градачца »Приликом отворсља нрославе Гајрстове 25-годишњице у нашем мјеету a у име свих учесника иоздрављам Главни �Одбор са вјером и надом да he и будући његов рад служити само добру Народа и Отаџбине. — Предсједник: Ахмедбег Градашчевић«. ник: Др. Али Риза Рамизбеговић, секрвтар: Омер Требињац«. Поздравна депеша из Куманова' »Са данашње годишље скупштине Пододбора у Брези срдачно поздрављамо Главии Одбор на челу са његовим дичним прсдсједником Дром Авдом Хасабрговићем«. »Са прве скупштине кумановског Гајрета ми Вас браћо најсрдачније поздрављамо. Извјештаји слнједе. — Предсјед- Поздравна депеша из Брезе Прослава 25-годишњице ГаЈрета у Скопљу Beh у Куманову осећали смо блиски моменат лепог дочека који he се Гајрету домала приредити у Скопљу. Неколико наших ужих земљака, са гг. Др. Бећиром Новом, М. Диздаревићем и проф. Вељовићем на челу, изашлн су нам у сусрет на овој станици, док je један аероплан кружио сасвим ниско над нама, бацао летке на наш воз и извиђач, машући рукама, одговарао на одушевљена клицања и ма- Као домаћии, председник општине, г. Михаиловнћ ноздравља госте својом топлом добродошлицом, на коју одговара подпредседннк Гајрета, г. Др. Зилџић, речима: »Господине предсједниче, госпође и господо! Драге сестре и браћо! У име својих другова, овдје присутних, у име Главног Одбора Гајрета и његове омладше, у име Гајрета, коме су хања ђака. Напослетку, ђа снежном Шар планииом у дубокој позадини, уздигоше се на видику витка минарета, a за њима одмах изрони град — Скопље! Пред нашим очима заталаса се панорама овог нашег великог града на Југу чија je слика, прошарана зеленилом и минаретима, те високим џамиским куполама, одавала сањарски, источњачки изглед. Споро, мајестетично воз je улазио у станицу. Заставе, музика, огромно мноштво грађанства, све окупано сунцем и бојама, срдачно je поздрављало улазак воза са Гајретовим изасланицима и питомцима-цама. Гајрет су дочекали, на челу пред грађанством, представници града: вел. жупан, г. генерал Наумовић; управник града Скопља, г. Милан Јовановић; председник општине, г. Михаиловић, са кметовима; командант места г. геиерал Божиновић; муфтије из свију крајева скопског среза, средње школе и учитељска делегација. Затим муслиманске делегације из Косовске Митровице, Куманова, Пећи, Ђаковице, Приарена, Гиљана, Тстова, Гостивара, Ораховца, Урошевца, Приштине, Качаника, Штипа, Прилепа и Дебра; взасланици свих културно-националних организација у Скопљу као и председцици свих судова п шефовп надлештава. Воз je стао. Одјекнули су акорди музике, мноштво од 10.000 усталасало се. Поздрави, упознавања, a затим тишина: упућене овако лнјепе, срдачне, братске и ласкаве ријечи, особита ми je Васт да вам се искрено и топло захвалим и заблагодарим на овако многобројном и величанственом дочеку и на овако топлој и братској добродошлидн. Браћо и сестре! Носимо Вам поздраве од муслиманске 6pahe и сестара шехер Сарајева и цијеле Херцег-Босне. Носимо Вам поздраве и поруке да je дошао давно жуђени час да се браћа, вјековима растављена, поновно саставе, састну, изгрле и ижљубе. Сестре и браћо! Ми, синовн поносне Херцег-Босне, сматрамо најсвечанијим тренутком у нашем животу час нашега уласка у ослобођено и слободно царско Скопље, јер je Скопље од давнина град наших славом овјенчаних царева и краљева, јер je Скопље од давнина град наших снова и прижељкивања, јер je Скопље ћаба — светиште, које мора сваки Србин и Српкиња да посјети, да му се поклони и да се напоји ту на врелу славе и величине наше славне прошлости. Царско, Душаново Скопље било je некада центар не памо српске државне спаге и величине, пего и српске културе п напретка уопште. Данас Скопљс пма своју нарочиту нсторијску мисију. И ако у средишту чистог српског аутохтоног елемента, бивало je оно метом туђинских завојевачких 187 �аснирацпја. Oroni ho ce љсгова та нпрочита миепја' iipneiicTueiio састојати у томе да сс све те асиирације и прохтјеви, којн су и историјом и ствварношћу за вијеке обеснажени, вишс ннкада и не појаве. A да je цареко Скопље дожнвнло ту своју велику улогу прнпада слава и хпала нашој славама овјенчаној Династији Карађорђевнћа, и нашој витешкој војсци као косвоцу народue вацвоналне свијестп и јунаштва која никада иије ни једног часа презала ни пред највећим жртвама. Гајрет, услијед свега овага, спијсстав да ce ни на којем другом мјеету у п1)остраној нашој држави не би могао јачс учврститн у евоме иационалноме пјеропању, долази међу „„„„ omu ослооођеие M im o уиео јс »»» ™ У ™ЧУ ‘™РУ колевку. Свс одишо свежииом u шшреткои, док таио, о до. страиу Вардар«, преко мшсиог Душаномг m . иадижу 00 брежуљцн, посутн THIHU махалана, гдо иа n m , лежи нека замрла Ii утишала тугаљивост: на пејоажу, na старнм зградама, у осамљеном певу кумрије, у ваздуху. To je туга за нечим дазно нрохујалим, за сјајем за старом, од ime вековима одељеном ирошлошћу. A опет, поврх свога овог, лежи једна дуга лрожлоет, прошлост слокшене туђииоке владавине. Ona je још ту као неукопаи иртвац, Сеспо»okiia, тужна. Taj мртвац, колико je мртав, on je т о л и о још н жив. Жнв je у толико у колико још постоји, a мртав je јер Dao, драга браћо и учврети, да га однесе кући и пресади у Босни и Херцеговини. Нека na вијеке вјекова жкви Скопље! Нека живе миле сестра и Речи г. Др. Зилџпћа, шевљења и ганућа код Жене«, стара мајка, сва у црнинн, чело. После беседе г. Зилџића, у цме средњошколеке омладинс, поздравила јс Гајретопе пнтомце, питомице и делегацију ученица осмог разреда женгке гнмназије, гђица Мирослава Поиовићепа. Iboj je, у име Гајретове омладипе, одговорио Ибрахим Мујезиновић, матурант учитељске школе из Сарајева, који je рекао да je ова добродошлица толико вслнка и толико леиа да je свако љсзино слово и реч осетио у своме срцу. Он всли да ce њему и његопим друговнма, који ступају сада у средиште давнашњег ејаја п велнчнне, јавља oeehaj у душп да je најлепши сан иоетао jana. После завршених добродошлнца, поворка je, са музиком на челу, пошла улицом Краља Петра, која je била препуна грађангтва. Буриим аплаузима н клицаљем, грпђани су поздрављали нашу омладину из Боенс н Херцсговине. Нпкон овог свечаног дочека, делсгати ГаЈ1)ета, кпо и питомци н иитомнце, ралишли су ее no за љих одређевим местима коначншта u одмора. , Топал пролстн.и дан и радозналоот измамили су одмах носле подне one госто на шетн.у no, у част њихопу, oiciiheiiHM улицама. Улица Крал>а Пстра upe живим ирометом повог ('конлл које пулеира живим темпом ни десној обали мушог Бардара. Свугде ainiKoini iio,(H3iiiba, peiioitHruibn. Са ееверл корача с временом, јер ce ие обжипи мртвац то су ту|»скс махале Зарасле у блато, искривљене и трода саљају неки г|>озничави саи прљавпх и устајалим локвама, све нове и нове наслаге npaу њима не покопају. Колнке ужасне Kao да cue куга мрри. Искрнвљен н грљав трг. Шатре покрипене зарђалим тенећама. Украј трга дипан мраморан гроб. н умеето пијстета потомака, доживео je то да onu, којм бн требали да га ноштују, некрећу ун> — сметље. A взнад еве ове тужне панораме, уздижу ce поносне џамије, са витким минаретима, и глухо стражарс над пронашћу иекад силннх Османлија у овим нашим крајевима. У двориштима тих џамија главна су састајалишта овог бесиосленог света. Ту ce ееди и сасвим тихо и ирокрадено егленише до у беекрај. Ту их има који чак и леже под црвеним јорганнма. Пред џамијом ce испија кафд, у џамијском харему постапљена je и мангала. И нсхотице, гледајућп у опу пустош и пропаст, човек помишља: Хвала Богу кад ми босанско-херцегопачки муслиiiftiiir нсмамо шпита заједничког с шима. A навече, у кафани, кажу мн: »Hehe да рпде, nehe да ce школују, a nehe ии да селе у Турке због Кемалопих рефорама. Просто ne зиа човек како да их т])гне нз њнхова мртиилн u lulico да нх снасс од очите нропаетн«. Разгопарам с једним Турчином, бсгом, који je дуго врсмеиа жипсо у Борлину. Ha моје питлње какну je имиресију остаипо na ii.cra долазак Гајрста. on кажс: ,,Wir vissen dass ilir iSorben soid, aber w ir sind h Ir Turken pcboren, w ir w crden aucli als Turken sterbcn". 188 �(»Ja знпм ла сте пи Орби. али ми <-мо као Турци рођенп. iiu heno као Турци и унретн«), Сутра у јутро прнређсна je снсчана акадсмirja у салн м. гимназије која je била пуна сввта. Тачно у в.з» лошао je u Краљеи лзасланик, нукошшк г. Никола Христић и тада je алвокат и прелседник скопеког пододбора Гајрета, г. Смаилагић отворио евечану академију са овим говором: еветског pata. пооле толпких мука и напора, натпли ortet п°Л једним кроиом. на једној те ircmj територпји у једној Лржави. упозпамп н зближимо. 'Због тога, nei;a ini буде дозвољено да рсчем неколико речи еа onora мсста, na овој свечаној седннци, о историјској улози и расној принадноети босанских муслимана. Ту г. Смаилагић изнаша one момснтс из историје бо- с Л При у л а ск у Боза у станицу Краљев Изаеланиче.-воштованеламе и roмомента осећам непзмерно сретним и ве! пала у део та необцчно ретка чает, да Bac на овом вшшчанстреном екупу у царсвом Гајрета, испред друштва Soje прославља :анеко-херцсговачкнхЈШслимана, у којима ОДФ њихово oiehaH.e расне н нацлоналие »ом преко Дриие. Иако су, отицајем истор фимаи.ем иолама, муслимаии Iioene и Xepi ^елокруг пдеја које су слабиле тв ocehaje i многих иеторијскн важиим чаоовнма ие Пред формирање поворке у Краља Петра улици, при излазу из станице двадееетпет годишљнцу свога рада, овдс на обали Вардара, a то се иоклана управо са проелавом петогодншњег рада овога Пододбора. Прослављајући евоју двадееетнет годишњицу, Гајрет јс поносан што може показати na видне успехе свога досадаn.er тешког и ножртвовиог рада кроз минулих двадесет и ист година и што може истакнути да je кроз то време школовано и васпитано помоћу Гајрета преко 4000 особа и што Лруштво данас у својпм конвиктнма опскрбљује и васпитава око 500 младића н дјевојчица из најсиромашнијих породнца. Поштована господо! Како je свима познато, циљ и сврха оваквпх састанака и оваквих путоваша из једнога мсета у друго јесте тај да се ми, данашље геперацнја наша, који смо се после велпког тарном енагом своју националиу свест. Kao најмаркантЈШји примср за то, г. Смаилагић спомнње славнога великога везира Мехмед пашу Соколовића, cima Ивана СоколовпНа сељака нз среза рогатпчког, који je увео сриски језик у султански двор u васпоставпо ,пећску патријаршију, имеповавшн рођеиог брата Макарија зе њеног првог патрнјарха. Тиме je веома много олакшао положај и ублажио нсиољс своје браће православне вере. Затнм г. Смаилагић настав.%а: .»Наши су људи били спрсмни да у свако доба дпжу устапке и повлаче мач и на самога Султана, кадгод се on нлн иеки од његовнх намесннка дрзнуо да угрози слободу, да погази народне обичаје u традиције. Тако Je io бпло 1809. када се босански цамесиик хтсо настаннтн у Сарајеву, протишш дотадањим обичајима u схватањнма, a тако je то 189 �било и 1831. год., када je Решид паша покушао укинути дотадање прерогативе племства, завести нове обичајс, администрацију на турском језику са људима доведеним из Анадола, због чега се дигла цела Босна и Херцеговина, предвођена Хусеји-капетаном Градашћевићем, Змајем од Бооне, који je протерао намесника и његове Туркуше из Боспе и преузео сву власт у своје руке. Он je, после тога, г.ођен националним славенскпм духом, пошао и даље, na je у једном сукобу na Косову код Лппљана потукао тоталпо надмоћног непријатеља који je био присиљен да се послужи прирођеним му лукавством и обманама и затражи примирје u ако није тада било никакве вапреке да Хусејн-капотан пође ка Цариграду и да се тако обрачуна са самим Султаном. m инфериорнијом расон, што je гзрччштно чеето пут« с» речима: »И ако je цар цар, ама ra je бег<, што значи: Султап je султан, ама није паш племнћ и властелин. Констатујем исто тако да није била несрећа у прошло сти у томе, што смо ми, босанска властела са својим присташама прешли на Ислам, na се то не може и ne сме сматрати несрећом и запреком за наше народно и држаино jeдинство, јер ми смо са своје стране у прошлости нокалали са много примера да je брат мио ма које вере био, иа то се са правом можемо тражити данас и од других. Завршујући овде своје излагање, захваљујем се Вама присутним на пажњп и молмм да ми дозволите да при крају прочитам депешу, упућену са овога величанственог збора Дедегати ГлаЕ. Одбора, са грсгђанима Сноптва Ja морам овде нагласити д а ч.чо. тако баш ми Босаици били први Осветници Косова и да смо тада припремаДн те-~^ рен за стварање велике и моћне, Југославије, барзм од Саве и Дунава до Марице и Црџога.Мора, и да je било с р с ћ ^ ј разумевања код оних KojnNJ^ тада водили главну реч у ПГумадији, био би остварен још тада тај наш зеједничкк парбДг ни идеал без свих ових мука трвенки и жртава које <:мо доцније претрпели. ТаАо je радила босанска властела <■ ве до у последње време, тако je радио и последњи велпкаи лаш земљак у Отоманској Империји, Шемси паша Ваоојовпћ како му то признаје савременид и земљак, мој лрнјагсљМјЈ Глигорије Божовић. После трагичног свршетка 3riaja од Боснс, a иарочмо после окупације Босне и Херцеговине no Ауотро-угароким четама, којом je приликом неколико хиљада паших пајбољих синова стрељано и вешано no улицама и градским зидинама, настало je једно опште затишје у жнвоту босанских муслимана, настала je једна неизвесноот и нсодлучност на све стране. Тек после извесног низа годлиа, парод се почео прибирати, народ се почео освешћивати и ro како муслимани, тако и православни. После тога дошло je до једнога, прилично зиачајног покрета у Босни, a то je заједнички покрет нас свију, и муслимана и православних, за швојевање верско-проовстне аутономије. У тој борби запазили су тадањи народип првапи да им мањка нешто, да им мањка народна интелзгенција, да им мањкају школованп и образовани људи који he златн и умети привести крају започету борбу. Из те народне потребе као и из сваке нулсде и невоље поникла je идеја да се нађе начина и могућности да <:е школује и васпита повећи број наше омладине у народном духу и тако je дошло до оснивања друштва Просвете од стране наше браће православне вере, a одмах затим дошло je до оснивања Гајрета који je имао исти задатак и исти цил>. Реаусумиравши све горе речено, констатујем, да су босански муслимани чиста и најчистија славенска pača, тим више што су се онн иајмање крвно мешали са неславепским народима и масама и што су оии избегавали и склапаше бракова чак са истоверном браћом Османлијама, сматрајући 190 \ Њ. В. нашем вољеном и храбром Краљу Александру I. који je највећи пријатељ и заштитник нашега друштва и који je и овом приликом указао Гајрету нарочиту пажњу и почаст, делегирањем свога изасланика у особи г. пуковника Христића, a затим дајем реч г. Хамиду Кукићу, секретару Главног Одбора Гајрета, који he вам у детаље изложити рад друштва пре рата, за време рата и после рата. Ha крају умољавам присутне да кликнемо сви у један глас: Нека живи његово Величанство наш вољении храбри Краљ, са целим Краљевским Домом! и у то име ja Вас поздрављам господо и захваљујем се поново на пажњи«. После говора г. Смаилагића, прешло се на бирање председништва ове академије, којом су приликом за председнике изабрани гг. председник скопске општине, г. Михаиловић, те Смаилага Ђемаловић, председник »Банке Гајрет«, a за секретара г. Хасан Шабић, војни имам у Скопљу. Затим je послат телеграм Њег. Вел. Краљу. Читање телеграма саслушано je стојећи и онда су се у сали бурно проламали узвици: »Живео Краљ!« После тога прочитан je телеграм који je упућен председнику владе г. Живковићу. Главни секретар Гајрета, г. Кукић, одржао je затим врло успело предавање о двадесетпетгодишњем раду Гајрета, истичући и главне момнете из Гајретове прошлости. После предавања г. Кукића, председник скопске општине, г. Михаиловић, изрекао je следећи говор: Драги гости! У колико мн je већа пријатност као председник општине, да Вас на овом месту братски поздравим, Вас као највеће борце и носиоце наше надије, јер нас je време и вековно ропство далеко раставило, док нисмо видели шта радимо и шта се око нас збива. Међу Вама синовима ХерцегБосне видим најбоље синове, борце националне свести, ja као син ових крајева могу и овдје да речем: да није тачно ono што су за Босанце Турци говорили: »крк бошњак, бир адам«, него: »крк адам бир бошњак«; јер наш народ са здравом и јаком националном свешћу, то смо ми. Нама свима треба Гајрет и ja његовим сарадпицима желим сваку cpehy, да свој културно-просветни рад прошире �и на крајеве Јужне Србије и да овамо постигну оне видне успехе, које je Гајрет ностигао у Босни. Госпође и господо! Сматрам за особиту част, као син нашега Југа, да наше госте поздравим са добро нам дошли. Господо и пријатељи! Наша историја пуна je трагедија у борбама за особођење пашег иарода од туђинца. Гајрет je подигнут у време тешких борби и робовања, када се на сваки љегов иокрет будним okom пазило и гледало да се свака je правда Ha љеговој страни. Ja разумем cfie мукб и тегобе с којима се je Гајрет борио, јер сам и с&м делао под туђом државном управом у овим крајевима, ма да признајем да je Гајрету теже било борити се. Али, ето и Гајретове жеље и толиких наших предака кроз векове остварише се након силних жртава од чијих костију постадоше брда a, од крви језера. Ha темељима костију светих наших предака створисмо Скопски и тетовски муфтија, са чпановима Гл. ОдЗора к питомцима клица Гајретова рада из коријена уништи и да међу браћом наше крви и језика не дође до културно-просветног и националног освештења, јер би с тим био и крај-туђеу робовању. У тим тешким борбама, у бо^бама са јаким страшним туђином Гајрет je јуначки издр'жао, Гајрет'jfe до'живео ослобођење. Данас му je поље пултурио-просв^тнбг и националног рада отворено. Ми знамо како н,аше комшије на нас данас гледају да нас раздвоје и да се свгЉем нашем назадку/ ра- ову^ нашу велику и лепу државу у коме стварању je и Гајрет имао удела, и сада нас неће више »грејат сунце туђег неба«. Но, велика и лепа наша држава има и велико поље за рад, који мора бити систематски, енергичан и истрајан. Према томе и Гајрет ће проширнти свој рад и ван граница негдашње Босне и Херцеговине са пуно воље као и до сада. Он he десно крило да наслони на Триглав, лево на Ђевђелију и Кајмакчалан, a главу упре на Јадрак и чува та r, Шитомице, са питомицама главним дилетантицама: Мевлидом Гребо и Самијом Комић, п ред повратак из Скопља дују, али Гајрет je друштво које крчи путе пултури, просвети и нацији, ми смо уз њег и нека свој рад још више појача и желим му да своје поље рада прошири од Триглава до 'Бевђелије и желим му најлепши уепех. Затим je, у име Скопљанског Одбора Народне Одбране, поздравио Гајрет г. Никола К. Поповић, учнтељ и управитељ школе. »Цар Душан«, овнм речима: Госпође и господо, браћо и сестре! Особито ми je драго што имам част као син нашега. класичног Југа и тридесетогодншњи народни учитељ, поздравити на овој свечаној Академији, у име Скоиљанског Одбора Народне Одбране, синове и кћери — браћу и сестре поносне Босне и кршне Херцеговине. i 1 Моји поштовани предговорници су казали, да je наша прошлост пуна трагедија, a ja томе додајем, да je пуна и светлих момената. Један од тих момената јесте постанак друштва »Гајрет«, који се хвата у коштац са велнком н моћном државом, д агспасе свој народ од однарођаваља. И црв постиже оио, што лаф ннје могао. Давид убија 1олијата, јер наша плућа, без којих неби могли жнвети. Ja му од свег срца желим пуно успеха и кличем братски: Живео Гајрет! У име Кола Српских Сестара говорила je гђа Јелена Марнћ: Поштоване госпође и господџо! Тронута и усхићена са овим слављем које сам данас доживјела да у име Кола Српских Сестара поздравим Вас и да Вам се најљепше захвалим на пажњн да сте баш нзабрали наше царско Скопље да у њему еавршите своју 25-годишњу прославу., Поносита сам што je и жена као и човјек осјетила тежак и мучан живот и ступила у борбу са мушкарцем заједно на културно-просвјетном и економском пољу. Гајрет у тон погледу je много допринио и доприноси и у раду за ослобођење жене као и Коло Српских Сестара. Наш народ са здравом и јаком националном свијешћу, — то смо ми. У име Органнзације Учитељица госпођа Рада Николе* тић поздравила je госте овим речима: Драги гости, даме и господо! Ова свечана академија, која je данас приређена у почаст наших гостн, дала нам je 191 �ИрИликЈг Да се упбЗнаМо «а Гајрстом tt његовпм к.Ултурнбпросветним и нацноиплшш радом. Вкдели смо, да ono драгв друштВо Гајрет имаде и јсдну дпвну идеју за стварање нашег здравог, нациоиалног и просвећеног иодмлатка и да je Гајрет обратио иарочиту пажњу на просвсћивање жене и да je Гајрет исто што и Организацнја Учитељица и хоћу нарочиту похвалу и захвалност да изразим Гајрету за васпитање и проевећнвање оба пола; јер мајка даје детету топлину, a отац оветлост, више вреди једиа мајка, него стотнну учптеља. У то име нска je свака хвала Гајрету. У име Привредника Јужне Србије говорио je г. Милан Чемерикић, директор Вардар Банке: Господо и opaho! Ja нисам миелио узети учешће у овој иипозантној нацноиалној и културно-1Ц)ооветниој манифестацији. У задњем моменту одређен <-ам да у име привредника Јуж. Србије прис.утвујем овој свечанооти, и мени je пријатно што могу овом прнликом нагласити да сам рад Гајретов вазда са иајвећим задовољитвом нратио. да су ми Гајретовн раденици и оснивачн лично и пред толико година билн познати, те сам нмао чаот познавати се са покојним Оиманом 'Внкнћем и Авдом Карабеговићем, који су раДећи на народном просвећивању и радећи за свој народ и cbojk жнвоте далн, јер сам као енм нашег Југа пред много годтша представљао друштво Просвету, јер сам и ja poAonao кађ' и Гајретови сарадници и цпљ нам je био један те'исти и радостан сам, да данас у нашемчзлободпом Одопљу могу поздравити наш Гајрет, јерЈјанас Гајрет рад^ и на привредном и економском подизању' нашиз^ м^сЉимана. Говорећи у име Привредника желим, да и даље-ГбЈрет-^ ради, a нарочито на Привредном пољу и у име fo r будућег рада желим све оно што се најљепше јпоЖељети може. Испред Учитељског^дружења qa град Ckoi скопскн и качаничКи Гајрет je поз, Biih, нредседник удружења, орим реч!Јма: Поштоване госпође и гбрнодо! УчитељствоП'^!^ Wconља и среза скопског и качииичког, ценећи рад ћ‘ ћбстигнуте успехе Гајрета на култур'но-просветном придиаању и националном оевешћивању наших |{услимана у Босни и Херцеговинн, нарочито за време тешких режима под туђином, изражава сваку хвалу и признање Гајрету и срдјчно поздравља његове представнике и омла'дину у нашем царском Скопљу. Гајрету припада највећа хвала и^стога, што je досад васпитао и ишколао неколико хиљада интелигената, који н>егов рад настављају и на ширењу просвете у широкнм слојевима народним раде предано, те се je надати да ће Гајрет у будућности пожљети много веће успехе у свом племенитом раду. Гарјетов културно-просветни рад иде скоро паралелно с радом учитељским и он je доста напоран и тежак. Наша народна н.ива лшого je заиарложена и свију нас чека посао на њој. Васпитати дете исто je што и од простог камена исклееати дивни углађени споменик: од дивљег и неуког узгојити питома и честита човека и грађанина. Гајрет бих молио, као што то он већ и ради, да појача свој племенити рад на васпитању женског подмлатка, будућих мајки, јер ако су мајке васпитане и узгојене биће васпитана и узгоЈзна и деца. Освештана je истина: »Какве су мајке, такав je и народ.« У томе настојању кличем: Да живи Гајрет и н.егова омладина! Затим je узео реч г. др. Зилџић: Многопоштованн зборе! Цијењене гоепође и гооподо! Особита мн je чаот да се, у име Главног Одбора Гајрета, тонло и искрено захвалим н заблагодарим свим пациопа.шим, културним, хуманитарним,- витешким и оеталим друштпима и удружешима дарског Скопља на великодуишој у ножртвов- 192 Mi n p u iM » n m * * * Гајретове миели у царском Скопљу. Културно-нросвјетно дјеловање и кациоиалио v mjera! ћивање најподесније je поље за заједнички рад <.в.и ч.оменутнх корпорација. Увјерен сам чврсто да he везе, ivoje гу овом приликом шмеђу Гајрета и свих овда.пи.их културно просвјетних улружења успоетављене, бити и у оудуће >'ДРжаване не само што чвршће него и што Oparcoje н ердачније, и да he ти братски односи у будуће уродити иајбољим плодовима на задовољство Њ. Вел. Коала и «-рећу ДИЈелс нације. Велика вам хвала, браћо и сгсгре! Сједницу je закључио г. Смаилагић лијеном 6е:једом и захвалио Његовом Величанству Крад>у на на/књн. Koja je указана приликом ове свечаноети Гајрету. Док je трајала ова академија, у Народном Иозорипиу, пнтомци и питомице Гајретове, вред дупие пуном еапом <душевљене омладине извели су свој лрзграм. Иаузе овог програма понуњавао je комплетан гудалљчки оркзсгар, састављен од ђака Медресе Крал>а Александра. 1)ослије подне одрдсан je кермес и велико народно веебље у нарку »Ислахана«. Присуствовао je огромаи број rpaђанства и представника свију културннх u националних организација из Скопља. Хвом нриликом npnpei)eiia je одлпчиа и'лнјена закуска од стране Удруђења Јужнкх Жеиа за нитомце и питомице Гајрета. Тако исто биде оу нриређене «а родне игре нарочито спремљене за учеснике нз пропнниије. Истога дана навечер одржана je у Вародпом Ио-зоркштву свечана представа, £а концерт.шм дјиелом. Хоровн Гајретових питомаца-ица, под днригованлм г. Л. Пелека, били су бурно лоздрављени. Послије концртног дијела програча, у режијн r. Андре Ћурчића, изведени су »Противници« од Ахмеда Мурадбеговића и »Хаџи Лојо« од Бранислава Hvuinha. Игра je бнла на замјерној висини, нарочито у »Протчвнндика« bojom су приликом многим од гледалаца opomene очи сузама радооиицама. Сурта дан провели смо у разгледаз>у града a нлгобих знаменитости, а навече приређен нам je Оанкет j хотелу »Москви«. Уз срдачне здравице, музику и весеље банпет je г »трајао до у касну ноћ. Срдачност наших Босанаца, у п.ихова радоч да иас виде у својој средини, била je велика. Зато, пвемо <е нк растајали све до раног јутра, кад смо се укрцалн у воз да преко питомог Поморавља кренемо награг пуг нагаег Сарајева. Из уредннштва Због преобилног матријала у »Гајретовом Гласнику«, овог пута морали смо да изоставимо књижевни прилог, наставак студије »Исламски човек« од Мауври-Садр-уд-Дина и неколиио вести из Гајретова Гласника. Пошто наступају љетни празници, то ће »Гајрет« као и сви остали петнаестодневни часописи, за вријеме од два мјесеца, излазити мјесечно у двобројевима. Слиједећи двоброј изаћи ће 16. јула и биће у главном посвећен главној годишњој скупштини и биланси годишњег друштвеног успјеха. Иза њега излази други двоброј 16. августа и биће посвећен обилној и бираној белетристици и актуелним чланцима. �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n tra la : S arajevo Sjedište D ire k c ije : B eo gra d F ilija le : B rč k o i \ovi-Sad ©OOOOOOOGOĐOGOOOOOOOGOOOĐOGOOOOOOOOOO0OO b Papirnica I 5Hamdija Kopčić § Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 0 g preporučuje bogalo skladište pisaćeg i risapeg- materijala 0®0O0SO0O00GGOOO<DOO0OOO0GOOe®O0OQQGG0GOO ШТАМПАРИЈА BOSANSKA POŠTA RASTRIRNICA KL1SARNICA Израђује: разноврсне банковне, трговачке п индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна сгручна дела, календаре и остала израдња солидно, брзо и no умереној цени Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту S V A K I M U S LIM AN T R E B A D A K U PU JE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a j r e t " Narudžbe: * Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 ■■ TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦД — СТЕРЕОТИПИЈД S. D. RLKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva G ajret u Sarajevu �� https://kolekcije.nub.ba/files/original/de501ddae839b995c55e37a22c372ee7.pdf 8a93ea560e70c7238f5da81df6895201 PDF Text Text јШ ст догем детшл sa културк№ ИШНбМСКЛ ТТМИЗАМЛ MVUIMMANA С А Д Р Ж А Ј: Извјештај Главног Одбора Гајрета о радуудруштвеној години 1928.-29 . a iiii 1. i 15. J U L A С А Р А Ј Е В О 1929. Уређу|е: Х а м з а Х у м о Б Р О Ј 13-14. �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва ea културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена м у Je з а наш у Отаџбину 100 д инара н а годину, a з а све остале земљ е преко границе 200 динара. Ђацн добивају л вст у пола цене код Главног Одбора нли вод уп рава Гајретових конвиката. ПоЈедини број стоји 5 динара. Директор Уредншс Х а м и д Нунић Х а м з а Х ум о Власник друпггво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. — З а штампарију „Босансна Пошта“ одговара Јосип Енгел. �T j> J P tT �- \ �Извјештај Главног Одбора Гајрета о раду у друштвеној години 1928.-29. A) Извјештај секретара Поштована госпо до ! Главном Одбор Гајрета част je поднијети главној скупштшги извјештај о раду Гајрета у друштвеној години 1928./29. Овај извјештај разликује се од досадашњих у толико, што ое у њему износл и извјештај о прослави друштвене 25-годишњицс, изведсној у току минуле грдине у Сарајеву и многим другим мјестима. Ha прошлој скупиггини, одржаној 8. јула 192JLгод. изабрани Главни Одбор комституисао се на својој конституирајућој сједвици како слиједи: предсједник: Инж. Хајдар Чекро; I. потпредсјодник: Ахмед Борић; II. иотпредсједник: Ибрахимбег Чепгић; тајник: Хамид Кукић; бдагајник: Мустафа Спахо; одборници без нарочитах функција: Др. Авдо Хасанбеговић, Др. Мехмед Зилџић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Др. Заим Шкрац, Са;шх Тафро и Мујага Сарајлић. Исто тако су били чланови без нарочите функцијс изван Сарајева и то: Хамдија Тахмишчија и Мурат Пашић из сарајевоке областн; Смаилага Ћемаловић и Хусеин Бркић из мостарске области; Др. Сулејманбег Хафизадић и Мустафа Мулалић из травничке области; Ибрахим еф. Шехић и Осман Селесковић из тузланске области; Есадбег Алибеговић и Хамдија Увејс из бањалучке области; Осман Реџић и Осман Бсгановић из бихаћке области, те Саит Сурулис из ужичке и Јусуф Зија Смаилагић из скопске области. Надзорни Одбор изабрао je из своје средине предсједником директора Ахмета Сс^[)ића, a чланови тога одбора фунгира.ли су: Неаирага Ахметашевић, Мехага Чомара, Ејуб Адемовић и Лутвија Шабанагић. Kao замјеници Главног Одбора Гајрста фунгирали су: Мухидинбег фадилпашић, Џовад Сулејманпашић, Али еф. Лутво, Фехим Мусакадић, Мујага Хардага и Мухамедбег Башагић. Из Одбора се новукао 3. X. 1928. Ибрахимбег Ченгић, a на његово мјесто дошао je I. замјеник Мухидинбег фадилпашић; на мјесто Ченгића као II. нотпрсдсједника изаб[>ан je 24. XI. 1928. дотадањи члан Одбо[>а Др. Мехмед Зилџић. Инж. Хајдар Чекро, дао je ост^вку na чла-нству у Одбору и на иредсјсдништву 26. XI. 1928., коју je Одбор и уважио, изразивши му записнички захвалност на љсгово* раду. Ha ^bi^ obo мјесто у Одбору стуиио je II. замјеник но реду Џевад Сулејманпашић. По жељи већине чланова Главног Одбора из појединих области a и некојих друпггвоних пододбора и ловјерсника на сједниди Главног Одбора од 29. маја т. г. изабрап je за предеједника Глмшог Одбора бивши дугогодишњи ibeix)B предсјсдпш; Др. Авдо Хасанбеговић. Ло закључку Главног Одбора позивани су на све сједпицс и одборски замјеници, који су заједпо са члановима Главног Одбора сарађивали у свима друштвеним пословима. 1У току минуле друштвене годшге одржапо je 40 сједкица и ријешепо je 3.665 присггјелих доииса, док je у прстпрошлој годтги од|мкано 29 сједница, a ријешспо 2.680 дописа, из чега слиједи да je рад у овој друштвеној години био знатно шггснзивнији од рада досадањих година. I. РАД HA ИЗВРШЕЊУ ЗАКЉУЧАКА ГЛАВНЕ СКУПШТИНЕ. 1. Прослава Гајретове 25-годишњице. •У овој друштвоној години je извршсна прослава Гајретове 25-годишн>ице. По сјајним резултатима које je постигла прослава, Kaico за развој самог Гајрета тако и за муслимански дио народа уопште, ова се година Гајретова опстанка уздиже високо над сваку другу, од његова посганка до данас. Прослава 25 година Гајретова културног и националног рада јасно je обиљежила пред очима свих муслимана Hauie крви и језика велико значење Гајретово за њихов прогрес. те je усљед тога одушевл>ење народно за Гајрет порасло у толикој �мјери да ова година може да покаже рекордне резултате у прираоту нових пододбора и повјереника као и уписивању чланова легатора, добротвора и утемељача. Поред тога снажног полета у изградњи друштвене организације, прослава je и na другој страни дала не мање ако не важније резултате: то je популарисање, познавање и разумијевање Гајрета као и стицање симпатија за њега широм цијеле наше Краљевине, a нарочито међу браћом православне вјере с ону стра-ну Дрине. Најсрдачније учествовање у прослави од стране српских првих културних и националних друштава и од страле представника државних и самоуправних власти учинило je да je национално амалгамиоање муслиманског дијела нашега народа са овојлм матичним организмом кренуло напријед управо једнлм револуционарним темпом. Тако je прослава Гајрстове 25-годишњице стварно отворила предсказивану нову епоху у нашем народном животу: Све оне трновите и крваве стазе, којима су некада иоједитш корачали спрам нашег историјом одрсђеног циља, саставила je и претворила у широку, равну и праву линију, којом су нагрнуле- бујице народних маса, видећи јасно иЧшизу пред оч!нма циљ код кога ће се за вазда завршити &ихова вјековна ,лутања и спотицања no туђинским мрачшш странама. Центар просла^е била je сарајевска прослава, одржана 5., 6V и 7. септембра у Сарајеву. Њ ен детаљан чињеничкл опис као и опис прослава у другим мјестима ц#ампан je у друштвеном листу »Гајрет«. Програм сарајевске прославе, који није у листу донесен, треба да се сачува ради његове историјске важности. Он je гласио овако: 1. Посмртни остаци преносе се од фабрике Духана до Али-пашиие џамије, гдје се обавља локоп и учи тевхид у џамији. 2. Ha гробовима говори њихов друг Др. Мехмед Зилџић. По свршетку тевхида корпорације и грађанство крећу Беговој џамији. III. С в е ч а н а п о в о р к а градом у 4 сата послије подне. 1. Поворка се оврстава, полази од палате Градске Вијећнице и креће овим улицама: Обалом Војводе 'Степе до Али-пашине уллце; затим креће улицом Краља Александра на Башчаршију, гдје заузима мјеспа no утврђеном раопореду. 2. Др. Авдо Хасанбеговић захваљује говором Гајретовпм раденицима, члаловима и помагачима. IV. Б а н к е т Г а ј р е т а гостима на Илиџи у 8.30 сати на вечер. Ha банкету концертира војна музкка Boe. Дивизијске Области. Д р у г и д а н , 6. с е п т е м б р а . ■^ V. К о н г р е с и н т е л е к т у а л а ц а м у с л и м a н a у свечаној малој сали Градске Вијечнице од 9—12 сати прије подне. 1. Конгрес отвара пресвијетли Реис-ул-улема X. Мехмед Џемалудин еф. Чаушевић. 2. Реферати на конгресу са дискусијом: A. Вјерска просвјета: Пресвијетли Реис-ул-Улема X. Мехмед Џемалудин еф. Чаушевић. Б. Рад у народу: а) Аналфабетск.и течајеви, књижнице и предавања; референт Хамдија Мулић; б) Гајретова популарна предавања, референт: проф. Хасан Хоџић; ц) Задругарство међу муслиманима, референт: I. Д а н $>. с е п т е м б р а : проф. Шефкија Бубић; I. Свечано отворење Ирославе у Народлом По- д) Женско питање (просвјећивање и оспоообзоршиту, у io сати прије подне. љавање муслиманског женскиња), референт 1. »Гајрету« — Химна од проф. Ф. Маћејовпроф. Хусејин Бркић; ског (ријечи Хамзе Хуме) изводи оркестар војне 3. Вакуфско питање, рсеферент: Сакиб еф. музике Бос. Дивизијске Области. Коркут, муфтија; 4. Реферати на конгресу без дискусије: 2. Предсједник Гајрета, Инж. Хајдар Чекро, а) Трговина у Босни и Херцеговини, референт: отвара прославу и предлаже избор почасног предпроф. Шефкија Бубић; сједништва свечане сједнице. б) Пољопривреда у Босни и Хорцеговини, ре3. Предсједник Гајрета поздравља Његово Веферент: инж. Шериф Бубић; личанство Краља, Протектора Гајрета Њег. Краљ. ц) Дјечије питање, референт: Др. Омер БахтиВисочанство Престолонасљедника Петра, представјаревић; ника Краљевске Владе, представникс културних д) Шеријатски судови, референт: Хафиз Ајни друштава и остале госте. еф. Бушатлић; 4. Представници отпоздрављају. е) Хигијсна босанске муслиманске куће, рефе5. Секретар Гајрета Хамид Кукић чита прирент: Др. Асим Мусакадић. спјеле поздраве Гајрету. Уз реферате читаће се и корсферати у некојим II. П р е н о с п о с м р т н и х о с т а т а к а арадод горљих питања. ских мученика и Гајретових радника рахм. Авде VI. Д о в а у Б е г о в о ј џ а м и ј и протектору и Бехџета Мутоволића пред Али-пашииу џамију у Гајрста Љ. Kp. Вис. Престолонасљедиику Петру у 12 сати. 12.50 сати. 196 �VII. Н а с т а в а к р а д а к о н г р е с а муслимана Te ријечи изговорене у име lb . В. Краља, поиителектуалаца у малој сали Градске Вијећнице — слије којих je услиједило и свочано. предавање виу 3 сата нослијо подне. соког одличја, чуо je u смјестио их за увијек у VIII. С в е ч а н а б а к љ а д а у којој учествују своја срца један ријетко uuljen аудиториј: Око хигости, пријатељи и чланови Гајрета у иочаст Ро- л>аду муслималскх лробралих иациопалиих и кулђендана Протектора Гајрета Њег. Краљ. Вис- Пре- турних радника, који су од тада ирегли новим снастолоиасљедника Петра, према утврђеном про- гама и одушевљељем у раду за Гајрет. граму. Пород представиика државних и самоулравних власти својим лрисуствоваљем и лијоиим говорима Т р е ћ и д а н , 7. с е п т е м б р а . или послатим иоздравиим доиешама, учествовала IX. О т к р и в а њ е б и с т a: првом прсдсједни- су у сарај(!вској ирослави и сва најбол>а и најзнаку Гајрета Дру Сафветбегу Башагићу и сокретару чајнија културла и иациоиалва друштва и личноГајрета рахм. Осману 'Бикићу у 10 сати иријо по- сти из цијеле Краљовине, који ће много долринидне у иарку Гајрстова женског коивикта у Џининој јети да Гајретово име буде оиште познато и да Гајулици. При отиривању биста говори Др. Заим Ша- ретов рад буде признат, дијењен и лотпомаган од рац. ових фактора у држави, који Гајрету могу и умију X. Х а т м е - д о в а умрлим раденицима и чла- да помогну. Лично су лрисуствовали Академији и новима Гајрета у Беговој џамији у 2 сата послије својим братским говорима лоздравили и оцијенили подио. Хатму учи 30 Хафиза. значење Гад/етЛзе славе лродставлици: XI. В е л и к а н а р о д н а с в о ч а н о с т на ' Краљевске Влад^, Командаит II. Армијске 0игралишту Р. Ш. К. »Хајдука« у Скендерији улибластА, у име Војоке, бивше Народло (Јкупштине, ди. Почетак у 1 сат послије подне. - Рсис-ул-УлЈка^*Л1а}Х)дне Одбране, Бе-оградске ОлПоред осталог, на овој свсчаностигсе рзводе лшше, Београдског Женског јТруштва, Српске Напјсшачке и коњаничке тркеЛ^ађање, лшиана и мноциолалне Омладине, Веогр&дског Гајрета, Уједињеге друге народне игре. нргЛрофосорског Друлггва, Друлгева за чување лародног здравља, почасна члалилд Гајрета гђа Mapa У вези са споменутим детаљнцм оплШкцсви^ Трифковић, Муслимада Јужне Србије, Заиатскв Коирослава, који су штамиани у"листу »Гајрот«\ов- море у Београду, Кола Срлских Сестара, Сарајевдје трсба да нагласимо и^подвучсмо неке моменто оке Просвете, Напретка и Беневолснл.ијо, Народне Лјбиске Зајодлил.е у Београду, јЖенског Народлог и изнесемо нске важне кон£гатацијс. Савеза, Пољских Муслимана лроко л.иховог муфПријо свега, као темсљни предуслоп за пу ш успјех Гајретових акција и у будућности треба тије Шинкијсвића, Руске колоиије у Сарајову, Муслималског Женског Друштва »Освнтањс«, Савеза истакнути очинску благонаклоност Њсг. Величан^ огва Краља према Гајрету, која je и на свечапој Трсзвелости, Једилера и осталих муслиманских Лкадемији сарајовскс ирославо изражеиа овим ри- културлих друл!тава у Сарајову. Лригодом прославо улућено су Гајроту многе јочима Изасланика Њег. Вел. гСраља, ■»Див. 15011. лоздравне депеше, мођу којима се ларочито истичу г. Јована Јовановића: »Свагдашња пажња Њег. Вел. Краља ifpeMa депеше које су улутили: Блаженопоч. Војвода Стола Огелановић, МаГајрсту јасаи je доказ за Гајрет, да може у својој историји записати да je Њег. Вел. Краљ искрепи тица Српока из Новог Сада, Срлска Краљевска иријатељ Гајрета. To докумеитујем и тимс, што je Академија, Југославснска Матица, Српска КљиЊсг. Вел. Краљ дозволио да Његов син, Њег. Краљ. женна Задруга, Бсоградски Љубљанеки и СубоВио. Престонасљедник Петар будо Протектор Гај- тички Упиверзитет, Кола Српских Сестара. Главли рета. Друштво Гајрет имајући хумане прилл,ипе и Одбор Црвелог Крста, Друпггво Св. Оаве, (Јоколи радећи ла јачаљу националие свости заалужује ову из разних мјеста; затим Министар Просвјете, Министар Вјера, Милистар Трговине и Илдустрије и велику пажњу. »И приликом ово свечаности Њег. Вел. Краљ Милистар Полиа и Телеграфа; лредсједишс бившег показао je пажљу према Гајрету, одликујући га Радииалног Клуба г. Веља Вукићевић, п^дсједник ордемом св. Саве II. степона са убеђоњсм да he дру- бившег Демократског Клуба г. vJby6a Давидовић, штво Гајрет и у будуће само потепцирати и поја- бивши предсједник Народнс Скушитлно г. Марко чати рад на свом оиштсм задатку. Ове манифеста- Трифковић. генерали гг. }Киван Ј. Раниовић и Илиције браће муслимаиа дају ми доказа о љиховој ја Петковић, Управншс Краљсва Студелтског Дошчгоколебивој верности и оданости према Љег. Вел. ма, предеједншс Врховног Суда г. Миливој Симић, Конзули: Чехоаловачке Релублико и Краљевине Краљу и Њоговом Свотлом Дому. »У имс Њег. Ban. Краља дајом отноздрав: Да Белгије, Елискои бихаћки г. Др. Венијамин Таушановић, Трговачга, Комора у Д^’бровнику и Осијеку; Живи Гајрет,. да живи љсгова омладина!« 197 �затим ошптине: Скопска, Цетињска, Подгоричка и Ново-пазарска; Области: травничка и тузланска; Београдска 'Грговачка Омладина, Задруга Српкиња У Новом- Саду, Добротворна Задруга Српкиња у Загробу, Матица Живих и Мртвих С. X. С. у Београду, Јеврејско Женско 'Друштво у Београду; Г-н Илија Шуменковић, Мин. у п., бивши посланици: Дуле Димитријевић и Свгтозар К. Ђорђевић. Велики Жупан Јањићије Красојевић у Крагујевцу. Адемага Мешић, Др. Никола Мандић и т. д. ци и Горњем Рахићу, које су еве мање или вите, и проко сваког очекипања успјеле. У оквиру Гајротове проелаве у Сарајеву, одржан je о. и 7. септембра Конгрес муслимана интелектуалаца из свих крајева наше дрЈкаве гдје живе муслимани. Стснографс.ки записник цијелога Конгреса са свим читаним рефератима и дискусијама и примљеним резолуцијама, отштампан je у Гајретову листу. 0 значењу Konrpeca има да се каже jom ово: To je лрви пута у историји бос.-херц. муслимана, да су се састате неколике стотине муслиманских интелигената дд стручно и темељито претр(1су главне недаће, које коче напредак муслиманског дијела нашег народа и потраже начина за њихово отклаљање. Реферати су обухватили ова гштања: вјерска проовјета, вакуфи, аначфабетизам, полуларна предавања, задругарство мођу муслима- Учоствовање у свим тачкама сарајевоке прославе како од отране Гајретових активних радника. тако и од стране народних муслиманских маса било je огромно. Тако на примјер Оарајсво никада није видило онако величанствену џеназу као што je била џеназа из Арада пренешсних посмртних остатака наших арадеких мученика рахм. Авде Оумбула и Бехџета Мутевелића, Исто тако и Башчар шија није била никада преплављена онолјпшм хи^ љадама народа, колико их се било сакупилр^ад je је предсједао просвијстли Реис-ул-Улема г. X. Мехповорка no граду ту била зауотавл.ора да чује гог мед Џемалудин еф. Чаушевип, који je и том приворе нашег предсједника Др. Авде Хасанбеговића 'Гтиком, показао своје напредно схваћањ(', свестрано и Др. Регаида^ Куртагића о Гајрету и његовој ми- разумијевање народних најпречих потреба и посији. Осим те1препл$ВЈЈ*екрсти улица Сарајево није жртвовну з^узетност у раду за народно добро, за такођер никада лрије' видило још једатГАГризор. iiito му Гајрет дугује своју благодарноет. који треба као нарочдто важан иггаћи. To оу масе “ Ј}>>стваривању закључака појединих рсзолумуслиманског сс^аштва, које су одасвуда похр- ција има да се каже ово: Многостручност и превелиле, у народним ношњама и са нациовалним: за- лшса обимност акција које траже те резолуције, ставама предвођене, да се види да je Гајрет продро толике су, да се оне и кад би копгрес имао ноки и у н а т а села* И заиста ширење Гајретово на селу, свој потлуно довољан и сталан апарат за њихово којо je већ ранија-Почело, iiom.io je лос.пије про- спровођење, не би могле сировести у живот ни кроз славе доста живљим темпом. Данас има Гајрет око неколико деценија напорнога рада. Овако, лошто 30 својих повјереника и пододбора који раде само je Конгрес био само једно идеалистичко саборисала селу. Taj рад je и од историјске велике важно- ње без икакве своје чврсте и разгранате организаоти, јер je то no први пут у нашој историји да се и ције, којој je могао предати своје закључке на измуслит,пеко сељаштво организује за чисто кул- вршење, мората су ти закључци за сада остати у турне и националне идеје. Taj рад Гајрета на селу почетном стадију сваке на широко засноване аклоставиће сигурне темеље, на којима ће се моћи да ције, која има изгледа na успјех: у стадију докуизради обнова нашег села уопште, без које нема и ментоване и једногласно признате потребе њиховог не може бити прогреса наше муслиманске заједизвршавања. Ну Гајр<гговл активни радници, из нице, јср je село,. као и код браће других вјера. и чијих кругова je и пикла идеја самога Конгреса, код нас орчика народна. могу да буду задовољни и са тим постигнутим реОвдје je мјесто, да се проглава наше 2Г)-годиш- зултатима. Гајрет je млого учинио за будућност њице успореди са еличним прославама других бос.- нашу всћ самим тим, што je омогућио да су све те херц. културних друштава, и са великим задовољ- идеје и лијепе мисли, које су изговорене на Конством можемо да иотакнемо да наша прослава, no гресу и фиксиране у рсзолуцијама његовим, слушапе еа пажњом у једиој најсвечанијој пригоди од територијалној ширини коју je захватила као и no стране стотина наших иајбољих синова и игто им je дубини до које je продрла у ове слојеве .далеко одпутом јавности, преко свога листа, дао најшири скаче од свих других. Осим сарајевске и скопске, публицитет међу свима муслиманима, којима лежи о којој he још бити говора, као централних про- ва срцу народно добро. Напоменути нам je на овом слава, одржане су оне досада још у овим мјестима: мјеоту, да сп многе у резолуцијама Конгрега истакБихаћу, Тузли, Травпшку, Пловљу, Дервенти, Тре- нуте и захтијеване акције налазе у самоме програбињу, Тешњу, Бос. Броду, Брчком, Коњицу, Стоцу, му Гајрота и да je Гајр(Уг у томе показао већ и видБос. Градишци, Прн.авору, Цазину, Ливну, Билећи, ие резултате, као ЛЈЈОсвјећиваље муслиманке, иоГрадачцу. Власеници. Кладн.у, Модричу, Јаблаии- бијање алал(Ј)абетизма и уошите стварање једнога 198 �за овакове и сдичне акцијо неопходно нужнога калера интелигенције. Исто тако но смије се сметнути с ума да су cm: те акције шчсшодипе бсу иредвиђсних и обилиих материјалних средстава. ‘Ирослава у Окопљу била je cnojoiia са туриејом Гајретових питомица и иитомаца, чланова Главног Одбора и неких Гајретових иријатеља у Окопљс. Га je турнеја намјеравана још ирије годину и no дана, али je усљед разних иотешкоћа, које су одстрањене тек иосљедњим боравком и заузимањем делегата Главног Одбора потпрсдсједника Др. Мехмода Зилџића и секретара Хамида Кукића у Београду код најмјеродавнијих фактора у Београду. Према тому, скопска прослава je изведена заједно од тамошњег иододбора, на чијем се челу налази вриједни и агилни предсједник његов г. Јусуф Зија Смајлагић, и Главног Одбора у Сарајеву. Она je, такође, у детаље описана у Гајретовзм листу, те hoMO се стога овдје ограничити само на констатоваље неких момената- од опште и велике важностп, које je та прослава показала. To je, у првом, ргду. ona управо дирљива и освајајућа братска срдачност, којом je Гајрет дочекан и ирихваНен у Дарском Скопљу, у томе на^ионалном' цеДтру Јужнс Орбије, од стране наше правоолавв); браће. Братско љубљење и загрљаји, топле добродошлице и оузе радоснице на лицима Скоиљанк# и СкбшВака, бурни аплаузи, кој<» су пожње^ти копцерти Гајретовнх питомаца-ица у НародДом Позоршиту били су и прејасна манифестадија^оојећаја, које! je у њихох{>| вим срцима нобудио Гајрето^\Д°лазак[ He претјерујемо, ако устврдимо да су нал^а? најчишћа народна ријеч и истовјетност наших оојеhaja и душа дјеловали на сконск^ граџанство као неко усрећавајуће откровење, fда се и у Боспи и Херцеговини тигази преко лола ми.тијона синова нашега народа, који he у свако доба са истом пожртвовношћу и љубави дати све своје за добро Краља и Отаџбине. Чула се небројено пута изражавана лсеља ирвих људи Скоиља, да je Гајретова света национална дужност, да своје дјеловање у најширем обиму прошири na Јужну Србију, a да je, опет, дужност државе и цијеле нације да издашно у томе потпомогну Гајрет. To нризнање велике потребе и важности Гајротовога рада у тим крајевима, изрицана на тако мјеродавном мјесту и од тако мјеродавних људи, испуњава Главни Одбор, и треба да испуни све Гајрстове раднике, лопосом и задовољством. Томе признавању услиједило je одмах и љегово оживотвореље. Тако je na примјер, основап у Штииу пододбор, који развија акдију у својој цијелој области, a у томе ео налазе поред осталих најугледније и no евојим положајима највише личности: Велики Жупан, Командант Дигшзије, Окружни муфтија и Гајретов велики пријатељ и добро- твор, рпиокоп Др. Венијамин ГГаугаановиН. |Исто тако, неиосредно послије сконске ИЈ>ослаш*, основан je пододбор н у исторпјски знаменитоме н питомоме Куманову, које се налази у најилодшфм крају Јужнс Србије. Осим тога, именоваии су, до данас, повјереници у неколшсо тамошњих важнијих мјеста, који he се ускоро претворити у пододборе. Увјерени смо, да je ангажовање истакнутих војних и цивилних представника државе у ширеЊУ Гајрета у тим крајевима, ради поовемашње културне заосталости тамошњих муслимана, једини прави и могући начин и пут за стваран рад и успјех Гајретов у Јужној Орбији уопште. Као што je то обичај и код других великих друштава у ошкој иригоди, Главни Одбор Гајрета нриликом прославе издао je једну књигу »Опоменицу« да би тимо рставио доциијим покољељима трајну и пепролазну успомену на јубиларну свечану годину Гај[к‘Това живота и да би, ириказавши у детаљ'о све^што je у вези са Гајрстовим liocTojaibeM и ралвијањем, ;(Ло дапашљим и доцнијим Гајретовим раденицима систематски обрађене и сакупљене резултате 2Г>-годишњег искуства у једном народном -поелу. који води његовом највишем, добру. To je иекуство од огромне вријодности с обзиром на то na нашу муслиманску средину која има овојих спедијалиих душевних дзебина, не могу уви- прнмјец.ивати исте методб, које други употребљавају у оиаковим пословима. 0 Спомеиици су се врло повољно изразили историчари од заната и критичари. У погледу њеног другог, спедијалног дијела, дужно смо овдје констатовати извјеене његове мап>];авостн: Како паиме Главни Одбор нема лредратне архиве друштвене, то се он обратио на све пододборе да, у колико je то могуће, у својим мј!4?гима нрикупе потребне податке о Гајрету у тим мјестима, Te податке нијеемо доби.гш из многих мјеета и тако je приказ о цјелокупном развијању Гајрета морао да остане са извјесним празнинама. Нста се неугодност д<‘сила и код прикупљања фотографија свих за Гајрет заслужних лида, јер из многих мјеста нису достављсне Главном Одбору фотографије за&пужних људи. Неколико je фотографија изостапо и уељед лровелике ужурбаности Главног Одбора око припрема за саму прославу, na се овим путем моле изостављена господа да ту нехотичну омашку извину. Kao другу трајну успомену на јубилсј Гајретов и као једио пропагандистичко средство израдили смо у Минхену 20.000 умјетнички компопованих зпачака, које су се добрим дијелом већ распродале и које се и даље распродају. У погледу материјалне сгране сарајевске прославе, ona, како се то види из благајничког извјештаја показује дефицит. Tora дефидита не би било 199 �кад би се у приход прославе могао унијети и онај новац који ће се добити кад буду распродане свс Споменице и значке, што ћ е се, увјерени смо. tokom слиједоћих година, извршити. Ну кад тога и но би било и кад би тај дефицит Оно заиета стваран, он je ипак покривен мнсго већом моралном добити прославе, која ho бити узроком повишеља свих Гајротових прихода у слиједећим годинама. Завршавајући овај преглед прославе 25-годишљицо потребно je, ради иитонзивнијсг ширења Гајрста, нагласити да су се ирославе у свима мјестима иоказале као одлично лропагандиотичко средство те зато позивамо и молимо и с овога мјеста све one пододборе и ловјеренике у чијим се мјестима још није успјело одржати прославу, да то учине што прије. Свима оним Гајретовим раденидима и његовим органима, који су у прослављању 25-годишњице извршили већ своју дужност, и то на тако sjajan начин, Главни Одбор изриче признање. и благрдарност, потпуно увјерен да he их постигнутгГуслјеси* бодрити да у буд^ће јмп ж р љ о лриону у раду за Гајрет, т. ј. у р а ф за добро. Краља, Отаџбине и Народа. *■ 0 ? : 2. £ Preuzimanje i^v^ije-m edrese u /Тј Činjenica d^_muslimanski dio našega n ar ostaje na svima stranama narodnog nam života iza ostalih sugrađana, i ,to ponajviše usljed pomanjkanja savremeno obrazovane uleme, ponukala Je Gajretove radnike da pomišljaju još Od ranije kako bi se tome bar u nekoliko našlo lijeka. Ovo pitanje pretresalo se je i na posljednim dvjema skupštinama našeg društva. Na pretprošloj skupštini stvoren je zaključak da Gajret otpočme nešto raditi u tome pravcu, pa su odobrene tom prilikom dvije stipendije slušaocima islamskih teoloških fakulteta u Kairu. Na posljednjoj skupštini iskrsla su u pogledu ovog rada podvojena mišljenja, ali je ipak pobijedilo mišljenje da taj rad treba nastaviti i po mogućnosti pojačati. Na istoj skupštini, po pređiogu ranijeg odbora, predviđeno je u društvenom proračunu Din. 150.000.— za uzdrža­ vanje reformisane okružne medrese, zvane Fevzijemedrese, u Travniku kao i za uzdržavanje internata pri toj medresi. Nu zaključak o preuzimanju te me­ drese kao i njenog internata donesen je bez ikakva prethodnog sporazuma sa nadležnim vjerskim i va­ kufskim vlastima. Isto tako je bio preuranjen za­ ključak da Gajret ima uznastojati kako bi nadležno Ministarstvo ukinulo nekoje sporedni je predmete đacima muslimanske vjere u trg. školi u Travniku, da bi ti daći mogli istodobno pohađati medresu i slušati predavanja kco njeni redovni daći. 200 Da bi Glavni Odbor udovoljio zaključku prošle skupštine izvijestio je 11. jula pr. god. o ovome za­ ključku i nakani Gajreta Kot. Vak. mearif. povje­ renstvo u Travniku, koje uzdržava tu medresu. Na to je spomenuto povjerenstvo izvijestilo Glavni Odbor 30. jula pr. god. da je predmet o ustupanju medrese Gajretu ustupilo Ulema-medžlisu na nadležnost sa svojim predlozima, koji se sastoje u slijedećem; Ustupa se Fevzije medresa privremeno Gl. O. Gaj­ reta uz pridržanje svih prava koja su i dosada imale autonomne vlasti na tu medresu, a naročito da po­ vjerenstvo ima pravo predlagati imenovanje na­ stavnika, primanje učenika na besplatna mjesta u sporazumu sa upravom medrese, određivanje visine cbskrbnine itd. — bez da Gajret ima ikakva uticaja na ova prava autonomnih vlasti odn. povjerenstva. Na ovaj odgovor povjerenstva Glavni Odbor je zamoljo Ulema Medžlis za što hitnije riješenje ovog 'pieđmetev naglasivši tom prilikom da Gajret uz na­ vedene ifšloVe ni u kojem slučaju ne bi mogao premedresu i njeno uzdržavanje, jer se tim uslovima isključuje svaka ingerencija Gajreta u Upravi medrese, prijemu pitomaca, izradi nastavnog plana, postavljanju nastavnika itd. — Ulema Medžlis nije odgovorio Gajretu, ali je spomenuto Povjerenstvo izvijestilo^Gl. Odbor 16. IX. pr. god. da ga je Uiema Medžlis ovlastio da stupi u pregovore s Gajretom, te je tom prilikom zatraženo od Gl. Odbora da izašalje svoje opunomoćene delegate, koji će s povje­ renstvom stupiti u pregovore i naći soluciju, koja će zadovoljiti obje strane. Glavni je Odbor opunomoćio na to predsjednika pododbora u Travniku g. Dr. Sulejmanbega Hafizadića da u ime Gajreta stupi u ove pregovore, te da u što kraćem vremenu izvijesti na kojoj bi bazi ustupilo Povjerenstvo spomenutu me­ dresu Gajretu. — Ti pregovori su vođeni u toku cijele godine, i održavane su zajedničke konferencije pododbora Gajreta i Vakufskog Povjerenstva u Tra­ vniku. I na ovim konferencijama Povjerenstvo je in­ sistiralo da sva prava, koja proističu iz sadanjeg autonomnog štatuta za Povjerenstvo, obzirom na upravu medrese, ne budu taknuta. Naš Pododbor nije mogao pregovarati na toj bazi, nego je tražio da ingerencija na upravu i vođenje medrese bude u punom srazmjeru sa prinosima i žrtvama koje budu doprinosile jedna i druga strana. Uslovi koje je Pododbor stavio sastoje se u glavnom iz slijedećeg: Primanje pitomaca u internat medrese vršiće »Odbor za medresu i in­ ternat:; postavljanje nastavnika vršiće Ulema-Medžlis uz saglasnost Gl. 0. Gajreta; nastavni plan izradiće Ulema-Medžlis također u zajednici s Gl. Od­ borom. Ove uslove dostavilo je Povjerenstvo UlemaMedžlisu radi donešenja odluke, ali do danas UlemaMedžlis u tom pogledu još nije donio svoje riješenje i ako smo to urgirali. �B.Otvaranje ženskog internata н Banjaluci. Po djelovanju za Gajret grad Banjaluka u po­ sljednjih nekoliko godina spada u jedno od zadnjih mjesta. Tome ner£du postoji više uzroka a jedan je od tih zatvaranje društvenog internata u Banjaluci prije 6 godina. U cilju cživljenja rada Gajretova u ovom mjestu, prošle godine boravili su delegati Gl. Odbora sa bivšim svojim predsjednikom u Banjaluci, kojom su prilikom došli u kontakt sa svom tamošnjom inteligencijom i održali dvije konferencije. Na tim konferencijama utanačeno je da će Banjalučani odmah preći na rad za Gajret i osnovati njegov pododbor, dok je od strane delegata Gl. Odbora obećano da će se predložiti proš'oj skupštini na odobrenje osnivanje ženskog internata u Banjaluci. Iako u Banjaluci do Glavne skupštine nije osnovan pododbor, po predlogu Gl. Odbora skupština je usvojila da se otvori internat i votirala u tu svrhu svotu od 150.000.— Din. za otvaranje i uzdržavanje istog u tekućoj godini. Neposredno iza skupštine zatražene su ponude iz Banjaluke za iznajmljen je prostorija ovog internata. Istodobno zatražene su i informacije o tome da li će se uopće u Banjaluci pre&i na rad Gajretov, u čemu će se taj rad sastojati, te da je poftebno da građani grada Banjaluke porade odmah kako bismo došli dtf iznajmljenja prostorija i kako bt'još početkom sep­ tembra mogao internat funkctonfsati. Odgovori, k< je Glavni Odbor dobio, bili su u svakom poglotiji nepovoljni, te je na osnovu toga Glavni Odbor z a ru č io da za minulu šk. godim! ne otvara ovog internata, što molimo skupštinu da izvoTi uzeti do znanja. 4. Otvaranje internata u Plevlju. Zaključak o otvaranju društvenog internata u Plevlju je izvršen još početkom minule školske go­ dine, a za to se ima zablagodariti i agilnosti plevaljskog pododbora, koji je za internat dobio vrlo po­ godne prostorije bivše vakufske medrese. Uspostavljanje ovog srednjoškolskog internata u Sandžaku jest od vrlo velike važnosti, jer su tamošnja naša braća muslimani kud i kamo zaostalija kulturno i prosvjetno od muslimana u Bosni i Hercegovini. 5. Otvaranje Ženskog Šegrtskog Doma u Sarajevu. Zaključak o otvaranju Ženskog Šegrtskog Doma u Sarajevu, u koju je svrhu bilo predviđeno 105.000.— nije se mogao izvršiti. Ovaj Dom zamišljao je prošli Odbor da uspostavi u drugoj polovici zgrade u kojoj je smješten ženski srednjoškolski internat. U toj drugoj polovici zgrade bio je u 1927./28. šk. godini smješten Muški Šegrtski Dom, kojega je trebalo pre­ nijeti u neku drugu zgradu. Taj dio zgrade stvarno je i ispražnjen, a šegrti su odatle premješteni u III. sprat zgrade u kojoj se nalazi društvena kancelarija. Pri rješavanju prispjelih molbi za minulu go­ dinu Odbor je odmah uvidio da neće moći ostvariti zaključak o uspostavljanju Ženskog Šegrtskog Doma, jer je Odbor ovog puta primio toliko pitomica u ženski internat, da se moralo za njihov smještaj uzeti i spomenuta druga polovica zgrade ženskog konvikta. Pored učenica raznih srednjih i stručnih škola ovog je puta Odbor primio u ženski internat i 2 učenice koje su ranije završile žensku stručnu školu, a kao pitomice u internatu smještene su na usavršavanje u ovdašnje modne salone, gdje su pokazale krajem šk. godine odlične uspjehe. 6. Gajretovi aiialfabetski tečajevi. Jedna od velikih potreba muslimanskih širih glojeva jest širenje pismenosti. Da bi Gajret i u tome pravcu nešto poradio, prošla skupština je votirala Odboru u tu^jvrhu 30.000.— Din. Prošle jeseni Glavni Odbor obratio se pismeno na sve učitelje muslimane u B. i H., i saopštio im zaključak naše skupštine, umolivši ih da organizuju i održavaju ove tečajeve, 'a njihov trud da će biti honorisan. Taj apel na učitelje upućen je i putem društvenog lista. Apelu se odazvalo teljk Dro: 1. D o n ј i V a k u f : održao tečaj g. Osman Daidži6- иШе11 • o r o b i o 38 polaznika; 2. K o p č i ć i, s r e z P r o z o r: održao tečaj g. Mehmed Jusufbegović, učitelj, osposobio 21 polaznika; 3. P e š u r i ć i , s r e z R o g a t i c a : održao tečaj g. Husnija Kapić, učitelj, osposobio 16 polaznika; 4. K l j u č : održao tečaj g. Sulejman Madić, učitelj, osposobio 16 polaznika; 5. B o s. K r u p a>: održao tečaj g. Božidar Adžić, učitelj, osposobivši 45 polaznika; 6. R a k i t n i c a , s r e z R o g a t i c a : održao tečaj g. Nail Radaslić, učitelj i osposobio 24 polaznika; 7. M o k r o n o g e , s r e z V i s o k o : održao tečaj g. Arif Nožić, učitelj i osposobio 24 polaznika; 8. B i j e l j i n a : održao tečaj g. Ibrahim Dautović, učitelj i osposobio 40 polaznika; 9. B i j e l j i n a : održao tečaj g. Soko Herce­ govac, učitelj i osposobio 38 polaznika; 10. B i j e l j i n a : održao tečaj g. Miloš Ćurakić i osposobio 27 polaznika; 11. Ž e p a , s r e z R o g a t i c a : održao tečaj g. Šaban Begić, učitelj, osposobio 40 polaznika. U svemu je dakle, održano 11 tečajeva, koje je sa uspjehom završilo 329 polaznika. Ispitnim komi­ sijama su prisustvovali i nadležni školski nadzornici ili njihovi izaslanici. Svi su učitelji honorisani i to za tečaj po 200 Din. a za svakog osposobljenog polaznika tečaja po 201 �10 Din., što znači dva puta više nego li to čini »Pro­ svjeta«. Glavni Odbor je pribavio i otposlao buk vare za ove tečajeve. Rad na suzbijanju nepismenosti Gajret mora u idućim godinama pojačati, te je nužno da Glavni Odbor apeluje na svu inteligenciju da poradi u ovom pravcu među muslimanima, jer je velika zaostalost muslimana u prosvjetnom pogledu uopšte, nesamo od velike štete po muslimane, nego i po Narod i Državu. 7. Izmjena društvenih pravila. Povodom predloga tuzlanskog pododbora, prošla skupština stavila je Glavnom Odboru u dužnost da u teku minule godine razradi društvena pravila, kako bi se mogla primijeniti na sve krajeve naše Otadž­ bine, i kako bi najbolje odgovarala stvarnim potre­ bama i dosadanjim intencijama Gajreta. Ta su pra­ vila prerađena, te će se predlog nacrta novih pravila iznijeti u jednoj od tačaka dnevnog reda današnje skupštine. II. РАД HA ОСТВАРЕЊУ ДРУШ ТВЕНИХ ЦИЉЕВА. Средњошколски интернати (конвикти) и Шегрк Дом. Гајретови ЈЈнтернати.се налазе у ови^г:1б ^ббш а’ 1. C a p a j e (мушки средн.ошколски интернат): управник А лија^ром ић, замјеник управника Омер Хајрић, интернатски љекар Др. Омер Бахтијаревић; 2. С a р a ј е в о (женски средњошколски интернат): управиица Штефа Хромић, замјеница управнице Мира Максимовић, ицтернатрка лијечница гђа Др. Радулашки; 3. С а р а ј е в о (Шегртски Дом)^уиравггик Алија Хромић, интернатски лијечник Др. Омер Бахтијаревић; 4. М о с т а р (мушки средњошколски интернат): управници Мустафа Аликалфић и Ахмед Ђикић, интернатски лијечник Др. Мухамед Риђановић; , } ' ■i ! ' ' 5. Т у з л a (мушки средњошколски интернат): управник Мехмед Салихспахић, интернатски лијечник Др. Кац. 6. Б и х а ћ (мушки средњошколски интернат): управник Сулејман Реџић, интернатски лијечник Др. Арпад Стенцел. 7. Ф о ч а (мушки средњошколски интернат у заједниди са Просвјетом): коивиктом уирављао je досада Мјесни Одбор Просвјете; 8. П л е в љ е (мушки средњошколски интернат, отворен иочетком 1928./29. шк. год.): уиравник Ибрахим БиоградлиЈа. 202 Кроз поједине конвикте прошао je у тек. шк. години слиједећи број питомаца-ица: Сарајево (мушки) 112, Сарајево (женски) 83, Сарајево (Шсгртски Дом) 36, Моотар 45, Тузла 46, Бихаћ 62, Фоча 29 и Плевље 23 питомца, Укупно je прошло ове године кроз друштвене интернате 436 питомаца, из чега слиједи да je било више 49 питомаца ове нег опрошле године. .При рјешавању молби за попуњење мјеста у друштвеним интернатима, примљено je, усљед великог броја молиода, толико питомаца да су интернати стварно били крцати: Међутим приликом npoславе 25-годишњице било je толико интервенција за пријем у конвикте да се том приликом морало примити још око 40 питомаца-ица. Пријемом толиког броја питомаца дошло се дотле да су се морали у . неколико ирекршити интернатски и хигијенски проДпси. Пријем толиког броја питомаца упливиćao j'e у>неколико и на онемогућење остварења закључака прошле скупштине у погледу отварања нових интерната, јер се тим бројем иримљених питомаца знатно повисио буџет друштвених расхода. Ипак je Одбору успјело да уз постојеће друштвене интернато и њихова проширења отвори почетком минуле шк. године и нови интернат у Санџаку. Опште je дознато да нама муслиманима недостаје интрлигенције a нарочито нам недостаје интелигепције која се бави ситним радом међу заосталим слојевима. Без те интелигенције узалудцо je ишчекивати виднијих резултата на нодизању нашега заосталог елемента, у ком било правцу. Због тога и наш Гајрет мора попут сличних културно-лросвјетних друштава свој рад у правцу ствараља народне интелигснције још појачавати, те су ирема томе још преурањени иредлози да би се Гајрет имао, на штету овог рада, всћ сада јаче ангажовати на прив1)(*дном пољу. Како су средњошколски интернати njiaea благодат у данашње доба за нашу омладину и муслимане уоггште, то ће бити потребно да Гајрет, нрома својим материјалним могућностима, број интерната повећава. Главни Одбк>р je настојао и у овој години, да iberoBH питомци похађају у што већсм броју стручне школе, као што су техничка, дргирска, геометарска и занатска школа. Изузов гимназије Гајре,говци су у највећем броју иохађали учитељске школе. У овој години свршило je учитељску школу 16 друштвених питомаца и питомица, те he и у будуће Гајрет настојати да омладину унућује ira разне стручне школе. Овом приликом преиоручујемо нашим пододборима и повјероницима, да ђачким родитељима савјетују да своју дјецу упућују нарочито у Војну и Поморску Академију, пошто се у часном позиву официра далази управо незнатан број муеилмана. 1 �Qedni broj I | Stipendije za godinu 1928/1929. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 23 25 27 29 30 31 32 33 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 4!) 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 Ime i prezime K uraja Krešimir H. Om erspahić Riza Muhedinović Hamid Mursel Enver Ognjenović Nedeljko Pračić Esad Zečavić Safet Hakirević Abdulah Zelihić Hamdija Bektašević Tahsin Duraković Hasan Kapetanović Salih Gjonlagić Rii'at Bakšić Esad H Smajlović Šeiika Porobić Narudin Pervić Fehim Pračić Hilmija Šaraj lić Enver Filipović Nusret Hajlaković Fadila Morić Džemal Pokajičić Mihailo. Sabrihafizović Midhad Trnovljaković Ahmed Blekić Muhiba Bubić Safija Ekić Džemal Fazlinović Kasim Kulenović Rizah Ljubović Ahmed Alajbegović Muharem Krasny Josip Mehić Zejna Zam etica Arif Ferhatbegović Ibrahim Gvozdenović Ljubinka Tešanović Velimir Kadrić Dževahira Marković P etar Jab u č ar Ahmed Gardić Zora Hamović Vasilja Drljević Hakija Kadrić Selma Korić Alija Mulamehić Jusu! Kapetanović Nafiza Bakšić Abida Maglajlić Ishak Vejzović F ikreta Pekarić Abdulah Ramić Salih Fočak Muhamed Korkut Besim Teskeredžić Nahid Čičić Hajrudin Filipović Tahsin Komljenović Ljubica Gardić Rada Fazlić Idriz Mjesto škole Odobreni Škola Visoko Banjaluka Gimnazija Mostar Sarajevo Banjaluka Sarajevo Visoko Sarajevo B anja luka Sarajevo VLU. VLU. VLH. VLU. vn. vn. vn. VI. VI. V. V. V. V. IV. IV. IV.' Tuzla Stolac Sarajevo D erventa ш. ш. ш. Sarajevo IT V п. п. п. ’’ Tu/, a Banjaluka Sarajevo •>. Primjedba iznos Dinara 1.500 1.000 1.000 1.500 500 2.000 1.000 1.000 1.000 2.000 2.500 1.000 1.000 2.000 1.000 500 1.000 2.000 3.000 1.000 1.000 5.00 1.000 500 700 Ч 1000 \ 500 1.000 500 200 1.000 2 500 1000 2.000 3.000 2 700 1.500 500 500 Visoko Sarajevo Mostar S arajevo Herceg Novi S arajevo Trg. Akademija G radan. Škola 1.000 500 1.000 300 3.000 500 1.000 Tuzla Sarajevo 1.000 400 2000 Banjaluka Mostar Tuzla Sarajevo Kairo Gand (Belgija) Leskovac Prag Beograd B akar Žen. Str. Škola Struč. Zan. n. Škola Z anatlijaa Teološki Fakul Tehnika Str. Tekst.t. Škola Elektro meh. Viša ž. z. Škola Trg. Š. „Merkur Pomor. Akad. l.«00 1.000 1.500 1.000 10.000 10.000 6.000 1.000 8.000 1.000 1.000 4.000 203 �Једнократне потпоре. Стипендије. Сиромашним ђацима који, усљед пренатрпаности, нису могли бити примљени у друштвене конвикте, подјељиване су стипендије. При подјели тих стипендија, усљед великог броја молитеља, Главни одбор се није могао придржавати одобреног прорачуна. те je умјесто предвиђених 64.000 Дин. утрошено на стипендије Дин. 10S.350.—. У прошлој години издато je на стипендије свега 45.000 Дин., те je, према томе, утрошено ове године на стипендије више него лали Дин. G3.350.—. Главни Одбор je и ове године подјељивао сиромаигним ученицима разних школа једнократне припомоћи. Te су припомоГш нзнашале од 50—1000 динара. Колико je потпора укуино иадато, види се из благајничког швјештаја. Ш овога лзвјештаја видјеће сс да je и на иотлоре упкма-но више него je прошла скутптина иродвидјела. У овој години Гајрст je лотпомагао 430 iiiitoмаца у коввиктима, 00 стшкмдиста, ч подијелио je 43 потпоре ђацима ередњих, стручаих и гагео- Potpore u školskoj god. 1928./1929. Isplaćeno Ime i prezim e pitom ca Škola Mjesto škole Din I p 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 31 32 204 Malić M. o rijen t akad. T anković Abdulali stu d en t filozofiji' Đokić S rda aps. m erk. stu d en t medicine Mušanović Sinan Muftić Halid student šum. Filipovih Safet stu d en t pra v a student filozofije B urina Safet kand, mgr-foTf-^ Đerzić S lih c ' kand. ing. for. Softić R ešad student fili Mursel Ekrem M aturanti I. gim nazije Filippvić M agbula K rupić Safet Lem ešević Dževad M uratović Safet M uftarević Em ruš Polić Jusuf Resulović Nijaz Šabrlić Ibrahim Čelebić M ustafa Eminić Zahid M ujezinović Ibrahim Tanović Hamid Z jakić R asem a T ehnička škola Daidžić Abdulali H. Selim ovie Alm as D em irović Sulejm an M arković Grujo Pašić B ećir Vuković Ilija geodezija Dizdarević Šerif Ljuta Mehmed Mabić Muhamed G rađanska škola Dobojlić Rasim M uratbašić Z arifa K rbešević Jak u b stru č n a škola S tojanovie Lcpa k ro jač k a naučn. C rnkić V ahida naučnik Rustanpašić Midhat Ramović Osman „Sloga" Pjevačko društvo Učitelj D reca Derviš p rim alja H. Hamzić Em ina U čiteljska škola Husein M uradbegović Fond sirom ašnih đ ak a I. G im nazije Pariz Zagreb Beograd Mostar Sarajevo Bihać D erventa SI. Brod B eograd S arajevo Skoplje Bihać S arajevo Mostar S arajevo Mostar S arajevo Tuzla Stolac Sarajevo Vareš Sarajevo Brčigovo Sarajevo G radačac Primjedba �Списак питомаца Гајретова мушког конвикта у Сарајеву a 8Š. 1 2 5 6 7 11 13 19 24 25 27 28 30 32 33 3(i 37 38 30 40 41 42 43 44 45 40 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 СО Име и прсзиме питомца Хаџић Ш укрија Чаушевић Хамид Борић Мухамед Софтић Сулејман Авдагић Ханефија Ченгић Сафет Чешо Осман Дилберовић Назиф Диздар Џемал Гребиђела Сулејман Глухић Омер Хрле Шаћир Куљух Шахин Лојо Фехим Мазић Живојин Османовић Хамдија Плевљак Мурат Шишић Хајрудин Шишић Нурудии Каровић Вејсил Мусић Зуф ер Чохаџић Месуд с Хашимбеговић Сант Гасал Ејуб Покрајчић Михајло Хоџић Абдурахим Садиковић Мухамед Арпаџић Мухамед Хафизовић Муниб Ибишбеговић Теуфик Церић Енвер Чизмић М устафа Чауш евић Сафет Демировић Абдурахман X. Јусуф овић Едхем Ш ехић Исмет Ченгић Исмет Ф азлагић Сафет Одобашић Фуад Сиручић Хасан Абдичевић Хусеин Адемовић Халид Аликадић Нијазија Берберовић Фуад Ченгић Хилмо Ферхатбеговић Ибрахим Капиџић Исмет Лојо Мехмед Чамџић М устафа Челебић М устафа Капетановић Риза МакаревиБ Аган М азаловић Хамид Мујезиновић Ибрахим Мужијевић Васо Поповић Драго Туралић Сулејман Белегу Хаки Мијатовић Милан Челкупа Лутво 5 G, св чQ gQ-i a I. П. IV. IV. V. V. V. V. V. V. V. V. V. V. V. V. V. V. VL' VI. e к> oS U СЗ С ** ј№ vn. п. II. V. VI. VI. VIII. ч ! u Име родитеља (скрбника) Алија, отац М. Церић, скрбник Мустафа, отац Салих, отац Хасан, отац Хусеин, брат Ибрахим, отац Салих, отац Зулфо, отац Мехмед, брат Зинета, мајка Хусеин, брат Алија, отац Бећир, отац Јелена, мати Ферида, матп Дервиш, брат Мустафа, отац Мустафа, отац Мејра, мати Поповвћ Н. скрбник Ахмед, отац Ханефија. скрбник Салих, отац Душан, брат Ррпвтг отап Али-Рпза, отац Салих, отац Галиб птпп Нова Варош Б. Дубица Ливно Модрич I. I. п. Л V Махмут, отац Ибрахнм, отац Хусеин, брат Алија, скрбник Алија, отац Мустафа, отац Садика, мати Халил, отац Ибрахим, отац Авдо, отац Мурат, брат Незир, отац Халил, отац Алија, отац Адем, отац Адем, отац Малић, отац Суљо, отац Ахмет, отац Ахмет, отац Милан, отац Савка, мати Смаил, отац Мехмед, отац Митар, отац Акиф, отац Г. Вакуф Зворник Фоча Чапљина Прњавор Сребреница Брчко Бијељина Острожац Бијељина Вишеград Рогатица Гацко Фоча Жепче Пријеноље Бос. Нови Добој Кладањ Власеница Коњиц Зворник Добој Драч Ж љебови Драч IL п. п. ш. ш. ш. ш. ш. ш. ш. ш. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. 1. п. ш. a a a н a Трг. г Примједба Сарајево Бос. Нови Мркоњић-Град Високо Фоча Фоча Фоча Кула Фазлагић Столац Столац Тузла Столац Горажде Фоча Фоча Бихаћ Фоча Зеница Зе^Ица Трново Плав Фојница Пријепољс Гламоч Коњиц Бос. Градишка Пријецор Мостар Мина, мајка Алија, отац а L I. Мјссто рођења '\ f i V 9 �a tt Име и прсзиме питомца g * 6i 62 63 64 65 66 67 68 69 7.) 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 Оч 97 98 99 100 101 102 103 СалетовиБ Акиф Ч ауш евић Теуф ик Д ем ировић Ју су ф М аловић Абас Љ ухови ћ Ју су ф С улејмаипаш ић Н афиз Суљкановић Назиф Ш ол аја С ветозар Т аш евац Неџиб Билаловић М устаф а X. Захи рови ћ Асим Босовић Мехмед Ф ехимовић Исмет Х аф изовић Теуф ик Јар е б и ц а Ахмед Јеф т и ћ Марко Кадрибеговић Ибрахим К олудер Узеир Мићијсвић Адем Омић Теу.фик Ризванбеговић А лија Слипичевић Р еуф Смајић Риф ат Аждеровић Нури]а Ч ам пара Ћамил Џ убур Узеир Ф ехимовић М ухарем Имамовић Џемал К учукалић Н ијазија Л атиф ић Исмет Мудерисовић Бурхапудш Муминовић Салко Зељ кови ћ Ју су ф Т алић Н ијазија Пашић Бећир Ајановић Рагиб Д издаревић Ш ериф Голубовић Исмет Гушић К емал К равић Ш ериф Реџић Назиф Сараџић Л утвија Сирбубало Хусеин 105 106 107 108 1C9 110 111 112 Ахметановић А бдулах К рвавац Џемил Мулалић Х ајрудун Церић Сулејман Ш ахинпаш ић М устаф а Крш лак М устаф а Дервиш евић М ухарем Главовић Мехмед 206 ч 0 1 Име родитеља (скрбника) Tpr. Мухамед, отац школа Хасан, отац Алија, отац a Јусуф , отац Муниба, мати Ибрахим, отац св Фатима, мати < Милева, мати Ћамила, мати Н С. Делић, скрбиик Хасан, отац Рашо, отац Рсшид, отац М устафа, отац Нуман, отац Миливоје, бЈзат Ахмет, отац Хусеин, отац Мехмед, отац a е; Алија, отац b Мехмедбашић Ј. к a Ибрахим, отац Мехмедалија, отаи a Агем, отац ввК Бећир т Мујо, отац X OJ | Ш и г а ц \ п\ Н Адем, отац п. Бехија, мати n. \ Цехва, мати п. Алмаса, мати п. Селимовић С.,даиџа п М ухарем, отац п. Т - Фатима, мати ш. Садик отац IV. Мехмед. отац М устафа, отац 1. М ухарем, брат 1. Ф атима, м ајка s 1. Мурат, отац 1 1. a Зећир, отац 1. Хуснија, брат 1. Ахмет, брат 1. Хивзо, отац 1. Салих, брат I. Дервиш. брат 1. Ахмет, отац 1. Мехмед, отац II. Тајиб, отац п. Нбрахим, брат 1. лијска Хамнд, отац II. К абил A., даиџа ш. Ш. IV. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. п. п. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. п. II. п Џ Мјесто рођеша Вареш Бос. Нови Столнц Јабланица Фоча Бугојно Лукавац Бугојно Пријепоље Зеница Острожац Плевље Ливно Рогатица Иван Кнежииа Столац Мостар Мостар Кул. Вакуф Столац Мостар Маглај Тузла Гацко Гдцко Ливно Вареш Брчко Ливно Плевље Фоча Гламоч Зеница Гацко Porani ца Мркоњићград Тешањ Бањ а Л ука Требиње Гацко Требиње Фоча Рогатица Бос. Нови Гацко Добој Бос. Нови Рогатица Јајце Мркоњићград Требиље Примједба �Списак питомаца Гајретова Шегртског Дома у Сарајеву ta — i о S D, iS® i 2 3 4 5 6 7 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 2) 21 22 21 24 25 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 Име и презиме ев rt * 0/ fi S o t u. Бајрић Мехмед Беговић Мехмед Бехмсн Омер Биједић Ћамил Браво Ибрахим Ћатовић Дервиш Дрнда Решад Дурић Садик Ђикић Мехмед Гребо Салко Хаџиалић Хајро Хасанбеговић Заим Хасановић Сејфудин Хреља Хусеин Ибришагић Абдулатиф Ибрахимпашић Хасаи Куртагић М устафа Лукић Борислав Мехидић М устафа Пашић Фадил Пашић Галиб Пашалић Алија Пушило Тајиб Рашидагић Сафет Рудић Рагиб Сарачевић Исмзт Султановић Есад Ш арац Ибрахим Ш ехић Алија Ш ехић Салко Тихић Ризо Вилић М устафа Вребац Мехо Нушић Тајиб ш. Ш. 1. П. ш. ш. II. ш. ш. I. ш. п. п. п. I. п. ш. I. rt 1 со Име родитеља (скрбника) ^ројач Мухо Вишић, даиџа Столар Мулија, мати Електр. Мухамед, отац LncKTp. Хрусто, отац Лимар М. Капетановић,зет Кројач Сабит, амиџа Кро1ач Омер, брат Кравар Омер, отац Електр. Рифа, мати Rpanap Јусуф , отац Цип^-л. Асим, даиџа Електр. Шаћнр, отац Ципсл Бећир, Амиџа Столар Мустафа, отац Rpanap М устафа Р., зет Стакл. Тахир, отац Кројач Алија, отац Rpanap Стојан, брат Лимар АлиЈа, даиџа Електр Ахмет, амиџа Лимар Наил, отац Електр Ахмед, отац Електр Ахмед, отац Ципел Салке, отац Авдо, амиџа ш. I. I. ц. ш. ш. I- E” 1"' ш. Кроја' п. ЕлектЈ I. Дуто ш. Avto- m Брава I. ш. Кроја ш. Бруса Брапа I. ш. Мјесто рођења Примједба Скопље Власеница Столац Гацко Грачаница Столац Пријепоње Љ убиње Мостар ЈБубиње Пљевље Гацко Пријеноље Рогатица Бањ а Ј1ука Рипач Власеница Модрич 'Звдрннк Рогатица Рогатица Столац Горажде Власеница Столац * л Мојра, мати Хилмо, отац Ћамил, тетак Хасан, отац Хусеин, амиџа Фајко, амиџа Хасан, отац Салих, отац Ципсл Мујо, отац Кроја Ћазиба, мати Злассница [ајниче ТБубушки }толац Б. Петровац Власеница Невесиње Мостар Бугојно Грачаиица \ .. i \ Списак питомица Гајретова Женског конвикта у Сарајеву о х ч о. „«о Име и презиме Оч 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 Богдановић Л епа Церо Зевкија Церић Наила Џинић Асрија Гујић Р ухнја Сирчо Р ам ш а Шехић Р азија Узунић Фатима Дубиновић Сенија KaneianoBHh Нефиза Попаја Сенија Сточанин В асва Алибеговић Ф ата Пашић Сафија Ш амић Сафета Тихић Зухра 33 s ч о С — i П. I. I. I. I. I. I. I. П. ш. ш. ш. IV. IV. IV. IV. св ч о Име родитеља (старатеља) 1.Г.Ш. Сретен, отап св о 3 rt rt rt G Џенка, мајка Мехмед, отац Мејра, мајка Хасан, отац Мехмед, отлц Мухамед, отац Хамдо, брат Салих, отац Хамдија, отац Хасан, отац Паша, мајка Расема, сестра Хасан, отац Ћамила, мајка Куртагић, ујак Мјесто рођења Кос. Митровица Доњи Вакуф Сански Мост Жепче Љ убуш ки Вишеград Столац Сарајево Модрич Травник Јајце Љ убуш ки Сарајево Гапко Јајце Власеница Примј едб a Истунила 4. II. 1929 Истрпнла 9. X. 1928, Налази сс у болннци од 5. Иступила 1. I. 1929. 207 �s ало Оч 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 33 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 208 5 n Име и презиме питомица Рч Алијагић Васва Бакареви ћ Ш ефика Херић Ф атима Комић Мађида М ахић Мевлуда Беш иревић Н ађија Биш чевић Емина Диздаревић Зен к а Филиповић И ф ета Х рустанпаш ић Саима Лимић Л ејл а Поповић Зо р а Р ајаковић Милка Солдин Н ази ф а Ш арић Зиба 'Гихић Хаш а Б аш аги ћ Х ајрија Б аш аги ћ Ф и ја Гонђетовић 'Сенија Коњхоџић Зејн а К улсновић Адила Филћповић М агбула Филиповић С аф ија Л алић Сејда *• (i • Т алић Зем ира П илав В езира Паш алић Емина. Пашић Р ађи ја Бож ић Добрила Ф илииовић Ш емса Грошић Ч^адика Грошић Р еф ка Ибруљ Адила Миџић Џ ехва Миџић Сенија М уфтић Есма П аш ић Ф еф кија Бајеви ћ Загорка Ф азлагић Енвера Куленовић Ђ анка М уфтић Суада Ш аћирагић Фадила Стојановић Л еп а Аврамовић Драгица Бајровић Ш евал а Орман Ф ахира Ш ерифовић Садија Тафро Бедрија К авазовић Асија Комић Самија Пилав Дика Зјакић Расема Дрљевић Ш емса Калесић Хиба Латифић Емина Пролић Садика Ш акић Алмаса Талић Емина Глухић Зејна Мулабећировић Абида Бутуровић Фатима Филиповић Ш ефика Хасанбашић Хајрија Кадрагић Хатиџа Миџић Џевахира Ећимовић Анђелка Црнкић Вахида 1. I. I. I. I. п. п. п. n. п. п. п. п. п. п. пш. ш ш. ш. ш IV. IV. IV. IV. V. "Л(1. vi. 1' 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 11. u. п. п. п. п. ш. ш. ш. IV. IV. IV. IV. 1. 1. I. 1. 1. п. п. ш. ш. ш. ш. ш. — св о 3 Име родитеља (скрбника) Хабиба, мајка Самија, отац Ш аћир. брат Нура, мајка Омер, отац Хасан, отац Хрустан, отац Сабит, отац Ф ахро, отап Алија, отац со Сабрија, отац св Васо, отац Љ убо, отац s н Хамид отац Смаил, отац Куртагић, -ујак V Хатиџа, мајка 0> ЈСатиџа, мајка р! - Сејда, мајка Ф ахра, мајка Мехмед, отац Махмут, отац Махмут, отац Мехмед, отац Андромаха, мајка Нура, мајка Ш ухрета, мајка Мухарем, отац Ристо, отац u f | | Фахро, отац IM I " Хамза, отац m u Хамза, отац Мустафа, отац ч o Нура, мајка АлиГа, отац a Омер, отац сб Мухарем, отац Владо, отац Алија, отац н Салих, отац Емина, мајка Паша, мајка >> Полка, мајка св K Василије, отац Халима, мајка 0> Алија, отац Фатима, мајка s Илијас, отац Нелика, мајка Нура, мајка Нура, мајка Ферида, м ајка Х ати м , отац Алија, мајка Зејна, мајка Сабит, отац a Алија, отац Андромаха, мајка Зинета, мајка Хабиба, мајка Хабиба, мајка & Ф ахро, отац 6 Ајиша, мајка & Емина, мајка Јасим, отац HaЈТ.Т. Л ука, отац Хамдо, брат . Мјесто рођсња Дубочац Сарајево Травник Бос. Отока Бос Крупа Зеница Сански мост Љубушки Језеро Прусап Високо Братунац Пале Љ убињ е Мостар Власеница Невесиње Невесиње Сарајево Љ убушки Бос. Нетровац Кључ Кључ Љ убушки Фоча Бос. Крупа Бијељина Temaib Језеро Бијељина Бијељина Дервента Приједор Градачац Фоча Бијељина Чајниче Чапљина Травник Бос. Нови Жепче Гунцати Власеница Плевље Љ убуш ки Бијељина Рогатица Градишка Б. Отока Фоча Бихаћ Билећа Тузла Ливно Љ убуш ки Градачац Примједба Истунила 19. V. 1929. Иступила 1. V. 1929. И скљ учена 10. VI. 1929. Искљ учена 10. VI 1929. Истулила 30. 111. 1929 Тузла Грачаница Острожац Језеро Б ањ а Л ука Чапљина Нриједор Мостар Приједор Иступила 22. VI. 1929. �Списак питомаца Гајретова Конвикта у Бихаћу a a о ч a, (2 ° 1 7 12 13 14 1б 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57 58 59 60 61 62 ч Име и презиме иитомца ce ч o a в сб CL, Хакија Бакалбашић Суљо Галијашевић Мухарем Дедовић Ибрахим Мујчиновић Назиф Нумић Ибрахим Пашалић Осман Суљић Аћмед Ш ехић Намик Башагић Фикрет Башагић Хајрудин Кујунџић Хамдо Липовача Ф уад Мулахусић Химзо Незиревић Ш ефик Херцеговац Суљо Хусејнбеговић Риза Чизмић Хазим Ш ехерчехајић Омер Ш ехић Касим Кршлак Адем Херцеговац Бурхан Хасановић Касим Смаилагић Исмет Пашић Сулејман Тукелија Чедомир Бабић Касим Селман • Захид Софтић Ахмед Хаџизукић Салих Хаџиомеровић Бењамин Хромић Ш ефко Пињо Хасан Бркић Зи ја Бутуровић Але Диздаревић Џафер Куленовић Хамдија Османовић Ју су ф Ризванбеговић Ризван Ризванбеговић Бесим Табаковић Фехим Фазлагић Адем Фехимовић Илјас Фехимовић Светислав Дрнобрња Адем Алагић М устафа Бузаљ ко Фахрудип М улахусић Халис Нурикић Ахмед Пиркић Смаил Смаилагић М устафа Хајдаровић Риза Хаџиагић Чамил Хоџић Радослав Црнобрња Хамдија Ченгић Ахмед Чоходар Ихсан Зукановић М устафа Мехић Џафер Мујагић Алија Реничић Исо Маслић I. I. I. I. I. I. I. II. II. II. 11. - ш. ш. ш. ш. III. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. V. V. V. V. V. V. V. V. V. V. V. V. VI. VI. VI. VI. VI. VI. VI. VI. VI. VI. VI. VI. Vll. VII. VII. Vll. VIII. Vili. Место рођења Примедба Адем, отац T. II. II. II. II. II. II. II. ш. Име родитеља (.скрбника) — a A. еф. Мемић, очух Хасиба, мати Едхем, брат Мухамед, отац Салко, отац Ахмед, стриц Сафет-бег, отац Сафет-бег, отац Ибрахим, отац Мујо, отац Рашид, отац Ибрахим, отац Алија, отац Хаидо, отац Сулејман, брат Сејдд, отац Ахмед, отац Ибрахим, отац Алија, отац Мустафа, дјед Асим, отац Ариф, отац Ибрахим, отац Сава, отац Мехмед, отац Ст. Мајдан Гаре, ср. Маглај Томиславград Иступио 28./IX. 28. ради болести. Сарајево Кијево, С. Мост Ж еиче Купрес Бос. Шамац Јајце Отишао кући на боловање 25/П.29. \ Јајце Жепче Бос. Отока Агино село (БЈ1) Невесиње 1фново ел. Кладуша отор Варош Ј ајце Ч i - : '. '/ . i. , Искључен 7./Х1. 29. ради сл. владањ; co a s a A. Омановић, даиџа Хасан, отац Рашид, стриц Махмуд, отаи Ахмед, отац Б. Делалић, рођак Малић, отац X. Мулић, даиџа Назифа, мати Ђамила, мати Хусејн, отац Мухамед, брат Ахмед, стричевић Ејуб, отац Бошко Мар., даиџа Асим Сарајкић, зет Нефа, мати Рашид, отац Мелећа, мати Ејуб, отац И. Харманџић даиџа Ибро, отац Месмед, отац С. Османовић даиџа Бошко Мар., даиџа Азиза, мати Дервиш, отац О. Бегановић, тетић Наила, мати А.Салихагић,даиџа Aro, брат Мехмед, отац Снахо, отац 11азин Љ лбушки Високо Ливно Цазин Кулен Вакуф Рипач ср. Бихаћ Столац Столац Мркоњић град Чапљина Ливно Ливно С, Мост С. Мост Столац Сарајево Дервента Коњиц С. Мост Гацко Дервента Јајце С. Мост Калиновик Рогатица Бањ алука Миоче Бјелај Бос. Ш амац Ливно Ливно Искључен 21./П. 29. јер je искључек из гимназије ради слаоа владања Иступио 13./I1. 29. Иступио И./Х1. 28. Иступио 2 1IX. 28. јер ce због старо- Иступио 9./1Х. 1929. 209 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Мостару н._, §а Име и презиме питомца (2° i 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 1б 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 210 М ахмут Буш атли ја Сулејман Диздаревић М ухамед Садиковић Исмет Чевро Ф ахрудип Орман Ариф Садиковић Н ијаз Ш арић М устаф а Ибруљ Е аес Садиковић Расим М ехмедбашић Салих Кабил Енес Соколовић Зах и д Еминић Салих Ж илић Малик Звиздић Ибрахим Имширпашић Ф уад Одобашић Омер Питић t Хамид Тановић М урат Салман М ахмут Зекић Нијаз Аликадић Ферид Исламбеговић И брахим Л ика Ш укрија Панџо Богољ уб Ц вијановић Осман Тихић Р еуф Тихић Д ервиш Ч укле Назиф Ш еховић Хасан Алагић Идрис Делић Хусеин М урадбеговић А лија Сарајлић Ш аћир Тановић Осман Терзимехић А лија Х асанеф ендић Сулејман Челиковић Ибрахим Ш ашић Фехим Тичић Осман Баш чован Касим Захировић М устаф а Радаслић М ухарем Арсланагић Мехмед Зибер g о. 0«4 вЗ ч о П. П. п. п. ш. ш. ш. IV. IV. V. VI. VI. св ‘н И s tH п. п. п. п. п. п. п. п. п. / св iii. ml ш. ij ш . .j j l l ш. ш. ш. ш. ш, X š a >> IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. IV. 1. g п. a IV. IV. 1. C-. п. Име родитеља (скрбник) мјссто рођсша Примједба а Хусен Бушатлија Хасан Диздаревић С аф ура Садиковић М. Алајбеговић Алија Оман Абдулах Садиковић Сулејмаи Ш арић Салих Омерхоџић Касим Садиковић Јусуф Мехмедбшић X. Галијатовић Ć . Соколовић ЈС . уд. Еминић Садик Жинић Хамид Звиздић Ћ. уд. Импирнашић З е јл а уд. Питић Сулејман Тановић Хасан С., брат Н асуф Зекић Ибрахим Аликадић М. Исламбеговић Бекир Л ика Рамо Панџо С. уд. Ивијановић Бугојво Љубушки Љубушки Мостар ЉубушкиЈ Љубушки Л>> биње Љубушки Л>убушки Столац Требиње Коњиц Зеница Тузла Гаико Бугојно Прњавор Столац Преселио у Сарајевски интсраат 10. IX. 1928. Гацко ^ЈБубиње Гацко Острожац Зеница Грачаница Улог Бпхаћ Бос. Ш амац Власеница Авдо Пихић Острожац Мехмед Чукла Салих Ш ехввић Автовац Поштељ Ј. Алагић, брат Бихаћ Бећир Делић A. Мурадбеговић Градачац Ибрахим Сарајлић Столац A. Тановић, брат Гацко ТерзимехиН, брат Маглај Мостар Назиф Хоџић Оџак Емина уд. Шашић Коњиц Мехмед Чилић Требише Буна М. Захировић Острожац X. уд. Радаслић Гламоч X. хд. Арсланагић Требиње М устафа 'Бибер Дубрава Истјсран из интсрната 29. IX. 1929 Иступио из конвикта 10. V. 1929 �Редни број Списак питомаца Гајретова конвикта у Тузли 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 ч Име и нрезиме иитомца Џемал Даутбеговић Салих Златкић Ремзија Чамџић Рамиз Кањић Менсур Сердаревић Хилмија Соко Муниб Телаловић Мухамед Ђонлагић Решад Галијашевић Есад X. Јусуфовић Едхем Куленовић Сулејман Рашидкадић Мурат Смајилбеговић Мехмед Бабињац Рефик Дегирменџић Есад Пашалић Џемал Сушић Сафет Беговић (умр. Алије) Сафет Беговић (умр. Are) Дервиш Диздаревић М устафа Хавала Исмет Муфтић Ризах Мулабеговић Енез Ефендић с Мехмед Крзић Хусејн Ш аћирагић Ћамил Бећирагић Мустафа Џинић Абдулах Коркут Ш ериф Зупчевић Фахрудин Баш челија Касим Хрустановић Алија Башовић Алија Чамо М устафа Чаушевић Едхем X. Јусуфовић Хамдија Китовница Шемсудин Љ убовић Ш ефкија Мујезиновић М устафа Бахтијаревић Назиф Мусаефепдић Хифзија Бајрић Хасан Куртагић Сулејман Хасанефендић Исмет Смајић Нијаз Прцић 5 CL, CS © в I. 1. 11. 11. п. п. п. ш. ш. ш. ш. ш. ш, IV. IV. IV. IV. V. 1 V. 63 г w е} и fV. V. V. VI. VI. VI. vn . vn . vn . vn . v in . vm . 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. cL u ш. п. ч ч s n i. ш. IV. IV. п. ■f Трг, школе Име родитеља (скрбника) Мјесто рођења Хусеџиновић Алија Добрј Абдулах, отан Орашје Хамид, отац Ахмед, отац Олово A. Сердаревић Зеница Смајил, брат Б. Градишка Немила Заим, отац Хасан-бег Ф., отац Теслић Фирдуз Гал., стриц Тешањ Б. Ш амац Осман, отац Маглај Тахира, мати Горажде Осман, отац,Тешањ Мехо С., ујак Жепче Ибрахим, отац Олово Ш ахбаз,-отац JKei^le Разија, мати Власенице Мустафа, отац Тешањ Рабија, мати Требиње Васва, мати— Гацко Заим, брат . Ливно С. Вејзагић, ујак Градачац Ахмед, дјед Дервента ферхад, отац Сребренни a Мустафа, отац Маглај Ибрахим, отац Жепче Абдулах П .шић Нова Варош Јусуф , отац Мехмедалија, брат Гор. Тузл Ибрахим, отац Осман, отац Сулејман, отац Махмут, стриц Салко, отац Алија, отац Махмут, отац Ибрахим, отац Дервиш, отац М устафа, отац Дервиш, отац Салко, амиђа Хасан, отац Сулејман, отац Зухдија, отац Мехмедалија, отац Зет Алија, Арнаут Требиње Горажде Гац1СО Пријепоље Билећа Модрић Бугојно Зворник Зворник Зворник Мркоњић Град Маглај Добој Власенице Бласенице Маглај Тузла Примједба Искључен 2. X. 1928. Својевољ. иступио 1./Х11. 28. Искључен 29/IV. 1929. 211 �Списак питомаца Гајретова конвикта у Фочи Х .„ Име и презиме питомца (2° 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 17 18 19 23 24 25 26 27 28 Алић Химзо Бегић Исмет Зејнилхоџић Сулејман Зељ ковић Смаил М ујак М устафа Рустемовић М устаф а Хајдин Назиф Хрељић Хамид Чајић Милош Ш арић Есад Булбулуш ић Ћамил К арахм ут Ахмет Карић А бдулах Твртковић Риза Ф етахагић Јусуф Џавид М ухарем А бдурахмановић Енвер Бахтовић Субхија Кадрибеговић Хајрудин Пашић С афет Прашо С аф ет-Ш ефкет Сужањ Хамид Тапо Авдо Твртковић Реуф Ф етахагић Ахмет Ш ећибовић Мух&мед К урталић Изет М елишевић Нусрет e. rt ч о Cl, a 1. 1. 1. 1. 1. I. 1. 1. 1. 1. П. П. п. п. п. п. Име родитеља (скрбника) rt rt К ш. ш. 1-1 ш. ш. ш. ш. ш. ш. ш.х ш. IV. Примјеба Мјесто рођењ а Хамид А бдулах Хаџи-Халиловић X. Зајко Бешир Сабит Авдо Краина Митра Смаил М устафа Махмут Конаковић,скрбник Хафиз Рамадан Едхем Хивзо Зећир Едхем М ухамед Тахир Мехмед К арлић С. скрбних Хафиз Рамадан Подлугови Јајце Вишеград Гламоч Подхум Кладањ Илијаш Вишеград Вишеград Мостар Б реза Б реза Врлазије Вишеград Вишеград Д. Вакуф Сребреница Миоче Сарајево Вишеград Чајниче Чевљановићи Високо Вишеград Беган Ремзија Прибој Чајниче Р Списак питомаи а Г в .„ X О Име и презиме питомца { " 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 212 Ајановић Р ем зија Ченгић Алмас Ченгић Вејиз Голубовић Урош Хаџајлић Елко Селимагик Касим Станић Ибрахим Тутић Јакуб Џидић Авдо Прљ ача Џемал Селмановић З и јах Грчик М устафа Хаџић Џемал Љ у ц а Ахмет Бахтијаревић Исмет Аночић Миодраг Бучан Реџо Хоџић Ризах ЛакиК Абдулах Илија Мелентијевик Селмановик Б ахрија Пашановић М устаф а ЈакиН Блаж е 1 1. б 1. б 1. б 1. б 1. б 1. б 1. б 1. б 1. б П. б П. б Ш .б Ш .б Ш .б IV. б V. б V. б V. б V. б V. б V. a VIII. VIII. i rt a n rt a S X a rt £ a 'ајретова конвикта -Име 1 родитељ Ж а Рагиб, стриц Ју су ф , отац Омер, отац Миливоје, отац Муле, отац Хамид, отац Адем, отац Карадан Б. оћух Гако, отац Сајфо, отап Хакија, брат Бећир, отац Салих, отац А бдулах, отац Ш ухрета, мајка Перо, отац Исо, отац Мехмед, отац Хатиџа, м ајка Петар, отац Г аза, отац Мехмед, отац Вида, мајка Мјесто рођењ а Патлгећи Оџак Оџак Котлаићи Лознида Прибој Бјело Поље Бјело Пољс Плевље Плевље Плевље Плевље Плевље Бијело Пољс Плевље Нова Варош Губовче Нова Варош Пријепоље Пријепоље Песеље Пријепоље Ш авник > Плевљу Примј едба Оболио и напустио школу 5. I. 1929. године Својевољно иступио из нопвикта 29. Ш. 1929. године Оболио и напуетио конвикт 16. XII. 1929. године �Списак Уненица Гајретове Ћилимарске Занатске Школе у Новом Пазару 5 о Име и презиме CL 1 2 3 4 5 Зубејда X. Кошковац Есмана X. Комичанин Џемила X. Мумџић Саида X. Мухединагић Махија X. Брничанин Џовида X. Дражанин 7 Љ утф а X. Плунчевић 8 Спаска Марковић Абида Чолаковић 10 Урфета „ 11 Нусрета Ајдинагић 12 Зум а Шаренкапић 13 Санија Шкрвјељ 14 Назифа ЈБајић 15 Везира Тупинац 16 ЈБутф а ЈБајић 17 Махија Качапор 18 Бехђида Шкријељ 19 Уљфета Ш ароњка 20 Зум а Куртагић 21 Ђулсума Хаџић 22 Рамиза Зејнеловић 23 Хајрија 21 Зубејда Коничанин 25 Хајрија Хађи Ахметовић Нака Мурић 26 27 Дервиша Табаковић 28 Емиза Ћилерџић Саида Рустић 29 Уфа Ћосовић 30 Садика Кадић 31 Мушка Аземовић 32 Мунира Дражанин 33 Емина Холковић 34 Хабиба Калајџић 35 Нака Дражанин 36 37 Зуриф а Гусинац 38 Ума Имановић Васф ија Калајџић 39 Нака Исовић 40 Хадија Даздоревић 41 Махија Алимиљевић 42 Нађија Бринчанин 43 Ђулсума Беговић 44 Џемка Црнишанин 45 Емка „ 46 47 Фадила Колашинац 48 Ђ ула Доловац 49 Нурија Хусић Санија Коничанин 50 „ 51 • Садија Шемсија Љ ајић 52 Ћ ама „ 53 Родво место ч о I a Нови Пазар 6г. 5 „ 5 . 6 „ 4 „ 4 „ 4 „ „ 3 „ Рожаје 3 „ з „ Нови Пазар з „ з „ з „ „ 2 „ 2 „ „ 2 „ 2 „ У гелу 2 „ Нови Пазар 2 „ 2 2 » 2 „ •' „ 2 . t „ 2 „ „ 2 „ „ IV, „ „ IV. » „ 1 1 и 16 u. „ V » „ „ „ „ „ , „ „ „ „ „ в . „ „ 6 . 6 . 6 „ 6 „ 6 , 6 , 6 „ 6 „ 6 . 6 „ 1„ 1 1 ,, 1 „ 1 „ 1 ,, 1„ 1 „ 1 1 „ 15 Д. 15 „ 15 „ 15 „ Име скрбника Успех Месечни науке хонорар Примедба Хајро, отац Одлично 200 дин Завршила школу и аадржама да ради са пом. хонораром Ариф, отац Сабија, мати Емил, отац Реџеп еф., отац Рамиз, ујак Милева, мати Ариф, отац 160 160 Врдобро 90 90 90 60 Нурија, мати Салко, очух Бајрам, отац - . Хабпб, отац добро O i Ахмет, отац _ Ханефија, отац ХафизМ ухарем, от Иљаз, отац Нурија, мати Јусуф , отац Наила, мати Омер, отац Мурат, отац Омер еф., брат „ Хатнџа, мати Хасо, отац „ Реџеп, отац Хамдо, отац Авдо, отац Авдо, отац Сулејман, отац Азем, отац ХалиЛ, отац Холко, отац Хасан, отац Реџеп еф., отац Биса, мати Јусуф , отац Омер еф., брат Вехбо, отац Нурадин, отац Хамдо, отац Емин, дед Смајо, отац Рамиз, отац „ Заши, отац Ибрахим, брат Латиф, отац Аљо, отац „ Ханефија, отац Ејуб, отац „ „ „ „ „ „ 45 „ 15 „ 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 15 4 „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ „ 9 1930 г. полагдћс испит Jf / 213 �s cc s г 50 w i S a ^ c4 | s s s i; i 9.428 6.636 10.613 g 3 3 £ Si 3 78.832 80.996 41.917 98130 % e 3 96.151, 10.454 20.771 46.00 o 29.981 8 147 109 i ft g o s •o < 3 N X н a a 3 м Se, м 3 м ft < ca 77.731 87 __co___ (5 a £ w O O < OS < c» > o ■? § 3-g м ca < X a <N s 214 83.962 46 , 1 ---- ^ 79.796 20 š »н co •* s 2 p " 70 s l©'' co Г \ 1J 40 60 05 1 I 1 ^ 3 ft O Q оз O оз oj 2 §з CO CO »1 i-i IO 50 c , § 1 io ® - 1 i 8$ 50 s сз 75 р 1 * IO w оз £5 0 1' H eo 1 1 252.770 P ranje i čišćenje *1 m .2 8 to U zdržanje i nab av k a n am ještaja fl Opšti kane. troškovi i školski p rib o r a 3 o zdržaranje grade b ašte p. 1 906 5 35 8 u? 01 c . § § 87.773 1 r-: o. o5 : 1 80.996 27 132.959 86 1.894 55 1 23.190 10.463 90 1 1 2.565 50 160.239 81 3.562 09 16.439 60 12.712. 70 1 30 35.864 40 1 22.841 30 1 § 14.C40 a 3 1 1 1 1 § i § i £ 5.700 165.595 20 2.711 83 429.310 24 281.511 21 3.889 6.149 1d 1 1 Din c s 11.400 Plate upra ve konvikta vjerskih vaspitača i dr. Plate nam je­ štenika K irija & a 3 ra sv je ta O grijev c *■ H rana Izdaci Gajretovih konvikata u škol. god. 1928./1929. Razno UKUPNO p Š g 5 и 3 > ш X Он a Se х p co o клх школа. Према томе, укунно je Гајрст издржаб и нотномогао у овој години 53S ђака. Из овога слиједи да je у овој години Гајрет издржао и потпомогао 91 ученика(ицу) више него у прошлој 1927/28. години. Друштвени лист »Гајрет« Издавањем свог листа »Гајрета« друштво постизава два циља. Први je циљ тај што Гајрет, проко рубрике Гајретова Гласника упознаје своје чланове и пријатеље са својим напретком, својим дјеловаљем и са сваклм кретањем унутар своје организације. Читајући ступце Гајретова Гласпика, читалац често пута и не мисли на њихову важност. Јер, извјештавајући о друштву, ови ступци извјештавају уједно и о стању развоја наше друштвене свијести уопште, која je иначе тако закржљала. Кроз једно годиште нашег листа, може читалац тачно д а оцјени куда та свијест стреми и колика je њена снага, као и то да ли крећемо напред, или опадамо. чГер, бтање друштва Гајрета то je огледало naiy£ националне и социалне свијести, a то огледало пратити то можемо само помоћу друштвеиог органа. Из ових разлога, Гајретов Гласник како год служи прегледу о развоју друштва исто толико он je тачан преглед, са јасним фактима, no кому можемо да процијенимо вриједност наше уже заједнице, њену снагу за опстанак и њену будућност. Зато треба да се ова рубритса његује и прати са много више интересовања и разумијевања. Специално ове године, ова je рубрика била материјалом обилата. Осим тока прославе 25-годишњице, којој су посвећена неколика цијела броја, регистроване су у Гласнику све наше остале прославе, забаве, тофзричи, прилози, разне чланарине, портрети наших радника, културне појаве и т. д. Увођењем илустрација у ову рубрику прешли смо на једну новину која може само да даде подстрека раду за друштво и која илуструје уједно хронику нашег олштег напретка. Лрелазећи на уређење другог (дрјела листа, морамо у први мах да скренемо пажњу на једну жалосну чињеницу, a та je: слаб одзив за сарадњу, специално у стручним шггањима. Код омладине ocjeha се жеља за радом, али. у овом правцу, њезини су радови незрели и довољно лсизрађели. To долази отуд што je младост превише бујна и у вријењу, a за социална и стручна-економска. и привредна питања треба и искуства и сређеиости. Зато смо се за сарадњу ове врсте обратили на све наше старије стручљаке, али, на жалост, остали смо скоро, част изнимкама, без икаква одзива. Haiua старија генерација као да се заморила у раду за сопствену егзистенцију толшсо да пије више у стању да морално лотиомогне Гајрет и да да лримјера и лоуке млађима. Изгледа да се ола лајвише задржала na јаловом критиковању. �Што će тиче белетристичког дијела Jraćra, ту je, једним дијелом из потребе одга.јања млађих генерација, a ионајвише због стерилности старијих, Гајрет морао да от*ори своје стунце млађим и најмлађим, na макар њихово писање засада посвема и не одговарало жељи и охватањима неких читалаца. Књижевност, као ријетко која грана умјетносги, у својој форми доживљује промјене, na отуд лобуна млађих иротив старијих и отуд негодовање старијих спрам млађих. Без обзира на ово, нашим новим генерацијама требало je отворити врата и добро je створена одлука да на овој рубрици сарађУЈУ само муслимани, како би тим у што већем броју могли да дођу до изражаја, јер ми имамо талеката и треба их само открити. Па иако ти таленти стрше напред, иако ти таленти, како споменусмо, нису често пута у складу са схватањима миогих читалаца, њима се мора створити могућност пласирања, њих треба преко »Гајрета« увести у књижевност, јер je неопходно потребно да ми муслимани учествујемо у што већем броју у стваратву наше заједиичке културе. Гајретова књижевна издања Гајретова Ћилимарска Школа у Новом Пазару. Гајрстова Ћилимарска ппсола у Новом Пазару дјелује већ 6 година, те je досада показала у своме раду врло лијепе резултате. Крајем ове шк. године школу похађају 53 дјевојке од којих су 26 радениде, које од школе примају ирема своме раду хонорар, a 27 их je које се не плаћају, јер оне изучавају занат. Управитељица школе je од почетка нове године гђица Мазлума Ајдгаагић, коју плаћа Област. Управу школе <сачињавају слиједепа гт: Предсједник: Пећанин A. Мехмед, суд. чинонник; управитељ школе: Нуховић Иљјас, вјероучитељ; чланови: Даца Ахмот, благајник општине Н. Пазарске и банк. чиновник; Вучељ Сулејман, бербсрин; благајник Хф. Рамиз Полевац, државни имам и секретар Реџепефендић Осман, чиновник Муфтијства. • Управа пЈКоле ради пуном иаром на прикупљању средстава за изградњу школског Дома. Нови - под^дбрр у Новом Назару заједно са управом шко, ле надају с?*Да he им успјети у слиједећој години тај Дом и остварити. У минулој je години имала управа прихода Дин. 2^110.—, те са салдом про-Л»£ВЛСОДИНе ОД Дин. 8.847.23, ИЗНОСИ Дин. 32.957.23. Расход је‘ износио Дин. 12.972.—, тако да je данас ia Дин. 19.9S5.23. Лоред друштвене »Спој^ иш^«, штампане приликом прославе 25-грдишњице нашвг друшп штампана je у друштвеном изд&њу и књига Задруга Кола Српских Сестара и Гајретова Жгнповиједака »П о д ж р в*н> е м в р е м е н a« id ског Пододбора х слиманског живота, од уредникД нашега листа Хамзе Хуме. Сви књижевни листови и отручиа критиВ е ћ з и no године успјешно дјелује Задруга ка изразили су се о овој збифци приповиједака %Српских Сеетара и Гајретовог Женског Поднајповољније, што може да послужи на понос не одбора. Основана je са задатком да пружа зараду само писцу него и свима муслиманима. Исто таксг у издању нашега друштва штампано ^је*Вјело :»Ка- и придиже из биједе и невоље сиромашне наше к о т р е б а з е м љ у р а д и т и « . Како се види no жене и дјевојке, a уједно и да упознајс наш народ наслову, ова je књига намијењена земљораднику, са богатством наших старинских народних мотива. да би потакла и нашег запуштеног сељака на ра- Радионица Задруге полагано али сигурно напреционалнију обраду земље. Ову смо књигу разасла- дује. Радови Задруге највише ое продају у Београли свима пододборима и повјереницима да je дије- ду и Загребу. Главни Одбор je упозорио невоје подлом раздијеле бесплатно земљорадницима, у првом одборе и повјеренике на ову лијепу привреду дороду члановима Гајрета, a дијелом да je распро- маће индустрије, како би се ова грана женског рада пренијела и у провинцију. У минулој години Дају. У помањкању прикладних позоришних кома- Задруга je имала чисти добитак 23.314 динара. lio да за Гајретове забаве у провинцији, Главни Од- узору ове Задруге ускоро he наш женски пододбор јо замолио нашег књижевника. Ахмеда Мурад- бор у Ливну основати своју Задругу, у којој he беговића да изради неколико актовки. Мурадбего- упослити сиромашне дјевојке. вић се одазвао молби и израдио je пот актовки, које су штампане у листу »Гајрет«. Усљед всликих Друштвена Организација изванредких издатака у овој јубиларној години Главни Одбор није могао да отштампа посебно ове актовке. Оне су приказиване на многим- ГајретоУ току ове годиис друштвсни пододбори и повим забавама у овој години, na се можс тврдити вјереници дјеловали су према приликама и могућда су допршшјело моралпим и материјалним усијс- ностима na остварељу друштвеног циља. Њ има je сима наших забава. Главни Одбор у току, године упутио 20 'окружни- 215 �ца разДбг садржаја. У тим окружницама нарочито вучемо ћар^лелу Мзмеђу пј)0шле и ове године: Бујс иолагано на друштвене приредбе (забаве, сијела, џетом за ову годину предвиђен je укупан приход теферичи), на друштвену пропаганду, проширење од чламарина Дин. 100.000.—, док je стварно у овој чланства и организација уопште, потрошљу Гај- години иримљено од чланарин# Дин. 214.980.70.—, рст^ва цигарпаиира и т. д. иаирама Дин. 85.639.40 у ирошлој годиии. Главни U радошћу констатујемо да je рад друигтвених Одбор je иодузимао и акцију путем јавности као и подсдбора и иовјереника био у овој години знатно путем нарочитих писама да се одуже Гајрету сви живљи и успјешиији од свих посљератних година, они, који су у ком било облику, за вријемо свога иако je ова година у економском погледу била тежа школовања, добивали помоћи Гајретове, и то угшод свих досадањих. Ta активност друштвених ор- comi у чланство легатора, добротвора и утемсљача. ганизација најбоље ће се видјети no броју одржа- Према великом броју оних које je Гајрет помогао иих ириредаба. Док јо у прошлој години одржано у току 25*годишњег оистојања, одзив je, нажалост, укунно нешто преко 30 забава, ове године их je био врло мали. Имена оних који су одазвали објаводржано 67, што значи два пута више. Taj рекорд- љивана су to ko m године у листу »Гајрет«. ни број Гајретових забава одржан je у главном у Број упиеаних чланова легатора, добротвора и току посљедњих шест мјесеци т. ј. од јануара до утемељача ове je године био рекордан, јер се упикраја јуна. Ову врсту рада треба и у будуће још сало 5 нових легатора, 27 дсбротвора и 103 утемевише његовати, јер су приредбе ове врсте уједно љача: Легатори су слиједећи: А д е м а г а М е ш и ћ и најбоље пропагандистичко средство за ширење CFeiifeH>) са износом од 10.000 Дин.; А х м е т СеГајретових идеја у ширим слојевима. У овој годтш ф и ћ (Сар^јево) Дин. 10.000; Ср п . Ц е н т р а л н а успјело нам je да повећамо и проширимо друштве- Л р и в р. Б a н к a (Сарајево) 10.000 Дин.; Г р a дну организацију. Бројно стање наших лододбора CiTa^o п ш т и н a Мостар Дин. 20.000 и Ш у м с к о износи данас 75, а^ повјерешцптава 99, док je проИ н д у с т р и ј с к о ’ П р е д у з е ћ е Доб^зљин—Дршле годино било $во стање: 51 .пододбор и 82 по- вар Дин. 50.000.— вјереника. Према томе слијрди да je др.уштвена орИзузев мостарске општине, која je само дјелоганизадија у овој години појачана за 24' поодбора \мично уплатила чланарину, остали легатори су у и 17 повјереништва. rl i— цијелости измирили чланске износе. Од врло велике јјз^ва&ности да у Hai 'Нека je најсрдачнија хвала Гајретовим легазацију привучемо и село и да на тај на> торима, чија ће имена остати вјечито у аналима жимо наше редове новим снагама из непрееушног Гајрета и стужити за примјер свима имућиијим и врела народиог живота. С радошћу истичемо да се иожртвовнијим грађанима. Гајрет почео ширити 1Гу Јужној (Јрбији, нарочито послије туркеје у Скопље. Исто тако нас весели да je ове године основатб и неколико-женских подГајретов цигарпапир одбора и повјереништава, међу којима се нарочито истакао својом агилношћу и обилношћу рада женЈедно од најјачих врела Гајретових прихода ски пододбор у Ливну. како прије тако и послије Ослобођења јест приход Снага једне установе као што je Гајрет овиси од Гајретова цигарпапира, којег израђује овд. творо снази њене организадије и о броју њених свјес- ница цигарпаиира iC. Д. Алакалај. Потрошња Гајних чланова. Усљед непросвијећености ширих сло- ретова цигарпапира у овој години текла je овако: јева наш рад je у овом правцу парочито отешчан. 1928. 7.580 кутија Јули Свјесним и пожртвовним радом свих друштвених Аугуст 8.705 „ радника и пријатеља успјеће нам ипак да убрзо Септембар 6.G40 „ поставимо организацију на најчвршће и најшире 12.534 „ Октобар „ темеље. 7.012 Новембар „ Сматрамо за дужност да се и овом приликом 7.G62 Децембар „ захвалимо свима оним Гајретовим раденицима ко1929. 6.915 Јануар ји у овој години доиринеооше моралним и матери4.910 Фебруар „ јалним успјеспма нашег друиггва. 6.0G3 „ „ Март G.395 „ Април •» Упис нових чланова великих добротвора (легато15..2G1 Maj и Јуни „ ра), добротвора и утмељача 9.G77 к у ти Ја. продато за годину 1928/29. 89.G77 Ј Оспиван»ом нових пододбора и успостављаљсм повј(!риииштава појачан je one годино и број чланства, a и приход од чланарина. И овде ћсмо да по- 2 /6 Према уговору, склопљеном 2. VI. 1921. између Гајрета и сиоменуте творнице, те падопуни тога угопора од 15. 111. 1922. тпорница плаћа Гајрету �5% од цјелокупне продаје, која се постиже са нашим иалшром и то iro одбитку монополске таксо, коју творница плаћа Управи Монопола. Минимум, који je овим уговором загарантован Гајрсту износи годишњс Дин. 62.500. У колико промст са цигарпаииром 1»Гајрет« прскорачи годишње 50.000 јкутија, творница плаћа Гајрсту, поред мишшалног год. ирихода од 62.500 Дин. од вишка изнад 50.000 кутија no кутаји 6% од цјелокуино продаје, uo одбитку монополске таксе. Овај уговор важи почам од 1. јула 1922. до 1. јула 1932. год. !Ако испоредимо количину продаје цигариаиира задњих неколико година, видјећемо да одназад двије годино продаја »Гајрет« цигарпира оиада. Томе има више разлога, a један je од тих, који je и најважнији, што се одназад неколико година смањујо број малоиродаваоца (трафиканата) муслимана, na се усљед тога наручује мање Гајретова цигариапира. Други, такођср важан разлог јест тај, што од l. јануара 1928. творница не може исиору- . чивати цигарпапир изравно трафикантима upeka њиховим наруџбама, потхо je од тада и Гајрет-цигарпапир монополисан и ш т о ј<5 право великопродаје цигарпапира издато закунДимК зајсдно са правом вели1СОиродаје дуванских прерађевина и шибица. Ти закупци великопродаја иису муслимани, na и усљед тога запиње продајаГ нашсг иаиира. Д а би сс то кориговало и да би Гајрет имао већу прођу, још у аугус^у прошле године тражили смо од Уираве Монопола да лраво великоиродаје Гајретова цигарпапира устудш Гајрету, али Управа Монопола није могла томе удовољити. Главни Одбор je више пута аиеловао у овој години на нододборо и повјерени^тва да пропагирају потрошњу Гајретова циграиапир^. Ha све притужбе о несташици цигарпапира у провинцији, Главни Одбор je интервенисао код Земаљске Банке овдје као велепродаваоца и сваки пут Земаљска Банка je одговорила, да до њс не лежи кривња него до малопродаваоца и до самих консумената, јер банка шаље онај папир што га наручи велепродаваоц у провинцији, a овај опет наручује према потраи«њи консумената. Главни Одбор je увјерсн, да би приход од Гајрет цигариапира доносио најмање три пута всћу корист нашем друштву ако би сви пушачи муслимани трошили искључиво Гајретов цигариаиир. С тога анелујемо на све радникс и пријатеље Гајретове да у својим мјестима пропагирају нотрошњу нашег папира и да контролишу трафике да ла! се равнају ирема наруџбама и жељама иушаћа. Акција за Гајретов Дом И у овој години Главни Одбор je чинио напоре да купи у Сарајеву зграду било за друштвени Дом или интернат, a вођени су и преговори за купљу земљишта, на коме би ес имао иостеиено изграђивати Гајрстов Дом. Нажалост то Одбору није пошло за руком, јср je требало за то издашнијих срсдстава. У циљу иовећања фонда Гајретова Дома у onoj годшш су израђени наЈКЈЧИти блокови, т. зв. »Цигле Гајрстова Дома« и разаслане na распачавање свима поодборима и повјер(чшцима. Какав je био уснјех ове акције за повећање фоида, види се из благајвлчког извјсштаја. И овом ириликом аиелујс.мо на сво пријатеље и радиике Гајретовс да нораде na распачавању Цигла Гајретова /1,ома, како би допринијели повећању Фонда Гајретова будућег Дома. , ' i :; - Нова Гајрстова Диплома У- о^ој^години израђсна je нова Гајретова диплома украшена дивним арабескама и многлм стилизованим народним шарама. У средини ових шара налази се слика, која лредставља напоре муслимана на културно-просвјетном и привредном придизању народа. Kao зшицијатору и темељу нашега напретка, вила просвјетилсљзса полаже вијенац, мајцн на главу која својс дијете поучава у књизи. Ту видимо и .вјероучитеља еа књигом у рукама, ryслара са гуслама, тежака еа воловским колима и занатлије са њиховим радовима. У позадини се види Бегова џамија са дијглом Сарајева. Лод овом хармошгчном групом остављен je простор гдје долази име легатора, добротвора или утсмељача. Под тим простором у овалу je израђсн сијач у покроту, који сије no узораној њиви сјеме будућег плода, то јест плода рада за Гајрет. Диплома je израђена у 3.000 примјерака у Загребу, a израда je коштала 45.000 Дин. Главни Одбор се нада да je овом дииломом дао јодан симболичан знак својих настојања ono ирепорода и наиретка нас муслимана. Филм Гајретове прославе Овочаности Гајретове прославе 25-годишњице су снимл>ене у филм. Филм je приказиван у кинима у: Сарајеву, Дервенти и Бијељини. Главни Одбор je обавијестио све нододборе и иовјереншитва да се послуже овим филмом у %1ропагандистичке сврхе у колико у њиховим мјестима постоје кина. Пријатељи и радници Гајретови гледајући овај филм имаће прилику да обнове сјећања на све ваишијо моменте прославе као и на духовно манифестовање културно-просвјетне и националне свијести бос.-херц. муслимаиа. 21 �АУДИЈЕНЦИЈА ДЕЛЕГАТА ГЛАВНСГ ОДБОРА ГАЈРЕТА ИОД ЊЕГ. ВЕЛ. КРАЉА. Всћ je дуже времсна откако представници Гл. Одбора нису имали прилике д,а обавијосте исцрпiiJije о дјеловању Гајрета у Престоници све онс факторе који водс рачуна о раду нашега друштва и указују му своју благонаклоност и пажњу. Због тога je Главни Одбор закључио да изашаљс своје делегате у Бсоград, који би уз то имали да носвршавају и извјесне друштвене послове. Главни Одбор je делегирао иотиредсједника Др. Мехмеда Зилџића и секретара Хамида Кукића крајем марта мјесоца о. г. Приликом њихова боравка у Београду нримљени су у аудијенцију код Њег. Всл. Краља, која je потрајала подуже. Њег. Вел. Краљ живо сс шггерссовао о кулггурио-просвјотиим приликама муслимана a специално о дјеловању Гајрета, чији je Протектор Његов узвишсни Син Простолонасљедник Петар. Делегати су поднијели Њег. Вел. Краљу исцрпнији извјештај о успјесима досадаЈвее Гајретова дјеловања, о прослави 25- го д ш ш би цо ,- о напргдовању и ширењу Гајретове организације и о даљњој акцији Г а јр е ^ у народу' Ијјтодобно су се делегати захвалили Њег. Велрчанству на превишњем одликовању Гајрета Орденом св. Саве Н. стеиена. Висока пажња Њег. Вел* 1храљаг-14рју указује са ком ириликом нашејЈ>Г<$рету и коју je . приликом аудијенције друштвеннх делеЗј - ? подстрека Гајротовим раденицима и бодри со заложе свим својим силама за прогрес и нално освјошћивањс муслимаиског ^и јела народа. Нека живи Нхтово Всличанство наш Краљ и цио Његов Узвишени Дом! их да лационашег дични Величанствене прославе Гајретове 23-годиши.ице у Сарајеву, Скопљу и осталим мјестима широм наше домовине; аудијенција друштвених делегата, којом je Гајрст и овог пута почашћсн с Највишег Мјеста; проширење Гајрстове Организације широм Отаџбинс; број питомаца које je Гајрет у овој гсдиии уздржао као и питомаца који су свршили успјешно срсдње школе крајем ове школске годипе; рекордни број забава одржаних у току зад 1БИх шест мјесеци; моралпи и материјални усПј'е'с^који су получени у врло тешким сксномским ^риликама као и расположење, које je овс године створено -у раду за наш Гајрет — јесу најбоље мјер^ло за оцјену рада Главног Одбз-ра и њсгових пододбора и повјсреника. To одуш-звљењс и расположење допринијеће да ће Гајрет бити ускоро једна од најјачих организација у нашој земљи и да ће коначно скупити око себе сав муслимански дно ^аш егнардда. Ради свега тога молимо Скуиштнну да овај тај'нЛчки извјештај ирими на знање. n\l P ododbori i povjerenici Gajreta n alaze s e d a n a s u ovim m jestim a: Adanovac (srez Giljani) povjerenik :^Jakub Bislimović. Agošt (srez Giljani) povjerenik: Salih Fejzulahovie. Avtovac (srez IGacko) pododbor: Alija Pašić, Salko Prohić, Muharem Dizdarević, Mujo Hasanbegović, Hamidija Pašić, Murno Hasanbegović, Ibro Hasan­ begović i Zećo Pašić. Banja Luka (pododbor): Dr. Ejub Mujezinović, Asim Skopljak, Ham'dibeg Džinić, inž. Suljaga Salihagić, Ljubo Vujović. Bihać (muški pododbor): Osman ef. Redžić, Sulejman ef. Redžić, Sulejman Zjakić, Dr. Hamdija Bravo, Nezir EzićBihać (ženski pododbor): Agana Ezić, Đula Midžić, Hafija Krupić, Sejida Redžić, Fatima Saračević, Ajiša Redžić i A. Bravo. Đijeljina (pododbor): Ibrahim Dautović, Halil ef. Hujdurović, IbrahinT Husagić, Muradbeg Pašić, Sejid Ali ef. Bajraktarević, Asim ef. H. Mehmedagić, Abdulah Berberović i Harnza Grošić. Bijelo-Polje (pododbor): Zećo Idrizović, Hajro Dizdare­ vić, Ilijas Dobardžić, Camil Hofc, Abas Mekić, Šefko Dervović, Jusuf Lamežević, Mule Muzurović. Bilajac (srez Mrkonjić-Grad) povjerenik: Avdibeg Kulenović. 218 Bileća (pododbor): Smail ef. Serdarević, Malimud Konjhodžić Selim Drljević, Camil Arnautović, Alija Čorda, Ishak_Smailbegović i ŠaćLr Isović. Bitolj (povjerenik): Halil Halid. Bjelemie (srez Konjic) povjerenik: Mustafa Karabeg. Blagaj (srez Mostar) povjerenik: Salihbeg Velagić. Bos. Brod (pododbor): Dr. Kasim Dilberović, Hilmija Hodžić, Džemaludin Ruždija, Asifaga H. Sejdić, Sabit Arslan, Faik H. Agić, Asif Sarajlić i Sabit Mujkanović. Bos- Dubica (pododbor): Osman ef. Forta, Vejsil Drljačić, Hasan Serić, Hašim Jahić, Omer Delić i Tahir Lelić. Bos. Dubočac (srez Derventa) povjerenik: Agan Sinanović. Bos. Gradiška (pododbor): Salko Pekušić, Mehmed So­ kol, Abdul Kadir Softić, Aziz Bošnjak, Mustafa Zuhdi Hodžić, Ibrahim Fevzi Alagić, Osman Tatarović, Hasib Topić. Bos. Kobaš (srez Prnjavor) povjerenik: Rizabeg Alibegović. Bos. Krupa (povjerenik): Fejzulah Čavkić. Bcs. Otoka (srez Bos. Krupa) povjerenik: Alija Herce­ govac. �Bos. Petrovac (povjerenik): Teotik Šehić. Han-Pijesak (srez Vlasenica) povjerenik: Stevo TodoBos. Samac (pododbor): Suleiman Zjakić, Sutejman Tirović. hić, Suljeman И. Aliagić, Hasan Vaizović, Omer Iiijaš (srez Visoko) povjerenik: Mijat Kuraja'Prcic. Izalići (srez Bihać) povjerenik: Alija Lemeš. Bos. Samac (povjerencia): Nafija Vajzović. Jablanica (srez Konjic) pododbor: Bos. Samac (povjerenica): Feliim Sejdić. Jajce (pododbor): Mehmed Alibeg Kapetanović, lbrahim Breza (srez Visoko) pododbor: Čamil Karabdić, LuKršlak, Derviš ef. Mulaosmanović, Salihaga Sarač, ka Simundic, Arif tlerco, Omer ef- Dinarević i Sa­ Akif Muzur i Džemal Muzur. lih Cović. Jajce (|)ovjerenica): Safija Softić. Bratunac (srez Zvornik) povjerenik: Abid ef. Dozić. Jakeš (srez Modrič) povjerenik: lbrahim Dizdarević. Bugojno (pododbor): Alimed Sadiković, Alimed Mute- Janja (srez Bijeljina) povjerenici: Abdulah Gruhonjić i velić, iMehmed Ždralović, Redžep ef. Hegić, lbrahim Osman Gruhonjić. tiadžiahmetović, Mehmed Mlaćo, Mustafa Bećirbe- Jeleč (srez Foča) povjerenik: Avdija Kazazić. (gović i lbrahim Karadža. Jezero (srez Jajce) povjerenik: Ahmed Aganović. Bukinje (srez Tuzla) povjerenik: Ferhatbeg Azabagić. Kalinovik (srez Foča) pododbor): Sulejmanbeg Jažić, Bužim (srez Bos. Krupa) povjerenik: Mustafa Kudić. Hakibeg Filipović, Ejubeg Filipović. Cazin (povjerenik): Mustafa Zuhrić. Kladanj (povjerenik): Mustafa Jahić. Cazin (povjerenica): gda Hasiba Bilal. Ključ (povjerenik): Osman ef. Beganović. Cajniče (povjerenik): Nedžibeg Prašo. Knežina (srez Vlasenica) povjerenik: Miiivoj Jeftić. Čapljina (pododbor): Ahmedaga Kapetanović, Redžep Konjic (podpd^pr): Mehmed Alija Hadžić, Mehmed Dra­ ef. Hajrović, Nezir Malohodžić, Omer ef. Šehović, če, 'lbrahiip Hadžizukić, Omer Agić i Ragib LjuŠalim ef. Metiljević, Ali ef. Humo, Smailaga Bo- • JjuŠič. . standžić i Hf. lbrahim ef. Ridžanoviić. Kopčići (srez Bugojno): povjerenik: Mehmed ef. JusufČelinac (srez Banja Luka) povjerenik: Selim Šabanović. begović. Derventa (pododbor): Esadbeg Alibegović, Omeraga Koraj (srez Bijeljina) povjerenik: Sakib Agić. Udžval'ić, Alija Husedžinović. Sulejman ’ Pašagić, Kos. Mitrovica (povjerenik): Sulejman Haznadarević. Mustafa ef. Tirić, Mustafa ef. Ibrulj, Hamdi ef. Drlje- Kotor Varoš (pododbor): Hafiz Husein ef. Tabaković, vić, Jusuf ef. Pita, Zajim Nnko^ić A Sulejmanbeg ____ Sabit iHozić, Rasim Hozić, Selimaga HadžiselimoPorobić. vić, Munib Hozić, Salihaga Salihagić, Muharem Doboj (srez Tešanj) pododbor: Ibrphim Mujičić, Dža•izdar i Bego Sarajlijaferbeg Dautbegović, Ibrahmi Didić, Abdulgani/ еј-иЈ (srez Derventa) povjerenik: Muharem PujaGanibegović, Mustafa ef. oerbić, lbrahim iBalić i Sic. Husein Avdić. Kozarac (srez Prijedor) pododbor: Adem Balić, lbrahim Domanovići (srez Stolac) povjerenik: Muhamed Čišić. Ključanin, Hilmija Subašić, Hafiz Bašagić i 1Izet Donji Vakuf (povjerenik):тИ. Mustafa Basara. Prusac. • Fatnica (srez Bileća) povjerenik: Jusuf Teskeredžić. Kozluk (srez Zvornik) povjerenik: Abdulah ef. BanjaFoča (pododbor): Salih ef. HaSić, Omerbeg Čengić. Arif nović. Arslanagić, Muharembeg Avcfpgić, Ismet ef. Trhulj Kram (srez Rogatica) povjerenik: Mijat MijatovićHailim Selimović, Oavro Vuković i Smailbeg Čengić. Kreka (srez Tuzla) povjerenici: Asim H. Efendić i Muradif Mandžić. Fojnica (povjerenik: Hasan Čavdar. Gacko (pododbor): Čamil Sarić, Smajo l^urtović, Hasan Kula Fazlaglića (srez Gacko) povjerenik: Čamil Krvavac. Saković i Ahmed Čampara. Gata-llidža (srez Bihać) povjerenik: Smail ef. Mujagić. KuienVakuf (srez Bos. Petrovac) povjerenik: Hasan Dizdarević. Glamoč (povjerenik): Salih Gasa!. Gnjilani (pododbor): H. Jusuf Zija, H- Jabuković, Adem Kumanovo (podo-dbor): Dr. Ali Riza Ramizbegović, Šalim Serdarević, Omer Trebinjac, Dragutin GarePrekić, Hajdar Džindo, Božidar Marković, Sulej­ vić, Đorde Mladenović, Branko Dimitrijević, Afeksa man Agušević, Ilija Nešić, Mehmedaga H. SabijeJovanović, Strahinja Atanasović, Mustafa Mahmuvić i Hf. Šefkija Kalabović. dović, Jovan Trimić, Leonidas D. Zerdumis i Košta Goražde (srez Čajniče) povjerenici: Mehmed Pilav i Dajlović. Dr. Alija Tomić. Lišnja (srez Prnjavor) povjerenik: Hf. Salih ef. Sarajlić. Gor. Rahić (srez Brčko) povjerenik: Hasan HasanbeLivno (muški pododbor): Hasan ef. Ćefo, Mustafa Mugović. laliić, Mustafa Latifić, Sulejman Dizdar i Mustafa Gor. Tuzla (povjerenik): Omer Baralić i Nezir H. MehŠeremet. medović. Gor. Vakuf (pordodbor): Sulejman Gavranović, Edhem Livno (ženski pododbor): Nafija Gagić, Azemina Latifić, Mišić, Mehmed Čalkić, Huseinaga S. H. Abdić, HaIza Brkić, Alija Nikšić, Đula Čupo, Binazija Jeleč i lilbeg Teskeredžić, Mustafa Gikić, Ahmedbeg HaRebija Piragić. račić i Rešid Kinlić. Lukavac (srez Tuzla): povjerenici: Ahmedaga H- KoGostivar (povjerenik): Kjamil Kulenović. vačević i Abdulah ef. Berbić. Gračanica (srez Bugojno) povjerenik: Hamidbeg RuLjubinje (pododbor): Smail Serdarević, Jusuf Žujo, Meh­ stanpašić. . med Karabeg, Aliaga Serdarević, Stanko Novokmet, Gračanica (pododbor): lbrahim Mehinagic, Hifzo rlnziBoško Bijelić, Aziz Serdarević i Muharem Serda­ efenidić, Sadik Rustenović, Hasan Kadić i Lutvo rević. Muftić. Ljubuški (pododbor): Alija Orman, Abdurahman SadiGradačac (pododbor): • ković, Mustafa Dizdarević, Čamil Hadžić i Ilijas KaGuslnje (pododbor): ramehmedović. Hajdarovići (srez Žepče) povjerenik: Hasan Kikič. 219 �Maglaj (pododbor): Ibrahim Krzić, Ibrahim Terzimehić, Mehmed Alija Smajlagić i Osman Obralić. Miljeno (srez Ćajniče) povjerenik: Mustafa Forto. Mioče (Uvac) povjerenik: Šahin Ejubovič. Modrič (srez Graidač) pododbor: Melimed Ganibegović, Milan Stambolija, Mehmed ef. Dajić, Ibrahim Jusufbegović i Hilmo Karabegović. Mokronoge (srez Visoko) povjerenik: Arif Nožić. Mostar (muški pododbor): H. Ibrahim Slipčević, Hasan Ćišić, Mustafa Alikalfić, Ahmed Đikić, Sulejman Krpo, Mustafa N. Cišić, Vehbija Imamović i Husnija Kurt. Mostar (ženski pododbor): Murveta Alajbegović, Fikreta Behlilović, Ferida Jahić, Mnkelefa Uglljen, Kajdafa Efica, Hašmeta Arpadžić i Šefika Hadžić. Mrkonjič-Grad (pododbor): Ahmed ef. Hodžić, Hilmi ef. Muftič, Zuhdi ef. Borić, Kasitn ef. Arnautović, Tahir ef. Bajraktarević, Asim ef. Cerić i Enver VerenaNevesinje (povjerneici): Inž. Salih Omanović i Derviš ef. Korkut. Novi Pazar (pododbor): Aćif H. Ahmedović, Osman Redžepefendić, Hafiz Ramiz Paljevac. Mehmed Rećanin, Alija Salihović, Jakub Agušević i Hali! Kameni­ ca ni n. Novi Šeher (srez Žepče) povjerenik: Sejid Alispahić. Nova Varoš (pododbor): Šukrija. Hadzibegović. Mehmed Bećiragić, Ibrahim Begić, Ćamil Krdžović, Camil Salihbegović, Adem Tutfcinović, Ismet Bećiragić, Muharem Bajrtjvić. Ohrid (pododbor): Olovo (srez Kladanj) poyjefenik: Šahbaz Degirmendiić. Orahovo (srez Bos. Gradiška) povjerenik: Sejfndin ef. Kulaglić. Orašje (srez Brčkq) tfododbor: Husein Čehajić, Hasan Kadić, M. Zijah Spahić, Ibrahim ef. Gorak, Ahmed Pačuković, Ibrahirp o . Omerović, Mustafa Rustanbegović i Smail Serezlić. Ostrožac (srez Cazin) povjerenik: Mahmed Redžić. Ostrožac (srez Konjic) pododbor: Mustafa Ćurić, Omer Ćampara, Bećir Buturović, Ahmedaga Idrizović, Mujaga Ribić, Fetah Alikadići Oštrelj (srez Bos. Petrovac) pododbor: Vilhelm Griiner, Inž- Velimir Kos, Mehmed Havić. Rudolf Grohmann, Mato Mihajjević, Nikola Jungić, Jovo Vasiljević.Milorad Kovačević i Ivo Ivekić. Ozren (srez Sarajevo) pododbor: Eminbeg Šahinpašić, Bego Čelik, Ahmed Basara, Tajib ef. Bal ta, Atif Šabić, Bego Halilović, Atif Gljiva, Rašid Šečić, Ramo Ahmeđov Abaz. Odžak (srez Derventa) povjerenik: Sejfudin Maglajlić. Peć (pododbor): Nedžibeg Botić, Šerif Lihović, Ćamilbeg Crnoglavić, Radivoje Zonjić, Vejsil Kadić, Savo Babović, Šerif Muftarević. Peći-Grad (srez Cazin) povjerenik: Sulejman Mušić. Plav (pododbor): Tomo Spasojević, Radoš Rakuš. Hifzo Redžepović, Salih H. Nušović, Đoko Jokić, Šabanbeg Redžepović, Simo Đordević i Mula Husein Redžepagić. Plevlje (pododbor): Sait Suruliz, Ćamil Setmanović, Ferid H. Atlagić, Muhamed. H. Smajlović, Šućro Muzurović, Sejfo Šećerkadić i Avdo Trhluj. Podgorlca (pododbor): Omer Vranić, Muharem Lekić, Meda Galičić, Mehmed Hid Pardi i Krsta Vučinić. Podzvizd (srez Bihać) povjerenik: Sulejman ef. Sablja-, ković. 220 Priboj (povjerenik): Zahir Prašo. Prijedor (pododbor): Sinajil ef. Đulkić, Jasim Rapić, Hilmija Subašić i Ibrahim ef. Beglcrović. Prijepolje (pododbor): Bećir ef. Cičić, Alija Aličić, Svetko Petković i Salih ef. Hadžalić. Prilep (povjerenik): Inž. Safet Efendić. Priština (povjerenici): Mahmut Kapiidžić i Abdulah ŠkaIjić. _ 1 ' Prizren (povjerenik): Abdulah ef. Čaušević. Prnjavor (povjerenik): Ibrahim Šeremet. Puračić (srez Tuzla) povjerenici: Mehmed Fatušić i Munir ef. Jahić. Radovlje: (srez Visoko) povjerenik: Salih ef. Softić. Radovište (povjerenik): Mehmed ef. Udovičić. Rogatica (pododbor): Jusuf Gorušanin, Hamdija Šahinpašić, Mustafa H. Ahmetović i Ahmed Riza Pašić. Rudo (srez Višegrad) povjerenik: Asim Kaidrispahić. Sanica Gornja (srez Ključ) povjerenik: Hilmija ĆamdžićSanski Most (povjerenik): Mehmed Bajram Alagić. Sarajevo (povjerenici): Kasim Hadžibegić i Fehim Ima' vić. . Sarajevo (ženski pododbor): šemsa h. Ćengić, Zumrut h. Kapetanović, Đul h. Lutvo, Ema h. Lutvo, Fata h. ^ o š a rić , Sejde h. Mehmedbašić, Feride h. Kukić. Džemile h. Kučukalić, Fatima h. Jalovčić, Hajrije h. Biserović, Zehre h. Ćurčić, Hafe h. Šahinagić, Esme h. Dubravić, Zumrut h. Borić, Hasni h. Berberović, Nafija h. Baljak, Fata h. Tanović i Šerife li. Kobiić1, Seonica (srez Konjic) povjerenik: Omer Šećibović. Sjenica (povjerenik): Omer M. Ibrović. Sjedine (srez Sarajevo) povjerenik: Fadil Dobrača. Skender-Vakuf (povjerenik): Rasim Imamović. Skcp.lje (pododbor): Jusuf Zija Smajlagić, Haf. Hasan Šabić, Adem Jusufović, Dr. Bećir Novo i Hasan Zukarević. Sokolac (srez Rogatica) povjerenik: Arso Koprivica. Srebrenica (povjerenik): Hakija Siručić. Srnetica—Drvar (srez 'Bos. Petrovac) povjerenik: Dra­ gutin Sekanin. Stari Bar (pododbor): Ismail Omerbašić, Jašar Karaduzović, Jusuf Kacila, Derviš Omerbašić, Mehmed Krčiković, Mahmud Salković, Hasan Šlakowić i Redžep Šehović. Stari Majdan (srez San. Most) pododbor: Uzeir Šarić, Osman Cerić, Alija Midžić, Jelica Glišić i Milan Amitrašinović. Stolac (muški pododbor): Husein ef. Brkić, Edhem Bićkalo, Muhamed Šehić i Avdo Šarac. Stolac (ženski pododbor): Remza h. Bukić, Zarifa h. Mehmedbašić, Fahira h. Mehmedbašić, Brkić1h-, H. Omerović h., Dženka Sarajlić, Hasiba h. Rizvanbegović i Hatidža h. Šehić. Strumica (povjerenici): Husein Terzić, Ibrahim Cičić i Muhamed Kemura. Šipašnica (srez Giljani) povjerenik: Ramadan Bećirović. Štip (pododbor): Husein Jahić, Bešir Reinzi Pintul, Šaban 0. Jašarević, Mustafa 0. Skikić, Ali Riza Adžem, Ali Šefkibeg Murteza, Sadedin ef. Ćerimović, Riza Hf. Šerif, Episkop Dr. Venijamin Taušanović, idiv. gen. Dušan Marković, Mihajlo Mihajtović, veliki župan i Vejsil Ališan, muftija. Tarevcl (srez Gradačac) povjerenik: Aliaga Abdić. I �Teslić (srez Tešanj) pododbor: Inž. Omet Kajtaz, Meh- Dlcinj (povjerenik): Derviš Đogić. medalija Handžić, Muhamed Bajraktarević, Milan Vareš (srez Visoko) pododbor: Saćir H. Halilović, Ninković i Omer Ferizbegović. Hamdija Karamehić, Muhamed Saletović, Adem ef. Tešanj (pododbor): Isliak Smailbegović, Hamdija Kaliilmamović, Uzeir Hodžić, Alijaga Mulić, Ragib ef. vić, Hakija Herić, Zijad Galijašević, Derviš Kartal, Kocafcrović i Mujaga Hasagić. Vel. Kaduša (srez Cazin) pododbor: H. Hasan ef. Rizvić, Smail Hadžismajlović i Aširaga Mujicić. Tetovo (pododbor): Mujaga Kurjaković, Hasan Miljković, Sulejman Toinslav-Grad (pododbor): Muhamed ef- Krivošić, MahAgatović i Džemal Keserović. mud Balić, Sulejman Vrhovac, Halid ef. Šaran, Sa­ Visoko (pododbor): Hamdija Tahmiščija, Abid Frtuna, Šumsija Duraković, Mulo Kazić, Sirija Ahić, Hasan lili Pehlivanović, Osman ef. Ahmić, Luka D. Dimitrijević i Hakija Basic. Saračević, Hašim H. Ahmetović i Hamid Mrkonjić. Travnik (pododbor): Dr. Sulejmanbeg Hafizadić, Šakir Višegrad (pododbor): Hasan Hadžihalilović, Abduselam Abdulahović, Ljubomir Nikolić, Malimud Bchmen i Hero, ^Ibrahim Ramić, Muhamed Šaćirbegović, AliHusein ef. Mezildžić. med Škrgo, Muhamed Huseinagič, Hidajet KulenoVitina (srez Ljubuški) povjerenik: Šerif Bilal. vić i Pašaga Ulemić. Trebinje (pododbor): Jusuf Mursel, Edhcm Bekić, Ajdin Vlasenica (povjerenik): lnž- Faik Kurtagić. Rotelj, Mustafa Čustović, Jusuf Šehović, llijas Re- Vrnograč (srez Cazin) povjerenik: Hasan Mušić. Zavidovići (povjerenik): Pašaga Dedić. sulbegović, Hasan Robović. Zenica (pododbor): Mahmud Mamić, Osman Masnik, Trnovo (srez Sarajeto) povjerenik: Hihnija Tafro. Sabrija Caršhnamović, Alimed ef. Mutapčić, Mustafa Tržanska Raštela (srez Bihać) povjerenik: Aleksandar r Šišlp, Abdulah ef. Serdarović, Zaim Avdić i Bahtija Zorić. Arnaut. Turski Janjari (srez Bijeljina) povjerenik: Husein HamZgošća—Kakanj,(srez Visoko) povjerenik: Mustafa Mušić. Tuzla (muški pododbor): Osman ef. Selesković, Meh- '• ^ lić. medalija Džinić, Kadraga Kunosić, Hasanbeg ,Sijdr- Zvornik (jjovjerenik): Ibrahim ef- Sehić. čić, Mehmed Salihspahić, šalili Žunić, Alimed Džam- Žepče (pododbor): -Hazim ef. Muftić, Ibrahim Gaglić, Jahija Catič, Nuraga Hasagić, Osman Nalić, Mu­ bić i Mujaga Jusufhegović. stafa Dogladović, Mehmed Mulalić i Idriz KaramehTuzla (ženski pododbor): Atifa h* ?ise, Safija h. Imšiledović. rović, Džemila h. Zaimovie, Jiazera h. Avdić, Ati ivica (povjerenik): Ibrahim Palaska. fa h. Sefić, Salihspahić h., Arnautović h. VA hl %u N m J . е г ђ V - ��B) Izvještaj blagajnika S radošću konstatujemo da smo ove godine pot­ puno udovoljili obvezama koje nam je prošla skupština stavila u dužnost. Iako u ovoi godini nismo imali ni­ kakvih izvanrednih prihoda, ipak nam je uspjelo da su i u materijalnom pogledu postignuti zamašni uspjesi. To se najbolje vidi iz cifre ukupnih prihoda, koji iznose Din. 2,106.291.66. Ma da su u ovoj godini materijalne prilike našeg svijeta bile teže nego i jedne druge godine, to su pri­ kupljeni prihodi za naše društvo ubrani-.iskljilčiivo iz re­ dova toga svijeta, zahvaljujući neumornom i pregalačkom radu Gajretovih radnika i mnogih njegovih p o d / odbora i povjerenika. U proračunu za 1928./29- №1. 'predviđeni su dru­ štveni prihodi sa Din. 2,279.000. — a ako se pri tom uzme u obzir Din. 149.000—^koju je svotu odobrila pro­ šla skupština da se utroši Lz gotovine, ostaje predviđen prihod za ovu godinu Din. 2,130^000.—. Kako u ovoj godini ostvareni .prihodi iznose Din. 2,106.291.66 to slijedi da su ti prihodi stvarno manji od predviđenih društvenim proračunom oko Д т. 25.000.—. Uzme li se pri tome u obzir da do kra& ove godine nismo naplatili za društvenu šumu oko 50.0w).— i da nismo dobili ove godine »bogoštovnu subvenciju«, koja nam je redovno isplaćivana od Ministarstva Vjera u iz­ nosu od Din- 80.000.— godišnje, a koja je svake godine predviđana u prihodima društva u stavci »darovi i pri­ lozi« i da uza sve to nismo unovčili sve društvene Spo­ menice i značke — to ovogodišnji prihodi znatno nadmašuju prihode predviđene u proračunu i odskaču nad redovnim prihodima sviju prošlih godina. I. Prihodi: 1. Članarina je prikupljeno ove godine ukupno Din. 214.980.70, od koje svote otpada na članarine legatora, dobrotvora i utemedjača Din. 133.679.70, a na re­ dovne članarine Din. 81.301.— iz čega slijedi da je više prikupljeno članarina za Din. 114.980.70 nego je to pred­ viđeno prošlogodišnjim budžetom. Ova nam cifra ujedno pokazuje da je ove godine ubrano više od članarina nego 1927.128. za Din. 129.351-30.-. 2. Darovi i dobrovoljni prilozi iznose Din. 441635.50, dakle Din. 58.164.50 manje nego je predviedno proraču­ nom. Ta razlika nastala je usljed toga što smo ove go­ dine, kako spomenusmo, izgubili »bogoštovnu subven­ ciju« u iznosu od Din. 80.000.—, koju smo ranijih godina redovno dobivali kao stalnu državnu pomoć. U ukupnoj -svoti »darovi i prilozi« sadržan je i iznos od Din. 227.788.—, koji smo primili od naše dobročiniteljice Ban­ ke Gajret za prošlu godinu kao njenu 10%-tnu čistu do­ bit na osnovu njenih dosadanjih statuta. —1Ovpm prilikom nam je napomenuti da je Banka Gaj­ ret na svojoj zadnjoj redovnoj godišnjoj skupštini povisjj& svoj akcijski kapital od 20 na 40 milijona dinaraNa istoj toj skupštini je izmijenjen § 53. bančinih pravila koji je ranije glasio: »Od čistog dobitka iskazanog u godišnjoj bilansi, odvaja se svake godine 10% kulturnoprosvjetnom društvu Gajret u Sarajevu«, a sada taj je član bančinih statuta izmijenjen ovako: »Od čistog do­ bitka iskazanog u godišnjoj bilansi odvaja se svake go­ dine do 10% u kulturno-prosvjetne svrhe muslimana u Bosni i Hercegovini, a od ovoga najmanje 60% dru­ štvu Gairet.« No i pored ove i ovakve izmjene Gajret se s pu­ nim pravom nada da će slijedeća glavna skupština oanke Gajret dosadašnji svoj obol u punoj mjeri i sa dosa­ dašnjim procentom davati društvu Gairet kao najjačem i najprečem našem kulturnom i prosvjetnom društvu. ' 3. Društvene zabave i teferiči u ovođ godini nadmašuju predviđenu svotu za Din. 47.194..88 tako, da je prihod s te strane bio u ovoj godini Din. 297.194.88, dok je ovaj prihod u prošloj godini iznosio Din. 247.906.30. Po ovome prihodu se može najbolje ocijeniti kako je ove godine bio rad za društvo intenzivan i uspješan. 4. Prihodi društvene proslave iznose Din. 244.772.20, te su prema tome manji oko Д т- 55.000.— nego su predviđeni. Ta razlika nastala je u glavnom usljed toga što još nisu unovčene sve društvene značke i Spomeni­ ce, što će se ostvariti u narednim godinama. Ovdje nam je napomenuti, da prihod od proslave koji je pred­ viđen proračunom, nije očekivao ni sam Glavni Odbor, u prvom redu radi toga što se materijalno iskorišćenje proslave nije moglo izvesti onako kako se to željelo, a �diti jer veći broj đaka kojima je trebalo pružiti pomoć Gajretovu, nismo mogli primiti u konvikte radi prenatrpanosti, pa smo im morali podijeliti mjesečne stipen­ dije. 4. Iz istih razloga morali smo podijeliti i potpora jednokratnih Din. 4-740 više nego što je predviđeno. Ukupno je izdato na potpore Din. 14.740.—. 5. Kancelarijski troškovi ove godine znatno su nad­ mašili predviđenu svotu u proračunu a to je došlo us­ ljed toga što je ovo bila jubilarna društvena godina i što su se u vezi sa pripremama i radom oko proslave morali povisiti i troškovi društvene kancelarije i admi­ nistracije. Ti troškovi iznose 190.054.99, koji otpadaju na izradu društvene diplome, koja je umnožena u 3.000 primjeraka od »Tipografije« u Zagrebu Din. 46.440.70; na razne putne troškove u poslovima društva Din. 33.101.—; na kiriju društvene kancelarije Din. 24.000.—; пд poštarinu; za otpremu ne samo društvene korespodencije nego i raznih plakata, proglasa, društvenih znaĆaka, Spomenica i drugih društvenih izdanja, raspisa, legitimacija, brzojava, za telefonske razgovore i među­ gradske takse Din- 22.342.02; za štampanje raznih tis­ kanica: za društvenu kancelariju, društvene pododbore i povjerenike kao i internate, te pozive za zabave u provinciji Din. 17.861.50; za premije na osgiuranje na­ mještenika i porezi na plate Din. 10.389.65; ogrjev i rasvjeta^ Din. 10.145.40; za osiguranje radnika Din. 5.567.40; za nabavku namještaja Din. 4.320.—; na razne priloge društvima .prilikom zabava i pro­ slava Din. 2.800.—; i Din. 13.067.32 na druge razne kancelarijske potrebe. 6- Plate društvenih namještenika u nekoliko su više nego u prošloj godini i to radi toga što je usljed pripre­ ma za proslavu bilo potrebno da se uzmu honorarno dvije pomoćne sile u kancelariju, tako da su ukupni troškovi na plate društvenih namještenika iznosili Din. 129.340.20. II. Rashodi: 7- Izdaci oko proslave i priprema za proslavu iznose 1. Na uzdržavanje sviju društvenih konvikata utro­ Din. 364.169.42, što znači više Din. 64.169.42 nego što je šeno je ove godine Din. 1,334.575.(13, dok je prošla skup­ predviđeno proračunom. Ta svota utrošena je na izradu ština bila predvidjela u svemu Din. 1,140.000.—, iz čega i štampanje društvene Spomenice u 3.000 primjeraka slijedi da je utrošeno više oko Din. 194.000.—. Taj višak, Din. 83.513.80; na izradu društvenih značaka u inostrankoji je utrošen na konvikte, nastao je usljed toga, što stvu Din. 69.120.; na prenos posmrtnih ostataka aradje primljeno u društvene konvikte više pitomaca, nego skih mučenika Avde Sumbula i Behdžeta Mutevelića je bilo predviđeno oko 90. Koliki izdaci otpadaju na po­ Din- 49.062.—; za prdiređeni banket prilikom proslave jedini konvikt, vidi se iz tabele »Blagajničkog izvje­ u Ilklži Din. 47.947.—; za sudjelovanje vojničke i dru­ gih muzika prilikom proslave Din. 10.300.—; za izradu štaja«. 2. Za štampanje i poštarinu lista »Gajret« utrošeno filma proslave Din. 9.450.—; za plakate i razne tiska­ je Din. 87.890.55, a za honorare, za uređivanje i sarad- nice Din. 16.204.45; za troškove oko teferiča seljacima Din. 10.550.—; za priredbe narodne svečanosti na igra­ nju Ista Д т. 53.500—. 3. Na duhovne stipendije slušaocima islamskog teo­ lištu »Hajduka« Din. 9.000.—; upotreba automobila pri­ loškog fakulteta u Kaieru Džami-ul-Ezher izdato je Din. likom proslave preko 10.000— i drugi sitni troškovi. 20.000. —, a na srednjoškolske stipendije Din. 88.3,50.— 8. Izdaci za društvena izdanja iznosili su Dinara što ukupno izdosi Din. 108.350.—. Prema tome više ie 44.250.—, a u proračunu nisn ni predviđeni. Ti izdaci utrošeno na stipendije za Din. 44.350.—, nego je pred­ potječu od štampanja: knjige pripovijedaka Hamze Hu­ viđeno proračunom. To prekoračenje moralo je uslije­ me »Pod žrvnjem vremena« Din. 15.000.—; za štampu u drugom redu i radi toga što je glavno težište oko pro­ slave bilo skoncentrisano na proširenje i učvršćenje Gajretovih ideja u širokim slojevima, u čemu se je, kako se to vidi iz tajničkog izvještaja, i uspjelo. 5. Prihod od pitomačkih obskrbnina iznosi Din. 444.417. —koja se svota poklapa sa predviđenom u pro­ računu. 6. Kamate od društvenih uložaka i dividende od vri­ jednosnih hartija donijele su Din. 104.388.90, iz čega sli­ jedi manje za Din. 16.000 nego je predviđeno. Ova raz­ lika je nastala usljed sniženja kamatnjaka na društvene uloške kod pojedinih novčanih zavoda. 7. Pretplate na list »Gajret« su manje oko Din. 10.000.— nego je predviđeno, tako da iznose Din43.128.50. To dolazi otuda što se pretplatnici i čitaoci našeg lista, nažalost, kao što je slučaj i kod sličnih li­ stova, ne odazivaju svojim dužnostima, iako su češće pozivani i opomnijani kako direktno tako i putem pod­ odbora i povjerenika. 8. Prihod od cigarpapira »Gajret« imali smo^Din. 138.992.— dok je budžetom predviđeno 150.000. O ra ­ sprodaji cigarpapira je detaljnije izloženo u. izvještaju tajničkom. Apelujemo i ov£m prilikom na1 sve članove i pri­ jatelje da propagiraju potro&pju, »Gajretova« cigarpa­ pira na svakom mjestu i svakom prilikom,-jer'če tim$" doprinijeti materijalnim i • (moralnim uspjesma našeg društva. 9. Prihod društvene šume, koju smo prodali »Vardi« iznosi Din 153.887.98, mjesto lj)in. 2001000— k<Jjf je iznos predviđen u4>roračunu kao minimalan. Preostatak od preko Din. 40.000.— naplatiće se qj[j^yjkrde« uskoro, početkom godine 1929./30. 10. Prihod od »Cigala Kjajretova Doma« iznosi Din. 14.500.—, od društvenih razglednica Din. 1.874.— i od Gajretovih književnih izdanja Din. 6.320.—, koji iznosi nisu bili ni predviđeni prošlim proračunom- 224 �istorijskog djela »Sokolović« u prevodu Mehmed R. Delica Din. 16.000— ; za štampanjn »Rubaija« Dr. Safvetbega Bašagića Din. 1.250.— i za štampu knjige »Kako treba zemlju obrađivati« Д т. 1.250.—, te za 5 aktovki, koje nam je izradio književnik Alimed Muradbegović Din- 10.000.—. 9. Za štampanje blokova »Cigle Gajretova Doma« izdali smo Din. 8.500.—, što nije predviđeno proraču­ nom. 10. Za održane analfabetske tečajeve izdato je sve­ ga 5.480.— Din. Prema tome ukupni izdaci iznose 2,340.850.24 Din. kojih se nalazi ovo potraživanje, momentano u takovoj situaciji da neće i ne mogu da udovolje svojoj obavezi, to će Glavni Odbor i u buduće preduzimati sva dozvo­ ljena i raspoloživa sredstva da ova potraživanja realizuje. Vrijednosne hartije povećale su se za Din 24.200.— što smo upisali 100 kom. dionica Priv. Agrar. Benke u Beogradu i odmah uplatili Din. 12.500.—, kao 'Л otpadajućeg iznosa. Uz to su se vrijednosni papiri povećali dionicama Banke Gajret, 1% državnog zajma i drugih vrijednosnih hartija, koji su tokom godine poklonjeni našem društvu. Ostala aktiva ostala je skoro ista kao i prošle go­ III. Društvena Aktiva: dine, jedino su zajmovi povećani za 10000.—, koja je Društvena aktiva sastoji se u prvom redu od goto­ svota podijeljena kao zajam uz sigurno jamstvo đacima vine, koja iznosi Din. 1,452.223.75, koja se nalazi kod visokih škola. Cjelokupna Gajretova aktiav iznosi 2,551.936.40, a raznih novčanih zavoda, a najviše kod Banke Gajret, te u blagajnama društvenih konvikata i društvene kan­ pojedine staVkg. aktive vide se iz tabele »Pregled Gaicelarije. Gotovina je ove godine smanjena za iznos od retove imčvine« u ^ovogodišnjem izvještaju. 500.000.— Din- koji smo imali kao kredit od Ministar­ IV. Društvena Pasiva: stva pošta i telegrafa, a kojeg smo ove godine povra­ tili, jer nismo imali nikakve koristi od njega.' Kako smo izvijestili u aktivi, pasiva se je u ovoj Kod Sarajevske Bank^nalazi se Gajretovo potra­ godini smanjila za Din. 500.000.— koji je iznos povraživanje od Din. 36.650.—; kod Kreditore Banke Ljubuški ćen Pošt. Štedionici, jer nam nije konvenirao kamatnjak Din. 29.960.—; kod Kreditne Banke T^ešanj Din. 39.880.у na gornji dug. (kupka pasiva-iznosila je Din. 400.507.84. kod Banke Ferizbegović u Tešnju'Đin. 10г223Ц-— i kod ia tome cjelokupna Gajretova imovina na 30. Musi. Trg. Obrt. Banke u Sarijevu/Din. 1-250.—; Ukui 1929. znosi Din. 2,151.428. 56. no Din. 117.967.—. Kakocsu ovi spomenuti zavodi, ко0ј фЖ �Blagajnički izvještaj za poslovnu godinu 1928 /29 Red. Р D A) 10 11 12 13 14 u 1 P 1 P r i m i c i : Članarina dobrotvora i utemeljača Članarina redovnih članova . . Prilog Banke Gajret Sarajevo . . Prilozi i darovi............................ Prihodi od z a b a v a .................... Prihodi od proslave: darovi . . značke . . spomenice Prihod od opskrba . . . Dividende i kamati od uložaka . Pretplate na list »Gajret« . . . Društveni artiklic(ci^ar papir) Prihod šume Prihod cigle Gajretova Prihod od razglednica . Prihod 'od književnih izdanja . c Više izdato . . . . Muški konvikt i Šegrtski Dom Sarajevo Ženski konvikt Sarajevo • •r ................................ Muški konvikt B i h a ć ............................................ Muški konvikt T u z l a ............................................ Muški konvikt M ostar............................................ Muški konvikt F o č a ................................................ Muški konvikt P le v lje ............................................ Štamparija i poštarina lista » G a jre t« ................ Honorari lista »Gajreta«........................................ S tipendije............................................................... Potpore ................................................................ Kancelariski tro š k o v i............................................ Plate činovnika i nam ještenika........................ Troškovi proslave ............................................ Gajretova književna i z d a n j a ............................ Štampanje blokova za cigle »Gajretova« Doma Analfabetski te č a je v i........................................ 133.679 81.301 227 788 214 047 70 50 153.290 66.836 24645 70 50 \ \ ■ 4/ 226 Ukupno Pojedince P redm et broj 214.980 70 441.835 297 194 50 88 244.772 444.417 104.388 43.128 138.992 153 887 14.500 1.874 6320 2,106.291 234.558 2,340850 20 — 90 50 98 — — 66 58 24 / 429.310 24 281.511 21 160.239 84 132.959 86 165.595 20 80.996 27 83.962 46 87.890 55 53.500 108 350 — 14.740 — 190.054 I 99 129.340 20 1.334.575 08 141.390 55 123.090 - 319 395 364.169 44.250 8.500 5.480 2.340.850 19 42 — — - �Pregled *Gajretove“ imovine krajem godine 1928./1929. Red broj Pojedince Predmet Ukupno A k t i v a : Gotovina u blagajni i kod konvikata . . . 58.697 Gotovina u Poštanskoj Štedionici, Sarajevo 52.113 Gotovina kod novčanih zavoda i to : a) Banka Gajret, <L d. Sarajevo . . . b) Zemaljska Banka, Sarajevo . . . . 807.500 256.345 c) Prva Hrv. Štediona, filijala, Sarajevo 49.668 d) »Varda« industrija drva, Sarajevo . 98.682 e) Musi. Trg. i Obrt. Banka, Sarajevo . 1.250 f) Kreditna Banka, Ljubuški . . . . . 29 960 g) Sarajevska Banka, a., d. Sarajevo. . 36.650 h) Banka Ferizbegović, Tešanj . . . . 10.227 i) Kreditna Banka, Tešanj . 39 880 j) Srpska Centralna Privredna Banka, Sarajevo . 6.250 k) Podružnica Ljubljanske Kreditne Banke Sarajevo 5 000 O I UUUi.L 20% bonovi . .» • 1,452.223 529.953 Vrijednosne hartije i d io n ic e ............... 29.910 Z ajm ovi................ 24.079 Inventar ............... 420.227 6 742 Predujmovi . . . . Razglednice V . . • 7.163 3416 Zaliha h ra n e ....................... 21.341 Razni dužnici....................... 15.000 Nekretnine........................... 31.877 Ćilimarska Škola, Novi Pazar 10.000 G a ra n c ije ........................... 2,551936 P a s i v a : Imovina per 30. VI. 1928 godine G a ra n c ije .................................. Gajretov Dom.............................. Prihod od knjige Hamze Hume . Više izdato.................................. 2.385 987 10.000 390.027 480 2,786494 234.558 227 �Prihodi po mjestima ‘о Člana Mj e s t o ■a 1 B anjaluka . . Bos. Brod f Bos. Bubica A Bos. Dobočac 5 Bos. Novi . ti Bos. Gradiška 7 Bos. Kobaš . 8 Čelinac . . . li 10 Do boj . 11 Kotor Varoš 12 Kozarac . 13 Lišnja . . . 14 Odžak . . . 15 P rijedor . . 16 P rnjavor . . Teslić . . . . 18 Tešanj . . . 19 Bihać . . . . 20 Bos. Krupa . 21 Bos. Petrovac 22 Bužim . . . 23 Cazin . . . . 24 Ključ . . . . 25 Oštrelj . 20 Sanica Gornja 27 SkenđerVakuf 28 S rnetica Drvar 29 St. Majdan 30 Sanski Most 31 Vel. K laduša 32 V rnograč . . Avtovac . . 34 Зо Čapljina . . Domanovići 37 Gacko . . 38 Jablanica . 39 Konjic . . . 40 Ljubinje . . 41 Ljubuški . . 42 M ostar . . . 43 Nevesinje . . 44 Ostrožac . . 45 Stolac . . 40 T rebinje . . 47 Vitina . . . . 48 B reza............. 49 Čajničc . . . 50 Foča . . . 51 Fojnica . . 5? Goražde . . 53 Ilijaš . . . . 54 Kalinovik . 55 Kram . . . . 50 Podlipnik . . 57 Pale . . . . 58 P rača . . . . 59 R adovlje . . 60 Rogatica . . 61 Rudo . . . . 62 Sarajevo . . 03 Vareš . . . . 64 Visoko . . 65 Višegrad . 60 Zgošća . . . 67 Bugojno . . 68 Donji Vakuf . 0!1 Glamoč . 70 Gor Vakuf . 71 J ajce . 72 Ktipres . . . 73 Livno . . . . 74 MrkonjićGrad 228 ve 1 Dobrotv. o D P _ 575 nt 3 — ЧЈ r - •jU* - r 13.997 — _ _ _ _ _ 761 _ _ __ 20C _ — _ __ _ _ _ __ _ — _ — _ 3.000 — — — — — — — — — - 430 — — — — 100 - — 2 00(1 10.000 — — _ 1.180 100 260 — _ — _ — ._ 2.43!) 1.280 50 — _ 700 _ — . — • в г„ 0(1 50 — _ tO _ - 1 500 __ u _ __ _ __ _ __ __ _ __ 1.050 со 45 83.440 1.200 750 1.000 OS 1.30(1 — __ I 10.748 i75 4.533 ~ _ nS н P — _ 200 — _ 380 _ 140 _ _ — 87 — 585 — _ _ _ 1.100 - 724 — 114 120 - _ — — — — 7 — — 50 — — —f- 300 z 250 50 — — — — — — — — — 350 _ 500 — — — — — — — — 200 _ 1,560 _ 480 — 765 1— 100 — 290 — 1811 — 160 — l.OliO — — — — — — 100 — 2.500 — — — 300 — 1 275 1.640 125 — — -— — 5 0 80 281 75 — 1 8 з 0 — — — — — — — — — — — 350 280 40 — 30 — 630 — — — 525 1.51C — — 286 _ 682 — 100 — — 20(1 — — 100 _ 960 — — — — 325 300 642 1.790 - 1.005 160 490 669 282 { 450 — — — (2.160 - — “ — - 430 — 200 — 50 — — Značke D ip Razno D — — — — — — кк — _ — _ 26C — 850 — 3.470 — — — 2.833 — 13.490 50 13.40« — 29361 200 — G0( 320 — 20« — 401 — 1.150 — 10l 390 100 — 78( — _ — — 12< 160 287 — 83( — 30 200 — — — — — 6< 50« — 100 100 4« 341 100 — 560 1.600 — 110 — — — 100 1.10< — 110 no — — - 50 Z — — — P _ __ __ __ _ — 230 — — D _ — — — p _ 3.360 _ — 16.963 — — — 3.900 — — — — — — — — 380 — — — 8.340 — 1.721 — — 1.110 — _ — 350 — 25.706 — 3.100 — 1.430 — — — 6.406 50 40 — 8.492 700 — 150 — 60 — 2.700 — 1.345 — 430 — — — — — 200 — — — — 7.157 1.400 — '— — 7.480 — — — 40C — 16.440 — — 35.530 — 1.990 — _ 2.875 — _ — — 4.520 — — 92 776 — 17.335 — 750 — — 14(1 — 16.026 — — — — 25 3.756 50 619 — 43 — 48 — 7« — — — — — 2.411 — ri_ _ _ — — 100 — 675 — 1.116 50 700 3 6(i 3 4.684 900 200 5.053 — — 2( — 25« — — — — — 5.030 — — — — — 1.032 50 4 250 — — — 11.023 — _ — _ _ 60« — 2( _ 50 _ 2.00(1 — — 680 — _ 953 50 275 760 z 2.500 — _ _ — — £( — 240 _ — 43« — _ _ 15« — — — _ — 3.104 _ — — — — 863 — 300 24( — — _ — _ 1б< 370 — — — — 1.50( — — — — — 6.650 — 200 — — Ukupno 820 _ 700 — _ 1.250 — — 47 75 150 — _ _ __ ' — — — — -C — 50 250 — ) — \ _!л _ _ — 250 — — — — — i_ •s. — — — — — U — = 1.006 638 562 _ _ 50 > _ — — _ _ D P — 200 _ — 1.000 _ 8.500 _ _ -- — — — — — 750 — — — u 150 1.200 150 260 D .4! — - ,r P 500 — _ — — — — 300 — _— _— 2.606 — 5.0 — — _ _ — ■n f- D List ,,Gajret“ Cigle Doma _ — - P _ — _ Spome­ nica _ — 73 9.339 25 50 — 3.467 — — 10.230 — — 1.150 _ - 7.639 — - 8.600 1.310 �Članarine M j e s t o l'O 101 lO L ' 108 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 Novi Šeher Prozor Travnik . Tomisl. Grad Zavidovići Zenica Žepče . . . Bijeljina Bos. Samac Brčko . Gor. Rahić Gračanica Gradačac Janja . . Kladanj . Knežina . Lukavac Maglaj . Modrič . Olovo . . Orašje Puraćić . Srebrenica Tuzla . . Vlasenica Zvornik . Bijelo Polje Nova Varoš Plevlje . Priboj . . Prijepolje Beograd Novi Sad Zagreb . Ohrid . . Priština Radovište Skoplje . Štip . . . Plav . . Peć . . . Podgorica Stari Bar Razna mjesta Peći Grad . . Dobrotv. D Р _ _ 700 — — — — — — — 500 — — — 300 — — — — — — Prinosn. D _ _ 1.266 1.715 1.802 — — — — — — 1.200 — 400 — — Ш 200 2.45С — 160 _ -с 2.00С 5оО — 1.626 — — — — — — - — _ _ _ _ _ зос 2.398 _ 903 _ 906 409 ~ •Т 1.000 - — 753 50 236 _ 442 1.042 - — — — Р _ 1.047 506 _ 673 40(1 _ _ _ — — _ — _ 248 _ 565 1.600 1.572 _ _ _ - — “ 1,50( - _ _ _ Знајући да све наше преплатнике живо интересује рад Гајрета, овај двоброј посвећујемо овогодишњој биланси друштвеног рада и успјеха. Слиједећи двоброј биће посвећен Књижевности и актуелним чланцима и „Гајретов Гласник", a изаћи ће 16. августа о. год. О д i. септембра „Гајрет" ће опет почети да излази два пута мјесечно. 229 ����Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n tr a la : S a r a je v o S je d iš te D ir e k c ije : B eo g ra d F ilij a le : B r č k o i N ovi-Sad 0OOOOOOOOO0OOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOOO Mećl. Univ. Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosm aj:rova — Telefon 619 j i 'i preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ШТАМПАРИЈ v BOSANSKA P0ŠT9 RASTRIRNICA KLISARNICA Израђује: раановрсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, днпломе ■ т. д., те разна сгручна дела, календаре и остала взрадња солндно, брзо и no умереној цени Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске н картонашке послове no мери и нацрту IDr.MalaHajdini specijalista zubni liječnik i) Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne ШC m'J& S V A K I M U S L IM A N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV C IG A R P A P IR je r kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a ir e t " Narudžbe: Ж Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOV1ĆA ULICA 7 -- TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦА — СТЕРЕОТИПИЈД S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu 1 �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000*B anka se bavi svim u bankovnu struku spađaJućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Z avod je također i pupllarn o siguran. Osniva, organizm e i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ p ire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t ” . Sve doznake u dom ovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret n ajbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba l llllllilll'.lllllllllllilllllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllli lllllllllllllllli ■ Bosanska Industrljalna i в Dr. Omer Bahtijarević | Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 i | Din 20,€00.000*— cijallsta za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond Din dugogodišnji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater i spe- Potpuno uplaćena dionička glavnica j 7,500*0' i n e d a v n o je o t v o r i o n j Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća [] o r d in a c llu -------------- Ordinira od 1 -3 p o s lije podne 1 П | П | [] § Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 u Prestolonasljednika Petra ulici broj 20 u ll.-om katu Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split 11111111Ш1П11ШШ111Ш11111111111111111111!111Ш1Ш1111111!1Ш11|[||||1!1111Ш1П!1111!1111111111111Ш'I Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 ’- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 i?h lllllllllllllllli općine grada Sarajeva Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju u Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e22c09a1bc7aa4a44a148558949dcad8.pdf 8ba34559b2d8756ae6eacb58104ab0e0 PDF Text Text Госп. ЛИСГ УАЗГШ Л РЖ В А SA KVATVPNC И Ш НбМ СКЛ T № 4 H 3 A li)t MVUMMAHA С А Д Р Ж А Ј : Уредништво: Гајретово дјело A. К.: За привредни рад Гајрета Дипл. arp. Мехмедалија Фазлагић: 0 воћу Маурви-Садр-уд-Дин: Исламски човек Г а јр е т о в г л а с н и и Б иљ еш ке 1. i 15. AUGUSTA САРАЈЕВО 1929. УређуЈе: Х а м з а Х у м о БРОЈ 15-16. �Г А Ј Р Е Т , лвст Гајрета друштва аа културно и економсво подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му ]е за нашу Отаџбину 100 данара на годнну, a за све остале земље преко граннце 200 динара. Ђадв добнвају лист у пола цене код Главвог Одбора нлн код управа Гајретоввх конвиката. Појединн броЈ стоји 5 динара. Днректор Уредник Хамид Кунић Хамза Хумо Власвнв друпггво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Попгга11 одговара Јосип Гргић. �Qajretovo djelo N apori d a s e stvori jed n a velika tekovina, je d e ć o j g o d in i, kad na n jeg stižu sto tin e i s to ­ kod sv a k o g naroda i u sv a k o d o b a , bili su tine m olbi iz svih krajeva n a š e O tad žb in e, tra­ veliki i tražili s u uvijek m n o g o s v je sn e požrt- ž e ć i n je g o v e p o m o ć i, vidi s e najbolje n jeg o v a v ovnosti i ljubavi za tu tekovinu, a š to je naj- va žn o st i popu larnost u m uslim an sk om svijetu. glavnije, i ljubavi za svoju naciju. I kad š e A d o te popu larnosti, i u najzabitnijem kraju, ovak o jed na velika tek ovina čvrsto postavi na d o š lo je sa m o preko n je g o v o g djela, preko o n o g sv o je n o g e , njena veličin a i njezino djelovanje š to je u čin io za n a s m uslim an e. P rela zeći preko n e daju s e ničim umanjiti, niti kđkvom sličn o m ^ o n o g š to je v e ć izn eše n o u S p o m en ici prilikom uporednom , niti kakvom protuakcijom , jer nje^ pro sla v e d ruštvene 2 5 -g o d išn jice , n a p o m en u ćem o zin o je d jelo tako velik o i stoji j ia o čvrst b edem , o v o m prilikom da je u prošloj god in i u trošeno sla v e ć i s v e n o v e i n o v e u t j e h e na društvene ciljeve D in 2 ,3 4 0 .0 0 0 '— Izdrža­ jed n a o d tih velikih, s trudom podignutih, v a n o je u 8 G ajretovih konvikata 4 3 6 pitom aca tekovina i n aš je G ajcet. O n d a n a s k a o sv je­ 61 stipendista na stručnim i srednjim školam a tionik u b ud ućnost stoji m eđ u širokim slojevim a i 2 stipendista u Egiptu na „D žam i-U l-E zheru“, m uslim ana u našoj Kraljevini, n jeg o v prestiž kairskom univerzitetu za isla m sk e nauke. N adalje, raste iz dana u dan i biva s v e vidniji. Gajret p o d ijeljen e su 44 p o tpore đacim a svih vrsta šk o la . p ostaje o s lo n a c m uslim an sk ih slo jev a , o slo n a c Pribrojim o li gornjih 4 3 6 , izlazi da je G ajret u u njihovu bolju b u d ućnost. G ajret p o sta je ži­ prošloj g o d in i p o m o g a o 5 4 3 đaka m uslim ana votna orientacija m uslim an a u o slo b o đ e n o j nam D o d a m o li vo v o m e j o š 43 u č e n ic e G ajretove O tadžbini. Zato je on velik i zato m ora da n a ­ C ilim arsk e Š k o le u N o v o m Pazaru i o k o 50 preduje, prelazeći p reko sv a k e prepreke. N jeg o v i naših siro m a šn ih že n a i djevojaka, k oje ra d e u radnici, svjesn i velik og zn ačaja n a š e g G ajreta, radionici G ajreta i Kola Srpskih S estara u S a ­ s pouzdanjem gled aju u n jegovu budućnost i rajevu, zn a č i da j e G ajret p o m o g a o i šk o lo v a o čvrstom rukom ravnaju društvenim korm ilom , u prošloj g o d in i 6 4 6 lica . svjesni da o d n jegova pravca zavisi n a ša bu­ N e o sp o r n a je čin jen ica da je o v o za n a še d u ćn ost. D u b o k o prožeti uvjerenjem da j e njihov prilike veliki uspjeh u prošloj godini. R adnici pravac opravdan i jed in o ispravan, š to je G a j­ G ajreta čvrsto vjeruju da ć e s lije d e ć e g o d in e ret i potvrdio svojim dosadanjim radom , oni i d o n o sili j o š b o lje g uspjeha, jer vjeruju u s e i d an as, ja č e n e g o ikad, upravljaju s v o je na p o re u svoj rad na do b ro svih n a s m uslim an a. A da u pravcu d osad an jeg G ajretovog rada. je njihova vjera u j o š bolji napredak opravdana Šta j e d o v e lo G ajret d o n jeg o v e s n a g e i to dokazuje veliki ela n u radu za G ajret koji, v isin e ? Jedini o d g o v o r bi m o g a o da b u d e: is­ na ro čito u p o slje d n e vrijem e, vlada m eđ u G ajpravnost pravca kojim je o n iša o i kojim on retovim radnicim a širom n a š e K raljevine. G ajide, kao i istrajan i n e se b ič a n rad njeg o v ih vođa. retovi radnici, ta elita n a š e g m u slim a n sk o g To j e zdravi tem elj G ajreta, to j e garancija za svijeta, p ok azu je iz dana u dan s v e ja ču aktiv­ j o š veći n jegov uspjeh u bu d u ćn o sti. D a n a s, n o st i požrtvovn ost u radu, na s r e ć u i do b ro kad G ajret stoji pred svojim djelovanjem u sli­ z a o sta lo g isla m sk o g elem en ta . U redništvo. �PRIVREDA За иривредни рад Гајреша »Године пролазе. Вријсме идо муњевитом брзином. . . Ми му сс уклањамОј или идемо пред њим наиријед. Они, који му се уклањају остају за њим далеко, да их касније нестанс, a они који иду прсд њим морају бити свјесни своје снаГе, да нс сустану на цуту, да их вријеме не остави за собом. Они су кормилари, који морају бити оријентисани о правцима, који he их довести до задње станице. A, о н и , к о р м и л а р и с у и о д г о в о р н и з а п р а в ц с к о ј е одаб и р а ј у и з а н у т е в о к о ј и м а вод е с в о ј е д р у г о в е , д р у ш т в о , Ma­ c e , н a р о д. Они морају одабрати^ сигуран пут, испитати терен, испитати qp.o околности, бмти сигурни даГ^е нас довести циљу«. (Сајрет бр. ,Ц. од1 6. јуна 1924.) *• 0 7 Гајретови кормилариЈ 1вегови прегаоци и љегови трудбеници неоспорчА) су доказали својим позипшним и констр^чеГивним радом, да знају куд воде, да знају nfra xohc и да хоће што могу. Читава лепија муслиманс^е интелигенције пма ГајреЦј Rži захвали за своје школрвање. Да муслиманл у на; шој националној држави уопшто нешто значе требају за то да захвале. Сувишно je, стога, набрајати овде сав онај велшш и благотворни рад Гајрета и његових кормилара. Ha културно-просв|јотном ^пољу Гајрет je за ова два и no децешгја свога опстанка, у'шнио толико, колико се није учинило за сво вријемс од како се зна за муслимане у овим крајевима. To je у животу нашега народа јсдан заиста риједак примјер, пгго се може постићи несебичним радом у прилшсама, под којим je Гајрет дјеловао. 'Мсђутим животне прилике у цијелом свијету, a нарочито код нас, из темељ«а су се промнјениле. Живот и борба за опстанак постаје све тежа. Рад друштава, која су као наш Гајрет стекла највише повјерење и најшири популаритет у народу, не можс више да удовољава данашњим иотрсбама народа, ако се ограничи само на отварање чиатоница, одржавање предавања, na чак ако се ограничи само на фабриковање интелигената. Данашње вријеме и данашњи свијет традси оне установе, чији циљ има сврху да нам п ом оте у разним животним нотрсбама m олакша нам л«ивљење. Овуда се истиче потрсба рада на е к о н о м с к о м помагању и г о с п о д а р с к о м јачању појединаца и иародних 232 маса. T o е к о н о м с к о п р и д и з а њ е н а р о д а , je и м и ера тив данашњице! Ha почетку друге двадесетпеатодишњице овога рада, Гајрет треба да крене новим правцем: п р и вр ед но м ја ча љ у п о ј е д и н а ц а и цјелин е. Овај моменат je довољно наглашен и приликом одржавања копгреса интелектуалаца о прослави a овај исти моменат нашао je одраза и у измијсњеним правилима скорашње скупштине Главнога С-дбора у 2. члану нових правила, који говори о сврси друштва . ». . . да оснива задругс, којима je сврха е к о н о м с к о и с о ц и ј а л н о з б р и њ а вање народа и м атеријално јачање Г а ј|> е т a« Напокон и сам Гајрет je »друштво за културно, просвјетно и е к о н о м с к о придизање муслиманскот дијела нашега народа. ^Сајрст ie још једина општа муслиманска •институција, која јо остала на својој висини и која je успјела, својим позитивним радом и видним резултатима, да окупи око себе и око своје идеје ч(итав муслимански свијет наше Краљевине. Велики углед и најшире повјерење свих слојева народа, које Гајрет има међу муслиманима, омогућиће му *и свакл нови његов корисни потхват, a нарзчито на економском пољу, јер ту се данас осјећа највећа потреба. Муслимански дио нашега народа изгубио je, додуше, свако повјерење у разне потхватс, које су чиниле његовс доскорашње политичке вође a специјално je изгубио повјерење према оснивању банака, штедионица и задруга. За то има и пуно стварних разлога. Читажа богатства, a најчешће и посљедња вриједност великог броја муслиманских фамилија била je уложена у акције неких муслиманских банака и завода, који су с ш заједно са овом посљедњом имовином муслиманском негграгом ишчезли. Рад Гајретов на привредном придизању нашега народа може бити многоотрук, шта више, ту се Гајрету пружа много шири замах ноголи на културнопросвјетном пољу. Гајрет je, мора се признати, учинио и у том иогледу један ворак. Отварањем Шегртског Дома у Сарајеву дата je могућност, макар и незнатном броју наше младежи да изући модерне и савремене занате. Исто тако отварањем Ћилимарске Школе у H obomi Пазару пружена je Moiyhност не само стручне изобразбе тамошњем нашем женском подмлатку, него му je тиме дата прилшса и да нешто заради. To су, додуше, први, незнатни почеци рада на економском пољу, али и они представљају један успјох и схватање данашљих потреба. Но поред �fora Гајрот трсба Да главну ћажњу посветк баШ овом ситном привредном раду ун а р о д у , јер само такав ситни, смишљени, плански и конструктивни рад даје временом најбоље розулатате. грум м а у двљ у д>дховог efeoftoirfcfcor поднзањА! отварањем специјалних радњи, кредитовањем уносних сезонских послова, давањем зајмова за проигирење и усавршење радњи и т. д. Нарочиту бригу Beh одавна осјећа се код нас тзв. хиперпро- требала би ова задруга да посвети развијању и дукција школованих људи; свршени средњошкол- његовању смисла за пггедњу у авим слојевима нашега народа, сузбијању неразумног трошења и ци данас су слабије плаћени, него један просјечан савремени занатлија, и сретни су, ако уопшгге могу расипности у народу, што je у истину главни основ да дођу до намјештења. Пред овом стварношћу народног благостања. Штедњом, у свим њеним треба да се озбиљно замисли онај, ко има да ода- ниансама: улагањем na књижице, no текућим рачунима, разним врстама простог, везаног и комбире будући повив наше омладине. Гајрет мора у будуће да шаље напгу младеж што више на стру- бинираног осигурања, на што би требао да буде ковно школе: занатскс, техничке, геодешске, др- обвезан сваки члан Гајрета, или барем сваки члан варске, шумарске, пољопривредне, војне и остале задруге, она би концентрацијом ових ситних приспецијалне стручне школе, чијим питомцима je ла- лива дошла брзо до веливог расположивог капитала, који би ое могао на општу корист употребкше доћи до ухљебљења. Гајрет треба да пр ш дадне иницијативу и л>авати. Задруга би дошла до почетног, основног примјером послужи да се почну код нас интензив- капитала на#тај начин, што би joj Гајрет ставио на распоЈшжење свој расположиви новац и што није и цјелисходније искоришћавати прирођени би уписом минималних и оброчнзих удјела, као и наши умјетни занати, као женски вез, ћилимарлриливом новца из уштеда и осигурања долазила ство, резбарство, филигрански посао и сл., оснивањем и помагањем оснивања задруга на удјеле. Овај до све већих средстава. посао не само што би надппао на добар одазив и Ова Гајретова задруга не би имала спекулашто би прохрањивао многу муслиманску породицу, тивни, течевни карактер, ни по овојој замисли, ни него би и самом Гајрету бацао нрку корист. no правилима, која би се имала да донесу. Њена свш а je у првом реду васпитна. Она треба да Осниван.е занатских a нар^чито (ребсклх прислужи као живи примјер онога што се све можо вредних задруга, или бар давањем иницијаучинити прибирањем и концентрисањем ситних тшве за оснивање оваДових задруга: набављачких, конзумних, водних, изв^зничарских, потрошачких уштеда и минималних удјела из народа. Банке имају свој одређени циљ и позив a оне нити су и ооталих Гајрет би удовољио јрдној горућој потреби позване нити, no свом карактеру, имају разумијенашега свијета. У овом погледу муслимански тсвања, за ситни привредни рад и економско јачање жак и муслимански обртник стоји најлоишје. Њему ситних људи, што би заправо 6lno главни циљ Гајнема ко да да упуте тим да га убиједи у корисност ротове Привредне Задруге. овакових узајамних установа. Гајрет je једини, Гајрет би ову мисао могао без великих потешкоји би му и у том могао помоћи. Да би Гајрет, поред свога великога садашњега коћа провести у дјело, јер, као што напријед рекосмо, једино још он ужжва повјерење и благорада на културно-просвјетном пољу могао удавољити и овим још већим и неодложивим потребама дарност у муслиманском народу, које je стекао данашњице, морао би прије свега да у средишту само својим досадањим успјешним радом. ВјерујеМ', да ће Главни Одбор Гајрета a и сви остали и уз Главни Одбор да оснује своју, Г а ј р е т о в у његови пријатељи поклонити сву потребну пажњу П р и в р е д н у З а д р у г у о. о. ј. Циљ ове задруге би био да у првом реду врши сво финан- овоме предлогу, те да ће заједнички порадита на његовом што скоријем остварењу. Гајретова Омласијско послошање /Гајрета, затим да оснива, иодиже, омогућује и одржаје разне специјалне при- дина je прва, која ће ову идеју здушно прихватита вредне задруге међу муслиманвма на селу и у и ставити се Главном Одбору на расположење. A. К граду. Надаље да пружа средоша поједишрма и 0 voću Unovčenje voća Dobro i sigurno unovčenje jest prvi uslov, temelj razviću racionalnog voćarstva. Gospodar mora da znade na koji će mu se način njegovo voće najljepše isplatiti, jer od toga je zavisna i sadnja voćnjaka, sva njega i sav novac koji na nj ulaže. Ako mu se ne isplaćuje on za tu privrednu granu nema ni volje Pa se onda neda ni govoriti o racionalnom voćarenju. U rodnim godinama bude voća toliko, pa ga moramo znati dalje otpremiti i računati za dulje čas. m �bezbojnog. Ljetno voće se slabo unovčuje, na trgu ga budne dosta, pri odpremi gnječi se, kvari i gnjije. Kisele jabuke se više traže od ljetnih slatkih. Zimsko Na voće ne treba gledati kao na desert (poslas­ voće dalje traje, izdržljivije je, dade se čuvati, bolje ticu) nego kao na prehranbeno sredstvo. Jaje 45 g se odprema, pa se ono više i traži, bolje i proda, Ne preporuča se gojeni4e više sorta u jednom voć­ teško (glavna hranjiva čest bjelančevine) nadokna dićemo u hranjivosti sa 960 g jabuke, sa 1925 g njaku, bolje ih je manje gojiti i držati; one sorte kruške, 585 g trešnje i 600 g grožđa. U voću je dosta koje su rodne, od bolesti i štetočinaca izdržljive, te na voćnog vinskog i trstičnog šećera pektina te raznih tržištu tražene. To je i za cijelo voćarsko područje, go­ bilinskih kiselina, kiseline fosforne, masnih i mirisnih jimo samo one sorte koje su se pokazale odlične u tom ulja i t. d., pa je isto radi toga bogato sokom i sla- kraju. Uvađati sorte, koje ne uspijevaju u tom kraju dosti umjerenim i gorkim kiselinama te mirisom. ili one koje nemaju trgovačku vrijednost, to je pravi Radi svih tih dobrih svojstava spada voće i sve nje­ nesmisao. Odabiranje sorti za pojedine naše krajeve, gove prerađevine k vrlo prijatnim, tijelo okrijeplju- to je zadaća naših stručnjaka i praktičnih voćara. Tu nas iskustvo poduči. Kao što god oblasne samo­ jućim, te najvrednijim artiklima ljudske prehrane. Prodaja svježeg (sirovog) voća za jelo najbolji, uprave imadu i pomažu svoje uzor-ratare, tako će najbrži i najlakši je način unovčenja. Za svježe voće i naša oblast sarajevska imati svoje uzor-voćare u dobijemo odmah toliko novaca, da nam se bolje ispla­ 'Syima našim općinama. Ovima će se izdavati besplatno iz oblasnih ra­ ćuje nego kad ga preradimo. Na tržištima se uvijek traži svježe voće, potražnja raste iz godine u godinu. sadnika veće količine voćnih stabala raznih varijeta. Kvantitativna potražnja hoće opet što ljepše i ukus­ Voćnjak će zasaditi propisno prema uputi sreskog nije voće, koje će se moći uvijek i u najrodnijim agronoma, biće dužan da ga pravilno uzdržaje i nje­ godinama da lijepo unovči. 'S time mora voćar da guje, te će mu se eventualno davati neka pripomoć računa da sadi Tnjegujg ssjrio one vrste i sorte voća, ru alatu, insekticidima i t. d. To će biti naš pokusni koje s e radi jakosti, veličine, težine, lzđfzljlvošti, sortimentalni voćnjak, gdje će se sorte ispitivati. izgleda i ukusa na domaćim i sijanim tržištima traže Tako ćen p tečajem vremena moći točno preporučiti i dobro plaćaju. U svjma' voćarskim krajevima imamo svakome seljaku iz ove oblasti, kakvu će sigurnu trgovce voćem koji za svoju dobit nalaze proizvaiđaču sortu jabuke ili kruške u svome selu da posadi. S potrošača. Za razviće trgovine dopremne i izvještajne ovim će se radom već otpočeti za koju godinu, čim veze moraju bili41obre i jeftine, inače trpi izvoz, roba oblasne ustanove počnu sa izdavanjem sadnica. so ne unovčuje. Za jedno voćarsko područje naćiće se uvijek si­ I načo bi nam na domaćem trgu otišao u bescjenje. Za to se i mora svakom načinu unovčenja posvetiti dovoljno pažnje. Mnogi manji domaći trgovci primaju voće od više voćara, pa ga onda preprodavaju većim trgov­ cima — izvozničarima. OvMrgovci, koji izvažaju naše najljepše voće na inozemna tržišta, igraju jednu v o ­ deću ulogu u našem voćarstvu, oni su naši pioniri i reprezentanti našeg voća. Krče mu put, otvaraju mu vrata i reklamiraju ga. Oni daju direktivu našim vo­ ćarima, upućuju ga kakovo voće i koje sorte traži od nas inozemstvo. Kako treba voćku njegovati, voće razumno brati, klasirati i na trg donositi. S ovim trgovcima treba voćarska proizvodnja da bude u što tješnjoj vezi, a i država bi im trebala da bude uvijek pri ruci i da im dade razne pogodnosti pri otpremi. Na taj će se način ova privredna grana bolje razvijati, a izvozom u inozemstvo osjetiće s e velika financijalna blagodat. Da se trgovina bolje zauzme za prođu voća, moraće i voćar da sadi i njeguje opet trgovačko voće, to' da ga u pravo doba uredno bere. Prije će se prodati jedna sorta n. pr. jabuka, koja je dobro po­ zn a ta'i na tržištu tražena, nego jedna druga sorta, ma bila ona i dobra, ali kad nije poznata. Reklama, dobar glas, i kod voća igra veliku ulogu. Lijepo obojtidisano voće, te krupno, bolje će proći od sitnog i 234 guran mušterija voću ako se tamo uzgaja samo 4 —5 sorata boljeg trgovačkog voća. Kažimo da je proiz­ vodnja jednog voćarskog kraja 25 vagona Zlatne Zimske Parmenke, 20 vagona Boskopke, 15 vagona Kanadske renete, 20 vagona Kolačare i toliko vagona Cvjetače, taj fakat već će biti glavni uslov zainteresovanja stranih trgovaca i izvozničara voćem. U tak­ voj velikoj množini voća ono se može pomnije da i probire, trgovcu će se davati lijepa, zdrava i krupna roba uz dobre pare. Ta će se roba pomno zapakovati, izlagati i prodavati na stranim tržištima, gdje dolazi voće iz drugih voćarskih zemalja. Tu se već u glav­ nom pazi na kvalitetu voća, pa ako je o tom vođeno računa, naš voćarski kraj nosiće rekord, biće daleko poznat, njegovo voće naće sigurnu i dobru prođu. Sitnije voće, koje je ostalo seljaku, može se opet iskoristiti doma pravljenjem mošta, rakije, pekmeza ili ga se kasnije proda na lokalnom pazaru. Stolno voće odabire se pomno u prostorijama pod strehom, a najzgodnije se to vrši na stolovima. Unutarnja strana koša treba da bude oblažena vunom od drveta ili sijena, preko koje opet dođe prišito platno ili vreća. U takovim koševima voće se sa strane ne gnječi, doprema do skladišta je sigurna. �Dobar voćar neka njeguje svoje voćke i pred zriobom. Bere se postepeno, prvo na sunčanoj strani, berbom. Radi održanja vlage mora se oko voćke oko­ a onda u osjenjenoj. Ljetne jabuke kao i kruške u pati (prašiti) a ako je suša i voda pri ruci — na­ vratu trebaju biti m eke, držak (petlja) dade se lako vodnjavati. To se provađa između redova voćaka. od grančice odijeliti. Radi suše mnogo nam voća opadne, jer stablo nije Jesenje voće 2 do 4 nedjelje po berbi, koja je u stanju, nema dovoljno vode, da ishrani svaki svoj krajem septembra. ' plod. , i Zimsko voće bere se u oktobru, a zrijeva u de­ Okopani dio oko voćke dobro je zakrili nezrelim cembru, pa sve do početka proljeća. đubretom, travurinom ili slamom, tako će se vlaga Voće obrano prije vremena gubi na težini, nema oko stabla bolje zadržati. Ako imamo osoke (pištevine) razred imo je vodom i zagnojimo. U tu svrhu svoju boju, nije sočno ni ukusno. Zimsko voće nije ni izdržljivo, ako je prerano ubrato. naokolo ispod kapnica krošnje iskopamo nekoliko Prvi opali plod, inače lijepo razvijen, zdrav i rupica ili jarak. Na najljepšim sortama pojavljuje se često naj- nije crvljiv, upozoruje nas na čas berbe. dosadnija bolest, koju svaki voćar poznaje. To je Ljetno voće, određeno za slanje, beremo rano u čađa. Ona presvuče plod i lišće crnilom (čađi), radi jutru, za rose. nje plod zaostaje u razvojn, kržlja, te je vrlo neu­ I pri tfranju se traži znanje sorti i praksa. Treba gledan. Takav nepodesan plod ispuca, gnjije i gorak brati cijelom rukom. Osobito se pazi, da se plod je. Voćke u brdskim položajima uopće su zdravije, ubere sa drškom (petljom), koja se ne smije ni pre­ pa su i manje izložene ovoj bolesti. U dolinama silno = kinuti ni iz vrata ploda istrgnuti. Istrgnuće ne samo je proširena, te ima i svoje gostitelje, jednu sortu da škodi Ijepbti ploda — petlja je za plod ukras, kao napada manje, drugu više. U Podrinju napada silno što je konju rep, nego takav plod nije za držanje, na cvjetaču. U nekim krajevima izvjesne sorte is­ gnjije. Ubrati plod d a v a \e .p o m n o u košiće 5 —8 kg ključili su iz rasporeda zbog njihove osjetljivosti u sadržive, na istom se metne kuka od jake žice radi toj bolesti. Kao sredstvo za obranu, neka se uzme^" Vi kg modre, % kg zelene galice i l J c g gašenog vješan ja o granu. Mnogi beru i u vreće, koje su preko ramena prebačene. Ako koji plod ne možemo vapna na 100 1 vode. Tom sjgSesđm treba stabla doseći rukom, oberemo ga za to udešenim beračima koliko puta preko ljeta prskati. (čalacima). Za branje ploda potrebne su nam dvo­ struke ljestve, koje trebaju da budu lake i pokretno. Berba i čuvanje voća Eto baš ovdje se vidi kako je naš voćar svojim Trebaju nam i jednostavne duge ljestve, pa ako je voćkama nezahvalan! U zimi nije svoje voćke ni slabio mnogo visoko, to možemo na jedne ljestve rezao, niti od mahovine strugaot Niti ih je okrečio čvrsto nadovezati još jedne. Takovim ljestvama slu­ niti pognojio a još manje oko debala prcašovio. Ljeti žimo se na vanjskim stranama krošnje,ako se spretno baca svaki čas oko na svoja stabla, kako li će mu postave i oslone na kakvu jaku granu biće beraču roditi i tješi se dobroj godini. Dođe i jjesdn. Stablo, potpuno sigurne. Prije berbe treba ispod stabla sve koje mu je dalo bez ikakvog njegovog truda tako kamenje ukloniti, a oko stabla razastrijeti gust nasloj lijep prihod, poslije berbe izgleda tako bijedno, pre­ slame ili sijena, kako se koji opali plod ne bi stukao. mlaćeno. Njime s e jako trese; motkama po granama Ne valja ni po kiši brati voće, jer takovo voće neće tuče a mlade plodonosne grančice odire i lomi. Mnogo biti trajno, kvari se. i voća ošteti. Ovakav rad je neblagodaran, te će se Osobito treba paziti, da se male grančice ne. slijedećih godina osvetiti. Dar stabla — voće treba lome jer to će biti štetno za kasniji rod, a uslijed primiti sa zahvalnošću, treba ga razumno brati i rane stablo obolijeva. U cipelama potkovanim jakim čuvati! klincima ne smije se hodati po granama. Iz malih Jezgričavo voće mora se brati u pravo vrijeme. beračica — koša ne smije se ubrati plod u velike , Rano ili ljetno voće prije potpune zriobe, a jesensko koševe (sepete) istresti kao krompir, nego ga mo­ i zimsko drži se na stablu što dulje. Zriobe imamo ramo pomno rukom premetnuti. tri: 1. na stablu, kad je plod obojadisan, imade svoj Probrano voće treba odmah probrati (klasirati). miris (aromu), od grančice se svojim drškom (pet­ ljom) lako dijeli, kad mu je meso tvrdo ili gotovo Ako nem a mjesta kod kuće, učinimo to odmah u voć*tvrdo, a ukusa slatka ili prislatka. 2. potpuna zrioba, njaku. Klasiramo ga u glavnom na troje: 1 sa stabla obrano voće može se odmah jesti; 3. zrioba po ležanju (komorna) ili u trapu, voće sazrijeva u voćnim spremištima (kod zimskog voća). Ljetno voće koje se šalje ili čuva da nešto dulje potraje treba brati nekoliko dana pred potpunom 1. f i n o s t o l n o v o ć e . Tu spadaju najljepši komadi najglasovitijih sorti stolnog voća (kod nas u Podrinju: cvjetača,, kanadska i ananasova reneta, zlatna zimska Parmenka). Težina oko 800 gr, a mo­ raju biti bez grješke; 235 �Voće ostalo, sitno, čađavo, neugledno i izubijano oetavićemo kod kućo za kasniju preradu ili prodaju na mjesnim tržištima. Voće, koje je pomno prebrato, voćar će prije prodati i trgovac će mu ga ljepše platiti, jer to mu olakšava posao. U selu imade uvijek dovoljno žena i djece, koje mogu taj posao pod nadzorom kućnogstarješine da obave. 2. s t o l n o v o ć e . Tu spadaju komadi od gorenavedenih sorti, ali su nešto malo manji. Teški su 200—250 grama, a bez grješke su. To se voće paku je pomno u sanduke ili kose. 3. b a č v e n o v o ć e . Tu davamo još sitnije ko­ made od navedenih sorti kao i srednje stolno voće težine po komadu 100—200 grama. Voće to paku je se u bačve. Dipl. agr. Mehmedaliia Fazlagić Maulvi-Sadr-ud-Din Islamski čovek (Nastavak) »Ne, tako mi Boga, uveravam te, Bog ti nikada neće uskratiti pomoć svoju! Jer ti ćeš sjediniti sve srodne i uzeti na se preteški teret svih potištenih. Ti stičeš samo, da porobljene opskrbiš, ti zabavljaš strance i gosfe i pomažeš narod u nuždi!« Ove reči iz usta Proroku vrlo verne žene bacaju jedan značajan po­ j L ЛлЈ,ј j j C U Jja-' j l ^ ) J gled u njegovo srce i svedoče dosta rečito o vrlinama, ’iiojfe- imaju svoj duboki koren u prirodi njegovoj. Ali kakva beše njegova priroda, ista takva beše i od »On je bio najblagotvornija ličnost, koja se uopšte njega objavljena nauka. I njega slede današnji mu­ može da zamisli, i kada je postio, izgledao je u svojoj slimani. blagosti kao jesenji vetar, koji rasipa listove zlatne.« Tako jedamput dođe u džamiju, da pred sakup­ Islam i ostale veroispovesti ljenim svetom održi molitvu. Ovde uzgred spome­ Islam priznaje sve proroke svih religija. nimo, da je on svakog dana pet puta vodio molitve Sada ću da govorim o onome, što prema mome opštinara, te da se i danas u svima islamskim zem­ m išljenja predstavlja najteže pitanje: kako se mu­ ljama obdržava svakoga dana pet puta služba božja. sliman odnosi prema takvim narodima, koji ispoveKad su v em i pali u redove i za molitvu se spremili, daju neku drugu religiju, nego što je Islam? Lako je Muhamed se spremi kući da pođe. Opštinari bijahu jednom proroku ili jednom filozofu postaviti zahtev: radi toga jako začuđeni, pa ga, kad se povratio, upi­ mi treba naše neprijatelje da ljubimo! Ali zahtev taj taše za razlog njegovog iznenadnog odlaska. On reče, u delo pretvoriti, ne čini se zaista lakim. Religiozne da se upravo setio, da kod kuće ima još nešto novaca. svađe i nacionalnu mržnju nada sve teško je po­ Radi toga on je m islio, da je bolje ovaj novac razdetisnuti. Bilo je vreme, u kome su izvesni narodi tra­ liti рге nego što počne obavljati molitvu. Iz ove priče žili za se naročito prvenstvo. Na druge su gledali vidi se najbolje, kakvu je važnost polagao Muhamed odozgo. Tako su se Jevreji jedno vreme smatrali »iza­ na molitvu. A li svetao uzor u stvari je jedini put, da branim narodom božjim«. Smatrali su iz istinskog se narod nauči dobročinstvu. osvedočenja, da samo iz njihove sredine mogu proMuhamed je imao uvek brižljivo srce za sirote, izaći proroci. Neizraeliti označavani su kao pogani, za udovice i nemoćne u svemu. Sledeća činjenica po­ kojima Bog ne poklanja celokupnu naklonost svoju. kazuje, da je milosrđe u njegovu životu igralo vrlo Pa i Isus Hrist, koji se je rodio i odrastao kao Jeznačajnu ulogu. Kada mu je došao anđeo Đebrail vrejin, navešćivao je, da je on došao samo za izgu­ (Gabriel), da mu najavi njegov poziv, drhtao je i bljene ovce dece I s r a e l o v e . Iz ovoga razloga on tresao se pod teretom odgovornosti. Prestravljen se i ponaša osorno prema jednoj ženi, koja je imala otrčao je svojoj vem oj i na sve žrtve spremnoj ženi nesreću, da bude Kanaačanka. U Jevanđelju Matejevu Hatidži i priznao joj nedostatak u poverenju prema 15 :2 2 do 27 veli se: samom sebi. Reči, kojima je ona svoga dragoga muža 22. I gle, jedna kanaačanska žena izađe iz iste ohrabrila, daju sliku o bitnim pokretnim snagama granice i povika za njim i reče: Ah, gospodaru, ti njegova života, kakav je on 40 godina skroz provodio. sine Davidov, smiluj mi se! Sotona muči zlo kćeri One glase: moje. 23. A on joj ni reči ne odgovori. Tada mu pristupe dXl Iji* učenici, zamoliše ga i rekoše; Pusti je ipak od sebe, J - ДМ i J j l ' } f J -u J I ) £ \ jer viče za nama. A li on nije samo postio, da mu duša lebdi u višim regionima, nego je sam hteo da nauči, šta znači gla­ dovati 1 Uz to je on naravno vežbao i krajnju blagotvornost. Njegovi drugovi izvešćuju: I 236 �24. Ali on odgovori i reče: pa ja sam poslat samo izgubljenim ovcama kuće Israel. 25. No ona dođe i pade predanj na tle i reče: Gospodaru, pomozi mi! 26. Ali on odgovori i reče: Nije lepo, da se deci uzima njihov hleb i baca pred paščad. glašava i naređuje. Tako ih On ponavlja u rečima: »Mi ne pravimo nikakve razlike između proroka i proroka.« Naprotiv, mi muslimani blagosiljamo uspo­ menu nad s v i m a poslanicima Gospodnjim. Ja, kao musliman, poštujem Mojsiju, Bog da ga blagosovi, i verujem, da je on čovečanstvu doneo knjigu, koja rasprostire svetio i dopušta vodstvo. Na isti način verujem u Isusa Hrista, Bog neka ga bla­ gosovi, i verujem, da je on nama poklonio knjigu, koja svetio rasprostire i dopušta vodstvo. Radi toga ja nisam samo musliman, nego jevrejin i hrišćanin istovremeno. Muhamed, koji je 600 godina došao docnije od Hrista, dao nam je prirodno još jednu opsež­ niju religiju nego njegovi prethodnici. Ako stoga jedan Jevrejin postane musliman, on zato još ne mora da zataji i Mojsiju i Talmud, a jednom hrišćaninu u ovome slučaju nije potrebno, da se odrekne Isusa i Jevanđelja. On ima da smatra Isusa poslanikom božjim, a ne Bogom pošto se je i ovaj osnivalac re­ ligije rodio od ljudskih roditelja i završio slično ostalim smrtnicima. Bog je pak svuda prisutan i samo njega tre'ba'da obožavamo. Naprotiv Muhameda mi ne smemo da obožavamo; isto tako ni ma kog drugog sveca. Jer svi ovi bijahu\smrtni. 27. Ona reče: Da, Gospodaru; ali ipak paščad jede bar mrvice, što padnu sa stola gospodara nji­ hovih. Isus upoređuje, prema Jevanđelju, ženu sa psetetom. A sličan je postupak, koji imadoše prema njoj njegovi učenici. No žena zastidi Gospodara, kad od­ govori: »Gospodaru, psi se hrane mrvicama hleba, koje padnu sa stolova dece!« Iskrenost i čistota srca, koje očitova ovaj odgovor žene, ganu i srce Isusa Hrista. Uopšte ja ne mogu ni da poverujem, da je Isus bio tako neprijazan i osoran, kako to Jevanđelja izvešćuju. Prema mome mišljenju prikazi o životu Hristovu, izneseni u Jevanđeljima, odrazuju mnogo više način posmatranja dotičnih pisaca. Mi dakle mo­ žemo samo zaključiti, da ie sam narod bio fanatičan. Ovaj fanatizam postoji još i danas kod mnogih kultivisanih nacija sveta. I u njemu se može .da vidi najtvrdoglavija moralna bolest, s kojom jedan reformator mora da računa. I Vesnik Islama imao je s tim d ^ — i s k r e n i razuman, kakav Muhamed bijaše uvek, računa i da se bori. Ali je rezujtat njegovih nasto­ doneo je dokaze za to, zašto svaki musliman treba da janja, da se svaki musliman ogeea obaveznim, da v e ^ .v er u je u sve poslanike božje. On je upućivao na to, ruje i u sve proroke, koji su proistekli i iz druge na­ da je Bog vladar svih nacija i celoga Svemira. S toga cije osim njegove, i da iskrenim srcem poštuje sve ove. se njegov blagosov i njegova dobrota ne ograničavaju U ovoj činjenici, u Verovanju u sve proroke ‘svih samo na jednu naciju. Sunce daje Arabljancima isto nacija, strši najviše savršenstvo naše religije. Pred­ tako svetio i toplotu kao i Indijancima, Evropljanima stavimo sebi: ćeli islamski svet, otprilike četiri sto­ ili ma kakvim drugim rasama i nacijama. Ako su tine milijuna ljudi, veruju i poštuju Abrahama i nje­ ^ m d im i voda potrebni svima, oni se onda daju gove naslednike sve do Isusa Hrista. Svetac sam učio svima. Drugim rečima Bog je univerzalan i učestvuje nas je, da verovanie u samog Muhameda, nikoga ne svugde na jednak način. On se podjednako brine za čini muslimanom. Nego, posto islamska vera uzima potrebe svih nacija. jednoga Boga za sve ljude, to svaki musliman mora da veruje u sve vesnike božje, koji su od vremena na vreme nastojali, da zadovolje duhovnu potrebu razli­ čitih nacija sveta. Saglasno s tim glasi objava, koju Sveti Koran u glavi 2 :130 daje o islamskoj veri. Tu se veli: j j ;U _ . J 1Jji' i* i i JI Jp'iu i — j5 Г+Јц* »Mi verujemo u Boga i u ono, što nam je On objavio i u to, što se objavi Abrahamu, Isaaku, Ja­ kobu i naslednicima njihovim, i u to, što se objavi svima poslanicima božjim. Mi između svih njih ne pravimo nikakve razlike i mi Mu se predajemo!« To je religiozni duh, kojim je Svetac zadahnuo muslimane. Koran odstranjuje sve mrske razlike tako, da on ove visoke principe stalno strogo na­ Ali ako se Bog podjednako brine za fizičke po­ trebe svih nacija, zašto bi On trebao da duhovne po­ trebe jedne nacije zanemari u korist druge? Bi li još mogli u ovome slučaju nazvati Boga univerzalnim? On bi odmah prestao da bude univerzalnim, čim bi svoj duhovni blagoslov ograničio samo na jednu na­ ciju. Voda, koja čini izvor i osnovni elemenat života, pada iz oblaka na korist svih nacija; isto tako objava silazi na sreću i dobro svih nacija. Čitav Koran prožet je ovim mislima. Sveta knjiga postojano strogo na­ ređuje: J -*>Ч;» V' < • ј’У »Ne egzistira ni jedna nacija, kojoj ne bi bio poslat koji vesnik božji!« Ali ova temeljna spoznaja bijaše nepoznata pre pojave Muhamedove. Pa još i danas, u ovom na­ prednom vremenu, većina naroda ne njeguje o n a načela, koja su iz gornje spoznaje morala da pro- 237 �isteknu. Zato još jedamput mora s e naročito podvući, vlastodržac civilizovanog sveta nasmejao bi se takvoj da veza u svuda prisutnu providnost božju biće vera, optužbi. U ratu nije ništa nepošteno, bio bi njegov koja ništa ne kazuje, ako se istovremeno ne veruje, odgovor. Ali propovednik Islama ponaša se sasvim da se Providnost unverzalno brine za duhovno raz- drukčije. Oružje Jevrejinu bi povraćeno, a musliman bude propisno ukoren. Lične simpatije ne smeju da viće s v i h nacija. Islam je svet zadužio velikom uslugom, jer je nama ljudima stavio u dužnost, da utiču na pravednost u postupanju s drugim. Tako se jedamput također desilo, da je Alija, poštujemo vesnik e božje svih naroda. Jer Islam tim rešava najteži problem: da se savlada verska netr­ rođak i zet Svečev, bio pozvan od nekog Jevrejima na sud. Obadva, Alija i Jevrejin, dođoše pred Omera peljivost. Iz svega rečenog proizlazi: islamski čovek smatra se čistim od strančarenja i lažne pobožnosti. Velikoga. Ovaj zamoli Aliju, da se postavi pored Jevrejina. Alija mu ispuni želju. No sudija primeti Ali propovednik Islam a išao je još mnogo dalje. Šta više on je branio stvar proroka svih nacija. Iz­ možda mrzovoljno lice Alijino. Pošto je spor rešen u među njih najteže oklevetan bio je Isus Hrist. Nje­ korist Jevrejima, sudija zamoli Aliju za oprost, što govu ju stvar stoga Poslanik naročito branio. Jevreji ga je pozvao, da se stavi pored Jevrejima. I to sudija su ga smatrali vanbračnim sinom nevenčane Marije. se izvimuo tim, da je postupio prema islamskom za­ Oni ga se odrekoše i razapeše, da m ase uvere, kako konu ravnopravnosti, koji takav postupak propisuje. je on lažni prorok. Tako uči Stari Zavet i prema Alija uzvrati, da se on stoga nije ražalostio, što se njemu je jedan lažni prorok razapet i proklet. Do­ ■s njim odviše nisko postupilo, nego baš naprotiv, što nosio« Islama opovrgava sve ove klevete upravljene se na njega obratilo susretljvijim rečima, nego što to protiv Isusa i njegove matere. Tim učini sđbe za­ dopuštalislamski smisao za ravnopravnost. služnim mnogo za hrišćanski svet, којтрш je za to - ^ Isto tako interesantan, koliko smešan, je sledeći trebao uvek da bude zahvalan i w eć samo radi toga slučaj: Svetac izbegavaše, da prisvaja sebi u ma kom da ga poštuje. Ali njegovu pravednost hrišćanska obliku opštinski novac za lične svrhe. On je sprovodio Evropa nagradi zlim. c ,S ' . jedan nada sve jednostavan život i ograničavao je No isto tako, kao što za hrišćane, S v e ta čk e je svoje gazdinstvo na najnužnije. Kad bi nastupio kakav ncpnjđviden slučaj, rade bi za se pozajmio novaca, zauzimao i za Jevreje. Kada je on postao gospodarem Arabije, dođoše naCAvncT i Jevreji i Hrišćani pod nje­ nego l i ih uzeo iz državne blagajne. Pod sličnim govu vlast. Ovim su stavljene sve njegove teorije na okolnostima pozajmi jednom novaca od nekog Jevrenajtvrđu probu. Gotovo svi narodi propuštaju da pro­ jina. Svetac bijaše bolestan i moraše čuvati postelju. vode jednakost u postupanju i pravednost da štite, Jevrejin dođi u njegovu kuću, da se za dug na njega kada tuđe nacije ili^veroispovesti dođu pod njihovo direktno obrati. Ovde primećujemo da je Svetac bio gospodstvo. A li kada je propovednik Islama pre 1300 pristupačan svakome. Ni straže ni ma kakvi drugi služb mici ne stajahu između monarha i njegovih po­ godina došao na upravu države, priznao je Jevrejima danika. Jer Svetac jc, ma da je pripadao jednoj od i Hrišćanima jednaka prava sa muslimanima. Otvoreni najponosnijih oristokratskih kuća Arabije, odbacio zakoni nisu baš nikhkve Razlike pravili između sve konvencionalne veze i uspostavio jednu uzornu jednog muslimana i nem uslimane. Neki se Jevrejin potuži jednom Svecu na jednog muslimanskog voj­ demokratiju. Jevrejin je upotrebio dosta oštre izraze, nika, koij je bio sebi prisvojio oružje tužioca. Svaki da dođe ponovo u posed svoga novca. ićc se) S »crnačkog II. ć'., Mostar. ГА ЈР Е ТО В ГЛ А С Н И К Скупштипа Главног Одбора „Гајрета” ХХПТ. глашга редовна годшшг»а скупштина Главног Одбора »Гајрста«, одржаиа jc 7. јула 1029. у прооторијама мушког Гајретовог интсрната у Халилбашића улици, у нрисутности многобројших дслегата и з 46 мјеста Босне и Херцеговипе и Санџака, чији број износи преко 400. У 9Ј4 сати предсједник Главног Одбора Гајрета Г. Д р. Авдо Х а с а н б е г о в и ћ отвара скуиштипу слиједећим говором: 238 Отварам ХХМГ. главтгу редови.у скупшшиу друштва Гајрот. Копстатујс.м, да je no друштиеним нравилима ирисутаи довољап б|м>ј члапова и ради тога можо скуиштина данас да ствара правоваљашз закључке. Прсдлажом два ворификатора, гаоји he овјеровити запмсшпс: гг. Дервинга Плевљака и Османа Селесковића. (Прима се.) Славна скупштино, Onaj, који у сваком моменту води рачуиа о нашом раду, Onaj, који очински и старатељски лрати наш рад, Onaj, који je и даиас благоволео �Изасл&ти на ову нашу скупштину Овога ИзаслаПододбора у Сарајеву и овом приЛићбм ćy дотилб Јгика, наш нлеменити и узвишсии Владар, Његово на наш збор, да докажу да xohe с пама да раде Величанство Краљ Александар I. (Живио) благо- са истом вољом и љубављу као што и ми радимо. взлео je почастити ову пашу данашљу скупштину (Живиле.) Морам нарочито овом приликсм да и овај наш лијепи и кићени збор са Својим Изаупутшм благодарност нашој локалној и прсстоничслаником у особи пуковника Г. Ђ у к и ћ а . (Жикој штампм, која сваком приликом усгупа своје вио!). Ja мислим, да hy погодити жеље овога кипријатељске и другарске редаве раду друштва ћенога збора, ако замолим Господина Изаслаиика Гајрет, na молим присутног прсодставника штампе Његовог Величанства Краља, да буде тумач наших да изволи ову моју захвалност доставити и осталим жеља, тумач паших ocjehaja и да вјерује, да he редакцијама. наша Отаџбина и узвишени Крал»евски Дом имати Прије него што пређем на дневни ред, ja сам у Гајретовим радницима увијек, поборника, који дубоко увјерен да ћете се сви сложити са мпом ако he бита спремни да даду све за Краља и Отаџбину. прву ријеч, прве осјећаје упутимо Ономе, lcojn 0 (Живио!) нама води у сваком моменту бригу и рачупа, ако Част ми je, славна скупштино, у име Ваше поздравимо нашег Узвишеног Владара и пожелимо да поздравим Г. Мшшстра Просвете у особи нашсг Му сваку срећу на свршаваљу иародних и државоиробаног пријатеља, Просијетног Инспектора Г. них послова. Дозволите ми да ирочитам ову поТооке Ковачевића (Живио!). Командант овд. II. Арздравну депеиЈу: мијске Области учинио нам je част, na je изаслао Његогом Величалству на нашу скупштину ппуковника Г. Павла БожиКраљу Александру Првоме новића (Живио!). Наш уважени пријатељ КомгГнБ лед дант Бссанске Дивизијске Области није хтио да Огварајући данашњу многобројно посјећену иропусти ни ову прилику a да сс не сјети Гајрета и њогова рада, na je изВолио рофгати' на скуп- Гајретову редовну годишњу скупштипу прва нам штину изасланика г. капетана Димитрија Ђорђе- ^је-м исао да најсрдачније поздравимо Ваше Величансво. Сви ми овдје сакупљеии Гајретови радници вића (Живио!). Наше 'Отаџбеничџ.р и националпо и пријатељи ободрбни успохом Гајретовог деловадруштво, које се налази на истрм-пољу и na истом терену на којем дјелује и ГаЈрте, Народна Одбрана ња у мннулим годинама под Протекторатом Његовог Краљевског Височанства Престолонаследгапса извољела je почасггити овај збор са својим изаслаНетра и свесни Вашег очинског заузмања и разуником у оооби Начелника г. Хасана Ребца (Жимовања за Гајрет, верујемо и сада непоколебиво као вио). Част ми je представкгц изасланика полицијске власти у оооби замјеника полицијског ди- » 4 ip e у лепу нам будућност. У овим последњим данима се та, наша вера преноси муњевитом брзиректора г. Дра (Бранка Томлћа (Живио!). Ваше ном у срца и душе сеих муслиманских слојева К/Оји •братско друштво ј>>Београдски Гајрет Осман' ГБизнајући да je љубав Вашег Величанства за Гајрет кић« заступа на данашњем збору његов изасланик и no томе за њихово добро најчвршћа гаранција за г. Абдулах Хаџић. (Живио!). њихову лепу будућност, осећају свим бићем драгоГајретови радници показивали су из дана у цености живота у солственој слободној држави. дан све већу акцију и све веће успјехе на пољу Да живи Ваше Величанство и цео Узш ш ени Гајретс-ва рада. Данашњи наш збор то еминентно Дом наше славне Династије Карађорђевића доказује, јер су се из свих наших крајева овдје Председник Главног Одбора слегли у импозантвом броју наши радници да с нама заједно сврше један хајирли посао. Нарочито Др. Авдо Хасанбеговић. морам да истакнеМ', да су се у лијепом броју ода(Присутни стојећи слушају читање поздравне звали Гајретови радници и из најудаљенијих надепеше те тржратно бурпо кличу: Живио Краљ!) ших крајева: Тузле, Бањалуке, Дервенте, Рудог, Господо и браћо, ja мислпм да ћсте се такођер Вишеграда, Зенице, Тешња, Високог, Олова, Радовља, Травника, Ливна, Кнежине, Bnxaha, Пле- сложити са мном, ако са овога мјеста упутимо поздраве и нашој узорној Краљици и узор Мајди, вља, Boe* Кобаша, Лишње, Грачанице, Кладња, која у сваком моменту води рачуна о свима потреКотор Варзпш, Стоца, Мостара, Коњица, Острошца, бама и невољама народа и која нам je кроз то ври Власенице, Градачца, Маглаја, Плеваља, Прњавора, јеме дала три Сокола, три Краљевића (Живила!). Прибоја, Брезе, Илијаша, Озрена и т. д, Ми, браћо, нисмо никада посумњали 'у 1жилави n отворени рад Гајретових радника, али овај величанствени данаппви скуп даје снаге будућој Управи да настави на свом пољу са још јачом акцијом. Наше вриједне раднице, представнице нашег Женског Њеном Величанству Краљици М арији Б ле д Са Гајретове годишње скупштине Женски Пододбор Гајрета у Сарајеву у име свих Гајрегових 239 �раденица миле пам Краљевине поздравља Banie Воличаиство узор свима мајиама и женама наше Отаџбине. Племенита шшцијатива Вашог Величанства у свакој акцлгји на добро нашог народа уцепљона je у душе и нама муслиманкама у Босни и Херцегооини na кличсмо из свега срца да живи наша узор Краљица ina срећу и добро целе нам Отаџбине. Продседница Женског Пододбора Гајрегга ВЈемса ханума Ченгић. (Након прочнтања овс депеше присутни бурно кличу Њ . В. К раљ ш р: Живила!) Слободан сам, слашна скушптино, да предложим депеш у којом ћемо поздравити Краљевску Владу, преко њенсг Прсдссдника Див. Ђен. Г. Петра Живковића, у увјерењу да ће ова Влада својим доласком на управу зсмље да рашчисти ситуацију и да помогнс оздрављивањо прилика у '^итат.ј држави: Господину Петру Ж и вко ви ћу Предссднику МЈЈпистарског Савста — Министру Унутрашљих Послова v—Дц^часнс-м Ађутанту Њ сгорјог Величанства Краља и Д ивизијско^В снера^-. • i---- х ~ В / п г п а Отварајући мнђ^обројно пјссећену Гајретову рсдовну Главну 'Скуппгпшу прдерећна смо Господинс Продседпиче ju t o можемо Вашу личност смерно поздраш ти на чел у^р аљ ев ск е Владе која идући сигурним корацима оздрављава прилике у земљи и води народ бољој будућности. Гајрст служећи напретку земље и народа то je најбоље спознао no педавном ширењу и снажењу своме као и no всликом одушевљењу којим са д » муслимани приогупаЈУ њему. Народ ослобођен свих досадаппш х међусобиих трзавица приступа културном, просветном и националном раду. Скупљени око Гајрета муслимаии сада управљају сами своју судбину јединим спасоносним правцем, правцем достизавања култураог шшоа своје браће других вера и пунога нациоиалнога оовешћења. Огога молећи Вас да и у будуће изволнте поклањати Вашу пажљу Гајрету која je омогућилд да он могне тако дубоко продрети у народне слојеве и тиме много допринесо остварењу Ваших коначпих интенцијд, мк у з наше поздраве jsубгко благодаримо Вама н Краљевској Влади Прсдседник Главног Одбора Др. Авдо Хасанбеговић. (Окупштина кличе бурно: Ж ивио) Трсба да са овог збора поздравимо и р°сориог Мшшстра, Министра Просвјето Г. Божу Макеимовића као опробаног пријатеља Гајрета: 240 Господипу' Бож и Максимовићу Ммпистру Просвето Бсоград Свесни Вашег старања за културно и просветно подизање нашег народа верујемо да ћете нас и у будуће свесрдно потпомагати у нашем раду. Оа том вером молимо Вас Господине Мипистре да примите наше искрене поздраве са многобројно noccћене Гајретово редовне годишње скупштине Председник ГлаЈвног Одбора Др. Авдо Хасанбсговић (Скупштипа кличе: ЖивиоО Славна скупштино, послије овога ред je да се сјетимо несамо оних који извољеше присуствовати 'Dbom нашем лијепом збору, него и свих оданих и прбданих Гајретових радника, који овдје не п])Исуствују,. fep вјерујемо да су и они данас овдјо с нама у духу и да нам жоло добар и успјешан “p^Jt^ на корист Народа и Отаџбине. Ja, господо и браћо, не могу да овом приликом улазим у детаље овогодшЦњег рада Гајрета, јер Вам je свима познато, да сам ja тек недавно повјерењем Главног Одбора Гајрета и пододбора из провинције дошао iiaofiaj положај. Познато Вам je, да сам ja својом дужпошћу и превише првоптерећен и према томе ниеам могао интензиЕно и активно пратити рад Гајрета као nrro су то могли други чланови Главпог Одбора. У осталом извјепггај о раду Гајрета у минулој годинм као и све оно кроз што je Гајрет у прошлој години прошао, имаћете прилике чути од друштвеног тајника и благајшпш. Ja желим, да овом приликом учиним једну напомену свима нама. Гајрет као такав имао je увијек један одређен циљ и није никада дозвољавао да се људи који не водо озбиљна рачуна о нашим културннм и просвјетним проблемима, мијешају у тај рад и ометају њего® правац. Ми смијемо с поносом рећи да je Гајрет једлна организација у читавој нашој Краљевини међу муслиманима, која без обзира на лијово и десно иде својим путем само зато да помогне муслиманском елементу. Јер, помажући муслимански елеменат, ми хоћемо да га уведемо у коло остале ваше браће како би могао лијепо и удобно да живи и да у потребном моменту послужи Крал>у, Отаџбини и Народу. И кад смо се, браћо, овако лијепо скупили, ja молим, ja желим, ja тражшм, да се сва питања на овом лијепом збору расправе у оном смислу, у оном тону, како he то најбољо послужити интересима друпггва Гајрет. Није мјесто овдје, нити ми можсмо као Гајретови радници дозволити, да се овдје изнссе ма какове инкриммнације, јер за те �ćy ствари била мјеста iia појштичким зборовима, ћефенцима и магазама, a не на једном оваковом озбиљном и величанственом збору. Ви сте се овамо потрудили из далека, оставили сте овојо послове и дужности, na овај Ваш састанак треба да искористите на добро Гајрета, на добро муслнмана, на добро наше Отаџбине. Ради тога, ja молим да сва питања расправљате онако, како то доликује Гајрету, његовом раду и Гајретовим радницима. Ja Вас у то име поздрављам и желим Вам: Добро нам дошли! (Аплауз и покјшци: живио!). Затим секретар Хамид К у к и ћ чита приспјеле поздравно депеше скупштини. Б о с . Б р о д : У немогућности да изашаљемо делегате ради приредбе теферича, желимо успјсшан рад, a Вас као предсједника Главног Одбора поздрављамо, сматрајући Вашу личност иа челу Гајрета као најбол>у гаранцију за правилно развијање нашсг елемента на свим пољима. — З а п о д о д б о р Г а ј . р о т а : Др. К а с и . м ДиЈИ гер овић. ове године онемогуКене сбе запреке уопјешноМ раду за наше културно и економско подизање. Да живи Његово Велмчанстио Краљ Александар, да живи Протектор Гајрета Њсгово Височанство Престолонаследник Петар, да живи Краљевски Дом, Живио Гајрст. — За пододбор Јајце: K a n e т a н о в и h. Љ у б у ш к и : Поздрављамо Вас са данашње главне скупштине овог пододбора и молимо да устрајете на Вашем племенитом раду око подизања нашег милог Гајрета. — Председник скупштине: Алија О р м а н . С к о п љ е : Л^алим да ne могу доћи на скупштину услед тога што сам касно обавештен и што сам оболио. Присуствујући духом, поздрављам све учеснике, другове n пријатеље, и желим сваку срећу. — Се$ам: С м а и л а г и ћ , адвокат. З е н и ц а : Прилшшм главне годишње скуиншше нашег Главиог Одбора Зеничш Мосни Одбор са свима. овојим члановима шаље свој пријатељски поздрав са жељом да се досадањи рад Б о р а ч к о Ј е з е р о : кЖалимо што не можемо Главног Одбора продужи на корист наше омлаприсуствоати скупш тин^ Желимо^ сретан успјех. ^дине и целом нашем народу. — За Ппододбор, Поздрављамо: Б р a в о, М е м и ш е в и ћ . Председник : М a м и h. Ц a з и н : Жалећи што не присуствовах скупj Шрдсједии1<Г1»Трећа тачка дневног реда je штини, поздрављам скупшхина'ре са жељом/ ш>> ^ 3 BftTUTafj Т а ј н и к а о раду друиггва у прошГајрст продужи свој зачмуслимнне плодоносни рад, лој години. Главни Одбор се постарао да се штампа али свакако са предоједником Др. Авдом Хасантај извештај м да се у њ унесв све оно, пгго je беговићем,. — Повјереш^: З у х р и ћ . Гајрет радио и урадио у минулој години. Ja лично Ф о ч a: Поздрављајући скупштину, желимо волио бих да се тај извјештај прочита, јер може да уроди плодоносним радом. Поздрављамо нашег бити наићи ћемо на неке ствари, о којима треба дичног националног борца председника Дра. Авду или да се споразумимо или да их расправимо. ИзХасанбеговића. — Председник: Салих Х а с и ћ ; вјештај je подугачак, na ако Вас но би заморило, тајник: Омер Ч е н г и ћ . предложио бих да се прочитају макар најмаркантД е р в е н т а : Родовита скупштина чланова нији ставови«. 'Скупштина прима да се извјештај, пошто су Гајрета у Дервенти одржана 23. јуна 1929. јоднога сви чланови добили, не чита, и у цијелости га гласно je огворила закључак, да Вас поздрави и уједно апелира на све учеснике главне скупштине, прима. да се за председника Главног Одбора поновно бира Др. Авдо Хасанбеговић, заслужни раднпк Гајретов. — П о д о д б о р . ЈТопгго je Извјепггај Тајкика одобрен без диску сије, прешло се на 4. тачку дневног реда: И з в ј сштај Благајника. Г р а д а ч а ц : Поздрављамо главну скупштину са жел>ом, да њезини закључци буду у складу са узвишеном идејом Гајрета. Тразкимо да у Управу дођу опробани радници Гајретови, a напосе Др. Авдо Хасанбеговић, који je као предссдник неколико година заставу Гајретову долично носио. Живели пријатељи Гајрета! За пододбор Градачца: Имамовић. У дискусији узима ријеч г. Инж. С у љ а г а С а л и х а г и ћ из Бања Ј1уке. Он изјављује, да Бањалучш Пододбор није добио извјепггаја, када се одржава скупштана, na да се ради тога није могао за скупштину како треба ни приправити. Истиче, да je Бањалука јодан важан културни центар и глава босанске Крајине, да имаде 4 средње школе, a уза све то да у својој средини нема Гајретова коншкта. Каже да je погрешно мишљење да треба подупирати само она мјеста која раде за Гајрет. Гајрет би требао да подуш ре вишо она мјеста, којима je помоћ потребна, јер Гајрет није дионичко друштво. Тек 30. јуна бањалучки под- Ј a ј ц е: Поздрављамо главну скупштипу, вјзрујући да ће донијети корисне закључке и да ће новоизабрани одбор наставити досадањи успјешни рад и постићи још боље резултате, јер су мудрим актом Његовог Величанства Краља од 6. јануара 241 �бдбор оДржао je скупгатипу и није био у могућности да све припремл како треба, a о чему би се данас могло на скупштини расправљалпи. Овлаштен сам лредложити да се у Baiba.nyip што прије оснује ivOHBHivT за ђаке. Тамошња гимназија, која je била пуста од муслимана, дакас има велик број ђака муислимана. To je већином сиротиња коју треба ткшоћи. Ооим тога продлажем да се већим обласним мјестима као на пр. Бањалуци и другим пододборима д аду слободније руке у погледу покагања ђака на почетку школске године. Они нсмају ни књига нити могу платити уписнину, na иду од једног до другога и просе. Предлажем да се омогући пододборима да из прихода које оии сами убиру, могу % утрошити у те оврхе. П р с д с ј е д н и к : Ja у име Главног Одбора изјављујем, да се овај преддог пододбора у Бањалуци упути Главном Одбору и да он лрема могунћости у том погледу нешто учини. Стађљамо идућем Главном Одбору на срце, да тај цсгекени предлсг претресе у својој надлежности'. О с м а н Р е ^ џ и ћ и з Бихапа примјећује, да je на лањској ск ^ ш ти н и ^акључено да се годишњи извјештај штамла раније’ и пошаље у провинцију да се може правовреме^о проучити. Ja сам летимично прегледао иавјешдпј л констатовао противно оном, што би желио г. Салихапић. Лањскс године ja сам рекао: Најприје дужности na опда права. Онај, који радиу- право je да му се даде. Ja сам прегледавајући извјештај видло, да све Области ne добивају онолико, колико су дале. Тако £~Би? хаћска Област прикраћена. Она je допринијела Дин. 120.000.—, a међутим се види, да je кров годину дана имала свега 27 гаггомаца-ица. Према томе то није пи из далека тфема оном што je ona учинила, не улазећи у то, да тлрмо право и на приходе и од Гајретових артикала, шуме и т. д. С тога молим да се у будуће ово n e дешава. Молим да се закључи, да се идући извјепггај о раду Гајрета има много раније да изради и штампа, тако да бар 8 дана прије скупштине дође у провинЦију. Секретар К у к и ћ каже да je и прошле године било говора да се извјештаји no моугћности прије скупштине пошаљу пододборима и повјереницима, како би њихови делегати могли доћи спремнији за скупштшну. Затим каже: Ми закључујемо друштвену и рачунску.годину са 30. јуном. Ове године смо то учшшли 3. јула, да би прикупили (све пјриход,е т поје1Диних мјеста која су приходе најавила. За три дана извјештај н/ије M o ­ rao бити отштампан и разаслан пододборима. Тако из техкичких разлога нисмо могли извјештаје раније да штампамо. Господа, која су јучср допутовала у Сарајево, лрочитала су извјепггај. Предлог 242 о такључгљу друштееве го л и т [«шијс, миелим да е“ « Д«6Р» в* См<> ГаЈГ ’ m'Z T ш Г т т .Л м - У д а ^ Г(№,ИУ ^ ivHa. Тако hi-Mo Mohu благовремено да штамишо извјештај и да ra рааажаљсмо овнма одборима и повјереницима, ш о би н,ихови делега™ дошли спремнији на главну скупштину. П р е д с ј е д н и к : Прима ли скупштина предлог Реџића a надопуњен од Кукића, да Главни Одбор м а да закључује свају годину на 20. Јуна? (Прима се.) Затпм чита И з в ј е ш т а ј Н а д з о р н о г Одб о р a г. Мсхага Ч о м a р a, који се прима и одобрава. Послије тога подјељује се апсолуториј досадашњој управи. *- > Затим секретар г. К у к и ћ чита предлог про- рачуна за нову годину, na каже: »Настојали смо да рестрингирамо многе ставке, na да тако доес ^дзмо у склад приходе са расходима. Буџет и-зпоел "Дшг. 1,520.000.—. Редсвне чланарине предвиђено je ове године Дин. 80.000.—, док je ова врста члапарине лани износила Дин. 81.300.— . Сви знаци говоре да he се Гајретова организација у идућој години још јаче проширити, те ое надамо да he предвиђена свога бити и -надмашсна. Од чланарине добротвора и утемељача предвиђепо je Дин. 50.000.—. Лани je било Дин. 163.89.— . Надамо се да ће и ова предвиђена свота бити надмашена, јер ћемо се обратити на све бивше Гајретове питомде, које je Гајрет пстпомагао, да се одуже своме доброчшштељу Гајрету, бар у толико што he се од њпх тражити да ое уписују за чланопе добротворе и утемељаче Гајрета. У току ове године апеловали смо у том смислу на старије питомце Гајретове — јер се многи не сјетише самп да се одуже Гајрету — али ое, нажалост, одазвао мали број. Почетком ове године обратићемо се и на бивше млађе питомце и надамо се да he с е они боље одазвати него они старији. Од прихода пабава и теферича предвидили смо Дин. 200.000.— . Лани je било убрано Дин. 290.000.—. Од прихода Гајретова цигар-папира предвиђено je 140.000 Дин. Прије з годипе од цигар-пашгра Гајрет je имао Дин. 200.000— прихода, али тај приход од назад 2 године опада. To долази студа, што наши пушачи мало траже Гајрет-паппр иако on mije скупљи a ни квалитетом слабији од другкх врста цигар-папира. Сваки пријатесљ напгег Гајрета треба да тражи и троши једино Гајреггов цигарпапир и да своје пријатеље na то упућује. Треба упозорити све пријатеље нашег друштва да у трафикама, у којима не могу добити Гајретов папир, ne купују ни духана ни осталих духанских реквизита. Осим тога, има трафиканата, који не траже �ПРОРАЧУН з а го д и н у 1929./30. Б р. П р и х о д и Д инар а Бр. Р a с х о д и Д инар а r 1 Р е д о в н а чланарина ................................. 8 0 .0 0 0 1 М. конвикт и Ш егрт Д ом , С а р а је в о 3 3 0 .0 0 0 — 2 Ч лан арин а д о б р о т в о р а и утем ељ ач а 5 0 .0 0 0 ЧС 7 2 Ж е н с к и конвикт, С а р а је в о . 2 8 0 .0 0 0 — 3 Д р уш твен е з а б а в е и т еф ер и ч и 2 0 0 .0 0 0 — 3 Конвикт Т у з л а .............................................. 10 0 000 — . . 4 5 6 7 2 5 0 .0 0 0 ................................. 1 0 0 .0 0 0 .................................................... 4 5 0 .0 0 0 8 О б ск р б н и н е 9 П ретплата з а лист „Г ајрет". . . . 5 0 .0 0 0 10 П р и ход о д н еу н о в ч е н е ш ум е . . . 5 0 .0 0 0 11 Зн ач к е, С п о м е н и ц е и „Ц игле Гајр е т о в а Д о м а “ .............................................. 5 0 .0 0 0 Конвикт Б ихаћ .............................................. ш S - _ 1 3 5 .0 0 0 — 5 0 .0 0 0 __ 5 0 .0 0 0 — А н а л ф а б етск и течајеви и р а д на селу 5 0 .0 0 0 — С р ед њ о ш к о л ск е стип ен ди је и п отп оре 4 0 .0 0 0 — / Т ео л о ш к е стип ен ди је у „Џами-ул-Езх е р у “ у К аиру ....................................... 3 0 .0 0 0 h 10 — 1 2 0 .0 0 0 7 \ Конвикт П л е в љ е ....................................... у (i N . 1 ,5 2 0 .0 0 0 i — 1 0 0 .0 0 0 К ам ате и д и в и д е н д е . 4 1 4 0 .0 0 0 П ри ход о д Б ан к е Г а јр е т .......................... . 11 К анцеларијски трош кови 5 0 .0 0 0 — 12 П лате н а м ј е ш т е н и к а ................................ 1 2 0 .0 0 0 — 13 Лист „ Г а ј р е т " ............................................. 8 0 .0 0 0 — 14 Х он орари з а у р еђ и в а њ е и са р а д њ а 5 0 .0 0 0 — 15 Вјероучитељ и у конвиктима, М евлуди, Т евхиди и д р н еп р едв и ђ. трош кови 3 5 .0 0 0 — . . . . 1 ,5 2 0 .0 0 0 i 243 Д о д а т а к : Главни О д б о р м оли гл авну скупшти ну да см и е и м о ж е п о јед и н е ставк е у случају но т р е б е прекорачити, a то п р е к о р а ч е њ е д а с е пок рије и з ставк е 1 5 ) или и з н еп р едв и ђ ен и х п р и хода. �Гајротов цигар-папир. Према нашем рачуну од цигар-папира имали бисмо приход око 500.000 Дин. ако би бар % муслимала пушача набављало тај папир. — Приходи од Банке Гајрет предвиђацу се са 250.000 Дин. Како Вам je познато, наша ве^ лика доброчинитељица Банка Гајрет повисила je на својој задњој скупштини овој акцијски капитал са 20 на 40 милијона динара. Том приликом она je смањила постотак Гајрету од 10% на тајмањо 0 % прихода. Иако je тако, увјерени смо, да тај приход неће бити мањи него досадањи, јер држимо да ћс пријатсљи из Банке Гајрет уступити Гајрету свих 10% чистог добитка, којег je уступила Банка Гајрот од свога оснутка до данас. Дарови и лрилози предвиђени оу у своти од 100.000 Динара. Приходи од камата на друиггвене улошке кјод појединих новчаних завода и дир|иденда на вредносне папире, предвиђени су са 100.000 Дин.; од питомачких опскрбшша 450.000 Дин.; о д лретплате на лист »Гајрет« 50.000. Д и н .; од још неунавчене шуме 50.000 Дигн._. Приходи од опскрбнина, како видите из) благајничког пзвјештаја, предвиђени су као и лани. Ове je године Гајрет помагао и издржавао. 91 ђака вшие пего лани. Било je велике девоље и сиротиње. Према броју ђака, који су би.ти примљени у друштвене нонвикте прошле Ш1^;гске године, требали су и приходи од опскрбгОша да буду знатно већи. Наша посестрима Просвјета има друкчију npaiccy. Конвикти су код ње децентратшсапи. Мјесни Одбори Просвјете управљају конвиктЈша и брилу >ое ва финансирање конвиката. Они издржавају 'своје конвикте са приходима из мјеста те их од времена до времена помажо Главни Одбор Просвјете. Осим тога у Просвјети се настоји д а свн ђаци долринашају за своје уздржавање извјесну своту. Код нас напротив, преко полосвица ђака има бесилатну опскрбу. Ове годино нисмо имали ни једног ђака који би штаћао пуну опскрбу која износи 700 Дин. мјесечно, само једна je ученица плаћала свих 700 Ддинра. Према томе Главни Одбор мораће идућо годцне да ове приходе појача. Како Вам je познато, ми смо приликом лањске нрославе наручили у инострансттју друштвене значке за 60.000 Дин. и тај смо износ до данас наплатили. Међутим остала je ©eha количина значака, које треба да се распродају и уновче. И овог пута молимо да се приликом друштвених забава и теферича ове значке што више распродају, a уједно да сваки члан Гајрота носи значку видно. За уздржавање Мушког Конвикта и Шегртског Дома у 1Сарајеву предвиђено je 330\000 Динара. У сарајсвском Мушком Конвикту предвиђено je 90 иитомаца. У Женском Конвикту предвиђамо да се прими 80 питомица, a за њихово издржапаље да сс одобри 280.000 Динара. Затим 244 секретар чита даљне ставке расхода: За одржа. вање аналфабстких течајсва и поиуларних предавања' предвиђсно je 50.000 Дипара. Пред двдјо године послали смо два сгипендиста у Еш пат на високе тоолошко шкаде, a ове године nocaahe се још један, са сгашшдијом од 10.000 Дшшра годшиње, тако да ће се утрошипи на тројицу cm лендиста теолога 30.000 Динара. За канцеларијске трогпкове предвиђамо 50.000 Динара, за плате друштвених чиновника и намјешгеника 120.000 Динара. За штампање листа еГајрета« прсдвиђамо 80.000 Дин.; хонорари за урођивање и сарадњу у листу 50.000 Дин. За хонораре вјсроучитељима у друштвеним коквиктима, учетве Мовлуда и Тевхида и друш непредвиђени трошкови 35.000 Динара. Према овим цифрама расхода, види се да смо •уравнотежили приходе са расходима, тако да су и *расходи као и приходи предвиђени са укупном свото№рд Дин. 1,520.000.—. (Види табелу на стр. 243.) Г. М у с т а ф а М у л а л и ћ из Ливна: ,»Лриходи према лањској годкни нису повећани. To ми даје повода да ставим овдје једну примједбу, односно предлог. Претпоставимо једна кола са 4 точка, ако један точак мањка, кола не могу напријед. fa j je точак у културном поглоду у нашој држави муслимански елеменат. Стога мислим да je дужност сних држављана у нашој Краљевини да иораде на поправку тога четвртог точка, да могу читава кола да иду. Стога предлажем да се у циљу наишх повисивања прихода одреоди у читавој држави јодан дан у години: Г а ј р е т о в Д a н. Одржање тога Гајретова Дана било би добро и зато, што разне приредбе у неким мјестима нису организоване и што су многи пододбори пасивпи. Кад би се ставило у дужност свим мјестима у држави и свим пододборима да морају једанпут у години приредити Гајретов Дан, држим да би се Гајретови приходи знатно повећали. Г. Мулалић наводи да се врло мало ради на томе, да се Гајретова иницијатива лросвјећивања пронесе у народ. Он би био више за други правац рада. Предлаже, да се организују путујуће библиотеке, путујућа Гајретош нина и путујући Гајретов лродавач, који би no узору пок. Григора Петрова ишао од мјеста до мјеста и агитирао за Гајрет. • П р е д с ј е д н и к : Г. Мулалић ставио je два предлога. Један, да главна скупштипа закључи да се одреди један дан у години, кад he се у читавој држави приређивати Гајр(?гов Дан. Други, да се стави у дужпост Главпом Одбору да нађо начинљ да свој рад и дјеловање пренесе у најшире сло јове, коикретизирајући тај преддог тако да се нађе Јодап иутујући радник na културпом иод>у, који �he предавањем и кинематографским сликама npo- 1К)дие редове, да поклолеба вј<?ру у државу; прспагирати идеју Гајрета. Ja држим да сл. скуп- кинуто je стање спекуланата, који су користећи сс штина неће имати ништа против тога, ако ми оваЈ најнижим инстиктима масо хтјели да се на грбаирви предлог упутимо Главном Одбору и да му чама тих маса дочепају славе. Ham Узшшеми ставимо на срце, да га прстресе и да он овептуалпо Владар, кој« води рачуна о народу и држави, учиодреди тај дан. (Прима се.) Што се тиче другог нио je својим велик.им и сналшим замахом крај предлога г. Мулалића имам рећи ово: Ha крају томе и омогућио свим пријатељима народа и дровога прорачуна ми смо донијоли један амандман, жаве да несметано раде за себе и за народ. За нас којим смо молили, да се даду одрешене руке Гл. Гајретовс раднике 6. јануар такођер je велики дан. 0 . да он може за свој рад у најширим слојевима Гајрот je имао несрећу да непрестано од свога noда прскорачи предвиђене своте, те да у irciv »врху станка наилази na разне перипетије у свом раду даје средстава и из пепредвиђених лрихода. (Преди то не само под туђином, него и у времену од лагач се задовољава са одговором). Ослобођења до 6. јануара. Ha те потешкоће и neГ. Инж. С а л и х а г и ћ кажо да je грешка рипетије наилазио je Гајрет само зато, пгто je њесаме публике што се мало трош.ч Гајрснв nainip, гов рад увијек био отворен, предан и искрен и што јер га не тражи. Ja нисам пушач, али сам се ин- није хтио да подилази пнстшгктима маса него je формисао да главне трафике неће да дају Гајре- хтио да помогне тим масама. Гајрстови радеиици нису тражВли никакве славе, јер функције у Гајтов папир осталим. Апелујем да Главни Одбор поретовим форумима су тешке и деликатне дужнодузме потребне кораке на надлежном мјесту. Алија О м е р с о ф т и ћ , испред чланова Гај- стп, -дуж 1гости рада за народ. Резултати нашег рета у Маглају, молп да се посвећује већа пажља -рада су позитивни. У цифрама ое кажу. И нама, уређивању листа »Гајрета«. Чланови Гајрета у Ma-' Гајретовим 'Ј^дницима нарочито од G. јануара, отвара се слободно поље рада, na можемо сваком глају потпуно су незадовољни са листом,’ јер да његова садржина не одгоћ^ра њиховим Захтјевима. у брк рећи: »Ми смо отш који хоћсмо и желимо Недавно je допешен један чланак’о ^јевојци »Испод ^да помогнемо нашем \гуслиманском елемснту, холитице«. Писац чланка изнио je лажне и неиоти- ћемо браћу да подигнемо и да учшгашо све за њих, би их чим прије увели у коло наше остале ните податке о једној дјевојц!!, uoja неГсмије оада ни да се покаже пред свијетом, јер je извргнут \ / руглу. »Ja мислим да моји суграђани имају потВи сте из досадатњег рада Гајрегова видили иуно право да се буне прртив тога и ja молим бу* Гајрет емлнентно води рачупа о том, да своју дући Гл. 0 . да у том погледу-^оведе рачуна. Ja омладину васпитава духовно, вјорски. Ви знатс лист, како се сада уређује,- не могу дати својој и видите да Гајрет ради и да се мучи да на свим жени, јер она не може да разумије чланак о дјепољима народног живота, у колико му то средства војци »Иопод литице«, о »Развратнику« и т. д. дозвољапају, помогие нашем елементу. Aли Г а ј р е т х о ћ е н ж е л и , н а р о ч и т о о д G. ј аП р е д с ј е д н и к каже да жали што je тај чланак изишао у листу. Чланаж 'je ''наЉсао чо- н у а р а , д а с в о ј и д е о л о ш к и п р о г р а м вјек из оног краја. Упозориће со Редакција, листа с т а в и н а ч е л о и д а к а ж о , д а х о ћ е д a чува с во ј р а с н и попос. да у будуће води строго рачуна о садржини листа, односно да води рачуна о онима којима je лист намијоњен. (Предлигач се са одговором потпуно задовољава). Затим je примљен предложени прзрачун са додатим амандманом. (Види стр. 243.) Предлози Главног Одбора. Лредсједник саопштава да се прелази на предлоге Главног Одбора: a) И з м ј е н а д р у о д т в е н и х п р а в и л а . Прије тога Предсједшш je одржао овај говор: »Манифостом нашег Узвишоног Владара од 6. јаиуара т. г. омогућено je свим добронамјерним елементима наше Отаџбине, свим отаџбеницима, свим нозитивним елсментима наше Краљовине да нссметано раде за добро народа и државе. Прекинуто јо стањс које je ишло за тим да уздрма наше на- У том нашем и д е о л о ш к о м програм у х оћем о да в и с о к о у з д и г н е м о н а ш р а с н и п р е с т и ж и з а т о ћ е Г л . Одбор д а н а с да став и п р е д л о г да се тај програм ста ви на чело дру ш твено г имона. To je ј е д н а од и з м ј е н а о д н о с н о то je ј е д н а к о н с т а т а ц и ј а , к о ј а je прир о д н а к о н з е к в е н ц и ја читавог досад а ш њ е г р а д а и д ј е л о в а љ а Гајрјета. Друге промјене у правилима биће те, да hc сви они који раде за Гајрет, имати и већу ингеренцију. Господа из провинције, која раде за Гајрет, трсба да за тај рад и дјеловање имаду и ингеренцију на управу друштва. Ради тога господо, ми ћомо Вам данас прсдложити у правилима, да идућу скупштипу сачињавају подједнако и равноправно делегати свих Одбора из 245 �земље, a не чланови, тако да ће на скупштину долазити оии ашгавни радници Гајрета, воји познају прилике у својим мјестима. Осим тога ћемо предложити да се Гл. Одбор појача са нашим пријатсљима из провинције, тако да буду у Гл. Одбору и чланови из провинције. У волико неко ж сли да говори no овим питањима, нека говори стварно и без икакве жучности, јер како сам изложио, Гајрет заслужује и тражи да се сви предмети на његовим скупштинама раслрављају онако, како то њему и доликује«. С е к р е т а р К у к и ћ чита измјену правила, које предлаже Гл. Одбор скупштини. Код читан.а првог измијењеног члана, прсма коме ће со друдггвени назив промпјенити у: »Српско муслиманckio културно и просвјетно друштво Гајрет«, скупштинска дворана пролама сз од бурног аплауза и поклика: Живио! Приликом читања чл. 13. и 14. г. Ћишић из Мостара примјећује, да je незгодно да Главни Одбор директпо прима чланове, јер он не-мож е познавати љ уде у провинцији, као што их познагаају љ уди мјесних вдбора, односно ту клаузулу требало би измиј&шги. >i ' М у с т а ф а А л и к - а л ф и ћ слаже^се ćarsa Ћишићем у погледу ЧЛ1 13 к_14 наиме да се ингеренеција у погледурпрЈшања чланова даде мјесним одборима из ^исто практичних разлога. Гл?-0дбору треба д а остане право ингеренције у о в ш погледу за случај да увуку разниј елементк ^»'чланство. ЈПредсједник: Ja сам благодаран гг. на изнешеним примједбама, али их могу да увјерим да Гл. Одбор има неограничсно повјерење у овоје пододборе и повјеренике' и да се није помишљало ни на један моменат да се сумња у њихово повјерење. Ми смо о овој стилизацији разговарали на дјуго и широко и она се толико не односи на крајеве у Б. и X. Ви знате да ми хоћемо да проширимо наше дјеловање и на јужне крајеве наше Отаџбине, знате и ради чега, a знате и клк.ви су све елемснти у тим крајевима. И мст смо само ради бољо сигурности хтјели да себи придржимо право изв.јесне контроле. Међутим ако гг инсистирају на свом прсдлогу, ja не бих имао ништа против тога да у име Гл. Одбора предложим скупштини да га измијени у оном д уху и погледу, како су га гг. предложила. Према томе, пријем чланова вршиће се на досадањи начин, како су то прописивала досадања друштвена правила. (Прима се.) Хф. Х у с е ј н Т а б а к о в и ћ из Котор Вароша примјећује да би рок у погледу наплате чланарина за сељаке од 3 мјссеца трзбало продужити на G мјесеци. ј П р е д с ј е д н и к , : Ми /хоћемо да приучимо свијот диспјип.иипи и изиршаваљу дужности према 246 Г ајрету. Ja мвслим, ла иредложеиа стилизација нијо лоша. (Огилизација со прима). М у с т а ф а М у л а л и ћ : Коистатујсм да у OBIM правилима нома нити ријечи о нашим м у. слиманскш женама које се емашџшуЈу и Koje су почеле да раде за Гајрст. У ®. и X . na и у Сраији иочело се са осниваљом женгашх пододбора. Ми мушки чланови као мушкарци не можемо имати довољно познавања потреба жене као што би то имале саме жоне. Зато предлажем, да се у Гл. Одбору даде једно мјесго и јвдиој жени, како би и оне могле сарађивати у Гл. Одбору. (П родф даик ставља тај предлог на глаоањо н он св једаогласно усваја). Досљедно првом члалу, гдје друштво Гај'рет јавно и видно истиче сиоју националну заставу, предлажсм да Гл. Одбор са своје стране апелујс на сва муслиманска друштва, која идеолошки по"дудиру Гајрет и с њиме паралелно раде, д а npoмијзне своја правила, наиме свој назив. Молпм да Гл. Одбор у овом духу пошаље препоруко оваковим д^ш тима. Има у прокиш^ији као и у Оарајеву, муЕлшанжих друштава, која ое зову »Кираетхане« и сл. • • • х П р е д с ј е д н и к прекида говорника и каже: Боље je да се о том не расправља. Ми у Гајрету радимо Ж1 своје идеје и циљове и ми не смијемо д адајем о лекције друпим друпггвима. To су друштва, то, нису појединци. Ми пдемо да васпитавамо наш муолимански елеменат, те ће Гл. 0 . апеловати само на Гајреггове раднике. Инж. С а л и х а г и ћ предлаже да се у оним обласшш јмјестима, у м>јима постоје најмање /4 средње школе, дозволи мјесним одборима, да могу из друштвеиих прихода, које сами убиру, трошити 25% на помагање сиромашних ђака из тих мјсегга. П р е д с ј е д н и к: To се противи д уху сваког друштва. Једпно Гл. 0. има на то право и може да своја права пренесе na мјеоне одборе, а,гги то се не моисе уносити у правила. Инж. С а л и х а г и ћ : Требало би децснтралисати управу Гајрста као што je то и код Просвјсте. Ja држнм да би то било озрло добро, кад би мјеспи одбори вршили један дио задатка Главног Одбора. П р е д с ј е д н и к : Јаин адаљ еостајем к одп ред ложене сшлизације, јерГл.О. полаже годишњисвој рачун скупштини о дјеловању као и о приходима. Гл. 0. но може да пристане на то, да се у смислу жеља г. Салихапића мијењају правила. Воома јо широк појам дозволити одборима да од убране свотс троше гА. Сасвим je други случај код Просвјсте. Срески одбори Проовјсуге обвезали су оз да ho издрзкавати иптернате од својих властитих прихода, a наш Гл. Одбор мора да издржи 8 интерната са 400 иичсмаца. И кад би свим одборима дозволили да у �анонимне сврхе троше 25%, то значи, да Гл. 0 . нс би мопао подмирипати своје потребе. Ja мислим да се овај прсдлог г. Салихагића не може да прими. Инж. 'Сa л и х a г и h: Ствар јо у tomi да сваки одбор добије право да чини нокс издатке. To нису анонимни издаци, јер ja сам казао у коју би се сврху тих 25% потрошило: Дође сиромаипш ђак и и нема књига, не можс да плати н. пр. уписнину и т- Д. (Предсједник: To све чини Гл. Одбор). О а л и х а г и ћ : Ja мислим да je то корисна ствар. П р е д с ј о д н и к : Д а л и скупштана прима предлог г. Салихагића? (Поклмци: Не прима, дижу се само двојица присутних који примају). П р е д с ј е д н и к констатује да je гл. скупштина одбила предлог г. Салихагића. Ћ и ш и ћ пита да ли ће делегати из провинције, који he долазити на главне скупшшне ићи као званична лица те добивати хонораре, или he трошкше сносити сами. П р е д с ј о д н и к саопштава, да се тако^ер о том говорило и расправљало. Они делегати који немају довољно својих- сопствених сродстава, добиваће оштсгге према увиђавности^л'. Одбора. Пошто су правила -у фјелости примЈБена, Предсједник одређује паузу од 5 мјинута. б) Послије паузе тајник К у к и h износи даљие предлоге Главног Одбора, na. каже: Прилшадм прославе 25-годишн.ице Еајретова рада, пренешене су костн арадских мученика^Авде Сумбула, 6hbi секретара Гајрета и Бсхџета Мутевелипа._Чј клици: Слава им!) Њихови иосмртни ортаци су, како Вам je познато, сахрањениупоред Али-Папшне џамије. Гајрет je хтио на тај начин да се одужи успомени ових двају вриједниХ' н.^ционалтшх радника. T om приликом Гајрет je утрошпо за мезар и за пренос њихових посмртних остатака 60.000 Динара. Многи пријатељи Гајрота из Сарајева интерссовали су се, зашто се њима ne подиже Споменик. Главни Одбор Гајрета вољан je са своје стране да допринесе извјесну своту да се тај споменик подигне. Kao почетну своту у ту сврху вотирано je 10.000 Дипара. Главни Одбор апслује на скупштину и све пријатеље да пораде живо на прикупљању средстава за овај фонд. П р е д с ј о д н и к : Да се употпуни овај предлог, потребно je да Главни Одбор образује један уж и одбср, који ћс прикупљати прилоге за подизање споменика арадских муч('нт<а. У фонд за подизање спомоника Гајрет даје 10.000 Дина.ра. Да ли скупштина прима да се образује овакав одбор. (Прима со.) ц) Даљљи je предлог Главног Одбора обавезивањо свих ученика, уживалаца Гајрсгових по- моћи, да се одужују Гајрету. Да бисмо иојачали рад око Гајрета, потрсбно јо да се питомци обвелчу, да ће након' свршених наука, било какових, a ту убрајамо и шегрте, вратити Гајрету најмањс толико колико су од Гајрета добили, кад дођу до своје егзистенције. Предлажем славној скушптини, да овај прсдлог Главног Одбора прими. (Скупштина прима.) Предлози Пододбора и повјереника. Секретар чита предлог П о д о д б о р а и з Т у з л е о оснивању Филијале Банке Гајрет у Тузли. 1 Главни Одбор упутиће Упрати Банке Гајрет дотичш предлог с препоруком. (Прима се.) Л о д о д б о р у Ш т и п у предлаже да се посвети што већа пажња вјерском одгоју у Гајретовим интернатима, те да се сваке хефте држо два пута вјерска тсредавања. Поводом овог предовдга секрет^р Кукић објашњава, да je и досада покла1вана пажња и вјерском васпитању Гајретове Омладине, a дужност вјерских васпитача обављати су алПмзг*<вјероучител>и), које je Главни Одбор постављао у поједине конвикте у споразуму са Улема-Меџлисом. Главни Одбор he и у будуће поовећјивати велику (пажњу и вјфском одгоју itTajpcтсших питомаца-ица, na моли скупштину да ово објашњење изволи узети до знања. (Скупштина узима до зпања.) (У то предсједшпс Др. Хасанбеговић натгушта предсједничк)о мјосто, .1које зауаима I. подпредсједник г. Ахмет еф. Борић.) Чита се преддог П о д о д б о р а и з Д е р н т е, да се лист »Гајрет« шаље члановима ако нз већ бадава, како то чине »Лроовјета« и »Напредак«, a оно барем уз 50% поцуста досадање претплата Затим се чита предлог П о д о д б о р а у М о с т а р у , којим се тражи да се посвети већа пажња уређивању лпста, како би лист »Гајрот« одговарао потребама народа и својој мисији, јср да досадањи начин уређивања не задовољава. Ћ и ш и h констатује, да многи претплвггници нису извршавали својих обавеза према листу и држи, да je грешка за тз на пододборима и повјереницима. Кажо да je грешка и на Главном Одбору, пгго je дозволио да се кроз неколико година никако не подноси извјештај о претплатама. Десио će тако случај, да су претплатници листа у Мостару били дужни ;13.000 Динара. Каже, да je против лредлога из Дервснте, да се прстплата сннзи. С тиме се пасива повећава. On би за тај прсдлог био само онда, кад би лист повећао број нрстплатника. П р е д с ј е д н и к се слаже са Ћишићем и каже, да je тендснција Глашцог Одбора у !гоме, да прикупи од пододбора и повјереника податтад, 1СО.ЧИКО би се листа могло пласирати у њиховој 2 �П р е д с ј о д н и к каже, да je Главни Одбор врло благодаран г. Ђшпићу на изиешеној примједби, na каже: »Ми смо свјесни тога да рад у народу треба да појачамо и да ту акцију уотостручимо. Свјесни смо да треба радити у народу на Хидајет К у л е н о в и ћ суд(ија из Травника свим пољима народног живота, али je Главни каже: Ми смо истакли, да je наше друштво: српско Одбор у немогућности да савладава сав тај рад, муслиманско. To треба да се истакне и у нашем листу. Садржајно наш лист мора бити еминентно ако га не буду помагали издашно одбори и повјереници. Ta ће се акција моћи повећати само српско-муслимански, узееш и у обзир да ћемо међу онда, ако Гајретови одбори буду примали на себе муслиманским елементом радити на томе, да их задојгамо за ову велику идеју преко листа. Редак- дужност да раде на тим пољима. За утјеху госп. цији листа треба посветити већу пажњу. Ja држим, Ћишићу, могу да кажем, да смо предложили један амандман друштвеном прорачуну no itojeM да није згодно да се редакција повјерава једном човјеку, na да он ради како хоће. Редакцију треба ћемо моћи за овакове потребе да и прекорачимо повјерити неколицини наших јавних људи. Кад одређене своте. Главни Одбор je добио овлаштење да непредвиђене приходе утроши баш у те оврхе. лист буде на оној висини, на којој треба да буде, он ће добити нових претплатника и покрићо све Дакле, у материјалном погледу могу увјерити г. издатке. Moja кћер и моја жена немају у листу Ћишића и све пријатеље да ствар неће храмати. (ЋиЉић се задовољава.) »Гајрет« шта да читају. За наше прилике, он je rocrt.^, Х а с а н Р е б а ц , начелник, у свом виооко уређен. Он треба да постане фамилијарни говору износи многе потешкоће при подизању наше лист. Он треба да сиђе са високог књижевнег пиј>'мла^ежи и њеном школовању. У том погледу чине дестала и да постане лучки муслимански српски се потешкоће од стране неупућеног и оиромашног лист. Moj je конкретан t пре^лог, да се редакција свијета. To убелкко не треба да нас чуди, каже листа повјери тројици ^ јшчших јавних радника«. Л р е д с ј е д н и к : Славна скупштино^Глает?п- г. Ребац, иа наставља: »У ствари школовања наше Одбор je још приликом / покреиап,а листа у више младежи ми имамо још једног велпког нопријанаврата настојао д о с н у ј е Редакциони Одбор, али теља^^аГто^је један дио носавјесне муслиманске nnтелигенције. вјерујте, да je дист од тога имао врло мало фајде. Pocn. Ребац изноои затим и конкротан случај, Лично немам ништа против предлога г. Куленокаво je један интелигенат муслиман обиједио пивића, да се ста&и у дужност Главном Одбору, да томице -»Београдског Гајрета« и нанио им тешке тражи и нађе људе^да се редакциони ојц|>ор проувреде. Ради тога je тај интелигенат тужен и њему шири. (Усваја се предлог г. Муленовића у колико ће бити суђвње. Hama омладина, каже г. Ребац, га буде могуће извести.) у сваком погледу васпита се узорно, na због тога П о д о д б о р и з !Mitbо т !арa предла ж е да треба сузбијати сваки сличан повушај, који иде за се годишње главне скулштцне >.одржавају . оваке тим да шири неистините гласине. Апелује и на године у другом обласном мјесту. Ha то тајник присутне скугпптинаре, да оваку обједу доставе К у к и ћ објашњава, да би то из 'тсхничтшх разуправи »Београдског Гајрета«, која ће против злолога било немогуће, a осим тога стајало би то и намјерних елемената подузимати нужне корака многих материјалних жргава. Међутим, Сарајецо П р е д с ј е д н и к : »У д уху правила садашњи je и онако центар наше уже домовине, центар муодбор нгма право да буде комплетан на свом мјесту слимана Б. и X. и најзгодније мјесто за одржајош 2 године, али имајући велико повјерење у рад вањо главних Гајрегпових скупштина, како то и ове скупиггине, као што сна отма у рад овог однова правила предвиђају. (Окупштина не прима бора, закључио je Главни Одбор да Вам из благопредлог Пододбора у Мостару.) дарности за Ваше повјерење поднесе осггавку, како Ђ и ш и ћ каже, да je добра ствар што je бисте имали прилике да бирате нову управу, којдј Главни Одбор предвидио 50.000 Динара у бјуџету he се ставити у дужност и задаћу, све оно што смо за аналфаботске течајеве, а,ли држи да je та свота ми дапас ријепшли и закључили. Има много размалена и да je трсба повећати. Он кажо, да je лога, који су руководили Главпи Одбор да подлањске године била предвстђена у друштвеном несу оиту оставку. Један je од тих тај, што je прорачуну извјесна свота за ана,ифабгтске теча- Главни Одбор стицајсм ирилика данас крњ и јеве. Како чујем, та свота шгје потиуно утрошона. мјесто да Вам предложимо да попуњаватс m Изгледа д'а су за то кјшви пододбори и повсре- упразкњена мјеста, закључили смо да Вам иодненици. који се нису шгтерссовали за. овај рад. Ha семо своју осугавпу. Молимо Вас, да je примите и концу предлаже, д,а се повећа ова свота ради изаберете нову друштвену улраву за идућу гоуспјеш!шјег рада на селу. дину. (Оставка се прима.) средини. Одбори би трсбали дати јамство, да ће се претплата на вријем-з наплаћивати. Ако би се приходи повећали, лист би се могао давати са 50% јефтиније, али то за сада не може. I 248 �Мустафа М у д a л и h: Onha културна акција вслику иажњу вјерској обуди и на стварање соипослије рата била je пасивна. Постојао je извјестан собног вјерског кадра. период, када je била свака културна акција немоЈ Т р е д с ј е д н и к , реилидирајући на изводс гућа. Taj период који je ометао сваку културну &ктравничког делегата, констатује да Гајрет према цију, са својим изванредним менталитетом и свосвојим приликама и материјашгим приходима ради јом посљератном психозом, прошао je. Прошле су и и на том пољу. Да оу всћи приходи могло би ое и Разне фазе, конфузија у мишљењу и осјећању, више радати. Гајрет може, обзиром на његове приuito je заправо дало свима институцијама да пе ходе, да удовољи само минималном поототку намогу усијевати. Улазећи у наш период видимо у родних потреба. свим мјесшма на државној управи да се проводи Будући се нико нијс више јапио за ријеч, 6. јангуар. Кад се он свугдје проводи, осјећа се при1К>дна потреба, да се и код нас проведе, те да се Прудсједник je у i сат по подне закључио скупштину бурно поздрављен. тако надокнади ове оно што смо изгубили за 10 година. Гајрет треба такођер да створи 6. јануар. С а р а ј е в о , 7. јула. 1929. Улазећи у нови период Гајрет чекају нови радови, Секретар: (Перовођа) Предсједник: ноии задаци. A да се изврше сви ти задад/и треба Хамид К укић, в. р. Др. Авдо Хасанбеговић, в. р. да се изабере одбор из најврснијих сила. Зато предВерификатори: лажем да се досадашњи уобичајеки начин бирања одбора не прими, већ да скупштина изабере предДервиш Плевљак, в. р. Осман Селесковић, в. р. сјсдника и да му даде мандат за саогав листе Гл. * Одбора и то оних људи, које он сматра да би могш Отпоздравп „Гајрету”, на послате депеше сарађивати у хармонији. Пошто имамо једну Онроса ГЛавне скупштине бану личност, која нач гарантује д а ће ове те заHa лоздравну депешу, отпослату са Главне годишње датке извршити, a у a« смо увдереии, предлажем скупш ти не друш тва »Гајрвт« на дан 7. јула, Његовом Велида за будућег предсједника ВлДОдбора изабере cg__ чанству Краљу, М инистар Двора Г. Јевтић, доставио je председнику »Гајрета« г. Д ру Авди Хасанбеговићу следећи одг. Др. Авдо Хасанбеговић и да он оам састави лиговор: сту. (Поклици: Прима се, Живио') ■ П р е д с ј е д н и к : Ја сам благодаран г. Мулалићу и сл. скупштини, али тр не може да буде даћ и из формалних разлвга понгго je правллима предвиђен други начин избора. Ово повјерењс које ми чини гл&вна скупштина може да ми буде само ira част, али ja не могу дозволити, као ни Ви, да сами газимо своја правила. Друго, ј£Цне могу и нећу да сам изабирем кандидате из једноставног разлога, што хоћу да нова управа буде- иЗраз^ ш љ е барем велике већине ове скупигтине. По том je изабран кандидациони одбор у који су ушли Ахмед Ђикић, Осман Селесковић, Инж. Сул>ага Салихашћ, Есадбег Алибеговић и Хамид Кукић, који су саставили канд. лисоу. Ta листа, која јо !након прочитан>а једногласно примљена, јест с,диједећа: Др. Аидо Насанбеговић, Ахмед Борић Хусејн Кадић, Др. Ибрахим Хаџисмеровић, Мустафа Спахо, Џевад Сулејманпашић, Др. Мсхмед Зилџић, Салих Тафро, Др. Асаф Шарац, Мухјудинбег фадилпашић, Хамид Кукић. Замјевици: Мујага Сарајлић, Ф(;хим Мусакадшћ, Дервиш Плевљак, Сулејман Сариџић, Мујага Хардага, Али еф. ЈТутво, Исмет Зилџић. — Надзорни Одбзр: Ахмет Сефић, Мехага 'Чомара, Незирага Ахметашевић, Ејуб Адемовић и Хилмо Се.тшмић. Ha концу се прешло на евентуалије. Говорио je делогат из Травшиса г. Шакир X е р о, који у имс^ Пододбо^а апелује на Гл. Одбор да треба иосветити »Господине, Примивши са задовољством топле поздраве и изразе поданичке оданости, послате са редовне годишње с нупш тине Д руш тва »Гајрет« у Сарајеву, Његово Вели- чанство Краљ благоизволео je наредити да учесницима скупштине изјавим Њ егову искрену заквалност.« Ha поздргвну депешу, послату Председнику Краљевске Владе Г. Петру Ж ивковићу, Ш еф Кабинета Председника М инистарског Савета r. Свет. Хођера доставио je председни и у »Гајрета« г. Д ру Авди Хасамбеговићу следећи одговор : »Господине Председниче, Гослодин Председник М ини- старског Савета примио je телеграм који сте му уп ут и л и , приликом отвграња редовне главне скупш ти не »Гајрета« у Сарајеву и нгредио ми ja да Вам у његово име захвалим на поздраву. Примите. Господине Председниче, уверење мога осо- битог поштовања.« Konstituisanje Glavnog Odbora „Gajreta“ Na godišnjoj glavnoj skupštini, održanoj 1 jula o. g. izabrani Glavni Odbor konstituisno se kako slijedi: Predsjednik: Dr. A v d o H a s a n b e g o v i ć , Veliki Župan Tuzlanske Oblasti, I. Potpredsjednik: A h m e d B o r i ć , načelnik Mini­ starstva Trgovine i Industrije, II. Potpredsjednik: H u s e j n K a d i ć , direktor Vakula. Sekretar: H a m i d K u k i ć , direktor Gajreta, Blagajnik: S a l i h T a f r o , viši činovnik Okr. Ureda z. o. г., Odbornici: Dr. I b r a h i m H a d ž i o m e r o v i ć , upravni sudija, Dr. M e h m e d Z i 1 d ž i ć , sekretar Trg. Udruženja, D ž e v a d S u l e j m a n p a š i ć , novinar, M u s t a f a S p a h o , oblasni poljoprivredni referent, M u h i d i n b e g F a d ilp a š i ć, posjednik i Dr. A s a f Š a r a c , liječnik. 249 �За председника: Коркут Ј. Дервиш; na тајннка: Косовић Рифат; за благајника: Косовић Јусуф; Одборници: Љубовнћ Омбербег и Ханџар Бећир; Надзорни Одбор: Тановнћ Дервиш и Дервишкадић Ахмет Мустафа Џафић Искрен и ватрон родољ»уб, г. Мустафа Џафић, још у својој раној младости, почима да ради за друштво Гајрет. Доцније, као банковпи чиновник, он своју љубав за Гајрет испољава у најјачој мјери, радећи интензинно и успјешно. Послије премјештаја јз Сарајева у Бос. Брод, у својству банковног управитеља, он на челу пододбора, као тадањи предсједник, развија идеју Гај- Надаље су иаабрани поверсници за околна села и то: Оџак, Жиљево и Биоград: Шараничнћ Хусо, Штукан Махо и Нашић Бећирбег; за Бијењу: Љубовић Ахмет и Демировић Ибро; за Постољане: Југо Смајо и Пехиљ Салко; за Сопиља: Гризовић Ибро; за Хрушта: Мерзић Мехо; за Лакат: Кајан Бешир; за Кљуна: Крпо Салихбег и Касумовић Хајдар; за Пресјеку: Чолакхоџић Хусо и Чопељ Селим; за Боровчиће: Емнновнћ Селим и Туцовић Ахмет; за Луку: Баралија Мумин; за Крушевљане: Пајевић Салко и Хусо; за Кифиносело: Лојић Алија; за Крекове: Зукановић Осман; за Братач: Муратспахић Шакир; за Плужине: Ђулиман Ахмет; за Колешко: Шикало Суљо; за Језеро: Туцак Садик; за Села: Панџо Салих; оа Трешњевицу: Шљиво Осман; за Риље: Прибиња Хусо; за Улог: Шачић Ахмет и Поповац Салих; за Тохобиће: Делалић Омер и Шатор Ариф; за Церову: Шабановић Алија; за Бабланиће: Софтић Бајро; за Плачикус: ^Шесто Мехмед; за Луко: Кунић-Герина Хасан; за Ра•бину: Гаштан Мумин; за Жуља: Јусуф-Ризван Ћатић; за Камену: Шемић Авдо. Уверени да he нови Месни Одбор получити замјерне резултатс, и овим га нутем поздрављамо и желимо много cpehe у започетом раду. у Охриду Мустафа Џафић, потпрсдсједник Гајрста ретову, те марљиво успјехом дјел; годинс за наш Гајрет. Из Бос. Брода ид$ у. Требиње,. у истом својству, гдјо такођер бива биран за предсједника пододбора и као такав г. Џафић успјева да окупи око Гајрета сву националну омладицу која je с њим у једном колу агилно за Гајрст радила. Џафићев ранији рад, кад се споји с овим његовим успјесима, онда без сумње спада у ред најбољих млађих Гајретових раденика. Мустафа Џафић рођен je у Сарајеву 1897. г., гдје je свршивши трговачку академију, отишао банковној струци. Сада je директор Муслиманске Банке у Високом, na je и у својој струпи поиазао видне успјехе, подига1вши стај завод на замјерну висину. Ми се г. Џафићу, на љегову дугогодишњем раду за Гајрет много захваљујемо и молимо га да и у Високом настави свој рад за наше мезимче, друштво Гајрет. Новн мјеснн одбори Гајрета У Невесињу Дана 3. VII. т. г. у згради Клуба Муолиманске Омладине одржана je скупттина чланова »Гајретп« у Невесиљу, на којој je изабран вледсћи Mjerim Одбор: 250 I Поверелик »Гајрета« у Охриду г. Абдулах Демир Салиховић сазвао je на дан 23. јуна т. г. ск уп п ш т у члановр, друштвг. »Гајрста« у просторије Шпорт-Клуба, на Kojoj je после образложења ичабран следећи Месни Одбор: Председник Демир Салиховић Абдулах; срески муфтија; за тајника: Бајрактаревић Мухарем, припр. муфтија; за благајника: Шефки Зубера, поседнгека; за ревизоре: Фаиза Мурата, рент. и Салихагу Мустафу, трговца; за заменике Јахја X . Резака, Илијаса Исмаила и Ћемала Кадри. Новом пододбору желимо лепе успехе у раду за »Гајретс. у Кочанима, соез Штип Ha 7. о. м. отншао je г. Хусеии Јахић, геометар са I. ревизором штипеког пододбора г. М. Скикићем у Кочане, гдје су одржали предавање о »Гајретовом« хуманом и племенитом раду. Ha томе збору основан je »Гајретов Пододбор«, у којн су акламацијом изабрана следећа господа: Прсдседник: Милисав 'Ворђевић, општински благајник и рез. кап., иначе велики нријатељ »Гајрета« и муслиманског иапретка; секретар: Мустафа Куленопић, пиеар Муфтијства; благајник: Мехмед Хашматовић, благајник вакуф. управе; I. ревизор: Зулфикарбег Хаџн Хамдш; II. ревизор: Хранислав Ђорђевић, жандарм. капетан. У Надзорни Одбор уишли су гг.: Пигор TnjanoBiih, срески поглавар, Јсврем Недић, потпуковиик (Командант Места), Тома Вапђеловић, председник оиштине и ТЗорђе Стевић, срески намесиик-свештеник. Збор je био одлично посећен, коме су ирисуствовали поред грађана без разлике вероисповести сви председници, кмотови и мухтари ссоекпх опттина, a томе се има захвалити Поглапару. Председнику Општинс и Намеснику, који °У истииски радили да буде овако многобројно збор носјећен. �u Oštrelju Dana 13. juna o. g. sazvao ie povjerenik Gajreta g. Mehmed Havić glavnu skupštinu u prostorije Srpske Čitao­ nice u svrhu osnivanja mjesnog odbora Gajreta, pošto po­ vjereništvo broji 58 članova. Dosadanji povjerenik g. Havić otvorio je skupštinu i nakon biranja predsjednika skupštine i vođe zapisnika te ovjerovitelja, u kratkim potezima ocrtava rad dosadanjeg povje­ reništva i konstatuje, da je rad u moralnom pogledu bio za­ dovoljavajući. Obrazlaže potrebu osnivanja pododbora., pošto društvo broji preko 50 vrijednih i agilnih članova, te se zatim prelazi na biranje odbora i nakon kraće diskusije prima se slijedeća lista: U Upravni Odbor birana su gg.: Predsjednik: Vilhelm Gruner, direktor; potpredsjednik: Ing. V elim ir Kos; sekretar: Mehmed Havić; blagajnik: RudolI Grohman; Odbornici; Mato Mihaljević i Nikola Jungić; U Nadzorni Odfoor birana su gg.: Jovo Vasiljević, Milorad Kovačević i Ivo Ivekić. Novom pododboru želimo mnogo sreće i uspjeha u radu za Gajretl Skupština je jednoglasno izabrala ovaj odbor: Predsjednik: Dr. Džafer Mehmedagić, tajnik; Ali Riza Salihović, blagajnik: Mustafa H. Alibegović, revizori: Muharem ef. H. JuKufović i Mujaga Repičić. Glavni Odbor i ovim putem pozdravlja novoosnovani Odbor i želi mu već ui početku vidne rezultate njegova rada! u Lukavcu Tur. Dana 24. juna t. g. sazvao je povjerenik Gajreta u Lu­ kavcu g. Abdulah Berbić, učitelj, skupštinu članova, na kojoj je podnio izvještaj rada u minuloj godini. Ujedno je ta skup­ ština pretvorena u konst. skupštinu, na kojoj je izabran Mjesni Odbor, u koji su ušli gg. za predsjednika: Himzo Hodžić, općinski načelnik; za tajnika: Teofik Selimbegović, učitelj; za blagajnika: Abdulah Berbić, učitelj; za revizore: Safet Ćehajić, činov. tvor. u Lu­ kavcu i Muharem H. Pašić, trgovac. Za zamjenike: Hasanaga Horozić iz Bistarca, Iljas Nuhić iz Lukavca i Redžo Salkić, čuvar pruge-u Lukavcu. Želimo zavidne rezultate novog Mjesnog Odbora! АналФабетски течај за муслиманке гђицс Ф. Пенцл, учитељице у Гламочу. Са ученицама, на лијевој страни сједи г. Хафиз Османбес Филиповић, у средини гђица Фаника Пенцл, a десно г. З^лфо Бећирбашић, школ. управитељ, који je истодобно одржао посебан течај за мушкарце . u Derventi u Banjaluci Na skupštini pododbora Gajreta u Derventi dana 23. juna t. g. odbor je sastavljen kako slijedi: U Banjaluci, gdje je rad za Gajret zadnjih godina dosta zapinjao, nedavno je osnovan Mjesni Odbor Gajreta i to: pred­ sjednik Ing. Suljaga Salihagić, tajnik Hasib Muradbegović, blagajnik Bećir Galijašević; I. revizor Naim Ćejvan, odbornici Pero Blagojević, Smail Bahtijarević i Salih Ramić. Predsjednik: Esadbeg Alibegović, veletrgovac; potpred­ sjednik: Omeraga Udžvarlić. posjednik i trgovac; Tajnik: Alija Husedžinović, gradski bilježnik; Blagajnik: Sulejman Pašagić. poreski činovnik; Odbornici: Mustafa ef. Tirić, poreznik, Mu­ stafa ef. Ibrulj, šer. sudac i Hamdi ef. Drljević, trgovac; Revi­ zori: Šem sibeg Abdulahefenđić, gradonačelnik, Zajim Nuković, krojač i Sulejmanbeg Porobić, trgovac. Starom odboru neka je iskrena zahvalnost za postignuti uspjeh u godini 1928./29.! u Bos. Šamcu Na inicijativu predsjednika Glavnog Odbora Gajreta i V elikog Župana Tuzlanske Oblasti g. Dra Avde Hasanbegovića sazvao je bivši povjerenik u Bos. šam cu g. Husejn Cizmić na dan 28. jula t. g. skupštinu bivših članova i prijatelja Gaj­ reta, na koju se odazvalo preko 70 osoba. u Visokom održao je svoju godišnju glavnu skupštinu dana 23. juna 1929. god. Iz izvještaja tajnika vidjelo se je, da je pododbor u prošloj godii nastojao da uradi što više za Gajret. To se je vidjelo i iz blagajnikova izvještaja jer su Visočani, i ako imaju u neposrednoj blizini dva Gajretova pododbora, sakupili oko 11.0000 Dinara. U novi pododbor unišla su ova lica: Za predsjednika Hamdija Tahmiščija, za potpredsjednika i I. revizora Mustafa Džafić, za tajnika Abid Frtuna, za blagajnika šem sija Duraković, za II. revizora Mulo Kazić i za zamjenike: Muhamed Muzaferija, Neziraga Numanagić i Zuhdija H. Omerović . 25 / �Lica izabrana u ovaj pododbor garancija su, da ta pod­ odbor u idućoj društvenoj godini imati više uspjeha nego i jednoj dosadanjoj. u Plevlju održao je na dan 9. juna t. g. svoju redovnu glavnu kupštinu na kojoj je izabran slijedeći odbor: Predsjedik: D erviš Sećerkadić, muftija; sekretar: Ramiz Bulić, m esar; blagajnik: Muhamed H. Smaillović, bank. či­ novnik; Revizori: Omer beg Selmanović, sudi ja u. p. i Sulejman Pašović, trgovac; Odbornici: gg. Ferid H. Atlagić, trgovac i Tahir Šibolić, knjižničar; Zamjeniai; gg. Vehbija Katana. obućar i Mujo Karakaš, trgovac. I ovim putem izriče Glavni Odbor starom odboru toplu hvalu na radu u prošloj društvenoj godini, a novom pododboru želi da nastave na radu starg odbora i da postigne što veće moralne i materijalne uspjehe. u Kumanovu Dosadanji povjerenik u Kumanovu g. Omer Trebinjac sazvao je 9. juna članove Gajreta u svrhu izbora pododbora te se je pozivu odazvao lijep broj članova, a među njima i članova drugih vjera. Nakon govora povjerenika, i g. Jovana Triipića,- majora komandira Žand. čete izabran je slijedeći odbor: Predsjednik: g. Dr. A li Riza Ramiz-Begović, ljekar; pot­ predsjednik: g. Š alim -“Serdarević, okružni muftija; sekretar: g. Omer Trebinjac, sekretar h k iđ ž. muftijstva; blagajnik; g. Dragutin Gajević, komisionar; Odbornici: gg. Jovan Trimić, major: I.eonidas D. Zerdumis, trgovac i Košta Dajlović, krojač; U Na.iiorni Odbor: predsjejlnikr Đorđe Mladenović; odbornici: Rranko Dimitrijević, sudija, Aleksa Jovanović, učitelj, Strahinja Atanasović, trgovac i Mustafa Mahmudović, trgovac. Novom Podoborjr želim o najljepše uspjehe u započetom radul H odu добротвори И утемељачи Гајрета iz Štipa člana utemeljača Oblasni Pododbor u Štipu upisao je koji je novac Komesarijat u Štipu sa iznosom od Din. 500. već i doznačen. Na molbu Pododbora Gajreta u Štipu upisala se je za člana utemeljača Opština grada Štipa sa sumom od Din. 500.—, koju će isplatiti u pet rata. I ovim putem srdačno se zahvaljujemo Opštini grada Štipa! iz Rudog Povjerenik Gajreta u Rudom g. Asim Kadrispahić upisao je za članove utemeljače gg: Saliha Ćurića, nadzornika pruge, Jahiju Dorića, gradi­ telja i Omera Zuhrića, učitelja sa uplatom u 25 mjesečnih obroka. sa Pala Gosp. Hasan Demirović, upravitelj pilame u Palama upisao se za člana utemeljača, uplativši odmah iznos od Din. 500.—, a Vejsil Hadžialić, industrijalac iz Pala za dobrotvora, uplativši odmah Din. 1.000.—. iz Mostara Gosp. Dr. Muhamed Ridžanović, internabski ljekar u Mo­ staru upisao je svoga sina Izeta za člana utemeljača, položivši odmah svotu od Din. 500.—, a još lanjske godine upisao je suprugu g. še rife h. isto za člana utemeljača. 252 iz Kotor Varoši Pododbor Gajreta u Kotor Varoši javio nam je, da su se za članove utemeljače upisali gg. Dušan J. Rakić, sreski poglavar i Muslafa Aganbegović, trg. iz Garića. Hvala i živjeli 1 iz Prnjavora Povodom unapređenja u 5. grupu I. kategorije g. Hf. Salih ef. Đozića povjerenika Gajreta u Prnjavoru, upisao se za člana utemeljača društva Gajret sa isplatom svote u 5 rata. iz Btleća Ibrahim Omerhodžić iz Bileće upisao se za utemeljača sa mjesečnim doprinosom od Din. 50.—. iz Bihaća Intematski ljekar u Bihaću g. Dr. Arpad Štencl. gradski lizik, od početka 1926./27. šk. god. do danas poklonio je Gajretu odnosno Gajretovom konviktu: u 1926.^27. šk. god. 18 viztta lr 30 Din. = Din. 540.— ; u 1927.^28. šk. god. 66 vizita a ’ Din. 30 =t= Din. 1350.—. Ukupno Din. 3.870.—. U znak zahvalnosti za ovo plemenito djelo nagradio ga Glavni Odbor diplomom Gajretova Dobrotvora, te mu ovim"flutem i/.ražuje svoju najtopliju zahvalnost. ч iz Visokog Pododbor Gajreta u Visokom upisao je za članove do­ brotvore gg. Ramadana Fetahagića i Mulagu Kazića, a dobrotvorski će doprinos isplaćivati u mjesečnim ratama po Din. 50. Živjeli plem eniti pomagači našega Gajreta! iz Travnika Ovih dana upisaše se u Travniku za članove dobrotvore Gajreta gg. Dr. Salih Tatarević, zubni ljekar, Hidajet Kulenović, sudija Окг. suda, Ragib Hadžiabdić, sudija Okr. suda, Mustafa Vehabović, sudija okr. suda i Ibrahim Krupić, sreski veterinar. Za članove utemeljače Gajreta upisao je svoja tri sinčića stari Gajretov radnik g. Ing. Uzejr Biser. Glavni Odbor Gajreta svima najsrdačnije zahvaljuje, ističući ovu gg. za primjer drugima. Прослава „Гајретове“ 25-годишњице у Бос Новом Још у мјесецу октобру прошле године, одржана je у Бос. Новом прослава »Гајретове« 25-годишњице, коју je органивовао »Гајретов« повјереннк г. Шукрија Сикнрнћ, жељезнички чиновник. Ради болести споменутог повјереника ннје нам стигао раније извјештај о одржаној прослави," него тек сада no оздрављењу г Сикирића. Ha програму прославе je била: бакљада и говори »Гајретових« радника и приватних лица, затим концерат са добровољним прилогом, који je особито успио, затим теферич, који je на жалост, ради кише, морао бити прекинут. Још je на програму била одређена ногометна утакмица, али je одређеии Клуб у задњи час отказао свој долазак. Материјални приход износио je Дин. 3.000.—, али je зато получен морални успјех и пут »Гајрету« у будућности отворен. Све хумане установе су учествовале у прослави као и угледне особе. И овим путем захваљујемо се цијелом грађаиству Бос. Новог као и свим установама, које судјеловаше приликом споменуте прославе и допринијеше њеном успјеху. Срдачна хвала и досадаљем повјеренику г. Сикиpnhy иа пожртвовности и агилпости. �Gajretove zabave i te/ertći u Lišnji Zakazana zabava u korist Gajreta i siromašne školske mjesne djece održna je dana 21. maja 1929., treći dan Kurbanbajrama, na najsvečaniji način. Još u ponedjeljak, pored bajramskih svečanosti, osjetila se veća živahnost sa pripremom oko zabave, a zorom rano u utorak gruvanje topova navijestilo je slavlje Gajretove zabave. Pošto su i naše žene želile da se i za njih održi zabava, to je u 9 časova bila bašča dupkom puna ženskog svijeta. Po­ zdravivši ih ovdašnji učitelj g. Balitić, upoznao je i naš ženski svijet sa velikom idejom Gajreta i pozvao ih na saradnju za Gajret i šta više pohađanje škole. Izvođenje ostalih tačaka programa potrajalo je do 12 sati, ali se veselje i kolo spojilo s muškom zabavom. širimo Gajretove misli, artikle i produkte, kako u našem musi. narodu, tako i među braćom drugih vjera, pa će onda Gajret među nama kao sunce zasjati. Već danas Gajret je naše okrilje u koje se možemo sklonuti i deblo uz koje se možemo pribiti. Pravo rekući, Gajret je naiš zajednički dom sa kojim se možemo ponositi što ga imamo, pa, braćo, ču­ vajmo g a i nastojmo da ostane kao najviši spomenik naše svijesti, te neka živi i napreduje naš dični Gajret.« Iza ur­ nebesnog klicanja prešlo se na deklamaciju »Bajramske žrtve« od Dr. Bašagića koju je majstorski izveo g. Sarajlić, dok je u višem zanosu izdeklamovao g. Bahtić »Prokletstvo Dželal paše« od Dr. Bašagića. Iza aplauza lijepo je recitovao g. Gvožđar »Na bairam« od Dr. Bašagića, a na svako udivljenje izvela su školska djeca »Đače i djevojče« od Dr. Bašagića. Osobito su Gajretovi članovi pomno odglumili pozorišni komad »Na bajram« od g. Muratbegovića i bili najurnebesnije aplau­ zom nagrađeni. Iza toga je nastao mehabet, kolo, tombola i Чланови Приређивачког Одбора недавно одржане Гајретове забаве у Санском Мосту, еа ннтомцпма Гајрета из Бихаћа сједе с лијева на десно. l. Повјереник Гајрета, Мехмед Алагић, подначелник; 2. Благајник Прив. одбора Никола Деров>а, дпеф Пореске управе; 3. Тајник Прив. одбора Др. Мило Прља, срески сконом; 4. Предсједнпк пододбора Гајрета у Бихаћу Осман Реџић; 5. ПодпредсЈедник Прив. одбора Мухамед Берибић, срески судија; 6. Префект Гајретова конвикта Сулејман Реџић, учитељ; 7. Члан одбора Божидар Маринковић, начелник; 8. Члан одбора Абас еф. Дуљковић, градски пмам; 9. Члан одбора Јово Брајић, предсједник »Побратимства«. U 15 časova je naš kadija g. Đozić otvorio zabavu i održao značajan pozdravni govor u kom je istaknuo razvoj, postanak i način opstanka Gajreta, njegov rad i zasluge Gaj­ reta. Istaknuvši zasluge osnovatelja Gajreta gg. Dr. S. Baša­ gića, Osmana Đikića, Kurtovića, Dr. Hasanbegovića, Ing. Čekre i neumornog generalnog sekretara Hamida Kukića, upoznao je prisutne i sa velikim odlikovanjem Gajreta od strane Nj. Vel. našeg junačkog Kralja Aleksandra, time što je dozvolio da njegov prvijenac a naš mili prestolonasljednik Petar bude Gajretov protektor, na što je među publikom zaorilo: »Živio Kralj Aleksandar, Kraljica Marija, naš mili protektor Petar i cio Kraljevski Dom I« Ujedno su bili pozdravljeni svi pioniri Gajretovi sa živio, a pomrlim sa »fatihom« i slava im! Pri koncu je rekao g. Đozić: »Nema dakle više pitanja je li nam kako muškinju, tako i ženskinju dopuštena i potrebna nauka ili ne? Mjesto toga danas stoji naš dični Gajret kao zvijezda i alem naše svijesti koji pokazuje put spasu. Uvijek je bila nauka jedini spas, a danas još najviše kada se po sposobnoeti procjenjuje čovjek, a ne više po bogatstvu, plemstvu ili bra­ datom kijafetu. Koliko ko zna, toliko i vrijedi. Gajretom ćemo doći do znanja, a znanjem do slave i manja. Stoga nam je sveta dužnost svim a da radimo i potpomažemo Gajret, da veselje i potrajalo do u kasno doba noći. Kako je ovo prva Gajretova zabava u Lišnji, tako se svemu mnogo posvetilo pažnje i bio je vrlo jak odziv, koliko iz same okolice Lišnje, još više iz Prnjavora, sa dobrovoljnim tamburaškim zborom. Zabava je prošla u najboljem redu i ostavila velik dojam i silan sjet na Gajret, zašto ide svaka hvala g. Bahtiću, učitelju, braći Tabaković, Avdi Haliliću, L. Ahmiću, Gvožđaru i ostalim članovima priređivačkog odbora. Naročita pak hvala svim gostima kao i g. Bećiragi H. Selimoviću, zborovođi tam­ buraškog zbora iz Prnjavora. Dobrovoljne priloge darovaše slijedeća gospoda: Dragan Lučić i Mile Kuzmanović po 100 Din., H. Salih ef. Đozić, Milanović pop Milan i Ivan Njemi po 50 Din., Mujaga Kvabić, Muhamed Softić i Ademaga Bakalbašić po 40 Din., H. Halil el. Sarajlić 35 Din., Sead Đozić 32 Din., Zaim Deragić, Smail Dujsić, Ahmedaga Softić, Latif Ahmić, Abdo Halilić, Miloš Milanović, Mehmed ef. Bahtić, Edhemaga Tabaković, Murataga Tabaković, gđa Marija Kuzmanović, Fatima Sarajlić, Safija L. Ahmić, Hajrija Dervišić, Hamuma Dervišić i Lutfija Gvožđar svi po 30 Din.; gđa Nura Tabaković i Subha Bahtić po 25 D in.; gđica Hasnija Redžić i Zineta Tabaković, Hedija Tetarić, Hatidža Korić, gđa Atifa Ahmić, Fatima Bilanović, gđica Izeta 253 �Korič, gg. Abid H. Bajić, Ham za Ahmić, Vid Moravac, Salih Čuran, Abdo Abdić, Mihailo Ružić, Andrija Kolobarić, Luka Cakelja, A nte Šim unović, Asim Tabaković, Savo Bogdanović, Muho Jašarević i Ramadan Gvožđar po 20 Din.; gda Nura Tičić, gg. Meho D ervić i Zaim Mehinagić po 15 Din.; gda Emina Dujsić, Hasnija Dedić, Sabiru Tabaković, Lutfija Gvožđar, Zuhra Tabaković, D erviša Dujsić, šećerka Halilić, Fatima Babahmetović, Mina Bojić, Begajeta Halilić, gg. Hucejiq Halilić, Milan Bukvica, Marko Kuzmajaović, Ostoja i Sim eun Kuzmanović, Hifzo Aščić, Mustafa Bašić, Ibrahim Cezim agić, A lija Spahić, Adolf Huber, Meho Halilić, Hifzo Gvož­ đar, Pero Bujak, Selim Krajišnik, Ibro i Šefko Curan, Vaskrsiie i Ignjatije Vuk, Redžo Bilanović, Mustafea Odobašić, Ale Palić, Mujo D elić i Ibro Mahunić po 10 Din. Ukupno Dobrovoljna tombola 1812.— Din. 591.— Din. Ukupan prihod Rashod 2403.— Din. 643.— Din. Izdato za sirom ašnu školsku djecu y3 = 880,— Din. č isti prihod za Gajret otprem ljen 880.— Dm. Svim a darovateljima najljepša hvala Povjerenik: H alil Sarajlić. na Pavajdolu «■ iS . Dne 2. augusta o. g. priređen je na Ilin-dan Gajretov teferič u Bjelem ićim a na Fayajdolu. Teferiću je prisu* sreski poglavar iz Konjica g čam para sa nekoliko ' i činovnika. Narod je u velikom broju i bez razlike ;~vjere j spola prisustvovao teferiču, a osobito su lijep prizor i ugodan dojam davali Humliaci i Humkinje, koji svake godine izlaze na planinu u ove krajeve. Naroda je bilo oko 1500 duža. JU Kad se sav narod iskupio, načelnik Bjelemića g. Ferhat Kurtović ispred naroda je pozdravio Poglavara Sreza, a za ovim podijelio mu riječ. Sreski je Poglavar pozdravio prisutne, lijepo im zahvalio na tako velikom brojčanom odzivu, a po tom na vrlo zgodan način rastumačio im ciljeve i svrhu društva Gajreta, te ih zamolio da svakom zgodom i n a svakom mjestu potpomažu Gajret, kojemu je zadaća da potpomaže u kulturnom promi­ canju naš siromašni narod, a naročito težaka, koji je po pri­ rodi nadaren, te bi školom polučio najbolje uspjehe u kul­ turnom pogledu, s čim je u uskoj vezi državno napredovanje. Govornik je na slušaoce učinio izvanredan dojam ugod­ nosti kad je spomenuo da s e od srca veseli što vidi da se bratski slažu i da su pravi potomci svojih harnih predaka, jer da su i oni im ali to svojstvo ljubavi i sloge, kako jedan spram drugog, tako svi spram svoje grude. Ovom se prigodom dotakao teških prilika unazad 10 godina i mnogih neugod­ nosti, što ih je naš narod podnosio m im o i trpeljivo sve do časa svoje bratske slobode, koju treba da cijene u istoj mjeri, kao i onoga V elikog Muža, koji je izvojštio tu slobodu i uje­ dinio braću Srbe, Hrvate i Slovence u jednu državu. Poslije ovih riječi gromko dolinom odjeknu: »Slava Velikom Kralju Petru 1« — »Živio Kralj Aleksandar!«. Klicanje se obnovilo u više navrata, a onda se prešlo na slobodno veselje: bacanje kamena, skakanje na mješinu i t. d. i t. d. Tom prigodom pokupljen je dobrovoljni prilog u iznosu oko 2.000 Din. Sjutradan pala je rodna kiša, te je narod raspojožila, jer v e le : »S ovom kišom ljetina je otpjevala — nema gladi«! 254 u Kolor Vajoti 21 prošloga m jeseci, pododbor Gajreta u Kotor VHrošii priredio je svojim članovima i prijateljima Cajrclov leierič u opšlini Vrbanjdma, nedaleko Kolor Varcša (šcsl kilometara) koji je u svakom pogledu uspio iznad svakog očekivanja, a naročito u svrsi za koju je i pripremljen - širenju ideje Gaj. reta i buđenju svijesti ra Gajret u kotorvaroekom srezu. Program teleriča je bio: 1. Iza podne namaza učenje Mevludi šerila u tamošnjoj džamiji, i 2. Teferič na polju, početak u 2 sata po podne; a) Pozdravni govor, b) Predavanje o Gajretu, c) Deklamacija i d) Trke i igre teferiča. Dan je bio oblačan i maglovit, ali nije om eo ni jednog pravog prijatelja da ne dođe na ovaj teferič. Džamija je bila prepuna i muškog i ženskog svijeta. Mevlud je proučen tiho i lijepo uz pucnjavu prangije i podijeljena limunada i šečer u fišecima. Po izlasku iz džamije otišlo s e odmah na priprem­ ljeno mjesto za teferič, gdje se je brzo okupio sav pridošli svijet, okolo 300 na broju. Na ovaj teferič došli su iz grada gg. Dušan J. Rakić, sreski poglavar, Dušan Mlađenović, sveštenik, Dr. Satler i drugi još ugledniji prijatelji, braća srpskopravoslavne i rimokatoličke vjere, te iz sam e opštine nekoliko uglednijih seljana, među kojima valja istaći im ena gg. Damjana Đurića i Nike Piličića, vijećnika tamošnje opštine. -Qvakav teferič, pravo skup braće svih triju vjeroispovjesti, svakog je teferičliju uzbudio do ganuća i izgledalo ie, da to nije teferič nego čisto manifestacioni skup braće koji su se skupili da iskažu jedni drugima svoju ljubav i zado­ voljstvo. Među takvima, ustao je predsjednik pododbora Gaj­ reta g. H. Husein ef. Tabaković, uzbuđen ovakvim skupom braće i očito zadovoljan, zahvalio se svima na posjeti i odrivu, te na kraju izjavio da pododbor Gajreta sa ovim dobiva priznanje za svoj dosadašnji rad i novu snagu za budući rad u ovome srezu. Poslati su pozdravi uz oduševljeno klicanje sa »živio«, Nj. Vel. našem omiljelom Kralju Aleksandru i pred­ sjedniku Kraljevske Vlade generalu g. Petru Živkoviću. Iza ovoga održao je vrlo lijepo i uspjelo predavanje o Gajretu g. H. Hilmija Numić, šer. sudac, u kom je u kratko iznio Gajretov rad od prije 25 godina pa ovamo, te upoznao o budućem radu Gajreta, pozivajući sviju i svakoga da po­ mogne Gajret koliko ko može, ne obazirući se jedan na dru­ goga. Pjesmu »Zapisi« od g. Nazifa Resulovića deklamovao je marljivi đak II. razreda realne gimnazije Rifat Hadžiselimović, a potom održane su trke, momačka i dječačka, uz na­ grade, te bacanje kamena s ramena i t. d. i uz tamburaški zvuk kola i pjesama nastavljen je mehabet i igranka, te spremljena zakuska za goste. U najvećem jeku teferiča, zadovoljan do vrhunca i pri­ premom ovog teferiča, a u kolu svoje braće ustao je ugledni težak iz sela Večića, opštine Vrbanjci, g. Damjan Đurić i u svom e pozdravu, između ostalog, rekao je što je vrijedno za­ bilježiti, s obzirom na budući rad: da mnogo žali da ranije, a i u većem broju, nije njihov težak pravoslavne vjere bio obaviješten o ovome teferiču, jer bi bez sumnje u većem broju se odazvali, a to bi bilo i potrebno, a i od velike koristi, da se braća, bez razlike vjere, sastaju u što većem broju na ovakovim zgodama. »Mi smo braći muslimanima mnogo dužni, rekao je on, jer su oni nas štitili, ne samo, kako neko kaže., iza oslobođenja, a neko iza prevrata, nego i prije kada je tuđin ovdje vladao i kada smo bili u najtežem položaju. Mi pravoslavni Srbi ne odgajamo naše omladine u nacionalnom duhu kako treba, kao muslimani, mi se znamo samo rakijom zabavljati; kao n. pr. što je kod mene, na Đurđev dan koji je dan moja krsna slava. Ja slavim samo sa rakijom i moja djeca toga dana samo viđaju da ja pijem rakiju, a muslmani koji proslavljaju isto taj dan, kao Jurjev dan, obuku se lijepo. �sebe i svoju djecu, trezveni, pa izlaze na zelen i t. d. i njihova djeca u mnogo boljoj uspomeni nose taj dan.« Na ovo mu je odgovorio u im e pododbora Uajreta i zahvalio se g. Seiiinaga Hadžiselimović rekavši; »Pododboru je Gajreta u Kotor Varošu vrlo drago, kad vidi da je i sre­ dina njegovih članova i prijatelja puna ljudi koji žele na­ predak Gajretu i braći muslimanima, koji slobodno i iskreno iznose primjedbe i ističu svoju žalost, koji priznaju javno dug svojoj jednokrvnoj braći i njihovo dosadanje bratsko i prija­ teljsko držanje i rad i koji to na ovakovim zgodama javno Милош Јевђснић потребне столове и столице. Уопште око приредбе теферича помагалн су н ншлн на руку спп. на које сс Пододоор ооратио. Тако je iipcno:) стпарп обавл.ен бесплатко no еисднтернма rr. Алфреду Голдбергеру и Душаиу Ковачевићу. Ha тефсричу je била изложена всома успјела томболп, коју je женскиње из Бос. Брода норадило. Hajuiiiiie конада израдила јс гђица Алија Хоџић. Kao и увијек, посјстио je овај те(|н!рич готопо цијели Пододбор »Гајрета« из Дервенто. Оенм тога унало je у очи, да су теферич поејстили предотавинци свих културпих друштава у Бос. Броду, међу љима чланови »Просиете«, »Напретка« и Пјсвачког Друштва »Mapriih«. Моралнн усијех тсфсрнча duo je одличан. a mrru тако и у материјалном ноглсду норед редовннх издатака. теферич je изванредпо успио. Главнн Одбор je врло задбвољан постигпутим успејхом onoi' теферича, иа овим путем изричо хвалу у ирпом реду ирнједном Пододбору и оеталим чланоиима и прпјател>има »Гајрста«, а-затим цијелом грађаиству Бос. Б|к»да, иарочнто rr. пук. Стојан^' Бсговићу и Милошу Јсвђснићу, na њнхопој цугретљивости и nouohu, и rr. Голдоергеру и Ковачсвнћу. .Синма пскреиа бЛагодарност! u Travniku 11. avgusta održan јвчи Travniku vrlo uspjeli narodni Gajretov teferič, na starom gTadu. Пододбор Гајрета у Штипу, са својим прсдсједником , Хусеином Јахићем. ističu. Pododbor Gajreta u jiotor Varošu će nastati da se i u buduće bratska saradnja na općem boljitku našeg naroda sve triju vjeroispovijesti uzgoji i .održi i međusobno pomaganje i prijuteljsivo bude Sto tješnje i ieknnnje,. Clst prihod od ovoga teleriča bio je Din. 1 0 8 1 .-. Prodato je ciglu Gajretovog dotjja za Din. 154.—. Režiju teferiča podmirili su u svemu gg. Mustafa Spalio, lla sib Spahić, Mustafa Pličanić i Sabit Hozić; a Mevluda: Muilafa Dizdar, H. M. Karaselimović, ‘S. i R. Hoizć, Mehmed Ćuuš, Selimaga H. Selim ović, Kasim Mujezinović, Hamid Tu­ zi ić, Edhem Sarajlija, Husein Zaimović, Muharem Djzdar, Saliliaga Salihagić, H. Hilmija Numić, Zulfo Ibričić, Huso Tatar, Ahmet Smajlagić, Mahmut Čauš, Šerif Pervančić, Zaim ef Osmančević, Raif Alagić i Hasib Spahić. Da je ovaj prvi Gajretov teferič u svemu uspio ovako lijepo im a se zahvaliti svima Gajretovim članovima i prija­ teljim a, a naročito je vrijedno spomenuti imena trojice ta­ mošnjih trgovaca, agilnih i vrijednih, g g. Mustafe Spahe, Hasiba Spahića i Mustafe Pličanića, načelnika općine, koji su složno i jedini pripremili sve potrebno za goste, te uložili najviše i svoga sopstvenog truda da ovaj Gajretov teferič u njihovoj opštini ostavi kod sviju učesnika najljepše utiske i zadovoljstvo. у Бос. Броду У нсдјел.у. 7. о. мј., одржин je тсфсрнч »Гајрети« у блнзинн Бос. Брода, на којему je било чистог прнхода Posjeta teferiča je bila vrlo velika, naročito sa strane mu­ slimanskog svijeta i braće Srba-pravoslavnih koji makar su u našem mjestu malobrojni posjetiše ovaj teferič u lijepom broju. Među posjetiocima bili su i podžupan g. Bilčević, kao i komandant mjesta puk. g. Bošković, te gradonačelnik g. Sujoldžić. Na teferiču je koncertovala glazba ondašnjeg Građanskog * * * , p, se ra!vila , rl„ ugodnu zabav. sa rasnim taškama programa sve do kasno u noć. Stari grad je bio vrlo lijepo osvijetljen električnom rasvjetom i vatrometom. Na teferiču je izabrana kao »Mie Gajretova Teferiča« simpatična gđica Šamija Dukatar, koja je dobila najveći broj glasova. Bratska društva »Prosvjeta« i »Napredak« bijahu također zastupljena, dok na žalost bratsko društvo »Uzdanica« ne bi niti po jednom članu svoga odbora zastupljena izuzev one, koji izabrani na posljednjoj glavnoj skušlini ne htjedoše se primiti časništva, ne dajući akciji »Uzdanice« osobiti značaj. Materijalni uspjeh priredbe je također vrlo lijep. Добровљнн трнлозн Гајрету из Коњица Пододбор »Гпјрета« у Коњнцу дозначно нам je Дпп ion—, коју je своту положио »Гајрсту« г. Сулејман еф. Соколовић, прнликом смрти мерхум Сакиб еф. Коркута, иошто није могао приспјети на џеназу, те je уштеђсни трошак да[н)нао »Гајрсту«. Хвала и жпвио! ДИН. 4.138.— . из Власенице Ha теферпчу je судјеловало много свијета пз Босанског и Славонског Брода, Дервенте те околних села. Рачуна се, да je било присутних преко 10оо душа. Пододбору je ставио на расиолагање Команд. Жељез. Команде у Слав. Броду пук. г. Стојаи Беговић и Шеф Станице у Бос. Броду r. Повјереник »Гајрета« у Власеницн г Фаик Куртагић дозначио нам je Дин. 348.—, које je сакупио пред џамијом r. Мехмед еф. X. Омеровић, као добровољне прплоге за »Гајреет«. Сакупљачу и дароватељкма топла хвала. 255 �из Дервенте u džamiji u Rastoki Din. 2 5 7 - - ; Ramadan ef. Granulić u Krasuljama Din. 8 0 . - ; Husein ef. Omanović u Kumičaki Din. 121.50; Mehmed ef. Zukanović u Dubočanima Din. 104.25; llamdi ef. Zukanović u Krasuljama Din. 55.—. Пододбору »Гајрета« у Дервснтн донио je као дар за »Гајрет« г. Милан Поповић, трговац нз Подновља: 27 килогргм а с у х и х ш љ ива. Шљнве he се уновчити н утржак дозначитн Главном Одбору. Плсменитом дароватељу искрена хвала. je topla blagodamost. из Оштреља, Фоче, Љубушког и Ливна iz Uijaša Požrtvovnim imamima i plemenitim darovateljima neka Povjerenik Gajreta u Ilijašu g. Mijat Kuraja prigodom jednog malog teferića od 5 ljudi kod posjednika g. Omera Spahića u Solakovićima skupio je za Gajret Din. 105.— do­ brovoljnih priloga i doznačio Gladnom Odboru. Задњих дана приспјели су слиједећи добровољни ирилози »Гајрету«: Пододбор из Оштреља дозначио je Дии. 500.25, Бивши повјереник Гајрета у Оштрељу г. Мехмсд Хавић ноелао je Дин. 790.— укупљених прилога од радника Шум. Инд. Прсдузсћа Добрљин. Пододбор у Фочи Днн. 996.—, и г. Садик еф. Саднковић из Љубушког Дин. 275.— . Свима то iiлa хвала! iz Zenice Госп. Наеих Рсповац, судија Окружног Суда у Сарајеву сакупио je на сабирни арак своту од Дин. 290.— добровољних прилога за »Гајрет«. Сакупљачу и дароватељима нскрена захвалност. Ravnateljstvo Industrije Gvožđa d. d. Zenica votiralo je Gajretu odobrenjem XXIV. redovne glavne skupštine svojih akcionera dobrovoljni prilog u iznosu od D in 20.000.— (dva­ deset hiljada dinara) i odmah ga doznačilo. Госп. Мустафа Мулалић, секретар Пододбора у Ливну даровао je »Гајрету« своту од Дин. 500— . Вриједном сарадннку нашег друштва искрена хвала. I ovim putem najtoplije se zahvaljujemo Ravnateljstvu gornjeg Preduzeća na plemenitom daru. Ovaj gest Industrije Gvožđa neka bude primjer i ostalim sličnim preduzećima. iz Sarajeva iz zgosce -rr tuiKun/ Gosp. Naših Repovac, sudija u Sarajevu sakupio je na sabirni arak i predao "našoj blagajni Din. 290.—. Povjerenik Gajreta u Zgošći g. Mustafa Mulić poslao nam je sa ostalim prihodom i Din. 20.— od njegove kurbanske kožice, poklonjene Gajretu! — Hvala! Građevinska sekcija u ‘‘Sarajevu sakupila je međUL_činovništvom Din. 100.— dobrovoljnih priloga po g. Sulejmanu Saridžiću. Југосл. жељезничари" v t бродарИ, Гајрету Дин. 200.— i. Сарајево, iz Zvornika Povjerenik Gajreta u-Z vorniku g. Ibrahim ef. Šehić do­ značio je Din. 287.— sakupljenih priloga. Повјереник Гајрета у Зворнику г. Ибрахим еф. Шарић, срес. шер. судија, дозначио je Главном Одбору своту од Д и н. 287.— као сакупљене »сергије« у срезу зворничком. Горњћ износ сакупише слиједећа гг.: Ссли$с Селимовић, имам, Витиница Дин. 50.— ; X . Шериф Мујаковић, имам, Теочак Дин. 70.50; Сулејман X. Хасановић, ђак, Зворник Дин. 23.— ; Абдулах Хоџић, ђак, Зворник Дин. 20.— ; Мехмед Саханић, ђак, Зворннк Дин 15.— ; А хмед Мулалић, ђак, Зворник Дин. 27.— ; Мула Реџеп Мехмедовић, имам, Кула-град Дин. 28.— ; Сејфо Суљкановић, имам, Рајинцп Дин. 32.— ; Реџо Реџић, имам, Каменица Дин. 17.— ; Хафиз М умин Ахметовић, имам, Међеђа Дин. 4.50. Сакупљачима и дароватељима искрена захвалност! iz Tuzle Pododbor Gajreta u Tuzli doetavio nam je Din. 237.50 sakupljenih priloga za Gajret. Oblasna Samouprava u Tuzli darovala je i za ovu godinu svoj doprinos od Din. 5.000.—. Svima iskrena hvala! iz Ključa Na zamolbu povjerenika Gajreta u Ključu g. Osman ef. Beganovića sakupili su na Bajram u džamijama slijedeći imami Din. 850.75, koja je Gajretu već i doznačena: Ali ef. Adžamović u St. džamiji u Ključu Din. 62.— ; Smnil ef. Bojić u Novoj džamiji u Ključu Din. 140.— ; Cerim ef. Omanović u džamiji u Hrustovu Din. 31.— ; Ali ef. Filipović 256 Povjereniku i darovateljima topla hvala! Ц Bijeljine Pododbor Gajreta doznačio je Din. 150.—, koju svotu : sakupile gđice Derviša Pašić i Refka Grošić kao dobrovoljne priloge za Gajret. I Živjele svjesne radenice! iz Dervente Gosp. Mustafa Tirić, poreznik iz Dervente sakupio je pred džamijom svotu od Din. 84.50. Gosp. Muharem Pujagić, povjerenik iz Kotorskog sa­ kupio je pred džamijom u Kotorskom Din. 73.— a g. Abdulah Spahić, direktor ovdašnje podružnice Prve Hrvatske Štedione darovao je Din. 10.— u im e dobrovoljnih priloga. Glavnom Odboru doznačeni su slijedeći dobrovoljni pri­ lozi: Pododbor Gajreta u Derveti Din. 755.— i Din. 100.— ; Pododbor Gajreta u Trebinju Din. 365.25 i Pododbor Gajreta u Gor. Vakufu Din. 175.—. Poznata tvornica manufakturne i tekstilne robe iz Češke Josip J i r 8 a, koja ima svoja skladišta u Slavonskom Brodu, darovala je preko svoga zastupnika gospodina Abdulaha F. Porobića u Derventi, u gotovu Din. 100.— kao dobrovoljni prilog za Gajretov teferič, održan 2. juna u Derventi. Osim gom ieg priloga u novcu, darovao je gosp. Josip Jirsa, putem zastupnika g. Abd. Porobića, dvije krasne elike na svili za tombolu, u vrijednosti od Din. 400.—, a osim toga je poklonio ukusno štampane ulaznice za Gajretov teferič u Derventi, na kojima je na pozadini bila zgodna reklama spo­ menute češke tvornice. Na gornjim lijepim darovima i pažnji prema Gajretu, mi se najljepše zahvaljujemo gosp. Josipu Jirsi, čije proizvode preporučujemo svima našim prijateljima. Osim gornje tvornice poslala je za Gajretov teferič u Derventi novčani prilog od Din. 2 0 0 .- Tvornica tjestenine i paromlin »Karolina« u Osijeku te Din. 1 0 0 .- Tvornica ciko­ rije Ilinka Franka Sinovi Zagreb, koja se i do sada uvijek �sjetila svih Gajretovih priredbi u Derventi, poslavši uvijek svoj prilog u novcu. Prilagačim a gornjih darova, kao i svima drugima koji dadoše dobrovoljni prilog za teferič u Derventi, Gajret se srdačno zahvaljuje i kliče im živili! iz OraŠja Prilikom osnivanja Pododbora u Orašju sakupljena je svota od Din. 820.—. из Б ихаћа Жеиски Гајретов Пододбор у Бихаћу дозиачио je Диц. 815.50, које je сабрао на својим сијелима од 6. маја до данас као добровољне прилоге Гајрету. Karabegović Din 66.— ; pred Sukijom džamijom gg. Ibrahim Krzić i M. Smajić Din. 140.50; pred džamijom u Krivaji imam g. Smajil ef. Vuković Din. 34.— ; pred džamijom u Seonoj imam g. Hašim ef. Aliefendić Din. 64.—; pred džamijom u Gostoviću imam g. Mustafa ef. Skelić Din. 107.— ; u Vukoviću imam g. Arif ef. Parić Din. 81.— ; u Ševarlijama imam g. Mula Sadik Durmić Din. 60.— ; u Kovačima imam g. Hasan ef. Ibrić Din. 60.— ; u Suhompolju imam g. Mustafa ef. Salihović Din. 79.— ; u Garama imam h. Đulaga Džerzić Din. 22.— i u Peroviću imam g. Salih ef. Imamović Din. 60.—. Od kurbanskih kožica sakupljeno uz Bajram Din. 100.—. из T vp n je — П урачић Г. Фехим Салихбсговић из Турије—Пурачић дозначио je Дин. 260.— као утржак сакупљене хране. из Рудог Асим Кадриспахић, повјереник у Рудом сакуиио Дин. 57.— прилога. из Чајнића Повјереник Гајрста у Чајничу г. Неџибег Прашо сакуиио je у свом мјесту Дин. 800.— добровољних прилога и утржак од Сакунљеннх курбанских кожица, који je износ и дозначио Главном Одбору са осталим приходом. Г. Праши и племенитим дароватељима прилога нека je наша искрена захвалиост! из Љубушког Narodni Ijekar g. Sadik Sadiković doznačio nam je Din. -710;.— na blok sakupljenih priloga za Gajret. Г. Халил Сарајлић; повјереник Гајрета у Лишњи, са повјереником из Прњавора г. Хафиз Салихом ЋозићеЈ ређивачким одбором недавно одржане забаве у Jlmui ододбор Гајрета у Љубушком дозначио нам je Дин. :ао утржак од распродатих дарованих курбанских ко- i i u u i K Кожице су даровали слиједећи: no 2 комада: Али еф. Орман, Касим еф. Садиковић, Хамди еф. Бутуровић, Хасанага Грујпћ; no 1 комад: Абдулах еф. Садиковић, Садик еф. iz Lišnja Садиковић, Алагиница Махић, Хасаи Махић, Хасанага БиPovodom održanja god. ispita i hatmi djece lektebiлнћ, Мустафа Ћеримовић, Сулејман Муминагић, Махмутага ibtidaije u Lišnji svršilo je 17 djece Kui^ni-kjerim i tom Лалић. Дии. 50.— даровао je Мулага Дауповић умјесто коprilikom je dao teferič svečar g. Ibrahim Halilić iz Purača, жица и Дпн. 10.— Мустафа еф. Ћерић . na kom je sakupljeno za Gajret Din. 74.—. Ovaj svjetao pri­ Сакупљачима и дароватељима топла хвала и живјели! mjer g. Halilića treba pohvaliti s tim da se i drugi u njega ugledaju. из Пљевља iz Prnjavora Prilikom Kurban-Bajrama sakupio je povjerenik Gajreta u Prnjavoru g. Hf. Salih ef. Đozić nekolike kožice i prodao ih za Din. 260.—, a darovaše ih slijedeći; 1 goveđu od Din. 140.— Hf. Salih Đozić; po 1 ovnovsku: H. Mustafa Softić, Adem i Ćamil Bakalbašić te Mujaga Kvakić svi iz Prnjavora. Glavna zasluga za priloge sa sela pripada šer. sudiji g. Muharem ef. Krajiniću, poznatom Gajretovom radniku, pa mu Glavni Odbor i ovim putem izriče svoje priznanje i hvalu. Ujedno se zahvaljujemo kako i ostalim sakupljačima tako i darovateljima priloga. iz Maglaja Pododbor Gajreta u Maglaju doznačio je Glavnom Od­ boru Din. 991.50 dobrovoljnih bajramskih priloga, koje sakupiše: Pred Kuršumlijom džamijom gg. Ibrahim Ćejvan i Fadil Muradbašić Din. 118; pred Fazlipašinom džamijom g. Mehmed 0 Курбан-Бајраму дароваше питомцима Гајретова конвикта у Плевљу слиједећа гг. дар у месу и то: Абдулах Мулаховић, Фаик Селмановић, Узеир Чинара, Дервиш Шећеркадић, Сејфо Шећеркадић, Алиј Чаушевић, Сулејман Пашовић, Шериф Бачевина и Мухамед X. Смаилarnh. Дароватељима испред наше омладине искрена хвлаа! iz Kolor Varoši G. g. Omcr ef. Jelčinović u selu Vraniću i Himzo Mujkanović, težak u Basićima, sakupili su na molbu pododbora na Bajram slijedeće priloge: 1. 1 kurb. kožicu (Din. 40) Dedo Dedić; po Din. 5: Omer Jelčinović, Šakir Dedić, Said Silnović, Dedo Silnović i Nura Silnović; po Din. 4: Sida Gjuvelek (5 jaja); po Din. 3: Paša Silnović, Nazifa Silnović, Redža Muran, Mahmut Mehmedović, Mina Muran (3 jaja), Pemba Mehmedović, Bego Mehmedović i Ibrahim Mehmedović; po Din. 1: Adem Mehmedović i Kađira Mehmedović (2 jaja). 257 �2. po 1 lturb. kožicu (Din. *10), Zejna Husić, Ćamil Mujkanović, Saća Mujkanović i še r if Mujkanović; po Din. 10: Muharein Mujkanović, Fatinia Mujkanović i Idris Mujkanović; po Din. 3.20:: (ili 4 jaja) Hasiba Jusufović, Nura Saćić, Saida Mujkanović, Feha Husić i Huso Husić; po Din. 3: Tahir Ju­ sufović, D erviš Sačić, Salih Saćić, Mumin Mujkanović; po Din. 2 ; Nura Saćić, Mina Mujkanović, Paša Mujkanović i Mina Mujkanović; po Din. 1.60 (ili 2 jaja) Rebija Saćić, Alija Muj­ kanović; Din. 1: Rebija Sačić; Ukupno Din. 327.40. — Svima sakupljačima i pleme­ nitim darovateljim a duguje se lijepa hvala, a naročito g. g. Jelčinoviću i Himzi Mujkanoviću. 3. U džamiji šip rage na sergiju ukupljeno na Bajram Din. 76. — Predgovor održao g. H. Osman Džubo i pokupio prilog. 4. U čaršijskoj džamiji na sergiju ukupljeno Din. 130.—. Predgovor održao g. H ilm ija Numić, šer. sudac, a sergiju prostro i pokupio dobrovoljne priloge g. Edhem Dizdar. Srdačna hvala i Bog im platio! Prilikom održanja I. Gajretovog teferiča u Kotor Varošu 21 maja t. g. proučen je Mevludi-Šerif u džamiji i sakupljeni slijedeći prilozi: po Din. 50: Raif Alagić i Hasib Spahić; Din. 32: Selimaga H. Selim ović; Din. 20: H usein Zaimović; Dii^_10: Muharem Dizdar; Din. 8.50: Šerif Pervančić; po Din. 8: Edhem Sarajlija, Zulfo Ibričić i Huso Tatar. U naravi darovaše-šećera: po 5 kg.; Mustafa Dizdar, H. M. Karaselimović, Safcit i Rasim llozić; po 3 kg.: Mehmed Čauš i Hilmija ef. Numić; po 2 kg.: Salihaga Salihagić i Mahmut Čauš; po 1 kg.: K. Mujezinović, Hamid Tuzlić, Ahmet Smajlagić i^Žaim Osmančević. Prilikom održavanja teferiča u Kotor Varošu sakupljeni' su slijedeći prilozi: po Din. 60: Niko P iličić; po Din. 50: Latif Petarić, Mujaga Agan, Mujaga D. i Đuro Danga; po Din. 30: Poglavar Sreza " r iv a n Pelenta; po Din. 20: Sabit Hozić, Mujaga Smailović, Selim aga G. Selimović, Dr. Satlerv Pop Mlađailiović, Salihaga Salihagić, D iša Tešić, Ahmetaga Plićanić, Omer A lekić^ Mato Bilajiović, Lukić, M. Stefanović, Mehmed Selm an i Juro Subara; po Din. 15: Raif Alagić; po Din. 10; Ante Marković, Adem Fufić, Mehmed Spahić, Hasibov, Rade Ivković, Harno Tuzlić, A \d o Smailović, Ahmet Lih, Ređo Medara, Bego Matrek, Ibro Plićanić, Nazif Alkić, Đafo Opakić, Ale Prlja, Ahmet Hadžirić, Bećo Dugonjić, Ahmet Turan, Ramo Ramić, Alaga Alagić, Muharem Dizdar, Z. Osmančević, K. Korić, H. Numić, Peljo Svjetlanović, Mehmed Čauš, Suljaga Varešović, Serdija Salčinović, Šaban Ramić, Abdurahman Fazlić, H. H usein Lemić, Mujezinović; po Din. 5: Said Alagić, Meho Hibić, Huso Ćejvan, Zaim Turan; Daut Avdić, Ale Spahić, Šakir Plićanin, Milan Kuzmić, Mile Gavrić, Ahmet Avdić i Din. 1: Anto Bjelobrk. Ukupno Din. 966.—. Zatim je sakupljeno na blok I. Din. 72.— i na blok II. Din. i>2.—. Svega je sakupljeno Din. 1.235.—. Kežiju oko priredbe spom enutog teferiča sn osili su većim dijelom sam i članovi društva. Tako su poklonili Gajretu: 1 janje (Din. 100). 18 kg. rakije (Din. 360) i 1 kola za dovoz (Din. 60): ukupno Din. 5 2 0 — poklon g. Mustafe Spahića; Sitne stvari (Din. 14). 1 janje (Din. 100), cigarete (Din. 72 50,1 1 momak posluga (Din. 15) špaga, novine, ekseri (Din. l-> šteta (Din- 100); ukupno L'in. 313.50 poklon g. Mustafe Plićanića; 1 janje (Din. 1.00), 12 1 rakije (Din. 240), 1 kola za dovoz (Din. 60) i 1 momak nadnica (Din. 15); ukupno Din. 415.— poklon g. Hasiba Spahića; Brzojav Kralju i Predsjedništvu Vlade (Din. 61), 15 kg. kruha (Din. 75) i druge stvari (Din. 50); ukupno Din. 186.— pcklon g. Sabita Hozića. Ukupno su darovali Gajretu Din. 1.434.—, pa im se Gajret najtoplije zahvaljuje i neka bude primjerom i ostalim članovima Gajreta u drugim mjestima. 258 Nadalje su sakupile žene Din. 115.— i to: Din. 50: Nazifa Plićanić; Din. 20: Šećira i Azcmina Plićanić; po Din. 10: Fata Spahić, Mućelefa Alagić, Mina Zuhrić i Alibegovica Dedić; Din. 5: Zuinra 11. Selimović; Svima sakupljačima i velikodušnim darovateljima pri­ loga iskrena hvala od Glavnog Odbora Gajreta i sv e njegove omladine! Živjeli! Prilozi u bajramskim kožicama iz Tuzle Pododbor Gajreta u Tuzli doznačio nam je Din. 183.— kao prihod od prodatih kurbanskih kožica, ukupljenih za Gajret. iz Lišn/a Povjerenik Gajreta u Lišnji g. Hafiz lla lil Sarajlić, imam, sa ostalim prihodom za Gajret doznačio nam je i Din. 20.— od^ v o je Gajretu darovane kurb. kožice. Još je sakupio Din. 885.— /dobrovoljnih priloga za Gajret. iz Štipa „ Pododbor Gajreta u Štipu doznačio nam je Din. 150.— od probanih 5 komada kurb. kožica, a koje su darovali gg. lladži Redžep Hasan, Mehmed Hadži Mustafa, Deinir Bajram, Ali Riza Adžem i АЦ beg Izet.. ~iz Bos. Dubočca \ GoSpTIAgan Sinanović iz Bos. Dubočca poslao nam je Din. 120.— od prodanih ukupljenih kurbanskih kožica. Sakupljačima hvala! i plemenitim darovateljima najljepša I 1 iz Bugojna Pododbor Gajreta u Bugojnu doznačio je Gl. Odboru ■ Din. 905.— od ubranih kurb. kožica, koje darovaše slijedeća gg: po 1 govedu i 1 braviju: Sulejmanbeg Rustanpašić; 1 go­ veđu: Mustafa Bećirbegović; po 2: Alimed Sađiković; po 1: Bećirović Hašim, Hadžiahmetović Ibrahim, Bušatlija Sabira h., Hafiz Hajdarbeg Rustempašić, Alibeg Rustempašić, Raif Sulejmanpašić, Muharem Karadža, Ibrišim Ždralović, Muliamedbeg Sulejmanpašić, Sulejman Hadžibegović, Ibrahimbeg Sulejmanpašić, Alija Hegić, Ramo Bašić, Abid ef. Učambarlić i Idrizbeg Idrizbegović. Plem enitim darovateljima naše iskreno priznanje i za­ hvalnost. iz Bihaća O Kurban Bajramu sabrao je Muški Pododbor Gajreta u Bihaću 16 komada kurbanskih kožica, 100 kg krumpira i 140 Din. u gotovu; svega skupa u vrijednosti od 1.028.— Din., a darovali su: po 200 Din. Jusuf Jakob Levi, Bihać (100 kg krumpira po 2.— D in.); po 100 Din. Mehmed Hapanović, putnik iz Skoplja; po 10.— Din.: Osman Suljić, (Bos. Otoka), Husejinbeg Ibrahimpašić, Bećir ef. Tatlić i Hasan A. Saračević svi iz Bihaća. — Kurbanake kožice prodane su za 688._ Din. a darovali su ih; po 3 kom. vojni logor; po 2 kom. Nazif ef. Salihodžić; po 1 kom. Džaferaga Redžić (goveđu), Hasan ef. Cavkić, Bećiraga Četić, Smail ef. Delić, Hasan ef. Dedić, Nurijaga Midžić, Asim ef. Midžić, Emin Kasumović, Zejnil ef. Delić, Ibrahimaga Hadžiabdić i Halidaga Zjakić. Od strane Gajreta neka je svima najljepša hvala! �Дарови Гајрету iz Prnjavora Pri svečanosti »Pesah« bajrama g. Mihaela Finkelstajna apotekara u Prnjavoru ubrato je dobrovoljnog priloga za Gajret Din. 200.—, koja je svota već i doznačenu. I ovim putem izražava so topla hvala g. apotekaru Finkclstajnut из Тузле Прллпком прошлог Курбан-Бајрама даровапте месо пнтомцнма туаланског конвикта слиједећа гг.: Др. Авдо Хасаибеговић, Шукрија Алагић, Кадрага Куiionjih, Мехмедбег Моранкић, Џемплага Твладбашић, Исметага X. Ефендић, Махмутага Куноснћ, Осман еф. Влловић и Ибрахим еф. Имшировић. Хвала н живјелиј из Нове Варошн Гајретов Пододбор из Нове Вароши сакупио je за Гајрстову томболу разних предмета као: чеврма, рубаца махрама и т. д. j ; ' ' Племепитим дароватељима искрвпа хвала! „Jovan Cvijić“ u kolu Gajretovih radnika Predsjednik Saveza Zufer Musić, Gajretov pitomac iz Plava izvješćuje nas da su svi članovi < »Jovana Cvijića« bez razlike vjere cijeneći i odobravajući rad i ideju[društya Gajret, svi jednoglasno stupili u kolo Gajretovih radnika, te su skupštini 9. VII. t. g. svu.im ovinu sjiomenutog društva poklonili Gajreta. Imovina je većinom u knjigama, a gotovina je iznosila Din. 294.— Din., koju su odmah doznačili Glavnom Odboru, a knjige predali Mjesnom- Odboru Gajreta, da bi mogao osnovati svoju knjižnicu. Glavni Odbor pozdravlja svjesne omladince : prima ili u kolo svoje omladine, omladine muslimanske vjere. . medu kojom se također širi ideja trezvenosti kao i u njihovom dotadanjem društvu. Вијести из Козарца Ham пододбор у Козарцу пзвјешћујо нас да je у њнховом мјесту отворсна домлћннска школа дана 22. маја т. r„ a завршлва 22. октобра т. г. Ипту школу похађају 3.1 учецпце муслиманке. До сада je уппјех врло добар. Надаље je Пододбор затражно дозволу да му сс одобри модерии стаи, који би паралслио umno ca спомоиутом домаћпнском школом, како би тамоиш.н г-впјет мало ce прпдигао п ссбн нсшто приврпједио. Поздравне депеше тавној скутитини „Гајpemau B o e . В р о д : У пемогућноппг да пзашаљомо делегате ради приредбо тефорпча, жслнмо yniijemaii рад, a Ban као предпједннка Главиог Одбора ноздрављлмо. сматрлјући Вашу пилпо ралвпјање namer елемепта na гвпм пољпма — Па Пододбор »Гајрста« у Boe. Вроду: Др. Каспм Дилберовић. В о р а ч к о Ј с з е р о : Жалнмо што ис можсмо присуствоватн гкуншт1ши. желимо прстаи уснјех, ноздрављамо — Враво н МсмишсниИ. Ц а з и п : Жалсћи што но присустиоиах скуиштнни noздрављам окупштинаре <;а жељом, да »Гајрет« продужи свој за муслимаие плодоноени рад. али свакако са предсједником Др. Авдом Хасанбеговићем. — Повјеренпк Зухрпћ. Ф о ч а : Поздрављајући скупштину желимо да уродп плодоносним радом. Поздрављамо namer дичпог нациоплапог борца председника Дра Авду Хасанбеговића. — Председипк Салпх Xacnh; тајник Омер Чепгик. Д е р в е н т а : Редовита скупштина чланова »Гајрета« у Дервенти одржана 23. јуна 1929. једпогласно je створпла закључак да Вас поздрави и уј|вдно апелира на све учеснике главне скупштпне, да се за предсједника Главног ОдборИ поновно бира Др. Авдо Хасанбеговић, заслужни раднпк »Гајретов*. — Пододбор Дервента. Градачац: Поздрављамо 1главну годпшњу скупПЈтину са же.гом да њечнни закључци буду у складу са узвитеном идејок »Гајрета« a напосе Др. Хасанбеговнћ. којп 4£ nao председиик нсколико година заставу »Гајретову« дотпчно носпо. Жпвелп пријатељи »Гајрета*. — За Пододбор: Нмамовић. Ј a ј ц е: Поздравл*мо главну скупштпну, вјерујући да he донијети корисне аакључке и да ће новонзабрапи одбор наставпти досалањп успјеппн рад и поотићп jom боље резултате, јер су мудрпм актом Његовог Величанства Краља од 6. јануара one године онемогућенв све запреке успјешном раду за паше културшЈ и економско подизање. Да жпви Њг.гово Величанетво Краљ Алекгаидлр! Да живи Протектор IGerono КЈ1ал>евско Впсочанство Престолонасљедпик ТТетар! Да жнвн Краљевскн Дпм! Живио »Гајрет«! — За Пододбор Јајцс: КапетаноВВћ'. Љ у б у ш к и : Поздравл.амо Ban ca дапашп.о гллвне г,к|пЉтпне onor пододбора п молимо да устрајете на Вашем племеннтом рпду око подипан,а naAter мплог »Гајрета«. Предhuk пкупштине: Алпја Ормлн. С к о п љ е : Жалим да не могу доћи na екупттину услпјед тога. што сам каено облвијештеп, и што пам оболио. Припуптвујући духом поздрлвљлм nne учеппике, другове н прпјлтел>е и желим пваку cpphy. Оелам. — Гмлиллгнћ. адвокат. З е и и ц а : Прилпком главнп годпшље скушптиие наmer Главиог Одбора Зенички Мјесни Пододбор na пвима пвојим чллновима птљее свој прпјлтеел.пк1г поздрлв na жељом да ce досадаљи рад Главног Одбора продужп im корпст nauie омладинее и целом нашем пароду. За пододбор: Председппк Maniih. POZDRAVNA DEPEŠA IZ OHRIDA Na današnjoj skupštini članova društva Gajret izabran je pododbor Gajreta te na okupu sa svojim članovima srdačno pozdravlja Glavni Odbor, želeći mu najveći napredak u nje­ govom! radu. — Predsjednik Pododbora Gajreta: Abdulah Demir Salihović, Ohrid. DEPEŠA IZ GOR. VAKUFA Članovi Gajreta sakupljeni na skupštini pozdravljaju Glavni Odbor a napose novog predsjednika želeći im dug život i uspješan rad za naš Gajret. Predsjednik; Gavranović. Jesam li podmirio dužna pretplatu? 259 �ш љ е Шн е цатске Школс тјдоџ пи је до 16. V ili.; св.1 o o iu k до ч в ја Natječaj Zaključkom skupštine Glavnog Odbora Gajreta od 7. jula o. g. primiče se u Gajretove konvikte za školsku godinu 1929./30. slijedeći broj pitomaca: Muški konvikt i Šegrtski Dom u Sarajevu 100 pito­ maca, ženski konvikt u Sarajevu 80 pitomica, konvikt u Tuzli 40 pitomaca, konvikt u Bihaću 50 pitomaca, konvikt u Mostaru 40 pitomaca, konvikt u Foči 20 pitomaca, konvikt u Plevlju 20 pitomaca. Pored toga podijeliće se izvjestan broj stipendija đacima sred­ njih i sručnih škola u ukupnom godišnjem iznosu od Din 40.000.— . Uz dosadanje dvije teološke stipendije u ukup­ nom iznosu od Din 20.000.— podijeliće se još jedna stipendija za studiranje teološkog fakulteta Džamiul-Ezher u Kairu u iznosu od Din 10.000.— godišnje. Sve molbe kako za prijem u konvikte tako i za podjeljenje srednjoškolskih i duhovnih stipendija, imadu se dostaviti Glavnom Odboru Gajreta najdalje do 10. avgusta o. g. Molbe se imadu upućivati isklju­ čivo putem mjesnih Gajretovih Odbora odnosno po­ vjereništava sa njihovim m iljen jem i preporukama i to sa slijedećim prilozima: zadnjom školskom svje­ dodžbom, uvjerenjem p. visini plaćanja poreza i godini, rodnim listom 'T’fiječničkim uvjerenjem. Molbe koje prispiju poslije 10. avgusta neće se uzimati i obzir. Glavni Odbor ШШ' Конкурс За пријем питмоаце. и питомица у интернате београдског Гајрета » 0 с м а н Ђ и к и ћ « у Београду. У школској години 1929./30. 'примиће се седамдесет питомаца и тридесет питомица. Сви кандидати досадашњп као и нови имају поднети своје пријаве, ученице Више За- августа. Уз нријавв ноднеће молитељи: 1. Сведочанство (уверење) о последњим својим испитима односно о последвтем свршеном разреду. 2. Родни лист. 3. Домовнкцу. 4. Уверење о плаћању непосредне порезе са спчма прирезима родиггеља односпо масе ако нема ордптеља. 5. Уверење општинске впасти о броју чланова у породици, малолетних и пунолетних. 6. 7. Лекарско уверење. Изјаву да ће се покоравати прописима интерпатског живота. 8. Тачну адресу свога пребивања. Управни Одбор he према поднесеним подацима одреди*и који he бити примљени бесплатно, a који he и колико npe'Ma »своме имовном етању плаћати. Кандидати биће у своје време извештени кад треба да дођу у Веоград и шта треба да донесу. Дефинитивно he бити иаабрјши кандидати no доласку свом у Београд, кад их друштвени лекари прегледају. Нико Hehe бити примљен у интернат пре дана који му ее назначи за долазак. Београдски Гајрет »Осман ТЈикић« основан je за школоваље муслиманског подмлатка у првом реду. Према томе he остали кандидати моћн бити примљени у педостатку ових. 'справи! У извјештају Главног Одбора Гајрета за год. 1928./29., штампаном у посљедљем двоброју »Гајрета«, у исказу мјесв:их одбора и повјерепика поткрала нам се слиједећа грешка: да je у Прњавору повјереник г. Ибрахим Шеремет, a треба да стоји: г. Хафиз Салих Ђозић, док je г. Шеремет повјереник у Прозору. Исто тако погрешно je да je у Бос. Шамцу повјереник г. Фехим Сејдић, јер je у овом мјесту повјереник гђица Нафија Вајзовић, док je г. Сејдић повјереник у Брчком. Молимо да се уважи. ПОСЉЕДЊЕ ДРУШТВЕНЕ ВИЈЕСТИ Пододбор Гајретау Варошици Царевом Селу Према закључку седнице овог пододбора од 30. VII. тек. год. сазвали смо збор у Царево Селском срезу за 5. овог месеца ради оснивања Гајретова Пододбора, на који je изаслат наш I. реввзор Господин Мустафа Скикић, где je одржао предавање о Гајретовом хуманом циљу и двадесетпет годишњем раду. Збор je био nocehen изван сваког очекивања бе зразлике вероисповести. Ha самом збору уписано je преко шездесет нових чланова. Након свршеног предавања и уобичајнеих формалности приступљено je избору у који су изабрани акламацијом следећа господа: Председник: Ћазим Хамид, председник општине; секретар: Ристо Златковић, општ. благајник; благајник: Мехмед Нури Алијевић, вероучитељ; I. ревизор: Светозар Пекић, управитељ Основ. Школе; II. ревизор: Алишан Махмуд, трговац; заменици: Емин Омеровић, трговац, Сулејман Б. 260 Кадијски, поседник и Мехмед Б. Бошњак, поседник. Председник Штипског Пододбора: Хусеин Ј a х и h. — Novi Mjesni Odbor Gajreta u Zelinji Gornjoj N a dan 7. o. mj. sa zv a o je g. H am ld B eg o v ić, opštinsk i n a čeln ik u Z elinji Gornjoj, srez Gradačac, k onferenciju z a osn iv a n je G ajretova M jesnog Odbora. N a toj kon feren ciji odm ah s e u p isalo 70 čla n o v a i izabran p rivrem eni odbor. N a sjed n ici od 11. augusta odbor s e konstituisao k a k o s le d i: Predsjednik: Ibrahim Sarajlić, u čitelj u p.; Potp red sednik: Mujo T okič, trgovac; Sekretar: Dragutin R adić, beležnik; B lagajnik: Mehmed K apetanović. O stali član ovi odbora: H am id B egović, opšt. načel.; Ređo M um inović, većnik; B or­ do R adić, većnik; Šerif M ujanović, imam; O m er M ujčinović, trgovac; A hm et D ervišević, seo sk i starešina; O m er B iberkić, većnik; H asan Sukljanović, v ećn ik i Mehmed M ešanović, im am �Гајретова Ркупштнна у Приштини Прва Гајретова скупштина у Приштини одржана je у згради Народне Основие Школе код Сахат-Куле, сазвана од повјереника „Гајрета“ за град Приштину и околицу Шкаљића Абдулаха, секретара Окр. Муфтијства у Приштини. Присутно je око 50 чланова Гајрета. У 10 часова пре подне скупштину je отворио сазивач Шкаљић захваливши се присутним на посети, a затим je присутни X. Исмаиловић Абдурахман еф. Окр Муфтија на турском језику образложио потребу и важност оснутка пододбора Гајрета у Приштини. По том je Шкаљић Абдулах, секретар Муфтијства у подужем говору изложио историјат друштва „Гајрет“, сврху његову, његов досадашњи рад, те нагласио потребу да се Гајрет у Јужној Србији оберучке прихвати. Скупштина je затим акламацијом изабрала председништво збора, ито: за председника Г. X. Исмаиловића Абдурахмана, Окр. Муфтију; за секретара Шкаљића Абдулаха, секретара муфтијства; за овераче записника ГГ. Др. Тевфика Рашида, љекара и Риза Мурата, писара Пришт. Првост. Суда. Захваливши се председник на поверењу предлаже скупштини и вели, да je врва дужност да се сетимо високог Заштитника Гајретовог Њ. В. Престолонашљедника Петра, нашто се громко кличе Њ, В. Престолонашљеднику Петру и Краљевском Дому. Скупштина такођер са усхићењем прихваћа предлог секретара да се упути поздравна депеша Главном Одбору Гајрета у Сарајево следеће садржине-: > • „Гл. Одбору Гајрета — Сарајено. — Са прве скупштине Гајрета у Приштини срдалво поздрављамо Гл. Одбор са његовин дичним председником Г. Др. Авдом Хасанбеговићем. — Председник збора: Исмаиловић, Муфти ја; секретар : Шкаљић". По том се прелази на бирање пододбора. Ha предлог секретара Шкаљића и jote неких 'чланова скутптина акламацијом (једногласно) бира у пододбор Гајрета у IPTTpVin липа: n n n fl • Прнштини следећа За председника : Г. Др. Тевфнка Рашида, љекараовд.; за секретара: Г. Милорада Самарџића, судију; за благајника: Г. Риза Муратовића, писара ПриштПрв. Суда;! за 1. ревизора: Г. Ђоку Матића, ,Вел. Жупана Кос. Области; за II. ревизора; Т. Абдурахмана X. Исмаиловића, Окр. Муфтију; те три заменика: 1. Г. Риђановића X. Ахмеда, вишег војног свештеника Ш. класе; 2. Ахмеда Салиха, кмета Суда Општ. града Приштине и 3. Јакуба Јусуфа, вероучитеља из Приштине У случају да се г. Самарџић, који није присутан не прими дужности секретара, да дужност обавља Г. Шкаљић, Након избора сталног пододбора председник je закључио збор са апелом на ирисутне да се поради како би се што више грађана уиисало у Гајрет. Збор je закључен у 12 час у подне. Секретар: Председник збора: Абдулах Шкаљић, с. р. Аб. X. Исмаил, в. р. Оверавају, верификатори: 2. В. Муратовић, с. р. 1. Др. Тевфик Рашид, в. р. Нови пододбор Гајрета у Сјеници Прва скупш тина чланова друш тва Гајрета одржата je у Сјеницн на дан 4. августа 1929. године у 3 часа после подне, a у просторијама »Мектеба«, са овим дневним редом: 1. ПоверенНк отвара гжупттину. 2. Избор привременог предгеднипттва секретара и два оверача оаписника). (председника. 3. Упознаваше скупштине са постанком, радом, успесима друш тва Гајрета као и са правилима Гајрета. 4. Бирање иододбора Гајрета за срез Сјеничкн, и 5. нитања и предлози. 1. Повереник г. Мехмед Ћесовић отвара екупштину и предлаже нзбор привременог председништва. 2. Скупшлина бира у привремено председннштво гг. за председника Јусуф еф. Гузоњића, за секретара Ћамила Селмановића, a за овераче записника Омера Чиигића и Шуhypa Гузоњића. 3. Председник даје реч г. Ћамилу Селмановићу који упознаје скупштину са постањем, радом и успесима Гајрета, као и потреби његоие идеје у нашим крајевима. Затпм чита правила Гајрета која скупштина једпогласно прима. Чита^се поздравна депеша Главном одбору и његову Председнику Др. Хасанбеговићу. Прсдлаже се избор пододбора и скупштина акламаЦ11јбм бира у пододбор f . г. За Јфедседника Мехмед агу Ђесовића, за секретара Рамадана Хоџића, з а благајника Х усеина Хаџиомеровића, за I. ревизора Омера Чингића, за II. ревизора Хасана Кубуровића, за одборнике: Ћемала Љ умића, чШ ућура 'Гузоњића и Ш аћира Хаџифејзовчћа. Председник се захваљује на избору и позива скупштину да поздрави вајвиш ег пријатеља и заш титника Гајрета Њ . В. Краља Алекеандра I. и Протектора Гајретова Њ. Краљевско Височанство Престолонаследника Петра Kao и 4im Краљевски Дом. Скупштина поздравља са бурним усклицима »Жпвио«. , ЈУ се чланови и уписују за утемељаче Гајрета. Председник објављује да je скупштина са овим заПредсед кључена. Секретар скупштине: Председник скупштине: Ђ. Селмановик, с. р. Јусуф Гузоњик, с. р. Plemenit znak izmirenja G. Hamdo H. Alić, iz Raduše, sada mesar u Tesliću, kao vidan znak izmirenja sa g. Selimom Silajdžićem, kovačkim majstorom iz Tešnja, predao je Gajretovom pododboru u Tešnju svotu od Din 1500. Mi im od srca želimo srećno izmirenje, na sreću i korist obadvojice. Prijatelj prosvetnih društava Veleprodavalac duhana u Samskom Mostu, g. Veselin Milinković naročito se zauzeo za prodaju cigarpapira naših prosvetnih društava. Od 1. juna do 1. augusta ov. god., pro­ dao je ,,Gajretovih“ 1863, „Prosvetnih'* 1966 i „Napredkovih" 392 cigarpapira. Svesnom dobrotvoru najtoplija hvala od strane Gajreta. Vjeroučitelji u Gajretovim Internatima Glavni Odbor Gajreta, nastojeći da omladinu u Gajretovim Internatima odgaja га lijepom islamskom ahlaku, postaviće vjeroučitelje (alime) u svim dru- 261 �Гајретова Скупштина у Нриштини Прва Гајретова скупштина у Приштини одржана je У згради Народне Основне Школе код Сахат-Куле, сазвана од повјереника „Гајрета" за град Приштину и околицу Шкаљића Абдулаха, секретара Окр. Муфтијства у Приштини. Присутно je око 50 чланова Гајрета. У 10 часова пре подне скупштину je отворио сазивач Шкаљић захваливши се присутним на посети a затим je присутни X. Исмаиловић Абдурахман еф. Окр. Муфтија на турском језику образложио потребу и важност оснутка пододбора Гајрета' у Приштини. По том je Шкаљић Абдулах, секретар Муфтијства у подужем roвору изложио историјат друштва „Гајрет“, сврху његову, његов досадашњи рад, те нагласио потребу да се Гајрет у Јужној Србији оберучке прихвати. Скупштина je затим акламацијом изабрала председништво збора, ито: за председника Г. X. Исмаиловића Абдурахмана, Окр. Муфтију; за секретара Шкаљића Абдулаха, секретара муфтијства; за овераче записника ГГ. Др. Тевфика Рашида, љекара и Риза Мурата, писара Пришт. Првост. Суда. Захваливши се председник на поверењу предлаже скупштини и вели, да je ирва дужност да се сетимо високог Заштитника Гајретовог Њ. В. Престолонашљедника Петра, нашто се громко кличе Ну. В. Престолонашљеднику Петру и Краљевском Дому. Скупштина такођер са усхићењем прихваћа предлог секретара да се упути поздравна депеша Главном Одбору Гајрета у Сарајево следеће садржине : „Гл. Одбору Гајрета — Сарајено. — Са прве скупштине Гајрета у Приштини срдачно поздрављамо Гл. Одбор са његовин дичним председником Г. Др. Авдом Хасанбеговићем. — Председник збора: Исмаиловић, Муфтија; секретар : Шкаљић“. \ 1^4 II По том се прелази на бирање пододбора. H a предлог секретара Шкаљића и још неких 'чланова скушптина акламацијом (једногласно) бира у пододбор Гајрета “ Прнштини следећа лица: За председника : Г. Др. Тевфика Рашида, љекара овд.; за секретара: Г. Милорада Самарџића, судију; за благајника: Г. Риза Муратовића, писара ПриштПрв. Суда;: за 1. ревизора: Г. Ђоку Матића, [Вел. Жуиана Кос. Области; за 11. ревизора; Т. Абдурахмана X. Исмаиловића, Окр. Муфтију; те три заменика: 1. Г. Риђановића X. Ахмеда, вишег војног свештеника III. класе; 2. Ахмеда Салиха, кмета Суда Општ. града Приштине и 3. Јакуба Јусуфа, вероучитеља из Приштине У случају да се г. Самарџић, који није присутан не прими дужности секретара, да дужност обавља Г. Шкаљић, Након избора сталног пододбора председник je закључно збор са апелом на ирисутне да се поради како би се што више грађана уиисало у Гајрет. Збор je закључен у 12 час у подне. Секретар: Председник збора: Абдулах Шкаљић, с. р. Аб. X. Исмаил, в. р. Оверавају, верификатори: 2. В. Муратовић, с. р. 1. Др. Тевфик Рашид, в. р. Нови пододбор Гајрета у Сјетцн Прва скупш тина чланова друштва' Гајрета одржата je у Сјеници на дан 4. августа 1929. године у 3 часа после подне, a у просторијама »Мектеба«, са овим дневним редом: 1. АоверенИк отвара пкупгатину. 2. Избор привременог предпедпигптва секретара и два оверача оаписника). (предеедникл. 3. Упознапање скупштине са постанком, радом, успесима друштва Гајрета као н са правилима Гајрета. 4. Бирање пододбора Гајрета за срез Сјенички, и 5. питан>а и предлози. 1. Повереник г. Мехмед Ђесовић отвара скупштину и предлаже нзбор привременог председништва. 2. Скупшлина бира у привремено председништво гг. за председника Јусуф еф. Гузољића, за секретара Ћа.чила Селмановића, a за овераче занисника Омера Чингића и Шућура Гузоњића. 3. Председник даје реч г. Ћ амилу Селмаповићу који упознаје скупштину са постањем, радом и успесима Гајрета, као и потреби његове идеје у нашим крајевима. Затнм чита правнла Гајрета која скупштина једпогласно прима. Читаг*,се поздравна депеша Главном одбору и љегову председнику Др. Хасанбеговићу. Предлажс се ^зб ор пододбора и скупштина акламацпјом бира у пододбор г. г. З а мгрвд^едника Мехмед агу Ћесовића, за секретара Рамадана Хоџића, оа благајника Х усеина Хаџиомеровића, за I. ревизора Омера Чингића, за II. ревизора Хасана Кубуровића, за одборнике: Ћ емала Љ умића, чШ ућура 'Гузоњића и Ш аћира Хаџифејзоваћа. Председник се захваљује на избору и позива скупштину д а поздрави пајвишег пријатеља и заш титника Гајрета Њ . В. Краља Александра I. и Протектора Гајретова Њ. Краљевско Височанство Престолонаследника Петра Kao и читав Краљевски Дом. Скупштина поздравља са бурним усклицима »Живио«. Јшљају се чланови и уписују за утемељаче Гајрета. Председник објављује ".ључена. Секретар скупштине: . Селмановић, с. р. je скупштина са овим заПредседник скупштине: Јусуф Гузоњик, с. р. plemenit zrmk izmirenja G. Hamdo H. Alić, iz Raduše, sada mesar u Tesliću, kao vidan znak izmirenja sa g. Selimom Silajdžićem, kovačkim majstorom iz Tešnja, predao je Gajretovom pododboru u Tešnju svotu od Din 1500. Mi im od srca želimo srećno izmirenje, na sreću i korist obadvojice. Prijatelj prosvetnih društava Veleprodavalac duhana u Samskom Mostu, g. Veselin Milinković naročito se zauzeo za prodaju cigarpapira naših prosvetnih društava. Od 1. juna do 1. augusta ov. god., pro­ dao je ,,Gajretovih“ 1863, „Prosvetnih" 1966 i „Napredkovih" 392 cigarpapira. Svesnom dobrotvoru najtoplija hvala od strane Gajreta. Vjeroučitelji u Gajretovim Internatima Glavni Odbor Gajreta, nastojeći da omladinu u Gajretovim Internatima odgaja ra lijepom islamskom ahlaku, postaviće vjeroučitelje (alime) u svim dru- 261 �štvonim konviktima, i to u sporazumu sa Ulomamedžlisom. Prošla skupština votirala je u gornju svrhu, kao i u svrhu učenja mvvluda i tehvida u društvenim konviktima svotu od Din. 35.000.—. Oni alimi koji kompetuju na mjesta vjeroučitelja, treba da se jave Glavnom Odboru Gajreta pismeno, najdalje do 1. sep ­ tembra ove godine. Stipendije za teologe Za ovu školsku godinu podijeljene su tri teološke sti­ pendije u iznosu od Din 30.000.—, i to dosadanjoj dvojici studenata, g. g. Besim u Korkutu i Muhamedu Fočaku, kao i novom. Kurim* HobrnEi i* K riB ll«. i<~ » vr5i“ 5ori“IA “ školu sa odličnim uspjehom. Sva tri studenta nastaviće svoje nauke na Džami-ulEsheru u Egiptu (Misiru). Ove tri molbe riješene su medu prvima koje još nepiestano stižu Glavnom Ndboru Gajreta. Traži se šegrt G. Mehmed Temić, trgovac mješovite robe, traži jed­ nog naučnika za svoju trgovinu u mjesto Karaula (14 km od Travnika). Šegrt se prima na cjelokupnu opskrbu za tri go­ dine. Dječak treba da ima barem osnovnu školu. Adresa: Mehmed Temić, trgovac z. p. Turbe, p. Kara­ ula. И З УРЕДНИШТВА Ради преобилне грађе за Гајретов Гласник/ последња два двоброја морали смо скоро искључиво да иосветимо друштвеним иестима и догађа]има. Последња скупштина Глав. Одбора као д ntnvmmван рад Гајретаових радаика у провинацији првенотвено мора да наће места у foaiueM листу као друштвсиом органу. t&anor jip^i јатеља нашег напретка треба да интерееујс и Гајр*тов напродак. УЧРајре^ топу Гласнику можемо др, ое огле.дамо. У ње му видимо нашу свест и снргу. По љему, исто Tajao, мо-1 жемо да меримо наше потребе и да шскорењујемо нашу немарност за неопходно потребне наиоро у циљу нашег oimiter најфстка. Oti Г>и требао Гајретовим пријатељима да-Лтужи и као подетрек у такмичењу око Гајаретоћа напретка. Што се тиче осталог градива у овом броју, за овај пут, могли су да нађу меета само оштампани чланци, док je књижевни прилог, услед нсдовољног простора, морао посвема Да шостане. Овај нодостатк поправићемо у сле.дећим .бројевима, јер »Гајрет«, поред осталих намера има и ту: да развија нашс младо књижевне тапенте м да их упућује здравим смером, како би и ми, с врвменом, у овом културном иравцу, могли достојно и уиоредо да корачамо са браћом других вероисповеглш. Уредшпптво, jo уз своју сарадњу ангажовало и нетфлико напгах истакпутијих публгициста, међу којима гг^Џевада Оулејманпашића и Ахмоат Мујицбеговића да напшну једну оорију актуслних члапака »О^културном стањју наше данашкшце«. У овим чланцнма биће тротирана питања нашо породице, друштва, љегова духовног и социалног ра3iBoja, као и о неодлоашвој потреби љегове нацио налне ори^нтацијо. Да би и ми муслимами кронули наирод јбез запррка.) лотребно je да раоветллмо многа наша горућа питања, a Гајрет je пајпозваиији да први даде ииицијативу од своје стрпнс. Загго се надамо да ови чл&нпи iroho остати без свог одјека у наипим муслиманским слојевима. Исто тако у пародпим бројевима обелоданићемо актовку г. Ахмеда Мурадбеговића: »Хајдука«. «Хајдук« je комад из предокупационог дрба, кад су ео још орили хајдучки подвизи но iiainoj ужој отаџбшш. Актовке г. Мурадбеговића паишле оу на доиадан»е како код Гајретових дилотапата, нсто тако и код 1ШИИХ ширих слојева, na со падамо да je и овом приликома. учиљен добар избор. Свима онима који нам не иослаше дужну ирепшлаmy, a дугују више од годину дана, од овог броја обусшављвмо им даљње шиљање лисша 262 �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n tr a la : S a r a je v o S je d iš te D ir e k c ije : B e o g r a d F ilij a le : B r č k o i N ovi-S ad ĐOOGOOOGOOOOOOOOOOOOOOOOOOOGOOGOOOOOOOOG Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište^^ pisaćeg i risaćeg materijala Or. M e d . U n iv . ii s p e c i j a l i s t a z u b n i li j e č n ik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne 0©O©O0OOOOOOOOOOOOOG0OOOOOOOOOOOOQOOOOQO ШТАМПАРИЈА BOSANSKOPOŠTO KLISARNICA RASTRiRNICA Израђује: равноврсне банковне, трговачке в индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, ченове, двпломе в т. д., те разна сгручна дела, календаре в остала нзрадња солидно, брзо в no умереној ценв Властвта књиговезнпца взрађује све врсте трговачких кн.вг& в протокола, као в разне галантервјске в картонашке послове □о мери в нацрту S V A K I M U S L IM A N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a j r e t " narudžbi: Tvornica cigarpapira SARAJEVO I ĆUKOVIĆA ULICA 7 •• TELEFON BR. 27 i КЊИГОВЕЗНИЦА = СТЕРЕОТИПИЈД S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40.000.000*- Rezervo Din 2,000.000*Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilam o siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove, ® С9/И foSEfl\o/Qi &Љ ) ГсЈТр ! Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom Prosvietnom društvu „ G a j r e t ”. * 1 . . . . . . . „ Sve doznake u domovini i mostranstvu obavija Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba П&/Ф. ПE i\ ^ S\5] \37£lIsl/GlfeS-ž) E S S ИЗ ■ IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIHIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIB g Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Dr. Omer Bahtijarević - Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 fc dugogodišnji liježnik Drž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice nedavno]e otvori o ordinaciju tr Potpuno uplaćena dionička glavnica D i n 20,000.000* Rezervni fond D in 7,500' Ordinira od 1 -3 Prima u l o š k e na štednju, znake u unutrašnjosti i inozemsl uz n a ј p o v o 1j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća p o s lije p odn e џт т т Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 u Prestolonasljednika Petra broj 20 u ll.-om katu Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split Kiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!iiiiiiiiiiiiii!iiii;ii!iiiiiiiiiiiiiii:iiiiiiiiiiiiiiiiil!iiiiiiiiiiiii:iiiiiiii;i Temeljna glavnica 40 ,0 0 0 .00 0 ’- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 i; h općine grada Sarajeva Bavi s e svim poslovim a koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajm ove na zlato, srebro i osta le drago­ c jen o sti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/72812e63c91709a77d4efefd649482f4.pdf 5c673a4deaa9e540d7c28df3f9946a85 PDF Text Text ЛИСТ УЛЗРШ ДЕХШШ SA КУЛТУРНб И ШН6МСК& ТТСЛИЗАИЛ МУСИИМАМА САДРЖАЈ: Феле Исабегов Мариана X . К и ки ћ: Либералац на скретпнцама М аулви-Садр-уд Д ин: Исламскн човек Илијас Добарџић: A . И. Куприн: П ри вредаЦШ ! Д ипл. arp. Мехмедалија Ф азлагић: Спремаљевоћа К н зи ж ев н о ст Х а м и д Диздар: X . Б ујука л и ћ: ГаЈретов 1. СЕПТЕМ БРА Арабеске Сутони гл асни к С А Р А ЈЕ В О 1929. У р е ђ у је : Х а м з а Х у м о Б Р О Ј 17 �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва sa културно н економсво подизање муслимана, излази 1. в 16. свавог месеца, a цена му je sa нашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале земље преко границе 200 динара. 'Баци добивају лнст у пола цене код Главног Одбора или вод управа ГаЈретових вонвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Хам ид Н укић Уредник Хам за Хум о Власнив друштво „Гајрет". — Главни и одговорни уредннв: Хаиза Хумо. — З а штампариЈу „Босансва Попгга“ одговара Јосип Гргић. �T j!> jr t r Илбјас Добарџнћ Феле Исабегов Хаџајлића je иућа од дашшна једпа од ћурак покрио га, ахмгдпја иова, ћабенска, бијела првих у нашој касаби.Лувена4'j^, (Она била и ио као снијег. Чакшире му дуге са туром, од свитке Бихору и no Колашинском icffaw if Жугги. Знали. милтаии фермен са ђаковачким гајтапом извезен. су je чивчије из Врбнице и Стројтенице л сељаци Нсве јеменије шкрипе, кад пролази Исабег сокаиз Милова и Кања. Еогатасуу)или' ЈПтвпонс/ит:i. дјецалгу^ТјЈшлазо, мицује их он и даје nape. Понлзнн. Ga сваким у лијстјо. tJnn су имали у 1ропала Нсабгу тргоглна у Биограду, када оу га му св:ј дио. Продаје fce кућа на мјеслгу, ХаЦј^А, С]К>и заузели, a он ini да брком помакне. Бог дао, истреса кесу na броји Ц1 вели још ову, зијан ЈђјдЦИ Bor узео, вели on и пуилв дим за димом. Дијете иустити. Купује он сваке ro^g^iii* ио нешто и при- буди (јтрпљив, будл стриЈвив, ваља тако. Вели on навља. Продајо Осман ИбшпсА њиву у Лазинаш, a своме сипу Фејзу. Фејзо као врти главом, a Исабег Хаџајлија со смјешка и говсри, бол>е je врећуис- слути. Нећеш ми бити добар, нећеш, тухав си, сватрести но торбу начети, и опет jmiyje. Ваља му. И ђалпца, немој да те кунем, Феле. Опи су га тако од сиротиња га je знала. Долазл^пи му, a. он им давао. милости звали још док je бно дијете. Послије су га Нека со осевапи, викали Јвуди, a Хиџајдија махао сви тако звали и стари n млади и сви. Феле, како главом. Дуг je дуг, ваља га одужити. б Рамазану, je, како су чивчије у Врбиици, питали га, a он се о Бајраму, о Мевлудима, Хатметима и Јемецима уозбиљио и викао, ja сам Феле и Фејзибег, ваљан њихове куће и авлије пуне сиротиње. Долазе они, сам ja, ваљан. Оженићу со како со још пико од вас a момци дсдавају 6j>amna и јела. Ha (узмп) ono од тако иије оженио. Хаџије, ово од хануме, ово од Хала Делве, додају iKynaio Исабег дората, Феле појахб, na. noinfi да они, a сиротиња се окупља, наваљује и надолази. прикупља жито. Jame on, хаљиио шуште нове. Ово од зећата, ово од мевлуда, вичу cy6iaiiie и слу- Обуко се ко na бајрам. Чакшире пове, фермен, милге, a махала со смије од сиротињске радости. Глад- тап, опасо се великим аџемом појасом. Надвио фес иа година притисла цијелу сколину, a у њихове "до над веђе, кићанка поиграва na фесу. Поигрша авлије сваки дан ко на пазар. Долази сиротиља, и on и тресо со заједно са кољем, који хрже и бахће a Хаџији се брци смију, нека, нека, подајте им, со1сацима. Замомчио се, ваља га жепити, веле му севап je, дуг je дуг. Још млад, он јо своје имање људи, a on се смијуцка. Зајапурно сс, ударила му (један дио) завештао у вакуф и то je најстарији црвсн у образе. Пропло се Феле, пије on еваку ноћ. васијет у пашој касаби. Долазили Хаџлјиии по- Иде on na акгаамлук и заједпо са Кучевићима n томци, рађали се, сви бнлл силии, бол (пуне) руке, Кајабеговићима акшамлучи. Tn све са великима, доброћудни и као Хаџија ириступа.чни. Рађали се бива ко велики са велпкима, Нека, е нека баш. Љуи расли. Понарастао велики Исо, оженили га, по- ти се Феле, na их опомиње. Кад се ja наљутам, не елије, оотало му вслико имаље. Иотом сс on оженио. мсжете ме умирити, пеможсте лако богами. Они се a људи га ословљавају, Исабег, бујрум бег, бујрум. иодемјохују. II ако je Фелс био обучен и богат, и Улази оп у кафану, a оии му праве мјесто. Дуги ако се дружио са богатима, сви му се другови изи- 263 �гравали. Нису држали много до његовог богатства. Он je то знао и разумио добро и као у инат томе, он се још више облачио, нагиздавао, дотјеривао и 'троигио nape. Бекрија je он био. Бекрија прави. Заши се Феле na no неколико дана ни да макне из механе. Феле, шта чинипг, коре га људи, a он испија. Воља ми, могу, можеми се, само ми се ради: на сваки крај имам доста. Ливаде ме могу издржати, трнцама би вас купио, викао он шима. Имање се одроњава, немој тако сине, савјетује га Исабег, a Феле се посрами, na му љуби руку. Опрости бабо, опрости ми' Млад сам, поправићу се. Аџамија je, аџамија, брани га Исабеговица. Исабсгу криво што Феле не ради ништа. Не уздај се Феле у момке, окани се тога; хоћеш да дођсш на њихов карар (мјеру), кори га Исабег. Још лањски хак кије покупљен, a ти нијеси пошао да (купиш) прибиреш овогодишњи. Ех, ех, шта ће бити од тебе под старост, да Бог да, да Бог да, вазда радио, a тжкад ништа не имао. Почињо Исабег да га куне na застајкиво. Не ваља тако, мислио он сам у оебн na прекидао.ЛБему чГеiiito тешко у души било. Неки предосјећф у души прсдоказивао се и^-као стежен од £гаслућене жалости заваљивао се у^шилте, хтио је д а се одморат, слободно да дахне од тешке djtoe. Улазила бсровица. и доносила му кахву,. он тшо, лакше му било, одмарао се. Фелу тешко„ бцдо, ббЈи?Гча очев п ј^ о р , страх га било од o'ne’Be клетве, нзвлачио с$ неосјетно из собе и кра%ћи затварао врата. \ Једне јесеље Чгоћи чуло се запомагањо у »вароши«. Чули се најпријз глаоови пјесме, ncfcMcđ хмиљсли киз Доњу Махалу, na иослијо вика и дреждање, док се није uteo. продрб. « Ох, јадна ми мајка и дб вијека, вриснуо je Феле и вриском прекинуо'дреждање. Te ноћи повели су га рањеног Исабегу на кулу. ,'Исабег поцриио. Тешко му, незна шта je. Љ уди шуто, као да хоће пред Исабегом да сакрију шта се догодило. Ах, ах, јекну Феле и пропусти глас. Убише ме, распорише ме. Убио њих Бог. Ко Феле, ко синс, навалио Исабег и пита га. a Феле у локви крви бунца и прича. Кучешћи, Кучевићи и Кајабеговики, они, они и то у друштву. Тешко нама и претегнуто и кад те таког родисмо. Боље би било да смо станац камен родили no тебе, стријело једна' к-уне га Исабеговица, a Феле дахће у крви и брзо, брзо као да нресијеца ријечи прича. Кучевићи, Кученићи, Кајабег. . . они, они, ах-' уздахне, na ионовно наставља и виче: они, ох, ох, мјако! Прича on, a очи му дручкје сијевају, упиру се у таваницс и зидове, он се грчи, смије, забезекнуто одзива и стиека песви: Јалах, Јалах, ух, поскочи, виче Феле, a Ибиш надодаје, као у Јунан мухареби да јо био. To irohn Фсле je померио. Исабегу се ломи срцо од жалости, тешко му бива и хоће да изађе т коже, Довађд pji хоџе, да уче Фелу. 264 Сваки дан, све друге и новије. Довађа он no цијелу собу момака само да Фела разговоре, да га смире. Феле се почео заблењавагпи. Нрича, прича, na застане, дигне се и хода, застане, опет пође, хоће да изађе на врата, шчепавају га.руке чувара, бране му да не изађе. Када je Феле поиздравио, он се без питања Исабегова, ожешго са удовицом. Исабега као гром да je погодио. Наборано му лице сумор упило. Обрве му се накостријешиле, a брци објесили. Мисли он ношта дубоко. Но ваља тако. Феле га не слуша, a њему бол расте. Пропиње се до у прса, до у грло, na му као ватра сикће из уста. Оморен излази у башчу и шета., врата сс отварају. Улазе, сви један no један. Чивчије, муштерије, познатгаци. Мучно му да говори, na их враћа, одлазе они и не свршавају посао. Од тада Феле je одбјего од оца и све je био напосе. Када je Исабег био на умору, Фелр му љубио руку. Опросги ми бабо, опрости, вели он Исабегу. Погријешио сам. Милује га Исабег погледом,' na сс мири, лице му се блажи. Нека ти je npočTe сагае, гледај сиротињу, не зажали од сиротиње, тако ти Бог дао свако добро. Послушај ме. Издахну Исабег4® Феле постаде господар половице Иоабсгова имања. Ишао он у Цариград, путовао no цијелом Санџаку, доносио кафене млинове, ахмедије и^црз^о. Фсле што не отвори;ч дућан, вшшпи му, a он им одговарао: Дућан ми je торба, што год ■хоћеш има у мојој торби, ко у no један дућан. A какав je Стамбул. A? A Селаник. A? A Јени Пазар, Фејзибег, бива ефендум? Ех, ех, само да вам je виђети; прича им он дуге приче о Стамболу. Напатио се Феле преко Рогозне, na им вели, Ејидур Лазар ама Рогозна бозар (Лијоп je Пазар, али га Рогозна квари). II. Разбехарале башче у прољеће, a каћун и љубииа отарали ливаде. Фелу драго. Излази ои сваку ноћ na ћошак од куле и пије no мало. Пије он, и некако му мило, драго, сав je срегган, као да се вратио у оно најсретније доба дотињства, na гледа к ливадама « мисли. Мјесечина продрла на ћошак и њмсу свијетли, on се опаја, сапиње поглед као башчама и поновно блуди. Мисли он, и нешта му нејасна, као шум, као глас, долази из ливада, Магла пала у Arobo вај земан, бисер роса покапала јоргован. . . пјевају момци. Феле као на час обијосан, скида капу, маше њоме и баца je. Ехе, ехе, почима ои поновно да пјева. Царсии живјех док бијах бећаром, царск лепш, везирски се дигни. Раздјетињи се, зашмркољи па заплачи. Укопах се, ожеппх се. Уздише он, n a мисли na Врбницу и врбничко дјевојке. /Kao му их, он цх je све �редом војгио. У љето, кад иде да припупља жита, с њима би дуго у ноћ остајао. По изворима, no водама, шалио се, задиркивао их, оне га лсовале, na му се послије смијале. Љутио се он na им викао, и своме аги, не ваља тако, промијенићу ja вас, проМ1ијенити. Ове ноћи, н>ему су спи ти догађаји васкрсли, појавили се у свјежој и јасној боји, и on их je видио, јасно оцртавао и жал му било што и сада овако ожењен не може изаћи на полјС и до дуго У ноћ лутати no сокацима, башчама и лииадама. И на час му изађе пред очи сав бећарски живот, сархошлук и onaj случај гдје je задобио ране и naмет померио. Нешто што у души човјековој изазива у исти мах бол и радост, јави се у њему и on жално запјева пјесму из бећарског живота: Ићиндаја, сунце залазаше, гонђс Мехо, јадо, с мајком већсраше. Јадан Мехо, јадна ти вечера, јадан Мехо, јадо, јадна ти вечера. Он се зацену, блену у мјесечинбм освијетљепе ливаде, na се сјети како je, док je био беМр, ту пјесму пјевао и топио ое у звуковима рјеоме који су се мијешади са дреком пјандх г’ласова и луињавом чаша. Поново се расплаад, ^Јећао се он, када je путовао у Беране. Беране, мори Беране •» ,— крваве ране. & f Зарида, заовијетљеше му очи Оијесно, луђ< и страшно и нађе се под ћоШком. Сутра дан . / с п ■ ie био сав утучен, сломљец и тежак. ивијест му л . , . више Hnie Ј била на млесту. j; обилази некадање чипчије. Свакога no реду. НајПЈхије оближо, na редом одаље. Зна on њих добро. Долазио on пријс код њих као ara, na сада опет зашао, као ужслио их се — да их обиђе. Одлази qh код 1ш х, дочекују га. ТТриносс му као госту. Нема више оног чивчијског страха у удваран>а пред њим, он то види, na га у прсима нсшта отишће, стеже мучи га и једва дише. Дах му постаје чешћи, усне му се суше и грло и он поблиједи. Хоће да се сруиш na под, лридигну га сељаци, a on им муцајући прича. Жалост je, жалост вслика. Научио се живјети, .na сада тсшко. Жмиркају опи очима и задовољно ое смијоше према Хужевшга. Присоја позлаћена, ливаде да се човјек изгуби у трави. Драго њима. A Фсле уздише. Тешко му да се навшшс новом животу. Госто га они no неколико дана, na он послије одлази. Одлазц жалостан и повучон у себе. Сумор <му узипфо у нутринс и изопачио ra. Постао чудак, аајодљкв, свађалица. Bpaha се Феле кући и гредом глбда своју некадању земљу. И чипи му се: ливаде V висмие одскочиле, њиве се одужиле, башчс npoшириле. ШДи ончхтари орах, под којим je Теферичио види чивчитгце, дођо му некуд мило, да их зовне, да се са љима\оразговори, пошали, да им - се-изјада. Пролазе one порсд њега и ne гледају га. Чуди се он. Враћа се кући новеесо и но може себи ви у/главу како to да он, доскорашњи. беговић, сада остане б?з читлука. Криво му na све, све |а |б о |и ј вријеђа, изазива. Ех, пусто турско, да се ф(|ле в ј. ii • хсћс још једпом повратитзг, не оих жалио вала A Тч ИУ u* III. 1 . • Од како престадоше чивчиј^ да дају агама допринос Феле се још више гфомијеци. Виђе он гдје и код људи сво шш е губи и гдјз га ш ко вишс не гледа. Њега то забоље претешко и једва одоље. Једнога дана када навалише дјеца на њсга, бацају1ш се дрвљем и камењем, on у мало да их сву не поби. Разбјесни се. Бх, пусти вакту, ох, ех, вели им on, a ona навалила na неће да се окане. Смирује се он. Убите ме, боље je и да жив шфсам кад ми читлутсе узеше. Уздахнс, и таре сузе. Барем да ми ишта од хака дају, виче он, a дјечурлија се разгоропадила na завојштила на њега. Убио ме je Бог, na ме још ви домлатите, виче Феле. Јессн настала и касаба се промијенила. Оживјсли сокаци од кола што шкрм лећи носе љетину. Миришу сокаии no сијену и воћу. Носи ое жито, шљиве- јабуке, трче дјеца за колима и скачу. Фелу тешко. Kao сјећа се, када оу му чивчије доносиле, a он полако na кољу, глсдајући пред собом натоварсна кола, ишао и срце му пуније било. И мисли му другојачије биле, бистре ведре и лијепе. Лчао Фелу тих дана, na се прене, замшшвен појури и одлази кући. Види магарад и умгшити. Проводио Феле тако неколшда времсна, na rr ^ • тт сег јјсчоо сналазитн. Почоо да обилази мЈеста. Натоварио два сандука na магаре и тјора пред собом. У јодном курантас, у другом ситнарију. Ha друго магаре узјахао Фелс. Тако он путује са двоје магаради. У чаршији купује ситиицс: огледалца, мале кашшсе, пискове, филџане, чешљсве, сапуне и игле. Носи и продаје no селима. Бира no путу траве. Залази у шуму, na доноси и продаје no касаби. Купују људи под јефтину цијену. Фсле; a шта ти хоће двоје магаради, питају га људи. Једно јашем, једно товарим. — A курантас? A? — Преоблачим (купам) свијот с њим. — И баш прсоблачиш — поновно га питају, a он љупп'о одвраћа: — Да Бог да, да со разболите, na бистс виђели ко je Феле Исабегов и његов курантас. — Разбољела се Пашаиова Есма, бил’ je прообуко? — A? Бих вала и како oe нс ваља, вели on њима. Неколико се дана касабом причало, kako ће доћи аграрни слискови. Феле понарастао. Ех сада he бити све добро, накуповаћо Феле ситнаријс, na 265 �no селима. Нроћићу сав Бихор, Жупу, Хаховиће и Вранеш. Ваља свратити и код чивчија нека виде, да je он поновно псстао оенђил трговац. Приммо Феле неколико хиљада дипара, обишо Бихор и Лозански крај, продаје сељанкама на вересију, дају му no које jaje, ко капару. Иде он од села до села. Робс нестаје, он то види. Продаје се, све на вересију. Касније he новац примити, обећавају му ие- љаци. Долази рок не дају му ништа. Њему спрва жао, na послије вели, све ми je проиало, ш нека, иека и аграр оде. Bpaha се кући. Дочекују га са смијехом, доводи on магарад са собом. Одлави у чаршију, дјеца се ирикрадају, изводо из авлије магарад, воде ио улицама, јашу ио ноколико љих и шибају их. Махалом пролама магареће реваље. Касаба се смије. A. И. Куарин Мариана Чудна je то ствар, господо, како понекад недозрела младеж бива глупа, — рекао je наш домаћин замишљено. Боже мој! Да je сада нашем искуству старих грешника прндодати негдашњу снагу, смелост, негдашњу ватреност жеља! Како ли би било! Помислите само: нако смо често јуришали на бедеме тврђаве, док су у исто време врата била гостопримно широм отворена. Колико пута смо узимали одсудне авансе, за сурово одбијањ е?. . . И ja neЈ;умњам, Д^ је сваки од вас нрошао зевајући мимо стодииу1рријатних, симиатичних веселих згода, које бп за цео живот/ ос¥авил& нежне успомене! Говорећи то, ^омало љуљу^к; теровској паслојвачи своје масивно тело трбушином, a очи, жмиркајупи од осмехивале су се 'сањалачки на неки давно начин. Сви смо добро знали, да Лав Максимов! ’ тај у целом Петрограду познати обланорњак. таш, генијални творац и рушитељ свих анонш друштава у своје доба није био међу последњим спепијалистима у женском 'ниташ^. 'Зато смо очекивали, да ћемо чути од њега једну од многобројних никатних прииовсдака, којима нас je перетко частио после својих дивних обеда. И заиста je почео: — Десило се то, господо, врло давно___ Тек што сам довршио универзитет и вршио своју војну обв«зу. Запао сам у диван пук. Официри оу се држали према мени уљудно и, у колико je допуштала дисциплина, друтаЈкжи. Барем су код мене остали све до сад према шима најпријатнији осећаји. »Taj пук je био у граду М., али не цео; сваки од четири батаљона редом одлазио je зимп у прљаво местанце, чијег се im имена сад не сећам, било je на граници и iro бе.дсму, који спаја обе државе, и дан ih iioh ходала су два стражара. »Командир мојо чете — по изгледу необично груб, али врло добар бркоња — позвао ме je један- aUUlLL 266 пут да му сваки дан долазим на ручак, али je то учинио на врло оригиналан начин. Призвавши ме после учења, дрекнуо je, исколачујући очи љутито: jKanaape Ловришчеве! Јаиићеш се после учеЉа у мом стану!« »Препао сам се, укочио се као свећа и, држећи ру»Ј^на штиту капе одговорим: •»Разумем ва-ско-бродноети (ваша висока благојјодпости). »flpaBo да кажем, мислио сам, да ми предстојн дугачка грдња због незатегнуте ча[>апе, због испада, учињеног »не од срца«, или за некакву другу ситницу, војне науке. Али сам се иреiapno. Каиетан ме иримио врло пажљиво, ма да je пренртао очима, као и увек,. 1»Тек што смо сели, ушла je његова жена. » E to Мањечка, — рекао je каиетан, — да ти представим нашсг каплара.« »Ох, каква je била дражесна, та Mapu ja Тадсјевна. Лице joj јо било тако бело — није да je бледо и без сјаја, већ бело — и као урамљено у оквир дивне кудраве косе, боје — како да вам кажем — боје риђкастог самура. Кожа под њеним финим, али густим, маљавим обрвама iiomiuio се руменила, управо опако као и крајеви дланова, — веле, знак нервне ирироде. Очи загасито кестењаве, оне ниансе, коју неки зову риђом, a други златном, миле у слободи, смеле... A усне! У нраво у уснама je и била (барем за ме) сва ча{К)бност њена лица. Никад у животу после тога нисам видео таквих усана: набубрелих, дивно завинутих, свежих и изразитих. »Пружила ми je руку. Чудио, за мс стисак руку увек говори више о човеку, него ли лице, глас, начин при ходу и pyivonnc. За мс има: равподушних, презривих, надобудних, шкртих, сладострасних, т^еролсмних, напраситих, охатих — itaквих xoh(rre руковања. Мариаиииа рука — топла, нежна ,Ma.no подуга и снажиа рекла ми je: »Жена сам и не љутим се, ако се na ме гледа к a о n a ж о н у . Upe ми je то пријатио«. �Одмах Rch о почбтка уДесила je између нас »Показала ми je знаком, да ееднем поред и.е. чиле, живахне, неуспеле, ираголасте одношаје. Спустио сам се на сламу. За ручком већ ми je. подвезивала салвету око »Да л’ ћете ме се понекад сетити? — питала je. врата, зовући ме »дечком«, лупајући ме no рукама »Зар je могуће то и питати? Дабогме, да хоћу и т- Д- Тада су joj се смешиле слободне очи, a ру- увек. мене joj усне збуњивале су ме. »И, дабогме, рђаво? i »Свакодневно сам ручавао код Завилковских »Мариана Тадејевна! и убрзо постао сам им као својта. Она се преда»Узео сам je за руку. Није се противила. Примном није пимало снебивала: нагонила ме je, да тегао сам je себи, ма да je то због опружених ногу, joj држим канчела вунице, слала ме с разпим сво- за нас ctfoje било врло незгодно. Ona je оборила јим налозима, вукла ме уза се no дућанима као очи, отворила уста, дихала тешко и брзо. водића и дсбровољног носача.. . По целе дане сам »И као да сам полудео, стао сам брзо да je проводио поред ње. Сваки пут, кад нас je капе- љубим ио лицу, слепоочницама и коси___ тан, враћајући се са службе, затецао саме (Бог »'Одгуркивала ме je, али се нисам обазирао на види, да ту није било ништа »ружно«), ja сам ска- то. Тада je прошаптала: као на ноге, црвеноо се као шипарац и почињао '»Пустите— Викаћу....... Позваћу пос.лугу. да г о в о р и м г л а о н о р ^ ш о р е д н и м о т в ,а- Пустите м е... р и м а . A он je мицао брцима, пжктао кроз нос, |»ОсвесђИо сам се, сав црвен, устао сам, отреa очи су му колутале дивљачки. ^сајући сламке са одела. Растали смо се хладно. Кад смо после вечере играли преферанса, ona. -ДХућл у касарн^, Мислио сам: »Ђаво га зна, шта ми je стално ногу причепљивала крајичком ципе- ми би. ДЈадарио ме нечастиви!... Увредио сам лице. Дрски сјај очију joj узбуђивао ме je. За- ни за што ни кроз што •тако добру милу жену. довољавало ју je, да сејра мном иг'раг *као мачка- с Сигурно he о том да дозна капетан. Каква срамишићем. Па и уошпте у шрј Де' било много ма- мота!___</. чијег: зимоморност и опрезна лаганост кретања^иГ »Измарширали смо из местанца праћени гограција, и гипкост, и лукавост. милом одрпанежнурлије. Дан je био врућ и сја.»Вероватно, да je бидн>свРсна, да сам потпуно јан. Кад je батаљоп за четири сата дошао до вебезопасан за њу и здто je некажње.но на мени ку- j^hep Јодморшпта, људи су се већ би.ли уморили, дошала своје нокте... A ja? Ja сам само замирао и тужило им... Чак су нерадо и певали, тек no принуђавању старешина. Одморилиште je било Hai>eмучио ое... »Ma тешко je то, господб, у 22 . години, кад je ђено у хладовитој и влажној грабовини, која je покривала дупи стрми обронак. Ту нас je очекивало крв тако врела, подносити свакодневно слмчне испадо лепе жене. Често, вр.тго чрсто одлазећи доц- врло угодно изненађење. Haine батаљонске даме, кан ноћи од Завилковских и поведепи се као иијан, здоговоривгаи се израније, одвезле су се напред и с болом сам мис.гшо о том, да она, наелектрисана приредиле нам у шуми мали доручак. »He памтим, да сам икад био радоснији, него том nrpcMi, остаје сад сама с мужем. »Ako сам понегда узбуђен до безумља мачијом за време тога доручка, под мирисиим крововима кокетаријом Марианипом, хнатао je за рукс и сна- младе, веселе, ране зелени, док смо седели на жно их стезао с каквимгод страсним узвиком, ona земљи покривеној понегде прошлогодиппБим сухим лишћем. . . Напослетку залупа добош збор. ме je у трену отрежњавала: »Шта вам je, Лаве Максимовићу? Ви сте бо- Журно сам докопао пушку и, пре него што би у лесни? Можда вам треба хладпе воде? Одмах ћу ред, приђем Мариани. »Опростите ми Мариана Тадејевна, — рекао рећи да Фом:ић допесе... »Прошла je зима. У мају наш батаљон требао сам скрушено, свесан овоје кривице, — не би био je да иде из тога местанца na логороваи.е с пуком. рад, да код вас остане рђав ocehaj према мени. Она ме погледа брзо, лукаво и одговори: »Чини м,и r.e, било je то 3. маја. Рано изјутра, (»Па ja и не помишљам, да се љутим na вас....« кад je капетап викао и грдио у кругу касарне, над»>Шта? Ви се не љутите? Ал’ ja сам допустио гледајући спремаље имовино чете, тркиуо сам Мариапи, да се онростим са њом. Знао сам, да сутра себи. . . сувише много. . . Ви сте били тако незадовољни...« одлази евојима на село. Засмејала се гласно, нервозно: »У стану су остали гамо голи зидови. Све су »Ха-ха-ха. . . Ви сте то били сувише неодважствари још зором послате на воз. Мариана je седела na иоду крај прозора na великој гомили сламе. н и . . . Драги дечкићу, ви жене не нознајете нивдДошао сам, да се опростим са вама, Мариана мало...« Прилазио нам je капетан. Опраштао сам се узТадејовна. Нећемо ее впдети више никада, — ребуђено: као сам жалосно. 267 �»Ал* пр?, Марнапа? lipe? Још зимус? »Па. . . и зимус«, одговорила je праснувиш ми право у очи својим дрским, сјајним очима. Капетан je npmuao и дрекнуо чистећи часовник: »У ред каплару! У ред! Какво je то брбљање?« Кренули смо с одморишта. Дигла се прашина. Одморни певачи загрмсли су јуначку песму. Ja сам се дуго и дуго обзирао назад, тамо, где се иза облака од ирашине белео чипкасти сунцобран с ружичастом поставом. Душу ми je кидало одоцнело вајкање, кајање. С руског аревсо: Н. Видаковић -о о о Н. Kikić Liberalac na skretnicama (Ovaj zapis ne smiju čitali intelektualci!) I. Uvijek u kožnoj k&pi sa strehom okrenutom za­ tiljku i godinama u jednim te istim »rajthoznama; pa već radi toga toliko iskrpanim, da se ni ne zna od čega su najprije napravljene. Svoje »drage cokule , ne zavezuje iz jednostavnog razloga što neće da naveče gubi vrijeme, kako sam kaže. . . — Ima, govoruon, ima prženijeg posla od toga. . . Šta mari što se noge osććajp slobodne? Čujete li: sic-—bod—n e !.. Ja sam ‘'čovjek liberalac, jalj—dragi moji — pa onda to je u mojim principima; neka mi se ne prigovara jer ja imam 'л prečnijeg posla. D( biva kad sve novine Jffš'i/o skidanju fesovr ' 1 da ja vežem cijtele, heh-hee. . . ja sam ralac, sramota je ,to dragi m oji. . . Bijaše mu ime Ri^av— ništa više. Priča da je »obišao svijet« i da »pezna u m Anadoliju. . . pa onda da zna Omera Hajama ni ali ime mu je samo R iz a ... — Je li samo Riza? i — Jest dragi moji. . . 1 sjJrij<Ala i straga. . . šta mislite?! Riza, pa e to . . . liberalac sam ja šta mari drugo? Volim ovaj svijet, ej- mnogo. . . Samo vi, vi seljaci smrdi te, brate, n e č im ... prljavi s te ... i ne bi vas čovjek pegledo da vam ženskinje nije onako jedro i, brate, primamljivo. . . eto dovraga, ona crnka Gclaćova, pa ona M ejruša. . . ma, brate, to vam valja. I eto ne bio ja čovjek ako se baš od vas ne bih ženio! Što mari- ja jesam liberalac, ali, brate- žensko je žensko pa neka je i seljanka. On je skretničar na Bumjaku. Izlazi pred svaki voz sa crvenom zastavicom obdan, a obnoć nosi i karbitnu lam pu. . . A uvijek u kožnoj kapi samo što obnoć okreće strehu naprijed i godinama u jednim te istim »rajthoznama". . . — Dobar veče Riza — zovu obnoć vozovođe a on maše barjačićem — Sluga sam, dobar veče, pokoran . . . Zastane za vozom i kad se i zeleni žižak na po­ sljednjem vagonu izgubi u borovu granju on se istom onda trgne — E, jah, ja sam čovjek liberalac. Bumjaci ga eijeniše radi »njegove nauke« — kako sami rekoše. I uvijek mu se obraćahu kad čuše kaku neobičnu novost iz grada. On je onda znao zauzeti stav kao kakav bogodani, kao onaj koji je došao da kaže mnogo, e da tako svijet popravi. . . da ga preokrene. . . I oni mu se radi toga diviše i selom glas prcniješe o njemu takav, pa i žene njihove kadgod čuše da je Riza u selu, htjedoše da ga vide i radi toga se redovno prikriše dza taraba da za njim provire. A on uvijek u istoj kožnoj kapi- godinama u im hlačama i uvijek razvezanih cipela. — A što će mu streha na kapi? — Da mu vrat ne pocrni. . . — A kud dijeva tolike plate kad su mu hlače ^krpane? — Na kamaru, na kamaru, ko pametan čovjek. . . — Je li ženjen? — Hoće kaže ili Golaćevu ili Mejrušu — oko mu zapelo za Mejrušine noge. za kukove. . . Tako je pričanje u selu kad god Riza uziđe. A on i ne uzlazi često, samo petkom i samo nedeljom . . . Ne ide u džamiju iako je džamija nasred sela, između dvije kafane. . . — Naklanjao sam se ja ljudi, i svijet sam pro­ šao . . . Ko jedan put klanja na Anadolskom suncu toga Bog džellešanuhu oslobađa za pet godina., Ee, a koliko sam ja puta, e e . . . — Možda, možda i je st. . . svijet je svijet, a Bog je dobar, jah ... I onda on govori. Oni zinu pa ako koji klimne glavom da odobri to je sve. On, Riza, govori i govori: — Ljudi, da Allaha džellešanuhu pomenemo! Na to svi nešto šapnu. Eto tako! Ništa vi. dragi moji, ne znate. . . Ništa vi ne znate što drugi znaju. Svijet! Koliki je svijet samo — a eto Bog je opet je d a n . . . i nama i njima i svakome! Znate li? I meni i tebi i Jovi i Peri i Moši, jest e t o ... i Vlahu i Turčinu i Ciganinu kažem vam, cijelome svijetu! �— Samo on naše mille vise voli od sviju — ljuti svakog lica Burnjačkcg pa mu se pričini da ga je se Hadži Turso — jah, pa ti govori šta hoćeš... Hadži Turso katilski gledao, pričini mu se da je u — Kako god hoćete, dragi moji, samo ja vam očima Mehe Brkića vidio krv, kao da je iza pasa kažem, hodže i hatisi ovi vaši (i pokazuje na Hadži Mula Hafizova izvirio golem i oštar nož. .. Strese se Tursu) oni s u ... o v a j... kako da k až em ... pa eto od tih pomisli i obazre plašivo pa onda usitni niz lopovi su! Zar vi ne vidite da je Hadži Turso na­ stranu kao da čuje za sobom progonitelja. pravio od vaše džamije dućan? Pa zar vi ne vidite — Jah, narod j e . . . dovraga, dovraga, dovraga, da vam on laže za vaše vlastite pare? Čuste li vi šta mu i tre b a ... šta on reče? Upamtite vi ovo što sam ja čuo ovim II. ušima cd jednog Anadolskog velikog alima: ne voli Bog, braćo, onog ko ma 9e klanja a k ra d e . . . Allah Jednom u apriiu mjesecu kad po Bum jaku ocvjedžellešanuhu ne voli ni mumina ni gajrimumina nego taše živice teškim beharom i kad se Burnjanke pjes­ čovjeka.. . kažem vam, čovjeka samo Bog voli, upam­ mom dovikivahu kroz potoke, kad kraj vode oćutiše tite to — tako je rekao alim iz Anadola. . . ja sam to vrbopuc — sjedio je on (Riza!) poviše svoje prizem­ vlastitim ovim ušima čuo. Nisi ti Hadži Turso čovjek, nice ukrštenih nogu i na mladoj tratinčici. Svoju staru nije ni Mula-Haiiz čovjek, nisi ni ti Meho Brkiću kožnu kapu odbacio podalje pa desnom rukom gladi čovjek. . . malo je, premalo, među vama ljudi — jer golo tjem č. . . Pod njim njegova prizemnica sa skret­ vi kradete jedan drugoga, lažete jedan drugome, oči nicama i Voda nemirna u kam enju. . . Gleda tako bi jedan drugome iskopali, ženu bi jedan drugome Riza i oči mu se otmu niz vodu, otmu se niz gvozdene oteli, kuću bi zapalili! dovraga vam to, kaki ste!!! — tračnice pa mu tako niče i misao zmijuljasta i glatka Sav se tako zapjenuši, svakome tako žeženo zagleda kao mokra jegulja. u oči kao da hoće da mu tu svoju riječ zabije u dušu — Zemaljska kugla (Riza je bio najzadovoljniji kao oštar klin. Zato su ga valjda ti ljudi počeli tako kad »rješava krupna pitanja« — kako sam kaže!) besvjesno ii da poštuju i da ти Ч а$о potvrdno zama^- Zemaljska kugla. . . hehee . . . Malo je posve kad se huju svojim glomaznim glavama .. Riza se i sokoli kaže da je ona okrugla — pii dovraga! dovraga tako, pa još govori, govori dugo .i vatrđnosvrem ena neka je okrugla, ali što ne kažu: zemaljska je kugla na vrijeme. Što je najčudnije u njegovoj misiji bilo, čvcrava, krastava, grbava. . . no, eto liči na staru što je on još i redovno ponavljao, jest da bi nenadano porodilju, na porodilju koja danomice rađa mnogu znao skočiti sa svoga mjesta, ošinuti čvrsto pesnicom djecu krupnu, glavatu djecu — eto tako je bolje! 0 sto i u tren se izgubiti i^ne zatvorivši vrata ka-j Treba biti liberalan čovjek pa ne shvaćati to sve tako far.ska za sobom. Tako je redovno ostavljao neodre­ ćoravo. Ja n. pr. dozvoljavam da zemlja bude u ob­ đenu atmosferu među svojim .savjesnim slušaocima liku trokuta, da n. pr. čovjek ne oblači ni »rajthozni« 1 tako redovno nije nikad niko bio načisto šta to hoće ni gaća. . . šta m a ri..! Koliko se mi svi više obazitaj Riza i zašto to on njima sve govori. Uvjereni su гето za kratkom suknjicom nego za dugom, dovraga, cni redom bili da je on pametan i* učen čovjek i dovraga! Evo novine: Gola žena na ulici — Majmun nikad nikom nije bilo ni na kraj pameti da mu ma koji pjeva — Repat čovjek — Sijamski blizanci — šta protuslovi. . . čak su ga svi tako oprezno i pošti- Trojke u Srijemu — eh-hee. . . to, to je sve zemlja vajući zvali efendijom. I govorili su za njim lijepo i rodila dovraga, šta m ari..! Pa još, jo š. . . pi-hii — pitali ga uvjek kad god bi čuli dz grada kaku novost: Tagore, Gandy, Zenitisti, Nihilisti, Pribićević, Lenjin»šta je to, šta to oni hoće...« Briand, Čaruga, Kemal, Lindberg, Majo V ujović... On je ipak ostajao uvijek isti. uvijek u svojoj To su, dragi moji, krupna pitanja- to je sve rodila naopako navučenoj kožnoj kapi, godinama u istim tzv. zemaljska kugla, dovraga! I onda najposlije ovi hlačama i cokulama, redovno upaljiv u pripovijedanju Bumjaci gore — glup je ovaj narod kao sto k a.. . po kafanama i uvijek — uvijek nerazumljiv svima Ništa ne znaju, ništa ne razumiju! Uzalud ja pričam, svojim slušaocima.. uzalud im toliko pametnih stvari kažem — blenu kao — E, pa ja sam čovjek liberalac šta će š. . . Ta ne telad, kao ždrebad ... — Pa onda kad se ižesti i sam bih se ja znao s njima hrvati! Dokle mogu strogim na se, privuče svoju kožnu kapu i obuče je ne kao okom i onako galameći dotle i držim, ali brate nisam do sada nego kao obnoć kad ga pozdravljaju sa ni ja gvozdena mašina. . . dođavola ja sam čovjek li­ »dobarveče«. Uzima tako crven barjačić i ide na beralac pa nije moje da se ja hrvem, dovraga! Čekaj skretnicu. molim te neko je rekao: Narod je stoka, m arva. . . — E dovraga, ne mora me ni pogledati. . . ja tako n ešto. . . Pametno tako mi neba! — Riza rezosam čovjek liberalac! Biva, danas kad sve novine nuje tako gotovo uvijek kad ostavi kafanu za sobom i kad se niz selo spušta svojoj prizemnici i skretni­ pašu o skidanju fesa i feredže, da ja nosim kapu. na­ cama. I pojedince se prisjeća svega što je govorio i opačke, he hee dovraga! Ja sam liberalac. 269 �Od toga dana pratio je Riza i obnoć i obdan vo­ zove s okrenutom kapom i nazivao putnicima »dobar dan«, »dobro veče« skidajući je daleko u stranu. pa se i strese i namrči — ne osmjehne se nikad, jer i nije nikad ustao ni sam sa sobom zadovoljan, kamo П s onim koji ga često slušahu. Jest on osjećao krvav nagon, silno raspoloženje- bolesnu ambiciju: treba narodu pokazati, treba mu oči otvoriti jer je slijep jer je zaostao. . . ali kad god se poslije ovakog puta iz sela vraćao, osjetio je strašan moždani umor, nervnu netrpeljivost, očajno nezadovoljstvo i sa samim sobom čak. . . Eto, ja ne znam lupao bi on sam sobom — ja ne znam šta ovo sve znači. . . kud ovo vodi. . . Pa ne mogavši ni sam sebi da udovolji ljutne se žestoko i lupne nogom o željeznu tračnicu, dovraga! Dovraga! Pa ja znam Omera Hajama na­ izust, ja znam Decartesa, znam Briandovu politiku kao očenaš što se može naučiti, dovraga!.. a o v o ... o v o ... eh, e h e e ... ne, ovaj je narod ko stoka!! Da­ bome! Ja sam uostalom skretničar, obrćem dnevno deset puta skretnicu: desno ili lije v o ... samo mora biti pravo — deset puta! A samo jedan puta da okrenem'krivo, dovraga s v e ... pi-hiii! Eto tako! A što nema neka skretnica i za ovaj narod? Neka kul­ turna skretnica!? pa treba narod skrenuti pravim putem, prevrneš udesno. . . hoćeš- recimo, da ih na­ učiš .. . pa tako čemu bilo što im treba, a ti preokreneš u lijevo. . . eh h e e e . . . to, to, to! — Pa se onda Riza skretničar promeškolji i žalosno odahne: a ko zna, ko zna, možda i ima, možda baš i postoje kte skretnice samo ih eto ja ne vidim ovim svojim očima, ko zn a. . . Taku mu misao pretrže pisak zađahtane loko­ motive, takom ga nenadnošću tronu da obori za sobom karbitnjaču i utrnu j e . . . ne pribra se radi toga nikako, potrese nekoliko puta skretnicu u mraku i odskoči tračnica. Lokomotiva najuri kao bijesno zapjenjeno živinče i nanese čitavu kompoziciju na Шеуе tra čn ice ... Zadnje tako u golemu gomilu balvana i strašnom lomljavom p rasn u . . . izvali gvozdene tračnice... žabi vagon u vagon i baci ih naglavce. Ciknu tako očajnim cikom mnogi život- prolomi i vedru noć stravom. . . tako bijaše krivo premetnuta skretnica. Još iste noći dođoše mnogi iz grada i zajaukaše nad tim. A sutradan kad počeše da preturaju ruše­ vinama nađoše i Rizu skretničara prignječenog i s crvenim barjačićcm skrelničarskim. — Merhaba Riza efendi, da nam nešto rastu­ mačiš . . . iz novina je — s vrata ga tako jedno po­ podne nagovori Burnjački Muhtar s dvojicom seljaka i sjede s njima na prvu klupu. — Dobar dan — odgovori tako Riza i kao рогаdova se tim ljudima, kao poradova se što će evo moći opet da koju re k n e . . . Treba, misli on tako uvijek, treba da mi (ja!) kao Mberalci uvijek govorimo narodu kako treba živjeti. . . no, eto kako treba n ap r ije d ić i... — Dobro, dobro, dragi moji, hoću ja hoću, to mi je dužnost — a šta je to u novinama? Ja ih čitam istima- ali šta je to što su vama pročitali? — Ma nešto pišu o Kemalu, nešto o šeširima, nešto da je zabranjeno pokrivati žene, tako nešto... zašto to, šta je to? — Kako ste vi, moji dragi, n eu k i..., kako baš ništa ne znate. . . kako ste glupi kp ona vaša telad što se džilitaju po ledini!?, E ihoji- dragi, novine pišu kako gole žene hodaju po ^đi<j/i, a vi se prepali za feredže, pi-i budale! Pa onda čovjek sa đvjje'glaveT' E pitam vas ja kakav ćete vi f°s_dati tome čovjeku da ga obuče, haa?! JJjđjž kako vi ništa pp**jaaatef I tako se još dugo raskakoće Riza-liberalafe' t uluče svoje slušaoce kao i uvijek pa on,i samo blenu i zijevaju, a ništaSed svega toga što on Imati, savr­ šeno ništa oni ne shvaćaju. Pa još na to onu svoju čudnovatost kad nadoveže. — Eto tako, je li vam sad dosta? To je to, n nego! — Ma nekako — usudi se Muhtar da priupita — ma nekako- što ti to nama drugačije ne k a ž e š... to mi opet ništa ne znamo, kako to opet ne valja. Znaš eefndija, mi smo prosti ljudi pa ne razumijemo kad je neko mnogo učen i kad tako govori. . . Zazvoni to kao jetka ironija u ušima njegovim i on bijesno skoči pa izvatra: — Znam ja, znam da ste vi kao volovi!!! Znam, znam, ali ja nisam dužan da se hrvem s vama! Na­ polje! Napolje! Neću ja da se hrvem s vama, na­ polje! Noć se dobro javila ranim sumračjem pa on moIII. rade ponijeti i upaljenu karbitnjaču kad pođe da I dandanas se svi oni iz Burnjaka mnogo mnogo prekrene skretnicu i da dočeka voz. Ču mu dah još sjećaju Rize skretničara: negdje daleko u šumi pa ne htjede da prekrene Bijaše na skretnicama jedan čovjek imenom skretnicu za rana nego se tromo opusti na ručku i Riza, učen i pametan- mnogo nam je i mnogo go­ ostavi karbitnjaču za le đ a. . . Ima vremena, pomisli vorio učenih stvari ali mi ga nikad, n ik a d . . . ne raon, kad zvizne... kad zvizne.. Pa se zanose zaža- zu mjed osmo. Pa tako jedne večeri kad je trebao da renim nebom nad sobom, nečijom pjesmom iz strano, ude voz u stanicu, okrene on skretnicu nakrivo i klokotom vode u joham a. . . Na oči mu se javi zmisav se voz polomi. . . i njega tako zgnječi. Bio je taj jugavo mnogi dan i iz skore i iz davne svakidašnjice Riza a sad ga nem a... 270 �Maulvi-Sadr-ud-Dln Islamski čovek (Nastavak) Druge vi Muhamedovi bese ogorčeni radi toga a Omer Veliki htede Jevrejina primerno da kazni. No Muhamed reče: »Omere, ti ćeš njemu govoriti re­ cima Korana: »Da stvar rešiš na dobro«, te ćeš se rukovoditi recima Korana- da ja »uz zahvalnost is­ platim dug«. Takvi bese putovi, kojima je hodio Mu­ hamed, neka ga Bog blagosovi. Jednom pređe pokraj Sveca jedan jevrejski spro­ vod. Odmah ш zastado tu, da mrtvoihe ukaže svoje poštovanje. Drugi put đevedeše preda nj jednu lepu i mladu hrišćansku, koju u ratu zarobiše. Ona beše kćerka jednog hrišćanskeg filantropa, čija je beskrajna bla­ gost bila poznata na daleko i široko. Ugledavši S a fl a n u Svetac se podigne i raširi jedan beli ogrtač pred njene nogo, da sedne. Zatim se obrati k рјој i reče, da je njen otac imao božanska krepost do­ bročinstva, te stoga da njoj pripada viteško poštovanje; i on joj povrati slobodu. ЈЗсЦпћћ zatim otpuste je i pošalju natrag u njen zavičaj sa zaštitom i pratnjom. To je imalo dejstvo, da.$u kako mlada hri šćanka tako i njen brat, naročito, sklopili $aWz muslimanima. Drugi primer: Glavni zadatak Muhamodov, к; je postao gospodarom Arabije, sastojao se u tomeda prima poslanstva. Pobožno su hrlila njemu odas’anstva iz svih krajeva zemlje. Među ovima behu jednom i hrišćani od Nedžrana. Svetac ih primi najdostojanstvenije- Ponudi im za stan kraljevsku dža­ miju. koja je do danas poznata kao »Džamija božjeg poslanika«. U nedelju hrišćani htedose ^iaravno da održe svoju službu božju i Muhamed im za ovu svrhu u svojoj prevelikoj dobroti stavi džamiju na raspo­ loženje. To su teorija i praksa našega Sveca, koji je postojano težio- da veliku familiju božju, koja se na­ lazila u svojoj potpunoj rascepkanosti, združi u jednu harmonijsku celinu. Na ovaj primer treba da slede svi; svi mi treba da negujemo jednako visoki i plemeniti duh čovečje ljubavi, da bi se svi naučili veseliti se slobodi, da­ leko od strančarske mržnje \ lažne pobožnoeti. Izričito u Koranu stoji: »U veri nema prisilnosti«. Jer prisilnost povlači za sobom mržnju i nevernoet. Tim više mora se dati povoda razmišljanju, da je Islam uprkos svoje ve­ like trpeljivosti kroz ceo svet pobedonosno nastupao. U Indiji ima n. pr. više muslimana nego stanovnika u Nemačkcj. Nemačka ima 69 miliona stanovnika, In­ dija 80 miliona muslimana. Oni su sasvim verni reli­ giji i njom se potpuno rukovode. No također je inte­ resantno uočiti, da baš u o n o j zemlji, koja razvitku Islama suprotstavlja najžešći otpor, da baš tamo Islam stiče u današnje vreme mogućnost, da se utvrdi: naim u Engleskoj. Naša religija može već da se po­ diči pripadnošću nekoliko stotina Engleza, među ko­ jima se nalaze ličnosti kao: Lord Haedley, Dr. LeonCakt. Musgrave, krcf. Stephenson, Mr. Dudey Right, Major Lleg, Leut. Веггу Gifford- Dr. Smith, Visoount Potier, Barrister-at-law Fischer, Madam Bloch, Mrs. Rose Lleg, Mr. Miiller cf Germany, Capt. Davidson, Mr. Pichthal, koji je pitanje nove Turske najžešće branio. Pođite poštovani slušaoci u Englesku, pođite u Indiju, Rusiju. Balkan, Afriku, Kinu, pođite kamo hoćete i pitajte, da li je igde pao i jedan udarac mača, dd se ko tamo pcmuslimani. Islam je u skladu sa razumom on je koristan za čovečanstvo, on stoji u potpunoj^iarmoniji sa čovečjom prirodom; Islam ima svoje naročite draži. Mač mu nije potreban. Ali o teme se u Evropi još uvek ništa ne zna, jer se cvde provodi nažalost u z’o smišljenoj nameri jedna klevetnička propaganda protiv svetoga Islama, W . ISLAM I PROBLEM RASA iapađnoevropski imperijalizam i islamska tolerancija Uz borbu veroispovsti postoji u Evropi i svađa oko pitanja: Istok i Zapad. Ovo pitanje čini čovečanstvu veću štetu nego svaki verski fanatizam. Ono je jedno zlo nepreglednog domašaja. No ipak oelo ovo pi­ tanje već je on rešio. Tada ne postojali u nikakvi preduslovi, koji bi preporučavali jedno takvo rešenje. Ništa drugo nego direktna objava Boga, Tvorca Istoka i Zapada, poznavaoca sve prošlosti i budućnosti, može objasniti, da je Muhamed sasvim- bez ikakvog spoljnjeg povoda, došao na njegovo rešenje. I to on je tretirao pitanje rasa na isti način, kao što je tretirao pitanje verske bigoterije i netrpeljivosti. Razni narodi verovali su, da su oni izabrani .narod božji i tako postigoše nad­ moć nad ostalim. Tome nasuprot Muhamed a. s. upući­ vao je na to da je Bog vladar svih naroda, jer njegova providnost vlada univerzalno i nepristrasno i jer Ona svoje blagoslove izleva na sve narode. Vera u jednu univerzalnu Providnost nezdruživa je sa mišlju, da je Beg mogao svoju milost da obrati samo jednoj je­ dinoj naciji; stoga je Muhamed a. s. i učio, da je vladar Istoka isto tako kao što Zapada. Glava 79 :9 glasi: »Gospodaru Istoka i Zapada, nema Bega csim Njega, stega uzmi Ga za svoga zaštitnika!« Pa reči »Božiji su Istok i Zapad. No svaki musliman, koji se pokorava ajetima Korana, i odviše je velikodušan, 271 �da bi negovao m akar kakvo nasilje prema Zapadnja­ cima; čini se da Zapadnjak sa svoje strane ne može da veruje, da je Istok stvorio isti Bog, koji Zapad u život zove. Ali radi daljnjeg objašnjenja Koran ras­ pravlja ovo pitanje i sa naučnog stanovišta. On kaže da se Zapad može da nazove i Istokom, jer na Zapadu izlazi sunce za ljude, koji žive na Istoku. Isto tako se Istok može da nazove Zapadom, jer Zapadnjak vidi sunce na Istoku, gdje zalazi. Ova misao izražena je u jednom ajetu, koji glasi: »Gospodaru oba istoka i gospodaru oba zapada.« (55 :16). No Koran ide još dalje. On kaže: Na mestu, na kom izlazi sunce, na istom mestu ono zalazi, jer ono ne može izaći, a da ne zađe. Stvarno se zalaz i izlaz događaju istovremeno i sunce neprestano za jedan deo sveta zalazi, a za drugi izlazi. Stoga Koran uči, da Bog nije samo go­ spodar Istoka i Zapada nego: »Gospodar istoka i zapada.« Ovaj izraz, koji je Mu­ hamed a. s. upotrebljavao već onda u ona davnašnja vremena, neka ljude sadašnjosti uputi na razmi­ šljanje, kako naučna obrada ovog pitanja nije ispunila njihovu misao sa divljenjem. No kako stvari stoje danas? Tu još vlada u pi­ tanju rasa i boja kože najcrnja predrasuda. I meni se čini, da su Evropejci oni, koji ne osvrćući se-'fifršve-svoje zahteve u civilizaciji još duboko se valjaju u blatu takve predrasudp. Tako mnogi pripadnik za­ padnih rasa ima samo podsmeh preostao za sveštenike i duhovnike, koje drže zaostalim. Ali k a k o j$ ia | stoji s njima samim? Otpošalju Ii ga kao guvernera ili u kojoj drugoj sličnoj dužnosti pokaže se odmah da su kod njega predrasude još jače. On odozgo gleda na sebi podređene i mrzi ih, kao što samo jedan Jevrejln može da mrzi pogane. Čini se, da je njemu nemoguće verovati, da su oni stvoreni od istoga tvorca, koji je i njega stvorio. Islam, koji se proširio u Egiptu, Turskoj i Indiji ne čini nikakvu mrsku razliku između jedne vladajuće klase i one, kojom se vlada. Turska je uvek sa engleskim inostrancima postupala sa jakom obazrivoš:ću. Ovakovo otmeno držanje propisano je već od našega Sveca. Muhamed, Bog da ga blagoslovi, nije odozgo gledao na svoje podanike, naprotiv, on je s njima postupao kao sa svojim najvernijim prijate­ ljima. Kad je Muas imenovan za vicekralja od Jemena, jednog dela Arabije, koji u glavnom nastavahu Jevreji i s Musaom tamo pošao na put dođe njemu Mu­ hamed. Pošto je on išao peške, Muas sjaši sa svoga konja, da na nj Svetac uzjaše. Ovaj primeti obrazrivcj&t^ali ipak zamoli Muasa, da se sam popne na konja, jer se njemu tako sviđa. Muas je morao da posluša. Muhamed je obojici davao na putu sledeće ftpujce: »Znajte, da idete u zemlju Biblije. Mudrost i vera u Boga karakterišu ovu zemlju. Vi ste odabrani, da upravljate narodom, čija su srca blaga. Činite njima stvari lakim i neoteščavajte im, hrabrite ih i ne odbijajte ih! Prekinite s vikom potištenih, jer zaista između njih i Boga ništa nema!« Ovi kratki i istovremeno tako opsežni zahtevi, koji odrazuju srce Muhamedovo- postali su pravilom za islamsku metodu jvladavine. Iz ovoga Zapadnjak može mnogo da nauči. Zapadne narodnosti ne nazale nikakvog poštovanja pa ni kod svojih bratskih narodnosti. Što dakle Neevr ■jci mogu od njih da očekuju? (Nastaviće se. > S nemačkog prevodi H. Ć., Mostar PRIVREDA Dipl. agr. Mehmedalija Fazlagić Spremanje voća Obrato zimsko voće ostavi se najprije neko vri­ jeme na gomili, da se ispari (znoji). Kasnije ga damo u spremnice na čuvanje. To su suhi i zračni podrumi ili trapovi, drugi ga meću i na tavan, te ako imaju zgode i u prazne sobe. U drugim krajevima gdje se napredno voćari, imaju za to i posebne zgrade. U svima voćnim spremnicama treba uzdržavati nisku toplotu, najbolje je 2—3° C. Više topline ubr­ zava zrijenje voća, a to je protiv svrhe, jer u sprem­ nici želimo, da nam voće kasnije i jednako dozori, da ga možemo dulje zadržati i bolje prodati. Kad o tome već govorim sjećam se, da se je prošle zime u našoj državi prodavala kalifornijska uvezena ja­ 272 buka oko 30 dinara po kilogramu. U Podrinju se predava na jesen najljepša zimska jabuka po dinar kilo. ali kad bi naši voćari imali svoje valjane sprem­ nice i bili vješti u spremanju voća- mi tu kalifomijsku jabuku ne bi ni trebali. Prodavali bismo svoju, korist bi vukao proizvođač — voćar sam. Mali mraz, ako dugo ne traje, voću ne smeta. Spremnica ne smije biti miti vlažna, a niti zauušljiva. U takovim voće pljesnivi, mnogo ga pognije. Gubi na mirisu, izgledu i okusu. Treba dakle, da su spremnice suhe i zračne. Mnogi pored voća u spremnicama drže mrkvu, repu krompir, kupus, sir, meso i ostalo, to ne valja, �jer od tih predmeta prelazi miris na voće. Voće nije a najbolji je Lambrechtov. Na istom je udešen i to­ dobro zamatati ni u slamu ni u sijeno. plomjer. Ako je u spremištu mnogo voća, a hoćemo Sunčani paprsci ne smiju direktno padati na li da isto jednovremeno zrije zrak treba da ima voće. pa su za to prozori zastrti gustim i teškim za­ vlage 70° po Lambrechtu. storom ili se za tu svrhu naprave drveni ili željezni U spremištu treba napraviti pregrade u koje se kapci. Uopće sunčano svjetlo nam i ne treba- jer ono cpet postave police (rafovi). Na istim je pod iz letava nosi toplimu, a u spremnici nam nije potrebna. (priječaka). Pred spremanje voća spremnica se mora lijepo Često puta u spremište zaljegnu miševi koji po­ očistiti, krečom obijeliti i sumporati. Pri sumporanju čine veliku šteta. Nagriženo voće gnjije, bolest — prostorije imaju biti zatvorene. U plehanoj zdjelici ili gnjiloba prenaša se i na druge plodove. Otpatci mišji na komadu pleha metne se komad sumpora i zapali. zanečiste i zasmrde voće. U tom slučaju police ogra­ Sumporna para ubija plijesam. Ako nam u pro­ đujemo pletenom žicom, a sve rupe zacimentiramo. storiji voće puno gnjije sumporanje će se često po­ Posve zdravo- izabrano i bez pogrješaka voće navljati. dava se u spremište; voće slabije kvalitete i neodr­ Da se uzdrži čist zrak, te da ne bude ni pretopio, živo prodamo prije ili ga preradimo (pečemo pekmez, treba prostorije vjetriti. Zrak se dovađa i odvađa po­ pravimo vino i t. d.). sebnim kanalima (ventilatorima). Ako toga nemamo, Od Vremena do vremena voće se pregledava; onda ćemo za suha i pchladna vremena otvoriti pro­ ako nađemo koji komad s-a pogrješkom, odmah ga zore i vrata. i odstranimo. Vrlo vlažne voćne spremnice isušićemo kloridom Pri mećanju voća na police petlje dođu gore, a vapnenim (Ca cl). U tu svrhu .služi nam koso polo­ od komada с!б komada neka je mali razmak. žena daska, sa strana letvicama uokvirena. Na do­ Ako imamo mnogo voća a malo polica to mo­ njem kraju je rupa za otjecanje ,yođe! Na dasku damo žemo voće davati i u za to udešene sanduke. Dno i oko 20 kg vapnencg klorida; isti upijajući vlagu р г е ^ "Strane. takovih sanduka napravljene su iz priječaka, tvara se u tekućinu. Pod rupu sje, podmetne kanta ili dužina sanduka 80 cm, širina i visina 60 cm. U nekakva druga zdjela. Tekućinu ?ne treba prolijevati. gjjjtfi voće se/ihože slagati i na hrpe, koje neće biti Na vatri će se voda ispariti, vapneni klorid je i dalje više od 40 cm. Po podu se prostre papir, a može i slama, ali neka se ista prije toga dobro zasumpora, uporabiv. Nije dobro da su prostorije uopće bez imalo l*đa ne bi plod mirisao po slami, Kod naših seljaka voće se sprema najviše u vlage, jer posve suh zrak ne-pogoduje voću. Ako je to slučaj, to se popravlja time da se u postavljene ta­ trapovima. Taj treba da je dubok i dugačak. Neka je njuriće naspe voda. IsparaVanjem vode ovlaži pokriven debelim naslojem zemlje. Na vrhu treba da ima jednu ili dvije rupe poput dimnjaka radi se zrak. Vlaga se reguliše vlagomje.rom ili polimetrom, izmjene zraka. I u trapu treba uđesiti police. КЊ ИЖ ЕВНОСТ Хамид Диздар: Арабеске Дубоко у провинцији, један млади човек чезне за светом, чезне за животом, пуним жарких боја и златллх звезда што падају као у сновима. A живот je груб, носи опора збивањ а свакидашњице и бриге за насушни хлеб. И у том младом човеку рађа се занос за поезијом као жнвотна утеха, као награда за све оно због чега пати и етрада. T aj млади човек зове се Хамид Д и з д а р , и његова прва књнга песама ноеи наслов »Арабеске«. Te арабеске душе, нзломљене болом и радошћу, својим благим вијугама често пута могу да заталаеају душу читаоца, a то je права лнрика, и само то. Ha лажним блиставим речима човек ne orpeja душ у. Само, макар и одсев скривеног блага у човеку иобудиће у вама уздрхталу радост. Јер фииа и вечита бол судбине једног човека део je свих племеиитих душа. Јер: Коме hy, коме пожалит' се лоћас, врелу сузу на чијн меки спуетнтн длан? Одавна ми je жеља: да рекнем неком све cne што ми, прикупљено, на срцу лежи, свс што и мени самом пзглсда кб сан. И једина исповест то je — песма. Сво збл в ате je као сан. Херцсговина, ca жарким лејсажима својих оаза, буни крв и ствара дивне слнке, буди чежње које се и болно a радосно додирују срца. »Арабеске« имају одлике непосреднпјег лирика. И поред извесних мањкавости у ритму, рими н у лирским финесама неизједначеној целини, оне су један плус за наш у књижевност, за лирнку у којој има толнко књишких и бескрвних творевпна. Зато их топло - препоручујемо нашим читаоцима. Хајрудин Бујукалић: Сутонп Бујукалић je свакако један симпатичан почетник. Њ еговлм верзовима иако у највише случајева недостаје чист лирски дах, они носе у себи барем доста поштене искрености. Љегове риме не звуче песимизмом колико уцвиљеношћу једне сироте болсћиве и ране младеначке душе. У овој малој књижици, његова лирика, иако прожета његовом личношћу, не осваја; још je некуд невешта, али уза све то осећа се младић истанчанијих осећаља, на прелому и з неирежал>енпх детнших дана. Пред њим je нејасан живот; чинн се груб и несавладив. Солидан рад могао би да развије овај тек наслућеии таленат. X. 273 �ГАЈРЕТО В ГЛА С Н И К Гајретова љетна забава и Фочи М јесни Одбор Гајрета у Фочи одржао je љетну Гајретову забаву са бираним ирограмом 21. ју л а о. г. у Градском парку У-ч учествовањ е м узнке »Ђикић«. Заб аву je поејетило мноштво м услиманског евијета, нарочито женсског, те je овом забавом међу м услим аним а получен велики морални успјех. Заб аву je посјетио и братски Мјеснн. Одбор Просвјсте, те предсједннк Црвеног К рета г. М илан Х аџивуковић, директор Б ан к е г. И ван Драш ковић са фамилнјом, г. Добрило М азић, у пр авник фирме »Варда« и г. Владо Глођајић, трговац. М јеени Одбор Гајрета захваљ ује овим путем свима грађаиима, који забаву посјетише, a нарочито иека je хвала братском друш тву »'Викић«, које je увелпчало забаву својом музиком под водством врнједног и агплног радннка г. А лије Селимовића. Н адаље, одбор захваљ ује г. Омеру Хајрићу, којп je уложио много тр у д а д а забава уепије и који je увјеж бао дплетанте. Gajretov teferič u Kladnju rod pcčeo množiti, tražio je načina da sebi osigura trajan k ugodan opstanak. Za to smo mi pogledali šta su sve ljudi činili da životu dadu što ljepši i što trajniji izgled. Vidili smo jedne kako su na visoke bregove izvukli silno kamenje i kreč od čega su tu sazidali ponosne kule i tvrđave da tako sebi i svome potomstvu osiguraju miran i trajan život. Drugi su ubave ravnice zasadili ružama, lakima, sumbulima, katmerima i drugim raznobojnim mirisavim cvijećem da tim izmame pjesmu slavuja kojom će olakšati terete koje im ie borba za obstanak nametnula. Treći su tražili ubojito oružje. Četvrti su se kitili draguljima, zlatom i drugim skupocjenoetima. Ali ni u čemu mi ne mogoimo naći tako trajne vrijed­ nosti kao u nauci, u prosvjećivanju. U svim mudrim knjigama nauka se nadasve hvali, svi nam iskreni prijatelji preporučiše od svega najviše: — nauku. Nauka je najsigurnija tvrđava, najjača obrana, najmirisavije cvijeće, najugodnija pjesma i najskujMmeniji ures za čovjeka. Naukom postigne čovjek svrhu života, pa se tim đgurnije znade obskrbiti za budućnost i vječni život, a to držimo i uvjereni smo, čini pravu sreću. Učen: najbolje umiju čuvati vjeru, zdravlje, imetak i državu. _Mi za to oi-novafmo jedno društvo, kojem je zadaća da uzdržava mladež na lijepim naukama. Ovo plemenito dru­ štvo zove se »Gajret« (Arap. riječ, znači: požrtvovnost). Pod Gajretovim bajrakorn mi poduzimamo svakovrsne priredbe: priređujemo zabave, držimo predavanja, uprilićujemo sijela i ^уе smo pripravni činiti, samo da što više povećamo broj naj­ boljih, — broj" učenih i prosvjećenih. Do sad imadoemo lijepa uspjeha: podgojili smo lijep broj svojih inžinira, pravnika, učitelja i drugih vrijednih rad­ nika. Zato, neka živi i napreduje naš » G a jr e t« ! Ovdašnji mladi Mjesni Odbor Galreta -priredio je 18. VIII. 1929. na igralištu »Š. Ii. Drinjača«' sjajno uspeli, u svakom pogledu, Gajretov teferič. Posuta де* bila neočekivana. Tačno u 3 sata po podne’ teferič je otpočeo sa"teptmpozdravnim govorom predsednika Mesnog Odbora Mustafe Jahića, koji je prvo pročitao prispelu flopešu predsednika Gl. odbora g. Dr. Avde Hasanbegovića, u kojoj se pozdravljaju članovi i prijatelji Gnjreta u Kladnju. Za tim je Mustafa Jahić pozdravio prisutne teferičlije, a potom se osvrnuo u glavnom na rezultate Gajretova- rada apelirajući na članove i prijatelje društva da budu što aktivjyjj društveni radnici, jer samo u Uspio Gajretov teferič tom leži spas muslimana. O z r e n , 20. augusta 1929. Poslije pozdravnog govora zaredale su ostale tačke pro­ I ako nedavno uspostavljen Gajretov Odbor u Ozrenu grama teferiča kao: trke pješačke i u vrećama, razbijanje lonca i slične igre, a naročiti interes teferičlija pobudio je nišan iz JXsrez sarajevski) priredio je drugi teferič u nedjelju dne 18. augusta 1929. Teferič je priređen u Rakovoj nozi na »Šabića dvocevaka na kom je bilo natjecanje naših lovaca u vemosii njivi« pa iako je imao čisti lokalni karakter i za najbližu oka i ruke. Nagradu glavnu od 100.-3 dinara odnio je strelac okolicu, ipak je bio posjećen kako od strane seljaka iz bliže M e h a g a K a r i ć iz Kladnja. i dalje okolice, tako i od strane Olovljana, Sarajlija i t. d. Po svršenom nišanu bilo je janje sa ražnja na ameriProgram teferiča bio je vrlo obilan: konjske i pje­ kanskoj licitaciji kao i šaljiva pošta a najposle je sve začinila šačke trke, nišan, bacanje kamena — i izbor najljepše dje­ igranka do kasno u noć. vojke ovog kraja, što je prvina na selu, a što je privuklo velik Teferičlije su se najposle mirno i sa najlepšim utiscima broj djevojaka iz svih sela Ozrena. o teferiču razišli pitajuć: »Hoće li skoro biti još koji ovakav Kao prva tačka programa bila je konjska trka. U trci teferič?« su sudjelovali domaći копд! bosanske pasmine. Interes za Celokupni prihod teferiča 1268.— dinara, razni idaci trku bio je velik, pa je ta okolnost privukla dosta svijeta, oko teferiča 445.— dinara i čst prihod 823.— dinara. među kojim se je moglo viditi staraca sa bijelom bradom. Ako se uzme u obzir to da najbolje uspele zabave u Prvi na metu došao je konj Jove Mrdića iz Rakovenoge. Kladnju bacaju čist prihod između 700.— i 1200.— dinara, onda Nišan je odnio predsjednik odbora Eminbeg šahinpašić, je ovaj teferič i u materijalnom pogledu sjajno uspeo. a kao najljepša djevojka izabrana je Mevla Šabić kći Mujina Drugi koji se namerava prirediti krajem septembra ove iz Vladojevića. I drugi dio programa izveden je na potpuno godine, biće, ako Bog da, još uspeliji. zadovoljstvo posjetioca. Iako je teferič posjetilo kojih 5—6000 Za Mesni Odbor: Predsednik: Mustafa Jahić duša, protekao je u najboljem redu. Gajretov teferič u Žepču Prilikom Gajretova teferiča u Žepču, održanog 15. VIII. ov. god., g. Hazim Muftić, šeriatski sudac, predsednik tamošnjeg Gajretova pododbora, održao je govor u kome je, između ostalog, rekao: Život je kratak, mudro ga upotrijebi 1 Ovaj kratki život mudro upotrijebiti nije lagan posao. Od kako se je ljudski 274 Moralni uspeh bio je vanredan, a i materijalni je dcnio Gajretu čistih 1770 Din., što je očit znak da se i među našim seoskim svijetom dade dosta učiniti, samo ako je rad ozbiljno zasnovan i ako su oni koji rukovode radom prožeti ljubavlju za ideju 7Л koju se zalažu. Da bi se Gajret što bolje popularisao u širim narodnim slojevima, a naročito među našim seoskim svijetom, Odbor je na nedavno održanoj sjednici zaključio, da se na najsvečaniji �način proslavi rođendan Gajretova Protektora, Njeg. Kralj. Vis. Prestolonasljednika Petra, koji pada na dan 6. septembra. Na taj dan obaviće se dova u džamiji a Srednjem, koju će obaviti odborov blagajnik g. Tajib ef, Balta, a iza obavljene dove i džume namaza održaće predavanje o Gajretu tajnik odbora u Ozrenu g. Ahmed Basara. Odbor Gajreta u Ozremu obećaje svojim dosadanjim radom pun uspjeh, a da je toj uspjeh neminovan, jamstvo je što je kroz kratko vrijeme priredio dvije vrlo uspjele zabave i prikupio preko 100 članova. Ahmed Basara, tajnik. »Гајрета« и његов благотворнн рад од постанка до данас и аиелује иа присутие, парочито на муслнмане, да прнхвате и нриљубс. no њих спасоносни рад Гајрета. Ha концу je roворио предеједник Мјесног Одбора у Ст. Б ару r. Смаил Омербашић, лоздрављајући корак браће Улцињаиа и молн их да истрају у раду, наглашавајући да je то једини ciiao муелимана оног краја. Након уписа члапова изабран je следсћи Одбор: Предссдник: Дервиш Ђођић, државпи имам; секрстар: Вслимир Дрецуна, учитељ; благајник: Јакуб Доларовнк, трговац; ревизори: Цафа Алибеговић. онштишлш кмет и Др. Gajretov leferič u Kladnju Pripreme za veliku GajretOVU zabavu U K nežipp^^ рко^Газивода, Povjereništvo Gajreta u Knežini (srez rvlasenički) čini velike pripreme za veliku GajrefgJ« zSbavu, koja će biti pi ove vrste u ovom mjestu a koja će, sudeći po preduzetim premama, privući velike mase težaka iz srezova šaraj rogatičkog, kladanjskog i vli^seničkog. U programu zabave predviđeno je: 1. Sviranje vojničke muzike^iz Sarajeva; ^ K o n j s k e trke s„ nagradama. Upisnina ra svakog irk.ča Г)0 dinara; Pješačke trke sa nagradama, upisnina 20 jdinara; 4. Dječije trke; 5. Nišan, koji će se gađati iz starih* i . novih pušaka. Upisnina 30 dinara; G. Biranje dviju najljepših djevojaka, koje će dobiti nagrade; 7. Bacanje kamena s ramena. Upisnina 10 dinara; Na zabavi ćc se prodavati janjetina s ražnja i točiti sve vrste pića i kafa. Na teferič dolaze Sarajlije, Rogatičani, Olovljani, Hlad­ njaci, Vlaseničani i dr. Ulaznice: 2, 3, 5 i 10 dinara. Dobrovoljne priloge prima Povjereništvo Gajreta sa zahvalnošću. U slučaju lošeg vremena teferič će se održati u prostorijama Nar. osn. škole. Новн Мјесни Одбор у Улцињу •Дапа 4. августа т. r. одржана јс скупштина чланова осшшача Мјссног Одбора Гајрета у Улцињу у сали Општинског Суда. Скупштину je отворио г. Ж пвко Косовић, старешина Среске Испоставе, извјеш тавајућн прнсутне о циљу скупштине. Скуиштину je водио г. Ц. Алибеговић, општински кмет, a прпвила je ирочгстао и 1Ц)отумачио г. Велнмир Дрецуна, учитељ. Држ авни имам и доеадањи иовјереиик Гајрета у УлциМ . г- Дервиш ТЈођић објашњава бираним рнјечима циљ профееор; заЦ еп и р: Саид Бпљали, трговац; Алија Ресулбеговић, нензнонер н Блажо 'Вурашлшћ, шталид^Нбенји суд: Жнвко Koi'omih, старешнна upe­ cano; Драгутин Илић, ипжсљер; Суљо Алибеговнћ, н Митар Мартиновић, трговац. Јкојшу скуаштине одаелали су брзојави Покровитеста lb. Kp. Вис. Престолонаследнику Петру и Предједништву Главног Одбора Гајрета. ^ пододдора y Пшву 17. августа пододбор у Плаву изабрао je нову уираву: Предсједник: г. Хусеин Мр. Реџеиагић, државнн имам, којн je 6iro од аустрнјоких власти интерниран као национално револуционарнн радник; иотпредсједник: Зуфер Мусић, који je у овом крају познат још од малена као кросвјетни и нацишгални радннк, a који свим силама шири идеју Гајрета; секретар: Ахмет Б. Реџепагић; благајннк Смаил Мекуловнћ, државни имам, који je познат као иомагач свих наших хуманнх установа; књижничар: Сманл Смаиловнћ. У надзорни одбор ушли су r. г. Ахмет Шабовић, државни имам и Мазо Ољевић, варошки кмет (муфтар). Послије бнрања уиравс, усвојеи je иредлог да се од сада чланарина купи редовно, a који су чланони дужни од прошлих година да се не приморавају на плаћање ако онн сами то не учине. Усвојен je предлог да се у нојединим нашим блнжњим селима именује no један повјереник Гајрета који he приходе достављати управп овдашњег нододбора. Нова управа аододбора Гајреша Пријеоољу Пододбор друш тва Гајрет у Пријенољу, н а својој ваиредној скупштини, одржаној на дан 25. августа 1929. год. у 9 часова пре подне na којој je бнло прпеутно прско 50 члапова, изабрана je акламацнјом нова у права и то г. г.: за председнпка: Махмут Башовпћ, благајник градске општине; за подпредседника: Јусуф Срна, трговац; за секретара: Халим Пашановић, шумарски чиношшк; за благајника: Латнф 275 �Пашановнћ, трговац; за одборнике Мехмед бег Хашимбегоunh, окр. муфтнја, Рашнд ara Јусуфагнћ, поседннк и Хасан еф. Ханнћ, вероучитељ. У надзорнн одбор изабради су г. г.: Сејфудин Шеховић, ирофесор веронауке, Мустафа еф. Хоџнћ, вероучнтељ и Ешреф Чавнћ, секретар окр. муфтијства. Novi povjerenik Gajreta u Fatnici Glavni Odbor Gajreta imenovao je za novog povjerenika u Fatnjci g. Talu Žilica. Glavna skupština Gajreta u Maglaju 25. avgustu 1929., u Muslimanskom Klubu, održana je glavna skupština »Gajreta« u Maglaju, pod predsjedanjem g. Kezića. Tačno u 9 sati predsjednik konstatuje da je skupštini pristupilo svega četiri člana. Obzirom na to predsjednik u smislu čl. 61 društvenih pravila skupštinu odgađa za 10 sati danas kada će skupština i bez obzira na broj prisutnih čla­ nova stvarati valjane zaključke. Skupština se nastavlja tačno u 10 sati. Prisutni slijedeći članovi: M. Krajinić, 0 . Omersoftić, M. Lokmić, N. Cvijajjović, M, Kadribačić, M. Terzimehić, S. Mujezinov, I. Smiajić, M. Smajić i S. Musaefendić. Predsjednik izvještava članove, o radu društva prošle društvene godine i saepštava da je odbor u prošloj godini imao prihod od 6.620 -Dinara, koja je svota u ukupnom iznosu poslana glavnom odboru Gajrftta.. V.atim predsjednik saopštava članovima promjenu društvenih pravila u smislu kojih se dru­ gačije biraju mjesni odbori, naime vjše^lica, u koju svrhu je i današnja skupština sazvana. Predsjednik saopštava dalje da odbor maglajski broji 59 članova od kojih 14 duguju članarinu za više od tri mje­ seca. Ovi potonji u smislu člana 11. pravila nemogu se uzeti u obzir kao članovi društva.^pa predsjednik stavlja na volju prisutnim članovima: dalj^obzirom na društvo faktično ima samo 45 članova i dali treba zadržati i dalje mjesni odbor, ili staviti predlog glavnom odboru da za Maglaj imenuje po­ vjereništvo. Svi prisutni članovi jednoglasno predlažu da se u Ma­ glaju održi odbor, a broj članova će sigurno porasti. Predsjednik zatim stavlja na dnevni red izbor odbora. Skupština prije izbora donosi zaključak da se primaju juridička lica (trgovačke firme) kao utemeljitelji ili dobrotvori društva, a da nemogu biti redoviti članovi. Član Mehmedalija Lokmić predlaže u odbor slijedeću listu, prepuštajući da se izabrani među se konstituišu. 1. Predsjednik Krzić Ibrahim , 2. P o tp redsjednik K ra­ jinić Muharem ef., 3. T ajnik Lokmić M ehm edalija, 4. Blagajnik Čejvan Ibrahim , 5. O dbornici: D r. Žammović Izudin, Muradbašić F adil, K adribašić Mustafa. N a d z o r n i O d b o r : 1. P redsjednk Sm ajić Mehmed­ alija, 2. Članovi: Omersoftić Aziz i Cvijanović Nikifor. O d b o r s k i z a m j e n i c i : Mulalić Ahm et, Sm ajlagić M ehmedalija, Sečić N urija, Musaefendić Salko i Terzim ehić Sejfulah. šaljući Vam prepis zapisnika o skupštini m olimo Vas, da ovo uzm ete n a znanje. T ajn ik : Lokmić M ehmedalija P red sjed n ik : K uić Ib rah im Добровољни прилози из Плава У Плаву дароваш е Гајрету своту од Дин. 50.— след ећа господа: Новица Поповић Дии. 20.—, ТЈуро У ларевић Дин. 20.— и Бајрам Реџепагић Дин. 10.— . Х вала и живили! Prilozi iz Vrnograča Gosp. Sulejm an Topić, im am i povjerenik G ajreta sakupio je Din. 116.— dobrovoljnih p riloga a d aro v aše: Din. 50.— Osmtm. Ikanović; po Din. 10.— H asir G alubović i Mustafa Ikancvić; po Din. 5.— Bajro Đ ukić; po Din. 2.— Spaho Traljašić, H ase Hamzić, F ehim G aribović, M ahmut Tralješić, Husejn Elizović, D avut Kasumović, H asan Holić, M ustafa Čehić, Meho Ibradžić i Alija Makić. Jo š je darovao g. Osman Murtić ND in. 20.— prilikom vođenja konja na trku. Sakupljaču i darovateljim a isk re n a hvalal Додјељење наставтка Гајрету Господин М инистар Просвјете, на основу чл. 103. Закона о чнновннцнма u осталим државним службеницима, ријешењем својим од 6. августа т. г. 0. Н. Број 54808 додијелио je на рад у школској години 1929./30. као васпитаче у Гајретовим конвиктнма учитеље осковних школа: г. Ахмеда 'Б икића за васпитача у Гајрстовом конвикту у Мостару; г. Сулејмана Рсџића за васпитача у Гајретовом конви кту у Б ихаку; r. Мехмеда Салихснахића за васпитача Гајрстова конвикта у Тузли. Из Управе Гајретова конвикта у Мостару Према закљ учку Главног Одбора Гајрста постављаће се U p r a v n i M j e s n i O d b o r : 1. Krajinić Muharem ef., 2. Krzić Ibrahim, 3. Dr. Džananović Izudin, 4. Čejvan Ibrahim, у будуће н а сваких 50 пвтомаца у конвикту само јсдан управник конвикта. Kiko су у Мостарском коивикту прошле 5. Murarlbašić Fadil, 6. Lokmić Mehmedalija, 7. Kadribašić Mustafa. v. школске годннс била д војица управника (Гг. Мустафа Али- N a d z o r n i O d b o r : 1. Smajoć Mehmedalija, 2. Cvijanović Nikifor, 3. Omersoftić Aziz. Z a m j e n i c i : Mulalić Ahmet, Smajlagić Mehmedalija, Šečić Nurija, Musaefendić Salko i Terzimehić Sejfullah. Skupština usvaja gornju listu jednoglasno. Time bi dnevni red iscrpljen i zapisnik zaključen i potpisan. Ibrahim Krzić v. г Mehmedalija Smajlagić v. r. Overavaju: Ib rah im č e jv a n v. r. i M ehm edalija Lokmić v. г. Novi odbor konstituisao se ovako; 276 калфић и Ахмсд 'B iiK iih) a како се у том конвикту није иалазило ни 50 питомаца, то je Главни Одбор на основу сиоменутог закљ учка разријсш ио дужности г. А ликалфића, изразивш и му благодарност и а љеговом досадаш њем раду. Traži se šegrt Č lan G ajreta, Sm ail H romadžić, p e k a r u Bos. Petrovcu, traži jednog šeg rta za p ek arsk i zanat, š e g rt b i m orao biti sa osnovnom školom , tjelesno razvijen. G. Sm ail Hrom adžić se obavezuje šeg rta naučiti zanat u propisnom roku, d ati m u h ran u , odijevanje i putni trošak iz S arajeva dp Bos, Petrovca. �Сиисак иримљених иишомица u иишомаца у Гајретове конвикте 1. Ж Е Н С К И К О Н В И К Т У С А Р А Ј Е В У . ница; Салихоџић Ремзија, Фојница; Каровић Вејсил, Трново; Лојо Мехмед, Фоча; Мазић Живојнн Фоча; Њуховић Јусуф, Пашалић Емина, Бос. Крупа; Махић Мевлуда, Бос. Фоча; АвдагиИ Ханефија, Фоча; Муминовић Салих; Фоча; Крупа; Цсрић Наила, Сан. Мост; Бишћевић Емина, Сан. Плевљак Мурат, Фоча; Арпаџић Мухамед, Мостар; СлиипчеМост; KoMiih Маџида, Отока; Куленовнћ Адила, Б. Петровац; вић Реуф, Мостар; Колудер Узеир, Мостар; Мићијевић Адем, Миџић Џехва, Прнједор, Ибруљ Адила, Дервеита; Алагић Васва, Дервента; Лалић Саида, Тешаљ; Божић Добрнла, Те- Мостар; Џубур Узеир, Гацко; Чампара Ћамнл, Гацко; Крвавац Џемнл, Гацко; Капичић Исмет, Гацко; Кабил Салнх Требшве; шањ; Попаја Сснија, Јајце; Шамић Сафета, Јајце, Шаћирагић Кадрибсговић Ибрахим, Столац; Ризванбеговић Алија, СтоФадила, Жснчс; Муфтић Суада, Жепче; Umnih Асрија, Жепче; Фнлнповић Ифета, Језеро; Латифић Емина, Ливно; Ру- лац; Демировић Јусуф, Столац; Маловић Абаз, Коњиц; Пиркић Ахмед, Коњиц; Ризванбеговић Мехмед, Столац; Салетостсмнашић Саима, Д. Факуф; Талић Емина, Бос. Нови; Тавић Акиф, Вареш; Маглајлић Џевад, Б. Лука; Буквић Мулнћ Земира, Бос. Новн; Бешировић Наџија, Зсница; Херић Фатима, Травник; Капетановић Нефиаа, Травник; Кулено- харем, Тешањ; Реџић Мухамед, Бихаћ; Демировић Хајрулах, Кључ; Вехабовић Хусејн, Травник; Шкрго Сулејман, Травimh Ћамка, Травник; Бајровић Шевала, Плевље; Аврамовић ник; Пашић Мидхад, Бијељина, Чизмић Риза, Бос Шамац; Драгица, Власеиица; Тихић Зухра, Влассница; Тихић Хаша, Бајрић Медмед, Бањалука; Бехмен Омер, Столац; Бијсдић Власеннца; Калесић Хиба, Тузла; Шакић Алмаса, Градачац; Ђамил, Гацко, ДЈатовић Дервиш, Столац; Дрнда Решад, ПрнГрошић Рсфка, Бнјељина; Грошић Садика, Бијељина; Пашић јепоље; Г|гсбо Салко, Љубиње; Хаџиалић Хајро, Плевље, ХаФевкија, Бијељина; Мулабећцровић Абида, Грачаиица; Сточанин Васва, Маглај; ДубиновиФ Сенија, Модрич; Таф!>о Бс- ■ђшбсгошгћ Заим, Автовац; Хасановић Сејфудин, Пријепол^; дрија, Рогатица; Рајковић Мнлка, Пале; Богданови1» JBeiio— Хрђља Хусеин, Рогатица; Ибрахимпашић Абдулатиф, Бањасава, Вишсград; Гонџетовпћ Сенија, Сарајево: Алибеговић ,лУк»; Ибрахттлашић Хасан, Рипач; Лукпћ Борислав, МоФата, Сарајево; Филиповић сМагбула, СацаЈсво;' Филиновић ДРић: Мехдић Мустафа} Зворник; Пашић Фадпл, Рогатица; Сафија Сарајево; Пилав ВезЈдоа, Фоча; Муфтџћ Есма. Фоча; Пашић Галиб, Рогатица; Пашалић Алија, Столац; Пушнло Пролић Сндика, Љубушки; Орман фахцра., Љубушки; ДизТаЈиб- Горажде; Рашидагић'£афвет, Власеница; Рудић Радаревић Зенка, Љубушкп; Гујић Рухија, Љубушкп; К о њ х р ^ _гиЛг^ олаЧ‘- Ca^aK Ћамнл, Љубиње; Сарачевић смет, Влаџић Зејна, Љубушки; Пашић Сафија, Гацко; Солдин Нази- сеннца;\Султановић Есад, Чајниче; Шарац Ибрахим, Љуфа, Љубиље; Шехић Разија, Стсутц;. Фазлагнћ Еквера, ЧапШехић СалкоГ Б. Петровац; Вилнћ Мустафа, Ивзељпна; Башагић Хајрија, НевесТгсЈГе; Шашагип Фстшгја, Невс- СИ1Бе; Ждраловић Идриз, Бугојно; Мушић Тајиб, Грачаккца. сиње; Корјснић Хамида, (Дубровиик; Градашчсвић My6ej 3. КОНВИКТ У Б И Х А Ћ У . Градачац; Идризбеговић Садета, Травник; JRoponuh Н: lOBjika Хамдија, Бихаћ; Шехић Ахмед, Бихаћ; ХаСан. Мост; Чаушевић Ueinriia, Otom ; Колонр Разијк Приједор; Латифић Фатима, Ливно; ЈЉчихалиловић Ениса, Ви- сановнћ Бурхан, Бос. Крупа; Пашалић Ибрахим, Бос. Крупа; шеград; Омерагнћ Рамзија, Требиње; Клеинћ Шемсудић1,{ Црнобрња Радивој, Сан. Мост; Дрнобрња Свстислав, Cair. Мост; Незировић Химзо, Сан. Мост; Хаџпомеровић Салнх, Билећа; Ађуловић Бисера, Бос. Бгод; Жујо Хабиба, Љубин>е; KpajniiHh Белкиса, Маглај; Зечевић Адила, Висбко; Лок- Цазин; Суљић Осман, Отока; Херцеговац Шериф, Отока, Хсрцеговац Адем, Отока; Зукановић Ихсан, Кључ; К.ујунџнћ мuh Девлста, Маглај; Хоџпћ Ениса. Јвјце; Кагумовпћ ЗеХајрудин, Кључ; Myjarnh Џафер, Бјелај; Бутуровић Зија; кија, Градачац; Кљако Хашмета, Моетар; Куленовић Емнна, Приједор; Хаџн Anih Риза, Дервента; Нуркић Халис, ДерBoe. Крупа; Хебиб Емина, Високо; KajiraoB^ih ТЈевзета, Траввента; Бакалбашић Хакпја, Прњавор; Галијашсвић Суљо, Теник; Кајимовић Нисвета, Травник; Алићехнћ Санпфа, Тешањ; UIexcphcxajnh Ђазим, Јајце; Кршлак Касим. Јајце; шањ; Љубовић Разија, Столац; Лимић Лејла, Високо; КаХоџић Ћамил, Јајцс; Хусеинбеговић Суљо, Купрес; Фехичобиљагић Расима, Цаоин. вић Илијас, Ливно; Бркић Хасан, Л|гвно; Дедовић Мухаррм, Ст. Мајдан; Мујчиновић Ибрахим, Маглај; Рспичић Алија, Б. 2. М У Ш К И К О Н В И К Т У С А Р А Ј Е В У . Шамац; Мехић Мустафа, Бос. Шамац; Тукелија Сулејмаи, Трново; Хромић Бељамин, Сарајево; Чешо Осман, Фоча; МуСмаилагић Ибрахим, Сански Мост; Алагић Адем, Сан. лахусић Фахрудин, Сарајево; Хајдаровић Мустафа, Гацко; Мост; Омић Теуфик, Кулене Вакуф; Садиковић Мухамед, Рнзванбеговнћ Ризван, Столац; Ризванбсговић Јусуф, Столац; Приједор; Чаушсвић Теуфик, Козарац; Ахметановић Абдулах, Бос. Новн; Кршлак Мустафа, Јајце; Дервишевић Му- Бузаљко Мустафа, Столац; Вучетић Хамдија, Бос. Дубица; Чоралић Теуфик, Цачин; Аџемовић Сулејман, Кљућ; Бабић харем, Мрк. Град; Фехнмовић Исмет, Лнвно; Фсхнмовнћ МуЧедомир. В. Кладуша, АбдЈ-лахефедић Хазим, Брчко. харем, Ливно; Латифић Исмет, Ливно; Талнћ Нијазпја, Зеница; X. Бнлаловпћ Мустафа, Зоница; Сулејманпашнћ На4. КОНВИКТ У БАЊ АЛ УЦ И . физ, Бугојно; Зељковић Јусуф. Гламоћ; Хашимбеговић Саит, Хоџић Абд,урахман, Бос. Градишка; Одобашић Фуад, Пријепољс; Пашсвац Неџнб. Пријенољс; Пашановић МустаПрњавор; Гасал Ејуб, Гламоћ; Глухић Омер, Тузла; Халнфа, Пријепоље; Boconiih Мехмед. Плевље; Мудернзовнћ БуMoiiiih Халим, Гиљанн; Illiiunih Нурудин, Зсница; Хншић хранудин, Плевље; Јсвтпћ Марко. Кнежина; Аждеровнћ НуХајрудин, Зеннца; Хаџнхамзић Шевкет, Прибој; Адемовнћ рија, Тузла; Bep6eix>Biih Фуад, Бијељина; Кучукалић НнјаХалид, Бијељина; Абднчевнћ Хусејн. Брчко; Ченгнћ Сафет, зија, Брчко; Суљкановнћ Назнф, Лукавац; Смајић Рифат, Маглај; Смајић Исмет. Маглај; Крзић Мехмед, Маглај; Ше- Фоча; Лојо Фехнм, Фоча; Чнзмић Мустафа, Ливио; Лемезовић Џевад, Дервента; Пињо Шефко, Високо; Поробић Смаил, xnh Исмет, Зворник; Хафпзовић Муниб, Рогатнца; Чоходар Дервента; X. Селнмовић Рифат, Котор-Варош; Дугалић Ејуб, Ахмед, Рогатица; Мнјатовић Мнлан. Рогатнца; Имамовић Бањалука; Субашић X. Фаик, Козарац; Вармаз Алнја, Б. ГраЏемал Вареш; Мемишевић Нусрет, Чајниче; Пашић Сафте, дишка. Вишсград; Софтић Сулејман, Високо; Чохаџић Месуд, Фој- 277 �5, КО НВИКТ У ТУЗЛ И . 'Бонлагп Рићфат, Дервента; Селман Касим, Котор Варош; ИонлагиН Мухамед Тсслић; Беговић Сафст, Тешањ; Сманлбеговић Мурат, Тешањ; Галијашевић Решад, 'Гешањ; X. Јусуфовпћ Есад, Тешањ; X. Јусуфовић Едхем, Гор. Вакуф; Пашалпћ Есад, Жеиче; ШаЈшрагић Хусеин, Мрк. Град; Боpuh Мухамед, Мрк. Град; Бахтијаревић Мустафа, Мрк. Град; Хавала Мустафа, Ливно; Ссрдаревић Меноур, Зеннца; БашоBiih Aл uja Пријсиољс; Хурић Сулејмаи, Београд; Сушић Џемал, Власеннца; Куртагнћ Хасан, Власеннца; Џинић Мустафа, Тузла; МуфтиН Исмет, Градачац; Соко Хилмија Бијељнна; Куленовић Едхем, Маглај; Мусасфеидић Назнф, Маглај; Дегирменџић Рефик, Олово; Кањић Рамиз, Олово; Ефендић Енес, Сребреница; Коркут АСдулах, Зворник; Китовица Хамдија, Знорник; Мујсзниовић Шефкнја, Зпориик; ЉубовиИ Шемсудин, Зворннк; Чаушевић Мустафа, Модрић; Чамо Алија, Бнлсћа; ДнздаровиН Дервиш, Гацко; Бећирагић Ћамнл, Нова Варош; Hajpuh Хивзија, Добој; Гушнћ Сакиб, Прњаnop; Левн Рафаел, Зворник; Скоиљаковић Енвер, Зворник; Алнкадић Есад, Кладањ; Рашидкадић Сулејман. Гораждс; Куљух Шахиц, Горажде; Баџак Шериф, Буна к/М.; Хаџиалијагић Атаулах, Брчко. 6. КО НВИ КТ У М ОСТАРУ. UiuijaitoBiih Богољуб, Бихаћ; Поробпћ Нуруднн. Дервснта; Исламбеговнћ Ферид, 'Зиница^ Е.МЈјиић Захид, Зеница; Бушатлија Махмут, Ећтојно; ЈЈмиИрплшиЈу Ибрахпм, Бугојно; Курталић Иает, Нрнбој; ТнхИН Реуф, Влаесница; Жнлић Салих, Тузла; Прцнћ Нијазијад^Гузла; Лика Ибр чаннца; Диздаревић Сулејмај^ Љубушки; Ибрул Љубушки; Орман Фахрудик? 1Љубу мед, Љубушки. С адикоа^ ftiec, Љубуцки; Мостар; Чевро И сј^ст, Motfrap; Малић Звиздкћ riih Хампд, Гацко; Днчбсрозпћ Нг.зиф, Гацко; Шеховпћ Назиф, Автовац; Бсгоинћ Сафот. Трсбиие; Тичић Фсхнм.. 'I рсбиње; Арсланагић Мухарем, Требишс; Карамсхмсдопнћ Енвер, Требињс; Салман Мурат, Љубнљс; Мехмсдбашнћ Расим, Столац; Питић Омер, Столац; Диздар Џемал, Столац; Пашић Исмет, Невесиње; Панџо Шукрија, Невссиње; Алнкадић Нијаз, Коњнц; РаДаслић Мустафа, Коњиц; Покрајчић Михајло, Кољиц; Соколовић Енсс, Коњнц; Хаџизувић Ахмед, Кошнц; Чукле Де1)виш, Коњиц; Фазлагић Сафет, Чанљнна; Бакшић Есад, Љубиље; Чаушсвнћ Сафет, Модрич. 7. К О Н В И К Т У ФОЧИ. Бсгнћ Исмет, Јајце; Рустемовић Муотафа, Кладањ; Абдурахманопнћ Енвер, Сребрсиица; Оужаи. Хамид, Чсвљаноuiih; Прашо Сафет, Чајниче; Твртковић Punu, Вншеград, ТпртKoinrh Реуф, Вишеград; Хрел.нћ Хамед, Вихеград; Зајнилоџнћ Оулејман, Вишсград; Фетахагић Јусуф, Високо; Фетахanih Ахмед, Високо; Алић Химзо, Подлуговн; Буљубашић Ттмил, Бреза; Миралем Џавид, Capajcuo; Шећибовић Мухамед, Коњиц; Kapuh Абдулах, Рогатпца: Мујак Мустафа, Коњиц; Маелић Мујо, Кладањ; Бекташсвић Џемал, Фоча. 8. К О Н В И К Т У П Л Е В Љ У . Лакип^Аудулах, Пријеноље; Селмановић Бахрија, Пријсиол.о; Мелентнјавнћ Илија, Пријепоље; Бахтијаревић Исмет, Нлем^с; Хоџић Цемаил, Плавље; Прљача Џемаил, Плсвље; Ајаиовнћ Ремзија, П јИјвљс; Ченгић Алмас, Плевл.е; Ченгић Веис, Плсвље; Ш дтћ Авдо, Плевље; Станић Ибрахим, Бијело Поље; Бучан Реџо, Бијело Пол.е; Хаџнајлић, Елко, Бијело Поље; Тушић Јакуб, Бијело Поље; Акијевић Мустафа, Бнотреница. срез Негот.-Вардар.; Зејнула Хусеив, Охрид; AjaTomih Едхе.ч, Гиљани;* Реџенагић Малић. Плав; Билалanih Ибрахим, Нона Варош; Туркмановић Хакија, Нова Варош; АлиИ Шасивару, Кос. Митровица. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 278 �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije: Beograd Filijale: Brčko i Novi-Sad I .— џГ= —=====. Med. Unlv. P a p irn ic a H a m d ija K opčić s Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala i ^ D r J iis iO a jd iil specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1i Ordinira svakim danom od 9—12 sati prije podne sati poslije podne i od 6 511ТП1П......2— ~ ........................- ................... ....... iiiiiiiminiiiinuii *4 iiiiil..m ilili liti! 1 ШТАМПАРИЈА 1( BOSANSKA P 0Š T 9 K L IS A R N IC A j R A S T R IR N IC A Изракује: X X X i X р ав новрсне банковне, тр говачк е ■ вндус т р в јс к е т в с к а н и ц е у б о ја м а к а о : д и о н и ц е , у л о ж н е к њ в ж и ц е , ч е к о в е , д в п л о и е и т . д ., т е р а з н а с г р у ч н а дела, к а л е н д а р е в о с т а л а В 8 р а д а .а с о л в д н о , б р в о в n o у м е р е н о Ј ц е н в 1 X X В л а с т в т а к њ и г о в е зн п ц а в в р а ђ у је с в е в р ст е тр говачк и х к њ и га в п р оток ол а, као в р а в н е га л а н т ер в јс к е в к а р т о н а ш к е п о с л о в е n o м ери в нацрту | S V A K I M U S LIM A N TR EBA DA KUPUJE SAMO G A JR E TO V ( [IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže 1 „Gajret” N aru d žb e: Tvornica cigarpapira Iš 1 a r a j e v o Ć U K O V I Ć A U L IC A 7 - КЊИГОВЕЗНИЦО = T EL EFO N B R . 27 СТЕРЕОТИПИЈА S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �lE S S E K S E ^ f e S S lta S š iE S š J i Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spađajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „Gajret'*. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže I najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ^s^iB<ffi!Esassa^aEzsiBSgiaz§iE^iaB2s:D^§iiSžaEsaazai ^ E^i^!^§issg:i i I !li!l!!!lll||illll!!!llll!llilll||||||lllllllll|lllllllllllilllllllllllillllllllllliilllllll!l llllll:llli:!UI: ■ Bosanska Indnstpijalna i I Dr. Omer Bahtijarević I Tpgovačha Banko d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000*— Rezervni fond D in 7,500*000* Prima u lo š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća 2 d u g o g o d iš n ji liječnik Drž. 1 Bolnice, operater I spe2 cijalista za operativne bo! lesti, asistent chlrurškog I odelenja Državne Bolnice f n e d a v n o je o t v o r io I o r d in a c ij u ----------- Ordinira od 1-3 p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split (u Prestolonasljednika Petra 1 1 ulici broj 20 u ll.-om katu | iillllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllillllllllllllllilllllllllllllllllM llliilllllllllillllllB Ш M l općine grada Sarajeva Temeljna glavnica 40 ,00 0 .0 0 0 ’- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro 1 ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4d0e65eb63bbfd0a7f4bb3149420749.pdf 226269b332793e96e7b465e9e62231c8 PDF Text Text j j i , Сек^арЈТрг. Удр. Сарајево ЗЛЈРс) ЛИСТ 7 Л ЈР Ш Д Р Ж Ш S A КУЛТУР1ЧС И Ш Н 6М С К & П С 4 И З А 14 & М УСИИМ АНА СА ДОјНАЈ: с „ХамзаХумо: I ^ P F r a ^ ^ g j^ N Сафет Бурина—Хамид Диздар: Игра cpehe Мустафа X. Грабчановић: Везиља Џевад Сулејманпашић: Продир:1ање света у живот муслимаико Ћамил 0. Селмановић: Гајрет на Југу LllllllLl • Г а јр е т о в г л а с н и н 15. СЕПТЕМБРА С А РА ЈЕ В О 1929. У р еђ у је: Х а м з а Х у м о Б Р О Ј 18 �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друпггва за културио и економско подизање муслимапа, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му Je за нашу Отаџбвву 100 динара на годину, a за све остале вемље преко границе 200 дивара. Ђаца добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. ПоЈедиви бро] стоји 5 динара. Директор Уредник Хамид Нунић Хамза Хумо Власник друштво „Гајрет". — Главни и одговорни уредвик: Хаиза Хумо. — За штампарију „Босавска Пошта“ одговара Јосип Евгл. �Hamza Humo Priča o njoj Hoćete li da vam pričam o mojoj ^sreći? Evo, tkanina na levoj grudi. Pogledala me pogledom punim ovo su njeni prvi đani.vftajpre je ona,* Dali, jednog plašljive molbe i oborila oči. Ja sam ćutao i stajao. predvečerja, prošla na bunar. Išla1 je skromno, obp*- Moć govora bila me napustila. Podigao sam ruku renih očiju. Taku sam je tad video d ćelu tu noć ne sasvim nesvesno i opet je spustio. J e s t Bio sam zapohodi me san. Vetar se dolhjam^a ja sam nemeo. A ona, oborenih očiju, pošlla je tako tiho i mislio na nju. Jedan zalutao oblak pustio je dažd i mekano, sa hidrijom na glavi. tiho nestao, a ja sam mislio na nju. U cik zore zaTog dana, пјз znajući ni sam kako, zalutao sam pojale su daljine i ja sam usnuo. ј||||Ш u duboku šumu. Moja je sreća pošla uza me i goSvaka prava sreća počinje istiha, mislio sam, vorila: sutra dan. Ona se nečujno stvori pred tobom i — Poljubi me u čelo — rekla je najpre — da osmehne ti se nežno. Evo me, propašće ipostidno i mi se srce umiri, jer ono je nemirno i od pomisli na pogledom ti ponudi sve svoje. I u, tom davanju sebe зе ВЈКфе. Tako. A sad, sad ću ti pričati kako sam poima toliko ljubavi da ti srce zatreperi u grudima, stala kako sam došla do tebe. Eto. I krila sreće dopiru naviše od krila uma. I ko Verovaćeš mi, jer me voliš, rodila sam se iz je ne oseti, kroz život je uzalud prošao. jednog zalutalog uzadaha, davno, pre brojanja go­ dina. Bogovi su me videli i zaveli me. A kao nagradu — Jesi li putovao po lepim i dalekim zemljama? — pitaju me, a ja im se samo osmehujem, njima za moju ljubav, dadoše mi večiti stid i pijanstvo naj­ slađe svakom onom koga zavolim. I imala sam i imlam siromasima. — U španiji ima tako divnih gradova — kaže ljubavnika bezbroj, a opet sam nevina i čista kao jedan od njih — da ti dah zastaje, gledajući njihove suza u oku. I svaki od mojih ljubavnika misli da sam samo njegova i ja večito počinjem nove ljubavi, lepote. — Na Polineziskim Otocima tako je lepa priroda pletem ih i napuštam. — DSli! — kriknuh užasnut i iprogovorih. Na­ da ugiine u njoj svaki ružni stvor. Ubije ga lepofca — lazio sam se u dubokoj šumi. Neko mi se smejao kaže drugi. — U Indiji sam video dvor od belog mramora; negde u provalijama i glas mu odlazio u nepoznate ' ' I . i i • ;'i ! ilj vj’il sred pilava jezera, u suncu sja kao raj — kaže treći. strane. Ovo je bila moja bojazan da ne izgubim sreću, — Hvala vam lepo — odgovaram im svima. — pomislih. Molio bih vas samo da budete ljubazni da me osta­ vite nasamo sa mojom srećom — i klanjam im se i oni odlaze. * Trećeg dana moje sreće, iprišao sam njoj, Dali-i. Zastala je zbunjeno. Video sam kako joj drhti laka * I porodi se sumnja u duši mojoj i tu noć prepatih muke prevelike. Zar je moja Dali, pitah sam sebe, već pripadala nekom stranom ooveku? Zar ne bi moje srce pre- �— Džli! — pmšaptah i uzeh je m ruku. I go­ vorili i ne čuh svojih reći sopstvenih. I položih glavu na njene grudi i njoj kolena klecahu i ne govoraše ništa. I obujmih joj vitki stas i ruke mi drhtahu na bokovima njezinim. I Iju'bih je nezasitno i gubih dah svoj. I ona se trže, izvi se pruživo, i zasmeja se i pršte stid na licu njezinu. I od ovog smeha maciknu bolno sreća moja i scnka mi se uvuče u nju. Prolazili su dani i ja ih ne brojah, jer raz­ mišljah o rečima u šumi. I pitah se mnogo i ne na­ lazili odgovora, dok se jednog dana ne zasmijah sam sebi i ne rekoh: — Dali, svaki zanos rađa plod. Nek i naša ljubav krene putevima drugih. „ I te noći, opijah se milovanjima do besvesti. I u ta^ pijani sarkofag sahranih moju sreću bolesnu i zagrizoh u plot sočnu i mirisnu. —' DSli/ 9- rekoh — nek nam je plod blagosloven i nek iz ovog sarkofaga nikne nova sreća za one što dolaze iposle nas. Jer, i kad bujica mine, osmeh se katkad pojavi, izazvan srećom drugih. puklo od te strahovite istine? Jest. Istina podjed­ nako deli sreću i nesreću i stalno nas se dotiče svojim beskrajnim rukama. Ona nema sroai, a um joj je neumoljiv, jer ona ne oseća. Pa zašto joj dadoše moć bez srca? — upitah ovog neznanog i nevidlivog što govoraše. Dadoše joj je, reče mi on, da se ne povede za srcem svojim i da me učini krivo nevoljenim. Jer, ljubav je šlepa, završi on. Tu noć, uzalud sam prizivao svoje sopstvene misli, one se ne odazivahu, žeđ mi beše u grlu za­ paljena i oči mi gorahu vatrom. Lutah bez cilja i dozivah umor da se odmorim u besvesti, a on me padaše na me. Tek u ranu zoru, kad sretoh nju, Dali-u, odleteše mi sve crne slutnje kao zlokobne tiče u strane neznane. — Dali, — rekoh joj — da ti sagledam oči, jer smrt je lepša od moje patnje bez tebe. — Umreću od stida ako me se dotakneš; umreću od bola ako me se ne dotakneš — odgovoniše цјепе oči. Tog dana, bio sam pijan od sreće. . Sreli smo se na istoift me^tu, ne znam kog dana sreće moje; ne zpam kog đajia,.rekoh, jer i ne zapažah. Moja sreća beše veća od dana i noći. Сафет Бурина — Jfd'мид Диздс игра креће фШк Л ица: '-j M M to b k * - 1П Смаилага, посједник Смаилагшшца, љегова жена Минка, њихова кћи Ариф Шахбеговић, син угледне беговскс породице Зинета Мухиба Хабиба Минкине другарице Фахира Алмаса Ибро, друг Арифов. Сцена I. Башта, засађена цвећем и дрвећем. С леве страпе позорнице види се лепа кућа босанског типа; ћошак са зеленим кафезима и гвозденим демирима на прозорима. Између леја цвећа вијуга се сребрени поточић и бсласа као седеф на месечини. Сутон je. Ha десној страни позорнице јасно се опажају тарабе, које деле башту од сокака. У дну позорпице, крај потока, види се ибрик. Тишзша. Док. се завеса полако диже, кроз сутон одјекују последњи звуци езапа. Акшам. Ha позорницу излази Смаилагшгаца, проседа, старија жсна, прслази рукама преко лица и тихо шапће: 280 С м а и л а г и н и ц а : Езан азизаллах. . . (Прилази потоку и захвата воду у ибрик, na узима абдест. Спрема се на клањање акшама. Баш кад je готова, иза тараба, као из далека, чује се песма. Ona ослушкује, окреће со и тихо говвори): To je бег. Дошо je мојој Мини. Зове je да апшкују. Ох, Боже, сретна ли je. (Уздах). Ех, младости младости! (Ослушкује). Идем. -Можда га не чује. (Песма се чује мало јаче). Идем у одају да клањам, нек она може изаћи у башчу. (Одлази). Јасно се чује песма Арифова: Дођи драга на капиџик, оф аман, аман, да се видимо. По свршетку песме, кроз тишину тихо одјекиу туп ударац каменчића о стакло прозора. Сцена II. Минка долази измеџу стабала, Плашљиво се окреће na све стране. Ha лицу и целом држаљу одражава joj се страх. Шапће: •М инка: Он je. Пјсва ми. Зове ме. Зна да ћу га ћути и да не могу одољети a да не изађсм. Да га не видим. Само Алс и Ибро? Ђе су они? A бабо? Да га он не чује. А х . . . �A p и ф (гледа Прекб тараба): Mimo, ту ш . Чула шњи и фесом на глави): Ej, баш би било штета одби моју пјесму. Звао сам те. мах на чардачину, na у душек. Чекај, брате, чекај! М и н к а : Чула сам. Само се бојим. Чувај се; Треба ти се мало окријепити на овој чистој хави. (Гласно удише свежи ваздух). Ах, погледај само! бнаш га. A р и ф : Чега се плашшп? Не бој се! (Преокаче Илаџ, брате, илаџ. Ако још ово не лијечи чојка, е, ja не знам шта би. Гледај, како се она смоква разТарабе и окреће се у ноћ, na manhe): Ибро, ja ћу расла! A вала бели памтим, кад joj се ни за траг не мало овде. Проходај ти мало. И б р о (иза тараба): Идем и ja мало низ ма- знађаше. . . Па онај бријеет доље под Бајрића оградом. . . Еее, памет ми ферчи, превалио je педесету! Халу. Може бити да ћу наћи и Бибу. Што ти и ово све расте и живи, ама најпослије све М и н к а (гледа све ово и дрхто од страха и умире. Свему дође крај. Еееејх, младост, младост! узбуђоња): Али, Рифо. Лакше, дина ти. Да нас не Ево само кад се сјетим оних сретних времена, кад чују. Не знам како би им на очи. се живјело и кад су, што но ријек, добри ходали no А р и ф : Злато, не бој ое, што сс плашшп? Ва- земљи; два шолда у руку, na бомболиле цијели зда ти кажем, кад си код мене да не стрепиш. Нико, дан. Купи свега, од соли до бибера. И опет ти пренико те не смије увриједши док сам ja жив. Нико! текни да мореш на мркушу у Вејсила. Ja, ja, окреће Ни бабо, ни мајка, ни браћа, разумијеш ли! Јер je се дуњалук, окреће. (Сапка). A. ona моја. Шта она мој цијели живот створен само за тебе. И ни за ког мисли, ja .богами не знам. Нешто je коптисала. Ja више. Ти знаш колико ja трпим и патим ради тебе. мало прије" иЗ џамије, упадох у чардак no лулу, a Кад те сваки дан не би видио, умро би. Чини ми се, неко се пресеЛенда преко тараба. Који би то ђаво полудио би од неке пусте чежње. Не знаш ти како био»Гако није он! Чекај,- чекај, даћу ja њој бега, соje мени. A кад си ти крај мене све ми je некако јевића. друкчије. Све ми je свјетло и драго. -.Mrnjo, злато Улази Смаилагиница са' мангапом и ибрицима моје, разумијеш ли потпућо мој чсевДах. Изгорјећу кафе на њој. од њега. Реци, реци, na да умр^м. ј ...-----£ ! м а и л а г и н и ц а : Спржих се пекући. Ко М и н к а : Арифе, не збори тако. Не парај ми. мрак, na се не види. срце. Знаш ти да ja ни за ког не-знам, несо само за |^ ј»*Ц^аца!и лалга Л Г што ти она кахпија није прите. Ни за ког више’^ f свјет.чила? Него се искрада из куће, крије со no А р и ф (прибдижује joj će усхићено): Зб0]ии1 башчи и егленише с беговима. Хе-хе. ли истину? S l l H B i ' * м а и л а г и н и ц а : ’Шта ти je, забога? Што М и н к а : To само моје cpi^ зна. евлад? Није ти она крива. А р и ф: Ох, кад тако зборши, онда знам да А И л а г а : Хе-хе. Што je резилиш. Није она je срећа близу. (Хоће да je загрли, али се у то мени велиш? часу чује престрашен глас Смаилагинице из авС м а и л а г и н и ц а : Па и није, заклела би се. лије): С м а и л а г а : А н е виђех ли ja малоприje оног бабо С м а и л а г и н и ц а : Мино’ шћерр } москова да умаче иза тараба, ха. je дошо. Вакат je. С м а и л а г и н и ц а : To ти се учинило. М и н к а и А р и ф : (Стоје непомично и глеС м а и л а г а (мало љутито): Не тандарај! Ходају једно у друго). ћеш да ме начиниш ћоравим. ) Минка: Рифо, бабо je дошо, резилиће ме. С м а и л а г и н и ц а (ћута, сипа кафу и пружа Знаш га какав je. Идем. му): Де, не кахари се. A р и ф: Па хајде. Алахеманет! С м а и л а г а : Бољо ће бити да се она не саМ и н к а {нагло одаази): Алахеманет! А р и ф : (остаје пар часака и глвда према оној стаје с њим. Свијет, ко свијет. Могло би ое што и страли где je она отишла. Затим уздише дубоко, ружно пронијети. A и ja не хесабим друкчије. To je само мехабет у хаву. Зар да се он понизи n a да прелази преко тараба и несгаје у ноћ). je узме. Не, не, никад то неће његов понос допушћати! Зато ти вељу, нек се он окапи моје куће и Сцена III. С м а и л a r a (негде у авлији идући у баппу): мога дјетета! Да ми под старост она не запали Зејно, бићу ja доље под шипком. Запари ти кахву, образ. Доста je мени тога! (Ћути и подбочивши се рукама, гледа у даљину.) Од свега не море ништа na снеси. Посједићемо мало на овој ноћној харији С м а и л а г и н и ц а <из авлије): Хоћу, хоћу, бити. Знаш ли ти да je он бег? (Иронично) Сојевић. .(Из авлије се чује жамор жсна и дјевојака). хајде ти. С м а и л а г и н и ц а : Чуј, ко да нам се спрема С м а и л а г а (средовсчан човек са проседом, велико сијело, ха. потшишаном брадом у широкој муслиманској но- 281 �б м а и л а г а : Вала му ja писам каил. Ама učita... С м а и л а г и н и ц а : Х ајдс да идсмо. Нска старији иду на чардак, a мдадеж, ако хоћс, љспше joj je у башчи. Ово ти je, болан, ко свадба. (Ослушкује.) E ho , све Минине друге. (Узима мангалу и одлази са Смаилагом.) Сцена IV. Улазе девојке. Обесне и насмејане, веселе. Ф а х и р а : Хајде, боне, да сједнемо мало. З и н е т а : Богме кад они гори испијају кахву и ми ћемо се провеселити. М у х и б а : И залјевати. С в е (весело): Хоћемо, хоћемо! X a б и б a {сетно): Мени се баш не пјева. С в е : A пгга ти je? Х а б и б а (уздише): Ништа. 3 и н е т a: Има, има ту нешто. Ф a х и р a: Отшно joj Ахмо у овијет. X a б и б a: Није за то. С в е: Доће, доће он^ бона. З и н е т а : Н еиугуј, пјевај ^мбдо са нама. М у х и б a: Рв^звесели ^6L мало и ти. Од тог ти нема фајде. Х а б и б а : Па хајде.( A шта ћемо? Ф а х и р а : Ону,твоју! (По њом остале): Сви дилебри, рф аман ja, сви дидбери, 'дертуми дерт, сви дилбер^^^мо мога не] Х а б и б а (уздиш е^ Доста! Немој стужиће ме. Другу једну, веселију. 3 и н е т a: Моју, моју пјесму, што пјева. (Почиње, весело) Oj дјевојко мала, д а тЗ фесић купим, нећу драги, нећу ja, ej жута дуња процвала, мила мати дерт ми дознала, нећу драги, нећу ja ... (По свршетку песме све прасну у смех. И Хабиба je весилија.) Ф а х и р а : Ето видиш, како се можеш развеселити. A ево нам и Минке. (Све се окрећу и скачу. Прилазе joj.) М и н к а (долази с леве стране): Веселите ли се, друге, веселите. Чула сам пјесму. Бабу озваше у чарпшју. Тражи га некакав јабанџија. С в е : Je ли момак? М и н к а : Не знам. Па баш да и јест. З и н е т а : Није, није тако. Још ако je млад и кршан. Ф а х и р а : A Ариф? ' Ми н к а : Не зборито о том! Боље je да пјевамо и причамо о нечем лијепом, кад смо се овако лијепо састале. Сједите. Што стојите. 282 М у х и б а : Е, ти ћеш пам сад једиу запјевати. М и н к а : Не могу. Све: Xoheui, хоћеш, макар еамо мало. Tte лијепо нјеваш. М и н к а (оборила главу na ћути). З и н е т а : Хајде ону твоју, што je уз ђерђеф вазда пјеваш. М и н к а (оклева, na затим почжма): , Што сам дертли, што кахарли, na се разговарам... Доста je. Не могу више. Срце ми се napa. М у х и б а (да расположи Минку): A сад hfe нам Хабиба причати нешто лијепо. X a б и б a: Немојте мене, дина вам. Ето Зинете, Фахире, тебе... Што не би која од вас? М у х и б а : Ти ћеш то најљетне. И до сад си џам вазда причала. ' ' М ј в е: Ти ћеш, ти ћеш. К а б и б а : Па кад није друге, добро. Причаћу вам ifeinfo што ми се десило са Мушаном. v )в е (радознало): Хајдо, рсајде, лричај. /i(Tnскају се око ње, да боље чују). X a б и б a: Било je то лањског рамазана. ИћинДија укујисала давно, a ифтар се приближаво. Ja изашла у башчу с ибриком да узмем авдест. И таман сетафем махрамом, кад ме неко викну. Преплаших се и побјегох за кашгџик, одакле сам провирила и видјела њега. С в е (радознало): Па шта je даље било? Х а б и б а : Е да je оамо то било. Није то ништа. »Хабиба«, зовну ме он. 1»Шта je, Мушане«, одоворих ja. »Причекај ме, бона. Имам нешто да ти кажем.« У менн срце лупа na кикако да се умири. »Не иди амо, не иди«, кажем му ja. »Добро, ама ћеш иза ифтара доћи у аду под бајаме, хоћеш ли? J a hy преко Брегаве прегазити и тамо ти имам много, много причатш. Хоћеш јш ?« пита ме он. :»Добро«, рекок ja, a он одмах ко махнит одлеће да што прије ифтари. Ето... М у х и б а (живо): A даље? Х а б и б а : J a ти брзо уђем у кућу, кад нађсм њихову цуру Зејну, која je у нас била дошла no неку димирлију. И кажем joj да одмах дође у нас чгим вечера. Пристала je. Ton je пуко и ифтарили смо. Дошла je и Зејна. Ja сам joj дала мој зар, a сама сам обукла мајкину фереџу, na обадвије одосмо у Аду. Рекла сам joj све и она je разумјела. Сакрила се ja са Адачанкама за једну купину, na чекамо, кад ето ти њега уз дувар, na баш под бајам ... С в е (прасну у смех): Па? X a б и б a: Па, ето... Он joj почео да прича и занијо се толико, да je баш шћео... Св е : Шта, шта, Реци? X a б и б a: Ma, знате... Да je пољуби... �М и н к а (крикно): Ншсад, никад нсћу uohii С во (нрасну у вцсео смох): Е, баш си га сиродругом. Ja сам твоја и ничија вишс! Ни бабо, ни маха пасамарила. Majica, ншсо нас неће спријечити у оном што смо З и н о т а : A ви? Х а б и б а : Ми ти све скочисмо иза купине, a иамислили. А р и ф (радосно): Збориш ли истину? он ко махнит прско дувара. Чули смо како штрапа вода иза њсга. И нестало га у мраку. Ми н к a: Знаш ме. Никад ти нисам лагала. А р и ф : Мино, злато моје. Сад нас нико нећс Ф а х и р а : Е баш си и ти нека чудна намираставити. Само npeico мртва мене могу те одвссти. гуша. Тако насамарити момка. Д ј е в о ј к е (шапћу жкво међу собом и гести3 и н о т a: Никад му вала неће на ум паспи да ти дође. кулирају). 3 и н е т a: Боже, сретка ли je! Х а б и б а : И био ми je досадио. ТЗс год ja маА р и ф : Злато, Мино. (Пође прсма њој.) У том кни, ето ти љега. A сад волим и чезнути за драгим, моменту се иза кулиса чује жамор и он устукпе намакар и далеко био, него с њим зборити. М и н к а : Хајде сад да запјевамо. Хоћсмо ли зад. Глас Смаилаге одлеже кроз иоћ. »Сабахзорске вјетрове«? Сцена VI. Ф a х и р a: Ама ћсш и ти сама једну. С м а и л а г а : Мино! (Излази. Кад спази Арифа М и н к а : Хоћу. крај Минкс и девојака, за неко време остаје укоЗ и н е т а (почиље a дсвојкс пастављају): чсн и неиомичан.) Ej, кад духнуше сабахзорски вјетрови ' M a н к a (престрављсно): Бабо! и разнијсше no ђул-башчи ђулове. А р и ф : Нека га. Небој се. ■При свршстку дјевојачке песме чује се ЈизаГт^- Д в је в ^ ј-к е : (плашљиво се стискају и гледају раба Арифова песма: шта he со догодити.) Бона драга но срди се на Me, . С м а и л а г а (љут идс прама Арифу и Мипки, Ш ТО Т И ЧССТО H fc ' П р о ђ С М COIULKOM. Moj севдаху, узбуђено): Томе се, бели, плјесам надо. (Минки) У кућу! Ти си туђа. (Подругљиво): Вечерас ћсш у у акшаме, кад мјесец .^зађе, ___ кућу. £Афшј|у): Дао сам je Аидаги Курту, у 1 ' доћи ћу ти под понрере Soorap. Кршан да ашикујемо. *>- , ^ _ ____je то MOMaic. Нијо вала бог, ама je М и н к а (скаче са свима): Он je, њсгов je то поштенји радин чојек. М и н к а : Бабо, не збори тако. 1 1 1 A р р ф (одважно): Ona je моја и пичија втпс! З и н е т а : Јест, Ариф jcjaofee. Ф a х и р a: Боже, icaico умије лијепо запј.јевати. С м а и л а г а : Тебе ништа нв питам! Ja сам љој М у х и б а : Како je сјеттоцта његова џјоома. нашао поштена момка. A ти? (Нижим тоном); Шта Продире у срце. he ти <}bsl Ти си бег. Можеш их наћи колико хоћеш. М и н к а : И napa no душ д... И паметнијих и зснђилијих од ње. A р и ф (говори са сокака иза табђра дрхтавим А р и ф : Hc треба мени зснђилук, не продајем гласом): Ово je посљедна пјесма што joj’je пјевам. ja душе. (Гледа npeico тараба, na кад опази њих, прерклле, М и н к a (оцу): Бабо. He знаш га ти. Он je дотарабс и застаје пред њима. Минки, узбуђено) ; Од- бар. лазиш. Бабо тс je дао. И пристала си. Поћићетп га С м a и л a г a: Бег je он, бег. Нијеси ти за њсга. другога. За непознатог. Камо ријеч? Мино, зар то A р и ф (прилази ближе Смаилаги и одважшш можеш учинити? гласом): Ншсо, na ни ти нас не можеш раставити! Д ј е в о ј в е (гледају га запрепаштепо, са лераС м а и л а г а (хладнокрвно): J a сам отац, ja зумевањем, нс знају о чем се ради.) одлучујем. М и н к а (Арифу, узбуђсно): Шта то je? Шта А р и ф : Ту престаје твоја власт. Она je моја и збориш? Какве су то ријечи? ничија Biraie! (Пође према Минки). A р и ф <хладно); И питаш ме. Ко не зпаш? С м а и л а г а (скаче међу њих. Минки претећим Пристала си да за љега пођеш. гласом): Одлази у чардак! Спремај се; чекају те. ' М и н к а (нервозно): Рифо, не мучи ме! (Арифу): A ти ове декике остави моју кућу и траА р и ф : Всчсрас hc те одвссти сватови незна- жи својих акрама. (Станка. СпЈ^пггеним гласом): ног делије. Нису, брате, за тебс шћери агинске. Твоја кућа je Д ј е в о ј к е (после ових речи постају живљс, и поштена и часна, знамо ми то сви, ама брате... гледају ое и шапћу међу собом). А р и ф (прекида га, живо): Смаилага, дина ти, М и н к a: Збориш ли то мсви? no дирај мс вишс тиме. Какав зенђилук, какво ли А р и ф : Нико други мо сс пе би пи тицао. бегство. Moj ссвдах, моја љубав je јача од свсга. (Станка.) Твој бабо те јо иоклонио другом. E to, одреко бн сс свих тих празпих и звучних на- 283 �зива који могу бити судбоносни за нас. Одреко бих се свега тога што би чинило ма и најмању препреку. С м a и л a г a: Хеј, брате. Не море то чојку у главу. Понос твој, брате, никад не море нестати. Збориш ти то само сад, кад мислиш да ћеш поколебати моју задану ријеч. Не море то тако бити, кол>С1говићу! Сцена VII. С м а и л а г и н и ц а (ул ази и кад опази Арифа, заклони се за једно стабло): Смајо, хајде, дошо je онај јабанџија. Зове те. С м а и л а | г а : Х ајде (.вакат je. (Минки): Ти имаш своје... А р и ф : Нитсад! Од мене се она више не растајс. | С м а и л а г а : Шта рече? А р и ф : Рекао сам: др.уги he je одвести само прско мене мртва. (Станка.) Смаилага, имаш"ли душе? Зар имаш срца да од свог евлада то -учиниш.? Коме je дајеш? Ономе, за ког она никад ии чула нјие. И не зна Ва. Ни видјела га није. Зар твоја очинска љубав да уфија њезин живот и њезину младост? Д а joj одузме čpehy за сва вроменаг^Вишим тоном) A она?‘Н е^оли га. Знаш ли ти шта је\ љубав? To je пламед мрви, који се не да утрпути! To je снага мЈЈадости, noja ое рађа у жељама за вишим и љепшим животом пуним сунда н вјечите неразориве cpehev- (Часак ћути, na наставља, смиреније): He, не знаш ти^то. Видим да не схваћаш док тако чиш ш . Убијаш нас ообје: мене и Мину. Ти, можда, не знаш да б л ја умро без ље? A и љој еигурно без мене не би бидо лахко. (Јаче): Ни пито je писи. A дао си je. С м а и л а г а (блаже): Нисам ти могао вјеровати. Шта сам ja знао. ( Ариф: Па, ето. Добро. Учини што си наканпо. Подај je оном ког ни ти ни она не знате (Минки): Злато, ето дао те бабо. Нека, Иди с њим. Желим ти сваку срећу! М и н к а (полети према Арифу;: Рифо, шта збориш! Зар можеш и помислити да бн ja иашу љубав прегорјела и другом пошла. He, никад’ Прнјс hy и у црну земљу него другом. С м а и л а г и н и ц а (дотрчи, Смаилаги): Зар ти се не цијепа срце? He могох више трпјчш. Чујеш ли шта зборе дјеца. Нисам ли ти и прије зборила. Сад и сам видиш. Пусти их, учигш км гаирдову. Ф а х и р а (кад су се девојке почеле дошаигавати и приближавата младим): Усрсћићеш их! М у н и б а : Зар ти није жао евлада? С м а и л а г а (бори се сам са собом): Сад видим истину. (Станка. A онда сасвим благо: A Авдага из Мостара? Шта he он рећи? З и н е т а : Пун шехер дјевоЈака. наће ако по.тражи. ' ' > - М и н к а : Бабо! A р и ф: Смаилага! ' Х З м а и л ^ г и н и ц а : Видиш како те моле дјеТ ^ Ч е к а ју твоју ријеч, твоју хаир-дову. С м а и л а г а (као да се још бори са собом. Након мале станхе): Аллах вам био на помоћи. Сад видим све. Сад сте обоје моја дјеца. Волите се и ja ћу вас вољети. Бог he ми опростити што сам вас мудиои'смето. A да сам знао раније, Бог ми душа, давно би вас пригрлио. А р и ф и М и н к а : (љубе га у руку). С м а и л а г и н и ц а : Дјецо, будите сретни! Аллах вас чуво. А р и ф и М и н к а : Фала, мајко... Бог he вас наградити. Д ј е в о ј к е : С хајром, с хајром и са срећом! <Час тишине. Из даљине се чује езан. Јација окујише. Само радост прелева лица усрећених и тих шум трептава лишћа над њима.) С м а и л а г а (свечано): Ђецо, Јација. Хајдсмо на намаз. И Аллах je с нама. — Завеса — Везиља Везем болна срмен јаглук у самоћи, увсзујем златом лета моја pana; — кунем беле дане, пробдијевам ноћи, везем срмен јаглук болна уплакана. . . Теку мутне воде низа наше стране теку мутне, носе моје беле дане; лице вене, срце изједају ране, бехар бели косе посипа ми вране. 284 Аој нане моја, аој мила нане, тешке ли су црне, пусте ноћи саме, кад се no чардаку распу тешке там е. . . П ' ' — Црне ноћи дуже од дуте с’ небеса! Душу бију чаме мртвачкога леса, аој, нане, све док дан не сване. . . ' г Мустафа X. Грабчановић �Dževad Sulejmanpašić Prodiranje sveta u život muslimanke Ovome napisu sam hteo najpre dati naslov »Stu­ braka, to jest stalnog ljubavnog odnosa jednog muška panje muslimanke u svet«, ali već posle prvih misli i jednog ženska, neke religije uokviravale svojim odlučih se, da ga pmmenim u gornji, koji mu da­ najvišim svetinjama kojima se ne traži rezona. leko bolje pristaje. Svesnost o putevima, kojim mu­ Nu, iaiko tako kruto uokviren, brak je, po toj slimanka korača u svetu i o ciljevima prema kojim svojoj prirodnoj osebini najmanjeg otpora, u svim korača, gotovo iščezava u odnosu prema sili kojom zemljama u kojima leže centri rečenih sila, poljuljan svet njoj određuje i puteve ,i ciljeve. do temelja u svojoj svrsi radi koje je postavljen. Kakav je taj svet i kolike su te sile? Mesto da bude stalno čistilište duše i tela, on1postaje U celini svojoj gadan i gnjio, a sile njegove su zaklonište gde se blud može najsigurnije da provodi. kao privlačna snaga morfia, na morfinista. Ta ga­ Mesto da bude izvor svakom socialnom nastojanju, dost i gnjilost su internacionalne, i nema danas na­ on, time što se sklapa u prvom redu radi novčanih roda koga nisu zahvatile. Pod »svetom« mislim svet interesa i zadovoljavanja luksuznih prohteva žene, filma, džasbanđa, žurnalizma, luksuznih automobila, postaje mpćna brana protiv tih nastojanja. Mesto da morskih kupališta, revija ženskih noga, jednom rečju bude veličanstven i hram d škola ljubavi između čoonaj tanki sloj čovečanstva koji, neograničeno vla­ лгека i coveka, on postaje jedno bojište sa koga se dajući zemljskom kuglom i šišajući pomamno duše š iri mržnja i hipokrizija. A onđe, gde bi mogao po­ i telesa svih naroda, postaje sve deblji i deblji. Prdtiv služiti svojej^svrsi, gde bi mu, dakle, motiv bio samo takvih gospodara ne možetse boriti. Njihova su oruđa ljubav, onde se on sve više zaobilazi i pretvara u nevidljiva i sredstva svemoćna. Oni imaju jednu za­ ljubavne odnose u takozvanoj slobodnoj ljubavi. jedničku parolu, koja ih združuje preko svih rasnih, To što se ovde o braku toga moćnog sveta kaže nacionalnih i venskih ideja, koje danas još rastavljaju nije ni prviput a nije ni prviput uzalud rečeno. Ono narode, objekte njihovog gospodstva, jfa-je parola: se*čita i kodm asikao što se čitaju takve stvari i u animalno uživanje pod svaku cenu i svaku žrtvu. drugim zemljama, sa manje interesovanja nego naGovoriti protiv njih, u ‘nameri da im se poljulja go­ primer vesti da se neki svetski filmski star, u koji spodstvo, nema vrednos^i ni koliko glas vapijućeg u su zaljubljene legije mladih srdaca, u svojoj dvade­ pustinji, jer su oni i pustinje ispunili paklenskom setog godini već triputa razvodio u braku, dok, nagalamom, od koje se i vapaji Пе čuju. Već je рге ' primer, čitalačka publika ovakvo pisanje neće ni po­ osamdeset godina, kad je pokvarenost epohe značila gledati ako u svojoj novini ima još da pročita kakvu anđeosku dobrotu prema današnjoj, Kirkegard rekao: ljubavnu aferu iz koje će moći malo da namiriše »Pojedinci ne mogu popraviti epohu, koja propada; isparavanje postelja, ili kakav futbalski izveštaj, koji oni mogu samo da izraze njeno propadanje«. Oni, će, radi herojskih podviga futbalista, učiniti da joj dalje, mogu stvarati svoje male svetove otoka i oaza srce življe zaigra. Tako u onom svetu od koga se i naš narod uči, do kojih i od kojih nema broda. Oni mogu samo čekati, dok bacil trulenja i rastvaranja, koji leži u svrha braka propada i propada i tako će isto biti i svakom etičkom i duhovnom kvaru, pomoću vremena u našem narodu, pre ili posle. ne učini svoje. Tako će biti i kod nas muslimana. Muslimanski brak, kod nas, bio je i jest, u ve­ Svaki napad prodire najpre kroz mesta naj­ manjeg otpora. I prodiranje rečenih sila' današnjice likoj pretežnoj većini, po svojoj formi, po svome prodire najbrže, najlakše i najdublje u mestu naj­ unutarnjem sadržaju, po svojoj potpunoj izolovanosti, manjeg otpora na organizmu čovečanstva, u — lju­ po veri i po tradiciji koja je nagonila ljude da za bavne odnose između muška i ženska. Ti su odnosi obraz žene slepo daju i uzimaju živote, jedna čvrsta zato mesta najmanjeg otpora što su, ne dajući se zgrada od granita. Pa ipak — i po tome se može nikaldia uklopiti ni pod kakve norme ni interese najbolje oceniti snaga tih prodirućih sila — danas ljudskog duha, ostajali večito jedan misterij. Budući se ocrtavaju jasno tragovi toga prodiranja, poškropistovremeno i nepresušno vrelo ljudskog podmlađi- ljeni krvlju i suzama. Oni danas imaju još karakter vanja i obnavljanja, umetničkih stvaranja i socialnih pojedinačnosti, ali brazde postaju sve šire i dublje. nastojanja, kao i ognjište koje je vazda haralo čo- Oni nisu posledica pisanja nas koji zagovaramo ргоvečanstvo požarima i pustošenjima, ti su ljubavni od­ svećivanje i emancipovanje muslimanke. Jer, prvo, nosi u svojoj bitnosti ostali tajna zagonetka i ostaće ko bi Od nas zagovarača želeo sam svoju, konačno zavazda. Stoga su ih, u onom njihovom obliku u kome i ličnu, propast? Drugo, danas imamo dovoljno očitog su pokazivali najmanje negativnih osebina, u obliku iskustva da to prodiranje »sveta« u život muslimanke 285 �ide lakše kod neprosvećene. Naše prosvećene musli­ manke daju se na prste brojiti. Ali mi imamo danas deset puta više muslimanki koje nose bubikopfe, mažu usnice, pokazuju gole vratove i koljena u svi­ lenim čarapama, nego onih koje su svršile koju srednju školu. Mi imamo danas dobar broj prostituisanih muslimanki a nijednu koja bi dolom radila na tome da se to društveno zlo ublaži. Mi imamo danas priličan broj muslimanki koje posećuju sum­ njive noćne lokale, a nijednu ne vidimo još na go­ vornici za kakve socialne poslove. Mi imamo danas lep broj žena koje po raznim morskim kupalištima i banjama sklapaju lako i rado zabavna poznanstva sa inovermm svetom, a teško d a ih imamo svega deset, koje traže priključka u inovernim ženskim kulturnim i socijalnim društvima. Mi imamo danas u gradovima mnogo slucaijeva brakova, koje je žena uništila svojim luksuzom, a veoma malo žena, koje privređuju na osnovu kojeg u školi stečenog znanja. Mi imamo vrlo malo sposobnih i kvalifikovanih majki, a jedno more skitničke dece o kojoj niko n e vodi računa. I tako dalje, sve više zla a sve ifianje dobra kod naše žene. Vidici koji s'e otva^aji^ U budućnosti toliko zastrašivaju da se ni najliberalnijem pristaReinenram cipacije muslimanke ne može učiniti smešnim postav­ ljanje problema: da 1РДн »bilo bolje da se muslimanka opet povuče u (svoju patrijarhalnu potpunu azolovanost. Problem nije smešan, ali je, ipak, rešiv samo u jednom smislit; u smislu napuštanja | ižolovanosti putem prosvete d kulture. Izolovanost je izgubljena svakako. Nje će naglo nestajati. Otkrivanje muslimanke, naprim er u Šarajevp i Mostaru, već je nešeno pitanje. Tu ih je više od ipolovine koje su m o r a l n o otkrivene, koje u svome pokrivanju ne vide više ništa drugo nego nasilje svoje okoline, porodice i društva. Kad se danas, usprkos toga moralnog ot­ krića, ipak vidi srazmerno mali broj otkrivenih prema broju onih, koje su poprimile istu nošnju, isto doterivanje i pokazivanje mekih svojih fizičkih tepota kao i kod imovemih žena, onda se iz toga može tatino za­ ključiti da je proces stvarnog otkrivanja pitanje još od par godina i da će ono n svojoj poslednjoj etapi biti usporavamo samo još od ženske sujete, naime od rasuđivanja žene: da li je njen celokupni lepotni utisak na muškarca ipnvoljniji sa valom na licu ili bez nje. ___ _ Kao što je i prosvećivanje muškarca i p o s v e ­ ćivanje uopšte u današnjem civilizovanom svetu pu­ tem škole i kućnog odgoja drugorazredni faktor u formiranju duha toga sveta, tako će isto ii muslimanka odgojena školom i dobrim roditeljskim odgojem ipak ШМ slabo zaštićena od prodiranja rečenih sila u njen život. Razlika je, i to sudbonosno važna razlika, samo u veličini posledica toga razaranja. Dok neprosvećena muslimanka može biti toliko razorena da će od nje' preostajati samo bestidno animalno stvorenje, koje bi, kiad bi postalo opšti tip, značilo bedan konac naše zajednice, vposle koga ne bi bilio više moguć­ nosti preporoda, dotle će prosvećena muslimanka, pored svih rana koje oe i njoj zadati svet, sačuvati u sebi, pa ma i zapretane, one ideale čovečanstva bez kojih ono ne može postojati. Stoga treba i muslimanku prosvećivati i to ubrzanim tempom. Treba i kod nje stvarati mogućnost onih otočića i oaza čistih idealnih duša; koje će sejati plodno seme kad ova trulež civilizovanog čovečanstva sazre i izgubi svoje otrove i tako bude predstavljala još samo jedno mrtvo i dobro nađubreno polje na kome će iz tog semena iznicati generacije istinskih ljudi. Ћамил O. Селмановић Гajpem на Јуту ■Свакако je велик и значајан догађај акција и појава Гајрета на нашем Југу, како no будући правац рада Гајретова, тако и no живот и препород нас муслимана који живнмо на Југу и који појаву Гајрета свесрдно поздрависмо, дубоко уверени да he идеја Гајрета овамо уродити плодом и круписати се успехом, као што je крунисан цео Гајретов рад од његова оснивања. Овамо живимо ми, овамо грије наше сунце и загрева плодне и широкс равнице наше народне ризнице, кој.у je промишљеиим радом потребно дићи na висину коју она, no положају и природиим благодатима, треба да заузима и са које he се моћи још миого вишс иослужити нашим општим 286 народним интересима и нашем поносу. Ми који жишшо у овим. крајевима, a нарочито ми муслимани, одгојени смо у другим приликама, подвоЈени, под другачијим и разним околностима, него што су то наша браћа који живе no другим покрајинама пшроке нам и слободне Отаџбине, a чији се одгој кретао с одгојем нашег народа уопште, који je вековима силом прилика био раздвојен и гајио заједничке идсале слобода и јединству. Сада су настале нове прилике, неегало je свију сметња и препона које су нас раздвајале, сада смо ми један једипствен народ, једна јединствена националиа целтта, na се зато и осећа код нас на Југу потреба и жеља да наш живот и обичаје, у �колико нису, саобразимо животу и обичајима liamo ких догађаја у животу Гајрста почели на нашем народне заједнице, јер je то услов и потреба велике Југу ницати повереништва и пододбори. и јакс националне целине. Прославом двадесетпетгодишњице у Скопљу Прослава Гајретовс двадесетпетгодишњице у Са- учвршћују сс још више темељи Гајрету na Југу и , рајеву није била само сјајна манифестација рад- распростире његова плодоносна идеја, једна1со и ника и пријатеља Гајретових, то није био само слет свесрдно примљена од све браће наше без разлике босанско-херцеговачких муслимана, пријатеља њи- вере, који живе овамо И' чувају наш Југ. Од какхова напретка и пријатеља Гајрета, всћ je то била вог значаја je појава Гајрста и шта можемо очеједна велика национална прослава нашсг народа кивати од ширења његове идеје међу нама, какви уопште. Рад Гајрета за минулих двадесет и пет ro­ се плодови могу пожњети са те стране, колико ће dina, обслежен je, не само као рад на културном, се допринети благостању нашем који живпмо овапросветном и економском подизању Босанско-Хер- мо, од каквог значаја he бити ти плодови no опште цегоиачких муслимана, већ нарочито као рад на добро наше народпе заједнице, најбоља и најјача њиховом националном освешта вању и њихов улазак нам je гаранција досадашњи рад и успјоси Гајрета. у борбу за вековне идеале нашег народа, у борбу Гајрету je пала у део и он се примио једне за слободу и јединство. Гајрстова мисија у свима велике, значајне и патриотсве дужности коју hc правцима потпуно je успела, плодови његова рада знати извести, неодступајући од свога програма и у сваком погледу позитивни су и баш та позитивтрадиција којих се од свога оснивања придржавао, мост његових плодова ствара и отвара Гајрету нове -подижући аарод na културном и националном видике и намеће нове и значајнс дужпости. Нови * И^јБу. О" У Г) видик Гајрета je и наш Југ, a дужност му je, да Гајрелтжа акција на Југу нећо бити ки у коовамо на Југу опроведе своју идсју коју đyr жељно очекује. Гајрет je већ и учинио тај толико значајни лико отежана, н»егову he идеју сви синови Југа да корак na наш Југ. Овајнови ^ вфЉа зпачајни под- приме срцу, јер je познају и јер им je необходио хват Гајрета трсба да у Гајретовим пријатељима и потребна, a зпају и то да je Гајрет признат и под радницима изазове разумљива рдушевљење, na да Највишом Заштитом Његовог Краљевског Височанудвоструче акцију у раду^за »Гајрет, да прегпу и ства Престолонаследника Петра чији узвишешт да со жртвују, na у ^ваком куту на Југу опроведу "Отац наш дичли Крал, будним okom прати и обилпо идеју Гајрета, јер их ми сви раширених 'руку че- помал«е акцију Гајрета са истом оном жари Владакамо, јер плодно пољеЧкељно очекује срећно ćfles©1 лачке Љубави којом бди над добром нашег сло>дног и уједињеног народа. na да уроди сјајем наше ошпте cpehe и славе. Гајретова прослава у 'Сарајеву и наша према Гајрсту привукла je и%ас са Југа из свију мјеста, na чак и најудаљенијих крајева и толико нас јо одушевила, надахнула енергијом, опојила још топлијом љубави према Гајрету, смо се са највећим одушевљењем и самопоуздањем вратили у своја мјеста, али не да останемо и даље превије1СИХ руку равиодушни посматрачи наших животних потреба, већ на основу онога што смо чули, видели и осетили тамо, да ое преномо, па no примеру и стопама Гајретових радиика и под окриљем Гајрета, кренемо напред изградњи наше боље будућности, за чију изградњу највећа нам je гаранција окриљс под којлм се крсћемо — Окриље Гајрета. Разумљиво je стога, што су после ових вели- Гајрет ће најбрже и најуспешније да спроведе >ЈУидеју na Југу ако je сви Гајретови пријатсљи, има много, помогну, и да би се успјешпије опровела треба да се осети акција осведочених поборника Гајретове идеје, треба да се они ставе у покрет, na, и уз личне жртве, да послуже велшсој идеји и нужпој националној мисији јер то од љих захтева и очскујс читав наш народ a особито наш Јут. Гајретови радници треба да дођу na наш Југ са књигом, са пером, са ралом, са леним и слатким речима нашег јсзика и да се овамо настане стално или привремено, na скромшш радом осигурају иужну животну егзистенцију, a општим радом послуже идеји водиљн, нашем Југу и општим интере* сима нашег народа. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 287 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Proslava 25-godiš. Gajreta u Rudom Proslava Gajretove 25-godišnjice u Rudom održana je na dan 20. i 21. maja ov. g. Tačno u 9 sati na veče otvorio je proslavu ovd. povjerenik Gajreta Asim Kadrispahić sa ovim govorom: Poštovane gospođe i gospodo! Sretan sam što mi je pala u deo prijatna dužnost da otvorim današnju svečanu proslavu 25-god. rada Gajreta, društva za kult. i ekon. podizanje muslimana. Otvarajući ovu proslavu, sa ovoga veličanstvenoga skupa da se sjetimo naj­ višega Gajretova prijatelja i zaštitnika našeg dičnog Vladara Njeg Vel. Kr. Aleksandra prvog, Njeg. viteškog sina Protektora Gajreta Njeg. Кг. Vis. Prest. Petra i cijelog kraljevskog doma sa usklikom Živeli! Živeli!, a ujedno da pošaljemo pozdravnu depešu koja će glasiti sledeće: A s im K abinetskoj Kane. Njeg. Vel. K ralja A leksandra I. Beograd. M uslimani i prijatelji G ajreta, sa­ kupljeni n a proslavi 25-god. G ajreta u varošici Rudom, pozdravljaju svog ju ­ načkog K ralja A leksandra Prvog, svi­ jetlu Kraljicu* Mariju, svog dragog Pro4ćktora P re s t P etra, p rin ca Tom islava i cijeli^K rhljevski Dom, s a odanom molitvom Svem ogućem Bogu da Vas dugim vijtekom i zdravljem obdari n a veljlpi r*dost i sre ća našeg bratskog naroda. K a d r is p a O ić 4 P ovjerenik^G teS^; t Asim Kadrispahić. Ujedno da pošaljemo-'depešu Kr. Vladi, koja Kraljevim Manifestom od'6 . januara ov. g., koja pomoći donijeti napredak i blagostanje našoj zemlji, dećeg sadržaja: G. Petru R. Živkoviću Predsjedniku vlade, g enerali i počqsnom ađutantu, Beograd. Prijatelji Gajreta sakupljeni na proslavi 25-god. rada Gajreta u varošici Rudom, pozdravljaju Vfis sa cijelom kr. Vladom iskazujući svoju nepokolebivu odanost. Povjerenik Gajreta: Asim Kadrispahić. Tako isto da se sjetimo osnivača i prvog predsjednika Gajreta našeg pjesnika g. Dr. Bašagića sa pozdravnom de­ pešom i to: Dr. Safetbegu Bašagiću, Sarajevo. Kao osnivaču i prvom predsjedniku Gajreta, sa svečane proslave 25-god. Gajreta u Rudom, mi prisutni pozdravljamo Vas u znak priznanja i odobravanja sa željom da Vas svemo­ gući Bog zdravim učini i pozivi na korist našeg naroda. Povjerenik Gajreta: Asim Kadrispahić. Sada Vam se ispred Gajreta sa svega srca zahvaljujem koji iskazaste tolike požrtvovnosti da dođete na ovu veličan­ stvenu Gajretovu proslavu. Osobito se zahvaljujem diletantskoj družini za odigravanje zabave i svima koji pridoniješe moralnu i materijalnu pomoć da uveličaju ovu proslavu. Na posljetku Vas molim da saslušate učitelja g. Zuhrića, koji će nam iznijeti istorijat Gajreta i njegovu važnost, kao da saslušate i ostale tačke programa i da ne zamjerite ako se koja greška podkrade, jer što reče naš pjesnik g. Bašagić: 288 Mi smo početnici, Mi smo jako mladi. Mladost se dade oprostiti. U to ime neka živi naš ponosni Gajret, njegov Pro­ tektor Prest. Petar i svi ostali Gajretovi radnici. Živili! Nakon toga iznio je učitelj g. Zuhrić čitav istorijat i osnutak Gajreta. Posle Zuhrićeva predavanja o Gajretu deklamovao je g. Šefik Dorić »Gajretovu Himnu«. Iza ovoga odigrali su diletanti komad »Varalica Hamza«. Komad je izveden iznad svakog očekivanja, tako ko nijedan do sada u Rudom. Naročito su se pokazali u ulogama Zuhuri ef g. S. Osmanić; Muhterem ef. g. M. Dorić; Hamze g. F. Smajović i Idu gđica Devleta Maglajlija. Na posljetku je po­ trajala igranka i veselje do zore. Vrijedno' je napomenuti da ovo po prvi puta izlaze na pozornicu u Rudom muslimanke. U programu proslave bio je na 21.. u 4 sata poslije podn^ .Veliki Gajretov Narodni Teferič na Bakarevića vrelu, u Starom Rudom. Istom pošto se je narod počeo okupljati, prekinula nam je kiša sve, tako da smo sa ovim prekinuli našu Gajretovu proslavu. s Moralni, a još bolje materijalni uspjeh bio je iznad svakog očekivanja. Bruto prihod zabave odnosno proslave iznosio je Din. 3050.—, a rashod Din. 975.—, čisti prihod Din. 2075.—. Sada se ovom prilikom zahvaljujemo onima koji nam poslaše svoje priloge sa strane, putem pošte, a to su g. g.: Kr"Mušafija, Sarajevo Din. 100.—, Zadik J. Danon, Sa­ rajevo Din. 100.—, »Varda«, Višegrad Din. 100.—, Branko M. Vinterović, Obrenovac Din. 100.—, M. Krautblatt, Sarajevo Din. ICO.—, Isp. Zem. Banke, Višegrad Din. 50.—, Lazar Bojić i dr. Plevlje Din. 50.—, Srp. Pr. banka, Višegrad Din. 50.—, Šemso Kuljuh, Goražde Din. 50.—, David Kamchi, Sarajevo Din. 40.—, Muratbeg Čemgić, Višegrad Din. 30.—, Mosko D. Papo, Sajevo, Din. 30.—, Isak S. Abimm, Sarajevo Din. 20.-*-, por. liloš Bojanić, Beograd Din. 20.—, Regib Japalak, Tarčin Din. 20.—, Alibeg Teskeredžić, Višegrad Din. 15.—, a ujedno zahvaljujemo svima i ovdašnjim koji nam poslaše priloge, a naročito Jovanu Rončeviću, koji darova svotu od Din. 100.—. Ne možemo da propustimo prilike da se ne zahvalimo građanima varošice Priboja koji su došli u velikom broju na teferič, 6ažaljevamo slučaj zbog lošeg vremena što nije uspio teferič. Od kabinetske kancelarije stigao je odgovor na poslatu depešu: Gosp. A. Kadrispahiću, pov. Gajreta, Rudo. Beograd, 28. maja 1929. god. Gospodine, Primivši sa zadovoljstvom tople pozdrave i lepe želje za dug i srećan život Kr. Doma, poslate sa proslave dvadesetpet god. Gajreta u varošici Rudom, Njeg Vel. Kralj, blagoizvoleo je narediti da učesnicima te proslave izjavim njegovu srdačnu zahvalnost. Ministar Dvora: V. D. Jevtić, s. г. Veličanstvena Gajretova zabava u Tuzli U nedjelju 1. septembra o. g. održao je Mjesni odbor veliku vrtnu zabavu. Moralni i materijalni uspjeh je iznad svakog očekivanja. Čist prihod iznosi Din 19.700.—. Cijela Tuzla došla je na ovu zabavu da svojim prisustvom dade �priznanje Gajretovom radu na nacionalnom osvještavanju i kulturno-prosvjetnom pridizanju muslimanskog dijela našeg naroda. Može se sa sigurnošću reći, da Tuzlaci nisu vidjeli ovako mnogobrojno posjećenu zabavu u Tuzli. Ne samo što su gotovo svi muslimani došli, nego su i ostali građani po­ sjetili zabavu u velikom broju a naročito braća pravoelavne vjere. Veliki Trobegov park, okićen i osvijetljen kao nikada do sada, mnoštvo svijeta naročito ženskog, pružali su divnu sliku, i nema prosjetioca koji sa zadovoljstvom i divljenjem ne govori o Gajretovoj zabavi. I z l o ž b a ru čn iO r a d o v a n a G a f f e t o v o J l z a b a v i u T u z li Ova velika uspjela zabava dokhz jd, da je Gajret uhvatio čvrstog korjena među muslimanima i muslimankama grada Tuzle i da nalazi puno i bratsko razumjevanje kod ostale naše svjesne braće. Muslimani i muslimanke grada Tuzle ш»г kazali su i ovog puta da vole Gajret, iskreno i predano, jer su uvjereni da je Gajret jedino muslimansko društvo koje radi i pruža stvarne koristi muslimanskom elementu naše Kralje­ vine. Trebalo je doći na ovu zabavu i vidjeti samo Gajretovu tombolu, koja se je sastojala iz sćTmlh ženskih ručnih umjetnih radova, koji 6U muslimanke izradile i darovale Gajretu, pa se osvjedočiti o njihovoj golemoj ljubavi za Gajret; trebalo vidjeti ove naše vrijedne muslimanke kako sa puno ljubavi, predanosti i, to podvlačimo, razumijevanja vrše svoje duž­ nosti, koje im je Mjesni odbor povjerio. Izabrale su mahalske odbore radi propagiranja zabave, kupljenja ručnih radova i jela za bife. Ovim svojim radom pokazale su, da ,su voljne i sposobne raditi u opće korisnim poslovima. Baš ovih dana Mjesni odbor radi na tome da Gajret osnuje Muslimansku žensku zadrugu sa radionicom umjetnog veziva, u kojoj bi se zaposlile siromašne muslimanke, pa će se sav posao oko osnivanja Zadruge i radionice povjeriti isključivo musliman­ kama. U radu oko priprema za ovu zabavu vidno su se istakle slijedeće gospođe: Dževahir-h. Vilović, Emine-h. Sijerčić, Zineta-h. Gluhić, Temzila-h. Telalbašić, Raife-h. Nožić, Atife-h. Jašaragić, Hanumica-h. Jašaragić, Vafa-h. Cenanović, Džemile-h. Kahvedžić, Tije-h. Dervišefendić. • Od gospođica treba naročito spomenuti ove: Zadu Selesković, Šamiju Imširagić, Pašu Gluhić, Hibu Hajriju, Diku Šerbić, Senu Arnautović, Kidu Sehanović i Diku Čokić. Treba naročito istaći, da je velik broj muslimana seljaka posjetio zabavu i ako je dan bio vrlo lijep, stvoren za poljske poslove. I ovo je znak da je Gajret prodro i u naša sela da i tamo nalazi ono razumjevanje, koje ви do sada samo građani pokazivali. A da naš seoski svijet pijeni Gajret najbolje se vidi po tome, što je do sada sakupljeno dobrovoljnih priloga i prodano »Gajretovih cigli« na selu preko 6000 dinara, a prema svemu izgleda da će se po selima Tuzlanskog sreza moći još više sakupiti za Gajret i u novcu) i u hrani. Još tokom ovog mjeseca prirediće Mjesni odbor sa povjerenicima trke sa nišanima u Bukinju, Lukavcu i vjerovatno u Puraćiću. Nepodcjenjujući ničije zasluge a zahvaljujući svakome na uslugama i radu za održanje ove zabave, Odbor ne može a da ne istakne požrtvovni rad omladine. U kratko rečeno ova zabava pokazala je, da je selo prišlo Gajretu, da je muslimanska žena shvatila svu važnost Gajreta i pružila mu punu saradnju, da ie omladina bila i ostala Gajretova. T u z l a , n a j j a č i m u s l i m a n s k i s r e z B o sn e i H e r c e g o v in e k u l a je G a jr e to v a . Pored ostalih građana zabavi su prisustvovali: Predsjednik Glavnog odbora g. dr. Avdo Hasanbegović, veliki župan tuzlanske oblasti sa gospođom dr. Halkom, g. dr. Jovan Zec, veliki župan vrbaske oblasti sa gospođom, Tuzlan­ ski muftija g. Kurt Šefket-ef., Tuzlanski vladika g. dr. Nektarije Krulj, komandant mjesta g. M. Vasić sa gospođom, pred­ sjednik Okružnog Suda g. Anton Malbaša sa gospođom, pro­ svjetni inšpektor g. šukrija Alagić, direktor Lukavačke Solvaj •tvornice g. Miler, načelnik gradske opštine g. Lufti-beg Sijerčić, sreski načelnik g. Mihajlo Popović i sekretar Glavnog od­ bora g. llaniid Kukić. Tajnik: Rasim Kršljak. Predsjednik: Osman Selesković. Gajretov pododbor u Foči smatrao je za svoju svetu dužnost da u ovoj općoj narodnoj proslavi dadne vidna znaka svoje zahvalnosti i odanosti prema svome Protektoru. Zato su već u 8 sati na večer prostorije Đikićeve, u kojima je smješten pododbor Gajreta, bile raskošno osvjetljene. Na pro­ čelju zgrade bila je istaknuta dekorisana slika Njeg. Visočanstva Prestolonasljednika P e t r a , a ispod nje u narodnoj trobojki svjetlost je odavala ove riječi: »ŽIVIO PROTEKTOR GAJRETA NJ. VIS. PRESTOLONASLJEDNIK PETAR!!!« Oko toga gorjelo je bezbroj svijeća, čiji se je veličan­ stven bljesak rasipao svuda unaokolo. Mjesto pred društvom Đikić odjedanput je postalo sre­ dište varoši, puno vreve, gdje se je sva varoš počela grozni­ čavo da skuplja, 289 �Kad se je na tom mjestu zaustavila veličanstvena po­ vorka sa bakljadom, koju je predvodila društvena glazba na čelu sa svojim vrijednim i neumornim horovođom g. Alijom Sellmovićem, u dubokoj tišini i očekivanju, sav od radosti uzbuđen, pozdravio je sa verande prisutne društveni pred­ sjednik i poznati nacionalni radnik g. Derviš Talro, direktor gimnazije. On sa svojom živom rječi, pred duševnim očima prisutnih, reda slike iz muslimanske prošlosti u Bosni ističući da ni 500 godina života pod Turcima nije moglo da poništi nacionalne osobine bosansko-hercegovačkih muslimana. Te nacionalne osobine i danas se kod muslimana osobito ističu, i ako kod mnogih nema svesti o nacionalnom imenu, ili kako to govornik reče: »Nacionalna svest kod muslimana B. i H. uvek je postojala i danas postoji, samo je uspavana i treba je razbuditi. To buđenje nacionalne svesti, kao i kultumoprosvetno pridizanje muslimana uzeo je sebi u dužnost Gajret, čiji je protektor Nj. Vis. Prestolonasljednik Petar, što je znak osobite pažnje i ljubavi prema muslimanima B. i H. i njihovom kulturnom, prosvetnom i nacionalnom pridizanju od strane onoga ko je taj protektorat dozvolio a to je Nj. V. naš premilostivi Kralj.« Ta visoka pažnja zadužuje specijalno nas muslimane. Zato pozivam sve prisutne da u znak iskrene odanosti i zahval­ nosti iz dubine duše kliknemo ćelom kraljevskom domu da živi! U isti čas iz stotine grla zaori se: Živio! Živio! Živio! Zatim je muzika^odsvirala narodpe himne, posle čega je povorka krenula na raskršće, gđe se je u opštoj radosti uhvatilo kolo Srbijanka. F o č a , 7. septembra 1929. Прослава рођендана Рајретова Прошектора Њ. Kp Вис. Престолонасљедника у Бос. Шамцу Мјеснп одбор ГаЈрета у Бос. Шамцу на особито свечан начпн прославно je 6. о. мј^рођендан Покровитеља ; Његовог Височанства Престолонаследннка Петра. Д. су обављена уобпчајена богосЈЈужеша у свим богомољам јпма je присуствовао одбор ГајреТа и много чланова. У вору са Соколским и Ватрогасним друштвом приређсна je иа всче у 7 сатп бакљада и обходња градом, са соколском фанфаром на челу, a за време обходње^ кроз илумпнирани град, грували су мужари и клпцало се Њиховим Велнчапствима и Преетолонаследнпку-Покровитељу Гајрета. По довршеној обходљи, уз глазбу соколске фанфаре, ухватило се je пред народном основном школом шаролпко пародно коло, у ком су се пзмпјешали и младеж и старци, a након кола свак je пожурио кукп да брзо вечера и опреми се на забаву коју je прирсдпо мјесни одбор Гајрета и за коју je владао великн интсрес међу грађапством. У 8 и no сати бпле су све просторије кафане и рестаурације »Гранд« дупком напуњенс, a гости су даље долазили, тс je одбор уложно миого труда док су гости смјештеии. Нешто послпје 8 и no сатп почип.е програм говором предсједника мјесног одбора r. др. Мехмедагпћа, у коме j'e предеједник, пакон поздрава и захвале на посјети, истакао двије главне сврхе ове прирсдбе. Прва сврха je била да се што спсчанпје прослави рођендаи Протсктора Гајрета Њсговог Височанства Престолоиаслсднпка, a тиме и видпо маннфсстује дубока харпост и захвалност Његовим Узпишеннм Родитељпма за Њнхову блпгонаклоногт према патем Гпјртеу. Лруга je сврха та да ес и iiinpir слојепи грађаистпа што бољс упознају са радом п ппдаћом Гајрста, na je говорннк у главиим цртама прпказао 2Г)-годишп>и рад друштва и репултате тога рада. Констатовао je да тај рад, обзиром па велпку по- 290 требу ваљаие нителигснцнје и честнтих стручшака у свнм звашима, треба помногостручитп, да се потиуно изврши задаћа коју je Гајрет себи прсдузсо; изразио je тврду наду да hc стог разлога Гајретови радници и на даље rnuihn код грађана на разумијеваља и потпоре, na им у то нме зазкслио вечерашњу добру забаву. Након тога je соколска фанфара одсвирала пеколико лијепих комада, na je професор г. Галиб Миџић, са нсочскиваннм успјехом, декламовао »Оду чутури« од Змаја, a школски старјешнна г. Радивојевић je својим дивннм гласом отпјевао »Бехар« од Христића, уз пратљу учитељице гђе Беседник на гласовиру. Kao главпу тачку програма извели су дилетанти Соколског друштва »Клин клином« шалу у 2 чина од Пала Ковача, на потпуно задовол>ство публике. Послије овога комада, који je са својом весслошћу join више повећао расположење присутних, развио се плес који je потрајао до касно у noh. За вријеме плеса обављен je избор љепотице, изабрапа je гђица Симка Стојић која јо од одбора добила красаи дар: од *бијелог алабастра дивно израђене бисте Њихових Величанстађа Краља и Краљице којем су се дару цијслу ноћ диппли гбсти' и због којег се и развила необична борба пригодом избора љепотпце. Ова je забава изиад очскиван>а задивила прнсутне, a за овакав успјех се има много захвалити братском Соколском друштву, које jes y свему било на помоћи одбору. Бруто приходује досада око 5.000 динара. Прилози са стране и из мјеста још стижу. Gajretova zabava u Maglaju Mjesni odbor »Gajreta« u Maglaju priredio je na rođen­ dan svoga Protektora Njeg. Kralj. Visočanstva Prestolonasljed­ nika P e t r a zabavu u prostorijama Srpskog Doma. Zabava je vanredno uspjela kako moralno tako i ma­ terijalno. Velika sala Srpskog Doma bila je dupkom puna. Goste je pozdravio lijepim govorom stud. Prava g. Omer Softić, a gđica Fahira Stočanin izdeklamovala je »Pozdrav Gajreta Prestolonasljedniku P e t r u « od g. Bjelevca. Diletantice i diletanti izveli su pozorišni komad »Pro­ tivnici« od Ahmeta Muradbegovića pod režijom gg. stud. prava Huseina Lokmića i maturanta Ismeta Terzimehića na opće zadovoljstvo posjetilaca. Da je zabava ovko dobro uspjela valja posebno zahva­ liti đacima Maglajlijama, koji su se svi prosto otimali da što više za zabavu i Gajret urade. Nažalost zabavu ni ovaj put ne posjeti školski upra­ vitelj g. Savo Čupović, makar je on upravitelj škole, koju po­ hađa 70% muslimanske djece. Mjesni odbor Gajreta srdačno zahvaljuje svima posje­ tiocima zabave i svima onima, koji ne žališe truda da radeći za zabavu na taj način učine uslugu »Gajretu«. Гајретова забава у Сјеници Ha рођсидаи Љег. Крпл.. Впс. Прсстолопаслсднпка Пстра 0. сеитембра, Мјесни Огбор Гајрста у Сјснпци прирсдио je ирву Гајретову забаву са овим програмом: 1. Поздравна реч и предаваљс о Гајрету. .2 . »Остајте овдс« псома од Алсксе Шантића. з. »Хаџи Лоја«, позоритна драма од П. Нушића. Свс тачке прогрпма изведсне су на онште задовољство. Морилни уснех one пабаво био je одличан. Просторијо Начслства Срсза, где je забапа прирсђсиа, биле су дскорнсано �и дупком пупе, јер су забаву посеттш сви грађани des раа лике всре, сељаци из оближп.их села и гости из Н. Пазара Иа забави je свирао тамбурашки збор Омладииско-про светиог друштва »Његош«. Чиста прихода било јс 2.000 Дин У 10 ку оиог месеца члапоои he нанравити излет до Но вог Пазара и том цриликом и тамо нриредити Гајретову за Гајретова забава у Гор. Тузлн Муслиманска омладина у Гор. Тузли приредила je забаву на дан 24. овгуста о. г. у суботу на вечер. Чисти приход подијељен je на пола са друштвом »Хајр« у Гор. Тузли. Програм забаве био je: »Прени се роде« од Н. Ресуловића; »Мухаџири« и »Златни бардак« од A. Мурадбеговића. Ha забави je одржао предавање г. Мехмед еф. Салихспахић, учитељ из Тузле о значењу Гајрета, његовом раду и дјеловању у прошлих 25 година, a нарочито о ширењу Гајретова рада сада. Истакнуо je рад и борбу Гајретових радника на националном пољу, a нарочито je напоменуо рад и живот рахм. Османа 'Бикића, Авде Сумбула и Бехџета Мутевелића. Споменуо je и пожртвован рад данашњег агилног предсједника г. Др. Авде Хасанбеговића, који je такођер својом посјстом почастио ову забаву. Има изгледа да he ова забава доста допринијети ја?ав>у Гајрета, јер након забаве почело рв живље расправљати О' Гајрету, те се je надати бољем успјеху повјереништва у Гор. Тузли. Друштво »Хајр« има чист пр^ход' потрошити овако: за двојицу муалима у Гор. Тузли no Дин ”150.—; за сиротшвску^ Дјецу у Гор. Тузли (обућу и одјећу^Дин. зОб^-; помоћ7 дилетанту Салиху Мехчићу Диц^ЈОО*- и претплата на лист »Гајрет« Дин. 100.—. ° Is ‘ Гајретов шеферич у Гоачаници \ tliHU У недјељу 11. августа о. г.^одржао je мјсспи одбор рета у заједници са Народном’ Читаоницом свој вел ферич. Теферич je одржан недалеко Грачанице уз Спрече, коју je са стране заштићавала шума, гдје се je могло наћи доста хлада за разоноду и весеље) Читав простор био je oKBhen државним и српским заставама и лампионима. Teферич je успио изнад сваког очекивааа \ а к ^ у моралном тако и у материјалном погледу. Што нарочито на овом мјесту желимо да истакнемо, то je чињеница, да овај теферич имаде и велико национално значење, јер осим муслимана теферич су посјетили и наша браћа православне вјере, na je морални успјех теферича постигнут. Теферич су посјетили гоопода из Тузле на челу са Великим Жупаном Др. Авдом Хасанбеговићем и љеговом госпођом Др Халком Хасанбеговић, те предсједник тузланског одбора Гајрета г. Осман Селесковић. Исто тако теферич су посјетили господа из Добоја на челу са предсједшгком Ибрахим еф. Мујичићем, као и господа из Маглаја, Тешња и Градачца, муслимански и православни тежаци из околних села, који показују да имају и они разумијевања и ocjehaja за наш Гајрет. Теферич je отворио предсједник мјесног одбора Гајрета г. Алпкалфић поздравивши госте и захваливши се свима присутним на лијепој посјети и љубави за Гајрет. Међу осталим je рекао: да je Гајрет основан из потребе како економске тако и културне и националне. Ми смо муслимани до оснутка Гајрета културно животарили. Заостајали смо у сваком погледу иза наше браће других вјера. И тек оснутком Гајрета пастају бољи данн за наш муслимански елеменат. Тек тада паш муслимански свијет помоћу Гајрета почиње слати своју дјецу у школе. И данашња већина муслиманске интелигенциеј има само да захвали Гајрету, који je кроз 25 година еталДо Помагао, препоручивао ii слао муслНмапе у ШкбЛб. Број образованих људн међу муслиманима прије 25 годииа у упорсђсљу са данашњпм бројем даје нам јсдну готово рсволуцнонарну разлику на боље, a за коју можемо са шхштивhhu аргументима тврдитп, да то прииада заслужним пионерима Гајретове мисије. Наравно да je Гајрет од свог оснутка na до данас наилазио у свом раду на велике запреке од стране носиоца реакције, који су са погрешним тумачењима исламских темељних принципа покушавали парализовати културне и националне напоре истинских пријатеља нашега елемента и истинских интелектуалаца. Они нијесу успјели, јер je Гајрет брзо захватио, одушевио и загријао све муслимане и данас свак осјећа једну ствариу потребу, чисто културну и нацпоналцу потребу опстанка нашега Гајрета. A да нијесу успјели доказује и овај наш теферич, који нам служи као доказ како je дубоко продрла у најшире слојеве мисао Гајрета. У раду нашсга Гајрета нарочито je пресудан и одлучан моменат, када je Његово Краљевско Височанство Петар Карађорђевић преузео с^. допуштењем, пристанком и посредством Његових узвишенихг "Рјдитеља протекторат над радом и будућношћу Eajpeia. To je кру^а Гајретова успјеха и најбољи залог ње-говог националног a- културног рада и дјеловања међу муадЈшаннма. Нарочиту важност Гајрет имаде што je у по. сљедње Jpiip*Me преуа^о тешку задаћу на себе, да нивелише, да ублажи предрасуде в заблуде међу. истокрвном браћом, да уииштује све препреке, «оје сметају остварењу оне изреке: Брат je мио које вјере био. Нека je зато оснивачима Гајрета, Пека^је зато част и призиаље свима његовим пријатељима, a нарочито свима његовим искреним функдионерима на челу са лредсједннком г .Др. Авдом Хасанбеговићем. Предсједннк je завршио свој говор кличући Краљу и Краљици и Великом Покровитељу Гајрета Престолонаследншсу Петру уз бурно одобравање и акламовање народа. Затим je секретар Гајрета г. Жишко прочиато слиједећи >јав: »Кабинетској Канцеларији Њ. В. Краља Александра Sorpaflj — Са прославе Гајретове мисли хитамо да Вам своју дубоку вјерност и оданос уз поклик: да живн ‘еличанство наш Краљ и Краљевски Дом!« Послије тога настала je народна свечаност, која je по^трајала до касно у ноћ у највећем расположењу и весељу. Појединци својим новчаним прилозима и разним поклонима за томболу те велика посјета муслимана и муслиманки, a и браће православне вјере допринијели су великом хсатеријалном, a нарочито моралном успјеху теферича у иначе оваком тешком времену и новчаној кризи. Пододбор се овим путем најљепше захваљује свима који су било својим радом и настојањем, било новчаним доприносима и поклонима допринијели овако моралном успјеху теферича. Нека je на овом мјесту изречена топла благодарност овдашњем среском начелнику г. Димитрији Митићу, старом пријатељу Гајрета и надионалном раднику, који je највише придонио за морални успјех теферича. Хвала и г. Мухаремаги Мујачнћу, који нам je уступио бесплано мјесто за теферич. Хвала и госпођи Љубиди Николић те гоепођидама Милени Милисављевић, Гордани Сандић, Десанки Беатовић и Деси Дабић, које не жалнше труда да теферич овако добро успије. Чист приход теферича, који отпада на Гајрет, износи Дин. 1962.—. Gajretov teferič u Visokom Mjesni odbor Gajreta u Visokom, zakazao je svoj veliki ljetni teferič za petak 6. septembra 1929. na rođendan svoga Uzvišenog Pokrovitelja Njegova Kraljevskog Vi9očanstva Pre- 291 �fctolonasljednika Petra. Taj dan nije gfl mogao održati fadi ne­ vremena, pa teferič bijaše za nedelju 8. septembra 1929. od­ gođen. Nedelja je osvanula vrlo lijepa. Već ranim jutrom ulice bijahu pune građanstva, koje je željno očekivalo dolazak vojne muzike. Vozovima iz obližnjih mjesta hrlio je svijet bajramski kićen. Zvuci vojne muzike sa stanice izazvaše pravu strku. Promenadni koncerat vojne muzike privukao je mnoštvo gra­ đanstva, za koje su vrijeme vrijedne gospođice Lebenhart, Mihanovićeve, Savićeva, Demerova i mnoge druge prodavale ulaznice za teferič. Svijest i ljubav prema Gajretu pokaza se i ovom prilikom, kada su ove vrijedne gospođice ljubazne i okretne rasprodale veliki broj tih ulaznica. U 1 sat po podne počeo je teferič na Hadžinoj vodi. Velika bašča Muslimanske čitaonice, bila je mala da primi sve posjetnike ovoga teferiča, pa su susjedne njive i ulice bile dupkom pune građanstva. Zemlja se je tresla od kola vesele mladeži. Svaki posjetioc usprkos velike navale bio je srdačno primljen i poslužen. Teferič su posjetile mnoge ugledne ličnosti iz Visokog i okolice a među ostalima sreski načelnik g. Jeličić, gradona­ čelnik g. Zečević, upravitelj ispostave Vareš g. Plevljak, se­ kretar Glavnog Odbora Gajreta g. Kukić, književnik g. Ншпо, g, Muzur Nuraga, šef. рог. ureda, nadporeznik g. Mihanović, školski upravitelj g. Savić, gg. Tafro i Kosović, dokд ц Iz Breze prispjela gg. direktor državnog rudnika Sinkovec, šef raču­ novodstva Brzin sa suprugom, inžinjeri Šaćiragić i Misita te trgovac Ibrahimaga Nedopek. Teferjč je potrajao do mraka, da se obnovi između 7—8 sati 'proftienadni koncerat. Na večer u pola 9 sati priređen je veoma uspjeli ples, koji je bio odlično posjećen. Na plesu je birana Itepotfca te je prvu nagradu dobila gđica Nada Mihanović a arugu gđica Editha Lebenhart. Ovo je bez sumnje jedna od najuspjeli jv^ij priredaba i u; Visokom. Slavlje i doVa u Lušnjti Povodom rođendana Njegovog Viso&nstva Prestolfr našljednika P e t r a , a našeg ljubljenog Protektora Gajreta, proučili smo dovu u dupko punoj džamiji za zdravlje, dug i sretan život Njegova Veličanstva našeg junačkog Kralja Aleksandra, Kraljice Marije, našeg omiljelog Protektora Petra i cijelog Kraljevskog Doma. Istodobno smo proučili mevlud sa predavanjem o rođenju Alejhiselama. Ovoj velikoj sveča­ nosti prisustvovale su i naše žene, te oduševljenju nije bilo kraja. Povjerenik: S a r a j 1 i ć. Нови мјеснн одбор Гајрета у Требињу Недавно je одржана у Требиву редовита скупштина са овим дневнии редом: Отворење скупштине, Илвјештај тајника о раду у прошлој години, Извјештај благајника, Извјештај надзорног одбора, Бирање новог Управног и Надзорног Одбора и . Евснтуалије. Пошто je установљено, да je присутан довољан број чланова предсједник отвара скупштину тачно у 9 и no сати и предлаже, да се за овјеровитеље скупштинског записника пеаберу Тодор Кецан и Салко Бабовић, што скупштина усваја. Након тога предсједник даје ријеч тајнику друштва Едхему Бекићу, да извпјести скупштину о раду пододбора у прошлој години, који у опширном писменом нзвјеттају упознаје скупштину о раду, na je међу осталим и ово рекао: Предочимо лп узвишен циљ и тежње Гајрета видјећемо да Гајретов рад заспјсца у сва наша животна питања. Према овом бити чланом Гајрета, треба да буде за свакога понос. Јакав појединац треба да буде свјестан, да својим мјесечним оболом и другим жртвама у раду за Гајрет, примеће :амен no камен на чврст темељ, те тиме дограђује заједничку 1ачу заснованих идеја, које ће се блистати као отворени ™(еали у нашој будућности у вжду нашег напретка на свим >љима нашег културног и економског живота. У раду за Гајрет потребно je, да сјединимо све наше појединачне снаге у једну снагу која би тек тако могла савладати отпор супротстављен Гајретовим циљевима. Са овог гледишта не може се приговарати само одбору ако ипје потпуно удовољио у раду, него и свима члановима, јер je моћ одбора у чланским снагама, у њиховој свијести и лнчним жртвама. Да се крене напријед потребно je појачати вољу за опште наше добро. Надутост, разметљивост, уображеност одстранити, a прихватити с одушевљењме самопрегор и пожртвовност у живом и систематском раду за културни, социјални и економски наш напредак. Скупштина извјештај прима. Затим предсједник даје ријеч благајнику да поднесе благајнички извјаштеј, који извјешћује да je укупап приход био Дин. 16.329.35 a расход Дин. 161.— Дии. 16.168.35 ! . ! Дин. 16.152.35 положено Главном Одбору Дин. 16.— салдо, што скупштина прима на зпан>е. Предсједник даје ријеч Мустафи Чустовићу, да испред Надзорног Одбора поднесе извјештај, који изјављује, да je благајку и остали рад прегледао и нашао исправним. Накои овога извјештаја скупштииа даје разријешницу старом одбору. llillliuH, t, Proslava Mevludi-Šerifa u Travniku аШ Ш А Dne 6. septembra na rođendan Uzvišenog: 1Protektora ,ne povorke Gajreta a odmah po razlazu svečane manifestacione inog Odbora ispred Velike Županije, gdje je predsjednik Mjesnog Gajreta g. Hamdija Bašagić kratkim i toplim govorom izrazio čestitanje i zahvalnost Gajreta, proučen je u ovdašnjoj Sulejmaniji džamiji Mevludi-šerif. Mevlud je brojno posjećen, naročito pak od našeg žensloog svijeta. Novina je za naš kraj, da su učenju Mevluda prisustvovali i g. Veliki Župan Đorđević, zatim komandant mjesta g. Bošković, te Komesar Oblasne Samouprave g. Biljčević. Osim tega prisustvovali su Mevludu i mnogi drugi pred­ stavnici vlasti i ugledni građani. Vr o je lijepo Mevlud proučen po Hafiz ef. Begoviću i Mustafa ef. Bubriću, a po tom su članovi ovdašnjeg Derviškog Udruženja vrlo lijepo proučili nekoliko »Ilahija«. Poslije proučenog Mevluda održao je stari Gajretov radnik g. H i d a j e t K u l e n o v i ć , sudi ja Okružnog Suda vrlo uspjelo i lijepo popularno predavanje, 0 MUHAMED A. S., koje je pažljivo saslušano, a koje je mnogima nepoznatu historiju žovita Božijeg Poslanika iznelo. Ovo je isto tako novina, jer sa ćursa u našem slučaju ne govori običan vaiz kako smo to privikli, nego jedan radnik Gajreta, intelektualac, koji nalazi da je pozvan da i odatle svojim znanjem i savjetom koristi našem narodu. Mjesni odbor svim suradnicima kod priredbe MevludiŠerifa, koja je uz ogromnu moralnu imala znatnu materijalnu korist, izražava i ovom prilikom svoju najveću zahvalnost. 292 �СкултптВна бира у одбор ова лица: Јусуфа Муресла, Едхема Бекића, Илијаса Ресулбеговића, Хусу Толића, Мухамеда Карајковића, Зикрију Омерагића и Тодора Кецана. Пошто није било никакових предлога ни примједаба предсједник закључује скупштину у 11 сати. По избору, чланови одбора конституисали су се овако: За предсједника: Јусуф Мурсел, за тајника: Едхем Бекић, за благајннка Зикрија Омерагић, за ревизоре: Мухамед Карајковић и Хусо Толић, за замјепике: Илијас Рсеулбеговић и Тодор Кецан. Tečaj za nepismene u jajcu Оснивање новог мјесног одбора у Шаноннцн Тур. Дана 4. септембра о. г. основан je Гајретов Мјесни Одбор у сједишту сеоске општине Шпионица Турска, срез градачачки, област тузланска. Ha оснивачкој скупштини било je присутно 50 лица и Наш бивши пнтомац, a сада пптомац Б. Г. »Осмап 'Висви су се уписали за чланове Гајрета, те потом изабрали 7 Kiih«, Абдуселам Балагпја, ст. права, одржао je течај за неодборника, окјн he да руководе око прикупљања прилога и писмепе приликом боравка београдских студената na љетоуписнваља чланова. За одборнике изабрана су гг.: Османага ваљу у Јајцу. Бајрактаревић, трговац; Мехмедалија Адемовић, трговац; НеТечај^у иохађалп мјештани јајачки, мсђу којима je бпо зир еф. Јахић, имам; ТЈулага Слањнакић, биљежник, сви из HajBchn број Јтаријпх људн који су, са вслнким маром и Шпионице; Ибро Ибрић, мухтар, из Ћехаја; Омер Чизмић, _интересопањем похафали предаваља. Од 21 уписаних чланова тежак, из Сребреника Гор. и Осман еф. Јашаревић, имам ма-усггјешно су завршплп течај 14 ученика. тичар, из Сребрника Доњег. Вриједцо јс истакиутн сусретљнвост г. Милера, дирскHa првој сједници конституисали су се овако: Цррд-~ тора Електро-шснс, којн je дао 0есплатно карбид и лампе за сједник: Ђулага Слаљанковић, поднредсједник: Шзир еф. Јаврнјеме трајања течаја. хић, тајник: Османага Бајрактаревић и Олагајник: Мехмедалија Адсмовнћ. Захваљујућн ВЈшједпои^г. Бслагијн, Гајрст се пада и у Новооснованом Одбору желимо 4tmiVo успјеха у започе- _—пожртвовност својих осталих пнтомаца na културном нодитом раду! зап.у пашег елемспта. ј fl ____ / Новн повјереник Гајрета угЈОуЛку (срез Бугојно^ gerov“ tečaj u Prnjavoru Овнх дана na властигу жељу именован je повјорнп Гајрета- за Оџак, срез Бугојно, г. Салих Хотић, којн je обеhao да he порадитн na шт^- живљем раду за Гајрст № спрбширењу Гајретове организације. Новн повјеоеник Гајрета у Урошевцу—Косово Ових дана именован je за повјероника Гајрета у Урошевцу и околним селима г. Етхем Селмановић, муфт. секретар, који he преко својих многобројних пријатеља и познаника у селима получити лијеп успјех у р^цу аа Гајрет. Повјеренпка he потпомагати и остали суграђани других вјера, особито оии, који су насељепици из Босне и Херцеговине и којина je познат цнљ Гајрета. Новом повјеренику желимо одличне резултате у раду оа опште добро. Претварање Вндовићева ђачког клуба у Гајрешову Чнтаоницу у Рудом Наш повјереник у Рудом г. Аспм Кадриспахпћ извјешћује нас да je тамошњи Видовићев ђачки клуб претвореа j »Гајретову читаоницу и књижницу« са циљем да културно, економски и национално подиже муслимански елеменат и да у уској вези стоји са Главним Одбором Гајрета у Сарајеву. Читаоница je одмах отпочела с дјеловањем, приређује излете и забаве, a настојаће да сви члапови читаоиице уједно буду и чланови Гајрета. Глвни Одбор поздравља горњу акцију врпједног повјереника. Новн добротвор Гајрета из Тузле Г. Перо Стокаповић уписао ес за члана добротвора и одмах уплатио добротворски принос од Дин. 1000.— Хвала и живио! _ Ovdašnje povjereništvo Gajreta, svestrano razvijajući akciju u korist našeg zaostalog naroda, poslužilo se pogod­ nostima besplatnog tečaja dobro poznatog društva »Singer« šivaćih strojeva, te je uspjelo preko firminog činovnika, a našeg dobrog člana g. Age Softića koji je, opet u društvu g. Haiiz Osman ef. Čejvana, držav. imama, otvorio stručni tečaj za moderno šivanje, krojenje i vez na mašini. Tečajem je rukovodila vrijedna stručna učiteljica gđica Mara Čada od banjalučke podfilijale. Spomenutoj gospodi i simpatičnoj učiteljici uspjelo je da se u taj besplatni tečaj upisalo 32 osobe, i to žena i djevojaka, a 16 ih je svršilo sa odličnim uspjehom. Zahvaljujući se ugl. društvu »Singer« na iskazanoj do­ broti i učinjenoj usluzi što je poslalo svoju svake hvale vri­ jednu učiteljicu gđicu Čada s molbom preporučujemo ih svim našim prijateljima. Ističući svaku hvalu i gg Cejvanu i Softiću za njihovo zauzimanje, neka je hvala, čast i priznanje gđici Mari Čada. 293 �Новп ушемеЉачи tujpem a у Сјеницк Овпх дана уптгсао je Мјеопп Одбор Гајрста у Сјсници следеће чланове утемељаче: Мехмед Ћесовић, лредсједник општнне; Рамо Хоџић, пекар; Хусеии Хаџиомеровић, оишт. нисар; Абид Потуровић, деловођа; Вехбо Хубанић, служитељ; Омер Чингић, трговац; Јусуф Гузоњић, трговац; Рамо Бајровић, ковач; Реџеп Локота, општ. писар; Ибрахим Абдагић, трговац; Даут ЈБумнћ, вјероучитељ; Маћир Хаџифејзовић, бреберин; Мула Дервовић, трговац; Хафиз Смаил Бећирагић, имам; Ибрахим Трбовић, трговац; Шефко 0. Хоџић, пекар; Хасан Кубуровић, пекар; Илијас Сколоњић, пиљар; Емин Черкес, трговац; Зул* фо Кучевић, радник; Хафиз Мехмед Абдагић, имам; Хасан Крухо, часовничар; Незир Зимоњић, трговац; Хусеин Мујаruh, обућар; Хамза Мошовић, трговац; Џемаил Шољаиин, трговац; Др. Часлав Бабић, љекар; Реџеп Кугић, трговац; НГернф Шачић, имам; Хасан Капетановић, имам и Салих Горибовпћ, имам. Живјели свјесни помагачи Гајрета! жимир Габрић, Адем Беговић, Мустафа М., A. Рнлванбегбвић, Анто Ђурншић, Јусуф Шемић, Суле Јашарбеговић, Ахмсд Пашалић; но Дин. С: Мурта Бубало и Н. Н.; no Дин. 5: Ацо Пецсљ, P hoto МнхиИ, Жарко Пецељ, Ахмед Кадрибеговнћ и Аснм Питић. Надаље сакушше no Дин. 56.10: Ремза Омерагић, Разија Омерагић и Муневера Бехмен. Укупно Дин. 1.995.50 Сакупљачима и дароватељима искрена хвала! Течај за неписмене у Cm. Бару Вијесшн из Стоца Ha 31. августа т. г. Мјесни Одбор Гајрета у Стоцу при. редио je Гајретово сијело уз судјеловање гђице Мевлпде Гребо из Мостара, које je како морално тако и^ГатеријаЈпк> успјело. Бруто приход износио je Дин. 4.043.50. ‘ Мјеснн Одбор Гајрета послао je- Гајрбту и Дин. 1.000 .—, које je г. Осман еф. Мехмедбашић, из* Отоца a настањен у Детроиту, уплатио као члан добрЈтвбр. И овим путем најтоплије. се захваљујемо г./Мехмедбашићу и апелујемо на њега да' лоради у Америци за Гајм®, који се ускоро назад у диГовину враћа. Поменути je добротвор обећао МјесномчОдбору у Стоцу, да he до мјесеца априла сакупити бар Дин. 1.500.— и послати за Гајрет. Живио нови добротвор Гајрета! Вијесши пз Прњавора Повјереник Гајрета у Прњавору г. Хафиз ( ТЈооић тежећи за што развијенијим послом Гајрета odi je још задња села у срезу прњаворском, која |су цастањеШ муслиманима и то: Инеђол, Брњевифн и Бос. Свињар, удаљена 40 км, сазвао no имаму X. Мустафи Хоџићу ужи састанак, на којем je растумачио Гајретову акцију и његов плодоносан рад. Иза тога je основао повјереништво, .уписо 18 чланова из једнога села и 2 претплатника листа »Гајрет«. Ирисутни су изразили жељу да примају за повјереника г. Хафиз Мустафу Хоџића и то за сва три села, a са сједигптем у Брњавици, што je Главни Одбор и уважио, именовавши поменутога за повјереника Гајрета. И овим путем најтоплије се захвал>ујемо агилном повнеренику г. ЛЈозићу и желимо му и надаље плодоносан рад за Гајрет. , ;• | Добровољнп прилозн из Сшоца Ha Гајретовом сијелу у стоцу 31. августа т. г. сакупљени су слиједећи добровољни прилози: Дин. 300: Градска опћина; Дин. 100: Аликалфић; no Дин. 50: Мјесни Одбор Гајрета Мостар, Хасан еф. Шехић и Авдија Шарац; Дин. 40: Јан Витлачил; no Дин. 30: Милан Несторовић, Мухамед Љубовић и Хусеин Чекро; no Дин 20 : Мухамед Шехић, Рагиб Бурина, Митар Богдановић, Мујо Пезо, Салко Пашалић и Лука Коњевод; Дин. 15: Висарион Петровић; no Дин. 10: Хајдар Нурковић, Сабит Ћатовић, Муниб Бехмен, Пецо М., Ристо Биберџић, Сава Топаловић, ТЈорђо Марић, Мухамед Босарић, Ибро Жуља, M oto Херцег, Ка- 294 АналфабетскЛ течај Мјесног Одбора Гајрет у Старом Бару, са којим руководи г. Јунуз Дивановић, учитељ. Ha лијевој старни г. Смаил Омербашић, предсједник Мјесног 'Одбора, у средини г. Јунуз Дивановић, учитељ, a десно г. Дервиш Омербашић, потпредсједник. Остала лица сачињавају д е ч а ј/ ^ Ј I 'f ) i Захвалност Гајрету Бивши Гајретов питомац г. Мустафа Мехић, преко предсједника пододбора у Вишеграду, г. X. Хаџихалиловића, шешат. судца, захвалио се Гајрету слиједећим ријечима: Штовани господине! Од 1. о. мј. ступио сам у Д. Саобр. Жел. Школу у Београду. У моменту, када престајем бити Гајретов питомац, осјећам свету дужност да се са свег асрца захвалим нашем дичном Гајрету, који ми омогући да ступим ногом на сигурно тло, да пођем стазом, која води сигурној будућности. Сад, кад сам још ученик, могу само ријечима да изразим. велику захвалност моме Доброчинитељу Гајрету. Али у будућем моме овању, ако Бог да, настојаћу да му се достојно одужим. Помагаћу га, ступиЉу под његову побједоносну заставу и ишрићу његове племените идеје. Поред тога, поштовани ефендија, захваљујем се Вама, који сте о мени водили бригу и сваки пут према мени били љубазни. Живјели! Сјећаћу Вас се, ма гдје год био, са изразима захвалности. Уз махсуз селам: Мустафа Мехић. Белешке Наш сарадник, Хафиз Ајни еф. Бушатлић, ових дана, указом Његовог Величанства Краља, постављен je за врховпог шеријат. судију код врховног суда у Сарајсву, a прије тога одликован je орденом св. Саве IV. степена. Ово његово унапређење и одликовање весели нас, јер je он познат као добар познавалац своје струке и културни радиик na je ово све у потпуној мјери заслужио. Стога му срдачно честитамо и желимо му дуг живот на добро наше заједнице. , �o Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n tr a la : S a ra jev o S je d iš te D ir e k c ije : B eo g ra d F ilija le : B r č k o i N ovi-Sad ©oooooG©oooooooooooooQO(X)Gexxx=)ooooo©oooQ Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogatq skladište pisaćeg i risaćeg materijala specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 | Ordinira s v a k i m d a n o m /OcT^č-12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne н B0 OO0 CXDC»OOOOOGOOGOC i ШТАМПАРИЈА iBOSflHSKBP ' KLISARN1CA Израђује: разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе п т. д., те разна сгручна дела. календаре и остала пзрадња солидно, брзо и no умереној цени Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књнга и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мерн и нацрту SVA K I M U SLIM A N T R EBA OA K UPU JE SAMO GAJRETOV C IG A R PA PIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t " Haradibe: Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOV1ĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦД = СТЕРЕОТИПИЈА S. D. BLKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje s a valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hum anitarne ustanove, j Bosanska Indastpljolna i I Trgovačka Banko d. d. y Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Cf o 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 *y . o ' t » Rezervni fond D in * ” 1 Sve doznake u dom ovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukam aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba Dr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i sp e­ Potpuno uplaćena ‘‘dionička glavnica D in o d čiste dobiti daje 6% Kulturnom j Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice ш1 ' Ш . ~i U M I t 7,500*000 - Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o 1j n i j e uvjete, finahsira industrijska i trgovačka poduzeća neda vno je o t v o r i o ordinaciju ------------- Ordinira od 1 -3 p o s lije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Prestolonasljednika Petra ulici broj 20 u ll.-om katu Temeljna glavnica 40,000.000•- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva ZALAG AO N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljn je kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5d1124e7aedb68cabb7d1f5d403d11c1.pdf a62f0fae591db52467c3965e0c5c2b12 PDF Text Text ЛИСГ ЗДЗГОД ДРШВА ЗЛ КУЛТУРИб И ШН4МСКЛ ТОДИЗЛМА МУСИИМЛМА С А Д Р Ж A Ј: Хајдук (актовка) Јутро у шуми (песма) С . A . Б у ри н а : Молитва пред пролеће (лесма) Ш укр ија Панџо: Двоструки грех(приповетка) Маулви-Садр-уд-Дин: Исламски човск Сулејман БабиЂ: Одгој нашег дјетста у кући Ахмед Мурадбеговић: Х ам и д Д и здар: 1. ОКТОБРА Н аро д н о благо Г а јр е т о в гласни к САРАЈЕВО 1929. У р е ђ у |е : Х а м з а Х у м о БРОЈ 19 �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друш тва з а културоо и економско подизање муслнмана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je з а нашу Отаџбину 100 динара на годину, a з а св е остале зем љ е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лнст у пола цене код Главног Одбора или код уп рава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид К уни* Уредник Х ам за Х ум о Власник друпггво „ГаЈрет“. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — З а штампариЈу „Босанска П ош та' одговара Јосип Енгл. �Ахмед Мурадбеговнћ Хајдук (слика из хајдучког живота у Ј^сни) Лица: Пеција Петровић, хајду^; с , Авдибег, спахија; Mapa, ц>егова кметица. Соба у Авдибегову коцдкуна селу. Унаоко, ниски миндерлуци. Дијево земљана псћ. У чељу врата. Ha вјешалиди тамбура. с v 1. призор. (Пеција иМ ара) M a p a : (припрема бегу ракију, мезу и.ве* и гунђа лолагано) Ето... ево. . ракиЈа... меза. вечера. Шта још треба?. . . П е ц и ј а : (упаднз у собу оборужан до зуби) Помоз Бог, Mape! M a p a : (врисне) Исусе! П е ц и ј a : Шта ти je? Шта се плашиш? Што не примаш бога, кад ти се назове? M a p a : Ко си ти? П е ц и ј а : Што, зар си ме заборавила? Зар ме више нс познаш? Зар се не сјећаш лањског љета, кад су ме вијале заптије, a ти ми отворила бегову авлију и твој ме бег преобуко у свог слугу и послао ме између заптија с бремепицом на воду, a ja наврнуо у плангшу? Зар си то заборавила, Mape? M a p a : (пригушено) Хајдук! П е ц и ј a : Ако сам и хајдук нисам ђаво, човјек сам ко и ти. Само не знам, што си се ти уклипила тако као да ниси ника-д ira чула за мз, a иекамо ли мо видјела. Приђи мало ближе na погледај боље, можда ћсш ме препознати... М ар,а: {прикучи му се ближе и ускликне) Ајмо мени, Псција! П е ц и ј а : (ухвати је за уста) Тихо! Увијгк су ми за петама! Нико не смлје знати да сам овдје, лас. M a p a : (тихо)шта хоћеш? ц и ј а : Гдје je бег? р a: Отишао у нланину да прегледа трсћину Д е ц и ј a: Хоћо ш се вратити? M a p a : Истом што нјие избио. П е ц и ј a: (сједне) Онда hy га лричекати. p a : (бојалсљиво) Шта ће ти бег? е ц и ј а : (мрко) Заигго питаш? Да ти није na црна, na се плашиш за се, или ти je бег ima­ m o тај страх na се за њег бојиш? За кога то дршћеш, Mape? M a p a : Ja не дршћем низакога... само ето... може бег, недобог, посумњата да сам те ja довела, na куд бих онда ja ... П е ц и ј a: Што? Зар ти je рђав бег? M a p a : Није бег рђав, рђави су људи. П о ц н ј а : Какви људи, Mape? M a p a : Оли што сс буне против њега и хајдуцима лажу да je нечовјек. П е ц и ј a: (рсско) Мора да те добро плаћа, кад га тако браниш? M a p a : Бег није и.уждан да га ja женска глава од хајдука браним, браниће се сам. J a говорлм само што je право. On je мени опростио хак и кућу мл направио и да mije било њега моја би дјеца поскапала од глади. Он je мене од невоље избавио и ja то говорим... П е ц и ja : A да ли je он и другима тако добар као теби, ах? Јесу ли и други с њиме задовољни тако као ти? Шта je? Зашто сада не говориш? 295 �M a р a: Пеција! Ja знам откле вјетар душо и ко ти je налагао на бега, ja то знадем, али ja ти ло души својој велим, мој бег није никоме зао na ни ономе, ко je тебе опремио амо. Кметима су отворени бегови кошеви и бегови амбарови у no зиме као и у ло љета, on никомс не претјерује хака и помаже свакога гдјогод може и кмети су њему више дужни него што све њихово вријсди, то ja знадем. И сад„ Пеција, боље да вјерујеш мсни, сироти, која нема ништа више осим своје душе, него другоме, који би и душу своју дао само да се бегу освети... П о ц и ј a: (громко) Лажеш, продана душо! JTaжеш! М a р a: Зашто да ти лажем? Зар зато да учиним бегу криво и огријешим се о њега или зато да иаведем тобе na зло и огријеигам сс о те? Зашто да ти лажем? Зар није бег учинио и теби добро исто тако, као што га и другима чини, зар те-није од заптија спасио? П е ц и ј а : За оно добро, које je мени учинио, ja сам му се одужио, a за ono зло, које.чипи кмстима за то ћу му стоструко наплатити... M a p a : Чиме^ си се ти одужио бегу ? Чиме? Je ли тиме што си провалцо у његову кућу и што хоћеш на правдн бога да од њега наплаћу]епГза оно, зашто пије крив? Јеси ли гМусе тиме одужио? Л е ц и ј a: (крикнб и скочи) Mape? J a сам своју главу метнуо у торбу и одметп.уо се у планину само зато да обраним кмета од зла господара, али ja ћу убити најприје кмета, којн служи таквом господару па тек онад бега. Издајица je гори од силника и он треба први др омасти уже! M a p a : J a нисам издајица! П е ц и ј а : Јеси бегов ухода! TV ттплпа wa nVшо, ти бегова плаћенице, ти ухађаш своју браћу <и дојављујеш своме душманину сваки њихов корак и за такву службу треба и ja да ти платим... (ухвати je за руку и одгурне je на средину собе na повади јатаган) Ево моје плаће. M a p a : (врисне) Шта хоћеш? Л е ц и ј a: Хоћу истину да дознам. M a p a : Какву иотину? Л е ц и ј a: Ко je одао бегу мога јатака Мокрицу Милана, код кога сам до сада коначио? Ко? M a p a : Бог зна да ja не знам. П е ц и ј a: Одала си га ти. M a p a : Ко то вели? Л е ц и ј a: Он* M a p a : Мокрица? П е ц и ј а : Да! M a p a : Лаже као пас! П е ц и ј a: Како смијеш то да кажеш! Бег га je зато отпустио из службе као свога клеза, отео му земљу и теби je дао, узео му плаћу и залри јетио му г» 296 да ће му одузети и кметовско право, ако буде самном шуровао, a ти всјгиш да on лаже. M a p a : Лаже! Бег га irnje зато отпустио, веН за друго. Л о ц и ј a: Зашто лруго? M a p a : Зато што га je објеђивао код тебе, да je крнопија кмстима и да зулум чшги, a on иам je и отац и Majica. Зато га je отпустио и плаћу му одузсо. П е ц и ј а : A зашто му je зсмљу отсо? M a p a : Какву земљу? П е ц и ј а : Onaj беглук, што га je теби дао и кућу ти пачишто на њему. M a p a : To јз земља, коју бег даје својим na јсиромашнијим кмстима уз њихову зсмљу, да сс с њоме помошу. Кад je Мокрица био сиромашан, дао je ту земљу њему, a кад се Мокрица подигао у ббго^у добру и ja дошла без ичега свога, оама, са четверо нејачади, онда je ту земљу, дао мени, a Мокрицу учшшо кнезом, дао му годишњу ллаћу и рдростио му сав кметовоки хак. TI е ц и ј a: Не лажи плаћенице! Заклаћу те као пиле, ако будеш лагала. M a p a : U m , ja лажем? П е ц и ј а : Ти си бегова ухода и све што кажош све ip гола лаж! Бег теби iraje по1слонио ту земљу зато што ои била чиста и одана овојој браћи него зато, што си их одавала бегу и дојављивала му сваки љихов корак! M a p a To није истина* П е ц ш ј a: Загато ти je дао земљу, кад то пнје Зашто ако нијз зато да награди твоју вјеру кнежеву невјеру? Зашто? M a p a : Бег je мени дао земљу зато, што сам била си[>ота, a не зато, што сам кмете ухађала. П е ц и ј a: Ти си кнеза нроказала да ja код љепа спавам, ти и нико други! M a p a : Зашто ja? Бог je и сам рпимао хајдуке у свој конак, зашто онда да то кмету забрани. П е д и ј a: Зато што неда да имате заштитника! Али ja ћу с њиме обрачунати једном заувијек! Али прије... прије хоћу да пронађем издајицу. Најприје њега, na онда бега. M a p a : Пеција, ако мене сироту вријеђаш и тако ме објеђујеш, немој бега оцрњивати, немој, јер он ће ти то вратити, ако ja не могу. П е ц и ј a: Шта хајдуку може бег? M a p a : Moj бег није кукавица. П е ц и ј a: Добро Mapo! Aico се ти заклањаш за бегова леђа и ако мислиш да je он јачи од мене, ja ћу најприје с њиме обрач.унати na онда с тобом. Али онда, Mapo, онда ћеш, ти кумити кугу да те умори. Живу ћу те на нламену пећи, кожу ћу огулити с тебе и оставити да се покрај тебс живе суш и . . . Јсст! Издајицама тако плаћа Ледија. . . A �сад збогом’ (Пође и застанс) Кад бег дођс рсци му да му je поручио Пеција нска се добро спреми, ja ћу се одмах вратити. Кажи му то Mape! Ja нећу да бсг рекне да сам мучке упао у његову кућу, јер Пеција ником мучке не долази! Јеси л’ чула, Mapo?! M a p a : (укоч9на, напола мртва, једва изговори) Чула сам... (Кад Пеција оде она истом онда схвати сву тежину његових ријечи и почне нарицати као кукавица и превртати као ластавица) Ајме мени до бога милога, ајме мени, шта учини... Зар онаквог да изгубим бега, ja сирота несретница! Зар хајдука из планине да дозовем против њега, сиња кукавица. Зар његова свјетла круна и његово сјајно чело да потамни пред хајдуком, куку мени црној жени! Ајме беже храно моја, шта учини Mapa твоја, очи joj се угасише (сруши С9 на миндер и почне се ломити и грчити држећи у стиснутим песницама раскуштрану главу.) Зашто мене прије бега не задави, горски вуче ,да не гледа своје сунце кад се гаси Mapa мученица... A в д и б е г: Ко? M a p a : Пеција. A в д и б е г: Ајдс, Mape, не б.уди дијете! M a p a : Подај му ту земљу, na нек моја дјеца буду гладна, само да ти жив останеш... А в д и б е г : (насмије се) Хахаха, Mape- Из ове земље и ове планине никао сам и ja као и Пеција! Пред његовом пушком моја неће слагати, као што није ни пред чијом слагала, a пред његовоим okom моје неће затрептати... He брини ти зато, Mape! Ma p a : Ти се шалиш, a с хајдуком нема шале. А в д и б е г : Има с тобом, ако нема с њиме! (Пође према прочељу, објеси дугу пушку na клинчаницу, a онда се окрене према Мари) Ко ти je то рекао? ; Ma p a : Он. A в д и б е т : Пеција? M a p a : Јест. A в д и б е п Гдјс си га видјела? M a p a : Био je мало прије овдје. A в д и б е г: (лонешто изненађено) Овдје je био! 2. призор. M a p a : Да. (Авдибег и Mapa) A в д и б е г: Je ли поручио штогод? А в д и б в г : (улази под оружјем и застане на -— M a p a : Јест. вратима) Добар вече, Mapo'А в д и б е г : Шта? M a p a : Зло he мени смркнути, оињој кукавици! a: Рекао je да ти кажем да he се on поA в д и б е г: Шта je, M apet'Ilfro нарићеш? Ниј< ти дођсш.. . ти зар кућа запаљена, -нити дјеца поморена! Шт; ! Ав д и б е г : Ништа више? je, Mape? M a p a : И још непгга. M a p a : Зло ie бег и још горе од зла! (Поновно ... . „ т о т, A. . в д и б е. г: Шта? ie на миндер)%m. Тужиа L сам ти и несретпа!. . Говори! „ клоне iMa р a: (тешко) . . . Да се добро спремиш, jep A в д и б е г: (мрко) Устани,,Mape, док он ником no долази мучке. . . јим на ногама! Кад ja клонем, онда можеш и ти A в д и б е г: (замисли се) Х м . . . Добро кад je пасти! Устани! тако, a ти онда Mape, приреди ракију и вечеру још M a p a : (подигне се немоћно) Олрости ми бегза једног. . . Кад дође нек не рекне да га нисмо 'Ав д и б е г: Шта се збило? дочекали. M a p a : (мукло, напола у страху, напола у плаM a p a : (престрашено) Зар ћсш ти њега чекати? чу) Неко те je оцрнио. A в д и б е г: Зашто да га не чекам? А в д и б е г : Коме? M a p a : Moro би те убити. M a p a : Пецији Петровићу, хајдуку. A в д и б е г: Ко зна, Mape, коме je суђено... да А в д и б е г : (тргне ое) Пецији! погине. M a p a : Да. М a р a: Бег! Шта ће бити с нас, ако тебе не1Авдибег : Како? M a p a : Да си рђав кмегама, да си крвопија и стане? Ja не дам да ми тебе изгубимо! Ja ћу остати ту с тобом, na нек мене убије само теб9 нек попасилпик свима осим мени, a ja ... ja да сам твоја штеди. ухода. А в д и б е г : (шркине зубвма) Знам ja чије je то масло! Зар Мокрица мисли да ће хајдук бега присилити да уцвијели своју сирогињу само зато да он себе засити! He! Овдје сам ja господар, није хајдук! И док сам ja господар незаоитни Мокрица неће отимати залогај испред гладне сиротиње... He, у мом добру то не смије бити... M a p a : (врисне) Немој беже живота ти, он ће тебе убити. . . . , ; : i .. A в д и б е г: (опггро) Приреди раклју и вечеру, то je твоја брига, a у моје ое послове не пачај. Чујеш лм ти моју заповијед? M a p a : (послушно) Ракију сам приредила, a вечере има доста за тројиду... А в д и бег: Метни софру док ja руке оперем.. . M a p a (поставља широку округлу синију од дрвета и на њу меће ракију, мезу и вечеру.) Ево, to i , I ii ■ 297 �П е ц и ј а : (одлучно) Ja, бег, питам je ли то истина или није, a не питам ко им je господар. ' А в д и б е г : (мрко и полако, готово свечано) Педија... ja нисам дужан да за своје кмете иком одговарам осим Богу и самоме себи, и ja ако сам 3. призор. учинио макар и нехотице своме кмету какву било (Авдибег и Пеција) неправду, ту сам ja да иоправљам то, a не т и ... A в д и б е г; (Скине тамбуру с вјешалице, сјеЛ е ц и ј a: (повишеним гласом) Авдибег, ja сам дне за софру, прибере неколико пута no жицама, наточи ракију, испије и пратећи се на тамбури за- њихов осветник! A в д и б е г: (громко) J a господар, Пеција! (Паупјева) за) И пгга сада? Ко има веће право да се брине за Moj невене фестопере, њих, да ли ja, или ти? Говори, сада, Пеција! Ко? A што си ми млађан увенуо, Хајдук или бег? Или те je вода подровала, Л е ц и ј а : (увријеђено скочи и постави се на Ил’ ти змија коријен гризе? Л е ц и ј а : (улази у собу са свијећом у руци) средину собе) Беже! Ja, ако сам хајдук, због њиха сам хајдук! И да није кмета у овој земљи, не би Помоз бог ти, бег! било ни хајдука! A ти ако си за њих одгошран А в д и б е г : (заустави тамбуру и пјесму) себи, одговоран си и мени, кад се на те потуже... Бог ти дао, Пеција! А в д и б е г : Ако сам одговоран себи, хајдуП е ц и ј a: Покварих ти пјесму? цима нисам, Пеција. A в д и б е г: Запјеваћемо другу. П е ц и ј а : (громко) Беже! У мојој чети нема ни П е ц и ј а : Гдје остављаш ову овијефу? једнога хајдука! To су све заштитнпци и чувари A в д и б е г: Ко je теби даде?) лрегажене раје, којој си ти господар! П е ц и j a : Miipa. А в д и б е г : (скочи и он истом одлучном снаA в д и б ег: 1дје је ^ ш ^ 1 . ' П е ц и ј а : Послао сам je no твог вжбзаГМб*\ гом) A у мојој раји нема такве кукавице, која би се хајдуцима потужила на ме и склапала с њима крицу. савез против свога бега! Не, Пеција! 'Пред мојим А в д и б е г : ToЛ ји # м о ј к|нез,хПециј; лицем не оцрњуј моје раје. Ja то не дам, Пеција! ;Пе ц и ј a: рвеједно, био je, ако . -- Ja А в д и б е г : '(мирно) Добро кад je тако. Нека не ^а'м ме 0 мојом рајом завађа! J a сам њу и он дође. с очувао од османлијских силшпса и јењичарских ачкаша, na ћу je очувати и од тебе, Пеција! Л е ц и ј а : (оставг^вијећу на пећ) Љ Ш 5 Л е ц и ј а : Зар вук да чува стадо од његова маш непозване госте, беже? •банина? А в д и б е г : Ти си позван, Пеција. А в д и б е г : Вук у гори живи, a чобапин поП е ц и ј a: Ко ме je то позво? А в д и б е г : Поручио си да ћеш доћи и мени крај свога стада, Пеција! П е ц и ј а : Беже! J a се нисам одметнуо у гору je то доста, Ево, то je мјесто за т% (Показује му суиз обијести већ од пријеке нужде и неправде, воја прутно мјесто на миндеру.) ме je притиснула! П е ц и ј а : <сједаући) Кад je тако да приоједА в д и б е г : Ta неправда бије мене исто као и нем мало. А в д и б е г : (наточи му ракију) Ево, по.пи, Пе- тебе. Османлијске паше вребају на ме више него на те. Заклали су ми у постељи дједа, убили ми из ција. П е ц и ј а : (врати му ракију) Није ме’ни до ра- бусије ода, a мене прате н а сваком кораку, ко керови звијер! A зашто? Зато што чувам, ко и ти, кије, бег, ja сам с послом дошао. своју слободу и слободу своје раје и не дам да у A в д и б е г: (тешко) Ех, кад нећеш, онда ево... (пролије je на под) није ти ни понуђена. (Усправи овој земљи влада туђин, a не ja. се и одлучније сједне) A сад ... на посао Пеција... П е ц и ј a: To, што ти трпиш, то je пјесма према П е ц и ј а : (одлучно) Бег, кмети ми се на те муци, коју раја сноси! туже. A в д и бе г : (снажно) Лред рајом су моја прса, A в д и б е г: Туже ти се кукавице, a не кмети. Педија! У хладу моје пушке и моје сабље она мирЗар моји кмети, Пеција, којима сам ja учинио то- но оре своју земљу и храни нас обадва. A ти, Пелико добра да ое неком туже и то коме — горскоме ција, мјесто да окренеш своју пушку против зеједхајдуку. Не, то нису моји кмети и ja у ту твоју ничког нашег душманина, окрећеш je против мене Обједу не вјерујем, Пеција! Д а je њима штагод кри- и Османлијама олакшаваш посо, да nac брже униво поту.жили би се мени, a не теби, они знају. ко ште! Е, мој 'Пеција! Ова зсмља од нас бољу дјецу им je господар. треба! А в д и б е г : (који je дотле опрао руке и обрисао пешкиром) A сад унеси свијећу, na онда намири марву, a послије можеш кући. ■Mapa: (покорно) Хоћу, бег! (Оде.) �ft e ц и ј a: Ako нс треба овакс као што сам ja, не треба ни такве као што си ти! Докле буде кмета и бегова, биће и хајдука, Авдибег! А в д и б е г : Пеција! Ко je очувао ову земљу и овај.народ од пропасти и од истријебљења, ако није бег! Ко je сачувао овој земљи име и слободу ако није он! Он je одржао крв и душу ове земље и све iuto je у њој остало и било све нам je то обранио бег! ' П е ц и ј а : Обранио je себи a не нама. A в д и б ег: Зар си ти нешто друго него ja? Ja мислим да смо ми једно и кад ja браним то једно, треба да га и ти чуваш! (приђе му ближе) Пеција! Крух и со ове земље, то смо ми! Бег и хајдук, понос и јунапггво, то je Босна Пеција! Ми треба да сјединимо своје пушке у једну и своје сабље у једну сабљу, као што смо сједитгили душу у једну ријеч и у јсдну пјесму. Je ли тако, Пеција? П е ц и ј а : (тешко, готово ганутљиво) Није бег! A в д и б е г: Како није? П е ц и ј a: Ми не можемо бити јвдно све дотлб, докле год смо ми ваша раја, a ви наџш господари, докте год смо ми доље, a јш горе. . . ' А в д и б е г : (горко) Зар Taićo Пеција? П е ц и ј a: Тако je Авдибег! fp0_ A в д и б е г: (болно) Добро, кАA je таш>ЦСа jfo ђеним пркосом) Онда знај, зекља ће се измијен) — и свијет he се окренути< тумбе, a ви ћете још у нашој руци бити! Кад не може овако бити, како хоћу ja, не може ни тако, како”хоћеш ти! П е ц и ј а : <одлучно и џбуздано) Нека буде' Ништа зато! Ко касније плаћа више даје, a ви ћете то стоструко иоплатити! (другим тоном) A сад, да пређемо на ствар. А в д и б е г : (опоро) Какву ствар?* П е ц и ј а : (озбиљно) Ти си мене лани спасио од заптија — хвала ти за то, бег. А в д и б е г : J a ти то нисам никад предбацио, Пеција. . . J le ц и ј a: Ни ja теби заборавио, бег. A в д и б е г : Morao си, Пеција. П е ц и ј a: Зашто? ! А в д и б е г : Зато што си се ти мени одужио. П е ц и ј а : (тргне се зачуђено) Како сам ти се одужио? 1 Ав д и б е г : Прије двије ноћи. П е ц и ј а (још зачуђеније) Како? A в д и б е г: Затекао си ме у сред ноћи са дружином н аспавању пред кошем. Један из твоје чете потегнуо je јатаган д а ме прикоље, a ти си прискочио и обранио ме од њега. И сад Иеција, сад вшпе нипгга један другом не дугујемо. Je ли тако? П е ц.и ј a: (не може од запрепапггења да се снађе) Авдибег, je ли ти то ко казао, или си ти био будан, na си чуо. Како си то дознао? A в д и б е г: Пеција, да сам био будан, зар би неко имо када да јатаган тргне на ме. ‘П е ц и ј а : Онда ти je то рекла твоја доугпкиЊаi i ! ;i ' јј"i А в д и б е г : Каква доушкиња? П е ц и ј а : Mapa. А в д и б е г : Пеција! Авдибег се никога не боји и он не треба никаквих доушнжка a најмање међу својим кмегима. П е ц и ј а : Ко ти je то онда казо? А в д и б е г : (тврдо) Зашто то шггаш? П е ц и ј a: J a морам пронаћи ту кукавну Душу, која теби дојављује, шта ja радим! J a ћу тога издајицу на комаде сасјећи. Ко je он Авдибег? Што шутиш? Што не говориш? А в д и б е г : Зашто тражиш друге, кад ja стојим пред трбом! П е ц и ј a; Не' Хоћу прије да обрачунам с њиме na тек'онда с тобом! Издајица je гори од силника. (Одлучно) Авдибег, хоћеш ли ми казати? А в д и б < г : Нећу! Л е ц и ј a: Зар ти штитшп кукавице и уходе! А в д и б е г : Ти их штитиш, a не ja! J a сам отјерао од себе твога издајиду, јер није вриједан 'да-узаГ'ме б.уде, a ти код њег спаваш. П е ц и ј a (запрепаштен) Ко je издајица? А в - д и б е г : одлучно) Кнез Милан Мокрица. П е ц и ј a: (крикне) Милан Мокрица! Авдибег! ^ |lf то може бити? Авдибег! А в дл ии ббеегr:: Ако н« не Rie вјерујеш, a ти га зови, na A га шггај. . . П е ц и ј a: Добро, одмах ћу га звати! (Отвори врата и виче у ноћ) Милане! Mapo! Одмах да сте овамо. 4. призор. (Пређашњи Mapa) M a p a : (гледа узверено сад једног, a сад другог) Шта je? Ко ме зове? ■Пеција: Гдје je кнез? M a p a : Побјегао je. Би je ове досада ту код врата и слушао шта ви говорите, a онда наједампут истрчао из конака и умако у ноћ. . . П е ц и j a : (очајнзш криком) Побјегао ми je из дајица! Издајица ми je побјегао. Гдје ми je пушка!' Пушка гје je! 0, чекај ти, црна кукавице! Видићеш ти, како плаћа хајдук за издајство! Од сад na до јутра сва ће гора за њим у потјеру! Да си вила нећеш мени утећи! (Одјури у мрак за кнезом). M a p a : (показује на врата) Хоћу ли затворити? А в д и б б г : Затвори Mape! .(Оједа за трбезу, наточи двије чаше -и-.узме ноновнб Sa Фа^буру) ^ о ди попи, Mape! M a p a : (испије) Х-вала бег! — - �А в д и б е г : (испије и он, и узме за тамбуру) A сад ћемо једну запјевати, да нам пјесма не пропадне вечерас. Коју ћсмо Mape? M a p a : Коју хоћеш бег. A в д и б е г: Ону ћемо што смо заиочсли! (IIјева и прати со на тамбурицу) Нити ме je вода подровала, Нит’ ми змија коријен гризе, Двоје су се младих заволили Ha мено се јадна наслошнш Зато сам ти млађан увснуо. . . — Завјееа — Јушро у шуми Шумом сам, трептаво, |име драге Дронио и осетио сам у тај час, како je на мој глас кроз целу дубоку шуму прострујало нешто топло, велико, како су сва скривена шумска бића залепршала дугим рукама на поздрав и благо, топло, из поштовања, изрекла њезино име, ко у сну. 0 како je добра била моја драга синоћ и меке, вруће joj детиње руке! A јутрос сам сам, сам са својим мислима у ширини јутрањих откровења. Све висине тако ми блиске бивају, све даљине у мојим очнма снивају и срце ми je, Боже, постало велико, ко највећи прашумски цвет. У тишине огромних шума за гором • викнуо сам име једне девојке, a шума, добра моја шума, рзаумела je мој^ол: стоструко je лута одје^ну^о име девојке коју љубим у црним шумама за гором, међу хиљадама стозргнЈтх стабала, затреперило je над сваким бором. A ja сам, занесен, пољубио земљу под травом, *а на лицу су ми остале светле капљс poče ico песмо распеваног водопада ira некој плавој реци у даљини. Ох, знам, те калље на мом лицу сузе су Мјаке Земље Uno ллаче радосна, плаче лресретпа за изгубљеним сном у тишини јутрање шуме нада mtiom. Хамид Диздар L lU U lL l Молишва пред пролеће Ветар и снег, ко ктп н и априли однели су жнвот разбуђен и бер крај јесењих гробља уморно га скри.гга у мрачан, суморан, завичајни вео. ;i i i i i • IV Прошла je сета изнад моје душе оронуле, хладне, у нечујном крику. Такла се очаја, што се вечно руше низ стрмен пута на животном лику. И веје ветар. Пева песме студи. Носи собом живот у незнане краје. З а ластама иде, где су други људи где сунчани раскош свако јутро гране. Прошло je над нама време једног јутра у снегу и зими мраком понесена. A сутра, о Боже, гата ће бити сутра, кад крај нас прохуји од пролећа сена. Родиће се светло и нас he однети у вечан живот новог тиха света. 0 не дај нас, не дај, та ми смо уклети ла нећемо мира вечно плодног лета. С. A. Бурнна Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 300 �Шукрија Панџо Двоструки грех Тишина јо у Међама иод Радином 1'лавицом. Божји »звиздаи« ириискао, камен да растопи. Песак уз Буновачу испод међа пламти усијап. Буиовача омлачала ко из котла. Притајено шуми и кључа, a врелина трсити изнад вршака покуњених врба. Мало пре блека, сискање и песма, a сад ћутањс као у сну. Опландовале се белоруне овце испод клснова и шибл>ика ллснатих и хладовитих лесака. Завуклс се јсдна до друго, na сипљиво дахhy и бокови им се тресу. A Ђула лсгла под накривљену букву. Дремуцка. Под главом joj торба. Прссллца с кудсљом крај њс. Код оваца je. Супце умртвило живот. Усањило и њу. Лодне. Спавала би, но неће. Хотимично нсће. Под ужарепим дрхтавим плаштем лета, трабуие мекокосне луке, муче зелене међе. Оело се запрспастило, na мирује. Нигде ни дозивања, ни ојока, ни иесме. Не, не сиава Ђула. Неће. Препланула лица, упаљених очију, набубрала тела, у атласли димијама, ћсрећли кошуље, накривљена фесића, са црвеним цветовима и ђсрданима од крхких ахаха — лешкари она, најлешиа девојка нашег села. Тако сваког даЛа. Овце се разаспу испод Међа. a Ђула у хлад, ira пева^. Глас joj снажан и звонак допире сво до Палежа, —ла бтуд се разлеже ујујукање Алијо Веграушина: »Шалај моја кукача амбрела, Остала je у Шатаре Меха.« A Мешан Салихов чак из Цвилиња, обућу под лазухо, na преко Буноваче — 'Були. Ћосају они још одавно, само онако крадбм, да их нико не види. Крене ona овце, na где he, нсго- у Међе под Радину Главицу. PiraRHiiv — Ma поскапаће ти стока, јадна не била! Ујвијек си у Међама с њима — говорила joj je њезина стрика Мејра. He мари Ђула зато. Бриге joj. У лесковину, na чека, a овце пландују и — пландују. Она je некако мимо све друго девбјке^у селу. He баста се да ти и ону, што се каже, најшкакљивију у очи добаци. A ти д асе ибрстиш. Једном речи: ђаво од девојке. Онако снажна, враголаста и устрептла, мамила je момке преко илотова, дању и ноћу — све да покрхају вратове. Али им je узалуд. Ђула Мешану, a Мешан Ђули. Други иека гледају како сунцо хода. Њезин отац, стари Авдо, дparao своју цуру. Волео je као очи у глави. — Бабина je ово шћер, номој мислмт шта млслиш — говорио je, a Ђула расла од неке милине. За њезин шеретлук нијо знао. Ha ira цело село није ни наслућивало о оном што се догађало испод зелепих Међа. A догађало се нешто веллко. Догађачо се нешто нехотично, нешто бесвесно. Тајна je плазила иопод хладовитих лесака и одлазила са шумом пенупгне Буноваче. Одлазила као дим са жаришта упаљене младости. Тајна ником незнана. Ћугали су о томе немо шумовити клснови, мучале беласасте врбе. Грањо се затресс. ЈТеске помакоше. Ђула задрхта. Скочи. Мешан изби кроз честару. — Јеси ли мшслила, да нећу доћ’ a? — Богами ja јок! Ta да оу т« иривезали, откинб би со — дочека ona враголасто. — Бива, да су ме свезали ко шарова, a? — Ха-ха-ха, засмеја се Ђула доста гласно, na затим проплашена нагло зачепи уста и обазрије се. Мешан се примакну ближе. — A јесу ли ти се овце сллнадовале? — запита, a глас му тих, чудно вих. — Јесу. 1 • — Онда, онда. . . и не доврши реч, јер га je пешто стезало, a тело му подрхтавало, горело. — Па хајдемо — дочока ona иекако податно и обоје со упутише у Дубоки Поток крај Међа. Сунце je жарило луке, сислао свежину. Ваздух подрхтавао и врео. Изнад зелених Међа трептао ватрен мир и- мирисао нисим неонесним и удобним грехом. ' > — Ама je јш могуће Хашиме, брате? — приупита хоџа .Сејфо, a на лицу му се очитује неко запрепаштење и гнушање. — Јес’ вала’ хоџа, евлада ми! — уверава пољар Хашим. — Ишо ти ja ишћерат’ нека говеда из оког ''Отрањског жита у Ковачима, na пошб пречцем — уз Међе. Кад, вељух № — уз Дубоки Поток, a оно нокакља колиба од гран»а. И нлче Ђула, na onaj Оалиховац Мешан, a ja се заибрети. j— Шта je то, пољару? — повика Мујо Шиповац иза хајата своје кровдњаре. _ Брука, мој Мујо, брука! — И опет шаптање и сазивање. Искупила се цела гомила. Жене знатижељно отвориле уста, као да гутају рзчи. Деца облећу и пропитују. — Ma пропашће лам, људи, село — галами хоџа Сејфо__ Чудим се како Аллах џслешануху не учини све хелаћ. — Роспија! — 1{ахпија^ — Ha коље, na je растргнут’. — Срам je било! — A ђе joj je онај стари лисац Авдага — ћаћа joj? — повика неко. — Завуко се у пљешњару. Домало ћемо му мубарећлеисат’ унуче! — добаци Ахмет Хавип. Сви се засмејаше. — Тобе јараби, тобе стаквкрулла! — прошапта стара Хасановица Поршпсуша и удаљо се. — Колибара, пшбара, колибара, игибара! — заBpncitauio деца изнад Авдинс кућс и као јато врабаца одтутњаше низ сеоски друм, витлајући прашину. A на чађавој кућсри отворигае се врата. Помоли се стари Авдо. Боже, како се изменио. Лице му некако стравично, бледо. Ha, преокренула се читава љегова душа. У њу се место one чисте љубави очинсве, уселио бес. Није мала ствар окаљана рза и образа доћи мсђу људе. Велик je то прелом. И душа га je Авдина осетила најдубље, најгорчије. Блажепа љубав прокључала je у њему у јетку жуч и разлила се кроз читаво тело млазевима освотног задовоље301 �н>а. Изашао јс дрхћући, блед, кобан. Пограбио секиру са деиала изнад кућс и потрчао низ Кротац Чолрину МЈПГНу. Гунгула пред хајатом Мује Шиповца умуче. Гомила се снеби. Неко довикну: — Полетимо, људи, убиће je! Отишла je тамо на Чоприне њиве. Сва се мушкадија натисну за Авдом. Под ногама тутњи земња. Шушти сазрела трава. Крши се грање. Трчи стари Авдо као какав младац, a секира блешти на сунцу. — Ах, ено je! — повикну Селим Барчо, a Ђула окрилашла низ њиве. __.Пристићо je! Похитајмо! — јсче гласови, a Авдо ирилсго, na само стриже. Сви јуре. Посрћу. Трава се сплиће и мрси. Авдо je готов сустигао. ТЈула со окрену. Застадо. — Бјежи! _ заурлаше гласови. Она подиже РУКе1- Немој бабо, тако т и . . . Хрс! Ошгрица наде. Шшсну крв ’и глава поцрвсни иао турчинак. Uyna се сруши. Протегну. Укочи. Стоји гомила сапета даха, клецавих колена, нема, тупа, блосаш. A Авдо? Баци секиру. Иоколачи очи, зину, крикну, паде и јау1шу. Сунце пошкрош крваву Ђулу. Maulvi-Sadr-ud-Din Islamski čovek . (Nastavak) V. Duh Islama. Sad ću da pređem na socijalnu, i duhovnu stranu Islama. Stanovnicf Arabije pre vremena Muhamedovih bijahu pokvareni i dq 'kraja izrođeni. Klanjali su se kumirima i odavali piću i putenim r&zdz3an9^ stima. Arabija je bila leglo zla_i razvrata. Život i imanja bijahu nesigurni. Pljačke i razbojstva na dnevnom redu., Tačno kao što civil izova ni narodi Evrope navešćuje rat pod izlikom, da traže zado­ voljštinu za ubistoo kakvog svog čoveka, tako su radili i A rap. Oni bijahu oholi i obesni i potpuno neobrazovani. Njihove jedine čovečanske odlike bi­ jahu poznato gostoprimstvo i vernost u prijateljstvu. Ali u jednom malom razmaku vremena od 23 godine narod se preporodi. Islam zabrani alkohol. Od sada življahu oni čisti i nevini. Zanimahu se božanskim i duhovnim stvarima. Oni bijahu združeni u jednu jedinstvenu celinu i počeše se uzajamno smatrati istinskom braćom. Uživali su u studijama i malo pomalo postadoše lučonoše svetla i kulture. Jednom reci, nauka Islama je u stanju, đ>a narod izvuče iz dubina razvrata i uniženja na visine ljudske mu­ drosti. Zapad je istom upoznao razorna delovanja alkoholnih pića, te misli na to, kako da se oslobodi ovog strašnog neprijatelja ljudstva. Amerika je za­ branila alkoholna pića, ali sa vrlo malim uspehom. Drugim recima: Zapad čini uzaludne pokušaje, da učini ono, što je pre hiljadu i trista godina u Arabiji bila jedna gotova činjenica. Ali islamski svet, to je otprilike 400 milijuna ljudi, zahvaljuje svoju umerenost onom dobročiniocu ljudstva, koji je upravljao njihovim životom pred mnogo i mnogo godina. Ali na iputu k ovome cilju morao je Muhamed, Bog da ga blagoslovi, mnogo da trpi i mnogo da žrtvuje. Mekanci ne mogoše da upoznaju istinitost njegovog učenja, nego su voleli da obožavaju kipove 302 mesto Večite Providnosti. Oni su ga progonili kroz pumh trinaest godina i vršili nečovečanske okrut­ nosti nad mnogim njegovim pristašama, koji su bili upoznali Muhamedovo poslanstvo i istinitost njegovog učenja. Jednoga prikovaše za kamen i iznesoše van na žarko sunce Arabije, drugog staviše na usejanu žerovicu, jednog su vukli preko rapavog kamenja, jednu ženu usmrtili na najsramotniji i najokrutniji način, njenom mužu od živa tela trgali su udove uz pucnjavu, koja srce para. Mia.li broj onih, koji zadržaše vernost, morao j e . dva puta da beži u Afriku prema Abesiniji, samo da spasu svoj život. Kad je položaj postao neizdržljiv, Muhamed naloži svojim vernim, da se sklone iz domovine i u Medinu za­ pute. No on se sam i Abu-Bekr zadržaše, dok ko­ načno i oni ne moraše bježati, da spasu život svoj. Skoro naipiadoše i Medinu. Muhamed odluči, da se brani. Verovao je, da moral trupa više znači nego njihova oprema. On imađaše dva naročita oružja u oružani svojoj: jedno bijaše jedinstvo pristaša, koje je on sa dotada nigde neviđenim uspehom izveo i koje je do danas ostalo nepresušni izvor islamske snage. Drugo tada isto tako vredno oružje bijaše obaveza za sveti rat. Pošto su obe institucije od inte­ resa, moram ih preći pojedinačno, kako bi slušaoce što bolje upoznao. Muhamed uči: »Vi ćete misliti na to, da se raj najsigurnije može da nađe u seni mačeva. Najbolj/a dola su u pravo vreme obavljene molitve, ljubavno ophođenje sa ro­ diteljima i »Dihad« ili sveti rat (ođbranbeni) na putu božjem. Najbolji je čovek onaj, koji se lično bori i daje svoja sredstva za nj«. Koran raspravlja ovu temu ponavljajući i naglašujući, da se najdublji smisao života nalazi -u tome, da svoj život žrtvuješ za odbranu svoje zemlje, žene i dece i vere. Koran kaže: �»6ne, koji svoj život žrtvovaše na putu božjem, ne treba smatrati umrlim, jer omi su živi u očima božjim.« Jednom reci, najveći značaj i najveća zasluga pripada takvoj jednoj žrtvi. Pošto je Muhamed uvek bio iskren ii dosledan čovek, težio je za vrlinom da postane mučenik. U Meki dao je primer najdivnije izdržljivosti i snage. Predavao se Bogu radi istine, a za stvarnu korist čovečanstva podnosio je veselo sva mučenja i kroz 13 godina trpio muke najokrut­ nijeg progonstva. I ako je pripadao jednom od naj­ ponosnijih rodova aristokracije arapske, Muhamed je uvek davao divljenja vredan primer poniznosti i bla­ gosti. Sada, u Medini, hteo lje da da i primer neustra­ šive i odvažne hrabrosti, dok je svoj život žrtvovao za neupućeno ljudstvo, koje mu bijaše tako drago. On je ispoljio svoju duboku želju, da bude mučenik, sledećim recima: »Mogao bih na putu božjem da budem ubijen, mogao bih ponovno da budem oživljen i opet da me ubiju, te ponovno oživljenog i opet da me ubiju«. Pošto su ove xeči dPlazile od ličnosti, koju njem zemljaci gledahu uvek istinitu i iskrenu, one rasplamteše njene pristaše neverovatnim oduševljenjem. Oni su se veselili u smrti. Obavezaše se, da će za plemenitu stvar da umru. Oni staviše na raspoloženje svoja sredstva Muhamedu radi opreme malih bojnih snaga, koje su u rat mogli -da pošalju. Oni su brojili 313 prema 1300 snažnih arapskih veterana, koji se behu odlučili da muslimane unište. Ali nadmoć nije mogla ništa da učini prema oduševljenju, koje je obuzelo muslimane. Mekanci beše odbijeni s veliki] gubitcima. Drugo oružje iz oružane švečeve bijaše uzorno jedinstvo, koje je bilo zavladalo među muslimanima celog sveta. Ovo demokratsko bratstvo označavai jedan nepresušni izvor snage i jakosti za Islam. Njega se najviše boje evropske sile, pred njim drhti Engleska, a Isto tako manje ili više ostale sile Evrope. Slušaoci će naravno rado da znaju, kako je nastalo ovo du­ hovno jedinstvo. Prva tajna ležala je u ličnosti sa­ moga Muhameda. Njegova iskrenost, njegov patrio­ tizam, njegovo samopožrtvovanje i njegova naročita nesebičnost bijahu činjenice, koje priznavahu i sami njegovi neprijatelji! Ove osobine zajedno sa zadoVćljavajućim, istinski demokratskim načinom ophođenja i njegova duboka ljubav prema svojim pristašama, koje je on uvek oslovljavao prijateljima, zađobiše za nj srca naroda. Stoga njegove reči uliše njegovim odabranim drugovima poštovanje i dobrovoljnu po­ slušnost. Iz svega ovoga očigledna je obaveza, da mu­ sliman oseća naklonost prema drugima i da l j u b i d o m o v i n u , u k o j o j ž i v i . Gornje reči su da­ našnjim muslimanima tako drage, kako bijahu onima, koji dmađahu sreću, da uživaju oduševljavajuće društvo svoga začetnika! One nas još sada elektriziraju. Neustrašiva srčanost, prezrenje smrti, davanje svoga vlasništva i bratsko osećanje prema istovernicima karakteristični su za islamsko shvatanje. Ali ljudi sa takvim vrlinama nisu mogli da budu uništeni fanatičkim divljacima Arabije. Vođeni Muhamedom lično, tadašnji muslimani bijahu dovoljno jaki, da slome svaki otpor u kratkom vremenu od 8 godina, a Muhamed uđe sa 10.000 pristaša u grad Meku, gde je ranije bio podnosio nečuvene okrutnosti i iz koje je tada bio ipiroteran. Njegovi nepomirljivi progonitelji osetiše dla su pobeđeni i potpuno se predadoše njegovoj milosti. Muhamed se žalosno sećao okrutnosti, koje su Mekanci vršili nad njim i njegovim pristašama. Oni su ga bili prognali i rat s njim vodili Bijahu dakle odgovorni za gubitak nje­ govih najdražih i najvrednijih pomagača. Šta više i njegov dragi ujak Hamza, oličenje snage, pade u Sva ova osećanja opravdavala su osvetničke •e. Ali Muhamed, Bog da ga blagoslovi, stajao je oko iznad ovih stvari, on je radio na potpunom •aštanju. Tako velika dobrota bila je nešto sasvim neobično. Mekanci su znali, što su bili učinili; oni radi toga nisu nikako mogli računati na jedan tako velikodušan postupak; znameniti oproštaj, koji njih zapade, ne osta bez dejstva. On je osvojio srce pobeđenog neprijatelja. Ovakva moralna pobeda, koju na takav način poluči Muhamed, pretvorila je sve njegove neprijatelje u istinske i iskrene prijatelje. (Nastaviće se.) S nemočkog H. Ć., Mostar U svakoj trafici tražite i kupujte Gajretov cigarpapir! 303 �Sulejman Badić, učitelj Odgoj našeg djeteta u kući 0 većini pitanja, koja zasijecaju 'а naš život i ili izruži, pa ćeš dobiti kišu pogrda od majko iz napredak, čuje se bar po koja riječ u javnosti — avlije. Čitav grad neka zapali ne smiješ u njega novinama, časopisima i dr. 0 mnogim se na dugo i taknuti, jer je to »majkin sin« učinio. Pa mu još široko raspravlja. Pa neka — i treba. Ali mislim, malo rakijice pod nos — neka gucne samo malicno, da bi trebalo raspraviti malo i o pitanju .odgoja mek se uči. Boji se neće mu znati piti. Pa i cigaru naše djece u domu i to ne malo, nego mnogo i mnogo. koju — nek se privikne na dim. Naročito bi s tim pitanjem trebalo upoznati našu širu Što više dijete prima te nevaljale upute nera­ javnost, a s kojeg razloga, čuče se malo niže. zumnih roditelja, to je ono za njih pametnije i što Znamo, da po mišljenju jednog uvaženog filozofa se kaže, pojeli bi ga od dragosti, ne znajući, da će i pedagoga, dijete za prve tri godine svoga života, im se to gorko osvetiti. Tako ono malo nevino dje­ nauči više nego li poslije na čitavoj univerzi. Znamo tešce uči, radi neznanja i neobavještenosti svojih ro­ i to, da su prvi utisci na dječi ju dušu najsnažniji i ditelja ono, što ne valja i što će zadati posla i brige najtrajniji i da baš ti prvi utisci ostavljaju dubokog i njemu i roditeljima i državi i, na konca, čitavom traga u duši djeteta, koji se ne da tako lako poslije društvu. Žalosna je konstaticija da se svemu gornjem iščupati. Dakle, pogodnosti -a najvećoj mjeri za dobar uspjeh odgoja dolaze baš u doba kućnog odgoja, koji dijete uči *— čast iznimkama — u prvim početcima je temelj svemu daljem odgoju. Tu je dobro tlo za vaspitanja — vaspitanja u domu. dobar plod u rakam a roditelja, koji bi trebali da Dijete, odgojeno ш način gore iznešen, bude posiju dobro i zdravo sjeme n« mladu dušu svoga na teret svima — kako sam rekao — a najprije čeda. Ali nažalost u većini slučajeva nije tako. Prva roditeljima. Ono radi ono, čemu su ga oni naučili je negativna strana ta, što većina roditelja ne zna prvih dana. Roditelji sad nastoje da ga poprave, ali za ovu pogodnost u odgoju m prvih dana dječijeg Sse to tako ne popravlja, jer mu je — što no se života, a druga je ta, što i ohi roditelji, koji to znaju kaže — »ušlo u krv«. Na koncu, da ga se kako bilo ne idu pravim putem znam radi čega — nego otresu, jer je i njima dodijao — gledaju što prije, naprotiv. da ga upišu u školu. Nije rijedak slučaj, da u školu Čim dijete nauči ma koju riječ da izgovara ro­ dođe majka sa sinom od 5 godina s molbom, da ga ditelji rastu od dragosti —, što je sasvim razumljivo. gosp. učitelj uptše u školu. I kad je zapitate zašto Oni se s njime maze, draga ju i uče ga ovu ili onu tako rano da ga upisuje i kažete joij da to nije dobro, riječ. I, to je sve lijepo. Ali, da se zapitamo, čemu ga ona odgovara, da se s njim ne može bočiti kod kuće. uče? Odgovor je jadan i čemeran. Uče ga — na Da, ona, kao majka, ne može se bočiti sa jednim, a najveću naše nesreću — u većini slučajeva i najviše učitelj može i sa stotinu takvih. onomu što ne valja. Otac ga uči da reče štogod majci Kako se iz gornjeg vidi vaispitanje, kakvo je — kao: »ne volim te«, »mals«, »ti si lopov«, »mene izneseno napred, nije dobro. U interesu je nas sviju, ne da babo«, mals iz kuće«, »ja cu te osinuti«, pa da se ono izmjeni, što bi olakšalo uveliko posao i čak i kolju psovku, a majka se topi od dragosti i nama učiteljima, a u buduće se ne hi na nas toliko uzvraća istim aršinom. Ima ih i takvih (ima nas krivnje bacalo za slab odgoj djece — kao što to svakakvih), koji djetetu daju nož u ruke sa nago­ danas obično biva. Roditelji, u većini slučajeva, ba­ vorom da ubode mamu. I čudna li veselja kad caju svu krivnju na učitelje, a ja im poručujem neka, »mama« mora pobjeći pred sinom. Pa još kad mogne poslije pročitan ja gornjeg, malo bolje promisle o na­ dobro potrčati i baciti kamen za prolaznikom ili ži­ činu vaspitanja u domu, prije škole, pa neka onda votinjom i tu je veselje. I samo ga pogledaj poprijeko donesu objaktivan sud. Јесше ли заказали ЗИМСКУ ГА/РЕТОВУ ЗАБАВУ? 304 �НАРОДНО БЛАГО У Будпму Дјевојачка клетва Дјевојка je ружу брала, na je заспала, Њој долази младо момче, младо Стамболче: Устај горе дјевојчице, што си заспатга? Свену ружа што си брала, док си заспала, Ожени се твоје драго, што с’ загледала!« »Нек се жени Бог г’ убио, просто му било, Ведро небо загрмило, гром га убио, Црна земља припукнула, na га примила! У Будаму Злата удовица, Има сипа пеик Ибрахима. Ona би се млада удавала, Ал’ joj не да сине Ибрахимс. Говорила Злата удовица : »Ко би мога сина погубио, J a бих дала no Ибрина мала И Ибрина коња великога!« To говори Злата удовица, Она вели да нико не чује. Све то чује беже Алибеже, Па он оде у Нову Чаршију, Па он вели пеик Ибрахиму: »Ходи Ибро да пијемо вино!« Сједе Ибро с бегом пити вино, Једноћ пихну са главе уздихну, Другоћ пихну од срца одјекну, Трећу пихну натраг се узњихну. И умрије жалосна му мадка.» Кад ујутро би^ел дан осв’ан’0, Ибрина je драга говориса:. »Драги Боже, чуда великога, Не сја сунце кб nrro »но je гојало, Не излази о т к л е ^ иблазило, Неима Ибра отвле ј’ 'долази Дјевојачка пријешња Ђела, дилбер, ходи сједи крај мене Ако нећеш изгубићеџг и мене, Па ћеш љубит гору 'хрђу од мене. A ja сам ти хем акмаџа> хем соко; Имам крила, извићу се високо, Па ћу пасти бољем богу- н& руке. Грлићо ме, љубићс ме ко и ти Ал’ ми неће. бити мио ко си ти. Љубу bnje . . . Љубу бијс Љубовићу Бсго Прву ноћцу н амехку душску. Дуваком joj руке савезао, Удара јо троструком канџијом: »Казуј, љубо, ко те je љубио?« Она љсм.у тихо говорила: »ЈБубовићу, попушћај ми руке, Ja ћу теби право казивати.« ‘Он joj руке боље попритеже, Она њсму право казивала: '*ЈБ.убила ме два пашића млада, Два пагаића и два царевића, И два бега изнад Виограда, ■И две are изнад Горње Тузле.« »Казуј, љубо, iirro je мито било?« »Пашић дао благо нсбројено, A царевић злато neMijepHO. Бези дали дибу и кадифу, Are дало злаћано чаткије.« Алн-бег н његова љуба (lil: ilJUULL L Али-бег се с љубом завадио, Да је,зашто не би ни жалио, ; Ben за једну везену махраму 'Што-но му je јауклија дала. Љуба вели: »Драга ти je дала«. »Није љубо\великог ми Бога! Сека дала први дан Бајрама!« Говорила Алибеговица: ^Заовиђе no Богу сесгрице, Јеси л’ брату везен јаглук дала, Жив ги био сине Мухамеде!« Заовица тихо говорила: >1Пто ћу сада , драге коне моје, Да ja рекнем да сам јаглук дала, Заклиње ме сином јединијем. Да ja рекнем нијесам јаглук дала. Завадих ja брата и невјесту?« Говорио беже Алибеже: »Шути, љубо, женићу се на те!« »Жени, Аљо, и мени je драго.« »Имам љубо, девет враних коња Све девет ћу за дјевојку дати, Koja ће ми на крилу заспати«. »Жени, Аљо, и мени јс драго, Имам и ja шест струка дуката, Све шест ћу их за јунака дати, Који ће ме мушки миловати«. Момачка хвала Колико je низ Дунај градова, Седамдесет и седам градова, У сваком сам љубио дјевојку. Ни .с каквом ме зора не затече Ван до с Пембом секом Атлагића. Неб’ ме ни с њом зорица затекла Да ми није на крилу заспала: Руса коса руку притиснула, Бјегае ми јо жао пробудити. Сакуаио Мустафа Камарић 305 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИН Jedno novo vrelo Gajretovih prihoda — Ugovor sa osiguravajućim društvom »Dunav«. — U cilju jačanja društvenih prihoda Glavni Odbor Gajreta sklopio je ovih dana ugovor sa osiguravajućim društvom »Dunav« na osnovu koga je zagarantovano našem društvu minimalan prihod od Dinara 25.000 (dvadesetipet hiljada) go­ dišnje. Za pomoć i saradnju Gajretovih organa kod sklapanja osiguranja »Dunava« Gajret dobiva slijedeće provizije: 1. Kod životnog osiguranja: a) Za sve poslove koje načine Mjesni Odbori i Povje­ renici samostalno, isplaćivaće se Gajretu 3% (tri posto) od osigurane glavnice, jedanput zauvjek, plativo srazmjemo na­ prama plaćenoj prvogodišnjoj premiji; b) za osiguranja koja bi bila sklopljena sa bilo kojim organom »Dunava«, Gajret dobiva 2% (dva posto) od osigu­ ranog iznosa jedanput zauvjek, plativo srazmjerno prema prvo­ godišnjoj premiji. Za osiguranja kod kojih godišnja premija iznosi manje od 3 i po %, biće provizija proporcionalno ustanovljena. 2. Kod osiguranja proti štete od požara, provalne krađe, nezgode, loma stakla i t. d.: a) Za sve poslove koje Gajretovi Mjesni Odbbri i Po­ vjerenici sklope samostalno na desetgodišnje trajanje, Gajret dobiva 40% (četrdeset posto) od prvogodišnje čiste premije; b) Za poslove koji budu napravljeni u zajednici sa bilo kojim organom »Dunava«, Gajretu pripada samo polovina p ro ­ vizija, predviđenih za samostalne j »oslove (tačka 2 a). U koliko bi koji posao bio opterećen sa »inkasso-provizijom«, ista ide na teret Gajretovih provizija. Na osnovu prednjeg tumačenja prepušteno je uviđavnosti »Dunava« da li će koju premiju, bio to prvi ili kasniji obrok, od osiguranika naplatiti ^sudbenim ili vansudbenim putem ili uopšte zatražiti novac ili ne. Gajret nema prava da traži provizije na one poslove koji budu iz kog bilo razloga stor­ nirani ili njihove premije nenaplaćene. Minimalno zagarantovana provizija od Din. 25.000.— godišnje isplaćivaće se Gajretu kvartalno (svako 3 mjeseca) počam od 1. septembra o. g. Isto talio isplaćivaće se Gajretu kvartalno razlika između ovih minimalno zagarantovanih Din. 25.000.— i onog novčanog iznosa, koji nam pripada od poje­ dinih osiguranja na osnovu prednjeg utanačenja. Da bi se otklonilo eventualno samostalno sklapanje osiguravajućih poslova putujućih organa »Dunava«, zagarantovao nam je »Dunav« da će »zaradna-provizija« tih organa biti jednaka u oba slučaja, t. j. i onda kada ti putujući organi »Dunava« budu sklapali samjostalno napred spomenute po­ slove kao i onda kada ih budu sklapali u zajednici sa Gajretovim mjesnim odborima i povjerenicima. Obračunavanje provizije obavljaće se na osnovu supotpisanih ponuda po Gajretovim mjesnim odborima i povjere­ nicima, te je »Dunav« obvezan izvještavati nas o ovako sklop­ ljenim osiguranjima svakoga mjeseca. Svi prihodi odnosno provizije koje će »Dunav« od ovih osiguranja doznačivati Glavnom Odboru, upisivaće se u dru­ štvenim blagajničkim knjigama u korist onih mjesta u kojima su izvršena osiguranja posredovanjem pojedinih odbora i po­ vjerenika. Spomenuti minimalni zagarantovani iznos od Din. 25.000 biće daleko nadmašen, ako Gajretovi radnici i prijatelji porade živo na posredovanju kod osiguranja »Dunava«. Vrlo agilni direktor sarajevske filijale »Dunava« i dobrotvor Gajreta, g. Asimbeg Dugalić, sa kojim je sklopljen ugovor, izrazio je зов čvrstu nadu, da će se ukupni iznos Gajretovih prihoda iz ovih provizija popeti već u prvoj godini na Din. 100.000.—. Da bi se ta nada ispunila, potrebno je da Gajretovi radnici i na ovom poslu pokaže onu predanost kojoj se ima zahvaliti što Gajret iz dana u dan jača i raste. Ta se predanost mora očekivati i zbog toga, što uopšte svakovrsno osiguranje znači socialno zbrinjavanje naroda i njegovo priučavanje na štednju, dakle ona dva glavna faktora u razvijanju nacionalne eko­ nomije koja su kod nas muslimana jako zanemarena. Kako se najlakše postaje legatorom (velikim dobro­ tvorom) Gajreta Kako javljamo na gornjem mjestu, Glavni Odbor Gajreta je sklopio sa osiguravajućim društvom »Dunav« ugovor, na osnovu kojega se Gajretu otvara jedno novo vrelo prihoda u obliku provizija od raznih osiguranja koje »Dunav« sklapa pomoću Gajretovih organa. Jednu takvu vrstu osiguranja treba naročito istaknuti, jer omogućuje svakome da uz vrlo malu materijalnu žrtvu postane Gajretovim članom legatorom sa legatom od Din. 12-000.—. To je takozvano narodno (»pučko«) osiguranje. Tb osiguranje sastoji se u tome da se osigurani član obveže plaćati u roku od 20 godina heftično Din. 10.—. Po isteku 20 godina osiguranik dobiva od »Dunava« Din. 12.000.—. U slučaju ranije smrti takođe isplaćuje »Dunav« odmah svotu -^pd Din. 10.000.— donosiocu police. Onaj koji želi da se ta svota isplati Gajretu u oba slučaja treba to da dade kod »Dunava« upisati (vinkulirati) u korist Gajreta. Ovakvih osi­ guranja u korist Gajreta već je dosta učinjeno i među pr­ vima su se tako osigurali i neka gospoda iz Glavnog Odbora Gajreta. Društvo Gajret dobiva odmah, prilikom sklapanja svakog ovakvog osiguranja Din. 300.—, dok će se, ako se ova osi­ guranja budu sklapala u većem broju, poslije nekoliko godina iz toga stvoriti jedno od najvećih vrela Gajretovih prihoda. I ovdje ističemo, da ovaj način, to jest doprinašanje manjih iznosa u kraćim razmacima vremena u jednu pleme­ nitu svrhu, ima dvostruku vrijednost. Prvo, što se time svaki osiguranik potsjeća heftično na svoju vjersku i 'čovječansku dužnost naprama svome bližnjemu, u ovom slučaju prema Gajretu. Drugo, što se time odgaja narod za štednju dakle na onu odliku svakog kulturnog naroda, bez koje nema narodnog materijalnog blagostanja, a koja se kod nas vrlo malo pri­ mjećuje. Stoga se Glavni Odbor nada da će njegovi mjesni odbori i povjerenici i ovoga puta izvršiti svoju; dužnost i, kad ih budu posjetili organi »Dunava«, ići im u svemu; na ruku i omogućiti, da se sklopi što veći broj takvih osiguranja u korist Gajreta. Притужбе у аогледу помањкања Гајретова цигарпаппра Чешће се дешава да се Главном Одбору притужују некоји одбори и појевреници на помањкање или потпуну несташицу Гајретова цигарпапира у њиховим мјестима. Да бисмо прикупили све податке из свију мјеста како о несташици тако и о квалитети Гајретова цигарпапира, то позивамо све одборе и повјеренике да те податке досгаве 1лавном Одбору најдаље до 10. октобра о. г., како би се на основу прикупљеног материјала могли подузети потребни кораци. Нарочито je потребно истаћи случајеве из којих се �иди да великопродаје цигарпапира хотимично не наручују Гајретов цигарпапир или га наручују у ограниченој количини иако малопродаваоци (трафиканти) траже од њих и Гајретов цигарпапир. Примјери из којих се види да je Гајретов цигарпапир лошије квалитете или je маљи од цигарпапира »Просвете« и »Напретка« треба доставити Главном Одбору. ГafpemoB цигарпапир Потрошња Гајретова циграпапира у Дервенти. У прошлој друштвеној години т. ј. од 1. VII. 1928. до 30. VI. 1929. у Дервентсном срезу (без испоставе Оџак) проДна° je Гајретова цигарлапира 2.725 кутија или пира (нњижица). 372.500 па- За исто вријеме цјелокупна продаја Гајретова цигарпгпира у цијелој земљи износила je 89.677 кутија, од чега je Гајрету приплао, на основу уговора, Дин. 138.992.— . Према томе Дервента je дала приход Гајрету од продатог цигарпапира у прошлој години Дин. 5.790.— . Ако се овом износу додају остгли приходи за Гајрет из Дервенте, ноји су износили у прошлој години Дин. 25.706, то значи да je Дервента у прошлој години допринијела Гајрету уиупно Дин. 31.496.— . Дервента, без испостава, броји у свему око 6.000 муслимана становнина. Из овога слиједи: ако би се форсирала потрошња Гајретова цигарпапира и у свима осталим срезовима Босне и Херцеговине, иоји броје око 600.00Ј) муслимгна, као што се то чини у Дервенти, tq бн te потрошња Гајретова цигарпапира подигла годишње на 370.000 кутија, што значи да би се и приход за Гајрет с one стране утростручио. A да би се то постигнуло, дужни су сви радници и пријатељи Гајрета да свагдје и сваком приликом форсирају потрошњу нашег цигарпапира и да ту потрошњу у својим мје- већи број Гајретових забава ове године далеко повољнији него лањске. Прије свега, ова година je у метеријалном погледу далеко повољнија од прошле. Затим наша je органнзација овог пута далеко јача него je била лани, јер je број нових Гајретових одбора и повјереника у задње доба порастао. A ko се овоме дода да je Гајрет у овој години успоставио нови средњошколски конкивкт у Бањалуци и посебан Шегртски Дом у Сарајеву, и ако се знаде да je према томе Гајрет ове године примио у своје конвикте далеко већи број питомаца, то слиједи да се Гајретовим радницима и његовим пријатељима памећу овог пута долеко веће обавезе и дужностн. Забаве су и досадаљих година биле најјаче врело Гајретових прихода. Из горљих разлога слиједи да овог пута приходи од забава морају да буду још већи, јер то захтијсвају оне стотине муслиманске сирочади, ,која се школује и издржава у Гајретовим конвиктима, To захтијева наша буду1шост и наш општи интерес. Сви Гајретови одбори и повјереници су дужни да већ сада створе план за одржаваље вимских забава. Вредни и пожртвовпи радници створиће могућност да се у њиховим местима преко идуће зиме одржи не једна него неколико • 1'ајретових забава. У програму забава треба предвидјети тачке програма које Ве најбоље одговарати интенцијама Гајрета и које ће лајвцше прпвући публике. У колико су појединим одборима и повјереницима потребна упутства за припреме забава као и позоришни комади, нека се обрате Главном Одбору. У сваком случају треба обавијестити Главни Одбор _о__свима друштвенпм приредбама ради прегледа рада у појединим мјестима. Апелујемо на све мјеснс одборе н повјеренике да одмах крену ва припреме око приређивања зимских забава. стима контролишу. Сваиога оног који не троши Гајретов цигарлгпир треба упозорити на дужност према Гајрету, na ако то не помаже треба ra и прекорити. Радници и пријатељи Гајретови треба да, с вреамена на вријеме, обиђу све познанике, пријатеље као и остгле грађане пушаче, na да се освједоче о томе да ли они троше Ггјретов цигарлапир. To није никаква срамота него je то подсјећање на дужности оних који те дужности заборављају. Ргдницима и пријател>има Гајрета свакако je дужност да се брину о приходима за Гајрет из њихових мјеста и да настоје да се ти приходи на све Гајрешов тефернч у КнеЖини Чим се изађе на руб шуме, отвара се поглед на питому удолину кроз коју кривуда брза Биоштица. Укаже се местанцс Кнежнпа, са својом новом амбулантом, старом џамијом и новом црквом. Ha улазу у оамо место снажно кључа извор Кнежак. Врх извора у стени изанђао турски натпис: Сун чок екмек јок! (Много воде хлеба нема.) Судећи no великој џамији, која се зове султан Селимова, a зидана je 995. годпне no Хпџрету (1538. год.), затим no једној порушеној и осамљеиој мунарн, no њпвама које п данас називају: чаршија, ха- начине увећају. У будуће биће потребно да сви одбори и повјереници Гајрета воде тачну статистику о потрошњи Гајретова цигарпапира у свом мјесту и околини, како би се могло изнијети и у годишњем благајничком извјештају Глвнаог Одбора Ko­ mino je које мјесто допринијело за Гајрет и овим начином рада. Све притужбе у погледу помањкања Гајретова цигарпапира у великопродајама као и у погледу квалитета треба достављати Глг.вном Одбору. Т р а ж и т е и трошите искључиво Г ајретов П оглед на Кнежину: амбуланта, џамија и црква цигарлапир! Гајретпове зимске забаве Зниска сезона з ав л т редовио лоиоси Гајрету највско приходе. Прошле годике наши одбори д повјерсиици су се натјсцали у прирсдбаив Гајретовпх аабав*. У миопти »lecinма одржавакс су прошле годиие no први пут Гвјретове забавв од којих су некс одлпчио успјеле дако коралио такв и мвтаГ" 1 0 , Нпрад1.а анма Tpaf.« л» "»н»*У ™ " Гвјротовл »дборл в повјерецици двлопо ва»У живахност јер су усдовв за гато мам, метћема, Кнсжипа je пмала нскад славппЈИ пзглвд исго лп данас, пако je живнула прпдоласком многобројних гостију свих околних срсзова. Откинута од сваког промета, јер, нажалост, није везана нп за какав државни друм, она проводи своје даис у мнру, без икаквих сензација. Њепи становниди православни и муслимаии живе у највећој слози п љубави; пазе се и помажу једни друге. Да наведемо само један пример. Кад се, после Ослобођвња, почела да зида православна црква, муслиманп су били први који су доносилн грађу :ia н>у п давали прилоге. 307 �Beh у пстак, 20. септсмбра, почелп су да прпдолазе гостп у Кнежину, a сутра ујутро, са свих страна вндедо се како пристижу у поворкама коњанпцн и пешаци; некоје групе и под српским бајрацима. Коњанике су предводили. из Олова: улгедни старина Мујага Јамаковић; из Власеница: Једн а група на теферичу, о к уп љ ен а о н о м узике Суљага Кадић; пз Хан-Пијеска: прото Стево Тодоровић; из Хан-Крама: Мијат Мијатовић; са Гласинца: Ћампл еф. Карић; из Новосеоца: Еминбег Шахинпашнћ; из Озрена: Ахметага Шабнћ; пз Кута: Хнлми еф. Корман; из Кладња: судијаШербић; из Петровића: Хоџа Куло; и. т. д. Свечаност je отпочела 2U- IX. y,_io часова пре поднс поменом мученпцпма из‘ 1914. г., које су стрељале аустрнскс властп. Овом приликом, над заједниЧкпм гробом погннулих прота Стева Тодоровић одржа4*је 5ien говор, нагласдвиш_^ нарочито важност ове прославе и потребу слоге и заједничке сарадње муслимана и правослаг.вих. После помена, уз y4Qi$lie Лко 10.000 народа, отпочео je тсферич на луци Урогаа Јованопића коју je беслиатно уступпо за овај теферич. Народ се слегао из свих села оближњих срезова, и у скупипамд_се разасуо no пространој луци. Музика Бос. Див. Области, за коЈу je нарочпт интерсс владао међу сељацима, увеличавала^е овај теферпч. Висове околних брежуљака заузеле су муслпманке у својим живописнтгм ношњама. Али, управо пред извбђеи.е витешких. лгара, морао се теферич да прекине услед јакок; пљуска. Музика je умукла, a све je похрлило у Кнежину. да се склонн у сухо. Огромне масе света нису пмале где да нађу заклона, na су се no кпшп морале да растурјау на разне стране, у правцима својих домова. Сутра дан, у недељу, настављен je теферич no лепу врсмену, али од јучерашњпх посетилаца маљкало их je више од половине. Теферич je отпочео играљем кола, a затим псшачкпм тркама за децу и одрасле, бацањем камена с рамена, коњаничким тркама, и наградним бирањем лепотица. У пешачким тркама однео je опанке са белеге један младић, на дику и понос целог села Крушевца. У тркама за одрасле однио je прву награду (свилену кошуљу) Омер Голетић из Живнне, другу паграду (rahe) Расим Хасанагић из Фојнице. У бацању камена с рамена награду je однио Богољуб Tomnh из Жљебова, пребацивши све учеснике впше од једпог Ko­ pana. Међутим наијнтересантнијс су биле кољске тркс у којпма je судјеловало више коља из разних крајева. Утекла je »Софија« власништво Адије Јашаревића са Пала, која je, као награду, однијела црвеиу чоху. Затпм се прсшло на гађање нишана и осталс иптересаптис тачке програма, свс у духу народних обичаја. По први пута у Кнежинн врпшо се избор двију најлспших девојака: правослвапе и муслиманке. Натјецаље je било врло интересантпо. Изабрапс су од православних гђнца Пстра Јефтић, a од муслимапки гђпца Хава Имамовић. Поднјељене су им лијепе паградс: православпој сервиз за ра- 308 кију. a муслиманки сервпз за кафу. Девојкс су проведене затим кроз народ уз пратњу бубша »Баџије«, праћени всликом поворком народа. Целу ноћ Кнежпна je брујала од прсосталих гостију, да сутра опет падне у своју уобичајену тишину, јер су je и последњи гости у мањнм скушшама почели да напуштају. Последљп су срдачно испраћсни гости из Сарајсва, чим je оавршен овај теферич. Овом приликом морамо истаћи да je јавна безбедност била управо примерна и вредна похвале. Кнежина оставља ванредну импресију на посетиоца и, no својим природним лепотама могла би да се назове нашом Швајцарском. За овај овако успео тсферич, у првом реду припада заслуга гг. Мпливоју Јефтићу, поверенпку Гајрета и трговцу, у Кнежини, као и Асиму Саарајлићу, председнику кнежинске општине. Исто тако н прпређивачки одбор засдужује сваку хвалу. Одбор су сачињавали, поред поменуте двојице, гг.: Илнја Јовановић, Мујо Потурадвић. Перо Шулић, Милован Радвк. Душан Радић, Александер Симешчиков, свештеник; Caфef Имамовић, Хајдар Сарајлић, Угљеша Јефтић, Узеир Кучанин, Никола Јовановић, Омер Алихоџић и Јово Тупалић. „Б аџија", к н е ж и н с к и „н о в и н а р " к о ји о г л а ш у је н а с в о ј и с к р п а н и б у б а њ с в е ж алост и и р ад ост и у свом м есгу Добровољне прилоге дароваше: Стево Тодоровић Дин. 100___ Миливоје Јефтић Дин. 50.—, Вељко Јанковић Дин. 100.—, Хамид Кукић Дин. 100.—, Џевад Сулејманнашић Днн. 100.—, Ахмед Кемура Дин. 50.—, Хамза Хумо Дин. 50.—, Јован Пилиндавић Дин. 30.—, Љубомир Јовановпћ Дин. 30.— у натури: Војисава Перендија кошуљу, Јованка Јефтић rahe, Умија Потурковић чевру. Гајрешови шефернчн У Пријепољу: Мјесни Одбор Гајрета у Пријепољу одржао je иа дан 8. септембра о. г. Гајретов теферич у непосредној близини вароши Пријепоља, који je био прилично посјећен од страие муслимана и 6pahe православпих. Теферич je отворио предсједник г. Махмут Башовић и завхалио се грађанима на лепој и братској посети, затим je говорио Саит Хатимбеговпћ, питомац Гајретовог конвикта и учсник VIII. разреда гимназијс у Сарајеву о циљу и досадањем раду Гајрета као и потреби просвећиваља муслимана; после љега говорио je Мустафа Пашаповић такође питомац Гајретов и учеиик VIII. разреда гимназијс у Сарајеву, о no- �трсГш рапвијапл Гајрстових идеја у опим крајсвима од кога hc имати наша сиромашна и незбрииута дсца невероватну корист. Иза тога дскламовао je Гајрстову химну Ибрахим Башовић. Овакви говори и рецитоваље декламацијв од напред помсиутих, оставило je у грађанству добар утисак. Поелс одржаиих говора и дскламације одсвирапа je државна химна од стране тамбурашке секције пријепо.гског Омладинског Друштва »Напрсдак«, a затим се je клицало Њ. Бел. Краљу и целом Краљевском Дому a нарочито се клицало Гајрстовом Протектору Њ. Kp. Buc. Престолонаследнику Пстру. После свега овога прешло се na вучење лутрије и всссље, којс je потрајало до 6 часова no подне. Нето приход овога теферича изнио je Дии. 1.143.50.— У Озрену: Мјссни Одбор Гајрета у Озрсну одржао je Гајретов тефсрич на 18. V1IF. 1929., чији je приход изиосио Дин. 3.488.75, a одбивши трошкове чнсти приход био je Дин. 1.777.25.— На дан Рођендана Гајретова Протектора одражна je дова у џамији у Срсдњем и том приликом одржао говор сскрстар одбора г. Ахмед Басара, а taj je дан уједно одржан састанак члапова са предавањем о Гајрету, које je такођер одржао г. A. Басара. Дову у џамији обавио je имам-матичар и благајник одбора г. Тајиб еф. Балта. jeslra Mesihović, Duda Ornian, Kasim Gujić, Omer Jarić i Luka Brbar; po Din. 4: Junuz Livnjak, Ahmet Mujanović; po Din. 3: Zaim Češko i Ibro Češko; po Din. 2: 0. Sadiković i Ivan Grizelj. Za bife darovaše u naravi: po baklavu: Kasim ef. Sadiković i Alija Ornian; po hurmašice: Mustafa ef. Sadiković i Sabitaga Prolić; po ko­ lače: Smeškal i Đorđo Lojpur; po burek: Abdurahman ef. Sadiković, Alaga Sadiković, Mustafa Dizdarević i Hasanaga Gujić; ružice: Atifaga Muminagić; tortu: Miloerdne sestre; živu patku: Mulaga Daupović; patišpanju: Salihaga Dizdarević. U novcu darovaše: po Din. 100: Fahra Konjhodžić, Sadik ef. Sadiković i Mulaga Daupović; po Din. 50: Dr. Petar Nuić; po Din. 40: Smajo Delalić; po Din. 30: gđa Papo i Ahmed Cerimović; po Din. 20: Katolička Zadruga, Mustafa Jakić, Kuri, K. Verk i Vukadin Sredojević; po Din. 15: gđa Hadžić i Buturović; po Din. 10: Ahmed Kadragić, Budimir Hadžiomerović, Ibrahim Češko, Sabit Konjhodžić, Mirko Rogić, Popović, F. Vasilj i Fehim Krehić. I ovim se putem najtoplije zahvaljujemo ljubuškim Gajretovim pitomcima-icama na njihovim trudu oko Gajretove zabave, nadalje topla hvala g. Sadik ef. Sadikoviću i svima darovateljima kako u novcu tako i u naravi. Zivili! Припоеме за Гајретов теферич у Прњавору Прослава 6. сепшембра у Новој Вароши Повјереништво Гајрета^у Прљавору ’одрЖаћс јесенскп теферич у Вијачком Лугу, у'недјељ ^ 2Цј кептембра 1929. Ha све странс отпослапи су позпви за овај тефернч као у: БаНА Луку, Тстањ, Теслић, Дервенту, Бос. Кобаш п Лушљу. У 12 сати свираће градом блех-музика овдашње Чешке Беседе, која ће и na теферичу свирати.^тб за овај теферич влада лико интересовање. с, Ha програму he бити: Мотоцпклпстпчке п коп>С1Је *рке, пуцаље у ннгаан, разбпјале лонца завезапвх очију, утрке одраслих, те избор двију љепотпд&^а Мис Ирљавор и Мис Гајрет, као и нзбор мушкараца за Мистер Теферич. Надаље he бити томбола, шаљива пошта п набациван.с коријандола. Ha дан рођеи.а Престолонаслсднпка Петра, Протектора Гајрета, 6. септембра 1929. п)д., овај мјесни одбор прославио je рођендан свога Протектора са следећим програмом: 1. У 8 часова прс подне поворка у овомссне богомоље. 2. По изласку из богомоља прпмање честнтки у друштвеном дому, где je био присутан г. Велики Жупан ужпчкс области са својим референтима, Соколско Друштво, 'Бачка дружнна »JaKin nh« п многобројно грађанство. 3. У 7 часова после поднс бакљада. 4. У 9 стаи na вечер Гајретова забава са позоришнв*«! комадом »Мухаџирп«. Ga/retova zabava u Ljubuškom Управа Гајретова конвикта у Плевљу са Мјесним Одбором Гајрета заједнпчки je прославила рођендан Гајретова Лротектора Њ. Kp. Вис. Престолонасљедника Петра на дан 6. IX. 1929. Гајретови питомци, изим мјештана, нијесу моглп узети учешћа у прославп, јер ради каснијег почетка ове школске године нијесу се били скупили у конвикт. Свечаност сс je састојала из корпоративног присуствован>а довп, те свечане академије у просторијама Гајретовог Дома. Програм свечаности био je: l. Отвараљс свечаностн, пригодна ријеч управника Гајретовог конвикта г. Ибрахима Бноградлнје, учитеља; — 2. Химна, пнтонира Војна музпка, н 3. Народна Династнја Карађорђевика, предаваље г. Т. ВуK om ha , професора гпмназијс. Приредба je учииила врло лијеп дојам на све присутнс. Одазпв je био врло добар. Присуствовали су предстсавппци мјсенпх, цивилних п војнпх власти, гг. љекарп из Бео* града, који се нал-чзе иа љекарској мпсијп у Санџаку, те грађанство са Гајретовпм члаповнма. Мјссни Одбор Гајрета понудпо je госте: кавом, рахатлокумом и малином, те je послије тога и играшсе завршсна свечапост. | dne 3. septembra o. g. priredili su Gajretovi pitomci i pitomice iz Ljubuškog zabavu, čiji je čisti prihod donio Din. 3.796.—. Na zabavi su upukljeni slijedeći prilozi: Sadik ef. Sadiković sakupio na sabirni arak Din. 825, a on sam lično darovao Din. 175; po Din. 100 darovaše: Alija Grman i Hasanaga Gujić; po Din. 50: Dr. Hasan Mahić, Sabi­ taga Prolić i Sumbul Papo; po Din. 30: Kasim ef. Sadiković, Časne sestre, Šefkija Muftić, Hamdija Buturović, Abdurahman Sadiković, Abdulah ef. Sadiković, Petar Ničetić, Čitaonica »Iršad«, Mustafa Jakić; po Din. 20: A. Mesihović, Mehmeđ ef Budimlić, Atif Muminagić, Mustafa Dizdarević, Vlada Cuk, gđa Hadžić, Hasanaga Bilić, Mujaga Cerimović, Meho Bilič, Fabijan Fabo, Prokopije Mulina, Đuro Aralica, Suljo Hadži­ omerović, Đbro Pavlica, Ćazim Dizdarević, Harno Dizdarević i Todor Šenica; po Din. 10: I. Karamehmedović, Hafija Košarić, Ismet Buturović, Behdžet Buturović, Boris Morozov, gđa S. Delalić, Mitar Šarović, Arifa Orman, Vidosava Mihić, Mile Semiz, Muhamed Sadiković, Aeaf Sadiković, Vlado Bukvić, Avdo Terzić, Habib Prolić, Sabit Muminagić, Sabit Mesihović, Ziba Dizdarević, Meho Đulić, N. N., Zorka Topojić, Vehab Mahić, Šukriia Kadragić, Ibro Jakić, Raif Hajdarović, Mu­ stafa Lalić, Ibrahim Dizdarević, Bećir Dorocić i Hasan Diz­ darević; po Din. 8: Vehbija Lalić; po Din. 6: gđa Srejić; po Din. 5: Ibrišim Sadiković, Sadeta Sadiković, Amina SadlJvović, Dulo Hajdarović, Hasan Orman, Zekija Dizdarević, Mu- Прослава рођендана Прошектооа Гајрета у Плевљу Рад »Гајретове Омладине« у Mocmapv Иницијатпвом ппсца овпх редака у споразуму с мостарскпм пододбором »Гајрета« основапо je муслиманско омладинско друштво »Гајретова Омладина«. Чланови овога 309 �друштва су искористили свој феријални боравак одржавањем аналфабетског течаја за муслиманке. Предавачи течаја били су следећи учитељи: Хуснија Капић, Ибрахим Грчић, Салема Салаховић, Хакнја Раљевић и Хамдпја Фазлиновпћ. Течај je почео 1. јула, a завршио се 1. септембра о. г. Од 35 упнсаних полознпца овога течаја прпступпло je испиту 25. У темеља чи из Цазина: Досада су се уписали за чланове утемељаче друштва Гајрет слнједећа господа: Смаил еф. Јусуфхоџић, шер. судац, Др фехим Османефендић, поглавар среза, Мехмед еф. Козарчанин виши грунтовничар, Х усмн Иормић, грунтовничар- Мустафа Зухрић, повјереник Гајрвга; Хасиба Билал, повјереннца Гајрета, Ејуб Топић, званичиик; Јусуф еф. Махиутоввф, имам-матнчар; Хабвба Мустајбашиф, Арвфага Сулејманагић, трговац, Бајрам еф. Абасовић, нмам-матичар и Мухо Капић, гостионичар. Утемељач рахметли Арифага Сулејманагић, трговац je из Цазина, који je трагично под аутом изгубио живот на цести између Тодорова и Цазина дана 22. августа 1929., a којега су синови Хашимага и Смајилага на понуду повјереника уписали као утемељача након смрти. Рахмет му души! Продати блокови и добровољни арилози Р ед о вн е п олазн ице аналф абет ског течаја „Гајретове Омладине" у Мостару, с наставницима течаја и п ред сед н иком г. Х ајрудином Ћ урићем у средини (*) Општн успех испита je врло добар, ti чему су се гг. Мате Баножа, школски надзордик, и Ахмет еф: Ђикић најповољније нзразили. Наш покрет je наЈцдао, ita одобраванје код мостарских грађана, a јавност je оцртала нашу акцију у најлетпим бојама. Tokom ферија приредидр смо један веома успели теферич. У име »Гајретове Омладине« у Мостару шаљем, путем поште, братском главном одбору »Гајрета« Дин. 500i+4 (пет стотина динара) као Чгрплог с теферича. Нека братски одбор^-аримн наше искрепе поздраве у знак наше дубоке оданости! Мостар, 7. IX. 1929. За »Гајретову Омладину«: председник: Хајрудин Ћурић, студ. фил. Акција за оснивање Мјесног Одбора у Б. Костајници М. Арнаутовић, општ. биљежник у ТЗ. Костајници сазвао je на 20. септембра неколико виђеиих грађана муслимана. на којем je састанку покренуо питање оснутка Мјесног Одбора Гајрета. Свп позвани одазвали су се томе предлогу и одмах приступилн као члановн друштва закључивши, да се оснује одбор и том прнликом изабран je привремеии одбор од 4 члана са задаћом, да се тај број прошири и што више чланова упише Горн>у акцију Главни Одбор с весељем поздравља и нада се скором остварењу њихових жеља. Novi Gajretov dobrotvor Gospodin Husein Ćehajić, posjednik u Orašju, upisao se je za člana Gajretova dobrotvora. Živio svjesni rodoljub! Novi Gajretovi utemeljitelji Ovih dana upisali su se za članove Gajretovih uteme­ ljitelja u Orašju sledeća g. g., i to: Ahmed Pačuković, Husein Džafić, Smajil Serezlić, Mehmed Tvica, Hasan Kadić, Alija Heširevif. Zijah Spahič, Mustafa Pašidović i Muhamed Zlatar iz Sarajeva. 310 Господин Шаћир М. Гогалија из Сарајева положко je иа нашој благајни износ од Дин. 260.— и то: за распродата два комада блокова Гајретових дигла Дин. 200.—, и скуапљених прилога Дин. 60.— које су даровали гг.: Ибрахим Гогалијк из Сарјева Дин. 50 и Ристо Ковачевић из Трнова Дин. 10— . * Прилози из Прњавора При женидби и вјенчању Абдаге X. Бајића са Шухретвм .Цаферхоџић, исти се je уписао за члана Гајрета и даровао 50 Дин. прилога. Младенцпма желимо много cpehe у браку! Dobrovoljni prilozi iz Braiunca Povjerenik Gajreta u Bratuncu, srez Srebrenički g. Abiđ ef. Đozić, imam i matičar sakupio je na dan 6. septembra o. g. t. j. na rođendan Gajretova Protektora Njeg. Kralj. Vis. Prestolonasljednika Petra svotu od Din. 318 u džamiji iza džume nakon blagodarenja i dove, a darovale slijedeći: po Din. 20: Abid Đozić, Đorđo Beatović i Abdulah Karić; po Din. 10: Božidar Gregović, Beata Gašić, Hakija Džanić, Antun Đeldun, Ibrahimaga Buljubašić, Jusufaga Verlašević, Jelenka Borić, Eduard Suhi, Bogdan Đorđević i Jozo Vidmar; po Din. 5: Pero Jovanović, Živorad Petrović, Selman Habibović, Zulfo Đanić, Fazlija Demirović, Salih Omerović, Salih Merđo, Ibro Hasanović, M. Nazif Ahmić, M. Bekto Ahmić, Avdo Ibrahimović, Simo Ilić, Miloš Vučković, Jozo Suhi, Vasilije Tešić, Jozo Salamunac, Velizar Savić, Ibrahim Mustafić, Ibro Osmanović, Sabit Siručić, Aljo Mešić, Hamid Duraković, Haso Mukić, Ahmet Mešanović; po Din. 4: Mehmed Omerović, M. Halil Salihović, Mujo Muhić, Petar Đokić, Alija Salihović, Ahmet Begović; po Din. 3: Ago Đanić, Salih Đanić, Mujo Delić; po Din. 2: Huso Hasanović, Salko Hasanović; po Din. 1: Omer Husić. Povjereniku kao i svima darovateljima topla hvala! Укупан број иишомаца no конвиктима и школама Према рпјешењима Главног Одбора Гајрета у свс друштвенс конвикте примљено je за шк. год. 1929./30. око 470 питомца. Ha дан 16. септембра т. г. у друштвеним конвиктима сс иалазило укупио 422 питомца-ице. Како се види из горље табеле, у свима конвиктима палазило се наведеног дана 308 ђака средњих школа (гимназија, учитељских и грађанских школа), док je било 114 питомаца-ица стручних школа и заната. Од овог броја отпада 57 питомаца само на шегртс п ученике занатских школа. Како ће зграда оа пови интсрнат (Шагртски Дом) бити преправљепа истом око иоловице октобра мјссеца, то he се број, пптомаца повиситн, јер he тада шктупити конвикт спи опи ђаци, који су примл>сни да изучавају. заиате. Такођо иормалан рад у Шегртском Дому заpo'iohe пстом око 15. октобра о. г. �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n tra la : S a rajev o Sjedište D ire k c ije : B e o g ra d F ilija le : B rč k o i Novi-Sad © O O < XX D O O O < X)O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O O Ci)e)O O O O O 0 Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala вооооооооеооооооооое^ ШТАМПАРИЈА E059NSK9 P0ŠT9 KL1ŠARNICA RASTRIRN1CA И з p a ђ уj e : р а зн о вр сн е банковне, тр го в а ч к е н нндустријске тиск ан и ц е у б о јам а к ао : дионице, ул о ж не књ иж ице, чекове, диплом е и т. д., т е р а зн а сгр у ч н а дела. к ал ен даре и остала и зр адњ а солидно, б р зо и no умереној цсни В л асти та к њ иго везнпца израђује све врсте тр го в а ч к и х к њ н га н пр о то кол а, као n р а зн е гал ан тер и јск е и кар то наш к е послове n o м ер и и нацрту GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” Narudžbe: Tvornica cigarpapira SARAJ EVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 •• TELEFON BR. 27 КЊИГОВЕЗНИЦД = СТЕРЕОТИПИЈД S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva G ajret u Sarajevu �Banka Gajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. O vlaštena Je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. ?бј [9/И (q\(3jfčfttfl{>J7p \ Ф Љ ) ЕсЗ/Д Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja B anka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba []tcfffilП Мчвј tcj/đ Гс*?<о1tcVfol EĆ7Š3511§) lllllllllllllllliililillllillllllillllllllira Bosanska Industrijalna i Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajarova ulica br. 12 Dr. Omer Bahiijarević dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica D in 20,000.000— cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlrurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500-000 >- • ; t l i l l U 11 Ordinira od 1-3 p o slije podne Prima u l o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a ј p o v o 1i n i j e uvjete, f inansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split 1 u Aleksandrovoj ulici br. 45 Temeljna glavnica 40, 000.000•- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi s e svim poslovim a koji zasijecaju u bankovnu stru k u . — O sim to g a ima svoju Z A L A G A O N IC U koja d a je zajm ove n a zlato, sre b ro i o stale d ra g o ­ c je n o s ti uz najpovoljnije kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7611dea5adf63f7a7b3c462d5b1bc339.pdf aeed1037ba19fe46073337e17bb80d67 PDF Text Text ЛИСГ 7Л Ж ТА М У Ш и S A К У А Т У Р Д О И tKCN fcM CKfc Ш Д И З А Н Л M V U M M A N A <л ° ■м> /О Л Д ^ Р Ж А Ј : Џевад Сулејманлашић: 3. октобар 1929. Дервнш М. Коркут: Ислам и алкохол Маулви-Садр-уд-Днн: Исламскн човек Изет Пертев: Прва Гајретова забава Касим X . Гујик: С&де Саднковић н лијечењв i витим б и љ е м -^ К Г Т \ ■ Г а Јр е т о в гл а сн и и 16. ОКТОБРА САРАЈЕВО 1929. УређуЈе: Х а м з а Х у м о БРОЈ 20, �Г А Ј Р Е Т , лнст Гајрета друпггва sa културно и економско поднаање муслимана, налазв 1. в 16. свавог месеца, a цева му Je аа вашу Отаџбвну 100 двнара ва годвну, a sa све остале аемље преко гранвце 200 двнара. Ђацв добвваЈу лвст у пола цене код Главвог Одбора вдн код управа Гајретовнх вонввката. ПоЈединв броЈ стојж 5 дввара. Двректор Х а м и д Н уки1ч Уредввк Х ам аа Х умо Власнвк друштво „ГаЈрет**. — Главнв в одговорвв уреднвк: Хамза Хумо. — 8 а штампарнју „Восанска Поппв“ _ одговара Јосвв Евгл. �V t J 'У . р . Џевад Сулејманиашнк v - / ош обар 1929. •I t i i ll illf ’ "> ' . И опет наша историја бел0$ и једнб дело i Краља које je од епохалне- важности и које ква народна скупштина, na мд била саставље на од најбољих и најмудријих, не би била у стању донети. Закон од 3. октобра о називу и подели државс поделшо je државу на дерет бановина ,и то тако поделио да na први поглед на нову карту искаче пред очи принцип поделе: интерес државне и народне целине у отклањању свих штетних партикуларизама. Никаква народна скуиштина не би могла тај • принцип озаконити у таквој чистини, јер je немог.уће лретиоставити такве народне посланике који би могли прећи у толикој мери преко ситних локалних интерзса својих бирача. У нашем иароду постоје већ вековима ове две главне партикуларкстичке струје чије je врело овим законом за вазда зачеиљено: прво, лретварање вреднота неких племенских националиих ocehaja у погубне међусобно разарајуће се снаге и друго, лаисно замишљање историских покрајинских граница као граница између неких засебних државних и националних јодиница са различним коначним циљевима развитка. Краљевина Срба, Хрвата и Словзнаца се одсада иазива Краљевииа Југославија. Тим именом се на највидљивијем месту симболички изражава једнаКа љубав нашега Краља за све вредноте у нашим трима националним осећањима које he својим делањем доприносити снажењу државнст и народног јединства. Изричитим овлаштењем министра унутрашњих дела да може укинути она друштва и установе чије je илеменско сбслежје, циљ или ра-д супротан државном или народном јединству, све оне многобројнс српске, хрватске и словеначкз националне снаге које су биле делотворне искључиво на глорификовању самога свога имена без икакве садржине од огпптег културног значења и тиме изазивало међусобно непријатељске фронтове у народу, упућују се na она поља деловања човечијега духа на којима не може бити фронтова негз само прикупљаља и концентрисања пародних снага. Јер између еваких акццја, без обзира на то каивимгод националним имсном оне биле ношене, само ако почивају на којем заиста к.ултурном тсмељу, не може бити другојачијег такмичења огим снога које међусобно онлемењује и оплођава. Ну за нас, Србз муслимане, који у широким слојевима то своје нациопално име jom не осећамо националистички и код којих ирома томе није ни могло бити никаквог националног преоштравања, далеко јо важније спутавање оиог другог партику- 311 �ларизма законом од 3. октобра: лажног замишљања историских покрајинских граница као граница • засебних државних и националних једшшца са различним коначннм циљзм развитка. Taj je иартикуларизам код нас отишао можда даље него и код једног другог дела нашег народа. Њега представља она уска сраслост народне душе са географским границама бивше Босне и Херцеговине, иза којих je престајао њихов свет. Појам Бошњак и Херцеговац добивао je кроз цело време османлиског господства све заокругљенију форму и његов je садржај бивао све тежим и пунијим. Кроз време аустро-мађарског господства његово je DanRM'°«>e још већим замахом напредовало и добило толику крутост да ни кроз ових деоет година слободног живота у својој надионалној држави није много ослабило. Што није, уосталом, ни зачудно кад се зна да су аустро-мађарске власти биле подигле између Србије и Босне један удраво кинески зид, те су муслимани могли да сазнавају и према томе да разумевају напоре и тежње народа у Србрји тсолико • и за напоре и тежње Кинеза. Нацдоналистичка муслиманска интелиРенција из тога доба била je тако малобројна и угњетаваца 'џ к , њени покушаји ударања мостава преко Дрине нису имали значајнијег успеха у ишроким мусдрманским слојевима. Појмови Бошњок, - Херцеговац, Србијанац, Црногорац, Далматинац, Славонац и т. д. садрже у себи више no државно и национадно јединство штетвих него корисних елемената. Например, у садржају појма Бошњак и Херцеговад, у колико се односи на муслимане, за времсна аусгро-мађарског господства, био je врло користан елеменат његов онај који je представљао љубав према груди, завичају. Да њега није било и да он није био јачи од елемента који je значио стра& у Јфжњу против туђинског господства, муслимани би^се били давно већ иселили. Taj исти елеменат и данас je користан, али његов опсег мора бити померен у два иравца: у љубав према целој отаџбини и према својој браћи друге вере. У садржају споменутог појма je најштетнији онај елеменат који осећајима припадносги једној верској заједници придаје осебине ocehaja припадности једној националној заједници. Груписање no вери, у држави која има једнака права за све своје грађане, увек je најштетније за најмању верску заједниду. Други један штетан елеменат у садржини тога појма представља она невероватно велика приврженост свима традицијама, na и оним чије одржавање управо парализује све културне акције међу нама. Сраслост народне душе муслиманског дела нашег народа са историским границама бивше Босне и Херцсговине, иза којих престаје љихов свет, давала je главну животну храну за она два штетна елемента: за замсн.ивањс ocehaja всрскс са осећа- 312 јима националпе заједиице и за привржсност и Hajзастарјелијим псеудоисламским традицијама. Укидањсм тих граница укида се и та животна храна. Te границе, ма да, од Ослобођења до данас, нис.у ограничавале зассбна закоподавна na ни аутономна нодручја, него само администратавна, ипак су биле довољне да представљају ограду око засебног света муслимана бивше Босне и лерцеговине. Срећно ногођена нова административна подела краљевине на бановине, в:арочито у погледу дринске и зетске бановине, где посве нестајо граница бивше Босне и Херцеговине, имаће за последицу форсирано и многострано мешање наше са оном браћом друге вере која су нама и no менталитету најближа и чији се економски интереси, ради геолошке, климатске и агривултурне сличности земљишта, подударају са нашим интересима. Испреплииањем и повезивањем тих економских интереса Ројаниће. се међу нама муслиманпма, нарочито у те две бановине са централним географским положајем, иоац^тгп грађанина који he у интересима државне целине видеги и своје личне економске интересе. С друге стране,хдруштвсно мешаље, са заједничким радостима, надама и бригама у локалним посло вима и догађајима, учиниће да he коначно и муслиман наш едфви и језика обухватити својим срцем целу крал)евину подједнаком љубављу као и иноверна његова браћа. Из тога he наступити и наглије брушеље свих оних нашом несрећном историјом створепих друштвених и психичких разлшса. Свим тим ће, na концу, бити завршено и национализовање нас муслимана, који ћемо тек онда кад у себи осетимо и срце и душу једну као код браће Срба, моћи заволети целу Краљевину Југославију тако да будемо вазда вољни за њу радо дати и своје животе. Друштву Гајрегг, из тога преображавања менталитета и социалне структуре нас муслимана, као последиде закона од 3. октобра, отварају се непрегледне могућности ширег, бржег и лакшег рада. Што je Гајрет до сада стварао само својом сопственом пропагандом, спотичући се на сваком вораву о она два горе излагана пггетна елемента у садржају појма Бошњак и Херцеговац, то he одсада, такорећи, само од себе долазити. Досада je вазда Гајрет морао приступати народу, a одсада ће и сам народ лриступати Гајрету, усвојивши у целости Гајретову идеју, те од Гајрета направити један моћан фактор културног напретка наше Краљевине. Стога ми Гајретовци и овога пута са дивљењем и дубоком благодарношћу гледамо пут Ирестоља Краљевског и изражавамо наше поношењо што стојимо под иротекторатом Краљевића Престолопаследпика. Будимо вазда достојни тога и иаставимо иовим снагама и иолотом овим путем којим идсмо! �Њ е г. В ел . К р а љ АЛ ЕК С АН Д АР L �Derviš M. Korkut Islam i alkohol Koliko je meni poznato, samo dvije vjere otvo­ » 0 vjernici, ne pristupajte molitvi (klanjaju), kad ste reno zauzimaju stav protiv alkoholizma: Islam i bu­ pjani, sve dok ne znadnete što govorite!«) dizam. Međutim razlozi za takav njihov stav posve Zatim se osuđuje alkohol i kockanje. (Pogl. II. su različiti: dok se budizam protivi potrošnji alkohola 216.: »I pitat će te za vino i za kockanje. Reci im, zato što je on sredstvo za uživanje, Islam zabranjuje da u tom dvoma ima velike grehote i nekih materi­ svojim pripadnicima v i n o i s v a d r u g a o p o j n a jalnih koristi za svijet, ali je grijeh pretežm ji (veći) p i ć a stoga što su štetna razumu, to jest moralu i nego korist od tog dvoga«). zdravlju. Najzad se ističu štetne posljedice za moralni i Po Islamu je alkohol zabranjen izričito i kate­ socijalni život, do kojih dovodi alkohol i kockanje, gorički, te svrstan u isti red s ostalim velikim (smrt­ te se tom prilikom vino spominje na prvom mjestu. nim) grijesima, kao što su umorstvo, samoubistvo, (Pogl. V., 92. i 93.: »0 vjernici! Zaista su vino, koc­ krađa i t. d. Više odlomaka Kur’šna govore o vinu kanje, kumiri (idoli) i gatanje spomoću strelica samo i o pijanstvu. Kad je govor o opojnim pićima Kur’an nečista djela sotonska, pa ih se klonite, ne biste li upotrebljava jednoć riječ »seker«, a inače izraz srejni bili! »hamr«, koji znači v i n o i s v a k o p r e v r e l o Sotona hoće da ubaci među vas samo neprija­ o p o j n o p i ć e . (Vidi: Pere J. B. — Belot, Dictionteljstvo i omrazu spomoću vina i kockanja, p a da vas naire Arabe — Francais Beyrouth, 1924, str. 178), .od^jati od spominjanja Boga i od m olitve. Pokora­ Sve kad riječ »hamr« ne bi općenHo imala tog vajte se Bogu i Božijem poslaniku, a teško vama, značenja, bilo bi za njezino objašnjenje dovoljno, što ako zakočite; znajte, da je Božji poslanik dužan samo je sam Muhamed rekao tumačeći tu riječ. »On je da vam to saopći«!) kazao: »Hamr (vino) je šV e' ono, što muti (zanosi) Tumači Kur’ana i islamski pravnici priznaju um.« Prema tome ovaj naziv »hamr« označava ne jednodušno, da je zabrani alkohola razlog njegova samo sva alkoholna, piga n e g t T lr o p ć e o p o j n o s t , narkotično djelovanje, jer je to u k o t i č n a s r e d s t v a kao opium, kokain, hašiš i dr. Ima još dosta Muhamedovih izreka (hadisd), ? Kur’anu precizirano. Ali sve i da uzrok zabrani alko­ koje toj riječi dpju istovjetno značenje, kao na pr.: hola nije nikako naveden u Kur’anu taj bi se razlog »Među muslimanima ep biti ljudi, koji ć e -p it hamr sam od sebe nametnuo i gledište o vinu bi s e pri(vino) nazivajući ga drugim imenima«. Pored tih ha- mjenilo na svaku drugu vrstu alkoholnih pića, jer disa, koji ne ostavljaju ni malo sumnje u pogledu je dedukcija prema analogiji (kyjšs) jedan od te­ značenja izraza »hamr«, Kur’an, u čiju svaku riječ meljnih principa islamskog prava. muslimani vjeruju kao u neospornu objavu Božju, dovoljan je već sam po sebi? da. se iz njega izvede zaključak o apsolutnoj zabrani svake vrste alkohola. Naime u Kur’anu se govori i o pijanstvu uopće, te se ne pravi razlika među pijanstvom koje je prouzro­ kovano vinom i pijanstvom koje je izazvala koja mu drago druga vrsta alkohola. Kod zapadnih naroda ukorijenilo se jedno krivo mišljenje: oni drže, da Kur’an zabranjuje samo vino, da ne spominje nijednu drugu vrstu alkohola i da ne ustaje odlučno protiv alkoholizma uopće. Ovo shvatanje skroz je netačno. U Kur’anu ima jedan odlomak, gdje se spominju opojna pića uopće, koja se u arapskom jeziku zovu skupnim imenom »seker« (Pogl. XVI. 69.: »I od plodova paoma i vinove loze pripravljate sebi o p o j n a p i ć a i lijepu hranu. Za­ ista, u tom ima znamenja za ljude bistre pameti«). Kur’an zabranjuje alkohol u v iše navrata i sve žešće i žešće. Ovdje ćemo navesti, što se u njemu veli u tom smislu: Prvo, pripadnicima Islama se zabranjuje kla­ njati (moliti se Bogu), dok su pijani. (Pogl. IV. 46.: 314 S muslimanskog gledišta ima samo jedna razlika između vina i drugih opojnih pića, ali ona nema praktičnog značenja, nego je to naprotiv pitanje čiste dogmatske teologije. Naime Islam smatra da čovjek, koji zaniječe nešto što je izričito spomenuto u Kur’ anu, već samim tim postaje otpadnik od vjere, ali jedino u slučaju, kad se to nijekanje tiče p r v o t n o g z n a č e n j a kojeg izraza u Kur’anu ili u neospornoj izreci Muhamedovoj. Prema tome bi neko, ko bi kazao da je dozvoljeno piti h a m r (što prvotno znači vino), prestao biti musliman; ako bi isto ustvrdio za koje drugo alkoholno piće, bio bi smatran velkim griješnikom, ali se ne bi mogao optuživati radi otpadništva od vjere. (N aslaviće se) e/v0V/ Ž ivot” Ovom broju „ Gajreta" prilažemo čekovne uputnice, pa se umoljavaju svi pretplatnici da izvole najkasnije do 5. idućeg mjeseca dozna­ čiti zaostale dužne pretplate lista. �Maulvi-Sadr-ud-Din Islamski čovek (Nastavak.) V I. ISLAM SKO DRUŠTVO 1. Familijarni i polni moral (poligamija, razvod braka) A sada nešto o društvenim običajima muslimana. Najizrazitija osobina muslimanskog društva je njegov čisti i potpuno nevini život. Muslimani su nadasve strogi u odnosu na zahtev nevinosti. Ne može se pred­ staviti, kako povredu je čast i kako je sramotna povreda nevinosti u očima muslimana. Nečistih ljudi u Islamu ne bi moglo da bude. Oni se vrlo strogo kažnjavaju, često puta završavaju smrću. I s l a m j e z a b r a n i o a l k o h o l n o p i ć e ; jer on je ne samo o t r o v z a ž i v č a n i s i s t e m , nego on uzroči i p o l n i n e ­ m o r a l i r a z a r a z a j e d n i c u i d r u š t v o . Ne­ moral s e u Koranu osuđuje iznad svega. Jednom Evropejcu je vrlo teško pojmiti, da u muslimanskim zemljama ima anđela, koji borave na zemlji, što po­ državaju i propaguju krepost uzdržljivosti. Ako se za jednog ma kog člana porodice pročuje, .da se je u ovome pravcu ogrešio, porodica«-gpbi na ugledu, a ljagu, tim nanesenu, teško je učiniti da iščezne. Da^ bi ovaj visoki moralni nivo zadržali, Islam ograničuje potpuno slobodni i neunosni Saobraćaj između ljudi i žena. Žene rade na poljima, žene odlaze u trgovinu, žene neguju ranjene na bojnome polju, žene Čitaju i rešavaju probleme sa muškarcima, žene posećuju skupštine i predavanja i zanimaju se društveno, ali nepravedni i nedozvoljeni dodir obaju polova ne na­ lazi mesta. Mladi ljudi n e igraju skupa, niti inače čine što, što bi ih možda moglo na zlo da navuče. Čistoća karaktera i čistoća duše ne sme da s e žrtvuje na ol­ taru zadovoljstva. Telo i duša su jedno s drugim srasli, pa jedno upliviše na drugo. Ali, šta doživi jujemo u Evropi? Mladi ljudi i žene prelaze zakone čednosti. Tim se raspaljuju životinjske strasti i traže, prirodno, zadovoljenje. Izuzev nekoliko dobrih familija, koje su ipoznate radi svog strogog zapta evropejsko je društvo potpuno minirano ži­ votom nemorala i sebičnosti. Grozno je, kad se po­ gledaju bezbrojne ledične majke u ovim zemljama, grozno je, kad se vide bolnice pune vanbračne dece. U ovoj tačci sastoji se jedan snažan kontrast između nazora Istoka i Zapada. I čovek se mora čuditi smelosti, s kojom neznani Evropejac predbacuje musli­ manima polnu slabost. Atmosfera muslimanskog društva nije pokvarena ledičnim majkama, vanbračnom decom, polnim nemoralom i vinom. Naprotiv u evropskom društvu nevinost se više uopšte ne smatra jednom ozbiljnom stvari. Polni nemoral, koii nevenčani ljudi vrše nije u Evropi ni u kom slučaju jedan prekršaj. Samo brakolomstvo smatra se prestupom i pogađa ga jedna laka kazna, koja s e sastoji u nov­ čanoj ošteti p o v r e d e n o m supružniku. Pa ne pred­ stavlja li ovo uistinu jedno veoma nisko stanje polnoga morala? Kao da se čistota, ovaj skupoceni dra­ gulj u kruni vrlina jedne žene, može da plati s ne­ koliko funti sterlinga! Bračna nevemost, koja upropašćuje familije, razara domaći mir i spokojstvo, a nedužnu decu lišava svojih živih majaka, ne tretira se ozbiljnije nego kakva poslovna prevara. No Vi možete da me zapitate: A kako to stoji s Vašom poligamijom? Tada Vam mogu odgovoriti, da poligamija na Istoku uopšte ne postoji. Mi smo jedan m o n o g a m ija narod. U jednom gradu sa sto hiljada stanovnika ima samo četiri ili pet kuća, koje imaju po dve žene. To pokazuje, da poligamija nije pravilo, nego izuzetak. Uostalom poligamija egzistira i na Zapadu. Tako mnogi ljudi nisu zadovoljni sa ženom; oni su doterali dotle, da izdržavaju još jednu ljubaznicu nasuprot postojećim zakonima države i religije. Na isti način postoji često veliko nezadovoljstvo žena sa svojim muževima. One potajno ili javno vode ljubav sa drugim muškarcima na štetu porodice, njenog ugleda i spokojstva. Ovakve poligamije na Zapadu ima mnogo više nego na Istoku. Ali Istok je od Evro­ pe jaca izvikan kao poligamijski. Tome je krivo stvarno nepoznavanje, koje u Evropi vlada, a ono najvećim delom potiče od lažne propagande, koja dolazi iz predrasude, onoga najgoreg prokletstva mo­ dem e civilizacije. Dopuštam, da je na Istoku kao i na Zapadu bilo monarha, koji su otvoreno primali u svoje palate više žena. Ali ovi pojedini primeri ne označuju postupak, koji većina vrši. Bio bi greh tvrditi, da je Engleska poligamijska, jer je Henrik VIII. imao više žena. Isto je tako potrebno osuditi, kad se kaže, da su muslimani poligamci, jer je turski sultan imao mnogo žena. Takva uopštavanja su ne samo neosnovana, nego veoma niska i zlonamjerna. Evropa je trebala da ovo tako važno pitanje dublje proučava, nego što s e to dosad dešavalo. Ne može se mimoići činjenica, da je poligamija postojala već u najranijim periodama Staroga Veka. Ona je u pri­ mitivnom društvu već egzistirala i egzistira još danas u modemom civil izovanom društvu, u Americi, u En­ gleskoj, Francuskoj, Italiji, Njemačkoj i u ostalim za­ padnim zemljama. Isto je tako možemo da nađemo i na Istoku. Premda poligamija nije nikada bila opšta i ni u jednoj zemlji sveta nije predstavljala vladajući sistem, ipak se čini, da je ona neizbežna oznaka ljud­ skoga društva. Kad ju učine zakonitom — ipa dobro! Kada se to ne učini, čovek će pribeći nezakonitom 315 �načinu. Reformator ili prorok mora da se brine i za I ja se čudim, da su Islam izvikali kao poligamijski izuzetne slučajeve, za poligamijske prirode, mesto da radi jednog zakona, k o j i s i g u r n o p r e d s t a ­ ih ignoriše. Niti je mudro, niti praktično davati idea­ v l j a j e d n o s o c i j a l n o p o b o l j š a n j e , šta više, koji je upravo takav, b e z k o g a s e u o p š t e lističke zakone, a ne uzimati u obzir z a k o n e čov e č j e p r i r o d e . Ljudska priroda ne rešpektuje n e m o ž e b i t i . Evropa se nalazi pred jednim oz­ nikakve zakone, kako nebeske tako ni zemaljske, biljnim društvenim problemom, jer je zbog Svetskoga koji s njom nisu u saglasnosti. Bračni zakoni, koji su Rata preplavljena znatno uvećanim brojem žena. Pi­ dati u Novom Zavetu, m u kom slučaju ne osvrću se tanje je nastalo kod raznih nacija i između svih naj­ na prirodu ljudsku. Stoga ih ljudi i ne slede. Neka je ozbiljnije se za nj zauzela Francuska. To je istovre­ meno jedno čovečje i jedno nacionalno pitanje. U ovđe daleko od mene pomisao, da Isusa Hrista činim za to odgovornim. Jevanđelja niti je on pisao, niti Evropi se radi toga podigla uzbuna, ali se nije našla su za njegova života sakupljena. Složili su ih dugo nikakva odlučna mera. Kako jasna morala je da bude vizija Poslanikova, kad je ovo pitanje rešio već pred vremena posle njega. Luka kaže u svojim uvodnim 1300 godina, kad su njegovi ratovi proizvodili slične primedbama, da će i on, pošto su mnogi pisali vesti 0 životu Isusovom, pisati svoje izveštaje za svoga probleme. Može li se Islam koriti, što rešava vrlo bogatog patrona Teofila ( 1 : 1 —4). Ovi pisci, a ne teška životna pitanja? Još nešto drugo zahvaljuje muslimansko društvo Isus, moraju se učiniti odgovornim za zakone, koji su nesavršeni. Životni problemi su i odviše ozbiljni, da svetom Poslaniku. To je uredba o razvodu braka. bi s e mogli tako lakoumno svršavati. Evropa uzdiše Zajfctdni narodi nisu se još u ovome odnosu uredili. pod ovim zakonima. Može se naići na mnogog*-Evro- Mnogi muževi i žene propadaju radi teškoća, da do­ pejca, čija je žena bolesna i svake godine po sanato­ biju Razvod braka. Kad muž i žena ne mogu zajedno rijima. Po zakonu on ne srne ni jednu Jdrugu ženu *vi$e.da žive, trebaju da se rastave. Ali hrišćanski za­ da venča i s njom zajedno da provodi jedan čestiti koni neće da znaju za ova shvatljiva razmišljanja. U 1 pošteni život. On često mora potajno da iskorišćuje hrišćanskim državama rastava je vezana za pretpo­ zadnja vrata i da se ptepftšta jednom nečasnom ži­ stavku brakolomstva. I najkreposniji ljudi moraju votu, to jest, da se unizuje u očima odane žene (koja stoga da uzmu utočišta u ovome grehu, da bi samo to sazna), u očima svoj^ decef~T^u očima društva. došli , do rastave. Osim toga su sudski troškovi pre­ Dobija decu od kakve"ljubavnice, ali on ih društveno skupi i smetaju. U Islamu mogu muž i žena provesti ne priznaje, a hi zakon zemlje ne smatra ih nasleđ- rastavu prostom i z j a v o m , da oni sa svojim n anicima njegovog omanja. On dovodi u život decu, koja k 1 o n o s t i m a jedno drugom ne o d g o v a r a j u . niti pažnje uživaju, niti imaju jedan socijalni položaj. Ovde nisu potrebni nikakvi sudski troškovi. No u s­ No, ja mislim, da je to ipak vrlo nisko i sramotno prkos ove slobode i lakoće, kojom se razvod može stanje! Islam je poboljšao ove nedostojne odnose već postići, u Islamu su slučajevi rastave stvarno vrlo ne­ pre dugo vremena, kad ja, čoveku pod takvim uslo- znatni. S druge strane broj razvedenih brakova u vima dozvolio, da uzme još jednu ženu i tako zaštiti Evropi, gdje je rastava u principu zabranjena, je svoj brak, da se ne ukalja* D higa žena i njena deca veoma visok. (Svršiće se.) imaju ista prava kao prva sa svojom. Islam ne trpi rastavu braka od jedne bolesne žene, ako je nedužna. S nemačkog prevodi: Hasan Cišić, Mostar Изет Пергпев Неколико еиизода у ирилог Г ajpema 8. Гајретове забаве. a) П р в а 1905-те. Како je споменуто у 1-вој епизоди (види спомепицу) и у 3-ћој (види број 16. Гајрета од 16./У1П. 1928.), одбор подупиран од гајретли пријатеља, одлучи, да се у зимској сезони 1904'/05-тој одржи прва Гајретова забава. Сад ваља тај закључак извести. Али како када ми неимамо за такве пригоде власгитога ама бага ништа. Неимамо пјевача ни дилетаната, na немамо 16 гардеробе и уопће шгеакве спреме ни опреме, na пи материала .a пи средстава. Шурало се и вијећало о томе при свакоме и најмаљем састанку (види 3-ћу епизоду), док једпом, једног учи пстка у позоришном подруму, зашкрипје ђерма. Др. Др. Сафветбег Баптагић донссе свој спјев »Б о ј л о д 0 з и ј о м«, a г. Ризабег Капетанотгћ изјави, да je натао локал за вјежбаље (беледијски подрум с југоисточпе стране) и да има већ мајстора (једпог терзију), који ће no љеговом иапутку скројити и сачипити одјећу за гардеробу �тако добру, која he тачно одговарати времену и обичајима оног доба из којег потјече »Бој под Озијом«, те уједно обећао, да ће он ту ствар лично руководити и финанцирати. Слиједећег учи петка сазвасмо шири састанак na коме. успјесмо сатсавити пјевачки збор и дилетанте (види слику у споменици). Била су то ова господа: Аличехић Салихеф. (a. р.), Башагић Оафветбег, Башагић Тевфикбег, пријатељ нашега напретка, доброхотпо се прими, да извјежба пјеваче и да диригује збором. Гђица Злата Хараминчић, учитељица и такођер пријатвљица нашег напретка, примила се je исто тако доброхотно и благонаклоно женске дилетантске улоге у драми, и осим тога соло пјевања домаћих севдалинки уз пратњу г. Нураге Џабије (a. р.) на сазу. IGajretov'pjevački ђог na prvoj Gairetovoj zabavi 1905. god, Берберовић Мехмед еф. (a. p.), Булић Хф. Али еф. (a. р.), Ченгић Ибрахимбег, Џабија Нурага (a. р.), Фадилпашић Фадилбег (a. р.), Фејзагић Џемал еф. (a. р.), Хафизовић Мухамед еф. (a. р.), X. Абдагаћ Салим еф. (a. р.), Хећимовић Сулејман еф. (a. р.), Хо?;ић Хасан еф., Јерлагић Омер еф., Капетановић Ризабег, Капетановић Мустајбег, Капетановић Хајрибсг, Лога Мустафа еф., Мулабдић Едхем еф., Мутевелић Др. Мустајбег, Муратбашић Осман еф., Псртев Изст, Руждић Лутфија (a. р.), Суљагић Суљага, Шамо Ешреф еф. (a. р.), Тефтердарија Есад еф. (a. р.), Топчагић Осман еф. (a. р.), Жига Салих еф. и још некоји. Хатшхоџа Буљушмић, компонова Др. Сафветбегову лјесму »Гајретова химна«. Г. Коста Травањ познати учитељ пјевања, наставник, тенориста и Необичном брзином напредовало je све. Одбор, аранђери, пјевачи, дилетанти и остали помагачи неуморно су радили и није нико жалио труда. Ишло je тако неочекивано глатко, без и најмање сметње, јер и непријатељи и »клипари«*) Гајретови, нијесу гајили наду нити вјеровали у успјех, ла стога нису нам пи чинили сметње. И, тако je свако са великим нестрпљењем радознало ишчекивао дан, онај дан када ће муслиманска омладина, разбити лед и изаћи први пут јавно пред свијет, да покаже да je и она дорасла и способна за западно-културни напредак. .i ј' * ) К л и п а р и = они који су се n o т a ј н о набацивали љагама на Гајрет, за разлику од »т о љ аг a ш a« који су отворено бшш против Гајрета. 317 �И заиста, нијс само да су приређивачи, пјевачи и дилетанти били нестрпљиви и грозничаво очекивали дан забаве, него je цијело кулутрно, како муслиманско {гако и немуслиманско, ,'и лисмено ,и неписмено, друштво погледало тај дан. A Гајретови »клипари« и »тољагаши«, можете мислити како су они тек и са каковом скепсом очекивали наше јавио лриказивање европскокултурне умјетности. Налокон дошао je и тај тако жељно очекивани дан. Позоришна je сала пуна-пунцата, препуво- до скрајности, тако да су већ од стране позоришне управе и полицајне инслекције упозоровали односно опомињали одбор, да више никог не пушта у upo сторије, пошто je већ одавно прекорачен број просторног обима. Забаву су почастили својом посјетом висока службена лица, најугледнији грађани свијух вјера, само je и овај пута одзив угледне чаршије био блаб. Чиновништво и официрски кор тадашње цкетлне u Bojne улраве били су добро заступљени. Т ачн о.у лрограмом одређени час залочела je забава и први се застор' од бине диже, a пред завјесама лојави с^лредсјвдник друштва г. Др. Оафвстбег, који Бираним ријрчнма отвори забаву и поздравн госте. Затим се и завјесе пб^акоше; a на бини отедш у X и мнa Гa јре то тако громко, да je и сва кућа уздрхтала, a већ за срца гајрвтлија и Гајретових пријатеља и неп^тајте; no томе руковјет босанских пјесама заори тако, да су многн слушаоци и.нехотице мрдали гавом и рукама као да судјелују мимиком у концерту. Громки аллаузи учинише, те се пјевање два пута опетовало. Послије мале станке, Kf>jy*jo аачинила војничка музика свирајући источне и наше кајде (арије), опет се застор диж е и гђица Злата са Нурагом (a. р.) иојавише се на бини. Нурага сједе на столицу, метну погу преко ноге и с а з на појас и кољзно, a Злата стаде до њег у руху босанских муслиманки, сва у злату и свили закићена скупоцјеним накитом, као права босанска мусликанска спахијска кћи петком на ашиклуку; истом севдалинка, чини ми се: »Акшам ђелди — сунце зађе — на твом лишцу јоште с ј а . . . « одјекну, a у партеру настаде моментано мала узбула, али се брзо стиша и они, Злата и Нурага, наставише другу и трсћу севдалинку. Она мала узбуна родила се из срца Нуман-арнаута, који у севдаху хтједе да цикне и да баци ћулах на Злату на бини. Севдалинке отјеване су и откуцане тако лијепо и слободно, те je аплауз био такав да се je чинило да се у сали нешто страдшо ломи. Опет мала станка и дође »Бој под Озијом«. Одиграше се чинови и слике до краја тако, да би рекао е су све сами умјетници, a између чинова, када сјевне свтело у сали, могао си опазити на многикг лицима сузе, сузе радоснице. Послије задњег чина буде изазван г. Др. Сафветбег и на бини примаше честитке хонорациора. Затим, старија господа се разиђоше, a ми млађи остадосмо, да послије одмора играмо и пјевамо. За вријеме одмора била je приређена обилна закуска за гостс, a за одбор, пјеваче и дилетанте сјајан банкет, a послије томбола. " Успјех je био сјајан и пресјајан како морално тако и материјално. A зато се има захвалити свлма гајретлијама, a у првом реду гг.: Д ру Сафветбегу, Ризабегу, Аличехићу и Мулабдићу и онда Злати и ItbcTH. И, пошто су сви осим мерх. Аличехића живи, то и данашње гајретлије им од свега срца кличу живили и здрави били, a Аличехићу рахмет и џенет. За вријеме одмора била je приређена обилна вријеме 3-ће лрограмске тачке проузроковао малу узбуну тиме, што je хтио да дикне и да се ћулахом набаци на гђицу Злату, што спријечише кошиије, он je, када je спазио гђицу Злату гдје с нама на балкету сједи у европском руху и заслађује своје [лозвучно гроце, онда je гласно и слободно у з»Хај, море-брее, паша зотин, ja сум мислија, да његан оно девојка niT o сас Џабија певао, да je његан турско девојка, a сад вај-брее, сад кад гу гледам, како његан пива пијет, сад кје да узнавам да je кеган Млцука!«*) Taito je ето прва Гајретова забава прелијепо и пресјајно на радост, дику и конос свих пријатеља Гајрета и лашег муслиманског живља, у јавности показала да смо и ми за културни напредак дорасли. *) Мицука = име, којим je Нуман називао све женске које нијесу муслиманке, на мјесто швабица, као што су наши неки свс откривене женске називали. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav"? 318 �Kasim H. Gujić Sade Sadiković i liječenje ljekovitim biljem Sade Sadiković je rođen 1879. god. u Ljubuškom. U svojoj najranijoj mladosti učio je turski i arapski jezik. Malo pomalo savladao je te jezike. Zatim je počeo da proučava stare arapske i turske knjige, kojima je predmet važnost ljekovitih biljaka u na­ rodnom ljekarstvu. Čitajući te knjige Sado je svoje znanje ipovećao tako da je već u svojoj 30. godini počeo davati savjete. U tome bukne i Svetski rat, kad je Sade pozvat u vojsku. Cijelo vrijeme službo­ vanja u vojsci Sado je bio bolničar. Kroz te četiri godine Svjetskog rata Sade je naučio i njemački jezik. Poznavajući ta tri jezika Sado je vrlo lako mogao da posveti svu svoju pažnju »poznavanju ljekovitih trava i njihovoj važnosti u narodnom ljekarstvu«. Popularnost Sade Sadikovića, tog najvećeg ži­ vućeg narodnog ljekara prelazi ne samo granice naše države već i granice čitavog evropskog kontinenta, pa čak do Amerike. Naša šira javnost zainteresovana je njim; ona ga voli i poštuje, jer zaštićuje ;slabe i nejake, a siromahe tješi ^daruje. чТ$ (ijubav prema čovjeku tako plemenitog i dobrog srca, tolika je da se ne može izreći. Mnogi naši odličniji dnevnici pisali su o tom zaslužnom čovjeku sa toliko ljubavi, sa toliko topline i toliko elana. Ali 'to'je "sve bilo ne lice, nego naličie niepovn. c I \ I naličje njegovo. Pa i pored sveg dobra koje čini $>ade SalctL. je bio i spriječavan u svom radu za dobro i pol maganje bližnjega. Ali Sadp'mje klonuo, on je i radio i u svom radu ustrajao. I nakom mnogogo­ dišnjeg njegovog rada —, a poslije našeg Oslobođenja — steklo se uvjerenje da Sado hije obični njarodni ljekarčić; ustanovilo se da Sado poznaje i anatomiju čovječjeg tijela, njegovu funkciju, a naročito dejstvo ljekovitih biljaka na svaku izlječivu bolest, U ovom posljednjem Sado je upravo nenadmašiv. Dakle, is­ kustvo, faktično pomaganje i uspjeh njegovih savjeta uskoro je urodio plodom i taj plod, taj njegov pošteni rad osigurao mu je i slobodu rada. Najglavniji dio svojih iskustava i savjeta Sade je skupio u knjizi »Narodno Zdravlje«, a istu je svojim troškom i u svojoj nakladi štampao »Jugoslavenski List«. Sade nije htio da sa njegovom smrću umru i njegova iskustva i znanja. On je dakle sve to sabrao i na svijet izdao. Nadamo se — ako Bog da — da to neće biti njegova posljednja i jedina knjiga. Knjiga njegova je korisna i potrebna, kako inteligentu tako isto i našem seljaku, jer naš svijet vrlo malo posve­ ćuje brige svom tijelu i zdravlju. Sadina ophodnja sa bolesnicima Još ranim jutrom počnu stizati automobili iz Ča­ pljine. Gotovđ svi su prepuni, većinom svijetom iz Crne Gore, Dalmacije, Bosne i Hercegovine, Srbije a i iz svih ostalih dijelova naše države. Među njima bude i koji stranac. Može se čak i ustvrditi da nije Sade, ne bi strani svijet ovaj grad ni posjećivao. Dakle, automobilski saobraćaj čapljina—Ljubuški je vrlo razvijen, jer samo Sadi dnevno dođe oko 15—20 automobila. Premda sam vidio da je i danas ovaj narodni ljekar veoma zaposlen, pošao sam ipak k njemu, da na taj način dobijem jasnu sliku njegova rada. Starački, ali otmjeno, sjedi na jednom šiltetu na stolici Sade Sadiković, iai između stolova na stolicama i drvenim klupama sjede bolesnici, dok ih isto tako velik broj lakše bolesnih stoji pokraj zidova. Svi oni čekaju na ited. Pred njim stoji čovjek koji se tuži na jednu tešku hroničnu bolest, — I ako su m e — govori bolesnik — liječili mnogi specijalisti, evo sam došao i tebi da pokušam neće li Bog dati da među tolike tebi zahvalne i mene ubrojiš. Sado ga uzima za ruku, ozbiljno ga gleda, sluša, a kada je ovaj svršio on poče: — Razumiš, dragi moj, kad ti specijalisti nisu pomogli, šta si baš onda morao doći meni? Ali Bog će dati dobro i u njega ćemo tražiti pomoći. Znaš, brate, \rabija je kolijevka medicine, pa sam u jednoj arap>j knjizi čitao da narod liječi ovakvu bolest na ovaj način: — nabraja Sado sve lijekove — i sve po odre­ đenoj mj eri . . . Vrijeme i sve ostalo uz ovo liječenje " tumači i objašnjava bolesniku — ali prije svega treba se čuvati svega što ugriza za jezik. Zabranjuje bolesniku pušenje, pijenje kafe i svih alkoholnih pića. Naročito mu naglašuje da treba paziti najviše na hranu i strogo se držati dijete. Ako narav bolesti traži nož hirurga, to Sado odmah osjeti i bolesniku preporuča da se podvrgne operaciji i pri tome mu hvali pojedine profesore na klinikama ili glasovite naše hirurge po bolnicama. Na taj način osokoli bolesnika i pripremi ga za ope­ raciju. A Sadin nije običaj da se upušta u liječenje bolesnika., pogotovo onih bolesnika u čiju bolest nije upućen. Interesantna je konstatacija da Sado u 90% slučajeva unaprijed ustanovi faktičnu dijagnozu. Bolesnik se zahvaljuje, uvjeren je da je našao pravi lijek svojoj boljci, pa hoće da plati savjet. Sado svoje savjete ne naplaćuje, ali zato je svakom bole­ sniku slobodno da doprinese neki milodar mnogim kulturnim društvima i ustanovama. Dok ovaj bolesnik smiješeći se odlazi sa svoga mjesta, već je Sado počeo razgovor sa drugim bolesnikom, Skoro je isti način ophođenja, (Nastaviće se) 319 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Захвала Њег. Величанства Краља Ha поздравну депешу Главног Одбора Гајрета, упућену Кабинетској Канцеларији Њег. Вел. Краља поводом подјеле Краљевине на Бановине, Предсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић примио je следећи одговор: »Господине Председниче, Његово Величанство Краљ je са највећим задовољством примио одушевљене и родољубиве изразе верности и оданости, приликом измене имена Краљгвине и њене гдминистративне поделе, и благоволео je наредити да се Главном Одбору Гајрета изјави искрена захвалност. Министар Двора Јевтић, в. p.« ласти и предсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић Помоћником Бана Дринске Бановине са сједиштем у Сграјеву. Ово високо именовање предсједника Главног Одбора Гајрета јест од врло велике важности no наш Гајрет као и no његово даљње развијање. Г. Др. Авдо Хасанбеговић у току 10-годишњег послије. ратног рада Гајретова био je она личност за коју су били везани сви главни догађаји Гајретови и главни успјеси његови. И у оно вријеме када je ради несрећних политичких прилика Гајрет највише нападан и када му je био, због тога, отешћан рад у широким муслимансиим слојевима, г. Др. Хасанбеговић je знао да својим личним ауторитетом и својом објективношћу несамо да очува Гајретове позиције него и да их учврсти и прошири. Баш зато je његова личност посматрана опћенито персонифицираном Гајретовом идејом. /». Због тога, они који се највише радују овом високом именовању господина Дрз Авде Хасанбеговића и његовом повратку у сједиште Главног Одбора Гајрета, јесу Гајретови радници и пријатељи. Они су чврсто увјерени да ће његовим личним руковођењем Гајретово дјеловање добити далеко снажнијег замаха и полета. Велчка вртна Гајрешова забава у Бијељчни 17 Др. Авдо Хасанбеговић, Бански помоћник Предсједник Главног Одбора Гојрета — Бански помоћник Указом Његовог Величанства Краља, a на предлог Предсједникг Министарског Савјета и Мимистра Унутрашњих Послова, постгвљен je досадањи Велики Жупан тузланске об- 320 У недјељу, 15. септембра о. г., одржана je Гајрстова вртна забава у Бијељини у градском парку, с чијим смо успјехом како с моралне тако и с материјалне стране потпуно задовољни. Ова забава je иначе била одлично посјећена, каквој се посјети уопће нисмо надали, a најбољи je доказ зато њезин материјални успјех. Забава je одржана у градском парку, који je нарочито декорисан и илуминиран за о^у забаву. Грађаиство, без разлике вјере и спола, навикнуто ју и љепоти Гајретових забава у Бијељини, похрлило je све на ову забаву да се на н>ој разоноди, a усто да својом посјетом покаже и своју љубав спрам нашег Гајрета. У концертном дијелу наше забаве учествовао je џаз ГринфелдЛодиженски и чувена музичка дружина из Лознице, Хамзића. Програм саме забаве отпочео je тачно у 3 сата no подне, те je изведен на опште задовољство присутних, na nvд утисцима одличне музике, присутни су остали на забави скоро сре до сванућа. Што се дубље залазнло у ноћ, расположеље присутних расло je све више тако, да je при такмичењу за избор краљице љепоте ове забаве достигло највећу напетост. Тачно у 12 сати проглашен je резултат избора, према коме je за најљепшу даму забаве изабрана врло симпатична гђица Кана Ћеримовић, пасторка г. Халил еф. Хујдуровића, доходарственог надзорншса градске опћипе у Бнјељиии, која иначе спада у добре овдашље млађе раденицс Гајрета. Другу и трећу награду добиле су такођер врло симпатичне гђице Раџија Пагаић кћерка X. Мухарембега Пашиha и Халида 'Бумишић кћерка Хифзибега 'Бумншића из Бијељине. Ова забава оставила je најљешпи утисак иа све при^утне госте, те ona no своме успјеху добива тим вшпе, што су све забаве ове врсте у овој сезони у Бијељини далеко заостале, како no посјети, тако и no моралном и материјалном успјеху. Након ове забаве услјеси Гајретова рада су у Бијељини осигурани, јер и онај, који je био у блудњи, већ je увидио да je једини Гајрет у стању да нас муслимане изведе на прави пут и уведе нас у коло осталих нултурних народа. �Ho можсмо a да опом приликом не сиоменемо пожртвовност око припреме за забиву неуморпе Гајретовс раденице гђс Шефкс х. Iliiiiinh и гђе инж. Јанковића, које су много учинилс да ова забава испадие онако сјаЈно. Исто тако одбор дугујс велику хвалу гг. Изетбегу Салихбеговцћу, градском Зсмаљске Банке у Бијељини; no Дин. 50.— : Имшир Нукић, трговац; Др. Владимир Станншић, адвокат; Јусуфага X. Са* лиховћ, трговац; Мико Јоваиовић, апотекар, Љубо Пантић, градски инж. Илија Петровић, инж. Јанковић, управник градске електране, Др. Владимир Чалдаревић, адвокат; Јово Петровић, директор филијале Зем. Банке; Мехмедбег Мурадбеговић, посједник; Драгутин Перц, директор гимназије и Занатлијско Удружење. По Дин. 40.— : Михајло Станковић, кљиговођа Н. Н. Мухамедбег Пашић, посједник no Дин. 30.— Сафет X. Салиховић, обућар; Дервишага Липничевић, трго вац; Мујага X. Бегановић, трговац; Милан Радошевић, књиго вођа, Душан Алексић, апотекар; Изет Арнаутовић, грунтов иичар; ТЈоко Чолаковић, трговац; Душан Васиљевић, трговац Н. Н., Хифзибег Зулфикарпашић, посједник, Др. Поповић љекар; Ханума 'Бумишић, посједница; no Дин. 20.— : М. Стапковић, Леви Салом, трговац; Boja Станојевић, Абдулах еф. Грухоњић, свршени правник; Александар Рајковић, срески начслник; Саво Ивковић, трговац; Милош 'Буракић, учитељ; Др. Чурчић, љекар; Отокар Лабеј, шеф среског суда; Мато Фнлнповић, учитељ. сестре Клиновски, Рафо Монтиља, порезник; Божидковић, пол. пристав; Асимбег Фидахић, адвокатски болицитатор; »Мухарембег Салихбеговић, посједник; Душан Рссановић, грунтовничар; Камло Барух, мссар; Бајро Bajpnh, ’nouap; Милан Нинковић, бравар; Алијага X. Бегановић, тргоВађ. Гајретово славље у Бихаћу Још je у живој успвмени била прошлогодишња про_ с д а 5 ? 1'ајретове 25-годишњице у Бихаћу, na и ове године о Госпођица Кана Ћеримагић, која je са огромном Рођендану Њ. К. В. Престолонаследника Петра Протектора већином гласова изабрана на Гајретовој вртној забави у Бијељини, одржаДбј 15. IX. 1929., за Гајрета имадосмо прџлике науживати се забаве и разоноде, -- ts'ojy само Гајрет умије да пружи. прву љ епот ^у Забаве инж. Јанковнћу, управннку градске електране, који су« <fe много интересовали за ову^забаву и овоме одбору у много чс.му пшлп на руку. Приређивачки одбор недавно одржане Гајретове вртне забаве у Бијељини са врлом раденицом Гајрета гђомШефкеханумом Пашић и предсједником мјесног одбора ГајреГсц госп. Ибрахимом ДаутовиЋем у средини Напосљстку одбор со захваљује свпма гг. члановпма ириређипачког одбора на њиховои неуморном и устрајном раду, као и свима прплагачима п посјетпоцнма ове забаве. Добровољпе прилоге приложпше у већем износу ова господа: По Дин. 100.— : Изетбег Салихбеговић, градски начелник; Др. Ацо Богдлновпћ ,адвокат; Хамид еф. Имамовпћ, порезнпк; Михајло Јовановпћ, гостпопнчар; Хпфзпбег Пашић, посјсдннк; Хасаиагц X. Салпховпћ, трговац и филијала Градска општин приредила je свој годишњн вашар 6.— S. септембра о. г. Мјесни Одбор Гајрета искористио je ову прилику, na тпм данвма дао обиљежје Гајретове славе, што je многн од учеснпка то запста и мислио. Рођендан Њ. К. В. Престолонаследника био je у свечаном руху, a градске улице искићене са државним и народним заставама. До подне било je благодарсље no богомољама које су биле крцате народа без разлике вјере. Сво вријеме могао си впдјетн кроз публику Гајретове радснике са пптомцима како издају карте за забаву, прикупљају бифе, продају луку cpehe и тако си непрестано могао да чујеш ријеч »Гајрст«. Ha вече тога дапа приређена je илуминацпја и бакљада na челу са војском кроз град, a no том вснецпјанска noh на Уни, гдје се слегло мноштво публике без разлике доба и спола. Сутра дан 7. септембра приређена je свечана Гајретова забава у Балкан-кину уз судјсловање војне музике Врбаске днвизијске областп из Бан>а луке, Грађанског пјевачког збора и академске омладнне из Бихаћа, те Гајретових питоимца из мјеста и околине. Расположива мјеста још прекодан скоро су сва блла заузета. Пред почетак забаве навалила je страна публпка, na су домаћн морали своја мјеста да уступе. Тако je посјета бпла ванредна, да су се многи морали повратити, јер нијесу имали гдје да стоје и ако се ова мјеста нијесу ни издавала. Чим je војна музика дала знак почетку забаве и у трен ока сала je била дупком пуна. Истом се на бини појавп наша млада пјесникиња гђпца Асија Кавазовић, учптељска кандпдаткиња из Приједора, нама позната својим учешћем у Гајретовим забавама у Бихаћу од назад 2—з године, која овога пута рецитоваше своју пригодну пјсему »Ha дан рођеља Њ. К. В. Престолонаследнлка Петра«, коју публика наградц френетичннм аплаузои. 321 �За овим je иступпо Грађански нјевачкн збор под равнањем проф. г. Јос. Брнобића, отпјевавши неколике пјесме соло гђа окр. судије г. Др. Емила Левија, и у дуету са гђом шефа хидротехнике г. Вилкеа, a no том мушки збор. Свима je публика дуготрајно повлађивала, да су неке пјесме биле и репетиране. У времену паузе када je војна музика концертирала ненадано се појави на бини гђица Ферида Пашалић, учитељска кандидаткиња из Бос. Крупе са гимн. проф. Брнобићем, која уз његову пратњу мелодично отпјева севдалинку, нашто код публике наста лом у дворани, да je иста била прцморана понова да иступн и отпјева другу још чувственију севдалинку, a онда није било краја аплаузу и повицима: Напред! Тако Гајрет одраа своЈу хродиевку м а в у у Ђ ш Л у о Рођендану c i « Протактор. Њ. К. В. Праотадокаследннв, Пстра. Живио! Гајретов шефернч коа Прњавора По најављеном програму Гајретов теферич се обавио на најсвечаннји начин на 29. септембра 1929. у Лугу код Хартмана. И ако je теферич падао крајем мјесеца, ипак je лијепо вријеме, јака оргашшција и блех- музика привукла народ на теферич, тако да се сва сила, како из града За овим je слиједно позорншни комад »Омер-бег Љубовић« од Влад. Тмуше, који су одиграле поменуте учител>скс кандидаткиње са својим колегицама гђнцама Расемом Зјакнha и Самијом Комића у друштву с нашим академнчарима гг. Енвером и Садиком Ћехајића и Славком Чучковићем, те члаповима Гајрета Хасаном Б. Сараћевића. жупанијског чиновника и Јусуфом Ћехајића, зван. држав. одвјетнпштва. Свн днлетанти-це однграли су своје улоге ванредно добро, нарочито г. Чучковић у улози бега Љубовића, својом глумачком вјештиним приказао je ондашњу борбу протп Османлпјама за слободу наше нације, чиме je у публнци ‘изазвао буран аплауз. Послије програмпог днјела забаве слиједила .je забава no вољи. Игранку je отворио - предсједниЈс Гајрета r. Оеман Реџић и гђа жупана Оекулића са ^Србијаиком«, на што се прикључила сва елитјг са омладпном у коло. Док се једни забављаше у сали са игранкохГ, д^тле' други у ресторану—ме—^ ђусобно помијешани грађани и чиновници забављаше се у разговору до пред рану зору. вбилан Ггајретов бифе, који дароваше чиновници и грађнЈш без разлике, отишао je као на јагму. Исто лука cpehe, од разних предмета била J e t f дана na су многи на томе добили лијепе женске р’ дове. Сензација je бису_најскупљи предмет гвоздени i ји je добио учитељ г. Чекрлија. У угодној забави оетало je мноштво публпке еве до зоре наслађујући се звуцима војне музике п игранком. Како материјални тако № морални успјех ове забаве био je преко очекивања. Забаву g e посјетила управо елита чиновништва и грађанетва, a запажен je и лпјеп број сељака. Нарочито je пало у очи прису^оот. великог броја муслиманског женскиња. По овоме се види, да Гајрет даномице појачава своје редове и да je стекао своје присташе и у муслимашжом женском свијету. У томе и јест успјех у величнни његова рада, на чему му се може да честита. У недјел.у 8. септембра на вече бно je Гајретов Кино. Приказиван je филм Прославе 25-год. Гајрета у Сарајеву, уз пратњу војне музике, a за овим игранка. И ову вече биле су просторије Кина дупком пуне, те и опет се видио добар број муслиманског жснског свијета. Види се дакле, да Гајрет има своје вриједне раденнке и бројне чланове и присташе na и сталну и сигурну своју публику, a то и заслужује, кад се зна a и види, да нам je Гајрет наш спас и да нам у њему лежи наша будућност. И ове вечери остало се до зоре кад су гости еа стране испраћени до жељезничке станице у С сати у јутро. који су већим днјелом били из Бос. Крупе, a нарочито из Цазина са којима je дошао и вриједни повјереник Гајрета кадија г. Мустафа Зухрић. Овом приликом одржана je у Бихаћу и конференција делегата Гајретових Одбора и повјереника из области, na којој je утаначен нрограм даљег Гајретова рада у народу. Овим начином рада, Гајрет у овим крајевима напредује сигурним кораком бољој и љепшој својој будућности. 322 Са Гајретова теферича у Прњавору 1. Г. X . С. В озKh, повјереник Гајрета; г. Д у л е Сретеновић, ср еск и поглавар; 3. г. Л у к а Станковић, градон ачелн ик з изсвих околних мјеста искупила се на теферич. Програм • цијелости на свеопће задовољство изведен, уз свирање блех-музике. Бобједник на мотоциклистичкој утрци био je г. Софтић Мухамед из Прњавора, a у коњској трци однијела je побједу »Мнца«, власништво Смајила Дујшића из Прњавора, док су код нишана однијелн побједу Алијага Одобашић и Muho Уремовић из IIpibaBopa За Мис Гајрет je изабрана гђица Ma­ pa Ковачевић, a за Мис Прњавор гђица Марија Каић, обе из Прњавора. Сви су побједннци-це били награђени лијепим даром и аплаузом. Приход од теферича je био 5.129 Дин., a расход 1.539 Дин. Према томе чист приход je 3.595 Дин. Међу јачим дароватељима вриједно je истакнути услужног поглавара среза г. Дулу Сретеновића, комесара обласне самоуправе инж. Лазара Марковића, Луку Станковића, градоначелннка, Николу Кремића, Велимира Станковића, индустријалца Хартмана и гђицу Коку Остојнћ који дароваше no 100.— Дин. Међу осталим посјетиоцима у већем броју су Лисањци под водством предсједника г. Сарајлића теферич поејетили. Да je овако изнад еваког очекивања обилно теферич успио има се захвалити нриређивачком одбору, поглавару г. Сретеновићу и Сарајлићу, те нека je свима хвала и од Бога плата! — X. С. Ђозић, повјереник Гајрета. Осннвање Гајрешових пјевачких зборова Опште je познато да je наш свијет, нарочито муслимански, одувијек волио лијепу пјеему као и музику и њоме се одушевљавао. Наша севдалинка, бдући чисто народног норијекла и музички саионикла, цијени с е . од свију стручњака те може да буде важан фактор у изграђивању националне културе. Ona je, нажалоет, посл>едп>их година занемаривана, на ако би то дужс потрајало, могла би да у народу изумре. �Да <5и се та грана чистб наше нацибналне умјетнобти одржала жива у народу, Главни Одбор Гајрета на својој посљедној сједници je закључио да оснује у Сарајеву Гајретов пјевачки збор, којл би имао да иступи већ на слиједеhoj Гајретовој забави. У граду Сарајеву, има бесумње, међу нашим свијетом гласовног материјала, који би се под вјештим руковођењем могао да изобрази до умјетничке висине. Због тога Главпи Одбор молп и позива овим путем све оне грађане који би били вољни ступити у овај збор да се што прије јаве Гајретовој канцеларији (Десппћа ул. бр. 8, телефон 92). Закључено je такође да Гајретове организације и у осталим мјестима гдје постоје за то потребни услови пораде на оснивању пјевачклх зборова. Исто тако Главни Одбор Гајрета je закључпо да образује у Сарајеву и збор сазова, који бп такође имао да иступи на предстојећој Гајретовој забави. из РогатиЏ Иницијативом г. Мурадбега Пашика у ^огатЛцП, сак'^пио je г. Јакуб еф. Акшамија, трафикант у Рогатици, међу својим знанцима и пријатељима за Гајрет своту од Дин. 210, a даровали су ова гг.: По Дин. 10.— : Спасоје Баљ, Омер Бећировић, Хамдо Соколовић, Јусуф Исаковић, Мемишага Џиндо, Абдулах Кадић, Решидага Пешто, Васо Планојевлћ, Абид Брдарић, Узеир Пашић, Драго Ковачевић, Миле Станојевић, Шаћир Табаковић, Мухамед Имамовић и Заимбег Шестић. По Дин 6.— : Мустафа Чамо. По Дин. 5.— : Видоје Мпллнковлћ, Суљо Чолић, Хакија Козић, Милован Цвпјетлћ, Ахмед Кепеш, Алија Мешић, Мујо Машић, и М. Бјелаковић. По Дин. 2.— : Хакибег Бабић, ТЗорђо Башовић. — Како сакупљачу- тако и дароватељима најљепша хлава! из Сарајева Новн добротвор Гајрета Госпођа Хајрија Гогалија, супруга г. Шаћира М. Гогалије, полозкила je на нашој благајии Дин. 60.— као свој вјенчани дар. Срдачна хвала п нека je са срећом! Градска општпна у Приједору уплсала се за члана Гајретова добротвора са свотом од Дин. 1000.— . Захваљујући ллемснптој општини, истичемо je за пример другим општинама. iz Jan/ara Tur Povjerenik Gajreta u Janjarima Tur. g. Husein Hamšić organizovao je sakupljanje hrane po okolnim muslimanskim selima, ћ čemu su mu pomogli gg. imami Salih ei. Muminović Најмлађи утемељач Гајрета iz Janjara Tur., Emin el. Colić iz Atmačića, Mehmed ef. Osmić Ових дана нашао се ciift у г. Смаплбега X . Хусејновића iz Trnave Tur., te ševket ef. Nakičević iz Glinja. što u novcu Хусејнбегова из Коњлца. ПМодом ове сроје рбдости г. Смаллšto u hrani sakupljena je svota od Din. 757.50 i to u selima бег je уписао свога сина — соколића ^гел<ељачем Гајрета са_ —Turskim Janjarima Din. 219; u Atmačičima Din. 306; u Turskoj слпједећлм писмом које je упутио Главном Одбору Гајрета: Trnavi Din. 147.50 i u Glinjima Din. 85.—. Родио ми се слн. Име му je А<;аф. Уписујем га за утеNadalje je ua^pomoć navedenih imama g. Hamšić pri­ мељача нашег Гајрета и шаље»Ј^509.— (петстотлна) динаЈ stupio upisivanju članova po selima u svrhu što boljeg širenja Нека буде то за добро нас муслпмапа и за његов дуг Gajretove ideje i osnivanja Mjesnog Odbora Gajreta. I Direkcija тан живот. Rudnika »Ugljevika« obećala je pri upisu članova svoju pomoć, _______ Свјесном родољубу и^пријатељу Гајрета» Главнл haročito kod svojih radnika muslimana, kojih imade preko 200. срдачно захваљује, желећи да његов син ' Гајретов ђ|! 1 ovom putem najtoplije zahvaljujemo povjereniku g. љач буде здрав и да га у животу^рати свака срећа navedenoj gg. imamima kao i svima prilagačima Hamšifa 11 darova. .1 ffttU Добровољни прилози и приходи из Котор Варошп A. Хоџић, цестар даровао je Дин. 20,— добровољног прилога за Гајрет. X. Хилми еф. Нуми1Г на мевлуду сакупио Дии. 14.— добр. лрилога. Сакупљљачлма и дароватељпма пскрена хвала! из Прњавора Аблд X. Бајлћ пз Прњавора даровао je- Длн. 50.— 'као прплог друштву Гајрет преко повјерелпка г. Ђозпћа. Хвала! из Бијељине Госп. Јусуф Исламовпћ, аспстепт доходарства градске општине у Бијељпнл дозлачпо нам je Длн. 30.— као свој прплог за Гајретову вртну оабаву, која je одржана 15. IX. о. г. у Бијељлнл, a којл ппје могао узетп актлвпог учешћа у тој забавл, јер je радп фампллјарнпх прпллка бло одсутан пз Блјељиие. Топла му хвала! из Сребренице Повјереппк Гајрета у Сребреппцп, госп. Хакпја Сиручпћ, послао нам je Дпн. 360.— као чпст прпход од одржале Гајретове забаве. Истл нас пзвјетћује да се у Сребренпцп радп на прпкупљању жпвотнпх нампрнлца те je већ до сада што жлта^ т т о крумппра п граха сакупљепо око 800 кг. iz Maglaja Dana 6. o. mj. oženio se je naš član, ovdašnji krojač, g. Smail Ruvić sa gđicom Eminom Šahbaz, u lijepo priređenim svatovima, uz pratnju muzike Muslimaskog Kluba u Maglaju. Tom prilikom sakupio je društveni sekretar g. Lokmić među svatovima Dinara 205.— priloga za Gajret, a darovaše slijedeća gospoda: Po Dinara 40— N. N. po Din 20.— učitelj, Tahir Misirlić; po Din. 10.— Mehmedalija Lokmić, Smail Ruvić, Aziz Omersoftić, Ahmet Muhić, Mehmed Zukić, Sulejman Mujezinović, Ibrahim Ruvić, Salko Musaefendić, Hazim Ustalić, Meh­ medalija Smajić i Sulejman Smajić; po Din 13.— Mustafa Lašić; po Din. 7.— Nurija Smajlagić; po Din 5.— Sulejman Jusubašić, Huseinaga Obralić i Abdullah Mahmutagić. Ispred Gajreta želimo mJadencima svaku sreću u braku, a gg. darovateljima iskrena hvala. I. K. из Чапљине Мјесни Одбор Гајрета у Чапљини дозиачно je Главном Одбору Гајрета своту од Дин. 500.— као члапарлну утемељача г. Мухамед еф. Муфтлћа. Надаље нам je дозначело Дпн. 100.— као добровољнп прилог г. Леона Е. Папе пз Сарајева п Дпн. 891.50 као чпстл прпход забаве, одржане 4. VIII. о. г. у заједницл са Пододбором Просвјете. Госп. Мухамед еф. Муфтпћу и г. Леопу Папи срдачна хвала! 323 �Cigle Oajretova doma Gospodin Šaćir M. Gogalija iz Sarajeva rasprodao je jedan blok cigla Gajretova Doma i svotu od Din 100.— uplatio na našoj blagajni. Hvala i živio I Један аримјер за углед Госп. Неђељко Лазаревић, пензионер у Сарајеву, послао нам je Днн. 100.— као откуп за примање гостију пригодом његове крсне славе. Хвала и жпвио, те био за примјер п другима! Нови Мјеснн Одбор Гајрета у Горажду Ha скупштини одржаној 6. о. мј. у Горажду основан je нови Мјесни Одбор Гајрета у који су взабрана следећа гг.: ЈТредседннк г. Ибрахимбег Сијерчић, тајник г. Осман Рашидкаднћ, благајник г. Ахмед Бешлија. Ревпзори гг.: Ахмед Аџовпћ и Хајро Боровац; за одборнике гг.: Омер Бсговић. Шукрија Сијерчпћ п Нурија Харлач. Новом Пододбору Гајрета желимо успјешан (рад за Гајрет са желом ,да надокнади све оно што се задњих r a n ­ ila пропустило. Оснивање Гајретова Мјесног Одбора у Прнједору Г. Јово Васиљевић, управпик шумског предузећа у Сриетицн (Бос. Пстровац), именован je повјереником Гајрета у Срнетици. ( i i Постављање бивших Гајретових пишомнца Мшшстарство Просвјетс поставило je учитељицама свршене учнтељске приправнице и Гајретове питомние и то: Гђпцу Фериду Пашалнћ oa учитељицу у Бос. Крупи, гђицу Самију Комић за учнтељицу у Бос. Отоки, гђпцу Расему Зјакић за учитељнцу у Бихаћу, гђицу Асију Кавазовић за учитељицу у Приједору и гђицу Дику Пилав за учитељицу у Војковићима. — Честитајући имеповање овим вриједним гајретовим питомицама, желимо им сваку срећу и напредак у и.иховом звању у коме he моћи користити и своме добротвоРУ Рајрету. Уаравници-ице Гајретових интерната За школску годину 1929./30 Главни Одбор Гајрета je поставио no предходном одобрењу Министарства Просвете слпј^деће управнике у Гајретовим пптернатима: l' Мушки конвикт Сарајево: г. Алија Хромић; 2. Женски конвикт у Сарајеву: гђица Мира Максимовић и гђк АЈИша Драче; * '■вчЈ (о 1гоикт у Мостару: r. Ахмед 'Бикић; 4. Конвикг у Бихаћу: г. Сулејман Реџић; Приједор je одна-зад ^З године био једно од задљих мјеста 5. Конвикт у ч^Гузли: г. Мехмед Салихспахић; у раду за Гајрет. Д а *би се једж Ш учи н и о крај тој стагна6. Конвнкт у 15аљалуцп: г. Кемал Хаџиомерспахић; цијн у раду за културно-просвј^гно' подизање муслдмана,__ 7. Конвикт у Плевл.у:- г. Ибрахим Бпоградлија, и недавно се примио повјереништва Гајрета г. Др. Мехмед Хајровић, судија и заказао скушћтину чланова Гајрета. Скуп^ 8. у новеосновапом Гајретовом Шегртском Дому у Сагатина je одржана 28. серЈембЈк о. г. у Хотел Балкану, a S*nje.By:/f' Исмет Драче. присуствовало je пр^ко 50 чланова. За предсједника скуппттнне изабран je акламацпјом r. Др. Хајровпћ, за секретара Гајрешовп аналфабешскн течајеви r. Мехмед Драче, a за ^ерификаторе г. Шериф Хотнћ и КурУ овогодшип.ем Гајретовом прорачупу предвиђсна je беговић Сулејман. свота од Дин. 50.000 иа одржаваље аналфабетских течајева п Г. Др. Хајровић захваливши се на даном му повјерекза- рад на селу. Главни Одбор Гајрета позвао je ових дана њу, истиче да je прва дужност присутних да се сјете Узвисве друштвене одборе и повјереиике да у току ове друштвеис шеног Владара Њ. Вел. КраљаЧг уоћног Заштитнпка Гајрета годпне организују и одрже у својпм мјестпма или околици Престолонаследннка Петра, нашто сви прпсутни громко кличу најмање no један аналфабетски течај. Некоји одбори већ су Љ. Вел. Краљу, Њ. Краљ. Bnq. Престолонаследнику Петру и отпочели с oBiiM радом, затраживши од Главпог Одбора да Дпјелом Краљевском Дому. им се п отаљ е потребан број буквара. Позивају се овим путем Једиодушно се закључује, на npe/f5ior г. Дра Хајроп сви остали одбори и повјереници Гајрета да организују вића, да се са ове скупштине упуте поздрабне депеше Њ. аналфабетске течајеве и о томе извијесте Главни Одбор. Вел. Краљу, Великом Ж упану Врбаске Области г. Јовану Зецу и Главном Одбору Гајрета у Сарајеву. Затим г. Др. Хајровић говори о великој важности и улози Гајрета, у прогресу муслиманског дијела нашег парода, те предлаже да се повјереништво Гајрета — у интересу пгто плодоноснијег рада — претвори у Мјесни Орбор Гајрета, гато сви присутни једнодушно прихваћају, те je изабран слиједећи Мјесни Одбор: Предсједник г. Др. Хајровић, потпредсједник r. Мехага Хенић, секретар г. Хилмија Селимовић, благајник r. Драче Мехмед, члан без функдије г. Живковић Душан, срески поглавар, Бутуровић Ахмед еф. шер. судац, Др. Стојановић Младен, љекар. — Надзорни Одбор: Предсједник г. Агановић Нурудин, чланови: гг. Софтић Мухарем, Курбеговић Сулејмап, Цикота Хафиз Хусеин, Хотић ИТериф, Бабић Салих, Ајиша и Мухамед Џаиовнћ. Нови аовјереницн^Гајрета Г. Ибрахим Мустафић.опттипски пачелник у Бужиму (Бос. Крупа), именован je за Гајретова повјереника у Б ужиму. 324 Аналфабетскн течај у Мостару Госп. Хуснија Kannh, учитељ из Пешурића (срез Ротица) одржао je преко школских ферија од 1. VII. до 1. IX. о. г. аналфабетски течај у Мостару. Тсчај, који je одржаваи na I. Дјечачкој Нар. Осн. Школи био je специјално намијеп>ен муслиманском лсснском свијету. Течај je свршило с повољиим успјехом 25 муслпманки. Ha копцу je била испитна комисија. Наставнику овога течаја г. Капићу Главтга Одбор je исплатио хонорар од Дин. 450.— . Госп. Капика стављамо као примјер осталим љеговим колегама гг. учитељима, нарочито муслимапске вјере. Поздрав Главном Одбору П р и ј е д о р, 30. IX. — Новоосповапи Мјесни Одбор Гајрета у Приједору срдачпо поздравља Главпи Одбор, израаујући му овоју дубоку захвалност и иризнан.е na његовом великом латриотском раду. Прсдсједпик:. Др. Мехмед Х а ј р о в и h, �конференција делегаШа мјесних одбора у ћихаку Прнсутни су гг.: 0 . Рсџнћ, предсјсдпик из Бихаћа сачла lioBHMu Др. Хамдијои Бравом и С. Рсџићсм; гђа Билал, повјсрсинца, и г. Мустафа Зухрић, повјсрепик из Цазина са гг. Балагнћсм, X. Садиковпћем, Ћоралићсм и М. Торомановићсм; г. Фејзулах Чавкић, повјсрсник из Бос. Крупе са г. М. Кудићсм, новјсреником из Бужима; Мустафа Ибрахимпашић из Риича; Теуфик Шехић ,повјереник из Бос. Петровца, те учитељске кандидаткнве гђицс: Ферида Пашалнћ, Оамија Kounh, Асија Кавазовић и Расема Зјакић. Ha дневном реду било je: 1. Отварање конференције и изпјештај предсједника Мјесног Одбора Гајрета у Бихаћу о прошлогодишњој скупштннн Главног Одбора Гајрета у Сарајеву 7. јула о. г. 7. Организација даљег Гајретова рада у области, у духу измијењених правила. 3. Гајретов рад у народу. 4. Договор о приређиваљу забава и Гајретова дана no области у 1929./30, години. 5. Организација у скупљању жита за Гајрет. 6. Предлози појединих одбора, повјереника и раденика Гајрстових. Ад 2. По том предјседник даје ову тачку дневног реДа У Расправу. Моли г. 0. Реџића као сазивача конференције, да и uo овој стварн рече своје мишљење. 1. 0. Рсџић: Иошто je ова тачка донеклс у вези са претходиом, то нрисутнима вслн да he се сада, и у будућс, видјсти радсиицн и лријатсљи Гајрста тимс, у колико више и боље ироведу организацију 1'ајрета у свомс мјеоту и око себе. Предлаже, да рваки одбор и повјерсништво у најкраћем времену сазове конфереицију Гајретових пријатеља и раденика у своме срезу и изаберу повјерснике за свако и најмање мјеето у срезу, јер je потребно, да ова спасоносна институција допре и у најмању колибицу у исламском дијелу нашега народа. Ha ово узима ријеч г. Чавкић и предлаже да би no овој ствари поједини пододборн u иовјерепици дошли у дотнцај са среским начелницима и у споразуму преко сеоских старјешпна провелн организацију. Похвално истиче србског иачелника г. М. Терзића у Бос. Крупи, који на сваком кораку помажв Гајрет, чак и прекорава оне, који могу a ne раде за ову установу. С : Г. О.^-еџ^ћ на то примјећује да 1'ајрет и његов рад треба да.ночива na људима, којп истински воле Гајрет и свој народ. Ад l. Предеједник Мјесног Одбора г. Осман РеџпИ ■^Види, да морамо васпитати народне масе, да je Гајрет његова отвара сједницу, иоздравља присутне и захваљује им ее- na_ кЗЖгурна-просвј&гна н пационална установа, коју да je спремаи свагда свако доба бранити и одржавати, без разлике одзиву. Затим нзвјећује да срезови: кључки и санскн nrfjecy спрам кога год то бнло. Затим истиче, да Гајрет има своју заступљенн и да су се односни повјереници'за ово нсирнчали најнздашнију моралну петпору иа Иревишњем мјесту и у због велике удаљености пут^, Потом илвјешћује. да je сазив своме Протектору Њег. Краљ. Вис. Престолонаследнику Пеове конференције најавпо и Главно^ О^ббру у Сарајеву, иа коју je добпо депешу, којом Главни Одбор поздравља уч$> -тру^којем присутпн кличу: »Живио Протектор Гајрета!« сннке и рад ове конференције и пакон прочитања исте ириМ. Зухрић: У цијелости се слаже са изводима г. 0. иутни кличу: »Живио Главни Одбор Тајрета [Тпг^делу с / Др. .Pazuha, na велн да је^усцјех Гајрета у агилности његових раАвдом Хасадбеговићем!« — Иза^вђога предлажс за предсјсд- денпка, који истински неће жалити моралних ни материјалника ове конференцнје г. (Фејлулаха Чавкићај, a за перово^у оредстава, a да га што више популаришу у нашему на. С. Реџића, што се једиогласно прима. роду, na у томе смислу навађа неке дитате из Кур’ана no којнма je сваки разуман noBjeic дужан помагати свој народ Г. Чавкић, преузимај^и предсједничку дужност, захu Отаџбину у сваком погледу, a првенствено у културном и ваљује се na повјерењу, a потом^хЈојцељује рпјеч г. Ооману просвјетном. Рсџпћу, да поднесе извјештај о првој тачци дневног реда. Да то узима ријеч г. Балагић и каже, да прнје свега Г. Реџић извјешћује, да je он.сам из онхаћке области тога има поједипаца, којп Гајретов рад идентпфикуј уса лпчнрноуствовао овогодншњој главној скупштини Гајрета у Саностнма н ако пм оне ne конвенлрају, онда тај рад онеморајеву, напомиње да je рад те скупшт^Ве штампан у листу гућавају _ као што je то случај у цазинском срезу. »1'ајрст«. Сматра да je од користи ax6b и овом прпликом изнесе своје утиске са те скупштине. Вели, да-је Зд Одлобођења до даиас присуствовао сваке године главној скупштинн Гајрета у CapajeDy, али истиче, да je овогодишња скупштина како бројем скупштинара, тако и својим радом надмашила све досадашње и да je na истој владала у свему потпуна једнодушност и хармонија. Надаље вели како je овогодишња главна скупштина Гајрета учинпла један велик корак у животу Гајрета и у опште у животу исламског дијела нашега народа. Мсђу осталим промјенама правнла нарочнто подвлачн, како je у друштвени наслов унешено српско име, што je Гајрет no евојој традицнјн и раду и досада био, што ирпсутни повлађују: »Тако je!« — Затим упозорује присутне na још једну маркаптну измјену п])авила, a која се састојн у томе да he будуће скупштине Главиог Одбора Гпјрета сачињавати делегатн од no један na 50 члапова мјесних одбора и повјерепиштава и да he у Главнн Одбор Гајрета у будуће моћи битп бирани и чланови изван Сарајева. Сматра да he овпм начпuoM отпасти приговорп провинцнја, да нх na скупштинама падгласава Сарајево са најблнжом околицом и да због тога one до сада ннсу могле доћи до иаражаја. Због тога упозорујс присутне на стриктно придржаваље правпла, нарочито у ногледу броја чланова и уплате чланарипе. По томе се о овом нзвјештају повела дискуснја na се копстатовало, да je овај рад Главног Одбора Гајрета у Сарајеву, na нодручју бихаћке областн једиодушно поздрављен. Г. 0. Реџић: Прпмјећује, да у Гајрет нећемо уносити лична питања, него heno стварн рјешавати само начелно. А д 3. Предсједник даје у дискусију 3. тачку дневног реда. Ријеч узима 0. Реџић: Господо! Гајрет je наша културна, просвјетна и нациопална установа и не смијемо свој рад ограннчити само на материјалну страну. Наш je народ у сваком погледу много заостао, na га треба у сваком правцу освјештавати и придизати. За то морамо nohn у народ, приближитп му се, и испитати његове потребе. Друштво Просвјета у ту сврху оснива своје књижннце, организације својих аналфабетских течајева, помаже задругарство и слично. Наш Гајрет од иазад неколико времена такођер je отпочсо рад у том правцу, алп взгледа да не наклази на главне потпоре, нли да мањка воље n разумијевања код наше интелигенције, na због тога у овомс не постизава оне видне успјехе, као у материјалном погледу. Зато предлажем, да се залазћ што чеmhe у народ и искористП у ову сврху свадбе, сунете, хатме, Рамазаи и сви овакви састанци, држећи при томе разпа предавања као: о здрављу, економији, трезвености, задругарству, писмености, a све ово доводећи у везу са Гајретом и његовим радом. Стога каже, да неби смјело бпти ни једног пододбора пн повјереннштва, a да у овоме правцу не покаже позктивну бплансу свога рада, и да би од потребе било, да се и no овоме подпосе годишњи нзвјештаји Главном Одбору Гајрета. 325 �l'. Балагић: Слажс се са пзлагањсм г. 0 . Реџнћа, алн да су за ове потхвате потрсбнс фииансијске жртве, које свак ннје у стању свладати. Г. Зухрић: примјећује, да за ове ствари не морају се сазивати нарочити зборови и no тим стварима раденици нарочито одилазити, него да треба пазити прилику и згоду, која неби наносила материјалне штете појединцу. Ад. 4. Предсједник г. Чавкић говори no овој тачци и предлаже да сваки одбор и повјереннштво облигатно одржи бар једну Гајретову забаву годишње у своме мјесту. Истиче да je Гајретов дан 6. мај незгодан због временске доби. Г. 0 . Реџић извјешћује да je главна скупштина Гајрета у Сарајеву третирала питања Гајретова дана, али да није донесен дефинитиван закључак, већ je, колико се cjeha, став- дуће чинити, али ииношто обавсзно у колико би то шкодило науцн u здрављу повјсрене му младежи. Ад 5. Прелази се на дискусију о сабирању животних намирница за Гајрет. По овоме извјешћује префект г. С. Реџић, да je он претпрошле године лично обилазио већи дио муслиманских села бихаћког среза и сакупљао жито, које je у већннн народ прилагао у кукурузу и да je због тога наилазио на тешкоће због опреме и смјештаја, пошто je кукуруз којн се сабере још сиров. Стога je мишљења да би се кукуруз, који се сабере у поједином мјесту, оставл»ао код сигуриих домаћина, док се не сасушн, дочим друге врсте жита могле би се одмах преузети и поступати no наређењу Главног Одбора. Г. Зухрић нредлаже да се одбору у Бихаћу стави у дужност, да код г. Великог жупана исходи генерално одобрење за сакупљање хране у корист Гајрета на подручју бихаћке области за свс одборе и повјеренике. Затим да г. Муфтију у Бнхаћу умоли, да изда распис на све имаме у области, да ову акцију Гајрета подупру. Одбор no овоме прима прву дужност, док се за другу лично* овлашћује г. Зухрпћ. Један детаљ са недавно одржаног^Гајретова теферича у Bpicokom љено у дужност Главном О д(Јора\а ’ово питање ријеши према општем мишљењу Гајретових одбора и повјереника. Он je мишљења да je за Гајретов д з^ најподеенвји датум Рођендан Гајретова Протектора и^јбог'временскнх доби н јер je то општи народни празник. По овоме je донесен једпогласан закључак, да се умоли Главни Одбор у Сарајеву, да се за Гајретов дан узме 6. септембар као Рођендан Њег. чКрал>. Вис. Престоолнаследника Петра — Покровнтеља Гајрета. Такођер je закључено, д а hc сваки одбор i f п овјИ Е и штво, бар у сијелу среза, одржавати сваке године забаву и да ће се у тој стварн оближњим4 мјестима и срезовима помагати са дилетантима, пјевачким зборовима и музиком. Ув то je изражена жеља, да Гајргтов!? пијомцн у Бихаћу, са својим префсктом, учествују у овим прнредбама који бн тиме олакшали a и сами Гајрет још внше популарисали. Префект г. С. Реџић na ово извјешћује, да je он са питомцима за ову ствар и досада све чинио, нарочито у Бихаћу a у прошлој години je у цијелости са питомцима приредио у корист Гајретових одбора у Бос. Крупи и Санском Моету no једну забаву. Изјавл>ује да he no могућности то и у бу- Je č m e л и А д 6. Коначно се прелази на задњу тачку дневног реда. Пошто се изразило задовољство присутних о састанку и раду ове конференције једногласно je закључено, да се почетком др.уг^ћоловице ове Гајретове буџетске године одржи још шира конференција свих Гајретових одбора и повјереника из области и то у Цазину с разлога, што je то најјачи срез са исламским становшшхтвом, a ако би то било немогуће због временских непогода, оида у Санском Мосту, или у Бос. Круни. — Ha тој конференцији имао би сваки одбор и повјереник изнијети своју полугодииињу билансу Гајретова рада. — Такођер je пзражена жеља, да би се оваква конференција одржала и при свршотку године у Бихаћу, евентуално у Сарајеву, дан прије скуштине Главног Одбора Гајрета. По овоме je расправљаио о рјешавању молби код Главног Одбора Гајрета за интернате, због незадовољства појединих интересената no области, али je no овоме ријешено, да треба сваки одбор и повјереништво, na и појединац, своја тражења код Главног Одбора Гајрета базирати својим досадањим радом и успјехом за Гајрет. При завршетку je закључено, да се записник поднесе Главном Одбору na знање с молбом, да га оштампа у листу» Гајрет«, a затим достави свима одборима и повјереннцима бихаћке области, ради знања и равнања у будућем раду. Закључено и потписано. Перовођа: Предсједник: Сулејман Реџић в. р. Фејзулах Чавкић в. р. з ак азал и ЗИМСКУ ГА/РЕТОВУ ЗАБАВУ? 326 �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n tra la : S a ra je v o Sjedište D ire k c ije : B e o g ra d F ilija le : B rč k o I Novi-Sad Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ** Med. Univ. ** im ft. specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9^-12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne вооохадооооооооооеоееe Š T A M P A R IJA E O S iM S H O POŠTA KLIŠARNICA RASTRIRNICA I zrađuj e: raznovrsne bankovne, trgovačke 1 indu­ strijske tiskanice u bojam a k a o : dionice, uložne knjižice, čekove, diplom e i t d., te ra zn a stručna djela, kalendare i ostala izra d n ja solidno, b rzo 1 p o um jerenoj cijeni V la stita knjigovežnica izrađuje sve vrste trgo va čkih k n jig a i protokola i sve u tu struku spadajuće poslove S V A K I M U S L IM A N T R E B A O A K U P U JE SAM O GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvalitetom nadmaSuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a j r e t " Narudžbo: * Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 - TELEFON BR. 27 KNJIGOVEŽNICA — STEREOTIPIJA S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �B an ka G a jre t d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*' Rezerve Din 2,000.000'B a n ka se b a v i svim u b an kovnu struku spadaJućim poslovima. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Z a vod je također i pupila rno siguran. O sniva, organizuje i ru kov odi kreditne i p rivredne ustanove. O sniva i podupire razne kulturne i hum anitarne ustanove, Bosanska In d u s tr lja ln a i j Trp a č k a Banko d. O d Č iste d o b it i d a je 6% K u lt u r n o m P ro s v fe t n o m d r u š t v u „ G a j r e t ” . i ' . . , . . . . . S ve doznake u dom ovini i inostranstva ob avlja B a n k a G ajret najbrže i najkulantnlje. U lo ške ukam aćuje n ajpo vo ljnije i isplaćuje iste u sva k o doba Dr. Omer Bahtijarević d .j Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 r dugogodišnji liječnik Orž. Bolnice, operater 1 spe­ Polpuno uplaćena dionička glavnica [ D i n 20,000.000*— cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlrurškog odelenla Državne Bolnice Rezervni fond J D i n v 7,500*000*Prima u 1o š k e na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, f inansira industrijska i trgovačka poduzeća Ordinira od 1-3 poslije podne Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split u Aleksandrovoj ulici br. 45 Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 *- Dinara Ili 11У Ш В 11111111111!11111111Ш1111111111111111ШШ1111111111111111Ш 1111111111111111Ц|1Ш11111Н11 općine grada Sarajeva tfA W A W A W A \9 Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A J L A G A .O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a4eaaa063bcc62888124fc7c0cccc24c.pdf 476e148c0a9b10c17578767de37a9e6f PDF Text Text ЛИСТ ЗД П О Д Л О ТГЈЈА З А К УЛ ТУРН С И tK « IW K K ft Т№ ДИЗА№ & МУСЛИМАНА С А Д Р Ж A Ј: '\редниш тво: Социална свест — ослонац Гајрета. Омвр М. Ибровић: Нешто о вјерској настави муслимана у Санџаку Дервиш М. Коркут: Иолам и алкохол Кгсим X. Гујић: Саде Садиковић и лијечење љековитим биљем Џевад Сулејманпашић: Г. Шћепан Грђић о Гајрету Џевад Сулејманпашић: »Напори Босне и Херцеговине за ослобођеље и уједињење Ф ел зто н Легенде о Саламоновој мудрости, превео X. Леви Г а јр ет о в гл асн и к И з У редн иш тва 1. НОВЕМБРА САРАЈЕВО 1929. У р еђ у Је: Х а м з в Х у м о БРОЈ 21. �> > v>>- Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цева му je ea нашу Отаџбнну 100 динара на годиву, a за све остале земље преко границе 200 дипара. 'Бапи добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Појединн број стоји 5 динара. Директор Х а м и д К у н и +s Уредник Х ам за Хумо Власник друштво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамаа Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта1 одговара Јосип Енгл. �T J^ JV tr Социална свесш - ослонац Гајрета Свака национална заједница данас тежи што јачем разаоју ооциалне свести у својим редовима. 0 тому нам сведоче разно корпорације и удружења код дивилизованих народа Европе, као на пр. удруживања на свим гранама привредног и културног живота, као и удружења ошлте хуманс делатности. Снага и резултати ових удружења у толикој су мери дошли до изражаја код ових народа да су њихови екслоненти постали одлучујући фактори чак и у вођењ.у главних државних послова. A >то' je моралјо да резултира из тог разлога идго су сви слојеви ових народа увиђали постеиено да се интереси оваквих удружењ^, поклаиају с‘ интересима државе. Чак и пзвесне политиФсеЛђодеће партије у нарламентима (Оједињено Америчке Државе: д крати представници индустриских удружења, републиканци предотаганлци .новчаних удруживања) основане су и црне своју снагугиз принципа удруживања. ' Овај приндип поче^ je да осваја терен и код нас, јер се увидело да се само удруженим снагама можо да одржи економска ""светска конкурендија нашим сопственим домаћим производима. Пошто смо ми агрикултурна земља и агошто су наш главни извозни артикл житарице, то, се само no себи раз.умевало да се морало да прист.упи у првом реду организовању удружпвања нафодних, снага на том економском подручју. Задо je осДована^државном инидијативом и уз учествовпде државшц, и приватних најјчих новчаних институција »ПрДвилегована Аграна Банка« (ПАБ). Овој je банци сврха да даје сваков1рсне јефтште зајмове за земљорадничке задруге и на тај начин омотући да што јефтиније може сељак да продуцира житарице. Од ове велике банке муслимани ће се најмање окориотити баш из тог разлога што у њих уопште не постоје земљорадничко задруге и игго су сви покушаји око њихових оснивања оста,тш само неуспели експерименти. Овоме разлог лежи, у з нижи културни ступањ углавпом у помањкању социалне свести. Овде се од,мах набацујо шггање само од себе, да ли je за м.услимане боље да наставе и надаље ća јаловим покушај1Има овакиих удруживања на досадањој верској основи, или да се прикључе у fTHM акцијам1а својој иноверној браћи. Оврха овог чланка није да то питање решава у танчине дефинитивно и докумонтовано али, изгледа, да већ због тог пгго ови покуша.ји нису успели на верској бази да би ое требало да покуша у заједници са иноверном браћом. Ово je питање од врло велике важности, na би »Гајрет« веома веселило кад би му посвети.ли више пажње онп који су no свом звањ у упућенији и позванији д а поведу дискусију no OBoj ствари. Како горе поменусмо да je, уз помањкање социалног смиола, као главног ра-злога заосталости муслимана на пољу удруживања, и њихов нижи културни'1шво један такође веома важан разлог. из тог сдеди#да je .првенствена нужда удруживање у оврху подизања њиховог к.ултурног нивоа. Ha нашу срећу, међу нама већ постоји једно овакво јако удруж^ве, a то je Гајрет. Досадањи апели Гајрета на нарад" да га потпомаже, базирани су углавном на истицању нужде да се створи што већи кадар интелигенције уотппте- Данас, овим чланком, хтели бисмо Јда докажемо важност потпомагања Тајр^ра тиме што се потпомагаљем Гајрета истовремено будп и совдална свест у нашим редовима. Иако je познато да je Ислам једна од најсоциалнијих вера, ова овест je управо ето код нас готово никаква. Могли би да се питамо: na тумачи ли се исправпо нашим муслиманима ова најлепша ‘одлика, Ислама? Ако се ne тумачи на ком лежи кривица, или ако се исправно тумачи запгго опет манжа та свест? И то je питање којим би требала озбиљно да се позабави наша компетентнија улема, јер: »Хајрун-наси мен јенфеун-насе« (Најкориснији je onaj који помажл своје ближње). A наша je дужност да ту потребу буђења содиалне свести доказујемо другим аргументима, о којима je напред већ било говора. Осим ове горе излагане и у целом свету јасно уочсне вредности удруживања народних снага, чини нам се да je још важнија, морални добитак који ово удруживање доноси собом. Имај.ући у вид.у да je поратно стање свгах народа у погледу моралних квалитета знатно ослабило, с тим се више намеће потреба учвршћиваља ове свести, a тим уједно и обнављања моралних квалитета. Човек удруж.ујући свој рад са радом заједнице, ослобођава се све више пндивидуалних, егоистичних циљева и поставља свом раду диљеве ошптег напретка заједнице. Зато, из оваког рада човек no природи ствари, јер чини свом ближњем добро, мора и сам постати морално бољи. За овај рад заједница награђује појединца и у материјалном погледу, пружајуНи му сва најбоља и најјофтинија средства за усавршавање свог знања и побољгаања економске стране живота. Она га упућује на најбоље ме тоде рада и материјална стицаља. Потто рад Гајрета иде и у овом правцу, т. ј. у правцу буђења содиалне свести, потреба његова потпомагања постаје још уочљивија. Зато, и овом приликом апел.ујемо на пријатеље Гајрета да приону пгго преданше у раду за Гјрет. — Уредништво 327 �Омер М. Ибровић Нешшо о вјерској насшави муслимана у Санџаку Већ се пуни и једанаеста година од Ослобођења и Уједињења нашег народа и сви крајеви Ha­ rne Отаџбине гдје су насељени муслимани, бар у којем било погледу, корачили су у напредак и бар колико толгасо о њима je иоведено рачуна, било од стране Државе, било иницијативом самоуправних тијела или појединаца и т. д. Једини су, чиними će, муслимани у Санџаку (a оообито у округу рашком) који су, изгледа, препуштени неумољивој судбини и који су заостали не само иза суграђана других вјера, већ у највећој мјери и иза осталих муслимана у цијелој нашој Држави, и то како културно тако и економски, a у погледу вјерског образовања, без претеривања, може се pehtf: да из дана у дан с©е горе и горе срљају у све^већи лонор и пропаст, тако да je дошло до једног -вебма жалосног стања које се неда лако бтпдеати. Како je познато, бановцне које об.ухватају територију Босне gj, Херцеговине, одавно имаду своју вјерску почетну наставу на с-рпском језику, те тако муслимани у том дијелу наше Отаџбине,^ахваљујући иницијативи својик вјереклх ггрвака, обдазује и просвјећује ссжој^ младсж свим почетним и потребним вјероким знањем на сопственом језику. A муслиманима у Јужној СрбЦјјиг^ а д и м а je основна вјерска настава дазвољсна према њиховом материњем језигЈу, турски или арнаутски, они соби почетне уџбенике п књиге набављају са стране. Међутим ми у Салџаку још ш како немамот, једног сређеног програма ^а муслиманоку вјеронауку, нити имамо зато потреблих уџбеника. У основним школама постављају се такозвани вјероучитељи који предају no извјбсни број часова недељно, али ово њихово предавање у великој већш ж и са малим изнимкама, састоји се: из усменог набрајања тридесет и три шарта из некадање турске и.ли арапске почетне вјсронауке. Када сретнете једног дјечака из I. разреда које основне ипсоле, ла га упитате иешто о Исламу и о вјери, он ће вам само одговорити: »Ми учимо исламске птртове, и то ће ти, механнчки, напамет, избројити; срет- немо ли опст једног дјечака из IV. разреда, он ће вам то исто моћи да понови, a више ни ријечи. Ako случајно захтјевате да вам тај ђаж каже нешто 0 Мухамсду (a. с.) и његову посланству и т. д„ он he вао само гледати. Ако захгјевате да вам нешто из Кур’ана проучи, он ho знати 3— 4 кратке суре на памет, и то"сдсшм кривудаво и погрешно. 0 Тарихи Иеламу и ахлаку неће имати ни појма. Али кад се узме у обзир да већина ових вјероучитеља и нису ни бивали какви ранији наставници, нити имају појма о вјерској настави и своме задатку (част изузетцима), већ су многи у своје вријеме помоћу разних препорука и партијских Удидаја били постављани на тако, за муслиманску -младеж, важне положаје — онда je лако разумјети коли^у и какву штету трпи Исламијет због тога. ^Сибијан мектеба скоро у ошпте немамо, a и оно што их je, оообито no селима, они личе на горњу наставу поменутих вјероучитеља; имаде мјеста гјде се учи »бир ноКта« и »отара хеџа«. Надзора на вјеронауку нема ни од кога, јер je већина школа у које за ових једанаест година нико не дође да обиђе вјерску наставу и лрегледа рад наставш ка и напредак учелика у том погледуИзгледа ми да ће код нас ово стаље потрајати ове дотле док не буде у Санџаку уведен програм наставе на српском језику, који no неки мало ученији вјероучитељи no касабама већ сами обрађују. или док не буде уведен спсцијално за Салџак »Програм за муслиманску почетну наставу у основним школама и сибијан мектебима« који би одговарао пуној потрсби нас мусллмана и наше вјере, a био би заснован у духу времена. Ja сматрам да би за ово у првом реду Гајрет требао да даде иницијативу, да се постара na да лредузме што брже мјере no овом случају, да би нам се ов&мо у забаченом и запуштеном Санџаву ова тако важна ствар што пре ријешила и да би нам се нашој младежи, бар у дванаестом часу, обиљежио правац којим ће се кретати, a нс да лута као муха без главе и још за извјосно вријемс да заборави и исповиједаљо исламске вјере. Je č m e л и з а к а з а л и ЗИМСКУ ГА/РЕТОВУ ЗАБАВУ? 328 �Derviš M. Korkut Islam i alkohol Islam apsolutno .zabranjuje pijenje alkohola je činjenica tim uočljivija, kad se uzme u obzir, da uopće i u svim slučajevima osim dva, koji imaju ka­ ima veoma malo drugih slučajeva, u kojima roditelji rakter neizbježne nevolje (vis maior), a to su: 1. kad i rođaci imaju mogućnost da se opru udaji svoje kćeri čovjeku, koji nema ničega drugoga da pije osim kojeg odnosno rodice i da osporavaju valjanost njezina opojnog pića, prijeti opasnost da umre od žeđi, do­ braka, jer po islamskim propisima odrasla ženska zvoljeno mu je, da se njim osvježi, ali samo u veoma može slobodno raspolagati svojom osobom i svojim ograničenoj količini, koliko je neophodno potrebno, pokretnim i nepokretnim imanjem. da ne skapa; 2. može se uzeti malo alkohola k a o Alkoholna pića — kao i svinje — ne smatraju se l i j e k , ali jedino ako ga iskusan liječnik musliman kao predmet vlasništva ili pravovaljane trgovine za propiše. muslimane, te oni ne samo što ih ne mogu upotreb­ Da se može shvatiti žestina, s kojom Islam na­ ljavati za svoju opskrbu, nego nemaju prava ni da ih stoji da iskorijeni alkoholizam, dovoljno je načiniti proizvode odnosno goje, ni da ih kupuju, ni prodaju jedno vrlo karakteristično uipoređenje: islamski prin­ ni prevažaju, a to je sve doslovno propisao Muhamed. cipi ne dopuštaju nikakva nasrtaja na čiju bilo Stoga musliman, koji pretrpi štetu prouzročenu za­ savjest, ostavljaju svakom apsolutnu slobodu, da ispo­ pljenom, otuđivanjem, kupnjom ili kojom bilo tran­ vijeda koje hoće principe, ali muslimansko pravo sakcijom alkohola, ne može tražiti ni od koga nika­ predviđa ipak tjelesnu kaznu za muslimana alkoho­ kve naknade ni odštete, makar se radi i o golemim ličara, j e r n e s m a t r a a l k o h o l i z a m z a p r i ­ sumama. Naprotiv, ako musliman nanese kakvu štetu v a t n u stvar. zalihama alkohola, koje su svojina kojeg nemusliIslamsko pravo poznaje, izuzevši smrtnu kaznu mana, dužan je potpuno namiriti štetu, koju je nanio. za umorstvo ili ubojstvo, samo četiri vrste tjelesne Među muslimanskim se narodima alkohol naziva kazne, i to za blud, p i j a n s f (• o, krađu i kleve­ tiamedovim riječima »umm-ul-habais« (majka tanje poštenih žena. Ali dok je primjena kazni To je posve taono i dokazano iskustvom i krivce radi ostalih triju zločina oteščana kompil Historijom tih naroda. Opojna su pića igrala zlokobnu vanim sudbenim postupkom i vezana za naročite ulogu u prošlosti tih zajednica. Propadanje arapskog uslove, nije to slučaj koJ osude alkoholičara, kojemu carstva u Bagdadu započelo je alkoholnim razvratom se sudi kratkim putem, gotovo sumarno; jednostavno prijestolnice, a dekadenciji Arapa u Španiji prethodio priznanje okrivljenika, ili svjedočenje dvojice oče­ je izum rakije (koju je slučajno iznašao jedan alkividaca potpuno je dovoljno, da se pijanica o s u d i mista), te je to piće, koje su nazvali »vodom života« n a b i č e v a n j e (80 udara bičem bez uzlova za (»aqua vitae«), postalo ne samo vodom smrti za slobodna čovjeka, a 40 za roba). Ov^ se kazna pri­ Arape španskog poluotoka, nego i napast za čitavo mjenjuje, pošto s e osuđenik otrijezni i to samo na čovječanstvo. Žestoka pića su do kraja uništila muslimane, kad se zateku ili budu uhapšeni pijani arapsko stanovništvo u Španiji, koje je već prije bilo od kojeg mu drago prevrelog ili žeženog pića ili kad načeto zarazom sve većeg i većeg pijenja vina. Ka­ popiju makar samo kap vina; u potonjem slučaju lifa Hakim II., koji je bio veoma pametan i visoko samo uz uslov, da zaudaraju vinom u času, kad budu obrazovan čovjek, bijaše predvidio katastrofu, koja uhapšeni. Ova je kazna izvršavana sa najvećom stro- je prjetila njegovoj državi radi uživanja vina, pa je gošću i bez ikakvai obzira prema društvenom polo­ stoga naredio, da se iskrče tri četvrtine svih vino­ žaju krivaca. grada u Španiji. Ova je stroga odredba učinila Po islamskom pravu ne važi pred sudom svjedo­ ogromnu uslugu njegovu narodu i odgodila mu pro­ čanstvo čovjeka, koji je kažnjen radi pijanstva, ili za past sve do pronalaska rakije, koja je veoma brzo kojeg se jednostavno zna, da je pio alkohol. uništila jednu od najviših civilizacija. Isto se tako pijanstvo ne može nikad smatrati za Slabljenje Osmanlijskog Carstva bila je posljedica olakšavajuću okolnost, pa čak ni onda, kad je ono rušenja moralne i vojničke discipline među janičardirektan uzrok kakvu zločinu ili prekršaju, koje skim četama. Janičari su malo po malo uvođeni u počini dotada neporočan čovjek. nazovi-muslimansku bektakšijskku sektu, koja ima Bliži rođaci djevojke ili, udovice od oca trezve­ njaka imaju pravo zatražiti, d'a se ona rastavi od muža alkoholičara, za kojeg se udala drage volje. U tom je slučaju šerijatski sud dužan poništiti taj brak, jer se takav muž smatra nedostojnim takve žene. Ova više značaj tajnog udruženja nego vjerski, i koja smatra da je dozvoljeno piti alkohol, ali na pr. za­ branjuje jesti zečije meso. Jedan derviš od te sekte rodom iž Vučifma, ubio je najslavnijeg velikog vezira osmanlijskog, Mehmed-pašu Sokolovića, jer je taj 329 �veliki državnik strogo i uspješno suzbijao alkoho­ lizam. Čak i dan danji se osjećaju posljedice pa­ metnog i dalekovidnog djelovanja toga genijalnog čo­ vjeka: muslimani Bosne i Hercegovine, Sandžaka i Gege (Sjeverni Arbanasi), među kojima je Sokolović spriječio širenje bektašijske nauke, ostali su sunnije (pravovjerni muslimani), pa prema tome i protivnici alkoholizma. Međutim su Južni Arbanasi (Toske), koji su većinom pristupili bektašijskoj sekti, alkoho­ ličari i slabiji tjelesno i moralno. Druge dvije nazovi-muslimanske sekte, koje su srodne s bektašijstvom, Kyzyl-baši (»Crvenoglavci«) u Anatoliji i Jezidije (obožavaoci Satane), među Dru­ zima u Siriji, imaju kao značajna svojstva alkoho­ lizam i pomanjkanje moralnih osobina. Radi toga u turskom jeziku naziv Kyzyl-baš znači također i »kr­ vožedan i bez morala čovjek«, a riječ »Diirzik (Druz) označuje bezbožnika i bezdušnika. Srećom, sve su te sekte u opadanju. U Turskoj su bogate bektašijske sekte, koje su bile rasadišta rafiniranog alkoholizma i ognjišta odurnog razvrata, zatvorene od strane ^republikanskih vlasti, a zadužbine (vakufi) im zaplijenjene u korist državnog erara. Članovi ostalih mufelintanskih »tarikata« -{ро^ božnih bratstava) svi su od reda nepomirljivi pro­ tivnici alkohola. Neka od fjn bratstava na pr. senusije u Sjevernoj Africi, ten žk šibendije u balkanskim zem­ ljama, Anatoliji, a osobito oni u Kavkazu, ne samo što sami ne piju n^go su i vrlo aktivni u trezvenjačkoj propagandi. Što se tiče poštivanja vjerske odredbe o zabrani opojnih pića, može se bez pretjerivanja reći, da su se nekad gotovo svi pridržavali i da je tako u neku ruku i sad u svima muslimanskim zemljama osim krajeva u kojima stanuju bektašije i njihove prišipetlje kyzylbaši i Jezidije. Međutim ovo što je malo prije rečeno, ne važi za veće gradove, (pristaništa) i rudarske ili industrijske predjele, gdje s e mnogo osjeća upliv evropske civilizacije, naročito u nega­ tivnom smislu. Veoma zgodna i srećna okolnost je to, što musli­ manski porodični život nije zaražen alkoholom. Pošto se on smatra kao nešto nečisto (pogano), ne m eće sti na sto, pa s e ponajčešće uopće i ne unosi u kuću. Muškarci, koji su navikli piti opojna pića, piju »akšamluk« izvan svoje kuće, a ženski članovi po­ rodice, naročito djeca, gotovo nikad i ne vide tih pića. Muslimansko stanovništvo sa sela, gotovo sve je trezveno, čak i u krajevima gdje je vinogradarstvo i voćarstvo veoma razvijeno. Pošto Islam zabranjuje proizvodnju i prodaju alkohola, muslimani se vrlo ri­ jetko odaju tim poslovima, a preziru i bojkotuju one svoje istovjem ike, koji to ipak čine. Odvratnost muslimana prema alkoholnoj proiz­ vodnji ne samo što ih nije smetala u gajenju voćaka i vinove loze, nego ih je šta više nagnala na odabiranje (selekciju) toga drveća, da bi se dobile vrste koje su zgodne za jelo u svježem stanju, za proizvodnju pek­ meza i slatka (reoelja), za sušenje i druge načine konzerviranja. Baš muslimanski krajevi proizvode divne vrste grožđa za jelo, kao na pr. »čauš« i »jaipvndžak« u okolini Carigrada, te suho grožđe (rezaćijb) među kojima »čekirdeksiz« (bez koštica) iz okoline Smirne, kao i suhe smokve iz toga kraja, uživaju najbolji glas po cijelome svijetu. U muslimanskim zemljama ima cijelih porodica, čiji ni jedan živi član ne pije i čiji su svi starenici, otkad su prešli na Isliam, bili trezvenjaci. Posve je prirodno da su se djeca, koja potječu iz tih familija, rađala bez nasljednog opterećenja a’koholičarskog i da imaju urođenu odvratnost prema opojnim pićima. Muslimani sviju narodnosti unaprijed su skloni potpunoj zabrani alkohola, koju ne smatraju kao za­ diranje u ličnu slobodu pojedinaca. Među njima nema ljudi, koji bi principijelno bili za održanje »mokrog režima«. Muslimani su od svog djetinjstva odgojeni u duhu trezvenosti, jer i vjerske starješine i društvena sredina kod njih djeluje u tom pravcu, osobito uz ramazan (mjesec posta). Kroz taj mjesec se i najokorjeliji pijanice bar privremeno prođu alkohola, a mnogi od njih postaju trezvenjaci za uvijek. »Novi Život«. Jesam li se, u korist Gajreta, osigurao kod osiguravajućeg društva „Dunav”? 330 �Kasim H. Gujić Sade Sadikoyić i liječenje ljekovitim biljem Sugestivno liječenje Mi možemo nametnuti svoje misli drugima a mo­ žemo i sebi. Prema tome sugestija može da dođe od drugoga, ili od nas samih. Svakome je poznato da mnogim uvjeravanjem i neprestanim tvrđenjem mo­ žemo zdrava čovjeka učiniti bolesnim. A poznato je i to da čovjek sam sebi može sugerisati da ima neku bolest, koje on uistinu nema i od toga utvaranja on faktično dobije bolest. Prvi slučaj je sugestija, a drugi autosugestija. U pojedinim vremenskim etapama javljaju se mnogi ljudi, koji su postizavali velike uspjehe. U naj­ starijim vremenima malo su liječnici vodili računa, malo su se bavili proučavanjem sugestivnog liječenja. U novije doba obratila s e veća pažnja sugestiji i ta pažnja pokazala je dobre uspjehe. Već u 18. stoljeću ženevski liječnik Theodor Trouchin — za kojega Volter kaže da poznaje dušu čovjekovu i da je velik čovjek — pisao je jednoj uglednoj gospođi: »Više me plaši vaše utvaramje, nego vaša bolest; radi svojih utvaranja izvrgnuti ste opasnosti da vas izrabe oni kojila je to u prilog«. Zbog toga ga njegovi drugovi i kolege nisu trpili, pa su ga nazivali sljeparom. Bilo je još mnogo i drugih liječnika, koji su svoje pacijente liječili utičući na njihovu psihu. Naročito je vrijedno spomenuti francuskog liječnika Dr. Coue-a. On je napisao i jedno djelo te -vrste: »Samoliječenje pomoću svjesne autosugestije«. Pojave sugestije i autosugestije davno su bile po­ znate, ali nije bilo čovjeka, koji ih je ispitao i naučno dokazao njihovu moć i uspjeh u medicini. Dr. Coue je liječnik i naučnik, koji je sveo sve ^oj^Ve i po­ stupke liječenja pomoću sugestije i autosugestije u jedan sustav. On kaže: »Bez izuzetka skoro može se ukloniti svaka bolest uticajem autosugestije«. Dalje je utvrdio, da svake bolesti ne nestaje u svakom slu­ čaju, nego samo da je može nestati, a to je, dakle, ve­ lika razlika. Vidjeli smo da je nauka utvrdila kao apsolutnu istinu da je sugestija, odnosno autosugestija, jedan vrlo važan faktor u ljekarstvu, o kojem se treba i mora voditi računa, ako se hoće da moderna medi­ cina kao nauka sadašnjosti i budućnosti postigne ve­ like uspjehe i požanje plodove svog rada. I Sade mnogo na bolesnike djeluje sugestivno. Sade mnoge bolesti — kažu bolesnici — kao da pr­ stom pogađa. Mnogim bolesnicima Sade ustanovi diagnozu bez ikakvog prethodnog ispitivanjau Zbog toga narod ima neograničeno povjerenje u nj, narod mu vjeruje, njegove oci uprte su u nj i od njega čeka pomoći. I Sade ozbiljan, sa uglađenom finoćom, prilazi prijateljski svakom bolesniku, puls mu mjeri, pregleda ga, raspituje ga, ustanovi mu dijagnozu i dade mu savjet. Ta moć Sadina liječenja obuzela je sve slojeve naroda, kako našeg tako i stranog, jer je ona utirala, kao tajanstvena moć, put svakoj bolesti. U njegove so savjete vjeruje, narod se striktno drži njih i u svemu postupa po istim. Ti njegovi savjeti smatraju se kao sveti: Njegovi savjeti i lijekovi imaju moćnu, upravo božanstvenu snagu. To nepokolebivo i neograničeno povjerenje u njega i njegovu moć liječenja i uspjeh njegovih savjeta učinili su ga popularnim. Dakle, Sado mnogo sugestivno utječe na bolesnike, a moć sugestije i uspieh iste u liječenju i nauka je potvrdila. Sugestija je glavno oruđe pomoću kojega ovaj odlični narodni ljekar osvaja srca onih koji trebaju zdravlja, a rijetki su ljudi koji pomoću nje postizavaju ovake kolosalne uspjehe. Liječenje ljekovitim biljem Ztia.se da je čovjek od najstarijih vremena, kad je živio i najprimitivnijim životom, jedino mogao naći u 'prirodi spasa svojoj bolesti, čovjek je još od tada upotrebljavao biljku kao sigurno sredstvo protiv svim bolestima. Čovjek se uvjerio u moć liječenja pomoću ljekovitog bilja, stekao je sv e veće i veće iskustvo, pa i danas vidimo ljude koji jedino nalaze spasa u biljci. Svagdašnjim iskustvom čovjek je pronalazio razne trave, korijenje, sjemenje, sokove, koje je on privijao na rane ili jeo sa hranom i tako se spasio velikih bolova. Zbog toga je u razna vremena manje ili više u liječenju, kako narodnom tako i medicin­ skom, biljka igrala glavnu ulogu. Uzmimo za primjer dva lijeka: kinin i herbin. Kinin je lijek protiv groz­ nice, to je bijeli prašak, koji se dobiva iz kore biljke kininovca. Isto tako je i herbin lijek sastavljen od najljekovitijih biljaka hercegovačkih. U današnjem ljekarstvu velik postotak lijekova spravljen je iz lje­ kovitih biljevnih sastojaka* A farmacija i jeste veza kemije i medicine sa ostalim prirodnim naukama, na­ ročito botanikom. Prema tome najjače sredstvo, kojim raspolaže medicina jeste ljekovito bilje. Uporedo sa napretkom prirodnih znanosti upo­ znala se i važnost ljekovitog bilja u ljekarstvu. Zbog toga se je počela obraćati u svim naprednim zemlja­ ma velika pažnja sakupljanju ljekovitih biljaka. P ri­ mjerice u Madžarskoj, Njemačkoj, Francuskoj i Ita­ liji tom granom narodne privrede svijet se mnogo bavi i u tu svrhu priređene su mnoge izložbe koje su postigle velike uspjehe, te je to racionalno sabi­ ranje bilja donijelo narodu i državi mngo koristi. 331 �U našoj državi, naročito u Bosni i Hercegovini, koja preobiluje sa ljekovitim biljem, nije se do skona na sakupljanju ljekovitog bilja ništa radilo, te su iste vrlo slabo eksploatirane. A u današnjim teškim vre­ menima, novčanim krizama i kraj nestašice rada, mno­ gima bi rad oko sakupljanje ljekovitog bilja bio lijep izvor zarade. Ali u posljednje vrijeme mnogi se i kod nas bave sakupljanjem ljekovitog bilja. U tu svrhu po­ stoje i mnoge trgovine, koje isključivo kupuju i pro­ daju ljekovito bilje. Sade Sadiković več 30 godina proučaje dejstvo ljekovitog bilja, taj njegov dugo­ godišnji rad povećao je njegovo iskustvo, te se smatra pravim stručnjakom u poznavanju dejstva ljekovitog bilja. Najvažnije ljekovito bilje, koje Sade bolesnicima preiporučava, jesu većinom ispitane i isprobane biljke i od mnogih drugih Ijekara i naučnika. Sve te trave dobro su poznate našim najširim narodnim slojevima. Naznačićemo ih nekoliko: Bijeli sljez, lipov cvijet, zova, bokvica, kopriva, suncokret, smreka, kadulja, pelin, pitoma .metvica, kamilica, ružmarin i dr. A osim ljekoviteh biljaka mnogo bolesnicima preporučava mlado maslo, med i maslinov zejtin. Lijekovi iz ljekovitih biljaka dobiju se iz korjena cvijeta, ploda, kore i soka. Iz tih dijelova biljke spremaju se lijekovi. Lijekovi spremljeni iz ljeko­ vitog bilja upotrebljavaju se na. razne načine. Neki se lijekovi upotrebljavaju kao čaj, neki kao prašak, a neki kao melem i oblog na bolesne i ranjave di­ jelove tijela. Lijekovi spremljeni iz ljekovitog bilja su svježi, imaju potpunu snagu i svrsi potpuno udovoljuju. Elem, bilo kako bilo, Sadini recepti, njegovi besplatni savjeti mogu bolesnicima samo da po­ mognu, ali nikako da i škode. A da Sade uspijeva u svom radu za dokaz mogu da posluže hiljade i hiljade zahvalnica. Џевад Сулејманпашик Г. Шћеиан Грђић о Гајрешу У књизи »Hanoprf’ BSbcne и Херцсговине«, о којој се овде на другом месту оггширно говори, обрадио je г. Шћепан Г^рђић »Просветне бодбе« и ту написао о ГајреТу лар страница које садрже неколико кругЛшх нетачнссти и одају велпке недо“ статке. Ради в^жности књшје и ради репутације имена г. Грђића, потребно je на то јавно реаговати. Ономе што г. Грђић говори о Гајрету пре рата немам пгга нарочитога ттриговорити, али оне цигле две странице које садржечпрш;аз Гајрета после paта, писане су тако да ,се човек у чуду мора питати каквог je стварног разлога могао имати г. Грђић за онаква наслућивања о Гајрету, јер љегове тврдње могу да почивају заиста само на наслућивањима пошто своје податке није могао дрпети из разних публикација Гајретових, које je, без сумње, имао при руци. Г. Грђић се напреже да утврди ово двоје: прво, да Гајрет после Ослобођења има оамо шестину своје предратне распрострањености у народу, ћ друго, да он своје приходс има да. захвали у главном помоћи државе. Г. Грђић, кога ja нарочито ценим као математичара, није нима.ло математски пов\жао те своје закључке. Он je најпре израч.унао да je првход Гајретов од чланарина у предратно доба сачињавао 26 % свих Гајретовкх гтвихода и затим je израчунао да je та ставка, прихода после рата до године 1927./28. износила 4,29%. те из тога повут;ло једноставно али сасвим неоправдано закључак о шест иута маљој распростран.ености Гајрета у народу. Превидсо je, дакле, ј(‘Дну сасвим уочљиву околност, која му je. била близу на дохвату и која се мора такође узети у рачун, 332 кад се хоће да ш рачуна омер растфострањености Гајретове пре и после рата. Нису, наиме, само чланарине Roje je Гајрет примао из народа; ту имају још и приходи од забага, теферича, дарова и прилога. Промено тих прихода су такођо уско везане са променама распрострањсности друштвено у народу„ Чије „ иромене, _ члаиарина ж. или осталих _____прихо, ...... Да из народа, вшпе одражавају и промене распростраљености у народу, то се не може ни из чега тачно видети. Тек толико бих смео устврдити да су чланарине про рата одражавале ту распрострањеност боље, јер je народ тада био богатији и живео много сталоженије, рачунскијо и промишљеније, те je зато могао да лакше одваја јодну стаану месечну своту. После рата су приходи од забава. теферича и дарова који боље одражатају ту распрострањеност, јер je наоод с.иромашнији те му се морај.у приређивати нарсчите прилике да запане у расположење — a сви се народи после рата радо и много забављају — na да, тако рећи, забора.ви на своје сиромапттво и отргне од свог залогаја повећи комад једном у години. Зато, приближно тачна слика промене распростраљености може се добити само из промено зброја. пелокупних прихода. из навола. Али ни та.ко добивена слика .не мора бити много тачна. јер у једном периоду времена може народ да буде несразмерно (више сиромашнији него у другом, те би се, дакле, могло десити да баш у томе сиромашнијем периоду који je донео мање ирихода ипак расиростраљеност друштва у народу буде већа nero у опоме богатијем који je домео вишо ирихода. �Да je, међутим, г. Грђић упоредио но годинама св(! дриходе Гајретове из народа послс рата са оним нро рата и онда омер њихов упоредио са тим омером ма којег другог културно-просветног друштва у границама бивше Босне и Херцеговине, нашао би да je Г а ј р е т у б р з и н и с в о г а ш и р е њ а после рата далеко и зм а к а о испред с в и х т и х д р у ш т а в а . Још кад се имају на уму све OHfi специалне потешкоће које ji> Гајрет имао у самоме народу да савлађује a које код других друштава нису уопште постојале, онда би се брзина њогова ширења морала узимати у рачун још већом мером него што стварно јест. Жао ми je што г. Грђић у своја прорачунавања нијо узео и годину 1928./29. Он je то могао учинити, јер je н>егов чланак писан у августу 1929., a биланса Гајретова за ту годину јо штампана у почетку јула. Из те билансе би видео да je чланарина износила Дин. 214.980.— док je у години 1927./2S. била само Дин. 85-639— a у ранијим годинама још мања. Ту je могао прорачунати да се и онај његов процен-ат од 4,29%- удвостручио у прошлој годшги. Осим упоређивањем целокупних прихода из народа, који, како р е к о х ^ е морају битц тачна слика распрострањености друштва, ;*iory се промене распрострањености донекле видети и у оснивању месних одбора и повереника. Д а'се г. гСрђић интересовао, могао je дознатиЛ а Je у послодн.е две годино основано 50 но&лх месних одбора, од којшГ око 30 н а с е л у , и именовано 70 повереника, од којих такође половина fra с е л у . Да пређем на другу крив^у учиаену Гајрету од стране г. Грђића. О н к a ж е д а Г а ј р е т сво* j e в е л и к е п р и х о д е и м a , да з а х в а л и у г л a в н о м п о м о h и д р ж a в е. -To »у главном« значи да државна помоћ премашује све друге приходе заједно. У ствари државна помоћ Гајрету, Uviđajući đa danomice iskrsavaju razna pitanja, koja duboko zasecaju u život nas muslimana, a koja traže neophodna skora rešavanja, uredništvo je »Gajreta« odlučilo da tim pitanjima posveti što više paž­ nje. U tu svrhu, stvorena je odluka da se list popunja u što većoj meri ovim aktuelnim pitanjima, pa će ubuduće »Gajret« po mogućnosti posvećivati svoje у свим њеним облицима, од Ослобођења до год. 1928./29., сачињава само један мали део свих Гајретових прихода. Међутим, није сам Гајрет који je добивао помоћи од државе, него има још друштава о којима г. Грђић много опширније и детаљније говори a која су примала такође, у разним облицима, исте државне a можда и веће помоћи, па г. Грђић ипак ту није нашао за-потребно чак ни да их споменеИснрављајући ту кривду г. Грђића, сматрам потребним нагласити да ja тим свођењем Грђићеве државно помоћИ' Гајрету на њену праву мсру, не бих хтио нипошто да изазовем код читаоца мишљење да ja можда сматрам државну помоћ као нешто понижавајуће. Камо cpehe, да се Грђићево слугње испупе* Гајрет има да сматра државну помоћ као знак разумевања преких националних потреба од стране* оних који je дају. Држава, дајући Гајрету, даје себи! Па не само држава, него и сви они Ттацконално свесни људи који би могли помоћи Гајрету, на који било начин, дужни су да га помажу. У ‘ирг?ом реду Гајрет! Јер није довољно само понављати речи да су муолимани браћа и онда, знајући да су та браћа у свему најзаосталија, остављати их без помоћи. Књига »Напори Босне и Херцеговине«, скоро на свакој стратш и која пише о садашњици, црта мртвило на сш м лољима народно и друштвене делатности. Па већ из тога разлога, те да би књига међу своја ретка ведра и свеггла места могла уврстити још једно такво место. био je r. Грђић дужан да прикаже Гајрет мало ошиирније и онако какав јест. и да онда псвуче закључак да je Гајрет културно-просвегно друштво које je посло рата шжазало највећи елан и постигло највеће успехе, и у своме раду и у савлађивању многих тешкоћа које други уопште не познају. stupce više člancima ove sađržinc, stičkim sastavcima. Uredništvo »Gajreta« obratiće javnim radnicima s molbom da mu, i rasprava, upute svoja mišljenja po pitanjima. nego li beletrise svim našim u formi članaka ovim aktuelnim jesam li podmirio dužnu pretplatu? 333 �Џевад Сулејманаашнћ „Иапори Босне u Херцеговине за ослобођење u уједињење” љен самом себи и без ичнје помоћи a о своме руху и круху Ових дана je изашла пз штампе под тим насловом всзагазио у јсдан крвав посао и без поштеде гинуо. Многолика књига (400 стр.). писана од људи који су сами, upe и бројни муслнмани су оставили своје кости тада на бојним после рата, били и јесу прототипи тих напора Б. и X., no пољима no целој домовини, a многи су од непријатеља стресвоме уму н раду. Ради тога то дело заслужује пажњу и љани после свршене окупације, na ни једним ни другим шире јавности. данас ни мрамора нема«. »Хтели бисмо«, каже г. Слијепчевић у предговору, »коИсто тако, г. Јеремић није могао наћи лепшег докуменлико се може дати стваран и прегледан приказ о томе шта та из времена херцеговачке буне године 1882 . од онога писма je и колико je Босна и Херцеговина допринела Ослобођењу које су написали усташе »командант Ибрахимбег Ченгић, н Уједињељу, и како je изгледао н.ен ослободилачки покрет с-ердар Васо Бува, командири Ибрага Тановић и Салиага на пољима полнтичком, просветном и економском. УпореФорта, официрп Јово Самарџић, Вук Игњатовић, Стојан Кодитп менталитете и тактике узастопних генерација босанвачевпћ, јузбаше Мујага Бандић и Омерага Шаћир и писар скпх од 1878. до 1908.—1919. и 1928., и означити идејне везе Ристо Бакоч« на адресу »главног команданта војводе Петра тих покрета и оних у суседним нашим областима, чнји je Вукотића na Чеву«. Ту се описује битка код Трнова на 29. утицај био увек жпв. И најзад поставити питаље, на оспову јануара 1882. између усташа и аустриске војске, na се каже: тих чпњенпца, да ли Босна и Хрецеговина данас игра ону »Ми*смо у зору кренули на касарну и шанчеве. Први je поулогу у нашем народу какву je некад играла? Да ли се мучно шао на јуриш бег Ченгић и два шанца заузео, na je с братом и напорно залочете бразде народних организација и акцнја својим Вератбегом, секући Швабе, продро у каоарну, где су настављају после Ослобођења, у ритму какав бц требало оба погинула. У овоме боју ми смо имали 6 мртвих и 19 очекпвати, плн сезапињ е, и где, и зашто?- ДЈГ" ли_ држава рањ^ћих, за које лекара немамо. Солдати су многи изгинулв, посвећује свим областпма ону пажљу колику ^Зискију њиоко 220, како нам причају људи из Трнова. Ми смо прегохова расна важност, ц>ихов централни оДбранбени положај и рели нашу погибију, али нас дубоко тишти губитак: трију општп интерес народјл?« бегова са Загорја, браће Ченгића, Ибрахимбега и Омербега To je, дакле, задатак сњи^е, ,п он je, у своме првом делу, историскоме, решен како најбоље може да буде; (оспч. Филиповића. Сва се Босна дигла, али je узалуд, јер нема пушака ни муниције и у овој невољи уздамо се у Вас да неколико крупних нетачности, и мањкавости у приказивању нећете своју"браћу на цедилу оставити. Смилујте се на нас, Гајрета, о чему се у овоу брдју опШирко говорн у драги Војводо, јер ми нећемо више да будемо аустријски, чланку). Али у другем 'elSoMe делу, у одговарањ’ љена питања садашњице, тај je задатак остао у тЈЈцЈгочему’ na макар нас нестало оа лица земље«. Taj устанак, како каг. Јеремић, и ако није имао материјалног успеха, ипак je нерешеп. Прве две студАје те књиге: »Национални; рУвУј*Босне кроз дугп низ година био морална подршка у борби са Аун Херцеговине у прошлости (до 1875. године)« од проф. fr, стријом, a и »далас je једна мила и драга успомена о заједВладимира Ћоровића и Л окрет од 1875. до 1878.« од г. Ваничкој акцији православних и муслимана за добро Отаџсилпја Поповића представља^у две мале мајсторске критичке бине«. историске скице. Безмало свака'реченица ту садржи синтезу Затим долази доба аустро-мађарског господства, које je значења и последица читавих краћих или дужих исторнских у књизи обрађено са више разних гледишта. У поглављу раздобља и главнијих догађаја. По својој управо органској о верско-просветним борбама врло je исцрпно приказана (г. целовитости те две скице су тако 'изведене да сви доцнији М. Максимовић) борба муслимана за своју верско-просветну догађаји до Ослобођења изгледају тачно као какве логички аутономију, која je била упоредна и аналогна са борбом пранужне и нимало историским фатумом одређиване конзеквенвославних, ради чега je између те две борбе одржаван и уски ције. To даје и најбоље сведочанство историчарској објективконтакт. Ту упоредност изазвала je, у главном, сама окуности њпхових писаца. Уза све то, из та два поглавља књкге паторска власт, која je »све прогоне и све мере против Срба ne треба овде ништа да. се цитира, јер су то векови наше православних употребљавала и против муслкмана, na неким нсторије у којима су муслимани и православни ишли стално местима са још већом жестином. Са нарочитом тенденцијом у раскорак или једни против других: господари и раја. Jedi­ пређана je љихова верска осетљивост и свака реакција од noj од главних сврха Гајретових: изглађиваљу свих истористране народа сматрапа je првих година актом велеиздаје. ских супротности између православних и муслимана путем Сарадња муслимана и правоелавних у тим борбама на културпога и националног подизаља муслимана, много ће стављена je, после извојеваних верско-просветннх аутоно боље послужити цитати оних места те кљпге у којима се мија, и у бос.-херц. сабору, нарочито у питању школске no описују заједничке борбе и заједничка страдања за заједлитике владине. Резолуције и захтеви сабора од владе да се пичке идеале, a таквим местима та књига обилује. Прва задокину наредбе и праксе владине које су имале за циљ проједничка страдања, и то најкрвавија, почиљу оружаним отсветно одвајање муслимана од православних, доношени су пором Бошњака и Херцеговаца против окупације 1878., у сложно и заједпички и имали су доброг успеха. Важпа je коме су, поред свих муслимана, учествовали и многи праова резолуција сабора из 1911. године, коју цитира г. Шћевославни. Г. др. Ристо Јеремпћ, описујући тај отпор, налази пан Грђић: »Позива re Земаљека Влада, да у свима државове лепе и топле братскс речи: »И ако je Аустро-угарска моним школама све досадање књиге, као застарјеле, нарочито нархија кренула na Босну са огромном војском (око 300.000), one у којима се вријеђају национални ocjchajn Срба и вјербогато опремљеном и свим саврсменим потребама снабдевс- •ски осјећаји муелимана, безодвлачно замијене добрим и саном, ипак joj je требало близу три месеца дана да скрпш временим књигама, које треба ona о свом трошку да иада жилави отпор једног малог дела иашег парода, коме су неетарајући се, да буду према иатпим приликама; да се водп достојале праве војсковође, оружје и муниција; који je оставстрог рачун о националним и вјерским осјећајима свију до- 334 �маћих синова наше земље, који се морају поштовати«. Политичка слога православиих и муслимана манифестовала се најјаче и најсмелије у заједничком непризнавању анексије. Г. др. Никола Стојановић, говорећи о босанској политици од 1903. до 1914., приказао je то са пар маркантних речи: »Одмах после прогласа те анексије, у октобру 1908., представници Срба православних и муслимана потписали су у Будимпешти, месту заседања аустро-угарске делегације, једну изјаву, у којој су се, у име пет шестина бос.-херц. народа, оградили од тога да се акт анексије представља као да je извршен no жељи народа. Послата je, шта више, једна заједничка депутација потписницима берлинског уговора да протестира против тога самовољног поступка аустро-угарске владе«. Рађање, развој и кулминацију рсволуционарно борбеног нациоиализма српске православне омладине, као и учествовање муслиманских омладинаца у акцијама тога национализма, приказао je опширно г. Перо Слијепчевић у студији »Млада Босна«. Читајући те херојске самопрегоре, који ne презаху ни пред највећим жртвама, сваки Босаиац и Херцеговац мора да осети у себи понос што je син ових кршева и планина које рађаху такве јунаке. И кад му одмах после тога искрсне пред очи оно очигледно мртвило те исте омладине у ослобођеној држави, онда истом може да обухвати у својој нредстави страховити притисак и варваризам one чс' тири ратне године које смогоше да и таквој генерацији ■скрше полет и снагу. Патње. народа у тдм годинама, нарочито православнога, тако суЈгелике ин<Јописиве да je можда добро што се о најстрашнијим досађајнма нема детаљних података. Слика би била заиста и прецрна! Убиства, веша1' н>а, стрељања, узмања таоца, интернирања и сваковренаг истребљивања, узимала су местимџчно, толикога маха да није toj*Hfx преостајала ш ж н м душа кој М јх Je je iм гл а јУ себи с а д т т и до дана слободе и предата их у свој њиховој страхо^итости доцнијим генерацијама. Стога и нриказ те народнс катастЈК)j пера г. Слнјепчевића^није могао бити впше него бледа слика стварних догађаја. У свима оннм студијама те' књиге које обрађују и време после рата у ослобођеној отаџбини,- кад зађу у обрађивање тога времена, провлачи се поред све крнтнчке оштрине и нека црна нит песимизма, који као д а 'је у неколико помућивао јасност и тачност излагања перспектива у будућност. To je, донекле, и схватљиво за људе који су нЈдоживљавалн и оами чинили толике елане и напоре у припреуању ослобођења Босне и Херцеговине. У студији г. 'Боке Перина о економском развитку села од 1878. до 1928. тај песимизам најјаче превлађује. Како je наша држава у првом реду агрпкултурни продуценат и како се излагања г. Перина о данашњсм стању села, у главном, не рачунајући само оне разлике које су као последнца решавања аграрног питања ншлс само у корист православног и католичког сељаштва, могу протегнути и на муслиманско село, то je и за нас од велике важности осврнути се на резиме г. Перииа. Говорећи о задругарству каже он: »Прва je тешкоћа била у иамим људима. Поред материјализма и себнчности, осетила се у новом ж и во т у ч прилична поколебаност морала уопште. Предратни патријархални сел>ак био je примитпван, неписмен, кмет са мало поуздања и иницијатнве, али je имао и друге осебине које су исправљале ове мане. Патриотизам и ножртвованост, поштење, исправност и поверење, давали су пре рата солидну подлогу задругарству. Сад се наилази поред себичности на много несавесности, слабог схватања дужности и обвеза и неуредности у раду. 0 државној помоћи селу и о утицају власти на сељака до 1928. годнне г. Перин говори скоро само у негатипном смислу. Ha пример: »Отворена je свсга једна нижа пољопривредна школа. Задругарству je више одмагано 'него помагано. Уведена je. забрана задужиоадл бивших кметовских и беглучких земаља и тиме сељаку одузета главна подлога за кредит. Аустро-угарска власт je заступала у првом реду државу и закон. Нова управа локазала се у том погледу много слабија. По свом систему слаба и лабава, слабо je заступала државиу и националну политику, a није често боље пролазио ни закон ни јавии поредак. Стога се код народа оеетило слабљење испушаваља дужности и обавеза и слабије поштовање закона и поретка. Ha1)очито je влает деморалисала свет бесплатним давањем хра* не, шуме и других добара у врло иезгодној форми«. Исти случај, наиме застој и мртвило у послератним roдинама, показуЈе се и код »градске привреде«, коју je обрадио г. Гојко Круљ. Иницијатива за привредно организовање бос.-херц. градова за време Аустрије потицала je у главном из редова православних Срба, и градска привреда je најјаче код њих напредовала, иако они сачињавају, и апсолутно и релативно, најмањи део градског становништва. Али после Ослобођења »ова живост у приватној иницијативи je попустила. Иако парадоксна, ова појава може се донекле протумачЛти патријархалним схватањем с в о ј е државе no коме je она, као нека породична задруга, дужна да брине •-сне^ na и приватНо-нривредне бриге својих чланова. Стваpajbe пационалИе државе, место да још више потакне, само je усггавалв^тово еваку нриватну иницијативу. — За десет година привреда ових аемаља не еамо да није ништа коракнула напред него у многоме, нарочито у градовима, иоказује назадак. Истина, трсбало je неколико година док се попунида пуетош коју je рат нанео, али десет година ипак je довољно дуг период времена да се опазе промене које би изазвао један нови курр- економске политике«. Иако, и г. Пернн о селу и г. Круљ о граду, завршавају с, ?д1ф повлиењеа так0 ж алоснп билашж, .шаа ш ,_____ни _ други, J j ............ један ма да оба обрађују __ своје теме скоро искључиво у материјалиотичком правцу, не указују на излазне путеве из кризе. Г. Перин каже да то прелази границе књиге, и његова завршна реч изражава само наду да ћемо из ове криче нзаћн »раденији и напредиији«. Такође и г. Круљ каже да би набрајање свих пропуста у привредној политици прешло оквир љеговог чланка, и његова завршна реч каже само то »да je крајње вреие да се бучне n ништавне патриотске тираде и вечито обртање у једном погрешном кругу замени стварним и стваралачким радом«. Али кад књига не би имала ни тога недостатка и кад би, у материјалистичком погледу, било у њој утрошено исто толико труда на одговарање питања г. Слијепчевића: где запиње и зашто? колико га je утрошено на историјат, ипак то питање не би било одговорено у потпуности, јер je вазда била и остаће вечита иотина да и материјално благостање народа има своје врело у духовном и моралном благостању. Кад се то врело затрује, пада и материјално благостање. Цела књига, осим студије г. Срђе 'Бокнћа о друштвеном жнвоту, не садржи више од пар реченица о духовном и моралном квару народа после рата. Па и г. 'Вокић je ту остао лапидаран и тек површно диогностицирајући. Ни он не иотражује дубљих и последњих разлога тога духовног и моралног квара, те тако не поставља ни лекове. Он се задовољава констатацијом да je »старп морал на умору a нови није још формпран«, те, на две странице, опиоује пар негативних друштвених типова литерарно-сатиричким тоном. Набројио je »готоване, слугане, небрпге, будале, пијанице и апатичне интелектуалце«. У небриге сврстава »заоотатак разбијене војске националних радника«. Па ни г. Хамза Хумо који je, изгледа, у својој малој студији о национализму у бос.-херц. књижевности пзнео збијеним и концнзним стилом све главно што ое имало и могло pehu о томе предмету, не обрађује уопште послератнн 335 �перпод лнтературе националнстичког правца. Ну како je ту, iio моме мншљењу, могао да гопори само о празнинама, то je тај иропуст донекле и разумљив. Ипак, међутим, дела једног Шантића и једног Кочића бпла су можда главна душевна храна за развијање оне предратне револуционрне снаге омладине из које су произлазили они херојски заноси п подвнзи. Стога je бнло врло важно чути из стручњачких уста како данае изгледа та душевна храна, Како тога нема. Mo­ rao би се, резимирајући ове, устврдити да речи г. Перина: «.у рат смо ушлн као идеалисти a из њег изашли као чисти материјалисти« бацају сенку и на саме ауторе »Напора Боонс и Херцеговине«. За образложеље тога приговора може се навести следеће: Пре свега, понављам као саму no себи разумљнву тврдњу да и материјално благостање народа има. своје врело у његовим духовним и моралним вреднотама. Даље, сви се слажемо у томе да je сума духовних и моралних народних вреднота далеко мања од предратне. Где су узроци томе? Има их три: Прво, огромно деморализовање услед рата и губљење најбољих синова у рату. Сваки ратничкн живот, na ма се водио рат из најидеалистичкијих побуда, дем<Јралнзује све учеснике. Четири године убијања и тоталног не- рада опуотошнле су и дух и душу свих ратујућих. Ta ће се пустош осећати отолећпма. Најбољи војници, најјуначнији, већином су, управо ради тога јунаштва, изгинули. Ти су били и најидеалнији синови свога народа и према томе и најквалитативнији за несебичан и социалаи рад. Друго, дневна штампа, која je после рата постала, политички, не седма нсго прва велесила, a духовно једина, изгубила je код нас своје предратнс идеалистички-нациопалне мотиве, заиала у негативне међусобне племеиске борбе и, коначно, запливала плитким и мочварним водама светске дневне штампе. Tpehe,_ лепа књижевност, која, истина, услед гигантског развоја дневне штампе, данас игра много маљу улогу у формирању народног духа и његовом моралном и уметничком одгајању, налази се после Ослобођења у сталној декадансн, Да су писци те књиге уочили сву замашитост тих разорних сила. нашли бише сигурно и изнели и начине за њихово сузбијање, будући људи од високог ума и пуног пдеализма. Тиме би били дани и путокази у будућност, које народ у Босни и Херцеговини очекује од љих пре него и од ког другог. Признајем, књига би испала двапут већа и можда прргаомазиа, али онда се морало ограничпти само на историјат цредратни и ратни a не постављати питања: где и за'што запиње садашњица. Ф ЕЉ ТОН Легенде о Саламоновој мудрости Мудрост je Саламонов^ била слављена у свим језицима света. Може^се устврдити, да нема народа a ни старих перГ-амена, који не би спомиљалЈг 'no* који податак о вефиком краљу, који je од старине углављен као прототип мудрости и правде. Има података у бугарским пергаментима, којеЈсе брижно чува у Св. Софији. Има их такођер f далекој И р с к о ј, у оним старим исправама првих мисионара, који су на тај смарагднп otok доспели у првим столећима хришћанства, У Кини, где се je недавно нашло трагова о једној великој хебрејској имиграцији, пред 3 столећа, имс ое Соломоново налази написано у многим сдисима no којег ученог мандарина. Између најсликовитијих појединости анекдота, a које се односе на Саламона, налази се такођер и једна, која се десила кад je наводно млади принц имао истом три године. Над краљевством Израела владао je у сјају своје славе његов отац К р а љ Д а в и д , кад дођоше једном пред њеда два човека да реше — једну оригиналну расправу. Један je тврдио, да je пронашао неко благо на земљишт.у, које je купио од другог, којему je према његовом мшиљењу припадао тај налаз, док je други мислио, да, пошто није знао за то благо продао je само земљу, према том налаз припада првом у потпуној законитости. Чувши овај чудан случај Саламон исходи од Д a в и д a овлаштсње за посредовањс у том спору. Он запита једног од тих људи, да ли има сина, a 336 другог д а г м има кћор. Па прије него што je добио афирмативан одгов)г>1> парбеника рече: »ДозЈволи својој кћери, да се уда за сина овог човека и дајте њима благо1« Другом приликом дође један Лчидов пред његово лрестоље тужећи се, да му преко ноћи нестају његове гуске и да му није успело открити лупежа. Поводом тога Саламон сазове народ у храм на молитву Ј е х о в и и са великом им помпом рече: »Један je од Вас покрао гуске својем ближњему, и ето дошао je у храм, a ja сам га препознао« Ha ове речи инстинктивно нодиже прави грешник своје руке и дохвати се главе, нашто краљ даде налог да га затворе. Пригодом његова крунисања за Краља И з р а е л о в а , дођоше двору Саламоновом три брата, да се уче мудрости. Он пристаде да их подучаје под увјетом да ступе у његову служб.у. Они пристадоше те с.у на то одмах именовани часницима страже и као такви остали су трпнаест година. Изморени толико д.угим чекањем, посташе нестрпљиви предбацивајући краљу, да су они дошли да га служе у сврх.у учења мудротси, a међутим' ш с у ништа научили. Саслушавши њихове речи, нареди краљ да му се донесе 300 златника, стављајући на вољу свакомо да бира или 100 златника или 3 савета. Нису се млого скањивали и изабравши златнике упуто се к излазу палаче и отиутоваше. Мало иза како су били на иуту најмлађи између њих рече својој браћи: »Кад смо ono дошли на �дпор била нам јо. намера, да со научимо м.удрости, много набујала«, одговори он. Они се наругаше њеали ono место тога рађс смо узели злато. Зашто да говој мудрости ,јер су држали да м у.је страх диксс но вратимо, да нам краљ даде савста мосто зла- тира. Они покушај.у да пређу реку, али лх захвати та? Kao што јо посве природно наругаше му се бујица и утопише се. Младић je затим причекао браћа, али млађи брат не губећи своју одважност, док 'није вода спала те извукао товаре блага логиокрснс свој смер и поново сс појави пред Саламо- нулих и наставио свој иут. Кад се je повратио ном, који га обрадован прими и рече ово: »Кад пу- к своме племену запиташе га његове снахе, где су тујеш, пази да пораниш и да иажљиво прије за- му остала браћа. Остала су — одговори он — да лаза сунца одаберсш место гдо ћеш проноћити. Кад се уче мудрости. Из света донешено благо, омогудоспијеш до обала какве реке пусти нека ладне ћило му je купити пространо земљиште, плодне вода прије твога прелажења. Никада немој повера- винограде и бројна стада и за кратко време јо повати једној жони својих тајни, na ни својој супру- стао најбогатијим у своме племену. зи.« Једног га je дана упитала жена, како му je Младић одјаше опет натраг и достиже своју уопело стећи толико богатство. Ну он дохвативши браћу који га иопитиваху, што му je казао Сала- једну батину изудара je говорећи: »Ово he те наумон. Запитани се je задовољио са одговором,: »Нау- чити смањити твоју знатижељу!« Жена није одучио сам што сам научио«. стајала од свога питања ни no дану пи no ноћи, не Три сата након поднева стигла су браћа у не- дајући му- уира, док он коначно нијс заборавио какав предео, који je био прикладан за починак, трећи Саламонов савет и испричао joj подријетдо али два старија брата 'нијесу хтела, да а / зауставе, евога богатствд. ного пођоше даље, док јо млађи рађе хтео разалетиНијо 11рошло дуго времена, ето ти између њих свој шатор и ту преноћити. Ta, два брата нису напрепирке у ^ о јо ј га оптужи жена, да je починио шла у том крају никаква моста, rт да се. склоне, разбојство над браћом и краљевим слугама. Дочувпа их je захватила у прбд ноћ С1гежна'вејавица, na ши ово удовице пођоше Саламону да траже правду. услед тога погибоше. Млађи се ррат даде рано вва^не знајући ко je тај окривљеник, нареди сводаљни пут, да потражи своју б|>аћу, али je само јим стражама да га доведу. Видевши краљ младинашао њихове лешеве подоивдне снјтоЈЈГхЗакопао^ ha, препозна га и упознавши се са његовом припоих, узевши собом њихово" злато. Иза кратког вревешћу рече: »He плаши се! Придржи благо. Мумена стижс до обала једне стрме реке, која je; била дрост, којој сам те научио, опаоила те je.« набујала од олује и кшпе и фдлучи рјашити о коМноге легендс, које ое придавају Саламону, ња очекш^ајући да вода оцддбе- Није ту стајао ни имаду за своје подријетло ло који цитат из Библије, пола сата, кад стигоше двојица Соломонових (viyry na je могуће да су каснији писци приделлли Веводећи са собом две мазге наговаренс златом. Они ликом Краљу многе згоде, које су ое десиле и у га запиташе: »Зашто не лрегазиш рек.у«? »Вода je каснијим временима. (Наставиће се.) Превео X. Леви ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Velika Gajretova aktivnost u Tuzli Od našeg Mjesnog Odbora u Tuzli dobili smo slijedeći izvještaj o radu i njegovoj akciji u narodu: »U posebnom našem izvještaju kazali smo, da je Gajre­ tova vrtna zabava od 1. septembra 1929. pokazala, da je Tuzla kula Gajretova, da je selo prišlo Gajretu, da mu je musliman­ ska žena pristupila iskreno i predano i napakon, da je omla­ dina bila i ostala Gajretova. Iz slijedećih redova vidjeće se, da je ta konstataciju tačna. Još u poćetku mjeseca septembra o. g. održao je Mjesni Odbor sjednicu i donio nekoliko vrlo važnih zaključaka o organizaciji rada u gradu i selu. Tom prilikom utvrđen je program rada i raspoređene dužnosti na pojedine odbornike i uglednije Gajretove redenike. Ističemo dva vrlo važna za­ ključka: osnivanje Mjesnog ženskog odbora i akcija o zajed­ ničkom radu svih kulturno-prosvjetnih muslimanskih društava u Tuzli. I. Izvršujući odluku o kolaboraciji muslimanskih dru­ štava, Mjesni Odbor je održao dvije vrlo uspjele i dobro po­ sjećene konferencije, kojima su prisustvovali najugledniji gra­ đani Tuzle. Prvoj konferenciji prisustvovao je i predsjednik Glavnog Odbora g. Dr. Avdo Hasanbegović, pomoćnik bana Drinske banovine, i tom prilikom održao govor u kome je istakao, jasno i sa puno ubjedljivosti, položaj muslimana u našoj Kraljevini, potrebu smišljenog i predanog rada na kulturno-prosvjetnom i ekonomskom podizanju našeg elementa, i ulogu i značaj Gajreta u ovom velikom narodnom poslu. Govor g. predsjednika prekidan je često puta odobravanjem, što je znak, da su njegove riječi naišle na puno razumijevanje i odobravanje svih prisutnih. Na drugoj konferenciji obrazo­ vane su sekcije, koje će raditi kao sekcije Mjesnog Odbora Gajreta u zajednici i sporazumu sa ostalim muslimanskim dru­ štvima. U pojedine sekcije (ima ih 6: prosvjetna, socijalna, rad na selu, trgovačka, zanatlijska i muzičko-zabavna) ušli su najugledniji građani. Pročelnik prosvjetne sekcije je g. Šukrija Alagić, pro­ svjetni inspektor, sekretar g. Alija Omersoftić ,a članovi gg. Osman ef. Vilović, Ibrahim ef. Cokić, Muhamed Ibrahimpašić, 337 �šaban ef. Hodžić, Hasan ef. Smajlović, Mehmed ef. Nožić, Mehmedalija |Džinić, Nurudin Beglić, Mehmed Htosić, Azem Huremović, Bećir Pašić i Hamid Čamdžić. Pročelnik socijalne sekcije je g. Osman ef. Vilović, n članovi gg. Muradbeg Zajimović, Litvibeg Sijerčić, Rasim Kršlak, Adem ef. Biše, Muradbeg H. Jusufbegović, Jusufbeg H. Jašaragić i Mehmedbeg Morankić. U sekciju rad na selu izabrani su gg. Muhamedbeg Ibrahimpašić, Kadri ef. Hajdarovič, Abdulah Kunosić, Salih ef. Serdarević i Omer Omazić. *U muzičko-zabavnu sekciju izabrani su gg. Rifat Omazić, Hamid ef. Čamdžić, M. Salihspahić i R. Kršlak. U trgovačku sekciju izabrani su gg. Sezaijaga H. Efendić, Mehmedbeg Zajimović, Pašaga Mujezinović i Jusufaga H. Efendić, a u zanatlijsku sekciju ulazi čitav odbor Muslimanskog zanatskog društva »Senaat«. Sekcije su odmah počele radom ,pa se Mjesni Odbor nada, da će, s obzirom na vrijednost i broj ljudi, koji su ušli u sekcije, njihov rad dati korisne rezultate i pomoći koliko toliko našem svijetu u Tuzli i okolici. Prosvjetna sekcija za­ ključila je, da se ima svakih 15 dana održati jedno naučno i popularno prdavanje, pa već g. Alagić drži 27. oktobra o. g. prvo predavanje »Arapi u Španiji«. Osim toga ova sekcija zaključila je da se osnuje Kolo trezvene mladeži, da se osnuju dvije domaćinske škole: jedna u Tuzli i jedna u-jednom ml okolnih sela. Potrebne pripreme za ove poslove Mjefeni Odbor je već preduzeo. Socijalna sekcija zaključila je, da se u najsko­ rije vrijeme osnuje Gajretovo dječije zabavište, da bi se naša djeca odvela sa ulice i 8a nebi morala ići u Kloster, zatim da se što prije osnuje Muslimanska zdclruga za ženski ručni'rsd^ napokon da se u sporazumu sa gradskom opštinom, oblasnom samoupravom i ostalim korporacijama povede akcija za osni­ vanje Uboškog doma u Tuzli. Da bi se napred navedeni za­ ključci što prije privpli u djelo učinjeni su potrebni koraci. pozvaia je gaa ит. д ж а Hasanbegović najuglednije, mnsiimanke radi zdogovora. Odziv^je bio iznad svakog očekivanja. Pošto je gđa Dr. Alka izložila svrhu sastanka, istakla važnost Gajreta i ulogu muslimanske žene u kultumo-prosvjetnom radu, sve prisutne odmah su se upisale za članice, pa se je istog dana pristupilo izboru odbora. U odbor su ušle ove gđe: predsjednica Dr. Alka Hasanbegović, I. potpredsjednica Zibe h. Kršlak, II. potpredsjednica Emine h'. Sijbrčić, tajnica Raife h. Nožić, blagajnica Refije h. Ponjavić i odbomice gđe Tahire h. Selesković, Esme h. Čokić, Uzejfe h. Muftić, Sađeta h. Sa­ lihspahić, Ajša h. Mutevelić, Mukelefa h. H. Efendić, Atife h. Jašaragić, Alija h. Konjhodžić, Hatima h. Ibrahimkadić, Zibe h. Efendić, Nura h. Čamdžić, Tija h. Dervišefendić, Zumruta h. Prcić, Sifa h. Ažderović, Emine h. Serdarević. U nadzorni odbor ušle su: gđe Tenzile h. Telalbašić, Zulejha h. Ponjavić i Fadila h. Imširović. Do sad je upisano 111 muslimanki za članove Gajreta. Mjesni ženski odbor održao je Gajretov mevlud, na kome je prisustvovalo preko 100 najuglednijih muslimanki, pa je prihod od ovog mevluda bio 1.042 dinara. Osim toga Mjesni ženski odbor zaključio je održati čajanku u prostorijama Mu­ slimanskog kluba na 25. o. mj. Odbor se nada, da će i ča­ janka uspjeti i da će od toga Gajret imali lijep prihod. Gđi Dr. Alki Hasanbegović treba zahv&'iti, da je ženski mjesni odbor osnovan, njoj treba zahvaliti ,da je htjela i umjela zagrijati naše žene za Gajret ,tako da se može reći da nema muslimanke koja nije prijatelj Gajreta. Neka je gđi Dr. Alki svaka hvala 1 III. Mjesni Odbor razvio je živu akciju na selu, da bi naš seoski elemenat privukao što više Gajretu, pa je u tom cilju održano nekoliko konferencija. Tako je održana konfe- 338 rencija u Zivinicama, Gor. Tuzli i Vukovi jama. Na ovim kon­ ferencijama izložili su delegati Mjesnog Odbora dosadašnji rad Gajretov na kultumo-prosvjetnom i nacionalnom polju i pri­ kazali sadanji rad Gajretov. Naročito je ovom prilikom pod­ vučeno, da se Gajretov rad neće samo kretati na tome, da se školuje omladina na srednjim i visokim školama i daju potpore, nego da će naročitu pažnju obratiti na podizanje sela osnivanje zadruga, domaćičkih škola, održavanjem predavanja i analfabetskih tečajeva. Ove konferencije uspjele su što se vidi i po tome, da je do sada na selima upisano 250 članova od tih 16 utemeljača, te sakupljeno što članarine, što dobro­ voljnih priloga 2.615.— dinara. Najveću zaslugu u ovome radu ima član našeg odbora g. Omer Omazić, koji nije žalio ni truda ni vremena, samo da bi Gajretu a i našem seljaku donio koristi. Prilikom ovih konferencija govoreno je i o sabiranju hrane za Gajretov konvikt u Tuzli, pa nam je svuda obećano od najuglednijih seoskih domaćina, da će se i u hrani dosta sakupiti. Radi toga ovih dana otići će neki članovi u sela, da bi se sakuipjljena hrana što prije dovezla u Tuzlu i da bi se potaklo na dalji intenzivniji rad oko sakupljanja životnih namirnica. Ovaj samopregomi i mnogostrani rad Gajretovih radnika i prijatelja u Tuzli, koji zaslužuje svaku hvalu i priznanje; treba da posluži za prim jer svima ostalim Gajretovim radOicima. Saftpštavajući prednje odboru je čast zamoliti Glavni Od­ bor, da bi nas u ovom našem radu pomogao i u moralnom i u materijalnom pogledu kad god se obratimo, jer ova naša akcija ne samo da će udvostručiti prihode Gajreta, već će pokazati da Gajret nije samo potporno društvo, nego da je jedan veliki kulturni pokret koji radi na renesansi muslimana-«. Ovaj samopregorni i mnogostrani rad Gajretovih radnika i prijatelja u Tuzli, koji zaslužuju svaku hvalu i priznanje, :eba da posluži svima ostalim Gajretovim radnicima. treba I Program rada Prosvjetne Sekcije Mjesnog Odbora л • ■ u "■ Gajreta Tuzli” Sastanak odbora Prosvjetne Sekcije društva »Gajret«. Sjednica je održana 19. X. 1929. u prisustvu svih šest izabranih članova. Predmet vijećanja je bio program rada u ovoj sekciji. Donešeni su slijedeći zaključci: Rad ove sekcije se ima sastojati iz: predavanja, održanja anallabetskih tečajeva, propagiranju trezvenosti, održanja do­ maćinskih škola, osnivanja i održavanja biblioteke za narodno prosvjećivanje. A) Predavanja treba da su vjersko-moralna, odgojna hi­ gijenska, privredna i prosvjetno-kulturna. Predavanja će se držati svakih 14 dana. Prvo predavanje »Arapi u Španiji« održaće g. Alagić, direktor gimnazije. Daljnja predavanja najavili su ovi članovi: Dizdarević Salih ef. učitelj »Odgoj djece prije rođenja« (predavanje za žane). Nožić Mehmed ef. učitelj »U radu je spas«. Hodžić Saban ef, muderis »Islam i znanost«. Čokić Abdurahman ef. profesor »Imami Gozalija, njegov život i nauka«. Omersoftić Alija sud. privravnik »Uslovi za privredni opstanak čovjeka«. B) Što se tiče analfabetskih tečajeva za ovaj prvi mjesec ispitivače se teren, da li ima kandidata i razviće se propa­ gandu da ih bude. Zato vrijeme zatražiće se od »Gajreta« bukvari. Potom će se odlučiti na kom bi se mjestu održali ti tečajevi. Kod toga će prosvjetna sekcija služiti se mater, sredstvima, kako iz državne po mogućnosti, tako i iz Gajretove kase. �C) Prosvjetna sekcija ošnbvaće »Trezvenost« odmah, Žim dobije pravila i upute iz Sarajeva. D) Taj posao obaviće g. Omersoitić. Za dom. Škole ispitaće se, koliko ima inventara u našoj oblasti, koliko ih radi, kad će koji biti gotov, da se angažuje jedan, odnosno dva za peri­ feriju grada Tuzle ili za koje obližnje selo. Sav taj posao, obaviće g. Serdarević. E) Biblioteka će se osnovati u vezi sa »Trezvenosti« a pri tom se računa i na poklon knjiga od pojedinih građana. Zključeno i potpisano Predsjednik: š. Alagić, direktor gimnazije Sekretar: Alija M. Omersoitić, sud. pripravnik. Obavijest Prosvjetna sekcija Mjesnog Odbora »Gajreta« u Tuzli. Zaključila je na svome sastanku od 20. X. 1929. god, da pristupi odmah, počev od 27. oktobra o. g. održavanju pre­ davanje: Vjersko-moralnih, kulturno-prosvjetnih, higijenskih, odgojnih i privrednih. Nadalje je zaključeno da se otpočnu otvarati anallabetski tečajevi za muslimansko žen.skinje i muškinje. Osim toga otvorat će se domaćinske škole — specijalno za muslimansko ženskinje. Isto tako pristupiće se osnivanju narodne biblioteke, u vezi sa osnivanjem »Trezvenosti«, a pri tome se računa na poklon knjiga od strane prijatelja narodne prosvjete. Zaključci prosvjetne sek'cije prgtezaćb se, kako na grad, tako i na sela. Umoljavaju se prijatelj narodnoga napretka da razviju što veću agitaciju za uspjeh rada prosvjetne Gajretove sekcije, naročito da posjećuju predavanja, da'preporuče svojim komšijama i poznanicima, da ee, upisuju u analfabetske tečajeve, do maćinske škole i »Trezvenost«, te da poklone sekciji za pro­ svjećivanje što veći broj knjiga. Otvaranju anallabetskih tečajeva pristupiće se najkasnije 1. decembra 1929. a i prije, ako se prijavi dovoljan broj ne­ pismenih lica. Otvaranju domaćinskih škola pristupiće se odmah, čim budu tehničke nemogućnosti otklonjene. Sva obavještenja i poklone prima svakog dana od 1—2 sata po podne u prostorijama muslimanskog kluba sekretar g. Alija Omersoitić. Predsjednik: Š. Alagić, direktor gimnazije. Sekretar: A. Omersoitić, sudijski pripravnik. Osnivanje Gajretovih čitaonica i klubova Organizacija Gajreta rapidno raste. Danomice se javljaju novi povjerenici, a ne prođe ni jedna nedjelja da se ne osnuje bar jedan novi Gajretov odbor. U posljedne doba Gajretova organizacija proširuje se i na selu. Izgledi su da će ubrzo broj Gajretovih odbora na selima daleko premašiti broj odbora po gradovima. Selo je jedva dočekalo da može danas nesmetano pristupiti Gajretu i da može i ono doprinašati svoj obol kul­ turnom i prosvjetnom pridizanju. Po svome zamahu, po broju već postojećih odbora i po­ vjerenika i po rezultatima rada Gajretovih organizacija, ra­ dosni smo što možemo ustvrditi da je danas Gajretova orga­ nizacija življa nego i jedna druga u B. i H. Taj lakat mora da obraduje nesamo svakog Gajretova radnika nego i svakog drugog prijatelja kulturnog i nacionalnog progresa našeg nareda. Ima jedna stvar, koja u nekoliko otežava rad Gajretov u nekim mjestima, a to je pomanjkanje prostorija, u kojima bi trebalo da bude sjedište Gajretovih organizacija, u kojima bi se mogle održavati sjednice, konferencije, predavanja, zbo­ rovi i zabave. Takove prostorije Gajretovih odbora bile bi središta iz kojih bi nicale sve akcije, korisne kako po Gajret tako i po ostali narodni rad. Taj nedostatak, kako rekosmo, u nekoliko koči i Gajretov rad u mnogim mjestima, pa bi ga trebalo uklanjati osnivanjem Gajretovih čitaonica. Najbolji bi izlaz bio da se postojeće razne čitaonice (kiraethane) i slični klubovi pretvaraju u Gajretove čitaonice. Raditi na drugi način oko osnivanja Gajretovih čitaonica teži je posao i zahtijeva mnogo više truda i materijalnih žrtava. Međutim, mnoge gra­ đanske čitaonice i klubovi jedva životare, pa bi ih trebalo pretvarati u Gajretove i na taj način oživljavati. Nedavno je osnovana Gajretova čitaonica i knjižnica u štipu. Pravila ova čitaonice i njen kućni red donosimo ovdje, da bi se njima mogli koristiti i ostali Gajretovi odbori. Pravila čitaonice i knjižnice društva Gajret u Šupu Cl. I. U Štipu oblasti Bregalničke osniva se društvena čitaonica, koja nosi naziv: »Čitaonica i Knjižnica društva Gajret«. Cl. II. Zadatak je čitaonice, da zimi priređuje što češće sedejjke, poučna predavanja i sve što je u interesu državnom, nacionalnom, kulturnom i prosvetnom. Cl. III. Da za nepismene građane, naročito muslimane, priređuju zimske analfabetske kurseve i daje im poučne knjige i časopise na Čitanje. Čl. IV. Da preduzima i radi sve ono, što ide u prilog narodnom pPosvećivanju i njegovom ekonomskom podizanju. Cl. V. Čitaonica i knjižnica ima svoj pečat okrugao s na­ zivom: čitaonica i knjižnica društva Gajret. Čl. VI. Sredstva čitaonice i knjižnice su ova: 1. ulozi redovnih članova; 2. ulozi utemeljača; 3. ulozi dobrotvora: 4. dobrovoljni prilozi; 5. po­ kloni i zaveštanja i 6. prihodi od sedeljki, predavanja, zabava i teferiča. Čl. VII. Mesečni ulozi redovnih članova, dobrovoljni prilozi i prihodi od zabava, teferiča, predavanja i t. d. troše se na potrebe Gajretove čitaonice i knjižnice. Čl. VIII. Re­ dovni član Čitaonice i knjižnice može biti svaki ispravan gra­ đanin, kojega primi upravni odbor. Čl. IX. Članovi društva Gajret ,koji budu i članovi Čitaonice plaćaju mjesečni ulog po 2 dinara ,a oni, koji nisu članovi Gajreta, a budu prim­ ljeni za članove čitaonice plaćaju mjesečni ulog, ako budu državni činovnici i službenici po 5 dinara, a ostali po 10 dinara. Čl. X. Redovni članovi plaćaju mesečni ulog od 1—10. dana u mesecu. Ko u tom vremenu ne plati članski ulog nema pristupa u čitaonicu ,niti može dobiti knjige za čitanje iz knjižnice. Čl. XI. Utemeljač je ono lice ,koje plati čitaonici i knjižnici jednom za svagda 100 dinara, a dobrotvor je, koji plati jednom za svagda 200 dinara. Čl. XII. Svaki član dužan je pozamljenu knjigu na čitanje iz knjižnice pažljivo čuvati i vratiti je uroku od 15 dana. Čl. XIII. Svaki član ima pravo da dolazi u čitaonicu i u njoj čita knjige, časopise i novine; da podnosi predloge, molbe i žalbe upravnom odboru. Čl. XIV,. Ako redovni članovi, utemejjači i dobrotvori učine što protivno ovim pravilima upravni odbor će ih kazniti: a) opomenom, b) novčanom kaznom od 1—10 dinara i c) isključenjem. Isklju­ čenje redovnog člana mora odobriti nadzorni odbor, a isključnje utemeljača odobriće skupština. Čl. XV. Upravni i nad­ zorni odbor Gajrta ujedno je i čitaonice odbor, koji se bira na Gajretovoj godišnjoj skupštini po čl. 43. i 44. Gajretovih pravila. Odbor bira knjižničara, koji je ujedno i blagajnik či­ taonice. Čl. XVI, Upravni odbor sastaje se u redovnu sjednicu jedan put mjesečno, a nadzorni zajedno sa upravnim svaka tri mjeseca. Čl. XVII. Osnivači su ove čitaonice upravni i nadzorni odbor Gajreta u ___ Cl. XVIII. Ova čitaonica i knjižnica u smislu postojećih pravila o Narodnim čitaonicama i knjižnicama u Kraljevini Jugoslaviji stoji pod . vrhovnom vlašću Odelenja za Narodno Prosvećivanje Ministarstva Pre­ svete. Čl. XIX. U slučaju ako bi ova čitaonica i knjižnica prestala .njezina imovina ima pripasti dotičnom društvu Gajret. Ako čitaonica nanovo oživi imovina će joj se povratiti. Čl. 339 �XX. Ova pravila postaju punovažna, kada ih odobri Odelenje za Narodno Prosvećivanje Ministarstva Prosvete. Predsednik Upravnog Odbora. Predsednik Nadzornog Odbora L. s. Članovi Odbora: Državni Grb Ministarstva Prosvete Kraljevine Jugoslavije Odelenje za Osnovnu Nastavu 0. P. Br. 75480 1. oktobra 1929. u Beogradu Na osnovu stava 2. člana 1. Uredbe o uređenju Mini­ starstva Prosvete, i čl. 20. ovih pravila ista se odobravaju. Po naredbi Ministra Prosvete Zast. Šefa Odseka za Narodno Prosvećivanje Branko K. Đorđević s. r. 3. X. 1929. g. (M. P.) Beograd. »Kućni red« pravila i propisi »Čitaonice Gajret« 1. Svaki ispravan građanin može biti član Čitaonice. 2. Posetioci Čitaonice imaju se u istoj vladati pristojno. 3. Čla­ novi Gajreta, koji budu i članovi čitaonice plaćaju mesečni ulog po 2 dinara. 4. Nečlanovi Gajreta, koji budu članovi 'Či­ taonice: ako su drž. činovnici i službenici plaćaju po 5 dinara, a svi ostali po 10 dinara mesečni ulog. 5. Mesečni ulog plaća se od 1—10. svakog meseca. 6. Ko u tom vremenu ne plati ovaj ulog nema pristupa u Čitaonicu. «7. Isto tako nemaju pravo pristupa, koji nisu članovi ‘čitaonice. 8. Domaćin Či­ taonice vodiće strogo računa o licima ,koja posećuju Čitaonicu, a nisu članovi. 9. Stranci kao gosti imaju besplatan pristup u Čitaonicu, a isto tako članovi# čitaonice mogu dovesti svoje goste sobom. 10. Svaki čtan može dobiti knjige na čitanje, koje je dužan pažljivo čuvati i u roku od 15 dana vratiti je u Čitaonicu. 11. Knjiga članova stajaće u domaćina gde se mogu upisivati članovi "za čitaonicu. 12. U Čitaonici kafedžija Gajretov prodavače ova pićar'Č rnu kavu po 1 dini; čdjli din.; rahatluk 1 din.; čaša maline 1.50 dinara. 13. Zabranjena je upotreba alkohola u Čitaonici. 14. Domaćin i kafedžija Čitao­ nice je pod nadzorom Odbora. 15. Ko protiv gornjem pravilu učini biće kažnjem 1. opomenom, 2. 1—10 dinara kaznom i 3 isključenjem iz Čitaonice. Datum ........... Mesto.......... L. s. Potpis predsednika Оснивање нових Мјесних Одбора у Фојницн Ha 22 . септембра т. г. био je сазват шири састанак rpaђана радн оснивања Мјесног Одбор у Фојници. Позиву се je одазвао лијеп број грађана, на којем им je ерески начелник г Бркановић образложио идеју Гајрета и потребу оснивања Мјесног Одбора. Након тога изабрат je Одбор, који се je конституисао овако: Предсједник: г. Светозар Бркановић, срески пачелшгк; потпредсједник r. Мунибег Буљина; секретар r. Хасан Чавдар; благајник г. Мухамед Салихагић; ревизори: гг. Ибрахим Борић и Шефкија Диздаревић. Одборници гг.: Дервиш Салихагић, Ешреф Суџука и Ферид Хузбашић. Нови Мјеони Одбор наставио je са уписом чланова како у граду тако и no селима. У Гор. Тузлн Повјереник Гајрета у Гор. Тузли, г. Абдулах Сарачевић пословођа Тежачке Задруге, сазвао je скупштину чланова Гајрета дне 13. октобра т. r. у сврху осниван.а Мјеоног Одбора. Скутптину je отворио повјереник г. Сарачевић, a во- 340 дио ју г. Вехидага Жупић. Скупттини je приступио довољан број чланова ,а освм тога и лијеп број нечланова, који су бшш заинтересовани за Гајрет. Протекла je у најбољем реду, a нз 'Гузле су дошли гг. Алија Омсрсофтић и Нурудин Бегић, који су уиознали присутне са радом Гајрета, истакиувши њсгову важност за све муслимане, и напоменувдш колики број омладине школује и колико их je до сада школовао и издржавао у својим интернатима. Исти су прочиталн најглавније отавове друштвенх правила. Састављена листа одбора прнмљена je једногласно, те се je на накнадној сједници конституксао овако: предсједник Мухамедага X. Мехмедовић, трговац и предсједник општине; потпредсједцик Хафнз Ибрахим Карић, матичар; секретар Абдулах Сарачевгаћ, пословођа Тежачке Задругс; благајник Галиб Жунић, трговац; Управни Одбор: Вехпдага Жунић, Муниб X. Мехмедовић и Емин Шехнћ; одборници: Незирага X. Мехмедовић, трговац, Незир Салиховић. столар и Харис X. Мехмедовнћ, трговац; замјеници: Сејдил Хајдаровић, Хајрудин X. Мехмедовић, Мехмед X. Абдик, Зећир Ћатибушић и Хасан Кушљугић. -На>£купштини je пао предлог и апел на све чланове, да'б уд у споразумни и да настоје сагласити се на идућој ' скупштини Чихаонице, да иста пређе Гајрету и добије назив »Гајретова Читаонпца«. 'Т ^ о во м приликом дужност je Гајрету да се топло захвали досадањем повјеренику г. Абдулаху Сарачевићу, чија je заслуга, да се je могао основати Мјесни Одбор Гајрета у Гор. Тузли, као и на његовом неуморном р ад у. као -чговјереника и на одличном успјеху Гајрета у Гор. Тузли. Главни Од£>ор захваљује г. Сарачевићу и овим га путем моли, да као секретар Гајретова Пододбора у Горњој Тузли не клоне у раду, него да са осгалим члановима одбора ради и даље за развитак Гајретове идеје у Гор. Тузли. Главни Одбор Гајрета жели срећу и напредак иовооснованом одбору. у Илијашу У недељу 20. о. мј. повјереник Гајрета г. Мијат Кураја заказао je скупштину новоуписаних чланова у Илијашу, на којој je било присутно 140 чланова тежака. Скупштину je отворио г. Кураја у 10 сати. прије подие у џамијској башчи, захваливиши се лриеутнима на одзиву. Затпм je предложио поздравну депешу Протектору Гајрета Њег. Краљ. Височанству Престолонаследнику Пстру, коју присутни једнодушно примају уз одушевљене поклике Краљевском Дому. Скупштина je једногласко прихватила и предложену поздравну депешу предсједнику Главног Одбора г. Дру Авди Хасанбеговићу. Прије прелаза на избор Мјесног Одбора, повјереник je дао ријеч секретару Главног Одбора, који je присутне тежакс детаљније уиознао са Гајретом и љеговим досадањим радом. Потом je добио ријеч г. Мујага Сарајлић, члан 1’лавног Одбора Гајрета, који je помагање и рад за Гајрет приказао присутнима као вјерску дужност, цитирајући у том смислу и хадисе. Затим je г. Фехим Имамовић предложио листу одбора, која je једногласно усвојена. У одбор су изабрани: предсједник г. Хафиз Хусејн Екић, потпрсдсједник г. Муiiiair Хасечић, секретар г. Крешимир Кураја, .благајник г. Мујо Дервишевић; одборници: гг. Мујо Фазлић и Мујо Мешетовић; замјеници: rr. Шаћир Фејзовић, Хамид Алић, Ристо Мијић, Алија Гењац; у Надзорни Одбор: предсједник г. Мијат Кураја, чланови: гг. Вилко Ларис и Ссјфудин Ибруљ. Затим je r. Кукић изразио захвалност досадаљем повјеренику г. Кураји на љеговом пожртвовном раду и похвалио братску сарадљу муслимана, православних и католика, чиме je скупштина пакључена. �у Ораховој Г. Омер еф. Бсрберовић из Паљалуке. ПрИлПком недавног боравка у Ораховој (ерез боо.-град.), noja пројн 25(> муслимаиских домовп, одржао je предавање о 1'ајрету и потакао мјештане иа оснивање Одбора Гајрета у којА су изабрани предсједник: г. Сулсјман Бешић, потлредсједник г. Абдулазиз Авдаковић, тајник г. Сејфудин Кулаглић; одборници: гг. Хамза Хуремовић. Хасан Бегић и Салко Чамџић. Приликом ове скупштине сакупљено je за Гајрет 1.306 кг. кукуруза, 10 кг ншенице и 58 Дин. у готову. Оснивање Мјесног Одбора у Урошевцу (јуж. Србија) У прошлу иедјељу, 20. о. мј„ одржан je збор ГаЈретових чланова у Урошевцу (Фериловићу) код Косова. Ha збору je изабран Мјесни Одбор Гајрета и то: предсједник г. Едхем Селмановић, секретар муфт.; потпредсједник г. Исмаил Халимовић, посједник из села Давидовца; секретар г. Ибрахим Чичић, вјероучитељ; благајник г. Ајет Арслановић, имам; књижничар г. Хамдија Исмаиловић, кмет; чланови одбора гг.: ■Јусуф Ајрединовић, посједник; Незир Мехмедовић, посједник; Идриз Малићевић, обућар; предсједник Надзорног Одбора: г. Рифат Мехмедовић, трговац; a чланови гг.: Рагиб Селмановић .трговац. и Благоје Миличевић, прив. чиновник. Гг. Абдага Кучукалић као предс.једник. Мехмедага Кантарџић, ипдустријалац, Ибрахим еф. Хаџић, шер. судиЈа, Смајил X. Мехмедагић, т 1>говац, Садик Сарајлнћ. банк. чпковиик, Сулејман X. Алијагић, школеки уиравител., Ризо Кучукалић, трговац и Ахмет Џиндић. трговац. Подјела функлија није још подијељена. Новп утемељачн н доброшворч Гајреша у Бањалуцп Мјесни Одбор Гајрета у Бапалуци у задње доба уписао je слиједећу гг. за чланове утемељаче н добротворе Гајрета: Фатима х. ТЈумрукчић, Др. Тоде Лазаревић, адвокат; Енвер Мујезиновић (уплатио Дин. 500), Љубомир Врховац, Сабит Пашалић, Др. Стево Маљовић (уплатио Дин. 500), X. Исак Пољокан и синови (уплаћено Дин. 500), Др. Мухарем Миџић и Хуенија ТЈумрукчић (Лига хиљаде). Уједно je Мјесни Одбор дозначио Главном Одбору Дин. 5.000.— као добровољни прилог Обласне Самоуправе Врбаске Области у Бањ^луци. Гијрешиве забавс и шеферичп Гајретова забава у Новом Пазару. — Ha дан 6. октобра т. г. око, 25 чланова Мјеиног Одбора у Ојеници посетило je «Лови Пазар и том- приликом приредили врло успелу Гајре_зову забаву. Ову забаву посетило je више грађапа, a особито су -Је^Јјосетом увеличали гг. чиновници и официри. Новн Мјесни Одбор Гајоеша у Зеници Бруто приход износио је.Дин. 3.083-—. Морални успех Ha скупштини чланова Гајрета' у Зеиици, лдржаној 15. овог излета и чабаве има тек да се осети, јер браћа у НоIX. о. г. изабран je нови М^есни Одбор Гајрета и то: предвом Пазару обећаше, да ће у будуће још боље радити за сједиик г. Хасан еф. Беширевић, потп^Дсједник г. Мустафа Гајрет, a очекивати je да нам и ову посету на скоро узврате, Шишић, секретар г. Сабрија Чаршимановић, благајник те да тако ови заједно — здружени наотавимо на ширењу Махмуд Мамић, чланови без функцдје гг.: Осман Масник, Гајретове идеје, толјјко потребне Санџаку. Абдулах еф. Сердаревић и Ахмед %ф. Мутапчић; Надзорни Одбор гг.: Сулејман Карић (пс^дс.еДник), Исмет Сарајлић и Гајретов теферич у Сјетлини. — Повјереник Гајрета у Зухдија Мујагић (чланови). Сјетлини, вриједни омладинац госп. Фадил Добрача, одржао je у прошлу недјељу, 13. о. мј., први Гајретов теферич у Проширење ГаЈретова рада у срезу бијељинском Сјетлини, — којн je — иако je са једне стране било хладно Повјереник Гајрета г.ЧСусеин Хамшић, учитељ из Тур. вријеме, с друге промјена возног реда, с треће »Виртусова« Јањара, срез Бијељина, посјетио--ј^ ових дана оплижње село утакмица н с четврте теферич je био касно оглашен — успио Теочак, гдје je послије џуме-намаза покушао да покрене рад илнад гваког очекивања. Ha теферичу je било присутно на оснивању повјереништва и, накоп неколико ријечи оГваж^ око двије хиљаде тежака, a присутвовало je око 30 грађана иости »Гајрета« пристадоше сви да се -упишу за чланове. За из Рогатице на челу оа предсједником општине рогатичке: повјереника изабраше свога имама Хафиз Шерифа МујаАхметагом Дајџићем, трговцем Лутвагом Дајџићем, опћинковића, који je пристао и обећао !д а he свнм силама радити еким биљежником јХакијом Шахин^ашпћем и опћинским на проширсњу Гајрета у оном крајуг Oi? ј&^иначе вредан благајником Едхемом Бранковићем, те изасланик управне као просвјетни радник a уједно je и угледна личност у том власти Тајиб A. Пашић и судски пристав Мурат A. Пагаић. крају. Теочак je апеолутно муслиманско село са преко 700 Исто тако теферичу je присуствовало неколико чланова Главкућа a и у приличитом материјалном отању. — Главни Одбор ног Одбора са неколицином друттвених пријатеља из Сараje одмах доставпо декрет и тисканице г. Мујаковићу и најева. У програму су биле двије коњске и пјешачке тркс, гадати се лијепом успјеху. ђан.е нишана и друге народне игре. У првој коњској трци Новн ушемељач Гајрета утекла je кобила Јакуба-Ешрефа Филиповића звана .»Злата« Мјеснп Одбор Гајрета у Зелип.н Горљој, срез Градачац и добила чоху. У другој коњској трци (малих грла) утекао je уписао je за члана утемељача г. Драгутипа Радића. a утекољ Раме Карића из сјетлине зван »Цура«, и добио награду мељачки he износ уплаћивати no 20 .— Дин. мјесечно. Живио! 200 динара . Мехмед Иоић из Орашја упиеао je свога сина Мустафу У пјешачкој трци утекао Мујо Гачанин и добио кошуза утемељача и уплатио цијели износ. Нек му Бог да npehny л>у. При гађању нишана најбољи успјех получио Церо СуЛудућност! лејман и добио дукат (у злату). У гкакању е мјеста получпо најбољи успјех Мустафа Шарац, управник поште Сјетлина. Аналфабешскн течај код неаисменнх војника у Добровољне прилоге на теферичу дароваше слИјеТребињу дећа господа: По Дин. 100.—: Антун Ханги и Спасоје Бељ; Скорих даиа завршен je испит код непиемених Boj­ no Дин. 50.—: Ахметага Дајђић, гђа Бехија Добрача. Џевад nima 24. арт. пука у Требињу. Од 05 неписмених испит je Сулејманпашић, гђа Ћамила Брдарић, Хамза Хумо, Мехположило 02 војника. Учител»и непигмсних били су: Едхем дија Мухамед; no Дин. 40.—: Лутвага Дајђић и Гојко ШалоБекић (еекретар Мјесног Одбора Гајрета у Требиљу) и Бранвардић; Дин. 30.—: Хамид Кукпћ; no Дин 20.—: Хакибег ко Дивљан. Шахинпашић, Муратбег Пашић. Тајибег ПашиН, Ченгић, ХаСкуашшина Мјесног Одбора Гајрета у Брчком canOeronnh. Мићо Цицовић и Едхем Бранковић; no Дин. 10.—: Повјереник Гајрета у Брчком г. Фохпм Сејдпћ. архивар. Муетафа Шарац. Хуенија Јордановић. Михајло Чучковић, еазвао je 13. о. мј. окупштину чланова Гајрета на којој je Авдибег Хреновица п Ботко IHaponnh. Укупно Дин. 700-—. изабран Мјеени Одбор од 8 лица и то: Чиет приход овог теферича изноеи преко 2.000 Днп. 341 �Приређивачки одбор био je мијешан муслиманима, православким ii римокатолицима. Зато им u овии путем најтоплије захваљујемо као и осталој браћп муслиманима, православним и једном дијелу католика, који похрлише да овај теферич увеличају. За нздавање пића и бифе добивено je Дин. 1.000.— од које je своте плаћен ручак и пиће Жељезничкој Глазби из Сарајева, која je свирала на теферичу и Дин. 500.— даровано муслиманској читаоници н књижници. Након овог успјелог теферича приступиће повјереник г. Добрача, уз сарадњу патриотских мјештана, ускоро и оснивању Мјесног Одбора Гајрета у Сјетлини. , Ha крају срдачна хвала повјеренику који je учинио све у границама могућности да je овај први Гајретов теферич онако одлично успио успркос многпх запрека. Гајрешов аналфабетскн шечај у Cm. Бару Иницијативом Мјесног Одбора Гајрета у Ст. Бару (Црна Гора) учитељ г. Јунуз Дивановић одржао je аналфабетск« течај, који je похађало 25 полазника, a којег je на испиту 8. о. мј. са успјехом завршило 20 полазника и то одраслих муслимана. Течај je трајао 2 мјесеца. Главни Одбор je хонорисао учитеља г. Дивановића. Лнјеа иримјер чић; Дин. 20 ,— Хасан И. Чорнћ; Дин. 15— Хусо Шендро В Дин. 10— Алија С. Мерзић. 3. С о п и љ а : Гг. Звоно Влахо и Марко Вулетић, хумл>ацп, no 50 кг жита, те остали сељаци Сопиља с махалбашом Салком Зољом доирннесоше 150 кг жита. Симо Видачић из Придвораца дарова Дин. 100.—, Данило Шиљег Дин. 15.—, те Нико Шијаковић Дин. 20-—. Надаље je сакунио г. инж. Омановић у радњи Bace Вујадиновића Дин 159.50, a г. Захид еф. Мушановић, имам, приликом боравка у Борчу и Улогу, сакупио за Гајрет Дин. 177-50. • Сакупљачима и даровател>има братска хвала! na Брчког Госп. Фехим Сејдић, досадањи повереник у Брчком, сакупио je на мевлуду код г. Смајила X. Мехмедагића, међу пријатељима Гајрета, Дин. 117-—. из Дервенте Мјесни Одбор Гајрста у Дервенти дозначио je Главиом Одбору Дин. 3.000.—, који су износ добили на писмену молбу од ^радске опћине у Дервенти. И првашњих година се je дервентска опћина одазивала увијек молб&ма нашег Пододбора и дала увијек новчане , ПЈшлоге у висини, колико су joj то допуштале материјалне прилц^. Госп. Муниб A. Грцић, војни јмтни ннвалид, власннк из Цазина кафане »Павнљон« у Сарајеву цослао је-Главном Одбору Гајрета Дин. 300.— као ћрилог за ц^воосновани Шегртскн Дом Повјереник Гајрста у Цазину г. Мустафа Зухрић дознаса попратним писмом: чио je Гајрету своту од Дин. 475__коју je сакупио од при»Са извињењем шаљем један скромни прилог у износу јатеља Гајретових мјесто прилога у нарави. Дароватељи су од Дин. 300.— у корист Шегртског Дома Друштва Гајрех ^ слиједећи: Изјављујем да hy ђудуће потпомагати поменуту no Дин. 30.—: Мустафа Елезовић, Врнограч; no Дин. хуману установу (ЦЈегртски Дом) колико ми буду дозвоља- Г^О.-ј-: Aro Дружановић, Мала Кладуша, Мехмед Ћатић, Ку вале моје материјалне прилиФз, јер сам и ja био ,Г«јр#Ав дићи, Сулејман Муминовић, Тржац, Мујановнћ, ТоДорово питомац прије 17 годдна«. Бешир Бекановић, Мала Кладуша, Шабо Бегић и Ахмет Џи нић нз Тржца, Алага Муњавкић, Кудићи, Руха Јелечевић Поклон каменог углена конвнкшу у Плевљу Мала Кладуша, Хусо Кајтазовић, Лучка, Алага Шабић, Ша бићи, Реџо Рамић, Пећиград, Селим Ферхатовић, Тржац, Ха Ha писмену молбу Гајретрва конвпг.та у Плевљу Управа сан Шабанагић, ПЈтурлић, Мустафа Суљановнћ и Салих Кан рудника у Плевљу поклонила je интернату један вагон (loo тарџић из Подзвизда, Сулсјман Галијашевић, Мала Кладу q) каменог угљена, којн he се 'употребити за оагрпјавање ша, Хасан Бегановнћ, Бегановићи, Мумин Салиховић, Гло конвитских просторија. Поклон представља вриједност у изговац, Хасак Порчић, Кракача, Омер Мекановић, Врнограч носу од 1.000 Дин. Хуеејин Хајдаровић, Видовска, Але Мекановић Врнограч, И овКм путем Главни Одбор истиче свесрдну захлалност Хусеии Латић, Мала Кладуша, Сулејман Башић, Кладуша, Управи рудника п њеном управнику г. Ферпду Селмановићу. Бајро Карахоџић, Сулејман Мустеданагић и Бећир Хушидпћ из Подзвизда, Мустафа Ћуфуровић, Мала Кладуша, Ибрахим Добровољни прилози Гајрету Саднковић, Але Махић и Хасан Пашагић из Врнограча, Ханз Невеснња сан Халиловић, Тодорово, Мехмед Вељачић, Вел. Кладуша, Пријатељ п члан друштва Гајрет у Невесињу, г. инж. Мехмед Ризвић, Подзвизд, Рамо Башић, Кладуша, Сулејмап Салих Омановић, шумски инжиљер, са благајником Мјесног Шехић, Шабићи, Хасан Пајазетовић, Вел. Кладуша, Хашим Одбора г. Јусуфом Косовићем, трговцем, запутио се je у Садиковић, Врнограч, Хусеин Бајрамовић, Видовска, Сулејсела за сакупљање прилога у селима Сопиља, Хрушта и Ламан 'Bornh, Шабићн, Реџо Даутовић, Мала Кладуша, Хусо кат. Иста села дароваше: Тахиревић, Барека; no Дин. 5.—: Аган Бегић, Тржац, Ах1. Л а к а т : 50 кг жита: Лазар Милићевић и Осман Демет Муњавкић, Кудићи, Селим Мушединовић, Пећи и Мухамић; 40 кг: ТЈуро Дабић и Видоје Суљић; no 20 кг: Перо Вурем Харбаш, Пећиград. ковић, Илија Дабић и 20 Дин. у готову; Милисав МиличеПовјеренику г. ЗухриКу и племенитим дароватељима вић, Алија Голош и Анто Миличеви)1; no 10 кг: ТЈуро Вуконаша топла благодарност! вић, Мујо Демић, Омер Баџак ;по Дин. 10.—: Алија Демић, Перо Дабић и Ибро С. Демић. 2 . Х р у ш т а : дароваше у житу: 40 кг Ибро Шендро; 33 кг Авдо Мерзић; no 25 кг:,Хусо И. Чорић, Халил КолеИ З УРЕДН И Ш ТВА чић; no 20 кг: Рашид Дерзић; 10 кг Омер Чорић; 15 кг Алија 0. Мерзић; 14 кг Дурак Чорић; no 10 кг: Рамо Чорић, Дерво У овом броју, услед преобилног градива, морали смо Шендро, Мехо Чорић, Салко Чорић, Хасан Гламоћ, Алија да испустимо члаике г. Сулејмана М. Бадића: »Moh навике«, Чорић и Мујо A. Шендро; 6 кг Халил Чорић; no 5 кг: Хасан као и свршетак »Исламског човека«. Исто тако морале су И. Чорић, Мехо Гламоч, Мумин Мерзић; у новцу Дин. 50.— да изостану извсснс вести из »Гајретова гласпика«, које hc Бешир Кајан; no Дин. 25.—: Мелши Шеидро и Осмаи Колеиаћи места у следећем броју. 342 �Agrarna i Komercijalna Banka z a B o s n u i H e r c e g o v in u Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije: Beograd Filijale: Brčko i Novi-Sad OOCXDOOOOOOGOOGOOOOOai)OOOOOOOOOOOOOOOGOOO 0 л 1 Med. Univ. Papirnica "Ш Hamdija Kopčić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajerova — Telefon 619 S a r a je v o , Je fta n o v ić a u lica b r. 1 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne BCX«)ĐOOeOOOOOOGOSOaGI Š T A M P A R IJ A BOSflHSBS POSTU KLIŠARNICA Izrađuje: raznovrsne bankovne, trgovačke i indu­ strijske tiskanice u bojam a kao: dionice, uložne knjižice, čekove, diplome i t. d., te razna stručna djela, kalendare i ostala izradnja solidno, brzo i po um jerenoj cijeni Vlastita knjigovežnica izrađuje sve vrste trgovačkih knjiga i protokola i sve u tu struku spadajuće poslove S V A K I M U S L IM A N T R E B A O A K U PU JE SAM O GAJRETOV cigarpapir jer kvalitetom nadmašuje sve ostale clgarpaplre a potpomaže i „ G a j r e t ” Narudžbe: ¥ Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 KNJIGOVEŽNICA — TELEFON BR. 27 STEREOTIPNA S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva G ajret u Sarajevu �Banka G ajret d. d„ Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000*- Rezerve Din 2,000.000'B anka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. O vlaštena Je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i hum anitarne ustanove. Ф/фIdsč) ссјчјд)[>Ј7& &7g) f] Od čiste dobiti da]e б% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a jr e t”. Sve doznake u domovini i inostranetvu obavlja B anka G ajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba П KSjal 05) Temeljna glavnica 40, 000. 000, ■ Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A IiA G A O N IC U općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. Ж 9 Ш \9 Ш 5 9 № � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a9e427a700de5b713c333ec9a3fc3ed.pdf c6cd6de1580b59fe35c0b6438473e08b PDF Text Text ШР£Р лист ш г т диупва sa културне ИtKSNfiMtKft ТТСДИЗАМЛ МУСИИМЛМЛ САД РЖ A Ј: *. Л Ј ' v Џ ееад С у л е јм а н п а ш и ћ : Завршетак аграрног гштаља у бившој Босни и Херцеговини као почетак задружног локрета С ул ејм ан М . Б а д и ћ : Моћ навике М а у л в и -С а д р -у д -Д и н : Исламски човек П р и в р ед а Пољопривредна изложба у Горажди Пред јесењом сјетвом Ср©ЛзТОН Легенде о Саламоновој мудросга, превео X. Леви Г а јр ето в гласнин Б иљ еш ке 16. НОВЕМБРА САРАЈЕВО 1929. У ређуЈе: Х а м з а Х у м о БРОЈ 22. �Г А ЈР Е Т , лист ГаЈрета друпггва sa културно н скономсво подизање муслимана, нзлазв L i 16. сважог месеца, a цена му ]е sa нашу Отаџбину 100 динара на годину, a sa све остале зекље преко гранжце 200 дннара. 'Ваци добиваЈу лист у пола цене код Главног Одбора илн код управа Гајретовнх конввката. ПоЈедннн броЈ стоји б динара. Директор Уреднив Хамид Куки* Хамаа Хумо Вш окп *руштво „ГбЈрет". - Главп * одговорн« уредаш: Х ш а Хуш). - S i mta»napi|r „Bocuotu tt» w n k одговара ЈосвП Енгл. �TJ!>JP&T Џевад Сулејманпашић Завршешак аграрног ш тања у бившој B o em u Херцеговини као аочетак економског задружног аокреша После десет година peniaifeiH^i аграрног пита- -са једне тачке гледишта, са историско-психолошке. н>а у Босни и Херцегоиини у бившој парламентар- Такав начин решавања, природно, задаје ране на ној конституцији државе, оно' je, којначно, могло све стране. ЈРај сб' начин напустио законом од 14. бити решено и решено je србћно као и многа друга септембра и резон закона се овај пута извео из занајважнија државна т г ш в а у новој ери, започе- хтева социалне правде, чије задовољаваље може тој 6. јануаром ове го^ине. Његово Величаногво увек да донесе само велике користи и народној цеКраљ, ^боравећи последњи п^т у нашој средтш, лини d држави. Бегови и are који су досада предпотписао je на Илиџи 14. септембра закон о испла- стављалж најјаче погођену и највшпе оштећжвану ти беглучких земаља. Тим за^оном се одређује да страну у решавању аграрног питања, задржали су држава плати својим обвезницама које носе 6% и уза све своје велико осиромашење добар део интереса оне земље на које њихови обрађивачн свога вековима учвршћиванога престижа у муслиимају право no ранијој беглучкој уредби. Откупна манским масама. Зато се њихово очајавање лако цена, лрорачуната на основу катастралне процене претварало у очајавање народних маса и зато, саодговара просечно данашњој продајној ђени из да, као пбследица овога закона, осећање једнавослободне руке. Финансиски ефекат целокупне ли- оти свих грађана у ношењу жртава и терета за дрквидације тих исплата предвиђен je са 150 мили- жаву неће остати само у душама бегова и ara, него јона динара. ће имати свога јакога одјека у свим муслиманским Последице 1шначног решења аграрног питања слојевима. Из тога ће се неминовно породити снау Босни и Херцеговини биће врло благотворне и ж:ење љубави за отаџбину, која je битна. одлшса показаће се за врло кратко време. Нестаће за увек чистога национализма. Такође из друге једне поједног вековно старог камена смутње, који je у тур- јаве, која ће наступити као оигурна последица тога ско доба бивао главним поводом крвавих устанака закона, наиме из бржега рушења високих ограда и буна раје, који je за време Аустрије у најодсуд- између друпггвеног живота муслимана и православ нијим моментима разбијао слогу православних и лих, створиће се још један јак покретач национамуслимана и који je у ослобођеној отаџбини био лизовања мусЈШмана. Шта тиме, коначно, добива темељ свих полшичко парпијских гложења између снага државе, сувшпно je говорити. Сврха овога једнокрвнс браће. Овде нећу говорити о правди или чланка и није да доказује то што сам горе устаноиеиравди која je чињена земљовласкицима, пого- вио. Оно ће доћи само од себе, без ичије помоћи, ђеним аграрном реформом (у деведест постотака као нуждан логичан закључак из тачвлх премиса. муслимаки). Толико се само овде може рећи да се У натпису овога чланка изражава се мисао да оно скоро револуционарно решавање аграрног пи- завршетак аграрног штања у Босни и Херцеговитаља у Босни и Херцеговини може разумвти само ни има да буде почетак једног снажног: економског 343 �задружног покрета међу муслиманима. Данас je код нас свуда продрло мишљење да je задругарство најподеснији основ за подизање народне привреде. Муслимани сада добивају 150 милијона динара у своје руке. Настаје, дакле, шитање како да се направи и каква задруга у којој би се окупили ти велики милијони. Да би се на то гаггање могло најбоље одговорити, треба мало расмотрити економско стање оних који добивају те државне обвезнице и искуство које се стекло у 4%-шш аграрним обвезницама за ликвидацију кметских односа. Економско стање бившег земљовласннчког сталежа достигло je један врло низак ступањ. ЈБуди, већином без способности за привредни рад, нашли су се пре десет година лишени скоро свих својих прихода. Обвезнице које су добили за кметске земље, нису носиле ни изддлека онолико колиш су били њихови материални захтеви из ранијих година. Почело се продавати обвезнице у масама. Тиме им je била страховито оборена продајна цена. У прве две године no издању облигација, оне нису могле никако да. достигну ,-своју нормалну цену. Њихов највећи tfeo je продан no цени од 10, 15, 20 до 25 динара за ношшалних стотину, иако им je и онда, код слабије валуте новца и вишега просечнога каматњака на.улошке, [би^а^нормална вредност око 40 динара. Ha тај начин су примаоци облигација изгубили најмање 20—30 милијона динара, које не би.били пзгубили да су могли не продавати обвезнице оддосно чекати неко време на стабилизовање њиховог течаја. Тако су три четвртине тих 4%-тних обвезница отишле из првих руку, K o ­ jima их je држава била наменила. Са 6%-тним десиће се исто ако се правовремено не предузму сходне мере против тога. За предузимање тих мера може најбоље да послужи једна већ посгојећа задруга у којој je окупљено око 20 милијона 4%-тних облигација. To je »Спас« задрута с. о. ј. за ломбардни иредит и штедњу у Сарајеву. Кад су у годани 1921. издане 4%тне облигације, неколицина поседника тих облигација дошли су на ту спасоносну идеју да помоћу тих облигација оснују задругу са сврхом заштићивања облигација од падања њиховог бурзовног течаја и подељивања јефтиних зајмова уз залог тих облпгација. Идеја je остварена тек годину дана после нзручења облигација, и з<бог тога што je за ту годину дана већи део облигација прешао у туђи посед, није задруга »Спас« могла да окупи више од 20 милијона. Задруга je од њеног оонутка до данас заиста много допринела испуњавању обају постављених задаћа. Окупивши један иако маљи део облигација, она je спречила њихово продаван>е и тиме се бурзовни течај уопште брже попео до нормалне вредности. С друге стране, она je поде- 344 лила 5—6 милијона динара зајмова, чијл се инТерес отплаћује из самих купона облигација и тиме пружила задругарима потребни капитал за стварање нове егзистенције a уједно им сачувала облигације. Поове je природно, дакле, да сада када сс шдају нових 150 милијона динара бившим земљовласницима, задруга стави соби у дужност, пре него ико други, да развије што je могуће већу делатност око окупљања тих нових облигација. Ту je дужност задруга исправно схватила, и на 3. овог месеца одржана je њена изванредна глаина скушптина на којој су примљене неке измене статута које садржс све потребне услове за што потпуније постизавање постављене дужности. Пошто те измене значе истовремено и главне одредбе статута, ja ћу их овде цитирати како следи: Прво, аграрне облигације у задрузи неће више бити задружни удели, него ће имати карактер или залога за кредит или улошка. Заложене облигације ћеЧшти везане роком од б месеци за њихово повлачење из задруге, a уложоне, na које ће задруга плаћати посебнухкамату, поред државног купона, Оиhe везане роком од 3 месеца. Друго, чланови ће уплатити у задругу темељну главницу уписивањем удела према висини положених облигација. Ha сваких номиналних 500 динара облигација, има се уписати no један удео од 25 динара, и то или одједном у готовом новцу или најдаље у 10 полугодишњих оброка. За досада зачлањене облигације, на које су задругари надоплатили на сваких номин. динара 500.— no динара 6.25 (удео je био досада једна облигација од 100 динара и 1.25 динара у готовом) имаће се на исти начин надоплатитн разлика до динара 25.— т. ј. динара 18.75. Tpehe, на уделе који he се уписати на темељу нових облигација, имаће се уплатити приступнина од динара 15.— на оваки удео од динара 25.—, која ће се уплаћивати или одједном или најдаље у 6 полугодишњих оброка. To je закључено из paeлога да би сви чланови, и нови и стари, били изједначени у учествовању у досада стеченој задружној имовини. Четврто, удели се могу уписивати и без полагања облигација. Пето, з а ј м о в н н а о б л и г а ц и ј е да ®а he се з а д р у г а р и м а у и с т о ј в и с и н и , у којој ће такве зајмове д а в а т и државн и н о в ч а н и з а в о д и , и р а ч у н а ћ е се на њ и х 1% к а м а т а в и ш е о д к а м а т њ а к а Н а р о д н е Б а н к е н а т а к о в е з а ј м о в е . (Данас je каматњак Нароне Банке 8%). Тим изменама треба овде додати још неке напомене и објашњења. �УписићаЈве удсла од динара 5.— на сваких ћоме, предузела je всћ све мере да сви примаоци динара 100.— облигација има за сврху да се по- нових G%-тних облигација буду тачно обавзштени јача задружни капитал и тиме се задруга учини о сврси задруге и њеном досадашњем раду и пре самосталнијом у своме пословању. Што већи буде издавања облигадија, и сви he они бити позвани тај капитал, задруга he моћи све више да из соп- лично да приступе у задругу. Њихово материјалствених средстава подељује зајмовс задругарима но стање je додуше јако слабо, али искуство у овој те ћс бити, према томе, свс мање упућивана да она њиховој десетгодишњој неимапггини научило их узима зајмове код државних новчаних завода. Ти- je да много боље цене новац и да њиме рационалме he се кроз ноколико година моћи још више сни- није управљају. Многи од њих су себи створилл зити каматњак, који ће кад буду одобрене измене већ неку другу егзистенцију, те he тако моћм слостатута бити и сада минималан, то јест 9%. Удели бодно да располажу са новим добивеним капитасу, наравно, власништво задругара и биће укама- лом. Осим тога, само досадашњи задругари добићивани као улошци једном примереном каматом. вају преко 20 милијона нових облигација које he Огказни рок за те уделе je одређен на три године, унети у задругу. Уочивши, коначно, чињеницу да како би се задрузи створила што већа стабилност he сада задруга моћи снабдевати задругаре зајмоу њеном самосталном пословању. Задруга je у м> вима уз тако повољне услове да he се и интерсс и гућности да рачуна тако мали каматњак из ових главница .зајмова моћи отплаћивати из њихових разлога: прво, што већ располаже једним својим купона, може се, из тога свега, са највећом веромилијоном динара; друго, што he се, како je пока- ватношћу закључитл да he задруга окупити најзало искуство, једна петина до једне четвртине мање 50 милијона нових облигација. Тако ћечзадруга кроз 5—G година моћи распоновца који he задруга моћи да добије код држЛвних новчаних завода уз.,7—8% камата пласирати лагати са сопственим катшталом од најмање десеу друге врстс зајмова, иапример ир. ручни залог, так милијона динара и постаће тиме једна врло залог некретнина, или менично'' осћгурање, на које Дака финансиска база за сваковрсне друге задружзајмове задруга рачуна виши каматњак, али ни- не покрете међу нама муслимашма. Стога je и једкад изнад таквог каматњака нлјвећих и најсолид- на одлична социална дужност свих лримаоца понијих банака у држави; трбће, што задруга има вих облигација да с н>има приступе у задругу. минималну режију и четврто, што не плаћа пореза Дужност je такође и свих шшх који имају уплива на примаоце облигација да их упућују у пристуна дивиденде и тантије^е, јер их и не дели. Д а сада кажем пар речи о новим изгледима у пање у задругу. Ha конду истичем, као врло важну развитку задруге. Како сам рекао, задруга je 0Д чињеницу, да се рад задруге потпуно слаже са инпрвих 4 %-тних облигација усцела да и поред са- тенцијама самога закона о исплати тих облигација, свим неповољних околности окупи око 20 милијона јер je неким његовим одредбама јасно изражена динара облигација. Данас су околности много по- намера да нове облигадије остану у што je могуће вољвије. Задруга која има већ *овој ,учвршћсн ре- вишим износима у поседу њихових примаоца. Sulejman М. Badić, učitelj Moć navike Zamislimo jednog čovjeka ili pogledajmo samog sebe i zaustavimo se kod njegovih, odnosno svojih, svakodnevnih radnja od vremena ustanka do vre­ mena počinka. Na prvom mjestu konstatujmo to, da svaki od nas ne ustaje u isto doba. Jedni ustaju re­ dovno u 4 sata, drugi u 5, treći u 6, i t. d., a tako isto i liježu, osim iznimnih slučajeva — odlaska na put, zabava, sijela i sličnog, gdje se onaj uobičajeni red sa prilično neugodnosti malo poremeti. Dakle, ustanemo svako jutro u 6 sati — 5 ili 10 minuta ka­ snije ili ranije. Onaj, koji puši, prvo mu je zapaliti cigaru, za što se već navečer pobrinuo, jer se je tako navikao. Onaj, koji je u družini »mokre braće« dohvaća sa određenog mjesta šišu i otisne koji gutljaj »mamhurluknjače«. Dolazi na red kafa — crna ili bijela — kako je ko uobičajio ili navikao. Zatim umivanje, u koga nije na prvom mjestu, hladnom, mlakom ili toplom vodom, opet kako je ko uobičajio ili navikao. Što se tiče umivanja, ima ili, koji se po toliko godina iz dana u dan, a da ni jednoga ne pre­ skoče, umivaju ledenom vodom pod vedrim, a bogme nekad i oblačnim, nebom, a i takvih, koji se u zim­ skom kaputu »umivaju«, ako to mora biti na polju. I tako iz dana u dan, sve kako je ko navikao ili uobi­ čajio. Iza toga dolazi na red oblačenje i svaki se nas svako jutro obuče istim redom kao prošlog dana bez ikakvog razmišljanja. Ipak, do danas još niko nije obukao čarapa na ruke ili natakao kapu na rame, pa makar se oblačio po ne znam kakovoj tmini. Sve to ide na svoje mjesto i svojim redom bez razbijanja 345 �glave. A svaki se valjda sjeća, kako je to ipak teško išlo u ono vrijeme, kad ga je majka učila, da to sam čini, pa je često koji m akar štogod i naopako obukao — ili lijevu cipelu na desnu i obratno, a poslije — nikad. Iza oblačenja dolaze drugi poslovi i tako se to mijenja svaki dan, ali po nekom stalnom redu od ustanka do počinka. Kako sam već rekao sve te radnje obavlja svaki bez ikakvog napora i tereta, a naročito ome, koje je čovjek upravo primoran da radi svaki dan kao: obla­ čenje i skidanje, savijanje i palenje cigare, i t. d. Sve se to radi kao samo od sebe, automatski, misleći o sasvim drugoj stvari. Devedeset i pet od sto sva­ kidašnjih naših radnja obavljamo na ovaj način od vremena ustanka do vremena počinka. Sad da se zapitamo, kako to da čovjek može sve te tolike radnje da obavlja često polusvjesno, a nekad potpuno i bez učešća svijesti? Znamo iz iskustva, da se svaki rad u početku radi vrlo teško i sa mnogo napora, a poslije taj'isti posao u rukama istog čovjeka ide mnogo lakše i, najposlije iza dugog, neprestanog i neprekidnog vjež­ banja postane igračka dotičnom i on ga radi vrlo lagano. To je svaki iskusio? pa se zato i kaže: svaki je početak težak. Neprekidnost i istrajnost u vjež­ banju čine, da čovjek sa. jakom voljom bez naročitih sposobnosti u svom' radu dolazi do bar približnog savršenstva, da mu se može reći da je tasvom poslu majstor. S toga де veli badava Nijemac: »Die Obung macht den Meister«, što prevedeno od riječi do riječi znači: »Vježba pravi majstora. — Iz gore iznešenog se vidi, da je čitav naš život sastavljen iz jedne mase navika, koje su poredane u neki stalan red. Prema tome, kakve su te navike, takav je i čovjek kao njihov nosilac. Ako su navike, koje on posjeduje, dobre i on je dobar, a ako su hrđave i on je hrđav. Kod nas se obično i skoro uvijek misli na hrđavu naviku, kad god se kaže riječ navika. Hrđave navike jesu: navika pušenja, pijenja, psovanja i dr. Čovjek je, naročito u mladim danima više naklonjen zlu nego li dobru, s toga se uvijek lakše navikne na zlo nego n a dobro. Svi pušači i pijanice su žrtve hrđave na­ vike. Ni jedan se nije propušio zato, što je to potrebno njegovom organizmu. Kad je prvu cigaru metnuo u usta, htjeo se ugušiti, jer mu je dim smetao. Propušio ga je sigurno njegov prijatelj negdje u društvu, jer, kod nas se za hator ili ćei! društva obično propuši ili propije. Ponuđenu je cigaru sa teškom mukom i preko volje popušio, ne sluteći, da će treću i četvrtu po zakonu navike sam tražiti1, a za pedesetu i stotu dati komad kruha ispred sebe, pa najposlije i ukrasti je, ako nije u stanju na drugi način do nje doći. Poslije samo nekoliko cigara njegov se organizam privikne na onaj dim i djelovanje otrova — nikotina. Cigara, koja mu je u počćtku bila odvratna, sad je 346 postala njegova potreba, bez koje više ne može ni biti. Na taj način on se navikao pušiti i više nikad da se oduči, jer, koliko se teško naučio pušiti, još teže će se odučiti, a često i nikako, o čemu svjedoči i narodna poslovica sa riječima: navika je jedna muka, a oduka dvije. Jednako se čovjek naučio piti kao i psovati. Prva je čašica bila gorka, druga malo blaža, treća još blaža, deseta po malo godi, petnaesta još više i t. d. dok se na nju toliko ne privikne, da bi kaput sa sebe dao samo za jednu čašicu. Kako vi­ dimo, čovjek se navikava, ali najviše onomu što mu nanosi štetu. Svaki se do sada uvjerio u moć navike. Čuo je svaki, da se neko navikao da puši, da pije, da psuje, da kasno liježe i kasno ustaje, od svih poslova ništa ne raditi, piti crnu kafu, voditi trač, drugoga huliti i ponižavati, a sebe uzdizati i t. d. svu silu navika, ali nažalost samo i najviše hrđavih. Kad se može naviknuti na zlo, zašto se ne bi moglo naviknuti i na dobro? Zašto skoro niko ne reče, da je vidio koga 'd a ^ e navikao da stalno radi, da ne besposliči, da mimoilazi zagušljive kafane i gostione, u kojima je rasadište zla, da ide redovno u džamiju, da dijeli milostinju, da drugoga susreće prijateljski i da radi samo ono, što je dobro. Ovakve je vrlo rijetko vidjeti. Kad znamo, da je čitav život samo jedan skup raznih navika, koje su na našu korist ili n a našu štetu i da od navika zavisi naša sudbina — dobra ili zla, zašto onda ne bi iskoristili taj zakon navike još u prvim početcima našeg života, pa da odmah pođemo pravim putem usađujući samo dobre navike i kori­ steći se njihovom silnom moći. Ovaj bi zakon' trebali do­ bro da upamte roditelji, a naročito majke, koje odgajaju svoju djecu, a koji svakako žele, da im djeca budu što bolja. Samo u navikavanju mora biti dobra od­ lučnost i istrajnost, jer će se često, naročito u po­ četku, dolaziti u iskušenje i ako se tu poklizne posao je uzaludan, a u protivnom slučaju, svaki dan, koji odmiče u istrajnost! daje sve veću garanciju, da će se u ddređnom pravcu polučiti uspjeh i na taj način steći navika, koja će u svakom slučaju dobro doći. Na račun hrđavih navika roditelji treba da kod svoje djece pod strogim svojim nadzorom razvijaju dobre navike. Dijete, pod utjecajem roditelja, vrlo rano počne da etički rasuđuje — da dijeli dobro od zla. Ono kod razumnih roditelja steče uvjerenje, da svako učinjeno zlo ili kakva neposlušnost povlači za sobom neku neugodnost — kaznu, pa u kojem bilo obliku. I ako roditelji u tome budu potpuno dosljedni oni će svojoj djeci učiniti mnogo. Za svako opet uči­ njeno dobro dijete očekuje nagradu. Ona ne mora biti velika. Tu je često puta dovoljan jedan zadovo­ ljavajući izraz lica ili samo jedan osmjeh. Dijete je dobar psiholog. Ono to uoči i vidi, da se to rodite­ ljima dopada i da ih zadovoljava, pa nastoji, dai se �u prvoj prilici ponovo u tom činu istakne i zadobije roditeljsko odobravanje. Dugim, istrajnim i nepre­ kidnim ponavljanjem dotičnih radnja od strane vaspitnika djece, a uz odobravanje svojih roditelja, oni stječu niz dobrih navika, koje će im u kasnijem životu biti putovođ. Još jednom da utvrdimo: kad je čovjek u stanju da se navikne na pušenje, piće i psovanje, sasvim logično, on je u stanju da se navikne i na dobar red, lijepo ponašanje, umjerenost u svakom poslu, zani­ manje korisnim radom i dr. S toga navikavajte svoju djecu samo na dobro. Ne dajte svomu djetetu čašice u ruke, da se na nju ne navikne. Ne dajte mu cigare, jer će je poslije sam tražiti. Klonite se psovke pred djecom — ako je slu­ čajno ima — jer će inače i ona ubrzo psovati. Često su djeca odraz života roditeljske kuće. Ne dajte hrđav primjer svojoj djeci. Ona su nevina. Dolaze na ovaj svijet čista kao kristalna posuda i postanu ono i onakva kako vi hoćete, osim iznimaka, kojima vla­ daju i upravljaju urođene sklonosti. Roditelji, iskoristite moć navike i navikavajte svoju djecu, ali — samo na dobro. Maulvi-Sadr-ud-Din Islamski čovek (Svršetak) 2. DEMOKRATSKI PRINCIP U DRŽAVNOM ŽIVOTU I U VERSKIM UREDBAMA. Sad bih mogao da opišem islamske osnovne sta­ vove u odnosu na upravni sistem zemlje i uredbe vere. U oba smisla Muhamed a. s.', izveo je velike promene. Jer on je uvideo, da rhor?opbl u vladanju jedne jedine porodice i monopol u veri jedne odre­ đene klase niti je pravedan niti koristan za napredak jednoga naroda. Čista dembkratija bila je osnpvni ton njegovih shvatanja b vršenju vlasti, pa bila onaj; politička ili verska. On je propovedao: »Najkreposniji među vama je najdostojanstveniji medu vama-u. očima božjim«. Tako to zapoveđa Koran. Stoga kod muslimana nema nikakvih klasa. Svi su jednaki, bili siromašni ili bogati. Siromaštvo u Islamu nije ni­ kakav znak nižeg društvenog položaja, isto tako bo­ gatstvo nije nikakav znak višega ranga. Visoka misao, visoki moral i najkreposniji život bude takvu pažnju i poštovanje, da ne mogu učiniti zavidnim jednog monarha zemaljskog. Ali niti lukavost niti bo­ gatstvo nisu razlog za naročito poštovanje. Praktičan život, praktična pobožnost, dobročinstvo i poštena trgovina su oznake dobrog muslimana. Kada se uče­ nost spoji sa ovim osobinama, posednika visoko po­ štuju. Ovo poštovanje, koje trajno uživa, on zahvaljuje svom nesebičnom radu. On ga ne dobiva kad ga u ured pozovu, niti gubi, kad ga otpuste iz službe. Ove vrednosti ulevaju jedan sasvim novi duh. Svaki želi takve časti i svaki teži napred. To je bio najprirodniji i najrazumniji put, da se narod uzdigne. Pošto je narod bio potpuno osveđočen o ispravnosti i kre­ posti Poslanika, svaki je pojedinac kušao, da se što bolje izgradi u poverljivosti, ispravnosti, tačnoeti, samoodricanju, predanošću Bogu, praktičnom dobro­ činstvu, hrabrosti i patriotizmu. Oni su našli skoro, da je Muhamed a. s. sve svoje reči u dela pretvarao. Zejđ, koji je jednom bio rob Poslanikov, nije to duže bio momentom, kad je postao musliman; jer kao takav uživao je ravnopravnost. Pošto je imao najviše kre­ posti združene sa poznatom sposobnošću, bila mu je poverena zapoved nad vojskom. A isto je tako Usama, sin Zejdov, dobio zapoved nad vojskom. Neki od naj­ ponosnijih kurejških poglavica zadržaše naprotiv samo podređene položaje prema Zejdu i sinu nje­ govom. Poslanik je ipak išao još dalje u svom demo­ kratskom pravcu. On je venčao svoju sestričnu Zejnebu sa Zejdom, da pokaže, kako su otklonjene sve konvencije i ograde klasnog sistema. On je ostvarivao ono, što je propovedao i to je bila tajna njegovog divnog uspeha. Da se venča jedna ponosna dama kraljevske kuće sa jednim robom, to nije samo ozna­ čavalo još nikad nečuveni primer demokratske misli, nego i jedan rečiti dokaz za ispravnost, kojom je Muhamed provodio demokratiju. Ovde moramo pomemiti, da je ova demokratija proisticala iz samoga Muhameda. Ona nije bila rezultat pokreta nižih klasa. Muhamed je poticao iz jedne od najponosnijih kuća Arabije, a bio je kralj i duhovni vođa njen. Demo­ kratija, koiu je zavela jedna takva ličnost, ima još veću draž. Sada se setimo, da su u isto vreme u Rimu, Maloj Aziji i Perziji kraljevi tražili sami, da im se svet klanja. I pošto su Arabljani bili idolopoklonici, pri­ rodno je, da su i oni naginjali takvome kultu. Ali Muhamed se je odvikavao od svega, što je za čoveka bilo ponižujuće i što je umanjivalo njegovo dosto­ janstvo. Šta više poslednje on uzdiže i zagovara, jer ih je učio osećati, da su svi ljudi jednaki i da ne po­ stoji nikakva razlika između čoveka i čoveka, vla­ daoca i seljaka. On je običavao, kada sedne, da isti čilim s njima upotrebi i iz istog suda s njima da jede. On nije nikada nosio kraljevsko odelo ili ma što naročito; on nije nikada imao prestolja za se, niti ikakav raskošni dvor; jer on je verovao, da su dr­ 347 �žavna blaga za javne potrebe a ne za ličnu upotrebu vladaoca. Telesna straža nije ga nikud pratila. Sve­ moćnih ljubimaca nije uopšte bilo. Državne poslove obavljao je Muhamed sam, najvažnija pitanja ras­ pravljali su zajedno svi muslimani i odlučivali po uputama sadržanim u Koranu. Držao je samo jedinog poslužitelja, koga je u radu obično pomagao. Jednom reci, on bijaše do kraja veran demokrata, koji je živeo u samoodricanju i nesebičnosti, da bi samo ljudstvo uzdigao. On se sam podvrgava istim zakonima, koji su vredili za podanike. Prema njemu i familiji njegovoj nije se pravila nikakva razlika. Niti su njegove pri­ staše uživale naročitu prednost, niti bijahu nezavisni prema zakonima zemlje. »Vladalac ne može da čini nepravdu« — ova lozinka bila je u duhu njegovog shvatanja demokracije. Pred narodom je govorio: »Meni je naređeno, da navestim, da ja moram biti prvi od onih, koji će se zakonima p o k o rav atk j »da navestim, da se bojim kazne Gospoda, kad zakone povredim« (6 :19) i »da navestim, da mi je Bog zapovedio, da širim^ pravednosti (7 :28). »Kad uprav­ ljate, upravljajte, pravedno, jer zaista Bog voli pra­ vedne.« (5 :4 6 ). »Kad “izričete narodu presudu, či­ nite to najpravednije.« (4 :6 1 ). Kao rezultat ovih nauka može se primetiti; da islamska pravda ne po­ znaje nikakve partaičnosti i ne čini nikakvih izu­ zetaka. Jedna žena iz plemena Poslanikova bila je tužena za krađu. Njegove pristaše odoše Ussami, koga je Muhamed mnogo poštovao, i zamoliše ga, da ovu stvar kod Poslanika okrene u korist žene, jer je ona od njegove vlastite krvi i mesa. Ussama ode Poslaniku na zdogovor, no ovaj dade sledeći, pažnje vredan, odgovor: »Sam će narod od vas da propadne; kad jedan član plemstva počini krađu, pustite ga prosto da pobegne; a kad to učini jedan siromašan čovek, kažnjavate ga-. Boga mi! I kada bi sama Fatima, kći Muhamedova, bila počinila krađu, odsekao bih joj ruku.« Tako stroga bila je ispravnost, koju su vršili muslimani. Na svom samrtnom času Muhamed nije odredio naslednika i nijedne reči nije pomenuo u korist svog dragog i veoma darovitog rođaka Alije, mada je ovaj uživao i prednost, da bude njegov zet. On je bio učvrstio demokratiju kao opšte vredeću. I ove njene osnovne misli zapažene su i kod izbora njegovog na­ slednika. Sledeće reči služe pri tome kao osnovno načelo: »Najkreposniji među vama je i najdostojniji«. Muslimani su radi toga većali na jednom sastanku i izabrali Abu Bekira za halifu (halif doslovno znači: naslednik). Vladalac je tu zato, da se brine za svoje poda­ nike, a ne samo, da od državnog novca podmiruje svoje lične potrebe i zadovoljstva, To znači, svakj <?Ц 348 njih je pastir svoga naroda i svaki od njih nosi odgo­ vornost za službu, koja mu je poverena. Isto tako Poslanik kaže, da jedan muslimanski vladalac, koji ne stavlja sve u to, da uznapredi dobro svoga na­ roda, neće doći u raj. Halife su radile vrlo mnogo za svoje podanike, provodile su vrlo jednostavan život i ništa nisu uzimali samovoljno iz državne kase. Plata Abu Bekra i Omera nije dostizala veću vrednost od dve funte sterlinga mesečno. Halife behu upućene na privatna sredstva, ћо zato behu tim više poštovani. Abu Bekir je stanovao obično pod šatorom od devine kože, a Omer Veliki, čijem je carstvu pri­ padao i Egipat, Sirija i Perzija, običavao je da se odmara pod drvetom, na čije je grane prostirao ogrtač kao neku vrst šatora. Omer je voleo da oblazi sve ulice grada Medine, da bi lično ublažio nuždu siromašnih, za koje je bio već postavljen jedan naročjto visoki iznos islamskog državnog novca. Kad je jedne noći ponovo ophodio grad, ću nenadano iz jedne kuće viku dece. Siromašna majka objasni, da „ njijna deca gladuju i da je na ognjište postavila jedan prazan kotao, da bi kakogod zamamila gladnu decu. Halif ode do državne blagajne i donese na svojim sopstvenim leđima jednu vreću brašna, da nuždu ublaži. Na ulici se neko od prolaznika ponudi halifu, da ponese vreću. Ali on odbije, da primi pomoć, nego reče: »A ko će nositi moj teret na Sudnjem Danu?« Jednom reči, halife su zaista služile svojim podani­ cima, veliki deo državnog blaga delili siromašnim, a najkasnije mislili na samog sebe. Slična demokratija provedena je i u čisto verskim stvarima. Sveštenstvo, koje je dotle narod despotski ugnjetavalo, odstarnjeno je. P o s r e d s t v o i z m e ­ đ u B o g a i l j u d i n j e g o v i h n e p o t r e b n o je . Bog se ne srne da upoređi sa zemaljskim vladaocima, koji mogu svoje dostojanstvo da utvrđuju često puta na temelju kojekakvih niskih radnja. Takve radnje su znak slabosti ljudske, a Bog je iznad svake sla­ bosti uzvišen. Bog se ne može da uporedi s onim koji strahuju, da im direktan saobraćaj sa ljudima i svaka poverljivost ne škode ugledu i stoga potkapaju potrebni rešpekt. Pred Boga, koji je slobodan od svih slabosti, srne svako da nastupi direktno bez posred­ nika i zagovorača. On je vladar svih. Njegovo sunce obasjava jednako imućnije kao siromašne, palate kao i čedne kolibe. On može sa svima da stupi u vezu, i isto tako je za svakoga pristupačan. Od svakog se muslimana zahteva, da poznaje veru. S t o g a j e s v ak i m uslim an s v e šte n ik i može kao takavdaobavljam olitvejedneopštine. 3. ETIČKA, NAUČNA I UMETNIČKA DELOVANJA ISLAMA. Sada još nekoliko napomena o socialnim shvatanjima muslimana. Najveći rešpekt i najveće pošto­ vanje pripada roditeljima, Koran to naglašuje sasvim �izričito. Ne biti poslušan roditeljima, najveći je greh. Izdržavati starog oca i staru majku spada među naj­ više dužnosti. Muhamed a. s. je učio: »Pravi raj leži u rukama majčinim«. Dalje je muslimanima strogo zapoveđeno, da budu viteški prema ženama svojim, jer: »Zaista«, veli Muhamed a. s., »najbolji između vas je onaj, koji je najbolji prema ženi svojoj«. »Najveća lepota kod vas«, veli on dalje »je naj­ veća lepota morala«. »Musliman je onaj, čija ruka i jezik ne čine štete nikome«. On osuđuje licemerstvo najstrožije i opominje muslimane, da uvek budu istinoljubivi. On kaže: »Ljubav prema istini vodi vrlini, a laž opačini«. Poštenju ustupio je vrlo visoko mesto u skali vrlina. Pošteno zasluživati svoj hleb, donosi blagoslov. Nevinost je stvar časti. Gostu ukazati pažnju, je kre­ post. Stoga se u islamskim zemljama održavaju go­ stinska mesta i hoteli. Islamska gostoljubivost je dobro poznata činjenica. Na granici Indije naišao sam na ljude, koji su stotinama gostiju cjali jelo i prenočište. Sada ću na kraju još da vas obavestim, o učenosti muslimana, koja je u njihovoj kulitari igrala tako ve­ liku ulogu. Sticati znanje uzdignuto je do prisilnosti sledećim recima Poslanikovim: » S t i c a t i z n a n j e o b a v e z n o je za s v a k o g m u s l i m a n a i mu­ s i i m a n k u.« Vrlo je interesantno primetiti, da je Islam u ovom odnosu delovao revolucionarno. Jer do vre­ mena Muhamedovog učenje je bilo najveći neprijatelj religije 1 Učenje je bilo krivoverstvo! Ali Islam ne po­ tiče samo na učenje, nego uvodi jedno usavršavanje po dužnosti za muslimane obojega spola. Islam u podučavanju vidi jedno od najznačajnijih posvedočenja. Muhamed a. s., kao što smo već naveli, kaže: »Samo se dvojici ljudi može zavideti, jednom koji ima znanja pa u njemu druge poučava i drugom, koji ima bogatstva pa od njega deli drugom«, a da istom ne govorim o ljudima, kod kojih podučavanje bijaše delimično strast. Broj učenih bio je tako velik, da je, kako se izvestio, u jednoj bitci palo sedamdeset samih teologa. Ne mali broj njih znao je Koran na­ pamet od reči do reči. Javna poduka u teologiji i Јесше ли заказали ЗИМСКУ logici predavala se u džamiji Poslanikovoj. Po redu rastao je interes za nauke sve više, tako da halife onsovaše i jedan univerzitet u Bagdadu. Muslimani su nosili svoju kulturu u sve zemlje, koje su osvajali. I Evropa nije ostala nedirnuta; kad su muslimani došli u posed Španije, osnovaše tamo ćelo mnoštvo škola i držahu predavanja iz algebre, alhemije, ma­ tematike, medicine, građevinarstva, filozofije i poe­ zije. Docmje se osnovaše čuveni univerziteti u Kordovi, Sevili i Barceloni, koji sebi privukoše i hrišćanske studente iz svih delove Evrope. To je bilo vreme, kada je Islam za ćelu Evropu držao visoko zastavu nauke i umetnosti! Zavela se po školama nastava u medicini, prirodnim naukama i lepim veštinama. Građevinarstvo je dostiglo svoj najveći cvat pod mu­ slimanima. Jedna od ovih kopirana je u Engleskoj. Ona je tu poznata kao »Paviljon« I stoji kao simbol islamske kulture u modernom gradu Brighton. Bio sam verlo ponosit na onu palatu, kad sam je posetio, a visoko se radovao, kada sam na vrhu stubova mogao da pročitam u odvažnim arapskim pismenima »Nijedno biće nije svemoćno osim Boga«. U Evropi poznaju reč Alhambra; to je malo iskvarena reč »Alhamrao«, a označava jednu veliku u čuvenu maursku palatu u Granadi. Jedan deo ove palate vidi se imitiran u Royal-hotelu u Rimu. I hrišćanski student?, koji su apsolvirali islam­ ske univerzitete, nosili su islamsku kulturu i nauku na najrazličnije strane Evrope. Dvojicu islamskih filozofa u Evropi su naročito studirali Ibni Senu i Ibni Rušda, čija imena preinačiše u Avicennu i Averroes-a. Sadašnja evropska generacija zanima se jed­ nim drugim islamskim naučnikom, jednim matema­ tičarom, koji je istovremeno bio i filozof i pesnik; mislim Hakima Omera Hajjima. Ukratko, Muhamed a. s. je svagde i svakog po­ ticao na nauku, a njegovi naslednici ponesoše luču znainja od Iistoka na Zapad. Tako smo mi muslimani pripomogli u izgradnj? predstave o jedinstvu božjem; mi smo ne manje od drugih religija pridoneli svoje za pospešenje bratstva i tolerancije i za stvarnu i potpunu demokrati ju. I ovo ni u kom slučaju ne može da se zaboravi: mi smo muslimani kulturu i nauku uvećali i daleko ih proširili; njom je Muhamed a. s. obogatio I s t o k i Z a p a d . 5 nemačkog preveo H. C., Mostar ГА/РЕТ ЗАБАВУ? 349 �P R IV R E D A Poljoprivredna izložba u Goraždi Bivša oblasna samouprava sarajevske oblasti pri­ redila je i ove godine poljoprivredne izložbe u svim srezovima. Važnost takvih poljoprivrednih izložbi je velika, te se seljaci podstrekavaju na takmičenje u ljepšim i plemenitijim žitaricama, u voću, povrću i t. d. Tu se !-■ - J I* * •/' - - - - ' vidi što koji kraj' imade, svp njegove prednosti kao i nedostatci. Seljak, koji ■^ošjećuje ovaku,Jzložbu, vuče veliku korist, podučaje se primjenjivanju i ocje­ njivanju raznih plodina.. Osim [toga^ o cjen jiv ale ko­ misije pravedno nagrađuju izlagače najbolje izloženih artikla, što moralno utječe na seljake. Odlikovan seljak ponosan jp na priznanju; ustanej^ kroči na­ prijed. Neodlikovani mu ne zavidi, nego nastoji da se boljim načinom rada, plemenitijim sjemenom iz­ ravna sa svojim odlikovanim susjedom. Darovi su razne modeme poljoprivredne sprave, alati, sjemenje. Tome je svrha i uvađan je modernog ratila. Na 27. X. o. g. otvorena je bila poljoprivredna izložba u Goraždi. Izlagača je bilo oko 450, a izlož­ benih predmeta blizu 3.000. Obaviješteni smo da je ova izložba od sviju iz ove oblasti najuspjelija. Za naš Gajret ova izložba ima također svoje veliko značemje. Nakon otvorenja lizložbe, kojoj su prisustvovali predstavnici nadležnih vlasti i mnoštvo težaka obadviju vjera, uzeo je riječ dipl. agron. M. Fazlagić, upravnik poljoprivredne stanice u Goraždi i aranžer izložbe, i svojim vatrenim govorom razvio program Prosvjete i Gajreta, naših dvaju najjačih kulturnih društava i tom prilikom apelovao je na prisutne izlagače da svoje izložene artikle poklone ovim društvima. Jednoglasan odgovor iz sviju grla bio je: »Hoćemo«. Čist prihod iznašao je preko Din. 6.0QQ.—. ' I ovom prilikom, Gajret se zahvaljuje svom pri­ jatelju, g. M. Fazlaigću kao i plemenitim darovate- jesenjom sjetvom Ko želi veliki žetveni prinos ozimih strnih žita, neka ima u vidu ovo: 1. Ne smije sijati žito iza Žita, već iza nekog drugog usjeva, najbolje iza djeteline, graška, graorice, pasulja, kukuruza, krompira illi' repe. 2. Ako se već mora sijati žito iza žita, to se samo za nuždu može činiti, ali nikako da se ne sije ista vrsta žita za sobom, već neka se mijenjaju razna žita. Najbolje još podnosi da se jesenje žito sije iza jaroga, n. pr. pšenica iza ovsa ili jaroga ječma. 3. Ne treba sijati ni odviše rano, ni odviše kasno. Najbolje doba sjetve pada u mjesecu oktobru. Radiji usjevi stradaju obično od kukaca štetočina, a pozni ulaze u zimu slabi i stradavaju od studeni. 4. Zemlju za žito treba dobro uzorati i dovoljno usitniti, kako bi svako posijano sjeme dospjelo u zemlju i našlo tamo povoljne uslove za nicanje. Nije pametan savjet, da za žito zemlja treba da ostane podosta grudvasta, jer poljoprivrednici slušajući ovakav savjet, lako pretjeruju, a ovo onda ispada na štetu usjeva. 5. I za žito treba zemlju orati duboko, i nije pametno, što neki savjetuju, da se za žito ne smije 350 orati duboko. U dubokoj oranici razgrana se jako korjenje, te bolje bniljku hrani, i bolje je drži protiv poleganja. Imao sam ove godine žito n a riljanoj zem­ lji, kao i na plitkom oranju. Na plitkom je oranju izljegao a na riljanom bivšem vinogradu nije. 6. Treba odabrati dobru sortu žita. Ako se uvodi nova sorta, uzetft je oprezno, pošto je već ranijih go­ dina u dotičnom kraju isprobana. Novim sortama po­ kloniti interesovanje, ali raditi samo na malim po­ vršinama, da šteta od mogućeg neuspjeha ne bude velika. Od dobre sorte mnogo je zavisan veliki prinos. 7. Prije sjetve mora se sjeme urediti i izliječiti od bolesti glavnice. To se lako može pomoću raznih sredstava za potapanje, illi pak za zaprašivanje sje­ mena. Ako u sjemenu ima još čitavih sjemena punih crne prašine, onda se sjeme mora potapati, inače do­ voljno je da se zrno zapraši. S dobrim i potpunim uspjehom upotrebljavao sam: za potapanje sredstvo Uspulun, a za zaprašivanje Tilantin. Da M je neko sjeme zaraženo i bolešću garom, to se na njemu i spolja ne raspoznaje. Pa ipak treba i o gari povesti računa. Od gare može se sjeme iz­ liječiti samo jednim načinom: potapanjem ц toploj �vodi od 52 stepena Celzijusa. Ovaj je posao lak i prost za onoga, ko mu posveti malo pažnje. Ko to neće, bolje neka no Sini, već da se pobrine za zdravo sjeme s druge strane, ali — da traži garanciju da je zdravo. 8. Najbolji način sjetve jeste sjetva na odžakc. Sjetvom na odžake postizavaju se ove prednosti: Usjev brže raste, ulazi jači u zimu i bolje odolijeva zimi; usjev od proljeća brže napreduje, pa ran/ije klasa i dospijeva: usjev se razvije jači i jednačiji; ima čvršću slamu, veće klasove s većim brojem zrna u klasu; zrno je krupnije, teže i jedrije. Ovo su po­ kazali već višegodišnji rezultati. Ovogodišnje žetve kreću se kod usjeva na odžake oko 30 mc. po hek­ taru. Sijalica za sjetvu žita na odžake ima već dosta u prometu. 9. Ozima žita odlično iskorišćavaju veštačka đubriva. To dolazi najviše otuda, što đubriva pomažu, da mlade biljke brzo porastu — i to s jeseni prven­ stveno u podzemnim svojim organima t. j. u korijenju. Ojačane biljke bolje odoljevaju zimi, pa u proljeće potjeraju punom snagom čim nastanu topli dani. Ovakav usjev ranije dozrijeva i izbjegava- ljetnoj žegi s punim klasom jedrih .zrna. 0 ■» Ф ЕЉ ТОН Najbolje vještačko dubrivo za jesenja žita jeste mešavina superfosfata i čilske salitre. Po hektaru treba superfosfata 200—300 kilograma, i čilske šalitre s jeseni 50—75 kilograma, a rano s proljeća, ako usjev nije dovoljno jak, još jedanput 50—75 kilograma ša­ litre. Pjeskovitim zemljama treba davati i kalijskog gnojiva, i to u jesen oko 100 kg. po hektaru. Vještačka đubriva najbolje je u jesen rasturati prije sjetve (može se i poslije sjetve) a s proljeća rastura se čilska šalitra preko usjeva. 10. Žita su vrlo blagodatna za okopavanjc. Ako je usjev do jeseni ojačao, a udario je i korov, i ako je u izgledu lijepo vrijeme bez mrazeva, dobro je da se okopa već prije zime. Inače mora se to činiti s pro­ ljeća kad nastanu topliji dani. Obično dovoljna je s proljeća jedna kopnja, no bolje je, ako usjev ne ojača toliko da se ne može kopati, da se okopa dva puta. Ko bude ovako radio, naći će s manje zasijane površine veći prinos, nego nemarljiv poljoprivrednik sa tri puta>veće. (»Srpsko Kolor.) K. Popović. \u g g & \Y 'Ш ' Легенде o Саламоновој мудросши (Свршетак.) У Еклссиастама се н. пр. у 28. стиху палази следећа изрека: »Нашао сам једног човека Лзмеђу хиљаде, али нисам никад нашао једне женс међу жснама.« Према сачуваној причи, Саламон je био 'наредио једиом од својих дворјаника, да потражи по свој краљевини једну жену, чији би муж био тако иснраван као она. Гласник je тражећи ју изгубио много година, док му није успело одаслати краљу нског поданика, којему он нозвавиш га на страну каза: » A k o пристајеш да убијеш ове ноћи своју жену i i да м исутра донесеш њезину главу, даћу ти своју кћерку за с.упругу и после моје смрти ћеш завладати синовима Израела.« Taj човек обећа, да ће послушати, но при повратку кући увиди, да му je тај задатак тешко извести. Његсва га je жена залуду настојала развеселити, глодајући га оборене главе и удубљена у мисли. Биједни je човек размшиљао о судбини своје деце, ако изгубе мајку. Уза све то задато обећање краљу склону га, да преко ноћи испуни заклетву na се довуче до одаје своје жепе, која je тада опавала, држећи на грудцма најњежнијег од љегове деце, док je старнји био прислонпо свој.у главу на њеном крилу. Овај га јс призор толико ган.уо, да raje могао починити злочина, који je краљ од њега захтевао. У својој грижљи појави се код Саламона и стаде ra молити не би ли га решио обећања, што raje могао почшшти злочипа, премда му je владар био обећао сва његова блага и палаче. Ганутљивим je речима тумачло своју луду намеру за извршење те пресуде нризнавај.ући, да није имао доста хладнокрвности да отме својој деци мајчииу љубав. Саламон je ганут саслушао његово приповедање: »Нашао сам, рече, једног човека између хиљаД.у!« Педесет дака након тога позове себи ту жену и каза joj, да би je хтео узети за супругу, алп да мора убити свога мужа. Жена je прихватила тај предлог са великом радошћу, али Саламон у страху, да he се то нечувено дело и догодити, даде joj један бодеж од лима, напутивши ју да закоље свога мужа са тим оружјем. Сва сс у хитњи вратила својој колиби жсна, исказујући евојему мужу сваку брижљивост. Прекрила je свој стол са обилним јелима и плсменитим вином, a које je несретника бацило у дубоки сан. Искориствши — жена — ibcroBO nnjaiio c/rajte, покуша рзвршити своју од- 351 �луку, да му лресече грло. Оружје je, свакако, било неприкладно за такав чин, na се муж пробуди, задобивши лаку рану. Сав у гњеву, муж joj тада рече: »Ко ти je дао тај бодеж? Ко те je на то саветовао? Страшно je било његово запрепашћење, кад je чуо, да je зачетник овог дела био сам краљ. Сутра јутром појавшпе се обоје пред Саламоном тражећи правду. Човек, у оправданом гњеву, рече краљу: »Ja сам с њом имао сажаљења, али није она са мном.« Саламон саслуша његове речи привидно без зачуђења, затим рече: »Претпостављао сам, да она неће имати с тобом сажаљења, na сам joj зато и дао лимени бодеж.« Окренувши се, затим, народу рече: »Нисам никада сусрео једну жену међ.у женама!« Између најотаријих, које се придавају Саламону, спада и његова способност разумевања језика птица, кукаца и четвороножаца. Причају легенде, да je, налазећи се у предворју палате, слушао разговор двају голубова. М.ужјак je говорио женки, a привидно без икаква хвалисања: »Са,ламонове џалаче не значе за мене нипгга. Сам je Ј*раљ једна особа без вредности. Кад бих ja хтео, срупгао бих.>у једном часу њерова^ престоље и сву његову моћ.« Саламон дозове голуба' !и запита га зашто у п ^ требљава такав начинРговора, нашто птица одговори: »Нећеш ли «ми нашкодити, Велики пророче? Ко може, a да се нечим не хваста, кад говори са женском?« Краљ се je насмешиб' на овај случај и пусти га без казне, али кад се je поновно вратила птица својој женки, запита га она, што му je рекао Саламон. Птица joj одговори, да га je С&ламон молио, нека га терпи и нека му ne чини зла. Чувши Саламон ове речи, западе у бес и засу камењем голубове, да тако буду примером мушкарцима, како би се одрекли непотребног хвалисаља, a жене, како га не би од њих тражиле. Другим једним случајем приступшпе Саламону мрави оптужујући слопа ради окрутности, јер их без обавештења гази при сваком кораку и тим им проузрокује настрашнију смрт. •Мрави су изјавили краљу, ако их не буде заштитио, да ће они сами наћи средстава за обрану. Ово je изазвало код краља смех и рекао им je нека сами у томе ураде што само могу. Видевши сс они толико омаловажени, сакупише се сви мрави na ископаше једну рулу na путу куда je тај слон сва- кодненно пролазио. Следећг je дана он јуртом туда пролазио и падне у рупу да оа више није могао изв.ући. Милиони га je мрави напало, раскомадавши га, да на њему није друго ништа остало до костију. Неколико дана иза тога питао je Саламон где му je слон, na кад м.у рекоше, пгго се je догодило каза: »Био човек јак као див, ипак не сме имати за непријатеља ни саме мраве«. Легенда о хиљаду Саламонових жена уврштава овог краља међу најсретније властодршце од старине. Налази се пак уплетена у његова веома сретна освајања и приповест о једној његовој љубавиој згоди, у којој je једна жена извргла руглу сву мудрост и досетљивост краља. Саламон се je једном заљубио у једну жену чија je сјајна лепота наличила једино na њену несломљиву љубав према свом мужу. Одбивши галантне предлоге краљеве побоја се жена, да би се он могао послужити овојом силом и датл je к себи довести, да задовољи своју страст. Одлучи зато да се послужи сплетком na позове под свој балкон удварача на један поћни састанак. Кад je владар стигао на место замоли га она, спустивши с прозора једну кошару, нека седне у њу, како би га могла дићи у своје наручје. Заслепљен страшћу поверова краљ и доскора се нађе лебдећи у зраку између балкона и тла. Угледавши га жена у тој смешној ситуацији и ругајући му се рече: Релативна ти je, краљу, твоја мудрост. Раоипаваш своју досетљивост у извршавању правде над својим подложнпма, али ње немаш у управљању са самим собом. Толико те заслепљује страст за поседом предмета твојих чежњи, да падаш у тако гадно ропство. Реци ми што сада морам чинити? Морам ли пресечи коноп, na да нагло паднеш на земљу, или да те оставим тако висећи, na да те сутра јутром могу пролазници гледати у таквом положају?« 'Краљ joj осрамоћен узврати: »0 поштована жено, Ти си у праву, a ja сам ето сагрешио. Спусти ме тако, да се но довредим. Кунем ти се да те нећу више напастовати и послаћу ти један богати дар«. Поучно веле књиге: »Што има мудрац, a чега неби имао луда?« Заслужујем казну и заклиљем ти се својојм круном, да те нећу никад прогонити и да ћу с тобом поступати као са својом сестром!« Чувши ово госпођа ослободи краља, који je потпуно испунио своје обећање. Превео X. Левн Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 352 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Одговор Кабинехаске Канцеларије Њег. Вел. Краља Ha поздравну депешу, упућену Њ ег. Вел. Краљу са свечаности отворења Гајретова конвикта у Бањалуци, предсједник Мјесног Одбора Гајрета у Бањалуци г. Суљага Салихагић, инжињер, добио je слиједећн одговор: Господине, Његово Величанство Краљ благоволео je наредити ми, да изјавим Њ егову захвалност на изразима оданости, поднесеним у име учесника прославе отварања Гајретовог конвикта у Бањој Луци. — Министар Двора: Б. Јефтић, в. р. Свечано ошварање Гајрешовог новог конвикша у Бањалуци У недјељу, 3. о. мј., Мјесни Одбор Гајрета у Бањалуци изврш ио je свечано отвараље новог Гајретовог конвикта у Баљ алуцп. Овој свечаностп присуствовало je око 200 наЈугледнијих грађана, a отворио je предсједник Гајрета у Баљалуци госп. инж. Суљага Салпхагић слиједећим говором: Поштоване госпође и господо! У име Мјеснога Одбора Гајрета најтоплије вам a a хв a љ у ј е м што сте дошли, да на овај скроман пачин rfpoславимо отварање Гајретовог Конвикта у натаој гаехер-Баљој Луци. А ли госпође и господо п а к ^ н ^ ч и н на који проелавл>амо јесте и треба д а буде с к р о*м a н ипак само поновно отварање конвикта за наше снромне културне прплике представља један в а ж а н д а т у м : онгтгоказује да у центру босанске Крајпне, шехефЉањој Луцп, муслиманс елеменат даје и данас глгувни колорпт овоме граду п кД иако е к о н о м с к п т е ш к о п о с р jt у о ипак д аје ^на живота и вољу за nporpecoMijr граду, који срећним стиц прилика постаје в а ж а н ц е н т а р ^ и коме Предстоји, тсако се свн нанамо и очекујемо лијеп "процват п будућност. Је р »Бања Л у ка на К рајини хвала« псктаје ј е д н и м о д д е в е т ц е н т а р а нашег ново#а државног уређења н љезино име Б ањ а Л ука = Банова Л ^ка, добива поновно своје некадашње значење. Наше културно и просвјетно друштв^ Гајрет, које je лањске године п р о с л а в и л о 25 r о д<1 н a свога благословенога рада, на најсвечанији начин, уз огррмно учествовање свих, na и највиших фактора — уз присутност изасланика Њ . Вел. Краља, Владе и свих иаших установа a нарочито наше интелигенције — Гајрет, чијп je програм да поиогне наш у младеж да дође до иауке, тај наш Г a ј р е т н и је н a ж а л о с т н п к а д а с т а ј а о о н а к о добро, како би то требало нашему граду. Н е с х в а т а њ е с а в р е м с н е и а у к е и васпитања, бојазан и страх д а се не сруше стари п несаврсмени погледи n a живот, народ, друштво и религију, који су погледи у својој клици прије најмање 100 годпна почелн гљпти и трунути, нијесу готово нпгдје билн тако снажнн као што овдје у овомс no прпроди тако лнјепом п богатом шехеру. Гајрет и носиоцн његове идеологије, друштво којему je сврха, д а н а ш у о м л а д п н у с п р е м п з а ж и в о т н а з д р а в о ј и с а вр е м е н о ј бази, не д и р а ј у ћ и пр и томе ни у коме погледу у здраве наше традиц и ј е, нпје могло никада, да се поклоии пред онпм што je труло и n a пропаст осуђеио. Зато je Гајрет имао великнх тешкоћа, да се овдје у Бањој Л уци удомаћи. У Б аљ а Л уци je постојао всћ давно Гајретов коивикт, али je тај пред 0 година укинут због лошег одзпра грађак- отоа, Данаш њ и покретачи рада за Гајрет у Б ањ а Л уци коликогод ж але оно п о г р е ш н о гледаље широких м а с а овдаш љих н а Гајрет и његову идеологију, сматрају да je баш о в д ј е р а д з а Г а ј р е т п о т р е б а н , јер помоћи треба ономе и ондје гдје je зато помоћ потребна — и то баш онима који нијесу свјесни д а им та помоћ треба. Зато данаш њи покретачи Гајретове идеје сконцентрисали су све своје скромне силе, да у Б а њ а Л у к у в р а т е Г а ј р е т о в к о н в и к т и д а прошире акцију за Гајрет у овоме мјесту Јед ан дио успјеха je, као што видите, послигнут. Ове просторије, које су биле дијелом рушевина, оправљене су и у шима се за сад а спрема з а живот и за рад 40 п и т о м а ц а . Драга дјецо! Наш иарод откида од уста да вас школује. Наша интелигенција троши један ^обар дио свога драгоцјеног времена и своје енергије, да Вас упути правим путем за живот, за рад и за будућност! Наш Владалац Њ . Вел. Краљ поклања своју високу гтажн.у Глјрсту, n a je дозволио д а Љ егов Први Син, Његов Насљедник TTpccroi.a, буде наш Високи Заштитник. Једино под Његовим моћним протекторатом Гајрет je кадар да издржава неких 700 питомаца н а школама и да трош н блпзу 2 ,000.0 0 0. — Д инара годишње н а ваш е просвјећпВп треба да сте свјесни свега овога! Треба да се одужите народу, од кога сте потеклп п . д аје хљеб. — Треба да сте захвални onoj нашој ш гснцији, која се о вама брине и на прави вас пут упућује. Треба да сте благодарни и одани нашему узвишеном Владаоцу, нашем Високом Протектору Престонасљедику, као Ш1о и читавом Краљевском Дому, који се о вам а очински »брине. Мјеснп Одбор Гајрета у Б ањ а Л уци сматрао je и сматра данаш њ п д ан врло важ ним датумом у историји Гајрета на нашој Крајини, n a je држао за потребно, да овај датум обнљежп у својим апалима овом скромном прославом. J a вам у пме овога одбора свима много и топло захлаљујем што сте иас почастили својом посјетом и тиме показали да цијенпте Гајрет, његову идеју и његове раднпке. Нека je дубока хвала свима онима, који су омогућнлп и помоглп, да се оснује овдје поново Гајретов конвикт, којн he у ш ехер-Бањ а Л уци спремати један дно наш е младостп з а жпвот и рад у народу. У првоме реду нека je велика хвала Главном Одбору друш тва Гајрета, Којн je омогућио ово отварање. Од Главног Одбора сам добно n a позив данашњој Слави ову депешу: (чита), n a ми дозволите д а и ja у име нас пошаљем Главном Одбору ову депеш у: (чита). Нека je надал>е хвг,ла и свима онима, који су нас помоглп прнликом љетошњег теферича, a нарочпто угледним бањалучкпм дамама п госпођнцама, које су много допринијеле д а je рад за Гајрет у Б ањ а Л уци кренуо једннм, no мом мпшљељу, добрпм путем. Нека јс хвала п свима онпма, na и најситнијим, који нас помажу у раду за Гајрет и којп нам омогућују, д а овдје радимо, будпмо се и развијамо«. По завршеном говору бурно je поздрављен г. Салихагнћ. 1 i : Затнм je слиједила декламација Прсрадовићеве пјесме »Bpaha«, што су изведи двојица пнтомаца. Потом je један 353 �r нитомац декламОвао Илићеву пјеему »Како умпре Далматпнац«. Програм je завршио један интомац нгрои руске »Балалајке«. Аплауз лратно je сваку тачку и изазвао пнтомцс lioJioniio на нмпровнчпрану позорннцу. Са овс свсчаиости yiryhcn je брзојавни поздрав Њсговом Вслнчанству Краљу елпјсдећег садржаја: »Мјесни Одбор Гајрста у Бања Луцн са питомцпма и лногобројшш грађанством оакунљеним около прославе отвоpciba 1'ајрстова конвлкта аоздравља у дубокој одапооти Вашс Нсличанство, као што u свога Внсоког Протсктора Младог Прс етолонасљсдшгка, као заштнтнике нашс вационалие проевете. — Иредсједпик инж. Салихагнћ.« Гајретов л.стошп»и тсфсрич у Baita Лудн, као прва Гајретов аманпфестација након неколнко година у овом мјсету, био je вслнки догађај иесамо за Гајрсх псго и за град Бања Л уку — иако важност тс манифеетацијс иијс, нажалост, довол.110 истакнута у јавности. Свсчаност. отваран.а Гајрстова конвнкта имала je такођер вслико значсњс. Ове двије Гајретовс маиифсегације далс су водстрека и вол»с свнма истнцским пријатељима нашсг Гајрета у Бања ЈТуцп, да сада развпју Гајретову акцију пуном паром, na нећсмо прстјерати ако устврднмо да he Бања Лука убрзо постати кула Гајретова, која he предњачнтп у раду за добр народа свима-мјестима у Бос. Крајини и да he у том раду заузепг ona Mjecto којс joj доликујс ПО Н.СПОЈ ирошлости и култу^пом цивоу грађана. / ’ ' Banjalučka društva za Gajre}. Od k ako je osnovan novi G ajrelov odbor u Бапјој Luci, osjeća se volja za ovo n aše d ru štv o u mnogom pogledu i kod pojedinaca i kod društava^, k e ja je volja inače b ila gotovo posve zam rla. P rilik o m ijetošnjeg G ajrelovog teferiča ova se volja n aj­ bolje m anifestovala, je r je to b io te fe rie kakvoga Banja Luka ne pam ti i koji je uspio i u m oralnom i m aterijalnom pogledu. Ovo se v id i i iz sam oga prih o d a teferiča, koji je 'b acio oko 12.500.— d in a ra . Isto tako osjeća se volja i kod n e k ih banjalučkih d ru ­ štava, d a sa ra đ u ju sa G ajretom i da ga i m aterijalno pomažu. Tako je ljetos M uslim ansko Z anatlijsko D ruštvo »Fadilet« o dredilo je d a n d io čistog p rihoda G ajretu, a nedavno je i M uslim ansko D obrotvorno D rtištvo »Bratstvo« u Gornjem Š eh eru p rire d ilo teferič, čiju je većinu p rjhoda nam ijenilo d ru štv u G ajret. Sum u od 253.— din., kao treći dio čista p ri­ hoda »Bratstvo« je poslalo M jesnom Odboru G ajreta u Banjoj Luci. Ova je p ojava vrlo sim patična, naročito za tam ošnje prilik e, j e r je do n edavno G ornji š e h e r sm atran k ao jedan k onzervativan centar, dok se iz ovog ak ta vidi da Gornji š e h e r može da posluži svojim k o risnim radom za p rim jer mnogima, p a i većim m jestim a. Акција за ироширење Гајрешова чланства у Бањалуци Мјесни Одбор Гајрета у Бањалуцн развио je живахиу акцију око проширеља члаиства и јачан.а друштвене организације. У том циљу сиоменути Мјссни Одбор штампао je нарочите летке, протуривши их у све слојеве грађанства и излијепившп пх на свима виднијим мјестима. Taj легак гласи: Ноштовапп господннс! Овај одбор сматра за дужност да упишете за члана иашега добротворног Надамо се, да сте стекли увјерење, дио нашег народа тако заостао у сваком 354 Вас замоли, да се друштва »Гајрета«. да je муслиманоки иогпеду, да му je у науци једини ciiae. A учитн се нс може без средстава, којих данас нојед1ш ац готово никакав нсма. Зато треба д а сс сви оргашгзујемо у Гајрету, који je јед пни данас возван д а mi­ rnoj муолнманокој младежи помогне, да дођс до наука. A да 1’ајрет могпе непунптн ову велику мисију у пашсм иароду, треба д а сви приступимо Гајрсту, — свако прсмо својој сна311 п ксси. Овако од нас можс д а будс члаи 1’ајрета, јер нсма uh иајеиромашнијега, којп пс можс д а дадс за Гајрст барем 2 д пнара, колнко нзиоси једна-двијс кахвс или цигарс духана. У једном свјссном народу се далско вп ш е откида од уста у корист заједницс! Зато треба д а се свм нађемо около Гајрета, з а то треба да ее и Вн ушгшстс за члана! Просвјета има својих 800 чланова у Бањој Л уци, Напредак готово исто толико, a Гајрет једва стотињак! To je срамота, нарочито за муслимане! Редовии чланови плаћају 10.— дииара I. реда, 5.— динара II. реда и 2.— д инара Ш . реда мјссечно. Утемел.ачн нлаћају 500.— динара, што сс можс платити u у мјсссчним ратама од 20__ динара, a добротвори плаћају 1.000.— диИгСра, што сс исто може плаћати у мјесечним ратама од 40.— динара. Зато Вас учтиво молнмо, да испуните приложепу изјаву ii Да пристуните Гајрету. За Мјееии Одбор Гајрста: 'IVjmifc Хгсиб Мурзтбеговић, судпја Предејсдш ж: Суљага Салихагић, ппжињер Поред ropibcr начина за уппснвање члапова, чланови одбора he у групама обићи све радње н канцсларије и na тај иачин личло позивати и молкти за упис у чланство Гајрета сво грађапство. У вјерени смо д а he ова акција Мјссног одбора у Баљ алуци уродити добрнм плодом. Износећи овај подхват Бањ алучана за Гајрст, моле се и сва остала мјеста д а порадс иа јачан.у ir прош и рсту члапства и организације Гајрстове. Исараћај г. Др. Авде Хасанбеговића Т у з л а , 2. октобра 1929. Синоћњим возом, у 18.50 сати, отпутовао je из Тузле у Сарајево, са својом иородицом, предсједник Главног Одбора Гајрета и д о сад ати Велики Ж унан тузланске облаоти, г. Др. Авдо Хасанбеговић, na свој нови положај Зам јеника Б ан а Дрииске Бановнне у Сарајеву. Перон жељезничке станице у Тузли није пикад а примио толико свијета, a нарочито муслиманки, које су такођер дошле да г. Др. Хасанбеговића и његову вриједну госпођу Др. Х алку Хасанбеговић испрате. Поред чиновника, официра, сељака и великог броја грађана, без разлике вјере и еталежа, који су се н а жељезничкој станици слсгли, господина Др. Хасанбеговића и тегову госпођу испратили су нреставницп и преставнице свих културних д р у тта в а , међу којима Одбор Гајрета муслнманки и вслики број члаиица, које су еимпатнчну госпођу Др. Хасанбеговића са букетима цвијећа управо блокирале. За кратко вријеме свога боравка у Тупли, господин Др. Хасанбеговић и његова госпођа стекли су вслике еимпатије у свима народним слојсвима као до сада ниједап шеф Тузланске Области. Kao предсједник Главпог Одбора Гајрета учпнио je да су и муслимански сељаци п у најзабитннјнм крајевима озбиљпо схватилн зпачај Гпјрета, којем према својим н ако теш ким економскпм ириликама, у нарави доприноее n чланови постају. Симпатична гђа Др. Х ал ка била je обљубл.спа мођу свима дамама, a нарочито мсђу муслиманкама, међу којима je неуморно радила n a њиховом културном и просветном подизан.у. �Љ езнн Ј»ад био je плодокосан, јер су и муслпмапке боље схватиле зиачај Гајрста који из дана у дан у свима мјестимг. напредује. Воз je кренуо тачно у 18.50 сати и уз бурне поклике, пелике масе народа »живио Зам јепик Дринског Bana«, »жипио прсдсједник Гајрета и љегова госпођа« — изгубио се испред очију пратиоца, који су праћени ситпом кишицом иапуш тали жељезничку станицу, носећи собом теж ак утисак, што им из њихове средине одлази истински вољени шеф досадаље Тузланске Области. A. С. Беговић. Члан Гајрета г. Х асан Муслић, моли, да се нрочита ииемо Главног Одбора, да чланови зпаду, загато je бивши пододбор у Скоиљу разрешен. Повереник на то чита пнсмо Главног Одбора, које скупштина са задовољством прима на знаље. Иза овога повереник каже, да je на реду избор чланова Мјссног Одбора, те у канд. одбор предлаже гг.: Хусеина Беruha, Мехмеда Хашимића те Саида Ахмеда, a као четвртог члана овога одбора цела скупштина предлаже самога повереника. Канд. одбор се повлачи у другу собу, те након 15 минута известилац г. Хусеин Бегић чита ову листу: председник: г. Инг. Генерал Влад. Павловић, бурно одобравање и »живео«. Избор новог Мјесног Одбора у Скопљу ппредседник: г. Февзија Хамзић, адвокат и кмет опПовероник Гајрста у Скопљу г. Н азиф Ресуловић, учиштине; тељ, сазвао je према решењу Главног Одбора Гајрста констисекретар: г. Др. Бећир Ново, лекар; туирајућу скупштнну Гајрета у Скопљу и а д ан 3. новембра благајник: г. Мустафа Ћатовић, директор »Ибар-банке«; о. г. у 10 сати пре подне у ресторан »Престолонаследник«. чланови: гг. Војин Варошчић, индустријалац; Мухамед Сазиву ове скупштпне предходило je разреш ење досадањег Ш абанпашић, индустријалац; Пашо Халимнћ, трговац. Мјесног Одбора у Скопљу. Заменици: гг. Ахмед Вељовић, професор; Махмуд ОмерТачно у 10.25 сати поверенпк у присуству од преко 200 'беговић, трг^вац; Хасан X. Османовић, чиновник; Абдулах X. Мехмед, трговац; Х асан Зукановић, фризер. чланова отворио je скупштину са речима: - Надзорни одбор: гг. Абдулах еф. Чаушевић, окружпи »Господо, молим вас, да ме саслушате«. 'јГуфтпја; Будо Граовац, новинар; Назиф Ресуловић, учптељ. Б урним аплаузом поздравл>ен од свих прпсутпих, "ђеђу Скуптпглна акламацпјом изабире свакога члана напосе. којима су се иалазили најугледнијн грађанп као и дбписЧлан г. Јусуфовић предлаже, да се изашаљу 2 члана, ници великих листова »Полртике«, »Вреуепа«, '»Правде«, те којн ће одмах отићи и звестити о избору новог претседника уредник »Орпског К о соваж ^оворенвк настарЉа: г. Генерала Павловића. СКупштина ово прима, те се бирају »Пре свега саслушајте садржај. д м еш е, коју упућујемо -HV Февзија Хамзић и Војин Варошчић, да ову дужност изса ове велпчанствене скупштине Њ . В. Краљу. Пошто врше. скупш тина уз бурне поклике »жнве^ Краљ«, попратил* саЗатим поверенвк стављ а на дневни ред »Програм рада«. држ ај депеше, повереник моли. ^да ^(оже Псјадрашпп Главни Овај je програм за сада тешко установити, али се ставОдбор у Сарајеву и његова прбдсадника г. Д ра A. Хасапл>а одбору у дужносг, д а поради свим еилама на прикупклико« [KO« беговића. И ову je депешу скупштина попратнла покл! љању нових чланова, нарочито добротвора и утемељача. Од»Живео«. бор мора свакако, д а приредн велику забаву у јануару, a no Иза овога je roBopmht прочитао депешу Гла! могућности п које соаре. бора у Сарајеву, коју му je упу^лД председннк г. Др. ХасанЕвентуалпје: Реч тражи : Пашо Халимпћ, те каже: беговић, желећп успешан рад скупштпни и будућем одбору. ш Читање ове делеше тазвало je кол сктт,шт.не вуран аилауа „и поклике _______ »живео«. ______ тт________ __ i.____I_____ —U _ Повереник ije. такођер прочитасг и ____ писмо, које му je упутио окружни муфтија у Скопл.у, г. Чаушевић, у коме жели добар успех новоме одбору. И ono ппсмо je екупш тина попратила са »живео«. - > •< •, Поверепик затим предлаже: 1. д а се за ескретара данашње скупштине изабере Др. Ново; 2. за ферификаторе Војпн Варошчић и Ахмет Всљовић, a затим представља пзасланпка власти г. В. Станшпића. Једногласно п са »жнвелп« врим а скупштина. Говорннк наставља: »Господо, пододбор Гајрета у Скопљу основан je 1924. год. Подлога je било Удружење бос,херц. муслнмаиа, које je читав свој инвентар уступило Гајрету, a сви љегови чланови, упнсали се за чланове Гајрета. Међутим, овај Гајрет иије никада показао ннкакве резултате, тако д а се може pehn, да je овде Гајрет само животарпо и постојао само n a папнру. Незадовољан оваким радом за Гајрет, Главнп Одбор у Сарајеву својим рсшељсм од 24. октобра о. г. разрсшпо je дужностп досадањн Мјеснн Одбор, a мено пменовао повсрсникои, те ми наредпо, д а изв р т п м упнс чланова п сазовем скупштппу, која he изабрати нови Mjecmt Одбор. Одазивајући се овомс захтеву Главиог Одбора, ja Вас молнм, да евим снлама помогнсте акцију Гајрета у Царском Скоил>у, a за добро Краља и Отаџбипе. Иоред моралце, noTi'efma je 1’ајрсту и матсријална помоћ и котпора, пко хоИсмо, д а Гајрет m-пуни ону задаћу, коју je предузео«. Затим повсрснпк чпта чл. 3., 15., 1в., 17., 43., 44., 45., 40. и 49. правила. .Ч ееи тав евим. м авоввва одбора. молвм ns, да пвтенаввно пораде на ширењу Гајретове идеје, нарочито пека пораде на отварпњу читаоница, a што je прошло, нека се заборавп«. Повереник му захваљ ује и каже, д а he љсгову молбу за отвараље Гајрстових читаонпца ставити у дужност новоме одбору. Пошто će иико виш е није јавно за реч. повереник се топло захваљује свпма скупш тинарима и у 12 еати пакључује скупштипу. З а овим je настало бурно плескањс и чсститаље како поверенику, тако п члановима одбора. Izbor Mjesnog Odbora u Tur. Janjarima D osadašnji povjerenik G ajrela u T ur. Janjarim a g. H usejn H am šić sazvao je 30. oktobra prijatelje G ajreta u svrhu osnutka Mjesnog O dbora za Tur. Ja n ja re i okolicu. To je učinio zato, je r s e je upisao toliki broj članova da se je prem a čl. 43. G ajretovih p rav ila trebao osnovati Mjesni Odbor. N akon im enovanja verifikatora g. Hamšić je upoznao p risutne, kojih je bilo prek o 50, sa idejam a G ajreta te o nje­ govu plodonosnom rad u u prošlosti, sadašnjosti i naročito na­ glasio njegov rad u budućnosti. Nakon toga se je prešlo na čitanje p rav ila, a kad se je ovo dovršilo, onda se je prešlo na izbor odbora, u koji su izabrani aklam acijom slijedeći: Za pred sjed n ik a: Husejn Hamšić, učitelj; podpredsjedn ik a : H asanbeg lladžić; sekretara Salih Muminović, im am ; blagajnika: E m in ef. Colić; za članove bez funkcije: D edaga Kovojkić; Ševket ef. Nakičevič i Lutvo Alagić. 355 �fZa zam jenike: h u se 'n a g a Hamidovič, 6 sm o NedžiboviČ, Fehim Alić, Mehmed ef. Osmić i Suljo Bešić, a u nadzorni odbor izabrani su : H asanaga Hodžić, Smajo Zečević i Hakibeg Hadžić. D a je ovako velik i bro j Članova izab ran u odbor, uzrok je v elika razdaljenost organizovanih sela u ovom odboru, a osim toga i dosta veliki bro j up isanih članova. S tim e se je sastan ak zaključio. N akon zaključka sazivač je ponovno zahvalio prisutnim a na ovako, i pored hrđav o g vrem en a dobrom e odzivu pozvavši, kako članove novoizabranog odbora, tako i sve p risu tn e, da i n ad alje intenzivno ra d e n a širen ju ideja G ajreta. Нова иовјереништва Гајрета најугледније муслимапске хануме Из Тузле. Ч ајаику сУ такођер посјотило неке одбориице »Кола Српских Сестара« н »Хрватске Жене«. Морални као и материјални успјех био je изван сваког очекивања. Чист прпход са чајанке био je Дин. 1.060. Овај наш нови Ж енски Одбор показује приличну актнвност и велики цнтерес за све корнсне и напредне акције међу муслнманкама. Сада жепски одбор пописује неписмене муолиманске дјевојчице за аналфабетски течај; досада нх се јавило око 25, na je у изгледу да he отворити аналфабетски течај кроз који дан. Бивш и Гајретов питомац, a сада наставник Стручнв Заиатске Ш коле у Тузли, г. Ш укрнја Чустовић, уз сарадњу п помоћ управннка конвикта у Тузли r. Салихспахића отпочео je дне 21. октобра о. г. аналфабетски течај са једанаесг муслиманских дјевојчица, које лијепо напредују у учењу и редовно посјећују течај. Ових дана поставно je Главни Одбор слиједећу господу за повјереннке Гајрста и то: у Челпћу, срез Брчко, А хмеда Сулејмановића, учитеља; у Гор. Ш ехеру, срез Б ањ а Л ука, Тахира Мпспрлића, учитеља; Гајретова забава у Илијашу у Велесу: А лиРиза Садиковића, муфтију; у П ризрену: М ухамед Фахреддин Мудернсоппћа, муф• Miecnn Одбор Гајрета у Илијаш у прпређујс у суботу, тпју; 30. но!?ембра о. г. забаву у корист Гајрета са слиједећпм у Новој Касаби, срез В ласеница: Осмапагу Х адећа, програмом: предсједника општнне, и l. Поздравни говор, држи r. X. X. Е кић; 2. Д рж авпа у Доњем Залуковићу, срез В ласеница, Омора Бербића', Х1џ<иц. гвнра там б у р атк и збор; 3. М. Боговић: »Домовини«, предсЈедника општинс с тим, да у што краћсм времену раздекламује Џемал Екић; 4. П. Прерадовић: »Змпја«, декламује гранају Гајретов рад, оопнш у чланрве п 'о с н у ју мјесне одЈозсф пиа Кураја. боре. v‘ о »Златни бардаК« од A. Мурадбсговића, т а љ п в а пгра у Ha предлог предсјсднпка*- Мјчсног Одбора у Зенпцп по1 чпну. стављени су ових д ана слпједећп повјереницн у срезу зеН аграда љепоте. Ш аљнва пошта. Амерпканскп затвор. нпчком: Набацивање коријандола. Плсс до зоре. у Градиш ку: r. Мухрмед ЈИмер еф. Ћ ерим; дг Појд в јк ^ Обплан слаткн и слани буфет. Осман еф. Спахнћ, у В ркбдуку: г. Сулејман еф. Имамовпћ; Почстак у 8 сати н а вечер. У лазпина добровољни прпу Догладима: г. TiaiftM еф. Грачић; у Ричпцама: г. Раш ид еф. Имамовић; у Бабину: г. Н езир еф. П ашалић; у Б рњ ицу: г. Салих еф. К о б п л п ц а ;^ М ошканици: Хилмп сф. Имамовић; Гпјрвшов кермес у Улцнњу приредио je Гајретов керу Визуш и: г. А бдулкадир -еф. К адић. 1 пПододбор “ ’ —А" г' Гајрета ”у vУ"лцињу "”" мес дне 6. септембра о. г., са врло пробраиим програмом. И У Оџаку (срез Дервента): Ha предаог предеједнпка Мјесматеријалном погледу успјех je био задовоу моралном ног Одбора у Дервенти г. Есадбега Алибеговића, нменован љавајући. , ; i ., ј је поред досадањег повјереника у Оџаку г, Сејфудина Маглајлића и г. Х аф из Арнф Џ анановпћ, како би заједннчким Отварање Гајретове чишаонице и књнжннце у силама порадилн на оснутку Мјесног Одбора и проширења Шшиау Гајретова рада. Ha даи 1. новембра о. г. отворепа je н а свечан начип У Будим лик-Јапри Гајрстова читаоннца и књ иж пица у присуству преставника Ha предлог управе конвикта у Б ихаћу пменован je грађанских, проеветних и верских властн. Отворење читаоових д ан а цовјереником Гајрета у Б у д ш л и ћ -Ја п р и , срез нице и кљижнице изврш ио je са поздравпим и подесним Сански Мост r. Ахмед Ш ехић, посједнпк, и уједно замољен говором председник Mjecuor Одбора и Читаонице г. Хусеин д а развије Гајретову организацију и no околннм селима. Јахић, у коме je присутним објаснио досадаш њ и р ад ГајНовн добротвори и утемељачн Гајрета рета и задатап Читаонице, у којој he ускоро отворити аналИз Озрена: Мјесни Одбор Гајрета у Озрену (ерез Сарафабетски течај и почети држ ати поучна предавањ а. Прилијево) уписао je слиједећу rr. за чланове добротворе: Ибрахим ком отворења Читаоннце уписало се je око 40 чланова и сваСпахић, Рамо Спахић, Емннбег Ш ахинпаш пћ, Ахмед Басара, к и д ан јавл>ају се иовн члаиови Читаопицс a у з то и ГајРаспм Б ајрић, Бего Челик, Р аш пд Ш ечић и Тајиб Б ал та — рета, бсз разлике вероисповести. Ha крају се захвалио одза утемељача: М ухамеда Грбу. бору Велики Ж упап r. Мих. Михајловић n a енергичном раду за Гајрет и љеговом проширењу н а целу брегалничку област. Из Скендер Вакуфа: X. Ћ урица Стоканић из Скендер В акуфа уписао се за члана утемељ ача и уплатио н а име члаФејзије-медреса у ТравннкуЈне усшуаа се Гајрешу наршсе Дин. 100-—. Познато je Гајретовим радницима д а je Главни Одбор Хвала и живио! још пред двије годипе ступио у преговоре са надлежпим Из Штипа вјерско-аутоиомним властнма у погледу уступањ а Гајрету Суд општине у Ш тииу уписао се за члана утемељача Фејзије-медрссе у Травнпку. По тој ствари дискутовано je нашег друштва и дозиачио одмах члаискн допринос од Дип. и n a прошлим двјема скупш тинама Главног Одбора. Ових 500.—, пашто му je u диплома одаслана. д ана ствар се докончала n a тај начин д а нам je У лема МеЧајанка Женског Мјесног Одбора џлис доставио нрепис ријсш сљ а Вакуфско-меарифског саборДне 25. октобра 1929. одржао je Мјесии Ж енски Одбор ског одбора у Сарајеву који гласи: » С а б о р с к и о д б о р Гајрета у Тузли веома успјелу чајанку, коју су посјетиле н и ј е з а то д а се о в а м с д р е с а п р о д а ј е Гај ре ту. « �Овим ријешељсм Бакуфско-меарифског саборског одбора дефинитивно je скинуто с дневног реда питање уступања Гајрету Фејзије-медресе у Травнику. Вијести из Тузле Госп. Ахмедбег Селимбеговић, техн. чиновник Грађевинске Секције у Тузли, поклонио je тузланском конвикту: 60 кг прасе, 50 кг кромпира, 50 кг репе и 15 кг црвеног лука. Главни Одбор и овим путем изриче г. Селимбеговићу своју захвалност н а племенитој пажњи према »Гајрету« н љеговим питомцима. Вијесши из Старог Бара Мјесни Одбор Гајрета у Старом Б ару приредио je 5. новембра своју прву академију, која je успјела како морално тако и материјално. А кадемији су присуствовали сви угледни позвани грађани и чпновници са својим породицама. Внјесши из Рудог Досадањи повјерсиик у Рудом г. Асим Кадриспхаик премјештен je, na je Главни Одбор на његово мјесто именовао г. Салку Ћурића, жељезн. чиновника у Рудом и дао му у дужност да ускоро оснује и Мјесни Одбор. Добровољнн прилозн Гајрету Ових дана дозначени су Гајрету слиједећи добровољни прилози: Општинско Поглаварство у Вишеграду Дин. 200.— • Градска Опћина у Фочи Дин. 500.— ; Градско Поглаварство у Градачцу Дин. 100.—; Мјесни Одбор Гајрета Оштрел> Дин. 238.— ; Мустафа 3yxpnh, повјереник у Цазину, Дин. 150.—, и Ш аћир Гогалија, Сарајево, Дин. 59-—. Из Прњавора: Повјереник Гајрета у Прњавору дозначио нам je своту од Дин. 50.— као добровољни прилог предсједник Мјесног Одбора у Бања Луци, госп. инж. Суљаге Салихагића, приликом његове посјете у Прњавору. Из Ђос. Ш амца: Мјесни Одбор Гајрета у Бос. Шамцу дозначио je Главном Одбору Дин. 636.— као сакупљене до. бровољне прилоге мјесто у нарави, a дароваше слиједећа гг.: Дин. 250.— : Мухарембег Махмудбеговић; no Дин. 70.—: Др. Нафец^Мехмедагић и Мустафа X. Алибеговић; no Дин. 65.— : Браћа Чпзмић и Мухарем еф. X. Јусуфовић; Дин. 30.— : Ибрахим Муратовић; no Дин. 20.— : Bpaha Церибашић, Ибрахим Репичић и Сулејманага Зукић; no Дин. 10.—: Мехмедалија Агановић и Х асан Алатовић. Мјесном Одбору као племенитим сакупљачима топла хвала! Г. СмаилбеТ Омербашић sa \ У 19 часова предсједник Мјесног Одбора г. Смаилбег Омербашић отворио je академију, поздрављајући присутне, истичући значај и рад Гајреха на просвјетном и националном пољу. Пажљпво саелушан од прнсутннх, завршио je г. Омербашић свој говор кличући Њ ег. Вел. Краљу, Краљевском Дому и Протектору Гајрета. Затим музика Друш тва Братства одсвпра хпмну, a потом су се редале тачке програма и то: 1. Дуети: »Кад млидијах умријети« од. Б . Радичевића, пјсва гђа Др. Радошсвић, на клавиру прати гђица Дебела; 2. Одломак из Гејше: изводила дјеца основне школе; 3. Рецитовање: гђица В. Ш еховића; 4. Б ннички : »Тамо за гором« и з опере Ha рунку, пјева гђа Радошевпћ, пратила на клавиру гђица Дебела; 5. Турскн плес: извела гђпца Дебела, пратила на клавиру гђа Дебела; 6. »Мухаџири« извели члановн Мјесног Одбора; 7. »Остајмо овде« од A. Ш антпћа, рецптује г. Каламперовић. Игранка. — Лутрија. — Краљицом забаве пзабрана гђа Радошевић. — Обилан бифе. Мјесни Одбор сматра за потребно да се и овим путем захвали гђи Љ убици Радошсвића и гђици Тати Дебелн, које не жалиш е труда судјолујућп на извђељу ове академије. Мјесни Одбор захваљује свпм посјетиоцнма којн прнложнше прилог за ову академпју. Мјесни Одбор се захваљује приређивачком je на челу са режисером г. Дивановом успио овако величанствену забаву. Бруто приход ове забаве износио je Дин. je чист приход изнио Дин. 3.260.50. као и онима одбору, којн да приреди 8.212.—, док Из Козарца: Ha дап 14. IX. т. г. приређена je забава у Козарцу у корист друш тва Гајрег и џамије у Козаруши, чије je отворење било na 13. IX. т. г. Ha забави je било прилично публике, само je упало у очи да на забавн није био нити један како државни тако ни приватнн имам, n a нп сам имам џамије у Козарушп Шакир еф. Хаџик, у чију je корнст забава и приређивана, a нпје дошао ни мухтар истог џемата. Забави je присуствовао поглавар среза г. Живковић са обитељп. Чисти приход пзносио je Дин. 1.550.—, од тога пола Гајрету, a пола џамијн у Козарушге. Ha забави се je одигравао комад: »Орден«. Добровољне прилоге дароваше: Дпн. 100.— : Ибрахим Мешнћ, Приједор; no Дин. 50.— : Хасан Порић из Бос. Дубице, Аган Балић и Ибрахим Кључанин 113 Козарца; no Дин. 20.— : Мујо Зенкнћ, Мухарем Миџнћ, Милан Алагић, Галиб X Османагић и Хнлмија Ј. Субашић сви из Козарца, Џафербег Беш иревић и Омерага Алагић из Санског Моста, те Сефер Сушић из Козаруше; Дпн. 15.— : Режуш ка Кнежнчек, учитељпца; no Дин. 10.—: Хасан Хушидић, Миле Мандић. Ахмет Сушпћ, Хафиз Мустафа Башагић, Дервиш Махић, Дервиш Кодунпћ, Мехмед еф. Балнћ, Ж нлп Корчо, Мухарем Бешлагић, Божидар Драгичевић, М. Форић, Хасе Хрустић и Авдо Кусуран; no Дин. 5.— : Х асан Ћоралић, Хусеин Малкпћ н Хусе Даутовић сви из Козаруше. Укупно Дпн. 620.—, од којег je пзноса дато половица џамији. Сакупљачима и дароватељнма топла хвала! Прилози из Коњица Госп. Хусо Хоџић из Баждаревића сакупио je за Гајрет Дин. 140.—, a госп. Мујо Балабан из Болобана Дин. 115.—. Укупно Дин^ 255.—. Срдачна хвала! 357 �r Прилози из Фоче Госп. Добрило Мазић, чиновник прсдузсћа »Варде« у Фочи сакупио je з а Гајрет, прплнком недавно одржане забаве, своту од Дин. 680.— добровољних прилога. Из Ш типа: Мјесни Одбор Гајрета у Ш тппу дозначио нам je Дин. 50.— коју je своту даровао Гајрету као прилог жандарм. каплар r. И лија Смиљанић. Г. Смиљаннћ треба д а буде примјером и другим прнјатељнма Гајрета! Из Травнина: Мјесни Одбор Гајрета у Травнику дозначио je Гајрету своту од Дин. 10.000.— као годишњу припомоћ Комесара Обласне Самоуправе, бивш е Травничке Областп. Из Добоја: Градско Поглаварство у Добоју дозначпло je Гајрету пзнос од Дин. 1.000.— као свој годишњи допринос овом друштву. Из Челића (срез Брчко): Народна основна школа у Челићу дозначпла je ових д ана Дин. 155.— добровољних прилога за Гајрет. PR ILO ZI IZ CELIĆA (SREZ BRČKO) Č elić je 26. okto b ra o. g. svečano otvorio u svom m jestu prv i m oderni vodovod ,koji je d oveden iz d aljin e oko 500 me­ tara. P rigodom o tv aran ja spom enutog vodovoda p rire đ e n je zajednički ru čak u počast g. m ^ '-to ra od nekolicine viđenijih m ještana. Na ta j ru čak b io je p ozvat i ovdašnji učitelj,.A hm ed Sulejm anović, koji je k ra tk im govorom p risu tn ifn a čestitao dobivenu i k o risn u noyinu ovoga m jesta. Isti se je zahvalio svim a onim a, koji s u j a a i najm anje p ridonijeli za ostvarenje vodovoda. i лЈ , N adalje je isti p rešao i govorio o neproevećenosti mu­ slim ana u ovoj okolini, k a o i u / samom m jestu. Istakao je rad G ajreta, k a o jedinog n ap red n o g islam skog društva, _kpji- 8? svim silam a zalaže za p ro svjećivanje nas m uslim ana širom n aše p ro stra n e D onldvine. Tom je prilik o jn pozvao prisutne, da s e u pišu za čla­ nove G ajreta, te da i drugim a p reporučuju, ne bi li i u ovom do sada m rtvom m jestu m islim na prosvjetnom polju — oživjela id eja G ajreta. г З т prilikom T ad a je zam olio p risu tn e da se sjete, ov< ..х:.,;___ G a jre ta sa dobrovoljnim p rilozim a, što je odm ahu i! učinjeno, te je sa k u p ljen o 155.— Din., koja se sum a današnjom poštom odaslala G lavnom Odboru. *. jF ’ fj D arovala su slijedeća gospoda: Đorđo Sredić opštinski d e lo v o đ a D in. 30.—, H adžaga B akić, opštinski načelnik Din. 20.—, Božo M rkajić, žand. n a re d n ik i ko m an d ir stanice u m jestu Din. 10.—, Leđpold P lesn ičar, žand. n a re d n ik i zam jenik k o ­ m a n d ira D in. 10.—, R isto F ilipović, ek sekutor D in. 10.—, Rašid ag a Ibrahim ović, trgovac D in. 10.—, S alih ag a Terzić, tr­ govac, D in. 10.—, M ustafa Ibrahim ović, trgovac D in. 10.—, M ehm ed Škripić, p e k a r D in. 10.—, A hm ed Sulejm anović, učitelj D in. 10.—, A vdija S aračević, m u h ta r Din. 5.—, Šaban ef. Su­ lejm anović, im am i m a tičar D in. 5.—, Mika Bekić, obućar D in. 5.—, Š erif A bdurahm anović, težak Din. 5.—, H usko Ferizović, težak Din. 5___ U ku p n o D in. 155.—. D aro v ateljim a n a jlje p ša hvala! Поздравне депеше Главном Одбору Гајреша Зениц а: Дне 5. повсмбра у онш тини Немилој ca предсједником општине оснопао М јссни Одбор Гајрета у з вслико учеш ће опш тинара без разлн кс вјерс. ЈТочдрав Махмут Мамић. Снопље: Члановн Гарјета обнавл.ајући рад друш тва у Скопљу, окупљ ени иа збору поздрављ ају предоједника господина Д р а А вду Х асанбеговића и чланове Главног Одбора к личући нм ж нвили. П редсједник збора: Н азиф Ресуловић, учитељ. 358 Бањ глука: Mjecnu Одбор Гајрста зајсдио ca питомцнма u многобројним грађанством сакупљсни око прославе отворења конвикта благодарн н а топлнм жсљама и поздравља свој Главни Одбор захваљујући му што je омогућио поновно отворење Гајретова конвпкта у Бањојлуци, који he бити расадник рада за добро Краља, Отаџбнне и Народа. Предсједник: Инж. Салихагић. Нова Варош: Ca своје прославе Мјесни Одбор поздравља свој Главни Одбор, желећи му много cpehe и успјеш ан рад. Ж пвили! Предсједник: Х аџи Ибрахимовић. Захвала Гајрету P acena Зјакић, учитељица у Бихаћу, a бивш а питомица иашег жен. конвикта доставила je Главном Одбору Гајрета слиједеће писмо: »Дирнута искреном честитком, коју ми шаљ е Главни Одбор приликом ступања мога на учитељско мјесто, сматрам за дужност, да се овом приликом захвалим своме доброчинптељу, који ми je омогућио да коначно стигнем своме жел>еном циљу. Beh у почетку свога рада, настојим д а проширим Гајретове идеје међу заостали муслимански елеменат, a нарочиту ћу пажњу обратити муслиманској жени, која je на!?асљетку дочекала, ко he je разумјети. (Јбећавајући, д а hy све чинити што je Гајрету мило, a за нас свију корисно, остајем уви јек захвална уз сестринскн поздрав'«) ' ' < ВИЉ ЕШ КЕ Naš p rijatelj i član gosp. S a l i h P r c i ć , trgovac m je­ šovitom robom , javio se m jesnom odboru »G ajreta« u Tuzli da b i prim io jednog dječaka m uslim ana n a izučavanje trgo­ vačkog zanata. Skrećem o pažnju našim p rijateljim a da se zainteresuju za ovu noticu i d a kakvog nezbrinuta dječaka u p u te na g ornju odresu. Соколска лутрија за подизање Соколског Дома У Престоннцама свију словенских држава, као спмвол соколске снаге, постоје величанствени соколски домовн. Национални интереси налаж у нам, да и ми ca своје ‘:Т1ране порадимо на ствараљу таквог Соколског Дома и у na нашем Београду. Д а би ову акцију што сфикасније спровели у живот, решио je Одбор з а подизање Сонолског Дома д а прнреди соколску лутрију од које je чиста добит намењена подпзањ у овог дома. С тога Одбор з а подизаље Соколског Дома апелује иа све родољубе соколе и њихове пријатеље из целе земље, да и оии путсм куиовине и растураљ а ових срећака узму учеш ћа у зидањ у овог дома јер he се тиме одазвати емннентној патрнотској дужиости и помоћи соколе д а сази дају свој дом, који he бити украс престонице и извор душ евне и физичке културе нашим националним генерацијама. Соколи he најбоље манпфестовати своју Словснску и Југословенску мисао, ако допринесу подизању свог Соколског Дома. Цена cpehne je Дин. 10.— Вучељс je предвиђено за 7. фебруара 1930. год., a има виш е од 1.000 разноврсних и скупоцених згодитака. Cpehne се набављ ају код Одбора за подизањ с Соколског Дома, Београд, Космајска бр. 9. Нарочнто се позивају сви продавци лозова и агентп да и ошг од своје стране у к аж у помоћ око растураљ а cpehaica и тиме нотномогну ову у сваком погледу лепу и пационалну идеју. 1’азуме се да само о п тт и м снагама можемо постићп општс идеје те смо стога сигурни д а he у сваком погледу ова л утри ја бнти потпомогнута од стране грађанства и надлеж них. Одбор за подизање Соколског Дома. �Agrar na i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije: Beograd Filijale: Brčko i Novi-Sad Г.1Ж№^ 0 0 OOOOQOOOOOOO0 OOOOOOOOOOOC)OOĐOOOOOOCDOO0 Papirnica Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova — telefoi preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ŠTAMPARIJA BOSANSKU POŠTA RASTRIRNICA KLIŠARNICA Iz ra đ u je : raznovrsne bankovne, trgovačke I Indu­ strijske tiskanice u bojama kao: dionice, uložne knjižice, čekove, diplome i t. d., te razna stručna djela, kalendare 1 ostala izradnja solidno, brzo i po umjerenoj cijeni Med. Univ. specijalista zubni liječnik Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne S V A K I M U S L IM A N TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t ” Vlastita knjigovežnica izrađuje sve vrste trgovačkih knjiga 1 protokola i sve u tu struku spadajuće poslove Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOV1ĆA ULICA 7 KNJIGOVEŽNICA — ................... TELEFON BR. 27 STEREOTIPIJA i , m i l i l i ...............I I , n i , I , i m , S. D. ALKALAJ. Sarajevo može se naručili i preko društva O ajret u Sarajevu �Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuie i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podu­ pire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 6% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a ir e t ’% Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške uka­ maćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba ■ Bosanska Industrijalna i| Dr. Omer Bahtiiarević Trgovačka Banka d. d. | Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater I spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica ^ [ cijalista za operativne bo- D in 20,000.000-- iesti, asjstent chirurškog odelenja Državne Bolnice D in 7 ,5 0 0 - 0 0 0 - - Prima u l o š k e na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu j Ordinira od 1-3 p o s lije podne [ [ Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 I F ilija le : u Aleksandrovoj ulici br. 45 Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split i Temeljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 *- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 B avi s e svim poslovim a koji zasijecaju u b ankovnu stru k u . — O sim toga im a svoju općine grada Sarajeva Z A L A G A O N IC U k oja daje zajm ove n a zlato, sre b ro i o stale d ra g o ­ c je n o s ti u z najpovoljnije kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f30d172ce823088e9ced43fa341c98fb.pdf 64b28ee51934f9dc616df4cfafdf5bb0 PDF Text Text и и ст з д л о д Д Ш Ш А за кул турм с ИШШМСКЛ ТТСДИЗАНЛ МУМИМАНА С А Д Р Ж A Ј: Уредништво: Национална свест — покретач напретка Хидајет A. Кулиновић: Како да се друштвено препородиж) / \ / : ~] Из »Народне Обнове«: Муслимани у Југословенству Хамдија Мулић: Породични узгој П ривреда ^ A. К.: Задругарство међу муслжманима Ing. Шериф Бубић: Предашња из задругарства^за сеоску омладину Ф е л зт о н Преглед рада на препорођају села Г а Ј р е т о в гл а с н и к И з У р ед н и ш тва Биљ еш ке 1. ДЕЦЕМБРА САРАЈЕВО 1929. У р е ђ у Је : Х а м з а Хумо БРОЈ 23. �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког иесеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. 'Ваци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Кунић Уреднвк Х ам за Хум о Власник друштво „Гајрет". — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. — За штампарију „Босанска Пошта* одговара Јосип Енгл. �TJ*>JV£T Уредништво Нацаонална свесш Снага личне иницијаттае, код досад најагилнијих Гајретових радника, развила се из H ai налне свести. Ова je тврдња непобитан факат ког мажемо да црпемо даљн^ чзакључке о rroi што бржег националног освештавања муслимааР ског дела нашег народа. Национална свест била je У највишс случајева покретач напретка сваке националне заједнице. Ми, који смо пре оветског рата били неослобођени, црпели смо сву нашу снагу за отпор спрам непријатеља и за наше самоодржање, улраво из те нацоиналне свести. И данас je исти случај. Људи који црпе онаге из овог извора имају највише успеха; њихов рад Шоказује највидније резултате. To нам доказује и 6. јануаром створено стање у нашој Краљевини, то нам сведоче наше све no народ корисне установе, ту нам служе као пример наши многи истакнути јавни радници и родољуби. И сам наш Гајрет можемо да узмемо као пример у овом случају. Замислите, рецимо, да Гајретов рад није прсижет национланом свешћу, каква би снага њега покретала? Д а je он издвојен из наше заједничке националне заједнице, куда би могао да скрсће његов правац и докле би допро њогов глас? Овим питањима, као одговор, могуће би било поставити само неповољне резултате које би Гајрет претрпсо да плива у другим смерницама него ли што јест случај. Из овог следи да национална свест даје један заједнички компас једној средини, она одређујс v 4' иокрешач наирешка лрава] •авац којим та средина треба да крене и све своје снаге да усредточује путем сопственог напретка. Тако заједница пулсира и живи, прожета истом идејом и истим осећањем, na препреке у остварењу њеног циља постају кудикамо незнатније. A тај циљ води усавршавању нације путем друштвеног, економског и културног напретка. Taj циљ опет води једном општем циљу човечанства, општем благостању, општем културном процвату. Тим путем иду данас све национално свесне нације, док je код национално несвесних народа сасвим други случај; они назадују, они се уљуљкују у своје традиције, плаше се напретка и постепено лропадају, искориштавани од отране национално свесних народа. ■Сад, замислимо случај оних национачно несвесних муслимана у нашој Отаџбини! Куд су они у овом случају доспели? Ha које место да их поставимо? Разуме се на ово друго које означује назадак. A да смо их поставили на право место, зато, нажалосг, нису нам ни потребни докази, јер су доказ сами они. Да би ми муслимани избегли овом фаталном анационалном стању, лотребно je да се наше масе национално освешћују, да се нове генерације национално васпитају, a пгго je најглавније да се створе и услови за то васпитање. Гајрет, са својс стране, учинио je и чипи много у овом правцу, али његов делокруг ипак није тако широк да би могао да доспе и У најудаљеније кутове. Ова дужност лежи највише на кућњом одгоју, утицају срс- 359 �дине и начину школског васпитања, Што се тиче ности муслзшанских маса, .ioni слабо губс од својо кућњег васпитања у националном духу, ако je реч снаге. Дакле потребно je да се отночне и с радом о нашим ширим слојевима, оно не може да.дође у на разбијању ове друштвене подвојености. Ha овом обзир, јер такво васгштање не постоји код наших пољу досад се веома мало учинило. Саме прилике ширих слојева. Ми тек треба да одгајамо такву по- биле су такве прпроде да су ишле у корист ове комроднцу која he бита у стању да на своје најмлађе пактности наших маса, a тим у прилог и њиховој чланове врпги овај неопходно потребнл утицај, заосталости. Данас, кад живимо у сри светлијих Утицај средине опет не можс у овом случају да се могућности, створевих актом Њ.тговог Величаиства много разликује од утицаја породице, јер мусли- од G. јануара, неизбожно je да ћемо, уз пожртвовамани, углавном, живе још као компактне заједнице, ibc наших јавнлх радиика, и у овом правду кревише сами за себе. Једино улицај школе, засада, иути напред. Зато би пожољно било да сва наша може да буде од извесног значаја у овом правцу. гласила своје моћи упуте овпм смерницама, a не да Циљ нам je да овде поменемо нарочито наше веро- подржају стари систем уљуљкивања наших маса у учнтељс који би највише могли да придонесу раз- немогуће сање. Има и таквих налшх гласила који вијању националне свести код нашс омладине. Јер већину својих ступаца попуњују догађајима из исбудећи код ње веру у Бога н његову величину, њи- ламског света, одтуда са далског Истока, који сс хова би дужност била да уједно буде нациоиалну лас стварно ни најмаље нс тичу, него само иама свест и љубав и дужноет спрам свог народа и своје мусЈншанима одвраћају иажњу од наших најактуелнијиу проблема. Овакво писање, сем нгго подржајо отаџбине, нарочито кад се то тако добро даде доcTapli, данас no нас штстни начин писаља, оно je и вести у склад са Исламом. т.т>цо л зато што ти, нама туђи, муслимани нсмају Нациопализовању наших маса стојл na путу, у нрвом реду, њихвва културва заосталост. Јер обр- никакве користи од тог нашег писања, n a нгга вилут случај видимб код скоро свих културнијих му- iae, не зиају да ми уопштс и лостојимо на свету. Писање наших, спнциалло муслиманских, реслимана: они су национа^но свесни. Зато, лодизање културног нивоа налаг елсмента јеет првенстве- вија и листова мора да креће потпуно новим смоно укидање запреке .њесову кбначдом националном ром, у знаву културпог л националног пропорода, освештењу. Али овбм оовеш ћивањ у\ 1сеЏ куДтурне јер док ми муслимали не будемо културно препозаосталости има много и других запрека од којпх рођсни и национално свесни, остаћемо no страшг ћемо да поменечо само једну: устајала традиција и своје шире и напредније заједнице, што може само навике старе Босне које, услед друштвене изолова- да значи наш назадак. Hidajei A. Kulinović Kako da se društveno preporodimo Društveni preporod jedne sredine ne može biti trajan i plodan, ako nije rezultat njezinog postepenog i dugotrajnog umnog razvitka. Nema smisla nadati se plodu sa jedne njive, koja je zasijana, a da se nije prethodno za sjetvu pripremila. Ništa nije toliko opasno kao raditi na društvenoj izmjeni pomoću momentanih updiva i radikalnih akcija u jednoj sredini, a da se prethodno nije pri­ premio teren za taj posao. Ako se unaprijed ne ocijeni veličina opasnosti i destruktivne posljedice ovakog pokreta u jednoj sredini, onda se na svaki način mogu očekivati strašne i neugodne društvene perturbacije u tom društvu. Svaka akcija proizvada reakciju. Koliko akcija bude momentana i nepripremljena, toliko će i reakcija biti silovita i opasna. Ovo je jedan od pozitivnih pri­ rodnih zakona, koji su stalni i nepromjenljivi. • Koliko se brže bude kretalo jedno tijelo, toliko će efikasnije biti zapfeke, koje ga budu u tome pri­ 360 ječile, a ako se u svome kretanju sudari sa drugim tijelom, onda će se u omjeru svoje brzine ruinirati. Kratkovidno je očekivati neku korist od neprirodnih i nopripremljenih pokreta. Trebamo znati i ocijeniti, da smo primorani crpiti temelje za peldiagogiju, socijologiju, pa čak i za ekonomiju iz prirodnih zakona. Hiljadama je pri* mjera utvrđeno, da su umjetni pokreti, koji su bili u suprotnosti sa prirodnim zakonima imali sasvim protivne i neočekivane posljedice, koje ni sami po­ kretači nisu želili. Kad se ispitaju razlozi zašto tolika sjajna i istinski korisna preduzeća kroz kratko vrijeme propadoše ili donesoše obrnute rezultate, onda će se doći do zaključka, da je tome jedini razlog, što su pokretači započeli posao prije nego su svoju okolinu za to pripremili. Najveća je greška našeg mlađeg svijeta u tome, što nisu upućeni u psihu i mentalitet muslimanskih �imsa. Ovaj nedostatak je glavni razlog njihovom nicama ovog razvitka pokušavati, da im se oakaleme neuspjehu. misli i ideje, koje one mogu kapiiraiti i prihvatiti. Kao god što manjkava hrana proizvodi slabost Koraci koji se učine pravcem, koji jeldino zado­ voljavaju umne potrebe desetine intelektualaca znače izvjesnog lica, a pretjerana mu kvari probavu, tako povlačiti cijelu masu na teren, kojemu ona nije pri­ isto će nedostatno prosvjećivanje jedne zajednice pro­ lagođena, kojeg potreba ne osjeća, a možda kojeg i porcionalno njezinom duševnom razvitku istu dru­ štveno oslabiti, a ako se u tome pogledlu bude išlo mrzi. Kad bi se prethodno pripremio teren među ma­ predaleko i brzalo upotrebljujući radikalne metode, sama, kada bi i one osjetile potrebu preduzetog pod- onda bi mogla doći u opasnost i sama društvena har­ hvata, onda bi i one sa velikom voljom pošle na­ monija. Pojedinci, koji su se prihvatili dužnosti, da tpiroprijed, a da pri tome ne pokažu ni jedan znak re­ akcije. Pojava da se i kod najpreduzimljivijih i svijete jedan zaostali i neuki elem em t trebaju imati u vidu gornje činjenice, inače moraju doživjeti razo­ ustrajnih ljudi kroz kratko vrijeme ispoljava razo­ čaranje i klonulost, te đla se isti u sukobu sa neoče­ čaranje u svome podhvatu. Ako bi se pokušalo, da se jedna idieja, koja pri­ kivanim i nepredviđenim poteškoćama pokolebaju dolazi zbog toga, sto nisu svoju sredinu za svoj pokret liči i odgovara društvima, koja imaju za sobom sto­ ljetni umni i socijalni razvitak, nakaleme u jednoj prethodno pripremili i što nisu blagovremeno ргеduzeli mjere protiv poteškoća, koje je trebalo una­ .sredini, koja se nalazi tek na prvim stepenicama so­ cijalnog razvitka, budimo sigurni, da se ta ideja neće prijed predviditi. primiti, m ajie znam koliko bila ona lijepa i korisna. Neosporno je da ne bi došlo niti bi moglo doći Kao god što pretjerana hrana slabi probavu i do nepredviđenih poteškoća u jednom poslu, ako se kvari zdravlje, tako isto pretjerane i radikalne ideje isti preduzme nakon što ч 'sredi na bude za ovaj posao za jednu sredinu, koja im nije dorasla u istoj dovode pripremljena. Ako bi se kakve'poteškoće i pojavile, do nesporazuma, koji može prouzrokovati i društvene one će se veoma brzo otklonuti, jer su u poslu zaintrzavice. tcresovani širi slojevi naroda, kgji će raditi na otkla­ Treba raditi na tome, da se pripreme temelji, na njanju zapreka, pa će se poduzeta stvar s uspjehom kojima će se prema utvrđenom i određenom cilju i završiti. pomoću stalnih metoda upraviti opći uzgoj, koji će Ljudi ne mogu promijeniti vječne prirodne za­ dovesti do napretka naše zajednice, a koji će biti u kone. Oni mogu jedino da izmijene način utioaja iz­ skladu sa ipisihom i mentalitetom našeg elementa. vjesnog zakona, inače svaka će se stvar razvijati Ako ne bude cilj određen, a metode se budu razli­ prema neumoljivom diktatu prirodnog zakona. kovale, budimo uvjereni, da će utrošeni trud biti uza­ Kada bismo pokušali, da novorođenčad hranimo ludan. Nemogućno je i neprirodno, da se na jednom sa hranom odraslih ljudi, ondla bismo ih izložili opas­ radu slože lica, koja se u svojim ciljevima ne slažu nosti i ubrzali njihovu smrt. Prema toine hrana, koja ili dijametralno razilaze. nas odrasle održava u životu, bila bi povod smrti ne­ Treba najprije misliti na to, da se odredi ideal, dorasle djece. Ovo se događa iz razloga, što su se prema kojem će se mase voditi. Primarno treba da kod nas odraslih probavni organi postepeno razvili se utvrdi ideal, pa tek onda se imade svaki posao i došli u stanje, u kojem su zadobili potrebnu snagu, započeti. Ovo je najvažnije i najspornije pitanje, koje koja im omogućava obavljanje mehaničkih, fizičkih i će među našim javnim radnicima izazvati veliku po­ kemijskih radnji, koje su potrebne za probavu, a da lemiku i dovesti do razilaženja. nadalje određenim organima u krv usisaju potrebni Kada se problem ideala iskristališe i općenito ogrijevni materijal. Ovom se funkcijom omogućava poprimi, onda ostaje još pitanje umješne primjene ljudski život. Međutim kod nedorasle djece probavni principa pedagogije i socijologije, ipa da jednoj vještoj organi nisu još zadobili ovu snagu, oni su jiedino u i preduzimljivoj grupi intelektualaca pođe za rukom, stanju da materinje mlijeko probave i asimiluju. Ova da povede mase za sobom i da ih prosvjeti i pre­ su pravila toliko općenita, da čak laka hrana, koja porodi. osigurava život jednom trogodišnjem djetetu, novo­ Ako jedan vješt ljekar po ustanovljenoj diagnozi rođenčetu kvari probavu i ugrožava život. uspije oprezno primijeniti principe liječničke zna­ Ovo ipravilo važi i za društvenu sredinu. Zajed­ nosti i prema istim odrediti kakvoću i količinu lije­ nice, koje se nalaze u pogledu društvene evolucije u kova i hrane za svoga bolesnika, onda se pouzdano stanju novorođenčeta, treba da se najprije postepeno može nadati dobrom rezultatu u svome radu i ozdrav­ razvija njihova umna sposobnost, pa tek onda u gra­ ljenju svoga klijenta. 361 �Из „Народне Обновеv‘ Муслимани у југословенсшву*) Несумњиво, ски писци и познаваоци муслиманског питања у Југословенству слажу сс у констатацији да су они напш, потпуно наши. И још даље: »да у њима имамо врло драгоцених елемената за изградњу наше националнс културе, за којом се данас иде«. A муслимани наши то добро знају и без научних констатација, живе у томе и настоје да себе, у новом животу и поретку саобразе таким и сличним охватањима, уосталом cacBiiM оправданим. Илузорно je, у овим часовима, бавити се питањем порекла напшх мусллмана. Богумпли, ггравославни или католици? Коме je то потребно дагнас, када се вредност човека одређујс ло његовој социалној функцнји, која несумњиво коордпнира га Vbitm и сваковрсним верским настојањнма! -Били е и и д а - , гумили, православцн и јјлтолици ио ирастаром лореклу, — у оној огромној већинл која данас чиии муслиманску, ако će може и Сме‘рећи еткичку масу, они су интегрални део Југословенства и с^-мсгкроз њега треба их третирати д а свим местима, na чак и на оним која би, веррвадпо, могла бити осетљива, Чињене су реправде према њима, но могуће je да су и они чинили неправде према целинЕ $БАлр je обојега и свакн- честпти ј.угословенски муслиман признаће то без околлнјења. Везани у чврст југословенски оквир, Бојгом и Алахом створен и уздржан, ннтерконфесионалбго утврђени вером да je Бог један и да нема другдх пророка и богова сем њега, наши мусллмани с-вим својим људским настојањима иду за тим да докгбку >да су вредни једне јаке, националне и социалне, дрркавне и духовне заједницо. Њихову крепку вољу за тим троба уздржати. ломоћи братсклм снагама и настојањима, крепком вољом која доликује једном јуначком С0ЈУ У лрошлости и једном сјајном народу у будућности. Истакли су писци, књижевнлци и историчари, да je муслимански проблем необично тежак, сложен и многострук. Наводе за то многобројне разлоге и док;1зе који подлежу умној и д.угој дискусији. Али кад би се, објективно и на истој или сличној бази, поставили таки проблеми и слична лигган>а не само за остале јужнословенске племенске и верске делове, него и за националитете који су већ достигли готово завршне форме свога развоја, — видело би се да од тих истих питања, више или мање, пате сви они о којима ое пОведб диокусија. Осу-ство кулгга рада, нашим муслимадагма тако много предбацивано, није само љихова карактеристика. Да не говоримо о нама: исти проблем дискутује се данас, врло ровносно, како у фашистичкој Италији, тако и у Совјетској Русији. Осећајући вредност култа рада, подједнако настоје да га подигну и Француска и Америка и Кемалова Турска. Очевидно, свуда je нвдостатак више мање исти; код нас, могуће, нешто мало већи, али никало такав и толики да би се могао пребацити коме било делићу наше националне целине. Ми ћемо се потрудити да, у ’ 6jyicKoj будућпости, доказима покажемо да муелимани^ нарочито у ново и најновије доба, нису ни мало индиференпш према раду и радњивости. II друга, велика зла, кажс се, тару наше муслимане. A како да их и не тару? Носити сталетни и д в о с т р у к и о д и у м , није било лако. Налазити се у д в a шкрипца, било je још теже. Била Vy нас, бију, и биће још увек социална зла, али je важно да см0 сачували једну истинску душу и јед„1 дубоко југословенско и словенско осећање.. аш> vУ но томе je снага прошлости и капитал будућности. Нема данас муслимана који то дубоко не oecha; од националне целлне завиои да то осећаље буде саосећано и живо помогнуто, јер оно већ данас води ка најправијим лннијама које би се могле повући. Дух обнове лрострујао je кроз југословенске муслималске масе једном снажном струјом којој сс у овај мах не може сагледати крај. Зар je могуће да се то не догоди данас, крај свих моћних услова који су створени? Осећа се то широм тврдоглавс Босне и племените Херцеговине, саоссћају то и муслимани Јужне Србије, и ja дубоко верујем да није далеко час када ће вером прожета муслиманока срца, у име вере, извршита и своју социалну функцију. У овај час, та социална функција je двострука. С једнс стране, оли ће југословепској националној култури вратити и дати one елементе које су joj дужни. Упореду с тим они he доказатп да су у стању да, својим лтичним напорима, дигну своју личну свест до онога степена који се жели. *) Овај чланак лреносимо из ревиалног нсдељника »Друш твена Обнова« који je недавно почео д а изл ази у Београду. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 362 �Hamdija Mulić Porodični uzgoj Porodica je osnov ljudske zajednice, a porodični Zdravi roditelji rađaju obično zdravu djecu i obratno, uzgoj (vaspitanje) osnov je budućeg života njenih zaraženi i boležljivi roditelji rađaju obično kržljlavce članova. Porodica je osnov i države i u koliko uzgoj pa čak i vječnu kukavčad. Zato je u kulturnome svi­ ipod'mlatka u njoj bude bolji, u toliko će brže napre­ jetu ona pažnja kod sklapanja braka. Moraju i dovati njena civilizacija. momak i djevojka prije nego se vjenčaju, da se ljeUzgoj dakle počinje u porodici. Porodica je prvi karski pregledaju pa ako su z d r a v i , da im se izda uzgojni činilac. Kakav bude njen početak u uzgoju dozvola za sklapanje braka. Već se tu država una­ naraštaja, u mnogom će imati uticaja na pozniji život prijed brine, da naraštaj bulđe u prvom redu zdrav. čovjeka. Zato je staro pedagoško pravilo vrlo oprav­ P r v e g o d i n e u dječjem životu vrlo su zname­ dano, da oni, koji uzgajaju moraju prvo b i t i s a m i nite. To je najveća materina briga, jer je dijete u to d o b r o u z g o j e n i (vaspitani) i, šta više, moraju doba najnemcćnije, a ujedno n a j n e o t p o r n i j e b it i u p u ć e n i u n a č i n i p o s t u p a k če­ p r e m a r a z l i č i t i m n e p o g o d a m a koje ga stitog uzgajanja. tada naročito često sretaju. Već zbog samih zaraznih U kulturnom svijetu porodičnom uzgoju zato bolesti, dokazano je n. pr. u nas, da najviše djece daje se velika važnost i posvećuje naročita briga. ugine u svojoj prvoj godini života. U samome SaraProučava se život djeteta, ogledaju se različiti poku- ' jevu bude godina gjdje statistika umrlih dokazuje, da šalji, osnivaju se dječje ustanove za dobar razvitak na godinu,umre od svake stotine novorođene djece djeteta, pišu se knjige i održavaju poučna predavanja od 50 do 60. A kako je tek u varošicama, pa po se­ kako treba da se uzgaja. Sav ovaj rad naučnog svi­ lima? Šta tako ugine naraštaja našega naroda! jeta pomaže (porodici, da u uzgoju naraštaja pođe U kulturnom svijetu to se dobro uočilo, pa da pravim putem. Kada djeca pođu u školu, također se" posvećuje naročita pažnja i školskom uzgoju. I, gdje se to sprječava, otvaraju se d j e č j i d i s p a n z e r i t. j. ljekarski pregledi djece, gdje se majke upućuju se ovako sve ne radi, tu nepia ni govora o napretku i kulturi toga naroda, nego se takvi, ako se ne mogu kako će paziti na zdravlje dječje. U Sarajevu ima još da spašavaju, puste da propadnu. Tako propadaju takav dispanzer. Djeca se pregledavaju besplatno. pojedinci, pa čitavi dijelovi naroda*, onda i sav narod. I to ima uspjeha. Svake godine na hiljade majki do­ lazi sada u dispanzer i mole pomoć i upute. Ko pažljivo prati istoriju narodž, može to lako da U mjestima gdje nema poseban dispanzer a ima uoči i dokaže primjerima. Tako se događa i u pri­ rodi. Uzmimo za primjer samoniklu voćku. Ako se općinski ili sreski Ijekar, također se može pomoći. Za takvu pregledbu i naputke Ijekarske t r e b a d a ne nakalami, ne čisti, ne ogradi, jednom riječi ne oplemeni, zakržljia i onako zapuštena na prvi udarac d a d e i n i c i j a t i v u s v a k a o p ć i n a i da naše matere i same mole pomoć. Tako bi se mnogo dijete nepogode — trune i pane. Danas u cijelom kulturnom svijetu pa i u nas spasilo od pomora. Taj posao morao bi biti obligatan u to ime rješavaju se dakle različiti problemi uzgoja (obavezna dužnost). I za duševni uzgoj dječji treba omladine, pa ćemo i mi ovdje izvijestiti ukratko o majkama pomoći i savjeta. To se čini p r e d a v a ­ n j i m a z a r o d i t e l j e kojima naučeni uzgajatelji tom naprednom radu. (većinom nastavnici) održavaju predavanja o uzgoju djece. I to treba da čirft privatna inicijativa. Najbolje /. Porodični uzgoj prije škole da to organiziraju kulturna društva (čitaonice, narod, Malo pile kad se izleže iz jajeta, za čas, samo univerziteti i druge kulturne ustanove).*) U tome se poskoči i mati ga uči, da zrno nađe. Uopće sa živo­ radu također i u nas počelo, ali bi ga trebalo da tinjama je u tome pogledu lako. S čovjekom je u prvo bude mnogo više, jer ovo, što se dosada pojavljuje doba najteže. Plemeniti stvor, nadaren umom i ra­ tek na nekim mjestima, sami je početak. Za ovaj zumom u prve dane sam je posve nemoćan. Da dje­ važni posao treba na sve strane življi rad. U nas je tetu ne dođe u pomoć roditeljka, uginulo bi. U nor­ naročito dosta dobro nevaspitane djece. Tužimo se na malnim prilikama gdje su roditelji svjesni svoje duž­ nosti i naročito upućeni u uzgajanje, gdje su koliko njihovo rđavo v’adanje, a slabo se brinemo, da to toliko proevjećeni, ide lako. Ali u narodu, gdje je još sprječavamo i da popravljamo. Predavanja i u tu svrhu prosvijećenost mala, ima toga mnogo da se rekne. za rodite’je treba uvesti obligatno (obavezna dužnost). U prvom redu valja spomenuti sami brak — život roditelja. I brak utiče dobro Ш loše na uzgoj poroda. *) Gajret je i tu otpočeo svoj rad. Ugodno se čuje glas u tome pogledu iz Tuzle, Štipa i drugh mjesta. Pr. p. 363 �2, Naučno pregledanje i posmatranje djeteta prije nego će ući u školu 3. Porodično vaspitanje za vrijeme škole Djecu poučavaju psiholozi i ljekari. Označuju njihove prave osobine. Time daju (povoda i uzgajate­ ljima (roditeljima, učiteljima) da ne griješe u uzgoju. Dijete n. pr. dobro ne vidi ili ne čuje, stručnjaci to ispitaju i na vrijeme porade, da se to ili spriječi ili da se dalje, gore ne razvija bolest. Ima djece koia već u ranom djetinjstvu nose i neku težu bolest n. рг. početak sifilisa (frenjak), tu­ berkuloze (sušica) koje također ljekari mogu zaranije da spriječe. A to za budući život čovjeka mnogo znači. Šta ima djece i inače normalno nerazvijene, koja u nauci pokažu da ne mogu da napreduju. I tu stručnjaci svojim savjetom pomažu pa se mnogo dijete spasava poklanjajući mu u školskom uzgoju onu brigu, koja mu je vrlo nužna. Ako se ovako prouča­ vanje, ovaka briga mimoiđe, onda nastupaju žile po­ sljedice po djecu a krivi su oni, koji se na vrijeme nisu za to pobrinuli. Zato bi bila dužnost svakog roditelja da svoje dijete prije nego ga upiše u školu, odvede liječniku, da ga pregleda i eventualno posavjetuje u pogledu dječjeg zdravlja. ^ U većim gradovima 4 a nas u tu svrhu postoje posebni š k o l s k i l j e k a r i ( a m b u l a n t e , p o ­ l i k l i n i k e ) . Gdje tih nema, može se za savjet upitati svaki iskusniji Tjelcar. Vrlo je važna što bliža i marljivija sa radnja po­ rodice i škole zajedno. U školama se u tu svrhu otva­ raju k u r s e v i z a r o d i t e l j e , gdje se održavaju predavanja o uzgoju djece dok pohađaju školu. Tu bude sporazumna rada između obaju činioca, pa za­ jednički vcidle brigu o svome narastaju. Škola u samoj nastavi, pa i u vezi s njome, daje i djeci dosta poznavanja o samome sebi, da se znade čuvati. Udešavaju se različita pedagoška sredstva, da se što više doprinese uzgoju omladine. Prave se na­ učne šetnje, vježbaju se djeca u ručnome radu i svaki zgodan momenat iz dječjeg života i čovjeka uopće, upotrebljuje se da se iskoristi u oplemenji­ vanju mlade dječje duše. Što više škola u tome po­ gledu učini, sve je naprednija. Takve n a p r e d n e š k 6 1 e najbolji su znak dobre kulture jednoga naroda. Što je bolja i tješnja saradnja porodice i škole u uzgoju omladine, sve se postizava veći uspjeh u raclu za podizanje budućega čovjeka na nivo prave civilizacije. Na mlađima svijet ostavljamo, pa nam je dužnost da podgajamo što zdravije, što plemenitije generacije, a to je i najbolja garancija, da nam bude lijepa na­ rodna budućnost. PRIVREDA ‘ Y -t 1 klBlllLL Задругарсшво ме ђу муслнманнма Из самога наслова овога написа могао би неупућени читалац помислити ДИ ћо у оеом чланку бити говора о нексм постојећем и 'развијеном задругарству међу муслиманима; о његовом данашњем стању, напретку и перспективама за будућност. To, међугим, нажалост, није тако. Напротив, може се слободно >фејћи, д а (задружна идоја међу напшм, муслиманским, еветом mije, досада, наилазила на потребно разумевање, нити je наш свет осетио велике благодати кооперације. Узрок овој појави не треба тражити можда у некој нарочитој анимозности нашега света према задругарству, нити пак уошите носгоје какви стварни разлози, који би управо муслиманског земљорадника одвраћали од задругарства; него je тому једноставан и прост разлог: неупућеност и непросвећеност нашег света с једне, и недосгатак потребне љубави и разумевања муслиманске интелигенције и њених институција, с друге стране. Колику важност имају привредпе асоцијације уопште, a земљорадничке к-ооперативе налосе, 364 држим да није потребно овде нарочито доказивати. Довољно je само, ако упрем прстом на типнчну задругарску државу Данску, која иако je простором неколико пута мања од наше државе, данас финансијски и уопште скономски стоји много боље од нас, шта више, она и ако je простором и становништвом мала, броји се међу ретке државе света, које ни од кога не траже него, напротив, нуде и дају зајмове другим државама. Благостање Данске оснива се искључиво на њеној пољоиривреди, која базира на модерном и добро вођеном задругарству. Други, још ближи и очитији пример сеоског благостања, заснована на задругарству, пружа нам Словеначка. Словеначки сељак иако његова земЈБа mije ни у колико боља ни no свом саставу, ни rio климатским приликама, има свега у изобиљу. Живи као човек и Европљанип. Он, за своје потребе, има на расположењу довољно кредита код својих задружних устаиова уз б—8%, a наш сељак, у нужди ллаћа лихварску камату и иреко 50 од сто. У Словепији врше задруге све послове ширег значаја. One сељаку ку- �пују марву за приплод, машине, одабрано семе, вештачко ђубре, зидају му, на дугорочни и јефтини крсдит, господарске зграде; продају његове ггроизводо уз најбоље услове, посредују при осигурању жетве, стоке, зграда; дају му кредит и врше све остале послове, за које ни један сељак, ма како добро стојао не би могао сам наћи довољно средстава. E to, to пружају словеначком сељаку њогове задругс и задружни савези. Разумљиво je онда, да такав сељак, који не завиои од лихвара и зеленаша, и који, узајамио оппуран у моћним задружним сазезима, не стреии од cyuie или града, може посветити више времсна и спестава свомо културном придчзању. Пољоиривреда je основица нашега народног благостања. Без јака и имућна земљорадника, остаће наша земља сиромашна, и поред свнх природних услова за добар економски развој. Последњс 3—4 неродне године најбољи су и најочитији доказ за ову тврдњу. Неродне године и слаб пољопривредни лриход проузроковао je дугу и тешиу кризу у свим гранама привреде: у трсовини, занатству, индустрији na и у државним финансијама. Стога je посве природно што се ihijB>ha пажња свих државних фактора и свих привредних чннилаца посвећује пољопривреди. Држава je у том правцу, већ до сада, доста учинила drž у'будуће она управља сву своју пажњу ob'om основиом нроблему бла•гостања наше земље. с Држава, међутнм иредузи^д 'мсре и помаже no* . љопривреду као целину. Она, држава, не може и не сме да издваја поједине групе, или скушше људи, na да их, на уштрб осталих, помаже ванредним мерама. Мсђутим самој држави ,јз посао око придизања пољопрпвредника у велико одакшан, тамо где ностоје сељачке кооперагавне организације (земљорадничке задруге), Није онда нлкакво чудо, што се ти крајеви користе државнсм помоћи у всћој мери, него крајсви, где такове организације не постоје. II централна пољопривредна кредитна инстанццја, Привилегована Аграна Банка, кредлтује згмљорадiiniva у првом реду преко његових задруга и задруж них савеза. Благотворно и спаносно дејство ове моћне земљорадничке кредитне установе осетиће најбоље и скоро искључиво сољаци — задругари. Цео друштвени живот, крзће се, данас, у правцу концентрације. Све се оснива на задружној бази. Заједница значи све, појединац ништа, или врло мало. Огашзације на свим подручјима људскога деловања чуда стварају. Радници су организовани у својим класним и синдикалним организацијама, занатлије у својим еснафима и занатлијским удружењима, трговци у својнм гремнјтга, удружењима и осталим институцијама, индустЈШјалци у моћшш картслима и трустовима, банкарн у својим савези- ма и концернима, a сви опет у својим сталешкЈим привредним коморама. Сељак, наиме онај напреднији и дросвећенији, организован je у својим земљорадничким задругама и савезима. Једино наш, муслимански сељак ( a у велитоом броју и грађанин) рстао je скоро потпупо изван свих ових кооперација. Он je препуштен сам себи; да се бори и да сам одољева потребама и захтевима данашљег времена. Међутим ни земљорадња, ни сточарство, Hu­ ra икакав други посао на селу не може се више обављати примитивно и нерационалпо као до скора. Морају се примати и усвајата нови начини рада. Мора се корисшти стеченим искуством других, напреднијих народа, морају се уважавати научни про* наласци и коначно морају се примењивати све усавршенији техшгчки проналасци, ако се хоће и жели да држи корак не само са напретком него и да се одржи минимум ексистенције — голи живот. Томе сре.му лат(ше одољева заједница (зашруга), него поје зд 1 1 ац . Из евихч^их разлога неопростави грех лежи на свима онима, који ово све виде и знају, a не улућују нашег сељака на задругу и задругарство. Taj грех лежи на лрвом месту на нашој интелигенцији и њеним установама, које се брину и ломе копља окохвега другога, само не о сељаку и његову бољитку. Да не бих био криво схваћен, морам да напомеием, да ja не заговарам неке специјалне мусл!шанске задруге, него говорпм о задругама међу муслпманима. Нашег сељака треба поучити, треба му објасшгги с в у в а ж н о с т и к о р и с т зад р у г а р с т в а и у п у т и т и га да пристуn a у з а д р у г е с в о ј и х к о м ш и ј а друге вероисповести, или где тих нема да у заједници са осталим или напокон п сам ствара и оснива задруге свих тлпсва: кредитне, продукционе, набављачке, потрошачке, водне и остале. У том правцу налhnhe на издашну помоћ државннх власти и постојећих задружних организација. Како. међутам, данас друштво Гајрет претставља међу муслиманима наше државс једину актпвну н снажну народну организацпју, заправо један моћан народни п о к р е т, који je нашао одзмва у свим слојевима и свнм крајевима где муслимани облтавају, то би у првом реду била дужност Гајрета да у овом правцу узме инпцијативу у своје руке и да оеој нашој горућој лотреби посвети што већу пажњу. Ово, ларочито из тога разлога, што je Гајрет, друпггво и за е к о н о м с к о прпдизање муслимана, као што сам то у јадном ранијем свом чланку (»За привредни т*ад Гајпета«) на овом месту казао. Без економске самосталности и привредног благостања нема ни културног ни просветног напрепса, A. К. 365 �Предавања из задругарства за сеоску омладнну Пчше: Инж. Шериф Бубнћ, в. д. днректора Ииже Пољопривредне Школе у Бутмиру. I. предавање. Питање: Зашто народ каже» задруга мед носи«? Одговор: Како јача кошнида више меда донесе» тако и више радне чељади у кући, када сви сложно раде, боље кућу куће. Питање: Зашто боље кућу куће? Одговор: Више сложне чељади боље кућу куће зато: 1. Када сви сложно живе може им бити само једна кућа, a кад се раздруже, гдје je требала једна кућа сада he требати више кућа и много више простирке на исти број чељади. Куће су скупе, a не рађају као што рађа земља. Тако исто не рађа ни просгирка ни оруђе. Све те трошкове мсра з»'мља да подмири. Зато he бити све мања корист од з'емље, што више имамо трошкова за грађедшге, оруђе и простирку. Зато задружне дућр виђају више Ko­ pneni од земље. 2. Када сељак нешто фЈодаје у вароши или купује или се иде тамо ради неког другог преЛа, онДа^ ће, кад се живи у задрузи, моћиједан све те послове посвршавати, a остали радиће друге нужне послове. 3. И у свргма другим пословима задружна се^ чел>ад помаже и ови скупа као сложне и марљиве пчеле носе мед У кошницу — у своју задругу. Каже се, да ј е д a н р trk и з a с в е, a с в и з a ј е дн о г а . Народ право вели: »Сложна браћа нове дворе граде, a несложв^а и старе раварају«. Питање: Има ли jonr каквих других задруга осим ових наших кућних задруга? Одговор: Има доста других еадруга. У многим крајевлма наше државе сељаци су већ почели, да себи заједнички купују све што им треба. Они су у селу отворили дућан, те као и трговци к у п у ј у р о б у н а в е л и к о , a п р о д а ј у м е ђ у се на м a л о. Али не зарачунавају добит као трговци, те тако сељаци дсбивају робу пуно јефтиније. Такве, сс задруге зову н а б а в љ а ч к е з а д р у г е . Али ми пољопривреднди имамо и разних других потреба. Тако нам се деси, na нам затреба новаца. Усјеви су на њивама добро понијели, али до жетве има још ,те немамо од чега да купимо што нам за кућу треба или треба да се нешто оправи и доведе у рад прије жетве. Када не би све то спремили, могла би нам и жетва подбацити. Због једнога чавла можемо да изгубимо коља. Мора се наћи новац под било коју цијену, јер се готово ниједно сељачко господарство не може обићи без вересије, поготово ако хоће да се добро и напредно преуреди. Када се оељаии нађу у таквој невољи, они обично 366 оду трговцу, да узму вересију у роби, a неки и у готову. G највећом муком и са још већим срамом присиле пријатеља, да им учини ту ггомоћ, како то зову код нас. Све једно што ту робу — која се зове новац — плате пуно скупље него и једну другу рс-бу. Како се свршавају ове позајмице сви знамо: »дуг je зао друг«. Историја нас учи, да je највише народа пропало због оваквих задуживања. Сви смо чули за моћну римску царевину. Један мали сељачкл народ — готово шака људи — поди‘ж е некада најмоћнији град на свијету — Рим, који je био завладао цијелим свијетом. Али када римски сељак паде у скупе дугове, постаде одмах зависан и од лекада слободних и охолих римских сељака ггоста,доп!е скитнице. Са скитницама није се више могло римско Царство ни да одбрани — зато пропаде. Како онда да се сељак — пољспривреднлк по*Тм(Тгне1 када му je позајмица потребна? Само je она позајмица добра, која донесе више чисте користи^него што се плаћа интереса на њу. Најбољи начин да сељак дође до корисне позајмице јесу задруге, које воде о томе рачуна колико сељак можеГда плати интереса и када молсе зајам да врати. Kao ни прије споменуте задруге, тако и ове кредитне задруге не раде са добити као банке и трговци, na ради тога могу д а дају јсфтиније зајмове. Тако у Словеначкој сељаци добивају из својих задруга зајмове са 6 до 8 дин. интереса годишње на сваких 100 дпн. зајма, a ми плаћамо често пута и преко 100 дин. на сваких 100 динара годипгње. За које сврхе ове задруге дају зајмове то ћемо касније видјети. Осим овкх набављачшх и кредитних задруга има и других врста задруга. 0 њима he касније бити говора. Сада најприје да видимо што je то та нова задруга. Шта je задруга? Питање: Како се зове то, када се више људи удруже, да заједнлчки задовоље својо потребе, боље него шго то сами појединци могу? Одговор: Када се више људи удруже, да заједнички задовоље своје потребе, боље него што то noјединци могу, такво удружење зове се з a д р у г a. Питање: Ако Јово уложи 100.000 динара, a Оалко 80.000 динара, na се договоре, да заједнички подигну воденицу и дијеле добит према томе, кодико je који уложио новца — je ли то задруга? Одговор: И овдје се задовољавају потребе на заједнички начин, али главно je уложени новац (главница, капитал), пошто од њега зависи, колшсо he који имати права у овом удружен>у. J qbo ће има- �и м а ј е д н а к о п р а в о , б е з о б з и р а н а то, к о л и к о je ко уложио. З а д р у г а о н д а н и ј е у д р у ж е њ е к а п и т а л а , н е г о j e у д р ужењељуди. Питање: Када Јови и Салки након неког времена дође Анте и замоли да га приме у њихово друштво, морају ли они њега иримити? Одговор: Не морају. Питање: Ако нас више оснујемо задружну воденицу и подигнемо њезину имовину, на со Анте пријави, да уђе у ту задругу, морамо лн ми њега иримити? Одговор: Морамо, ако одговара правилима задруге. Када га примимо, он ће имати иста права, каква има сваки други члан. У задругу je свакоме дозвољен приступ, a и иступ из задруге. Питање: Шта je онда задруга? Одговор: З а д р у г а j e у д р у ж е њ е л и ч ности, ј е с т з а д р у г а р а , a не капи’- т ^ л а / С в и з а д р у г а р и и м а ј у ј е ј д н а к а п р а в а , бе& б б з и р а , к о л и к о j e у л о ж и о у з а ^ р у ч г у . У задругу се може примити неог р a н ич е н и број задругара, na je солободан Ka­ no лриступ у задругу тако и иступање из задруге. ^__3адруга се не бави шпекулацијом, него само у н ап р е ђ е њ е м г о с п о д а р с т в а задругара. У заФ р и д р и х В и т вем Р а ј ф а јз е н отац п о љ о п р и вр е д н о г зсдругарства. 'зи сви скупа уирављају са пословима задруге и Р о ђ е н 3 0 . марта 1316 . у Х а н у (Њрманка) [умро 11. марта JSflg. појединих чланова задруге, које задругари Јеру на својој скупштини. ти више права него Салко, за толико за кол више уложио. Али у сз а д р у з и с в а к и ч л (Наставиће се). Ф ЕЉ ТО Н kllllllL L Dr. V. Kujundžić Pregled rada na preporođaju sela — Plan rada novog učitelja — Selo je osnovna jedinica svake države. Ako je selo telesno, moralno i ekonomski zdravo, biće i cijela država bogata, ugledna i jaka. Seljak je osnovni stub naše zemljoradničke države, pa radi što jače čvrstine toga stuba moramo najveću pažnju obratiti na po­ boljšanje seljaka. Potrebe moga sela su u svakom pogledu veoma velike. Seljani su, i ako od prirode bistri, velike javašlije, ne paze na svoj spoljni izgled, idu pohabani i prljavi. Žene su im neuke. Od1 dobrog materijala ne ume1ju da sprave čestita jela. Smatram da rad moj treba da počne sa preporođ.ajem seljanki. Seoski su putevi prašnjavi dok je suše, a blat­ njavi za vreme vlage. Stoka im nenegovana i slaba. Što će u pola natovarena kola po razrivenom i blat­ njavom putu preko proplanaka satrti stoku u jačini i zdravlju, na to niko ne obraća pažnju. Dobri iputevi su važniji za stoku, negoli za ljude. Zato ću nastati, da sa seljanima opravimo, proširimo i pošljunčimo seoske puteve sve do okružnoga druma; tako ćemo lakše dolaziti u dodir sa svetom a svet nam može brže i zgodnije doći u naše selo. Seoske su nam kuće neokrečene. Pređložiću kmetu da kraj opštinske kuće napravi opštu krečanu, odakle ćemo seljanima davati kreča za belenje zidova kućnih i spolja i iznutra. Čistoća doma je prvi uslov za dobro zdravlje naroda. Po sobama nema drvena patosa, pod od nabijene zemlje ne može se održavati u čistoći. S toga ću nastojati da se što pre unese diveni pod u od'aje seljačke. Male, neugledne ргоzorčiće na seoskim kućama zamenićemo prostra­ nijim i u mesto krpa i tenećke, kojima se zimi zadnjivaju prozori, napravićemo staklene prozore, koji se i zimi daju otvarati, da može sunce svojim toplim 367 �i spasonosnim zracima ući u seoske odaje. Kud sunce ulaizi, tu bolest izlazi. U čisto okrečenoj i suncem ozarenoj kući se­ ljanka kao žena i majka glavna je ličnost i od nje zavisi zdravlje i svaki napredak. Zato je potrebno da ženu prosvetimo i time je oplemenimo. Čovek je božji stvor na zemlji i svoj kratki život treba da pro­ živi što dostojnije. Neka svaki seljak — ako nema novaca da kupi — izdelje sam kućnom sekirom sebi krevet, te neka ne leže na hladni pod, koji umornom seljaku ispije svu telesnu toplotu i snagu. Pedalj-dva što se čovek krevetom izdigne iznad zemlje doprineće mnogo održanju dobrog zdravlja u seoskoj kući. Plehana seoska peć vrlo brzo zagreje seosku kuću ali je još brže i ohladi. Pred zoru kad hladnoća dospe vrhunac stradaju obično umorni i razgolićeni seljaci od nazeba i zapaljenja. Zato treba plehanu peć kao ubitačnu jpo zdravlje seljaka sasvim odbaciti iz seoske kuće a vratiti stare gvozdene ili zemljane peći, koje mogu seljaci s malo truda sami sebi ozidati. Svaki seljak ponaosob mora biti čist, okupan, iz­ brijan, odelo možda i okrpljeno ali čisto i ispravno. Izgled muškarca odaje vrednost domaćice u kući. Ona je u njoj glavni činilac: i da skuva i da opere, da okrpi i uredi kuću. U urednu kuću čovek se uvek radije vraća. Posle ukusnoga ručka domaćin je ve­ seliji i zadovoljniji. Da bi seosku ženu podigli, da svome domaćinu stvara u kući mir, blaženstvo i za­ dovoljstvo, moramo je provesti kroz školu za seoske domaćice, koje se otvaraju o trošku raznih ministar­ stava i privatnih društava. U toj školi naučiće neuka seljanka: kako se bolje i praktičnije kuva, kako se bolje kuća drži u redu, kako se ostavlja zimnica, kako 9e goje bolji sojevi živine, kako se čuvaju krave i šta sve od mleka i jaja može načiniti. Čuvanje stoke je naročito važna grana seoske ekonomije. I stoka ima dušu, i njoj treba čistoće da bude zdravija i jača i da od nje seljak ima veće ko­ risti. Nekad malena i siromašna Danska, danas je jedpa od najbogatijih država, jer su se seljani njihovi obogatili samo pored svoje dobre stoke od čijeg mleka grade sve mlečne proizvode i iznose ih na s v e ts k a trž iš ta . Календар »Будућност« за 1930. год. (Svršiće se). \ ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Одговоо на честмпке Предсједник Главног Одбора нашега друштва г. др. Авдо Хасанбеговић моли нас да објавимо слиједећу његову захвалност пријатељима: Од дана укгзаног ми повјерења с Највишег Места, постављањем за помоћника бана дринске бановине, добио сам и још увијек свакодневмо добивам многобројне топле честитке од пријатеља и знанаца читгве наше Краљевине. Бројни пријатељи Гајрета, одбори, повјереници и чланови почастише ме својим честиткама и толлим жељама. У немогућности да им свима појединачно одговорим и згблагодарим ja их молнм да овим путем преко органа чашег драгог Га'лат а ппиме моју искрену благодарност с молбом и апелом да у свом раду оно Гајрета и његове узвишене мисије устрају, јер Ке се тиме нгјбоље одужити Народу, његовом добру и напретку, a за славу и величину нашег узвишеног Владара, Њ. В. Краља Аленсандра I. и наше миле Отаџбине, Велика Гајретова забава у Приједору У суботу дне 17. новембра 1929. г. мјесни одбор Гајретов у Приједору приредио je своју прву велику забаву, која je морално и материјално одлично у спјела као ни једна друга у Приједору н околици n a чак ни у Б ањ алуци. Забаву су посјетили сви угледни грађани без разлике вјере a нарочито муслимани и православни тако, д а се с пуним правом може рећи, д а je то заправо била јед н а манифестација слоге и љубави међу браћом, м аниф естација идеје народног и државног јединства. Забаву су увеличали са евојом посјетом подбан Врбаеке Бановине г. М илислав И ванишсвић, начелпик Министарптва Правде г. Сократ Петровлћ, иачелник пољоприврсднод одјол>ења Крал>ев'.ке банске управе г. Инж. Л азар МарковиН. л>е- 368 кар п познатн национални радник Др. Вујичић те предсједнц к мјесног одбора у Бањ алуцн г. ннж. Суљага Салихагнћ. Б ан Врбаске Баношгне г. Светислав Мнлосављевић ни у§ најбољу вољу није могао доћи н а забаву због скорог доласка у Б ањ алуку и неодгодивих државнпх послова нсго je он духом нрнеуствовао забави као што je и нначе срцем н душом r. Б ан с нама у раду за остварењсм ж ељ а и настојања иашег Узвншеног Владаоца како то гоеподин Б ан рече Гајретовпм делегатима из Прнједора. У четвртак, наиме дне 14. новембра 1929. r. Б ан je најљепше и најљ убазније примно делегате мјесног одбора н то предсједннка г. Др. Хајровнћа и благајннка г. М. Драчу. Г. Др. Хајровпћ поздравио je г. Бана, заж еливш н му сваку cpehy н успјех у раду за добробпт нашег Узвиш сног и племенитог В ладара наш е миле Отаџбине Краљевине Југославије, нагласивш и д а je Гајретов рад потпуно у ск ладу са интенцијама Владе Њ егова Величанства Краља. Господнн Б ан се je најприје захвалио дслсгатнма нагласнвш п, д а je то прва нултурно-хуманнтарна делегација која му долази из провинције. 0 Гајрету се je најласкавије изразио, о љеговом раду у нрошлости и садашњостн, нагласивш и д а му je особита жеља, да се ово родољубиво друш тво раш ири не само у Врбаској Бановини него диљем наше миле Отаџбине, похвалио рад Гајрета у Приједору и апелирао на делегате да рад Гајрета и no околнцн прошире зажеливш и да другима будемо за примјер у овом патриотском раду. Г. Б ан се je најсрдачније са делегатима опростио у з заједнички поклик: »Живио Владаоц!« Нодбап Врбаске Бановине господин Милислав Иванишевић такођер je најљ убазнијс примио делсгатс и с љима подуљ с разговарао, интересујуКи с.е о евим културним, хумацитарним. ооцијалнцм и иациоии.цшм уитаноиами. �П редсједник г Др. Хајровић у петак дне 15. иовембра посјетио je Команданта Врбаске Дивизијске Области дивизијског ђенерала г. Јована Јовановића, који га je такођер најљ убазније примио и живо се интересовао за рад Гајретов, изјави вш и да he оа своје стране све учинити да се ово родољубиво друштво унапреди. Изразио je жаљење што не може на забаву ,'iohn због пред недељу дана преузете дужности у Бањалуци. Тачно у 9 сати на вечер на бини се појавио овдашњи млади судија и предсједник Гајрета г. Др. Мехмед Хајровић, одржавш и у узвишеном тону један заиста лијепи и заносни натриотски говор у којем се најприје cjeha и ноздравља највећег Гајрстова пријатеља. симбола нашег народног и државног јединства, нашег племенитог и узвишеног Владара Његова Величанства Краља Александра, умоливши г. Подбана да на највећем мјеету буде тумач жеља и ocjehaja и да вјерује да he наш а мила Отаџбина моћна и велика Краљевина Југославија, наш а днчна и јуначка Династија Карађорђевића имати у Гајретовим радницпма поборнике. којн he вазда бити спремни да све даду за Краља и Отаџбину. Послије тога настало je нграње које je отворио колом господин Подбан са госпођом господина начелника Живковића. Играње и плесање, набацивање кориандола, бирање краљице љепоте потрајало je до у рану зору када су се почели учесници да разилазе носећи најбоље утиске. Краљицом забаве изабрана je госпођица Вахида Црнкић из Приједора. Напомиње се, да су учесници били особито расположени са пажњом Г. Подбана, којн je користећи се овом лијеном приликом дошао у додир са представницима културних, економских и националних установа, те с осталим угледним rpaђанима интерееујући се живо о свему. Исто тако и једнако поздравља нашег Протектора. нашег будућег Владаоца Престолонасљедника Краљевића Петра. Затим je поздравио г. Б ан а Светислава Мнлосављевића у особи подбана г. Милислава Иванишевпћа, среског начелника г. Д уш ана Ж ивковића и све присутне захваливши им, да су се у овако лнјепом броју сакупили те на вндан начцн манифестовали братску љубав и слогу, манифеетцвалп идеју народног u државног једпнствф за коју се jđ Гајрет вазда најнздаш није залагао и за коју су Гајретовп радницн у Арадским казаматима на највеће муке стављаЛн, али онп ее ннсу никад поколебали у вјери и надн да je Свевишњн на страни правде п истине, зналп су и вјеровалп' да he [Нијемонт наше миле Отаџбине Краљевине Југог-лавше, јуначка Србија врш нти Богом joj одређену^ исторпјску мисију. Гајретови радници се у том ннсу преварнли, јер je— ј’ начка српска војска н а ч е л у с а својим врховним командаН' Његовим Величанством Краљем Адександром на врховЈ милнјуна својих бајонета доннјела нам слободу u тако вјековна идеја нашега народа, идеја Душана Силнога, Твртка Поноснога, Томнслава Велпкога, Кнеза Млхајла, Јурја Јосппа Ш тросмајера и других наших велпкана коначно остварена. Овај патрнотскп п национални p a # Гајрета у прошлости, a очекујућн још вишп у будућности, добио je на Превишњем Мјесту највеће признање тиме, што je Његово Величанство Краљ А лександар за својега првијенца, за нашег будућег Владаоца Престолонасљедника Петра преузео покровитељство пад Гајретом, под чијим покровитељством данас Гајрет благотворно дјелује на културном, економеком и соцнјалном те националном освјештаваљу муслиманског дијела нашег народа и т. д. Г. предсједник на крају je позвао све прнсутне да нз срца кликну: »Да ж иви Његово Велнчанство Крал. Александар, Његово Виеочанство протектор Петар. бан Врбаске бавовннс г. Светислав Милнсављевић. што присутни прихваhajy п устајућн одушевљено кличу Краљу, Преетолонасљеднику и бану. a на то војна музнка je ннтонирала државну химну. Г. предсједник уз одушевљени аплауз силази са бпне те му над!рпје господин подбан, начелник Министарства Правде Петропић и остали захваљују и честитају. Са овим je прва тачка програма исцрпљена. Иза тога су се редале остале тачке програма, које су биле изиођене на највећс задовољство присутних a нарочиго се je аплауднрало декламатору пјесмс »Престолонасљеднику Петру« ученику основне шкрле ЕоадЈ’ Mnpuhy. lp. М е х м е д Х а ј р о в и ћ Предсједник мјесног одбора сматра за своју дужнЈСт, да се јавно захвали евнм посјетиоцима као п онпма који добровољне прплоге приложише односно послаше, a иалосе Г. Подбану, начелнику Мнн. Правде Г. Петровићу, као н св.чма онвма који га потпомогоше д а je забава овако лдјсно уепјела. Нарочито се пак захваљује среском начелнику г. Душ ану Ж ивковпћу п његовој госпођв, којн су не жалећи труда и новца највпше прндоннјели за успјех забаве. Затпм осталим члановима мјесног одбора a напосе г. Ахмет еф. Бутуровићу, шер. судији и друштвеном благајнику г. Мехмеду Драчу, Х афиз бегу Цикотн. који je ставио одбору на располагање бесплатно своја кола за превоз стварн и госткју, те овдашњем пнжињеру г. Мехмеду Б алићу, који je лпјепо уредио велику салу Хотела Балкана. Исто се тако захваљује 6pahn из Козарца, који еу у пуном броју на челу са онштинским начелником г. Мујагићем u предсједником Гајрета г. Адемом Балићем посјетили забаву, прнложивши обилне добровољнс прилоге као ir предмете 3ii томболу и бнфе. Бруто приход забаве био je 12.111 Д ик. a раеход 4.081 Дин. тако да чистн приход забаве износп 8.030 Дпнара. Добровољне прилоге дароваше слиједећа господа: По Дин. 200.— : Bpaha Балић и Мехага Х еннћ; no Дин. 150.— : Химзо Авдагић; no Дин. 100.— : Подбан врбаске бановине г. Милиеав Иванишевић. Прва спрска штедионица д. д. у Приједору, Церић Омербег. Добричнћ М. Рад„ Османбег Селимбеговић, тт. Смаил Parnih. Јозеф Меворах. Сабетај Леви, Алнбег Канстановић. Давнд Кабиљо. Ибрахнм Муфтић, Салих Mcuinh, Пашо Куртовић. Алнбег Куленовпћ н Хилмо СелиMouuh; no Дин. 75.— : инж. Лазо Марковић, инж. Сул»ага Са- �лихагић, Раде Стојановић и Халилбег Стамболи; no Дин. 55__ : Симо Кондић; no 50.— : Дин. К омандант дивизије генерал Јован Јовановић, Мјеснп одбор Просвјете, Х асан Мујагић, Др. Тоде Л азаревић, Др. Мухамед Куленовић, адвокат; Б раћа Тешнннћ, Т инка Фпнцн, М нлан Срдпћ, Нико Бабић, Смаил 'Булкић. Саламон Меворах. Д уш ан Ковачевић, Ибрахим Арифагпћ, Хусепн К љ учанин, Сманл Хускић, Ибрахпм Пољак, Б раћ а Мешић, Мехмед Таџић-Х аџносманагић, Изет Прусац. Алага К уртовић, Сулејманбег Селимбеговић, Саво Вујасиновић, испостава Земал>ске Б ан к е у Прлједору, Светозар Митриновпћ, фехпм К акрнћ, Едхем Миџић, Вид Четић, Радетић н Гашић, Сефер Сушић, Др. ЈБубомир М илић, Остоја Берета, Јово Радепгћ, Перо Ковачевић, Стефан Кљун; no Дич. 40.— : Асим Pem iih; no Дин. 30.— : Д уш ан Зеленнка, JIjjO Хпрш ман, Ахмет К апетановић. 'Борђо Стојановић, Мустафа Б аш ић, Стојан Кондић, Авдо К удузовнћ, Л азар Стојановић, Осман Пезнћ, Вучен Ш трбац, Мухарем Чиркпнагић и Мустаф а П ехлић; no Дпн. 25.— : Др. Стјепановић, адвокат; Др. М ладен Стојановић, љекар; Симо Гламочанин, Ш тери, Јусуф Kapapirh, Растко Зеленика и Вујичић, директор иепоставе Земал>ске Б ан к е; no Дин. 20.— : М илисав Путних, предсј. окр. с у д а у Б ањ а Л уци, Хусо.Абид. Х ајдар и Сулејман Курторић. Ибрахим Делкић, Салко Церић. Muho Кондић, Адем Делкпћ. Мехмед Чурић, Д уш ан BoKiih. Идриз Мешпк, Х асан Меџпи;, Mame Омериновић, Ивица Jvp n h . Ж арко Чанак, Д уш ан Bairoвпћ, Mame ФориЛ. П етар А раманда, Арпф Кахримановнћ. Спмо А раманда, Ш ерпф Јакуповић. Ариф Софтић. Фехпм Ситница. К адрија А рнаутовић, М план Алагић, Х илмија Субашић, Muho Брковић. Мехо^ С уш ић, НџкоГрбић, М илутпн Ковачевић, М ухамед Ковачевнћ, М илан^Г андић, Спмо Кецман, Рудолф Фиртл, инж. Марјановић, Д уш ан Црнић, Осман Uemih, Ј у с у ф Х аџалић; no Дин. 15.— : |А лија Дпџић Ибрахим Феризовнћ, Драго С танпвуковдк. Салпх Јакуповп ћ. Перо Ћ упић, Кауриновић. ж упнпк; Н.^КГанојловпћ и Ацо Сигал; no Дии. 10.— : Јово Вуковнћ^ Салко А лић, Стојан Срдив, Ибрахим Синанагић, Сманл Беш ић, М устафа Сеферовпћ, Ристо Стојаноniih, Х аф из Медић. Vbiep еф. Махмуљпн, Behkb* Валагић, Чедомнр Сандаљ, Ннкоднм^.Мијлтовпћ. 'Борђо Б ањ ац, Мухарсм Миџић М устафа М ујкановић, Мехо Кркпћ, Мехо Форнћ, Сејдо Б лаж евнћ. Мехо Сеферовнћ, Ибрахпм Таџпћ. Салих Кахвеџнћ, М ахмут Б алић. М устафа Фазлпћ, Хнмзо п ^fyнпб Арнаутовић. М ујага М ујагић, Боћгко Драгичевић, Нанл Баш ић, Селпм Колоннћ, Славко Гашнћ. Божо Мркобрад, Станко Додош, Х нлм ија Сарајлић; Суљага сЈљ а^ о ви ћ , Мнлан Маричпћ. С адки Цепић, Саво Крнета. М ирко Милинковић, Славко Крајпновић, Ибро А лагић. Сулејман Н.. Мухо Meuiiih, Бего Х усејновић. В ладимнр Тихоступ, А нтон Маршалек. Н. Н. н Ш абан K apapnh; no Д ин. 5.— : А бдулах Х аџалић, Салнх Церић. Ибрахим НГахбаз. Ху< н ија Н„ Павле Козомора, Х усеји Ш арић, К арло Чесал и Ш ериф К ахримновић. Развитак naša просвеагне секције Месног Одбора Гајпеша у Т узли С екција з а просвећивање месног одбора Гајрета остварује, и з д а н а у дан. све виш е свој програм рада. Тако je на д ан 18. новембра о. г. председник г. Ш укрија А л а г и ћ , директор гимназије, у присустности гг. Османа Виловића, бив. краљ. министра, и Х асана С м а ј л о в и ћ а , м удериса и управптеља овдаш ње медресе. отворио лруги аналфабетокп течај за м услиманке. Течај he одрж атн у првој народној основној ш коли гђица Н ада К удрнна. учитељ ица исте школе. Ha овај течај уписало се 25 ученица. дакле један л еп број, те he за кратко време свс тс ученицс ирогледати на своје властите очи, ако се у важ и као т т и н и т а она народна: »Слеп je код очију. који не з н а читати ни пиоати.« П редседник г. А лагнћ пгтакао je значај овог аналфабетског течаја н нзразио п уну иаду у љегов успех тнм прс, што 370 he н а томе течају предаватн једна од највреднијих и иајчестититнјих учнтељима гђпца Нада Кудрина, коју он познаје веома добро, као своју бившу ученицу. Још пре месец дана отпочео je рад у првом апалфабетском течају за муслиманско женскиње у овдашњој стручној занатској школи г. Ш укрија Чустовић, наставни учитељ стручне занатске школе. Taj течај похађа 10 ученица, већином кћерке насељеннх сиромашних Х ерцеговаца no околици града Тузле. Г. Чустовићу, сину крш не Херцеговине, просветна секцнја захваљује и благодари н а његовом пожртвовном потхвату. Г. Чустовић. као бивпш питомац Гајрета, показао je овим својим радом како треба да се одуж ују бивш и Гајретови питомци своме народу за сва она уздарја, која су примили од народа преко Гајрета за време свога школовања. Док велнки број бивш их Гајретових питомаца ниш та не ради за cpehy и благостањс своје културно заостале 6pahe и сестара, многи, на жалост, нису ни чланови Гајрета, дотле видимо у г. Чустовићу агилног омладинца са племенитим oeehajnsia за ередину у којој се npehe on данас. — К ада бн сви бнвши пнтомцн Гајрета пошли путем коjusf иде данас г. Чустовић. онда Гајрет не би имао велнких м ука и потешкоћа з а остварење свога циља. До сада- су одрж ана д ва поучна предавања, која су пажљцво саслуш ана од многобројнпх наш их госпођа и господе. П рво^ћредавање »Арапи у Ш панији« одржао je с&м председник г. Алагић у гимназијској гимнастичкој дворанп. Друго предаваљ е »У раду je спас« одржао je члан ужег одбора прсветне секцнје г. Мехмед Н о ж и h, учитељ стручие занатске школе, у самој стручној школи. Даљ њ а предавања oдpжahe се у просторијама муслиманског клуба, јер je жел.а ове секције д а сконцентрише сва своја предавањ а н а једном месту. З а предавање »Ислам и знаност«, које држ и у прву недељу млади мудерис г. Ш абан X о џ и h, дипломирани студент »Џамиул-езхера« глаеовитог муслиманпког универзитета у Каиру. вл ад а у граду велико интересовање. He мања паж њ а поклања се и наредним предавањима, као што су: »Имами Газалија, његова знаност и наука«, које држ и професор гимназије г. Адмл-Абдурахман Ч о к н h'; »Услови за прпвредни опстанак човека«, које држи Алнја 0 м е р с о ф т и h, суд. лрнправник. Треба знати да су свн нредавачи, којп су до сада споменути, истакнути радннцн и чланови ужег одбора просветне секције. Просветна секција осигурала je предаваче за целу годину 1930. са следећим темама: I. Из хигијенско-популарних поучних предавања: а) »0 алкохолу«; б) »Хигијена куће«; ц) »0 венеричним болестима«; д) »Хигијена деце«; е) »Заразне болести«. Како за ова предавања треба стручна спрема, то he за i;ojii дан председник г. Алагић сазвати овдаш ње лекаре на састанак и замолити нх, да обраде горње и сличне теме. II. Из привредних предавања: а ) »Задругарство« (начин оеннвања, врсте и користи). Ово предавањ е одржаће г. Ахмет Ч о к и h, познати просветии радник у тузланском срезу. б) »Пчеларство и његове кориоти«, које држи одлични познавалац пчела г. Мухамед бег Ибрахимпашић, нрофесор. ц) »Ш тетоноше на биљкама-воћкама и како се брани од н.их«. i . ! i l - |1 i i I д) »BohapcTBO и љегове користи«. е) »Сточарство и његове користн«, �ф) »Наметници на стоку (обад или муха коњска, кравија и овчија), те како се брани од њих«. г) »Начин ђубрења земљишта и користи од тога«. х) »Наше жигарице и у које их земље треба сејати«. III. Из узгојно-педагошких предавава: а) »Узгој као друштвена потреба«. б) »Одгој деце до школе«. ц) »Узајамна с ар ад ва куће и школе при узгоју детега«. Ово предаваљ е одржаће г. Адем Аждеровић, овдашњи учитељ, иначе познати просветни радник међу муслиманима. д) »Врсте школа и користи од њих«. е) »Узроци стагнације«, које ће одржати г. Ахмет Чокић. IV. Из верско-моралних предавава: а) »Мухамед-Ресулуллах«. (Ово предавање навестило je виш е предавача, меџу в и м а треба истакнути гг. Ш укрију Алагића, Адил-Абдурахмана Чокића и Ш абана Хоџића, као познаваоце арапског језика и литературе.) б) »Кур’ан« (хисторија, наука, преводи и коментари). ц) »Дужности човека према Богу, себи, својнм ближњим и целом човечанству«. д ) »Исламске секте«.. е) »Исламске светиње« (Каба и сл.). Сва ова предавања одржаће г. Адил-Абдурахман Чокпћ. ф) «Исламски великани«. Како je жељ а просветне секцпје да што боље васпита наш у ж ену у моралном погледу,. то су прнмцди н а'себ е дужност гг. Адил-Абдурахман 4 o y ih , Хасан Смајловпћ и Ш абан Хоџић, д а се постарају за одржање низа ^редавањ а у свима џамијам а за муслиманке. Kao први предавач за жене пријавир се г. Адил-Абдурахман Чокић са темом: »Жена у исл р м с^м свету и њене дужности«. Kao другн предавач заокене јавио се г. Х асан Смајловић са темом: »Исламскп морал«. Ових д ана одржа!\е ж^нама предавање: »Узгој детета пре рођења« г. Салих Сердаревић, овдашњи >и учитељ. учитељ. и fajpeTOBH пријатељи нису жалили труда ћко приређиванА ове забаве, a нарочито се истакао госп. Ахмет Пашнћ, старјешина среске испоставе, који се je са пуно воље заузео, да ова забава што боље успије, н а чему му се мјеени одбор најљепше захваљује. При сакупљању ствари за томболу и бифе одазваше се драге воље сви мјешћани, a нарочито су се истакли: гђа Мул и ја Чалкић, Авди еф. Реџебашић, Махмут еф. X. Јусуфовић, Сулејманбег Моновић, Х амдија X. Јусуфовић, Муло Гаврановић, Мустафа еф. Чалкић, Хусеин Ш. X. Абдић, М. 3. Задруга. Дароваше прилоге no Дин. 200.— : »Угар« д. д.; no Дин. 100.— : Агатон Тимотијевић, срески начелник; Осман Филан, Мухамед Неретљак; no Дин. 85.— : Мустафа еф. Чалкић; no Дин. 50.— : Абдулах Бајрактаревић, Н. Н., Н. Н., Јусо Бошатлић, Ахмет Мујичић; no Д ин 40.— : Тахир Пидро, Дервишбег Б уш атлија; no Дин. 35.— : Ахмед Садиковић, ветеринар; no Дин. 30.— : Сулејманбег Мановић- Мујо Хамзнћ; no Дин. 20.— : Салим Бајрактаревић, Смаил Реџебашић, Александар Березовски, гђа^Рајчевић, Хамдибег Рустанпашић; no Дин. 15.— : Мустајбег Дурадбеговић, Салих еф. Мишић, Хамдија X. Јусуфовић, Мухарем бег.Гранић Тахир Чалкић, Мустајбег БечирбегоВић, Тома Б ален , гђица Ванда Хрчко, Ахмет бег Харачић; no Д и д. 10: Ш ефик Риђал, А лија Узун, Јово Катанић, Драго Поповнћ, М устЈфа Мерџанпћ. Суљо Пидро, Пашо Милановић, Хусо Гвозден; no Дин 5'.— : Н. Н., Н. Н., Н. Н. Чпст приход ове забаве je Дин.3.551.25. Новп Мјеснп одборп у Козарцу Годшпња главна скуппхтина чланова у Козарцу одрж ан а je 10. новембра о. г. Од стране власти присуствовали су г. Д уш ан Ж пвковић, срески начелник, и предсједнпк Гајретова одбора у Приједору г. Др. Хајровић. Б удући je предсједник г. A. Балић био запријечен бо. . . . ■ v 3 . отварање аи о ф а б е к к и теччева трвб« водвгкв. » • * * * ф а м н „ ЈИ, го je сч-пштин, опорио m j . hi; г Хм‘МИЈа с У6аш ић> а В°ДИ0 ЈУ н а предлог г. Оубашића о. М. Микод тога велика заслуга прнпада нршем женском одбору џић. Тајиик одбора г. Субалпић међу осталим извјешћује да Гајрета. оу tokom ове годнне одржали двије забаве, a уз помоћ впђеНадаље се ради свим силама да се 'инвентар домаћичке нијпх грађана отворена je у Козарцу Д рж авна школа за дошколе, која ради сада у Прнбоју, a која ће завршптп свој р а д _ маћице, која већ ради преко 6 мјесеци a заврш ује се крајем 25. фебруара 1230., осигура за град Т у злу , У !ч)м виљ у сазвановембра о. г. Ту ш колу похађа 35 муслиманских женскиња. на je ш пра конферепција представника свпх муслнманских Надаље je, преко Просветног оделења у Сарајеву, отворена друш тава, као и вакуфско-меарифско поверенство. 'да би се Ткаоница са модерним становима, a замољено je да се отвор‘п изнашао што лакше најзгодннјп начнн за оснгураље поме-' и подруж ница з а «Ћплпмарство». нутог инвентара, као и за прнпрему свега осталога што je П рпхода у овој години било je Дин. 6.094.— потребно за отварање п успех лома!шчке школе. Након прнмљених извјеш таја појединих одборника устаHa овој конференцијн бнће говора и о другим важнијпм је г. Фехим Ситница н међу осталим каж е: »У нашој средпни потребама за подизање муслимана. налази се један господин којн je цјелокупно чланство наОснивању »Трезвености« пригтуппће се овпх дана, те ,'е шега среза много задуж ио. To je г. Душ ан Жпвковнћ, срески пзабран з а то уж н одбор, у којп су уш ла гг: Адил-Абдурахначелник у Приједору. Он je д уш а Гајретова Одбора у Пријеман Чокић, Мехмедалпја Џинпћ. одашњи професорп, и секредору Лнчно иде no селима заузимајући се за сва културнотар просветне секције Омерсофтић, да нзради правила a no просвјетна друштва. a собито за наш Гајрет. Тако смо га, у томе д а сазове ванрсдну скупштнну за усвајање тпх правила, прошли четвртак, имали прнлику видјетн међу нама. — Док односно за оснивање самог друштва. je он ,с приједорским благајннком г. Драчом, у друш тву нас Т узла, дне 20. XI. 1929 неколицине, сакупио у нашем мјесту преко 1.200 Дин. доТГредседник: Секретар: бровољних прилога у сврху одржавања велике Гајретове заШ. Алагић, Омерсофтић М Алија, баве у Прнједору н а 16. новембра, дотле je његова поштована директор гимназнје. судијски прпправипк. супруга. коју je пратила гђица Зумрета Дедићева, учитељица нар. осн. шк., сакупила лијеп број разноврснпх предмета no Врло успјела Гајретова забава у Гор. Вакуфу нашим кућама за томболу на пстој забавној вечерп. З а овај његов рад — п норед његовпх многобројних дужноМјесни одбор Гајрета у Гор. Вакуфу приредпо je Гајрести — ми требамо ла будемо особпто захвални г. Ж ивковићу, тову забаву н а 8. новембра о. г. која je успјела изнад сваког то предлажем да се г. начелнику издаде посебна писмена очекиван.а, како у моралном тако и у материјалном погледу. захвалница.« Овај je предлог бурно примљен са покликом: Ha забави je заиажен лијен број сељака, што je доказ д а се Жнвио! Гајретова пдеја и на сслу се ширк. Како мјеснп одбор тако 371 �Предсједник скупштине г. Мпџић предлаже д а се изда 'писмена захвала досадањем секретару г. X. Субалш ћу, који je такођер својим неуморним радом за наш Гајрет, задужио нас све чланове. Овај je предлог једнодушно примљен и г. Субашнћ срдачно поздрављен од присутних скупш тинара. H a то се у кратким потезима осврће на задатак Гајрета предсједннк одбора г. Др. Хајровић и захваљује се испред Одбора у Приједору, Козарчанпма, желећи новоизабраном одбору сретан рад. У радни одбор су униш ла гг.: П редсједник: Адем Балић, трг. и посјед.; потпредсједник: Мухарем Миџић, старјеш ина нар. осн. школе; секретар: Бећир Балагпћ, учитељ; благајнпк: Ибрахим Кључанин, трг. и посједннк; чланови: Изет Прусац, обућ. мајстор и посједннк. Хусеин Цернћ, чин. шумске управе, Ибрахим Арифагић, опћ. биљежник. Надзорни одбор: Ђорђе Бањац, учитељ, Хусеин Кл>учанин, трг. и посједник, Мехмед X. Османагић, трг. и noсједннк. Зам јеиици: Алибег Куленовпћ, Фехпм Таџић, Галиб X. Османагпћ, Хусеин Таџпћ и Сулејман Б е т и ћ . У помоћнн одбор гг.: Д уш ан Ивковић. срески н ачел н т;, Бранпмир Давндовић, свештенпк, Ш акјир еф. Хаџић, пмам, Радослав М. Добрдчттћ, индустр., Мплан Алагић, пндустр., Х асан Мујагић. предгјсднпк опшгине, Запмага X. Османагнћ—Таџић, трг. н поеједнпк, Ибрахпм Пољак, посједнпк, Инж. Мехмед Балпћ, референт ш умарства п Фехпм ^итница, а б с , техн^ке. Са скупштпне послатн, брзојавнп поздрави: Њег. Вел. Краљу А лександру I., госпедину Светиславу Милосављевићу, Бану Kp. банске управе у Бањ алуци и Главном Одбору Гајрета у С арајеву. .I Господин Св. Мплооављ^впћ, Б а н Врбаске Бановипе доставио je слиједећп оттаздрав: »Од срца благвдарим н а лепом поздраву који c ie м п . у ни е чланова родољубивог н патриотског Гајрета упутпли. Ваше жељ е су и мој^г и нека би дао Бог да се за добро Народа л Отаџбнне, н а п оносЈВ . В. Краља — и пспуне. Вас н све чланове Гајрета искрено поздравља Ваш Спетпслав Т. Милосављевпћ, • Бан Врбаски«. у Брчком Дне 22. октобра о. г. одрж апа ј е 'у Брчком редовна сједннца, н а којој се je конституисао нови мјесни одбор и изврш пла примо-предаја разних етварн од старог повјеренпка новом одбору. У одбор су бираиа господа: за предсједиика Абдага Кучукалић; за тајни ка Ахмет Џ индић, за благајника Галиб Требинчевић; за I. ревпзора Мехага Кантарџић; за одборнпке: Ибрахпм еф. Хаџнћ. Смајил X . Мехмедагић, Сулејман еф. Алијагић, Хфз. Х усејн Х асанефендић, Фехим Сејдић и Фехим К учукалић. З а уписивањ е даљњих чланова преузео je н а себе дужност Хфз Х усејн Хасанефендић, a за убирање добровољних прилога цијелн одбор. H a истој сједници уписао се je нови предсједник одбора г Абдага Кучукалић за у т е м е љ а ч а Гајрета и одмах положио Дин. 500.— у Кнежини У п етак 15 новембра о. г. лослије џуме-намаза одржана je скупш тина уписаштх чланова Гајрета у К нежини (срез Власенички) ради избора Мјесног Одбора Гајрета. Скупштину Je отворпо досадањ н повјереннк г. Миливоје Јсфтпћ, констатујући да je прпсутно GO уписаних чланова. Затим je изложио присутнпма рад и циљеве Гајрста, предложивш и им, погато je према правилима довољан број .уписаних члаиова, да бирају Мјесни Одбор Гајрета, a да повјереништво престаие 372 функцнонисати Присутни су прихћатИлп ofeaj предло^, те 6б једногласно акламацијом бпра слиједећи одбор: Предсједник Миливоје Јефтић, трговац; потпредсједник Осман Б ећар, потпредсједник општине; секретар Борислав Димић, учитељ; благајник Хусејн Тихић, општ. деловођа; чланови одбора: Хасан Имамовић, имам; Х ајдар Сарајлнћ и Милован Радић; надзорни одбор: Идризбег Берковац, Д уш аи Радић и Незир Врабац. Након избора одбора изабрани предсједник г. Јеф тић се захвалио н а одазиву и замолио присутне да се у ви јек сјећ ају Гајрета и да раде за н>, чиме je скупш тина закључснп. Добровољни прилози из Сарајева Гоеп. ШаЉпр Гогалпја положио je на наш ој благајни Дин. 185.— коју je своту сакупио: Дин. 50.— од Сулејманаге Нимчевића из Сарајева, Дин. 15.— од Мустафе Чанића из Сарајева и no Дин. 10.— од Ибре Куловнћа и з Трнова и Сал пха Бехе н з Озрена. Дин. 100.— сакупио je на блок »Цигле Гајретова Дома«. Искрена му хвала! из Цазнна (у новцу мјесто у нарави) Агилни повјереник п з Ц азпна г. М устафа Зухрпћ дозначио јаЛ 'лавном Одбору Гајрета износе од Дин. 415.— и Дин. 150.—, које je сакупио ло околним селима од пријатеаљ Гајретових, a ти су: Дин. 50.— : Мустафа еф. Мујакић, Цазин; Дин. 20.— : Осман Бабић, Кудићи; no Дин. 10.— : Х аш им Поњевић, Јусо Бегалић, Хашим Сејдић, HI. Махмутовић, М. Окић, Мушо Хотић, Алага Мулаљић, Зејна Хуш ић, Осман Абдић, Хасиб Табаковић и Сулејман Ахметовић и з Тодорова; X . Сунлатић н Осман Бајрамовнћ, из Лучке; Хашим Кендић, Рамо Ахметаш еввћ, Пашима Ахметашевић и Јусуф Мусић, из Видовске; Хусо Баш ић, Омер Кулупчић, Мехо Ђ ехић, из Мале Кладуш е; Хамид Ожеговић, из Поњевића; Махмут Мехулић, из Стијена; Хасе Куртовић, Х анка А лићаић, Ибрахим Џанановић н Суљо Пјанић, из Трж ца; Caha Ш акановпћ, Мехо Диздареви!1, Сулејмак Ш акановић, Осман Х уш идић, Омер Д издаревић, Реџо Ш акановић, Сулејман Ш акановнћ, Мехо Османагић и Мехо Каралић, из Подзвизда; Хашим Гарибовпћ, Осман ЋеpuMOBiih, Омер K oinm h, Ш ернф Делановић, Мустафа Коштић, Мушо Псхлић, Ибро Мујагић, Махмут Хрнчић, Смаил Хрнчић, Фатнма Ожеговић, из Врнограча; Ибро Грачаннн, Ш абан Кораић, Рамо Дидовић, Веле Кајдић, Мустафа Пајазитовнћ, Хасан Kopanh, нз Всл. Кладуш с; Окан Мнскић и з К удића; Але Самарџић пз Мутннка; Х алнл Мухић нз Кракаче; Б есш ир Х иркић из К риваје; Хусеин Адилагић из Ц азина п Ибрахим Ш когић те Б еш лага Нухановнћ из Пећиграда; no Дин. 5.— : Зајим Мајетић и з Мајетића, Ахмет Страњац и з Цазина, Хусо Ж унић из Кркаче и Мехмед Хаџипаш ић и з Стијене. Повјеренику и племенитим дароватељ има наш а топла благодарност. нз Реповаца (срез Коњиц) Гг. Мухарем еф. Камерић, учитељ, Хасиб Јусуфбеговић, посједник, и Мустафа Нухбеговић из Реповаца сакуниш е Дин. 400.— добровољних прилога з а Гајрет, a дароваш е их елиједећа господа: no Дин. 20.— : Хасибег Јуеуфбеговић, Мустаф а Нухбеговић, Сафетбег Јусуфбегопић, Заимбег Нухбеговић, Реџо и Омер М аџак; Дин. 15.— : Дервиш бег Нухбсговић; no Дин. 10.—: Халилбег Нухбеговић, Мустајбег Салихбеговић, Ахметбег Јусуфбеговић, Мустајбег Беглеровић, Ахмедбег Б еглеровић, Мустајбег Хасанбеговић, Мустајбеговица А јановић, Салко Ајановић, Мухарембег Ферхатбеговић, Рамо Пузић, Осман Ш дбанопић, Ш або Ш абановић, Ибро Селимовић, Мехо Лојић, Ш абан Лојић и Дервишбег Рсповац; Дин. 8.— : Н. �. ари , lio Дин. 7.'бо: Алибег Јусуфбеговнћ, Мухамедбег Ју суфбеговић и Алибег Хасанбеговић; no Дин. 5.— : Мехо Ајановић, Ђулбо Даутбеговић, Сафет Манџука, Фадилбег Јусуфбеговић, Ибрахим Нухбеговић, Пакиза Алибеговић, Н. Кесер, Рамо Кесер и Дудија Лојић; no Дин. 4.— : Салихбег Салихбеговић, Иза Ајановић и Мехо Јусуфбеговић; Дин. 3.75: Алија Ш абановић; no Дин. 3— : Мехо Шабановић; Дин. 2.50: Илија Радош; Дин. 2.25: Ибро Алибеговић; no Дин. 2.— : Фехим Ајановић, Азема Јусуфбеговић и Јусо ПТабановић. Сакупљачима и племенитим дароватељима братска хвала! Нови ушемељачи Гајреша Новоосновани Мјесни Одбор у Кнежини уписао je з& члана утемељача г. Ђуру Томаша из Пјеновца (Кнежина) и одмах уплатио Дин. 100.—:. Поздрави предсједнику Главног Одбора Гајрета Предсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић добио je посљедних дана слпједеће поздравне депеше: Фоча: Претварајући досадашње друштво »Ђикић« у Гајретову Читаоницу скупштина Вас одушевљено поздравља као разнн добровољни прилозн неуморног предсједника Гајрета. — Предсједник: Тафро ДерЗадњих дана дозначеии су Гајрету слиједећи добровољвиш ; секретар: Љ убунчић. ни прилози: Сански Мост: Досадашњи 26-годипш>и назив МуслиманОд мјесног Одбора Гајрета у Фочи Дин. 412.50, ске Читаонице промијењен изванредном скупштином у ГајОд опћинског поглаварства у Орашју Дин. 37.50 и ретову Читаоницу. Тим поводом поздрављамо Вас као предОд градског поглаварства у Зворнику Дин. 500,— сједника Гајрета желећи да будући рад буде успјешан на Из Маглаја корист Гајретове идеје a на понос муслпмана. — Повјереник Гооп. Мухарем еф. Крајинић, mep. суд. предао je мјесГајрета: Мехмед Алагић. ном одбору у Маглају Дин. 115.50 добровољних прилога за Завидовићи: Са конституирајуће скупштине Гајретова Гајрет, које je аем у предао: Мјесног Одобра шаље цјелокупно чланство своме заслужном Ахмет Фазлић, имам из Бајвута Дин. 65.50, сакупљених, “ предсједнику најсрдачније поздраве. — Одбор. na бајрам пред џамијом у Бајвутима; Сјетлима: Cif" данашње констптуирајуће скуштине ГајНазиф Хускановић из Мустајбашкћа у име »Игката«-за ретова Ј*1јс^ног Одбора, којп већ у почетку броји 210 чланова, своју рахм. стрину Хуекановић Хатнџу Дин. 50.—. поздрављамо В ас искрено и одушевљено као вођу Гајрета и Срдачна хвала! t Гајретових радника. — Предсједнпк: Фадил Добрача. Бијељина: Впдећп Вас на достојном положају равну Р ад Гајрета т сузбијту. •неписмености __дрвпм синовпма напге миле Отаџбине са изванредне скупшгине Грађанског Клуба радосни смо што можемо дати Аналфабетски течај у Тузли. — Мјеснн Одбор Гајрета у Тузли отворио je други апалфабетски течај-мећу муслпман- . израза нашег наро-чптог поштовања Према Вашој лпчностп наглаш ујући пскрену жељу д а се у скорој будућности понокама. У течај се уписало. oKiix60 муслиманкн. Течај води r. , сно обазрете на плодоносно поље створено Вашим интелевтом Мехмед Салнхспахнћ, управник Гајретова конвикта. |и |патриотскнм осјећајима У вјерени у историјски прогрес ове Аналфабетски течај у Бијељини. — Мјесни ©дбор f f f i бановине цјелокупни народ, a спеднално муслимански дио рета у Бијељини отвориоије аналфабетски течај са 80 полазнашега народа, увјерен je д а he једно од највиднијих мјеста ннка. Течај води предсједннк Мјес. Одбора Гајрета г._ И б р ^ заузпмати омнљено име нашег драгог Авде Хасанбеговпћа, хим Даутовић, учитељ. желећи Вам да tokom дугогодишњег живота остварите родоАналфабетски течајеви у Гор. Рахићу и околици. — У љубиве жеље. —• Предсједннк: Хасанбег Пашић. Горњем Рахнћу (срез Брчко) отворен je аналфабетски течај са 60 полазника. Течај воде гг. учитељи Омер Чевро и Соко Херцеговац. Затим je организован у истом мјесту други течај, И З УРЕЛНИШТВА такођер са 50 полазника у коме je учнтељ г. Омер Чевро. ТреАаел уреднишшва „Гajpema1' ћи течај je основан у селу Паланци са 50 ш&азника, a учитељ je г. Соко ХерцеговаД. Уредништво »Гајрета« упутпло je ових дана многпм na­ Аналфабетски течај у Кифину Селу. — Дана 15. ноm ira пнтелектуалцпма ниж е наведени апел, у нади да he му вембра о. г. отворен je аналфабетски течај у Кифпну Селу се одазватп својом сарадњом. Разуме се д а су многн од го(срез Невесиње) са 15 полазника. Учптељ течаја je г. М. Саднсподе морали да буду п мнмоиђени, јер Уредништво нпје у ковић. стању да лрикупи адресе свих онпх којп би га моглн да потЖенски аналфабетски течај у Требињу. — Инпцијатипомогну у његовим намерама. Из овог разлога, у овом броју, вом Мјесног Одбора у Требпњу a нарочито заузпмањем н>едоносимо у целости тај апел, упућен нарочито онима којнма гова секретара г. Едхема Бекића, отворен je женски аналфага нисмо послали. бетски течај са 23 муслнманке. Наставница je течаја вриједна Апел Уредништва гласи: учитељпца гђа Ружица Глигоревнћ. Поштованн господнне, Аналфабетски течај у Сјетлини. — У Сјетлшш je отвопрнлпке, у којима ми муслиманп дапас жпвимо, каракрпо аналфабетски течај вриједнп учитељ г. Бобаревић. Течај терише прелазно доба пз феудално патриархалног снстема у иохађа 80 иолазнпка муслнмана, који су се уппсали n за начпн новог живота ког je створпла западно-европска цивичланове Гајрета. лнзација и култура. Кад уочимо контраст Између ових двају Свн ови течајевп воде се под Гајретовим нменом. У сва система, јасно ћемо уочити д а мора да дође до борбе између горља мјеста, изузев Сјетлнне, отпослао je Гл. Одбор потребне њих, што се већ и очнтовал<Ј. Запад којн je израдпо своје букваре. Након завргаених пспита Главнп Одбор Гајрета хопринципе на подлози науке, реалан п неумољив, крчи себи пут у цијелом свијету, a мн, којп се налазимо у његовој ненорисаћс гг. наставпике. посредној близпни, патимо најтеже од љегова ударца. Д а би Нови аовјереницп Гајрета у срезу рогатичком бплн спремни у борби за нови опстанак, који нам Запад намеће, потребно je да се прплагодпмо веговпм културннм теОвих дапа погтављенп су за повјеренвке Гајрета: ковинама и да их чпм прпје прнсвојимо. Гајрет, којн од У Жепи rocir, Мухамед Конаковпћ n свог постанка дјелује у овом правцу учинио je впдне напоре, у Новосеоциама госп. Ћамнл еф. Карић. 373 �&лп тн напојш ни нздалека не одговарају стварној потребп. Ко познаје иас муслимане, уви дјеће д а смо још довољно ненаоружанп у овој борби, да нам не достаје још много у нашој спремп з а савладавањ е овог исторпјског прелаза. Многи проблемп стоје неријеш ени пред нама, a mu, или их још довољно нисмо уочили, или затварамо очи пред њима. Наша интелигенција чија je дуж ност д а поведе впш е рачуна о судбнни своје најблпже средине, не посвећује довољно пажњ е овим пптањпма. Зато, Уредништво »Гајрета«, из горе нтвсдених чињеница, одлучпло je д а , no модућности, посвети што више пажњ е овим проблемима, n a из тог разлога поново апелује на сву наш у позвану интелигенцнју, било свјетског или вјерског образовања, д а га помогне у његовој намјери. Разумије се, д а све овпси о броју еарадника као п квалитети њихове сарадње. У залуд су сами приговори: »Гајрет« треба да се уређује овако, ил и онако. Ш ира и боља сарадњ а једина je у стању д а створи од »Гајрета« један солидан часопис, да створи трибину за све наш е проблеме и савјете у невољп. Зато, белетрнстпка he одеад долазпти у обзпр само у колико буду мањ кали чланцн публицистичког карактера. Првенствено he се узпм ати у обзпр оригпнални, атктуелни чланци који третпрају наш а горућа питања, a тек за њпма преводни- из којих би моглн д а црпимо поуку з а иаш даљњл рад на пољу препорода. Мп муслимани пмамо данас толико ннтелигенцпје која бп била у стању јавно третира сва соцпјална, друштвена и стручна п и тава, Јест, ми имамр интелпгенцпје, само интелпгенција нема воље затр, д а, неколпко сати у мјесецу ж ртвује за своју среднну. A да c'e наш а интелигенцнја мало жртвује, мп бн били у стању др. подигнемо ниво наш ег органа »Гајрета* и тиме д а корустимо и друш тву Гајрету^ Ш нашој заједницп. Пренимо се и иокажимо барем оволико еоциалног смпгла п л>убавп за на ш у средину! Виднте п самп да je крајље врпјеме. t У нади да овај апел psk В ас неће остатп без жељевог одговора, братски поздрав шаље Вам: Уредништво »Гајрета«. БИЉ ЕШ КЕ Плетарска школа Почетком децембра о, r. отвара се Плетарсиа Школа код Пољопривредне школе у Бутмиру (Илиџа). У школу he се примити шест сиромашних младића иоји he, за време трајања обуке од три месеца, имати бесплатан стан и храну. Младићи he се оспособити за самосталне плетарске мајсторе, те he им се о успеху на курсу издати сведочанства. Оваки плетарски мајстори израђива1*е све врсте намештаја од врбе, a како се ованав намештај данас много тражи, уносност je овог заната осигурана. Нарочито ово вреди за младиће из ирајева где врба расте. Рефлектанти нека поднесу чим пре молбе управи Пољопривредне Школе у Бутмиру. Уз молбе треба да се поша- 374 љу уверења о завршеној школи, уверење о сиромгштву, 6 моралном и политичком владању од политичке власти и ленарско уверење да je способан за овај посао. Најновије доуштвене весшн у Дервенти и у Дервентском срезу сакупљено je досада у храни за Гајрет 13.000 кг. пшенице и нукуруза у зрну. Сакупљање није још завршено, na heMo се у cnefleheM броју осврнути детаљно на овај активни рад наших пожртвовних радникг и дароватеља у овом срезу. Скутитина мјесног одбора у Гор. Рахићу Извјештавам Вас, да сам у з помоћ бившег Вашег питомца г. Сокола Херцеговца, учптеља у Гор. Paxnhy, и г. Хашимаге Касимагића, општинског начелника и з Гор. Раxnha, сазвао једну скупштину н а коју су били позвати угледнн сељани из околишннх села и сви пријатељи Гајрета нз Гор. Р ахића и околннх села. Ha скупш тину, к о ја je одрж ана на 24. ов. мј. позвано je око 70 лица. Ha скупш тини која-је отпочела no подне одржао je госп. X . Х улусија М улахалиловић предавање о Гајрету, п опулариш ући идеје Гајрета с вјерске стране, цптирајући неколико ајета из Кур’ана. Исто предаван.е je допунио госп. Соко Херцеговац, истичу}ш про■шлост Гајрета, његов рад и успех у прошлости, садашњости нагласпћпш ш та све чека нас муслимане у будуће, ако небудемо иш ли стопама Гајрета, који je једииа зви језд а водиљ а нас муслимана B om e и Херцеговине, који још чамимо у тмини, у незнању. Послије одржаног предавања стављен je предлог да се оснује пододбор у Гор. Рахићу, који je једнодуш но прихваћен. К ад je госп. Соко Херцеговац уписао довољ ан број чланова, преш ли смо н а читаље правила a послије н а избор одбора, који се je конституисао овако: У управни одбор гг.: предсједник Хаш имага Касимагић, начелннк опШтине у Гор. Рахпћу, подпредсједннк Омер Чевро, учитељ; благајник Х асан Хасанбеговић; тајни к (секретар) Соко Херцеговац; чланови без фупкције гг.: Мехмед Имамовнћ, Behnp Делић и Ахмет A tnh. З а замјенпке: X. Хасиб Имамовнћ, Салих Ш ећербеговић, Салих Трумић, Illeho Ковачевић, Мухарем Ибрпшимовпћ. ! У надзорнн одбор изабрана су гг.: X. Х улуспја Мулахалиловић, Селмо Левић и Хаспб Ибрић. Послије тога замолио сам изабрани одбор као n све чланове д а сваком пригодом настоје да прош ирују Гајретове идеје п да ннтензивно раде за Гајрет. за добро нас муслимана. Уједно Вас извјештавам, да je у Гор. Рахићу организован аналфабетски течај у који je уписано 40 полазника. Воднтељн течаја су гг. Гоко Херцеговац и Омер Чевро, учитељи. У селу Паланцн организовап je аналфабетски течај са оо полазнпка. Учитељ течаја je г. Соко Хсрцеговац. У селу Паочи оргаш пован je аналфабетски течај са 50 полазннка. Учитељ течаја г. Омер Чевро. Букваре, Koje сте иам поелали. примпли смо и раздијелнли бе('платно полазницима течајева. �Agrarna i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu C e n t r a la : S a r a je v o S je d iš te D i r e k c ije : B e o g r a d F i li ja le : B r č k o i \ ovi-S ad 00OOOOOOOOOOQQOOeXi)OOOOQOOOOOOOOOOOOGOOOQ 0 9 Papirnica \i Hamdija Kopčić Sarajevo, Strosmajerova Med. Univ. § Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala mm specijalista zubni liječnik § Sarajevo, Jeftanovića ulica br. 1 I Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne бооооооооооаосхаооооооеоосхзооооооооазоооо ŠTAMPARIJA B 0S 9NSRB P 0S T 9 KLISARNICA RASTR1RNICA Izrađuje: ra z n o v r s n e b a n k o v n e , tr g o v a č k e i in d u ­ s tr ijs k e tis k a n ic e u b o ja m a k a o : dionice, u lo ž n e k n již ic e , ček o v e, d ip lo m e i t. d., te r a z n a s tr u č n a d je la , k a le n d a r e i o s ta la iz r a d n ja so lid n o , b rz o i p o u m je re n o j c ije n i V la s tita k n jig o v e ž n ic a iz r a đ u je s v e v rste trg o v a č k ih k n jig a i p ro to k o la i sv e u tu s tr u k u s p a d a ju ć e p o slo v e SVAKI M U S LIM A N T R E B A DA K U P U J E SA MO GAJRETO V CIGARPAPIR jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ G a jr e t” Narudžbe: Tvornica cigarpapira SARAJEVO ĆUKOVIĆA ULICA 7 -- TELEFON BR. 27 KNJIGOVEŽNICA = STEREOTIPNA S. D. ALKALAJ, Sarajevo može se naručiti i preko društva Ga|ret u Sarajevu �[f c № |f o 4 to lt3 7 S ! r c ? 4 5 1 ’ći<4 0 l i o \ t o ) ^ ) i Banka Gajret d. d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000'- Rezerve Din 2,000.000'B a n k a se b a v i s v im u b a n k o v n u s tr u k u sp a d a ju ć im p o slo v im a . O v la š te n a je z a trg o v a n je s a v a lu ta m a i d e v iz a m a . Z a v o d j e ta k o đ e r i p u pila r n o s ig u r a n . O s n iv a , o rg a n iz u ie i ru k o v o d i k r e d itn e i p r iv r e d n e u s ta n o v e . O sn iv a i p o d u ­ p ir e r a z n e k u ltu r n e i h u m a n ita rn e u s ta n o v e . Od čiste dobiti daje б°/0 Kulturnom i Prosvjetnom društvu „ G a j r e t ”. S v e d o z n a k e u do m o v in i i in o s tra n s tv u o b a v lja B a n k a G a jre t n a jb rž e i n a jk u la n tn ije . U lo šk e u k a ­ m a ć u je n a jp o v o ljn ije i is p la ć u je is te u s v a k o d o b a ____________________________ U iiiiiiiiiiiiimiiiiiiii iiiiiiiiiiiiiiiii ■ Bosanska Indastrijalna i |Dr. Omer Bahtijarević Trgovačka Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica D i n 2 0 , 001 ) . O O O *— h Ц H I dugogodišnji liječnik Drž. I Bolnice, operater i spe- I I c,iallsta za operativne bolesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice Rezervni fond D in 7,500-000* Ordinira od 1-3 p o s lije podne Prima u l o š k e na štednju, v r š i __ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e l e f o n i broj 605, 86 8 ! Filijale: u Aleksandrovoj ulici br. 45 Beograd, Zagreb, Novi tad, Tuzla, Split Temeljna glavnica 40,000.000*- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Hh iiiiiuiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiuiii općine grada Sarajeva B avi s e svim p oslovim a koji zasijecaju u b ankovnu stru k u . — O sim toga im a svoju Z A L A G A O N IC U k oja d a je zajm ove n a zlato, sre b ro i o sta le d ra g o ­ c je n o s ti uz najpovoljnije kam ate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f99a4b289ea3a48e1dec9395723e3a4f.pdf 7104d0236f38bc42df68631866065087 PDF Text Text Direkcijit Ž en sk e G im nazije ЈШ Ш Г Ш Д Р Ж Ш З А К У Л Т У Р М С И Ш Н б М С К Л TT« 4 M 3A ( i ) t M V U H M A N A Џевад Сулејманпашик: Рад у вакуфу Е. Мир.: Наша расна снага Назиф Ресуловић: Штодља Изет Пертек Неколико-епизода у прилог.историји Гајрета •. ј •> ' ’■ Ф е љ то н Dr. В, Кујунџић: Преглед рада на препорођају села Привреда lug. Шериф Бубик: Предаваља из задругарства за сеоску омладину Га Јр е то в гла сн и н Биљеш ие 16. ДЕЦЕМБРА САРАЈЕВО 1929. БРОЈ 24. �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва sa културно и економско подизање муслимана, иалазн 1. и 18. сваког месеца, a цена му Je sa нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале зеиље прево границе 200 динара. 'Вац* добнваЈу лнст у пола цене код Главвог Одбора вли код управа Гајретових конвнвата. ПоЈедннн броЈ стоЈи б дивара. Директор Уредник Х ам ид Н уки* Х ам аа Х умо Власник друштво „ГаЈрет". — Главни н одговорни уредник: Хакаа Хумо. — З а штамиарију „Босанска Пошта' одговара Јоснп Енгл. �Dževad Sulejmanpašić Rad u vakufima 7. o. mj. otvoreno je zasedanje ovogodišnje sesije to jest njegovoga direktora i ostaloga osoblja. To se vakufskog sabora. Saborski odbor na prvoj sed- da najbrže i najlakše otkloniti jedino potpunim ujedi­ nici sabora podneo izveštaj o svom radu u ovoj godini. njenjem svih samostalnih vakufa pod direktnu Nije potrebno da i ovom prilikom ukažem na ve­ upravu poverenstava, izuzevši naravno onaj mali broj liku važnost vakufa, kako pp- nfaterijalni tako po (desetina) onih vakufa čije vakufname određuju za duhovni i venski život nas muslimana. To je već više mutevelije izvesna lica. Time bi poslovanje odbora i puta rečeno i opete priznato. Ov/dte mi je nemera da direktora bilo smanjeno za najmanje tri četvrtine Gajretovoj javnosti prikazfem jednu vrlo utešljivu po­ svoje, što bi imalo za posledicu stvaranje mogućnosti javu u našim vakufima, jedan korak napred kakvog inicijativnoga novoga rada u vakufima. Sabor je, ni najveći optimisti nisu mogli očekivati. Taj korak istina, još u prošlogodišnjem zasedanju doneo za­ napred jasno se ocrtava u izveštaju saborskog odbora. ključak da se ujedine vakufi u svim mestima, gde Taj izveštaj sadrži i mnoge vrlo korisne predloge, od ima više vakufa, ali provađanje toga zaključka je, kojih je većina usvojena od sabora. Danas, kada ovo kako se kaže u izveštaju, udarilo na takve zapreke pišem, 12. o. mj., sabor je primio na znanje izveštaj da se ujedinjenje moglo provesti tek u desetak mesta. i u specialnoj debati i time odobrio izvršeni rad sa­ Kako se može razumeti iz drugoga razlaganja u izveborskog odbora u prošloj godini. Izveštaj je vrlo štajiu, dosada su sama poverenstva bila glavna za­ opširan, ipa ipak je teško iz njega povaditi s malo reči preka tome ujedinjavanju. Stoga treba, pre defini­ ono što je najglavnije u njemu, jer je sve u njemu tivnoga izvođenja ujedinjenja vakufa, dovesti u red važan realan sadržaj. Nu to mi, u drugu ruku, olak­ sama poverenstva, jer i inače, kad poverenstva nebi šava posao, pošto se mogu da služim prostim citira­ bila savesnija od mutevelija, ne bi trebalo uopšte uje­ njem. dinjavati samostalne vakufe. U početku izveštaja se odmah kaže da uprava U ovoj godini je učinjeno vrlo mnogo u pogledu imetkom centralne zaklade ne iziskuje više od jedne desetine celokupnog poslovanja saborskog odbora, iz sređivanje poverenstava. Direktor vakufski, g. Husejn Kadić, obišao je dosada u tu svrhu dvadeset i čega proizlazi zaključak od kolike je važnosti posao oko ujedinjavanja samostalnih vakufa, na čemu je jedino poverenstvo i detaljno pogledao njihovo po­ živo rađeno. Nemarnost ogromne većine mutevelija slovanje. Rezultati pregleda su u mnogim mestima samostalnih vakufa u nepolaganju mutevelijskih ra­ upravo porazni Oni su u izveštaju izneseni u njihovoj čuna ili u njihovom nepravilnom polaganju, gubljenje goloj i žalosnoj realnosti, pri čemu nije prešućena vremena u požurivanju tih računa, svođenje njihovo ničija krivica. Tako su javno žigosani mnogi nesana jednoobraznu i pravilnu formu, formalne i stvarne vesni vakufski organi i prikazane sve mere predupogreške tih računa radi nesposobnosti mutevelija, zete protiv njih, za primer drugim poverenstvima. Od uzrok su ogromnom suvišnom radu saborskog odbora, svih pregledanih poverenstava izveštaj ističe samo �dva u pohvalnom smislu, u Jajcu i Banjoj Luci, kod kojih je provedeno i ujedinjenje vakufa i to Jajcu sasvim putpurao a u Banjoj Luci ujedinjenjem mutevelijskih blagajni u samome poverenstvu za devet desetina banjalučkih vakufa. Na osnovu ovoga pregleda direktor vakufski konstatovao je u izveštaju ove činjenice: 1. Vakufska imovina nalazi se raštrkana i podeljena na preko 1.400 jedinica, kojima upravlja oko 1.000 većinom nesposobnih mutevelija; 2. I kod poverenstava i kod džematskih medžlisa oseća se u većini slučajeva po­ manjkanje inicijative i 3. Nedostaje jedna jedno­ obrazna gospodarska politika. Imajući u vidu te kon­ statacije kao i to da je svojim današnjim sređivanjem poverenstava direktor vakufski dokazao da će uspeti da kroz najkraće vreme sredi i sva druga jošte ne­ sređena poverenstva, konačno i to iđla bi ujedinjavanje samostailnih vakufa u poverenstvima olakšalo i,-sma­ njilo za tri četvrtine poslovanje saborskog odbora i direktora, onda se mora odobriti i oceniti kao vrlo umešan predlog izveštaja, da se o b 1i g a t-n o uje­ dini uprava vakufa u svim jnestima gde ima više vakufa, osim u slučajevima gde .vakufnama određuje ia:ravu vakufa i žvesni mulićima, i da se ta ujedinjenja uprava poveri stručnim licima u poverenstvimaTT a j v e o m a v a ž a n i v e o ;p a k o r i s t a n p r e d l o g v a k u f s k i s a b c r , r^i j e u s v o j i o . On ga je sasvim preinačjo i time u veliko otešćao direktoru njegov rad na daljnjem ujedinjavanju vakufa. Sabor je resio, naime, d'a se nastavi i dalje sa ujedinjavanjem vakufa, g d e to d o z v o l j a v a j u пгбјзВД^ ||i f i li k e i gde se u p r a z n i m e sto m u t e v e l ije , p r i d r ž a v a j u ć i s ^ pri tom e § 2 v ak u f­ s k o g s t a t u t a . Time je vakufski sabor pod­ vukao potrebu striktnog pridržavanja najgorega para­ grafa toga statuta, gde se kaže da se u slučajevima gde nema vakufnama, ima postupati po teamu'ikadimu (postojećem običaju). Postojeći običaj do ozakonjenja štututa nije bio ujedinjavanje vakufa. Taj nazadni gest sabora prouzrokovan je, u glavnom, ostacima bivše partisko-politiake opredeljenosti va­ kufskih sabora. Kad bi analizovao potanko postanak toga gesta, morao bih se dotaći i nekih ličnosti, o kojima ovde nije mesto da se govori. Izričem samo nadu da će to sledeći sabor popraviti. Iz ovoga oprečnoga sitava sabora prema nje­ govom direktoru, u jednoj tako važnoj stvari, iskače još više vrednost i visoka karakterna kvalifikacija direktorova koji je, iako svestan ovisnosti svoga po­ ložaja od sabora i naslućujući sigurno unapred takav stav sabora u tom pitanju, ipak imao /pred očima samo napredak svih vakufa i svuda izrekao sve ono što koči taj napredak. Stoga je potrebno da se g. Kadiću i pred Gajretovom javnošću izrazi puno pri­ znanje. 376 Da pređem na drugi deo izveštaja, na verskoprosvetne prilike. Tačnio se ističe u izveštaju da »kao prvi uzrok našem nazadovanju u tome pogledu ima se smatrati to što vakufska uprava nije nikad vodila pravu versko-prosvetnu politiku, nego, mesto toga, njeni organi su vodili politiku ličnih obzira i Lokalnih interesa. Zato su nicale suvišne džamije, osnivani nepotrebni mektjebi i medrese i sve to podržavano u potpunom neredu. Zato su kreirana suvišna mesta verskih službenika i postavljani nekvalifikovani a zapostavljani kvalifikovani kandidati za verske službe«. »Drugi je uzrok slabo materijalno stanje verskih službenika, koje se nikad nije ni moglo poboljšati, ne toliko radi slabih vakufskih finansija koliko radi loše versko-prosvetne politike naših autonomnih organa«. »Treći je u z r o k p r e t e r a j n o u g a đ a n j e - m e n ta l ite t u n aše mase...« »Četvrti uzrok je nejednaka sposobnost i stručna »naobrazba verskih službenika«. »Peti uzrok je obuka bez naučne osnove, bez rasporeda i sa različitim udžbenicima .. . « »Šesti uzrok je pisanje veroneučnih knjiga i udžbenika arebicom..'.« Šta je saborski odbor učinio u pogledu sređivanja tih versko-prosvetnih prilika i šta namerava učiniti? »Izrađena je i usvojena nova naučna osnova za veronauk u osnovnim školama. Izrađen je mali i ve­ liki Ilmihal po toj osnovi, koji sadržavaju iz Akaida, Ibađata, Ahlaka, povesti Islama sve što je muslimanu potrebno da zna. Knjige će se štampati ćirilicom i latinicom«. Štampa će se i Rukovođ kao uputa veroučiteljima kod predavanja veronauke, takođe ćirilicom ili lati­ nicom«. »Regulisaće se plate mualima onih mektjeba, u kojima ima najmanje 60 dece«. »Trebaće obrazovati komisiju koja će pregledati sve mektjebi-ibtidaijje i sibjan-mektjebe i pronaći koji su od njih nepotrebni i gde bi bili novi potrebni.« U pogledu džamija izveštaj sadrži takođe po­ datke o nepotrebnim džamijama u 15 poverenstava, dok za ostala poverenstva ti podlaci nisu još stigli. U tim mestima ima 51 nepotrebna džamija, koje se mogu reducirati. Sabor sada pretresa gospodarstvene izveštaje. Kad se završi zasedanje i kad imadnem pri ruci za­ pisnike saborskih sednica, osvrnuću se ponovo iscrp­ nije na ovom mestu na naše vakufe, da bi i Gajretova javnost mogla (pravilno oceniti sve što će se uraditi i što bi se imalo još da uradi u toj našoj najvažnijoj vensko-prosvetnoj i humanitarnoj instituciji. �E. Mir, Naša rasna snaga Pokret čistog nacionalizma u Turskoj, kojeg je sa ostalim reformama pokrenuo Kemalpaša i uspješno proveo, pruža mogućnost, nama bosansko-hercegovačkim muslimanima, da iz njega povučemo konsta­ taciju i budemo potpuno na čistu sa našim naciona­ lizmom. Kemalpaša je pročistio turski nacionalizam, rastavio je vjeru i narodnost i dokazao da je pogrešna nacionalna politika prijašnjih Turaka koji su u svojoj prijašnjoj ogromnoj državi htjeli turcizirati sve one narode koje su bili podvrgnuli pod svoju političku vlast a koji su bili primili Islam, naročito u evrop­ skom dijelu bivše turske carevine. Ali to nastojanje prijašnjih Turaka ostalo je jalovo i bez stvarnog rezultata. Tomu je bilo mnogo razloga. Ponajglavniji je razlog što je to skoro jedna nemogućnost kod nas Slavena, kako to vidimo kod mnogih slučajeva iz naše istorije. Niko nije otporniji u čuvanju svojih rasnih i plemenskih osebina kao mi Slaveni. Mi možemo i /podleći tuđinu, povoditi se za njim i njegovom kulturom, cali> ostajemo svoji u srži, čisti Slaveni na vijeke. Grci su dugovjekovmom svojom snažnom političkom moći i svojem kulturom utjecali na balknske Slavene.' Oni su im dali i Hrišćanstvo i ostale mnoge kulturne tekovine, ali ih nikad nisu mogli pokolebati ni deslovenizir&ti, iako se to htjelo i pokušavalo. Pa, to nije uspjelo Bizantu sa onim dijelom Slavena којГsu bili na udarcu nje­ gove moći i gospodstva, a tako isto ni Rimu nad onim Slavenima koji su životnim prilikama bili opet pod njegovim uplivom kulturnim i političkim. Što nije uspjelo Bizantu ni Rimu, logično, nije uspjelo ni Turcima. Pet stotina godina sistematskog rada na turciziranju nas bos. hercegovačkih musli­ mana, moralo je ipak ostaviti nekog traga i uspjeha. Ali taj je uspjeh tako malen i neznatan, prarna vre­ menu i naporu moćnog gospodara, da se je upravo diviti našoj rasnoj snazi, koja je odoljevala vjekovima tom moćnom pritisku. I pored toga, što su Turci upo­ trebljavali najmoćnija sredstva, ujedinivši vjeru i narodnost, pa davajući gospodstvo i vlast onima koji su primili vjeru iz njihovih ruku, a koja je bila obo­ jena i njihovom nacionalnom farbom, i pored toga svega, bos. hercegovački musliman ostao je čist i najčišći Slaven, sa svima osobinama svoje rase- Kad se uzme - da su Turci sve islamske vjerske udžbenike među Slavene muslimane rasturali na turskom jeziku, pa da je taj isti jezik pet stotina godina bio i službeni jezik u našoj otadžbini, a da je uspjeh raširenja i ukorjenjena njegovog među nama bos. hercegovačkim muslimanima minimalan, velimo s pravom da se je diviti našoj rasnoj otpornosti. Onaj minimum uticaja, koji je morao iipak da bude uslijed tog petvjekovnog stanja, upravo je tragi­ komičan. Sretnete jednog bosanskog muslimana. Vi­ dite jedan čisti slavenski tip. Nagovorite ga, a on vam odgovori jednim čistim srpskim ili hrvatskim jezikom, čišćim nego li ga čujete u Beogradu ili Za­ grebu. Nii od toga čistoga Slovena, možete čuti gdje veli: »turske mi vjere!« Eto to je, i slično, što je prokradeno kroz vjeru kroz Islam i natureno našem muslimanu. Toliko su uspjeli da nas turciziraju. Kemal, kao savremen, visoko kulturan čovjek i nacionalista, te dalekovidan državnik, pročistio јз turski nacionalizam i doveo ga na pravu mjeru: »baška vjera, a baška nacija«. To je njegova lozinka. Da tu svoiu tezu dokaže i ideju sprovede, čak je i Hailifat odstranio iz svoje države. »Mi poštujemo našu vjeru, naš sveti Islam, ali mi nijesmo centar islamski, niti imamo monopol nad Islamom i naša je država nacionalna« piše dnevno savremena turska štampa. Ovo je u istinu i ispravno, savremeno i logično. Turci su primili Islam od Arapa, pa zato nijesu po­ stali Arapi. Srbi su primili Hrišćanstvo od Grka, pa zato nisu postali Grci, a isto tako smo mi primili Islam od Turaka, pa nismo postali Trnci. Ono koliko je tu spojena vjera i narodnost od strane Turaka, u toliko je omelo naš plemenski idealizam i ple­ mensku svijest, ali je to prošlo i sada treba da se brzim tempom csvješćujemo i razvijamo svjesni naše nacije, jačavši ujedno naše plemenske osebine. Naša je rasna snaga odoljela vjekovima tuđinskim najez­ dama, pa će, besumnje, za kratko vrijeme zasvjetliti u svoj svojoj veličini i snazi. Jer, danas, nama« se omogućuje da što bolje i čim prije shvatimo svoje pleme i rasu, u koliko je to moćni tuđin dugim vre­ menom htio da iskoristi u svoje političke i nacionalne interese i ukoliko nas je u većini slučajeva bio učinio indiferentnim za ove elemente bez kojih nema opstanka nijednom nairodu. Jesam li podmirio dužnu pretplatu? 377 �Назиф Ресуловвк, учнтељ, Скопљб Штгдња — Саветн нашим најмлађим — Говорићу вам о штедњи и њеном корисном у Штедионлцу и сличне новчане усгаиове, na ћсте утицају на привредни и просветни нанредак поје- с временом бита у могућноотл да корлсгате себи, диног човека, читавог народа na и васкодиког чо- својима л народу своме! A у томе лежи срећа и вечанства. Kao што je освештана истина да: »Прав- задовољство човеково. да држн земљу н градове«, исто тако je иепобптHam благоиочиЕшл Краљ Петар Велшш Ослоним доказкма утврђено да je штедња темељ благо- бодллац, иролазећл једнога дана лспред поштанстању л epohu породице, задруге, села, вароши и скс зграде, опазл двојицу служжеља како расклцелога народа. Лепо je паш народ казао: »Радиши вају сандуке л ваде некаЈСЕс предмете из њих. Бог помаже«. A још je леиша и значајнија ова Пошто je било много одбачених етарлх и искривмудра лзрека: »Штедња Еаља колико и радња«. љених ексера, сагнс се л поче екссре да купл. ЗаAko uko треба да се управља у животу no овим иште чеклћ, тс лх стадс лсправљати говорећи: »Влизрекама, оно je етрога заповед u псследња опо- длте, 1сако сс л старл могу употрсбити. Тако се не мена целом југссловенском народу, a паро^что чуПа# државна лмовипа!« Служитељи се постидеше, омладини његовој на којој остаје све ono што су бокуппше старе ексеро и наставише nbcao који им старији стекли и јуначком крвљу извојевл.-ш, да je (Једи Краљ показао. Ето примера који вам најнеуморно ствара, ради n штедл: новац. нреме и ачвд^едније показује како je мислио о штедњи и здравље своје. Д а се човек може одржатн у жи- чувању олпгге народне и државне имовине Онај воту стално мора^ да радхт. Сац ja рад узалудан којл je за благостање и срећу свога народа целога ако се зарађено tfe уме pasjMH’b да расподели на живота радио. Нека вам, драги моји, овај сјајни животне потребе и ако се $ретекло не штедпгЛоре пример штедљивостл Велшсог Краља нашег у жнсам напоменуо да je пг^едња главни подупорањ воту вазда буде путовођом! привреде и просвете, Л 'во je тачно u истииито. За Ево још један лед пример штедљивости у Садоказ томе навешћу' неколико примера/ везним Државама Северне Америке: У једној фаЛука Ћеловић — Трсбињац, који je npe | з | Еесног времена ул-ро у Београду, радио je неуморно 1бртш гвожђа, у граду Члкегу, радило je око 5000 n шетдио делог свогалз^ка, те je бно стекао огром- радника. Свакога дана, npe подне, главнп послоно имање које се ценп на 30 милпона дппара. Kao вођа гледао би на сат и тачно у 12 давао знак богат трговац, помагао je слабије ц ман.с трговце, пиштаљком да се прекине посао радл ручања и те су се привредно јачали\и подизали, a уз њих, одмора радника. Неки наш доброћудни исељенлк опет, остали, na je тако трговина цветала и напре- упитаће га једлог дана у чуду: »Ma шта гледате довала. Почивши Лука 'КелоћиЈО помагао je нов- на сат, гооподине? Минут npe, минут после, фачаним прилозима разна добротворна и просвеггно- брика не губи много!« Ha то ће Американац: »Није народна удружења и установе, који својим пле- тако, мој пријатељу! Вас je запослепо 5000 људи. менитим делотворним радом корионо служс наро- Кад бих прекинуо рад само један минут ранлје ду југословенском и држави нашој Краљевтши Ју- изгубио бих 5000 минута; то je нешто више од 83 гославији. И, npe него je испустио своју племениту сата. Радник дневло ради 9 сати; a 83 сата јест душу, он je сав свој иметак поклонио нашем нај- посао кога би свршило 9 раднлка. И сада рачунај: вишем училишту: Университету у Београду. Тако 9 надница no 5 долара = 4 5 долара, што чини јуje Лука Ћеловић — Требињац, некада беднл си- гословенских 2250 динара. To je губитак у једном ромашак, радом и пггедњом постао врло богат чо- дану; за месец 30 пута 2250 динара = 67.000 длн.; век и стекао име великог родољуба југословенског a за годину 12 пута 07.500 дин., што би лзнело народа и највећег добротвора наше науке. 704.000 динара. Разумеш ли сада што значи не Да поч. Лука није марљиво радио, разумно прекинути nocao минут npe? Значи: оачувати готрошио и ламетно штедео, остао би целог свог жи- тово три четвртине миллопа динара годлшње. A то вота голи сиромашак, те од њега иико ne би имао je лепа закрпа, за цео живот, прлјатељу драги'« корпсти, нлти би се за његово име знало. Овако рад Исељеник јо од тог часа цепио и разумно лскои штедња овековечилл су му име и опомшваће се ришћавао сваки минут слободпог времепа, те, гатедокле год буде па 1>ода иашег. Угледајте сс у његов дећи, вратио се у отаџбину, с обилиом зарадом л, светао пример и, ваљано радећл, на сваком кораку као имућан човек, наставио живот у срећи л спои свакога тренутка, одвајајте сувипшо и улажите којству. �Многим ратовањем, a нарочито посдедњим, наш je народ привредно оиао и осиромашио, јер je, заменивши плуг иушком, морао да наиушта огњишта да брани Краља и Отаџбину од насртљивих непријатеља. Несташица се осећа у свима гранама народног живота. Нарочито се она запажа у пољоиривреди, занатотву и трговини. Потребна je обнова и сиажење у свим иравцима, ако нисмо ради да нас оскудица и ш-маштина потпуло упропасте. Рад и штедња најбољи су лек овој нашој недаћи. Раскошни и неумерени вкивот подгризају срећу и здравље и доводе човека до сиромаштва и ништавила. Ова два порока треба стално и јуначки сузбијати и не дати им да вашс нетакнуте и чисте ;1уше затрују и одведу вас у ировалију, из које се мучно излази. Њихови су противници: скромност и умереност. To су ваша два најбоља пријатеља. Крените љиховом путаљом. na ћете осигурати и оеби и својима лепшу будућност коју вам и штедња најприправније пружа! Кад сваки лојединац — био то сељак или грађанин, занатлија, трговац, или ма који други лосленик — буде скромно живео, умерено трошио и ламетно штедео, цео ће се народ имовинскд и привредно лодићи, тс ће, ла тај начип, порасти снага и углед н ате Краљевине. A у слази и угледу њеном снага и углед je ових нас. Пошто je штедња камел темељац среће и боље будућности човековс, na и народне, то сам више него уверен да ћете je озбиљно пригрлити како бисте што пре постигли лајвипш циљ живота, a то je: благостање. Из благостања изЕире задовољство и срећа, за којом сви тежимо. У томе настојању, нека Вас, пријатељи моји. Ббг помогнб! > Изет Першев Неколико еиизода у ирилог исшорији Гајреша 8. Гајретове забаве 6) Д р у г а з а б а в .17 a 1906'.[ " Окуражени усцјехом јпрве забаве, којим лробили лед и отворили пут нашој младелшЈЗ! лапредак ла културномЧгољу, који смо пред: њима и приказивањем својих- властитих културнопросвјетних творевипа у јавпости, прочистили и донекле утрли, прионусмо у Цзиму исте родине (1905./06.) са припремама за друиу забаву. Попгго нам се лањски дилетантски и пјевачки збор окрњио изостајањем чланова, пеких због болести и смрти, a пеких због одласка из Сарајева, a било их je — на л«алост — и таквих којп су, одвраћепи паговором наших потајпих душмана »ivPHnapa«. Ми се ниомо због тога бунилл, нити смо се дали смести, него смо још јаче упрегли да збор Гајретових лјевача и дллетапата употпу1гамо но- • вим силама. Осим остатка лањских пјевача и дилотаната, које смо у пређашљој еплзоди споменулл, лрндођоше нам још слиједећи омладинди: Ћурч\Л\л Мехмед и Исметсфендија, Елеоефелдлја Хашлмофендић, Мухамедбег Сулејманпашић. Иемет Шахиллапшћ, Ахмет Татаревић, Салко Томић и др., icaiio пх ево наша далашња слика преставља. Сви су били Kpacrai и прекраспи и показали су да у љима живи онај наш стари босанскн понос, слава и част. Вило je то у попедељак, на 2. апрпла 1900. године, када je сараејвска муслиманска омлашина, no други лут, јавло истушгла у друштвеном дому na лозорлпцу да отич покаже, свомс народу и оста- шјету, да су^и онн дораслл да се ухвате у »пских културпих и образовалих народх омладилаца. Tora дакле дала, тачно у 8 сати na вечер, по;а je друга Гајретова забава, са овим програмом: 4 л‘ • I. Д и о: 1 К а н у н и Е д х е м еђ.: »Увертира Myxajnp« војна музика. 2. С а ф в е т б е г Б а ш а г и ћ : »Гајретова Химна«, комл. X. Буљушмић, пјева збор. 3. 0 с м a н 3 е к и еф.: »Велика мазурка«, свнра војн. музика. 4. ***: »Ha стражи«, пјева збор, баритон-сзло г. Салим Хаџабдагић. 5. X у с о ј н Н и ј a з и с ф.: »Возила се . no мору галија« свира војн. музика. 6. Ф. М a h е ј ов с к и: »Босанеки напјеви«, njeBa збор. 7. ***: »Џ(1заир марш«, свира војн. музика. 8. С. Б а ш а г и ћ : »Савјет очевима«, дскламује Нусрет Аличехић, ученик III. разреда осн. школе. II. Д ио: 9. Ф. Со м е р : »Сулејманпаша-марш«, свира војн. музика. 10. Р. К a п е т a н о в и ћ-Љ у б у ш a к: »Хаџуи« (Хаџп Мехмедбег Ризванбеговић), драма у 5 чина, одпгравају дилетанти. III. Д и о : 11. Комерс у побочпим просторијама. Посјета je била и овог пута веома добра. Дво- 379 �рана друштвеног дома (садашнл позоришна ca.ua) бијаше душсом пуна н препуна публике, свих вјероисповијести, само je и овај пута наша угледна чаршија издала. У првом реду сједала ларкета, гдје су билн мекани колтукли-фотељи. сјераху тадашњи хонорациерп. као валија (поглавар земље) генерал барон Албори. грађански доглавник барон Бенко .преоједник земаљског вакуфског меџлпса Хулусппапга и т. д. складу u вјсриом изразу, тако да су многи од домаће публике У афекту травичног дојма плакали. И старински босански костими и оружје изазвало je на гледаоцс веома пријатаи утисак. У драми су сднијели триумф и ловоре: гђица Злата Хараминчић, као Бисер-ханума у I. и као Шемса (Госпава) у II. и IV-TOM чину, те гг.: Салих сф. Аличехић у улози главног јунака, као Хаџун, Едхем Мулабдић као Алиага и Хаклхоџа као Сулејман. При II. Г а јр е т о в а з а б о в а 1906. (Гајре тов приређиваЋки о д б о р са д и ле та н ти м а и пјевачима) Програм je изведен и извршен врло добро, да боље бити не може. Муаика јегвврје комаде од§вирала no такту и хаф&Бгфји, као што вал>а п треба, a пјевачки зборсје и ове. као и лањске године, освје^ тлао образ. Они су (ок£> 40 младпх гајретлија муслпмана у зборуЈ, своје, тачке, под равнаљем грсп. К. Травња, отпјевалп*"гако складно и добро увјежбано да их je била једна милина слушати. A када je пјевачки кор завршио са посљедњом строфом: »A мој драги, име слатко Шири. драги бјеле руке твоја сам; Дођи ми, дођ’ довече сама сам.«, онда je у сали насато један урнебес од пљескања и лупњаве да си мислио, е ће се сада схоргињати цијела кућа, те се je пјевање морало опетовати, a посљедња строфа три пута отпјевати. Тачку 8., пјесму Сафветбегову »Савјет очевима« (Дјеца без школа — сирочад гола!) декламовао je мали Нусрет Аличехић (a. р.) тако разговнјетно — лнјепо, слободно и живахно, да су многоме међу публиком фрцале сузе из очију, те су уз живахни и громки аплауз викали: »Живио Соко од Сокола!« a кад се je стишало у сали, узео га je валија барон Албори у нарамак, пољубио га у чело и он, барон Албори н одличније дамс (госиође) миловаше га н дариваше најфинијим бонбонима. Послије кратког одмора, одиграли су дилетанти Ризабегову историјску драму »Хаџуп« на опће задовољство публике. Дилетанти су своје улоге веома добро савладали и одиграли елободно у лијепом 380 концу драме, уз живахно пљескање и одобравање, био je пјесник драме г. Ризабег Капетановић изазван на позорнииу и бурно поздрављен. Ha комерсу, у побочним лросторијама, гдје je била приређена сбилна закуска, гудала je најбоља капела шабачких цигана, који су се тада у Capaјеву нашли( све ми се чини био je Андалија). Они су свирали и пјевали разне наше пјесме, a понајвише, наше босанске севдалинке и »равне« кајде. Било je силно веоеље, a падало je и здравица у похвалу приређивачима забаве. И на овој другој Гајрстовој забави, био je Нуман Арнаут. Сједио je у јепдом куту побочних пргсторија са неколико омладинаца и забављали су се на своју руку, ћеретајући уз фртаље и мезе луке, a кад Андалија засвира увод од једне »pau­ ne«, скочи Нуман у веселом расположењу као виловњак, na поче цулкати и чангарати, a прстима клепетати као уз чампарета, те пјевати, вичући из свег грла: »Хајдеее — мини — мнни машала, Нуман живи ко nama, — иншала’« Уопјех и ове забаве, како морално тако и материјално, био je сјајан, na je и Гајрет, a и приређивачи забаве су потпуно задовсљни били, те су забаву свршили са восељем и мехабетом, ток у зору. Тако je, ето, сарајевска муслиманска омладииа и no други пут демонстрирала свој напредак на пољу занандо-европске цивилизације. �ФЕЉТОН Dr. V. Kujundžić Pregled rada na preporođaju sela Plan rada novog učitelja ■ (Svršetak.) Seosko dvorište mora biti čisto i uređeno. Tu se zna gde stoji mlekar, gde ambari, gde koševi, gde peć za pečenje hleba, gde bunar, gde drvljanik a gde đubrište. Bunar da bude pokriven, da ne pada svašta unutra, đubrište daleko od bunara. Oko bunara zemljište izdignuto i kaldrmisano, da se prosuta voda ne vraća u bunar i time ne zagađuje vodu, čija je dobrota osnovni uslov za dobro zdravlje naroda. Žena će u svom domaćinu gledati svoj obraz. Neka ga ne pusti prljavog i dronjavog da iziđe iz kuće. Dok još spava umorni radnik i hranitelj kuće, neka mu žena spremi i preobuku i odelo. Neka mu jutrom ponudi mlake vode i sapuna da se dobro umije i tako čist i u ispravnoj odeći neka bude odsjaj ženine vrednosti. I kad tako preporođen' seljak iziđe iz svoje kuće i kad se nađe s ostalim Šeljaniipa, ^povesće brigu o opštim stvarima, korisnim i za njega i za ćelo selo. A prosvećena domaćica još ako. fie u svojoj školi nauči pismenosti biće desna -njka« domaćinova. Naposletku će seljanke u đomaćičkoj školi imati priliku da nauče kako se lakše i bolje podižu deca i kako se neguje odojče. 4Deca su budućnost svakog naroda a njihovo prvo doba je najvažnije, jer tada najviše i stradaju. A stradaće još više, ako im je majka neuka i ako ih prepusti rijihpvoj sudbini »jer je tako suđeno«, a ne prihvati se da majčinom lju­ bavi si;ase svoje dete i upotrebi sve što današnja nauka zna i može da učini protivu bolesti1i protivu smrti. Više ljudi su jači od seljaka-pojedinca. Udruži­ vanje je urođena osobina sviju živih stvorenja. Mužjak traži ženku, Adam dobija Evu od samoga Boga. To je najjednostavnija zadruga. Porodica se širi, sinovi se žene a snaje rađaju unučad i zadruga raste. Ali se potrebe seljaka množe. Tu su Zemljo­ radničke Zadruge da priskoče potrebitom seljaku u pomoć, da mu dadu dobar plug i ostale zemljorad­ ničke alatke, koje on ne može sam da isteše i napravi. Tu su dalje Kreditne zadruge da izvuku seljaka iz čeljusti zelenaša, koji traže samo dinar na banku mesečno, što iznosi 120 dinara godišnje na 100 dinara duga. Tu su na kraju Zdravstvene zadruge da po­ mognu seljaku u slučaju bolesti, da mu pribave jevtine lekove i druge potrebe za kuću. A staro naše Društvo za čuvanje narodnog zdravlja treba u svakom selu da ima svojih pretstavnika i pododbora. Ono će mu pomoći da očisti izvore od blatišta, pa čak u slučaju potrebe, dovede i zdravu vodu iz obližnjih planinskih izvora. Ono će mu dati planove za bolju i zdraviju seosku kuću, naučiće ga kako će sam izdeljati krevet i kako će sam ozidati zemljanu peć. Ono će mu rastumačiti opreku potrebu o nužnicima po seoskim kućama, objasniće mu nji­ hovu vrednost po zdravlje samog seljaka. A kroz list Zdravlje slaće mu nebrojene pouke za sve moguće bolesti koje napadaju na seljaka. Tu je i seoska Ambulanta, od koje seljak dobi ja sva uputstva pri pojavi kakve zarazne bolesti u selu. Svaki slučaj obolenja u seoskoj kući valja odmah prijaviti ambulanti, koja će bolesnika, ako je zarazne prirode, izvući iz kuće i preneti ga u ambulantu na lečenje, te će'tako sprečiti dalje širenje zaraznih bo­ lesti. Neka je svakome, koji čita ove redove, znano: da je u maloj predratnoj Srbiji 1915.—16. godine pomrlo od pjegavca preko pola miliona naroda, među kojima i 156 lekara, koji su pali u borbi protiv za­ raznih bolesti a od njih narod braneći. Zato svaki slučai - osobito kod dece - valja odmah prijaviti ambulanti ili zdravstvenoj zadruzi, da se što ranije utvrdi je li to kakva zaraza. Nađe li se da je bolest opasna i na drugi zdravi svet prenosna, preneće se bolesnik u ambulantu a soba u kojoj je bolesnik ležao podvrći će se dezinfekciji, što će reći, najsavesnijem čišćenju od zaraze, da se i drugi zaostali u kući ne bi od iste bolesti razboleli. Kako je moje selo bogato voćem, dobro će doći da se osnuju i voćarske zadruge, koje će poučiti svet, da ne trese voće motkom, nego da ga bere rukom i pažljivo snaša s drveta da se ne bi voće gnječilo i nabijalo. Tako će se blagorodno voće održati preko ćele zime neukvareno, a svaki seljak zna, šta vredi jedna kruška ili jabuka, kad je oko Sv. Save iznese na pijacu. Na sramotu celog našeg naroda, Beograd je prošle zime jeo jabuke iz Kalifornije, koja je od Beograda dalja deset puta negoli do Pariza. Zadruga će ga poučiti kako se od voća pravi dobar pekmez i druge voćne prerađevine. Ovaj je kraj i vinogradarski. Tu su opet vinogra­ darske zadruge, koje će pomoći zadrugarima da svoje grožđe ukoliko ga ne pojedu ili ne iznesu na prodaju, odnesu u zadrugu na zajedničko prerađivanje u vino i druge voćne sokove i slatka pića. A kad ti dan prođe u ovakvom radu za dobro tvoje i celog tvog sela, onda veće posveti svome du­ ševnom razviću. Tu su seoske čitaonice sa puno do­ 381 �brih i (poučnih knjiga. Tu će mladež naučiti pevati lepe rodoljubive pesme, naučiti guditi uz gusle ili udarati u tambure. A nedeljom i svecem neka se mladež okuplja u sokolsko društvo, gde će jačati snagu i čeličiti ka­ raktere. U žarko leto na susednoj rečici napravićemo narodno kupatilo, te time u veliko pripomoći čuvanju narodnog zdravlja. A u ovom duhu i ovako odnegovani seljaci sami će osetiti potrebu da stvore i svoj odbor Narodne Odbrane i mesni odbor Društva Crvenog Krsta, te dve najuzvišenije ustanove našeg naroda. A kako će moji đaci u školi naučiti mnoge sitne ručne radove, to će oni preneti svoje znanje u svoje roditeljske domove, te neće biti seljacima dugo vreme ni preko zime, ni u danima kad su završili svoje poljske radove. Tada će mehane opusteti a narod će sam uvideti, da se samo trezvenošću može najlakše doći do uspeha u svakom pravcu. Mnogobrojna ženska udruženja u prestonici imala bi mnogo više stvarnoga uspeha na selu, negoli na dalekim i skupim putovanjima po Evropi. Ovako .preporođeni moji seljaci osetiće brzo po­ trebu da podignu uglednu školu a pored škole i lepu crkvicu, jednu ustanovu za prosvećivanje a drugu za snaženje duha prema Velikom Tvorcu svih svetova. (Kalendar »Budućnost« za 1930. god.) PRIVREDA Предавања из задругараива за сеоску омладину Пнше: Инж. Шериф Бубић, в. д. директора Инж. Пољоаривредне\Школе у Бушмиру II. ПРЕДАВАЊЕ Енглези, који неће никада застати на пола пута и којн имају увијек велико поуздање у себе. Они су још и штедљив народ, na знаду од најмањих Питање: Коме je најпјшје пало на пам2гГ1®^\ упггеда да направе себи и своме потомству велико оснује задругу — онакдчЈ задругу, какву смо богатство. Осим тога Енглези никада не стрецају >д запрска и код њих не остаје само на ријечи оно првом предавању опп^ал^? ито закључе. Када су Енглези такав народ. iraje ни Одговор: Први, који еу ударили другаретву, били су тако звани Р овк д t k | чудо што су оних неколико ткачких радннка миП р a в е д н и П ifo н и р u. To су били ткачи у рлили, да ће са мало своје уштеђевиве постати бомјесту Рождалу (код Т н чеетра у Епглеској), љих гати тргоаци и фабриканти. Поред свега тога што им се je свак смијао, оно 8 ткачклх радника у мје28. О в и х 2S т к а ч к и х р а д н п к а о с н о в а сту Рождалу iirro закључише то и учинише — дне ше, у з в е л н к н п о % м ј е х с в о ј е о к о л и 21. децембра 1844. године основаше прву потроце, д н е 21. д е ц е м б р а '1844. г о д . у с в о м е м ј е с т у Р о ж д а л у п р в у п о т р о ш а ч к у за- шачку задргуу на свијету, која и данас још живи. д р у г у н а с в и ј е т у . Нлко’т*у}а пије могао ни Од тога дана задругарство се je из почетка развислутити, да ће будућа покољен»а птомињати овај јало полако, a касније све јаче и јачс, na данас дан као један од најважнијих дана у историји. имамо на цијелом свијету самих потрошачких заОАмо оснивање ове прве задруге текло je у главном друга прско тридесет хиљада са десет милиона поовако: Стање фабричких радника било je тих го- родица, које припадају овим задругама. Још нпје дина у Енглеској влро тешко. Плате су биле врло навршено ни пуних сто година од оснивања оне малене, a ни посла није било за свакога доста. Рад- мале првс задруге у Рождалу, и тако огроман разници нису знали, како да се бране, како да се витак. Оно о чем су први задружни покретачи сапомогну. Размишљали су о свему и свачему. Јед- њали данас ми већ видимо готово осгварено. Занога мутног, облачног и влажног дана ( тако се иста није далеко дан када ће сви људи, осим дивприповиједа) сасгане се дванаестак ткачких рад- љака, бити задругари! Huje далеко дан, када he се ника у Рождалу у једној крчми — то je било но- снага народа мјерити према снази његова задрувембра мјесеца године 1843. — да се договоре, како гарства. Питање: Какав je био нрограм прве задруге, да се одбране од заједничке биједе. Угледајући се на фабриканте и трговце, они закључише, да за- коју су основали Рождалски Праведни Пионири? Одговор: Програм Рождалских Лравсдних Пиједнички отпочну оно што раде фабриканти и трговци — »да би иостали тргоици и фабрикапти«, онира био je тако добар, да je остао за сва времена. како су они говорили. Није ira чудо, што су тако Ево тога програма*): мислили, када je то била прва задруга и када нису *) Према књизи: Шарл Жид, Потрошачке задруге, имали никаква искуства у томе поолу. Али то су Превод Др. Михаила Илића, Београд 1923. Први покретгчи задругарства 1. Рождалски Праведни Пионири. 382 �•Задруга има за циљ, да оствари новчану корист и да побољша домаће и друштвено стање својих чланова, удружујући капитал, подијељен у акцијс од једне фунте, и довољан да приведе у дјело слиједећи план: 1. Отвориги један магазин за продају хране, одијела и т. д. 2. Купити или подићи куће за оне своје чланове, који буду жељели, да се узајамно помажу ради нобољшања услова свога домаћег и друштвеног живота. 3. Предузети производњу оних иредмета, за којв задруга буде сматрала као згодно лроизводити их, да би пружила рада оним својим члановима, који би били у беспослици или који би патили од сталног обарања најамница. 4. Купити или узети под закуп земљу, коју би обрађивали њени незапослени чланови или чија би најамница била недовољна. 5. Чим буде могуће, задруга ће приотупити организацији производње, подјеле и образовања (чланова), у својој средини и својим властитим средствима или, другим ријечима, она ће се у])едити као самостална колонија (насеобина), гдјс ће сви интереси бити подједнаки, и притицати у помоћ другим задругама, које буду хтјеле засновати сличне насеобине. 6. Да би ширила умјереност, задруга hc отворити у једном од својих локала наЈ>очиту установу умјерености. Ово шест тачака програма Праведних Пионира постали су темељем задругарства за сва времена. ^ СНаставиће се) ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Поздравна честнтка Главног Одбора Гајрета, упукена прилиЛом' дана Уједињења Кабинетској Канцеларији Његова Величанства """"N . Краља Београд. Данас на дан једанаестгодишњице Уједињења целокупног нашег нврода, када се читава Н ација окуп ила око Престола Његова Величанства Краља Александра Првог, и када je коначним укидањем историских граница, које су вековима делиле једнокрвну браћу, велика н аш а национална мисао наш ла свога оствараоца у своме великом Крал>у, Гајрет и сви његови трудбеници прослављају дан аш њ у значајну годи ш њ и цу Уједињењг, као коначно ускрснуће нашег националног завета и поздрављају одушевљено свога узвиш еног Владара и цео Краљевски Дом. Д а живи Његово Величанство Краљ Александар! Д а живи цео Краљевски Дом! Да живи велика моћна и уједињена Краљевина Југославија! Претседник Главног Одбора Гајрета: Др. Авдо Хасабеговић. Одговор Њ. Вел. Краља на нашу поздравну депешу дана I. децембра Предсједник Гајрета r. Др. А вдо Хасанбеговић добио je ових дана од Министра Двора Господина Јевтића слиједеће писмо: »Господине, Његово Величанство Крал. je примио са задовољством топле изразе родољубивог одушевљења и лепе оданости Њ ему и Његовом Дому упућене приликом прославе празника Уједињења у име Ваш е и »Гајрета«, и благоволео je наредити, да се изјави Његова топла захвалност«. Рад на даљњем проширењу ГоЈретове организације Новп Мјеснн Одбори у Козарцу 28. пр. мј. одржана je скупштина уписаних чланица Гајрета, na пошто je констатовано да их je упнсано 50, ирешлр се на избор Женског Одбора. Након избора одбор се кон- ституисао овако: Предсједница Зумрета Деднћ, учитељица; еекретарица ~СлИвка Бањац, учитељица; благајница Олга Јовановпћ, учитељица; подпредсједнида: Аземина Шерић. Чланови одбора и надзорног одбора јесу: Р ађи ја Церић, Ешрефа Мпнић. Зумра Бачић, Зумра Заимовић, Емка Џихић, Ајиша Арифагић. у Мостару 10. пр. мј. изабраи je Новн Женски Мјеени Одбор у Мос.тару и то: Предсједница г. С. Чишића; потпредсједница г. Наџида 0. Хаџпћ, судпја окружног суда; I. тајница г. X. Колаковић, учитељица; II. тајнида г. Фикрета Бехлиловић; I. благајница г. A. Мркоњић, учитељица; П. благајнпца г. Ферданија Јахић; чланови одбора без функције: г. И. Хаџиосмановић, гђица Шемса Кајтаз, гђица Кајдафа Ефица и гђпца Зејна Омерагић. у Немплој 15. пр. мј. изабран je Мјеени Одбор Гајрета у Немилој и то: предсједнпк Незир X. Спахић, трговац п начелнпк општине ораховичке; додпресједник Мустафа Дедић, земљорадник; тајник Хашим М. Халиловић, дјеловођа општине ораховичке; благајник Синан Чолаковић, трговац из села Ораховицб. Одборници: Мићо Митровић, Мустафа Хачимић, Коста Петровић, Јово Малиџа, Ђуро Тодпћ, Халнл Патковић. Надзорни одбор: лредсједнпк Хасан Шехић, трговац и посједник; замјекик Јаш ар Омерџић, тежак; члан одбора Сулејман Ајановић, трговад. у Бос. Коуаа Дана 25. октобра одржана je у Бое. Крупи скупштина чланова Гајрета у сврху нзбора Мјесног Одбора, коју je сазвао досадањи повјереннк г. Фејзулах Чавкић, шк. управптељ. Након отворења скупштине, те поздрава Њ. Вел. Краљу, Протектору Гајрета и Краљевском Дому, једногласио je пзабран слиједећн одбор: Предсједник Фејзулах Чавквћ, шк. управитељ; иотпредсједннк Фехимбег X. Хасановић, судија; благајник гђица Ферида Пашалић, учитељнца; тајник Мурат Шувалић, дрив. чин.; чланови одбора! Бошко Зељковић, градоначелник; Ахмет Шехић, шер. судија, Абдурахман Алешевпћ. град. имам 383 �п Х асан М усић. трговац, Зам јеннци Каснм Ш ертовић, ципелар; Смаил Берберовпћ, брцјач; Драго Подконјзк, хотељерј и Наил Б у р зић , банковни чиновник. Надзорнн одбор: Mapa 'Гешановић, учитељица, Олга Илачевић, учитељица u Емин Т ирић, шер. судија. Новом мјесном одбору жслимо много epehc у залочстом раду! у Сјешлини H a 23. пр. мј. одржата je скуиш тина унисаних чланова Гајрета у С јетлш га у сврху оснивањ а Мјесног Одбора Гајрета. Скуиштинн je ирисуствовао испред Главног Одбора сскретар г. Хамид К укић са чланом Гл. Одбора Мујагом Сарајлићем. Тачно у 7.30 н а вечер у дупком иуним иросторијама идржали скуиштину н изабралн одбор са слиједећом rocnoдом: Предсједник Неџиб-бег Прашо; иодпредсједник Исмет сф. Ајановић, каднја; тајник Муетафа Сарајлић, учитељ; благајнпк Едхем X. Смајловић .трговац. Одборници: Ибрахим Мушановић, званичник; Хамидбег Херснда, држ. имам, н Хифзо Раш чић, трговац Замјеннцн: Хамшо X. Смајловић, Х алид Фочо, Мехмед Велић, Хасанбег Делизајмовпћ, Хамид Кауклија. Надзорнн одбор: Муниб Прашо, Х ајро МисирлиЉ, Ејуб X. Смајловић. у срезу тешањском Помоћу члапова Мјееног Одбора у Тушњу ових дана ооновашг су слпједећи мјссни одбори у срезу тешан>оком: Ш ије, иредсједник Суљо Крушко; Мнљановцн, предсједннк Ариф хоџа Омербашнћ, имам; Ново Село, нредсједннк Сулејмаи Шељмо; Требче, предсједник Мухарем Дељкић. Новп повјереници Гајрета у срезу рогатичком iliix [М јесни О д б о р Га јр е та у Сјетлини* 'Ц а предлог Мјесног Одбора Гајрета у Рогатици посљедданб, постављени су за повјеренике господа: И брахим-Богунић, учитељ у П о ж е п љ у ; ШемсибегЛЗаВић, имам у С о к о л о в и ћ и м а , и ЈЦухамед Јахић, подначелник у П р a ч и. Новн повјереник Гајрета у Љубији Мусл. Нар. Читаонице, Јјкупш тину je OTpbpiio досадањ и поHa предлог Мј'есног Одбора у Приједору именован je вјереник г. Ф адил Добрача, прбста^ивцга изеланике Гл. Одових дана повјереником Гајрета у Љ уб ији и околини i бора п давш п рцјеч секретару К укпћу, који je у једнсбат1 ''Н а и л Б аш ић, коме су отпослане тисканице и повјеренички ном говору пзложио рад Гајрета 'у прошлости, те н>егов задекрет u дата упутства за рад. датак у садашњости и будЈ’ћиорти. Топло излагатве г. К«* -' .. ' к и ћ а било je често поклицИма прекидато. Ha крају свога У сРезУ лерввНШ СК О М говора позвао je привутну браћу муслпмане, православце и Смаил еф. Хаџић, држ авни имам у В е л и к о ј; католнке д а братски и сложно приступе културном, просвјетФехим Поробић, трговац, у В е л и к о ј, ном и привредном по^взањ у нашег заосталог елемента. З а Ферид Лемеш, учитељ, Т у р е к и м К о л и б a м a. тим je говорио г. М ујага Сарајдпћ цнтирпјућп хадисе и ајете, ирем а којим а je вјерска дужност муслимана да се савремено V Д о б О Ј у [С ре з В И С О К О ) образују. Љ егов говор je помнр саслушан. Затим je повјеHa предлог Мјесног Одбора Гајрета у Високом поставреник г. Добрача извјестио скупш тину д а je за Гајрет упиљен je за повјеренпка Гајрета у Добоју (Згошћа) г. Захид сано 240 чланова, предложивш и д а 'е е пзабере Мјесни Одбор. ХпраЧић, општински биљежник. што скупш ти на једнодувдно прихваћа it бира одббр. који се Претварање кулш.-национ. друштва »Ђ чкнћ« у Гајконетитуисао овако: ретову Читаоницу у Фочи П редсједннк: Ф адил Добрача; потпрсДеједннк: М уетафа М уминовић; I. секретар: Асим Реџовић; II. (Уокретар: Селпм . Д ан а 24. XI. т. г. одржаиа je скунш тина култ.-нациоД и здаревић; I. благајник: М ушан Б рдари ћ; II. благајнпк: иалног друш тва »Ђикић« у Фочи, у сврху подношења изВ ејспл Б а р у чи ја; књижничар: М устафа Гачанин; кућепазивјеш таја рада, као н ради нзмјене правила и нмена друштва. тељ : А лија Б орчак. Надзорни Одбор: Нико Батпнић, Абид Скупш типу je отворио предсједник друш тва г. Дервнш Б р дар и ћ н И лија К алајица. Забавни одбор: Омер Хоџић, Тафро, директор фочанске гимна-зије, a иепред властн скунСулејман Церо, Х асан Чуревац и Х асан Бордак. Часни суд: штинн je присуствовао г., Ј. Хамовић, срсоки начелник. НаФ ерхад Добрача, Х ајрудин К адруш ић, Мујо Пешић и Салко кон детаљиих извјеш таја секретара, благајника, књижннчара, економа и надзориог одбора, изнешен je предлог о изДобрача. Затим je повјереник г. Добрача предложио да се са мјени правила и имеиа друштва.. Предс.једник г. Тафро заговара предлог и износи важ ност Гајрета no културно-проекупш тине упути брзојавна поздравна депеш а lb . Kp. Вис. свјетни рад и живот иас муслимана. Он вели д а би тим Престолонаследнику Петру, Протектору Гајрета и предсједактом (промјеном имена) привукли на ове крајеве пажњу нику Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдн Хасанбеговићу. Гајретову чији би културни рад у овим крајевима био од Предлог je једнодуш но прихваћен са клицањсм: Ж ивио Краљ. замаш не вриједности особито послијс укидањ а гимназије у Ж ивио Протсктор Гајрета, Ж ивио предсједник Др. ХасанбеФочи. Скупш тина je једногласно прихватила предлог о изroBiih. мјени имена друш тва и, након краћег одмора, кандидациУ 10 сати на всчер скупш тина je закључена. они одбор поднио je, листу новог одбора, која je са иеким у Чајничу измјенама и прлхваћена. У одбор су униш ли: гг. Оалпх Хасић, Добрило Мазић, Х асан ЉубунчиИ. Фехим Њ уховић, И овјереник Г ајрета у Ч ајничу г. Неџиб-бег Ирашо у лоељедње в])ијеме прешао je на у нис рсдовних чланопа, како Ариф Арсланагић, Ибро Гранов, Фрањо Латал, Дервиш Хајрић и Х алид Муфтић. З а замјенике: Етхем Иеановић и Радби се рад за Гајрет у Ч ајничу nouehao и како би се осномило Мазић. З а надзорни одбор: Ахмет Трхуљ и Етхем Хавао мјесшг одбор.. T a његова ак ција имала je, усијеха, јер ри-Муеић. се je упнелло 65 редовних члацова, који еу 24. новембра о. г. 384 �Ha предлог г. Мухамеда Муфтића, са скупштине je отпослана брзојпвна депеша Њ . В. Краљу и предсједнику Гајрета г. Др. Хасанбеговићу. Ha предлог г. Хасића, за почасног члана Читаонице једногласно се изабире г. J'. Хамовић, срески начелник. Надаље je изабран за почасиог члана друштва досадањи предсједник г. Дервиш Тафро, који ради премјештаја мора напустити своје мјесто боравишта, a којн je много допринио процвату друштва. Гајретову Читаоницу иоздрављамо свога Бана, желећи му успјешан рад ua културном и економском дољу израженом у манифесту Њ . В. Краља од 6. јануара и историчким актом од 3. октобра a уз сарадњу народа Врбаске Бановинс. Живио Бан! — Гајрстов новјереник: Мехмед Алагић«. Предсједнику Главног Одбора Гајрета г. Др. ХасанбеговнНу Сарајево. Досадашњи 26-годишњи назив Муслиманска Читаоница нромијењен je изванредном скупштином у Гајретову Читаониду, тим поводом поздрављамо Вас као предсједннка Гајрета желећи да будући рад буде успјешан на корист Гајретове идеје н на помоћ муслимана. — Повјереник: Мехмед Осннвање »Гајретове Чнтаонице« v Санском Мосту Ha 16. XI. о. г. Муслиманска Читаоннца у Санском Мосту одржала je изванредну скупштину са дневним редом: a) промјена друштвеног имена, б) промјена друштвених правила. У 7 сатн на вечер предсједник Читаонице г. Хафиз Илијас Хоџнахметовнћ отвара скупштину и нстнче потребу О д б о р Гајретове Читадии1Хе у С а нско м Mocp# С једе+.с л е в а на д е с и о 1. М у х а м е д Б абић, тајник, абсулв. правник; 2 . МехмеА Anal п о ве рен ик Га/рета, по дна че лни к; 3. Бориво/ Але кси ћ, сре на че лн ик; 4. И ли јас ХаџиОхметовић, предсЈедник, по аје дi 5 . Еш р е ф Ш абкћ, благајник, посједник. Стоје: с л е в а н а д е с н о 1. Хи м зо Реш ић, одборник, трговац; 2. Аб ас Крантић, 4. Азиз Реш ић, потпредс)едник, трговац; xa n h , одборник, пекар. Алагић«. Баи Врбаски отпослао je слнједећи втиоздрав: »Господину Мехмеду Алагнћу, повјеренику Гајрета Сански Мост. Вашу лепу и родољубиву чеетитку примио сам, на чему Вам од свег срца благодарим. Гајретовој Читаоници желим иајлепши успех и свако добро. Вас, чланове управе и све припаднике Гајретове Чнтаонице иекрено и топло поздравља уве» Ваш Ант. Т. Милосављевић в. р. Бан Врбаски«. Уебојена су правила важна, јер базирају на просветhii'm д иљ евим а.а у првом реду на сузбијаљу аналфабетнзма u ппидцзања општег културног и економског нивоа. Важан je такођ^ер^б., којн задужује еваког појединог члана Читаонице са чланством Гајрета, према коме je сваки члан Гајретове Читаонице уједна, и члан друштва Гајрет. Како друштво броји преко стотину чланова, могу се ~оЧекивати јачи ефекти његовог дјеловања na и увјерење одбора, да he овим реформираним радом помоћи кидању и потпуном тргању тбјесне карике, која je спутала напредак мјеста и средине, a кроз то и заједнице, наћи одјека у ско!им успјесима. Нарочито je пажше вриједан искрени и родољубиви рад среског начелника г. Боривоја Алексића, који на сваb;ck кораку не само нарочите наклоности чини него и сам активно ступа и шпри идеје Гајрета, показујући да заиста на срцу ноен жељу напретка Гајрета и његових штићеr r 1 » - ника, јер je цнјело вануредно вријеме посветио раду Гајрета налазећн прилику з а приликом како би му користио, na je међу осталпм формирао и нарочити одбор за прикупљање жпвотних намирнпца, који he своју актпвност пренијети н а цијели срез. Својим радом г. Алекспћ управо je надахнуо пучанство нашег града, те п оне инднферентне учинио прнјатељпма и сарадннцима нашег Гајрета, на чему му се од свега срца захваљујемо и кличемо: Жнвно! Истакнути нам je напосе рад г. Алексића у Бос Крупи, који je напуштену, право pehu замрлу, идеју Гајрета оживио п посгавио на здраве темеље удахнувшн тамошњем Гајрету душ у устрајностн плодоносне. успјесима овјенчане активности. Нарочиту je пажшу посвећпвао тамошњој сиротињи. која га je симболизнрала својом надом, прозвавшн га »спротпњском мајкомс. D lltll једиин; сметће- иромјене како друштвеног имепа тако и друштвених правила. Износи предлог одбора, да се друш тву'даде име »Гајретова Читаоница«, што скупштина накои краће дебате са огромном већином и прихваћа то irae. Након претреса друштвених правнла, која се са задовољством усвајају, устаје повјереник Гајрета г. Мехмед Бајрам Алагпћ и предлаже скупш тини да се упуте поздравие депеше Њ'. В. Краљу, Врбаском Бану г. Мплосављевнћу u предсједипку Гајрета г. Др. Авди Хасанбеговићу, што скупштина одушвљено npirхваћа и прн спомену узвишеног Владара Њ . В. Краља. кличе: »Живпо Краљ!« Депеше су гласиле: Његовом Величанству Краљу Југославије Александру I. Београд. Промјсном имена 2б-годишп>е Муслпманске Читаоннце у Гајрстову Читаоницу a с тпм потпадајућн под Највпшу Заштиту Њ . В. Престолонаследника Пстра, П|>отектора Гајрста, са пуним срцем поздрављамо и изражавамо дубоку оданост u вјерност Вашем Величанству и Протектору Гајрета те цијелом Краљевском Дому. Жшшо! — Повјереник Гајретп: Мехмед Алагнћ«. »Господину Бану Врбаске Баношшс Бањалука. Са одржане изванредне главне скупштине Мусл1гман«кв Чнтаокнце na којој je лромијењен 26-годишп.и пазив у Разне вијести из Скоаља Новн Мјесни Одбор у Скопљу извјешћује Главни Одбор да се агилно врши прикупљање чланова редовпих, a има досада уписано и 3 добротвора, l утемељач, a у изгледу je и 1 лсгатор. Старп и онробани пријатељ Гајрета г. Милан Николић, нодбан у Сконљу, примио je депутадију чланова одбора врло пријазно и обећао им сваку помоћ. Дне 22. новембра т. г. извршено je отвореље прве Гајрстове читаоинде у улицн Војводс Мкшића. У прнсуству 385 �свих чланова одбора и великог броја друш твенпх ирнјатеља и чланова, чнтаоницу je отворно пригодним говором предсједник Одбора г. Вл. Н авловнћ, генерал. Читаонпца има своју бибдиотеку и тамбураш ки лбор. из Зеннце М јесни Одбор Гајрета у Зенпцн доставно нам je сиисак л ица, која су сс у пнсала као чланови мушког одбора и одмах уплатили чланарппу за м јессц децембар 1929. н јаиуар 1930. У једно нас нзвјеш ћује Mjcciin Одбор д а поменутс чланице нам јеравају за кратко вријсм е основатп ж енскп мјссин одбор Гајрета. Ha то се клицало највећем добротвору узвиш еном нашем Владару Краљу А левсандру I. и предсједнику Гл. 0. г. Др. Хасанбеговнћу. Иза краће паузе изабран je нови Мјесни Одбор, у којег су униш ла гг.: З а предсједника: Х асан Х аџихалиловић; нотпредсједник: Махмуд Бехмсн; благајник: Омер Јукић; секретар: Мехмед P aмuh; одборници: Мурат Чснгић, Абдуселам Абдулаховпћ н Бранко Бранисављ евић. Зам јенпцн гг.; Драго Стефановпћ, Хасиб Каршшгк, Авдо Тоиаловнћ, Х алид Плоскић н Авдо Пејдах. Надзорни одбор: Мсхмсд Пскушић, Мухамсд Па ш uh u Хасиб М улахасић. Главна скупштина Новог Мјесног Одбора у Вишегоаду Гајретове забаве Главн а с н у п ш ти н а новог Мјесног Одбора у В и ш е гр аду у Илијашу Дне 1. децембра о. г. одрж ана je у просторијама Иил. Читаонице у В ишеграду главна годншња скупш тина Мјееног Одбора Гајрета. С купш тииу je отворио предсједнпк МЈ. Одбора г. Хаџнхалиловић, ноздравивш и скунш тинаре п нзаеланика влаети у особи полнц. чпновнпка г. Л азар а Поиовпћа. Нотом цредсједник чита нриспјеле деиеш с од прсдеједника 1’ајрет|_ и секретара гл. Одбора г. К укића. Скупш гина je саелушала нриспјелс поздравне денешс кличућп: Ж ивно предсједнпк Гл. 0 . Др. *Авдо Хасанбеговић и жипио серретнр ■f.i. 0. Х ам ид К укић. H a то предгједник^нзнјошћу-је п.уиИггииарс о раду овог одбора, који je изабран 15. ал и услпјед честог премјеш таја секретара одбора г. A. Абдулаховнћа n-^cSpHy~^ благајнпка г, Н пколића, одбор јг био екоро цпјело вријеме крњ, n a je прсм а томе и p a g У н и љ ао .П ' А ли ипак у овој годИћи одбор јс иолучпо пјјАхогрГ у износу од Д пн. 12.^31.18, упи.сао je 01 редовног члаиа, 3 добротвора и 1 утемељача. Лажскс године прпређена je Црослава 25-годишњице Сајрета ća љетном забавом н теферичем са народним играма. а^та^ођер je давата и једна забава у зајед ни ци са Исл. Читаонпцом. Б удући je број чланова би оспао на 70, то су пред 2 мјесеца подузетп кораци и успјело нам je уппсати 120 чДанова. М јесни одбор je порадио и на промицан.у што боље распродаје Гајретових артикала, нарочито цигар-папира, одакле Гајрет црпе доста велике корЂстл, У поељедње вријеме трош и се »Гајрет« цигарпапир у ра^маку са »Просвјетинвм« 1:3. Н адаље пзвјеш ћујс предсједник у којој форми д аје Гл. Одбор помоћ вш пеградском срезу, т. ј. колико ђака помаже Гајрет на разнпм ш колама и занатпма. Надаље вапомпње да су сви члановп Мјесног одбора и превећ заузети својим приватним пословима, те ее њихов заостатак у раду може донекле и пспричати. Истиче. да je жељ а Гајретова д а рад Гајретов зад р е у најдубл>е слојеве наш ега народа, т. ј. у наш а села, те пошто веж е служ ба наш е држ. имаме са љ удим а са села, то апелује н а исте да се прпме рада за Гајрст, те д а Гајретову пдеју п мисао гато виш е прошире на грећу свога народа, држ аве п Отаџбине. H a овој скупш тнни донеш енп су слиједећи закљ учци: 1. Д а се ради на повећању Гајретових редовнпх чланова. добротвора, утемељ ача и других ларивањ а; 2. Д а се повећају Гајретови приходи н а свим могућим странама; 3. Д а се Гајрстови артпкли, као цигар-папир, крсм а за ципеле и т. д. у народу што виш е трошс; 4. Д а се прош ири рад з а Гајрет како граду тако и на селу; 5. Д а се свим легалним средствнма спречава ровпрење против Гајрета. 386 М јесин Одбор Гајрста у Илијаш у н а челу са својим агилним иредсједником г. Х афнз Хусеин еф. Екићем, у дупке пуним просторијама нар. оон. школе у И лијаш у приредво je на дан 30. новембра т. г. ирло успјелу 1'ајрстову забаву са лозорпш ннм комадом »Златни бардак« од A. Мурадбег овп ћаД уз судјеловањс тамбурашког збора Гајретових пи томаца и з Сарајева. Забаву je отворио предсјсдник г. Екић ноздравивши * ве ЈЈрнсутнс, и оцртавшп у кратким иотезима разиитак и циљ Јш ћег Гајрета, апедујући n a све нрисутне да не забораве 1’ајрст, тс д а га у сваком погледу твором и говором иомогиу. Ha крају свог говора споменуо јс имс нашсг узвишеног Владара Љ . В. Краља А лександра I., n a што je двораном одјскнј’Ло три пута »Жнвпо!«, a тамбурашкп збор одевпрао државну хпмну, коју присутни стојећи саслушашс. Иза тога слијсдиле су двије декламацијс ученика uap. осн. школе, које су врло добро нзведене, a и за тога je прик азан позоришни комад. Дилетанти су својс улоге извели na опште задовољство публике a наЈКЈчито г Крешимир Кураја, секретар Мјесног Одбора Гајрста. Након свршеног комада слиједило je играње, пјевање и томбола све до зоре. Ову забаву, између осталих, посјетили су и гг. из Впсоког и то: Сафветбег Зечевић, градоначелник, Мустафа Џафић, директор Мусл. банке, Абид Фртуна, те још нека гг. п гђе, a из Сарајева гг. Марко Бобар, Х асап Пилав, полит. чиновпнк, те чиновннк Гајрета Х усннја Косовић. Забава je и материјалпо добро успјела, јер након свих трошкова био je чист прпход Дин. 1.400.— . Д а je ова забава овако лијепо успјела, на првом мјесту иде хвала г, Хф. Екићу и г. М нјату Кураји, првом иницијатору Гајретова рада у И лијашу. у Фојницч М јесни Одбор у Фојиици приредио je n a дан 23. XI. о. г. забаву у корист Гајрета, која je изван сваког очекпвања у моралном и материјалном погледу успјела. Према онд. приликам а може се рачунати да je ова .забава д ала чистог прпхода више него и једна у овој годнни одржана забава. П редсједиик Мјесног Одбора отворио je забаву са кратким прнказом рада и идеје Гајрета, затим je поздравио присутне госте и захвалио се н а њиховој многобројној посјетп. И за тога je д аван позоришни комад »Зла жена« од Ст. Поповића. Чиста прихода овс забаве било je Днн. 1.500.—. Гајретова н Просвјетна забава у Фочн Иницијативом секретара Главног Одбора Гајрета г. Хнмида Кукића, који je прошлог м јесеца боравио у Фочи у послопима Гајрета, Мјесни Одборн Гајрета и Н ^ с в је т е прииремпју проелпну Рођендана lher. Вел. К рплт, n a дан 17, �дбцсмора о. г. Одбори ових двају друш тава одржали су вигас заједничких cacTuuaita и утврдили овај uporpau црославе: !• Истог д ана у 5 сати послије подне биће бакљада уа присуство представника војних и цивилних власти, мјесних другатава и музике Гајретове Читаонице; 2. У 8 сати иавечср биће свечана забава у просторијам а Сокола, са нригодним говором. Приход забпве намијои,ен je Гајрету и Просвјетп. Сијело муслиманки у Бањалуии 3. новсмбра о. г. било je овечано отворен.е Гајретова конвикта у Бап,а Л уци, коме су присуствовали иаасланици д руш тава и пријатељи друштва. Муслиманоког женекинл било je врло мало из разлога, што je на отворењу било много ииовјераца. Д а би се међутим и муслимански свијет заинтсресовао за Гајрет, приређено je у суботу на вечер једно сијело са бираним програмом у корист ђачке књ илнпце н мабапе инструмената. У правннк конвикта г. Хаџномерспахић у кратком lioздравном говору нзнио je значај и рад друштва, прспоручившн л рисутш ш да се упишу за чланове друш тва n оснујуженски мјссни одбор, и да je сврха onor r ne забавиа. Програм je био слиједеки: ^ 1. Поздравни говор;к 2. Декламаци ja В. Илића млађег: »Умирући војник«; з. ^ у р а д б е г о в ћ ћ а актовка »Суседи«; 4. Монолог: »Muho у војсцн« и 5. Слово »A«. Програм су нзвели питомцв са пријатељицом Гајрета Б . Блекић, a музпка ^је била noiaj&B^Ha из држ{ ног интерната учитељске пиГоле заједпо са т а м о у г * * ^ Сијело je трајало до Ц .сати. Прилога je било око 400 Д а би управник конвикта ;у Бањ а Ј1уци дао nj питомцима да се изранв обикну на друштвенн рад, ручио им je оснивање једног^лктерарног друштва, ш ,„ je н учињено још почетком школске године. Спаких 15 дана приређују се састанци са обилним програмом: декламадије, рецнтације, реферати, предавања и сл. Р а д ове управе само je за похвалити и желимо му и надаље плодоносие успјехе. Муслиманска Чишаоница *Гајрет« у Котор Варошм приредила je у суботу, 31. новембра т. r„ у сали г. Новковића, забаву са слиједећим програмом: Рад Гајрета на сузбијању неписмености Ha апсл и позив Главног Одбора, упућсп свпма Мјесиим Одборима и повјсреницима Гајрета да организују аналфабетске течајеве, даномице долазе извјештаји о одзиву. Поред раније најављених организовани су нови течајеви: 1. У Сребренику, срез Градачац, течај држи г. М. Ибрахимовић, учитељ са 36 полазника. 2. У Бос. К рупи, тсчај држи — међу муслиманкама — гђица Ферида Пашалић, учитељица и бивша Гајретова пнтомица. Ова врнједна бивш а питомнца Гајретова настоји данас да се одужи своме доброчиннтељу Гајрсту својим радом на просвјећиван>у муслиманског заосталог жеиекиња. Течај noлази 20 муслнманки. 3. У Т узли, нннцијативои Женеког Одбора 1'ајрета отворен je евечано u другн течај за неписмене муслиманке, у присуству г. проевјетног инспектора Ш укрије Алагића, Осман еф. Внловића, Х асан еф. Смајловића мудериза и управк и к а Гајретовог коипикта М. Салнхспахића. Испред Женског Одбора биле су приеутне при отворењу течаја гђе Раифа х. Ножић _и Тије х. Дервшпефенднћ. У течају he предавати гђица Над^. Кудериа, учитељпца na Тузле. Овај други жеи:кн течај нолази 25 муслнмашиг. По предлогу г. Хасан сф. ^Рм ајловића у течају he се држ ати и вјеронаука. 4. У Херцег— Новом, течај je отворио г. Решид Бабовнћ са ^»»чоолазншса међу тамошњим војницима. У срезу цазинском организовано je 10 Гајретових анал'Јшбетских течајева и то: Ц а зи н у држиу течај за муслиманке гђнца Абида [{арахасановић. 6. У Сти јен и држи течај за мушке г. Осмаи Топић. 7. У О строж цу држи течај за мушке г. Мехмед Торовић. 8. У П јан и ћ им а држи течај за мушке г. Мустафа Кавазовић. 9. У Ш тр у л и ћ у држи течај за мушке г. Ибрахнм Мил>ЕОВИћ. 10. У К о п ри ви ци Горњој држи течај г. Хусеин Козли,чић. ir . У Пећиграду држе течај гг. Сулејман Мушић и ХаH Мујезиновић. 12. У М алој К л а д у и и држи тсчај г. Хасан Мушић. 13. У Вел. К л а д у ш и држи течај г. Ђазим X. Садиковпћ. 14. У П одзвизду држе течај гг. Мухамед Сабљаковић п Хасан Алагић. | 1. Поздравии говор држи предсједник Гајрета г. X. Табаковнћ. 2. »Отаџбиппс, декламује Асим Xpnnh, уч. III. разр. осн. школе. 3. »Хајдук« од A. Мурадбеговића, комад из босаноког хајдучког живота. Бпф е — Кориандоли — Ш аљива пошта п игранка до зоре. Годншња забава Главног Одбора Гајреша Према закључку једпе од посљедљпх сједнпца Главног Одбора Гајрета, годишња велика Гајретова забава у Сарајеву од1>жаће се у суботу, 8. марта 1030. у Народном Позоришту. Поред једне нове позоришне игре, коју he извађати иитомци и питомице Гајрета, и поред питомачаих хорова, овог нута истуниће на Гајретову забаву збор умјетника «а саловима као и Гајретов грађанеки пјевачкн збор, који пнтонзивно врше вјежбе. Свакако he програм опогодншше Гајретове забпве битн интересантнији од свију досадањих. Аналф абетски течајеви у Бијељ ини Мјесни Одбор у Бијељини извјестио нас je да je отворио два аналфабетска течаја у којпма су искључиво муслиманп. У првом течају, којн je почео 1. новембра нма SO полазника. a учи се латиннца, a у другом има 100 полазннкп. a отпочео je 10. новембра т. г. У овоме ее другом течају учи писмо ћирплица. У оба течаја раде чланови Гајрета учитељи: гг. Ибрахим Даутовић, предсједник Мј. Одбора п Mli­ nom Тауракић, члан Гајрета. У нзглсду je н отпарање женског аналфабетског течаја, који бп имао отпочети 1. децембра т. г. V Тур. Јањарима Мјеснн Одбор Гајрета у Тур. Јањаримд (срез Бијсљнна) извјеш ћује нас да je организовао аналфабетскн течај, којн почнње l. децембра о. г„ којег he полазити 40 полазника. За нсте je Глапнп Одбор Beh доставио прописане букпаре п то бесплатно. Новн доброшвири н ушемељачи Гајрета у Скоаљу Задљих дана упнсашс сс код Мјеспог Одбора Гајрета у Скопљу за чланове добротворе Гајрета гг. Мустафа еф. Агуш, 387 �белетрговац. и Х амид Махмуд, пндуетрпјалац: за утемељача г. Ж ика Костпћ. адвокат. Х вала и живјели! У срезу Тузланском Заузим ањ ем Мјесног Одбора Гајрета у Тузлп уписано je посљедљих дана 28 утемељ ача Гајрета међу тежацима ср еза тузланског. С ваки je утемељач уплатио чланарину од 500.— Дннара. Утемељачи су слиједм ећи: Хаџо Вејз Ахмединовић, К икачи; Јакубовић Мујага. Л иповица; Османага Гутнћ, Петровице гор.; К адрић Ибрахим, В уковије rop.; Салетовић Џемал еф., лугар. В уковпјс rop.; Салиховић Хусепн, Вуковије rop., Д едић Мехмед, В уковије rop., Дедић Х алпл, Дубраве rop.; Мумић Тосун, Дубраве rop., Кадрпћ Осман, Дубраве rop., Х ерић М ешан, Вуковије д онје; Спочић Мујага, Ж ивинице, С мајић Мехмед, Одоровић; Чокпћ Ахмед сф., Ковачи; К рајиш н нк М уневир, Баш иговци; Мурат еф. Нуркпћ. Л у к авиц а; Салпх Х усејновић, Добошница; Омерчић Мехмед, Добош ница; Осмап К овачевнћ, Добошннца: Ш акић Ш абаи. Гнојница; М устафа Б ечпћ, Гнојница; Рамо Вехабовпћ, Гнојница; Ибрахимбсг М орањкић, М орањци дон>и; Омерчић Мухамед, Сеона; К адић Муетафа, Сеона; Џемал еф. Фазпић. Сеона; Х асан С алкић, Цаге, и А бдул-Халим Х ату н и ћ ,^ћ т ричина. Горе именоване утемељаче предлажемо' као npiiMjqv другим тежацима. из остал их , срезова, a нарочито оцим богатијим, n a се н а д а м а да he нам .лч-коро и остали Мјеснн Одбори доставпти им сна новнх^ утеатељача и з редова тежака. у Сјеницп М јесни Одбор у Сјеници /ављ а д а су се задњ пх дана уписал и з а чланове утемељачУ и то.П Т ^хГ ојк о/M ium h£j"w деловођа (бележник) онпшГне сјеничке, и Велпзар новић, пекар и з Сјеннце. И овим путем топло се- захваљујемо оваквим свеенимЈј пријатељ им а Гајрета, ta o jn he .мееечно плаћатп свој ^iaOTf fia се надам о д а he се и ДРЈЗД\£ њнх ујгледати. у Цазину К од повјереника Гајрета! у Цазипу у migaci се за члана утемељ ача пу тн нк Орника г. Х илм нја Топић, родом пз Бос. Граднш ке, плативш и ирву рату Дин, 50.— , док he остали износ пл аћ ати у мјесечним оброцихцг. П овјереница Гајрета у Ц азину одржаће ових д ана први састанак м услим анкн, на коме he се проучрти Мевлуди шериф и предавањ е о М ухамед Алејхиселаму. Гајретова годишња забава заказана je за Рамазански Б ајрам . Д обровољ нн прилози из Брчког М јесни Одбор Гајрета у Брчком дозначио je ових дана Д ин. 2.500 и то као чланарину утемељ ачину г. Авдаге Кучук а л п ћ а Д ин. 500.— ; добровољни прилог од градске општипе Д ин. 500.— , добровољни прилози сакупљ ени код разних приредаба Д ин. 372 — и чланарине Дин. 1128.— . Т опла хвала! из Прњавора Поводом свадбе Ахмедаге Софтића, трговца и чл ана Повјерениш тва у П рњавору, сакупио je међу муш ким свадбени д ар ак Сеад 'Возић за Гајрет Дин. 200.— , a међу женским А лм аса Софтић Д ин. 81.— за Гајрет, те 50 Дин. за лист »Ново Вријеме«. Међу осталим дароваш е по Дин. 50.— : X. Салих 'Бозић, повјереник Гајрета, и младожења Ахмедага Софтић, те Д ин. 30.— А хмедага Б акалбаш ић, сви из Прња- 388 Уједно ne je janno за члана утемељача Гајрета г. Рипабег AjuiiioroBiih н з Boe. IfoOaiua, обпезавши се плаћати утемељачину no Днп. 100.— мјесечио. Ж ивилп младенци и новп утемељач Гајрета! Сакупљање ирилога у нашурн у дервенском срезу Ha одборској сједнпцп од 2. о. мј. закљ учак je створен, д а се почме са сакупљаљем хране, те су за то одређена гг.: Есадбег Алибеговић, предсједник Мјесног Одбора; Мустафа еф. Ибруљ и Шемсибег Абдулахефендић, члановн одбора, који су најпрнје обашли Д е р в е н т у са сабирним арком, гдје су сакупили око 4.000 кг шпеннце и кукуруза у зрну. Ha прије одржаној сједиици мјесног одбора, закључено je упутнти јавности један ш тампанп апел, који je у велнком броју штампан у оба писма, и подијељеи no цијеломе дервентском срезу. У овоме »Апелу«, кога су потписали чланови мјесног одбора дервентског, изнесено je у кратким цртама, шта je све Гајрет учинио за наш у омладину, те како оу теш кн задатцн стављени н а друш тво у овој школској години, у којој се мора радити виш е пего икад а до сада, јер су н потребе Гајрета ради примитка толико стотина дјеце у осам ^онвиката — огромне. Апел заврш ава ријечима: » . .. сви треба д а се окупимо око Гајрета, јер помажући Гајрет, помажемо наш у н а школама и модерним занатима учећу омладину, помажемо културно, просвјетно и економско noдпзатве муслимана Босне и Херцеговине; дакле рад за Гајрет јест рад за бољу наш у будућност!« Bpniehn повјерени им задатак, упутили су се чланови мјесног одбора: Мустафа еф. Ибруљ, Омерага Уђварлнћ и Есадбег Алибеговић, на 3 о. мј'. у К о т о р с к о, највеће село дервентског среза, које je насељено искључиво самим муслиманима, гдје су одржали д ва бројно посјећена састанка, на сојима су упознали присутне са задатцима Гајрета и подЈукли његову важ ност no бос.-херцег. муслимане. Ha овим састанцима je уједно пописана храна, од присутних дарован а Гајрету, у количини од 1.600 кг, и то пш енице н кукуруза. Сакупљањем хране се међутим наставило у Которском, те су даљњу бригу око овога преузела rr. Мухамед Хускић, предсједнш; општине которске, оаједно са г. Талиревићем, биљежником исте општине, те Мухаремом Пујагићем, повјереником Гајрета у Которском, који су и иначе иш ли на руку изасланим члановима мјесног одбора и з Дервенте, и помогли им npn сакупљању хране. Исти дан, з. о. u. отиш ла су горе споменута троЈица чланова у дууш тву са чланом одбора г. Шемсибегом Абдулехефендићем у село Б о с . Д у б о ч а ц (који je удаљен од Которског 50 км) гдје су у друш тву са r. Аганом Синановићем, од прије познатим агилним повјереником 'Гајретовим, сакупили око 1.000 кг пшенице и кукуруза у зрну. Међутим je г. Синановић наставио акцију око сакупљања, тако да се над а горњу количину повисити н а 1.500 кг, што се мора нарочито истакнути, јер Бос. Дубочац je мало, од 70 кућа, село н то врло сиромашно, које крај свега тога има већ одавно основну школу и читаоницу. Ha 8. о. мј. отпутовали су у О џ а к чланови мјесног одбора гг. Есадбег Алибеговић, Шемсибег Абдулахефендић, и из сусретљивоети еа истима у друш тву путује у друштву г. Атанасије К р с т и ћ , поглавар среза и познати Гајретов пријатељ, те су у оџачкој Муслиманској Читагници одржали бројно посјећени скуп са оџачким муслиманима, на коме су горња господа одрж ала краће говоре о Гајрету и његовим циљевима, и потреби да се сав муслимански свијет окупи око овога најважнијег културно-просвјетног друш тва, које je до сада већ ноказало замјерне резултате. Накои тога се почело са уписивањем животних намирница за Гајрет, те �je сакупљено одмах око 1.500 кг пшенице и кукуруза у зрну. Међутим je са сакупљањем настављено no ново имеиованом повјеренику г. Хафнзу Арифу Џанановићу, имаму, једном од ријетких врнједних no вриједноти и интелигенцији хоџа, који je након тога још прикупио, потномогнут поглаваром оџачке испоставе, г. Миловановићем, око 1.600 кг ш пенице и кукурула, тако да je Оџак дао око 3.100 кг кукуруза и пшенице. Али сакупљање није још завршено, него he га наставити гг. повјереник Џанановић и поглавар испоетаве Миловановић. Надати се je д а he од сад а акција за Гајрет у Оџаку још више ојачати, бдући he тамо радити два ћовјереника: г. Џанановић и стари повјереник г. Сејфудин Маглајлић. Исти дан, 8. о. мј., отпутовали су гг. Абдулахефендић, Ибруљ, KpcTuh и Алибеговић у муслиманско село Ј a к е ш, у коме су одржали састанак и и а истоме проговорили о Гајрету, потреби школовања и т. д. Њ ихово разлагање наишло je и овдје, као и свуда код нашег бистрог сеоског свијета, н а потпуно разумијевање, те je и ту сакуиљено з а Гајрет око 600 кг кукуруза. Закључено je, да се за Јакеш именују 2 повјереника, чија he се имена накнадно јавити Главном Одбору. Ови повјереници уједно имају да наставе са еакупљлњем животних намирница. Ha 17. о. мј., запутили су се чланови мјесног ^д б ера: Мустафа еф. Ибрул., Омерага Уђварлнћ. и Ееадбег Алибеговић, у село В е л и к у : гдје су одржали лијепо посјећени сасганак са муелиманнма Величанима, међу којима ее били и ново именована два Гајретова 'подјереника ( том приликом изабрана): гг. Смаил еф. Хаџић, државни имам, и Фехнм Поробић, трговац, којн u од пријз радн з а Г а јр е т с;А евојом вриједном браћом. Говори нЈЈднора мјесног одбора деј ског о Гајрету примљени су на/љепше и са разумијеЈ од стране присутних,' те je и овдје одмах сакупљено 700 кг ишенице и кук^руза у зрну, те 10 чланова Гајрета, који he плаћати 5 и 10 динара мјесечно. Новоименованп noвјереннцп имају да наставе «Г^акупљањем хране у Велпкој. Ha 22. о. мј. отишли су чланови мјееног одбора rr.: Есадбег Алнбеговић, Мустафа еф. Ибруљ и Омерага. Уђварлић у село Т у р с к е К о л и б с , у коме оу одржалш бројно поејоћени скуп, и том приликом проговорили о Гајрету, његовим циљсвнма и важности no просвјетно родцзањ е муслнмана. Одмах се приступнло и уписивању хране, те je сакупљеио 1000 кг пшенице н кукуруза у зрну. Сакупљање he се наставити no гг. Ћамнл еф. Хавићу и Фериду Лемешу, новом учител>у, који je ових дана дошао и примио се дужности повјереника. У евему je до сада у Дервенти и ерезу сакупљено ono 13.000 килограма пшенице и кукур уза у зрну, али еакупљање траје и даље. Путујући кроз сва муслиманска села дерветског среза, чланови дерветског мјесног одбора имали су пред очима осим сакунљања хране и ту задаћу, да оживе рад за Гајрет у селуОнн су овај цил> постнгли, и данас нема нити једнога муслиманског села у срезу дервентском гдје не би постојао 1 или 2 повјереника Гајрета, којих има од прије 3 и сада нових 6, укупно 9, и то све људи од рада и угледа. Овом приликом морамо да истакнсмо свијест муслимаиа сел>ака у дсрвентском срезу за просвјетом. Нити једно село у срезу нема, које не би имало школе, и ове су обнчно подигнуте најевћим дијелом трудом и жртвама самих сел>ака. Једино je од муслиманеких села Которско било без основне школе, међутим и овдје je школска зграда већ под кровом, те he у идућој школској години бити отворена школа у Которском, чпме и задње муслнманско село у орезу добива школу. Свечано отворење Гајрешова Шегртског Дома Зграда Гајретова Шегртског Дома у Кечиној улици, у којој je била до недавна основна школа, потпуно je реновирана, инвентар набављен и питомци примљени. Свечано отворење Дома изврш иће се на Рођендан Њ . В. Краља у уторак, дне 17. децембра о. г. у присуству чланопа Главног Одбора Гајрета, те представника власти и културних друш тава. Отвореше he изврш ити предсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић. Прослава 1. децембра у Га/ретовом интернашу у мушком у Сарајеву Kao и свакс године, тако н ове, прославилп су литомци Гајретових интерната 1. децембра, дан Ослобођсља и Уједињења нашег народа. Овај дан, урезан у душ у нашег народа као највећи у нашој историји, одјекнуо je и ове године у срцпма наше омладине, с пиететом за нале жртве н са свијеш ћ у ^за будуће н>ене дужности. Зато, у овом духу je п протекло »ече I. децембра у свим Гајретовим интернатима. У иепићецим просторијама за ову свечану прилнку, у "'Гајретову мушком интернату у Сарајеву наш а омладииа нароаито се истакла својом патриотском свијеш ћу и љубављу за сво ју ^ гаџ б н н у и њеног кормилара lb . В. Краља. Прославу je увеличао својом посјетом г. Веља Поповић, Бан Дрннске Бановннв. Поред г. Бана, одазвали су се најљубазније позиву командагнт II. Армијске области, армијски ђенерал г. Калафатовић, са госпођом; затим командант Бос. див. областн ђенерал г. Симовић, са својим помоћннком ђе1ЛОМ г. Мунџићем н начелником штаба пуковннком г. :heu. Када je г. Б ан ступио у украшене и освијетљене Ј^овторије. у пратњн предсједника Главног Одбора и подр а н | г. Др. Авде Хасанбеговића, сакупљенн Гајретовн пптомци u члановн Главног Одбора Гајрета бурно су га поздјашпли поклицима: Ж нвио Бан! Свечаност je отворно поднредсједник Глав. Одбора г. Х усејн Каднћ, поздравпвши г. Б ана и осталу госиоду госте. Затим je пптомац Хашимбеговић одржао врло лијепо предавање о борбама за Ослобођење ii Уједињсље нашсг народа и велику историјску улогу у тим борбама, славама овјенчане, Дннастије Карађорђевића. Поелије одржаиог предавањ а питомцн су отпјевали државну хпмну, a затим оу елиједиле декламацнје патриотских пјесама које су изводнли нптомци. V женском у Сарајеву Ha даи l. децембра приређено je у женском конвикту свечано вече питомнцама са слиједећим програмом: 1. 0 значају дана говори Садија Шерифовић; 2. Химне, пјевају питомице; 3. »Србија« рецитује С. Филиповић; 4. »Јутарњи поздрав« свира на клавиру Ф. Орман; 5. »Наше јединство« рецитује Б. Ађуловић; 6. »Ha Вардару« рецитује Р. Грошић; 7. »Рамона« пјева Ф. Пашић уз пратњу клавира; 8. »У квргама« рецитује 3. Талић. Послије свршеног програма питомицама je подијељено Bohe, затим je било играње одређено вријеме. у Тузланском конвикшу Ha д ан 1. децембра о. r. одржана je у Гајретовом конвикту у Тузли свечана »Академија у част једанаестгодишљице нацноналног Ослобођеша и Уједињења са слиједећт! програмом: 1. У 8 сати на вечер отвара академију управник конвнкта г. Салихспахић са пригодним говором. Сала декорисана, зграда нарочито освијетљена. 2. Питомци пјевају зборно »Државну Химну«. 3. Мустафа Џинић, матурант, држи 389 �“ редавање о зиачају д а н а it евим а пернпстијама кроз којс je наш народ прошао док je дошло до Ослобођења и Уједињења. 4. Братске речи од Н. Ресуловнћа, декламује питомац Есад X. Јусуф овић, ученпк IV. разр. гимнавије. 5. Плава гробиица од М нлутина Б ојића, декламује А лија Башовић, ученик II. разр. стр. зан. школе. 6. Ha Гази Местану од М илана Р акића, деклам ује Ћ ам ил Бећирагић, матурант гимлази је. А кадемија je одрж ана у конвнкту од 8—S % сати на вечер у присуству прстставника војннх, цпвилних и вјерс к и х власти, градеког часниш тва и чланова Мјесног Одбора Гајрета. Послије сврш еног програма гости су послуженн црном кафом п цпгаретама, n a су се разн ш ли лијепим задовољством и поимању о Гајрету и његовим питомцима. Питомцн су се забавили игранком. У Бањалучком конвнкту Д ан иаш ега народног уједпњ ењ а прослављен je на свечан начин и у ново отвореном Гајретовом конвикту у Бањој Л уци. У програму евечаности з а тај дап била je унешена. и А кадемија у Гајретовом конвикту за 16 caru. У четири сата послије подне дошао je у Гајретов ш н викт г. Кречковић, начелник нове Б анске Управе, у cSojству пзасланика г. Б а н а М илосављевића. ПосЛпје њега дошао je и г. подбан И ванишевић, са познатим прнјатељем Гајрета, командантом Врбаеке Д ииизијске Области г. ђенералом Јованом Јовансшићем. Госте je поздравио најприје.^управнпк конвикта г. Хаџиомерспахић са бираним рнјечнма, истакавш и значај l. децембра. Послије тога je дрЗ^ао в р л о у с п је л о /и позорно саслуш ано предавањ е у ч £ и к .учитељ ске школе A, Иза тога су декламовали ученпци 1'лухић и Ад< једну патриотску пјбсму од Рееуловића и Илића, публика прим ила са највећим допадаВ>ем. Осим горе цитираних вВсоких гостију. академпји je присуствовао М јесни Одбор-Рајрета, са многобројним в ЈГЛвДнпм претставницим а грађанства. Захвалница среском начелннку Мјесни Одбор српско-муслиманског друштва Гајрет у Козарцу Поздравне деаеше aредсјед. г. Др. A. ХасанбеговиНу Р огатица: Необнчио радосни што вас еа иашс конфсренције можсмо поздравити као неуморна борца n носпоца 1'ајретовнх идеја желимо Вама и чнтавом одбору много cpehc и напретка у томе раду. — З а иододбор предсједник: Јусуф Горушанин. Виш еград: Учеснпци данаш ње Гајретовс скупштинс најсрдачције Вам захваљ ују ua послатом поздраву обећавајући д а he сваки здуш но радити н а унапређењ у милог нам Гајрета, како he потпомогнутн моћп достојио послужити своме узвншеном Краљ у п милом роду. Вас предсједниче да Свемогућп пожнвн на дпку и понос сви ју иас. — Предсједник Мјесног Одбора: Х аџихалиловнћ. Козарац: Ha своме првоме састанку у сврху организовањ а свога одбора Гајрета поздравља све чланове Главног Одбора a напосе њеног прсдсједника г. Др. Хасанбеговића да нам га Свемогући поживн на дуги нпз година н а дику и понос нашег Гајрета. — Б редсједнпца: Дедпћ Зумрута, учитељица, секретар: Славка Бањац, учитељица. Бијељнна »Сакупљени чланови Мјесног Одбора на својој главној скупштнни поздрављају Вас са цијелим Главиим Одбором као правв патриоте нашег народа ,који са успјехом водитс ■Hagi л а р о д бол>ој и срећнијој будућности. — Предсједник: Ибрахим Даутовић.« Вјероучитељн у Гајрешовим конвнктима Недавно je Глаћнп Одбор Гајрета поставио вјероучитеље у cbum Гајретовим конвиктима и то: 1. Мушки конвикт у Сарајеву г. Муниб еф. Церић, 2. ЖенскЈб конвикт у Сарајеву г. Муниб еф. Церић, Ш егртски Дом у Сарајеву г. Х афпз Ибрахим Госић, Конвикт у Мостару г. Али еф. Сефић, 5. Конвикт у Тузли г. Ш абан еф. Хоџић, 6. Конвикт у Бихаћу г. Ахмед еф. Реџић, 7. Конвикт у Бања Л уци г. Х афиз Смаил Смаић, 8. Конвнкт у Плевљу г. X. А јни еф. Бајрактаревић. Дуж ност je вјероучитеља да држе питомцима-ицама предавањ а о вјеровању и ибадету, те да у заједници са управама конвиката бдију над вршењем вјерских обреда од стране питомаца. ЗАХВАЛНИЦА Господнну БИЉ ЕШ КЕ Д у ш а н у Ж и вкови ћ у среском начелнику Родољуби, соколн и њиховн аријатељи Приједор. За вели ку љубав, коју исказујете према културно-националиом друш тву Гајрет, a која се (љубав) сваком згодом маниф естује Ваш им радом, било то морално или матсријално, овдаш њи Одбор Гајрета на својој сједнпци од 13. новембра 1929. год. једнодуш но je закључио, д а Вам се овим путем пајтоплије захвали. Х вала Вам! За одбор: Тајник: Претсједник: Б ал а ги к Б . с. р. Б алић A . с. р. Зохвалница Главном одбору Госп. Т ахсил Филиповић. електро-техничар, Гајретов стипендиста, доставио нам je слиједећу захвалниду: »Сматрам ее морално обвезаним, д а се н а даи мога ступањ а у nocao поповно захвалим цијењеном Одбору — буд у ћ и сам то већ раније путем јавности учинио — што ми je својом обилатом помоћи омогућио д а се цијелу годину дана задрж им у нноземству на усаврш авањ у електро-механичког заната. Још једанпут најискренија захвалност«. ЗУО Одбор за п од изаве Соколског Дома у Београду апелује на све родољубе, соколе и њихове пријател.е из целе земље да купују и растурају срећке Соколске Лутрије и тиме помогну једну националну акцију око стварања Соколском Дома којн се зида у Престоници, на Звездари. Овај Соколски Дом мора да буде извор душевне и физичке културе целокупног југословенског соколства, украс Престоннце и центар рада за добро Народа и Отаџбине. Пред нам а стоји велика 1930. г., када he се у нашој земљи одржати СВЕСЛОВЕНСКИ СЛЕТ, тс je дужност свију нас д а порадимо свом снагом да овај Соколски Дом буде у што npahe време дозидан. Како опште циљеве можемо постићи општим радом и напором, сасвим смо у праву очскивати најсрдачнију помоћ од стране сваког коме je драго оно а а што се боримо. Сваки ко има могућности д а растури барсм nap ком ада ових соколских срећака, мора то учинити. Цена срећке Дии. 10.—. Препродавцима извесан попустСрећке се пабављају у Београду, Космајска 9. Одбор за подизање Соколског Дома. �TJs>JVtT X. ГОДИШТЕ . & ■ ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК ХАМЗА ХУМО САРАЈЕВО 1929. Ш ТАМ ПАРИЈЛ БОСАНСИА ПОШ ТА �I �Cu* > «/ ��AgrarnaiKomercijalnaBanka m | ггџ ттт * т т џ rrm i i m | m •шл «N M ! *. — ^ i. «-fi__н I liM Hindiji lepac 1. M iiL '" . i ' m*m џms-% •***/* .У П ј ј ii ц - ' . i g г г , , ^ |Ј| > -Л ш бЛ/ tв*и* » ¥« •**•«* MH**. М » н i < # * •* > Ј г 4№МШа1 1 м i BOSBRSRS POSTI 1O A IR iT O V I ftji C 1 G A R P A P JR l i 'U m i SARAJEVO ♦**■*■' Ш Ч > « w w » м, • i ft ШЛМЈк. У ш ж - -- |f~ t * u , M|L �B a n k a G a jre t d, d., Sarajevo Akcijski kapital Din 40,000.000’- Rezerve Din 2,000.000*Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajačim poslovima. Ovlaštena Je za trgovanje sa valutama i devizama Zavod Je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i poduplre razne kulturne i humanitarne ustanove, O d čiste dobiti daje 6% K ulturnom * р Глви1*»»плт d r u š t v u G a ir e t”. 1 » 'rO S V je m o m arusivu „ u a j r e i Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i naikulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije i isplaćuje iste u svako doba Bosanska Industrijalna i 1 Dr. Omer Bahtijarević ТграСна Banka d. d. Sarajevo, Strosmajerova ulica br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavrica 0 D in 20,000.000*Rezervni fond D in dugogodišnji liječnik Drž. Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice 7,500*000*Ordinira od 1-3 poslije podne Prima u lo š k e na štedniu, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a ј p o у p 1{n i i e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća Interurban t e le f o n i broj 605, 865 i 555 filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split Ma Ми općine grada Sarajeva I u Aleksandrovoj ulici br. 45 Temeljna glavnica 40,00 0 .0 0 0 '- Dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172 Davi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ZAJLAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro 1 ostale draggcijenostl uz najpovoljnije kamate. A sb i 55/1929 lllllllll lij 039441,1 -24 1__ � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1929 Description An account of the resource Br. 1-24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1929 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 07361e86-49e1-4eef-9cd0-6c01566a1673