https://kolekcije.nub.ba/files/original/0e21e85009028f05619a4c0d19c46c48.pdf de449d7bf8e3496d1dc612d8c50c09bc PDF Text Text s rlw « L Nacionalna j | univuf-iictskaI SA R A JEV O I TJ)JPČ1 ЛИСТ 7АЖТА Д Г Ш SA КУЛТУРМС И Ш МбМСКС ТТСЛИЗАНА MVUMMANA 1. ЈАНУАР CAPAJEBO- 1928. БРОЈ1. Уре-ђује: Х А М З А Х У М О �С а д р ж а ј: Х а м з а Х у м о : Северна тица. А х м е д М у р а д б е г о в и ћ: Матери земљи, Неповрат, Исповијест (песме). И с а к С а м о к о в л и ј a: Јеврејин који се с у б о том не моли Богу. Гласови м лађих: Ј а к ш а К у ш а н : Успомене у јесен. Х а м и д Д и з д а р : Кораци ноћи. В ел и бор О ценв Г л и г о р и ћ : Драме Л азе К остића. и принази: X. X. Песме и Драме од Милутина Бојића. X. X. Дубровачка Трилогија од Ива Војновића. X. X. Слике и з сеоског ж ивота од Јанка Веселиновића. X. X. Ж ена и Човек од С ибе Миличића. Поводом дела г. Х аф и за Буш атлића. Е н в е р М у ф т и к : Догађај. Ha изјаву Реис ел улеме Чаушевића. ГаЈрвтов гл а сн и н : Поводом прославе Рођендана Њег. Вел. Краља. Прослава Рођендана Њбг. Вел. Краља у Гајретовим Интернатима. Ванредна скупш тина пододбора Гајрета у Мркоњић-Граду. Нови пододбор Гајрета у Фочи. Садик еф. Садиковић Гајрету. Градске опш тине Гајрету. Прилози Гајрету. Јово Р. Бошковић. И з Управе. Из Администрације. Белешке — Библиографија — Одговори ур ед ништва. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслинана, излазн 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лнст у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стојн 5 динара. Директор Х а м и д К ум иК Ш тампарија П росвета, Сарајево. Уредник х а м за Х ум о Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Х а м за Х ум о. �ТЈз> J V t T Хамза Хумо Северна шица je оесан пљусак и обавиЈао у своју белу маглину цео град, са торњевима и минаретима. Потоци су јурили улицама, дрвље ,се повијало no баштама, а.си в е силуе^е високих брда око града једва се назирале. Такав je дан био кад je млади трговац Омер Кањо, враћајући се из трговачке куповње у Сарајеву, стигао у свој родни град. Из купеа, из ког je изаш ао, излетела je и једн^ лепа т и ^ ц а , у краткој сукњи и сивом мантлу, окрећући се на све стране и емешећи се непознатим и ужурбаним лицима. Kao д а je случајно излетела и з вагона да се види с неким добрим познаником. Т ако je барем изгледало. Али у ствари, она je са севера наше отаџбине допутовала у наш град, могло би се рећи no једном деликатном послу. Дошла je да буде касирица у кафани »Жилавки«. Теш ко je описати шта je то, али на њој је б и л о нечег ш то je привлачило пажњ у свих мушкараца зреле доби. T o није била само њ ези на лепота, него нешто и зазовн о и, чинило се, на лаку руку податно. Млади Кање уп озн ао се с њом у возу. Путовали су сами њ их двоје у купеу другог разреда, кроз многе тунеле, na после под шкртим светлом застрте плинске лампе у купеу. Он вран јуж њ ак, ватрена ока и високо узви нутих обрва, свидео се плавој тици са севера. П ознанство се с почетка склопило као и већина познанстава на путовањ у, али услед многих тунела и мистично осветљеног купеа, познанство je попримило и интимније сразмере. Нехотичан додир ногу, у з опојно струјањ е младе крви, самоћа и и зазовн ост плавке, све je то погодовало веома блиском познанству и ненаданом излеву бесне љубави. Зато je млади Кањо као омађијан сишао на станицу и, опростив се са лепом плавушом Аном, зап ути о се кући. Изгледало му да je неш то изгубио унеповрат. Улице су зјале пред њим, a њему се чинило као да однекуд као и з гроба чује неки глас. М оже бити да je то био глас њ егове савести, или глас њ ега пријаш њег, јер je он осећао да се нешто с њим догодило, нешто се преврнуло у њему na му све изгледа друкчије него пре. Његова ж ена, кућа, дућан као да je све то изгубило своју пређашњу топ лоту na сад чами, a она, Ана, смеје се зан осн о и као светло у тој целој тами мами га и обећаје му нов живот, вратоломан и опојан, пун среће и изненађења. Тако неодређено размишљаЈући, стиж е пред своја старинска врата, тешка и ћутљива. Ж ена му Ајиша дочека га на авлији сва светла и насмејана, али се њему учини ружнијом него икада. Истина, његова жена Ајиша није се никад ни могла да похвали каквом лепотом, али му се за т о чинила некуд слаткокрвна и сем тог донела му je толики мираз да je лако могао да отвори помодну и манифактурну радњу у главној улици. Узели су се тек пред два a и све до данас он je необично волео и пазио. : као да му неко диж е завесу са очију и њеж ена учини му се некуд исплавела и сувише обична. Kao да je нашто умрло на њој и стало између њих. Једва присили сам себе да je пољуби и помилује. — A моји минђуши! — ускликну Ајиша и Омер се тек сада сети да их je поклонио Ани и удари се руком no челу: — Их, види, богати1 И све сам мислио на њих, и ето ти. Заборавих. Јест, богами. Омер се сам зачуди свом вештом претварању, a Ајиши прелете туж ан, готово болан осмех преко лица. Па зар није мислио на њ у? З ар je мислио на друге, док je она сирота проводила време дубоко скривена у конацима да je ни комшинке нису виделе. Све да неби ко рекао: ено, отиш ао joj муж, na одмах полетела на пенџеру. З ато je она била дубоко спустила и завесе на прозоре, застрте честим, дрвеним, зелено обојеним решеткама. У конацима je била полутама и то je управо годило њеној самоћи и мислима на Омера. Кад би ноћу простирала душек насред собе, грлила je јорган и тепала свом драгом ђувегији тако слатке речи какве се никад није усудила да изговори у његовој присутности. — Злато моје! Душо моја! — заносила се Ајиша, док je спопадала нека слатка ватра и врело расла жеља у њој. A на извану je левала јесењ а киша, туцкала no прозорима, лупетала no неким рамама, шиштала и шкљоцала no дворишту и одводила je у снове и бескрајне Омерове загрљаје. A он заборавио минђуше! Ајиши се свртише две су з е и засветлиш е као два алмаса под очима. Од њ их постаде лепа и тако i �дерту и свирепости. Било je нечег лудачки здвојног и безнадеж ног у овој циганској музици. Барем je тако осећао Омер у овај час! Куда и заш то се отргла низа страну кола пренатоварена проваленим, сировим инстиктима, одговор на то д убоко je затрпан негде у нашим балканским душама ш то пате од ж албе и бола незнаног. Али — терај! У Омеру Кањи расла je дивовска снага. Кафана му постајала тесн а и чинило му се да би све столове, с гостима заједно, могао малим прстом да побаца кроз врата и све да претвори у прах и пепео. A она, Ана, за касом као ђаволица пламена и слатка смеши се младим официрима што звецкају сабљама око касе и фићфирићима ш то се врте око њ е као улизани мајмуни, умешношћу и хитрином звркова на глаткој подлози. Она се смешила, подавала се у смешку, нудила се и исмехавала све у исти час. Ништа чистог ни узвишенијег нема у њој, a опет влада свима око себе. Она je краљица ђаволица, она je утеловљ ена вратоломна поквареност. Омер би, ето сад, просуо на њу вихор беса и љубави. Он би je скршио да вришти од бола и ту вриску жедно би пило његово тело и срце би му расло од среће и опојило би га. Али, ш та je то што га спречава да то учшји ? Свет, срамота, чаршија, обзири. — Х ахаха! и њему се зал ете громак и горак смех и сва понапита лица окренуш е се њему са смешком ш упљ е симпатије којим се обично посматра _пијана будала. — Дај вина! Дај сваком вина! Свирачи! — викну Омер, a келнери се устрчаш е и на белим столовима зач ас се зазл ат и ш е литри белог вина. Негде наста узб у н а , негде куцање. |4- Ш та je ово ? — Ко то п оручује? — Не примамо! — Хајд’ у здрављ е! — чуло се са свих страна, a пут Омера као да се испружиш е неке невидљиве руке и притегоше га з а столицу. Нешто теш ко седе нањ, седе му у м озак na га вртоглаво повуче у патос. Све се покрену na пође з а касом. И она, заједно са касом, јури спрам њ ега и оп ет се удаљује. Бука поче да се ваља и да га запљ ускује, a он само тон е немоћан и малаксао. Али и то мину. Поврати му се снага и он поново прихвати за чашу. — Кафу! — заповеди он ош тро, a расположењ е поче д а расте у кафани. И што je год расположењ е више расло, он се осећао усамљенијим. Kao да му се срце отворило na крвари. З а све што je учинио последњ их дана поче да га узнемирује савест. И та савест поче да расте као црно проклетство, поче да га мучи до физичког бола и зверског урлика. Он се прихвати з а главу и пружи no столу. Њ егова ж ена Ајиша искрсну му у запаљеној машти, стаде да га грли и преклиње сва уплакана да не и злази више ноћу и да je не остављ а насамо. Затим навалише на II. њега протестиране менице и злобн о завијориш е Једног од наредних дана, негде око поноћи, бука змијским шуштањем око његове главе. Подругљиви у кафани »Ж илавки« пела се свом врхунцу. Звека погледи трговаца и з чаршије почеше да га пеку no чаш а, помеш ана са бучним гласовима разбијала се телу и од тог часа осети како се сви сконцентрипроф ано о к афанске зидове. Негде се кикотала ж ена саш е на њему. Продани ћаири и ливаде у Брзима раскалаш ено, негде се р азм етао хвалисав глас и почеше ж урно да одмичу од њ ега као од проклетиспадао и з вихора см еха и гласова, крештавих и ника, a ретка стабла р азасута no њ има као да имју узв и јор ен и х. A поврх свега тог, гудиле су виолине, љ удске руке почеше да лица покривају шакама. Јест. у зд и с а л е и ж ељ н о цијукале, пратећи неку разула- T o они плачу з а њим. И нестаде их тамо далеко у р еп у и н езаси ту севдалинку, незаситу у љубави, свијеним кланцима. A они подругљиви погледи Tpfo- блага, али то Омер не примети. После она бризну у плач. — Ама, бона, послови, знаш, na се заборави. Јеси ли луда, што плачеш ? Их, их, будало моја! — и он je ладном руком помилова no образу. После вечере, Ајиша je ћутке простирала душек, a он je седео на сећији и размишљао: Ето, изгубио je свој кућни мир. Са каквом je љ убављ у пре посматрао своју ж ену док би обављ ала исти посао. Ha њиховим лицима рађали би се срећни осмеси и погледи пуни љубави и миловања. Неш то као свето и у исто време мило обузимало би њ егову душу, и у тим часовима своју срећу неби дао з а цео свет. У том осећањ у као да je био циљ његова ж ивота, награда за сав труд и претрпљене невоље. A сад? Све je то прошло. Kao да се отрцало. Ето он сада, посматра своју ж ену и ништа привлачна не налази на њој. Пуста je некуд и проста. Јест, нешто мртво лежи на њој, na не можеш ни да je дотакнеш . A она, Ана? Жива, сочна и замамна; да полудиш. При помисли на њу, нешто се узбуди у Омеру, пренесе га у купе и о б у зе га онај бесни тр ен утак коме се он сав предаде, н езасито га оживљујући. — Што не леж еш ? — тр ж е га молећив глас; као да мачка мјаукну, тако му се учину. Он набра обрве: — Уморан сам рече и нехотице осорно. И зачас се угаси' светло у њ ихову конаку и они легоше Једно поред другог, *у и>то време далеко једн а од другог. Бож е мој, ш та ли му je ? питала се Ајиша. Да га није опчинила каква неваљалица, или je изгубио у трговини ? Тако почеше да je море најцрње слутње, али не смеде ни речи да проговори, јер joj његово садање опхођењ е беш е исувише непознато и строго. T a он je мушко и кућни домаћин. A ш та je знала она си рота? Нигде није и злази ла ван њена четири зида, сем у посете родбини и комшинкама. Чаршија, далеки свет, градови, трамваји, биоскопи, железнице, аероплани, аутомобили, она з а њ их тек ако je чула и од свег тог у њеним мислима стварала се нека испретурана и нејасна слика боја и звукова, преко које je она прелазила, живећи само з а своју куђу и свог Омера. И сад се напињао њен скучени ум да докучи неш то, али je остао бедан и немоћан и она je заплакала, гушећи јецаје у себи, јецаје пуне горчине и неизвесности. Ha извану je једнако левала киша, допирали неки чудни гласови и з тишине и и мешали се са њеним болом и сузам а, звали je негде и звиждали joj, a она се само скупљала у себе, у своју немоћ и свој чемер. Уморан од пута, Омер je хркао и пуш тао шиш таве гласове што се саблаж њ иво разбегавали no соби, док je к роз завесе и реш етке на прозорима допирала ш крта светлост од електричне лампе са улице. 2 �ваца искрснуше опет предањ, na се почеше да претварају у неку невиђену и страшну животињу, попут огромног пацова. И тај пацов глође му сву његову запаљ ену нутрину и боли га, боли, стеж е и реже. A једини лек том свему, то je она, Ана. Она je 1јаво и анђео у истој кожи. Она je волшебкиња и свирепа жена, са осмехом који мож е да усрећи и унесрећи. Њени загрљаји су опојни заборав свих мука и болова. Ено je, седи за касом и посматра га смешећи се. У погледу joj je и љубав, и мржња и понос на сопствену моћ. У њему je рафинисана поквареност и голубиња привлачност уједно. 0 , заш то га она мучи толико! Одваја га од целог света својим загрљајима да' га сутра презриво погледа, или да се на његове очи најраскалашеније забављ а са четом кавалира. Он се трж е. Пред касом није стајао нико. Кроз напола спуштене трепавице и са охолим смешком на уснама, посматрала га Ана. Kao д а је хтеларећи: »Ja сам прегорила све. Прегарај и ти, или цркни! Изеди сам своју душу и умри на мукама. Будало! и толико u iriiw nar _ Камо ти мушка снага ..и понос? Зар да тиш због једне изгубљ ене ж ене! Да joj легнеш под папучу као nac.« Али се и тај поглед претвори у други, посве другог изражаја и значења, na kao да хтеде рећи: »Волим те и за т о те,мучим. Хоћу да те срозам дубоко, na да^ будемо једнаки « Па опет: »Зар тебе, проста човека да волим код оволиких финих и образованих.« Он je погледа са страховитом мржњом, али само један благ и заљ убљ ен осмех, у трен ока избриса чемер из његове душ‘е[ — Вина! — и он rioffoBa отпоче да пије. Засвираше цигани бурно, весело. Кафан; плови као лађа пропасти, лађа лудака, весељака и љубавника. A у Омеру се расплив; бескрајна и недокучива л>убав и он запева bi крештаво, na уместо песме љубави, испад( очајно излевањ е боли и утрпљеничког вапаја у пп моћ. И као да му неко пресече песму, он npecn .ше Лице му поприми суров израз, очи му закрвавицл и он шкрипну зубима. Затим, као да скупи сву снагу, диж е се, дотетура до касе Ii хтеде да пољуби Ану. Али уместо пољупца, ненадно врисну као ван себе: — Марш! Марш кући! Музика преста и тајац испуни кафану. — Шта je ? Шта je т о ? — чу се са свих страна и круг-радозналих створи се око њих. Усправна и охола, Ана га презриво посматраше, без речи. A њега од тог погледа спопаде малодушје и немоћ, na само што прошапта: — . Ништа, ништа — и отетура сав утучен на своје место. III. И зелена река кроз град однела je вреле дане лета, и узорели су виногради no присојима и све му je прошло у грчевитим трзајима na се залило н еи змерном тугом и празнином у души. Јесен je. Јесен je у души Омера Кање. Све je то био један ружан сан, нека покора што му се сручила на главу — суђено. И ето он je остао го као прст, али осећа да му je олакшало. Нестало je ђавола у њему. Кад се само сети мука које je препатио, дође му чисто да побегне од сама себе. И он беж и у поља, лута, a мисли га гоне као ројеви, док сирота Ајиша, болом сломљена, седи у конацима и сузе joj блистају на бледим образима. Али ни ово не потраја дуго. Стиша се na за мири. Сада, кад он размишља о тим часовима дође му чисто криво на сама себе. Али шта je он опет тому свему крив? Зар га она није опчинила! Ко зна шта му je сипала у вино, a ш та давала у пољупцима. Ех, ех! -r- Омере, брате, фала Богу кад je њу ђавб однио ™вори му * al*e Će<P°> његов друг из детињства. — Млад си, здрав си. Радићеш и зарадићеш. И на Омерову душу падају пријатељске речи као мелем на рану. О, како je он ж елео да га неко утеши и осоколи. Ж еднео je з а овим речима још откако je ње нестало. A ње je нестало изненада као што се и појавила. Одлетела je као тица незнано куда. М оже бити пут севера, у своје родне стране. Сад Омер више и не мисли на њу. Он мисли на своју кућу и срећан je да и она није отишла на телала. Тако у сутон, он седи на авлијској софи и посматра своју кућицу, na му нека милина залије душу и дође му да се залети и изљуби све бојали пенџере на њој. Јест, истина, он се никад није осећао срећнијим као данас. Сад он тек види каква га je несрећа могла да за Ci lecn na je срећан да je прохујала као ружан сан. Тојави се и његова ж ена Ајиша, a он joj се насмеши П| некуд и болно и мило у исти час, насмеши joj се чудно као иза неког сна, и за необичних путовања. Он je то соколи и повраћа у стари њихов живот. A она још плашљива. З н а она све и боли je у срцу. Још не може да прегори. Седне до њега, загледа се некуд преко авлије и узд ахн е. A он, њен Омер, дигне руку, na као да се боји да je не увреди, спусти je на њено раме и благо je привуче к себи. И ћуте тако, осећајући била својих живота у свечаном сутону. И сви преживели боли прохује кроз њих, прекале их у њиховој љубави и они све тешње и тешње спајају се у једно. A после се трзају, насмеше једно на друго и прошаптају скоро у исти час: — Хвала Богу кад je прошло! з �Ahmed Muradbegović Nesretnice! — Mjesto tebe — Majčinu sram otu Na obrazu svom e morat će da nosi Tvoj rodjeni sin. Materi zemlji 0 zemljo! Začetnice zala podlosti i varke! Zadrla si slatk o sv e otrovne zube U jabuku meku pod grudim a mojim 1 sa sm iješkom gadnim na podm uklom licu Pohlepno se gostiš sa životom mojim Do posljednje mrve! Ahmed Muradbegović Nepovrat Grudi su mi vasiona, Kojom kruže zvijezde svjetovi i carstva G randioznim ritm om harm onije stvari I k roz prostor vječni sa suncem n a čelu I žezlom u ruci Idem ja, sirom ak — Car nad carevima. 0 rodiljo jadna! Ti, što dijete svoje u postelji jedeš 1 srce mu griskaš kao krušku sočnu, Zar te nije stid ? Tu kraj tvojih grudi, punih topla mlijeka, Jedno-pojedno umiru ti djeca Od gladi i strave pred pandžam a tvojim 1 pohlepom gadnom. Podam nom je vatren konj ! topoće kopitam a, bije mliječni put, Za nama je krvav trag, M^kom rukom kao krilom upravljam mu hod Tražim — Nepovrat. 0 kukavna majko! Što zatireš tako svoj najbolji porod, Koji ništa nema, Do jabuke bolne^u gru d im a,svojim ? Pa zar da i ong>tvoj zalogaj b.Ude, Kraj toliko gozbi i raskošnih slava, Plesova i svadbi i vašara pjanih, Kojim tebe č a s t e . . . 0 kako si ružna ti naduta ženo, Bludnice sa ugla, Što prodaješ seb e svoj ponos i čast Ugojenom stadu sn obova b ez duše, 1 prepuštaš kćeri i sltiove svoje Djavolu, što plaća. Nepovrat je novo carstvo u svem iru grudi, Ja ostavljam vasionu, Kojom kruže stare zvijezde i svjetovi zli, Srce ćutim u grudima, kao oštar nož Zaboden u svemir. и Prokletnice staral Pljusnut ću te danas po obra Prezirom i mržnjom, 1 ostavit na njem svoj vječiti pečat, Da u krugu žena rodilja i majki Tvoje lice nikad ne ugleda božjeg! Kukavice! Imal veće kletve od sram ote ove, Kad na obraz majčin, kao malj se spusti Krvava i teška, očajnička pljuska Rodjenoga s in a ? ! Ne, ja poznam tebe! T voj vještački obraz, pun sram a i blata, Ne će pocrvenit, Već pakosnim sm ijehom poruge i zlobe Iscerit se na me, ko razjaren krvnik Na nedužan stvor. G rješnice stara! Ko će se postidit za udarac ovaj. Za sv e grijehe tvoje, Za uvrijedjen p onos rodjenoga sina, Mjesto tebe — K o? 4 I;! ИШШ; U starom e carstvu ja sam tužan kralj. Konj topoće kopitam a, Uzde su mu moje ruke A bič — crna bol. Pred urankom ja ću naći Zatvoreni grad. Ključevi su moje misli, a grad — Nepovrat. Ahmed Muradbegović Ispovijest Danas tečem kroz sve stvari Kao opći bol. Kako srce bolno pada U bezdani k r u g ! Srce moje, to je ptiče, koje traži Dan, Bez zalaska sunca. S vite grane, što ga nebu diže Pada — U zlokobnu noć. Ja znam , da će opet podignut se sutra U svoje gnijezdo 1 znam , kada umre, proživit će sam nom Prvi rođen dan. �Исак Самаковлија Јеврејин који се суботом не моли Богу Југо je шпањолски Јеврејин. Можда су му стари били у XV. стољећу финансијери Краљице Изабеле и Краља Фердинанда или знаменити љекари високих државннка, a можда само очајни Марани1) који су no дану живјели no црквама и манастирима, носили велике крстове око врата, облачили се у испосничка одијела, a ноћу Силазили криомице у подруме, огртали се пожутјелим талетима na се молили старом Богу Јехови бацајући се на земљу, тукући се до избезумљ ености у прса и закљињући се: адонај елоену, адонај ехад!8) Јусо je једва што знао о тим фамилијарним традицијама. Једва je знао шта му je био отац и гдје се сам родио. Био je дуго у касаби. To je знао. У касаби je одрастао, оженио се и изродио дјецу. Из исте те варошице преселио се у Сарајево. Био je тада у напону своје снаге кад човјек вјерује у се више него што би требало. Оставио je касабу да постане трговац. И овдје у касаби био je трговац, али тамо у ш ехеру надао се да ће постати велики, прави трговац. Заиста, није био крив што га je нада преварила и покорио се je ф дбини без бунта. Исте je зиме омотао шал од плаве вунице око врата и стао з а округлу пеђ«.на>ћошку у Чемалуши, близу Старе Бање. Продавао je печене кестење. Поскакујући на мјесту (да 0и раскравио замрзле ноге) дизао je поклопац са усијана решета у коме су се пушили велики врући кестени na их превртао пржећи врхове прстију »као што ће грјешне људе пржити на оном свијету у паклу.« Од тог доба стшЈао je Јусо увјерење да он већ на овом свијету испашта гријехе na je вјеровао да ће му послије смрти душа отићи равно у Ган Ееден8) гдје се налазе душ е свих праведника »како je то записано у тори4) крупним и светим писменима. Али кад би Јусо, подигавши поклопац, угледао како се из распукнуте и поцрњеле коре румени печена слатка језгра, заборавио би замрзле ноге, изгорјеле прсте и свету тору. Истресајући мирисно, печено кестење у сандучић подјастук викао je радостан и сав занешен (као да пјева какову стару молитву): — Марони, марони, марооони . . . — Марони, марони, марооони . . . Покушавао je свашта. Напокон се снађе и удари у неку ситну трговину. Вуче се и з касабе у касабу, и з варошице у варошицу и продаје ситнарије. У свакој касаби има Јусо своје »дућане«: два три сандучића и no која кутија од тврдог папира. Оставља их no хановима и ханџијама једва да каже: — E ho нек остане док опет дођем. Не смета, у крају je. Неће нико дирати, — и онако сувишно додаје — буди мукајет ако ти није мрско. Јусо се не боји да ће ко дирати. Па и ако дира? КолИко je пута Јусо нашао обијене своје сандучиће na ником ништа. Јусо није водио о њима строго рачуна. Са собом je увијек носио нешто нове робе, a нису му ни крали свега:* ‘) а) *ј «) Марани су били силом прилика покрштени Јевреји. Moj Господ Б ог je један Једини. Ган Еден, хебр. = рај. Topa, хебр. = божји закон, Свето писмо. — E to све je вредније остало. Кажем ja да су дјеца дирала, играла се. A ко ће други? Тако Јусо прилази одваљеним каицима, истреса испретурану робу на комад цераде na ствар no ствар слаж е опет сандуке, озбиљ ан и весео као некад кад je слагао басму и кадифу у рафове у магази покрај старог Безистана. Кад сврши посао зак ује их, ћучнувши сједне на пете: — Ma није ништа однио, велим вам, ништа, — говори и тресе рукама na наставља као да прича неком ове згоде и з свога ж ивота. — Ништа, неколико ниски бобака, црвених кораља, али, вјерујте, све сама имитација, обична роба, срча, стакло, џам. Није вриједно да се каже. Јест, јест и то су nape у ова тешка времена, право ви каж ете, а л и . . . Бож е мој! Па и ми смо били д јец а . . . . . . Е, е . . . лијепо je то б и л о . . . лијеп о. . . Познају га сви no овим малим варошицама. УвијеХ доноси нешто. Ето га са стотинама кутија мазе з а ципеле. Мало je покварена, али су за т о три кутије за динар. И цијела се варош снабдије, све се ципеле сутрадан за ц р н е. . . Сред јесени избије са врећом сламнатих шешира: — Три динара шешир — три динара! Није панама, али je права слама. Бечки шешири и з Италије. Три динара комад! виче и смије се заједно са свијетом. A свијет се смије и људи na купује. Купују и трговци беспослени, узимају na их натичу чаршијским будалама. И тако: снијег пада a Зајко пролази чаршијом, на глави му сламнати ћулах. Јеја, гл ухонијема падавичарка игра пред пекаром на залеђеној калдрми, клања се и скида жирарди шешир с главе, изврне га na показује руком да joj баце бакшиш. Ha љ ето изађу и остали сламнати шешири, све један no један као лепири кад се у рано прољеће јаве. Ж ути, бијели, све један no један. Први се усуди да га изнесе Фрањета, пензионисани ж андар, a онда заредају други. Са Јусом се свијет шали. Виде га малена, зап уштена, у издераним панталонама, одваљ ених ђонова, у масном и улупљеном фесу, необријана, na свак осјећа да je судбина прошла крај т ога човјека, гурнувши га мало ћошкасто у ребра. Па ето, тр еб а се с њиме мало нашалити, потегнути га мало з а капут. Не мисли му нико зло бо ж е сачувај1 Оваком се човјечуљку не може ни мислити зло. Има већ коме. Њ ему сигурно не. Али Јуси тр еба к азати : »добро га дошо, локезе с т о 1)!« Сипа неки шаљивчина искварено шпањолским ријечима, a свијет се окупљ а око њега и Јусе. Кикоћу, смију се. И Јусо се смије, na се претвара као да je далеко да осјети да je предмет завитљавања ових учмалих и мемљивих људи који збијају комедију с њим да би се насмијали и нашли радост овдје у његовим издераним панталонама (јер их je живот отупио з а њу на другој страни). T o je Јусо, тај шпањолски Јеврејин. 0 пазарним данима сједи з а својим сандуцима на којима je начичкао своју робу, a око његова дућанчета ту украј ‘) Локе ес есто, шпжн. = шта je то? 5 �цесте ћуче сељанке држећи димије у једној руци, док другом чепркају no стварима као кокоши no буњишту. Узимају огледалца, башлије са црвеним, или црним стакленим главама, мећу и скидају прстење. Крај њих се дјеца муче отварајући зарђале чакије. Сељаци преврћу у рукама чешљеве, кефице з а бркове, помаде . . . Пробају, задијевају башлије, брошеве, чешљају се, пиште на орозове од тенећета, облаче капе, рукавице, шалове и погађају се. Јусо гледа и говори: — Јефтино, јефтино, само нек се прода! Муштерије се погађају, цјенкају свеједно што Јусо даје све у пола цијене. Јусо се претворио у један пљусак од ријечи, куне се да не мож е јефтиније дати, хвали р обу, набраја ствари: — Огледала од бруш ена ст а к л а . . . сејлани из Перзије цариградске шамије . . . рукавице од енглеске в у н е. . . бритве и з Г ер м а н и је ... јефтино, јефтино, само да се п р о д а . . . Р азн е ствари . . . ствариии . . . Јусо меће папирнате динаре у један џеп у постави од капута, a у вечер, послије пазара стрпа непродану р обу у сандучиђе, уђе у дућан каквог трговца na ћучне у крају, разастире згуж ван е динаре, слаж е их у хрпице и нешто веж е у рубац, нешто зам ота у папир и метне у џеп. — Како би пазар? — пита га трговац, — Е . . . ето, na добро je, добро. Ш та ћеш, дакас je динар велик. Има- у Сарајеву трговаца, дуплих трговаца, драги мој,- 'na, нећеш вјеровати, не пазаре ни з а кирију. A ево ja no ctemit касабицама пазарујем no нешто. — М ож е ли изаћи фртаљ меке? — Е . . . е . . . — смијешка се Јусо и баца главу амо тамо — na мож е, м ож е| Дигне се, сврати у пекару na одатле равно у биртију »Код Голуба« ту наручи ракију и чека трљајући узнемирено руке. Кад дохвати боцу, нагне je и искапи у кап. ТекуБина зак лок оће у стакленом грлу и нестане je. Јусо отаре рукавом уста, плати, преда боцу na сједне з а сто. Из џепа извади главицу лука a испод капута сомун, заи ш те мало соли и вечерава. Паслије зам етну с њим говор и часте ra: неко ракијом, неко мезетом. Ш аде се с њим, он им прича, na кад крене љуљајући се настане смијех »да просто цркнеш. Тако je смијешан кад се загега.« Сутрадан нема више Јусе. Отиш ао je пјешице, или у теретним колима. Ко води о том е бригу? Само на вечер »Код Голуба« сјети ће се неко кад настане шутња: »нема данас Јусе, сигурно je оти ш а о ...« * * * Једне вечери — био je мјесец март — сретнем се с њим у хану на пола пута међу двије касабице. Стајао je на миндерлуку са рукама на прсима, окренут зиду. Молио je вечерњу молитву — арвит. Кад je свршио молитву приђе ми тихо: — Добар вече — скоро шапну у шпањолском је зи к у . — Куда ви у то доба? Понудих му кутију са цигаретама и одговорим: — Ja, Јусо, идем кући, a ти куда no овом блату и киши? Јусо се скупи, те з а fcac постаде мањи него je био, протрљ а руке, преврну очима, осмијехну се, обор и главу, и неш то стидљиво нешто важно, рече: — Ja нити идем кући, нити од куће. Ha путу сам, господине, на путу. Ето, овдје ћу ноћити, a сутра идем у Бусовачу. 6 Ханџија иринесе машицама ж еру и Јусо ирипали цигару, држсћи лијеву руку на прсима. Кад припали учини темена и сједе, прекрстивши ноге на голи миндер. Напољу je падала још киша. Чекао сам на кафу. У великом ибрику кључала je вода. Мала лампа са чађавим стаклом једва je горјела, док je ж ер а згрн ута пред пећ давала више свјетла и угодно гријала. Ja сам час гледао у ханџију, час у ж еру. Ослушкивао сам како пада киша са озбиљ нош ћу човјека који вјерује да ће сазнати no њеном падањ у хоћ е ли бр зо престати или не, док ми мисао лутала мојима код куће, кад ми се укочи поглед на таваници са нагнутом главом према п розору. Не знам колико je то потрајало, али одједном осјетим да je Јусо упро своје мале очи у ме и да ме посматра. О кренувши се нагло и увјерим се. Јусо бр зо обори поглед и, као да je хтио да се исприча, да објасни, рече: — И ваш je посао тежак. Ja сам се мало насмијао. Би ми чудно д а чујем баш о д њ ега ову примједбу. И Јусо се насмија (можда да би тако потврдио да имам и право што сам се насмијао) na додаде: — Киша je напољу, блато . . . мрак — na п оказа на „свше босе ноге. — Ето, ja сам морао скинути и чарапе да ми се мало осуше. Гледао сам га: фес му мокар, na се скупио и испузо до на вр* чела, a чело му ко пољевено црвеним вином, мале очи, неправилан широк нос, спуштени бркови, необријано лице, и уши клемпаве и ок ренуте напријед. Би ми некако неугодно. Нешто се тугаљиво просу у мени. Т еж ак се осјећај плео у једно нер азрјешиво клупко, na ми се учини као да ми je стало негдје у грлу na дави. Све one туж н е слике које сам видио на путу под теретом теш ких облака и з којих je цурила киша ук азаш е ми се: блатњ ава разрована цеста са локвама мутне воде, остаци пожутјелог снијега, мокрина, сумрак и тугаљива ш утњ а голог дрвећа чије су гране, сухе и црне стршиле у вис као какве немоћне танке и мршаве руке са, стотину дугачких поцрњелих прстију, и она страш на тишина са неоглашеним криковима у даљини гдје се магла додиравала зем љ е, преваљени п лотови . . . све се то стапаш е са овим ш то ми овај паћеник у том смрдљивом хан у престави. О пазих гдје виси пар издераних мокрих чарапа, пажљиво објеш ених да се крај пећи суш е и у исти трен удари ми знојав, кисео смрад у нос. Учини ми се да видим Јусин ж ивот који он бриж љ иво чува као да вири, смјешка се и гледа у ме и з оних рупа на чарапама. Механички д охватих тор бу и и звадих боцу. Због стида да сам попијем чашицу ракије упитам Јусу да ли je попио данас своју гиду. Би ми одмах ж ао, јер осјетих како се Јусо узнемири. Обли ме румен. Учини ми се да сађох на дно оних што га чашћавају no биртијама да измаме и з њ ега неш то з а своју шалу и да му се насмију. Moje je кајање било касно. Јусо (пошто се окренуо амо тамо) примакну јаче ноге, затур и фес на једну страну na вели: — Срамота je да ja пред вама овако говорим. З н ате, ja сам сиромашак један, обичан човек, a ви сте учен, господин и д о к т о р . . . али, верујте, о пићу има свако своју мудрост. Зар није так о? Ви велите на примјер: пиће не ваља. Или ви к аж ете: пиће без �Mjepe не ваља. И то je сасвим лијепо и паметно. Вјерујте то je пам етн о. . . Хвала, хвала — рече и прихвати опрезно чашицу. — Видите, господине, кад човјек овако прокисне. . . е . . . е . . онда треба и нешто преко гиде спремити у стомак. Стомак вам je једно проклетство, то je гал ут1) . . . ...Ж и в јел и , живјели! Јусо ме погледа, дигну чашу до висине уста, затвори очи, рече кратку молитву и искапи. Лагано спусти чашу преда ме и стресе се: — Уз оваку ракију требало би да je прописано да се каж у двије молитве, или да се у з рђаву не казује никаква. Али то би био гријех. A гријех je и пити рђаву ракију. Вјерујте ми, господине, ja овако на путу много гријешим. Шта ћу! T o je на концу конца живот. Не може бити све у реду. Али, ова je ракија баш нешто! Оваква je ракија само за Песах. Јусо ме погледа, na настави опет мирно као да говори сам са собом: — Ви сигурно зн ате да je Песах близу. Опростите, ви не треба да знате да je Песах близу, али ви, ето, зн ате да je свега још . . . понедељак — понедељ ак. . . уторак . . . петак . . . ето, још десетак дана до П есаха... Живјели, живјели! знате, господине, ja вас још познајем кад сте били дијете. Ишли сте у школу. Живјели! Болило ме je нешто у дробу, али још ова чаша na ће проћи. Јусо опет спусти лагано и опрезно чашу, мљацну језиком na настави: — Није чудо, није чудо да je као права медицина! Ханџија je дријемао и пухао на десни кут устију. Џезве са финџанима биле ćy крај нас и свјетлуцале према жери. Напољу се чуо вјетар. Изгледало je да киша престаје. — Huje чудо, госгтодине! оваквом сам се ракијом научио пити. Ja га случајно погледам. Он обори очи: — Huje истина; није, господине! Пити се нисам научио. Зар није тако? Ово како ja пијем не значи да сам се научио пити. A зн ате ли како сам почео пити? E to , na нема много. Једно десет година. . . Знате, ja сам једном банкротиро. Не знам ни сам како то дође. Једног сам дана видио — јасно и бистро — да није као што je било иприје и понио сам кључе на суд. Не, не, господине, све то није истина. Није. Eto , и to ми je највише жао. Вјерујте, ж ао ми je што немогу да кажем: однио сам кључе на суд. Знате, онда би се видјело како je то дошло. Али, господине кључеви се нису требали носити на суд. Зашто? E to , просто стога што нисам ником био ништа дужан. Купово сам све за готово. Moj брат, Бињо казао je да je то била сва несрећа. Тада сам отишао у биртију и кад сам дошао кући био сам пијан. Од тога дана, чини ми се, почео je велики живот. Био сам преселио у Сарајево да постанем велик трговац и просто се ствари измијениле. Почео je живот. Шта ћете, господине, све иде својим tokom. Живјели, живјели и весео да проведем Песах са својом дјецом и својом сењором! Видите, господине, и ja имам дјецу. Шта ћете, то je обична ствар, a вјерујте то je корисна ствар. Ja имам двије дјевојке и једног сина. Син ми иде у школу. Не учи најбоље — али je паметно дијете. Дјевојке иду у »шнајдерај.« И жена ради у некој фабрици. И живи се лијепо. Ja ходам около продајем ситнарије донесем који пут и ‘) галут, хебреј. = Изгнанство, (несрећа, извор патње). нашто napa кући. Није то много. Али je данас диНар голема ствар. Зар није тако? — И моје кћери, roсподине, лијепе. Знате, на улици кад их сретнем ja бјежим у крај. Зар није то паметно. Ja сам пун закрпа, нисам увијек ни обријан, ципеле су ми искривљене. A зн ате, моје су кћери као да су изаш ле из бање, управо тако. Фризура вам je ту, na шешир, na пудер, na »пелц«. Јусо je метнуо руку на моје кољено и дрмнуо ме. Његове мале очи свијетлиле су се и биле су изашле нешто и з капака. Радост се рађала у грубим цртама његова лица. — Јест, господине, не лажем вам. Обје моје кћерке имају каиут с »пелцом«. И моја жена има капут с »пелцом«. Додуше, њен je капут стар. Видите, живи се добро. A вјерујте, ja знам како je било тешко док je дошло вријеме да се обуче и »пелц«. — Вјерујте, да je требало мало и пити. Полић, два, три na и више. Бож е мој, већ према потребама. И данас има потреба. Дјеца веле: твоја je дужност да нас храниш док се не удамо. И зар немају право? Доста да се оне саме одијевају. Доста. Па још одијевају и мајку. Дају joj старе блузе, и рекле, дали су joj ове зиме и мантиљ са »пелцом«. Купили су joj и шешир. Не вјерујете? Па молим вас, зар није у реду да и она носи шешир? Мантиљ, »пелс«, шешир1 To je тако једноставно. И вјерујте, господине, да ja видим да моја жена данас иде у оном дугачком шалу и с капутом са дукатима, вјерујте, било би му као да гледам мајку — на оном свијету имала добро — a не своју жену. Истина, било би ми драго — не велим — јер би се сјетио добрих дана, и ja бих joj пришао и питао: куда то драга жено? Бих, вјерујте господине. Али она je овако љепша. Заиста она никад 'у животу није била тако лијепа као сад. Сад има и зубе. A вјерујте ми, ни дјевојком није имала зуба. И ja je поштујем. Поштујем много. И драго ми je кад изађе из куће. Стојим и за црвене завјесе у својој соби и гледам за њом. — Знате, господине, баш ми ова ваша ракија прија. Тако ми je топло око црца. Живјели, живјели! A што ви тако мало пијете? — Дакле, зн ате господине, ja станујем у својој кући одијељено. Имам собу з а се. Не волим спавати у кревету na и немам кревета у соби. Мени каже жена да сам ракијаш. Има право. Зар није тако? Ja пијем мало — али суботом пијем много. Суботом пијем, пијем, господине мој! Јусо устаде, дохвати троножац и сједе. Опружи ноге, руке метну у џепове од пантолона, care главу да му се брада дотакну прсију na заж мири — Суботом пијем р ум . . . р у м . . . W откад имам собу за се, спавам цијеле суботе. Tora дана једем мало, мало, велим вам, али пијем зато. И не пијем ракију него рум. Рум, господине мој! Ви мислите да ja гријешим. Ето, ви сте паметан човјек, учен. A реците ви мени, зар не гријеше и други ? Хе, х е! Ja се молим цијеле недеље Богу — благословено буди име његово — a суботом се одмарам. Цијеле се недеље молим Богу за све што ми даје, з а све што ме у животу срета, за здравље, з а срећу, з а добру жену, за девојке, з а сина, з а ципеле од лака, за »пелц«, за моја путовања з а оне ситне игле, сафуне, огледалца, ножиће, играчке, кутијице, зарђале бриЈаче, пантлике, шешире, чешљеве и све друго што овуда no касабама продајем. З а све то ja хвалим Bora, молим му се з а милост цијеле нелеље, шест 7 �ииних дана. Молим се?у јутро, у подне, молим се у вечер. Па, ето, кад се сви други Јевреји моле Богу лијепо подшишани, умивени, обучени у суботњ а одијела, ja се одмарам. Ja се суботом не молим Богу. Суботом се одмарам, лежим на душеку и пијем рум. Субота je светац. Немојте се љ утити, господине, ви сте разуман човјек и ви зн ате ш то je светац. Ето Песах je светац. И то велики светац. Ha Песах се не смије пити рум. Ha Песах се пије вино. Бијело, црвено или црно. Вино »шел П есах«1). Моше Рабену нас je спасао и з Египта. З ато je Песах. И за т о што славимо Песах, спасићемо се и осталог зла. Т а к о је. И треба да се спасимо, јер зл о je зло. Стога се у мојој кући слави Песах од срца. Прије ми je било тешко да дочекам Песах. Морао сам све да зарадим: и брашно з а пасквалне хљ ебове и брашно з а мацу2), и jaja, и зејтин, и месо, и коју кокош, и једну лијеп у рибу. И зељ е, прасу, датуљ е, бадеме, сухо грожђе, вино, шећер, наранџе. И опет jaja, и опет зејтин, и опет кокош и опет рибу и опет месо. Да, мој господине! To je био један трошак, a други je био: дјеца су требала одијела, кошуље, чарапе, ципеле. И ж ен а je требала свашта. Ja сам то добро знао. Али, Бож е мој, човјек затвори једно око, да не види шта све треба. Па и ja смам требао, једном фес, други пут ципеле. Само дијете, мушко дцјете — ах, дјеца су мушка, велим вам господине, сретни дарови бож ји. Син није требао ништа. Он je добивао од друш тва сваког П есаха и одијело, и ципеле, и чарапе, и фес. T o je милина видјети. Дође дијете и носи. Распореди све no соби na скаче од радости. Лупа ногама no кући као мало ждријебе. To je прва радост коју доноси Песах у моју кућу. — Да, да. Све сам ja то морао набављати и доносити кући. И зн ајте да je било теш ко. Данас je другачије. Данас ja једноставно ja донесем у - не, ja не носим данас ништа, ja шаљем поштом: одавде двадесет динара, оданде педесет, тридесет, колико се нађе и пишем на упутници: з а Песах. И ja путујем. Био сам у Земуну, био у Маглају, идем и з мјеста у мјесто, и з касабе у касабу, продајем игле, огледала, конац, викскрему, поткове, клинце, напршњаке, лончиће, б о б к е . . . све неке ситнарије, господине, ситнарије што ми трговци у Сарајеву дају м ож да онако, мож да на кредит, да, да, на кредит. Ja продајем и шаљем новац з а Песах. Али дођите у Сарајево на Песах na да видите! С оба гдје ми je фамилија врло je лијепо намјештена. Кревети су од тврдог дрвета, орммри исто тако. Столице су са сједалом од коже. Има и ћилим. Кажем вам, господине, имате гдје уђи. Дођите, реците да сам вас ja позвао. Ja ћу бити у својој соби. — Код нас je на Песах лијепо. Ha вечер кад дођем и з храма кући једва се усудим да уђем. Имам и ja чисте ципеле и добар фес na носим и кравату. И обријан сам, али, знате, моје су дјевојке тако лијеп е, имају црвене усне, лијепо црвено обојене. Око очију имају црне колутове и много пудера у лицу. О не су фине као богаташке кћери. A ж ена м оја? Ja видим то вас интересира да знате. Е, али вјерујте, ja се не усуђујем да je погледам. Узмем књигу и молим кидуш**8), na кад свршим молитву, ето, за боравим се na искапим цијелу чашу, не оставим Ј) шел Песах, хебр. — за Песах, што je слободно јести пити на тај празник. *) маца, хебр. = љебови без кваса и соли. 8) кидуш, хебр. — благослов. 8 њима ништа да би и они окусили од благословског вина. Заборавим се. Они ме грде погледима. Ja гледам испод ока. Ж ена je моја мала, али je крупна. О брази су joj остарили. У боковима je широка и има обле руке. Гледам испод ока na сједнем з а сто и, како зн а те, на Песах тр еба сјести и наслонити се. Ja сједнем, уздахнем д убоко, наслоним се и почнем да пјевам х а г о д у 1). — Хагада je лијепа. Сјећате се како се у њој пјева: тор а говори о четри сина, о мудром, о рђавом, о малоумном и о сину који не зн а да пита. Видите, з а свога вам сина могу рећи: он спада у мудре. Ja то кажем, његов отац. A некад ме мучи: Б ож е мој, што ли je мој отац мислио о мени, кад je читао хагаду. У коју ме je врсту стрпао ? Ш та ви велите, господине? Уосталом, то je сад свеједно ? Т ако ми славимо Песах. Ja пјевам хагаду и полажем велику важ ност да и ж ен а и дјевојке к аж у: П есах, маца и горко зељ е. T o мора бити. Нек зн ају: П е с а х је о с л о бођењ е; маца су љебови, погаче које су наши стари јели на путу кад су бјежали и з Египта. A горко з е љ е - значи! овако je горак ж ивот, то јест, овако je горак био њ ихов ж ивот у ропству. Т ако je то. Ж ен а и дјевојке говоре те ријечи и ja пазим да нагласе свако слово. Онда им дијелим љ еб и горко зељ е, пелин, нек једу, нек ж вачу, нек сазнају како je ж ивот горак. Онда пијемо вино. Пијемо прописно. T o јест, ja пијем прописно, a они га мијешају с водом. Мислим да се на Песах несмије вино мијешати с водом. З ар није так о? — Онда једемо рибу, чорбу са кнедлама, пјевамо пјесму »о јар ету« и идемо спавати. Ja идем у своју собу. Јези к ми заплиће од вина и ja сањам леж ећи на леђима на душ еку. Сањам и просто видим: преда мном сједи на златној столици фараон. Њ егова je брада црвена као и зр езан духан. Очи су му зелен е као трава. У руци држ и сребрени штап са златн ом круном. Крај њ ега стоје официри са медаљама на прсима и зеленим перјаницама на глави. Ha сред велике дворане мангала, на мангали један црвен камен, сјајан као биљ ур, a до њ ега права ж ива ж еравица. Једна лијепа дјевојка голих мишица са бр иљантима у коси води дијете. И мећу дијете пред мангалу да виде ш та ћ е у зе т и : драги камен или жеравицу. З н ат е господине, то je наш Моше Рабену. И вјерујте ми, ja сав задрхтим . Знам ако у зм е камен одмах ће му одсјећи главу. И дрхтим, знојим се, и ено паметно дијете хоћ е да д охвати баш камен, јер види ж еравица je жеравица. Паметно дијете, a не зн а ш та га чека, не зн а д а je то искуш ењ е, зам ка. И вјерујте ми, господине, ja видим одједном анђела, лети с неба, лети na узи м а дјетињ у ручицу и носи je ка жеравици. И замислите, т а то je дивно, спашен je, узи м а ж еравицу и носи je у уста. Дивно, ja се р азбудим , пруж им руку, тр аж и м да се рукујем, да се радујем с неким, да, да, тр аж и м неког.... А х Песах je диван. Т реба зн ати и забрати и вино. Некад je бијело бољ е од црнога, и од црвеног. И моја ж ен а воли бијело вино. Она к аж е, не мрљају се чаршафи. Moja ж ен а има широке бокове. — З ар х о ћ ет е да идете ? — Није вас ст р ах у то д о б а ? Пробудио сам ханџију. Упрегао ми je коњ а. Киша je била већ престала. Облаци су се цијепали. По њиховим густим рубовима ук ази в ао се сребрнаст Ј) хагада, хебр. = прича о ослобођењу из египатског ропства. �cjaj. Мјесец je био још потпуно застрт. Велики комади неба били су ведри и звијезде су се цаклиле. Свјеж и хладан ваздух удари ми у лице и чело. Дихао сам дубоко. Јусо je изаш ао пред хан. Причао je к акоје лијепа ноћ и трљао руке. Kao какав болесник увлачио je у се ваздух. Дихао je сад на нос, сад на уста и исправљао се, продуживао, издизао на ирстнма. Сјео сам у кола, огрнуо се ћебетом и прихватио узде: — Е, Јусо, дај руку, лаку ноћ! — Баш идете-? — рече прилазећи ми. — Шта ћете, мора се. Ж ивот je то. A можда вас сењора чека. Како се оно зове, ja, Симха, Симха — радост. Па тако je то. Ж алост — радост. Свега мора да има. Зар не господине? Лаку ноћ. Ja сам лричао много. Некад се развеж е језик — ракија, што ли, na се говори, говори. Угријс се срце. A реците ми... ви... ето кад дођете кући с пута... ви... ви спавате са вашом сењором... како да кажем... ви немате посебне собе... е... сигурно немате... тако je то... то je, шта ћете живот... просто живот... лаку ноћ... срећан вам пут... поздравите сењору... сењору... моја се зове Луна... Луна.,. Ошинуо сам коња док je Јусо говорио последње ријечи готово стидљиво и предишући. Видио сам још како му се мале очи сјаје. Одмичући за окуку чуо сам звиждук на прсте. Сложно али испрекидано разлијегао се звиждук у ноћ. Мали, бијели облаци путовали су небом, за стирали и откривали звијезде. ГЛАСОВИ МЛАЂИХ Усиомене у јесен Ноћас je туж но у моме стану, док јесен тихо, слеђених суза, брдима корача, и немир но<|и градом. *■ r t Кораци ноћи Лежим у тишини заспале собе ■и 1»утећи слушам кораке ноћи, што под прозорима нејасно шуште и расипљу се даљинама. 7 Под мојим пенџером: ветар уморно путује с наручјем лишћа удела, ljpi кораком сусталап утни к а. Ноћас je туж но у моме стј Ко робијаши, сивих одела, увела лица, за столом седе успомене. Покорно, с болом, сагнути причају, моле и прете. Негде у скривеном куту преде паук своје свилене нити, у срцу цветају чежње ко пролетњи катмери у девојачким авлијама и пеку. Слушам, не дишем скоро: немир продрхта кроз млечна стакла и пригушен смех на блатним цестама одјекну језиво у мраку. Ко птице, с усана мртвих, дани прошлости одајом лете. Робијаши, покорно, с болом, причају, моле и прете. Хај — залуд je било што више није; лицима вашим заборав се цери — у животу само поштују се мртви. Сам, са лицем ноћи на џаму, слушам — одлазе. 0 , ко то куца сву ноћ касну у прозоре моје, ко ми буди успомену јасну на вечерње мртве боје и дезојке младе што у пролетњим ноћима са горућим, расцвалим очима лутају улицама с а м е ? -------- — Гледам дуго кроз затворен прозор, a на вани, преко прљавих градских плочника, преко сивих, мртвих кровова и кроз подеране крошње старих стабала у црвеном јесењем парку — шуште осамљено дубоки кораци ноћи и крхко се расипљу даљинама, ко глас чобанчетове фруле у раним свитањима с прољећа. Под пенџером мојим: кораци калдрму кљују — то ветар уморан путује, с наручјем лишћа увела, ко неки путник'сустао. Јесен корача брдима, немире носи градом. јакша Кушаи Хамид Диздар. 9 �Велибор Глигорик Драме Лазе Косшића »Максим Црнојевић« Л азе Костића пре свега je драмски спев. Грађен je у реминисценцијама лектире Шекспира и искоришћен je у њему један збиљ а добар драмски мотив наше народне поезије. Цела je драмска конструкција у њему шекспирска, са рефлексивним, космичним, хамлетовским мотивима, драмским елементима Ричарда 111., јагоовским злим духом и метежима маса. Све те реминисценције су збирка епизода з а ону дирљиву песму »два се тића побратила«, лирски препеван народни еп, епизодб које су конструисале не драму него један драмски спев, више лирског него епског карактера. Централни лирски проблем je љубав Максима и Анђелије са трагедијом изгубљ ене лепоте, витештво побратимства са сукобима страсти; епски проблем владарска личност Иванова у метежима незадовољних маса; и драмски лаж но представљање Милоша з а Максима, једна свадба која сва виси о концу откривања заблуде у младожењи. Сва три проблема које je Л аза Костић добро поставио није извео у њиховој уметничкој укупности. Анђелија инстиктивно осећа да у Мидошу није Максим, иде з а инстиктом али у сусрету са Максимом не осећа пророчка откривења своје прве љубави. Нити њена љубав не одбија своју величину када je превара откривена и кадА je проблем и згубљене лепоте дотакао проблем ж ртве и велике душевне кризе разочарањ а и с а м и л о с т Ј П р е д смртно рањеним Милошем и пред, фрапантном ружноћом Максимовом она улива одвратност на превару као да je то био главни проблем њене љубави и беж и не као трагична љубавница која je доведена у положај страшних искушења срца и плоти већ као обманута невеста којој je подметнут младожења. Проблем изгубљ ене лепоте који je основни проблем овог драмског спева решаван je само унутраш њим борбама Максимовим и то више метафизичког и к о змичког карактера, у његовом болу пред огледалом и у самоосећању постиђеног мужјаштва и сруш ених витешких особина. Taj проблем je решен хамлетовским монолозима Миксимовим, монолозима који су управљени више проблему побратимства, него ли проблему љубави. Па и то je побратимство израж ено пре у ефектима него у чинима. Побратимство два млада витеза помућено je страстима према млетачкој лепотици Анђелији, те се страсти рву са витешким пожртвовањем али je несмислено да Максим убија Милоша у V. чину, када je у IV. чину после убиства Надановог као опроштен своје зле осветничке крви. Taj Надан, Jaro у »Максиму Црнојевићу«, сплеткар и провокатор, има највише драмских елемената у себи a и израж ај je Костићевих филозофских способности. Надан, сем свога импулса драмских заплета које није тако мајсторско да би сачинило драму, оваплоћењ е je злог нагона у човеку. Он то често и изјављује да je он у Иву све док коб влада у Иви. Он живи све док Иво фаталистички срља у пропаст свесно у себи али и инстиктивно у њему гура ra у пропаст и кад Иво у једном одсудном преокрету драме уби ја Надана, он то осећа као своје ослобођење a Максим као олакшање своје судбине. Убиством Надановим као д а je скинута змија са Максимовог срца и да je Л аза Костић од те епизоде створио 10 врховни драмски проблем наша књ ижевност би имала једну велику уметничку творевину. V. чин je деманти тог лепог драмског проблема јер Максим у једном ж естоком наступу мржњ е уби ја Милоша. Анђелија беж и, Милош умире праштајући, мати Максимова луди, отац гине и све се свршава у епском ређању истребљ ењ а личности. V. чин je просто позориш но отресањ е драме б е з дубљ их уметничких претензија. Ни проблем оца и мајке у питањ у синовљеве трагедије није ни уметнички ни етички израђен. О тац осећа више љ ути ну што je пао у једну н езгодну ситуацију зб о г синовљеве несреће него ли ш то осећа душевни потрес. Мати није велика у т е ш итељка душевног слома свога сина већ je утучена промашеном свадбом и страхом од Ивине љутине. Цео конац нема великих етичких особина na je остављен највише својој драмској фабули. У »Максиму Црнојевићу« има једна еп и зода и звађена из Ш експировог »Ричарда VII.« Ф илета, удовица Дуждевог сина Марка, хоћ е д а освети смрт свога м уж а, -али- у тренутку изврш ењ а освете побеђена je мужјаш твом и дрскош ћу Милошевом и мржњ а се претвара у тајну љ убав. Исту ту еп и зоду ричардовску употребио je Костић и у балади »Самсон и Далила« у драмском објаш њ ењ у како се Далила заљ уби л а у Самсона. T a балада, најимпресивнија у нашој књиж евности, поред своје на моменте снаж не артистичке стране има лаких еф ектно драмских сцена, као што je милије храм а Дагона при договору о савлађивању Самсона и епилог гњева Самсоновог. Утисак од Ш експировске лектире je од прворедне важ ности и у драмском раду Л азе К остића поред националног романтизма војвођанске врсте. »Максим Црнојевић«, ако нема драмске радње има драмске речитости. Ma да је зи к Костићев није чист ипак у овом драмском спеву теж и лапидарном и зр азу. »Пера Сегединац« спада у родољ убиве радове и не разликује се много од сличних у нашој историској драмској књ ижевности. И ту je драма више у препричавањ у догађаја него ли у самим догађајима. Пера Сегединац к роз неизврш ено сам оубиство прилази пож ртвовањ у своме народу и хришћански се предаје најтежим мукама ради отк ајањ а свога греха. И нквизиторске поступке на зем љ и сматра з а визи ју пакла на коју je осуђен а њ егова душ а због р азорене среће свога детета. Овом драмском раду била je п отребна класична »кривица« да би постао трагедија. Пера Сегединац je уби о заручника своје кћери и он испашта своју кривицу. Он постаје мученик народа јер je упропастио срећу своме детету. У овоме je пострадала величина мотива п ож р твовања з а народ али тр еба имати на уму д а je овај драмски рад више пригодног него епског карактера. »Пера Сегединац« je драмски рад пригодне сврхе са много слабијим драмским елементима и уметнички je далеко нижи него »Максим Црнојевић«. (Г. Јер емија Ж ивановић међутим je потпуно неумесно у Српској Књижевној З адрузи истакао »Перу Сегединца« на рачун »Максима Црнојевића«). Овај рад Костићев спада у патриотске декламације војвођанске књижевности и има прилевака Пелагићског духа (ми- �+рополит Вићентије). Композиција личносги нем& стварне линије већ je рађена према мостигнутим моментима драмског рада. »Ускокова љуба« je најслабији драмски рад Л азе Костића и требао je бити покушај грађења једне бурлеске. Добија се утисак усменог предања у књишкој тенденцији. Најефектнија je сцена са змијоглавима али je то тек зачетак једне смеле композиције. Лаза Костић кога су прошле генерације оптужиле з а сувишак маште, немоћ контроле ума над распојасаношћу маште, у драмским радовима показао je баш отсуство маште. »Максим Црнојевић« je јачи својом рефлексивношћу него ли својом драмском фабулом a »Пера Сегединац« својом дикцијом него ли драмским догађајима. Л аза Костић није имао та- ленат композиције великих дела нити душевну кристалност која je потребна драмском раду. Он je био песник на инспирације, инпровизатор, и његово песничко биће дејствовало je док je перо држ ао у рукама. Мада необично културан и свестрано образован, пробијао je и кроз њега његов занатлијски менталитет и дух његовог доба. Обични, свакодневни, текући реализам, кога je надвишавао својим особењачким приватним животом мешао се и у његов таленат, a меки, сладуњави и расплинути језик његове покрајине тешко се приањао з а његове епске и филозофске тенденције. Он je квалитет и експанзивност свога талента замишљао генијалношћу и зато je прилично олако приступао великим животним проблемима. ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Милушин Бојић: П е с м е и д р а м е . Издање Српске Књижевне Задруге, коло XXX., број 197. 0 десетогодишњици смрти песника Милутина Бојића, Српска Књижевна Задруга издала je избор његових најкарактеристичнијих радова: Песме u драме. Kao песник, М. Бојић унео je једну осетну новину у нашу млађу, прератну књижевност, унео je кључање крви и стр^сти,' потенциран крик младости и све то давао у таквој форми као ниједан други пре њега. Оштрина и отвореност израза, богатство речи, све je чФ фасцинирало прератну генерацију и М. Бојића учинило маркан'гно& и снажним нагласком обележеном фигуром. Али и њега, као и све тадање песнике, као и данашње многе, кочила je строго укована и строго подељена рима, због чага његов песнички елан у више махова делује натегнуто и патетички, a каткад зазвони чак и шупљом празнином. Па и уз овај недостатак, Бојић je најјачи песник поменуте генерације. Могли би у његовом делу да видимо и неки прелаз из наше прератне песничке генерације у поратну. Најбурније доба наше историје у ком je Бојић, изгледа, био у напону свог песничког стварања, оставила je јак упечатак на његову поезију, a то je снажна патриотска нота. Али сем ове, он у свом делу остаје као најјачи у малобројном циклусу песама Приче. To je ужарени библијски Ориенат у ком je он могао да даде најјачег израза свом потенцираном песничком темпераменту. Заљубљени Давид, Давидова аесма u Салома, остаће задуго. незаборављене песме у нашој литератури и указиваће да je постојала и једна песничка генерација и један велик песник у доба наших великих историјских догађаја. Зато, издање, његових Песама u драма од стране Српске Књижевне Задруге заслужује пуну похвалу. X. X. Иво BojHOBuh: Д у б р о в а ч м а Т р и л о г и ј а . Издање Српске Књижевне Задруге, коло XXX., број 198. A k o je ико у нашу књижевкост унео дах романске лакоће и вербализма цифрастог, често пута речи поради речи и њихове лепоте и звонкости, то je песник Иво Војновић. To je његова главна особина, и ако мотивима често залази дубље у Балкан. И сами одјеци наше народне поезије у његовој уметности, начином своје стилизације и израза> не задиру дубоко у душу човека, колико очаравају око a и ухо својом мелодиозношћу. Такав je Иво Војновић, иначе велики ерудит, плодан и надалеко чувен наш писац Изградњом и сталожењем наше сопствене уметности, која ће потећи из горовитих центара отаџбине, a никако на њеним, таласима разних култура запљускиваним периферијама, уметност Иве ВојноБића изгубиће много од садање своје признате вредности. У овом свом издању, Српска Књижевна Задруга пружа нам једно од најбољих песникових дела „Дубровачку Трилогију" која садржи пропаст Слободе Дубровника, са доласком Ларистонове војске у град (Allons enfants!); затим пропадање дубровачке властеле (Сушон) и успомене на негдашње господство Дубровника и болну жалбу за бољим временима (Ha шараци). Ово дело имало je великог успеха при приказивању на нашим и страним позориицама. X . X. Јанко М. Веселиновић: С л и и е и з о е о с к о г ж и в о т а , свеска прва. Издање Српске Књижевне Задруге, коло XXX., број 199. Јанко Веселиновић не спада у one приповедаче уметтнике који своје сижее оживљују својом личношћу и дају им нарочите дражи, тонове и продубљења. Он прича и разводи ситуације, доводи их у сокобе и расплиће једноставним препричавањем живота. Али код тог, овај наш популарни приповедач, све те своје испричане догађаје обавија љубављу и за причање и за предмете тог свог причања: људе и пејсаже. Приповедач свог краја, он се не издваја из њега, него, срастао с њим, гледа на живот у њему исто као и његови јунаци. Зато je тако примитиван, a и посредан и близак у исто доба сложенијим и још равним духовима. Његове приче одушевљавају сву нашу младеж у почетцима свог образовања. Његове приче најближа су лектира нашим ширим слојевима. Сликама из сеоског живота Веселиновић je стекао широки број читалаца којимаје будио смисао и љубав за живот, књигу и књижевност у опште. Он je почетак наших духовних развоја и дуго затим кроз наш живот, израђен, компликован и оптерећен разним знањима и тегобама, звоне нам у души сећања на овог приповедача као топао глас фруле у даљини. E t o , такав je Јанко Веселиновић. X . X. Сибе Миличић: Ж е н а и Ч о в е н . Издање Српске Књижевне Задруге, коло XXX., бр. 200. Кроз ове приповетке г. Миличића иако не осећамо пулс његове личности, јер он бије тако слабо, осећамо вешта композитора. Он не уноси жарке ни снажне тонове у своје приповетке, na и кад их наоко и има, они делују мирно и неузбудљиво. И сама импулзивност његових примитивних јунака, у овој књизи, дата je једном јасном мирноћом која прелази скоро у анализу и зато много губи од своје посредности. Па ипак, кроз сва ова вешто вођена причања, на крају избија један нагласак особености писца, иако не јак и прилично мукло наглашен. Он избија из љубави спрам оних људи и крајева о којима он пише. Својим приповеткама, г. Миличић веома ретко одушевљава, али зато уме да заинтересује пажњу читаоца и да je води до краја. X. X. 11 �Povodom dela g. Hafiza Bušatlića {Hafiz A. Bušatlić: Šerijatsko-sudski postupnik. Sarajevo, 1927). Inalahe jemurukum en tuedulemanati ila ehliha ve iza hakemtum bejnenasi еп tahkum a bil adli! K uran. Bog Vam zapovijeda, da javne poslove povjerite sposobnim licima, a kada sudite među svijetom, da sudite pravedno! P re vod . Institucija šeriatskih sudova u Bosni i Hercegovini postoji od onih vremena od kad se je u ovim zem ­ ljama pojavila islam ska vjera. Njihova je zadaća pri­ mjena islam skog prava u konkretnim slučajevima u okviru njihove kompetencije. Kako je poznato islam sko je pravo pisano na arapskom jeziku, pa se ono preko tog jezika m ože i naučiti. A kako je ovaj jezik teško naučiti, jer iziskuje puno vremena i truda, u nas je uvijek malo bilo onih, koji bi dobro naučili taj jezik i koji bi pomoću pozna­ vanja tog jezika mogli s vrela upoznati i islam sko pravo. Za ogromnu većinu našeg svijeta islam sko pravo je bila zatvorena knjigi, a pojedine njegove norme m ogle su se doznati usm eno samo od onih rijetkih poznavaoca arapskog ili turskog jezika. U prošlosti se nije niko odvažio, da na srpski jezik prevede barem onaj dio islam skog prava, koji najviše zasijeca u društveni 'život muslim ana, a to je porodično i nasljedno, pravo, i ako se on o stoljećim a u ovoj zemlji primjenjuje kao pozitivno islam sko pravo. Ta oskudica prevoda «ije vladala sam o u pravnoj islam skoj znanosti, nego što je za čudo, čak i u vjer­ skoj obuci, pa do nedavna nijesmo skoro ništa imali prevedeno na naš jezik ni o islam skoj vjeri i njenim obredima kao ni o pravu. Živilo se je eto bez toga svega stolječima, pa čudo božje kako se je m oglo tako životariti. Tom stanju uzrokom je bio pretjerani fana­ tizam našeg svijeta. Do skora, naime, grijehotom se je smatralo prevesti i na papir staviti koji ajet iz Kurana ili Hadisa, tobože, da ne dođe pod noge. Naravno ovako nazadno i islamskoj nauci oprečno shvatanje dalo je povoda postojećoj kulturnoj zaostalosti m uslim ana u ovim krajevima, pa stoga i s pravom zaslužuje oštru osudu današnjeg naraštaja. Ovu ogromnu pogrešku skoro je prvi uočio dana­ šnji naš Reis ululema g. Čaušević, pa čim je počeo među nama aktivno djelovati, odmah je otpočeo sa prevodom i izdanjem vjerskih knjiga na svom m ate­ rinjem jeziku. Tako je eto na ovom polju istom prije dva decenija nastupio preokret i ovdje koristan rad na vjerskom prosvjećivanju našeg islam skog svijeta. Istina, taj je rad do sada bio sitan i malobrojan, ali je i ovoliki koliki je ipak bio vrlo koristan, osobito po našu djecu i m ladež, jer se sada ovi ne moraju kao oni prije patiti da nauče arapski jezik radi upoznavanja najelementarnijih, početnih i najnužnijih vjerskih propisa za početno upoznavanje svoje vjere i njenih obreda. Za naš mladi naraštaj istaknutim radom g. Čauševića i njegovih mladih saradnika na ovom polju postignut je jedan znatan i pozitivan uspjeh i pružen je jasan d okaz, da se i islam ska vjerska nauka može pisati i postići na srpskom jeziku pomoću valjanih prevoda u 12 potpunoj mjeri, b ez bojazni griješenja za prevod nje­ nih sp ason osn ih zasad a i nikad zastarjelih propisa. Željeti je sam o, da se intenzivnije n astavi sa tim k o­ risnim radom, pa da se izrade ne sam o udžbenici za šk olsk u vjersku početnu i sredn jošk olsk u nastavu, nego, da se izrade i za narod i više šk o lsk o obrazovanje popularno i naučno barem jo š dvije knjige i to jedna 0 itikadatu (vjerovanju) a druga o ibadetu (obredima) 1 to oboje u vezi sa savrem enim razvitkom opće nauke, b ez natrune harafata i k akvog praznovjerja, koje se je i u islam sku nauku tečajem stoljeća, k ao tuđi paganski elem enat bilo u vuklo i njom obilno zavladalo, pa naš svijet ovoliko unazadilo. Nam a treba čisto, bistro vjer­ sk o obrazovanje, kako se je u svojim tem eljim a poja­ vilo na početku razvitka islam a, a ne onakvo, kakvo se je k ašnje natrunom m itologije i sofizm a izvrnulo u m nogo 'čemu u sm iješan i nerazum an elem enat, koji se sa zdravim razum om ne slaže. S a pisanjem ovakih knjiga treba i pohititi, dok jo š među nam a im a dobro učenih ljudi, koji arapski jezik poznaju u tančine, pa bi bilo potrebno, da s e ti sposobni ljudi sk up e na jednu anketu kod Ulem a m edžlisa u Sarajevu, pa da rad m eđusobno razdijele i da čas prije izrade sve vjersk e udžbe­ nike, počevši od osn ovne šk o le uključivo do svršetka srednjih šk ola i to za svaku šk olu napose razmjerno i p ostepeno, prem a m ogućnosti shvaćanja 1n aše m ladeži pridržavajući se pri tom strogo peda­ gogije i m etodičkih načela. Uporedo bi se trebale izra­ diti i gore pom enute vjerske knjige za narod lakim, razumljivim stilom , a po tom i naučne knjige za više obrazovanje. Ovim knjigam a trebalo bi dodati jo š jednu knjigu o kulturnoj istoriji Islama, pa bi tim bio upo­ tpunjen najpotrebniji dio priručnika o upoznavanju islam ske vjere. Što se pak tiče onog dijela islam sk og prava, koji najviše zasijeca u društveni život nas m uslim ana — porodično i nasljedno pravo — imali sm o sreću, da nam ga je dao naš vrijedni kadija g. Bušatlić u svom djelu izdatom pri koncu prošle godine. Zahvaljući g. Bušatliću mi sm o sada u stanju upoznati to pravo izravno na materinjem jeziku, pa je to velik a dobit za nas. Ova njegova knjiga sadržaje u sebi glavne propise ženidbenog, roditeljskog i rodbinskog, starateljskog i tutorskog, te nasljednog, materijalnog prava m uslim ana i mi sm o u jednom od prošlih brojeva donijeli prikaz o njoj. Ponavljam o da ona zaslu žu je veliku preporuku. Form alna strana materijalnog prava sastoji se u načinu njegove primjene u konkretnim slučajevim a, pa pošto nem am o na našem jeziku ni p isan og postupnika za primjenu gornjeg porodičnog i nasljednog prava, g. Bušatlić nam je napisao i evo ove god in e izdao i Šariatsko su dsk i p ostupnik, te tim e upotpunio kod nas postojeću prazninu i na polju te islam ske pravne nauke. Pisac je ovu svoju drugu knjigu razdijelio u tri dijela i to 1.) u ustrojstvo šeriatskih sudova; 2.) u njihovu nadležnost i 3.) u postupak pred tim sudovim a, a na kraju je dodao formulare. U predgovoru je istakao pobudu, koja mu je dala povoda da izradi ovu knjigu (oskudica), a u uvodu je naveo razvitak postupka pred �šeriatskim sudovima, načela na kojima je osnovan te izvore iz kojih je crpio te propise. U pogledu rasporeda ove svoje knjige pisac se je držao sličnog djela g. Kruszenlickog, koji se u prometu više ne nalazi, a koje je bilo manjkavo i na nekoliko mjesta-pogrešno, pa iziskivalo temeljitu preradu i dopunu, koju je pisac dobro izveo. Pri njenoj izradi pisac se je poslužio najpriznatijim izvorima islam ske pravne lite­ rature i ostalim vrelima pa nam je dao u njoj jednu pouzdanu ručnu knjigu o šeriatsko sudskom postupku koju do sada nijesmo imali. U prvom dijelu izloženo je Ustrojstvo šerijat. sudova onako kako ono sada postoji u Bosni i Hercegovini, a u drugom dijelu njihova nadlež­ n ost u detalju i vrlo razgovijetno. Treći dio obuhvaća postupak pred svim sudovima, pa je ovaj dio vrlo opširno i razumno obrađen. Parnični i vanparbeni dio postupka izložen je u svim njegovim detaljima i to kako onaj dio postupka koji se vodi pred prvostepenim šerijatskim sudovima u svim spornim i nespornim dodijeljenim im poslovima, tako i onaj dio postupka, koji se vrši kod vrhovnog šerijatskog suda kao suda druge i konačne molbe. Kako se vidi iz vjerna sadržaja i gornjeg izlaganja ova knjiga obuzima skoro sve ono što je potrebno osobito za neupućena lica i orijentaciji prava, pa je ona dobro došla, naročito našem svijetu, jer će se pomoću nje moći upoznati sa formalnim propisima šerijatskog prava i sa našim radom pred šerijatskim sudovima, pa će pri potrebi pred tim sudovima svoju stvar izravno zastupati. Enver Muftić Događaj Prije par mjeseci pisao sam pod istim naslovom 0 riječima »hajrihi ve šerrihi« u amentu — bi^ahi. Sad ću da ispričam jedan događaj iz nedavnog doba za rahmetli H usejn-kapetana. Kad je H u s e jn ^ io bosanski -vezir u Travniku, sazvao je jedan kongres ulem e i vukele na dogovor. Povod kongresu je bio jedna irada su ltanova^ d a' se uvede u b osansku vojsku nizam sko odijelo. Nizamsk o odijelo je bilo vojnjčka .setra i patitple, a na glavu da se m etne kobna crvena, a puna krvi kapa »fes«! Dotle su se nosili »kauči«, »ćullasi«, »čalme«, »kaljaci« 1 Bog zna kakvih još šara i boja. Po vojničku to nije onda odgovaralo svrhi, jer se je vojska prema vremenu i reformirala. Svijetla boja, golem a kapa neprijatelju turske vojske bila je pogodan nišan i moralo se je to pojednostaviti, da se kod okršaja prođe sa što manje gubitaka. T o se u ostalom radi kod svih država, da se slabo svlači, a praktičnije oblači. Dakle i Turska je na tom principu razvijala i usavršavala vojsku. Ali, u Bosni je sultan udrio’ r»Sj Husejnov otpor. Husejn je na pomenutom kongresu prinudio ulemu, da izda svoj glas protiv naredbe, a sam o visočki kadija i tešanjski muftija Hasan ef. pristanu na sultanovu iradu. Oni su opravdali svoje stanovište sa šerijatske strane od prilike ovako: »Musliman m ože nositi svako odijelo osim zunara i šapke.« (Zunar je svećenički pojas dru­ gih vjera, a pod šapkom se ima razumjeti kapa, koja odaje čisto vjersko obilježje druge vjere, kao što k amilavka, ili ona kapica franjevačka, ili kakva bilo kapa koja je znak vjerski i koja se u tu svrhu nosi.) Svaka čast svim tumačenjima, samo ja do danas znam, da u kapi nije ničija vjera. Po kuranu se ne može o kapi ni govoriti, jer je skoro svakom poznato, da mu­ ško m ože u nuždi na namaz obukavši samo čiste gaće koje ga pokrivaju od pupka do koljena. Dakle može od pasa gore, pa i gologlav, pa i onda kad ma šta metne na glavu — propisa nema. Husejn kapetan je onda sa svojim pristašama i podanicima poveo vojnu protiv sultana. Visočkog ka­ diju i tešanjskog muftiju je osudio na smrt radi nepo­ sluha. Kadija je n ek a k o . umakao i ne zna se zanj, a Hasan ef. je nekako preko prijatelja bio također na putu da um akne prema granici u namjeri da se potuži sultanu, ali su ga Husejinovi kavazi stigli kod Cajniča i na boriku objesili. Ovaj Hasan ef. bio je moj prađed (m oga oca đed). Povodom sadašnje nesuglasice medu braćom muslima­ nima pišem ove retke i molim braću, da razmisle šta rade i govore, da se ne bune i ne rješavaju ništa na brzo. Neka prepuste ovu stvar stručno obrazovanim ljudima. Pitanje nošnje nije toliko ni vjerska stvar, koliko običaj, koji se u vremenima prama prilikama mijenja i poprima drugi oblik, a ne silom ljudi i pojedinaca. Naglašavam, da sam ovih dana čuo mnogo »gibeta« i od uleme. Gibet je gori i od pića. Imam pravo da sudjelujem u borbi za istinu, kao sin odnosno potomak onoga, koji je primio fes od sultana, i da kažem kako sm o ga primili, da ga m ožem o i brisati s površine, ali nekim logičnim slijedom i kulturnim razvojem, a ne preko noći. 1 fes je privremena nošnja kao i sva ostala odjeća na svim ljudima svih zemalja. ( Nakon što je Husejn u dva okršaja bio potučen, morala je b osanska vojska obući fes, a za vojskom se poveo i narod koji je mnogo krvi dao zanj. Doduše Husejina su vodili drugi motivi na ustanak, ali narod je bio tobože stoga razloga podignut na bunu, uprav kao što se to i danas čini u politici protiv naših veli­ kana i naprednih prijatelja islama. Uprav m e veseli vaz moga šejha, koji upućuje narod, kako da dođe do sporazuma sa svojim vjerskim poglavicom, a da ne govorka koješta okolo i ne sluša svakoga i da gibet ne čini. Ja se u to ime svom šejhu putem javnosti od srca zahvaljujem što se je potrudio i iz Visokog došao da uputi svoj narod koji je osjetljiv kao m ezimče i k og boli kad mu se običaji mijenjaju. Ali sa dobrim tuma­ čem on se pokorava pametnim ljudima. Ima ljudi koji iz običaja stvaraju vjeru neznajući je razlikovati od propisa, pa u tom slučaju i nehotice podignu svijet na zlo. Takve ljude valja dozvati u pa­ met. Samo je žalosno da ima i takvih — kojih je fala Bogu malo — pa hotimično izbijaju kapital iz vjerskih običaja, a ne iz osvjedočenja o vjerskim propisima. Za to, narode, budi spreman i pazi u koju svrhu te ko iskorišćuje. Vjera nije politika, a danas je mnogi u tu svrhu upotrebljavaju. Svako »Ja« ima na nešto nišan, pa gdje pogodi. 13 �Ha изјаву Peuc ел улеме Чаушевића У »Политици« од 23. децембра 1927. изиш ао je напис под горњим насловом од Сулејман Сири еф. Козарћанина у коме тешко оптуж ује Реис ел Улему да je »своје гледиште о исламским верским прописима примио у турској у којој данас влада насилна влада Кемал паше.« Чудна иронија: Кемал паша, Реис ел Улема и хоџа Козарћанин! Нама није намера ни да бранимо Реис ел Улему, ни да узимамо у заш титу председника турске републике. Реис ел Улема ће знати бранити и одбранити своје гледиште ако се з а то ук аж е потреба, a Кемал паша — si licet parva com ponere m agnis — сигурно je толики муслиман колики и један провинциски мудерис. Овим редовима je циљ да покажемо нашим читаоцима какав je и колики верски ауторитет г. К озарћанина з а д оказ својој пресмелој тврдњи да je Реис ел Улема »своје гледиште о исламским верским питањима примио у Турској«. Г. Козарћанин je напросто пренео три ајета (ефендија Козарћанин каже »члана«) и з Љ убибратићева превода Кур-ана. Покојни Љ убибратић није К ур-ан преводио с оригинала него no једном руском преводу од К азимирског који га je оп ет преводио са француског. Овај превод пок. Љ убибратића не само да није поуздан, него и нетачан, a мјестимице и сасвим погрешан. Г. К озерћанин преписујући поменута ајета, зад р ж ао je ријечи »пророк« што je no прописима Ислама права бласфемија, јер М ухамед није био никакав пророк него Ресулулах, Бож ји посланик, како га и К ур-ан назива. ГАЈРЕ70В ГЛАСНИК Поводом прославе Рођендана Њ ег. Вел. Краља с > Омладина у Гајретовим интернантима и овом приликом показала je своја искрено патриотска осећањ а, прослављајући Дан Рођењ а Њ‘е'г. Вел. Краља. Гајретова омладина, слављењем овог свечаног дана, показала je колико цени ,и воли свог Владара и у њему оличену љубав спрам Отаџбине. Полетом својих младих душа које су се уздигле до идеалних висина, у свим Гајретовим интернантима кроз овај узвишени моменат омладина je прекалила своје духове великим осећањима спрам Њег. Вел. и уједно тим самим спрам својим народом. Ретко код које младе генерације муслимана буђена je у толикој мери национална свест као код данаш ње у Гајретовим интернатима. Предочавањем циљева и њихових великих дужности у ж ивоту, у прошлости великим борбама з а наше ослобођење и именима великана чијим je напором оно остварено, у зд и ж у се и челиче духови ове наше омладине која ће, тако спремна з а живот, бити у стању да даде и т е ж ивоте з а националне идеале. Дугогодишњи напори које чини Гајрет и Гајретови раденици у овом правцу знак су великих патриотских прегнућа као и оних свих који потпомаж у Гајрет и осећају сву важност њ егових великих стремљења. Радници Гајрета, одгајајући ове младе генерације у чисто националном духу, свесни су да чине једно велико патриотско дело и то им je највећа награда з а њихов труд. Добар део наших широких слојева већ увиђа у Гајрету свог премца у напретку и Гајретова идеја сваким даном, и поред многих ометања од стране непријатељски расположених спрам овог јединог нашег културног друштва, узима све више и више маха. A начин којим Гајрет одгаја своје питом це и њ егове напредне и спасоносне идеје које сеје међу муслиманске широке слојеве широм Босне и Херцеговине, најбоља су гарантија за његов плодоносни рад како у садашњ ости, тако и у будућности. З а циљевима Гајрета не крију се никакве прикривене памере. Њ егов рад je сваком отворан, јасан и при- 14 ступачан и он, придржајући се строго свог правца врши своју велику мисију. Његови су радници убеђени да раде на добро свог народа и правац којим они иду м ож е само да доведе до корисних и позитивних р езултата које je већ добрим делом и постигао. To доказује његов снаж ни напредак у пркос теш ких поратних прилика у којима се налазимо. Служећи својој великој сврси, Гајрет ће и у будуће наставити рад у овом правцу који све муслимане Босне и Херцеговине води у бољ у и светију будућност, Прослава Рођепдана Њег. Вел. Краља у Гајретовим Иншерштшма Окитивши свечано просторије, питомци Гајретових интерната прославили су Рођендан Њег. Вел. Краља. Програм je почињао предавањем о животу и делу Њег. Величанства, о славној генеалогији Карађорђевића и њиховим великим напорима за уједињење нашег народа, после чега се клицало Краљу и његову славном Дому. Затим су зборови Гајретових питомаца отпевали Химну, после чега je поновно настало одушевљено клицање. После химне, поједини чланови Гајретовх одбора одржали су реч питомцима о овом великом дану, помињући их уз то и њихових дужности и идеала. Затим су заређале декламације патриотских песама и напослетку ђачко весеље, уз суделовање њихова тамбурашког збора. Ванредна скуашшина аододбора Гајрета у Мркоњић-граду. Дне 27. новембра 1927. године одржана je ванредна главна годишња скупштина пододбора муслиманског потпорног друштва »Гајрет« у Мркоњић-Граду, у просторијама »Муслиманског Дома«. Мотив сазивању ове скупштине био je: обнављање пододбора Гајрета у Мркоњић-граду. Скупштину je сазвао и отворио г. Хифзо Муфтић. По предлогу скупштине, за предсједника je изабран г. Ахмедага Дедић, трг., за перовођу Хасан Бешлић, пис. официјал у м., за верификаторе записника гг. Зухдија Борић, званичник и Ибрахим Шеховић, прив. чиновник. Предсједник скупштине констатује да се je за чланове овога пододбора пријавило 51 лице, на овој скупштини да �их je присутно 36, na према тому да je скупштина способна да доноси правоваљане закључкеПредсједник излаже скупштини како je у МркоњићГраду прије био основан пододбор »Гајрета«, што je и како je радио, те истиче како je овај пододбор — на жалост — због политичких прилика морао да ликвидира, na да je сада погодан моменат да се опет оживотвори његов рад. Предсједник ааелује на присушне da међу својим знанцима u иријашељима аораде на аромицању идеје Гајреша који je једина наша нада за културно васаишање наше сиромашне омладине. Иза тога узима ријеч r. Ахмед еф. Хоџић, бивши повјереник Гајрета, који такођер апелује за потпомагање Гајрета, истичући уједно како ни он није могао скоро ништа за Гајрет учинити због растрованих политичких прилика. Он чита посљедни извјештај Гајрета који јавља да у Сарајеву издржаје наших 6 ученика, na ако му се не помогне да ће овима морати устегнути стипендије, што би било на велику штету ове сиромашне дјечице. — Иза тога развила се жива дебата о потреби обнављања »Пододбора Гајрета« у Мркоњић-Граду и о оживотворењу његова рада, у којој je учествовало много скупштинара. Сви су се изјаснили за то као за важну и хитну потребу. По предлогу предеједника скупштине једногласно je примљен и изабран слиједећи одбор: Предсједник: Ахмед еф. Хоџић, грунтовничар; тајник: Хифзи еф. Муфтић, учитељ; благајник: Зухди еф. Борић, званичник; I. ревизор: Расим еф. Арнаутовић, званичник; II. ревизор: Тахир еф. Барјактаревић, вваничник. За замјенике гг. Асим еф. Церић, званичник, Ибрахим Кошмић и Енвер Верем, ципелар. Затим предсједник апелира на новоизабрат »Пододбора« да се својски заузму за оживотвор! »Пододбора« и промицању моралних и материјалних инте peca Гајрета, како би-се нашој сиромашној младежи и даљ« осигурала материјална потпора овог друштва. Након тога je скупштина закључена, пошто се ријешио предмет за који je била скупштина сазвана. Нови aододбор Гајрета у Фочи Иницијативом Гајретових пријатеља, ових дана основан je пододбор Гајрета у Фочи у који су ушла следећа г. г. Предсједник: г. Салих еф. Хасић; Тајник: г. Омербег Ченгић; Благајник: г. Ариф Арсланагић; Ревизори: г. г. Мухамедбег Абдагић и Исмет еф. Трхуљ, a као замјеници г. г. Халим Селимовић, Гавро Вуковић и Смаилбег Ченгић. Новом нашем пододбору желимо много срећс у његовом хајирли раду. Садик еф. Садиковић Гајрешу Чувени народни љекар и добротвор, господин Садик еф. Садиковић у Љубушком, и овом приликом сјетио се нашега Гајрета и послао прилог од Дин 1250'—. Искрена хвала и живио! Градске оаштине Гајрету Градска општина у Тузли поновно je даровала Гајрету Дин 1 0 0 0 -. Градска општииа у Јајцу даровала je Гајрету Дин 500 — на чему им се искрено захваљујемо. ГЈрилози ГајреШу Градска општина у Градачцу даровала je Гајрету Дин 300'—. Мурадбег Ченгић, Вишеград, сакупио je добровољних прилога Дин 250 —. Дароватељима најискренија хвала! Апел на пододборе u повјеренике ГајреШа И овом приликом апелујемо на наше пододборе и повјеренике да покрену иницијативу и одрже у својим мјестима бар no једну зимску забаву и на тај начин помогну Гајрету у његовим великим циљевима. Гајретове зимске забаве Агилни повјереници Гајрета г. г. Хамдија Чамџић у Гор Самици и Мехмед Хромић у Љубињу приправљају ових дана у својим мјестима Гајретове зимске забаве које ће надамо се како моралним тако и материјалним успјесима бити окруњене. |Јово Р. Бошковић I У двадесетој години свог живота преминуо je у Мостару млади журналиста Јово Р. Бошковић. Покојни Бошковић имао je и литерарних амбиција, na иако још млад, дао je две књиге стихова. Сем тога, настојао je да оживи некадањи мостарски књижевни часопис Зору која je у неколика броја под његовим уредништвом угледала светло. Спремао je и један роман, али ra je покосила тешка болест и спречила у његовом књижевном развоју. Вечни му мир. ИЗ УПРАВЕ Техничким лобољшањем нашег иста, повини су и материјални издаци, због чега смо присиљени повисити и цвну листу од Дин 80.— на Дин 100'— годишње. Ђачка претплата остајв и надаље у пола цене, a поједини број у распродаји KouJTafce Дин 5 — . И З АДМИНИСЈ РАЦИЈЕ Молимо све наше претплатнике да при промени адресе назначе и своју стару адресу. БЕЛЕШКЕ Н њ и ж е в н и о г л а с . Izišao je iz štampe: Š e r i j a t s k o - s u d s k i p o s t u p n i k od Hafiza A. Bušatlića, šerijatskog sudije u Sarajevu. Od istog pisca izašlo je i P o r o d i č n o i n a s l j e d n o p r a v o m u ­ s l i m a n a . Oba su djela jedinstvena u našoj prav­ noj literaturi, a izrađena su dokumentarno. Mi ih pre­ poručujemo poradi njihove iscrpne i tačne obrade svim pravim stručnjacima, kao i lajicima radi ravnanja i tačnog informisanja u stvarima šerijatskog prava. — Svakoj ovoj knjizi napose cijena je Din. 60'— a obadve zajedno dobiju se kod pisca za Din. 100'— bez po­ štarine. Novinarska Lutrija Nova godina moći će za Vas imati dobar početak, ako nekoliko srećaka Velike Dobrotvornne Lutrije sloven skog Novinarskog Udruženja, u kom e su ženi novinari iz svih krajeva naše države Jedna kupite Jugoudru­ srećka 15 �staie samo 10 — dinara, a m ožete dobiti premiju od Dinara 250'000'.— , glavni zgoditak u vrijednosti od Dinara 150000 — (vila u m jestu po Vašem izboru), put simplonom u Pariš i 5000 franaka putnog troška i preko 13.000 drugih zgoditaka. — Požurite, jer do vučenja im ate sam o n ekoliko dana vremena. Vučenje će se obaviti pod državnom kontrolom u Sara­ jevu od 15.— 28. januara 1928. Adresa: J u g o s l a v e n ­ s k o N o v in a r s k o U d r u ž e n je , S a r a je v o . Dvanaesti je čas! ВИБЛИОГ РАФИЈА Карел Чапек: Макроаулосова тајна, Издање Унчверзалне Бчблчотеке, с чешког превео М илутин И гњ ачевић Д ве одличне нове књиге — Д р. Г р. Ј a к ш и ћ, Европа u Васкрс Србије (1804—1834). С предговором Г. Ам. Омана, проф. париског Универзитета. Наградила Француска Академија. Са једном картом у боји. Београд, 1927. 4. 446 стр. Дин. 100—. Сраске Народне Приаоветке — Критички уредио проф. Веселин Чајкановић. Дивот издање Српске Краљ- Академије Наука. и Београд, 1927. 14 638 стр. Дин. 80-—. Ha продају у Академ Књижарници С. Б. Цвијановића у Београду, Палата Академије Наука. Актуелна питања — Под уредништвом младог књижевника и нашег сарадника Срђе Ђокића покренута je у Сарајеву библиотека под овим именом. Изашла je 6. свеска од Тодора Крушевца: О задужењу земљорадника. Za nekoliko dana ili tačnije: 15. januara, počinje u Sarajevu, pod državnom kontrolom , vučenje Velike Dobrotvorne Lutrije Ju goslovensk og N ovinarskog Udru­ ženja, u kom e su udruženi novinari iz svih krajeva naše države. Vučenje će trajati 14 dana, jer ima da se izvuče blizu 14.000 zgoditaka, što u novcu, što u ne­ ОДГОВОРИ УРЕДНИШ7 ВА kretninam a i vrijednim predmetima. Premija te Lutrije П. JI., Земун — »Старе тополе« прилично су слаба iznosi u gotovu novcu Dinara 250.000'— , a glavni je. стварчица. Покушајте исти сиже оснажити дубљим осећањем zgoditak vila u bilo kom e kraju u državi vrijedna ‘и пунијом садржином. В е ч е р њ е з в о н о нешто je боље Dinara 150.000'— (m jesto po izboru dobitnika). Ako se и мислим да би у стиху деловало јаче на читаоца. Али и požurite m ožete još naručiti. Ne propustite priliku. оно je још недовољно израђено као и П у с т а р а с ј е с е н и . JI. О., Мркоњчћ Град — Изгледа да сами не посвекуJer kupivši loz, koji staje sam o lO-- ^ dinara, vi ne јете довољно пажње вашим сопственим радовима. Кад већ samo da m ožete dobiti vrlo vrijedan i velik zgoditak нисте без лирског осећања, зашто не настојите да га више nego time doprinosite i stvaranju fonda za potpoma­ пробудите. Б е л и д р у м о в и изаће у једном од следећих ganje nemoćnih, ostarjelih i oboljelih novinara i nji­ |0 1 е в \ — hove siročadi. Pojedinci, kao i 'preprodava, kojii Г. П., Мостар — Стрпите се, изаћи ће у једном од -..-„..оих бројева. priznaje 10% provizije, neka se jave na adresu: J X . К., Хајдаровићи — У следећем броју донекемо обадве s l o v e n s k o U d r u ž e n j e , S ;a r a je v o . ствари. Пошаљите још коју приповетку. Хонорисаћемо. Ne oklijevajte! X . Д., Столац — Хвала. Уврстићемо обадве ствари. Vučenje Velike Dobrotvorne Lutrije Ju gosleven sk og п ° ч ™ ј т е кешто у прози X. Ђ., Мосшар — Зашто ce не јавите? Зар са смрћу Novinarskog Udruženja, u kom e su udruženi novinari једног С т a р ц a да вам усахне перо! iz svih krajeva naše države, izvršiće se neodgodivo О. Ч., Сарајево — Мање патоса и фразе, a више скроod 15.— 28. januara 1928. pod kontrolom državne vlasti мности у осећању. Не поводите ce за оним што je већ давно u Sarajevu. Svrha ostarjelih i nembćnih novinara i прошло. Отворите очи у садашњицу, na ћете могуће и успети, јер нисте без песничких осећања, иако још довољно njihove siročadi, a cijena Dinara 2 5 0 .0 0 0 — , glavni неразвијених. zgoditak Dinara 150.000'— (vila u m jestu po vašem X . М., Сарајево — Пошаљите још који рад! Видећемо. izboru), pianino, auto i preko 13.000'— drugih vrije­ В. К., Сарајево — Ваша песма 3 a ш т о још je исувише dnih zgoditaka. — Podupirite akciju novinara, jer time почетничка и не одаје још ништа нарочита што би ce могло m ožete i samome sebi koristiti. Ne oklijevajte, nego да запази. Изгледа да довољно не читате наше модерније песнике. Читајте, a за писање имате још времена, та ви odmah naručite nekoliko lozova. Adresa: J u g o s l a v e n ­ сте још тако млад. sko N ovin arsk o Udruženje, Sarajevo. В. Б., Сарајево — Уврстићемо у следећи број. Udovoljite svojoj dužnosti! Ako Vam je Jugoslavensko Novinarsko Udruženje povjerilo na prodaju svoje lozove, a Vi ih jo š nijeste obračunali, onda ne zaboravite, da je krajni čas, da doznačite novac za prodane lozove, i da povratite neprodate. Obračuni moraju biti u Sarajevu najkasnije do 10. januara, jer 15. počinje vučedje. Do istoga roka mogu se vršiti i nove narudžbe. Jedna srećka staje samo 10'— dinara, a m ožete u najsrećnijem slučaju dobiti 400.000'— Dinara. Adresa Jugoslavensko Novinarsko Udruženje u Sarajevu. Читајте и претплаћујте ce на „Гајрет“ ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО. 16 �U ZA BOSNU I HERCEOOVINU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopiić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Štrosmajerova 01. — Telefon 619 S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. preporučuje bogato skladište Ordinira s v a k i m d a n o m pisaćeg od 9— 12 sati prije podne i risaćeg materijala i od 2—6 sati poslije podne if ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА Ш Т А М П А Р С К О - И З Д АВА Ч КИ ЗАВОД И з р ai) у ј е разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница иЗрађује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. SVAKI MUSLIM AN TREBA ОА KUPUJE SAMO G A JR E T O V C IG A R P A P IR jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" Narudžbe: ^ TVORNICA CIGARPAPIRA САРАЈЕВО Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 i К њ и г о в е з н и ц а -- С т е р е о т и п и ј а S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �B A N K U G f l J R E T D. D„ S A R A J E V O A kcijski kapita l Din 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 4 Rezerve Din 2 ,0 0 0 .0 0 0 'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovalštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne I privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne 1 hu­ manitarne ustanove. Od tište dobiti daje 10»/o Kulturnom i Prosvjetnom društvu „Gajret". Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja BankfcOdjtfet rtajbrže I hajkulantrtlje. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svao drba. ,11».Jll ...........lili... lili.,... ili..,, i D. t I BOSANSKA INDUSTRIJALKA I S TRG O VA ČK A BANKA 0 . i SARAJEVO, J l Dinara I ' III U I \ j poduzeća. j f т t Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 f f i i S i 1 - miflu w i l jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. 4 ,3 0 0 .0 0 0 - - n d u s tr ijsk a i tr g o v a č k a i kremu za cipele 2о,ооо.ооо' d l i GAJRETOVU Strosmajerova ul. br. 12 • Rezervni fond i i N aručujte i kupujte samo Potpuno u p la ćen i dionička glavnica I Dinara i i Filijale: t « Naručuje še kod Milana Kovačevim a Novi Sad, Dunavska ulica 10. Olavno zastupstvo za B. i H. Agentura RUDOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Po5t. pret 75. . }Beograd, Zagreb, Novi Sad,Tuzla, Split } općine grada Sarajeva . Gradska M i n Č ekovni račun kod P oštan skog čekovnog zavod a filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. . i .. Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b5842d52aa2568e8f8bd38c4b48e5cf.pdf 6a57ec09cd26d90c0f39a692b6d2de6c PDF Text Text л и ст з м г т д р з т е л з а и ш н б м с к б т о м 16. Ј А Н У А Р С АРА ЈЕВО д и з а к у а т у р т о л м у и и т н л 1928. Б Р О Ј2. Уређује: Х А М З А Х У М О �* С а д р ж а ј: И л и ј а Г р б и ћ : Милкан. Гла с о в и м лађих: Х а м и д Д и з д а р : Први снег. Х а с а н К и к и ћ : З а доброту пути. Х а с а н К и к и ћ : За ведар дан. М е х м е д A. П у з и ћ : Још ноћас. Ђ о р ђ е Л о п и ч и ћ : Ван града. Л у т в о О с м а н о в : Бели друмови. В л а ј к о Б л а г о ј е в и ћ : Јауци. В л ај к о Б л a r o ј ев ић: * * * С р ђ а Ђ о к и ћ : Господин са чистим ципелама. П ј е р В а л д а њ : Добричина. О цене и прикази: X. X.: Уснули Немири од TSoptja Глумца. X, X.: Плаве Молитве од К. Н. МилутижшЈка. П о зо р и ш те ; Г.: Једна успела премијера. Г.: Злочин и Казна. Г.: Звонар Богородичине Цркве у Паризу. Џ е в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : З а реформу вакуфа. Х а м д и ј а М у л и ћ : Проблем аналфабетизмж. Га Јр е то в гл а с н и н : Поводом успеха Гајретове Ж енске Зан атске Школе з а Ћилимарство у Новом Пазару. Извештај Гајретове Ж енске Зан атске Школе за Ћилимарство у Новом Пазару. Захвала Њег. Вел. Краља. Овогодишња велика свечана заб ава Главног Одбора Гајрета. Упутство пододборима и повјереницима з а прославу Гајретове 25-годишњице у провинцији. Гајретове забаве у: Зеници, Стоцу и Дервенти. Забаве у Високом и Љубушком. Гајретове забаве у провинцији. Реферати о актуелним муслиманским питањима. Дарови за Гајрет. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добиаају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д К ун и К Уредник Х а м зо Х ум о Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �TJ>> 3 V t T Ilija Grbić Milkan Umrije gazda Niko. Bog da mu dušu prosti. Osta nešto mala na Rudini, pa se i to proćerda. Od svega još samo 'dve oranice u Kalarima i kuća u gradu. Oranice već dugo neuzOTatfe leže zaparložene, obrasle u korov i travu, a kuća posivela, onako mračna i hladna, izdiže se nasred grada kao nadgrobni spo­ menik. To je sve što o ^ - od negdašnjeg bogatstva i slave Kneževića. Sve otišlo, sve propalo, sve\proćerdano. Jedini on u sivoj dvokatnoj zgradurini. On — Milkan, poslednji potomak izuvene patricijske porodice. Bled, anemičan i suv kao senka. A bolje bi bilo da ni njega nije. Zapeo pa pije I Prohuja leto i izumreše jarke boje sunca, iščezoše stogovi sa oranica. Zaseo baš za onaj sto u uglu u Perinoj krčmi, nakrivio kačket, ispod kod mu se ne­ uredno rasipa gusta, crna kosa, a bledo lice ozareno svetlošću sa škiljave svetiljke postalo još bleđe. Pred njim je šiša rakije i komad suha mesa. Mezi on i pije. Zauzeo je jednu nemarnu nepomičnu pozu, a pogled još uvek vatren upiljio je u jedan mračan ugao prljave krčme, i — misli. Misli a bogzna šta misli. Možda o svetlim prohujalim letima, kada je život jurio besnom, vrtoglavom brzinom, kada se jurilo iz radosti u radost, iz pijanke u pijanku, od žene ka ženi. Ili možda o svom propalom bogatstvu? O mladosti koja je tako rano otišla? Ili se to možda sve meša i prepliće u nje­ govoj glavi u jedan tužan haos? Misli on dugo, dugo, a onda se tek prene i pogleda oko sebe kao da se pribire. Trgne se iz daleke prošlosti koja je bila tako svetla i nasmejana i ugleda pred sobom prljavi neravni sto, do pola ispito staklo s rakijom i čikove dogorelih cigareta kao jedinu stvarnost, kao jedinu radost života. 1 ruka mu se polako, leno diže, prihvaća staklo i sipa u čašu. Ispija je i oseća kako mu se razleva po telu, pali ga i razgaljuje. I opet ga uljuljkuje u sanje daleko od stvarnosti. 1 opet njegova misao luta 1 Možda u ono doba kad ga je volela mala, crnooka Nina koja je umela da ljubi vatrenije nego ijedna žena. 1 on se za­ nosi daleko, daleko, da oseti njene vrele, mirisne polubce, njene zanosne zagrljaje. Ili mu možda iziđe pred oči kojagod od mnogih žena koje su tako vrtoglavo raznele njegovu nezasitnu mladost. Seti se neke od njih i ako joj se imena ne seća. Oseti njen vreo za­ grljaj i mlado, mirisno telo kako se previja u toploj letnjoj noći. Ili će mu sve izići pred oči u isti mah? Tako uspomene niču i oživljuju, dok se bleda košćata t ruka leno podiže, leva rakiju i prinosi, žednim osu­ šenim ustima. A rakija pali, sagoreva i razliva se po telu kao omama. A napolju lagano prokapljuju kapi je­ senje kiše i psi se leno vuku ispod prokapalih streha. 1 kad i poslednji gostinapuste krčmu, i on se tad leno diže nabaci kaput preko ramena i izlazi na ulicu. Vetar ga besno šiba u lice, a kiša mu kvasi užareno čelo. Tu je raskršće. On popostoji čas, dva, nemoćan da se reši kuda bi. Tamo kod »Gavrana« još je veselo. Čuje se tresak čaša i pijani razdrti glasovi. Ciganka Kaja izvija iznemoglo, pospano: »Da znaješ, more mome, kolka je žalba za mladost..!« Akordi mukli i zazbiti umiru u vlažnoj jesenjoj noći i ječe kao rezonansa nečeg prohujalog, nečeg odletelog i rasplinutog. A on stoji na raskršću bled, razbarušen i neodlučan, dok kiša rominja i curi po metalnim olucima i bledo svetio gradskih svetiljaka šturo obasjava kaljavu ulicu. A pesma promukla i iz­ nemogla umire u n oći: »....Aman, žalba za mladost!« ■ Upada u krčmu. Sve naka nejasna, bleda, rasplinuta lica. Prostor zadimljen, zaudara na rakiju. On seda poručuje pesmu u rakiju, pije i nestaje u ma­ glovitom prostoru. Sve postaje jedan bezobličan haos.... 1 budi se u kasno popodne, zgužvan ispijen i isceđen, ispravi se na postelji, sedi i — čeka. Šta čeka? Dok se opet ne spusti gusta jesenja noć, sa šturim jesenjim nebom i prokislim ulicama. Čeka da se izvuče iz kuće, onako siv i koščat kao senka, da sedne kod Pere za onaj isti sto u uglu i da se uljulja u san, u — prošlost. 1 da se opet posle toga nađe kod »Gavrana« i da se dalje opija, da se opija do besvesti, ili da odlunja čak tamo na kraj grada u »Dragojinu Mehanu« i da u prljavoj sobi prostitutke provede ostatak noći, i da u bledo, prljavo svitanje izađe na ulicu praznu i 17 �nemu i osluškuje kako Vrbas buči i gubi se među usevi u ambare, i gusti oblaci nadvili nad gradom. Dolazila bi sa svojom grupom i donosila svoju opojnu rakitama. pesmu i još opojnije telo, o koje su se mnogi otimali, Tako on. Tako mu prolaze jesenji dani, oblačni, šturi i rad kojeg se često puta proli rum ena uzbesnela krv. natmureni. A i kako bi drugče moglo da bude? Ta Zbog nje poleteše toliki imetci, zbog nje padoše mnoge nije on kriv što je takav. Nije on kriv što ga još krvave glave. Ali retki su bili oni, koji su mogli poizmalena naučiše da mrzi rad i sve one koji rade. sedovati ovo crnooko ciganče. Ali ipak Milkan je dobi. »Ta bogat si šta ti treba raditi. Nek rade fukare i Privukoše je jedne večeri njegove vrele užarene oči, fuklići, oni koji moraju, a mi smo bogati, nama to njegovo bledo, m uškaračko lice i njegove jake košćate netreba.« Tako se govorilo u njegovoj kući, dok je ruke, koje umeju tako snažno, tako muški da zagrle. još pokojni gazda Niko, otac njegov, bio živ. 1 dok 1 njegov prepuni buđelar, iz koga su letele šarene bank­ su pred njihovom kućom svake jeseni svakodnevno note. I od tad je bila sam o njegova. Dolazila je svake škripala natovarena kola koja su kmetovi dogonili, jeseni, odlazila opet u proljeće. Ali jedne jeseni se ne dok su bile pune žitnice i ambari, a koni besno vri­ povrati. Neki rekoše da je umrla, drugi da su je ubili, skali u pojatama, iz jogunastog, svojeglavog dečaka treći da se udala, ali niko zapravo nije znao šta je odrasla u bogatstvu i raskoši isčaurio se lep crnook s njom. Tek ona ne dođe više, a priča o njoj i njezi­ mladić, svestan svoje lepote i bogatslva i željan i ne- noj pesmi uvek živi u našem gradu. nasit uživanja. Proklijaše strasti, divlje i neobuzdane, — Bila je lepa i um ela je da voli. Ne sam o rečju. zaređaše pijanke i orgije, neumorna jurnjava za že­ Volela je celim bićem, telom, duhom, rukam a, i svaki nama. Život bez predaha i odmora. Pun orgija, žena i najmanji nerv bio je ispunjen ljubavlju . . . pričaše mi kupljenih i za ljubav dobivenih, pijanki, raskoša, bleska Milkan jedne noći, dok su gasnule umorne, škiljave i rasipanja novca. svetiljke gradske i sivo prozirno ju tro šunjalo se uli­ Ali kad posle rata nove ideje i reforme stupiše u cama. život. Gazda Niki od svega bleska i bogatstva ostaŠe Tako prolaze dani jesenji bezbojni i prazni u nekolike zaparložene oranice, nešto mala na Rudini i sećanjii iF nostalgiji, u rakiji. Odavno je ona za njega kuća u gradu. 1 tada kao da neka nesreća udari u jedini fakat, jedina stvarnost, jedina radost života. kuću. Stariji sin idiot od rođenja, polude sasvim, dve A oranice leže zaparložene obrasle u korov i travu. kćeri se poudaše i odole za »nepriliku«, a sad, eto Jedna po jedna prelaze u ruke drugih. Snažne ruke umrije i gazga Niko. Osta jedini t?n *— Milkan. S a rrm — zariju plug duboko u zemlju željnu ploda a s jeseni sivoj zgradurini, opusteloj i nemoj, koja se izdizala se na njim a zažute stogovi i naviljci. T ako jedna po nasred grada onako zamračena i sura—kao nadgrobni ЈВДђаЛ spomenik jedne utrnule s&ve. 'Osta on sam u su& j Jo š samo osta kuća u gradu. Posivela, sa odrtim zamračenoj kućerini bled, anemičan i sit života. 1 oseti da se nešto prelomilo, da je nečega nestalo, da je nešto zidovima i prošupljenim krovom. Već odavna niko u iščeznulo. I na čas pokisli da bi se sve još dalo po­ njoj ne stanuje. Jedini on I A jednoga dana i kuća ode na bubanj. Bilo je to praviti. Ostalo je toliko da bi se mogao početi jedan odmah s proleća. Snegovi se otopili i počele pristizati nov, skroman i miran građSnski život. — Ali ne, ne! To bi bilo nisko za jednog Kne­ laste. Blag vetrić pirka sa Šuljage, a Vrbas m utan dere ževića. Propasti treba, propasti do kraja. Jer ono što od obale. Skupila se grupa ljudi pred telalnicom, a je bilo povratiti se ne može, a živeti običnim životom, telal Meho razvikao se koliko ga grlo nosi. Služben je ne, to je nemoguće. Ovako je lepše.... Rakije još daj! i važan kao i uvek. — Čuj narode, čuj! Prodaje se kuća Milkana Kne­ razderao bi se zatim iza glasa. — Kajo, pesmu! Onu ževića, ako je ko m ušterija neka dođe . . . moju, znaš! »Kad Alibeg mladi beg bijaše....« Tako od ćošeta do ćošeta ide telal Meho, a svet 1 pesma tad odjekne tužna i neobična kao tužaljka, kao rezonansa jedne ugušene misli, kao krik za dav­ se okuplja i raspituje. Neko iz znatiželje, neko kao mušterija. Začas se skupi čitava grupa oko telalnice. nim prohujalim vremenima. — Kad je sve pošlo neka ide, misli Milkan, po- Neki se čak sa zadovoljstvom sm eškaju i došaptavaju, slednji član velike porodice koja je samo gospodovala a ovde, onde čuo se po koji glas protesta. — Sram ga bilo, pa onoliko dobro da upropasti. i ništa ne radila, čijom su se slavom i bogatstvom — E, gde je G azda Niko, pa da vidi šta se radi! opajale tolike generacije i kojoj su bedni seljaci dono­ — The. Nova vremena. Tako m ora da bude. sili svake godine trećinu svoga znoja. 1 licitacija poče. Uzeše se pregoniti trgovac Terzić Tako on misli i pije. A opojna zelenkasta tekućina i Aco Stojković. Dok naposletku kuća ne osta u bespali ga i razgaljuje i odnosi daleko od stvarnosti u cenje n a Stojkoviću, a svet se raz iđ e . . . prošlost radosnu i nasmejanu. A tu veče vazduh zamirisa na otopljene snegove i A ako ga kadgod zapitate zašto pije. I T h e ; ■• odgovoriće, lagano podići leno obešenu opupelo drveće. A kod »Gavrana« sve pijano, sve ve­ selo. Ciganka Kaja zavitlava defom i raspaljuje. Frcaju ruku, ispiti jednu, dve, a onda će nasuti vama i ponu­ čaše, a toči se vino i rakija. diti mesto odgovora. A ako ga kadgod sam a sretnete gde lunja noću, A on — Milkan seo u kut, razbarušio kosu i pije. zagrliće vas kao brata i pričati, pričati vam o svojoj Lice mu je mračno i ukučeno i nikakva traga tugi i mladosti i o neprospanim noćima, koje su tako ludo pogruženosti. Ponosan je on. Ponosan je i kad pro­ proćerdane. pada. Noćas je njegova noć. Sve on plaća. A najvoli da priča o Nini. Jednoj razbludnoj, crno— Neka, nek još jednom oseti ova raja da sam okoj Ciganki, koja je u svoje vreme svojom pesmom koljenović! Hoću da ih vidim kako požudno i lakomo raspaljivala ceo grad, a svojim zamamnim telom opi­ žderu i osećaju silu moju.... Pevaj, Kajol... Pevajl jala više nego svojom pesmom. Dolazila je u grad 1 On zam ahnu čašom, zavitla je i čaša tresnu od svake jeseni, čim bi se sa pokošenih oranica uneli zid iznad glave sviračice i rasu se u komadiće. Ona 18 �vrisnu. Pesma umuknu. Sve nemo zaćuta. Sve obuze se može gaditi. Zažele da ih još više popljuje i ponizi, hladan strah. Jer on je besan. Niko mu ništa ne srne. pa izvadi iz đepa snop šarenih banknota i zaviori ih — Pevaj.... dere se on iz sveg glasa. Šta ste se kroz vazduh. Polupijani pogledi lakomo zakresiše u njih i prepali hulje. Ločite, ločite skotovi. Ja plaćam, ne bojte počeše požudno gutati banknote koje su se vijorile u se... Hej, vina još! Pet, deset litara. Bure vina... Nek u njegovoj ruci. On ih je gledao i učiniše mu se se opiju neka loču — dere se on iz sve snage, a ljudi neizmerno gadni i odvratni. prestravljeni strepe. — Gadovi, životinje, evo vam sve, podvrisnu i Gostioničar mu prilazi bojažljivo sa strahom. baci gomilu šarenih banknota na gomilu užagrenih — Nemoj gazda, molim t e ! — tapše ga bojažljivo očiju i požudno pruženih ruku. Zavitla i banknote se po ramenu. zalepršaše vazduhom kao crveno-belo-plavi barjačiči. I — Nisam ja gazda, zlikovče. Gazde su umrle. rasuše se šarene banknote po patosu prljave, poplju­ Njih više nema. Ja sam hulja i nitkov kao i ti. Ništa vane krčme. Gomila se baci na njih divlje, s požudom, ja nemam.... Nego podaj ovoj raji neka pije, neka sa strašću, i za čas od njih nasta gomila ispreturanih ždere šta ko hoće.... telesa. A on je vadio iz đepa sve nove i nove snopove I vino se donosi, proleva se i penuša kao divlja i s nekom divljom nasladom bacao ih u ralje gomile neobuzdana krv. Pesma počinje isprva bojažljivo i tiho, koja se mizerno koprcala po prljavom podu, otimala a posle slobodnije i sve jače, i opet zaglušna buka se i krvarila, rasplinjujući se u dim, u alkohol, u divlju, ispuni prostor. neutaživu požudu za novcem ... — Tako, tako — gunđa on zadovoljan — Buku A kad bledo, jutarnje svitanje preli masu opijenih hoću, vrisak, da se sve zagluši. telesa, koia su ležala na prljavom patosu, on se diže A pijana m asa pohlepno ždere i sasipa vino. Bez i podje. Još jednom njegov pogled pun osvete i mržnje pade na gadnu gomilu izgaženih i iskrvavljenih i izađe mere, bez reda. A on seo, zavalio se nemarno, sa izrazom neke na ulicu. Pogleda oko sebe na sve strane kao da se nadmoćnosti na licu. On zna da mu se svi oni smeju, pozdravlja, a onda krenu i uputi se kroz sivu jutarnju da mu se svet i podruguje, ali on ih je kupio. Dao maglu, kroz svitanje drumom izvan grada. Mirisalo je na plavu proletnju zoru i procvetale im je da žderu koliko hoće i svi mu sad laskaju, svi ga sa strahom gledaju. Da, on ih je kupio! Ponizio ljubičice. ih je 1 I on je zadovoljan. On j2 uživao u tom d^-i h— 1 nikad se više ne povrati. ГЛАСОВИ МЛАЂИХ Први снег Пао je, синоћ, први снег висок, бео, модар у засењеним и извезб беле приче no крововима градских кућа и no замрзлим путевима. Све заћути у сиромашним колибама кад се земљом проспу беле пахуље небеског цвећа, јер тада, више него икад пре, треба: топла, зимска одећа и много дрва, и много хлеба! Ј Сиромасима широм дугих друмова први снег тугу и болове сеје, топло обученој деци богаташа насмејано и радосно веје. Хамид Диздар З а доброшу иуши Увијек ми дјевојко сједрала пробудиш големе крвине, да пружиш драго првине због твојих путених доброта прогарам вријеме далеко. Јутро ми срцем прокликти што ћу ти с очима предобрим ако ми се кадгод пожалиш. — Ђутим у соби и гледам. Гледам бела поља и брегове, a у исто време у срцу, дубоко, осећам црне, тешке снегове, како падају, падају . . . топе се и прште, ко латице шебоја и ружа и нашим скривеним баштама што ћуте иза ниских кућица у дну старих махала у јесен. Снагом промилиш обноћи цептала ти њедра широка na да те.м ало продрагам свиснућеш прелијепом добротом откад си ко цвијет сњежана. Пада, пада снег и веје, бео, крхак и чист и сеје, сеје, сеје све, сребрен, лист и лист. због твоје путене доброте лазе ме велике милоте. Путеном се пронеси милином да крило оруји рујином и да опупиш бујином — Хасан Кикић 19 �Под брегом спава шума, Дубоко кб трудна жена дише; Широко стабло се њише, — ...А ј, умрећу ноћас под њим на дну друма. З а ведар дан Брдима широки мрмори топоти румених неба да прођемо циком кроз њиве девојкама са драгим очима просипа светост трудноћа . . . Ђорђе Лошчић Бели друмови Да ријечи оголе снагом прогорићемо крвином нагом јајок нам воде пробуде и прхак вјетар низ гране — широким нам се широм ведрине шире, душом се промиле гргори кроз очи стазе цвјетане. Путујемо шумама широким друмовима сипљу снегови беле се брегови жалимо з а лунама песме наше бесне грана бела о белу грану се тресне смејемо се смртним шумовима снежни су шумови Л далеки друмови. Помилуј драгости помилуј листају руке мирином и добро срце ширином. Хасаи RuKuh Још ноћас Дођи . . . ! > Раскини велове л а ж р е .. Још ноћас само С очију Твојих Кевсер ћу пити. Још ноћас само Нек бесни дефови груну Уз ону песму нашу Кад нас зане^у далге. . . , A сутра, Кад хладни завију ветри И стресем мајмунске окове ове, Далеко з а међе оних сивих брда Заћићу Ти као месец, драга! Путујемо широким шумама далеким друмовима и још увек сипљу снегови и беле се брегови и жалимо за лунама и још увек песме наше бесне и грана бела о белу грану се тресне и смејемо се смртним шумовима. ilUllllA i чОР Мехмсд A. Пузић. Ван Уморни су наши коњи из ноздрва њихових napa сипље ^ a раскршћу je хан. града J a сам ноћас сишао с ума, О, ja сам ноћас л у д . . . Шуморе брезе крај друма, Шуморе брезе; И жуте молитве падају врх вода. Ноћас умирем над градом, Ночас јаучем са брега; Л утам .. A друм бежи — Једно ме стабло чека на дну њега. О, ja не знам ноћас где ме моји пути воде; Прогнаше ме из града, Мене лудака и скитача старог. — И сад јаучем са брега, Јер ja сам ноћу луд Од свега што ме боли. Дивље патке купају се у водама. Лушво Османов Јауци Напољу ветар бесни, и ломи младе гране . . . јауци јоргована дирнуше моје ране. И настаде мук . . . Па опет јаук. To ветар бесни једном јорговану — сломи задњ у грану. Влајко Благојсвић. 0 , мајко моја, што ме остави, a да не познах љубави твоје ? како ме гане кад неко прича о нежној љубави драге мајке своје, na ми тада, мајко, болна суза кане, јер никад љубави не познадох твоје. Влајко Благојевић. �Срђа Ђокић Госиодин са чисшим цииелама Највеће блато на улици — у њега чисте ципеле. Он je знао да оде и на сајмиште, на блатни пазарни дан и да се врати обуће тако чисте као да се само прошетао чистим плочником Амстердама. Неко je то приметио, рекао другом и замало то je постало познато целом граду. Сви су, мимоилазећи га на блатној цссти, са смешком гледали на његове чисте ципеле, што je необично одударало, не од каљаве улице, него од његове запуштене појаве. Облачио се врло оскудно, бријао ретко, a резао косу тако ретко, да би га после тога тешко препознавали. И саме ципеле биле су му изношене и деформисане, али чисте, увек савршено чисте. Он je знао да направи и петстотина корака сувише, да улицу пређе на сувљем месту, стрпљиво истражујући рељеф изроване цесте. У даигубним друштвима често се тражио узрок тој његовој чудној особини. Познато je да Италијани и уопште медитеранци дотерују главу ,па изгледају често као џентелмени о месојеђама, преобучени у апаше, морнаре и факине. Глава се прво уљуди и споља и изнутра 'и , онда лагано остало, међутим код њега je било наопако: ноге једног чистунца-европејца носиле су неког неблагородног балканца боема. Једни су говорилд злобно, да га градска општина плаћа да би доказала да су улице у доброме стању и д а 'је само непажња грађана крива што им je обућа нечиста. Тврдица, манијак, позер и глупак биле су титуле којим су га коментатори обасипали, али ипак, ja знам да нико није имао право. Ствар je била сасвим друге природе. Ja сам га зауставио на улици, и љубазно репортерски упитао: — Како ви, молим вас, на оволикој љапавици да тако очувате ципеле? Он ме преплашено погледа. У погледу му je заблистало неко болно сећање. — Не, не, то вам нећу рећи. Мислите шта хоћете. У осталом мене се не тиче шта ћете о мени мислити. Ja сам већ хтео да одем од овог неприступачног господина, али ми поново пред очи изађе наслов замишљене козерије, крупним словима преко два ступца: »Тајна господина чистих ципела« и сензација коју би изазвала. Позвао сам га пријатељски у кафану на пиће — он није пио; нудио сам му фине миришљиве цигарете — он није пушио. Почео сам да му причам најновије новости из града, он се смешио снисходљиво и баш тиме показивао да га не интересују. Ja сам постао груб. Био je месец мај. Багреми су цвали у дугим редовима у з цесту и мирисали слатко. — Па ви ми нећете ништа рећи. Лепо. Чувајте своје ципеле и даље, може бити да то ипак има неки велики смисао кога ми обични смртници не можемо да докучимо. Били смо већ изашли из вароши. Багреми су мирисали, у зраку су светлуцале бубице и лептири. Да би му показао како ме не интересује више, ja сам певао. Имао сам двадесет лета и месец мај. Певао сам о љубави. Али он сада није хтео да оде. Ишао je замном, гледајући где ће стати и постаде ми сасвим несносан. — Ja сам јучер био са једно.м женом — рекох ja. — Тако — одговори он снисходљиво. — Молио сам je нешто. — 'Гако — рече он опет снисходљиво. — И када ми молбу није хтела да услиша ja сам почео певати и звиждати. — Звиждати? — упита он. — Да почео сам да звиждим и да штапом одсецам, ево овако, главице цвећа поред пута. — Па? •7* Окренула се на пети и отишла. — Отишла? Али ja нећу отићи. Верујте да читаво врегле мислим о томе да ли да вам саопштим ''тајну која вас интересује. Испричаћу вам. Идући влажном цестом испод багремова, он ми je испричао тајну. Био je несвршениђ ак не сећам се какве струке. Сиротиња га je натерала да прекине школу и да се упосли у некаквом надлештву. Живео je прилично ''оекудно, станујући на периферији као подстанар код удовице некога малог чиновника; али га беда није могла да одвоји од књига и студија које je суа спонте наставио, испуњавајући тиме сво своје слободно време. Ништа друго за њега није постојало на свету. Волео je да гледа no ноћи небо и његове чудне облаке чију висину није никако могао да одмери. Ни у астрономији није био лаик, али му се често пута учинило да ће облак проћи изнад месеца, или да ће се сударити са стрмом планином што се уздизала више града. To би га увалило у големе мисли и жалосно би констатовао да je човек способан само да барата са кратким одстојањима и видокрузима, затворен у досадну перспективу само трију димензија које му не дозвољавају да се без страха спотицања прошета тамним плаветнилом ноћнога неба. Увек далеко од садашњице и у опште од матерајалног света. Далеко од голе истине, како се сам изражавао, он није примећивао много штошта што би свакоме другоме пало у очи. Ради тога би долазио кући тако блатних и прашних ципела да се једва распознавала њихова првашња боја. У јутро би мршава рука једне девојчице убацила у собу његове ципеле очишћене и усветљане. Једног пролетњег јутра он je устао врло pano. С поља се чуо неки француски диалог испресецан уздасима и плачем. Он уста и лагано отшкрину врата. У ходнику пред малом клупицом клечала je девојчица са његовим ципелама у крилу и учила на памет једну француску песмицу, чистећи ципеле од блата. Дуги и тешки курјуци клизили су joj са плећа и падали пред њу, прашећи коврђаве завршетке с машнама. — La petite hirondelle Etait au bord du nid. — 21 �Шапутала je гледајући у растворену читанку на клупици. — Ај, гдје их je овако накаљао. — Courage! dit sa тбге Ouvre ton aile au vent, — Мршаве мале руке једва су држале четку. Она je плакала: — Mon aile est trop petite — Уска рамена су се тресла и плетенице са машницама, сузе су капале на његове ципеле и квариле joj посао: — Le bon Die m ’a portće Petite, comme toi. — Он ce повукао нечујно у своју собу и дуго мислио о крупним уплаканим очима. Сутра дан je дошао чистих ципела кући. Минило му ce да ce на њима блистају сузе девојчице. — Она je имала тако чудне туж не очи — за вршио je, правдајући ce. — Даље, ш та je било даље? — питао сам ja. — Даље? tla, тако сам ce научио Да ^ућаМ ципеле од блата. — A, девојчицаЗ — Расла je, постала девојка. — И сада je ваша жена? — Ж ена! — зачуди ce он. — Па наравно, ви сте je волели. — J a сам je волео? питао ме je он запрепаштено. — Ви сте je волели. — Видите, то нисам знао, a тако je много времена прошло од тога. Мајка joj je умрла и она je заменила њу код млађе брађе. Сваки дан je истом кретњом убацивала у собу чисте ципеле и одлазила. Али то, на то нисам нукада мислио. Узнемирено je корачао и неколико стотина корака, већ му ce ципеле нису виделе од блата. Хтео je да ce врати у град. Брзо ce опростио и отрчао крупним корацима. Густо блато врцало му je чак и на шешир. Мора да je дошао кући, први пут после толико година, упрскан до з а врат. — J a сам ш аптао: »Courage! ouvre ton aile au vent'e . . . « —< Пјер В алдањ Добричина Адолф Першер, син Ж ила Першера, власника велике помодне куће за. господу у улици Турбиго, и госпођица Алиса Миноа, љупка ћерка госпође и господина Миноа видели су ce први пут код госпође Блудон. Двоје млади^с остадоше сами у салону поред клавира отвореног, али немог. Пред њиховим очима у пространој дворани око три мала стола дванаест лица, подељених no четворо играли су бриџ. — Дакле господин je песник? Адолф Першер плашљиво одговори: — Песник, госпођице, то je заи ста превелик захтев. Објавио сам једну збирку стихова »Излеви«. — Диван наслов! — Увек ce почиње штампајући књигу песама — наставио je Адолф — a после ce више не проговори. — Зар нећете продужити да пишете? — Ох, госпођице, кад ce почне писати онда ce тешко престаје. Сад пишем роман. — Хоћу ли моћи да ra читам? — Сигурно госпођице. — О х !. . . моји родитељи дозвољавају ми да све читам. — Ваша госпођа мајка изгледа тако добра. — Она ми оставља пуну слободу. Баш бих хтела да читам ваше песме. — Бићу слободан да вам пошаљем један свезак. To су љубавне песме. — Мислила сам . . . — Заш то? — Зато . . . стихови . . . зар не ? Да, љубљене песме. O x l... али писао сам их кад сам био сувише млад. — Сувише млад? У том тренутку Адолф Першер осетно ce приближи госпођици Алиси и — глас му je постајао нежнији — рече: 22 ч — Хоћу да кажем да у једном извесном тренутку ж ивота човек осећа велику потребу да воли, обузима га ж ељ а да вапије. . . — Дивно je то што ви говорите! — И тај вапај долази из срца, узима ce перо, траж и ce начин да ce преведу наша осећања и међутим преведу ce рђаво. — Рђаво? — Разуме ce. To je, као што рекох само потреба за љубави, потреба без предмета, нејасна и неодређена... — З ар ви, пишући, не мислите ни на ко га? — упита Алиса, поткрепљујући своје питање продирућим погледом — Ни на ко га? Али кад бих данас писао стихове, уверен сам да би били бољи јер бих мислио на некога, госпођице Алиса, на некога с ким ми je било довољно да говорим неколико тренутака, као вечерас. . . Алиса спусти главу, порумене јак о и рече: — Требало би да пишете те стихове, господине Адолфе и да их покаж ете томе неком. Од тога тренутка разговор je постао живљи и личнији. Алиса рече: — Ваши родитељи не спречавају вас да пишете? — Не. Али не верују у мој позив. Moj отац хође да га наследим у трговини. И већ ме запошљава својом фирмом. . . Ako з а две три године стечем књижевну славу, схватиће да ми мора наћи заменика. У противном. . . добро! бићу добар трговац као и он. — Ви ћете бити академик, господине Адолфе, видићете. — A ваши родитељи госпођице Алиса не би ce противили кад би ce ви удали з а . . . — Моји родитељи пристаће на све ш та ja будем хтела — одговори Алиса и порумени још јаче. Адолф ce усуди да joj стегне руку. �— Ja нећу да идем — изјасни се Алиса cy&6. — Ах! Хвала госпођице! — Заш то? Алиса подиже главу: — Зато што у тој кући сви играју бриџ. — A сад идите брзо да играте бриџа. — Дивна игра — најзанимљивија — објави Али Адолф учини један покрет противљења. Першер. — Бриџа? Не умем ни да држим карте у руци. — Заклео си се пре венчањ а. . . — Не умете, je ли могуће? — Грешио сам, као што грешиш и ти што не— Не умем да разликујем мак од пика. — Ни ja. A да знате колико ме моји родитељи ћеш да покушаш. — Никада! прекоравају ради тога. Свако картање ми je досадно. — Поред свега тога пођи вечерас код Брези— Мене умара. Не разумем ништа. нових. Знам да онај глупави Фарлен . . . — Карте значе смрт разговора. — Он има духа: уметник je од вредности. — За мене су безгранично досадне. — Знам да си опијена његовим кубизмом. Он — Како сам задовољан што тако мислите госпо- ће бити тамо и моћи ћете да разговарате о естеђице! тици. Тамо ћеш да се забављаш за време моје мале — Ах, никад не би могла да се удам за човека партије. који воли карте. — Будите сигурни да нећу никад играти. Међутим около три стола чуле су се мистериозне Алиса je изгледала врло лепо. речи: У* салону Брезинових била су три столића около — Sans ato u t!. . . Grand sc h ele n !... Pardle! којих су четворо no четворо, дванаест лица играли Алиса Миноа љупко се насмеја: бриџа. — Како су смешни. Једина ствар ради које опраАдолф Першер, врло узбуђен, добио je већ осамштам тај проклети бриџ јесте та, што се забављаш исмевајући оне који играју! Ви нећете никада играти наест лира. Поред клавира отвореног и немог ћаска Алиса са младим сликаром Фарленом, дубоких очију господине Адолфе? t и ироничних усана. — Кунем вам cg^— рече. Фарлен, који марљиво удвара Алиси показује И распита се у који дан fce његов отац, госпоJpj играче: дин Першер, моћи, с пуно церемоније доћи до оца — Шта се дешава у главамаовог сиротог света? госпођице Алисе да потражи њену руку. има je туђе сво наше интересовање за љепоту. :о морате бити несрећни, јадна госпођо, са муПрошле су три године од како je ta>< м који након посла мисли само на: Duvist и на Миноа постала госпођа Першер. Од романа госродина Адолфа Першера — Ах, није увек весело — исповедала се уздипродало ни педесет примерака. Читајући његове стишући Алиса. хове Алиса се јако разочарала у таленту свога мужа. — Дођите дакле сутра у мој атеље. Показаћу Данас се тај исти иуж чврсто укоренио у конфекционој радњи свога оца. Он саопштава својој жени вам моје слике, читаћу вам стихове a ви ћете свир а ти !. . . успех трговине: Алиса препусти своју малу руку јакој руци слика— Две апотине чар и одело за Мадагаскар — ревој док je Адолф Першер мирно изговарао чудне причао je о ручку. речи a онда почео да објашњава убедљивим гласом: Алиса слеже раменима. — Што ми говориш о оном што ме се не т и ч е ! — Збунио ме je овај мали п и к . . . — Ех, ех, одличан je то посао. Не допада ми се Алиса се усуди и погледа Фарлена шапнувши у што те не интересује. Проводиш дане утонула у једном даху: романе. Ja сам их оставио. . . и честитам сам себи — Чекајте ме сутра у четири. на томе. — Знаш ли да ћемо вечерас ићи код БрезиС талијанског Неџида Хаџић. нових. *М ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Ђорђе Глумац: У с н у л и Н е м и р и , издање Умешничке Библиошеке, Београд 1928. Таленат г. Глумца je очит. Стих му je у главном звучан, чист и јасан, a главна и најдубља његова одлика да истински воли и oceha. Срастао с природом до у танчине. он говори кроз њу. Она му je легла у душу, сва засејана добротом и одушевљењем, живо проткана и динамична. Па иако спутавана једним мирнијим темпераментом, уснулим немирима, лирика г. Глумца видно кликти и трепери, заноси и одушевљава. »Светла сећања« и »Идиле« без сумње су два најтоплија циклуса у овој збирци и износе на површину све одлике r. Глумчева талента. Оба циклуса делују непосредно и освајају. Сећање на детињство дато je са толико љубави и осећања као ретко у нашој лирици. 0 личном код г. Глумца нема шта нарочито да се каже. Утицаји свих наших бољих песника загушили су то његово лично. Оно, једва приметно, само као топла и чаробна сенка трепери кроз све песме које нас често потсећају на Војислава, Шантића и друге. Али овај недостатак личног акцента, т а мањкавост новине, не убија много вредност ових песама, јер су оне снажне и непосредне. Данас, у мору лирике, разне вредности квалитета, a најчешће лоше лирике, овакав таленат треба поздравити. X. X. 23 �№. H. Милушиновић: П л а в в м о л и т в в . Издање Књижевне Ревије, Београд 1928. Овај млади песник, као мало који из његове генерације, одушевљава се бујицама речи, сувишно засипајуки њима прсдмете својих чежњи и одушевљења. Он се опија тим речима, да ли искрено или не, то je уосталом нама свеједно, али једно je јасно, да он тим речима не успева да опаја и читаоца. Он, сем ретких изузетака, бежи од једноставног na се тим самим удаљује и од предмета свог осећања; барем га отуђује читаоцу, уместо да му га стави у душу. Пренатрпаношћу, он убија у себи и оно нешто искреиог осећања што га има. Поезија не подноси оно без чега она може да буде. Поезија je гола и дубока једноставност, јер се она таквом и рађа у души, na ни на артији не трпи промена. A г. К. Н. Милутиновић нијс тог свестан и зато je промашио циљ. Ова велика и отворена једноставно^т у rtecMii, она може да буде плод и нашег компликованијег душевног осећања, али т а осећања у песми, ако су дата спонтано, она делују опет јасно и непосредно, неокаљана намаштеношћу. Читајући стихове г. К. Н. Милутиновића, човек готово и да посумња у таленат њихова аутора. Али на махове ипак блесне no који стих оживљен искреношћу у мору речи што шупље звоне. Уосталом, писац П лавих Молишва још je млад човек и млад таленат који ће, ако буде имао потребну снагу, моћи и да преброди ову ф азу вербализма и да осети величину оне праве мере и једноставности која извире само из великих и искрених осећања. Младост ретко осећа и спознаје т у праву меру, али јачи таленти њу осете и у почетцима свог развоја. X . X. П0 3 0 РИШ1Е ЈЕДНА УСПЕЛА ПРЕШЈЕРА. НАСРУДИН ХОЏИНА ЧУДЕСА Комедија у 5 чинова — З а позорницу удесио Милан Ћурчић. — Музику комаоновао Алфред Пордес. После трагикомичног свршетка »Старине Новака«, са пуно више среће и успеха, дошао je n i сарајевску позорницу комад г. Милана Ћурчића »Насрудин хоџина чудеса«. Ишчекиван са великим интересовањем (на репертоар je био стављен још прошле сезоне) комад je забележио најлепши успех. Са причом Шехерезаде која уместо ропстр^доно Огромну улогу Насрудина, захвалну, али после пуно напора, г. Д. Величковић савладао je изванредно и велики део успеха лежи на њему. Г. Сима Илић (хамал који надмудри Насрудина) као екстеријер, незаменљив. Г. Хајдушковић одлично израдио Грка и Мушана. A, Циганину г. М. Величковића нема шта да се примети. Остали, мање више, добри. Говор сасвим неједнак. Епизодиста г. Џиновић најбољи, затим гг. Величковић и Хајдушковић, Режија г. Бека добра. Г. RIM I султанову милост и љубав, почињу чудеса филозофа и подвалаџије, необичног источњака Насрудин хоџе. Хиљаду и једну ноћ причала je она силном падишаху a прекида да би публика угледала Насрудина како, за опкладу, целу ноћ, no снегу, трчи бос око једног коца. Чудеса, једно за другим, одигравају се онако како их забележише много пре нашег доба, са хоџиним надмудривањем, све док у петом чину не надмудри и њега један — Сарајлија. Писан са тенденцијом да се искористи материјал везан за једну од најпопуларнијих личности, своје врсте, код нас као и на истоку и на западу, са хумором који мора да насмеје, a што je најважније везан и за Сарајево, комад je сасвим успео. У њему не треба тражити ништа више од оногашто je: источњачка прича пуна волшебног и шаренила, прошарана и мудрим речима. Цео комад je у речи. Радње нема, нема љубави. A без ових елемената тешко je и смело радити. Комад je везан и за Сарајево. Насрудин, тражећи себи заменика, »паметнију луду од себе« долази и у Сарајево и чудне ствари дознаје. Необична варош a још необичнији људи. Остао би он у њој дуже да не наилази на онога кога тражи, и који помаже да се представа сврши. Сарајево je дато у пола у садашњици са Миљацком, привредном кризом, фокстротом и бадаваџијама и са Мушаном, да не помињем менажерију: магарца, овна, папагаја. Овако шарен, комад je добро насмејао и насмејаће ширу публику, свакако још дуже. Четири представе дате су пред дупке пуном кућом и извесно je да ће се одржати на репертоару. Музику комаду дао je r. Алфред Пордес, са извесним деловима врло добрим. Што се тиче игре глумаца, о њој би се могло pehn доста лепог. „ЗЛОЧИН И №АЗНА“ Крајем прошлог месеца, приказан je драматизовани роман Достојевског »Злочин и казна«. Премијера je промашила, захваљујући понајвише разбијеној игри глумаца. Неубедљиви Раскољников r. Бека давао je линију готово свима које je то вече окупило око њега и тешко да je приказ могао да потсети на бесмртно дело. »Зеленашица« гђе Хајдушковић мала али не без психолошког значаја улога, извитоперена. Г. Хајдушковић у почетку личи на писара Вићу из »Сумњивог лица«, доцније, успешно узима на себе лик Порфирија Петровића. Дуња гђе Лукателе и Соња гце Коретић израђене добро. Г. Сима Илић, у улози Свидригајлова снашао се. Г. Д. Величковић, као Мармеладов, највише je свратио на себе пажњу. Руске психологије, коју je, уосталом, и драматизација однела, није било. Језик неизрађен. Већином се говорило слабо. „ЗВОНАР БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У ПАРИ ЗУ“ Глумци, т. ј. месни одбор њиховог удружења, сваке године приреде no једну представу, у корист свог пензионог фонда. Ово им пружа прилику да измисле некакав комад, који попут свршених аката лежи у позоришној архиви. Прошле године измислили су очајну Нестројеву лимунаду »Лумпациус Вагабундус«, a овога пута Игова »Звонара Богородичине Цркве у Паризу«. Ваљда им се прохтело да се врате у доба када je публика кроз сузе и без даха пратила болну историју љубави једног племића и трагично лепе играчице; архиђакона који убија кад љуби и бедног, ладног и племенитог Квазимода. Комад je сазрео за — ад акта, али, судећи no одличној посети, ако се ствар боље уигра, без оних страшних пауза, моћи ће, можда, још један-два пута да привуче публику. �D zeva d Sulejmanpašic Za reformu vakufa Pred nama, muslimanima Bosne i Hercegovine, leži, tako reći na ulici, milijarda dinara i nudi se već decenijama, da je čitavu uzmemo i upotrijebimo na veliko dobro svih nas, a mi je nećemo, nego uzimamo s hrpe dinar po dinar i trošimo ih bez promišljene i dobre svrhe, ma da nas na hiljade umire od bijede i gladi i ma da nas na stotine hiljada čami u potpunoj nespremi za život, za koji smo rođeni. Ta milijarda leži u našim vakufima. Zašto je nećemo ? Odgovora na to pitanje ne zna gotovo niko od naše inteligencije, ma da svaki stalno tvrdi, da je ta milijarda tu. Upravo je tragično, da se mi, napredni muslimani, živo interesujemo svim mogućim pitanjima, čak i onima koja nas često puta ni indirektno ne tan­ giraju, a ovo naše najvažnije životno pitanje potpuno bagatelišemo. Taj grijeh sam i ja osjećao već odavno na duši i zato sam se odlučio, da malo proučim to pitanje, tek toliko, kako bi svojim izvodima mogao dati podstreka našoj inteligenciji, da se zainteresuje za sudbinu vakufa i time ubrza njegovo'srećno riješenje. Zahvaljujući visokoj preporuci-Presvijetloga Reisul-uleme g. Džemaludina (saijševića, predsjednika va­ kufskog sabora i ljubaznoj susretljivosti vakufskog direktora g. Adila Smailbegovića i uredskog činovništva, dobio sam pristupa ц .saborski i5red4 uvida u neka akta i tako činio svojžt 'opažanja, iz kojih sam sastavio ovaj napis, za čije izvode jedino ja odgovaram. Glavni uslov za liječenje svake bolesti je tačno postavljanje dijagno'že. Tako sam i ja nastojao, da toj bolesti, zašto mi nećemo da uzmemo tu na ulici ležeću milijardu i korisno je upotrijebimo, postavim najprije dijagnozu i onda potražim lijeka to jest načina, kako ćemo tu milijardu najbrže i najlakše uzeti i upotrijebiti na dobro svih nas. Vakufi boluju prije svega n^opštim ratnim poslje­ dicama: na umanjenju moralnih, umnih i materijalnih sposobnosti velikog broja od onih 6000 raznih vakuf­ skih službenika i lica koja uživaju vakufska dobra. Zatim on pati od specijalnih bolesti naše države, od prevelike demokracije, sporosti vlasti i sudova, stanbenog zakona, komplikovanja državnih i samoupravnih poreza i t. d., i od specijalne bosansko-hercegovačke bolesti: agrarne reforme. To su teške opšte bolesti, nu one se kao takove ne mogu liječiti zasebno na vakufima., Vlastite Vakufske bolesti su po mome nalaženju ove: Prevelika i direktna odvisnost svih vakufskih organa, po njihovom službenom položaju, od duševnog stanja vakufskih biračkih masa, koje je sputano čvrstim vje­ kovnim okovima raznih strahovito štetnih predrasuda i običaja, koji su poprimili značenje vjerskih dogmi. Svaki vakufski izborni organ vjerovatno poznaje gotovo sva lica, koja su ga izabrala, on živi u njihovoj sredini i naravno se prilagođava njihovim željama: džematbaša džematlijama, povjerenstva i njihovi predsjednici džematbašama i džematskim zastupnicima, okružni izborni odbor izbornim kotarskim biračima i napokon članovi sabora njihovim okružnim izbornim odborima. Kako su dakle ti organi, s jedne strane, pristupačni direktnom uticaju, većinom nenaprednom i nekulturnom, oni su opet, s druge strane, prilično sigurni, da im nadležni pretpostavljeni ne mogu ništa na žao učiniti. Naročito je kotarsko povjerenstvo, čije je poslovanje od presudne važnosti za cjelokupno stanje svih vakufa — jer džematbaše vrše u glavnom vjersko-prosvjetne funkcije — gotovo neodvisno od sabora i saborskog odbora, pošto ono (§ 56 st. 2 Statuta) odlučuje u prvoj i posljednoj instanciji o prigovorima na izbore džematmedžlisa, iz kojih ono biva birano, i pošto predsjednik povjerenstva, i u slučaju kada je svrgnut po § 33, vodi opet izbor novog povjerenstva i može biti ponovno izabran. To se u jednom povjerenstvu zaista i desilo i stari predsjednik, svrgnut radi nemarnog vršenja dužnosti, je ponovno izabran za predsjednika i izbor je morao biti potvrđen!! Pored toga Statuti nisu nigdje izrično predvidjeli, da saborski odbor može nadzirati provođenje izbora kotarskih povjerenstava (u § 96 tačka 2 stoji samo: nadzirati i ravnati poslovanjem kotarskih povjerenstava) i tako se desilo, kada je organ saborskog odbora u jednom^srezu htio da izvrši nadzor kod izbora povje­ renstva, da ga stari predsjednik povjerenstva naprosto nije pripustio izboru!! Naravno da kotarska povjerenstva osjećaju tu svoju moć prema saborskom odboru i onda, prepušteni samo 'буојој savjesti i spremi, totalno zanemaruju pravilno vršenje syoje„ dužnosti, na što mnogi misle da imaju i pravo, jer je to zvanje besplatno i počasno. Usljed toga potražuje ured saborskog odbora od 1918. g. do danas oko 6000 neprimljenih završnih računa mutevelijskih, do kojih može da dođe samo putem povje­ renstava, jer ova bdiju nad cjelokupnim poslovanjem mutevelija, ispituju i predlažu njihove sve račune te sastavljaju proračun i završni račun za cijeli kotar (§ 73 tačka 5, 23, 24). Sabor ima doduše pravo (§ 86 tačka 1), da nadzire poslovanje svih namještenika pa i mutevelija, ali ured saborskog odbora radi potpune pretrpanosti poslom ne može da dospije pregledati, u ime redovnog pregleda, niti jedno povjerenstvo, a kamo li mutevelije. Daljna posljedica toga je, da je nemoguće udovoljiti § 103, koji kaže, da u dužnosti ureda sabor­ skog odbora spada »uknjiživati i voditi u evidenciji pojedine vakufe, njihov imetak i njihove zakladne svrhe« i prema tome je nemoguće imati mjernički kataster i kataster po procjeni za sve vakufe. Ta dva katastra su od ogromne važnosti, jer se bez njih ne bi mogla preduzimati nikakva velika finansijska preduzeća u ime svih vakufa, koji bi imali služiti kao zalog. Odvisnost sabora i saborskog odbora od njihovih izbornih birača ogleda se najbolje u potpuno zanema­ renom vršenju onih svojih dužnosti, koje proizlaze iz propisa § 33, jer evo već deseta godina da ured ne može da sastavi završnog računa za sve vakufe, pošto mu fali 6000 završnih računa pojedinih vakufa, te us­ prkos te porazne činjenice od 52 povjerenstva je samo jedno svrgnuto, da bude izabran opet stari predsjednik, i od 1500 mutevelija ih je svega oko 30 svrgnuto radi nemarnog vršenja službe! Vakufski sabor pruža nam također žalosnu sliku. U njegova dva posljedna zasijedanja, 1924. i 1925. g., pokaznje se stagnacija svakog principijelnog, zakono­ davnog rada, velika površnost debate, predlaganja i donošenja zaključaka, pomanjkanje inicijative, oskudica temeljnog poznavanja vakufskog stanja, gubljenje u 25 �sitnicama I I d D l navadem nekoliko markantnih Na »jednlti od 2? decembra 1024 predlaže jedan vrlo inteligentan i ugledan dlan Sabora. valjda revoltiran beznačajnom pritužbom na sabor neko« poJuretnika radi neisplaćene zasluge za popravak jedno« turbeta, •da se »arno najvažnije »tvari iznose na »abor. a ostalo da rjetava odbor* Predio« *e usvaja jedno«la»no i bez ijedne njedt o tome. koje »u to najvažnije »tvari Dakle Jedan principijelno najvažniji predio«, predložen najpovrtmje, primljen najbezbnžnije i zaboravljen najbrže! Na »jrdnlcl od 27 decembra 1024 Izabire »e odbor za izradu nacrta za revtnju Itatuta U taj odbor biraju »r «« dr Spaho, M Beftlić, M Buktć i A. Dautbe«ovid Također bez ijedne direktive aabora, po kojim bi se principima imao izraditi taj nacrt Tako u 192S «odml na tjednici »abortkoj od 27. decembra predsjednik Javlja, da taj odbor nije »vrtio po*la. jer »u »e mili jenja mijenjala Sabor i to prima na manje, ne interesujući »e ni najmanje za ta u m i milljcnja Sabor u 1021 godini je donio zaključak o tako­ zvano) decentralizaciji, »a »vrhom rasterećenja ureda ■aborsko« odbora od preveliko« poda I centralnog tonđa od prevelikih troškova Po tome zaključktlT kuji je imao »amo pokutni karakter, jer bi kao definitivan bto protivan tj on tadka lb Matula, proračuni I zavrtni ražom samostalnih vil(j)fa ispod JOQOO dinara »u oclobodem od odobrenja saborskog odbora I imaju »c »amo u prrpltu da predlože na uvid saborskom odboru. U»prko» l»ku»tva ranijih godina,- v nemarnosti u pola«anju dužnih računa od strgnc -povjerenstava I mutcj velija, i onda kad »u ih morali polagati, Mbpr zaključuje taj pokušaj,- koji traje Još i dana* Zaista nije bila potrebna osobita dalekovidnost, pa unaprijed znati, da će ti ljudi »Kvatiti slanje računa tamo na uvid kao jednu besposlicu i Jako »e još vite zabatalitl, tto se i dogodilo Dalekosežnost toga pokušaja može »e omjeriti najbolje po tome. Чо tu samostalni vakufi sa proračunom od ispod 50 000 dinara činili dosada uS'i« »vih samostalnih vakufa Sabor je mogao da donese taj zaključak o pokusnoj decentralizaciji, a nije mogao da dospije izraditi jedin­ stvenu uputu mutevelijaina za sastavljanje računa. Dodute ne bi mu to mnogo ni koristilo, jer kad mutevrlije nemaju dobre volje, kad ih Je ogromna većina nepismenih i kad ih se mazi, onda su sve upute badava. Slabe kvalifikacije predsjednika povjerenstava one­ mogućuju dobre i brze rezultate I onih rijetkih prin­ cipijelnih I korisnih zaključaka sabora i odbora lako je na primjer vrlo dobra okružnica odbora od 13. de­ cembra 1‘)23. god, da se u budučc na mutevelijska mjesta imaju postavljati predsjednici povjerenstava, koji sebi imenuju pomoćnike, to jest stvarno mutevelije, koji se mogu svrgnuti jednostavnim oduzimanjem punomoći Ali ta okružnica bi svuda imala dobrih re­ zultata samo onda. kada bi predsjednici povjerenstava bili uredni i sposobni ljudi i ako je također nastojanje odbora, da se i inaće mutevelijska mjesta konccntrtlu u manje ruku. imalo slabih rezultata Od 1S00 samo­ stalnih vakufa svega ih je oko stotinu ujedinjeno. Koliko bi se na pnmjer u samom Sarajevu pri potpuno centralizovanoj upravi samostalnih vakufa dalo uštediti. vidi se po tome, što sarajevske mutevelije primaju godišnje 400 000 dinara, dok bi jedna kancelarija od 1 upravnika, 1 mlinjera, 1 računskog stručnjaka. 1 bla­ gajnika I 2 majstora koštala polovicu manje i dopri­ nosila svakako više prihoda Da *e dovoljno prikaže gubljenje sabora u sitnicama, koje mu uzima I vremena i radne snage i košta mnogo novaca, treba u prvom redu istači propis štatuta u § Hz, učka 4. po kome svaka i najmanja prodaja ne­ kretnina mora doći pred sabor Kako je posljednjih godina bilo vrlo mnogo prodaja, to je veliki dio sabor­ skih sjednica bio apsorbovan odobravanjem tih prodaja. Jedna vrlo karakteristična sitnica, kojom se bavio sabor, jeste rasprava u sjednici od 1 jaouara 1925. g . da li da se kitabi Stare Medrese u Banjaluci prenesu iz muftijskog ureda u kotarsko povjerenstvo Mogao bih navesti još mnogo tih primjera, ali bi se otišlo predaleko Prema »vemu tome nije nikakvo čudo, što sve­ ukupno gospodarenje » vakufima počiva u glavnom na potrošno) a vrlo malo na produktivnoj bazi Vakufski prihodi idu ogromnom većinom na plaćanje 6000 raznih službenika i uživalaca vakufskih, koji opet u ogromnoj većini vrše zvanja, od kojih nema nikakva napretka muslimanima Bosne i Hercegovine Preko polovice toga o$oblJa„»u mUallmi, nesposobni za obučavanje vjere odgovarajuće duhu vremena i pedagoškim principima, nepisrrfenc mutevelije, koji kao pacovi glođu vakufska dzibra. vaizi. muderiž), šehovi it d. Ti ljudi jedu preko tri petine vakufskih prihoda K akohaši nicktebi ne odgovaraju svojim svrhama I kako bi ih trebalo posve ukinuti i vjeronauku obu­ čavati od početka пл građanskim osnovnim školama, to je i ona) sav kapital, koji je utrošen oko podizanja I izdržavanja ISO mekteba otvorenih poslije 1920. god, neracionalno uim icn Nad tim mektebiina vrše kontrolu I odredujii plaču službenicima nadležna kotarska po(VjS0nsiva. te se može zaključiti, da i taj posao vrše onako, kao i druge svoje poslove, radi čega jc i plaća inunlimima vrlo nejednaka i vrlo mizerna Za kotarske medrese postoji zaključak, da se dokinu u svim kotar­ skim mjestima, ali ih i danas životari još 13, jer je vjerovatno i tu na smetnji bio džehalet biračkih masa. Mnogi samostalni vakufi idu čak tako daleko, da iskazuju i deficite, iako to nebi smjelo biti. Kontrolu od sirane ureda saborskog odbora nad tim, da li samo­ stalni vakufi zaista upotrebljavaju prihode u iskazane svrhe, nije kod sadašnje administracije uopšte rnoguče vršiti. Isto tako je decentralizacijom zapravo ukinut § 107 stav 3. koji kaže, da o upotrebi suvtšaka pojedinih vakuia odlučuje sabor na predlog dotičnog mutevelije, jer vakufi koji iskažu suficit — a tih doduše gutovo i nema — nisu dužni tražiti odobrenje za upotrebu suficita, ako zajedno sa rashodom ne prelaze 30 000 dinara. Za napredovanje cjelokupnih vakufa je od velike važnosti jako i zdravo (inansijsko stanje centralnog fonda, preko kojega bi se, po štatutima, imale vršiti sve vanjske finansijske operacije samostalnih vakufa. Međutim je na centralu natovareno mnogo velikih rashoda, koje bi po pravu imali snositi proporcionalno svi vakufi To je uzdržavanje sabora i njegovog odbora i ureda saborske kancelarije. Osim toga je centrala imala i neke velike izvanredne rashode, koji su išli na korist svih vakufa Posljedice su deficiti, zaduživanja i i oslabljivanje toga fonda, koji bi naprotiv morao, u interesu svih vakufa, da sve više jača i raste. Ovo do sada izloženo bilo bi otprilike postavljanje diagnoze vakufskih bolesti, koja nas sama sobom upu­ ćuje na odgovarajuće lijekove. Lijekovi bi bili po mom nalaženju sadržani u proveđenju ova tri principa �I r e fo r m a b i ra ć k t h m i n , II. r e f o r m a I t a t u t a . III. r e f o r m a u n u t a r n j e g v a k u f s k o g poslovanja I IV J e d a n v e l i k i r a j a m u s r a l o g v a k u f • ki h dobara. /. Reforme birath h masu. Demokratsko uređenje vakufa nije najbolje, jer ni mi kao ni »vi na.li sugrađani drugih vjera uoplte nismo dorreli ха demokraciju Vakufski ttatuti »u u tome pogledu, u pogledu direktnog i odlučnoga uticaja ma»a na upravu vakufa, prevriill mjeru Nu oni imaju u danalnjem drlavnom nutarnje-polilićkorn »tanju i tvojih vrlo dobrih tirana, » obzirom na punu auto­ nomiju. koju nam uzakonjuju l.ola svojstva svih demokratskih uređenja otstranjuju se Jedino moralnim i prosvjetnim osposobljavanjem bira'kih masa Među vakufske bira'ke mase. bez iije volje nema ni reforme unutarnje organiiacije ni jednog velikog zajma, potrebno je zaći sa jednom lirokom I »milljenorn propagandom Ta bi propaganda morala bili snabdjevena ćinjenivap a i konkretnim primjerima. Ona bi narodu morala JflDio predočiti sve njegove materijalne koristi, fcojr bi proizatle iz temeljite reforme vjikufa Morala bi mu doka­ zati realnu mogućnost podizanja poljoprivrede, indus­ trije, zanata i cjelokupne narodne -privrede, kad bi se milijarda narodnog novca produktivno unijela u narod Treba mu najprije ukazati na najbrle mogućnosttostva-' renja te raspoložive milijarde To su u prvom redu nala mrtva gradska groblja, vtasniltvo vakufa, koja po približnoj procjeni vaV;i'-.nh pcJznavačcaf j | " i njihovoj vrijednosti kao gradihltJ nisu rijkad Z.anlćno ni procjenjivana — predstavljaju vrijedno Л o j najmanje 300 milijona dinarfc Da bi »e savladao lk$|ilcb*otpor narodne konzervativnog treba mu navoditi one primjere, gdje »u groblja već iskdnlćena I dala velike prihode vakufima Tako Je na primjer zgrada vakufske centrale u Sarajevu sagrađena na groblju I dlamijvkom zernljiltu, dućani u f'crhadiji dini, neki najamni objekti u Sahtijanuli ulici, na Mejtatu je od napultene džamije napravljena pekara, u Banjaluci jfc jedan mezar zamije­ njen za dućan, u Poći na groblju dućani, u Jajcu od džamtjskih sofa napravljen kino, u Tetnju isto dućani I t d. Sve je to imalo dobrih rezultata i nikog nije sigurno stigla božija kazna, jer se time nije nlko ni najmanje ognjelio o vjeru a ućinio je dobra svojo) braći Treba narodu govoriti, da sc mrtvi mnogo vite pottuju, kad se ne pulta da njihovi potomci propadaju od siromaltva, dotle dok im se lako može naći sigurna ekzistencija premjettajem kosti tih mrtvih na mirnija i Ijepla mjesta Treba mu govoriti, da se mnogo vile mrtvi pottuju, kada se njihovim premjcltanjcm omogući obrazovati sposobne muti ime, koji će njihove potomke u(iti pravoj vjeri a ne pothranjivati neka strahovito Itetna i kriva tumaćenja islama i narodne predrasude I praznovjence. U tome smislu je potreban jedan vrlo opsežan, žilav i slobodan rad. da bi jednoć vakufske biraćke mase mogle slati u sabor ljude, koji će ih dostojno i na njihovo veliko dobro moći zastupati. II. Reforma itatuta Tu ću nabaciti samo glavne princip«, sebi zamitljam. U pogledu i z b o r a v a k u f s k i h t i j e l a treba dati saborskom odboru veću U posljednoj instanciji o prigovorima na kako >a to izbornih ingerenciju džrmatske izbore treba da odluluje saborski odbor a ne kotarsko povjerenstvo, i ti prigovori moraju odmah njemu NU dostavljeni Svrgnuti predsjednik povjerenstva ne N sm-o moći sarrvati novu kotarsku skupi!.nu niti ime­ novati povjerenike ra izbore džem jiisih međtUsa Povjerenik ra irbore dfematskih medliiM morao N biti pismen, ali ne samo areNcom U pogledu l i č n o s t i p r e d s j e d n i k a k o t a r ­ s k o g p o v j e r e n s t v a treba se vratiti na uređenje prije autonom.je, to jest da virllnl predsjednik tog povjerenstva bude kotarski ler.jatski sudac, koji N za tu svoju dužnost odgovarao isto onako kao i ra vrienje svoje »udaćk« dužnosti Ako on ipak nju ne N uredno vrtio. Ito bi se imalo utvrditi istragom saborskog odbora, ova) bi ga smijenio i na njegovo mjesto posta«>0 drugu koju bilo sposobnu osobu šefijatski suci posjeduju dobru svjetsku naobrazbu, sol dno vjersko znanje i kao (inovnki najbolje osjećaju i znaju sve posljedke ne­ marnog vrtenja dužnosti /4Ј pogledu b r o j a s a b o r s k i h ( l a n o v a tre­ bale bi otpasti muftije kao virtlni (lanovi, ratim redu­ cirati 12 (lanova, tako da svaki okrug bira po dvojku član sabora ne bi mogao Nti (lanom povjerenstva jef дц ta rvanja inkompatiNtna povjerenstvo može NU tulemb^sahoru. Tih 12 (lanova bi Nrall jol h sa naj­ ma”)« »rednjotkolskom spremom Tako bi se. s jedne strane, umanjili tfolkovt i. s druge strane, rad sabora bi sa tim koopt.ranim (lanovima dobio na kvalifikaciji U odlukama sabora. koje N tangirale konrervativnu osjetljivost masa. mult.je bi mogle Nti na smetnji S a b 6 r s k i o d b o r se mole ti sa 6 lica i » vakufskim direktorom, bez sarajevskog muftije Samo sabor morao sebi pndržati pravo, da taj odbor može U svako doba promijeniti, po svome nahođenju i bez Uslovj predviđenih u \ 3) za tvrgnućr svakog organa vakufskog Dj e l o k r u g s a b o r a j e p r e l i r o k a n j e g o v o g o d b o r a p r e u z a k O kupovanju, prodaji, zamjeni I opterećenju vakufskih nekretnina mogao bi odlučivati odbor za svote do 24)000 đmara Također o zajmo­ vima i koristonosnoni ulaganju do 24)000 dinara, naroćito o Iznajmljivanju pod zakup, jer su to »tvari hitne a sabor zasijeđa samo jednom godilnje Mutrvelije bi imale potpasti pod djelokrug odbora ne samo u disciplinarnom pogledu, nego i u pogledu otpultanja, kao Ito I po sadanjim ttalutima njemu pripada pravo postavljanja rmitrvrlija U pogledu u p o t r e b e g o s p o d a r s t v e n i h »iz­ v i I a k a p o j e d i n i h v a k u f a nije potrebno imati predlog đotićnog mulevelije. jer lo onemogućava koncentnianje i upotrebu kapitala vakufskih na sigurna mjesta III. Reforma unutarnje organiiacije vakufa. Prije svega treba p o v i s i t i b r o j o s o b l j a ureda s a b o r s k o g o d b o r a za toliko, da se sav posao mogne otpravljati bez zastoja I da propisi Itatuta o nadziranju cjelokupnog vakufskog osobita ne budu samo mrtvo slovo, nego da se tlo efikasnije IZvriavaju Zatim treba Ito je moguće vrle ujediniti upravu pojedinih vakufa I to u rukama predsjednika kot povjerenstava, dakle lenjatskih sudaca, kojima, ako oni sami ne mogu obavljati taj posao, imenuje saborski odbor pomoćnika kao pristojno plaćenog poslovođu Zato ne bi trebalo (rkati na prirodno upražnjivanje mutrvclijskih mjesta, nego ih smjenjivati jedino po potrebi ujedinjenja uprave pojedinih vakufa 27 �(te b« i* omogućilo izvođenje velik.h građevina j osnivanje raznih humanih, socijalnih i privrednih tn»t»tuota. trebalo bi imali lačan pregled o vrijednosti imanja svih vakufa Zala je prvi preduslov u » p o• ta v i j a n j e g e o m e t a r s k o * ka l a v i r a I kal a i l f a po n o v č a n o j v r i j e d n o s t i za sve va­ kufe kod centrale liez lih kalavlcfa ne N %r moglo ni pristupiti oalvarenju jednoć veliko* zajin*. IV V oku/tki vrtlki zajam Svi ćore navedeni predloži ne mogu se Izvesti bez velikih novčanih sred »lava. lo Jesi bez jedno* veliko* ia,ma uz zato* vakufskih nekretnina Saboru »u već Činjene vrlo povoljne ponude /а taj zajam On se moje vrlo lako ostvarili na bazi vrijednih i sigurnih zaloga K ao ž a l o * m o * l a bi u p r v o m r e d u da p o ­ s l u ž e m r t v a * r a d s k a * r o b i ja. z a k o j a bi u lom »l utaju morao odbor doni j et i jedan * e n e r a l n i z a k l j u č a k , da se, p o l t o i m j e u t r n u l a » v r h a i ne s l u ž e v i l e v j e r s k i m o b r e d i ma . I maj u u z a p l i l i u k o r i t i c e n t r a l n o * f o n d a , e k s h u m i r a t i i p r e t v o r i t i u * г ad e v n a z r m l j i l t a (’o leruatu tu nema nikakvih zapreka Na koncu bih htio da podvučem, da za prvu polu*u, kojom se mogu pokrenuti vakufi u pravcu napretka, smatram reformu biračkih masa na *ore iz­ loženi način. A prije sve*a treba da nestane ono* ubitačno* i sramotno* nehaja ra le inteligencije za vakufe, to snažno ali začcpljeno vrelo nale* blagostanja Homilija Mulić Problem analfabetizma Kado se odazivljem pozivu Gl Odbora nalega kul- -težnja i odziv naloga naroda uopće za Ikolu bili slabi, turnog drultva •Gajreta«, da pred nalom jav»o*Ču iz- onda se istom mogu da pojme tadanje lole nale pro­ nosom »tanie pismenosti I svoje skromno mišljenje o »vjetne'jirЛТкс. Mi smo muslimani i u tome pogledu problemu analfabetizma uk llosnl i Mtrvcgđvmi uopče, proill najilabite. Sprečavali su nas dva ncprijatelia: a »pecialno među nama muslimanima,. u koliko se perfidna prosvjetna politika okupatorska i na! kruti može o tome da posebno di»kulirqS konscrvallzam. Od god 1 0 i8 . to jest od Oslobođenja Problem analfabetizma jol ie danas u nadim br°i narodnih osnovnih Ikola u nas na 022. Iikama uopče problem narodne -prosvjećeriostl, tuldučl Danas jedna Ikola dolazi na 82 kvadratna kilometra .('80 stanovnika. Kako je otprije ostao nesrazmjer veliki broj analfabeta jol donpmra u naloj tnasr »ređuju osnovnih ikola po oblastima, on jol i Pismenost je početka I glavna osnova рГо* »■postoji i ako nrito manji. nostl I glavni uslov opče kulture, a nepismenost glavi To nam najbolje predoćujc ova slika. smetnja prosvjetnom гаДр O poraznim poslj«0|qjdt analfabetizma, ne treba vile da reknem, nego sto За v« з i > _ to nal narod rekao u svojoj,'poslovici »Ćorav je kod 0 — m t očiju ko čitati nezna* Drugim riječima ne bi mi se c o 3 £ ° 3i 3 43 •»ti o Ž, “ : • nlko čudio, kad bi rekao, mjesfo u nas u U i h . da _ c o -■ ~o 2 > o > = ima toliko analfabeta, u nas ima toliko slijepih ljudi, G. -* a e a c a a £ koji čame u tami. I ako mi svaki Čas osječamo, da-ogtoman dio nalega B ih a ć k a . 54 5 603 2 1 7 '2 3 119 7.365 naroda živi u mraku, ipak najočitiju slifcu nepisme­ M ostarska . 9 139 265.330 14o no 12673 nosti pružaju statistički podan Po statistifl iz god. Sa ra je vska . 8 405 24b 040 45 243 15223 1423 24 u li IM ima 1.410.090 stanovnika Medu ovima Ima oko 380 000 koji znaju čitati I pisati, a T ra v n ič k a . . 1011b 241 822 7b 130 8.150 ostali su svi analfabeti. U procentima izraženo u B ih . T u z la n s k a . . 8.418 124 422 541 23‘) 12 587 ima 80* • analfabeta a samo 20% pismenih. S obzirom posebno na muslimane taj je procenat za mulke nclto V rh a sk a . . . . 4018 220 423 240 133 13 4 V , večl, a za nade ženske Iznosi preko 95* «. 51.144 1.416.04b Ukupno . . b22 1 Ib7 64.4 >4 Glavni faktor koji najsigurnije i najuspjelnije rijelava problem nepismenosti jest — narodna osnovna U te 622 ikole zaposleno je 1 1о7 učitelja, ito na Ikola Noj treba da ovdje posvetimo I najveću pažnju. svaku osnovnu ikolu ne otpada poprečno ni po 2 uči­ Po broiu osnovnih Ikola zapravo se mjeri stanje pi­ telja, a na jednog učitelja otpada poprečno 54 učenika. smenosti i opće prosvjcćenosti u narodu I Ito koji Osim toga malog broja ikola i učitelja, neugodno narod »razmjerno prema broju »lanovntltva ima veći se konstatujc jol i danas slab polazak djece u ikolu broj osnovnih Ikola i ito su te Ikolc bolie i naprednije, uopće, pa i muslimanske, naroćito po selima. Ovdje ne taj je narod sve kulturno jači i veći. »toje razlozi u samome neznanju i nehaju nalega na­ Neka nam se dozvoli poći malo iz vremena tu­ roda prema ikoli, nego treba uvažiti i druge razloge, đinske okupacije. God 1413. bijaJe u nas 384 narod kao siromadtvo. rđavc seoske putevc do Ikole i dr. osnovne Ikole. to jest na 133 kvadratna kilometra zbog Čega je danas utjelljivo Ito će Ikolski odbori otpadale samo jedna državna ikola. Pa i taj mali broj prema U r e d b i o ( k o l s k i m s r t s k i m i o b l a s ­ da bi)aie pravedno i srazmjerno raspoređen! Okupa­ n i m o d b o r i m a i tim okolnostima posvećivati veću torska vlada otvarala je ikole ponajviie u lakim mje­ pažnju. stima, koja su na dogtcđu strancima kao na željez­ Iz službenih statističkih podataka u god. 1423 24. ničkim prugama i drumovima u nada istonćka i zna­ vidi se da je te godine od Зо.бОб musi. djece polazilo menita mjesta Pa kad se joi u#me u obzir, da su ikolu samo 14 318, dakle jedna polovina i ako su �IVol* bile u njihovim općinama. To bi bio jot »iralmji broj, da nije razlog tome nemaru к»1 i »at. Ito po z a k o n u o o h a v r i n o j n i H i v i n « moraju musi im Ženska djeca prisilno upsivali se u Ikolu Ovako irdan ogroman broj nate m uti ženske đ ;«r nalom vlastitom krivicom u mraku I inače mi uno Bosanci vrlo nehajni prema Ikotovanju ženskima. F.vo na pr o»e Ikol godine u Šaraj OblatO pohađa Ikolu 2 3 000 djeve aviju vjeroispovijesti i »o. 70* • dječaka a »amo 30* * djevojčica. A koliko tek jol i danas u B H. nale djece bei razlike vjeroispovijesti i »pola po nalim »elima live u neznanju, jer nemaju Ikole u svojoj općini! U radnje vrijeme pojavile »e u na» dvije uljetljive pojave Zauzimanjem videnijih mutlimana nali »eljani pretvaraju tvoje mektebe u osnovne Ikole Naravno, da lm te ostavi u Ikoli t «v ih ti j a t » u n u f (pri­ pravni rarredi ra učenje vjeronauke. To je I mu* »limanska vjerska prosvjetna anketa godine 1*>2l. odobrila. Već ove godme na pr u jednom nalem »rezu tako tu otnovane četiri Ikole Također te ovdje dana* ugodno konttatuje I rad nalih oblasnih осГ -ita tvoj K. i M. Kod podizanja Ikole u narq(Žu. ttebato je odmah po O»lobodenju u/<> jedan' stalan, pnnclp. po kome treba pnje podvali potrebcc -^osnovne Ikole. a onda trednje. pa vile Međutim radilo te ber tih uetfTopa'' Počelo »e jednim nesra/rnje/j.m. I ovaj nesrazmjer Ima »voj rarlog u plemen»kpi?i jn;efiri£~7H, *e držalr grclnog načela »tvakom *сЛ>је-, umjesto vv ttvarnoi potrebi u okladu »a opllun potrrbpnllap&fml,, (-Učitelj- br 2 god VIII) ;s 5 druge strani govonlo se i o h i ---------učitelja i to u na loj zemlj+;Ncoja broji analfabeta ovako 1. U Sloveniji 8 8Sk *. 2. . Vojvodini 2132*4. 3. „ Hrvatskoj, Slavoniji Л Mrdumurju 32111* 4. .. Dalmaciji 4‘MK* *. 5. „ Srbiji i C Gori 71 ;s* ,, 6 . B i II 80 55*V J Pokraj tako malog broja ocn ovu lvlk ola naroičto u Bosni i H i pokraj tako etrainog broja analfabeta i opet najvećeg u B • H 1 nali »u narodni poslanici bez razlike partija makar i nehotice učinili jednu grciku po osnovnu nastavu u zapultenoj naloj pokrajini Mjesto da »u »vi nastojali, da »e podigne prvo lio vile osnovnih Ikola u nalim selima, gdje vlada tama I neznanje, oni mahom udovoljile željama nekih nalih građana, da »e u njihovim varolicama podignu »redne Ikole. Međutim znamo, da i narodna Prosvjeta podiže »e s' temelja, ozdA, a ne ozgA. JISBP Kolikogod je velika važnost osnovne nastave za opću narodnu prosvijećenost, to ne znači da njome treba i zavrliti naobrazbu omladine uopće u masi. Kada se misli na stalnost naobrazbe, to jest. da ono znanje Ito ga je omladina stekla u Ikoli, postane i njenom stalnom svojinom, onda ni »ama ćelverorazređna osnovna (kola ne znači mnogo ili, kako N u <ol u mUttiu narodu htjelo. ne znači t t# i skutU om je deVezano. a to avaki čat u nat tvrđi i l a b a v a p i t m e n o i l onih mladca koji tu ta omornom Iko'.om xatrl.li nauke ili ottatill kn gu »auvijek Tako postaje i tav trud otrovne Ikole uzaiuden Otnotna Ikrla ta 4 rarređa (kao lavflno tko!®van e) ne odgovara dakle cilju, koji te od nic trati ni u pogledu pt^hololkog razvtća, ni u pogledu potrebi naroda Zato к otrovna natUva treba da traje raj* manje B godma u dta tečaja u nilem u 4 I vilem ta 4 godme Produženje Ikole postepeno će te uvađati To bi bila najbolja i jed no t-gurna garancija ra tu* »bijanje ncpumenottl i u na lem u narodu P e l i t n e Da N otrovna Ikota mogla ifveatl tvoj dio dutnottl ха t-renje pismenosti i opće protvječenotl! u narodu, rajeđno ta tv.m ostalim kulturnim druttvima u B i H. (Srpsko kulturno đruktto -Prosvjeta- već je to učinila) predlažemo ove mjere /■4 Ubrzati raivoj osnovne nastave Jonnlenjem jediiritdenog Zakona o narodmm oanovnim Ikolama. otvaranjem .novih Ikola i odjeljenja tako. da ni teđan kutak ugle domovine ne bude ber toga prosvjetnog pg^jjlla i^Posilinti mjere u Zakonu o obatemo) rastavi tako. da >va ra Iko'u dorat a djeca, raista pohađahi ntnovnu Ikolu, Da narodni poslanici muslimani zatraže u Narodnoj Skuplb.it. da se u Zakoru o obaveinoj nastavi (u Uredbi 0 'kolskim odbortmal vrč :м na* rrd'ui »kolsku godmu, dokme tmretak ra muslimansku žensku djecu, te da te t na njih u cijelosti protegne Zakon I Uredba o obave<rsoj rattavt kao I ra ostalu djecu 3 U državni budžet Uvesti traimjerno na iidalke za vilu. srednju i otrovnu nastavu 4 Zakonom o otrovnim Ikolama U već postepeno ха narednu Ikolsku godinu u Prosvjetni Program Mini­ starstva Prosvjete) uvesti obavezno osnivanje I j>oha* danje p r o d u ? n i h ( k o l a ra svu mlade!, koja po* aiijc avrlenc osnovne Ikole ne nastave nauke u drugim Ikolama U vilom tečaju jod <> - 8 razreda) da te nastava održaje »amo u zimskim mjesecima. naroč<to po »elima S, S obzirom na to. da je uč-telj đula u Ikoli# Ireba da se lio vite ilkoluje dobro obrazovanih uči* trlja-ca Da »e učiteljima osigura stalnost mjesta u kome na zadovoljstvo Ikole i naroda služe i da t e i Ikol a i učitelji o s l o b o d e pol itičko-parl i)» k o g u t i c a j a , da mogu mirno provadali tvoju pro­ svjetnu misiju u narodu 6 Da te prema Uredbi o Ikoltkim tretkim I oblasnim odborima toplo nattojl, da za tifomalnu Ikoltku djecu bude i nastava besplatna i da te tirornalna Ikoltka djeca iz blagajni »reskih i oblasnih Ikoltkih odbora kao i Oblasnih Skupltma I organiziranih općina pomognu odjećom i obućom 7 školske knjige a naročito Bukvar, da budu lio je moguće jeftinije 8 Da se u tvima »kolskim udžbenicima najpafljtvlje pazi na otječaje svega nalega naroda bez razlike vjeroispovijedanja i plemena. — Nastaviće »e. — 29 �ГЛЈРЕТОВ ГЛАСНИК Поаодом )rarxa ГаЈргтовг Женекг Занатске Шко.хс м Ћилимарашш у Иовсм Памру )txM» ол реЈултата плодо11(х мог Гајретова рала 6«д ( у к м je о«а шмода koji м о*г дд саужи као p o p м прммер иашеи j i o a i i o n жемскшку као <ре*тво у борбм за дамвс тако тешак опстамак. Наша. у агћини случаЈева. беслоиокна и смроиашна жеиа. у дамаш»*е доба. миЈе могда да нађе погоднмје замимаи>е noje би одговарало м њемој скроииој повучемоети и покиро^у са традицмЈои. Ilo свии иашии иестима, у беду залале стотмие и стотиме машик лородица чамг дамас у игсмалажсњу како би зарадиле кору ждгба. Падањс у <ве achy и већу беду мз даиа у дан Je све очиглсдмије. Ila зар дл се сгди (крштених руха у овако страшмии приликама и да се дозволи да пропадају маше лородице. Me! Треба тражити лска и иачима оаои очвју, треба сидама да Je делласира својии радон. Ади његов з»датак К0.1 НК0 Je год пдеиемит, ом Je ммого више тежак Дд би се напори преаеди у дедо, потребиа je ј о ш шира, Јача и саеснија оргаммзациЈВ, оргамизација далеко од полмтмке, чисто са кудтурмон и еконоиском тежњои na машим напретком. Саакм мас поједииац. лридонеаши Јгдам и мсзматан orto.i ГаЈрету, чини једно велмко дело И сааки иас noj^димац треба само да je саестам тог caor деда м да ra изаршааа, слроаедеиа je та лотребма шмрожа и сагсиа организација. Нто у тои дежи саа та маоко силна потешкоКа, у ствари тако иезматна и сићуших Бити члам Гајргта, суделоаати на Гајретоами забаВЈча. преплатити се ма iteroa лист. трошитн његоа цигар-лапир, зар су то тешке обааезс за сааког иас појгдимиа A у тои, ето. дежн маш мапретак, у том лежи впело из ког може да лотекме саака корисна Питониис ГаЈрсТове Ћилимар^ае Школе у Моаом Памру тражити ноас путеае и сиас у раду. Зато, нека нам ова шкода ободри наше иницијатмвс за што већим осмиаањем оваквих и овима сличних Гајретових школа Зато нека се удруже снаге на раду око Га)рета и у овом правцу, јер поиоћи можемо ми саио (ами ссбм. Имало свгстам члам нашс заједмице дужан je да тражм начина машем сласењу, дужан Je да потпомаже сваку нашу акцију у културном и екомомскоч правцу. Лруштво Гајрет које je најпозвамије да иуслимане наше крви и језика води npeпороду у нашој Отаџбиш!, чнни, захвал>ујућн својим реткнм, али вредннм радннцима, ведике напоре у овоч правцу. Помањкање смисда за економску и кудтурну оргамизацију код нашег иврода толмко je да наи се ■сћ и ддпас та ндша ма»а увелкко свети, a шта нас чеаа Тех у буАуШпоУТи *»о ту маму ме lioiipaauMot ГајреТ. ib m Tbm ове маш« вс.лицс tune, мастојм i Bhm 30 иницнјатива, у том лежи могућмост остварења те корисне иннцијативе. Јер, сааки nocao који je Гајрет преузео ма корист нас мусличана у Босни и Херцеговини, као и ваи њсних граница ма корист иуслимана наше браће no крви и језику/уродио je кориснин плодом. To noтврћује и успех ГаЈретоае Женске Занатске Школе за Тжлимарстао у Моаом Пазару. НмјешШај Гајретом Женске ЗанаШске Школе м ЋилимарсШво у Нолом Памру. Главном одбору лруштва »ГаЈрет« Ha трджен^ 1Ч>7. год, Управа мзаелтај о раду 15 новембра 1427 Capajeso Главиог одбора Г»р.: 1^03 од 28 ватобра школс има част подметм Главном Одбару своч у времену од И јума 1425. год до год у слсдеКеи: �VII / f* .» * y - i /. ПршглАв ma Л л » » и aimct fy»a 1«2V r o j д « кпм аа 2 Oj ■»?**<-■« U u m ■ n « u i oj m o j ■»ТГ?«Ј*«» ........................................... 2 Од U u m ■ Ttfuna oj -р«ват • n w - 1 C a ijo u U • • • IT f f« 1 U 4 П о«-1 o«p ojbopa o ip P i « i y M 1**23 Г. 5 П оаок о л и т к ш Н И а ч р е а г М 1«Л. ■ ЈАСГ? 6 OTO - • в ? « (ч ј . о »ab a ty 7 000 — • UTM . 470 - » ?ов ■ Д в а n 670 W Увупмо 4 М И и и фарба м к т и о г »a | а р « 1 >м 5 Н а А а м а •>«» b H abaaaa вамчгаарајеаог ааггр вјала 7. H ab a a ia дрва ta orp*a a. О лраваа a aab a a ia аиа/нт (т а а р а Д р а аа T a t t r . п о в т а р а а * a ( ч т (атм ацг 10 C a t a jb a B i e « as Јодао у J f у гу **1 KM i i S c b u i m , t p r V i i i i U a n p a jr* .« t y * r . • • vcn > 2W> ■ 2 4UV1 Дам *" У^упао Г.р ro j III. / ftp e t/ ^ i p«A«ir a) ■ a a 4 im a < a o J a S, 1 мааа тгпаа > rcp< a t p a ja • устр а tConokaaa« . . . 2 C n Г.р 40, 1 t a t a , » jr nape » t p a j a 1 р Х 2 2 I C n Г>р 43, 1 Змдии Trnaa napo 15X2 4 Cn Г.р . Г ц 4b, 1 »иди* тгпнч n apor 1х 1 5 Cn. Г.р Ч ), I Kb j m n n apor џ .I a » p a ;a I r >‘ упио в) п р а а а т а а 1 Cn Бр lb и 32 S J a ) p a jy 2 K a .iu a l . ма да с« иапдатм 2 Cn Б р : 4в sa азрад у I кмдима и ча да се маплатв ...................................... ........ Уаупио . . IV . llrujfH ilftH a poćti 5СП0V »- УП . V’. Ннш гнш арскс сш кири 1. По аиагитару C T B Jp a: pasboja и остали хадат .............................................................. У a упмо Цслокуггаа аргдипст в а о л с а е имоаииг . . . t f * # До^ро К°*(М ц| Н " » ! '• ’ »■ fiM J 4 A t » } t P f y r « i Utapa;« uo I C o j t a i a a »(•♦» 5 М га а ув а К ц м а А.-увгвака ’ V * • ?« « aobap yii»*a A t a je n o t i i j B * o t y ao р > м ш o j i t j u » « л .м дигаиу потоору . k f b a ra ja o ама llp o ia r i U U o l i t a njbop aa o»»«t успаа, одбор »a У '» t o ti.** r o j . a ja l i t i « » rp a jr у aoja k* p a t a o tB o ta o фоид ta p o j a t i ib o r овртмог a a n a t* ) <"У < т»т Поргд Tota obp atao <r )» a»o«< aa ojbop a a j a e a t a n a , ов.аасипм одбору ofta atra 1‘а а х a Ma»«<rap<тау Tproaao* чЛо« да a оиа <а <bo,* <тра-а дода^аа а | а « (а у no»«»4t naa) фоад Tr МО‘ &С ■»■*« «у e j ta »a. »ep J* e f lc t a a a o jo b p a ta 4C**» Л**« a obtaeaa ajbop io n « ? Даа у вуu rr a a a ia 1‘»27. r o j во)и » u . ; j <n b t p a a u a a caa <y Mirar.it« да t.r n p r ja n jr r a n c o o l a у ta 1Ч.Д roдаиу Од М ниасгарегаа Т р го м ш « a Н ад у.гр а « ojbop )• « Ммi* ковмо M t t 't s ia j rte оаоЈ «ot<U. aaa су caa a t r a a ja ja ka м од Гуда C m « n<ta k a ОдАор порад »o/a м м ; ш , j a у To«y оа* ro jaa a рд раи игаодаао lab aaa, од t o p u k« t » ( т n p a to j употрабити sa n o ja t a t u s/ p a jt. Упрдвма одбор ш аа«« <а сагураоавку рачуаа, да ka a Гдавиа Одбор прмхваТмта a o jo b p a ra еау »^агоау вд«у»у. na ке у (Д учају n orprb« a (а а ;у noaok y i a ia r a 1 Упрадгна у р о ^ и а за рад аума у аргдмоета 2 Ф а р б « у аргдаости ...................................... Ј . Ћ г за п а у вргдиоста ........................ ......... Укупи о A j» » w » U H A I А ,-ш » A ? » .t Ч « » . * - ! • »•*.*: opao ja b a p > ( • « X l i h * ara* мртЛа ГаЈргТоаа Ж га< аа Л»«ат<»а Ш ао а а »a ? .а « а в а р .т » о vOroiTraa јт у пра ваГа ; i r p t j a • *a o jc .» 0 | »4 oaaj n * t» * H a * a « aap a.r n «»*a Д аа W ) - м < и м ПошТо оГачв« » / f t « в»<у * * « ( ■ * ta a i e t f в a ItoH T t - ( f чам« a t t a t a a i j a . a »a a»4 a i a i t a « • * f ■;f »a »граду, a ia a jc t a e jb o p од«у-<ао j« ja ц п а jr ja a n ta « у i a ta na a t r o a м » а ' а t--pajy >a в а о а у ao.e 1 lllIT t р атгаац а 1 Cn 1 V » t t , ■» U i m h 2 ЗуЛс.ла II f t j f i A 'n ao i l M M i i r i i K r 1 Kap a a M n o i ( i y к г и у 2. Хоморар учгмацаоа м p a j у ш»о.1 в мовгввра Ф а > * «1 A »a a i o * y 1*ЈЛ r o j 7 У ч а т » v * 4 « a p a ra ta паату, notar > >t ta ro.taao jo b a a a поваж ацу од jp a a a r • H a rrp a t од ш»о» мовца датог м в т « д » у Готоааиа иа даи IS 4 * 0 » •** Owr4«r*tai, r « * 4 'f *•«/ У и ш м м и /ДГ ) « '• « « < to## ry w r * i » 1*2*» ro j h Пад-ojAop ГвЈр ста I 1 p « j(fj» » O o»f K t U M l l r f . l '* * Ф 1»ор*»ма Даи /,/,7>У> Даи 6b72S0 Л * и 31 Н77 63 XI. О p a đ j a.a 0 .1/ Kao в т о jr n o taaro , оад n o jo jb o p Г ајр гта м » в м в (« ■ io « y од job poa oЈ-маа n p ato ra < « y n w a a « ta о т а а р а м aa« ■ «o tr, од noaoka I ш а в г O jb opa, оад on airaaa a оаруамог ojbopa оаруга Р а в * о г C a a a ( r no caba раауи«, j a <• j« M opajo утр о ш ата jo e r a аоааца, до« <у j ' u a o rn o tra a рад, a ta дамае, a a j дгча аогу <аао<та«мо д/ита добро j a p a jr , aor.ta ба в а о а а o j <М|аа n p a io j t додаоата noa к a Гдаамоа Одбору Га.р ата, j a т * ч ааа t«.<aa» a ij a r n o aa naakaio« ва р а /r ><n»* к« b a ra )о * а»»а. t a j ш*о»* буд« pa дааа у taojoj t r p a ja »bor Tora. j/p k« cao уч/ авч « у а/ ja a o ) t a t a b a ra n o j (т а а и а а a a jt o p o a уаатг« .ач « , ч*г a t a je a r a a , )«p (гдма у ч » т / \ а ц » m a o a r j a j» jao ap *a» ao a a jta p « рад ta a jy учсмаца, aa)« <y раетур«в» no a ra o a a io <oba VI. Ш к о лс к и \о р о п н и oOf-op Пргдсгдмиа: T i j h m j b rr Ej>bb«roa«tt, мудгррас Упр авиак Ју с у ф М елајац, члам Суда. Чданоаа Е ф Р а м и | lU .v r a t i. аиам Х ус гји ПгКааам, p « rra f« p Ш гф ао Ж у и и К , ципсдар М ахауд Ед ф аК, ааауф nacap Ахигд Даца, тргоаац Г.дага.инх Х а л и « :к ј ж д о а « к , часоаммчар (lo e r o a o lj Асмм М . Д урачаоаак, рач>моао4^ jt Упрааа вао % « ( a » a jo a o v t r o o a aopa aoat т а т о м т а . j a Tajpor дао a г у к а о (т а o a j <»гту. j a ja*«at b/k у a » t дааa в у к а p a jr к ад аа« a o j Tora n paao ja а и р а а м . у to a ааж> aoja r o ja a a n p o Ja ta , t b r r (« ta« t a a l • атгр/.у.« ta oaaj noeao Н ар оча то а а т гр / (о о а » а noia> y:r ay< *a«aea aoja t y y t a t j удара Агрармо ргфорвг. »<тада jo t r a pVaao a aoja ранв.г a a t y basa a a a a i.ta aa в а о а о о а в « (IM » « IM и / в a a а у в а с Д(цг 31 �Ul* o t e t a «д4«р « • вР*1Г B *a*«Tt>t »i i j r i M t f , Л» >•«>.•« ГваВи« <*Д*»Г. Д* »У "Г*ЈГ" oto« » > •• '» * •> • ооТарДВ в Ј»Л»оар»в«»в » i u M M <•«>>• "Р*** m ti'-r в а r * j R i o i t M , to j* <••••■0 могу б в т в од м ВуЈуИа м - 1 | х ; м * « o t* llo d to M У прав- n t A М ^ p a n o K t Ј Mm i Jm . 4j i »ii u! Н*п>ма Hrличанешм h’p a+a Ha вр*>Јва*«у чг< ?вт»у прв*«»о« p o i m a n a Н ч г п м |1# w >m (T h Kpaa-a. М ивветар Д*©ра улу л *« )е зах в ал у ta a o СВвЈеДа •П р ам ваш а (a зад о а о ж е т а о « ro n a a в е с т в т ае Гаааиог ОдЛ^ра Г а/рата »ао a ом ладаие * г в с » о г и в у ш .о г Гајр^Тоac r H a t » р вата у С арај*»у о Даиу С в«г P o> / h. i , Н хгово (W«a->aa<таа Крал. влагоаолео )<■ иаредвтм да <е и>)а«и ■каргма заааалм ост • OecnUiuitni ше.тка свсчана лабаиа Глашчог Одбора I ii/paaa Ла овогодиш ity Гв:ретову аелику свечану забаву. која hc се одржатм у суботу 11. фебруара у Народном Полормшту. чиме се аеликг прмпргмг Ових дама одржам je у Гајрету шнри састанак rpah«»*a прмјате*а onor друштва. коЈм су са чланоаима y**pnnr Гајрета утамачиди потребме припреме, како би* -оаогодшшва забава овог друштва. које c'e малази у caojol јубилврно) годнмМ, била yc,'iJcuMnja ол саиУ до» адањих. Ha овој лабавн ирнказнваће се нови по.шришни хочад из мусдиманског живота ■Мрбтианнцм- ког^ )с namicao мозматн маш к1ВИжтник г. Ахмед Мурад«гго.и» e • j ‘~ \ м 7~* Улалммце се иогу |f h сада рсиервисати Га) тоао) канцеларнји (Симг МдлУТи,,0>и^> УЛ. бр, 8, Уаутсшво иобоОборима u nošftрпшцчми mi п рославу Гајраирк 'JS-гоОчшн-ицс у ировчицијп ПоОодбор Гajprm ii у Саоцу в р и р ед -о i* у t y * o ry a t >7 д np гоа>ие Г ајрет о в у »абаау у n fo< T or» » * • И в а е Гмшмавај«. Ha ваб ав а ja e ta p a * « ГдаУ>а a s М оетара. Глаамс тач *е n p o rp a a a <«.»» еу 1 М атЈаовсаа •Х асаибег« ■орачнаца e ta p a Х рват саа Г л а зб а . .• Н арод ва n;«£*a *Јар«о сумце* .. n jeaa двогаасмо sAop п од м аатв а Д Ц К р с т а . i. П евиаа Ф е с т а да в а а п а м ^ . у а е р т в р а , са а р а Хрв Гха> 4а. 4. И ародма n je c a a *3opa »opa# n jra a д вогхасио лбор п од м хатв а Д. Ц К р с т а . V Ф учи« •Под аасл авоа** корачиаца. e ta p a Хра. T ia ift a . 6 M r»yа у р с ■a пуеса« »Сејахи <*о б ах уж « а« пјва подааадаа Ц. К р с т а , 7 М а * г « » Jyro< л а а г м о а и»п;»ва* и Ш гО е* »Весгха глазба« e ta p a Х р а Г в а » б а , R. С о л о продухцаја * P f r p y r М иКа од Т р аи к а* аааоди rocn Х а а а д Д а)д ар. »Иаборма T>6ep«yxosa« ш аха у 1 ч в и у од ДевмКа. в ј в о д * дад етаати. О ва je забааа услјгд а каво морахмо таво a матгра* јалио. С в а м а помагачима у прир**,наачивв а о р е и а захвад* иост Пододбор Гajpenui у Дгрпснти праргдио je годишм.у ааб аву дие \ децеабра у д«му K o s a С р псвнх С е с та р а . Програм je б а в сваједгка- I » С в в ј г т очевич'а« о л С Паш агиКа, декхаму|е Ш а х з и ја Т а р и К , II »Сумн.мво дица* иад а у 2 чина од Г>р Н уш иК а, изаоде дихеTSMI H, III. Тпмбода. г.афе. пдес. — Ч а с т праход ове saftaae ијносио Ј^Двм. 2 W ‘ Пабава у Нисоком u Ј1»)Иушком Пододбори Га јр е т а у Вмсохом a Л>убушхом прирсдиди ~су-Та)ретоау аабаау иа Н . Јаи уар а, т е fceeo о и .н аа у другом ftpo)y детал.ми)е н Јв а је с т а т м Гајретопе Лабпве у провинцији пјглија Гвјггтов* >*бава ове годмие у провмнцијм je у Згниц и , к о ју jr приредио там ош ж м наш вриједии •додбор на дам P o l^ n .a Њ е г В е л а ч а и с т в а К р а > а Алексаидра I« дсцгмбра Бруто праход ове забаве изиио je охо Д ара Прмједмом пододбору и свмма гра!>аиима гржда Зем нце искв je топла хвала. Кахо je мознато, прослаае Гафетовс 25*годиш- Рсфсраши о актуслним муслиманским тмшн-има* Конгрес мусличана интелсктуалжца ма коифеiBMije, одржаће с* у мјестнма PajpeVoBrtx пододбора рснцнји одржлној 6. дсиембра 1<>28. уГајрету, донео и повјереимштааа У ту свр.чу обратнли су се некоји пододбори Главмом Одбору за упутства у поглсду зе закл.учдк дл сви јавни рждници муслимани који прнпрсна за прослоау. Главнн Одбор на задњоЈ сво- желс да поднесу рефсрате о актуелиим мусдимаијој сЈеднмци закд.учмо je, тим поводом да сс npo- ским иитањнма, модмесу најкасмије до конца јануара 1928. год. слава друштвсне 25-годншњмцс мма одржати нај Како je према горњем позиау задњи рок за npeп р и ј е у Са р в Ј е в у , a макон ирославе у Сарајсву, да отпочну прослдве у провимцијм. Ha прославу у дају рсферата комац овог мјесеца, то се умол>авају Сврајеву Главнн Одбор ће позввти делсгатс свих саи они Јаами радници, који су вол.ни да судјелују на конгресу муслнмана нмтелсктуалаца it да на том с в о ји х пододбора и пов]ерен«штава. na услсд тога не би било згодно. да се у исто доба одржаваЈу конгресу третирају које од горњнх питања, да своје проелапе у унутрашн.остм. Оснм тога, намјера je рсфсрате што npme доставс Главмом Одбору Гајрета. Главног Одбора, да њсговп делегатн присуствују npo- Дароки ja Г aј peta славдма иододбора, те je и ради тога потребно да Госпкдим Салмхага СердарсвнК, суаласник Кафане се тс саечаности одржавају накои ове у Сра еву, • Шадрван« свупиа je на блок мс^у зманцима и прнЈате.з>има која има да буде веднка кудтурна нанпфестација. Гвјрета своту од Дмн. S2» . Исврема хввла и живно! Саопштдва|ућн овнм путем горњи закључак Гд. Градско Иоглааарство у Брчкои послало je и ове гоОдбора извјешћуЈемо истодобно све пододборе и noдмие свој прнлог Гајрету од Дви. УХУ—, a Градско Погдаајереинштва, да ће нм Глжвин Одбор благовремено варство у Гораждм Дмн. ЗСХ> . Искрена хаала. n o iлатн ina уиутстад у ппгдсду прмпрема за npo(даву у »«^<f»i»aa ШТАМПАРИЈА ПРОСВВТА, CAPAJtBO. 32 �ZA BOSNU I HLRCCGOVINU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije . Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad Papimica Hamdija Kopčić 1 S araievo, S t ro s m a iiro v i uf. - Telefon 619 preporučuje bogato skladište U \ I pisaćeg i risaćeg materijala ШТАМПАРИ1А ПРОСВЕТА Ш ТА М П А Р С Н О - И ЗДА ВА Ч К И ЗЛ ВО Д C IG A R P A P IR И з р a t) у ј е р а ш оар о«« бамаоаме, тргоедча* и м и у CTpNjca* тнсааммце у б о .ш а »ао диоипц«, улопме ам.мжицг, чспом, дипдоме и т. д , j t r k v itite to m n a d m a iu ie s v i o s ta l i T t раЈма стручиа деда, аадгидар« м астада и )д а * а соаидио, бр>о ■ no уисреиој ц*и*. c lg a r p ip lr t i Вдастмта aianroae Јм-уа шра^уј« с м »рсте тргоеачких впига и проТоаода, аао и Р*>н« гадамтеријске м аартоиамие посјом na ntpM и иадрту. p o t p o m i l t I „G a jre t" la m u « : TVORNICA CIGARPAPIRA CAPAJEBO А лвнсандрова б р 6 -Т е л еф о м б р 3 5 6 . К њ и г о в е з н и ц а - С т с р е о т и п и јо _ ! ! ! t S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �B A N K A G flJ R E T D. D. , S B R B J E V O Akcijski kapital Din 20,000.0i'9-, Rezerve Din 2,000.000'Вдгка м »vim a bankovnu »'niku t?ada;uZi:n poslovima (H illlffli j* *» trgovanje »a valutama i devtiama. Zavod /» također i мрНагао uguran Otn ча. orgarlruje i rukovodi kreditne » p»tv redna uiUcovf Oaniva I podapi’r галм kulturne i hu­ manitarne eiUnovr. BOSANSKA INDUSTRIJALNA I i TRGOVAČKA BANKA 0. D.i SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 i i Potpuno uplaćen« dlonifra glavnica « D inara 2o.ooo.ooo — . & f Rezervni lond \ i J Prima u lo lk e r.a ite d n ju , vrli «kL znake u unutralnJo»t \ inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, (mansira I n d u s tr ijs k a i tr g o v a č k a poduzeća 1 7 ? ,т а if-Л-tĆjSt v iti Narućujto i kupujte samo GAJRETOVU kremu za cipele Naručuje и luvđ Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ulica 10. Intenirtan tilafonl broj 60S, 865 i SSS{J Filijale: ć } Beograd, Zagreb, Novi Sad,Tuzla, Split) i - v , « • ^ 1» najpovoljnija. 1 lapUvUj« >*t« u »vao d«ba jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist OAJRCTU D in a r a c4,3oo.ooofi* w Od tište dobiti daje 10 , КиНигада I »sivtets IrvittU Sve doznake u domev-nt i tnoatranatvu obav’ia Ba-»a Oajret n ajbrtr ■ra;kulantni)*. - U ioU eu K « * Glavno zastupstvo za B. i li. (tutora tuooiF lOlC. SUMVO Bumk, ZS. Т < м 7М Poli pr.v 75 � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1ba59d4fb033833c5673e08d685bcfb8.pdf 9ca47aa4e92a3b9d38e0539324c7ed6a PDF Text Text лнст улјгш дишш зл кулгурнс ишшмскс ттсдизамл mvuimmana 1. Ф Е Б Р У А Р С А РА ЈЕВО 1928. Б Р О Ј 3. Уређује: Х А М З А ХУМ О �Садрж ај Хасам Кик ић Оигрдићи, прмпоаетка. Гласо ви м лађ и х: С A. П у р и н д Утеха ноаог жиаота, necna С. A. b у р и н л Девојчим плач, песма А т и ф Љ у б о в м ћ Песма Ни к . М. Л о п и ч и ћ Сасмци, пгсма М и л a м С Ш a м т и ћ Удес Луке Гашпара, приповетка. Б Ј е в т м ћ : Скица о Цанкару. О ц о н о и прим аииX. X Благо Можчило Маста<и)г»мћ — Међулушко р р зо р и ш тв : Г ; П рем ијерг Луцифера. Портргти Гајрвтовм* раднмка. Мустафа Спахо Гајрстовнм пододборимл и поајсреницмма ма знањ е Крал.гв доброво.гми прилог за забаве мододбора. Акција за упмс чламова великмх добротаора, добротвора м утгме.гачд Га|рста Успс* Га)р«тове забдве у Зеиици. Ддров«« Гдјрсту. Пигомии би.чачког Гајретовог конаикта за Гајрет. ГдЈретовд забдвд у Гор. Саницн. Један хумди ге<т. Вјсрски васммтачм у Гајрстовим конвнктимд. Молбе за опрош тсње од такса na улазнице забава културнмх друштава. Бслсшкс. — Из Улраве. Г А Ј Р Е Т , ддст Гајр*та друштм ja кудтурмо и евоноиско подијдњ« мусдичаиа, ијлдјм 1. и 16. сддког нссецд, a ц«ма иу j t за ндшу Отаубииу ICO дмнвра на годину, в »a caf остаде jcm.v« пр«ко граммце 200 дииара. Ђаци добммју лмст у полд цене код Гхавмог Одбора нлм код управа Гајретових конвичата. Поједмми број стојм 5 динара. Днреатор Х а м и д Н униК Урсдиик Х ам за Х умо Штдмнарија Прсхвггл, Cipajcao, — Вдасник друштво -Гајрет«. — Гдавни и одговорни уредник: Хамза Хуио. �Х а с а м h'uKuh О м ерди1т Омерда )• MMio сачо l i m — (M jt na у имргнц^момачхм Омгрда чује na одд.агскти n»ra мосмо као мало водс иа ддаму Дијете расдо игрдаа no шидтегу ко дјетеши« Ha м аад <• вмше из годиме у годину по^педа*, a f '«fpaa се no три ие чуЈс, њемуу >uinna боЛуи.а;у ■ лице м терамЈаи npoif jao од пусте драгости. t ^ 1 Ноли ом caor јгдммив г.а му ja eto пустмо (•« ма — Де бабнн смме, дех, бабо ће да r t жгнм још ad.vy. И да пробере ду»о<*у ко;у год aole у само за три n r a .v a ...! ___ / десет села, a u# свмо о*де у Омердмћииа' Сједм Прошлг годинс а Cya*f <t замомчулмо и поч#4 Пцгрда подуго кра) пмпкђка ra ослушнуј« и хамоси магомити фесић иа дгсиу обрву Омгрда иу наидхао <г У страни помг»о obojane. a ои порасте » уши и шаргмјмцу у Шоке тамвурумЈе na он не идс нипрошири Лкопушаа очнн« у ш<«у проигра и nj>oкуда без tif. Подмгтие ом »*.у под пазухо, a лалупи бубца аао да му <г <i>«# откммудо A а»о брдои аратницама — то ето саахо асче он идс no сијгПрошаргмја, он од драгости поиграаа дииа да потражи себи цуру и да n; оашикуј* Чује Сул.с сс apafta кад други хорозоаи отпјеааЈу ra Омерда из собарка na се магне иа демире Саеједно што удазм и бо< и опет иа прстима. Омгрда — Je си д' тм то. бабмн спме, хаа? ra очује na се арти — Jeca«, бабо, jeca« —1одговорв он и позастаие — Je си ли тм то. смме. хаа> KP зна да ће иу »veroa бабо још штогод да ири— Јесач, бабо, Јссам' рекие. — Je л' те когод дирмуо, хаа > * - Оде д’ тм то. оде д'. хаа? — НиЈе, имЈе, бабо * швпућс Су.ге да не про— Јах, бабо' буди маЈку Она je добра и прпошма жеиица, једаа Омгрда зна и raje ће и докде ће. јер ra он и чека да ct п.гзин момчпћ ожекн мли да бар рекме подговара, вди опет то ом пропитку)е као ради обмкада ћс и коју ће, и лакше бнло чгкати и поглеча^. A и Једииац Je то његов na треба м да сс прид1ти. Чује ома и види кад год Су.ге долази са смјела. бо;ааа за *e ra . — Дамас je и оаа момчади)а, и оаај и причи^а сс само хао да cnaaa Нх, колико je »аој сав саи-ет нвопак и мамен Шта ja знам ко се иожг стало до тога да једанпут и ом« ниадмс снаху. na налстити и нахорозити на мојс ди;ете. Ma нисио ми да je има ко и послушатм и у руку по.губити, ах, мн. аада. бидн другачији, a ето опет се чини да je ето. ето' дамас rope, roppe. . . Хамаи и Јест, хаман ' Кеее' — Je см ж' машо шта. смие, х а а ) — приупит* Роди мушко. страхоааћеш да ra не убију, a роди жемско.. na ако je когод штипне, ...е х , ех, ие кује Омерда, a Cy.ve се ки *и , стид ra je да > a«r — Je см a’. je см a', кажи тм бабм’ > — мааазнаш шта je rope! A дај ме роди ни једио ни друго. Аује Омерда да испита, jrp амди да иешто јест. ругдо и срамота пред саијетом, a гријех пред Аллахои — џедаешануху — тако размиш.га Оиерда, a иагне се иа демире na призоас nocae тихо — Сиие, припази се! Je си ли понио иож, хаа!> — Jeca*. Јесам. бабо' — Лобро. сине. добро, тако ва.га, na се припази! Суд»е се попипа na закрене низ сокак a кучи — Ma ето . ето! — Добро, добро смме. жиа тм иеми био — одоćpoao.vaaa се Омерда, a аолмо би скочмти na цик* мути иек саако чу)е. И Хамијв. матм Суа.етоаа. марасла под Јоргамои од драгости. Саа ct преммједа, na ао да :азм мском �големом, бескрајном ширином, a свјежина je подиже ко кр и л а ту . . . — Момчићу мој, жив ти мени б и о ! — Зар не спаваш м ајк о ? ! — Ехеее, сад ћеш бити свекрва, сад! — дира je Омерда. — Нека ћу, ja то и хоћу! Суље се одрагостио. Довешће он њу вала, na макар се небо извратило. Не ће њу Захомарци очувати, неће! Биће она, болан, Омердина снаха, na таман кад би они поцркали чувајући je! Загањивали се они з а њим ево три ноћи, a он ништа не казује оцу своме Омерди. Не ће, воли овако! Синоћ je ето Мујдану Мушину испарао сав гуњ и прићеро га преко Лошића шљивика, a све подвикивао з а њим. Криво Захомарцима што он ашикује с њиховом дјевојком. — Нека се шигица no Омердићима, — кажу они — не дамо ми наших цура. A он ето бацио око на Дуду Голаћеву, na хоћ£> њу узинад. Свеједно што се и она нећка ti нерадо га наговара! Није њему још никад отворила пенџер да проашикују, a он je покуцкавао двадесетак пута. — Не смије, кобајаги!^Хе):хееј! Kao да ja то_не_ знам ! Не пасем ни ja с Мујариним овцама no Присоју. Дражи je њој Мујда^, дражи, знам ja ti видим добро а л и . . . н б ^ е м о ми то тако Дј дице, не! Ти ћеш се бона мени око врата1._... na ja не био Омердино Суље, ихххиии! ! ! j i i l l l l L Синоћ кад су комили код Касимовића, он joj протурио црвењак трипут. Она све трипут приузела, na шест пута узвратила. Тако и треба. Дјевојка je она na je подједнако свачија. Мујдан се ждеро ко протуха, a кад му je нагрлило, он зафрљио највећи патурац Суљету у потиљак. Суље процикнуо и све изгужво. Мујдан клиснуо на врата ко пала, a Суље га притјеро и испаро. Кад je Касимов гиган други пута припјево, он се спремио и наговорио Дуду. — Хоћеш ли ми отворити п ен џ ер ... да дођем?! — Не смијем, не смијем од б а б е .., Чуће! — пропетљала му она. Њему било посве криво na кад je зазинуо башчом, низ Захомар проламало. — Чуће Мујданови јарани, Суље, чуће na ће засјести да чекају — присрео га Касим, a он одбрусио. — J a то и хоћу, и х о ћ у . . . a чујеш ? Реци Дуди да се ja не бојим ни њезиног бабе ни Захомараца, знаш ?! — Добро, драги, добро! Кад се момчадија процикује, низ ноћ просијеца реско. Кад се који ближи дјевојчиним пенџерима пси се буне и дозивају. Како су само дјевојке предраге кад се крте под јорганима. Кад момак наиђе на 34 отворен дјевојчин пенџер, протура обје руке да je додирне. Зато оне и спавају крај пенџера. * У петак обишо Омерда своје добре јаране na сваком пришапнуо. — Понеси пушку и двадесетак пуних! А л и ... тајац, језик з а з у б е . . . гроб, гроб, знаш не ћу да се зна! — Хоћемо ли то довести Суљету — приупито га Назифага још тише, a он потврдио главом и допунио. — Знаш, не ћу да с е зн а 1 Ибраки Мехијином припријетио за звоно. — Хоћу да метнеш оно велико клапило, je си ли чуо!? — Нек се препану Захомарци, х а а ? — одсмехнуо се Ибрака, a Омерда опет узмахнуо главом и дометнуо. — Знаш, не ћу да се зн а! Суље напипнуо да ће Захомарке с вечера у Брда Алихоџиним на комиље, na одредио да засретне Дуду у Потоцима na да je и скрене у Омердиће. Рекао он то оцу Омерди и приупито: — Хоћеш ли, бабо!? \ — Хоћу, хоћу, драги мој, хоћу, моје Суље, хоћу сине, х о ћ у ... — Омерда се толико продрагостио. И Ханија пролетила кроз све собе од пустине. Ее, сад ће и она бити свекрва, a снаха ће je и слушати и љубити у руке, ее! Huje то ш ала имати сина на женидбу! Натезала je она свог момчића и навлачила ко златан конац. Сад joj je ето драго, ни сама не зн а колико. Волила би она, истина, да je то могло какогод другачије и мирнијим путем, али кад не може, не може, ш та ћ е м о . . . и то je суђено — мисли она. Отети, na отети! A што она не би драге воље na je не би ни отимали већ би je испросили и ником н и ш та?! A најпослије. . . свеједно, свеједно. Кад већ једанпут над њом викну и потпале машалу готово je! Таман да никад није ни хтјела, мора na готово! A и ко би ш та могао сватовима!? Ејхеееј! Сватовска je свака крвава, крвава! — Тако се и драгостила и притјеш авала Ханија, мати Суљетова, a изм едбла вече ко на и м ам а. Козна, ко-зна, ех! Селом се није ништа говорило јер нико није ни слутио. Знали су они сви да Омердино Суље трчкара no Захомару и да облијеће Голаћеву Дуду, a знали су и да га она неће, али нису м о м и помислити да ће се то тако и убрзо придесити. Омерда je и волио да се то не сазна све док Ибрака не зачагрта сватовску у бакрено звоно. A онда,* онда ће се он, Омерда, први прогулити селом маш аллакнути, na нека сви поскачу и нека се зачуде. Ееее, зн а он добро ш та ради ! Хоће он да се знаде кад и он ожени своје Суље! Јединак je јединак na ваља ваљ а — протуро Омерда no соби цијели дан и све �до под вече. A кад je Суље рекао да се иде, он се уширио и претрчао десет пута авлију. Рекао Анији кад je пошао: — Eto ти Када и Абидовица na да дочекате! Чуће се и звоно, и пуш ке. . . и машалла! У Присоју их причекали јарани, сваки с пушком. Ибрака и са звоном. — Je ли велико клапило, Ибрака, хаа? — Јест, јест, драги, чуће се цијелом страном. — И нек се чује, н е к а ! Суље и Осмо сишли у Потоке. Они ће засјести и ослушкивати кад цуре запјевају низ Захомар, na ће прићи и присрести. У Суљета се срце откидало од напетости. . . или, или. Ma моћи ће Осмо, моћи, ако он не може. Није, вала, ни у њој триста ока! Оне се огласиле. Кад год прилазе из села у село оне пјевуше no двије на измјенце. Двије пјевуше, двије кикоћу. Нека знају момци na нека дођу з а њима. Јер не би оне ни ишле да неће бити мом ака. . . Суље и Осмо ћутну. Оне .се ббхну и зациче. Дуда завришти. Са Присоја одговоре три пушке, a Осмо ехејкне. Потоцима cfe оЈбије и принесе n a jc o да се неко одзива. Дуду изнесоше на Присој. Она сва уздрхтава ко затечена ^птица. Омерда упали све три машалле, a ИбраиГа ^ачагрта. У 3; очуше и рекоше: — Оде кева, оде. . . чија ли je ! ? A кад су чули Омерду гдје ехејче п| су се. — To оде Голаћева Дуда! — Оде, оде! — Мујданеее! — По репу, no репуцу! — Изврите му фес, ејхеееј! Омердини грабе у Присој. Назифага издигне пушку, a три му одговоре. Странама одзива ко да пуцају осморица. — Клатарај, клатарај, Ибрака! — пригушћује Омерда na ејхејкне. Они му сви одговарају: — Ејххееее-еј! — Е јхеј. . . — Ејхеј, ејхеј, ејхеј! — Ејххееее-еј! — Прижежи, прижежи! — Де Назифага први! — Дех, дех, свеједно! Динн-н! Дин, дин, данн, дуннн! Клапа-клипа, клипа-клапа, клапа-клипа! — Клапарај, клапарај! — Зачагртај 1 Чангрррр, чангррр-гр-гр-грррр. . . — Мааашшаллааа-ааа! — Ејххееее-еј! Збор одговара свагдје. У Омердићима очули још из далека na зајездили сокаке, a прижегли na се селом осуло ко ведрим небом. Пушке прогрохтале као зачуђене вранеОмерду омаглило и продрагостило na му се чини да гази no неком зачаралом свијету, кроз звијезде, кроз небо, кроз ведрине. Суље се потпурио и прогорио, a Ибрака и клапара и чагрта. Дуда се никако није прибјерала. Па и кад су je Омердини грлили на вратима она je била као ван себе. Навалило je толико тога у њу, na она као да не осјећа саму себе. Види само много жена и цура, чује и гдје машаллају и гдје пушкарају и много тога, али у свему je она као бијела врана међу црним . . . Види стотине очију на себи, a и метли je управо у буџак, на видно мјесто, да je се нагледају. Не зна ни што би ни куда би, ехеее! Од поноћи се розили сватови, na њу затворили у собарак, заједно са Суљетом. — Нек се мало дјеца проиграју — реко Омерда драгостан посве. — Зар одмах, прву ноћ!? — Еее, боље je боље одмах! Кад овцу обиљежиш лахко ју je познати у крду, знам ja, знам! Ето он хоће да je посве сигуран. Ко-зна шта све може да буде! Huje се оно дешавало никад да цура побјегла кад je већ једанпут уведу у кућу, али ко-зна, ко-зна! Воли Омерда насигурно. Јер, крај сваког човјека има no један шејтан, na не д’о Бог драги, ах, axl Ко-зна. И пушкарало се и пјевало и пило и тамбурало дуго, na се приближио петак поново. Омерда поручио no цигане зурлаше, a припријетио и за бубањ. Хоће он да проломи Омердиће. Кад буде највише свијета пред џамијом он ће довести своје Суље na нек му бубњају и зурлају два сата. Тако ваља! Једанпут Омерда жени своје Суље, једанпут! Па нека село упамти добро како се он провео — то хоће ето Омерда. Захомарци нису дошли џамији. Не ће они јер знају да je Омерда добавио цигане и да ће се проводити. A то je њима и зазорно — није шала отети цуру на сред њиве na пркати цијелом Захомару. Они се изједали и изједали. Голаћу није било баш посве ни криво, али волио je да су je запросили. Он би je дао na хтјела она или не хтјела, ко би je још питао! Зар се још и женскиње пита з а нешто!? — тако je мислио Голаћ, a тако je исто рекао и својој жени. Кад су у џамији оџумили, Омерда узео своје Суље за руку a подвикнуо, na Цигани проломили бубњем. — A зурле!? Они зазурлаше. Искренули према Суљету a он се сбенавио na извалио очи. — Аммааан! — Машшаллаа! 35 �— Ејх-хееееј! Думба, думба думбара-думба — думба дум ба. . . Тарлииии-и ијјјиии-и, тартлии-лии . . . Динн, диннн, дуннн . . . — Пражжии! Цијело се село усчирачило. Сокацима урља ко у з вашар. Е људи и не памти се, вала, овакав п и р . . . И не памти, вала! — Ама турћијат, т у р ћ и ја т ... еее! Под круш кама потпаљене три ватре ко три ломаче. To ће они данас приклати три јунице и подијелити. Стари Бајдо још од јутра дијели шербе no селу. Разносиће он и халву са сомунима. Послије сви пришли у авлију и свезали два кола a упренули у зурле na се продерало далеко, далеко... Дуда већ читаву хефту обдан пристојава у буџаку. Обноћ je затварају у собарак са С уљ етом ... ево већ седам ноћи. Сјутра она сваки дан помало отплаће. Осјећа да je боли сва њена понутрина, сва! Не може она овако, не! Насилу je ето' довели, насилу хоће да она буде'снаха и- да wx воли све редо м . . . не може то она не! с 0 Кад год се послије киша јави брдима дан бива широк, неизмјерно. Село се осунча! иза купања. Кроз Хумове ваљ а Гаравац и носи ване из Планине. Te воде придођу увијек к; , падају предуго. Омердини пошли још за рана кадији да вјенчају. Не воде они Дуде собом јер знају да она не би пристала на све то. Овако ће кадија и б ез ње. Она je јутрос проплакала горче него икад. — Eto и to ће учинити! A све насилу! Аллаху драги, ja што ли сам ja то згријешила толи ко!? — Не плаћи, драга Дудо, не плачи — тјешила je Ханија свекрва — суђено je, драга, т а к о . . . суђен о! Дудом била нека тјескоба ко у гробу. И овај joj je собарак тако мален и узак, чини joj се да ће je дуварови притиснути. Не може она овако, не! Мора траж ити ваздуха, ширине, ширине! Угушиће се! Ханије није било кад je Дуда изишла на авлију. У њој се прош ирило. . . аххааа! Она клисила низ башче na на Присоје. Бјежати, б јеж а ти . . . — то je просијевало цијелом њом. И она je ето побјегла. . . To селом пронијели ко теж ак камен. Никад се то, никад, није десило у Омердићима. To или je бож ја к азн а или су шејтански прсти, само се то ето никад још није у селу придесило. Не памти то ни стари Мујага Бећић, ни Миралимага, ни Абид Хоџић, нико. A сви су они и Швабу дочекивали на преслици и толико тога претурили, али овако ш та нису доживили. Еее, јесу, јесу, ту прсти или божји или 36 шејтанови. — Тако су селом умовали, a све одмахивали главама. Омерда заручо ко во кад се je вратио. Излетила му јабучица у грлу na се обенавио. Потрчао и у з село и';низ"село. Зовнули м ухтара Меху и цијело село na се дигли ко на хајку. — Наћи ћемо ми њу, курву јед н у . . . ja рабумтобе-естагфируллах . . . курва јаш та, курва! — Зар наш х р з и образ да се к аљ а?! — Бештија, бештија! — Хајд’ Голаћу! Maca ко црн облак ваљ ала се низ Присоје. Kao да ће на покољ. И све je то заливено неким мучним оловилом, na ко прокуне то je све. Омерда je први — он се запртио мотиком, као да ће на копање. Свако je понешто упртио. Мухтар најчешће прок л и њ е :.. Ваља се тај меснати облак низ Присоје и закреће потоцима у з Захомар. Голаћ их присрете, a они гракнуше ко хајкачи: — Удри, он je крив, удри! — Л>уди, није код мене! — Удри, не питај! — Јест, јест, курва! — Нисмо ми без образа, нисмо! Нисмо ми Захомарци1 Људи, з а б о г а . . . Удриии .. курвиног оца! Љ уди. . . Буббб! Голаћ наж е селу. З а њим проломи. Омерда je ко крилат. Захомарци примрли. Голаћеви побјегли из куђе. Руљ а налетила Захомаром и нагнала с Голаћаву кућу. Неко облетио, a неко пролети о. . . — Побјегла, курва, побјегла! — Беш тијааа: — Запалите, запалитеее! — Немојте, људи, ако Бога знате! Тако вам великог Аллаха! Није код мене, није људи, кунем вам с е . . . — завајко Голаћ више села a они нагели — Гони, курвиног оца, гони! — Удриии! — Уббиии! Голаћ наже даље. Руљ а зау р л а и отисну се низ село. З а њом остаде Голаћева кућа у ватри. Голаћ јаукну на брду и опет н а ж е . . . Није Дуда побјегла оцу. Не би то она смјела учинити за живу главу. З н а да би je Голаћ заклао ко овцу. Прибјегла je она у Подборике старој тетки Хафизи, не ће се — мисли она — нико ни присјетити. Промрзла je од стр ах а сва, ко леденица. Очула се горе с Брд& урљ ава na Х аф иза извирила. — To Гаравац тутњ и, дуага тето — рекла снезвјерена Дуда — није ништа, није! To je она себе тјешила. С л у ти л а]је она [црно још откако су je отели у Потоцима. A ево сад чује урљ аву na промрзава. Чује она добро да то није �Гаравац, али се толико устрашује, na само тако каже да се притјеши. — Није, драга тето, н иш та. . . није! У Брду проломи. Неко се продера ко арслан: — Гори, горри Захомар! — Горрее Голаћевии! Руља проурља. Чује то и Дуда добро и осјећа све иако не види. Не смије ни да погледа. Хафиза се напињ е. . . — Дудо, кћери, Омердићи се дигли! — Теттоо! — Јесу, јесу драга кћери, јесу . . . шта ћу с тобом, ето их1? Дуда зацичи ко гуја у процјепу и груне у џамове. Пенџер засикну и она испаде ко сноп na наже. — Уууххх! Руља се разведри и расу низ брдо ко камење. Омерда je опет први. — Eho јеее! — Гониии! — Уббиии! — Припазззиии! Maca je ко олујан облак . . . и густа на' час и широка — како ко пристигне. Дуду носе вјетрови. Руљу носи урљава. Саравац ваља ,Н пробија кроз Хумове. — Не може на воду стигниии! — Прискочи, прискоччиии! Омерда je опет први. Хоће да joj почупа плетенице. Она зацичи и запљусне у Гаравац. Омерда п о ср н е... Омердиђи захаллачу: — Халла, халла! — Аммаанн! Голаћ јаукну у Брду. Над Гаравцем провијори Дудин чаршаф и леже no води. — Халла, халла! Нико од њих не рече друго. Закаменили се они сви с реда na или халачу или буље. Не осјећају они нико ништа, ко просјечени пањеви, ко суманути и тешко погођени. — Халла, халла! Гаравац ваља балване с Планине и дере под Омердићима ко под пањевима. Ниже Мостова ојочу момци с цапинима и дочекују балване. Они ће дочекати и Дуду, na ће je мртву повући за плетенице. -к- Qjj оо-ооо! — Оооо-ор-рук! — Ojjoo-oool jp . . Цапин цапне. ГЛАСОВИ МЛАЂИХ Утеха новог живот. (Из цикцуса „Смрш Менасима роба Даћемо му ате гиздаве у лету нек их веже уздом за рамена наша, нек растрга срећан два неверна роба. Када сиђем с ата пегава, уморна ___ _____:........ —.................. пред сарајем новим новога....ми бабе робињо Аземо Чц. о сестро нове среће 0 несретна жено, буди моја сестра у истоме болу низ живот уморан наћићемо срећу. проспи низ друм ђердан. И можда у смрти скривенога гласа кад с мунаре распе молитве Алаху, дознаћемо тајну недокућних стаза . . . У сузама сјајом попрскане гривне одблеснуће прошлост и минула срећа a судбина нова затитраће болом и прекрити живот сеном блага светла. Робињо Аземо, сестро мирна бола кад зазвечи синџир на шареном ату и захрж е вранац из ахара новог просућемо рухо из сехара друмом нек пропева срећа сироту и ббну. A ако нас стигне до чардака бабо, бацићемо њему све рухо младости и ђердан и гривну и џефердар срмен. Кад клањамо акшам на трави крај луга далеки и моћни спремиће нам срећу и спас од рођења и утеху моћну. Робињо Аземо кад бол затрепери кроз надања наша, Спознаћемо чежње ко младост, ко живот и доћемо двору нових измирења. С. A. Бурина. 37 �Слепци Депојчин илач Мирише пролеће у баштама цветним ко љубав наша. Процвали бехари у раскошу сунца свечана и тиха. 0 незнанче где си[? прође моја младост у чекању дугом и болном севдаху. Капиџик ороно, пева болну песму грешних испосника. 0 неверни знанче, пропевај још једном песму свеле среће крај прозора ноћас под кафезом нашим проспи задњи смирај греха изморена. i fr' A сутра у свитај-' сабах-зорског сунца у харем под цвеће изгажене траве понеће ме с плаћем растопљена срца. Ти ћеш бити срећан у сузама бола и увеле сете расплакане душе. 0 , запевај ноћас песму задњег смеха саткану из среће давних светлих снова. Запевај ми песму пролетњег бехара заспалу у души несталих грехова. С. A. Бурина. Воде ли вас ваше штаке стазам а наших авлија? Воде' ли вас ваше ш таке у пјаним пустим башчама! Воде ли вас ваше ш таке под затвореним прозорима? Воде ли вас ваше ш таке хладним тротоарима пустих улица града? Зн ате: пролеће je слепци — д о с т Ј ^ с јјн ц а преко кровова, .сцвале булке, шебоји, зумбули, јасмини, пусти јасмини — цветају багрени, катмери зепени, ачпије беле наше зумбу ли мавени! A ви сте пусти и ништа не даје радост вашој души, a ви сите пусти убоги слепци града. Дођите! Дођите мени пролеће je миришу беле гране! Дођите мени убоги слепци авлије наше пуне сунца, дођите мени слепи. Песма Ко облак од дима ил ко жива стена, увек je топла и фина, опојна и снена. срца je ко капља крви истекла тече, тече и те ч е . . . срца до срца их дира, мази и пече. Пуна je љубави, некад je a некад Неће вас занети љ епота женског ока не знате з а радост очију, утваре пусте градских ноћију убоги слепци града! A већ цвату багреми бели, јасмини пусти зелени — јесу ли вас мириси занели убоги слепци града? Однеше живот неповратни часи у недрима ветра. Из да од да Сви ви немате очију молитва вам je увек господња лутате ко ноћне утваре пустим улицама града. живота, речи, сете и страсти; сама бол и горчина, саме животне сласти. Атиф Љ убовић Све блешти у пролетњему сјају сви су прозори златни и сва затворена врата! Дођите мени, миришу вишње ja хоћу да лутате са мном и да осетите сви радост сунца пролећа, великог пролећа што шуми широком улицом града. H uk. М. Лоиичић �Милан С. Шантик Удес Луке Гашиара Лука Гашпар, син Мартина, родом из Вргоца, из постојбине оних људи који три четвртине дана проведу у просјачењу, a на вечер ћете их видети како безбрижно седе у крчми уз литру беванде (вина) и парче хлеба што су преко дана испросили. Шкутори, тако се зову људи из овога краја и они су посебан свет. Нема цркве пред којом нису молнли милостињу, нема града у који нису допрли, ни врата на која нису закуцали. To су, неће бити претерано када се каже, професионални просјаци и дангубе. Чим дете подрасте, no старом обичају и закону, упути се у бели свет; трбухом за крухом, како се то већ каже. Има их и таквих који посеку себи прсте, осакате се и унаказе ма како, само да би могли no свету несметано просјачити. Свако дете на изуст зн а просјачке јадиковке и молитве којима ће пробудити милосрђе код пролазника. Лука Гашпар није био обичан. Он je био просјак своје врсте. Док су други понизно молили и јадиковали, дотле je он искао, боље рећ^ захтевао с неким правом. Мањим и слабијим оД cet5e претио je и увек их приморао да му даду оно upro тражи. Зато je он и могао, мимо све остале просјаке, да~че одржи у свом родном селу, где c y 'rđ сви тако добро познавали и где je, ваљда, најтеже на овом свету бити Онизак и дежмекаст, снажних руку врата на коме се вешто окретала његова мала глава са увек рашчупаном косом, плавих очију које су често добивале израз и сјај мачјих очију, он je остављао слику веома снажна и издржљива човека. Када би му дошао бес, бацао je све што je стизао око себе, псовао и викао, витлајући стене са невероватном лакоћом. Сви су га суседи држали за луда, и док се он пред њима упињао да такво мишљење о себи сачува, дотле им се из потаје страховито потсмевао и сматрао их з а будале. Није се одавао ни пред самим оцем. Напротив, пред њим се правио луђи него пред осталима. Отац Мате га се бојао, јер je овај нањ често подизао сикиру ради луле духана. И отац je увек попуштао пружајући му духанкесу коју je Лука редовно повраћао празну. Сеоска деца стрепила су пред њим. Свако дете, које je хтело да с миром прође испред Гашпара, морало му je сваке недеље доносити no неколико кременова шећера, духана, вина и маслинки. Не донесу ли — деца су знала шта их ч е к а : имао je Лука иглу којом их je боцкао у стражњицу тако грозно, да, догађало се, no недељу дана дете не би могло сести. Kora je једном убо тај се није више усудио нашалити са њим. Једне недеље пошао мали Тадија Лончарев на мису. Ha једном и за бусије предањ искочи Гашпар; исколачи његове зелене мачје очи, уоштри Глас И извуче иглу иза капе. — Je ли ти, дртино лончарска, камо порез? Мислиш ти да се може џаба ‘живити у мојој царевини, a ? Дођ’ амо ! Знаш ли ти ко сам ja, Госпу ти милосницу I Тадија сав претрну, ноге му почеше клецати, a детињи врисак разлеже се низ улицу. — Липи Лукица, немој ме 1 Липи и драги, одма’ ћу ти донити, ево одма’, одма’ I ! — A што ниси донио јуче, a ? — Нисам мога украсти. Стипа био цили дан дома. Немој ме, липи ! — Добар сам ja опет, али то нека ти je усвисна. Упамти: последњи пут ти праштам. Видиш ли ову иглу? Сву ћу ти je забости na ћеш умрити од ње I A сад, ћа 1 И одма’ да си ми донио. Па реци и ономе мрцу Луцину, да ћу му главу одврнути ка репцу ако. ми на вечер не донесе ону беванду. Нема шале у мене, разумиш ли. Сад иди ћа ! Тадија гледа уњ пун страха и стрепње од његова погледа. Када му рече да иде, сав срећан потрча низ улицу, заборављајући на мису и на цркву. Гашпар гледа за њим као курјак за својим пленом, na наједном придосети се и повика: — И дви-три луле духана, чујеш ли? I Госпу ти блажену, да ниси доша без духане ! .. Види je колика j e . . . сву ћу ти je забости . . . И Гашпар поново извуче иглу и за капе да je покаже Тадији, који завришти и у сну када му пред очи изађе Лукица са иглом. — Оћу, Лукица, одма’ ћу ти донити, ево одма’ . . . И дете пресрећно што je прошло некажњено отрча кући, a Гашпар, као да истога часа заборави све што je било, окрете се и пође низ улицу према цркви. A ди си био Дуја Када je грмило, Када je грмило И Мату здим ило. . . Затурио Гашпар капу на потиљак, запевао и пошао да се прошета no својој царевини. Нико му раван није. Сав тај свет што се слегао око цркве носи он у малом прсту. Ни з а чију се памет npoменуо не би. И самога фра Лују, који му сваке године о Великој Госпи дарује no једно ново одело и опанке, и њега он вуче з а нос и од срца се смеје његовој глупости. Узме он Ф ра Лујина коњ а и одјури на њему чак у друго село. Муку мучи Ф ра Лујо док коњ а поврати. Неда га Лука без о т к у п а . . . — Дви оке беванде и мало сира, Ф ра Лујо, n a ево шарина. Не даш ли порез — врућа ћу ти га 39 �напојити, na га онда води Блаженој Дивици нека ти га она исцили. Фра Лујо се згражава, хвата се з а косе и моли Господина да се смилује на роба и грешника Гашпара, и најзад отвара конобу и износи Луки вино и сирац. Лука подозриво гледа фра Лују и никада му се не примиче ближе од педесет корака. Никоме он не верује. — Eto, метни ту, на дувар, na се онда одмакни, довикује Гашпар фра Луји. — Зар ми не вирујеш, Лукица? — Ma знаш фра Лујо, вирујем ja теби, ама одмакни се т и . . . — A што, Лукица? — Приварићеш ме . . . — Нећу, кажем ти . . . — ’Оћеш, ’оћеш, фра Лујо, јер ти си најумнији човик у овом селу. Сав ови свит ти вараш баш ка и ja тебе. — 0 Исусе, о Исусе, подиже очи фра Лујо, опрости му јер не зна ш та збори. — Зато ти знаш ш та чиниш — одговара Гашпар љутито. — Биж’ ^отале, кад /ги велим. Биж’ сад ћу ти осовати Исуса^ и цркву ти ноћас срушити. Ф ра Лујо препаднут оћим' речима удаљава се*. шапћући тихо молитве з а спас душе грешнота Гашпара, a Лукица узима вино' и сир са дувара, га je оставио »присвитли« фра Лујо. Гашпар се трж е и погледа око себе. Иза богуна угледа наредника Перу са још двојицом жандарма; упутили се право њему. Ha пушкама им голи исукани*бајонети, a ход им некакав отресит и сигуран. Хтеде Лука побећи, али се побоја да не изазове сумњу на себе и остаде на месту. Руку инстиктивно подиже и извуче иглу иза капе, као да je хтео ступити у борбу са њима. У истом часу, ваљда, да би одагнао сумњу са себе, једним лудим гестом затури капу на потиљак и запева иза све с н а ге : И Мату здимило . . . Кад му се жандарми примакоше, наредник Пера стаде пред Гашпара и проговори гласом строгим и одмереним који Лукици не беше познат до т а д а : — Лука Гашпаре, у име закона, устани и пођи са н а м а 1 Дука први пут збуњен, погледа у наредника и оста непомичан. — Устани и иди са нама ! — A ди, госпар Перо? — ^Наређење je код нас и ти мораш бити спроведен у команду, јер се ниси на време јавио. — Ma, Госпе ти, гошпар Перо, немој да се шалиш. У какву команду да се јавим и ш та сам ja то учинио? — Ниси ништа учинио, но мораш војску слуи. Другови су ти отишли има већ два месеца. Лука се насмеја и хтеде све окренути на шалу. — Ma иди ђа, ке са мном збијаш шалу. A, Госпе ти, ди си видио да ’ваки на војску иду? — Устани кад ти велим, дрекну наредник Пера, jep ћу те иначе везати у ланце као псето. Бајонети блеснуше на сунцу, и виде Гашпар да се није шалити са жандармима na устаде и пође пред њима. — ’Оћете ли ме пустити да се сврнем дома нек ми отац зн а ди сам. И да узмем мало круха и духана. — ’Оћемо, Лукица, да како. A Мати смо ми већ казали. — Па ш та вам je р ека? — Драго му што идеш. — 0 , јарц а му његова, кзд се врнем тираћу га баш ка ви мене сада. Хтеде Лука још нешто да каж е, али строги глас наредника прекиде га и он заћута. Бајонети блескају са сваке стране, a Лука иде и не зн а ш та се са њим догађа. Покуша ли да побегне — убиће га. Не зн а ш та да ради, и то беше прва прилика у којој се Лука Гашпар није зн ао снађи. З а трен о ка сва се сеоска деца сакупила и надреше чудну вику и ларму з а Лукицом. Т о је б и л о њихово ослобођење. Он довати иглу и за капе и очима прети дечурлији, али они вичу из свег гласа, сигурни да им се не може ништа да догоди. -JsB k i Пролазе дани и године, времена се Mei се мења, a Лука Гашпар увек исти. Једнако купи . порез no CB Ojoj царевини, боцка децу иглом и јаше » „ . „ фра Лујина шарина. З а њега време као и да не постоји. З а последњих пет година није се променуо н и .з а длаку. Од свега пстао му je на челу један ожиљак од копите фра Лујина шајзина, што га преклане удари кад je пошао да се провуче испод њега. И то je било све. * * * Једног априлског јутра седео je Лука на огради фра Лујина винограда. Априлско сунце просуло се no његову руменом лицу na га милује и мази, a Гашпар зажмурио очима и тихо, кроза зубе, певуши своју омиљену песму : A ди си Када je Када je И Мату био Дуја грмило, грмило, здимило. . . Добро му je и овако и ни за кога се променуо не би. Расцветани виногради миришу и причају му о плоду; Лукица већ замишља септембарске дане, прескаче ограду и шуља се no фра Лујину винограду. Наједаред се улицом зачуше кораци и пореметише ову тиш ину која je, као сан, лебдела у ваздуху. 40 �Најзад стигоше Лукичиној кући. Отац Мато пред вратима цепаше дрва, и кад угледа сина под бајонетима повика сав срећан : Тако ! Нека, нека ! Није ти то дизати сикиру на оца и красти фра Лујина шарина. Лука га прострели очима исто онако као кад му je дизао духан. — Не дајте му амо, гошпар Перо, покрашће ме. Водите га без т р а г а ! Бог да na се никад не врат и ја ! — 0, Криста ти распетог и присвитлу Дивицу, врнућу се ja и смрвићу те ка репца. Нећу оставит кости у теби, na ћеш ка пуж доћи. . . — Води га, гошпар Перо, води молим т е ! — 0, Криста ти рас . . . — Напред, без речи I — дрекну наредник и груну га кундаком у леђа, a Лука Гашпар први пут у животу осети се немоћан и ништаван. Све док није замакао освртао се на оца Мату и руком стежући грло претио му да ће га удавити. Гашпар хтеде још причати и млатарати рукама око себе, али командир ra прекиде гласом^од кога зајеча сва касар н а: — ’Ћеш ми још да причаш. Ћут, ни речи више! Законом си кажњен на дупли рок службе ради избегавања војној обавези. Води га нареднику нека му изда следовање, a теби нека да потврду о пријему na се губи. — Разумем, господине капетане, — одговори као свећа укочен жандарм и поведе Луку Господину нареднику Момчилу Бекићу који je био страх и трепет целој чети. — И мало круха, госпаре, мало круха нека ми даду, a ? — Марш на поље, ђубре сељ ачко! — раздера се капетан, a жандарм гурну Лукицу и притвори в р ата.за собом. О, Исусе блажени, не би ме овако тирали да сам из темеља срушио фра Лујину ц р кву . . . Пред наредником je Лука имао исто држање као и пред капетаном. Ни помена о неком страху. Звера HL* он наоколо no четној канцеларији док га наредник Лука Гашпар први пут видео .je железницу и испитује. Одвео га после у магацин, дао му једно ушао о овеће место кад га je жандарм дотерао у__ прилично очувано одело, два нова ћебета, no два Мостар на одслужење војног рока код Јадранске napa веша, порцију и кашику, шињел, опасач и баДивизије у 32. пешад. пук. Гашпара су зачудиле Јонет. Да липа ножа, помисли Лука, да ми je сад Мату високе зграде, светина која je непрестано врвила улицама, шаренило и сјај дућанских излога, јурњава припасти са њим, д£ би ми и лулу a камо ли дуаутомобила и безброј нових, непознатих ствари које в а н . . . Паде му поглед на ону ћебад, и он већ проje он први пут сада угледао. Све je то њега зачу- рачуна колико ће узети за оно новије, пошто му je дило, али га ништа није" збунило и запрепастило. једно сасвим довољно за покривање. Чим то уновчи To ли je тај шарени свет о коме се прича, мисли купиће лулу, духанкесу и кремењачу. Даде му наредник и пушку коју Лука прихвати Лука и лагано се сналази. Жандарм га води a он се прави невешт као да je одрастао на тим ули~ као да je сто година носио на рамену. Најзад му показаше кревет на коме ће спавати, одведоше га цама. Истина, испод ока зверао je свуд око себе, на купање и пресвукоше у чист веш и војничко примећујући све што му беше непознато. Кад га je жандарм довео у чету, он je стао пред одело. Гледа Лука у за се и низа се, осмехује се и диви командира Господина капетана I. кл. Марка Станишића a да се није ни мало збунио, без страха, шта самоме себи, загледа овијаче и цокуле што се сијају као зрцало, вади бајонет и о прст му проба оштрицу, више, и без поштовања. — A ти ли си тај заб у ш ан т! — дрекну коман- a бајонет блеска баш ко онај ономад на пушки надир на Гашпара. — Куда си бежао, a ? Зашто се редника Пере. Ma није ни ђава црн како га причају, помисли ниси на време јавио ? — Ja, гошпаре липи, — неда се Лука збунити, Гашпар, али у истом часу, као да му неко нож за боде у прси, срце му се згрчи од туге з а његовим — нигди ja нисам бижа. Мене су на правди Бога Вргорцем. Изађоше му пред очи све лепе слкке и уватили и потирали . . . драга места. Виде он себе на улици што води фра — Ha правди Бога, a ? ! Ти си један лопов, хтео Лујиној цркви, виде винограде што се модре умивени си да се извучеш . . . росом и јутарњим сунцем; зачу звекет мотика и — Нисам ja лопов. Ha правди Бога су ме поти- глас субаше Ивана, сети се малог Лончарева Тадије, рали. Ономад ja сио на фра Лујину ограду, a ето a рука му се подиже прама капи у којој више не ти њих, na баш ка да би ja сад тебе прихватио и беше игле. Чињаше му се да je узјахао на фра Луокренио пушку пут тебе. И од прикјуче, гошпаре јина шарина, и нека луда радост понесе га и Лука мој, од прикјуче нисам ништа ио, na сам ти црка завриска и потрча . . . од глади. Они ножеви на пушкама свитле се ка — Хеј, ти, куд трчиш, сто ти гром ова! — р а зкрижеви, na не смиш ни макац. Ди се год окрени, леже се глас каплара Јуре, a Лука се прену и виде a он оће да боде; ти проговори опет оће да боде. о бедру бајонет који га опомену да je и он војник . . . 41 �Ме знајући заш то, он нехајно остави касарну iv. Кроз пар дана Луку су у чети сви познавали. и изађе у круг. Јулско сунце запрло na ж еж е и рекао би да сипље ж ар на земљу. Небо бледо и Војници су са њим збијали шалу, терали ra, на његов рачун правили масне вицеве и у вече му пода- замагљено светлуца од ватре и притиска свет омопињали кревет као мишоловку. Лука je све мирно рином. Лука прође неколико пута no кругу, a онда, сносио и гледао свога посла. Када су војници одла- уморан и измрцварен, спусти се у хлад крај једног зили на занимање и он je морао са њима. Истина магацина. Личио je на неку ствар коју сте могли није се много журио и увек je долазио међу послед- турати и бацити куда вам драго. Без искре снаге и њима. Ваљда из навике. A каплари су га немило- капи крви у себи, он заспа оним немирним сном у срдно гонили и терали, кажњавали на све могуће који падају сирота испрепадана деца. Срце му неначине и нечовечно мучили. Ако je ма ш та нестало мирно куцаше, a на уснама му заигра један осмех у чети, Лука je био крив ; за сваку ситницу, сваку безазлен и леп, a затим на једном, као да га неко божју ствар он je одговарао и издржавао казну. опече, лице му се згрчи и доби страховито болан Између пет стотина војника, колико их je било у израз. Кроза сан се он пренесе у свој лепи Bproчети, сваку другу вечер Лука je пожарчио и дежу- р а ц ; зачу познате миле гласове и звон мотика, и рао, свако јутро чистио нужнике, рибао степенице за час беше срећан као раздрагано дете. 0 , када и ходнике, мео собе и тројице каплара намештао би сан могао вечно да траје ! АлИ,' окрутна судбино, Луку трж е један теж ак кревете и чистио ципеле. Када je једном дошао пред наредника да се ударац и он у бунилу скочи. Хтеде побећи али га жали, овај га погледа испод ока и, не саслушавши ноге издадоше, a невидљива рука спусти на његово га, удари му један тако страшан шамар да се Јдоси чело и други ударац, страшнији и јачи од кога се замрачи пред очима. Крв му поцури из носа, a срце Луки ухва^и вртоглавица, и он се сруши малаксао му се згрчи од муке и^сузе му као бујица поте- и онесвештен. — Тако, цркни, псето ш ку то р ско ! — дерао се коше низ лице. У души му се. нешто големо сруши и у неповрат стропошта a он се осети болно осџиР вИш њега каплар Јуре, држећи у рукама кожни љен и ништаван. Ништа више није т(ражио, ништа опасач с којим бејаше пошао да пробуди Луку желео. Изгледао je као онај'К«јји изгуби све и пође Гашпара. да се скита, без циља и наде. Ништа више он није ^ мислио ни осећао, и у очима се његовим читаше један туп бол који му~не допушташе да слободно Исту вече однеше Луку у обласну болницу где , j Ш 1 1 Јс после неколико дана, умро од запалењ а мозга. Б. Јевшић Скица о Цанкару 11. децембра 1918, рано у јутро, неколико дана после великих манифестација народног јединства, умро je у Љубљани, измучен патњама no аустромађарским тамницама и фронтовима, један између највећих духова наше савремене књижевности, Иван Цанкар. Имао je, тада, четрдесет и две године, доба у којем таленти његовог типа стварају, у сређенијим и више културним приликама него што су наше, дела од праве, пуне и изузетне вредности. Па ипак, Цанкар je већ тада био дао — ако се тако може рећи — своју пуну меру; он je био прешао све ф азе ствараоца, и ушао у своје сунчано подне. Ова констатација не умањује књижевну вредност Цанкареву; она не претпоставља да je Цанкар, давши свој највиши и зраз, био исцрпео и целог себе. Напротив, случај његовог талента не да се никако супсумирати под онај појам који je постао свакодневно и тривиално место у нашој литератури: да наши таленти рано сазревају и, одатле, рано постају неак- 42 тивни. Видело се, no линији његовог уметничког р азвића, да он иде некуд сулудо високо; да je то тип књижевника који не само ствара, него увек ствара све боље, све сложније, све дубље. Човек почиње веровати да то није крхка, ломљива и ломна словенска природа. И пита се, одмах: Заш то? Каква огромна дистанција, no квалитету ум етничке вредности, између »Еротике«, сензуалне књиге стихова коју мрзовољни бискупи спаљују с нарочитим задовољством, и визионарских »Подоб из сањ« у којима je Цанкар дао, бесконачно разгр ађену, историју својих духовних страдања, својих »хрепнења« према постављеном идеалу уметности. Треба само узети у обзир да je овај расни писац, у току непуних двадесет година писања, дао тридесет оригиналних дела од којих je свако израз његове наново узрасле набујале песничке снаге, — да се и не говори о његовим чудесним преводима Шекспира (»Хамлета« и »Ромеа и Јулије«), као �Ми о његовом фељтонистичком раду и његовим горким полемикама у којим једна отворена и импулзивна душа диже узбуну против вредности свог времена, и у којима један карактер, са мало социалистичким диспозицијама једног Антола Франса, обрће ауторитете читаве једне генерације и даје критику целог духовног стања у Словеначкој. Син обичног сеоског кројача, рођен у Врхники 1876, он je свој живот и своје студије провео у опорој борби за егзистенцију. Правилан je случај да у таквим приликама талент пропада. Што Цанкара није ништа смело на путу стварања; што су његови многи болови били само подстрек његовом уметничком делотворству, и што су препреке, овом сањалици необичног типа, дале снагу и веру једног оптимисте, — знак je да je он био изузетан таленат, не само no својој борбености, него и no моћи своје експресије која je у толико више расла у колико je видик пред њим био тамнији, политичке и социалне прилике теже, да се и не говори о његовој индивидуалној борби за мало материалног благо^тања. Ja мислим да се сме рећи да je Цанкар био савест свог времена. И ако у његовом целокупном делу нема ништа уско моралисЦчко, и ако није верски »моралан«, a најмање моралан у знакуједне позитивне религије, ипак у његовом делу превладава борба о добро, чежња за добрим. Али, утицај социалистичких студија, учинио je да овај чезнутљивац з а добрим не постане песимиста, после критичног испитивања стварног-стањ а садашњице. Он се, као Ниче, не троши у јадиковању над несавршеном људском природом; он се не увлачи у пасивност будхизма; нема у њега ни сенке метафизичких прокупација. Противно. Анализа друштвеног уређења, с којим je у колизији, диже у њему отпор. Место скептицизма, место трагичног гледања с висине, ево где се човек са дна диже да пледира з а бољи тип чов ека; да, извргавајући руглу један тип лицемера и фарисеја, иде у потрагу за новим човеком кога, визионарском снагом израза, у бесконачној светлости вере у живот, налази међу патницима; и оправдано; налази га као што га je нашао Достојевски у мртвом дому и оној целој плејади несрећних бораца за истину. Да говоримо конкретним језиком, језиком филистара које je овај писац толико волео: националне и социалне прилике у Цанкарево време биле су, од прилике, онакве какве су, релативно, владале у свим нашим крајевима под Аустро-Мађарском. Човек, од осећања з а правицу, садељан од карактера, револуционар no чежњама свог интелекта, морао се одлучити з а један, ма какав, начин борбе. Било je јасно: м о р а л о с е б о р и т и . С киме? Како? У Словачкој je, у з зло креликализма који je антинационалан, јер je интернационалан, било и зло непријатељске, немачке најезде. Словеначки родољуби саградили су фронт према Иемцима. Цанкар, дубљи и сложенији дух, нашао je — аплицирајте на наше прилике! — да треба најпре раскрстити с домаћим злом, да кукавичлук у сопственој земљи треба изврћи руглу; да треба рашчистити терен у самој »честитој земљи шент-флоријанској»: скинути маске с лажних родољуба, злочинце жигосати као злочинце, да би се успешно могло борити с правим узурпатором, са спољњим узурпатором националне слододе. Eto, ту je Цанкар! Ту je Цанкар — борац против отачественог зла — који je, дубоко уметнички интуитиван, могао да устане, у једној ублаженој форми, у једној форми која тенденцијом не штети уметничко дело, протов т. зв. позитивних вредности једног, и то свог, друштва, — na и no цену апостате. Цанкар je стално ишао од критике критици: од драме »За народов благор«, где je он критичар лажног родољубља, бунтовнији и дивљији од Стеријеу»Родољупцима«, он je пришао критици социалног зла у »Хлапцима« и »Убогарјима« да се попне до »попотнишког оуверенитета«, да постане путник и разбојник као Петар у »Напасти шент-флоријанске долине«. Колико, ту свурде, у овим делима јединственог стилитисте, сатиричног погледа на социално уређење, na ипак, колико осећања, кроз горчину, за човека! Можда je Цанкар, наш најхуманији писац, и зато највише вечан. Он сам вели, у делу тешких духовних трзаја, у делу где се тако очајно боре светла и сенке, у другом издању »Еротике«. »Сувишејесве распарчано и разбијено у мојој души да би гласови, који долазе из ње, могли бити потпуни и чисти: усред најлепше песме, ви ћете чути грубе дисакорде; усред најлепше мелодије одјекнуће тежак и злочест смех«. Велики писац се извесно вара! Сва његова растрзаност, то »хватање утисака на дохват«, синтетисано je у једном одређеном погледу на свет под чијом je пројекцијом Цанкар ухватио све оно што се код нас, с опсерваторским талентом његовог кова, могло ухватити. Веће и болније скале осећања у нашој литератури нема. У оквиру ове конференције није могуће дати целу анализу Цанкарева књижевног дела, јер би, онда, било потребно поступно праћење једне фразе до друге у његовом стварању. Ми смо, овде, подвукли најглавније]: његову срџбу, његов социални револт, његов антиклерикализам, и нагласили м ов е н с његовог све пунијег и све усхићенијег стваралачког елана: хрепнење, чежњу. Треба само још једно нагласити: ма колико Цанкар био социални критичар, често с претераним акцентом социалисте, он je ипак индивидуалиста. Можда je то његов трагичан случај, али од њега нису изузети ни један Ромен Ролан, или Франс, или Горки. Ma колико да je он уоквирен једним философским системом, он je, ипак, пре свега, свој: и кад je зло нешто, зло je, ма не ишло у оквир социалистичке идеологије. (Наставиће се.) 43 �ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ Момчило Насшасијеви/,: М е ђ у л у ш н о Б л а г о , музичка дрзма. Музика од Светомира Настасијевића. Издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1927. Имати један личан тон, прва je од добрих страна једног уметника. Бити свој, то своје осећати у пуној мери и бити у стању друге увести у богатство тих својих осећања, није свакидање. Г. М. Настасијевић поседује ове обадве особине. Он их поседује у једну руку чак и у толикој мери да се бојимо да напослетку не западне у манир и не поврати се потпуно сам себи, или боље рећи: да се не отуђи још више од нас. Г. М. Настасијевић има и свој засебан свет; свет сплина бајке и уснуле прошлости. Па такав je и кад би вам причао о садашњици. Он je својом уметношћу толико утонуо, тако да речем, у царство мртвог и већ бестелесног да се веома тешко буди из тог сна. Али зато je у тој својој области и ненадмашан сновидљивац и чудак. И могло би се рећи, да он више занима област наше свести, него ли да узбуђује наша осећања. Ито, он на један нама необичан начин заокупљује свест и све што нам он прича, то се опет нама причиња као да долази из неког царства снова и подсвести. Па иако страно и некуд посредно, опет привлачно. Г. М. Настасијевић неће освојити нашу ширу читалачку публику, a да о најширој и не говорим. Њега fce, још дуг-о времена, ценити и радо читати редак кружок искрених поштовалаца уметности, све док и с њега не спане чар новине. Тад ће он и за њих, no свуј прилици, постати сасвим обичан. И зато што г. Настасијевић Heiie моћи да освоји ту ширу публику, његово деловање као уметника остаће окрњеној na у скрајњој линији и безначајно. Чисти артиста, он je далеко од свих социалних момената и од стварности данашњице. Хоће да нас лтн&у своје волшебне сфере, преплављене тамним сенкама слутњи и фаталности и да нас потпуно одели од свагдањег живота. Разуме се да се он тим самим својим ставом Иного удаљује од нас. Ми, гово* рећи са становишта шире читалачке публике, ми тражимо више стварности на коју смо свикли, више живота и више крви. Тражимо више посредности u освајања осећаја. Напослетку, тражимо донекле и себе у лптератури. Оруђе којим, у главном, г. М. НастасијевиК постиже свој ефекат, то je нарочито компонован језик, баратање с његовом формом и подешавањем. Све то оживљује он својом уметничком интуицијом и попраћа својим манама и предностима које сам већ летимично поменуо. Напослетку, уметност г. М. Настасијевића далеко je од тог да теши и бодри у животу; да диже дух и снажи полет. Она нас оставља некуд зачуђене као да нас je довела до врата мрачног трансцедента да осетимо његов дах, a затим пред нама затвогила сав тај свет у који je хтела да нас уведе. Отуд, цела његова уметност делује још као покушај. Овакав утисак при читању чини и Међулушко Благо. И оно je једно тешко и пуно коби сновиђење као мора у сновима. Оживљено музиком и добро изведено, оно би, може бити, било у стању да учини фрапантну импресију, али опет могуће да гледаоци, при овом тешком сновиђењу не буду свесни одакле струји та моћ и чему заправо она служи. Да ли да побуди у нама покајања, или да нас баци на колена пред непознатим у животу и пред фаталним. Да нам избије из ceecTfi наш ослонац који се зове самоуверено ja и да нас разаспе,по беспућу без воље и поуздања у се? Али свакако на Међулушко Благо, чисто као на либрето музици, мислим да би ипак требало гледати другим очима. Оно je и no мишл>ењу самог писца само покушај, покушај који продире у тајну речи и мелоса уједно. »Реч и мелос су једно и недељиво.« »Тежиште проблема je обелоданити из речи мелодију (што je можда само рођеном песнпку дано) и тачно до степена њене силе, јер и за длаку даље лаж je и иука mapa, Кључ нам, да се продре у тајну, дају народне попевке, и што примитивније то с већом сигурношћу (примитивност им и јесте у томе што код њих реч и мелос чине нераздвојну целину).« И т. д. Нарочито и са задовол.ством треба истаћи да су ова два аутора пошли са правог места, налазећи у души народне попевке основу свог стварања. Њихови почетци кад би успели, били 6и датум стварања наше националне и чисто уметничке музике. Заиста, пажње вредан покушај. X. X. П О ЗО Р И Ш 7Е ПРЕМИЕРА „ЛУЦИФЕРА" Последња премиера која je дазана у нашем Позоришту, драма италијанског писца Е н р и к а Б у тн и -а, имала je лепог успеха. Ma да припада категорији старијих драма, оних драма које смо ми сами живели и проживели, и које на нас данас не остављају нарочит утисак, она има могућности да загреје ону публику која од позоркице тражи узбудљивих сцена и специалних соло-интерпретација. Некада, у време т. зв. »култур-кампфа^ »Луцифер« je био цела сензација за све људе слободне мисли. Данас je ова драма застарела, и ми се, с извесном дозом чуђења, обрапамо проблему »Луцифера« који je, у своје време, заузимао једно крупно и велико место у репертоару предратне драме. Морамо признати да je извођење »Луцифера« на нашој позорнили било врло пристојно, ма да смо осећали да наши глумци нису више за ствари у овом, нешто подигнутом, тону. Режију »Луцифера« водио je r. A. В. Бек.тлавни редитељ нашег Позоришта. Он je дао једну одличну реалистичну студију и у главној улози професора Алберинија. Госп. Б. Јовановић je био закимљив, ма да без довољно убеђења. Г-ђа Шетинска, као гост, имала je неједнаких момената. Њен je орган сувише монотон за улоге у овом стилу. Претенциозна, она често уме да од улоге чисто драмског карактера направи неку сентименталну лимонаду која вређа људе од укуса. Уз г. Бека били су врло добри г-ђа Хајдушковић (као Гвидова мајка) и Г. Г. Д. Величковић, Д. Кременовић и М. Величковић. Једна лепа представа, али - и једна старинска драма. 44 „ЦАРСКЕ КОХОРТЕKao иаредна домаћа премијера долази драма г. Бор. Јевтића »Царске кохорте«. Критичар и приповедач г. Јевтић се прошле године јавио и као драмски писац. По ономе што je обЈавио, из овог књижевног рода, скренуо je на себе пажњу, уношењем елемента који je код наших драматичара редак. Експресионизам и симболика дају тон његовим драмама. Драма »Царске кохорте«, делимично штампана прошле године, рађена je бински смело. Радећи више година на стварању драме у Сарајевском Народном Позоришту, и као његов главни режисер, г. Јевтић je, нема сумње, продро у тајне бинске технике. A његове »Царске кохорте«, гледане са техничке стране, представљају смелост, која захтева најмодернија техничка средства. Писана сасвим литерарно, уплићући оштру сатиру, у осврту на наше друштво у години 1910., када се радња и одиграва, драма обухвата један снажан сценски моменат: Плаву Гробницу, нашу. У режији, овај моменат биће и најтежи, a ако буде повољно решен, уједно, биће и најјачи. Премијера драме биће почетком идућег месеца. Подела улога извршена je и ових дана почиње са спремањем. Главне улоге пале су на гг. Бека, Илића и Д. Величковића и г-цу Коретић. Режију споразумно са аутором води г A. В. Бек. Г. �j - S Hamdija Mulić Problem analfabetizma (Svršetak) Organizacija rada na suzbijanju analfabeta. S obzirom na to neka se uz ženske Učiteljske Za suzbijanje nepismenosti među odraslim održa­ Škole pored vježbaonice u nastavi osnivaju i domavaju se a n a l f a b e t s k i t 'e č a je v i . To su specialni ćičke vježbaonice u održavanu analf. tečajeva, u kutečajevi za nepismene, koji su se kod nas dosada odr­ čanstvu i t. d. 4. Učitelji (ce) za taj rad u tečajevima da se po­ žavali najviše incijativom Ministarstva Prosvjete (Osjeka za narod, prosvjećivanje) po školama, a nekoliko se sebno i primjerno honorišu. 5. Nadzor nad svim tečajevima i domačičkim ško­ održalo takvih tečajeva i privatnom incijativom po ra­ znim kulturnim društvima. Sama inicijativa od musli­ lama da vrše organi Ministarstva Prosvjete. 6. U mjestima gdje nema škola ni učitelja da se m anske strane ovdje je učinila najmanje. I za analfabetske tečajeve potreban je stalan red kao n. pr. pri­ postavljaju p u t u ju ć i u č i t e l j i , koji će u takvim silan i redovan polazak, vrijeme i mjesto održavanja mjestima otvoriti tečajeve za nepismene u pogodnim i t. d. zbog čega ovaj posao kod nas nije postigao kućama. dobar uspjeh. Neredovan polazak i kratko trajanje ome­ R a d na prosvjećivanju. taju taj rad. A to je i razumljivo. Stalan i kontinuiran Na problemu pismenosti osniva se problem opće škol. rad jedina je garancija za dobar uspjeh. Treba tražiti prilično dug period vremena kad se nepismeni narodne^rosvećenosti. Kad se prvi problem rješava, odmah na red dolazi drugi. Zato je potreban i daljnji nađu obavezno okupljeni, a to j e j e c T i n o z a v r i ­ sistematski rad na tome polju. Pokraj najboljih škola, j e m’e v o j n e s l u ž b e . To s e ^ sada čini, ali ni tu a kamo li tečajeva, potrebna je i daljnja naobrazba se nije pokazao posve povolj&n (nspSjeh. Taj rad u ка$1ш~ t>sZv. n a o b r a ž a v a n j e s a m o g a s e b e . Zato je ometa kratko trajanje tečaja, neredovito pohađanje sviju potrebno 1. da se čovjek nauči i navikne čitati knjigu nepismenih vojnika u isto vrijeme, što opet nema stal­ dati /mu u ruke pravu knjigu, koja će ga oplemenog učitelja i što više puta nema potpuno potr i pružiti mu i koju drugu korist. I za ovaj rad škol. pribora. valja naročito organizirati u narodu n a r o d n e k n j i ž ­ Zato mi predlažemo: n i c e . Poznato je, da i živa riječ doprinosi mnogo raz­ 1. Da se u prvom redu osnivaju s t a l n vijanju zvanja, jako pobuđuje čuvstva i osjećaje, zato z a n e p i s m e n e p r i s t a l n o m k a d r u u vjbJ su potrebna za narod i n a r o d n a p r e d a v a n j a . Za iste da se postavljaju s t,a 1n i u č i t e l j i i odredi Zato predlažemo: za to vrijeme nauke u trajanju od 6 mjeseci. Troškove 1. U svim mjestima gdje ima pismenih ljudi da oko tečaja da snose Ministarstva Prosvjete J 1Vojske i se otvaraju n a r o d n e k n j i ž n i c e . U početku, da se Mornarice. Da se istom Uredbom pređi, da ni jedan ta akcija uvodi u narod dobrom propagandom dobro­ nepismeni vojnik ne može islužiti vojni rok, dok ne voljno, a onda i prisilno ali tako, da se na posjećivane nauči čitati i pisati. 2. Za nepismene izvan stalnog kadra, da se pro­ knjižnica navikne kao na obaveznu dužnost. Ovaj se vede reforma u tome, što će prisilno morati svi nepi­ rad može da organizira i narod mobiliše putem raznih smeni građani od*k14 — 40 godina pohađati analfa- organizacija (političko-partiskih, trgovačkih, zanatskih betske tečajeve pri osnovnim školama. Ovi tečajevi da radničkih udruženja, ženskih klubova i t. d.) 2. U svim mjestima gdje ima pismenih ljudi treba traju najmanje 6 mjeseci. Tečajeve da osniva u prvom redu Ministarstvo Prosvjete (Odsjek za narod, prosvje­ da postoji i č i t a o n i c a . Samo te čitaonice ne bi ćivanje) a da ih pomaže i privatna incijativa, naročito smjelo da budu onake kao mnoge dosada u nas, koje naša kulturna društva. O vdje'treba naročito da i mo­ su samo po imenu čitaonice, pa u nekim ili apsolutno ralno pmognu narodni prvaci i ugledni.ljudi, da narodu nema čestitih stručnih listova i knjiga ili par takvih knjiga koje stoje godinam a pod prašinom i po jedan protumače potrebu'pism enosti. 3. Za nepismene ženske od 15 — 40 godina, da list stoji nerazrezan. se odvojeno održavaju analf. tečajevi, gdje god ima učiteljica. Osim to ga'još je pogodnija [prilika za[7ženske u d o m a ć i č k i m š k o l am a,'[koje treba što više otva­ rati naročito po manjim mjestima. (U'god. 1927. u B. i Н. stvoreno je'sa m o 8 domaćičkih" škola). Njihova^je misija naročito potrebom, jer postizava i općenitije us­ pjehe na narodnom prosvjećivanju. 3. Knjige valja birati iz svih grana nauke, naročito prema staležu čitaoca. Valja narod privikavati da znade cijeniti i valjane naše listove kao i uopće domaću knji­ ževnost. 4. Vlast da svim sredstvim a uznastoji, da se u narod ne unose t. zv. s e n z a c i o n a l n i , k r i m i n a l n i i j e f t i n i r o m a n i koji samo razdražuju živce i čine rdav uticaj na život naročito omladine. P o r n o g r a f ­ 45 �Prosvjećivati narod znači osvijestiti ga, da vidi u čemu je njegova sreća i napredak, da materijalna dobra sebi osigurava lakšim racionalnim načinom i štednjom, 5. N a r o d n i u n i v e r z i t e t i (popularna preda­ da ne rasipa svoju fizičku snagu, i da očuva svoj za­ vanja za narod) vrlo je korisna institucija. Samo ovaki družni moral. Budući taj divni posao traži mnogo truda, univerziteti ne smiju da budu samo za inteligenciju mnogo inicijative i žrtava, zato često spominjemo d a nego i za široke redove mase. Ovi se mogu održavati p a d a d u ž n o s t z a t a j r a d n a d u ž a v u i p r i ­ gdjegod ima škola. Predavači mogu da budu nastavnici, v a t n u i n i c i j a t i v u . Dok su uspjesi privatne inicija­ liječnici, pravnici ekonomi i t. d. i da svnaki poučaje tive u tom radu spori i više puta sumnjivi, zato pritiče narod iz svoje struke. Ako se narod, predavanjima po­ i država svojim jačim autoritetom, jačom moralnom i godi i pobudi interes u narodu, nastojanje neće nikad materijalnom potporom. 1 država i svi svjesni ljudi u biti bez dobra ploda. narodu dužni su uporedo zajedničkim silama pregnuti na rad u općem narodnom prosvjećivanju, da nam narod što prije sagradi dobar i zdrav temelj svome Pri svršetku molim da mi se dozvoli naglasiti još kulturnom napretku i sreći svojoj i svoje Otadžbine* s k a k n j i g a da se strogo zabrani. I ovome nastojanju treba da pomaže i privatna inicijativa. i ovo: U S a r a j e v u , koncem decembra 1927. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Сосп. Мустафа Спахо je рођен у Сарајеву 13. маја 1888. год. од оца Хаџи Хасан. еф., бившег диРадити з а једну културну и напредну инсти- ректора Шериатске Судачке школе, који je, док туцију значи уздићи се над своју средину, бити ван су његови другови са ћурса проклињали пантосваког ниског егоизма и човек>племенита духа. To -лаш е, слао своју децу на науке. Гимназију je значи уједно имати један виши правац у ж ивоту^и поред оног неопходног што нам га сам ж ивот намеће свршио у Сарајеву 1908. год., a абсолвирао je високу школу з а културу тла у Бечу у години 1912. З а у борби за опстанак. Радник. на културном и ej номском подизању свог народа стваралац je конс тивних вреднота скоро исто толики као и њ ј иницијатор, духовни стваралац. Јер само допу! једни друге, започетб дело почиње да ујс срећно греди својој сврси. Гајретови радници широм наше о та џ б и н е ,^ радећи заГ ајрет, једино наше културно и хумано друштј Јуштво, свешћу о потреби нашег напретка, уздигли су се многи међу њима и истакли прегалаштвом на подизањ у нашег друштва. Друштво дугује тим својим радницима велику захвалност и поносна je на њихове оадове у којима види најјачу гарантију з а свој успех како у садашњости, тако и у будућности. Зато, да би се и јавно одала признања овим радницима, Уредништво покреће галерију портрета Гајретових радника. Поршреши Гајретових радника Мусшафа Спахо Предсједник Гајретова пододбора у Високом r. М устафа Спахо je један од највреднијих и најистрајнијих Гајретових раденика у провинцији. To je док азао својим 8-годишњим радом и успјесима тога рада у Високом. Његова приврженост и љубав према Гајрету не датира истом од Ослобођења него доста раније, још када je дошао у Гајрет наш неуморни неумрли вођа Осман Ђикић, око кога се окупљала сва ондашњ а национално освештена муслиманска омладина како средњошколска тако и она на високим ш колама. Са рахм. Др. X. Хамидом Сврзом, Авдом Сумбулом и осталим својим школским друговима r. М устафа Спахо je био најбољи помагач нашег Османа у ширењу националне мисли међу муслиманима и у припремању ондашње омладине за конструктиван рад у народу. 46 вријеме Свјетског рата, као национално освјештени омладинац, био je тадашњ им властим а сумњив, те je и њ ега као и многе наше другове пратило з а цијело то вријеме фамозно »P.V.« (политички сумњив). Ha студијама у Бечу сарађивао je у свима националним друштвима наших академичара, у »Зори«, »Раду« »Звијезди« и »Срби Агрономи«. Од ослобођења je у државној служби и бави се ситним али корисним �радом на подизању културног и привредног стања нашег народа. Још прије рата, као студент, писао je чланке у »Мусавату«, a касније и у Османовој »Самоуправи« и то највише о народној привреди. Његови радови штампани су и у »Гајрету« з а време уредниковања рахм. Авде Сумбула. Послије Ослобођења сарађивао je у »Радени«, гдје je држао предавања из струке за коју се и спремао, из народне привреде. Разумјевајући велики значај Гајрета на културном, просвјетном и националном подизању муслимана и свесрдно сурађујући на процвату овог друштва, овај одлични патриота стекао je својим досадањим радом признање и благодарност нас свију, a нарочито Гајретове омладине, з а коју je досада велике жртве допринио. Наш Мустафа налази се у најбољој снази, те смо увјерени, да ће муслиманском елементу још много добра учинити. Да живи велики пријатељ и раденик нашег Гајрета г. Мустафа Спахо! Главни Одбор je увјерен да ће се око Гајретових вриједних пододбора и повјереника и овога пута скупити сви они, који желе да се муслиманима помогне и да се тај елеменат подигне на културнопросветни ниво, на коме се налазе наша браћа других вјера. Краљев добровољни ирилог за заоаве Гајретових иододбора. Приликом приређених Гајретових забава у Зеници и Високом, Њ. В. Краљ послао je путем Маршалата Двора, са попратним писмом, поменутим пододборима no Динара 3000’— као добровољни прилог за забаве. И овом приликом, пажња са највишег мјеста доказује оправдање и велике циљеве нашег друштва, a уједно и бодрење на даљни успешан рад. Акција за упис чланова великих добротвора, добротвора u ушемељача Гајрета Велики доброшвори (легатори) Гајреша. Како се наше друштво налази у својој јубиларној години, када се навршава 25 година његова благотворног рада и када ће се обавити и прослава тога рада, Главни Одбор подувео je ^ а упис чланова са већим чланским доприносима. Гајрешовим иододборима u иовјереницима акцију Kao први члан легатор (велики добротвор) уписао се предна знање сједник Главног Одбора госп. инж. Хајдар Чекро, уплативши Како Вам je познато ^ајрбт се налази у својој одмах у готову 10.000'— динара. Цијенећи рад и заслуге друштва Гајрета, на културном јубиларној години, када се навршава че тв р ти н а "!? ^ и просвјетном придизању нашег народа, Госп. С. Д. Алкалај јека његова благотворног културно-просвјетног дје- власник творнице цигар-папира, уписао се такођер за великог ротвора Гајрета, уплативши износ од 10.000'— динара. ловања и када ће се изрршити прослава тога Главни Одбор Гајрета и овим путем срдачно захваљује како у Сарајеву тако и у свима осталим 'осп. Алкалају, те се нада да ће се и други у њега угледати. у којима постоје Гајретовц пододбори и повје Добротвори Гајрета. Задњих дана уплатио je Гајрету штва. Тим поводом >>Главни Одбор je ријешио, ј г. Хасанага Зубчевић своту од 1.000'— динара, којом се je ново умоли све своје вриједне пододборе и повјере- уписао за члана утемељача Гајрета. — Најљепша му хвала нике да се у овој јубиларној години заложе се свим и живио! Госп. Мехмедалија Тарабар, чиновчик Банке Гајрет и силама, како би рад з а ово друштво у њиховим бивши питомац Гајрета, сакупио je и уписао за чланове утемјестима био што јачи и што успјешнији. мељаче слиједећу господу: Главни Одбор Гајрета у овој години нарочито Исмета Чомару, чиновника Државне Хипотекарне Бннке, много важности полаже на ириређивање Гајретових Абдулаха Хаџиалића, чиновника Државне Хипотекарне Банке, забава и теферича у провинцији. Све Гајретове за- Алију Хаџибегића, чиновника Земаљске Банке, Ибрахима баве као и остале његове приредбе, ове године треба Арнаута, управника »Југославије« осигуравајућег друштва, да буду кулминација Гајретових напора и успјеха у Даниела Самоковлића, чиновника Народне Банке Краљевине С. X. С , Мидхата Мудеризовића, чиновника »Херцег-Босне«, првој четвртини века опстанка његова, да би се на тај осигуравајућег друштва. Сви су се ови уписалн са износом начин дало подстрека на још јачи-и интензивнији од Дин. 500'—. Сакупљачу и новим утемељачима Гајрета нека je топла рад у идућој четвртини вијека Гајретова дјеловања. хвала! H a т и м з а б а в а м а т р е б а да се с к о н ц е н т р и ш у с в е Г а ј р е т о в е с н а г е , њ е г о в и р а д е - У сајех Гајретове забаве у Зеници ници и п р и ј а т е љ и и да у раду око т и х з а Свјесни грађани Зенице, приредбом добро успјеле Гајб а в а п о к а ж у Г ајр ету своју приврженост ретове забаве, достојно су се одужили овом нашем културном друштву. Патриотска свијест зеничана могла би да послужи и захвалост. Главни Одбор хоће и жели, да у овој јубилар- као узор многим грађанима других градова. Морални, као и материјални успјех забаве био je у сваком погледу одличан, ној години омјери снагу и успјехе своје организана чему Гајрет, овом приликом, нарочито захваљује грађације, својих пододбора и повјереника, сарадника и нима Зенице. пријатеља, те je управо ради тога и з а к љ у ч и о , За овако сјајан успјех ове забаве. својим пожртвовним д a о в е г о д и н е Г а ј р е т о в и п о д о д б о р и и по- радом, нарочито су допринијели: Акиф еф. Бисеровић, одвјетник, Хасан еф. Беширевић, в ј е р е н и ц и ни у к о ј е м с лу ч а ј у не п р и р е шер. судија, Богдан Стојановић, срески поглавар, Вељко ђ у ј у з а ј е д н и ч к и х з а б а в а ни с к о ј и м д р у Гргуревић, народни посланик, Др. Максимиљан Бохачек, ш т в и м а , м а к а р т о и не б и л о у м а т е р и ј а л директор казнионе, Бохумил Цихелка, директор рудника, ном и н т е р е с у ти х з а ба ва . Фехим еф. Ханџић, шер. вјежбеник, Абдага Хармандић, 47 �трговац, Хусејнбег Куленовић, порески пристав, Исметага Салчиновнћ, трговац, Енисага Мутапчић, трговац, Ахмед еф. Мутапчић, комесар градске општине. Осим поменутих учествовали су у приређивању г. г. и то: Алијага Рамадановић, трговац, Енисага Шестић, трговац, Ибрахим Бихорац, трг. путник, Мустафа еф. Шишић, школски управитељ, Абдулах еф. Сердаревић, имам казнионе, Омерага Мутапчић, трговац, Зајим Авдић, радник, Сабри еф. Чаршимамовић, чиновник жељезне творнице, Асим еф. Шестић, трговац, Ахмедага Узуновик, трговац, Мехмедали еф. Хусика, учитељ, Салих Узуновић, ципелар, Ибрахимага и Салихага Кратине, трговци, Јусуф Башић, судски гласник, Џемал еф. Тафро, сахаћија, Салихага Војводић, трговац. Осим поменуте г г. за добар успјех забаве много су допринијеле госпође и госпођице и то: Савка удова Стајић, Зора Мамић, Ајишаханума Салчиновић, Сејдаханума Масник, Адила Талић, Фатима Башић, Зејнеба Кратина, госпођице учитељице Цесарија Милишић, Даница Сајко, Емилија Хајне, Савета Мариновик, Наталија Ковачевић, Добрила Попадић и Зора Петронић. Како Главни Одбор, и Зенички Пододбор срдачно се захваљује поменутој господи и госпођама,a нарочито питомицама Гајретова Женског Интерната у Сарајеву које су највише допринијеле моралном успјеху ове забаве. Дарови Гајрету Народни љекар г. Садик еф. Садиковић у Љубушком дозначио je Гајрету Дин. 1d45‘— добровољних прилога. Поред тога дозначила ie Гајрету Обласцв Скупштина у Травнику Дин. 1000— и Градска општинл у Бањалуци Динара 1000--. Српска Привредна Банка ,у Вишеграду даровала je Гајрету Дин. 2500' Главни Одбор свима дароватељима срдачно захваљује. Питомци бихаћког Гајретова конвикта за Гајрет. О божићним празнииима ове шк. год. сабрали су томци бихаћког Гајретова конвикта у својим родним мјестима 1.079*— Дин добровољног прилога за Гајрет и то: 150*— Дин Химзо Незиревић v С. Мосту, 140 — Дин Адем Алагић и Раде Црнобрња у С. Мосту, 110’— Дин Бесим Табаковић и Касим Селман v Котор-Вароши, 101'— Дин Касим Кршлак у Јајцу, 100 — Дин Адем и Шефик Херцеговац у Бос. Отоци, 91'— Дин Риза ХаџиагиК и Халис Нурикић у Дервенти, 83'— Дин Сулејман Ајановић и Ћазим Ћејвач у Тешњу, 76'— Дин Ћерим Филиповић у Кључу, 70*— Дин Ремзија Чамџић у Саници Гор., 31'— Дин Бурхан Хасановић у Бос. Крупи, 181— Дин Алија Репичић у Бос. Шамцу, 5’— Дин ЏаЛер Мујагић у Дубовику и 4 — Дин Сулејман Османчевић у Цазину. Младе сараднике поздравља Гајрет и нада се од њих још већој пожртвовности, јер сваким радом помажу само себе и своје. — Даривачима, који изиЈјоше усусрет овим сарадницима нека je од Гајрета најљепша хвала. Гајрешова забава у Гор. Саници (Кључ) Агилни Повјереник Гајрета у Гор. Саници, госп. Хамдија Чамџић, приредио je, уз припомоћ Гајретових пријател>а, на дан 8. јануара о. г. забаву у корист Гајрета, која je успјела како морално исто тако и материјално. Између дароватеља нарочито су се истакли са добр. прилозима г. г. Јосип Јохун са Дин 100 —, Рафаел Атијас са Дин 50’— и Јово Шипрага са Дин 25 —. Хвала и живели! Један х ум ан vecm Мулага Казић, Гајретов пријатељ и угледан грађанин из Високог, оденуо je Гајретова питомца Енвера Капетановића који се на последњој Гајретовој забави истакао својим декламацијама. Испред Одбора најлспша хвала. 48 Вјерски васаитачи у Гајретовим конвиктима За Гајретове конвикте у Сарајеву (мушки и женски), Мостару, Тузли и Бихаћу потребни су вјерски васпитачи, који ће питомцима-ицама одржавати предавања о исламском вјеровању као и водити питомце у џамију ради вршења вјерских обреда. Taj рад биће хонорисан. Рефлектанти нека се одмах писмено јаве Главном Одбору Гајрета и саопште своје услове. М олбе за оирошшење od такса на улазнице забава култ урних друшшава. Генерална Дирекција Пореза у Београду својим расписом од 29. децембра 1927. број 143.050/27. објавила je, да fce забаве културно-просвјетних друштава бити опроштене од плаћања такса о таксама на улазнице забава тих друштава, с тим ако се та друштва благовремено обрате с молбом на Генералну Дирекцију Пореза и ако приложе молби друштвена правила. Главни Одбор скреће пажњу свима Гајретовим пододборима и повјереницима, да се користе горњим ријешењем Генералне Дирекције Пореза и да у будуће, кадгод приређују Гајретове забаве и тефериче, упуте молбу снабдјевену друштвеним правилима за опрост од плаћања такса на улазнице мјесец дана прије забаве, позвавши се на горње ријешење. Друштво Гајрет je већ раније ослобођено од такса на све молбе држазним надлештвима, само je потребно на свакој таковој молби стаЕити ознаку у горњем десном углу молбе: Ослобођено само од плаћања такса из Т. број 1. решењем Господина Министра Финансија од 4./Х. 1924. Бр. 27.853. Према томе на све молбе које се упућују државним властима од стране пододбора и повјереника, треба ставити горњу ознаку, како не би плаћали такса на молбе. Препоручује се пододборима и повјереништвима, који се чешће обраћају с молбама државним властима, да наруче штамбиљ са горњим садржајем о опросту од плаћања такса на молбе, јер je то затражила надлежна власт прије 2 године. У противном случају морају се молбе прописно биљеговати. БЕЛЕШ КЕ К оло С. T. М. „Јован Ц вијића у П ла ву (Ц. Г.) Ha иницијативу неколицине омладинаца основано je у Плаву друштво под горњим насловом. Циљ овог друш тва je борба против алкохола, отклањ ање верске мржње међу браћом no крви и језику као и ширење писмености у тим крајевима. Друштво je основало и своју књижницу која je још незнатна и у првим својим почетцима. Располажући са веома мршавим материјалним средствима, друштво није у стањ у да прошири своју књижницу те се из тог разлога обраћа свима људима патриотских осећања да га помогну, било новчаним прилозима, било слањем књ ига на његову адресу. Акција омладинаца у Плаву заслуж ује сваку похвалу и ми joj желимо много успеха. И З УП РАВЕ U prošlom broju našeg lista priložili smo čekovnu položnicu svim pretplatnicima koji du­ guju pretplatu za god. 1927. p a se umoljavaju ovi pretplatnici da tu zaostalu pretplatu u što kraćem roku podmire. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, CAPAJEBO. �Z A BOSNU 1 HERCEG O VINU C entrala: Sarajevo S jedište D irekcije, Beograd F ilijale : Brčko i Novi Sad M e d . U n iv . i P a p irn ic a 1Hamdija Kopcšć I Sarajevo, Strosrnajerova ul. — Telefon 619 1 p r e p o r u č u je b o g a to s k la d iš te | p isa ć e g i r is a ć e g 1 . Ш Ш l A J D D M I i s p e c i j a l i s t a z u b n i l ij e č n i k S A R A J E V O , J e f t a n o v i ć a u l i c a b r o j 1. Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne m a te rija la i od 2—6 sati poslije podne X г - ч ^ ? ш д а и Ш j Ш Т А М П А Р И Ј А S V A K I M U S LIM A N T R E B A DA K U P U JE | ПРОСВЕТА Ш ТА М П А РСКО - И ЗД А ВА ЧКИ GAJRETOV ЗА В О Д ! ј И з р a tj у ј е • разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. 1 • 4 ј i ■f i • CIGARPAPIR 1 jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i ,,Gajret“ Narudžbe: ^ TVORNICA CIGARPAPIRA ЈСАРАЈЕВО ; А л е к с а н д р о в а б р . 6 - Т е л е ф о н б р .3 5 6 i К њ и го в езн и ц а -- С тер еоти п и ја S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n aru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �■Illlir..IIP" ..Illlll ‘3}вшв>| 3f|uf|0A0dfBu zn ijsouafp -оЗвар 9| bjso i ojqais ‘ojbjz bu злоиПвг зГвр вГо>( n:iNOV9V1VZ ваз[вјв$ врвЈб aundo nfoAs вшј вЗ ој ш р о — Tujm^s nuAO>{UBq п nfB33fiSBZ ifo^ BUijAOjsod uiias as јлвд 'ZLIZ fojq OAafBJBS o j po>| SouAOjjaj S o^ sub^ вролвг шлоЈЈзр u h jbj 'Ejeuip -.OOO'OOO'Ofr езјиле|В еицаша! .Ilira aiiiiiiii.iiii )i|ds ‘B|zni ‘pej јдоц ‘qaj6ez ‘рвЈбоад : з | е Гц !Ј 'Si v i i »SOJ csi W 1 ’SZ V v h олзгоак ‘3108 лоола uniuseg 'H ! '9 EZ OA)Sdn}SEZ OUAE|Q 'OL ЕЛ|П E)j5ABUnQ 'pes 1Л0Ц взјлазело)! вивјдо po>j 3S зГпгшвм & '( U a a r v o ?su°>( ,в * ( ! | isouop ! ajaj!iBA>| afioqfBU вио af Jdf a|3di3 bz лшзј^ ПЛ0ШП19 o lu b s 9 )[n d n > | i a jfn g n jB M SSS ! S98 ‘S09 !« jq j u o ) 3 | 3 | u eq jn j3 )U | •B?aznpod јвао З ј j i B ^sfijjsn p u ! BJjsuBUj] ‘зрГлп afiu fiO A o d fB u zn nAjsiuazoui j i;sofu§BJ}nun n a>fBuz -op 1§јл ‘nfupaj§ ви a>i§oin buiijj o o o 'o o e V B J B u ia puoj шлЈзгзу O O d ’ O O O 'O S взшлвјЗ' вјцјшојр B J B U jQ Bua?B[dn oundjoj 2i -jq *|п BAOja[Buisoj)$ ‘OAHftfdtfS ufl нша H^HflODbi i UNitfrmisnaNi UMSNtrsoa ■Illlll.................... IIP".. III................... ........................... «111.. ""li1 / т Bqjp obas n 3}sr 3fnjB|ds! i ‘#!uf|OAOdfBU sfnjiftu -в>(п 3>isoin -1 •з[шЈив|п>|[ви i BZJqfBui3ifBOB>|UBg Bf|ABqO nA)SUBJ}SOUI i јтло&ор n 3>|BUZ0p 3AS ‘3A0UBJSn зшвцивш тпц i зшпцпч 3 uzbj ajidnpod i ba iu so 'злоивЈвп liu p sjA ijd i зи^рзЈЈЈ ipoAomj i зГпгшвЗЈО ' baiuso m in 3 i’s oujBiidnd i Јзро>|ВЈ 3f ролв^ вшвгрчзр i •,43j Ibd“ плцјПЈр mou;a!Asojd | шошпцп)| o/0ql a[ep uiqop ajsjj po ВШВЈПЈВЛ BS 3fUBA03jJ BZ 3f ВПЗ}§|ВЛО ‘BUJIAOlSOd ^ p n fB p ed s ri>|'njjs nuAO>juBq n uijas iABq bs в>јивд -.000 000*2 U!Qanjazea ‘-.000 000*03uja \2\\Иц !>js[!3>jtf 0ЛЗМ Ш ‘ fl G 1 3 d f U 9 tniNtfG illlll »lili. V � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e2fac730ee6cbb176a6ee5691cb107b7.pdf 2eaf164a90d5fa3e1796277473c138af PDF Text Text ■ r . Knrtait m iiftij • Ш РШ Ш Л А A3 К У Л Т У Р 11С И Ш Н б М С К Л Т Г С Д И З А Н А МУСИР 1МАМЛ ЈШ 16. ФЕБРУАР CAPAJEBO 1 9 2 8 . БРОЈ 4 . У ређује: Х А М З А Х У М О �Садржај: Р а д о в а н Ј о в а н о в и ћ : Сумња. Гла со в и м лађих: Х а с а н К и к и ћ : Софте. Х а м и д Д и з д а р : Осамљеник. А л е к с а н д а р М а р т и н о в и ћ : Лето. Ђ о р ђ е Л о п и ч и ћ : Свитање. Х у с н и ј а Ч е н г и ћ : Вечерња песма. Д а н и л о Ч у т у р и л о : Moja Галија. Л у ј з а К у з м и ћ - М и ј и ћ : У махали (дрворез)* Х а с а н Ђ и к и ћ : Под старим кровом. Б о р и в о је Ј е в т и ћ : Скица о Цанкару (свршетак) П о зо р и ш те ; ^ \ ' ; 4 "•V .' X. X.: Премиера »Царских Кохорти«. ^ Часописи. Библиографија. Х а с а н Х о џ и ћ : Гајретова популарна преда: вањ а. 'c j r .* , i i i t l t ' i ’ 4 ^ С а л и х С а ф в е т Б а ш и ћ : Једна горућа потреба. Г а јр е т о в г л а с н и к : Свечана Гајретова Годишња Забава у Сарајеву. Вјерски васпитачи у Гајретовим конвиктима. Гајретова кућна забава у друштвеном конвикту у Бихаћу. Гајретови питомци на теолошком факултету у Каиру. Рамазан у Гајретовим конвиктима. / _ Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a За све остале земл>е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К уки*. Уредник Х а м за Х умо Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �T J»JV tT Радован Јовановић Сумња Шклецну брава на собним вратима и трже Рају из тешких мисли. Ha прагу се појави Павле и засу га новошћу: Вестибил и хипостил стигли мало пре. Вечера код »Златне Гуске«. Павле и Раја су гтуденти и другови још из гимназије. Павле je имао у џепу, а.Раја у глави, и тако Паја плус Раја — пун човек. Зато си их, ваљда, и виђао увек заједно. Гуто и Мато, говорила je за њима паланка. Тако су дошли и на исти Универзитет, и ту се поделили. Павле, добричина, али носећи у себи трговачке традиције, уписао се на право, да утерује, вели, очева потраживања. Раја, дунђерски син, сиротиња и сентименталац, одабрао je класицизам, да њим, могуће, још једном препороди учмалу Европу! Само je Павлов отац, богати провинцијалац, био ћивта. Тешко се растајао са динарима. Од тога je Павле патио. Ту, неки дан поне<!тало му трошка, али остала Рајина памет. — Седи — вели он Павлу — седи и пиши! Слуша га Павле к’о какво послушно дете, седа за сто и пише: Драги оче, — наставља Раја — добро сам и здраво иначе, него ћеш ми, првом поштом, морати послати 300 динара за в е с т и б и л и 400 динара опет за х и п о с т и л . To су ти, драги тата, књиге без којих не могу бити, ако хоћу да и теби и себи будем од користи. Ради се, наиме, у њима о rpaђанским дуговима. Мислим, да ти не требам два пута рећи шта те књиге значе за будућност наше трговачке куће, већ те поздравља твој јединац Павле. Трећи дан стигле Павлу nape са кратком поруком на полеђини упутнице, да поменуте књиге добро проучи и чува, не дао Бог, за сваки случај. Смехуљи се Раја јетко и вели Павлу: — После ћеш му послати рачун на још 200 динара за коричење тако кабастих књижурина. — A овако додаје у себи: — Блажена глупост! Међутим, вечера, свакако, неће бити на одмет. Отргнута из раља глупости она ће, шта више бити и слађа. Јер, то јутро се Paja пробудио без динара у џепу. Кад ће још и то, нестало му и шпирита, на којем je свако јутро кувао себи липов чај. До подне се гријао Демостеновим беседама, од подне до један одходао je ручак, и кад се потом вратио у стан, попио je, no господском реду, код газдарице, финџан црне каве ради лакше пробаве. Око три сата примио je писмо од мајке, старије удовице, у којем му се i јадала на тежак живот. To ra je још више смутило. — Писаћу joj — говорио je у себи после дугог размишљања — писаћу joj све јасно и отворено. Рећи ћу joj овако: Сама си свему крива што ме ниси учила красти. Сећаш ли се, давно je било, како сам једнога дана нашао у дворишту шивачу иглу и донео je теби. Био сам онда шест година стар, али цео догађај стоји ми пред очима к’о на длану. Ти се смрче, докопа ме за руку, изведе у двориште, na ме водиш од коне до коне и питаш сваку: — Да није овај мој копилан, не д’о Бог, у з’о вашу иглу? — Није, сестро, не удри дете за пра Бога — одговарају оне, a ти ме мериш неким немилим погледом и велиш: — Овако ћу те, ако будеш такав! Па ме хваташ за гушу као да ћеш да ме удавиш. И после, увек сам ja осећао ту твоју руку на свом врату. Видиш, сама си крива што ме ниси учили красти, na би имали и ти и ja, и опет би у очима света били поштени. Ту Paja застаде. Беше се некуд препао с&м од својих мисли. Тешка сумња у вредност поштења изгледала му je довољно непоткрепљена. Корачајући узнемирен no соби, он се приближи прозору, стаде и загледа се на трг који му je пуцао пред очима. Хладноћа стакла годила je усијаној глави, и он тако постаја неко време. У то, с једног краја трга указаше се сељак и сељанка. — Он постарији, она, види се, јучерашња млада. Свекар и снаха? 49 �x_ Нзему fce сигурно, оном зеленашу — помисли одмах Раја. И не превари се. Сељак и сељанка, пошто мало плашљиво разгледаше дућанска врата, изгубише се унутра. Није ово Раји први пут да гледа како се мухе хватају у паукову мрежу. Зна он добро шта се сад доле под њим догађа. Kao да гледа кроз дебели таван: Скрушено прићи ће оно двоје руци газде Мрмка. Пошто седну, питаће их он, испод наочара, шта би хтели. — Мало napa. Син ми je у кадру, na знате већ — процедиће једва стари, док ће млада поцрвенити од неког стида. Онда ће се отворити врата и видећеш сељака како одмиче тргом и скреће на десно, у улицу где je грунтовница. Опрезно, за њим, већ je преврнут кључ у дућанској брави. Снебиваће се снашица шта то хоће њихов газда, али ће навала бити тако изненадна, да се нападнути неће имати кад од чуда снаћи. A кад се снађе, све ће бити готово, јер je Мрмак стари практичар. Чак, док се свекар врати, исправиће се и снашина погужвана кошуља. Онда ће млада жена изићи пред дућан, док мушкарци уреде своје послове. Газда Мрмак разгледаће дуго грунтовно,_уверење о посбду, нећкаће се, тобоже, да за три стотине нотнише сељаку меницу на хиљаду динара. Тражиће да му плати и замуку око уверења, јер ће он, вели, морати нештб пасти. и господину грунтовнику' што им иде на руку. И погодиће се за 350 динара, a за два месеца опет толико за продуљење. Трећи пут ускратиће Мрмак сељаку потпис, меница ће се протестирати, газј ће je платити и утужити сељака преко адвс Полако! полако, и кад видиш, газда Мрмак купио, на бубњу, у бесцење оптерећено сељаково имање. И тако данас, тако сутра. Жртве се множе, њиве се газде Мрмка продуљују. И, никц не пита, могу ли се стицати куће пазаром од оно неколико воштаних свећа што их он уваљује члановима Градског пограбног друштва. Нико1 A, преко пута седи власт и гледа све и не види, ћорава, ништа. Не види чак ни то, да je његов дућан Једини у граду без фирме и да je отворен и свецем и недељом. Не види ? Ђавола не види! Види, али шути као омађијана. Партијска посла! A, кад, не дао Бог, тај исти Мрмак данас, сутра умре, најавиће сва звона, да je нестало великог добротвора нашега села. Најмање десет посмртница огласиће граду тај тешки губитак. Почасна чета југословенског »Сокола« носиће га на раменима, наравно, у з звуке војне музике и певачког друшва, које ће тај дан, мимо обичаја, складно певати. И попови ће бити при гласу. Опело ће се отегнути као и посмртна беседа шефа партије. И кад се, у сумрак, пратња буде враћала кући, у вароши ће се осећати велика празнина, коју нису могли испунити, ето, ни они силни потоци прољевених суза. Све то види студент Раја као у некој пророч- 50 кој екстази. И руке му се стежу у песнице и отпуштају. — A, ту скоро — почиње поново разиграна машта, почиње да се обраћа огорченом студенту као некој другој особи — ту скоро седио си ти, гладни Рајо, подно гробљанске капеле свога места, кад су се одоздо помолила нека рабаџијска кола. Кад дођоше ближе, ти виђе кочијаша Циганина и Тота, укопника све сиротиње, како с доње стране стрмога пута подупире неке сандуке, да не слете са отворених кола. Сандуци кратки и ти мислиш, наивчино, вуку мермер за нечији крст. Уто и они до тебе. Стигоше ту, на окуку, да се коњ мало издува. Питаш ти њих шта вуку. — Сељака и сељанку — одговарају они у један глас. — Умрли у болници и сахрањују се на општински трошак. т— деца? — питаш ти даље. — J ok, море, људи. Човек и жена — одговара Цигцнцн. — Па, како тако мали сандуци? — Шта ћу им ja? — брани се Тот. — Дали ми толико даске. Нема, кажу, кредита. Исцрпљен. Пре1 и о сам им ноге. Тешко je ишло, било je и пуцања костију. Али, шта ћу? Видио сам то у прошлом рату. Само, тамо су то радили лопови. Од уштеђене даске правили се кофери за рекруте, и зарађивало се добро. Било je дана, када их je умирало и no двадесетак. — A, поп? Где вам je поп? — Попала га вода — одмахује руком Циганин. — Нема napa, na скрену кући. A, ето, то у нашем закону не би могло бити. Чудиш се ти свему, срце ти се стеже, Рајо будало, грдиш у себи и попа и општинаре, устајеш и полазиш с њима. И добро си урадио! Једва сте људе у земљу спустили! A, ето, они су, без сумње, поштено живели заљевајући знојем родну грудуI A, Рајо? Па, опет никога да их спусти у њено крило. Je ли то та плата поштењу, глупане? И таман Раја зазину да нешто одговори својој машти, a шкљоцну брава на собним вратима и Павле уђе. Сваки други пут електризирала би младог студента, жељна живота и провођења, вест о боговској вечери код »Златне Гуске«, али овога пута остави га хладна. Неколико речи и то je све. To не измаче из вида ни самоме Павлу. — Ти си, изгледа ми, данас нешто покиснуо? — прекиде Павле тишину која je наступила после измењених првих речи. Раја му се загледа право у учи, као да у њима нешто тражи, некакав одговор, неку потврду или разуверење у оно што je њега дотле мучило. �— Да ли си, Бога ти, икад мислио шта je то поштење? — одважи се Раја, пошто je у очима свога друга сагледао одраз искрености. — Право да ти кажем — одговара нешто зачуђено Павле — проблем ми се није никад наметао. Долази ми из неба na у ребра. — A, да ли знаш шта je поштење за нашу чаршију? — наставља Раја. — Ни то — кратко ће Павле. — Е, кад не знаш, ja ћу ти.рећи. За чаршију je поштење један кутак женског тела, којега се мора добро крити.^Такнут, кутак^постаје непоштење. To je морал 'улице, a ево шта веле паметнији људи. Ту се Раја наже и из скупа књига на своме столу издвоји једну танку, модрих корица. Пребацивши неколико листова, устави се на двадесет и деветој страни, и поче читати: — Говоре да се трудом добива поштење. A, шта je то поштење? Једни веле да je благо скупоцјено, и величају га, a други кажу, да je таштина, и не цијене га. Данас на свијету поштење je празна ријеч. Безобразници владају свијетом, и свијет их почитује. Шта ће, дакле, човјеку поштење ? Да живи потиштен, да га његова браћа tad?, да му се безобразници ругају, да угине од јада, од глади, na да потомци (ако се спомену) рекну, упишу, усијеку о њему: »Умрије од глади али поштено!« Својом бј£“ гућом сјеном човјек себи истину крије. И унесавши се ПавлЈ у очи, настави повишеним гласом: — Мудраче, читај у облаке, у воду; гатај ми овдје у длан од руке, тумачи ми ово! A, кад овај, посве забезекнут, ништа не одговори, он пометну књигу и чисто љутито настави: — Нас су у кући и школи учиди, да постоји неко поштење и да je оно нада — све. Сећаш ли се само онога нашег лудога професора Епаминонде? Ишао je одрпан, a плакао je говорећи нам о неподмитљивости онога другога Епаминонде из Тебе. Ja не знам, да ли je и он седио код куће, као и онај његов имењак, док му се опере једна, једина одећа што ју je имао. Не знам, али знам то, да ме je тај луди професор завео, преварио, кад ме je упутио да један Хомеров хексаметар ма он имао и шест правих стопа, претпоставим, рецимо једном километру бурека, и да данас, као безуман, лутам овим безосећајним градом с прљавом кошуљом под пазухом тражећи кога да ми je опере. — Али ти остаје ретко уживање, да си достигао свој узвишени узор — иронично му упада у реч Павле. — Узор? Кад си већ поменуо узор, моје je мишљење, да су узори недокучиви. У свему je био један Буда, један Исус, na и један Епаминонда. Други сви могу бити само следбеници који се ограничавају на извршивање формалних страна своје ^животне религије. Ниче je рекао, да je трагика хришћанИна у томе што je поставио себи тако узвишен, тако недокучив узор као што je био Христос. Има ли, дакле. неког вишег смисла, да мали човек буде, рецимо, поштен, кад ће време бацити заборав на његово име? Колико je милиона таквих поштењака легло под земљу, na ко данас о њима говори? Тек ту и тамо no који појединац, no који одабраник, као тај Епаминонда Тебанац, отели су се забораву. Али, не треба сметнути с ума, да je он био војвода, a не војник. A то je велика разлика! Од висине положаја, с кога говоримо и деламо, зависи успех наше речи и нашег дела. Кад, драги мој, силници ригају, чанколизи преврћу њихову бљувотињу и налазе у њој божанске састојке. A, реци, на пример, ти најпаметније нешто, нико се на то неће ни осврнути. Но, узмимо и тај случај, да ja грешим, да сам у заблуди. Али, није ли давно речено, да je највеће право највећа неправда? Није ли исто тако највеће поштење почетак непоштења? Крајности се додирују. — Како-? — зинуо Павле. — Ево како! Ради поштено, никад двије јаке за вратом. A живети се мора. Откуд? Даће ми људи на поштење. И дадоше. Али ти, уз најбољу вољу, не можеш да одговараш својим обавезама. Тонеш све дубље у дугове, но не верују ти. — Лопов, батакџија — чујеш са свих страна. Ти се гризеш, стид те, na заобилазиш своје веровнике, док се коначно добровољно не затвориш међу четири зида. Али и ту те открива порески оврховодитељ. — Како то, за Бога? — гунђа ти жена. — Зар си нас дотле довео, да нас још и плене? Најзад, нема твоје ништа у кући. Она je све донела од маме. Она je домаћин. И, полако почне у вече изостајати. Мало, na постаје туђа љубазница, a ти њена стара чарапа, јер си непоштен, јер немаш у џепу. Ha крају, чује се, да си се обесио. Црква ти не д& у земљу, a људи се тек тада сете да ти je требало помоћи. Ето, видиш ли сад, како се крајности додирују? — Видим, брате, видим — брани се Павле — али који ти je данас ђаво, да преврћеш no крви јунаке ?, За ово време све си ствари тумбе окренуо. — Не тумбе. Напротив! Све сам на право место поставио. Чик, пореци! —%испрсио се Раја славодобитно. — Него, тражи се човек који ћ е . . . — Који ће вечерас појести пб гуске — заврши Павле разговор и повуче друга за рукав. Немарно, оба пријатеља спустише се на улицу. Али, кад ће случај, ту виђоше ову сцену: Ред дућана. Ha вратима једнога стоји газда Мрмак. Ha плочнику, пред њим гладно псето пиљи у његове задригле образе. И дере се газда Мрмак: — Марш, џукело, марш, лопове, немаш napa, нема ни хлеба! Смију се околни трговци, a газда Мрмак охрабрен продужује: (Наставиће се.) 51 �ГЛАСОВИ МЛАЂИХ Свишање Софше Уткали су ко бијелим срмама у душе чистине — небо над раним орањима, очи су им пуне страна из Курана. Пролазе редом дан на дан свијетом с ону страну, велике ће им засјати милости кад послије недужни умру — наћи ће се с хуријама у џенету no башчама, Ja јаучем између четири зида И пропињем се у з хладни криж светла јутарњег. Кроз моје очи и слепоочнице Свиће у мом мозгу. благо њима кад вјерују. Очи су им пуне страна из Курана, откали су душе концима од срме да постану чисти, no пет ће пута свакога дана кољенима и челом дотакнути земљу да се помоле. Хасан Кикић Осамљеник Да ли има негде срце, које би разумело мају бол|? ti> l 41U 11LL У ноћима ми срце увек топлије закуца и ja га прстима притиштем, притиштем, да ми не препукне младо. 0, ко би ми знао рећи, има ли игде једно једино срце, које би истински разумело моју бол ? Хамид Диздар Лето Небеса сва у сјају сунчаног летњег дана, блескави попут сања осмеси расцветају. Таласи мирне реке инсекти снено зује, растачу смолу смреке, борови тихо брује. Засипа сунце прахом, откоси легли долом, нечујним дишу дахом, проткани смрти болом. Александар Мартиновић 52 Ha тротоару зазвонише кораци, Улица заурла од дана ; A кад последња капља светла кану у мрак, — O ko мојих очију бејаше црни колут мрака, Што сам га сву ноћ пио. Ђорђе Лоаичић Вечерња песма Они Бога из Курана заволе. 0 женама, топлим, младим no целе сате мислим с много туп и најпосле знам : све жеље младости крећу се према руменим телима ж онако, потихо, кад цветају брескве ил’ руде зоре румене у плавим јутрима, с пролећа. Oko постеље ми црне покајничке поворке сенки плешу, Ha крову чујем топоте јануарског јутра. Moje су руке згрчене, Ha њима црни барјак мрака вијори ; Са мојих прстију, као са жутих воштаница, Капље мрак Што сам га сву ноћ сисао и пио. Кроз жуту таваницу вијори барјак светла. Синоћ у сумрак црвени Чежње су моје плакале, И крв je бесно певала Оргије крвавих боја. Синоћ су цесте тонуле У простор неки далеки И нешто тешко потмуло Синоћ je сву ноћ звонило. Синоћ je и наш сунцокрет Просуо зрна презрела — И свете беле тичице Синоћ су с’ гнезда слетиле И дуго у ноћ певале 0 зори некој далекој. Синоћ су руке незнане Палиле свеће шарене И сву ноћ, сву ноћ грлиле Колуте жуте, пламене. Хуснија Ченгић Moja галија Далеко моја путује галија и очи кроз сан je воде, певају, жуборе, воде, руке пуне слободе — галија далеко оде . . . Обала пуста за мном остаде, човека глас ме звати престаде. И свуда чудесан мир. Далеко моја путује галија к’о чунић на морској пучини, к’о шкољка у мора дубини, к’о лист у горе планини. Сребром je месеца посута, звезданим сјајем осута, галија моја — златна галија. Данило Чутурило �Гђа ЈЈујва Кувмић-Мијић У м ахаш �Хасан Ђикић Под сшарим кровом у кући Авдаге Прокића све се дигло на ноге и ускомешало; трче сад горе у горње конаке, сад опет доле на авлију, свак je у неком послу. Из старог дома који je стотине лета ту стајао на бури и олуји, мичу се сада све ствари од вредности. Из малих одаја, у којима шкрипе подови када се no њима иде, као да цвиле за оним што од сада за навек губе, дижу се ћилими, миндерлуци, сећије и јастуци од црвене чохе. Остају само шупље црне стржеве даске, кроз које се може видети доле у избу, гдје су некада били житни хамбарови. И даске тужно цвиле, али домаћи као да их и не чују, немилосрдно све дижу, све што се год може макнути с места. И све су дигли и снели на авлију и оно из горњих одаја, у које се залазило само за време лета, a које су преко зиме замрзле и оголеле, као и оне храстове гране пред прозорима, немо ћутале, и оно из доњих соба доле над избом, у којима су сви стално пребивали. И док су носачи, погурени, прљави и прашљиви преносили у шареним ћилимима замотане завежљаје и вуном набијене јастуке, широј<е''Душеке и шиљте од црвеног брогеа доле у нову »под план« кућу на дну њиве, повика Мејра најмлађа Авдагина кћи: — A заборовили смо бабину собу! Чим je она то изрекла сви су застали држећи у рукама што je ко имао, na и они хамали којих се то ништа није тицало. Некако су се плашљиво погледали као да je испражњивање те собе могао бити no њих фаталан посао, посао који им je могао донети пропаст. Зачас су се опет погледали тако као да се с чуђењем питају како су могли на њу заборавити, кад су толико пута од јутрос покрај те прошли. Али није да су они заборавили на њу, нису, него нико није имао храбрости да први уђе у ту собу и да подигне оно тешко шиљте, што ту лежи неколика људска века, a здраво je да би може бити могло још толико издржати. За ту je шиљту била свезанм цела прошлост, или правије, она je била сведок свим згодама, које je преживео ма који члан породице скоро од како je кућа сазидана. Она je имала пуну своју историју. Али они се нису устручавали да испразне ту собу само толико ради њезине неке историјске важности, колико и ради тога што je то била »бабина соба«, a знали су или бар предмљивали да Авдага неће ни под коју цену дозволити да се испразни соба, у којој je живео његов отац, дед, прадед, и ко зна колико његових предака од како се зна и не зн а за њих. Сви су се они ту у тој истој соби родили живели и умирали, и сви су je без разлике волели, a млађи њихови je поштовали. Тако je и Авдага 54 волео своју собу и тражио од својих да je поштују и они су je поштовали. Eto зато су они цело јутро избегавали Авдагину собу и правили се као да су заборавили на њу. И сада су се погледима нуткали ко ће да пође, док некако спонтано пођоше заједно Мејра и брат joj да још и њу отворе и испразне. Али*су врата била изнутра закључана приворницом. Покуцали су али Авдага није хтео никога пустити унутра. — Овамо немате посла — одговорио им je кад су га звали да им отвори. Знали су да би им било узалудно сво наваљивање и мољакање, na су се мало снуждени вратили и за навек оставили ове старе трошне конаке, који су очекивали сваки час када ће да се оборе. A Авдага? Остао je везан тим старим сивим з'идбђима, што на човека навлаче сету када их погледа, остао им je веран и није их напуштао. Он сину није ништа замерао што сели и што му сву породицу одводи, a њега сама оставља, јер je он увек и живео сам за себе, одељен од своје породице и најволео самотињу, само се je чудио како je могао и помислити, да би се ова кућа која je толико времена стајала, могла сада наједном оборити. To му никако није ишло у Главу. »Ta нису стари били таке будале, na да зидају нешто што не ваља и што се лако квари. Знали су они, болан, шта раде и шта зидају. Опростићеш ти! Ta ено je сва као саливена, све сам живац камен, a кров ако je мало и напукао, na, Боже мој, ко je томе крив. Да није било прољетос оних великих потреса, не би joj кров никад пукао. Стара je ово градња, синко, стара! Јест«, говорио je он сину, кад му je он рекао да je више опасно становати у тој кући, јер да би се могла оборити. Када су његови одселили »доле«, Авдага je био равнодушан и то га испочетка није ни мало узнемиравало. Али наједном je почео осећати неко незадовољство. Ова пустош и празнина у кући навраћала му je тугу на срце. По њој се сваки дан све више ширио задах лешине и трулежи, те je почела сличити више на гробницу него на кућу у којој станује живи створ. Када би се накашљао, ужасан одјек празнине потресао му je душу и он би тада јурнуо из куће напоље, на авлију, у њиву, где било, само да што пре истера из ушију ону страшну, јеку, што дрхти у небо као посмртна мелодија, или као тужна песма пустоши. Ceo би тада под’ смокву онако разголичен, у танким гаћама и кошуљи и пуштао тешке уздахе из тврдих старачких прсију. И док je вруће, спарно лето притискавало изгорела поља и црне кровове �и док je ваздух загрејан дрхтао као у грешној гроз- савијао укочене гране храста и са зебњом у души ници, он je no цели дан седео ту у хдаду, главу на- опипавао тврде замрле пупове, које пролеће својом слонио на руку, a дугачки јасминов чибук, што му благошћу није могло да умекша и да из њих истисне je — како се говори — још од рахметли оца остао, ни једне капље животног сока. И што се год положио крај себе на траву и гледао у »ону« кућу, више около будио живот, Авдага се све више почео што joj се зидови на сунцу беле и блеште, a њихов прибојавати нечега. Предосећао je страшну пропаст, одблесак удара у очи, те их замара и веђе навлачи али само није смео да то себи призна. Сам je себе на њих. Посматрао je унучиће како се испред ње заваравао мислима да »храст и онако касније листа, играју и слушао je њихове танке детиње гласиће касније него друго дрвеће, na има времена«, и зракако весело кличу врелом суцу и шареним птицама чак наде просевао му je душом, нарочито када би и њему се душа разнежи, нешто му вољко постане се случајно намерио на који пуп на храсту, који je, око срца и он би најволео скочити и у један за- сагњио од дугих киша, био сада мекан. Појурио би грљај обухватити сву ону милу дечицу. Али то му он тада к његовом стаблу, na ra — у колико je Mo­ се није никако дало. Није могао да приступи тој rao — обујмио и тепао му најнежније речи, какве кући, која raje раставила са свим његовим што je се могу говорити само драгој и размаженој деци. волео и он није знао да ли да je мрзи или да остане »Пролистај ми храстићу снаго моја, пролистај роравнодушан према њој, јер je волети није никако ђени м ој! Сав ћу комшилук сазвати и пет ћу брава могао. Била му je сама неприступачна као да je заклати и 'биће под тобом теферич какав још каограђена неким омађијаним кругом, преко којега саба не памти. Ђулсијом ћу ти жиле натопнти, да миришеш, златане мој, лепше него к ружа румена. он није никако могао да пређе. Нешто би ra почело стезати у гуши и голицати Пролистај^ми храстићу, голубе мој, пролистај 1« Тако за срце и он би устао,'- na онако стар, с^рван неком ra je Авдага драгао, a храст je ћутао и кроз његорчином која му je ^ знутра сагоревала груди и гове гране развигорац звиждао, a Авдаги се срце погурен, дизао се и одлазио" и« 1оД смокве. И увеј^ све више ледило. кад би се тако растужен дизао и ишао с рукама Најпосле je све пролистало, a храст се и даље скрштеним на леђима, окречујш механички дугачки црнио — јер лист неће више никада окитити њејасминов чибук у њима, tKopo несвесно долазио je гових грана. Авдагу je морила тешка патња, али се до под стари столетни храст горе над кућом, што je касније примирио и као постао сасвим други. Није ширио своје квргаве ,_гране и вековима, као Про- ra више убијала самотиња, нити плашила пустош у видност, штитио кућни кров. Кад je год дошао пода њ кући, a нису ra веселили ни дечији гласови доле и његово широко шупље дебло, зацрнило му се пред пред кућом. Према свему je постао равнодушан. По очима, он je застајао на месту, полагано дизао главу, цели je дан као суманут лутао no њивама гологлав као да му о врату виси тежак терет, који ra к земљи и разголичених прсију. Сунце гајепржило no обривуче, и погледао rope у густе оголеле гране, што јаној лубањи, али он тога није осећао. Син ra je стрше у небо као страшни симбол црне смрти и као неколико пута звао да иде доле к њима, a он je увек бежао од њега, одмахујући рукама и вичући : бадна слика вечног пропадања живота.... Традицијом се преноси прича да je тај храст »Никад, никад!« засадио најстарији познати Авдагин прадед неки Мула-Јусуф, који je дошао у наше стране као досеДошла je и друга јесен одкако су Авдагини љеник од некуда из удаљених села, na ту у присоју на пристранку подигао ову садашњу Прокића отишли »доле«, a он остао сам и једино друштво, кућу и засадио у исто време и храст и то, вели се> што ra je у кући имао, биле су сове и слепи мибаш онда, када je ударен први камен темељац кућни. шеви, али су и они напуштали те зидине баш онда, И храст се примио и два пута пролистао док je када je он у њих долазио. Дане je проводио обилакућа дошла под кров. И говоре да je онда тај стари зећи њиве и воћњаке, na je често пута и без Мула-Јусуф предсказао, да ће кућа бити узгор све ручка остајао. Комшије су ra гледале и подсмехидотле док и храст буде живео, a »чим храст цркне вале му се. Кад би кадгод пролазио испред њих и кућа ће се исте године оборити«. И сви су ње- оборене главе, правећи се као да их и не види, чуо гови потомци веровали у то пророштво и сваке го- би иза себе како шапућу : »Полудео je, полудео«, дине, када je храст пупчио и листао, они су сазивали али се он није на њих обазирао, a њихове je речи своју родбину и правили под њим теферич, славилн слушао равнодушно, као што му je било равноново рођење живота и певали песме вечној мла- душно звиждање ветра и лајање сеоских паса. дости. И дугачке јесење кише почеле су падати a тешки Први благ дан пролећа оживљавао je замрли сиви облаци висили су над касабом и нико жив живот и притајене снаге почеле се излевати. Авдага није се могао видети где no њивама или у пољу je свако јутро зором устајао, силазио пред кућу, сем Авдаге. Њему ни киша није сметала баш као 55 �што ни летошња врућина ни врело сунце, које му je пржило лубању. Скоро сваку вечер долазио je кући до коже прокисао и онако мокар легао на тврду шил>ту и спавао. Мејра му je неколико пута доносила рубље и наговара га да се преобуче, a он je само тупо гледао и није се хтео преоблачити. Једно вече нашла га je где лежи на шиљти. Био je мокар, да му се кошуља уз тело лепила. Због честог налевања најпосле се нахладио и вечерас, када je no обичају дошао из поља наливен, легао je и запао одмах у ватрушину. Мејра га je звала, али он није ништа чуо. Бунцао je нешто. Спомињао je храст, a лице му се при том увек болно грчило. Оно, што je свесно у себи заташкавао, сада се у бунилу испољавало. Бол за оним што je ценио као какову светињу напатила га je толико, да je отупио према свему што je споља долазило и живео само у самом себи и у својој боли. И у сну и на јави најистакнутија мисао била je храст и ова кућа, a исто тако ево и у грозници. Његови искористе ову прилику, те ra заједно са шиљтом пренесу доле и сместе у собу, која je била одмах за њега одређена. Авдага: за све то није ништа знао. с ? Te je вечери киша левала као да су се облаци проломили. Наједном касно у ноћ почела се орити страшна грмљавина и громови су праскали као да се такмиче који ће пре да пукне и чија tief грмљавина бити јача. Свет се чудио, a громови праштили. Б. Јевшић O ko пола ноћи Авдага се пробуди. Вручица je била попустила и он je дошао к себи. Лампа je жмурила у соби. Авдага се огледа око себе — није знао да се снађе, где je. Видео je само да ова соба није она његова. Пришао je прозору. Стакла су на њему звечала од јаке грмљавине. Муње су севале и у њиховој светлости Авдага опази своју кућу горе у припристранку како дрхти и њему се учини, као да ra она мами да дође rope и да je саму не оставља. Њега нешто у утроби прекојаси, груди му задрхташе и као да у њима нешто пуче, нешто се откиде, тако му би тешко. Муње севају, кућа дрхти, a Авдага сав цепти од неке тежине у души. Муња опет засветли, кућа заигра и пропаде у црну пустош. — Ууу-ух I — врисну Авдага, отвори прозор и скочи. Севну, гром пуче, ветар заурлика и пљусак бесно провали у собу и угаси лампу. Авдага се прогура кроз овај дивљи метеж, доспе rope у кућу и затвори се у своју собу. Одмах му облакша. Али наједном снага му клону, ноге клецнуше, заљуља се и паде на под онесвештен. Јака грмљавина потресе кућу, na се све стиша. И као потмули ехо замрлих громова зашкрипаше и запуцаше греде над Авдагином главом, a сагњиле даске и тешке црне плоче прекрише његово клонуло, промрзло тело. Последњи je умро на оном месту где помреше сви Прокићи до њега. illU llL l • Скица о Цанкару (Свршетак.) »Шент-флоријанска долина« je у центруму Цанкаревог литерарног стварања — изишла je 1908 — и није једино од оних дела у којима се он репрезентује као сатиричар, већ су снажне »Вињете«, с оштрим карактеристикама савести, далеко изван уобичајених литерарних струја, одлично акцентовале Цанкаревљев пут у изобличивање, подвукле његов презриви осмех којим он, сит до дна и пијан до бесвесности знања о животу, посматра појаве у животу. Али, док »За народов благор« или »Хлапци« имају нешто ужи, локални карактер, као полемичне реакције на опредељену стварност, дотле je већ »Шент -флоријанска долина« с проблемом општечовечанског значења. Она je карактеристична и no томе што у њој Цанкар износи, преко Петра, своје уметничко К р е д о , што он ту оштро наглашава разлике између духовног и материалног, што одређено и јасно каже шта мисли и шта тражи од уметности, и куда хита својим снажним осећањем. Стога je довољно да се подвуче само оно најбитније што се диже изнад сатиричног приказа лажи, лице- 56 мерства и фарисејства »надалеко знане долине шентфлорјанске«. Ja мислим на други чин, на кратку љубавну сцену између Петра, тог чудесног путника, који je сексуалну љубав дигао до култа, али у коме још нису праснуле све страсне спиритуалне чежње, и Јацинте, његове животне сапутнице, која живи од жудње за звездама, сва топла, дрхтава, сенсуална до изнемоглости, na опет инкарнација идеала коме тежи дух једног песника. У тој сцени дао je писац »Белих хризантема« своје мишљење о потицању стваралачке енергије, о чежњи: »Докле чезнем,« вели он, »дотле сам уметник.« Цанкар je у овој категоричној изјави означио стимуланс свог стварања. Ви видите како он no чежњи иде у висине, до грађења својих тврђава, како стварност формише да би се прелио преко ње, и дошао до оног нарочитог сањалачког, визионарског расположења које je ударило посебан печат његовом стилистичком изражавању. To дизање над стварност карактеристично je �no свако његово дело, оно je наглашено и у његовим списима од еминентно-реалистичног начина израза, као у роману »Ha кланцу«. Ta потреба за свлађавањем стварности, једна од најјачих потреба његовог интелектуалног живота, нешто мало љубави за трансцендентално, разлог су да он не аналише до краја, да се свака његова анализа једне личности или једне средине не проводи до консеквенција, не иде до горких закључака, и да joj и сваки груби сатирични потез служи само као позадина, или, боље речено, основ за дизање до симбола. Одатле у Цанкара, као што ћете видети и у »Шент-флоријанској долини« — кроз стварност, уз оштру карактеристику и добар опсерваторски потез, нестварности; у з целу легију бедника шент-флоријанских, и Злодух, као симболисана фигура зла. Овакав начин Цанкарева изражавања дао му je посебно и изузетно место у нашој књижевности; он не припада ниједној струји, и онда кад изгледа да припада свима, и он je, одатле, no оргиналности свог писања, имао релативно право да у полемици с Франом Говекаром, на пример, устане против натурализма као што je устајао и против свих других »изама« у нашој књижевноЛи.' Разуме се, то je разлог да Цанкар, ма колико био мислилац, није мислилац до краја, чак можда мислилац без проблема, да он нема довољно филозофског система и да његове психолошке анализе, тако, остају често на површини. Али он je зато сувише велики песник, човек који непосредно реагира на осећање, писац који je изнад струја и система no својој великој песничкој уобразиљи, побуњеник против сваког литерарног калупа, једнако тако као што je противник друштвеног филистарства, сваке равне линије, свега млаког и уједначеног. Одатле он стоји у нашој књижевности постранце, и стварно je усамљеник јер je, у једном бар, no песничкој експресији, отишао до врха, постао сам себи »циљ, закон и параграф« како вели Петар у »Шент-флоријанској долини«. Мећи, одатле, изгледа да je и његов начин живота симболичан no његово стварање; и у животу je он, ма с колико страсти суделовао у дневним и сувише дневним питањима, постранце. Он живи на Рожнику покрај Љубљане, посвећен сновима и својој љубави за све слабије, за жене и децу, и ту, у сеоској крчмици, у једном лепом и топлом пејсажу, 1же своју тврђаву, и везе живот »Подоб ин сањ«. П0 3 0 РИИПЕ Премиера „Царских Кохорши“ Трагикомедија у шесш слика, с иншермецом, od Б о р и в о ј а Ј е в ш и ћ а . — Музика od Ilo p d e c a . Нервом и осећањем сав у предратној генерацији, пуној националног полета и прегарања, г, Јевтић, као и многи од нас, претрпео je много разочарења у остварењу својих, ако не идеала, a оно надања у плодове тих идеала. Данашњим приликама никад није могао да се нада један борац из Јевтићеве генерације. Зато, преломљен у току својих стремљења, он губи као идеалиста жељени континуитет и пита се: »Па шта ће да буде кроз двадесет година, a шта тек доцније, кад je сад овако?« Овде лежи идеја Ц а р с к и х К о х о р т и , идеја о континуитету историје. Писац се није обзирао на то да све у животу има своју плиму и осеку, то јест: суште противности. Писац није водио рачуна ни о посвема оправданој поратној психози, о разумљивој жељи за уживањима, за нечим новим и супротним оному што се препатило. A то све, no свој прилици, из тог разлога што je њему идеал највише близак, јер je добар део свог века проживео у њему и живео искључиво зањ. Посматрајући даиашњи живот, за крв и идеалне жртве стечене тековине, он je похитао да жигоше ту генерацију н е д о с т о ј н и х , али ипак не сувише оштро, него само из једне филозофске сумње у чијој се клици већ крије мисао о пролазности и неизвесности свега (интермецо). Дакле, може се рећи да je у стварању ове трагикомедије писац пошао са личног становишта, a не са једне шире животне подлоге. У овом случају, у својој средини, изгледа да je он екстериторијалан, јер не проповеда нов и савремен идеал, него тражи онај закопани на морском дну. Обично у историји, стари идеали иако се обнове, након векова, они претрпе извесне промене прогреса. Какве je промене могао да претрпи идеал Милана Милушића, главног јунака, у времену од двадесет година, то није донесено, a тешко да би се могао и изнети, и кад би главни јунак био снажна личност, дорастао икакву великом задатку. A да je, нешто, писац дошао са оне шире животне подлоге која се зове » ч о в е к и ж и в о т п о с м а т р а н к р о з с в а вр е м ен а« , драма би више успела и била боље примљена од публике, јер би joj дала један савремен идеал који би њој легао у душу. Отуд, поради несавремености идеала, овој драми и недостатак убедљивости и природнијег схватања од стране публике. Истина, поставити у једној драми нов идеал генерацијама, то није мала ствар и могуће да тај задатак и превазилази снаге аутора Ц а р с к и х К о х о р т и , особито у том случају кад аутор вуче све конце свог литерарног рада из предратне младе генерације, јер je у њој формиран, чему се у осталом не може учинити никаква замерка. И отуд би се баш могла да назре тежња за историјским котинуитетом чију бурну и племениту прошлост писац жели да накалеми једној безглавој генерацији. Док je, како рекосмо, у идеји стварања своје трагикомедије писац сав у прошлости, одлучио je да joj даде за нас сасвим нову форму: експресионистичку. Могли би се претпоставити и разлози зашто je писац и то учинио. Први би био тај што се сама радња догађа у будућности; други: да je сама могућност извођења радње навела писца на ту замисао (на морском дну и у просектури). Иако једна експесионистичка драма није везана за природне немогућности, како их ми обично схватамо, писцу се, ето, учинило најзгодније да je даде у тој форми која се уосталом не одржаје као целовита кроз цео комад. Напослетку, могуће и из тог разлога што ова трагикомедија прелази оквир укалупљене драмске форме и њених захтева. З а што јачу илустрацију постанка идеје у овој траги- 57 �комедији, да још једном нагласимо, не треба на крају заборавити ни то да je аутор, жељом судбине, на судару предратне и поратне епохе, na отуд код њега борба између новог и традиције, отуд у овој драми контраст двају светова и отуд су напослетку изашле Ц а р с к е К о х о р т е као стара идеја у новој форми. Оволико предпоставл>амо о постанку саме идеје и њене данашње могућности, пре поласка на сам садржај трагикомедије. Јер зашто баш да писац уважава ове и евентуалне наше даљње претпоставке? Он je дело замислио на свој начин и оно je ту. Дакле, 1940 год. на броду »Мажестик«, путници, ове, no писцу, безбрижне генерације веселе се увелико. Љубав, пиће, игра, џез, картање. Нема ништа идеалног у њихову животу. Све плива у хедонистичком весељу. И управо пред улаз у теснац крај острва Вида, кад један од сапутника, немачки професор, читајуКи бедекер, констатује да je од 1916.—17. у овом теснацу трунула најбоља српска војска, пароброд се насуче на спруд у теснацу и потоне. Сад настаје једна (II.) контрастна првој и најефектнија слика у целом комаду. П л а в а Г р о б н и ц а у којој се главни јунак састаје са царским кохортама. Ту његов дух, потресен трагедијом оних који су дали своје животе за будућност његове генерације, преображава се у поборника за историјски континуитет и ток даљње радње лежи у његовој борби против недостојне средине, све до последње слике Последња сиика догађа се тамо у трансцеденту у Koioj писац наслуfcyje спочеткатрзаје за животом, a после вечити мир и мрак. Али у свим овим сликама до последње, главни je јунак немоћан да се бори против генерације која плива у валовима хедонизма и у часовима очајања, због^своје немоћи, и сам гине од љубави. Ово би у најглавнијим потезима био садржај Ц а р с к и х К о х о р ти. Замисао у главном добраи срећно изведена. Потешкоће су свладане и дело je ту. Карактери су доста живо оцртани, иако je комад више радња' маса (како би се што боље окарактерисао миље и менталитет генерације из 1940. r) , поједине фигуре дате су изразито. Али за извођење драме ове врсти, С а р а ј е в с к о Н а р о д н о П о з о р и ш т е не располаже ни издалека тим техничким могуКностима. A Ц а р с к е К о х о р т е , no самој природи свог склопа, везане су управо фатално за те техничке могућности. Везане су за сценски раскош, блесак и мистику, кроз icoje би кудикамо деловали потпуније и живот 1940., трагедија јунака и мистериј живота и трансцедента. Немоћ главног јунака као идеолога, у овом случају, не би иза себе остављала оволику празнину, крик за хедонистичким животом и за животом уопште, (боље je прећи преко хиљаде мртвих, него уцвилити једно живо срце) био би очитији и сав тај контраст двају светова нашао би једно јасније измирење тамо где су »и вечити мир, и вечити мрак«. Сам начин на који je дат конац не би толико збунио ни публику ни критичаре, него би их пренео, да тако кажем, у немогућу стварност коју би ипак донекле схватили. Овако, изгледа, збуњени су и публика и критичари. И једни и други навикли да кооз живот иду, придржавајући се у њему једног реалног ослонца, нису схватили човека уметника ког море сумње о свему и кгг тишти бол и за оним што њима не пада ни на паает. И зато што су Ц а р с к е К о х о р т е зарониле дубоко изнад њихове свакидашњице, остале су им донекле туђе. Поред свега поменутог, Ц а р с к е К о х о р т е су на једној уметничкој висини и спадају у наше боље драмске радове, a свакако својом снагом и уметничком нотом, стоје високо над досадањим, чисто сарајевским премијерама. Критике о овој премијери, писане no нашим дневним листовима, не треба да застраше нашу публику. Она ће у овој трагикомедијн. моћи увек да осети дах једног уметника, na, и поред техничких мањкавости, осетиће један живот у човеку који je прекрочио свакидашњост у тежњи за вишим животом. A права уметност води увек у те сфере. Игра глумаца, узета строжије, и за сарајевске прилике осредња. Г. Бек je показао културу глумца од схватања како комада, тако и своје улоге. Извесне моменте дао je одлично. Г. Илић најбољи у U. слици, као и r Величковић, млађи. Гђица Коретић у V. слици издигла се над просечну глумицу, a гђа Лукатела играла са много настојања да се уживи у своју улогу. Г. Величковић, старији, као Чтец живахан и покретан. Тон одличан. Дикција уопште боља него обично. У II. слици боја гласова довљно не изражена (сем Величковића, млађег, који од природе има промукао глас кад настоји да говори дебље и пригушеније). Г. Хајдушковић добар. Улога гђе Шетинске, иако мала, вредна je помена. Нарочито добра гђа Ј. Кешељевић као распуштена Мими. Г. (чика) Вучићевић, у свом жанру, одличан као и увек. Декорације r. Карла Мијића заслужују похвалу, иако уметник није имао средстава да даде довољно израза својој замисли. X . X. ЧАСОПИСИ L e t o p is M a t ic e S r p s k e , — Novi Sad, — bez sumnja je naš sadržinom najbogatiji i tehničkom opremom najukusniji časopis. Uredništvo se trudi da ga još više digne i razvije, te je rešilo da od 1. januara 1928. god. svakog drugog meseca daje priloge L e t o p i s u M. S. od 3 tabaka. Letopis, pored beletristike, donosi članke o svim pitanjima koja zasecaju u naš kulturni, privredni i politički život, kao i u glavnim linijama i van naše otadžbine. Februarska sveska između ostalog gonosi priloge: Pravni Fakultet u Subotici, Dr. Fedor Nikić; Antropologija i Jugosla­ veni, Branimir M aleš; Živa Crkva u Rusiji, S. Trocki; Liga Naroda i državna suverenost, Aleksandar B. Zvekić; Kroz vasionu i vekove (XXIII)., Dr. M. Milanković; Redukcija Trivuna Rosića, Mladen St. Đuričić; Karlo Čapek, Dr. Jelena Holaček; Stopa, Karlo Čapek; Pripovetku Mladena St. Đurića; pesničke priloge Anice Savić-Rebac; Dušana Jerkovića, ocene, prikaze i beleške. S r p s k i K n j i ž e v n i G l a s n i k — ovaj naš časopis najboljeg renomea, pored svojih u većini slučajeva odličnih 58 članaka, izgleda da u poslednje vreme u čisto književnom pravcu postaje sve mršaviji, tim samim čineći i svoj natpis iluzornim. U broju od 1. februara donosi ovaj s ad ržaj: Seobe, (Pripovetka V.), Miloš Crnjanski; Pustinja (Pesma), Vladimir Čerina; Nesvestica zvukova (Pesma), Ranko Mladenović; Mlečni put (Pesma), Desanka Maksimović; Nagrada romansiranih biografija, Dr. Isidora Sakulić; Betoven (kraj), Branko Lazarević; O samoposmatranju kod književnog kriti­ čara, Slobodan Popović; 0 liberalizmu, Dr. Drag. Aranđelović; Vojno-političke pripreme pred napad na Srbiju 1915. godine, Milutin D. Lazarević; Književni pregled; Naučni predm et; Politički pregled; Beleške. M i s a o — Lep broj starijih i mlađih talenata okupljen oko ovog časopisa, pod uredništvom g. V. Živojnovića i g. Ž. Miličevića, čini M i s a o živom i privlačnom. Broj za januar prošle godine donosi: Kulturna izoliranost Slovenstva u Evropi, Vlad. Dvorinković; Pesnikova m ladost i ljubav (Odlomak iz romana), Radoslav Dragutinović; U seoskoj sudnici, Vukoslav Miličević; Jedna noć na maćedonskom �bojištu, Flora S endes; Carske kohote, šest slika jedne tragi­ komedije, s intermecom, B. Jevtić; Proletnja elegija, V. Massuka; Poslednje pitanje, T. Đukić; Samosvest, Živko Jevtić; Smrt modrokosa, Ante Cetineo; U tmini, Vita; Sinfonija jeseni, Ra­ dovan Lazarević; Homo, Dr. Lubiša M. Olišić; Prva decenija XX. Veka, pogled na psihologiju jedne književne generacije, V. Živojnović; Stevan Luković, Ž. Miličevnć; Knjiga jedne žene vojnika, Jelena Ćorović ; Književni pregled ; Ocene i prikazi; Strane Književnosti; Pozorišni Pregled; Hronika — BeleškeŽ i v o t i R a d . — Od 1. januara počeo je da izlazi u Beo­ gradu časopis pod ovim imenom. Urednik mu je g. Milan Rajić, a članovi redakcije gg. Bož. S. Brzaković, Dim. D. Živaljević, M. M. Pešić, Voj. S. Radovanović. Časopis je moderno i ukusno opremljen. Izlazi mesečno na pet štampanih tabaka (80 strana). Svojom sadržinom i njenom aktuelnošću, već prvim brojevima stupa među naše prve časopise. Februarski broj donosi radove : Milana Grola, Dr. Milana Đ. Milojevića, Dr. Božidara Vlajića, Dr. H. Škerovića, Dr. Pavla Jeftića, Milana V. Bogdanovića. Dr. Julke Hlapec-Đorđević, Dim. D. Živaljevića, Petra M. Božovića, Svet. Stefanovića, Ranka Mladenovića, Gustava Krkleca, Trifuna Đukića, Boži­ dara Kovačevića, Dore Pfanove, Radoslava Dragutinovića, Nenada Mitrova, Rade Drainca, A. R. Boglića, Ž. A. Spasića, Živka Jeftića, Dušana Jerkovića, Jovana Palavestre, A. Martinovića, Janka D. Tufegđića, L. Ristića, Nikole V. Drenovca, Đ. R. Radovića, Slobodana Popovića, Boška Novakovića, M. S. Lalevića, M. Jovanovića, Jovana Dimitrijevića. V i je n a c , list za književnost i umjetnost; Zagreb. — Već je šesta godina kako se оуај časopis svetio bori za svoj opstanak u današnjim teškirn. poratnim prilikama, kako i odoleva i iz dana u dan-stremi što višem nivou, gledan i zanimljiv, -raznovrstan i tehnički ukusno on okuplja sve veći broj saradnika od imena i vredn Februarski brof* donosi priloge : Rudoslava lsaka Samokovlije, Rikarda Katalinić-Jeretova, Nikole Polića, Šibe Miličića, Ante Cettinea, Vjekoslava Majera, Ahmeda Muradbegovića, Petra Skoka, J. Poppvića, Panaita Istratia, Iz naj­ mlađe lirike, Iz najmlađe novelistike, Književnost, Nauka, Književna pisma, Kazalište, Bilješke, Prilog : Slika 0 . Župančića. Z a p is i, Cetinje, — časopis za naukii i knjiženost. Među pokrajinskim časopisima, Z a p i s i su uspeli da zauzmu istak­ nuto mesto. Raznovrsnošću svojih članaka kao i biranim beletrističkim sadržajem, ovaj časopis stremi nivou naših prestoničkih časopisa. Februarska sveska donosi priloge : Petra 1. Popovića, Jov M. Jovanovića, Sergija Vaščenceva, Aleksandra Martinovića, Nikole I., Vaša Tomanovića, Đura Mrvaljevića, Građa za istoriju i folklor, Naučni pregled, Književni pregled i Beleške. K n j i ž e v n i S e v e r , Subotica, — o kom smo već u jednom od prošlih brojeva referisali kao o našoj kulturnoj za­ stavi na severu, u februarskom broju donosi priloge: P. S. Petrovića, M. Čedomirovića, V. Pavlovića, N. Lopičića, J. Đonovića, B. Lalića, V. Breznanca, P. Simića, P. S. Petrovića, Ž. Miličevića, M. Delibašića, R. G. Boglića, V. Massuke, J. Kasprovića, J. Demela, E. Adia, Dr. M. Aćimovića, P. Karalića, D. Z. Milačića, Iz bunjevačkih knjiga, Pozorišni pregled, Umetnički pregled, Ocene i prikazi, Knjige i listovi, Hronika, Đački radovi. M u z ik a — Početkom ove godine počeo je u Beogradu da izlazi časopis pod ovim naslovom, a svrha mu je da goji i razvija muzičku kulturu kod nas. Časopis, pored stručnih članaka 1 prikaza, donosi i birane muzičke priloge. Sveska za februar donosi: Anketa o nacionalnom mu­ zičkom stilu. — Pitanja o radu i planovima naših muzičara. Dr. Miioje Milojević: Umetnička solo pesma kod Čeha. — Iz Muzičkog života: I. Jugoslavija i Slovenske zemlje. — II. Inostranstvo. — Kratke vesti. — Pregled muzičkih izdanja. — Saopštenja muzičkih društava i ustanova. — Prilog: Mihailo Vukdragović — »Oblaci« VI. Nazora. S r e d i n a — Sem G a j r e t a , jedini časopis u Bosni i Hercegovini, ovim poslednjim brojem od 31. decembra 1927. prestao je da izlazi. I ako sadržajno dosta siromašan, on je ipak vršio izvesnu misiju, okupljajući oko sebe uglavnom mlađe pesnike i davajući im poleta i vere u rad. Verujemo da će se njegovi saradnici priključiti saradnji u G a j r e t u koji će im izlaziti u susret, ukoliko njihovi radovi budu odgovarali umetničkoj vrednosti. Ovaj broj doneo je priloge — Dr. J. Šlebinger: G o s p o d i n F г-а тЦ ј ) v p r o g n a n s t v u ; Dušan Vučkovački: Iz b e I ež a k a p r i v r e m e n o s l e p o g , zatim pesničke priloge naših mlađih liričara. Časopis je uređivao g. Radovan Jovanović, književnik ВИБЛИОТРАФИЈА СибеМиличић: M o p e - Т а ј н а ј е д н о г з л о ч и н а . 1здање издавачке књижарнице Напредак, Београд, 1928. Иван HeBucaiuh: С т у д и Ј а о Т > а л с к о м . Књига опсеже око 100 страиица октав формата, a цена joj je Дин. 15‘— no комаду. Ко прода девет комада, десету добива бадава Наручује се изравно код писца: Др. И. Невистић, Загреб, улица »Ц« 13, a шаље се поузећем, или за унапред послати новац. Свеш. Сшефановић: Г р а н и ц е . Издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1928. Лена Поа Хрисшић: Ж е н и о д ж е н е . Издање С. Б. Цвијановића, Београд, 1928. Ј. В. Геше: Ф а у с т , први део трагедије. Превео Р. Ј. Одавић, Београд, 1928. Рисшо Рашковић: Ћ у т а к » а о к њ и ж е в н о с т и (скица), Београд 1928. Хафиз A. Бушашлић: П и т а њ е м у с л и м а н с н о г н а п р е т м а у Б о с н и и Х е р ц е г о в и н и , Сарајево 1928. год. Шаћир Дедић-Лушвица: М е ђ у с о б н а в је р о и а б о р б а м у с л и м а н а у Б о с н и , Бања Лука 1928. Назиф Ресуловић: Р о д о љ у б и в е п в с м в . Цена Дин. 6'—, издање пишчево, Зворник. Назиф Оручевић-Јадрољуб: Т > е р д а н , песме. Мостар. 1927. Читајте и претплаћујте се на „Гајрет 59 �H a sa n H o d iić Gajretova popularna predavanja Glavni odbor Gajreta zaključio je, da se u spo­ menici prilikom proslave 25-godišnjeg opstanka Gaj­ reta štampa osim ostalih još i referat, bolje projekat za popularna predavanja, da se o tom povede diskusija i da društvo na temelju toga organizuje popularna pre­ davanja za prosvjećivanje naroda. Za tim je Glavni odbor Gajreta pismeno izrazio želju, da bih ja o tom pitanju stavio na papir svoje misli i svoje predloge, napominjući, da bi taj projekat mogao poslužiti kao podloga za pomenutu diskusiju. Ja sam rado pristao na taj predlog, te sam slo­ bodan, da istaknem — razumije se — samo n a j v a ž ­ n i j e m o m e n t e i g l a v n e l i n i j e , iz kojih će se s vremenom, na temelju novih iskustava, razviti s t a ­ l a n p l a n i p r o g r a m za ta predavanja. I. Potreba Gajretovih popularnih predavanja Tu potrebu uviđali su ) prvašnji Gajretovi odbori, te su u novoosnovanom Omladinskom Klubu održa­ vana takva predavanja s nakanom, da se prošire na sva veća i manja mjesta Bosne i Hercegovine. Zbog nedostatka radnih snaga i financijskih sredstava, a na­ ročito zbog političkih smetnja, i historijskih događaja, nije se sve do danas moglo pristupiti realizovanju te misli. Sada, makar i пакбп 25 godina, mi možemo, pozdravljajući pregaralački rad Glavnog Odbora, otvoriti diskusiju ponajprije o potrebi popularnih predavanja. Govoriti o potrebi Gajretovih popularnih preda­ vanja bilo bi zaista izlišno, kad bismo svi znali, da narodi daleko napredniji, kulturniji, prosvjećeniji imaju mnogobrojne institucije, koje predavanjima«! j. živom riječju, dižu široke narodne mase na sve viši i viši stupanj etičko-moralnog, estetskog, intelektualnog, so­ cijalnog i ekonomskog života. Na žalostcmi smo prisiljeni, da temeljito proučimo — najprije proučimo — s t a n j e svoga naroda, pa istom onda da mu pomognemo, koliko možemo, a n a j v e ć a p o m o ć n a r o d u d a j e se n j e g o v i m p r o s v j e ć i v a n j e m . Za sada mi možemo samo osmo­ triti — ne i proučiti — to stanje i to ne samo našeg naroda u Bosni i Hercegovini, nego i u ostalim dijelovima naše države. Ima ih, koji vjeruju u opstanak t. zv. v j e š t i c a (ubistvo jedne starice u selu blizu Zvornika u Srbiji); ima ih, koji vjeruju u mogućnost » p o v a m ­ p i r e n ja « mrtva čovjeka; ima ih, koji strahuju, kad im ćflk svojim piukanjem » n a v j e š t a s m r t « isto tako, kao kad im »žaba prebroji zube«; ima ih, koji sv e zmije smatraju otrovnicama, pa ubijaju sve, a povrh toga i eminentno korisne guštere; ima ih, koji vjeruju, da zmija ili Žaba može živjeti i u stomaku i t. d. Istrijebiti takve p r a z n o v j e r i c e , koje često vuku 60 teške posljedice, bila bi jedna zadaća Gajretova preda­ vača, ali ne i jedina i najviša, jer je taj rad u neku ruku n e g a t i v a n , t j. trijebljenje onoga, što smeta p o z i t i v n o m radu ili progresu. Slobodan sam, da istaknem (isto tako) malen broj primjera ne praznovjerstva već nepoznavanja realnosti, koje se često plaća životom. Mnogi su poginuli pri spavanju u zatvorenom prostoru s toga. što je tu ti» njala žeravica na mangali, ili u peći zatverena solunara, ili je vatra gorila u peći od gvozdena lima tako živahno, da se je taj lim užario, a uz to je peć imala pukotina. (Ugljični monoksid pri udisanju spojen sa hemoglobinom tvori žestok, smrtonosan otrov). Mnogi su radnici svoje neznanje platili glavom čisteći gradske kanale (jer ih je otrovao sumporovodik, koji smrdi kao gnjila jaja i brzo otupi mirisni živac, što neuka radnika za­ vede, da posao nastavi). Da je opasno silažinje u du­ boke špilje, bunare, podrume i t. d., gdje se plamen gasi, ni to mnogi ne znaju i životom plaćaju (jer ih uguši ugljični dioksid). A što da kažem o izrezivanju žulja, o upotrebi nesvježih riba, školjaka, rakova ili o zanemarenju uboda muhe strvinarke? (Trovanje Iješinskim alkaloidom, ptomeinom). Mnogi ne znaju: da se zapaljena kapljevita goriva, lakša od vode (petrolej, bensin, benzol, alkohol, etar, zejtin, maslo i t. d.) ne smiju vodom gasiti. Mnogi vjeruju, da je kapavac po­ sljedica nazebe i ne znaju, da uzročnici te bolesti pre­ neseni u oči zapale očnu sluznicu i da se taj proces svršava gubitkom vida! A kakve pojmove imaju o kvalitetu hrane, o infekciji i zaraznim bolestima uopće (ljubljenje ikona, i t. d. 1) Mislim, da nije potrebno daljnje ocrtavanje stanja našega naroda i da dalje pot­ krepljujem tezu o potrebi Gajretovih popularnih pre­ davanja, kad svi vidimo, da bi to morao biti i m p e ­ rativ d a l e k o v e ć e g značaja, ne g o drugdje u svijetu. Svrha Gajretovih popularnih predavanja U pitanju svrhe (mete) tih predavanja moramo uočiti dva momenta: f o r m a l n i i m a t e r i j a l n i . Kad pedagog (uzgajajelj, vaspitač) govori o formal­ noj strani svoga rada, onda on ima u vidu unapređi­ vanje slušateljevih (uzgajanikovih) duševnih sila (razuma, čuvstva i volje), a kad govori o materijalnoj strani, onda on misli o praktičnom efektu svoga rada t. j. što i koliko će slušatelj (uzgajnik) dobiti od znanja po­ trebna za praktičan život. Popularni predavač morao bi d r ž a t i u v i d u p o d j e d n a k o i f o r m a l n u i m a t e r i j a l n u stra ­ nu svoga rada. Razumije se, da u tom radu ne bi �smjelo biti nikakve propagandističke tendencije, koja bi slušatelje eventualno odbila od tih predavanja, ili koja uopće nije dopuštena. III. Gradivo (temata) za popularna predavanja U pogledu na gradivo odnosno na teme popularnih predavanja ne može biti govora o kakvom uokvirenju gradiva podesna za popularna predavanja, kako je ono uokvireno u naučnim osnovama raznih škola. U tom izboru popularni predavač mora biti potpuno slobodan. Ne bi dakle imalo smisla, kad bih ja u ovaj projekat uvrstio, recimo, milijune tema. No to ne znači, da je za podularna predavanja nepotreban plan i pro­ gram. P l a n i p r o g r a m za ta predavanja ne mogu se baš tačno projektovati, ali se mogu s vremenom ustaliti na temelju iskustava stečenih u tijesnom kon­ taktu s narodom. Za ovaj projekat dostaju dakle i sami p r i m j e r i ili u z o r c i . Slobodan sam, da istaknem nekoliko uzoraka iz veoma velikih oblasti, ljudskog saznanja, osjećanja i htijenja i to ne kao primjere za pojedina predavanja, već kao c i k l u s e od manjeg ili većeg broja predavanja, koji idejno ili pojmovno čine neku cjelinu užeg ili višeg opsega: Na temelju popularno protumačene o r g a n i z ač i j e ljudskog, životinjskog'i bilinskog tijela, te načina života ludi, pčela, mrava, termita i t. d. može se zgodno objasniti ogromna važnost p o d j e l e r a d a u pogledu ekonomisanja sa vremenom, usavršivanja produkcije, opskrbe i t. d.; isto tako pojave a k o m o d a c i j e , s i m b i o z e , d e g e n e r a c i j e i t. d.; ljudske i pri­ rodne uredbe protiv degeneracije i t. d.; udruživanje u borbi za opstanak i p r i n c i p s o l i d a r n o s t i (fami­ lija, općina, nacija, država, »države« pčela, mrava, ter­ mita i t. d.); naknada za učinjene usluge (cvjetnim bilinama omogućuju oplodnju insekti i dobivaju nagradu u obliku hrane, stana i t. d.; razne o s i g u r a č i j e u životu bilina, životinja i ljudi u modernim državnma i solidnost u borbi protiv raznih štetonoša, bilinskih, životinjskih i ljudskih parazita, naročito protiv uzroč­ nika zaraznih bolesti i trijebljenje običaja, koji tu borbu onemogućuju i t. d.; pogled na današnje narode i rase ljudi, te na izumrle upoređujući taj životni proces ljudi sa životom u bilinskom i životinjskom svijetu (m 1ad e n a č k o , m u ž e v n o i s t a r a č k o doba života individua, rase, naroda i koljena) i približno utvrđenje stupnja, na kojem je sada Slovenstvo i naš Narod kao njegov d io ; markantne teme odabrane iz naše nacinalne historije i ekonomije (da je u nacionalnom pogledu zločin uništavanje egzistencije brata po krvi i jeziku; isto tako seksualne zablude; isto tako uništavanje šuma i ostalih narodnih dobara) i t. d. što znači o p l e m e ­ n j i v a n j e bilina (voćaka, vinove loze, ružica) i živo­ tinja (»miješanje krvi«); kako je čovjeku pošlo za rukom, da namjesto svoje ili životinjske snage upregne p r i ­ r o d n e s i l e (potencijalnu, kinetičnu, termičnu, mag­ netičnu, kemijsku i električnu energiju) i t. d. Te i takve teme može da izloži spreman, iskusan i okretan predavač popularno, do očiglednosti jasno i lako shvatljivo slušateljima i uspjeh je osiguran, ako je svrsishodan metod pogođen. IV. Metod popularnih predavača Razumije se, da se predavačev metod mora p r i ­ l a g o d i t i (akomodirati) slušačevoj o b r a z o v a n o s t i odnosno aperceptivnosti t. j. sposobnosti za pojimanje ili bar za primanje novih duševnih predstava, pa nji­ hovom zanimanju i interesovanju. Isto tako metod se mora p r i l a g o d i t i g r a d i v u odnosno temi n. pr. da li se govori o apstraktnim ili o konkretnim proble­ mima kao što su n. pr.: pitanje solidarnosti, pravičnosti, humanosti i t. d.; pitanje unapređivanja i unazadivanja neke rase »miješanjem krvi« t. j. sklapanjem braka sa članom čile ili kržljave neke druge rase ili nacije ili familije iste krvi, koja je u fizičkom i duhovnom stanju čila ili je kržljava (degenerisana); pitanje racionalizovanja narodne privrede i t. d. Osim toga prilagođivanja metoda slušačevoj spo­ sobnosti i gradivnoj prirodi uspjeh predavanja ili pouča­ vanja ovisan je i o tom, da li predavač umije pogoditi svrsishodan d i d a k t i č n i p u t (induktivni, deduktivni ili mješoviti); da li umije primijeniti i sva ostala d i­ d a k t i č k a n a č e l a kao što su n. pr.: izvodi novih pojmova, nazora i t. d. iz onih, koje svi slušaoci već imaju, koji su lako shvatljivi (aksiomi), koji su bliski u pogledu na prostor ili vrijeme, koji su jednostavni (prosti) i t. d. Uspjeh predavača uslovljen je i o b l i k o m p r e ­ d a v a n j a t. j. tim, da li predavač govori sam, a slu­ šaoci samo pasivno slušaju; da li predavaoc stavlja pitanja, a slušaoci prema svom shvatanju na njih daju odgovore, te su i oni aktivni; te da li je oblik aktivnopasivni t. j. predavač najprije povede (temi), da na temelju tako stečene informacije o intelektualnom, mo­ ralnom i t. d. stanju slušaoca može govoreći sam uspje­ šno da privede kraju svoju zadaću. Izbor didaktičnog puta i oblika ovisan je o pred­ metu predavanja. Tako na pr. ako su u pitanju etičkomoralni problemi, onda se može uspješno primijeniti S o k r a t o v oblik poučavanja t. j. oblik razgovora, pri kojem zapitkivač pretpostavlja, da istine, koje treba istaknuti, tinjaju u svijesti svakog čovjeka. Za Sokratov način poučavanja mora predavač imati ne samo dar, već i veliko iskustvo. ' Ako je tema predavanja uzeta iz prirodnih nauka, onda predavaoc mora svoj rad udesiti po principu o č i g l e d n o s t i ( z o r n o s t i ) i s u s l j e d n o s t i . Za tu svrhu — svrhu sigurna uspjeha — Gajret bi morao investirati potrebnu sumu novaca za nabavu objekata 61 �kao što su na'pr.: modeli, slike, diapozitivi, projekcij­ ski aparati i t. d. To investiranje može se provoditi sukcezivno-i ne bi bilo baš velika žrtva. V. Ličnost Gajretova predavača. Ne pita se, koje lice, koju personu Gajret šalje, da održava popularna predavanja u njegovo ime, već se pita, koji stupanj predstavlja taj predavač u etičkomoralnom i kulturno-civilizatorskom pogledu t. j. da li se on može ubrojiti u ličnosti. Da je pitanje preda­ vačeve ličnosti za uspjeh predavanja najodlučnije, to je jedan aksiom. VI. Organizacija tih predavanja. U odsječcima I.—V. istaknuti su najvažniji momenti i glavne linije kao putokazi za udešavanje Gajretovih uspješnih predavanja. Time je i nagoviještena i zamisao njihove organizacije, koju bi se mogla provesti ovako: 1. Glavni Odbor Gajreta raspisuje natječaj za neki broj predavača uslovljući poglavito ove k v a 1 i f i k a čije: a) odanost narodu, njegovom prosvjećivanju i pro­ speritetu; b) temeljito poznavanje naučnog (poučnog) gradiva, na kojem je bazirano popularno poučavanje, metodičarska spretnost i dovoljan govornički dar. 2. Sastaju se imenovani predavači i uglavljuju provizorni plan i program predavanja, te u vezi s tim predlažu nabavu prijeko potrebnih objekata. 3. Ciklusi predavanja održavaju se u raznim mje­ stima po planu i programu u najzgodnije doba go­ dine. 4. Njihov sadržaj odštampava se za narodnu biblio­ teku. 5. Glavni odbor Gajreta plaća uglavljene honorare predavačima, te troškove putovanja i t. d. Ako bi se od izloženih načela odstupilo, onda je nehspjeh tih predavanja neminovan! Salih Safvet Bašić Jedna goruća potreba Nema, sigurno, ni jednog Muslimana rodoljuba u Bosni i Hercegovini, komu .np upada u oči i ne boli« ga u duši naša zaostalost u vjerskom obrazovanju i naše sve više zanemarivanje vjerske obuke svudaituj porodici, mektebu, školi i4a širokim narodnim masama. U mnogim mjestima djeca su n a š a — taj naraštaj, na kome će sutra ostati sve naše — upravo sama sebi prepuštena, niko o njima ne vodi nikakve brige. Onaj mali broj dušobrižnika ne može, ni jz daleka, savladati onaj ogromni posao, koji bi padao na njega, kada bi se htjelo učiniti sve što treba, a- pđred' toga nema među njima veze ni jedinstvenog i sporazumnog rada, nema nikakve organizacije u radu, pa im najveći trud i nastojanje ne donosi željenog uspjeha. U prilikama, koje danas vladaju u vjerskoj nastavi i obuci ne može, naravno, ni biti govora o kakvom vjerskom odgoju, a kamo li o njegovoj jednakosti. Onaj m a l i broj radenika na tom polju ne imajući ni sam jednakog i dovoljnog obrazovanja — čast iznimkama! — ne imajući jedinstvenog pravca ni sistema, radi na svoju ruku, kako misli da je najbolje. Baš ova nejednakost i nesistematski rad rađa nejednak vjerski odgoj i vjersko obrazovanje, koji opet daju nejednak pogled na svijet i život, što najposlije odvodi do različitih mišljenja o striktnom držanju pojedinih vjerskih propisa, pa dok ih jedni smatraju običajima, drugi vjerskim propisima i tako se podijele u razne frakcije, da bi neko sa strane mogao tvrditi, da među nama ima i raznih mezheba. Islam, kao vjera, opstoji na tri temelja: itikad (vjerovanje), flmal (izvršavanje vjerskih obreda) i ahlak 62 (moral). Svaki musliman mora imati ovo troje, da bude musliman u pravom smislu riječi. Manjka li mu jedno od spomenutih svojstava ne može se smatrati lijepo odgojenim po islamskoj nauci. Kod nas je, upravo, obratno. Vidimo ljude, koji vjeruju, a ne vrše vjerskih obreda; vidimo druge, koji vjeruju i vrše vjerske obrede ali se ne drže vjerskih propisa o moralu. Mnogi misle, ako redovito klanjaju, poste r t. d., da su potpuni muslimani, a ne znaju da griješe, jer ne izvršuju druge farzove (dužnosti) ili čine ono, što im nije dozvoljeno. Ovaka osoba, ne zna da je griješnik, jer ne zna, da ima još dužnosti, koje mora izvršavati; ne zna da mu je zabranjeno ono, što on čini. Ljubiti svoju domovinu, potpomagati svoga brata, priteći u pomoć siromašnom i stradalom, podizati palog i onoga, koji je posrnuo, spašavati onoga, koji se osjetio propalim, ovaka i ovomu slična djela spadaju također u vjerske dužnosti (farz), kao i ostale. Neshvaćanje Islama i islamskih propisa, kao i krivo shvaćanje tih propisa dovelo nas je do današnjeg strašnog stanja; stanja koje je sudbonosno, koje može biti i fatalno po nas, kao muslimane i islamijjet. Ako se u poslednjem času ne prenemo, sigurno smo kao muslimani izgubljeni. Ova naša rak-rana rastače nam naše tijelo, ništi naš organizam tako brzo i tako ne milosrdno, da moramo s v i , o d m a h , s v i m s i l a m a i s v e poduzeti i spriječiti njeno daljnje širenje; pro­ pustimo li i jedan čas i ne istupimo li svi zajedno i svim silama, podleći ćemo udarcu sudbine i sve će biti izgubljeno. Mi smo davno uočili ovu našu rak-ranu, nastojali �smo, da je izliječimo i do sada nekoliko puta sastavljali razne ankete, u kojima je sudjelovala najbolja ulema i najjača inteligencija. Ovo je pitanje na dugo i široko pretresano i donešeni razni zaključci, ali na našu veliku nesreću, svi su ostali na papiru. Ni jedan zaključak ankete nije izvsden potpuno, a neki nikako. Pomanjkanje sredstava nije dalo da se to izvede, veli se uvijek i misli samo na materijalna sredstva. Istina, materijalna sredstva su na prvom mjestu, ali je isto tako važno sredstvo, bez koga se ni jedan zaključak ankete ne može izvesti, a to je dobro i valjano obrazovani nastavnici za vjersku obuku, muallimi i vjero-učitelji. Bez njih se ne može ništa. A da njih dobijemo, da ih obrazujemo treba imati dobru i savršenu školu za njih, gdje će se učiti i valjano odgojiti. Bez ovake škole uzaludno je trošiti novac na drugu stranu, na stvaranju škole na udžbenike i slično, jer bez valjana nastavnika ne može ni najbolja škola, ni najidealniji udžbenik naučiti nikoga. Školu za vjerske nastavnike treba osnovati odmah, sredstva za izdržavanje tih nastavnika pribaviti makar malo kasnije i učinili smo, što je najpotrebnije. Sve ostalo krenuće na bolje. Inače rasprave, diskusije, ankete, odbori i slično sve je uzaludno i izlišno. ГАЈРЕ 7 0 В ГЛАСНИК Свечана Гајрешова Годишња Забава у Сарајеву обраде-композиције и гласовном прецизношћу. Трећу тачку »Руковет пјесама из Босне и Херцеговине«, пјевао je мушки и женски хор питомаца-ица. Нарочито се примјетио одличан гласовни материјал међу Ова забава свакако je једна од највећих дру- тенорима. дтвених сензација за муслимански свијет у Сарајеву. ПјевГГчи су бурно поздрављени са композитором Својом помпом и интересантношћу, као и добром на челу. организацијом, она превазилази иначе и све сличне Други дио програма попуњен je »Противницима«, приредбе у Сарајеву. Већ одназад мјесец дана међу актовком с пјевањем из муслиманског живота, од овдашњим муслиманским гра^анством владало јеин— Ахмета Мурадбеговића. Идеја комада, идеја je самог тересовање за ову забаву што се видјело no раном Гајрета и популарисање овог нашег друштва међу резервисању ложа и осталих мјеста. Примакло се муслиманским ширим слојевима. Пјесмом и играњем вријеме и забави. Ha сдфанђима, no нашим првим нарочито се истакла у улози главне јунакиње Атикућама, говорило се о припремању бифеа и о то- ф е, питомица, гђица Мевлида Гребо. Својим угодним алетама, док je иницијативом Приређивачког Одбора, мецо-сопраном и природном игром, учинила je најанадвадана пред забаву, сакупљен лијеп број при- љепши дојам на слушаоце. јатеља Гајрета у друштвени.ч просторијама. Ha овом Режија комада као и вјежбање питомица и писастанку пријатеља Гајрета, заједнички са његовим томаца у њиховим улогама било je повјерено r. Андри функционерима, распоредили су међусубно функције Ћурчићу, члану Сарајевског Народног Позоришта. око рада на забави. Дан уочи забаве, под водством Извођењу овог комада, присуствовао je и сам инж. r. Макала, приступило се декорисању сале и аутор, r. Мурадбеговић који je no свршетку игре просторија фоајеа, дивним ћилимима, зеленилом и изазван на бину и бурно поздрављен. лустерима. Високи плафони, да би се умањио простор Послије програма настала je игранка коју су отвои учинио што интимнијим, прекривени су љубичастим рили : предсједник Гајрета инж. r. Чекро и гђа Др. платном у облику шатора, постављени столови, по- Халка Хасанбеговић. Игранка народних и модерних дигнут бифе и мали павиљон за шаролику томболу. игара трајала je до у касне сахате, док су се rope Ha дан забаве, још прије подне, почео je да стиже у ложама забављали породични и интимни крубифе. Генерална проба концерта и комада одржа- жоци, сеирећи остале ложе и доле играче. Исто тако вала се цијело послије подне. владала je стална живахност и забава у ходницима Одмах иза шест часова навече, почела je да ложа и просторијама фоајеа скоро до пред зору. стиже прва, знатижељна публика, и то понајвише Циганска пјесма и хармонике, жагор и весеље проона у заровима, a за њом остала. Зарови се ретко дужили се такође до пред зору. Забаву je посетила елита сарајевског друштва одлагали у гардероби, док су друге даме, и муслиманке, одлагале своје капуте и ове посљедње сједале која je за цело време програма била окупљена у на своја мјеста, обично са веловима на лицу. Неке ложама. Упадале су у очи богате и модерне тоалете од њих дизале су вела и могла се видјети многа дама. Од истакнутих личности, забаву су посјетили: лијепа и симпатична лица, као и неколико муслиманских жена и дјевојака, са бубикопфом и пот- Велики жупан r. Николић; жупан Мостарске Области г. Др. Авдо Хасанбеговић; дивиз. генерал r. пуно европски обучених. У 9 часова на вече почело je извођење програма, Стојишић; дивиз. генерал r. Јовановић; командант композицијама Ф. Маћејовског, под дириговањем са- мјеста бригад. генерал, r. Симовић; надбискуп r. мог композитора, а у з пратњу оркестара војне музике. Шарић; владика дабробосански, г. Зимоњић ; надраПрво je наступио женски хор Гајретова Женског бинери г. r. Др. Леви и Др. Весели; шеријатски суИнтерната у својим белим костимима, буно поздра- дац, r. Хафиз A. Бушатлић; r. Тзока Ковачевић са вљен од стране публике, и отпочео руковет »Маке- госпођом; r. Васо Ристић, генерални Директор Српдонске песме«. Другу тачку програма »Ha мјесечини« ске Централне Привредне Банке; госп. Васић, reи »Moj дилбере«, извео je квартет и октет истог нерални директор Министарства Шума и Руда, у хора. Нарочито се je истакао квартет солидношћу у пенз.; председник Мостарске Општине, r. Смаи- 63 �лага 'Немаловић; чланови Вакуфског Сабора; представници културних друштава; r. Фехим Спахо, председник Обласног Одбора; г. Ибрахим еф. Шахинагић председник Обласне Скупштине; г. Едхем еф. Бичакчић, комесар Општине; г. Др. Махмуд Бехмен, народни посланик; г. Аврам Мајер Алтарац са госпођом; г. X. Хаџић, професор; г. Шукрија Куртовић; г. Васиљ Грђић; председник Напретка, г. Алауповић: Др. Саво Љубибратић; председник Удружења Резервних Официра, потп. у р., г. Павле Милојевић; Др. Ј. KajOH; инж. г. Жакула, са госпођом; г. Мато Шнелер, дир. Жељезничке Дирекције, са госпођом; затим из провинције, нарочито су дошли на Гајретову забаву, пријатељи нашег друштва: г. Едхем еф. Шеховић, из Рогатице; Др. A. Томић, из Горажда; обојица са госпођама и родбином; г. Дервиш Плевл>ак, управник Испоставе у Варешу; г. Мехмед еф. Ђикић, из Мостара; г. Др. Сулејман Хафизадић, предсједник Гајретова Пододбора у Травнику; г. г. Хамзага Хусеџиновић, трговац и г. Бешлагић, из Бање Луке. Нарочито je на забави упало одсуство муслиманског свештенства, a на првом мјесту, нашег вјерског поглавице, Реис-ел-Улеме, г. Чаушевића, што се различито коментарисало од стране публи^е.Док су свештеници и вјерске поглавице других вјероисповјести посјетили нашу забаву, од наших смо могли да видимо само, пријатеља Гајрета и прогреса нас муслимана, г. Ајин еф. БушаТлиИа. Ова успјела, и морално и материјално, забава није само једна од обичних приредаба хуманитарних друштава; она je и национална манифестација и подстрек на буђење муслимана у њихову националном, социјалном и друштвеном напретку. Друштво je под протектнратом Њ. Вис. Пријестолонашљедника Петра, a као знак тога и као симбол нашег пута у будућност, за вријеме концертног дијела програма, висила je на бини Пријестолонашљедњикова слика, окићена цвијећем и националном тробојком. Напосљетку, испред Друштва Гајрета, Главни Одбор захваљује се свима посетиоцима који су својим присуством увеличали ову забаву, a нарочито се захваљује грађанству и пријатељима Гајрета који су многим пожртвовањем и својим материјалним доприносима придонијели много успјеху ове забаве, као инж. г. Макале и другима. Нарочито пак Главни Одбор захваљује се за обилати бифе, a особито г. Едхему Бичакчићу, који je руководио сакупљањем дарова за томболу, гг. Сеиду Мемишевићу, Мух. еф. Брави, Мујаги Сарајлићу и Гајретову питомцу Сулејману Туралићу. Вјерски васаитачи у Гајретовим конвиктима За Гајретове конвикте у Сарајеву (мушки и женски), Мостару, Тузли и Бихаћу потребни су вјерски васпитачи, који he питомцима-ицама одржавати предавања о исламском вјеровању као и водити питомце у џамију ради вршења вјерских обреда. Taj рад биће хонорисан. Рефлектанти нека се одмах писмено јаве Главном Одбору Гајрета и саопште своје услове. За Гајретов Шегртски Дом већ je именован Рагиб еф. Мулић. Он свако вече држи шегртима предавања из вјеронауке. Гајрешова кућна забава у друштвеном конвикту у Бихаћу У сврху покретања акције за Гајретову идеју међу муслиманима у Бихаћу овај Пододбор приредио je већ другу кућну забаву ове сезоне у просторијама друштвеног кон■икта, дана 4. фебруара о. г. са овим програмом : 1. »Сироче« од Др. Сафет-бега Башагића декламовао je питомац 64 Шефик Херцеговац, уч. I. разр., 2. »Плевна марш« извео je тамбурашки збор питомаца, 3. »0 друштвеном положају муслиманске жене у прошлости и садашњости* одржао je предавање питомац Нурија Фехимовић, матурант, 4. »Ибрахимбега...« пјевао je соло питомац Енвер Крупић, уч. IV. разр. уз пратњу бугарије no питомцу Ахмету Пиркићу, уч. 5. разр. и 5. »Сироче« позоришни комад у једном чину од Назифа Ресуловића извели су друштвени питомци. Програм je изведен у нарочито за то декорисаној сали пред дупком пуне публике на свеопће задовољство. По свршеном програму слиједила je игранка и сијело до иза пола ноћи. Ова забава, коју je поред муслимана посјетио и лијеп број муслиманки успјела je у моралном и материјалном погледу, na je публика изразила жељу, да се о Рамазану приреди опет овако сијело са забавом. Нашим ханумама-цама као и осталим нека je овим путем најљепша хвала на указаној пожртвованости и љубави спрам Гајрета. Пододбор. Гајрешови иитомци на шеолошком факултету у Каиру Гавни Одбор Гајрета, на основу закључка његове прошле годишње скупштине, школоваће у овој школској roдини двојицу ђака, који ће студирати исламске теолошке знаности у Каиру. Kao најбоље кандидате за своје питомце Главни Одбор Гајрета изабрао ј е Б е с и м а К о р к у т а и з Травника, абсолвента шер. судачке школе и М у х а м е д а Ф о ч a к a из Сарајева, абсолвента шериатске гимназије. Ова двојица Гајретових питомаца крећу на пут у Каиро за неколико дана, предходно добивши овлаштење од стране Египатских власти, да им се изда виза за путовање. Из Гајретове благајне добили су обојица као прву рату на име одобрених им стипендија сваки no 6.000 — (шест хиљада) динара. Рамазан у Гајретовим конвикшима Главни Одбор Гајрета упутио je управама својих конвиката, ову окружницу : У сриједу 22. т. мј. започиње мјесец Рамазан. Тим поводом Главни Одбор je ријешио дасеуправам а друштвених конвиката достави следеће: 1. Сви питомци, који су према вјерским прописима дужни да посте, имаду да обављају ту дужност најтачније. 2. Ифтар и ручак у конвикту има се припремати према вактији, коју управе конвиката треба да прибаве. 3. Најмлађи питомци, који нису дужни да посте могу постити, ако зато изразе нарочиту жељу. Али ако то не могу, онда се за њих може припремати јело као и обичним данима изузев до ручка. Управе конвиката имаду водити најстрожије рачуна да ови питомци не би јели јавно и изван конвикта. 4. Сваку вечер питомци морају ићи у џамију на теравију под водством вјерских васпитача у конвиктима. Сви ти питомци, када иду у џамију, имају носити фес на глави. Управе конвиката дужне су да воде рачуна о владању питомаца за вријеме излажења из конвикта при поласку на теравију, те за вријеме саме теравије и повратка из џамије у конвикт. 5. Има се водити најстрожије рачуна да се питомци за вријеме цијелог Рамазана, како у конвикту, тако и изван конвикта не би огријешили ни најмање о прописе Ислама и осјећаје нашега свијета. З а евентуални прекршај у овоме погледу питомци се имаду најстрожије казнити, односно одстранити из конвикта. 6. Ни у којем случају питомцима није дозвољено да на вечер излазе у град, него имаду стићи корпоративно из конвикта на теравију пред сами почетак клањања и након тога вјерског обреда имаду се одмах повратити у конвикт. Питомац који би то прекршио има се смјеста искључити. Питомцима који желе да уче између ифтара и теравије треба да управе конвикта одреде за то нарочиту учиону. Управама конвикта ставља се на срце и у дужност да са овим упутствима и наређењима имаду упознати све питомце, упозоривши их на пошљедице, ако се не би придржавали ових наређсња, a управе су одговорне за извршавање свих наведених тачака. З а Главни Одбор Гајрета : Предсједник: Чекро. Тајник: Кукић. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО. �* ZA BOSNU I .HERCEGOVINU C e n t r a la : Sarajevo Sje d iš te Dire kcije , Beograd Filija le : Brčko i Novi Sad i Med. Univ. Papirnica « iHAFO »AJlAROVlE Hamdija Kopčić Ш. I Sarajevo, Strosmajerova >;!. — Telefon 619 SA R A JE V O , Jeftanovića ulica broj 1. X preporučuje bogato skladište __pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m | i od 2—6 sati poslije podne ј ПРОСВЕТА ! ЗАВОД И зр а ђ у ј е : ♦ od 9—12 sati prije podne ШТАМПАРИЈА Ш ТА М П А Р С К О - ИЗДАВАЧ КИ ♦ Ј specijalista zubni liječnik разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, ' уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. S V A K I M USLIM AN TREBA DA KUPUJE SAMO 1 G A JR E TO V j C IG A R P A P IR j j jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" j TVO RN IC A C IGARPAPIRA Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. САРАЈЕВО I Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 I Књиговезница - Стереотипија I S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru čiti i preko društva Gajret u Sarajevu �■ III...."lili.. " li1" ..Illl...... Ilir....n it "IIP11" B flH K fl G f l J R E T D. D., S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovalštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. Od lis te dobiti daje 10«/о Kulturnom i Prosvjetnom društvu ,,G a ]re t“ . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svao drb Illlll.. BOSANSKA INDUSTRIJALNA i TR G O VAČKA BANKA 0. 0. SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 Potpuno uplaćena dionička glavnica Dinara 20,000.000Rezervni fond ’ Dinara ilH Interurban t e le f o n i broj 605, 865 i 555 .... GAJRET0VU kremu za cipele jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. г, 4 ,зоо.ооо- Prima u lo šk e na šte d n ju , vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira in d u s tr ijsk a i trg o v a č k a poduzeća. Naručujte i kupujte samo Filijale: Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ulica 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura R U D O LF B O IĆ , S ARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. p re t 75. Beograd, Zagreb, Novi Sad.Tuzla, Split III"......................Ilir" ..ni "IIP"" Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. U općine grada Sarajeva Illlll.. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ............. . l i l i ... . illllB � https://kolekcije.nub.ba/files/original/054e211f9e68aae46c0dbf7758c0436b.pdf 0f46ea7c00de2e7fd57e1f99f1be19e6 PDF Text Text лисг здпод детпвл s a к у а т у р т о и ш т м ш & TTMUSAhbt m v u m m a n a 1 . МАРТА CAPAJEBO 1928. Уре-ђује: Х А М З А БРОЈ 5. ХУМО �Садрннај Р а д о в а н Ј о в а н о в и ћ : Сумња (свршетак). М и р з а С а ф в е т : Хајјамове Рубаије. Л е ф к а д и о Х ер н : О-Теј. Х у с е и н С. Б р к и ћ : Наше женско питање. Др. Т е о д о р а К р а ј е в с к а : Утицај обичаја на здравствене прилике муслимана у Босни и Херцеговини. Х а м д и ја М улић: Пред културним покретом муслимана у Босни и Херцеговини. Г а јр е т о в с гл а с н и н : Представка Гајрета ради преузимања Вакуфског сиротишта. Најуспјелија Гајретова забава у провинцији. В^лика Гајретова забава у Тешњу. Припреме у провинцији за Гајретове бајрамске забаве. Припреме за Гајретову забаву у Мостару. Дарови из Кладња. Ослобођење од такса приликом приређивања Гајретових забава. Постављање вјерских одгојитеља у Гајретовим конвиктима. Инспектор Гајретових конвиката. Одобрено играње Гајретове томболе. Забаза Гајрета у Маглају. Пред оснутком Гајретова пододбора у Варешу. Нови повјереници Гајрета у Завидовићу и Хајдаровићима. Нови директор Вакуфа. Белешке. Из Уредништва. Изван свих рубрика. Г А ЈР Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Н укиК Уредник Х а м за Х умо Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �tj »a v t r Радован Јовановип Сумња (Свршетак) — Марш, мрцино! Да имаш nape, свеједно што си псето, ja бих те поштено послужио к’о и човека! Марш, стрвино крепана! — и \у н у псето у ребра. Цикну псето и побеже Раји под ноге. Он га noмилова, узајми од Павла динар, купи хлеба и раскомада га псетету. — Чу ли, мајку му лоповску, шта вели? — пита Раја друга пошхо мало одмакоше. - Да имаш nape, a свеједно што си псето, ja бих те к’о човека поштено послужио.... Он и поштење! И ja сам, према томе, пас, кад су ми изврнути џепови... И они се још свему томе слатко смију, a морали би плакати! Odi profanum vulgus.... — Шта ћеш?, — флегматично одговара Павле. — Такав je свет. Сваки од нас има своју филозофију. Ти своју, они своју. И, није вредно ради тога се узрујавати.... Шта му je Раја на то одговорио, није се могло разабрати од буке једнога тешкога Форда који je проЈурио крај њих. Тек, касно у ноћ, кад су се пријатељи растајали, чуло се где Раја искидано и испреплетено вели: — Не мисли, да je пјанска! Рећи hyl Сама си свему крива што ме ниси учила красти.... A и оном Епаминонди, кад je већ скапао к’о псето, изручићу, кад — тад, стомак на гроб.... II. И овај данашњи сукоб између мајке и сина био je, бар донекле, природе свих оних сукоба који настају под притиском беде и њених ближих и даљних последица. Прилично давно такнулајеона њихов дом. Раја и не памти, била му je година и пб, кад му je отац, дунђер, пао са џамијског крова и остао на месту мртав. Кад je сазнао за се, био je већ у вароши, у малој (Јосанској касаби, али опет у вароши. Мати МУ се беше преудала за једног обућара, честита човека, али одана пићу. Рајина се мајка разочарала. Продали су им све на телалу. Обућар, до тад свој газда, ступи као калфа у туђу радњу. Од тада отпоче беда лагано, али што даље све гласније куцати на њихова врата... Ту je Раја свршио основну школу, na како се десио одличан ђак, посла га држава у гимназију. Његовом очуху тешко паде тај растанак. Он се с Рајом дичио као са рођеним сином, јер није имао своје деце. И, једнога дана продаде добри тај човек све што je још имао и са Рајином мајком пресели се у окружно место, где je била гимназија и где je и он некад изучио обућарски занат. Ту, у новој средини, није се стање сиромашног човека ништа на боље изменило. Радио je дан и ноћ, a поготово кад држава, ради те селидбе, ускрати Раји даљну помоћ. Па ипак, живело се некако све до онога Божића, кад очух би отпуштен из посла ради потписивања неког прогласа, у којем су радници тражили веће наднице. Тих дана искусио je Раја све ударце неимаштине: и глад и студен. Али и још нешто више. Њему, петошколцу, није могао избећи из вида очај што га je, из дана у дан, читао на лицу свога честитога хранитеља. Све би он лако подносио, само да на том лицу угледа бар трачак среће. Но, узалуд!.. Дани су пролазили, убоги човек није се могао упослити. И, једно јутро, опази Раја, како очух изнесе из куће, под капутом, тепсију, друго опет тенцеру, док не дођоше и јастуци на ред. Смркла се Рајина мати, тек што не провали из ње јед. Кад би ту ноћ, мисле они да Раја Спава, отпоче свађа, no којој je Раја рано дошао до спознања, да жене умију с мужевима делити добро, али не и зло... У јутро, спрема се Раја у школу и види, у очуха | 65 �неиспавано, потамнело лице и црвене, уплакане очи. Раја није познао оца, али и да јест, не би му био бољи од овога скоро туђега човека. И би му тешко, na кад му се мати некуд изгуби из куће, он приступи његовој руци, пољуби je жилаву и гараву и прислони главу на његова прса, na поче и с&м јецати. И, тад се десила она страшна ствар! Раја осети, како му се очух поче трести у конвулзивном плачу, a онда се ухвати руком за срце, занесе се, и да Раја не подметну руке, пао би на под... »Рајо, дете!«, било je све што je још могао рећи... И, тако Раја са својих петнаест година виђе смрт на својим рукама. И, једна нова бразда раседе му се на челу... Отуђи се Раја од рођене мајке, a поготово кад га она, мало иза тога, узе за руку и поведе у комшилук. Домишља се дете путем куд га то води, кад она скрену у дућан мануфактуристе Рота. И, како дође, поче: — Ево, газда, ово je то дете... — Раја пребледе, али ошуће. Њега су учили да шути кад старији говоре. Стари Жидов метну наочаре, премери Рају, na ће климајући главом: — A, имате ли Ви, млади господине, вољу за овај посао ? Ви сте у петом разреду, a ту je већ уложен леп капитал.... Раја погледа у мајку, a. она ће брже б< — Има, газда, има. Рек’о je мени да има. Паметан Жидов, види он, да Раја није за шегрта, na ће њој насузврат: — Па добро. Наврат^те се ви мени опет кроз један месец док се промислимо и ви и ja. Отуђи се Раја, после овога, још више од матере и замоли професора математике, да му нађе какву инструкцију, бар за храну. И доби je убрзо. A, после ње ређаху се друга, трећа, четврта. Раја сад једе у туђој кући, одева се од ceoje зараде, na чак и матери плаћа стан. Прима она од њега кирију и чисто се променила. Расте joj срце, откад он привређује. — Беда je свему крива1 — говорио je у себи Раја чешће пута, и било му je криво што то није пре опажао.... Тако, и то no подне, сутрадан no доласку на ферије. Седи Раја и мучи се да уђе у тајне Хорацијеве метрике, кад неко покуца на врата. Стара скочи и отвори, али и устукну назад. Сави руке и сва се пресамити као пред владиком. Мало, na у собу уђе онај исти послодавац који беше, пре четири године, отпустио из посла његова очуха. Задувао се, a преко прса до трбуха пао му дебео, златан ланац као у арнаутина. Читав капитал! — Чујем од света — окрену се он Рајиној матери, која се беше нешто исправила и пришла му руци, — да ти je стиг’о син, професур, ако Бог да, na дођох послом... Имам и ja, како знате, једнога у трећем 66 разреду гимназије. Него мати к’о мати, размазила га. Не учи, a рад сам да ми не потвори разред. Ко’ велим, нека сврши четири, na ћу га себи у радњу. Није њему нужда да даље лупа главу... — Јест, газда, стиг’о je — збуњено одговара удовица. Ево, ово je... Раја седи како седи и не диже главе. Појава овога човека пресели га нагло у прошлост. Он угледа смрт на својим рукама и задрхта. — Међер ти, дете, џаба учиш те школе! — буктиса стара на Рају. — Не знаш газда Стеву ни у руку пољубити ! Догоре Раји до ноката и он изгуби осећај гостопримства. ■ — Напоље, господине!« — издера се ван себе. — Напоље из ове куће коју сте у црно завили! — И лака пена изби му на уста. -^»Дете! — заусти стара. — Али... — промуца гост. — Ништа али — још јаче подвикну Раја и устреми се на дошљака. Старица јаукну, лупи се у прса, a гост устукну. — И он се још усуђује да прекорачи праг куће коју je уцвилио! — понавља у себи, полугласно, не зна се већ no који пут суплент Раја, пењућиЈсе, још увек у јарости, кривудавим гробљанским путем, a и водећи рачуна куд иде. Нека се само креће, нека :ије код куће. И, зато, да га убијете, он вам не би умио казати, како се обрео на гробљу, крај дрвене крстаче, на којој се могао још лепо прочитати напис: Професор Трнинић. — Епаминонда! — изненади се Раја. Шта га још више зачуди, гроб беше уређен. Шароликост цвећа и оцветали бокор ружа на гробу и зимзелен первазом гроба привукоше његову пажњу. Ту je, у трави, и клупа, на коју се Раја несвесно спусти и загледа у гроб. — Ту се, дакле, смирио?! — мишљаше Раја и покушаваше и нехотично да оживи слику свога учитеља. И, како нам се, веле, у свест враћају најјачи утисци, и њему изиђе пред очи катедра, мршаво лице и отворена уста која као да још говораху: — И тако, филозоф посланик са силним благом умаче ноћу из Тебе не оправивши ништа. 0 Епаминондино поштење сломи се краљева вера, no којој би могао магарац натоварен златом прескочити највећи зид. Позивам вас, будите као овај врли Тебанац! Земљи овој треба много, много поштења! — Он и његови другови нису то ни онда схваћали. Шта више, на предлог једног од њих, они га прозваше Епаминондом. Тако онда, a тако и сад. — Где je он то само, рад сам знати, могао да види то поштење у свету — питао се Раја јетко — кад je затворених очију ишао њим? Или je то само био »блеф« да се опсени простота? �И, ко зна, докле би Раја тражио одговор на постављена питања, да се мало подаље, не диже из траве човек са косом у руци и лулом у зубима, и не пристуии Раји, да га замоли за мало ватре. Беше то гробар Јеврам. Веле за њега, да je, у своје доба, био ожењен сестром некога владике Дионисша. С пропашћу грчке хијерархије у нашим крајевима и раном смрћу жене посрнуо je и он имовно, али никад опет тако дубоко, да би живео од туђе милости. Чак je одбио и синову понуду да се пресели њему, доле негде у Грчку. — Походили и ви мало професора? — започе Јеврем разговор палећи лулу. Раја нагло поцрвени. Паде му на памет заклетва, коју je оне ноћи дао Павлу после вечере код »Златне Гуске«. Постиђе се и једва процеди нешто. — Ta и треба — наставља гробар — учитељ вам je био, a и да није, поштењачина je био. Голуб. Мало je данас онаквих људи! Ради своје доброте и главом je платио. — A, шта му, Бога вам, би ? — пресече га Раја. — Прегази га ауто, Хтеочда ćnace дете и cnac’o га, али га захвате точкови*. су.тра дан умрије. Ишло je пб вароши да га обиђе, молио се Bofy~ многи, али ra не одмоли нико-. <Оде чоаек на пречац, na ето ... • — Чије je било дете? — Јединац синчић једне *ry удовице. Ост га мати сама код куЂе, a она отишла за посл Дете, к’о дете, лудо, избауљало на улицу да се игра у прашини. И тако ето сколи се несрећа... — Па, шта мислите, чика Јевреме, има ли то све смисла? За дете дати човека? И, ко зна, какав ће човек данас, сутра бити то дете? — Смисла, смисла, — понавља упитани. — Кад би се, да тако кажем, све метало на кантар, нема смисла ни да се човек роди, кад мора кад тад мрети. За нас то, може бити, и нема смисла, ала знам да je за њега имало. И, те како имало! Не чекајући да га Раја о томе испитује, гробар продужи: — Ту, неки дан затекох овде и једну часну сестру, католкињу. Клекла у траву, склопила руке и no свом се закону моли Богу. Кад очита оно своје, вели мени: — Пригледајте, чико, овај гроб, овде je лег’о божји човек. — Мислим ja, да 'прости Бог, њој са нешто помело у глави, na заврљала на ово наше српско гробље, и питам je, какав божји човек. — Божји, божји — вели она. — Он je живот свој дао за ближњега свога, не питајући коме га даје ни зашто га даје. Божји човек, јер тако учи Господин Бог наш. Ja сам га дворила и знам, да je био божји човек. Видим, мучи се, али шути, не ропће. Боли ли вас? питам га. A он гледа некуд у даљину, неодређено, благо се смије и вели: Одавно мене боли, сестро, a сад je свему крај. Болови света мучили су мене, a сад je свему крај. Читавога живота свога желио сам да убришем коју сузу, да залечим коју рану. И све je остало на тој жељи. Утешитеља благог требао сам и cSm. Несрећан зато ходио сам светом, док ми се данас не смилова небо... Ту, господине, жена заплака к’о за својим најмилијим, пружи ми унапред nape за труд, али ja одбих. Ко велим, кад je баш био таки човек, ајде да му се и ja одужим. — Женска посла... Слабост... — прекиде га Раја. — И, најзад, да ли га je она право разумела? Негде давно рекао je на самрти један велики Немац: Више светла! Мрак му je био у соби, a они око њега, место да су отворили човеку прозоре, они то свету растумачише тако, да je покој.чик желио човечанству више духовне светлости. — Враг га знао, господине, шта je, — уозбиљио се' Јеврем — али има ту и нешто друго, a шта, ja вам не знам ниЧ&м. Ето, ту недавно, за балканскога рат^, побегао ja у Србију, na кад оно Турци предадоше златне кључеве царскога Скопља, ja и неколико мојих другова опијемо се до ићиндије, да опростите, к’о ћускије. Пошли ми у ићиндију у касарну, кад на једној џамији учи хоџа. Док ти један између нас поте^ке пушку и опали, и ми лепо виђосмо, како се хоџа скљока к’о врећа и нестаде га у мунари. Кад, к’о из рукавице, бану наша патрола. Похапси нас све и одмах на испит. Биће, видим ja, белаја. Наређено нам je било, да никоме од грађана не сме полетети ни длака с главе. Преп’о се и ja, ђе ћу и ja срамотно изгубити главу, кад нас испустише из хапса. Хоџа нас cnac’o! Читаво доба одбијао je, веле, да га лекари превију. A војном судији са смртне постеље рекао je само ово: »Нисам никоме давуџија. Драги je Алах управио аскерозу руку наме, да умрем у часу службе Њему. Нисам ником давуџија и молим вас, ето, пустите људе из хапса.« И, умрије хоџа, и да сте видели тога чуда! Пратило га je све Скопље. Један одред турске редифе, дозволом наше команде, пуцао му je на гробу као каквом ђенералу. A онај момак погибе мало иза тога и то баш од пушке. Има ту нешто, господине, што вам ja не могу да разумем. Ту Јеврем сподби косу и хтеде да се крене, кад се нечега присети. — A причао ми je човек још и ово. Дошли ми, вели, у Фочу, на Дрину. Испрегнемо коње и одведемо да их напојимо. Кад одонуд кугла, na једнога мога земљака у пб чела. Сручи се он у воду, али га брже боље извадимо и однесемо. Жао мени шта би и куд баш њега да погоди. Кад не би мало, не знам јесу ли прошла три дана од тога догађаја, a покојнику стиже писмо. Знатижељан ja, ко му то пише и отворим писмо. Кад пише му мајстор код кога je био у послу. И, колико се сећам, вели: Није ти било доста што си на поласку покрао моју сиротињу него 67 �си ми и кћер једину упропастио. Бог ти, ако га има за то ускоро платио! Ето, видите, господине, велим ja вама, није то без нечега. Има ту нешто, само вам ja то не могу никако да разумем, na шутим, да не грешим. И оде Јеврем. »Има ту нешто што вам ja никако не могу да разумем« урезало се Раји у мозак, na га прогони и намеће му се као покварена жена. — Није ли то — сину му одједном у глави — није ли то оно фамозно неопирање злу да победиш зло ? Није ли то оно предавање себе у руке неумитне Правде, која je, дакле, ипак ту међу нама или која ће доћи и рећи и ономе газди Мрмку и ономе газди Стеви и свима силницима: Стојте, ja сам ту!? Не рече ли ми и мати данас, после оног сукоба: Неваљасто си радио, ма да си школе учио. Знала сам ja и памтим то добро, да je газда Стево згрешио према нашој кући. Али, ниси опет треб’о онако. Свакога ће стићи његова плата на време? — Али — буни се Раја — ко да ми рекне, откуд ономе хоџи онолика вера, откуд она томе гробару, откуд, најзад, овоме овде Епаминонди та снага духа, то сазнање, да за вечност нема смрти ? Ко ће ми то да објасни, na да се још вечерас скрушено покајем и запалим свећу овоме ту предамном, и да му довикнем: Хвала ти, учитељу благи! Ко? Или je то, могуће, код њих погрешно конструисан мозак ? Јер, зло je ту. Оно те изазивачки мери, насрће дрско на те, a ти скрстио руке и блажено се смијеш! Лудост или генијалност?! Село сунце... Кроз летњи сумрак назиру се оштре косе брега Трновца, у чијим падинама живе мртви и живи умртвљени чекају свој ред... Ha рубу човек. Загледао се у звезде и с часа на час млатара рукама као да од себе нешто одбија. Сумњу шта ли ? Причају рудари, који су га видели, враћајући се, касно у ноћ, својим кућама, да су чули где вели: — Право ти кажеш, Јевреме! Има ту нешто што нећу никад разумети! M irza Safvet A Hajjamove rubaije Čovjek, koji znade; ^cako svijet se kreće, Ni u sreći, ni nesreći ponijet se neće. Kada sve prolazi: svjetsko zlo i dob Saki, nek se vino na trpezu meće! 1 1 Jedan pogan stranac meni se došulja, Od paklenog dima na njemu košulja, Pa mi razbi bokal. I mene čovjeka Ostavi bez vina — fanatična hulja! illllllL l LJa 68 Dokle ćeš još boju i miris slaviti? Dokle ćeš se s ružnimt i lijepim bavi Bio Abuhajat ili Zemzem-česma, — Vrijeme će te najpošlje u zemlju spraviti. nikako ne znam, kako sam tu pao; 11’ me raj opremi, ii’ ružni pakao? Da mi danas dadu vina, pjesmu dragu Kraj potoka, ja bih sutra raj im daol Danas, kada cvatu i mirišu ruže, Toči sok od loze, da uživam druže! Ne kudi, pa i ako bude malo gorak, Gorak je i život moj, jer ga brige kruže. Jedne zgode sad ću se dotaći, Ali hoću da što budem kraći: S ljubavi ću pod zemlju otići — 1 s ljubavi iz zemlje izaći. Da tajnu života naš razum shvati, Mog6 bi nam nešto o smrti kazati. Kad danas pri sebi o tom ništa ne znaš, Kako ćeš, kad budeš izvan sebe, znati? U današnje vrijeme pamet ne vrijedi; Kako hoće budale ovo vrijeme gredi. Nađi kakvo sredstvo što uzima pamet, Da varamo vrijeme — nek i na nas gledi! Gledaj, da te brigom vrijeme ne ucvili. Ne spominji briga onih što su bili. Ne provodi život bez rujnoga vina, Srce podaj lijepoj i dražesnoj vili I Kad mene najprije meni predstavi, Što me najposlije od mene rastavi ? Kad me u iskoni napustio nisi, Što me na svijetu budalom napravi ? I dobro i zlo s čovjekom se rađa. Udes nas veseljem i brigom pogađa. Ne krivi prirodu, jer ljubav čak i nju Više nego tebe vara i zavada. Kažu teolozi opće — za sve ljude: Da s’ u svjetskoj slici no mahšeru bude. Zato se ja družim s vinom i draganom; Hotio bih tamo bit’, kao što sam tuđe. Bajram ide; eto dana veselja i slave, Krčmarica natočiće bokal loze prave. Bajram jular od molitve i brnjicu posta Na svečani način skida magarcima s glave. Ko more grijeha na vratu imade, U milost Tvoju ne gubi nade. Veliš: »U pomoć me zov’te, ozvaću se«. Pomozi mil ja te evo zovem sade. �Kad se »počeo gibati ovaj zlatni svod?1 Kad će jednom propasti ovaj lijepi brod? To ni metrom razuma ni vagam’ nauke Izmjeriti neće nikad ljudski rod. Nebesa, koja nas u brige bacaju, Dok što ne rastvore, ništa ne stvaraju. Oni, koji nisu još na svijet došli Nebi došli, šta mi trpimo da znaju. Kad u ruku uzmem čašu vina, Opijem se od više milina. Stfi čudesa u zanosu stvaram, Da se divi cijela družina. Ne sudi čovjeka po njegovu zrtanju, Već po tvrdoj vjeri u ljudskom držanju. Ako ti obeća, pa riječ održi, Vrijednost mu odredit’ ti nisi u stanju! Kada mi je piće utjeha jedina, Kad mi radost prave naj i violina, Ako od mog praha neko vrč izradi, Neka taj vrč bude uvijek pun vina! Na putu razuma — samo razum slijedi, Pokraj dobra druga — hrđava ne giedi; Ako hoćeš, da se dopaneš svjetini, — Sve joj daji, od nje ti ništa ne štedi! Kad stvoritelj djela gradi i stvara, Za što ih opet ruši i obara? Ako je dobro, što ga uništava? A za loše djelo — ko da odgovara? Nebo, ti lopovu nešto daješ vazda, On je od palača i tvornica gazda. Od poštena tražiš za komadić hljeba Zalog; t — nek te pljune — to ti je odmazda. Mani se pričanja, djevojčice fina! Danas mi je hrana s usne od rubina. Ko tvoj soluf moja toba se rasipa Kao tvoje lice donesi mi vina! Oko tebe skup se mojih misli jati, TrudLse, nastoji, da te spozna, shvati. Nu sve za badava! Naš je um nemoćan* Osim tebe niko ne može te znati. Miris tvoje duše u ružici tfažflh, Kad duh klonuli hoću da osnažim; Stog je ružin miris moj balzam i snaga, A njen cvijet nakit, s ico'jirn cure dražim. 0 kako bi bilo lijepo, da znamo — imade mjesto — i da gremo tamo, Okle'poslije više hiljada godina ko biljke opet iz zemlje klijamo! Meni vrijeme brige nikad ne zadava, Ko imade ručak, što da večerava? Ko pečenje dobiva iz Kuhinje ljubavi, Može i bez večere da mirno prospava! 1 i Mi smo danas pijani, zaljubljeni, ludi, U selu idola; vino u nam budi Nešto, što nas dijeli od zbilji života, Pa u vječnost gledamo ko bezumni ljudi. Od kako znam za se, nebo um mi draži, Da raj vječnu ploču i pakao traži. Nedavno mi učitelj jednu mudru reče: »Sve to ti, Hajjame, sam u sebi traži.« Onaj, koji zemlju i nebesa stvori — 1 jadno nam srce sa brigama mori, Mnoge rubin usne i mirisne kose Na svjetskoj trpezi u sude pretvori. Mi dajemo carsku krunu od rubina I svileni turban za glas violina; Tespih, što filistru kao vodić služi, Prodajemo evo za dva vrča vina. 0 drugovi, kad se na vrelu veselja Sastanete, spomente često prijatelja. Kad zareda čaša po veselu društvu, Popite i za me. — To je moja želja. Mudrac po srcu brigS ne sije, Uvijek knjige vesele stije, Znade, da dugo živiti neće Ugađa srcu i vino pije! Od kako se nebom sjajni mjesec kreće, Niko nije našao blagodati veće Od vina; čudim se: za što ga prodaju? Kad od vina ništa bolje kupit neće. Novo i staro vino kupujem ja, — I prodajem svijet za ječma zrna dva. Ko zna, nakon smrti kud će ko otići ? Vino amo, nek ide, kuda god ko zna! Pram toj čaši čovjek uprav pamet gubi, Kotiko je voli, st6 put je poljubi. Kako udes — lončar tako lijepu čašu Načini, pa onda s njom o zemlju lupi. Nek na mojoj duši grijeha imade, — U božiju milost — ja ne gubim nade; I kad kucne časak, da mrem, ja ću reći: Šta je raj? Šta pako? — »Saki bijar bade!« Pij! jer valja dugo pod zemljom ležati, Ni brat, ni drug, ni žena — tamo te ne prati. Ovu tajnu nemoj nikad nikom reći: Cvijet koji uvene više ne procvati. 69 �Pod starost me ljubav ii zamke naćera, Gdje je moja ruka, a gdje je vinska mjera? Draga me prisili, da prekršim zavjet Odjelo strpljenja vrijeme mi razdera. Uvijek se Hajjani sartl sa sobom bori> Što grijehe čini, savjest njega mori. I Svemilost Tvoju kada pretpostavlja, Što mu ti znaš grijehe, — sama sebe kori. Pijl jer rujno vino vječni život dava 1 sermiju mladosti stalno povećava. Ono prži ko vatra; ali jad i brigu Kao Abuhajat gasi, — uništava. U džamiju otić — i ja katkad znadem, A1 ne da se molim i mir duši dadem. Neki dan sam iz nje ukrao serdžadu Staru, a sad dođoh, da novu ukradem. Pij vino, jer ono veselje ti rađa Tvom ranjenom srcu godi i ugađa. Makar potop briga tebe okruživo, Vino će te spasit’ kao Nuha lađa. Vjeru od bezvjerja samo časak dijeli, Spoznaju od dvojbe isto tako — veli Mudrac; zato dobro taj časak cijeni, Za me časak traje naš život cijeli! Prije nego vrijeme čovjeka ubije, Prije nego čašu samrti ispije, — Nek’ pribavi tuđe nešto od sermije; Prazne ruke ni tamo niko pristo nijel Vidio sam starca, gdje u krčmi pije, .Pa mu rekoh: kaži nam štogod od mrtvije’. Na to će: »Pij vino! Svi su mrtvi redom Otišli — i niko vratio se nije«. Novac ako nije mudracu glavnica, Ovaj mu je svijet bez novca tamnica. Prazne ruke gleda u zemlju ljubica, Dok u zlatnoj ^aši smješi se tfižica. «- п • Putem, koji vodi u Harabat, gredi, Dragu, rujno vino i glas pjesme slijedi! Držeć’ čašu ii^jucj? o ramenu plošku Pij — ta to je život — drugi ne vrij Pet šest zlikovaca obsjenjuju mase, 1 s četom kenjaca dr|e je uza se “ itlM fel 1 Ti svog posla gledaj — neka nž vaju! Kao što uživa za koritom prase. ■ i. Ruka kao moja, koja čašu drži, S ćursom i s ćitabom nikad^ ne trži. Ti pobožnjak suhi, ja bezbožnjak mokri; Gdje si čuo vatra da mokroga prži? S poslovima našim kada udes vlada, Šta je korist od našeg mišljenja i rada? — Što dođosmo kasno, što idemo rano Sa svijeta — to je uzrok naših jada! Slušaj sad šta tebi Omer Hajjam zbori: Koliko si u stanju dobre p’jance dvori. Za post i molitvu ništa ti ne mari Pij vino i robi, ali dobro tvori 1 Što se ovo vrijeme s neljudima brati, Dok s hiljadu briga meni život krati? Teško mi je srcu кб pupoljku ruže, Kad u bašči svijeta hoće da procvati. Ustaj, brižnom srcu lijek mi donesi, Ono vino, što se u čaši krijesi! Od vina i muzike nema ništa bolje, Na njima se tope brige i grijesi. 70 Vjeruj, da će jednom Nenadno isčeznut’ za Pij vino! Kad ne Ni knd ideš — to je tvoja duša vajna zastorom tajna! znaš ni otklen si došo, zagonetka trajna! Zemaljsko carstvo kad ti je zapalo, Mani se brige, šta ti je stalo. Kao što si bio — sutra bićeš ništa! Živi, kad je nebo življenje ti dalo. i W ('/■ I tajne nema P nikom puta; Za zastor Ko kuša za nj proći, taj uzalud luta. 0 tom se na dugo i široko priča, A zemlja sve jednog po jednoga guta. Tjelesa, što se po plavom nebu roje, Za koje misle neki, da ljudim’ sudbu kroje. Ti ih ne pitaj ništa, nego se razuma drži, I ona izvan sebe kreću se ili stoje. Ljubav je uvod knjizi — više znanosti. Ljubav je prva strofa — pjesme mladosti. Ti, koji nemaš pojma o čuvstvu ljubavi, Znaj, da je ljubav izvor — ljudske radosti. Dok se još na suncu mladosti grijemo, Dok se još u lice sudbini smijemo, — Kada nam se pružila zgoda ’vako lijepa, Daj da čašu — dvije skupa popijemo! Kob ne znade kud ide — ona je slijepa. Jer, kad nam se sunce života ohladi, Nećemo bit’ više ni zdravi ni mladi; Tad ćemo se svaki o sebi baviti. Mjeeto pjesme, vina doće boli, jadi, A pred sudbom šija mora se saviti. �Lafcadio Hearn O -Tej (lz zbirke japanskih priča). — To ne mogu učiniti. Jedino Bogovi i Bude znaju Davno, davno, u gradu Niigata, u pokrajini Ečikako i gdje ćemo se sresti, ali ja sam sigurna, jako, zen, živio je čovjek koji se zvao Nagao Čosej. jako sigurna, ako ti nije krivo da me primiš ja ću Nagao bijaše sin jednoga ljekara, i odgajaše se za očevo zvanje. U ranim godinama vjeriše ga za djevoj­ se moči vratiti k tebi. . . Sjećaj se ovih mojih riječi! Ona zašuti i zatvori oči. Bješe mrtva. čicu imenom O-Tej, kćerku jednog od prijatelja nje­ Nagao bješe iskreno odan O-Teji, i njegov jad govog oca. Obe porodice se sporazumješe da vjenčanje bude odmah čim Nagao svrši svoje nauke; ali djevoj­ bijaše dubok. On uzme mrtvačku pločicu, napiše na čino zdravlje se poremeti, i u petnaestoj godini spo- njoj O-Tejino posmrtno ime (zo k u m y o ), postavi je pade je kobna sušica. Kada se potpunoma uvjeri da u svoj b u t s u d a n (kućni oltarić) i svakoga dana primora umrijeti, pozva mladića da se oprosti od njega. nosaše žrtve pred njim. Mnogo je mislio o čudnim Kad on dođe i kleknu uz njezin krevet, ona mu stvarima o kojima mu je ona govorila upravo pred svoju 's’mrt, i u nadi da će ugoditi duhu njezinom, na­ reče : — Nagao-Sama, vjereniče moj, mi smo bili obe­ pisa svečano obećanje da će je vjenčati, ako se ikako ćani jedno drugom još iz vremena našeg djetinjstva, i vrati k njemu u drugom tijelu. Ovo pismeno obećanje krajem ove godine trebali smo se vjenčati; ali sada ja zapečati svojim pečatom, i metne ga u butsudan po­ moram umrijeti. Bogovi znaju što je najbolje za nas. kraj mrtvačke pločice O-Tejine. Kad bi ja mogla živjeti' još koju godinu, ja ne bih Ali, kako Nagao bješe jedinac, trebalo je da se mogla drugo nego da Y nadalje budem drugima uzrok ženi. Za kratko vrijeme morao je udovoljiti željama smetnje i jada. Sa ovako krhkim tijelom ne bih mogla svoje porodice i uzeti ženu koju mu je otac izabrao, biti dobra žena. Zato, kad bjb i zaželjela da živim | nadalje je doprinosio žrtve pred O-Tejinom pločicom, zbog tebe, to bi bila vrla^ebična želja. Ja sarn^gć čuvajući odano i nježno njezinu uspomenu. Ali postepomirena s time da moram umrijeti, i hoću da mi реп0 njezjn ]јк postajaše sve mutniji u njegovom sjeobećaš da nećeš tugovati. . . Osim toga, imam da ti ka- ćanju, kao san kojega se teško sjetiti. I godine ргоžem kako ja mislim da ćemo se mi opet sresti. lažahu U istinu, ozbiljni odgovori Nagao, mi Za ovih godina snađe ga dosta nesreća. Pomriješe ćemo se opet sresti u onoj Čistoj Zemlji, i tamo neće mu roditelji, pa žena, pa jedino dijete, i naposljetku biti bolnoga rastajanja. nađe se sam samcat u svijetu. Napusti svoj opustjeli — Ne, ne, — blago odvrati O-Tej, — ja ne mi­ dom, i ode na dugo putovanje, u nadi da će zabora­ slim na Čistu Zemlju. Ja vjerujem daje nama suđeno viti na svoje tjeskobe. sresti se opet na ovom svijetu, prehida ću sutra biti Jednog dana, na tom putovanju, stiže u Ikao, sahranjena. gorsko selo koje je i sada na glasu sa svojih izvora Nagao je začuđeno pogleda, i opazi da se ona toplih voda i krasne slikovite okolice. U seoskoj go­ smiješi njegovom čuđenju. Ona produži svojim umi­ stioni, u koju se bješe svratio, dođe mlada djevojka ljato sanjivim glasom : da ga podvori, i na prvi pogled njezinoga lica, osjeti — Jest, ja mislim na ovom svijetu, upravo u tvo­ da mu srce skače kao nikada dotle. Tako čudnovato jem sadašnjem životu, Nagao Sama,... dakako, uz je sličila O-Teji da je štipnuo samoga sebe, da bude pretpostavku da ti želiš tako. No, da se ovo zbude, ja siguran da ne sanja. Dok je ona odlazila i dolazila, se opet moram roditi djevojčicom i odrasti; a dotle ti donoseći gostu vatre i hrane, ili uređujući mu sobu, moraš čekati petnaest, šesnaest godina. Ovo je, bome, oživljavaše opet u njemu neko prijatno sjećanje na dugo ; ali ti, obećani mužu moj, nemaš sada više od djevojku s kojom ga vjeriše u mladosti njegovoj. On devetnaest godina. se upusti u razgovor s njom, i ona govoraše mekim Želeći joj olakšati samrtne časove, on nježno od­ jasnim glasom, čija slatkoća ga žalostijaše žalošću mi­ govori : nulih dana. — Čekati te, vjerenice moja, bila bi za me ne Onda, u velikom čudu, on je upita: samo radost nego i dužnost Mi smo obećani jedno — Sestro Starija, ti tako jako sličiš jednoj osobi drugom kroz vrijeme od sedam opstanaka. koju sam nekada, pred dugo vremena, poznavao, da — Ti sumnjaš, je li? — upita ona, gledajući ga sam se preplašio kad si prvi put ušla ovu sobu. Zato u lice. — Draga moja, ja sumnjam hoću li moći da te oprosti, ako te pitam odakle si rodom i kako se zoveš? Odmah, i s nezaboravljenim pokojničinim glasom prepoznam u drugom tijelu i pod drugim imenom, ona odgovori: ako mi ne daš kakav znak ili spomen. 71 �— Ja se zovem O-Tej, a ti si Nagao Čosej iz Ečizena, moj obećani muž. Prije sedamnaest godina, ja sam umrla u Niigato. Onda si ti napravio pismeno obećanje da ćes me vjenčati, ako se ikada vratim na ovaj svijet u ženskom tijelu. To pismeno obećanje za­ pečatio si sa svojim pečatom i postavio ga u b u t s udan, pokraj pločice sa mojim imenom. 1 zato sam se vratila. Čim je progovorila ove posljednje riječi, pade u nesvijest. Nagao se vjenča s njom, i brak bijaše sretan, ali kasnije ona se nije nikada mogla sjetiti onoga što je odgovorila na njegovo pitanje u Ikao, niti se je ikako mogla sjetiti nekadašnjeg svojeg prvog života. Sjećanje na njezino prvo rođenje, što se nekako tajanstveno razbudilo u času ovoga susreta, opet se zamutilo i tako ostalo. S engleskog preveo Arsen Wenzelides. Husein S. Brkić Naše žensko pitanje Ljetos se provezla kroz našu domovinu jedna oveća grupa švedskih učitelja i učiteljica. Vozio sam se sa ovim civilizovanim prosvjetiteljima svoga naroda do Tarčina. Na jednoj manjoj stanici, gdje je voz kratko stajao, žurila se jedna naša postarija žena da^ uđe u voz, noseći u naramku jednog mališana i vukući za ruku jednu djevojčici^ Za njom se . tromo i nehajno vukao jedan muškarac, sudeći p.b odnosu svakako muž one bijednice. Žena je naravno bila posve uvijena kao egipatska mumija, a muž, kak'o sam-na4slijedećoj sta­ nici konstatovao, malo prP'piću. Ova žalosna slika naše familije privukla je, posve razumljivo, posvemašnu paž­ nju stranaca, a mene je neobično interesovao dojam, koji je izazvala slika nesumrmvo najneslobodnije evrop­ ske žene kod najslobodnijih predstavnica evropske žen­ ske civilizacije. Predstavio sam se vođi ekskurzije, a po tom se upoznao i sa ostalim društvom. Dame su me odmah obasule nizom pitanja koja se U nosila na našu ženu i njezin društveni položaj. Kad sam im po­ čeo objašnjavati da je pokrivanje žene običaj koji je došao s istoka zajedno sa islamom i tako dobio zna­ čaj vjerske dogme, primjetila je jedna dama da je ona na svom putu vidjela mnogo muslimana kako piju alkoholna pića koja su po Kur-anu zabranjena, pa se čudila: kako se i sa odredbom pokrivanja žene koja još, kako sam ja objašnjavao, nije dogmatska nego običajna,' ne nađe kompromis kao sa uživanjem alko­ holnih pića. Na tu primjedbu odgovorila joj je jedna njena drugarica, koja je do tada samo slušala i posmatrala, da taj kompromis nećemo mi muškarci, a kao dokaz svoje tvrdnje navela je za primjer nelijepo držanje muža one žene, koja je morala da uvijena sa dvoje djece ulazi u voz, dok je njen muž za njom nehajno i besposleno išao. »Gospodine, muž, koji onako po­ stupa, bio bi kod nas linčovan,« rekla mi je gotovo uzbuđeno ona plemenita dama i udaljila se kao u znak protesta. Ovaj karakteristični doživljaj naveo sam da poka­ žem kako stranac koji po prvi put putuje kroz našu domovinu, sudi o našim najvažnijim pitanjima i brzo 72 nalazi uzroke zaostalosti, jer ja se slažem sa mišlje­ njem one Šveđanke da smo mi muškarci, ako ne je­ dini uzročnici, a ono sigurno još jedini podržavaoci društvene zapostavljenosti i zarobljenosti naše žene. Mi ^idimo danas da je među stručnjacima i našim teolozima sporno pitanje : da li je pokrivanje žene pro­ pisano Kur-anom, ili je uslijedilo odredbom halifa, ili je naprosto jedan običaj. Međutim, nimalo nije sporno ^pitanje kamata ili uživanje alkoholnih pića, jer je i jedno i drugo izričito Kur-anom zabranjeno. Pa kako smo se mi držali tih dviju zabrana ? Alkoholna se pića uvijek i na žalost u velikoj mjeri trošila, a naročito u »pravovjernoj« Bosni, a kamate i bankarstvo primljeno je po nuždi još u austrijsko doba, i danas se došlo dotle da vakuf kao jedna vjerska ustanova ima svoju banku. Karakteristično je da se nijesmo nikada držali najkorisnije i najsocialnije islamske zabrane, a da smo se vrlo lahko snašli u izigravanju zabrane kamata. Nadalje je vrlo važno pogledati kako se vrše osnovne islamske obaveze, ko i koliko protiv njih griješi, a ko se i koliko brine za njihovo izvršavanje. Od pet vjer­ skih osnovnih obaveza: propisane molitve, posta, mi­ lostinje, hodočašća i vjerovanja u jednoga Boga i po­ slanstvo Muhamedovo, jedva se može reći za posljednju da je uvijek i u ogromnoj većini izvršavana, dok su ostale u mnogom propuštane i to baš mnogo više od muškaraca nego li od žena. Utočište se uvijek nalazilo u božjem milosrđu. Tu gipkost koja proizlazi dijelom iz manjkavosti vjerskoga vaspitanja, dijelom iz ljudske slabosti, a dijelom iz životne nužde, nijesu protivnici oslobođenja žene nikada toliko naglašavali ni podvrga­ vali kritici, niti uopće pokazivali za nju toliko interesa koliko danas pokazuju za pokrenuto žensko pitanje. Posve je jasno da se naša ortodoksija lahko i brzo snalazi i miri sa svim promjenama koje joj obećaju kakav vidljivi i opipljivi prosperitet, a ne okrnjuju joj prava i ne nameću veće i nove dužnosti. Oslobođenje žene nije naravno jedna promjena koja nosi i lični prosperitet muškarcu, nego nosi jednu opću društvenu korist, a muškarcu povećaje dužnost, pa zato naši �konzervativni muževi i ne mogu da posmatraju ova pitanja sa objektivnog, nego samo sa subjektivnog sta­ novišta. Posve je tačno da se oslobođenjem žene mu­ škarcu a naročito mužu nameću veće dužnosti. On se mora da brine za dobro vaspitanje žene, on mora da je sprema za život i za samostalno privređivanje, on mora da s njom dijeli dobro i zlo ne samo unutar kapije nego i izvan nje, on mora da bude njezin drug i u poslu i u zabavi, u veselju i u tuzi. U pitanju je dakle društvena ravnopravnost muža i žene, odnosno muškarca i žene. Po prikazu jednoga našeg odličnog stručnjaka u islamskoj pravnoj nauci koji je nedavno objelodanjen, muslimanka je po nače­ lima islamskoga prava toliko nagrađena slobodom da bi joj na tom mogle zavidjeti mnoge evropske gra­ đanke, — kad bi ona tu slobodu stvarno uživala. Kako stvar u praksi stoji, svi dobro znamo. Muslimanka ima pravo na slobodno raspolaganje svojom imovinom, kaže spomenuti stručnjak, a ja pitam : koliko ih stvarnp raspolaže svojom imovinom i koliko ih je pod presijom muža žrtvovalo svoju imovinu, samo d a, ostane pod muževim krovom i izbjegne sramoji i poniženju koje joj nosi ime puštenice. Muslimanka ima pravo tra­ žiti razvod braka ako to ргауо ^pfijikom vjenčanja za­ traži i pridrži, veli se, a ja pitam : koliko ih иОр2е zna za to svoje pravo i koliko ih seuopće od nad­ ležnih upozna i upozori ttf svoje pravo. Muslim; ima pravo na mehr^ t. j. na otpremninu, u sluč; voda braka po muževoj volji, ali se taj mehr u slučajeva još i danas Histanovljuje u — grošima i do 1001 groš! Zašto se civilni karakter braka i u ovom dijelu nije ispoljio? Više od jedne žene dozvolio je islam vjenčavati, ali je to vdzao uz take uslove da ni­ jedan smrtnik nije u stanju te uslove ispunjavati, a naši šeriatski sudovi još i danas nađu načina da po­ jedincima vjenčaju drugu ili čak i Većh ženu. Tako u praksi izgleda ravnopravnost naše žene 1, »Pravovjerni« konzervativci vrlo dobro znaju da vlast, koju oni danas imadu nad ženom, ne pripada njima ni po kojem pravu. Oni vide da je to uzurpirana vlast koja će oslobođenjem žene doći u pitanje, radi toga se oni i bune protiv pokretanja toga pitanja. Ta iz istoga su se razloga oni do u najnovije doba bunili i protiv širenja pismenosti među našim ženama 1 Kako je posve tačno da oslobođenjem žene muž dobiva veće dužnosti, još je tačnije da to oslobođenje nosi i moralnu i materijalnu korist, ne samo ženi nego i mužu i cijeloj našoj zajednici. Slobodna je žena u mogućnosti da se spremi za dobru i savremenu majku i razboritu kućanicu, a u slučaju potrebe da i sama privređuje za se i za svoje bližnje. Slobodna je žena u stanju da bolje upozna i ljude i život kao i sve ži­ votne okolnosti, da steče životno iskustvo koje je od velike potrebe i za nju i za njezinu porodicu, a koje je u odgoju djece primarni vaspitni elemenat. Da se uoče i priznaju sve napomenute velike i opće koristi koje nosi oslobođenje žene našoj porodici i našoj i vjerskoj i nacionalnoj zajednici, potrebno je imati jedan veći smisao za opće dobro i opću korist, potrebno je zaboraviti na sve eventualne i momentalne lične gu­ bitke. Naši konzervativci teško se dižu na potrebnu visinu, da objektivno posmatraju ovo pitanje. Oni se grčevito drže postojećeg stanja koje brane samim so­ fizmima. Osim oslonca navodne Kur-anske zabrane, da se žena otkriva i slobodno djeluje u društvu, oni re­ dovno deklamuju da žena, po svojoj prirodi slaba, ne može biti samostalna i da treba muške potrebe i vod­ stva. Predpostavljajući da je sve to tako i tačno, ti se navodi ne mogu nikako uzeti kao dokaz da je potrebno da žena bude pokrivena i isključena iz društvene saradnje. Kad bi te njihove navode uzeli kao opravdane, onda bi ih još više imali pravo da optužimo da se u vršenju jedne tako važne dužnosti daju zastupati po — žaru i feređi. Po svemu što smo do sada izložili, vidi se, da razlog opozicije za oslobođenje naše žene leži pogla­ vito u sebičnosti muškaraca, u njihovoj nespremnosti •za žrtvovanje, u pomanjkanju smisla za opće dobro i u pomanjkanju shvatanja duha i zahtjeva vremena. Vrlo je važno napomenuti da položaj naše žene na selu nije unižen kao položaj žene u gradu, imade jsta sela gdje'se žena nije pokrila, jer joj to nije /oljavao njen poziv radnice i domaćice. Ona ide za joslom slobodna kao i njenje sugrađanke druge vjeroispovjesti i vrši sve dužnosti koje i njena druga nemuslimanka. Dalje je još karakterističan fakat da je žena iz t. zv. boljih krugova ograničenija u svojoj slo­ bodi nego žena iz t. zv. nižega staleža. Ovaj nas fakat upućuje na okolnosti pod kojima je došlo do ograni­ čenja ženske slobode, a u isto nam vrijeme potkrep­ ljuje potrebu oslobođenja naše žene. Po svemu se vidi da je ograničenje ženine slobode u uskoj vezi sa ekonomskim i društvenim položajem domaćina. Društveno i ekonomski bolje stojeći stalež bio je u stanju da se odreče svake ženske pomoći van kućnjega praga, dok drugima to nije bilo moguće, pa makar to i navodni vjerski propisi tražili. Pa i oni ekonomski slabiji, koji su pokrivanje žene poprimili, nikad ga ne sprovode u onoj mjeri i s onom skrupuloznošću, kako to čine ekonomski jači. Međutim danas je naš društveni i ekonomski položaj posve izmijenjen. Demokratskim ustrojstvom naše države i socialnim reformama, koje su jako pogodile naš elemenat, zave­ den je jedan novi društveni i ekonomski poredak koji bezuslovno traži da se privredna sposobnost i djelatnost naše familije pojača. U koliko budemo spremni da udovoljimo tome neodloživom zahtjevu vremena, u to­ liko ćemo bolje i prije uspjeti da sa što manje žrtve izvedemo našu familiju iz teške krize u kojoj ona danas grca. Privredna sposobnost kako pojedinca tako i poje- 73 �dinih skupina pojačaje se samo kulturnim napredkom svoj nakit i svoje ruho da bi pomogla svoga muža u traženju novoga načina za privređivanje. Međutim malo koji se postizava samo u slobodi i kroz slobodu. Na ekonomskom poredku bazira se i socialni i se muževa pokazalo doraslim i spremnim da se odrvu moralnoetički poredak, od ekonomske snage i socialne navali vremena, ponajviše iz razloga što im je manjkala normalnosti zavisi i moralnoetička visina. Zato imamo aktivna potpora žene u radu. Danas, kad je ekonomska najjačih primjera i u našoj prošlosti i u našoj sadaš­ kriza pokosila i zatrpala ogromni broj onih koji su njosti. Da se je naše ekonomsko stanje posve izmije­ pokušali da se promjenom zanimanja i privređivanja nilo u pravcu opadanja a da je tim, a i drugim okol­ u životnoj utakmici održe, a mnogome već oduzela nostima, naš društveni položaj znatno unižen, suvišno nadu na sretan izlaz iz ove krize, danas i naša žena je dokazivati, tim prije, što smo sami svjedoci svako­ osjeća da mora dići nešto novo, nešto, što će tražiti i dnevnih primjera moralnoetičke dekadense naše familije od nje nove žrtve. Ona to novo očekuje, spremna na koja je prouzrokovana prvenstveno materijalnim padom. sve žrtve. Njoj je potrebno samo objasniti njezin po­ Da se energično i uspješno suzbije zlo, koje je na po­ ložaj, a njezina toliko dokazana plemenitost i požrtvovmolu i koje već razara našu familiju, potrebno je tra­ nost lahko će shvatiti što se od nje traži i prihvatiće žiti sredstva da se naknadi ono što je izgubljeno, a to slobodu ne kao cilj nego kao sredstvo u borbi sa no­ je moguće samo pojačanjem privredne snage. To poja­ vim životnim okolnostima. Da rekapituliramo nekoliko naših glavnih tvrdnja. čanje naše privredne snage izvešće naša žena, čim se i ako se muškarac dragovoljno odreče nad njom uzur­ Naša jć' jtena obespravljena uzurpacijom od strane pirane vlasti i da joj slobodu da može kulturno i^ muža ; povoljan ekonomski i društveni položaj muža privredno djelovati, te je na tom putu potpomogne sa ^tolerirao je to stanje ; demokratizam i ekonomsko i društvenc^opadanje doveli su nas u opasnu krizu ; iz svakom žrtvom koja se od njega bude tražila. Vrlo je važno pitanje, znati što misli naša žena o te krize moguć je samo izlaz samo privrednim poja­ svom položaju. Mi se naravno ovdje ne možemo ogra­ čanjem ; privredno pojačavanje predpostavlja kulturni i ničiti na izjave i mišljenja, na .žalost onoga vrlo malog prosvjetni napredak koji je uslovljen slobodom ; naša broja naših obrazovanih žena, ako hoćemo da prika- Tužena spremna, da primi slobodu. Nakon ovih^ konstatacija, mi prelazimo na kon­ žemo mišljenje većine, i to baš dne većmekoja je ovdje u pitanju. Ogromna većinamašTh žena tako je vaspi- kretne predloge. Prvo moramo istaći da se pri rješa­ tana da svoj položaj smatra kao neki božji dar koji vanju ovoga važnog pitanja težište imade da zadrži na se često osjeća kao neko božje prokletstvo, na kojem našem ženskom podmlatku i da on treba da bude se Bogu zahvaljuje — sa rezignacijom u duši. Naša glavna briga svih onih koji na tom budu radili. Po­ žena i uvida i osjeća svoju" zapostavljenost, ali se s trebno je da se po mogućnosti uz sudjelovanje svih njom izmiruje s jedne strane, jer joj je ona prikazana nadležnih i kompetentnih faktora donese jedno autori­ kao navodni vjerski propis, a 's druge strane je mora tativno riješenje, po kojem se ženski podmladak ne priznati i primiti, jer pred njom stoje kruti) propisi treba pokrivati. Istim riješenjem treba roditeljima sta­ islamskog bračnog prava koji daju mužu mogućnost viti u dužnost da se moraju brinuti za savremeno da je svakim časom odbaci i unizi. Naša žena nije ni­ vaspitanje i spremanje svoje ženske djece. Nadalje se kada za drugo vaspitavana nego da bude pokorni i imade tražiti od nadležnih da se odredbe 16. člana nezaštičeni objekat vlasti muževe, premda tako vaspi- našega ustava koje govore o obaveznosti niže nastave tanje nije nimalo u duhu islamskih propisa i islamskih striktno provode i nad našom ženskom djecom. Naša tradicija. Kraj ovakvoga stanja, ne bi nimalo bilo čudo vakufska uprava trebala bi da uzme u svoju službu da se danas sama žena diže protiv svoga oslobođenja, najmanje deset muslimanki učiteljica i da ih kao pu­ a ja vjerujem da ima podosta i takovih primjera, a tujuće učiteljice razašalje po srezovima i selima za sasma je vjerojatno da bi prevladavao broj takvih da suzbijanje analfabetizma i na održavanje poučnih saovom našem stanju nije predhodio svjetski rat koji je vremenih predavanja koja bi se za tu svrhu naročito i na našu ženu stavljao velike zahtjeve i dovodio je u imala prirediti. Ista uprava imala bi da čim prije osnuje velika iskušenja, ali joj je u isto vrijeme bacio zračak u najpotrebnijim oblasnim mjestima moderne stručne svjetla na njezin tamni položaj. Ona je imala prilike škole za žensku djecu, a da u isto vrijeme započne da upozna svoju snagu i svoju sposobnost za samo­ po selima održavati domaćičske tečajeve. Društvo Gajret stalno obezbjeđivanje svoje kuće i svoje djece i da se trebalo bi da donese zaključak da će za jedan izvjesni pobrine i za muža koji je bio na frontu. Ta spoznaja period trošiti najmanje 50% svojih prihoda na obra­ nije mogla ostati bez učinka i djelovanja, tim prije što zovanje i spremanje našega ženskog podmlatka. Po­ je naša porodica odmah poslije svršenog rata agrarnom kriće za financijski efekat ovoga posla Vakufska uprava reformom dovedena u tako težak ekonomski položaj može naći, ako samo bude dovoljno shvatila važnost da je žena osjetila i dužnost i pokazala spremnost da ovoga pitanja i u duhu rješavanja ovoga pitanja saobrapomogne spašavati svoju porodicu. Ona je dala sve zila način iskorišćavanja vakufske imovine. svoje materijalne zalihe, vas svoj imetak i konačno Što se pak tiče onih koje su već pokrivene, naro­ 74 �čito onih starijih, njima treba prepustiti otkrivanje na volju i preporučiti im autoritativnim putem da1;, se u svakom slučaju otkriju, ako to od njih traže životne okolnosti. Naposljetku, vrlo je važno da se nađe način i put kojim će se našoj ženi osigurati one povlastice koje joj daje islamsko bračno pravo. U tu svrhu tre­ balo bi da*‘nadležni izrade jedno savremeno tumačenje islamskog ženidbenog prava i da se prema tome izradi jedan jedinstveni postupnik koji će stati na put dosadanjoj zloj praksi, po kojoj je muž lakše mijenjao ženu nego kapu. Za vjenčavanje druge žene trebao bi da daje privolu samo Vrhovni Šeriatski Sud, nakon svestranog ispitivanja pojedinih slučajeva. Mi smo u ovom referatu bacili jedan pogled na genezu našega ženskog pitanja te prikazali teško stanje u koje je zapala naša porodica sticajem prilika i po­ kušali da potražimo izlaz iz ovoga stanja, ne reflekti­ rajući nikako na potpunost i iscrpnost. Najveća nam je želja svakako da se u ovom pitanju skrene -sa područja ispraznog teoretisanja i dialekticizma na pod­ ručje konkretnoga rada. Na koncu moramo još nešto da rečemo. Neumo­ ljivi točak istorije satire i uništava sve ono što koči napredak i smeta progresu. To iskustvo imamo naro­ čito mi muslimani. Neka se samo svaki od nas zamisli i podsjeti na sve one promjene koje je sam u svom kratkom životu doživio i proživio, pa će se dovoljno uvjeriti o snazi i neumoljivosti vremena. Taj fakat je svakom na umu kad misli ma o kojem pitanju, a naročito kad misli o našem ženskom pitanju, jer pred nama stoji nesumnjivo pitanje koje se može riješiti evolucijom, ako budemo dovoljno razboriti i trezveni ; a ako u ovom pitanju kod nas prevlada neuviđavnost, otpornost i nepopustljivost, te ne pokažemo spremnost da pitanje riješimo odozgor, riješiće se ono odozdo, riješiće se revolucijom koja će se platiti ogromnim i ne­ nadoknadivim žrtvama. Neka se svaki dobro promisli hoće li i može li za to ponijeti odgovornost! Dr. Teodora Кгајеш ка Uticaj običaja na zdravstvene prilike muslimana u Bosni i Hercegovini Kod muslimana u Bosni'i Hercegovini razni propisi i naredbe nalaze se u tijesnoj vezi sa pojedinaca i socijalnih skupina i imaju upliva na cje kupni individualni г porodični život musliman na njihove običaje. Suština ovih propisa shvaćala se i tumačila na razne načine. Običaj da se žena pokriva pred muškarcem, koji nije njezin rođak, smatrao se obično kao vjerski propis. Kad sam došla u Bosnu, u D. Tuzlu 1893. god., ovaj običaj bio je tako strogo čuvan, da je dao po­ sebno obilježje svim pojavama porodičnog, društvenog i socijalnog života muslimana. Propis, da se žena po­ kriva, pretvorio se u običaj, da se žena krije. Musli­ manka živjela je zatvorena u svojem stanu ili u jednoj mračnoj sobi; nije smjela, da ide na trg, ili u dućan, da kupi potrebne za kuću stvari, sve je donosio muž, muško dijete ili sluga. Nije smjela, da iziđe s djecom na vazduh, na sunce u gradsku Bašću. Kad bi musli­ manka oboljela nije smjela ni da dopusti, da je pre­ gleda muški ljekar. Muž stare žene i hodže čuvali su, da muslimanska kuća ostane zatvorena za vanjski svijet. Mušepci na prozorima kuće, čaršaf i jašmak na glavi čuvali su starinski običaj i navodno moral. Kad je muslimanka oboljela, zvala je neke žene, koje su namještale matericu, a davale pritom trave i mehleme. Jako slabunjave žene sjedile su na podu u mračnoj sobi, rađale su i dojile djecu, bolovale, potpuno uvje­ rene, da »žena ne može da bude zdrava, jer rađa«. Prva moja djelatnost sastojala se u poučavanju ženskog muslimanskog svijeta o potrebi i koristi lije- ‘пја. Posjećivala sam sreske varošice i zvala sam eko muktara žene, da se pregledaju i da se liječe, ne su se javljale, no ispočetka nisu htjele, da dođu na određeno mjesto sastanka; morala sam da hodam od kuće do kuće. Prilikm takovih putovanja pronašla sam u Žepču, Srebrenici i Zvorniku puerperalnu osteomalaciju.1) Budući da ni jedna od ovih bolesnica nije bila prije od ljekara pregledavana i liječena, bolest je poprimila najjaču formu sa teškim bolovima, grčevima i anatomskim promjenama svih kostiju trupa, a svrša­ vala se marazmom, (svega 50 slučajeva u tuzi. okr.) Kad sam bila premještena u Sarajevo pronašla sam: 1900. g. u Sarajevu 21 slučaj osteomalacije; 30 slučajeva u sarajevskom i travničkom kotaru. 1901. g. u Sarajevu 38 slučajeva osteomalacije; 49 slučajeva u sarajevskom i travničkom kotaru. 1902. g. u Sarajevu 55 slučajeva osteomalacije; 14 slučajeva u sarajevskom kotaru. Sve su bolesne od osteomalacije žene pripadale najsiromašnijem i najkonservativnijem staležu; sve su bile muslimanske vjere. U Sarajevu su sve gotovo stanovale na prema sjeveru okrenutim obroncima Тгеbevića, (Berkuša, Balibegovica, Berkuša). Što se tiče srezova, tamo sam konstatovala osteomalaciju (puer­ peralnu i senilnu) u brdovitim predjelima, i to u uskim mračnim, vlažnim dolinama i gudurama. *) Osteomalacia in Bosnien (Kreis D. Tuzla). Dr. Teodora Krajevvska in Sarajevo. Wiener Medicin. Wochenschrift Nr. 38 u. Fortsetzung 1900. 75 �kod istraživanja etioloških momenata osteomalacije kuha crna kava na mangali, na podu se razvija tijesto došla sam do zaključka, da zatvoreni život musliman­ za pitu i suše se gotove jufke tijesta: iako je pod za skih žena u mračnim sobama bez zraka, bez kretanja sušenje tijesta zastrt, ipak nije dosta čist za ovaj po­ i bez sunca, česti porođaji, dojenje djece po 2 godine, sao. nedostatna hrana, kao i što vlažni stanovi u kućama, Osim gore navedenih običaja, koji se mogu sma­ koje se nastanjuju na vapneno porozno kamenje obronka trati kao etiološki momenti uspjevanja tuberkuloze, još brda, jesu uzroci osteomalacije. se mora da istakne prodaja ili dijelenje s ir o m a š n o m U mojem izvještaju рге 25 god. kazala sam: s v j e t u starih stvari iza smrti jednog člana porodice »Nadam se, da će takve bolesnice, koje u najvećem bez prethodne dezinfekcije. stepenu marazma provode cijele godine u jednom čošku Kako sam to u mojem radu »O tuberkulozi u mračne sobe i svoje stanje karakterizuju riječima: Sarajevu« istakla1), kod muslimana je najveći broj »nisam ni živa ni mrtva« doskora postati rijetkost«. smrtnih slučajeva od tuberkuloze, kod jevreja je morIsti etiološki momenti pripravljaju tlo i za drugu latitet najmanji; kod pravoslavnih nešto manji nego endemičnu bolest u Bosni, t. j. tuberkulozu, kojoj sam kod katolika. Razmjerno cijelokupnom broju svake grupe stanov­ u samom početku moje službe u Bosni obratila osobitu pažnju. Kod muslimanskih porodica racionalna, diete- ništva smrtnost od tuberkuloze iznosila je u Sarajevu kod: tična terapija ili promjena vazduha rijetko se davala m uslimana Pravoslavnih Katolika Jevreja 21.000 15.000 18.000 7.000 provesti; profilaktične mjere (izolacija bolesnika, dezin­ 1923. g. 6б1п 29 4®/oee 24 ili 14-5e/eoo29 ili 149e/0„o 3 ili4 fekcija stana) nisu se prije davale provesti nikada. 1924. > 93 » 41-3«/ooo 36 »22'4e/ooo 38 » 197e/„oo 8 » 1V4°/e«o Starinsko uređenje muslimanskih stanova i namje­ 1925. » 69 » З0'7°/О00 23 »139%»,, 39 » 20'0°/О1|О 2 » 2-8%„ štaj, koji ne odgovara zahtjevima higijene, ostao- je ■ ^22^ 83 106 13 većinom isti; stola, stolica, kreveta nema. Od starinskih običaja korisnih za zdravlje ostala Kod konservativnih -muslimana -stari je običaj ostao je kod muslimana skidanje cipela pred vratima sobe da svi članovi porodice spavaju ^ u je'dnoj ili u dvije ili stana. Također sačuvao se lijep i u mnogom higi­ prizemne sobe, a cijeli gornji kat, da stoji prazan—r~ jenskom i socialnom pogledu pohvaljen običaj, da služi za primanje posjeta u svečanim prilikama. Sobe početkom ljeta .čitava porodica ide na ljetovalište na su pretrpane još radi patriarhalnog običaja, da o§im selo, gdje ostane do kasne jeseni. članova porodice i služinčadi u muslimanskim kućama Trideset i pet godina je prošlo odkad slijedim ima često nekih starih žena i djevojaka sirot^ koje život i napredak muslimanskog stanovništva. Mnogo nešto rade u kući, a dobivaju za to prenoćište i hranu. je od onda starog propalo, a novog se stvorilo. Kod Posteljina se u jutru nedaći, ne iznosi na prozore, muslimana također zapadna kultura probija sebi put na sunce, nego sve: dušeci, jastuci, jorgani zatvaraju preko starog konservatizma. Kod mnogih porodica se u ormar t. j. u (zagrađeno odijelenje sa jedne strane inteligentnih muslimanskih krugova opažaju se reforme peći.) Ovaj običaj, da se posteljina u jutru ne zrači i u mnogome pogledu. Najvažnija je činjenica, da je ne iznosi na dvorište na sunce, veoma je pogibeljan muslimanska žena izišla iz kućnjeg zatvora na vazduh, za cijelu porodicu pri oboljenju jednog člana porodice na sunce. od tuberkuloze. Često sam konstatovala, da u slučaju Nadam se i želim, da će tako isto, kako je u toku oboljenja od tuberkuloze jednog člana porodice obole od 25 godina gotovo nestalo osteomalacije, sa vremenom ne samo oni članovi iste porodice, koji usljed nasle- nestati i svih onih osobina, koje se još opažaju kod đene konstitucije imaju sklonost ovoj bolesti, no i one muslimanskih konservativaca, a koji sprećavaju fizički, osobe, koje su rodom iz druge potpuno zdrave poro­ intelektualni i ekonomski razvoj muslimanskog stanov­ dice, i ne stanuju zajedno s bolesnikom u ovoj oku- ništva Bosne i Hercegovine. ženoj sredini. >) O Tuberkulozi u Sarajevu (prilog proučavanju tuber­ Od starih nehigijenskih običaja sačuvao se kod kuloze kao socijalne bolesti), Dr. Teodora Krajcwska. siromašnog svijeta običaj da se pod upotrebljava ne Glasnik Centralnog Higijenskog Zavoda knj. III. br. 1—3, samo mjesto kreveta nego i mjesto stola. Na podu se 1927. god. Beograd. Читајте и претплаћујте ce на „Гајрет 76 �Hamdija Mulić Pred kulturnim pokretom Muslimana u Bosni i Hercegovini Danas se u našem javnom životu osjeća dosta Islama, kako da se racionalno shvati islamska nauka. burna borba. Razumljiva pojava, jer dolazi na pragu Naše su hodže naučile narod da uvijek i za svaku novog vremena. Mi smo danas na prelazu iz starih stvar, pa spadala ili ne spadala u vjeru, pita: je li običaja u nove, modernije, što ih donosi novo vrijeme. »džaiz«, ili nije. Tako su narodu dati mnogi krivi, ili Starima je dakako neobično. U čemu su gotovo svoj čak pogrešni, protuislamski pojmovi. Zato je u nas i vijek proživjeli, teško im je sad mijenjati; teško im se nastao čitav haos u različitim tumačenjima vjerskih rastati sa životom i običajima koji su duboko ogrezli »mes’ela«, tako da o tome danas raspravlja i pozvani, u krvi, usađeni u dušu. a još više nepozvani. Zato mi danas bosansko-herceTe je borbe bilo u svim vijekovima i u svih na­ govački muslimani odajemo sliku imitacije (taklida) roda. Vrijeme ne stoji, pa ne miruje ni čovjek. Prirodno pravih muslimana. je da se sve kreće, pa i čovječji um se razvija i nastoji A što je još najgore, v iš e p u ta m i š l je n j a da se kreće naprijed, ka progresu. Ko ne ide uporedo i n a j v e ć i h v j e r s k i h k a p a c i t e t a , n a r o č i t o s vremenom, taj ostaje, nazaduje. Druga vremena, pa a k o ’j i e š t o t u m a č e u n o v o m d u h u v r e m e n a , i drugi način borbe za život. nij-esu m j e r o d a v n a z a n a š e n a j o b i č n i j e Nije čudo što se i u nas nastoji da se mnogo p a l a n a č k e i s e o s k e hodž e . I zato nije čudo štošta prilagođava duhu vremena. Mnogo je štošta u da je naša masa ovoliko zaostala. Ovake »hodže«, nas nesavremeno, neproduktivno, potreba da se to koje ubijaju zdrav razum, čine štetu i vjeri Islamu i zamijeni novim, savremenim i korisnijim. Još je manje nas muslimane ostavljaju u mraku. čudo što se u ovome nastojanju angažuje naročito i Danas kad ljudski um kulturno napreduje, treba svjesnija omladina. Mlada duši lakše nazire novi-dah— i islamsko vjersko tumačenje da bude na istoj visini. vremena, lakše kapira i prima. Naposljetku, ko da joj Г ako i jedna vjera, ono zaista Islam, može da ide i zamjeri kad želi da se brjne zadvoje^vrijeme u kome uporedo s napretkom i kulturom, jer izvori Islama će da živi. To je, eto^prifodno i ne može se omesti: nose u sebi svu garanciju za to. To se i laiku po-* s a m o s e m o ž e to m e p o m o ć i, tim e z r e l i j e svjedočava ko poznaje islamsku prošlost, a i sama sadašnjica, pogledom na razvitak kulture, očito do­ i b o lj e u p r a v l j a t i . Međutim, u toj našoj/ borbi starih i mladih, osjeća kazuje mnogo koješta što je u Islamu predviđeno i se silno međusobno nerazumijevanje, tako veliko raz- muslimanima dato prije 1400 god. mimoilaženje i protivnost. A to ne znači dobro. Ovake I dok s jedne strane krivimo našu ulemu, dotle pojave mogu da ometu najnaprednije podvige, ako s druge strane odmah mislimo i na našu inteligenciju. ništa, ono da protivnički tabori dugo zaostane u praznom U nas je, poprečno uzevši, malo i dobre, savjesne in­ prepiranju. Nama su, naime dragi i inače dugi i prazni teligencije. Pa i taj mali broj te inteligencije nije svagda razgovori, pa makar i u zavađenom tonu. 1 bosanski na svome mjestu. Ogriješila se i ona o našu masu. je muslim »tvrde glave, tvrda srca«. Ali tako se utaman Ako iko treba da je svjestan našeg slabog položaja i gubi mnogo dragocjenog vremena, a izgubljeno vrijeme slabog prosvjetnog stanja, to je inteligencija. A ona nas u radu teško se nadoknađuje. često zaboravlja, šta više zanemaruje, da u tome po­ Pa gdje leži uzrok ovom našemu nerazumijevanju ? mogne svom narodu. I ne samo da dobar dio naše Masa našega naroda neprosvijećena je. Nije u svoje inteligencije ne radi za narod, nego se čak i otuđuje vrijeme upućivana i pripremana, da pametno preturi od njega. Nije po srijedi tu krivnja današnjeg mate­ promjene, što ih donosi novi duh vremena. Oni čija rijalizma, nego i nehaj. Ima čak slučajeva i nezahval­ je to bila zadaća da narodu postepeno otvaraju oči nosti prema svome narodu. To su vrlo nemile pojave. kako bi zdravije pogledao na svijet, nijesu činili svoju Začudo, kad zatreba povjerenje naroda, n. pr. za dužnost. I u ovom pogledu, svi smo krivi. U prvome neki dobar položaj, onda i još kako cijeni se narodno redu kriva je naša ulema, hodže. Naš je narod uopće povjerenje, narodni glasovi i kuglice. Upravo izgleda silno pobožan. On mnogo vjeruje; on često sve spaja kao da je taj narod stvoren zbog inteligencije, a ne s vjerom. da narodna inteligencija služi narodu i otadžbini. Koliko Vjera mu je usađena u dušu. I u tome se, mjesto bi se moglo pomoći narodu i usput, a kamo li da se dobrog vjerskog odgoja, učinilo mnogo grešaka. U nas svojski pregne na rad, to u nas svjedoče do sada samo je mali broj dobrih hodža, prave uleme, koja poznaje neke časne iznimke. Islam. Jedna čitava masa poluhodža, rasijana je po Da je bilo u nas ljubavi za neuki narod, samonašim krajevima i tumačeći vjeru Islam, a ne pozna­ pregaranja i prosvjećivanja masa narodnih, ne bi sada vajući dovoljno ni temelje Islama. Pričalo se o svačemu, ni bilo ovolikog nerazumijevanja. Sada dolaze na red a najmanje se tumačili pravi i glavni principi vjere djeca, naša omladina. Dašto, i naše je omladine najviše 77 �neprosvijećene i neuzgojene. Pa ko se je za nju brinuo',? štovanje kućnog praga. Život je školovane omladine Pripuštena sama sebi, baš u ovome haotičnom previ­ pun iluzija. Iluzija je kod mladeži ono što joj daje ranju u kome se danas nalazi naše društvo, otišla je krila i snagu. Zato je ovako sad hitro i uzela »revo­ nevaspitana omladina daleko i od makar i primitivnog lucionaran stav«. Navala mladosti izgleda uvijek ko uzgoja svojih konzervativnih i nehajnih roditelja, kao ratni napad, okršaj. Mladež uvijek misli da će pobije­ i od pravog savremenog kulturnog života. Došla ne­ diti, pa tu valja pobjedu i i s k o r i s t i t i . A tu mladež pripravna među dva svijeta: među tminu i svijetlo, pa najviše i posrne. Mlada je krv kao nabujala rijeka, se naravno neupućena priklonula mraku, jer ne umije bukne, ruši, razara. Hoće da primi novo. Sad valja da da prima prave zasade kulture. Zato joj imponiraju se to novo mudro gradi i prilagođava. Nije dosta samog formalnosti, goli podražaji, pa sve prima iz novog života plamena, treba i žara. Zalud i najbolje početi, ako se ono što je po vrhu, što za nju predstavlja tobože ne umjedne pametno i sopstvenom snagom raditi na modernost i civilizaciju. Najlakše se prima otrov ismetlje izgradnji boljeg života. Sve novo ulazi u život postepeno, što donosi lažna civilizacija. Pa što je najgore, naša evolucijom. muška omladina postepeno prenosi tu zarazu među Pred nama su dakle različiti problemi koji hitno naše još neokaljano ženskinje koje je barem dosada čekaju svoje riješavanje, ne samo u goloj riječi, nego sačuvalo naš porodični moral. Pođe li ovako dalje i u živom, sistematskom radu. Tu je pitanje reorgani­ tu će nam se izrovati ljuta rana koja se najteže liječi. zacije funapređenja našega hodžinskog staleža i njenog O tome mi malo razmišljamo, pa bojati se da nam to naprednog tumačenja Islama; tu je riješavanje problema ne ocrni i budućnost nepismenosti te organizacije rada na prosvjećivanju S druge strane ima u nas nešto i školovane masa; uzgoj i zaposlenje obospolne omladine, podizanje omladine. To bi nam bio još najbolji kapital, kad bi narodne privrede i t. d. ga znali da održimo na visini i u porodici i u školi. Pođemo li složno i ozbiljno na taj rad, svi mi Bojati se zbog naše nemarnosti da i na ovaj dio naše najpreče uzdanice ne pređe ’rđa.~ Omladina je neiskusna, stari i mladi, o č e v i i d j e c a , onda ćemo mirne duše treba joj pomoći savjetom starijih i pametnijih, a i ona moći nazvati ovaj današnji naš pokret: k u l t u r n i m treba da se navikava na ppsliišnost, upravljanje i na p o k r e t o m m u s l i m a n a u Bos ni i He r c e govi ni . • -F, Г А Ј Р Е 7 0 В ГЛАСНИК \ n& z ?f\W Предсшавка Гајреша padu иреузимања Вакуфског Сирошишта Прошлих 25 година Гајретова опстојања, испуњено je радом око културног и просвјетног придизања муслимана. Једна од највећих Гајретових заслуга у његовом досадањем дјеловању јесте та, што муслимани имају данашњи број своје интелигенције и школованих људи. Данас, након четвртину вијека Гајретова рада, слободно можемо устврдити, да je он помогао и ишколовао 70 —80e/0 од свеукупног броја муслиманске интелигенције. Баш зато се данас опћенито међу муслиманима и тврди, да je Гајрет постао носилац идеја културе и просвјете међу муслиманима. Према заснованом плану, идућих 25 година свога рада Гајрет ће употпунити и са радом на социјалном пољу, a специјално на збрињавању сиротне и неопскрбљене муслиманске дјеце, мушке и женске. Taj рад међу муслиманима досада, уопште није био ни организован. У колико се у том правцу нешто и подузимало, није се ни из далека удо■ољавало насталим потребама, поготову данас када je тај рад постао скоро важнији и потребнији од сваког другог рада међу муслиманима, јер муслиманске породице западају даномице у све већу економску биједу, a природна je посљедица да се из таквог стања срља ка моралној пропасти. Ове околности су утицале да се Главни Одбор Гајрета одлучио са свом збиљом, да у будуће поради и у овоме правцу, поуздавајући се у потпору и свијест нашег елемента. Приликом задњег засиједања Вакуфског Сабора.Главни Одбор Гајрета je упутио Сабору представку у овоме погледу. У тој представци Главни je Одбор изразио своју спремност да преузме постојеће вакуфско сиротиште с тим да ra потпуно реорганизује, како би одговарало свима no* 78 M 1 $ ", требама и захтјевима. Уз то je Главни Одбор у тој представци изјавио се спремним да и овога пута — када.се Вакуф налази у хаотичним финансијским приликама — притекне му у помоћ, не тражеКи зато никаквих финансијских протууслуга, исто онако као када je Гајрет прије 8 година преузео од стране Вакуфа распуштене средњошколске вакуфске конвикте у Сарајеву, Мостару, Тузли, Бихаћу и Бањојлуци. У представци je Вакуфском Сабору речено, да ће Гајрет, у случају ако му се уступи то сиротиште, потпуно га реорганизовати. У том сиротишту Гајрет би годишње издржавао no 100 дјеце мјесто што их je смјештено данас око 60. У сиротишту би била два одЈелења и то једно за мушку a друго за женску дјецу. Упоредо са т а два одјелења, Гајрет би успоставио и муслиманско обданиште за смјештај, преко дана, сиромашне дјеце за вријеме док њихови родитељи зарађују свагдањи хљеб. Устројство рада и науковања разликовало би се од досадањег у томе, што би Гајрет уздржавао у сиротиштима сиротну и неопскрбљену дјецу само до завршетка основне школе. Након тога, женска дјеца би била примљена из сиротишта у Гајретов женски средњошколски конвикт, a мушка дјеца премјештала би се у поједине мушке Гајретове средњошколске конвиктс, гдје би похађала разне средње и стручне школе или пак у Гајретов Шегртски Дом, гдје би изучавали разне модерне занате. У које би школе била упућивана та дјеца, овисило би о њиховом интелектуалном развитку. О дјеци, коју би Гајрет примао и издржавжо у сиротиштима, друштво би преузело сву бригу све до њиховог потпуног оспособљења за живот. З а читаво вријеме, док су дјеца у сиротиштима, a и касније у средњошколским �конвиктима, васпитала би се у лијепом ахлаку и исламијету, биле дупком пуне, тако да се морало повратити иного свипод иадзором и према директивама Улема-Меџлиса или јета, не нашавши мјеста. којег другог форума, кога зато одреди Вакуфски Сабор. Ha овој забави присуствовао je и велики број тежака Ha овај начин Гајрет je хтио, с једне стране да пот- из околице, a нарочито из села Шија, те je само из овог помогне Вакуф и растерети га за дуги низ година, a с друге села било присутно око 70 домаћина. Забаву je посјетило стране да потпомогне милет, којем Гајрет тако корисно скоро цијело грађанство града Тешња, a присуствовало je служи. Природно je да би Гајрет у том случају био опте- и много врло угледних гостију, пријатеља Гајретових из рећен и да би према томе морао тражити даљње изворе Теслића. Било je и појединачних гостију из Добоја, Усоре, својих прихода, јер би његови трошкови на само сиротиште Грачанице, и из Бањалуке. изнашали годишње око пола милијуна динара. Kao протуПрограм забаве изведен je на опште задовољство приуслугу Гајрет je тражио од Вакуфа једино то, да му пре- сутних. Подутисцимаодличног извођења програма, присутни пусти у власништво постојећу зграду сиротишта са ин- су остали на анимираној забави све до сванућа. За овако сјајан успјех Гајретове забаве у Тешњу вентаром. Из opora се јасно види колике би биле користи од тога, много су допринијеле учитељице и то: гђа Софија Стопа, да je Вакуфски Сабор исправно схватио ову понуду Гајретову Милана Вокић и Шемса Масло, na им се и овим путем и да je удовољио његовој представци. Али нажалост, и овог изриче најтоплија хвала и признање за њихов пожртвован рад. пута, као и увијек послије Ослобођења, превладале су у Како смо извијештени, након ове успјеле забаве, успјеси Гајретова рада у Тешњу су осигурани, јер je коначно Вакуфском Сабору друге тенденцже, које no својим посљедицама, како смо се могли сви да увјеримо, нама муслима- увидио и тамошњи наш свијет, да je једини Гајрет у стању, нима врло мало користе. Гајрет je и овога пута одбијен, да муслимански дио нашег народа изведе на прааи пут и и тако je Сабор ријешио да и у будуће тече све како je- и уведе га у коло осталих културних народа. Главни Одбор Гајрета се овим путем захваљује како досада текло, сматрајући да je то корисније no елеменат, коме треба и Вакуф да послужи. Гајрет je дакле, иМао своме пододбору у Тешњу, тако и свима оним, који доприприлику да се још једанпут разочара у нашем Вакуфу, у- несоше овако лијепом успјеху забаве. мјесто да те двије наше установе у свему иду>руку под Праареме у ировинцији за Гајрешове бајрамске руку, јер су им циљеви истовјетни. заб^ве Најуспјелија Гајрешова забава у рровинц:ј'< Дана 5. јануара о. г. пододЉр, Гајрета у Љубушком приредио je врло успјелу Гајретову забаву са чистивГпфиходом од Дин 13.11925. Од како je дошао у Љубушки вршиоц поглавара среза г. Али еф. Орман, отБда^је Љубушки опет оживио и почео успјешно радити за Гајрет. Горе споменута забава успјела je изнад сваког очекивања, a и морални успјех био je изванредан. Забава je била врло добро посјећена од најугледнијиЈ^грађана без разлике вјере и партије, тако да су просторије тамошњег хотела биле дупком пуне. Програм забаве изведен je на свеопште задовољство публике, која je нарочито била усхићена пјевањем гђе Божене Лазари и свирањем на виолини г. Тодора Шенице којима се свесрдно захваљујемо као и гђама Драгици Шеници, Сабири Крехић и Рабији и Разији Махић на њиховом раду и добровољном судјеловању у извођењу npdrpaiua и осталим дужностима. Иза програма весело je текла игранка, шаљива пошта све до зоре, те су сви присутни отишли са најљепшим утисцима, a од многих се je могло чути, да Љубушки не памти овакове забаве. Уједно требамо споменути агилне сакупљаче, који no граду сакупише лијепу свотицу у корист забаве, a то су: Г. Алија Орман Дин 1.650; г. Абдурахман Садиковић Дин 1.300 50; г. Шериф Садиковић Дин 1 180; г. Зијах Махић Дин 1.060; г. A. Орман, гђа Сабира Крехић и г. Зијах Махић Дин 855; г. Салих Фазлиновић Дин 207; г. Мустафа Јакић Дин 129; г. Сулејман Гујић Дин 55; г. Паво Ковач Дин 300 и г. Хазим Крехић Дин 35. Прилози са стране износили су Дин 1.739. Агилном пододбору и његовом Бриједном предсједнику, као и свима осталим помагачима и сакупљачима, нека je испред Гл. Одбора искрена хвалл и живили! Велика Гајретова забава у Тешњу Вриједни пододбор Гајрета у Тешњу, приредио je велику годишњу Гајретову забаву у суботу, 11. фебруара о. r., која je — као и забаве из прошлих година — одскочила од свих других забава у овом мјесту, како у моралном тако и у материјалном погледу. Њен бруто приход изнио je преко Дин 8.000—, Просторије »Хрв. муслиман. читаонице« су Многи пододбори и повјереници Гајрета отпочели су са припремама за вријеме Рамазана ради одржавања Гајретових забаза идућег бајрама. Досада смо извијештени, да ће се уз бајрам одржавати Гајретове забаве у. овим мјестима: Коњицу, Гацку, Билећи, Љубињу, Вишеграду, Власеници, Сребреници, Грачаници, Кључу, Рогатици и др. Надамо се, да су отпочели са припремама за Гајретове бајрамске забаве и многи други пододбори, и ако нас о тому не извијестише. Тако ће идући бајрам попунити се Гајретовим забавама у већини срезова у Б. и X., na ће тиме овај бајрам донијети и највише користи Гајрету, како материјалне тако и моралне. Приареме за Гшрешову забаву у Мосшару Припреме за Гајретову забаву у Мостару, која ће се одржати у суботу 31. марта, већ су отпочеле. Нарочито je пробудило интересовање учествовање Гајрстових питомица-аца као и лијеп број гостију из Сарајева који се спремају да посјете ову забаву. Уз концертни дио програма, у ком ће судјеловати мостарска пјевачка друштва, Гајретове питомице из Сарајева одиграће актовку »Противници« од Ахмета Мурадбеговића. Овај комад даван je с великим успјехом на Гајретовој забави у Сарајеву, na се je надати да ће и у Мостару постићи велики успјех. Комад je с пјевањем, a гласови дилетаната су на завидној висини. Дарови из l<~адњ'1 Повјереник Гајрета у Кладњу сакупио je за Гајрет своту од Дин 100, a дароваше Дин 48 г. Мустафа Јахић, учитељ, Дин 18 Мехмед еф. Смајловић, пол. пристав и Дин 34 Хасан еф. Мулабећировић, шум. референт. Ослобођење od шакса ариликом приређивања забава У смислу задњег расписа Генералне Дирекције Пореза у Београду, Главни Одбор Гајрета упутио je молбу Генер. Дир. Пореза, у којој je тражио, да се изда генерално ослобођење од плаћања такса за све Гајретове забаве, како за оне у Сарајеву, тако и за оне у провинцији, које приређују Гајретови пододбори и повјереници. Ha ову молбу стигло je ријешење Генер. Дир. Пореза од 25./1. 1928. бр. 7238./28., према коме с е н е м о ж е и з д а т и 79 �г е н е р а л н о о с л о б о ђ е њ е , в е ћ да се з а свакик о н к р е т а н с л у ч а ј п р и р е ђ и в а њ а з а б а в а обрат е п о ј е д и н и п о д о д б о р и и п о в ј е р е н и ц и молб о м Д и р е к ц и ј и П о р е з а , na ће се о с в а к о м к о н к р е т н о м с л у ч а ј у д о н о с и т и од лука . Скреће се пажња друштвеним пододборима и повјереницима на ово ријешење, те им се препоручује, да сваки пут — када приређују забаве и тефериче — упуте правовремено молбу, прописно таксирано и уз прилог друштвених правила, Генералној Дир. Пореза у Београду, ради ослобођења од плаћања такса no тар. бр. 99 a. ; Постављање вјерских одгојитеља у Гајрешовим конвиктима Почетком септембра прошле године упутио je Главни Одбор Гајрета писмену представку пресвијетлом Реис-улулеми Господину Чаушевићу молећи га, да препоручи личности, које би требало поставити као вјерске одгојитеље у Гајретовим конвиктима. Како све до сада није дошао на ту представку никакав одговор, то je Главни Одбор no властитом нахођењу поста-,. вио за вјерске одгојитеље и то: за Гајретове конвикте у Сарајеву (мушки и женски) гг. Дервиш еф. Коркута и Хасан еф. Херемића; a за Гајретов Шегртски Дом г. Рагиб еф. Мулића. Поред тога Главни Одбор je путем брзојава ставио у дужност управама Гајретових конвиката у Тузли, Бихаћу и Мостару да безодвлачно ступе у конт^кт са мјесним муфтијама и да их замоле да споразумно.Ч њима изаберу у тим мјестима вјерске одгојитеље. Вјерски одгојитељи поред предавања о исламском вјеровању бдиће над вршењем вјерских обреда (намаза) од стране питомаца. Рад вјерских одгојитеља биће хонорисан према погодби. Инсаектор Г ajpem oBU g конвикаша Главни Одбор Гајрета на својој сједници од 22. фебруара т. г. поставио je инспектором свих Гајретових интерната госп. Алију Хромића, досадашњег управника Гајретова мушког конвикта и Гајретова Шегртског Дома у Сарајеву. Г. Хромић, поред досадање дужности управника споменутих двају интерната, вршиће и ову нову дужност инспектората свих интерната. Одобрено играње Гајрешове томболе Министарство Пољопривреде и Вода својим ријешењем од 22. фебруара о. г. број 5717 одобрило je свима пододборима и повјереницима Гајрета играње томболе за вријеме Рамазана са no 100 карата дневно уз цијену од 1 дин no карти. Моле се сви пододбори и повјереници Гајрета, у колико до сада нису организовали играње томболе, да то свакако учине, јер и овим путем моћи ће се Гајрет врло лијепо потпомоћи. Забава Гајрета у Маглају Пододбор Гајрета у Маглају приредио je у јануару Гајретову забаву, која je обзиром на материјалне прилике там. нашег свијета врло добро успјела. Чист приход ове забаве износи Дин. 2824'— Пред оснушком Гајрешова пододбора у Варешу Вриједни Гајретов радник повјереник друштвени у Варешу г. Дервиш Плевљак, управитељ среске испоставе, отпочео je у задње доба са интезивнијим радом око ширења мисли Гајретове у Варешу и околини. У току Рамазана, како смо извјешћени, г. Плевљак ће основати пододбор Гајрета, a подузео je припреме и за Гајретову забаву о идућем бајраму. 80 Нови аовјереници Гајреша у Завидовићу u Хајдаровићима Главни Одбор Гајрета разрјешио je дужности досадањег повјереника Гајрета у Завидовићу г. Хусејна Ханџића, a на његово мјесто именовао je повјереником г. Пашагу Дедића. Истодобно je Главни Одбор именовао повјереником Гајрета у Хајдаровићима г. Хасана Кикића, учитеља. Нови дирекшор Вакуфа Приликом посљедњег засиједања ново изабраног Вакуфског £аб ора, изабран je за вакуфско-меарифског директора, досадањи котарски предстојник и бивши радник и повјереник Г a ј р е т a, г. Хусеин Кадић. Овим именовањем увјерени смо да добива како Вакуф, тако и наш Гајрет. Познавајући рад и способности г. Кадића у раду за Г а ј р е т , увјерени смо да ће он знати и умјети да у хаотично стање које je прије њега владало у Вакуфу уопште, унијети ред и рад. Главни Одбор Гајрета чим je дознао за његово именовање, честитао му je брзојавно, na и овом приликом не може a да и преко јавности, у свом листу, не истакне важност тог именовања. БЕЛ ЕШ КЕ Соба Алексе Шантића Угледна госпођа Перса С. Ћоровића из Мостара, сестра нашега великога лјесника покојног Алексе Шантића, поклонила je Земаљском Музеју у Сарајеву цјелокупни намјештај пјесникове радне собе, његову библиотеку и коресподенцију. Музеј je тим стекао једну одличну аквизмцију, која ће му служити на дику и бит he јака атракција за посјетиоце Музеја. Вршећи једну пријатну дужност музејска се Дирекција овим најтоплије захваљује госпођи Ћоровић на њеном племенитом дару. И З У Р Е Д Н И Ш TBA . Д а 6u се за време рамазанских седељки могло шшо више da дискушује о нашим акшуелним пишањима, доносимо у овом броју, на штешучисшо белешрисшичког дела, чланке о нашим актуелним ароблемима. Надамо се da ћемо овим da иодсшрекнемо наше муслиманске читаоце da се јаче заинтересују за аишања чије нас остварење Bodu у бољу будућносш. У бајрамском броју нашег лисша, аоред уметничког прилога, doHeheMO богашији u биранији белешрисшички deo. И ЗВ А Н СВИ Х РУБРИИА Поводом исаравке i. X. ХВџића Г. X. Хаџић био je духовит да нам с&м исправи једну штампарску грешку у »Вечерњој Пошти« од25. о. мј Уистину ради се само о једном слову. Умјесто X. Хоџић, изашло je X. Хаџић. Тако само з а једно фатално слово no г. Хаџића, унесен ie он у списак посјетилаца Гајретове забаве.умјесто г. ХоџиКа, бившег предсједника и пријатеља Гајрета који се, узгред буди речено, не бави политиком. Осим ове услуге коју нам je учинио г. Хаџић, учинно нам je услугу и својим недоласком на забаву, као што нам чини услугу и својим загул>еним ставом спрам Г а ј р е т а , јер, уистину, његова присутност у нашој средини, сличила би плашилу за тице у прохи. Напосљетку, нас не чуди исправка г. X. Хаџића, али би могла да зачуди, може бити, кога другог ко га поближе не позна. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА,;САРАЈЕВО. �ZA BOSNU I HERCEGOVINU C e n t r a la : Sarajevo Sje d iš te Direkcije, Beograd Filija le : Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopeić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmaierova ul. — Telefon 619 S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. preporučuje bogato skladište Ordinira s v a k i m danom od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne pisaćeg i rteačeg materijala \ ШТАМПАРИЈА SVAKI MUSLIMAN T R E 8 A DA KUPUJE SAMO ПРОСВЕТА ШТАМПАРСКО - ИЗДАВАЧКИ З А В О Д G A JR ET O V И з p a tj у j e C IG A R P A P IR разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i ,,Gajret“ Narudžbe: TVO RN ICA CIGARPAPIRA САРАЈЕВО Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 Књиговезница •- Стереотипија S. D. Alkalaj, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �Jlllll1""...I I P ..."III........1 Г ..... IIP1".....Illllll.......g r ...lllllll.........III1.....I H ...■'■'Ulili........lllllll.........111....... I P ...... III.......... B A N K A G A J R E T D. D.. S A R A J E V O i Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovalštena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste dobiti daje 1 0 % Kulturnom i j-n lh iii fia irp t'* u r u s iv u „ u n j i e i . Prosvjetnom Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Oajret najbrže i najkulantnije. - Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svao drba. lllllll;....Illlllllllll...............................................illllll,:...illllll...llllllllllllllliiiilllllllllllllllliiiillllllllllllllllllilllllllllllllllllllllllllllllllllllinilJ^ i BOSANSKA INDUSTRIJALNA I i ! T R G O V A Č K A BANKA 0. O J i SARAJEVO, i GAJRETOVU Strosmajerova ui br. 12 * Potpuno uplaćena dionička glavnica џ Naručujte i kupujte samo ) џ kremu za cipele i Dinara 20,000.000 - •) ♦ ^ Rezervni fond J Dinara t Prima uloške na šteti nj u, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i ndus t r i j s ka i trg o v a čk a poduzeća. f t f ^ 4,300.000-—| T T T f Interurban t el e f o n i broj 605, 865 i 555 £ Filijale: ^ | jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ulica 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura RUDOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. pret. 75. Beograd, Zagreb, Novi Sad,Tuzla, Split Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. 1 I Usta Slila Č ekovni ra ču n kod P o šta n sk o g če k ovnog zavoda filijale S arajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ZALAGAONICU � https://kolekcije.nub.ba/files/original/99ace25516a3ed0de9965b51b364d85b.pdf 7d2059ae48c746c2e2fc07d6a5775e41 PDF Text Text $ g C,JSD. Ri/a er. Muderizović. лист зд лод д о т ш s a к у л т у р т о И Ш Н6МСКЛ ТТСДИЗАНА МУСЛИМАМА 16. M APTA C A P A J E B O 1928. Б Р О Ј 6. У ређУ Је: Х А М 0А ХУМО �С а д р ж а ј : Х а м з а Х у м о : Бајрам и ja. Гл асов и м л ађ и х: С а ф е т A. Б у р и н а : Окована младост. Х а м и д Д и з д а р : Вечер. Х у с н и ј а Ч е н г и ћ : Нрошлост у сну. X a с a н К и к и ћ : Капетанче. М и р з а С а ф в е т : Хајјамове Рубаије. Х а м и д Д и з д а р : Врисак једне младости. '• _ ~ X. X.: Нашто све миелим прегледајући европске илустроване ревије. Поводом 16. године no смрти Османа ТЗикића. Г а јр е т о в гл а с н и н : с ф м а н Бегановић. Резултати Гајретова рада у цифрама. Пред оснивањем Гајретова Жрнског Шегртског гД ом а. у ; Предсједник Гајрета приређује ифтар питомцима и питомицама Гајрета. Мевлуд у Гајретовом Женском Конвикту. Лијепа пажња према питомцима уХарајевском Мушком Гајретову Интернату. Прилози из Љубушког. - '■ Прилози из Грачанице. Опорука угледног Јевреја нашем Гајрету. Директор Вакуфа — утемељач Гајрета. Т1озив иододборима и повјереницима Гајрета. . Нови пододбор Гајрета у Бијељини. Многобројне забаве Гајрета у провинцији. Предавање о Гајрету у Невесињу. Играње Гајретове томболе. Оснивање Гајретова женског пододбора у Стоцу. Положио испит. Предаја дела о »Соколовићу« његову преводиоцу. ‘ Белешке. . _ -- Из Уредништва. '<К-- Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизањ* муслимана, излазн 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 диндра на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид К унић Уредник Х ам за Х умо Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. �Хамза Хумо Бајрам u ja *■ Л / u Пао je снег на кровове и торњеве. Мир je у душама, a мисао отворена у тишини. Осмех вечности лебди над животима као нада. Беле се друмови, беле се брегови и душе су чисте на празнички дан. Срећни су који верују, a још срећнији који сазнадоше. Тако мислим, стојећи крај прозора. Гледам у снег и осмех ми трепери у души и у мислима, иако су земаљска добра далеко од мене. И живот je, кажем, осмех вечности, али з а ретке. A чија душа није насмејана, живот га само мрко погледа. Ето, ja ништа не желим, a у животу зажалим за много којечим што ми се прелепо учинило у њему. Сетим се неког пролетњег дана и испружим руке за њим. Сетим се неке лепе жене и буде ми жао што je увенула. Снег се бели у добрим душама. Ja милујем сам себе од неког неисказаног задовољства и комшије мисле да сам полудео. Јест, шапћем, боље и изгледати луд, него ли с глупим разговарати. A ja имам благо које ми нико не може да одузме, јер оно je тако велико да ra нико не може да понесе. Стекох га још у раном детињству. Оно je з а вас бајка, a и рођено je у бајци, у мом детињству. Кроз живот, оно ми je постало невидљив ослонац и штап у најтежим часовима поклецања. To благо je осмех у мојој души и у мислима. Не знам да ли сте га кад приметили на мени, a не знам заправо ни кад се ни како оно родило. Да ли под погледом моје мајке, или у ветру на њивама. Али свакако, оно je уско везано з а моје детињство и з а осећање детиње радости у претпразничко вече. Једном давно, у дубоко закопаним успоменама, уочи Бајрама, мајка ми je шила кошуљу до у касну ноЂ. Она и кошуља биле су моје две највеће радости. Расла ми je душа од превелике среће, a после, сан ми je обукао ту белу кошуљу и ту ноћ слушао сам песме какве после у животу никад нисам чуо. A сутра дан, осванула je бела кошуља поврх моје главе. Ta давна срећа много je лепша од моје данашње среће. Раним јутром, у џамији, чуо сам заносан тегбир из стотину радосних и побожних грла. Било je ту гласова тешких и меких као кадифа и танких и лаганих као фрула. Али, то не беше она сневана песма; то не би она ни кад топови запуцаше, ни кад кроз прозоре сунце обасја џамију као милост божја, ни кад свима очи осузише радошћу. И ja се заплаках од среће, али се сетих и радости коју други не осетише. Могуће, да се тад родило моје 'благо, и из дана у дан губило свој сјај, док, напослетку, не угасне са мојим очима. И сад, оно као златна нит дрхти кроз мој живот и тањи, тањи до прекида. 0 , далеко су те лепе успомене, негде дубоко, гомилама доживљаја, затрпане у души. Па ипак, њихово светло пробија и кроз хумке. Тек кад овако забеле кровови и свети мир падне на махалу у бајрамске дане, оне оживе у тишини душа и трепере као бледи и добри осмеси. Заш то ми je осмех у души и мислима? Могуће и зато што још сањам и живем као дете. 81 �ГЛАСОВИ МЛАЂИХ Гласови су муклм, безбојни: падају no засењеним зидовима и остају у црним собама тихи, суморни . . . Окована младост Процвале баште посуте бехаром разбуђени снови отопљени заре, a махале старе пробуђују младост низ непеван акорд исцветале среће. Чекајте, чекајте, уморни путници, на прашним друмовима, са штапом у руци, с’ немиром у души! Кафези се светли распевали градом и уморни страхом затворена сјаја расипају кикот, смех радосна госта и неверу грешна пробуђена маја. Чекајте! Станите! Спустите тешка, уморна тела: ноћ ће вас бескрајно прекрити тамним сенама Вечерњег Смирења. Хамид Диздар Девојко, што венеш за застором белим и раскошу сненом изађи у баште и окупај тело шадрваном сунца и пролетњом сеном. ПрошлосШ у сну Снеси оковане снове, чежње, сање уткане у младост безбојна живота. Незнана, кад везеш на џерџефу лаком на чардаку чежњу кафезове песме, распи смирај душом м пролеће вбзом и сан старе мајке седовласе Есме. Нек зазвечи гривн^ саткана од зл ата и запева песму уморна весеља и рзањ а ата, a скривена сл^тњ а и дозрела жељ; I миловања жедних, нек пронесе младост кроз срећу и живот. i IJIUIIU ... ' A |едра Незнанко, што кријеш з а к процвала у снегу седефнога тела проспи кроз пенџере миловања ведра и заборав скрхан и сећања свела. Процвали бехари у баштама тихим, отопљени снови лепоту ти заре a далеко негде, кроз подне у светло расцветава песма с високе мунаре. Сафеш A. Бурина Вечер Последњи осмех сунца тужно задрхта на шиљатом врху јаблана и, без гласа, умрије. Звона у даљини и шум молитава. Шапатом зборе плаве шуме у тишини, загрљене с мирним вечерњим сенама. У маглама нестају даљине и напуштена обала спава, уморна. 82 Како теш ко дишем; Огромна сјена сунца пригњечила прса; Стењем, стењем, стењем; Дах бива све краћи. Душа се грчи у епилептичним нападима Док тијело остаје мирно З а све катастрофе у души. Сви се разбјегли као да ми je боље, 1ико да погледа на отворена врата, и да се јави. Друже отвори тајне претинце на моме срцу, Извади мој лик Што сам га пред својим очима заклонио Да гледам, да не видим. Што никад нисам дубље загледао у своје очи И себи био добар друг? У мојој души умире витез У одрицању свега што би ме з а прошлост везало. Црни хати истркују кроз мој сан K6 нешто што никад није ни било. Пролазим дворима својим; Пењем се на врх куле. Шума још није пролистала. Дворишта празна. Силазим на капију. Вичем из свег грла Надносим руке над очи, Нико се не одзива. Лупам на прва врата; Добро су затворена. Мјесец обасјава старе зидине И мој на бедему грдно искривљен сјен Ко страж ар што гледа на друм. Лупам још јаче, Одзвук се враћа И бива ми још теже. У месу заривеним ноктима У јутру ме налазе помодрелог од ћутањ а. Хуснија Ченгић �Хасан Кикић Каиеш анче I. Било je управо уочи понедељка кад Пашинци отеше старом Маши мухур и дадоше га Ибрици Капетановићу. To чули Машини синови na узлетили уз Лаз са сјекирама. Машо их присрео na запомаго: — Не, синови, ако Бога знате, горе je о н . . . побиће вас, побити! — Ко, коо, не бојимо се ми 1? — викнуо му старији na оба просунули крај њега. A неко утрчо у Арнаутову кахву и реко то Ибрици. Он изашо на мерају na се искренуо. — Дјецо-о. . . што сте се ви то запјенили ? Бего из десет корака завитлао сјекиру, a она звизнула ко пал&. Фехдо зацичо na и он своју за витло. Ибрица се само насмијао na једну дочекао у руке о другу одбио ногом. — Ехе-е, дјец о о ... колико ћете сада отр ага!... Бего хтио да сви^не од једа na зафрљио први камен што му je пао у руку^.. .^Ибрица им подвикнуо na нагео на њих a они оба стуштили низ Л4зХ7~ — Ехе-е, дјец о о ...! м 'X / Код Мује Седле на чардаклији сједи Мехмед терзија, Аљо Хусанов и Нашко Мешкин. . . Седлб им дијели с табаклије, a све цвате: — Е вала људи, е ваш Л 1.. баш нека се зна кад и Пашинци промијенише мухтара! To он дијели џабицу јер му je нови мухтар у вољи. — Ma вала, људи, срамота je говорити на сва ова уста, али ко није заш та, није. . 1 V то говори Мехмед. — Зар није било, срамота je ово говорити, ругло и Богу и људима да Mamo носа м у х у р ... na да je макар наочит ако ништа друго I . . . — Објесим му ja и памет његову кад се он боји викнути на човјека, a камо л и . . . их, богати, није он низашта! Објесим му ja памет! — Де, људи, још no један, де — нуди Седло no трећи пута. Рећи ће он већ то Ибрици и зн а да ће му се то двоструко п латити. . . — Објесим му ja и памет кад je ку к а в и ц а ... Мехо Бурдо улази са шаргијом и с врата извија — Ej, Капетаа-аа-аннеее-ех над-глас-суј јун-наа... Код Арнаута je он, код Арнаута! — Скокни, скокни, доћи ће! Ибрицу зовнули. — Ово je з а те, ово je за те, драги наш мухтарага, ово je з а те — умиљава се Мехо Бурдо, a десним okom шашијочи ко стара гаровина. — И ххх. . . око ти твоје! Печеш ли Седлб, хах?! Ибрица je силовит. Поигравају они сви од тога и драго им je до неба. — Ham je он, болан, наш — похвалио се Мехемед. — Пашинац je то, е х ее. . . a није ни шала, болан, толико јунаштво! Ово je наш Ђерзелез, хеј! Разгони и он no тридесет Влаха, разгони! Сјећаш ли се лањ ског Илина кад no Друму наста трка Влахадије, ха, a он, болан, болан, само цикне na пражи ко арслан. Хеј, Ђерзелезе, хеј пусто турско! Срамота je говорити пред свијетом, a ово смо ми одавно требали урадитиI — Објесим му ja памет кад je ку к ави ца. . . треба бити јунак, јах! Кад год се овако говори, Ибрица ушири na десну руку ујумручи и звекне no прсима a она јече, јече . . . — Хај меддеет, меддеет . . . — Б^аферим, аферим! — Капетанче je ово, Капетанче хеј, Пашинац! Некад je овде nama пашовао, a ево сад Капетанче капетанује! Нисам ja само мухтар, ja сам ваше Капетанче! Реци ти њима Седлб, реци! Де Бурдо мени ону моју! Мехо Бурдо ошашијочи na приметне терзијан, a средњим прстом куцне у даску. Ибрица дерне ногом испод стола, a он запршти до под шише. — Ej, Капетааа-аннееегех. . . - f Аммаан !! I — Ех, гдје су Власи!? — Гдје je Mamo! з - Објесим му ja памет! — Људи, срамота je говорити пред свијетом, a ово je требало давно, д ав н о ... — Иххх! Под џамијом ж еже Бришо прангије, a оне разносе далеко, далеко. To они хоће да чују сва села у страни да се ето збило нешто што je њима у вољи. Прижеже Бришо a прангија дахне na рикне. — Што то, Бришо, ш то ? — питају га и придолазе у з њиве, na испод џамије крај прангија. Бришо ће им најбоље казати. — Отели смо мухур Маши! — Je ли у К апетанчета?! — Јест, јест, ja у кога je !? — Оххррр-ој! — Ујјјујуујуј i Бришо упали три заједно. Седло дијели џабицу a све поиграва. To Бурдо шашијочи и лупка средњим прстом, a Капентанче се разваљује и одбацује столове под шише. — Хај, меддеет! Таридири-диридири тиридиридири таридиридиридири трититиридиридам 83 �— — — — — — Ej, Капетааа-аннеее-ех! Пеци, Седлб, пеци! Објесим му ja памет! Ваља бити јунак! Хеј, болан, болан! Капетанче сам ja ваше, Капетанче! II. Пашиновац je под Пашинцем na кад год њихове дјевојке лупају пратљачама, Пашиновац се узмути као да су у Брдима кише. Подвече момци засиједају Мемишов Јошик na извирују и задиркују. Кад дјевојке загажају у дубоко, онда затичу кошуље за пас a гаће устежу високо понад кољен&. Кољена су им као млијеко. Момци се притајају — стишћу се они сваки за своју јошику. Кад дјевојке загазе јошике им се у врху пољуљају. Горе сами собом ко борове лучи. Ко не отрпи врисне, a низ Пашиновац проломи. Оне усплаше ко птице, na поклекну у дубље и спуштају гаће. Боље je, да се и смокре него да им се виде кољена, ех, ех. — Умија, волио 'бих те уштинути за ногу него све на свијету. — Ојхахојооој! Девојке се купе једна уЏ другу na се стиде. — Загази, Умија, аагази! Нама je драго кад се ви засукујете — то њу дира Авдука Капетанчетов. Умија je Машина кћи, na joj није ни мало драго што je баш он дкфа. Зна и она да су њезину оцу отели мухур na га дали оцу Авдукином, Капетанчету. Сви се њезини код куће љуте. Браћа joj хоће да свисну. Фехдо се и у сну пријети. Разбиће он макар његовом Авдуки главурду, na нека се похвали да je Капетанчетов. To би било драго и Умији na ће она зато њему и казати кг!ко н>ој Авдука безобразно горори на Пашиновцу из Мемишова Јошика. — Умија, де дина ти, засучи с е . .. мало само. .. макар до кољена, дех! Њ у je стид, хоће да у земњу пропадне. A и мука joj je. Волила би она да бане отклегод њезин Фехдо, na да га намеца ко вола. — Умија, дех, дех! — Ојаххоххооој 1 Она купи рубље да иде. — Хоћеш ли да те само мало уштинем na ћу ти помоћи, хоћеш ли!? Она одлази. Одлазе мало-по-мало и друге. Момци послије њих запјевају уз Јошик na страном низ Пашиновац одјекује. Обноћ бобуња вода под Јошиком као да се претаче. У вировима су звијезде ко бијеличасти каменчићи, a мјесечина ко пшенично брашно. Тада се не чује ниједна п ратљ ача. . . Фехдо ноћас чека у Јошику Авдуку да га избуба. Чуо je гдје пропјева свечера више Јошика na зна да ће се туда и повратити. Кад je пошао, Машо га 84 опомињао да буде миран пред свијетом. Он га увјерио: — Не ћу ja, бабо, нигдје далеко, идем Ахми дајџином да попрелим . . . Машо тако и мислио. Умија je знала гдје ће Фехдо, јер му je она испричала све с Пашиновца. Он шкргутну ко камењем: — Пас му мајку лоповску! Ja ћу њему показати да у Машиних има образа и поштења! Платиће мени пасковаљ један з а с в е ... платити! A кад je причекивао, држао je колац крај себе. — Ех, јадна мајка заједно с тим твојим Капетанчетом, ех, алај ћеш ми кукавче платити! Истјераћу ja вама бабин мухур на нос, истјерати! Па макар no теби главоња све п у кл о . . . тебе бели могу na и ако ти je отац капетанче! Мало Капетанче, хаххааа! Ох, што ћеш ми ноћас окапетанчити! — Тако се прикраћује Фехдо a све поглед£ у колац. Авдука процикне у з потоке. Капетанчетово je оно јединче, na ко би га и прстом, теш ко њему! Али ето Ф е х д о ^ е с е опет истрести на њему, јер воли он све него претрпити и остати у срамоти. A ш то je он неки дан побјегао низ Л&з пред Капетанчетом, то je нешто друго. Сви кажу да je Капетанче рођени јунак. Па вала и нека je хиљаду пута и Ђерзелез и Муса и не знам ко, не бих na опет да није брат први! — Не може Фехдо ето то ни сам себи да призна. Овако се притјеши. Авдука поцикне опет, a кроз тишине се чини да узмути потоке. Фехдо се прикрпи за колац. Буубб! — Ујјооој I Буубб I — Ујјооој I Буубб ! — Ујјооој! Бубб-бууб! Ааааххх! Авдука je теш ко јојокно и ахкнуо кад год je Фехдо бубнуо. A кад се одробио низ Јошик, Фехдо je шмугнуо Пашиновцем Ахми дајџином. Чуло се то све сутрадан na Машине хтјели да попале. Капетанче се разуларио и распојасао na отпухнуо горштачки. Ее, јбда згоде, једа, он ће опет показати њима да се Капетанче само једанпут рађа! Нека, нека! Бог je спор али достижан! Бог je овде први и најсилнији, a ja сам само послије њега, јаа, Капетанче! Нека, нека — тако се Ибрица Капетановић горштачио и распојасавао, a Фехдо Машин и прибјегавао и драгостио се што je искавио макар на некоме. Црко би он упопријеко да се није осветио, na колико-толико. Ни Маши није било криво што га je макар мало његов Фехдо одужио. Душа њега његова, болан, боли за мухуром! A није ни шала на онако срамотан начин отети му га na дати другоме! To се ето није нигдје и никад упамтило, a �Пашиновци и то урадише! Није ни Машо крив што му Бог драги није дао снагу као Капетанчету! Јест он истина паметан човјек, паметнији je од свију у Пашинцу али не користи то, не! Не траж е они да мухтар буде паметан. . . хоће они нека се о њему и о његовој снази прича, a памет. . . памет. . . паметни су они што у књиге и ћитабе гледају и што знају записати кад je ко болестан, јајјах ...! Не треба њима Машо не, хоће они капетана Ибрицу јер се о њему прича и пред њим се страхује, a Машу нико и не зарезује. . . — Ее, na не ћемо ми да нам je старјешина кукавица и шушумија, na да je не знам како паметан, не ћемо! Нек je, брате, снажна људина na да га се и бојимо, јајах! Објесим му ja памет кад je он кукавица! Хоће се јунаштво, јајах! Бољи смо ми Турци били кад je био Муса и Ђерзелез, бољи! Ее-ех, пусто турско! — Тако Пашинци воле Ибрицу Капетановића. Не дају они проговорити о њему ружне ни за главу. A и нећб другачије него како он хоће na било како било. Не питају се они ни je ли то тако добро, ни није ли, главно je да мухтар Ибрица хоће тако. A он се уширио na капетанује V Пашинцу и дрма да се далеко чује. Они се драгосте ас^Луче. . . драги Бог им je ето сам рад na имају Капетана Ибрицу да им мухтарује — мисле Пашинци и пркају се њиме свакоме живом. — Ej, гдје су Власи, гдје ! ? Џ — Што сад не пројашу кроз Пашинац?! — Ваља сти снуп с... fipl — Јајјах! j — Ее-ејх пусто турско! — Ама јунаштво! — Туркалук, туркалук, јајјцх! Ибрица чује na се дерлучи у cbi стране И није, вала, до сад нико ни био оваки —*мисли он, a noпријечи се посред Седлине чардаклије и припријети Бурди. Бурдо ошашијочи na угоди шаргију и прочвалиће. Ибрици морају поднијети окањачу да се залије. — Кучи, куччиии! Мехо Бурдо се ухерује и прикуцкује. Кад лупне средњим прстом, Ибрица дерне ногом испод стола a сто узлети под шише. — Хај меддеет, хаај меддееет. . . — Аммаан, амаан . . . Бурдо укриви и нагне na упочне: — Џехва ђердан из-губ-бил-ла-а Џехва ђер . . . — Ону моју, мојјууу! — Ej, Капетаа-аа-аннеее-ех . . . — Ујјјааа-ауух! — Хај, хаај меддеет. . . ! Ибрица се развали. Удерлучи га његова пустина na би и вришто и цичо и разбијао и и јак о . . . Нека му се само они меддечу нека, то њега и пали. И '51 т није вала, до сад нико није био оваки — мисли Ибрица, a дерлук га обузима ко бујица. Они подносе окањаче a он избацује столове ко сепете. Седло се разлијеће. Треба увијек поправити нека Ибрица има ш та узбацити. Ее, једно je Капетанче, једно! И нису они џаба и шенлучили и испијали Седлину кад су га омухтарили, еее! Далеко je Пашинац убачен у Планине далеко, na Пашинци не виде града годинама. Ко би жив и превалио Хајдучију Главу, прешао Топалозе Koce! Цесте су негдје далеко у Бошурама, na треба прејахати цијели Гребен до њих a то Пашинци и неће. Лијепо je и у Пашинцу, лијепо. Да je Бог драги хтио да буде боље не би само овако ни оставио — знају то Пашинци na тако и кажу. И не би они дали да неко диргде у то њихово ни труна. Овако je било и кад су њихови дједови и прадједови живили, na ни они неће другачије. Баш исто овако! Ето и њихови стаци су имали мухтара Зајку, надалеко чувена, na ни они не хтједоше Маше. A и што би кад je Капетан и приличнији и чувенији!? Неће се они никада покајати, њихов je он човјек na не ће ни другачије него они. Хоће им ето они оздо, из града, да праве цесту кроз косе и кроз њиве, a њима није право. Није право ни Капетанчету. Еее, не кају се они не кају — право су се они на њега надесили, право! Што ће њима цеста, ш то !? Не треба, јер нису ни њихови стари ишли no цести na су били г|П>уди, јајјах! И бољи људи, бољи! A боље су и жи... вили Не ћемо ми тога, нех! Џаба им то њихово! — Ово je овде наше, ово! — И јест и је с т . . . — Не треба нама њихова цеста! — И не треба, не т р е б а ... Живили су и наши шукундједи без ње na можемо и ми! — Тако, тако, јајјах! — И бољи су људи били . . . — Бољи су Турци били од нас, бољи! — Ее-ејх пусто њ ихово. . . Тако су рекли сви с реда, a Капетанче je предњачило: — Зар ћемо бити бољи с цестом, х аа?! Не треба нама ништа њихово! Објесим им ja то, џаба и м . . . можемо ми и преко њива. Живили су и наши стари na су ево и нас народили, a зар би и ваљало другачије него како су и они радили. . . и живили, жи-ви-ли, јајјах! Просјекли им и обиљежили њивама пошироко, a они одмах за њима почупали и затрли све биљешке. Па ето, ако им се усуде још једанпут биљежити кроз њихово село и no њиховим земљама, они ће их погнијечити ко мраве у мравињаку. Неће 85 �IV. они њихове цесте na готово! Нека je саграде кроз царске земље na џаба им. Они je неће ни погледати. Воле они преко својих њива na таман да се цестом злати. Шта ће и м !? Није то до сада било na што ће и сад! Зар да они некако другачије живе него што су њихови стари I ? Не, не, не! Не може њих нико на то присилити! Неће они другачије na свршена ствар. . . — Еее, болап, болан, још они немају толико снаге да нас на то присиле, нех! Још смо ми јачи, јајјах! — закључио пред свима Пашинцима мухтар Ибрица, a они широко повладили. — Шућур Аллаху џеллешаанухуу . . . Прољеће било удаљило na се небо понад брда олучило превисоко. To ће ето ово ново љето имати много сунчевина. Радују се Пашинци родним житима и сјенокошама. A подјесен ће имати нашто да и младеж ижене. Кеве ће преко љ ета наједрати и за рудити, na треба да под зиму свака занесе, треба. Јер и заш то дозријевају већ да зачињ у и заносе. Таман Пашинци подбрнавали a једног им се дана појавише с моткама и мјерилима да поново засијеку и обиљеже куда ће провести цесту. Они се најезили. Мислили су ето да je и то прошло и да им се никад више не ће појавити послије што су им почупали и исјекли биљешке. A ево им они опет — Хакка елхамдулиллаах . . . засјекоше њивама и косама и чини им се и да шире — Ја-рабби, теби шућур . . . и немају, немају ... усијецају и да дубље би љ еж е. . . Састајали се Паја-раби! шинци na се нијемо поглед&ли и пропитивали. РаИ било je у томе њиховом отуђивању толико ђала ‘се у њима нека горш тачка гњевност која je укорјењене тврдоглавости и толико устаљености да најизразитија у муку и најстраш нијау р у к у ... Зглеje не би ни топом макнуо. Не знају они ништа друго дали се они ко прегладњели вуци и отпухивали низ него то да им не треба та њ ихова цеста, a и ништа стране ко титани пред крвопуст. И није нико ништа друго. Чини им се и готово знају да не ће више ни рекао, ни Капетанче, a село рукнуло медвједски. бити ко прије; a ето њихови су дједови, прадједови, И подигло се ко вихор, ко о р љ а в а . . . све куке и шукундједи и сви otfn прије гаик хгивили овако, na мотике! Пашинци дишу једнодушно, не мисле никако, су и њима исти тај живот оставили у аманет. 1^-они—- a урљају ко орљава. Кад се небо наоблачи падају сада заједно са својим Капетанчетом неће другачије. кише, a кад je земљом облачно онда пане крв. Да Јер, кажу они, не ваља да млади не раде онако се*у људи не шире ноздрве кад крв замирише, не су стари радили. To каже и Капетанче, na се ушири. би много личили на животиње. Пашинац je стоглава каж у једн и Ја! |и двјестонога аж даха na топоће и дахће теш ко и — Бацио се на старе, бацио тронтаво . . . Очошоћи. Страшна je у руку . . . други допуне: с — Бацио се на Ђ ерзел еза. . . — Бацио се на М усу... k lM U l L L ... r Па, ех, колико су они Богу драгом у вољи их ето и тиме обдарио. Хаџи-Ђерзо каж е да je то с&м драги Алах тако хтио. — Јах, јах, хакка елхамдулиллах. . . no сто хиљада п у т а . . . — Јер ако им ето направе цесту, никад више не ће бити ко прије, никад. A они хоће да остане баш ко и прије, na нека ни њихова дјеца другачије не р а д е ... добро je и овако! И Аллаха су они свог били заборавили. Јер, не е они окрвили од страха пред џехенемом. Тако су се Пашинци о б р а н и л и ... Еее, и немају ето они оздо још толико снаге да их присиле na да им саграде цесту! Капетанче je опет потврдило: — Е х -ето . . . Кажем ja да смо још ми јачи, јајах! A Пашинци живе исто као што су и њихови дједови и прадједови и шукундједи. . . и сви они прије њих. Баш исто. Ч и т а јт е и п р е т п л а Ч у јт е с е н а „Га јр е т" 86 �Mirza Safvet Hajjamove rubaije Dođoh-svezan za soluf jedne bajadere — Slobodan od zbilje ko i od chimere; Čudnovato 1 Ljudi vraćaju se s Ćabe S vjerom, a ja evo vraćam se bez vjere! Rešavajuć svjetsku tajnu život će ti proć, Ni mišljenje svojih pređa shvatit nećeš moć. Srce moje, ti od vina tu načini raji Tamo, gdje raj kažu — ja doć — ja ne doć. Gle, vrijeme Hajjame, od tebe se stidi, Jer te vazda u tuzi i u brizi vidi; Pij iz bilur-čaše uz veselu pjesmu Prije već se čaša razbije o hridi! Ako prosjak vino pije, gospodin će biti; Od lisice vino može lava načiniti. Ako vino starac pije, postaje mladićem, A ako ga mladić pije dugo će živiti. Hoćeš svijet pred tobom da savije šiju — I da stigneš ono, što ti želje viju, Onda vjeruj i dogmu, koju ti ja kažem: Pij i ne daj, da te svjetske brige bijul Ako pođeš za požude i za strasti tragom, Unapred ti kažem, pošo si za vragom. Gledaj, ko si; okle ideš i kud ćeš otići, Znaj, što radiš, bilo umom, ili bilo snagom! 1 ako nam je divan miris, boja i glas, Lice rumeno ko lala, ko jela vitak stas, — Ostade nepoznato: za što umjetnik vječni Tu u izložbi svijeta naslika tako nas. Bilo dyjesta, bilo trista, bilo tisuć ljeta Da poživiš najposlije otićeš sa svijeta. Bio vladar ii’ siromah, što od prošnje živi, — Jednaka će vrijednost biti njihovih skeleta. Ko i dosad iz svjet§ke kuhinje-ćeš piti Dim, za to se ne &rini za bi{ i ne biti. Za svoje je građane ovaj* svijet šteta; Pusti ga ko štetu! Na ćaru ćeš biti. Budi veso, jer su brige bez kraja ko more, Po nebu se od zvijezda nove grupe tvore. Sa ciglama načinjenim od tvoga tijela '''•Za buduće velikaše valja pravit dvore. Obala je rijeke, cvatu, rumen-ruže, Livade se zelene, djevojčice služe. Amo čaše! Ljudi, koji rano piju, U džamiju ne idu^u crkvi ne služe. 0 srce! od vremena ne^bčakuj dara, Ni promjena neće ti donijeti ćara. Ako tražiš lijek, povććaćpš jade; Ko od lijeka zdravlje čeka, taj se vara. fvjeće/'ćvate^ krčmarice, rujna vina pijmo; Za što više da klanjamo i da se molimo? Prije već nam pusta sam rt u busiju sjede, Da se ćaša nakucamo, dragih naljubimo. illUllLL Care! društvo, vino dobro, ugodno se svira, Ruže cvatu. — To sve mene ko čovjeka dira. E je ljepše od Kevsera, raja i hurije, Lijepa bašća, čaša vina i ugodna lira! 0 ti, — koji svačije tajne misli,znadeš, Koji svakom u muci tvoju pomoć dadeš, — Bože primi ispriku i pokoru moju, Ako zeru milosti za mene imadeš! Danas dobar glas čovjeka u svijetu ruži, Sramota je da se čovjek i na zulum tuži! Bolje ti je i p’jan biti već nadri-pobožnjak, Kad pobožnost, da cilj stigne, danas mnogom služi. Piti vino u draštvu krasnih djevojaka, E je bolje nego glumit’ pobožnjaka; Ako odu u pako, koji ljube, piju — Onda će raj biti prazan kao šaka. Do istine i spoznaje ne možemo doći; Gojeći u dvojbi nadu život će nam proći. Kad je tako, pijmo vazda, jer doznati ništa Bili pjani ii trijezni — mi nećemo moći! Pijuć oživit’ krčmu meni je u zanatu, Krv od tisuć pokora visi o mome vratu. Ko nikad griješio nije, za što mu milost treba? Mjeri se prema grijehu milost u Harabatu. U raju će biti vina — hodža propovjeda Pa zašto nam na svijetu vino piti ne da? Što Hamzinu devu ubi, pjanom Arapinu Naš pejgamber, da ne pije vina, — zapovjeda. Pobožnjak Tvoju dobrotu ne shvaća Bože; Gdje stranac ko znanac razum it’ Te može? Veliš: »Ako griješiš u pako češ doći!« To Ti kaži hodžam’, što se za Te glože. Da ću jednom umrijeti, — ja o tom ne dvojim, Eto za to ni najmanje smrti se ne bojim. Na svijetu ko amanet duša mi je data. Kad god hoće, da je vratim, — ja pripravan stojiml Pijuć vino međn ružam’ vrijeme mi prođe, A još crce na svijetu do cilja ne dođe; Ma da s vinom ne ispunih niti jedne želje, Pravi putnik ne vraća se, već ide, kud pođe. Dakle još ću raspravljati o neznanju mome? Dakle još će rastrešenost srcu nesretnome Na teret bit’ ? Magski zunar sviću oko pasa, Muslimanstvo moje nema ništa proti tomel 87 �Хамид Диздар Врисак једне младосши Хилмо Муминагић je још млад човек. Момак од неких 26 година. Пропутовао je он много света, много видео и много тога он зн а што би волеле махалске девојке, али девојке и то знају да je он чудак. Ретко када да прође махалом. Па и кад прође, не гледа на дуварове и на девојке. A оне све луде за њим. Како би оне волеле да им он прича о свету: о другим женама, туђим и лепим, о обичајима у свету и о другим стварима. Али, рекао сам, он je чудак. Хилмо je студент. Био je неко време, после свршене матуре, у великим градовима света, на студијама. To су, заправо, биле неке бледе, сиромашне полустудије, јер Хилмо није волео да учи -и да се мучи. Он je рађе лумповао, беспосличио и скитао се из града у град, тражећи увек нове сензације и нова изненађења. Па и могао je. Брат му je слао из Америке много новаца и управо га je то и упропастило. Трошио je, расипао, не штедећи и не мислећи где и колико у^ што троши. циркуса, и захтевали, под сваку цену, да их окреће на »рингишпилу«. — Ma, еее, касно, луди, касно — бранио се стари Словенац, власник циркуса, a на лицу му се видело да би желео спавати. — Хајде не заврзивај, како касно! Ама, ко ти, болан не био, рече да je касно, a?, они наваљивали. — Не можем, не можем! Не, не. Как сте ви песопрасни! — викао je чико, a они опет ко пчеле прихваћали: — Иди збогом, шта не можеш! — Ja, ja! Хоћеш, чико, хоћеш. Немој нас, унцуте један задржавати! — Говори, и л и ... шта мислите: да ми сами окренемо? — завикао Хилмо и прихватио з а једну греду. С јГЧвих га страна обасули питањима, молбама и претњама. Неки се куцнули no џепу и рекли: — Ево сл у ш а)... Ej, чико, чико, послушајдер! — Биће napa, биће, али младости неће! У ж и в ај~ ''''^ р не ^УЈеш> *ак0 звече? Хахаха! хахаха! док можеш и док си млад, говорио je увек, кад би И он je напослетку пристао. Подигао се, прому неко приговарао и саветовао га. Уосталом, то су ао поспане очи и завикао: моји новци, то су моје ствари, да ли ћу ja пити или не, a другог се ништа не тичем ja ни мој живОТ, ~ Алзо, улазите. Бум вас возил, врак вам хижу тако би одмах надовезао и окренуо леђа своме са- пРехитил1 Они се смејали његовом кајкавском нарјечју и ветнику и доброжелитељу. кричали у сав глас. И ето тог момка заволела Ремза. Увек га чекала — Ијјууууј! Трак! терај, бре! да прође сокаком, да га само види, a после и да се — Вози, чико, мадону ти бистричку! Аххаај! разговори с њиме. Он je то спочетка мрзио, клонуо — Ох, бистаха, бистаха, чико! се, али после — и он се сам често навратио под — Ојјухаб! Х а х а х а х а ... е-хехехе, е -х а х а х а ... Ремзин дувар. Онако пијани и разбрбљани, увалили се у сјеХилмин живот у граду био je расипан и р а о дала »Рингишпила« и то све на једну страну. Друга калашен. Студије je сасвин напустио. Откад je доje страна остаа потпуно празна. Узалуд je чича шао у касабу, непрестано пије. Завуче се са друговорио да неки од њих пређу на другу страну, говима у крчму na никуд! По целе дане и ноћи само они нису хтели. што пију и певају. Разбијају чаше, туку се, и плаћају. И наједном je она пуна страна претегнула, Некад немају ни да плате. Крчмар им да и без аутомат се тешко зањихао, праснуо и у з ш тропот новаца. Платиће други пут. Ta они су сталне мушсе преврнуо: љоснуо на ширину блатне улице. терије! Тишином се разлегао врисак, клетве и јаук. Често ноћу, онако пијани и растресени, направе Они се зачас нашли на земљи, у блату. Стари чудне шетње касабом. Једном згодом су дошли у je Словенац гласно залелекао за својим »рингинеку стару кафану на периферији и истерали, са шпилом« којим je, од места до места, зарађивао no коцима у рукама, све .поспане сељаке, који су били комадић свакидањег хлеба. ту на преноћишту. Замало није дошло и до тучњаве. Замолио их да му накнаде штету, или да му Прошле опет године, некако у прољеће, дошао бар нешто плате, a они се грубо испрсили на њ и у касабу један путујући циркус. Баш у то време наружили га: Хилмо и његови другови »мало дубље загазили«, Магарче један, ceo си нас у трулу љуљачку! како се то код нас згодно каже. Два су пуна дана Хтео си то ти да нас преврнеш, јеси I To je пили. И тада, некако око поноћи, извукли се из могло и без тога бити. крчме. Дошли на чаршију, и пробудили власника — И хоће човек napa. 88 �овде. Сем тога, Ремзин отац неће да чује за Хилму. Мрзи га ИЗ дна душе. — Само их, их! што ће joj она мала — каже Хилмо, кад je опазио да са ремзом иде и једна девојчица. Приближили су се. Хилмо још у даљини виде како joj се црвене образи: хтео je снажно подвриснути. Устао je, прекорачио плот на винограду и додао Ремзи руку, да лакше пређе преко плота. Униђе и насмејавши се, кријући, намигну на Хилму. Х телаје рећи: овде je ова мала, пази ш та говориш, јер би могла казати мојима код куће. Сели су под смокву. Причала je о поласку у виноград и била веома нежна. Гласно се смејала, a глас joj одзвањао виноградом крхко и дрхтаво. Сребрно су шумили лозови трсови и шум je треперио у ваздуху над њима и у њиховим срцима. Нешто им светло заигра у дуБио je петак, no подне. Хилмо Муминагић je шама, a крв само да не врисне кроз тело. — Рекла сам мајци: идем у виноград да видим оставио своје другове у гостиони, a он дошао у Каликуке. Лепо je у Каликушама, то свак каже. шара лм грожђе; хоће ли га убрзо бити зрела. И Виногради се нижу један до другога кб узрели гроз- одмах ме je пустила. Само je рекла да и Шемса иде дови, или ко смрекови грмови просути no Вињаги ко са мном, јер, вели, не ваља да идеш сама. Сама! пшенично зрње. Куцају врел<3 Дамари. Сунце јц ш =. Хахаха. Хахаха . . . Малој je Шемси Хилмо дао два динара и послао пекло na никако да попусти. Листови се превисили о гране, ћуте. Врућина убија, зноји, омамљује. A ^JteJe да оде поновно у град. Да купи шећерлема. По крошњама гранатих оскОруша распевао се хор цвр- Ремзу ће доћи до један сат, тако су joj рекли, a чака и no цео дан не престаје да цичи. она je весело отскакутала, гледајући непрестано у Хилмо се шћућурио под ограду за виноградском стечену дводинарку. Били су сами. По први пут потпуно сами. Лозе кућицом и чека. У души се смеје. Над њим се раширила млада петровача и просула no њему зелен- су шаптале у винограду. Хилмо je први пут, после каст хлад. Угодно je на овој врућини, кад човек доласка из школе, причао о свету једној муслиманској склони главу негде у хладовину. Непрестано гледа девојци. низ мргиње, према друму. Нестрпљив је^ Запали — Велик je свет, каже Хилмо, велик и леп, a цигару и пуши. Шета виноградом између једрих, што je главно — живот je то! Облакодери, куће, небујалих трсова и опет седа под петровачу. Тишина трамваји позоришта и све je то велико и лепо. Ремза дубоко уздахну и мислима се пренесе се разлила бреговима и мирује, слути. Подно винограда, доле накрај Каликуша, бели негде далеко. З а горе и брегове, у нешто магловито, се прашњави друм. Сунце се расточило на њему, нејасно и непознато. na ништа што није плануо. Рекао би, не сме нико — Па жене, жене у свету1 Ох, да знаш, Ремзо, ни да прође преко њега на овој жеги. Одмах уз то je најљепши бисер туђинске гривме! друм, нарасле купине у плотовима, na га не оставКод тих речи Хилмо тихо спусти руку на љају кроз сву његову дуљину. Црне се купине у Ремзина рамена, a она задрхта, задрхта тихо ко лишћу ко очи девојачке, a доле дубоко у пољу грана на води, na заћута. Ни okom да трене. Осећала шћућурила се Хамзина млиница на реци, међу старим je, да joj je драга његова близина, a његове речи врбама. Стари Хамза no цео дан тера кокоши са мелем. Управо их je гутала. крова, a млиница стење као пригњечена. — Хај, хај! — уздахну опет Ремза, a Хилму Хилмо се наједном тргнуо. Постао je узбуђенији. врело пошкакља њезин дах и он осети да гори. — Што je главно, Ремзо je настављао брзо и У даљини je опазио две прилике, цестом. Једна je већа, a друга мања. Познао je ону већу. задихано, туђинка зна да живи! Живот je и онако — Јест то je Ремза — шапну тихо и осети како кратак, a младост треба да се манифестује, да слави! Ми, људи, видиш, не знамо да живимо! Слушај, му нешто топло проструја кроз све жиле. Синоћ се договорили да се састану овдје, у Ремзо! Слушај, како ми немирно бије срце. Лупа винограду Ремзина оца. И она je ево одржала реч. ко да ће искочити! 0 Ремзо, Ремзо! Овако уза те, Он je њу дуго, дуго молио да дође овано, јер под уз младост, радостан сам Ремзо. Морам кликнути у дуваром и на вратима у махали нису слободни као славу ж и в о та !... — Пара! Хахахаха! — Мало ти што смо онако срамно пољубили мокру земљу. — . . . И још хоћеш . . . О ооо. . . Ах, што би те сад... — Старо зврндало! Нема џабе фијакера. Нема! Одјурили су, a смех им je, дрзак и пригушен, нестао низ заспале улице старе касабе која je тешко дисала у сну. Eto , таквих су ствари они чинили скоро сваки дан. Старији их замрзили, одбијали се од њих све више и често говорили: »Кад су пошли оним путевима, нек их ђаво носи! Нама онаки не требају!« A увек код сличних речи грчила им се туга у срцима, јер они знају да су то њихова рођена деца, њихова узданица. 89 �Загрли je вруће, пун заноса, и први joj пут усиса један дуг, врео пољубац. Она je била изненађена, сметена. Није знала шта да ради, није ништа разумевала. Хтела je да виче, да моли, да бежи, али узалуд. Није се могла ни да макне. Бесвесно je зурила низ винограде и чинило joj се да изнад ње, негде у висинама, певају неки чудни певачи, циче неки чудни гласови. Све je шумило, играло, окретало се пред њезиним очима. У свему томе чула je само његов глас, дрхтав и узбуђен. Ухватила je грчевито његове руке и држала их дуго и чврсто. — Како чудно шуме лозови трсови! — бунцала je као у сну, тек да нешто рекне. — Причају о твојим лепим очима. — Плаве се горе, брда. — To шапући о твојим грудима. — Чуј река у даљини . . . — 0 , то река прича да те љубим, да те волим. Ох, Ремзо, Ремзо, Ремзо! И глас се губио под смоквом у тишини. Ухватио joj бела недра и стискао, љубио, миловао. Очи им се замутиле, a он je, n e знајући, гризао њезину црну косу. Крв се ицутцла, пламсала, врела као у врчу. У њој се нешто преломи, пуче, заблеш та искра у очима и као омамљена паде му на р у к е ... Над Каликушама скупљале се вечерњ! У даљинама се бледеле сунчане зраке и je опадала. Цврчци еу певали посљедње виногради су јаче зашумели низ брегове. Акшам се заплавио над касабом. бег je страствен играч тавле. Играли, викали, дерали се и срећом Јово добио. Скочио Идризбег, љ ут и расрђен, дохватио нож иза силаха и завикао: »Кољи влаше«! Јово се само насмејао и рекао: »Нећу. Опраштам ти«! — »Да сам ja добио, ja би тебе, влаше, одмах ко пиле преклао«, завикао Идризбег и надометнуо: »Марш сви из дућана; не требају ми кукавице у близини«. Такав je он. Ремза те ноћи побегла од куће. Отишла у неких познаника у другу махалу. По деци поручивала Хилми да дође, да му нешто важно каже, a он ни да чује. Засео у крчми na пије! Његови другови су одмах приметили да није никад био тако весео. Певао je, викао, дерао се и плаћао з а пиће колико je ко хтео. Ремза je очајавала. У њој се пробудило нешто отровно, нешто ко гнев повређене жене. Ш та да ради? Ha све je помишљала. Долазило joj да узме нож и да улети у крчму, међу пијане мушкарце, na да га једноме цела сјури у прљава прса. Први пут у жцво^у спознала je бол и патње оних хиљада прегажених сиромашних девојака, остављених и упропаштених. Плакала je. Хасан Фурунџија идући кући покрај реке наедном je чуо неки тешки пад, врисак и пљусак на валовима. Била je ноћ. Пошао je у з реку, ino и на велико изненађење ухватио je тело младе девојке. — Утопљеница — завикао je Хасан у страху и тешком муком изнио девојку под бледо светло .ера на обали. Девојка je теш ко дисала, мукло хроптила, и Хасан je једва привео свести. illlUlL Te ноћи била je сва махала узнемирена. Ремзин отац, стари Идризбег, дознао за састанак у винограду. Надигао вику, псовао и га^амио. Увео Ремзу После се све смирило. У одају, узео штап na je на мртво име испребијао. Лето прегазило нашу камену котлину, засме— Нећеш ти мени за онаким дангалацима. Волим јало с последњи пут доле удно поља, подно замрзлих да си ми мртва1 Јеси ли чула, ааа? винограда и одјурило низ воде. Преко пустих бре— Ах, бабо, мили бабо . . . гова спустиле се јесење кише и сиве јутарњ е магле, — Ох, не требају мени они власи! Лопови! a живот у нашој касаби, под замрзлим плочним — Немој! пусти, б а б о ... крововима, заћутао и замро. Ветар пролази белим — Па и шешир! Шешир! Ох, јаднице, сад ђу те сокацима и полако брише сиве успомене. заклати, заклати . . . или нећеш како ти хоћеш . . . Идризбег давно Ремзи опростио з а све оно што Чујеш ли? je летос починала. A она се чисто као променула. — Јалла, мили бабо, бабоо . . . И не излази скоро из куће. По целе дане седи под Читав низ погрда и псовки истресао на њу, a лозом у авлији и плете, везе на старинском ђерђефу, она као мртва јецала у буџаку одаје. што joj je остао иза рахметли Џенке, старије joj Идризбег je плах, напрасит човјек, како каж у сестре. Помаже и мајци у мутваку. Постала блиједа у чаршији. Више пута ради неке маленкости испсује и некако тужна. невина човека, a кад се што наљути све људе, Испочетка je мислила да ће je Хилмо ипак узети беспослене и муштерије, истера из свог дућана. Он за жену, али су то за увек остале пусте мисли. потомак старе племићске породице, na у њему још Често joj излети теж ак уздах из груди кад je гори онај стари понос. Једном се окладио са Јовом с мајком у башти, под шипцима, na кад joj се поглед Чапкуном, играјући тавле, да онај ко победи и до- отме и одлута доле низ реку, подно Каликуша, у бије игру закољ е оног другог, побеђеног. A Идриз- винограде. 90 �Једном замолила комшију јусу да joj преда селам Хилми, ако га где само потрефи. И замолила га да о том ником ништа не говори. Јусо послушао. Нашао га сутра дан око ићиндије у Гајића крчми, пије. Дошао Јусо у кут за његов стол и рекао му, шапћући, Ремзину поруку: — Поздравља те Ремза. Пита: како си? Хилмо преврнуо закрвављеним очима, искашљао се и у сав глас завикао: — Ш тааа? Зар та будала и сада мисли на ме? — и засмејао се тупо, пијано и обешењачки, a смех се просуо крчмом и мукло одјекнуо у винским чашама на тезги. И други гости погледали на Јусу и зацерекали се. Јуси нешто тешко дошло. Ж ао му сироте Ремзе. Хтео je у онај мах Хилму бубнути столицом no пијаној глави, пакуд пукло да пукло. Али се некако суздржао и тешком муком спустио песницу. Оборио поглед предасе и изишао тихо ко м у х а. . . * Ja и сад често пролазим сокацима. Зауставим се увек код старе чесме на раскршћу. Гледам на Ремзин дувар, под одрњу, a дувар увек празан. Нема на њему више Ремзе, девојке у које су груди као голубови, усне две узреле трешње, a очи два дубока понора у којима горе васелене. 0 , пусти су сокаци у јесен, шапћем ja тихо, и крваво су замрле наше старе махале. X. X. НашШо све мислим прегледајући евроиске илустроване ревије Нама муслиманима прети опасност само од наше непросвећености. би хре^али на време да поведемо рачуна. Он ће захтевати много више животне способности, много Довољно je загледати богато садржајне без- више умешности и довитљивости, културе, интелибројне новине и луксузно^опремљене илустроване генције и способности за разне модерне зан ате и часописе осталих европских народа и сравнити их вештине. A сви они који не буду одговарали том с нашим, na да одмах увидимо велику заосталост времену, то јест који не буду поседовали поменуте нашег народа. Док се там а издања распачавају на способности, ти неће бити дорасли зањ. Како данас стотине хиљада и на милионе, ми тек ако, у сраз- изгледа, међу овим последњим опет ће највише бити мери спрам њима, достигнемо коју незнатну цифру. муслимана. И преживећемо, ако се одмах не тргнемо, Из наше устојалости- ми њих посматрамо као каква опет један ударац, може бити тежи од и једног дочудеса и задовољни смо чак и они у нашим кул- садањег. турним центрима, кад нас запљусну гласови радиа Загледамо ли у новине, часописе и илустрације са емисионих станица Париза, Берлина, или ког дру- које излазе у нашој отаџбини, a које се упињу да гог велеграда. Срећни смо кад на кинематографском у нас припреме терен за тај живот, опет ћемо наплатну, или у илустрованим листовима угледамо ићи веома ретко на имена муслимана којих би речи жустро и величанствено пулсирање живота у тим и мисли текле у овом правцу, у правцу приближавеликим градовима којим нас заносе својим вртлогом вања својој средини и угледања на запад и који би и гломазношћу. И у овом случају, ми се осећамо као припремали и своју средину за достојног члана тих нека бедна, дубока, европска провинција и ми многи заједница. Па и ова ретка имена, поникла у заостасањамо о том животу ког задуго нећемо достићи, лој средини која нема, у већини случајева, ни смисла сањамо о лутријама и милионима само да би једном ни осећања з а њихова стремљења, јер су далеко у животу имали прилику да се бацимо у тај при- напред отишла. Па и ако се ова ретка имена промамљиви вртлог. чују каткад и ван граница наше отаџбине и њихов Тако, може се рећи, веома ретки међу нама, глас допре и до тих бучних европских градова, тај упоредивши огроман број оних полуписних, или још се глас веома мало чује у њиховим рођеним средивећи број неписмених међу нама. A ш та тек ови нама из којих стварају. Дакле, и њихова сопствена последњи међу којима се налази највећи број нас средина неприправна je чак и зато да их разуме, муслимана, који чак и не слутимо о том животу, a na и њихова сопствена породица, има случајева, не који се ипак постепено буди и код нас и који ће поима њихова занимања. Ко ће им дати подстрека? нас затећи неприправне као и сви догађаји које je Ко полета? У њиховим душама, уистину, може да забележила наша историја последњих пет-шест де- буде највише жалости. ценија. A то наше културно напредовање иде тако споро Сви ми сад увиђамо последице те фаталне наше и толико препрека, још и данас, ставља му се нанеприправности. пут са разних страна, било свесно или несвесно, да Taj живот који наступа, тражиће од нас много je већ и жалосно. Једино друштво »Гајрет«, чији су раштошта о чему ми сад не водимо бригу, a о чему дници свесни временау ком живимо и оног који долази, 91 �раде свим силама око спремања генерација за живот, na и ако налази одзива у ширим размерима, нарочито ове године, ипак његова акција није још тако јака да би заталасала шире масе. Потребна му je јача акција, више помоћи и рада на његову циљу. Потребна му je издашнија сусретљивост свих културних институција, потребна му je јача материјална потпора да би извео своје велико дело. Јер у раду »»Гајрета« који je наумио да национално, културно и економски препороди муслимане у Босни и Херцеговини, једино лежи спас муслимана. Потребна je највише свест оних за које он ради, њихова вера и убеђење да им »Гајретова« идеја указује пут у нову будућност, a рад за »Гајрет« да им доноси cnac. Па колико год наше масе биле непросвећене, међу њима може да се ради, мислим више него међу другима. Јер, муслимански шири слојеви, уколико су и били заслепљени политиком, и улагањем нада у cnac од њене стране, увиђају да им она у ствари ништа не помаже, увиђају да им je потребан један други ослонац, ослонац много стварнији, који je дао већ толико јасних доказа својим делом и племенитим намерама. A тај ослонац je једино »Гајрет«. Зато, дужност je свих свесних муслимана да раде на јачању »Гајрета«, a напосе оних које je »Гајрет« помогао у стварању њихових егзистенција. Поводом 16. тодине ио смрши Османа Ђикића Рад народа за Гајрет a Гајрета за народ. Да се сва генерација муслиманских интелигената за живота рахметли Османа Ђикића ставила под његов бајрак и прихватила његову идеју као једино спасоносну no нас муслимане у Босни и Херцеговини, ми би данас били и политички и културно зрелији, a што je главно и много способнији' з а данашње вријеме у ком живимо. Али не само да они нису прихватили њ^гову идеју, него су и радили против н>е И ометали joj н аврв.ак н асвакои к о р ш ц Колико су ти интелигенти фатални no наш елеменат, сувишно je и истицати. Па и данас, након шеснаест година, добрим дијелом остварених Османових пде; свак може да увиди оправдање његових тежн опет се, нажалост, налази таквих, и ако, хвала Богу, немоћних и тврдоглавих, који настоје да омету рад у правцу Османових идеја. Немоћних, кажемо, из тог разлога што су прегажени баш том Османовом идејом, a тврдоглави, осим изнимака, што ни данас неће да увиде своју заблуду и неће да крену правим путевима. Овдје лежи разлика између рахметли Османа и његових противника з а његова живота, na ево и данас послије његове смрти. Док je рахметли Осман исповиједао идеју једино могућу, природну и спасоносну no муслимане у Босни и Херцеговини, они су ометали његов рад. Кад данас Османова идеја триумфује, и кад je најзрелије доба да je прихвати сва наша интелигенција и пропагује у широким слојевима, они опет настоје барем да успоре њезино продирање. Османов рад који се, како je опште познато, састојао у културном подизању муслимана, ширењу српске националне свијести међу тадањом муслиманском омладином као и савремених демократских начела, оставила je ипак дубоког корјена у редовима наше најагилније интелигенције у којој je још тада Османова идеја пробудила дотле прикривене снаге. T okom ратних прогона и патња, та се идеја искристалисала и очврснула тако да je данас способна да свим махом развије своју акцију у широким слојевима. Тим прије што су сви услови з а успјешан 92 рад ту, као и свијест о пропаговању и остварењу нових потреба које изискују данашња времеиа од нас. Ж ариш те Османова дјеловања и ретких његових пријатеља и истомишљеника био je рад у Г а јр е т у , преко ког je он, као и преко листа »Г ај р е т а « , настојао да посије своје плодно сјеме у омладинске редове. Ж ариш те Османове идеје Г а ј р е т je остао све до данашњег дана. Муслиманска омладина и данас се окупила око Г а ј р е т а , гледајући у старијим г ^ свјесним Г а ј р е т о в и м радниц,,„ а св„је вође a старију браћу. Свјесни ш та чини Г а ј р е т за њих, тим и з а будућност нашег елемента, они виде у иу свој путоказ који им осветљује путеве буду|ћ и х стремљења. Данас, кад су опште познати резултати Г а јр е т о в а рада, не може нико да оспори чињеницу да je неминовна потреба да се сва наша омладина окупи под Г а ј р е т о в у заставу, да, гледајући у њему наш cnac, упрегне све своје силе на подизању његове моћи и угледа. Јер, ако икада, данас најузвишенији циљ наше омладине треба да буде рад за Г а ј р е т и проповједање његове идеје у свакој прилици, као и рада на њој у најзабитнијим нашим крајевима. Гесло: »Рад народа за Г а ј р е т , a Г а јр е т а за народ« треба да буде реч водиља на овим путевима. Тридесетог овог мјесеца навршава се шеснаест година no смрти Османа Ђикића. У овом кратком времену стишао се бес судбине над нашим народом и напосљетку сванула права и слободна могућност з а рад у народу. Час који je рахметли Осман тако жељно очекивао и о ком je толико сањао, дошао je оног дана кад смо се ослободили туђина. Његова идеја, за коју je дао и свој живот, остварена je, a на нама остаје само да његово дјело развијемо и да га приведемо крају и да наш елеменат оспособимо з а савремен и напредан живот. Тридесетог овог мјесеца навршава се шеснаест година no смрти једног великог човјека из наше средине који je у души носио свој праведни идеал и био свјестан његова значаја. Зато je био велик. Њ егова сјен и његова идеја нека нам буде вођ у нашем раду. �ГАЈРЕ70В ГЛАСНИк Осман Бегановић Рад за Гајрет и промицање Гајретове идеје у Кључу није се готово ни опажао све до септембра 1920. год., кад je Главни Одбор именовао за свог повјереника у Кључу г. Османа Беговића. Избор његове особе повјереником био je врло сретан, јер je он као дијете овог краја, познавајући душу на- правни факултет загребачког универзитета, гдје остаје као слушач двије године. 1918. биоје именован шер. вјежбеникому Цазину, a 1919. премјештен у Кључ, гдје након двије године постане шер. судијом. У години 1920. био je изабран з а члана вакуфскомеарифског сабора и за тај период вршио je ту функцију. Свака друштвена манифестација у Кључу, везана je за његово име и тај расно чисти народ и крај, треба да има у својој средини оваког подстрекача и инциатора за сваку напредну акцију, какав je наш вриједни повјереник г. Осман Бегановић. Резултати Гајретова pada у цифрама рода, могао најбоље да прокрчи пут идеји и да овај крај буде забиљежен у Гајрета. Великом љубављу хвата се посла, не зази рући ни од каквих запрека и одмах успијева да заинтересује и најнеприступачнија лица за Гајрет и његову спасоносну идеју. Kao шериатски судија, долазећи у додир с народом, не пропушта ни једне згоде, a да не иступи за ствар Гајрета, што je слиједило као неминовна посљедица морална и материјална корист за Гајрет. З а опћу народну просвјету, међу овдашњим муслиманима, има нарочиту заслугу, јер његовим заузимањем село Крипаоци ове године добило je школу и већ прво коло наших сеоских малишана ужива прве зраке просвјете, које њихови старији ни под кудикамо бољим економским околностима нису имали. Његовим заузимањем, већ je на разним средњим школама око десет ђака који су искључиво његовом бригом и настојањем отишли на школовање. Г. Осман Бегановић рођен je у селу Доњем Будељу овог среза. Основну школу (руждију) свршио je 1908. г. у Бањој Луци. Након тога je походио годину дана предавања у медреси бањалучкој, a онда 1909. и1910. предавања у Куршумлији у Сарајеву, одакле уједно походи и Дар-ул муаллимин. По том се уписује у шериатско-судачку школу и абсолвира je 1916. год. По свршетку шер. судачке школе одлази на Да би читаоцима нашег листа изнели у цифрама летимичан преглед рада, доносимо овај ккатки извјештај о целокупним примицима и издатцима од оснутка Г ај р е т а 1903. до 1. марта 1928. год. 1. Цјелокупни приходи од оснутка друштва до школско год. 1913/14. изнашајуу златним крунама К 56470379 Од те своте издато je на стипендије и потпоре........................ К 247.294 44 на зајмове................. .... К 25.449 47 Укупно . . К 273.743-91 Остали издациизнашају К 204.700-37 Укупни издали....................................... К 478.444 28 2. Цјелокупни прнходи од 1919. до1.марта 1928. изнашају....................................... Д 11,833.767 88 Од те своте издато je на стипендије и п о т п о р е .............. Дин. 435.308 89 Ha зајмове . . . . » 13.361*17 Ha конвикте . . . » 7,411.220-10 Укупно . . Дин. 7,859.890-16 Остали издаци изнашају » 2,765.76776 Укупни и з д а т ц и ...................................Д 10,625.657*92 Стипендије за 21 годину (одбивши ратне године) подијелене су овако: а) прије рата примало je стипендију . 545 ђака б) послије рата примало je стипендију 458 1јака Укупно . .1003 ђака Потпоре за 21 годину (одбивши ратне године) подијелене су овако: а) прије рата добило je потпору . . 200 ђака б) послије рата добило je потпору . 299 ђака Укупно . . 499 ђака Потпоре у облику зајма добило je у свему, прије и послије рата, 113 ђака, Стипендије, потпоре, као и зајмови дијељени су ђацима високих, средњих и стручних школа. У конвиктима послије рата издржавано je у свему 1257 ђака, средњих и стручних школа, са шегртима заједно. У свему je дакле Гајрет потпомогао и издржао 2972 ђака. Пред оснивањем Гајретова Жснског Шегртског Дома Поратне материјалне неприлике у које су запале наше муслиманске породице нагнале су Гајретове раднике да размишљају и траже начина како да и њима помогну и да њихове поједине чланове што npe оспособе за данашњи живот. 93 �и чистоћом у Гајретовом интернату, јер многе од њих нијесу прије долазиле у овај интернат, нити су знале да се питомице у интернату онако лијепо одгајају. Најљепши утисак учиниле су на присутне младе питомице Гајретове, својом скромношћу при послуживању. Након што су гошће биле почашћене прешле су млађе од њих у салу за забављање, гдје се у колу играло све до иза поноћи заједно са питомицама и гдје се иначе угодно забављало. По овом Мевлуду и одличној посјети Гајретова женског конвикта, најбоље се види колико сарајевске хануме држе до Гајрета и колико га цијене, те да су произвољне и непромишљене тврдње некојих људи, који су тврдили да су најугледније сарајевске хануме против Гајрета. Присутне хануме сакупиле су међу собом лијепу своту прилога за Гајретов женски конвикт. Дароваше no 100 Дин: Сафије ханума Чекро, г. Ахметашевић; no 60 Дин: X. еф. Бехмен; no 50 Дин: Шерифе ханума Кобић, г. Реповац, Кадрибевић; no Дин 40: Селманпашић, Гавран Капетановић, Мујагић, Фетиме х. Ватрењак; no Дин 30: Карахасановић-Тафро, Н. Н., Мутевелић, Васве ханума Шкаљић, Хабибе ханума Бушатлић, A. Зилђић; no Дин 28: JI. Хасибовић; no Дин 20: Есма ханума Спахић, Шахиновић, X. х. Бакаревић, Нафије х. Сарајлић, Сарић, Кешо, Туњић, Есма х. Дубравић, Дајић, Бахтијаревић, Хајрије х. Ченгић, Шерифе х. Фадилпашић, X. Абаџић, Ђ. Хасибовић, Ш. х. Смајлакадић; no Дин 13: Мемишевић; no 10: Хабибе х. Мудеризовић, Фатме х. Јаловчић, ХаџиПредсједник Гајрета ариређује^ ифтар иишомцима- Дин омеровић, Сочо, Селма х. Салихбеговић, X. У., Ш. Косовић. ицама Гајреша — Укупно Динара 1.18V—. Предсједник Главног Одбора Гајрета r. инж. Хајдар Главни Од5ор честита своме женском пододбору на Чекро приредио je у Субато 2S» фебруара о. г. из својих овако лијепо приређеномМевлуду и успјеху, којега je и овом средстава богат и укусан ифтар' питомцима овд. Гај приликом получио, те му жели, да му овај успјех даде подмушког конвикта и Шегртског Дома. Наредне С у б с ... стрека и за даљни успјешни рад за наш Гајрет. тога, приредио je наш предсједник ифтар и свима mrroMi цама Гајретовог Женског конвикта. Ha оба ифтара присус- Jlujeaa аажња ирема иитомцима у Сарајевском Мушком Гајретову Иншернашу твовали су и сви чланови Главног Одбора Гајрета, те на првом вјерски васпитач г. Хасан еф. Херемић a на другом Генерални директор Хипотекарне Банке, госп. Војин вјерски васпитач г. Дервиш еф. Коркут. Ha ифтару у Ђорђевић посјетио je прије три мјесеца Гајретов Мушки мушком конвикту захвалио се предсједнику испред свих Интернат у Сарајеву, којом je приликом изразио своје запитомаца, питомац Фазлија Фазл^гић, a у женском кон- довољство и дивљење уредности у Интернату, чистоћи и викту питомица Ферида Пашалић. дисциплини. Интересовао се такође како уче и шта читају У свему je присуствовало ифтарима које je приредио питомци. наш предсједник, око 230 особа заједно са члановима ГлавПре неколико дана, г. Ђорђевић послао je из Париза ног Одбора. питомцима поменутог Интерната књига у вриједности од 10.000 динара. Садржај je књига поучан, a опрема скупоУвјерени смо, да ће Гајретова омладина знати цијенити ову пажњу предсједника Гајрета, коју joj je указао прили- цена, са дивним илустрацијама. Ова лијепа пажња пријатеља нашег Гајрета обрадовала ком ових светих дана Рамазана, na ово и јавно износимо, да би се нашао још когод, ко je у материјалној могућности, je све питомце. Главни Одбор Гајрета у име своје и испред питомаца захваљује се г. Ђорђевићу на овом скупоценом да ову пажњу укаже нашој омладини. поклону. Нарочито пак увидјела се иотреба да се оспособе за живот наше жене чије привређивање и у нашој породици постаје већ неодложивом потребом. Зато, ових дана претреса се у Гајретовој управи питање оснивања Г а ј р е т о в а Ж е н с к о г Ш е г р т с к о г И н т е р н а т а , а у вези с тим оснивање Г а јр е т о в а М о д н о г С а л о н а з а кројење и шивање женских модерних хаљина, за израду хаљина, за израду рубља и народних везива. Управа Гајрета намјерава да с временом проширује свој модни салон, a да одмах набави најспремније кројачице као учитељице младом нараштају, уједно се надајући да ће све муслиманке бити муштерије Гајретова Модног Салона. Један други занат ког би лако могле да изучају питомице поменутог дома, то je фризерски. Бубикопф продире и у наше породице, али раденица од тог заната немамо. Зато управа Гајрета намјерава да оснује један Г а ј р е т о в Ф р и з е р с к и С а л о н у ком ће питомице изучавати овај занат и све његове гране. Ученице, које су свршиле женску стручну школу првенствено би се примале у модни салон, док би се у фризерски салон примале на занат муслиманске дјевојчице, које су свршиле најмање основну школу. Оснивањем овог Дома и ових модерних занатских салона, Гајрет je уверења да чини добро дјело нашем елементу као што га je учинио оснивањем своје Ћилимарске Школе у Новом Пазару која je досад показала ванредан напредак и стварне резултате. Мевлуд у Гајрешовом женском конвикту Уочи'петка, 8. о мј. послије теравије — намаза приредила je гђа Штефа Хромић, управница Гајретова женског конвикта, уз припомоћ Гајретова женског пододбора у Сарајеву, на челу са својом агилном предсједницом Шемсеи ханумом Ченгић, учење Мевлуди-шерифа у Гајретовом женском конвикту. Учење Мевлуда обављено je у великој сали (учиони) конвикта, која je била украшена дивним ћилимима и серџадама и претворена у »ала турка« салу. Мевлуд je учила једна од најпознатијих була у Сарајеву. При свршетку Мевлуда почашћене су присутне хануме укусним мевлудским шербетом, a каснте црном кафом, рахатлокумима и осталим посластицама. Овом Мевлуду присуствовало je око 120 ханума и младих госпођица муслиманки и то из најотменијих кука сарајевских. Све присутне гошће угодно су изненађене редом 94 Прилози из Љубушког Чувени народни љекар у Љубушком г. Садик еф. Садиковић послао нам je ових дана своту од Дин. 1584'— које je сакупио од својих пацијената. Г. Садик еф. Садиковићу, нашем великом пријатељу и добротвору нека je срдачна хвала! Припози из Грачанице Госп. Хусејн еф. Кадић, директор Вакуфа, за вријеме свога ранијег службовања у својству среског поглавара у Грачаници, настојао je да оживи рад за Гајрет у овом мјесту, те су на његову иницијативу, сакупљене од некојих чланова Гајрета заостале чланарине у износу од Дин. 744’— Уз то су на његову иницијативу сакупили прилоге за Гајрет и то: Гђица Даница Жировић Дин. 328 — и г. Мехмедалија Алић Дин. 340*—. Господин директор Кадић предао нам je ових дана горњи новац у укупном износу од Дин. 1412'—. Дароватељима и сакупљачима срдачно захваљујемо1 �Опорука угледиог Јевреја нашем Гајриту Угледни сарајевски грађанин и велетржац Јозеф 3. Данон, који je недавно преселио на други свијет, сјетио се у посљедњој вољи својој и Гајрета и опоручио му из свог иметка своту од 5.000'— (пет хиљада) динара. Ову своту предао je ових дана Гајрету угледни сарајевски адвокат Госп. Др. Израел Барух, као извршиоц тестамента благопочившег Јозефа 3. Данона. Главни Одбор Гајрета веома угодно je дирнут овом племенитом пажњом према Гајрету и прогресу нас муслимана, те ће име овог великог покојника вјечито сачувати у аналима својим као једног од највећих добротвора нашег Гајрета. Указујући на горње племенито дјело, не можемо пропустити, да овом приликом не скренемо пажњу имућнијим муслиманима, до које je мјере развијен ocjehaj хуманости код наше браће суграђана друге вјероисповијести и колико они цијене све хумане и културно-просвјетне установе. Врло лијеп примјер за размишљање и поуку... Ta активност за Гајрет у провинцији јест најбвља гаранција за културни и просвјетни прогрес мислимана a и најбоља сатисфикација Гајретовим раденицима за сва она корисна дјела која су учинили муслиманском елементу, ради којих су дјела много пута били неоправдано нападани. Ове године су оживјела у раду за Гајрет скоро сва она мјеста, која задњих година нијесу ништа радила или ако су и радила, резултати су били минимални. Тако je преостао још врло мали број мјеста, која су неактивна за Гајрет. Главни Одбор Гајрета узнастојаће, да и тај мали број неактивних мјеста у што краћем времену оживи, тако да не остане ни једно eehe мјесто у Б. и X. a да не ради за Гајрет. Предавање о Гајрету у Невесињу Пре неколико дана одржао je у Невесињу, у Муслиманској Читаоници, предавање о Г а јр е т у г. Мустафа Ћиunih, повјереник Г а ј р е т а . Ha том предавању, г. Ћишић, истакао je све благодати рада Гајретова у току минулих 25 година. Овом приликом од присутних сакупљена je лепа свота Дирекшор Вакуфа — утемељач Гајреша Госп. Хусејн еф. Кадић, поводом његовог постављања новацћ за Гајрет, на чему се Главни Одбор топло захвај л ј / за Вакуфско-меарифског директора, уписао се за члана уте- ' љује. У току Рамазана, у Невесињу, инж. г. Омановић одрмељача Гајрета са свотом од Дин. 500'—. Главни Одбор Гајрета срдачно захваљује Господину жа!*е неколико предавања о значају Гајрета и његову деловању на прогресу муслимана у Босни и Херцеговини. Директору на његовој пажњи према Гајрету. Овај рад у Невесињу истичемо са похвалом и стављамо Позив иододборима u иовјереницима Гајреша га као узор и пример другој нашој интелигенцији у осталим Позивају се овим путем' сви Гајретови пододбори и мјестима, нарочито пак: професорима, учитељима ишериатповјереници, да пошаљу Главном Одбору сав прикупљени ским судијама. новац од чланарина, забава, прихода од томбола, прилога, претплата на лист »Гајрет« и т. д. — најдаље до 1. иарта Играње Гајретове томболе Како смо објавили у прошлом броју нашег листа, о. г. Моле се уљудно сви пододбори и повјереници, да означе од чега потјече послани новац Главном Одбору, јер je то Министарство Пољопривреде и Вода својим ријешењем од потребно друштвеној канцеларији ради књижења. 22. фебруара о. г. број 5717. одобрено je играње томболе у корист Гајрета свима пододборима и повјереницима Гајрета. Нови Пододбор Гајбеша у Бијељини 0 овом ријешењу Главни Одбор je хитно обавијестио све У Бијељини je основан нови Гајретов пододбор који своје организације и лозвао их да организују играње томje развио своју дјелатност, свјестан великог задатка који боле. Досада су приспјели извјештаји, да се игра томбола Гајрет има да изврши. Beh се отпочело са прикупљањем у корист Гајрета у слиједећим мјестима: Дервенти, Љубињу, нових чланова, са припремама око забаве, a одмах затим Прибоју, Пријепољу, Новој Вароши, Невесињу, Стоцу, отпочеће се и са радовима око прославе Гајретове 25-годи- Љубушком, Модричу, Бос. Крупи, Тузли, Власеници, Bnxahy, шњице. Брези, Прњавору, Фочи, Јањи, Кл>учу и Старом Мајдану. Скупштину за оснивање новог пододбора сазвао je Играње томболе донијеће лијеп приход Гајрету, na се предјседник бившег пододбора г. Ибрахим Даутовић. Одмах моле сви пододбори и повјереници, да no свршеном игрању je за чланове уписано 89 лица, међу којима има и добро- пошаљу Главном Одбору извјештај са обрачуном томболе. твора и утемељача, a одбор, састављен из чланова трију муслиманских друштава: »Читаонице«, »Слоге« и »Зоре«. Оснивање Гајрешова женског иододбора у Сшоцу Запредсједника пододбора изабран je једногласно г. Ибрахим При завршетку листа примили смо из Стоца овај изДаутовић, за перовођу r. Хамза Прошић, a за верификаторе вјештај: гг. Јусуф X. Гробчановић и Изетбег Салихбеговић. 10. ов. мјесеца у просторијама мушког мектеба у Стоцу Новом пододбору желимо успјешан рад на подизању одржано je Гајретово женско сијело, са чисто пропагандиснашег Гајрета. тичким циљем. Програм je био овај: Многобројне забаве Гајреша у ировинцији 1. предавање о васпитању дјеце, одржао je предсједник У прошлом броју нашег листа, објавили смо у којима Гајретова пододбора, г. Хусејин BpKnh, директор гимназије. he се мјестима одржати Гајретове забаве идућег бајрама. Предавање je обухватило тјелесно, морално и социално Поред тих забава, накнадно je извијештен Главни Одбор васпитање, те je саслушано са највећим интересовањем. да he се одржати Гајретове забаве још у слиједећим мјестима: Г. предавач позвао je присутне даме да и оне пораде за Бијељини, Брези, Фочи, Прњавору, Приједору, Мркоњић- Гајрет. граду, Старом Мајдану, Варешу и Травнику. 2. Рецитовање сопствених пјесама младих пјесника гг. Према досада приспјелим извјештајима, држимо да he Сафета Бурине и Хамида Диздара. се идућег бајрама одржати око тридесет забава у корист 3. Двије властите шаљиве продукције, извео je г.Хамид Гајрета, које приређују његови пододбори и повјереници, Диздар, уз велику веселост присутних. што значи врло много, јер досада никада није одржан толики Предавање je морално толико успјело, да je предлог број муслиманских забава у опште за један дан. гђице Џенке Сарајлић једногласно прихваћен да се оснује У задње доба рад за Гајрет скоро у свима мјестима Гајретов женски пододбор у Стоцу. Одмах je изабран тече врло лијепо и ми можемо бити поносни тим радом. акциони одбор за оснивање пододбора у који су ушле го- | 95 �спође: Бркић, Агановић, Букић, Хаџиомеровић, и госпођице: Џенка Сарајлић, Разија Омерагић, Зарифа Мехмедбашић, Хасиба Ризванбеговић, Хатиџа Шехић и Фатима Баљић. Положио испиш Члан Главног Одбора Гајрета rocn. Фехим Мусакадић, бивши срески поглавар a сада на служби код Полицијске Дирекције у Сарајеву, положио je ових дана задњи испит на правном факултету у Загребу са одличним успјехом. Срдачно честитамо! Предаја дела о СоколовиНу његову иреводиоцу »Соколовић« дело A. Рефика турског историчара које je већ оштампано у листу Гајрету, a послије тога у засебној књизи, Гајрет je у споразуму са преводиоцем г. М. Р. Делићем, предао истом дело на распродају. Цена коју je Гајрет одредио за распродају дела износила je Дин. 10'—, док ће г. М. Р. Делић дело распродавати уз цену од Дин. — 25. БЕЛЕШКЕ Analfabetski tečaj u Tarevcima. 19. februara završen je analfabetski tečaj u Tarev­ cima (kod JVJodriće) koji je održao gosp. I. mualim Ibraliim ef. Topčagić iz Tarevaca, a inicijativom g. upravitelja narodne osnovne škole iz Gradačc^. Gosp. Topčagić otpočeo je sa tečajem 11. novembra 1927. god., a u isti je usisao 50cana)fAbeta od kojih je odu­ stalo samo njih 6, a ostalih 44 svršili su tečaj sa vrlo dobrim uspjehom. Učenika je bilo između 14—37 god. starosti, a gosp. Topčagić ih je za vrijeme poučavanja po ocjenama razdijelio u tri grupe i to: vrlo dobre, dobre i dovoljne, ali je općeniti uspjeh kod ispita bio neočekivano vrlo dobar i hvale vrijedan. Između ostale g. g., prilikom ispita sudjelovao je i direktor agrarne direkcije g. Vladimir Stojić i nakon završenog ispiti­ vanja srdačno je čestitao na uspjehu g. Tomčagiću. • Treba napomenuti da ovo nije prvi tečaj g. Topčagiću, nego je ovaki tečaj održao u god. 1920. u Seoni srez Tuzla, a ispit obavio 11. marta 1920. Isti tečaj završila su 54 učenika sa dobrim uspjehom, a ispitu su prisustvovali: gg. stručnjak Salih ef. Serdarević školski upravitelj iz Tuzle, te M. ef. Zahirović i Ahmedaga Kovačević kao izaslanici. Neka je najljepša hvala g. Topčagiću na ovolikoj požrtvo­ vanosti. Neka mu Bog da dug život, dobro zdravlje i mnogo sreće i napretka u budućem radu kojega nam obećaje. jevu, gdje će se jedino i raspačavati uz cijenu od 20 dinara po komadu. Kako je u ovoj cijeni sadržan čisti doprinos za autorska prava bolesnog pjesnika, umoljavaju se najtoplije svi prijatelji dra Safvetbega Bašagića, da u svom krugu porade što više, da se ovo novo izdanje » T r o fa n d e« čim prije ra­ sturi u narodu, kako bi od nje i nova generacija dobila po­ leta u svom duševnom napretku. Bilo bi požeijno — ako je to moguće — da se ovi prijatelji kroz osam dana jave knji­ žari »Pog 1ed« makar sa jednom dopisnicom: koliko misle da će u njihovom krugu raspačati » T r o fa n d e«, da bi ova knjižara mogla prema tome prosuditi, koliku nakladu najviše smije uzeti u obzir za ovo izdanje. S v a d j e l a d r a S a f v e t b e g a B a š a g ić a , koja se još mogu dobiti, raspačavaju se od sada jedino u knjižari » P o g led « Mudželiti ul. 8, kod Begove džamije. Ova djela i njihove cijene biće označene na koricama nove »T r o f a n d e«. Konkurs Jadranske Straže za popularna predavanja U svrhu propagande za naš Jadran Izvršni Odbor Jadran­ ske Straže u Splitu odlučio je da raspiše konkurs za 5 pre­ davanja, popularno napisanih, i svako popraćeno sa najmanje 30 diapozitiva. Teme predavanja su ove: 1. Važnost jadranskih luka i njihov kapacitet; 2. Važnost ratne mornarice; 3. Trgovačka mornarica i privreda; 4. Jadran i željeznički spoj sa našom državom; 5. Ljetovališta i kupališta na našem Jadranu. Natjecat se mogu svi jugoslovenski kulturno-prosvjetni radenici uz ove uvjete: 1. Predavanje mora biti originalno i dosada nigdje štampano. 2. Radnje ne smiju obuhvatititi preko 12 strana daktilografiranih. 3. Uz radnju treba priložiti ime piščevo sa naslovom predavanja u zatvorenoj oklopnici, dok treba da bude pseudonim, koji je istodobno i na koncu pre­ davanja. 4. Uz predavanje treba pisac da priloži i trideset slika tačno numerisanih prema brojevima u predavanju sa tačnim natpisom na pozadini slika. Ako natjecatelj nema slika treba tačno da označi, gdje se mogu nabaviti. 5. Prihvaćene radnje honorišu se sa 500’— Din., a postaju vlasništvo Izvrš­ nog Odbora Jadranske Straže u Splitu. Odšteta za 30 origi­ nalnih fotografija isplaćuje se u iznosu od 300 — Din., a za neorginalne 150 — Din. 6. Rok konkursa traje do konca marta 1928. 7. Radnje, koje ne budu odgovarale postavljenim uvje­ tima vratiće se odmah piscu. I. Potpredsjednik: Dr. 1v o T a r t a g li j a s. r. I. Sekretar: S. A 1f i r e v i ć s. г. Bašagića „ Trofanda“ И З УРЕДНИШТВА. za koju se sada plaća 100 dinara i ne može da se do­ bije, data je u štampu i izaći će kroz mjesec dana u II. izda­ nju, samo djelomično upotpunjenja. Koliko je ova knjiga pje­ sama našeg književnog prvaka omiljena u narodu najbolji je dokaz to, što su je ranije genfracije na pamet učile i što se mnoge pjesme iz nje 1 danas s nasladom u narodu pripijevaju. Ovo drugo izdanje »T r o f a п d e« od 200 stranica izlazi u nakladi knjižare »P o g led « kraj Begove džamije u Sara­ Padu закашњења клишеа, у овом броју нисмо могли da doHeceMo умешнички прилог који смо били обећали за бајрамски број. Уметнички прилог doneћемо у jednoM od cnedehux бројева. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО. Умољавају се сви претплаШници da за 1927. годину подмире дужну претплату. 96 �в ZA BOSNU I HERCEOOVINU C e n tra la : Sarajevo Sjedište Direkcije, Beograd Filijale: Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopčić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajerova ut. — Telefon 619 S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broji. preporučuje bogato skladište pisaćeg i-risačeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne — * ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА Ц ЈТ А М П А Р С Н О - И З Д А В А Ч Н И ЗА В О Д И 3 р at) у ј е разноврсне банковне, ттЈГОвачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. SVAKI MUSLIMAN TREBA DA KUPUJE SAMO GAJRETOV CIGARPAPIR jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" Narudžbe: T V O R N IC A CIGARPAPIRA САРАЈЕВО Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 Књиговезница - Стереотипија S. D. Alkalaj, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �w и г " ч г | B A N K A " i p ...ц G f l J R E T D. D., г ..ч ц г S A R f l l E V O Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000’Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim oslovima. Ovalštena je za trgovanje sa valutama devizama. Zavod je također i pupilamo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. . P Od liste dobiti daje 1 0 % Kulturnom i Prosvjetnom društvu ,,G airet“ . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Oajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, 1 isplaćuje iste u svao drba. ■ n i ...... i i .... „ iii. 1 BOSANSKA INDUSTRIJALNA I i f T R G O V A Č K A BANKA D. D. i i SARAJEVO, Strosmajerova ( Naručujte i kupujte samo GAJRETOVU uL br. 1 2 j Potpuno uplaćena dionička glavnica ( kremu za cipele ) D in a r a 2 o .o o o .o o o — i t o r \ jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. I D i n a r a , 4,3oo.oooj^ yB t \ T T Prim a u l o š k a n a š te d n ju , vrši do.znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a I t r g o v a č k a poduzeća. Naručuje s.e kod Milana Kovačevića ' f Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 - \ .ulih., Novi Sad, Dunavska ulica 10 . Glavno zastupstvo za B. i H. k Agentura BUOOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. pret 75. i Filijale: ) Beograd, Zagreb, Novi Sad,Tuzla, Split \ ppp>igpnp..W ”W m W K 4llli,l,‘^lP.""Hi. Temeljna slavniia 40,0 0 0 .0 0 0 '- dinara. if II općine grada Sarajeva ... „јј||»„,1,||11||....|1а1„.....in ih Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ZALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjjenoati uz najpovoljnije kamate. *>ч � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e6c893487919baaf44adbf3e015ea5ee.pdf 0742b4cb054955bbff52f33946f701e4 PDF Text Text ЈШ З Д П Ш ЈЗУШШ SA КУАТУРНС И ШН6МСК& ТТСДИЗАНА МУСЛИМАМА 1. АПРИЛА С А Р А Ј Е В О 1928. БР Уре-ђује: Х А М З А Х У М О �V; Садржај: Б о р и в о ј е Ј е в т и ћ : Сократова смрт. Г л а с о в и м ла ђ и х : Д а н и л о Ч у т у р и л о : Рано пролеће. Х а с а н Ђ и к и ћ : Козар. М и р з а С а ф в е т : Хајјамове Рубаије. Н нзи ж е в н и п р е гл е д : С а л к о Н а з е ч и ћ : Југославенски писци. Р е ф е р а т и з а н аш н о н гр е с : Инж. Ш е р и ф Б у б м ћ : Реферат из пољопривреде. Др. О м e p Б а х т и ј а р е в и ћ : Проблем заштите fc /Јунаше .(j деце. . Уређење наш^вјерске наставе. Г а јр е то в гл а с н и н : Гајретови питомци у Каиру, уписани у Ел-Езхер. .. Оснивање нових пододбора. Пододбор Гајрета у Плевљу. ' х ’ Гајретова скупштина у Вишеграду. .Скупштина пододбора Гајрета у Требињу. Пододбор Гајрета у Бијељини. Бајрамска честитања. Прилог Градског поглаварства у Тешњу. Племенита пажња спрам Гајретових питомаца " у Тузли. Нови добротвори и утемељачи Гајрета у Вишеграду. Прилог Муслиманског женског друштва. Лијепа пажња. Неочекивано успјела Гајретова забава у Варешу. Књижевни оглас. . ^ Одговори Уредништва. Р ■■■- ‘ , P /r ■ V-- Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизањ« муслимана, и злази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земљ е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. , • • i ' Директор Х ам ид Н уни* ' - " , / Уредник 1 Х ам за Х ум о ■ Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �TJ*>JVL1 Боривоје Јевтић Сокрашова смрш У јутро, око сиве и ниске тамнице са железним решеткама из којих je ударао мрак, Клотило се гурао међу првима. Пред капијом се сунчао стражар, с копљем преко крила/ у кациги с репом као састављена рибља пераја. Покрај њега се одмарао крупан штит, дуг подруг лакта, окован низом модрих клинаца; у средини његовој исиупИавао се ред слика, жетеоци са срповима, ниже Ахилеј, са заманутим мачем изнад Патроклове лешине. Стражарево je лице било опаљено. и изгорело, озбиљно и студено. Очи се нису виделе цедОд кациге. Деца су се скупљала у гомиле и гледала 1ујУ на штиту. Жене, у сандалама, мотале су се no прашној .LUHoi цести и поверљиво ћућориле. 0 прстима су имале ниске мртвих риба. Клотило приђе стражару: — Када ће Сократ умрети? Стражар поспано зевну: — Носи се, барбаре! Удараш на покварено уље. И он га џарну копљем. Али из гомиле стиснутих људи и жена одлучно повикаше: — Кажи нам, јуначе! Стражару je годило ласкање светине: — За час — два, грађани! Али, шта вас се тиче ова атенска будала? — Кажу да je паметан, рече неко. — Али je ружан као Хефаист, додаде други сурово. — Зато се и бацао блатом на богове, додаде трећи. Стешњен у гомили, Клотило je ћутао намрштених обрва. — Стара џукела! Његова ружноћа позавидела je лепоти богова! Ради тога ђе и умрети! A неко узвикну одсечено: .— Нека умре, одвратно псето! Сви се смејали. Стражар je радознало слушао ово јутарње чаврљање, и осећао се над гомилом. Неко му викну: . — Би ли могли видети Сократа, јуначе? — Зар да провалите решетке, грађани? Онда би извесно побегао; ни старцу смрт не прија. Клотило re изгура из гомиле и опет се приближи стражару. — A зар je већ хтео да побегне? упита он. — A зар ти то не знаш, голишавче? У гомили заграјаше, светина се претвори у једно №Ше, издужено од радозналости и ишчуђавања: лиЦ' — Причај нам, јуначе! Не знамо! Тако нам богова, појма немамо! Стражар их je гледао подругљиво: — Ко би онда пио у луци, с бахантицама, кад би се ви бринули за велике ствари у свету? Не знате ни то? A дошли сте да видите како ће Сократ да умре? — Причај нам, викали су, богови те обвеселили! Дали ти младу робињу! Постао леп као Аполо! Стражар се смешкао. — Наше су ноћас Сократови пријатељи хтели да изопијају. Увукли му се у ћелију, спремили одело и стару грдобу наговорили на бегство. Али он се премишљао. Рече: Волим више умрети. И, замислите лудака, обечао je Асклепију петла, ако до подне буде мртав. Да ли сте чули тако што, грађани? Светина je слушала разјапљених уста. Затим се, кад je стражар довршио, стаде комешати; последњи редови гурали су предње према стражару. Стиска поста мучна. Неко je јаукнуо.Чули су се гласови: — Покажи нам Сократа! Гласови су бујали спреда и одостраг; постајали су узбуђенији, немирнији, јачи. Викало се уопште: 97 �— Покажи нам Сократа! И како се светина све више гомилала и правила стиску, њени узвици постајали су једнодушнији, и хорили се као тамна претња. Стражар се дохвати штита. — Грађани, не прилазите ми, велим! Али први су били немоћни да се одупру таласу оних који су стајали иза њих и које су други ryрали. Почеше се збијати око стражара. Он напе штит. Затим, показа копљем изнад њихових глава: — Eho, погледајте онамо, на решетку. Први који су чули, потрчаше. Између њих се провера Клотило као веверица, и први прихвати за порђалу пречку. За њим се свет нашушта као невреме, и Клотило подржаван одоздо, оста готово висећи у ваздуху. У први мах, он ослепљен од сунчаног блеска, није ништа видео у помрчини. Тек доцније поче да распознаје предмете. Ружан и мршав старац, зарастао у седу чекињу седео je на купу сламе. У руци je чврсто стезао врч и као да му се невесело смешио. O k o њега су се лачетили уценици и пријатељи, Критон, Ехекрат, Федон, Ксбес? Симијас и Аполодор. Критон je ћучао одмах^уз учитеља, с главом обореном међу руке и пригушено [јецаа Очи свију биле су управљене на Сократа, сузне и помућене, a лица неиспавана и посивела као задимљени ћилибар. t — Зашто плачете, пријатељи, чу Клотило где Сократ рече благим и сигурним гласом. Зашто плачете, зар ja умирем? Е шта je смрт, пријатељи? Једна ноћ, једна једина ноћ. Него, о праведни људи, не треба да се тако мало поуздајете у смрт доброг човека који je часно живео. Њему Бог ни после смрти неће учинити зла. Он припи усне у з врч. Његове су се очи грозничаво светлиле и шириле као да их неко растеже. У тај час Клотила повукоше за ноге. Он не могаше да одоли притиску, пусти железо и раширених руку паде на гомилу. Други се узвераше иза њега. Да се извуче из гомиле, он напе лакте и поче да око себе удара ногама. Поклецавао je, посртао, тучен у слабине, у ребра. Ha ударце добивао je сурове одговоре; на дрскост безобразлук. , Олободивши се, трчао je прашним, сунчаним друмом према дому. Глава му je врела од примљених утисака; тело га je жуљало од удараца. Трчао je бојећи се да му се господар није повратио с Тимотејеве гозбе. По подне' je отпочињало преписивање Стерепсијадова епоса. Било je наређено да цео дом још у зору поздрави песника. Већ из даљине угледа Скит како се друмом^ савија реп поворке. Ишла je с угашеним буктињама, полагано, мртвачким кораком, љуљушкајући у својој средини носиљку са Стерепсијадом, певајући полугласно. Гласови су звонили мелан"хрлично и сањиво; подсећали су, у овом светлосном таласу, на испрекидане јауке нарикача. Клотило савину у једну покрајну уличицу, пуиу влаге и сенки, да, тако, обиђе поворку и избије у дом пре ње. У атрију, сав прашан и знојан, скрха се на мермерни патос и одану дубоко као изненада испухани мех. Лежао je, измучен као живинче, ожалошћен бескрајно. Његове тешке усне, дебеле и набубрене, отварале су се саме од себе. Изговарале су, нечујно, једно једино име: — Сократ! ГЛАСОВИ МЛАЂИХ Рано иролеће. Насмејало се, na се јавило весело прољеће; небом се je чудно заплавило, земљом просуло цвеће. У срцима се свима}јавило, na су’ лудо весела; свукуда се показало мило, цвећем одело села. Ливаде je чудно ишарало, рекеЗнапунило^водом; одавно се негде одмарало: под земљом, ил’ под сводом. 98 Опет je дошло . . . стижу прве ласте, сунце божје пржи . . . Другови мили, сви здраво да сте, које још живот држи. Пођимо у поља, данас бих хтео: брат’ првих љубичица и да ме пржи зрак сунца врео, да слушам песму птица. Насмејало се, na се јавило весело пролеће; небом се чудно заплавило, земљом просуло цвеће. Данило Чутурило. �Hasan Đikič Kozar Gore u strani pod Čolakovim vrhom crni se gusta borova šumica. Iz nje, kao gljiva iz trave, viri mala kućica sa crvenim krovom i smeje se na plavo nebo. Svanjiva. Sa istoka se dan probija kroz jutarnje rume­ nilo preko brda, a beli pramenovi zore obavijaju ćeli grad u jedan nevidljiv zagrljaj. Plav oblačić dima trepti nad krovom, a njegov zadah odudara od jutarnje svežine i meša se sa mirisom borove smole i vonjem sagnjile trave. Više kuće na malom proplanku žuti se pojata sa novim slamnim krovom. Iz nje se čuje na­ polje zveket zvona i škropac mleka u dižvu. Pred po­ jatom na niskom drvenom tronošcu sedi Mujkan nenin. — Njega svi pod ovim imenom u kasabi znadu, a inače se on zove Mujkan Orebić. — Mujkan, dakle, sedi i oputi opanke, pa pošto se spremi i naturi na glavu pljesnjiv fes ugasito crvene boje, poviri u pojatu, pa zapita : — Štrknu li mamo? — Saću, saću, Mujkane sih e^ tf ozva se Mujkanova majka iz pojate. — Ajc ti»Vrfzajmi ozdo druge dok ja naše pomuzem. Ama, znaš, počni sa dna mahale pa sve redom. Izaćuja pod Dolac preda te. Ajde, sinak, ajde. Tako govori stara, a Mujkan se diže, spodbija štap i torbu i nestaje ga gustiku. Đomalo pa sej čuje kako Mujkan kroz mahalu podvikuje od vrata do vrata: — Jeste li pomuzli? Istirajte 1 Mujkan viče i gde god dođe, vrata se otvaraju, a koze izlaze. — Kojk Bela, kojk Bora ls — I kojkaJMujkan i udara tvrdim drenovim štapom po ^estL jer on, kune se svačim na svetu, još nikad do sada nije zlonamerno pustio štapa kozi na leđa, a eto odkad ih" čuva jedva može i pamtiti. Kroz pola sata vremena Mujkan tako vičući obi­ šao mahalu pa sada goni pred sobom čitavo stado koza. A sve ga one slušaju. On samo treba da pod­ vikne na koju, pa ako je ona »u šteti« odmah beži i vraća se na put među druge. I one su njemu sve drage. Tepa im on po kadgod od neke milošte pa odmah i čaršijom. Ljudi mu se smeju, ali se on ne obazire na njih. Navrh mahale, pod kaldrmom, čeka ga majka sa njihovim kozama. Ona je više stara žena u čistoj beloj košulji, a glavu povezala crvenom šamijom. Nosi ona kadgod i belu povezaču, a onda joj ispod nje viri mali crveni fesić. — Svrati uz Dolac, majko — veli joj Mujkan i prikupi ujkati na koze i strugati štapom za njima. One trče odmahuju glavama, a vimena im pletu noge. Tako se polako izmiču i hvataju brda. Kad iziđu navrh Doca, Mujkan zastane da predahne, a koze se raspu po plo­ ■• tovima i šiprazima On se okrene pa pogleda na grad, pa osećajući se valjda u višoj slobodi nego oni dole pod njim, zapeva koliko ga grlo nosi: Oj djevojko moje janje malo. Glas mu čežnjivo drhti, a ljudi govore: — Mujkan izišao na Dolac, vreme je na posao. Otpeva on samo svoj jedan stih, ojokne koji put, a onda se okrene, kjokne koze i zaputi se prema Brijestači u grmlje. Tako svaki dan. I jutros Mujkan podranio, kao obično, pre sunca, seo pred pojatu na tronožac, oputi opanke, pa posle pita majku je li štrknula, a ona ga šalje da prizajmi druge koze i govori mu, i to svaki put, da počne »sa dna mahale, pa sv,e redom«. Mujkan ustaje, uzima štap i torbu, iščezava u četinama, viče kroz mahalu, struže štapom z£t kozama, kojka ih i otpeva uvek istu pesmu navrh Doca. Zapratio on kozeSp brestovinu, pa se vratio i le­ gao na stenu. Sunce već izašlo i uveliko greje. Vetrić pirka, a grad u dolji vre u šarenilu života. Ševa, kao crna tačka u pM oj beskonačnosti, leprši na jednom mestu. Mujkan leži poleđačke na pločastoj steni, abelom maramicom prošaranom crvenim nitima zaklonio oči od sunca. Motri ševu i sluša joj veselu pesmu, što se odbija od krševitih pristranaka uvale. Gleda je on i divi joj se i drago mu bi, što je može tako sam da sluša, a da ga niko ne smeta. On najednom zaželi da se vine gore u one plave visine za ševom i još više, više, što bliže suncu, da tamo zapeva iz svega glasa, onu svoju pesmu: »Oj devojko moje janje malo«. Za­ želi da dospe gore do one beličaste magle okolo sunca, pa da vikne Muntu i pokaže joj se ozgo okupan u sunčevu žaru i ponosan da je veći od nje i da ga ona nikada ne može dostići i popeti se do te visine. 1 on sav poče da igra od neke dragosti, ne može živ da se skrasi na jednom mestu. Sav razdragan protezao se i kršio prste. Osećao se punim nečega, što ni sam ne zna da kaže, a i da znade on toga ne bi ni pod koju cenu kazao. Nešto mu sve drago, Bože, i ovo sunce i ovaj suri usijan kamen i ševa, što ono strelimicd pade dole među kamenje i tamo se izgubi, pa najposle skoči i podvikne: — Oj, oooj I — Oj, o o o j; oj, oooj — odbijao se povik i razlegala jeka. Oj, oooj! Oj, oooj I Ova jeka kao da ga malo stiša i on se smiri. Izvali se opet na stenu pa poče dremati. Najednom se trgne, izvuče iz džepa dvojnice pa zasvira. Pesma se prosu po kamenu, spusti se na grad, zadrhti nad njim ..... ’ ‘ ............... 99 �puna života, snage i čežnje i nežno ga obgrli pa se izvi gore nad oštre litice i nestada je u divnom pla­ vetnilu neba. I jedva on malo stade da odahne, kad se začu ozgor ispod Šinderova okrajka tanki glas svi­ rale : — Trliiii-li I — E, haao! — podviknu Mujkan kad to ču. Skoči na noge i kao perce lagan odskaka gore pod okrajak. Zaboravi i na koze i na svoj pastirski štap, što ga je davno jednom čitava dva dana doterivao i rezao dok ga nije našarao. Koze zastale, podigle glave i naćulile uši, pa gledaju za Mujkanom. A on zahvatio pa grabi uz breg kao zec, a sve jednako podcikuje. — Polako, Mujkane sinak mamin, polako, umorićeš se! — dovikuje ga Munta sa ograde ispod starog visokog bresta. — Ko, je li ja? — zastaje Mujkan pred njom i zasenjuje oči rukama da je bolje vidi. — Ti, da ko, nego ti! — smeje mu se Munta.— Mujkan stao pa je gleda, a sav se zajapurio.' — Da si, vala, još toliko daleko, ne bih. se ja umorio. Obadvoje sedaju^ Mujkan se naslonio uz Чзге^, 'ра samo što gleda u Muntu, a ništa ne govori. Ona ga gleda, gleda, ра' prasne u smeh. Mujkajj, se zbuni, zacrveni se i pdgleda u krilo. A sve kao da izgori oko njega. On bi sada najvoleo zagrliti je, pa je spustiti, spustiti, oh! ali ne nešto nesme. Boji se onog njezinog smeha i onog pogleda, kojega on. nikako ne može da izdrži. — Ma, Boga ti, šta se tako smiješ? — fbvoi п J°J on, a sav se zarumenio i gleda u krilo. — Ha, ha, ha! — trese s& Munta od smeha. 51 Hoćeš li mi Mujkane nešto pravo kazati? — pita ga ona. — Ja, tebi? — Mujkan je pogleda. — Hoću vala, što god znam. — E, kaži mi Mujkane živa ti mama, voliš li me i malo! — He, he! Ja tebe, je li? — češe se Mujkan po glavi. — To baš nećeš znati! — A što, bolan? — smeje se Munta šeretski. — Kako ću ja tebe voliti, kad neznam voliš li ti mene. — Ti mene? Hi, hi, hi — smeje se Mujkan, a sve mu nešto drago. Zapao leđima o brest pa se ćeše. — Šta veliš, Mujkane? — saleće ga Munta i ne da mu mira. — Je li ja? Ništa — veli Mujkan pa skoči na noge i otrči niz breg kozama. Za njim se osu zvonak smeh i sve se stiša. Mujkan legao opet na svoje staro mesto, ruke savio pod glavu i ništa ne misli. Gleda kako se sunce spu­ šta za breg, uživa. Ševa se vijori i peva, iz grada do­ pire buka, zvona klepeću, a Mujkan se proteže. Do malo, pa on skoči, pregrnu gunj, puhnu u dvojnice i podvikne. 100 — Haj, haaaj! — Haj, haaaj! — zdrave se bregovi, a koze se jate. Sunce već seda. Mujkan peva i spušta se niz Dolac. Prošlo je nekoliko dana odkako je Mujkan sedeo s Muntom pod brestom ispod Šinderova okrajka i nikako da više vidi ni nje niti da sagleda njezinih ovaca, a ni pesma joj se ne čuje. Mujkan nemiran. Ne veseli ga i ne zanosi ni ševina pesma. Koza Bara, njegova ljubimica, došla da mu oliže ruku, ali je on i ne vidi. Ona stala pa ga bezazleno gleda i kao da se čudi, što joj ne pruža ruke. — Me-e-e- mekeće ona, pita ga može biti što mu je. Kad vide da se on neobazire na nju, lupne prednjim nogama o zemlju, pa se propne na prvi brestov grm i počne brstiti. A on ništa toga ne vidi. Pretvorio se sav u uho, pa osluš­ kuje, neće li odakle čuti Muntinu pesmu, ali ništa, pa ništa. Sneveselio se. Srce mu bije, bije, tek što ne pukne. Osluškuje, napreže oči ne bi li je gde ugledo, ali sve uzalud. Leži Mujkan a kamen vreo, pa ga nešto ugodno podilazi s leđa i svega ga obavi kao neka koprena i on poče da podrhtava. Ono ga nešto steže, steže, hvata ga oko prsiju, a slepoočice mu tuku. Pogled mu se muti, a telo se samo izvija i proteže. Sav bi se izlomio. Najednom obesno vrisnu, skoči na noge i pojuri da traži Muntu. išao je ispod brestova gaja i došao nad bore s drugog kraja brda. Zaboravio Mujkan na koze i na dvojnice. Zapeo pogledom pa zvera na sve strane ne bi li je gde video. Neizvesnost ga ubijala. Gleda dole na bore. Žuta borska trava viri iz lokava. Mujkanu se učini kao da vidi nekoga na prezidi lbre Grge sa Malog Brda. Zastane da bolje vidi i jest oko ga ne vara. Ona je to, ona. Samo koji je ono s njom? I Mujkan poče prebirati po pameti ne bi li se prisetio ko bi to mogao biti s Muntom. Posumnjao je odmah na Isfina Salmana. Čelo mu se smrče. I — Jest on je — veli Mujkan — on je! E čekaj, beli nečešl I Mujkan se strašno namrgođen teško zakle, da će ona »beli videti«, pa se vrati i potera koze kući. Drugi dan poterao Mujkan koze, ali je bio teško zamišljen. To kao da su i one primećivale, jer su mirno išle pred njim i nisu nigde svraćale s puta. Izišao je na vrh Doca, a koze po običaju, zastale, ali im on ne dade da brste nego ih potera uz brdo. Zaboravi je bio, ili namerno nije htio da otpeva svoju omiljenu pesmu. Istom on zašao u stranu i pustio koze u brestovo grmlje, kad se ispod Šinderova okrajka začu svirala i Munta zapeva: — A oj Salko, moje sunce žarko. Mujkana kao da ga nešto probode, tako rnu bi teško kad začu to ime u njezinoj pesmi. Pusti koze da idu kud im je volja, a on se pođe oprezno penjati �između grmlja prema okrajku. Kad je došao blizu Munte skoči i uhvati je za mišku, pa je poče tresti. — Gde si bila jučer? Govori! Gde si bila? — tresao je Mujkan i sve se više žestio. — Šta ti je bolan? — gurala ga od sebe, a on jedno te jedno. - - Nečeš da kažeš I ha, ha, ha! ali ja znadem, znadem ja! — vikao je Mujkan, a lice mu se izobličilo. Bio je strašan. — Ha, ha, ha! Znadem ja gde si ti bila. Misliš da ja ne znam? Ha, ha, ha! Znadem, znadem, ali nećeš više, ha, ha, ha! Nećeš, nećeš, ne! Glas mu je postajao sve jači i sve hrapaviji. Oči mu iskočile iz očnih šupljina i pokrvavile. Usta mu se sva zapenila. Poludeo je. Munta sva pretrnu i poče se tresti kao prut navodi kad oseti, kako je njegove tvrde šake sve više i više stežu. Pokuša da se otme, ali se on još više razbesni. — Ha, ha, ha! Nećeš više, ne! — trgao je on oko.nje i urlikao kao zver. Najednom je spopadne u naručje i pojuri s njom. prema Brijestači. Munti bi jasno šta je čeka, pa pokuša svom snagom da se oslobodi njegova luđačkog zagr­ ljaja. Videći da joj je sve uzalud, prepusti se sudbini. Klonu sasvim i izgubi svest A Mujkan je preskakao s njom grmlje i kamenje, užasno se cerio i vikao: — Nećeš više, nećeš više 1 Duboka vraška jama Brijestača zjaptila je u nebo i poput gladne nemani čekala plen. Mujkan zaskače do nje. Divlji smeh zeljulja zrakom i Munte nestade u neznanim dubinama Brijestače. Mujkan je skakao oko jame, cerekao se i uzviki­ vao. Nećeš više, ne 1 Snaga ga najposle izdade i on se sruši onesvešten pokraj jame. Sunce je već bilo zašlo, kad je on došao k sebi. Ustao je polagano i dopuzao na sredinu brestova debla, što se je preprečilo iznad jame i tako je sedeo nad strašnom provalijom. Izvadio je dvojnice i zasvirao na njih neku nepoznatu tužaljku, što ju je znala stvoriti jedino njegova luđačka duša, koja čćTzne za nečim navek izgubljenim. svako jutro tako Mujkan dolazi nad jamu, pa najprije besomučno oko nje skače, a onda tužno svira i plače po ćeli dan. Mirza Safvet Hajjamove rubaije Drugovi! Kad se jedar] pt^t skuplfe^na sijelo, Kad jedan u drugog ^ e d a šenli i veselo Dignite čaš6 vina i nazdravite meni. Sjetit’ se umurlog^ druga — plemenito je djelo 1 Onaj idd, ržfdi koga evo jadim jade, Ostavi me, ode drugom, pa u jade pade. Eto, kada moj liječnik boluje od jada, Kako da ja od njeg tražim, dami lijek dade. Ja se dičim s Harabatom, jer su rindi ljudi, Njihov grijeh malenkost je, kada se prosudi. Šta hoćete sa medresom? Nek je đavo nosil U njoj čoviek uči sam o: kako da poludi Ovo nebo svoje tajne još nikom ne kaza; Nepravedno ubi tisuć Mahmuda Ajazi. Vina amo! Niko nije dva puta živio, Ko isčeznu sa svijeta više s’ ne pokaza. Kad o svijetu ne razmišljam dana ne imade, — I taj svijet jedan čas odmora mi ne dade. Ko mučenik dosta pusta vremena utroših, A svjetina učiteljem još me ne priznade. Od vode i blata mene si sazdao — šta ću ja? Ovo sukno i atlas, — sve si ti otkao — šta ću ja? 1 dobro i zlo, što od mene dođe, besvjesno dođe. Sve si ti na mome čelu napisao — šta ću ja? Krčmarice, kad vrijeme oboje nas gazi, Kada svijet ni tebe, ni mene ne pazi, — Dok nas veže čaša rumenike vina, Vjeruj, da se nalazimo na istine stazi! Šta ti hoćeš od svjetine kada je magare? Što ljudima mudrost nudiš, kad za nju ne mare? Čašu vode ne dadu ti u godini dana, A na dan ti po sto puta u obraz udare! Ko te večeras dovede meni tako pjanu? Ko diže zastor, da se pokažeš na divanu — Čovjeku, koji gazi u ljubavnome žaru? Vjetar te donese, a žar u njemu jače planu! Tjelesa, koja se po plavom nebu roje, Iz kojih mudraci buduće zgode kroje; Ne mogu kazat’ ništa. Ne daj date obmanu! Jedna se besvjesno kreću, druga se čude i stoje. Ko je vrijedan moga društva, dušu ću mu dati, 1 s njime ću — dičeći se — usporedo stati. Želiš znati: šta je pako na ovome svijetu? Pakao je nečovjeka k6 gruga imatj, Večeras ću iz pokala rujno vino piti. — 1 najmanje dvije čaše na ćaru ću biti. Prvo razum i vjeru ću pustit s tri talaka, Za tim ću se s ćerkom loze svečano vjeriti. Moja narav s lijepima hoće da se Moja ruka prama čaši vina da se Prije nego dijelovi s cjelinom Hoću da me ovaj svijet sa svačim Vrijeme je, skut kajanja da polahko svijam, 1 okićen sijedom bradom da pjesme izvijam. Vrč života napuni se sedamdeset puta Ako neću sad, ja kad ću, čaše da ispijam? druži, pruži; se spoje, posluži. 101 �Želiš li životu postavit* Čvrste temelje, Zabaci brige, ograniči želje. Nemoj džaba sjedit’ već pij rujno vino Svaki čas ćeš osjetiti života veselje. Zvijezde, što svijet krasi i nebom se kreće Dođe, prođe i opet na obzor došeće. U nebeskim skutovima na leđima zemlje Ima narod, dok Bog živi, koga nestat neće. Svako jutro, kad biserom rosa lalu šara, A ljubica zemlji niče svoj cvijet obara, Dozvolite — to se meni izvanredno sviđa, Kraj trpeze obilate i pune pehara. Da budem u ljubavi sretan, ako mi Bog nalaže, Protiv njegove volje, šta ima ko da kaže? Kad sve i zlo i dobro dolazi od Boga, Zašto na sudnjem danu da se račun polaže ? Hajjame 1 Čadoru sliči tvoje meso i kosti, A duša vladaru u kući vječnosti; Kada vladar hoće, da mjenja mjesto, Sluga smrti ruši čador bez milosti. i (r . Hotio bih da Bog stvori ХЈ^ај svijet drugačije, Da ja vidim, kad ga sfcforpnek ovome sličan nije. Hotio bih u obilju, da mi dade, što mi treba, П’ nek moje ime briše iž ' popiserživućijeh 1 1 ako je vino haram, treba znati kome ni' ’ Koliko se popit može, s kijem čovjek Ko uslove tfer ispuni, a piti mu zakon Kažite m i: Ja ko onda' tu blagodat piti smije. Iz mog društva sve jednog po jednog nestaje, Smrt ih kosi — i zemlji na pohranu daje, Jedno vino pili smo u društvu života, A život nam jednako na zemlji ne traje. Jedni su za slavom težeć na visoko mjesto stali, Drugi s’ opet na hurije i na rajske bašče d a li; Kada zastor podigne se, onda će se istom znati, Kako su od tvoga sela daleko — daleko p a li! Kada u tom samostanu naš boravak vječan nije, Grehota je proživiti, a ne imat’ stvari dvije: Rujna vina i draganu, već o svijetu raspravljati Je li posto, hoće 1’ nestat? Saki, toči da se pije! Lijepo je dobro činit protivniku i prijanu, Hrđav čovjek, da zlo čini, od naravi ima m&nu. Ti zlo čini, pa ćeš steći dušmana u prijatelju, Dobro čini, pa ćeš naći prijatelja u dušmanu. Mnogoga je ko nas nebo posijalo i poželo, Vodit brigu o tom — nije pametnije ljudi djelo. Toči čašu, pa mi dodaj, da je pijem, da s’ opijem, — Sve je bilo, što će biti — bilo tužno ii’ v eselo ! 102 Navika je moja piti i veseo vazda biti, Vjera mi je sa bezvjerjem i vjerom se ne baviti. Rekoh mladi svog vrem ena: »Dar vjenčani šta je«. Reče : »Veselo ću tvoje srce ko vjenčani dar primiti«. Na površini zemlje da Vidim i pod zemliu da Kad pogledam niz Kao bilje propadaju, ili se neki smiju, se neki kriju. pustaru, vidim ljudi u nju iz nje kliju. Oni, što su na sv’jet došli i tu burno proživili, To su ljudi od zabave i veselja bili. Popili su po vrč vina, opili se do besvjesti I zagrliv jedan drugog, u snu su se izgubili. Od kako sam postanuo, ja nijesam trijezan bio, 1 za svete Kader-noći ja sam rujno vino pio. ^ Usne metno na rub čaše, grudima sam bure stisko Dok sam rukom sve do zore bokal držo i grlio. .Оцј. što no žalibože umom rade do vijeka, Muzu vola misleć da će namusti mlijeka. Na svijetu danas bolje suludima ide, Jer pametnu šaku sijena ne daju za lijeka! Slušaj, moj stari druže, ovo je nauka najviša; Pohlepa za tim svijetom nek se u tebi stiša. Privezi lađu kraju, pa skromno i veselo živi — Gledajuć kako se nebo igra slijepog miša. Sretan ti je onaj čovjek, što u svijetu nema glasa, Sto ne nosi odijelo ni od vune, ni atlasa. Kao Simurg uzdiže se nad obadva svijeta, On ko Hajjam kroz pustinju na silu ne kasa. Z T ono, što nije bilo, nemoj se u brigu metat’ Kogod misli unapried, vazda će ga muka sretat’. Budi ves’o! Ne daj svijet, da ti srcu tijesan bude. Briga neće tvoju muku ni smanjiti ni povećat’. Zora je, vakat je ustati, moje drago dijete, Napuni bilur-čašu lozove krvi svete I U ovom zabitnom kutu u naruč zgoda se daje, Zalud ćeš tražiti drugu, ak’ ovu kob omete. Želiš carstvo Mahmudovo, sjedi pokraj čaše vina, Želiš psalme Davidove, slušaj glase violina! Ne spominji, što je bilo, ne nagađaj, što će biti, Već uživaj! To je žića zadaća jedina. Умољавају ce сви претплашници da за 1927. годину подмире дужну прешПлату. �КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД Jugoslavenski pisci Umberto Urbanaz-Urbani: Scrittori Jugoslavi, Collezione Di Letterature Slave II. Prefazione di Pavle Povović. Trieste 1927. Poezija g. Milana Rakića je pesimistična. Samo njegov pesimizam nije frivolan i konvencionalan. On konstatuje egzistenciju zla i njegov bol je bez suza i očajanja, koji, više nego u ambijentu, leži u životu, Gosp. Umberto Urbanac-Urbani dao nam je ne­ svetu i beskonačnosti, više u misli nego u srcu. Pesnik, davno na talijanskom jeziku jednu knjigu o našoj lite­ koji je po svojim putovanjima kao i g. Dučić ostavljao raturi. Zapravo on je dao jednu zbirku kraćih studija svuda po nešto svoga srca i koga je inspirisala srpska iz srpske i hrvatske moderne književnosti. 1 to su više prošlost kao Rim Kardučia, moderan je u pravom skice i slike nego išta drugo. Ali, kako kaže g. Pavle smislu reči. Svaka njegova pesma je misao, slika i Popović u odličnom predgovoru što ga je napisao pred savršenstvo. I dok je g. Rakić takav g. Dučić ima ovom knjigom, »bez sumnje je g. Urbanac-Urbani u možda više ljupkosti on je više zapadnjak i učenik ovim njegovim kratkim studijama dao vrlo mnogo« parnasovaca i simbolista. Pesnik divnih pisama iz Alpa (moltissimo). Kod svih pisaca o kojima govori — a on i s Jonskoga mora, koga je u lepoti forme dostigao govori o njih 15 — devet sa srpske, a 6 sa hrvatske jedino možda g. Rakić. strane, dao je g. Urbanac kratke biografije, rekao neštp G. Svetislav Stefanović je prevodilac Šekspira o njihovim delima, dao kratak izvod, citirao karakte- Biblije. Kao originalan pesnik zauzima posebno mesto. ristična mesta i napokon rekao svoj sud. Jer dok su g. g. Dučić i Rakić bliži Francuzima, BegoPodelivši knjigu u dva dela g. Urbanac počinje sa vić, Lovrić i Korolija nalaze prve svoje inspiracije u srpskim piscima i be^-sumnje' ima p/amo da Njegoša talijanskoj obnovi i danuncijanizmu, dotle se g. Stefa­ prvoga predstavi talijanskoj publici. Rekavši sve važ­ nović okreće modernoj engleskoj lirici i Vitmanu. On nije momente iz Njegoševog života, g. Urbanac govori je neke vrste umetnički ponteista sa velikom ljubavlju o njemu kao najvećem srpskom pejsmjai, o pesniku ^ a čoveka i čovečanstvo. najjačeg dela napisanog hir našem jeziku. »Gorski vi­ Sa Borisavom Stankovićem, koji nikad nije mogao jenac« je preveden ne samo na sve slavenske nego i :ati evropejac, ulazi u srpsku književnost Vranje i ostale evropske jezike i doživeo je [veći broj izd£ irednja Srbija. Pisac »Nečiste krvi« i »Koštane« je dao no ijedna druga knjiga u jugoslovenskoj knjiže’ ljude u kojima ključaju strasti, u kojima se meša krv To genijalno delo Njegoševo, epsko-dramskgjl •psko-grčko-turska, on je dao jedan najčistiji balkanpesma, sadrži u sebi ono najesencialnije srpsko ima ski ambijenat, aristokratiju i patrijarhalni despotizam za Srbe značenje Danteove »Komedije«. »Sa devičanskoi соШШ 'nešto najinteresantnije u srpskoj književnosti. G. Milan lepotom narodnih pesama« opevano je tu herojstvi stvo Ogriz Ogrizović, veli g. Urbanac, pružajući »Nečistu krv« Crne Gore i izneti njeni najsvetiji i najdublji osećaji. hrvatskoj publici, kazao je: »U »Nečistoj krvi« Hrvati Posle Njegoša g. Urbanac govori o Branku Radi- će upoznati najbolje delo najjačeg srpskog pisca. Mi čeviću, pesniku životne radosti i melanholije u isto imamo i romana i novela, da i ne govorim o dramama, vreme, pesniku koji se sav sastoji u onoj njegovoj sa boljom koncepcijom i umetničkom konstrukcijom, poslednjoj pesmi (citira) u kojoj trepti mladost i drhte ali nemamo ništa ovako jako i duboko kao »Nečista snovi — žalost što ostavlja pesme kojima beše toliko krv«. dobra namenio. Branko Radičević od koga upravo da­ tira srpska moderna lirika, koji je kao mladić umro od »klasične bolesti srp-hrv. pesnika« (g. Urbanac spominje teškoće naših književnih radenika) iako nije nadmašio Bajrona, kako se beše nadao, ipak je učinio ogroman uticaj. Ćele generacije su na njemu napajale svoj duh. On je tipičan prestavnik srpskog romantizma, za Srbe isto što Preradović za Hrvate ili Prešern za Slovence. 0 g. Nušiću g. Urbanac govori opširno. Prešavši detaljnije »Opštinsko dete« i »Narodnog poslanika« g. Urbanac daje uspelu karakteristiku rada g. Nušića čiji je ceo program sintetiziran u rečima: »smejmo se, to nam je jedina uteha« kako je jednom prilikom rekao sam g. Nušić. Najposle u odeljku o srpskoj književnosti g. Urba­ nac govori i o dvema ženama. O g-ci Milici Janković i g-ci Jeli Spiridonović Savić. Svakako da među najpopularnije pisce — žene u savremenoj srpskoj književnosti spadaju g-đa I. Sekulić i g-ca M. Janković. Samo dok je g-đa I. Sekulić sva preokupirana Golgotom moderne žene, socijalnom ne­ pravdom i brutalnim ogoizmom muškarca, to kanda kod g-ce Janković dolazi na drugo mesto. Kroz sva njena dela oseća se jaka pesma ljubavi. »Za lepe i ružne žene — završava g. Urbanac svoj simpatični članak o M Jankovićevoj — za srećne i nesrećne, za device i zabludele, Milica Janković ima ugodnu reč i svaka njena reč je inspirisana velikom i jakom pesmom, pesmom što je svi pevaju: pesmom života«. 103 �Poezija g-đe Spiridonović-Savić se sva sastoji iz dve velike ljubavi. Ljubav prema Bogu i ljubav prema ljudima. U njoj ne vlada Bodler — tu vlada Dostojevski. Ona, koja je tako dobro razumela Srednji Vek, piše slobodnim stihom — i da se on nije javio pre nje, kaže g. Urbanac, »on bi sigurno došao s njom«. Kao što je g. Urbanac počeo prvi deo svoje knjige sa Njegošem, najmisaonijim srpskim pesnikom, tako i drugi deo počinje sa Silvijem Strahimirom Kranjčevićem. Kranjčević »Hrvatski brat đakona Leopardija« inspirisao se u Rimu baš kao što tu tako i u celoj Italiji nađoše inspiracije Bajron i Šatobrijan, Flober i Gotie, Šelej i Bjbrnson, Goethe i mnogi drugi veliki duhovi sve do Gorkoga. Tako se tu inspirisao i Kranj­ čević, najizrazitiji, najoriginalniji i najrevolucionarniji reprezentant jugoslavenskog pesimizma. Ruševine imperatorskoga Rima nisu govorile Kranjčeviću samo o ispraznosti svega i o nemilosrdnom zubu vremena, nego i o despotiji imperatora, bedi robova, pobuni po-1" tlačenih i slobodi koju su tirani uništili. Pesnik divn$ pesme »Resurectio« u kojoj je prikazan Hrist kao vod revolucije, Hristos na barikadama gde se bori »za jed­ nakost, bratstvo i slobodu«, kad će da se poruše gra­ nice sitnih domovina i postane samo jedna domovina. Kranjčević je revolucionar. O n.se.bori protiv svih ne­ pravda : društva i Boga. Kranjčevićev »Zadnji Agan« je najpotpuniji izraz njegovog pfesimizma. To je pesma koja svojom dramatičnošćuJnadtnašuje »Ginestru« Leopardijevu. \| G. Ivo Vojnović, po majci Talijan, uspeo -p. bolje da opeva Srbiju i Italiju, Istok i Zapad, Dufcrbvnik i Veneciju — grad večito mrtav i grad večito 2јм Dao je nekolike vanredne figure majke. Njegova »Dubro­ vačka trilogija« spada u red dela kao »Osman«, »Gor­ ski Vijenac«, »Smrt Smailage Čengića«. Dalje g. Urbanac govori 6 Vladimiru Nazoru, pesniku vere i snage narodne. VI. Nazo« je u svome »Medvedu Brundi« simbolički prikazao Hrvatski narod. Nazor je pesnik hrvatske prošlosti i tragične sudbine hrvatskih kraljeva. On peva i o Srbima. Pesnik oseća bol, ali je on kao i Rakićev produkt misli a ne senti­ menta. Za g. Milana Begovića g. Urbanac ističe da je pod talijanskim duhovnim uticajem — što je sam g. Begović jednom priznao. Govoreći o g. Ivi Andriću, g. Urbanac se zaustavlja na omladinskom pokretu u »Mladoj Bosni«. Spominjući 104 one teške dane'g. Urbanac ističe koliko je knjiga »Ех Ponto« od g. Ive Andrića impresivna — te bi se mogla uporediti sa Turgenjevljevim memoarima, Nietscheovim aforizmima, Paskalovim, Ruseauovim i Augustinovim mislima: Još veli za Andrića da je odličan pesnik bo­ sanske čaršije i kasabe. Naposljetku g. Urbanac govori i o jednom kriti­ čaru, o g. Anti Petroviću. On je jedan od najpoznatijih jugoslavenskih kritičara — veli uglavnom g. Urbanac — ono što treba naročito istaći to je da on ne piše samo o jugoslavenskoj književnosti nego i o talijanskoj. Tako njegova studija o Kardučiju prestavlja besumnje »najbolje što Jugoslaveni imaju o pesniku treće Italije«. A. Petrović je pored toga još i najbolji interpretator ideje italo-jugoslavenskog duhovnog zbliženja. G. Umberto Urbanac-Urbani bio je svakako vođen istom idejom — idejom talijansko-jugoslavenskog zbli­ ženja — kad je pisao ovo svoje delo. On je zato — naročito kod Hrvata — tražio ljude koji imaju neo­ sporno talijansku kulturu. Pored ostaloga on se tim vodio i pri izboru pesnika. Mi mu to mnogo i ne zam eram o«^. Urbanac je svakako i kod Srba mogao dati bolji izbor. Srpska pripovetka nije reprezentovana bez Lazarevića. Srpsku komediju bi najbolje prikazao preko Sterije. On je znatno jači, bolji i misaoniji od g. Nušića, koji nije uspeo da ode mnogo dalje od in­ trige i vica. Možda je g. Urbanac govoreći o Njegošu i suviše istakao herojski momenat u »Gorskom Vijen­ cu« na štetu filosofskoga. Možda je on — i svakako jest — pogrešio što nije spomenuo ostala dela Njegoševa. A srpska kritika i njeni predstavnici? Napokon mi se možda ne slažemo ni sa svim ovim njegovim sudovima. Ali — ćela ova knjiga ima karakter upozna­ vanja. Zato i jest velika sličnost ove zbirke studija g. Urbanca i kakve antologije. »Jedna zbirka studija — rađena sposobnošću kao ova Urbanijeva — može une­ koliko nadomestiti antologiju« — veli g. Pavle Popović. Naše literarne veze sa Italijom su neosporne. Po­ znavanje međusobnih književnosti i jezika više je nego potrebno. Iako knjiga g. Urbanca daje utisak fragmentarnosti, jer pojedini članci kao da su pisani posebno, ipak kroz nju provejava jedan topal akcenat. Svuda se vidi i oseća ljubav g. Urbanca za dela i ljude o kojima govori. Pisana sa velikim poznavanjem i pesničkim oduševljenjem knjiga g. Urbanca zaslužuje punu po­ hvalu i zaželeti je da ne bude usamljena. Salko Nazečić �РЕФЕРАТИ 3 A НАШ КОНГРЕС Инж. Шериф Бубић, Пожаревац Рефераш из иољоиривреде Услови развишка сеоске привреде у Еосни u Херцеговини начин искоришћавати прородне силе за потребе човјека. Стање комуникација, удаљеност од локалног и свјетског тржишта, тржишне прилике — цијене Наша сеоска привреда, и ако доста касно, по- срестава производње и цијене земљорадничких простала je задњих година предметом многих и многих извода, густоћа и пораст сеоског становништва, јадискусија. И они народни слојеви, који су мислили чина његових потреба, финансијска оптерећења, радда немају никакве везе са нашом сеоском приврене околности, каквоћа и снага срестава производње дом — са њезиним стањем и са њезиним развитком — и многи други социјално-економски моменти, једни почели су у задње доба увиђати да je код нас, бар јаче други слабије, одређују границе и начине ексза сада, сеоска привреда главна грана народне при- плоатације природних енергија за потребе човјека. вреде, и, као таква — јаче или слабије — утиче на И треће, чинећи само једну нарочиту карику у ланцу просперитет сваке друге народно-привредне гране социјално-економских околности, опште и стручно код нас. образовање сеоских маса има такођер утицаја на Није ни мало чудо што се je и наша пробуђена развитак сеоске привреде. муслиманска интелигенциЈа почела да интересује за Видиће се из слиједећих излагања да су овдје нашу сеоску привреду. To je, мислим, прије свега, no сриједи многобројни фактори, у чије испитивање посљедица садашњег општег назирања код нас, a, не може сам да уђе ни најшколованији појединац. поред тога, и продирања демократских идеја међу Треба да то постане брига свих нас. Резултате тога нама муслиманима, na се <jee ^више увиђа да духовна испитивања треба уносити на наше село, не страи материјална наша снага не зависи од привредно шећи се првих неуспјеха на томе послу. јаких и образованих поједипаца, него од културно Ми ћемо проматрати овдје најприје природне, и материјално јаких народних маса. чза тога социјално-економске околности под којим И наше су најјаче, најздравије, најкре! се налази пољопривреда у Босни и Херцеговини и родне масе на селу. Ако међу пољопривредн* на основу тога упозорићемо на наше најнужније јимо још и оне варошане, којима je пољоп| занчмање главно врело за одржање, онда можемо рећи да огромна већкна бос.-хврц. муслимана живи од пољопривреде. Зато треба да интересује наше јавне културне раднике привредни и културни проблем нашег села више него и један други проблем. Али ми не налазимо један пбтпуно ријешен проблем, једну утрту стазу, на коју само треба да изведемо наше тежаке. Требаће још много и много свестраног научењачког испитивања, да се означи један потпун, прави карактер наше сеоске привреде. Али, ипак, од аустро-угарске окупације до данас, учињен je велики корак ка томе циљу. И ми ћемо се морати са тим за сада задовољити. Сви они многобројни фактори, који условљавају развитак сеоске привреде, могу се свести на ове двије скупине: на природне и социјално-економске околности. Природне околности условљавају на првом мјесту сваки привредни рад, пошто привреда, у својој суштини, и није ништа друго него искоришћавање природних енергија за потребе човјека. Пољопривреда, више него и једна друга привреда, зависи од природних прилика, које често пута ни на једној ужој земаљској површини, ни у једном краћем временском периоду нису исте. Социјално-економске . околности одређују да ли ће се, у колико и накоји еконожке и културне потребе. Учинићемо то само У најваж ниЈИм потезима, толико колико јв потребно да се открије суштина нашег пољопривредног проблема. Природни услови економије села у Босни u Херцеговини. За пољопривредну производњу од природних прилика имају највећег значења геолошко-орографске прилике и поднебље. Захваљујући ангажовању већег броја страних и домаћих научењака најбољег гласа, од аустро-угарске окупације до данас проведена je детаљна г е о л о ш к о - о р о г р а ф с к а и кл има т о л о ш к а к л а с и ф и к а ц и ј а Босне и Херцегонине. Испитана je у танчине флора наших крајева и тако je положен основ за подјелу земље на пољопривредне рајоне. Геолошко-орографски подијељена je Босна и Херцеговина на ова подручја: 1. Посавину 2. Брежуљасти терен 3. Средње бос. горје 4. Источно-бос. кречњак 5. Херцеговачки терасасти крас и западно-бос. крас. 105 �Босанска Посавина простире се на десној обали ријеке Саве, све до ушћа Дрине, као наставак Славонске равнице. Са брежуљастим узвисинама, које на више мјеста продиру у равницу све до Саве, то je најплоднији дио Босне и Херцеговине. Само што je већи дио равнице изложен честим поплавама Саве и њезиних притока, што много смањује вриједност овога подручја. Регулисање тока ових ријека било би од великог привредног значења за ове крајеве. У Посавини има највише оранице (51%), иза оранице шумског земљишта (36%), док на ливаде и пашњаке одпада само 4%. З е м љ и ш т е Посавине састоји се из ријечнога алувија, na je врло родно и ради свога равнога терена врло згодно за ратарство. Посавска равница заузима 5% цјелокупне површине Босне и Херцеговине. Клима овога предјела умјерено je континентална. Годишња средња сума о б о р и н а износила je у деценију 1900/1910 просјечно годишње 831/л//п, и доста je правилно расподјељена на поједине мјесеце. Највише оборина пада од јуна до октобра, даклеу мјесецима који су за биљну производњу од пресуднога значења. За карактеристику оборина у Посавини навешћемо вишегодишње средњаке једнога предјела у горњој Посавини (Б. Градишке) и једнога предјела у доњој Посавини (Бијељина)Ј Б. Градишка јануар фебруар март април мај јуни јули август септембар октобар новембар децембар Све гa 14 40 m/m 42 » 48 » 82 » 68 » 90 » 75 » 67 » 75 » 97 » 84 » 63 » 831 m/m Бијељин 47 m/m 41 i 44 м 66 » 71 1» 97 » 57 » 43 » 55 » 71 » 60 » 59 » 711 m/m К Ни т е м п е р а т у р е нису у Посавини екстремне, као што je то случај у земљама са изразитом континенталном климом. Средња љетња температура не прелази 20° С, док je средња зимска температура шта више изнац 0«С, од 0 20° С до 1‘60®C. М р а з е в и у Посавини се појављују сваке roдине од новембра до априла, a такођер и у октобру изузимајући Модрич. С обзиром на богато алувијално земљиште, повољне климатске прилике и раван терен, ово je најбољи ратарски предјел Босне и Херцеговине, предјел свих врста житарица. У Посавску равницу на многим мјестима засијеца све до Саве брежуљасти терен, који веже По- 106 савину са бос. централним горјем. Овај б р е ж у љ ас т и т е р е н састављеп je од иловастих, пјешчано лапорастих шкриљеваца из крединог и еоценског доба. Према томе темељном камењу из којег je постало, земљиште овога предјела разнолико je; овдје налазимо: пјескуље, иловаче, глинуше, лапораче и разне њихове комбинације. И no своме физикалном саставу и no своме благом нагибу, и то je земљиште врло способно за земљорадњу. Али овај предјел има још и ту предност пред равницом, што није изложен поплавама. Климатске прилике у главном исте су као и у Посавској равници, пошто се читав терен не издиже више од 100—600 м н. м. в. Подјела земљишта у брежуљастом предјелу на поједине културе од прилике je оваква: оранице и баштз заузимају 38%, косанице (ливаде) 3%, пашњаци 7%, шумско тло 49%. Чиста ораница, овдје, дакле, заостаје, шљива и остале врсте воћа заузимају једно видно мјесто, проценат шумског тла’ већи je, сточарство добија на значењу. Ово je један воћарски предјел првога реда, a међу воћем највидније мјесто заузима наша бос. шљива. Ш љ и в a (бос. шљива, пожегача, мађаруша, мађарка, мрка шљива) има велико значење за овај предјел, пошто овдје постоје најбољи земљишни и климатски усдови за њу, a нарочито у порјечју *“ :не и Спрече, гдје цма доста пјешчаника, на коуспијева најбоља шљива. Наша бос. шљива има нека природна својства, која joj могу дати глас најбоље шљиве на свијету. »Нигдје на свијету не произвађа се шљива са толико сласти и укуса, какав има наша шљива пожегача. Додуше, француске и американске шљиве крупније су* од наше, али им месо не одпада од коштице, имају веома дебелу кожу, осим тога мањка им мирис, угодна киселина и лијепи укус наше сухе шљиве. Наша суха шљива и љековита je, na се много троши у љетње доба no болницама и опоравилиштима«. (Из једнога предавања г. A. Хавелке). Према г. Љ. Стјепановићу хемијска анализа бос. сирове шљиве, проведена r. 1923. из шљива убратих 2. септембра, дала je слиједећи садржај: »Специфична тежина била je 1*096, докје однос коштице према месу био као 4'1 :95'9. У сировој шљиви било je садржано: Воде 7944 % Киселине 0603% Инвертног шећера 7 42% Сахарозе 423 % Према томе je било свеукупног шећера 1 1 '65% . Толико за сада о шљиви. И за бстале врсте воћа овде су услови врло повоњни. Овдје постоје такођер повољни природни услови и за житарице као и за остале ратарске културе, пошто je земљиште већином добре плодности. (Наставиће се.) �Проблем зашшише наше деце У историји муслимана Босне и Херцеговине, као Једног ДЈела нашег народа, не памти се тежих часова с обзиром на њихову заосталост како у економском, тако и у привредном погледу, од оних које ми данас преживљујемо. Ta заосталост није можда моментано од толико одсудне важности за њихов живот, колико она неминовно за собом повлачи све штетне конзеквенце које слиједе у бидућности. Њихова економска криза, слаба привредна снага и слабо културно напредовање далеко подбацују оним вриједностима које су потребне за могућ самосталан живот босанско-херцеговачких муслимана. Проблем социалних, економских, привредних и културних питања стварно je један од најтежих проблема нашег народа. Taj проблем je истом онда компликован, ако се уоче све оне потешкоће које чине препреке правилном развоју. Ако се зна, да je код нас слабо развијена свијест потребе нашег ирогреса, ако се зна да je тешко интелигенцији придобити наш народ за ову или ону промјену, ма како она била аргументирана и корисна, ако се зна да je иста интелигенција одаљен^ ojj наше масе и ако се рачуна са религиозним схватањима наших широких слојева, na се предпостави фактично духовно и свјетско васпитање њихово, тек онда се свјесно осјети шта значи рад на рјешавању било којег питања муслиманског. Наш будући народ има да се рекрутује из данашњег нашег подмлатка, из генерација које слиједе и тај народ ће бити онакав какав je данашњи подмладак, другим ријечима о снази данашњег нашег подмлатка овиси и животна енергија будуће наше генерације. У доброј или слабој квалитети данашњег подмлатка лежи једна или друга екстремност наших будућих поколења. У крајњој конзеквенцији пак, питање нашег подмлатка опште je питање наше егзистенције и самоодржања муслимана као таквих и као такво оно je еминентно важно и витално питање наше. Полазећи са тога становишта, нама свјесним одговорности за живот и напредак будућих генерација намеће се питање у каквим приликама и под којим увјетима живи наш подмладак. Социалне невоље које бију наш народ, са својим штетним дјеловањем на све слојеве, остављају трагове свога утицаја можда највише на нашој дјеци. Утицајем различитих фактора у нашем свагдањем животу, стотине у хиљаде чланова наше заједнице подлијежу биједи и невољи, безброј егзистенција не налазе нигдје заклона у свом сиромаштву. И све то скупа не само да баца лошу сјену на наш данашњи културни ниво, него je озбиљна опасност за наш народ у будућности. Болести које се огледају на нашем подмлатку и оне болести које. налазе свој зачетак у протоплазми родитељској, даље алкохолизам,туберкулоза,слаба исхрана инездрави станови главни су непријатељи човјечанства који сукцесивно и систематски подгризају и упропашћују наш народ. Стога разлога ћу укратко изнијети неке занимљиве појаве које су од важности за увиђај наших општих прилика и које на темељу социално-медицинских принципа, аплицирајући их на наше прилике, једним дијелом доприносе и појачавају наше невоље у здравственом погледу, и које у скрајњој конзеквенци формирају квалитет наших будућих генерације. •5 Према таквом стању ствари и на темељу статистичких података о помору нашег подмлатка, ми сваке године све горе стојимо, т. ј. ми сваке године бројчано све то више опадамо под предпоставком да су живбтне прилике у којима живимо стално једнаке. Другим ријечима ако постоји уравнотеженост између броја смртних случајева нашег подмлатка с једне стране, и броја порођаја с друге стране, још не значи да процес вегетације б. х. муслимана одговара својој норми. Напротив најновија статистика склапања бракова и њиховог развођења међу муслиманима пружа неповољне резултате који не гарантирају уравнотеженост између броја смртних случајева нашег подмлатка и броја порођаја у једном извјесном раздобљу. У граду Сарајеву се годишње склопи око 750 бракова. Од тих 750 брачних веза се у исто вријеме изврши око 170 брачних развода т. ј. нешто преко V* од свих бракова склопљених у једној години, разреши се брачних обавеза. Од округло 25.000 становника муслиманске вјере у граду Сарајеву долазе у обзир кандидати за женидбу они у старости између 20—40 година a тих има око 2/i т. ј. округло 1.780. Према горњој статистици ожени се годишње око 580 мјесто 1.780, који би се број кандидата могао оженити да су иначе повољне животне прилике. Конзеквентно тому 580 брачних парова требају да издрже баласт оних 1780 кандидата који се сви нису оженили, ди би се одржала стара пропорција у броју становништва. Другим ријечима, сваки брачни пар морао би, да продуцира најмање троје дјеце способних за живот, a да та иста дјеца живе у повољним животним приликама. Ako се сада представи да животне прилике из дана у дан бивају слабије (економско стање као и привредно), да читав низ фактора неповољно утиче на живот новорођене дјеце, онда се питамо какве прилике повољно утјечу, односно какве штете животу нашег подмлатка уопће? A ko ми проматрамо комплекс разноврсних утицаја који штетно дјелују на помор народа, онда видимо једно правило које се мање више свугдје 107 �очитује. У првој години живота помор je највећи и у другој иредставља округло '/о, у трећој */ао, и тако све мање до 12. године живота. Око 15. године помор je нешто већи него у 12. години, али ускоро почиње опадати, тако да се опет око 40. године почиње дизати. У 80. години живота поморјескоро једнак оном у првој години, но та једнакост, што се тиче узрока смрти, нема ништа заједничко, јер узроци помора дјеце и новорођенчади леже у сасвим посебном подручју у којем се огледају разноврсни утицаји свакидашњег нашег живота. Који су то узроци? Свако дијете при породу мора да издржи неке промјене како у свом амбијенту, тако исто на своме организму. Саму храну коју je за живота у мајци примало готову прерађену, мора оно послије порода само да прима, прерађује, мора да регулира топлину свога тијела према топлини околине. Тим самимфактом сваком новорођенчету се намеће тежак баласт у његовом животу, непосредно иза порођаја који je скопчан са извјесним болесницима, a у вези са дојењем. И највећи број наше дјеце у првој години живота подлијеже од поремећена исправне исхране и болести које су в^зн са исхраном. A то су болести стомака и цријева. Знатно мањи _6рој~ смртних случајева у вези je са инфектициозним болестима дјеце исто као .и .с ^ сифилистичним o6ft|#Ž њима родитеља. Укратко, у првој години дјеца подлијежу нерационалној исхрани и болестима, које имају свој зачетак у родитељима као на пр. сифилис, дјеломично и туберкулоза, у другој заразним болестима исто тако у трећој, четвртој, na све до девете, када се почињу јављати и други узроци помора нашег подмлатка. Туберкулоза пак sapa најмлађе као и старије чланове наше заједнице, данас можда више него икада. У најмлађим годинама’ живота na све до осме године, туберкулоза у којој било форми често je узрок смрти нашег подмлатка нешто мање него у доба зрелијих година живота почевши од 18. na све до 40. године. Ну одговорност за инфекцију са туберкулозним бацилима носи у главном подмладак, јер je таква зараза најчешћа у дјечијим годинама живота када се та дјеца крећу међу узрочницима туберкулозе, наилазећи на њих и турајући у уста предмете на којима се туберкулозни бацили налазе. Упознавши тако у главном болести од којих пријети опасност нашој дјеци, јасно нам je да узроци свих болести леже у нашој средини и у нашем свагдањем приватном животу. Ради тога je поље борбе против свих непријатеља нашег друштва, a нарочито нашег подмлатка, пренешено и треба да буде у нашем приватном животу, у нашој фамилији и у нашој друштвеној заједници. Једино ту, познавајући прилике и пратећи свагдањи живот наш, проучавајући детаљно живот у фамилији и његове 108 недостатке који леже било у незмању, било у узгоју наше дјеце, наћи ћемо разлоге нашег назатка. Да се у главном рекапитулирају све оне мјере, које су потребне за очување дјетета чим се роди, a које се дјеломично познају, потребно je прослиједити, живот његов од првог дана ради расвјетлења оних фактора који много доприносе напретку новорођенчади у првим данима живота. To je потребно ради тога што се тада дешавају грубе грешке од стране околине које се могу са мало пажње избјећи, ако се о њима води рачуна. У свим културним земљама, у Француској, Њемачкој, води се читава борба на реконструкцији подмлатка. Ta борба сконцентрисана je у првим данима живота новорођене дјеце у рационалној њези. Како треба његовати новорођену дјецу? Чим се дијете роди потребно je да се окупа. У води која je угријана на тјелесну топлину оперу се сви дијелови дјетињег тијела, најприје лице и глава a онда остали дијелови, не испирајући са, час прије запрљаном водом уста. Показало се наиме да један дио новорођенчади у првим недељама живота болује од неких промјена стомака и цријева, које се своде на заразу са прљавом водом за вријеме купања, у којој се вјероватно налазе узрочници тих промјена, a које често новорођену дјецу стоје главе. Новорођено дијето нека се чисти и пере сваки дан, но није потребно да се више купа све док му пупковина не отпане. Како смо прије споменули, свако новорођенче претрпи нагле промјене у температури, која се мијења у средини у којој дијете борави прије порода и послије порода. Разлика између температуре мајчиног организма и средине у којој се дијете иза порода нађе износи гдјекад до 20°. Ради тога je важно, да се оно одмах иза купања утопли. Према топлини средине требају се и хаљине удешавати, у љети лако одјевање, a у зими топлије. Највећу бригу пак треба посветити дјечијем пупку иза порода. Како je већ сигурно познато дјечија пупковина je онај дио дјечијег организма преко којег дијете прима исхранбени материјал од мајке, a за вријеме свога живота у њој. Иза порода сврха пупковине престаје, чак настаје пријека потреба, да се иста непосредно на дјечијем крају пререже прије чега треба да буде подвезана са чистом и скуханом крпом. To подвезивање je врло важно, јер без тога би дјете могло искрварити и тако из незнања подлећи. Према томе je потребно подвезану пупковину завити са чистим завојем и пустити je на миру неколико дана док се иста не сасуши и сама отпадне. Кад je пупковина отпала онда се може несметано наставити са свакодневним купањем дјетета. Код неких слојева нашег народа, напосе код бољих кругова, увријежило се мишљење да од дојења мајка слаби, шта више да она у неку руку са тим губи своју снагу. Ради тога често се дешава да �младе мајке избјегавају дојење којим било изговором, препуштајући своју дјецу исхрани са којекаквим умјетним препаратима. Ако се пак мирне душе може устврдити да такове мајке и са таковим схватањем чине тежак злочин према своме чеду, онда je то безувјетно потребно спријечити. И како je год још пре 130 година Јох. Петер Франк у свом дјелу »Sistem einer vollstandigen medizinischen Polizei« заговарао обвезатно дојење дјеце са стране мајке, тако je исто тешко упозорити наше мајке колико значења садржи за напредак и живот наше дјеце знанствена спознаја, да je најприроднија и најкориснија храна за дјецу при сиси, материно млијеко. Имајући ту важну спознају пред очима, потребно je навести неколико савјета у погледу дојења: Ha први дан иза порода није потребно дијете дојити. Тада оно лако заспи и непотребно je у том сметати га, a с друге стране постоји једна теорија према којој зараз с цријева и стомака, која je може бити услиједила, теже зацјељује, ако се дјетету већ први дан пружи материно млијеко. Други дан je довољно ако се дијете три пут подоји у једнаким размацима времена. У кдснијим дјечијим данима живота, a и у првом мјесецу, може се шест пута дијете подојити не привикавајући га на то преко ноћи. У другом мјесецу пак 5 пута дневно. У—Z. и 8. мјесецу треба дијете почети по£?еп£но одбијати од сисе. Тада му се може дати мало прокухана гриза у млијеку, лаке текуће млијечне хране, a касније у мал личинама добро исфсану пилећу супу са искуханим дијеловима пилећег меса. Туберкулоза или сушица мало у којој фамилији није нанијела жртава. Ради тога постоји опасност за дјецу да се заразе na je и у том погледу потребна пажња. Постоји ли такова опасност, a она постоји ако неко од сушице у фамилији болује, онда je потребно новорођено дијете одијелити, a ако je сама мајка болесна онда се дјетету мора прибавити дојиља. Ta дојиља мора се најприје прегледати ради сигурности, да иста не болује од заразних болести као што су сифилис (фрењак). Истом када су искључене такве опасности, може се дијете предати својој дојиљи. У Берлину, у Бечу, у Дрездену и још неким градовима постоје дјечији домови у које се примају дјеца, која услијед болести или смрти мајке оскудијевају на природној исхрани. Но често дојиља рефлектира на плату за њезин труд којег она улаже за исхрану дјетета. У сиромашним слојевима зато не преостаје у помањкању материна млијека, из којег било разлога друго него да се дијете храни са умјетно приправљеном храном у краћем или дужем времену. У ТУ сврху треба умјетну храну приправити онако како he она no својој садржини храњивог материјала одговарати потребама дјечијег организма. Да ти увјети буду испуњени и да умјетно приправ- љена храна садржи бар приближно оне елементе који се налазе у материном млијеку, потребно je приправљати такву храну како слиједи: Одмјери се у једној посуди no прилици 330 гр. крављег млијека, које се смијеша са 2 једнака дијела чисте воде. Toj смјесу дода се мало пшенична или рижина брашна. У другој посуди прелију се 3 кафене кашике пшенична или рижина брашна са 660 гр. вруће, час прије прокухане воде. Обе смјесе се смијешају и добро промућкају и дода им се око 50 гр. шећера. Тако приправљена храна метне се на ватру док не прокуха a иза тог се брзо охлади. У првих 14 дана даје се тако начињена умјетна храна у количини од 400—500 гр. на дан у 5 једнаких оброка. Толика количина je мања од оне, која je потребна дјетету за одржање његовог равнотежја, у исхрани и тежини, али околности, да дјеца, која се хране са већом количином тако приправљене хране, тешко подносе нагомилавање хране у свом оргаризму, упозорују нас на чињеницу, да таква дјеца и^ади тако нерационалне исхране често то плате својом главом. У другој половини првог мјесеца и у другом мјесецу може се дјетету дати до 900 гр. умјетно приправљене хране у једноме дану. У трећем мјесецу се може приправљати умјетна храна како ће се ниже навести, јер у то доба и дјечији организам захтјева други омјер хранивих елемената у храни. У једној посуди се смијеша један дио крављег млијека са једнаким дијелом чисте воде тако да то скупно износи 330 rp. У другој посуди се три кавене кашике пшенична или пиринчева брашна прелију са 660 гр. прокухане воде и тому се дода око 50 гр. шећера. Ова прва као и друга смјеса смијешају се скупа и тако се од те умјетно приправљене хране може дјетету дати no прилици нешто више од горе споменуте количине. Од 5 мјесеца je и дијете постало јаче na према томе и његов организам захтијева други и ако мало другојачији омјер исхранбеног материјала, који се може и треба овако приправити: Дваједнака дијела крављег млијека са једним дијелом воде смијеша се и тому дода око 650 гр. начињене слузи, која се приправи тако, да се три кашике брашна прелију са 650 гр. искухане воде чему се дода још око 40 гр. шећера. Од те смјесе даје се дијетету у једнаким размацима времена такођер нешто већа количина него je то назначено у другој половини првог мјесеца као и у другом мјесецу, те у трећем мјесецу. У осмом мјесецу, када je већ дијете сазрело и за другу храну, даје се дјетету читаво, неразријеђено кравље млијеко прокухано са гризом и шећером. У том времену се може почети давати и онаква храна, која je споменута у пасусу, којн говори о исхрани дјетета за вријеме одбијања од сис$. (Наставиће се.) Др. Омер Бахтијаревић. 109 �Uređenje naše vjerske nastave Prihvaćena nova uredba o nastavi u muslimanskim vjerskim zavodim a i uspostava fo n d a za izrađivanje i štam panje vjerskih udžbenika Vakufsko-mearifski sabor je u ovom svom zasijedanju — svestrano pretresao i pitanje vjerske nastave u autonom nim i državnim zavodim a pa je d onesena ova UREDBA o nastavi u m uslim anskim vjerskim zavodim a I. S ej ja r m u a l i m i 1. Sejjar m ualim i m ogu vrSiti svoju d u žnost sam o u onim m jestim a, gdje ne postoji m ektebi ibtidaija, sibjan m ekteb ili osnovna šk ola sa vjeroučiteljem . 2. Sejjar m ualim i trebaju im ati pism enu dozvolu od U lem a-m ed žlisa ili nadležnog Muftije, kojom dozvolom se trebaju najprije prijaviti kod dotičnog vakufskog povjerenstva u čijem području hoće da vrše Sejjar-m ualim sku dužnost. 3. T a pism ena dozvola ne m ože se smatrati kao dekret i Vakufska uprava prema tim sejjar m ualim im a ne stoji ni u kakvoj obvezi. II. Sibjan-mualimi B) U m jestim a gdje osnovne škole rade čitav dan, rodi­ telji i staratelji m ogu slati djecu u m ektebi ibtidaiju kad ona navrše 6-tu godinu života, ako su ta djeca tjelesno razvijena. U dane kad škola ne radi, m ualim ibtidaije održaće vje­ ronauku za učenike osnovnih šk ola u zgradi osnovne škole ili ibtidaijeC ) U onim m jestim a, gdje je u osnovnim školam a uve­ dena prekodnevna nastava, školska m uslim anska su djeca obvezana dolaziti na predavanje vjeronauke u m ektebi ibtidaiji u onim danim a kad u osnovnoj školi nem a nastave. D) U onim m jestim a gdje im a osnovna škola a nema m ektebi ibtidaije ili kojeg drugog m ekteba, dotični vjeroučitelj je dužan, svakim radnim danom dolaziti na vjeronauku u osnovnu školu i to prije počimanja školske nastave na 1 sat prema različitim godišnjim vremenima. E) " lk -m je stim a gdje ima m ektebi ibtidaija, a nema osnovne škole, dotični su m ualim i dužni dotičnu djecu uputiti da nauče čitati i pisati čirilicom i latinicom te da znaju četiri glavne vrste računa. Nastavnici 1. Sibjan m ualim i m ogu vršiti dužnost u posebnoj vakuf­ Svako upražnjeno m ualim sko m jesto, ima se popuniti za skoj zgradi, a m ogu i u jiriv a tn im stanovim a dotičnih džeto potpuno kvalifikovanom osobom . m atlija. c, Ч , IV. 2. Za vršenje sibjan-m ualim ske dužnosti oni trebaju im ati Me d r e s e dekret od U lem a-m edžlisa. 3. Sibjan m ualim i su dužni jiastavljatT'po propisanom A) M e d r е-^е^ k'ko p o t p u n e s r e d n j e a u t o n o m n e nastavnom programu i služiti-se učilim a, koja budu propisana š k o le sa 8 razreda za sibjan m ektebe. t» One se osnivaju i otvaraju postepeno u onim m jestim a, N astavni program im a biti u dešen tako, da učenici sibjangdje se pokaže najveća potreba, gdje su najpovoljnije m ateri­ m ekteba znaju uz ostalu'-vjeronauku čitati i pisati arapsko jalne prilike za to i gdje se najlakše m ogu dobiti potrebne pism o. Iraistavne sile. 5. U onim m jestim a gdje im a poseban im am i poseban Svaka ta medresa mora biti uređena i organizovana po sibjan m ualim , jedan od njih dvojice im a se reducirati i te jednom tipu i mora imati istu nastavnu osnovu. obje slu žb e povjeriti sposobnijem od njih dvojice. To je bezuvjetno potrebno radi toga, da ne budem o im ali 6. U onim m jestim a gdje postoji ibtidaija ne smije u po­ vjerski službenika sa različitom svjetskom i vjerskom nao­ dručju te ibtidaie biti sibjan mekteb. brazbom i sa različitim odgojem što sm eta našem vjerskoPodručje m ektebi ibtidaije prostire"*se 3i do 4 kilometra prosvjetnom napretku. naokolo. B) M e d r e s e k a o n i ž e a u t o n o m n e š k o l e 7. Do potpunog sređenja vjeronauke u osnovnim školam a sa 4 razreda. u m jestim a gdje im a osnovna škola, m ože da bude i sibjan m ekteb, sam o vjeroučiteljsku dužnost u osnovnoj školi treba Nastavna osnova u ovim m edresam a je ista kao u niža da vrši dotični sibjan mualim. 4 razreda osmorazredne reformirane m edrese te njeni svršenici 8. Sibjan m ualim i trebaju im ati iste kvalifikacije, koje se m ogu nastaviti u V. razredu osm orazredne m edrese, a m ogu traže od im am a i hatiba. i prije toga u početku ili tijekom godine preći n. pr. u 2., 3., 4. razred druge niže ili potpune osm orazredne m edrese, prema III. tom e već koji razred s uspjehom budu svršili. Mektebi ibtidaije One niže m edrese mogu se osnivati u onim kotarskim A) U onim m jestim a gdje je u osnoviim školam a polu­ m jestim a, gdje se dotična vakufska povjdrenstva obvežu, da dnevna n astava, m uslim anska m uška i ženska djeca ne mo­ će osigurati uzdržavanje take jedne m edrese kako bi se pro­ raju do 7-m e godine pohađati m ektebi ibtidaiju, a navršenjem pisana nastavna osnova za niže m edrese m ogla potpuno i 7 -m e godine imaju se upisati u osnovnu školu. trajno provoditi. U takvoj osnovnoj šk oli i m ektebi ibtidaiji vjeronauka se S ve postojeće Kotarske m edrese gdje m aterijalne prilike im ad e sp ojiti na ovaj način: ne dopuštaju da s e propisana osn ova m ože izvađati ili gdje V jeroučitelj osn ovn e šk o le predaje sedm ično obligatna 2 nema zato potrebnih nastavnih sila, im adu s e u interesu n ašeg sa ta vjeronauke u osnovnoj školi. vjersko-prosvjetnog napretka zatvoriti, a njihov prihod upotri­ Z a vrijem e kada djeca nijesu zaposlena u osnovnoj školi, jebiti za druge reformirane m edrese d otičnog okružja ako iz­ ob a v eza n a su da tada d olaze na vjeronauku u mektebi ibti­ državanje tih m edresa nije osigurano drugim prihodima. Inače daiju u kojoj u ovakom slučaju ta vjeronauka traje dva sata se prihod zatvorenih m edresa upotrebljuje za druge prosvjetne na dan i to z a I. razred 2 sata sedm ično, za II. razred 3 sata, svrhe dotičnog kotara. Izuzimaju se m edrese koje su vlasništvo III. razred 4 sata, IV. razred 4 sata. Centralne zaklade. V jeroučitelj u takvoj osnovnoj školi i m ualim u mektebi ibtidaiji m ora biti ista osoba. 110 (N astaviće se.) �Г А ЈР Е 70В ГЛАСНИК Гајретови аитомци у ftaupv, уаисани у Ел-Езхер Како je познато, Главни Одбор Гајрета подијелио je стипендије за студирање на исламском теолошком факултетУ гг. Бесиму Коркуту и Мухамеду Фочаку. Ова двојица Гајретових питомаца отпутовали су и уписали се на универзитет »Ел-Езхер« у Каиру. Главни Одбор je добио од свога питомца г. Бесима Коркута писмо овог садржаја: »Молим Вас, да ми не замјерите, што Вам још нисам послао увјерење о свом упису у Ел-Езхер, јер ми je то било немогуће. Овде je пропис, да свако увјерење, које се издаје страном држављанину, мора ићи на Министарство Спољних Послова, и чим се ова процедура, у ствари мога уписа, сврши, ja ћу Вам увјерење одмах послати: Користим се овом приликом, да Вам изразим сввју најдубљ у захвалност, што сте ми омогућили, те ми се je ево остварила моја највећа жеља.« Мухамед еф. Пашића, које je скупштина и усвојила. Прешло се затим на бирање новог одбора, те je изабран слиједећи пододбор: предсједних г. Хасан еф. Хаџихалиловић, шер. судац; тајник г. Абдуселам Абдулаховић, учитељ; благајник г. Љубомир Николић, банк. чиновник; I. ревизор г. Махмут Бехмен, директор »Варде«; II. ревизор Хусејн еф Мезилџић, трговац; замјеници гг: Махмуд ЛукачевиК, службеник код »Варде«; Омер Јукић, влаковођа и г. Хасиб Мулахасић, професиониста. Затим се прешло на упис нових чланова и рјешавање других питања, те je скупштину закључио г. Хаџихалиловић. Познавајући г. Хасан еф. Хаџихалиловића као и осталу господу к£ја су изабрана у нови одбор, увјерени смо, да ће се и Вишеград убројити убрзо у Гајретова најбоља мјеста, као што je то било и ранијих година. Скутитина пододбора Гајреша у Требињу Оснивање нових иододбора У недјељу 19. фебруара о. г. одржана je скупштина пододбора Гајрета у Требињ у у просторијама »Будућности«. 5. марта о. г. одржана je скупштина чланова и пријаСкупштину je отворио у замјени предсједника г. Л. Баратељ а Гајрета у Старом Мајдану. Учитељ г. Алија Миџић ковић предложивши за верификаторе гг. Адема Капетаноотворио je збор те je изложио циљеве Гајрета као и конвића и Ибрахима Зубчевића, које je скупштина и усвојила. кретне примјере што je до данас Гајрет учинио за муслиЗатим ј е Ј 1редсједател> дао ријеч тајнику пододбора г. Јусуфу Шеховићу, да извјести скупштину о раду пододбора. мане у Б. и X. У свом говору г. Миџић истдкао je и потешкоће с којима се Гајрет мора борити, адасет етеш к оћ е одГ. Шеховић je поднио опширан извјештај о раду пододбора стране потребно je Гајрет потпомагати свим силама. Будући у прошлој години. Након извјештаја тајника, који je узет се пријавило у Старом Мајдану 53 чЛана, предложио je ^ v — до знања, прешло се на избор новог одбора, те су изабрана слиједећа гг: Јусуф Мурсел, Едхем Мулалић, Едхем Бекић, Миџић, да се одмах приступи оснивању Гајретова пододбора. Хусејн Капић и Јусуф Шаховић; замјеници: Јунуз Ф етаПредлог je једнодушно прихваћен, те се прешло на избор хагић, Сулејман Зубчевић и Ахмет Кабил. пододбора. Скупштина je изабрала слиједећи пододбор: Затимг. Хусејн Капић предлаже да се изаберу повјерепредсједник г. Узеир Шарић, тајник г. Осман Церић, бланици no селима, који ће стајати у непосредној вези са гајник г. Алија Миџић, I. ревизор гђица Јелица Глишик, учиуправним одбором у Требињу, од њега добивати иницијативу тељица, II. ревизор Мидан Дмитрашиновић, управник поште; за рад и полагати му рачуне о раду. Истодобно предлаже замјеници: Јунуз Крњић, Мухамед Курузовић и Хилмија r. Капић да одбор поради око уписа и женских у чланство Абдагић. Гајрета, преко женских повјереника, што je скупштина Изабрани предсједник г. Шарић, захваливши се на примила. Потом je скупштина закључила, да се одржи Гајреисказаном му повјерењу, закључио je скупштину, замоливши това забава други дан бајрама. присутне, да свим силама пораде за Гајрет, једино муслиТиме je скупштина закључена. манско друштво које je досада показало стварне резултате Ha сједници изабраног одбора, одржаној истог дана у раду за наш народ. одбор се конституисао како слиједи: Предсједник г. Јусуф Пододбор Гајреша у Плевљу Мурсел, тајник г. Едхем Мулалић, благајник г. Едхем Бекић, одржао je на 14. марта ванредну скупштину Гајрета, I. ревизор г. Хусејн Капић, II. ревизор г. Јусуф Шаховић. на којој je благајник r. Хамза X. Хамзић нзвијестио да je Пододбор Гајрета у Бијељини пододбор у времену од 14. јуна1927. до 14. марта 1928. имао Ha посљедњој одржаној главној годишњој скупштини у свему 17.995 50 Дин прихода. О д то г а је издато Дин 14.278'— изабрао je слиједећу господу у пододбор: предсједник: на неке штипендије и уздржавање Гајретова Дома у Плевљу. Ибрахим Даутовић; тајник: Сеид Али Бајрактаревић; блаПододбор je преко Рамазана играо томболу од које je гајник: Ибрахимага Хусагић; I. ревизор: Муратбег Пашић; имао лијепих прихода. II. ревизор: Асим еф. X. Мехмедагић; замјеници: Абдулах Ha скупштини су у пододбор изабрана слиједећа господа: еф. Берберовић и Хамза Грошић. Председник : Саит С ерулис; секретар: Ћамил Селма- Оснушак аододбора Гајрета у Старом Мајдану новић; благајник: Ферид X. Атлагић; домаћин: Хамза X. Хамзић; књижничар: Тахир Шибалић; одборници: Мустафа Мисирлић, Вехбија Катана, Мујо Керекош и Риза Мушовић. У надзорни одбор су унишли господа: Мухамед X. Смаиловић иШ ућро Музуровић; њихови замјеници: Сејфо Шећеркадић и Авдо Трхуљ. Гајрешова скуашшина у Вишеграду Како je у Вишеграду пододбор Гајрета унеколико био занемарио рад за Гајрет. то je на иницијативу и позив предсједника Гајретова пододбора из ранијих година г. Хасан еф. Хаџихалиловића, шер. суца, одржана скупштина чланова Гајрета дана 15. III. о. г. у 9 сати на вече. Скупштину je отворио г. ХаџихалиловиК предложивши за перовђу г. Абдуселама Абдулаховића, a за верификаторе Ибрагу Сараћа и Бајрамска честитања Предсједнику Главног Одбора Гајрета, инж. г. Хајдару Чекри, питомице Гајретова Женског Интерната упутиле су бајрамску честитку, a г. Чекро ч еститаоје лично питомицама и питомцима мубарек Бајрам. Бивши дугогодишњи предсједник Гајрета, велики жупан Мостарске Области, г. Др. Авдо Хасанбеговић честитао je брзојавно бајрамске празнике питомицама Гајретова Женског као и питомцима Мушког Интерната. Испред питомица и питомаца одговориле су честитком Управе обадвају интерната г. Хасанбеговићу. Градско Поглаварсшво у Тешњу даровало je Гајрету свој годишњи прилог у износу од Дин. 200.—. Срдачна хвала! �Племенита пажња спрам Гајретових аитомаца у 7 'узли Г. Кадрага К ун ооА , приредио je и ове године Гајретовим питомцима обилну вечеру (ифтар) уочи Рамазан- с к о м М у ш к о м Г а ј р е т о в у И н т е р н а т у « подкрала нам се једна омашна грешка у имену генералног директора Државне Хипотекарне Банке г. Војина Ђуричића. У место г. Војин Ђуричић, испало je г. Војин Ђорђевић. Бајрама. Велики жупан Тузланске О бласти г. Др. Јован З ец даровао je конвикту Дин 500 у сврху набавке рубља сиромашним питомцима. Просветни инспектор за Тузланску Област, г. Шукрија Алагић, приликом Рамазан-Бајрама, подијелиоје сиромашним питомцима садакаи-фитру за ce и за своју породицу. Искрена хвала на племенитој пажњи! Književni oglas Нови добротвори u ушемељачи Гајрета у Вшиараду dinari"a^van* ^ et§lateР50*—'d in a r a * ' Sta^a ie U pretplati 40,— '" ^ N o v a c ^ a ^ r e tp la tu tr7ba slati'U redništvu Oajreta u Sarajevu sa oznakom : pretplata za knjigu »Muhamed i Kur-an«. Beograd, 15. marta 1928. god. Ha скупштини чланова Гајрета у Вишеграду поред редовних чланова, уписао ce за члана добротвора ^ајрета r. Махмуд Бехмен, директор »Варде« индустрије дрвета, a за члана утемељ ача Гајрета уписао je своју Госпођу Љ убу r. Љубомир Николић, ранији члан добротвор Гајрета. Главни Одбор срдачно захваљује на овако лијепој пажњи према Гајрету како r. Бехмену тако и r. Николићу. П рим г Муслиманског женскоr друшШва „ 7 U ■ Odlučio sam da izdam u zasebnoj knjizi svoju dugogodišnju studiju „ Muhamed i Kur-an Sadržaj je knjizi u glavnom ovaj: Arabija i arapski narod pre M uhameda; M uhamedov život, rad i nauka: prva četiri Muhamedova naslednika, postanak Arapske teokratske države; Kur-an i iz njega izvedeni principi, žensko pitanje i brak. Osman Nuri Hadžić. П П ГП П П РМ V P P П Н Ш П 7 PA у л ј у ј г г ! ј ' г п .ц п у и ј л i d h П. С. — Косшајник-Круиањ. — Боље вам пристаје бунт " ."f™ ли СЈ,абУњЈм «нти»е„т«иост. Песм. .Другу. изаке у Једном од следећих 6pojeea. х Б _ с је ш _ , Песма оса„ љеког. има више Муслиманско жепско друштво у СараЈеву одржало je у току „рошдог Рамазана друштвен« си,ело о„ Koraje одбор л еф „ та п к „е 3 О б а д .е још друштва дозначио Г а т е т у као cboj прилог своту -о д ж .. . Дин 500 1 1 v у и исувише одчетничке да би их могли оштампати. ЧитаЈте д ’ ,, ’ „ . . више. Биће времена и за штампање. то „ л ~ ха»У“ а“ а ™ Глав"“ ОД.0Р Н>Јс Б _ Сшола11 _ , Бабин гријех, исувише наиван. топлиЈе захваљуЈе. Изведба и композиција немогућа. Покушајте дати нешто Лијеаа пажња с a'' > ------ стварније, с јачим упечатком свакидањег живота. Ви сте П ознати сарајевски велетрговац и добротвор многих то у стањ у, и ми ускоро очекујемо бољи рад. муслиманских хуманих и културних институција госп. МуX. П. — Орашје н/С. — Мислимо да je Ваш велики хамед-Хамди Мешиновић даровао je крајем прошлог Рамазана грех што сте написали »Грешника«, јер сте ce тим огрешили 220 рубаца питомцима и питомицама Гајретових Конвиката о литературу. те Гајретова Ш егртског Дома. I# - Af. — Београд. — По вашој песми »Чекање«, изгледа Ha овој пажњи пцема Гајретовој омладини Главни да fce т е дуго чекати на музу. Кад вам ce напослетку јави, Одбор топло захваљује г. Мешиновићу. јавите ce и ви нама. Дарови из Олова х• ~ Бихаћ. — Какав ли je то вас јад задесио na Повјереник ГаЈрета у Олову г. Ш аабаз Д еГИр«енЏић, »»а“ *У Ј° процвилесте sa лрошлошку. У »есто да певате, ________ .___ r im . . боље ће бити да вашу »бшелу руку на Јуначком путу« уп осакупио je за Га,рет 1 5 0 - , a дар о.аш е слиЈедека гг.: no т бите за и0риси„ЈиУрад је р будукност инје тако црна Дин 20: Фехим еф. Јамаковић; no Дин 10: Браћа Хасић, к што ви мислите. Рустем Хаџиабдић, Осман Јамаковик, Емин Церић и Рамиз Ђ. П. — Мосшар. — Није све песма што има риму, Имамовић; no Дин 9: Реџеп Хаџиабдић; no Дин 5: Ћамил na ни ово што сте ви написали. Угледајте ce на ону двоПашалић, Џемалудин Турк, Ахмед Фочић, Хабил Мујкић, јицу из родног места и питајте их за савете, na ћ ете могуке и успети. Ибро Дегирменџик, С алих Ахметагић, Авдо Машић, Јулиус Љ. Л. — Ужице. — Фел.тонске ствари не доносимо, a Форстингер, Симо Руделић, Илија Бонић и Перо Сучић; поготово кад je аутор непознат. Пробајте превести нешто no Дин 4: Авдо Љ уца; no Дин 2: Зехрид Хоџић, Назиф од вредности. Церић, Атиф Пашалић, Јусуф Љуца, Нефија Мухаремовић К. X. — Тузла. — Видимо да стихови нису под туђим и Омер МедериК утицајем, na и ако нису б ез сваке вредности, не можемо да Сакупљачу и дароватељима нека je топла хвала и их оштампамо јер су исувише почетнички. Читајте добре живјели! писце и не бојте ce утицаја, na нам ce оп ет јавите. Неочекивано успјела ГајреШова забава у Варешу 3. В. — Травник. — Изгледа да још стојите под ути Повјереник Гајрета у Варешу уз помоћ чланова Муцајем песама из уџбеника за основну школу и нижу гимнаслиманске Читаонице у истом мјесту, приредио je у суботу зију. Читајте и радите, т о je једино што би вам могли да 24. марта о . г. одлично успјелу Гајретову забаву, како мопоручимо. X. Ч. — Бихач. — Нисте, изгледа, б ез талента, али рално тако и материјално, од које je дозначено Главном бољ е ће бити да још не обелодањ ујемо ваше ствари. Читајте О дбору чистих Дин. 15.000 (петнаест хиљада). више. Ви сте још млад и прерано вам je да ce штампате. Сутрадан, послије забаве, одржана je скупштина члаС. Д. — Власеница. — Д а, младост пролази, али ипак нова и пријатеља Гајрета, на којој je изабран сталан Гајгледајте да вам не пролази у размишљанима б ез окаквих ретов пододбор. стварних резултата. Забави као и оснутку пододбора присуствовали су испред Ш. Б. — Сарајево. — Пробајте нешто у прози. ЧитаГлавног О дбора Гајрета rr. Мујага Сарајлић и Алија Хромић. јући ове ваше ствари. изгледа нам да ћ ете више успети у У идућем броју нашег листа осврнућемо ce опширније том правцу. на ову најуспјелију Гајретову забаву. Ј. Ђ. — Цетиње. — Не дајте да вас спутаје ритам »Пролећу« има неколика лепа стиха, али песма као целина Исправка није добра и не можемо je уврстити. У прошлом броју нашег листа у тексту под насловом: »Лијепа паж њ а према питомцима уС арајевШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО. 112 �u ZA BOSNU I HERCEGOVINU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА ШТАМПАРСКО - ИЗДАВАЧКИ З А В О Д G A JR E TO V И 3 р a tj у ј е CIGARPAPIR разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., т е разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, бр зо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" Narudžbe ЗЈС TVORNICA CIGARPAPIRA CAPAJEBO Алвксандрова бр. 6 - Т елефон'бр. 356 Књиговезница -- Стереотипија S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �■ BflHKfl Gf l J RE T D. D„ S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000Od-,listeRezerve Din 2,000.000'dobiti daje 10% Kulturnom i Prosvjetnom Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovim a. O valštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilarno siguran. O sniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. O sniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. društvu ,,Gajret“. S ve doznake u dom ovini i inostranstvu obavlja Banka G ajret najbrže i najkulantnije. - U loške uka­ m aćuje najpovoljnije, I isplaćuje iste u svao drba. Jllliii,, ...............U l i l i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/f9e4550118c8297f64a3f304edfc8440.pdf b345ad93e103cf3f7ac34fe46587a7d3 PDF Text Text Diteij^iji' Ženske Gimnazije Sarajevo ли с т з га ж тл Н m C H M L K ft 16. А П Р И Л А л г ж т л з а Т О Д И З А М А С А Р А Ј Е В О У р е -ђ у је : k v a t v p n c M VCHH M AN A 1928. Х А М З А Б Р О Ј Х У М О 8. �С а д р ж а ј: Р е ф е р а ти з а наш н о н гр е с : - ; Инж. Ш ери ф Б у б и ћ : Реферат из пољопривреде. . ,, 7 Др. О м ep Б а х т и ј а р е в и ћ : Проблем заштите, наше деце. К њ и ж е в н и преглед: Д р а г о м и р П р о к и ћ : .Муслимани у Босни и ,Херцеговини. Х а с а н М. Р е б а ц : Гајрет као духовни национални покрет код наших муслимана.. Уређење наше вјерске наставе. Га Јр е то в гл а с н и к :. Свечана Гајретова забава у Мостару. Велика Гајретова забава у Травнику. Велика Гајретова забава у Бијељини. Забава у Требињу. л \Забава у Кључу. Забава у Фочи. Г*гу|7 '/$<’ ;} Забава у Рогаш јјг| f,1Iv'/I _,}{' Остале забаве. . 1 O ko Гајретове забаве у Бихаћу. Господин Мустафа Маунић, велетржац из Травника — велики добротвор (легатор) Гајрета. Добротвори Гајрета у Травнику. Један велики добротвор у Бихаћу. -Садик еф. Садиковић Гајрету. Муратбег Пашић — Гајрету. Рад пододбора Гајрета у Тузли. Одговор Вакуфа у погледу преузимања Вакуфског Сиротишта. У знаку »равноправности«. . Свима пододборима и повјереницима »Гајрета«* Припомоћ Гајрету. Књижевни огласи. —1, Мерхум Др. Мухамед Бакаревић. ' - Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1 .и 16. сваког месеца a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. - '•'' / Поједини број стоји 5 динара. . . , • : Г '- ' ' Директор Х ам и д Н уки* , Уредник Х ам за Х ум о ' Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. - Л: �РЕФЕРАТИ ЗА НАШ КОНГРЕС Инж. Шериф Бубић, Пожаревац Рефераш из пољопривреде (Наставак.) Оно што највећу вриједност даје овоме предјелу јесу добри природни услови за све три најважније пољопривредне гране: за ратгЈро-?во; сточарство воћарство. Брежуљасто подручје заузјпиа 2'4Р/о^цјелокупне површине Босне и ХерцеговЈше, a простире се у овим срезовима: Бихаћ, Крупа, Б. Градишка, Приједор, Бања Лука, Тешањ, Д^рвента, Маглај, Грачаница, Градачац, Д. Тузла, Брчко, Бијељина и Зворник. Јужно од брежуљастог подручја простире се Б о с а н с к о С р е д о г о р је , к,оје ограничује Сана, Плива, долина Врбаса и Рама. Ha југу сеже ово подручје до Неретве и Трешанице, с оне стране Ивана граница иде преко Тарчина и Сарајева на Дрињачу према Кладњу, na уздуж ове ријеке до њезина ушћа У Дрину. To je изразито шумско и брдовито подручје, састављено од шкриљеваца из карболске формације с примјесом еруптивног камења, a наставак je хрватског палеозојског горја. Планине овога горског појаса припадају средњем горју, na имају благо сведене и заокружене облике. To су најпитомији горски крајеви у Босни: доље су обрасли густим шумама, a горе све до највиших врхунаца покривени су бујним зеленилом пространих планинских пашњака. Уз то су биле Римљанима још познате са свога рудног богатства. (Миховил Мандић, Земљопис Босне и Херцеговине.) Ово je, свакако, најшумовитији предјел Босне и Херцеговине: 52°/о цјелокупне површине налази се под шумама. Иза шума највише има пашњака и ливада, док оранице долазе истом на трећем мјесту. Ради близине медитеранског климатског појаса, клима ових изразито брдских крајева није превише оштра. Медитерански утицај задире далеко у унутрашњост. Ha осоју je средња љетња температура изнад 20° Ц, a на другим странама изнад 19° Ц. Мразеви јављају се сваке године од мјесеца новембра до марта, a изнад'600м м. в. и у априлу. Захваљу"Зући тој околности, у многим предјелима средње Босне култура кукуруза, те најосјетљивије наше житарице, прелази 600 м. надморске висине. Централно бос. подручје има оборина довољно, и равномјерно расподјељених на поједина годишња доба. Према необјављеним подацима завода за метеорологију у СараЈеву, у околини Сарајева износио je 28-годишњи средњак (1895/1924) 906 m/rti. Од тих 28 година највише je оборина пало у 1915. години, и то 1620 m/m, a најмање у 1907 години и то 533m/m^ Са оборинама изнад 800 m/m било je 20 roдина. За поједине мјесеце овакав je 28-годишњи средњак: јануар 68 mjm јули 76 mjm август 57 » фебруар 61 » 77 » септембар 74 » март 78 » октобар 98 » април мај 77 » новембар 79 » јуни 86 » децембар 75 » Види се да су оборине веће него у Посавини и да су у овом подручју равномјерно расподјељене на поједине мјесеце, што je за вегетацију и за обраду земљишта од највеће важности. Велика множина шума и висински положај има великог утицаја на климу ових крајева. Шуме ломе вјетар и тиме забрањују испаравање земље, осим тога задржају воду и резервишу je земљи; поред тога шума црпе влагу из великих дубина и на површини je чува. Задржавајући падавине на 113 �многобројним гранама и лишћу, чине и зрак у својој околини влажнијим. Такођер, шума не дозвољава роњење земље на стрмом терену. Ha основу изложеног можемо рећи, д а Б о с а н ско С р ед о г о р је н а ј ви ш е к а р а к т е р и ш е : п р е в л а с т ш у м е и в е л и к а м н о ж и н а природних и с п а ш и ш т а и п р и р о д н и х косаница. Оранице и баште потпуно заостају за овим културама. Шу ме се налазе no свим положајима и у толикој множини да чине Босну једном од најшумовитијих земаља у Европи. Пораст шума тако je јак, да се пред њима губи свака пољопривредна култура. Примитивна људска насеља, каква су наша, чим се на час напусте, потпуно пропадају у шумској бујици. Овдје-ондје, дубоко у многим шумама, наћи ћете трагове давно ишчезлог пољопривредног рада. Шуме представљају велико богатство за нашу земљу, a шумска индустрија једну добро-дошлу нузгредну зараду за наш сиромашни сеоски свијет. Али не само ради великог богатства које шуме представљају, не само ради свих других користи које смо набројили, шуме треба да чувамо и ради то^а, јер су оне најљепши и највеличанственијиукрас наше земље. Рјеђи шумски порасти и многобројно гола мјеста могу се пољопривредно упртребити само испашу стоке a гдје гЈце if за косанице. Ови природни травњаци хране стоку врело сеоске привреде у овом подручју. Стоп i<|-] требно опширније^проговорити о средњо-бос пашњацима и ливадама. Најприје ћу да учиним једну констатацију. Пашњаци су, на име до недавна сматрани за најпримитивнију пољопривредну културу, која je само за крајеве који су много забачени од тржишта. Сматрани су као заостатак примитивног господарења, na су их наши домаћи и страни »култур-трегери« и њихови епигони потпуно омаловажавали. Али, у новије доба, у земљама са најнапреднијом пољопривредом, гдје су заједнички опћински пашњаци давно уступили пред ораницама, настала je велика промјена и то у корист пашњака, настао je један велики »травњачки покрет«, да га тако назовемо. Искуством и силом прилика дошло се je до освједочења, да се пашњаци могу рентабилно оснивати и на најплоднијим земљиштима и у близини највећих тржишта — у близини великих градова, ако су тамо иначе услови за држање стоке повољни и ако земљиштне и климатске прилике то колико толико дозвољавају. Дошло са je до освједочења да се без пашњака и ливада не може провађати нарочито рентабилан и рационалан одгој стоке. Истина крумпир и сточна репа дају са 1 ха храњиве масе, али je та храњива маса једнострана, то су само угљенохидрати, али не дају довољно бјеланчевина, које су такођер од велике важности за исхрану стоке, на114 рочито за исхрану младих недораслих грла. Такви храњиви састојци могу се прибавити само сијањем дјетелине, подизањем травњака или испашом на природним пашњацима односно исхраном са сијеном са косаница. Показало се je да су трајни пашњаци најзгоднији за тај циљ, пошто дају и најсигурније и најбоље приносе, који су тим већи и квалитативно тим бољи што се више бриге посвећује њиховој њези и ђубрењу. Пашњацима у прилог долази и то, што je употреба радне снаге минимална. To je од великог значења, јер се данас не исплати већем сељаку који примитивно иначе господари да узима под надницу туђу радну снагу, a мали земљорадник који ради са својом кућном радном снагом може ову употребити обилатије тамо гдје се више тражи. Пашњаци и ливаде Централне Босне, премда немају^ оне вредности т. зв. масних пашњака и ливада на обалама сјеверо-западне Европе, ипак ради велике пространости и ради квалитета биљки које на њима расту, имају огромно значење за сеоску привреду^осне. У свој Босни и Херцеговини све до субалпинског појаса ботаничари су нашли самих дјетелина до 42 сорте, од којих се многе појављују и у неколико варијација. Исто тако и најпознатије траве, траве у ужем смислу налазимо у великом мноштву. Све ове сточне биљке имају своје положаје и своја јеста на којим се редовно и највише јављају, што нам може најзгодније послужити за лучење пашњака од косаница и за њихово култивисање. Прилична и правилно раздијељена количина оборина и влажан |рак омогућују успјешан пораст пашњачких и ливадских трава у овом предјелу. Али, разумије се, да има много и много корова no нашим природним пашњацима и косаницама, и то највише ради тога, што су све културе потпуно остављене саме себи, na у животној борби корова са корисним биљкама, корову помаже и сама стока, која у првом реду узимље боље биљке, a корове оставља. Л и в а д е (косанице) налазе се веђином на бољим, равнијим, али обично на подводним земљиштима, која се ради тога нису могла употребити за ратарску културу. Ja сам у многим и многим предјелима наишао на најповољније услове за ливаде. To су мјеста у близини потока или поточића, каквих има на све стране. Ту се налазе већином мочварне ливаде. Где je приступ влаге умјерен, на таквим ливадама роди најбоље сијено; али гдје je приступ влаге јачи, прекомјеран, тамо дају ливаде најгоре сијено. Без већег труда, без икаквих издатака, са мало више размишљања и заузимљивости, ова би мјеста сељаци могли да одводне, да регулишу те живе воде и правилно натапају своје ливаде. Само рационалним натапањем могу коснице дати најбоље и највеће приносе. A таквих мјеста која би се од себе дала натапати има у Босни доста. Свакако тре- �баЛо би, упоредо са тим изводити и друге корисне мјере: чишћење од корова, од камења, од маховине, ђубрење, дрљање и т. д. Појава многобројних природних пашњака и косаница у средњој Босни одређују, сточарство као централну пољопривредну грану ових крајева. Проблем исхране стоке није овдје проблем рационалног подизања вјештачких пашњака и вјештачких ливада, него je проблем рационалног одржавања, обраде и његе постојећих природних пашњака и ливада у вези са рационалном обрадом и искоришћавањем ораница које стоје на расположењу. To je природна категорија за пољопривреду Централне Босне. Ми ћемо послије видјети да je то и једна економска категорија. Поред тога постоје у средњој Босни прилично повољни климатски услови за гојење свих р а т а р с к и х усјева умјереног климатског појаса, na се, како смо навели и кукуруз гаји до 600 м. м. в. Ha средњим положајима успјевају одлично сви t јари усјеви, na су јечам, зоб и крумпир no своме квалитету надалеко позна'ти. Али мале површине оранице и превласт травњака цумских испашишта упућују сву ратарску производњу да се посвети, no задовољењу кућне исхране цсхрани стоке у вези са искоришћавањем травњака. У погледу природних услова за в о ћ а р с т в о , ово je у главном предјел језгричавог воћа јабука и крушака. У порјечју Неретве од Коњица до Острошца, на граници овога подручја 4i краса успјевају најбоље и најљепше врсте воћа. Премда воћарство средње Босне заостаје за воћарством сјеверо-истоЧ чнога кута Босне, ипак може бар да послужи као једна нузгредна зарада, да комплетира главну привреду и за кућну исхрану. И с т о ч н о - б о с а н с к о в а п н е н а ч к о горје састављено je од вапненца, припада Красу, али нема краских феномена. Простире се југо-источно од линије Дрињача-Коњиц, прелази источно преко Дрине a јужно граничи са Красом. И овдје се простиру многобројне шуме и висоравни, које су такођер од великог значења за сточарство. Клима je у главном као и у централном горју. Долина Дрине од Фоче до Вишеграда слична je no своме значењу за воћарство долини Неретве од Коњица до Острошца. Иначе, за источно-босанско вапненачко горје важи све оно што смо рекли за босанско средо-горје. Босанско централно горје и источно-босански кречњак састављени су no културама овако: ораница и башта 16%, ливада 10%, пашњака 14%, шуме 58%. К р а с к о п о д р у ч ј е настапл>а се на хрватски и далматински крас, na допире на исток до Саве, горњег Врбаса, Раше и горње Неретве. To je низ вапненачких равнака кредине, тријасне и јурске формације, који се простиру југо-источним смјером. Већином су то голе, до 2000 м. високе краске пустоши, међу којима леже родна поља са својим неправилним ријечним системом (М. Мандић, Земљопис Босне и Херцеговине). К р а с заузима 29% цјелокупне површине Босне и Херцеговине, од које површине одпада од прилике V» на поља. П о љ a нису сва једнака с обзиром на њихову пољопривредну важност. Нека су изложена периодичној инундацији (поплави), a друга су дјеломично мочварна или су суха. Суха поља и она која су изложена дуготрајним и редовним ноплавама добијају сваке године наслагу муља, и ако се никада не ђубре дају трајно приносе. Међутим, трајно суха поља и таква мјеста на имундованим пољима, морају се редовно ђубрити ради обнављања храњивих материјала. И земљиште поља није свуда једнако. Налазимо све врсте земљишта, од хулуса до шљунка. О^т^ли краски терен није ништа друго у већини него море од камења, са биједном травном вегетацијом, коју још само овца може да искористи. Према Х о л у (Fetd. Holi, die Karstanffortstung. Sarajevo 1901.) испашишта у Красу могу се подијелити у четири категорије. У прву категорију ставља најмршавија испашишта, на којим се налази само no гдје-гдје травни бусен или, већином, коров. Обично подаље од насеља налазе се испашишта друге категорије, која показују већ компактне површине бусена, али су ипак једном трећином до половином гужривена камењем. Разно оједињело шибље подсјећа на некадашњу шуму. У трећу категорију убраја она испашишта на којим само no гдје-гдје налазимо дрвље, a иначе имају добар биљни пораст. У четврту категорију спадају испашишта изнад зоне дрвећа, на највећим висинама, на којим стока nače преко читавог љета. И с п а ш и ш т а п р в е к а т е г о р и ј е има највише, заузимају готово читав Крас. Нису то никакви травњаци, никаква испашишта у правом смислу ријечи; то je један велики каменити предјел. Само међу камењем наиђе се на коју биљку, ријетко на траву, више на шибље (јасен, глог, смреч, замовијет и сл.). Ово je шибље карактеристично за медитерански климатски појас, у којем су љета сушна. Многи биолози мисле да кршна голијет није посљедица шумске сјече, него тих климатских прилика, под којим не може шума да се развија. (Наставиће се.) Умољавају се сви преШилашници da за 1927. годину иодмире дужну претплату. 115 �Др. Омер Бахтијаревип: Проблем зашшише наше дјеце (Свршетак.) Како смо горе споменули највећи број младих живота пада жртвом нерационалне исхране за вријеме дојења. У другом реду су прелазне болести оне, које појачавају помор нашег подмлатка као у првој тако исто у каснијим гонинама живота. Под прелазним болестима разумјевамо ми све оне болести, које се могу пренијети са болесног човјека на здравог, који након извјесног времена сам оболи од дотичне болести. И свака заразна болест проузрокована je са узрочником одређене болести, који на који било начин, продре или доспије у организам и на мјесту продирања произвађа отрове, који шкоде нашем тијелу и чине га болесним. У шаренилу и цјелокупном броју тих болести огледају се и сви узрочници заразних обољена, као и оне социјалне невоље нашег народа, које погодују развоЈУ и ширењу прилепчивих болести. Предалеко би отишао описивајући удетаље начин заразе појединачно код св&ке^болести али ћемо спо^ менути бар ону болест од које добар дио нашег народа, око 50.000 душа гадишњеЈ умире било старијим годинама или млађим. Ta je белест туберкулоза. Сушица, јектик^ или туберкулоза наилази већ у првој години дјетињској живота на своје жртве, она хара и уништава читав кадер нашег народ^, она се шири како на селу тако и у граду. И данас више нема сумње да je она у уској вези са социјалним положајем народним што je признато и од лијечника и од националних економа, na и од званичних санитетских установа. Према томе свако побољшање господарствених прилика једног народа одразује се и на броју смртних случајева од туберкулозе, другим ријечима, што боље економско стање једног народа, то мањи проценат помора од сушице и обратно. Са таковом претпоставком, a под утисцима нашег економско здравственог положајадали јемогуће изнаћи узроке који доприносе ширењу заразних болести код нашег народа, a напосе код наше дјеце. Да се било који организам уздржи на становитој висини отпорности према свим штетним утицајима извана или изнутра, потребно му je прискрбити све оне потребе које он за свој живот безувјетно треба. Најелементарнија потреба која у сиромаштву трпи јест добра исхрана. У сиромашним слојевима нашег народа ради недостатности исхране трпи наше тијело у толико више у колико je оскудица јача, a та je оскудица интензивнија у колико je веће сиромаштво појединца или једне извјесне народне класе. Ради тога што je добар дио нашег ne народа сиромашан, према чему оскудијева и на доброј исхрани, и свака станица од којих je наше тијело изграђено знатно трпи, тим више чим je сиромаштво веће. Ако пак организам, тако рекућ, гладује дуже времена он тим све више губи своју отпорну снагу према штетним утицајима, дакле он све више подлијеже штетним утицајима који кроз дуже времена на њег утјечу. Опћа глад, (под тим се разумјема мањкава исхрана једне извјесне групе људи) наступа према аутору Кискалту у земљама у којим се усљед помањкања капитала слабо развија трговина и привреда као што je то било у средњем вијеку у Западној Европи и као што je то данас у Источној Европи и у неевропским земљама, na и код нас. Добрим дијелом мало не у свим муслиманским кућама у Босни и Херцеговини изузевши спорадичне случајеве у задње вријеме, женски свијет живи само за кућу. Женске раде у кући и тако користе својој заједнипи но њихов рад није више пута потребан у тбЈГИком интензитету за кућу у колико га се има на расположењу. Ради тога оне нису приправљене за ванкућне јавне послове изузев мали број њих и природно a ради тога тешко им je намакнути све оне животне потребе које су за правилан развој и напредан живот потребне. И данас je доста велик број оних кућестарјешина који се морају да брину за фамилију од 7—8 чланова носећи тако на себи тежак баласт у свом животу. Ha тај начин ствара се оскудица која се очитује на сваком кораку, a највише на доброј исхрани. Глад je истом онда опасна за народ односно за извјесну групу људи ако je кронична т.ј. ако од ње извјесна класа трпи дуже времена. Тада од глади додуше неугибају станице нашег тијела од којих je оно изграђено но њихова се величина смањује сучим оне знатно губе своју отпорну снагу и недовољно обављају своју животну функцију. Извјесни људи који дуже времена гладују постепено губе и ocjefcaj глади и још више им организам слаби пошто они обично пију много црне кафе или алкохола заваравајући сами себе да им то користи као што то чине већим дијелом наше жене (пијући кафу) и радници (пијући алкохол). Тим начином се троше знатне суме новаца и проузрокује се још веће сиромаштво настојећи на један и други начин заборавити на биједу и невољу која се баш тако претвара у један циркулус код чега може бити само у том сумње да ли je алкохолизам узрок сиромаштву или je обратно. Осим недовољне хигијенске исхране сиромашних �слојева нашег народа трпе они такођер од оскудице здравих просторних и чистих станова. Ту опет сиромаштво игра главну улогу и усљед помањкања материјалних средстава нарочито су у већим мјестима нехигијенски станови легло најразличитијих болести. Тако je описан случај у Берлину да je у једној кући за 9 година умрло 174 особе међу њима 57 дјеце. Влажни станови су врло нездрави и њима обично оболе станари од прехладе, јер су такови станови у зими јако хладни a у љети топли, na се у њима чује и нарочити задах усљед вишка угљичне киселине, која се у таковим просторијама ствара. Ради тјескобе у таковим становима се пружа врло често добра прилика разним узрочницима прелазних болести као и гамадима да још више харају наш народ. * исхрана и хигијенска њега дојенчади све до потпуног развоја када би се та дјеца могла предати на дањне збрињавање у проширено и наново уређено Вакуфско сиротиште. Осим хуманог осјечаја при таковом раду и доброга дјела бавила би се организација рада на реконструкцији нашег подмлатка и са јавним упутама у рационалну његу дојенчади и наше дјеце уопће. Дјечији дом у Босни и Херцеговини којег ми имамо у Рељеву a који je удешен за одраслу дјецу није no свом обиму у стању да задовољи наше потребе a приватна иицијатива за тако хуману и корисну установу изостала je до дан данас. И како je год потреба муслиманског дјечијег дома већ одавна ту, који би био успостављен no свим модерним условима хигијене тако je исто потребно нагласити да je остварење истог увјетовано и са приватном инцијативом. Зато ће она сретна Ha темељу горњих разматрања шта све шкоди група добрих људи наићи на особито признање чинапретку и правилном развоју нашег подмлатка и таве ехалије у Босни и Херцеговини, која са плена темељу искуства из живота бос.-херцег. мусли- - Јченитим осјећајем нађе начина и срестава да успомана, мора се нажалост констатирати заостатдк на стави муслимански дјечији дом који je јасно за наше свим линијама јавног и приватног живота напрама данашње прилике врло потребан. Баш ради слабог нашој браћи других вјера. Испитујући -узрок таковог економског стања дјеца наших познатих и племестања и конзеквентно томе тражећи лијека нашој нитих синова ове груде гуше се у биједи a без икаболести потребно je нагласити да се данашња/Гб^ кове помоћи, којима се безувјетно мора што прије нерација има да бори са много јачим противницима притећи у помоћ, јер ће их немилосрдне непогоде људског друштва него je jro 'било потребно прије. редом покосити. Ко je само једанпут имао прилике Ради тога и у тој борби безувјетно je потребна ме- видјети чедо остало иза мртвих родитеља a пређусобна потпора и разумјевање у раду на реконстру- пуштено само себи, тај истом зна шта значи рад кцији нашег подмлаткк како би се обезбједила наша на збрињавању нејаке и сироиашне дјеце. Средства дјеца у будућности a најглавније како би им се дао за оснутак муслиманског дјечијег дома муслимански правац у будуће у њиховом приватном и јавном народ са субвенцијом осталих племенитих синова животу. Искуство je показало да се до сада доста нашег народа може намакнути само треба отпоћети гријешило na je без сумње потребно све недостатке са радом. Одраслији сиромашни подмладак мање више одбацити a све корисно прикупити да би се нашим генерацијама осигурала боља будућнокт и љепши болује од промјена на плућима и трпи добрим дијелом од свих штетних утицаја који су у вези са живот од оног којег ми проживљујемо. сиромаштвом. Ради тога би било потребно креирати Говорећи о исхрани дјетета непосредно иза подјечија опоравилишта камо би се могла смјестити рода споменули смо да мајке више пута нису у одраслија сиромашна дјеца која оскудјевају на доброј стању да доје своје дијете са властитим млијеком исхрани, на чистом зраку и на сунчаном свјетлу. из којег било разлога. Таковој дјеци потребно je Таково једно опоравилиште имамо ми на Палама прибавити дојиљу. И само богате фамилије могу код Сарајева но оно je такођер недостатно за наше платити дојиље док сиромашни у својој оскудици прилике. Друго опоравилиште се налази на отоку нису у стању то учинити — значи дијете се мора Локруму крај Дубровника али je и оно одређено за хранити умјетно приправљеном храном на горњи школску дјецу и уређено за ограничен број дјеце. начин или мора угинути. Ради тога се je држава Ради тога и усљед јаке потребе за таковим устапобринула na je основала установе у које се таква новама су културни народи успоставили дјечија опоравилишта преко љета, која се обично смјештају у дјеца примају. Како je потреба такових установа много већа, подесним предјелима a у којим се болежљива дјеца за читаво вријеме свога боравка крећу no шумоa нарочито за муслиманску дјецу, која у задње витим предјелима и тако појачаваЈу своју отпорну вријеме много трпе од свих штетних утицаја у свом снагу према разним болестима. животу најбољи je начин рада на реконструкцији Такова опоравилишта би требала нарочито наша нашег подмлатка оснутак такових установа. У дје- дјеца гдје би се за извјесно вријеме сиромашни слочијим домовима у које би се примала дјеца у првом јеви нашег подмкатка опоравили и ојачали за борбу реду која су препуштена на немилост a иза смрти у свом животу против свих непријатеља људског својих родитеља могла би се извести рационална друштва, a на корист свога народа. 117 �Dragomir Prokić Muslimani u Bosni i Hercegovini Poslednja sveska »Književnog Severa« za m art i april posvećena je u celosti savremenoj Bosni i Hercegovini. Iz te sveske prenosimo ova dva članka, nadajući se da će obadva naići na veliko interesovanje kod naših čitaoca. Prvi članak gosp. Dragomira Prokića »Muslimani u Bosni i Hercegovini« prenosimo da bi mi sami muslimani mogli da vidimo šta danas braća druge veroispovesti misle o nam a i šta oče­ kuju od nas, a drugi članak g. Hasana M. Repca »Oajret kao duhovni nacio­ nalni pokret kod naših muslimana« prenosimo radi njegove važnosti po ideologiju našeg »Gajreta«. Bosna i Hercegovina su naše najnenivelisanije i najheterogenije pokrajine, sa velikom verskom podvojenošću i nacionalnom nejednodušnošću. One, u tom pogledu, prestavljaju najnepogodniju građu za izgrađi­ vanje moderne društvene strukture. Pored mnogih drugih izukrštenih uticaja — njihovo stanovništvo, kao mimoišlo od novog vremena, i danas je poprište starog boja između istoka i zapada, gde ,su religija i feudalstvo, kao i u srednjem veku, po\tod\a razmirice i borbm O i triju verskih sekti uBosni ,Г Hercegovini muslimani, i ako deo našep naroda, jesu naročitinacionalni i socijalni problem ne santo 6osne i Hercegovine, nego i celog našeg društva. I Muslimani u Bosni i Hercegovini prestavljaju islamizirani deo našeg naroda, koji se, naročito od pada bosanske države (1453) pod Turke, formirao sa doseljeničkim prilivima muslimana iz drugih naših pokrajina. Islamiziranje je izvršeno nenđsilno. Rđave verske i društvene prilike, zatrovanost tadašnjih verskih sekta: pravoslavnih, bogumila i katolika, kao i plemićska oligarhija — glavni su uzrok, da je jedan dobar deo našeg verski proganjanog naroda, u novoj otomanskoj upravi, pre zavojevanja, video svoju zaštitu. Islam je izjednačio do tada ljuto zakrvljene verske sekte, pa i društvene razlike, dajući svakome svom i proverenom pripadniku povlašćen položaj. Za gramžljivo, sebično i prevrtljivo bosansko plemstvo preveravanje, i ranije uobičajavano, imalo je u glavnom značaj društvene razmene: mesto »vlastelina« »beg«, s tom raziikom, što je ovaj sadanji njihov položaj, ranije nesiguran, štitila i favorizirala i sama turska država. Prema ovome, uzrok islamiziranja, sem ličnog inadžiskog i versko-psihološkog momenta, bio je najviše društveno obezbeđivanje. Tako su, uz favoriziranje turske uprave, naši mu­ slimani u Bosni I Hercegovini, ubrzo postali oslon i oruđe otomanske carevine u borbi sa zapadom — na jednoj strani — društveno povlašćen stalež u turskoj carevini, na drugoj strani. Pod takvim prilikama oni su, izdvojeni islamom od svoje narodne matice, od­ 118 bacili njene narodne ideale, da bi se fanatički saživeli sa turskom državnom idejom, boreći se za nju protiv otomanskih neprijatelja pa i protiv svojih sunarodnika. Za nacionalnim saživljavanjem sa Turcima došlo je kao posledica i saživljavanje sa turskim društvenim životom. Muslimani su vremenom postali nacionalno odrođeni, društveno, u turskom smislu, asimilovani, ali, kao parodoks tome svemu, na sreću našu, rasno sasvim očuvani. Blagodareći nekulturnosti tur­ skih islamizatora, zatim propovedanju islama na arap­ skom jeziku, kao i činjenici: da islam nema svoga sveštenstva — islam je kod naših muslimana, imao spoljašnje društveno delovanje, ne stapanje u Turke, nego neki naročiti tip poturčenjaka, koji ispod turskog ruha i ispovedanja islamske vere, čuvaju i jezik i tradicije i sve rasne osobine naroda iz koga su potekii. Te od­ like on je i danas u najsvježijoj snazi očuvao, ali, na drugoj^strani, on je postao nacionalno odrođen i zastranjen i, što je najgore, mentalno bolestan. Nacionalno odrođavanje naših muslimana u Bosni i Hercegoviui došlo je najviše kao posledica njihova povlaštena položaja u turskoj carevini. U zamenu za t0 muslimani, su bili najfanatičniji borci za islam, ^to Је značilo za turske ideale za tursku državu, Islam se vremenom identifikovao sa turskim narodnim idealima, sa turskom narodnošću, i ako se, i zbog saočuvanih rasnih osobina, razlika između muslimana i pravih Turaka »turkuša«, uvek osećala. Austrijska okupacija Bosne i Hercegovine nanela je najveći udar muslimanima. Ona je za njih, u prvom redu, značila versku vladu daura, zatim kraj svog povlašćenog položaja i najzad, kao najštetnije po njih, promenu starog feudalnog poretka u korist demokrat­ skog društvenog uređenja. Ovaj ovakav čitav društveni vrlo nagli preokret, kod nepripravnih muslimana, izaz­ vao je, u mesto prilagođavanja, očajnu depresiju i pasi­ van otpor. Posle neuspele oružane odbrane starog po­ retka, oni su se utučeni povukli u sebe, bojkotujući tvrdoglavo istrajno novo vreme i nov poredak. Ali posledice takvog njihovog držanja ubrzo su se počele sa svom silinom da osećaju u velikim gubitcima na njihovoj nesavremenoj i preživeloj feudalnoj društ­ venoj organizaciji. Ekonomska posrnulost, iseljavanje u Tursku, bojkotovanje prosvećivanja, sve su to zla koja će u prvom redu najviše pogađati muslimansku porodicu. Novo stanje stvari najštetnije je delovalo na musliman­ ski mentalitet. Tokom vremena, kao rezultat saživelosti muslimana sa načinom turskog života, muslimani su, na svoj prvo­ bitan slavenski mentalitet, nakalemili sve najizvikanije karakteristike orijentalskog mentaliteta. To su, da na- �vedemo samo najupadljivije: orijentalski »javašluk« sa rđavih antinacionalnih postupaka, prema svojim sunarodnavikom na lak i neradan život, nesmisao za praktičan, nicima, još i danas u živoj uspomeni. sistematski rad i društveno privređivanje; duhovnaindolentnost, fanatična samouverenost u svoje prevashodU svojoj slobodnoj državi, zastranjeni, nepripravljeni stvo, slavoljubiva samohvalisavost, podavanje maštarenju i neemancipovani, muslimani se nisu mogli odmah snaći. i preterana senzualnost. Ni idejno, ni psihološki njihove mase nisu imale za­ Te takve osobine okupacija je samo još pojačala u jednički život sa ostalim svojim sunarodnicima. Oni su, negativnom smislu kao sklonosti ka raspikućstvu, al­ kao zasebna skupina, ograđena verom, i dalje nastavili da koholu i prostituciji. Dotadanja duhovna indolentnost žive svoj tradicionalan život. Samo sada njihov društ­ još se više zacarila u svim oblastima njihova života. veni i nacionalni položaj došao je u još oštriji sukob, Bojkotuju se nove društvene potrebe (rad, privređivanje, no što je to bio slučaj pod okupacijom. Rđava nasledstva školovanje i t. d.) — neprilagođavanjem na svoju štetu. iz njena vremena: ekonomska posrnulost, propadanje po­ Seli se u turske krajeve. Zaborav ovakvom stanju traži rodice, raspikućstvo i alkoholičarstvo, prostitucija i se u alkoholu, u satiranju sebe. Fizička i duhovna dege­ kriminalitet — naročito je uvećalo rešenje agrarnog neracija oseća se u porodici, u prosvetnoj zaostalosti, u pitanja u njihovu štetu. Njihov zastranjen mentalitet depopulizaciji, u muhadžirstvu, u stvaranju muslimanskog ostao je i dalje neprijateljski raspoložen, ne samo re­ proletarijata, u opštoj društvenoj zaostalosti. Musli­ formama- ili emancipaciji, nego i najpotrebnijem primani postaju bezidealni ljudi, podajući se bolu za tur­ lagođavanju neminovnim društvenim potrebama, na pr. skim »zemanom« svim svojim slovenskim beznađem. • kultu rada. Muslimani su i daije, na svoju štetu, rato­ Ali posle ovakvih udara muslimani su počeli da se vali sa novim poretkom stvari, satirući sebe u svakom osvešćuju. Ekonomska posrnulost i prosvetna zaostalost pogledu. I što je najfatalnije: u svem ovom svom pro­ nisu se mogli popraviti tvrdoglavim pasivnjm otporom. padanju muslimani nisu videli njegov pravi uzrok, nego Sa velikom tromošću muslimani su & ipak, posle veli­ su, i sada, posle oslobođenja i ujedinjenja, pre svojih najkih gubitaka, počeli snalaziti. Vgra,^njihov najpresudniji __yitalniji interesa, stvarali, na verskoj osnovi, svoju pokretač, bila je i ovoga puta važna po njihovo drušH" političku organizaciju, da preko nje brane svoj »din« u veno pokretanje. Jedan slučaj nasilnog preveravanja jedne opasnosti — i svoje,''novim državnim uređenjem zagrožene male muslimanke od strane^ezuita bio je povod njihov^ ekonomske interese. A to je isto što i braniti stari organizovanja, koje je kasnije dobilo i statut za prosvetno poredak iz turskog »zemana«. Tako su muslimani mesto versku organizaciju, kao ranije i Srbi. rešavanja svog krupnog socijalnog pitanja — pitanja svoje Iz tih vremena, preko njihove školovane inteligen­ dništvpnp ppvistpnriip — otišli н rp.šavanip nitania cije potiče i muslimansko nacionalno opredeljivanje, u ITT * T J" _ . " r J~ , .. .. . „ ,. \ , svoga položaia prema državi — prepustivši brigu o svom prvom redu njihovo ornentisanje prema Srbima i srpstvu. . , . , ,. .. spašavanju od opšte društvene zaostolosti svojim poli­ Ali kako ovako opredeljivanje nije išlo u račun austrij­ tičkim vođama. skoj upravi, naročito njeno muslimansko činovništvo Da se takvo teško i žalosno stanje muslimana po­ počelo se nazivati Hrvatima. Sama uprava otvarala je pravi do sada je najviše doprinelo muslimansko kulturnospecijalne konvikte u Beču i Pešti za Stvaranje ovakve prosvetno društvo »Gajret«, koje sa lepim rezultatima orijentacije kod muslimanskih studenata, austrijskih sti­ mnogo radi na širenju pismenosti i na školovanju žen­ pendista. Muslimani su tako pridobijani, ali ne i priske muslimanske dece. Njihova pak školovana inteligen­ dobijeni za okupatorski režim, jer su uvek bili gotovi cija, sem nekoliko pojedinaca, u ovom pogledu, i zbog svog da se rukovode svojim posebnim separatističkim težnjama. malog broja, nije dala one rezultate koje od nje očekujemo. To se najbolje videlo onda, kada je okupacija postala akt Ali na nju se mora računati kao na prvog i najvažnijeg aneksije, na koju su muslimanske mase, još održavane u radnika na regeneraciji naših muslimana. Muslimanske nadi da će se Turci ma kad povratiti, odgovorile očaj­ mase, koje su turskoj državi dale i ugledne državnike i nom nemoći i seljenjem u masama za turske krajeve (muvelike vojskovođe i značajne pisce, nisu impotentno nego hadžirstvo). Stara uvrežena ljubav za turskim »zemanom« indolentno neproduktivne. Od njih i naš narod i naša čuvana je verno i silno u dušama ovih konzervativaca država očekuju svoj vredan prinos. A da je tako i da tako par exellence. Nada da će se tursko vreme povratiti njih treba da bude - r njihova najnovija književnost sa g. g. nije nikad napuštala. Kada je Srbija sa ostalim hrišHumom i Muradbegovićem; zatim nekoliko naučnika sa ćanskim balkanskim saveznicima ušla u rat protivu Turske njihova nada nikada nije bila bliža stvarnosti. g. g. Bašagićem i V. Ćurčićem, kao i dobar niz njihovih intelektualnih radnika (g. g. H. Rebac, H. Bjelavec, O. Kao reakcija na ishod Balkanskog Rata u prilog Srbije kod njih se javlja silna mržnja protiv Srbije i pribli­ Hadžić i drugi) — daju nam prava na ta očekivanja. žavanje Austriji. Sarajevski Atentat i naročito ulaženje Turske u rat na strani Trojnog Saveza — kao nada da je došao čas povratka Turske u Bosnu i Hercegovinu — za­ vodi toliko muslimanske mase, da su tragovi njihovih IV Da svedemo. Iz svega gore izloženog muslimani, u našoj društ­ venoj zajednici, — po već učinjenoj konstataciji — рге119 �stavljaju »najzaostaliji, najneprosvećeniji i najslabije osvešćeni deo našega naroda«. I ne samo to Njihova nesavremena društvena organizacija u otvorenom je su­ kobu sa novim društvenim poretkom, od koje je ovaj stvorio čitav socijalan pokolj, dok muslimani, zabarika­ dirani islamom, ginu očajnički tvrdoglavo, istrajno i svojom krivicom, bez hrabrosti da učine kraj ovakvom stanju, koje treba lečiti. Ko, kako i čime ? U prvom redu tu je nujpozvanija napredna musli­ manska inteligencija. Ona ima najdužniji zadatak, da svojim silama povede akciju za reforme ovako štetnog stanja po naše muslimane. Jedan od glavnih uslova za to je raskid sa prošlošću i njenim tradicijama, u pravcu verske emancipacije. Islam, kao muslimanski najviši zakon, srne li da bude i smetnja njihovoj društvenoj evoluciji?! Društvena dezislamizacija, emancipovanje od vere u korist prilagođavanja novom životu i učešća u njemu — kako za muslimana tako i za muslimanku — osnov je njihove obnove. Na taj način bi se izvršila čitava regeneracija muslimana u svim manifestacijama njihova života, na korist i našeg društva i naše narodnosti. Kako izgleda ovaj posao, koji je ranije započinjan najviše od muslimanskih inteligentnih pojedinaca, ne­ davno je počeo da, u većoj snazi i širim razmerama, interesuje i same muslimanske mase — najpozvanije za rešenje ovog svog pitanja. Što je u ovoj najnovijoj reformi­ stičkoj akciji naših muslimana najpohvalnije jesu fakta, daje inicijativu za nju, svojim poznatim izjavama, dao sam njihov vrhovni verski poglavica, Reis ul Ulema, i da je njeno dejstvo preneto na najšire muslimanske slojeve. Muslimanska napredna inteligencija ovoga puta jerešena na neposrednu i široku akciju radi društvenog ozdrav­ ljenja naših muslimana. Samo nju treba da pomogne i sva ostala naša napredna inteligencija. Tako samo, i pored svih konzervativnih protesta, moći će ovaj pokret naših muslimana imati pozitivnih rezultata u rešavanju ovoga i našeg narodnog problema, čijim bi rešenjem pale sve štetne ukorenjene verske zablude i društvene zastranje' nosti, otvarajući našim muslimanima put novom životu i obnovi. Na taj bi se način, u isti mah, znatno podigao i kulturni nivo Bosne i Hercegovine. Hasan M. Rebac: Gajret kao duhovni nacionalni pokret kod naših muslimana Jedan dosta velik deo današnjfe Bosne i Hercego­ vine sačinjavaju Srbi muslimanske vere. lako su oni po rasi, po jeziku i po običajima potpuno Srbi, ipak kad mi medusobom govorimo, oni imaju toliko mnogo niansa svojih specijalnih, da je potrebno o njima da pišemo odvojeno, kako bismo^ se tako upoznali što bolje s tim delom našeg naroda, koji je primio i ispoveda islamsku veru, a preko toga* da 'se upoznamo sa jednim dobrim delom naše najčišće rasno i nacionalno pokrajine, u kojoj se najlepše i najpravilnije govori naš jezik, da se upoznamo sa našom Bosnom i Her­ cegovinom. ■Nadiranje Osmanlija-Turaka u naše zemlje palo je u doba našeg srednjevekovnog državnog rasula i već samim tim bilo je olakšano to nadiranje. Ko po­ znaje i malo tadanji visoki moral Osmanlija, njihovu disciplinovanost i smišljenost u radu, a na našoj strani rastrovanost i rasulo, a naročito u našoj Bosni, koja je bila u to vreme ozbiljan objekt osvajanja Mađara i katoličke crkve, neće se ni malo čuditi što su Osmanlije onako olako zauzele Bosnu i Hercegovinu gotovo bez ijedne značajnije bitke i što se u njoj onako brzo raširio islam i njegova nauka, bez ikakve sile. Lep po­ stupak Osmanlija-Turaka u našim krajevima, uvođenje novog ekonomskog poretka, kojim je nekadanji ropski sebar postao čovek sa dužnostima, ali i s pravima, primanje u vojsku i državnu službu meštana novih muslimana, davši im svu mogućnost natjecanja s dru­ 120 gima, gdje je naša rasa i naš narod došao do vrlo ve­ likih državnih vojnih i civilnih položaja u turskoj dr­ žavi, u kojoj je i srpski jezik ne samo tolerisan nego i bio jedan od diplomatskih jezika, učinilo je da su mnogi naši sinovi Bosne i Hercegovine primili Islam i to u tolikom broju da Osmanlije nisu imale potrebe nikakva naseljavanja u toj našoj pokrajini, niti održa­ vanja svojih turskih vojnika, jer su novi muslimani kao rođeni ratnici i u dovoljnom broju bili dovolni ne samo za obezbeđenje te nove turske pokrajine, nego i dosta jaki za napadanje i uznemirivanje ugarskih i mletačkih zemalja. Od primanja muslimanske vere jednog dela našeg naroda, ovaj deo se razvija u jednom posebnom pravcu, koji se razlikuje od onog pravca u kome su se vrstali Srbi pravoslavne vere i oni naši sunarodnici Srbi, Hr­ vati i Slovenci katoličke vere u pravcu, koji je pro­ izveo današnji mentalitet i posebne karakteristike, koje imaju naši muslimani u našoj narodnoj zajednici Srba, Hrvata i Slovenaca. Do ovog vremena naš se narod delio na onaj deo koji pripada u sferu katoličke crkve i u sferu pravoslavne crkve njezinih varijanata, raznih hrišćanskih sekti, koje su poznate pod imenom bogu­ milstva. Od ovog vremena imamo i treći deo, koji čini da se naš narod deli na one koji služe nekrstu, pa imamo prvi deo muslimana, a drugi deo hrišćana, a ovaj drugi deli na dva pravca i to katoličkog i pra­ voslavnog pravca, dok bogumila potpuno nestaje. Ka- �tolici i pravoslavni čilili su dva međusobna zavađena fronta, ali oni su činili jedinstven front prema musli­ manima. Ovako razjedinjeni i na frontove podeljeni, tukli smo se svi međusobno služeći tuđinu i idealu svoje vere. U toj službi tuđinu i svojoj veri dolazile su do izraza sve naše intelektualne i ratničke spo­ sobnosti, koje su od tuđina iskorišćavane, ali su vrlo malo od njega priznavate. Krvlju i naporom i najvećim žrtvama plaćali smo svi, što smo god od tuđina imali ili pravo da se izrazimo što smo od tuđina sačuvali. Nama današnjim generacijama, školovanim i spre­ manim u evropskom pravcu i na svom materinjem jeziku, pristupačna je istorija i sve peripetije kroz koje je naš narodni hrišćanski deo prolazio, kakve je na­ pore činio pa nam je manje više poznat udeo, koji je on uneo u očuvanju naše rase i naše nacije što je učinilo i pomoglo da dođe do današnje naše slobode i slobodne nacionalne države Srba, Hrvata i Slovenaca. Međutim rad, napori, žrtve i način učešća u očuvanju rase i nacije naše, koje su činili naši muslimani, fo nam je manje pristupačno i u velikom delu nepoznato, jer su izvori bar za sada u vrlo velikoj meri današnjim generacijama nepristupačni. Veliko je pitanje šta bi bilo.^a našom nacijom], slobodom i kako bi i kad bi o/ia došla do izraza, da nisu Srbi muslimani služeći u' turskoj vojsci i carevini suzbili ugarsko-katoličke^đržavne i verske pretenzije na našem Balkanu s jedne strane i s druge pretenzije mletačko-talijanske-katoličke, kao što je isto tako ve­ liko pitanje šta bi bilo od svega ovoga da nisu naši dedovi katolici i pravoslavni onako uporni kao grani­ čari u austrijskim i ugarskim vojskama pokazali onaj otpor turskim najezdama. Jedino je što je neosporno, da su i naši musli­ mani odigrali vrlo veliku ulogu u npšoj istoriji, da su u tom vremenu dali u službi tuđinu mnogobrojne umne radnike: filozofe, pesnike, pravnike, prve drža­ vnike i vojskovođe, koji su upravljali Turskom, borili se za nju, ali očuvavši uvek svoje rasno obeležje, svoje narodne običaje i svoj jezik na našoj nacionalnoj teri­ toriji do naših dena i uneli sve to kao pozitivan deo u našu slobodnu današnju nacionalnu državu. Oslobo­ đeni i svoji imaćemo prilike da se i naučno razvijemo i istina će se pojaviti, pa kako već sada istorija kaže da je krunisane kralja Tomislava na Duvanjskom Polju ili izdajstvo Brankovića na Kosovu plod narodne fantazije, tako će i mnoge predrasude otpasti i neis­ tine o našim muslimanima ispraviti se, kada stignu da i to ispitaju naši slobodni naučnici na našim uni­ verzitetima. Do okupacije Bosne i Hercegovine od strane austro­ ugarske naši muslimani su bili potpuno istočno orijentisani. Sve naučno i literarno obrazovanje dobijali su od udžbenika na turskom, arapskom i perziskom jeziku. Instiktivno branili su se od turciziranja i u tome su potpuno uspeli, ali su bili vaspitani, da samo muslimani treba da vladaju i kao takovi muslimani nisu imali niti hteli da imaju nikakvih duhovnih veza sa svojim sunarodnicima pravoslavne i katoličke vere. Pojam pripadanja islamu i turskoj-muslimanskoj državi izražavali su rečju turčin, a razlikovanje od Turaka rečju od Bosne Bošnjak i »naš« a Turke su nazivali Turkušama. Ime Hrvat u Bosni je bilo potpuno nepo­ znato čak i među katolicima sve do posle austrijske okupacije, a ime Srbin im je označivalo pripadanje pravoslavlju, pa su ga u upotrebi potpuno izbegavali. Okupacijom Bosne i Hercegovine menja se položaj naših muslimana. Dotle silni, moćni i jedini gospodari Bosne, za koju su bezbrojeno puta krv lili, postaju podanici hrišćanske države i građani drugog reda. Menja se ceo život i to se od njih zahteva. Ali oni ne vetuju stvarnosti, oni veruju da je Austrija došla pri­ vremeno, samo da umiri duhove u zemlji pa će se povući, a oni će ostati opet pod suverenitetom turskog cara jedini i pravi gospodari Bosne. Zato se i ne žure da se prilagođuju novom vremenu i novoj nauci i novirrr školama, koje oni čak preziru. Svoju madež, u koliko je školuju, šalju u Tursku, gd se ova školuje i biće u skladu s potrebama domovine, kad se Austrija povuče. Ovako je gledanje na prilike i stanje stvari u Bosni posle okupacije bilo kod 98% našeg musli­ manskog sveta s naročito je u tome uporno plemstvo, age i begovi i bogati ljudi. Bilo ih je tako tvrdoglavih da su se zatvorili u svoje kule i čardake zaklevši se da će iz njih izaći tek kada Švaba ode, pa nisu ni poreznika hteli upuštati u kuću nego bi mu poslali na kapiju kesu s novcima, neka odbroji, koliko je potrebno, .ali neka mu ne ide u kulu na oči. Sve su dakle sma­ trali privremenim, pa se nisu upuštali ni u kakve kombinacije niti i u kakav rad i prilagodavanje novom vremenu. U početku je samo puka sirotinja išla u nove švapske škole i tek oko aneksije i iza nje otvaraju se oči svima i ugledaju bolju stvarnost. Od okupacije do aneksije dunovni život kod naših muslimana prosto je bio stao. Po uzoru pravoslavnih sugragjana ovde onde su osnovali koju čitaonicu, s tom razlikom što je kod pravoslavnih bila čitaonica du­ hovni centar u pojedinim varošima, za sve kulturne i napredne akcije sa najjačom nacionalnom notom, a kod muslimana je to bilo mesto za isjeđavanja, gde se bistrilo pitanje odlaska Švabe, a ovo se očekivalo da će nastupiti posle kakvog rata među velesilama. Da bi se mogli pratiti događaji, čitaonice su sve imale po jedan turski list iz Stambola, iz koga se crpila sva nauka, i ako se dešavalo da ga u varoši samo jedan ili vrlo mali broj znaju čitati. Ove čitaonice i društva zvale su se obično arapskim imenom kao što je kiraethana, itihad, merhamed i tome slično. Jedini pokret u u tome vremenu, što je malo više zatalasao te naše muslimanske mase, bio je odbrana vere od austrijske katoličke propagande, pokret za versko-prosvetnu auto­ nomiju, koji je nastao usled agresivnosti katoličke, a 121 �i iz imitacije sličnog pokreta kod naših pravoslavnih, koji je tada nastao. Indentičnost ciljeva, pravoslavnih i muslimana u ovim pokretima približilo je naše mu­ slimane pravoslavnim i to je prvo duhovno bliženje Srba obe ove vere u širim razmerima. U ovom po­ kretu osetilo se da muslimani nemaju svoje savremene školovane mladeži i nastaje pokret školovanja, makar i u švapskim školama. Da bi se omogućilo školovanje i siromašnih talentovanih mladića, osniva se u Sara­ jevu 1903. god. društvo Gajret, ali bezbojno, i ana­ cionalno kao što su bila sva tadanja društva bosanskohercegovačkih muslimana. Nešto ranije poslao je Avdaga Đikić iz Mostara svoga sina u Carigrad na nauke, na način kako smo to ranije izneli. Avdagin sin mladi Osman u Cari­ gradu se i ne okrenu valjano, jer je ubrzo uvideo*da su mu Turci potpuno tuđini i da on s njima nema ništa zajedničko sem vere. Zato on pobegne iz C a ri­ grada a na putu kući zadrži se u Beogradu, gde i ostane na naukama. Tu u Beogradu se mladom Osmanu otvaraju oči, on se tu oseti kod kuće među svojima, tu mu se formira ono što je kod kuće p Mostaru to'liko osećao da je jedno s našim pravoslavnima, da je Srbin samo muslimanske verg. ijšmanovo bavljenje u Beogradu i školovanje pada u doba burno i bujnp^kad se Srbija preporađala i spremala za veliku nacionalnu misiju, koju je docnije j -izvela i nas sve oka okupila slobodne i ^svoje u zajeduičku sloboi našnju domovinu Srba Hrvata i Slovenaca. Osrpj bio od prirode bistar *г vrlo vredan brđanin što je to sve na njega delovalo i što se i on Svjrfi tim oduševio. Po školovanju onako spreman, silan i odu­ ševljen on dolazi u Bosnu gde počinje da radi i da stvara. Odmah je uvideo, da mu nema pravih saradnika, da mu ih treba stvarati i to razume se od noviif naraštaja, a da bi to mogao da postigpe on se prima mesta u jednom skromnom društvu u Gajretu da mu bude sekretarom i da odatle deluje na mladež. On odmah društvu daje nacionalnu srpsku podlogu i po­ činje buđenje nacionalne svesti kod naših muslimana i spremanje mladih revolucionara, koji će biti revolu­ cionari i kulturni i političko-nacionalni. Pokret Gajretov u Osmanovom pravcu naglo raste i dobija svu mlađu inteligenciju i polupismenu čaršiiu. Starija inteligencija je već bila izgubljena, jer je sva bila u austrofilsko-hrvatskom duhu školovana. Svuda niču odbori i pododbori Gajretovi, sve se okreće oko Osmana i njegova Gajreta, sve buji i sve se sprema. Od tada Gajret je postao jedan veliki nacionalni srpski pokret među našim muslimanima, koji otvoreno stremi prema Beogradu i prema Srbiji i bez ikakvih ograda saraduje sa drugim nacionalnim srpskim društvima kod naših pravoslavnih. Pokretu je na čelu Osman Đikić, središte mu je društvo Gajret, a organ mu je list Gajret, koji Osman uređuje. Posle ovog pokreta sva muslimanska školska mladež jatimice ide u srpski 122 soko, sva posećuje srpske čitaonice i čitaju se sve srpske knjige. Pokret se održava i posle Osmanove smrti i polazi kroz sve najmučuije peripetije i,.izlazi pojačan i očeličen. U mladoj revolucionarnojIBosni od Žerajićeva atentata u svim omladinskim tajnim i javnim srpskim pokretima svuda najaktivnije učestvuju i mu­ slimani, Gajretovi pitomci i saradnici, za to opet i snose sve terete i sve patnje, od austrijskog režima, kao i Srbi pravoslavne vere. U Balkanskom ratu ima učesnika u srpskim komitama i u srpskim puko­ vima Srba muslimana. Među atentatorima u Sarajevu bio je jedan Srbin musliman. U Svetskom ratu Gajret i njegovi radnici trpe naročite pogome i progone. Mnogi biše odvedeni u Arad u tamnice i tamo kosti ostaviše, mnogi pomreše po bosanskim austrijskim apsanama, a mnogi na frontu se predadoše Srbiji i Rusiji, gde stupiše odmah u dobrovoljce i boriše se protiv Austromađafjje. Može se reći da nema nijedne značajnije bitke- u kojoj nisu uzeli učešća i Srbi muslimani, gaj^retovi i Osmanovi pitomci. Svuda su bili junaci i pouzdani^borci. Čak među prvim srpskim vojnicima, koji su izbili na neprijateljske položaje na vrh Kajmakčalana bio je i jedan Srbin musliman, koji je kao redov odlikovan Karadorđevom zvezdom. Svuda su dakle Istaknuti i najaktivniji i mnogi od njih imaju na junačkim grudima sva srpska vojnička odličja kako ona anja tako i najviša, a ima ih dosta i sa visokim im, češkim i rumunskim ordenjem. Gajret i njegov pokret je ometan i otežavan pored konzervativnosti širih muslimauskih masa, naročito od Austrije i Madžara davanjem muslimanskoj mladeži raznih pomoći iz raznih austrijskih poverljivih fondova i fondova madžarskog julijanskog društva i širenjem frankovačkog hrvatstva, koje u Bosni među našim muslimanima nije imalo u sebi ništa hrvatsko i koje se sastojalo samo u mržnji na srpstvo. Ovaj rad austromadžarske uprave zasecao je duboko u naše bosanske prilike, pa je i posle rata taj momenat igrao dosta jaku ulogu u političkom orijentisanju muslimanskih masa, pored drugih momenata i netaktičnosti mnogih odgovornih činilaca. Ali ipak Gajret je posle rata, već uspeo da postane duhovni vod naših muslimana u kulturnom, prosvetnom i ekonomskom pravcu. Politički nije postao još vođ, jer je za politiku potrebno demagogisati, trebalo je trčati za brzim i lakim uspesima, a Gajret je kao pokret vrlo solidan i smišljeno radi pa makar i dulje čekao na plodove svoga rada. Pa ipak i u politici uspelo se mnogo, jer kulturno-prosvetnim radom Gajretovim mase su same počele delovati na svoje političke vođe i ove sve više okreću u pravcu, kojim ide Gajret. Oslobođenjem i ujedinjenjem našeg naroda naši muslimani su izašli potpuno iz stava nekog iščekivanja starih vremena, prišli su da aktivno sarađuju sa drugim delovima našeg naroda u svim mogućim pravcima. Naravno da ima još poteškoća, a naročito je poteškoća potpuno osiromašenje naših mu­ �slimana usled nezgodno po tnjih rešenog agrarnog pi­ tanja, nagli preokret i dugovremeno ekonomsko ranije mrtvilo. Ali i u tome pogledu naši muslimani se sna­ laze i ozbiljno se predaju poslu. Mnogo je ometao progres dosadanji porodični način života, gde su žene zabuljene i van narodnih pokreta, ali u ovome pitanju otišlo se toliko daleko, da možemo biti potpuno zado­ voljni, jer se nova ženska mladež razvija potpuno u skladu s novim vremenom, a starija je ostavljena da sama odluči, prema prilikama i potrebama da se ot­ krije i da radi. Glavno je niko, pa čak ni najviši verski naučnici, nisu više protivni emancipovanju musli­ manskih žena. U prosvetnom pogledu naši muslimani nastavljaju u našim državnim školama tradiciju naše narodne duše izražene preko gusala u narodnim pesmama i u sevdalinkama, pa u tome pogledu ne postoje nikakve na­ cionalne poteškoće. U ekonomskom pogledu nemaju ništa naročito svoje, nego opšte naše nacionalno obeležje zajedno sa drugim našim sugrađanima. U državnom pogledu nema više nikakva ni pomena o naslonu na kakvu stranu državu, pa čak ni u verskom pogledu, otkako je ukinut carigradski kalifat. Naši su muslimani danas elemenat mira i rada kao i ostali naš narod i rade da što više unesu u veličinu naše nacionalne državne zajednice svih Srba Hrvata i Slovenaca. U svoje vreme dali su tuđinu prve državnike i prve vojskovođe naši muslimani. Danas u našoj na­ cionalnoj državi uvereni smo, ako se usudi kogod da nas uznemiri, da će ti isti naši muslimani, kako su nekada znali da odbiju svojim grudima sve mletačkotalijanske ambicije i kako su nekada pred turskim ordijama uništili mađarsku vojsku na Mohaču i došli u Budim i u njemu se zadržali gotovo dva veka kao potpuni gospodari, onako isto znati da pogode puteve svojih dedova ka Budimu i Mletcima udruženi sa sinovima junaka sa Vilova, Perleza, Cera, Jadra i Kajmakčalana. Uređenje naše vjerske nastave Prihvaćena nova uredba o nastupi.u muslimanskim vjerskim zavodima i uspostava fonda za izrađivanje i štampanje vjerskih udžbenika •' (Svršetak) Sadanji muderisi tih medresa mogli bi se zaposliti u re­ formiranim medresama u koliko oni svojim kvalifikacijama odgovaraju za nastavnike Reformiranih medresa, čije će kvali­ fikacije Ulema-medžlis propisati i odrediti. U prvi razred niže ili potpune medrese mogu biti prim­ ljena samo ona djeca, koja su svršila osnovnu školu i to ako im na svjedodžbama stoji, da su iz vjeronauka .dobili po^ voljnu ocjenu. Djeca, koja su pohađala mektebi ibtidaiju, a nijesu svr­ šila osnovnu žkolu, trebaju ako Žele da budu primljena u tu medresu, položiti ispit za 4 razreda osnovne škole i za to imati svjedodžbu narodne osnovne škole. To je potrebno: 1. da nastavnici medrese ne moraju gubiti vremena oko posebnog pripremanja djece bez osnovne škole za nastavu svjetovnih predmeta i 2. da državna vlast nebi imala razloga prigovarati kva­ lifikacijama učenika medrese u pogledu vojnih pogodnosti, koje uživaju učenici srednjih škola, a koje i za učenike refor­ miranih medresa treba tražiti. V i š a m e d r e s a ( A I lija ) . Oazi Husrevbegova medresa osnovana je na 12 godina. U prvih 8 godina je nastavna osnova ista, kao i u dru­ gim srednjim potpunim medresama, te nije potrebno u Sara­ jevu drugu medresu istog tipa osnivati. Viša 4 razreda te medrese smatra se kao Univerza sa potrebnim šubama (fakultetima), u kojoj imaju pravo nastaviti i studirati svršenici 8.-og razreda Oasi Husrevbegove ili koje druge osmorazredne reformirane medrese. Postojeća nastavna osnove Oazi Husrevbegove medrese ima se uzeti za podlogu pri izrađivanju nove osnove za prvih osam razreda rečene medrese i druge osmorazredne i niža reformirane medrese. Ta se osnova ima preraditi i dopuniti tako, da se počam od 5. razreda Oazi Husrevbegove medrese odnosno koje druge osmorazredne reformirane medrese imaju uvesti i pedagoški predmeti koji se produljuju do uključivo osmog razreda tih medresa. Svršenici bivšeg Darul-mualimina i bivše Okružne me­ drese u Sarajevu i osmorazredne potpune medrese smatraju se kao potpuno kvalifikovane osobe za vršenje imamsko hatibske, mualimske i vjeroučiteljske službe, te se u buduće ne smije popuniti ni jedno takvo upražnjeno mjesto drugom osobom izim u slučaju da od gore navedenih svršenika niko ne reflektira na to mjesto. Viša medresa (Allija) daje vjerske službenike više kate­ gorije. Nastavnu osnovu za sve gore navedene medrese imade izraditi Saborski odbor u sporazumu sa Ulema-medžlisom i tu osnovu podnijeti na odobrenje Vakufsko-mearifskom saboru na prvom idućem zasijedanju. Imami. Svi kandidati za imamsko mjesto, koji ne spadaju pod § 61. Aut. Statuta, moraju imati ove kvalifikacije: 1. svjedodžbu bivše Okružne medrese u Sarajevu, 3. svjedodžbu potpune reform. medrese ili 4. idžaretnamu u koliko odgovaraju propisima najnovije uredbe o polaganju imamskog ispita. Ako nema takovih kandidata, mogu se postaviti kandi­ dati i sa nižim kvalifikacijama. Svršenici gore spomenutih zavoda imaju pravo prvenstva osobito na ona imamska mjesta, s kojim je spojeno vođenje matice. Imami, koji nijesu ujedno mualimi, moraju se primiti mualimskog mjesta. Sarajevo 12. februara 1928. Za Prosvjetni odbor: Predsjedatelj: Mesihović s. r. 123 �ГАЈРЕ7 0 В ГЛАСНИк хоровођи збора, г. A. Матишићу, проф. овдашње Учитељске Школе, на чему се и овом приликом Одбор најлепше заИ овог пута, Мостар je показао да није у њему утр- хваљује. Хвала и гђци Коцановај на њезином извађању нула жижа родољубиве свести. Он, и у данашњим тешким соло-певања. Хвала свим госпођама и госпођицама из Моприликама, држао се своје светле традиције, традиције борца стара, које су се заузеле око прикупљања дарова з а томза народни напредак. Свест којом су били прожети извесни болу и за бифе, као и онима који послаше. Нарочито пак грађани Мостара, манифестовала се успехом на овој Гајре- Одбор се захваљује овдашњим учитељицама. Хвала свој товој забави, успелијој него ли и једна досад у граду на господи и свим братским друштвима, који нас се пригоНеретви. И муслимани и православни, сложно су иступили дом ове забаве сетише добровољним прилозима. и придонели материјалне жртве, знајући да напредак једних, Следећа господа дароваше: no 10.000 — Дин: Мостарска значи уједно и напредак других. Градска Општина; no 1000'— Дин: Херцеговачка Банка; no Већ неколико дана пред саму забаву, у Мостару je 300— Дин: Српска ЦентралнаБанка, инжињер Хајдар Чекро; владало велико интересовање за њу, a нарочито међу му- no 200 — Дин: Др. Авдо Хасанбеговић, Смајилага Ћемаловић, слиманским женским светом. Забава je била скоро једини Црвени Крст, Др. Зајим Шарац, Ахметага Ефица, Синови предмет разговора no нашим кућама без разлике сталежа. Ристе Шајна; no 100-— Дин: Др. Јован Илић, еписког, Искупљали се дарови за томболу, говорило се о бифеу и Петар Шотрић, Чедо Милић, Коло Српских Сестара, Пронема куће у целом граду у којој се није говорило о света, Напредак, Шпиро Докић, Ахмет Ђикић, Мујага АрГајретовој забави. Приређивачки одбор, помоћу девојака, паџић, Џевад Сулејманпашић, Др. Мехмедбашић, Илија Иванрадио je неуморно око аранжмана забаве. ковић, Мустафа Џабић, Мехмедбег Хаџиомеровић, Ђенерал Миливоје Чађевић, Шаћир еф. Месиховић муфтија, БајраУ суботу, 31. марта, сала »Хрвоја« китила се безбројним ћилимима и зеленилом, импровизирале се ложе, мага Биједић, Јеф то Кнежић, Јово Радуловић, Фатиме х. приспеле Гајретове питомице одржале пробу комада и кон- Сулејманпашић, Хусо Капетановић, Мехмед Ножић, Шаћир Авдић, Ахмет Авдић, Јусуф Рајковић; no Дин 50*— прилоцертног дела, док je интересовање за забаву расло у граду до максимума, a нарочито за Гајретове питомице и за њи- жили су: Учитељско Удружење, Душан Таминџић, директор Васојевић, Исо Банић, Младен Милутиновић, Марко Поповић, хову игру и песму. Гости и гошће из Сарајева приспеди су аутомобилима свештеник, Вукан Каблар, Др. Р. Риђановић, Павао Шегвић, и одсели у хотелима»Бристолу« и »Неретви«. Навече, пред- Омер еф. Џабић, Ибрахимбег Ченгић, Ибрахим еф. Фејић, седник Градске Општине г. Смаилага Ћемаловић, приредио Алија Фазлагић, Ковачина, Салихага Поповац, Али еф. je гостима банкет, након чега су сви корпоративно отишли Алајбеговић, Тахир Јашарбеговић, Хасан Вргора, Трговачка на забаву. У богато декорцсандј сали, нарочито што j e j n a Кредитна Банка; no 40—Дин: Хасан Бајровић; no 30'— Дин: дало у очи биле су без зарова и потпуно европски обучене Драгутин Захрадник, Радоје Вукчевић, Урош Мариновић, муслиманке које су изненађивале својим сналажењем у друмајор Михајловић, Микачић, Сулејман Мурсел, Мухамед штву и својим лепим опхођењем. Муслибеговић, Хамид Фазлагић, Ахметага Хиндо; no 20'— Ова забава, скопЧана са прославом 25-годишн.ице Гај- Дин: Милан Билић, Мустафа Хрвић, Др. Коцан, Омер Сефић, рета, успела je како у моралном тако и у материјалном по- Хашим Омановић, Ахмет Бехлиловић, Владо Гвозденовић, гледу изнад сваког очекивања. Опћенито се сматра да до свештеник, мајор Стимаковић, Др. Бирчанин, Рајко Ћупина, данас Мостар није запамтио оваке забаве и оваке славе, Др. Тодоровић, Др. Вујичић, Алага Куртовић, Сава Каблар, ни с обзиром на моралну a и материјалну страну. Забава Ребац Ибрахим еф. je биле посећена и потпомогнута обилно и свестрано без Ову забаву почастили су својом посетом Велики Жупан разлике вере и партије, a нарочито je била пуна наше г. Др. Авдо Хасанбеговић.ђенералМиливоје Чађевић, епископ браће Срба православне вере и најо+менијег муслиманског Др. Јован Илић, Шакир еф. Месиховић, муфтија, Смаилага света. Ова забава јасно je доказала да Гајрет цени и сим- Ћемаловић, Председник Општине, Хусеин Бркић, дир. С топатише не само сав муслимански свет у Мостару, него je лачке Гимназије, те сви представници овдашњих културних нарочито запажена симатија од стране Срба православне и хуманих установа. вере. To je овогодишње забаве главни и највећи успех. Да je ова забава овако сјајно успела, треба у првом Да je ова забава успела овако величанствено, има да реду приписати у заслугу агилним мостарцима и мостарсе захвали нашим Гајретовим питомицама из Сарајева које кама, a нарочито господи која нису жалили труда око сасу један део програма испуниле и то са комадом »Проти- владавања техничких потешкоћа, a та господа која су се вници« од A. Мурадбеговића и песмама »Moj дилбере и нарочито истакла јесу: Мустафа Аликалфић, проф.; Сумоја дика« под равнањем проф. г. Фрање Маћејовског. лејман Крпо, обућар; Сулејман Кулукчија, столар; Февзија Комад je успео изнад сваког очекивања, нарочито je успела Милавић, чиновник; Мустафа 0 . Ћишић и други. својим дивним гласом гђца Мевлида Гребо, ради чега je Чист приход ове забаве изнаша 32.000'— динара. публика неколико пута акламирала. Сутра дан, вел. жупан г. Авдо Хасанбеговић приредио Нарочито je Одбор захвалан председнику Главног Од- je гостима из Сарајева успео теферич на Буни. бора инжињеру г. Хајдару Чекри који je лично присуствовао Гости су понели најлепше успомене на Мостар и сузабави и чијим je заузимањем посетило забаву 20 најуглесретљиве и гостољубиве мостарце. Питома иипресија коју днијих Сарајлија са својим госпођама. Хвала и г. Д. Та- je учинио на њих град са својим живахним и приступачним минџићу, директору Учитељске Школе и Обласном Програђанима дуго ће им остати у успомени. светном Инспектору, који нам je добровољно уступио збор Учитељске школе који je својим певањем оставио код при- Велика Гајрешова забава у Травнику сутних најбољи утисак. До танчина израђен, збор je дао Ha 7. априла о. г. приредио je овдашњи пододбор, проједну компактну целину, ритам и снагу која je оставила све ширен са још неким пријатељима Гајрета, велику Гајретову слушаоце у једном ванредном расположењу и тиме оправ- забаву са бираним концертним програмом, који су извели дао глас најбољег певачког збора у Херцеговини. Заслуга питомци и питомице Гајретових интерната у Сарајеву. за овако певање пада свакако нашем пријатељу Гајрета, Забава je одлично успјела, како у моралном, тако и Свечана Гајретова забава у Мостару 124 �у материјалном погледу, na се може поуздано рећи, да je најуспјелија приредба посљедних неколико година. • Посјећена je нарочито од нашег муслиманског свијета млађег и старијег, као и браће срба-православних. Међу посјетиоцима су се нашли и Велики Жупан травничке области, г. М. ИванишевиК са госпођом, Командант Мјеста пуковник г. Мартиновић такођер са госпођом, градски комесар г. С. Сулојџић са госпођом, командант жандармерије г. В. Наранчић са госпођом, М. Маунић велетржац такођер са госпођом и многи други угледни грађани нашега мјеста. Прије прелаза на извођење програма, предсједник пододбора г. Др. С. Хафизадић, изнио je у једном лијепом roвору рад и циљеве Гајрета. Затим je поздравио Протектора Гајрета, Његово Kp. Вис. Престолонасљедника Петра, што je изазвало одушевљене поклике »Живио« и интонацију државне химне. Поздравио je затим госте са стране и из Сарајева са предсједником Главног Одбора г. инж. X. Чекром на челу, питомце и литомице — узданицу народа, који ће данас сутра заћи међу народ, подучавати га и сачувати га од зла и порока. Иза тога je изведен програм управо умјетнички. Лијепа народна пјесма дјеловала je одлично, особито пак комад »Противници« изведен je управо умјетнички, такођер пун лијепе народне пјесме. Садржај комада, и лијепо пјевење Атифе и Султаније произвели су снажан и дубоки утисак на све присутне, тако, да je у многим очима засјала суза, да се одмах иза тога у лиЈепоЛ расплету комада претвори у истинску сузу радосницу. Одмах иза тога развила се интимна забава, која je потрајала дуго у најљепшем расположењу. Ha самој забави уписали су се за добротворе гг. М. Маунић и X. Арнаутовић. Нарочито захвално- констатујемо међу прилозима са стране и прилог г. Министра трговине и индустрије г. Др. Мехмеда Спахе, na му се пододбор и овом приликом топло захваљује. Пододбор сматра надаље за дужност, да се нарочито захвали гг. Градском комесару С. Сујолџићу, затим A. Диздаревику, поджупану у миру, Јусуфу Печенковићу, наставнику, И. Београдлији, благајнику Прве Хрватске Штедионице, a особито г. Саћиру Херићу, секретару пододбора, који су пожртвовно и приправно дјеловали у приређивачком одбору и који су највећим дијелом придонијели одличном моралном и материјалном успјеху забаве. Забава je била манифестација Гајрета. Лијеп дочек, срдачан пријем гостију на станици и дводневни боравак у нашем иначе мртвом везирском мјесту, унијели су живота и веселости. Taj срдачни пријем, велика гостољубивост и приправност, којом je Гајретова омладина примљена од наших грађана, те материнска пажња наших грађанки домаћица, најбољи су доказ неподјељених симпатија за Гајрет. Сви и данас подједнако лијепо говоре о узорном и лијепом владању и држању питомица и питомаца, њиховој скромности и чедности, na желе да их што скорије опет виде у нашој средини. У недељу су гости прошетали и упознали град, na су у 5Va часова пред вече отпутовали, срдачно испраћени од великог броја грађана, који су се спонтано окупили на станици. Предсједник: Секретар: Д р . Х а ф иза дић . Ш . Херо. Велика Гајретова забава у Бијељини Наш нриједни пододбор у Бвје.тни на чслу са предсједником гое. Ибрахом еф. Даутовпћем одржао je 24. марта о. г. у нросторијама Градске опћвне велику Гајретову забаву, која je у сваком погеду одлвчно успјела. Ова забава бпла je врло добро посјећена, a оообито су je у великом броју посјетиле муслвманке. Комесар Опћипе г. Хвфзвбег Ђумпшић, да сачува Гајрет од материјалних вздатака, саи je уступио пододбору просторије за одржање забаве у опћинв, a поред тога je уступио моге ствари од вриједности вз своје куће, којвма je декорвсана бина н сала, гдје се забава одржала, на чему нека му je најсрдачнија хвала. Исто тако иде в велвка хвала в ширем забавном одбору, у којм спадају гг.: Јусуфага X. Грабчановић, Абдулах еф. Бербероввћ, Мујага X. Бегановвћ, Асвм еф. Мехиедагвћ, X. Мухарембег Пашић, Зајвмбег Зечеввћ, Хвлиибег ЗечевиК, Хусевнага X. Грабчавоввћ, Халпл еф. Хујдуровић, Али еф. Алвефендвћ, Сул.ага Скокић, Мехмед Муслвмоввћ, Хвфсо Ефендпћ, Хусеин Липнвчеввћ в Смавл еф. Соко. Ова су господа оав посао првје забаве в око забаве међу се раздијелвли и савјесно га взвршилв. Особвта хвала спада гђв Шевке хануми Пашвћ, кћеркв лредсједнвце Гајретова женског пододбора вз Сарајева гђе Uleuce. х. Ченгвћ, која je сама сакупвла врло лвјепога незвва в других врвједннх стварв за томболу no кућама. Тако!)вр вде велика хвала гђаиа: Неврес х. в Ханумвцв Османбеговвћ и гђиди Кани Ћервмагвћ, које су сакупвле врло обвлан бвфе и са гђом Шевке х. Пашић саме га продаиале на забави. Њег. Величаиство Краљ послао je свој првлог за ову забаву од 3.000 Двнара a за тај се je прилог пододбор Гајрета и писнено захвалво. Осви тога и градска опћвна дала je свој прилог за ову вабаву од Двн. l.OOO' - на чему се такођер срдачно захваљујемо. Чвст првход забаве износи Двн. 10.000 — која je свота већ дозначена Главном Одбору. Ha вабави je приказиван поред осталог ■ комад „Домовв од Намвк Кемала. Сам овај позорвшнв комад no оеби je предуг, a и не одговара нашвм прилвкама. Ha слпједећвм Гајретовим забавама пододбор ће приказвватв краће комаде из нашег народног живота. Забава у Требињу. Недавно основанв пододбор Гајрета у Требвњу жвво je отпочео са радои за Гајрет како у граду Требвн.у тако в no читавом требвњском срезу. Поред тога овај пододбор je подуаео и акцију за оснввање Гајретова женског пододбора у Требвњу. Агнлност оввх пододбора ввди се најбоље no успјеху Гајретове забаве, коју je пододбор одржао 24. прошлог мјесеца, чвјв првход взноси Дин 7.952'50. Ова забава je уједно и најуспјелвја ове сезоне у Требвњу. Забава у Кључу Врвједни Гајретов новјеренвк у Кључу г. Осман еф. Бегановвћ првредво je првлвков Бајрама забаву у корвст Гајрета, која je за ово мало мјесто успјела взнад сваког очекввања. Чвст приход ове забаве износв Двн 7.1401— Забава у Фочи Прошлог Бајрама првредво je забаву наш пододбор у Фочв, чпјв првход взносв око Двн 6.000'—. Забава je одржана н посебно за муслпманско женскиње, које je дупком вспунвло просторвје Хотел „Герстл“ 125 �Забава у Рогаашци Kao сваког тако в овог Бајрама иаш нододбор у Рогатвцв одржао je Гајретову забаву, чајв чвст ирвход взносн Двн 1.388- Остале забаве Прошлог Бајрама одржане су Гајретове забаве у још десетак мјеста, алв нам не првспјеше до овог броја извјештајв о њвховом успјеху. У ндућем броју моћв ћемо се осврнутв и на забаве у оввм мјествма. Oko Гајрешове забаве у Бихаћу зију, 2. да je за минулих 8 година Гајрет уздржавао у овом конвикту годишње попречно толики број ђака, 3. да Гајрет школује no разним својим конвиктима 32 муслиманске дјеце из Бихаћке Области, 4) да ће Гајрет у овој шк. години утрошити на уздржавање конвикта у Бихаћу најмање Дин 100.000' и да je за минулих 8 година утрошио на тај конвикт најмање милијун динара — најбоље се може оцијенити поступак наведених према Гајрету. Горње износимо на оцјену и размишљање свима истинским пријатељима муслиманског напретка, ие упуштајући се засада ни у какво коментарисање. Госаодин Мустафа Мауник, велетржац из Травника Међу најагилније пододборе Гајрета свакако спада и — велики добротвор (легатор) Гајрета пододбор у Бихаћу. Поред осталог рада којег овај пододбор Приликом Гајретове забаве, одржане у Травнику, којој подузима, нарочито je он активан у приредбама Гајретових су присуствовали и неколвцвна чланова Главног' Одбора забава. Гајретове забаве у Бихаћу односиле су рекорд у Гајрета, саопштено нам je, да се je освгурао на жввот госи. овом мјесту како у моралном тако и у материјалном погледу. Мустафа Маунвћ. велетржац вз Травнвка са свотом од Двн. Елита грађанства града Бихаћа и представници свију власти 100.000'— у корвст Гајрета. Истодобно нам je саопштено, да нашли су се увијек на Гајретовим забавама и указали по- hejce овај рвјеткв родољуб, прилвком одржавања прославе част и пажњу Гајрету, несамо као друштву које неуморно Гајретове 25-годвшњвце у Сарвјеву, упвсатв за велвког дјелује на културно-просвјетном прогресу муслимана и које добротвора (легатора) Гајрета са свотом од Двв 10.000'—. je у том правцу врло много учинило, него и као друштву Ова нлеменвта пажња Гооп. Маунвћа према Гајрету, које je за тај свој рад добило и признање с Највишег Мјеста, обрадоваће без сумње сваког првјатеља нашег друштва в ступањем под заштиту Њзг. Краљ. Височанства Престо.лонашег. напретка. Ta пажња улвће нам вјеровања в наде, насљедника Петра. да код нас муслвмана нвсу замрлв осјећајв родољубља в Међутим, овога пута, дана 24. марта ». г. забава Гајхуманости и да со још може наћв међу нама људв пожрретова у Бихаћу није угпјела како су то успијевале доса„ . . n i твовних, којв схватају исправио иотребе иаше и улогу дање ГаЈретове забаве у БихаКу и то с разлога тога, што „ . 4 Ј п r __ u . . . , Гашета т проггесту нас муслвмана. 11ажња 1 осп Maj нппа :oiH гпавани .<a6anv. као кап н. пр. nn. Ј»гТГ: Рг-т • 1 v су некоји грађани апстинипали апстинирали obv ову забаву, према Гајрету ти.ч нам je дража, што je она уједно в взраз Велики Жупан М. Храсница, Муфтија Морањак, Комесар захвалноств б в в ш е г п в т о м ц а Гајротова, према овом Општине Јусуфхоџић, предсједник Обласне Скупштине М. друштву, које га je потпомагало за вријеме његова школоИбрахимпашић, те њихова најближа околина. Поред тога вања. Ово велвко дјело г. Маунвћа треба да послужв првовој забави нијесу присуствовали у већини грађани Жидови мјером како сввма вмућнвјвм муслвманвма тако в сввма онвм, и Хрвати — осим часних изузетака — те извјестан број мукоје je Гајрет у мпнулвх 25 годвна школовао п потпомагао, слиманске интелигенције. чвји број изнаша близу трв хвљаде, a нажалост, врло малон Иако je бојкотована забава од споменуте господе, ипак вх je број, којв су се одужилв Гајрету. е запажена и једна лијепа појава код ове забаве, јер je Име Господвна Мустафе Маунвћа бвће запвсано у забава посјећена највећим дијелом од млађег муслиманског свијета, илмије, a запажен je и лијеп број тежака из среза, аналвма Гајрета златнам словвма, a на ово љегово патрвотско дјело мв ћемо се каонвје в детаљнвје осврнутв. те посјетиоца из Цазина. Пододбор Гајрета на својој сједници од 26. марта о. г. Добротвори Гајрста у Травнику констатовао je да je укупан приход забаве износио Дин 3.169 Првлвком Гајретове забане, одржане 7. о. мј. у Трав* a расход Дин 1.055; према томе чист приход Дин 2.114. нвку, на којој су извађале концертнв дло ирограма пвтоHa тој сједници пододбор je закључио поред осталог мвце Гајротова женског конввкта из Сарајева, госп. Мустафа 1. да се изрази писмена захвала родитењима омладине, која Маунвћ, велетржац вз Травнвка упвсао je свога оца, мерхум je учествовала у овој забави. 2. Да се пошаље писмена за- Х а џ в М у х а р е м а г у М a у н в h a за добротвора Гајрета хвала бившем бихаћком Вел- Жупану г. Исидору Витасу, са свотом од Двн. 1000.—, уплатввшв одмах цијелу своту у сада Вел. Жупану у Врањи на пажњи према Гајрету у обилном готову. прилогу за забаву. 3. Да читав пододбор оде корпоративно Надаље се упвсаше встом првлвком аа чланове добробихаћком Епископу високопреосвештеном госп. Др. Вени- творе са спотом од Двн. 1000'— још слвједећа гг.: X у д a ј е т јамину Таушановићу и захвали му се на његовој особитој А р н а у т о в в ћ , посједнвк вз Травника в Велвкв Жупан редовној пажњи према Гајрету, јер исти допринесе свакој травнвчке областв М в л в с а в И в а н и ш е в в ћ . Гајретовој забави обилан прилог у новцу, a поред тога je Главнв Одбор Гајрета тоило захваљује горњој господв и редован члан Гајрета са свотом од 50'— Дин мјесечно, на племенвтој пажњи, коју указаше нашем Гајрету. чиме се исказао као најбољи помагач и пријатељ Гајрета Jedan наш велики доброшвор у Бихаћу у Бихаћу. Ha истој сједници je констатовано, да je Обласни Одбор Пододбор Гајрета у Бихаћу доставио je Главном Одбору Бихаћке Области раздијелио из буџета ове Области редовну Гајрета препис писма, којегје добио од високопреосвештеног припомоћ културно-просвјетним друштвима у Бихаћкој г. Дра Венијамина Таушановића, Епископа Бихаћког, слијеОбласти у износу од Дин 12.000*-, и то: »Просвјети« Дин дећег садржаја: 5.000—, Колу Срп. Сестара 1.000*—, Напретку Дин 2.000'— »Пододбору Гајрета — Б и х а ћ . и »Узданици« Дин 4.000'—. и тиме мимоишао наш Гајрет. Цијенећи особито напредни рад »Гајрета« на културно T om приликом je констатовано да je подијељена припомоћ хуманом пољу, као и усађивање у душу питомаца мусли»Узданици« од Дин 4.000.— иако »Узданица« као организована манске вјероисповијести осјећаје љубави према браћи њиној у овој области уопће не постоји. других вјероисповијести, налазим се побуђеним да и ja A ko се овоме дода 1. да Гајрет уздржава ове године у уложим ма и најмању за сада лепту своју, те молим Подбихаћком конвикту 44 ђака, који похађају тамошњу гимна- одбор да изабере једног сиромаЦЈНОГ ученика из Бихаћке 126 �Области, чије бих издржавање ja сносио. — Др. В е н и ј a м и н, в. р. Епископ Бихаћки«. Главни Одбор Гајрета високо цијенећи ову племениту пажњу и пожртвовност високолреосвештеног Господина Епископа, коју указује према Гајрету и муслиманској сиромашној школској омладини, срдачно му захваљује за сва доброчинства, која je досада учинио и која ће и у будуће чинити Гајрету и муслиманској шк. омладини. тило je молбу истог садржаја као што je и Гајретова молба к о ј о ј j e у ц и ј е л о с т и у д о в о љ е н о . Ријешење на молбу »Напретка« гласи: Садик еф. Садиковић Гајрету Министарство Финансија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца Генерална.Дирекција пореза Број: 34918 21. Марта 1928. године Београд. Чувени народни љекар из Љубушког, госп. Садик еф. Садиковић, као прилог, послао je Гајрету Дин 930'—, на чему му најсрдачније захваљујемо. Свима Финансијским Дирекцијама и Порезним уредима у Босни и Херцеговини и Обласном инспекторату Финансијске Контроле у Сарајеву. Муратбег Пашик — Гајрету Пододбор Гајрета у Тузли, одржао je други дан Бајрама Гајретово сијело, чпји су програм извели питомци Ha основу чл. 89. одељка VIII. Тач. 7. Финансијског закона за 1927/28. годину ослобођавају се од плаћања Таксе Т број 99 a Закона о Таксама сви концерти и забаве, које приређују Средишна Управа Хрватског Културног Друштва »Напредак« у Сарајеву, и његове подружнице и повереништва у Босни и Херцеговини у корист друштвених циљева. Ha основу изложеног није потребно да се за сваки концерат или забаву овог друштва и његових подружница и повереништава тражи посебно одобрење наведено у Тач. 3-ћој објашњења ове Дирекције од 29. Децембра 1927. године Гајретова конвпвта у Т уала, к о ј о . л р иликоа je пал о ч в ста 6рој: 1430ф , прихода Дин. 1200 —, Овај пододбор je отпочво са припремама за одржавање забаве на дан 5. маја о: г. у звједнвди са мјеснвм потпорним друштвом „Добротвор". Након ове забаве наш пододбор ће првредити самостално велику Рајретову забаву и том првлвком упрвлвчити прославу Гајретове 25-годпшњиде у Тузли. Поред тога, пододбор јо развио акдвју у околвни Тузле и то: у Креки, Лукакду ЈгПурачићу. време известе о сваком концерту или забави, која се приређује. 0 овоме известити и подручне органе ради знања и управљања. Генерална Дирекција начелник, С. Г а ш п а р о в и ћ . поступак Ген. Дир. Пореза Мин. Финансија до- Гоеп. Муратбег Пашић из Рогатице иоклонио je Гајрету једну акдију Уједвњених Баиака односно Прве Хрв. Штедиоие, на чему се Гл. Одбор Госп. Пашићу топло захваљује. Pad пододбора Гајрета у Тузли. Одговор Вакуфа у иогледу иреузшања Вакуфскт r j r j j Сирошишша У једном од прошлвх бројева нашег лвста обја смо садржај представке Главног Одбора Гајрета, j Вакуфском Сабору у погледу преузвмања постојећег I ског Свротишта у Сарајеву од стране Гајрета. Том приЈ ком рекли смо, да je Вакуфски Сабор одбво ову предстам Главног Одбора. Послије тога добили смо о томе и пвсмено обавјештење под бр. 500/28. од 22./II. 1928. које гласв: „Вакуфеко-меарвфоки Сабор у својој сједнвдв од 13. фебруара 1928. узео je у претрес Вашу представку од 28. јануара 1928. број 243/28. али нвје могао удовољвти тој представди у погледу предаје Вакуфског Сиротвшта управв Гајрета из разлога што je првје тога закључено, да ће вакуфско-меарвфека дентрала и даље то свротвште издржаватв, што се циј. наолову до знања ставља.* У знаку „равноправносши“ Крајем јануара мјесеца о. г. Генерална Дирекција Пореза Министарства Финансија у Београду објавила je распис, према коме ће бити опроштена сва културно-просвјетна друштва од плаћања државних такса приликом приредаба њихових забава и концерата, ако правовремено упуте молбу Генер. Дир. Пореза Мин. Финансија и тој молби приложе друштвена правила. Ha основу овог расписа Главни Одбор Гајрета упутио je молбу Генер. Дир. Пореза у Београду за генерално ослобођење од плаћања такса, које приређују сви друштвени пододбори и повјереници. Ha ту молбу упућено je ријешење од 25. јануара 1928. Главном Одбору путем Порезног Уреда у Сарајеву, према коме се н е м о ж е удовољити молби Гајрета. Међутим, послије горњег ријешења Ген. Дир. Пореза Мин. Финансија, Хрв. културно друштво »Напредак« упу- Ka3yie' да се морају надлежн„ п0резн1| урељ Д1 „ а \ овгом. слУчају "Р“ * ГаЈР "У хински ie Гатрт рнрп Дир. Пип М ин. Шинангша кки и ла да je Гајрет кпл код ГГенер. Мин. Финансија u у шлости. Гајрет нема ништа против тога, да се помажу и друге културне установе и да им се чине услуге, шта више Гајрет е радује добру свих тих установа, na и добру »Напретка«. овај поступак према Гајрету доказује нам да се не 13имо у знаку равноправности. CbUMO пОдодборима U ПОВЈереницима „Гпјрешп"! На конференцији, одржаној 6./ХИ. 1927. у Гајретовим просторијама којој су присуствовали поред чланова Гл. О. Гајрета, представници Улеме, на челу са пресвј. госп. РеисУл-Улемом Чаушевићем и виђени разни раденици муслимани, закључено je: 1. Да се приликом прославе Гајретове 25-годишн>ице одржи конгрес, на коме fee бити дискутовани најважнији муслимански културни проблеми и на коме могу осим рефераната учествовати у дискусији сви јавни радници, који се интересују појединим питањима. 2. Ha конгресу ће се дискутовати ова питања: I. О п ш т а к у л т у р н а п и т а њ а : a) вјерска просвјета б) аналфабетизам ц) остали просвјетни рад у народу и д) женско питање. II. В а к у ф с к о п и т а њ е . Осим тога прочита ће се на конгресу ови реферати без дискусије: a) трговина и обрт међу муслиманима б) пољопривреда ц) дјећије питање д) шериатски судови и е) здравство међу муслиманима. Према закључку горње конференције позвани су путем листа »Гајрет« као и путем сарајевских дневних листова »Југ. Листа« и »Веч. Поште« сви јавни радници муслимани, који желе да обраде које од горњих питања, да пошаљу своје радове Главном Одбору Гајрета. Како су no свима горњим питањима приспјели реферати Гл. О. из пера наших угледних јавних радника, то ће 127 �ce према томе и моћи одржати споменути конгрес. У интересу je свих нас муслимана, да ce наша горућа питања свестрано претресу и да ce након претреса тих питжња створе закључци и директиве за будући успјешнији рад на свима пољима. A да би ce то могло учинити потребно je да на овом конгресу узму учешћа сви интелектуалци и јавни радници муслимани, без обзира на њихову партијску и националну припадност. У ту сврху обраћамо Вам ce с молбом, да нам што прије отпошаљете списак интелектуалаца и јавних радника муслимана из Вашег мјеста, који 6и могли судјеловати овом конгресу. Када нам Ви отпошаљете тај списак, ми ћемо ce посебно писмено обратити на сву господу, које ћете навести у том списку и замолити их да дођу на конгрес приликом прославе. Истодобно Вас молимо да нам пошаљете списак свију Ваших грађана као и појединих установа у Вашем мјесту, којима би требало упутити нарочите позиве ради судјеловања на прослави Гајрета у Сарајеву. Горње нам je потребно већ сада, да бисмо ce могли благовремено побринути за повластицу на жел>езници свима учесницима прославе као и рада других примпрема. Дан прославе још није фиксиран, али ћете о томе бити на вријеме обавијештени. З а Главни Одбор Гајрета: Инж. Хајдар Чекро с. р. • Хамид Кукић с. р. Приаомоћ Гајрету .. Обласни Одбор Травничке Области припомоћ у износу од Дин -1000. „ КЊИЖЕВНИ ОГЛАСИ Хајјамове Рубаије Ових дана изашла je II. књига Хајјамових рубаија у преводу нашег познатог књижевника Сафетбега Башагића. Ове рубаије, обелодањене у нашем листу, Гајрет je издао у засебној књизи, у корист преводиоца, уз цену од Дин 6. Умољавају ce сви пододбори и повереници Гајрета да сакупе преплатнике за ову књигу, и њихов број да јаве Уредништву Гајрета како би им благовремено могли да доставимо број тражених књига. Odlučio sam da izdam u zasebnoj knjizi svoju dugogo­ dišnju studiju „Muhamed i Kur-an“. Sadržaj je knjizi u glavnom ovaj: Arabija i arapski narod pre Muhameda; Muhamedov život, rad i nauka: prva četiri Muhamedova naslednika, postanak Arapske teokratske države; Kur-an i iz njega izvedeni principi, žensko pitanje i brak. Knjiga će se štam pati latinicom i stajaće u pretplati 40.— dinara, a van pretplate 50.— dinara. Novac za pretplatu treba slati Uredništvu Gajreta u Sa­ rajevu sa ^znakom : pretplata za knjigu »Muhamed i Kur-an«. Beograd, 15. m arta 1928. god. Мерхум Др. Мухамед Бакаревић Л а ^ З . прошлога мјесеца преселио je на онај свијет и тако напустио свој прегалачки рад на јавноме пољу добар раденик и истрајни борбеник на пољу трезвености, сарајевски лијечник Др. Мухамед Бакаревић. Његов губитак осјећају без сумње јавни радници трезвењачког покрета као и његови пријатељи и познаваоци, који ће о њему задржати најљепше успомене. Рахметулахи алејхи рахметен васиа! г ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО. 128 �u ZA BOSNU I HERCEOOVINU C entrala : Sarajevo Sjedište D irekcije, Beograd Filija le: Brčko i Novi Sad GAJRETOV разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. - САРАЈЕВО Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 ^ Књиговезница -- Стереотипија CIGARPAPIR jer kvatitetom nadmašuie sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" Narudžbe: ^ TVORNICA CIGARPAPIRA S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �"IIP..""IIP11’ ............ ЈУШ1 iniii.,.JU !.. .lili«.. .......... I P ■ III.. B A N K A G f l J R E T D. D„ S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000'-, Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovalstena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. . Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. ..........lili« Od liste dobiti dale 10% Kulturnom i Prusuletnom . r*. r • flruSIUU „uajret . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. - Uloške ukam aćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svao drba. lllllll« i BOSANSKA INDUSTRIJALNA I I BANKA D. D. '-Ф T R G O V A Č K A i SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 ф Naručujte i kupujte samo , •’ ■. i Potpuno uplaćena-dionička glavnica i D in a ra 2 o ,o o o .o o o '- < Rezžrvm fond ^ ' \ i . s D in a r a 4 ,3 o o .o o t| p t Prima uloške, n a šted n ju , vrši do-" i znake u unutrašnjosti i "inozemstvu - 1 uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansi.ra t i n d u s t r i j s k a i trg o v a č k a poduzeća;^ 1 ф ф ф ф i interurban telefoni broj 605, 865 I 555 i ) •: . GAJRET0VU kremu za cipele jer je ona najbolje kvalitete i^ donosi lijepu korist GAJRETU. v Naručuje se kod : Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ulica 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura AUDOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. pret.75. Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split " lili.. .. ..... Illlll............ .............. 1||Г"1|||| ... Temeljna glavnica 40,000.000*- dinara. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva 1111111.« ,« ZALAG AONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ' . ф ■lili,.. lili .... ili,«,« . ....... lile * I ф � https://kolekcije.nub.ba/files/original/d886ed8e33b07f78567f68cf7beecf27.pdf 7e13cc17d2e5bdb86e7ab62f1add0295 PDF Text Text лист т г т л т т м sa куатурмс ИfcKSHCMCKft ТТСДИЗАНЛ МУСЛИМАКА 1. M A J A С А Р А Ј Е В О 1928, У р е -ђ у је : Х А М З А Б Р О Ј 9. Х У М О �С адржај С а ф е т A. Б у р и н а : Велијин беглук. Гласови м лађих: Х а м и д Д и з д а р : П есма усам љ ен ог младића. Р а з и ј а Х а н џ и ћ е в а : И сповест х р и зан т ем а . И л и ј а с Д о б а р џ и ћ : У седелице у п рољ еће. A. Ј. К у п р и н : Психеја. Р еф ерати за наш ко н гр е с : И нж . Ш е р и ф Б у б и ћ : вреде. Р еф ер а т и з п ољ оп ри- ГаЈретов гл а с н и н : Пред прославу 25-годиш њ ице Г ајр ет а у С арајеву. О д л и ковањ е Госп. Ахмед еф. Борића. И брахим Д аутовић, јед ан од н ајстари ји х и н аји страјн и ји х Г ајр ет о ви х радени ка. Г ајр ет о ва з а б а в а и о сн у т ак Г ајр ет о ва п ододбора У В ареш у. Г ајретова з а б а в а у К љ учу. С к у п ш ти н а и и зб о р пододбора у Грачаници. Пред осн утком Г ајр ет о ва Ж ен ског К о н ви к та у Бањ алуц и. А кција з а осн ив ањ е Г ајр ет о ве ћи ли м арск е ш коле у Плевљу. П овјереник Г ајр ет а^ у Зворн и к у. Дарови Г ајрету. П росл ава Г ајр ето ве 25-годиш њ ице. Г ајретова споменица. Н ове Г ајретове п ростори је и о сн и в ањ е »Г ајрет о в а Клуба«. Нови Г ајр ето в п овјереник. Г ајретове з а б а в е о Ђ урђевдан у. Г ајретов годиш њ и теф ери ч. П а ж њ а п ододборим а и повјереницим а. С ек ц и ја з а привредни програм. Акција з а п о д и зањ е Г ајр ет о в а Дома. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добиаају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уредник Х а м и д H yM H ts Х ам за Х ум о Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. �TJs>J V t T Сафст A. Бурина Велијин беглук И зл ази В елија сваки дан и з свог ч а ђ а в а к у ћерк а. Иде он да обиђе виноград, ш то njy га je оставио рахм етл и С алихбег. Онај виш е^бе^лука у Опинићима. И он, ћел ав и н ахерен, о б и л ази око града да га деца не дирају. Јер з н а он, к ад би пош ао градом, д а би стоти н у деце з а њим." A он им не би могао н и ш та. Он још неће д а п ређе на беглук С алихбегов. Не верује д а je он сад^ прави бег. Има и вел ик а к у ћ а н а беглуку, где je" л ет о в а о С алихбег. Не м ож е он сам на ово велико имањ е. П а у ону кућетин у. Он, сам сам ц ат. Да б ар има још неко с њим. С тр а х га у овој кући и у дану. З во н е му корац и к р о з ар а л у к е , a он вас д рхти. С ве се боји, ево н екога з а њим. Ко п уста к у ћ а, ш и р о ка и п ростран а. О ставио му ово бег, јер није имао деце. A он га сл уш ао и ж и вео с њ им добро. »Њ ем у поклонио главно«. A оно ш то je остало, поклонио оп ш ти ни з а сиротињ у. И В елија чув а своје стеч ен о имањ е. Б р ж е ћ е и тргањ е. В иноград пун јед ри х гроздова. С ве се црни од наб рек л и х црни х јаго д а. Он сваки дан седи и пуши у ш и праж ју. Неће ни јаго д е д а уб ере. Ж а о му. »С лађе ће бити послије«, к а ж е он. »Ох, ш то ћу се насути napa. Ама, сад сам т и прави бего. О бућу се фино. И неће ме виш е д р аж и т и . С ад ћу з а л а з и т и и међу a re и бегове. С ад ће ме и п ази ти . Јер , ja зенђ ил , ко и они. С вега имам. M a од сам а гр о ж ђ а ћу добити б укад ар napa. Ш т а ћу с њ и м а? Т р еб а ћ у се мало окрен ути «. С ве т а к о прем иш љ а В елија, седећи под оградом у винограду. A девојке и з ш ехера д олазе у своје винограде. З н а ју оне з а ск рови ш те Велијино. С куп е се и д о л азе д а r a пецкају. A он, поносан и висок, не одговара. Само одбацује к олуте дим а с луле и смеши се. Драго њ ему ш то су и зен ђ и л е девојке почеле с њим д а разго ва р ају . »Ех — ех...« смеши се он. »Све ће оне сад ок о мене. Ко ja зенђил. О влики ајилук. Нека нека«. И Велија расте. Радује се свему. A девојке дош ле у суседни виноград и смеју се, ћаскају. Весељу нема краја. ' — Е, a он je сад прави бег. Ш та мислиш? Онај, он акав беглук. Види чардака. Ко од седефа да je н аправљ ен — добацује јед н а девојка. — И на мјесту. Бона, ва љ а му само мјесто napa. Зам исли, п оток сједне стран е тече. Све миллише од њ ега. A испод б еглука све беговске куће. — Све сами бегови му комшије. — П а и он je бег. J e ли де Велија? В елија се само см еш ка. Радује се. — Б она, знаш ш т а je ? Т ребо би се он женити. Онолики мал. ТЗе ће он сам да води бригу о њему. — Има он сад ђе во јак а колико год хоће. Да их б и р а ко Ђ ул а круш ак а. Ето, која од нас не би пошла з а њ ? Па и он je још момак. — Све, све. И девојке се скупљ ају. Неш то ш апућу. A онда з а час н астаје ти ш и н а. Чује се само цврчак како цврчи негде у см реки. И у даљ ини млинско коло вечито окреће. A он да се тихо, na све јасније разлеж е виноградима з в е к стр ас н е песме. М узика светлих то н о ва треп ери в р х врш к а лозе. A гроздови једре и д рхте од њ и хове песме. Т и х а д ал ека треперењ а приближ ују се и звон е. И девојке престају. И понављ ају испеване зв у к о в е: Да л’ болује оф аман ja д а л ’ болује дерту ми дерт д а л ’ болује или аш икује... П рестају. Г р охот се р азл еж е над њима и нестаје негде у даљ ини. И знад Б р езо в а потока крај беглука. Велији се неш то чудно приздире. У њему срце јако туче. Он п риж ељ к ује да добро види ове девојке, беговице ш то ц ркају з а њим. Он им чује весело брек- 129 �т а њ е груди и одјек з в е к а с д у ка т а. И радосни смех. A не види их. С ак р и л е се з а густиш и њему певају. И см еју се. Гледају га к а к о пуши и см еш ка се, к ак о се сав р а с та п а у н еком нечуЈном огњ у. И к ао д а га и за з и в а ју . Он уст аје , р азд р аж е и и весео, a девојке у још јасни ји смех. — Ч ек ајт е, че ка јте . Све ћ е т е ви доћи на моју удицу. А ллах бир све, кричи им Велија. О не се још р азу зд а н и је смеју и к ао д а просипљ у сву једри ну груди у т а ј зв о н а к , сладак смех. — Х а -х а - х а ! — одлеж е присојем. И девојке и зл а з е и з а густи ш а. A Велији срц е д а пукне, д а искочи. С ад би прескочио к лан ац и н апао з а њ има. Ама му н ек а к о угодно д а их о ва к о гледа. П а и оне се не к рију од њ ега. T o му н арочи то драго. — И заб и рај Велијо коју ћеш ђ е в о јк у ! — смеју се девојке. — Нека, н ека. Има времена. — И он од н еке драгости , кб д а их о тер а, з о в е М ехача и з чадора. О -о-о-ој М ехаче! — О -о ј! — о д зи ва се М ехак и и зл а з и Лз чадора. — Болан, ево ти ђевојке ^ ве погази ш е. О браш е ти грож ђе. — Нека, н ека. Нек сеЧилЈдеж за б а в љ а . A вал ахи, ко д а ок о т еб е облијећу. — Е х-ех — И В елија радосно з асу к у је брчиће и смеши се. A девојк е 'опет певају. П ролази време. Он и х све п осм атра. П рескочио би к ланац, ам а нек ак о и не сме. A и ж а о му да р ас те р а девојке. Воле он св ак и дан no м ало протеф еричити. И м ож да и за б р а ти девојку. Ш т а он зн а . О вако je бољ е. A м ож е бити д а ћ е оне н екад и у његов виноград. П а ћ е он б ити слободнији и смеће им св аш то говори ти . A о ва ко ћ е оне одмах у бегство. — И баш т и не бираш б его? ш ал е се девојке. — Ч екајте, ч е кајте. Има земана. С унце се н агињ е Б аш ни ку. Б р зо ћ е сутон. Акшам ћ е уск оро з ап л а в и т и над виноградима и све обави ти у н еку светло-слепу модрину. И лозове т р ск е и н а б рек л е гроздове, М ехаков чадор и см ех и песме, п росуте над виноградим а и no дубокој модрини л оз о в а мора. — Акшам ће. Хајдемо. Нек В елија остан е сам, к ад неће ниједне — И девојке одлазе, a з в у к њ и хове песме зам и р е са сунчаним зрац и м а над Б аш ником . К и к о т им се просипа над потоком и над душ ом оча р ан о г и разд р аж е н о г Велије. И з а н еког врем ен а прешо он у нови ч а р д ак н а б егл ук у. Н аш ао н еког мом ка да му je обичније, a богм е и да ради. И он сам ради. П обира воће и з в о ћ њ а к а . По н еш то о став љ а , a неш то продаје. Ш то м о ж е о ст ат и до зим е, т о он чува. A остал о продаје. Г р о ж ђ е je продао јо ш у винограду. »Н ека га ове јесен и «, к а ж е он. »До године, ак о Аллах да, сам ћу га и рад и ти и б рати са женом, ак о ми милосник буде н а помоћи. Па биће нас и више. О нда ћем о ми 130 т р гат и . Ево мени оДрње. Д оста ми он а«. И он само побира новац з а готово. И с а к р и в а их негде. Ш теди их. Јер к о зн а , ш т а се м о ж е догодити. И он je сав радостан. Плива у зад о во љ ст ву и срећи. О б у к ао се no беговски n a иде често м ахал ам а. A девојк е му се см еш кају. И он je поносан. С ваки дан ок о подне, чује к р ај б егл у к а н и з п о то к н еки смех. Н ека голиц аво рад осна ћ ас к а њ а. П љ уск ањ е воде и од јек н ед у ж н а ври ска, б л и с та ва и св еж а. И он си л ази н и з п о то к к р о з своје баш те, иде, иде, a гласови све јаснији. П љ уск ањ а све зво н к и ја и к ао ст р ас т в ен а, м ладеначка. П рислуш кује. — Не прскај у очи. И скапаће ми. — И за т о г а се чује још јач и , сн аж н ији м л а з п љ уска. — Зо вн у ћ у м^му, С ам и ја — чује он ж ен ск и глас. — Х а - х а - х а ... Зовн и, зо в н и ! — И пљ усак д вос т р у к , тр о ст р у к . Јач и , звучн и ји . Б р ч к а њ е no води, постаЈе му јасно. П ри б лиж ује се њему. Он се пење на зид који га дели од другог бегл ук а. К р и је се у грањ у см окава ш то су полегле no огради. И не дише. П ред^собом види диван призор, о к ак во м би само м огао са њ ати . Б р ч к а ју у води девојк е с а суседног бегл ук а. П љ ускају се и смеју. A он д р х ти . Гледа им пуне миш ице и у води сн еж и е об л и к е бед ара. Гледа час једну, другу, т р е ћ у . .. и све. И од т о г а не види ни једну, к ак о т р еб а. Не м ож е д а се устав и н а једној. Погледи му к л и зе п реко свих. С ц рни х и вран и х коса, до н а дно п е с к о в и т а -п о т о к а . Њ и х о в сребри см ех се меш а са бисерним кап и м а воде и н естаје н а ал аб астерн им тел и м а њ и хови м и н а бледој површ ини воде. Њ и х о ве сене, р а з б а ц а н е н а све ст р ан е п о то к а, буде у њ ему к р и к јас ан к ао к р е п к а з в о њ а в а пљ уска. Он ћути. Не диш е. A њ и м а д осадило п љ у ск ањ е и брчкањ е. Зам о р и л е се n a м ал ак сал е од л азе, к л и зају ћ и се н и з песак. О твар ају к ап и џ и к и све б еж е. K ao д а су се нечег п реплаш иле. Kao д а и х je В елија п о тк аз ао . A он јад ан не з н а ш т а д а ради. С ам о му се врти у глави. Kao д а ћ е у воду стрм огл ав. Х в а т а се з а см окву и ск а ч е с а зид а. К о л ен а му п од р х т ају . Несигурно корац а. — »Нису оне з а м е н е ... мисли он. Нису, б р ат е. Сведно, ш то j a имам. J a не би з н а о ш њ ом п р о зб о рити. J a би, б рате, од сти да ум ро. П рије в а к т а . J a ћу т р а ж и т и свога ак рам а. A ет о њ и м а њ и хови х. Е-е. Т а к о je то , Велијо. Не би ми н и к ак о годило. J a свога, a оне свога«. И иде он у з п оток, у з б а ш т е и њ иве. Ч ард аку. Испод к у ћ е мом ак С ејф о седи и к а о д а г а чека. К рај њ е га п оток ж уб ори, a с г р а њ а оп адне no гдекоји ли ст, поцрвенео од јес ењ е болести. Ех, б еж е — к а ж е он велији, к оји je н еси гурно дол азио — Т р еб а л о би му ову ћу п р и ју м ало утврд ити . И струхла. Па н ек а к о л а б а в а и н еси гурна. M oro би се н еко недо Бог с а њ ом з а је д к о со р ги њ а ти У воду. Не би му н ико помого. Па а к о би још у он у купину. У х, А ллаху, сачувај нас. �— Хоћемо, хоћемо. Утврдићемо je ми — соколи га В елија — У оваком беглуку, n a д а ћуп рија буде т а к о слаба. Зн аћ у ja т о уредити — поноси се он. — Т реб ало би, требало. — A зн аш т и д а ћемо, ак о милосник да, б рзо У Алиниће. Мало н а теф ерич. И ради још многочега. М орамо, морамо — см еш ка се он. — Пеке, пеке. J a сам в а зд а кајил. A и није дал еко. С ве у з п оток, n a гори, код М емића ви ра мало у десно и к р о з ш и карје оним п утићем . T o je пријеки п ут у Алиниће. — Е -е .. . Т ам ан туда. — A к ад ћем о? Б ога ми има ф исних ђевоја — В елија слегну рам енима. Kao д а не з н а к ад му je н ајзгодн ије. Чуо он д а там о им а л еп а девојка. Он joj з н а и оца. Мемиш Нурић. Били су ахб аб и. З н а га он, зн а . Ч уо je д а je ради на и вредна. Он и хоће т а к у . Види д а не би могао бити ср е та н с беговицом к аквом он ако, к а к о би се својим ак ран ом . Он се* уверио о том. T o му д уш а говори и ж и во т налаж е. A б еговска кћи би пуно и т р а ж и л а од њ ега. Никад зад овољ н а. Е х-ех. З н а т о он све. Јер je видео у рахм етл и С ал и хбега цјто су б его в с к а1 деца. Ј е р т а д ец а су ж р т в а необузданих*- грсљ а и породичног раскош а. * О ти ш а о он у село cđ £ејф ом . У з п оток . С ве путем, к а к о му je говори о С ејф о. Испросио и одвео М емиш ову Р ухи ју. Б е з м уке. О н а му се учи ни ла нек а к о д о б р а д уш а. И леп а, »ко н ајл еп ш а беговска«. Л епш а, н его je он т о мислио. Он В елија Х усак рав и топ о«, n a д а добије о в а к у д евојку. Он не вер;>ује сам себи. У оваком б ер и ћ ету н икад није помисли' пио ж и вети . П а у о ва к о м аји л уку, ни у сну. П а он нен ек а к о чи сто ван себе, не верује својим очи м а n a благоси љ а судбину к о ја му je ненадно д онел а о ва к ву срећу. И д вострук у. К ад би он пре годину — две помислио д а ћ е у оваквом б ери чету ж и вети , р ек о би сам себи д а j e луд. Да je пом атуш ио. A сад ? С ве гола стварн ост. Он п реко ноћ п остао бег. О ж ени о се к а к о му je било no ћеи ф у. Е, куд ћеш б ољ е? П а св ак га сад п ош тује и цени, к а о и ост ал е бегове. Т а к о мисли он и ж и ви пресрећан с а својом Р ухијом . З ад о в о љ а н je. О б рад и о н еш то зем љ е, a н еш то богме о ст ал о и н еоб рађено. У зео je Р ухи ји u ст а н д а т ка . О н а му сам а т р а ж и л а . Н аучи л а п ри вређи в ати кући, n a и сада. О н а т к а леп е б езо ве. С куп оцене. И т о они продају добро. С ве no ск у п е nape. О н а увек т к а к ад je слободна. A он често седи у б аш ти и сл у ш а лупу ст а н а . Годи му н екако. М илозвучн о. И т у много р а з м и ш љ а о њ и ховој срећи к о ја je п реко ноћ васк рсл а. Седи и мисли о њ ој, о Р ухији. Види je веселу, з д р а в у и р азд р ага н у . A и он je х в а л а Богу д о ст а зд р а в . О, Р у х и ја ! — з о в е je on. Не чује се н и ш та. С ам о к л е п е та љ е с т а н а и п рем е та њ е чун ка. — О . . . о . . oj, Р у х и ја! — виче он мало јаче. Х оће да се мало с њ ом п оразговара. Да мало зајед но п роћаскају н а трави . Крај потока.. — О . . . о .. о . . . oj 1 — чује се глас и з одаје. To се Р ухија одзи ва, a глас joj зам и ре над п отоком. — Ходи мало а м о ! Одмори се. Нећеш ми, богами, в а зд а радити. Није т и баш ни потребно. У бићеш се. Ходидер ја њ е моје. Ходи. — E to ме, ет о — Он чека, a он а долази. В едра лица, са очима пуним д уб ока ж и вота. М ладост из њ е бије. Јед ри на сн аж н и х миш ића. Врео д ах просипа снагу no тр ави . A он je само гледа. Дрхти. Не зн а, ш т а ће. — Одмори се мало, од м ори .. . И звјетри л а ми je пам ет у овој мераји. A т еб и ? Богами сам чисто отупио. .M a ш т а мислиш м оја беговице. Није ш ала бити бег. И на оваком беглуку. A и ти си ми ваљ ана. Ко рахм етли т и мајка. З н ам je ja, знам . Пуста, расЈЈлела би косе и з ав р н у л а рук аве на п оток у к ад би гуњ е мла^ила. Е х-ех. И он грли Р ухију, љ уби je свукуд. И гра се с њом. A њ ој т о к о није драго. »Море ко проћи, срам ота je од Б о га и иксана«. И за т р и месеца В елија добио дете. Мушко. Надио дМУ име С алцх. По бегу, који му je донео ову срећу. Љ уди му д о л азе н а мубарећ, a он задовољ ан ко ико. — Е, В ели беж е! Ти б р зо ш ућуриш своју радост. Б р зо , брзо. — Т р еб а да ш енлучимо ефендум. — Х е -х е! — см еш ка се В елија и засук ује мале ЧРне брчиће. ' A к а к о т в о ја хан ум а т а к о б рзо. A? Ко зд р а ва војка. Дев°Јк — М а ш а л л а х ... м а ш а л л а х ... — Е х-ех. Аллах je н а моју стран у. З а ноћ ми донео аји л ук. П а сад ево и други. Нико, ко он, милости в и велик. С иром аку увек н а помћи. — Б аш , ефендум. — Б а ш , б а ш . . . одвраћа весео Велија. — Њ егова д ел а н ико не м о ж е ни зам и сл ити , a камо ли врш ити. — J a , ja. — A к а к о м у он о нади име? —- С ал и х , С ал и х. — А х а ! По С ал и хбегу. J e л и ? Е баш ће му д уш а д а се радује. А ллах му рахм етиле. Пусто, биjain e н ек а к а в д о б ар , к о доб ар дан. A и паметан ти бјеш е. Илумли. H a д ал е к о му није било акрам а. Нека си му, б р ат е, н ека, н ад ео име њ егово. Т о т и је је д а н велики севаб — A В ел и ја хр ам а и нуди госте цигари м а, к аф ом и лим унадом . Не може сам Сејфо да савлада. — A х ал в а, х а л в а ? — ш али се неко. — Б и ће, б иће — озби љ но маш е рукам а Велија. С ве ћ е бити , сам о кад je драги Аллах на нашој стран и . К ад ми je уделио илум и овај хајир И ЈЗ Ј �он и зн оси гости м а сухи х см окава и р еџ ел а од дуњ а. A С ејф о носи ш уруп и п екм ез. — Д ете љ уди! Бујрум , бујрум! — Весео и оп р ав љ е н разн о с и пред госте р ах а тл о к у м е и ш еч ерлеме. С в ет стал н о п ридолази. Д олазе и бегови, њ егове ком ш ије. Х оће и они да му увел и чају ш енлук. A он и х прима. С та р и је љ уби у р ук у и нуди им м еста у в р х н а м и ндерлуку. П остављ ају се соф ре. Јед н а з а бегове a две з а о стал е, осим ж ен ских к оје у другој одаји п о сл у ж у је Умија, Р ухи ји н а сестра. Доносе се сјајне, огром н е дем ирлије, напуњ ен е б аклавом , ш то je п р ав и л а н е к а б еговица-удовица. И односе се са в а тл и ћасе, св ет л е и чисте. О д ајам а воњ а мирис печењ а, см еш ан с а н еки м сл атк и м мирисом с демирлија. В есељ у н ем а к р а ја . М омчадија и зл а з и пред к ућу и р а з и гр а је се. Дошо и циганин Бећо с там б уром n a куца. A д ево јк е и з а к а ф е з а грохоћу. И оне би радо доле, ам а н е могу. С та р и ји се запуш и ли у одаји, na еглениш у о В елијиној срећи. Ко и зави д е м у; Ама, ш т а ћеш . Р е т к а je о в а к в а срећа. Ама не пада сваком пред ноге. — Алејкумусселам бсж е! К ако си ? К ак о хан ум а и м али? — Ф ал а ефендија. Зд рави су. Ш т а je т о ново. J a дошо . . . __ д јеси ли уредио б егл ук ? — п и та г а кадија. — Још к ак о ефендија. Да видиш. С ве пјева. Ш ућур Алаху, кад се море. _ Е-хе. Мало си се ти там о и растром б ољ и о. Лијепо — — — — ти. A? Ш ућур Алаху милоснику. Ех, слуш ај ш то ћу ти рећи. Пеке ефендум. З н аш , онај твој беглук, ш то т и ради ш , бива, није твој. Велија раствори крупн е вилице. П о к а з а ш е му се поремећени зуби . — Т ако, т а к о . Оно и м ањ е п ри п ад а другом. Велији Ахбабовићу. Зн аш ли г а ? Б р а т и ћ у С ал и х бегову. — T o нико т ак о н е к а ж е — п о д р х т аје В елија и држ и се з а вр а та , да не падне. Ево нам б аш пише А хбабовић и з Јед рена д а ћ е доћи. A ево у тап ији пиш е д а онај беглук п рипада ст в а р н о њ ем у, ак о се и кад ж ив врати . A све дотле, т и и м а да обрађујеш зем љ у и м ањ а и да се к ор и ст и ш њиме. A њ ему ађо није оставио виш е, јер н ије з н а о д а ли je ж и в или мртав. Вели: »Ето, ак о н ек а д ж и в дође, н ек а ми им а ђ е доћи« A Умијеш ли ч и т а т и ? • П f Tf . * — Не умијем еф ендија — д р х ти он. — Е, д а умијеш све би т и т о видио лијепо. П р о л а зе дани a В елија у век рад остан. У зме — A ш . . . ш т а ћ е м оја бегови ц а р ећ и ? си н ч и ћ а на р у к е, n a га њ и ха. Љ уби га у чело и п ева — Ш ућети и отићи неђе. Или не, з а ш т о би иш ли? му песме. К ад д ет е проплаче, он му т еп а, мази га и н а св ак и начин у ћ у т к у је. Р у х и ја се оп орави л а. И М ож да ће вам В елија д ати к о ју собу, или н ап р а ви ти к а к а в к у ћ е р а к на бегл уку к р ај Б р е зо в а п о то к а. Па о н а много воли малог. Ама je неш то пече у срцу код њ е га ради те. И пош тено ж и ви те. к ад га види у Велијиним р у к ам а. A и п ак ж и ве сретно О творен и су п р о зо р и н а одаји. К роз њ и х се види л еп р ш ањ е п рвог п ролетњ бг н аговеш таја. Виде се ти ц е к а к о т р е п т е у вазд у х у , к а о д а и ^ о н е-п о зд р а в љ ају Велију и њ егово н оворођенче. Весело маш у к р и л и м а и слећу н ад појок , даГчУју песму н; б егову б егл у к у и д а понесу у к љ ун ови м а с н ости рад ости , д а je проспу над м ахалам а ш ехера. с tiil и у љ уб ави , к а к в а je р е т к а н а свету. Н ико им не м о ж е н и ш т а с т ав и т и к а о з а п р е к у д а се беспрекорн о сл а ж у . Н и ко не м о ж е и зм еђу њ и х и скоп ати ј а з м р ж њ е и н еп ов ерењ а. Они су два идеална ж и в о т а, с р а с л а у јед ан јединствени. П рош л а су д ва м есец а од оне свечаности н а В елијином б егл ук у. Од р о ђ е њ а малог С ал и ха. В елија д об и о п о зи в од кад ије. З о в е га неш то у к аса б у . Он се спрем ио и иде. С унч ан je дан. Бег з а п а л и о чи б у к , n a н и з п оток. С ве до к асаб е. С вет г а н ек а к о с п о ш то в а њ е м гледа. С елами га. A он поносно одп о зд р а в љ а , см еш к ајући се. — С ел ам уналејкум . М ехраба еф ендија — l он кадију. 132 п о з- I В елија не з н а ш т а д а к а ж е . С ам о д р х т и . С лепоочнице горе. Пред њим се зам а гљ у је. И он не р ас п о зн а је н иш та. М озак му вре. С к о ч и о би н а к а дију, отео му т е ст а м ен ат и р азд ер а о , али н ем а сн аге з а то . Он je само јед н а сл а б а т и ц а , п р ем а овом горостасу. О т в а р а в р а т а и н агло и з л а з и и з суднице. Б е ж и б еглуку, к ао да га п рогоне. A з а њ и м се смије свет, је р се већ чуло з а ово погдегде. — Хеј б е ж е . . . б еж е! О д м ота т и се т р а б о л о с ! — д р аж и га неколи ко љ уди. A он не чује н и ш та. Н е види. С ве му je п усто пред очима. М агла. М ож дани п лам ете. И он б еж и , само б еж и свом н есуђеном к р а т к о в е к о м б егл у к у , ж а р и ш т у т р о ст р у к е њ егове среће �ГЛ АСО ВИ М Л АЂИ Х Песма усамљеног младића Плаве рам азан с к е ноћи пуне м и ловањ а! Песме н из п робуђене м ахале и лелек, грчевит, н и з сребрне сок ак е пуне топ л оте, к и к ота, ш ап утањ а и ж ељ н и х, врелих у з д а х а испод зелен ог грањ а. С ве je ш то ми т р еб а: од девојке в е зен а кош уљ а, весела, другарска песма у з чаше и топли, ж ен ски загр љ ај I Беле се и стрш е т ан ан е мунаре п росуте ш иром н аш ега град а ко бели надгробни споменици. 0 с в ак а je б ел а мунара, с в ак а je т а н а н а мунара, јед ан бели, т ан ан и споменик над гробовима мојих м ртви х сн ова! Авај I С ве моје ж ељ е осташЦ пусте ж ељ е, сви моји снови осташ е з а увек снови, ко м р т в а новорођенчад. O ' f . l Драга, сам сам у п устим одајам а Месец се см еје к р о з авлије наш е и в е зе црвене саб ласн е приче под виновом лозом , a j a т е у з а л у д ч е к а м .. . \ ,1 мојим ! Усред срц а т о п л а ми се рас ц в ет ал а песма, a ja немам коме да je дам. 0 , к а к о je теш к о б ити сам ! < С ве je ш то ми т р еб а: од девојк е в е зе н а к ош уљ а, весела, д р у гар с к а песм а у з чаш е и топли, ж ен ск и з а гр љ а ј I О п лаве р ам азан с к е ноћи, к ад а ћ ете, насм ејане, доћи? П усте су све т и х е одаје моје, у њ и м а сам ац самујем и ч е к а м ; гледам у скривен е б аш т е з а к ућ ам а нашим, слуш ам т и х о ш ап у т ањ е гр ањ а и певам: О, ноћи, моје пусте ноћи, ж ељ ан сам, ж ељ ан м и л овањ а! Хам ид Диздар. Исиовесш хризаншема. Милујем очима Т воје хри зан тем е, ш то мру no в а за м а мојим. И док се je ок о мене свуда р а з а с у л а месечина бела, драги, х т е л а бих, хт ел а да ми причају о Теби. — A оне се само загон етн о смеш е — Ал’ ш то више гледам њ ихову мирну смрт дубљ е разум ем т а ј чудни осмех и осећам у њ ему прекор: ш то сам расула срце и ш то нисам з н а л а н и заш т о остати нема ко -чедна, бела х ри зан тем а, na д а могнем умрети так о, смешећи се мирно, на месечини п олако, п о л а к о . . . Разија Ханџићева. Уседелице у пролеће И зломила сам старе сехаре д уњ ам а ш то миришу п лачна сам и гледам бехаре к ак о се крај пенџера њишу. Ч еврме т еш к е везене од з л а т а н атопи х сузам а no целе дане гледам на вр а та и чекам драгана. И сада, када пролеће вири у моје баш ће к ад з у је лептири ja п уна р&н& чекам драгана. 0 , успомене, о, моје т еш к е ране, о, увен ул а цвећа, не певајте ми више прош лост младих дана, је р моје срце хоће д а плаче чекајућ п ролећа и м ога д рагана. Илијас Добарџић. Ч и т а јт е и п р е тп л а Ч у јте с е н а „Гајрет" 133 �A. 1. Kuprin Psiheja 23. n o v e m b r a . S v ak bi mi m ogao d a zada vrlo p rosto p ita n je : z a što sam se opet prih v atio d n e­ v n ik a koji sam započeo i nap u stio pre p et g o d in a? 1 u sam oj stvari, n em a n iš ta sm ešnije od m isli d a se p išu dnevnici i autobiografije. P rvo, već je to sm ešno što je u svih tih je d n a k p očetak : sastav ljač sm atra prvom dužnošću da se k u n e svim što m u je sveto d a ne piše za p u bliku već isključivo radi sv o g ličnog zadovoljstva. Radi toga što bi ja, jednom , k ad već bu­ dem uvažena starina, pod belom kosom , o k ru ž en h r­ pom rum enih m ališana, m ogao o p et d a preživim i o setim ono što sam osećao u cvetu m ladosti, i d a o s a ­ m ljena s u z a u s p o m e n e ..........ili k ak o to obično pišu u tim slučajevim a? I sta n e se istrk iv ati i kočiti, p a jo š na pu tu k tim časnim sed in am a n abraja po trid ese t p u ta te svoje u sp om ene koje n isu nikom e, osim njem u zanim ljive, a n ab raja ih začelo k ak v o m stidljivom v az dušnom provincijalnom s tv o re n ja koje će d a strep i i d rh ti od navale osečaja, kojp nijfe isk u sio i kradom ice da suzi, d a zeva u rubac. ЈСаЦр' je* to, bogm e, gadno, d a su najpam etniji ljudi gotovi d a slad e s v o j e - s i t u e ^ intim ne osećaje i d a nalaze u njim a o so b it u k u s i sm isao 1 г Š to se tiče n\ene, to je taj d n e v n ik m eni izv a n ­ re d n o v až an , i dabogm e, čitati g a neću nikom e. D anas mi je r£ k a o d o k to r d a pri takom frorcfnu života, k ak v o g je provodim posljednje tri godine, f j j j pri s taln o m gladovanju, nesp a v an ju , neizdržljivom , g o to v o ko n jsk o m ra d u , koji p te la z i m o ju sn agu, ko d m ene m ože d a n a s ta n e p re m o ren o st nerv n o g siste m a. M ak ak o d a je taj m oderni d o k to r za m ojih k rv a v ih p et ru b a lja uvijao i sladio (čak mi je s^vetovao d a idem u Krim radi ra zo n o đ en ja , a j a nem am za što d a kupim k alo ša) o p et sam s h v atio vrlo do b ro d a m i preti lu­ dilo. T im više, što s u mi svi časni pređi bili strasn i alkoholičari i luđaci. U ovu ću beležnicu d a beležim sve svoje ja d n e sitn e m isli dotle , do k već ne prim etim suviše o tvorene ro g o b a tn o sti. A t a d a . . . . A ta d a ili u bolnicu, ili, ak o d o stan e volje, kuglu u čelo. 26. n o v e m b r a . Č ija je to n ep rav ed n o st? U m ene je b ez u slo v n o sila n i originalan ta le n a t; nem am ra š ta d a se hvališem sam pred sobom . U tom u v eren ju m e u tv rd ju je, dabogm e, ne z la tn a m edalja, ko ju mi je do­ su d ilo ak a d em sk o veće, s kojim im am ra z lo g a d a se n e slažem u pogledim a n a um etnost, a n e ni odzivi n o v in a rs k ih kritičara. J a već nisam dete i u m em sve to d a ocenim d o sto jn o zato što je » lju d sk a č a s t b es­ m isle n a k ao san « . Ali ja osećam u sebi p risu stv o sil­ n o g n a p e to g stv ara n ja, m oj pogled brzo i tač n o h v a ta n a js itn ije d eta lje p redm eta, n aposletku m eni jo š nik ad n ije tre b a lo d a p rim o ra v am svoje uobraženje, od čega p a te u m etn ici u p o teri za tem am a, lsp o lin sk e m i­ 134 sli, sm elija i o riginalnija je d n a od dru g e , ta k o m i p re p u n ju ju g lavu d a se k a d k a d a poplašim z a nju. Ali, š to je najvažnije, ja sam z a v re m e p ro c e sa stv ara n ja, k a o u religioznoj ekstazi, opipljivo p o zn a jem u sebi p risu stv o m o g n e z n an o g boga. G lav a m i g ori, po ledjim a m i p ro laz e h ladni talasi, k o s a m i se diže na glavi, du h m i likuje. A po d sm ešljiv a su d b in a k ao d a m e je naro čito p o stav ila u ž a lo sn u n e m o g u ć n o st da o stv arim do k ra ja b a r je d n u od tih d ra g ih te š k ih slik a. Ž u rb a z a kom adićem n a s u š n o g h leb a ne m o že d a se složi s a slo b o d n im s tv a ra n je m ! M ora se s op asn o šć u z a ž iv o t i ra zu m d a lavira izm eđu s n o v a i sla v e i p e r­ sp ek tiv e d a u m rem od gladi. G la d -n a jg o ra h ra n a za oduševljenje. T a n em o g u ja s a m o jim neu z d ržljiv im poletom fantazije, s stim u n u ta rn jim v re n je m k o je m e izn u ra v a, b iti p is a r ili čizm ar. 27. n o v e m b r a . B aš u p ra v o d a n a s s a m dovršio d v a n a e s to g P u š k in a . T a k o s a m s e u v e ž b a o d a m ode­ liram , d a m ogu žm ireći d a ra d im , i svi s u n a lik jed a n n a d ru g o g k ao blizanci. S ad P u š k in e ra d o k u p u ju zbog n e k a k v e p ed e seto g o d išn jic e, ali d u ća n d žija, g d je j a po­ stav ljam s ta tu ic e , n ije zad o v o lja n m ojim p o slo m . »U v as, veli on s u ro v o , n e m a n ik a k v e ra z n o lik o s ti, n a m a su p o treb n e ra z n e serije. U p u b lik e su ša re n i ukusi.« K atk ad a m i se zgadi pri pom isli d a se m o ra cepk ati z a tu p ro s tu sv a g d a n ju ra b o tu . J a v idim s a s tra hom k ak o posle neđelja ra d a n a n ek o m n ad g ro b n o m b isto m u profilu m ojih a n tičk ih b o ra c a počinju d a se p o k a z u ju te š k e , h e m o ro id a ln e crte , k o je n ap o m in ju lice n a č eln ik a d e p a rta m e n ta ili trg o v ca p rv e trg o v ač k e za d ru g e. Ali š ta d a se radi, z a r m i d e s e t d v a d e s e t ru ­ balja d o p u štaju d a z a ceo m esec b u d em g o s p o d a r m og o d u šev ljen ja? 28. n o v e m b r a . Z ašto je to u sv o jen o od svih d a je pijan čovek b lizak idio tsk o m stan ju . U ž asn o netačan zak lju č ak I M oram , u o stalo m , p rizn a ti d a sam nav ik a o d a pijem ra k iju , b a š u ovom p ro k le to m s ta n u koji g a z d aric a radi šted n je i zb o g m oje n eto č n o sti g o ­ tovo n ik ak o n e greje. Isp o č etk a s a m se bio ograničio n a dve ili tri čašice, d a bi se u g re ja o , ali p o sle m e ta k oličina nije m o g la da zadovolji. S a d pišem gotovo pijan. M isao radi strašn o ja k o i u z to č u d n o m tačnošću po im a ta k o fine pojedinosti svojih o seć aja k o je će tre z n a pam e t začelo d a isp u sti iz vida. S am o jez ik i noge eto n e s lu š a ju , i oči sla b o slu ­ šaju , b aš svi predm eti g u b e o š tre k o n tu re i k a o da su p o su ti peskom . Ali to n e znači n iš ta ; p o z n a to je d a s u m nogi veliki m ajsto ri s tv a ra li s v o ja b e s m rtn a d ela b aš u tom istom s ta n ju u k o m s a m sad ja. Hteo sam d a n a s d a radim , pre d očim a m i je v a ž n a s tv a r, ali s a m preležao n a toj pasjoj lozi, ko ju g a z d a ric a zove div an o m , i san jao sam o slavi. �29. n o v e m b r a . Probudio sam se u p ravo u po­ d n e s a s tra š n o m glavoboljom . S anjao sam ove noći. Video sam sebe gdje stojim negde n a k ra ju varoši. P o svoj v ero v atn o sti b ila je jesen. V etar je hu jao u teleg rafsk im stu p o v im a ; sitna, ali neobično g u s ta i h la d n a k iš a z a s tira la je sve predm ete sum ornim , vla­ žnim pokrovom . S talo se d a sm rkava, a srce mi se stezalo očekujući n e s r e ć u .......... naivno u svoj svojoj n ag o ti? I za što je to u p ra v o P si­ heja, a nije D afna ni F lora? Z an in a m e psihologija sn a, p a sam m nogo čitao o tom predm etu. J a do b ro znam , d a nije m oguće n iš ta u sn u ti š ta se nije m a k a d videlo u stvari. M ora d a sam i j a m oju P siheju m orao videti. Ali g d e ? P rebiram u pam eti sve k la sik e i ne m ogu d a se setim ja s n o i određeno. Lice čudno p o znato, ali g a opisati n ik ak o nije m o g u ć e ; nešto divno u najvišem N ajednom se iza m ene začuo to p o t od nekoliko stu p n ju , a u isto vrem e p rosto d a ne m ože biti p ro ­ d ese tin a k o n jsk ih nogu. O bazro sam se i video čudan stije. Kad hoću d a g a izazovem u pam eti ono neće da p riz o r: d ese t ili d v adeset konjanika, odevenih od glave se pojavi, ali, zam islim li se m a z a trn u ta k o čem u do p ete u crn u odeću, jurili s u u p arovim a strašn o m drugom , ono najednom izbije pre d oči. b rz in o m ; n a njihovim golem im konjim a navučeni su 2. d e c e m b r a . J a d v a im a vre m e n a d a operem bili crni pokrivači s okruglim ru p a m a za oči. Konjanici ruke, uprljane glinom , i d a nabacim n ekoliko re d ak a su jurili brzo, ne obzirući se ni naz ad ni desno ni levo. u tu ludu beležnicu. Evo je već treći d an k ak o ne S vaki je od njih d ržao u ruci s m o ln a tu b a k lju koja odm ičući, m odeliram Psiheju. Nervi s u m i oživeli, rad je g o re la crvenim jak o čađavim plam enom . J a sam n ap red u je, lako i brzo, 1 s v a k u veče ležući u postelji razum eo d a nek o g a sah ran ju ju , i zbilja taj čas s u se osećam stan je p o tp u n e rav n o te že u m a i srca, s tan je, iza u g la p o k az ala m rtv ač k a k o la koja su vozila tri Jco je se približuje blaženstvu. p ara u crno odevenih k o n ja tak o brzo d a nisu zaostali Neki vajari izobražavaju P siheju kao ženu fizički iza jah a ča. C rni m rtvački sa n d u k bio je zatrpan jasno s a v rš e n o -ra z y ije n u ; nesh v a tljiv a z a b lu d a! P siheja je crvenim ru ž am a. P otrčao sam za to m strašn o m p ra t­ sk o ro devojče, o n a je ra sto m m alen a i m o ra d a čini njom i brz o sam se našao š a njom e zajedno n a groblju. dojam jo š nedorasle, ali neobično lepe šiparice, koja T o je bilo v an red n o ža losno m e s tp ; .golo drveće se jedva počinje neja sn o i stidljivo d a saz n aje svoj p re ljuljalo i šk rip alo , roneći n a zem lju h lad n u v o d u ; raK " T a z " d d d ete ta devojčetu. Ali, osim toga, učinio s a m još risalo je m o k ro m zem ljom i po- /njoj gnjijućim žutim veći p ro n a la z a k ; n ikakvo telo, osim nevinog, devilišćem . čanstvenog, nem a pra v a d a se izvaja ili iseče m a od Konjanici su skim jli m rtvački san d u k i stali da k o g bilo m aterijala, za to što je v aja rstv o najčistija, g a s p u štaju u grob, ali gornji poklopac nije bio z a ­ najuzvišenija i n a svaki način najnevinija od svih tvoren, i ja sam video u S ije m u m ram o rn u s ta tu u koja drugih um etnosti. je p re d sta v lja la devojče neobičhe b ožanstvene lepote. Ove beleške neće čitati niko osim m ene, i zato L ežala je n a postelji od ja s n o zelene trave, i potpuno ću d a govorim do kra ja . I Fidija i K anova i T orvaldsen ćela b ila od ev en a rem enim ru ž a m a i kam elijam a. Ni ne gledajući na svu noć genija, nisu m ogli da se reše sam n e znam k ak o , ali ja sam je poznao odm ah bila grubih, svagdanjih osećaja u svom ličnom životu. T e k ta d a je vajar u s ta n ju d a stvori nešto veliko, a k o je je to u s p a v a n a P siheja! P ojurio sam ljudim a koji su spuštali san d u k , vri­ sam čist i nevin. J a hoću d a predstavim P siheju u snu. Vele d a štao s a m i p lak a o , uveravajući d a je ta što leži u s a n d u k u - ž iv a ; oni s u se nasm ijali i grubo me odgur- figure ležeći gube, ali m ene to ne sm eta. 4. d e c e m b r a . Bože m oj, koliko m uke, koliko nuli. Ali ja sam se o p et do g u ra o do san d u k a , obuhvata sam ru k a m a divno hlad n o telo i naša o se s a njim za­ m uke, koliko pak le n o k tru d a, i ništa, n išta I Ne m ogu nikako d a se setim P siheje ko ju sam snivao. R adim jed n o u grobu. Odozgo je za sip a n a zem lja . . . sve više od ju tra do večera do ludila, do iznem oglosti, p a ni­ i više . . . N aposletku nisam m ogao dihati, hteo sam d a vri­ šta! Predam nom nije P siheja u snu, već p ik an tn o m alo snem , ali nisam m ogao d a p u stim g lasa. Očajno sam stvorenje u s latk o j iznem oglosti. Ne! J a m o ra d a sam se suviše n a p re g a o ; ne se trg ao i probudio se. 30. n v e m b r a. D anas m i je o p et dan propao v alja zbilja, še s t d a n a u zastopce ne skidati radničku uzalud. Moji su mi »Borci« najednom om rznuli, ni haljinu. P okušaću d a odahnem . sam ne zn a m z a š to ; ne m ogu d a gledam te zdrave, g rube m u sk u le l P ita n je je, p a z a što sam ih s takom ljubavlju ćele m esece doterivao, za što sam išao u fa­ briku leda, gdje sam fabričnim m om cim a davao po d v a grivenika d a se h rv u ? Ali zato sam ceo dan m i­ slio o onoj divnoj statu i, s kojom sam ležao zajedno u grobu. T a gde li sam pre video to divno, m irno, lice, to telo, nežno k a o u devojčeta s te k m alo ozna­ čenim oblikom grudi, gipko i graciozno, a u isto doba 6. d e c e m b r a . E, p a k akav je to vražji od m o r? Dva d an a ne u stajem s divana, i guše m e n ajg rđ a priviđenja. U pam eti m i se najneshvatljivijim načinom izm ešali događaji svih vrem ena. K adkad n e m ogu ni­ kako d a rešim d a li se neki izvesni fa k a t dogodio jutros ili večeras, ili naposletku pre ćele nedelje, ili sam o njem u čitao u knjizi, ili sam sanjao. U opšte, opazio sam n a jednom d a m i pam e t brzo slabi. O sobito od o n d a od kak o sam napustio s v a p o - 135 �zn anstva i gotovo pre sta o d a govorim g la sn o . O n a je upravo kao u starca, sveža je što se tiče o d n o š a ja s lu ­ čajeva iz m og detinjstva, alim čim bliže sa d a š n jo s ti, tim više postaje zab o rav n a i m aglovita. Veći deo d a n a spavam i sanjam n a hiljade sn ova, i u tim sn o v im a vidim i sebe gde ležim n a div an u i p o n av ljam po hi­ ljadu p u ta jednu te istu , obično g lu p u reč, i n e zn a m k u d ću od dosade. T i g adni snovi prepleću s e ta k o usko s g adnom stv arn o šć u d a k a tk a d ra z m išlja m du­ go i m učno: gde se sv rša v a jed n o , a g d e počinje dru g o ? K atkada kao d a se otrez n im i očajno ho ću d a s e o trgnem iz te vražje obam rlosti. Hoću d a s e m alo tre h nem , d a se m alo ra stresem , ali z a n e k o v re m e kolo što uspavljuje počinje d a m e opčinjava. Noć je z a m e u ž a s n a 1 Ne sp av a m do ra s v ita n ja i sad s a strah o m , s a d s a divljenjem u d uši p o sm atra m najogrom niji lan a c slik a , s ta tu a , životinja, p o z n a tih i nepoznatih lica, k o ja m i se p o ja v lju ju pre d očim a bez su delovanja m oje volje i odlaze p ro tiv m oje želje. N eka su lica p ro sto nak a ze . K revelje se, beče oči, plaze je ­ zike, i k ad m i se koje od njih približi biva m i od­ v ra tn o k a o od dže lato v a dodira. D a bi se izbavio od tih halucinacija, popijem n ek o lik o ča ša ra k ije i la k š e m i je. D a li d a odem d o k to ru ? 8. d e c e m b r a . D a n as sam se s lu čajn o ogledao u ogledalu. N isam se ogledao im a već tri nedelje i p ro sto sam se up lašio , k a d . m e je pogledalo lice o te­ gn u to , zeleno, s tra š n o m ršavo, s okorelim o b ra zim a k ao u m rtvaca, s upalim , z a o k ru že n im crnim offm a. P ro sto m rzim svoju isp o lja šn o st. Vele d a je čo v e k -k ru n a stv o ren ja . D a m i je vjdeti tu k ru n u koju sad pred­ stav lja m oja ličn o sti u d u šu sv a k o g čoveka od d a n a n jeg o v a ro đ e n ja , a k o ju je čovečanstvo k rstilo o trca n im im en o m »ideal«. N am a, u m etnicim a, u su d daje n ač in a d a g a p o stig n e m o ali do ove velike noći svi sm o se m u čn o i b e sp lo d n o natjecali te k z a njegovom sen k o m . A ja, ja, ja d a n , ru ­ ža n , m alak sa li v aja r, ja s a m p o s tig a o on o što s e do s a d a činilo nem oguće, ja s a m u h v a tio o n o nem oguće i u čv rstio g a u čvrste, opipljive oblike. 0 1 J a sh v ać am v rlo do b ro d a ovde m oj ta le n a t nije im ao n ik a k v a po sla, i d a m i je ru k u vodio slučaj. Ali u p ra v o baš zb o k toga, nik o osim m ene i n e srn e videti P sih e ju , je r, iak o k adgod dođe čovečija u m e tn o s t do ta k o g s a ­ v rše n o g step en a , to će te k m o žd a z a d e s e ta k stoleća. P re će čovek poznati i podčiniti sv e o n e p riro d n e sili, k o jim a d a n a s robuje on sam , i k a d n a k ra ju k ra je v a do seg n e do poslednje, do one večne is tin e i v eč n e le­ p o te, to će ta d a već d a p re s ta n e biti čovekom . A o nda, s a m ' Bog zna, k a k v e posledice m o že d a izazove ja v n a p ojava m oje P siheje. Njoj v alja s to le ća d a p roleži u zem lji, slično tv o rev in a m a s ta rih G rk a, d o k n e dođe njen o vrem e i do k je sa m a su d b in a n e izdigne, k ao v i d e l o ^ o j e tre b a d a svetli n a v iso k o m b rd u . N i j e s t a v l j e n d a t u m . N isam p isao n ek o lik o d a n a zb o g neizdržljive glavobolje. P o n e k o lik o m inuti .mi se čini d a mi n ek o lu b an ju čepa n a k o m ad e , i svaki m i p o k re t p ričinjava g rd n e bolove. Z b ilja d a n a s s a m poslednju p aru dao za gips. N e m a d a t u m a . T e k što se s m rač ilo u sobi, pažljivo sam sp u stio zavese, za p alio la m p u i dugo, dugo sam stajao i š u tk e gledao n a d z e m a ljs k u le p o tu svoje tvorevine. D a v ažno je to ; sv e čim s e čovek od nezapam ćenih vre m e n a za n o sio do lu d ila ; sla v a o d u 10. d e c e m b r a . D a li ću um eti sve d a kažem ševlenje, p atrio tizam , d u žn o st, čast, sv e s v e ts k e n a­ što m i se dogodilo n a ć a s ? Sve do sad ne m ogu da slad e sve to m ože d a se ogadi i d o sadi, ali ovo u s h i­ se ra zaberem od te m ase o sećaja koje sam m orao d a ćenje koje sad osećam , ne dosadi n ik a d a 1 P ita m sam preživim . Rečim a s e n e m o ž e - izfcizitl ni stoti deo, ali s e b e : što bi bilo, k ad bi ona b ila ž iv a ? Č ini m i se, ću se ipak potruditi d a ispričam redom . P robudio sam nju bi m o rao nek o d a ubije, u p ra v o ta k o , k ao š to ću se u sre d ponoći, k ao d a m e je neko zovnuo po im enu. je ja za n ekoliko d a n a d a zak o p am u zem lju. Ali do­ tle je o n a sam o m oja, a njena lep o ta p rip a d a sa m o m eni. T o mi se često događa, a k o m e m esec obasja jak o po M oja I Ah k a d ta riječ n e bi b ila o k a lja n a h ilja ­ licu. S va je soba b ila kao prelevena s re b rn asto m zele­ d a m a lju d sk ih želja i p o žu d a 1 M oja je s u d b in a neo­ no m sv etlo šću i činila se sasvim n epoznata, duvarovi bično čudna. Meni je sad trid ese t i p et g o d in a, a ja k ao d a su izrasli i razm akli se n a s tra n u , svi s u pre d ­ sam p o tp u n o izm oren životom . Ali č a k i z a m oje prve m eti izgledali čudno i sum njivo. J a sam n ekim u n u ­ m ladosti, z a m e nisu postojale čari že n s k o g m ilovanja. trašn jim osećajem razum eo d a će se taj čas, b aš u tom M ožda, zbog osobite boležljivosti o rg a n iz m a, nije m i tre n u tk u , deseti događaj od golem e v ažnosti. P ogled n ik a d ni b ila potrebna. Kad su ž e n e izb e g av ale svaki m i je pao n a P siheju. O na je ležala n a podu, telo joj su sre ta j sam nom , je r sam s e odlik o v ao ista k n u to m ob lo že n o m okrim k rp a m a prožm ano bledom svetlošću rugobom , to ne sam o d a nije vređalo m o g sam o lju b lja , činilo se prozračno. M ašinalno sam do k o p ao s te k e i već sam se pre radovao tom e. N ikad n isam zn a o za p riš a o jo j, čisto pokoravajući se tuđem uticaju, p o p ra ­ ženu, nisam znao z a poljupce, ni s tis k iv a n je ru k u , ni vim n e k o lik e lin ije . . . i n a jednom sam v risn u o i z a ­ z a zaljubljene poglede. I eto, s u d b in a , k ao z a d o v o lja­ vajući osećaj pravednosti, p o slala m i je n ajč istiju , n e d r h t a o ; p redam nom je ležala ona ista P sih e ja ko ju vero v atn o veliku sreću, kojoj, d ab o g m e , n išta , slično s a m sa n ja o i div n a slik a koje sam tak o brižljivo n a ­ ne osećaju svi oni koji su s e ok aljali n ečisto m lju b a ­ s to ja o d a se s e tim l Z ar im a u čovečjem jez ik u reči, vlju p re m a ženi. Ali nije to s v e ; ja zn a m , ja oseć am n a č in a d a izrazi o n u b u rn u radost koja se po d ig la u u n ap red da se ovde k riju za m e jo š veće n aslad e , ali m ojoj d u ši I S ad sam sh v atio zašto mi se njeno lice do vrem ena tajnom odevena. Ah 1 S ad s a m sv ršio oblik činilo ta k o p ro sto i poznato. Baš ona je pro to tip bo­ gipsa, i o n a leži bela p re d am n o m d a oči zasene. ža n s tv e n e lep o te i harm onije, kojoj je tež n ja u sađ e n a (Nastaviće se.) 136 �Р Е Ф Е Р А Т И S A Н А Ш КОНГРЕС Инж. Ш ериф Бубић, Пожарсвац Рефераш из иољоиривреде (Н аставак.) С то к а к о ја овдје ж иви потрош и много времена верући се no врлетим а и тр аж е ћ и себи no који з а л огај. И наче je необично скром на; у зи м а з а храну, и з н уж де, и оне б иљ ке, којим се неби ни приближ и л а с т о к а одгојена под бољим животним приликам а. И сто так о , чудна je и и зд рж љ ивост биљ ки к о је овдје расту, к ад су и он ако и зл ож ен е похлепи ст о к е к о ја овдје nače. Ипак су најраш иреније неке аром атич не б и љ к е к оје с т о к а изб јегава, к ао на пр. гљ иве, пелин, кадуљ а. Многе од ових сточари д рж е з а љ ек ови те, n a у случају болести тје р ају стоку на паш у, у којој се о ва кве б иљ ке највиш е п ојављ ују.. И с п а ш и ш т а д р у г е к а т е г о р и ј е п оказују бољ и п ораст биљ ки, a н ал азе се у вишим долинама. У највиш е случајева сл уж е као косанице. Али се и овд је прекине вегетаЦија у љ етн о доба ради суше. И спаш иш та треће к атегр р ц је п оказују већ комп ак т н е површ ине бусена, медитеранске б иљ ке г-убег се, a н а њ и хово мјесто д од азе брдске б иљ ке, оне исте б иљ ке које налазиадо -no брдим а ц ентралне и источне Босне. О во су и спаш иш та у бољем смислу ријечи. З а т о би т р еб ал о њ и м а посветити највећу naw тп , пппије гвега. у стан ови ти тип ове појеnoieп ажH.v њ у, и то ри јеч:вега, диних т р авн и х предјела с об зи ром н а специ* појаву биљ н их скупина; за т и м проводити куЈ покусе с а бољ им травам а, na одабрати и проширити оне к о је се н ајб ољ е п рилагођују там ош њ им зем љ ишним и кли м атски м приликам а. У ч е т в р т у к а т е г о р и ј у , 'к а з а л и смо, у б р аја ју се висински паш њ аци, на којим je биљ на вегет а ц и ја љ ети з ел ен а, али т р аје само к р атко вријеме ради т о г а је р се н ал ази на највећим висинама, изнад п ојаса д рвећа, у субалпинском појасу. Али je и овдје б и љ н а вегетац и ја и зм и јеш ан а са стијенама. И овдје п рема т в р ђ е њ у п о зн ав а о ц а ови х предјела, нерацион ално провођењ е испаш е дало je м а х а многим коровима, који см ањ ују вриједност испаш е. Ипак, пред осталим к атего р и јам а испаш иш та, ал п ск а испаш иш та имају т у в а ж н ост, ш то су љ ети з ел ен а, у доба кад на другим испаш иш ти м а влада биљ н о мртвило. Осим т о г а чисти љ етњ и з р а к п р у ж а угодно боравиш те • стаду. Овој великој голијети, н есташ ици плодне земље, п ридруж ује се још једна р ђ а в а о к олн ост з а пољопривреду херц еговачког и запад но-б ос. К раса: неповољ не кли м атске п рилике — неравно — мјерна разд и о б а об орин а на поједина годиш њ а доба, велике љ етне ж еге. Просјечна годиш њ а м н ож ин а оборина з а 12 метеоролош ких стан и ца овога предјела изно- сила je у деценијуму 1900/1910 1511 mlm, a н ајмањ е С толац 1126 m/m. Дакле ап сол утна м н ож ин а об ори на огромна je, али су оборине н ајвеће у јесењ им и зимским мјесецима, од септем бра до априла, a н ајмањ е у љ етњ е доба, кад а су оборине уп раво од важ ности . И зим ске киш е падају у облику пљ уска, na се велики дио воде и згуби потоцим а и понорима, a и пропустни терен прож дере много воде. И оно влаге ш то з ем љ а з а вријеме киш е упије и зад рж и , б р зо се изгуби, чим наступ е велике жеге. Т а к в а расподјела об орин а об иљ еж је je медитеран ског кли м атског ти п а, децембар добија уви јек виш е оборина, a јуни уви јек м ањ е него ш то би им припдло^при равно — мјерној раздиоби оборина на поједине мјесеце. Дакле, и з овог и зл ага њ а херцеговачког К раса, видимо: природних прилика 1. Да се зем љ и ш т а з а обраду н ал азе у пољима, малим доловима и мјестимице no пристранцима. Да највећи дио херц еговачког К раса з а у з и iajy т. зв. испаш иш та прве к атегори је са м изерном ма^у т ' з в ' |јом међу морем к ам ењ а, гдје je на мјесту 1 једино овца и коза. *3. Испаш иш та и уоп ш те предјели с а бољ ом брдском вегетацијом могу још да и зд р ж е и ск ром није говече. Х е р ц е г о в и н а je п р ем а т о м е у првом реду у п у ћ е н а п р и р о д н и м п р и л и к а м а на с т о ч а р с т в о . С обзи ром на оно ш то смо напријед излож или можемо даљ е закљ у ч и т и д а овдје м ож е још да опстане само оне необично скром н е н аш е домаће ж и вотињ е; с в ак а друга б ољ а p ač a б р зо ће да и зм акне пред њима, да се изроди. Нешто о р а т а р с к о јп р о и з в о д њ и у Х е р ц е г о в и н и . Ми смо к аза л и да je зем љ иш ни п росстор з а р а т ар с к у производњ у врло ограничен. Али ни з а р ат ар с к у производњ у нису у Херцеговини прилике свуда јед н аке. К укуруз з ау зи м а прво мјесто у топлијем медитеранском предјелу, н арочи то у срезовим а љ убуш ком , љ убињ ском и требињ ском . У вишим п олож ајим а јечам долази на п рво мјесто. Зоб се к у л т и ви р а у срезови м а невесињ ском и коњичком. О зи м а р а ж у срезу невесињ ском и љ уб и њ ском. Приноси ж и т а р и ц а минимални су, a том е je свакако у з р о к н е само нерационална к ултура, него и неповољ не кли м атске прилике з а њ ихову в е гет ацнју. 137 �З а херцеговачки К рас имају нарочи то з н ач ењ е оне биљ ке које могу да поднесу већу сушу. З а исхран у стоке к оја je к ак о смо рекли з а највећи дио К раса главно врело сеоске привреде, a к о ја зими ради несташ ице пиће формално гладује, т р е б а к у л тивисати оне пићне биљ ке које подносе сушу. Једн а од так ви х биљ ки јес т л у ц е р н а , a им а још и д ругих бољ их дјетелина, које могу подносити већу сушу. К р у м п и р , који т ак о ђ е подноси суш у доста добро, од највећег je з н а ч е њ а з а исхран у љ удску. Често п ута крумпир je у овим к р ајеви м а врло јеф тин , так о да би могао одлично врло рен таб ил н о послуж и ти и з а исхрану сток е преко зиме. С вак ак о највидније мјесто у биједној биљ ној производњи ниж их к р ајев а Х ерцеговине зау зи м а ју духан и винова лоза. Духан се к улти вира у ср езо ви м а м остарском , љ убуш ком, столачком , љ убињ ском и т реб и њ ск ом . Обради зем љ иш та, ђ уб рењ у и њ ези п освећује се код духан а неш то виш е п аж њ е, али све т о није довољ но. Н арочито не п освећује се н и к а к в а п а ж њ а избору сјемена. П ош то и зб ор сјемена т р а ж и и виш е з н а њ а и виш е п аж њ е , т р е б а л а би д р ж а в а или о б ласн а сам оуп рава д а гф еу зм у Јгу ^ З ад а ћ у н а себе, д а се оснује б ар јед н а сел екунон а 'стан и ца з а д у х а н -у ' Херцеговини. И збором сјем ен а.м огу се постићи к в а ли тати вн о и к в ан ти т ат и в н р највећи и најсигурнији п рин оси,ако се још поред т о г а врш и и зб ор зем љ и ш та, рац ион ал н а об р ад а зем љ и ш т а, ђуб рењ е, њ ега и чувањ е од б олести к оје ш есто п у та наносе веће ш т ете култури духан а. В и н о в а л о з а к у лти ви р а се највиш е у сре: мостарском , зат и м у љ убуш ком , столачком , требињ ском, коњ ич ком и љ убињ ском . Х ерцеговачка вина много су тр аж е н а, али зад њ и х година з ад ес и л а je херц егов ачк е винограде ст р аш н а несрећа: ф ил ок сера у з е л а je т ак в о га м а х а да помоћи нема друге, него тем ељ и то об н ављ ањ е винограда на подлози ам ери кан ск е л о зе . Али т а ј посао тр аж и огромне и зд а т к е и виш е времена, ш то сиромашни херц еговачки виноградар не м ож е д а издрж и. (Ако je игдје на мјесту јеф ти н и дугорочан кредит, т о je овдје). З а н иж е, топл и је к рајеве Херцеговине п р о и з в о д њ а р а н о г в о ћ а и п о в р ћ а т ак о ђер je од ва ж н о с ти , a н арочи то поред ри јека гдје се н а т ап ањ е м о ж е и звести . Т р еб а нарочи то истаћи п роизводњ у а р п аџ и к а, који je ст ек ао и звјестан добар глас и к ао сјем е и к ао производ з а турш ију, која се много ц и јен и у ан гл ик ан ск им зем љ ам а. З а т о тр еб а п осветити н ајв ећ у п аж њ у п роизводњ и арпаџика. и овдје т р е б а п р и сту п и ти и зб о р у сјемена, рационалном ђ уб рењ у и н а т а п а њ у . Р азум н ом употребом умјетних гнојива м ож е се т а к о ђ е р много утиц ати на к в а л и те т и к ва н ти т а т и в н о п овећањ е п рииоса арпаџика, ак о се други услови и спуњ авају. П ош то се арп аџ ик про- 138 изводи с н ајб ољ и м усп јехом поред р и је к а , гдје се м о ж е н ат ап ат и , од з н а ч е њ а je и начи н н ат а п а њ а . H a к р ају , з а с е б н у к р а с к у ск уп и н у с а ч и њ а в а зап ад н о-б осан ск и Крас. З а п а д н о - б о с а н с к и К р а с п р о сти р е се у з д у ж цијеле зап а д н е Б осне и зап а д н е Х ерцеговин е, n a за п р а в о о б у х в а т а т е р и то р и ју з а п а д н о од п р авц а Б. Г р ад и ш ка-Јајц е, идући од Ј а јц а ју го -и ст о ч н о у з д у ж В р б аск е долине п р еко сед л а М ак љ ен п рем а долини Н еретве и н а с т а в љ а се за п а д н о од Н еретве до И мотског. У у ж е м см ислу ријечи з а п а д н о -б о с а н ски К рас не п р ел ази и сточно од п р ав ц а Б и х а ћ -Б у гојно, п ростирући се у гл авном од б и х а ћ ск о г п ољ а Д инарским п л а н и н ам а у з д у ж д ал м а т и н ск е и бос. х ерц . гран и ц е до И м отског. О ва у ж а гр ан и ц а ви ш е о д говара з а к а р а к т е р и сти к у п ољ оп ри вред н и х п ри л и к а. П равац Б и х а ћ Бугојно-ЈУ 1акљен-Неретва дијели м ед и т ер а н ск у к л и м а тс к у сф еру од к он т и н ен та л н е . З а п а д н о од т о г а п р авц а д ец ем бар п о к а з у је већу р ел а ти в н у м н ож и н у об ори н а (м ед итерански у т и ц ај); и сточно од т о г а п р авц а р ел а ти в н а м н о ж и н а об о р и н а редовн о je в ећа У ЈУНУ- Ј у ж н о м едитерански у ти ц ај п о к а з у је се и с об је с т р ан е ри је к е Неретве. П р е м ат о м е зап ад н о-б осан ск и К рас чини јед н у п риродну ц јелину са херц егов ачк и м К расом . С т о г а све он о ш то смо рекли о херц егов. К расу в а ж и и з а зап ад н о-б осан ск и Крас. H a крају, споменућем о још и то , д а м н огобројн о р азн ород о дрвеће и ш ибљ е, мн огобројн е р аз н о -р о д н е ^ и љ к е no свој Босни и Х ерцеговини, д ају одличне >дне услове з а п ч е л а р с т в о у свим н апри јед :нутим подручјима. Социјално-економски услови развитка сеоске привреде у Босни u Херцеговини. Ha п о ч етку овога р е ф е р а т а ми смо к а з а л и да р а з в и т а к пољ опривреде зави си не сам о од п р и р о д н и х него од соц и јалн о-екон ом ски х о к олн ости . T o су р а з н а д руш твен а уређ ењ а, од ко ји х зави си и ско р и ш ћ ав ањ е дан и х природних ен ерги ја з а п о тр е б е човјек а. До недавно наш сељ ак не само ш то je све своје п о требш ти н е производио сам, него je и све своје о б а в е зе п рем а другим м ахом д ава о у н ату р и . А устроУ гарска у п р ав а одвојила нас je од т о г а н ач и н а п роизвод њ е, и звел а нас и з т а к о з в . н ат у р ал н о г госп од ар с тв а у новчано, гдје се не п р о и зв ађ а ју п о тр е б е непосредно, него се производи роб а, п рои звод и се з а т р ж и ш т е, з а новац. Али н ије т о ви ш е он о н аш е ст ар о т р ж и ш т е, т а н аш а чарш и ја, о н а к о ја одређује циЈене наш им п роизводима. Цијене од ређују ве л и к е св јетске пијаце, гдје се з а дан п а за р и виш е, пуно виш е него н а наш им п ијац ам а з а д ес ет година. Н астави ће се. �Г А ЈР Е Т О В ГЛАСНИк Пред арославу 25-годишњице Гајреша у Сарајеву П од и зањ е Г ајрета и ш ирењ е њ егове идеје у Босни и Х ерцеговини, личи на снаж но младињ ањ е једне гран е остарел ог х р а с т а који je већ почео да се суши и труне. T aj х р ас т, негда зелен и сн аж ан, т о je наш ел ем ен ат у Босни и Херлеговини, a т а гр ан а т о je Г ајрет, једино још здраво место на њ егову o p ra н изм у к о је je у стањ у д а га регенериш е и даде му п о л е т а и сн аге з а њ егову будућност. H a наш у срећу, о в а гран а у зи м а све виш е и виш е м аха у регенерацији застар ел о г х р аста. Г ајрет у зи м а све виш е м а х а у народу који, и з дан а у дан, уви ђа д а му он једини м ож е да буде ослонац у њ егову н ап р е тку и сп асењ у. Већ je посвема пропало м иш љ ењ е многих н ерасполож ених према Г ајрету, к ак о у учм ало конзервати вн им , т а к о и у начелн о противничким редовима, д а ће својим радом против Г ајр ета онемогућити д аљ њ е проди рањ е њ егове идеје ' у народу, к ао и њ егова успеш ног деловањ а. Настојан>а ових нерасполож ених спрам Г ајрета п о казу ју из крви и је з и к а и ш то мисли само на њ и хове добро и њ ихов напредак. О ва три главна р азл о га д овољ на су да разви ју код сваког веру у Г ајретов н апредак и да сваком муслиману, свесну т е ш к а п олож аја у ком се н ал азим о, пробуди ж ељ у з а рад и ш и рењ е друш твен е идеје. З а см отру Г ајретова рад а з а народ и н арода з а Г ајрет п руж иће се п рилика прославом 25-тогодиш њ ице Г а јр е т а у С арајеву. Том приликом, муслимани Босне и Херцеговине од рж аће своју велику м анифестацију к ао з н а к свог колтурног ж и в о т а и способности з а савремен ж и во т и њ егове захтеве. Ha х р асту je д акле, н а послетку, ипак п роклијало н ајздравије место и тр еб ал о je д а прође много времена да се увиди да je баш т о место једино н а ком можемо д а обновимо наш е снаге и сачувам о наш оп станак. Одликовање Госа. Ахмед еф. Борића Подпредсједник Главног О дбора Г ајрета, Г. Ахмед еф . Борић, начелник М инистарства Трг. и Индустрије, дан а у дан об рнуте р е з у л та т е шт.о иде у к орист 0дликован je орденом С в. С аве III. степена. овог наш ег јединог ж у л турн ог друШ тва које стрш и Нашем драгом подпредсједнику, заслуж ном и неунад свим ш то смо ми муслимани у Босну и Х ерце— морном раденику Гајретову, срдачно честитам о ово говини дугогодиш њ им напори м а били у стањ у д а високо одликовањ е. створимо, на ч а ст и поуос цаш . ПБосЛава 25- га — ш њ ице Г ајр ета у С арајеву 'к оја ћ е се од ж ати 6., и 8. септем бра, a з а к оју се већ сада чине прип, надамо се д а ће својим величанственим успехом сва ком и зб и ти и з главе ^огуЂ ност д а посумња*« деф инитивно аф и рм исањ е Г ајр ета у наш ем народу, к ао и њ егова даљ њ ег н апред овањ а у свом великом делу н а п о ди зањ у н аш ег елемента. З а ш т о je, и против извесн их горе наведених н ер асп о л о ж ењ а спрам њ егова деловањ а, Г ајрет ипак могао не само да се одрж и, него и д а овако сјајно успе, у з р о к л еж и у свести и вољ и свих Гајретових радн ика, к ао и у п атри отск ом и трезвен ом схватањ у свих он их који Г ајрет п отп ом аж у. У зрок његова у сп ех а л еж и и у времену које з а х т е в а од нас да се повијемо Гајретовим идејам а и да их узмемо као н аш е гесло, и самим тим , ш то су се оне у ствари п о к а з а л е к ао победнице н а свим странам а. Прво, н ац и он ал н а идеја Г ајр ета к оју je рахм етли Осман Ђ и ки ћ постави о к ао п о кретач идеју осталом Гајрет о в у раду међу муслиманима, a које се радници Г ајр ета и дан ас строго п рид рж авају, п остала je Ослобођењ ем идејом победницом. Друго, д а ситније р азл о ге сад и не узим ам о у о б зи р , н ека буде то ш то je већ народ свесрдно п рихвати о т у идеју и ш то je у својим редовима р азв и о рад н а подизањ у Г ајрета, јер сваки други рад био би му бесплодан, a с в ак а д руга н ад ањ а у т о п и ст и ч к а и безнадна. Треће и н ајваж н ије je т о ш то се очи то д о к а за л о да Гајрет свесрдно ради na п оди зањ у свих муслимана наше Ибрахим Даушовић ђ ајсшаријих u најисшрајнијих Гајрешових раденика св ак ак о je г. И брахим Даутовиђ, шк. у п р ави тељ и предсједник Г ајретова пододбора у Би јељ ини, чију ф о то граф ију доносимо у данаш њ ем броју. Рођен je у Би јељ ини 1884. г. Основну и т рговач ку ш колу сирш ио je у родном мјесту, a учи т ељ ск у ш колу у С арајеву. По сврш ет к у учи тељ ск е ш коле, и м ен ован је 1908. учитељ ем при народ. осн. ш коли у В ласеници, гје je остао све до јесени 1919. год., к а д а je премјештен у Kopaj, a након двогодиш љ ег сл у ж б о ва њ а у Корају, био je премјеш тен у родно мјесто Бјељ ину, гдје се и данас к ао учи тељ н ал ази. Kao ђа к у ч и тељ ск е ш коле писао je к р аћ е ствари у облику ц ртица, п рича и т . д. у н еки м дневним и недјелним листовим а, a и у ондаш њ ем листу »Б ехару«. У тим ц рти цам а износио je з а о с т а л о с т м услимана у просвјети. К ад je дош ао к ао уч и т ељ у В ласеницу, 139 �одмах je увидио, да je т у народ б истар и пош тен и да прихваћа радо све ш то je добро, n a je окупи о ом ладину око себе и с њом основао муслиманско омладинско друш тво »Химмет«, сада »Зора« са там бураш ки м збором и књ иж ницом. Ово je омладинско д руш тво касније постало ц ентар, око к о је га се окупило и старо и младо, из чије je средине п о те ка о многи ли јепи подхват. До њ егова дол аска у Власеницу није било у о б и чајно, да муслиманке п охођају ш колу, али к ад je он дош ао и почео тум ач и ти ври једност ш коле, похрлиле су м услиманске дјевојчи це у ш колу к ао пчеле у кош ницу и т о у толикој мјери, д а се je зб о г т о га пораста морао отвори ти још јед ан разр ед . Да би било и сиромаш ним м услим анкам а омогућено, д а п охађају ш колу, и зн ал ази о je средства, да се и њ и м а омогући ш коловањ е. Да се писм еност раш и ри међу стари јим а, одрж ав ао je многе течајеве з а неписмене, n a многи с т а рац има само њ ему да за х в а л и ш то д ан ас ч и т а н о -' вине и пише писма. О собито се з а л а г а о з а ш и рењ е идеје »О свитањ а« добр. д р у ш тва м услим анки у С арајеву, т е je, гдје год се*-пружила п рил ика, ради о з а т о друш тво. О вај њ егов рад у народу н ије о с т а о н еза п а ж ен од ви ш их ш к олски х власти, з ^ т о je већ no тр ећ о ј години сл уж б е именован уп р ави те љ е м ш к о л е у В д а н ј сеници. 0 Ч , \ По О слобођењ у биран je ч л а н а н аро, је ћ а у Власеници, т е ‘j e у д р у ш тву са т а д а | власеничким кадијом Смаил Ф. Ју су ф х о џ и ћ е м , к ао чланом народног ви јећа у В ласеници много учи ни о на слози и б ратству једн окрвн е б раће С р б а п равославних и муслимана. З а »Гајрет« ради г. Даутовић ,о д 1908. године, н екад у својству повјерен ика, a некад у св ојств у предсједника пододбора. У Бијељини je п редсједником пододбора од 1923. године. Од к ад а je учи тељ ради и з а с т у п а то , д а наш ој м услиманки т р еб а дати ш колу. З а т о је о н а к о и н агони о у В ласеници м услиманке у школу. Кад je д о ш ао у Бијељ ину, први je дао своју кћер у ги м нази ју, a к ад сврш и гим назију, мислио je да je даде н а д аљ њ е н ау к е , д а није судбина другачије одредила, т е при св р ш е т к у ш ес то га р а з р е д а гимназије оде у срећу, у д ад е се. Г. Д аутовић je ти х и народни раденик, к оји н ем а о б и ч а ја д а свој рад реклам иш е и д а га истиче, ал и су з а т о , к а д а се све сабере, резу л та т и њ е го ва р а д а в ел и к и . У св ак ом послу je миран, савјестан и у с т р а ја н и об ав љ а га с највећом љ убављ у. Јо ш у ви јек j e у д об ром з д р а в љ у и сн ази, na ће моћи и н ад аљ е р а з в и ја т и рад з а д обро свога н арода и н аш ег Г ајр ета. Г. Д аутовић м о ж е д а послужи примјером многим својим к олегам а, јер кад а би се сви к ао он 140 одуж ивали своме роду, гледали бисмо ведра чела у наш у будућнот. Овом вриједном н ародном рад ен и ку, ж ели м о д обро здрављ е, a њ егов плем енити рад з н а ћ е се цијенити и п ош товати . Гајретова забава u оснутак Гајрешова иододбора у Варешу Како je у прошлом броју »Гајрета« споменуто, Повјереник Гајрета у Варешу узео je иницијативу, да се о Рамазан-Бајраму приреди у Варешу Гајретова забава. Овај потхват прихватили су објеручке сва гг. одборници и остали чланови Муслиманске читаонице, na je сав рад око забаве био сконцентрисан у овој нашој културној установи. Припремање и извођење позоришног комада Нушићевог »Хаџи Лоје«, сакупљање ствари за томболу, сакупљање прилога за Бифе и сав остали рад био je у рукама чланова споменуте читаонице. Сви су се натјецали, да припомогну што бољем успјеху ове прве Гајретове јавне приредбе у Варешу. Добро организована, ова забава je испала као једна од најуспјелијих у Варешу и у норалном и у материјалном погледу. Програм je изведен врло лијепо и публика je задовољена. Посјета je била одлична, a нарочито ваља истаћи, да су ову забаву посјетили сви варешки муслимани, многи тежаци из окалице, a дошао je и лијеп број гостију из Сарајева, Високог и Брезе Главни одбор Гајрета заступали су гг. Мујага Сарајлић и Алија Хромић из Сарајева. Kao чист приход ове забаве предата je Гајрету сума од 15.000 Дин. -Међу прилозима истиче се нарочито дар Његовог Величанства Краља Александра у суми од 3000 Дин. Сутрадан no забави, на позив Гајретова повјереника сакупил купили су се пријатељи Гајрета у Муслиманској читаоосновали Гајретов Пододбор у који улазе ова rr.: предсједник: Дервиш Плевљак; тајник: Шаћир Хаџихалиловић; благајник: Хамдија Карамехић; 1. ревизор и као подпредсједник: Мухамед Салетовић; II. ревизор: Адем еф. Имамовић.* Одборници без функције гг. Узеир Хоџић, Алијага Мулић, Рагиб еф. Казаферовић и Мујага Хасаги^. Нови Пододбор Гајрета везан je дужношћу, да изрази нарочиту благодарност свима онима, који припомогоше онако одличном моралном и материјалном успјеху горње забаве. Понаособ je благодаран Муслиманској читаоници и свим њезиним члановима на пуној потпори; цијењеним породицама и појединцима који дароваше прилоге за томболу и бифе, a нарочито муслиманским дјевојкама, које су прилозима својих ручних радова обогатиле томболу; госпођама и господи који су уложили много труда радом код касе и смјештају гостију; око распродаје бифе-а, коријандола, карти за томболу и шаљиву пошту; Српској читаоници и књижници на бесплатно уступљеним простаријама з а ову забаву; Хрватском пјевачком друштву »Звијезди« на уступљеном тамбурашком збору, столицама и осталим стварима све бесплатно и Хрватском католичком »Орлу« на бесплатно уступљеној глазби. Ha концу нека je хвала свима посјетиоцима ове забаве и дароватељима прилога у новцу, који су били обилни, Послије Гајретове забаве у Мостару, забава Гајретова уВарешу јест најуспјелија Гајретова забава ове године у провинцији. Успјех ове забаве тим je већи, што je она приређена у једном малом мјесту и што je ово прва Гајретова забава у овом мјесту. Идеја Гајретова почела je, како се види, да крчи путеве и у најмања и најзабитнија мјеста широм Босне и Херцеговине. T a идеја, полако али сигурно, освојила je градове и вароши, a сада осваја и она најмања мјеста. A Гајрет и нетражи друго. To je и најбоља сатисфакција његовом рзду. �Нашем новом пододбору у Варешу, на челу са њсговим пожртвовним и агилним предсједником, Главни одбор топло захваљује на успјешном раду и честита му овако вглики успјех Главни одбор je увјерен у плодан рад новооснованог пододбора, јер личности, које су изабране, пружају најбољу гаранцију за то. Гајретова забава у Кљ учу Повјереништво »Гајрета« у Кључу са својим сарадницима и члановима Гајрета, припремило je Гајретову забаву, која je одржана на 24. марта други дан Бајрама, a 25. марта читав je програм поновљен на женској забави, чији смо успјех регистровали и у прошлом броју нашег листа»Гајрета«. И ако није било нимало сумње у успјех забаве ипак je он како у моралном, тако и у материјалном поглсду пријатеље »Гајрета« угодно изненадио. Забава je дала чист приход 5.120'50 Дин те je то највиши приход, који je од Ослобођења до данас једна забава у Кључу показала. У моралном погледу, што нас je највише задовољило, забава je чисто бриљирала. Обје просторије основне школе биле су дупком пуне нашег свијета из мјеста и сел&. Нема села у овом срезу, a да није било заступано на овој забави, na бидо je из једних села и no 30 особа. Дивно je било погледати оно шаренило нашег свијета^а нарочито je то годило пријатељима »Гајрета«, ј е р ј а ј с в'и ј е .т » к у п и л а и д ej a, к о ј у » Г а ј р е т « с т а л н о и *-ср!гу.рно о с т в а р у ј е . Иза поздравног говора, повјереник Гајрета je одржао предавање о раду Гајрета од од^утка његова до данас, те о раду у будуће, које je пртпуцо задовољило, јер се je no свршетку програма у пој&кним скупинама нашег свијета претресао рад Гајрета и његове добре стране. Шалу из народног живота »Орден« пратили су наши тежаци са великим интересовањем и врло су били задовољни. Приређивачи су нарочито ради наших тежака ту шалу одабрали, знајући, да ће их то задовољити, јер обрађује догађај из сеоског живота. Дилетанти су приказали комад на свеопће задовољство. Овдје истичемо нарочито сусретљивост гђа: Спахалић и Милић, те госпођице Мајданџић, коју су се истакле примањем улога, a гђа Спахалић и у распродаји бифеа, те им се овим путем нарочито захваљујемо, као и господину Светозару Мишићу, економу у овд. срес. болници, те господину Ивану Томасу, учитељу, који je на нашу молбу најприправније увјежбао и на забави равнао са тамбурашким збором Муслиманске читаонице. Не можемо пропустити, a да не истакнемо велику пожртвовност и агилност у приредби ове забаве нашег у сваком погледу хвале в р и ј е д н о г у ч и т е љ а г. С у л е ј м а н а Б a д и ћ a. Он je потпуно схватио свој позив као учитељ, не ограничивши се само на просвјетни рад с малишанима, већ се баца и на културни рад у народу. Чим je овдје дошао као учител>, интересирао се je за сва наша културна друштва, a нарочито за Гајрет и одмах се je одазвао молби повјереника за приредбу забаве, те неуморно сво вријеме око приређивања забаве радио, пробама равнао и младеж бодрио на рад. Нарочито нам je упало у очи, да старјешина основне школе г. Балорда не дође на забаву, и ако му je стан у школи, у чијим просторијама се je забава приређивала. Забава би још успјелија била, да су нам биле просторије мало згодније. У нашем мјесту имају наша браћа суграђани православне вјере свој »Дом«, власништво Црквене општине, гдје имају салу и бину само за забаве. Ми смо писмено замолили те просторије само за дан забаве, али нас je одбор те општине одбио, мотивишући да je у њих црквени пост, и да се у њиховом дому ne смнју у том времсну никакве забаве давати, да се то коси са »Црквеним Каноном«. Али на молбу дозволио нам je Просвјетни Инспекторат у Бихаћу просторије у овдашњој Нар. основној школи, на чсм му се овом приликом најл>епше захваљујемо. Ми смо организовали и играње томбопе за вријеме рамазана у овдашњој кавани г. Ахмеда Ранка, na и ако смо већ 11. дан рамазана почели тим, ипак je био чист приход у корист Гајрета 2.019‘50 Дин. Тако je Гајрет из ове наше касабице примио чистих 7.140—-Дин. Истичемо, да се ми трудимо и да ћемо се трудити да се Гајретова акција пренесе у најшире народне слојеве, a да je то оствариво, показује се овдје код нас, a п о к а з а ћ е с е ј о ш б о љ е у б у д у ћ е , ј е р ми д о б р о з н а м о , д а оно шт о се мора, н иј е т ешк о , a да се з а Г а ј р е т м о р а р а д ит и , т о ј е у в ј е р е њ е к од нас ве ћ потпуно сазрело. У раду за наш напредак и спас не познајемо више: »Не могу и не треба«. Весела срца прихвитили смо нашу ријеч водиљу: » Р а д н а р о д а з а Г а ј р е т , a Г а ј р е т а 3 a н a р о д 1« Повјереник Гајрета, Осман Бегановић, шер. судац. Најбољи примјер за успјешан рад Гајретов и у мањим срезовима као и међу нашим сељаштвом, пружа нам Кључ и људи из тога мјеста. И ако je неродица и суша прошлог љета веома осјетно дјеловала на привредни живот тамошњег нашег свијета, ипак су се са добром вољом и истрајним радом нашег повјереника и људи, који схваћају и увиђају благодати Гајретова рада, морали показати овако велики успјеси Гајретове забаве у Кључу, како морални тако и материјални. Главни одбор Гајрета срдачно захваљује како своме повјеренику, тако и свима онима који га потпомогоше и ову забаву својим присуством увеличаше. Скуаштина u избор пододбора Гајреша у Грачаници Исламска Читаоница у Грачаници, no овлаштењу Главног Одбора Гајрета, сазвала je на дан 8. априла о. г. скупштину чланова и пријатеља Гајрета у сврху избора Гајретова пододбора. Скупштину je отворио предсједник читаонице г. Ибрахим Мехинагић, те je у духу дописа Главног Одбора одржао поздравни говор, образложивши идеје Гајрета. Ha предлог г. Мехинагића, да неко састави и предложи листу пододбора, јавља се за ријеч r. Абдурахман Мулабећировић, који предлаже слиједећу листу: # з а о д б о р н и к е гг.: Хасан еф. Кадић, Хифзага Хифзефендић, Ибрахим Мехинагић, Фадил Рустемовић, Лутво Муфтић; з а з а м ј е н и к е rr.: Ибрахимага Халилбеговић, Ћакилага Хаџисулејмановић и Абдурахман Мулабећировић. Након краће дискусије предња листа примљена je једногласно. Прочитан je, затим допис Гл. Одбора, који je затражио, да му се доставе извјесни извјештаји и пошто je ријешено да се томе удовољи, скупштину je предсједник закључио. Дана 11. априла о. г. новоизабрани пододбор одржао je своју прву сједницу, на којој се конституисао како слиједи: предсједник г. Ибрахим Мехинагић, шер. вјежб.; тајник г. Хифзо Хифзиефендић, трговац; благајник г. Фадил Рустемовић, грунтовничар; I. ревизор г. Хасан еф. Кадић, шер. судац; 11. ревизор г. Лутво Муфтић, апотекар. Надајући се да .ће нови пододбор уложити све силе како би рад Гајретов што јаче развио и што боље резултате получио, Главни Одбор поздразља свој пододбор. 141 �Друштво Гајрет, од почетка свога дјеловања, сматрало je најнужнијим у своме раду, да школује нашу омладину, да спреми интелигенцију, без које се ниједан народ не може Друштво Гајрет, како Jt позиато узлржаје своје интер- назвати савремсним нити спремним за модерну утакмицу у нате и то у С араје.у: мушки и женски, те Шегртски До»; жиЕоту. Данас, након 25 година Гајретова рада и опстанка, затим ивтервате у Тузли, Мостару, Вихаку и Фони. Од ми имамо довољан број интелигенције и ми би могли бити шест бос. херц. области, у четири од њих лостоје Гајратови с тим бројем потпуно задовољни, само ако би т а интелиинтерватв. Још преостаје да се отворв ГаЈретов ивтерват генција схваћала исправно своје дужности. Зато je потребно у Бањалуци и Травнику na да свака област буде задово- да Гајрет свој будући рад усмјери и у правцу привредног и социјалног придизања муслимана и да тај рад врши са љена. у Бањалуии постајао je Гајрстов мушки интернат, који истим успјесима као што je досада припрсмао интелигенцију je прије 4 године укинут из више разлога који су тада по- муслиманску. стојали. Питомци тога интерната примљени су том прилиГајретове женске школе за ћилимарство, модни салони ком у остале постојеће Гајретове интернате. за шивање, кројење и вез, јесу најприкладније установе за Главни Одбор Гајрета, водећи рачуна о насталом рас- оспособљење незбринутог нашег женскиња и материјалио положењу за Гајрет у читавој бањалучкој области као и обезбеђење његово. о резултатима рада за Гајрет у појединим мјестима ове Раденици Гајретови у пододбору Гајрета у Плевљу, области. који су се показали у задње доба, вољан je да видећи резултате рада Гајретове занатске школе з а ћилиприступи идућих школских ферија и отварању Г а ј р е т о в а марство у Новом Пазару и схваћајући интенције Главног ж е н с к о г конвикта у Бањалуци. Одбора Гајрета, дошли су такође на идеју оснивања исте Има још један моменат, који je утицао на одлуку Гл. школе у Плевљу. Раденици Гајретови у Плевљу, већ су израОдбора, да васпостави идуће шк. године у Бгњалуци Гај- дили план за остварење женске Гајретове ћилимарске школе ретов женски Конвикт. Питомцн Гајретови a нарочито у свом мјесту. Нашли су врло прикладне просторије, подупитомце из бањалучке и бихаћке области убрајају^се у зели су акцију и у народу за популарисање ове школе и најбољу и најталентованију Гајретову омладкну. To ^наЧи за њено материјално обезбјеђење. Према саопштењу, које да се у овим областима може наћи још нових талената, смо добили из Плеваља, у ову школу биће уписано 100 само им треба омогу^ити, ч: материјалне СЈране, њихово муслиманске женске дјеце. Многи богатији тежаци муслиобразовање. мани из околине Плеваља, обећали су издашну помоћ школи Гл. Одбор ступио je, у сврху бве. 'своје намисли, у везу__ у вуни, a околина плеваљска позната je у сточарству. са својим пријатељима и раденицима из наше Крајине. ЗаГлавни Одбор Гајрета у принципу je одобрио отварање сада се ради о томе, да се у Бањалуци припреми Гајретова ове школе и спреман je, за почетак рада њеног, и материзабава, на коју би отишли и делегати Гл. Одбора. Том јШ*-:" јално je помоћи. Предсједник Главног Одбора r. инж. Хајдар ликом нашле би се просторије за интернат и утаначиле Чекро отпутоваће у ову сврху, no позиву пододбора, у би се остале припреме за отварање интерната са пододбо:вл>е, гдје ће утаначити с тамошњим радгницима Гајрета ром Гајрета, који би се т^да. основао. Јтребне припреме, јер се школа има отворити у што Гл. Одбор je увјерен, да ће ову намисао његову поду- краћем времену. пријети и са одушевљењем прихватити csa Крајина, која Како се види, рад нашег друштва развија се убрзано ће се за то знати достојно одужити нашем Гајрету. у свима правцима рада за народ, na зато и народ, схваТако ће Гајрет ускоро остварити и ову своју намисао ћајући улогу Гајрета у прогресу муслимана и цијенећи na ће остати још једино Травник, гдј^ ће се такође морати његову племениту улогу, и прилази с љубављу Гајрету, јер од стране Гајрета нешто учинити. Већ je сазрела намисао само од Гајретова рада, ишчекује свој спас. ито ће Гајрет и тамо учинити, али о томе ће бити говора другом приликом. Повјереник Гајрета у Зворнику Пред оснушком Гајрстова Ж е н с т К от ит а у Бањалуци Акција за оснивање Гајретове ћилимарске ш коле у П левљ у У једном од прошлих бројева нашег листа било je говора о раду и успјесима Гајретове занатске Школе за Ћилимарство, основане прије 4 године у Новом Пазару. T om приликом указали смо на резултате плодоносног и корисног Гајретова рада путем ове школе, која може да послужи нашем сиромашном и заосталом женскињу као једно од средстава у данашњој тешкој борби за опстанак. Исто тако указали смо тада на потребу оснивања што већег броја овакових и сличних школа и радионица у свима крајевима наше Отаџбине, гдје живе муслимани наше крви и језика, да бисмо на тај начин дали могућности привређивања и оном дијелу муслимана, који je досада био потпуно неактиван у народној привреди - нашем женскињу. A тај рад, упослење и упућивање на поштено привређивање досада неактивних и потпуно пасивних радних снага у народној привреди, чија je егзистенција потпуно угрожена, тај рад постао je данас важнијим и хитнијим од сваког другог рада. Економска биједа, којаје захватила задњих година у главном све слојеве, пријети да збрише с лица земље у првом реду онај незбринути дио нашег народа и оне који су неспремни и неупућени да узму учешћа у тешкој борби за опстанак. 142 Г. Ибрахим еф. Шехић послао je Гајрету своту од Дин 918'— као сакупљене чланарине и сергије, Ове сергије сакупише слиједећи: Исмет Шехић и Алија Гемић, ђаци Дин 72'—; Шефкија Мујезиновић и Хаџић Ахмет, ђаци Дин 60’—; Шемсудин Љубовић и Ахмед Мулалић, ђаци Дин 22 — ; Абдулах Чакловица, ђак Дин 27' —; Ибрахим Насуповић, имам из Калесија Дин30‘—; СејфоСуљкановић, имам Рајинци Дин 60— ; Салих Хоџић, имам Булатовци Дин 15’—; Мула Смајил Мехмедовић, имам Кусоње Дин 15*—; X. Мумин Ахметовић, имам Међиђа Днн 10*—; Сафет Софтић, имам Скочић Дин 30 —; X. Сулејман Икановић, имам Теочак Дин 25*—; Али Ризах Даутовић, тргов. Витиница Дин 30’—; Мула Решид Решидовић, имам Теочак Дин 30-—; Мула Реџо Реџић, имам Каменица Дин 30 — и МулаРеџо Мехмедовић, имам Кула Град Дин 15*—. Повјеренику, сакупљачима као и дароватељима нека je топла хвала и живјели. Д арови Гајрета Од пријатеља и раденика Гајретових који, за вријеме прошлог Рамазана, обећаше да ће међу својим знанцима и пријатељима сакупити прилоге за питомице и питомце Гајрета, дароваше: »Дрина« д. д. Дин. 300; г. Мурат Шеховић Дин. 500; г. Хасанага Зубчевић Дин.2165. Укупно Дин. 2965. �Г. Ранко МиловаковиК, трговац Cap„jt .„ , , 00 кг. купуса иушком и женском интернату. 3 у Главнн Одбор Гајрета захваљује како даро.аошша тако и сакупљачу ових прилога г. Алији Хромику, инспектору ГаЈретових интерната. У Г, Садик Садиковић Гајрету Чувени народни лекар г. Садик еф. Садиковић послао je и овом приликом Гајрету своту од Дин 580 - , на чему му се најсрдачније захваљује. П рослава Гајретове 25-годишњице Главни Одбор Гајрета упутио je свима друштвеним пододборима и повјереницима циркулар следећег садржајаИзвјештавају се сви друштвени пододбори и повјереници, да ће се одржати прослава Гајретове 25-годишњице У Сарајеву на дане 6., 7. и 8. септембра ове године. Програм Гајретове прославе у Сарајеву накнадно ће се саопштити, a и о току самих припрема Главни Одбор ће извјештавати све своје пододборе и повјеренике. Гајретове прославе у провинцији, које ће приређивати пододбори и повјереници, према закључку сједнице Главног Одбора од 16. о. мј. могу се одржавати прије као и послиј*. прославе у Сарајеву, с тим да те прославе буду велике културне манифестације, доличне Гајоету и резу^татима његова досадањег рада. Како су неколика ^друштвена рододб'ора фиксирали датуме прослава у њцховим мјесрима и затражили мишљење Гл. Одбора у погледу само|> програма тих прослава и реда, којим ће се поједине тачке програма изврд гги Главни Одбор Гајрета на сједнијш од 16. о. мј. претресајући ово питање, закључио je да.се рвима друштвеним пододборима и повјереницима достађи слиједећи програм прослава: 1. Свечана сједница пододбора у доличним прортбрвјама, на којој предсједник поздравља госте, предлаже и чита поздравну депешу Његћвом Величанству Краљу тору Гајрета Њег. Краљ. Височанству Престолонасљеднику Петру, a затим наставља говор (предавањг) о Гајрету и о успјесима његова досадањег рада. 2. Послије свечане сједнице манифестације (опходња) no граду у поворци, према утврђеном програму. У поворци судјелују no могућности најприје коњаници у старинској ношњи, затим приређивачки одбор и представници војних, грађанских и духовних власти, музика, соколи и гости са стране, мјесна друштва, те сељаштво и грађанство. Обходња градом завршиће се на згодном мјесту, гдје ће се одржати краћи говор о Гајрету и тиме ће се ова тачка програма завршити. 3. Иза поднс намаза у највећој мјесној џамији, дова умрлим члановима Гајрета као и другим заслужним умрлим културним раденицима муслиманима. 4 Послије подне: Народна свечаност (теферич) на отвореном простору, a евентуално још која тачка, која одговара мјесним приликама као на np. откривање споменплоче којем заслужнои културном раденику, трке и томе слично. 5. У колико која од тачака под 4. не би се предвидјела, онда приредите на вечер свечану забаву. У већим мјестима може се предвидјети и банкет, с тим да трошкови око банкета не падају на Гајрет. Ово су у главном тачке, које треба да се предвиде у програму Гајретових прослава у провинцији. Пододбори, међутим, могу овом програму, према локалним приликама, додати још коју тачку, с тим да те тачке не би крњиле карактер Г а ј р е т о в е п р о с л а в е . Да би се горњи програм могао извести, потребно je упутити писмене позиве свима мјесним установама и угледним грађанима без разлике на вјеру и личностима у оближњим 1 7 МЈестима, a у првом реду треба упутити позив Протектору Гајрета Њ. Kp. Вис. Престолонасљеднику Петру. Позиви се могу слати и другим установама и личностима, које са симпатијама прате рад Гајрета и уопште културни рад међу муслиманима. Сви друштвени пододбори и повјереници треба да штампају у врху позива на прославу: Под Највишом Зашшишом Његовог Краљ. Височансшва Пресшолонасљедника Пешра Гај рет, друштво за културно и економско подизање муслимана Пододбор (повјереник) у_________________________________ Пододборима и повјереницима се ставља на срце да строго воде рачуна d томе да ири извођењу саме прославе не би дошле до изражаја ма какве политичке или друге тенденције, које би окрњиле интересе Гајретаи његовеидеје. Све Гајретове прославе треба да буду праве културне манифестације, којима треба да се манифестује наша воља и способност за културна стварања. Поред моралне користи, које се ишчекују од прослава, пододбори,Сповјереници) ће без сумње настојати да оне донесу и материјалне користи Гајрету. У мањим и забитнијим мјестима, гдје није могуће извести и припремити овакав програм Гајретове прославе, може се приредити само свечана Гајретова забава, на којој ће се као прва тачка програма одржати предавање о раду Гајрета у току првих 25 година његова опстанка. To предавање je Главни Одбор већ упутио многим пододборимв и повјереницима, a који га нису добили, могу га затражити од Главног Одбора. Али у мањим мјестима треба подузети .^веће припреме и ангажовати што више људи из њихових мјеста за саме припреме. И ова мјеста треба да упуте позив Протектору Гајрета Њег. Краљ. Вис. Престолонасљеднику етру. Коначно се умољавају сви пододбори и повјереници, да приликом приредбе сваке Гајретове забаве упуте позив и Протектору Гајрета и да то ни у којем случају не изоставе. З а Главни Одбор Гајрета: Предсједник: Тајник: Инс. Хајдар Чекро, с. р. Хамид Кукић, с. р. И Гајретова саоменица Према закључку сједнице Гл. 0 . Г. прослава Гајретове 25-год. у Сарајеву одржаће се на дане 6., 7. и 8. септембра о. г. Приликом ове прославе изаћи ће из штампе »Споменица« о Гајретовом 25-год. раду. T a Споменица штампаће се у више хиљада примјерака, a садржаваће преко стотину страница, гдје ће се исцрпно изнијети сав досадањи рад Гајретов, a паралелно с тиме и сва остала културна настојања муслимана назад од стотину година. У тој Споменици изаћи ће према закључку Гл. 0 . поред осталих и фотографије свих данашњих Гајретових пододбора и повјереника као и заслужних чланова Гајрета. Ha основу горњег закључка, умољавају се сви друштвени пододбори и повјереници, да пошаљу Главном Одбору што прије, a најдаље до 15. маја о. г. своје фотографије и то пододбори заједнички (у групи) као и да доставе фотографије врло заслужних чланова Гајрета, који су то заслужили својим дугогодишњим радом и приврженошћу према Гајрету. Поред фотографија, умољавају се сви пододбори и повјереници, да доставе Гл. Одбору историјат оснутка првог пододбора и повјереништва у свом мјесту, рад садањег пододбора односно повјереништва као и његов будући програм Гајретова рада. У истом извјештају треба обиљежити у колико je пододбор (повјереник) утјецао и на остали културни рад међу муслиманима (аналфабетски и други 143 �течајеви и т. д.). У том извјсштају може се унијети уопће све што пододбори (повјереници) нађу за сходно. Када приспију сни ти извјештаји и фотографије Главни Одбор he приступити дефинитивној редакцији тих извјештаја и приредити их за штампање у »Споменици«. Жеља je Главног Одбора, да »Споменица* Гајретова буде исцрпан преглед несамо рада Гајретова него и свих културних акција међу муслиманима и да та »Споменицас буде огледало нас муслимана, с којим ћемо се моћи подичити и које ћемо оставити нашим познијим покољењима за примјер и њихов будући рад. Поред тога жеља je Главног Одбора, да се у тој »Споменици« заслужним Гајретовим раденицима даде достојно мјесто у историји културног рада међу муслиманима, које су они заслужили. Овом приликом апелујемо на све пододборе и повјеренике Гајрета, да настоје у што краћем времену несамо још јаче оживјети рад свој за Гајрет него и оживјети рад за Гајрет у оближњим мјестима, како би се и раденицима из тих мјеста дало мјеста у Гајретовој Споменици. Моле се сви пододбори и повјереници да горњем раду одмах приступе, како би нам могли благовремено доставити све наведено. З а Главни Одбор Гајрета: Предсједник: Тајник: , Инг. Хајдар Чскро, с. р. Хамид Џукић, с. р. Нове Гајрстове простОријс и^осш вањ е „Гајретова К луба“ Теферич ће се одржати у недељу 13. маја ове године. У сврху припремања овог теферича, за који век сад влада велико кнтерссовање ксд нашег грађанства, одржакс се шири састанак радника и пријатеља Гајрета у новим Гајретовим просторијама, у Деспића ул. бр. 8, II. кат, насупрот »Хотел Европе«. Паж ња аододборима u повјереиицима Умољавају се сви пододбори и повјереници којима су у току овог мјесеца отпослане окружнице којима je Главни Одбор тражио да му се доставе разни извјештаји, у погледу Гајретове прославе у Сарајеву, да доставе поменуте извјештаје. Истодобно се умољавају пододбори и повјереници да пошаљу сав новац, који се код њих налази, као и обрачун 0 приходима и расходима, с тим да се наведе за сваку поједину своту од чег она потјече. како би се правилно могла да прокњижи у књигама Главног Одбора. Сскција за аривредни програм Ha једној од посљедњих сједница, Главни Одбор изабрао je између својих чланова нарочиту секцију којој je стављена у дужност да изради привредни програм буду^ег Гајретова рада. 0 раду и правцу рада ове секције, извијестићемо пријатељ е Ј а јд е т а у једном од слиједећих бројева. Истој секцији стављено je у дужност да у што краћем времену учини све потребне припреме за отварање Гајретова модног, као и фризерског салона. А кција за иодизање Гајретова Д ома Од 1. м аја о. r., Гајрет п р е с з љ а в а у св о је нове просторије, Д еспића ул. бр, 8 , IL кат, н асупрот »Хотел Европи«. Нове Гајретове прбсторије одговараће потпуно потребама друштва и Гајрет, овом приликом, биће у могућносги да оствари једну своју давну жељу, a та je да оснује »Гајретов Клуб«. З а оснивање овог клуба осећала се одавно потреба, из разлога што јачегучешћаГајретових пријатеља у раду и напретку друштва. Оснивањем »Гајретова Клуба« у веома укусним и удобним просторијама, омогућиће се чести састанци ових Гајретових пријатеља који ће у питањима давања инцијативе у даљњем друштвеном раду имати своју реч и тим помоћи Гајретове раднике, као и Главни Одбор, који су једини водили бригу о овим питањима. Посљедњу годину дана, много се говорило међу пријатељима Гајрета, као и међу самим члановима Главног Одбора, о акцији око подизања Гајретова Дома. Најпре се претпостављало да ће Вакуф изаћи у сусрет Гајрету и уступити му погодно земљиште, у центру града, за изградњу његова Дома. Међутим, не наилазећи на разумевање и сусрет од стране Вакуфа, Главни Одбор се дефинитивно одлучио да сам Гајрет купи земљиште у центру Сарајева, или пак једну готову пилату. У ту сврху изабрана je нарочита секција и на једној од прошлих седница поверен joj je рад око куповања земљишта, или палате. Нови Гајрешов аовјереник Pod gornjim naslovom sarajevski književnici osnovali su društvo sa svrhom d a omoguće izdavanje i rasturanje svojih dela. Društvo je ovih dana primilo pravila i izabralo odbor. Odbor je sastavljen ovako: predsednik Milan Čurčić; potpredsednik Borivoje Jevtić; sekretar Jakša Kušan; blagajnik Marko Marković; arhivar Verka Škurla-Ilijić. Kao svoju prvu ediciju društvo će izdati knjigu pripovedaka savremenih pripovedača iz Bosne, uz pomoć kulturnog društva Prosvete. Radi te pomoći društvo je, na svojoj posljednjoj sjednici, izabralo Prosvetu za svoga dobrotvora. U ovoj prvoj knjizi biće štam pane pripovetke: Andrića, Ćurćića, Đokića, Hume, Ilijićeve, R. Jovanovića, Jevtića, Kikića, Kušana, Markovića, Muradbegovića, Nevesinjskog, Palavestre 1 Samokovlije. Knjiga će biti lepo opremljena krokijima autora koje će izraditi naši slikari. Г. Теовфик Шехић, учитељ примио се дужности Гајретова повјереника у Бос. Пгтровцу. Желимо му много успеха у његову раду. Гајрстове забаве о Ђурђев-дану У последњем часу смо извјештени да ће се Гајретове забаве о Ђурђевдану одржати и то: У знак прославе 25-годишњице Гајретова рада, пододбор Гајрета у Дервенти приредиће велики народни теферич. Осим тог, пододбор Гајрета у Тузли одржаће истог дана заједничку забаву са мјесним друштвом »Добротвор«. У Вишеграду, откако се реорганизовао стари пододбор a изабран за предсједника г. Хасан еф. Хаџихалиловић, шериатски судац, рад Гајрета кренуо je пуном паром. И овај наш пододбор приредиће забаву на Ђурђевдан. Гајрет ов годишњи шеферич Гајретови годишњи теферичи познати су као најуспјелији у Сарајеву. Они су увијек односили рекорд с обзиром на посјету и весело забављање. Зато смо увјерења да ће и овогодишњи Гајретов теферич бити најуспјелији. Ha програму су разне атракције и народне игре. Свираће војна музика. 144 К Њ И Ж Е В Н И О ГЛАСИ Grupa K njiževnika Sarajevo H O BE КЊ И ГЕ V. Massuka: Одблесци у води. Мићун М. Павичевић: Црногорци у аричама u анегдошама, издање књижаре С. Б. Цвијановића. Милан Шевић: О нашим људима великим ималим. Иво Хорват: Ријечи Срца. Мирза Сафвет: Трофанда, II. издање. Издање Књижаре »Поглед«, Сарајево.____________ ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО. �ZA BOSNU 1 HERCEGOVINU C entrala: Sarajevo S jedište Direkcije, Beograd F ilijale: Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica | Hamdija Kopeić j Sarajevo, Strosmajerova ul. — Telefon 619 preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala i | 1 $ I Ш Т А М П А Р И ЈА И з р ађ уј е разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умерено} цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. specijalista zubni liječnik SA R A JEV O , Jeftanovića ulica broji. O rdinira s v a k i m d a n o 'm j o d 9— 12 sati prije podne | i o d 2—6 sati poslije podne i 1 ПРОСВЕТА, ШТАМПАРСКО - ИЗДАВАЧКИ ЗАВОД I №ТШ llllllfflt S V A K I M U S L IM A N T R E B A O A K U P U JE 1 I SAMO i G A JR E T O V C IG A R P A P ffl jer kvalitetom nadmaiuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „бзјгеГ Hanidžbe: ^ TVORNICA CIGARPAPIRA С А РА ЈЕ В О Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 К њ иговезница -- С тереотипија S. D. A lk a la j, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �<11..."IIP" lllir w ' B A N K A G f l J R E T D. D., S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000'-, Rezama Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovalštena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne 1 privredne ustanove. Osniva 1 podupire razne kulturne i hu­ m anitarne ustanove. Od {iste dobiti dale 10»/о Kulturnom I Prosvjetnom društvu „Gajret". Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka O ajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ m aćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svao drba. iil!llllll!iiil!lll!li i BOSANSKA IHDUSTRIJALHA l i l l i i l i i l B Naručujte i kupujte i TRGOVAČKA BARKA D. D .i i SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 ! ) џ ) P o tp u n o uplać en a d io n ičk a g lav n ica + } D in a r a 2 o .o o o .o o o '— f f R ezervni fond I D in a r a ? f J T 4 ,3 o o .o o o -— § P rim a u l o š k e n a Š te d n j u , v rš i d o z n a k e u u n u tra š n jo s ti i in o ze m stv u u z n a j p o v o l j n i j e uvjete, fin a n s ira i n d u s t r i j s k a i t r g o v a č k a poduzeća. f Interurban te le fo n i broj 605, 865 i 555 f Filijale: f f J f i } } Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split } I i i samo GAJRETOVU kremu za apele je r je o n a n ajbolje k v a lite te i d o n o si lijepu k o ris t GAJR ETU . Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ulica 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura RUDOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. PoSt. p re t 75. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0245a6baa82bb412bf91f36fe835f3b8.pdf 7d689ee9a77cc870d95be61323ea5d9c PDF Text Text лисг д о гв д д о т т зл к у л т у р 1чс И ШН4МСКС ТТСДИЗАНЛ MVUUMANA 16. M A J A С А Р А Ј Е В О 1928. У р е ђ у је : Х А М З А Б Р О Ј 10. Х У М О * -/.jM �С а д р ж а ј Х а с а н Ђ и к и ћ : Ha прелазу. Џ е в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : Препеви из Хафизовог Дивана. A. Ј. К у п р и н : Психеја. Џ е в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : Lux in tenebris lucet Р е ф е р а т и з а н а ш к о н г р е с : Х а ф и з А . Б у ш а т л и ћ , шер. судац: Шеријатски судови. Инж. Ш е р и ф Б у б и ћ : Реферат из пољопривреде. Г а јр е т о в гл а сн и н : Прослава »Гајретове« 25-годишњице у Тешњу. Скупштине Гајретових повјереника. Пододборима и повјереницима Гајрета. Основан нови Гајретов женски пододбор. Нови повјереник Гајрета у Рудом. Гајретовим дужницима. Пажња према Гајрету угледне јеврејске породице. Т ■ Нови Утемељачи Гајрета. Скупштина Гајретових пододбора. Курбанске кожице за Гајрет. Дарови Гајрету. Добровољни прилози. Потрошња Гајретова цигарпапира. Н њ и ж е в н е в и Је сти : »Рубаије II.« Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излаз 1.и 16. сваког месеца a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х а м и д Н уииХ Уредник Х ам за Х умо Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорки уредник: Хамза Хумо. �ТЈз>J V t T Хасан Ђикић Ha ирелазу Ноћ je била ведра и лепа — пролетна. Месец се дигао са Чолова врха, na заронуо у реку <и за дрхтао у њој. Река тихо шуми и пева, a он се смеши и све блешти и светли у сребреном сјају. Сишли смо низ брег и дошли до прелаза. Лађа на пречкој страни, дебелим ланцима везана о греду, љуљушка се на речним валовима. Лађара не беше на њој. — Л ађарууу! —г викну мој пратиоц, a вода јаче зашуми и пренесе му глас на другу страну. — Е - хеееј, одм£хах! — озва се он и његова се мрна силхуета појави и за стене и закорачи на лађу. Пребаци кормило, жељезна ужад зашкрипаше и лађа заплови преко реке према нама. Укрцали смо се. Беше врло лепо. Месец се високо дигао, a река шуми и мирише на свежу рибу. Кормило засече у брзицу и ми се кренусмо. Жељезни бруч потихо je шкрипао, a напето уже подрхтавало и мукло јечало. Пречка страна све се више примицала к нама. Бејасмо управо на средини реке, у матици, кад се са оне стране, испред нас, зачу најпре неко тихано, потмуло запевање, као плач или каква тужаљка. Најпре то беше сасвим полагано, a онда све јаче и јаче. Kao да je неко заронио главу у реку, na плаче и дозивље. — A, ено г а ! — извикну лађар, кад чу оно завејање и пребаци кормило на другу страну. Лађа се тргну, река јаче заструји, a жељезни обруч шкљоцну о десни бок лађе. Враћали смо се назад. A онај глас постајаше све јачи, na као да нам je претио или нас молио, да се вратимо и дођемо к њему. Лађар je стајао крај кормила. Рука му подрхтаваше, наслоњена на дрвену ручку. Изгледао je на месечини сасвим блед, a усне му се мицаху. Укочено je гледао у воду и чуо сам како молећиво шапће: »Брже, Брже!« као да преклиње речну струју да јаче запре и што пре поврати лађу назад. Нисмо били лепо пристали уз обалу, a он скочи на скелу и привеза д а ђ / о велику железну куку, што je била забијена у греду на обали. Онај његов страх и ужурбаност деловали су у неколико и на нас двојицу, na смо више инстиктивно искочили за њим на обалу. Оно чудновато за помагање већ беше престало. — Зашто смо се вратили? — запитах лађара пошто je привезао лађу. _ Погледај тамо!' — показа он преко реке. Ру- ^ му je дрхтала и брзо je дисао као да je обака вљао какав тежак посао. Месец je између два бела комадића облака гледао даље на земљу и на нас. Тамо на оној страни на пећини наднешеној над реку кочила се дугачка црна прилика. Чинила се на месечини необично велика. Сви смо ћутали и пажљиво je мотрили. Славуј je негде у грму певао, a река з а њим припевала. Нешто je у плоту шушкало, a црна приказа непомично je стајала на пећини. Око нас се у бескрај стерала сура јежева љут. Оно се привиђење с друге стране најпосле помаче, месец се сакри за прозиран бели облачић, a прилика се преви и дубоко поклони реци, као хучном симболу неког давног божанства. Тако она мало постаја, na се онда диже и нестаде je у дугачкој тесној улици што се пробијала између њива. Лађар дубоко уздахну и потра се рупцем преко чела. Био се од неке тегобе ознојио. Полагано се спусти на једну лепу отесану четвртасту стену, начињену као клупица. — Ко je оно? — запитах га кад сам видео да се мало смирио од узбуђењ а и одморио. — Оно, je ли? Дуго je то казивати пријатељу! — рече он мотајући цигару. И поче приповедати. 145 �— Ех, давно je то било пријатељу — давно. Мени je сада превалило четрдесет, a знам, био сам онда млад, ех како, истом из војске изишао. О вује исту лађу превозио мој покојни отац. Ех! — уздахну он и зашути na опет поче. Горе повиш овога Чолова врха што сте сада низа њ сишли има лепа раван, a насред ње види се још и данас згариште једне мале колибице. — Јест, видео сам рекох. — Е, ту je било онда, како ти почех причати, чобанска колиба и у њој станосала једна чобаница. Maja Вршиђева. A била je млада и лепа, да ми се и сада сврте сузе у очима кад год се сетим ове приче. Maja je сама свакога лета изгонила одавде горе своје овце. Пасла их и остајала све док не би зима зацрнила. A онај што сте га сада видели тамо на висини, онај je био доста богат трговац доле из касабе. И не знам како je то било, али on се загледао у Мају na као д а је био опсједнут, стално je ишао за њом, облијећао око ње. Али, хм, што je несрећа! Једну вечер бијаше олуја. Падалћ je ј а к а к и и страшно je грмило и сјевало. Око, поноћи неко поче дозивати са дру^е стране. »Оно je Васко« — a то je, овај што ти о њему причам — вели мени отац »хајде ти Иване ско преведи га, ja сам мало некако поте^|<ак. И ja сам га превео; «Невријеме, Васко« велим му ja, кад сам привео крају. »Јест,« каже oi^ na искоћи из мађе и одграби у з бријег. № 1 1 Ja свезао лађу и унишао у кућу оцу. »Јели Васко?« — упита отац. »Јест Васко. A бијесан кад море на овом времену изићи горе — велим ja и спустих се на клупу да мало заспим. »Ех свакаквих људи на свијету синко!« вели мој отац. И заспасмо обадва. Кад би некако у зору, изашао ja да обиђем замке да се није ухватила која риба, или да ми није скинула са удице. Бијах управо ено доле ниже грла, кад чух неко викање, запомагање, што ли, a онда смех na опет викање и све тако. Погледам ja кад низ скелу трчи Васко. Хаљине на њему све издеране. Трчи, трчи, na онако одмах у ријеку, пљус! »ДржЧ« викнем ja, не знам ни сам заш то, na потрчим на лађу. Васко већ пливаше преко реке. »Чекај, чекај! викнем, a on плива, окренуо главу мени na се некако страшно с.мије и виче: »Живи човјек, живи човјек«. »Пусти ra,« вели ми отац, »видим да je луд«. Препливаће он и сам. И заиста, Вагко у часу преплива на другу страну. Па, велим што je луд човјек. A никад се жив 146 при овој памсти усудио не бих да препливам ову ширину na још у хаљинама. A ето! — Ш та му je било? — зап и тах га и понудим му још једну цигару да запали. Он одби иеколико димова na настави. — Одмах онај час нисам ни ja знао ш та му je заправо било. Ко мислио сам човјек полудио и ниш та више. Било се већ сасвим свануло, кад поче свијет озгор силазити na прелаз. Сишао и један Марин комшија na ми он исприча све што се Васку десило. Ноћас каже, бмла велика киша и грмљавина да те Бог учува. Изишао Васко и баш кад je прешао малу камену ограду и хтјео пред колибу јако je сјевнуло, пукло и колиба се запалила. Васко на пола луд отрчао к њему, овоме Марину комшији, и зазв ао га у помоћ, али све би доцкан. Изгори колиба и Maja у њој. Оста он сам код оне мокре изгоревине и лужине. Није хтјео нпкако да оде. И и е то .то л и к о je то дјеловало на њега, страх ли зар, илп може бити жалост за Мајом, што ли, na сиромах^појЈуди. Када je оно препливао ријеку и отишао није се јављао, било је-тотово пола године, a онда на једном освану овдје на прелазу. Сваки он дан ишао горе на згариште, na гјекад прелазио лађом, a гдјекад препливавао одмах онако у хаљинама. Мало na и тога оканио. Сталан се настанпо овдје међу нама. Вазда миран и разговорљив; шише пута je изгледало да и није луд. Називао je себе »живи човјек« na смо га и ми тако звали. Није волио да га се зове Васко. Али Maje није никада спомињао. Говорио je само како ће му једна велика »Жива птица« донијети писмо од некакве »Крилате дјевојке«. И о овоме je најволио разговарати. Иначе се највише за бављао с дјецом. Носиоје необичну дугу косу. Била je чиста и падала му no раменима. И нокти су му били велики и чисти. Никад их није резао. Био je сав врло чист и лијепо je живио с нама. Тако je Васко провео овдје двје, три године na ништа. Била je чини ми се управо четврта година ja се бијах већ и оженио — откако се оно догоди Васку кад у једнога мога комшије дође из пријека са Пијесака једна дјевојка, нека Ружа. Бијаше баш и подоста лијепа али цура жива, оно још нисам видио — прави враг. Свакоме je знала no нешто рећи, да би се од другога нашао и увријеђен, али од ње ништа. Све joj je пристајало. Њ езина и погрда бијаш е лијепа. Таква je била. Упознала она и Васка и почела се и с њим шалити na готово повише него и с једним од нас. Васку то с почетка драго. Смијао се сњом и мило би му било кад би она онака објешењачки намигнула на њега оним црним okom што вазда игра, игра, брате, и никад не битише. A вјеруј ми, срамота je говорити јер сам био ожењен, ни мени није било свеједно кад би ме онако боље погледала и насмијала се. �Васко наједном постаде озбиљан. Ружу поче избјегавати, a и кад je био с њом мрко je гледао. Скупили се ми једном пријеко на ледини покрај B o ­ fle. Бијаше негдје о Илијину дне. Играло се и пјевало до касно у ноћ. Дошао ту Васко a и Ружа je била. Момци се купили највише око ње. Васко окупио дјецу око себе na им прича о »Крилатом сунцу«, Како ће он летјети горе до њега и све тако, a дјеца зинула na га служају и не мичу се. Ружа одједном скочи између момака и каже Васку : — Живи човјек, мени крилата птица донијела писмо од живе Mape. — Он се загледа у њу. »Донијела писмо од живе Mape,« рече, na се одмах диже и негде оде. Нико о њему више није водио рачуна. Ноћ била увелике сав се свијет разишао. Сећам се баш била je месечина, a ноћ лепша него вечерас, ведра и тиха. Врућине бјеху прижегле na ријека спласнула^ По крајевима жамори преко камена, na све као да му нешто шапће и милује ra. Зрикавци около пјевају. Ja сам на овом истом'мјесту т у . сједио. Руж а била остала сама са неким пречким момцима, na отац отишао no њу да je превезе. ^ад наједном нешто као и вечерас поче оно здпрмагање. Ух, страшно то било чути у оној тишини! Лађа се отисл обале, a на њој бијаху само Ружа и мој отац. запомагање све јаче и. јаче. Мени коса узрасла страха. Никад тако што ндрам чуо. Река тихг лађа слабо напредује. Онај плач најпосле прест Били су они баш у матици, кад видим неко се ухватио за ограду лађе и пење се на њу. Био je Васко. Ja протрнух. Kao да сам слутио што ће се догодити. Ухватио он одмах мога оца, a Руж а повика: »У помоћ«! Потрчим низ скелу, кад видим оца ми нестаде у реци. Васко га бацио. Ох да знадеш како ми je било. Збацим са себе кошуљу те скочим у воду. Али оца не могох нигдје да нађсм. Погледам, a лађа прилази крају; на њој никога нема. Нестало je Васка и Руже. Ех, теш ка je била за мене она ноћ! — уздахне он и зашути. — A шта je било сњима? — упитах. — Истом седми дан нађоше Ружу доље кад ју je ријека пронијела, a мога оца нигдје не би. Одмах те вечери одјекивао je онај страшни глас и одбијао се о ријечне обале и нестајао у мрачним дубоким печинама. Дошао зар Васко да их ожали. Мени се тај глас тако засјекао у дужу и у свест да га никада не t>y заборавити. Сурова je била и страшна fteropa освета. — ‘А л^ заш то си вратио лађу назад, кад си чуо Васка — запитах ra. Бојиш ли ra се? — Не знам. Само кад год он почне овако за помагати Увек се код нас догодити неко зло. Лањске године овако исто заплака Васко, a сјутра мени се прекиде уже на лађи кад сам био ено 10ме брзатку и једва се жив спасих. Ето зато сам се и сада и нехотице вратио. Када су други дан рибари распињали мрежу и зили рибу, извадили су Васка из реке утопљена. Dževad Sulejmanpašić Prepevi iz Hafizovog Divana (Rimski brojevi pod naslovima označuju prvi ili drugi deo Divana, a dodani latinski broj, pesme toga dela. U orginalu pesme su bez naslova.) Beskonačna sreća (II, 136) Nemoj reć’ za život, da je samo lažna, tužna gatka, i da sreća srca traje kol’ko jedna sanja kratkal Kad kroz ovo zlatno vlasje moja srećna ruka luta, kroz mekano to talasje spušta se do u dno skuta; drhti, klizi, tiho, tiše, nikad da se namiluje — ah, ta šta bi hteo višel Beskonačna sreća tu jel Ne kunite! (II, 108) Ne ku n ’te me dragi ljudi, s neuredne moje ćudi! Kol’ko god vas ona vređa, oprošteno m ’ ipak budi! Jer da nešto nema međa i virnete u ’ve grudi, slepilo vam pane s veđa, kad se srce srcu nudi, nit’ bi bilo ćudoređa nit’ bi hteo ko da sudi. 147 �Sećaš li se? Oaza (I, 67) 0,129) Sećaš li se jošte, moja slatka hrano, kako je sve divno kod nas odigrano? Tam ne noći, tvrdi drume, strašni jazil Jedva stiže trudna noga ka oazi, Jedva jednom pod ljubavnom šatrom da dao gutljaj slatkog pića žednoj snazi, eno! već se karavansko zvono glasi, da po tužnoj stazi život dalje plazi. Da od jednom poče da mi srce gori, kad tvoj prvi pogled na meni je plan’o ? Da je usna tvoja kušala da kori i da onda ipak celov s nje je kan’o? Bedna svetiljčica Da su one noći slatki razgovori tekli ćele noći, slatki neprestano? (I, 48) Da je, o čem sofi pobožni ne zbori, živovanje rajsko onde nama dano? Ja sam bedna svetiljčica, što kroz tam nu noć tek tinja, dok od zore tvoga lica zasjaju nebesa sinja. I da sve to pesmu Hafizovu stvori, lepšu nego dan, što j’ prebrzo svan’o? 0 sjaj, svetli silnim sjajem, svetiljčica nek zaslepi, — za poslednjim tim treptajem i svu noć žudno strepi. Sećaš li se jošte, moja slatka h rano? kako je sve divno kod nas odigrano? Prvi put ' (Н, < Kad sam ono prvi put zaprepašten ugled’o te, drhtao sa,m kao prut rad’ neznane te lepote. Gordost ti, 31) \ ^ Pa ipak mi tako bi, kao da je od vajkada uprav takva kao ti bila moja svetla nada. ћ ilJ U llL t \ L Т" 1 ГР Dve sun (II, 31} л Što o raju ta prelepa i čudesna sura priča, to je pesma, koja tepa 0 lepoti tvoga bića. ? . A što u ’voj strašnoj suri kaže sudnjeg dana slika, kad sav život u smrt juri, to je begstvo od tvog lika. Vihori crne noći (I, 27) Oj vihori crne noći, 1 valovi besne moći I Zar vas pozna onaj, koji na sigurnom kopnu stoji!? Znat’ vas mogu samo oni, koje silno more goni u kojim se sva moć mora kaže, tek kad svane zora. i i 1 dok bezbrojna zla su tvoja dela. АГ ti samo kolji, pij krv našu, naša duša s tog te nije klela. Nit ćeš Bogu za to odgovarat’ jer ne štediš, grešna, ni anđela, te ne piše greha, otkada si sirom ašku svu pamet odnela. Plina zbilja (u, i i ) Čini mi se, da s tvog lica struji miris rajskog bilja, da tu sama duša cvate iz eterno nežnog žilja. Pa ipak to zemni život ružicama obraz kiti, i žilica najnežnija preslatka je puna zbilja. �Proleće je (II, 12) Kad kraj mene Selma stupa, pa nek mi se samo smeje, kao ružin pupolj pupa srce moje: Proleće jel Slatko ropstvo (II, 58) Pitao sam staroga krčmara, kome nema u mudrosti para, što Selmini uvojci mi sliče na okove, zamke, teške biče. »0 Hafize, to je stoga tako, da ti ludo srce spozna lako, dokle može na slobodi ići, a gde će ga slatko ropstvo stići.« Dobra dela (I, 243) Skidaj, sofi, crno ruho,*-trejaj jiiti prljavog pauka prede; i sofiske table lažju ispisane neka m okra х и к а 'pređe. Bež, jadniče, 'tz čelije mračne, puste! Mesto njenog prašnog daha nek nam u krv vatra vina i ljubavna pesma milog zvuka pređe. Mlada bića, sramežljiva i plašljiva od ljubavne slatke strasti, povežimo sve po dvoje ružicama, nek ih tajna m uka pređe. Mi činimo dobra ali ne srne ružičnoga našeg pobožnoga dela, Bogu mila, da granicu kruga drska noga puka pređe. Zapalimo zublju na tom svetom plamu, osvetlimo tužna srca, nek kolibe k ’o palate ista radost valom silnog huka pređe. Ponor (I, 44) Ovaki smo ja i moja mila, ’vaki ponor među nama zeva: Njen čin svaki mene srećnim čini, na moj svaki ona gnevom ševa. Nju vređa kad odevam je dušom utkalom u ruho mojih speva. Ja, k ’o i za njen milostiv smešak blagodarim i za izljev gneva. Duše i uvojci (I, 14) Nemoj mekih plest’ uvoja ruse kose, Selmo mojal S njima gusto su spletene nežne duše, bez prebroja. Ostavi i moja mene, da tu nađe upokoja. Svojom rukom krhke sene nemoj lomit’, sudbo mojal Noćni leptir Da ne Ta što (i, n e ) ne diram u tvoj mir, koračim u tvoj k raj!? ja sam noćni leptir, slepo srne u tvoj sjaj. Dosta, dosta! 0, n o) Čemu sve to krasno cveće? Tvoje usne cvat je dosta. Čemu milje sve zemaljsko? Tebe milovat’ je dosta. Što će rajska sva širina kod sobice tvoje tesne ? Mesta našem slatkom grešku u njoj jedan hvat je dosta. Večni život prevečan je mojoj slaboj fantaziji. Na nedrima tvojim belim sanjat’ kratak sat je dosta. Moj duh ne zna vel’kih stvari, ta mu sreća nije data, tek mejhani naći vrata, njemu tol’ko znat’ je dosta. Kuda smera život ’vaki ? Da se prignem pokajnički? Pod nožicu tvoju snežnu priget smerno vrat je dosta. Sigurna ruina (I. 94) Dva su rubina sigurna ruina rubin tvoje usne i ovoga vina. �f A. I. Kuprin Psiheja (Svršetak.) 15. d e c e m b r a . Zaboravio sam da pišem datum u dnevnik, uostalom, zar mi je bilo do toga. Danas mi je gazdarica javila tužnim glasom, da je danas 15. decembar, te iz toga sledi, da ravno tri meseca nisam platio stana. Sirota žena, čini se, da ne žali, a donekle se i pribojava. Uostalom, pa šta je tu teško: nisu uzalud na jeziku prostog naroda imena veštak i umetnik postala sinonimi za lude, ili varalice. J a pišem, a uznemiruje me veoma čudna stvar: zaboravljam neka slova, i stoji me velikog truda, da ih se setim. Zašto je to? A1 to nije važno I Pala mi je na pamet jedna vrlo bogata misao. Ako poslovica do­ pušta svakom ovnu, da ima svoju fantaziju, ko može da zabrani slobodnom um etniku, da se jednom u ži­ votu njom ne zabavi, ne prom azi? Evo šta sam smislio: ...N e sećam se, da li sam pisao u dnevniku'ili ne o onom snu, kad sam »je« video prvi putAi.m rtvač­ kom sanduku? Čini mi se, pisao sami Hoću potpuno da povratim — obpovim dej,stvo dnog prvog utiska, t. j. da je položim u lep smrč&v sanduk obložen zagasitomrkom kadifom i prestrt zelenilom. Sam o gde da nađem novaca? 16. d e c e m b r a . I>žnas mi se svratio Slivinski, moj kolega iz akademije. To je vrlo čudan čovek. Na prvi pogled izgleda^kao luda: kosa mu je stalno zakušljana, pogled mu sad ^ludi bez cilja, sad se najed­ nom ustavi nepomičnq'T uporno na licu onoga, skim govori, koga ipak Slivinski u to vreme ne vidi i ne čuje, zabavljen svojim mislima. Katkad vam naprasno upada u reč m akakvim pitanjfem, koje nema ništa za­ jedničko sa razgovorom koji se, vodi, već se pokaže kao rezultat samo njegovog razmišljanja. Užasno je rastrešen, strasno voli žene, zbog čega mi je često mrzak i svagde traži avantura. U životu je savršeno dete, i, ako u njegovoj prisutnosti pođe razgovor o prozi ži­ vota Slivinski griska nokte i šuti. Njegova je strast psihologija uopšte, a osobito psihologija ženskog srca. Katkada volim da porazgovaram sa njim, jer mi k at­ kada padaju na pamet tako čudne misli, koje bi se svakome, osim Slivinskog, pokazale budalaste. Ali on mene razum e s nedorečicama, čak zna unapred šta ću da rečem, — ime neki neobičan dar. Katkada, kad se osobito često viđamo, mi se tako udubimo jedan u drugog u najskrovitije kutice duše i iščeprkavamo otuda takve tričarije, da postanemo najljući neprija­ telji. Čuo sam mu glas na stepenicama i hteo sam poslati da mu se kaže, da nisam kod kuće, ali je bilo već dockan: jedva sam uspeo da svučem čaršaf s kre­ veta i pokrijem Psiheju. Neće je videti nijedan čovek, dok sam ja živi — Što si taki ? — pitao je Slivinski, i pre po­ zdrava posmatrajući bezobzirno moju figuru. 150 — Pa, kakav sam to ? Jesu li mi narasli rogovi na glavi, što li, pitao sam grubo, da svratim pažnju od škakljivoga pravca. — Ne, nisu rogovi. Rogovi — to bi ti kud i kamo bolje pristajalo, već eto ti je lice postalo kao isceđen limun, a ispod očiju modrice. — J a sam šutao. — A znaš ti šta, b rate? — zapitao je najednom Slivinski uzrujano, — tebi i ne pada na pamet da ćeš morati brzo da um reš? — Prestani molim te. — Ne veruješ? Ali ja vidim jasno n a tvom licu osobite crte duhovne lepote. Razumeš li ? J a sam često posm atrao, kad sam ležao u klinici: u nervoznih ljudi na nekoliko nedelja pred sm rt vidi se, kako duh, oslo­ bađajući se ruši svoju tamnicu. U ostalom prođimo se toga. ,£im se ti sad baviš ? Radiš li ? Ahal Valja biti lukavi Uostalom, znao sam i pre, da će tako da bude. 1 odgovorio sam tako ravnodušno, da sam se čak i sam začudio: nijedan darovit glumac ne bi tako prirodno vladao glasom : \ — Evo Ježim na divanu, mislim pomalo o be­ sm rtnosti, posle večere razgovaram s zgazdaricom; uopšte provodim vreme zanimljivo i ne beskorisno. SlivinsKi je upro svoj teški pogled u moje lice. — Sve ti to lažeš braco — završio je naglo — sad vri u tebi. No, pa lepo, neću ti se nam etati, da mi se iskreno ispovediš. Evo zašto sam ti došao: za­ misli, spiritizam, ako se sa njim pobliže upoznaš, po­ kazuje se, da to nije posve šarlatanstvo, kako su o njemu rastrubili I I on je o njemu svojstvenom zagrejanošću i krasnorečivošću stao da izlaže svoju neverovatno smelu, ali u isto doba ne bez oštroum lja, teoriju mediumizma. Koristeći se njegovim kratkim zastajanjem , upi­ tao sam: — A šta si to ti radio za ovo vrem e? — Nisam ni prstom makao, odgovorio je Slivinski, neobično brzo ostavivši svoje duhove što kucaju. — A znaš li zašto? Prvo, zato, što se pokazuje, d a moj poziv nikako nije vajarstvo, već žene, ljubav ženskom e telu, valjda me i nagnala, da se bavim na­ šom umetnošću. A drugo, i to govorim već sasvim ozbiljno, moja i tvoja um etnost — sasvim je jadna: ona je hladna kao m ram or s kojim ona m ora da ima posla, a tako isto je i čista. Može biti, d a se i varam , ali po mom mišljenju, vajar, koji ima da stvori nešto be­ smrtno, mora da bude takav pustinjak i psihopat, kao što si t i . . . Vanredna čudnovatost: taj čovek uvek iskazuje ono, o čemu ja mislim, ali se ne usuđujem , da izgo­ vorim rečima, te ga ne zovem uzalud svojom savešću. �Samo je interesantno, kakovim različitim putevima mi gigantskih razmera, da za nas ne bude u svetu ništa dolazimo do istih zaključaka. ništa nemoguće! — A znaš li — nastavio je međutim Slivinski, i Izlazi, po mišljenju Slivinskog, da je moguće raz­ ja sam odmah po njegovu glasu, koji je bio nežan, viti volju postojanom upornom gimnastikom, koja se poznao, da će da govori o svom omiljenom predmetu, sastoji u tom, raditi svake minute protivu svoje želje. — od mene bi, molim te, i moglo što da bude ranije, Ako mi se hoće u tom trenutku da jedem — ja moram al sada sam moralno pao tako, da sam propao za trpeti do krajnosti, hoće li mi se da ležim — treba da u m etnost Mene ne zadovoljava ova stroga čistota linija, hodam, volim li da spavam na mekoti — valja se priuovaj gips bez života. Hajd, mogao bi postati slikar, čavati spavati na kamenu i t. d. Zatim, kad čovek sa­ zato što slikar raspolaže šarama, bojama, senom. Sli­ vršeno podčini takim redom svoju volju, to će sve što karstvo je osetnije. Ali ja neću da se upisujem u nika­ ga okružava, ne samo ljudi, no čak i životinje, neho­ kav ceh. Mladost se daje čoveku samo jedan jedini put, tice i neprimetno početi da se podčinjavaju sili njego­ dabogme, ne zato, da je upropasti, zaronivši se, kao vih želja. Tada za čoveka nema ništa nemoguće, osim što si eto ti učinio, i nogama i rukama u samu umet­ smetnji vremenskih. nost. A mnogo ih je, koji vole da mešaju ta dva za­ — Razumeš li ti, — zagrejavao se Slivinski — nata, — samo ja nisam u tom broju. Ja ne znam šta da sledeći jednu ideju uporno i neumorno, mogu se da uradim sa samim sobom, ali se mudro naslađivani učiniti ne samo rimskim papom ili kitajskim carem, svim darovima, koja daje čoveku blaga priroda i nje­ već čak i najvećim genijem ili učenjakom. Jesi li ti gova izoštrena pamet pri čemu na prvo mesto postav­ ' čuo o tom kako je neki crnac, nepismeni rob doterao ljam, dobome, žene i žene. šVoje pamćenje do takve oštrine, da je mogao izgovo­ — I ti misliš, da ti taj »zanat« neće dosaditi'? riti na paritet oko pet stotina izdiktiranih mu brojeva — Nikadal Vidiš li, ..dragi moj, ja spafdam u broj od osam cifara? Ali nije ni to ništa! Navešću ti bolje onih izabranika, koji su u sebi razvjli tako finu i oset- primere. Šta ti misliš, zašto se Napoleon od prostog Ijivu primčivost, da se naslađiiju -^iše tako reći deta­ poručnika učinio najvećim carem u istoriji? ljima, priborima, ljubavi, nego li samom ljubavlju u Misliš — samo sreća? Da, dabogme, donekle i grubom smislu. A pošto su ti pribori isto tako bes­ sreća, jer s u -s e s njegovim preduzećima neretko stikrajno različiti, kao što su različiti i ljudski karakteri, cale povoljne kombinacije slučajnosti, ali ponajviše — izlazi: za mene će uvek postojati milina novosti. snaga želje. Tamo, gde ja i ti hiljadu puta upustimo Eh I Šteta, što si ti neki izrod, pa ne možeš ni naš slučaj iz ruke, čovek čvste odlučnosti će se njim pojmiti. Znaš li ti, na primer, koliko sadrži u sebi ne- da koristi, ne zadržavajući se ni pred rizikom, ni pred postižive miline postepeno zbližavanje muškarca i žene: svetinjom tradicije, ni pred stotinam a krvavih žrtava! ona plašljiva nagoveštanja u vreme, kad su oči već Snaga želje i pouzdanje! To je sve, to je znamenita rekle sve, te svađe i prigušeno buktanje ljubomore, Arhimedova poluga. Kazano je u svetom pismu, da ona isprvašnja zbunjenost. . . E, al ti ništa ne razumeš. onaj, koji ima vere kolik gorušično zrno, može da po­ — Razumem odlično, da je to s^mo^ sladostrasni krene brdo s mesta, \ to je dostižno svakoj neobično napregnutoj želji. Ta fakiri leće bolesnike i uskršavaju razvratl — prekinuo sam ga nezadovoljno. Slivinski me pogledao čudno. Kao da nije računao, u m rle. . . Nisam mogao da poznam Slivinskog: on kao da da sam kadar odgovoriti tako. — Može biti, da imaš pravo, — otegao je zamiš­ je ceo porastao i polepšao se, oči su mu gorele ognjem nadahnuća, a glas je zvonio surovo i uporno, čvrsto. ljeno, ali je taj čas nanovo oživeo. — Pa zašto ti, kad je to tako, sa svojom čudnom — Da! Ali koliko je u tom razvratu borbe, koliko puta valja napregnuti svu sposobnost pameti, svu snagu teorijom ostaješ sve dosada prosta skitnica i levanta? volje! Čujl Znaš li ti, dokle može da dođe čovečija — upitao sam posle nekog vremena. — Zašto? Zato, što neću, ali ja sam oprobao moju volja? Da li si ti o tom kadgod razm išljao? Tada sam opazio, da Slivinski očekuje moj odgo­ volju nad ženama, čemu naročito i naginjem razgovor. Zapamti ovu veliku izreku, po vremenu, kad budeš vor sa zanimanjem. — Ne jamčim, da li sam potpuno shvatio tvoje pisao svoje uspomene o meni, one će ti trebati: Nema pitanje, — odgovorio sam — ali ako ti, isto tako, kao muškarca, koji ima gipku i jak u volju, koji ne bi i ja, pod pojmom volje podrazumevaš svako htenje osvojio ma koju ženu. 1 ne samo ženu s bolesnim života, to bi trebao da znaš, da sam ja uvek smatrao uobraženjem ili s onim, što se zove tem peram ent, već za ljudsku zaslugu što je više moguće odricanje te volje. i nepristupnu, kao boginju i hladnu kao statua. — Ah, ostavi ti smirom prah tvoga Šopenhauera! — uskliknuo je Slivinski dosadno. — Ja te pitam za volju u svetskom, zemaljskom smislu t. j. u smislu snage najprozaičnijih želja. Po mom mišljenju tu snagu želja svaki čovek, čak ja i ti, možemo dovesti do takih — Po tvome se, brate, može čak i prava statua hipnotizirati. Stavljajući to pitanje, osečao sam, kako sam pobledeo. Kao da sam pogledao u crn bezdan: i mučno mi i drago mi! 151 �— Može — odgovorio je Slivinski ozbiljno. — vom podu, kako sam pažljivo podigao krajičak čašafa Sećaš li se išta o Galateji, a poznato je, da nema ni Kako sam približio svoje usne k njenoj n o z i.. . Ali ne­ jednog nita bez osnova. Pa već sam ti jednom rekao, kad sam dodirnuo usnama njeno hladno tolo, da nema ništa nemoguće za jaku volju. Naposletku, izdržljivi bol na srcu najednom je trenutno planuo, kao plamen poliven špiritom. Trenutno mi je sinula ako i ne oživiš statuu, to ćeš ti sam, r a z u m e š , s a m misao, da je to s m rt Mora da sam se obeznanio, jer p o v e r o v a t i, d a s i to u č in io . Slivinski se stao brzo da oprašta i, odlazeći upita : kad sam progledao, već je kroz zastore svanjivalo. Šta znači to sve? Ili je Slivinski imao pravo, kad — A šta ti je ono pokriveno čaršafom? Može li je govorio, da moram brzo umrijeti? E, pa šta? J a sam da se vidi? Da sam poletio na njeg i uhvatio ga za grlo, kako gotov da dočekam smrt, kao milu gošću, jer posle sam to hteo u prvi čas, to bi taj divljak, molim vas, onog trenutka naslade, koju mi je dala prošla noć, silom saznao tajnu. Ali ja se nisam ni m akao s mesta, zar me može život sna ičim zaneti? Ah! Kako ja blagopružio sam mu ruku i odgovorio, skupivši svu prisu­ siljam to, što mi se u detinjstvu učinilo takvom uža­ snom nesrećom, što je nagonilo moje drugove d a se tnost duha : uvek sa prezrenjem odvraćaju od menel Jedino to me — Onako, bačene razne prnje. Ipak nisam nikad ni pomišljao, da sam tako snab- i sačuvalo od moralnog kvareža i, lišivši me najglavdeven lukavošću i samosavladivanjem ! Odmah po od­ nije ljudske radosti, dalo je mogućnost sudbini, da lasku Slivinskog, napravio sam od čaršafa zaklon i za­ me s’ dobitkom nagradi. N e m a d a t u m a . Danas sam prvi put nakon dva klonio njim onaj ugao. N e m a d a t u m a . Okreće mi se nesvest, ruke mi meseca izišao na ulicu. Mora da sam učinio na pro­ laznike vrlo čudan utisak, jer su me svi začuđeno drhću i otkazuju pokornost. Ne znam, hoću li biti u stanju da saberem misli, da kažem sve u svezi, što posmaf?aii od glave do pete. Hladan, m razovit vazduh opio me sasvim, žmirkao sam očima od beline na sun­ se sa mnom dogodilo. Kad je nastala noć, spustio sam zavese i zapalio cu blistavog snega,' a noge, odvikle od hodanja, klelampu. U sobi je nastalo odm ah nekako stro g o ^ H a— ^ a l i su mi i moje slabo telo navodilo se na sve strane. janstveno. Nisam mogao očiju da odvojim od belog Osim toga, valjda je i moje odelo, s prionulim perjem njemu i s vatom, koja je ozbiljno provirivala iz zaklona, koji je zagrađivao ugao: činilo mi se, •a, dovršivalo opšti utisak. Išao sam ceo dan uza­ njim postaje, rađa se neki nečujni, nevidljivi život. lud i nisam dobio ni kopejke. "Moraću odgoditi misao Mene je neodoljivo vuklo za zaklon, ali ja sa 0 mrtvačkom sanduku. vao i, obuzet groznicom, nastojao sam, da Gospodel Šta to biva sa mnom? to očekivanje, koje me je .sažizalo, što je moguće dalje. I s t o . Zašto mi ne silaze s um a vatrene reči Sli­ Naposletku moje je uzbuđenje doseglo do neizvinskog? Ceo dan sam mislio o njem a i dolazim do držljivosti, i ja sam se rešio. Duboko zadržavši dihanje^ pažljivo, nečujnim ko­ takvih zaključaka, koji me samog plaše. Slivinski je racima prišao sam do čaršafa, koji su se spuštali od govorio, da za volju nema nemogućnosti. Po tome, tavana i drhtavom rukom razm akao sam ih. U toj samo valja umeti napregnuti volju, umeti želeti uporno maloj unutarnjoj sobici od tri koraka u kvadratu, bila neumorno! Svestan sam potpuno, da stvar, načinjena je neka osetna tišina, kakva može da bude samo u od kamena, ne može sam a, po svom sopstvenom po­ svetištu. O n a je ležala na širokom grubom platnu, ticaju ustati s mesta i prići k meni. Al’ eto po mori­ pokrivena čaršafom od nogu do glave, koji je slabo ma i šumam a zar ne lutaju hipnotizirana stvorenja? ocrtavao njene čudne oblike. Glava joj, naklonjena Pa valjda ljudi i okušavaju to, čega u stvari i nema malo na stranu, ležala je na levoj ruci, a desna je 1 što se i ne može okušati. U ostalom tom je pitanju nem arno spuštena na zamlju. sam vrag slomio nogu! Neću reći da mi je bilo strašno; kad bi ona taj Isto. Opet sam se probudio u ponoći od neočeki­ čas ustala na svoje kamene postelje i progovorila mi, vanog poticaja i brzo sam seo na postelji. Mesec je ja se ne bi prepao: šta više, ja sam to kao očekivao. svetlio neobično jasno, i činilo se, d a u njegovim zra­ Ali sam s mukom vladao svojim udovima; ona su mi cima zuji jednoličan šapat. otežala, kao da ih je ko nasuo peskom, u očima mi Da li sam nešto sanjao, ili sam ranije, još danju, je sevalo vanredno brzo m nožina sitnih blistavih tačaka. mislio o nekoj važnoj stvari, ali mi se činilo, d a sam 1 gle, mada sam ćelo vreme strogo pazio na svo­ ja osetila, opazio sam, da se čašaf, koji pokriva uzdignutost grudi, polako podiže i spušta uskoleban ti­ him dihanjem. Srce mi je lupalo u grudima, kao do­ boš, i ćelo vreme me tištalo nekom teškom , slatkom b o li.. . Posle sam izgubio kraj. Samo se sećam, kako sam se polako spustio na kolena, preklanjajući se gla- 152 zaboravio nešto vrlo važno, i neprestano sam se sta­ rao da se toga setim. I najednom mi je kao m unja sinula u mozgu čudna m isao: »valja um eti želiti«. Te­ ško mukom sam se podigao s kreveta i opet sa istom strepnjom u srcu prikrao sam se za pregradak. Telo mi se navodilo i drhtalo od zime, slabosti i uzbuđe­ nja, čeljusti su brzo i neprijatno cvokotale jedna o �drugu. Oprezno i polako, bojeći se, da ne uzbunim osetljivi san Psihejin, svukao sam čašaf sa nje; ona nije mrdnula ni jednim mišićem, a samo su joj se grudi jedva primetno dizale i spuštale. 0, koliko je svemoćne lepote bilo u njenom nom licu u nežnom, napola prozračnom nogom telu 1 Sabrao sam svu rezervu moći volje i stegavši pesnice tako jako, da su nokti ušli u meso dlana, stisnuo sam zube da pucaju i rekao zapovednički i puzdano : »Probudi se I« I najednom, usred tišine što bruji začuo se dubok isprekidan uzdah. Nepomično lice oživelo je smeškom, oči su se otvorile i nežno se susrele s mojim očima! Blažen i jak osećaj otrgao mi se sa srca i pojurio po svemu mom biću čudnom bujicom. Vrisnuo sam i grohnuo na zemlju; ali pre nego sam se obeznanio, osetio sam, kako su mi se obna­ žene hladne ruke sklopile oko vrata. I s t e . Ne mogu da shvatim, šta znači ta m račna soba s rešetkom, iza koje proviruju nekakvi brkati ljudi I Ili je to ona ista tamica, iz koje treba, kako je mir­ govorio Slivinski, da mi se oslobodi duh? I s t o . Bože moj! Kako je mučna pobeda! Pone­ kad lupam glavom o duvar moje tamnice, čupam kose čupam s lica parčeta mesa. Ta kad će to sve to da svrši? N i j e n a z n a č e n d a t u m . Pobeda! Ruke mi se više ne pokoravaju, pluća svakim dahom hvataju sve manje vazduha. Ali u nedosežnoj visini, kroz valove sjajne svetlošti, vidim već tvoj nežni osmejak, moje božanstvo! M O JA P S I H E J A ! S ruskog preveo: N. Vidaković. Dzevad SulejmanpaŠić Lux in tenebris lucet Ovaj članak iz 7. broja »Reforme«, od 12. raaj»i ove god., koji je napisao naš poznati publicista, javni radnik i višegodišnji urednik »Pravde«, Dževad SulejmanpaŠić, prenosimo da vide na­ ši prijatelji, a i oni koji nisu najbolje naklonjeni ovoj našoj jedinoj kultur­ noj ustanovi, sa koliko oduševljenja piše o Oajretu jedan javni radnik, "sliman, koji se ne ubraja u 0 radenike. U gustoj tami na svim kulturnim poljima, u joj lutamo mi muslimani, krvavo se spotičući r ne na­ lazeći izlaza, sja se danas ipak, i ako još dosta daleko od nas, jedna žarko rasplamsana buktinja. Pri svojoj pojavi, pred 25 godina, samo sitna'svijetla tačka, koju su nazrijevale tek najoštrije oči, danas ta buktinja raz­ bija već tamu toliko, da svi vidimo jasno poći prema njoj. Pojavljivale su se pored nje i male, varljive kri­ jesnice, koja kraće koja duže, sad na jednoj sad na drugoj strani, ali kad bi se pošlo k njima, gasile su se. Nekoje svjetlucaju još, ali uzalud: svjetlucanje zvijezdica iščezava u blizini punog mjeseca. I mi danas svi polazimo, još dosta nesigurnim korakom, ali tek polazimo, prema žarkoj buktinji. Buktinja ima svoje ime. Svi ga znamo. Ime joj je Gajret. Počinjući o njemu pisati, nisam mogao drukčije početi nego što sam počeo. Jer kako bi se drugim ri­ ječima i moglo početi govoriti o našoj jedinoj kulturnoj ustanovi, koja se održava, širi i snaži dvadeset i pet godina, dok se sve druge ili mrtve rađaju ili u naj­ bolju ruku par godina kržljivo životare! Zar da čovje­ kom potpuno ne ovladaju osjećaji radosti, kad pogle­ da na rad Gajretov, koji iz godine u godinu niže dje­ lo za djelom, koji svake godine par stotina naše sirotine mladeži prehrani, istovremeno ih osposoblja­ vajući školom za život svoj i pomoć u životu svoje braće. 0 čudesima se neda govoriti drukčije nego s ushićenjem, a zar nije čudo, neviđeno čudo, da Gajret baš u vremenima teške materijalne bijede, koja pritis­ kuje muslimane teže nego ikog drugog u državi, us­ pijeva da povisuje stalno broj svojih sirotana! Zar to nije majstorsko djelo dobiti od naroda, kroz ovih de­ set poslijeratnih godina dva puta veću pomoć nego je lobivena u deset predratnih godina, kad je taj narod bio deset puta imućniji! Kako to čudo postaje čudesno tek onda, kad se pored n a š e g G ajreta stave n a š i vakufi sa svojim imetkorrf vrijednim milijardu dinara i sa svojim milijonskim deficitima, potrošenim gotovo isključivo na ljude, koji ne samo što ne će d a pođu ni za kakvim svijetlom kulture, nego čak svojim ru­ kama zakljanjaju ta svijetla, d a ih ni drugi ne ugledaju. Neko je rekao, da je govor cifara najljepša pjes­ ma. To kažem, da bih magao sada uklopiti u ovaj moj zanos za Gajret i ova suha fakta, koja zaista sa­ ma za se bolje govore od svih riječi. Evo nekoliko činjenica: 1. Od Gajreta su primali pomoć 3000 đaka. 2. Više od pola današnje muslim anske inteligen­ cije Gajret je odškolovao. — 3. Najbolji muslimani ljekari, pravnici, profesori, činovnici, književnici i javni radnici, Gajretovi su pitomci. 4. Jedini Gajret radi djelotvorno na školovanju muslimanke. Ove godine ima 75 pitomica. 5. Gajretovi prihodi su ove godine za 200,000 veći nego prihodi u istom vremenu prošle godine. 6. Gajret radi i na drugim poljima narodnog na­ pretka. On obrazuje mladež za moderne zanate i ot­ vara svoje obrtne škole. Itd. itd. Sada ovdje, baš u ovom zanosu, da nešto i pri­ govorim Gajretu, bez imalo bajazni, da će radi tog 153 �prigovora moći iko posumnjati u iskrenost moje lju­ bavi za Gajret, jer je prigovor takve prirode, da se gubi pored dobrih r e z u l t a t a Gajretovog rada. Ne mogu dati nikakve težine svome prigovoru, da Gajret svoj kulturni rad nacionalno obilježava srpski, umjesto čisto jugoslavenski. Vidim, naime, da baš takav rad narod s v e ‘više odobrava, radi čega i ima tako veli­ kog uspjeha. Zatim znam, da će uskoro nestati ovog vremena, u kome su pravoslavna braća većim dijelom politički predstavljeni od ljudi, koji ne vole Hrvatstvo toliko koliko i Srpstvo. Uočivši, dalje, nepobitnu či­ njenicu, da je kulturni rad onih inteligentnih musli­ mana, koji svome nacionalizmu daju srpsko ime, da­ leko žilaviji, korjenitiji, istrajniji, smišljeniji i plodniji od rada onih, koji se nazivaju Hrvatima, moj se pri­ govor rasplinjuje. Dakle neka se plamen buktinje oboji bojama srpske trikolore, kad tako ona najbolje plamti! Samo da narod već jedam put složno i svjesno pođe putevima kulture! O ostalim prigovorima Gajretu nije vrijedno ni govoriti, ne zato što nisu moji, već što su b&z ika­ kvog osnova. Čuo se prigovor, da G ajret ne polaže dosta brige oko vjerske obuke svojih đaka. Prigovor skroz netačan, ali kad Oajret toj obuci ne bi posve­ ćivao apsolutno nikakvu brigu,?to bi opet bila bolja obuka od one, koju daju narodu 90% njegovih hodža. Prigovaralo se Oajretu, da previše forsira školo­ vanje naših djevojaka. Za taj prigovor, na ovom mje­ stu, ne mogu imati ništa drugo nego prezir bez ijedne riječi Ove godina u jesen slavi Gajret u Sarajevu 25godišnjicu svoga osnutka. Mi muslimani Bosne i Her­ cegovine nismo dosada imali nikada svečanijeg kultur­ nog događaja. Stoga mogu slobodno ustvrditi, da bi se teško ikoja dužnost prema narodu mogla usporediti sa tom dužnošću svakoga, da sve svoje uloži, da ta pro­ slava bude zaista prava i veličanstvena svetkovina naša. Svačija je dužnost u ovoj godini raditi što je moguće više za Gajret: upisivati nove'članove, prikupljati do­ brovoljne priloge, priređivati zabave,*konferencije, pre­ davanja itd. i onda po mogućnosti lično prisustvovati proslavi u Sarajevu. Jednom riječju, doprinjeti, što je m oguće^iše, da se od buktinje razgori jedna vatra, koja bi mogla za kratko vrijeme]prosvijetliti i zagrijati i najskrovitije mračne kute. (IH РЕФ ЕРАТИ ЗА НАШ КОНГЈРЕС Hafiz A. Bušatlić, šer. sudac Š e m itsk i sudovi I. O šerijatskom sudstvu ^iopšte umu Pojavom islam ske vjere, pojavilo se i suđenje po islamskoj nauci. Prvi takav ^glavni sudac bio je objavitelj islam a naš h. pejgamber Muhamed a. s. u svojoj prestonici Medinei muneveri. Za druga u islam preve­ dena mjesta postavljao je sudijama svoje odabranike. U početku islama, na taj način se razvilo sudstvo i islamsko suđenje u svim krajevima gdje se je islamska vjera ukorjenila, a tom sudstvu je bila zadaća i svrha da primjenom šerijatskih propisa održaje red i poredak u islamskoj državi, izricanjem pravde i izvršenjem pre­ sude u prijavljenim sporovima i događajima kao i u društvenom životu. Sve do u najnovije doba sudovi su bili u islamskim državam a općenito, redovni za sve građane države bez razlike vjere i nacije, a suđenje je u privatno pravnim imovinskim poslovima vršeno isključivo po šerijatskim propisima — po islamskoj pravnoj nauci koja se tečajem stoljeća bila razvila do vrlo visokog stepena. Ti su se sudovi zvali »Mehakim« (jednina je M ehkeme — m jesto suđenja) na čelu kojih je bio hakim -kadi — sudac, postavljen od vladara. S početka se sudilo u džamijama. Zborno suđenje je kasnijeg datum a, kao i apelacija i kasacija, ali je postojala i žalba vladaru protiv sudskih riješenja još u začetku sam og ustrojstva. 154 U pogledu nemuslimana vrijedilo je pravilo: Ma leun fe lehum — kakvo mi imamo pravo, takvo i njima pripada. Suđenje je vršeno usmeno i javno, a sudije su bile neovisne i slobodne od svakog^uticaja. Osude i riješenja morala se osnivati na odnosnim še­ rijatskim propisima koji su se morali naročito isticati u tim riješenjima. Jednakost i ravnopravnost stran ak a vladala je u tolikoj mjeri da je i sam vladar potpadao pod građansko suđenje. T ako je to trajalo u onim sretnim vrem enim a reda i napretka muslim ana dok su se oni čvrsto dr­ žali čistih zasada islamske pravne nauke Kurana i hadisa. Kasnije, kad su muslimani oslabili u toj privrže­ nosti tim čistim zasadama Islama, počeli su nazadovati u svemu, pa je i u sudstvu nastala m lohavost i pravda se pokolebala. Skrenula je sa svog pravog puta, pa je zato pravna sigurnost počela opadati i sudstvo je zapalo u nedoličan položaj, te dalo povoda nazadku u svemu. Nestalo je ljudi sposobnih za idžtihad, pa se je sve dalo mukalidluku. Ti mukalidi fanatizirali su m asu i popeli je sebi za vrat, pa je fanatizirana čaršija da­ vala pravac svemu i, uglavnom , ona je odlučivala, jer je sebi bila potčinila i vladu i vladare. Nastao je zastoj u napretku baš onda, kada se zapadni svijet počeo �buditi. Tedžlid je uzeo m aha i zavladala je sila, a biti pretvoreni u dvije vrste sudova: u mehakimi nipravo i pravica su stavljene u pozadinu. Korupcija je zamiju — sudove, koji sude po općem grad. zakonu zavladala na sve strane, a sudstvo je počivalo na mitu. građanima«sviju vjera — i u mehakimi Seriju — su­ Što je najgore, zakoni nisu izrađivani ni izdavani dove, koji sude po čisto islamskom pravu samo m u­ uopće, nego su kao zakoni primjenjivana mišljenja slimanima u okviru svojih kompetencija. Tako je došlo pojedine fukahe, koja se u mnogim i premnogim pi­ do posebne institucije šerijatskih sudova u turskom tanjima razilazila, pa su suci imali preširoko polje i carstvu pa i kod nas. pretjeranu slobodu u suđenju pri izboru odnosnih meDjelokrug ovih šerijatskih sudova sastojao se iz sala pojedinih pravnika za primjenu i u konkretnim pravnih poslova koji se odnose na muslimansko žeslučajevima. Tim je i nehotice stvoren način suđenja nidbeno, porodično, tutorsko i starateljsko, te nasljedno prema simpatijama i antipatijama, pa je zavladao pravi i vakufsko pravo, a ostala sva pravna pitanja predata haos u najtankoćutnijem osnovu za pravi red i po­ su u rješavanje mehakimi nizamije, pa je pred ove redak u društvu. sudove mogao pristupiti i svoja prava iznositi na rješavanje Računa se nije vodilo o tom da pojedina pravila svaki građanin bez obzira kojoj vjeri pripadao, a pred i pravna mišljenja pojedinaca mogu zastariti i neodgo- šerijatske sudove samo muslimani. varati duhu vremena, i ako je i za to u temeljnim Do take podjele sudske kompetencije moralo je propisima islama bilo izobila podloge, nego su se, ne doći stoga, što se muslimani u porodičnim i nasljednim stvarima kao sljedbenici Islama moraju da vladaju mičući dalje držala, svetim i ne promjenljivim i ona što su se mogla i morala mijenjati i zato je nastalo po Kuranu i hadisu u kojem su ta prava u detalju zaledenje i jedna užasna nepoičnost, učmalost i tap­ 'navedena, a u principu ne promjenljiva, dočim su druga kanje na jednom te istom mjestu. Šta više ni Bđžija p rivatna^ javna prava podvržena promjeni vremena, prava istina nije se više propovijedala kako treba, okolnosti i prilika, pa nemaju karakter vječnosti u svim nego se i ona zatajivala. Puštane su kao krilatice naj- detaljima, kao ona prva. Na pr. ustanove koje se od­ nazadnije misli, mjesto da sg prptpraju one najnapred­ nose na brak, a koje su u Kuranu precizirane, take su nije. Nije skoro niko bio na čistu čega da se/ đržTT' prirode da i ne iziskuje kakve promjene, a one usta­ kako da udesi svoj društveni (život prema duhu vre­ nove, koje se tjču običnog društvenog i saobraćajnog mena. A m asa je čvrsto dj^aita u neukosti i fanatizmu, života građana u imovinsko pravnim poslovima, ovisne da bude zaleđe svakog nazadka i ljudske nestabilnosti. su o duhu vremena, pa se mogu mijenjati i njemu Nauka se ni malo nije popularizirala niti za pu­ prilagodavati. bliku pristupačnom činila, nego je oteščavana do ne II. Ustrojstvo šerijatskih sudova kod nas izmjernosti, pa je stoga neukost vladala u pretjeranoj •Postojeći šerijatski sudovi u Bosni i Hercegovini mjeri. U tom su najgore prolazili oni narodi ne arapske starog su datuma. Oni su postojali i prije okupacije Bosne narodnosti, jer su morali svd nauku primati i učiti na i Hercegovine po Austro-ugarskoj Monarhiji, pa su pri­ teškom arapskom jeziku. Ni početna nastava nije se držani i kasnije, te ih je zateklo i Oslobođenje. Njihov dopuštala na materinskom jeziku, pa se teško posti­ je život u istom obimu produžen i našim državnim zavalo i primitivno obrazovanje. Visoko pak obrazo­ temeljnim zakonom — Ustavom (čl. 109.). Okupaciona vanje bilo je malo kome suđeno, pa su neznanje i vlada sužila im je djelokrug i dodijelila ih godine 1883. džehalet, sa veoma malim izuzetcima, poklapali cio kotarskim sudovima, te im posebnom odredbom u islamski svijet i ostavljali ga u fanatizmu i fatalizmu. pomenutoj godini propisala i zaseban neovisan djelo­ 0 kaku napretku i izučavanju nije bilo ni riječi, pa je krug, a u godini 1885. i proširila njihovu nadležnost evropska civilizacija i kultura u takom stanju, nepri­ u nekim pravnim poslovima. Tako je šerijatsko-sudska pravnosti i dezorganizaciji zatekla i iznenadila musli­ djelatnost nastavljena i u okupaciono doba i po Oslo­ manski svijet Valjalo je s evropejskim svijetom dola­ bođenju, pa se kod svakog kotarskog suda u zemlji ziti u dodir, pa se i evropskoj civilizaciji podvrgavati, nalazi i šerijatski sud, kao njegovo odjelenje sa po­ a pošto zato nisu bili stvoreni temelji morali se sukobi sebnom funkcijom, samostalno i neovisno u svom po­ dešavati koji se uvijek završavali na štetu muslimana. slovanju, i to kao prva instancija. U isto doba je ustrojen i Vrhovni šerijatski sud u Kad više nije mogla, do tada stvorena i izučavana a sad zamrla, islamska državna i pravna nauka da Sarajevu, kao odio Vrhovnog suda, također sa zase­ zadovolji, moralo se posegnuti za evropejskim uzorima bnom zadaćom i kompetencijom, sam ostalan i neovi­ 1 zakonima, pa su se morali izdavati propisi i zakoni san u svom djelovanju kao druga i završna instancija po evropskoj pravnoj znanosti, sa obvezatnom snagom, u šerijatsko pravnim poslovima. Kotarski šerijatski sudovi su inokosni sudovi na t. zv. Kanuni a za njihovo provođenje morale se stvo­ čelu kojih stoji šerijatski sudac a zato ima više šeri­ riti i odgovarajuće institucije. Stoga je i sa još nekih razloga moralo doći do jatskih sudija kod jednog šerijatskog suda gdje u še­ dvostrukih ustanova u građansko pravnim poslovima, rijatsko pravnim poslovima odlučuje najstariji među pa su morali opći mehakim — građanski sudovi — njima pa i on potpisuje otpravke za stranke. 155 �Dočim je Vrh. šer. sud zborni sud, gdje se rješa­ vijanje smrtovnice, inventarisanje ostavine, ustanovlje­ vaju prizivi i utoci u zboru od trojice vrh. šer. sudaca nje nasljednika likvidiranje o s t dugova, ustanovljenje od kojih najstariji po činu potpisuje otpravke odnosnih vasijeta, dioba ostavštine, sporovi o nasljedstvu, pravu nasljedstva, o vasijetu i konačno uručenje nasljedni­ riješenja. U ovom zboru u sjednicama sudjeluje i jedan član cima čiste ostavinske imovine. 4. Vakufski poslovi i to raspravljanje i riješavanje Vrhovnog suda, ali samo sa savjetujućim glasom i to u pitanjima interkonfesionalne i međunarodne prirode. pravnih stvari u parnicama privatno pravne naravi Podmladak šerijatskog sudstva sačinjavaju vjež­ koje se osnivaju na vakufskom svojstvu, a za koje benici koje liferuje za to još u g. 1887. ustrojena бе- nema sumnje o svojstvu vakufa. U ove poslove spada: rijatsko Sudačka Škola u Sarajevu. Oni su ujedno i sastavljanje vakfije i svi sporovi koji potječu u posto­ pomočnici šerijat. sudaca u njihovom djelovanju kao jećem vakufu i osnivaju se na vakufsko svojstvo. Ova­ mo spadaju sporovi između centralne i vakufske upra­ i njihovi zamjenici. Šerijatsko sudačko zvanje podvrženo je šerijatsko ve i pojedinih vakufa, između vakufa i mutevelija, o sudskom ispitu, koji se nakon stanovite prakse, po vrsti vakufa, o pravu tevlijeta, o prinadleštvim a m ursvršenoj šerijatsko sudačkoj školi, po posebnim pro­ terike, o šuruti vakifu, raspravljanje i riješavanje o du­ pisima i pravilniku, polaže kod Ulema medžlisa u Sa­ žnosti polaganja računa po muteveliji, o otuđenju, za­ rajevu pred ispitnim povjereništvom koje se opet sa­ mjeni i zaduženju vakufskih dobara itd. stoji od Reisululeme kao predsjednika, članova Ulema 5. Tutorski i starateljski poslovi m uslim ana uopmedžlisa, jednog Vrhovnog šerijatskog sudije i jednog šte dok je ostavinska rasprava u tečaju, a i poslije člana Vrhovnog suda u Sarajevu. 4д koliko se tiče ličnih prava pod kuratelom stojećih Administrativni nadzor na šerijatsko sudačkim osoba jslajTiske vjere. osobljem vrši kod prvostepenog suda kotarski sudac a 6. Ovjerovljenje i vidiranje m uslim anskih isprava. kod drugostepenog suda' predsjednik Vrhovnog suda. U ovom se, u glavnom, sastoji dosadanji djelokrug Ima pravo i tog nadzora i pre^sjejjlfuk okružnog suda, i konpetencija ovih sudova, a svi drugi pravni poslovi a Vrhovni nadzor spada Ministarstvu Pravde. "spadaju u nadležnost t. z. redovnih građanskih sudova. Odnos šerijatskih sudova .prema grad. sudovima Po već samom gore izloženom djelokrugu šeri­ sastoji se samo u tom, što- ;su meki poslovi ovih dru­ jatskih sudova, vidi se da je njima povjereno rešavagih prenešeni u konpetenciju šerijatskih sudova glede nje čisto intimnih familijarnih m uslimanskih pravnih m uslim ana i predani ovima na rješavanje. stvari po njihovim vjerskim propisima, što je i naj­ Šerijatski sudovi dodijeljene im pravne poslove prirodnije bilo da se tako učini. Nezgodno bi bilo, a rješavaju po šerijatskom pravu, uz primjer nekih dr­ ne bi se moglo ni u sklad dovesti sa islamskom vje­ žavnih zakona, uredaba i naredaba. rom, da se i gornji pravni poslovi predaju na riješa­ vanje redovnim građanskim sudovima u našoj državi. III. Djelokrug šerijatskih sudova Dok se islamska vjera i njena puna eksistencija Po postojećim propisima, u nadležnost šerijat. su­ dova u Bosni Hercegovini spadaju ovi pravni poslovi i to: priznaje u ovoj našoj državi, dotle valja tolerisati i 1. Ženidbeni poslovi muslim ana i to ne samo oni šerijatske sudove kao spoljne znakove te tolerancije. koji se tiču sklapanja i razvoda islamskoga braka, Na tom temeljnom stanovištu stoji i naša vrhovna nego i svi imovinsko pravni poslovi koji su u vezi s državna uprava, pa je stoga dala i projektovati potre­ brakom, a potiču iz bračnih odnošaja, kao što su spo­ ban poseban zakon za šerijatske sudije i sudove i ti­ rovi o nafaci, mehru, i prćiji. U kompetenciju ovih su­ me se odlučila da zakonom zajamči njihovu postojeću dova spada i sklapanje mješovitog braka između mu­ eksistenciju. Prigovori da nije oportuno u modernoj i slim ana i nemuslimanke kitabije, kao i svi sporovi demokratskoj državi dopuštati i podržavati izvanredne koji se pojave iz ovakvog braka, a odnose se na bra­ sudove, nemaju svog pravog i opravdanog temelja, pa su neozbiljni i neprihvatljivi jer dokle god se respek­ čne posljedice i potiču iz bračnog odnošaja. 2. Roditeljski i rodbinski poslovi muslimana koji tiraju zasade jedne priznate vjere u državi, koje nijesu se tiču prava i dužnosti muslimanskih roditelja (rod­ u opreci sa državnim interesima, dotle ne može biti bine) i djece, bez obzira na to da li su oni imovinske m jesta sličnim prigovorima. Vjera i vjerska hijerarhija ili ne imovinske pravne naravi, ako potječu iz zakon­ smišljeno tolerantno i pametno vodeno ne može nikad skog roditeljskog i rodbinskog odnosa. U ove poslove biti na štetu državnim općenitim interesima, nego joj spadaju sporovi o pravu odgoja djece, o uzdržavanju bivaju od velike koristi i potpore u njenom radu za djece, roditelja i rodbina. Glede vanbračno rođene dje­ koristan i dobar razvitak države. ce od muslimanke, šerijatski sudovi su nadležni takom Islamska vjera koja cijeni i lsata i Musata, i s djetetu sam o postaviti tutora, a daljni postupak o nji­ Muhamedom ih ravnim drži, take je prirode da ne m a spada u kompetenciju građanskih sudova. može biti ni govora da ona nije velikom potporom 3. Ostavinski poslovi muslimana u svima fazama svakom liudskom napredku, radu i poretku u svakoj ostavinskog postupka. U ove poslove spadaju sasta- državi. 156 �Šerijatski sudovi su i onako u svojoj suštini gra­ Sadanji oblik šerijatskih sudova ne vidim da iziskuje đanski sudovi, samo stom razlikom što oni primjenju­ kakvu osobitu reformu, ali bi trebalo odabrati sprem ­ ju familjarno pravo muslimana, koje ima karakter nji­ niji sposobniji podmladak. hova građanskog zakona, a redoviti građanski sudovi Što se tiče reforme šerijatskih propisa materijal­ što primjenjuju javno i privatno građansko pravo svim nog i formalnog prava, držim da bi trebalo izraditi za građanima bez razlike vjere, sa izuzimanjem primjene šerijatske sudove jedan zakon o porodičnom i naslje­ porodičnog i naslijednog prava u pogledu muslimana, dnom pravu muslimana, shodan duhu vremena, a u pa se tako upravo nadopunjuju u radu za rad i po­ okviru šerijatskih temelja, bez obzira na mezheb i ne redak u državi. Sa tim su šerijatski sudovi njihova jednaka mišljenja pojedinaca pravnika filozofija, i nje­ jedna velika potpora u tom korisnom radu na dobro mu priključiti isto tako shodan i savremen postupnik i naroda i države. u tim pravima i to sve na našem jeziku. Nema nikakva opravdana razloga da se stvar mi­ Ovo je nužno izraditi i uzakoniti radi toga d a še, jenja samo radi toga da u državi ne buda izvanrednih neki pravni propisi nehanefista, koji su savremeniji sudova, i građana kojima se kod jednog suda sudi u uzakone i za nas hanefiste, pa da se time postigne istom pitanju malo drugačije ne go li kod drugog su­ bolja svrha u krojenju pravde i da zavlada jedno­ da, usljed nejednakosti odnosnih normi i propisa. Tim obraznost i u postupku, a naročito radi toga da svak više ti razlozi ne postoje kada građani vole i kada može upoznati to svoje intimno pravo i odnosne duž­ imaju pravo da im se na taj malo izuzetan način od nosti; a da p njima i država može voditi čist račun. drugih građana kroji pravda u njihovom intimnom To ne bi bilo ništa nova i zazorna, pa ni nedo­ familijarnom životu, koji nije ni malo po općenitost i pustiva, izaći iz odnosnog silnog ihtilafata u uzakoniti državni interes štetan. Šerijatske sudove treba pod .svakd cijenu održa­ jednoličan pravac, jer su to činili muslimani i prije, a vati i njihov djelokrug proširltkt^ko da se njima pre­ i sada čine u islamskim državama, kao što je Egipat, daju i starateljski poslovi rfmsilmana na neovisnoru=. kad prilike i okolnosti, te duh vrem ena iziskuje da kovanje, te tim oterati građanske sudove ovog za njih se nešto mora učiniti. ne važnog posla. Ve ninhuP hidajetu ve ttevfik! Инж. Шериф Бубик, Пожаревац' Рефераш Напредни подузетни народи учинили су и чине све да своје производе што боље продају; зато настоје да производњу своју удешавају према захтјевима тржишта. Настаје бој, жестоки бој о муштерије, познат под именом »конкуренција«. To немилосрдно отимање о муштерије имало je за посљедииу'да се саобраћај међу многим пијацама и производним крајевима све више усавршава, да би постао што јефтинији, што лакши и што сигурнији. Саобраћајни трошкови много одлучују да ли ће се један производ изнијети на неку пијацу или неће, на коју ће се пијацу изнијети и чији ће производи моћи доћи на пијацу. To су све околности, које потичу из међусобног додира, из међусобног односа људи и њихових скупина. Зато ми те и такве околности н ази в ам о д р у ш т в е н и м или с о ц и ја л н и м о к о л н о с т и м а . Али како се све те друштвене појаве тичу разних материјалних, привредних интереса, ми њих, с правом, називамо с о ц и ј а л н о - е к о н о м с к и м о к о л н о с т и м а за разлику од природних околности, којествара природа. оиривреде Само то што смо изложили довољно je да се увиди од каквог су значења, од каквог су утицаја на развитак пољопривреде социјално-економске околости. Производити оне производе, којим најбоље погодују природне околности мјеста гдје се производе, a од ових оне којим најбоље погодује социјално-економска култура, први je и најважнији предуслов сваког господара. Међутим, пређи из једнога примитивног натуралног газдовања у развијено новчано газдовање није ни мало лак посао. Taj прелаз не може се извршити без већих жртава. Али je неминован, мора се извршити. Taj прелаз биће тим тежи сада кад се општа свјетска привреда налази у тешкој кризи. До недавна сељак je производио само оно што му je потребно за непосредну потражњу. Али данас мора да се подешава према тржишту, чији се захтјеви мијењају сваког часа. To подешавање тражи нових срестава за производњу — новог оруђа, нових инсталација, нову уопште организацију сеоског газдинства и за све то пуно више спреме, више и окретности. Како je наш сељак мали сиромашни теж ак, /57 �који je осим тога убијен ратом, свакако je онда једно од најтежих питања, како да се изведе тај прелаз из натуралног у новчано газдинство. Свјетска пољопривредна производња се све више усавршава све више повећава, што ће имати з а посљедицу даљи пад цијена пољопривредних производа. Онај који се не буде према томе процесу свјетске производње равнао, наићи ће на још веће разочарање. У слиједећем покушаћемо да у најглавнијим потезима објаснимо солијално-економске услове развитка сеоске привреде у Босни и Херцеговини. Најприје ћемо се позабавити са т р ж и ш н и м п р и л и к a м a. Најлакше je издржати конкуренцију на тржиш ту са оним производима који су специјалитет једнога краја његова земљишта и његове климе, ако ти производи иначе имају велику важност з а подмирење људских потреба. Један од таквих специјалитета код нас јест свакако б о с. ш љ и в a. Ш љ и в а п о ж е г а ч а , како смо рекли, има своје природно подручје у бос. брежуљастом терену, у Посавини и неким крајевима централне и источне Босне. fc Л ? Просјечни род шљива пожегача износи 12.000 вагона годишње, a у родним годинама пење се до 30.000 вагона. Од тога се, од прилике потроип јело 10% , прерађује се у суху шљиву и пекме: a осцатак употребљује се за прављење ракије шљивовице. Ми смо већ истакли да je квалитет наше шљиве пожегаче од природе првокласан. Ради свога специјалног квалитета, наша шљива могла би да освоји сва свјетска трж иш та, нарочито суха. Прије рата извозила се je суха шљива само у Њемачку и бившу Аустро-угарску. Послије рата показале су интересовање за нашу суху шљиву готове све европске земље и то no вриједности и звоза читаве државе од 1924 до 1926, овим редом: Њ емачка, Чехословачка, Аустрија, Италија, Мађарска, Швајцарска, Француска, Холандија Пољска, Данска, Румунија. Из читаве државе највише ј ј у томе времену извезено у Немачку у вриједности око 100 мил. дин., a најмање у Румунију у вриједности око 1 мил. динара. Према извјештају трговачке и обртничке коморе у Сарајеву за 1926 год., извоз са брчанске пијаце у год. 1926. био je овакав: Њ емачка Италија Аустрија Краљ. С. X. С. Чехословачка Пољска Швицарска Остале државе У ку пно 158 22.487.33 мтр. 18.889.90 13.055.31 10.494.77 15.480.10 5.206.19 4.864.90 10.430.80 100.019.09 мтр. Брчко je главно мјесто шљиварске трговине у Босни, a за њим долазе Тузла, Тешањ, Шамац, Модрића. и Грачаница. Али, на ж алост ми нисмо знали да се на тим пијацама трајно и добро пласирамо, јер онај природни квалитет наше шљиве све више кваримо нерацијоналном и никаквом његом шљивика, рђавим сушењем и уопште рђавом цјелокупном манипулацијом. Страие шљиве, француске и американске, све више потискују нашу шљиву, премда немају оног природног квалитета наше шљиве (не одпадају од кошпице и немају оног карактеристичног мириса, укуса и сласти наше шљиве). To постижу тиме што произвађају крупнију шљиву, што je рацијоналније и према захтјевима тржница суше, пакују и експеДУЈУУ диљу пласирања наше шљиве треба настојати да се производи што крупнија шљива. Треба бирати стабла од којих хоћемо да узмемо изданке односџо калеме, садити шљиве са што крупнијим плодом. ^ и т н о ћ а шљива последица je и никакве његе шљивика. Шљиве се саде код нас у неспремљеној земљи, без икакве пажње и густо једна до до друге, na се послије тога оставе саме себи. Посљедица те запуштености јест прерод, који даје врло род. Осим тога, послије прерода обично наступа неродица, ради чега имамо неправилност у |ду шљивика, и то врло много смета њиховој рентабилности. Само са довољно крупним материјалом може се изаћи на страна тржиш та. Истина крупноћом не можемо достићи американску шљиву, јер њихова најкрупнија роба почиње са 30/40 у */а кг, a наша са 60/65. Али наша шљива добро спремљена ипак боље се плаћа од других шљива. Али овако како ми радимо, туку нашу шљиву и шљиве из земаља које иначе нису шљиварске земље. Из извјештаја са трж иш та Grossmarkthalle у Минхену1) (Њ емачка) за 1927 годину видимо то: 8. IX. 17. IX 24. IX. ШЉИВЕ Марке no 1 килограму србијанске ................. босанске ..................... тиролске ..................... мађарске ...................... о-зо 0-37 0-29 0 25 032 - 027 025 0-44 0-39 0*40 0*38 Тиролске шљиве које су из почетка стајале за 8 поена за бос. шљивом, у року од двије недјеље престигле су je за 1 поен; мађарске шљиве које су су у почетку стајале за 13 поена за нашом, за тих неколико дана поправиле су свој положај према нашој шљиви тако да су заостале за њом само за 1 поен. (Наставиће се.) ‘) Ова таблица узета je из чланка И. Добржанског у »Узорном вртлару« год. 1927. стр. 134, бр. XII. �ГАЈРЕ 7 0 В ГЛАСНИк Прослава ,Гајретове“ 25-годишњице у Тешњу У ређењ е гр о б а и о тк р и вањ е сп ом еника п је с н и к у М уса Ћ а з и м у Ћ а т и ћ у . Како смо обавјештени »Гајретов« Пододбор у Тешњу закључио je да на дан 1. јуна о. г. на свечан начин прослави 2 5 -го д и ш њ и ц у Г а јр е т а . У вези са том културном прославом »Гајретова« јубилеја пододбор ће уредити гроб пјесника Муса Ћазима Ћати^а. У ту сврху чине се велике припреме да би се на дан прославе поред осталог програма могао на гробу пјесника открити споменик достојан рахметли Муса Ћазима. Према до сада стигнутим пријавама ову he »Гајретову« јубиларну свечаност у Тешњу посјетити много угледних гостију и делегата разних културних просвјетних институција са стране, na je пододбор замолио од Министра Саобраћаја 50% попуст на жељезници да би свима пријатељима Гајрета и славитељима рахметли Муса Ћазима омогућио што јефтинији посјет ове свечаности. ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ. Под н ајв и ш ом за ш т и т о м Њ е го в о г К р аљ ев ског Височ а н с т в а П р е сто ло насљ едн ика П*ет-ра »Гајрет«, друштво за ктлтурно и економско подизање муслимана пододбор Т еш ањ , приређује' 1. јула о. г. у петак на Курбан Бајрам С ве ч а н у Пр <*Славу 25 годиш њице Г а јр е т а на коју се роштовано грађанство најуљудније позива. Улазнина добровољни прилог. Програм свечанссши: I. Свечана сједница »Гајретева« Пододбора у 10 сати прије подне у Градској вијећници. II. Заједничка хатменска дова (помен) пјеснику ра»метли Муса Ћазиму Ћатићу и умрлим члановима »Гајрета« »Мусали« a случају неврђмена у чаршијској »Гази- Фе| беговој Џамији«. III. Откривање споменика нагробупјесникаМусаЋазима Ћатића у 1 сат no подне (послије дове). 0 пјеснику и његову раду држи предавање г. Ахмед Муратбеговић, књижевник из Загреба. IV. Народни теферич, на градском вашаришту са разним народним играма и коњским тркама уз обилне награде. Почетак у 2 сата no подне. V. Илуминација, са концертом Соколске Глазбе у 8 сати на вечер под конаком. VI. Гајретово сијело са предавањем о »Гајрету« и његовом културном дјеловању кроз 25 година са игранком у просторијама Хрватске Муслиманске читаонице. Почетак у 9 сати на-'вечер. Свира Соколска глазба. За посјетиоце са стране замољен 50% попуст на Државним жељезницамаП р и р е ђ и в а ч к и Одбор. Скупшшине Гајрешових повјереника Гајретови повјереници дужни су такође на основу чл. 62. друштвених правила да одрже у јуну мјесецу редовну годишњу скупштину на коју се позивају сви Гајретови чланови из мјеста повјереника. Ha овим скупштинама повјереник Гајрета je дужан поднијети члановима реферат о своме раду, a скупштина ће изабрата два члана, који ће у току скупштине прегледати повјереничко благајничко стање. Записник скупштине мора се доставити Главном Одбору најдаље 15 дана иза скупштине. Скупштина je овлаштена, на основу правила, бирати новог повјереника за наредну друштвену годину — разумије се у колико досадањи друштЕени повјереник не би вршио своју дужност како то захтијеваЈу интереси Гајрета и у колико не би показивао успјеха у раду. Према локалним приликама и у колико je то у интересу Гајрета, ако буде присутан на скупштини повјереништва довољан број чланова, може се умјесто повјереника изабрати пододбор Гајрета, с тим ако се констатује да повјереништво броји најмање 50 чланова. Некоји друштвени повјереници досадањих година нијесу удовољавали у овом случају друштвеним правилима. Како се Гајрет налази у својој јубиларној години, када треба, више но икада, да дође до изражаја снага и успјеси Гајретове акције у нашем народу, то се и овим путем позивају сви друштвени повјереници, да овог пута, у јуну мјесецу, свакако закажу и одрже скупштине чланова Гајретових у свом мјесту. To Ise бити и најбоља прилика, да се претресе рад Гајретов и његови успјеси и да се чланови што више заинтересују за друштво за које допринашају свој обол. Пододборима u иовјереницима Гајрета Како нам некоји пододбори и повјереници још не послашелск^зе и приходе посљедњих Гајретових забава, томбола, чланарина, претплата и др., то их и овим путем позививамо да то што прије учине, јер je штета да новац од друштвених прихода лежи код њих неплодоносан, као што je то случај код неколицине пододбора и повјереника. Пошто су некоји друштвени пододбори новац од Гајретових прихода улагали привремено у банкама њихових мјеста, то се овим упозоравају ти пододбори да у будуке то не чине, него да новац шаљу изравно Главном Одбору тем чека Поштанске Штедионице. кнован нови Гајретов женски пододбор Прије неколико дана добили смо из Бихаћа депешу слиједећег садржаја: »Сретна сам што Вас могу обрадовати да je на 6. маја уз сарадњу овдашњег мушког пододбора основан и женски пододбор у Бихаћу, који се јучер конституисао. Писмени извјештај слиједи. П р е д с ј е д н и ц а Е зи ћ « . Нови иовјереник Гајреша у Рудом Главни Одбор Гајрета именовао je повјереником Гајрета у Рудом г. Садика Смајовића, док je досадањег повјереника у истом мјесту г. Ахмеда Керкена разријешио повјереничке дужности. Гајретовим дужницима Друштво Гајрет je подјељивало прије као и неколико година послије Свјетског рата зајмове ђацима средњих и високих школа. Многим од тих ђака, потпомогнутих зајмом од Гајрета, омогућено je, да су с успјехом завршили науке и добили намјештења a некоји и уносне положаје. Па и ако je протекло више година откада су ти Гајретови ђаци дошли до егзистенције, некоји се од њих ни до данас не сјетише свога доброчинитеља Гајрета и неповратише му дужног зајма, и ако су вишекратно опомињани да то учине. Овим уиозоравамо no посљедњи пут Гајретове дужнике, да на своје обавезе не заборављају, и да дужне своте уплате најдаље до краја овог мјесеиа, јер ћемо у противном случају изнијети њихова имена и ради наплате дуга предати тужбу суду. Главном Одбору je дужност датако учини, a срамота пада на оне који се оглуше и забораве на своје обавезе и дужности. 159 i �Пажња према Гајрешу угледне јеврејске породицс Недавно je преселио на онај свијет надрабин Др. С. Весел, који je са великим снмпатијака пратио рад Гајрета и сваком му приликом указивао пажњу. Благопочивши Др. С. Весел као вјерски представних наших суграђана Јевреја, никада није пропустио прилику да не посјети сваку Гајретову забаву у Сарајеву и да том приликом не приложи овом друштву свој обилни прилог. Ожалошћена породица благопоч.надрабинаДраС. Весела пригодом његове смрти, даровала je Гајрету Дин. 100"—. Ова пажња угледне јеврејске породице према Гајрету — и ако са скромним прилогом — угодно се дојмила Главног Одбора, јер je та пажња од срца и јер je она израз симпатија и признања Гајрету као културној и хуманој установи. Истичући ову племениту гесту угледне јеврејске породице, ке можемо да не истакнемо, и овом приликом, с болом у души, нехат и непажњу муслимана, нарочито оних богатијих, према нашем Гајрету, као једној муслиманској установи, која успјешно развија своју дјелатност за добро и срећу свих муслимана. Нови Утемељитељи Гајрета Госп. Салко Хаџихасановић, чиновник Банке Рајрет и г. Мехмед Исић, трговац из Орашја, уписаше се овбх дана за чланове утемељаче Гајрета. Главни Одбор топло захваљује горњој господи на пажњи према нашем Гајрету. t Скуиштина Гајретових иододбора Према чл. 57. друштвених правила, пододбори Гајрета дужни су у јуну мјесецу одржати редовну годишњу екупштину и о заказаној скупштини извијестити Главни Одбор и чланове Гајрета у мјесту 15 дана раније. Позивају се сви друштвени пододбори да удовоље горњем члану друштвених правида. Курбанске кожице за Гајрет Главни Одбор Гајрета упутиће ових дана окружницу свима својим пододборима и повјереницима, да се ови заузму, да би наша браћа приликом предстојећег Курбанбајрама, поклонила своје курбанске кожице Гајрету и тиме потпомагала ову корисну народну установу. Главни Одбор Гајрета и овим путем позива све друштвене пододборе и поверенике као и осталу браћу муслимане и сестре муслиманке, да кожице од својих курбана поклоне Гајрету, чиме ће учинити добро дјело, a Гајрет припомоћи у његовом раду за добро и напредак муслимана. Главни Одбор се нада, да ће друштвени пододбори и повјереници, као и други родољуби и доброжелитељи нашег добра овај апел срдачно прихватити и порадити на сакупљању што већег броја курбанских кожица за Гајрет. Имена дароватеља биће објављена у нашем листу. Дарови Гајрету Г. Хафиз СалихЂозић изПрњавора сакупио je за Гајрет своту од Дин. 70'—, a дароваше гг.: Мустафа Клакић, мухтар Дин. 30'—, Сеад Ђозић из Прњавора Дин. 20'-- и Раде Максимовић, учитељ из Кобаша Дин. 20’—. Дароватељима као и сакупљачу најтоплија хвала. Добровољни ирилози Главном Одбору ГаЈрета приспјели су задњихдана слиједећи добровољни прилози: Градска општина у Тузли Дин' 3.000'—, Обласна скупштина у Бањалуци Дин. 5.000'—, Обласни Одбор Тузланске Области Дин. 2.000 —, Народна Банка Дин. 3.000'—, Босанска 160 Инд. и Трг. банка Дин. 2.500 - , Прва Хрватска Штедиона, филијала Сарајево Дин. 1.000'—. Надаље je послао свој прилог г. Др. Р е ш и д Курт a г и ћ, краљ. јавни биљежник у Кутини у износу од Дин. ■|00'—j затим послаше сакупљене прилоге гг.: Ибрахим еф. Шехић Дин. 190'—, Алија Карамехић Дин. 32'— и Салко Пекушић Дин. 320'—. Дароватељима и сакупљачима топло захваљујемо. ПоШрошња Гајретова цигарастира Једно од највећих врела друштвених приходајест Гајретов цигарпапир. Тако je било барем посљедних година. Да би се што више трошио Гајретов цигарпапир, Главни Одбор je како сваке тако и ове године апеловао писмено, путем окружница на све друштвене пододборе и повјеренике као и путем друштвеног листа, како би муслимани што више трошили Гајретов цигарпапир, јер ће трошећи овај папир, потпомоћи неосјетно Гајрет a преко Гајрета и муслиманску заједницу. Поред тога, Главни Одбор je прошле јесени штампао и нарочите летке у оба писма и разаслао их свима пододборима и повјереницима, да их у својој околини раздијеле. У тим летцима доказивао je Главни Одбор, да би се од прихода Гајретова цигарпапира могло издржавати сваке године најмање no 200 питомаца у Гајретовим Конвиктима — само када би сви пушачи муслимани трошили искључиво Гајретов цигарпапир. Стога je Главни Одбор апеловао на све своје раденике и пријатеље, да пропагирају међу муслиманима што јачу потрошњу нашег папира. -И^заиста, потрошња Гајретова цигарпапира до конца децембра прошле године била се je почела увећавати — како смо то констатовали у књигама творнице — тако, да je изгледало, да ће се приход с ове стране увећати према прошлој години за око 50°/0. Међутим, од нове године потрошња нашег папира за ова неколика мјесеца наједанпут je знатно опала. To je дало повода Гл. Одбору да ово питање узме у претрес, те je поред осталог ријешено, да се опетовно умоле сви друштвени пододбори и повјереници, да у својим мјестима пропагирају и контролишу потрошњу Гајретова цигарпапира и да захтијевају од трафика и великопродаваоца, да набављају Гајретов цигарпапир. Овој молби и апелу Гл. Одбора лахко je одговорити. Трафиканти се могу и присилити да наручују Гајретов папир, тиме што пушачи неће узети ни духана нити шибице код трафиканта, који не држи Гајретов цигарпапир. Патриотска дужност налаже сваком муслиману, да Гајретов цигарпапир предпоставља свима другим папирима, тим прије штоје Гајретов папир, ако не бољи и јефтинији, a оно свакако барем квалитетом и цијеном раван другим врстама цигарпапира. Гл. Одбор моли сву браћу и пријатеље народног нам напретка, да се што топлије заузму око популарисања и потрошње Гајретова цигарпапира. Нарочито молимо трговце, који би у том правцу могли много учинити. KNJIŽEVNE VIJESTI „ R u b a i j e II.". U pretprošlom broju javili smo, da je »Oajret« izdao Hajamove »Rubaije« drugi dio (u prevodu Mirze Safveta) u korist bolesnog Mirze 1 pozvali sve pododbore i povjerenike, a to i ovom zgodom činimo, da ovo djelo rasture u narodu. Knjizi je cijena 6 — dinara, a pojedinačno se dobije samo u knjižari »Pogled« (Sarajevo, Mudželiti br. 8), gdje se dobije i prvi dio »Rubaija«, u kojem se nalazi opSiran pred­ govor o Omer Hajjamu. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, CAPAJEBO. �ZA BOSNU 1 HERCEOOVINU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica Hamdija Кс;шс specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajerova ul. — Telefon 619 S A R A J E V O , Jeftanovića ulica b ro ji. preporučuje bogato skladište Ordinira s v a k i m d a n o m pisaćeg i risaćeg materijala od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne Ш ТАМПАРИЈА ji S V A K I M U S L IM A N T R E B A О А K U P U JE ПРОСВЕТА Ш ТА М П А РС К О - ИЗД АВАЧКИ З А В О Д И з р ађ уј е разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. SAM O G A JR E TO V CIGARPAPIR jer kvatitetom nadmaluie sve ostale clgarpapire a potpomaže i „Gajret" Narudžbe: ^ TVORNICA CIGARPAPIRA САРАЈЕВО Александрова бр. 6 - Телефон бр. 3 5 6 Књиговезница -- Стереотипија S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �""•IIIIIIP" ..l i " "lili.."IIP1"..IP"’ .lila ВННКД Gf l JRET D. D., SARAJEVO Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama Г devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne I privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. Od {iste dobiti daje 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „G ajret". Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. .III... iiiiilllllllllliiiiiiiiiiilllll. i BOSANSKA INDUSTRIJALKA I i i TRGOVAČKA BANKA 0. 0 J i SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 f f Naručujte i kupujte samo GAJRET0VU Potpuno uplaćena dionička glavnica kremu za cipele } D i n a r a 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 J f jer je ona najbolje kvalitete i * donosi lijepu korist GAJRETU. Rezervni fond ^ D in a r a t 4 ,3 o o .o o < jjff Prima u lo š k e n a š te d n ju , vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a i trg o v a č k a poduzeća. f T f Naručuje se kod Milana Kovačevima Novi Sad, Dunavska ulita 10. Glavno zastupstvo za B. i H. f Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 £ i Filijale: Agentura RUDOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. PoSt. pret 75. ^ 1 Beograd,Zagreb,NoviSad,Tuzla,Split } ■Ilillll."IIP . llllir ......... Temeljna glavnica 40,000.000*- dinara. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva ■Illlllli.. Z A U G A O N IC U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7250ae38ff71402a630d17ea633abc71.pdf b12fa03ebb26f5a51b768f51562bedd1 PDF Text Text л т зм т л jw m u за kvat ^pnc ИШНбМСКС ТТСДИЗАМЛ МУСИИМАМА 1. Ј У Н А С А Р А Ј Е В О 1928. У р е ђ у је : Х А М З А Б Р О Ј 11. Х У М О �С а д р ж а ј Х а с а н К и к и ћ : Бајрамлук великој дјеци. Гла со в и м лађи х: Х а м и д Д и з д а р : У Бајрамско предвечерје. Х у с н и ј а Ч е н г и ћ : Плаве планине. Х а с а н К и к и ћ : Претпрољетна. И л и ј а с Д о б а р џ и ћ : Њ езин а жал. С а ф е т A. Б у р и н а : Ф ехдин Бајрам. Џ е в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : Препеви и з Х аф изовог Дивана. Џ е в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : Карл К раус о Србији и Србима. Р е ф е р а ти з а наш н о н гр е с: Инж. Ш е р и ф вреде. Б убић: Реф ерат и з пољ опри- с Оедно писмо. Апел Главног О дбора. > Г а јр е т о в г л а с н и к : Бајрам мубарек олсун. Оснивање Ж енског П ододбора Гајрета у Бихаћу. Велики Ж упан 'Гузланске области — Гајретовим питомцима. Добровољни прилози. Нови утемељач Гајрета. Гајретово повјереништво у Сјетлини. Интензиван рад Главног О дбора на припремама з а прославу Гајрета. Подаци друш твених пододбора и повјереништава з а Гајретову споменицу. Гајретове јубиларне значке. Нове Гајретове дипломе. Допис и з Добочца. Махмут Алихоџић. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази t. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уредник Хам ид Н укић Х ам за Х ум о Ш тампарија Просвета, Сарајево. — Власник друш тво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. �T J i> J V t T Хасан Кикић Бајрамлук великој дјеци Их хај! Ј, Потрчи ми да ти потрчим п аћем о скакати мајПотпалимо наше добро Хајд^нче топ, четири мунски. Xej капе, капице ко птице! Завитлај драги пута. д р уж и ћ у. . . Их-хај1 И х-хај! Хајд да се пољубимо, ^ ј д / л & јј* * * ^ * \ * Их-хај! 0 Сутра je драги моји, Курбан Бајрам. Ее, благо Пеку наше слатке мајчице реханије и гурабије вама добродушни, лијепо je ваше вјеровање! Закла" Де, п0 да no пЛп,.ч,..ип ћете сваки по једнога курбана да вас пренесе преко пеку. оближемо прстиће. IP« Их-хај! ватре. Благо вама, кажем, драги моји. Три хиљаде Имам нове шалварице година није шала — na хиљаду у з брдо, хиљаду т ~ Имам лахур имам низ брдо, хиљаду no равни. Лијепо je ваше вјероИмам фесић и кићанку вање, кажем вам ja то. Имам кундурице Сва дјеца, сви старци, и сви они што вјерују, Их-хај1 сви се они радују — их-ха! Де драги бабо да те пољубим у обје руке, де, Имам и ja голему дружину. И идемо ми идемо, a дуг je наш пут и теж ак — теж и него што je дуг, Де слатка нано да те загрлим де теж и него што je ваш, драги моји. Г1а треба на Знам ja ево знам даћете ви мени no динар овоме моме путу помиловати доброту душе своје ко Знам знам Их-хај! дјечије очице. Де, дружино, испружи голему руку да нам не попуцају сљепочнице. Де да и нама буде Потпалило je наше добро Хајдинче топ једанпут Бајрам. Бар једанпут у вијеку. Де, добре Дим — један мајке, старе наше мајке, сашијте нам нове кошуље Дим — два да се преобућемо, де. Де драги наши очеви да вас Дим — три топло пољубимо у руке, у обје ууке — дјеца смо Дим — четири и ми дјеца, велика дјеца. Па да нам подијелите још Дим, дим, дим, иххиии! мало, бар мало благослова з а теж ак пут. Пуцаће топови до акшама, пуцати Имам и ja голему дружину. И идемо ми идемо, Ај, ај, ај! добротом се наше големе душе радујемо. Једа и нама Их-хај! дође Бајрам. Витлам прашину сокаком 'Заклаћу и ja з а се курбан, драги моји, na да Ваљам се радостан низ стазу ме принесе, их-хај1 Вриштим обијестан, вриштим A лијено je ваше вјеровање, прелијепо — кажем Ај, ај, ај, заглушићу вас другарчићи, заглушићу вам ja то, драги моји: вас ко звиждењак Све дјеце, свију стараца и свију вас што вјерујете. Их-хај! [ш w i �ГЛАСОВИ МЛАЂИХ У Бајрамско иредвечерје Ноћас, ко радост се и сунчане на куполи бело свилено ткиво, ти ха махалама шири боје у последњем вриску злата разигране зр у. Ноћас се снови повраћају у ме, и ко бледе, већ у сутону првом детињства тиха пролазе кроз мене, уснуле сене полагано мру. Здраво ми будите браћо широм света, који с радошћу чекате сутраш њи дан! Не заборавите ближ њ ега свога и делите, делите сиромасима Курбан! Гле, у души се свакој расцветало цвеће, у срцу сваком распевале птице. Дрхтим у сени наслућене среће и крадом гледам младе комшинице. Вајрам je сутра,'бајрам je еутра! Зар не чујеш пуцањ цсп&вена топа? Кад кликне низ сокак први поздрав јутр а биће насмејан сваки к зуен , стабло и стопа. Зелен ће бајрак пев&тГна м ун ар и А / луда детињ а радост срцима се лити. 0 , моја комшинице, лепа З ин ето, хоћеш ли сутра на пенџеру бити ? ! Хам ид Диздар Плаве планине 0 , ви, моје планине плаве, ш то се високе гордо кочите к небу и што вам вечито оловни облаци обавијају плаве главе — a бисерном росом и долом и косом просипате су з е з а прошлошћу давном. .. . У вама су некад дедови моји цареви били и чували ваше врхове кланце и путе и кости се њ ихове још и сада у сени вашег дебелог хлада н алазе расуте. И сада кад у вама забесни олуја и бели покривач преплави врхове ваше, к р оз хук у бесних ветрова и тутањ громова ja чујем пуцањ кубура врисак коња и сабаљ а њихових звек. Хуснија Ченгић 162 ПреШирољешна З астала дјевојка у страни очује момачку цику, душ ом joj гргори милина вриснуће да чују низ њиве и да joj одјаве ојоком. Развигора љ уљ а у крошњи, иве се маце н из поток — излучићемо стада и з тор а — лединама пупе травине и каћун пробија к роз грме . . . Првим ће цвијећем дјевојке њ едра посути j i иву затак н ути у косе — прољ еће се у брду јави младим сунцем и бијелом дјевојачком кошуљом . . . Хасан Кикић Њ езина жал \ Да ж ал жалујем нане з а младост моја рана; Да боЈГј^олујем нане з а лета моја рана; Да су з е лијем н&не у пусте одаје з а мог јарана, драгана? Све моје ж ељ е бацих атима под ноге ахари вриште од ата; Да ж ал жалујем н£не продаде бабо читлуке многе, нестаде н&не злата. Кад месечина порасте ширином друма ja сузе пролевам у јаглац; кад јутр а пројезде ширином шума вриштим од бола: до дола, до гора, до витог бора до сињег мора моја се ж ал чује нане кад плачем: у густе одаје no тенане. Да имам руке н&не ко дуге небеске дуге све бих вратила дане, што језде, језде, и све бих загрлила зв езде, што слећу крај друма зелених шума. И лијас Добарџић �Сафет A. Бурина Фехдин Бајрам Фехдо Велић воли Авдагину Фахру. Они се често — Ништа joj не каже. Само се надуо, na мрко састају и разговарају о оном што неминовно има да гледа. Сувише строго. Ко да хоћ е да joj каже : »Шути дође после њ ихових искрених саопштења и исказа жено, ти немаш права да говориш. Ja нијесам каил, која се савршено поклапају. Ф ахра воли Фехду ето na ни ти не смијеш да будеш«. Ето, видиш, таки чисто због његове душе. Он није леп ко многи други, сте ви сви. A би ли ти био так и? али je његова душа лепа ко ни једног другог. Ње— Je ли ja ? Н икад! гова искреност саткана je и з савршеног душевног ра— Би, би, знам ja добро. T a мој бабо прије зумевања свега што мож е да веж е њих д в о је; ње- него je у зе о маму тако joj je исто зборио. И клео гова урођена непоколебљивост, спојена са профињеним се, мећо руке на мусаф. A данас? Е, све се промиосећајима у односу према жени, две су ноте које јенило. To ми je мајка причала. вечно веж у њих двоје. Домен њихове љубави je — Ти знаш мене. Знаш моју душу, Фахро. Ja бескрај нових видика. Крај њихове среће није ни по- никад не би могао бити такав. Вјерујеш ли ми ? четак загробног живота кад они неће више знати — Вјерујем, вјерујем. з а овај с в е т ; кад неће више сносити страха од стаИ они дуго ћуте. Месечина иросипље сребрне рог Авдаге и, кријући, разговарати негде у дну баште cgojc косе на зелен мушебак и милује белину Ф ахњегове. Она и за мушебака, a Ф ехдо доле под пен- рпна лица. Милује га и љуби место Ф ехде што чезне џером. Јер страх од јачег, забрана с претњом, у^ек з а њим доле^под пенџером. Он опаж а месечину како више учвршћују нити заљ убљ еиих, учвршћују ду- će провлачи кроз квадратиће кафезне. Види како ховну везу међу младим koja остаје неразорива за joj блешти као сребро у очима. И завиди месецу. навек. Може се догодити да се ^пр^ч^ спајање двају Ж елео би да се претвори у један његов зрак и да оваквих живота, али духовна веза, веза која te-"'сеПтрочуче кроз грање и пенџер до Фахре. П а да сткала две душе у једну, остаје неразорива з а сва joj милује груди, да joj смрси бујне косе и изљуби времена. врано теме. Он чезне, a месечина и даље виси у Фахра воли и Фехдин севдах. Он je пече и ствара грању и као нечим превлачи преко сребрних жица у њој одблесак свој, блистав и раскошан. Фехдо joj и свира његовој Фахри серенаду поноћне тишине. много пева. Долази чест» под пенџер што гледа у »Да, месец je најјачи севдалија света. Он пјева сваку башту. Прескаче плот и ту остаје дуго испод брескве ноћ кад прелази преко чиста неба и свакој девојци што ш ири своје грање до пенџера њеног. A она му сниже безброј зв е зд а у звектав златан ђердан и долази иза мушебака. Па сад кад je очева лаж њ а поклони им га. A он сиромах под пенџером једне још јача, они се чешће састају. И страхују увек да девојке коју воли, na страхује и дрхти пред визиих стари Авдага не би нашао. И вечерас je он до- јом седога Авдаге, Ф ахрина оца«. И он занесен не шао no обичају и чека je. Она долази. чује њ езино алахеманет, кад она одлази јер je зову. — A je ли ти бабо дом а? Не чује га јер у њему превиру мисли, кипе чежње — Чувај се Фехдо. и лете кликтања нечујна према одаји његове у зб у ђене Фахре. — Чега злато да се чувам? З аш то? — Бојим се з а те. Знаш , вечерас je он нешто особито ненаклоњен према мени. — Ш то? — Ф ахро, шћери моја — зов е седи Авдага. — Не знам, али ми се чини да има нешто. Него — Eto ме, бабо. И она улази у бабину одају знаш ваљало би да ти сутра отац дође, ja не могу што мирише на старост и ж ивот који вене. З а пенвише овако. џером на старом ор аху гуче кумра и проноси кроз — Хоће, хоће, доће он — теши je Фехдо. одају неку тајанственост. — Бојим се да бабо није што друго намислио. — Е, шћери моја. Знаш сутра ћемо Дедуки у Него, нека он дође што прије. Љубинград. Да т е мало дајо види. Знаш, одавно ниси ни дајинице виђела. — A чуо сам да ће он сутра у Љубинград. Да нема no несрећи у х . . — Па сјутра je Бајрам. — Казала ми мајка да ће ићи. Ама нек опет он — Ништа зато. До подне ћемо бити овђе. Нашендође. И мајка je с моје стране. К а ж е : »Па кад се лучићемо се овђе, na мало и тамо. Боље ће бити. ђеца воле, нека их. Нек се забављају«. Знаш , море — Ja не би, бабо. Некаква сам канитна, na не могу ићи. нам и она помоћи. — Хоћеш , хоћеш , шћери. Ти ћеш фино са мном. — Добро, добро. A шта он к аж е кад ти мама У фијакеру ћемо. Знаш да наши атови могу за три тако говори. 163 �сахат а стићи. A ево ти и мајке. Ja идем мало у чаршију, a ви к ухајте зијафет. Ф ахра бледи и дрхти на ногама. Не зн а ш та да каже. Да се противи неугодно joj, a да пристане још теж е. Ф ехдо joj рекао сутра доћи, a и отац му пред вече. Па не зн а како д а прегне. Ко зн а ш то je отац води. — Eto и Ф ахра ће са мном у даје. — Па нека je, Аллах вас пратио. И Авдага одлази расположен, што му кћи није одала ни најмањег геста протеста. Он je њу дао Севди Алибегову. Венчао je пред кадијом, a да она то није ни знала. Па да се не би она противила, кад би дошли сватови, он je води саму, na ће тамо да прославе. Севдо и отац му Алибег добро се слаж у са Дедуком, Фахриним даиџом. Они су je преко њега и запросили. Свидела се Севди na je одмах пожелео. 0 јадна д ев о јк а ! Не зн а д а je могуће д а се никад више не врати у ову рођену кућу своје мајке *као девојка. Њ ено девојаш тво ће отпрхнути у прошлост од неког незнанца. Па д а з н а вечерас з а то« Убила би се прије. Скочила би у Брегаву и утопила се под хуком пенушава водопада. Или би побзд*ла Ф ехдиној кули na му све искрено саопштилв, a он би je зад р ж ао и после све готово. Нико их ие би могао раставити. Дао je бабо њ у б е з њ ези ^а зн ањ а. Обичај пренет традицијом, да се дећојка мора покорити судбини додељ еној од родитељ а, да мора лепа сретна будућн ост пропасти, упечатио се као зли знамен на ж и воту Ф ахрину. И" м ож да ће бити касно кад тек после она са зн а з а намере очеве. И сувише касно. Т ада ће она бити немоћна. У рукама незнана делије, кога никад очима ни видела није. A јадна мајка ће д а пресвисне од јада. Срце ће joj препући од напора угаш авањ а бола з а несрећом кћери. — Шћери, што ти je. Ш то си поблиједила? — Ништа ми није мајко, ништа. — Има неш то, има. Реци ми. — Има, да. Не могу ja сјутра даји ићи. Сјутра ми Ф ехдо долази и Ф ехдин бабо. Не могу, мајко. Хоћеш ли ме дати, реци ми. — Ja сам каил одмах. Ама бабо ти некакав за т е ж е. Он ко да не би. Не знам о шћери како ће бити. Па и коме т е он другом да, биће ти добро. З н а он да нађе теби срећу. — Мени не м ож е наћи среће него у Фехдиној кући, ниђе. — Немој зл ато тако. — Не могу друкчије. — Јами шћери из бауна они запис na га метни. Он од сваш та инсану помаже. — Не тр еба ми, мајко. — Не збор и тако шћери. Не гријеши душе. Знаш ли ти з а низам тер ези је? Знаш ли з а ахи р ет? Не гријеши се јер знаш да ти га je деди зап исо још стари хоџ а Шемић. Он je био евлија. Прије педесет 164 година. Ех, док су још била добра времена, онда je било и евлија. A д ан ас? Х е-хе. Хаш а већелла. Не кажем да их нема никако, ама мало. — Не тр еба ми запис, мајко. — Треба, злато. И баби ти je помого. И она о Фахрин врат веша запис сав запраш ен и поцрнео. — Тако, шћери, сад се не бој ничега. Аллах ће ти бити на помоћи. A сад хајмо мало у кућу. Сјутра je бајрам, na тр еба да се мало спремимо. Море бити да ћемо зовн ути на ручак и Ф ехду. Ja ћу збор ити баби ти. Хај ти расучи ђ узлем у, a ja fty пријеснац. Док ти бабо дође нек смо готове. Па ти се богме тр еба мало спремити и з а пут, јер сјутра читав дан нећеш имати мира. Нећеш моћи наћи ни мало времена да се спремиш. Па тр еба и даиџи нештр понијети. — Свршићемо мајко. Све ме нечега страх. Све се неш то плашим да ће ми се зло догодити. — Баци, зл ато, и з главе такве мисли. Аллах je с тобом, небој се. Ућуташ е з а час. Нека тајанствена је за прострујала je к роз њих. Мистика религиозног зан оса узвиш ена и ти ха просула je њиховим душама страх, смешан са мирном радош ћу верних. К роз ноћ je зв о нио глас мујезина што je правоверне звао на молитву. Свечана предбајрамска ноћ пуна звездан и х треперењ а на чистом небеском сатину мирисала je пролећем. Висока бела мунара што je стршила у ноћи високо над касабом, би л аје начичкана светлим канндиљима. Езан je струјао махалама и завијао касабу у неки тајинствени шапат дубоког религијског заноса. — Јација je, шћери. Хајдемо клањати, na ћемо онда наставити са спремањем. — Хајдемо, мајко. * Освануло je јутро свеж е и чисто ко су за с девојачког ока. Далеки исток je златио врхове планина наговештајем блистава и раскошна сунца. Освануо je бајрам. Дан узвиш еног штовања, дан исткан молитвама и радош ћу правоверних. Мајско јутро je кликнуло и бајрам je закуцао на прозоре верника. Све се разбудило. И птице no баштама и река кроз касабу. Цвеће у белим авлијама умивеним пролећем. Са безбројн и х мунара касабе прскају акорди молитава топлих и неж них, расипају бројанице бескрајних захвалности и среће далеком Богу. Смирења немоћних одзвањ ају у висинама, a лабудов смех веселих пролазника звечи махалама. Шарени свет поновио изглед вањштине упоредо са отвореном физиономијом душа. Данас се све предаје Вечном и све му се даје. Препорођен свет силази пред џамије да чује вЗз мудериза и да клања бајрам. Ни села нису изостала. Безброј сељака меша се са касабалијама и весело се домахују и рукују, мубарећлеји- �шући једни другим бајрамске празнике. Све се креће у тону најсвечанијих човечјих расположења. Ни један човјек у оволиким масама, ни један покрет човека, не може дат ода ма и најмањи трачак подозривости, сете или бола. Све je узнела религијска атмосфера до високог расположења среће и задовољства. — Бајрам мубарек олсум — чује се на све стране. — Аллах рази — одјекује чаршијом. И све то тако кружи као шапат; као мир исткан срећом међу људима. Седи Авдага, Фехрин отац, сишао пред џамију. Свет му се уклања и честита празнике. Све га поштује. Све поштује његову старост и неокаљано поштење. — Частан je то старац, частан — чује се у гомили. — Е, на далеко- му нема napa. — A знаш ли ти да му се удаје Ф ахра? — З а кога болан? — З а Ф ахду, je ли? — Каква Фехду. Неће он за ,њ ег а 'н и да чује. Eto данас je он води у Љубињгрдд, a отален ће je Севдо Алибега Хамзића одвес^и *у Требиње. — Зар Фехди да се изврне фес ? Хахаха. Ево га, ево га. И млађарија дочекује Ф ехду који долази. — Да ти изврнемо фес' младићу. Хеј! — Треба, треба. — Ама шта je ва^а, људи ? — Треба да ти изврнемо фес. Данас се у Љ убињ град води Фахра. Знаш л и Т З а Севду Алибегова. Ф ехдо стиска зубе. Све му се окрену у глави. Слепочнице затитраш е, a колена задрхташ е. Пред очима му се замагли и он каб да се занесвести. Теш ко се протури између светине, и уђе у џамију. Кроз његову главу пројури безброј намера; безброј идеја са сликама нејасних предела. Он није слушао ни ваз хоџин, ни тегбире мујезинове. Само кад се клањало, клањао je и отишао. A стари Авдага je из џамије отиш ао кући. Било je још рано. Посете су већ почеле. Необично расположен, старац je примао срдачно свакога ко je дошао на честитање. A бива, он je најзиђенија ли чн осту касаби. Па сад на Курбаибајрам њему долази све најотменији свет и з шехера. Све што je ученијег и богатијег света. A богме, ни сиротињ а не заостаје. Јер свак зн а да Авдага никад не заборављ а не фукару. Кољу се курбани. Сиротињ а се отима ко ће да добије, a Авдага сваком право дели. — Чекајте, чекајте. Сви ћете ви добити. — И б едни људи су бескрајно захвални старом добричини који их никад не заборављ а. Он и њима простро једну софру. — Нека зн а и фукара з а бајрам. Нека, нека. Све се измењује. Једни долазе, други иду. To дуго траје. A Ф ахра послужује. Не може сама ни момкиња Зулејха. Звече демирлије и саватли сахани, звоне сребрни ибрици са шербетом као да je мевлуд. Стари Авдага се радује na само извлачи дммове и з огромме наргиле што клокиња пред њим. — Ехе, људи. Данас ми ваља мало путовати. — A ђе? Ђе то Авдага? — Па мало у зета, у Љубињград. — Ко мало на бајрам, a? — Ja, ja! — Хеј, ваља, ваља. Требо би вала мало и Ф ахру повести. Уморила се данас овим досадним послом, na нек се освјежи мало. — Хоће она, хоће. Ићи ће сз мном ако Аллах да. — Е, баш ће joj ови бајрам донијети задовољ ства. И проходати се мало. Виђети и дају и Љ убињград и што je најглавније младежи. — У Љубињграду? Х а-ха-ха. И Ибрија Џанкић, друг Фехдин, иронише смело и отворено. T a Љ убињград je село, болан, нема ти ни једног момка з а ње тамо. — *,Не**до Бог да je судбина тамо баци. Ja не знам шта би било од ње. — Што би било? Ниђе љепше, — добацује стари Авдага. — Да видимо, да видимо. Подне je. Свет се разилази кућама, a Авдага и Ф ахра се спремају. Мајско сунце упекло na точи огњ ене ватре на дремљиву касабу. Улице пусте. Свет се збегао у баш те, no хладовини, na се забавља. Ћаска се о свему и свачему. Фахра обукла најљепше хаљ ине. Џамфезне димије блеш те на њој a свилена кошуља за т е ж е од забреклих груди. Гривна почешњака блеска, na се прелева и звекеће над уздрхталом једрином девојке. Фијакер je бећ спреман и чека их пред вратима. Фахра љуби мајку у руку и седа у фијакер, a з а њом улази Авдага. — Селам ћеш даји и дајиници, злато — каже мајка. Звизну канџија кочијаша, два ата појурише према Љ убињграду, a Ф ахра неосетно западе v неки дремљеви очај који joj je потајно претсказивао нешто ш то би у њој могло убити човека достојна свих виших дарова добивених од сила јачих, стечених од природе која je човека уздигла над све страсти понижене од њ ега самог. Ф ехдо je био давно у Љубињграду. Још рано јутрос кад je чуо з а Ф ахру оседло Ђосагина вранца и отишо према Љубињграду. Отац га устављао a он ни да чује. И ту отсео, код неких рођака. Ka­ s a o им ш та je на ствари, a они му сви одобравали поступак. Казали му да ће Севдо Алибегов довести сватове и з Т ребињ а и да ће je одавле одвести. Јер су његови прешли у Требиње. Само je Алибег још остао у Љ убињграду, јер му се некако тешко растати са крајем где се родио и где je одрастао. Он 165 �и онако воли бројати последње дане у свом месту, у кућу. Прашта се са свима na узи м а коњ а з а узд е и води га до Скораве. З астаје. Неко крај бар е из na и мањем него у лепшем туђем. Већ се давно смркло. Ф ехдо спремио Сејфу, ма- бун ара налева воду. И односи. Па се оп ет враћа. — О х, кад ћеш престати д а Бог да се утопила лог рођака, да к аж е Ф ахри з а њега. И да буде спремна na да у поноћи пођу на његову коњ у на- у њему — мрмља нервозно Ф ехдо. И бледа ж ена, као да га чује смилује му се и траг његовој кући. Сејфо зн а добро Ф ахру. Он je неће да му смета. T o му годи. Погледа на сат. Поноћ видео кад je са Фехдином мајком ишао на предану прошла a њ е нема. Већ га je страх да je нису спреу Авдаге и кад му je она давала свашта да се за чили. Да je нису зауставили у задњ ем часу. Али не, бавља. Дала му je и једну чевру. З н а je он добро. Ево j e ! Он сав р аздраж ен у зд и ж е руке. Н ажалост Па Фахрин дајиџа je њ ихов комшија. Игра се вазда он тамо са Мидом, дајиџићем Фехриним. И он оти- то не беш е она. T o je она иста ж ен а дошла на воду и иде према њему. шао. Видео je. Она га познала и јавила му се. — Сад ће она одмах — шапће ona. — Ш та ми ти радиш, Сејфица, a? — Ко? — Па ето. Играмо се ja и Мидо вазда. — Па Ф ахр а! — Како ти бабо и мама? — Здраво су фала Богу. Знаш ш та je Ф ахро? — A ко си ти добра ж ено? — блажим тоном Брзо, имам ти неш то рећи. Ходи! пита он. — Шта je то тако важ но? — шали се она. ’ — Ja сам момкиња у њих. — Ф ехдо je овди. Реко je да у поноћи будеш ' — Па ja сам и чувала да je не виде. Аллах ће код Скораве. Он ће т е чекати, сјести на коња и вас од сад чувати. Небој т е се децо ничега. Ja нопобјећете н атрак .— УФ ахре залуп а срце сна,гомудара сим Јзоду само онако ето да имам р азлога ш то сам гвоздених чекића. Чисто не верује. до касно остала. Ко заљ евам башчу. — Заш то? — Сметено пита она. — Фала ти, добра ж ено. Ево на, помози се. И - - Данас je мој бајр^м ц^же Ф ехдо. Ф ехдо joj вади двадесет динара и пруж а joj. — »Хоће Севдо Алибегов да je сјутра х В 0 д и ~ у \, — Рекла сам joj да си ту. Да чекаш. Ево je Т ребињ е. Сјутра ће no њу доћи. Бабо Де дао без већ долази. њ ези на знањ а«, кажвЈЈии -Фехдо. И заи ста кроз мрачну улицу испод крош натих Ф ахра задр хт а. Очи joj блеснуш е стр; :естенова долазила je она. Ha њој данаш ње бајшаним са очајем и трачком радости који je рамске џамфезне димије и свилена антерија. Па грињ езину душ у. »Дае je бабо. Да. Али неће, н( вна и све што je однела. вдо ће je одвести«. — Ф ахро. Ти с и .. . О х, ово je само наш бајрам. — Фала ти мали. Ево ти муштулук. Дан вјечите среће! она није даљ е говорила. Н&гло се окренула и отишла. — Да. Не чекајмо, не оклијевајмо! Сејфо сав радостан, истрчао ван. Била je поИ он je пусти да она прва узјаш е na онда он. мрчина. Ноћ б е з месеца. Лаки облаци су превлачили — Аллахеманет, Зејно. небо прозирном структуром своје, белине. Фењери — Аллахеманте, ђецо. Аллах вас чуво! — И они су слабо расветљавали улице које су више личиле одлазе, a девојка насипа још један ђугум воде и одсеоским друмовина него улицама касабе. Ф ехдо je лази док млади нестају у мраку. До ње још допиру већ спремио коња. Подиго узенгије мало на више звуци коњског топота ш то наруш ава поноћни мир. да и она могне бар моло закачити ноге. Чека по— Бог их чувао — шапће ти хо она, улазећи ноћ. Сејфо му све к азао како je било, a он сав рак роз баш тена врата у кућу Дедуке, Ф ахрина даиџе. достан и сретан. Топи се у усп еху свога смиш љеног подвига и наклоности среће која га ни з а час није напуштала. Бар у ишчекивању т е среће. И он Свануо je други дан бајрама. Некако некићен и награђује добро малишана што му je помого. Бес- невесео. Над Љ убињградом се наднео облак и хоће крајно му драго што и Фахра осећа у овом часу да се пролије. Све оживело. З ором дошли сватови оно исто што и он. Што мисли само о том како ће и з Требињ а. Ко Севдини. Дошло много фијакера срећно умачи. Накривио фес на чело, na певуши окићених зеленилом. Много коњаника. И све се сленеку песму. Само да му прође време. Чакшире са гло пред кућу Дедукину. Све се ускомешало na неферменом везеним, дају му неку особи ту лепоту. како немирно. Чуло се д а нема Ф ахре. Нестало je. Ех, само да je одведем. Више се не тр ебају н аКо да je пропала у земљ у. Сватови то ко још не ведати. Радије ћемо и умријети заједно него се растарују. Мисле да се хоћ е мало шале. »Па и тр еба се вити, каж е он. мало озбиљ није шалити на оваквим свечаностима«. Време одмиче. Приближава се поноћ. Месечина обасјава само један далеки врхунац неке планине ш то се поносно узд и ж е више касабе. Ф ехдо улази 166 — Х ахаха. Смију се неки. — A ђе je стари сват. Да га видимо. — Јели младожења овде. Je ли? �— ТЗе су јенђије? Види, види. Ниђе никог. — И он зове виђеније људе из сватова. К аж е им Добацује некб у шали. да je најбоље ако се они одмах врате у Требињ е. — Нема ђевојке, Аллаха ми. Нема, — куну се Било, прошло. Знао je он з а Ф ехду na посумњао. у кући. — Слушајте шта причају. Виле je однијеле, И одмах охладио. Стари Омерага га теши. шта ли? — Не узнемируј се. Наћеш ти себи ђевојку стопут — Деде, причај нам Хусаче. љепшу од ове. Бићеш хаирнији.рахатније ћеш живјети. К ажу да je синоћ легла. Дали joj самој одају. — Јест, јест, тако je. Одмах д о Дедукине. Кад јутро свануло, a они се сви Стари Авдага се затворио са Дедуком у одају пробудили na зови Фахру, зо™ , a ње ниђе. Мислиna већају. Мрк и нерасположен, чупка он седу браду, ли да није у башчи и пребрали — a ње ниђе. Нема, дрхти, готово муца кад говори. na нема. Сва башћа заливена na пјева, a ниђе мла— A ђе je Авдага? Да га видимо — иронише неко де Фахре. Дедука прича да je ко кроз сан чуо неку шкрипу, у њезиној одаји, отварање пенђерд и шкри- пред кулом. — Eho га гори. Ж ући je јадник од лимуна. Вјепање басамака. руј да je њему горе него Севди. Није лахко. Онака — Да je није ко одвео? људина и поштењачина, na да му јединица шћер — A ко ће je одвести ? Да je то у њезиној каокаља обр аз под старе дане. Кад му je коса оснисаби хајде, хајде. Ама одовуд брате никако. Немере у главу. Могла je недај Бож е у бунар. A за ш то ? јежила, a лице се намрежгало од година. Ej, јадни Какав je разлог имала? Ж ивјела бољ е него царска Авдага. — A ш то joj није припријетио. A? султанија. A давали je з а момка каква нема до Стамбола. — Ј<ажу да му je била добра ко добар дан. Младожења Севдо ceo у прикрајак. Оборио главу Слушала га ко право дијете. и мисли о ненадној несрећи којој се не би никад ни — Е, баш га ови Бајрам упропасти. Сиромах ће у сну надао. Ж ао му онаке девојке. A Бога ми и страдати. мука. Да му нанесе оваку срамоту на кућу. — Па шта ћемо људи ? Вријеме je да идемо. Ево — Ех, Севдо, Севдо I Лоше ли си среће. Буд нас давно прошло подне. Требало би ићи. Брајко, далеко цаба замучи три к он ак ^ хода, што нас одмах не je Требиње. враћаш. Неки фијакери су већ давно отишли. Свет се — Севдиши ти само Севдо, севдиши. T o je за полако разилази. Коњаници збацили зеленило с коња тебе. Кад ти тако учини прва ђевојка, е онда брате na кроз свјетину најурили. Одлазе. Нестаје и з вида ништа од тебе, — задиркују га другови. и задњ их сватова. Свет се разилази у з весео жамор. — Него хајдемо ми брате натраг, na ако се не Јер се гомиле често радују оваквим незгодама понађе, фала Богу, није сама на свијету. Ж енићемо те јединаца. Уживају у неприликама, a често и патњама другом, бољом ђевојком — теши га један друг. других. T o je природа њихова. И сватови певају Севди чудну п есм у : Севдо je отиш ао кући. Замислио се na с проEj шта пред двором жамор стоји зор а гледа дуго кроз прашину што су je узвитлали шта оно веле последњи коњаници. Очи су му упрте у једну тачку оно мајка Севду жени, ж ена га неће. где нестаје и последњи његов сват. A мисли стреме — Ех Севдо, Севдо 1 Овај Бајрам je огрно срењему и прате га свим својим напорима. . ћом неког другог, a тебе брате несрећом. — Нека их, нека иду и прославе весело остале — A Ф ахра га није вољела. Боље му je овако дане Бајрама. — каж е мали Сејфо. Севдо улази у кућу да каж е Авдаги своју одлуку И он силази у ахар, седла бабина ата да појури која му je синула у глави: з а њима и да их стигне. Јер не сме да остане сам. Боји се самоће и тишине. Убила би га шутња. Јаше — Нећу je кад ми je обрукала част имена, ма се и нашла. Да je била султанија царска и овако ми белца Алибегова и кЗсом га тера да достигне друнешто учинила, оставио бих je. Идем у Требињ е и гове своје и да с њима скупа заборави на увреду коју му je нанела Авдагина Фахра. Ат јури царским више не траж и те Севде, јер Севдо не каља част племена поступцима оваквих ђевојака. Овај Бајрам друмом и з а собом оставља облаке прашине што се светлуцају кроз полусветао дан као бледи снопови би мене упропастио да није срећа просула кишу зрака немоћног, насмешеног сунца. своје доброте на мој живот. Ч и тајте и пре тплаЧ ујте се на „Гајрет" 167 �D ževad Sulejmanpašić Prepevi iz H afizovog Divana (Rimski brojevi pod naslovima označuju prvi ili drugi deo Divana, a dodani latinski broj, pesme toga dela. U orginalu pesme su bez naslova.) Koliko ljubim Zaludu ti! (II, 28) (I, 43) Zalud sve te oporosti, nikada me ne će bosti tvoje reći, srdo mala! Sve te tvoje zluradosti, kroz ta rujna dva korala brodeć’, skrše redom kosti. Jer taj tesnac, tak vog vala, još gusaru ne oprosti! Koliko te ljubim, mila, to ti ne znaš, i kakva je ljubav sila, to ti ne znaš, S vaka radost, što ne dođe iz tvog krila, da je puka tlapnja bila, to ti ne zn ašl Da je m oja duša k nebu vila krila, Kad je usna u snu pila to ti ne znaš! КоГко srećan bejah, kad bi s ’ na m e slila fvoje k o se bujna svila, to ti ne znaš! Strela koja se vraća Da je p esm a m og života kruna bila, a ti pesm e divna vila, to ti ne znaš! (И, 42) Ma da strela odapeta nikada se ne će vratit’, ma da p rošlost nikad ne će naše stafe sreće^ vratit’, \J bi svetio (I, 7) Tvoj zagrljaj, slatko dete, ćelu zlatnu m lad ost davnu, atit’. U gluhoj noćIL I (I, 60) 1 Na te u gluhoj noći mišljah — o te moći odjednom nesta tame. Dan bi u svoj jasnoći' Tad mora da su sam e bdele i tvoje oči i da si, m isleć’ na me, odlučila mi doći. Tvoje usne (II, 37) Duh mi sk lizn e na rub u sne moje, koja k tvojoj drhteć’ primiče se. Prim’ ga brzo, sam tu propao je, lahor će ga hitar da odnese. Kraljica i ropkinjice (М, 18) 0 kraljice, ceo sv et je poput tam ne ropkinjice, ogledalo što ti drži, dok ogledaš divno lice. 168 ; $ S m. i illliliu L ГЖ 1 Nek bude svetio! strašan glas svem irom jeknu u gluh i čas l svetio bi, prsnu crni mrak jer posta tvoga ok a kras. M ilosrđa! (I, 92) Šta m e sm ori, pitaš, plaha srno. Pitaj za to svoje oko crno I Opak Arapi Britkom sabljom seče, k og dohvati, sm rtno je posrn’o. Njemu razum ne zn a protivljenja, jer sv e blago, što je ikad zgrn’o, spram blaženstva, ta što sm rt ga daje sitno je k ’o najsitnije zrno. Milosrđe, krasna si vrlinal Ko dariva, nije s e oskvrn’o. Ali tvoje ok o uvek tvrdol Ah, daruj me, pre no sam utrn’o. Moja pesma 0 , 91) Ako čuješ u svanuće s neba glazb a da zabruji, znaj, to moju pesm u uče edenski slavuji I �Dževad Sulejmanpašić Karl Kraus o Srbiji i Srbima Zlodjela, koja je njemačka soldateska počinila u odvratnosti i gađenja prama tom e žalosnom Veličanstvu, vrijeme svjetskog rata nad srpskim narodom, iskopala koje bi patologija s pravom m ogla osporiti kaznenom su između njemačkoga i srpskoga naroda dubok jaz zak on u ...« trajne sumnje i nevjerice, koja je u jednu ruku ko­ »Nema nikakva područja podlosti ili zločina na risna i opravdana molalna zaštita, ali u drugu isto­ kom e se taj čovjek nije okušao, i svaki puta sa savr­ dobno i jedna žalosna stvar, jer ograđuje zemlje srpsko- šenom bestidnošću i majstorlukom. On je krao, on je hrvatskog jezika i od djela onih njemačkih duhova, u igri varao, on je ubice najimao on je zatvorene žene od kojih je viljem ovska Njemačka udaljenija nego ikoja u državnim zatvorima trovao, on je kupovao kriva druga civilizovana država. Među te duhove, u isti rang svedočanstva, on je čivutario sa pravdom vladara, člana sa već čitavo stoljeće mrtvim Kantom i Goetheom kraljevske kuće, kao i s a očinskim pravima, on je spada živi — K a r l K r a u s . I napraviti m ost srpsko- licitirao interese svoje dom ovine, on je iskorišćavao hrvatskoga jezika do njegovih besmrtnih djela, prožetih religijozne osjećaje svoje žene, koju je otjerao, prijeteći najtoplijim i najplemenitijim internacijonalnim osjećajem, joj sam oubijstvom i time iznuđivao od nje novaca. U nužno je geografskim susjedima njemačkih zemalja, moralnom pogledu nem oguće je zam isliti nešto p odlije... na koje se svakidnevno izlijeva more njem ačkog žur- KoruptKmi uticaj kralja Milana djelovao je stalno u nalističkog crnila. Ko dobro prouči Krausova djela, -sv im a političkim frakcijama, kao i kod pojedinaca, koji moraće izvesti cijelu revoluciju u svojim školskim o c je ­ su u različitim dobima uživali njegovo naročito prija­ nama vrijednosti mnogih njemačkih književnih velikana, teljstvo. 1 to je najglavnije, ako ne i jedino razjašnjenje koji su jako maleni, kao' što će \ jasrto vidjeti duhovnu potpune propasti srpske naprednjačke partije, na čijem mizeriju gotovo svih njemačkih gjod p n ih literata. Ovdje su vrhu stojali ipak ljudi kao Piroćanac, Garašanin i se dakle pokušava položiti jedan kamen u temelj m osta" Novaković, dok je radikalna partija, koja je, sva vođena između srpsko-hrvatskog jezika preko onog jaza do od Pašića, konačno na se navukla mržnju i progone Krausovih djela, i za tu će, svrhu, bez sumnje, od strane kralja Milana, okupila u svoje redove kako najprikladnije one njegove riječi, koje je m uški izrekao široke m ase našeg zemljoradničkog pučanstva, tako i u odbranu srpskoga naroda u najsudbonosnijim mo­ svu drugu moralnu i duševnu snagu, što je ima u mentim a njegove političke prošlosti posljednjih 25 godina, mladoj generaciji n aše zemlje, i koja je tako postala jer se iz njih, naročito iz jm ih rečenih u doba rata, opunom oćena predstavnica srpskoga n arod a.-------« često glasno čuje plač jedne velike sapatničke duše i Par mjeseci prije toga Kraus je ovako (die Fackel, jer će stoga one biti srpskom narodu i najrazumljivije. br. 28) prikazao politiku Austro-Ugarske prema Srbiji: Od njih treba početi, da mognemQ približno odmjeriti »Napori n ašeg G oluchow skoga za blagostanje veličinu ljudstva toga Nijemca, kao prvi utisak njegove beogradskog debelog svinjogojca izgleda da sada izlaze riječi. na javu u sprkos svim a oficielnim demantima, i Docsi-eve U njegovoj 26. godini, a u drugoj izlaženja njegovog žurnalističke sluge moraju sada glasno da rastelaljuju časopisa »die Fackel«, bio se već širom cijele austro­ slavu naše spoljne politike, da bi zaglušili indignaciju ugarske monarhije proneo glas Krausov, kao najsmje- srednjeevropskih vlada radi ponašanja Austrije prema lijeg i najnepomirljivijeg protivnika austro-ugarske srpskim događajima. Milanov sin — jačeg izraza ne politike na Balkanu. G las je dopro i u Beograd, i nalazim — primljen je na bečkom dvoru, kao teško Milovan Milovanović, docniji poznati Srbijin ministar koji reprezentant jedne sa habsburškim carstvom savez­ spoljnih poslova, objelodanio je u časopisu »die Fackel«, ničke velesile. Otac Milanova sina — jače oznake ne broj 30, 1900. god., pod pseudonim om »austrijskog nalazim — nakon što se nalovio srpskog naroda, smije prijatelja na srpskom dvoru«, jedno opširno pism o, iz u Mađarskoj, kao g o st jednog magnata, da se i drugim k oga citiramo slijedeći pasus: lovom naslađuje. Štampa svih država daje izraza udiv»Ali istina je da će historija naprtiti na Austro­ ljenju što je monarhija baš u času, kada se na vrhunac u garsku jedan dobar dio odgovornosti za to, jer je ona popelo uzrujanje radi srpskih događaja, našla za shodno, u svojoj srpskoj i u opšte istočnoj politici išla uporedo da gostoljubivo otvara vrata vinovnicima tolikog grdila. sa kraljem Milanom; sam o se Austro-Ugarskoj i njenoj Naš Goluchovcski, čiji se najistaknutiji talenat sastoji moralnoj potpori ima zahvaliti, što taj zločinački indi­ u tom e što se »ne miješa u tuđe stvari«, ide svojim viduum jo š boravi i ostaje u Srbiji«. putevima. Najprije je, da bi pripremio nezgodni prijem »Vi me ne pitate, poštovani gospodine, za moje mnijenje o kralju Milanu, jer dobro znate, da ne sam o svi dobri Srbi već svi pravični ljudi cijeloga svijeta m ogu imati sam o jedno mnijenje, sam o jedan osjećaj Aleksandrov u Beču, dao u cio svijet razglasiti preko svoga ličnoga lista, da mu je uspjelo preokrenuti ras­ položenje ruske vlade, čak da je Rusija »izrazila svoju pripravnost«, da uspostavi »normalne odnose« sa Mi- 169 �Friedjung, profesor historije na bečkoj um verzi, na osn ovu falsifikovanih dokum enata, koje mu je pokazalo m inistarstvo spoljnih p oslova, optužio u »Neue Freie P resse« vođe srp sko-hrvatsk e koalicije, da su od srpske vlade primali novce za veieizdajničku propagandu. O kle­ vetani su tužili Friedjunga u Beču. Kraus je lično pri­ su stvovao raspravi i povodom , toga napisao spom enuti članak, iz k oga treba citirati ovo: »Ne p edeset srpsko-hrvatsk ih tužilaca, od kojih je svaki po pam eti, čak i uljuđenosti viši od prosječnosti, koja s e razm eće u njem ačkoj Austriji; jedan cijeli, od kulture ne sasvim napušteni narod, koji je decenijam a m učen a koji ipak svojoj vladi ne će da učini tu ljubav, da počini veleizdaju, stojao je pred bečkim porotnicima. Kako su slabašna markiranja, kojim a se služi su dsk a pravda, kada im a da obavi jedan svjetskoh istorijsk i proces! Na optuženičkoj klupi ne sjedi m inistarski zavo­ dnik 'učene nevinosti, k om e bi zaista m n ogo bolje pri­ stajalo, da prisvoji sebi taj d olu s, nego li čovjeku zna­ nosti izvinjenje radi povjerovanja. Na optuženičkoj klupi ne sjede odgovorni, koji su iz skupih falzifikata izgradili jedan skupocjeni ratni plan, nego sam o jedan redakcijski sluga, koji je zanem ario svoju službu. Kad pored njega ne bi gospodin Friedjung reprezentovao svjetskoistoriski m om en at a bečki porotnici svjetski sud, odgovornosti bi pokazale i preoštar kontrast. 1 predsjednik su da se također savjesno trudi, d a ga izgladi k ako najbolje zna. G ospodin W ach im a šk a k ljivu zadaću. Jer ovaj puta se ne radi o tom e, osuditi k akvog ubicu, nego sv e Srbe raskrinkati k ao ubice. Svi im se delikti imaju dokazati osim da su falzifikatori dokum enata. T o je te šk a situacija. Kako da se postupa s a srpskim svjedocim a k oje zaštrašavaju i kojim a s e groze, prije nego u Beč dođu, i koji su ipak došli i n isu s e čak ni krivo zakljinjali? Kad su s e to­ liko zaboravljali, te istim govorili glasnije nego je nu­ žn o, isprsivali su se nanjih: Budite umjereni I . . . Stojte m ir n o l. . . Mi sm o u B e č u !. . . (Ako to n isu d osada znali, sad vjeruju u to.) ! tonom učitelja osn ovn e šk ole opom inje se jedan beogradski svjedok, čija živah nost postaje opasna lošoj stvari da ne zaboravlja da je gim nazijski profesor. T o je teška situacija. Sebi se hoće da pom ogn e tim e, što s e sum nju hrvatsk e vele­ izdaje neum orno nastoji utvrditi d okazom da je Srbija bila na rat sprem na. P r ilik o m F rie dj u n g o v o g p rocesa u B e č u 1909. g o d i n e b r a n i o j e K r a u s (Die Fackel, Prave bom be su bile punjene krivim doku m enti­ № 292, Prozess Friedjung) t u ž i o c e F r i e d j u n g o v e m a; sve teža biva isvjesnost; sa krivih se dukum enata i u o p š t e S rb e i H r v a te ta k o s m j e lo i u b jed okreće pažnja na prave bom be. Srpski načelnik m ini­ l j iv o , d a m u je p r o f e s o r M a s a r y k , s a d a š n j i starstva, čiji nenakićeni izkaz za čas zadavljuje sv e iz­ p r e d s j e d n i k č e š k o s l o v a č k e r e p u b l i k e , i like lijepom besjednićkom patriotizm u au strisk og h is­ p i s m e n o n a r o č i t o z a h v a l i o . Kraus je to pism o toričara, nakon što je k azao što je morao kazati, biva objavio u maju 1921. (Die Fackel, № 568— 571) i u pitanjim a dovođen do ruba uredovne tajne, da go sp o ­ njemu k aže Masaryk: »— ja osjećam k ao i Vi, da su da odžačani na porotičnoj klupi reknu »aha« I i da »m ala« Srbija i Hrvati u ovoj stvari za toliko više imadnu utisak, k ao da taj ne će d a k aže, što ne mora stojali n ego »velika« Austrija, i ja cijenim tu oficijelnu d a kaže. Austriju sasvim tako kao i Vi«. Pozn ato je, da je (Nastaviće se.) lanom. I tada se događa ono, Što bi zapravo moralo onemogućiti Aleksandrov prijem i zato odmah om ogu­ ćiti i ostvariti otpust G oluchowskoga. »Novoje Vremja«, poluzvanlčni list ruskog m inistarstva spoljnih poslova, list koji je grofu Muravjevu gotovo tako blizu kao »Neue Freie Presse« grofu G oluchow skom e, označuje sve za laž i izmišljotinu, izjavljuje sa uništavajućom izvjesnošću, da ruska vlada čvrsto stoji kod svoga prvašnjeg shvatanja položaja u Srbiji, da o kakvom nasljedniku poslanika u Beogradu, Š adovskoga, »uz postojeće okolnosti ne m ože biti ni govora«, te tom e dodaje porugljivo uvjerenje, da se rusko staln o n em i j e š a n j e u nutarnje prilike Srbije » n e m o ž e n ip o š t o s m a t r a t i k a o d o k a z s a n k c ij e s v e g a o n o g a š to s e u S r b ij i d o g o d ilo u p o s lj e d n j e v r i j e m e « ; da je radi toga Rusija u s v o j e v r i j e m e u č in ila u B e o g ra d u ča k i n e k e p r e d sta v k e . Tako grof Muravjev; uljudnost svih pjevača G oluchow skijeve slave šutila je na to. Ministru je od toga hladnoS tuša postalo tjeskobno pri duši, ali k ako je Aleksandar bio već na putu u Beč i kako je bilo već sve - uči­ njeno za njegov doček, ne preosta našem G oluchow skom ništa drugo, osim da pohiti na stanicu i da drhtanjem koljena kod iskazivanja počasti m arkira razum ijevanje ruske politike na Balkanu. Još nije očajavao. Imao je i jedno izvinjenje za besprimjernu sm jelost, da izvrgne cara tako nemiloj posjeti.. Brzo je naredio da njegovi novinski prijatelji u Beču i P ešti otkriju velik u svrhu toga viđenja. Ako ta nije postignuta, bila je :аг namjera plem enita, i- ako b lam aža veća. Alek: lar da će, tako se reklo, odm ah p o povratku izraditi amnestiju žrtvama M ilanove osvetljivosti, u tamnici skapavajućim. 1 nato se mirna srca m oglo voditi mladog gospodina sa cvikerom u Burgtheater i tam o ga uz povišene cijene izlagati!« ■, »Da, »Aleksandar da će«,- ali Milan ne će. Bez otkupnine od više milijona mi ne ćem o m oći osloboditi bijedne »veleizdajnike«, niti Srbiju od n jenog eks-k ralja. Za toliko brže ćemo mi biti oslobođeni gosp odin a G olu chovvskoga. On je Austriju ruglu izvrgao, dobivši naj­ oštriju pouku od ruske vlade. On je, ak o u najskorije vrijeme boravak Aleksandrov u Beču ne bude razjašnjen raskivanjem stotina lanaca, eksponirao v i š e nego sebe i ugled države.« 170 �РЕФЕРАТИ ЗА НАШ КОНГРЕС Инж. Шериф Бубић, Пожаревац Рефераш из пољопривреде (Наставак.) Ako тако наставимо, не само што нећемо поправити свој положај, него ћемо се потпуно онемогућити на страном тржишту. Други je наш специјалитет д у х а н . Д у х а н je, како смо казали, биљка топлијих крајева Херцеговине. Али духан има, као ни једна друга наша биљка, и нарочито социјално-економско обиљежје, што je д р ж а в н и м о н о п о л . З ато ћу најприје рећи о томе неколико ријечи. Многи сматрају да се чини велика неправда сиромашној Херцеговини, што je промет са духаном монополизован од државе. Добро, али када би постојали само државни монополи! Не видите да сва свјетска привреда циља монополизовању 1? ЦЈта су друго картели!? Зар ништа не казује наш картел шећерана, који одређ^је цијену шећерној репи, како хоће. Треба свакако инсистирати на већим цијенама, пошто цијене духану ни сада a ни прије рата нису биле размјерне добити коју-држ ава има од духана. Прије рата држ ава je исплаћивала годишње од прилике на 21.000 садиоца духана 4 до 6 милиона Круна, док je сама од тога^ монопола имала 17 до 18 милиона Круна, насупрот издатцима у износу од 8 до 9 милиона Круна, тако да je остајало годишње 9 милијона Круна чистог прихода. Сама и н д у с т р и ј а д у х ча н а код нас уређена je потпуно модерно, тако да њ езини производи могу да задовољ е најосјетљивије потрошаче у иностранству. Творница духана у Сарајеву спада међу најуређеније творнице своје врсте. Оно што наши тежаци који саде духан не могу постићи са цијенама д ухана не тр еба да узим ају у калкулацију. Т реба калкулирати са чињеницама, a не са претпоставкама. Сваки појединац према својим приликама тр еба да обрати пажњ у на то, да његова производња духана буде ш то рентабилнија, з а даних цијена духану. Овдје упозоравам прије свега на важ ност и збора сјемена, на обраду, ђ убрењ е и његу духана з а вријеме вегетације, на рационално сушење, сортирањ е и слагање. Ja нећу овдје улазити у обраду ти х техничких питањ а, али ћу напоменути да овим путем мож емо много још постићи. Према статистичким податцима Министарства Пољопривреде и Вода, ако je овим вјеровати, од 1922. до 1925. год. био je просјечан принос духана са 1 х а 9’37 мтр., a такав je принос заби љ еж ен у главном одмах првога деценија послије аустроугарске окупације. Значи да ми з а прошлих педесет година нисмо отишли у култури духана ни корака напријед. Међутим још много прије рата државна духанска угледна добра (плантаже) производила су до 17 мтр. духана no 1 ху, што значи двоструко већи принос него што je постигнут на нашим сељачким имањима. Свакако, можемо рећи, да се приноси духана могу повећати ако не з а 100% , a оно з а 30 до 50% просјечно, што би значило већу добит за ове сиромашне крајеве. Ш љ и в а и д у х а н т о су два наша специјалитета, којим треба посветити највећу пажњ у тамо гдје су природни услови з а њ их повољни. Ипак главна улога у привреди Босне и Херцеговине припада сточарству, јер му природни услови готово свуда ту улогу одређују. С обзиром на поједине врсте стоке, можемо Босну и Херцеговину раздијелити на два предјела: н а г о в е д а р с к о - о в ч а р с к и и на чисто о в ч а р с к и . Говедарско-овчарски предјел јест сав предјел сјеверне, средње и источне Босне и донекле онај дио Краса, у којем вегетација стоји под утицајем горске климе. Овдје морамо утврдити слиједеће: Гдје то земљине и економске прилике дозвољавају колико толико, тр еба дати предност говечету пред овцом. Циљ држ ањ а стоке уопш те јест да се мање вриједни, мање трж но курантни, волуминозни производи претворе у концентриране, вриједније тржно курантније производе. Наше никакве комуникације и велика удаљ еност од пута не дозвољавају производњу волуминозних производа з а продају на тржишту. Стога je улога стоке као трансформатора волумин озни х бивших производа у кродестриране сточне производе (месо, сир, масло) од највећег значењ а за забач ен е предјеле какви су наши. Тамо гдје има бољ е сточне хране, говече je више на мјесту него овца, јер такву храну искоришћује бољ е од овце. Осим тога говеће даје више млијека, чији су производи — сир и масло — бољег квалитета и имају бољ у прођу, јер се више траже. Говече даје и радну снагу, без које се не може Ha­ ma земљ орадњ а обићи. У свим предјелима средње Босне има ораница и утрина, a од њихове обраде зависи де ли ће се, колико и какве стоке држати. З а њихову обраду најзгодније je говече. Којега говедарског смјера тр еба да се држимо: да ли ћемо се дати на производњу млијека, сира или меса? 171 �млада и способна грла. Ja сам имао прилике да на нашем Гласинцу опазим тај примитивни нагон према таквом сточарењ у. Тамо je држава, у згради бивше ж андармеријске станице, инсталирала једну сирару (која je погрешно названа »сточном станицом«). И ако у околини љ ети, кад je станица радила, има доста, врло много овчијег и крављег млијека, сирара je могла радити само на тај начин, што je млијеко земљи. плаћала више него ш то су му била д етаљ н е цијене Ha другој страни недовољне комуникације и веу Сарајеву. Разумије се да се станица није могла лика удаљеност од већих вароши, не дозвољ авају дуго одрж авати под таквим условима. Свакако, два производњу ради продаје м и ј е к а . важ на у зр о к а ш то нису приступили овој устанози , Производња т в р д и х с и р е в а била би на мјесту и с обзиром на природне и с обзиром на тр ж и - јесу м еђусобно неповерењ е и ненаклоност према савршенијем послу. Наш сељ ак, чим штне и комуникационе прилике, јер тврди сиреви, таквом нарочито они првокласни, имају добру цијену, a и се осјети д а je економски мало јачи, воли да се поноси са газдалуком, који мјери према броју крупне њихов транспорт врло je лак. К том е иде у прилог и ситне стоке, и то не колико му ова даје млијека, и држ ањ е оваца, које су у бољој могућности да него према том е колико комада*ко [м ож е да истјера искористе не само многобројна рђава испашишта, на п азар. Н апоменућу још и то: к ад.сам оби лази о него и р азие отпадке и за говеда. Овчије млијеко у комбинацији са крављим мож е се такођер искорисељ ачка имања и тр аж и о од домаћинаЈда ми поха ж е своју мљекару, сваки ме je, са извјесним омалостити прерадом у сир. Има једна велика запрека развитку нашег сиваж авањ ем тога посла, упутио на женскињ е. рарства. З а производњу сира, нарочито з а п роизСтога сам мишљења да ће држ ањ е стоке ради водњу првокласних тврдих сирева, 6 којима само продаје з а клањ е дуго код нас остати од важ ности, мож е бити ријечи код нас, т р Л а ју веће к о л и ^ н е — з а т о не тр еб а омаловаж авати ову грану сточарењ а, млијека. З а производњу једногр трапистичког сира него се тр еба трудити да у њ у унесемо ш то више од 2— 3 кг треба 20— 30 л крављег м ли јека./Н аш а кориснога. Овдје међутим, тр еба бити на чисто са мала домаћинства немају толиких количина млкјека, тим да сељ ак не м ож е производити гојазна говеда, na би могла само удруж ена д а врше тај посао. З а јер нема з а то ни природпих ни приватно-економских удруж ивањ е нема к одш ас свијести, за т о сви такви услова. М ож е производити мршаву и полу-гојазну покушаји бр зо пропадају. ^Али ипак тр еба на том е стоку, з а коју тр еба траж ити тр ж и ш та у оним крарадити и не тр еба се бојати првих неуспеха. јевима гдје се сток а дотовљ ава, a таквих трж иш та Са напредним м а с л а р с т в о м стоји исто так о. биће све више у оним плоднијим низинским предјеДли производња масла има код нас всче зи ачењ е лима, који су све више присиљени да се ориентишу и з а домаћу потрошњу. Осим тога ук ус напредних са ж и тарск е производњ е у сточарску. европских народа све се више одвр^ћа од масти з а Ш то се тиче pače говеда коју тр еба да држимо, масло. Ипак бољ а трж иш та тр аж е масло друкчије, било би најидеалније када би замијенили наше добољ е него што ми произвађамо. Т реба и ради намаће говече са којом продуктивнијом расом. Држава шег трж иш та производити бољ е масло. нема још свога програма з а то, вјероватно ћ е га Производња масла код нас не само ш то je неизрадити. З а Босну и Херцеговину постојао je и зваљала, него je и неекономска, нерентабилна. Начивјестан програм, према којем je предвиђено з а сјеном којим ми произвађамо масло остаје велики проверну Босну ечталско, з а средњ у и источну Босну ценат масла у т. зв. млаћеници. Модерном прерадом пинцгавско, a з а травније крајеве краса виптанско млијека у масло помоћу сепаратора извади се готово говече. З а оскудне крајеве краса није се могло наћи сво масло и з млијека. Оваква прерада има и т у предникакво бољ е говече, које би овдашње прилике могло ност, што даје производе: изједначену, егализовану, да поднесе; свако друго говече овдје се б р зо изроди. узоркову робу, какву тражи трговачка техника. Иначе ради недовољ не и несистематске акције и Премда природни услови не погодују најбољ е за многих покуш аја укрш тањ а настала je код нас једна п р о и з в о д њ у м е с а , премда постоје и бољи тр ж и мјешавина страних pača са домаћом. штни услови з а добре сточне прерађевине него з а (Наставиће се.) месо, ипак наш сељак догони редовно много стоке на пијацу, на продају з а клање. T o je посљедица њ егове недовољне економске развијености, наше индолентности, што нарочито п оказује догон на паза р не грла неспособних и издвојених з а даљу уп отр еб у , иего се догоне грла б ез икаква избора, још Казали смо гдје су природми услови за држ ањ е говеда повољни, али наши пашњаци, наши травњаци нису такви да би се на њима наша стока могла изтовљавати. Осим тога наш сељак нема угодних стаја, a у колико и има, испашишта су од њ их далеко. Нема ни других производа који су потребни за дотовљавање, ни на нашим селима ни у нашој Умољавају се сви претплашници da за 1 9 2 7 . годину подмире дужну преШплаШу. 172 �Jedno pismo Na okružnicu, koju je Glavni Odbor Gajreta upu­ tio svim svojim pododborima i povjerenicima da pošalju spiskove iz svojih djelokruga svih tamošnjih inteligenata m uslim ana i prijatelja Gajreta, dobili sm o m noge odgo­ vore, između kojih objelodanjujemo ovaj kao najkarakterističniji, u istoj formi kakva sm o ga i dobili: Vrnograč, 15. aprija 1928. nosti i vjeru tumači na razne načine i narod dovodi do sum nje u otoj vjeri, jer ne zn a kojem u će imamu vjerovati i to je najviše naš narod bacilo u nazadak, jer sve ono što će ga moralno i materijalno podići, smatra vazovim a da je kufur i da će ga iz Dina istje­ rati kao da je Din zvijere koje se isćerava iz šum e. Jadni narod ne zna, da on ako sam ne išćera Din sam da mu ga niko i nikakav posao ne m ože išćerati. G lavnom Odboru Gajreta u Sarajevu. Jako sam radostan sa brojem 582 od 5. aprila 1928. (broj okružnice) toga naslova, jer vidim da je u njemu sjem e za diiševnu hranu našega naroda, koji će se (in šael-lahu) za kratko vrijeme umiješati u prosvjećeni narod i živjeti onako kako je to čovječanstvu propi­ sano. Žao mi je da iz ovoga budžaka nejmam nikoga od m uslim ana za koga bi mogao javiti osim g. uči­ telja Hasana Mušića, da bi mogao i umijo podupriti vaš pokret Ja kao seoski imam dozvolile da reknem svoje mišljenje, pa ako što valja ‘n eka se primi, a ako ne valja neka mi se ne zamjeri, jer sam rekao sa dobrom namjerom. Ovo što ću reći j e s t : 3. Da naša inteligencija zauzm e ćursove i da drži narodu predavanja dok ne dobijemo sposobne im am e iz jedne škole, koji će biti sposobni jedno m isliti, a i jedno raditi u narodu. Kada bi оуо inteligencija učinila narod bi uvidio da je šk ola dobra i privolio bi je. Namik Kemal je re­ kao : »Turski narod neće napredovati sve dotle dok ne vidi svoju'inteligenciju pred sobom u Aja Sofiji«. 4. U gradovima đaci koji su napustili šk olu m a iz kojega r&zloga, da se pokupe u medrese i da se po­ m ognu sa sadakom fitrama i zekatom pa da je svrše. Na koncu pozdravljam kongres sa željom, da zaključci budu na diku i ponos čovječanstva. Mahsuz selam S. T o p i ć Naš narod je z a o s t a o u prosvjeti kako i a da se što prije podigne nužno je ovo : 1. Reviziju Statuta svih institucija u toj u odbore dođu kao virilni članovi svi muslii noga m jesta koji su na položajima glavnil državne službe. Uzmimo na primjer naša povjerenstva. Ona su u prvom redu dužna prosvjećivati naš narod, a ko u njima sjedi ? Na primjer u našem povjerenstvu u Cazinu, kojem u je povjereno oko 40.000 m uslim ana što je učinilo i šta će u buduće učiniti? Ništa. ivo pism o iskren je odraz osjećanja ovog seosk og mualima, koji uviđa potrebe n ašeg elem enta i više mu, izgleda, leži na srcu narodni napredak nego li mnogom intelektualcu k og je sam narod svojim prilozima išk olovao. Neka ove riječi budu u prvom redu namijenjene onim a kojih se tiču. A p e l G la v n o g O d b o ra Da se um etne u autonomi štatut da su kadija, predsjednik i ostali na položaju muslim ani virilni čla­ novi, sada bi sjedili u povjerenstvu u C a z in u : kadija, poglavar sreza, sudac, gruntovničar, kontrolor poreznog ureda, šef pošte, načelnik, bilježnik i učitelj. Ovo povje­ renstvo šta bi god u narod (kraišnike) iznilo oni bi to primili, jer bi rekli: ne m ože se protiv toga raditi i valja pomoći tu akciju, jer mi je sutra sa poslom pred kadiju, poglavara, sudca, šefa pošte, gruntovničara, uči­ telja radi djeteta i t d. i t. d. O vako ti je za svaku instituciju u Bosni i Hercegovini. Koliko bi sam o ovaj način prosvjetu podigao u narodu. P rillk o m p r o s la v e G a jr e t o v e d v a d e s e t p e t o g o d lš n jic e , G la v n i O d b o r je z a ­ k lju č io n a s v o jo j p o s lje d n jo j s je d n ic i d a p u te m s v o g lista a p e lu je n a m u s lim a n e š ir o m B o s n e I H e r c e g o v in e d a s e u g le ­ d a ju n a n a š u b r a ć u p r a v o s la v n e v je re te d a s e o v o m p rilik o m u što v e ć e m b ro ju u p is u ju k a o č la n o v i le gatorl Csvoto m o d D in . 1 0 .0 0 0 — p a n a v iš e , ili im a ­ n je m u tolikoj v rije d n o s ti}, k a o č la n o v i d o b r o t v o r i CDIn. 1 0 0 0 -— } I k a o č la n o v i 2. Naše imame i »bjan muallim e primorati, da uče u te m e lja č i CDIn. 5 0 0 — }. i čitaju i rok im staviti da se osp osob e u svom zvanju O v e s v e tri č la n a rin e m o g u s e otpla­ i zabraniti im vazove sa ćursa bez dozvole za oto, jer ć iv a ti I u m je s e č n im ratam a. mi imami neki sm o učili 15, 10, 5 godina u medre­ sam a i svaki nas u narodu kazuje po svojoj sp osob- 173 �ГАЈРЕТОВ гллснт Bajram mubarek olsum Glavni Odbor Gajreta već je otpočeo sa velikim pripremama ok o Proslave Gajretove d vadesetpetogodišnjice. Proslava je zasnovana na tako velikoj osnovici da će to biti jedna od najvećih i najznačajnijih m ani­ festacija koje su se ikad održale u Bosni i Hercegovini. Na dane proslave 6. 7. i 8. septem bra ove godine, slegnuće se na hiljade gostiju iz svih krajeva naše Otadžbine da prisustvuju ovoj velikoj našoj svečanosti. Da bi ova manifestacija bila što sjajnija, potrebno je da svaki m uslim an B osne i H ercegovine, Sandžaka i Crne Gore, kom u sredstva dopuštaju, posjeti Sarajevo u ove svečane dane, jer svjest o sopstvenoj snazi pola je uspjeha u životu. Ova proslava treba da bude sm otra naših snaga, treba da bude znak n ašeg kretanja unapred i prekid s a učmalom prošlošću koja je m irisala na, propadanje. Proslava Gajretove dvadesetpetogodišnjice treba da bude nova era od koje će b osan sk o-јдегсеgovački muslim ani da računaju dane sv o g preporoda, dane kad su se trgnuli, prvi put sazn avši svoje prave puteve i svoje pravo mjesto. N aša. istorija, sv e do dana ove Proslave, nije zabilježila svjesnijeg i svjetlijeg лтК?menta u našem životu. Vjekovim a smoJUrili slavu dru­ gim a, boreći se za njih, vjefcovifna sm o bili slijepi na svojoj rođenoj grudi, ne znajući sv o g p ravog m jesta i ne poznavajući svoje prave braće s kojim a življasm o u neprijateljstvu. Rijetki su, u ona prohujala vrem ena, bili naši duhovi koji su uviđali ovu našu zabludu, ali njihov glas ostao je n ažalost n euslišan, sv e d o nedav­ nih dana kad su radenici Gajreta prvi otpočeli d a pale luču svjetla, šireći svjest o nacionalnoj pripadnosti bosansko-hercegovačkih m u slim ana.-D ani G ajretove Pro­ slave raznijeće ovu jedino sp ason osn u m isao širom naše Otadžbine, raznijeće g las naših sn aga i svjesti da i mi imamo jo š poleta za kulturne podvige k ao i naša braća drugih vjeroispovjesti, a m ože biti jo š i više. T ešk i dani, dani materijalne k lonulosti koje ovog vrem en a p roživljuju muslim ani B osne i Hercegovine, n isu n eotklonjivi. Više svjesti i pouzdanja i nevolja će biti pobjeđena! A ta svjest m ože da se razvije voljom i ubjeđenjem da nism o klonuli duhom, da sm o još živi i borbeni. Manifestacija te svjesti neka budu dani P roslave G ajretove dvadesetpetogodišnjice. Kako rekosm o, Glavni Odbor Gajreta otpočeo je rad ok o Proslave na širokoj osnovici. Ali sva ta njegova nastojanja m ogu da ne urode dobrim p lodom , ak o ne naiđu na odziv kod Gajretovih radnika u širem obim u. Gajretovi radnici u narodu to su ruke ove n aše jedine velik e u stanove, bez kojih se nikakav uspjeh društva neda zabilježiti. Za ovaku jednu manifestaciju, kao što je G ajretova Proslava, treba te ruke da rade neum orno u širok im 174 našim slojevim a, treba da budu slo žn e i jedinstvene u podizanju ove n aše nove ere koja pred nam a lebdi kao nada u napredak. Ovaj Kurban Bajram živa je prilika za razvijanje agitacije za jesenju proslavu. 1 naša ulem a i sva naša inteligenlija treba da im a na um u ovu m isao, treba da je glasn o izgovori na svak om m jestu i toplom riječi da osok oli srca koja su zam rla u skepticizm u i ugašena usljed tešk og materijalnog stanja. Njihova riječ treba da prodre i u n aša najzabitnija sela, treba da probudi nade u dušam a i uz svečan ost bajrama da im da i svečan ost svjesnih i uzdignutih glava građana. Neka po džamijam a im am i ne zaborave na Gajret, neka inteligencija ne prešuti riječi koje se od nje očekuju. Riječ uglednih građana koja god padne u prilog Gajretu, neće pasti na neplodno tlo. Svaki sakupljeni dinar Gajretu dpnosi v iše koristi nego što se to obično i m isli. S vak a bajram ska kožica, ukupljena za Gajret čini veliki sevab. Z gto^ p rvo svjest, propaganda za Gajret, pa dobra volja, tri su stu ba na kojim a ćem o da podignem o našu najjaču zgradu, zgradu n ašeg op šteg napretka, a ta je zgrada: Naš Gajret. U to ime, u im e Gajreta i n ašeg op šteg napretka, kličem o svim a m uslim anim a: B a jr a m m u b a r e k o ls u n l Оснивање Ж енског Пододбора Гајрета у Б и ха ћ у Дана 1. априла основан je женски пододбор Гајрета у Бихаћу, a своју прву сједницу одржао je деветог маја ове године на којој je подјелио часништва у одбору како слиједи: предсједница гђа Агана Езић, тајница гђица Ђула Миџић, благајница гђица Хафија Крупић, I. ревизорица гђа Сејида Реџић, II. ревизорица гђа Фатима Сарачевић, замјенице гђа Ајиша Реџић и A. Браво Истовремено одбор je закључио да замоли Главни Одбор Гајрета да им пошаље чланску књигу. чланске карте и друге штампанице које су пододборима потребне. Записник конституирајуће скупштине, одржане шестог маја навече, гласи: П рисутни: 1. Изасланик власти r Хасан Чавкић. 2. Мушки Пододбор Гајрета: rr. Осман Реџић, Незир Езић и Сулејман Реџић. 3. Гђе-ђице скупштинарке чланице Гајрета: Агана Езић, Фатима Сарачевић, Ајиша Реџић, Ћамил ефендиница Миџић, Сејида Реџић, Хасановица Сарачевић, Ђула Миџић, Омерагиница Делић, Мехмед ефендиница Хаџић, Назифа Реџић, Османагиница Делић, Ајиша Шехић, Ћама Пиралић, Назифефендиница Салихоџић, Ђулса Миџић, Сулејмановица Ијакић, Фатима-Хаџихасановић, Шаха Реџић, Расид ефендиница Миџић, Сафија Дедић, Гђа Браво, Мухаремагиница Реџић, Миралем ефендиница Агић, Хусејинагиница Хаџихасановић, Сафија Бишћевић, Зорка Адамовић, Омербеговица Бишћевић, rtja Л. Адамовић, Хусејинагиница Чачкић, Мехмед ефендиница Реџић, Хафија Крупић, Ахминица Пашагић, Ибрахимагиница Раџић, Хава Чавкић, Ђула Чавкић, Мухамедбеговица Куленовић, Мина Беговић, Хусниница Пиралић, Агановица Пиралић, Фејза Делић, Гђа Бурзић, Ферида Реџић, Ахминица Сарачевић, Халидагиница Ијакић, Зејна X. X. Реџић, Наја Селимбеговић и Зејна 0 . Реџић. �ГАЈРЕТОВ ЖЕНСКИ ПОДОДБОР У БИХАЋУ Скупштину отвара предсједник Мушког Пододбора Гајрета г. Осман Реџић. Износи како се je Мушки Пододбор на више својих сједница које су у овој години одржане бавио са идејом о потреби оснутка »Женског Пододбора Гајрета у Бихаћу« и да je то питање већ више пута покретано на прошлим оваким састанцима како у конвикту тако и у Кину приликом женске Гајретове забаве. Изатога предлаже скупштини да сада оснује тај Пододбор. Скупштина усваја предлог г. Османа Реџића једногласно, a за тим иста одабире за предсједницу ове скупштине гђу Агану Езић. Гђа Езић заузимајући мјесто предсједнице захваљује се скупштини на исказаном повјерењу, a за тим узима себи за перовођу гђицу Хафију Крупић, a за верификаторице гђе Сејиду Реџић и Фатиму Сарачевић, a no томо подјељује ријеч предсједнику Мушког Пододбора г. Осману Реџићу. Г. 0 . Реџић узима поново ријеч na исцрпно износи рад Гајрета у ирошлости као и онај који га у будућности чека. Осврће се на предстојеКу прославу Гајретове 25- годишњице те учешћа у истој Женског Пододбора. За тим исказује радост испред Мушког Пододбора што je дошло до остварења ове идеје na жели Првом Женском Пододбору Гајрета у Бихаћу који вечерас буде изабран најуспјешнији рад. Након овога предлаже скупштини, да због лакшег и бржег избора одаберу 4 скупштинарке које би се имале повући и споразумно донијети пред скупштину листу одборница за Женски Пододбор од 7 лица. Скупштина овај предлогг. 0 . Реџића усваја и одабире за речене 4 скупштинарке: гђа Фатиму Сарачевић, Сејиду Реџић и Агану Езић, те гђицу Хафију Крупић тражећи од њих да оне и себе узму на листу. Ове 4 скупштинарке повлачесе и након краћег времена враћају се са следећом листом: 1. гђа Ајиша Реџић, 2. гђа A. Браво, 3. Фатима Сарачевић, 4. гђица Ђула Миџић, 5. Хафија Крупић, 6. гђа Сејида Реџић, 7. гђа Агана Езић Скупштина ову листу једногласно прима изузев гђе Омерагинице Делић, која предложеној листи стави неки приговор шале ради. Ha ово свака од предложених одборница изјавише поменутој гђи, да joj радо уступају свака своје мјесто, нашто иста такођер изјави да не рефлектира на мјесто у одбору. Иза тога предсједница гђа Агана Езић прогласи предложену листу једногласно изабраном, те испред изабраница изрази скупштини најљепшу хвалу на изказаном им повјерењу истакнувши да ће изабране одборнице на првој својој сједници међусобно подиЈелити часништва у одбору. При концу скупштина даде овлаштење изабраним одборницама да у случају оставке које одборнице могу на њезино мјесто оптирати другу из чланица. Како није било више других предлога то предсједница закључи скупштину. П ер овођа: П р е д с је д н и ц а : Хафија Крупић в. р. Агана Езић в. р. В ер и ф и к атор и ц е: Фатима Сарачевић в. р. Сејида Рецић в. р. Поред женских пододбора у Сарајеву и Стоцу, ово je наш трећи женски пододбор кому желимо успех у његову раду, надајући се да he ова три пододбора дати повода и другим местима целе Босне и Херцеговине да пораде око оснивања женских пододбора. Гајретовој идеји, да би се што чвршће укоренили у нашем народу, потребна je сарадња и од стране жена, тог важног друштвеног фактора у животу сваког народа који данас жели да напредује културно и економски. Зато Главни Одбор апелује на све своје пододборе, нарочито пак у нашим већим местима, да пораде око оснивања женских пододбора. 175 �Велики Ж уаан Тузланске О блаапи — Гајретовам пишомцима Ha молбу управе друштвеног Конвикта у Тузли, Велики Жупан Тузланске области Госп. Др. Јован Зец даровао je своту од Дин. 5 0 0 '- као своју припомоћ за одјећу питомцима овог Конвикта. Није ово no први пут, да Вел. Жупан Г, Др. Зец указује пажњу према Гајрету и уопште према муслиманској омладини, јер je он и досада, сваком згодом издашно подпомагао Гајрет. И не само да je Госп. Велики Жупан материјално потпомагао Гајрет, када се на њ обраћало, него je он и активно радио за Гајрет, нарочито послије Ослобођења када je био на положају среског поглавара у Тузли, сакупл>ајући no селима живежне прилоге приликом издавања оружних листова. Главни Одбор Гајрета и овим путем топло благодари Великом Жупану Госп. Дру. Јовану Зецу, доброчинитељу Гајрета и муслиманске сиромашне омладине. Добровољни прилози Народни лекар г. Садик еф. Садиковић из Љубушког дозначио нам je прије неколико дана своту од Дин. 920‘—. Босанско дионичко друштво за искоришћавање дрвета и погон парних пилана у Бањалуци дозначило je Гајрету, посредством повјереника у Бањалуци г. Хамдије* Увејса, финансијског савјетника, своту од Дин. 400:—. Нови утемељач Гајрета Некадањи питомац Гајретов а'сада чиновник Радничке Коморе у Сарајеву Госп. Хусејин Хаџић уписао се из захвалности према овом друштвуза чланаутемељача Гајрета. Главни Одбор топло бЛагодари Г. Хаџићу. Гајрешово иовјеренишШво у Сјешлини Главни Одбор име^овао je ових дана Гајретовим реником у Сјетлини г. Фадила Добрачу, индустријал! Интензиван pad Г лавног Одбора на приаремама ирославу Гајрета Како je дефинитивно утврђен датум Гајретове npoon ве у Сарајеву на дане 6., 7. и 8. септембра о. г. Главни Одбор je закључио на својој сједниц»1 оа 16. о. мј. да се приступи интензивном раду на припремању, те да се сваке суботе одржавају сједнице одбора на којима fce се сваки пут узимати у претрес рад око прославе. Да би се за ову прославу заинтересовали сви грађани града Сарајева, и да би се некоји од њих ангажовали у раду на извјесним техничким припремама, закључио je Главни Одборј да се ових дана закаже шира конференција грађана у Гајретовим просторијама. Подаци друшшвених аододбора u повјереништава за Гајретову спомсницу Посебном окружницом затражио je Главни Одбор од својих пододбора и повјереника да му доставе све податке о њиховом раду од Оснутка Гајрета до данас. Toj окружници удовољила су до данас слиједећа мјеста: Кладаљ, Кључ, Kopaj, МркониК-град, Бихаћ, Бос. Петровац, Столац, Бреза Бугојно, Подзвизд, Високо, Напљина, Коњиц и Устиколина. Надаље су достављени Главном Одбору спискови интелектуалаца муслимана који ће се позвати на конгрес приликом Гајретове прославе, као и спискови грађана, којима he се упутити позиви на прославу из слиједећих мјеста: Мркоњић-град, Требиње, Бијељина, Кладањ, Бос. Градишка, Власеница, Љубушки, Бихаћ, Завидовић, Кључ, Бос. Петровац, Коњиц, Љубиње, Градачац, Маглај, Бугојно, Високо, 176 Теслић, Бањалука, Чапљина, Грачаница, Зворник, Ливно, Стари Мајдан, Б. Брод, Чајниче, Тузла, Олово, Фојница и Билећа. Умољавају се пододбори и повјереници, који још ^не доставише горњих података, да то учине чим прије. Исто тако треба доставити и раније затражене фотографије. Гајретове јуб и ла р не значке Ha недавно одржоној сједници Главног Одбора закључено je да се израде Гајретове јубиларне значке. У ту сврху изабрао je Главни Одбор нацрт значке академ. сликара г. П. Шахина. Значке ће бити веоме укусне, a израдиће се у иноземству у више хиљада комада. Главни Одбор je већ ступио у везу са иностраним творницама ради израде Гајретових значака, које би имале да буду готове најдаље до краја мјесеца јуна о. г. Нове Гајретове дипломе Наше друштво служило се досада дипломаиа чланова добротвора и утемељача у врло скромној изради. Главни Одбор je ријешио да се приликом друштвене прославе израде нове друштвене дипломе за чланове легаторе, добротворе и утемењаче. Нацрт дипломе препустио je Главни Одбор да изради акад. сликар г. Шахин. Доаис из Дубочца Главном Одбору Гајрета упућен je из Дубочца сљедећи допис: Бос. Дубочац, дне 20. маја 1928. »Желећи се одужити Пододбору >Гајрета« у Дервенти молимо Главни Одбор, да изнесе јавно у своме гласилу пашу дубоку захвалност на бризи пододбора »Гајрета« у Дервенти, коју нам исти сваком згодом посвећује. Пододбор je сваком приликом до саза нама прискочио у помоћ добрим савјетом тако и у материјалном погледу, дркод нас забаве и сакупљајући добровољне прилоге. Све што нама треба обраћамо се најпрво пододбору »Гајрета« односно његовом предсједнику или тајнику и увјек примимо добре савјете и упуте за рад. Помоћу њиховом ми имадемо данас основну школу, одржали смо течај Школе домаћица, a сада ће мо имати и своју општину и ималат, na и што год нам буде напреднога требало, увјерени смо да ће мо уз помоћ пододбора добити. Ми смо свјесни свега учињеног нам, na смо им од срца захвални. Живили! Живио »Гајрет«, наша једина нада и уздање«. Слиједи мухур кнеза општине Дубочац и осталих виђеник општинара. М ахм уш Алихоџић Редови преданих муслимана националиста, још и з бурни х и тегобн и х предратних дана, проредили су се и смрћу М ахм ута (М аше) Алихоџића. Теш ка бољ ети ц а, сушица, као и многе друге, подривала je одавно његов организам , док joj напослетку није подлегао. Рахметли Машо, пре и з а време рата прогањан, д р ж ао je своја национална убеђ ењ а на висини религије и неустраш иво их исповедао. Па и после О слобођењ а, унеколико разочаран као сви чисти и деалисти, он je чврсто веровао у бољ а и светлија времена. Њ еговом смрћу губимо једну светлу душ у и великог Гајретова пријатеља. Нека je вечити мир његову пепелу, a души џенетск о н есељ е!____________________________________ ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �ZA BOSNU I HERCEOOVINU Ce n tr al a : Sarajevo Sj edi št e Di rekcije, Beograd Filijale: Brčko i Novi Sad | Papirnica 1 Hamdija Kopžić I Sarajevo, Strosmajerova ul, — Telefon 619 5 preporučuje bogato skladište 1 pisaćeg i risaćeg materijala | Med. Univ. { i HBsiiFi i m u n i t specijalista zubni liječnik j f S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. $ | I fi i Ordinira s v a k i m , i od 2— 6 sati poslije podne ШТАНПАРИЈА П Р О С В Е Т А J ШТАМПАРСКО - ИЗДАВАЧКИ З А В О Д !| j ! ! , Израђује разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. j | iJ j ♦C Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. С А Р А Ј Е В О бр.6-Телефон бр.356 Александрова К њ и го в езн и ц а -- С т ер ео т и п и ја danom od 9 — 12 sati prije podne S V A K I M U S L IM A N TR E S A D A K U PU JE SAMO G AJR ETO V IG A R P A P IR jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" ^ TVORNICA CIGARPAPIRA Narudžbe: S. D. Alkalaj, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �'""IIIIIIB II!..."lili!.... IIP" BflHKfl GflJRET D. D., SARAJEVO Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od {iste dobiti daje 10% Kulturnom i Prosvjetnom Hrirttuii Galrpt" uru>ivu „uajrei . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. - Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. ..... ili. BOSANSKA INDUSTRIJALKA I TRGOVAČKA BANKA D. D. i i Naručujte i kupujte samo 3 A JR E T 0 VU SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 ; Potpuno uplaćena dionička glavnica kremu za cipele D i n a r a 2 o .o o o . o o o - jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Rezervni 'fond D in a ra 7 ,5 оо.о<' o ’— ? 'š' Prima u lo š k e n a ^ š te d n ju , vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a i t r g o v a č k a poduzeća. Naručuje se kod T f Interurban tel ef oni broj 60S, 865 i 555 £ Filijale: ^ Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split } ■ ilir ...lili.. |fjf|| Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ulica 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura RUDOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. pret. 75. IIIHIII...'"‘Hlll.. Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. Čekovni račun kod P oštan sk og čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Z ALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/63c3edc4811d2c417b8944ec798b63d2.pdf 34d9e4260b62283b4240a3e2fa59d5f2 PDF Text Text лист жмгетл алушш за kvat^pnc H fc K «N 4 M tK «s Т Т С Д И З А Н Л M V U I H M A N A s ЛV r\t 16. ЈУ Н А С А Р А Ј Е В О 1928. БР О Ј 12. Уре-ђује: Х А М З А Х У М О �Садрж ај A. М у р а д б е г о в и ћ : Муса Ћазим Ћатић. Џ е в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : Карл Краус о Србији и Србима. Апел Главног Одбора. Р еф е р ати з а н аш н онгре с: Инж. Ш ер и ф Б у б и ћ : Реферат из пољогтривреде. Г а јр е т о в г л а с н и н : ;> Ужурбане припреме за Гајретову прославу у Сарајеву. Делегати Главног Одбора у прбђинцији. Есадбег Алибеговић. Прослава 25-годишњице »Гајрета« у Тешњу. £околи Ћазиму Ђатићу. Прослава Гајретове 25-годишњице у Лијевну. Главна Годишња Скупштина Главног Одбора \ Гајрета. \ i Нови добротвори и утемељачи Гајрета. Поклон курбана Гајрету. Прилози Гајрету од Бајрамских кожица. Добровољни прилози Гајрету. Повјереништво Гајрета у Подлипнику. Промоција члана Главног Одбора Гајрета. i Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К уми* Уредник Х ам за Х умо Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �TJ* J V tT A. Muradbegović Musa Ćazim Ćatić Povodom otkrivanja njegova spomenika na dan Gajretove Proslave u Tešnju, 1. ju n a 1928. god. Duhovni svijet Muse Ćazima Ćatića, musliman­ skog liričara iz Bosne sagrađen je, kao i onaj Dra Safvetbega Bašagića i đr., od dvBa oprećnih kultura, i od dviju civilizacija, koje su se i po svom unutar­ njem i po svom vanjskom načinu života ne samo razlikovale nego i medusobno.isključivale. To je kul­ tura i civilizacija Okcidenta i kultura i civilizacija Orijenta. Bosna po svom geografskom položaju, po svojoj istoriji i po svojoj ulozi, koju je imala u odnosima tih dvaju oprečnih svijetova jedina je mogla da dade ovako složen i kombinovan literarni tip. Taj tip je istina novijega datuma i njegova se eksistencija zapaža tek iza okupacije pa ovamo prema našoj današnjici, koja ga sve to više produbljuje, izgrađuje i pretvara u nov, samoradan i originalan umjetnički lik. Njegova originalnost je rezultat baš toga križanja dvaju svjetova i dviju raznovrsnih kultura i civili­ zacija. Taj tip u vremena prije okupacije bio je također kombinovan i složen. Složenica toga predokupacionog tipa nije u sebi sadržavala mješavine okcidentalne kulture, nije se neposredno križala sa Zapadom, bila je upućena isključivo na duhovna stvaranja Istoka. Ali ona je to križanje sa orijentom bazirala na elementima svoje rasne, narodne kulture, koja je bila tim jača, što je živjela u krvi toga tipa, što se rađala neposredno iz njegova bića i iz njegova duha. Tako se stvorio taj predokupacioni literarni tip, koji je turskoj državi i turskoj kulturi davao prve državnike u službi i klasike u književnosti. Tako je hipoteza, da se križanjem stvaraju viši i savršeniji tipovi kako u fiziološkom tako i u kul­ turnom pogledu, našla još jedno jako i očevidno potvrđenje. Onaj drugi izaokupacioni tip, u koji ubrajamo i Musu Ćazima Ćatića, još uvijek je u nastajanju, u razvijanju. Iz njegove se sredine još nije podigao genije, koji bi zaustavio njegov razvoj i uključio u sebe sve njegove pozitivne vrijednosti davši im za­ okružen, savršen i definitivan oblik. Ali on je dao nekoliko jakih talenata, koji naviještaju očito i jasno njegov dolazak, dao je nekoliko jakih erudicija, koje dokazuju, da njegov put u život neće voditi samo iz elementa iz rudimentarne rasne snage, nego da će se pojaviti iz jednog izrađenog i tradicijama utvr­ đenog duhovnog svijeta, koji danas eksistira nepo­ vezan, nesistematizovan i rasut. .Jedan od najjačih talenata toga tipa je liričar Musa Ćazim Ćatić. Njegov talenat je sagrađen od tri glavna ljudska osjećanja: religioznog, ljubavnog i humanog. On je sve tri ove pokretne snage unio u svoju poeziju davši im savremenu formu. Njegov religiozni osjećaj nije bazirao na formal­ noj strani religije. Naprotiv on se redovito ogriješio e religijske forme. Radi toga se vrlo često kajao i ispjevao nebrojeno pjesama „pokajnica", ali je uza sve to i dalje griješio. To pokajanje nije dolazilo iz slabosti prema samom sebi, niti iz straha pred božijom kaznom, to pokajanje je opravdanje pred sre­ dinom, u kojoj je živio i koja ga je radi takvih „grijeha" — često puta — prezirala. Čak i vlastiti prijatelji njegovi. To je obična pjesnička finta, kojom je htio, da ublaži žalac svoje sredine, o kojoj je pot­ puno ovisio i živio upravo od njezine male, sitne i sitničave milosti. Zato su mu te pjesme pokajnico mnogo slabije od onih, u kojima je on pjevao iz punoga srca i iz pune duše. Njegov je religiozni osjećaj čisti produkat izra­ zite pjesničke nature, to je sveopći, vaselenski osjećaj, koji u svakoj stvari gleda prisustvo svepokretne snage, što se zove Bog: 177 �Erotska je ljubav kod njega u početku trubadurska, daleko od prave erotike, to je tek klanjanje Izvor toga religioznog čuvstva je kod njega vjera ženskoj ljepoti, kojoj se može samo služiti; .......U carstvu ljubavnome muslimanska, u kojoj on vidi oslobođenje čovječan­ Ti carica moja bu d i! stva i izvor njegova cijelog savremenog n apretka: Prijesto sam ti sagradio „S njenog čarnog sinuo je plama Usred srca, usred grudi. Sav kulturni novovjeki kras. I ja ću ti sluga biti, I što dublje u vjekove tone Služit ću te, dok me tra je ....... Sve sjajniji postaje joj plod; Kasnije ta ljubav postaje vizuelnija, oslobađa se i Što napretku svijet više hrli, postaje ponešto i „protuzakonita" : Više joj se divi — ljudski rod.“ Kad otkriješ čember s lica Prateći razvoj islama, njegove pobjede i djela njegove Zasinu me tvoje čari kulture on kliče zanesen tim rezultatima: Kao sunce iza magle, Jest, na stiegu pobjedničkom Božje ime pronoseći Tamni svijet, kad ozari. Od kineskog tvrdog zida do francuskih tamnih gora, Poslije ovoga skidanja čembera, još uvijek pjesnik Muslimani prosvjetom su put krčili općoj sreći izriče svoju ljubav u stihovima, pretvara je u pjesme, Preko divljih vrućih stepa i valova burna mora. ali je ona ipak agresivnija i sm jelija: Interesantno je u njegovom muslimanstvu to, da on ....Ž e ljn a je, da na tvoje uvijek svoje duhovne oči upire u islam za vrijeme Ružičaste usne pad n e; Arapa, a nipošto za vrijeme Turaka. Pa pusti je, zlato moje, U svojim sonetima pod zajedničkim naslovom Ljubeći te nek izdahne! — „Religiozne pjesme" slavi arapske velikane za vri­ Sad se već razvija sve dalje i dolaze prvi sastanci: jeme stvaranja islama, njihove Oorbe, patnje i pobjede, Tebi idem pod pendžere; osim toga slavi sve velike proroke od četiri glavne Gazim nogom lišće svelo religije, opjevava njihove osebine i njihovu veliči; Mraz mi ljuti ljubi čelo slaveći Muhameda nakdh pobjede kod I po kosi inje stere. — ga Nazarovom lapidarnošću: (Prvi sevdah). A Resul stao u sred svoje čete z ovoga se jasno vidi, kako je Ćezim Ćatić bio Svjetao. Sunce ljubi ga vrh čela •en i neposredan i kako svoje pjesme nije tražio I pobjede mu oreolu plete. nego vodio ravno iz semoga sebe, iz svoga srca i iz (Pjesme 1900—1908.) svoje duše. Njegova religioznost potiče iz onoga duhovnog Sevdalija je uvijek nesretan u ljubavi, pa čak i islama, koji je arapsku pješčaru pretvorio u oazu, a onda kad je ljubljen i kad ljubi. Ali većinom baš španjolsku pustinju u najljepši vrt. Ta religioznost usljed toga svoga tragičnoga nastrojenja, gubi ljubav je aktivna, stvaralačka, nije pasivna, kao formali- ili je sam nasilnim putem upropaštava. Tako je bilo stička religioznost njegove sredine, koja tome stva­ i kod Ćazima Ćatića. Draga mu se za drugog udala: ralačkom čuvstvu predpostavlja puki obred. Pričala mi kona tv o ja : Kao ljubavni pjesnik je Musa Ćazim Ćatić sevProscima te kad su dali, dalija, čovjek, koji unosi u žensku ljepotu najljepša, Da si draga zadrhtala najprofinjenija čuvstva, i u kome ta ljepota izaziva Ko na grani listak mali. čistu prekaljenu erotiku bez banalne i profane pri­ Kanula ti suza s oka misli. Osim te erotičke ljubavi ima i druga sveopća Niz obraze prerumene. ljubav, koja znači život i njegovu manifestaciju. 0 da li si, da 1’ si tada Njegova ljubav ide duboko u život, u njegovo Sjetila se tužnog mene? biće i posvećuje samu sebe: Sad dolaze uspomene, tužne, bolne i krvave. One Ljubavi, ti si prva meni se zasijecaju u čitav život, razaraju ga i razdiru, a U životu hraniteljka bila!__ prebijeno srce utaplja se u vinu, u očaju, uništava Ti si sunce na obzorju mome, sama sebe, bezobzirno i okrutno samo, da što prije Ti si melem mojih rana ljuti’ — doživi svoj konačni slom. To je ta tragična crta u Tvojim cvijećem, tvojim blagim sjajem karakteru svakoga sevdalije, koja potiče iz njegova Svi su moji obasuti puti...... bića, iz njegovo prirode. Tu tragediju je nosio i Musa 0 ljubavi, ti si vječni azil Ćazim Ćatić. Kako se je kod njega razvijala ljubav Moje pjesme i moga života! od trubadurstva do erotike, tako se sada razvija i Pred najmanjom travčicom i listom Zanešen mi slabi razum stoji. 178 �njegova tragedija od prvoga bola do konačne kata­ strofe. U prvome bolu se javljaju sjećanja, prebiraju se predmeti, koji vrijede kao uspomena: Ali sada svenuo je Taj karanfll cvijetak u b av i... Da Г je draga tako sada Uvenula tvoja ljubav?! Osim predmeta traže se uspomene i u pismima: Pa ih pratim zamagljenim umom Ko svjedoke naših prošlih dana; Ali slova— slova su im nijema, Jer su mojom suzom izbrisana. Moja je ljubav lađa, bolesna i zapuštena, Viš nje leprša jedro: mirisavi rupčić mali, Sto nekoć mi ga dala jedna koketna žena — Ja znam, o lijepa ženo, da ovog mora žali, Skrivaju grebenje oštro, pa o njeg jedne će noći Trošna se razbiti lađa; — a jedro tvoj rupčić mali, Što dršće ko krilo ptice, kad s rana krv joj se toči, Divlja će rastrgat bura i krpe njegove tada Po tom će moru p asti... Ah, tad će zaklopit oči, I moja ljiljanska pjesma i čežnja i mir i nada — Tako svršavaju sevdalije, inače desperateri sa stanovišta zdrave, istinske ljubavi, koja ide ravno do pobjede a ne zaustavlja se na vratima hrama, koga je sazidala čežnja za ženom i ženskom ljepotom. I onda dolazi spoznaja, strašna grozna spoznaja: Takav je bio i Musa-Ćazim-Ćatić, tako se razvijao, Ti više nisi moja. takve je faze prošao i tako je završio. Njegov se — Usud je tako htio! život iž’ dana u dan sve to više lomio, duševno stanje Oko tvoga vitog tijela postajalo sve ugroženije, fizička snaga sve to rapidDrugi je ruke svio.... nije, opadala, životne prilike postajale sve to nesnoSada si tuđa žena. snije, dok na koncu nije nastupila totalna katastrofa. A ja te silno žudim Umro je u naponu snage od tuberkuloze. Žudim te svakog tre n a ... U takvim prilikama postao je Ćazim-Ćatić, pravi Sada se javljaju druge žene, on ih odbija, jer patnik bez ikoga, bez ičega svoga, bez kuće, bez nema one prave, odbija čak i bogatašice, koje ne djece, bez rodbine i konačno bez žene, za kojom je znaju šta je to bol, ni šta je to jad, odbija ih, jer je toliko čeznuo. Ostala mu samo pjesma, gorka i čeon bolan i jer kao takav ne odgovara njezinom životu: merna utjeha. Na koncu se i ona pretvorila u čisti posao i profesionalan rad, koji oduzima sreću zanosa A h ! Ja nemam nigdje ništa svoga, ’ ist stvaranja: U svijetu sam kao gola grana: Tužni se pjesnik sam na sebi grije Sve mi blago — uzdasi i suze, poput mrava radi, radi, radi, — A tuga mi — svagdanja je hrana. L llllllL t * 1Trošeći krvcu — snagu svoga duha, Šta onda? Onda treba tražiti nešto, čem će se utoDa steče samo tvrdu koru kruha piti bol. To je alkohol: Nema više ni mladenačke vatre, ni sunčanih U mejhani, dim se sivi raspoloženja, ostao je tužan i tragičan čovječiji lik: Ko jesenska magla vije, Gle, moje lice — to je mrtva knjiga, A uz pjesmu jasno dršću, A slova su joj — nevolja i briga. Sitni zvuci sa šarkije Ćazim Ćatić je i kao pjesnik i kao čovjek žrtva Kroz oblake gustog dima sama sebe i svoje sredine. Kao senzibilna priroda Čađav žižak sa trpeze, nije mogao plasirati svoje težnje u svojoj sredini, Po mračnijem zidinama koja je zaostala toliko, da nije mogla shvaćati potrebu Griješne slike tiho veze... duhovne produkcije, a sam nije imao snage, da se Pjana lica krvca žari, otme od nje i potraži drugi sretniji milje, u kome Zacakljene trepte oči; bi njegov razvitak bio sigurniji i stalniji. Kad je Već se ne da razabrati, trebao da najviše stvara, kad je trebao da radi stvari Ko li pije, ko li toči. od dubljega značenja i trajnije vrijednosti, on je U alkoholu se na trenutak zaboravlja bol, da počeo da pada, dok se nije potpuno ugasio. kasnije još jače izbije, kad prestane opojnost i onda Sav njegov rad je plod istinskog proživljavanja opet da se pićem zatomi i tako bez prestanka. Samo daleko od namještenosti. Potekao je neposredno iz se jednom u životu čovjek opije, a dalje kroz čitav njegova života i napisan je čistom krvlju i potpunom život razbija mamurluk, glasi rečenica, koja takvo iskrenošću. U tome je njegovo značenje i njegova stanje najbolje karakterizira. U takovom raspoloženju prava vrijednost. svi se dosadanji ideali počinju izobličivati, čovjek Treća crta njegova talenta osjećaj humanosti ro­ postaje ciničniji, ljubav dobiva sasvim druge forme, dila se opet s njime i razvijala se s njegovim sopa uspomene se protvaraju u bolesne vizije, a duša stvenim životom. Humani osjećaj je znak višega du­ rezignira; hovnog tipa, dublje unutarnje kulture i širega du- T m 179 �ševnog horizonta. Ali humanost može biti i rođena, kao elemenat blagorodne duše, koja jednako ljubi čovjeka, njegove patnje i njegovu sreću, kao svoju vlastitu, kao samu sebe. U pjesmi „Zimska slika", koja je spjevana na način naših starih romantičara, prisluškuje on stra­ danjima sirotinje simbolizirane u jednoj sirotinjskoj familiji, u kojoj m ajka sa djecom skapava od gladi i zime, a svijet je ne čuje: Samo on, pjesnik on je čuje i dovikuje joj: Sirotinjo hodi k meni, na mom srcu ogrij ruke, Jer toplo je srce moje. vatrena je moja duša. U ovom dijelu njegove poezije osjeća se jak uticaj Kranjćevićeve poezije, dok se u drugim dije­ lovima ćute razni uticaji i srpskih i hrvatskih knji­ ževnika i onih starijih: Arnolda, Nazora: onih mladih iz hrvatske „moderne", Matoša i Galovića. Od srpskih se pjesnika osjeća uticaj Ilića, a naročito Jakšića. No ti se uticaji vide u samoj formi i u načinu izra­ žavanja, dok je sadržina potpuno njegova. Naravno da on nije mogao u prilikama, u kojima je živio i u dobi, u kojoj j e t najviše stvarao doći do svoje vlastite originalne furme i đo, ^voga sopstvenoga na­ čina izražavanja. U ovom1- dijelu svoje poezije, on stoji pod jakim uticaj em Kranjčevića i poput njega u pjesmi „Težaku", pjeva: Daj pruži mem^zuljnu ruku, na nju, Da spustim cjelov poštovanja svoga! Jasno je da njggova poezija zaostaje za poezijom jednoga Kranjčevića i da on možo biti njezin imi­ tator, ali po utjecajim aj po stvarima, koje su uticale najbolje se vidi, za čim se je zanašao, šta ga je osvajalo, i šta ga je impresioniralo. U vrijednosti toga, vidi se i pozitivna strana pjesnikova. Taj ga osjećaj sili da prezire tvrdice, koji imaju svega preko mjere samo milovanja nemaju: Hej, tvrdice pruži ruku, Trgni s duše mračni veo, Da ti blago uzdah siromaški Ne pretvori u pepeo. Ne samo ljudi ove vrsti, nego i elementi su zatornici sirotinje i oni nemaju smilovanja prema cvilenju sitne djece i leleku sirotinjskih žena. Tako u pjesmi „Jangija" opjevao je požar, koji je harao u Tešnju glavnom pjesnikovom prebivalištu: A zgarište — užas slika — poslije vatre crnilo se, Kao što je i taj danak sirotinji precrn bio. I taj se osjećaj rodio iz njegova života, jer je i on isto takav siromah, kao i oni jadnici u ime kojih pjeva i plače: A ja pjesnik gola sam sirota, Za me radost tek je pusta bajka U kolibi pod čađavim krovom Rodila me siromašna majka. To je eto u glavnom ličnost toga patnika pjes­ nika, koji je sav život prelio u pjesmu i koji naip 180 služi kao najjasniji dokumenat naših jadnih socijalnih prilika. Na žalost ovaj kratak pregled njegova rada nije potpun, jer nemamo sviju njegovih radova, koji su razasuti po svima našim revijama u Bosni i Hrvat­ skoj. Ali mislimo da je i ovo dovoljno da bar za sada ilustriramo i zaokružimo njegovu ličnost i nje­ govu poeziju. Osim ovog originalnog rada Ćazim se bavio i prevađanjem, te je sa orijentalnih jezika, a poznavao je turski, arapski i ponešto perzijski jezik, preveo mnogo naučnih stvari, u kojima su zastupani mu­ slimanski socijalni i vjerski problemi. Naročito je mnogo prevađao sa turskog jezika. Bio je i neko vrijeme urednikom Behara, a uređivao je i musli­ manski list „Biser" koji je izlazio u Mostaru. Sarađivao je u „Bosanskoj vili", „Prosvjeti", „Beharu", „Domaćem Ognjištu" zatim u „Savremeniku", „Hrvat­ skoj misli", „Hrvatskoj smotri", Vijencu" i „Mladoj Hrvatskoj". Njegov je rad obilan, ali razasut, jezik mu je bio tečan, gladak i slikovit. Bio je prožet đuhofl^istog narodnog jezika, koga je on usisao iz narodne poezije i iz svoga kraja, gdje se govori čisti književni jezik. Forma mu je bila dotjerana ali nije forme podvrgavao sadržini. Naročito je u kasnija vremena, poslije dodira sa hrvatskim književnicima,' „hrvatske moderne", s kojima je probavio dvije me godine, kao student prava, dotjerivao formu i pazio na stil. U povoljnijim prilikama popunićemo ovaj prikaz i tom periodom njegovoga rada. *** Musa Ćazim Ćatić rodio se u Ođaku kraj Dervente g. 1878. baš u vrijeme okupacije, a umro je u Tešnju 6. aprila 1915. Osnovnu je školu svršio u svom rodnom mjestu, a medresu je pohađao u Tešnju kod glasovitog muftije Smailbegovića, koji ga je kasnije poslao na daljne nauke u Carigrad. Tu je ostao dvije godine. Na putu iz Carigrada nađu ga dvojica srpskih pjesnika A. Karabegović i 0 Đikić i upoznaju sa Skerlićem. Odavde je otišao u vojništvo, gdje je služio 4 godine. Poslije vojske odlazi u šeriatsku sudačku školu, a kad ovu svrši odlazi u Zagreb na pravni fakultet. Tu se i upoznao sa hrvat­ skim književnicima, s kojima se družio cijelo ovo vrijeme i ne misleći na nauke Godine 1911. vraća se u Tešanj. Početkom 1913. odilazi u Mostar, kao urednik „Bisera", a godine 1914. nakon mobilizacije u Tuzlu u vojsku. U vojsci se prehladio, obolio na plućima i nakon H mjeseci umro od tuberkuloze u Tešnju, gdje mu 1. Juna o. g. diže gajretov pododbor spomenik prigodom proslave svoje 25-godišnjice. Умољавају ce сви претплатници da за 1927. годину иодмире дужну претилату. �bževad Sulejmanpašić Karl Kraus o Srbiji i Srbima (Nastavak.) Hoće od njega bar to da čuju, da je Srbija bila protiv Austrije, kad se je već na žalost morao zakleti, da su dokumenti falsifikovani. A iskazi, koji telegrafski javljaju, da iz Srbije u Austriju nisu nikad dolazile pare za veleizdajnike, već naprotiv iz Austrije u Srbiju za falsifikatore dokumenata, koji su sebi stvar predstavili i odviše lakom, te iskaze predsjednik bez­ glasno odmotava; jer za protivnike koji će optužene i inače osloboditi radi očiglednog patriotizma, suvišni su takovi indiciji za nevinost tužitelja. Što su morali čuti, to su čuli već ti narodni suci. Njima još zvoni u ušima jeka jerihonskih trubalja, kojom je predsjednik optužio tužitelja Šupila radi prekršaja časne riječi, izbacio ga kao šugavu ovcu iz reda drugova i korupciju u službidomovine pretvorio u dokaz veleizdaje. Štampine zvijeri, čije hranjenje košta više nego pregršt kruna, koje se predbacuju hrvatskome žurnalisti, smjele su zaurlati: »Danas je u sudbenoj sali slomljena kičma poslanika Šupite«, i »Neues Wiener Journal« čije su makaze čiste i koji još nikad za novac nije ukrao tugjeg članka, smio nas je uvjeravati, da nam »gađenje od ovakve Jčoruftcije zabranjuje daljnje zanimanje za gospodina Šupila«. Mnogo ih je u bečkoj publicistici, kojima u sudbenoj sali nije još slomljena kičma i koji toj opasnosti samo tako izbjegavaju, što je nisu nikad ni imali: Predsjednik ih poznaje, ne uredovnim putem: kao literarni diletant često puta im poklanja svoju saradnju. On stoji možda sa lošom žurnalistikom na predobroj nozi, da bi mogao dati nepristrasan sud o odnosima u kojima je djelovao gospodin Šupilo. Tok procesa je dokazao, da gospodinu Supilu još ni sada nije nužda, da se upiše u »Concordiu« (bečki žurnalistički klub. Prim. prevodioca). Ali čak da mu to ad personam i pristoji, da je onom austrijskom glupaku i uspjelo, da ga korumpira, mje­ rena židovsko-njemačko-austrijskim mjerama, ko­ rupcija jugoslavenske štampe zaslužuje još uvijek svako poštovanje. I za takovu sramotu ne bi ona bila sposobna da sudbenoj pravdi poslije takovih ekscesa pristranosti iskazuje časti uvodnih članaka i da po­ stupanje austrijske pravde opjeva kao svijetlu stranu svjetskoistorijske blamaže.« Taj se esej ovako završava: »Ali mi smo pri tome saznali, u kakove se zabitne krajeve ove otadžbine kultura drhteći zavukla. Ona živi tamo, gdje živi u strahu od konfidenata. Ne ovdje gdje konfidenti žive u strahu od kulture. Saznali smo, gdje je Balkan. Austrija je zadnja, u kojoj se ne povlače konzekvencije. Neka pazi da se ne povuku protiv nje. Nikakva huka i buka ne će obmanuti svijet za pravi svršetak ovoga procesa. »Tim dokumentima trebalo je dokazati pred Evropom, d a ...« Evropa će primiti na znanje, da se protivno dokazalo. A i historija u koliko nije lako­ vjerna zabilježiće taj datum.« Kad je Friedjung u 1918. godini u svojstvu hi­ storičara predlagao u njemačkim novinama uništenje srpske državne samostalnosti, očitao mu je Kraus jednu tako smjelu lekciju, (u maju 1918.1) kakova se tada nije čula ni iz čijih usta u dosegu vojne sile austro­ ugarske monarhije. On u članku »Der darbende Biirger« (u zbirci »Weltgericht II.«, str. 124) ovako potsjeća Friedjunga: »Osnovna misao, da je Austrija zemlja u kojoj se ne povlače konsekvencije, ostala je netaknuta: inače se nebi povukla konsekvencija svjetskog rata. Neizreciva njemačko-austrijska banalnost koju sam čuo kako se u glasu našeg čestitog starine mobilizuje protiv'kulture i prava, gazila je otada po životu sred­ stvima razvijenije tehnike i triumfovalo je načelo, da je jedan narod, čije su pjesme oduševljavale Goethe-a, Wilhelma Humboldta, Jakova Grimma, Puškina, Scotta i Merimćea, zločinačka banda. Ali gospodin Friedjung, historičar beogradskih bombi punjenih lažnim doku­ mentima, djeluje i dalje nesmanjenom duševnom svje­ žinom i nije se dao zastrašiti svojom srpskom prošlošću, da ne pravi misli za »Vossische Zeitung« o budućnosti Srbije. Samo posvemašnja bezhumornost u stanju ga je sačuvati, da ne preblijedi pred pomisli da srpski narod »pripada ratnim dobitnicima«; da se njegova ratna dobit sastoji u tome, »da će u buduće biti skop­ čan sa više gospodarskih i političkih veza sa carstvom Habsburgovaca...« Kad bi se gospodinu Friedjungu, kome samo zato neće uspjeti da izlije ulje svoga besjedništva u svjetski požar jer bi se i plamenovi ugasili od smrtne dosade, kad bi mu se dakle udijelila samo mrvica mašte, kad bi svojim osjećajem mogao obuhvatiti samo milijontinu tragične sadašnjice srpskog naroda, dosjetka, kojom ga ubraja u ratne dobitnike, zadahnula bi ga dahom ledenog groba, koji jedna bijedna duša mora sama sebi da kopa...« Ali tek u »Die letzten Tage der Menschheit«, u svome najvećem djelu, u kome je izrastao u duhovnog gorostasa čije će se ime pronositi kroz vijekove, za­ dužio je Kraus srpski narod za vječitu blagodarnost. U petom činu toga djela, u posljednjoj sceni, u opisu strašnog orgijanja jedne više austrijske ratne komande, nalazimo ovaj dialog: » R it m a j s t e r : Znaš, Roda Roda, taj ti je razumeo, da sa jednom rečenicom vojničku situaciju — na primjer, to mi je još tačno u pameti, kako je pisao: »Teško da ćete Vi više trebati vašu kabanicu«, rekao je oberlajtant.kad je svezao popa za uzendžiju ulanovu.« 181 �»Mi stojasmo svi kod pustoga ognjišta, O b e r l a j t a n t : Vrlo dobro, ali како si to za­ kad od cijelog doma ne preosta ništa. pamtio? I prije bijasmo goli sirotani, R i t m a j s t e r : No kenjče — zar ne pogađaš, ko te nemasmo ziata, da nam život brani. je bio taj oberlajtant? Ja! Stog mi djecu redom staviše do zida. O b e r l a j t a n t : Idi molim te — Sta je taj bio Slušah kad se ropac iz tjelesa kida. uradio? Ah, što nemah ništa! Al’ g le o p e t t r a ž e l R i t m a j s t e r : No, potucao se okolo i tako. Da grob sebi kopam, sad mi se nalažel Crven nos je imao — dakle čisti signal. To ti je bio Sahraniše kuću, sništiše svo stanje, jedan pravi!« pa neka sasjeku i ’vo suho granje I Na koncu te scene neprijatelj provaljuje čak do Čuj, to djeca zovu — eto mene o ’mal u mjesto komande. Bježanje, teturanje pijanih i padanje Gospode pomoz’ mi doć do tvoga doma!« pod sto, panika i tumult, sav horizont je jedan vatreni 1 kao treća vizija, koju valja na ovome mjestu zid, na kome je visila slika »Veliko doba«, a na kojoj istaći, »austrijski pukovnik, čiji vojnici hvataju jednu se sada pojavljuju vizije ratnih strahota, jedna užasnija Dalmatinku sa dvanaestogodišnjim plavim dječkom. od druge. Dok majku odvlače, on zapovjeda, da se dječak strijelja Prva vizija je ova: »Uska brdska staza prema u glavu, i dok vojnici, klečeći na dječkovim rukama, Mitrovici. Mećava. Između tisuću kola nepregledni narod, izvršavaju egzekuciju, pukovnik stoji pokraj njih i starci i žene, djeca polugola, o ruci majci, od kojih puši. Na to majka kune: mnoga nosi i dojenče u naručju. Jedan mališan pored »Nek kroz sve dane koje s krnavite, jedne seljakinje iz doline Morave, ispruža svoju ručicu s^očiju nikad to ne izgubite 1 i veli: Nek nevinoga čela pukle kosti Čiča, daj mi hljeba — ne prestaju vam tvrdo srce bosti: Slika iščezava i mjesto lije se vidi druga, koja 1 kad prokleti stignete pred pako, pokazuje balkanski brzi voz, kako usporava vožnju. da ugledate isto tu sve ’vako! Kroz prozore vagona sa trpezarijom naginju se dva Živite dugo, samo da vas goni ratna izvjestitelja i izgleda da nazdravljaju onij u svakoj noći majčin jauk boni!« leže u sali. Jedan viče: Rat ima u sebi jiečeg tako lijepog — Odmah zatim druga slika. Iscrpeni gotovo pre- A p e l G l a v n o g O d b o r a mrzli begunci bježe po kamenju snijegom pokrivenom. P rilik o m p r o s la v e G a jr e t o v e d v a d e Zora osvijetljuje upala, blijeda lica, u kojima se još vidi groza provedene noći. Jedan krikl konj se neki s e t p e t o g o d iš n jic e , G la v n i O d b o r Je z a ­ srušio u ponore. Opet krik, još očajniji: i njegov se k lju č io n a s v o jo j p o s lje d n jo j s je d n ic i d a vodić srušio za njim. Ukraj puta crkavaju konji, tamo p u te m s v o g lista a p e lu je n a m u s lim a n e leži vo sa razmrskanom lubanjom. Povorka se jedva š ir o m B o s n e I H e r c e g o v i n e d a s e u g le ­ miče. Smalaksale životinje zastaju. Nepomično se ukoče d a ju n a n a š u b r a ć u p r a v o s la v n e v je r e i njihov žalosni pogled ide za povorkom. Sa mrtvački te d a s e o v o m p rilik o m u š to v e ć e m blijedim licem, oslonjena o jelovo stablo sjedi jedna b ro ju u p is u ju k a o č la n o v i le g a to ri C s v o seljakinja — ona iz doline Morave — a na rukama t o m o d D in . 1 0 .0 0 0 — p a n a v iš e , Ili im a ­ joj mrtvo malo tijelo i više te male glave drhti svijetlo n je m u to lik o j v rije d n o s ti}, k a o č la n o v i male voštane svijeće. d o b r o t v o r i CDIn. 1 0 0 0 ’— } i k a o č la n o v i Zatim se redaju vizije strijeljanja i vješanja vojnika, u te m e lja č l CDIn. 6 0 0 — } . bjegunaca zarobljenika žena i djece, rušenje crkava, O v e s v e tri č la n a rin e m o g u s e o tp la ­ škola i bolnica, umiranje od plina i od smrzavanja i ć iv a ti I u m je s e č n im ra ta m a . onda vizija jednog starog srpskog seljaka, koji kopajući svoj grob ovako nariče (slobodno prevedeno): Ч и т а јт е и п р е т п л а Ч у јт е c e н а „Га јр е т" 182 �РЕФ ЕРАТИ SA НАШ КОНГРЕС Инж. Ш ериф Бубић, Пожаревац Рефераш из пољопривреде (Наставак.) ' ли оно што je идеално, ниЈе увиЈек и могућно. Импортирање страних pača стоји много новаца, a треба, осим тога и прије тога, многе друге отпоре савладати, треба створити прилике за опстанак бољих pača. Старо je правило да су pače производ прилика под којима живе. To je прије свега довољна производња сточне хране, добре здраве стаје, рационална исхрана и њега стоке и уопште пуно више разумијевања и више пажње према стоци. Када то створимо, тек тада видиће се шта нам je даље потребно. За све те многобројне мјере, када би требало да их наједном извађамо, потребна су многа срества, a тих данас сељак нема нити има изгледа да ћему бити стављена у облику јефтиног и,дугорочног кредита. Зато треба увијек почињати са оним шта je најнужниЈ*е, са оним што сељак може сам са својим срествима извђсти, ради тих идеала не треба занемарити наше домаће говече. С и т н а с т о к а — овце и козе — имају велико значење за нашу сеоску привреду, нарочито за наше сиромашне крајеве. Према попису стоке у 1910. години од 5,949.301 комада, колико je тада било све стоке у Босни и Херцеговини, било je оваца 2,498.854 ком., a коза 1,392.575 ком. Према извјештају Министарства Пољопривреде и Вода, било je у год. 1926. 1,483.259 оваца, a 518.214 коза. Ако су ови извјештаји тачни, колико je то страшан мањак! Од предратних 100оваца билоје, према томе, у год. 1916, дакле 8 година послије рата, само 60 оваца и само 37 коза. Ето једнога узрока привредне депресије код нас. Овце су нарочито распрострањене у кршу, гдје су оне заједно са козама главном привредном животињом. Али и за предјеле средње и источне Босне, гдје има такођер много кржљавих и голих пашњака овца je од великог значења. Како je овца животиња многих сиромашних крајева и огромног броја сеоске сиротиње, треба joj зато посветити много бриге, не треба се водити доктринарством, које се je код многих наших пољопривредних стручњака, на жалост, удомаћило, према којим наша овца треба да узмакне пред говечетом. Хтјели ми не хтјели, овца ће дуго и дуго остати апсолутним господаром наших оскудних крајева, a нарочито нашег голог крша. Да се наше овчарство може учинити рентабилнијим, без нарочитих срестава само са више заузимљивости и разумијевања, не треба о томе сумњати, треба подучити сељака на избор приплодних грла, у модерној преради млијека и у њези и рацио- налној употреби испашишта. У »Економату« (ГоД. VII., бр. 1) износи писац чланка »количина у Југославији потрошених животних намирница и т. д. и једно тачно опажање управника пољопривредне станице на Главници код Книна о нерационалном овчарењу на граници далматинско-босанској. Између осталога тамо се навађа ово: »Ha Рисовцу (на босанској страни границе) у љетњим мјесецима скупи се око 10-15.000 оваца и то у кругу од 7*-1 сата удаљености од центра, то јест од бивше жандармеријске касарне. Од тих оваца дневно се музе 10 хл млијека (са просјечно б1/«% масти, 9°/о у јУтро a 8% у вечер). To млијеко оставе у дрвеним судовима (званим шкип«); побере се нешто врхње, да би се из остатка направио т. зв. »сир у мјешини« (громаде сирнине мећу у мијехове спремљене од јарећих кожа). Цијели поступак при сирењу веома ~je брз и неспретан, тако да je и појединим »стругама« (пастирска удружења) било могуће наћи у сурутци још no 3—4о/о масти! Ова сурутка, у рационалном мљекарењу, даде се још даље обрађивати, вадећи из ње’остатке »бјеланчевине«, које онда зовемо »шкута« или »пуина« (na и даље за добијање нузпродуката — али то само у специјалним мљекарама — док се обично употребљава за товљење свиња). Овдје ријетко који власник и закупник струге поведе са собом и свињу, да би je хранио са том сирутком, које иначе има веома много. Ha 100 лит. млијека може се рачунати највише 15 кг. сира, a остатак je сурутка. И шта раде они са том сурутком ? Камо среће да би je употребљавали за исхрану свиња1 Hel Оскудијевајући јако на питкој води, и за се и за овце, они с том сурутком напајају горњачке магарце, који онуда пролазе у Книн или из Книна! Поје, дакле, магарце са сурутком у којој има још 3—4% масти! Од 10 hl млијека остаје, дакле, као сурутка 8 V* hl, a то пропада сасвим. A из 100 л сурутке могло би се још добити no 3—4 кг маслаца, и то маслаца најодличније врсте, са укусом планинске паше. Из 8 V2 hl сурутке могло би се добити дневно 24—32 кг маслаца, и то представља вриједност од 1440'— до 1920’— Дин (no цијени 60 Дин кг). To je дневни губитак, за оно 20 посједника. To износи мјесечно 43.200-57.600 Дин, или скупа за три мјесеца испаше 129.600 до 172.800 Дин, a то je огромна сума!« Толико извјеститељ. Ми се сада запитајмо, колико таквог блага пропане у цијелој нашој Босни и Херцеговини, na ћемо наћи још једну компоненту привредне депресије код нас. (Наставиће се.) 183 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Ужурбане ирипреме за Гајрешову прославу у Сарајеву Велика конференција муслимана у Гајрешу Главни Одбор Гајрета подузео je свестране припреме за прославу Гајретове 25-годишњице, која се одржава, како je познато, 6 ., 7. и 8 септембра о. г. Да би се што већи број грађанства града Сарајева заинтересовао за припреме око прославе као и да би грађанство узело и активног учешћа у припремама за ту прославу, одржан je у неђељу 10 . о. мј. no позиву Главног Одбора Гајрета у просторијама Гајрета шири састанак грађана. По многобројном одзиву — било je присутно око 100 особа — и нарочито no друштвеном положају узваника видјело се да су они правилно схватили велику културно-историјску важност тога момента у животу муслимана Б. и X. Поред чланова Улема-меџлиса, врховног и котарског шериатског суда, грађанских судова, адвоката, професора, љекара, учитеља, разних државних функционера, присуствовали су конференцији и многи сарајевски угледни индустријалци, обртници и трговци. Био je присутан и вакуфски директор, док су. писмено испричали свој изостанак предсједник Обласног Одбора и предсједник Обласне Скупштине, који се ових дана налазе на великој изложби у Скопљу. Конференцијује отворио предсјед^икТлавног Одбора Гајрета г.И нг.Х ајдарЧекро,захваливш и се на одзиву узваника, који су овај састанак својим присуством увеличали. Каже да je в§ћ у самом нашем позиву за ову конференцију наглашена важност овога састанка, јер се ради о прослави Гајретове 25-годишњице. Ми сви знамо што je Гајрет ичинио на културно-просвјетном пољу од 1903. na до почетка Свјетског рата. Знамо и све перипетије кроз које je Гајрет морао да пролази, познате су нам и све борбе око Гајрета, али Гајрет je увијек носио високо своју заставу, да међу муслиманима Б. и X. увријежи смисао за културу и просвјету. Гајретови радници били су у томе раду осамљени, јер нису нашли у оно доба упоришта, као што je био случај код Просвјете и Напретка. Док je Просвјету подупирала Шумадија и док je Напредак подупирала Хрватска и Славонија, дотле су Гајретови раденици били усамљени, али никада нису малаксали, него су настојали да увријеже идеју Гајрета у народу, a истодобно и смисао за просвјету. Али у то доба муслимански елеменат економски je врло добро стајао и могао je да школује своју омладину. Али ни тада није било, на жалост, развијене свијести код нашега народа, да би Гајрет подигао на висину према економском стању народа. Потребно je нагласити да je у првим данима Свјетског рата задесила Гајрет иста судбина као и многе друге културне и националне установе и у Гајрету je уведен комесаријат, док je управа његова распуштена. Послије Ослобођења народна влада предала je Гајрет у руке легалној управи изабраној прије рата, али тада су Гајретове касе биле потпуно празне. Гајретови радници преузимајући тада Гајрет, осјетили су сву тежину свога положаја. Усљед неспретно ријешеног аграрног питања и ратних непогода муслимански елеменат je јако осиромашио. Гајретови радници гледали су с највећом зебњом како ће Гајрет моћи у оваквим приликама оживјети и подићи. 184 Вакуфско-меарифска заклада лишена финансијских средстава била je присиљена да распусти све дотадање своје средњошколске интернате. Сматрајући то нашом општом срамотом Гајретови радници с највећом упорношћу и жилавошћу преузимају све средњошколске интернате и у кратком времену показали су у своме раду такве успјехе, да су несамо одржали преузете интернате од Вакуфа, него су број тих интерната и повећали са два нова мушка и једним женским интернатом. Овај напорни рад Гајретових радника налази и признање с Највишег Мјеста, те Гајрет ступа под заштиту Њег. Краљ. Вис. Престолонасљ. Петра, ступа дакле под ову високу заштиту као ни једно културно друштво ове врсте. Taj премилостиви акт даје свима Гајретовим раденицима највећу утјеху и подстрек за даљни Гајретов рад. Taj догађај Гајретови радници сматрају најзначајнијим даном у развијању Гајретова рада. Данашњи Главни Одбор Гајрета високо цијенећи ову превишњу одлуку закључио je да изврши прославу свога 25-годишњег рада на рођендан свога високог Протектора, на дан 6. септембра о. г. Већ од назад двије године уприличују се састанци да се одреди дан и начин прославе Гајретове, те je Гл. 0. дошао до закључкада je потребно свечано прославити Гајретову прославу, јер хоћемо да том прославом афирмишемо Гајрет и да докажемо да je Гајрет била најјача културна институција бос. херц. муслимана. Ha ту прославу позивамо све муслимане и јавне раднике, како у Сарајеву тако и у читавој Б. и X. да je на достојан начин прославимо и том приликом да дамо смјернице за даљни Гајретов рад. Досада je Гајрет радио једино на културно-просвјетном подизању муслимана и националном освјешћивању муслиманске омладине, дочим у статутима Гајретовим стоји да je ово друштво за културно и економско подизање муслимана (аплауз). Сви морамо признати да je Гајрет досада учинио међу муслиманима врло много на културно-просвјетном пољу. У овим тешким економским приликама оснива се наша најјача економска институција Банка Гајрет, која je дјело Гајретових радника. Има људи који данас сматрају Банку Гајрет као нешто туђе, али ja тврдим да je то једина велика економска институција муслимана. Ta Банка уступа Гајрету 10% од своје зараде. Што значи једна привредна институција овакве врсте види се најбоље no томе, што ће она моћи са својим акцијским капиталом од 20 милијона динара осигуравати друштву Гајрет сталан годишњи доходак од 200.000 динара. To je највеће врело сталних Гајретових прихода. Овај факат даје подстрека Гајретовим раденицима да се са идејом Гајрета може учинити у исламском елементу врло много. Гајрет хоће послије своје прославе да упути свој рад у још једном новом смјеру, у смјеру привредног јачања муслимана. Ми смо имали досада јаких појединаца муслимана али нисмо имали јаких наших заједничких установа. У будуће хоћемо да стварамо јаке привредне јединице, које ће бити осовина нашем привредном јачању. Поред привредног правца Гајрет je већ досада нарочиту пажњу посвећивао образовању муслиман- �ског женскиња, те je Гајрет основао и свој женски интернат у Сарајеву, a иа овогодишњу главну скупштину треба да похрле сви Гајретови радпици да бисмо заједнички створили услове за што успјешнији рад У будућности, a нарочито да бисмо се поразговорили како бисмо што већу пажњу посветили образовању муслиманки. Ми хоћемо да се образује муслиманка, да она буде јака привредна јединица у исламском елементу. Ми хоћемо да муслиманку школујемо и изображавамо не само у школи, него и у разним Гајретовим привредним институцијама, у коју сврху намјеравамо да оснујемо посебан женски Шегртски Дом. Ми хоћемо да учинимо муслиманку привредним фактором, бар у оној мјери у којој je то њена суграђанка других вјера. Тиме ће се у муслиманску породицу a преко ње и у цијели муслимански друштвени склоп унијети онај данас необходни потребни социјални и привредни смисао без које никакове друштвене јединице не могу данас одржати корака са брзим темпом времена у коме живимо. Привредно подижући наше женскиње с једне стране, те васпитајући га с друге стране, нестаће оне досада постојеће разлике између мушкараца и женскиња. Осим тога ми хоћемо и радимо на томе да ова груда' на којој смо се родили ми и наши прадједови,'да нам та груда буде најдража и најсветија и ако Гајрет то постигне, постићи ‘ће оно што му je и задаћа. Захваљујући Вам господо што сте ме пажљиво саслушали, што сте саслушали ријечи које нијесу^ само моје него и осталих чланова Главног Одбора и захваљујући Вам у име свих осталих Гајретових радника, који су дјеловали на овој велебној која je успјех свих-досадашњих Гајретових радника и Гајретових радница, ja Вас молим да Ви с Ваше стране допринесете ^да ова прослава буде достојна нас муслимана. Хвала Вам и живили. Секретар Главног Одбора Гајрета Хамид Кукић добива ријеч и реферише што je све Главни Одбор подузео за ову прославу и какав je предвидио програм ове свечаности. У првом реду Главни Одбор je сматрао за потребно да се овом приликом изради Споменица Гајрета. Ta Гајретова Споменица уз Гајретов рад и његово дјеловање у народу обухватиће у главним линијама цио живот нас муслимана у Б. и X. од доласка Османлија до данашњих дана. Споменица ће бити укусно опремљена, богато илустрована и износиће око 300 страницаквартформата. Садржај Споменице биће у главном раздијељен no поглављима како слиједи: Главни наслов који уједно обухвата цио садржај гласи: »Од исламизације до нових видика«. Поглавља у епохи за вријеме турске владавине гласе: 1. Традиција и њене посљедице у вези са исламизацијом; 2. Величине источног парнаса; 3. Домаћи писци, који су писали на српском језику; 4. Стубови Османлијског царства; 5. Међусобне борбе и борбе са Османлијама; 6. Културни споменици. Окупација означена као прелазно доба садржи слиједећа поглавља: 1. Једна карактеристична страна окупације и њене посљедице; 2. Окупација и отпор аустријским трупама; 3. Војна власт; 4. Прелаз власти у цивилне руке и њена политика; 5. Херцеговачки устанак; 6. Мухаџирство; 7. Џабића покрет и борба за вјерско-просвјетну аутономију; 8. Босански сабор; 9. Културне прилике; 10. Оснивање Гајрета и његово дјеловање. У овоме задњем поглављу изнијеће се сви статистички подаци о 25-год. раду Гајрета. Споменица завршава освртом на прошлост и перспективама рада у ослобођеној Отаџбини, дотичући се у колико се покаже потреба послијератних политичких и културних прилика међу нама муслиманима. Затим je Гајрет овом приликом no први пут наручио Гајретове значке у иностранству у емаилу и бронзу и те ће значке бити израђене за 3 недјеље. Овом приликом наручили смо и дипломе за чланове Гајрета: легаторе, добротворе и утемељаче и то у бојама, јер су досадање биле у врло скромноЈ изради. Прије прославе израдиће се Гајретове разгледнице са Гајретовим интернатима и Гајретовим заслужним раденицима. Приликом прославе Главни Одбор ће изходити повластицу насвима жељезничким пругама, како би се могао одазвати што већи број гостију са свију страна. Већ раније су затражени спискови преко свих друштвених пододбора и повјереника муслиманске интелигенције као и свих оних, којима треба упутити посебне позиве за нашу прославу. Већина наших органцзација већ je доставила те спискове. У позивима тражиће се од свокога одговор да ли долази на прославу a о томе ће водити нарочиту бригу друштвени пододбори и повјереници. Главни Одбор je предвидио да се пред прославу штампају прогласи, који -ће *е упутити у сва мјеста Б. и X. као и Санџака. Прије прослеве упутиће се у провинцију штампани програми прославе за два три дана. Главни Одбор подузео je већ кораке код надлежних власти за пренос костију из Арада друштвеног секретара рахм. Авде Сумбула и Бехџета Мутевелића, тако да њихови посмртни остаци буду на дан прославе у Сарајеву. Делегати Гл. 0. позваће лично на прославу Њег. Величанство Краља, Краљевску Владу, Народну Скупштину, a писмено ће се позвати све културне установе у нашој земљи. Програм прославе већ je фиксиран само није фиксиран ред, којим ће се поједине тачке програма изводити, што ће се учинити ових дана. Међу тачкама програма налазе се ове: 1. Свечана сједницау Нар. Позоришту; 2. Поворка и манифестације no граду; 3. Откривање биста првом предсједнику Гајрета Др. Сафветбегу Башагићу и секретару рахм. Осману Ђикићу; 4. Свечана сахрана посмртних остатака рахм. Авде Сумбула и Бехџета Мутевелића; 5. Конгрес интелектуалаца муслимана, на коме ће се дискутовати ова питања: I. Општа културна питања: a) вјерска просвјета, б) аналфабетизам, ц) остали просвјетни рад у народу и д) женско питање; II. Вакуфско питање. Осим тога прочитаће се на конгресу ови реферати без дискусије: a) Трговина и обрт међу муслиманима, б) пољопривреда, ц) дјечије питање, д) шериатски судови и е) здравство међу муслиманима. 6. Велика народна свечаност на отвореном простору и 7. Банкет. To су главне тачке програма Гајретове прославе у Сарајеву. Предсједник Инг. Чекро саопштава да друштво Напредак приређује прославу своје 25-годишњице на 8. септембра т. ј. на 3. дан наше прославе, na каже да Гл. О. стоји на становишту и ако je друштво Напредак молило да ми одгодимо Гајретову прославу да се прослава не одгађа и наводи разлоге којима се je Гл. Одбор руководио при доношењу овог закључка, што једнодушно одобравају. Како претече прослави у Сарајеву Главни Одбор je већ раније затражио од својих пододбора и повјереника да и они приреде прославе 25-год. Гајрета у својим мјестима и то прије наше прославе 185 �У Сарајеву. To смо учИнили за то Да би će на тиМ прославама упутио народ у важност Гајрета и да би се том приликом Гајретов рад што више популарисао и коначно да би што више свијета дошло на прославу у Сарајеву. Стојећи Гл. Одбор на становишту да je Гајрет културно- просвјетни центар муслимана, то je дао упутства својим пододборима и повјереницима да могу у својим прославама дати видан знак признања и осталим културним радницима муслиманима и ако нису учествали у раду Гајретовом. Тако je на 1. о. мј. извршена прослава Гајрета у Тешњу, којом je приликом друштвени пододбор на рачун Гајрета израдио споменик нашем пјеснику рахм. Муса Ћазиму Ћатићу. Дервиш еф. Коркут: узима ријеч и каже да би ова прослава Гајретова испала као штотреба, потребно je извршити предходну радњу. Ми имамо двије културне институције за помагање ђака, a то не смије бити. Ja би апеловао на Главни Одбор и на присутне чланове да се ове двије културне институције фузионишу, јер нема смисла да постоје два друштва. Како ће се то ировести, то остављам овим двама одборима, али држим да ни једни ни други нису против и ja молим да се ово свакако проведе, како ова два одбора нађу за сходно. Затим г. Коркут предлаже да се одуже Гајрету они које je Гајрет задужио, као Што je то било и код Просвете. Предсједник г. Черко одговара г. Коркуту и износи становиште Гл. Одбора у погледу постојања новооснованог муслиманског културног друштва. Послије Ослобођења муслимани који су се купили око Гајрета, желећи да ову установу обезбиједе за будућност, мислили су да ће то моћи учинити помоћу политике. Тадањи раденици Гајретови тражили су повјерење народа за уставотворну скупштину. Кад je на тим изборима однијела огромну већину муслиманских гласова Југ. Мусл. Организација, Гајретови раденици повукли су се са политичког попришта. Главни Одбор Гајрета никада није стајао на ексклузивистичком становишту. Он je потпомагао свакога без обзира чији je син, само ако je потребан помоћи. И сте стране није се правила никаква разлика. Међутим с друге стране схваћало се да ће се Гајретови раденици и надаље бацати на политичко поље, што je било погрешно схваћено. Наше je становиште да се не може просперирати у оваквој установи бавећи се дневном политиком, јер Гајрет има своју културно-просвјетну политику. Ј. М. 0. сматрајући првих година након Ослобођења да ће се Гајретови радници бавити политиком и да ће и надаље тражити повјерење од народа, сматрало je за потребно да прије неколико година оснује ново муслиманско културно друштво, које би својим радом имало у цијелости да замијени Гајрет. Тада je Гајрет и нападан. Може бити да je било појединаца који нису заступали данашње схваћање Гл. Одбора, али ja држим да се за то није смјело нападати на Гајрет као културну установу, него се je могло нападати евентуално на људе. Гајрет има своју прошлост, има своју традицију; он има своју имовину, да може бити од хајра свима муслиманима. Држим да би значај Гајрета био оскврњен, кад би се фузионисо са другим друштвом, коме није успјело да ухвати корјена у народу. Иначе данашњи Гл. Одбор прима свачију сарадњу. Он није 186 против заједничке сарадње на културном пољу, na je и из техничких разлога немогуће то извести за кратко вријеме. Зато Вас молим да ово питање не третирамо и уносимо трзавице, које би могле усљед дискусије умањити значај предстојеће наше велике културне манифестације. Криво je схваћање да смо ми против новооснованог муслиманског културног друштва. Свак je имао довољно прилике да се о томе освједочи, јер ми за неколике године опстајања овога друштва никада га нисмо нападали, нити радили против његових интереса. Ми смо за оснивање разних друштава међу нама муслиманима, јер се тим код нас развија смисао за друштвеност, али нисмо за оснивање друштава са истим циљем ког има Гајрет, јер то може да штети интересима нас муслимана. Како Вам je познато приликом прославе одржаће се конгрес интелектуалаца муслимана, на коме ће се претрести поред осталог рада и Гајретов рад међу муслиманима a том приликом створиће се смјернице за будући рад како Гајретов тако и остали. Затобраћо пустимо времену, оно ће само те опреке изгладити и слабије афирмисано друштво ће подлећи јачему и тако ће се то питање и само од себе ријешити. Гајретјекако вам je познато у јавности нападан и као антимуслиманска установа. Ми ако хоћемода национално освјешћујемо муслимане ми хоћемо истодобно да они буду уједно и добри муслимани, јер једно друго не искључује, него их потпунује. Овим национализирањем хоћемо да апланирамо постојеће разлике иђмеђу муслимана и браће наше других вјера. Како рекох, Гајрет хоће да посвећује пажњу и вјерском одгоју муслимана. Главни Одбор je замислио да преузме у ту сврху вакуфску медресу у Травнику, да преуреди каставни план у тој медреси, у коју би се долазило са средњом школом. Свршени теолози из те медресе били би уједно и национални радници. У народним масама као што и код осталих конфесија теолози ће получивати у раду за народ и за популарисање Гајретових идеја много бољеуспјехе, него ли једнострано образовани свјетовњаци. До данас je Гајрет потпомагао и ишколовао око 3000 муслимана. Наравна ствар да ћемо настојати да се ти одуже Гајрету, у колико се већ нијесу одужили. Ми смо видјели у досадањем Гајретовом раду да je одзив за Гајрет био најбољи у свим мјестима, која су од стране Гајрета подупирана. Гајрет je досадањих година највише потпомагао Херцеговину, a и Херцеговина je доста давала Гајрету. To je дало повода многима да су стављани приговори што je било у неколико и умјесно. У будуће међутим треба потпомагати мјеста, која су најпотребнија помоћи, na макар та мјеста и не радила за Гајрет. Ha пр. у Бањалуци настао je застој у Гајретовом раду из извјесних разлога, a тому je још допринијела врло много и економска пропаст там. нашег свијета. Ради тога смо ми закључили да предложимо овогодишњој нашој скупштини да се у Бањалуци оснује женски Гајретов интернат. Како видите ми се стављамо на најшире поље рада међу муслиманима, не само као националисти него и као муслимани. Зато апелујем на Вас да осјетимо сви заједничку потребу нашега рада и да сви настојимо да прослава Гајретова буде највећа наша манифестација, достојна наше свијести и снаге. Присутни једнодушно и бурно поздрављају излагања предсједника. �Г. Дервиш еф. КоркуТ предлаже да се искорист^ Присутни једнодушно примају избор горњих једна околност a та je да Гл. Одбор пошаље дописе секција, č тим да се оне могу проширити са агилсвима муслимапским друштвима у Сарајеву да му ним члановима из муслиманских друштава, који ће ставе на расположење своје најагилније чланове за се у ту сврху делегирати. пропаганду око прославе и за њен рад, што се таПошто се нико више није јавио за ријеч предкођер једнодушно усваја с тим, да се ови коопти- сједник се поново захваљује испред Гл. Одбора на рају у секције, које ће се касније изабрати. овако лијепом одзиву, искреном и братском разгоГ. Мустафа еф. Буквица, шер. судија, предлаже вору, закључивши овај састанак. да се на прославе Гајретове и остале приредбе шаљу Сви присутни понијели су најљепше утиске са и чланови Гл. Одбора у провинцију, a исто тако да ове конференције и увјеравали да ће свим силама се моле и остали пријатељи да се њима прикључе, порадити на томе да подузето дјело испане онако, јер то побуђује већи интерес. У психи je нашега на- како je то замишљено. рода да дочекива госте, na му то и ласка, na то лијепо својство нашега свијета треба на корист на рода и Гајрета и искористити. Делегати Главног Одбора у аровинцији Предсједник г. Черко одговара да се je то и Приликом прославе Гајретове 25-годишн»ице у досада чинило и да ће се и у будуће чинити, na предлаже да се изаберу неколицина присутних, који Тешњу, на дан 1. јуна о. r., отишли су на ову проће саставити листу за избор у поједине секције око славу испред Главног Одбора Гајрета: предсједник г. инж. Хајдар Чекро, секретар г. Хамид Кукић, члан организовања Гајретове прославе. Повјерава се Др. Шарцу, Дервиш еф. Коркуту и одбора г. Ибрахимбег Ченгић, инспектор Гајретових Хамиду Кукићу да ту листу за вријеме паузе израде конвиката »г. Алија Хромић, те пријатељ Гајрета г. Џевад Сулејманпашић. и предложе je на прихват овој конференцији. Горња гг. присуствовали су у Тешњу свечаној Послије паузе секретар Кукић чита састављену сједници, која се одржала у 10 сати прије подне уз листу за избор секција и то: представника власти и најугледнијих грађана. Послије 1) С е к ц и ј а з а о р г а н и з о в а њ е к о н г р е с а подне-намаза присуствовали су хатме-дови рахм. Муса интелејктуалаца Ћазима Ћатића, a иза тога су присуствовали откриРеис-Ул-Улема г. Чаушевцћ, ^Др. Хамдија Кара- вању споменика рахм. Муса Ђазиму Ћатићу. мехмедовић, Комесар општине г Едхем Бичакчић, '-~'v3a вријеме свога боравка у Тешњу наши делеДервиш еф. Коркут, Хафиз A. еф. Бушатлић, Др. Ју- гати су дошли у контакт како са члановима подсуф Тановић, Шукрија Куртовиђ, Џевад Селејман- одбора и приређивачког одбора прославе тако и са пашић, Хамдија Мулић, Др^Омер Бахтијаревић, Инг, осталим угледним грађанима града Тешња, с којима Хајдар Чекро. су се братски поразговарали и измјењали мисли о 2 ) С е к ц и ј а з а д о ч е к и с м ј е ш т а ј г о с ти ју Гајрету. Позната сусретљивост и гостољубивост граIU13 Директор Вакуфа г. Хусеин еф. Кадић, Др. Мах- ђана града Тешња угодно je дирнула делегате Главног мут Мехмедбашић, Ибрахимбег Ченгић, Алија Кур- Одбора, који су из Тешња однијели угодна сјећања. Како je отпочела да пада јака киша, наши делетовић, Ешреф еф. Рашидагић. Асимбег Мутевелић, Јакуб Филиповић, Мустафа еф. Софтић, Мехмед Би- гати су се одлучили, да поподне крену одмах у Прњавор, a одатле у Бањалуку, те су брзојавно заказали чакчић, предсједник Обласне Скупштине г. Ибрахи.м Шахинагић, Али еф. Дутво, Мухјундинбег Фадилпа- састанак чланова и пријатеља Гајрета у Прњавору у 4 сата послије подне, a у 8 сати на вечер у шић, Хасан Пилав и Али Риза еф. Дубравић. Бањалуци. 3) С е к ц и ј а з а о т к р и в а њ е б и с т а Д р . Б а ш а Послије 4 сата наши делегати су већ били у г и ћ у и ра хм. 0 . Ђ и к и ћ у . Прњавору, гдје су се састали са предсједником подШукрија Куртовић, Проф. Хасан Хоџић, Др. Ах- одбора и осталим члановима и пријатељима нашег медбег Ризванбеговић, Азиз Сарић, Насих Реповац, друштва. У присуству око 30 грађана наш предсједСинан Бранковић. ник г. инж. Чекро изложио je досадањи рад Гајретов 4 ) С е к ц и ј а з а п р е н о с к о с т и ј у и с в е ч а н у и перспективе тога рада у будућности. Присутни су с а х р а н у р а х м е т л и Авде С у м б у л а и Бех- пажљиво саслушали излагања нашег предсједника, те су изјавили да ће у будуће интензивније радити џ е т а Му т е в е л и ћ а . Др. Мехмед Зилџић, Мустафа Спахо, Инг. Салих у свом мјесту на промицању интереса Гајрета, као Цицо, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Проф. Дервиш и порадити на томе да се и у Прњавору одржи проТафро, Мустафа еф. Буквица и Ејуб еф. Адемовић. слава Гајретове 25-годишњице. O ko 6 сати наши делегати кренули су у Бања5) С е к ц и ј а з а о р г а н и з о в а њ е с в е ч а н о с т и луку, гдје су приспјели око 8 сати. У Хотелу »Босна« на о т в о р е н о м простору. одржали су око 9 сати конференцнју са повјереником Мухамедбег Башагић, Едхем М. Бичакчић, Му- Гајрета г. Хамдијом Увејсом, затим са гг. инж. Сујага Хардага, Салих Тафро, Мујага Шахинагић, Ед- љагом Салихагићем, судским савјетником Хуснијом хемага Ђулизаревић, Дир. Ахмет Сефиђ, Лутвија Ђумрукчићем, Хасанбегом Џинићем, Дром Џинићем, Шабанагић, Мујага Сарајлић и Хамдија Потуровић. Хасибегом Имамовићем и другим угледним грађанима. 6) С е к ц и ј а з а п р о п а г а н д у . Наш предсједник изложио je присутнима Гајретов Џевад Сулејманпашић, Шукрија Куртовић, Алберт рад, кога су помно саслушали, a затим се наставила Коен, Хамза Хумо и Хамид Кукић. дискусија о досадањем раду за Гајрет у Бањалуци По прочитању предсједник г. Чекро пита да ли и о узроцима застоја у томе раду. Коначно су присе примају присутна гг. рада у овим секцијама и да сутни закључили, да се сутрадан 2. о. м. одржи шири Ј!И присутни примају ову листу. састанак пријатеља Гајрета. 187 �Сутрадан у 2 сата послије подне одржана je конферемција, којој je присуствовала сва бањалучка интелигенција и многи угледни грађани. Други повјереник Гајрета за град Бањалуку г. Махмуд Диздаревић, судија, отворио je састанак, и представивши делегате Главног Одбора, даоје ријеч г. инж. Чекри. Г. Чекро je у подужем говору изнио досадањи рад Гајретов и саопштио присутнима одлуку Главног Одбора, да се идуће шк. године отвори у Бањалуци Гајретов женски конвикт, да би се и на тај начин дало доказа да Главни Одбор жели помоћи Бањалуку и читаву Крајину. Ha крају свога говора апеловао je на присутне да приступе Гајрету и да пораде за њ. Затим je узео ријеч г. Шаћир Дедић, учитељ, који je у свом говору изнио мишљење, да Главни Одбор Гајрета не би требао национално освјешћивати Гајретову омладину у једном правцу, него да би требало у интересу Гајрета дати потпуну слободу Гајретовој омладини у погледу националног освјешћивања. Г. Дедић je мишљења, да би на тај начин много више муслимана приступило Гајрету. Ha то je узео ријеч г. Др. Решид Куртагић, јадри биљежник и адвокат у Кутини (који се случајно налазио тих дана у Бањалуци). Госп. Др. Куртагић у своме темпераментном говору изложио je послератне економске пр^лике муслимана, a специјално економске прилике Бањалучана мусДимана. У општем економском и социјалном пропадању нашег свијета, ми имамо, каже г. Др. Куртагић, једну једину установу, која успијева и напредује, a то je наш Гајрет. Гајрет je, каже, успио да за 8 послератних година, када су муслимани у пропадању, учини два пута више користи муслиманском елементу него je то учинио за првих 11 предратних година. To значи врло много, и ми са не смијемо задржавати Ш сиТницама и на тим ситницама темељити своју неактивност за Гајрет. Муслимани се морају национално освијестити, — ми смо сви свјесни тога. Да ли ће се освијестити као Срби или Хрвати, од тога -не смијемо правити питање, јер су нам оба имена драга. Данас, када имамо једну овакову установу као што je Гајрет, која придиже муслимане, која je око 3.000 муслимана ишколовала и потпомогла, која je од свеукупног броја муслиманске данашње интелигенције помогла и школовала око 60—70°/о када та установа из године у годину показује све већу активност на корист муслиманског елемента, — ми морамо ову установу пригрлити, ми je морамо вољети и за њу радити, јер je та установа — Гајрет, данас једина свјетла тачка у животу нас бос. херц. муслимана. Говор г. Дра Куртагића, направио je такав утисак на присутне, да се више нико није јавио за ријеч, na се затим прешло на невезан разговор о Гајрету. Како je повјереник г. Увејс већ подузео акцију за поновно успостављање пододбора у Бањалуци, то се препустило присутнима да у што краћем времену сазову скупштину чланова и пријатеља, да оснују сталан пододбор. Наши делегати били су за вријеме свога боравка у Бањалуци гости код познатог народног борца и бившег народног посланика г. инж. Суљаге Салихагића. У 4 сата послије подне делегати су наставили пут у Јајце, гдје су приспјели око 7 сати. Ту су се састали са члановима пододбора Гајрета, претресли с њима рад Гајретов у Јајцу и споразумили се, да 188 се у mto краћем времену сазове скупштина чланова иододбора a одмах послије тога, да се приступи припремама за одржавање Гајретове прославе у Јајцу. Иза тога наши су делегати наставили пут за Сарајево. Овај директни контакт чланова Главног Одбора са раденицима и пријатељима Гајретовим у провинцији, оставио je најлепше утиске на делегате Главног Одбора. Есадбег Алибеговић Галерију портрета Гајретових радника продужујемо личношћу г. Есадбега Алибеговића, нашег агилног радника и поборника Гајретове идеје. Послије Ослобођења, упркос материалним неприликама нашег елемента, упркос политичким трзавицама, г. Алибеговић развија у Дервенти акцију на подизању Гајрета и успијева да je популарише и за њу заинтересује наш свијет у толикој мјери да Дервента у свом раду за Гајрет долази на друго мјесто у Босни и Херцеговини. Поред овог рада, са својим пријатељима, он покреће акцију за уписивање муслиманске дјеце у средње школе, нарочито у дервентску гимназију, у чему и успијева. Госп. Есадбег Алибеговић рођенјеу Дервенти 1890. год. у угледној трговачкој породици. Kao дугогодишњи радник Гајретов и бивши предсједник пододбора »Гајрета« у Дервенти, иза Ослобођења основао je поновно први пододбор »Гајрета« у Дервенти и подигао га на достојну висину, те му као предсједник на челу био све до пред двије године. Госп. Есадбег Алибеговић у свим муслиманским акцијама живо судјелује и увјек je за сваки муслимански напредак приправан дати издашну како моралну тако и материјалну потпору. Г. Есадбег Алибеговић сваком приликом помаже свако муслиманско друштво које иде за тим да муслимане било то у којем правцу придигне. �Есадбег Алибеговић као привредник и велетрговац игра улогу најјачег трговца-порезовника и привредника у Врбаској Жупанији, a у трговачком и привредном животу муслимана у Босни и Херцеговини заузима једно од првих мјеста. Ужива углед у трговачком и привредном свијету како наше проширене Отаџбине, тако и у иностранству, са којим подржаје живе трговачке везе. Трговачка радња рахметли оца му, Узеирбега Алибеговића, коју Есадбег води са братом Асимбегом, основана je још год. 1856. и од тога дана све до данас ова трговачка кућа, коју су садањи власници знатно проширили, броји се међу прве' у Босни и Херцеговини и даје свијетао примјер и понуку нашем свијету: до какве висине може да се солидношћу и устрајним радом подигне један посао. У пододбору je био неколико година предсједником пододбора Гајрета чија је*[идеја заувијек популарисана у Дервенти. Нека му je хвала! У 10 сати одржана je свечана сједница Пододбора на којој су присуствовали поред представника цивилних власти, делегата Главног Одбора, представници Вакуфско Меарифског Повјеренства, Српско Православне Црквене Општине и свих корпорација и друштава у Тешњу, сви гости са стране и велик број угледних грађана Тешња. Сједницу je отворио предсједник пододбора г. Бећир Галијашевић и одмах no отворењу прочитани су поздравни брзојави Његову Величанству Краљу и Његову Височанству Престолонасљеднику, Покровитељу Гајрета, које су присутни саслушали стојећи и попратили са једнодушним поклицима Његову Величанству Краљу и Његову Височанству Престолонасљеднику; иза чега je глазба Соколског Друштва из Теслића интонирала Народну Химну. Послије овога предсједник je захвалио присутним на одзиву и са неколико бираних ријечи нагласио да je нас свих једна од императивних потреба да уједињеним снагама приступимо раду на културно просвјетном подизању наше заостале браће и сестара, a да тај наш животни услов можемо извршити једино и само радом занаш Гајрет, радом преко нашег Гајрета. Подигнути споменик пјеснику Муса Ћазиму Ћатићу. Прослава 25-годишњице „Гајреша* у Тешњу У петак 1. јуна 1928. год. Пододбор »Гајрета« у Тешњу прославио je 25 годишњицу нашег »Гајрета« на начин како je требало и морало да се прослави први културни јубилеј, не само нашег »Гајрета«, него јубилеј свих нас бос. херц, муслимана. Рано у петак почели су стизати гости из Травника, Грачанице, Дервенте, Теслића, и осталих оближњих мјеста. Тачно у 9 сати приспјели су делегати Главног Одбора гг. Хамид Кукић, тајник, Ибрахимбег Ченгић на челу са предсједником Главног Одбора г. Инж. Чекром заједно са гг. Џевадом Сулејманпашићем и Алијом Хромићом инспектором Гајретових конвиката. У часу када je требало започети са извађењем програма почела je сипити тиха кишица, која као уз пркос није престала цијели дан и све до у касну ноћ. Али опет то није омело »Гајретове« раднике у Тешњу, да изврше бар онај дио програма, за који je било предвиђено да ће се извршити у затвореним просторијама. Иза поздрава предсједника, тајник Пододбора г. Исхак Смаилбеговић прочитао je свој реферат о раду Тешња за наш Гајрет, од оснутка Гајрета до данас, истакнувши све важније моменте, који су били потребни, да се створи јасна слика о четвртвјековном раду једног мјеста за ову нашу једину активну институцију. Завршетак тајникова реферата попраћен je са бурним покликом »живио Гајрет«! након чега je предсједник закључио сједницу умоливши присутне да присуствују хатменској дови која ће се проучити пјеснику Муса Ћазиму и умрлим члановима Гајрета. Послије дове, која je усљед кише проучена у Гази Ферхад беговој џамији, свијет je — иако no највећем пљуску — похрлио на гроб пјесника Муса Ћазима Ћатића, да присуствује откривању споменика. Споменик je израђен према нашем традиционалном обичају, али врло укусно. Све и да нису на прочелном камену уклесане ријечи: »Пригодом прославе 25 годишњице Друштва »Гајрет« 1. VI. 1928.« са овим je спомеником Гајретов Пододбор у Тешњу овјековјечио ову своју у истину успјелу прославу нашег културног јубилеја. Свечаност откривања споменика извршио je 189 �предсједник Пододбора г. Галијашевић, те je са неколико пригодних ријечи предао гроб нашим будућим покољенима зажеливши да им он буде подстрек на рад за добро своје браће, да им он буде доказ да ће сваки користан рад бити достојно награђен. Остали дио програма »Народни Теферич« и »Илуминација« морао се je одгодити до другог петка 8. јуна о. г. Ha вечер je у просторијама Хрватске Муслиманске Читаонице одржано je сијело на којем je предсједник пододбора одржао предавање о раду нашег »Гајрета« кроз минулу четвртину стољећа, a иза тога je прочитано предавање нашег књижевника г. Ахмеда Мурадбеговића, о пјесничком и културном раду рахметли Муса Ћазима. По свршетку предавања развила се je на сијелу угодна забава и плес, која je потрајала све док није нови дан посјетиоце опоменуо да ваља поћи на свој свагдањи посао. IV. програмна тачка прославе »Народни теферич« са коњским, бициклистичким и пјешачким тркама изведена je слиједећег петка 8. јуна уз огромно учешће грађана и непрегледне масе наше браће са се”а, који су забављени бираним распоредом остали на прослави све до првог сутона. Поред великог моралног успјеха ове Гајретове свечаности која je била права слика сложног рада свих пријатељ а нашег културног напретка и материјални успјех je надмашио све досадање приредбе у Тешњу, a износи око Дин 16.000*— чистих. Не можемо, a да овом приликом — у знак искрене благодарности — не истакнемо велику пажњу, коју je овоме Пододбору поклонило Његово В епчанство Краљ са својим прилогом од Дин 2.000'—, као и својом Високом захвалом на наше поздравне брзојаве, коју je предсједник Пододбора од Кабинетске Канцеларије гр^мио одмах други дан иза прославе, a која гласи: »Господине! Пријатно дирнут изразима оданости поднесеним приликом прославе 25 годишњице културног и националног рада Пододбора Гајрета у Тешњу, Његово Величанство Краљ благоизволео je наредити да се изјави срдачна захвалност. Министар Двора Јанковић.« Осјећамо се дужни да ивразимо своју захвалност roстима и дароватељима са стране, a нарочито да истакнемо: Средишњу Управу Резервних Официра и Ратника из Београда, која нас je поред топлог поздрава и искрених жеља помогла са прилогом од Дин 300'—. Надаље Равнатељство Земаљске Банке за Б. и X. Дин 300.—, Муслим. занатлијско Удружење »Хуријетс у Сарајеву Дин 100.—, г. Садик еф Садиковић народни љекар из Љубушког Дин 220 —, г. Суљо Смаилбегови1\ цивил. геометар из Ђакова Дин 100'—. Остале прилоге дали су поштовани посјетиоци са стране и наши драги Тешњаци. Морамо истакнути своју захвалност Управи Муслиманске Трговачке и Пољодјелске Банке у Тешњу која нам je указала много сусретљивости и материјалне помоћи као и Мјесном Одбору »Народне Узданице« која je одустала од сакупљања прилога пред џамијама пригодом Бајрам-намаза као и од сакупљања курбанских кожица са жељом дж нам омогући што бољи материјални успјех ове прославе. Успјеху ове наше свечаности придонијели су много и највише п о ч а с н и ч л а н о в и приређивачког одбора гг. Смаил еф. Мешић, Аширага Мујичић, Бећирбег Ђонлагић, Хасан еф. Миџић, Рифатбег Феризбеговић, Мухамед Мулалић, Мустафа Дервић те им изриче нарочиту захвалу Пододбор Гајрета u Тешњу. Соколи Ћазиму Ћашићу 10. овог мјесеца бво je у Тешн.у сокол. слет II. округа туаланске соколске жупе. Том прлликом, изасланвк поменуте жупе на овои слету, г. Дојчин ПетронвК положво je један лвјеп букет цввјећа на Ћазвмов гроб, пригодом пролааа со- 190 колске поворке иокрај гроба. Том првлвком, г. ПетроввК одржао je кратак и топао говор, слнједећег садржаја: Браћо в сестре! Прллвком овоје соколске славе, дођоомо да се поклонвмо сјени неумрлог пјеснвка ■ нацвоналног раднвка брата Ћазнма Ћ атвћа. Соколство je одуввјек цвјенвло и поштовало нацвоналан рад сввх нашвх народнвх великана. Брате Ћазвме! Соколи долазе да се поклоне твојој благој сјенв в да на ову гробну хумку, која крије тјелесне остатке твоје идеалне душе проспу клту мврисног цввјећа вз наших градвна. Соколство, које на своју заставу вснвсује идеале човјечанства: слободу, братство, :вубав в .'вепоту врло je блвско пјесничком бвћу, које се усхвћује твм вствм племенвтви тежњама. Поздравл,ајућв у твби свога вдеолног сараднвка, оно с пвјететом клвче твојој усноменв: слава! Послвје говора г. Петроввћа одсвврана je наша хвмна, a затим се предсједнвк пододбора Гајрета у Тешњу, г. Бећвр Галвјашеввћ захвалво са оввм ријечвма: Драге сестре в драга браћо! Гајретов пододбор у Тешњу првгодои нрославе 25 годишњвце културвог и нацвоналног дјеловања друштва „Гајрет“ иодвгао je овај скромнв споменвк, да даде видан знак прнзнања и да взразв свој дубоки пветет пјеснвку и књпжевнвку који je дјеловао на културном подизању и нацвоналном освјештању муслвманског двјела нас Југославенске браће, n a ето соколство наше Жупе Петар Велвки Ослободвлац, првзнајући нашем Гајрету његов велвкл културнн и нацпоналнн рад, положи квту цввјећа, да взразв своје иопгговање часном пепелу нашег Муса Ћазима И атвћа, a уједно, да покаже колико наша велика соколска заједнвца цвјенв рад нашега Гајрета. У ине Одбора дубоко потресен овом пажњом соколства Жупе Петар Велвкв Ослободвлац, коју сано може н умвје н?ше велвко соколско братство, да вскаже, захвал>ујем се Теби драгв брате Жупски представнвче в молвм те, да братском старешвнству изразвш дубоку захвалност. A вама сестре в браћо, којв особно првсутвујете овоме племенвтом чвну, у вме пскреног взраза захвалноств, клвчеи братско соколско — Здраво!!! Прослава Гајретове 25-годишњице у ЈЈијевну Зааисник седнице месног aододбора „Гајрета", рађен у Лијевну, дне 7. 1928. Присутни потписани. Предмет: Закључак рада и извештај о проведеној двадесетпет годишњој прослави Гајрета. Пододбор Гајрета прославио je двадесетпетогодишњицу на трећи дан Бајрама дне 1. јуна 1928. Председник пододбора отвара седницу читајући акт Министарства Двора, који Гласи: »Господине! Пријатно дирнут изразима оданости, поднесеним са прославе двадесетипетогодишњице националног и културног рада Гајрета у Ливну, Њ. В. Краљ благоизволео je наредити, да се изјави срдачна захвалност. Министар Двора: Јанковић в. p.« Након прочитаног акта, присутни устају и у знаку топле захвалности и оданости, кличу трократно Живео наш народни Краљ! По том председник позива секретара г. Мулалића, да извести о успеху прославе у техничком, уметничком и моралном погледу. �Секретар пододбора г. Мустафа Мулалић извсштава следеКе: Гајретова прослава у Лијевну проведена je на врло свечан начин, као што се до данас у Лијевну није ни једна прослава свечаније и успешније провела. Иста прослава, те њен одлични успех донео je Гајрету много новог популаритета, како међу муслиманским масама, тако и код наших суплемењака других вера, те су се побила сва мишљења, која су муслимане сматрала, немоћним неорганизованим и културно назадним елементом. Ha прослави наши су муслимани, премда живе у врло лошем амбијенту, показали своју и националну свест и патриотска пожртвовања. Одличан морални и материјалниуспехпрославеможе се захвалити такођер одлично проведеној организацији пододбора за припреме. Прослава je проведена no следећем програму: У девет сати пре подне обдржао je пододбор у просторијама Слоге своју свечану седницу, са које je упућен телеграфски поздрав Њег. Вел. Краљу и Њ. Вис. Престолонаследнику као протектору Гајрета, следећег садржаја: Његовом Величанству А л е кс а нд ру Првом крал>у Срба, Хрвата и Словенаца Б е о r р a д. У највећој оданости и верности прама Вашем Краљевском Величанству муслимани града и околице Лијевна у виду свечаних националних уанцфестација прослављују двадесетпетогодишњицу Гајрета. Благотворни двадесет и пет годишњи рад Гајрета повратио je муслимане њиховој етмичкој заједници од које их je туђе господство и туђа куЛтура давно откинула. Данас су сви муслимани и душом и срцем под заставом славе Вашег узвишеног Краљевског дома, те у неизмернои одушевљењу упућују скрушене молитве Богу за дуг живот Вашег Величанства и Вашег узвишеног Дома. Пододбор Гајрета прослеђује из срдаца свих муслимана одушевљени поклик: »Да живи Ваше Величанство и Ваш узвишени Краљ. Дом«! Секретар: Председник: Мустафа Мулдлић Хасан Ћефо Његовом Височанству П рестолонаследнику Петру Б е о г р a д. Са данашње прославе двадесетпетогодишњице Гајрета, која се претворила у најодушевљеније националне манифестације муслимани града и околице Лијевна носећи у срцима и у мислима узвишени Лик свога протектора, своје наде и узданице, Вашег Краљ. Височанства, шаљу свој одушевљени поклик: да живи Ваше Краљевско Височанство много љета на срећу, дику и понос Ваших верних муслимана и читавог нашег троименог народа. Секретар: Председник: Мустафа Мулалић Хасан Ћефо После одржане свечане седнице приређена je у десет сати с в е ч а н а а к а д е м и ј а у дворишту муслиманског певачког друштва »Слоге«. Двориште je свечано декорисано прекрасним ћилимима и народним везовима, no којима су извешене слике Њихових Величанстава и наших националних бораца лијевњака: Алибега Фирдуса, Косте Кујунџића, Хаџи Салихаге Латифића. У врху дворишта саграђена je позорница која je украшена сликом Османа Ђикића, a на позорници у жирландама од ружа постављена je слика Њег. Вис. Престолонаследника Петра, Гајретова Протектора. Свечану академију отворио je председник пододбора г.Хасан Ћефо говором у ком je изнео двадесетпетгодишњи рад Гајретов изражен у цифри и статистици. Осврнуо се je на потешкоће на које je наилазио Гајрет у борби са својим противницима. Пошто говор није конвенирао комесару општине г. Омер еф. Ћехићу, јер се алудирало на незрелост у погледу културног рада некојих муслиманских политичара, демонстративно je напустио академију. Одмах je отишао у чаршију, зашао међу конзервативне муслимане и агитирао je против Гајрета, одвраћајући муслимане, да Гајрету не дају милодара и не посете вечерњу забаву. Остали присутни представници месних културних и хуманих друштава, те корпорација, саслушали су пажљиво говор, попраћујући га са највећим симпатијама спрам Гајрета. После говора клицало се Краљу и Протектору, прочитани су брзојавни поздрави Њ. В. и Протектору, после чега су ђаци основне школе отпевали народне химне. После отпеваних химна декламовао je Хајрудин Мустафе Латифића химну Гајрета од Др. Сафета Башагића, после које je мушки хор »Слоге« отпевао »Гајретову Химну«. Ha академији су присуствовали: одбор Напредка, Просвете и српског пев. др. СундечиК, те хрв. гл. др. »Динаре«. Од других одличнијих присутника били су: Велики Жупан травничке области г. Др. Милисав Иванишевић, поглавар среза лијев. г. Ћетко Дедић. ЗапаЈа у очи, да академији није присуствовала овдашња гимназија и градска општина, јер je њен комесар Ћехић демонстративно напустио академију. Са академије je свак понео најлепше дојмове и о Гајрету и о свести лијевањских муслимана. У дванаест сати после ђуме-намаза приређена je у Милошњик џамији Х а т м е - Д о в а , на којој je наш уважени старац Хафиз Ејуб Фехимовић проучио хатме, које je намењено у помен умрлим Гајретовим члановимаи поборницима. После дове проговорио je са ћурса овдашњи кадија господин Хафиз Абдулах еф. Ласић о раду као највећој крепости и о назорима Ислама прама просвети a no том прам Гајрету. Из џамије je сваки муслиман понео најбол>е утиске и осетио свак бољу приврженонт прама Гајрету, те нису помогленикакве протуакције,дасеГајретова прослава бојкотује. Читав дан су продаване Гајретове Значке, које су у паровима продавали муслиманске девојке обучене у народну ношњу и агилни омладинци муслимани. У три сата после подне приређена je забава и предавање за муслиманске жене. Забава je била добро посећена, na je кадија Хафиз Абдулах еф. Ласић многобројним муслиманкама протумачио, какви су задаци муслиманке као одгојител>ице подмлатка. Муслиманске су жене у Лијевну први пут чуле, што je Гајрет и какве су његове велике задаће у подизању Муслимана и осигурању његова опстанка у данашњем времену. Ha вечер у девет сати приређена je свечана јубиларна забава у просторијама српског певачког друшт. »Сундечић«. Програм забаве којим je дириговао секретар Мустафа Мулалић отворен je говором Мустафе Мулалића. Мулалић je са великим патосом саопштио многобројиој публици, да je Његово Величанство послало Гајрету велики дар од 2.000 Дин. По том je читава дворана устала и дуготрајно клицала Високом Краљевском Дому. По том je изведен концертни и позоришни део програма. Песме: Гајретова химна, — Словенац, Србин и Хрват, — Падајте браћо, — и Народни Збор, отпеване су преко сваког очекивања врло добро, да се je и музичка публика јако задовољила, a комад »Противници« у ком су наступиле муслиманске девојке не само као дилетантице него и као певачице, запањио je сваког гледаоца са својим одличним успехом. 191 �После свршеног програма завладало je опште расположење и весеље. Изврстан бифе, добра музика и успех званичног програма развеселио je сваког посетиоца, те се je коло распојасало све до зоре. Ha забави je владао одличан ред и нико се ни у ком погледу није притужио. Још и данас се говори о великом моралном успеху Гајретове прославе. После саслушаног извештаја секретарова извештава благајник о мателијалном успеху следеће: Како je год био морални успех одличан, тако je исто и материјални. Кад се зна, да je у лијевну само 380 муслиманских домова од 916, те кад се узме, да су муслимани у Лијевну у материјалном погледу најлошије стали од читаве Босне и Херцеговине, материјални je успех нада све био велик и без икаква очекивања. Приходи прославе били су следећи: Приходи од распроданих значака . 1.492' Дин Приходи од женске забаве . . . Приходи од вечерње забаде . . . 4.672 Дар Његова Вел. К р а љ а ............2.000 Приход б и ф е а ................................1.221 Курбанске кожицс .............................1,100 - Дин ' Укупно . 11.337 - Дин Kao нарочиту захвалност упутиће пододбор Гајрета писменим путем одбору муслиманског певачког друштва »Слоге«,јерје пожртвовно на прослави учествовала и својим певачким хором извела на опште задовољство читав програм забаве. Главна Годишња Скупштина Гл. Одбора Гајреша Р ед овн а Годишња главна скупш тина Главног Одб о р а Г ајрета о д р ж аћ е с е у недељ у 8. јул а о. г. у 9 сати прије подне у просторијам а Г ајретова мушког конвикта с а уобичајеним дневним редом. П озивају с е сви пододбори и повјереници, који ж ел е стављ ати важ не предлоге овој снупштини, д а те п редлогв д о ст ав е Главном Одбору н ајмањ е 5 д а н а раније скупштине. Нови добротвори u утемељачи Гајрета Kp. јавни бил.ежник и адвокат у Кутини госп. Др. Р е ш и д К у р т а г в ћ , поводом предстојеће Гајретове прославе уписао се оввх дана за плана добротвора нашег друштва са свотон од Дин 1.000*— (хиљаду). Госн. Б е г о Ч е л и к , иовјереникГајретау Подлишшку, уппсао се за члана утемељача Гајрета са свотом од Днн 500.- (шугстотина). . Нцал>е се јавио за члана утенел>ача Гајрета са свотом од 500' p i r . Х у с е ј н Ћ о р а л и ћ , грунтовничар из Цазвна. Гланни Одбор тбпло захвал.ује горњој господа на н>иховој; племенптој пажњи прсма Гајрету. Осим ових прихода, као приход прославе сматра се и уписивање утемељача пригодом Прославе. Kao утемељитељи уписали су се: Муслиманско певачко друштво »Слога« у Лијевну, Хасан_ Ћефо, Мустафа Шеремет, Салих Џенџо, Сулејман Џепар, Поклон курбана Гајрету X. Абдулах Ласић, Сулејман М. Диздар, Мустафа Мулалић. Приликом прошлог бајрама поклонише Гајреру својс Мухарем Никшић, Мехмед; БалгЛ, Хакија Љубунчи) >бане слиједећа rr.: Др. Махмуд Мехмедбашић Дин 300'— Чизмић, Мустафа Хоџић. на име курбана за рахм. Бакирбега ТузлиКа; no једног Њихова чланарина износи.................. 6.500' курбана: Инж. Хајдар Чекро и Ибрахимбег Ченгић, a два Расходи Прославе- били су следећи: курбана je даровао госп. Џевадбег Сулејманпашић за евлаШтампање програма . • • . Дин дијет вакуф Фадил-паше Шерифовића. Чашћење представника месних корНека je дароватељима и овим путем срдачна хвала. порација на акад ем ији ................... Јрилози Гајрешу od Бајрам ских кожица Декорирање двориштаи »Сундечића« Од продатих бајрамсквх кожица даровше Гајрету: Пододбор Гајрета Дервонта Днн 408, г. А‘спм Аликанфић Укупно . 897*— Дин Дин 50, г. Мустафа Ћерпмагић Дин 50. Прама тому чист успех забава био je: Добровољни арилози Гајрешу Приходи . . 11.337'- Дин Добровољне прилоге дароваше Гајрету следећо устаРасходи . . 897 - Дин нове и господа: Бихаћски Гајретов Конвикт Дин 602; Срнска Чисто . . 10.440'— Дин Трговачка Банка, Брчко, Дин 250; Пододбор Гајрета Мркоњић к тому чланарине утемељача . . 6.500 — Дин Град Дин 310; г. Петар Гаковвћ, Сарајево, Дин 100; г. СуУкупно . 16-940 - Дин лејиан Сабљак, Подзввзд, Днн 20. Дароватељима најискренвја хвала! Прилози са страна нису уврштени, јер се још очекују, » na ће се накнадно саопштити и прибројити приходу прославе. Чланарина утемељача ће се у месечним оброцима уплаћивати и централном одбору дозначивати. Завршујуки свој извештај благајник напомиње, да би приходи прославе»били много већи, да није било против агитације општинског комесара, опште познатог деструктивног радника г. Омера Ћехића и да није било бојкотовања од стране самих Хрвата, који сачињавају гро становништва. Много je помело и лоше време. Седница прима на знање обадва извештаја и закључује да се нарочитом писменом захвалницом захвали срп. др. »Сундечић« који je Гајрету у сваком погледу братски излазио у сусрет и допринео, да се получи овако одличан морални и материјални успех. Закључује, да се препис записника упути Централном Одбору и да се новац одмах пошаље чеком. 192 Повјереништво Гајрета у П одлит ику Госп. Бего Челик, управитељ пословаља у Подлвинвку вменован je повјереником Гајрета. Промоција члана Главног Одбора Гајрета Члан Главног Одбора Гајрета Госп. Н б р а х и м X a џ иомероввћ проиоввсан je у четхртак 31. маја о. г. на загребачком унвверзитету на част доктора права. Госп. инж. Хајдар Чекро, као предсједнвк Главног Одбора чествтао je брзојавно г. Дру Хаџвомеровићу и noздравво га вспред Главног Одбора Гајрета. Овај број није могао да изађе на право време јер су касно приспели клишеи. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �ZA BOSNU I HERCEOOVINU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad I f | I Med. Univ. Papirnica H a m d ija K o p č ić < specijalista zubni liječnik S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. Sarajevo, Strosrr.ajerova ul. — Telefon 619 preporučuje bogato skladište ш. i i n i f i u iiD o e o vii Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2— 6 sati poslije podne , pisaćeg i risaćeg materijala ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА SVAKI MUSLIMAN TRESA DA KUPUJE SAMO Ш ТАМ ПАРСКО - ИЗДАВАЧКИ З А В О Д GAJRETOV И зр а ђ у ј е CIGARPAPIR разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i ,,Gajret“ Narudžbe: ^ TVORNICA CIGARPAPIRA САРАЈЕВО А лександрова бр. 6 - Телефон бр. 3 5 6 Кљиговезница -- Стереотипија , S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �B A N K A G A J R E T D. D., S A R A J E V O ш Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'- u т [ Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutam a 1 devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od liste dobiti daje lO^/o Kulturnom 1Prosvjetnom Hmltun Kalrot" aruauu „udjrei . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka O ajret najbrže i najkulantnije. - Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. в 1 д J � https://kolekcije.nub.ba/files/original/dc38034347092d94d41d8ee923975758.pdf b3c9ce213477c4a5821b432883e049c3 PDF Text Text ЛИСТ ЗДПОД МУШШ ЗА КЧЛТУРМС иmmMtKft ттсдизлмл муслимаил 1. ЈУЛА С А Р А Ј Е В О 1928. Уре-ђује: Х А М З А БРОЈ 13. Х У М О �Садрж ај Х ам и д Д и з д а р : Зејнин Џувегија. Џ е в ад С у л е јм а н п а ш и ћ : Препеви из Хафизовог Дивана. М у х а м е д З а х и р о в и ћ : Апел Хоџинској Курији. Н а зи ф Р е с у л о в и ћ : Промицање Гајретових идеја у народу. Апел Главног Одбора. Р е ф е р а ти за наш н о н гр е с: Проф. Ш е ф к и ја Б уб и ћ':’ Реферат о трговини Босне и Херцеговине. Инж. Ш ери ф Б у б и ћ : Реферат из пољопривреде. Г а јр е т о в гл а с н и н : Рад секције за конгрес муслимана интелектуа' лаца. Оживљавање рада за Гајрет у Скопљу. Бајрамски дарови Гајрету у Бихаћу. Дарови Гајрета из Рогатице. Прилози Гајрету из Олова. Пододбор Гајрета у Љубушком. Оснивање акционог одбора за прославу Гајретове 25-годишњице у Коњицу. Оснивање пододбора Гајрета у Ст. Бару. Новоосновани пододбор у Бос. Градишки. Захвала матураната питомаца. Главна скупштина Мушког Пододбора уБихаћу. Годишња скупштина пододбора Гајрета у Високом. Израда биста Дра Башагића и мерхум Османа ТЗикића Дарови Гајрету. Исправка. Скупштина пододбора Гајрата у Јајцу. Мерхум Фехим Кафадаревић. Нове књиге. — Главна Годишња Скупштина Гл. Одбора Гајрета. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Н унић Уредник Х ам за Х умо Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �Hamid Dizdar Zejnin Đuvegija U selu se vać dvije nedjelje samo o tom govori. A Zejni i zavide. Sve seoske djevojke proklinju ^voju sudbinu i žale, što one ostadoše. Njih ni jednu Alija ne vide i ne zaprosi. Još^ eto, sve im je u redul Imaju oca i majku, i lijepe su, a i vjijedrfe... Pa opet, za­ prosi baš nju — Zejnu Bajraktairevu. Majke seoskih djevojaka gledaju poprijeko na .Bajraktarevu kuću što se šćućurila na dnu sela,, u širokoj, zelenoj ogradi. Krivo im, što je Zejna ugrabila sreću njihovih kćeri. Da nije bilo nje, može biti, da bi Alija zaprosio baš njihovu kćerku! Tako^misle sve seoske žene, koje imaju kćerku na udaji, a za Zejnom gdje je god sretnu mumljaju i ogovaraju. A u Bajraktarevoj kući sve u poslu, na nogama od jutra do mraka. Uređuje se kuća, bijeli, mete, riba; čiste se pojate, avlije i hajati, a cigani kalaisali bak­ rene sahane i tepsije, pa se prelijevaju' na rafima u odaji, ko da su od najčišćeg srebra. — Kad će svati, кбпо? — zapitkuje koja komšinica staru Hatu, udovicu, Zejninu majku, iako je to možda stotinu puta do sada čula. Ta kako ne bi čula, zaboga, kad selo o svadbi buba punih petnaest danal Ama eto, ko drago joj onako pri putu priupitati, da čuje šta Hata kaže. A stara Hata uvijek spremna na takve upite od­ mah odgovara: — U četvrtak, sestro, u četvrtak! — Ih! Pa baš u četvrtak? — U ovi prvi što će doći! — odgovara veselo Hata i ponosno ispravlja glavu. Koči se ko razljućena ćurka i vadi iz dimija, iz džepa, nov, zlatnim koncima vezen rubac, da obriše nos. Ima ona, ima! Neka vide seoske ženetine, da stara Hata zlatom vezenim mendilima briše nos! Tako to ona hoće! Nek se priča! Nek se zna! Hata je davno ostala udovica. Pred jedno jeda­ naest godina, tako će biti negdje o Ilindanu, uzeli joj Memišagu u soldačiju. Vojska ko vojska. Nije se više nikad povratio. Dobila nekakvu »crnu tufulu« umjesto njega! Javili joj ukratko: »Borio se hrabro i u časnoj borbi za sv$ju Otadžbinu junački poginuo. Slava mu!« Tako je stajalo upisano u toj »tufuli«. Žandari su joj “firma glas pročitali, a njoj od tuge bilo došlo da po­ ludi, da presvisne. Ljudi je umirivali, a žandari joj od tada uvijek išli na ruku. Pa i trebalo je, tako su na­ ređenje dobili, jer je njezin muž junački poginuo u borbi s neprijateljem. Iza rahmetli Memišage ostalo joj, hvala Bogu, svega! I zemlje i hajvana, a i lijepa, dobra kuća u ogradi. Radila i živila pošteno i zado­ voljno. Najveća radost i jedina utjeha u plimi uzbur­ kanih misli i uspomena bila joj uvijek Zejna. Kad je Memišaga poginuo Zejna bila tek mala curica, a poslije rasla, rasla, a majčina radost iz dana u dan bivala sve viša i viša. A eto vidiš sad, Zejna narasla i razlila se u dje­ vojku ko zlatnu jabuku. Nema joj nadaleko slične: zdrava, jedra, uvijek vesela i raspoložena, svuda je s radošću dočekivana, a seoskim momcima uvijek srce jače zakucalo, kad su je ugledali kako pred sobom tjera ovce niz mrginje, prema Lokvama u Podlugovima. Staroj Hati nekoliko puta govorili, onako u raz­ govoru, da je više Zejni vakat da se udaje, da nađe sebi kuću, koju joj je sudbina zauvijek odredila. A ona se uvijek branila i odgovarala: — Ah, sestro, rano je njoj, rano. Dijete je to još, dijete 1 — Ama... pa i nije dijete... Znaš što ranije, po nju bolje — nadovezala bi vazda baba Ruha i onako spomenula kog seoskog momka. — Jes’, draga, jes’l A nije baš ni da je kakve preše. Kad bude vakat samo će to doći. Samo od sebe... I eto je jednoga dana i došlo, samo od sebe, kako reče stara Hata. 193 �Nekoliko puta kroz selo prošao Alija Jaganjac, iz šehera ili, kako bi rekao rahmetli dedo Džindo, kupovao kokoši i jaja. Alija je iz kasabe, udaljene od luduje seljački opanak za šeherlijskim kundurama. njihova sela jedva pet kilometara. On to kupuje i Rahmet mu lijepoj duši! Zejni je bilo jasno da one preprodaje u kasabi pod skupe pare. Bio u Hate na nju preziru i muče je samo zato, što sumnjaju da će kahvi jednom ljetos uz grožđe, pod oskorušom u se udati za kasabliju — »za kunduru« — premda bi vinogradu. Vidio i Zejnu, svidjela mu se djevojka. A one raširenih ruka pošle u kasabu pa i za stoput čuo i od drugih da je poštena, radina i — da ima. goreg i siromašnijeg čovjeka od Alije. I premda ona do tada nije sa АПјот o tim stvarima nikad ni riječi Ima svega! I Aliji pnklo u srcu — de se oženi! Od tada često pohađao Borojeviće i uvijek mu bilo progovorila, šta više nije nikad trpjela ni njegove bli­ prvo, da ode u Hate na razgovor. Sprijateljili se u zine ni njegovih darova, slatkiša i nakita, koje joj je veliko. Zejna spočetka nije nikako mogla u njegovoj iz šehera donosio, sada najednom dogodi se nešto blizini; nešto je od njega odbijalo, ni sama nezna šta. neočekivano, čudnovato. Pod čitavim pljuskom bockaIli onaj opori, grubi govor, ili onaj hladni, sniježni vih, pošprdnih riječi njezinih drugarica ona tiho uzdrhpogled njegovih krupnih očiju? Često se je tako u tala; obrazi joj se zažarili, plamtili, gorili, crne, lijepe sebi pitala i prekoravala samu sebe, ali nije nikad oči čudno sijevale, podbradak podrhtavao, a žila ku­ cavica, na bijelom, labuđem vratu, nabrekla joj, pomonalazila pravog odgovora. U selu se već govorilo o njihovoj svadbi. Pričalo drila, pa kao da se trza, odskače. Neka joj toplina se da je već isprošena i da je Hata već dala Aliji. udari u glavu i kao da joj se nad oči nadvukoše Njoj govorile drugarice, kod ovaca, pitale je, a ona teški dimovi iz Ibrahimhodžina čibuka, nešto kao da samo slijegala ramenima i uvijek tužno odgovarala: poče rasti, uzavirati u njoj, i silna, divlja snaga kao — Ne znam. da.je^ienadano poče raspinjati, dizati, goriti... — Ih! Ih! Ne zna! Čobanice u strahu opazile, da su je svojim rije­ — Hihihi! .*■ ^ . čima pogodile i potresle. Slutile su, da će Zejna sada — Čuj nezna! nešto učiniti, ali nisu znale šta. Čekale su. — Ih, sestro rođena, kako nećeš znati? Misliš da Zejna je još kratko vrijeme stajala, šutila, borila mi ne znamo sve! se sama sobom, a onda je priprtila torbicu na rame, — Hihihi! okrenula se čobanicama i puna prkosa i divlje snage — Pa što nam kriješ? Što nam kriješ? zavikala: — ih, vala, ko kanom. Ko da mi, bčna, ne znamo 1 — Jest, volim ga I Voli i on mene! U šeher će — Ama šta znate, recite! Šta znate? Recite! Sve, me voditi, u šeher... da budem hanum a... gospoja! mi recite! — navaljivala bi Zejna na njih, a one bi Odmah 1 Odmah! A vi? Šta ćete vi? Jadnice 1 Taman, počele da pričaju cijele priče o njoj i o Aliji. Mejra vala, da sve pocrkate od muke, opet ćete ostati tu u Zulfina bi prva počela: selu, za kozama... Za jaradima vam je mjesto. Selja— Ja! Ja! Pod oskorušom u vinogradu su vas kačel Seljakače 1... onomadne viđeli.., Izgovorila je ono što je mislila da neće i ne može — U noći! U noći! — prihvaćala bi Zulka Ra- nikada učiniti. Dotle je dotjerala zavist drugarica. mina, a ostale čobanice bi brzo odložile igle i pletivo, Čobanice su ostale zabezeknute. Sve su drugo primakle se savim do Zejne i zagraknule u jedan glas: očekivale osim toga. Ni jedna da progovori. Gledale su — Ja, ja! Tako je, tako je! Znamo mi I je, u daljini, gdje ide pognuta i zamišljena za svojim — Bila pala mjesečina ko dan, pa vas Bajro muk- kao snijeg bijelim stadom. * tarov vidio — nastavlja opet Mejra. — Zagrlila ti njega a on tebe! — zaciktala po­ Selo s nestrpljenjem očekuje svatove. Udaje se novo Zulka Ramina, a sve pobjedonosno prihvaćale Zejna Bajraktareva 1 Hej, hej! U kasabu se udaje dje­ jer su vidjele da je Zejni teško, da se koleba, da sva vojka sa sela! Hej, haj! Sve što može na noge izišlo dršće od ljutine. na put, kud će proći. U selu se to nije do danas nikad — Znamo mi, vidiš, sve, znamo! vidjelo! Šeherlija uzimlje seosku djevojku! Heeej! Znaju — Hihihi I sada i seljaci da i oni nešto vrijede! Počele se šeher— Hihihi I lije i od njih ženiti. Znaju oni da ovo neće biti ni prvi — Znamoo 111 ni zadnji put Samo nek se otpočne, a onda je više U Zejni se nešto razbuktilo, raspirila se neka lahko. HmmlTa moda ti je danas takva! Nek jedan vatra, prkos. Krivo joj da tako bezobrazno lažu. Lažu čovjek učini nešto danas, pa taman da je to i nao­ njoj u oči! »Šta tek govore iza mojih leda?«, pomi­ pako, sjutra je odmah to isto za njim na stotine njih slila odmah Zejna i sva protrnula od nečega što se učinilo! u njoj razgorijevalo. Ona je još odavno opazila, da je Seoske djevojke se načičkale po plotovima oko njima mrsko što će može biti Zejna otići u šeher, za puta, k’o ose po osinjaku. Obukle se, doćerale i svaka Aliju. Skoro sve seoske djevojke ldde za muškarcima se široko, slatko smije. Tako su ljepše! Znaju one, da 194 �će u svatovima biti i šeherlija, momaka, pa ako koja zapne kome od njih za oko — eto ti sreće! Znaju to one, znaju, pa su stoga tako i nasmijane. Majke su im rekle sve, podučile ih kako će stajati, šta će raditi i kako će se smijati. Sad sve znaju I Upeklo sunce iznad plotova, pa vrije u mozgu. Nebo čisto i modro, a niz njive se prosula pjesma ševa. Sve je u očekivanju. Ozgor sa Brestovaca, sa vrha Lindine pećine, neko se razderao, zviznuo i zavikao: — Eto ih I Eto ih! — Eto šeherlija! — Hej, hajl Eto Zejninih svatovaa! Lahak drhtaj prošao kroz sva srca, ispod svilenih, bijelih seoskih košulja. Djevojke se natisnule jedna na drugu, guraju se, znoje; svaka bi htjela da što bolje vidi svatove i da što bolje nju vide momci iz šehera. A onda pucanj iz lovačke puške. Jedan, dva, tri... deset... Odjekivalo niz prisoje sve do pod Mačkov kamen. Nekoliko razigranih konja protrča u ludom, bijesnom kasu. — Pucaj! Pucaj! — Haaaj! — Maššallah... — Drmaj, Osmane, drmaj 1 — Drž’ se djevojko da te šAro ne pogazi! — Hej, stan’te s v a ti ..^ - f Burni Bum! Bum-bumm! A djevojke sočne, crvene, nasmijane, vrište, pocikuju i hvataju se jače za plotove. Momci namiguju i bacaju, rasipaju po djevojkama zrnje kukuruza i po koju slatku, obojenu šećerlemu, žto su ih kupili u šeheru, u dućanu Avdage Orahe. — Pucaj 1 — Drrmaj! — Pritegni uzde, Alija, pritegnii! Bum. — Udrii I — Stan’te, svati! Stan’te, svati... Heejl I tako sve do pod Bajraktareve kuće. Hata obu­ čena i nagizdana, sa smiješkom na licu i raširenih ruka, istrčala pred njih. Poljubila se sa jendjijom, a Alija nju, Hatu Memišaginu, udovicu, Zejninu majku i svoju pu­ nicu, poljubio na sred avlije u ruku. U ruku, jest, u ruku! Pred cijelim svijetom, u avliji, Alija Šeherlija po­ ljubio staru Hatu Bajraktarevu u ruku! Svak je to vidio, svaki Svojim očima su to vidjele stare borojevićanke i nešto ih zapeklo, saboljelo ih nešto od zlobe i zavisti. A stara Hata uzrasla za dva pedlja! Raširila se, raši­ rila k'o japanska lepeza i srce hoće da joj izleti od neke puste radosti. Znala jd to stara Hata, da je Alija valjan momak, znalal Malo, istina, zašao u godine, pogurio se, ali ne mari. Muško je to od glave do petel Sad joj je obraz osvijetlio. Muško je to, muško! Kod Bajrića guvna, pod košćelom, zametnuo se živ razgovor. Sastale se seoske djevojke pa ćeretaju. — Ah, sestro, kakav je ono Zejnin đuvegija! — Duše mi, tobe jarabbi, kao kakav đed; zgurio se nekakav, pa k’o Miće Pikulin... ne budi primi­ jenjeno ... — Pa ne zna se ni nasmijati... — A na konju ga uhvatio nekakav strah, pa ništa što ne vrišti od muke. Stulio se k’o jazavac u rupi. — Ej, jadna joj mladost! Jadna joj mladost! — Kod onolikih naših momaka, sestro... — 1 to kakvih momakal Sve, bogme, k’o gradovi I — Jazuk. Jazuk! Puste li sudbine... — Pa za onako starog kenjcal — Hahaha! — Slušaj, slušajder, Zibo! — Oj I — Čula sam nešto, malo prije. Znaš, oni naši ojbješenjaci... — Ama šta, bfina? — Momci se dogovaraju da privežu jarčeve rogove na avlijska vrata Omera muktareva... — Hahaha! — Hihihi! — 1 to nije sve 1 Slušaj 1 Još nešto I ... - - Pričaj, bAna, pričaj 1 Koji ti je đavo, pa si se ušutila 1 1 ' Ne mogu od smijeha... Hahaha! Puknuću, jadna! — Vela havle! Vela havle 1 — Znaš... hoće da mu sjutra pred džumu, taman pred džamijom, izvrate fes na glavi. Udala mu se đevojka 1 — Hahaha! Hahaal — E, jadnik 1 Baš mi ga žao 1 Ne bi mu suđena 1... A u čardaku stare Hate postavljale se sofre. Razne pite, halva, ičija i ostali zijafeti. Sve bilo na svom mje­ stu. Sve lijepo i u redu! Takve gozbe ni veselja nije odavno u selu bilo. Drugarice Zejnine sad, prvi put, zažalile za njom. Kad su svati sa djevojkom odlazili nazad, u šeher, u njima se nešto čudnovato događalo. Na jednoj strani zavist i želja za šeherom, a na drugoj opet strani srce im ispunila neka tiha radost, što one nijesu postale žene tako starog i mlitavog mladoženje. Bile su zadovoljne. To je svak tek danas opazio, da je on iznemogao, pa iako nema možda više ni od tri­ deset i pet godina izgleda sasvim ostario. One su tek danas opazile da se Zejna grdno nasakatila. A mogle su i one! Sreća ih je spasila I Pa baš Zejna, žalosna joj majka! Ta ona je, vala, imala momaka koliko je htjela. Da izabira, k’o jedna po jedna! Kad su svati prolazili pored najzadnje seoske po­ jate susreli su dva momka. Bio to Omer muktarev i Dervo Zilić, komšija mu. Zastali kod jednoga grma i propustili svatove, da prođu upravo pokraj njih. Kad je Zejna prolazila pored njega, Omer nije mogao a da 195 �joj za posljednji put ne mahne rukom na pozdrav. Bio je blijed k’o krpa. To je Zejna opazila i zadrhtala je na konju, a oko srca joj se savio ladan kolut tuge. Suza joj kliznula niz lice, a jedna noga ispala iz uzendžije. Teško joj, teško bilo. Omer ne bi nikad dozvolio, da neko odvede nje­ govu Zejnu, pa ga to taman i glave stalo. On bi sa drugovima s noževima i biljama u rukama navalio na svatove, oteo djevojku, odveo je svojoj kući — i mirna Bosna I Ali, ovako... Ne, to ne može 1 Otac mu tako rekao! Da su to neki seoski svatovi, drukčije bi sve bilo. Oni to ne bi ni dozvolili. 1 moglo bi se nekako raskinuti, ali ovako... Šeherlije su to, pa ih treba pu­ stiti na miru 1 Drukčije ne bi ni valjalo 1 Oca je trebalo poslušati. I tako se sve svršilo. Selo, toga dana, umorno od vike i pjevanja rano pozaspalo. Večer se zaljuljala nad Grabovicom, sočna i plava, i prosula se po selu, među zelenim kokuruzima, k’o krupna jesenja kiša. Kad god je dan vruć, u mahalama hercegovačkih kasaba po akšamu je sparno l ’znojavo. Odžaci nad sokacima objese se^k’o mrki,Niznemogli starci, a čovjek kao za lijeka uzalud žeh jSnajmanji drhtaj hladna vjetra. Svatovi Alije Jaganjca, zaprašeni i zatnoreni, pre­ vrnuli se ko mrtvi po^avlijama i baštama u hladovini. Izmorio ih put do sela i jahanje na konjima^ Odmah po jaciji spratili Zejnu i Aliju u jednu staru, nisku sobu. 1 odmah iza toga otišli. Otišli svi, a njih dvoje ostalo samo! Nigdje ni glasa. Sve ko mr­ tvo. Beživotno. Zejna se šćućurila u jednom ćošetu, kraj musandere, pa ni da progovori, a Alija se pola sata češao i pipao po leđima. Pri ulazu u sobu, eto samo radi adeta, prišili mu nekpliko jakih udaraca u leđa. Zna Alija, da je to njegove majke maslo, pa se stoga i srdi na nju. Ona ih je sigurno nagovorila, da ga izlemaju, da ga upozore da je pred njim žena. Alija i nema nikog drugog nego staru majku. Imao je prije i ženu, pa umrla, a on ostao udovac. To je Zej­ na istom noćas saznala. On joj sad rekaol Alija je bio prije, u mladosti, velik đavo. Dosta mu je bilo da ugleda napupčale djevojačke grudi kako se tresu u zraku. Odmah ko lud. Krv mu navre kroz tijelo, zubi zacvokoću, na oči se navuče gust, crn mrak. I on trči oblijeće oko djevojaka, oko žena, svuda, svndal Hoće da svakoj pokloni komad srca, komad sebe, da na sva lijepa usta utisne po jedan vreo pečat, po jedan poljubac. Takav je on prije bio. Aa sad? Hml Zejna se prestrašila od njega ko nejako ptiče. Strah je od njegova govora, njegova pogleda, njegova iskrivljena tijela. Izgleda bijedan, satrven, istrošen. Ej, pusta mla­ dost! Pusta mladosti Nju ne bi bilo ni malo strah da je on gord, ponosit, snažan. Ona ne bi ni zadrhtala pred njegovom silom i bijesom, nego bi se još i raz­ igrala ko vučica, pa bi se oborila, ujedala do krvi, 196 premda bi unaprijed znala, da će on brzo pobijediti. 0 jadnica! Sad tek, kad je sasvim u njegovoj blizini, kod njega, sve zna i zve vidi! 0 kako se ljuto pre­ varila! Majka je svemu kriva! Eto joj sad Alijel Eto joj Alije-šeherlije, koji je svoju raskošnu mladost, strast, krv i svu snagu dao drugim ženama, a njoj, njezinoj jedinici Zejni, ostao ko kostur, tijelo bez života 1 Da je hoće bar pomilovati, utješiti u tuzi! 0 kako bi joj bilo lakše. Možda bi se i smirila. A ovako? Sjedi 1 gledaj kako se on uvija i piplje po leđima, na koja su mu spustili nekoliko lahkih udaraca! Sad joj sve pred oči izlazilo. 1 selo i kuća i ograda. 1 ovce na njivama. . . jedna večer pod Bajrića košćelom, kad joj je Omer muktarov spustio na lice dug, drhtav polju­ bac. .. Ona onda gorila, plamsala, a srce vriskalo u raspjevanim grudim a... Ej, pusto, pusto! — Zejno, — zovnuo napokon Alija. Ona je šutila. Gledala ga poluotvorenih oćiju. — Ja sam se baš umorio. Oni nesretni konji, pa vrućina, znoj... Ubili me sasvim. I ti si se namučila. Pa eto odmori se. Nasloni se malo, zaspi... Ja ću ovako, kod pendžera... U njoj se sve prevrnulo. Zacičala mladost, snaga, pa bi sad skočila i zadavila tog varoškog klipana. Suze joj potekle niz lice, a u očima bolno zadrhtao i zamro jedan plamen, jedan vrisak. Hej, slušajder, Zejnol Koliko ono imate koza i ovaca u janjilu? Prsti joj se grčili, a mišice podrhtavaie kao prut na vodi. — Ama šta je tebi? Što ne zboriš? Nijesam te tu doveo da sjediš ko panj. Jesi li čula? Govori brže što te pitam 1 Koliko ti u majke ima dukata? Koliko čilima? koliko... Hej, šta je to noćas s tobom? Zar već jeddnom nećeš govoriti? — Neću! — Nečeš! — Neću! — Nikad ga ti ne hjela, svojom glavom. Znaću ja to i bez tebe, znaću! Hehe... Pa hajvan prećerat ovamo... Dukate razmjenuti. . . pare metnuti u ban­ ku . . . pa kamate, kamate, kamate... Ne znaš ti to kako ide! A ako Hata hoće s nama, dobro i jest, a ako neće. . . pa nek ide. Nek traži đe joj le bolje! Tako će ti to biti, draga moja, tako! Neće kako ti mislišl U Zejni prekipjelo. Sad je tek vidjela, da Alija nije išao za tim da dobije nju, nego njezino imanje. Hehel Nećeš lopove tako, ne... U očima joj bljesnula tiha iskra, obrazi ioj dobili neku crvenkastu, bakrenastu boju, a usne se grčile od jeda. Skočila je sa šilte, potrčala do sobnih vrata, zgrabila svom snagom zar­ đalu erezu i potpuno je izvalila. Bacila mu je pred nege. Istrčala kroz vrata na avliju, pa kroz sokak, preko drvene ćuprije na Rikuši i okrenula niz polje, �Pretrpaše polje pa se prihvatiti seoske putanje i sve Niko nije vjerovao. Stari sumnjivo klimali glavarria a mlađarija se šejtanski smijala i pravila obješenjačke tako do u Borojeviće... Alija ostao ko zgranut. Nezna šta bi, ni kako bil viceve na račun šeherlija. Da trči za njom ne može. Zna on da je ona mlada, — Jest’, braćo, pobjegla Zejna od Alije, pobjegla! zdrava i da trči ko srna, a njega izmorilo današnje — priča Salkan Zukić i trči po selu, od kuće do kuće jahanje. Bio je ko izvan sebe. Što će sad? Ko će svi­ da ugrabi muštuluk. jetu pred očil Ta gori mu je svijet nego sve ostalo! — Ih, pobogu brate, šta bi?! 0, Alija, Alija, budalasta glavo! — govorio sam sebi i — Pa baš prvu noć! — ibrete se borojevićani. grizao se za usnu. Ih, pobogu si brat, šta će reći Hata? — Taman, vala, tako! A moja stara? A svijetl A svijet! A svijet jalla menil — Pričaj, bolan, kako je bilo! Što si se uzmuho Pamagajtel Zna on, da će mu sjutra večer doći mako zundulja na mazgi! halski momci pod pendžere i iz svega grla zapjevati — Ama šta ću vam pričati, ja Boga mi ne znaml onu pjesmu: sinoć mi je pobjegla djevojka, sa jastuka, sa bijele rukel Huul Braćo, pomagajtel Ko će još tu O Aliji? 0 Zejni? Hahaha! Pobjegla braćo, pobjegla... pa eto ti... bruku podnijeti! Ovo se više ne može ovako... A poslije se sve saznalo. Ispričala sama Zejna. Jutro ga našlo izbezumljena i gotovo luda, u ga­ ćama i košulji, na pendžeru čardaka, sav pomodrio Sve kako. je bjlo i zašto je ostavila Aliju. 1 svi joj odobravali. od straha i zime. * Onako bosa i gola, u tankoj noćnoj kašulji, preSjutra jedna nova, još čudnovatija vijest ponovno trčala je pet punih kilometara. Dugi seoski put između potresla začuđene Borojeviće. U sami cik zore, kad su njiva i Vinograda, iz kasabe do u selo. Nije se smjela čobani ispraćali iz torova i ograda svoje1 blago рго- nigdje ni okrenuti. Sva drhtala od studeni i od straha nijela se selom vijest: v' / o i činiio joj se, da je još uvijek progoni onaj mrtvi, — Vratila se Zejna Bajraktareva iz kasabe! ^__hladni pogled Alije Jaganjca, nesuđenog joj duvegije. Dževad Sulejmanpašić f Prepevi iz Hafizovog Divana (Rimski brojevi pod naslovima označuju prvi ili drugi deo Divana, a dodani latinski broj, pesme toga dela. U originalu pesme su bez naslova.) Kruna slasti (I, 194) Zemaljske nizine svakoga su milja pune izobilja: kroz mirisne cvate večeri se zlate; gori žar pokala, a je Г noćca pala, pesma se slavuja baštama leluja. Bezbroj devojaka, od kojih ti svaka slatki izbor buni, sve te slasti kruni. Zar bi, mašto, htela jošte slađa vrela! Nebeske visine tebi ne trebaju; sve ti, sve ti daju — kad je duša vedra — naše zemlje njedra. Moje spasenje (U, 99) Ništa mekše od ležaja zelenoga klasa nema. Ništa slađe neg se sviti tebi oko pasa nema. Sigurnije strele nema od pogleda tvoga oka, niti sablje tako britke ko’ zvuk tvoga glasa nema. Od rumene tvoje usne opojnijeg pića nema, od drhtaja dojke tvoje snažnijeg talasa nema. Dok je toga, ništa nema slabijeg od srca moga; ono više ne zna za se, mira ciglog časa nema, — dok na klasu zelenome ne celiva usnu tvoju, ne oseti drhtaj dojke, dotle njemu spasa nemal 197 �Počast dobrim Ne veruj im! ( 11, (I, 168) Tek što ruža, k’o iz ništa na proletnji dan išeta, slavuj nađe konačišta sebi posle kratkog leta. 4) Počast dobrim nek se vršil 'AP za me je samo jedno srce, koje ljubav skrši, milijone dobrih vredno. Ne odbijaj čašu vina do poslednjeg svoga daha pij uz ciku violina, srči slasti ovog sveta! U plavo proleće Nađi kakvo lepo dete i izmoli s usne meda! Smej im se, kad s toga prete Strašnom vatrom onog svetal (I, 80) Proleće granulo plavo! U celoj prirodi slava! 1 ja za vino i ruže svu svoju platu izdava’. Ti baš budi vernik vatre, koja nek ti bude sveta; ne daj, da te mlada šatre čama samotnog asketal Mantija, žedna k ’o sunđer, pita za najbolje vino. To joj se kratiti ne srne, nek joj je zdrava glava! !r у Ne veruj im lažne bajke sa prašljivog crnog smeta, slušaj glase zemlje majke, večno mladoga profeta! Ali u pitanju ruža, pada mi na um ovo: S rumenih usana tvojih najlepše berem badava. Ona diše mirisima, daje snagu živog kreta; ona ljubav daje'svima; proleće joj svima cveta! Jedino zbog tebe Hafiz živi. Stog ’vamo te usne! Brzo! jer skoro će poći, večiti sanak da spava! Мухамед Захировић Ј рЛЛ Ha 7. јула o. г. састаје ce Хоџинска Изборна Курија, која треба, овајпут, да, поред осталог, бира двојцу чланова Улема Меџлиса. По нашем вјерскопросвјетном Статуту Хоџинска Изборна Курија нема ширек дјелокруга осим избора упражњених мјеста у Улема Меџлису и испитивања дисциплинских прекршаја чланова Улема Меџлиса, na ce од ње не може з а х т и ј е в а т и , да на том свом састанку претреса и многа друга питања, која дубоко засијецају у наш вјерско-социјални живот и која чекају на ријешење овако једног високог и ауторитативног хејет-а. Ну, ако за то није ф о р м а л н о , Хоџинска je Курија то дужна м о р а л н о , na ми сви, сви, с сте стране, очекујемо њене важне одлуке. Исламски дио нашег народа у Босни и Херцеговини стоји на врло ниском ступњу вјерске образованости. До сада ce тој страни нашег живота није указивала, скоро, никаква пажња, нарочито са мјеродавног мјеста. Било je амо-тамо, појединачних покушаја, али организованог и заједничког радајош никада и зато и стојимо, скоро на истом мјесту, на којем нас je затекла тешком муком добивена вјерско-просвјетна аутономија. Хоџинска би Курија, на овом свом састанку, требала да свестрано и најозбиљније претресе наш х&п и потражи чару и лијек нашим болестима. Очекујемо, у најгорем случају иницијативу за даљни рад на овом пољу. Хоџе су, ту скора, са свих страна и јавно прекораване за своју пасивност и неспособност у одгајању мусли- 198 манског свијета, na би те приговоре требало, не ријечима него дјелом, демантовати. To je једно. Друго: Ми смо, морамо с болом у души признати, врло мало фајде видјели од досадањих Улема Меџлиса, чији ce je рад сконцентрисао само на уски канцеларијски посао. Никаквих ширих и замашнијих потхвата у ово 19 година нашег аутономног живота Улема Меџлис није подузео. Чак ни иницијативе за каве опсежније потхвате не знамо.У избору чланова улема Меџлиса, изгледа нијесмо били спретне руке. Не оспоравамо спрему, честитост и добру жељу досадашњим члановима Улема Меџлиса, али то још није све, што треба да посједује члан тако високог тијела, какво je за нас улема Меџиса, треба да je активан, продуктиван, да изналази средства и начине з а р а д у н а р о д у и да сам предњачи организујући тај рад. Таквих људи треба наш Улема Меџлис, ако нам je стало до нашег вјерско-просвјетног препорода. Хоџинска ce Курија налази у тешком положају. Тешко je погодити на најбољег алима, и кад не би било никаквих обзира, a поготово гдје, у већини случајева, одлучују код избора партијски, ахбабски и лични обзири. Досадање искуство нека буде опомена и водић члановима Хоџинсе Курије у њезину избору, na ce je надати, да ћемо овај пут бити сретнији у избору. У то име нека им je рад срећан и благословен! �Хафиз Ресуловић, школски надзорник Промицање Гајретових идеја у народу Поводо« арославе 25-годишњице Гајретова иросветно-културног pada Како je Гајрет, после оснутка, у почетку свога племенитога културно-просветнога рада наилазио на многе тешкоће и неразумевање код нашег доста конзервативног и у просвети заосталог исламског света, морала je наша свесна омладина и интелигенција с нарочитим тактом и напорима да пробија лед и у народ разноси идеје исписане на Гајретовој застави: »Културно и економско подизање босанскохерцеговачких муслимана«. Попут многих других поборника и писац ових редака радећи као ђак и, доцније, као народни учитељ на запарложеној просветној њиви народној и сејући no њој Гајретове спасоносне и no наш народ благотворне тежње и идеје, имао je врло често прилику да сву тегобу тога настојања осети лично на својој кожи. Ваљало je примати и издржавати ударце и разне приговоре са стране неуког и неупућеног a иначе дубродушног човека нашег. »Ви нас школари ћете да из вјере истјерате!« »Ваше новотарије узроком су неродици и сушним годинама!« »Пантолаши и школци примораће нас на хиџрет (сеобу) у Турску!« Ти и такви прекори падали су почесто у провинцији од појединих »телегентних« и »учевних« шехерлија и касабалија, с тенденцијом да омету и омаловаже мукотрпан и трудбенички национални и просветни рад људи који -су право и добро схватили дух и потребе времена у коме живимо и у коме морамо живети. Али није се смело клонути ни у том корисном послу народном, ма и час застати, јер су време и живот везан за њега императивно и категорички захтевали да се макнемо с мртве тачке и да што брже кренемо напред. Сваки ма и најмањи успех у томе правцу одушевљавао je и бодрио на нове подвиге, те су крила расла и јачала се за веће и снажније замахе и смелији и трајнији лет. Стопу за стопом ишло се стално и сигурно напретку. Почеше ницати повереници и пододбори Гајретови; војска чланова и присталица Гајретових, лепих и корисних националних идеја расла je с дана на дан све то више; приређују се забаве и концерти у корист Гајрета; подмладак обају полова похрли у школе на науке и разне модерне занате; омладина, та најбоља залога народна, херојски прокрчи пут просвети и напредним идејама и разноси их no народу; у исламском делу југословенског народа нашег поче се осећати атмосфера напретка и прогреса и живот заструја и потече бржим и савременијим темпом. У томе настојању, ево, прослављамо 25-годишњицу Гајретова благотворнога рада на економском и културно-просветном придизању наших муслимана. Нека нам ова прослава улије у душе нову и свежију снагу за што интензивнији и ширих размера национални и културни рад у непросвећеним слојевима народа нашега. З в о р н и к , 29. маја 1928. год. Apel Glavnog Odbora P rilik o m p r o s la v e G a jr e t o v e d v a d e s e tp e to g o d iš n jic e , G la v n i O d b o r je z a ­ k lju č io n a s v o jo j p o s lje d n jo j s je d n ic i d a p u te m s v o g lista a p e lu je n a m u s lim a n e š iro m B o s n e i H e r c e g o v in e d a s e u g le ­ d a ju n a n a š u b r a ć u p r a v o s la v n e v je re te d a s e o v o m p rilik o m u š to v e ć e m b ro ju u p is u ju k a o č la n o v i le gatori C s v o t o m o d D in . 1 0 .0 0 0 — p a n a v iš e , ili im a ­ n je m u to lik o j v rije d n o s ti), k a o č la n o v i d o b r o t v o r i CDIn. 1 0 0 0 ‘— ) I k a o č la n o v i u te m e lja č i CDin. 5 0 0 — ) . O v e s v e tri č la n a rin e m o g u s e o tp la ­ ć iv a ti I u m je s e č n im ratam a. Ч итајте и претплаЧ ујте ce на „Гајрет �РЕФЕРАТИ ЗА НАШ КОНГРЕС Prof. Šefkija Bubić Referat o trgovini Bosne i Hercegovine Uvod Bosna i Hercegovina, po svome prirodnom bogat­ stvu, centralnom položaju u državi i prirodnim izlazom na more, imaju potpunu mogućnost da zauzmu vidna mjesta u trgovini našega naroda. Ove su zemlje, zahva­ ljujući takvom geografskom položaju, učestvovale od davnina aktivno u trgovini balkanskih naroda. Bosan­ ska željezna ruda stvorila je željeznu industriju u-Varešu, Fojnici i Kreševu, gdje je bio centar trgovine noževa, pušaka i raznih drugih izrada od željeza, — bakrena ruda i njeno preradivanje potpomogli su raz­ vitak trgovine kazanima, dževzama i raznim kuhinj­ skim posuđem, — obilnost u stoci i ruju omogućivala je stvaranje kožne industrije, a s ovim u vezi razvila se živa trgovina kožom u Visokom, Sarajevu,, Mostaru i t. d. — bogatstvo šuma omogućilo je živu eksportnu trgovinu drvetom — 1 razna druga prirodna bogatstva dala su jednu objektivnu podlogu, da se na ovome teritoriju postepeno formiraju svi činioci jedne, za naše prilike savremene, trgovine. Tako mi danas od tih objektivnih činioca savremene trgovine nalazimo u našoj sredini sve vrste trgovačkih radnja (veliku množinu inokosnih firmi, priličan broj javnih, komanditnih i akcionarnih društava), moderne registre, banke i t. d. Trgo­ vina Bosne j Hercegovine nije samo provincijsko-lokalna, ona zauzima vidno mjesto i na svjetskim pijacama. Sa subjektivne strane formirao se niži i srednji trgovački stalež koji se u praksi već stoljećima izgrađivao, a teo­ rijski se pomalo školuje od konca prošloga stoljeća. Premda je u našoj zemlji najviše zastupljen seljački stalež (86.37%), ipak po našim gradovima živi jedan dobar dio stanovništva od trgovine, pogotovu kad se uzmu u obzir oni stanovnici koji se bave trgovinom kao sporednim zanimanjem. Tako je prema posljednjoj tačnoj statistici od 1910. godine od 278.203 stanovnika po gradovima (14'66%) živilo od trgovine i novčarstva 36.911 duša, a bilo je 11.421 onih, što u trgovini pri­ vređuju. Prema statistici Trgovačke i Obrtničke Komore u Sarajevu, postojalo je u Bosni i Hercegovini koncem 1927. godine 23097 trgovačkih radnja i 195 banaka. Na razvitak naše trgovine čeka sva ostala naša privreda: treba naći najpovoljniji plasman našim poljo­ privrednim, rudarskim, zanatskim i industrijskim proiz­ vodima, a naše kulturne veze sa ostalim narodima u prvom će redu ovisiti o našim trgovinskim dodirima sa svim svjetskim pijacama. Naša trgovina treba da postane jedan od najmoć­ nijih faktora našeg privrednog i kulturnog razvitka, te nas njezino današnje slabo stanje, pogotovu među nama mu­ slimanima, mora da zabrinjuje. Pitanje njezina popravka i razvitka mora postati naš svakidanji razgovor, mo­ ramo u tu svrhu proučavati trgovačke prilike i sposob­ nost za razvitak trgovine, kako u našoj užoj domovini tako i u pokrajinama i državama koje se javljaju kao naši konkurenti. Da bi se trgovački ojačali, potrebno je da u naš državni život uđemo sa tako izgrađenom trgovinskom politikom pomoću koje bi se naš rad i kapital uputili u one grane i forme zemaljske proiz­ vodnje za koje Bosna i Hercegovina ima relativno naj­ povoljnije uslove. Na taj ćemo način s jedne strane pojačati proizvodnju već postojećih privrednih grana (drvarske industrije, rudarstva, domaćeg obrta i t. d.) a s druge strane dati mogućnost za osnivanje novih pri­ vrednih grana za koje imamo povoljne uslove (poljo­ privredna industrija). Moramo, dakle, imati svoj trgovinsko^politički sistem izgrađen, koga mi još i danas nemamo, nego se u našoj trgovini ukrštavaju razni sistemi, koji idu samo na štetu naše trgovine. Do oslo­ bođenja bio je austrijski trgovinski sistem, a poslije oslobođenja protegnut je na teritorij Bosne i Hercego­ vine, kao što i na cijelu državu, stari srbijanski sistem. I sa organizacijom trgovine stojimo vrlo slabo: nesposobnosti trgovanja, slabo uređenje poslovnice, ne­ racionalna upotreba vlastitog i tuđeg kapitala, ргеоvlađivanje ličnog momenta u akcionarskim preduzećima, — sve su to znaci naše bolesne trgovine. Osobitu pažnju pri rešavanju ovoga pitanja treba posvetiti našoj eksportnoj trgovini, koja je danas, u doba međunarodne razmjene dobara i sveopće podjele rada, jedina u stanju da stanovništvu Bosne i Hercego­ vine zagarantuje kulturnu i materijalnu egzistenciju. Ovdje treba naravno da se istakne kao glavno pitanje način financiranja novih eksportnih preduzeća, kao i tehnika njihova plasiranja na stranim pijacama, uzevši u obzir naše bosanske specialitete kao, na primer, šljivu i drvo. /. Dio Trgovinsko-politički sistemi u Bosni i Hercegovini Današnje stanje naše trgovine je samo jedan njen stupanj na koji se popela na umjetan način, voljom Austro-Ugarske, što znači, da je današnja bosanskohercegovačka trgovina neprirodna, prema tome i privre­ mena, jer se iz nje mora razviti u najbližoj budućnosti jedna normalna trgovina koja će odgovarati stvarnim kulturnim i ekonomskim potrebama našeg naroda. Bosna i Hercegovina imala je na stupnju svoga patriarhalnoga razvitka trgovinu koja je odgovarala njezinim tadanjim potrebama i kao takva se normalno razvijala. (Nastaviće se.) �Инж. Шериф Бубић, Пожаревац Рефераш из пољопривреде (Наставак.) Још неколико ријечи о нашем к о њ а р с т в у . те своје тезе проф. Франгеш навађа и то, што су Ako je наша пољопривреда ишта кориснога насли- велики произвађачи жита који одређују цијену житу једила из времена турске управе, то су добри коњи, задњих година много појефтинили своју производњу љубав и разумијевање за добар одгој коња. Ми и повећали земљиштне приносе, што ми нити смо имамо, заправо, два типа коња: један многобројнији постигли нити има изгледа да ћемо постићи, јер je и мањи брдски коњ, са мањом примјесом арапске наша техника најпримитивнија. крви и други нешто већи са већом примјесом арапИпак ми морамо житарицама да посветимо тоске крви. Наш коњ одговара потпуно нашим прили- лико пажње колико су потребни за кућну исхрану. кама: издржљив je и отпоран, као створен за брдски Али овдје треба сељак да се клони оних житарица штрапац. У прошлом великом рату показао се je које за исхрану његову нису рационални и да њихову необично издржљивим. Зато ће се вјероватно још потрошњу ограничи на најмању мјеру, сијући и оне дуго и много тражити за војничке потребе. биљке које су такођер од велике важности за кућну Али овдје je најзначајније то што ми бос.-херц. исхрану (крумпир, поврће). муслимани имамо нарочиту наклоност према јахаћем П р о б л е м и с х р а н е с т а н о в н и ш т в a јест, коњу и извјесно више разумијевање у одгоју коња. Ми смо као љубитељи јахаћих коња на далеко по- свакако-најважнији привредни проблем. Ми ту страшно стојимо. Из приложене табеле види се да наша знати. Ha жалост, ми се из дана у дан све више одвраћамо од тога најљепшег шпорта. И оно мате- производња житарица у год. 1923/1925. нијезадњих ријала што још имамо не чува се и не обнавља, na тридесет година порасла ни за 1%, док je становсе je бојати да ћемо изгубити и оно што су наши ништво порасло за 30—40%. Има сигурно много несталности у овим статистикама приноса, али je стари стекли. В а ж н о с т р а т а в а з а Б о с н у и Хе р ц е - тачно толико да je наша посљератна производња г о в и н у. Од житарица казали смо да се највише иа једнога становника пуно и пуно мања него што гаји к у к у р у з . Од цјелокупне производње житарица je била прије рата, нарочито кад се узме у обзир једна половина отпада на кукуруз. Али приноси да je и наша стока рисполовљена. које даје кукуруз код нас врло су слаби и то не само ради нерационалне културе, него и ради тога што наше земљиште и климатске прилике не погодују кукурузу, изузимајући Посавину. И у Посавини земљорадња ће морати све више да се еманципује од укочености и једностраности и да се прилагођава тржишним приликама. Пад цијена житарицама задњих година није једна прелазна појава. Треба прије очекивати даље падање него поправак цијена. Што су ове године цијене поскочиле, не доказује то ништа, пошто je то посљедица овогодишње неродице. Проф. Франгеш бавећи се узроцима кризе пољопривреде навађа да се je свјетска производња много више повећала, него што се je повећало становништво. To je зато, што »земље које су до сада снабдјевале Енглеску и један дио европског континента са месом, силом прилика ради опадајућег конзума и падајућих цијена меса редуцирају сточарство, a увећавају производњу жита. Даље знадемо да je транспорт меса куд и камо скупљи и рискантнији од транспорта жита, ипак да нам ови трошкови остављају један размак до коначне цијене, у којем можемо да нађемо накнаду за наше производне трошкове плус транспортни трошак до континенталних ближих тржишта (сјев. Италија, Аустрија, Ческа, Швицарска, Њемачка). У прилог Није потреано да се упуштамо у детаље и у обраду техничког питања. Из и з л о ж е н о г види се ј а с н о да j e г л а в н и м о т и в н а ше пољоп р и в р е д н е к р и з е , ш т о ј е н а ша ц ј е л о к у пна с е о с ка п ри вреда дошла у п ро ту сл овљ е се т р ж и ш т н и м п р и л и к а м а . И са с в о ј и м п о т р е б а м а и са с в о ј и м п р о и з в о д и м а наш с е љ а к с в е в и ш е у л а з и у с ф е ру н о в ч ан ог г а з д и н с т в а , на с а в р е м е н а т р ж и ш т а и под њ и х о в у т и ц а ј , а л и с в о ј и м н а ч и н о м газдов а њ а и са с в о ј о м т е х н и к о м о с т а о j e на с т а р о м . Високе цијене пољопривредним производима, које су трајале пар година послије свјетског рата били су посљедица посљератне неорганизованости и неориентисаности свјетске привреде. Чим je свјетска пољопривреда дошла у своју колотечину и настала на свима странама већа и замашнија производња, пад цијена био je неминован. Ко прати развој пољопривредне технике и начина газдовања, могао je да опази да су се задњих година у великим културним земљама и техника и економија много усавршиле. Што ми нисмо ишли упоредо са тим прогресом, није нам нико крив што спас свој видимо у немогућим цијенама наших производа. Такојенаш сељак запао у један ћор-сокак, из којег мора да изађе или да пропане. (Наставиће се.) 201 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИк Pad секције за конгрес муслимана интелектуалаца У прошлом броју »Гајрета« донешен je опширан взвештај о току велвке конференцвје, одржане у гајретовим просторијама у сврху организовања сарадње сарајевског грађанства са Гајретовим Главнвм Одбором у првпремама прославе 25-годишњвце Гајрета. Изабране су разне оекцвје са нарочитим функционерима. Једна од твх je секцвја за конгрес муслвмаиа внтелектуалаца. Ta je секцвја одржала досада дввје сједнвце. Ha првој се конотвтувсала овако: Предсједник Пресвјтлв Ревс-ел-Улема X. М. Џемалудвн Чаушеввћ, потпредсједницв гг. Ш укрвја Куртоввћ в X. Абдулах Бушатлвћ, тајнвк г. Хамдвја Мулвћ. Ha обје сједнвце су претресевв рефератв, којв су досада првспјелв. Taj ће пооао заузетв још неколвко сједнвца, пошто су рефератв опшврнв в обрађују питања од највеће важноств за будућноот муслвмана Босне и Херцеговвне, те као такви заслужују нарочвту пажњу. Оживљавање pada за Гајреш у Скопљу Ради малобројне наше колоније у Скопљу, рад за Гајрет, може се рећи, био je минималан. Придоласком вишег броја наших ужих земљака у Скопље, наша колонија појачала je своје редове и изабрала свој нови пододбор Гајрета. Главни Одбор жели свом новом Пододбору сваки напредак у његовом раду, полажући уједно и велике наде у његову снагу и могућност развоја Гајретове идеје на југу наше Отаџбине. Да би нашим читаоцима била што јаснија слика о ново изабраном пододбору и његовим лепим намерама, доносимо препис записника, састављена на редовној скупштини Гајретова Пододбора у Скопљу, одржаној на дан 13. маја тек. год. у просторијама кафане »Солун« у 16 часова no подне, са дневним редом: 1. Извештај о досадањем раду; 2. Избор новог пододбора; 3. Евентуалије. Након обичних формалности председник предлаже, да се упути поздравна депеша покровитељу Гајрета Престолонаследнику Петру, што скупштина једногласно прима са устајањем кличући: »живео!«, затим председник пододбора r. Јусуф Зи ја Смаилагић са једним говором оцртава рад досадањег пододбора износећи све потешкоће и препреке због којих се ни главна скупштина у прошлим годинама није могла одржати, који и сам констатује врло слаб успех у досадањем раду, али пошто je наша колонија и са бројем наше интелигенције доста повећана, то се нада и верује, да fce нови пододбор у будуће боље радити и у сваком погледу и бољи успех получити. Заменик благајника и секретара г. М устафа Ново није дошао, али се je писмено извинио, да je дежурни и због тога не може скупштини присуствовати. Г. Пашо Халимић критикује рад досадањег пододбора, наводећи, да je сада наша колонија у знатном броју увећана, т е да имаде ко радити. Тражи да нова управа што интензивније поради на скупљању чланарине и добровољних прилога, и тражи, да се оснује Гајретов Клуб. Председник г. Смаилагић поново оцртава потешкоће, на које je досадања управа наилазила, иначе рад пододбора мора да се креће у границама друштвених правила. Затим г. Смаилагић предлаже, да би с обзиром на месне прилике требао Гајретов Пододбор да се прошири у који би ушло и неколико овдашњих грађана, који су показивали и показују највеће симпатије према Гајрету и који су га волели и у будућеће морално иматеријално помагати, 202 a пошто се с тим прекораћује чл. 38. друштвених правила, то моли да нова управа за ово издејствује одобрење Главног Одбора, што се једногласно и прима. Затим се читају писма Главног Одбора Бр. 646, 656 и 582, која се односе на будућу прославу Гајретову. У дискусији изражена je жеља да и овдашњи пододбор са својим делегатима учествује на Гајретовој прослави, као да се и у Скопљу на одређени дан најсвечаније прослави 25-годишњика Гајретова Оснутка и Рада, што се једногласно прима и ставља новој управи у дужност, да се о том постара и удеси како нађе за сходно. Председник г. Смаилагић предлаже да се Салих-бег Хаџи Рустем, из Скопља, изабере за почасног председника пододбора Гајрета с тиме, да се за овај избор тражи одобрење Главног Одбора, што Скупштина једногласно прима. Пошто je прва тачка дневнога реда исцрпљена г. Смаилагић предлаже, да у нову управу уђу следећи: 1. Председник Јусуф Зи ја Смаилагић, адвокат; 2. Подпредседник Хафиз Азиз Исхак, трговац; 3. Секретар Хафиз Хасан Шабић, војни имам; 4. Заменик секретара Хафиз Ирфан Мехмед, државни имам; 5. Благајник Адем Јусуфовић, обућар; *6. ^аменик благајника Зеко Дурак, трговац. О д б о р н и ц и : Др. Пера Слепчевић, професор; Мухамед Пашић, професор; Мехмед Хашимић, војни имам у пензији и Пашо Халимић, трговац. Н а д з о р н и О д б о р : Др. Бећир Ново, лекар; Хасан Зукаревић, бријач и Омерага Халимић, шамиџија; који избор скупштина једногласно прима. Након избора Нове Управе Мухамед Диздаревић предлаже да нова управа што боље поради на уписивању нових чланова, сакупљању заостале и неуплаћене чланарине, као и ширењу друштвеног листа Гајрета. Председник г. Смаилагић предлаже, да нови одбор испита могућности, да би се приликом Бајрама одржао један теферич уз суделовање питомаца овдашње Велике Медресе Краља Александра I., затим исти предлаже да нова управа ступи у додир са вакуфом, који би бесплатно уступио једне просторије за отварање Муслиманске Занатлијске Школе, у којој би сиромашне Муслиманке могле наћи зараду. Војни имам Хафиз Хасан Шабић предлаже, да нови одбор упути једну представку овдашњем Муфтијству, које да преко државних и вакуфских имама и мутевелија грађанима обрати пажњу на предстојећу Скопску Изложбу у којој би и Муслиманке учествовале у свом домаћем обрту, који je овде доста развијен, што се прима. Пошто je дневни ред већ исцрпљен, то се данашња скупштина закључује са опћенитом жељом за што бољи и успешнији рад. С к о п љ е, 13. маја 1928. Секретар: Председник: Хафиз Хасан Шабић, с. р. Јусуф Зи ја Смаилагић, с. р. Чланови: Алија Трхуљ, с. р. Мехмед Хашимић, с. р. Бајрамски dapoBU Гајрету у Бихаћу 0 курбан бајраму сабрао je Мушки Пододбор Гајрета у Бихаћу у кожицама и у готову своту од 1.174'— Дин, a даровали су: a) у кожицама: no 2 кожице гг. Назиф еф. Салихоџић, Ћамил еф. Миџић и Мухамедбег Бишћевић, no 1 кожицу гг. Хасан еф. Чавкић, Смаил еф. Делић, М устафа еф. Реџић, Осман еф. Реџић, Мухамед Реџић, Мухамед еф. Захировић, Халилага Алагић, Браћа Делић-Ибукић, Зејнил еф. Делић, �Хасан еф. Дедић и Ибрахим Селмановик, које су ко>кице продане no комаду 40'— Дин; б) у готову: no 100*— Дин. rr. Јако Леви (бајрамски прилог Гајрету) и Ахмед еф. Реџић (сабрали прилог Гајрету У селу Виница), no 5 0 '- Дин г. Др. Хамдија Браво, no 40 — Дин г. Аган еф. Фелић имам из Клокота, no 10— Дин гг. Мехмед Арнаутовић, Мустафа Хаџиабдић, Абдулах еф. Морањак, Рашид еф. Миџић, Сулејман еф. Реџић, Хасан A. Сараћевић, Јусо Зјакић, Емин Касумовић, Хасан Б. Сараћевић, Браћа Бурзић, Ахмед Камберовић, Јусуф Хауиомеровић, Бећо Делић, Абдулах еф. Вехабовић и ШерифМусић; no 5 — Дин гг. Ферид Чаушевић, Хасанбег Ибрахимпашић, Суљо Сахаџић, Омер еф. Руждијић, Мустафа Абдихоџић и Сулејман Мухамедагић; no 4 — Дин г. Хусо ЧавкиК из Заложја. Свој гг. даривачима нека je од стране Гајрета нај љепша хвала! Дарови Гајреша из Росатице Пододбор Гајрета у Рогатици упутво je Главном Одбору исказ следећвх дароватеља бајранских кожвца. Дароваше следећв: Галиб еф. Хафизовић 2, Зами ефX. Дедић 1, Едхем еф. Сеховић 2, Мухамед еф. Арнаутоввћ 1, Омербег Сијерчић 1, Хакија Шахинпашвћ 1, Ахмед-Риза Пашић 1, Муратбег Пашвћ 1, Јусуф еф. Горушаапн,1. Едхем Бранковвћ 1, Мустаф еф. Хафпзовић 1, Дернага Чохедар 1. Абдулах ДајџиК 1, Исмвтбег Ферхатбеговић 1. Укупно 16 комада у износу од 464 Дин. k Исказ добровољних прилога сакупљених о Курбан Бајраму: Галиб Чапљић Дин. 100, Ахмед-Рнза Пашић 20, no 10 Двн. Мухамед Давџвћ, Галиб еф. Хафвзоввћ, Абдулах X. Мулвћ, Мустафа Емвнагић. Ахмед С. Пашаћ. Мустафа X. Ахметоввћ, Исмвтбег Свјерчвћ, Хасанбег Шахвнбашвћ; no б Двм Зајко Ајановвћ, Сулејман Коро, Мухамед еф. Ајановвћ, Мухамед еф. X. Ахметоввћ, Јакуб еф. X. Ахметоввћ, Сулејман еф. Муфтвћ в Јакуб Акшамвја 2 Дин. Свега Двн. 696. Сввн дароватељвма најтоплвја хвала! Секретар; А х м е д - Р в з а П а ш в ћ . Прилози Гајрешу из Олова Господ. Шахбаз Дегирменџић повјереник Гајрета у Олову, сакупио je на Курбан бајрам, и послао своту од Дин 120, који су даровали слиједећа гг. и To: По Дин 50: Фехим еф. Јамаковић; na Дин 10: Зухдијага Јамаковић, Сукија X. Дегирменџић и Салих Ахмедагић; no Дин 5: Мустафа еф. Дегирменџић, Хамид Мујкић, Ахмед Фочић и Алија Салихагић; no Дии 4. Суље Балић, Рашид Јамаковић; no Дин 2: гђица Зимета Дегирменџић, Зилђо Пашалић, Вехбија Хаџидедић, Вејсил Пашалић, Алијага Механовић, Јусуф Љуџа. Како сакупљачу, тако и дароватељима наша искрена хвала. Пододбор Гајрета у Љубушком Послао je Главном Одбору Гајрета своту од Дин. 464-— као утржак сакупљених курбанских кожица, a дароваше слиједећа rr.: Алија Орман 2 комада; no 1 комад: гђа Фахра Коњхоџић, Касим еф. Садиковић, Абдулах еф. Садиковић, Мулага Дауповић, Мехмед Ћеримовић, Мехмед Крехић, Хасанага Гујић, Махмутага Лалић и гђа Алагиница Махић. У готовом дароваше no Дин 100: Смајил Мушић; no Дин. 50: Садик еф. Садиковић и Мујо Делалић; no Дин 10: Хасан Билић. Сакупљачима и дароватељима топла хвала и живили. Оснивање акционог одбора за ирославу Гајрешове 25-годишњице у Коњицу У везв са упућеном нам окружнвцом, у стварв прославе Гајретове двадесетвпетогодвшњвце, взвјешћујемо, да смо одржалв један састанак, на којем смо взабралв акцвонв одбор, којв се вмаде бринутв за прославу. Кад кемо нн овде проолаву првредвтв, нвје дан одлучен. У одбор су взабранв: Дерввш еф. Бутуроввћ, Сулејман еф. Соколовић, Јусуф еф. Мутевелвћ, Садудвн Нвкшвћ, Мехмед Алвја Хаџвћ, Смавл бег Љубовић, Расвм еф. Гашевић, Ибрахии Хаџвзуквћ, Хамвд еф. Џумхур, Смавл бег Косовац, Мустајбег X. Хусејноввћ, Идрвз бег X. Хусејноввћ, Мвлан Брквћ, Атвф еф. Двздареввћ в Алв еф. Ћвшвћ в Рагвб Љубушвћ. Оснивање иододбора Гајреша у Ст. Бару. Ново конституисани пододбор Гајрета у Ст. Бару (Црна Гора) упутио je Главном Одбору следећи извештај: Част нам je извјестити Вас, да je на данашњем збору муслимана из Ст. Бара и околине конституисан Пододбор Друштва Гајрет са сједиштем у Ст. Бару — Црна Гора. Једногласно су на збору за управу Пододбора изабрана сл>едећа господа: З а предсједника Исмаил Омербашић, чиновник Црногорске Банке; тајник Јашар Карађузовић, адвокатски чиновник; благајник Јусуф Кацила, трговац; I. ревизор Дервиш Омербашић, пензионер; II. ревизор Мехмед Крчиковић, државни имам; замјеник Махмуд Салаковић, тежак; замјеник Хасан Шлаковић, државни имам; и замјеник Реџеп Шеховић, пензионер. Прилаже се списак до сад уписаних чланова. Моли се Д руттво'за одговор no овом акту. Уз братски махсус селам Пододбор Друштва Гајрет. Тајник, Предсједник, Јашар Карађузовић. Смаил Омербашић Новоосновани иододбор у Бос. Градишки Дне 24. јуна 1928. одржана je у Бос. Градишки конституирајућа скупштина за бирање пододбора. Скупштину je отворио досадањи Гајретов повјереник г. Салко Пекушић, управник пор. уреда, који je уједно изабран и за привременог предсједника скупштнне. Ha овој скупштини једногласно je закључено, да се у Бос. Градишки оснује пододбор Гајрета, у који су једногласно изабрана слиједећа rr.: Предсједник: Салко Пекушић, управних пор. уреда; секретар: Мехмед Сокол, званичник пор. уреда; благајник: Абдул Кадир Софтић, трговац; ревизори: Азиз Бошњак, градски комесар и Мустафа Зухди Ходжић, трговац. Замјеници: Ибрахим Февзи Алагић, градски биљежник, Осман Татаровић и Хасиб Топић, трговац. Овај ће пододбор наскоро приредити теферич под ведрим небом у корист »Гајрета«. Новом пододбору и његовим одборницима желимо добар успјех у започетом раду и живјели. Захвала машуранаШа питомаца Питомац Омер Чампара захвалио се Главном Одбору следећим говором: Поштована Господо! Дубоко осећајући тежину вашега рада, који je само на нашу добробит управљен, ценимо ваша доброчинства што сте их мени и мојим друговима за време школовања чинили. Ja не говорим сам са свога срца, него je мој говор у исти час говор мојих другова, у чије се име данас Вама захвал>ујем. Господо, оставл>ени на милост и немилост времену које никако није пролазило у нашу корист, него нам je хтело да спута младеначка крила и да место просветних радника и ваших наследника будемо туђе слуге, у Вама нађосмо свој ослонац. Многима од нас несретни ратни случајеви узеше драге нам родитеље, али у Вама нађосмо и родитеље и хранитеље. Ви нас неговасте и хранисте, Ви 203 �нам науком и очинским одгојем бкрбнусте младост на праве стазе људског позива. Нисте често ни помишњали на најближе своје када су били у питању наши интереси, него сте свој живот ставили на општи жртвеник да тамо буде жтрва за будућност. И нема светије жртве од оне што je велика срца приносе на жртвеник народне’будућности, јер та fce жртва бити пример будућим генерацијама које fce се дичити својим претцима и које ће ићи њиховим стазама. Ваша je жеља да ми, ваша омладина, дограђујемо огромни храм што сте га Ви започели, a наша je најсветија дужност да остваримо ваше жеље. Ви, Господо, не тражите награде за свој труд, него све што тражите — то je: да ми ваша омладина започнемо онде где Ви станете и да својим младеначким снагама подупремо храм општег народног напретка. To ћемо чинити! И наше су једине жеље да будемо достојни синови свога великог народа, и да на сваком кораку радимо за његову корист. Зато ћемо отварати очи онима који духовно не виде, a будићемо снаге оних који су успавани. Нашега човека нећемо световати како да постане »ara«, него ћемо му говорити како да постане радник. Наш ће рад, уверавамо Вас, следити Ваш рад, јер fce нам такво животно деловање доносити највеће животне радости. Много смо Вама дужни, a одужићемо Вам се ако своја срца дадемо своме народу који још и данас много ^трада заточен у тамници незнања. У име својих колега и у име свбје, најсрдачније Вам се захваљујем. с C'OiBep Ч a м п а р а сврш. матур. Учит Школе. Ове године, положили су Јиатуру на Учитељској Школи питомци: Омер Чампара, Абдулах Даиџић, Алија Крајишник, Омер Хајрић, Ибрахим Догладовић, Сафет Пашић; a на Гимназији: Фазлија Фазлагић и Абдулселам Балагија. Школујући ове питомце, ГајрСт je утрошио на њихово уздржавање око Дин 200.000, али имајући племснити циљ пред очима и добро нашег народа, важност ове материјалне жртве од стране Гајрета тако je малена према овом делу, нарочито ако ови омладинци радили за добро оних који много допринеше њихову извођењу на прави пут. Ми верујемо да fce се они, радећи за Гајрет, одужити својим доброчинитељима. Нек им je сретно! Гајрешова забава у Теслићу. Пододбор Гајрета у Теслику као сваке тако и ове године, на дан 5. јуна, приредио je врло успјелу Гајретову забаву, од које je чист приход био Дин. 7.245. Да je и ове године постигнут овако лијеп успјех и поред велике кампање против Гајрету и Гајретовој забави са стране неких лица, треба захвалити срдачном и пожртвовном заузимању милостиве госпође Јованке Станивуковић, супруге госп. Симе Станивуковића; милостиве r-ije Вукосаве Божић, супруге r. Др. Гаврила Божића; милостиве госпође Финци, супруге r. Задига Финциа и симпатичне госпођице Десанке Станивуковић, ккерке г. Симе Станивуковића. Главни Одбор Гајрета и овом приликом заслужним сестрама које, уважавајуки племенити циљ Гајрета, не пожалише свога труда да ова забава што боље успије, одаје своје дубоко поштовање и признање, те се уједно како члановима пододбора, тако и свима који допринеше свој обол и учествоваше на овој забави, најсрдачније захваљује. Главна скупштина Мушког Пододбора Гајрета у Бихаћу. 17. јуна 1928., тачно у 3 сата предсЈедник г. 0 . Реуић отвара скупштину. Затвм узниа ва перовоћу r. Сулејмана Реџвћа, a за вервфвкаторе г. г. Абдулаха Вехабоввћа в Су- 204 лејмана Зјаквћа. Иза тога преставља скупштини изасланиКа властв г. Мвлутвна Терзпћа, среског поглавара, к о јв je у]едно u члан Гајретов в којега скупштина поздравља са: жввво ! Након овога подсјећа скупштвну на умрлог члана в првјатеља Гајрета пок. Луку Опанчвну бив обл. школ. надзорнвка Бвхаћске Областв, којему скупштпнари у внак поштовања в захвалноств спрам Гајрета клвчу: Слава му! Како je ова скупштвна у јубвларној годвнв, жали да се нвјеоу члановв одазвалв у већем броју. Нотвче, како се члановв мијењају у раду ea Гајрет no својвм способноствма в осјећајвма, алв један да je уввјек сталан као вајвећв пријатељ исламског двјела нашега народа и Гајрета, a тај je наш Владар Његово Велич. Краљ Александар I., којему скупштвна клвче: Жввво! Предлаже ea твм поздравну депешу том највећем пријатељу в доброжелвоцу Гајрета са слвједећвм садржајем: „Кабвнетској Канцеларвјв Његова Велвчанства Краља Александра Београд. у јубвларној годвнв Гајрета одржавајући овај Пододбор своју годвшњу скупштвну, сакупљенв члановв друштва сматрају својом светом дужношћу, да првенствено поздраве свог јуначког Краља Александра Првог, сввјетлу нан Краљицу Марвју, свог драгог Протектора Ирестолонашљедника Петра, те најмлађег члана Крал>евске Породвце Краљеввћа Томвслава в цвјели Краљевскв Дон. Живели! Жввели! Живелв! З а Пододбор Гајрета предсједнвк О см ан Р еџ в ћ ". Скупштвнарв клвчућв Краљу в Краљанском Дому, Жввилв! □рвхваћајућв ову поздравну депешу. (Захвалуна ову депешу од Кабвнетске Канцеларвје Њег. Велвчанства добво je пододбор доцније са следећвм садржајем: „Београд, 18. јуна 1928. Господвне, Првјатно дирнут топлим поздравом послатвм са скупштине Пододбора Гајрета у Бихаћу, Њ. В. Краљ благоизволео je наредитв, да се учесницвма скупштине взјави срдачна захвала. Мшшстар Двора Јанковић.“) Нза овога баца свој поглед на рад в пожртвовање Г-О.Г. за наш псламскв напредак у културно просвјетном погледу, na предлаже, да се са ове скупштине поздрави и Г. 0 . са депешом следећег садржаја: „Госп. Инжинијеру Хајдару Чекрв предсједнвку Гајрета Сарајево. Сакупљенв члановв Пододбора иа својој годвшњој главиоЈ скупштввп радујућв се што Вас могу поздравати у Јубвларној годвнв Гајрета скупа са цијелим Главнвм Одбором као пстннске патрвоте нашег народа, којв с много труда в пожртвовања успјешно воде бригу око промвцања културнопросвјетног напретка Муслимана мила наи Отаџбвне. Предсједнвк О см ан Р е џ в ћ .“ Скупштинарв првхваћају в ову депешу ys поклвк: Жввео I Г1о овоне подуже говорв спецвјално о напретку Гајрета у Бвхаћу и иствче, да je у мвнулој др. год. в поред тешквх економсквх прнлика овога краја Гајрет впак у овој годвнв напредовао у Бвхаћу бол>е него в једне од прошлвх. Затим наглашује, како Je овај Пододбор са својвм радом отекао знатан број својих првјатеља, a међу овим најбољега, Бвхаћоког Епвскопа ввсоко преосв. г. Др. Венијампна Таушановвћа, којв je поред своје редовне знативје мјесечне члана- �рине сваком првгодом указао Гајрату још обилну матерпјалну помоћ a у8 то још затражво да му се од Пододбора предложи једно муслиманско сиромашно двјете, које би било његов питомац у Гајретову Конвику. Пододбор je у знак захвалности овоме великоме пријатељу Гајрета корпоратввно усмено изразио своју благодарност, a no томе га предложио Г. 0. да му он и ввдним знаком докаже своје првзнање, за што ће те в вв господо скупштвнарв бвтв свЈедоцв тога чвна. Ha ово скупштвна срдачно поздравља г. Епвскопа са Жввио! Затвм конотатује жалосну чвњенвцу, како je муслвм. внтелвгенцвја освм часна взузетка апсолутнвм двјелом вндолентна спрам Гајрета, a нарочвто рођенв Бвшћанв, којв ћв будућем времену морално одговаратв за овај свој нехај, јер кад би в свв бвлв једнодушнв за Гајрет потребе су тако велике, да бв вм л опет једва вадовољавалв. Но в поред свега тога Гајрет свгурнвм кораком напредује, онако свлно) као што буја в напредује његов Протектор Њег. Ввсочанство Нрестелонаследнвк Петар n a у то вме клвче: Да Жввв Гајрет в његов Протектор! што одушевљено попраћају свв скупштвнарв са Жввво! Иза тога молв скупштвнаре да буду пажљввв саслушатв тајнвково взвјешће тв позвва г. С. Реџвћа тајнвка да поднесе свој взвјештај. С. Реџвћ, тајник подносв слиједећв взвјеттај: „Поштована скупштвно! Прошла годвшња скупштвна одржана je 12. јуна 1927. год., која je дала в даље повјерење старом Иододбору, a тај je ево овај којв je пред вама. Према томе овај Пододбор вма се сматратв взабранвм прпје годвну дана в ова скупштпна вма да га у смвслу чл. 38. др. Праввла попунв са 2 нова члана умјесто оннх којв кодоои одступе. Како лањска скупштин^- нвјс вмала за Пододбор иикакввх нарочвтвх закључака исти je в без тога био свјестан своје дужноств, n a je у мвнулој цруштвеној год. одржао 19 сједнвца, на којвма су донашани закључцв, којв су за наш Гајрет поред моралног донијелл в првмј( ран материјални успјехHa основу оввх закључака Пододбора одржане су у прошлој 27 /28. год. ове забаве в спјела: 1. Забава са Гајретоввм пвтомвцама вз Бос. Крајвне дне 6. в 7. аугуста 1927. 2. Прослава рођен-дана Њег. Ввсоч. Престолонаследнвка Петра — Покроввтел>а Гајрета дне 6-/1Х. 1927. 3. Прослава Дана Уједвњења дне 1. децембра 1927. 4. Прослава рођен-дана Његова Велвчанства Краља Александра — са женеком публвком. 5. Женска Гајретова забава у ковнвкту дне 4. фебр. 1928. 6. Годвшња Гајретова забава са пвтомцвма дне 24/111.1928. 7. Женска Гајретова забава са пвтомцвма дне 31./11. 1928. 8. Женско свјело у конввкту дне 6. маја 1928. на ком je основан Женскв Пододбор Гајрета у Бвхаћу. 9. Женскв Гајретов Тефервч на Сокоцу одржан дне 8. јуна 1928. Господо, како ввдвте Пододбор je велвквм трудом в самопрвјегором одржао овај низ забава и свјела имајући у ввду првенствено култ. вросвјетнв, a не материјалнп успјех, што ће те в ввдјетв вз благ. взвјештаја, да ове првредбе нвјесу према уложеном труду донвјеле матер. успјех онакав, какав бв сте према овоме моглв вшчеквватв. Овдје Вам морам нарочвто встакнути, д а је већвна сввх првредаба одржавана у ужем кругу публвке, a нарочито у цил.у просвјећввања муол. жене, na cuo у томе погледу са задовољством поствглв моралнв успјех, основавшв Женскв Пододбор Гајрета в тако до данас стојвмо поред Сарајнва в Стоца на трећем мјесту у Б. в X., na Вао молим, да са овога мјеота поздраввмо овај значајнв покрет нашег женског сввјета, што скупштвна попраћа са Жввео! Што се твче бројног стања чланства, могу Вас да взвјествм, да се у 1927./28. год, број чланова кретао взмеђу 80 — 100, a чланарвну су подмврввали према свом вмуч* ственом стању в расположењу спрам Гајрета са редовнвм мјесеч. првносом 2, 5, 10 в 50 Двн. Број чланова као в ввсвна чланарвна могао бв бвти в већв, кад бв се норед Пододбора за то заузелв в другв члановв Гајрета. Како je свакој установв чланство односно чланарвна темељни првход то бв требало да je в код нао, алв на жалост уз помањкање сввјеотв, a норочвто код муслвманског двјела нашег народа. вста взносв једва ,/i укупног првхода. Поред чланарвне могао бв в лвст „Гајрет", односно претплата датв Гајрету no ввсвнв другв првход, алв нв то код нас не постојв, него протввно тому код нас je у заостатку доета велвкв взноо претплате, a многвма je в обустављено слање лвста с встога разлога. Изложввшв горе завршенв рад Пододбора, сматрам за дужност, да овдје ввнесем в онај којв je у току, a то je онај око предстојеће Гајретове прославе, којв je отпочео са 25. мартом о. г. У предмету ове прославе већ je одржано ввше одборских сједнвца, a и једна конферендвја сввх култ. просвјетнвх друштава у Бвхаћу. Ha твм сједнвцама в конферевцвјв утврђен je у главнпм тачкама програм ове прославе в већ су скоро свв радовв за всту отпочели. Жалосно je, a в за осудвтв je, да се код взвјеснвх лвца и установа развво антагонвзам у толвкој мјерв спрам нашег Гајрета, да му у сваком правцу коче напредак, a нарочпто у нзведбв предстојеће прославе. Али ив члановв Гајрета, сввјеснв његова задатка в цвља пред твме ввмало не узмвчемо него обратно своје свле удвостручујемо, в с тиме смо потпуно освгуранв за највећв сјај в успјех ове проолаве коју в заслужује наше мезвмче Гајрет са својим заввднвм успјесвма у своме култ. просвјетном в надвоналном раду. Дозволвте нв, господо, да Вас овдје подсјетвмо в на констатацвју овог Пододбора од 26. и.арта 1928. која je случајно објелодањена в у 8. броју Гајрета од ов. год., a та се састојв у томе, да je Обласнв Одбор Бвхаћке Областв раздвјелво вз буџета ове Областв првпоноћ култ. просвјетнвм друштввма у Бвхаћу 18.000 Двн. од које своте Гајрет није добво нв nape, в ако вздржава вз наше Областв 33 мусл. дјеце, a напротвв, да je од те своте дао Узданвцв 4.000 Двн. која у нашој Области у опште в не постојв, в не може всказатв да у цвјелој нашој областв помаже ма в једно свромашно двјете. Овај, како бв га назвао нехуманв поступак Обласног Одбора ма с чвјом внвцвјатввом настао ваља са овога мјеста с највећвм презвром осудвтв. Прена изложеном, рад овога Пододбора бво je у мвнулој др- год. доста опсежан, a мврне савјеств могу ре!>и в успјешан, нарочвто кад се узму у обзир околноств под којима се радвло, na молвм поштовану скупштвну, да овај мој взвјештај првми до знања. — Поднешенв взвјештај скувштвна једногласно првма на знање. Послвје тога предсједнвк ставља на дневнв рец Благајнвчкв взвјештај в саопштује скупштвнарима, да je друштв. тајннк уједно водво в благајнвчке агенде у мвнулој др. год, na као таквог молв, да в овај взвјсштвј скупштвнв поднесе. С. Реџвћ уводно вствче, да ће скупштвна како je првје речено бвтв изненађена матервјалнвм успјехом пододбора с прам лањске др. год. кад се зна да je ова годвна економскв много тежа од мвнуле, a в кад се уоче првлвке под којвма je овај Пододбор вршво свој тешкв рад у мвнулој годвнв, na молв да буду стрпљввв в пажљвво саслушају поједвне ставке др. биланде са образложењем: »Господо скуптптинари, благајнвчки взвештај за поол. год. 1927./28. гласв овако; — . 205 �A) П р н м и д и : Салдо из 26/27. год...................................Дав 65890 Првход од ч л а н а р и н е .......................... „ 3.943'— Прнходи од забава ■с в је л а ............................... „ 7.569 — Првходв од разнихд а р о в а ............................ „ 2.085 50 Првходв увешени у конв. благ. дневнвк . „ 2.68Г— Претплата за лвст » Г а јр е т « ................................ 1.335 — Укупно . . . Двн 18.172-40 Б) П з д а т ц в : 1. Канцеларвјскв т р о ш к о в в ................... .... . Двн 80’— 2. Трошковв У п р а в е .................................................п 134-_ 3. Разнв т р о ш к о в в ........................................... ....... 717'— 4. Послано Г. О. Г. чеком од Пододбора . . „ 13.925 40 5. Пославо Г. О. Г. преко Конв. (претп. »Гајр е т а « ) ................................................................. „ 1.335 — 6. Унешено у конв. благ. дневник . . . . „ 2 681'— Укупно . . . —Двн 18Л72Ч0 Са овнме je 0 моје отране блад. извјеттај завршен«. Послије поднешеног благ. извештаја рвјоч добвва г. Др. X. Браво, да у вме ревизора поднесе свој извјештај. Др. Браво : »Славна Скупштвно !« J a и г. Назвр Езвћ, као в др. ревизори прегледалв смо благ. км иге у минулој др. годвнв у неколвко пута, a н иредложену др. бвланцу за год. 1927./28. орашшлн смо о главнвм в помоћнвн књигама, испвталв све рачуне и констаовалв, да je све у всправном сгању, n a Вас молимо, да овај закл>. рачун, којв Ra« je поднесен у вне благајнвка изволвте одобрвтв в примвтв на знањв, што скупштвнари једногласно одобравају в првмају na знање са поклвком: Жввво Пододбор! Иза овога поново добвва рвјеч г Др. Браво, који у краћем говору взносн једну жалосну чвњенвцу, коју je он лвчно констатовао у стварв одиагања Гајрстова рада. Он велв, да je првје краћег времена лвчно обавјестио о тоие Иододбор прије, пошао за твм, да всппта неха] взвјеснпх лвца опрам Гајрета, n a се освједочво да приговорв за рад Гајретовога Пододбора нијвсу лвчне наравв, како се ro знало наглашаватв, већ да оу онв вдејне првроде, јер да Гајрет радв у српском ваивоналном духу. Међутвм он ввдп, да тв всто људи одалечујућв се од Гајрета потпомажу Узданвцу, која опет радв у хрватскои над. духу, умјесто да вду у Гајрет и корвгу]у оно пгго се н.има нв допада. Уз то још позитивно зна, д а с е У з д а н в д а п р о т с ж в р а в с а з в а н ч н е с т р а н е од М у с л и м а н а у о в о јО б л а с т в . У осталом он вЈерује у велвку идеју Гајрета и нвмало не сумња, да ће га вкако у његову раду оместв. јер je Гајрет ухватво рани коријен у народнвм масама, na ће свако друго друштво у томе правцу у заметку своме пропаств, као што се то в сада видјело. По овоме говорв г. 0- Раџвћ предсједнвк в велв да су рвјечв г. Др. Браве падопуна поднешенвх већ взвјештаја, алв с похвалом вствче н>егону агвлност у Гајретову раду, n a je овај корак предузео у цвл>у, само, да корвстн Гајрету. Уважујући вскрено рад за Гајрет г. Др. Браве, као в велике устрајноств у томе правцу друштвеног тајника г. С. Реџића, предлаже скупштвнн, да се обојицв поменуте господе нзрази пвсмеиа захвала за патрвотскв рад око Друштва ГаЈрет. Овај првједлог г. предсједнвка скупштинарн једногласно првмају са поклвком: Жввјелв 1 Предсједннк најавл>ује, да се прелазв no дневнон реду на нзбор Одбора у смвслу друштвеввх праввла, в стога вајављује пауву од деоет часова, да се скупштвварв о тоие споразуме. Послвје паузе ваставља се скупштина и предсједнвк взвјешчује, да je Пододбор овог часа аакључво, да поднесе оставкуЈ те молв скупшрвнаре, да взволе биратв одбор у цијелости. По томе скупштвма првхваћа оставку Одбора ■ 1. 2. 3. 4. 5. 6. 206 уједво встпче да встоме једвогласво даје повјерење за идући первод са вствм функцвјама, удопуњујући Пододбор са г. Рвзахом Водопнћеи као завјевиков; a то су: гг. предсједннк Осмав Реџвћ и тајнвк Сулејмав Реџић. * Председнвк одбора Гајрета у Бвхаћу, првликом редовве годвшње главне скупштвве Гајрета у Бихаћу, упутио je Главвом Одбору поздравву депешу следећег садржаја: Сакупљени члавови пододбора на својој скупштини радују се, пгго вао могу поздраввтв у јубвларној годвви Гајрета скупа са делнм Главнвм Одбором као нствнске патрвоте вашег варода којв о много труда в поисртвовања уепјешно воде брвгу око промвцања културно просветвог напретка муслвмама мвле нам Отаџбвне. Предсједввк Одбора: Осман Реџвћ. Ha ову депешу, Главнн Одбор упутио je бихаћском одбору депешу следећег садржаја: Потврђујућв првмвтак поздравве депеше са скупштиве члавова Гајрета у Бвхаћу, упућеве вашем председввку г. ввж. Хајдару Чекрв a преко њега в сввма члановима из Главног Одбора, сматрамо за дужност да одбору ■ свима члановима ввразвмо срдачву захвалвост ва пажн.в в поздравт, желећа вајљепше успјехе у Вашем будућем раду ва корвст Гајрета в цнјелог варода. Поздравл.аио Вас за Главви Одбор Гајрета: К у к в ћ. Годишња скуишшина аододбора Гајрета у Високом 10. јуна 1928. у 3 сата no подне, у отсутности предсједника, скупштину отвара Хамдија Тахмишчија, 1. ревизор као подпредсједник у 2 сата и пошто није присутан довољан број чланова, скупштину одгађа за један сат касније. Наставља се са истим бројем присутних у 3 сата. Предсједавајући отвара скупштину, поздравља присутне чланове и заједно са њима-сјећа се умрлих чланова Гајрета. З а верификаторе скуп. записника предлаже Хуснију Хрустемовића и Шемсију Дураковића, што скупштина прима. Тајник Абид Фртуна извјештава, да je на лањској год. скупштини изабран oeaj пододбор: Мустафа Спахо, Абид Фртуна, Шемсија Дураковић, Наил Радаслић, Хамдија Тахмишчија и Сабрија Лимић. У току друштвене године ријешен je 31 акт. Пододбор je одржао 7 сједница и једну конференцију за одржавање Гајретове забаве. Забава je у сваком погледу успјела. Извјештај тајника скупштина једчогласно прима. Благајник Шемсија Дураковић извјештава: Цјелокупни приход у овој години био je 10.043 Дин. Од тога: добротворске чланарине 100 Дин., помагачке 1756 Дин., добровољних прихода 561 Дин. у које се рачуна и једна обвезница држ. зајма од 100 динара и других прихода од 7.626 динара и то: приход од Гајретова теферића 300 Дин., приход од подод. Гајретове забаве 6511 Дин., од камата 60 Дин. и од претплате за лист »Гајрет« 755 динара. Од тога послато je главном одбору Гајрета 10.009 Дин. и то: 4. новембра 1927. у готову 1183 Дин. и 1 обвез. држ. зајма 100 Дин. у препорученом писму. — 8. фебруара 1928. 6.801 Дин. и 8. јуна 1828. 925 Дин. Свота од 34 динара утрошена je у канц. потребе пододбора. Ревизор Хамдија Тахмишчија извјештава да je све благајничке књиге прегледао и са белегама сравнио и у потпуном их реду пронашао. И извјештај благајника и извјештај ревизора скупштина прима на знање. Хуснија Хрустемовић предлаже да се у пододбор изаберу ова лица: З а предсједника Хамдија Тахмишчија, за тајника Абид Фртуна, за благајника Шемсија Дураковић, 1. ревизора Муло �Казић, 2. ревизора Сирија Ахић и за замјенике Хасан Сарчевић, Хашим X. Ахметовић и Хамид Мркоњић. Предлог Хрустемовића скупштина једногласно прима. Код евентуалија нико се не јавља за ријеч, na предсједавајући закључује скупштину. Ha тамошњи допис од 14/6. 1928. бр. 1028 шаљемо Вам 1. фотографију новог пододбора, 2. списак интелигенције муслиманске из Јајца и околице, 3. списак угледних мјештана којима би се имали упутити позиви за прославу у Сарајеву и 4. кратак историјат рада Гајретова у Јајцу. У погледу тачке 5. није овај пододбор могао ради краткоће времена дати података, него ће то no могућности накнадно учинити. Уједно вас овом приликом молимо, да нам чим прије изволите наручити потребне друштвене штамбиље, јер их овај пододбор нема. Коначно нам je дужност примјетити, да je нови пододбор наумио свим силама порадити за Гајрет, јер јеу Јајц у у задње доба тај рад био посве занемарен ради индоленције појединих чланова одбора и ради несугласица, које су владале међу самим члановима одбора. К ретањ е чланова: З а вријеме од 13./VI. 1927. до 10./VI. 1928. јесу уписаии за нове чланове помагаче и то: Абдулах X. Мехмедагић, Авдо Мудеризовић, Марко Гогић, Драгутин Бујић, Хасан Гекић, Владимир Скулић, Др. Богдан Страхинић и Мехмед Хакиревић З а исто вријеме исписани су и то: Сима Вавра и Субхија Мфтић умрли, Др. Владимир Арко, Ахмед Раља одселили, Незар Бечаревић и Сулејман Хакиревић захвлили се ради наступа војне дужности и Мехо Авдичевић брише се ради неплатежа чланарине. Израда бисШа Дра Башагића u мерхум Османа Ђикића Поред осталих тачака у програму друштвене прославе у Сарајеву, предвиђено je и откривање биста наше двојице великана и то: првог предсједника и оснивача Гајрета iv Дра Сефетбега Башагика и бившег секретара нашег друштва и уредника његовог листа, који je дао национални правац Гајрету, рахм. Османа Ђикића. Бисте ових наших заслужних људи већ су у изради и биће довршене најдаље до краја јула мјесеца. Дарови Гајрешу Пододбор Гајрета у Љубуцрсом поелаг је управи Гајрета сакупљених добровол>них прилога Дин 464 које су даровала следећа г. г. и т о : Смајил Мутић Динара 100, Садик еф. Садиковић 50, Мујо Делалић 50 и Хасан Билић 10. Надање су даровали 11 комада курбанских кожица за које je, на лицитацији узето Дин 254 и то: Алија Орман 2, гђа Фахра Коњхоџић 1, Касим еф. Садиковић 1, Абдулах еф. Садиковић 1, Мулага Дауповић 1, Мехмед Черимовић 1, Мехмед Крехић 1, Хасанага Гујић 1 и Алагинца Лалић 1. Хвала и живили! Исиравка. Пододбор Гајрета у Мркоњић-Граду послао нам je следећу исправку: У листу »Гајрет« од 16. јуна о. г. број 12 изишло je као да je овај Пододбор даровао друштву 310. Дин. To не стоји. Овај Пододбор послао je чеком осим чланарине још 310 Дин. sa продане курбанске кожице, a које су даровали слиједећа господа: Мустафа Борић, Мехмед Херић, Шаћир Борић и браћа Шаћир и Мухарем Жерић које су продате за 310 Дин. и новац спремљен. Скуашшина Пододбора Гајрета у Јајцу. У петак дне 22. ов. мјес. одржана je скупштина овога пододбора na je на истој изабран слиједећи одбор: Мустафа Вехабовић судија, Мехмедалија Капетановић шеријатски судија, Дервиш Мулаомеровић пошт. чиновник, Ибрахим Кршлак суд. званичник, Сајд Кршлак званичник, Акиф Музур суд. званичник, Џемал Музур електричар и Салихага Сарач посједник. Одбор се je конституисао те je за предсједника изабран М. Вехабовић, за тајника И. Кршлак, за благајника Д. Мулаомеровић, за првог ревизора М. A. Капетановић, за другог ревизора С. Сарач, a остали су чланови одборници без функције. Savez kulturnih društava u Mariboru uputio je Glavnom Odboru sledeći dopis: Vaše blagorođe! V dneh ,28. in 29. decembra 1927. se je ob proslavi »Ma­ tice Srpske« v Novem Sadu sprožila misel, da di se osnovala Zveza.vseji kulturnih društev v državi; sestavil se je že tuđi načrt pravi! Opčega saveza Prosvjetnih udruženja, ki se je razposlal vsem važnejšim kulturnim osrednjim ustanovam v državi. Da bi tako važna misel ne ostala le na papirju in da bi se s časom našel najboljši načrt, kako ustanoviti prosvetno organizacijo pri nas kakor je napr. Masarikov prosvetni zavod v Pragi, se vidi Zvezi kulturnih društev v Mariboru potrebno, da pošilja vsem važnejšim osrednjim kulturnim organizacijam svoje glasilo Prosaetni glasnik s prošnjo, da nam i ona pošiIjajo svoje glasilo v zameno, ako jih imajo, in tuđi sicer pošiljajo za Prosvetni glasnik informativne članke o svojem delovanju in razvoju. Na ta način z medsebojnim izmenjavanjam glasil in s priobče: vanjem informativnih člankov v njih, borno najbolje pripravljali pot za enotno skupno prosvetno organizacijo, do katere bo moralo priti. Brez prethodnega medsebojnega spo­ znavanja v delu za narodno prosvečivanje pa bo težko prišlo do plodovite opče prosvetne ustanove. Zelo bi nas veselilo Vaše mnenje o tem predlogu. Pro­ simo, pošljite svoje mnenje Zvezi kulturnih društev v Mari­ boru, Cankarjeva 11. Z odličnim poštovanjem! Predsednik: A n to n T k a le . I | Мерхум Фехим Кафадаревић | У суботу, 16. јуна о. r. умро je инг. форест. Фехим Кафадаревић, шумарски савјетник у пензији у 5 сати прије подне. Истог дана била му je и џеназа, на којој се скупило много његових пријатеља и другова, који су ra испратили до његове вјечне куће. Мерхум Фехим рођен je 1887. године у Сарајеву и no свршеној основној школи уписао се у гимназију, коју je свршио 1908. године. Исте године наставио je своје штудије на високој школи за културу тла у Бечу и ту je изабрао шумарски одјел. У roдини 1912. дипломирао je за инжињера форестике и од тога доба служио je код Дирекције шума, шумске управе у Немилој и као шумарски референт. 207 �Прије годину дана je пензионисан ради болести, којој јатељи већ на џенази одлучили су да га упишу за »Гајретова« легатора. je и подлегао. Још у гихназији истакао се мерхум Фехим као Смрћу Фехимовом осјетио je наш народ велики национални радник, те je судјеловао у свима оним губитак, a нарочито муслимански дио народа. Увијек тајним удружењима ђачким, забаченим no перифе- агилан, за сваки посао спреман и вољан радо се рији Сарајева под разним именима. Ту je у тим дру- истицао међу нашом омладином. штвима са својим друговима очеличен и добио онај Нека му je лака земља његове Отаџбине, коју чврсти карактер, који га je пратио кроз цијели ње- je изнад свега љубио. гов живот. Касније на високој школи развио се у * националног и културног радника и борца у академским друштвима »Зори«, »Раду«, »Звијезди« и Главни Одбор Гајрета закључио je да му подигне »Друштву Срба агронома«, којих je био члан кроз надгробни споменик, a његови пријатељи и колеге, сво вријеме својих штудија на високој школи. Па и нарочито из Дирекције Шума, обавезали су се да послије завршетка својих штудија наставио свој на- ће га уписати за члана легатора. Међу овима јавили ционални рад међу средњошколском омладином у су се досад г. г.: Инг. Хајдар Чекро, Др. М. Зилџић, друштву својих колега ширећи ниционалну свијест Инг. С. Цицо, Ш. Куртовић, Др. 3. Шарац, Дир. A. међу омладином, a нарочито међу муслиманском. Сефић, Инг. Мустафа Спахо и Др. Хауиомеровић. r > НОВЕ КЊИГЕ Примили смо следеће књиге на приказ: Милан Шевић: О. н а ш и м љ удима,* малим и великим. Књига се добија у Књижари С. Б. Цвијановића, Београд. Мићун М. Повићевић: Ц р н о г о р ц и у причама и анегдотама. Издање књижаре С. Б. Цвијановића. Марко Ристић: Б е з М ер е . Издање С. Б. Цвијановића. Раде Драинац: Б а н д и т и л и п е с н и к . Издање С. Б. Цвијановића. Густав Кркнец: И з н е т у н е б о . Издање С. Б. Цвијановића. Абдулах Ш. Алијагић: Н о в и В и д и ц и . Издање писчево. Дервента. С. М. Палежански: О п о р у к а , роман, II. издање књижаре »Јадран«, Дубровник. Пера Тодоровић: Ц е л о к у п н а д е л а , почеће ускоро да излазе у редакцији Душана С. Николајевића. Његовом раду као и раду других сарадника рахм. Османа Ђикића оног доба има се захвалити, да je и онда био замјеран број муслиманске омладине, која je била национално освјештена. Ради свога национализма мерхум Фехим био je за вријеме рата и прогањан заједно са другим националним радницима. Одмах иза почетка рата баца га туђинска управа за шумарског референта у Прозор са бољег положаја, његови га предпостављени сваког часа шиканирају и денунцирају и не дају му оно, што je својом спремом и радом био заслужио. Након ослобођења наставља свој започети рад од прије рата, те га одмах видимо првих дана на послу и дјелу. Одмах je започео на оживотворењу нашег »Гајрета« на ширењу друштвене идеје. У доба корупције, када су многи поклекнули и када се многи карактери не могу задржати на својој висини мерхум Фехим остаје чврст карактер и умире као сиромах. Ради свога поштенога рада оставио je вјечну успомену на себе, na ради тога његови при- 208 Главна Годчшња Скупштина Гл. Одбора Гајрета Редовна Годишња главна скупштина Главног Одбора Гајрета одржаће се у недељу 8. јула о. r. у 9 сати прије подне у просторијама Гајретова мушког конвикта са уобичајеним дневним редом. Поаивају се сви пододбори и повјереници, који желе стављати важне предлогв овој скупштини, да те предлоге доставе Главном Одбору најмање 5 дана раније скупштине. Умољавају се сви преШилашници da за 1927. тодину подмире дужну ирешилаШу. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �ZA BOSNU I HERCEGOVINU C e n t r a l a : Sarajevo S j e d i š t e D ire k c ije , Beograd F i l i j a l e : Brčko i Novi Sad | | | 4 ! Hamdija Kopčić j ш.№Ш1nsimii Med. Univ. Papirnica specijalista zubni liječnik SA R A JE V O , Jeftanovića ulica broj 1. Sarajevo, Strosmajerova ul. - Telefon 619 2 preporučuje bogato skladište pisaćeg i nsaćeg materijala д O rdinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne 4 i od 2 — 6 sati poslije podne - Ш Т А М П А Р И ЈА i П РО С В ЕТА j Ш ТА М П А Р С К О - ИЗДАВАЧКИ \ З А В О Д Из р aђ уј е Ј разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. ♦ i • 1 j Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. * 11 1 G AJR ETO V S V A K I M U S L IM A N TR E B A D A K U P U JE C IG A R P A P IR jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i ,,Gajret“ 1 ! • I Narudžbe: T V O R N IC A CIGARPAPIRA 1С А Р А ј Е В О 1 S. D. Alkalaj, Sarajevo i ; Александровабр.6-Телефон бр.356 ; i К њ и г о в е з н и ц а -- С т е р е о т и п и ја može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �.....................'""III""" B A N K A G A J R E T D. D., S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000*Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ m anitarne ustanove. mili!.. Od liste dobiti daje 10<>/o Kulturnom i Prosvjetnom društvu „G ajret". Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. ili..din.. Illiiiiiiiilllllllllllliiiiiiiillll i BOSANSKA INDUSTRIJALNA I i i TRGOVAČKA BANKA D. D .' i SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 * f џ „lili... Naručujte i kupujte samo GAJRETOVU Л • Potpuno uplaćena dionička glavnica } Dinara 2o.ooo.ooo-- kremu za cipele iI Dinara jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. • ? f T f i i Rezervni fond 7,5oo.ooo Ђ Prima ul oške na šted n ju , vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i ndus t r i j s ka i trg o v a č k a poduzeća. Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ulica 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Interurban t e le fo n i broj 605, 865 i 555 f Filijale: Agentura R U D O L F B O IĆ , SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. p re t 75. f j Beograd, Zagreb, Novi Sad,Tuzla, Split } Jllllllll..Ilir ..........11................... "Ilir.. IIIIIFlli1 ........... Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva ZALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. nlllllllllllllllliiiilllllinillllllMmillllllllllllllllliliniilllllllllllllla HllllllllllllliiMllllllliilllllliiuilllllllllllliii,i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/bdb609b9cf5a3ce71a1b6782a39654aa.pdf 44ea8ff6eb592e1d46ffdc96047fd344 PDF Text Text Ženske Gimnazije Sarajevo јш з д л о д д д а го л зл кзд гу р н е И Ш И б М С К б T I M M 3AI 4>i M V U M M A PJA 16. ЈУЛА САРАЈЕВО 1928, У р е -ђ у је : Х А М З А БРОЈ 14. Х У М О �С адрж ај А х м е д М у р а д б е г о в ић: Противници, драма у једном чину с пјевањем. Џ е в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : Препеви из Хафизовог Дивана. Р е ф е р а ти за на ш к о н гр е с ; Проф. Ш е ф к и ј а Б у б и ћ : Реферат о трговини Босне и Херцеговине. Инж. Ш е р и ф Б у б и ћ : Реферат, из пољопривреде. Апел Главног Одбора. Г а јр е т о з гл а с н и к : ЗаписнДк XII. редовне главне годишње штине Главног Одбора у Сарајеву. V Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслнмана, нзлази t. и 16. сваког месеца, a цена му ј* за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земл»е преко границе 200 динара. Ђаци добнвају лист у пола цене код Главног Одбора или код упржва Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д К укић Уредник Х ам за Х ум о Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо �T J tJ V tT Ahmed Muradbegović Protivnici Drama u jednom činu s pjevanjem A tiffc: Kao da je i m rtav... Babo neće ni da čuje za njeg. . . A on od kako je čuo, da ga otac mrzi, kao da je od mene odustao. . . Nikad više ne dolazi. (Pjeva) I. PRIZOR. Moj Dilbere kud se šećeš Šttf i mene ne povedeš... A tifa : (Sama kraj prozo/a. Sjedi tužna zamiš­ S u l t a n i j a : Ko zna, što on sprema. Možda će te ljena... Pred njom džerdžef s razapetim platnom, na zaprositi. kom veze zlatne ornamente. Pjeva tužno i р ш а ^ И ' A t ifa : (Smije se bolno.) Zar ti babu ne poznaš? Ej vezak vezla Adem Kada mlada nevjesm||j| Prije bi me zaklao, nego što bi me njemu dao. On Sav je džerdžef pokapala rosnim suzama kaže, da je Fuad ćafir, da nije musliman. Hoće veli, da muslimanke budu kao i sve žene. Da budu slo­ (Pogleda kroz prozor.) Nema ga. Ko zna hoće H bodne, da smiju same sebe izdržavati, ići u školu, a ikada doći? A ja ovde sam a... Uvijek sama. Pjevam babo veli da je to g rijeh... Tako eto nikad neće biti i plačem ... Ni sama ne znam, da li je to što pjevam, — m o j... pjesma ili p lač... Tako mi je gork o ... (Iz druge se S u l t a n i j a : A ti, bona, pobjegni. sobe čuje pjesma sestre sultanije: A t ifa : Volila bih mrtva biti. Zar da babu uvri­ Truni veni, moj svilen jagluče, jedim, koji me je odhranio... Šta ću? Snosit ću sud­ Trunu ruke, koje su te vezle...) b in u ... Uvjek mi je pred očima on. (Pjeva) I ona pjeva. Svu noć ja legoh ne zaspa Kad je čujem srce mi se cijepa... Već tri godine Od svoga derta golem a... od kako joj umro dragi, a ona neće za drugog da S u l t a n i j a : Danas su nam pjesme tužne, ko da ču je... Samo kuka sinja kukavica. (Ustane i vikne na same jecaju... Kao da i one imadu dušu rastrganu lijevim vratima) Sultanija sestro, hodi malo ovam o... bolnu, kao i m i. . . I govore mjesto nas. Ko zna, koliko je patio onaj, koji ih je spjevao? II. PRIZOR. A t ifa : Da zaboravimo tugu. Je si li ti završila S u l t a n i j a : Zvala si me seko. svoj jagluk? A t ifa : Sjedi malo da se razgovaramo, možda će S u l t a n i j a : Nisam još (nadviri se nad sestrin nam biti lakše... džerdžef) A ti? S u l t a n i j a : Nikad meni neće biti lakše. . . Onoga, A t ifa : Ja sam skoro. Kako će se Fuad veseliti, koji bi mi olakšao, pokrila je zem lja... (Pjeva) kad čuje, da smo i mi poslale darove na Gajretovu Zar za mene više nade nema zabavu! Sav će sjati od ponosa... On kaže, da će nas Zar je moja nada izgubljena... (Plače) jedini »Gajret« spasiti iz bijede, u koju smo zapali... A t ifa : Ne plaći sestro. Naš je Bog, on će nama S u l t a n i j a : Tiho. Da te babo ne čuje... On veli, olakšati. šta će nam »Gajret« kad naša djeca mogu i bez škole S u l t a n i j a : Lako tebi, tvoj je ž iv ... da živ e... (Bosanska muslimanska soba. Naokolo sećije. U pro­ čelju 2 prozora s mušebcima. Lijevo vrata sa stepeni­ cama i divanhana, desno vrata u očevu sobu.) J 209 �A tifa : Kad dođu naše drugarice na zdogovor, kako ćemo potpomoći Gajretovu zabavu, kazaćemo im nek pred babom ne govore o tom. S u l t a n ij a: Hoćemo. On se ne ljuti kad one dođu, jer su mu drage naše pjesme i tako ćemo reći, da su došle samo zato da malo posjede... A tifa : Čekaj, eto ih !... čuješ kako pjevaju kroz bašću. S u l t a n i ja: Ah dina mi, to su one. (Čuje se pjesma) Ko t’ potrga sa grla đerdane, Ko ti prosu biser i merđane? (ulaze). III. PRIZOR. (Prijašnje i djevojke.) A t ifa : Još, još! Dajte bone, zapevajte još. D j e v o j k e : Kad hoćete onda ćemo nastaviti.. (pjevaju) Sarajevo na visoku gledu, haj! (prasnu u grohot) S u l t a n i j a : Pst. U sobi je babo. Ni riječi o »Gajretu«. Ako vas upita, recite, da ste ’nako došle. D j e v o j k e : Hoćemo. A tifa : Kako ste^sestre! I. D j e v o j k a : Dobro, afcti$l A t ifa : Dobro, fala B ogu ... II. D j e v o j k a : (Sultaniji) A tipbcuja, štd' si se_Jj skaharila? Uh sestro, Re'da su ti sve lađe Daj, bona, r a z v ese lile malo i ti. S u l t a n i j a (Pjeva) Sve sam dert^i, sve kaharli Pa se razgovaram. A t ifa : A h ... B o ž e ... Kako divno p jeva... Čini mi se, da se gubim, da me n esta je... Sestre, šta da radim, šta da radim ... I. D j e v o j k a : Odgovori mu pjesmom b o n a ... A t ifa : Hoću, zapjevaću mu, ukoriću ga, što me pušta, da izgaram od bola. Čekaj, koju? Ah, da! Sad znam (pjeva). Gdje si dušo, gdje si rano, Gdje si sunce ogrijano. Već neđelja dana prođe, Kako mi ne dođe; Sunce zađe, pade tama, A ja osta sa m a ... F u a d : (Pod prozorom iza scene). Ne varaj me >, ne paraj mi srca. . . Danas će se dogoditi ono, što mora da bude ... A t if a : (Izvan sebe od radosti). Fuade, moj, srce, što ti to govoriš 1 F u a d : Danas, ili si moja, ili nisi ničija! A t ifa : Pst, ne govori glasno, babo mi je u kući. F u a d : Doću ja i u kuću i ravno njemu u s o b u ... A t ifa : (Vrisne) Ah! F u a d : Šta se plašiš? Dok u mene gledaš, ničega se ne boj. Ja sam tvoja zaštita. A ko ti je to tamo (gleda kroz mušepke)? Gle Gajretove pitom ice! Hanumice, zdravo! S v e : Zdravo doktore... F u a d : Kad bi vas žedan ili gladan zamolio, da mu date vode ili kruha, da li bi mu ponudile? S v e : Bi, doktore. I F u a d : A zaljubljen čovjek, kad bi vas zamolio da mu zapjevate, da li bi mu zapjevale...? S v e : Bi, doktore! F u a d : E ako je: »bi doktore«, a vi onda zapje­ vajte . .. S v e : Koju ćemo? F u a d : Koja vam je na srcu. Šta ja znadem, šta vas boli. Ajde da vas čujem. D j e v o j k e : (šapotom se sporazumijevaju) ilU llili; III. D j e v o j k a : Eh, da, umro ti je dragi, Ražumijem sestro. Teško tj je. S u l t a n i j a : Lako je vama. Vi ste uvijek u dru­ štvu, uvijek zajedno idete u školu,- a Gajretov je inter­ nat, ko dženet na zemlji. A ja uvijek sama sa svojom tugom i sa svojim bolom . . . I. D j e v o j k a : Ne tuguj sestro, tebi će se smilovati Bog. (Drugim tonom) A šta ste nam priredili za zabavu ? A t ifa : Ja mahramu i baklavu. S u l t a n i j a : A ja jaglu k ... , II. D j e v o j k a : Kako je to lijepo od vas. A t ifa : Makar i kradom od oca, ali od srca j e . .. III. D j e v o j k a : Kad bi vaš babo znao, kakva je to korist za naše ženskinje i za njihov napredak, ne bi se protivio. Ali svejedno. Uvidiće i on, pa će se pokajati. . . 1. D j e v o j k a : Ajde, sestro, da razveselimo Sultan iju ... Zapjevaćemo joj štogod veseloga... D j e v o j k e : Šta? I. Dj e v o j ka: (Pjeva) Kiša ide trava raste, gora zeleni I gora se s listom sasta, a ja nemam s kim. Oj devojko, đavole. 210 Oči sam ti vidio Bjelo lice ljubio. S v e : (Poslije pjesme sve graknu u grohotan smijeh). A t ifa : Stanitel S v e : Šta je? A t ifa : Zar ne čujete? To je on. To je njegova pjesma. Dragi mi se vraća pod pendžere. .. F u a d : (pjeva iz vana). Zora zori, pjetli poje; Pusti me draga, da idem. Nije zora, već je mjesec; Ostani dragi kraj mene. Svi dilberi, of, svi dilberi dertu mi dert Svi dilberi samo moga n em a ... F u a d : Eh, tako treb a ... Baš vam fa la ... A sad, da i ja vas nečim počastim. Ponio sam Atifi bonbona, �pa ćemo podijeliti... Čekaj malo, odmah ću vam do­ nijeti . .. IV. D j e v o j k a : Ah, eto ga, sad će u k u ću... S v e : (skamene se) Šta? Eto ga, dina mi. 4. PRIZOR. (Pređašnji i Fuad). F u a d : (uđe i pruži fišek sa bonbonima) Izvolite? S v e : (vrisnu i pobjegnu u kuteve) Ah ! ... F u ad : Šta vam je? Jesam li ja valjda gubav, ili šta? Mi se od prije dobro poznamo. Toliko puta smo razgovarali, izmjenjivali misli, izgrađivali osjećaje, pa šta vam je sad na jednom. S u l t a n i j a : To je bilo na drugom mjestu, ali nije u kući. F u a d : Pa zar prijatelj s prijateljem i u kući ne može razgovarati. To je još časnije, još ljudskije... Tim se samo veze pojačavaju i prijateljstvo biva čvršće. I. D j e v o j k a : Vi muškarci međusobno smijete razgovarati i posjećivati jedni druge, kao i mi ženske, ali sve međusobno. Razdijeljeni jedni od drugih. F u a d : Razdijeljeni? Ja to ne razumijem. Zar rrieđu muškarcem i među ženom ne može.biti prijateljstva. Pa vi znate, da ja volim samo jec\nu, • samo Atifu i nikoga više. 1 ja to otvoreno kažerrft A sve druge žene, u koliko ih poznam, ili su mi prijateljice, ili su mi ravnodušne... Zar nije tak o... II. D j e v o j k a : Tako јв-.<'ali mi... mi ne smijemo. F u a d : Ne smijete? II. D j e v o j k a : Ne smijemo. F u ad : Pa zar ni vi, pobornice ženske pros^ ženskoga napretka... ^ v D j e v o j ke: Ni m i... F u a d : Zar ni ti Sultanija...?-Ti, koja si mi to­ liko puta pomogla u mojoj ljubavi) ti, kojoj sam za­ hvalan za svoju sreću sa Atifom... Zar ne smiješ ni ti samnom razgovarati...? S u l t a n i j a : Na drugom mjestu, gdjegod hoćeš, pa makar bilo pola noći, makar bili u prašumi sami, svagdje ću s tobom razgovarati... Toliko te cijenim i toliko ti vjerujem... Samo ovdje, u kući, to ne mogu i ne smijem... F u ad : Atifa... R eci... k a ž i... hoćeš li me se i ti odreći. .. Gledaj, kako su me napustili s v i... Ja znam, ti me nećeš napustiti... Ti znaš koliko ja tebe ljubim i koliko bi me to zaboljelo, kad bi me se i ti odrekla. A tifa : Fuade, ako me ljubiš, onda... onda idi iz kuće... F u a d : (krikne) Atifal A tifa : (kroz plač) J a ... ja nisam kriva... 1 F u a d : Ko je kriv..? A t ifa : O tac..! On je u kućil Ako dozna, da je muškarac došao u kuću, bez njegova znanja, j a ... ja ne znam, što će biti. .. dogodiće se nešto strašno. .. (klone i zajeca). Ubiće nas obadvoje. F u a d : (plane) Gdje je taj otac, da ja s njime razgovaram. .. S u l t a n i j a : (sva izvan sebe od straha) Fuade, šta si naumio? F u a d : Dozvaću ga ovamo. D j e v o j k e : (vrisnu) Ahl Šta će s nama biti. F u a d : Nek bude jedanput, što mora da bude. Alijagal Alijagal Alijagal A lij a g a : (iz sobe) Ko viče? F u a d : Ja. Hoću s tobom, da govorim ... S v e : (u očajnom strahu) Bože, spasi nasl 5. PRIZOR. (Alijaga i pređašji). A li j a g a : (izlazi iz sobe) Ko je to, što viče. F u a d : Jal A li j a g a : (zapanjen) Šta je to? Ti I Ušao si u kuću. Sam. Bez moga znanja. A tu! Tu su moje kćeri, moja žena... moja svetinjal Kako si se usudio, da po­ vrijediš moju kuću i moj prag... Govori! F u a d : Ja poštujem tvoju kuću i tvoj prag. I samo zato što je tako cijenim i toliko poštujem, samo zato ušao sam Uspju ... A l i j a g a : Zar je to poštovanje? Zar kao lopov uvući se u kuću bez mog znanja i bez moje privole i to onda, kad su moje kćeri u njoj. . . (djevojkama) Šta je ? Šta ste se ukočile ? Vi ste još ovdje. . . Vi još pu­ štate, da vam gleda u oči taj bezobraznik. Napoljel D j e v o j k e : (bježe) M i... mi se nismo nadale... 6. PRIZOR. (Alijaga i Fuad). A l ij a g a : Sad ćemo mi da obračunamol Znaš li ti čim se plaća ova stvar. F u a d : Znam. Cigarom duhana. Molim te imaš li ti, ja sam svoje popušio... A l i j a g a : Š ta ... Ti još imaš obraza... F u a d : Ako se budemo oba ljutili i vikali jedan na drugoga, ne ćemo se nikada izmiriti. A meni je glavno, da mi u ljubavi, a ne u svađi živim o... A l i j a g a : Č u ješ... To j e ... to je bezobrazluk. .. F u a d : Reci, šta ti je volja, ja se neću uvrijediti... Ja znam da si ti pošten čovjek, pa šta vraga, kako može plemenit i pošten čovjek nekoga uvrijediti. To ti govoriš samo onako, jer si sr d it... Pa kad si ti srdit, zašto onda da se srdim ja, koji tražim tvoju ljubav. Neću I A l i j a g a : To još nisam č u o ... F u a d : Eh da! Svašta se događa u svijetu. Mogu li sjesti? Otpadoše mi noge od stajanja... A l i j a g a : Napolje, bezobrazničel F u a d : Takol Ako ja odem napolje, a čim ćeš mi platiti onu stv a r... A l i j a g a : Ovo... ovo je... da čovjek s uma sleti... 1 Ovakove drskosti. .. ovakove smjelosti. .. t o ... to još nije bilo u našoj krvi. .. ni u našoj vjeri. F u a d : Baš nam je to falilo. Imali smo svega u izobilju. Poštenja i hrabrosti i novaca i zemalja i vla- 211 �dara, samo toga nismo imali. Da smo još toga imali, ne bi se nikoga bojali... osvojili bi cijeli svijet. A l ij a g a : Ja ne trebam tvoga znanja. Ja hoću da znam šta te je ovamo dovelo! Šta? F u a d : Ljubav, brate, ljubav i poštovanje. Znaš Alijaga, dina mi, ovo ti kažem ozbiljno, zaljubljen sam do ušiju, ma još više do preko glave. Pa Alijaga, brate, i ti si nekad sevdisao, znadeš, šta je b o l... A ja sam mlad, šteta je, da uvehnem. Smiluj mi se, daj mi svoju kćerku Atifu! A lij a g a : (klikne) Pseto, ubiću Te! F u ad : (skoči odvažno i raširi ruke) Onda ubi, ako mi je ne dašl A l i j a g a : I hoćul (skine kuburu sa zida) Ovako ja plaćam za uvredu... F u a d : Stani! Najprije me saslušaj, pa onda učini! Zašto hoćeš, da me ubiješ ? Zar je grijeh voliti djevojku pošteno i iskreno, kao što ja volim tvoju Atifu... Reci, zar je to grijeh ? Ja sam momak, a ona djevojka. Zar je grijeh doći ocu u kuću i zaprositi od njega kćer^ bez koje ne mogu da živim. Šta je, što si ušutio, što mi ne odgovaraš? Alijaga, ti znaš dobro, da ja nisam lola ni baraba. Ja imam svoje zyanje i uživam najbolji glas među svojim drugovirtia/'pa zašto onda d a p o ^ , digneš na me ruku? Ako sam te uvrijedio i ako sam učinio grijeh po tvom suduj' onda рисш. Ja se sr ne bojim. Ali, ako nisam, ti ćeš Bogu odgovara** A l i j a g a : Takova bezvjernika, i takova . božca treba ubiti, kao pseto. 1 Bogu će biti drag te sa svijeta nestane. F u a d : Alijaga, promisli, šta činiš! Ako ubij ubit ćeš i sebe! A l i j a g a : Ne bojim se ja za se, kao ti što se bojiš za se. F u a d : Alijaga, ti imaš, porodicu, a ja je još nemam. Uništićeš djecu, ako sebe upropastiš. A l i j a g a : Nek propadne sve, samo obraz nek ostane! A ti, ti si mi dirnuo u obraz, čast moje kuće i zato treba da pogineš! F u a d : Čast tvoje porodice i meni je sveta, kao i tebi. I, ako me ubiješ, ubit ćeš i njezinu čast! A l i j a g a : Tako zbore samo kukavice, što se smti boje. F u a d : Ti si kukavica, a ne ja! Ti naoružan ubijaš goloruka čovjeka, koji ti ništa nije kriv. A l i j a g a : Šta reče? Ja da sam kukavica! F u a d : Je sil Zar ne vidiš, da su moje ruke gole i da nemam čime, da se branim. A ti, uperio pušku, kao Musa Kesedžija i misliš, da si najveći junak na svijetu. (Razdrlji košulju). Pa dobro, evo pucaj, kad si takav! Ubi me mučke, kao hajduk, kad ti je moja krv tako mrska. Pucaj, šta si stao! A l i j a g a : (osvijesti se. Ruka mu klone) Bože, kuda sam ja to zabludio I On goloruk, a ja naoružan! Ne, to je grijeh, to mi ne radimo! F u a d : Pucaj sada, šta kolebaš! 212 A lij a g a : Oprosti mi, sagriješio sam. Ja starac, a ti mladić i ja da se o te ogriješim. Kud sam ja to zabludio bio? F u a d : Zabludio si, Alijaga, kuda i svi drugi. Po­ digli ste ruke na svoju vlastitu mladost, na svoju rođenu krv. Hoćete, da nas pobijete, što vas ljubimo, što vas od propasti branimo i što smo spremni da za vaš ponos, za vašu čast i za vaš spas i krv svoju položimo. Eto zato ste se pobunili protiv nas. A l i j a g a : Ne, ja nisam takav! Ja volim svoju mladost i ja ljubim svoju k r v ... To je ponos moj, moja nada i moje uzdanjel (zaplače) Fuade sine, dijete moje, hodi čedo, da te otac zagrli. F u a d : (klikne sav sretan) Alijaga, oče moj! (za­ grljaj dug i ganutljiv). A l i j a g a : Sine moj, ti imaš srca, imaš duše, a to je glavno, da ti mi starci vjerujemo, to je ono pravo. .. Sad ja vidim, dn si ti moj, da smo od istoga korijena i od iste krvi, i da jedan drugome možemo samo dobro zaželiti... Sad ti mirne duše mogu dati kćer. Ti si moj, nek- i ona bude tvoja. Jesi li sada zadovoljan ? F u a d : (klikne) Hvala, Alijaga! Stoput hvala! Ja sam sada najsrećniji sin, na čitavom svijetu! (čuje se Atifina turobna pjesma). A l i j a g a : (osluškuje) Šta je to ? F u a d : To Atifa p je v a ... Sirotica misli, da je iziljena... A t ifa : (pjeva iz vana) Djevojka junaku prsten povraćala. Naj ti prsten momče, moj te rod ne ljubi Ni otac, ni majka, bratac ni sestrica. АГ me nemoj momče na glas iznositi, Jer sam ja sirota nesretna djevojka; Ja bosiljak šijem, meni pelin niče. Oj pelen, pelenče, moje rosno cvijeće Tobom će se moji svati okititi, Kada mene mladu do groba ponesu. F u a d : (vrisne) Neće Atifa, dok je Fuad ž iv ... A l i j a g a : (otvara vrata i viče) Ovamo djeco, o v a m o ...! Ta šta vam je, ne bojte se ničeg... Dođite ovam o. .. (svi ulaze oprezno i bojažljivo). 7, PRIZOR. (pređašnji i djevojke). A t ifa : (bojažljivo) Zvao si me babo. A l i j a g a : (uzme Fuada za ruku i otisne ga k njoj) Eto ti ga! Sad je tvoj! Što mi nisi prije kazala, da je to delija, a da nije neki doktorčić, što miriše po pomadi i po mlijeku materinu. . . A t ifa : (radosno) Fuade! Moj Fuade! Je Ii to istina? F u a d : (sretan) Istina je Atifa! (Hoće da je zagrli). A l i j a g a : Pstl Ne dirajte jedno u drugo... Još niste sasvim svoji. I zato će doći vrijeme. (Opazi Sultaniju iza vrata) Sultanija, šta je s tobom, što ne u la z iš... A šta ti je to u rukama. Šta se plašiš? Šta to kriješ od mene? Govori, što si zanijemila! �S u l t a n i ja : Ovaj... ovaj... To nije moje... (po­ kazuje jagluk) To je ... nisam imala vremena da ga ostavim... A lij a g a : Šta ti je to? Jaglu k ... Za koga?Kaži! Istinu recil S u l t a n i ja: Za Gajretovu zabavu... a nisam znala, to je za volju ovih prijateljica... A lij a g a : Sta je ? Šta mucaš ? Čega si se uplašila ? Doktore, jesi li i ti svršio škole na Gajretov trošak...? F u a d : Jesam. 1 ne samo ja, nego svi ovakovi, kao ja. A l i j a g a : E kad »Gajret« ovakove odgaja, onda ću ja da se za njeg zauzm em ... Daću mu u zadužbinu pola svog imetka. Ne bojte se djeco i vama će ostati... Eh, sad je Alijaga najsretniji čovjek na svijetu. Djeco, ako znate poigrati i zapjevati, onda dajte... Ako ne znate, ne lomite nogu ... S v e : Znamo Alijaga, zn a m o ... (Uhvate se u kolo i igraju i pjevaju Gajretovo kolo). Zapjevajmo mile sestre Jednu pjesmu novu U divnome našem ovom Kolu Gajretovu. Nek odjeknu na sve strane Zvuci naše pjesme Nek poteku, kao voda S divne biser česme. Neka čuje cio svijet Za proslavu ovu Što podiže do vrhunca Slavu Gajretovu. (Ovo je Gajretovo kolo spjevala Gajretova pitomica Asija Kavazović). л (Zastor). Dževad Sulejmanpašić Prepevi iz H afizovog Divana (Rimski brojevi pod naslovila označuju prvi ili drugi deo Divana, a dodani latinski broj, pesme toga dela. U originalu pesme su bez naslova.) Moj put Nađite se kod mog groba! * (I, 210) , Dalje s vašim poukama, uzalud vam trbdl Preko praga vašeg hrama ne vodi moj pUt. »I I I p H l l l L t ! i, И тЧ н Za vaš život ćudoredni ne ću ni da znam. '•* Tu se stere pustoš sama, tamo nemam kud. Ova čaša rujnog vina moj je mali raj. Njoj, na užas svih imama, verna mi je grud. Vaše srce, dušu, mozak, vaše misli znam. Svud pokriva gusta tama i najmanji kut Samo psujte i besnitel U naš lepi kraj sva pakosna ta galama ne će se ni ćuti Još i šlep ću na mejhani vrata znati nać’. Pa neka se svet prolama, ja ću na taj puti (II, 152) Vi što slatkim zalogajem svetkujete mlado doba, s mesečevim tihim sjajem nađite se kod mog grobal Ne brin’te se za dušmane, što progone život pravi; mladost nek vam žarko plane I kad šuštaj zašumi vam ne bojte se, to j’ poseta tajnih krila oko uha, deco mila, moga duha. Ne srdi se! (I, 114) Kad se kradem iz džamije — ne srdi sel Kad sam tamo, gde se pije — ne srdi sel Jer vaz hodžin tako suh je, tako dug je, da mu prosto kraja nije — ne srdi sel Kad se, draga, na tvom suncu moje žiće poput sitnog trunka vije — ne srdi sel Što bih hteo bit’ papagaj, koji zoblje, s tvoje usne lebleblije — ne srdi sel Ah, lepa si, prelepa si: kad se bednik u blizini tvojoj krije — ne srdi sel Slavuj ruži bez prestanka jade jadi, te i meni jaditi je — ne srdi sel A gavrani graknu 1’ na te, o Hafize, tu raspravi mesta nije — ne srdi sel 213 �od čelije k’o postaše dvori i tu jedna prikaza se stvori: u rukama dva puna pehara, obrazi joj ruže rujnog žara; razigranog alčačkoga oka, nasmejane usne pune soka. Pristupi mi i k uhu se sage, da joj zgledah mlade dojke nage. Pa mi tiho poče da divani: »Spavaš već, moj starčiću pospani ? Nemaš volje sa mnom malo piti i celovom mojim mezetiti ? Dede srkni iz ovog pehara, ako nećeš da te zlato kara I Opet iznova (I, 211) Ako bude suđeno mi kao čovek rasti opet, poleteću pokorit’ se mejhanđinoj vlasti opet. Ako kod njeg nađem staru ili novu dobru braću, srce moje s njihovim će srcima se srasti opet. Ako budu tu na zemlji još rumene usne cvale, o začelo, revnosno ću s njih celove krasti opet. H afiz na sudnjem danu Ali ako i mantije budu jošte svet varale, o svakako, mrziće me crne te sablasti opet. (II, 85) Kad stupimo pred Allaha, sudnjeg dana, on će reći: »Ti, Hafize, bud’ bez straha, slušaj mirno moje reči. Ubije 1’ me opet ljubav, upropasti opet vino, sve živote, što bih.im ’o, daću toj propasti 4)pfet. Nemam tebe radšta krivit’, sja se knjiga od beline. Kako treba život živit’, ti si znao u tančine. Ljubavna škola Sav si bio usna žedna, vazda vino žeđ ti gasi, celivajuć’ usta medna, od smrtnog se greha spasi. U ružino cvetno doba ljubav drži školu. U njoj‘-slavuj propoveda na doktorskom stolu. Uđi, uđi, robe verni, zaslužene primi časti, kraj đenetski neizmerni pružiće ti večne slasti!« Mudre reči sluša HafL k’o marljivo đače, one verno tumače mu životnu busolu. Šta nauči, zar bi mog’o Hafiz od vas tajit’? — Pod ružicom piti vino, ljubit dojku golu. Bekrija * Svi su drugi ljudski puti samo pustoš tužna, kud sablasti nagone se u vrzinom kolu. Stoga dižem u nebesa ovu žarku molbu: ostavi me sve do smrti u tom grešnom dolu I (I, 229) Ko sa merom vino pije, nek mu bez zamere prija, ali ko bez mere pije, nek mu i bez mere prija! Naš šejh mudri, čiča sedi, još je stalno čaši veran! Bože, daj, da mu za navek takav izvor vere prija! (I, 136) Gde se ceni med sa usne, u palati ii’ kolibi, Bože, daj, da taj med samo, kad ga ljubav bere, prija! 0 ponoći, doba gluho tavno, u čeliji — ja već zasp’o davno — odjednom se poče prikazivat’ i, što nisam mog’o niti snivat’, Razjapi li gladna ždrela naša zemlja — mantije joj! Bože, daj, o svemoćan si, da joj, dok ih ždere, prija! Zdravica o ponoći �РЕФЕРАТИ ЗА НАШ КОНГРЕС P ro f Šefkija Bubić Referat o trgovini Bosne i Hercegovine Kada je Austro-Ugarska ušla, ona je našu trgovinu uvela u svoj trgovačko-politički sistem, koji je bio krunisan poznatom formulom: »Was kann Bosnien-Herzegovina der Monarchie liefern und was konnen Handel und Industrie dort umsetzen?« (Šta može Bo­ sna i Hercegovina da pribavi monarhiji i šta mogu trgovina i industrija čitave monarhije da plasiraju u Bosni i Hercegovini?). Na temelju ovake politike prema našoj trgovini gledalo se, da se iznimnim tarifama i trgovinskim povoljštinama, pomogne samo onim industrijama koje su po svojoj prirodi vezane za našu zemlju (rudarska i šumska preduzeća), a ne čine konkurenciju austrij­ skoj ili ugarskoj industriji. Stim u vezi naravno mogla se kod nas uvriježiti eksportna trgovina samo nekih' artikala, kao n. pr. neprerađenog drveta, sirove rude, šljiva i još malog broja nekih artikala, a potpuno je bilo onemogućeno drugim našim dobfima, kao n. pr. poljoprivrednim artiklima sviju vrsta, da postanu predmet eksportne trgovine. Ti poljoprivredni i poljoprivredno-industrijski artikli nisu moglf^opstati ni na domaćoj pijaci, jer se na sve moguće trgovinske poli­ tičke načine olakšavalo ugarskoj poljoprivredgpjfT0|C. da preplavi naše tržište i s njega potisne domaću za konkurenciju nesposobnu грђи. K tome je još vođena povlaštena tarifna politika u pravcu preko Bosanskog Broda za austrijske stanice, dok su bile zadržane normalne tarife za unutrašnji saobraćaj. Kod nas se pod uticajem ovakve kolonijalne po­ litike počinju eksportirati na prvom mjestu zemaljski proizvodi, kao što su drva, šljiva, rude, i t. d., na isti način kako Engleska crpe iz Indije rižu, kalaj i t. d., umjesto da je eksport ove agrarne zemlje krunisan čisto agrarnim proizvodima (žitom, stokom i t. d.), a ti ostali zemaljski proizvodi neka se ne izvoze kao takovi, nego kao fabrikati. To bi bio prirodan tok ekonom­ skog razvitka svakog samostalnog naroda, a to što nam je Austrija u trgovini počela i mi danas nastavili, jest za nas neprirodno ili bolje rečeno, ovaj kolonijalni način vođenja trgovinske politike ne dolikuje nam kao politički samostalnom narodu. Oslobođenje je došlo i kao politički samostalan narod, trebali smo da svoju trgovinsku politiku udesimo prema potrebama cijele zemlje. Mi to nismo učinili, nego smo jednostavno za austro-ugarske zemlje, dakle i za Bosnu i Hercegovinu, ostavili staru austrijsku tarifu, a za Srbiju i Crnu Goru srbijansku pradratnu carinsku tarifu. S drugim riječima nastavljena je za čitave četiri godine (do 1922.) u Bosni i Hercegovini stara austrijska trgovinska politika. I to ne i ona u pravom smislu, nego unakažena nekim nacionalizaci­ jama: naprosto su protjerani iz Bosne i Hercegovine sposobni njemački i mađarski trgovci, a s njima i nji­ hov kapital, riješenjem agrarnog pitanja mnogi su mu­ slimani trgovci morali konzumisati svoj trgovački ka­ pital, usljed državne centralizacije odselila su se sva veća državna nadleštva iz Sarajeva, a za njima bolji trgovci sa svojim kapitalom. Jedino što je ostalo za trgovinu Bosne i Hecegovine jesu stari austrijski »zer maljski« proizvodi, a i dalje je importirano žito, bolja stoka, brašno, mjesto da se počelo ekspotirati. Poslije 1922. godine bila je protegnuta na sve -prečanske krajeve stara srbijanska tarifa koja je u svoje vrijeme (prije rata još od carinskog rata Srbije sa Austrijom) znala da u Srbiji podigne stočarstvo i mlinarstvo, a sada iste te grane zajedno sa hrvatskim i vojvođanskim firmama totalno ubijaju u Bosni i Her­ cegovini svaku međunarodnu trgovinu agrarnim pro­ izvodima. Ostali su nam još i dalje kao naš monopol za eksport drvo, rude i šljive — dakle isto kao i za vrijeme Austrije u spoljnoj trgovini, a potpuno uni­ štenje domaće bosansko-hercegovačke trgovine. Nova carinska tarifa od 1925. nije ništa novo, nego u ciframa preudešena stara srbijanska tarifa. Na nama sada, kada smo se 10 godina nakon oslobođenja riješili da o tome raspravljamo, leži da trgovinu Bosne i Hercegovine izvedemo na pravi put, t. j. da stupimo na svjetsko tržište kao e k s p o r t e r . Za ovu je svrhu pojedinačna akcija isključena, naša se eksportna trgovina može jedino političkim putem t. j. uticajem na trgovinsku politiku naše države, izvojevati. Naši političari moraju nastojati da se izgrade onakve carinske tarife i trgovački ugovori, koji garantuju ne samo osnutak nego i stalan opstanak onih preduzeća koja imaju prirodne uslove da se razviju u Bosni i Hercegovini, pogotovo da se pri tom obrati Pažnja na poljoprivrednu industriju (mlinarstva, prerada voća i povrća, prerada stoke, sirarstva i t. d.). A kako bi se za izvjesno vrijeme obranila ovakva bosansko-hercegovačka preduzeća od ostalih domaćih, koja rade sa nižim troškovima proizvodnje, neka se privremeno na­ šim producentima daju povlastice, kao n. pr. popust na poslovnom porezu1), davanje premija za proizvodnju i za izvoz. T r e b a d a k l e p r i v r e d n o p o l i t i č k i p r o g r a m s v i j u b o s a n s k i h p a r t ij a i z r a d i t i u o v o m e d u h u , inače je svaki drugi rad na tome polju ništetan. *) Kao što su n. pr. eksporteri oslobođeni ovog 1%*og poslovnog poreza. 215 �Na taj bi način mogli dosadanje trgovinsko poli­ tičke sisteme zamjeniti jednim novim, koji bi odgova­ rao normalnim potrebama spoljne trgovine svih naših pokrajina, pa i Bosne i Hercegovine. U tom smislu vodili bi strogo računa o još jačem razvitku trgovine sa gore spomenutim zemaljskim proizvodima, a uz to bi stalno nastojali da od države izvojujemo protekci­ onizam sa carinama, premijama, niskim željezničkim i brodskim tarifama na poljoprivredne i poljoprivrednoindustrijske artikle. Na prvom mjestu potrebna je viša briga o trgo­ vini našeg najglavnijeg eksportnog artikla d r v e t a . Pravac kretanja izvoza ovog artikla je u prvom redu Južna Amerika (Boinos-Aires), a zatim Italija i Grčka. Trgovina nije prije svega u stanju da izveze sve koli­ čine drveta te na raspoloženju stoje bar 10 puta veće količine drveta nego što se izvozi, jer su naše granice daleko od mjesta produkcije, a podvoz je i suviše velik za ovako jeftinu robu. Još veće teškoće postoje za izvoz građevnog drveta kao što su a) oskudice vagona na bosansko hercegovačkim prugama, b) vrlo ograničen prostor za ^tovarište u južno dalmatinskim lukama,V c) previsoke željezničke ^tarife za neke jeftinije vrste drveta, d) velika kirija za lučka stovarišta koja je 1. ja^* nuara 1928. iznosila Din 6^25 na 1 m2 godišnje, a sada iznosi Din. 25.— za'1 m2 godišnje. e) isprekidano računanje vozarine kod pfevoza roba s vicinalnih na državne željeznice i obratno (ispunjanje više tovarnih listova, drugi načini obračunavanja podvozne tarife, više vagiranja i t. d.) f) velika uvozna carina na materijal neophodno potreban drvarskoj industriji (mašine i sastavni dijelovi). Nije bolje ni sa trgovinom ostalih eksportnih arti­ kala. Tako bi po svom kapacitetu fabrika celuloze u Drvaru mogla izvesti dva puta toliko, ali su teškoće u plasmanu radi zaoštrene konkurencije. U našim trgovinskim ugovorima sa Čehoslovačkom i Francuskom treba naročitu pažnju posvetiti trgovini vina. Čehoslovačka se u ovom artiklu javlja kao naše vinsko tržište, a Francuska sa svojim boljim vinina kao opasan konkurent na domaćoj pijaci. Čehoslovaci traže za plasman našeg vina u njihovoj zemlji kao protuuslugu što slobodniji uvoz njihovog piva u našu državu. Pivarski fabrikanti potpomognuti od beograd­ ske čaršije neće da čuju za tu protuuslugu i ne kriju svoju težnju, da je prešnije za narodnu privredu zašti­ titi pivarsku industriju, nego na hiljade egzistencija naših vinogradara. Trgovina je vinom ugrožena s Fran­ cuske strana u toliko što se pri zaključku trgovinskog ugovora sa Francuskom s naše strane namjeravalo izaći u susret francuskim zahtjevima i sniziti carinu na vino. Iz ovih je razloga potrebno da se o vinskoj spoljnjoj trgovini povede naročita pažnja, pogotovu 216 danas kada postoji akutna kriza i vinogradarstva i naše trgovine vina. Ponavljam bojati se da se ne bi žrtvovalo naše vinarstvo u korist pivarske industrije kojoj se može na druge načine pomoći. Veliku budućnost u eksportnoj industriji Bosne i Hercegovine imalo bi ljekovito bilje, kad bi državne vlasti uklonile sve zapreke, koje se bez opravdanog razloga postavljaju. Izvoz ovog artikla onemogućuje šumska taksa, koja je kod nekih biljki povišena za 100%, te sama taksa prelazi prodajnu cijenu. Veliki dio ljekovitog bilja ne može podnijeti veliku željezničku tarifu. Izvoz je sada posve prestao, a mogao bi se povećati uklanjanjem goh zaprekrnjia. Primjera radi Tr­ govačka i Obrtnička komora u Sarajevu navodi da imade oko 40.000 kg korijena čemerike, koji je kopan 1924 go­ dine, a koji se ne može izvesti radi toga što je taksa veća nego cijena robe. Ukidanjem šumskih taksa mogla bi se proizvodnja pedesetorostručiti, jer ne samo da taksa smeta sabiranju, nego i šumski organi, koji sekiranjem i proganjanjem sabirača iste od posla otuđuju. Monopol prerade i prodaje duhana je naša trgo­ vačka propast. Ovaj naš pokrajinski artikal, kao što je u Vojvodini žito, mogao bi sam da aktivizira bo­ sansko hercegovačku trgovinu. Slobodna trgovina du­ hanom stvorila bi u Mostaru njegovu burzu, banke bi oživile i jedan čitav »pasivan« kraj postao bi aktivniji od bilo koje naše pokrajine. U trgovini poljoprivrednim i poljoprivredno-industrijskim artiklima stojimo vrlo slabo, jer i proizvodnja poljoprivrednih artikala nije uopće prilagođena prili­ kama domaćeg i svjetskog tržišta, a poljoprivredna industrija skoro i ne postoji. Intenzivan i tržištu prilagođen rad u poljoprivredi, pokrajinski i međuna­ rodni protekcionizam u poljoprivrednoj industriji (mlje­ karska, mesnata, voćarska i t d.) jedini su u stanju da uspostave i razviju trgovinu poljoprivrednim artik­ lima u Bosni i Hercegovini. Dok to ne postignemo, sve će bosanske pijace poljoprivrednom robom ostati kržljave kao što je kržljavo i naše goveće. Na rogatički, visočki i t. d., pa ni na sarajevski nedeljni pazar skoro i ne dolaze eksporteri, osim ono malo slavonskih i hrvatsđih eksportera svinja koji se vrlo rijetko pojave na sarajevskoj pijaci. II. Dio. Organizacija trgovačkog obrta u Bosni i Hercegovini. Za posljednih 50 godina broj se osoba, kojima je trgovina redovno zanimanje, sve više i više na terito­ riji Bosne i Hercegovine povećavao. Tako se prema statistici Trgovačke i Obrtničke komore u Sarajevu broj radnja na teritoriju Bosne i Hercegovine posljedne 24 godine (1904.—1927.) gotovo podvostručio i to od 32.675 radnja koliko ih je bilo u godini 1904., na 62.945 koliko ih je bilo koncem prošle godine. Prije rata (1904.— 1914.) je godišnji porast prosječno 2.500, �za vrijeme.rata (1914.— 1919.) opadao je broj obrtnica svake godine za 1.500, a poslije oslobođenja (1919—1925) rastao je svake godine za 1.200. Za vrijeme Turske pod uticajem veće zemaljske proizvodnje nastalo je diferenciranje: uz zanatlije i od zanatlija razvila su se samostalna trgovačka zanimanja. Još i danas ima ostataka da zanatlije uz svoje pro­ dukte unose tuđu robu i prodaju je kao takvu. To je privredno najniži kapitalistički stupanj trgovine, koja danas nalazi dosta predstavnika među nama musli­ manima. Prema statistici Trgovačke i Obrtničk komore za Bosnu i Hercegovinu tjeralo je u Bosni i Hercego­ vini god. 1927. više vrsta obrta 1.411 radnja, više vrsta trgovine 810 radnja, trgovina i obrt 1.017 radnja. Kao primjer mogu nam zato poslužiti sarajevski sarači, kazandžije, jorgandžije i t. d. Posao bi im mnogo bolje išao, kad bi se isključivo odali ili produkciji ili trgo­ vini, jer to zahtjeva princip podjele rada u narodnoj privredi. Ovaj bi se proces mogao ubrzati, kad bi dr­ žavne, pogotovu vojničke, nabavke postale našim mu­ slimanskim sitnim poluzanatlijama i trgovcima pristu­ pačne. To bi se moglo postići bilo z a d r u g a m a za z a j e d n i č k u p r o i z v o d n j u , bnlo. z a z a j e d ­ n ič k u p r o d a j u z a n a t s k £ h \p lr o i z v o d a . Slaba organizacija našeg trgovačkog obrta u Bosni i Hercegovini najbolje se ogleda a) u odnosu između produkcije i trgovine b) u razvitku trgovačkog рогш)££ nog obrta (komisionarskog, mešetarskog, agentskog) c) u razvitku i sadašnjem stanju naših m jm j6č|j|i| banaka. a) O dnos iz m e đ u p r o d u k c ije i tr g o v in e . Polaznu tačku za razvitak trgovine kod svih na­ roda čini proizvodnja dobara: ako se malo proizvodi, onda se i sa malim trguje i obratno. Kako sam napo­ menuo u prošlom odeljku, naši bosa’hsko-hecegovački poljoprivredni artikli dolaze u vrlo malim količinama na pijacu, naši industrijski artikli također vio malo, a tek nešto produkti naših zanatlija. Promet je u glav­ nom ispunjen stranim fabrikatima i našim domaćim sirovinama. Na naša 504 industrijska preduzeća, među kojima nalazimo veliku količinu malih, otpada 23.097 trgovačkih radnja. Dakle jedan čisto abnormalan srazmjer između produkcije i trgovine, jer se naše zanatske radnje ne mogu uzeti u obzir u ovom pogledu, pošto kod nas zanatlija većinom plasira svoje produkte. Ako se još k tome uzme u obzir da imamo na teritoriju Bosne i Hercegovine 194 banke onda dolazimo do još žalosnije činjenice da su i banke u glavnom kod nas radi potpomaganja trgovine, a ne industrije. To je na­ ravno zato, jer industrija još ne obećava bankama one zarade koje im daje spekulativna trgovina. Ovako se loše stanje tiče naročito nas muslimana, pošto je sav naš rad i kapital većinom upućen u tr­ govinu, a vrlo malo u industriju. Zato je potrebno da se ovako stanje stvari pročisti na taj način, što ćemo naše ljude upućivati da upotrebe svoj kapital u pro­ duktivne svrhe, a to ćemo moći, po mome mišljenju, postići na tri načina 1. propagandom stručno dokaza­ nom 2. odgajajući produktivni podmladak u stručnim produktivnim školama i tečajevima (mašinskim, građe­ vinskim, poljoprivrednim, kožarskim, pivarskim, drvarskm i t. d.) i 3. protežirajući pri podijeli kapitala od strane naših novčanih preduzeća one privrednike koji imaju sposobnosti smisla i stvarne volje, da se posvete produkciji. Inače dok ne postignemo pravi razmjer između ovih privrednih grana, ne možemo misliti na nikakvu drugu reorganizaciju trgovačkog obrta. b) T r g o v a č k i p o m o ć n i o b r t. Kao najvažnija reorgauizacija trgovačkog obrta u modernim državama bilo je postepeno odbacivanje od strane trgovaca svih onih poslova i uređaja, koja je na nižetp trgovačkom stupnju morao obavljati sam trgovac. Tako je sam trgovac morao robu prenositi s jednoga mjesta na drugo, robu otpremati, sklapati po­ slove bez mešetara, komisionara, agenta, slao je robu na svoj riziko, dakle bez osiguranja i t. d. Takav niži stupanj trgovine u velikoj većini slučajeva nalazimo i kod nas, i ovdje je dakle potrebno da se ubrza taj proces reorganizacije, jer taj posao ne ovisi o našoj volji koliko o samoj trgovačkoj praksi. U nas se vrlo malo ili nikako, ne služe trgovci trgovačkim mešetarima, komisionarima i špediterima, a burzovna institucija sa svim modernim vođenjem trgovačkih poslova skoro je našem trgovačkom staležu nepoznata. 1 u koliko smo imali ovih trgovačkih pomoćnih osoba, njih iz godine u godinu sve više nestaje. Tako smo imali koncem 1919. godine 343 agenturne i komisione radnje, a koncem prošle 1927. godine ovaj je broj opao na 180, dakle skoro za jednu polovinu. Stim opadanjem ko­ misionog posla lišila se naša trgovina za polovicu mnogih važnih komisionskih usluga kao što su: preduzimanje poslova na stranim tržištima, komisionarev lični kredit kod fabrikanata, direktna nabavka robe iz fabrike, prikriveno sklapanje trgovačkih poslova i t. d. Od ostalih pomoćnih trgovačkih obrta nalazimo koncem 1927. godine svega 14 mešetara 36 špeditera 2 informaciona biroa i zavoda za reklamu, t. j. od 23.907 trgovačkih radnja imamo, ako uzmemo i gore pomenuti broj komisionara u obzir, 232 radnje koje imaju isključivo cilj da idu na ruku našim trgov­ cima pri sklapanju trgovačkih poslova. A da njih mnogo više treba našoj trgovini, vidi se iz činjenice da u ogromnoj većini u našoj spoljnoj trgovini posre­ duju strani komisionari i mešetari. Ovome se zlu po mome mišljenju dade pomoći jedino na taj način, što bi se n a š i lju d i, k o j i su p red h o d n o o v d je s t e k l i dobru t eo r i j sk u I p r a k t i č n u t r g o v a č k u s p r e m u , s l a l i na 217 �s tr anu kao v o l o n t e r i kod v e ć ih s v j e t s k i h t r g o v a č k i h f i r mi , p o g o t o v u k o m i s i o n i h , m e š e t a r s k i h i š p e d i t e r s k i h . O v a k o bi o n i u p o z n a l i s v j e t s k u p i j a c u i o n d a bi n a s s t r u č n o z n a l i na nj o j z a s t u p a t i . c) Ba n k e . Naročitu organizacionu ulogu u trgovini imaju banke. One su središte moderne trgovine. Ako se hoće da reorganizira trgovački obrt i njegovi poslovi, onda se istovremeno moraju regulisati i reorganizirati ban­ kovne operacije. Današnje su se banke tako tijesno i nerazdvojno srasle sa trgovinom i industtrijom, da se ne može ništa ozbiljno preduzeti, ako se ne obrati najprije pažnja na banke. Zbog toga se i kod nas, kad je u pitanju razvitak trgovine, mora pitanje banaka istaći kao odlučujuće. (Nastaviće se.) Инж. Шериф Бубић, Пожаревац Рефераш из иољоиривреде (Наставак.) Многи наши пољопривредни стручњаци то не тежацима многобројни сићушни сусједи, од којих су увиђају, јер сву пажњу посвећују техничким пита- многи изгубили сваки карактер пољопривредног њима, заборављајући на социјално-економску дина- имања. Разумије се под данашњим приликама такви мику, која je пресудна за опстанак и развитак сео- посједи тешко ће се одржати, нарочито у оним кра-јевима гдје нема индустрије или које друге нузгредне ске привреде, као и сваке друге привреде. Овдје треба да будемо потпунојасни: Наш сељак з^раде. дошао je преко нашег домаћег тржишта на свјетско Опште и ст р у ч н о о бр аз ов ање. тржиште. Ми смо истакли све те захтјеве тржишта; Из онога што смо изложили, јасно je да су даостаје сада да ријешимо напријед посГављени проблем. Свако ново уређење, нова организација једнога нашње прилике наше сеоске привреде и тешке и привредног организма траж^ нова срества. Мјесто много компликоване. Готово није у питању привстаринске прераде шљива ирећи у модерну, мјесто редни напредак нашега села, него je у питању оппатријархалног сточарења завести прераду млијека станак нашег најмногобројнијег становништва, a у према захтјевима свјетског тржишта, за већу и јеф- вези са сељаком и многих варошких слојева чија тинију сточарску производњу потјребио ј^јоргани- зарада зависи од куповне снаге сељака. Наша сеоска зовати савршенију земљорадњу и т. д. — све то привреда треба да изврши прелаз од једнога вишетражи нових средстава производње, без којих нема мање натуралнога, примитивног начина газдовања у веће и јефтиније производње. један савршенији начин производње и то у вријеме Али наша сеоска привреда, боље наши ситни најнезгодније за такав велики и тешки преокрет, сељаци, убијени великим ратом и сиромашни од прије, послије великог свјетског рата, који je нашу иначе немају тих средстава, јер немају никакве резерве. сиромашну сеоску привреду потпуно девастирао и Напротив многи и многи су се задужили са високим онеспособио за веће задатке. Под таквим околноинтересом. Шта онда да се ради ? Јефтини и дуго- стима не можемо стварати велике и замашне пророчни земљораднички кредит могао би најприје, граме. Овако сиромашни као што смо, ми морамо најбоље да помогне и да се сељак ријеши скупих бити скромни и подузимати само оно што можемо дугова и да своју производњу организује према са- извршити. временим захтјевима тржишта. Тако морамо поступати и у просвјећивању села. Наш з е м љ о р а д н и ч к и к р е д и т мртав je, Не треба да се слијепо поводимо за народима са навећ je покопан и нема изгледа да ће сељак ускоро преднијим, савршенијим културним животом. нешто добити. Тако не остаје ништа друго него да Ми смо сиромашан народ, na као и привредни се сачувају сами бар они мало јачи тежаци, да ови тако и наш просвјетни програм треба да полази од према својим могућностима реорганизују своју про- онога што нам je најпотребније и што можемо сами изводњу. У томе их треба помоћи поуком, зато ћу до краја извести. неколико ријечи рећи, у вези са тим, и о ширењу Прије свега да сељак могне ући у суштину саопште и стручне образованости на нашем селу. Прије временог, бољег начина рада, да води рачуна о свотога споменућу једну околност, која се само мусли- јој економији, о својој кући, о потребама сарајевског манских сељака тиче: тржишта, да буде приступачан разним поукама ит.д., Процес наслијеђа no шеријату има за посљедицу потребна м у ј е о с н о в н а п и с м е н о с т као комад разједињавање, раскомадавање већих привредних хљеба. организама ua мање, јачих привредних организама Ha тај посао треба да се сви дадемо, да се мона слабијо. Тако су се створили међу муслиманским билишемо да ra извучемо из тога основног незнања. 218 �»Гајрет« треба да узме иницијативу и да највећи дио својих срестава посвети ширењу основне писмености. Држање течајева за одрасле неписмене јест наша највећа савремена просвјетна потреба. Не осјећам се позваним да о томе питању roворим — о томе ће конгресу бити поднешен засебан и стручан реферат, — али сматрам за потребно да овдје толико примјетим, да je највећа погрешка наше обавезне и необавезне основне наставе, што дјецу имају под пажњом само док похађају течај односно школу. Послије свршене школе односно течаја треба одржавати са дјецом односно са одраслим сталан контакт, a то се може постићи ширењем популарних забавних и поучних часописа и књига међу народ. И овдје »Гајрет« може много да учини, ако ништа друго, a оно да нађе начина да свој лист »Гајрет« уређује и за потребе широких народних слојева. Упоредо са одржавањем течајева за неписмене, треба посветити пажњу образовању нашег сеоског женскиња, поучавању у кућанству, хигијени и најнужнијим ситним радњама на имању. Оснивање д о м а ћ и н с к и х ш к о л а треба да постане сталан програм нашег »Гајрета«, у чему може послужити за први примјер рад друштва »Просвјета«. И стручна настава треба да се ограничи на-оно што je могуће и што мож$ да донесе стварне користи селу. Наше п о љ.ап рл в р е£1Г$чш к о л ништа допринијеле образовању сељака. Они кој свршавали ове школе нису се враћали кућ? тамо искористе своје знање стечено у школ1 су ишли у разне спуу$6е. Више користи доносе п р а к т и ч н и т е ч а ј е в и из п о љ о п р и в р е д е , који се могу држати и неписменим; зато препоручујем овакав начин ширења стручне образованости међу сеоским свијетом. Од о п ш т е - и с т р у ч н о - п р о с в ј е т н и х з а д а т а к а д р у ш т в о »Гајрет« н е т р е б а да у з и м а м н о г о на с е б е , а л и о н о ш т о у з м е , т р е б а с и с т е м а т с к и д а и з в р ш а в а . П р о шл и х 25 г о д и н а б и л о j e п о с в е ћ е н о с т в а - р а њ у и н т б л и г е н ц и ј е , чиновника, идућиХ 25 г о д и н а » Г а ј р е т « т р е б а д а п о с в е т и нар о д у , ш и р о к и м в а р о ш к и м и с е о с к и м с лој е в и м а . A k o на т о м е п о с л у б у д е р а д и о о н а к о п р е д а н о к а о д о с а д а на д о с а д а ш ње м п о с л у , ми ћ е м о 5 0 - г о д и ш њ и ц у пр о с л а в и т и са пун о више р а д о с т и , али ако с е о д м а х и с в о ј с к и не д а м о на т а ј п о с а о , ми ћ е м о т а д а ј о ш в и ш е о п л а к и в а т и н а ш у м о р а л н у и е к о н о м с к у п р о п а с т . Н е ћ е на м п о м о ћ и и н т е л е к т у а л н о и е к о н о м с к и ј аки п о ј е д и н ц и , а к о не б у д е м о и м а л и е к о н о м с к и и к у л т у р н о ј а к е ма с е . (Крај.) Apel Glavnog Odbora P r il ik o m p r o s la v e G a jre to v e d v a d e - s e t p e t o g o d lš n jic e , G la v n i O d b o r je z a ­ k lju č io n a s v o j o j p o s lje d n jo j s je d n ic i d a p u te m s v o g lis t a a p e lu je n a m u s lim a n e š i r o m B o s n e I H e r c e g o v in e d a s e u g le ­ d a ju n a n a š u b ra ć u p ra v o s la v n e v je re te d a s e o v o m p rilik o m u š t o v e ć e m b ro ju u p is u ju k a o č la n o v i le g a to ri C svot o m o d D in . 1 0 . 0 0 0 '— p a n a v iš e , ili Im a ­ n je m u to lik o j v r ij e d n o s t i) , k a o č la n o v i d o b r o t v o r i C D in . 1 0 0 0 —) i k a o č la n o v i u te m e lja č i C D in. 5 0 0 ' —) . O v e s v e t r i č la n a rin e m o g u s e o tp la ­ ć iv a ti i u m je s e č n im ra ta m a . Ч и т а јт е и п р е тп л а Ч у јте ce на „Гајрет" 219 �Г А ЈР Е Т О В ГМ А С Н И к Записник XXII. редовне главне годишње скупштине Главног Одбора Гајрета у Сарајеву, одржане 8. јула 1923. у просторијама Гајретова мушког конвикта. Присутно око 150 чланова и делегата друштвених пододбора и повјереништва. Пред отворење скупштине ступа у просторије конвикта изасланик Њ. В. Краља, пјешадијски пуковник господин Илија Димитријевић, кога Одбор и сви присутни скупштинари дочекују стојећи са бурним покликом: Живио Краљ! Тачно у 9 сати отвара скупштину предсједник Главног Одбора г. Инж. Хајдар Чекро слиједећим говором: Поштована господо, Отварајући XXII. редовну главну годишњу скупштину Главног Одбора Гајрета констатујем да je на основу друштвених правила довољан број присутних чланова за стварање правоваљаних закључака. Протокол данашње скупштине водиће главни тајник г. Хамид Кукић, a за верификаторе предлажем гг. Азиза Султановића и Јусуфбега Пашића (Прима се). Прије него пређемо на дневни ред данашње главне скупштине сматрам за дужност да се на првом мјесту сјетимо највећег заштитника нашега Гајрета, a то je Њ. В. Краљ Александар (Бурно: Живио) Њ. В. Краљ указар је и указивао сваком згодом пажњу према нашему друштву, a та висока пажња нашег милостивог Владара нашла je изражаја највише, кад je наше друштво ступило под Протекторат Њ. К. Вис. ПрестолонасљеДник& Петра (Бурно: Живио). Ова свагдања пажња од стране Њ . Величанства нашла je свога изражаја и данас на данашњој скупштини у присуству изасланика Њ. & £,у особи пеш. пук. г. Илцје Димитријевића (Живио). Господо, ми ћемо се са своје стране одужити Њег. Величанству, ако докажемо са својим свјесним радом да ћемо Гајрет уздржати на оној линији, на којој je био у мо•менту, када je услиједила одлука о превишњем Протекторату. Taj наш рад ми ћемо најеклатантније доказати, ако у срцима омладине пробудимо ону у исламском народу и онако дубоко укорјењену свијест и освједочење да ће све своје и у свако доба жртвовати за народ, Краља и Отаџбину. Hama je дужност да са ове наше скупштине поздравимо Њ. В. Краља и молим тајника да прочита поздравну депешу: Тајник Хамид Кукић чита депешу: »Кабинетској Канцеларији Његова Величанства Краља — Београд. »Прожети искреним осећајима синовске оданости спрам Њ. Вел. Краља и Његовог славног Дома, прва je мисао чланова и делегата Гајретових пододбора и повереништава да са данашње годишње скупштине Главног Одбора Гајрета поздраве свога витешког Краља и Његовог првијенца Гајретова Протектора Њ. Kp. Вис. Престолонаследника Петра као и цео Краљевски Дом. Да живи Краљевски Дом славне Династије Карађорђевића! Предсједник скупштине, инжињер Хајдар Чекро.« Скупштинари су саслушали стојећи читање депеше и завршетак пропратили са бурним поклицима: Живио Краљ! Живио Гајретов Протектор! Живио цио Краљевски Дом! Предсједник наставља свој говор: Ми се налазимо у јубиларној Гајретовој години. Гајрет je основан прије 25 година. Повод оснивању Гајрета дала je крута аустријска сила. У оно доба Аустрија je потпомагала на школама муслиманску омладину, али je хтјела да ту омладину учини сервилном, a то je у оно доба значило исто што и непријатељ народни. To je дало повода ондашњим нашим првацима 220 да се оснује друштво Гајрет, које ће потпомагати муслиманску омладину на средњим и високим школама. У томе правцу Гајрет je радио од 1903. год. до доласка у Гајрет рахм. Османа Ђикића 1909. год. Осман je дошао у Гајрет у једно револуцронарно доба, те je он увео и револуционарни дух у Гајрет и у националном смислу револуционисао омладину коју je Гајрет помагао. Од тога доба Гајрет дјелује и на националном освешћивању муслимана. Taj правац Гајретова рада одржан je све до данас, само je тај рад био прекинут за вријеме Свјетског рата, када je управа Гајрета распуштена, a друштво предано на управу комесаријата аустријских власти, као што je иста судбина задесила и остала национална друштва. Ми треба да се поносимо да je Гајрет задесила иста судбина као и друга национална друштва. З а вријеме комесаријата Гајрет je много изгубио и с материјалне стране, јер комесаријат није се руководио интенцијама друштва. Послије Ослобођења нашег народа Народна влада предаје Гајрет у руке предратне управе. Први Гајретови раденици послије Ослобођења гледали су усљед поратниХ незгода, које су владале no читавом свијету, с највећом зебњом на будућност друштва. Празне Гајретове касе и сиромаштво у народу дали су подстрека Гајретовим радницима да приступе раду с највећим прегалаштвом. Ти Гајретови раденици показали су у Гајрету од Ослобођења до данас тако велике резултате да су га не само подигли и ојачали, него да су од Гајрета створили једну прворазредну културну организацију. Борећи се с разним непогодама у току минулих 10 година Гајретови радници нису никада малаксали, a овај Гајретов рад нашао je и признања и с Највишег Мјеста, када je Гајрет ступио под заштиту и протекторат Краљевског првијенца Престолонаследника Петра. Ми сви Гајретови радници дужни смо да задржимо Гајрет на оној линији, на којој je био када га je затекла првашња одлука о протекторату. Свјесни високог значаја ступања Гајрета под протекторат Њ. Kp. Вис. Престол. Петра свједочи нам и то, што су на данашњу нашу скупштину дошли и чланови и делегати из најудаљенијих мјеста, које испред Гл. 0 . поздрављам и то: Мудерис еф. Соколовића из Коњица, Муратбега Пашића и Галиб еф. Хафизовића из Рогатице.Фехима Јамаковића из Олова, судију Тахмишчију из Високог, Дервиша Плевљака из Вареша, Османа Реџића из Бихаћа, Смаилагу Ћемаловића из Мостара, Мехмеда Салихспахића изТ узле, Салихеф. Софтића из Радовља, Хасан еф. X. Халиловића из Вишеграда, X. Хамдију Кабудају из Брезе, Бегу Челика из Подлипника, Мијата Курају и Хафиз еф. Екића из Илијаша. Сву ову rr. срдачно поздрављам заједно са њиховим друговима, с којима су дошли на ову скупштину не жалећи труда нити материјалних средстава. Поред тога дужност нам je да поздравимо и да се сјетимо јецне заслужне Гајретове раденице, која je наставила наше дјело у Београду, a то je гђа Mapa Трифковић (Живила), na предлажем да joj се упути нарочита депеша (Прима се са поклицима живила). Изасланик Њ. Величанства пук. г. Илија Димитријевић: Њ. Величанство Краљ, ценећи велике заслуге Гајрета благоволео je наредити да присуствујем данашњој Вашој скупштини. Ja вам носим поздраве Краљеве и Његове високе жеље да с много воље и пожртвовања продужите рад на просвећивању народа, на показивању правог пута у здравственом погледу, иа јачању економском и културно просветном, на стварању великих грађана ове државе, који ће бити у стању да за њу даду, ако буде од потребе, и саме своје животе. Колико Њ. В. Краљ цени и воли Гајрет видите no томе.што јеодредио свога првијенца Покровите- �љем Гајрета. Заиста je Ваш рад велик и ништа није светије него радити за свој народ, учинити да се здравствено подигне, да се економски ојача и створити грађане који fce високо да носе заставу наше народне државе. Овога момента мислим да ћу погодити жеље свих Вас, ако Њ. В. Краљу Александру, који нам je указао највећу пажњу, сви громогласно кликнемо: Живео!« Присутни скупштинари стојећи бурно кличу: Живио Краљ! Живио Покровитељ Гајрета и Живио Славни Дом Карађорђевића! Председник Инж. Хајдар Чекро: Ове красне патриотске ријечи јесу најљепша утјеха Гајретовим раденицима и оне ће им бити најбољим путоказом у њиховом будућем раду. Ове патриотске ријечи изасланика Њ. В. Краља задржаћемо у најљепшој успомени, a ми ћемо наставити наше дјело у досадањем правцу. Ha дневном реду je извјештај тајника г. Кукића, na га позивам да поднесе извјештај. Мустафа Спахо: Пошто имамо сви у рукама оштампан извјештај тајника, то држим да није потребно да сечита. Г. Дервиш Плевљак: Ми имамо извјештај у рукама, али га нисмо могли проучити заовако кратко ввијеме. Требало je извјештај штампати раније на 8 дана и разаслати га пододборима и повјереницима да га проуче. Предсједник Инж. Хајдар Чекро: Овај би предлог био веома практичан, јер биГајретови раденици имали прилике да раније проуче извјецггај, али нам овога пута није било то могуће, јер се ми налазимо upe/* нашом јубиларном прославом, нашто смо сконцентрисали све снаге. Поред-тога књиге се према правилима закључују код нас са задњим даном мјесеца јуна, na док се ј$ саставила биланса и док се je штампао извјештај требало je 8 дана. Ми смо међутим журили да скупштину раније одржимо, како бисмо се могли иза тога предати искључиво раду око прославе. Зато нам није било могуће разаслати извјештаје раније. Али ћемо у будуће настојати да примједби г. Плевљака удовољимо. Мустафа Спахо: Извјештај у погледу купње xyfce за Гајретов Дом no мом мишљењу je мршав, обзиром на то што je прошла скупштина закључила да се купи кућа, na je Главни Одбор требао тај закључак да и изврши. Мишљења сам да у овој јубиларној години треба Гајрет да има неку кућу и молим за обавјештење зашто се томе закључку није удовољио. Предсједник Инж. Чекро: Идеја за градњу и куповање Гајретова Дома не потјече од овог Главног Одбора, него још из предратног доба. У свима одборима третирало се ово питање, na и ове године у нашем одбору расправљало се no том питању на свима сједницама. Да Гајрету задњих година није успјело да подигне свој Дом кривња je на Вакуфу. Гајретови раденици морали су највећу бригу да посвећују школовању и оспособљавању муслиманске омладине за живот, нарочите послије Свјетског рата, када je наш свијет осиромашио. Гајретови раденици нису могли дозволити да се у слободи и слободној држави наша омладина не може васпитати. To су разлози да се није још раније успјело да купимо Гајретов Дом. Данашњи Гајретов одбор имао je увиду да у овој години удари темеље Гајретова Дома и ако je преузео на себе тешко бреме, преузимајући све вакуфске интернате веровали смо да fce вакуф испунити своје обећање и да ће нам уступити земљиште, али Вакуф нажалост није нам удовољио. Признајем да се може критиковати зашто се није у прошлој години купила зграда, али Гајрет није могао да имобилише своју готовину; међутим може се лахко десити да до прославе имадемо своју зграду na молим да се ово узме до знања. Смаилага Ћемаловић: Предлаже да Главии Одбор, како нађе најсходније апелује на народ да се прикупе добровољни припози, како бисе могла подићи Гајретовапалата. (Прима се). Предсједник Инж. Чекро: Прима ли скупштина извјештај тајника. Скупштина једногласно прима извјештај тајника. Предсједник Инж. Чекро: Ha дневном реду je извјештај благајника. Позивам благајника да прочита извјештај. (Скупштина закључује да се не чита ни благајнички извјештај, пошто га сви скупштинари имају у рукама, na се прелази на дискусију благајничког извјештаја). Дервиш Плевљак: Пита какав je то приход од шуме, којега je друштво имало ове године у износу од 400.000 Д. Предсједник: објашњава откуда потиче овај приход, na каже: ми смб добили 10.000 m8 шуме бесплатно. Шуму смо нудили разним предузимачима na пошто се није нашао ни један купац, који би нам шуму платио више од 40 Дин. no кубику, то смо ми апеловали на »Варду« индустрију дрва, да она изради ово дрво и получи максималну добит. Од те шуме Варда je израдила 5.000 кубика, те нам je eefe одобрила за ту шуму 400.000 Дин. З а даљних 5.000 кубика предвиђено je у буџету за ову годину само Дин. 200.000 и то ради опрезности, ма да смо увјерени да fce ова свота бити и већа. Дервиш Плевљак: Пита какав je то конвикт у Гацку, на који се троши само 4.000 Дин. годишње. Предсједник Инж. Чекро: објашњава да je прошла скупштина вотирала пододбору Гајрета у Гацку Дин. 10.000 за уздржавање тамошњег конвикта, који je раније био у заједници са Просвјетом. Пододбор Гајрета утрошио je ове године на тај конвикт све своје приходе као и своту од Дин. 4.000-—. коју je Гл. Одбор дозначио a конто одобрене суме. Будући тај интернат не одговара својој сврси, нити интенцијама Гајрета, то разлика у износу од Дин. 6.000-— није дозначена пододбору, нити je Главни Одбор за идућу годину предвидио субвенцију за овај конвикт. Осман Реџић: Из ових извјаштаја ми видимо многа мјеста чији су успјеси у раду минимални, док je број дјеце из тих мјеста у Гајретовим интернатима безразмјеран. Гл. Одбор често пута наглашавао je у својим окружницама, које шаље пододборима и повјереницима, као и у листу »Гајрет«, да ће помагати поједина мјеста према њиховим успјесима. Ja молим Гл. Одбор да се у будуће држи стриктно својих расписа. Предсједник Инж. Чекро: Ha ову примједбу одговориће се касније у једној тачцидневног реда, те пошто je примљен до знања и одобрен извјештај благајника, то се прелази на даљну тачку дневног реда: Извјештај Надзорног Одбора. Др. Заим Шарац: Надзорни Одбор прегледао je све благајничке књиге као и друштвене књиге, те имовно стање у благајничком дневнику нашао сагласно и исправно са главном књигом. Молим скупштину да ово узме до знања. Скупштина узима до знања извјештај Надзорног Одбора. Предједник Инж. Чекро: Ha дневном реду je прорачун за идућу годину, које га je Гл. Одбор предвидио, како слиједи: (Види табелу на страни 222). Након образложења појединих ставака у предложеном буџету за идућу годину добива ријеч Осман Реџић: Ha апеле Главног Одбора у ствари што јаче потрошње Гајретова цигар-папира, пододбор Гајрета у Бихаћу интересовао се no овој ствари, na je видио да Гајретов цигар-папир no квалитети својој не одговара квалитети цигар-папира Просвете и Напретка. С тога je на Главном Одбору да он извиди у чему je ствар, те да се побрине да се у довољним количинама може наручивати Гајретов цигар-папир. 221 �И зд а ц и П римици Динара ПРЕДМЕТ 1 2 Редовна чланарина ................................. Добротвори и утемељачи....................... 5 6 7 8 9 10 11 12 Гајретов цигар-папир ............................ Банка Гајрет, д. д...................................... Дарови и прилози ................................. Камате и дивиденда . * ....................... Обскрбнине ............................................... Претплате за лист ................................. Приход од ш у м е ................................. • Приход од прославе ................................. Одобрава се из готовин е........................ ------------ 50.000 50.000 250.000 150.000 250.002 250.000 120.000 450.000 60.000 200.000 300 000 149.000 | 1 Мушки конвикт, Сарајево........................ 2 Мушки Шегрт. Дом, Сарајево . . . . 3 Женски конвикт, С а р а ј е в о ................... 4 Женски Шегрт. Дом, Сарајево . . . . 5 Конвикт Тузла ........................................... „ М о с т а р ...................................... 6 „ Бихаћ ........................................... 7 „ Фоча 1 ) ...................................... 8 „ Плевље 2 ) ................................. 9 10 Женски конвикт, Б а њ а л у к а................... 11 Мушки конвикт Травник 3 ) ................... 12 Аналфабетски течајеви............................. 13 Средњошколске сти пенд ије................... 14 Духовне стипендије ................................. 15 Потпоре ........................................................ Канц. трошкови и п л а т е ........................ 16 17 Лист » Г а јр е т « ........................................... 18 Хонорари з а лист ...................................... 19 Издаци око прославе ............................. Асимбег Косовац: такођер се притужује на распродају Гајретова цигар-папира и каже да се у Коњицу уопште не може ни добити папир друштва Гајрета. Предсједник Инж. Чекро: Објашњава да je велепродаја за провинцијска мјеста код Земаљске Банке у Сарајеву, na je ствар чиновника, коме je повјерена управа велепродаје, да ли fee да фаворизира потрошњу чијег цигар-папира. Глаi Одбор fee подузети кораке да се данас чули приговори у погледу распачавања друштвеног цигар-папира у будуће не понављају, na ћемо настојати или да повећамо његову потрошњу премз нашој бројчаној снази или да кидамо уговор. Дервиш Плевљак: Какав je предвиђен конвикт у Травнику на чије се уздржавање предвиђа 150.000 Дин. Предсједник Чекро: Објашњава на који начин je замишљено да се отвори интернат у Травнику. Тамо постоји Февзије-медреса, na ако би Вакуф уступио Гајрету ту медресу на употребу, могли бисмо ту основати Гајретову медресу. Тамо постоји трг. школа и ми би настојали да се у тој школи за ђаке муслимане укину некоји спореднији предмети, да би ти ђаци могли уједно похађати медресу, гдје би и становали. Kao код свих осталих народа тако и код нас теолози fee получивати у раду за народ боље успјехе него ли свјетовњаци поготову, ако сути теолози савремено и свјетски образовани. Ахмед Кресо: Садање медресе нису ништа друго него ли дембелхане и ja молим Главни Одбор да се о вјерском савременом образовању интересује. Предсједник Чекро: Приватна иницијатива за културни и национални рад међу муслиманима треба да дође од стране Гајрета. Гајрет xofee да даде иницијативу за савремено образовање и нашег илмијанског сталежа. М устафа Спахо: Сматрам, ако би Гајрет почео и у том правцу да ради да je то враћање унатраг мјесто да идемо напред. Плевљак предлаже: да се брише ставка предвиђена у буџету з а медресу у Травнику, јер je Вакуф дужан да у том правцу дјелује a не Гајрет. 260.000 120.000 225.000 105.000 125.000 140.000 50.000 100.000 150.000 150.000 30.000 40.000 24.000 10.000 200.000 90.000 40.000 300.000 I 2,279.000 — 222 Динара П Р ЕДМЕТ £ н S t 2,279.000 1 Директор Вакуфа г. Хусеин Кадић: Ja би се сложио с г. Плевљаком да Гајрет не би требао да ради у овом погледу, ако то већ Вакуф мора да ради. Да су медресе наше у овако лошем стању то није крив Вакуф, него они који њиме управљају, ну потребно je да се свак упути у lipn­ лике, које постоје у Вакуфу. Тамо су Вакуфнаме и статути, који су нажалост врло скучени и не дозвољавају да се иде напред. Сада се ради на ревизији статута и људи који су сада у Вакуфу желе да се крене другим правцем, како би установе вакуфске одговарале духу времена. Вакуф fee радити на првоме мјесту да се одгајају вјерски службеници, na се сада ради на томе, да се успоставе нове окружне медресе према новом плану. Kao члан Гајрета не 6и се ни ja сложио с тим да Гајрет отвара медресу. Галиб еф. Хафизовић: Не слажем се са излагањем rr. предговорника. Треба завирити у наша села и видјети какво je тамо стање. Ми немамо хоџа, који би народ одгајали и свјетски и вјерски. Весели ме да je никла ова идеја у Гајрету за отварање медресе и ja ту идеју поздрављам. (Аплауз). Др. Авдо Хасанбеговић: Ми xofeeMO и желимо да се изврши реорганизација Вакуфа. И хокемо да потакнемо Вакуф да поради на томе, како би се медресе реорганизовале, т ако да би одговарале савременим потребама. Вјерујем да fee увидјети и Вакуфска Управа да je вријеме да се једанпут у овом погледу пође напријед. Осман Peijnfe: Приговара зашто није предвиђена која свота за отварање Гајретових салона, јер предложени прорачун показује да није у сагласности са оним што се у листу »Гајрет« о тим салонима писало. Предсједник Инж. Чекро: одговара на то д асе јеГлавни Одбор ове године много бавио питањем економског подизањ а муслимана путем посебних привредних институција. Ми имамо сада да израдимо детаљан програм економског подизања народа, na feeMO с временом, кад се прилика укаже, стварати разне радионе, гдје ћемо упослити наше сиромашно женскиње и обезбиједити му егзистенцију. Ако и није стављена у буџету нарочита ставка за остварање при- �вредних салона, то не значи да се неће, гдје се укаже прилика, приступити оснивању. Пошто се више нико није јавио за ријеч у дебати о буџету, предсједник пита да ли скупштина прима предложени прорачун за идућу 1928./1929. годину Скупштина на то прима предложени прорачун. Предсједник Инж. Чекро: По нашим статутима данашњи Главни Одбор имао би право да остане још три roдине на управи друштва. Ну пошто се ми налазимо у јубиларној години, Данашњи Главни Одбор жели да се изабере нови Главни Одбор, како би се могло дати могућности онима, који су највише радили у Гајрету, да дођу у Управу његову и да они прославу изведу. Зато ja подносим оставку цјелокупне управе и молим скупштину да изабере нови Одбор. Дервиш Плевљак: Ja се не слажем с тим да се мијења данашњи Одбор, ради тога што je до прославе свега 2 мјесеца и што je досадањи Одбор радио на припреми за прославу, na би било незгодно да дођу други људи, који нису упућени у припреме и детаљнији план прославе. Предсједник Инж. Чекро: Данашњи Главни Одбор не сматра да je он једини који мора извести прославу, јер има и заслужнијих људи, него су можда ови у данашњој управи. Рад у Гајрету није никаква синекура, него жртва, коју мора да допринесе сваки онај, који дође у његову управу.'. Хамид Фазлагић: Предлажем да изабере скупштина кандидациони одбор од *3 лица и то: Муратбега Пашића, Џевадбега Сулејманпашића и Салиха Тафру. Предсједник Инж. Чекро: ћ р и ^а ли скупштина овај кандидациони одбор? Скупштина једногласно прима. Изасланик Њ. В. Краља узима ријеч у каже: Прије него напустим ову Вашу импозантну скупштину, могу Вам саопћити да ћу о раду Гајрета и његовим успјесима извијестити на Највишем Мјесту. Ja сам видио да се сви BSlfiul говори слажу у једном: Сваки од Вас, ja видим да тежи како би што више подигао свој народ, na Њ. В. Краљ може бити радостан што се Гајрет налази у рукама најбољих муслимана и што сви Ви тежите да свој народ подигнете на достојну висину. Овога тренутка сматрам за дужност да кликнем да живи Гајрет и да живе сви они, који раде у Гајрету! (Бурно клицање: Живио Краљ). Ha то изасланик Њег. Вел. Краља напушта скупштину, a скупштинари га испраћују стојећи са поклицима: Живио! Предсједник Инж. Чекро: дајем паузу од 10 минута док кандидациони одбор састави листу новог одбора. Након паузе Г. Мурадбег Пашић чита листу новог Управног Одбора: Инж. Хајдар Чекро, Ибрахимбег Ченгић, Ахмед Борић, Мустафа Спахо, Др. Авдо Хасанбеговић, Хамид Кукић, Др. Мехмед Зилџић, Др. Ибрахим Хаџиомеровић, Мујага Сарајлић, Др. Заим Шарац, Салих Тафро. Замјеници Управнога Одбора: Мухјудинбег Фадилпашић, Џевад Сулејманпашић, Др. Сафет Кучукалић, Али еф. Лутво, Фехим Мусакадић, Мујага Хардага, Мухамедбег Башагић. Надзорни Одбор: Ахмет Сефић, Ејуб Адемовић, Незирага Ахметашевић, Мехага Чомара и Лутвија ШабанагиК. Предсједник Инж. Чекро: Прима ли скупштина предложену листу? Скупштина једногласно прима предложену листу. Предсједник Инж. Чекро: Расправљајући о будућем Гајретовом раду, специално о предстојећој нашој прослави у Сарајеву, Главни Одбор je закључио на својој задњој сједници да Вам предложи да се ове године попуни Главни Одбор и са заслужним Гајретовим људима из провинције и то из Сарајевске области rr.: Муратбег Пашић из Рогатице и Хамдија Тахмишчија из Високог; из мостарске области: Смаилага Ћемаловић из Мостара и Хусеин Бркић из Стоца; из травничке области: Др. Сулејман Хафизадић из Травни- ка и Мустафа Мулалић из Ливна; из бањалучке области: Хамдија Увејс из Бањалуке и Есадбег Алибеговић из Дервенте; из бихаћке области: Осман Реџић из Бихака и Осман Бегановић из Кључа; из ужичке области: Саит Сурулис из Плеваља; из скопске области: Јусуф Зија Смаилагић из Скопља. Прима ли скупштина предложену листу за попуњење Одбора са овим раденицима? Скупштина једногласно прима. Предсједник Инж. Чекро: Испред Главног Одбора ja молим ову скупштину да одбору дадне овлаштење да може кооптирати и друге заслужне људе из провинције у колико би то било у интересу прославе и Гајретова рада. Скупштина одобрава да се Одбор може попунити и још са другим вриједним Гајретовим радницима из провинције. Предсједник: Ha дневном реду су предлози друштвених пододбора и повјереника. Молим тајника да те предлоге прочита. Тајник Кукић: чита предлоге и то: 1. Пододбор Гајрета у Тузли предлаже а) Измјену правила, у смислу бирања Главног Одбора и то тако, да и чланови изван Сарајева имају преко својих делегата право гласа на Главној скупштини и то тако, да делегат има онолико гласова, колико пута од 50—100 чла'нова има његов пододбор (повјереник). Т ак о ^ и требао чл. 16. Правила да гласи: >На скупштини Главног Одбора имаду право предлоге стављати, гласати и о њима расправљати само делегати пододбора (повјереника), у име својих чланова, који су постали најмање годину дана прије скупштине члановима друштва, и да друштву ништа не дугују од својих чланских доприноса. Чланови имаду активно и пасивно право избора за Главни Одбор, без обзира јесу ли настањени у Сарајеву или нијесу. Делегат има онолико гласова, колико пута no 50 чланова има његов пододбор (повјереник)«. б) Предлажемо надаље, да главна скупштина стави у дужност Главном Одбору, да се лист »Гајрет« уређује више у исламском духу и да стилом и садржајем буде приступачнији ширим слојевима. Предсједник Инж. Чекро: 1. тачка предлога пододбора у Тузли јест врло умјесна, али како ми стојимо пред нашом прославом то Одбор стоји на становишту да скупштина овласти Главни Одбор да у детаље проучи и разради овај предлог, na да идуће године могнемо изићи са детаљним образложењем, што молчм да скупштина ово становиште Главног Одбора и усвоји. (Прима се). У погледу 2. предлога односно уређивања листа »Гајрет« ми смо апеловали више пута, na апелујемо и овим путем на све муслимане од пера, да сарађују у листу »Гајрет«. Ако то учине, онда ће се удовољити на тај начин и овоме предлогу. (Прима се). 2. Пододбор Гајрета у Тешњу предлаже: а) Да главна скупштина закључи да je сваки пододбор Гајрета дужан у свом дјелокругу одржати у свакој пословној години бар no један аналфабетски течај за одрасле, било то мушки или женски. Главни Одбор у свом прорачуну за сваку годину дужан je према приходима унијети за сваки аналфабетски течај један извјесни кредит и ставити сваком пододбору, који буде одржавао тај течај, на располагање потребне уџбенике уз минималну оштету ученика. б) Главна скупштина да закључи да се подјељивање стипендија односно мјеста у друштвеним интернатима даје у првом реду свим пододборима и повјереницима, који својим радом доносе највише материјалних помоћи Гајрету. Предсједник Инж Чекро: Осврће се на i. предлог у погледу аналфабетских течајева и каже да je овоме предлогу у главном удовољено, тиме што смо у буџету за идућу годину предвидјели Дин 30.000 за одржавање аналфа- 223 �бетских течајева. Што се тиче 2. предлога предсједник објашњава да се je то и досада чинило, да се подјељују помоћи мјестима према њиховом раду и о томе се водило рачуна. У осталом ни једно мјесто не даје Гајрету материјалних помоћи толико, колико Гајрет чини за та мјеста. Дервиш ГТлевљак: Каже да се не може сложити са оваквим предлогом пододбора у Тешњу, јер ако je дијете сиромашно треба наћи некога у друштву, ко fce се за њ старати. Сматра да би био злочин запуштати сиромашну и запуштену дјецу ради несвјесности њихових родитеља, који се не одзивају Гајрету. Најефикаснију помоћ учиниће Гајрет ако користи једноме сиромаху у мјесту, гдје нема Гајрет својих чланова ни присталица. Осман Реџић: Солидаришем се с предлогом пододбора у Тешњу и ja сам за то да се првенствено помажу дјеца из оних мјеста у којима се ради за Гајрет Предсједник Инж. Чекро: Како сам раније нагласио ни једно мјесто не даје Гајрету онолико, колико Гајрет њему даје. Главни Одбор ће и у будуће највише потпомагати она мјеста, која су најзаслужнија. Главни Одбор својим досадањим радом није се руководио никаквим другим интересима, него ли интересима потребе. Наравно водиће се рачуна о расположењу дотичног мјеста и људи који раде за Гајрет. Осман Ређић: Указује на поступак Обласног Одбора у Бихаћу, који je подијелио ове године веће припомоћи свима друштвина изузев Гајрета иако Гајрет уздржава конвикт у Бихаћу и школује 33 дјецб из бихаћке области. Предсједник Инж. Чекро: ИЈгкоме поступак према Ггу=_ рету Обласног Одбора у Бихаћу за осуду, ипак Главни Одбор не смије запоставити б и хаћку!об ласт^^ Мулага Казија: Ja вјерујем да Главни Одбор даје већини мјеста више него ли т а мјеста доприносе Гајрету. Али ми у Високом не добивамо од Гајрета ни једну половицу од онога износа, колико Високо доприноси. Има људи чија се дјеца потпомажу иако они за Гајрет ништа не доприносе. 3. Пододбор Гајрета у Бихаћу предлаже: У Бихаћу има сада већ преко 20 свршених ученица стручне школе Кола Срп. Сестара у Бихаћу, које су изучиле разне женске ручне радове, a дјеломично и кројење. Истина не дозвољавају породичне прилике, a ни мјесни обичаји да се у кројењу специализирају no јавним кројачницама, a ни материјалне прилике не дозвољавају им, да се стручно усаврше гдјегод на страни. Женски муслимански свијет у Бихаћу за своју одјећу потражује много модерне кројачице, na сигурно држимо да би овакав посао уз јамство пододбора просперирао у Бихаћу. Машински стројеви за ову школу добили би се код фирме Сингер на отплату, о чему je већ са мјесним заступством те фирме вођен преговор. Извјесни број ових ученица плаћао би толику школарину, којом би се могла плаћати кирија за просторије a осталу режију имао би сносити женски пододбор Гајрета уз извјесну субвенцију Главног Одбора. Главни Одбор као друштвена централа руководио би ту школу као што води и уздржаје своје интернате, a у колико je потребно могао би узети у обвезу и оба своја пододбора у Бихаћу. Предсједник Инж. Чекро: Ове године предвидјели смо у буџету отварање једног женског Шегртског Дома у Сарајеву. Главни Одбор je дошао до закључка, расправљајући овај предлог, да предложи скупштини да овај предлог пододбора у Бихаћу проучи у току ове године, како би у овом правцу будућег Гајретова рада створиојединствен план. (Скупштина даје одбору за овај рад одријешене руке.) 4. Пододбор Гајрета у Стоцу предлаже: Да Главни Одбор понуди друштва Просвјету и Напредак да би у заједници у Стоцу основали свој конвикт или ђачку трпезарију. У Стоцу има нижа гимназија и ђаци са стране смјештени су no свакаковим кућама. Да би се још са стране привукло ђака, то би било од велике потребе да се оснује конвикт. Тиме би се избјегло залажење ђака no каванама и другим неприкладним свратиштима. Што се тиче просторија, оне би биле можда и у гимназији, a ако не могле би се наћи уз врло малу најамнину. Предсједник Инж. Чекро: Главни Одбор није могао да прихвати овај предлог пододбора у С тоцу,јер je тамо нижа четвероразредна гимназија. По раду пододбора у Стоцу у овој години, којему стоји на челу агилни предсједик и директор там. гимназије Хусеин Бркић, Главни Одбор би удовољио предлогу пододбора, али обзиром на то, да постоји тенденција да се укидају ниже гимназије у малим мјестима, Главни Одбор није могао да предвиди у прорачуну отварање тога интерната. 5. Пододбор Гајрета у Гацку предлаже: а) Да Главна скупштина одреди своту од Дин 20.000 за овај пододбор, како би се могао одржати конвикт у којем би се издржавало неколико најсиромашнијих ђака у овој години.. б) Скупштина пододбора апелује на главну скупштину Главног Одбора да у овој години свота, која би се одредила 'дозначи 1. септ. о. r., да се не би направило, као прошле двије године, да Главни Одбор није удовољио закључцима прошлих скупштина тиме, што нам није дозначио нити половицу одобреног нам новца, na je тиме пододбор доведен у неприлику. Предеједник Инж. Чекро: Главни Одбор није могао ове године уопште да предвиди у буџету никакве своте за конвикт у Гацку, јер Гацко сав приход што га пододбор прибере за Гајрет, утроши на свој локални конвикт. Поред тога у Гајретовим осталим интернатима имаде велики број ђака из Гацка и на н»вх се годишње утроши велика свота, n a би неправо чинпли свима осталнм мјестима, ако бвсмо поред свега овога, дозначевали новац за ђаке у гатачком конвикту, који броји и онако свега неколико питомаца. Пододбор вз Гадка закаснио je и са подношвњем извјештаја о раду конкикта у овој годвнн, na се нвје могао ни уврствтв у штампанв извјештај о раду у минулој години. (Скупштина усваја становвште Главног Одбора). Пошто се нико ввше нвје јавво за рвјеч предсједник инж Чекро захваљује се првсутнвм члановвма и делегатима, што су у овако лвјепом броју посјетвли ову скупштину, не жалећв труда нвтв жртава в што су достојанствено на овој скупштвни расправвли сва пнтања, na закључује скупштину у 11Vs сати првје подне, када су се скупштинари с најљепшвм утисцвма о раду Гајрета развшли. Предсједник: Инж. Хајдар Чекро в. р. Секретар: Хамвд Кукић в. р. Верификатори: Азиз Султановвћ в. р. Јусуф-бег Пашић в. р. Одговор канцеларије Њ. В. Краља на поздравну депешу Управв Главног Одбора Друштва Гајрет, Сарајево. Првјатно дврнут взразвма оданости поднесенви са годвшње скупштине Друштва Гајрет у Сарајеву, Њ. В. Краљ благоволео je наредвти да се изјави срдачна захвалност. Мввистар Двора, Јанковпћ с. р. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �ZA BOSNU I HERCEGOVINU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica Hamdija šCopčić ј Sarajevo, Strosmajerova ul. - Telefon 619 I S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. c P specijalista zubni liječnik preporučuje bogato skladište Ordinira s v a k i m d a n o m pisaćeg i 'Pisaćeg materijala od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne Ш ТА Н П А РИ јА S V A K I M U S L IM A N T R E B A DA K U PU JE ПРОСВЕТА Ш ТА М П АРСК О - И ЗДА ВА ЧК И SAMO ЗАВОД Изp aђ уje разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, днпломе и т. д., те разна стручна дела, календжре и встала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i ,,Gajret“ Narudžbe: TVORNICA CIGARPAPIRA i САРАЈЕВО j Александровабр.б-Телефон б р .3 56 | Књиговезница -- Стереотипија S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �m ir..iip»,,i'iiipi,i"^iipm 'im iip,^#>p.......i i i i ^ ..ilir.. B flH K fl G f l J R E T D. D., S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000'-, Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva,, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. ■ili......... i SARAJEVO, f Strosmajerova ul. br. 12 * - Potpuno uplaćena dionička glavnica i iџ ) Dinara 20 ,000.000 fi Rezervni fond i Dinara" 5? f f f 7,5oo.ooo -j H 'iL Prima u lo šk e na šted n ju , vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e "uvjete, finansira in d u s tr ijsk a i trg o v a č k a poduzeća. m Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 £ m društvu „Gajret'*. .uli i,...illlllL, i BOSANSKA INDUSTRIJALKA I + f TRGOVAČKA BANKA Г, £ ф Od {iste dobiti daje 1 0 % Kulturnom i Prosvjetnom Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. Filijale: ^ Naručujte i kupujte samo 6 A JR E T 0 VU kremu za cipele jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovačevima Novi Sad, Dunavska ulica 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura RUOOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. p ra t 75. } Beograd,Zagreb,NoviSad,Tuzla,Split f В Г Т Т .4iar'l!Iiri' lir .11Г,11Г"111Р.."li"."Ili... ili..HIP".. Ч!1|1Р’“'|1!11|’ЛЧ11И Temeljna glavnica 40,000.000‘- dinara. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. • Bavi se *vim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju općine greda Sarajeva 1§1К!!!!|||.ш1111!11!У!1||||...11||111;|1ш.1111|Н№ Z A L A G A O NI ČU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. iiiiiillllIlllhiHiiiillUIIIIIlliiiiiiiilllffitlllliuiFiililiillfii � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3cb5bfd979e2c257d6a93c0b6385cc1c.pdf e1b561a92dad3537595d4f8937aae5bd PDF Text Text ЛИСТ Ш Г « А Д Ш Т О А S A К У Л Т У Р Н С И Ш Н б М С К Л Т О Д И З А Н А М УСЛИМ АМ А 1. АВГУСТА САРАЈЕВО 1928, У р е ђ у ј е : Х А М З А БРОЈ 15, Х У М О �С а д р ж а ј: Х а с а н К и к и ћ : З а тарабама. Џ е в а д С у л е ј м а н п а ш и ћ : Препеви из Хафизовог Дивана. Две врсте цивилизација и култура, с турског превео Хидајет Кулиновић. Р е ф е р а ти з а н а ш к о н гр е с : Х а ф и з A. Б у ш а т л и ћ - Надлежност ш ериатских судова у Босни и Херцеговини. Проф. Ш е ф к и ј а Б у б и ћ : Реферат о трговини Босне и Херцеговине. ГаЈрето в гл а с н и к : Гђа Mapa Трифковић Главном Одбору. Поздравна депеша Б. Г. »Осман Ћикић«. Поздравна депеша из Фоче. Поздравна депеша г. Др. Хафизадића. Онај који никад не заборављ а Гајрет. Најмлађи добротвор Гајрета. Нови члан утемељач. Нови утемељачи Гајрета у Рогатици. Једна похвална акција. Дарови Гајрету. Помоћ пододбору Гајрета у Плевљу. Главна скупштина Гајретова пододбора у Љ убушком. Приход од томболе у Љубушком. Главна скупштина пододбора Гајрета у Рога"ТИЦИ. Скупштина пододбора Гајрета у Тешњу. Конституисање пододбора. Циркулар пододборима и повјереницима. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизањ« муслимана, излази \. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам ид Н уки* Уредник Х ам за Х умо Ш тампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. �T j » a r t r Хасан Кикић За шарабама Кад су Свилцем пропуцале пушке и протутњали фијакери, свак je знао да се жени Ахмо рећин. Махалама се жене оглашавале. Алијиница Кадићка зове преко тараба комшиницу: — Рабија, Рабија, ено воде младу, ено пушке пуцају!... — Јами, јадна, виде ли се сватови1? — Не виде, не виде,- али- чује се ето драга откле п у ц а ју ... чује-е! А х ... јест в а л ах и ... драга, д р ага... To je Рабији мало зачудо. Причало се, истина, још чим су се шљиве почеле сушити да ће Ахмо привести Ђонлагићку, али нико није то посве вјеровао. Рабија најмање. Свак je добро знао да je Ахмет највише ашиковао са Мином Хаџагића na се посве сигурно држало да ће он, ако се икада хтједне женити, одвести Мину. A ево данас će oft жени a Мина ништа и не з н а ... Ha Бегића сокаку се скупиле дјевојке na слушају како тутњ е фијакери и како момци поцикују и пушкарају. Ајка Османова каже Абиди Мехмедагиној: — Eto , драга, како се обистини оно што je свијет говорио, е т о ... — Јах, драга, ј а х . . . баш јест. — Их, цурА, na ш та je в а м а ... Мина je и постарија богме — уплеће се Атифа Бегића. — Шта je постарија, драга, ш та ? ... нема joj више него њему, a богме je и л и јеп а... има ли де у Кадић-махали љепша од њ е!... — Јест јах, баш je ли јеп а... изјео joj пудер лице, na се све виде рупе no образи м а... — Х ах-ха-хах-ха-хааа . .. хихођу оне све редом на ово. To се буни мала Ифета. Она je истом почела провиривати кроз капије и гледати петком за момцима кад пролазе махалом. И Дуда Беширова потврђује. -— И јест, и јест, драга, с т а р а ... има joj више од трудесет, и м а ... — Па ако има, na шта je то, данас и момци чекају да остаре na се истом онда жене! Ено наш Фајко, na Хусо Омеров, na Алосман Тевтишов, na толики д р у ги ... — Ајка кад се упали говорила би пола дана да je не смирују. И она je постарија дјевојка али je здрава и једра ко црвена дренина, свака joj кошуља на прсима попуцкује. — Их, де драга Ајко, — каже joj Мехмедагина Абида — де драга, испашће зар и Мини срећа, не ће ни она до смрти чек ати ... Тако у свакој махали и у свачијој авлији осим у Мининој. И она je додуше истрчала на капију кад je чула пушке, али чим je угледала први фијакер познала je Бећине зекане. Kao да je какав громовит запах ударио она je таком силином устукнула и треснула капијом да су се тарабе заљуљале. Понекад ненадност удари и обузме ко јак вјетар. Ко олуј. И огрозничи. Па промрзне, протрне и душа. Ко проорана леденилом. Минином je душом фијакерски тутањ и момачка цика заједно с пушчаним чехањем проорала поморску дубину. Чинило joj се као да под њом земље расту, a тарабе некуд лагано пропадају, урастају ко у воде. Постаје joj некако танко и уско између неба и земље, na ко да зараста побијеном главом у висину. Она се скупља, стишће, грби, a с ногу joj ударе тврди трнци na у з цијело тијело и остају у врх главе. A глава нараста ко огроман циркуски бубањ и звони, звони, као да неко no њој млатара ж ељ езним чекићима. Руке joj махиналном укоченошћу стишћу час главу, a час груди. Она се пољуљује. Чује као кроз тврд сан да под њезином тарабом тутњ е његови фијакери и да пушке пуцају. Чује то 225 �она као из далеке даљине, као из далеких облачина, a 'опет зн а да иду с њиме no дјевојку. Зна ето, видла je и Бећине зекане прве. И за к и ћ е н е ... Прсима joj се хоће да отме резак цик, na да се небом проломи, a не може — срце joj се угрчило na као да je у усијаним клијештима. Она се опет noљуљује. Хоће да искоченим прстима продере тарабу, себе, земљу, све. Руке joj крваре тарабом и она се вјеша, вјеша, a земље joj нема под ногама. Сад небо силази на земл^у na опет бива тијесно, тјеш ње него икад. Она се заквача за врх тарабе, a под н>ом пуца широка цеста и низ црних окићених фијакера. To je њој живој дугачки спровод, a пушке пуцају зато што ће она неудата умријети. Очима joj се рађа укоченост, na joj je поглед ко двије танке ж ељезне шипке и прелама се на цести гдје тутњ и дугачак низ фијакера, дугачак ко спровод. Главом joj просијава кончаном танчином: то ето Ахмет иде no другу дјевојку, a њу оставља. И бива joj тупо и савршено свеједно. To je бол навалила прекомјерном силином. Види она све што се доле дешава и зна да je судбина немилосрдно ошинула no души и да више никад нимало среће не може ни зажелити, јер нема откле. Зна и види да из дана у дан стари и пролази ко цвијет кад процвјета. Зна да су e jo з а њу прошла сва она дјевојачка ишчекивања и надања, зн а да joj ето овај ф^јакерски тутањ и ова момачка цика и дерњава v. то последње од срца откида — ко од тврда камена. Откида и чупа, a у ње се срце ето само угрчило na je и не б о л и ... Тијелом joj муне onef нека ледена трновитост и она зацичи. Ко гуја. Тараба joj у рукама запуца ко крхар лед и она полети ко у дубоку урвину. Ко да joj се земља у једну страну угиба. Такав joj осећај струји цијелом кичмом и до врх главе. A главом joj пробубњава посљедњи фијакер и, посљедња пушка. Њој се чини ко да je то Ахмет пуцао у њу, na се она сада губи . . . Кад дјевојка остари каж е се да je усиђелица. Хафа Бајрамомбашина je стара дјевојка. Кућа joj je одмах близу Минине и Ајкуне — у Авдагића Сокаку. Изродили Хафини акрани толику дјецу, упамтили и унучад a Хафа још увјек погледа из своје чардаклије низ Кадићку. И кити се сваког петка. Па приђе заједно с цурама у Минину авлију кад год очује Шухру Хаџинице у з хармонике. И види она, подрасла толика дјеца na почела провиривати и кроз тарабе. Види малу Ифету Хаџијусуфову, a сјећа се чини joj се да се je то дијете прошле године родило. Па пригнијечи у себи бол ко опака црва. Ее, сад она истом види колико je пуста времена пронијела вода кооз Хацибегову Луку. Па ево види она и Лулића Хаџиру, a добро памти кад joj je Хасо с’ Пож арика заједно са Суљом Лулићкиним посијецао 226 милодухе и куцко у џамове. И отупљује она ко старо олишавјело дрво, na joj te сва ова младеж око ње чини ко лаган и сањив вјетрић што пирка. Еех, дјецо, дјецо! Види ево сада и Мину и Ајку и некако joj лакне, зн а ето и оне су нешто постарије цуре na joj се чини да мора и тога бити — старих дјевојака. Ja како би то најпослије и изгледало да се све дјевојке п оудају... Сједи Хафа и овог петка na поглед^ низ Кадићку са своје чардаклије. Требала je Шухра и данас да донесе хармонике у Минину авлију да нису у Ахмета Бећина били сватови. Ево чују се њезине хармонике чак са Свилачког Брда. Како само у мом ака шобоње срца кад провирују кроз тарабе. A како се и дјевојке потпурују, ко зародци. Зна то стара ДЈевојка Хафа na се преноси... еех године, године! Чује Шухру и Мина иза својих мушебака. Чује и момке/ чује. И цуре. Зна да je отишла и Ајка, na joj je у души болно, преболно. Да се je бар когод други о ж ен и о ... али А хм ет... А хм ет... Ах-ме-ет! Оо, колико je она пустих вечери пробдила и просањала овако баш и за овог мушебка, кад joj je Ахмет долазио. Долазио joj je крадом, уз с о к а к ... полако, полако. Па увијек кврцнуо каменчићем у џам. A она се јављ ала још тише. И ослушкивала како он шапће, ш ап ћ е... Она се завози. Напада joj на очи нешто ко паучинаста копрена. И ниче пред њом нов свијет, њена недавна прошлост: Куцка Ахмет у џам a она јавља. Полако, пол а к о ... — Јеси ли ти то Ахмо? — Јесам, драго моје. Ох, како он слатко и меко тепа. Сад ће га она помиловати. Па пружа руке. — Хоћеш ли, Мино, да те водим ? — Питај мајку. — Нећу, хајде ако хоћеш одмах, о в а к о ... хајде 1 И она се диже и бјежи с њим кроз башће na сједа у фијакер a пушке пуцају. Ее, какав ли je тај нови живот што je чека у Ахметовој кући! A онда je одуваче Ахметови и пољубе — свако no једнапут, na je одведу у буџак да двори. У авлији свира Шухра Хаџинице a цуре хоће да пробију земљу. И скачу на дасци. Лупи даска, лупи na она добро чује и провири. Скаче Ајка с Абидом и малом Ифетом. A око тараба се момци нагуравају и сваки проширује рупу на тараби да боље види. Па чује она свакога напосе. Ено Ибрица из Виде дира Ајку, a Галиб протура штап кроз рупу и смије се. Широко, ш и р о ко ... Оо, како joj je свако драг, ool Само нема њеног Ахмета нигдје, нема га. И сви питају за њега, сви. Треба да он дочека сваког и да даде шербе свакоме. A њега нема. Чује и М инадапитају �за њега. И траж е га ено. Сви. Па престају и играти. Гдје je он ? Гдјее-е? Ахмете! Ахмоо! Нема га na нема. Викне и она. Једанпут. Двапут. Трипут. Па цикне... Утрчи стара Хаџиница и дрмне у сва врата. — М ино... к ћ е р и ... хо-ди! Мина се тргне. Оо, Божжее! Помилује je мати ко мало дјетешце и покваси студеном водом. Бризне Мина ко киша. Како joj je теш ка душа! Ко заливена оловилом. Па боли, боли... — Мино, кћери, не дам ja тебе. — Мајко! — Де проћи ће то, кћери, проћи ... Осјећа и стара Хаџагинца са својом јединицом. И плаче с њом. Пролази вријеме од петка до петка na наниже мјесеце редом. A цуре се купе no авлијама, заредом у свакој гдје имају другу. Тако преко цијелог љ ета до подјесен, a онда се једна no једна удају. Загледа сваки момак кроз тарабе no једну na je зарроси. A ko je не дадну он и м Ј е отме или украде. . . v Једног петка дошли старој Хаџагинци да просе .. _ , Мину з а некаког Оцачанина. Она се отимала, жао . . . joj дати Једино диЈете у туђи град. A кад je стара Хафа навалила на њу, она рекла. - Па ено нека ra она види a проговори с ЊИм, ,а не могу сама, не ћу без њ е ... — Ух, бих ja босме пошла да ми га никад очи ни не виде — извила се„ стара дјевојка Хафа fiajрамомбашина. Еех, е х .. . И видила Мина момка иза тараба и говорила с њиме, na joj он рекао доћи и обнођ под пенџер. — Де, драга Мино, де, јазу к ти je, сестро, да овако останеш као ja, де — нукала je опет стара Хафа. Није она била пакосна као остале усиђелице, нипошто. Све joj се ове дјевојке чиниле као њена д јец а... na ето кад je њој суђено да овако остане, нека се бар друге удају, нека. И не кити се она више петком да гледа момке, већ да се само наприча с цурама, с дјецом својом. И да им лијепо говори... и срећу жели. Ето тако. Дошао обноћ и нови момак Мини и покуцко. Она се јавила. Па прислушкивала. Шапуће и он нешто тихо и меко, лијепо ш апуће... Баш као и Ахмет. A она слуша, сл у ш а ... Миле joj врели трнци од ногу до главе, миле na je уљуљкују. И она спава, спава a шапор joj под пенџером капа као м ед ... Па и не зн а ona ш та joj се то говори, већ само осјећа да се уљуљкује. И није то више нико страни, није то Оџачанин којег je довео Мехмедалија Ибрин, н е ... то je опет њвзин дРаги Ахмет- Па шапуће, слатко и меко. ^ не чУЈе она’ а види У мРакУ сјену, једва. Па напада мРак све ГУШ^ И. ка0 ГУСТ Дим- A Ахмет у том мРакУ све мањи и мањи — и види она да га нестаје, као да je од дима, од паучине. A кроз тај дим, кроз . ■*_ паучину, далеко преко башча шире се Ђонлагића _ _ Ражљеви ко м о р е... Зато je њу Ахмет ето оставио. ^ . . . . нице ТрзТе0 « " ' ' У“ Т “ У °Д " ‘" C h A ^ p e p o M joj шапори. _ Па хоћеш ли, х а злато? _ n a реци, реци1 _ Па je си ли се смислила? — Па дС) де к а ж и ... Трзне се она опет. И стропошта. — Не, не, н ем о гу ... Пусти-их1 Бјежи-их! З а нечијим тарабама запјеваше први хорозови. Dževad Sulejmanpašić Prepevi iz H afizovog Divana (Rimski brojevi pod naslovima označuju prvi ili drugi deo Divana, a dodani arapski broj, pesme toga dela. U originalu pesme su bez naslova.) Kad sam bio živ (I, 120) Znadoh, da sam bio živ, svih svetlosti sliv, kad sam radi usta jedni* bio svakom kriv. A ostali čaši bedni? — Jad i čemer siv. Ogledala Selmine duše (I, 143) Prštao bi led svakog metala, kad bi na nj mog srca vatra pala. Ali evo čuda neviđena — moje Selme duše ogledala: dahnem n a njih, i ne zamagljena, vazda bistra svetla tih kristalal Ч и т а јт е и п р е т п л а Ч у јт е c e н а „ГаЈРе^“ 227 �Povijam se (I, 128) Njene kose mrsi vetar drski, a ja bednik, sličan tužnoj trski, povijam se. Ni k ’o lahor blagi ne dotičem Selmin obraz dragi. Moja mudrost (П, 47) »Kod tebe, kažu ljudi, m udrost se može čuti, i da su znani ti čak i Svevišnji nekoji puti.« Tako će Selma, a ja n jo j: »Mila, to ne veruj ti! Ne daj, da bezbožna laža mir tvoje duše pomuti! Što znadem, m udrost je mala, i ta na dobro ne slutu Prašinu zftam, štp je pala, da ti se zapraše^ skjiti. ‘ (L Našg. Meka (I, 200) Gledaj, kako^za tim malim vragom čitava će karavana-'•poći pobožnjaka. Za njegovim tragom čitava će kao pjana poći. I perzijski kandel sad im nudi, badava je: nema za njih slasti! svi k ’o jedan za šećerom ludi medenih će tih usgna poći. S njim a i mi! Nek se Meke maše oni koje pustinja veseli! S pjanim skupa — za spas duše naše — mi ćemo put tvojih strana poći! To se kudi (Н, 148) Ton vežete, tih s olujnim, uzdižuć’ se simfonijom; cvet kitite, beo s rujnim, sladeći se harmonijom. A ljubavlju kad s’ priklanja srce k srcu — to se kudi; takva veza, i najtanja, ruglo vam je grešnih ljudi. Novu pesmu, prijatelju! (II, 63) Novom pesmom prijatelju, nek ti zvuči lira, koja u dno, u najdublje, ljndska srca dira! Pevaj pesmu mlade krvi i rujnoga vina, da se mudre glave maše punoga kondira! Pevaj, neka ćelom svetu istina se kaže i ledena puca spona vekovnih sinđiral Pevaj, neka lepa srca samo ljubav svodi, J proteraj iz tog kraja zlatnoga kumira! Pevaj, da s ’ i oni što se ponajduže mrze, celivaju, bratski grle u znak trajnog mira! Pevaj, pesmom smami ’vamo i mesec i zvezde, da priroda ćela slavi slavu našeg pira! Tako pevaj, prijatelju, jer sve druge kajde ne vrede ti, veruj meni, ni ciglog filira! A p e l G la v n o g O d b o r a P rilik o m p r o s la v e G a jr e to v e d v a d e s e tp e to g o d iš n jlc e , G la v n i O d b o r je z a ­ k lju č io n a je d n o j o d s v o jih s je d n ic a d a p u te m s v o g lista a p e lu je n a m u s lim a n e š iro m B o s n e I H e r c e g o v in e d a s e u g le ­ d a ju n a n a š u b r a ć u p r a v o s la v n e v je r e te d a s e o v o m p rilik o m u š to v e ć e m b ro ju up is u ju k a o č la n o v i le g a to ri Csvoto m o d D in. 1 0 .0 0 0 — p a n a v iš e , ili Im a ­ n je m u to lik o j v rije d n o s ti}, k a o č la n o v i d o b ro tv o ri CDin. 1 0 0 0 —} i k a o č la n o v i u te m e lja č i CDin. 5 0 0 —}. O v e s v e tri č la n a r in e m o g u s e o tp la ­ ć iv a ti I u m je s e č n im ra ta m a . �tiidajet Kulinović, prevodi s turskog Dvije vrste civilizacija i kultura (Kultura srca i duše, tehnička kultura) Potrebno je da se civilizacija razdijeli na dvije vrste: na tehničku civilizaciju i kulturu i na pravu civilizaciju, odnosno na kulturu srca i duše. Kineski prvaci smatraju, da je njihov narod najcivilizovaniji. Kada jedan od kineskih m andarina razgo­ vara sa kojim Evropejcem, na prvom će mjestu ustvr­ diti, da su Kinezi najcivilizovaniji narod. Čak i Kinezi, koji su proputovali Ameriku i Evropu, dobro proučili te krajeve i oženili se Evropejkama, neće priznati, da je njihov narod manje civilizovan od Evropejaca. Isto mišljenje imaju i narodi, koji pripadaju Is­ lamskoj vjerskoj zajednici, a koji bez obzira na njihov geografski položaj, na temelju njihovog mentaliteta mo­ žemo ubrojiti u istočne narode. Naročito Japan je u^ ovom pogledu najgordiji. Brahmanski prvaci u Indiji gotovo ismijavaju evropsku civilizaciju. Da li su sve teorije i shvatanja ispravna, ili su pogrešna? Da li je evropska civilizacija ozbiljna, ili nije? Da li zaista narodi van Evrope ј, Amerike nisu civilizovani? Da li su zaista divljaci i barbari, kako ihEvTS^ pejci sm atraju? Ako civilizaciju svrstapio- u gore navedene dvije grupe, onda ćemo moći na gornja pitanja lako odgovoriti. Ako nam ne pođe za rukom gornja kvalifikacija, onda nećemo biti u stanju odgovoriti na postavljena pitanja, a i sam će se problem još više komplicirati i biti uzrokom pogrešnom shvatanju, praktičnim i teo­ rijskim štetama. Po mome mišljenju ima dvjje vrste kultura: teh­ nička kultura, kultura duše i srca, odnosna prava i istinska civilizacija. Prem a tome Evropa i Amerika se nalaze na naj­ višem stupnju tehničke kulture, dok je Istok i Azija u tom pogledu u potpunom barbarstvu. Što se tiče is­ tinske kulture i civilizacije ne ustručavam se ustvrditi, da sam mišljenja, da Evropa i hriščanski svijet ne po­ sjeduje pravu kulturu srca i duše. Da analizujemo ova pitanja: Tehnička su zvanja na Zapadu silno napredovala. Praktičnom primjenom nauke i znanosti Evropa se je mnogo okoristila. Tehnika danas upravlja i reguliše cjelokupan život Evrope. Tehnika je postala temeljem čak i filozofiji. Na Zapadu je m atem atika zauzela mjesto osjećaja i morala. Nakon uzastopnih različitih prevrata u zapadnim zemljama su rad, ekonomija, pa čak i književnost zadobile materijalistički oblik, pa su bili uzrokom, da se pojavi jedan novi industrijalizirani svijet. U ovom je pogledu Evropa civilizirana. Evropa je u tom pravcu civilizaciju najviše unaprijedila. Opaža se zaista ogromna razlika između svijeta u današnjem stoljeću i svijeta u prošlim stoljećima. Azija i Afrika su prošlost, a Evropa i Amerika budućnost. Tehnika je Evropu i Ameriku potpuno obnovila. Pošto ova vrsta civilizacije, koju nazivamo tehničkom, počiva na znanosti i matematičkoj tačnosti, to se drukčije civilizacija ove vrste ne može ni zamisliti. Dok se ne prihvati i usvoji nemogućno je napredovati. Umom se ne može dokučiti, da bi se na drugi način moglo napredovati i usavršiti. Nema nikakve zapreke, da se poprimi ova vrsta civi­ lizacije. Ona nema nikakve veze sa dušom, osjećanjem i moralom jednog naroda. Ako jedan zaostali narod želi napredovati, nema mu drugog izlaza, nego da u cjelini sebi prisvoji teh­ ničku civilizaciju. Ova se vrsta civilizacije ne usvaja djeliitiično; ona je nerazdjeliva. Pošto nije nikada bilo, niti će biti, da postoje dvije vrste, n^ttematika, različite hernije, istočna fizika i zapadni prirodopis, evropska i azijska logika, to nema drugog načina, nego da se te tehničke znanosti prime u svome današnjem stanju. Pošto su Japanci još prije pedeset godina uvidili, da ne mogu izdržati borbu sa svojim starim tehničkim znanjem, to su oni u potpunosti usvojili evropsku tehničku civilizaciju. Japanci su imali hrabrosti, da u potpunosti usvoje evropske znanosti. Pošto se tehnička ivilizacija ne mijenja prema geografskom položaju, vre­ menu, klimi i narodu, to japanski prvaci i ne poku­ šaše da je izmijene. Oni poslaše svoje ljude u Evropu n a studije, a dobaviše stručnjake iz Evrope, te time ozbiljno ispitaše od čega se sastoji ova tehnička civi­ lizacija i pod kojim bi se uslovima mogla u zemlji uvesti. Oni energično i nepokolebivo ustrajaše u ovom podhvatu, te su se danas gotovo izjednačili u tehničkoj civilizaciji sa Evropom. Njihovi produkti, ne samo na Tihom Oceanu i Skrajnjem Istoku, nego čak i na ev­ ropskim tržištim a konkurišu Zapadu. Japanska brodo­ gradilišta su u stanju da sagrade najveće i najsavršenije lađe. Za rat je potreban materijal i moderno oružje. Ako jedna od stranaka bude naoružana kopljem, a druga m anliherkom, onda nije teško proreći ishod borbe. Isto tako će se završiti životna borba između dva pro­ tivnika, od kojih jedan naoružan najsavršenijom teh­ nikom, a drugi starovrem skim običajima i metodama. Japanci su, prije nego što su Evropejci prodrli u njihovu zemlju, ovu okolnost shvatili, pa nisu pogri­ ješili u prihvaćanju i usvajanju evropske tehničke ci­ vilizacije. Ovim su oni učvrstili svoj položaj na Skraj­ njem Istoku. Na žalost prvaci muslimanskih naroda nisu shva­ tili ovu istinu. Oni su mislili, da je prava civilizacija identična sa tehničkom, pa je zbog toga Evropa izašla 229 �kao pobjediteij u borbi za život Hrišćanski narodi po­ češe lagano prodirati u muslim anske zemlje. Eto na koji su nizak stupanj spali muslimanski narodi jedino zbog toga, što nisu htjeli usvojiti evropsku tehniku. Turska nije imala dovoljno hrabrosti u pokušaju, da usvoji zapadnu tehničku civilizaciju. Pravije rečeno nije bila u stanju, da procjeni njezinu v až n o st Na ža­ lost gotovo općenito svi velikani turskog preporoda, kao Selim III, Mahmud II, Abdulmedžid i Mustafa Rešid paša nisu shvatili kako treba ovaj posao započeti i dokrajčiti. Perziji nije nikako ni na um pao ovaj pokus na preporodu. Afganistan misli da sada poprimi ovaku civiliza­ ciju, a mislim da u tome i uspjeva. Andaluzija, Sje­ verna Afrika, Egipat su na žalost propali prije, nego što su došli na ovu ideju. Arapska država je počela propadati pod uticajem raznih uzroka i istorijskih činjenica prije nego se je evropska tehnička civilizacija i pojavila. Turci užasno griješe, što ne pokazuju dovoljno ustrajnosti, hrabrosti i sm isla u poprim anju evropske tehničke civilizacije. Program i raznih stran ak a o tome ništa ne govore. Ova i njin\_a slična pitanja nisu još ni teorijski pretresana, a kamo li da se radi o.Jtjffib-^ voj praktičnoj primjeni. Prođimo sada na drugu vrstu civilizacije, civiliza­ ciju srca i duše. Pod ovom civilizacijom mislimo pročišćavanje ljud­ skog m orala, oplemenjivanje njegovih osobina i srca, te usavršivanje i dizanje njegovog umnog nivoa. Na žalost u ovom pogledu Evropu ne možemo smatrati baš tako civilizovanom. Danas u Evropi pravda važi jedino u privatno-pravnim odnosima, dočim se za javno pravo to ne može reći. Javno se pravo temelji na prin­ cipu prava jačega. Rat, otimačina i pustošenje je da­ nas najviše razvijeno u Evropi. Evropa najvećom grubošću podjarmljuje narode, koji su u tehnici iza nje zaostali. Ova ih ostavlja u bijedi, bespravne i u takom stanju, u kojem ne mogu razviti svoje sposobnosti. Zapad ljubomorno, zavidno i lakomo čuva tajne svoje znanosti. Ona drži u ropstvu važan dio čovječanstva, s kojim postupa kao robljem i životinjama. Među za­ padnim narodima postoji također velika om raza i surevnjivost Narav Evropejaca je osiona i tvrda. Osjećaj m ilosrđa je kod njih potpuno zatupio u životnoj borbi, odnosno ako ga i ima, on se prostire sam o na čla­ nove njihove nacionalne zajednice. Čak i međunarodni se odnošaji kod njih zasnivaju na farizeistvu i laži. Kapitalisti su u Evropi gospodari situacije. Na primjer u Francuskoj je i štam pa, i država, pa čak i književ­ nost u bankarskim rukam a. Bankokrate putem štampe razdražuju i huckaju m ase na rad i šalju ih kao krdo ovaca na klaonicu u Maroko. Nizozemskom gospodare eksploatatori Jave. Sudbinom Engleske upravljaju industrijalci iz Bir- 230 m ingana i njihov vođa Ćemberlen uticali su, da se na­ vijesti ra t republikam a u Oranžu i Transilvaniji, da se u Južnu Afriku pošalju armije, da tamo plati gla­ vom sedam deset i pet hiljada ljudi, i da se potroši dvije stotine i dvadeset i dva miliona engleskih funti. Imperijalisti su uzburkali Njemačku i Englesku i me­ đusobno ih zavadili. Špekulanti su uputili Rusiju na Daleki Istok i Centralnu Aziju. Kratko rečeno, m a s koje strane proučavali pravu civilizaciju, odnosno kulturu srca i duše u Evropi, opazićemo da se ona tim imenom zapravo ne može ni nazvati. Kada bi se sastrugao Evropejac, onda bi se ispod njegove lijepe vanjštine pojavio starovremski križarski ratnik. U ratovima, kolonijama, kolonijalnim borbama, političkim sukobim a i ekonomskim trvenjima savremenih civilizovanih Evropejaca opaža se velika doza divljaštva. U moralnom i duševnom pogledu Evropejac se nije civilizovao. Etika i moral, koji su osnova svake civilizacije, nisu tamo napredovali kako se misli. Današnje evropsko društvo zasnivano je na lažnim ^temeljima i hipokrizi. Sebičnost je tam o na vrhuncu. U prirodi Evropejca nema altruizm a. On ne voli ljudski rod. Muslimana i Brahmanca ne sm atra čovje­ kom. Kada se objektivno prouči i razmotri postupak muslim ana i brahm anaca prem a hrišćanima u stara neznalačka doba i uoče nepravde i zločini, koje Evro­ pejci u današnje prosvijećeno vrijeme čine prem a nji­ ma, onda će se napraviti prava i temeljita kom para­ cija među tim narodima i njihovim civilizacijama. Nesumnjivo je da je Istok, odnosno Muslimani, Kinezi i Japanci u ovom pogledu bolje stali od Evrope. Mišljenja istočnih učenjaka su u ovom pogledu oprav­ dana. Blagost, milosrđe, čovječnost i skrom nost Istoka je pohvalna. Prema tome ne samo da ne bi trebali napustiti svoju duševnu civilizaciju asimilujući duho­ vnu kulturu Evrope, nego naprotiv moram o je u cje­ lini sačuvati, gladajući da je još više unaprijedimo i usavršimo. Da ovo gledište objasnimo jodnim primjerom: Pored toga što je Japan poprimio u cjelini teh­ ničku kulturu Zapada, kako smo to gore naveli, ipak nije pokazao nikakvu naklonost, d a usvoji i njihovu kulturu srca i duše. Moral i narodni običaji su u Ja­ panu pažljivo sačuvani. Čak je velika pažnja posve­ ćena, da se uz tehničku kulturu ne nvuče i duhovna kultura Zapada, prema kojoj je narod pokazivao ve­ liku mržnju. U Japanu su om raženi ljudi, koji hvale evropsku duševnu civilizaciju. Tamo svijet istom gorIjivošću poprima tehničku kulturu Evrope i čuva na­ rodne običaje. Moramo napomenuti, da se duhovna kultura, to jest etika i običaji jednog naroda ne mogu u cijelosti usvojiti. Pojedinci to donekle i mogu poprimiti, ali je­ dan cijeli narod ne može poprimiti etiku i običaje dru­ gog naroda. Ova je civilizacija vanjska manifestacija �duše jednog naroda. Duša, a naročito duša jednog na­ roda ne može se lako i kroz kratko vrijeme izmije­ niti. Za to je potrebno da više generacija izmijene svoj m entalitet i običaje. Predmetna duhovna civilizacija je rezultanta uticaja vjekovnih običaja, istorije, klime i drugih mnogih neposrednih ili posrednih uzroka. Zbog toga je isključeno da se ona napusti i odmah nado­ mjesti drugom duhovnom civilizacijom. Ostavimo na stranu razliku, koja postoji između Istoka i Zapada, muslimanskog i hrišćanskog svijeta, nego čak postoji velika diferencija i u samoj Evropi između francuske i engleske civilizacije, abstrahujući njihove opće i zajedničke crte. Kada bi se u Englesku prenijeli francuski zakoni, običaji i način uprave, onda bi tu nastao društveni poremećaj i zastoj, kao što bi se desilo i s Francuskom, kada bi se u njoj naprečac zaveli engleski upravni sistem i njihovi običaji. Kratko rečeno narod, koji želi napredovati, neka odmah usvoji tehničku civilizaciju naprednih naroda, a neka svoju vlastitu duhovnu civilizaciju kao i svoj jezik fanatično čuva. Urođenici iz Azije i Afrike, koji su na engleski ili francuski način uzgojeni nisu poprimili vrline tih naprednih naroda i u cjelosti asimilovali njihove obi­ čaje, nego su prisvojili samo pjihoVe zle strane. Njihov m entalitet ne može asimilovati potpuno evropejštinu. Njima se dopada evropski razvrat i _njihovi nastrani užitci. Na koncu oni izgube svoj nacionalni karakter, koji se veoma sporo afirmiše, ali brzo gubi. Ova stvorenja ostajući među dvjema suprotnim civilizacijama i sami lično ne postižu Jcakvu sreću. Najpouzdaniji doušnici ^Engleske i Francuske, a i ostalih okupatorskih država, su ovakvi asimilanti, pa je sasvim razumljivo i opravdano, da zaostali narodi mrze ova lica, koja su se prebrzo »civilizovala«. Kršćanski misionari u tome pravcu udaljuju svijet od moralnih propisa. Katolički i protestantski svešte- nici, koji su sa strane importirani u Siriju zaveli su mnogo svijeta sa pravog puta, a naročito Arapa hrišćanske vjere. Jezuite su od Bejruta napravile leglo protudržavnog rada. Da još nema solidne privrženosti Arapa muslimanske vjere, ta bi se pokrajina već davno pobunila. Ako se objektivno prouči opaziće te, da se od različitih arapskih hrišćanskih crkava ne mogu oče­ kivati nikakva dobra za nas. Zadaća evropskih misionara u Kini sastoji se u tome, da tamošnji narod zavade i priometu narodno jedinstvo. Isto tako u • Egiptu su različite misije od Kopta napravili najnemoralniji narod na svijetu. Protestantski su misionari u Indiji i Kini pronašli Koptima slične elemente, kojima se služe pri ugnjeta­ vanju potlačenih naroda. Interesantni su opisi Gustava Lebona i Pavla Adama, u kojima prikazuje američke crnce, -koji su svoju društvenu boju promijenili i tobože se civilizovali. U manjem omjeru i kod nas se mogu ovakva čudovišta opaziti. Iz svega gornjeg možemo izvesti ove zaključke: U istoriji se ne može ustanoviti kao primjer ni jedan narod, koji se je podigao napuštajući svoju du­ hovnu civilizaciju i usvajajući tuđu. Isto tako nema ni jednog naroda, koji bi uspio u borbi sa drukčijom i slabijom tehnikom, a da nije usvojio najsavršeniju teh­ ničku civilizaciju. Glavni razlog opadanju muslimanskih naroda leži u tome, što nisu mogli razlikovati ove dvije vrste civilizacija, što su mislili da se može uspjeti starom tehnikom, odnosno što nisu znali i proučavali tajnu uspjeha onih naroda, koji su u tehničkoj civilizaciji najviše napredovali. Prema tomu po mome mišljenju glavni uslov preporoda m uslimanskih naroda leži u tome, da odmah poprime tehničku civilizaciju Zapada u cjelini. • РЕФЕРАТИ ЗА НАШ КОНГРЕС Hafiz A. Bušatlić. Nadležnost šerijatskih sudova u Bosni i Hercegovini U vakufskim (zadužbinskim , zakladnim) pravnim poslovima. Pod vakufima1) se razumjevaju m uslim anske zadužbine (zaklade), koje su pojedinci kroz stoljeća osnivali i osnivaju za vjersko-prosvjetne i razne hum anitarne svrhe. Tih vakufa ima kod nas veliki broj i oni sači­ njavaju jednu veliku imovinu m uslim anske zajednice u Bosni i Hercegovini. S tim vakufima, izuzevši cen*) Riječ »vakf« arapskog je korijena i prvobitno znači: uhapsiti, ustaviti, ograničiti u prometu, a u prenesenom smi­ slu (istilah): jednu stvar (ajn), izlučivši je iz svog vlasništva, uhapsiti, ograničiti u svojstvu božijeg vlasništva od svakog otuđenja i uvlašćenja, odredivši ujedno njeno iskorišćavanje za ljudstvo. (§ 1 Ahkami evkafa.) tralnu vakufsku zakladu2) upravljaju takozvane mutevelije dotičnih vakufa prem a odredbama pojedinih vakifa (zakladatelja) u smislu njihovih zadužbinskih is­ prava (vakfijja, vakufnama) ili po »teamuli-kadimu«, (vječnom, uvriježenom, uobičajenom postupku) (§§ 8, 168 i 287 ahkam i evkafa). Vakuf se može pravovaljano osnovati samo uz propisanu sudsku funkciju, a mogu ga osnovati samo procesualno sposobna lica za života, i testamentalno a) Pod upravu centralne vakufske zaklade spadaju svi oni vakufi, čije su svrhe na izvjestan propisani način prestale. 231 �poslije smrti, u smislu odnosnih Šerijatskih propisa. Prema tome zakladnu ispravu (vakfijju) nadležni su sastaviti samo šerijatski sudovi, a predmetom uvakufljenja može biti samo pokretna i nepokretna m u 1k imovina (§§ 53, 58, 110 i 113 ahkam i evkafa). M i r i e nekretnine mogu se uvakufiti sam o nakon »temlikname« (državne dozvole), (§ 4 erazi-kanuname). Do nazad 70 godina, vrhovni nadzor nad vakuf­ skim dobrima imali su šerijatski sudovi i oni su bili nadležni voditi kontrolu naročito nad upravom vakuf­ ske imovine, te su mogli pozivati mutevelije pojedinih vakufa na polaganje računa o rashodu i prihodu va­ kufskog dobra sa kojim upravljaju. Te njihove nadležnosti trajale su sve do godine 1280. po hidžri. Te godine, 19. džum adel-ahara stvar se predrugojačuje, jer turska država izdaje tada zakon o uređenju uprave sa vakufima, te ta nadležnost i vrhovni nadzor nad vakufskom imovinom prelazi sa šerijatskih sudova na novoosnovane vakufske upravne ustanove. Ovaj zakon o uređenju uprave sa vakufim a turska je država dopunila sa uredbom od '9. džu­ m adel-ahara 1287. o načinu postupka sa prihodima od vakufskih dobara, te uredbom od 8. zilkadeta 1286. o podjeljivanju vakufskih slhžbl, uredbom od 19^ s a fera 1272. o podjeli dužnosti u 6 načinu uprave sa va­ kufskim blagovalištima, te zakonom pđ-44). safera 1290. o postavljanju vakufskih službenika sa odnosnim pro­ vedbenim naredbama. Tako je tursk a država stvorila posebnu vakufsku hierarhiju i potčinila je pod novo­ osnovano m inistarstvo vakufa sa zasebnom kompe­ tencijom pa je tako oduzela šerijatskim sudovima funk­ ciju vrhovnog nadzora nad upravom vakufa, stvaranjem posebne administrativne ustanove za to. (Vidi Dustur II i III svezak.) Prema tome u kompetenciji šerijatskih sudova ostali su, od vakufsko pravnih poslova, samo razni vakufski sporovi i sastavljanje vakfijja. Pošto je tada Bosna i Hercegovina spadala u tur­ sko carstvo, gornja promjena u administraciji vakufa izvršena je i u ovim zemljama i trajala je sve do nji­ hove okupacije od Austro-Ugarske monarhije. Monar­ hija je, po okupaciji, zadržala sve postojeće vakufske ustanove te je, sa nekim preinakama, produžila nji­ hov život i usavršavala ih sve do godine 1909. Ona je zadržala i šerijatske sudove te ih je 1883. godine carskom naredbom od 30. oktobra, suživši im znatno djelokrug i nadležnost, preustrojila i dodala im pose­ bnu nadležnost u pogledu vakufskih poslova. (Vidi Zbornik z. i n. iz god. 1883. str. 538). Ali pošto u toj naredbi nije bio detaljno naveden obim nadležnosti šerijatskih sudova u vakufskim poslovima, dolazilo je do sukoba o nadležnosti između njih i vakufske uprave te između njih i građanskih sudova u pojedinim vakuf­ skim poslovima i sporovima. Stoga je bivša Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu morala iz­ dati godine 1885. naredbu od 8. maja broj 3127/III, kojom je konačno regulisala i ta sporna pitanja. (Vidi 232 Zbornik z. i n. iz godine 1885.) Po toj naredbi su ta pitanja sporne nadležnosti ovako regulisana: »1) Pred vakufske komisije idu stvari, koje se tiču samo uprave vakufa; 2) Šerijatski sudovi raspravljaju i riješavaju pra­ vne stvari i privatno-pravne parnice, koje se temelje na vakufskom svojstvu, kojima ipak nije predmetom samo vakufsko svojstvo, takove dakle kod kojih o ovome (vakufskom svojstvu) nikakve dvojbe nema; 3) Redoviti sudovi raspravljaju i riješavaju sve ostale vakufa se tičuće pravne poslove i parnice pri­ vatno-pravne pri kojima se dakle imaju upotrijebiti opći zakoni, te vakuf kao juristička osoba dolazi u obzir jednako svim drugim privatno-pravnim imovnim subjektima. U slučaju pod 2) označenom ide pravni pu t od šerijatskog sudišta prve molbe na šerijatski Vrhovni Sud, a u slučaju pod 3) spomenutom od suda koji u prvoj molbi odlučuje na viši sud, kako je to propisano građanskim parničnim postupnikom za pr.vatno-pravne parnice. Djelokrug vakufskih komisija za kotare ustanov­ ljen je naredbom Zemaljske vlade od 5. septembra 1884. broj 18837/1. Djelokrug središnje (centralne) vakufske komisije u Sarajevu sastoji se: u sračunavanju vakufskih pri­ stojba, u izdavanju odredaba glede uprave (admini­ stracije), za koje nijesu nadležni mutevelije, odnosno vakufske komisije za kotare, u podjeljivanju i oduzi­ manju vakufskih služba, te u upravljanju vlastitim prihodima.« Tako je ovom naredbom definitivno i precizno određena nadležnost šerijatskih sudova u Bosni i Her­ cegovini i u vakufskim pravnim poslovima, kojom pri­ likom su u njihovoj kompetenciji zadržani samo oni vakufski sporovi, koji se ne tiču vakufskog svojstva a potječu iz vakufskog pravnog i spornog pitanja. Tu treba primjetiti da je ovom naredbom oduzeto iz nad­ ležnosti šerijatskih sudova njihovo najglavnije pravo, a to je raspravljanje i riješavanje baš o svojstvu va­ kufa, to jest da li je nešto vakuf ili nije. Kad je, naime, spor o svojstvu vakufa, pravilnije bi bilo, da o tom raspravljaju šerijatski sudovi, jer ta­ kav spor treba rješavati po šerijatskim propisima, na temelju kojih se vakufi i zasnivaju, a ne, kako se to radi, po građanskom zakonu, jer građanski sudije po­ znaju slabo ili nikako šerijatske propise. Stoga bi sada trebalo uzeti u obzir ovu anomaliju, kada se radi o donošenju zakona za šerijatske sudije i sudove, te bi trebalo u njihovu nadležnost staviti raspravljanje i rje­ šavanje i onih vakufskih sporova, u kojima se radi o tome, da li je jedna stvar vakuf ili nije. To se pravilno može prosuditi samo po postojećim propisima šerijat­ skog prava, na temelju kojeg se vakufi i osnivaju a koje građanski sudije obično ne poznaju. �I V Godine 1909 , poslije teške borbe sa okupator­ skom upravom uspjelo je muslimanima sebi ishoditi »Štatut o autonomnoj upravi islamskih vjerskih, va­ kufskih i mearifskih poslova u Bosni i Hercegovini«. Vidi Glasnik z. i n. iz godine 1909.) Ovim štatutom su, konačno, autonomno uređeni svi poslovi, koji se od­ nose na vakufsko-mearifsku upravukao i nadležnost pojedinih organa te autonomne uprave. Gore označena, dotada postojeća kompetencija šerijatskih sudova u vakufskim pravnim pitanjima, ovim štatutom nije nimalo povrijeđena niti umanjena, nego je ostala bez promjene u istom obimu, te su šerijatski sudovi uredovali i rješavali i dalje sva vakuf­ ska pravna pitanja kao i do tada, u okviru svoje od­ ređene konpetencije. U tu kompetenciju nedvojbeno spadaju i rješava­ nja oko izdavanja dozvola otuđenja i opterećenja va­ kufskih dobara, pa su šerijatski sudovi te pravne po­ slove vršili i poslije donošenja Statuta kao i prije, do u najnovije doba. Nu, u posljednjih nekoliko godina, bez obzira na ove propise, vakufska uprava otuđuje i opterećuje vakufska imanja, bez traženja dozvole od šerijatskih sudova, a i-gruntovne vlasti primaju i proknjižavaju ta otuđenja i opterećenja vakufske imovine, takođe ne tražeći dozvole od nadležnih šerijatskih-su— dova. Takav postupak, držim da nije u saglasnosti sa postojećim propisima. Vakufska uprava, talco postupajući, poziva se na § 86/4 Statuta, u kojem da izričito ne stoji, da je ta sudska dozvola propisana. A osim toga, da »uj |a k u fskom saboru sudjeluju i muftije i tim sudjelovanjem dopunjuju potrebnu sudsku funkciju. Takova mišljenja vakufske uprave, držim da. nisu osnovana na posto­ jećim pozitivnim propisima vakufskog prava, te su stoga neuvaživa. Kao razloge za ovakvo držanje na­ vodim ovo: 1) Vakufi se pravno valjano i za vječnost osni­ vaju sam o posebnom propisanom funkcijom šerijatskih sudova. (Vidi §§ 88 i 111 ahkami evkafa.) 2) Vakufski im etak je u principu neotuđiv i neopteretiv («La jubau ve la jurhenu«), bez posebne sudske funkcije i dozvole (Vidi §§ 165, 326, 346,416, 419 i 420 ahkam i evkafa.) 3) Vakuf kao juridička osoba, po šerijatskom pravu, uživa pravnu zaštitu kao i m aloljetna djeca. (Vidi §§ 308 i 309 ahkami evkafa.) 4) »Etesarufu fil evkafi m enutun bil m aslahati«, glasi jedno uvaženo pravilo kod ravnanja sa vakufom, koje u bukvalnom prevodu glasi: Postupak i ravnanje s vakufom vezan je uz korisnost po vakuf. (Vidi §§ 165 ahkam i evkafa.) 5) Sav postupak i rad sa vakufom treba da od­ govara šerijatskim propisima, napose otuđenje vakuf­ skog imanja. (Vidi § 86/4 Štatuta iz god. 1909.) 6) Isključivo šerijatski sudovi su nadležni raspra­ vljati i rješavati sve pravne vakufske poslove, gdje svojstvo vakufa nije u pitanju, te pferrta torbe i ро^ slove otuđenja i opterećenja vakufske imovine. (Vidi naredbu od 8. maja 1885. broj 3127/III.) 7) Cijela kutubi fikhijja, kao pozitivno pravo u vakufskim pravnim poslovima, stoji isključivo na gor­ njem stanovištu. Prema svemu izloženom proizlazi; a) da se pra­ vno valjan vakuf može osnovati samo sudskom funk­ cijom; b) da je vakufski imetak neotuđiv i neopteretiv bez funkcije i dozvole nadležnog suda; c) da vakuf, kao juridička osoba, uživa zaštitu zakona, koju zaštitu mu može pružiti samo sudska vlast; d) da je samo sud u stanju utvrditi korisnost po vakuf pri otuđenju ili opterećenju vakufskog dobra; e) da svako ravnanje s vakufom mora odgovarati šerijatskim propisima, a da se ovo može samo pred sudom pravilno i nepri­ strano utvrditi; f) da je samo šerijatski sud nadležan v ršiti" fimkciju oko otuđenja i opterećenja vakufskih dobara, dozvoljavati ih ili odbijati te konačno g) da po slovu pozitivnog vakufskog prava nije pravno va­ ljano niti uvaživo nikakvo otuđenje ni opterećenje va­ kufske imovine bez dozvole nadležnog šerijatskog suda. Iz ovih zakonskih razloga su dotična protumišljenja vakufske uprave pogrješna i protivni postupak je nezakonit, pa bi naročito trebalo d a gruntovne vlasti kao državne ustanove ne provode takove transakcije bez propisanih sudskih dozvola. Zakljanjati se za dotični malo nejasni § 86/4 Štatu ta i obilaziti sudsku dozvolu kod tih transakcija, znači kršiti jasne i pozitivne propise šerijatskog prava čega bi se, n a prvom mjestu, vakufska nprava trebala kloniti. Neopravdano je misliti, da je štatutodavac sa gornjim § 86/4 imao namjeru rušiti te propise šeriatskog prava. Njemu to sigurno nije bila namjera, nego je on dotičnim paragrafom htio još više utvrditi dje­ latnost tih propisa, p a je tome paragrafu stoga i do­ dao riječi: »u k o l i k o o d g o v a r a š e r i j a t s k i m p r o p i s i m a « i time odredio, da taj rad mora biti u potpunom skladu s njima po sadržaju i formi. Inače bi m orao dati drukčiju stilizaciju. Da je štatutodavac imao drugu nam jeru, on bi se zaista o tom preciznije i izrazio. Pošto to nije učinio i pošto ni iz duha či­ tavog štatu ta ne proizlazi, da je imao namjeru to uči­ niti, to su protivna mišljenja posve neosnovana i po­ grješna i prem a tome i neuvaživa. Prisutnost muftija u vakufskoj upravi ne mijenja ništa na stvari jer oni nijesu sudije niti posjeduju po­ trebnu sudsku v last ni konpetenciju, koja je propisana za ovakove vakufske poslove, pa njihova prisutnost i sudjelovanje ne može nadoknaditi dotičnu sudsku funkciju — u pitanjim a otuđenja i opterećenja vakuf­ skih dobara. Prigovor, jednom prilikom nabačen, da bi pri ovim poslovim a šerijatski sudac, kao državni službeni organ, mogao biti pristran, kada se radi o kakovom pravnom poslu vakufa sa državom, posve je neopravdan i ne- I 233 �osnovan, a i uvredljiv je, pa ga treba smjesta odbaciti. Takav prigovor dovodi jedan državni sud u vrlo ru­ žnu sumnju — pristranosti, koje nema i ne smije biti, jer je glavno načelo svake sudbenosti pa i šerijatske — nepristranost Sud ovakove pravne poslove rješava pomoću slobodno izabranih vještaka i svestranih izviđa pa je zato isključena svaka pristrano st Osim toga po ­ stoje u ovom i dvije sudske instancije i tim e je pra­ vedno riješenje posve osigurano. Ta pristranost se prije može dogoditi, kada to rade upravni vakufski organi po svojim funkcionerima, koji mogu da pripadaju vladajućoj partiji i, prema tome, da budu popustljivi prem a državi, a na štetu vakufa. Kod sudova se to može najmanje desiti, jer su sudovi, po tradiciji i po zakonu, najnepristraniji u či­ tavom svome djelovanju. Međutim se, na žalost, dogodilo i događa, da se ovakove transakcije rješavaju često puta po sim patija­ ma i antipatijam a pojedinaca, a na štetu zakonom za­ štićenog vakufa, pa da su takova rješavanja od suda i poništavana. Prigovor, da šerijatski sudovi često puta odugo­ vlače postupak u ovim stvarim a i da to katkad ispane, usljed gubljenja vremena, štetno po vakuf, može se otkloniti tim, što bi u svakom konkretnom slučaju vakufska uprava nogla pripravljeni materijal ustupiti na završni postupak šerijatskom sudu, čime bi se po­ stupak mogao skratiti i ubrzati, bez štete po sudsku funkciju. Da bi se otklonio i ovaj propuštaj vakufske uprave, koji ona u najnovije doba provodi pri otuđivanju va­ kufskih dobara bez šerijatske dozvole, držim da bi trebalo pri reviziji štatuta, koja je na dnevnom redu, ovu anomaliju uzeti u obzir i u štatut unijeti posve jasne propise u ovom pitanju. Što se tiče revizije štatuta i racionalizacije sa va­ kufskom, naročito mrtvom, imovinom, te opsega геspektovanja š a r t i - v a k i f a i drugih stvari, koje se odnose na to, da se naši vakufi mognu bolje i napre­ dnije iskoristiti, to je stvar posebne Studije, pa se stoga i jer to ne spada u ovu radnju, na ta vrlo važna i potrebna pitanja ovaj put i ne osvrćem. Želio bih, da to ko drugi učini. Tome je i onako krajnje vri­ jeme. Prof Šefkija Bubić Referat o trgovini Bosne i Hercegovine \ I .л / ^Nastavak.) Bankarstvo nalazt svoj početak n Bosni i Hercegovini dolaskom Austro-Ugarske monarhije. Za vrijeme T uraka nalazili smo u našoj čaršiji po koga m jenjača ili sarafa čija je uloga više bila lokalna i sastojala se u kupo-orodaji metalnog novca i nakita. Naš domaći kapital počinje se prvi put samostalno formirati osnivanjem prvih srpskih novčanih zavoda i to 1906 u Prijedoru, Banjaluci i Brčkom. Iste godine osnovan je i prvi hrvatski zavod u Livnu, dok se prva m uslim anska banka osniva 1908 u Brčkom. Do sloma Austrije poslovalo je u Bosni i Hercegovini samo 39 novčanih zavoda, od toga 9 u Sarajevu, a 30 u provinciji, ali se broj za posljednjih 10 godina znatno povećao. Tako je koncem 1927 stanje novčarstva u Bosni i Hercegovini izgledalo ovako: . . . . . . . . „„ P... . . . ... . . ribale, ispostave novčanih zavoda i zadruge . . 42 Bankarske zadruge o 7ala nnire б .................................................... I Novčjmi"zavodi kao zadruge ' ! 40 --------------Ukupno . . 167 Sa izrazito konfesionalno plemenskim obilježjem u nazivu firme poslovalo je koncem 1926. na teritoriji Bosne i Hercegovine 61 novčanih zavoda, od toga 38 srpskih, 11 m uslimanskih, 11 hrvatskih i 1 jevrejski zavod. Ostali novčani zavodi ispuštaju iz firme 234 plemensko obilježje, ali dosta ih ima koji su svoj radni djelokrug teritorijalno urezali u muhur. Crpljenje kredita od strane trgovaca nije ipak raspodeljeno na profesionalno plemenskoj podlozi. Isti pravoslavni zavodi gledaju da privuku što više pravoslavne trgovace, muslimanski m uslim anske, katolički katoličke, ali kapital nema konfesije, on se daje onome ko daje najbolju podlogu uz najveći kam atnjak i proviziju. Donekle su naravno lični, pogotovu politički, momenti imali odlučujuću ulogu pri davanju kredita, Јег se n*su 'mab kod tih banaka u vidu interesi akcionara* nego partijski interes kakvog visokog pokrovite^ a’ . Naše mujs l,manske banke raspolagale su koncem pomenute godine (1926) sa ca 22 miliona vlastitog kapitala, što iznosi za jednu osminu vlastitog kapitala sviju novčanih zavoda koji posluju na teritoriji Bosne : н ___ • . ..... , Herce6ovme- Ako se od <>va 22 miliona oduzme Din. 6,550.000— kapitala Muslimanske Trgovačke i Obrtnf e ba"ke u likvidaciji, onda u našim bankam a пеша više od 16 miliona dinara vlastitog kapitala, od čega otpada na sam u Oajret Banku 10 miliona dinara. P o većanje kap itala naših novčanih zavoda j es t , d a k l e , j e d n a n e o d l o ž i v a p o t r e b a naše potrebe. Ta je potreba u toliko hitnija, kad se zna, da je tuđi kapital, osobito reeskont kod Narodne Banke, kod �m uslim anskih novčanih zavoda veoma velik. Tako je n. pr. reeskont Gajret Banke iznosio 1926. godine Din. 16,601.655'95, dok isti nije ni kod jednog ostalog nov­ čanog zavoda sa naše teritorije bio veći od 4*/г miliona dinara. K tomu se mora naročito istaći s l a b a k o n c e n ­ tracija kapitala u našim m uslim anskim b a n k a m a . T ako na 10 naših muslimanskih novča­ nih zavoda otpada samo 16 miliona dinara vlastitog kapitala, a nijedan od tih zavoda, izuzevši Gajret Banku, nema veći kapitat od 11/* milion dinara, dok ih ima i sa kapitalom od 250.000 dinara. Ovako raštrkan ka­ pital nanosi nam ogromne štete: zasebne dućanske kirije, veliki broj skupo plaćenih direktora i ostalih činovnika, veliki režijski troškovi i t. d. Sve bi se to moglo izbjeći sa malo međusobnog povjerenja i volje da se našem trgovačkom elementu pomogne sa jefti­ nim kreditom. Kako je neophodno potrebna jaka akcija za k o n c e n t r a c i j u t o g a k a p i t a l a u j e d n u * veliku centralnu m uslimansku banku k o j a bi z n a l a d a d i r i g i r a č i t a v i m n a š i m p r i v r e d n i m ž i v o t o m . Tako bi i naši ljudi iz čaršije imali više povjerenja u naše ustanove, služeći se njima ne samo u ne volji,'•nego i onda kad treba kapital ulagati. Zapostavljanle ličnog momenta kod naših musli­ m anskih bankara nemilosrdno' nam se sveti. Dovode se u upravni i nadzorni odbor, kao i na direktorska mjesta, ljudi propalih egzistencija osim nekoliko časnih iznimaka. Ovi opet, da bi se na tom rentabilnom po­ ložaju održali, špekuliraju sa vlastitim akcijama, kako bi na glavnim skupštinam a mogii imati svoje prija­ telje koji, ako ništa drugo, troše kapital našeg siro­ mašnog življa. Imamo mi dosta žalosnih primjera, gdje taj kapital nije uopće banki ni vraćen, o čemu nam svjedoče velike dubioze nekih naših muslimanskih likvidiranih novčanih zavoda. Od ove se napasti mo­ žemo jedino spasti strogom objektivnošću pri postav­ ljanju ljudi na ovakva važna mjesta, ako hoćemo da se kapital osjeća sigurnim u našim rukama. III. dio. Tehnika bosansko-hercegovačke trgovine. Uspjeh i razvitak trgovine jednoga naroda ne ovisi danas samo o njegovoj trgovinskoj politici, proizvo­ dnji i prometu dobara. Trgovina je danas mnogo uvje­ tovana v o đ e n j e m t r g o v a č k i h p r e d u z e ć a (imo­ vina, kapital, vlastita i tuđa sredstva, troškovi, riziko, tehnika, finansiranja, tehnika saniranja, rad u preduzeću, kjigovodstvo, politika preduzimača) i tehni­ kom vođenja pojedinih trgovačkih poslova gdje dolazi n. рг. kod nas u obzir trgovanje šljivama, drvetom, žitom, mlječnim proizvodima, jajima i t d. Nije, naime, svejedno hoće li roba za eksport biti spakovana ovako ili onako, kakvog će tipa trebati dotična pijaca našu robu i t. d. a) V o đ e n j e t r g o v a č k i h p r e d u z e ć a . Na tome tehničkom polju mi stojimo u trgovini vrlo slabo, naš današnji direktni dodir sa svjetskim pijacama neodložno zahtjeva reorganizaciju u tom pravcu. Sa preduzećem se m ora početi. Imovina u na­ šim trgovačkim preduzoćima vrlo je slabo iskorišćena: jedan veliki dio te imovine otuđen je od zarade, kao što su gotovi novci koji se čuvaju po čekmeđama i ne puštaju u promet, metalni zlatni i srebreni novci (dukati i t. d. ), biser i razni ženski nakiti. Ta bi imovina, kad bi se pustila u promet, ne samo donijela koristi njihovom vlasniku, nego bi in­ direktno imala vidnog uticaja na razvitak cjelokupne narodne privrede. U ovako neproduktivnu imovinu možemo ubrajati i agrarne obveznice, koje se kod nas čuvaju po kućama, a kad bi se pustile u promet, tr­ govina bi povećala njihovu vrijednost. Naši musliman­ ski trgovci iskorišćuju gore pomenutu imovinu samo u nuždi, kad im nož dođe pod grlo, prodaju je u bescjene ili zalažu u zalagaonicama, plaćajući 50—60°/oni kamatnjak. Iskorišćavanje tuđeg kapitala kod naših je trgo­ vaca samo stvar nevolje, a nipošto redovite trgovačke prakse. »Svezati se s bankom« kod nas znači »pro­ pao«. Kod takvog pojma banke i njezinih usluga tr­ govini ne može se razviti savrem ena trgovina. Toliko nepovjerenje u poslovanje s bankom dolazi odatle, što se kod nas banka sm atra samo kao jedna ustanova koja daje kredit, a ne kao jedno preduzeće koje čini usluge trgovini na svakom koraku. Da bi se naš svi­ jet znao služiti bankom, treba ga upućivati na njezine usluge, kao na pr. tekuće račune, depozitne poslove, finansiranje pojedinih trgovačkih poslova i t. d. Nara­ vno i same bi banke trebale da sa više susretljivosti, dalaze u dodir sa našim elementom i da svoje mušte­ rije upućuju n a sve ono što će im biti pri vođenju poslova od stvarne koristi. Zaostalost ili bolje rečeno tvrdoglavost u vođenju trgovačkih preduzeća najviše se skoro kod nas osjeća u brzini promećanja robe. Kod nas se jedino jevrejski trgovci drže principa »veći je promet sa malom zara­ dom bolji, nego manji promet sa manjom zaradom« Ovaj princip ima svoje veliko privatno-ekonom sko značenje a) za sticanje kapitala putem zarade1) Uko­ liko je veći promet, u toliko veća zarada, — u koliko veća zarada, u toliko se brže stvara kapital u predu­ zeću — u koliko je veći promet, u toliko relativno manje treba i samog kapitala za vođenje preduzeća, i) N. pr. 100 Din sa 10°/o koristi prometnuto: l |;ui uajt 2 » » » 21-10 » » 3 » » » 3310 4 » » * 46-40 » » » 61-10 5 » » 6 » » » 77-70 * (Seitner, Privatvvirtschafslehre der Unternehmung, Berlin und Leipzig 1921 str. 83). 235 �pogotovo onoga koji se uzima na kredit, b) za prora­ čun troškova; radi stalnih troškova (svjetlo, posluga činovničke plate, kirija i t. d.) smanjiće brže odnosno veći promet troškove drodukcije odnosno nabavljanja, pa prema tome biće i cijena pojedinim artiklim a ma­ nja, a sam trgovac sposobniji za konkurenciju na pi­ jaci. Na ovo treba stalno upućivati naše ljude, n e k a j e d n o m u vi de da se t r g o v i n a ne s a s t o j i s amo u t o m e d a se r o b a ku pi i s k u p l j e p ro­ da , n e g o u j e d n o m i n t e n z i v n o m p r i v a t n o p r i v r e d n o m radu. Stvar ne stoji bolje ni sa vođenjem računa o ri­ ziku pri sklapanju trgovačkih poslova koji je, kako znamo, danas dostigao kulminaciju u našoj trgovini. Težina se ovog pitanja kod nas još više osjeća, kad se zna, da u ovoj zemlji ima godišnje 60 stečajeva (1926.) i da se protestiralo 1926. 27.564, a 1927.26.594 mjenica. Treba čim prije nastojati da se od ovoga zla po­ čnemo liječiti bilo samopomoći samih trgovaca, bilo organiziranom zajedničkom zaštitom. Kao samopomoć trgovaca da odvrate od sebe rizik navađam: davanje premija pri sklapanju većih ugovora, provizije u delkredere garantijskom i jamčevnom poslu, mjesnu, stva­ rnu, osobnu, i vrem ensku raspodjelu rizika, osiguranje itd., dakle sve sredstva kojima se služi savrem ena trgovina Konorucije, karteli, udruženja vjerovnika za zaštitu ve­ resije bila bi sredstva zajedničke naravi. Kao dobar primjer, ovog kolektivnog odbijanja rizika mogu da nam posluže naši karteli špirita, šećera i najnovija k onbinacija kartela naših '"drvnih preduzeća (Šipad, Krivaja, Ugar, Jela, Vardar i t. s a rumunjskim firmama iste branše. Samim tim karteliranjem moće postići veću i stalnu zaradu, smanjiti reklamne i transportne tro­ škove i t d. Prema svemu se gornjem vidi da u ovom pogledu našim trgovcima m anjka stručna sprem a u poznavanju osnovnih činioca i pravila savremene trgovine. Još se kod nas mjesto trgovačkih knjga vode tefteri, a gdje se vode knjige one su samo poreza radi, a ne radi nekog privatno-ekonom skog cilja. Jedina bi, po mome mišljenju, pomoć za ovo bila o t v a r a n j e n o ć n i h t e č a j e v a k o j i bi i m a l i i s k l j u č i v o z a d a ć u da u p u t e t r g o v c e u sve ono što t r a ž i da­ n a š n ja s a v re m e n a trgovina. b) T e h n i k a vođenja trgovačkih poslova. Do oslobođenja mi nismo ni imali eksportera u pravom smislu, roba je bila eksportovana posredstvom banaka i raznih bečkih komisionara. Oni su i dola­ zili tada sa stranim kupcima u dodir i naravno gle­ dali da udovolje njihovoj pijačnoj potrebi. Poslije oslo­ bođenja do danas naša trgovina krči sama sebi put na svjetsku pijacu. Mi imamo danas naših eksportera naših zemaljskih proizvoda koji imaju svoje vlastite agente na bečkoj, berlinskoj i londonskoj pijaci. Taj dodir našeg eksportera sa svjetskom pijacom traži te­ 236 meljnu reorganizaciju tehnike pri otpravljanju pojedi­ nih poslova. Svaki artikal ima svoje određene svjetske pijace na kojima su mjerodavni već određeni trgovački obi­ čaji i uzance. Ovi se odnose n a način zaključka po­ slova, uvjete prodaje, liferovanje, plaćanje i kupovnu cijenu, dalje na načine mjerenja i računanja, kao i na razne načine u pogledu kvalitete, forme, izrade i di­ menzija. Osim toga potrebno je poznavanje opštega stanja pijace, kako stoji sa ponudom i potražnjom, koliki su troškovi proizvodnje kod konkurenata, ko­ liki je prevoz, kakve su carinske prilike i t. d. T ako­ đer je važno dobro poznavati pogreške i prednosti pojedinog artikla. N. pr. kod našeg drveta treba znati glavne osobine sviju njegovih sortimenata. Može da se desi da se kvalitativni nedostaci jednog sortim enta daju vrlo dobro upotrebiti u druge svrhe, a za opet nešto drugo nemaju nikakve praktične važnosti. I to bi, dakle, bila jedna važna zadaća našeg trgovca, da za svaki sortim enat nekog artikla nađe najkorisniju upo­ trebu- za. koju upravo odgovaraju njegove dobre osebine a nedostaci ne smetaju ništa dotičnoj upotrebi. Trgovina sa pojedinim našim artiklim a izgrađivala se sa dosta muke, prolazeći kroz razne faze svojih kra­ hova. Ni u jednom artiklu nije se radilo sa nekim u naprijed izgrađenim sistemom, pa prem a tome mi i danas ne možemo da odredimo pravce kretanja trgo­ vine ne samo raznim trgovačkim artiklima, nego ni specialitama bosansko-hercegovačke trgovine, kao što su drvo i šljiva. Već je davno trebalo ovim artiklima omogućiti što bolji plasman, ako ne i gospodstvo na svjetskoj pijaci, jednim stručno izrađenim planom o tehnici njihova poslovanja. Kako toga do danas nismo imali, ja ćp ovdje pokušati da se posebno osvrnem na tehniku poslovanja drvetom i šljivom. K o d t r g o v i n e d r v e t o m kod nas je potpuno zapostavljen osobni momenat, jer se ne namještaju ljudi koji poznaju potrebe svjetske pijace, koji znaju ophoditi sa mušterijama, koji su stručno spremni u procjeni šum skih kompleksa, i koji znaju d a otpreme robu na onaj način kako se ona traži na strani. I dobrom direktoru jedne pilane ne ostaje ništa drugo, nego da veliki broj dana u godini provede n a željez­ nici, često i na slabim šumskim putevima, i to ne samo šef jedne naše male ili srednje pilane nego i veleindustrijalac ili veletrgovac. Kod nas se uvriježilo uzimanje političkih i spekulativnih elemenata, koji ne samo da nanose štetu svome preduzimaču, nego su unijeli zabunu u čitavu našu drvarsku trgovinu. Mnoge strane firme kao i naše banke imale su sa ovim ele­ mentom dosta iskustva. T r g o v i n a š l j i v o m ima kod nas svoj posebni istorijat koji će imati vidnog uticaja na današnju sta­ bilizaciju trgovine ovog artikla. Prvi počeci modernog načina trgovanja šljivom padaju u konac prošloga sto­ ljeća. Poslove su tada na našoj pijaci imale neke naše �poznatije trgovačke kuće koje su u glavnom trgovale sa peštanskim komisionarima. Ovi komisionari imali su u neku ruku monopol naše eksportne šljivarske trgovine, te su o njima naravno mnogo ovisili i sami tadašnji naši eksporteri. Peštanski komisionari nago­ milavaju našu šljivu na svojim skladištima u cilju spe­ kulacije, usljed čega je naravno dolazilo do periodičnih krahova naših šljivarskih eksportera. Kako tada nije bilo nikakve planske organizacije u razvitku ovog po­ sla, dolazi do stalnih zabuna na našim pijacama šlji­ vom. Ovo je doba poznato u našoj trgovačkoj praksi kao d o b a k r a h o v a . Prvi korak u organizaciji ovog posla unosi Zemaljska Banka za B. i H. stvaranjem svoga robnog i šljivarskog odjeljenja. Ona počinje zavađati savremenu tehniku u obavljanju ovog posla, finansira naše trgovce pri kupovanju robe od seljaka, upoznaje ih sa uzancama i dnevnim notiranjem i re­ gulira uopće ovu trgovinu centrališući je u svojim ru­ kama. Naša se šljiva tako počinje dovoditi u direktan dodir sa svjetskom pijacom i na njoj brzo stiče dobar glas. Brzo postaju kao konzumenti naše šljive Austro­ ugarska i Njemačka. Glavno importno mjesto postaje Hamburg koji kupuje naše šljive u džakovima i etivira ih u svojim zato naročito urešenim etivažama. Tako u Hamburgu prerađene šljive, u mnogo slučajeva i kvarene, puštaju se u njemački promet. Kako tada nije postojala konkurencija od ^strane kalifornijske šljive, a i cijena naših šljiva bila je relativno jeftina, velik dio eksporta upućivan je u Njemačku. Pekmez se tada također mnogo uvozio'-u Njemačku, jer nije toliko' pcW stojala konkurencija od strane tvornica marmelade’ Tako je stanje šljivarske trgovine bilo do svjetskog rata. Za vrijeme rata eksportna trgovina šljivom potpuno prestaje, jer se šljiva sm atra životnom namirnicom i njena se trgovina centralizira u rukam a tadašnje Ze­ maljske Vlade za Bosnu i Hercegovinu. Nakon oslo­ bođenja izvjesno vrijeme ova centralizacija ostaje u ru­ kam a naše nacionalne vlade, gdje se potpuno uništava djeljenjem poznatih izvoznica. Ukidanjem centralizacije trgovina Slivom dolazi većinom u ruke sumnjivih elemenata. Počinje t. zv. d o b a a n a r h i j e na šljivarskoj pijaci koja donekle još i danas traje. Ujedno ulazi još jedan novi momenat u ovu trgovinu: srbijanska se šliva počinje bacati u jedan kazan sa našom, kojoj je prije bilo zagarantovano barem austro-ugarsko tržište. Svako se počinje baviti ovom trgovinom. Nesolidne firme potiskuju one predratne stručne (povlačenje Zemaljske Banke sa tr­ žišta šljivom) roba se kvasi i kvari, šliva postaje pre­ dmetom nesolidne trgovine. Posao sada kao takav po­ staje rizikontan, bilo je puno gubitaka i za naše eksportere i za strane importere. Ko je god sa šljivom radio, izgubio je novac i mušterije i trebaće danas mnogo smišljenog i organizovanog rada da se opet povratimo na staru predratnu visinu i da sa ovim ar­ tiklom opet počnemo dominirati na svjetskoj pijaci. Posljeratna trgovina šljivom pomjerila se prilično i teritorijalno. Njemačkoj kao našem najboljem pred­ ratnom kupcu, usljed valutne inflacije, postaje skupa naša šljiva. Bosanska šliva počinje sada dolaziti i na predratna tržišta srbijanske šljive.Bilo je dosta izgleda da se uvriježimo i na engleskoj pijaci, jer je uvoz na­ ših šljiva u Englesku bio u prvim godinama poslije rata prilično veliki. Međutim se molo vodilo čačuna o visokoj engleskoj kulturnoj publici, koja plaća dobro, ali i traži da je roba dobra, ne samo po svom kvali­ tetu, koju ima nesumnjivo naša šljiva nego po svojoj lijepoj i higijenskoj savršenoj obradi. Prema statistici iz 1927. godine Engleska se uopće ne notira zasebno kao eksporter sa naše brčanske pijace. Mnogi misle da se na engleskoj pijaci nismo mogli održati radi engleske klime. Međutim nije tome kriva klima, jer je toj istoj klimi podvrgnuta i kalifornijska šliva, pa i ako je ona po svojim kvalitetama kud i kamo slabija od naše, ipak ona izdrži do konca ljeta druge godine u jednako odličnom stanju. Za vrijeme ove t. zv. anarhije u trgovini našom Sli­ vom stekli smo dragocjenih iskustava, zadržali smo se danas (koncem 1927, godine) na sljedećim pijacama: na češkoj s a ................................28% uvoza n a njem ačlćoj................................ 23% » na ta lja n s k o j................................17% » па a u strijsk o j................................ 16% » na ostalim pijacama . . . . 1бо/о » Ovaj se posao prema prijeratnom stanju, po mišljenju stručnjaka, popravio za 50% i da danas treba smi­ šljeno o r g a n i z a t o r s k i d j e l o v a t i n a o v o m p o ­ l j u. Treba obratiti naročitu pažnju na način pakovanja, na kvalitet na sezonu uvoza i potrošnje pojedinih dr­ žava, na notiranja, na način plaćanja, na carinu i dru­ ge troškove. To nam je danas pogotovu potrebno, jer moramo na svjetskoj pijaci izdržati konkurenciju kali­ fornijske, rumunjske, djelomično čehoslovačke i južno njemačke, a donekle i francuske šljive. Kalifornija je naš najveći k o n k u ren at Njezina šljiva ima krupan plod (20/30, 30/40 i 40/50 komada u pola kilograma) a ima inače suhe šljive. Posljednih godina Kalifornija sve više osvaja našu najbolju pijacu Njemačku, nara­ vno na štetu našeg uvoza. Tako dok je Njemačka 1926. god. stajala sa 22,487'33 m tr uvoza sa brćanske pijace, n a prvom mjestu, njen je uvoz prošle godine pao na 19.66771 mtr. Razlog je ovome u kvaliteti i krupnoći kalifornijskog roda. a zatim u politici cijena koju vodi Amerika, a kojom ima da obezbjedi plas­ man rastućoj proizvodnji kalifornijske šljive na evro­ pskim tržištima. Mi naravno treba da odolimo ovoj konkurenciji sredstvima koja će nas moći na pijaci stalno uzdržavati. 1 o eksportu pekmeza koji se skoro potpuno iz gubio sa svjetske pijace treba povesti računa. U pek- И 237 �mezu nam konkurišu mnoge postojeće i odlično us­ trojene njemačke fabrike marmelade. Ovu ćemo kon­ kurenciju moći suzbiti liferovanjem dobrog u polučvrstom stanju ukuvanog pekmeza. On ne smije biti ni čorbast, a ni suviše gust i tvrd. Boje treba, da je zatvoreno mrke, a ne crven ili crvenkast. Pekmez ove boje znatno se teže prodaje. Zatim pekmez treba da je čist, od primjesa u koščicama ili peteljkama. Tako se strani potrošači tuže da u našem pekmezu nalaze često odpadaka od drveta, kam ičaka i, drugih tijela. Valja naročito izbjegavati da pekmez pri kuhanju za­ gori; treba naročito paziti da pri miješanju pekmeza i pri njegovom vađenju iz kazana zagorjele čestice po zidovima kazana ne prenesu u m asu pekmeza, jer se one inače u pekmezu pojavljuju u vidu zagorjelih če­ stica koje škripe pod zubim a i imaju ukus zagoretine. Takav se pekmez na strani teško prodaje ili se inače prodaje po znatno nižoj cijeni. Za suhe šljive i za pekmez važe u trgovini u glavnom isti uslovi. Ti su uslovi slanje njegovane i čiste robe. Suhe šljive treba da su dobro etivirane. Roba ne treba da je vlažna; treba d a je izdržljiva. Ovo su preduslovi za konkurentnu sposobnost naše suhe šljve na svjetskim pijacama. fosjjOVi se moraju obaviti pouzdano i korektno. Na kvalitet robe i na splidnu isporuku treba naročito obratiti pažnju, jer naša šljiva ima da ponovo zadobije v^ć djelomično izgubljei jace sa kojih ju je potisla kalifornijska šljiva. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК U našoj eksportnoj trgovini uopšte treba naročito podvući jedan fakat. Nije dovoljno da bude naša roba određena za izvoz, dobro uređena u stručno organizovanim preduzećima. Roba se na pijaci prodaje po provenijesi. Nije dovoljno samo izvjesna fabrička marka, koja treba da je utisnuta na svakom n. pr. sanduku šljiva, jaja i t d. Ako dvadeset naših eksportera plasira na svjetskoj pijaci dobru robu a dvadeset i prvi pla­ sira pokvarenu, sva će naša roba, pa i ona najbolja, trpjeti od toga i njen će glas gubiti sam o zbog toga jednog slučaja. Na svim je svjetskim pijacama oštra korba između konkurencije. Naša će konkurencija jedva dočekati takav naš jedan m aler da ga kao odlično organizovana dobro iskoristi. Ona će svojom moćnom organizacijom taj slučaj tako razglasiti, da će ga po­ trošačka publika uočiti i okrenuti glavu od naše, pa i dobre robe, što je ona već počela donekle i d a čini. Zakon' kolektivnosti, o kom mi ni malo ne vodimo računa, ovdje nam se strašno sveti. Sva naša produk­ c i j a cijeni se u stranom svijetu kao i svaka tuđa, kao jedna^ cjelina, i da stečemo glas mi moram o biti apso­ lutno svi Ispravni i korektni, a ne samo jedan pa ni devet desetina nas, jer će sam o onaj jedan nesvjestan ubiti glas sviju ostalih pa m akar bili savjesni. Samo u unutrašnjoj trgovini mi odgovaramo svaki za se, a u m eđunarodnoj rđav glas samo jednog od pada na svu pijacu i teško pogađa njom dobar ubija povjerenje bez koga nema pravog rada. 1Ш (lili lllil U U i II L A П Гђа Mapa Трифковић Главном Одбору Поздравна депеша г. Др. Хафизадића Позната Гајретова пријатељица и радница гђа Mapa Трифковић, у Београду, упутила je, приликом главне скупштине у Сарајеву, Глав. Одбору депешу следећег садржаја: Главном Одбору Гајрета, Сарајево. Срдачно захваљујем Главном Одбору Гајрета на указаној ми пажњи, жалим да немогу присуствовати данашњој скупштини. Честитам рад и желим најлепши успех. Молим скупштину да верује да и поред онемогуКеног ми рада у Београдском Гајрету, идеја Гајрета ће ми бити света и увек ћу свом душом помагати рад на културном и економском подизању муслиманске омладине. Са сестринским поздравом учесницима скупштине. Mapa Трифковић. Хамид Кукић, секретар Гајрета, Сарајево. Ради посла у Београду не могу присуствовати скупштини, молим, извините ме код председника. Поздрављам рад, и стављам се на располагање. Др. Хафизадић. Поздравна депеша Беогр. Гајрета Председник Београдског Гајрета »Осман Ђикић«, генерал r. Ђуро Јосиповић, поводом главне годишње скупштине Гајрета, упутио je Главном Одбору ову депешу: Приликом главне скупштине, шаљемо братски поздрав, са жељом за добар успех. Ђуро Јосиповић. Поздравна деаеша из Фоче Са данашње годишње скупштине овога пододбора, испред 169 чланова, поздрављамо Главну годишњу скупштину. Изражујемо пуно поверање старом одбору са председником инжињером r. Хајдаром Чекром на челу. Председник: Салих Хасић. Секретар: Ченгић. 238 Онај коju никад не заборавља Гајрет Госп. Садик еф. Садиковић, народни лекар у Љубушком, спада у ред оних наших ретких родољуба и пријатеља нашег општег напретка. Велике материјалне потпоре које он сваког мјесеца шаље Гајрету као и знатне свакодневне своте којима потпомаже љубушку сиротињу, доказ су племенитости и честитог филантропства. Шта овакав човек, осим на пољу лечења, вреди за општу заједницу, a нарочито за свој град, сувишно je и истицати кад се зна да Љубушки има да захвали своју живахност једино овом родољубу, a Гајрет на издашним потпорама од стране његове. И посљедња два месеца дозначио je Гајрету своту од Дин 2501, на чему му Главни Одбор нарочито захваљује. Госп. Садик еф. Садиковићу желимо дуг живот који je тако драгоцен no наше опште добро. Најмлађи добротвор Гајреша Инж, r. Суљага Салихагић, познати национални радник из Бање Луке, уписао je свог најмлађег сина, Бекира, за добротвора Гајрета. Овај млади добротвор на први дан Прославе Гајретове 25-годишњице навршава тек трећу roдину живота. Желећи му дуг живот, желимо уједно да у свом животу, у будуће, постане вредан Гајретов радник. �Нови члан ушемељач Госп. Али Риза Дубравић, професор II. Гимназије у Сарајеву уписао се за члана утемељача Гајрета. Уписивање г. Дубравића за члана утемељача тим je значајније што je он из редова културних радника, na као пример овим може да послужи да се поред моралне може да поднесе и материјална жртва за своје најближе. Живио! Нови утемељачи Гајрета у Рогатици Пријатељи Гајрета и родољуби у Рогатици уписаше се за чланове учемељаче и то r. r.: Мурат A. Пашић, Тајиб A. Пашић, Мухамедбег Павица, Мухарем Шуљак, Мустафа X. Ахметовић, Хилмија Арнаутлија и Галиб еф. Хафизовић. Живели свесни рогатичани и служили на дику и пример осталим! Скупштина je прошла у реду, те су присутни чланови са задовољством примили на знање извештаје о раду старог одбора. У нови су одбор ушли намјесто двојице изжребаних одборника: Абдурахман Садиковић и Ћамил Хаџић, a као замјеници: Зијах Махић, Сулејман Гујић и Мустафа Јакић. Одбор се конституисао на својој I. сједници дне 6. јула 0. г. на сљедећи начин: предсједник: Алија Орман, тајник: Абдурахман Садиковић, благајник: Мустафа Диздаревић, 1. ревизор: Ћамил Хаџић, II. ревизор: Илијас Карамехмедзић те замјеници: Зијах Махић, Сулејман Гујић иМустафа Јакић. Приход од шомболе у Љубушком Пододбор Гајрета у Љубушком упутиоје Главном Одбору своту од Дин 2950 као приход од томболе. Једна похвална акција Главна скуаитшна аододбора Гајреша у Рогашици Муслиманско друштво »Трезвеност« у Травнику упутило je Глав. Одбору допис следећег садржаја: Слободни смо приступити Вама, као раденицима при ширењу просвјете у нашем народу, a нарочито међу нама муслиманима са замолбом да би нам изволили уступити мало мјеста у Вашем цј., листу, гдје би ми давали своје извјештаје о раду и напредку овога друштва, a можда и разне чланке. Ваш лист, т. ј. наш лист који допире и у најзабитнија мјеста Босне и Херцеговине, у сврху ширења просвјете, имати ће читатељи да упознају нешто и р трезвености, те раду и успјеху њеном, при чему Jie да иде у прилог исте. У нади да fce нам управа изаћи у сусрет, т. ј., дати нам мало мјеста у цј. листу, ми Вас поздрављамо. Предсједник: X. Куркут. Тајник: Чатић. Главни Одбор поздравио je ову лијепу акцију Tpai омладине. Ова скупштина одржана je 1. јула 1926. у просторијама Омладинског Клуба у 17 сати. Присутни одборници: Мухамед еф. X. Ахметовић, предсједник,. Ахмет Ферхатбеговић тајник, Ахмед Риза Пашић I. ревизор, те Мустафа X. Ахметовић замјеник II. ревизора отсутног Теуфика Јесенковућа. Дарови Гајрету Сакупили су и послали управн Гајрета добровољне прилоге и то: 11ододбор Гајрета у Стоцу Дин. 1.713 90. Гг. Садик Смајоввћ повјереник Гајрета у Рудом Дин. 355'— и Мустафа Јахић повјеренвк Гајрета у Кладжу Дин. 142'—, Градска Општина у Зеници даровала je Гајрету Дин. 1000'—. Гооп. Завм Хаџндедвћ, орескв ветервнар вз Рогатвце даровао je Гајрету Двн. 176'—. Дароватељвма највскренија хвала. Помоћ иододбору Гајрета у Плевљу Пододбор Гајрета вз Плевља обавештава нас: Данао смо добили взвештај да je обласнв одбор у Ужицу доделво овдашњем пододбору Гајрета, a на његову нолбу, помоћ од Дин. ЗСОО.—. Надаље, суд општине плеваљоке унео je, на вме помоћн овдашњем пододбору Гајрета, еуму од Двн. 6.000'— и решво да се ова сума повећа еа још Дин. 5.000’—, ако се успе да се у Плевљу оснује Ћвлвмарска Школа што je наглашено и у молбв упућеној за помоћ. У прошлој години, обласнв одбор доделио нам je поиоћ од Дин. З.ООО-—, a општвна плеваљска помогла нас са Двн. 6.000’—. Обласном одбору, као ■ плеваљокој општвни Гајрет се најтоплије захваљује на указаној му помоћв. Главна скуашшина Гајрешова иододбора у Љубушком Допис Главном Одбору гласи: Част нам je овијем извијестити Вас, да je редовна главна скупштина овог Пододбора одржата дана 1. јула 1928. пошто на 24. јуна није могла бити одржата ради недовољног броја чланова. Дневни ред: 1. Извјештај председника. 2. Извјештај тајника. 3. Извјештај благајника. 4. Извјештај ревизора. 5. Избор новог одбора. ■6. Евентуалије. Пошто je установљено да je довољан број присутних ,_„1ова да 6и се no правилима скупштина могла одржати, то предсједних X. Ахметовић отвара исту извјешћујући да je рад Гајретова Пододбора у прошлој години био прилично слаб, na су отуда и материјални приходи подбацили, за тим подјељује ријеч друштвеном тајнику A. Ферхатбеговићу, a овај извјештава да су у прошлој години одржане три одборске сједнице и да je одржана једна забава, од које je получен чист приход од 1378’50 Дин., затим извјештава да друштво данас имаде 44 члана приносника и 10 утемељитеља. За тим чита писмени извјештај благајника 3. Ајановића,којиизвјештава да je у прошлој години билоприхода и то: од чл ан ар и н а..................... 554’— Дин од забаве................................................ 1.388’— „ од курбанскихкожица............................ 1.208.— „ и од претплате за лист Гајрет . . . 460’— „ Укупно Дин . . 3610'— Ревизори за тим извјешћују да су прегледали књиге и исте као исправне нашли. Узима ријеч Галиб еф. Хафизовић и констатује да je рад Одбора слаб, али да се ствар не мијења ни у колико ако се сад буду износили разлози. Стога предлаже да се бира нови одбор и то такви чланови који имају и воље и смисла за Гајретов рад, a да се старом одбору даде разрешница. Бирање нека се изврши акламацијом. Предлог Г. Хафизовића скупштина прихваћа једногласно, подјељује старом одбору разрешницу, a за тим такођер једногласно буду изабрани и то: замјеник предсједника: Муратбег Пашић; за тајника: Тајиб Пашић; за благајника: Мухарем Шуљак; за I. ревизора: Галиб еф. Хафизовић; за II. ревизора: Галиб Чапљић; за замјенике: Мустафа X. Ахметовић, Хакија Шахинпашић и Хилмија Арнаутлија. 239 �Нови повјереник Гајрета у Дубочцу Изабрани се захваљују скупштини на избору и изјављују да се примају наметнуте им дужности. При концу изабиру се тројица изасланика на скупштину Главног Одбора и то: Мухамед еф. X. Ахметовић, Ахмет Пашић и Муратбег Пашић. Тиме се скупштина завршава у 18 сати. Предсједник: Тајник: X. Ахметовић с. р. A. Ферхатбеговић с. р. Главни Одбор Гајрета именовао je друштвеним повјереником за Дубочац и околицу г. Агана Синановића. Желимо му добар успјех у раду за нашу заједницу. Нови иовјереник Гајрета у Прњавору Главни Одбор, на својој посљедној сједници закључио je да се разреши дужности пододбор Гајрета у Прњавору, a на место његово да се именује повјереником г. Хафиз Салих еф. Ђозић, шеријатски судац. Ова одлука Глав. 0дбора донесена je у сврху реорганизовања Гајретова рада у Прњавору, a Гл. се Одбор нада да fce чланови бившег пододбора потпомагати повјереника у његову раду. Пододбор Гајрета у Требињу Одржао на 24. јуна т. г. своју редовну главну годишњу скупштину на ксјој je взабран слвједећи одбор: Предсједнвк: Јусуф Мурсел, тајник: Едхем Беквћ, благајник: Ајдвн Рокољ, надзорни одбор: Мустафа Чустоввћ в Јуоуф Шаховпћ, замјенпци: Илвјас Ресулбеговвћ и Хасан Робоввћ. Пододбор je у годвнв 1927./28. получио чвст приход од Дин. 9.444.-. Нововзабраном одбору желимо много успјеха у раду за Гајрет! Циркулари аододборима u повјереницима Консшитуисања иододбора Пододбор Гајрета у Стоцу на својој седници одржаној 27. VI. 1928. конствтупсао се како следи: Председнвк г. Хусевн еф. Бркпћ, тајнвк г. Едхем Bntкало, благајнвк Мухамед Шехвћ, I. ренвзор Мухамед Шарвћ, II. реввзор г. Авдо Шарац. Пододбор Гајрета у- Гацку, на својој седнвци од 2. VII. ов. год. конствтувсао се овако: Председнпк г. Ћамил Сарвћ, тајнвк г. Смајо Куртоввћ, благајнвк r. Хасан Шаковић, 1. рсвизор г. Мехо Дураковвк, II. реввзор г. Ахмет Чампара. Скуашшина аододбора Гајрета у Тешњу Редоввту главну скупштвну овај Пододбор ji дне 28. јуна о. г. са дневнви редом којег смо саопштвлв. Одбор взабран на тој скупштвнн конститупсао се je како слвједи: Предсједнвк: Бећир Галвјашевић, тајнвк: Исак Смавлбеговвћ, благајнвк: Хаквја Херпћ, 1. реввзор: Звјад Галијашеввћ, II. реввзор: Дерввш Картал, одборнвци: Хаидвја КахввК, Смавл Хаџи Смавловвћ, замјенвцв: Аширага Мујвчвћ, Хамдвја Мехвнагвћ. Одмах no конституисању одбор јо закључио да на дан 16. ов. мј. сазовв све питомце Гајрета из Тешња, као и остале средњошколске ученике и да им саопшти да ће овај пододбор, код рашавања молби за Гајретову помоћ узети у обзир само оне молбе, чији je молитељ за вријеме ових ферија највише придонио користи Гајрету. | Глапнв Одбор Гајрета распослао je цвркуларе сввма пододборпма ■ повјеренпцвма Гајрета сљедећег садржаја: Ставља ее до внвнл сввма Гајретовим пододборвма в повјеренвцвма, да пвтомцв Гајретовв вз прошле шк. год. не требају упућивати Главном Одбору своје молбе нвтв документе за ирпјем у конввкте. Умјесто тога потребно je да пододборв и повјереници доставе Главном Одбору списак досадањих питомаца пз њвховвх мјеста в околвне и то најд а љ е до 1. а в г у с т а о. г. У том списку треба навеотв пме п презвме ђака, родно мјесто, мјесто у којем je конввкту бпо ђак.прошле годнне в предлог да лв да се поједвнв пвтомац лрпмв бесплатно влв уз плаћаље обокрбнвне, те колвку обскрбнпну предлаже иододбор. За ђаке, којв рефлектврају да буду no првв пут ирвмл>енв у Гајретове внтернате као и за стипендвсте треба доставвти њвхове молбе најдал»е до 1. авдуста о. г. са задњом шк. свједоџбом, роднвм лвстом в увјерењем о ввсвни плаћања >еза Ha свакој овој молби нека изволе пододбори и по1еници ставвтв сноје предлоге. Умол>анају се пододбори и повјереници да о овом обаввјесте како досадање Гајретове пвтомце из њвховпх мјеота, који овога пута неће управљати Главном Одбору своје молбе, тако в оне ученвке, који се обраћају Гајрету no први пут за KOiiBBicT влв стипендвју, како бв нам до 1. ангуста првспје.ле све иолбе а в предлози за првјем досадањвх питомаца. Гајретове значке Обавештавамо све пододборе и повјеренике да број наведених значака у посљедњем отпослатом циркулару, не одговара броју отпослатих значака, пошто су нам се потражње значака из неких већих места показале Behe, него што смо мислили. A ko се покаже сигурнија јача потражња, Гл. Одбор.ће исте поново да поручи из Њемачке. У м о љ а в а ју с е с в и п р е т п л а т н и ц и д а з а 1928. го д и н у п о д м и р е д у ж н у п р е т п л а ту . ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �ZA BOSNU I HERCEOOV1NU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopčić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajerova ul - Telefon 619 SA R A JE V O , Jeftanovića ulica broji. preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ordinira s v a k i m d a n o m od 9— 12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne --- ------ ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА S V A K I M U S L IM A N T R E B A D A K U P U JE SAMO ШТАМПАРСКО - ИЗДАВАЧКИ З А В О Д GAJRETOV Из р aђ уј е C lG lilP lP ii разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" Narudžba: TVORNICA CIGARPAPIRA САРАЈЕВО Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 Књиговезница -- Стереотипија S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �"11.. "ilir ....................................................i i ......i i ...................... .............................i n i B A N K U G f l J R E T D. D., S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000 - , Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku epadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i ćukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva I podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. JIIII.... Od lis te dobiti daje 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu „G a jre t". Sve doznake u domovini i inostranstvu obavija Banka Gajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. ...Illlllllll... BOSANSKA INDUSTRIJALNA I T R G O V A Č K A BANKA D. D. Naručujte i kupujte samo SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 GAJRET0VU Potpuno uplaćena dionička glavnica D i n a r a 2 o ,o o o .o o o o Rezervni fond D in a ra 7 ,5 o o .o o o Prim a u lo š k e n a š t e d n j u , vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a i tr g o v a č k a poduzeća. Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 kremu za cipele jer je ona najbolje k valitete. i donosi lijepu korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ulica 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura RUDOLF BOIĆ, SARAJEVO Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. pret 75. Filijale: Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split .HIIIP"."III1 " Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. lf II općine grada Sarajeva Illllllllliiiiillllinillllliiiiiillllllllllilliuiiilllllli^llbiiiillllllllllli Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ZALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro I ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/94fcde8f5ba2df22559b5969409d2b2e.pdf a661fe925e726703baa59856ecfc0a8a PDF Text Text ' ЛИСГ ЖМГ4ТА Д О Т Ш ЗА КУЛТУРМС И tK«N4MtKft TTC4H3Ali>t MVUIMMANA 16. А В Г У С Т А С А Р А Ј Е В О 1928. У ређуЈе: Х А М З А Б Р О Ј 16. Х У М О �С адрж ај А х м ед Му р а д б е г о в ић: Циник (Прво поглавље.) Гласови м лађих: С а и т О р а х о в а ц : С Касиндолских ханова. И л и ја с Д о б а р џ и ћ : Жетелице. Х а м и д Д и з д а р : Врисак из махале. Л у т в о О с м а н о в : Исповест за утеху мајке. С а ф в е т С. З е ч е л и ћ : Ходочашће на Ајватовицу. Ф а д и л К у р т а г и ћ : Гајретова мисија. Величине источног парнаса. (Одломак из Споменице 25-годишњице Гајрета.) X.: Уочи Гајретове Прославе. с Ц З е т П е р б е в : Неколико епизода у прилог историји Гајрета^^" Ћ а м и л 0. С е л м а н о в и ћ : Муслимани у Санf макуЈ ГаЈретов гл асн и к: Депеша Њ. Вел. Краља. Прослава 25-годишњице Гајрета у Модричи. Гајретова велика забава у Тузли. Главна скупштина пододбора Гајрета у Зеници. Гајретов теферич у Цазину. Главна скупштина пододбора Гајрета у Новој Вароши. Добровољни прилози из Бос. Крупе. Приходи од теферича. Приходи од курбанских кожица. Приходи из Скопља. Приходи од трке у Зеници. Нови утемељитељи Гајрета. Из Уредништва. Г А ЈР Е Т , лист Гајрета друшти за културно и економско подизањ* иуслимана, излази t. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земл>е преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајрвтових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Уредник Х а м и д К ун и К Х а м а а Х ум о Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �TJ>>3VtT Ahmed Muradbegović Cinik (Prvo poglavlje) Nekoliko koračaja od korita Bosne na maloj uz­ visini stoji — ona. Krvava kuća. Zovu je tako. Sazi­ dana je od cigle, koju drže gvozdeni stupovi. Jeziva i hladna. Oko nje je šljivik, bujan, snažan. Pred njom ledina, na kojoj se nikada ne igraju djeca. 1 ljudi ne prolaze kraj nje. Ako se nađu-u njezinoj blizini podi­ lazi ih neka gadost, kao s? zgražaju. Po danu je krv jia crvenoj kući mnogo pitomija i mekša. Sance je obljeva bogatim svjetlom i upija u se svu grozotu sa njezina lica. Ali po noći. Tad izađe krupan mjesec iza gorskog - bila i prospe se po njezi­ nim zidinama. U ledenoj svjetlosti ukočene mjesečine kao da se rastapaju grude usftene krvi i u mlazovima cure niz crveni trup. Na mjestima se vidi živo meso, kako krvari. U rupama, koje slijepo zure, kao puškarnice ne stanuju golubovi. Ni brbljave čavke, crne kao Ciganke ne upravljaju prema njima let. Još ni jedna lastavica nije pokušala, da savije gnijezdo pod njezinim krovom. Kad je dan onda je u kući takva tišina, kao u grobnici. Ne otvaraju se prozori. Staklo na njima ni­ kada ne cikne. Nema šuma, jer ne hoda niko. Nema glasnog razgovora, jer sve u njoj šuti. Tek predvečer zajauknu očajno i resko gvozdena vrata, jedamput, dvaput i prostor se zatrese. To izlazi stari, Orhan iz kuće, kao netopir, i sjeda u svoj čardačić pokraj Bosne, da probdije večer; gdjekada i noć. Niko ne zna kad je došao u ovaj kraj, ni oda­ kle. Jedni vele da je Čerkez, a drugi da je Ermenin. 0 njemu se svašta priča. Kažu da je još kao mladić ostao iza turske vojske, kad se povlačila da omogući austrijsku okupaciju. Drugi vele da je pobjegao iz Ermenske pred progonima T uraka i ovdje se nastanio. 1 sad živi već pedeset ljeta u tom kraju, kao uklet. Pa ipak govorio je jezikom toga kraja, kao da je nje­ gov rođeni sin. Malo je zanosio na am autsku ali go­ vorio je -ispravno i tačno. Žena mu je umrla prije dva­ deset godina odmah iza poroda. U kuću je dovodio samo stare žene, ružne kao da su oglodane i bezgla­ sne, kao da su nijeme. One su ga služile. Njegovo je lice imalo oblik neke ptice, kojoj ni­ kad imena ne znate. Na tom ptičijem licu visile su sa strana niz podbradak lične kesice, pune neke materije, koju uvijek zvače. Glas mu je bio piskutljiv rezak, kao u stare iznemogle žene, koja sliči lješini više, nego čovjeku. Rijetko je govorio, ali svaka njegova riječ je bila neugodna. Stvarala je jezu. Kad bi izlazio u va­ roš — a to se rijetko dešavalo — prekrstio bi ruke na na leđima i odmjerenim sporim koracima, kao da spro­ vod prati, išao bi ulicama. Male životinjske oči letile se čas na jednu, čas na drugu stranu. U leđima je bio malo poguren, pa ipak se pričinjalo tako, kao da ima ponosan hod. Lijevi dlan u desnoj ruci držao bi na leđima i pucketao suhim i dugim prstima, kao olovkama. Imao je dijete, koje je odmah poslije ženine smrti poslao nekuda na stranu i više ga nije bilo. Znali su da je muško i da mu je ime Kado, ali gdje se nalazi to još nitko nije znao. U gradu ga niko nije trpio. Kad bi ga ljudi su­ sreli okretali bi od njega glave; on se pravio, kao da to ne vidi; prošao bi kroz grad nekoliko puta i pred svakim se dućanom nakašljao. Zalazio je samo u jedan dućan. I to rijetko. Bio je to dućan trgovca Đeme, krcat svakovrsnom robom. Po danu bi u njemu elek­ triku palili. Kod njega je Orhan kupovao živežne na­ mirnice. S njime je jedinim razgovarao... Ali kako? Bio je to razgovor, da čovjeka oblije znoj od užasa i jeze. Neugodan, dosadan, izazovan i strašan. A bilo je zato i razloga. Kad je Orhanu umrla žena prosio je od Đeme njegovn kćer Hasu. On bi mu je možda i dao, ali djevojka je još iste večeri pobjegla za drugoga. To je najviše djelovalo na Orhana, da je posto takav 241 �— A ti? pitao je dalje Orhan. Đemi se mračilo prema njemu. Stari je Đemo bio strpljiv čovjek. On je jedini mogao da izdrži s njime. Ne zato, što je bio pred očima. — Ja prodajem, odgovorio je potmulo, kao da se ovisan o njemu i što ga se bojao. On naprosto nije imao snage da mu se opre i da ga ućutka. Tolika guši. Oči su m u bile izgubljene. Gledale su u tog stJašnog čovjeka, kao u neku sablast i nisu ga vidjele... je sila izbijala iz Orhanovih riječi... — Prodaješ? nastavila je sablast. A pošto prodaješ? Pa ipak jednoga dana i Đemi je dodijalo. Bilo — Kako, pošto? zgražao se Đemo. je to onda, kad je imao pun dućan svijeta i kad se — Mislim, je li je danas roba skupa, ili je jeftina? od posla nije mogao da makne. Navalio svijet, kao da je sudnji dan. Kao da iz zemlje niče. Đemo ne vidi tumačio je sa nekim pokusnim uživanjem Orhan svoje pred sobom ni jednoga lica. Vidi samo stotine ispru­ pitanje. — Zašto me to pitaš? Čudio se nemoćno trgovac... ženih ruku i na njima prste, kako gamižu, kao crvi. U polumraku pri električnom svijetlu pričinja se ta — Tako. Možda bih i ja danas nešto kupio. Vi­ ljudska gužva sa ispruženim rukam a, kao neke čaro­ dim kod tebe toliko svijeta, pa velim, zašto ne bih bne grablje, koje kupe sve što stignu. Sa pultova ne­ danas i ja nešto kupio? Možda bi se baš i za me ne­ staje robe, kao da je hala guta. Pretinci i rafi počinju što našlo. da zijevaju od praznine. U dućanu sve to više svanjiva. — Pa šta želiš? — upitao je uslužno Đemo. Spu­ Ona grabljasta neman samo nosi. stio je malo glavu i u leđima se pogurio sam o da iz­ Đemo stoji u sredini tog meteža kao utopljenik". gleda što uslužniji. Možda će se tako prije riješit napasti. Pod očima mu se magli. To je odlučan trenutak. III — Pravo ni sam ne znam. Još se nisam odlučio. će postati preko dana bogat, vrlo bogat, ili će pasti Znadeš da ovo nije dan, kad ja kupujem. Već dvade­ na prosjački štap. Sve o njemu ovisi. To je b^rba na set godtna nosim od tebe robu, pa valjda si to i sam život i smrt. Njegovo oko mora da- krofi neman, koja prim ijetio... hara njegovim imetkom. Ako. samo na trenutak po­ — Da primijetio sam! odvrati žalosno Đemo ne pusti, raznije će mu cijeli dućan^ bez j jednog krajera. Srozat će se u ciglome času. Đemo osjeća, d a je^nje-^ -znajući šta da radi. Orhan mu je stara mušterija, tu je svijet, pred kojim m u se ne bi htio zamjeriti, a osim gova snaga na vrhuncu. Svaki čas bLjnogla popustiti. ;a on jrfiaTiešto u glasu tako jetko i strašno, da ga Katkada se utopi u onome metežu. Njegov podilaze. Kako da ga se riješi... Počeo je opet sa zanese i opije, pa ne zna više da li kupuje ili uslužnošću: Pa evo pogledaj... možda ćeš nešto iza­ Dođe mu katkad tako, kao da je i on m ušt b rati... Tu ima svakakve robe. pruži ruku za vlastitih! robom. A onda se opet .. Da zbilja, mogao bih pogledati, odvrati ravnoi upre zadnju snagu, da održi svijest. A om ušno cinik i pođe po dućanu. Svijet je gledao u njega vidi njegova ruka, kako prima pare i odmahuje kao u čudo. Svi su se zgranjivali. Nisu znali, otkle — A sad idi, a sad idi! Glas mu je ohrapavio i prom ukao.. 1 jedva čeka njemu tolika moć, da zaustavi cijeli posao. Počeli su ga promatrati sa udivljenjem. Počeli mu se ukljanjati da koga posluži i isprati: ' i praviti prolaz. On je mirno šetao po dućanu razgle­ — A sad vidi! Ali jedni izlaze, a drugi ulaze. Njemu sve to više dao sad štofove, sad gvožđe. Zaustavljao se kod sva­ ponestaje snage. Pogleda časom na vrata i vidi mra­ koga artikla. Otvarao načete boce. Mirisao sadržinu u vinjak. Jedni idu gore, drugi dolje. Napolje — unu­ njima. Otvarao kutije sa raznim prašcima i bonbonama. tra ... 1 dođe mu na trenutak tako, da se ispravi na Skidao s rafa poredane sapune i kutije od kolomaza. Presipavao šakam a u vrečama kafu, rižu, so. Kušao pultu i podvikne: iz kanti pekmez, ulje i mast. A onda prešao na pamuk, — Nema više ništa, ne prodajem ništa. Izlazite iz na razne svile, pa na konopce, bičeve i dječije igračke. dućana! — Ali on je trgovac. Ne da mu ponos. Treba Najednom je zastao kod petrolejske svjetiljke i zapitao borbu izdržati. Treba neman pobijediti i postat bogat... Đemu tihim gotovo nedužnim glasom: Napolje — unutra. Neprestano tako. U glavi se — Pošto ti je ta svjetiljka? komeša. Mozak se muti. Svijesti nestaje. I u tome — Trideset dinara! uskliknuo je radosno Đemo času pojavi se na vratima — on. Orhan. Zaustavi ru­ misleći da su m uke svršene. kom cijelu gužvu. Imao je u sebi neku strahovitu snagu — Trideset dinara. Nije skupo. Daj izvadi svjetiljku: kojom je zaustavljao svaki ljudski pokret. Činilo se — Evo izvoli. da bi njome zaustavio i rijeku da ne teče. M aknuo je — Da lijepa je. Ali sad sam se sjetio, da ja imam prstom i Đemo se, kao očaran zaputio prema njemu: kod kuće električno svjetlo i da je ne bih mogao trebati. — Trebaš li mene? upitao je, a krv mu se ledila. Pod Đemom se poče prolamati zemlja. Jedva je — Šta radi ovaj svijet ovdje? — upitao je on va­ još mogao da izgovori: žno, kao da zapovijeda. — Možda nešto drugo? — Kupuje, odgovori zabezeknuto Đemo. — Štogod drugo? upitao je nedužno cinik. Dobro, 242 �pogledat ću. A šta je ono na najgornjoj rafi u onoj šarenoj kutiji? Čokolada ili griz? — Onoje...marmelaba...odgovaraojekrozzubeĐemo. — A marmelada bi mi trebala... Daj molim te pokaži mi, kakva je tvoja marmelada. Ja silno volim da jedem m arm eladu... Đemo prisloni ljestve i poče se penjati uz njih, kao Krist na raspelo. Dohvati ogromnu kutiju, i sa očajnom mukom, crven kao rak, snese je niz ljestve, Još i onda, kad, ju je postavljao na pult i onda je stenjao kao da će izdušiti... — Evo marmelada., reče teškim zagušljivim glasom. — Da o k u ša m ... odvrati Orhan, otvori kapak na posudi, zagnjuri oba prsta u marmeladu i metnu ih na jezik. Namršti lice, kao da jede nešto strašno ki­ selo, propusti kroz grlo i kroz nos neki čudan glas i poklopi posudu: — Nije kao moja, reče režući onim istim čudnim glasom. Moji su šljivici prema suncu i zato je i moja marmelada mnogo slađa. Zar ne? Je si li kadgod ku­ šao kod mene marmeladu? To je nešto posebr>Q. Ta­ kva se marmelada ne može naći u čitavom k raju ... Osim toga ona je takn gusta, da "bi je mogao rezati nožem kao meso. A ova je rijetka kao k aša... — Pa šta hoćeš onda, ako Boga znadeš! uzviknu trgovac očajnim glasom. Orhan ga .pogleda mirno i odvrati nekim reskim pti&Jhn *glasom... — Zar sam ti tveć dosadio. Eh, kakav si* trgovac! Sa mušterijom treba biti strpljiv i poslužiti ga, kako treba. — Pobogu brate, zar nev vidiš, da cio svijet samo I na te čeka. — Doće svatko na red. Л yi, ako se vami žuri, možete otići, pa svršiti kakav drugi posao, da ne dan­ gubite, pa se opet povratiti, okrenu se on prema svje­ tini, koja je za cijelo to vrijeme sa čiidenjem buljila u njega. Svijet se samo na trenutak maknu s noge na nogu i nitko ne ode. Ćutali su kao i prije. — Šta hoćeš onda kaži? upita trgovac očajnim glasom. — Imaš li možda prepečenice rakije? — Imam dolje u podrumu. Ovdje mi je nestalo... — Bi 1’ mogao skoknuti do nje? — Zar da idem sada u podrum, a da ostavim toliki svijet u dućanu.. ? — E pa onda, šta da kupim danas kod tebe? — Ne trebaš ništa. — Čekaj našao sam ipak nešto. Dolje na mostu, sam pušio, opazio sam, da bih to trebao... — Šta? — Š-i-b-i-c-u, odvrati Orhari polagano izgovarajući slovo po slovo, kao da mu se ruga. Đemo još jače pocrveni. Usne mu se zgrčiše. Oči planuše. Desna mu se ruka, poče penjati uz tijelo, kao željezni malj. Ipak je ne podiže visoko. Samo se jače isprsi. Grudi mu se naduše. Iz njih provali težak, ргоmukao glasi — Ne dam! — Ne daš? — upita tobože preneraženo Ohran. — Ne dam! ponovi istim glasom trgovac. — Hm, progunđa ironički Đemo i okrenu se pre­ ma svjetini. Jeste li to igdje čuli ili vidjeli. Trgovac, pa ne će da posluži svog najboljeg m ušteriju... A vi­ dite, ja sam mu najbolji m ušterija... Već dvadeset go­ dina samo od njega kupujem ... A sad mi ne će ni jednu šubicu da proda... — Ne ću I — ponavljao je razjareni trgovac i nije više imao glasa da opravda samo sebe... — Ne ćeš sada, a prije si htjeo... Prije, kad nisi imao u dućanu ni deset kila soli, onda si skakao predamnom na noge... Priznaj i sam Zar nije bilo ta k o ? .. Ehe, dragi moj, to nije lijepo od tebe! Ja, kakav sam da sam, ipak si ti zaradio sa mnom. —^.Šta sam zaradio? vikao je iskrivljenim glasom trgovac. — Ja ne velim da je moje, ali na meni si zaradio. — Ako sam ne tebi zaradio, onda evo n o s i...s v e je tvoje. .^ O n zgrabi vreću soli, pa onda vreću kafe i prevali je na dućan. Sol i kafa prosuše se i pomješaše. — Đemo! Kriknu neko iz svjetine. — Šta to radiš? prokrivi se drugi. — Jesi li poludio? Čudio se treći... Đemo se na- te glasove još više raspalio i počeo »dreda da baca; po dućanu, na ulicu, kroz ргоkud je prije stigao. Svaki njegov pokret pratio uvijek isti urlik. — Evo nosi! *— Evo i ovo I — Evo i ovo! — Evo i ovo! Za tren oka se ispunio cijeli dućan razbacanom robom. Po stepenicama se kotrljale kutije čokolada, bonbona kolomaza i svakakvih boja. Na ulice su letile bale pamuka, topovi štofova, presna svile, zlata i kudjelje. Kroz prozore su jurile petrolejske-kante, kukinjsko posuđe, i željezne peći. — Nosite! vikao je razjareni Đemo. Nosite to đu­ bre, kad nije moje! Šta čekate? Grabite! Masa se na trenutak pokoleba, kao da će navaliti da grabi’ ali ih Orhan zaustavi: — Stanite! viknu reskim glasom. Svjetina se ukoči. On nastavi istim tonom. Ako je to moje, onda nitko nema prava da dira u to osim mene. Jeste li razu­ mjeli? A onda se okrenu prema Đemi i smiješeći se, reče: Uzmi te stvari i metni ih opet na njihovo mesto. Ja ti ih poklanjam ... Ja sam takav čovjek. Kad jed­ nom nešto dadem, ne ću više natrag. Đemo zamrije, kao da u njemu kapi krvi nema. i sruši se bez svijesti na stolac. Orhan se nasmija, tiho, cinički bez ikakvog zvuka i odmjerenim kora­ cima, kao da prati sprovod izađe preko razbacanih stvari iz Đemina dućana. (Konac.) LI 243 �ГЛ АС О ВИ М Л А Ђ И Х С Касиндолских ханова Врисак из махале Под прозор ми вода кикоће, У шумарку тичји жагор ври; Под бријегом бујни шљивак зри Хај, под прозор вода кикоће! Катмер je врисак — младоста цветме на пенџеру високу младе дјевојке. Труне се снено латице сетне испод реш етака старих пенџера у подне, у подне свакога дана са тихих грана ко с љ утих рана. У »Јахорин« пева делија: »Oj девојко муко велика, A заш то ме злато презиреш. Заш то моју младост раздиреш И везујеш ужем чели ка...« У башти ми буја јабука, И док зефир гране савија, У »Јахорин« плаче делија: »Oj девојко муко велика«. Саит Ораховац Жешелице У рано јутро девојке раниле да жању пшеницу младр у њима кликћу наде лета ће бити фодна јесен ће бити г\лодна друмови ће запевати рбесну песму м Цијукала, цијукала низ друм удаћу се у јесен селе кад прелију се равни белб песмом мојих сватова. Захрзали ати низ доле прижњимо жуте њиве нек момци брже стигну да ати жита не дигну копитама тешким. З а снопом, сноп се веже за гором момци фрулом дижу песма се долом разлеже девојке крају њиве стижу. Цијукала, цијукала низ друм теш ка кола удаћу се у јесен селе. Ha зреле њиве Бог просуо песме (у гори жуборе чесме) уморни момак ка чесми хита да вреба жетелице младе. Илијас Добарџић 0 махале, махале, како сте ми драге, о махале, махале, како сте ми тужне, махале, махале, беле махале! Синоћ je неко туж но певао. срце ми je napao тај тихи глас; Синоћ се просуо јецај хармонике кроз пребеле, камене сокаке, зашумео низ поља сазрели клас. Врисак je радост млада живота, врисак je јаук затворене драге, у старим чардацима камених двора, махале, махале, беле махале! Синоћ^е доле, на дну сокака, Ha руци црној поноћног мрака, умрла млада Мејрема девојка; синоћ су срца грцала у тузи, јецале баште, дубраве и л у з и ... Хамид Диздар ИсповесШ за ушеху мајке Добро je мени, о мајко, добра м ајко ... — сваки дан no један велик бол и радости велике две. Испих многе чаше. na разбих замахом чудака, изорах многе брегове посијах све с&ме долове, искитах се широм света, размрсих чвор васељење. Утањих образе, једре, румене образе дечака, осуших се ко грана танка, разделих чардаке и винограде јер добар je, мајко, твој син. Све je што ми оста на свету широком: лудо детиње срце, хаос болова и радости великих и скитање светом. 0 добро je мени, добра мајко... Лутво Османов Ч и т а јт е и п р е т п л а Ч у јт е с е н а „Гајрет" 244 �Šafvet Š. Zečevid: Hodočašće na Ajvatovicu I. sivi oblaci, koji nagovještavaju kišu što nama ni naj­ manje ne godi, jer nam se kvari teferič. U Donjem Vakufu izlazimo iz vagona gdje nas dočekuje mnogo svijeta. Za stanicom stoje osedlani konji, koji su dovedeni da prenesu hodočasnike od stanice do u Prusac. Budući da smo imali stvari i mi se pogodimo i pojašemo prema Pruscu. Smiješno je bilo naše jahanje, jer smo svaki možda samo nekoliko puta sjedili na konjskim leđima. Pa to ne bi bilo, Bog zna, sto neobično, da nije padala kiša i da mi nismo primorani bili obući kabnice pa na konjima izgledati kao kakve noćne utvare. Naravno da nam se je put udvostručio, jer smo svi bili »dobri jahači«/4Jz plotove kuda smo prolazili već su bili seljaci postavili ođžake za kafu i donijeli pune bukare kisela Krenusmo u subotu na večer s vozom u 11 sati i slatka mlijeka, da prodaju mnogim prolaznicima. Lica i 50 minuta, koji je naravno bio prepun. Ovo je prva šu im bila sm rknuta valjda radi toga, što kiša ne­ neprilika, koja gotovo svakoga putnika ,sreta čim je prestano ^Sda a roba stoji ne prodana. I kod nas se krenuo na dulji ili kraći pjat. Do »Lašve« smo doputovali je raspršilo ono raspoloženje s kojim smo krenuli, u ugodnom razgovoru." Prelazt u ^ rtig i voz u stanici računajući ako kiša i 4 u tra uspada na dan Ajvatovice, »Lašvi« bio je malo komičan, jer su mnogi žurećL-'SSp- -da nam se ne će naša želja ispuniti moći, radi koje da ujagme mjesto, bili sjeli u voz koji kje za Sarajevo, smo i krenuli na ovaj put. Prešavši omalenu rijeku blizu samoga Prusca sjapa kako su se istom iznenadili* kad su vidjeli,/ sva'm jesta zauzeta u našem vozu. Sad se manje raz­ šemo i posjedamo po klupam a kafane, koju je jedan seljak na brzu ruku napravio. Ovo je najjednostavnija govara i mnogi pokušava da zaspi ali svaki Veći šum diže dremovne glave. ЧЈ pet sati izjutra ulazimo u kafana što se može zamisliti. Ali ipak imala je tu pred­ Travnik. Prolazeći kraj Fevzije medrese vidimo mnoge nost, jer je bila natkrivena daskama, pa se je moglo sanjive glave đaka ovoga zavoda kako nas radoznalo sklonuti od kiše u suho a od sunca u hlad. Kako je promatraju. U stanici je veliki svijet, sve sami hodo­ sam a kafana bila priprosta, tako joj je i inventar bio časnici, pa je uprava stanice primorana da prikopča gotovo nikakav. Na odžaku, koji je bio iskopan u nekoliko otvorenih »telešnjaka«, koji su za čas bili zemlji, stajala je obična kanta s vodom, na kojoj je puni i zelenilom okićeni. Idemo kroz* brdovit kraj, na bilo pet-šest dževzi i pokraj seljaka, koji je sjedio na obe strane su raštrkana sela, oko kojih su zasijane koljenime na prostrtoj žaci, bilo je nekoliko finžana i njive i prilično isječene šume. Kod stanice Goleš dolazi suđe s kahvom i šećerom. Bilo je sve jednostavno i nam u vagon neki Osman Beharić, jadan, odrpan, veoma priprosto, ali ipak je čovjek osjećao neku ugodnost, slabo vidi, pocrnio potucajući se od nemila do nedraga. promatrajući kuhanje kahve i posluživanje gostiju. Čim I opet su ti naši ljudi toliko nemilostivi, da za onaj dinar bi koja dževza kafe bila skuhana, seljak bi dohvatio što će mu ga dati natjeraše jadnika, da im pjeva. Istina jedan findžan, potrao ga krpom i stavio mu na dno bili su pri piću pa im se nije toliko ni čuditi, jer znamo jednu kocku šećera, zatim bi kriomice namignuo dje­ šta piće od čovjeka pravi. A on, veoma ponizan, s čaku, koga ima poslužiti. Pa i dževza je bar dva puta ispruženom rukom odbi ponuđenu mu čašicu rakije i veča od gradske, a i samoj kafi se ne može prigovo­ zapjeva jednu sevdalinku. Razliježe se pjesma po va­ riti i to sve skupa stoji samo jedan dinar. Sjedeći tu gonu, podciknuše bekrije i češće se čaša poče prazniti. i pijući kafu čujem: kako je neke godine jedan seljak Zaista Božije čudo, onakav jadnik i bezkućnik a ovamo digao i sakrio m ost preko rijeke i sam se stavio svi­ tako divan i uglađen glas, da bi mu i mnogi pjevač jetu na raspolaganje te bi svakog pješaka prenio na pozavidjeti mogao. Pa i ariju znadel? Sigurno živi leđima, što mu je nosilo lijepu zaradu samo da ga pjevajući svijetu i kad mu se pjeva i kad ne pjeva. nisu žandari natjerali, da opet postavi sakrivenu dasku Otpjeva jednu pa drugu pjesmu, pokupi što mu je ko preko vode. htio dati i ode u drugi kupe vagona. Penjemo se zup­ Pred prvom kućom u Pruscu dočeka nas domačin čanom prugom a pet minuta puta kroz tunel učini i zaželi nam dobrodošlicu. Plativši za konje uniđemo nam se kao vječnost i poče nas gušiti dim premda su u veoma vidnu i čistu sobu. Vidjelo se na domačinu, svi prozori bili zatvoreni. Na okolna brda navlače se da nas želi dočekati bar iz interesa ali mnoge njegove Već iz mladih dana bile su mi pune uši o velikom i svečanom hodočašću na Ajvatovicu. Pričalo se i pre­ pričavalo mnogo koješta, dokazivala se čudesa, te da se mogu i ljudske želje postići samo ako ode čovjek i sa sveg srca se pomoli Svemogućem na grobovima prusačkih velikana, Ćafi-efendije i Ajvaz-dede, te u »Ajvaz-dedinoj« stijeni. I ja sam odavno namjeravao hodočastiti ova narodu sveta mjesta i Bog dade te mi se ove godine pruži zgodna prilika, da i ja svojom nogom prođem kroz tu poznatu stijenu i da vidim čuvene grobove. Ali da to ne bude samo u mjim očima odlučih, koliko sam u stanju, da i onim poštovanim čitaocima, koje interesuje ovo svakogodišnje hodočašće, opišem što vjernije i bez ikakvog objektivnog mišljenja. 245 �riječi i kretnje odavahu neku nastranost i divljinu iz čega se moglo zaključiti, da ovi ljudi imaju slabo kon­ takta s daljnom okolinom i da su vični sami na se. Odmorismo se i izađosmo iz kuće, da razgledamo Prusac. Najprije se uspesmo na ruševine starinskog rimskog grada odakle se pruža veličanstven pogled na sve strane. Najzačudnije je, što ima bunar u samom gradu i na toj velikoj visini ima i u sred ljeta vode. Kraj grada nalazi se i stara sahat-kula, bijelo okre­ čena, koja nema ni sata ni kazaljki nego označava vrijeme jedino kucanjem. Odavde siđemo u čaršiju koju sačinjavaju tri-četiri dućana, jedna-dvije kafane i dvije čitaonice. Primorala nas je velika kiša, da unidemo u novu, skora sagrađenu »Narodnu čitaonicu« u kojoj nema ni traga o kakvim knjigama ni prosvjeti, jedino se može vidjeti jedna novina od prošlog mjeseca i to je sve. Soba u kojoj je ujedno i odžak za kafu pri­ lično je čista. Ovdje se kupi bolji svijet a predsjednik je prusački kadija. Nama je dobro došla, jer smo mogli s prozora vidjeti sve što se događa u čaršiji. Osim stalnih dućana ima i nekoliko čergi u ko jim a,se-p ro ­ daje pečeno meso, sir, kahva, hljeb i drugo a koje su otvorene samo danas 1 sutra dok prolaze hodočasnici. Već od jutros pucaju s .grada prangije, koje nago­ vještavaju veliku narodnu svečanost Sačekasmo dok mato prestade kiša pa krenusmi dalje glavnom ulicom i z i . malo vremena dođosmo dt ograđenog groblja Hl čijoj se sredini bijeli omaleno, daskom pokriveno, vegma lijepo okrećeno »Ajvaz-dedii turbe. Pred vratima turbeta poredalo se je desetak siro­ maha, koji smjerno i u рб glasa uče ilahije, čim žele kazati, da im se udijeli mijostinja. Unutra u turbetu odmah do vrata sjedi ostarjela, pogrbljena, siromašna žena učeći uz tespih. 1 pred njom je prostrt rubac na kojem se vidi nekoliko sitnijih novaca. Dva m etra na lijevo nalaze se druga vrata koja vode grobu Ajvazdedinu. Kubura na grobu je od drveta, velika i obla, pokrivena starom, isplavljelom i moljcima izjedenom, zelenom čohom. Začudo da grob nema nišana niti kakvog drugog natpisa. U jednom uglu stoji zeleni, veoma isplavljeli bajrak Ajvaz-dedin. Budući da je ve­ ćina prostora zauzeta grobom i da ulazi malo svjet­ losti u turbe, čovjek osjeća neko žalobno, van svjetko nadahnuće, koje pritište dušu i sjeća nas neizbježive smrti. Proučivši fatihu i razgledavši oba odjelenja tur­ beta, koja su rastavljena drvenom pregradom, izađosmo na polje. Ko je zapravo Ajvaz-dedo, pod kojim je imenom poznat našem svijetu, nisam znao, pa sam se obratio g. Riza ef. Muderizoviću, arhivaru Zemaljskog Muzeja u Sarajevu. Gosp. Muderizović mi je najljubeznije izišao u susret i dao mi niže navedene podatke o ovome velikom čovjeku, a koje je izvadio iz Kronike Muvekkita Salih-ef. na rubu 25. stranice. I ovom prilikom najljepše se zahvaljujem g. Muderizoviću. 246 Uvejs-dede (a ne Ajvaz-dede) iza osvoienja Bosnć (1463.), koji je po porijeklu iz Anadolije, doselio je u Bosnu te je odsjeo u jednu od većih varoši Prusac. On je tu godinama predavao vjerske znanosti i trudio se na širenju islamskih djela tako, da je bio povo­ dom, da tam ošnje pučanstvo pređe na Isl?m. Čak u u istom kotaru (srezu) stanovništvo sela Vesela bilo je svo hrišćansko, nu sa njegovim zauzimanjem i na­ stojanjem svo je primilo islamsku vjeru a njihov pop, imenom Pandža, učio je pred njim te budući da je kroz jednu godinu dana postao hafizi-Kur’anom, postavljen je od strane Uvejs-dede za m ektebskog učitelja. Uvejsdedo se je zamolio Bogu, da dok teče loze Pandžine, djece i unučadi, da svi budu učitelji. I dan-danas (za vladanja sultana Mehmeda 11.) svo je stanovništvo pre­ šlo na Islam i među njima živi jedan hodža pod ime­ nom Pandža. Budući da se je zauzimanjem Uvejs-dedinim po­ množilo muslimansko stanovništvo a i grad se pove­ ćao u pomenutoj varoši (Pruscu) usljed nestašice pitke vode bile su velike poteškoće. Nije bilo u blizini ni jed n o g v re la , koje bi se moglo u grad dovesti. A da se dovede voda s vrela Ajvatovice, koje je udaljeno od varoši jedno pet četvrtina sata, bila je zapreka jedna velika stijena. Prema predaji koja dopire iz usta u usta ova po:ba z a v o d o m potresla je dušu pomenutog šejha te nivši se u Božiji spas, uobičajio je svako jutro .rije izlaza sunca otići na vrhunac stijene, koja je od prirode na vrhu udubljena, gdje se je Svemogućem Bogu molio, da se s Božijom moći ta stijena raspukne. 1 tačno je pohađao stijenu četrdeset dana. Četrdesete noći u snu je vidio, da je stijena raspukla i voda pro­ tekla. Ranom zorom ustane sa svima svojim muridima (sljedbenicima) i đacima te se uputi do pom enute sti­ jene. Tu uistinu vidi da je stijena po sred sredine ras­ pukla i voda protekla, na što se Bogu pokloni i izrazi svoju zahvalu a da se pokaže znak radosti puške zapucaju te se tim izrazi narodno veselje i tako zado­ voljni povrate se u varoš. Odmah iza toga postave se tomruci (vodovodne cijevi) i voda proteče. Pomenuti Šejh kad je bio obdaren ovom Božijom milošću imao je četrdeset godina i poslije toga živio je još trideset i sedam godina. Za uzvrat, što mu je dragi Alah njegovu dovu kabul učinio, da stijena raspukne i vodu dovede do u grad Prusac s vrela Ajvatovice, on je dok je god živio pohađao pom enutu stijenu sa svojim muridima, đa­ cima i mnoštvom m uslimana gdje se je molio Sveviš­ njem Bogu i to u ponedeljak sedme hefte (sedmice) po Đurđev-danu. Kiša opet počinje da pada ali to nas ni najmanje ne sprečava da dalje nastavimo put po starinskoj, iz­ dubljenoj i izrovljenoj kaldrmi, probirajući kamen po kamen i šetajući s jednoga kraja ceste na drugi, da bi na što suhlje tlo spustili napola ukaljanu cipelu. Pre­ �valivši dobar komad puta stignemo na drugi kraj Prusca zvani Srt. Ovde klanjasmo ićindiju u velikoj đamiji kraj koje raste ogromni, stogodišnji bor, pod čijim granam a može naći hlada koja stotina ljudi. U đamiji upada u oči prekrasna levha (arapski natpis) izrezana na drvetu, za koju vele, da ju je sam Ćafiefendija pravio. Dvadesetak m etara od đamije nalazi se znamenito turbe Ćafi-efendino. Sa strane od đamije ulazi se niz nekoliko stepenica u veoma mračnu pro­ storiju gdje pobožni svijet klanja i moli se Svevišnjem Stvoritelju, da mu ispuni želje, sav skrušen i ponizan. Iz ove mračne sobe vode stepenice na »gornji boj«, koji je mnogo vidniji a kao i prizemlje je zastrt bravljim kožicama. S protivne strane nalazi se grob ograđen drvenim letvama. Grob je jedan m etar izdignut iznad zemlje. Na grobu je kameni sanduk s veoma lijepim, uglovitim nišanima bez natpisa. Na grobu se nalazi komad zelene ćoha ispod koje pobožni svijet uzima kamenčiće i raznosi ih na sve strane vjerujući, da ćg mu biti sredstvo, kojim će postignuti pomoć od Sve­ mogućeg Boga u životnim nezgodama. Odmah yz grob nalazi se i drvena kasa u koju skorg svaki hodo­ časnik metne po nešto novaca. Na drvenoj polici (»peštahti«)nalazi se Kur’an a. $• u^kojem sam i ja proučio »Jasini-šerif«. Oko groba su prostrte kožice na kojtfnase klanja. Uza zid, koji dijeli-grob o d o s ta lih prosto­ rija turbeta nalazi se prislopjerra kamena ploća s divnim arapskim natpisom. ^ Ćafija se rodio u Pruscu mjeseca ram azana u u petak 951. (1544.). ЧЈ dvanaestoj godini pošao je -u školu. Pripravne nauke svršio je u domovini. U po­ četku vlade Selima II. otišao je u Carigrad na visoke nauke. Predavanja je slušao kod Mu’ida Ibni Ćemalova u Čataldži, kod mula Ahmeda Ensarije i Bali ef. Sa­ rajlije u Carigradu i kod glasovitog indijskog učenjaka Miri Gadanfera Husejnije u Medini. Godine 983. (1575.) vratio se u Prusac, gdje je otpočeo držati javna predavanja i pisati djela o raznim znanostima. Kasnije je bio kadija u Pruscu i nekim okolišnjim mjestima. Godine 996. (1587.) bio je sri­ jemski kadija, 1000. (1591.) išao je na Meku. 1004. (1595.) napisao je djelce »Temelje mutrosti i t. d.« koje je iste godine donio na dar sultanu Mehmedu III., kad je obsjedao Egru (Erlau). Na želju nekih dostojanstve­ nika preveo ga je na turski i sobom odnio u Carigrad s još nekim djelima i proturio ga do sultana. Za na­ gradu dobio je sultanovim ručnim potpisom doživotno kadiluk u Pruscu pod uslovom da držijavna predavanja. Eto, tako materijalno, osiguran, posvetio se širenju nauke, i u društvu s još dvojicom zemljaka Ali-ef Šehovićem i Mehmed-ef. Agićem mnogo doprinio slavi ponosne Bosne, koja je tada bila na glasu u turskoj carevini kao leglo junaka i učenjaka. Umro je 1025. (1616.) poštovan od naroda i velikaša.1) ') Ovu kratku biografiju uzeo sam iz predgovora prije­ voda Dr. Safvet-bega B ašagiča: »Nizam ul alem« (Uredba svijeta). Oko cijelog turbeta posjedali su siromasi i cigani i svi mole i kume da im se udijeli milostinja: — Udijeli mi sadaku1) Bog ti dao što od srca želio 1 — Da Bog da ti sadaka kabul2) kod Boga bila! — Smiluj mi se nemoćnikul — Pogledaj me sakata, nevoljnika I — Darujte me braćo ćorava I Ovakim i sličnim riječima cigani pune hodočasnicima uši, da se čovjek i navikne na sva ta jadikovanja, priviknu mu se oči gledati sakate, ćorave, nijeme, sgrbljene i ko bi znao kakvih sve nema, zato ako ni radi čega a ono radi ovih nevoljnika potrebno je po­ sjetiti ova mjesta, pa da se vidi šta sve ima na bijelu svijetu. Povratak nam je na drugi kraj Prusca bio mnogo teži, jer smo krenuli drugim još gorim i kaljavijim putem. Kjša s časa na čas prestaje, dok se opet ne navrdti s manjim ili većim pljuskom. Opet odsjedamo u čitaonici, jer je iz nje najbolji pogled na čaršiju, koja je §ad neobično oživjela od pridošlih hodočasnika i od vike prodavača: — Hljeba i sira I — Mesa кб sira! — Halveee 1 — razliježe se na sve strane po čaršiji. Na dva sata prije zalaza sunca oču se iz daljine puškaranje i otegnuto vikanje amin. Svijet se uskomeša po čaršiji. Ljudi sa svih strana pridolaze. I Čitaonica se dupkom napuni, jer svako želi promatrati svečano dolaženje bajraka iz raznih bližih i daljih sela i gra­ dova, vidjeti, koji je bajrak najljepši te uz kojeg je pratnja veća i kićenija. Nakon nekog vremena pomoli se na dnu Prusca pedesetak pješaka pred kojim stasit momak nosaše veliki, zlatom izvezeni, zelen bajrak. Ne sjećam se odakle rekoše da je. Ta ko bi se i sjetio u onoj vrevi i stisci a i ja sam svu pažnju posvetio bajraku i pratnji. Kako se ova grupa približavaše čar­ šiji sve češće odjekivahu metci iz pušaka i samokresa dok ne grune s grada prangija kao odgovor na mnogo puškaranje. Bajrakova pratnja ide u divnom redu. Napred je bajraktar s bajrakom, za njim nekoliko dje­ čaka koji uče ilahije, te kad svrše stih ili distih baj­ raktar vikne amin a zatim zagromi iz svih prisutnih usta otegnuto amin. Ovo se neprestano ponavlja. Ostala pratnja sastoji se od starijih ljudi, među koiima se opaža mnogo staraca s bijelom bradom ali krepkim korakom. Pred čaršijskom se džamijom zaustavi po­ vorka, gdje se još prouči nekoliko ilahija uvijek pračenim s amin, zatim bajraktar unese bajrak u dvo­ rište te ga prisloni uza zid džamije, odakle će ga sutra rano još svečanije ponijeti »Ajvaz-dedinoj« stijeni. Dok je prvi bajrak smješten uz džamijski zid dotle su se pojavila tri u jednoj grupi s još većom pratnjom ‘) milostinju. a) primljena kod Boga bila. 247 �pješaka i konjanika. Jedan je bajrak bijel sa širokim čište, uniđe imam u čitaonicu gdje ga s osobitim po­ crvenim pašom izokola, cijeli ispisan arapskim natpi­ štovanjem prisutni dočekaše i veoma mu lijepo otposima. Druga su dva zelena sa zlatnim alemima iski­ zdraviše. A on ponosan, što je voda najljepšeg bajraka ćenim cvijećem. Još se ovi bajraci nisu bili ni unijeli i najljepše pratnje prvi dade dobrovoljni prilog za či­ u džamiju a već se opazi treća povorka, još veća i taonicu, da se i tim nadvisi nad druge. Pridolaženje bajraka nije prestajalo sve do samog oboružanija nego predhodnica joj s četiri bajraka. I ovi se bajraci na isti način uniješe u dvorište džamijsko. mraka. Ni travnički bajrak nije mnogo izostao za karaulskim. Naročito je upadao u oči travnički bajraktar Prođe i četvrt sata a da ne bi više ni jednog bajraka, pa se ljudi počeše čuditi te izražavati mišljenje, svojom lijepom pojavom u našem narodnom bosans­ da ove godine neće biti veliki broj bajraka a ni ho­ kom odijelu s trezvenjačkom značkom na fermenu. dočasnika, jer je kiša svijet omela od puta. U to iz Ovaj šovjek i ako je samo prosti zanatlija, učinio je velike daljine počeše dopirati pucnji kremenjača a neko na me neobično lijep dojam iz čega sam mogao za­ reče, da ovo ide »Karaula«. Mislim ja šta je »Karaula«, ključiti, da je putovao i imao više doticaja sa svijetom. dok mi jedan prisutni ne rastumači, da je to jedno Pred sami m rak izađem iz čitaonice da se malo proveliko, m uslimansko, planinsko selo, koje je veoma šetam po čaršiji i da vidim koga ima od Sarajlija i složno i koje svake godine pošalje najviše hodočasnika šta je sa sarajevskim bajrakom, što već ne dolazi? ito samoga konjanika. Na ulazu u Prusac zacrni se Neobično ti se svaki slatko javlja i za zdravlje te pita cesta i neobično jako dugo odjekivaše amin. Povorka kao de je ne znam u kakvoj tuđini i da se neće već se lagano približavala, već joj se može vidjeti bi­ sutra pobratiti kući. Iz čaršije se zaputim kroz mahalu, da vidim šta jela ahmedija, to im je imam, koji ih već nekoliko godina uzastopce predvodi i karSulsku dovu uči. Pod se i tamo radi. U svakoj kući skupilo se po nekoliko njim je lijep osedlan konj, a preko sedla o p e t'je pre­ djevđjafta a naravno da ni m omaka nije m anjkalo, pa bačena serdžada. Sam j$ imam veorjia jak i lijep čovjek se uveliko raspreda na sve strane. Među svim djevoj­ te mu se s lica može^čitati neki ponos i samopouz- kam a koje sam vidio ne zapazih kakve ljepotice, danje u se i u svoje. 1 bajrakta? je izabran. A bajrakl2-_sarajke su se krile od nas Sarajlija, sigurno radi toga On je najljepši, najnoviji i najizvezeniji od svih i što što su tu stajali seljaci, koji su upravo bezobrazni, pa su došli i što će kasnije doći. Na bajraku velikir im se i ja kao m uškarac stidio od onoga što govore »jkama na koje one, bar kako je meni izgledalo zlatnim slovima piše: »Nasrum m inallah ve iju ravnodušne i nijedna se ne udalji s prozora ili karib, ve bešširil muHminin!« (Pomoć je od Svemog pobjeda je tu (blizu);cobraduj vjernike!) vrata u znak, da ih ne žele slušati. Po natpisu je bajrak više ratnički nego vjerski, Počelo se je smrkavati i ja se zaputim čaršijskoj koji je nošen možda prije trista godina u krvavi boj džamiji gdje klanjam akšam. Ova je džamija veoma i čiji je natpis trebao da bo,dri vjernike u rici topova prostrana s kamenom munarom i veoma umjetno sa iz­ i smradu lješeva. rađenim kubetom iznutra. Bila je prepuna hodoča­ Nakon što je i ovaj bajrak unešen u džamijsko snika. Iza toga odemo na večeru našem domačinu. dvorište te pošto mu se raziđe pratnja,^da traži kona(Nastaviće se.) Fadil Kurtagić Gajretova misija Akcija za ispoljavanje jačih poteza u propagiranju kulturno prosvjetnih ciljeva medju masama musliman­ skog dijela našega naroda u Bosni Hercegovini, a osni­ vanjem i radom kulturnog društva Gajret, pala je prije četvrtinu stoljeća, u vremenu označenom sa vrlo malo efikasnijih uslova za prosperitet ove akcije. Naprama tačno đefinisanim kulturno prosvjetnim, ekonomskim i socijalnim potrebama muslimana stajale su — i da­ nas su ua žalost jake — legije nosioca reakcije, koji su sa pogrešnim i griješnim interpretacijama islamskih temeljnih zasada sa m nogo uspjela paralizovali kul­ turne napore istinskih intelektualaca. Broj obrazovanih ljudi među muslimanima prije dvadesetipet godina u uporedenju sa današnjim brojem i upoređenje opšteg 248 gledanja na kulturno prosvjetne potrebe, koje involvira u sebi i shvatanje tih potreba, sve to odaje jednu go­ tovo revolucionarnu razliku na bolje, a za koju može se sa pozitivnim argum entim a tvrditi pripada lavovski dio zaslužnim pionirima Gajretove misije. Neka je za to čast i priznanje osnivačima Gajreta, neka je za to čast i priznanje svima njegovim prija­ teljima, a naročito svim a njegovim funkcionerima, koji su u neravnoj borbi sa reakcijom sa bakljom i baj­ rakom progresa do dana današnjega uspjeli u pravcu konstruktivnog društvenog izgrađivanja i unapređivanja dajući tako sa Gajretom i preko G ajreta muslimanskom dijelu našega naroda akcentuiranu oznaku kulturne skupine. �Величине исшочног иарнаса Одломак из Саомепице 25-годшињице Гајрета Турској царевини наш народ није само дао нај- живота и без духовног стварања. Kao органски једна врсније војсковође, државнике и хероје, он joj je дао, цјелина са православним дијелом нашег народа, он нажалост, и велике умне величине, чијим именима je стварао исто шта и тај његов братски дио: нами и данас можемо да се подичимо, али та хвала родну епску и лирску пјесму, напосе нашу севдаостаје ипак празнгг у нашим душама, јер н е наилази линку. на ехо рођене материње ријечи, не наилази на топПрви од тих духовних великана Истока, наше лину домаће груде, не наилази на топао удар нашег крви, био je пјесник под псеудонимом А д н и , Махсрца. Зато што су те наше умне величине писале мут-паша Абоговић, родом из Крушевца, брат Мина туђем језику. Па иако њихово срце у много слу- хајла Абоговића. Он je, како историја биљежи, чајева јако бије за рођену груду, иако се они њом уграбљен као дјечак на путу од Новог Брда у Смеу том туђем свијету поносе и о њој пјевају, далеки дерево. Његов брат Михајло Абоговић био je намјеси страни звукови тих пјесама не допиру до нас. ник у Смедереву. Адии je смакнут на денунцијацију Потпуно je јасно заш то су се сви наши умни рад- његових непријатеља код султана Мехмеда II., Елници јављали искључиво на источним језнцима. У Фатиха; ког je поучавао у филозофији, дана 27. авгуоно доба, кад су они као дјеца, или младићи, одла- ста 14.74. З а Аднијем се реда цијели низ пјесника и зили у Цариград, Исток je био на врхунцу свог ду- учењака, од којих ћемо да споменемо само истакнуховног стварања. Док у то вријеме, Босна разрована 'Тије, у толико да би одржали извјесни континуитет вјерском свађом, у почетцима новог живота, није у вреЛ ен^ Пјесник Ш и р и (Лавски) унук je Стјепана Вукимала ни једног свог културног центра. Тек у XVII. вијеку, na нздаље, јавЉају се извјески писци мусли- чића-Косаче, херцега св. Саве, господара Хума, Подмани који пишу на српском је^ику, као и остади—_р4Ш>а, Приморја, и тако даље, који je свог младог оскудни културни центри. За/јаче духовне подвиге, сина Стјепана послао као таоца на цариградски двор. Стјепан je npeulao на Ислам и добио име Ахмед, атмосфера у Босни и ХеррегоЈзини б[ила^је кроз јело вријеме турске владбвине и сувише тешка и поПео се до везирске части и оженио се са Султаскучена, што због 'Иесрећних политичких прилика, лзрјом Фатимом, кћерком Бајазида II. Kao плод тог што из свог несрећ^ог географског положаја на брака јест Шири. По својој природи болешљив, умро ударцу. Зато Босна не даје цолета ни једном таленту J e у раној младости. Поезија му je чулна и интелекда се развије на свом језику, иако се у њој многи туалистичка. Изгледа да je, поред источњачких књиталенти рађају и појављују, na потражив источњачке жевности, добро познавао грчку филозофију и митоцентре, потпуно западају у њИхове снажне атмос- логију. Он сам пјева: фере. Али, између њих многе ипак мори ностаглија Од мог тијела слабуњавог шта уради јада бреме — за родним странама у које се повраћају да ту про- Погледајте, у што ме je претворило пусто време. Или се тјеши: веду своје последње дане. Пошто ови наши писци који су својим дјелима уклесали велика имена у те- Чујеш срце, не варај се на прћију нисха света! ковине источне културе биљеже најстарије датуме, Шта Каруну1) хазие вреде када му je спомен клета.*) Интересантна je појава кривовјерник Ш е ј х почећемо од њих да укратко развијамо ток културних тековина муслимана у Босни и Херцеговини. Х а м з а О р л о в и ћ , родом из околице Зворника. Живио je за ере Соколовића, a био je веома попуСафветбег Башагић у свом дјелу »Босанци и херцеговци у исламској књижевности« набраја око неких ларан у народу и међу јањичарима. Његова наука осамдесет и пет имена, попраћајући их примједбама нашла je бројне присталице у Босни, a сузбијена je о њиховом значају и доносећи no који примјер, или силом. Он je смакнут у Хиподрому. Науку je своју уломак, из њихових дјела. Ови сви наши писци, примио од перзијских шехова и дервиша који су, како како смо већ напоменули, пишу на источним јези- изгледа, од старе персијске религије и грчких орфика, цима, попут наших извјесних дубровачких писаца у оквиру Ислама, стварали неке необичне секте. З и ј а и (Свијетли), савременик Хамзин, родом који су писали на западним. Начин њихова пјевања као и одабирање мотива чисто je источњачки. Да- Мостарац, оставио je и за себе комплетну збирку ПЈесама. Он пјева: леко су од наших душа na их не можемо скоро ни »Зијаи je свијетли и сјајни друг друштва у Ђулида препознамо. Њих су познавали само ријетки у нашем народу којима су били приступачни источни стану; ако ти je до весеља, дођи и ти, о свјетиљко друштВене душе. језици. Али у за све то што су наши најјачи таленти ‘) Карун = Крез. били далеко од своје средине, шири слојеви босанско’) Сви преводи ових пјесама као и напомене о писцима херцеговачких муслимана нису остали без духовног нађени су no горе споменутом дјелу Сафветбега Башагића. 249 �»Ha посљедњем часу немој мислити Да сам узео за пребивалиште подземље; да сам се застидио од множине гријеха na се сакрио под земљу. »Прије мене je опчаравао један чаробњак као Фараон; колико годје био у пјесми и прози умјетник (свог) времена. »И ja сам до савршенства дотјерао чисту поезију, дођи да видиш (шга je): или je Мусаова муџиза (чудотворство) или je Самирина чаролија!« А х м е д Ш е м с у д и н С а р а ј л и ј а , приправне науке слушао je у завичају, a више у Цариграду. Професор и риједак стилиста у источној литератури. Његови радови као на примјер »О перу« могу да се назову споменицима арапског стила. Да наведемо један уломак из тог рада: »To je једно стабло које излази из брда Синај; корјен му чврсто стоји (у земљи), a огранци су му на небу. Кад падне на њега вода, макне се, a кад год дође на род донесе нове плодове. To je Јусуф ког су загрлила браћа загрљајем љубави и сложила се да ra метну на дно чатрње. Кошуља му je раздрта без да je заведен, бачен je у тамницу, a нико му није непријатељ. Сад га видиш гдје пружа руке води да допре до врела, сад га ооет затечеш гдје као птица лети на крилима стрмоглавце. Лијеп je: усна му je тамно црвена, a он je кестењасто 'бмеђ. Голопут je који се не може- tn ac u rn од клеветнкка, a мора увијек шутјети;-иредњи з.. би су му ријетки, прсти окмевени, племенитог je састава, руке су му пружене. Каткада сједи на обали ријеке na опружи у њу ноге, a кад устане, говори и крв му тече из уста.« Ахмрд Шемсудин СајЗаЈлија умро je, изгледа од туберкулозе, у цвијету своје младостл 1574. године. С у д и je најпопуларнији наш писац у турској литератури. Највећи je коментатор у тумач персијских класика кроз све вјекове у турској литератури. Родио се у Рудићима, у селу крај Сарајева. Почео се да образује у Сарајеву, na пошто му je то изгледао узак хоризонат, запутио се no свијету, од града до града, да га прошири. Живио je за вријеме ере Соколовића, a предавао je свима познатим босанцима из раније ере Босие. Муали.чи-Хаџи, турски пјесник новијег датума, предбацује му тврдоглавост као босанцу који лако не попуштаод свог мишљења. За вријеме ере Соколовића славна су на источном парнасу још два мостарца: А л и д е д е е л Б о с неви и Д е р в и ш п а ш а Б о ј а з и д а г и ћ , први филозоф, a други пјесник. »Спознаја Бога, образовање зн ачаја за узорно употребљавање, затим навика: бити с малим задовољан, у з велике душевне способности и високо образовањ е — то je основа на којој се развија савремени људски живот. Сва та и многа друга земна добра, која су урес људске савршености, посједовао je Алидеде« и то су била његова животна начела Послије студија у домовини, Алидеде одлази у Цариград, гдје послије свршених 250 студија ступа у дервишки ред »Халвети«. Много je путовао да се напосљетку смири у Сигету. Значај Алидеде карактеристичан je за епоху тог доба у толико што се у њему одразују живнтни и морални принципи тог доба, доба великог напретка турског царства кому су, како ћемо и касније видјети, поисламљени Срби дали највише елана. Приликом ратног неуспјеха неког сердара, карактеристична je Алидедина примједба: »У тог се човјека састале четири мане: охолост, испразност, самовоља и самољубљ е; a ко робује тим особинама, никад неће имати успјеха.« Године 1590. издао je у Сигету, након дугогодишњих студија, своје дјело »Први догађаји«. To je нека врста енциклопедије изума и историчних догађаја. Друго му je дјело »Свршетци мудрости« у ком опширно разлаж е о крају и пропасти свијета. Затим остала мања дјела и многе расправе. Умро^је 1598. год., молећи се Богу, a сахрањен je у Сигету. Д е р в и ш - п а ш а Б о ј а з и д а г и ћ , лични савјетник султана М урата III., пјесник и најупливнија личносч^на двору. Почео je каријеру као дворски мештар лова, о чему пјева: »Соко среће спаде на моју руку, a мој посао постаде надзор над соколовима. »Немој мислити да je сунце што се na небу јутром рађа; то ie соко мога достојанства развио златн а крила. »Мени je било суђено да уловим птицу А нкада не рекну противници да нисам у стању ни полетјети.« Године 1598. постаје намјесником у Босни, a слиједеће године, са босанском војском, придружује се великом везиру Ибрахим-паши Бошњаку и с њим војује no Угарској. Погинуо je 1603. год. при једном вратоломном потхвату no заповиједи сердар Лале Мехмед Паше Соколовића. И он и сердер били су свјесни те очите грешке, али je сердар морао да направи тај потез из страха пред побуном јањичара. Ha сердареву примједбу, да ли га je страх и да не оде ако то држи несрећом, Дервиш-паша je одговорио: »Тако ми Бога, мени je умријети као воде се напити. Нека се не мисли да ja бјежам од смрти, или да се за ж ивотбринем. Мени на срцу лежи понос државе и част Ислама«. Тако je трагично заврш ио овај велики мостарац који je иначе у ж ивоту имао толико среће и талента. Свом родном мјесту одужио се тим што му je у славу спјевао један газел из ког ћемо цитирати пар строфа: Ко би мого опјевати редом Све љепоте дивнога Мостара; Зар се чудиш, срце, што га љубиш Са љубављу синовскога жара? Цио свијет да обиђеш редом Не би нашо онаква свијета; Он je мајдан даровитих људи, Шехер Мостар урес je свијета. �To je гњездо Славнијих јунака И на перу и на бојном мачу; Ко одвазда и сада из њега С дана на дан великани скачу. »У страху да t a сузе мојих очију не cartepy, скинуо сам га с њих и метнуо у душу.« Преко пута Шарића џамије у Мостару и данас стоји усправан камени маузолеј, у ком каткад поНаписао je двије збирка пјесама, једну на тур- божни грађани, у нарочито удешен фењер, запале ском, a другу на персијском језику. Ево једне пје- no коју мукаву. Ту je сахрањен један од великих сме из његових дјела: синова овог града » Ше х ј у ј о « . Држећи се, као наПо сребреном твом образу ил je црни солуф пао, чела, лозинке »Да није љубави према отаџбини, опуИл je на лист дивље руже сумбул своју сјену дао? стјеле би рђаве покрајине«, он je жртвовао своју сјајну каријеру само да би могао да живи у свом Или с твојих јагодица на устима одраз стоји, родннм мјеесту. Ређен je у Мостару 1650., a рођено Ил ти усне рујно вино руменилом својим боји? му je име Мустафа. Већ као ђак пише коментар Што мирисни амбер сипа, je ли младеж на твом лицу на институције исламског права које дјело бива Ил у жарком огњу гледам једну црну трњилицу? одмах запажено. Кад га мостарци изаберу за муфХ а с а н К а ф и П р у ш ч а к , кадија и аскета, тију, он напушта Цариград и катедру на једној од који je тридесет година постио редовито. Умјесто првих медреса да би могао само да се посвети свокошуље, носиоје џак одкострети, а б о јао се свирке јој средини и пропагује своја гесла у њој као: »Учите да будете образовани људи, a и пјесме да му не раздражи не учите да црпите из науке нерве. Љути непријатељ приматеријалну корист«. Сав труд сташа кривјерног Хамзе. Кадија његових пријатељада га задрже je на служби no разним мјесу Цариграду остао je безуспјетима. Прадјед му богумил Јаков шан. »Ja осјећам да вјетар Свебио je настањен у certy Вукову, милостивог Бога долази из Херa прешао je на ИслДм за црицеговине«, одговарао им je. Зато јеме султан Фатиха, у стотој и дјелује у Мостару и својим години свог живота. Јаков je суграђадима буди интересовање умро у стодвадесетиседмрј fo за науку. Сам je написао неких дини живота, a иза себе остадвадесетпет дјела, коментара на виоје синове Давуда и Турхана. извјесна гласовита дјела. Иако Хасан Кафија син јв-Турханов. данас његови суграђани нису Написао je [десет дјела, аЛнајсвјесниШехјујина значаја.остало познатије му je: »Темељи муje у традицији да му на гроб дрости и уређењу свијета«. У доводе тупу дјецу, не би ли потом се дјелу јасно види какво стала оштроумнија. je било тадање стање у турској држави која je још онда почела С а б и т je најоригиналнији да губи од своје моћи и сјаја. пјесник на турском парнасу. Родом je из Ужица, a близак роПод старе дане живио je у Шехјуино турбе у Мостару ђак породици Пашића. Код њега Прусцу, тада живахној, a сад угаслој варошици. у тој оригиналности опажа се једна нарочита црта: Н е р к е с и Е с - С а р а ј и , модерниста свог доба, мјесто да се угледа на перзијску поезију, он се у родио се у Сарајеву 1592. године. Најприје je био ствари угледа на нашу народну поезију, дајући свокадеја и Габели, a затим у Мостару и Бањој Луци. јим пјесмама само источњачку форму. Ових трагова Ha нарочиту жељу Султана Мурата IV., идући с вој- има и код других наших пјесника на источном Парском на Реван, као државни хисториограф, посрне насу, али код њега су најизразитији. Гласовит je му коњ у једној мочвари, a он падне с њега и на његов »Нат«, пјесма у славу Мухамеду пејгамберу: мјесту остане мртав 1632. године. Најгласовитије му »Гледаоц изађе на мејдан сирског обзорја да je дјело, које je доживило више издања. »Петеројци«, посматра; небески мјерник постави уже од тракова a састоји се из пет књига. Најпознатија и најљепша звијезда што падају да no њему иде«. његова касида спјевана je у славу Сарајеву из које Да би јасније нагласили његову оригиналност, можемо да разаберемо дах ондашњег сарајевског цитираћемо; живота. Једна његова перзијска касида гласи: Kao сабља демискија зима цича »Дође ми од тебе писмо што душу разгаљује; Наста; бура поче шибат попут бича. кад га прочитах, метнуо сам га на горуће срце. Под небом се ухватише облаци за косу, »Бојећи се да га уздах мог срка не спржи, — Док с лица им сами бијес на земљу се проси одмах сам га узео и метнуо на плачне очи. Умро je 1712. године. 251 �Именом М е х м е д Ш а к и р К у р т ћ е х а ј и ћ а приближујемо се новијим судбоносним догађајима no Босни и Херцеговини. Већ смо на вратима окупације. Он je »прва ластавица која навјештава духовни препород у Босни и Херцеговини« и први човјек који жели да се обрати Европи и да од ње тражи знање и образовање. Али материјално неопскрбљен, он не може да испуни својих жеља: да путује у Европу и да научи француски језик. Од страних језика влада само турским. Он je власник и уредник првог листа у Босни: »Ђулшени Сараја« у ком je писао политичке, економске и поучне чланке. Био je касније уредник и службеног листа »Босне« и фунгирао je уједно као начелник Сарајева. Умроје од туберкулозе на бечкој клиници 1870. године. Посљедни од значајнијих ког би требали још да споменемо био би А р и ф б е г Р и з в а н б е г о в и ћ С т о ч е в и ћ , познат на турском парнасу под именом Хрсекли Ариф Хикмет, унук гласовитог везира Али- паше Ризванбеговића. Школујући се у, Цариграду, потроши сав свој иметак у Херцеговини, a за султан Хамидова 'времена испрва настају поњ тешки дани. A све из тог Јзаз,лога што je управо фанатично мрзио неправду и залагао се за напреДне^ идеје. Волио je необично севДалиНку и цијенио je као велику умјетничку творевину. 0 њему постоји сва сила анегдода, као и ова: »Једном у друштву највише турске аристокрације пало je питање: да свак рече чим се највише поноси. Било je различитих мишљења, a кад je дошао ред на Хикмета, одговорио je: тим што сам херцеговац«. »У свом књижевном раду, вели Сафетбег Башагић, истакао се нарочито као филозоф мистик Бројне пјесме и друга књижевна дјела трајна су свједочанства да je далеко дотјерао на том пољу, може бити даље него и један од његовил предшасника«. Осим дивана пјесама и мистично филозофских дјела, Хикмет je написао и дјело »Турска зла«, као одговор на дјело »Рефлексија о усташама« у ком се славе недјела ОмерЛатаса, a осуђује отпор Босанаца и Херцеговаца. Умро je 1903. године. Ово^неколико имена споменусмо у кратким потезима ради опште илусрације културног дјеловања муслимана Босне и Херцеговине. Прешли смо преко многџх.јзажних и одличних детаља који каткад потсјећају на наше савремено пјесништво као рецимо овај стих: »Мјесец, растрешено истичући чело у свечаном опходу, ноћу je отишао у змклон њезина ~~села да гледа у њено лице«. Уочи Гајрешове Прославе Нека широм наиУе Отаџбине одјекне глас о прослави Гајретове двадесетипетогодишњице, јер тај ће глас да наговијести нове наде и нова расположења међу муслиманима Босне и Х.ерцеговине. Taj глас нека пробуди међу нама свијест о потреби нашег препорода у културном и економском правцу. Taj глас нека нас упути на право мјесто у заједници наше браће других вјера, тај глас нека докаже да из једнога стабла поникла грана још има снаге и моћи за развитак и процват на опште добро цијеле нам Отаџбине. Овој грани, муслиманима Босне и Херцеговине, пријетила je донедавна опасност да не закржљ а и не увене, али трудом оних који je изнад свега воле, почела je изнова да листа и младиња. Прославом Гајретове двадесетипетогодишњице ова ће грана показати сву своју снагу и доласком хиљада муслимана у Сарајево на дане 5 , 6. и 7. септембра настаће нови полет у њеном развоју. Примичу се дани ове Прославе. Ужурбане припреме у Управи Гајрета достижу свој врхунац. Ha хиљаде писама, позива, прогласа, циркулара и уверења шаљу се сваки дан на све стране наше Отаџбине. Сваки скоро дан у просторијама Гајрета засједа no нека секција образована из редова грађана, пријатеља Гајрета. Ради се пуном паром и на Споменици и на првој књ изи Гајретове библиотеке, приповеткама од Хамзе 252 Хуме које носе наслов »Под жрвњем времена«. Ове приповетке обрађују, у главном, актуелне проблеме из живота босанско-херцеговачких муслимана чији положај, на прелазу из источњачког начина ж ивота у западни, наилази на многе сударе и компликације. Књига садржи трпнаест приповедака из села, касабе и града. Сама споменица, попуњена илустрацијама, штампа се на око двестотине страница формата листа »Гајрета« и доноси у главним потезима историјски преглед живота и настојања босанско-херцеговачких муслимана као и детаљан приказ о оснутку Гајрета, о његову дјеловању и личностима које су допринијеле подизању ове велике културне тековине. Гајретови радници нису жалили труда и напора да ова прослава испане што величанственија што се види и no замашитости и no опширности програма саме Прославе, a на муслиманима наше крви у целој нашој краљевини лежи да je увеличају својим присуством. И што буде јачи одзив на ову прославу, њен je циљ ближи коначном остварењу — процвату напретка свију нас. Главни Одбор Гајрета издејствовао je све могуће олакшице посјетиоцима прославе, ка о 7 5 % п о д воз на жељезницама, допусте чиновницима и т. д. И заиста, ко буде у стању, a не увелича својим присуством ову нашу ријетку свечаност, значи да му не лежи на души добро и напредак елемента. X . �lzet Perbev Nekoliko epizoda u prilog istoriji Gajreta 3. Gajretova sijela i klipovi na odbor ( „Stammtisch" u podrumu društvenog doma) stvari. »Klub muslimanske omladine«, u kome su se počeli razvijati i ostvarivati daljni planovi kulturnoga rada, bude osnovan. Svaka dobra ideja i ustanova ima svojih pristaša, U tom društvu se počelo i sa sakupljanjem knjiga nu tako isto ima razbijača i neprijatelja, pa je tako imao i Oajret u obilnoj mjeri jednih i drugih. za »Gajretovu biblioteku« u koju su svrhu gg Safvetbeg — Već u početku, — na samoj glavnoj konstituirajućoj Bašagić i Hf. Ajim ef. Bušatlija darovali dosti lijepih skupštini pojavili su se ljudi koji nisu mogli da shvate knjiga poučnih i zabavnih koje su, valjda za vrijeme ideju »Gajreta« i kad su vidjeli da tu ideju ne mogu komesarijata, nekud netragom iščezle. uništiti okrenuše posve leđa Gajretu i demonstrativno Prvi klipovi na Gajret, bačeni su — kako smo ostaviše skupštinu da se nikad ne upišu među Gajretlije, već spomenuli — na konstituirajućoj skupštini, a drugi a nekolicina ostadoše i upisaše se za članove društva, i daljnji, bacani su skorom danomice. Ja ću spomenuti da valjda — prema eventualnoj uputi — da one klipove jedan od najžešćih u ono doba. što budu bacane sa strane na društvo, podmeću pod Kada su u najbolji jek izbijale i pokretane lijepe noge članovima odbora. Tako se je i zbivalo pri raznirfi i korlšn%' ideje na sijelima Gajretovim u Podrumu zgodama i prilikama. Društvenog Doma, pade iznenada jedan klip na Gajret, Odmah poslije konstituisanja Gajretova odbora, kao g r o m iz vedra neba. Neko donese u društvo prihvatili su članovi upravnog i nadzornog odbora za neugoda« i kompromitirajući havadis iz naše čaršije posao podjednako svi, osim malih iznimaka ne obazirući Naime ljudi u čaršiji po ćefencima, a žene po mahalama se na funkcije koje sp vršili pa su $e međusobno po­ rasturile su kompromitirajuću vijest »da Gajretlije kupe magali i međusobno se upućivali.. Tako su revizori i pare od svijeta za obdržavanje orgija u Podrumu i da odbornici bez funkcija pomagali odbornike sa funkcijama se tuđi samo ispija »haram« piće, a jede »još haramnije kao tajnike i blagajnike i t. d ; te je posao tekao glatko frjelo«. I još Bog sami zna — kakovih se smradova i svojim tokom kako valjan trfcba. A kad su se naradili, laži dodavalo. To je nas sviju pogodilo žestoko i ranilo pošli bi zajednički na odmor u šetnju ili male izlete tako osjetljivo, da se je počelo društvo sa »Stammtischa« u okolicu grada, ili pak u Kiraethanu, na Bendbašu, u osipati, te je do skora nakon kratkog opstanka i kafanu i t. d. Pa i гТа tijem odmorima, pri razgali i prestalo. zakusci, vodio bi se — haman ponajviše — razgovor Eto, to nam je jedna epizoda sa lijepim početkom, o Gajretu i njegovom unapređivanju. a žalosnim svršetkom. Osim toga zaključeno je obdržavanje Gajretovih sijela i to redovno svakog četvrtka na večer (uči petka) 4. Gajretova antikali kasa u Podrumu Društvenog Doma (sada Pozorišni podrum). Osim rahmetli H. Mujage Semiza imali smo još Tuđi u tom podrumu zauzeli smo jedan oveći sto u desnom kutu lokala i rezervisali kao »Stammtisch« jednog p o d u p i r a č a Gajretova, koji nije htio, da se (stalni sto) za naša sijela, gdje je moglo rahat sjediti njegovo ime objavljuje, ali sada neka mi oprosti g. H. preko trideset lica, a kako je tada bila tišina u podrumu Mujaga Merhemić ovu indiskreciju, što ću je ovde is­ jer nije bilo dnevnih i redovitih koncerata, bilo je za pričati. nas, kao solidno društvo i sijelo i ugodni mehabet, kao stvoreno. Na ova sijela imali su pristup osim odbornika i drugi članovi i prijatelji Gajreta. Sastanci su bili urečeni od 7 pa do 10-11 a gdje kad i dalje. Na tijem sijelima bili su razgovori udešeni tako, da se od 81/« do 10 sati govorilo isključivo o temama: »Gajret« i »Za Gajret«, dočim do 8‘/a i poslije 10 i dalje razgovaralo se slobodno o čemu ko hoće. Još nešto: piti alkoholna pića umjereno tko je htio, mogao je, ali se opiti ili već napit doći nije smio niko. Tako je, na tim sijelima, niklo puno lijepih ideja. Između ostalih dobrih, zaključeno je: »održavanje javnih poučnih predavanja«; »održavanjeanalfabetskih kurseva; »osnutak diletantskog i pjevačkog tečaja«; »održavanje Gajretovih zabava«; »osnutak Gajretove biblioteke« i »Muslimanskog omladinskog kluba« i još drugih lijepih Na jednoj odborskoj sjednici istaknuta je potreba je­ dne ateštenenim (od vatre sigurne) kase. Odbor je zaklju­ čio, da se prvom prilikom nabavi. Kako smo na sijelima obično nastavljali razgovore o nekim zaključcima odbora, tako smo i ovaj puta o nabavi kase nastavili. To smo učinili zbog toga, ne bili se ko našao te nam pre­ poručio gdjegod prigodnu kupnju ispod ruke ili kod telala, kako bi smo jeftinije prošli. Tada bješe na sijelu i rahmetli Omerbeg Sulejmanpašić. On nam tu izjavi, da se ne trebamo brinuti zbog toga i trošiti pare. Dalje reče, da njegov kain g H. Mujaga Merhemić posjeduje jednu starinsku ali tvrdu i ateštenemin kasu iz porodice uglednih aga Merhemića, te je pripravan dobrohotno je darovati Gajretu, što je i bilo, te sutridan posredstvom rahm Omerbegovim bi i donešena u društvo. 253 �Kad je tadašnji blagajnik gosp. Hajdar ef. Fazlagić zadovoljno trljao ruke i pofalno govoreći kako o H. Mujagi tako i o rahm. Omerbegu, te uzeo ključ da kasu otvori, na jednoć zastade i sumnjivo vrteći glavom i glačajući brčiće kaži-prstom, poče prigovarati: »hem je antika, hem izgleda da je tvrda i zaista atešemin, ali ja bih rekao, da jc pokvarena, jer evo ne mogu da je otvorim«. — pa onda — »pa onda kad su je već darovali Gajretu, onaj mogli su vala i popraviti je, da se može otvoriti« — pa dalje: onda molim lijepo ovaj — ovo nije ključ, već je ovo oružje i izgleda — ovaj — baš kao Đerzelez Alijin Topuz, pa biva da ga ja ovaj nosim!« i t. d. Mi smo se Hajdar ef. i njegovim primjedbama smijali i đumbusali i koješta dodavali, dok neko iz društva predbaci Hajdaru — na­ ravno u šali — »Ala si mi ti nakav blagajnik i neka m ustra od kasira, kad ne znaš jadan, da u svake ovake kase postoji i može biti jedan tajni tetik, koji se mora znati pritisnuti ili pomaknuti i tek onda ključem otva­ rati!« Svi se grohotom nasmijasmo, a i Hajdar se na­ smija — bez beli — opet kažiprstom ‘ jedne ruke glačajući brčiće, a u drugoj drži ključ i jednako ga prom atra i mjeri. Je li ta kasa i danas u životu neznam, tek je vrijedna i ako nije za današnje prilike praktična, ali je zaista a n t i k a 1i Kasa. Ћамил O. Селмановић Муслимани у Санџаку Положај нас муслимана у нашој државн /гежак е у опште, iep смо на свима пољима рародног живота изостали иза наше браће других вера. У овој заосталости нас муслимана особито предњачимо ми, муслимани у Санџаку, јер, упоређујући нас са нашом браћом муслиманима у Босни и Херцеговини, увидећемо да смо иза њих tq/jhk<J изостали да je сразмера те наше заосталости много већа него што je сразмера наше опште заосталости, упоређују^и нас као целину са браћол^ других вера. Узроци заосталости нас муслимана у Санџаку многобројни су. У главном ми сви видимо и осећамо да смо у назадку. Ми смо остављени сами себи, a хоће ли нам бити боље, кад и у колико зависи само од нас самих. Ми немамо модерног заначију, немамо пољопривредника, ми немамо културно-просветних радника, a народ који нема њих, нема будућности и осуђен je на пропаст. Ako и даље останемо у ставу равнодушног посматрача ових наших невоља и потреба, оне ће се све више низати a време ће пролазити. Ми можемо то наше стање поправити, још није касно. само за то треба воље, труда na и жртава, јер без тога нема прогреса. Наши очеви нису толико багати, бар мало их има таквих који би своје синове могли осигурати материјално да се наоружају знањем и постану корисни како њима тако и читавој нашој заједници, a без таквих синова нема опстанка нама свима. З ато будимо ми сви очеви оскудној деци, скупимо се сви и учинимо оно што нам je појединцима немогуће, помогнимо их да се усаврше у занату и школи, na ће мо онда постићи циљ-отворићемо извор среће. 254 Т а ^ е ц а , наша будућа срећа, она ће помагати после нас и из захвалности према нама, помагаће млађе генерације спремајући их з а живот бољи и угоднији него што je наш. Венац ће се тај плести, помагаће генерација генерацију и м и ће се спасу, a ми данаш ња генерација место проклества, заузећемо у историји за спас нашег народа светло место, јер смо венац среће започели плести. Ta наша радионаца, гдје ће мо улагати према границама могућности морални и материјални капитал, нека буде Гајрет. Гајрет je друштво које 25. година неуморно ради за добро и спас свога народа и на томе пољу пожњело je велике успехе, na отуда je и дошло да су наша браћа муслимани у Босни и Херцеговини далеко напреднији у сваком погледу од нас. Ступимо и ми сви под заставу Гајрета, ширимо његову плодоносну идеју и помажимо идеју и помажимо ra свесрдно јер ће мо на тај начин најбрже и најпоузданије доћи жељеном циљу. Нама je у толико лакше, јер ће мо наићи и наилазимо на братску и свесрдну потпору браће муслимана у Босни и Херцеговини, сакупљених око Гајрета који осећају наше невоље, које срце за нама боли и који су готови учинити све за нас и наш спас. Сложимо се сви na на поље рада и то стварног рада, a оставимо и раставимо се за увек са досадањим некорисним начином рада и живота. Пригрлимо рођену груду и љубимо je као што сваки сретан син љуби мајку своју која ra нежно одгаја на топлим грудима својим и даје му материнску храну. Не тражимо спаса у туђину, јер за туђина смо ми само туђи-и последњи. �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИк Деаеша Њ. Вел. Краља Ha поздравни телеграм Пододбора Гајрета у Фочи, упућен са годишње скулнпине Кабинетској канцсларији Њ. В. Краља у Всоград, дошао je овај одговор: Господину Салиху Хасићу Преседнику Гајрета Фоча. Београд 3./V R 1928. Господи>е! Пријатно дирнут топлим поздравом упућеним Њ. Kp. Вис. Наследнику Пгестола са скупштине Одбора друштва Гајрет у Фочи, Њ. В. Краљ благоволео je наредити, да се изјави срдачна захвалност. Министар ДЕора Јанковић Прослава 25-годишњице „ Гajpcma “ у Модричи У недељу 5. августа одржана je у Модричи прослава 25.-годишњице »Гајрета« друштва за културно и економско подизање муслимана. Тачно у 3 сата послије подне кренула je велика по^ворка народаиспред Муслиманске читаонице на мјесто прославе. Тамо гдје се je имала одржати прослава било je све спремно, како би ова ријетка свечаност што боље успјела. Трибина за говорницу била je окићена врло лијепим вијенцима ко;е су израдиле вриједне модри1 анке. Ha че iy трибине постављена je слика Њ. Вел. Краља, a са стране смештене су двије државне- заставе. Остала одјелења која су служила за окрепу rocj*ijy била су у најбољем реду. Cavo мјесто прославе je веома пгиклаш б за овачве приреабе. У једној пространој ували у з обалу Босне Kojv je са страназаштиКавала шумица где се je могло наћи доста хлада, слегло се je мноштво народа мушког и женског, да нађе себи разоноде и да увелића ову, манифеоацију. Када je поворка стигл1^ на одређено мјесто, стулио je на трибину предсједник Пододбора Хилчо Карабеговић који je отворио ову свечаност и са неколико топлих ријечи noздравио присутне, a нарочито оне из сусједних мјеста као из Тареваца, Оџака и т. д. који су дошли не жалећи труда, да присуствују нашој прослави. Предгједник je завршио кличући Краљу, Краљици и Великом Покровитељу Гајрета Престолонасљеднику Петру, у з бурно акламовање народа. Затим je предао ријеч Гајретову питомцу Абдуселаму Балагији који се je случајно задесио у нашем мјесту. Овај je говорио о Гајрету, истакао његову улогу у нашем народном просвећивању t o k o m 25. година напогног рада. Споменуо je историју Гајрета и његове најистакнутије раднике, који су поднијели много жртава, да би идеја Гајрета продрла што више у народ. Затим je рекао о ycnjexy Га*рета послије ослобођења и његовог појачавања рада у свима правцима и напокон потребу помагања Гајрета који je толико сиромашних ђака помагао, да се ишколује или изучи занат и тако оспособи за самосталан живот. Послије тога настала je народна свечаност, која je потрајала до касно у ноћи у највећем весељу и расположењу. Успјех морални и материјални je преко очекивања. З а ово има много да захвалимо вриједним грађанима, који су добровољно и са много пожртвовања радили око припремања и за вријеме трајања прославе. Секретар: Мурадиф Ганибеговић Гајретова велика забава у Тузли Ha 5. маја о. г. одржао je Гајретов пододбор своју roдишњу забаву уз судјеловање овдашњег друштва »Добротвор«. Забава je одржана у свима просторијама хотел »Бристола«. Програм забаве изведен je на потпуно задовољство публике. Гогољева комедија » Ж е н и д б а « уз одлично режирање госп. сскретара Обласног Одбора Расима Кршлака и најсавјесније извађање својих улога свих гг. дилетаната нарочито гђице учитељице стручне шчоле Милице Милићевић и г. Хусније Шеховића, учинила je врло добар ефекат. Остале тачке програма изведене су такођер на потпуно задовољство. Томбола je била богата и i*ного je допри1вела материјалном успје.чу забаве Морални и малеријална yvn:ex забаве je н.очекивано велик. Забаву су посјетили Муслимани у о г р о м н ј м брпју, a балкон и ложе су биле искл>учиво запосједнуте муслимачским женскињем И сугрч1)ачи других вјерабилису достојно заступљени. Све т узл ан ^ е корпорације показале су, да цијене рад и значај Гајре^а. Тако je дакле морални успјех забаве потпуно постигнут. У погледу материјал-ior у^пјеха оба друштва су њим потпуно задовољна. Свеукупни приход забаве изражен je у суми од 2 2 0 'b — Динара, трошкова око забаве било je 5.92350 — Динара. Тако чист приход износи 16.19250 Дин, која се свота дијели подјед>ако са друштвом »Добротвор«. Појединци и све привредне институције својим новчаним прилозима и разним пок"онима за томболу, те јак посјет муслимана a и браће других вјера доприњели су оволиком материјалноч успјеху забаве у иначе оваком тешком врдмену и новчаној кризи. Свима, који су било својим трудом и настојањем око забаве,било новчаним доприносима и поклонима затомболу доприњели оваком моралчоч успјеху забаве пододбор се овим путем најљепше захваљује. ' Главна скуашшина аододбора Гajpema у Зеници Гладра скчпштина пододбора Гајоета у Зеници одржана je 29. јула 1928. г о д ^ е у простори;ама Исламске Заједнице у 9 сати пријг подне. Због недовољног броја чланова скупштина се о гађа један сат касније према друштвеним правилима. Тачно у 10 сати председник г. Махмуд Мамић отвара скупштину и поздравља присутне, захваљујући се на одазиву скупштвну отвара са следећим дневним редом: Извештај тајника, ИзвеиЈтај благајника, Извештај ревизора, Разрешница старог одбора и Евентуалије. Након што je тајник, благајник и ревизор поднео скупштини извештај исте скупштина једногласно прима и захваљује се старом одбору на његовоч досадањем пожртвовном раду. После тога прелази се на бирање новог одбора те скупштина једногласно акламацијом бира у нови пододбор следеће: Председник: Махмуд Мамић, Тајник: Осман Масник, Благајник: Сабрија Чаршимамовић, l. Релизор који je уједно и подпредседн ik: Ахмет ефф. Мутапчић, II. Ревизор Мустафа Шишић. Замјеници: Абдулах ефф. Сердаревић, Заим Авдић и Бахтија Арнаут. Г. Махмуд Мамић предлаже скупштини да се одржи Прослава 25 (двадегет пет) годишњице Гајрета на што свечанији начин. Овај предлог скупштина прима једногласно и ставља у дужност новом одбору да се за Прославу побрине. Пошто je дневни ред исцрпљен скупштина се закључује. И зв еш т а ј т а јн и к а п ододбор а гласи: Поштована скупштино и пријатељи Гајрета! Kao тајник досадањег пододбора Гајрета у Зеници дужност ми je да дадем Главној скупштини следећи извештај о нашему раду у друштвеној години 1927./1928. Ha лањској Главној скупштини изабран je овај пододбор: Председник: Махмуд Мамић, тајник: Осман Масник, благајник: Ахмет Херцегозац, I. Ревизор Едхем Исламбеговић, II. Ревизор Даница Сајко. замјеници: Сабрија Чаршимамовић, Ђемал Тафро и Салим Тарабар. У току друштвене године 1927./1928. споменути пододбор je одржао 19 седчица a решено je 68 актова. Целокупни приход нашега рада изнаша 20.071 динара. Одбор je приредио два тефери^а <Трке) и то једну 21. аугуста 1927. год. a једну 8. јула 1928. год. које су ванредно успеле како у моралном тако и у материјалном погледу. Затим je одржа^а Велика Гајретова забава на Рођендан Његова Величанства К рага Александра I. на 17. децембра 1927. год. која je донијела неочекиван и завидан успех. Томе су допринеле много Гајретове питомице из Сарајева, Koje су са својим лијепим владањем и држањем 255 �привукле многобројно грађанство. Успех те забаве био je морално и материјално задовољавајући. Пригодом те забаве пододбор je био толико сретан, да je од Његова Величанства Краља Александра I. добио дар од 3000 динаоа, те смо сматралч дужношћу да се и писмено захвалимо Њ. Величанству v то име хвала му и овдје пред скупштином, да нам га драги lor поживи много и много л е т а на дику и понос читавог нашег троименог народа. Затим je пододбор добио од месне индустрије гвожђа 1000 динара као прилог a такођер од Градског поглаварства 1000 динара као прилог. Пригодом Курбан-Бајрама пододбор je послао свима грађанима честитке и молбе да своје курбанске кожице поклоне Гајрету али на ж алост у томе je пододбор наишао на слаб одазив јер смо добили свега 6 комада курбанских кожица које je уновчио пододбор за своту од 280 динара. T o k o m ове друштвене године пододбор je сместио у Гајретове конвикте 9 питомаца. Пошто се Гајрет налази у јубиларној години то новом одбору тр еба у дужност ставити да свечано приреди двадесетпетгодишњицу Гајретовог просветног и културног рада, како би удостојио и одржао свети позив нашега Гајрета. Дакле ово би био у главном рад досадањ ег пододббра Гајрета у Зеници a новом пододбору који ће бити изабран зажелимо још бољ у срећу у будућности, како би удостојио и одржао високи положај друштва Гајрет, којему je Покровитељ наш мили и драги Престолонаследник Његово Височанство Краљевић Петар, т е у то име да нам ra драги Бог много година поживи као и њ егове узвишене родите.ге и цели прејасни Краљевски Дом. Б л а г а јн и ч к и и з в е ш т а ј з а 1927./1928. д р у и * т в е н у г о д и н у. I. П-р и м и т ц и .: Убрани чланарина-4а 1927. r . y 4 Курбанске кожице 1927. г.«- .,S . Чист приход теф. 24./8. 1927. г. Исто од забаве 17./12. 1927. г. . Исто од теферича 8 /7 . 1928.' г. Претплате на лист Гајтет ?а 1927. (Е. ИсламбеговиК) ........................... Добровољни прилог ж ељ езар е и градске опћине . ........................... Дин 2.000‘— ^ Укупно Дин 20.Q71|jf| II. И з и: Послато Глав. О дбору у Сарајево путем чек. пошт. штед. 1. августа 1927. год.............................. Дин 305'— 24. августа 1927. год. 2.65375 3. јануара 1928. год. . * 12.202-50 3. фебруара 1928. год. » 1.000 -— 19. јуна 1928. год. . . » 1.000 13 јула 1928. год. Дии 2.245.-Укупно Дин 19.407* — III. Н а ш и и з д а т ц и : Побирачу чланарине ............................. Днн 8690 Ф отографије ................................................. » 50"— Поштарина и д р у г о ...................................... » 308 — Потписано no одобрењ у глав, одбора Дин 21910 a нарочито муслиманског елемента, због кога се није могло очекивати великих плодова с његове стране. Иза тога на предлог скупштине изнет je извештај благајника за прошлу годину. Из извештаја се такође види да бедно стањ е нашег грађанства као што рекосмо допринело je највише да и благајничка каса била je потпуно и зпражњена јер сви приходи једва су заклапали расходе. З а тим се прешло на бирањ е нове управе. Након мале дебате изабран je једногласно за председника г. Теуфик Ибишбеговић, a за подпредседника г. Шукрија Хаџибеговић, за тајника г. Хајрудин Хаџибрахимовић, за благајника г. Ибрахим Бегић, за књижара г. М устафа Хаџибрахимовић, за чланове надзорног одбора г. г. Ћамил Крџовић, Ћамил Салихбеговић, Адем Туркменовић, Мехмед БеКирагић и Мухарем Бајровић. Са овим je скупштина закључена. Добровољни ирило.и из Бос. Крупе Повјереник Гајрета из Бос. Крупе г. Ф етах Крупић дозначио нам je своту од Дин. 237, коју дароваше слиједећи: no Дин 50, Српска Банка д. д.; no Дин 30, Боривој Алексић, поглавар среза; no Дин 20: Епископ Таушановић, Ф етах Крупић, банк. чик. и Н. Н.; no Дин 10: Заји и Челебија Мусић, трговци, Мр. Славко Флегер, Др. Бранко Косановић лијечнџк, Милан Петровић. велетрговац, Алекса Петровић, трговац и Душан Умичевић, ветеринар; no Дин 5: Ворачекова, канцел., Хасан Месић, трговац, Мехмед Омеровић, бузаџија, Емин Тирић, шер. приправник и Јосип Качаровски; no Дин 6: Н. Н.; no Дин 2: X. Арнаутовић, званич., Агбаба лугар и Илија Недимовић, трговац. Сакупљачу и дароватељима нека je срдачна хвала! Приходи од теферича Пододбор Гајрета у Коњицу послао нам je приход од приређеног теферича у износу од Дин 412’50 Приходи od курбанских кожица Г. Хилмо Тафро, повјереник Гајрета у Устиколини io нам je своту од Дин 150 као утржак од сакупљених »анских кожица. Кожице су сакупљене у з припомоћ вриједног пријате,а Гајрета г. Мухамедбега Чездића, a дароваше их следећа ‘бсггода: М ухамедбег Ченгић, Дервишбег Ченгић и Ш ућрибег Ченгић посједници из Оџака, Салих еф. Дреца имам из Цвилина, Смаилага Барјактаревић посједник из Паунаца, Мујага Омербашић трговац и Хилмо Тафро школски управ. из Устиколине. Приходи из Скоаља Поводом прославе 25-годишњице Гајрета, скопљански имами г. г. Ариф Сејди, Ирфан Мехмед и Махмуд Баки послали су Гајрету принос у износу од Дин 150. Приходи od трке у Зеници Пододбор Гајрета у Зеници приредио je успеле трке од којих je био чист приход у корист Гајрета сума од Дин 2.245-75. Укупни наши издатци Дин 664 — Гајретов теферич у Цазину Пододбор Гајрета у Цазину приредио je у недељу 22. јула ове год. теферич у опћинском (болничком) парку, у знак прославе 25-годишњице Гајретова културно просветнога рада међу Муслиманима. Ha програму су биле ове тачке: 1. Реч о Гајрету, 2. Школске вежбе, 3. Пешачка трка I. награда 50 Дин II. 30 Дин, 4. Трке у врећама награда 20 Дин. Ha теферичу je свирао тамбурашки збор овдашње »Муслиманске читаонице« и »Југославенског сокола«. Чист приход теферича изнео je Дин 1.341. Осим овог цазинска градска општина дала je добровољни прилог у и зн осу од Дин 250. Главна скуаштина nododdopa Гајреша у Новој Вароши Према правилима пододбора друштва »Гајрет«, одржана je годишња скупштина овог пододбора 17. јула 1928. год. у просторијама друштвеним у 9 сати после подне. Бивши председник г. М уртезан Хаџи М уртезић у свом кратком говору изнео je очајно стањ е нашега грађанства, 256 Нови ушемељитељи Гајреша Г. Хасан Рабовић из Требињ а уписао je за члана у темеЛ)ача свога брата рахметли Хифзију Робовића. Рахмет му души. Господ. Галиб Чапљић у Рогатици уписао се je за члана Гајретова утемељ итељ а. Живио! И З У РЕ ДН И Ш ТВ А . Следећи, 17. број »Гајрета» од 1. септембра изаћи ће у јубиларном двоброју послије Прославе Гајрвтове двадесетпетогодишњицв У овом двоброју изнеће се детаљан опис целог тока прославе, као и фотографсчи снимци појединих тачака програма. Двоброј ћв бити оштампан на нарочитој хартији, a изаћи ће 16. септембра. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �ZA BO SN U I H E RCEOOV INU Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije, Beograd Filijale: Brčko i Novi Sad M e d . U n iv. I Papirnica ? Sarajevo, Strosmajerova ul. — Telefon 619 j Hamdija Kopčić < №№Ш1DDllAIOVIi s p e c i j a l i s t a z u b n i lij e č n ik 'I f p r e p o r u č u j e b o g a t o s k la d iš t e « p is a ć e g i r is a ć e g m a te r ija la & I S A R A J E V O , < od 9—12 sati prije podne i i i od 2—6 sati poslije podne Ш Т А М П А Р И ЈА ЈПРОСВЕТА Ш ТАМ ПАРСКО -ИЗДАВАЧКИ З А В О Д И з р ађ уј е разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и встала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књнговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. САРАЈЕВО А л е к с ан д р о в а бр. 6 - Телеф он бр. 3 5 6 Књиговезница - - Стереотипија J e f t a n o v ić a u lic a b r o j i . Ordinira s v a k i m d a n o m S V A K I M U S L IM A N T R E 1A D A KUPU JE i SAM O GAJRETOV C IG A R P A P IR jer kvatitetom nadmašuie sve ostale cigarpapire a potpomaže i ,,Gajret“ Narudžbe: T V / f lD Id lO Д 1 V U n f llU A P IO Л D D A D ID A b lu M n r n r in M S. D. A lka laj, Sarajevo može s o naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �. ■lili.."li"1 "Ilir lili.. m i .. B A N K A G f l J R E T D. D., S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devlzafna. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. Od Ciste dobiti daje 1 0 % Kulturnom I Prosvjetnom društvu „Gajret". Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Oajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. .iifllllH ■Illllliii,.iillllllliii i BOSANSKA INDUSTRIJAMA H { i t r g o v a č k a banka d . d . { SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 { *џ - , Potpuno uplaćena dionička glavnica 1D in a r a i f N a ru č u jte sa m o GAJRETOVU t* kremu za cipele 2 o .o o o .o o o -— jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Rezervni fond f D in a r a i k u p u jte 7 ,5 o o ,o o ђ ^ » f Prima u lo š k e n a š te d n ju , vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e , uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a i tr g o v a č k a poduzeća. • Narućuje se kod Milana Kovačevima \ T Novi Sad, Dunavska ulica 10. I Interurban telefoni broj 605, 865 i 555 £ O l a v n o z a s t u p s t v o z a B . i H. Agentura AUDOLF BOIĆ, SARAJEVO ф Bistrik, 25. Telet. 783. PoSt. pret 75. F ilija le : t } Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split } IIP1 "lili.. '"lllllll.... IIIIIIIIII..."Ulili....»Hir... ...............lilllirillllllB Temeljna glavnica 40,000.000’- dinara. SD » I općine grada Sarajeva Illlii. .ili....illlii,,, Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ZALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. l;l::i„ min... . - � https://kolekcije.nub.ba/files/original/ff875ad2c12fac80fd18aa72e6cbaf9c.pdf 2ea30c94455db345e171fff70b385d9d PDF Text Text ЛИСТ tMPfcTA А № Ш SA КУАТУРНС И Ш НбМ СК^ т е д и з л н л м у с л и м а и а ПРО СЛАВА - C',V' |ј-^kl l I i i ( ] /1'|В \ ДВАДЕСЕТПЕТГОДИШЊИЦЕ ГА ЈРЕ Т А 16. СЕПТЕМБРА - САРАЈЕВО 1928. - БРОЈ 17., 18. У pet>yje: Х А М З А ХУМО �Садржај Реч о Прослави Гајретове Двадесетпетгодишњице. T ok Прославе Гајретове Двадесетпетгодишњице. Поздравни телеграми и честитке о Прослави Двадесетпетгодишњице. Нови Гајретови легатори. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање мусдимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je з а нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђацн добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајратових конвиката. Поједини број стоји 5 динара. Директор Х ам и д Н уки*. Уредник Х а м за Х умо Ш тампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �TJ» J VLT Реч o Прослави Гајрешове Двадесешиешогодишњице Бацимо ли поглед у нашу историју, она tse нам се учинити као тежак и напоран пут. Проценимо ли резултате тог напора, учиниће, нам се да смо остали празних шака. Зато, јер много крварисмо за другог, јер много радисмо за другог. Данас, кад Прославом Двадесетпетогодишњице свог просветног и националног рада, са јасно доказаним позитивним резултатима, св^тла лица, Гајрет излази пред јавност, поносан са своје снаге и свестан њеног још јачег развоја у будућности, муслимани Босне и Херцегођине, no први пут, виде један стваран резултат својих напора, за своје сопствено добро и на^сар^ огњишту. Данас кад Гајрет светли у наши1у#ушам!Гхкао топао зрак и прибежиште напуштених, кад улева наду и креће .ндпред, треба ла му поклонимо много пажње и труда око развијања његове идоје и његова материалног напретка. Јер његов напредак, напредак je свих нас, a његов назадак повлачи нас у провалију пропасти и ништавила. Зато, све свесне снаге дужне су да пробуде несвесне и устајале, да се крене велико коло наше будућности у гфавцу рада и препорода. Муслимани Босне И Херцеговине и осталих наших покрајина, Прославом Двадесетпетогодишњице Гајрета, ступају у нову еру, остављајући иза себе историју као искуство за своје будуће развијање. И пре ове Прославе осећала се потреба кретања из, несретним приликама настале, устајалости, осећало се у 'нашим ширим слојевима да je време да се пренемо и да прогледамо шта се око нас дешава, na да заузмемо став спрам тог дешавања и сами узмемо што достојнијег учешћа у њему. Од Ослобођења до данас, све наше снаге бачене искључиво на политичко поље, све наше наде положене у варљиве политичке резултате, нису донеле никаква плода, осим завађања и губљења времена узалуд. Прославом Гајретове Двадесетпетогодишњице, како рекосмо, угледали смо први стварни резултат наших напора, увидели смо многе наше недостатке, као и неке предности, и напослетку: још смо се боље сами упознали. Огромно учеш ће муслимана на овој Прослави, разнеће широм Отаџбине гласове о резултатима Прославе. Муслимани fce сазнати да у Гајрету имају један чврст ослонац, a то fce их испунити вером у се, полетом за рад и јачом љубављу спрам својом Отаџбином; a то je темељ даљњем напретку. Ha напорима Гајретових радника и доприносима његових пријатеља, сазидан je овај наш чврсти ослонац. Колико труда, колико борбе док се он сазидао! Колико je свесних противника, уз помоћ несвесних, настојало да сруше овај наш једини ослонац! Па ипак, ево, он je остао, чвршћи и снажнији него ли икад до сада. И сад, кад се он довољно учврстио, наћи fce се још тих свесних и несвесних противника који ће јури шати да сруше овај наш једини ослонац, али, верујте, у својој бесомучној мржњи, полупаће главе одањ, јер je љубав за праведност и за свог ближњег јача од свих зависти и мрачних намера. У ово име, уђимо у срећан рад у друге и дуге низове година и остављајмо светао пример нашим покољењима! Уредништво 257 �1 T ok Прославе Гајрешове Двадесешиешогодишњице Уочи Прославе Дани 5., 6. и 7. септембра, дани триумфа Гајретовог културног и националног рада међу нама муслиманима, минули су достојанствено и оставили дојам родољубиве снаге и жеље за наш напредак на све присутне. Ови дани остаће у пријатној успомени хиљада посетиоца ове Прославе и могу да буду са поносом уписани у њиховим душама. Јер, заиста, ова Прослава je и њихово дело и њихова заслуга. Важност саме Прославе no нас муслимане од непроцењиве je важности и резултат њена учинка несумњиво ће се кроз кратко време осетити међу нама. Цео њен ток, од првог до последњег дана, носио je једно расположење које je, светла лица, гледало у нашу бољу будућност. Бујица гостију из свих крајева наше Отаџбине била je преплавила шехер Сарајево својим живописним ношњама и шаренилом. Јуж на Србија, a нарочито Ббска, предњачиле су у овим живописним костимима. Предмет нарочитог интересовања биле су босанске ношње, златом и сребром везени^копарани и чакшире, златне токе и траболози, бенсилахи, сребрене мале пушке и ханџари. Цело време док je Прослава трајала, улице су биле препуне. народа. Још уочи дана Прославе извешен je безброј застава што je, као и многи већ придошли гости с нашег Југа, било увод у ове свечане дане. Свн. гости из Јуж не Србије приспели су у Сарајево у понедељак, 3. сепрембра, у 7 часова увече, са г. Јусуф Зија Смаилагићем на челу, адвокатом и председником Гајретова Пододбора у Скопљу. У уторак, у 4 часа после подне, огласили су топови са Ж уте Табије почетак свечаности. Густе поворке света промицале су Обалом Војводе Степе, док je поврх њих један авион бучно кружио и за сипао их веселим и шареним летцима, на којима су биле написане добродошлице гостима и Гајретова гесла. У исто време појавила се поворка коњаника сељака на Вратничкој Капији. Коњанике je дочекало мноштво света, на челу са члановима Главног Одбора Гајрета који су их поздравили топлом добродошлицом. Коњанике из срезова кладањског, власеничког и једног дела сарајевског, предводио je г. Фехим Јамаковић, индустријалац из Олова и велики пријатељ Гајрета, заједно са својим братом Зухдијом и г. Авдагом Хасићем, обласним послаником из Кладња. Овог истог дана, почели су да стижу специални возови од Вишеграда, Брода и Чапљине, са гостима које су предводили председници и повереници нашег Г ајрета, a дочекивала их на станици секција за дочек гостију која je имала своју специјалну канцеларију у станичним просторијама, као и другу, за смеш тај гостију, у Краља Петра улици. Све просто- 258 рије, одређене за смештај гостију, већ првог дана Прославе, биле се попуњене. Из бојазни да сви гости не би могли да буду смештени, Главни Одбор Гајрета замолио je Полициску Дирекцију за дозволу да сви ноћни локали з а време Прославе буду кроз целу ноћ отворени, што je Дир*екција и дозволила. Тако je овај дан уочи Прославе прошао у очекивању и придолажењу гостију, као и у очекивању сутрашњих свечаности које су се отвориле свечаном академијом у 10 часова пре подне у Народном Позоришту. Први дан Прославе Већ 'раним јутром, у среду, 5. септембра, осетила се живахност и извесно узбуђењ е no сарајевским улицама. »Југославенски Лист«, у свом уводном чланку »25 година културног рада«, први поздравља £ајђетову Прославу, истичући његов напорни и пожртвовни рад и његове успехе, са жељом у бољи напредак Гајретових настојања. Дневник доноси крокие дра Сафетбега Башагића и дра Авде Хасанбеговића, означујући их најзаслужнијим председницима Гајрета, a чланак заврш ава овим речима: »Пожељно je да идеје Гајрега, сада о 25-годишњици његова оснивања и рада, плану двоструком снагом на хоризонту наше Будућности и Среће, јер je »Гајрет« као такав свијетла тачка на обзорју живота наших муслимана. To je једина свјетла страна културне историје нашег троименог народа, a звијезда водиља босангко-херцеговачких муслимана на њиховом путу прогреса, напретка и процвата«. Већ око 8V2 часова пре подне почео се пред зградом Народног Позоришта да окупља свет. У самој згради још je било тихо; само аранжери свечане академије били су узнемирени, очекујући скори свечани моменат и довршујући последње’припреме/ Око 9 часова почели се да пуне сала и ходници. Дворана се осветлила, искићена ћилимима. Ha позорници у народној тробојци слика Њ. В. Краљ а и Њ. Вис. Престолонаследника Петра, Протектора Гајрета. Сала одаје свечани изглед и очекивањ е почетка свечаности расте све више. Поред многих делегација, представника корпорација и угледних личности, академији je присуствовао, као изасланик Њ ег. Вел. Краљ а, ђенерал г. Јован Јовановић, испред Краљ евске Владе министар, г. Влада Андрић, испред Народне Скупштине, народни посланик, г. Димитрије Он. Поповић, секретар Нар. Скупштине, a испред цивилних власти Велики Жупан, г. Милан Николић, као и верске врховне поглавице: Реис-ул-Улема, г. Џемалудин Чаушевић; сарајевски митрополит, г. Петар Зимоњић; надрабинер r. Др. Леви. �Академија заказана за 10 часова, могла je от- нистре, господо народни посланици, поштоване гопочети тек у 11 сати, јер je воз, којим je требао спође и господо, браћо и сестре! Гајрет je сретан и пресретан што je доживео да стигне изасланик Краљевске Владе, г. В. Андрић, стигао тек нешто пре 11 часова, кад су г. г. Инж. да ову своју 25-годишњицу прослави у Уједињеној Хајдар Чекро и Хамид Кукић, секретар Гајрета, на и Ослобођеној Отаџбини. Ову слободу и Уједињење позорницу увели испод руке г. Сафетбега Башагића, Отаџбине извојевао je Њег. Величанство наш мили првог председника Гајрета, и на овој академијм Краљ, стојећи на челу у јунаштву ненаткриљиве члана почасног председништва и поставили га на храбре српске војске. (Живио Краљ! — Војна муњегово место. При појави г. Башагића, заорило се зика свира химну). кроз дупке пуну салу: Живио Башагић1 Сафетбег, 25- годишњица рада за Гајрет могла би се наочито дирнут овом срдачном овацијом, отпоздравља звати борбом за културни напредак међу бос. херц. са свог места. За њим улазе делегати разних уста- муслиманима, борбом за њихово оспособљење за нова и седају у полукруг. При улазу на позорницу, савремени живот, борбом за њихово национално гђа Mapa Трифковић поздрављена je бурним аплаузом. освештење, и, на послетку, борбом за њихов екоHa позорници су већ искупљени делегати: г. Спасоје номски препород. Прославом ове 25-годишњице, ми Пилетић, мин. на рас., делегат Ср. Одбора »Народне остављамо за собом, трудом извојштене, драгоцене Одбране«; г. Мирко Поповић, делегат Одбора Београд- резултате који могу да нас испуне полетом за рад ског Гајрета »Осман у будућности. ПроЂикић«; г. Др. М. Стославом 25-годишњице јадиновић, секретар Гајрета, ми уносимо Занатске Коморе; гђа један нов и светао тон Олга Богдановић исмеђунаше слојевекоји пред »Београд. Ж ензвучи полетом и проског Друштва«; Инж. буђеном снагом у нова г. Тома Живановић, стремљења, у нове испред »Друштва за видике. Чување Народ. ЗдравИ на послетку, проља«; г. Коста Крсмаславом ове 25-годиновић, испред »Прошњице, ми ево на најсвете«; проф. г. БабиЈг, еклетантнији начин испред »Напретка«; г. показујемо да нисмо Др. Јакоб Кајон, исзаморени свим непопред »Беневоленције«; годама којима нас je гђа Јованка Шиљак, историја запљускивала, већ да су наше испред »Задруге Српкиња«; гђица Хаснија Одред румунске војске испраћа^иосмршне осташке арадских мученика уједињене снаге упраБерберовић, испред Авде Сумбула u Бехџеша Мушевелића на сшаници у Араду (у Румунији) вљене правим путевима нашем препоромуслиманских женских друштава, гђа Крсмановић, испред »Кола Срп- ду, путевима Гајретове идеологије. Гајретовим радом, ских Сестара« г. Др. Абдурахман Бегић, испред му- муслимани Босне и Херцеговине крећу правцем ван слиманских друштава; г. Др. М. Јојкић, испред »Срп. свог историског засебног става у нашој националНац. Омладине«; Пуковник г. Новоселцов, испред руске ној заједници. Гајретовим настојањем, муслимани колоније; г. Саво Барош, испред »Савеза Доброво- Б. и X. дигнуше ограду подвојености и сепарисања у љаца«; г. Јошо Иванишевић, испред »Новинарског раду за опћи наш папредак. Удружења«, г. A. Вуковић, испред сарајевских друОвом својом прославом, Гајрет удара шире тештава, и други. У исто време у салу улазе арм. ђен. меље својим настојањима и његови циљеви биће г. К. Смиљанић, са ђенералима г. г. Стојшићем и остварењу у толико ближи, у колико они буду наЛивадиновићем. илазили на одзив, како код муслимана, тако и код У 1 1 часова улази у почасну ложу изасланик браће других вероисповести. Његовог Величанства Краља, дивизиски ђенерал, Почетак Гајретова рада пада у најкритичније г. Јован Јовановић. Његов долазак поздравља пу- доба no муслимане у Б. и X., кад je туђин настојао блика аплаузом, a музика државном химном коју да их, избачене из њихове историјске улоге и још од сви стојећи слушају, a после које узима реч пред- тог ударца неосвештене, пољуља у њихову ставу седник Главног Одбора Гајрета, Инж. г. Х а ј д а р и придобије за се и за своје завојевачке циљеве. Ч е к р о и издигнутим гласом каже: Аустрија материално излазећи у сусрет одгајању »Господине Краљев изасланиче, Господине Ми- муслиманске интелигенције, траж ила je од ње и оба- 259 �везу за протууслуге, које нису одговарале правим народним интересима. Свеснији муслимани интелигенти, да би омели ову намеру аустриских власти, почели су пре којих 27 година да раде на оснивању једног друштва за помагање ђака на високим и средњим школама. Аустријске власти, преко многих реакционера, настојале су да омету овај потхват муслиманских интелигената, који ипак под водством Др. Сафветбега Баш агића (велики аплауз Др. Баш агићу) успевају да на 20. фебруара 1003. оснују »Гајрет«, као једино друштво з а пропагисање културно-просветних циљева међу муслиманима Б. и X. Први Гајретови раденици неуморним својим радом са бакљом и барјаком прогреса у руци испевају да рашире идеју Гајретову међу муслиманима Б. и X. Гајрет je на овом циљу радио искључиво све до год. 1909., кад Осман Ђикић (слава му l) ступа у активне редове Гајретових радника и даје им, поред дотадањег правца, један нов и куд и камо замашнији од овог, a то je национални правац. Овај национални правац ствара први стварни преобрат у животу муслимана Б. и X. и,. после вековног засебног става, стављ а их, no први пут, на њихово право место, удружује и х-у националну заједницу са осталом својом браћом. Овим смерницама, које je поставио Гајрету ра^м. Осман Ђикић, Гајретов рад креће се и данас, a кретаће се и у будуђе. Ово семе националне идеје посејано неколико година пре рат^, из редова Гајретових радника, створило je омладину која je, у данима наших патњи и борби за ослобођење, играла видну улогу, a која и данас, у з помоћ млађих снага, наставља рад на коначном остварењу овог Гајретовог циља. Ова идеја муслиманима Б. и X. крчи пут у бољу будућност, a тиме уједно и осталој истокрвној браћи целе нам Отаџбине. Поред овог резултата, Гајретов рад на стварању муслиманске интелигенције од свог почетка до данас постигао je, и поред неприлика са којима се морао стално да бори, видне резултате. Данас, Гајрет броји на хиљаду муслиманских интелигената које je ишколовао и потпомагао. Овај рад на стварању интелигенције, Гајретова идеологија чврсто je јемство за праву ориентацију бос. херц. муслимана у будућности као и јемство за њихох здрав културни и економски напредак. Да се не би остало на једностраном одгоју омладине, Гајрет je себи ставио у дужност да одгаја муслиманску жену у духу данашњице и њених захтева, на ком пољу мисли да у будуће прошири још јаче свој делокруг. Исто тако, Гајрет посвећује велику пажњу одгоју занатског подмлатка и оспособљује и у овој грани привреде муслимане з а напредне и способне чланове наше заједнице. З ато je Гајрет на путу да пробуди и развије све духовне снаге муслимана Б. и X., na да их упо- 260 треби з а добро свих нас. Јер, муслимани Б. и X., иако истокрвни са осталом браћом, ипак с е за је д н у ниансу разликују од њих, ниансу коју им je дала историја, упућујући их донекле духовно Истоку. Тако je, у овоме случају, наша истоветна славенска психа п роткана више источњачким радом. И ту управо лежи оно оригинално и сопствено бос. херц. муслиманима. Они у вековима, живећи строго за се оделеним животом, остали су од туђинских крвних мешавина најсачуванији део нашег народа, сачували су у себи драгоцености традиције из давнина које, култивисане и пробуђене, могу да даду нашој заједници нове и вредне резултате. Па зато поред националне и еконономске Гајретове мисије, тежиште његова рада треба да лежи у развијањ у бос. херц. муслимана. Зато je жеља свих нас радника и пријатељ а Гајрета да ова прослава буде, како видна манифестација досадањег Гајретовог рада, тако и свестан и трајан пострек за рад у будућности. Јер, рад з а Гајрет, рад je за наше опште добро и ко ради на његовој идеологији, тај ради на нашем за једничком напретку. Зато, нека je срећан рад у будућности и нека живи Гајрет.« После говора председника Инж. г. X. Чекре, музика свира »Гајрету«, композицију проф. Маћејовског, no речима Хамзе Хуме. Иза одсвиране композиције, изабира се почасно председништво академије, у које улазе гг. Сафетбег Башагић, изасланик Народне Одбране, г. Пилетић и изасланик Београдског Гајрета, г. Поповић. Г. Чекро поново узима реч и каже: Са ове свечане сједнице Гајрет прву своју ријеч упућује Њег. Вел. Краљу, поздрављајући нашег у звишеног Владара из нашег великог и славом овјенчаног Дома Карађорђевића, Дома који je први на Словенском Југу уздигао нашу националну свест до титанске борбе, побједе и коначног остварењ а наших идеала. И ми бос. херц. муслимани дијелимо горду радост да смо чланови једног народа и једне заједнице. Ми се поносимо тиме да рука, рођена у славном Дому, бдије над нама и срећно равна нашом данашњицом и будућношћу. Њег. Величанство Краљ увијек je најиздашније помагао друштво »Гајрет« и ми сви Гајретови радници поносимо се тиме што je наш рад нашао признањ а код нашег љубљеног Владара, те Гајрет одликовао највећим одликовањем, дозволивши да наше друштво ступи под протекторат Његова Првијенца, нашег милог Престолонасљедника Петра. Превишња пажња Њег. Вел. Краља према нашему друштву у казата je и овом приликом што je Њег. Величанство за ову нашу прославу одредило и свога изасланика у особи великог Гајретовог пријатеља Див. 'Бен. г. Јована Јовановића. Господине Ћенерале, Гајрет �Bac испред свих својих организација, a смјело смијем тврдити и испред свих муслимана Б. и X., моли да код. Њег. Вел. Краља будете тумачем наше непоколебиве вјерности и оданости, a Bac, госпође и rocподо, молим да ту нашу свагдању приврженост манифестујемо и овом дриликом кличући: Да живи Његово Величанство Краљ Александар 1. (френетично клицање Краљу — војна музика свира народну химну) Да живи Њено Величанство наша премилостива Краљица Марија (Живила!) Да живи наш мили Протектор, Краљ будућих покољења свих Срба, Хрвата и Словенаца (Бурно клицање Престолонасљеднику!) Да живи цио славни Дом Карађорђевића (урнебесно клицање Краљевском Дому — војна музика поновно свира народну химну). После одсвиране народне химне, госп. Чекро узима реч: чанство Престолонаследник Петар, одгајаће омладину у духу и тежњи правих народних идеала. Нека живи Ваше Величанство и ^славна 'л о за Карађорђева! Изе прочитане депеше Њег. Вел. Краљу, Краљев изасланик, ђенерал г. Јовановић, одговара: »Наш љубљени Господар, Њ. В. Краљ (бурни поклици живио) ценећи важност ове данашње свечаности, благоизволео je наредити да Га при свечаности заступам. И збиља друштво Гајрет заслужује ту високу пажњу Њег. Величанства Краља, јер je за пуних 25 година друштво Гајрет свесно и савесно и са самопрегором вршило задатак културног, просветног и економског напретка наше браће муслимана, a нарочито одгајањем омладине. Свагдашња пажња Њ. В. према Гајрету јасан je доказ за Гајрет, да може у својој историји запи- Изношење из вагона иосмртних осшашака Гајрешових радника умрлих у Араду Са ове наше свечане сједнице Гајрет ће упутити депешу Њег. Величанству Краљу, a која гласи: Кабинетској Канцеларији Њег. Величанства Краља — Београд. Муслимани из свих крајева велике нам Отаџбине, сакупљени на прослави 25-годишњице Гајретова културно националног рада, шаљу поздраве Вашем Величанству, унуку славног Карађорђа који први на Словенском Југу запали лучу слободе, a његов Дом разви je до титанског зам аха борбе и победе. Сви Муслимани дају полета свом гордом осећању да, после вековног историјског ћутањ а, могу да поздраве Краља своје крви у витешкој особи Вашег Величанства. Гајрет, чији je највећи пријатељ и заш титник Ваше Величанство, стоји и стајаће на бранику културе, националне свести и општег нам напретка Гајрет, чији je протектор Његово Краљевско Висо- сати, да je збиља Њ. В. Краљ искрени пријатељ Гајрета. To документујем и тиме, што je Њ . В. Краљ дозволео да Његов Син, Њ. К. Вис. Престолонасљедник Петар буде протектор Гајрета. Друштво Гајрет имајући један такав хумани принцип и радећи на јачањ у у националној свести заслуж ује ову велику пажњу. И приликом ове свечаности Њег. Величанство Краљ показао je паж њ у према Гајрету одликујући га орденом св. Саве 11. реда, са убеђењем да ће друштво Гајрет и у будуће само потенцирати и појачати рад на свом општем задатку. Ове манифестације, браће муслимана дају ми доказ о њиховој непоколебивој верности и оданости прама Њ. В. Краљу и Његовом светлом Дому (Живио!) У име Њ. В. Краља друштву Гајрет дајем отпоздрав: Да живи Гајрет, да живи његова омладина.« Говор Краљевог посланика попраћен je одобравањем и аплаузима. 261 �Председник Гајрета одлази у ЛОжу Изасланика Њ. В. Краља којему Ђен. г. Јовановић предаје одликовање с ријечима: »Господине председниче, предавајући Вам ово одликовање, желим да друштво Гајрет и у будућем свом раду получи оне резултате које je получило у досадашњем своме патриотском раду.« Предсједник Гл. 0 . Гајрета: »Господине Краљев Изасланиче! Ово високо одликовање даће свим Гајретовим раденицима највећег подстрека да без даха и предаха устрају у своме раду за Гајрет.« Иза тога председник Гајрета поздравља К р а љ е в с к у В л а д у , са речима: »Гајрет поздравља Краљевску Владу, која сву своју бригу посвећује напретку Отаџбине и чувању крвљу стечених народних тековина. Весели ме, да испред Гајрета на овој свечаној сједници могу поздравити и Изасланика Краљ. Владе у особи г. Министра Др. Владе Андрића.« Ha ове речи, изасланик Владе, Министар г. В л ад о А н д р и ћ , одговара из ложе, испрва тихим na после уздигнутијим гласом: »Господине рредседниче, господо чланови, госпође и господо! Пала ми je у део част да у име Краљ. Владе на коме прослављамо 25-год. напОрног Гајретовог рада на култури наших муслимана. Значајан сам no себи, еби, no големости свршеног задатка, овај садањи тренутак постаје још значајнији кад се удубимо у давну и скору нашу npom aocf и када бацимо један ретроспективан поглед на црне и тешке стране наше историје. Само 25 година дели нас од тренутка који je јасно означио и поставио границу између два доба и два схватања. Једним напором који je за дивљење и једном смелошћу коју треба у песмама опевати, једним полетом какав можемо наћи само код једне младе жилаве pače, створен je тада Гајрет, чије само име свједочи јасно о висини његове мисије. Одлучно, смело, са једним свесним циљем, организована je иза наше »Просвете« једна одлична просветна институција која je ставила себи у задаћу највећу циљ: васпитање омладине, њено просвећивање и школовање до најширих димензија. »Ha млађима свет остаје« каж е се код нас. Свестан те девизе Гајрет je конзекветно спроводи како у данима мира, тако и у данима патње и искушења. Са колико среће и унутарњ ег задовољства je народ у Босни и Херцеговини дочекао час, кад су се први Гајретови питомци појавили да с пуним правом започну своју функцију у нашем тада још младом и неразвијеном друштвеном животу. Гледали смо на њих са поносом и са најдубљим уверењем да сада почиње нови живот, бујан, свечан и плодан. И они су оправдали све наше наде: радећи увек за добро народа и целине, за добро 262 бних, који су им личним напорима омогућили шкбловање. Они су постали савесни просветитељи, управљачи, чиновници. За свој рад трунули су^по арадским и осталим казаматима, умирали су са песмом на устима на Мачковом камену, Добром пољу и македонским гудурама. Ha стотине Гајретових питомаца з а ових 25 година, сви до једног, оправдали су ону дубоку веру, која je у њих полагана. Господине председниче, господо чланови! Мисија Гајретова није била само у томе. У часу, када je Гајрет основан, на хоризонту Балкана јављали су се нови покрети. Божјом промишљу и историјском нужношћу, наш целокупни народ налазио се пред дефинитивним формирањем своје велике, властите државе. Дубоко смо уверени, да су оснивачи Гајрета свесни ове важности, тренутка, осетили да се невољама приближује крај и прегли да, са своје стране у-чине последњи напор. Историјске заслуге »Гајрета« нису само у томе што je Гајрет великим напорима формирао муслиманску интелигенцију која je била способна да по■веде нашу муслиманску браћу, него и у томе, што je целом Гајретовом покрету дат народни правац. Заставу слободе, како смо je у давним данима и дубокој прошлости замишљали, дигао je Гајрет високо, више него што je икада стајала, почевши од н Хусеинбега Градашчевића, тога великог »Змаја од Босне«. Рашчлањене у појединости заслуге друштва Гај- рета се нижу Једна за другом и наша уста морају бити пуна хвале. Уједно оне Гајрет стављају на најдостојније место међу првима, које ће наша културна историја забележити као своје најзаслужније. Данашња прослава има да обележи успех једне значајне 25-годишњице. Зар треба већег успеха од овог, који ћемо забележити у историји и од овог импозантног скупа, на коме видимо измешане хиљаде и хиљаде синова врле Босне и кршне Херцеговине и свих осталих крајева велике Краљевине без разлике на веру и определење. Ако ико Гајрет je збиљски доказао да je брат мио, које вере био, да у нама свима бије једно срце и једна крв, да смо сви једнаки, да смо сви једна недељива целина, коју нису могли да униште ни векови ни сви непријатељи, којих je било много, можда и сувише. Искупили смо наш дуг историји, сада остаје да се искупи наш дуг према народној култури и цивилизацији. Услови да то постигнемо испуњени су радом прошлих поколења, na и овог које je Гајрет оснивао и у њему четврт века дејствовао. Створена je слободна народна држ ава и постигнута потпуна државна самосталност. З а развитак сопствене народне културе то je no мишљењу свих великих умова главна предпоставка и битни услов. Без државне самосталности нема слободног полета �народном духу, нема могућности за развитак свих оних скривених енергија и неоткривених етичких, моралних и умних способности, које у једном народу леже. Да на овој необрађеној њиви велике Отаџбине постигнемо што веће успехе у великој културној мисији, коју наш народ имаде несамо ради свога добра, него и добра свих народа на Балкану и целога Словенства и човечанства с пуним правом можемо да захтевамо да у нашим редовима влада слога, братство и јединство. Учинићемо огромне услуге добру своје Отаџбине, ако у овоме раду будемо један другог љубили као брат брата и у сваком од нас гледали другога себе и ако будемо спремни да један другог помогнемо свим оним начинима, којима се људи служе када хоће један другога да помогне. Наши драги муслимани, крв наше крви и наша браћа no свему, нека буду уверени да су сва насто- хоће и цео наш народ, и наш узвишени Краљ, то хоће и историја и наша будућност о којој морамо водити рачуна. Господине председниче, данашње славље je збиљ ски велико; њиме можемо да се поносимо, a не би се морали стидети да сте овамо позвали и представнике оних великих култура и цивилизација, које су већ данас постале класичне. У име Краљ. Владе, коју имам овде част да заступам, молим Вас да примите најтоплије и најсрдачније честитање Ви и сви чланови и пријатељи Гајрета.« После говора г. министра Андрића, председник поздравља нашу војску, нашто, командант армије, ђенерал г. К р с т о С м и љ а н и ћ , одговара: »Поштоване госпође, драга браћо! У овом свечаном тренутку, кад друштво »Гајрет« прославља Џеназа Гајрешовим радницима преминулим у Араду јањ а и Краљевске Владе упућена у том правцу, na несамо Владе, него и целог троименог народа нашег од Триглава до Ђевђелије и од Јадрана до Дунава. У расности, у чојству и јунаштву, доброти, заједнички налазимо гарантије за пун наш интегритет. У доброти и севапу тражимо и налазимо савршеки наш душевни мир. Оно дубоко осећање свести и мира, које je свакоме потребно, ако хоће да се осети као човек и да ради као човек. У нашем народу je и чојство и јунаштво и часност; у њему je севап и она велика милост Божја, коју могу да окусе само они, који су добри no срцу и no делима. У Гајрету сви ми имамо најпуније гарантије да ће се сви ти елементи неговати, a пошто je Гајрет никао овде, у Сарајеву, срцу наше велике Краљевине, нека се куцаји његова срца осете у свим крајевима земље, нека се пренесу и приме, јер оно што Гајрет хоће, 25 годишњицу свога великог и напорног рада, својих великих борба и тешкоћа, кад прославља своје добивене пожртвовне резултате, с којима се можемо и ми поносити, у овом часу председник »Гајрета« упутио je неколико топлих и лепих ричи војсци, нашој узданици (Поклици: »Живила војска!«). Војска je ове топле поздраве примила срцу са таквим осећајима, да их упоредим, као што осећа данас стари ветеран, борац који je основао пре 25 roдина »Гајрет« високопоштовани г. Др. Сафветбег Башагић. Војска то осећа, a осетиће то не само они који су овде у овом кругу, већ и они одавде удаљени због тога што je војска добијала, добија и добијаће сутра из средине »Гајрета« војнике предане, верне домовини, задахнуте љубави према слободи, за коју су увек готови да своје животе положе. За то, драга браћо и сестре, кад ми je већ пало у 263 �дио да у име војске, коју овде заступам, кажем коју реч, ja изјављујем »Гајрету« топле жеље, да »Гајрет« рашири своја витешка крила, да прикупља нова' јата под свој барјак, да они силином свога духа искресавају искре од ума и срца и да се те искре претворе у светло и да греју и светле своме народу на путу напретка целог народа у слободи и у култури. З а то, драгом и милом »Гајрету« захваљујем топло и харно на његову раду од стране војске и кличем: »да живи »Гајрет« и његови чланови!« После говора госп. Смиљанића, председник поздравља Народну Скупштину, испред које одговара секретар Скупштине, г. Д и м и т р и ј е О н. П о п о в и ћ : »Поштоване госпође и господо! Необично сам сретан што ми се дала прилика да присуствујем овој данашњој великој и лепој прослави, прослави 25-годишњице рада »Гајретова«. Рад »Гајрета« у прошлости и садашњости je велик и замашан, a уверен сам дубоко да ће »Гајрет« са таковим радом наставити и у будућности. - Из тих разлога био сам слободан да учиним »Гајрету« у име Народне Скунштине мали прилог од 10.000 динара. Скромна је' сумица, али ће ипак придонети великом задатку »Гајрета«. Молим чланове Главног Одбора »Гајрета« за ову светковину да приме нарочиту благодарност целог председништва Нар. Скупштине, што су се сетили да и Народну Скупштину удостоје својим позивом. Захваљујем »Гајрету« на том позиву и од моје стране и кличем »Живео Гајрет!« Послије говора г. Поповића, узео je реч Р е и с у л - У л е м а , г. Џемалудин Чаушевић. Бурно поздрављен, Хаџи Реис-ефендија изрекао je овај говор: »Драга браћо и сестре1 J a сам веома сретан, пресретан што сам доживио овај час да присуствујем овако сјајној прослави 25-годишњег рада нашег хуманог и културног друштва »Гајрета«. Мене јако весели и немам ријечи с којом бих изразио то весеље, -што видим да не само муслимани из разних крајева наше уже и шире Отаџбине присуствују овој велебној прослави, него видим да и наша браћа других вјера ценећи рад »Гајрета« нису жалили ни труда ни трошка, већ су дошли да присуствују и увеличају сјај ове прославе. Нарочито ме je задивио Изасланик Њ. В. Краља, "нашег љубљеног Владара, који je тако лијепо описао наклоност Њ. Величанства према »Гајрету« и муслиманима, о чему сам се ja као Реис-ул-Улема много пута освједочио (Поклици: »Живео краљ!«). Мене веома весели да je Краљевска Влада обратила такву високу пажњу према »Гајрету« и и заслала једног свог члана, једног Министра који no крви и no роду припада нама, који je наш. (Поклици: »Живео Др. Андрић«). 264 Нарочито ми пада у очи, да je и наша Народна Скупштина послала свог изасланика и тиме задивила нас све овде. Taj поздрав није празан, него нам пружа наде, да ће у будуће бити још пуније кесе. Испред муслимана захваљујем свима присутним и кличем: Да их Бог поживи у здрављу и потпуном задовољству! Поздрављам наш »Гајрет«, поздрављам га, јер он позна моје циљеве, моје теж њ е и моја настојања да му помогнем, a ja са своје стране кличем, да ћу сваком пољубити и чело и руку, који »Гајрету« помогне. »Гајрет« друштво са својим радом досада исказао je толико велике помоћи нашем народу да ja могу само да им изразим моју најдубљу захвалност. Ж еље моје, које сам ja ставио друштву »Гајрет« на знање, ja се надам да ће се и у будуће испуњавати. Желио бих да »Гајрет« преузме одгајањ ^ нашег подмлатка и оплемењивање наших како нижих тако и виших верских службеника. Честитајући »Гајрету« на досада постигнутим усп&сима желим му од Свевишњег Алаха. да му омогући да двоструко више постигне боље успјехе у овим нашим заиста заосталим крајевима. Ja се надам, да ће »Гајрет«, ако Бог да, кад буде славио своју 50-годишњицу, све то постићи и да ћу ja моје жеље видјети остварене. Ово je двострука дова моја нашем драгом Гајрету. (»Живио!«).« ‘'"Испред »Народне Одбране«, Гајрет je поздравио њен делегат министар н. р. г. О л а с о ј е П и л е т и ћ , овим речима: »Нек ми буде дозвољено, да у име Средишњег Одбора Народне Одбране на указаној ми пажњи данас овде, где сам почаствован почасним председником да топло од срца к срцу проговорим неколико речи и заблагодарим »Гајрету« на овако срдачном дочеку са жељом да »Гајрет« настави свој патриотски рад у интенцијама рахметли Османа Ђикића. Ja од срца желим да »Гајрет« и у будуће корисно делује на културном и просветном препорођају омладине и да и даље буде расадник вере и љубави и слоге међу браћом без разлике вере јер Његош каж е: »Брат je мио које вере био«. Јер ако икад, оно Вама je потребна љубав и слога ради општег напретка и просперитета наше државе, ради среће свих нас, a на корист Краља и Отаџбине. У то име, у тој жељи ja испред Народне Обране, уиме Средишњег Одбора захваљујем се »Гајрету« и желим »Гајрету« највећи напредак у његову раду у будућности!« { Проф., г. Ј о в а н Д р а г и ћ , поздравио je Гајрет испред Београдске Општине: »Поштоване госпође и господо! У име наше Престонице, нашег славом окруњеног Београда, поздрави и част јубилеју 25-годишњег просветног, културног и патриотског рада друштва »Гајрета«. Београд се �од свега срца весели овој данашњој дивној манифестацији слоге и љубави. Кад je пре 50 година завладао опак господар у овим земљама, почео je да трује душе овога народа, одржавајући га у највећем мраку и незнању, недајући му ни просвете ни културе, распирујући верску мржњу, мислећи да ће на тај начин спречити заједничку акцију на ослобођењу. »Завади na владај« било je увек средство за подјармљивање народа. У тако тешким околностима пада и оснивање »Гајрета«, који je себи поставио циљ да подигне културни ниво муслиманског народа. Ha том пољу показао je »Гајрет« велике успехе и Београд му најискреније честита. »Живео Гајрет!« Изасланица »Женског Друштва« из Београда, гђа Б о с а Ђ у р и ћ , поздравила je Гајрет овим речима: »Османа Ђикића«, београдске жене прихватиле су то објеручке. И кад су их проводиле no питомим крајевима наше лепе Војводине, чиниле су све да упознаду и заволе те крајеве; да осет« да je и то њихова земља, да их и ту примају у загрљај. Кад су у Београд дошла ослобођена браћа, златног југа деца Битоља и Скопља, београдско Женско Друштво прихватило их je, дочекало и погостило у свом Дому. T om приликом скупила се омладина Шумадије, поносне Босне и Херцеговине, деца нашег златног југа састала су се, познала и заволела. Београдско Женско Друштво с поносом може рећи да су његове чланице биле међу првим оснивачима београдског »Гајрета«. Захваљујући оснивачима сарадницима и свим пријатељима Гајрета на стварању и обезбеђењу идеала, желим да тај рад буде крунисан успехом, на срећу и добро наше ве- Др. Мехмед Зилџић говори над гробовима својих другова Авде Сумбула u Бехџета Мушевелића »Господине изасланиче Његовог Величанства лике и моћне Домовине. Да живи »Гајрет«! — Испред Краља, драга браћо и сестре! Имам пријатну дуж- Српске Националне Омладине, Гајрет je поздравио ност да као делегат најстаријег Женског Друштва: г. Др. Јојкић: Београдског Женског Друштва и његових подруж»Испред Врховне Управе Српске Националне ница, које стоје под Највишом Заштитом нашег Организације из Београда, сретан сам, да Вам могу доброг Краља Њег. Вел. Александра и наше љуб- честитати и поздравити 25-годишњицу рада Вашега љене Краљице Њ. Вел. Марије, поздравим овај све- друштва. Гајрет je веома много учинио и допринео, чани моменат прославе 25-годишњице рада, просвет- да се муслимански део нашега јединственог народа ног, културног и националног рада друштва Гајрет. културно и просветно подигне на замерну висину. Доносим Вам поздраве Београдског Женског Чинећи то и радећи на томе, Гајрет je и са ceoje Друштва које je у почетку свог оснивања године стране припремао и ударао чврсте темеље наше 1875. упирало своје погледе неослобођеној својој националне државе, у којој и наша браћа муслибраћи у Херцег Босни. Кад je омладина муслиманска манске вере треба да заузму видан положај, који долазила у Београд да ту код своје ослобођене браће им припада. Желећи Вам и у будућности још већи нађе потпоре за свој душевни рад, београдске жене успех и напредак, дајем израза жељама свију нас, прихватиле су и дочекале муслимане као своју браћу. да са нашом браћом муслиманима уједињени у праКад je покренуто у Београду питање о оснивању вима и дужностима будемо и останемо чврст и не- 265 �разрушив бедем на одбрани државног и народног сам да поздравим 25-годишњицу хуманог и патриотјединства наше велике Отацбине. У то име нек Вам ског рада Гајретова. Дошао сам у име друштва које je сретно!« ради у истом правцу. Хигијена босанске муслиманИспред Београдског Гајрета »Осман Ђикић«, ске куће показује да ми одавно идемо у истом г. М и р к о П о п о в и ћ поздравио je Гајрет овим правцу. У име Главног Одбора Друштва за чување речима: Народног Здравља и у име више хиљада његових »Пре четири године долетивши испод крила чланова ja изјављујем најтоплију благодарност Гајсвог старијег брата »Гајрета«, београдски »Осман рету на његовом хуманом и патриотском раду и Ћикић« поздравља овај дични дан, овај свечани скуп желим да са још већим успехом дочека и 50-годишњицу свога плодног рада. У то име кличем Управи најлепшим начином и најискренијим жељама. Ми који смо искупљени у Београду око »Османа Гајрета »Живела!« ГђаМара Трифковић: Ђикића«, задахнути истим идејама, којим je загрејан »Господине изасланиче Њег. Вел. Краља, браћо, Гајрет поносне Босне и јуначке Херцеговине, ми незаборављ амо кроз какве je теш ке дане, тренутке, сестре драге! Захваљујући Вам на поздраву мени и лепој пажперипетије, прилике и неприлике пролазио Гајрет, да дође до овог свечаног часа. Ми не заборављамо њи и љубави браће муслимана за оно мало лепог ш то je морало значити пре 25 година развити и доброг што сам за децу муслимана учинила, мозаставу идеје »Гајрета«. Ми не заборављамо оне лим Вас да ми верујете, да ми je та паж њ а и љубав теш ке прилике у којима се тада живело. Ми не браће мила и да ће учинити да ћу са још више воље заборављамо да je Босна тада сиротица клета, -како и љубави служити идеји Османовој, која ми je била je то рекао велики песник, живела у врло тешким драга још од оних дана младости, када сам са Осмаприликама: била je предмет израбљивања народних КОМ'и друговима заједнички сањала о слободи поснага и народног блага, a била je пасторче о ком носне Босне и кршне Херцеговине. Сретна сам данас, нико није водио рачуна. Ш та више, њој се отеж а- што присуствујем 25-годишњем слављу браће радника вало сваки живот. Потр£бн<Ј je да изразимо_Ј^оје и сарадника »Гајретових« да, прослављајући заједдивљење свим оним прегаоцима који су радили на \н и ч к и са браћом и сестрама целе Отаџбине, заједнички освежимо успомене лепе и мучне, на дане наоживотворењу великих идеја Гајрета, као и lopne, пуног самопрегоревања и ж ртава, доба прошлокоји подржавају Гајрет и дају му подстре! сти успешног рада и оствареног заједничког нам изводити своЈ програм. Ми се дубоко клањамо пред светлим именима Ј:на: уједињења васколиког народа. оних свих трудбеника Гајрета и у прошлости — и. у Мајке и жене некада малене Србије неће никад садашњости и кличемо им: заборавити оне дане, када су пољане и лузи, горе i d il i и планине Херцег-Босне уздисале заједно са својим Слава и хвала им!«, Г. М и л а н Ћ у к о в и ћ , директор I. гимназије у синовима истим уздахом чежње слободи, Србији [и Сарајеву: »Kao представник уједињеног Професорског великој уједињеној Отаџбини, нити ће сестре Србије Друштва Срба, Хрвата и Словенаца, a no одлуци заборавити икада све борбе и сав покрет троимене Главне Управе у Београду, друштво чији чланови no браће стварањем разних удружења, да светлошћу свом позиву, раду и идејном схватањ у стоје близу наука, чувањем вере, материњег језика и својих наГајрету и у најужој су вези и сарадњи са друштвом родних идеала сачувају своју децу, своју омладину Гајрет од оснутка до данас, поздрављају најсрдачније од туђинског утицаја. 25-годишњицу плодног, корисног и без сумње епоУ тој борби и подхвату браће Босне и Херцехалног рада друш тва Гајрета, у друштвеном животу говине, наша браћа муслимани окупљени око »Гаји културном развитку муслиманске браће у Босни рета« са незаборављеним Османом спремили су тада »Гајретову« војску муслиманских синова з а борбу и Херцеговини. Овом приликом изразујем у име Друштва Професора најтоплију благодарност свим слободе и народних права. И та војска »Гајретова« трудбеницима, свим сарадницима и свим раденицима није знала за препреке, рушила je све предрасуде, тога нашег заједничког друштва, a у исто време све ланце и окове туђинског господара и тада je клањ ам се оним невољама, незгодама, прогонствима судба хтела да 1912. год. изгубе замореног радом и ж ртвам а које су прво борци Гајрета морали пре- за добро народа пок. Османа. Аманет његов: борити трпети. Они нису попустили у борби, већ су истра- се просветним и свим другим средствима за слободу јали у њој и схватили узвишени национални циљ Босне и Херцеговине и уједињењу са Србијом, чували свога друш тва и остали на бранику својих друш т- су војници »Гајретови« као највећу светињу и још вених циљева и општег нашег националног идеала. исте године нашли пута и начина да своје жеље доставе србијанској браћи с надом за слободу Косова Ж ивио Гајрет! Инж. г. Т о м о Ж и в а н о в и ћ : »У име Главног и златног Југа. A те године деца Херцег-Босне оставОдбора Друштва за чување народног здрављ а дошао љају родну груду да се са браћом Србијанцима боре Т' 26в �За слободу народа. Колико их je било знају мајке Херцег-Босне, знају жене, сестре муслиманке, са чијих груди су соколи одлетели и које су узаман чекале да се дому врате. A кад je засјала слобода Косову и Србија јасном радости поздравила синове ослободиоце, тамо у лепом белом Београду на споменику Карађорђевом сијао je најлепшим сјајем сребрен венац: »Вожду Ослободитељу синови муслиманске вере«. Сјај се прелевао Савом и Дунавом и допирао у тамнице и казамате аустријске, пуне 1914. год. растурене »Гајретове« просвете, деце Херцег-Босне и улевао им наду на остварење њихових идеала. To су моја чиститања Вашем данашњем слављу, Вама браћо, и моје жеље да и будуће генерације »Гајретове« војске увек буду јак и непробојан бедем народним идеалима.« •••'ч , Л -Л — •О '-' 1i Ј t. je покушао да гази традиције и обичаје нашег народа; ja вам носим селаме и поздраве од високе Шар Планине, Вардара и Кајмакчалана, који скрива у себи славу, скрива у себи кости коњске и јуначке. Ја морам овом приликом нагласити и подвући, да je ово први пут после оне битке на Косову код Липлана и да je ово нарочито први пут после ослобођења и уједињења, после остварења народних идеала и стварања наше данашње моћне државе Краљевине Срба, Хрва и Словенаца, да се ми састајемо, ми Муслимани из Босне са онима из Југа на једном те истом путу, на путу нашега економског, културног и просветног рада з а бољу и сигурнију будућност нас свију, na се ja са обзиром на то надам, да ће овај моменат, данашњи дан ..V .------------------------• У * \ - 4 S -.V VA Ш Ш м 1Ш Ш Ш ; ‘ ' * i i '' ■ ^ Т ' <; v ', М Поворка коњаника сељака на улазу у Сарајево Г. Др. Ј у с у ф З и ј а С м а и л а г и ћ : »Величанствени зборе! браћо и пријатељи! Мени je данас пала у део једна необична и велика част, да Вас све, који сте се нашли на овоме величанственом збору, поздравим у име свих муслимана Јужне Србије и да овде будем тумач њихових братских осећаја и њихових симпатија и наклоности. Ja Вам, браћо, сем тога доносим искрене и братске поздраве и селаме од све оне наше браће из Јужне Србије, који не могоше доћи, да присуствују физички овоме нашем слављу и весељу, али који су свакако духом и мислима са нама; ja вам доносим селаме и братске поздраве са Црвене Јабуке и Рогозна, старе Босанске границе, са равна косова и царског Скопља, где су пре пет векова два цара живот изгубила и где су пре стотину година Босанци и Арнаути са Змајем од Босне потукли војску Решид-паше, који значити почетак једне нове епохе, епохе ренесансе и препорода међу муслиманима у овој држави, благодарећи нашем мудром широко-грудном и храброме Краљу Александру I. којему нека буде благодарност и наклоност. Живио Краљ! Сем тогаја сматрам својом најсветијом дужношћу, да се са овога места у овоме свечаном моменту сетим и онога, без чије генијалности и провидности, без чијег патриотизма и пожртвовања не би било свега овога и не би било свих оних благодати, које даје култура и просвета, које даје школа и књига, да није било Њега, нашега Великог Песника, патриоте, генија и пророка. Он се je издигао изнад људи своје добе, он кличе као вила са високих планина, он као пророк прориче ново доба позивајући свој народ, да се припрема за тај нови живот. Он као да je од Бога послат и надахнут, вели нам ово: 267 �»Деца без школа, сирочад гола; A народ без дјеце образоване, Јесте народ без будућности!« Браћо! Ово су з а оно доба na и за данас биле тако значајне речи, да би требале не само бити дубоко уклесане у нашим срцима, но би требале, да у виду левхе красе зидове и најзабитније и најмање наше колибице. Taj велики човек, тај геније јесте Др. Мирза Сафвет, коме због свега тога дугујемо благодарност и зато ja позивам све присутне да кликнемо: Живио Др. Мирза Сафвет! Наш песник међутим није остао само при речима, он није остао при нарицању и при порицању, као други песници. Напротив он je уложио све своје силе, да своје мисли и своје идеје оствари и да тако било на који начин спаси своју генерацију од очите пропасти и страшне будућности. Њему je било познато, да су највећи познати генији целога света у највише случаје^а изашли испод крова сиромашних колибица, na да се свакако и код нас крију ипропадају народни таленти ваљајући се no лугу и пр^шЦн^ сиромашних сеоских колибица. Он се je з а оствареџ»е своје велике замисли и своје велике идеје, да оомогне својој околини, служио са филозофијом нашега народа, са оном нама свима добро познатом народном умотворином: Да je зрно до зрна погача, камен до камена палача. Ha томе принципу и на томе темељу почео je он да зида своју зграду, коју ми данас познамо под именом »Друштво Гајр^т«, које je у своме крилу одхранило, ишколовало и васпитало стотине наше сиротиње, који данас заузимају битне положаје у друштву, који су данас народни, морални капитал и без којих заједница босанских муслимана не би била оно што јесте. Он радећи тако испио je до дна до сада горку чашу народног неразумевања, непознавања, као што се je то догодило свима генијама, као што се je догодило и свима пејгамберима, na и самом Мухамеду, али je он ипак доживео овај Хаџи Екбер своје врсте, доживео je да му ми данас после двадесет и пет година одамо пошту и признање. Наглашујем и подвлачим браћо и пријатељи, да се je и овога пута у својој истинитости и величини показао сир-ру-хикмет онога ајета: лејсе ли инсан . . . ! Он je заиста испио чашу горког отрова једну за другом, пратио га je кобни удес на свакоме кораку, он није дошао до оних материјалних добара, до којих je требао доћи, али je ево ипак доживео, да се виде плодови његова рада и да се њему изрази опште народно признање и благодарност. 268 Због тога je потребно, да ми и наша омладина не клоне духом чим наиђе на прву запреку или чим наиђе на прво неразумевање, јер све оно, што се у племенитој и поштеној намири, са хулуси нијетом почима, мора испасти добро, мора наићи на признање и коначно мора победити. После тога нека ми буде допуштено, да се са неколико речи обратим нашем седом Реис-Ул-Улеми, нашем великом учењаку и јунаку какове само Крајина може дати, који се никад није плашио ступити у борбу за народна права и з а дин и намус. Он je и овом приликом показао се достојним свога положаја, достојним асра у коме живи, он je са својом дружином са људима, који раде пуну годину дана на томе, да нам приреде ово славље, овај братски састанак и овај Хаџи Екбер. J a се дивим величини ове замисли и величини ових њихових напора и овога дивног успеха, стога сматрам, да ћу погодити мисли Вас свију, ако се и са овога места у име свих нас, који се налазимо на овоме данашњем великом збору, изразим захвалност и б71агодарност приређивачком одбору и кликнем: Живио наш пресветли Реис-Ул-Улема и приређивачки одбор! Како рекох,ја сматрам и желим, да овај данашњи дан буде почетак једнога новог доба у нашем економском и културном животу и да од овога дана почне међу нама у много већој мери и јакости братска љубав и слога са радом за бољу и сигурнију будућност, a тога господо, нема без школе и без наобразбе и према томе ће успех свега тога зависити о броју ваљано образованих и школованих људи у нашој верској заједници. Да би се пак то могло постићи једини и искључиви je пут овај, којим je пошао наш велики песник и гениј са својим друштвом, a којим ми идемо данас, a то je идеја нашег »Гајрета«. Због тога ja апелујем на Вас све присутне овде, да no повратку каж ете свој браћи, својим комшијама, старим и младим људима и женама, да je ф арз и да je света дужност сваког муслимана и муслиманке, да помаже материјално и идејно настојање нас, који се боримо, да остваримо замисао нашега великог песника, да наиме ишколујемо и васпитамо што већи број наше сиромашне деце, a то ће бити могуће на тај начин, ако примерице нас милион и no муслимана дамо макар no два динара годишње као прилог з а ово наше заједничко душтво, услед чега би се скупило годишње три милиона динара само на*тај начин. Ako се овако популарише ова идеја у народу и ако се не буде слушало којекакве смутљивце и народне паразите, онда ће бити свакако решен један од највећих наших проблема. Ja се поуздавам у милост Великога Алаха, ja се поуздавам у свест и поштење нашега света и ве- �рујем, да ће ова замисао од данас потпуно успевати, и да у име занатлија изразим захвалност онима a Богу се молим да нас на овоме хајирли путу који су радили на унапређењу Гајрета. Живели.« помогне и напути. Гђа В е р а К р с м а н о в и ћ : »Драга браћо и сестре! Ja Вас у то име свију поздрављам и желим У име Кола Српских Сестара част ми je поздравити Вам добру забаву као и то, да сви са овога вели- братско друштво Гајрет приликом 25-годишњице чанственог братског састанка понесемо најлепше његова културног и националног рада. У средини успомене својим кућама и својим комшијама.« где je поникао, у народу где je сарађивао и најбоље Г. Др. М и л о с л а в С т о ј а д и н о в и ћ , секретар успехе постизавао, Гајрет са својим радом може да Занатске Коморе у Београду: »Кад ме je Занатска буде потпуно задовољан. Ми се поносимо Гајретом, Комора која заступа Занатлијство Србије овластила зато што се кроз сав његов рад од оснивања до да je заступам овде, ja нисам предпостављао да ћу данас назирала велика идеја, a то je заједнички рад осјетити оволико задовољбраће без разлике вере. Ова ство. Нисам предпостављао лепа идеја која je у кулда ћу наићи на оваку велитурном и националном разчанствену манифестацију витку српског народа у Бохуманих настојања друсни и Херцеговини забелештва Гајрет. Ова манифежила светлим словима име стација показује и вашу великог народног борца решеност да ћете и у буАлибега Фирдуса, нашла je дуће устрајати на путу највећег свог поборника остварења великих циљева у особи Гајретова осниГајрета. Желим да подвучем вача рахметли Османа Ђисрећну околност да je Гајкића. рет, уочивши велики знаЖ ељ а je Кола Српских чај просвећивања муслиСестара да будући рад Гајманских маса, захваљујући рета у ослобођеној домоњеговим творцима који су вини буде још плодонодали импулс,тежиште свога снији и активнији за добро рада пренео и на друго и срећу народа и државе. поље, a то je, да оживи^« Нека je срећан нарочито идеју рада и да тежиште рад женског пододбора Гајборбе пренесе на то поље. рета. Нека je хвала ГајреA ko славимо велике идеје товим неуморним радениГајрета не смемо губити из цима на свему што су учивида овај велики значај нили.« » који у себи садржи идеја Г. К о с т а К р с м а н о Гајрета. Данас народи пров и ћ, председник главног сперирају само онолико коодбора »Просвете«: »Братлико имају способности да ском Гајрету честита »Просе развијају на чисто екосвета« 25-годишњицу кулномском пољу. И просвећени турног и националног рада. народи били су у великим »Просвета« je дубоко свеГ. Мустафа Скејевић, један od учесника у аоворци, кризама, али су се систесна колико je напора, ко' у босанској народној ношњи матским радом решили тих криза. Самим тим улога Гајрета je велика. Стварајући могућност да се муслиманске масе оспособе за рад и напредак, Гајрет ствара нову базу з а културно подизање муслимана. Управо, његови високи циљеви оствариће се ако постоји чврста економска подлога. A ko посматрамо сплет проблема које je имао Гајрет, ако посматрамо рад који je исписан крвљу, ми ћемо видети да je то велика и сјајна епопеја Гајрета. Обзиром на сродност идеје које су оличене у институцији коју репрезантирам, морам да подвучем ову страну економског подизања наших муслимана лико je љубави и колико пожртвовања изискивао рад који je Гајрет од оснивања (jpora вршио. • Тешко je било поћи путем којим je Гајрет требао да иде. Тежак и трновит био je пут, a понајтеже на том путу било je повући прву бразду. За то je требало много воље и јаког замаха, нарочито онда када je туђин овуда газио. Данас после 25 година рада Гајрета од прве бразде, постао je широк и утрвен пут, којим млађи нараштаји могу лакше ићи. »Просвета« ће настојати да се рад на овом путу врши сложно и споразумно, јер само братским и сложним радом браће, овај 269 �у доба када je на мутни Балкан допирао тек no који трачак свјетла, Гајрет je у заједници са ос»Просвета« одаје дубоку пошту умрлим Гајре- талим просвјетним друштвима вршио теш ку и наровим трудбеницима; исказује хвалу и пуно при- порну задаћу да свој народ просвјетли и придигне знањ е живим радницима Гајрета, жели од срца Гај- на онај степен, који га иде у реду осталих народа. рету успех у будућем раду и жели од срца пуно Гајрет, који се нашао на истој линији са »Напретком« схватањ е и разумевање од стране широких на- наићи ће увијек на његову пуну потпору. Живио »Гајрет!« родних маса за Гајретов труд и напоре. Само у Г. Др. Ј a к о в К a ј о н, председник Беневоленције: таквом раду лежи напредак. »Kao председнику јеврејског културног друштва Ж ивео Гајрет!« Ла Беневоленције пала ми je у део част да братском Гђа Ј о в а н к а Ш и љ а к , предсједница Нар. Ж ендруштву Гајрет изразим најискреније честитке како скеЗаједнице: »Господине председниче, браћо и сестре! испред Средишњег Одбора друштва, тако и испред Векови су морали прохујати, кроз велике невоље и читавог јеврејског живља у Босни и Херцеговини. борбе je требало проћи, кроз крв je требало газити Гајретово славље je и наше славље, јер сва наша да се дође до дана данашњега, када Босна и Херкултурна и просветна друштва која су деценијама цеговина слави једну свечаност која je no свом знарадила у з бок нашем данашњем свечару, знаду кочају најважнија и најзнаменитија. Знаменита je за лико»је требало труда и самоодрицања док су се то што je славите Ви браћо Муслимани, који сте постигли овако обилни плодови. Задовољство наше no свом карактеру, no својој крви, најчистији Слокоје сад осећамо je неизмерно, јер су идеје и навенски елеменат. Знаменита je зато што je Гајрету чела-^које заступа Гајрет продрла у најшире слојеве успело да у том најчистијем Словенском елементу нашег народа и народ их je пригрлио. пробуди љубав просвети и науци. Знаменита je зато Ми смо сви сведоци да се културно подизање што je Гајрет распретао запретану жеравицу у којој муслимана имаде захвалити Гајрету и ако култура, je деценијама тињ ала национална свест и љубав просвета и напредак постану својина читавог мупрема слободи. Знаменита je зато што je Гајрет слиманског елемента, то ће бити заслуга нашег први указао бригу пгуслшианској жени, да je стави иГајрета. Ла Беневолеиција je уверена, да ће Гајрет у рад њених сестара друге вере. Али, знаменита je на идућој јубиларној прослави моћи да оствари и и зато, што je Гајрету успело први пута после тоове наше жеље. лико деценија да хе код муслимана манифестује веУ то име поздрављам Гајрет и кличем Ж ивео !« лика национална свест. Гђа Ј о в а н к а Ч у б р и л о в и ћ : »Испред Женског J a долазим браћо, браћо no крви, no осјећајима Народ. Савеза« у коме je удружено 280 женских друи no менталитету, испред Народне Женске Заједнице штава у Краљевини, поздрављам 25-годишњицу Гајгде je организовано 150 братских женских друштава ретовог рада на културном и националном подизању и цспред добротворне Задруге Српкиња која je никла муслиманског дела нашег народа. Ова прослава доонда кад сте и ви почели са радоаи, да Вам честитам казује да je наш народ увек давао и данас даје људе данашњу прославу и да Вам зажелим да Ваш будући који несебичним и преданим радом културно подижу рад буде упућен на просвећивање жене и сељака: своју средину. Нарочито хоћу да подвучем и истакжене за то, што je жена најглавнији фактор у изнем Гајретов рад на просвећивању муслиманске женрађивању здраве, моралне и јаке омладине; сељака ске омладине. Гајрет je врло добро схватио да би зато што je сељак вечити извор који својом прироцели његов рад без тога био неплодан и непотпун, дом побољшава дегенерацију града. јер зла вила била би непросвећена жена. Муслиманског сељ ака чекају теш ка времена и Завршујем с топлим жељама да Гајрет постигне Бог зн а хоће ли у овој општој борби издржати, ако оне резултате и циљеве, које je себи ставио у за га зато не приправите. Треба гледати историји у даћу. Живео Гајрет!« очи и треба се борити против оног времена које Ha пољском језику, Гајрет je поздравио муфтија долази. Оно пролази читавом куглом земаљском и пољских муслимана, г. Др. Ј а к о б Ш и н к и ј е в и ћ , сатрће свакога онога ко га неприправан дочека. бурно поздрављен од присутних. Зато стварајте чврсте редове да заједно с нама ствоГ.П у к о в н и к Н о в о с е л ц е в испредРускеколоније -'рите јак бедем од кога ће се одбити сви нападаји у Сарајеву: »Част ми je господо, у име руске колома долазили они од људи, времена или ма са које није, у име руског кадетског корпуса и свих руских стране. Живели!« културних друштава и организација, да поздравим Г. Проф. Б а б и ћ : »Запала ме je велика част да ваш 25-годишњи јубилеј. Најпре исказујем велику у име Средишње Управе хрватског културног друштва оданост Вашем Краљу и вашој краљевској Влади, »Напредка« изјавим овдје честитања братском Гај- који су изашли у сусрет нама Русима. Ми руски рету: да му честитам 25 годишњицу успјешног рада. емигранти не ћемо никад заборавити да смо од вас културни и национални рад даће резултате велике вредности. 270 �били примљени са великом гостољубивошћу. Поздрављајући сваку културну акцију која иде на корист државе и народа, ja кличем вама пријатељи Гајрета Живели«. Гђица Х а с н и ј а Б е р б е р о в и ћ , председница »Освитања«: »Сретна сам да могу испред културног друштва »Освитања« и других женских муслиманских друштава, овом приликом, кад се слави 25-годишњица Гајрета, рећи д а је ова слава за нас муслимане, муслиманске жене, највећа слава, јер ми славимо 25годишњицу од кад смо очима прогледали, од кад смо заменили тмину са светлом, од кад се почела муслиманска жена културно, просветно и економски придизати. Женски део муслиманског елемента дуго je чамио у тмини, али je Гајрет доброчинитељ наше жене, народном добру и напретку може да оцени само онај који познаје тешке прилике под којима се радило под туђинском управом. Ha тај притисак туђинске управе пре 25 година одговорило je неколико интелектуалаца, оснивача Гајрета. Од тог времена Гајрет не напушта свој народ. Он га културно подиже, васпитава, национално га освешћује. И зато су данас Гајрету захвалне читаве генерације његових питомаца. Гајрету je зато захвалан цео народ. Желећи и у будућности Гајрету сваки успех у његовом народном раду, ja му честитам ову данашњу јубиларну свечаност.« Г. Др. А б д у р а х м а н Б е г и ћ : »Испред »Једилера« и осталих муслиманских друштава у Сарајеву, поздрављам Гајрет братско друштво и честитам му велебну прославу 25-годишњице културног, нацио- Поворка коњаника Обалом Војводе Сшеае јер joj je он дао прилику и учинио све да рођеним очима прогледа, да буде добра и ваљана домаћица и одгојитељица и да као такова може одгајати и оспособљавати децу за поштен рад и поштен живот. Најзад истичем да се у нашем муслиманском свету пуно грешило кад се нашем муслиманском женскињу није дало да учи. Ишло се против правила педагогике које гласи: Неваспитан и неодгојен не може одгојити друге. Томе je стао на путГајрет. Он je отворио врата нама женама и ми смо прихватиле његову лучу, ми ћемо je носити да и другима светла дамо. Испред свих својих сестара захваљујем на том племенитом настојању Гајрету и клићем Живио!« Г. Др. А н т о н и ј е В у к о в и ћ : »Испред Савеза Трезвености наше државе и свих такових сарајевских друштава поздрављам Гајрет и честитам му лепу данашњу прославу. Четврт века напорног рада на налног и хуманог рада. Гајрет je у прошлости учинио много за овај народ и он може бити задовољан са својим успесима. Ми смо тврдо уверени да ће његови успеси бити у будућности још већи. Изразујући ову жељу ja кличем нека живи, цвета и напредује наш Гајрет!« После ових изречених поздравних говора, г. Инж. Хајдар Чекро, председник Главрог Одбора, захваливши присутним, закључио je свечану академију. Пренос аосмртних осшашака арадских мученика a Гајретових радника рахмеш ли Авде Сумбула u Бехџета М ут евелиМ аред А л и иашину џамију. Иза одржане свечане зоришту, учесници су се да ту дочекају вагон са јице арадских мученика академије у Народном Поупутили на Маријин Двор посмртним останцима дворахметли Авде Сумбуле, 271 �секретара »Гајрета«, и Бехџета Мутевелића. Маријин Двор као и околне улице биле су пуне публике. Ha Маријином Двору скупило се, поред представЊег. Вел. Краља, Владе, Скупштине, војних и цивилних власти, неколико хиљада душа. Тачно у 1.25 у Илиџанску станицу ушла je локомотива са два вагона, једним особним и другим теретним, у ком су налазили посмртни остатци рахметли Авде Сумбула и Бехџета Мутевелића. Вагон je био сав у црним драперијама, са два полумесеца у зеленом пољу. Вагон je отворен и пред њим се појавио кадија госп. Мујачић који je снажним својим гласом позвао присутне да за душе ове двојице врлих рахметлија npoуче једну »фатиху« што су присутни муслимани и и учинили. Ha то су чланови »Џерзелеза« и »Једилера« изнели лесове. Оба леса су од метала, зелено обојени и покривени зеленом ћохом. Пред вагоном узео je ријеч пријатељ и друг у интернацији обојице рахметлија, добровољац, госп. Р и ф а т М е х и н а г и ћ из Грачанице: »Браћо! Ево оних великих потомака Зм аја од Босне. Ево оних који под крвавом аустромађарском мамузом бише ф^зички скрхани да свој дух унесу у свој народ. To су оне-прве ласте, које свом._.потомству оставише у аманет оно што je најсветије и најузвишеније. Они бпјаху у колу оних људи који су почели отварати очи Hai манском свијету. Ово je, браћо, њихов трећи спровод. Први je био онај када смо се састали у Добоју и братски изљубили под ударцима крвавих аустријских кундака. Други им je спровод био у клетом Араду, a трећи ево данас у нашем шехер Сарајеву. Овај посљедни je и најмучнији, али у исто вријеме и највеличанственији. Ово je спровод који поздравља читава ослобођена Отаџбина, спровод кога прати десетине хиљада душа. Погибоше за идеју, која се до краја остварила. Дадоше примјер свима будућим покољењима како се умире за свој народ. To je баш оно што данас велича ову велику данашњу »Гајретову« свечаност. Другови моји, велики бијасте када умирасте за слободу и срећу свога народа, a данас сте већи него и један змај. Сретни сте и пресретни, Вас двојица, брате Авдо и Бехџете, јер вас поздравља несамо наш муслимански свијет, него Вас поздравља читав наш уједињени народ. Поздравља Вас читава наша Отаџбина. Kao Ваш друг и сапатник поздрављам Вас са овог мјеста, одакле Вас кундацима отпратише на вјечни починак. Ипак будите задовољни, јер Вас не притискује туђа земља, јер Вас не залијева хучни Мориш. Данас ће Вас примити у своја слободна њедра наш а слободна земља, за коју Ваше младе животе дадосте. Аллах рахметејле!« После г. Мехинагића, поздравља прах рахметлија г. Р е п о в а ц , судија, са овим речима: 272 »Уиме друштва »Терзелез« дужност ми je поздравити прах Авде Сумбула и Бехџета Мутевелића наших добрих другова м пријатеља. У туђини и туђинском силом скрхана су њихова тијела, али дух им je остао да га сви ми слиједимо. Њихов прах примамо ми ево данас у Сарајеву да га закопамо на рођену им груду, за коју су живјели и умрли. Нека им je та груда лака. Аллах рахметејле!« Затим je огромна поворка, у којој je учествовало неколико хиљада људи, кренула према Алипашиној џамији, недалеко велике жупаније. Пред поворком неколико младића, одевених у шаролику босанску народну ношњу, носило je венце и цвеће. У дворишту Алипашине џамије лесови су положени у већ ископану гробницу, ограђену зидом од цемента. Пошто су лесови спуштени у гробницу, тројица познаУих сарајевских хаф иза проучили су молитве. После тог узео je реч г. др. Мехмед Зилџић, секретар Трговачког Удружења и друг обојице рахMeivtoja, с којима je тамновао као таоц у арадским казаматима. Са највећом пажњом саслушан je говор г. др. З и л џ и ћ а , који гласи: »Браћо! Пред отвореном раком морамо искрени бити и признати да има међу нама једно сретно покољење, које je доживило три велика догађаја у историји наше уже домовине и то: окупацију, анексију и ослобођење. Босански се муслиман, вјеран традицији дједова борио увијек с поносом против туђина, a нарочито против заклетог душманина Аустрије, што најбоље доказују наше херојске борбе при окупацији. Ниједна вјера, ниједно се племе не може поносити оним, чим се муслиман Босне и Херцеговине може поносити. Eho их, ено их осамнаесторица, гдје леже једни до других на Горици, које мушкета Аустриска солдатеска, јер су храбро бранили своју домовину при дочеку Аустро-Угарских завојевача. Они се борише као војници, a ови овдје Авдо и Бехџет као револуционари. Имама Каукчију, Јамаковића и друге мушкеташе и покопаше тамо на брежуљку као војнике, a ми овдје покапамо управо пред бившу владу, пред резиденцију Аустро-Угарске силе, коју они минираше, и погибоше изгонећи те душмане из домовине. Авдо Сумбул, тајник Гајрета, типични je борац з а слободу домовине. Познајући га као таквог посла га Академско друштво »Звијезда« 1908. у Цариград, да код тадашњег турског парламента протестира против анексије Босне. Приликом балканског рата затвара га Аустријска власт као велеиздајника a при објави рата Србији затвар а се одмах међу првима. Бехџет Мутевелић представља динамику омладине задојену идејом борбе з а ослобођење. �Браћо! нема ништа болнијег и тежег него говорити над гробовима другова, са којима се проживило најљепше и најтеже часове и нема ништа свечаније, него одати признање људима, који су то заслужили, одати признање мученицима — шехитима, који дадоше животе бранећи праведну ствар српскога народа, дадоше животе у борби с тим душманима за част и слободу своје отаџбине. Авдо! Бехџете! другови у добру и злу, другови из Арадског сужањства знајте, да Вас je жалосни мађарски Арад дочекао псовком, погрдом, кундаком и тамницом и да Вас je ослобођени румуњски Арад испратио као хероје са свим војничким почастима и парадом. Знајте, да су Вас Срби арађани и дочекали и испратили са сузама у очима. Знајте, да сте главе окренули на десну страну с погледом на Босну. Арадска земља и ако земља савезничка, била Вам^је&тешка, a наша ослобођена и сретна Босна, коју стеЈж арко љубили, прима Вас радосно у своје крило. Град Сарајево, родно Вам мјесто даје Вам у свом крилу најљепше мјесто, у зн ак да Bac једнако воли и грли. Другови,' почивајте у миру у сред Сарајева, у срцу Босне ослобођене! Лахка Вам наша земља и Рахмет Вам души1 Другови, поселамите нам другаa Османа и реците му, да Гајрет приликом своје про-славе 25-годишњице рада плови истим водама, којимаa je пловио за његова и Твога живота, Авдо! Испред Главног Одбора Гајрета, испред Удру-ж ењ а интернираца и таоца, чији сте другови били,i, и испред удружења добровољаца, нека вам je лахкаа земља, Ваша родна груда, коју сте изнад свега љубили и за коју сте своје животе дали1« После говора г. др. Зилџића, присутни су се pas­ m in a у 2.30 час. после подне. Свечана поворка градом У 4 сата после подне, пред Градском Већницом сврстала се поворка учесника на Прослави. Ha челу су јашила 4 трубљ ача у одорама друштва »Осман ТЗикић«, a за овима je ишао бандериј од 8 коњаника, у традиционалној ношњи, којега je следила сеоска коњица од 80 вештих коњаника. Под заставама у красним редовима су ступале опет Гајретове питомице, за њима војна музика, одел од 25 униформисаних руских ђака, питомци и стипендисти Гајрета, муслиманско женско друштво »Освитање«, те већи број грађана из Санџака и Македоније. Даљни део поворке je почео са Српском Нац. Омладином у униформи са заставом и глазбом, друштво »Џерзелез«, жељезничарска глазба, радници и раднице, те Гајретови функционери и непрегледча поворка учесника. л Поворка je прошла обалом Војводе Степе, Алипашином улицом, Александровом до трга на Башчаршиј^, посред којега je подигнута укусна трибина. Ha том тргу je поворку очекивала маса света. Ha подигнутој говорничкој трибини налазили су се, поредпредставникаГајрета.изасланикЊег.Вел.Краља, арм. ђен. г. Јован Јовановић, изасланик Краљевске Владе, министар, г. Др. Вл. Андрић, гђа Mapa Трифковић и изасланик Београдског Гајрета г. Поповић. Кад су учесници поворке заузели одређена места, дугогодишњи Гајретов председник, велики жупан, Ав д о Х а с а н б е г о в и ћ , у свом темпераментном и заокруженом говору поздравља све живуће Гајретове раднике, a споменуо се и мртвих. Осврчући се на рад »Гајрета«, рекао je др. Хасанбеговић следеће: »Обзиром на времена и прилике под којима je Гајрет основан и у којима je радио, његово бивство- 273 �вање можемо поделити у главном у две периоде. Прва периода од његовог оснутка na све до кобне 1914. године, a друга од ослобођења na до данас. Обзиром на прилике под којима je друштво радило, времена под којима je радило и карактер потешкоћа са којима се je у своме раду и деловању морало борити — ова два периода Гајретовог рада знатно се разликују. Бивши туђински режим — одлучан да под сваку цену управља нашим крајевима и нашом отаџбином — мислио je да ће му управа бити много лакш а и једноставнија ако најшире масе нашег елемента остави у мраку и тами, стварајући ту и тамо no кога мамелука, који je сервилно и покорно одобравао окупатору тај систем мрачњаштва. Гајретови раденици, његови пријатељи, пријатељи и доброжелитељи нашег народа у опште у коме су се колу налазили тадањи сви наши јавни раденици, са врло незнатним изузетцима, морали су према томе у овоме ^аду да издржавају борбу са једним и те како добро opraнизованим системом. И за то je браћо предратни рад Гајрета и те како^значајан, ,јер се je у та времена требало борити са оним^који није желео Гајретовог рада, са оним. квји није желео да се наш елеменат изводи из мрака на светло, сги'1жилГ'|?ојм није желео да муслимани освештени културним, просветним и национал'ним радом осете да je ово њихово огњиште за које ће доцније бити спремни и да животе дају и да су они истокрвна браћа са елементом с којим живе у заједници. Ето у томе je била браћо главна потешкоћа на коју je Гајрет у она времена наилазио. Гајретов рад je у она времена могао да успева једино за то што с е ј е у т о м е колу налазио читав елеменат и што су сви јавни раденици са пожртвовањем и прегалаштвом водили бригу о народу из кога с ун и к^ и . Нестанком тога режима, ослобођењем и уједињењем нашега народа, свиће ослобођење и нашем Гајрету. Историјском 1918. годином нестаје Гајретовог опасног душманина и Гајрет отпочиње са радом као свој у своме. Taj период рада Гајретовог од 1918. до данас протекао je може се рећи у знаку настојањ а свих нас да сваки на свој начин помогнемо елементу из кога смо никли, да се што пре подигне културно, просветно, економски и привредно у колико су то уопште дозвољавале опште нам прилике кроз ово десет година, кад се стварала и подизала једна млада држава. Ja бих рекао браћо да je овај период Гајретовог рада протекао у знаку настојањ а свих нас да се натјечемо како би ко и на који начин помогао народу. У томе и само у томе смо се разликовали, јер смо ишли разним путевима у овоме раду, али увек једном циљу: наиме да свој народ подигнемо и да га оспособимо за данашњицу. Дозвољавам, да je међу јавним раденицима нашег елемента од 1918. до данас било размимо- 274 илажења и неслагања, али то je потицало можда отуда, што се несмо слагали у начинима, методама и путевима којима треба ићи да се народу помогне. J a држим да ће те се самном сложити у томе, да га није било међу нама и на једној и на другој страни — да се овако моментано назовемо — ко није од нас желео и ко не жели добро своме роду( своме народу и својој Отаџбини. Ha том путу ц у томе раду ишли смо понекад разним и одвојеним стазама, али увек једном циљу. Ишли смо као пријатељи и доброжелитељи нашег елемента, како би се коначно ево данас сви наши путеви састали и како би смо се ево на овај наш данашњи празник нашли сви на окупу, јер смо сви и тежили једном циљу. Поље на коме je Гајрет радио било je и одвише широко и оно je требало много раденика. To поље на коме je Гајрет радио — културно-просветно подизање народа — дозвољавало je no својој природи да се на њему може радити разним методама и да . c $ v том раду може ићи разним путевима. Гајрет je имао међутим један јединствен метод, један начин, један пут и на томе се задржао неодступно кроз читаво време свога деловања. Раденици око Гајрета од његовог оснутка na до данас стајали су на становишту да Гајрет треба увек да високо изнад свих нас држи своју заставу и да у свом раду недозвољава компромиса. Ta главна линија Гајргтова — помоћи народу кад му je помоћ најпреча — без обзира на десно и лево и без обзира шта ће ко рећи — омогућила му je ево данас да нас он окупи све око себе и да данас овако братски и сложно прослављамо двадесетпетгодишњицу његовог успешног рада и деловања. Гајрет je браћо са овом прославом на путу да коначно сведе све досадање наше путеве којима смо на овом послу ишли у један главни, на путу je да збрише међу нама и сва разилаж ења, на путу je да нас коначно окупи око себе и да тако сједињеном вољом и енергијом наставимо рад на добро и срећу народа и наше Отаџбине. И када браћо Гајрет коначно успе да окупи око себе и у себи све позитивне снаге нашег елемента, онда ja верујем да ћемо се тада наћи сједињени и на свим другим пољима народног и друштвеног живота и да ћемо тада моћи погледати лепшим очима у нашу будућност. Гајрет je браћо јединствена установа међу муслиманима око које се можемо сви окупити и на коју сви са поносом можемо указивати, да je константно у свим приликама и неприликама пружала издашну помоћ нашем елементу без разлике. Преживљавао je Гајрет како сам то већ напоменуо у своме раду поред лепих и светлих момената и тешке моменте, који га баш зато чине великим и његов рад значајним. З ато и хоћу у овом �моменту баш и да укажем на те значајније и светлије моменте Гајрета у његовом деловању. Први значајнији моменат Гајретов je браћо од његовог оснутка онај, који се одиграо године 1914. У тој години je заклети душманин својим актом признао јавно пред читавим светом да je друштво Гајрет својим радом и деловањем било опасно no његов даљњи опстанак у овим земљама. За то га затвара, његову имовину конфисцира, a његове функционере баца у арадске казамате у којима остављају и своје кости, које захвални Гајрет незаборавља него данас кад слави свој празник преноси кости својих мученика и похрањује *их у нашем шехер Сарајеву. Други светао моменат у аналима Гајрета заузима часно место година 1924. Узвишеног Владара Његово Величанство Краља Александра I., Њезино Величанство Краљицу Марију и нашег моћног Протектора Његово Краљевско Височанство Престолонасљедника Петра. (Бурно клицање »Живио!«)« Коначно г. др. Хасанбеговић позива све присутне да сваки према својим приликама помогну Гајрет у његовој културној мисији. Овај говор дра Хасанбеговића примљен je од сакупљене огромне масе света бурним клицањем. После говора г. Др. Хасанбеговића, узео je реч г. Др. Р е ш и д К у р т а г и ћ . У свом темпараментном говору изрекао je следеће: »Посљедњи je пута прије 50 година закликтала Требевићка вила, кад je позивала are сарајлије и остале босанске ајане, да се дижу на обрану поносне Поворка учесника Обалом Војводе Стеае У тој години, браћо, наш узвишени Владар Његово Краљевско Величанство Краљ Александар I., — да би показао и доказао читавоме свету, колико je отаџбеничко деловање Гајрета, да би доказао колико лично цени и уваж ава рад друштва, да би показао своју очинску, своју Краљевску љубав према нашем елементу, одобрава да Насљедник нашег узвишеног престола Његово Краљевско Височанство Петар прими протекторат над Гајретом. Овај Краљевски а кт je довољан з а свакога да се види, колико се Гајрет и његов рад цени и уваж ава са највишег места и колика му се паж њ а указује. Ово je за Гајрет признање са највишег и са најмјеродавнијег места за његов рад не само онај после ослобођења него и за његов рад до рата. J a верујем да ћу погодити Ваше осећаје ако са овог места једнодушно и из пуног срца поздравимо нашег Босне и кршне Херцеговине, преко чијих je граница 1878. године надирала Аустријска солдатеска, носећи нам културу и цивилизацију на својим крвавим бајонетима. У оно доба дигла се je Босна листом са својим шехер Сарајевом на челу. Са ове исте Башчаршије кретали су буљуци наших дједова и отаца на крвави сусрет много јачем и организованијем душманину. Препуштени сами себи од стране Цариградске Порте и остале своје кршћанске и хришћанске браће, који тада нису разумјели, ш та то значи пустити душманина у властиту кућу — бранили су наши дједови и очеви, попут својих славних пређа, корак no корак своју рођену груду и росили су сваки бусен својом, a натопили душманском крвљу. Изгледало je, да су се наши дједови заклели, да изгину листом и да још једноћ пруже примјер, a оставе 275 �потомству аманет, како се љуби и како се гине за отаџбину. Они силни гробови са бијелим нишанима у долини валовите Босне, Врбаса и зелене Дрине, na око Бања Луке, Добоја, Тузле и нашега Сарајева, још су и данас видни знаци њихове велике и огорчене борбе. Гинули су не само јунаци, јер они су и рођени, да на бојишту умиру, него су крвавом душманском руком окрутне аустријске солдатеске убијани и изнемогли старци, невине жене, ситна дјеца, na и тешки рањеници. Пред оваком бруталношћу морала je коначно и Босна поносна да поклекне и да падне. Посљедњи топовски хитац са оне ж уте табије прекинуо je дотадашњи ток славне босанске хисторије, a под зидинама њезиним покопана je и она стара Босна поносна. Окупацијом наше рођене груде настало je ново доба, a земљом заструјио нови дух живота. Муслимани, третирани са стране аустријске управе као непријатељи, нијесу с.е одмах могли у новим приликама снаћи, него ćy се повукли, као што то обичнб^код њ и х ' биба иза свих великих догађаја, у се и у своје тарабе, гледајуђи с неповјерењем на све оно, што je од Швабе долазило, na макар то и добро ,и здо било. Црни су се облаци тада вијали над главама наших отаца и изгледало je, као да ће их ново доба покосити ^са њихове властите рођене груде. Но хвала Богу, то с£ није догодило, јер старосједилачки елеменат остао je тамо, где je никнуо и где се je родио на пркос својим душманима. Требало je пуних двадесет и више година, да наши муслимани стекну увјерење, да у школи и просвјети налазе највећег пријатеља и најјачег заштитника. У то доба прегнула je једна шака младих људи, да пробуди народ из тога летаргачног и трагичног сна — основала je друштво »Гајрет« и преко њега ево кроз 25 година створила је-м л ад у Гајретову Босну. Из ове младе националне и револуционарне Гајретове Босне гинули су наша браћа и синови, наша нада и наш понос, наши мили омладинци, на свим бојиштима свјетскога рата, борећи се са својом браћом Хрватима, Србима и Словенцима за слободу своје Отаџбине. Гајретов рад у почетку као и данас б и о је в р л о те ж а к , јер треба браћо, да знате, да се je и прекјучер и јучер нашло ситних и подлих душа, које су no селима, путевима и сарајевским хановима одвраћали наше честите, али неуке сељаке, да не присуствују овој свечаној слави нашег Гајрета, да не дођу међу своју свјесну браћу и да не чују истину, јер Гајретови радници неће да им лажу, као 276 што су други кроз 40 година лагали и држали их у Тами, него хоће и увјек ke настојати, да народу говоре истину и само истину, јер je Гајрет ту, да пропагује ту велику ријеч: Истина и искреност. Све им то није помогло, јер ова велика и noносна кита наше омладине и нашег сељака, која се je слегла данас овде у Сарајеву, најбољи je доказ Да њихове лажи у будућности неће успјети. Свако данас знаде да ми муслимани Босне и Херцеговине, ако нешто у нашој културној заједници значимо, да смо то постигли само преко Гајрета и кроз Гајрет и да je Гајрет данас у овој нашој економској пропасти и расулу једина свијетла тачка, која сјаји попут сунца на нашем хоризонту и која цијелсм свијету довикује, да нас јоште има ту и да ће нас кроз вијекове увијек бити. Данас у нашој слободној и ако не још потпуно 'сређеној и уређеној Отаџбини, стоје чврсти редови Гајретове војске која je ријешила, да са својом браћом Србима и Хрватима сарађује у братскбј љубави на културном и просвјетном подизању нашег трђименог народа, a која je исто тако приправна, да се на позив, када устреба под бајраком свога Протектора нашег милог Краљевића и Његовог Високог родитеља нашег јуначког Краља бори no примјеру својих пређа за своју Отаџбину, која данас с и ж е ^ Триглава до Солуна, од Јадрана до Дунава. Гледајући ове дивне родове младе Гајретове Босне, вјерујем у нашу сретнију будућност, na могу мирне душе и ведра чела да се окренем кршовитом Требевићу, na да кликнем: Не рони сузе више требевићка вило Него гледај данас шехер Сарајево И у њему ову киту наше омладине Па запјевај пјесму будућности нашој Кликни с нама с Требевића Вило, Нек се чује широм наше домовине. Да нам живи наш протектор наш Престолонасљедник Петар, да нам живи наш јуначки, Краљ Александар I., да нам живи наш Краљевски Дом.« После говора г. Др. Куртагића, председник Гајрета завршава програм првог дана Прославе овим говором: »Браћо! Братска Вам хвала на овако величанственом одзиву. По саслушању двају најзначајнијих говорова великих Гајретових раденика и пријатеља, ja Вас испред Гајрета свију братски поздрављам и молим да се лијепо и у реду разиђемо, како то и доликује Гајретовим раденицима и пријатељима. С овим je први дан наше прославе заврш ен a сјутра други дан прославе, који пада на рођендан нашег милог Протектора, треба да тај дан посветимо и Њему тиме, што ћемо сви да похрлимо у џамије и друге богомоље, да се помолимо Свевишњем Богу за дуг живот и здравље нашег Протектора. Послије подне у 6 сати похрлимо сви у бакљаду, коју при- �ређујемо у почаст нашег Протектора, a у међувре- Протектора нашег Гајрета, као и цео Краљевски мену, што je изван програма, моћићете на стре- Дом, поживе дуго времена на понос и добро љишту да проведете народне обичаје и гађање ни- свију нас. шана, гдје ће бити и ручак Вам приређен, док ће Навече, у 61/« часова свечана бакљада, у част интелигенција да судјелује на конгресу муслимана Престолонаследника Петра, сврстала се пред Мариителектуалаца. јиним двором, a одатле продефиловала кроз варош. Захваљујући још једном на оваком силном У Бакљади су учествовали гости, пријатељи и члаодзиву ja Вас молим да при разлазу кликнемо: Да нови Гајрета. живи Њ. В. Краљ I (Живио!) Да живи наш мили Трећег дана Прославе, у 10 часова пре подне, Протектор (Живио1) Да живи цио Краљевски Дом у башти Гајретова Женског Интерната, откривене (Ж ивио!)« су бисте првом председнику, Дру Сафетбегу БашаПосле завршног говора г. Инж. Хајдара Чекре, гићу и ствараоцу Гајретове идеологије, рахм. Осману окупљена множина света напушта трг, разилазећи Ђикићу. Отварању биста присуствовао je изасланик се околним улицама. Њег. Вел. Краља, дивиз. ђенер. г. Јован Јовановић, Г. Др. Авдо Хасанбеговић говори са трибине на Башчаршији гђа Mapa Трифковић, функционери Гајрета и многи учесници на Прослави. Др. Заим Шарац отворио je ову свечаност следећим говором. »Клета судбина нашег рода хтјела je, да je његов дио мање a други више кроз вјекове служио слави и величини иностраних великих центара Риму, Стамболу, Бечу и Пешти, и ова околност, занаш ањ е једног дијела за један центар a другог за други, или Други u тpehu дан прославе треће средиште, створиле су вјерске, друштвене и Другог дана прославе, 6. септембра, проучена je културне подвојености које нам и данас у сређењу дова Престолонаследнику Петру у Беговој џамији. Уједињене Отаџбине сметају. Нарочито јак утицај извршио je кроз 4—5 вјеРеис-ул-Улема г. Џемалудин Чаушевић, на крају свог говора зажелео je да Бог Престолонаследника Петра, кова Стамбол на исламски дио нашег народа у Босни Овог дана »Вечерња Пошта« донела je некролог извештаја Прославе до 21/* часа после подне, a »Време« исцрпан чланак о значају Гајрета и Прослави његове 25-годишњице, осврчући се уједно на његове најзначајније раднике. Ha вече у 81/* часова био je на Илиџи банкет са преко 400 узваница, на ком су пале многе значајне здравице и изречене жеље за напредак Гајрета. Овим je завршен први дан Прославе. 277 �и Херцеговини тако д а -је муслимански свијет са дјетињом љубављу и страхом пратио кретање турског територијалног господства. Сваки неуспјех царства сматрали су својим и обратно неуспјеси царске војске изазивали су потиштеност и бригу за опстанак вјере. Овим идеалима запајала се душа б.-х. муслимана и није чудо, да je аустријска окупација Босне и Херцеговине болно дјеловала на душевно расположење њихово. Њихов одговор био je код једног дијела, који није или вјеровао или није хтјео чекати престанак те привремености, пут и остављање рођене груде за вазда селећи у непознате туђе крајеве, a код оног дијела који остаде на топраку чекајући престанак привремене окупације настаје једно повлачење у домове, општа апатичност, багателисање школе и сваког духовног прогреса. Тек у трећем деценију овог окупационог живота јављ а се први трубач новог доба који успавани ум средине своје буди пјевајући joj: Устај омладино мила Узданицо рода свог, Дижи на високо крила Ш титит ћете свевид Бог. Гајрет te будц_ —^ Младост се креће, Да траж и право, да брани част. Са шачицом својих/ пријахеља удара наш Мирза — Др. Сафветбег^јЈаиЈагић темеље нашем Гајрету носећи он удијек у том раду заставу напријед у доста тешкој борби и према доље и према горе, jed не само да се je овом покрету успротивила конзервативна муслиманска средина него и тадањи властодршци ометали су ову племениту и културну приватну иницијативу. Рачунало се je с тим да они не смију дозволити барем међу муслиманима овдашњих крајева самосталан народни одгој школске омладине. По природи својој борбен и отпорни Невесињац, М ирза je неустрашиво и предано наставио свој благотворни рад кушајући најприје пробудити у заспалој маси смисао за школу: Народ без дјеце образоване Народ je који будућности нема, Народ je ком су одбројени дани K om се више главе кобни удес спрема да га утамани. Мирза je духовни отац нашег Гајрета и зато му сви пријатељи друштва, сви пријатељи културног и друштвеног напретка бос.-херцег. муслимана дугују благодарност. Читав културни живот бос.херц. муслимана у задњ а три деценија испреплетен je радом Др. Сафвета Башагића и стога га и сматрамо најјачим, најпопуларнијим културним радником у досадашњем животу б.-х. муслимана. Kao књ ижевника не можемо га истина убројити међу нарочите великане али његова дјела су општа народна одраз, читава бића околице којој су и на- 2 /8 мијењена тако да су та дјела освојила муслиманску публику и била joj душевном насладом и храном кроз ових тридесет година. Башаги* je имао све душевне квалификације да његови и књижевни и хисторички радови постану и већи и дубљи, али љубав према далеко заосталој средини гонила га je и на ситни народни рад na и на политичко поље које би вријеме у просвећенијим нацијама могао употребити у научна своја истраживања. Башагић je своју средину задужио прегалачким несебичним радом кроз читав живот давши joj све своје велике вриједности тако, да ову 25-годишн>у билансу и величанствену смотру пријатељ а и радника око љубљеног Гајрета дочекује схрваних живаца, оронула здравља и скршене енергије али пун још увијек младеначке вјере у свијетлију будућност свога рода. Година 1909. значајна je у историји благотворhoV рада друштва Гајрет јер у овој години постајс његовим секретаром рахм. Осман Ђикић, пун младеначког заноса, пун иницијативе, љубави према рођешЈј груди, велики национални прегалац, посвећује све своје силе Гајрету и тај несебичнк рад одабире као своје звање гдје остаје све до своје преране смрти. Он je сматрао да ваља млађи муслимански свијет национално васпитати, духовно оборужати и морално одгојити, који ће касније у широким масама побијати све предрасуде које буду сметале кутурном и националном васпитању. Разлика вјере, историска подвојеност отежавали су тај рад, као што га и данас отежавају у слободној и уједињеној отаџбини, премда су муслимани ових крајева задржали све етничке особине јуж но славенске pače. Колико год je био идеалиста свјестан je био потеш коћа са којима се ваља борити и према средини у којој ће он дјеловати и нарочито против интенција властодржаца које су се сукобљавале са народним интересима, али je увијек вјеровао у своју прирођену херцеговачку отпорност и издржљ ивост у раду. Водила га je идеална слика будућности, на којој je гледао историјом створену празнину у муслиманским душама испуњену и замијењену новим идеалима, и идеалима за стварањ е слободне уједињене отаџбине при ком раду ће судјеловати не појединци муслимани него масе и да ће као један сви сарађивати у ослобођеној отаџбини на сређењу њ езину и помоћи joj да постане културно велика и економски јака и неовисна. Прегалачки je Осман радио жртвујући читаво биће своје за Гајрет, имајући непрестано већу вољу за рад него je то његово њ ежно тијело издржати могло и овом раду je подлегао 1912. год. Крута судба je хтјела да не доживи данашњу славу свог љубљеног Гајрета и то у слободној и пространијој отаџбини него што je сам замишљао. Главни Одбор Друштва Гајрет високо цијеиећи �црегалачки и несебични рад на културном и националном пољу нашег Османа и Мирзе чини приликом своје данашње славе једно скромно признање отварајући у овом дому њихове бисте које нека буду свјетионици при листању напорног културног рада кроз ова три деценија и нека буду свијетлим примЈерима нарочито питомцима овог дома јер нам нове Мирзе и Османи требају. Слава Осману, a Бог нека поживи нашег Мирзу! После говора г. Шарца, студ. фил. г. Сафет Бурина говорио je испред питомаца студената Београдског Гајрета »Осман Ђикић«. Његове речи биле су следеће: »Узвишена сени, светла успомено! Данас на овај свечан дан, кад безброј наших срдаца удара челичним звонким ударцима о прошлост нејасну и сумрачну, кад безброј наших по- и запаљују нове бакље искрености самопоуздања, ево се академска омладина којој си Ти дао предуслове стварања, рођена и окупана у Твојим широким непоколебљивим чврстинама реалних планова — клања пред јасноћом Твоје сени. У младеначком одушевљењу које je буктало у нутрини туђином потиснуте душе, излио си сав жар и топлину срца на папир и оросио га севдахом безимених расположења. Своја песничка изживаљавања проткао си религијом, јер си био дубоко уверен да оно чврсто веже душе индивидуа и маса са дахом рођене прегажене груде. Унео си дубок огорчен револт на богохулника — прегазивача, и оштрим замахом српа неразориве крепости васкрсао си данас чежње и идеје безбројних поколења. Дубоко учмалу националну свест, која je замирала у дубини скривених кутева душа знаних и После молишве у Бесовој џамији за здравље Протекшора Гајрешовог клика и молби лети кроз успомене живота до далеког незнаног престоља, данас се сећамо Тебе и с болним уздасима генерације, коју си Ти одгајао и стварао, предајемо будућности у аманет овај мали спомен — дарак. Предајемо будућим поколењима, која ће тек у потпуности разумети Тебе и Твоја висока стремљења, једну малу ситну успомену. Трагедија људских нарави лежи у болном поклику живота за нечим прошлим што je као светионик среће засветљ авало сумрак невремене савремености. Данас смо се ево скупили пред свечаним чином, кад дозреле Твоје идеје и стремљења кулминирају и као звездана светла вибрирају на врхунцима савршенства својих, кад младеначки поклици Твоји и Твојих свесних претензија триумфују над замрлим и порушеним запрекама, данас кад твоје чежње и ван поносне Херцег Босне светле сунчаним сјајем и незнаних хероја наших, распирио си и пробудио из дремежа и летаргије у којој je дуго гаснула непотпиривана ниодакле. Дошао je и онај судбоносни, катастрофални час, дошла je и она фатална 1908. година, дошла je анексија Босне. И под импресијом ове дубоке трагедије народне, разочаран у подрмани култ самопоуздања својих, отишао си у туђ свет да тамо нађеш утехе болу свом, рођеном у кобном завршетку историје најчишће, најјасније и најславенскије наше покрајине. И ниси могао у туђем свету да мирујеш. Kao моћ сунчеве теж е у теби je пламсала чеж њ а за домаћим огњиштем. И приближио си му се. Дошао си у братски Београд међу пионире слободе, међу апостоле борбе за национално освештење, где си одушевљено примљен. Нестало je Тебе, али они свесни мученици, који 279 �ćy ма и пОд цену смрти наставили идеје Твоје и Твоје генерације, замјењивали су твоју отсутност, штитили и помагали бедне и изводили их на пут светлости и јаве. Драги Османе! Да знаш , сестре и браћа наше исте крви племена, али друге вере, с ону страну Београдски Гајрет са Твојим светлим именом у наслову, као и наш ројени, данас триумфује „ слави и васкрсава успомену Твојих високих идеја. И ево данас свесна академска омладина која се васпитава у овом Твом Храму Културе предаје скромни дарак сећања светлој сени Твоје велачине, Ошкривање биста рахм. Осману Ђикићу u Др. Сафетбегу Башагићу Jedan детаљ са Гајрешовог теферича Дрине, у оном истом дивном Београду у коме си Ти скупа с њима сањао о слободи и ковао вјечно нове подвиге, створили су тамо оно исто што си и Ти стварао међу нама да помогнеш и подигнеш оне који ће помоћи Теби и будућим поколењима у борби з а опште народно васкресење! 280 предаје спомен и своју реч лучи Твоје високе мисли! Предаје у аманет историји и будућности спомен вечности и незаборава. Слава Ти I« Свечаност откривањ а биста заврш ио je председник Гајрета Инж. госп. Хајдар Чекро овим говором: �»Господине Краљев изасланиче, Госпође и господо! Ове чедне споменике подиже Гајрет својој двојици најзаслужнијих људи и ево их предаје у аманет и чување својој омладини у овом омладинском дому. Вама омладино, ови велики Гајретови људи треба да буду узором и примјером у Вашем настојању и Вашем свагдањем животу тако, да данас-сутра, кад дођете у народ, да наставите рад на овом правцу који су они ударили, a no којем и ми данас радимо. Ми данашње поколење, na можда ни Ви нећете доживјети остварење свију идеала, које су нам они поставили и у аманет предали, јер je то један процес који се понавља од искона свијета да једно покољење не може да доживи и да се користи тековинама свога рада, напрезања и настојања. Ми смо ево ипак доживили остварење једног идеала, којем нас je упутио наш рахм. Осман, a то je слобода и јединство нашег народа и Отаџбине, коју нам je слободу и јединство извојевао наш љубљени Краљ, херој Свјетског Рата, стојећи на челу своје храбре и јунаштвом ненаткриљиве српске војске. Зато као знак наше најдубље захвалности и оданости кликнимо сви громким гласом: Да живи Њег. Величанство наш љубљени господар Александар I. (Ж ивио! Ж иви о! Живио!) Да живи Њено Величанство наша премилостива Краљица Марија (Ж ивила! Ж ивила! Ж ивила!) Да живи наш мили протектор Њег. Краљ. Вис. Престол. Петар (Живио ! Ж ивио! Живио!); Да живи цео светли Дом Карађорђевића (Живио! Ж ивио! Ж ивио!)« Истог дана, у 2 часа после подне проучена je хатме-дова у Беговој џамији свим умрлим гајретовим радницима и члановима. Групе учесника почеле су одмах после подне да се скупљају на игралишту Р. С. К. »Хајдука« где се одржавао .народни теферич. У најлепшем расположењу теферич je трајао до поноћи, којом су тачком и завршене свечаности Прославе Гајретове Двадесетпетгодишњице. Čestitke i pozdravni telegrami c proslavi 25-godišnjice Gajreta Uoči Proslave, kao i za dane njenofe trajanja, stizale su ČAČAK. — Čestitam proslavljanje 25 godina uspešnog Glavnom Odboru Gajreta depeše sledećeg sadršaja: "kulturnoga rada braće muslimana, želeći stalan uspeh i na­ BEOGRAD. — Gajretu čestita slavljenje, uvenčano za­ predak. Zbog bolesti ne mogu lično učestvovati, ali srcem i slugam a za kulturno i ekonomsko uzdfzanje muslimana i dušom biću s Vama. — V o j v o d a S t e p a n o v i ć . njihovo skladno učešće u jugoslavenskoj zajednici. — Mini­ NOVI SAD. — Predsednik iznenadno sprečen, veoma žali što ne može lično da pozdravi zasluženu slavu i u ime star Prosvete, Mi l a n G r o l . ' BEOGRAD. — Žaleći da, zbog neodgodivih poslova, ne Matice Srpske da izrazi priznanje za rodoljubivi i požrtvovni mogu prisustvovati svečanostima" vaše dvadesetpetogodišnjice, rad Gajreta na prosvećivanju naše braće muslimana. S vama šaljem Vam svima, ovim putem, najsrdačnije čestitke, sa to­ smo u duhu danao i vazda i želimo da udruženim snagama plom željom da današnja proslava dadne mnogobrojnim uče­ dovedemo naš narod jednim pouzdanim putem koji obasjava nauka i prosveta u njegovu veliku budućnost. Slava i hvala snicima podstreka za intenzivniji rad oko ostvarenja velikih ideja, radi kojih je Gajret prije 25 godina osnovan — svima trudbenicima Gajreta, Slava Osmanu Đikiću! — U p r a v a M a t i c e ‘S r p s k e . D r. M e h m e d S p a h o . BEOGRAD. — Srdačno pozdravlja današnju svetkovinu BEOGRAD. — Diveći se rezultatima dvadesetpetgodišnjeg rada Gajretovog, na nacionalnom i kulturnom polju, bratskog Gajreta, ceneći njegov veliki kulturni značaj među muslimanima i poštujući lica i dela u prošlosti toga dru­ pozdravljam današnju svečanost i želim još bolji uspjeh u štva. — S r p s k a K n j i ž e v n a Z a d r u g a . budućnosti. — Ministar Pošta, K u j u n d ž i ć. ZAGREB. — Naš delegat zaprečen ne dolazi. Slavimo ŠTIP. — Žalim što, sprečen službenim putem, ne mogu prisustvovati proslavi. Pozdravljajući dvadesetpet godina uspe- s Vama dosadanje uspehe, želimo za buduće jošte uspešnije delovanje u korist braće muslimana. — J u g o s l a v e n s k a šnog rada G ajreta u prošlosti, želim da i u buduće napreduje Ma t i c a . na dobro i korist Kralja i Otadžbine. — Ministar Vera, D ra BEOGRAD. — Srpska Kraljevska Akademija pozdravlja g iš a C v e tk o v ić . BEOGRAD. — Pridružujući se današnjoj proslavi, radi­ dvadesetpetgodišnjicu Oajreta, punu patriotskog, kulturnog i vaspitnog rada. Ona želi da se taj rad u budućnosti još kalni poslanički klub čestita Gajretu dvadesetpet godina plo­ dnog i korisnog rada i želi najlepše uspehe u budućnosti u umnogostruči, na slavu naših vrednih muslimana, a na ponos naše celokupne Otadžbine. Slava onima koji su svoj život duhu progresa i sreće narodne. — Predsednik Kluba, V udali za taj predani rad narodu, a hvala onima, koji ga ргоk i č e v i ć. dužavaju. — Predsednik Srpske Kraljevske Akademije S 1oBEOGRAD. — Vaš poziv za proslavu Oajretovu dobio sam pred pet dana. Kako sam bio bolestan, to sam ja za­ b o d a n J o v a n o v i ć , sekretar A. B e 1i Ć. BEOGRAD. — Beogradski Univerzitet, sa iskrenim pri­ kasnio sa odgovorom. Žao mi je što ne mogu doći na proslavu Vašega kulturnog i korisnog društva, čiju akciju pratim i sa znanjem, srdačno čestita Proslavu i želi u budućnosti put uspeha naporima Gajreta na kulturno-nacionalnom podizanju interesovanjem i sa simpatijama. Jedno samo molim: pro­ dužite. Vaši dosadašnji uspesi neminovno Vam nalažu ovu Otadžbine. — Prorektor, P o p o v i ć. SUBOTICA. — Subotički pravni fakultet duhovno uče­ dužnost. Uz najljepše želje za dalje i još sjajnije uspehe Oajreta, molim da primite uverenje o mome iskrenom pošto­ stvuje u Proslavi dvadesetpetgodišnjice plodnog rada na prosveti i narodnom jedinstvu. — Dekan, M a r k o v i ć. vanju. — L j u b . M. D a v i d o v i ć , narodni poslanik. LJUBLJANA. — Ob pet in dvajest letnici plodonosnega BEOGRAD. — Čestitam lepu proslavu 25 godišnjice rada delovanja najiskreneje čestitam v imenu Ljubljanske Univerze Gajreta, sa iskrenom zahvalnošću svima saradnicima na tom in želiem nadaljni procvit. — Rektor, N a h t i g a I. korisnom nacionalnom poslu. — M a r k o T r i f k o v i ć . 281 �BEOGRAD. — Glavni Odbor Crvenog Krsta Srba, Hrvata i Slovenaca primio je Vaš poziv za učešće na svečanoj pro­ slavi 25-godišnjice delovanja Gajreta, koja će se obaviti na dane 5, 6 i 7 septem bra o. g. Kako je Glavni Odbor sprečen da bude prestavljen na svečanosti od koga člana Glavnog Odbora, umolio je svoj Sarajevski Oblasni Odbor Crvenog Krsta da odredi delegata koji će uzeti učešća na proslavi u ime Gla­ vnog Odbora. Izveštavajući Vas o prednjem, srdačno česti­ tamo i pozdravljamo uspešan nacionalan, kulturno — prosvetni rad Gajreta, sa željom da svoju korisnu delatrjost nastavi još za dugi niz godina. — Predsednik, M a r k o T. L e k o. CET1NJE. — Sa puno bratskih osjećaja, Cetinje se pri­ družuje vašoj kulturno prosvetnoj proslavi, želeći da dugo cvetate i napredujete. — Predsjednik Opštine, T o m o M i I oš e v i ć. BEOGRAD. — Društvo Svetoga Save najsrdačnije uče­ stvuje u simpatijama za Gajret, pozdravlja njegovu Proslavu i šalje najljepše želje. — Predsednik, T i h o m i r Đ o r đ e v i ć . BEOGRAD. — Najsrdačnije čestitam o Vaš dvadesetpetgodišnji rad na polju prosvete i bratske zajednice koji je u prošlosti dao sjajne uspehe. Neka bi Vaš požrtvovni rad vazda i u budućnosti služio generacijama kao švetao primer nacio­ nalne svesti i ljubavi prema rodu svome. Sestrinski pozdrav. — K o lo S r p s k i h S e s t a r a . BEOGRAD. — 0 25-godišnjici Gajreta, Materinsko Udru­ ženje divi se njegovome uspehu na kulturnom i ekonomskom snaženju naše m ušlimanske braće kao i na razvijanju svesti osećanja za našu opštu rfaciotaalnu zajednicu. Upravi i živim saradnicim a hvala, a pokojnom Osmanu Đikiću slava! — Predsednica, Z o r k a V 1-ajj i ć. BEOGRAD. — Najsrdačnije čestitamo dvadesetpetgodišnjicu Vašeg kulturnog, prosvetnog i nacionalnog rada u našem narodu. Želimo srećan i plodonosan rad kongresa i kličemo živeo Bašagić, neka je slava Osmanu Đikiću. — Beogradska Trgovačka Omladina, predsednik, B 1 a g o j e A n t o n i j e v i ć . NOVI SAD. — Najsrdačnije čestita dvadesetpetgodišnju proslavu kulturnog, prosvetnog i nacionalnog rada Gajreta i želi i dalje uspeha na kdrist mile nam domovine. — Z o r a S t e f a n o v i ć - V u č e t i ć , predsednica Dobrotvore Zadruge Srpkinja Novosatkinja. BEOGRAD. — Vaš svetli >put prosvećivanja vodio je slobodi i želji da on u daljem svom sledovanju bude i put ka punom bratskom sporazumu. — Čestitamo svečani jubilej, živeli! — M a t i c a Ž i v i h i M r t v i h S. H. S. kolektivna članica Narodne Odbrane. ZAGREB. — Pozdravljamo današnju Proslavu, želeći naj­ bolji uspeh budućem radu za dobro naroda i otadžbine. — D o b r o tv o r n a Z a d r u g a S rp k in ja . BEOGRAD. Narodni Ženski Savez primio je Vaše pismo Br. 1927. od 11. avgusta i, blagodareći Vam na pozivu, Uprava Vas izveštava da je za svoga delegata na Proslavi Gajretovoj odredila gđu Jovanku Čubrilović, upravnu nlanicu N. Ž. S. Ceneći velike ciljeve Vaše Organizacije, N. Ž. S. je sretan da može na proslavi učestvovati preko svoga delegata, samo Vas moli da izvinete što Vas do 25. ov. m. nismo mogli izvestiti, pošto je Uprava imala jednomesečni raspust. — Predsednica, L e p o s a v a P e t k o v i ć . BEOGRAD. — Uprava Jevrejskog Ženskog Društva ima čast izvestiti Vas da će na Vašoj velikoj svečanoj proslavi zastupati naše Društvo naša Upravna članica Gđa. Loti de Leon. Ona će odsesti u Sarajevu kod gđe like Bern, predsednice »La Humanidad«. — Predsednica, J e l e n a S. d e M ajo. SARAJEVO. — Čestitajući 25-godišnjicu uspešnog rada, želi Gajretu najljepšu budućnost. — Dr. Š im i ć, predsednik Vrh. Suda. 282 SKOPLJE. — U ime građana Skoplja čestitam proslavu dvadesetpetgodišnjice uspešnog rada na kulturnom i nacional­ nom polju i želim i dalje plodonosan rad. - Preds. £lan suda, R ad. K re m e n a c . , . SARAJEVO. - Čast mi je izvestiti Vas, da je Upravni Odbor Narodne Banke u Beogradu rešio, da Banku na proslavi 25-godišnjice Vašega društva zastupa upravnik ovoga filijala. Pošto je upravnik filijala odsutan, to će Banku zastupati na proslavi dole potpisani, što izvolite primit, k znanju. Ujedno Vam saopštavam, da je bančina Uprava tom prilikom odredila da Vam isplatimo na ime dobrovoljnog priloga Dm. 2000 (dvije hiljade) koju će Vam sumu predati potpisani prilikom proslave - D u š a n R. K o s t i ć . pomoćnik upravnika. OSIJEK. — Komori je čast uglednom i zaslužnom Gaj­ retu najsrdačnije čestitati na njegovom zaista plodonosnom i općekorisnom 25-godišnjem zaslužnom radu i zaželiti mu, da i u buduće istim pregnućem i oduševljenjem sije svoje plo­ dove među muslimanski dio našega naroda i time doprinese svoj obol za sreću i blagostanje naše velike i lijepe otažbine. — Dr. B e I j e n, tajnik. DUBROVNIK. — Zahvaljujući na učtivom pozivu da pri­ sustvujemo svečanoj proslavi 25-godišnjice djelovanja toga uglednoga Društva, žalimo što nam nije moguće poslati na nju svoga delegata. Budite uvjereni da ova Komora prati naj­ većom pažnjom kulturni rad »Gajreta« i da se od srca veseli napretku muslimanskog dijela našega naroda, u čvrstoj nadi da će se prosvjetom još više učvrstiti stare tradicionalne trgo­ vačke i kulturne sveze između Dubrovnika i Bosne i Herce­ govine. Izvolite primiti naše najsrdačnije čestitke. — T a j n i k . BANJALUKA. — Prilikom proslave 25-godišnjice uspješ­ noga rada toga društva, primite naše srdačne čestitke i bratski sokolski zdravo. — Sokolsko društvo Banjaluka, Starješina V u j i ć. TOMISLAV GRAD. — Pridružujući se opštem veselju, želimo i u buduće mnogo sreće i napretka. — S o k o l s k o D ru štv o . ZVORNIK. — Čestita proslavu dvadesetpetgodišnjice i. želi napiedak u budućem radu. — S o k o l s k o D r u š t v o , Zvornik. NOVI PAZAR. — 25-godišnjicu intenzivnog i mučnog rada na kulturnom podizanju muslimanskog dela našeg naroda, najtoplije čestita Sud Opštine Novo Pazarske sa najlepšim željama da se ovaj rad nastavi za dobro Kralja i Otadžbine. — Predsednik, P e t r o v i ć. PODGORICA. — Povodom proslave dvadesetpetgodišnjice Vašeg korisnog i plodnog rada u ime moje i grada Podgorice primite najsrdačnije čestitke sa toplim željam a da i u buduće nastavite svoj prosvetni i kulturni rad i da Vaši napori budu krunisani najboljim uspehom. — Predsednik opštine Š ć e p o v i ć. CETINJE. — Čestitam značajnu proslavu 25-godišnjice Gajretova rada, sa pozdravom': Vivat, crescat, floreat! — M i I a n R a m a d a n o v i ć , referent Zetske Oblasti. TRAVNIK. — Oblasni Odbor travničke oblasti pozdravlja Vaš kulturni i prosvjetni rad na podizanju m uslim ana i veseli se Vašem napretku, stog kao priznanje Vašem radu votirali smo Vam deset hiljada dinara. — O b l a s n i O d b o r . TUZLA. — Oblasni Odbor čestita dvadesetpet-godišnjicu plodnog rada oko kulturnog i ekonomskog podizanja i nacio­ nalnog osvještavanja m uslim anskog dela našeg naroda. Ispred ove oblasti određeni su delegati: predsjednik oblasne skupštine, Topčić i član odbora Ahmedbegović. Odobrena pomoć od četiri hiljade dinara. — Predsjednik Oblasnog Odbora, S v e to z a r L a z a re v ić . ZAGREB. — Muslimanska Akademska Omladina poz­ dravlja učesnike kongresa. — S i n a n M u š a n o v i ć , medi­ cinar. �L1VN0. Oajret među muslimanskim elementom je i da ostajem veliki prijatelj »Gajreta«. »Jugoslavensku Maticu« sredstvo koje krči put iz tame u svjetlo te mu rastvara hori­ čiji sam ja predsednik izdao sam nalog da se umoli G. Vasilj zont i daje mogućnost spoznaje visokih ciljeva. Kao alem Grđić da je zastupa u mesto mene. — General, Ž iv. J. R a n ­ kamen njegov kulturni rad blistao je kroz punih 25 godina, k o v i ć. te kao luč u tami svijetlio je među nama i sipao svjetlo na SARAJEVO. — Proslavi 25-godišnjice društva Gajreta, jubilej 25-godišnjeg kulturnog djelovanja. Okitio je trijeznu toga dičnog i najzaslužnijeg prosvjetnog faktora naše m usli­ upravu lovor vijencem, a mi kličemo iz dna srca da Bog po- manske braće, pridružujem se duhom i svojim najiskrenijim živi protektora Oajreta, njegovog prvog predsjednika i nje­ čestitkama. Bilo sretno! Samo veoma žalim, što mi zbog govu trijeznu upravu, želeći joj i u buduće svaku sreću i na­ otsustva iz Sarajeva na dane proslave i banketa nije moguće predak. — Muslimansko Pjevačko i Tamburaško Društvo prisustvovati. Na Ijubeznom pozivu primite najodaniju zahvalu. » S lo g a « . — Dr. N i k o l a M a n d i ć. N. PAZAR. — Pridružujući se izjavi našeg celog naroda, BEOGRAD. — Suzom radosnicom pozdravljam proslavu i ovaj Pododbor šalje Vam iz dna duše tople čestitke prilikom slavom uvenčanog Gajreta. Veselite se duše Đikića i Sumbula proslave 25-godišnjice neumornog i napornog rada na prosve- jer Gajret još ima lica koji će poslužiti Otađbini narodu i ćivanju i kulturnom vaspitanju našeg naroda i stvaranju naše Kralju u miru sa istim požrtvovanjem, poštenjem i čojstvom inteligencije uz najljepše želje da se i dalje ovaj blagotvorni kao što su to činili njihovi drugovi u dugoj i teškoj borbi za rad Oajretov nastavi za dobro Kralja i Otadžbine. Pozdravlja oslobođenje i ujedinjenje. — D u l e D i m i t r i j e v i ć , advokat Vas za pododbor i školski odbor — Ž. D a ć a . i bivši četnički vojvoda. SARAJEVO. — Zahvaljujući p. t. Glavnom Odboru GajTEŠANJ. — Prije dvadeset pet godina imadoh sreću da reta na primljenom pozivu za proslavu 25-godišnjice najtop­ budem i ja sudionik kod osnutka našeg Gajreta i ne znam lije, imam čast saopštiti, da odlazim ove dane na službeno da li sam imao sretnijeg časa od onog, kada je Gajret osno­ putovanje i radi toga ne mogu žalibože učestvovati na ovoj van. Stog evo doživih i dvadesetpetgodišnju proslavu Gajrerijetkoj svečanosti. Moleći, da izvolite moju neprisutnost iz tova opstanka, pa sa najvišom radošću želih da i ja taj dan gore navedenih razloga ljubazno izviniti, slobodan sam p. t. budem sudionikom ovog velikog islamskog veselja, ali neGajretu prilikom ovog jubileja najsrdačuije na njegovom plo­ jiadho oboljeh i žalim što ne mogu osobno današnjoj proslavi donosnom, zaslužnom i odličnom kulturnom radu čestitati sa prisustvovati, stog duhom i prisustvujem i šaljem moju naj­ iskrenom željom, da društvo raste, napreduje i u požrtvovnom topliju čestitku, u nadi da će i nadalje Gajret velik broj m u­ radu doživi najsjajnijih uspjeha za dobro i fcolju' budućnost slimana odgajati kulturno i nacionalno, kako u hrvatskom čitavog muslimanskog naroda. — K o n 2^u 12 Č * e h o s lo v a č k e tako i u srpskom duhu, po njihovom slobodnom uvjerenju, a R e p u b lik e . ^kojrnfe— h|ti od velike koristi narodu i državi.— A dem M ešić. SARAJEVO. — Fur die freundliche Einladung zu deiT" STOLAC. — Proslavu 25-godišnjice uzvišenog plemeniFeierlichkeiten anlasslich des 25. Jubilaums nteskVereins ;ornog rada Gajreta sa oduševljenjem pozdravlja — »Gajret« spreche ich meinen verbinđlithslen Dank aus. Ich bii P e t r o v i ć. jedoch zu meinem Bedauern durch andervveitige dienstlich« BEOGRAD. — Srdačno čestita današnju proslavu i raduje Verpflichtungen an der Teilnahme verhindert. — D er D e u ts c h e se uspjehu u toliko većem što osnivanje pada u doba vlade K o n z u l. tuđina. Neka bi Gajret razmahnuo još jače svojim plemenitim SARAJEVO. — Osobito se smatram počašćenim Vašim krilima, te pružio što više znanja i pouke svojoj braći i se­ pozivom na svečanosti 25-godišnjice na kojoj Vam srdačno strama muslimanske vere. To zahteva interes naše domovine. čestitam i molim Vas za izvinjenje što zbog slabog zdravlja — S v e t o z a r K. Đ o r đ e v i ć . ne mogu učestvovati na banketu na lliđži. — J e 1a v i ć, po­ BANJALUKA. — Službom zapriječen prisustvovati pro­ časni Konzul Belgije. slavi, čestitajući molim za izvinjenje. — U v e j s , financijski BIHAĆ. — Iskreno čestitam 25 godina neumornoga rada direktor. na kulturno ekonomskom napretku braće muslimana i želim TRAVNIK. — Prilikom Vaše značajne svečanosti dvadesetda dugo godina na tome poslu istrajete. — Episkop bihaćki petgodišnjeg Jubileja ozbiljnoga, uspješnog društvenog rada, V e n j a m i n. najsrdačnije čestitam odboru na čelu sa zaslužnim predsjed­ BEOGRAD. — Sa najljepšim željama čestitam dvadeset- nikom Dr. Avdom Hasanbegovićem. — Dr. B ra c o P o ljo k a n . petgodišnjicu napornog rada Gajreta. — I l i j a Š u m e n k o v i ć . SANSKI MOST. — Srdačno pozdravljajući prvu veliku BEOGRAD. — Žaleći što ne mogoh lično uzeti učešća svečanost muslimanskog naroda naše Otadžbine, gledajući u na današnjoj proslavi velikog nacionalnog dela našeg Gajreta, njoj manifestaciju Gajretove misli kao bitnog uslova našeg čestitam proslavu i kličem živeli na dobro Otadžbine i na­ preporoda, pridružujem se slavlju i želim svaku sreću za naš roda. — M i l o d r a g S t a m e n k o v i ć , Gen. Dir. šuma. napredak, Njeg. Vel. Kralju i njegovoj porodici. — K a d i j a KRAGUJEVAC. — Čestitam današnju proslavu. — K ra - J a k i ć. s o j e v i ć, Vel. Župan. BIHAĆ. — Žaleći da ne možemo prisustvovati našoj naj­ BEOGRAD. — Srdačno čestita 25-godišnjicu. — Upravnik većoj nacionalnoj prosvjetnoj manifestaciji, šaljem o Vam tople General, P e t k o v i ć. pozdrave sa željom, da proslava bude izraz G ajretova dvaMURSKA SUBOTA (Prekomurje). — Proslavu 25-godiš­ desetpetgodišnjeg rada, a naročito da Kongres dadne stalan njice humanog »Gajreta« društva za kulturno i ekonomsko po­ putokaz budućim .generacijam a bosansko-hercegovačkih m u­ dizanje meni uvek diagih i simpatičnih braće muslimana če­ slimana, kako u nacionalnom prosvetnom tako i u privrednom stitam sa najviše simpatije i želja, da »Gajret« produži i dalje i socialnom pravcu, u duhu vremena koji nas čeka. Živio ići pravcem kojim ide, a sve za dobro Domovine i ponos svoga Gajret sa svojim uzvišanim pokroviteljem Njeg. Visočanstvom prestolonaslednikom Petrom i cijelim Kraljevskim Domom! Visokog Zaštitnika Njeg. Kr. Visočanstva Prestolonaslednika Petra. Po adresi na drugoj strani pisma može cenjeni Glavrfi Živili Gajretovi radnici i prijatelji! — S u l e j m a n R e d ž i ć , Odbor, koji je imao ljubaznost pozvati me na proslavu, biti N e z i r E z i ć , S u l e j m a n Z j a k i ć , B e ć i r a g a Č e t i ć , uveren da samo državne i službene potrebe mene mogu spre- M u s t a f a R e d ž i ć , M u h a m e d b e g B i š č e v i ć , N u r i j a M i d ž i ć , B e ć i r T a t l i ć , S m a j i l D e l i ć , D ž a f e r Re ­ čiti, te zaista ne mogu prisustvovati proslavi. Žalim što usled džić, H u s e i n b e g I b r a h i m p a š i ć , H i l m i j a M u h a jakih državnih razloga ne mogu tamo doći. Ali, zato molim m edag ić, Nazif S al i h o d ži ć, O m e r M us taf ić, cenjeni Glavni Odbor da veruje da sam ja uvek bio, da jesam 283 �A h m e t Delić, H a s a n Redžić, S u lj o SaraČević. M u s. t a f a M i d ž i ć , H a s a n A b d i h o d ž i ć , Ć a m i l De ­ l i ć, S u l e j m a n B u r z i ć, M u h o D ž i n i ć, K e č a l o v i ć , M u h a m e d R e d ž i ć , M e h a g a Č e h a j ’ ić. ČAPLJINA. — Dijeleći uzajam nu radost današnjeg dana s našom vilom prosvetiteljkom, našim Oajretom, srdačno po­ zdravljaju braća muslimani Čapljine dvadesetpetgodišnjicu svoga Oajreta i njegove dične pobornike, želeći im svaki uspeh u krčenju puteva kulturnoga prosvjećivanja našega naroda. Uz selam — povjerenik M r. D r a č e , Š a l i m M eti lj e vi ć , H a s a n Mahić, M u s t a f a M al eh o d ž ić, O s m a n H a d ž i ć , A g a n B r a t a n č i ć , B u r z i ć, J u s u f Ć e m a l o v i ć , M u s t a f a Ć iš i ć, M u h a m e d Muft ić, Nurija Šuljak, Obrad Trklja. PRNJAVOR. — Žaleći odsutnost pozdravljam našu ve­ lebnu proslavu i kulturne radenike, priključujući se mani­ festaciji islam ske zajednice. Kličemo: živeli svečari! Selam, — K a p i ć M u s t a f a Prnjavor, S u l j a g a D e r v i š i ć Lišnja. DUBROVNIK. — Ovu slavu zaslužnog Oajreta, potporu nam sirom ašnog svijeta, procvat, sreću i napredak silan i blagoslov i plod mu obilan čestita — A l i j a Š u l j a k , pro­ fesor. SARAJEVO. — Žaleći što sam službenim odsustvom sprečen da prisustvujem proslavi, ja molim da primite ovim putem svesrdno čestitanje i najtoplije želje moje za najbolju sreću i sjajnu, veliku budućnost našeg — tako blagotvornog i dičnog — Gajreta. Kao skroman izraz dobre volje sm atrajte moj mali prilog od'- 100 Di|i. — J o v a n K u k a v i č i ć , pu­ kovnik. BEOGRAD. — Čestitam1 proslavu sa najljepšim željama za napredak Oajreta. — B c r ž i d a r M i l o š e v l c , major u p. Prijedor. — Duhom prisustvujem proslavi Gajreta, sm atrajuć važnost proslaje^našeg mezimčeta. Nemam riječi, već mogu da kličem: da Živi Kralj, da živi Prestolonasljednik pokrovitelj mezimčeta. — Atifaga Sitnica, iz Kozarca. BIHAĆ. — Usljed bolesti jednog djeteta ne mogu doći, ali prisustvujući duhom, čestitam 25-godišnjicu, velebnu pro­ slavu Gajreta. — M o r a n j a k , muftija. BIHAĆ. — Velika kulturna tekoviria neka bude podstrek m lađem narastaju za dalnji rad. — D r. I l i š e v i ć . BUGOJNO. — Srdačno čestitam današnju proslavu našeg m ezimčeta sa željom, da i u buduće nastavi rad na kulturnom i nacionalnom polju vaskolikog naroda. — M e h m e d Mut e v e I i ć. OLOVO. — Zbog zapreke u službi, osobno proslavi pri­ sustvovati ne mogu, ali svaku sreću i napredak želim i javljam se za Člana utem eljača. — H a l i l O s m a n o v i ć , podšumar. LIVNO. — Žaleći radi bolesti što nijesam došao, pro­ slavu srdačno čestitam. — S m a i l Ž i š k o . PODGORICA. — Duboko ceneći prosvetno kulturni rad G ajreta za kojim smo uvek težili i težimo svestrano sarađivati, ceneći i zavidne uspehe na svim poljima njegove delatnosti, m uslim ansko prosvetno i kulturno društvo »Napredak« iz Podgorice moli Vas, da prigodom proslave 25-godišnjice budete tum ač njegovih najtoplijih i najiskrenijih želja za budući plodan i napredan rad. — Ispred muftije, sekretar S elm an Ibručević. SKOPLJF. — Sprečen poslovima prisustvujem duhom proslavi dvadesetpetgodišnjeg prosvetnog rada Primite srdačne čestitke iz Carskog Skoplja. — R e s u l o v i ć . ČAPLJINA. — Čestitam dičnu proslavu Oajretu željom svijetla puta, koja je osvetlila, prije 25 godina, sve više svetli kroz vek'ove našem potom stvu na sreću, napredak i diku cijele naše otadžbine. — O pštinska Uprava, 0 u z i n a. SKOPLJE. — Pozdravljamo proslavu 25-godišnjice na­ šega O ajreta: — M e h m e d H a š i m i ć , M u h a m e d Di z - 284 d a r e v i ć , B e ć i г a g a T a s l a v a n , P a š o H a I m u k, H a s a n V u k a l o v i ć , A d e m J u s u f o v i c , Hi f z o Ho d ž i ć . ČAPLJINA. - Čestitara 25-godišnjicu punu Časnih napora i uspeha oko kulturnoga rada podizanja našega naroda. Želim još bolji uspeh u budućnosti. Prilažemo 500 Din. S a k o t a, Šotra, Đurković. BIJELO POLJE. — Najiskrenije učestvujem u triumfu Oajretove misli. Da Bog dadne da Oajretova proslava bude najveličanstvenija smotra naše sloge i snage, živio Gajret, živio protektor Oajretov! Živjeli Oajretovi radenici. Ilijas Dobardžić. . ROGATICA. — Zapriječen doći, kao osnivač Gajreta u Rogatici prije dvadesetpet godina, priključujem se proslavi, koju danas slavite, prošavši kroz zapreke koje su m u stavljene na put prosvjete muslimana, želeći da dočeka viših proslava u tako jakim i agilnim rukama, vodeći prosvjeti i napretku muslimana. — H a s a n b e g Š a h i n p a š i ć . NEVESINJE. — Prisustvujući duhom rijetkoj svečanosti, želimo pokretačima svaku sreću, našem zemljaku Mirzi Bašagiću, osnivaću društava, neka je hvala i dug život. Živilo Njeg. Vis. Protektor Gajreta Petar. — N e v e s i n j e . TUZLA. — Prilikom proslave 25-godišnjice Gajretovog opstanka izvolite primiti naše najsrdačnije čestitke sa željom, da Vaš rad na kulturno prosvjetnom podizanju muslim ana bude od sada krunisan još većim uspjehom. — P o d o d b o r . STARI BAR. — Pododbor se sm atra sretnim, što m u je prvi put sa Jugoslavensko-crnogorskog Primorja palo u dio, da srdačno pozoravi 25-godišnjicu Gajretova plodonosnoga rada na kulturnom i ekonomskom podizanju m uslim ana. Iz dubine duše kličemo, da Gajret i u buduće imadne zavidnoga uspjeha u čiji rad mi svi oči upiremo Neka Bog poživi našeg uzvišenoga pokrovitelja, Njeg. Vis. Prestolonaslednika Petra! — Pododbor. GACKO. — Gajretovu proslavu čestita i želi uspjeh u budućem radu. — P o d o d b o r G a j r e t a . MAGLAJ. — Duhom učestvujemo proslavi našeg dragog Gajreta i jedinog nam uzdanja. Živio i napredovao Gajret! — P o d o d b o r Gajreta. TOMISLAV GRAD. — Pridružujemo se današnjoj našoj kulturnoj i prosvjetnoj proslavi time, da smo i mi duhom istoj prisutni i želimo najbolji uspjeh. — M u s l i m a n s k a Čitaonica i pododbor Gajreta. FOČA. — Proslavu 25-godišnjega plodnog rada najsrdač­ nije čestitamo. — Pododbor »P r o s v e t e«. LIVNO. — Dičnim sinovima Bosne ponosne sakupljenim oko Gajreta činimo priznanje, izričemo duboku zahvalnost i visoko cijenimo njihov rad za Gajret. Molimo ih d a ne klonu, nego da sa istom ljubavi, sa dosadašnjom izdržljivošću i pre­ danošću nastave započeti rad na prosvjetnom, ekonomskom i nacionalnom podizanju nas m uslimana. Želimo, da ih na tom putu prati svaka sreća, zadovoljstvo i napredak. Od srca kli­ čemo živeo Pokrovitelj Gajreta, živio njegov prvi predsednik Safetbeg! Slava našem Osmanu, Avdi i Behdžetu! Živeli rade­ nici i poštovaoci Gajretove proslave! — Kadija L a s i ć , M u ­ s t a f a Š e r e m e t , M a h m u t Brki ć, M u s t a fa Latifić, I b r a h i m I., M e h m e d L j u b u n č i ć , M e h m e d N. I z a D i z d a r , D e r v i š M a s l i ć i N. M a.s I i ć. HAN PIJESAK. — Čestitam 25-godišnjicu plodnog, kul­ turnog, prosvjetnog rada, želeći Gajretu još jači rad na zbliženju našeg naroda do potpunog Jugoslavenskog shvaćanja i nacionalizma. — Povjerenik Gajreta, T o d o r o vi ć, sveštenik, MAGLAJ. — Povodom dvadesetpetgodišnjice G ajreta pri­ mite naše iskrene čestitke. Živio Gajret! — M u s l i m a n s k i Kl u b . FOČA. — S najljepšim željam a čestitam o Vam proslavu 25-godišnjice plodnog rada, želeći Vam i u buduće velike �uspjehe i vidne rezultate u prosvjetnom i kulturnom radu. O d b o r P r o s v j e t i n a i O a j r e t o v a Konvi kt a. ČAPLJINA. — Duhom učestvujući, srdačno čestitamo 25godišnjicu plodnog rada. Želimo dalji napredak u prosvećivanju narodne misli. Bratski pozdrav. — O d b o r P r e s v e t e . BIHAĆ. — Srdačno se radujemo uspjehu bratskog Gajreta, sa najljepšim željama za Sto sjajniju budućnost naše jednokrvne braće Živio Gajret! — Bihaćki Odbor P r o s v j e t e . SARAJEVO. — Ja Vam se najljepše zahvaljujem na po­ zivnicama koje ste mi poslali, prigodom proslave 25-godišnjice Vašega društva, a kojima se nažalost zbog moje otsutnosti nisam mogao odazvati. Povrativši se sa mog dopusta, molim Vas da primite naknadno moju najsrdačniju čestitku i najbolju želju za pro­ cvat i napredak Vašeg društva. — N i k o l a B e r k o v i ć , ge­ neralni direktor Zemaljske Banke. Нови Гајрешови Легашори Госп. Адемага Мешић упутио нам je писмо следећег садржаја: Г AЈ Р Е Т Српска Централна Привредна Банка д. д. у Сарајеву упутила нам je писмо следећег садржаја: »Г A Ј Р Е Т У« друштво за културно, просвјетно и економско подизање муслимана С a р a ј е в о. друштву за културно и економско подизање муслимана у Босни и Херцеговини, „ Сарајево. Ha дан прославе двадесетпетогодишњице »ГајПоводом прославе Ваше 25-годишњице ријешила рета« друштва за културно, просвјетно и економско је наша Управа да упише наш завод за легатора подизање муслимана у Босни и Херцеговини, пола- _тога'цијењеног друштва са улогом од жем износ од Дин. 10.000’— (десетхиљада динара) са Дин. VfrOOO'— (Динара десетхиљада) жељом, да се овај новац укамаћује све до+ле, док na Вам je у ту сврху положио наш генерални дииз камата узмогне изаћи чДтипендија за једног ђака ректор r. Васо Ристић у готову Дин. 5000'— дочим муслимана на свеучилишту. /^1гемб~~Вам другу половину исплатити у даље двије Камате се имају употријебити тако, да 80% рате no Дин. 2500 —, у 1929. и 1930. год. истих иду на штипендију, a ,20%. има сГ~пр1Ц5ија/гии Извјешћујући Вас о овом, остајемо главници. с особитим поштовањем У колико с временом усљед прибијања 20% каСрпска Централна Привредна Банка д. д. мата главници, камати уаећане главнице буду већи него je потребно за једну штлпендију, имају се из Ову велику и патриотску пажњу од стране истих дијелити двије na и више штипендија. гг. Адемаге Мешића и Ахмета Сефића, као и од Код подјељивања штипендија имају се у првом Српске Централне Привредне Банке у Сарајеву, реду уважити молбе ђака из Тешња. Гајрет високо цени и жели да у овим данима његова славља засветле имена ових легатора истом свеУ Т е ш њ у , 3. септембра 1928. тлошћу поноса и пожртвовности. Ад е м Ме ши ћ . Хвала им у име Гајрета. Господин Ахмед Сефић директор »Банке Гајрет« Нови чланови доброшвори у Сарајеву послао нам je писмо следећег садржаја: Пригодом Прославе Гајретове ДвадесетипетогодиПозивом на мој разговор са вашим секретаром господином Кукићем, част ми je извијестити Вас, да шњице, уписали су се за чланове Гајретових добросам одлучио цијенећи важност рада друштва »Гај- творе следећа господа: Хајдар еф. Фазлагић, школ. надзорник у пензији, рета« да се упишем за легатора, те ћу no Вашим штатутима прописани износ од Дин. 10.000'— у обро- из Сарајева; Драго Стевановић из Вишеграда, уплативши одмах своту од Дин 1.000. Г. Осман Нури цима и према могућностима уп^атити. Хаџић уписао je своју кћерку рахм. Шемсу за доДанас Вам дозначујем путем БанкеГајрет износ бротворку, као и r. Др. Заим Ш арац своја два сина, од Дин. 1000 — na Вас молим, да исти, као и све Џемила и Недима, за добротворе. оне, које ћу у будуће дозначивати сматрате као уплату износа, који je Вашим штатутима прописан Нови чланови ушемељитељи за легатора. Пригодом Прославе Гајретове ДвадесетипетогодиЖелећи друштву »Гајрет« најбољи успјех у ње- шњице, уписали су се за чланове утемељитеље слеговом тешком и значајном раду, биљежим се дећа господа: с одличним поштовањем Хазим еф. Муфтић, шеријат. судија, из Жепча, А х м е д С е ф и ћ в. р. Директор »Банке Гајрет«. уплативши одмах Дин 500; Хивзија Робовић, из Требиња. Из Рогатице: Ахмед-Риза Пашић, банк. 285 �чиновник; Сејдалија Карахмет, трговац; Алија Хасанбеговић, војни референт. Гђа Јела В. Остојић из Сарајева, уписала je з а члана утемељ ача рахм. Сулејмана Чечу, бившег радника Гајретовог и нац. радника; Сабит Пашалић из Бањ елуке; Др. A. Буквица, народ. посланик, из Брчког. Г. Хафиз Али- Риза еф. Дукатар уписао je своју кћер гђицу Самију за члана Гајретова утемељача, као и г. Хасан Робовић свог брата рахметли Хивзију. Свима, и добротворима и утемељачима, најлепша хвала, a мртвим рахмет души. ГАЈРЕ ТО В ГЛАСН И к Ошаоздрав Њег. Вел. Краља Нови аовјереник Гајрета у Ораховој Ha упућену поздравну депешу Њег. Вел. Краљу, приликом Прославе Двадесетпетгодишњице Гајрета, отигао je Гл. Одбору следећи одговор: Пријатно дирнут топлим поздравом друштва Гајрет у Сарајеву, Њег. Вел. Краљ благоволео je наредити да се изјави срдачна зах валност. Министар Двора Ј a н к о в и ћ' в. р. Главни Одбор Гајрета именовао je повјереником Гајрета у Ораховој, срез Бос. Градишка, госп. Сејфудин еф. Кулаглића. Познавајући господина Кулаглића као агилна и вредна човјека, надамо се да ће он оживити идеју Гајрета у свом мјесту и бити тумач Гајретове задаће и његовог узвишеног задатка. Одлшовање Гајреша »Народно Јединство« од 25. септембра доноси: Указом Њ еговог Величанства Краља од 4. септембра 1928. год., a приликом прославе даадесетпетгодишњице рада, одликован je орденом Светог Саве другог реда Гајрет, друштво з а културно и економско подизање муслимана у Сарајеву. Прослава Гајрецгове 25-годишњице у Тузли Ha 2. септембра о, г. пододбор je приредио прославу 25-годишњице према прописаном програму no Главном Одбору. T om приликом откривена je спомен плоча најстаријем и најзаслужнијем Гајретову раденику рахм. Неџибаги Зекићу. Ha самој академији, у поворци и при откривању плоче судјеловала су сва тузланска друбЈтва и корпорације, соколи, коњаници и грађанство, тако да je цијели пријеподневни дио прославе изведен тако, да потпуно одговара значају овакве културно-просвјетне манифестације. При крају програма на Вилзонову тргу огроман број грађанства позорно je саслушао темпераментни говор Др. Алије Мехмедбашића, који je свијету на врло згодан начин растумачио значај Гајрета и важност његову за муслимане. Поподневни теферич у парку био je добро посјећен и тим je завршена ова прослава. Нарочиту захвалност дугујемо члановима приређивачког одбора ове прославе с госп. Осман еф. ВиловиКем на челу, који je уложио сав свој труд и уз познату своју савјесност у послу учинио веома много, да je прослава овако добро успјела. Захвални смо свима тузланским друштвима, која су изаславши своје делегације увеличала, како академију, тако и манифестациону поворку у којој су судјеловали са униформама Соколи и добровољна ватрогасна чета. Са моралне стране ова je прослава успјела као ријетко која слична приредба, a и с материјалне стране није подбацила, јер je заједно са проданим значкама приход 7414 Динара, расход 345350 Динара, према томе чист приход ове прославе био je 3961 '50 Динара. 286 Оснутак иододбора Гајрета у Гор. Вакуфу Управа Гајрета добила je од повјереника Гајрета у Гор. Вакуфу допис следећег садржаја: 3 a п и сн и к Састављен на Главној скупштини друштва »Гајрет« у Гор. Вакуфу, 9./1Х. 1928. коју сазива досадањи повјереник госп. Мехмед Чалкић, ради избора пододбора Гајрета. Устаје повјереник М. Чалкић те изјављује да je до сада сабрао 66 чланова за ово друштво, те предлаже да се у смислу правила бира 5 особа за пододбор, те након што констатује да je довољан број чланова присутан, прелази се на бирање скупштинског предсједника и перовође и то: за предсједниаа скупштине госп. Мустафа Чалкић, a за перовођу госп. Салим еф. Бајрактаревић. Госп. предсједник скупштине узима своје мјесто, отвара скупштину и чита члан правила 38, у којем се вели да треба бирати предсједника, тајника и благајника r e још I. и II. ревизора, као и три замјеника. Прелази се на бирање, те се бира за предсједника г. Сулејман Гаврановић, за тајника г. Едхем Мишић, за благајника Мехмед Чалкић, за I. ревизора г. Хусејинага Ш. X. Абдић, за II. ревизора Халилбег Тескереџић, a за замјенике: Мустафа Гекић, Ахмедбег Харачић и Решид Кирлић. Пошто je дневни ред исцрпљен, предсједник скупштину закључује. Перовођа: Предсједник: С. Бајрактаревић в. р. Мустафа Чалкић в. р. Прослава 25-годишњице Гајрета у Рахићу (Брчко) Дана 25. августа т. г. приредила je рахићка омладина забаву у знак прославе 25 год. са 50% у корист Гајрета, a 50°/о у корист сиромашних сред. школ. ђака. Чист приход забаве износи 2000 динара, према томе као повереник прилажем 50°/0 од чистог прихода 1000 дин. Локо Херцеговац учит. кандидат и бивши Ваш питомац у Мостару, уз припомоћ омладинаца, одиграли су комад и све остало припремили. Захвалити се имаде између осталих г. г. Омеру Чеври учитељу, Салиху Хасанбеговићу, Салки Ахмедбеговићу и Менсуру ИмамовиКу, a нарочиту захвалност ученицама тузланске гимназије који су се добровољно заузели; г.г. Зекеријаху Шећербеговићу и Алији Селимбеговићу. У нашем забитном селу забава. односно п р о сл ава у спела je како морално тако и материјално преко очекивања, што се има горе наведеним захвалити. Хасан Хасанбеговић �! f Јрослава 25-годишњице fajpema у Фочи Ha 19/8. 1928. прославио je овај пододбор на врло свечан начин 25-годишњицу благотворног дјеловања кашега »Гајрета«. у 11 сати прије подне одржана je свечана сједница пододбора у просторијама културног и националног друштва »Ђикић«. — СЈедници су присуствовали чланови пододбора, чланови пријатељи »Гајрета«, представници братског друштва »Просвјете«, представник власти, вјерски функционери и т. д. Пренос . . Дин. 1250 11. Сам теферич имао je приход од . . » 8.658 Укупно . . Дин. 9.90850 Одбив разне трошкове (види пасиву у б и л а н ц и ).................................................. ,» 2.476 Остаје чисти приход . . Дин. 7 432 — Овом приликом морамо истакнути свест браће Срба православних, који су како обилно давали дарове за луку среће, тако куповали Гајретове значке, а ш т а је најупадније сам Гајретов теферич посетио je цвет српско-православне интелигенције обају сполова и присуствовао до касно у ноћ. Морамо истакнути услуге Гајретовог старог дебротвора т. ј. наше опћине, која je пригодом теферича бесплатно послужила својим теретним колима, електрично осветлила парк (мјесто теферича) цијелу ноћ прославе. Данас смо Вам послали путем пошт. чек. уреда Динара 7.250’ т. ј. од теферича Дин. 6000 —, те од значака 1.250, a остатак од Дин. 182 50 задржао je пододбор код себе да има за сваку потребу. Предсједник госп. Салих Xacnh отворио je свечану сједницу у препуној сали друштва »Ђикић* лијепим говором, те je предложио, да се са ове свечане сједнице брзојавно поздрави Његово Величанство Краљ, Њезино Величанство Краљица и наш узвишени протектор Његово Краљевско Висонанство Престолонасљедник Петар, што сви присутни једнодушно примају кличући: Живјели! Затим предсједник предлаже, да се са ове сједнице брзојавно поздрави Главни Одбор »Гајрета«, што се усваја. Завршујући свечану сједницу предсједник моли при- Усаео Гајрешв теферич у Гацку сутне, да данас 19/8. 1928. присуствују свечаној дови у Како сваке тако и ове године Пододбор Гајретау Гацку Царевој Џамији свима умрлим члановима »Гајрета«. приредијо je свој уобичајени теферич, 2. августа о. г. на Послије намаза одржана je свечана дова у Царевој Илии^дан. Џамији, коју je проучио наш члан и пријатељ »Гајретал Становништво овог среза посјетило je и овај теферич Мухамед (ф. Бјелан, имам из Фоче. врло добро и ако je овај срез ове године услед велике суше Истога дана у 3 сата одржана je заб&ва у градском страдао. парку, која je успјела преко сваког очекивања. Чист приход био je 4390 - Динара. Забаву je отворио члан одбора госп. Халим И. Селимовић, порески пристав из Фоче опширним предавањем о Добравољни npuAOdU »Гајрету« и његовом раду у прошлост:: и будуКдости. а о с л а ш и u a p e d a m u , а р и г о д о м п р о с л а в е Г а јр е т о в е 2 5 Послије предавања и зведене'су друге тачке, 4 > о £ £ Р г о ђ т Д р и ц е у С а р а ј е в у 5 ., 6 . u 7. с е ш п с м б р а 192 8 . грама као: Декламација »Гајрету« од М. Ћ. Ћатића, шаљиви монолог »Трајче травар«, a затим je виолинско и тамбурашки збор култ. и нац. друштва »ЂикиЛ« одсвирао неколико концертних тачака као: »Селам алејкум«, »Плевна Марш«, »Триглав Марш«, »Бановац« и др. —-Ha концу извели Су дилетанти комад »Противници« од г. Ахмеда Мурадбеговића, који je учинио јак дојам на све присутне. Овом приликом морамо истакнути нарочито признање члану адбора г. Алији И. Селимовићу, учитељу, који je уложио' много труда око вјежбања улога и око комада. Одбор je са радошћу констатовао, да je прослава како у моралном тако исто и у материјалном погледу испала преко сваког очекивања. Нарочито одбор весели, да je забаву посјетио врло велики број муслиманки, које су овога пута показале много разумијевања з а наш »Гајрет« a одбор се нада да he и у будуКности успјети, да за »Гајрет« заинтересује и оне, који су према »Гајрету« данас равнодушни, јер нам je једини спас у раду за »Гајрет«. Секретар: * Председник: 0 . Ченгић. Хасић. По д ин 25.000: Градска Општина у Сарајеву; no Дин 10000: ГГрг. и Обрт. Комора у Сарајеву, Адемага Мешић Тешањ и Народна Скупштина Београд; no Дин. 5.000 : 06ласни Одбор Мостар, Српска Централна Привредна Банка Сарајево и Градска Општина Београд; no Дин 3.000: Министарство Спољних Послова Београд; no Дин 2.000: Филиала Народне Банке Сарајево; no Дин 1.500: Пододбор Гајрета Градачац; no Дин 1.000: Извозна Банка Београд, Српско Пољопривредно Друштво Београд, Дионичка Пивара Сарајево, Армијски Ђенерал госп. Крста Смиљанић Сарајево, Трговачка Комора Београд, Суд Општине Подгорица, госп. Аврам Д. Салом Сарајево, Есадбег Алибеговић Дервента, Обласни Одбор Сарајево и Браћа Ахметашевић Сарајево; no Дин 900: сакупио Исламага Вранић Сарајево; no Дин 716: Садик Садиковић Љубушки; no Дин 500: Градска Општина Прњавор, Шакота Шотра Ђуровић Чапљина, Београдско Женско Друштво Београд; no Дин 450: Пододбор Гајрета Требиње; no Дин 430: Сулејман Челик Оџак; no Дин 300: Општински уред Прача, Мухамед Мујић Косовска Митровица, X Хасан Незирхоџић Сарајево, Средишњи Одбор Народне Одбране Београд, Госпођа Mapa Трифковић Београд, Женски Нар. В. Београд, Неџибег Прашо Чајниче и Општина Олово. По Дин 250: Ахмед еф. Kopah Сарајево, Јусуф Зија Прослава 25-1одишњицс Гајрста у Бос. Градишци Смајилагић Скопље; no Дин 237: Фетах Крупић Бос. Крупа; no Дин 230: Мухамед Мудеризовић Скопље; no Дин 200: Дне 5. августа о. г. одржао je потписани пододбор Бранко Стакић Бањалука, Дестилација Дрва Теслић, Друпрославу 25-годишњице и позвао народ среза Бос. Градиш- штво »Кнегиња Љубица« Београл, Добротворна Задруга ког, да истој присуствује. Прослава je успјела морално и Српкиња Сарајево, Јеврејска Општина Сарајево, Фехим еф. материјално врло добро. Спахо Сарајево, Учитељско Друштво Сарајево, Др. Мили•Из прилежеће билансе одржатог теферича види се воје Васић Београд, »Освитање« Сарајево, »Слога« Сараматеријални успех његов, тако да je приход био како јево, Савез Добровољаца Саоајево, Директор Иванишевић, следи: Јалранска Стража Сарајево, Душан Васиљевић Сарајево; 1.1. Продате значке на дан прославе . . Дин. 1250 — no Дин 165: Мевлида Гребо Сарајево; no Дин 150: Хазим 287 �% Чохаџић Фојница, М устафа Латифић Ливно; no Дин 132: Хасан Ганрић Кладањ; no Дин 130: Хасан Захировић Острожац; no Дин 100: Исмет Драче Скопље, Иододбор Гајрета Грачаница, Зеко Дурак Скопље, Мухамед еф. Мујагић Сарајево, Хилмо еф. Хатибовић Сарајево, Сејид Алиспахић Нови Шехер, Муслиманско друштво »Добротвор« Столац, Алибег Тескереџић Вишеград, Бећир Машић Сарајево, Муло ИСруљевић Сарајсво, Атиф еф. Сочо, Јован Кукавчић Сарајево, Мухамед еф. Чурчић Сарајево, Симо СтанивуковиК Теслић, Хусеин Шева Суботица, М устафа О. Скикић Радовиште, Епископ Венијамин Бихаћ, Васиљ Грђић Сарајево, Привредна Банка Јајце, Стрељачка Дружина Сарајево, Пуковник Никола Спасојевић Сарајево, Осман Даиџић Доњи Вакуф, Махмутага Бркић Ливно, Дервиш Мадић Ливно, Народни посланик Поповић, Др. Леви надрабинер Сарајево, Др. Праштало Сарајево, Асимбег Дугалић Сарајево, Покрајчић Бећир, Мехмедбашић, Аустријски конзул, Удружење Инжињера, Стево Марковић, Др. Душан Петровић, Хрватски Радиша, Хаџихасановић, Мешић, Саид Сурилис, Исламска Штампарија, Творница папирнатих врећица, X. Миџић, Ђоко Ковачевић, Дервиш еф. Коркут, Директор Прокић, Проф. Н. Н., Хамдија Коркут, Рашид Рашидагић, сви из Сарајева, Инж. Суљага Салихагић Бањалука, Др. Решид Куртагић Кутина, Шаћирагић Велес, Шериф Бубић Пожаревац, Грковац Гостивар и Директор С. Сарајево; no Дин 70: Н. Н.; no Дин 60; Н. Н.; no Дин 50: Тодор Томановић Невесиње, Муфтија Штипски, М. Сердаревић Љубиње, Смајо Жишко, Махмут Ћ ато Ливно, Ибрахим Чадорџић-Б. Градишка, Перо Хамовић Оточац, Алибег КулеДовић Бос. Петровац, Ћамилбег Дрнда Плевље, Вишна Гвозденовић Бугојно, Мустафа Пашановић, Кадрија Крештеловић, Мухамед Хашимбеговић Пријепоље, Муслимански Клуб Маглај, Бањановић, Творница четака Петровац (Бачка), Хаџи Хасановић, Салих Хасић Фоча, Мехмед Кучикалић, Ајни еф. Бушатли^, Душан Костић, Адем Прекић, Проф. Кантарџић, Милан Поповић, Н. Муфтић, Шукрија Сикирић, Салихага Поповац, Н. Арифовић; no Дин40: Хаф. Азиз X. Исхак, Али еф. Диздаревић, Осман еф. Омерхоџић; no Дин 35: Расема Зјакић; no Дин 30: Нађија Карахасан, Јово Крш, Џафер Галијаш, Нурија Дугалић, Сулејман еф. Соколовић, Бранислав Вучковић, Мустафа Дегирменџић, Абдулах Хаџиабдић, Мушан Гаран, Н. Арсланагић, Н. Антуновић, Мухамед Салихтахић, Н. Н., Н. Н., Н. Н., и Н. Н.; no Дин 20: Осман Витешкић, Шаћир Пала, Мустафа Премиловац, М устафа Луца, Н. Хаџиалић, Салихага Поповац, Омер Мехић, Н. Гајић, Шефкија Рамић, Абдулах Рушид, Сабри Мустафа, Рефик Шефки, Абдулах Шкаљић, Н. Хаџимусић, Н. Н., Н. Абдагић, Н. Мујагић; no Дин 10: Емин Шаковић и Бркановић. По Дин 300: A. Агановић; no Дин 200: Др. Мустајбег Мутевелић, X . Хасановић, Шехић Хасан; no Дин 150: Орман Али еф.; no Дин 100: Шериф Бухурдаревић, Миралем Дервишбег, Авдо Шарац, Букић, Мехмед Лалић, Манововић, Хашимбеговић, Ченгић, Хаџиахметовић, Крилић, Шерић, Јакуб Бихлиновић, Јакуб Јусуф, Н. Н., Мујић, Браћа Кортор, С. X. Јусуфовић; no Дин 70: Чатовић; no Дин 50: Бутуровић, Мустаф а Јакић, Мустафа Пузић, Махмуд еф. Мехмедбашић, Др. Кадић Мустафа, Пезић, Хаџић, Халиловић, Хаџиефендић, Халиловић, Ахметбеговић, Џумрукчић, Црналић, Калабић, Ботић, Садиковић, Др. Агановић, С. ВаЈЗОвић; no Дин 40: Скадрак, Абдић, Пашић, Срна, Др. Алечковић, Мехмедагић, Хоџић; no Дин 30: Скокић, Сендијар, Лако, Хоџић, Заимовић, Грба, Сараћ Мустафа, Алберт Романо; no Дин 20: Бешировић, Хрустанбеговић, Мустафа Диздаревић, Ћамил Хаџић, Меркадо, Сајдовић, Сејдић, Иашалић, Муратбеговић, Муратбеговић, Петровић, Приморац, Влаховљак, Јездовић, ДаутчехајиК, Алагић, Јахић, Костић, Рифат, Хасанефендић, Мујезиновић, Ескић, Грахић, Дервић, CeMnh, Бушатлија, 288 Таљић, Таљић, Абдић, Рекик, Мујичић, Миралем, Чалљић, Герзак, Медић, Богдановик, Хасан Чефо; no Дин 10: Расим Бајрик, Хаки Јунуз, Че»ердик, Грухоњик, Горак, Омер Халимик, И.амовик, Шехсадик, ДавЈановик, Узеир Куртовик, Агик Мухаремовик, Ахик, Сарајлик. Кривошик, Липничевпк, Хасиб Јусуф, Козомарик, Џепар, Радуловик, ДеЈановик, Хасечик, Јуновић, Налбантик, Џелал, Мулаоиеровик Мутевелић. Машић, Скопљаковик, Селинковик, X. Салиховик, Танић, Таљић, Заимовић, Муслибеговић, Ћамил Јакуб, Ибрахим Абдулах, Чехајић, Јово Гига, Црница, Муфтић, Шаћирагић, Алтарац, Аврамовић, Ахметовић, Ахметашевић, Зечевић, X. Смајловић, Јунузовић, X. Смајловић; no Дин 5: Захир Зебир, Салих Хасирић, Мехмед Зебир,, Н. Н.; no Дин 4: Ефендић. Добровољни арилози из Сијековца Ha теферичу који се одржао 2. септембра у Сијековцу, приликом прославе двадесетпетгодишњице, »Гајрета« дароваше добровољне прилоге следећа господа: По Дин 250: Милош Д. Вишњић; no Дин 200: Новица Мрковић, Тил и Шимић, Српска Банка; no Дин 150: Милан Жировчић; no Дин 100: Др. Миле Кубовић, »Даница« д. д., Мато Јокић, Др. Касим Дилберовић, Медић и Жмирић, Алфред Голдбергер; Дин 350: Особље станице Б. Брод; Дин 240: Особље ложионице Б. Брод; Дин 105: Покопно друштво »Рахмет«; Дин 70: Јохан Ивански; no Дин 50: Полда Голоб, Јосип Свете, Марко Шимић, Др. Бертхолд Хаас, Илија Бујак, Јово Лужајић, Директор Мичић, Др. Влатко Хабијанац, Ахмет Ристовац; no Дин 30: Регина Финци, Браћа Сисери, Мато Папеш, Мијо Ерговић, Јакша Соколовић, Мехага X. Сејдић, Иван Марган; Дин 25: Васиљ Шуригин; no Дин 20: Стево Бајчетић, Никола Шаравања, Шимо Млинарић; Мустафа Тирић, Иво Милушић, Асим Аликалфић, Омерага Уђварлић, Мартин Дуспара; Дин 10: Шперлинг. Добровољни прилози из Доња Вакуфа Господин Хафиз Мустафа Басара, повјереник Гајрета у Доњем Вакуфу сакупио je од учесника Гајретове прославе своту од Дин 407-— коју дароваше слиједећа господа: no Дин 50: Муло X. Ахметовић; no Дин 25: Ћамил Омерагић; no Дин 20: Осман И. Трто, Владо Ивица; no Дин 10: Омер Паричанин, Хф. Салих Путарић, Фахрија Миралем, Омер X. Омерагић, Јакуб OMeparnh, Алибег Миралем, Мухамед Трто, Хасанбег Рустенпашић, Шемсудин Имширпашић, Хамид Балагија, Ибрахим Хоџић, Расим Агић, Салаћ, Салих Ћемер, Мехмед Хрвачић, Бего Мустафица, Хасан Хаљато, Алија и Чепка Кулаш, Осман Имширпашић, Мијо Верен, Салих Абдибеговић; no Дин 8: Наим Сарач, Абдулах Абдагић; no Дин 7: Расим Ћавак; no Дин 6: Ахмет Абдагић, Мухарем Сијанија; no Дин 5: Мехмед Паричанин, Ахмед Церо, Фехмо Паричанин, Зулка Паричанин, X. Адем X. Араповић, Ружа Ђерек, Фаника Ђерек, Хусеин Вучић, Тахир Ковач; no Дин 2: Хусеин Калтак. Сакупљачу као и дароватељима испред Гајрета нека je хвала. И з разлога што Уредништву на време нису достављени дешифровани стенограми о конгресу интелекшуалаца, то су изосшали из овог двоброја за следећи двоброј који ће изаћи 16. окшобра. Исшо тако, padu преобилног градива изостао je добар део Гајретова Г ласиика ког ћемо донеши у следећем двоброју. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �M H 1H B ill S li 1 C entrala: Sarajevo Sjedište Direkcije, Beograd Filijale: Brčko i Novi Sad | Med. Univ. i Papirnica | i Hamdija Kopčić I Sarajevo, Strosmajerova ul. - Telefon 619 | т\тuiiunit specijalista zubni liječnik S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. I preporučuje bogato skladište I pisaćeg i risaćeg materijala O rdinira s v a k i m 1 i danom od 9— 12 sati prije podne 4 . f ,, ,___ L r ':Ј I - JU- -----ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА 1 G A JRETO V 1 : iG A R P A P IR ----------------------------------- Ш ТАМ ПАРСКО - И ЗД АВ А ЧКИ ЗАВОД Израђује разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и встала издања солидно, брзо и no умереној цени. i od 2—6 sati poslije podne , t S V A K I M U S L IM A N TR E B A D A K U P U JE SAM O ^ jer kvalitetom nadmašuie sve ostale cigarpapire a potpomaže i „G ajref Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. Narudžbe: TVORNICA CIGARPAPIRA ^САРАЈЕВО А л ексан др ова бр. 6 - Т е л е ф о н бр. 3 5 6 Књиговезница -- Стереотипија | i S. D. Alkalaj, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu | | �■ li 1.."Ilir..Uli'1........ llllllir ......................Ulili"............ Akcijski kapital Din20,000.000-, RazervaDin2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. ■ lili. i SARAJEVO, Shosmajerava ul. br. 12 i Potpuno uplaćena dionička glavnica џi i D i n a r a 2o .oo o. ooo -— i t J f Rezervni fond vf, I D i n a r a 7,5 o o .o o o -— | T f \ f Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. ...... i BOSANSKA INDUSTRIJALKA I i i TRGOVAČKA BANKA D. S .i I« Od liste dobiti daje 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu ,,Gajret“ . Prima u lo š k e n a š te d n ju , vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a i t r g o v a č k a poduzeća. t f T f '•iiiiilllllliiiiiiiiiiillllllliii BflHKfi GflJRET D. D. .iiiiifllUI Niiiiiiliiiiiii Qr. Omer Bahtijarević dugogodišnji liječnik Drž Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne boesti, asistent chirurškog odelenia Državne Bolnice n e d a v n o Je o t v o r io Ordinira od 1-3 poslije podne t Interurban t e le f o n i broi 605. 865 i 555 Ф ^ Filijale: jj Beograd, Zagreb, Novi Sad,Tuzla, Split ■IliP u Prestolonasljednika Petra ф } ulici broj 20 u ll.-om katu. " lili"1..IIP ....Ilir ..IIIIIIIB Temeljna glavnica 40,000.000*- dinara. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju ZALAGfflONICSJ koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ||||111к,,и||Д � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b631b662bea12486702eca013d5729a7.pdf 05cbfeabbebfd38b5f4ae3f5a2931958 PDF Text Text ЛИС? Ш РШ Д Ш Ш ЗА КЧЛТУРМС И£КШМСК& ШЛИЗЛЊ1 MVUHMANA М УСЛ И М АН А И Н ТЕЛЕКТУАЛАЦА 16. О К Т О Б Р А - C A P A J E В О 1928. - Б Р О Ј 19., 20. Уре-ђује: Х А М З А Х У М О �Садржај Нонгрвс муслиманаинтелентуалаца ГаЈрвтов гласнин. Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштвж зж културнв и економско подизања иуслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му ja з а нашу Отжџбину 100 динара на гадину, a за све остале зем ле прека границе 200 динара. Ђаци добиаају лист у пала цене код Глааног Одбора или код упрааа Гајратових конвиката. Поједини број стоји 5 динжра. Директор Уредник Х ам и д Н унм * Х ам аа Х ум о Штампарија Просвета, Саржјево. — Влвсник друштво »Гвјрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �Kongres muslimana intelektualaca održan 6. i 7. septembra, prilikom proslave Gajretove dvadesetpetogodišnjice U okviru programa Gajretove proslave održan je Draga braćo i sestre! u Sarajevu na 6. i 7. septembra Kongres muslimana Palo mi je u dužnost da otvorim zasijeintelektualaca iz svih krajeva naše države gdje žive dartje ovoga kongresa, što evo i činim. Svima muslimani. Ideja za taj Kongres nikla je prije dvije godine dana u krugovima Gajretovih aktivnih radnika vam kličem^clobro nam došli, a odmah zatim, zahvaljujem na trudu i ovako lijepom odzivu iz njegovog Glavnog odbora.' Glavni Odbor u toku prošle vgojiine prikupio je u čemu vidim da ste potpuno shvatili važ­ nekoje referate za taj Kongres, te je u junu mjesecu nost stvari o kojoj se radi. Vidim da nijeste ove godine, kada je održana šira žalili truda ni troška, vidim konferencija u Gajretu u svrhuda ste došli sa čistom lju­ raspodjele rada oko definitivnih bavi, da pomognete našoj priprema za proslavu, pored osta­ islamskoj zajednici, na čemu lih sekcija izabrana i sekcija za Vam najsrdačnije zahvalju­ organizovanje Kongresa musli-^ mana intelektualaca. U tu sekciju jem i molim Svevišnjeg bili su izabrani nekoji članovi iz Alaha da nas sviju obilno Glavnog Odbora Gajreta kao i nagradi. nekoja gg. van toga odbora. Običaj je da prigodom Prvog dana, 6. septembra, ovakovih ozbiljnih sastanaka Kongres je zasijedao u Apolo-Kinu a drugoga u maloj dvorani grad­ učesnici biraju sebi pročel­ ske opštine. Učestvovanje u Kon­ nika, koji će rukovoditi zagresu bilo je mnogobrojno. Dvo­ sijedanje, pa zato molim Vas rane su bile dupkom pune. Dne­ da izaberete predsjednika i vni red Kongresa obuhvaćao je potpredsjednika. ova pitanja: vjersku prosvjetu, vakufe, analfabetizam, popularna G. prof. Husejn Brkić pred­ laže za predsjednika gospodina predavanja, zadrugarstvo među muslimanima i muslimansko žen- PresvijetliReis-ul-ulemag. H.M. Džemaludin Ćaušević Reisa, za potpredsjednike gg. Husejna Kadića i Šukriju Kurtovića sko pitanje, sve sa diskusijom; za­ a za perovođe gg. inž. Šerifa Bubića i Hamdiju Mulića, tim poljoprivredu i trgovinu, bez diskusije. Ovdje donosimo stenografski zapisnik Kongresa u što se aklamacijom usvaja. cijelosti. Samo, na vrlo malo mjesta, ispuštane su neke Zahvaljujući na povjerenju, čast mi je riječi koje, radi svoga preoštrog i neukusnog tona, ne izložiti slijedeće: mogu da se održe na nivou Kongresa koji je, u cije­ Naše kulturno i potporno društvo Oajret, losti, bio ozbiljan, stvaran i dokumentovan. Kongresu je predsjedavao Presvijetli Reis-ul-ulema slaveći dvadeset i pet godišnjicu svoga na­ g. H. M. Džemaludin Ćaušević, koji je otvorio sjednicu pornog rada, htjelo je da i prigodom ove svoje slave učini nešto s čim bi se potaklo ovim riječima: 289 �na razmišljanje o svemu onome što smeta napretku naše islamske zajednice. Htjelo je da se ispita i poduzme sve ono što bi moglo pokrenuti naprijed islamski dio našega naroda. Zato je i prihvatilo ideju o sazivu i sastanku ovoga kongresa intelektualaca. Društvo Oajret, računajući da će u kongresu intelektualaca biti najučeniji alimi, najbolji prosvjetitelji i naj­ bolji poznavaoci naših zajedničkih potreba, pobrinulo se je da preko naročitog odbora u glavnim linijama izradi i izloži sve ono što bi nužno bilo da se poduzme za napredak naše zajednice. Izrađeni su naročiti referati za ovaj kongres, i oni će se čitati, pa ćemo zajednički raspravljati. Poznato je da više očiju bolje vidi a više ušiju da više čuje, a bogme i više ljudi doprinosi i više znanja. Ja se na­ dam da nam je svima na srcu da pomog-, nemo — zaista u mnogo čemu zaostalom islamskom dijejh našeg naroda, a u isto doba uvjeravam Vas da će nam svaka plemenita misao dobro doći. Čvrsto vjerujući da ćete sa svojim znanjem pomoći, hoću da čitam svoj referat i njegov dodatak. (<tita.)\ | Vjersko-prosvjetne prilike muslimana u Bosni i Hercegovini. Prije nego što bih prešao na izlaganje prosvjetnih prilika kod nas u Bosni i Hercegovini, hoću u kratko da istaknem šta govori glavni islamski izvor — Kuran, 0 prosvjeti i znanju uopće. Najveći učenjaci i komen­ tatori Kurana utvrdili su, da u Kuranu ima 750 ajeta, koji upućuju ljude na prosvjetu i znanost Ovi učenjaci tvrde, da je sveopća Božija Vjera Islam, vjera znanja 1 rada i prema tome, da svaki sljedbenik Kurana treba učiti svaku znanost i umjetnost Ako svi članovi islam­ ske zajednice ne mogu postizavati sve vrste znanosti, dužnost je cijele zajednice, da za svaku vrstu tih zna­ nosti odredi po jednu grupu svojih članova, koji će to učiti. Po Kuranskim propisima islamska zajednica dužna je, da omogući svojim pojedinim članovima, da nauči svaki izum, svaki zanat, pa da se tako omogući op­ stanak cijeloj zajednici. Ovo je dužnost, koja ako se ne izvrši, svi muslimani postaju griješni i to griješni prema Bogu, jer nijesu izvršili njegovu zapovijest, gri­ ješni prema ljudskoj zajednici, jer neće biti sposobni za život Svevišnji Allah u Kuranu na više mjesta kaže: »Ja sam vam dao oči da vidite, uši da čujete, a dao sam vam Moje božansko svjetlo, um i razum, da raz­ likujete dobro od zla, korisno od štetna. Poslao sam vam Moje poslanike, naročite učitelje, pejgambere, da vas izvedu iz tmine u svjetlo«. Dalje veli: »Nije jednak 290 znan i neznan, ćorav, gluh i onaj koji vidi i čuje, ne mogu biti jednaki. Može li biti jednak onaj koji vidi i onaj koji ne vidi? Može li biti jednako svjetlo i tmina? — Ko je ćorav na ovome svijetu (koji ne posjeduje znanje o Božijim odredbama), on je ćorav i na onom svijetu (jer neće vidjeti puta, koji vodi spasu).« Sve­ višnji Allah u Kuranu podigao je čast znanja na najviši stepen. On veli, da se najviše Boga boje, da najviše 0 Bogu misle najznaniji ljudi. On znane naziva živim a neznane mrtvim, pa veli: »Živi i mrtvi nijesu jednaki«, (»Fatir« 19). Zato se u glavnom izvoru islamske vjere, u Kuranu, upućuju ljudi na proučavanje svega oko sebe. Stavlja se u dužnost proučavanje zemlje, zemaljske utrobe, proučavanje životinjstva, naročito pčele, mrava i pauka, proučavanje nebeskih tjelesa, proučavanje kretanja dana 1 noći, u kratko cijele vasione. Proučavanje Božijih zakona, koje je on uspostavio i po kojima se sve kreće u određenom pravcu. »Oblak, vjetar, sunce, mjesec i ostalo, sve je u poslu po određenim pravilima zato, d a ti dobiješ hranu i da o tom promisliš — veli jedan perzijski mudrac. U Kuranu se na više mjesta veli: »Putujte, proučavajte i one narode, koji su prije vas bili i crpite pouku«. Svevišnji Allah u Kuranu na mnogo mjesta spominje Svoju, krupnim slovima pisanu knjigu, ''cijeli svemij, pa veli: »Tu ima mnogo, mnogo znakova Moje moći, za pametne ljude«. Na razmišljanje, istra­ živanje i proučavanje Kuran upućuje, a kudi one, koji ne razmišljaju, ne istražuju i ne proučavaju. Allah veli: »Ja sam vam zemlju učinio podložnom, a tako isto i ono što iz nje proizlazi. Moje su blagodati za svakog, i u tom ima velikih znakova za one koji razmišljaju — « U prvim stoljećima muslimani su dobro shvaćali ove Božanske upute, pa su i napredovali u svakoj znanosti. Nastojali su da postignu ono, što je do tada ljudski um pronašao. Trudili su se, da pronađu nešto novoga i da tako budu kao učitelji drugima. U trećem stoljeću po hidžri, već se vide sjajni uspjesi toga rada i truda na znanstvenom polju. Razna djela za razne znanosti pišu se i prepisuju i novi znanstveni izumi lete od istoka na zapad, od Bagdada prema Kurtubi. Pravnici, filozofi, geografi, kemičari, liječ­ nici, astronomi, prirodoslovci i predstavnici drugih zna­ nosti pišu svoja različna djela i tako šire svjetlo među muslimanskim svijetom. Sve znanosti toga doba dolaze u nastavni plan učevnih zavoda. Učenjaci su se množili među muslimanima i bilo je za svaku znanost po ne­ koliko učenjaka specijalista, kao što to danas ima u Evropi i u drugim kulturnim zemljama. Ali na žalost, to nije dugo potrajalo i već u petom stoljeću po hidžri vidimo gdje se progoni slavni učenjak i filozof ibni Rušd i spaljuju se njegova djela u Kordovi. Preokreće se nastavni plan kod muslimana tako, da se iz naukovnih zavoda izbacuje nauka o prirodi, šira povijest, filozofija i strani jezici. Sa ovim nastavnim planom daje �se velika važnost šeriatskom pravu i u tom pogledu prave se razna cjepidlačarenja i raspravlja se o pita­ njima, koja nikako ne dolaze u životu. Dok Ibni Rušd tvrdi, da je glavni temelj za razumijevanje Božijeg jedinstva poznavanje prirodnih nauka i nauke o kre­ tanju nebeskih tjelesa te reda i poretka u vasioni, počeli su novi učenjaci tvrditi, da to nije baš tako, nego da treba na ovaj svijet gledati kao na kakvu krepalu mrcinu, i da su oni, koji ovu mrcinu traže slični paščadi. Dok Svevišnji Allah u Kuranu kaže: »Ne zabo­ ravljaj svoga udjela na ovom svijetu« i »Pripremite za borbu sve što treba«, dotle ovi učenjaci zaprečuju uvo­ đenje štampe u islamski svijet dugi niz godina tako, da su muslimani, u zdravlju tih učenjaka, nakon dvije stotine godina otpočeli sa štampom. Imami Gazalija, koji se u svemu ne slaže sa Ibni Rušdom, kudi ove učenjake, jer su, veli, ispuštali iz nastavnog plana najvažnije znanosti, koje su također »farzi-kifaje« kao i fikh. Ibni Rušdova djela prelaze u Evropu i služe kao podloga za razvitak Evrope. Muslimani počinju da spa­ vaju jedan dugi san, iz kojega sna se nijesu mogli probuditi sve dotle, dok nije Evropa, naoružana znanjem i raznim izumima, došla na vrata njihove kuće i doka­ zala Božansku Istinu, da: Znan i neznan ne može biti jednak, da znaniji uvijek potlačuje neznanijeg. Prosvjetne prilike kod nas u Bosni i Hercegovini. Za vrijeme turske uprave u nas su bili prosvjetni zavodi medrese i mektebi.^ Obe vrste ovih škola uz­ državale su se od strane vakufa i dobrovoljnim prino­ sima islamske ehalije. U mektebima se većinom učilo bez ikakva reda po nekoliko godina. Nastavne su knjige bile vrlo nesređene i na turskom jeziku. Zato se u većini tih mekteba učilo samo napamet. 0 kakvom čitanju, pisanju nije bilo ni govora. U medresama se učilo više godina, a učilo se arapski jezik, retorika, stilistika, metrika, logika, fikh, sve iz djela pisanih na arapskom jeziku. Ni u medresama nije bilo kakvog reda ni rasporeda. Učio je dokle je ko htio. Državnog nadzora nije bilo. Istom četrdeset godina pred okupaciju, Turska poče otvarati osnovne škole, takozvane ruždije, sa redom i rasporedom i sa novim nastavnim planom. Kako naš svijet nije bio naučen na kakav red i ras­ pored, poče mrziti te škole, i usljed toga se vrlo mali broj svijeta okoristi tim zavodima. Turska u zadnje doba otvorila je bila i neke zanatlijske škole kao i gimnazije, ali i to je naš svijet s prezirom gledao i govorio : »Nedam moga djeteta tamo, da mi se povlaši.« Tako smo prošli do okupacije Bosne i Hercegovine po Austrougarskoj. Nakon okupacije nijesmo razmišljali, šta treba da radimo. Neki su govorili: Švabo će ići do tri ili sedam godina, a mi ćemo opet nastaviti svoje. Drugi su opet, mrzeći svaku novost, govorili da treba seliti i selili su. U švabine škole je išao vrlo mali broj naših đaka. Mektebi i medrese ostale su u istom stanju. 0 čitanju i pisanju nije se vodilo računa. Austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini, videći da nema koristi od postojećih medresa, 1984. godine otvorila je Mektebi-nuvab u svrhu odgajanja šeriatskih sudaca, a vakufska uprava iza toga uspostavila je re­ formirane mektebe takozvane ibtidaijje sa naukovnim vremenom od tri godiue. Osim toga otvorila je Darulmuallimin, u svrhu odgajanja nastavnika za te mektebe. Želja je bila, da djeca što brže nauče potrebno iz vje­ ronauke. Na početku, ovi su zavodi, kao novotarija, bili prezreni od našeg svijeta. Medrese su ostale po starom kalufu, da odgajaju nepismene vjerske službenike. U tom je došao i svjetski rat. Za vrijeme rata vakufska je uprava otvorila tako­ zvanu okružnu medresu sa osam razreda. Namjera je bila dobiti što bolje vjerske službenike. Otvaranjem okružne medrese zatvoren je Darul-muallimin, a usljed pomanjkanja sredstava, nakon sedam godina, zatvorena je i okružna medresa. Rat i poratne prilike oduzeše л а т mnoge sposobne mualime, i tako velik broj mektebi-ibtidaljh se zatvori, a neke su se u osnovne škole pretvorile. Sadanje stanje. Prije trideset godina počeli smo osnivati reformi­ rane muslimanske vjerske škole — ibtidaijje, a prije toga imali smo samo takozvane mektebi-sibjanijje, u kojima nije bilo označeno nastavno gradivo niti je bilo odmjereno vrijeme. Šta je koji hoda htio, to je u svom mektebu i poučavao, a s druge strane, ko je želio, mogao je taj mekteb koliko hoće da pohađa. Reformi­ rani mektebi s početka otvarali su se u gradovima, a kasnije, kad se je uvidjela korist od njih, i po selima, tako, da smo prije dvadeset godina imali 90 uređenih mekteba i to u sarajevskom okružju 22, u travničkom 7, u banjalučkom 10, u bihaćkom 21, u mostarskom 13 i u tuzlanskom 17. Ove je mektebe pohađalo 7534 djece, a trošila je vakufska centrala na njih godišnje: 122.547 Kruna. Poslije je došla autonomna uprava i broj ovih mekteba narastao je na 260, ali je kasnije, kako je gore rečeno, spao na 120. Usljed zatvaranja Darul-mualimina, većinom na ove mektebe dolaze ljudi kao nastavnici, koji nemaju potrebne spreme za nastavu, pa je većina ovih mekteba postala slična sibjan mektebima. Sibjan mekteba smo imali prije preko 1200, a i sad ih ima nešto preko 700, jer je većina muslimanskih sela bez osnovne škole, pa se služe sa sibjan mekte­ bima, gdje se većinom uči na pamet, a vrlo malo iz knjige. U ovim mektebima o kakvom pismu nema ni govora. Krajevi i sela, gdje nema sibjan mekteba ni sibjan mualima, služe se tako, da preko zime tri ili četiri mjeseca pogode nekoga, koji će hodajući po kur 291 �ćama, poučavati njihovu djecu. I ovakovih mjesta imamo nešto preko stotinu. Prije dvadeset godina imali smo 43 medrese, gdje je bilo — 1766 đaka. U okružju sarajevskom bilo je 12 medresa, u banjalučkom 6, bihačkom 2, tuzlanskom 12, travničkom 5, mostarskom 6. Sad je spao broj me­ dresa na 18 i to: u sarajevskoj oblasti 6, u banjaluč­ koj 2, u bihaćkoj 1, u tuzlanskoj 5, u travničkoj 2, u mostarskoj 2 medrese. Ove su sve medrese ostale po starom kalufu, u svemu, osim Gazi Husrevbegovih medresa u Sarajevu, te Behrambegove medrese u Tuzli, Fejzije medrese u Travniku i bihaćke medrese. U Gazi Husrevbegovim medresama nastavni plan za svjetske predmete udešen je tako, da odgovara šestrazrednom nastavnom planu srednjih škola. U travničkoj, bihaćkoj i tuzlanskoj medresi uče se i svjetski predmeti, ali još nije dotjeran nastavni plan prema Gazi Husrevbegovim medresama. Premda autonomni Statut daje pravo, da možemo otvarati i konfesionalne osnovne škole, gdje bi se i vjerska obuka mogla u dovoljnoj mjeri učiti, to nijesmo ni pokušali. Mnogi su roditelji počeli davati svoju djecu izravno u komunalne osnovne škole zato, da im djeca ne zakasne u srednje škole. Tako je nastao jedan veliki nered glede vjerske obuke. Vjeroučitelji na' osnovnim školama nijesu bili nikad u dovoljnoj mjeri nagrađeni, pa su za to oso­ bito na selima, postavljeni takovi ljudi, koji nisu bili u stanju da nađu načina, kako bi muslimansku škol­ sku mladež u jednakoj mjeri uputili u vjerske propise i Kuran, jer je ta mladež sa nejednakom i bez ikakve spreme dolazila u osnovnu školu. Radi toga nije bilo moguće sastaviti ni vjeronaučni nastavni plan u jed­ nom pravcu. Za vjeroučitelje određeni honorari bili su 200, 400 i vrlo rijetko 600 Kruna godišnje. Ministarstvo Pro­ svjete prije 2 godine dokinulo' je i ovaj mizerni hono­ rar za Bosnu i Hercegovinu i sada naši vjeroučitelji na osnovnim školama rade upravo besplatno, jer ono što im se daje na koncu godine iz vakufa, ne može se nazvati nikakvom nagradom. Đak, koji slabom vjer­ skom obukom dođe u srednju školu, ne može se usa­ vršavati kako treba. Prema tome veoma je pojmljivo da je vjerska prosvjeta kod muslimana u Bosni i Hercegovini vrlo slaba. Glede opće prosvjete, stojimo također mnogo slabije nego naši sugrađani i to iz slijedećih razloga: I. Kako je gore naglašeno, većina muslimanskih sela je bez osnovnih škola, jer oni škole i ne traže, a kad im se daje, oni to odbijaju. II. Školska politika odbija muslimane od osnovnih škola, jer su udžbenici sastavljeni u duhu pravoslavne vjere i sadrže netačne istorijske članke, koji vrijeđaju vjersko čuvstvo muslimana. Sile se muslimanska škol­ ska djeca, da na pravoslavne vjerom protkane dane: Svetog Save, Čirila i Metoda te Vidovdana prisustvuju vjerskim pravoslavnim svečanostima. 292 111. Većina vjerskih službenika kod muslimana, nije na onoj potrebnoj visini naobrazbe, da bi mogli prosvjećivati muslimane u svom džematu. Zato bi trebalo tražiti načina, da naše ibtidaije postanu ravne osnovnim školama. Trebalo bi tražiti od Ministarstva Prosvjete, da se školski udžbenici sa­ stavljaju tako, da se u njima ničim ne vrijeđaju pri­ padnici pojedinih vjera. Dalje, da se ne tjera musli­ manska školska mladež, da prisustvuje Vidovdanskim i Svetosavskim svečanostima vjerskog karaktera. U dvadesetom vijeku nije potrebno širiti nacionalizam u vjerskom duhu. Nije potrebno pozivati muslimane, da pređu na diedovsku ili pradjedovsku vjeru, kada islam zauzima i djedovsku i pradjedovsku pa i šukundjedovsku vjeru, jer je Islam sveopća Božija vjera. Trebalo bi tražiti načina da se osigura bolja nao­ brazba muslimanskih službenika, kao i to, da im se Osigura primjerna plaća u službi. Ovo bi jedino moglo proširiti prosvjetu kod muslimana u Bosni i Hercego­ vini i ko mi u ovome pomogne, ja ga ljubim u čelo, pa čak i u ruku. Dodatak referatu. I. Za savremeno vaspitanje budućih vjerskih službenika nužno je, da se uspostave srednji i viši zavodi za odgajanje tih službenika. U ovim zavodima treba udesiti nastavni plan tako, da uz potrebne vjersko-orijentalne predmete zauzima i neke svjetske predmete srednjih i viših škola, po uzoru bogoslo­ vija i fakulteta. Šeriatska sudačka gimnazija, sa prvobitnim na­ stavnim planom, bila je namijenjena, da pripravlja muslimansku mladež za visoku vjersku i pravnu školu, ali na žalost, Ministarstvo Vera je reduciralo i smanjilo najvažnije predmete u toj gimnaziji, pa bi trebalo nastojati da se to popravi. Prema novom planu Gazi Husrevbegove Medrese reformirane su kao srednja škola. Još bi trebala jedna viša škola, i ta bi se mogla postići, kada bi Kraljevska Vlada pristala da se šeriatska Sudačka Škola podigne na stepen više škole, koja bi odgajala osim šeriatskih sudaca i više vjerske službenike. II. Reforma vjerske nastave bi se dovela u red, čim bi naobrazba vjerskih službenika bila podignuta na bolji i viši stepen. Sa naobraženim vjerskim služ­ benicima bi se reformirale i Sibjanije, je r bi se mo­ gao nastavni plan Ibtidaijja uvesti u iste. III. Gdje nema osnovnih škola a ima Ibtidaija trebalo bi raditi na tome, da ista postane ravna osnovnoj školi. IV. U svim osnovnim školama trebalo bi osi­ gurati vjersku obuku u dovoljnoj mjeri. V. Trebalo bi otkloniti iz škola i školskih udž­ benika sve čime se vrijeđa vjersko čuvstvo muslimana. Pojedine svece i svetkovine neka slavi svaka kon- �fesija za se, a muslimani i muslimanska djeca neka je vrlo važno za savjestan i plodan rad za islamsku se ne sile, da prisustvuju tim svečanostima. prosvjetu. VI. Pošto svaka reforma zahtijeva više izdatke, Pripominjem, da bi predhodno trebalo ustanoviti, treba naći načina kako će se to pokrivati i kako da li je ono, što Kraljevska Vlada izdaje kao plaću će se osigurati primjerna plaća vjerskim službenicima. pojedinim muslimanskim autonomnim višim vjerskim Da se poveća prihod islamske zajedničke imo­ službenicima, ravno onome, što izdaje sličnim služ­ vine (Vakufa) i da se što više uštedi na izdacima, benicima drugih konfesija. nužno je da se postojeći Vjersko-prosvjetni Auto­ (Čitavo vrijeme čitanja svoga referata, Prosvi­ nomni štatut preinači u ovom pravcu: jetli Reis-el-ulema je bio na mnogo mjesta prekidan 1. Da svim Vakufsko-mearifskim povjerenstvima burnim odobravanjem, koje se na koncu pretvorilo kao zakoniti predsjednici budu šeriatski suci. u frenetičan aplauz i jednoglasne poklike: Živio!) 2. Da se Vakufsko Mearifski Sabor sastoji od D e rv iš eff. K a ra b e g : Molim riječ. 12 biranih članova i da u Sabor dolaze kao stalni R e is eff.: Riječ ima g. Derviš eff. Karabeg članovi Ulema medžlisa. D e r v iš eff. K a ra b e g : 3. Da Saborski Odbor sačinjava Ulema-medžlis, Neću dugo govoriti, ja ću obratiti pažnju na ovo. koji ne bi imao prava na naknadu svoga truda od Prosvjeta nama muslimanima treba, mi moramo cije­ strane vakufa. niti na svaki način kako vjersku tako i svjetsku knjigu. 4. Da se propišu kvalifikacije, i to za članove U prvom redu je vjerska knjiga. Ali nema na svjetu povjerenstva najmanje svršena osnovna škola, za potpune stvari. Dobar filozof neće naći nijednu stvar članove Sabora svršena srednja škola, a za članove potpunu, isto tako kao što će doktor i najboljem ži­ Ulema medžlisa i Reisul-ulemu te muftije svršena votu naći da nešto fali. Neka ostanu naše medrese šeriatska sudačka škola i fakultet ili svršena jedna dok se nove škole ne osnuju, jer bolja je koliba nego viša škola, koja zauzima ovo obadvoje. li ništa. Medresama ne fali ni dostojanstva ni sposob­ 5. Da se Izborna Kurija sastoji od 12 biranih nosti, ne valja ih ukinuti, dok se ne osnuju druge. članova Sabora i trojice sudija iz Vrhovnog Šeriatskog Ne nijekam intelektualcima sposobnosti za napredak, suda. ali o ovim pitanjima trebalo bi raspravljati s hođama, 6. Da svi predloži o imenovanju, premještanju je trebalo pozvati na jedan nezvaničan dogovor, muslimanskih vjerskih službenika idu preko njiho- Ako mi kao muslimani izgubimo vjersku podlogu, što vih glavnih nadzornika — muftija, i da muftijo ocje- nam onda ostaje? (Prigovaranja.) njuju njihov rad. Š u k r i j a K u r to v ić : Ovaj smo kongres sazvali № radi toga, da se čuje ne jedno mišljenje nego mišljenje 7. Da se izbor članova povjerenstva i Sabora provede u jedan dan u cijeloj Bosni i Hercegovini i sviju. (Odobravanje). Ovdje ustaje sa svojim pravom to na taj način, da se svi muslimani jednog sreza, jedan čovjek i brani vjersku prosvjetu prema svojim koji imaju pravo glasa, sastaju na poziv starog Va­ pogledima, a ja pred svima Vama mogu odgovoriti kufskog Povjerenstva i biraju članove novog povje­ onima koji misle kao i on, neka budu ubjedeni da renstva, a sva izabrana povjerenstva u jednoj Oblasti će se i oni ubjediti da smo na pravom putu. Ako ho­ biraju po dva člana za Sabor. Saborski Odbor progla- ćete da čujete i mene, i one koji imadu odgovoriti, šuje za člana Sabora onu dvojicu, koji su najviše budite mirni i slušajte. S a k ib eff. K o rk u t: glasova dobili, a svi ostali ostaju kao zamjenici nji­ Počinjem s ovom riječi: u svakom društvu ima neki hovi. Da se ovaj izbor provodi svake pete godine. 8. Da se pri upravljanju islamskim (vakufskim) red. U društvu intelektualaca, koji su se sastali da zajedničkim imetkom ima za glavni cilj vjersko-pro- prodiskutuju teške probleme, nije potrebno ni rikati ni svjetne potrebe muslimana a ne kojekakove teamule pljeskati, nama treba hladna i trijezna razbora, treba bratstva i sloge, treba pogleda u budućnost, stoga ape­ i običaje. 9. Da se svi vakufi jednog mjesta ujedine pod liramo na mlade i starije da ne unose ovamo disojednom upravom i da se tako broj mutevellija smanji. nansu, tko ima što reći neka rekne, ali idimo redom. 10. Da se vakufski prirez povisi na dvanaest Vi ste aplauzom smeli nas, koji smo htjeli da Vam puta, tako da svaki član islamske zajednice plaća referiramo. Apeliramo na Vas, da se ne uzrujavate, jer ako se budete uzrujavali, biće onemogućen cijeli sa­ godišnje najmanje dvanaest dinara. 11. Da se zatraži od Kraljevske Vlade da sve stanak. Stoga, ko ima što da kaže neka kaže, svačije što ona izdaje, bilo kao plaće bilo kao doplatke ili mišljenje treba poštovati. Poštujte trud onih koji su kakve subvencije pojedinim muslimanskim auto­ radili referate, da bar oni prvi progovore. R e is -u l-u le m a : nomnim vjerskim službenicima izdaje to najvišem Ja ne mogu što neću odgovoriti efendiji Karabegu. autonomnom vjerskom i nadzornom organu, Vakufskomearifskom Saboru, koji će onda potpuno preuzeti Koliko sam ga razumio iz njegovih riječi, on misli da pl-ćanje i nagrađivanje tih vjerskih službenika. Ovo sav referat bazira na svjetskoj prosvjeti, i on ističe 293 �prvenstvo vjerske prosvjete i traži da se vjerska pro­ svjeta na prvo mjesto stavi, te kaže da postojeće naše zavode, kakvi su, moramo ostaviti. Niko nije razumio iz referata da se postojeći zavodi imadu odmah uki­ nuti, nego je želja da ih po mogućnosti i prema snazi dotjeramo prema duhu vremena. (Odobravanje). A vara se efendija Karabeg, ako misli da je vjerska naobrazba dovoljna, da može čovjek razumjeti božje jedinstvo. (Odobravanje). Vara se on, jer u samom uzvišenom kuranu 150 ajeta govori o onom što treba duši a 750 što treba duši i tijelu. Treba da smo na čistu, ne treba davati lijeka namjesto hrane, treba ljude hraniti s hranom, a kad zatreba lijek se daje. Ako kažemo: ti ne smiješ ništa drugo znati nego šarte, moraš učiti kuran dan i noć, ne smiješ znati geografije i historije, ne smiješ proučavati nikakav izum, ne smiješ ništa od toga ra­ diti, onda bi uspavali islamske mase. (Odbravanje). Molim da nastavimo rad. Oni koji su saslušali re­ ferat i žele govoriti, neka se prijave, ako misle kakvo razjašnjenje dati, neka ga dadu, ali u kratkim i pozi­ tivnim potezima i s argumentima. K u r to v ić : Mislim da ću- biti tumač mišljenja svih Vas, ako se ispred Vas zđhvalim^ReU'ul-ulemi na tako divnom referatu, koji je izrekao. On je čovjek naprednih misli i uvijek vodi računa o dpbru naroda i muslimana. 1 mi imamo slijediti njegovim stopama. Reis-ul-ulema traži da se izbace iz škole vjerske ceremonije jer onamo ne spadaju. Crkva i škola treba da budu odvojene a vjerske ceremonije, koje nemaju nikakve veze sa nacionalnošću i s nacionalnim radom, ne treba da se vrše u školi i uz učešće drugih vjera, koje ne pripadaju toj vjeri. Tim se neće umanjiti vri­ jednost pojedinih nacionalnih blagdana, koje škola treba da slavi i koji treba da uniđu i među nas a ne da se otuđuju. Naprotiv, njihova se Vrijednost na taj način diže jer tako postaju opšti nacionalni zajednički praz­ nici. Dozvolite mi još nekoliko riječi u ovom pitanju, kao jednom od inicijatora kongresa, koji je izabirao tačke dnevnog reda: kako su te tačke postavljene i radi čega. Vjerska prosvjeta, bolje nazvana vjerska obuka, i autonomna škola, nije samo vjerska, kaošto je opšta prosvjeta i po Kuranu i po Hadisu opšta — također islamska prosvjeta. U Kuranu se kaže da Boga i nje­ gove uzvišene riječi ne može shvatiti onaj ko nije svjetski dovoljno obrazovan. Kad smo postavili ovo na dnevni red, nijesmo mislili širiti bigotizam i klerika­ lizam medu muslimanima, jer islam toga ne poznaje. U njega ima rečenica: najbolji je onaj ko najbolje koristi narodu. Kad smo istakli ovo pitanje, istakli smo ga samo radi toga jer smo dobro uočili što smeta našem razvoju na kulturnom, ekonomskom i socialnom polju. Smeta što nismo vjerski dovoljno obrazovani, što ne poznajemo uzvišene propise našeg islama, nego 294 smo našu vjersku prosvjetu postavili na krive temelje koji ponekad dovode do toga apsurduma kao da islam zabranjuje opštu prosvjetu. Stoga, nakon ovog divnog referata, svako će otići sa kongresa s najboljim uvje­ renjem da islam traži u tom samo naprednost. Završujući s još jednom zahvalom reisu, molim Vas da saslušate referat, koji ima g. Hazim eff. Muftić. M u ftić : Moram biti kratak, jer je vrijeme kratko. Žao mi je, da se kongres održava tako malo vremena i želim da se obnovi. Ja bi htio pojačati jednu crtu u referatu reis eff. U glavnom nebi trebalo ništa govoriti, već bi trebali da se raziđemo pod dojmom ovog lijepog pre­ davanja. Ja bi dakle htio samo pojačati jednu crtu. Slučajno sam služio u dva mjesta s preko 40.000 muslimana, pa imam jedno iskustvo u kolikoj su mjeri zaostali u znanju, baš u vjerskom, i predložio bih jedan lijek kojim bi mogli da predusretnemo ovu manjkavost. U mjestima gdje sam služio, običaj je kod šerijatskih sudova, kod sklapanja brakova, ispitati glavna načela vjere. U tim se mjestima u godini dana sklopi 600— 700 brakova i u tom se broju izmijene bogati i siro­ mašni, sa sela i grada, neki su učili a neki nisu. Tu sam slušao i viđao mnogo osnovnog neznanja. Uvidio sam da bi trebalo moliti državu da naš svijet sa žan­ darima i bajonetima goni u mektebe. Razmišljao sam o tom, razgovarao sam s drugima i ispitivao sam kako bi se neznanje moglo umanjiti. Štampa je vrlo praktično sredstvo za širenje prosvjete, ali vrlo mali procenat hoće da se koristi tim sredstvima, jer ne samo što je malo onih koji znadu čitati, nego i oni koji su išli u škole, pa ne nastave na srednjim ili višim školama, silom prilika ili radi borbe za op­ stanak zanemare se, pa ni sebi ni drugima ne koriste. Što da radimo da se pismenost općenito raširi ? Dosjetili smo se da i Pejgamberovo vrelo nije bila štampa, a ipak on i njegovo društvo učinili su velika djela. Njihov se rad osnivao na upućivanje na dobro i odvraćanje od zla ž iv o m riječju. Riječ v a z , kod nas je popularna, ali nema koristi od vaiza. Jer vaizi su nesposobni. Važiti dužan je svaki učen i pametan čovjek. Va­ žiti se može u džamiji i drugim pristojnim mjestima. Kod nas se u masama misli da smije važiti samo ko ima hodžinsko odijelo i da mora upotrebljavati ne­ razumljive riječi, i to samo u džamiji. Osim toga svijet se priviknuo na to da vazovi moraju biti nejasni i nerazumljivi, i za onoga koji zamotano vazi kaže se da valja i da je učen hodža, a ko nešto razgovjetno kaže da nije hodža, »jer i sam to znade«. To su po­ sljedice važenja i što to pitanje nije temeljito uređeno. Obično se rekne: hodža svašta kaziva, ali o čemu, niko nije u stanju ponoviti, jer taj vaz uspava sluša­ telje radi previše predmeta i pitanja tako ispremetanih da se nije nikako moguće snaći. �Kako su kod nas nevješti vaizi, jer nijesu za to osposobljeni, tako se i sa strane onih koji nadziru vjerske ustanove malo posvećuje pažnje važenju. Kad uz ramazan prispije putnik i zatraži da mu se dade kakvog posla, onda se takovom čovjeku povjeri funk­ cija važenja u džamiji, a da se ne ustanovi da li je neznanac za to spreman. U Begovoj džamiji imao sam ih prilike slušati gdje govore na arapskom i turskom, jer našeg jezika nijesu poznavali. Čim treba štititi islamske interese, naiđeš na stotinu neprilika, jer ne možeš naći pomagača, nema iskrenosti, nema požrtvovnosti, neko hramlje u ovu a neko u onu nogu. Tome je djelomično uzrok i u malom interesovanju inteligencije i u relativnom zaoštravanju dnevne borbe za opstanak. Kako da se tome doskoči, ima li izlaza iz toga ćorsokaka? Ima. Potrebno je u medrese zavesti vjež­ banje mladeži, da umije narod prosvjećivati živom riječju. Ne samo za vrijeme ramazana, nego i drugim danima moramo dati prilike svijetu da se upućiva na pravi put. Islam je svagda živ, on je neprocjenjivo blago i vrelo znanja i umijeća, treba ga bez prestanka pro­ povijedati, učiti i širiti. Naše džamije, koje su nekada bile rasadnice znanja i napretka, danas su postale mrtve zgrade, nijema bića i hladni hramovi, u kojimaza svijet nema ništa privlačivo. Zatq džamiju u glavnom ne pohađa niko osim nekoliko.nemoćnih staraca, dok mlađi naraštaj provodi vrijeme po kafanama, klubovima, kabaretima i čitaonicama. Među tom družinom veliki je broj pismenih ljudi, ali zalud, kad svima manjka nešto zajedničko, nema utvrđenog programa za život (Čita referat koji sadrži, u glavnom, iste misli, samo opširnije obrađene, koje je izrekao u govoru.) (Na kraju referata odobravanje). P r e d s j e d n i k : Riječ ima ,g. Zahirović. Z a h ir o v ić : Ja neću čitati svoga referata, da se prije svrši rad, nego ću prijeći samo na one prijedloge koji su jezgra onoga što je u referatu iznešeno. Znao sam otprilike što će presvijetli reis-ul-nlema u vjerskoj prosvjeti na­ glasiti, a čuo sam i od g. Muftića, koji je predmet on obradio, pa sam dao u svom referatu najveću važnost prosvjećivanju u narodu van škole. Mislio sam kod toga da se prosvjeta širi štampanjem knjiga za narod, kako to imadu druge vjere, katolici i pravoslavni. Govoriću o tom kako i na koji način i odakle da se sredstva nabave. Svoj sam prijedlog obrazložio i dokazao potrebu takovih knjiga. Vjersko prosvjećivanje trebalo bi ići u dva pravca: 1. za nepismene i 2. za obrazovane. Kod prvoga vjerska prosvjeta spojena je s analfabetskim tečajevima. Čim se nauči čitati, treba mu pružiti knjige vjerskog sadr­ žaja, pisane lakim narodnim stilom. Radi jednoobraznog i sigurnog polučivanja uspjeha trebalo bi obraditi iz područja vjere najvažnije teme. Trebalo bi u većim gradovima sabrati ljude koji bi se htjeli primiti toga posla. U tim temama bio bi uglavnom izražen program na tom polju. Vazovi i predavači ne moraju se doslovno držati tih tema. Ovo bi bilo učinjeno radi olakšanja a nipošto radi ograničenja tih tema. Putujući autoriteti dobro bi došli, kad bi bili ljudi s velikim ličnim i naučnim autoritetom. Lokalnim bi radnicima mnogo pomagali, jer bi oduhovljavali započeti rad. Za ovaj rad trebalo bi izabrati zimsko vrijeme, jer je tada te­ žački svijet najmanje zaposlen. Za drugu grupu muslimana trebalo bi osnovati posebnu biblioteku, koja bi donosila vjerske naučne rasprave, kao ona u Mostaru. Ona bi obrađivala razna pitanja s obzirom na islam, kako bi se inteligenciji, koja nije imala prilike da se pozabavi ovim pitanjima, otvorio vidik u ljepotu i neprolaznu kulturu islama. U koliko nema originalnih radova, trebalo bi prevoditi sa turskog i arapskog. Sredstva bi imala biti redoviti članski priiozj i zavještaji, nešto slično kao Srpska Književna Zadruga ili Matica Hrvatska. Ako ovo ne bi bilo dovoljno, mogla bi se obrazovati liga hiljade: hi­ ljadu ljudi (j^lo bi po hiljadu dinara. To bi bio temelj biblioteke, samo kamati bi se trošili. Akcionari bi do­ bivali knjige ili besplatno ili uz sniženu cijenu. Prime li se posla najugledniji ljudi, ovo će poduzeće sigurno biti ostvareno. Predsjedavajući g. Š. K u rto v ić : Zahvaljujem gg. Zahiroviću i Muftiću na koreferatima, u kojima su is­ takli nove momente koji su u referatu Reis eff. ostali netaknuti. Prelazi se na diskusiju. Riječ imade g. Hidajet Kulenović. K ul e n o vić: Premda nisam po zanimanju hodža, ipak me vjerska pitanja silno interesiraju, jer sam islamski svrzimantija. Vjerska obuka vrlo je delikatno pitanje, koje nas sve treba da zainteresuje, kako čovjeka u fesu i čakširama tako i onoga inteligentnog u šeširu. Na tom pitanju zasniva se naš opstanak u ovoj zemlji kao muslimana. Ako se želi da u jugoslavenskom mozaiku i muslimani sačuvaju svoje karakteristične strane, treba da svi iz petnih žila nastojimo da se vjerski uzgoj, vjerska obuka po našim školama što temeljitije i savremenije reformiše. U tom je jedini spas, u tom leži budućnost. Moje je mišljenje da nije pravilno shvaćanje mlađih intelektualaca muslimana da za ljubav naci­ onalne zajednice treba žrtvovati sve od svojih osobina, pa i vjersko naziranje, da bi se tim pomoglo amalgamisanju i nivelisanju postojećih razlika plemena našeg jugoslavenskog naroda. Razlog takvom neshvaćanju ili je neiskustvo ili se pomoću ovakovih šlagera žele nekome dodvoriti. Ovakovi su intelektualci prema tome ili neiskusni ili nemaju legitimacije predvoditi narodni preporodni pokret. Ne treba se zavaravati da mi živimo u sredini koja je nacionalno prekaljena i prečišćena i iz koje su sve plemenske zasukanosti iščezle, a jedino da smo ostali mi muslimani da tu našu vjersku zatu­ canost razblažimo i da sačuvamo od islama kao us- 295 �pomenu da su nekada naši stari nosili fesove pa čak propovjednici i pjevci. Naša inteligencija neće ništa na i čalme. Naša braća drugih vjera isto tako su vjerski svojoj veličini izgubiti, ako se m alo'snishodljivo svom gorljivi kao mi, pa ipak samo mi nosimo ime vjerskih narodu približi i bude saradnikom naše ilmije pri pre­ fanatika. Samo s tom razlikom, da naša braća drugih porodu muslimana. Vjerska inteligencija treba da sa vjera katolici, i pravoslavni, maskiraju svoj pseudona- svjetovnom iskreno sarađuje, svjetska inteligencija treba da se prođe besposlica i reforama, koje nemaju temelja cionalizam. Kazaćete: navedi primjer, to su sve priće. Navešću među nama i nijesu potrebne, jer mi možemo što je Vam živih primjera. U početku 1919. bio sam činovnik korisno za naš svijet i preporod i u islamu naći. Pošto sam postavio tezu uže saradnje ilmije i in­ Ministarstva Vjera u muslimanskom odjeljenju. Ostao sam ondje gotovo dvije godine. Imao sam na stotinu teligencije, treba ta dva staleža analizirati. Kaka je primjera, da zasnujem svoje uvjerenje da naša lijepa naša ilmija? Ima je starog kova, a ima i nove, koja narodna izreka »Brat je mio koje vjere bio« nije pro­ je emancipovana i moderna. Starija ilmija sve teše drla u dušu zvaničnih krugova. Vi ćete kazati: na jednako i drži se one: pleti kotac kao otac. To nije čemu ti to temeljiš, kamo ti primjeri? Ti si konzer- uvijek dobro. Ima vrlo lijepih stvari koje moramo čuvati, ali starija ilmija insistira na pogreškama naših vativac, pa tako govoriš. Potpredsjednik g. Š. K u r to v ić (kao predsjeda­ otaca, a to je pogrešno. S tom starijom ilmijom ne vajući): Htio bih da se pređe na konkretno, na stvar. možemo računati. Oni se drže ovih principa: pridržati Jer ako se bude ovako dalje raspravljalo, nećemo kon­ se šerijata, što više gledati svoga posla, u tuđe se postove ne miješati. To su životni principi naše sta­ gres svršiti ni za dva dana. K u le n o v ić : Ja sam znao da ću na žuljeve stati. rije ilmije: što se više uščuvati i dodvoriti. Ostalo se Predsjedavajući Š. K u r to v ić : Upozorujem Vas njih ništa ne tiče. S ovakovom ilmijom ne može se da se takvom riječju ne služite. Ja sam iza reis-ova “računati. Stariji begovi, kad su vodili narod, nisu vo­ referata kazao da pravo shvaćeni nacionalizam nema ljeli hodže, koji nije za begovski hambar privezan. nikakve veze nL^s kakvom vjerom i rekao sam da I sada je isti princip, samo je hambar sahibiju protreba iz škole izbaciti sVe Vjerske ceremonije, ier_sme- mjenio. Sada kažu: ili za vladine jasle ili za jasle va­ kufskih vlasti. I siromah hodža uvijek je ovisan. Što taju nacionalnom nivelisanju. K u le n o v ić : Primam na znanje opomenu. Da bih će hodža, ne zna ni on, kojem će se privoljeti carstvu: skratio debatu, neću s ovim primjerima duljiti. Samo zemaljskome ili nebeskome. Naši hodže uvijek gledaju ću kazati da smo u tom svi jednaki, i Turci i Kauri, da se zemaljskome privole. Samo ima babušaka koji ne možemo jedn^ druge koriti, jveć bi trebalo da i jedni vole i jednom i drugome, umiljato janje dvije majke i drugi nastojimo kako da se svaki što više i što sisa. To su vrlo vješti pehlivani. ljepše u svom mentalitetu razvijemo. (Prigovaranje.) Mlađe hodže počeli su kaskati za inteligencijom R e is e f f: Molim pristojnosti! Da čujem govornika. u dobrim i rđavim stvarima. U modu je došlo da je Budimo hladnokrvni. čovjek što više liberalan. Nije ga stid da hodžinski Dr. J u s u f T a n o v i ć : Ja bih htio staviti jedan hljeb jede, a saruk i ahmedija mu je teška. To su si­ prijedlog. Meni se čini da je opravdana bojazan da će ćušni ljudi. se ljudi kraj takove debate početi razilaziti. Stoga mi Sada ću preći na inteligenciju (žamor). Molim se čini zgodno da se zaključi da se referati najprije strpljenja. Naša inteligencija svjetovna ima mnogo mapročitaju, a onda da se kongres podijeli u sekcije koje hana, pogrešaka. Čitmena je, usmena, pismena, ali od će voditi diskusiju. njihove čitmenosti, usmenosti, pismenosti našem mu­ R e is e ff: Ovaj prijedlog u praksi izgleda vrlo slimanskom svijetu slabo hajreta. Oni su muslimanska teško izvedljiv. Kad bi se sekcije obrazovale, u njima inteligencija dok im dadnemo ovlaštenje da dođu do bi bili stručnjaci, a naša je želja da svak čuje referat položaja, a za iskreni i pravi rad u narodu nijesu. i koreferat, a nakon toga, ko od gospode ima što reći Većina je takova, čast iznimkama. Ima iznimaka. Juče neka progovori. Osim toga, ono sve o čemu se ovdje smo slavili u pozorištu Đikića i Bašagića! raspravlja, štampače se u posebnoj knjizi i svako će Ja sam imao prilike slušati prigodom bosanskog moći staviti svoje prigovore. Zato molim neka se sa- sabora, kad su intelektualci govorili o narodu. Batali šluša govornika. besposlice, što je narod? Narod, to Ti je kamenje po K u le n o v i ć : Meni nije namjera, da rasplamsujem blatu. Dok čovjek prođe po blatu treba ga, inače, nema vjerski fanatizam, hoću samo da konstatujem da smo važnosti. Ima takovih doktora koji kažu svom seoskom u toj mani svi jednaki: katolici, pravoslavni i musli­ Muji: Ne boj se Mujo, dok je mene nemaš u selu mani. Naša inteligencija trebala bi da priđe k svome osnovne škole. Ima intelektualaca koji, kad svrše fa­ narodu, da ga malo duhovno islamizira. Ne samo kod kultet, mjesto da dođu među muslimane, idu na stranu, braće katoličke i pravoslavne vjere u našoj Jugoslaviji a o muslimanskom hljebu žive. Ja svakoga kefam, pa nego mi vidimo i čujemo da su profesori univerziteta kome na žulj stanem onaj se buni. Braćo, niti nam čak u kulturnih naroda, Francuza i Engleza, crkveni valja kadija niti nam valja muftija niti inteligencija I 296 �niti sudija (Glas: Samo ti valjaš 1). Ja kažem i za sebe: ne valja niko. Ovo što imamo treba iskoristiti i svi gledajmo bratski i ljudski, jedni druge tešući a ne jedan drugome laskajući, da popravljamo jedni druge i kad se mi, okaljeni i prečišćeni, pred narodom poja­ vimo, imaćemo obraza svijetu pravo kazivati, jer što govoriš inom, to pokaži činom. A jedini je spas: umje­ rena ilmija, umjerena inteligencija, neka što bolje jedni drugima ruke dadu, da zajedno i bratski rade na pre­ porodu muslimanskog naroda, da ne budemo na ruglo i sramotu nacionalnoj zajednici, a ipak da u jugosla­ venskom mozaiku sačuvamo nešto muslimansko. R e is eff: Diskusiju o vjerskim pitanjima, o pro­ svjeti svršili smo, čuli smo što je ko imao primjetiti. Sada dolazi na dnevni red referat o uređenju vakuf­ skog pitanja, i ako nema o prosvjeti i vjerskom pitanju niko da govori, ja bih stavio na dnevni red da se čita referat o vakufu. Pošto je blizu podne, a moga muftije nema da mu povjerim dovu, moram osobno i lično da odem u Begovu džamiju da obavim dovu, a zastupaće me gg. podpredsjenici, a u dva ćemo nastaviti. Riječ ima Sakib eff. Korkut. (G. Reis eff. napušta kongres.) K u r t o v i ć (kao predsjedavajući)^: Reis eff. nije naznačio jednu stvar, a to je da je odbor za pripremu kongresa bio promjenio onaj dnevni red, koji je štampan. Štampan ^^pesporazumno. Vjerska prosvjeta i vakufsko pitanje u najtješnjoj su vezi i smo zaključili da, bez obzira na to kako je štampano, jedno iza drugoga slijedi, c Molim Vas da to primite-na znanje, a sada da pređemo na vakufsko pitanje. Š e f k i j a B u b ić : G. Sulejmanpašić predao je meni koreferat i za­ molio me, da ga pročitam, jer je on danas bolestan. (Čita koreferat Dž. Sulejmanpašića u kotne su u glav­ nom iznesene misli iz njegovog članka u »Gajretu« br. 2 od ove god. »Za reformu vakufa.) Podnosim referat g. Dževada Sulejmanpašića i molim da diskutirate po referatu, samo ne znam ko će dobiti završnu riječ, jer ja nijesam od njega ovla­ šten da tu riječ dadnem. P r e d s je d n i k : Odgađam kongres do 2 sata po­ slije podne. (Iza podne.) R e is eff: Draga braćol Otvaram opet kongres i dajem riječ podpredsjedniku direktoru Vakufa Husein eff. Kadiću. K ad ić: Poštovana gospodo! Ja ću da pročitam jedan koreferat iz koga će se vidjeti sadanje stanje vakufa i kojim putem treba da se dalje krene. Koliko­ god se govori o tom statutu kao skučenom, nije toliko greška samoga Statuta koliko je uvriježena praksa da se vakufski organi, kad zauzmu svoj položaj, učvrste tako da je opće mišljenje da su oni organi nepo­ kretni. (Čita.) Vakufsko pitanje. Jedan iscrpan referat o vakufskom pitanju, naro­ čito s obzirom na imovinu i proračun vakufa za ovaj put ne mogu da podnesem zbog kratkoće vremena koje mi je bilo na raspolaganju za ovaj koreferat. Ograničio sam se s toga samo na to da u kratkim crtama izložim svoja opažanja koja sam stekao tokom dosadašnjeg službovanja u svojstvu vakufskog di­ rektora. Koliko god je naš autonomni Statut manjkav i skučen, ipak se ne može reći da je ta manjkavost glavni uzrok stagnaciji i nazatku vakufa. Viša je krivnja na uvedenoj praksi da su vakufski organi kada su već jednom zauzeli položaj učvrstili se toliko da je opće mišljenje, kako ehalije tako i ovih služ­ benika, da su ovi organi nepokretni. Ova praksa dovela je Vakufe do sadanjeg lošeg materijalnog stanja. I ako ovaj loši Statut predviđa da se vakufski organi migu kazniti, pa i razriješiti svoga zvanja .ako se .dokaže nemarnost dotičnog organa, uvukla se praksa baš'kod saborskog odbora odnosno direkcije da se ovi organi nemogu razriješiti i svrgnuti. Tako n. pr. Vakufsko-mearifski saborski odbor, i ako po­ stavlja pojedine mutevelije, dosadanjem praksom sam sebe je onemogućavao da razriješi onog muteveliju vrši ili čalt zloupotrebljuje svoje zvanje, n praksom prestalo se je već, pa je u izgledu će u buduće zauzeti mutevelijska mjesta ljudi koji ne samo da će valjano vršiti svoju dužnost nego koji će pružiti i materijalnu garanciju za eventualne štete. Glede povjerenstava naglasiti mi je da se i tu upotrebljavao i iskorišćavao autonomni štatut samo na štetu vakufa. I ako stari predsjednik provodi izbore ipak nije sve u njegovim rukama, jer štatut predviđa sve što se pri izborima mora učiniti. Da su pojedini predsjednici povjerenstva iskorišćavali svoj položaj i pri izborima samovoljno postupali i tako u povjeren­ stva dovodili ljude ne od povjerenja naroda nego po svojoj volji, kriv je naš svijet koji se neće da brine onda kada je vrijeme, nego tek onda kada stvar bude gotova. Tako se događa da pojedinci samovoljno upravljaju vakufom Baš ovako, iz narodnog nehaja, samovoljni organi vakufskih povjerenstava oslanjajući se i dalje na nehaj ehalije zlorabe i rđavo gospodare vakufima, a kada se još k tome doda da su ta po­ vjerenstva ostajala bez ikakve kontrole i Statutom predviđenih organa, onda nije čudo što su ti ljudi rđavo i gospodarili u današnjim teškim ekonomskim prilikama. Usljed poratnih neprilika, ostala je vakufska uprava bez spremnih organa i teško se je snalazila u vlastitim poslovima, a pogotovu u kontroli podre­ đenih organa. Da bi se pomoglo slabom materijalnom stanju vakufa i olakšao rad centrale, Sabor je zaključio 297 �u godini 1923. decentralizaciju vakufa. Tom odlukom mnogo se je zgriješilo da su vakufi ostali bez kon trole i onda dovedeni u sadanje stanje da se je kod centrale našlo oko 7000 neriješenih mutevelijskih računa. A to, gospodo, za to je r je vakufsko-mearifska uprava pogrješno shvaćala decentralizaciju kao i po­ jedina povjerenstva. Povjerenstva su, sa jedne strane, oslanjajući se na svoj dobiveni djelokrug zanemarila i svoje duž­ nosti a s druge strane, Vakufska direkcija oslanjajući se na gornji zaključak sabora, potpuno je zapustila kontrolu pa i evidenciju pojedinih vakufa. Radi toga je došlo da neka povjerenstva od god. 1918 nijesu predložila zaključnih računa, a opet vakufska direk­ cija nije od tog vremena ispitala ni one račune koji su prispjeli. Kako rekoh, vakufski organi oslanjajući se jedni na druge, doveli su, mora se priznati, upravljanje vakufima u jedno veoma loše stanje, iz kojeg će se ipak vremenom moći izvući. Svakako je potrebna revizija Statuta, au, kako sam rekao, nije sva krivica na Statutu, je r svaki zakon je mrtvo slovo i ljudi koji ga izvršuju odgo­ vorni su za sve Nije kriv Statut da su propali vakufski milijuni u Muslimanskoj Trgovačkoj i Obrtničkoj banci, nego ljudi kuji su vakufom upravljali, a mora se spomenuti da j§.kriya vlaST'feoja se jp. onako držala baš povodom ovog slučaja. Ali mnogi se varaju kad misle o nekakvim ogromnim milijonitna vakuf, prihoda. Lahko je bilo vakufskim imanjem pomagati muslimana Bosne i Hercegovine kada su ovi bili u normalnim prilikama, kada je dobar dio muslimana pomagao i materijalno vakuf. Nu danas, kada su svi muslimani usljed slabog materijalnog stanja uprli oči u vakuf da ih pomogne, nije ovaj u stanju sve to snositi bez materijalne pomoći muslimana i to svakog pojedinca prema svome materijalnom stanju. Nije jednostavna stvar i sa današnjim stanjem vakufa udariti nekim Spekulativnim pravcem, jer po samoj naravi vakufa mora se u svemu temeljito i sa sigurnošću ići. Svakako je lijepa pojava da se je po­ čelo više računa voditi kako o iskorišćivanju vakufskih prihoda tako i o iskorišćivanju vakufskog mrtvog kapitala, i držim da nikada, a pogotovo danas, ne bi vakufski organi mimoišli ni jedan koristan predlog koji bi bilo od pojedinca bilo od skupine bio predložen. Još od prije rata uvidjelo se je da je Statut manjkav, i često puta sU pojedinci u razgovoru o tom raspravljali, pa i na saborima se debatiralo, te čak i zaključci donošeni da se mijenja Statut ali, gospodo, ni pozvani ni nepozvani kritičari do danas nikad nijesu izradili jednu pa makar i goru osnovu toga Statuta, kako bi se moglo o njoj bar u nadlež­ nom saboru diskutirati. Gospođo, kada se govori o vakufu, onda obično se govori o krupnim svotama vrijednosti vakufa. U 2 98 istinu vakufi u Bosni i Hercegovini predstavljaju veliku vrijednost, ali prihodi vakufa i ako bi se mogli i povećati, njegovi izdaci koji iscrpljuju sve te prihode, ne mogu se smanjiti niti mijenjati sve dotle dok se mora postupati po volji zakladatelja. A ta volja mora se poštivati, jer mijenjati volju zaklada­ telja i trošiti prihode pojedinih vakufa u druge svrhe nego u one kojima su namijenjene, ne samo da bi se to protivilo volji zakladatelja nego bi se udarilo i na pravne principe, koji se u čitavom pravnom svijetu poštuju. Mi imademo primjera gdje se i kod vakufa nijesu podržavale ili su utrnule svrhe zak­ lade, pa su onda pojedini saborski odbori kao izvršni organi raspolagali tim imanjem i, gospodo, baš špe­ kulacijom upropastili na milijune vakufskog imanja. Prema đosadanjem iskustvu u upravi vakufa neop­ hodno je potrebna što veća kontrola naroda i što -bolja uprava, pa da se u prvom redu očuvaju već . poštojeća vakufska dobra, a u drugom redu da se povećaju,J time prihodi osiguraju. Ne može se reći da su ciljevi pojedinih zakladaThlja prema današnjem vremenu nesavremeni, za­ starjeli, jer kada bi se islamski svijet držao propisa uzvišenog ishma, po njemu se odgajao i prilagođivao vremenu u kojem živi, onda bi i svi zakladni izdaci odgovarali svojim svrhama. Prema tome nijesu za­ kladne vakufske svrhe krive da je islamski narod u neznanju ogrezao, pa time i vakufske ustanove рго mašuju u bitnosti svoje ciljeve. U administraciji vakufa uvriježio se je jedan štetan običaj i shvatanje da su sve mutevelije bez razlike neka privilegovana vakufska lica, ali u istinu nema niti je bilo zapreke da se dokinu pojedini muteveliluci, pa se je i u praksi pokazala bolja uprava ondje gdje su se vakufi sjedinili i kojima upravljaju povjerenstva izravno bez posrednika mutevelija. U tom pravcu već je zauzeo svoj stav Vakufski sabor i vakufski saborski odbor. Gospodo, lijepo je da se ovom zgodom raspravi i o ovom pitanju, ali nije dosta jednostavno i jedno­ strano ovo raspravljati, nego treba da se pozvani dobro i svestrano udube u vakufsko pitanje i da se onda postepeno od jedne k drugoj točci kreće prema duhu islamskih propisa i sadanjih prilika. J a držim da u prvom redu treba da se donese odnosno izradi jedan novi zakon o vakufima i da se izmijeni ono što je potrebno Prema tome novom zakonu mogle bi se dosadanje vakufname upotpuniti a nove u duhu toga zakona donositi. Za tu promjenu potrebne su temeljite studije, pa bi trebalo da ovaj kongres donese svoj zaključak u tom pravcu i da apeluje na ljude koji su kadri svojom spremom da na tome porade i stvore zakonske predloge koji bi se raspravili u prvom redu u jednoj anketi i u Vakufskom saboru, a onda predložili na­ rodnoj skupštini na odobrenje. �Vakufska uprava kao takova ne samo da ne može mijenjati temeljne postojeće propise vakufa, nego se mora istih pridržavati po zvaničnoj dužnosti. (Na kraju govora odobravanje.) P r e d s j e d n i k : Ima riječ Sakib eff. Korkut. S a k ib eff. K o rk u t: (čita referat). cilj došao je do jasna izražaja i u našem aut. Štatutu, kojim se v. m. upravi stavlja u zadatak, da proširi i učvrsti poznavanje vjere u islamskom narodu i da u islamskom duhu odgoji njegovu omladinu. Za posti­ gnuće tog cilja Vakufsko-mearifska uprava ima duž­ nost, da odgoji i uzdržaje potrebni broj vjerskih službenika i muallima te da osniva i uzdržaje džamije 0 vakufsko-mearifskoj upravi. i druge islamske vjerske, prosvjetne i humanitarne Mubesmilen, ve muhamdilen, ve musalvila! zavode. Prihvaćajući se referata o v. m. upravi, ja sam Taj se cilj nemože i ne smije mijenjati i, kad svijestan, da se laćam tretiranja jednog težkog i tretiramo pitanje v. m. uprave, samo dotle smiju ići osjetljivog problema, ali uza sve to ja ne bježim od naše pretenzije. Ne može se taj cilj mijenjati stoga, te dužnosti iz prostog razloga, što je ovaj svečani što ima sankciju vjere a ne smije stoga što bi bez sastanak našeg dosad najsnažnijeg skupa još jedina njeg takovog islamska zajednica prestala bitisati. Time prilika, da se pokuša učiniti kraj opasnom duševnom je istaknuta potreba, da se nipošto ne dira u § 1. stanju u kojem se nalazi naša islamska zajednica. U autonomnog Štatuta, kojim je propisano, da se va­ prvi mah će možda nekom izgledati da upotrebljujem kufska uprava ima rukovati po šeriatskim propisima. preljutu travu pa stoga molim, da se ne hiti pri Druga je stv(ar, kad se nabaci pitanje i z v o đ e n j a donošenju suda i da se pri ocjeni ovog izlaganja t o g c i l j a . Na tom polju ne samo d aše smiju pro­ imadne i dosta strpljenja i dosta građanske kuraži, vesti najradikalnije promjene, nego se one — u je r se radi o rakrani koja je gotovo sasvim rasto­ grdnicama Seriata — ne samo mogu već i moraju čila naš organizam. Toliko kao uvod, a sad da pre­ provesti. Da, moraju, jer sadanja Vakufsko-mearifska đemo na stvar. uprava nije ništa drugo, nego li jedno očajno stag­ Šta je i kakva je naša autonomna v'. m. uprava? niranje, da ne kažem potpuno mrtvilo. Toj stagnaVakufsko-meariiska uprava rtije i nemože bUi- —čiji mora se učiniti kraj i brzo i odlučno. ništa drugo, nego li trijezno i smišljeno staranje o Jer šta je zapravo naša današnja islamska za­ što mudrijoj i što savjesnijoj upravi imetka islamske jednica ? zajednice, kojim se imaju osigurati njene vjerske, Ruku na srce pa tek onda zabacite naoko smjelu kulturno-prosvjetne i humanitarne potreb'. Taj i tvrdnju, da je to skupina bez jasna vjerskog ideala, takav zadatak nametnut je vakufskoj npravi kako bez jasna pogleda i na vrlo tužnu vjersku sadašnjost, glasovitim memorandumom merhum Džabića (Lillahil a kamo li da bi imala zdrav pogled na svoju bolju fatiha!), kojim je svojevremeno ustalasan cjelokupan budućnost; skupina bez gotovo ikakove, a kamo li islamski elemenat ovih pokrajina, tako i našim auto­ jake kolektivne tradicije; živ mrtvac kojem bi već nomnim Statutom, o kojem ćemo da se ovde poraz- sad trebalo klanjati dženazu. govorimo. Nijesu to dakle nikakve milijarde, ostav­ Strašna je ova konstatacija, ali.... ljene od časnih mrtvih, da posluže Bog zna kakvim Ali je skrajnji čas, da se činjenicama smjelo sve prohtjevima njihovih potomaka. Vakuf je z ad u ž- pogleda u oči 1 da se bez prenemaganja odgovori na b i n s k i imetak, pri čijoj se upravi mora voditi ra­ pitanje: kakva je vjerska naobrazba i islamska svijest čuna o želji onih koji su ga ostavili. Bezbeli, da se naše inteligencije u saruku i bez saruka; kakav je pri tom može i mora voditi računa i o potrebama vjerski odgoj nesamo našeg težaka, već i njegovog živih pa volju zavještaća što bolje uskladiti sa tim vajnog vodiča sa gradskog ćefenka? Rumeniće se potrebama. Ovaj i ovakav zadatak te uprave došao obraz, ali se već jednom mora dati tačan i iskren je do izražaja merhum muftije Džabića. odgovor na pitanje: šta je ovo čudovište, što ga u Razmatrajući i udubivši se u prljave nakano svojoj zamrlosti srni- no nazivamo reformiranim mekaustrijske okupatorske uprave, merhum Džabić je tebom i medresom? Na sva ta pitanja treba dati tačno uočio da je još tadanja naša omladina bila tačan odgovor i, ako ćemo biti iskreni i pošteni, nije „lišena vjerske obuke, i s l a m s k e s v i j e s t i i po­ druge nego li se saglasiti sa poodavnom tvrdnjom n o s a " pa da kao takova „mora postati plijen kato­ našeg Reis efendije, da je naš vakuf herdžu-merdž ličke propagande." Brigu za žive postavio je dakle ili kako bi se naški reklo: jedna podrtotina, jedna na prvo mjesto. Da bi spriječio tu austrijsku ten­ zbrka i — b e s c i l j n o s t . Ja tu tačnu konstataciju denciju, Džabić je onergično stavio zahtjev o auto­ moram još i nadopuniti pa bez uvijanja kažem: herdžunomnoj upravi vjerskih i v. m. poslova, čvrsto uvjeren, merdž je i u našoj vakufsko-mearifskoj i u n a š o j da će narod povesti ozbiljna računa o svojoj buduć­ v j e r s k o j u p r a v i . Da, zbrka je i rasulo na svima nosti i — „reformom svojih vjerskih i drugih uči­ linijama naše autonomne uprave a njeni su sadanji lišta obezbijediti s v o j u i s l a m s k u s v i j e s t i rezultati daleko crnji od onih, što su došli pod nesmi­ s v o j k u l t u r n i r a z v i t a k ." Taj njegov i narodni ljenu kritiku merhum Džabića. 299 �Morhuin Džabić udario je na nesavremene me­ čija nije ni pera zamočila, a kamo li svestrano osvi­ drese koje su „u tako neredovnom stanju, da se na jetlila manjkavosti tog Štatuta. Izdajemo nekakve njih ne može apsolutno reflektirati44 i oštro osudio revije, imamo i imali smo razne listove, ali brige, darul-muallimin, sakatu i nesavremenu muslimansku intenzivne i kolektivne brige o kulturno-prosvjetnom p r e p a r a n d i j u , na kojoj predaju učitelji osnovnih našem razvitku nema pa nema. Prije su naši inteliškola i to samo tri godine i po dva tri sata dnevno genti imali svoje akademske klubove i od vremena A šta imamo sad? Sad su te medrese većinom za­ do vremena objavljivali svoje rezolucije Sad nema tvorene a u zdravlju kratkovidne vakufske uprave ni toga. M u d ru d o s t a i ja se, mjesto daljnjeg ostali smo čak i bez kakva takva zavoda, u kojem crtanja ovog skandaloznog mrtvila, zadovoljavam bi se odgajali naši muallimi i vjeroučitelji! 0 troraz- apelom na vašu akademsku, ako nećete islamsku rednim ibtidaijjama bivše vakufske uprave Džabić svijest i s a v j e s t , pa ovako otvoreno dovikujem: reče da im je „obuka bolje organizovana, ali nastava preni se, uljuljana inteligencijo! Ona s fesom i bez mehanička a naukovna osnova vrlo hrđava44. Stoga fesa, kao i ona pod sarukom. 2. Mnogo je kriv i sam narod, je r iako je džahii je u svom memorandumu stavio zahtjev, da se ti zavodi koji ne odgovaraju duhu vremena „ p re ­ i zaostao, ipak nije toliko slijep, da ne bi mogao u s t r o j e i p o s t a v e n a n o v u o s n o v u , koja se vidjeti sadanji svoj očajni položaj. Nizbrdica, kojom može lahko složiti sa ustanovama naše svete vjere44. juri sve većom i većom brzinom, vidljiva je i pošveOn u svom memorandumu napominje bez uvijanja, rp,išnjem slijepcu. Ima ih koji se snebivaju i čemere, da je Treitschke izrekao veliku istinu, kad je kazao -ali nema onih koji ozbiljno traže ćaru i koji se vrte da komunalne škole nijesu podržavale vjerski mir, makar oko sebe. To je veliko zlo i opasna pojava, nego ga naprotiv rušile. On je stoga zahtijevao u za koju će, to naglašavam u prvom redu odgovarati svom memorandumu, da seoska škola „mora biti "naša ulema. U ulemu, ne varajmo se, spada i t. zv. vjerska44. Htio je dakle r e f o r m i s a n u i b t i a d i j j u , svjetovna inteligencija. 3. Za ovu nesreću krivi su, mnogo krivi i poli­ r a v n u o s n o v n o j š jto li', a mi smo i od stare napravili herdžu-merdž pa se sad ne zna^itTioltko. tički prestavnici milleta. Pređašnji imaju jednu olahjoj je sunufa, je r negdje imamo trorazrednu, negdje kotnu okolnost: nijesu znali i stoga im se ne može dvorazrednu, a negdjp čak i jednorazrednu ibtidaijju! ta k o 'o štro suditi. Ali čim da se pravda indiferentZa hiljadu sibj^n mekteba merhum Džabić kažo „da nost sađanjeg vodstva, koje je sastavljeno gotovo od p o s to j samo po imenu41, a mi danas ne možemo reći samo inteligencije? Zašto u njihovim glasilima ne ni to, je r su istinu ogromnoj većini razvaljeni ili pak bijaše i nema ni površnih a kamo li dubokih rasprava 0 našim kulturno-prosvjetnim problemima i zašto je posve zapušteni. Šta je uzrok ovoj užasnoj stagnaciji jji i zaparlo- rad njihovih pouzdanika u vakufu donio — katastrofalr.ije pošljedice, nego li rad njihovih predšasnika? ženosti? Ko je kriv za oVo žalosno stanje? Valja biti pošten pa odgovoriti bez mrdanja i bez Kad se bajo u oči se gleda i stoga po mom mišljenju uvijanja. Valja konstatovati čistu i bistru istinu da ovaj nehaj političkog vodstva našeg iziskuje naročitu su krivi dosadanji vjerski i miletski kormilari a da 1 osobitu pažnju jednog ovako brojnog intelektualnog je kriv i narod sa svojom inteligencijom. Valja na­ skupa. Ja ovdje neću i ne mogu duljiti o ovoj, prak­ tički ponajzamašnijoj temi, ali moram nabaciti pitanje: glasiti bez uvijanja: 1. Ponajglavniji uzrok ove stagnacije leži u može po­ Ii se i smije li se i dalje vakuf prepustiti ovoj svemašnjoj indolenciji naše u le m e i i n t e l i g e n ­ zloj sudbini i dozvoliti da se od članstva u njegovim c i je . J a ne znam ima li igdje ovake i ovolike organima i dalje prave partizanske špekulacije? Vri­ nesavjesnosti i gotovo apsolutne ravnodušnosti znanih jeme se je jednom duboko zamisliti o žalosnoj činje­ prema sudbini onih, kojima su ti znani dužni priteći nici, da su mjesta u upravnim organima v. m. uprave u pomoć. Naša ulema ili šuti ili samo stenje, a svje­ postala poprištem za udovoljenje neprirodnih ambicija tovnoj je inteligenciji kanda ispod dostojanstva, da pojedinih uplivnih džahila, a mutevelliluci korteškim se imalo, a kamo li intenzivno i predano bavi našim stepenicama. Skrajnje je vrijeme, da se vakufski vakufsko-mearifskim i vjerskim pitanjima. Katolički izbori počnu voditi s više obzira prema našem kultur­ i pravoslavni inteligenti učestvuju u svima svojim nom napretku i da se na članstvo u vakufskim orga­ institucijama. Oni se dapače ne stide biti ni crkveni nima stanu propuštati samo ljudi, koji znaju posao pojci dok se naša inteligencija ne otimlje ni o časno i koji mogu osjetiti važnost zadataka jedne iole članstvo u vakufskom saboru, a kamo Ii da bi svojim sređene vakufske uprave. Vakuf se, kratko rečeno, izdašnim radom u džematskim medžlisima i vakufskim mora potpuno odijeliti od politike, a kamo li parti­ povjerenstvima pokrenula zaglibljena kulturno-pro- zanstva, pa u njegova nadleštva birati samo sposobni, svjetna kola islamske zajednice. Vakufski sabori stalno pošteni i radini ljudi, bez ikakva obzira na njihovo su jedan za drugim ponavljali svoje zaključke o re­ političko i stranačko opredjeljenje. viziji našeg autonomnog Statuta, a da naša inteligenToliko o vanjskim uzrocima koji ponajznatnije ilUllilA 300 �djeluju na zastoj i herdžu-merdž našeg vakufa, a sad da koju progovorimo o tehničkim zapr. kama i usta­ novimo ponajkrupnije manjkavosti našeg autonomnog Statuta Štatut ne valja i stoga se mora podvrgnuti i prešnoj i temeljitoj reviziji Od mnogobrojnih njegovih nedostataka ističem ove ponajkrupnije. 1. Glavna mu je greška u tom, što je z a v e o d v o j n i s i s t e m u našoj autonomnoj upravi pa uz vakufsko-mearifsku postavio još i zasebnu vjersku upravu. Islam ne poznaje klera, niti se u njem može zamisliti nešto nalik na crkvu i njenu hierarhiju. Uza sve to naš je Statut zadržao Švabinu instituc ju ulema-međžlisa, a što je još gore, on je toj institu­ ciji priznao i čudno pravo — p o t p u n e n e o d g o ­ v o r n o s t i ! Zavedena je čak i institucija hodžinske izborne kurije, kako bi se vjersko prosvjetna admini­ stracija slobodnog i neklerikalnog Islama i u tom pogledu utešpihila hrišćanskoj. Sve su to tuđe i Islamu strane pritruhe pa ih treba čim prije odstraniti. Instituciju sadanjeg ulema-medžlisa treba doki­ nuti i nadomjestiti je ilmijjenskom i mearifskom sekcijom ureda centralne' v. m. uprave Te bi sek­ cije za svoj rad i djelovanje t^eb^ć da budu odgo­ vorne mudro i savremeno biranom v. m. saboru, kao' glavnom i jedinom predstavniku islamske zajednice. Pri uređenju djelokruga ovilj,sekcija trebalo bi ogarantovati princip, d a s\i v j e r s k a p i t a n j a iz v a n d o m a š a ja k a k v o g g l a s a n j a i n a d g la s a v a n ja , bilo u sekcijama bilo u saboru, dok bi se mearifska pitanja, a naročito izrada vjeronaučnih udžbenika imala smatrati čisto pedagoškim pitanjem pa u tom pravcu ilmijjenskoj sekciji osigurati samo uticaj na sadržinu, a nipošto konstrukciju i formu udžbenika. I kontrola nad radom muallima i vjeroučitelja tre­ bala bi biti peđagoško-stručna, a nipošto kao što je sad samo staleška. 2. Temeljna greška Štatuta u pitanju s a s t a v a v. m s a b o r a leži u tom, što su u njem pojedini okruži zastupljeni podjednako, mjesto da je zavedeno proporcionalno zastupstvo. Druga je štetnost u tom, što za članstvo u saboru, osim pismenosti, nije pro­ pisana nikakva a kamo li jaka kvalifikacija, a treća je u tom, što je izbor saborskih članova ograničen pa se u njeg može birati samo iz uskog broja čla­ nova okružnih izbornih odbora. Greška je u preop­ širnom djelokrugu sabora, pa stoga taj djelokrug treba svesti samo na vrhovnu kontrolu te rešavanje principijelnih i krupnijih pitanja, a sitnije njegove nadležnosti prenijeti na saborski odbor, je r sadanja opsežnost saborskog djelokruga silno koči rad va­ kufske uprave. A i skupa je. 3. Mnogo smeta i upravo d r a k o n s k a cen­ t r a l i z a c i j a v. m. uprave. Dobro je i vrlo potrebno puno pravo kontrole centralne uprave, ali bi njenu sadanju preširoku nadležnost trebalo dekoncentrisati, pa nižim instancijama omogućiti veći i snažniji za­ mah u njihovom i^du. To naročito vrijedi za nad­ ležnost džematskih medžlisa kojima bi kao, najneposr-dnijim poznavaocima nan.dnih želja i potreba, trebalo dati ponajglavniju riječ. Time bi se najsigur­ nije postigla d e m o k r a t i z a c i j a v. m. uprave i suzbio sadanji njen vrlo štetni — birokratizam. Pri­ pomenuti mi je da je Štatut u ovom pogledu pri­ lično na svom mjestu, ali je žalost u tom. što su propisi §-fa 39., 57., 58. i 74 ostali puko mrtvo slovo 4. Jedan je od vrlo krupnih nedostataka auto­ nomnog Štatuta njegov i z b o r n i re d . Princip posrednosti, spojen sa uvažavanjem samo obične većine pri izboru članova v. m organa nesamo da omogu­ ćuje s movolju većine, nego sprečava i svaku mo­ gućnost kontrole nad njenim radom. Taj posredni i većinski izborni sistem treba zamijeniti proporcio­ nalnim pravom izbora, jer je samo tako moguće unijeti Smisao za osjećaj odgovornosti u radu viših i nižih organa naše v. m. uprave Kontrolu tog rada trebalojn p o j a č a t i i time, što bi se doki­ nula sadanja tfjnost rada tih organa i zavela javnost njihovih vijećanja. Bez tog će se potpuno dotući in­ teres javnosti za sudbinu vakufske uprave, a tajnost 'vijećanja daje silna maha protekcionizmu i korupciji. 5. Velik je nedostatak Štatuta i u tom, što za članstvo u v. m. organima nije propisana nikakva kvalifikacija U tom nedostatku leži jedan od glavnih uzroka štetnog i naopakog rada tih organa. U tom pogledu ja ću da skrenem pažnju na ovu anomaliju: zaSižbor u povjerenstvo traži se samo to, da član zna čitati i pisati u zemaljskom ili turskom jeziku, dok mu se uz tu i takvu kvalifikaciju daje pravo, da bdije nad tim, da se obdržaje — plan predavanja u medresama, mektebima i drugim v. m. zavodima. Sa tom i takvom kvalifikacijom članovi povjerenstva imaju čak i pravo, da ravnopravno s muftijom i ka­ dijom prisustvuju kao članovi ispitnog povjerenstva nesamo u medresama, već i pri ocjeni imamskih i mualimskih kandidata! 6 Vrlo su mršavi i manjkavi propisi Štatuta o i n t e n z i v n o j k o n t r o l i rada naročito nižih or­ gana v. m. uprave Na inspekcione troškove muftija koji nadziru samo vjerske i prosvjetne službenike svog područja, troše se znatne svote pa je upravo jedna lakoumna rasipnost, što im se nije stavilo u dužnost, da usput kontrolišu i rad v m. povjerenstava, te džematskih medžlisa To bi donijelo nesamo ve­ liku korist i pomoć saborskom odboru, već bi zna­ čilo jaku uštedu za vakufsku kasu. Bez ovog prava i dužnosti muftija ja ne vidim nikakve praktično svrhe u tom, što su oni virilni članovi sabora 7. Osobitu bi pažnju trebalo posvetiti korekturi propisa o d i s c i p l i n s k o m i k o n t r o l n o m p r a ­ vu n a d v j e r s k i m i p r o s v j e t n i m s l u ž b e ­ n i c i m a Rad imama i prosvjetnih službenika ne smije 301 �se, kao dosad, propustiti nekvalifikovanoj i hirovitoj kotroli sela i čaršije, nego mora biti cijenjen samo po stručnjacima. Prijeko je potrebno zavesti red i disciplinu među ovim službenicima, ali je isto tako potrebna i njihova puna zaštita od sadanjeg, često vrlo nepravednog i silno štetnog šikaniranja. Bez samostalnog i od šikane obezbijeđenog vjerskog i prosvjetnog službenika nema brzog i sigurnog našeg kulturnog preporoda. To je danas najčedniji a mogao bi biti i najkorisniji činilac u kulturnom našem pre­ porodu pa je prijeka potreba, da ga osovimo i što više osamostalimo. Danas je sužanj i, hoćemo li na­ prijed, onda mu se moraju skinuti negve i bukagije. 8. Mnogo šteti našem razvoju i sadanji sistem o d m j e r i v a n j a i u b i r a n j a v. m. p r i r e z a . To pravo treba prenijeti na džematske i druge vakufskomearifske skupštine, a centrali ostaviti samo pravo na izvjestan postotak. Sadanji sistem izaziva nesamo često puta nepravedne prigovore širokih masa-, nego im daje i mogućnost, da se izvlače od svojih obaveza. Decentralizacija pri odmjerivanju i ubiranju vakufskomearifskog prireza ojačat će se i ustaliti narodna svijest, da taj prirez nije u omjeru sa njegovim za­ htjevima i njegovim potrebama, pa će s dražeg srca pristupiti njegovom povećanju. A vala i nije pravo, da jedni bez ikakve nužde vuku terete drugih. Prečanski vakufi iz dana u dan postaju plijenom nekorektnih i nezasitnih mutevelija i njihovih „dobro­ namjernih" zaštitnika. Sandžak i ostali tamošnji kraj vi čame u užasnoj tmini džehaleta, a mi ni mukajet. Smijemo li nastaviti ovu nebrigu, možemo li izbjeći odgovornosti ako i dalje ne uzvodimo računa o sud­ bini Islama u tamošnjim krajevima? Ne. Sto puta ne. Ni trebamo i m o r a m o voditi računa, o tom teškom i s odgovornošću skopćanom problemu pa kako sebi, isto tako pomoći i njima. Naši su politički prestavnici dužni pripremiti teren za vjersko ujedinjenje svih muslimana Jugoslavije, « naš vakufski sabor, sprovodeći reviziju Štatuta, treba i mora imati u vidu ovu našu i svoju dužnost. Ističući potrebu ovog ujedinjenja ja sam daleko i od pomisli, da bi trebalo poraditi o tom, da se naši krajevi čim bilo okoriste srestvima tamošnjih vakufa ili v. m. prirezom prečanskih krajeva. Bože sačuvaj! Nama naš a njima Pjihov imetak, ali se ne može i nesmije trpiti da naš reis-ul-ulema i njihov vrhovni muftija i dalje pst^nu nepovezani, a mi radi toga vjerski razjedinjeni. To je i naša sramota i naš grijeh pa je stoga naše političko predstavništvo dužno, da tome čim prije stane na put. Ve minellahit tevfik. (Na kjaju govora odobravanje.) Na ostale manjkavosti Štatuta nade reviziji gore istaknutih ponajkrupnijih nj dostataka pa stoga mislim da mogu p relje kad i kako treba proyesti reviziju Štatuta? Š tatut treba odmah revidirati, a pri reviziji treba voditi naročitog računa o tom da smo d u ž n i po­ m o ć i n e s a m o s e b i ve,ć i s v o j o j i s l a m s k o j b r a ć i iz b i v š e k r a l j e v i n e S r b i j e i C r n e G o r e . Naravno i Hrvatske £a Slovenijom i Dalma­ cijom. Kakvi smo da smo, mi smo u ovim pitanjima kudikamo pred njima. Kod njih danas nema samo­ stalna vjerskog prosvjetnog predstavništva. Sadanje naše vjersko razjedinjenje nije dobar znak, a naša nebriga za njihovu sudbinu — sve kad s onu stranu starih medža nebi ni bilo vrlo znatna broja naših istovjernih saplemenika — samo je crna ljaga na našem obrazu. Oni u vjersko prosvjetnom pogledu čame pod vrlo štetnim i opasnim tutorstvom Mini­ starstva Vjera i naša je dužnost, da im pružimo svoju ruku pomoćnicu. Ne može se i ne smije dalje trpjeti da su u našoj kraljevini u j e d i n j e n e s v e v j e r e o s im i s l a m s k e i da svak živ samostalno upravlja do­ brima svoje vjerske zajednice, o s im m u s l i m a n a u p r i j e č k i m k r a j e v i m a . Mi smo i kao ljudi i kao muslimani strogo zaduženi, da svim silama pomo­ gnemo dokinuti ovu anomaliju. Dužni smo to naro­ čito stoga, što se ne smije trpjeti dvojstvo među pristalicama jednog te istog mezheba. R e is e ff: Draga braćo! Ovdje ima jedan predsjed­ nik Vaše braće iz Sandžaka, a mi smo već u rezolu­ cijama i u referatima držali u vidu nesamo Sandžak nego sve muslimane u Južnoj Srbiji i Crnoj Gori i u svim rezolucijama tražili smo svagda zajedno za sve muslimane u našoj Kraljevini. Stoga mislim da je suvišno čitati ove zahtjeve (misli na podnesak). Evo g. Smailagić, advokat, progovoriće u kratkim potezima o svim potrebama. S m a ila g ić : Gospodo! Ja neću ovdje čitati refe­ rata, koji sam napisao i donio ovamo, neću zbog toga jer je vrijeme prekratko a mnogo bismo se zadržali. U najkraćim potezima iznijeću ovdje ideje koje sam ja u svom referatu napomenuo, kao nadopuna svega onoga što su predgovornici iznijeli u referatu. Ovdje su iznesene sve neprilike u vakufu zajedno s konkretnim predlozima sa strane g. SulejmanpašićaNaš uvaženi prijatelj direktor vakufa g. Kadić dopunio je to, a moj uvaženi stari prijatelj Sakib Korkut muftija travnički, iznio je sve žalosne strane naše vakufske autonomne uprave, s predlozima kako da se tome na put stane. Ja ću iznijeti drugo. Pored najbolje, najsjajnije, najbriljantnije uprave vakufske mi ne možemo od vakufa postići ono što je muslimanskom elementu potrebno u današnjoj bijedi i nevolji. Mi smo sticajem prilika lišeni svega onoga što smo imali, u najviše slučajeva osiro­ mašen je i onaj ko je do juče pomagao sirotinju. Tako i vakuf. 302 �Imaju dva načina da se vakufski prihodi umnože, da s tim kreditom obrazuje banku, a preko te banke a vakufska imovina učini korisna svim muslimanima sagradi tvornice, dućane na vakufskoj imovini, a ujedno bez razlike staleža i zanimanja. Ta su dva načina: ili da tim pomogne našim trgovcima i obrtnicima da raz­ smanjenje vakufskih izdataka, tako da čisti prihod bude viju svoje poslove. Ja sam uzeo za bazu ovoga ono što veći, da se može upotrijebiti za kulturno i ekonom­ što je moj drug g. Salihagić napisao u Reformi. Govorio sko podizanje svih muslimana, ili da se povise prihodi je o placevima u Banjoj Luci i kao stručnjak predviđa vakufa. da bi se izgradnjom postigao prihod od 15—20%. Gospoda su iznijela prijedloge s kojima bi se Uzevši ovo za bazu i predpostavivši, da bi se taj kapi­ rashodi vakufa znatno smanjili, pošto bi se uprava tal mogao plasirati sa 15%, mi bi prema današnjoj pojednostavnila. Međutim, taj sav višak koji će se poka­ vrijednosti kapitala, prema interesima koji vrijede na zati nakon reorganizacije vakufsko-mearifske uprave, stranoj pijaci od prilike mogli dobiti hipotekarni zajam neznatan je prema onome što mi očekujemo u ovom sa 6% interesa. Znači da bismo mi uloživši taj kapital momentu od vakufske imovine. Zbog toga ja mislim, imali 9% čistog profita, znači da bismo za 40 godina da bi trebalo tražiti mogućnosti da se rentabilitet vakuf­ ovu glavnicu povratili našem zajmodavcu od prihoda. ske imovine povisi i umnože prihodi vakufa. Ja sam Poslije 40 godina glavnica bi ostala vakufu i vakuf bi ovu stranu imao u vidu ispitujući kao pravnik moguć­ se obogatio za današnjih 500,000.000 dinara. Od ovog nost pozitivno-pravnu i šerijatsko pravnu. Mi imamo brutto-prihoda uzmimo 2% neka se troši na porez, kakvu takvu upravu, jednu organizaciju vakufske uprave, prirez i slično, to znači mi bismo zajam osigurali pored koja je povezala sve vakufske zadužbine na teritoriji glavnice još 5—6 milijuna čistog prihoda, što bi izno­ Bosne i Hercegovini. Svaka zadužbina sa svojim zakon­ silo 30,000.000 godišnje. Ja smatram da je naš razvitak skim predsjednikom predstavlja u pravnom sm islu. kulturni, ekonomski i prosvjetni skopčan s tim da se jednu juridičku osobu, jedan pravni subjekt, koji sam rentalibitet vakufa podigne što više i da je to jedini sobom postoji i svojom imovinom upravlja. Po vakuf- način kako da se u materijalnom pogledu pomognemo. sko-mearifskom statutu ti pojedini vakufi kao pojedine Smatram da nema zapreke da se ovaj prijedlog primi osobe vezani su jedan s drugim u' jednu cjelinu u _-4-t2vri>i. vrhovnu upravu, na čelu koje stoji vakufski sabor, koji Što se tiče političke strane, smatram da je dužnost je zakonodavno tijelo, i vakufsko-piearifski odbor kao političkog votstva da ono u tom pogledu ukloni sve izvršni odbor. S obzirom na Wu okolnost smatram da zapreke i da se pobrine i nade mogućnosti da se ova postoji kako pravna tako i šerijatsko-pravna mogućnost, ideja realizuje. da vakufsko-saborski odbqr raspolaže u izvjesnoj formi To sam imao primjetiti u pogledu vakufa u Bosni sa cjelokupnom imovinom svih vakufa, da je učini i Hercegovini kao nadopunu onoga što su predgovormobilnom, da ona koristi cijeloj muslimanskoj zajednici nici iznijeli, a sada moram ispred naše braće iz Južne za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana u cijeloj Srbije, u čije ime imam čast govoriti i čiji treba da Jugoslaviji. Po mom skromnom shvaćanju jedini je budem tumač pred Vašim licem, naglasiti daje stanje, način taj da se iskoriste prazni placevi, zapuštena kako vakufske tako i vjersko-prosvjetne uprave, u groblja i neizvlačene šume. Nema zapteke ni pravne Južnoj Srbiji strašno, tako da se ja prosto sramim da ni pravno-šerijatske da vrhovna uprava potraži moguć­ govorim o toj stvari. Vakufski prihodi mogli bi iznašati nosti i načina da dođe gdje bilo do glavnice, da nađe preko 5,000.000 dinara. Te prihode jedu mutevelije, kapitala, da učini koristonosnom ovu vakufsku imovinu korteši pojedinih partija, da niko tome u kraj ne može i da na taj način nesamo podigne rentabilitet vakufske stati. Ono malo prihoda s kojim raspolažu okružni imovine nego i omogući mnogom zanatliji uhljebljenje muftije i krnji medžlis, troši se tako da se ne zna ko i zaposlenje. pije a ko plaća, kad se troši i zašto. Da bi slika svega Vi ste čitali — skoro je to bilo na dnevnom redu bila jasnija i da budem što kraći, navešću da se u — daje općina skopska zaključila zajam od 200,000.000 blizini Tetova nalazi tekija koja ima preko 3,000 dudinara. Skopska općina je jedna juristička osoba. Nji­ numa beglučke zemlje. Ja sam sada advokat i zastupnik hovo čitavo nepokretno imanje sastoji se od 20,000.000 te tekije i konstatovao sam da je cijelo imanje raspljačdinara, a na tu vrijednost imadu 150,000.000 dinara kano i to raspljačkali su ga većim dijelom muslimani, duga od Hipotekarne banke. I pored svega toga, s obzi­ nazovi potomci bivšeg vakufa, uz pomoć onih koji su rom na investicije, našlo se jedno društvo koje je pri­ pozvani da štite vakufsku imovinu, tako da zgrada pravno, da dade zajam uz 7% interesa za 60 godina, tekijska dolazi u pitanje. I nju su probali da prodaju. da oni izgrade u Skoplju što treba, a zajam da se Ovaj je primjer dovoljan da rasvjetli kako je stanje u postepeno povrati. Kad je mogla opština skopljanska, Južnoj Srbiji. Što se tiče prosvjetnog polja, ima u Skoplju čija je uprava vrlo loša i s kojom sam imao sukoba, nekoliko mješovitih osnovnih škola, gdje se pored naći u inozemstvu kredit od 200,000.000 dinara, onda abecede, ćirilice, predaje vjeronauka itd. Po selima ne­ naša vakufska uprava, čiji imetak vrijedi 2 milijarde, mate ništa. Ja sam imao prilike da govorim s pokojnim svakako će naći kredit od 500 do 600 milijuna dinara, Pašićem o toj stvari i da iznesem potrebe muslimana 303 �u Južnoj Srbiji. Tom prilikom predlagao sam da bi i s političkog gledišta bilo dobro, da se dopusti otvaranje sibjan mekteba ondje gdje nema osnovnih škola. Ako se misli na ovaj način nacionalizirati muslimane, uvje­ ravam Vas, kazao sam g. Pašiću, da to ovim načinom postići nećete. Vi postizavate to da dobijete novi tip komunizma. G. Pašić me je razumio i obećao da će sve pogreške popraviti, ali kako su poslije toga nastale razne trzavice u vladi, ostalo je sve kako je bilo. Danas je stanje u Srbiji očajno. I sve su oči uprte u Vas, oni očekuju, da im mi iz Bosne pružimo ne luč prosvjete, nego da im omogućimo da dobiju u svoje ruke ono što im pripada po pravu božjem i ljudskom. S ovo nekoliko primjera prikazao sam Vam prilike u Južnoj Srbiji, a pošto je kratko vrijeme ja završavam. (Odobravanje). R e is eff: Hvala Vam lijepa na izvještaju, samo ja Vas pitam da li muslimani po selima oko Skoplja imaju početnih vjerskih škola. Iz Vašeg sam izvještaja razumio da nemaju. Jesu li tražili? S m a i l a g i ć : Ja sam tražio. R e is eff: Ko ne dozvoljava? S m a i la g i ć .1’ Vlada. R e is eff: To treb^ konstatirati Riječ ima inž. g. Hajdar Čekro. Č e k r o : Gospodo! Nijedno pitanje, bilo kulturno ili socijalno, ne može. se* nazvati čisto muslimanskim pitanjem, kaošto je vakufsko. Vakufsko pitanje je čisto muslimansko pitanje i ono je kao takovo uvijek tre­ tirano od strane ^muslimana bez obzira da li su iz redova inteligencije ili-iz redova ilmije. Zato je prire­ đivački odbor kongresa dao važnosti tome pitanju, sa željom da se u njemu vodi diskusija. Koliko god nijesam pozvan da govorim o tom pitanju, smatrajući da je namijenjen svrsi da budi vjersku izobrazbu među muslimanima, pošto nijesam tćolog, ipak ću o njemu progovoriti nekolike riječi, jer se danas prije podne u ovom pitanju htjela izbaciti neka zla namjera. Držaču se onih direktiva koje je g. Sulejmanpašić u svom koreferatu iznio. Do danas svi muslimani, kad smo god to pitanje promatrali kao muslimani, uvijek smo ga kritikovali, ali nikada nije iznesen put i način kako će se krenuti na bolji put. Tek danas se iznosi neki pravac kako treba zavesti konstruktivni rad u vakufu. Ne slažem se s referentom da je najkardinalnije pitanje izborni sistem. Izborni sistem, bilo posredno bilo neposredno glasanje, ne može uplivisati na tok i rad institucije, nego ljudi koji upravljaju. Glavno je da se izaberu ljudi koji su sposobni, bez obzira da li su izabrani na ovaj ili onaj način. (Odobravanje). Mi svi znamo, koliko su žrtava muslimani doprinijeli, dok su sebi izvojštili tu instituciju. I današnji izborni sistem, i ako omogu­ ćuje da dođu na sva vrhovna mjesta neobrazovani ljudi, ipak ne isključuje da dođu najobrazovaniji. Osim toga mi svi znamo, a potvrdio je to i g. Korkut da od 3 04 oslobođenja do danas, svi su sabori zaključili reviziju, ali dodanas reviziji nijesu pristupili, i ako je za nas posmatrače pitanje za reviziju dozrelo. Da nijesu pri­ stupili reviziji, imadu dublji razlozi. Ne upuštajući se u te razloge hoću naglasiti da sama revizija autonomnog statuta ne može da bude zapreka da vakufsko pitanje bude pokrenuto s mrtve tačke. U čemu je vakufsko pitanje? To je čisto šerijatsko pitanje i u tome je direktiva rada onima kojima je to pitanje namijenjeno. (Glas: Ne da statut!) Pri reviziji Statuta — u koliko treba revizije — treba ovom pitanju dati najvidnije mjesto, jer kraj te revizije i glavne osobine vakufa, vjerskog obrazovanja muslimana, sva ostala pitanja su sporedna. Donošenje ovog statuta stvoreno je za čaršiju a ne za vjersko obrazovanje muslimana. Nemojte me krivo shvatiti, ali svaka institucija ide naopako ako ne dođu pravi ljudi na pravo mjesto. Ako se Inžinir miješa u pedagogiju a pedagog u inžinirstvo - - ne valja. Svaki čovjek treba da bude na svom mjestu, pa će svaka institucija ići pravim tokom. Muslimanska inte­ ligencija svjesna je toga da moral svakog naroda počiva na'vjeri, i nikada ne možemo u jednom narodu, a u prvom redu u našem, provesti socijalni i kulturni ргеporođaj, ako narod ne bude na moralnom temelju. Mi hoćemo pod islamskom zastavom stupati naprijed. I vakufsko-mearifski statut treba da ovo ima pred očima prilikom revizije. Danas se po vakufsko-mearifskom statutu izabire takovo tijelo koje je slično ne­ kom konglomeratu. Najneznačajnije pitanje, nagrada jednom mualimu, treba da prođe kroz sva autonomna tijela. Na jednoj strani vlada čaršija, a na drugoj vjer­ ska neobrazovanost, a prepušta se čaršiji da bira. Stvara se birokratska hierarhija. To je bilo još i za austrijske vlasti. Ne može se kazati da statut onemogućuje rad. Ja bih dao da se na temelju današnjeg statuta izaberu najbolji ljudi i oni da reviziju provedu. Do danas, ni­ jedno tijelo nije išlo za tim programom nego mu je glavno bilo da se bira. Nijedni izbori nijesu se pro­ vodili da se traži program i rad na programu. S druge strane, varamo se kad mislimo da je to hermetički zatvoreno blago. Vakuf ne predstavlja miljarde, on predstavlja oko 300 milijuna; džamije, medrese i dr. to su inventarski predmeti i pasivne stavke u vakuf­ skoj bilanci. Radi toga mi ubijamo vjeru u svijetu kad kažemo da to prestavlja miljarde, mi gubimo vjeru našeg elementa da ćemo kadri biti da to podignemo. Pogledajmo na ovo pitanje, procijenimo tačno koliko vrijedi, izaberimo ljude da to iskoriste koliko se može, a ne varajmo se da ćemo na temelju te imovine na­ šem narodu zagarantovati budućnost. Mi treba da bu­ demo svjesni toga da je dužnost vakufsko-mearifskog tijela da prodajom imovine omogući vjersko obrazo­ vanje muslimana. (Odobravanje.) K a ra b e g : Prvo moram naglasiti da na današnjoj upravi vakufa nijesu umjesni ljudi, nijesu ljudi pro­ �brani. Najprije bi se morao naći način da se uprava preda ljudima koji vrijede, koji umiju nešto skrojiti, a onda da se dadu na izvođenje. R e is eff.: Sada ima riječ Hamdi eff. Mulić. ni stalan plan za ta predavanja. Predavaće se gdje je potrebno i nastojaće se da se na najlakši način dođe do uspjeha. Ja mislim da kongres pristaje na to i po­ zdravlja tu ideju koju je Gajretov glavni odbor iznio, a koja je danas ostvarena u daleko prosvećenijim na­ Analfabetizam među muslimanima. rodima. 1 kod nas imamo Prosvjetu, da već ove godine H. M u lić: šalje predavače u narod. Ja mislim da Vi pozdravljate Draga braćo i sestre I Rado se odazivljem pozivu ovu ideju, koju Gajret hoće poslije 25. godine svoga našeg kulturnog društva Gajret, da pred ovim foru­ opstanka da ostvari. (Odobravanje.) mom progovorim o problemima analfabetizma u Bosni, R e is eff.: Sada ima riječ Derviš eff. Korkut, da a specialno među nama muslimanima, u koliko se govori o vrlo važnoj temi za nas, a u vezi s narod­ može o tom posebno da diskutira. Problem analfabe­ nom prosvjetom. tizma u našim je prilikama problem narodne prosvjeAlkoholizam među muslimanima. ćenosti. (Čita referat, koji je štampan s malim izmje­ nama u Gajretovom listu br. 2 i 3 od ove godine pod D e rv iš K o rk u t: naslovom: Problem analfabetizma.) Ja ću u vrlo kratkim potezima istaknuti nešto o (Na kraju govora odobravanje.) pitanju alkohola. Alkohol nije odavno u upotrebi kod R e is eff.: Zahvaljujem našem vrijednom učitelju nas, nego od novijeg vremena, došao je pred okupa­ g. Muliću na ovako iscrpnom isticanju i izlaganju cijom i iza okupacije. Nažalost, austrijska je vlast uvi­ onoga, što jo toliko važno za prosvjetno napredovanje djela da joj je alkohol najbolji saveznik i da je to naj­ naroda. kraći put jcojhn će domaći elemenat upropastiti. Alko­ Sada dajem riječ g. Hasanu Hodžiću. holizam se razvio kod nas neobično brzo, i mi u našoj slobodnoj državi ubrajamo produkciju alkohola kao Gajretova popularna predavanja. našu treću industrijsku granu. Prva je grana produk­ H a s a n H o d ž ić : cija drva i ugljena, druga brašna, a na trećem mjestu U mjesecu decembru prošle godine stavio je Gaj- dolazi alkohol. Alkohol je toliko jak da drži štampu retov Glavni Odbor prijedlog i. ^akfjučeno je da se na­ u svojim rukama, a prema tome javno mišljenje. Zato piše projekt o popularnim predavanjima, o predava­ je dužnost prosvjetnih radnika da u ovom pogledu njima za narod, tako razumljivim da svaki učesnik nadopune ono što država još ne čini. Kod nas piše u može sve razumjeti, ali da ^se prije toga ispita što na­ Ustavu da alkoholizam treba suzbijati, međutim na­ rodu treba, u čemu zaostaje, kako se tome zaostatku rodna skupština na zadnjem zasjedanju izglasala je, može pomoći i da se organizuju za narod predavanja, da ukida trošarinu na alkohol. Mjesto da bi uvela višu kako su narodni univerziteti u velikim gradovima, trošarinu, ona je ukida i tako će se omogućiti svijetu u Sarajevu i drugdje. Zaključeno je da društvo Gajret da pije jeftinije i više alkohola. Naša starija inteligen­ organizuje taka predavanja, na taj način da posebne cija nije se bavila alkohologijom, a mlađa je već u svoje predavače šalje iz mjesta u mjesto i da oni pou­ tom dalje pošla. Naša prosvjetna udruženja treba da čavaju narod. Tu se ne misli poučavati narod u tom dadu moralnu i materijalnu potporu pokretima protiv da li će koji naučiti čitati i pisati nego da se uzme alkoholizma, jer samo tako sačuvaćemo narod koji ima iz života što je osobito važno, što narod treba, gdje mnogo nasljeđene energije, ali pijući postaje od krep­ narod strada, a to znači ogromna oblast ljudskoga kog naroda degenerisan. Radi toga apelujemo na našu znanja. Ja sam o tome sastavio jedan referat: (Vidi omladinu, na predstavnike Gajreta i Prosvjete, koja je članak g. Hodžića u Gajretovom listu br. 4 od ove ovdje predstavljena po g. Vasilju Grđiću i koji je i god pod naslovom »Gajretova popularna predavanja:)« prije rata radio u tom pravcu, da zajedno s Napretkom Ja taj napis neću ovdje čitati, jer nema dovoljno i svim kulturnim društvima porade da se to zlo ot­ vremena, a i ne radi se niti o tom, kakva će se rezo­ kloni. Ako toga ne bi bilo, za vrlo kratko vrijeme polucija ovdje usvojiti, već jednostavno treba Gajretov javiće se kod nas daroviti pisci, koji će Zolinim perom Odbor tu stvar da uzme u svoje ruke i po mogućnosti crtati naše bijedno stanje. što prije organizuje takva predavanja. Radi se o tom Mi smo se prije 2 godine silno ljutili što je izašlo da kongres prihvati, da se ovlasti Gajretov odbor, a u štampi nekoliko članaka kojima su među nama po­ ja bih predložio da kongres upravo zamoli Gajretov kazivali znakove degeneracije. To se ne može otkloniti, odbor neka to čim prije izvede, a mi svi da se pobri­ to svak vidi. Vidite očeve kojima su u kući degenerinemo za to da idemo na ruku predavačima Gajreto- sana djeca. Oni su kao pijanice još zadržali snagu, ali vog odbora, da bi što bolji uspjeh imali. Potreban je su im se rodila djeca živčano slaba, padavičava, luda. skup od više predavača, iz Sarajeva, iz Mostara i dru­ Vidite na svakom koraku gdje se naš svijet sprda jad­ gih mjesta. Kako će to Gajretov odbor organizirati, to nicima koji nijesu krivi svojoj nesreći. To treba da se ne može predvidjeti, kao što se ne može napraviti prestane, treba da se ukloni uzrok, pa će nestati i 305 �posljedice. Treba izbaciti alkohol. Kod muslimana rad je lakši, jer islamski propisi idu rado na ruku oko suzbijanja alkohola. Naši običaji nijesu protkani pijan­ kama kao kod katolika i pravoslavnih i prema tome alkohol kod nas ne spada u društvo, kao što ne spada ni u kulturu. Često puta kod poluinteligentnih ljudi vlada mišljenje da alkohol spada u kulturu. To ne stoji. Tako isto kod muslimana ne spada u društveni život. Kod nas ženskinje nije pilo i popravljalo je krv što je preko očeva prešla nasljedstvom na djecu. Završujući, zamoliću prisutnu gospodu da za po­ kus izvedemo plebiscit Molim svakoga ko je zato da se kod nas održi mokri režim, neka se javi, nećemo ga popljuvati. (Niko ne ustaje.) — Hvala. Ja ću biti lojalan, pa da izvršimo plebiscit. Neka ustanu gospoda, koja su za potpunu zabranu alkohola u cijeloj Jugoslaviji. (Ustaje ogromna većina.) — To je 95%. Ja sam potpuno postigao svrhu za kojom idem, samo molim Glavni odbor Gajretov da nas podupre u ovom radu i molim inteligenciju da se* obrati ili na muslimansko društvo Trezvenost ili na brata Vukovića ili Pobratimstvu. Л da užine pravila, pa da ovu ideju raznese, jer bez nje nema spasa nama muslimanima, a i Jugoslavenima uopšte. R e i s s eff.: Premda je kratko vrijeme, ipak ću još podijeliti riječ Šukriji Kurtoviću. б. K u r to v ić : Radi kratkog vremena biću kraći. Molim predstavnika Prosvjete g. Vasilja Grđića, koji je ovdje, da uzme riječ, jer oni oko Prosvjete u ovom su pitanju iskusni, više su radili i mogu nam biti putokaz, kao što su u mnogim pitanjima do­ sada bili. V as ii j G rđ ić : Gospodo! Vrijeme je kratko i moram biti kratak. Sve ovo,što ste popodne govorili o narodnom prosvjećivanju, Prosvjeta je diskutovala na dugo i široko, u raznim anketama a i prilikom 25godišnjice Prosvjete. Čitav ovaj problem kulturnog pro­ svjećivanja sličan je vrsti beočuga, a sve te beočuge, kao u lancu, nastavljaju se na druge beočuge, to su knjižnice, listovi i razne škole za zemljoradnike, škole za seoske domaćice i t d. Ja bih mogao o svakom od ovih pitanja po čitavo predavanje održati. Mi smo lomili glavu n. pr. o prvom pitanju o suzbijanju nepismenosti. Mislili smo da možemo su­ zbijati tečajevima. Poslije smo vidjeli iza iskustva da je to kap vode u more, da to vrlo malo znači. Nepismenost se može suzbijati pomoću podizanja osnovnih škola. Čak ni osnovnim školama, ako nema produžnih, neće biti ne­ pismenost u narodu uništena. Radi toga država treba, u prvom redu, da suzbija nepismenost pomoću otva­ ranja osnovnih škola. U tom smo pitanju izjednačeni svi i oni daleko kulturniji i mi koji smo zaostali. Vidjeli ste kako ovdje izgleda, na kojoj smo skali, a gdje su 3 06 Slovenci, gdje Hrvati, a gdje su u Srbiji. Mi i Južna Srbija na zadnjem smo mjestu. Ja sam uvijek govorio u tom pravcu da treba da imamo prosvjećenu cjelinu, jer ako je cjelina prosvjeCena, onda Се biti dobro svima nama. 0 ovim pitanjima imao bi govoriti dosta. Osnovna će škola suzbijati analfabetizam. Što su drugo tečajevi za nepismene nego tečajevi za one koje ne možemo tjerati u osnovne škole. Lijek za ono što ih nijesmo prije tjerali. Međutim i tu treba veliko iskustvo i velik rad, da se makar ono malo postigne. Dobro znate da su se na svim stranama pravili razni bukvari. Samo bukvar koji je načinjen tako da je najjeftiniji, može prodrijeti u masu. Radi toga Prosvjeta je jedina bila u stanju, to sam već rekao a to se može i danas reći, — da za svakoga ima knjigu koju, kad je prouči, progledaće. Ona šalje bukvar za svakoga, ne samo za Srbe pravoslavne, ona šalje bukvar latinicom i ćirilicom. Ona ne pravi razlike u kulturno-prosvjetnom poslu između svih državljana naše kraljevine, jer u prvom paragrafu svojih pravila kaže da pomaže državljane. U'onom lancu narodnog prosvjećivanja, to je prva karika. Mnogo smo tečajeva održali, ali u onom moru anal­ fabetizma utoh^li su i opet zaboravili čitati i pisati. Ako se ondje gdje se održaju tečajevi za nepismene, ne osnuju knjižnice i ako učitelj nije u isto vrijeme povjerenik Prosvjete i ako ne uzimlju knjige, oni za­ boravljaju i čitati i pisati. Radi toga, Prosvjeta uz tečajeve naj­ za nepismene osniva knjižnice. Ima ih oko 160 sa 60.000 knjiga, koje takođe opet nijesu osnovane ni za pleme ni za vjeru, nego za one koji se prijave. Međutim ni to nije dovoljno. Potrebno je ako ne svake nedelje a ono barem svakih mjesec dana, primati po jedan list. Radi toga, Prosvjeta ima list »Narodno Zdravlje», tako da kad nekoga nauči čitati i pisati, nastoji ga držati u kulturnom svijetu, jer inače otrgoše pa prilike. Treća je etapa izdavanje knjiga. Četvrta etapa u narod­ nom prosvjećivanju jesu popularna predavanja, preda­ vanja pomoću kina, i to je Prosvjeta mnogo radila i imala je velikih uspjeha. I u tom je pravcu spoznala naše mane, koje su priječile one energije koje su kod Prosvjete bile. Mi smo imali oko stotinu predavanja. Ta su predavanja za svakoga, ne samo za Srbe nego i za Hrvate i muslimane. To su predavanja o sušici, 0 tuberkulozi, o lijepim krajevima naše kraljevine, to su predavanja iz socijalnog i kulturnog života našega 1drugih nacija. Mi smo tih predavanja imali oko stotinu, predavanja s projekcijama i s projekcijskim aparatom. Pa što se dogodilo? Nemar naš, najstrašniji nemar i aljkavost slavenska suzbila je najveće energije kod Prosvjete i, ako je bilo da smo klonuli, klonuli smo pred tim. Poslali smo čovjeku projekcijski aparat, pro­ jekcije i predavanja i držao niz predavanja, a nije nam vratio ni aparat ni projekcije. Ja bih sve to oprostio da se radilo, ali oni niti šalju izvještaj niti rade, nego je sve ostalo u budžaku, a i kad su se vratili aparati �bili su polupani. U tom pravcu imamo rđavo iskustvo, ali mi taj rad namjeravamo opet pokrenuti s izvjesnim garancijama da će povratiti sprave na vrijeme i u redu. To je četvrta vrsta Prosvjednog rada u narodnom pro­ svjećivanju. Zadnja vrsta bile su škole, kurzevi za poslovođe zemljoradničkih zadruga ili škole za seoske domaćice. To je, uz popularna predavanja, najbolji način prosvje­ ćivanja. Ovim svojim radom Prosvjeta je prešla granice plemenske i vjerske i njom se može koristiti svaki državljanin. Zahvaljujem Vam što ste mi dozvolili da progovorim nekoliko riječi o prosvjeti. K u r to v ić : Naročito htio sam da prije nego ja uzmem riječ, uzme riječ g. Vasilj Grđić ispred Prosvjete, jer sam znao što je radila Prosvjeta, pa da vidite što nas čeka na tom putu i od kolike je teškoće ovaj rad, a raditi se mora, jer procenat nepismenih je užasan prema re­ feratu koji je danas dao g. Hamdija Mulić. I stoga mi je drago da je Vasilj Grđić istakao činjenicu da niprivatna inicijativa ni analfabetski tečajevi ni predavanja ništa ne mogu učiniti bez državne pomoći, bez osnivanja osnovnih škola i otvaranja tečajeva za nepismene u vojsci, jer kroz vojsku prolazi skoro sva naša mladež. Ističući to, htio sam da kažem i ono š to je V. Grđić rekao, da smo mi u Bosni, sye -od oslobođenja, radi nekakvih proporcija a ne onako gdje treba da se daje, postali pastorčad u ovoj državi. Dok u Sloveniji pada na 32 učenika po jedan učitelj, u nas na 90, i to samo u gradu Sarajevu. U njih ima 80% pismenih, a u nas 80% nepismenih. Država treba da se kani proporcija i da pomaže ondje gdje treba. Nivelisanjem prosvjetnim i kulturnim može se doći do nivelizacije opće narodne, to vrijedi za cio narod, zvao se on srpski, hrvatski ili slovenački, a to vrijedi i za muslimane kao dio naroda. Ako država misli da muslimani prestanu biti nešto posebno u našem narodu, treba da ih podigne, da toga diferenciranja nestane i da nestane onoga, na što se uvijek prstom upire a to je tobožnja anacionalnost. Jer mi smo najzaostaliji. U nekim se mjestima penje pro­ cenat nepismenosti na 95%, a tome je razlog, kako smo to i iz referata g. Mulića i iz govora reis-eff. vidjeli, što je Austrija sistematski na izvjesne načine onemo­ gućavala otvaranje škola u muslimanskim selima. Naša država treba da pođe protivnim pravcem i da ispravi greške koje je pravila Austrija, ako neće da se kod muslimana stekne uvjerenje da se to sistematski i danas provodi. A nažalost ima i drugih razloga radi čega se muslimani otuđuju od škole. Što se u udžbenike unose stvari, koje ne spadaju u školu i gdje se vrijeđaju vjerski osjećaji. Reis eff. je dao za to tačno obrazlo­ ženje, a ja Vas uvjeravam, koliko poznajem ljude i prilike, ni govora ne može da bude o sistemu, nego se učinilo radi toga što su u Prosvjetnom Savjetu sjedili ljudi koji ne poznaju prilike u našim krajevima i ne znaju čim nas mogu uvrijediti, pa su jednostavno uzeli one knjige koje su bile protežirane u Ministarstvu Pro­ svjete. Dakle razlozi su čisto protekcionaško-materijalni. To treba da prestane i najenergičnije zahtijevamo da to prestane, ako hoćemo da omogućimo — do čega mora doći — da dođe do općeg nivelisanja, a napose do nivelisanja muslimana. S ovim završujem, jer smo iscrpli ovaj predmet s ovim predavanjem. U tom ne može biti diskusije, u tom se svi slažemo. Nego jedino s ovog mjesta uputio bih apel našoj inteligenciji, koja je ovdje okupljena, a žao mi je što nije u onom broju kao jutros, da se vjerska prosvjeta, koja ne samo da čuva islam, nego je podloga za opšti kulturni napredak, podigne. Ovisi 0 Vama koje ćete stanovište zauzeti, koliko ćete biti aktivni kad odete u narod i počnete u njemu raditi. Ako počnete u tom pravcu, sigurno ćete uspjeti. Stoga, u ime kongresa, a ako hoćete i u ime Gajreta koji će poduzeti rad na tom pitanju u zajednici s bratskim ostalim društvima, pozivam Vas na taj rad, da se vjerska 1 svjetovna inteligencija ujedini i odbaci nehaj, koji je dosada vladao. (Odobravanje). Ali eff. Kapi d ži ć: Ja ću govoriti iz duše naroda Presvjetlom hadžireis-eff. hvala mnogo puta na vazu. Sjećam se dobro vaza gdje se kaže da Svemogući Allah čuva sebe i svoje podređene od vatre. Dragi hadži efendija 1Mi smo Vaše Presvijedlosti ehalija. Vi ste, presvjetli, most iz­ među duhovne i svjetovne inteligencije i gledajte, kako znate, da smirite uznemirene duhove. Nadalje Vi upozoriste u Vašem vazu nasihatu na uzvišene hadise: svi ste čobani i svi ćete biti pitani za svoje stado. Vi ste naš najveći čoban kao što su i svi predstavnici narodni čobani naroda. Ja mislim da nikada predstav­ nici narodni neće dozvoliti da im se kaže da ne čuvaju ovce od vukova. Ispred narodne duše želim da Vas Svemogući Bog poživi na ponos i diku svih b.-h. mu­ slimana kao i čitave naše države. R e i s eff.: G. Muftić, uvaženi naš profesor, hoće svoje misli da kratko izloži. M u f t i ć : Ima duže vremena, da se bavim jednim važnim pitanjem. Godinu dana radim na jednoj misli, koja me muči. Dolazio sam u doticaj s vjerskim našim svijetom, pa smo rasmišljali o tom da bi se kod nas radilo na tom da pokrenemo tečaj za bule i babice. Kaki bi taj tečaj mogao biti? Po mom mišljenju savremen, da imamo snažne, duševno jake ženske. To bi morale biti učenice s najmanje dva razreda prepa­ randije ili šest razreda gimnazije, de mogu dalje učiti taj tečaj za, bule i babice. U isto doba jedna ženska mora da nauči nešto iz anatomije, da mogne pomagati kod poroda do granica gdje smije, da mogne pomagati kod umiranja, da onda po nekim određenim propisima, takva ženska mogne provesti ono što treba do dženaze. Mi ovih osoba nemamo, te osobe treba da su kul­ turno jake. Takav tečaj za babice trajao bi dvije go- 307 �dine. U isto doba takve bi žene bile hodže među že­ nama. Ako treba koje vjersko pitanje rastumačiti, da ga rastumače. Ženski svijet ne zna toga, jer u ženskom svijetu nema hodža. Preko njih će biti ćuprija kulturi. R e i s eff.: Mi imamo ovdje još dva referata, koja bi trebalo čitati, a iza svega ovoga, imali smo u na­ mjeri o svim stvarima koje se ovdje riješavaju, da do nesemo jednu po jednu rezoluciju i da ih upravimo na one na koje se odnose. Mi bismo htjeli da iza svih referata pročitamo te rezolucije, da ih eventualno s Vašim primjedbama i popravcima korigirano, da postanu de­ finitivne i da se štampaju zajedno s referatima. Ali pošto jo sada 5 sati, a sjutra u 10 sati je otkrivanje bista u Gajretovom konviktu, to bih molio gospodu koja ostaju ovdje, da sjutra u 2 sata poslije podne dođu u malu salu Gradske općine, i ondje da čujemo i one referate koji još nijesu pročitani, kao i rezultat svih referata: rezolucije. Ako ih usvojite, kakve jesu, biće odmah gotove rezolucije, ako reknete više soli, stavićemo, ako ne treba soli nego bibera, imaćemo i bibera. (Glasovi: Mogli bismo u jutro od 8 .do 10.— Odobravanje.) Pa dobro, ovo je zaključeno u sporazumu, sjutra od 8 sati dalje raspravljaćemo. 1 kad riječ dadne čo­ vjek, veže se. (Svršetak u 5 sati.) сам слободан да отворим с овог мјеста несамо дискусију no MOM реферату о задругарству него no свим привредним питањима која засијецају у интересе муслимана Босне и Херцеговине. Зато молим да ме саслушате. (Чита свој реферат о задругарству). Задругарсшво међу муслиманима у Босни u Херцеговини. УВОД. »Тешке прилике у којима се налази специјално наш муслимански свијет дале су нам повода да се позабавимо мишљу око оснивања занатлијске задруге. Наш град броји преко 5.000 становника међу којима je највише муслимана који посједују око 300 обртних дозвола, те немају никаквог организованог рада и лрепуштани су сами себи. По скупи новац набављају потребне артикле.............. итд.«, писаше прије извјесног времена оснивачки одбор једне занатлијске муслиманске задруге у Ливну једном нашем угледном задружном раднику, молећи ra да им он даде потребна упутства око оживотворења те њихове задружне идеје. И није то једини случај. Овакова писма стижу не само од занатлија него и од трговаца, a нису ријетке ни сељачке групице које долазе у Сарајево HACTABAK КОНГРЕСА 7. СЕПТЕМБ1 извјесном угледном грађану и моле га да им он даде упуства како би они у своме селу имали онакову у малој дворани палаче градске oi кредитну задругу као што je имају у сусједном селу (Почетак у 8 сати и 25 минут њихова браћа православни и католици. И тешко да Р е и с-е ф. Отварам сједницу овога к они погоде на оног правог писменог шехерлију који je јучер требало закључити, али како je ће имати смисла и воље, na и нешто материјалних важних реферата, морали смо данас настг срестава, да ту њихову идеју распламти, очува и Дајем ријеч r. проф. Шефкији Бубићу, да реферише приведе у дјело. Већином се иницијатори изгубе у о задругарству међу муслиманима. Ш еф. Б у б и ћ : Јуче смо читав дан разговарали раду око оснивања, наиђу на многе организационе о том како да исхранимо наше душе и претворили потешкоће и након кратког времена омрзну ту лијепу смо овај конгрес у вјерско-просвјетну анкету, a данас задружну идеју, посао напусте, наравно трпећи од ћемо говорити о том како да исхранимо наше сто- тога и с материјалне и с моралне стране. маке. Гг. дискутанти илмије и интелигенције нашли Ово све мора зато да буде јер код нас муслису за сходно да читав дан расправљају о тим ства- мана не постоји организовано задругарство, нити рима, a нису нашли за згодно да разговарамо о сеоско нити варошко. Хрвати су основали год. 1904. стотинама у провинцији који гладују и да нађемо своју прву задругу у Орашју н/С., a Срби 1907. год. начин на који ће се омогућити муслиманском еле- И једни и други имају у Босни и Херцеговини лијеп менту no провинцији као и изван граница Босне и број и сељачких и варошких задруга, поготову Херцеговине, да би се могли одржати. Карактери- сељачких, које су организоване у својим великим стично je не само да се данас о том расправља, него савезима — Савезу Хрватских Сељачких Задруга да господа која су вољна расправити муслиманска у Сарајеву и Савезу Српских Земљорадничких Задпитања неће да чују за ситан рад у народу, него руга у Сарајеву. Истина и у једном и другом савезу воле да воде расправе о вјерским питањима. Ja нећу има приличан број не само муслимана него и задруга омаловажити ислам, али кажем: ако муслиманима које сачињавају само муслимани. Али један гро нане буде загарантована материјална егзистенција у шег муслиманског елемента није приступачан овим овим крајевима, нема напретка ни у вјерском погледу; задругама, јер и српство и хрватство још у нашим a кад неће бити муслимана, неће бити ни вакуфа у масама носи религиозно обиљеже. Покушавало се да овим крајевима јер фукаралук je близу да постане се муслиманске сељачке задруге окупе у Средишњем кјуфур, како то и у Курани-кјериму стоји. — Зато Савезу Југославенских Сељачких Задруга, који je 3 08 �био основан 1921.иморао након петогодишњег рада да ликвидира. Овај je Савез имао приличан број наших муслиманских задруга, али су сада након ликвидације њихова савеза презадужене и данас постављају само један и материјалан и моралан терет за наш сиромашни елеменат. Чињеница да прво интересовање за задруге, било варошке или сеоске, и први корак око оснивања тих задруга потиче код нас муслимана не од интелигенције, него од оних сталежа који осјећају тежину свога слабог економског положаја, доказује да наша интелигенција до данас није показивала нимало воље да уђе у народ и да руководи његовим установама. Зато и немамо ми муслимани организовано ни варошко ни сеоско задругарство, усљед чега je и материјални и морални положај наших сељака, занатлија и ситних трговаца данас много гори него код осталих становника Босне и Херцеговине. Ha нашем селу: примитивна пољска привреда са несвјесном и нерационалном експлоатацијом природног богаства земљиног развија се усамљено, субјекти те привреде — наши сељаци — и не слуге да ће их тај начин газдовања данасј у доба тржишно-новчаног газдовања, претворити у градски пролетаријат, — у граду: продирање индустријских артикала узвеома јефтине цијене обара егзистенције наших занатлија и ситних трговаца. Ajeo "ништа друго, « нам мора бити на уму р силити нас да одмах, угледу на друге културне народе, започнемо са једном таквом задружном акцијом на селу и граду, која ће бити у стању да барем донекле загарантује како материјалну тако моралну егзистенцију нашем елементу. У граду, гдје живи један добар дио наших људи као ситни обртник, да организирамо занатлијске задруге, — на селу да стално спровађамо идеје кооперативног рада. Појединачна акција за такав рад je незнатна. Kao и за сваку организацију вишег стила, тако и за шири задружни рад у народу потребан je један виши орган, који ће као стручан и комплетан још у самом почетку знати и умјети упутити цијелу ту организацију једним, здравим, стручним и на овом конгресу предвиђеним начином. To je свакако у стању прије и боље да код нас муслимана, који немамо у нашој средини никакве централне задружне организације као што je код православних Срба поменути Савез Српских Земљорадничких Задруга и код католика Хрвата Савез Хрватских Сељачких Задруга, уради привремено друштво Гајрет као самостална свима једнако близа, административно већ организована, установа него ли буди која друга привредна иницијатива. Али тиме нећемо да упутимо задружни рад вјерским путем; чињеница je да je наш муслимански елеменат појединачно здружен са осталим, али један гро наших људи и на селу и у вароши стоји ван сваког задружног рада, a ми га морамо организовати. Г а ј р е т би з а т о п р и в р е м е н о т р е б а о п р е к о ј е д н е с в о ј е н а р о ч и т е сект ц и ј е да п р е у з м е н а с е б е д у ж н о с т и комп ет е н ц и ј у о р г а н и з о в а њ а нових и задруж и в а њ а в ећ п о с т о ј е ћ и х в а р о ш к и х и сеос к и х з а д р у г а . У ту би сврху та секција ступила у везу са постојећим задружним савезима у земљи, поготову с оним у Сарајеву, a no примљеним рецептима, од тих организација да припрема терен за стварање с а м о с т а л н и х с а в е з а м у с л и м а н с к и х з а д р у г а . При томе раду мора се стално лучити рад око организације сеоских задруга. Како je no варошима, међутим, услијед продируће конкуренције јефтине фабричке робе, највише угрожена егзистенција нашим занатлијама, то ћу се задржати само на организовању њихових задруга. Тиме наравно нећу да опорекнем важност оснивања задруга ситних трговаца за заједничку набавку робе и садила, те сам дапаче и мишљења да треба настојати и око подизања овог задругарства. У детаље овог задругарства не можемо се упуштати да не би далеко отишли са постављањем многих проблема и задатака у почетку самога рада. 2. Организовање занатлијских задруга. По свим варошима Босне и Херцеговине живи poj муслимана занатлија, чија je егзистенданас не само угрожена него скоро и уништена. Ми имамо свакодневно прилике да проматрамо, како се наши самостални мајстори потискују од конкуренције јефтине фабричке робе и како воде једну тешку, у много случајева и без икаква успјеха, борбу око одржања своје егзистенције. Не претјерујем, ако кажем, да у оним четама муслимана подворника, трамвајских кондуктера, општинских радника, улччних метљара, уличних продаваоца и т. д. има најмање 30—40% занатлија мајстора. И кадто данас видимо, шта ће нам онда школовање наших шегрта, кад су њихови занати услијед такога стања ствари осуђени на пропаст. Егзистенцију нашим занатлијама може данас, према искуствима других народа, барем донекле спасити кооперација: »више мањих снага ако се здруже чине једну велику, и што човјек није сам у стању нека се с другим здружи« вели отац овог задругарства Schultze— Delitzsch, или како код нас народ вели »задруга мед носи«. A ko, дакле, хоћемо да наше занатлије мајстори задрже своју економску самосталност, морамо им помоћу задруга омогућити и с т е п о в о љ н е увј ете п р о д у к ц и ј е , које омогућују капиталом богатом фабриканту, да купује на велико, према томе да ј е ф т и н и ј е п р о д у ц и р а и с в о ј у р о б у л а к ше п р о д а ј е . Удружење више мајстора за заједничку купњу може као набављач на велико не само јефтиније него и боље купити, јер се тако добија боља 309 �квалитета и роба се плаћа у готову. Плаћањем у готову уштеди се не само на каматама, него ће тако наше занатлије избјећи познату овисност од својих лифераната и могуће им je да бирају трговца код кога ће купити своје сировине. Наше занатлије нису у стању не само да купују на велико, него, што их највише данас тишти, не могу у готову да плате, јер нити имају новаца ни кредита. Многи од њих имају само занат. Али удружењем више мајстора сви они могу доћи до кредита, пошто један за другог тако преузимају с о л и д а р н о ј а м с т в о . Уз организацију з а ј е д н и ч к о г к у п о в а њ а сировина треба почети са задругама за заједничку продају готових производа. У нас још и данас занатлије највише продуцирају према наруџби, треба им зато дати могућности да раде за пијацу. To се може постићи стварањем з а д р у ж н и х п р о д а ј н и х м a г a з и н a на пр. да се удруже столари једног мјеста и да у заједкичкој продаваоници продају свој намјештај с којим би сигурно могли конкурисати постојећим велетрговинама покућства, или да на пр. израде дрвенарију Једне велике куће. Најбољи успјех у државама, гдје je ово задругарство развијено, показују занатлијске п р о д у к т и в н е з а д р у г е . По^мобу Ових могли бјрсе-наши мали занатлијски дућани претворити у велика подузећа која би запосл>авала задругаре уз надницу a продавала би произведене предмете на рачун свих задругара. С оваковим задругама, у којим се даје довољно гарантије сталној запослености наших људи, могли би ми подигнути социјални ниво наших занатлија и донекле ријешити социјално питање нашег живља no варошима. У нашем занатлијском задружном програму имали би дакле на првом мјесту истаћи организовање з а д р у г а з а з а ј е д н и ч к у набавку (алата, сировина), з а д р у г а з а з а ј е д н и ч к у п р о д а ј у г о т о в и х п р о и з в о д а и п р о д у к т и в н и х зан а т л и ј с к и х з а д р у г а . Код нас je већ почело иницијативом самих занатлија, како сам већ у уводу навео, са организовањем ових задруга. Тако н. пр. имамо ми данас: Муслиманску Занатлијску Задругу у Горњем Вакуфу, Муслиманску Табачку кожарску задругу у Високом, Муслиманску Табачку кожарску задругу у Стоцу и т. д, као и још неке које не носе конфесионално обиљежје. A што je за наше специјално муслиманске прилике најкарактеристичнје, ми имамо no провинцији, као и no разним сарајевским махалама, разних ситних удружења задружног карактера, која постоје сама за се ван сваке јаче друштвене организације. Колико je дакле код нас потребна акција за осниванјем ових задруга толико je исто потребно централизовање истих у ј е д н у в и ш у о р г а н и з а ц и ј у која ће бити у стању да рад свију наших занатских задруга доведе у праву колотечину. Најбоље би било да се 310 чим прије сазове иницијативом Гајрета к о н г р е с свих наших муслиманских за н ат ли јс к и х з а д р у г а који ће онда одлучити о томе, хоће ли стварати самостални савез или само један привремени одбор који би радио на томе да дође до савеза свих занатлијских задруга са територија Босне и Херцеговине без обзира на конфесију. Питање здруживања занатлијских задруга у један јединствен савез у толико je хитније кад се зна да све босанско-херцеговачке занатлијске задруге без разлике племена и вјере стоје ван савезне организације. Истина настоји Главни Савез занатл. задруга у Београду да ове задруге привуче у свој савез али код већине наших задруга влада расположење за остварењем једног оваковог савеза у Сарајеву. Зато требамо упућивати наше муслиманске задруге да не само подупру оснивање овог савеза, него и да одмах, no могућности, узму на себе и иницијативу. Иза савезне организације игра питање ј ефтиног к р е д и т а за чланове занатлијских задруга видну улогу. Наше се занатлије свакодневно виђају пред шалтерима залагаоница са комадима платна, новим ципелама, и што je најгоре са алатом у руци траже ломбардни кредит плаћајући га од 20—50%. Кредитна задруга може једино да му створи јефтин и повољан кредит, ако овај потиче из штедње самих задругара. Ми имамо већ неколико оваквих задруга под именом занатлијских штедиона као н. пр. Муслиманска Занатлијска Штедионица у Сарајеву и Мусл. Занатлијска Штедионица у Бањалуци и друге. Код отварања ових штедионица треба увијек имати на уму што више принцип солидарног јамства и принцип самопомоћи путем штедње. Међутим како je штедња услијед слабе продуктивности занатлијског рада данас минимална, требамо стално проналазити занатлијама друга врела јефтиног кредита. Овај се моментано може најповољније постићи ако се наше занатлије почну у највећој мјери служити кредитом Занатске банке a. д., отказујући све остале скупе кредите. По чл. 7. Закона о Занатској Банци Краљевине С. X. С. a. д. кредитом ове банке могу се служити не само појединци занатлије него и занатске задруге. Међутим како се мало занатске задруге са територија Босне и Херцеговине служе овим банчиним кредитом види се из чињенице да je од 23. маја 1927. до 30. јуна 1928. износ кредита босанскохерцеговачких задруга од Занатске банке износио свега Дин 350.000, док je исти износио: у Србији Дин 7,110.000 т. ј. 20 пута више, у Јужној Србији и Црној Гори Дин 1,090.000 т. ј. 3 пута више, у Војводини и Срему Дин 1,000.000 т. ј. 2'86 пута више. Ha овако слабо служење кредита од стране наших занатских задруга утицала су четири фактора: 1. Један веома мали интерес наших занатлија при упису акција Занатске банке a. д. (Уплаћено je �у Босни и Херцеговини 11 пута мање акција него у Србији, Јужној Србији и Црној Гори). Треба зато преко занатских задруга развити што јачу акцију око куповања ових акција. 2. Одвећ велика удаљеност централе Занатске банке у Београду од наших мјеста, те je потребно скоро 2 недеље да прође од дана пријаве до одобрења кредита. О т в а р а њ е п о д р у ж н и ц е ове б а н к е у С а р а ј е в у ј е с т ј е д н а х и т н а пот ре б а нашег з а н а т л и ј с к о г сталежа. 3. Друкчије правне формалности централе у Београду као вјеровника и наших занатлија као дужника (н. пр. друкчије формалности при издавању, преношењу и наплати мјенице no српском трговачком него no нашем мјеничном закону). Иовачињеница такођер доказује потребу подружнице у Сарајеву. 4 Несавезно повезано, према томе и децентрализовано, коришћење овим кредитом од стране наших занатлијских задруга. Да постоји један савез, он би знао да организира ову кредитну службу и да упути кредите у оне сврхе у које су намијењени. Стварање савеза занатлијских задруга у Б. и X. мора нам бити дакле једна од првих задаћа на овом пољу. И ови би савези дапаче могли бити кредитовани од Занатске банке, јер она према т&кс>у чл. 6. правила не кредитира само занатлије и занатске задруге него и све занатске »установе«. Наше занатлијско задругарство има дакле да пође овим путем, који je, no моме мишљењу и према нашим данашњим околн^стима, једини прави. Требала би само и Занатска банка да почне са потпуним извршењем чл. 6. својих правила, гдје се уз. остало вели: »Она (банка) ће постицати оснивање кредитних и осталих занатлијских задруга«. Рад банчин у Босни и Херцеговини на овом пољу добро би нам дошао. 3. Организација земљорадничких задруга. Није потребно више говорити, сви добро знамо, о приликама у којима живе наши сељаци без разлике вјере. Ипак док су сељаци других конфесија у много случајева свјесни да за своје готове новце сазидају себи кућу, купе које парче земље или које говече, дотле наши муслимани тежаци у већини случајева конзумирају оне капитале који им стоје на располагању. To je једна тачна чињеница коју je највише искусио ликвидирани савез југославенских сељачких задруга, a примјера. зато имамо и у другим савезима. Штогод више настојимо, било приватном или јавном иницијативом, да подигнемо пољопривредну продукцију у нашем општем интересу, у толико више долазимо до сазнања да je наше село заостало. Особито се то опажа код наших муслиманских тежака. Да су жетве много пута несигурне и да им ни из далека не дају оне приносе, које би морале дати, не требамо се чудити, ако проматрамо, како се мизерно искоришћују природне снаге и земљине материје као и друга пољопривредна помоћна срества, која би могла да буду извор нашег благостања. Не само no нашим пасивним предјелима, него и no плодним равницама, које ми муслимани у главном и посједујемо, може се видјети, како се земља плитко оре, a њиве се уопште држе у веома запуштеном стању. Ha много мјеста немају потребне алате и радну стоку. Док се уопће не обраћа пажња на рационално чување и употребу стајског ђубрета и може се рећи, на милијоне његове вриједности отичу у потоке или на други начин пропадају, дотле се са разних страна гледају сељаку извући готови новци за умјетно гнојиво. Ливаде, које би без каква великог труда могле да дају одличне приходе, постају мочварне и зарасле коровом дају минималне користи. Велики комплески земљишта леже потпуно неискоришћени и једва могу да послуже, услијед немарности, и као мршаве испаше. Нуззанимања, као пчеларство, рибарство, свиларство и т. д., која би - на неким мјестима могла да дају одличне приходе, нису скоро ни познати нашем сељачком елементу. Ako их на ово све упозоримо, обично нам одговоре, да им мањка новац за нужне набавке и побољшање земљишта. Ствар je пољопривредног реферата да нам изнесе начин побољшања прилика на селу, a ми ћемо овде изнијети задружни рад сељака, како би лакше, no угледу на друге народе, прилагодили своју привреду модерном начину газдовања и тиме наравно побољшали и свој материјални и социјални покожај. »Ako испоредимо« вели један чешки задругар »садашње прилике, у којима живи наш сељак, са стањем чешког села, прије 36 година, кад je била основана прва кредитна задруга, т. зв. Рајфајзенова каса, доводи нас до увјерења, да je напоран и систематски задругарски рад сеоског становништва допринио знатне културне, социјалне и економске користи. Испрва je овај рад био веома скроман. Ипак захваљујући пожртвованој и неуморној акцији пионира задругарске мисли и углавном једној нашироко разграњеној организацији, захваљујући културној и ревизионој дјелатности задружних савеза покренут je тако моћан апарат, да број задруга расте из године у годину, јер су свагдје пробудиле повјерење и свагдје радосно примљене. Понајвише ницаху Рајфајзенове касе, ови темељи земљорадничке задружне организације, као гљиве иза кише и преузимаху на себе с љубављу и пожртвовањем Ko­ pnene радове, које шира јавност скоро никако није ни опажала. Прирођена сељакова наклоност ка штедњи, његова брига за осигурањем будућности, како своје тако и читаве фамилије, његова тежња за усавршавањем земљорадње путем интензивне примјене умјетног ђубрета и пољопривредних машина, његова чежња за градњом ваљаних и практичних зграда 311 �за становање и привреду: све je ово водило сељака У његов новчани институт, гдје je он могао сваке недеље сигурно уложити свој засхужени грош и добити у нужди без имало муке јефтин кредит«. По Рајфајзенову принципу ми би такођер требали почети са оснивањем земљорадничких задруга. Тиме нећемо да испустимо из вида земљорадничке задруге за заједничко набављање, задруге за заједничко продавање пољопривредних продуката и продуктивне задруге за израду и продају предмета за заједнички рачун. И у Савезу српских земљорадничких задруга превлађују у главном касе, има само 3—4 продуктивне задруге. Потреба за заједничком производњом, прерадом, купњом и продајом код нашег je сељака минимална, сви се ови послови привремено, док не почне диференцирање, могу да обављају унутар кредитних задруга. Ове ће кредитне задруге, дајући кредит члановима, настојати да им савез заједнички набави плугове и друге потребштине, да им да иницијативу за оснивањем мљекара, житних магазина и т. д. Ипак 6yi се код нас могле још одмах, no оснивању кредитних задруга, његовати. Код организбвања земљорадничких заДруга морамо да будемо спремни за ријешење 4-ју великих проблема на које ћемо стално наилазити при организовању земљорадничких задруга: п р о б л е м р а з н и х сметња, проблем с п р о в а ђ а њ а ш т е д њ е и добивања јефтиног кр ед ит а и проблем ц е н т р а л и з о в а њ а з а д р у ж н о г р а д а у сав е з и м a. a) Проблем сметња. Прва и најважнија наша сметња у организовању задруга јест примитивност и неписменост, a с тим необавијештеност и незнање, нашег сељака. Ha нашем селу нема уопште људи, осим учитеља и хоџе кад би овај хтио да се у том правцу образује, који познају задругарски живот и који би могли уредити једну најобичнију задругу. A и међу нашом интелитенцијом врло их je мало који су задружно стручно образовани, да би знали ширити задружну идеју. Неписмености сељака можемо доскочити курсевима за аналфабете, a интелигенција могла би се задружно об^азовати на разне начине. Тако би Гајрет одмах могао да шаље апсолвиране трговачке академичаре и учитеље на страну, где постоје катедре и семинари 1. З а д р у г а з а з а ј е д н и ч к у п р о д а ј у за задругарство као н. пр. у Њемачкој и Белгији, ж и т а . Овај се посао досад у Босни и Херцеговини и тамо би ови стекли вишу задружну наобразбу. само мјестимично радио и тогса малим количинама, Такођер би се могло распитати за задружне течајер je врло рискантан ради сталне промјене житних јеве гдје они постоје и тамо на 2—3 мјесеца, с поцијена на бурзама. Добро би успјели кад би развили четка о трошку Гајрета a онда касније савеза, послати з а д р у г е з а з а д р у ж н у п р о д а ј у к у к у р у з а . неколико наших људи. Требало би преко ферија Већина задруга у српском и хрватском савезу купују запослити вриједне Гајретове питомце у Словенији, преко својих савеза кукуруз, који им савези набав- Хрватској, Србији, na и сусједној Аустрији no разним љају на Ново-Садској продуктној бурзи. С мало труда задругама како би се на лицу мјеста могли упознати и добре воље ми би могли развити међу нашим са задружним радом. Не би пуно за Гајрет изискиљудима у Посавини и равној Крајини задружну про- вало срестава ако би са Просвјетом и Напретком дају кукуруза, који би могли преко савеза давати организирао један задружни течај за оне који стално директно потрошачима. пребивају на селу, као учитељи и свештеници. За 2. З а д р у г е з а з а ј е д н и ^ ч к у п р е р а д у наше прилике добро би дошло кад би се за ђаке ш љ и в а . Ове би задруге упућивале сељаке у мо- грађанских школа трговачкога смјера увело облигатно дерне начине сушења шљива, паковање итд., na би специјализирање у задругарству свих оних који би их сама задруга могла да пласира на свјетској пијаци, касније хтјели да постану пословође у појединим било директно или преко савеза. Задруге би увађале задругама. Ha све ове начине могли би ми створити и боље сушнице, само би требало радити са доста један стручно образован кадар задружних пионира обзира јер je посао доста рискантан услијед бур- који би знали да постану ступ нашег задружног зовних шпекулација. живота. Пионири би тада ушли међу сељаке, било 3. З а д р у г е з а з а ј е д н и ч к у п р е р а дживом у и ријечју у задружним сеоским течајевима и п р о д а ј у м л и ј е к а имају код нас велику будућ- приликом ревизије или добром поучном лектиром ност. Заједничка продаја млијека може особито да помоћу разних брошура. Тако би се у нашем народу се подигне у близини Сарајева и других већих мјеста, створила задружна свијест која би постала темељ јер би се тако млијеко не само могло задружним вишим каснијим културно-економским циљевима наколима крчмити на мало него би се могле прода- шега села. вати и велике количине болницама, интернатима, Чим будемо почели са задружним радом супрокафанама т т. д. Са подизањем нашег сточарства ставиће нам се једна велика сметња: с и р о т и њ а порамо постепено оснивати задруге за заједничку н а ш и х људи, n a п р е м а т о м е и н е м о г у ћ н о с т прераду млијека у сир, маслац и т. д. онако како п о д м и р е њ а т р о ш к о в а о к о о с н и в а њ а . Са то захтјева укус данашње потрошачке публике. овим трошковима мораћемо се борити све дотле док 312 �He будеМо имали свој савез, који би уз минималне трошкове могао да оснива задруге. Да би се томе злу привремено доскочило, најбоље je да се код оснивања ограничујемо на најнужније издатке, na макар и уз цијену запостављања неких задружних задатака. — Овим сметњама придружују се још моменти који ће нам рад кочити, као н. пр. немање згодних просторија за задруге, незгодан саобраћај са селима итд. Организовању задруга међу православним и католицима сељацима' много су сметала разбијена насеља тежака. Код нас муслиманау већини случајева не постоји та сметња, јер наши сељаци углавном живе у збијеним насељима, те их je лако увијек држати на окупу, поготову кад се још зна да су наши сељаци навикли на ноћна сијела и на скупљање пред џамијом сваког петка за вријеме џуме. Ову чињеницу треба увијек имати науму, јер ће нам она прилично олакшавати посао. Још само кад би наши имами наше људе увијек упозорили прије изласка из џамије на извјесне исламске принципе које налазимо у Кур-ани кјериму као н. rtp. »Када довршите клањањ^ разаспите се на ваше послове, настојте, теците. и сабирите«, или »Бог je за вас створио све што je у Земјћи и на земљи«, или »Привредник je божји милосник«, или »ФукаралуЖ' je близу да постане кјуфур« итд. Сваки овај ајет требао би да стоји исписан 'на нашем језику no муслиманским радњама, џамијама, задругама итд. да не би стајали ван задружног покрета. Ми имамо већ, како сам у уводу напоменуо, и у једном и другом савезу чистих муслиманских задруга, што je свакако за похвалу. И не само задругама, него и појединцима треба препоручивати, ако у селу немају своју задругу нека ступају у српске и хрватске. При стварању нашег савеза требамо само бити опрезни да обједампут не свалимо велике трошкове оснивања на саме задруге. Фонд или помоћ или какав банковни кредит био би у почетку веома потребан. ц) Проблем штедње. Задруге почивају на самопомоћи својих чланова, a како су задружни циљеви углавном материјалне природе то су чланови присиљени да им стављају на располагање што више новчаних срестава. Ова cer могу, ако се хоће постићи задружни циљеви, удјелима ,и уштедама набавити. Зато je потребно да што више у нашим задругама међу члановима развијамо смисао штедње. Тако само могу чланови да дођу до јефтиног кредита. Да се срества за тај кредит постигну, потребно je да сваки члан земљорадничке задруге упише један или више удјела на штадњу, то јест да каже, коју ће своту улагати недељно код задруге. Удио на штедњу одређуЈе се штатутима задруге према имању задругара. Пошто су наши људи веома сиромашни, a и тешко се растају са готовим новцем, треба увијек гледати да ти удјели буду малени. Богатији људи, када увиде б) Проблем централизовања pada у савезима. да им je новац не само на сигурном мјесту него и Како сам већ напоменуо један велики дио наш до да му доноси стварне кориСти, улагаће и веће своте. задруга био je организован у Средишњем Савезу Само треба увијек пазити да задруга буде отворена Југославенских Сељачких задруга, али истом није оним данима кад се сељак враћа из града са готовим успјело да изведе ову важну улогу, те не само да новцем, н. пр. иза пазарнога дана. И ако народ наje савез ликвидирао, него je оставио на леђима наших учимо на ову корисну институцију, колико за њега људи на стотине хиљада динара дуга. Ипак савези самога толико и за цијелу нашу народну привреду, имају у данашњем земљорадничком задружном по- онда ће селу задруге постати центар његова и прикрету једну веома важну задаћу: они имају да урав- вредног и културног живота. нотеже сву комплицирану машинерију задругарске д) Проблем јефтиног кредита. организације, да штите своје чланице задруге од Капитали који се буду стварали у нашим задруунутарњих и вањских непријатеља и задругама чине многоструке услуге, које резултирају из самог посто- гама путем штедње неће моћи да потпомогпу интенјања савеза к а о н о в ч а н е , р е в и з и о н е , т р г о - зивну и рационалну пољопривредну производњу. У в а ч к е и о р г а н и з а ц и о н е ц е н т р а л е . У зем- колико више будемо просвјећивали наше земљорадљама, гдје je задругарство развијено, савези направе нике и више их упознавали са научним и техничким на милијарде промета,отварају своје властите фабрике, напрецима, у толико ће просјећни ниво просвећеимају своје властите саобраћајне линије и заузимају ности бити виши и производња рационалнија, na ће веома моћно мјесто у јавном животу дотичних држава. се утолико осјећати и све већа и већа оскудица у И зато већ у првом почетку нашег задружног рада капиталу на селу, те ће и наши људи све више и имамо да проучимо могућностобразовањасвих наших више тражити кредита за своју пољску привреду. задруга, a да се стално руководимо идејом удружења Данас, у доба рентабилног пласирања капитала у свих задруга са територије Босне и Херцеговине без индустрији и трговини, тешко je земљорадницима разлике вјере у један велики јединствени савез земљо- наћи јефтин кредит. Питање земљорадничког кредита, радничких задруга. Ипак и сада, док још немамо како нам je свима познато, постало je не само аковога савеза, боље je да препоручујемо нашим задру- туелно код нас него и у другим агрономним државама. гама даступе у било који, српски или хрватски савез, У ријешење овога питања ми се овдје нећемо упу- 313 �штати, него ћемо гледати да испитамо могућности трећа и најважнија институција no овом закону коришћења наших сељака са оним кредитима који јест дирекција за пољопривредни кредит која одоСУ МУ омогућени позитивним законима ове земље, браје кредите обласним, a ове опет мјесним задругама. Путем дирекције за пољопривредни кредит стаna макар ови били касније на још већу корист сељакову измијењени. To je закон о пољопривредном вљају се нашим земљорадницима на располагање кредиту из 1925. године и његов правилник из исте слиједећа срества: 1. 500 милиона динара, која ће се сума прегодине. Истина поједини савези земљорадничких задруга одупрли су се овом државном кредиту, да не двиђати буђетима Министарства Пољопривреде и Вода и издавати дирекцији у ратама сваке године би у народу нарушили свијест о самопомоћи, али су многи од њих шутке препоручивали својим члановима до потпуне уплате. 2. 50% од чистог годишњег прихода Државне нека се користе овим кредитом, да би се исти опробао у пракси. За нас муслимане, који немамо израђене Класне Лутрије, почевши од 1927. године. 3. Готовина добивена ликвидацијом пређашње ни савезе ни кредитне задруге, не остаје ништа друго него и да се у смислу овог закона користимо Зиратне Банке у Скопљу и сви приходи њени, који ће се постепено стављати дирекцији на расположење. кредитом, само не смијемо никада испуштати из вида 4. Суме које би се додјелиле дирекцији доцнијим стварање самосталних наших задруга и задружног духа на начин како сам прије изложио. Употребу законодавним ријешењима. 5. Новац од приватних лица, који ова буду диовог кредита у толико прије морамо прихватити кад je већ у нашој средини основано преко 20 задруга рекцији повјеравала на штедњу. 6. Разни народни привредни фондови већ депопрема овом закону, a наскоро ћемо имати у Сарајеву и Обласну Задругу за пољопривредни кредит. Тим .нодани код државне хипотекарне Банке (за набавку лакше ће бити нашим људима да ступају у ове сјемена и т. д.). Истина ови новци неће моћи задовољити потреби задруге, јер исте не носе на себи никакво вјерскокредита наше пољопривреде, али ако се овоме додају племенско обиљежЈе. с S • уштеђевине и капитали добивени с других приваПрви покушај од стране муслимана ,еељака''Дах се организују у духу овога ^акона био je учињен тних страна, онда не смијемо оставити наше сељаке од стране 34 муслиман^ке задруге из ликвидираног ван коришћења овим кредитима. Поготову кад je југославенског савеза, кад су се ове биле обратиле овај кредит куд и камо јефтинији од оних зеледирекцији за пољопривредни кредит у Београду нашких кредита којима се служе наши сељаци. с молбом да се 'реорганизују на начин како то за- Интерес који се даје на овај пољопривредни кредит хтијева закон, т. ј у 'мјесне задруге. Дирекција им максимиран je законом: за краткорочне и средњоje била одговорила да je прво потребно да изравнају рочне зајмове интерес не смије бити већи од 4% своје обавезе, али те задруге до данас нису удово- преко есконтне стопе Народне Банке (дакле данас љиле захтјеву и није могло доћи ни до каквог ре- максимум 10%), a код дугорочних зајмова интерес зултата. Т р е б а т у с т в а р чим п р и ј е испи- je раван есконтној стопи Народне Банке. Да би се наши сељаци могли служити овим крет а т и и о м о г у ћ и т и ту р е о р г а ни з ац и ј у . Носиоци су пољопривредног кредита према овом дитом потребно je или да се организују у мјесне закону у Босни и Херцеговини мјесне задруге за задруге за кредит на начин прописан самим законом, пољопривредни кредит: једна у Сарајеву, коме ће држећи се увијек тачно прописа Дирекције за погравитирати Босна са Санџаком, и друга у Сплиту, љопривредни кредит, или да се, кад будемо имали коме ће осим других покрајина припасти херцего- свој савез, служе тим кредитом преко свога савеза. вачке мјесне задруге. Подвргавањем херцеговачких Зато je потребно да се сви, који мислимо радити задруга Сплиту учињена je једна велика погрјешка на овом пољу, поготово учитељи и хоџе, упознамо према нашем елементу у Херцеговини, и то колико не само са одредбама овога закона и са формалноу саобраћајном још више у културно привредном стима које су потребне при оснивању и пословању погледу. Наши су се људи из Херцеговине стољећима у овим задругама, како би се одмах могли латити научили на Сарајево као свој политички, привредни посла no свим нашим селима. Треба одмах, чим се и културни центар, a и вођама муслимана из Сара- оснује о б л а с н а з а д р у г а у С а р а ј е в у , од јева лакше je водити бригу из Сарајева него из и с т е т р а ж и т и д а се о д р ж и т е ч а ј з а поСплита. Т р е б а т р а ж и т и од д и р е к ц и ј е з а с л о в о ђ е о в и х з а д р у г а , јер су ови течајери зап о љ о п р и в р е д н и к р е д и т у Б е о г р а д у д а ту коном предвиђени. С наше стране имао би Г а ј р е т с т в а р чи м п р и ј е т а к о пре у д е с и , даи Херце- да о д м а х п о ч н е са п р и к у п љ а њ е м ш т о веговина припане Сарајеву. Наравно и с политичке ћ е г б р о ј а н а ш и х љ у д и који би присуствовали стране не би смјели дозволити навикавање наших дотичном течају. покрајина на било какво гравитирање према центрима Организовањем овакових кредитних задруга ми која леже ван граница Босне и Херцеговине. Kao морамо узастопце радити на сварању наших вла- 314 �ститих задруга и то што више оних који немају искључиво кредитне циљеве. По овом закону моћи ће онда савез тих наших задруга да се служи такођер тим кредитом, али само на колективан начин, т. ј. да могне савез финансирати веће своје операције као н. пр. већу набавку машина, сјемена и т. д. Од што скоријег и успјешнијег ријешења свих ових проблема нашег земљорадничког задругарства овиси не само култура нашег села, него и политичка и материјална и вјерска егзистенција свог нашег живља у Босни и Херцеговини, na с тим уопће и наше национално јединство свих грађана ове државе. Закључак. С обзиром на чињеницу да je задругарство код свих културних, како европских тако и азијских (Јапан) и других народа било a и данас јест носиоц материјалног и културног побољшања сиромашних слојева, и како се организовање задругарства почиње код нас спонтано развијати у редовима нашихградских и сеоских маса, молим конгрес да донесе слиједећи закључак: 1. Организовање задруга^. м^ђу муслиманима Босне и Херцеговине има да се протеже и на селои на варош, на селу no Рајфајзеновом a у вароши no Schulze-Delitzschevom ПЈЈишЈипу. Ha селу се rjpсвећује особита пажња шљиварским кооператовама. 2. Тражи се од друштва Гајрет да преко своје нарочите привредне секције преузме привремено на себе дужност и компетенцију организовања нових и здруживања већ постојећих сеоских и варошких задруга и да постакне исте на рад у постојећим савезима,евентуално на стварање самосталног савеза. 3. Како je за успјешан задружни покрет основни предуслов директна веза са широким муслиманским слојевима, то се тражи од друштва Гајрет да успостави ту везу. Не могне ли Гајрет да успостави ову везу за те елементарне потребе босанско-херцеговачких муслимана, конгрес рјешава да се задружна акција међу босанско-херцеговачким муслиманима настави неовисно од Гајрета. 4. Препоручује се муслиманима да у мјестима гдје немају своје задруге активно учествују у постојећим задругама српским или хрватским. 5. Предлаже се друштву Гајрет да што прије пређе на оспособљавање особља за пропаганду и рад у задругарству. 6. Тражи се од Министарства Просвјете да уведе у Грађанским школама уз трговачки и задружни смјер, a у учитељским школама да уведе задругарство као облигатан предмет. 7. Тражи се од Улема-Меџлиса да no медресама уведе задругарство као облигатан предмет. 8. Тражи се од Министарства Просвјете, Tproвине и Индустрије, Пољопривреде и Вода да у школске уџбенике уносе што више чланака писаних у духу задружне штедње. 9. Тражи се од Дирекције за пољопривредни кредит у Београду да се, из практичних разлога, мјесне задруге за пољопривредни кредит у Херцеговини одвоје од Обласне задруге у Сплиту и приnoje Обласној задрузи у Сарајеву. 10. Привредна секција друштва Гајрет треба одмах да почне рад и на том, како би се такођер наши сељаци могли користити законом о пољопривредном кредиту. 11. Тражи се од Занатске банке Краљевине С. X. С. a. д. у Београду да чим прије отвори своју подружницу у Сарајеву, која има уз остале послове да почне са помагањем отварања занатлијских задруга. Господа из провинције која су вољна да се за ствар интересују могу се касније састати и ja ћу им дати поЈребна правила, летке и литературу и све што je потребно и, кад дођете кући, да бар нешто у том правцу отпочнете. Боље je сада одмах с радом отпочети. Цо je вољан, нека послије конгреса остане овдје. Завршујући свој реферат, молим да отворите дискусију no свим привредним питањима која засјецају^у Ваше интересе na макар се дискусија продуљила и преко 10 сати. (Одобравање). Р еи с-е ф .: Господо! Ja морам констатирати, да je ово предавање врло опсежно и врло мудро састављено и да садржи упутства која, ако бисмо их схватили и no њима се равнали, би нас могла довести у бољи положај. Из свега овога долазимо до потпуног освједочења да je сваком пословању, сваком раду најважнији темељ знање. Ко не зна не може отпочети ништа, разумјети ништа. Искрено да кажем, ово слушајући, ja који сам донекле упућен у те ствари, увидио сам да има пуно појмова које треба мени разјаснити. Замислите како je no селима и градовима у провинцији! Ja сам увјерен, гдје има у мјесту човјека или неколико људи који више виде, да ће они тим ситним радом много помоћи народу. Ja бих нарочито могао упријети прстом у једнога таквог сељака радника, na бих га молио да своја опажања у том погледу нама истакне, колико зна: што смета задругарству, гдје се основало, зашто je пропало, у чему страда наш тежак, ко га гњечи. To je Ахмет-ага Ковачевић. У својем крају Ви сте пуно учинили, na нам кажите о томе неколико ријечи. Ахмет-ага Ковачевић: Ово je мени мало изненадно дошло. Ja нијесам учен човјек, немам школа, ja сам сељак прост, али 25 година, колико моје силе допуштају, народним пословима радим и имам прилично искуства у том. Taj наш назадак у пољопривреди je стога што je сељак препуштен сам себи, нема поштена савјетника и помагача, колико од своје браће сусједа толико ни од државе. У 9 година дана за све се може да 315 �нађе napa, али за пољопривредни кредит не видимо Да не мора напоље из свога дома, онда je предсједник да их има. Знате да je темељ народног живота и Савеза на том инсистирао да се закон не протегне. темељ државе само пољопривреда. Ви знате, кад je Ja сам на то реагирао. Ви знате да je у нас и данас, био свјетски рат, Аустрији и Њемачкој није фалило a било je прије, да сељак с дјецом буде из своје муниције, није фалило ништа друго него само хране куће напоље избачен. Нико не гледа на то да je и зато je морала поклекнути. И нека je поклекнула. пољопривреда у интересу свих нас: трговаца, чиновОна je овдје 50 година била и није се бринула за ника и свакога. Ja молим конгрес, да у овом погледу ону грану пољопривреде која je за народ и државу заузме становиште и да се о пољопривреди поведе то je стенајпотребнија. Ми много говоримо, много се састајемо, рачуна, јер — како je професор рекао било je много анкета, било je свега доста, али никада пеница нашем напретку. (Одобравање). Ми, no својој доброј вољи и жељи, немамо спона дјело нисмо прилазили. Зар пољопривреда може бити гдје се сељак лихвари? Ja Вам кажем искрено собних људи да нас воде. Нама се подметне. Било je овакових случајева у Савезу: Долазио je кукуруз да je у нас тако у Посавини. Може бити сте читали, под мојим властитим именом у »Веч. Пошти«, како на поједине задруге и није се одмах рачунало пошто се лихвари. У нас има трговаца, нажалост, који се- ће бити. Мислило се да ће бити цијена нижа него љацима дају уз 10о/0 мјесечно, a то je 120% на у чаршији, a кад тамо, била je скупља. Поједини људи годину. Може ли то сносити сељак ? (Не може). Не- израбљују неспособност сељака. Нико не може просамо да њима дају 10% него трговци иду одмах у дати слаб кукуруз и гурне га Савезу, a овај опет грунтовницу, узимаЈу уговор и сељаци поЈПисују плати скупе nape. Гајрет би требао да у овом правцу мјенице; ако не плате предаду ствар адвокату, a одржи један курз и, кад будемо видјели да се Гајрет адвокат направи трошкове и тим начином долази * брпне за сељака, ми ћемо гледати, да и он од својих да сељак, кад добије правомоћну осуду, мора изаћи сила откида и даје Гајрету. (Одобравање). Р е и с - е ф . : Има ли још ко говорити о овом са свога добра с дјечицом. X® гледају и држава и наши посланици, којис су. узели на се ту дужност важном питању? Ч е к р о : Нећу улазити у расправу о једној стручда се брину за народ, али свако шути ^ЛедГГсвдга посла a тежака пушта да пропада. (Одобравање). ној теми која je свестрано обрађена, али ипак ћу Тежак je, no мом дубоком увјерењу, фундаменат се на њу осврнути толико колико je њом тангиран државе и држава би требала да се прво брине за Гајрет, који имам част заступати. Такођер je било тежака. Кад буде тежак способан да продуцира више наглашено да je моја маленкост била у Савезу југосл. хране него данас, што у оваковом стању не може, муслиманских задруга. Оне су пропале не непослушонда ће се благостање просути на све нас: на чинов- ношћу маса него зато што се у те задруге у почетку нике, војнике, на трговца и на свакога. Особито увукла политика. (Одобравање). Немојте криво схватрговац треба да посвети пажњу тежаку. Мени je тити да сам проти политичким партијама међу муслиданас 60 година и сјећам се, да je прије трговац манима, али ja овдје говорим као предсједник Гајрета, свјетовао тежака и казао: овим путем ајде, у банку чији je рад ван политике. Свака je привредна инстинемој ићи, лихварима се не дај у руке! Данас тога туција пропала ако je темељила свој рад на политици. нема. Једини je начин да се тежаку помогне пољо- Тако je било и тако ће бити и у будуће. Друштво привредни кредит, који ће бити јефтин за сељака, Гајрет, које je себи ставило за програм несамо кули да му се даде у оно вријеме кад je потребно сјеме, турно подизање муслимана него и привредно, прећи даље да може купити вола и краву, да може про- ће на тај рад и томе ће питању посветити бригу дуцирати на својој земљи. Наша би интелигенција и пажњу, да даде тако друштву ширу и потпунију требала да утиче на посланике да се пољопривредни ознаку да je оно друштво свих муслимана. Нарочито, кредит испослује. Банке нијесу ништа спрам наших Гајрет посветиће сву бригу малом човјеку, јер je зеленаша трговаца! Банка има на темељу правила Гајрет уздржаван од малога човјека. Ми смо сви да ради, a трговци немају правила, немају никаквих заваравани да je привреда наш најјачи елеменат. Ми стварних запрека у гулењу сељака. Ja у овом послу имамо привредних људи, појединаца, али снага не већ 25 година радим и дошао сам до увјерења да лежи у јакости појединаца него у јакости цјелине. се сељаку само пољопривредним кредитом може Друштво Гајрет није хтјело да преузме акцију у своје помоћи. Професор Бубић каже земљорадничке задруге, руке, него je препустило конгресу да заузме своје то je лијепо. Ми смо имали тих Савеза земљорад- становиште, na колико конгрес налази за сходно и ничких задруга, којима сам ja био потпредсједник. потребно, и ту ће задаћу примити друштво у свој Три смо сједнице имали и у трећој сам сједници програм, a на Вама je да се одазовете позиву друштва, видио да неће бити напредног и чистог посла, и ja како би акција што боље успјела. Друштво Гајрет сам се одмах захвалио. Кад je скупштина у Београду неће само да образује муслиманску омладину у шкопристала да се закон србијански протегне и на Босну лама да буду чиновници, доктори и т. д. него и ситне и Херцеговину, no којем би сељаку било омогућено раднике који ће заћи у народ, да раде у овом смјеру 316 �и да га извуку из овог незнања и из те тмине. Друштво Гајрет радиће у том смислу, a дужност je свакога другога, ко се осјећа способним у том правцу да ради. Врата су Гајретова свакоме отворена. Немојте сматрати да je главни одбор Гајрета дорастао за све, али у колико се одазове народ и интелигенција, Гајрет ће помоћи у томе раду свим својим снагама. Проф. X. Б р к и ћ : Господо и брађо! Ja ћу да се овдје, на основу овога реферата, обазрем на неке ствари које у реферату нису споменуте a специално се тиче Босне и Херцеговине. Опћенито су споменута, али нијесу наглашена важна питања, која се тичу специјално Херцеговине. Познато je да Херцеговина спада у пасивне крајеве. Главна два артикла којима се Херцеговина бави и које култивише, јесу винарство и духан. До 1919. године, виноградарство je прилично напредовало и стајало добро. Било je један од најважнијих извора благостања народа. Још од 1919.. започела je филоксера да хара и данас виноградарство на старој подлози у Херцеговини не постоји. Врло мало старе лозе постоји још, готово све je пропало. У мјесто да се одмах схватило каква катастрофа пријети томе крају коме je виноградарство извор живота, нехајно се пустило да лоза про?пада a власник да остане без в.инограда, без залогаја круха. Истом ове године овог мјесеца дошЛо je* коначно до тога да се одреди кредит за подизање виноградарства. Какво je стање, навешћу један примјер који сам скоро видио у једном селу столаДОоо|Ј среза. Показао ми пријатељ један стари виноград неког муслиманског сељака, велик 50—60 мотика. Taj je муслиман био најбогатији сељак у овом селу. Имао je 25 чељади у кући и од винограда све je живјело. Taj je виноград у року од двије године пропао потпуно. Фамилија од 25 чељади тотално je пропала. Таково je стање у цијелој Херцеговини, у мостарском и столачком срезу. Нико се није за то побринуо да се на вријеме нађе кредит зи подизање виноградарства, него су то почели појединци no своме схваћању, no читању из новина или из нестручних брошура које говоре о подизању американске лозе. Многи, не испитавши земљу стручно, која je подлога потребна, уложили су грдни капитал, сваки чокот стоји 10 динара док се навине, и очекивали су да ће за 4—5 година дати плода и тако их спасти. Али плода није било, није погодио подлогу и читав капитал остао je узалуд, показало се да она лоза не може издржати херцеговачке суше. Има винограда који, да су били стручњачки уређени, данас би већ спасили власника, a овако не вриједе ништа. Имате их читав низ који су радили из приватне инцијативе и пали на руб пропасти. Ако су имали другог иметка, и тај су морали продати да плате банци камате за виноград. Ово се догодило зато јер се нико није побринуо да тежаку покаже начин којим треба поћи, нико се није побринуо да прибави кредит, и данас читав низ фамилија дошао je на руб пропасти. Ово je главна грана занимања, a друга je духанарство. Гајење духана je у срезу мостарском, љубушком и столачком. Духан je монопол и откупљује га држава. 1923., била je слаба жетва духана и држава je форсирала садњу, шта више, дозволила je сељаку потпуну слободу садње духана. Посадио тежак колико je могао, a кад je дошло вријеме откупа држава га je откупила за 5—8 динара просјечно no кили. Шта je то кад промислите да je тежак присиљен да за садњу духана земљи посвети толико пажње као дјетету, од рана прољећа до касне јесени, он мора на малом комаду земље земљу приредити, нагнојити... снага цијеле породице абсорбирана je приређивањем духана! И кад дође откуп нико се За то не брине како се третира сељак него се то пушта из вида. Држава издаје прописе о откупу духана, a сељак не добије ни толико да му се порез подмири. Често пута сељак из откупног уреда оде да порез подмири. Стање у Херцеговини je таково. Прошле године издала je берба духана и Херцеговина je била, у правом смислу ријечи, гладна земља. Ja сам био у друштву које je давало помоћ и у одбору Црвеног Крста, и стање je било таково да се je могло рећи да je гладна земља. Мислите ли да je ико од одговорних дошао да види шта свијет ради. Не говорим ни против једне партије. Ниједног том моменту нијесте могли видјети. Кад свијет гладује, ни одбор Црвеног Крста ни добра воља не користи. Како се томе стању може помоћи ? Ако се почне озбиљно радити и подизати сељака у задружном погледу. Сељак je неповјерљив, он je толико изиграван тим задругама да, кад дођете у село и проговорите о задрузи, он бјежи од Вас. Зашто страда? Увукли се људи који не знају задругарство или схваћају задругу тако да се што прије на њезин рачун обогате. Ч е к р о : Сада бисмо морали бар на један сат прекинути расправљање, јер je у 10 сати откривање бисте. Ако не можемо одгодити, предлажем ко je најнужнији, нека оде тамо. (Један дио публике одлази.) Проф. Б р к и ћ : Какво je досадање повјерење грађана у селу било, ja имам о томе овакве дојмове. Кад човјек у грађанском одијелу дође сељак га се боји, он je сигуран да није дошао no добру. Треба све могуће начине употријебити да добијете повјерење код њега, да можете радити. Оваково расположење, овакову психозу створиле су највише политичке странке, не говорим једна него све (одобравање), које у село долазе у очи избора и послије избора. Овом стању треба учинити крај. Ви овдје, који сте из провинције — a и ja спадам међу те — кад пођемо у село и варош, да говоримо сељаку о 317 �овим своју римо како мислима, али не да говоримо да ми хоћемо политичку мисао да прогурамо него да говоистински за његово добро, да честито радимо, je честита сељака душа, која поштено ради. Молим Вас, у том правцу разнеоите мисли „ истину кад дођете својим кућама. Р е и с еф.: Најсрдачније Вам захваљуЈем на ин, „ (Наставиће се.) формацијама. v ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Захвала Њег. Вел. Краља. Поводом послатих двију Гајретових Споменица, луксузно опремљених, Њег. Вел. Краљу и Протектору Гајрета Њег. Краљ. Височанству Престолонасљеднику Петру, Главни Одбор Гајрета добио je писмо следећег садржаја: » П р и м и в ш и д в е Г а ј р е т о в е С п о м е н и ц е , Њ. В. К р а љ б л а г о в о л е о j e н а р е д и т и д а с е и з ј а в и з а х в а л н о с т н а т о ј љ у б а з н о ј пажњи. Министар Двора, Ј а н к о в и ћ , в. р. ДелегаШи Главног Одбора на прослави пробоја Солунског Фронта у Београду. Приликом великих свечаности одржаваних 7. и 8. о. м. у Београду, поводом прославе 10-годишњице пробоја Солунског Фронта, заступали су Главни Одбор Гајрета гг. Др. Мехмед Зилџић и секретар Хамид Кукић. ■ Прослава 25-годишњиие Гајреша у Бос. Броду Главном Одбору »Гајрета« С a р а ј е в о. У вези окружнице д£ ce'no свим мјестима где посгоје пододбори врши прослава 25-годишњице оснутка »Гајрета«, je пододбор прославио 25-Годишњицу на 2./1Х. на следећи начин: Прослава je започела са свечаном сједницом пододбора, одржаном у овдашњој Основној Школи у 11 с. прије подне, на којој су присуствовали грађани без разлике вјере и племена у великом броју. Ha сједници je говорио о раду »Гајрета« у прошлости и будућности председник пододбора Др. Касим Дилберовић. Сједница je била необично посјећена и са ње су упућене депеше Њ. Величанству Краљу и Њ. Височанству Престолонасљеднику Петру, са слиједећим садржајем: Његовом Величанству АЛЕКСАНДРУ f. Краљу Срба, Хрвата и Словенаца Б л е д. Прослављајући велики празник 25-годишњице оснутка »Гајрета« хитамо пред Ваш, толиком у хисторији славом украшени пријесто, да Вам, нашем љубљеном Владару и Оцу, поднесемо нашу непоколебиву поданичку оданост са топлом молитвом Творцу света, да Вас Он моћни поживи дуго на велику радост и срећу целокупног народа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Живело Његово Величанство Краљ Александар I. Живела Наша љубљена Краљица Марија! Живео наш мили заштитник Краљевић и Наследник Престола Петар! Живео цео Краљевски Дом! З а пододбор »Гајрета« у Бос. Броду: Председник. Његовом Височанству Насљеднику Престола Краљевићу ПЕТРУ Блед. Са данашњег свечаног скупа у спомен 25-годишњице »Гајрета« хитамо да Вашем Краљевском Височанству, Нашем Високом Заштитнику изразимо наше искрене и топле жеље да Вас Свевишњи поживи до најдуљих граиица људског живота, на велику срећу и понос Ваших узвишених родитеља, на радост свију Срба, Хрвата и Словенаца, који у Вама 318 гледају бранитеља и чуаара Гајретовик гт о м ац а, ko ju he под Вашом Високом Заштитом ааспитати се sa искране и одане Оранитеље славом овјенчане Kyhe КараЈјорђевић«. З а пододбор Гајрета у Бос. Броду: Председник. Ha ове депеше стигао je са Бледа следећи одговор: Др. Касим Дилберовић предсједник Гајрета Boe. Брод. По налогу извештавам Вас да се Његово Величанство Краљ најсрдачније захваљује у име своје и у име Престолонасљедника Петра на послатим изјавама и жељама пододбора. Маршал Двора, Пуковник Димитријевић. II. Послије подне велико народно весеље (теферич) у близини Брода, на којему je нарочито учествовало велико мноштво света из Бос. и Слав. Брода.те најближе околице. Морални успјех ове прославе био je велики, што се види из>великог интересовања за прославу у Сарајеву, на коју ће отићи из Бос. и Слав. Брода преко 50 особа. Припомињемо да je ово прва приредба Гајрета у задње неколике године. Надамо се да he садашњи пододбор уз припомоћ грађанства оживити поново акцију за Гајрет. Овом приликом морамо напоменути да су на нашу прославу дошли многи виђени људи из Слав. Брода и материјално припомогли, a такођер су дошли и чланови Муслиманског Погребног Друштва »Рахмет« из Слав. Брода те скупили чеђусобно лијепу своту и уручили je приликом прославе. Чист приход прославе са добровољним прилозима и зн аш а...................................... Дин 5.053'50 Продато значака (све послате) . . . . » 900'— Свега ! 7 . Дин 5.95350 Скуишшина Пододбора Гајрета у Травнику Ha 4. августа о. г. одржао je пододбор своју главну годишњу скупштину у просторијама овдашњег Грађанског Клуба, a у вези са прописом члана 57. друштвених правила. Скупштина je била, обзиром на то да су то летњи месеци, врло лобро посећена, na je на н»ој успешно расправљено о стварима овога пододбора. Извештај тајника гласи: Ha лањској годишњој скупштини овога пододбора изабрали сте одбор који данас стоји пред вама, a који се у смислу члана 38. друштвених правила одмах конституисао како следи: Председник: Др. С. Хафизадић, тајник: Ш. Херо, благајник: A. Шкрго, I. ревизор Е. СофтиК и Инж. У. Бисер. Излазећи данас пред Вас, одбору je част поднети следећи извештај: Пододбор je у прошлој години био нешто интензивнији него ли у предпрошлој години, јер je у минулој години могао учинити нешто, a да повећа ставку ванредних друштвених прилога. Морамо одмах у почетку овога извештаја да лојално истакнемо једну чињеницу која нас све скупа мора да у највећој мери обрадује, a т а je да свест нашег света постаје све јача и снажнија, да се све јаче увиђа прека потреба Гајрета и његова рада, na je у толико рад овога пододбора био сусретан са пуним разумевањем и тако у велике олакшан. �Стојећи на једном израђеном гледишту да je Гајрету најјача и најсигурнија подлога у његову раду дубоки корен У најширим слојевима, то смо у границама могућности у минулој години узнастојали прикупити даљње чланове у Гајретово коло. У томе пододбор бележи нарочито од 2—3 месеца назад сталан и сигуран пораст, na данас броји преко осамдесет чланова, према броју од шездесет лањске године. Ma да овај пораст не може никако бити велик и као такав бројчано задовољити, морамо бити с њиме апсолутно задовољни, јер je он резултат сигурног сукцесивног систематског рада, na je поуздан и сталан. У прошлој години бележимо и упис једног великог добротвора из нашега места, те једног утгмељача. Да би поред ситног доприноса чланарина дали друштву и какав ванредни приход, a и у циљу да уприличимо једну видну манифестацију Гајрета у нашем крају, који je досада био апсолутно замро у раду за Гајрет, пододбор je уз помоћ истакнутих грађана муслимана — опробаних пријатеља муслиманског прогреса, приредио на дан 7. априла т. г. велику забаву са бираним уметничким програмом који су извеле питомице Гајретових интерната из Сарајева. Забава je без сумње најуспелија приредба сезоне. Успела je у сваком погледу одлично, и морално и материјално, изнад очекивања. Наши гости, делегати Гл. Одбора као и питомци и питомице понели су најбоље утиске. Истодобно су и оне оставиле у свим нашим куЂама неизбрисиво лепе утиске једне савршене чедности и.лепог владања. Пододбор сматра за своју особиту дужност, да и овде пред главном скупштином нарочиту> захвалу искаже свој г. г. сарадницима ван пододбора, који су приликом приредбе забаве помогли, a особито ђ. r.: градском комесару С. Сулојџићу, благ. Прве Хрв. Штедионице И. Београдлији, поджупану у мировини A. Диздаревићу, наставнику трг. школе Ј. Печенковићу, М. Шаћирбеговићу, С. ИдризбеговиКу. Исто тако изричемо нарочиту хпалу свима госпођама муслиманкама, које су мнбго придонеле успеху забаве, прикупивши богати бифе и томболу, те примивши сестринском пажњом наше гошће у домове своје. Материјални приход забаве no одбитку свих трошкова износио je нето Дин. 10.000'—, na са овим приходом морамо бити апсолутно задовољни. Ми смо као посредни орган Главног Одбора упутили многе молбе ученика и научника на Главни Одбор за помоћ. И ако je потпуно оправдано становиште Гл. Одбора на којем стоји већ дуги низ година, да се помоћи указују у сразмеру прихода тога краја (уважив наравски отешчавајуће околности), то je ипак у минулој години подељено више помоћи ученицима из нашег места, na je Гајрет примио 4 питомца и једну питомицу у своје интернате у Сарајеву, a осим тога je поделио новчане потпоре нашим питомцима у износу од Дин. 6.300-—. Стога у вом погледу можемо бити потпуно задовољни na je очекивати, да ће Гл. Одбор уз још већи рад пододбора бити у стању давати све веће и издашније помоћи и тако сигурно и успешно радити на реализовању свога узвишенога циља, а т а ј ј е к у л т у р н о и е к о н о м с к о п о д и з а њ е муслим ана. Пододбор je у прошлој години као посредни и подређени орган Гл. Одбора био у више прилика позван да no појединим стварима даде Гл. Одбору своје мишљење. Међу осталим тражењима, Гл. Одбор je ставио на овај пододбор већ раније једно питање, како се имаду кретати будуће смернице рада Гајрета no мишљењу пододбора. Поред осталог, овај пододбор je ставио и ову своју препоруку Гл. Одбору: » П о с в е т и т и п а ж њ у с т в а р а њ у је д н о г о б р а з о в а н о г в е р с к о в а с п и т а ч к о г к а д р а (х о џ а ). To je несумњиво прека потреба. To je са стране овога пододбора једна препорука Главном Одбору, јер то спада у делокруг истога. Но пододбор даје са своје стране најиздашнију помоћ у свакој акцији која би реализовала ову жељу. Разумљиво, да ће капитал уложен у ту сврху, многоструко.^радом тих квалификованих хоџа за Гајрет на селу, бити повраћен. Нека нам je овде слободно споменути, да и братско друштво П р о с в е т а базира своју велику популарност на раду и акцији свештеника«. Главни Одбор водећи рачуна о овој нашој препоруци као и жељи која je изражена лично председнику Гл. Одбора, пригодом посете у Травнику код одржавања забаве, створио je и исходио закључак Главне Скупштине, да се у овогогодишњи прорачун унесе износ од Дин. 150.000'— за уздржавање једне медресе, na je као најподеснију нашао Февзије медресу у Травнику, која располаже добрим и здравим просторијама, a уз то ужива глас одличног научног завода. Гл. Одбор се већ обратио на Вак. поверенство овде, ради утврђивања детаља под којима се имаде у том случају медреса подржавати, na Je очекивати обзиром на то да се ствар налази обострано у рукама увиђавних људи,да ће се у најкраће време успешно крају привести, a наше место добити један јачи интернат. Напокон, одбор je био позван да даде и извештај о осталим културним приликама муслимана у нашем месту, na je пододбор у том свом извештају за споменицу Гајрета, истакао нарочито успешан и плодан рад братског друштва М е р х а м е т кроз последњих 6—7 година. Ова година je јубиларна година Гајрета. У овој години Гајрет слави 25. годину свога постојања, 25. годину свога културнога и просветнога рада међу муслиманима Босне и Херцеговине. Не ћемо претерати ако у с т ^ и и о / д а je Гајрет осовио на властите ноге хиљаде наших људи, давши им достојан хлеб у руке и спасивши их тако пропадања. 25 година рада јест рада тешког и напорног, врло мучног. Али резултати су тога рада велики, јер се може смело тврдити да je половицу, добру половицу целокупне интелигенције муслиманске подигао Гајрет. Стога ови дани славе, морају бити долична манифестација културне и друштвене снаге бос. херц. муслимана. Прослава Главног Одбора заказана je на рођендан високог заштитника Гајрета П р е с т о л о н а с л е д н и к а П е т р а К а р а ђ о р ђ е в и ћ а , на дан 6. септембра 1928. те на дане 7. и 8. септембра 1928. год. Прослава je заснована у највећим димензијама, na je везана и са конгресом муслимана интелектуалаца, који се имаду на конгресу позабавити свим верским и социалним питањима муслимана Босне и Херцеговине. Нужно ће бити стога, да сваки од нас спроведе најживљу агитацију како би ови дани славе испали што величанственији. Да и наше место не би изостало иза осталих места дуж целе наше уже домовине, то je овај пододбор већ донео закључак да још ове године на дан 2. септембра одржи у нашем месту прославу 25 годишњице, na ће бити дужност будућег пододбора, да исту свакако обдржи. Ha концу пододбор жели, да братском Г р а ђ а н с к о м К л у б у изрази нарочиту благодарност за указане честе сусретљивости колико пригодом одржавања забаве, толико исто пригодом одржавања седнице и скупштине, јер нам je увек врло сусретљиво ставио своје просторије на располагање. Пододбор износећи овај извештај, моли и сву г. г. чланове да и у будуће укажу друштву своју помоћ, те да узнастоји указујући на Гајрет као наш централни орган који нас оспособљује за живот, за борбу, прикупити у Гајретово коло што више чланова. Захваљујући вам се истодобно на досад указаном noверењу, молимо да овај извештај знању узети изволите. 319 �Прослава 25-годишњице Гајрета у Бос. Новом ајете и хадисе, који упућују »умимаиа просвјекивању „ Добили смо следеће писмо: »Како сам Вам већ раније споменуо, данас je одржан ужи састанак Гајретових пријатеља у »Народној читаоници«, на који су била позвата слиједећа гг.: Др. Светозар Савић лијечник, Др. Никола Цвјетојевић лијечник, Рудолф Чајковац дир. Зем. Банке у Бос. Новом, Звонимир Дујмовић апотекар, Инж. Душан Адамовић, Хасан Џанкић градски комесар, Рустем Капетановић члан комесаријата, Хазим еф. Хаџић шер. судац, Мехмед еф. Ибишевић шер. судац, Осман еф. Сикирић суд. тајник, који су се сви моме позиву и одазвали. T om приликом једногласно je закључено, да се и овдје одржи Прослава Гајрета (теферич) и у ту сврху позвана су сва надлештва, сва културна и привредна удружења, те угледније личности без разлике вјере и нације, пак he се том приликом конституисати одбор који ће организирати и провести цијелу прославу, те изгледа да ће прослава врло лијепо успјети. Повјереник: Сикирић.« КУЛТ Иза тога прелази се на избор сталног пододбора Гајрета, те збор акламацијол бира слиједеку гг.: предчедник Хаџи Јусуф-Зија, »уфтија; секретар Аде» Прекак, узител,; благајник Хајдар Џиндо; I. ревизор Божидар Марковик, директор гимназиЈе; II. ревизор Сулејман Агушевик, т у » а , суда; I. замјеник Илвја Нешић, предсједни« општиие Гњиланске; U. замјеник Мехмедага Шабијевик, преддедник onштине Партешке и III. замјеник X. Шевкија Калабик, имам. Након избора одбора, предсједавајући г. Прекић са неколико топлих ријечи закључио je збор. Послије збора уписано je 12 чланова добротвора, сваки са чланарином од Дин 1.000— и 55 чланова учемељача, сваки са свотом од Дин 500-—. Према извјештају пододбора ово се сматра за почетак рада у вароши, a за упис no махалама одређена су лица, која ће извршити упис у чланство ових дана пред џамијама. Почам од 7. о. м. одређено je сваке недјеље да се обиђу no једна или двије општине, којом ће се приликом обавити упис у чланство и извршити opra'низација Гајретова рада, изабравши погодне личности за повјеренике Гајрета. Како нас извјешћује пододбор, изгледи су да ће се уписати у овом срезу око хиљаду чланова. Према свему изГЈЈеди су да ће се Гиљане убројити у једно од најагилнијих мјеста Гајретових, a да ће се испунити наше наде, то нам гарантују угледне личности, изабране у пододбор. Главни одбор необично je радостан што су идеје Гајрета почеле да хватају корјена и у просвјетно најзаосталијим мјестима наше отаџбине, и поуздано се нада да ће се у Гиљане угледати и друга мјеста из Јужне Србије, јер je то у њиховом животном интересу. Иступио из Главног Одбора Госп. И. Ченгић који je од јула ове године ,обнашао дужност II. подпредсједника у Главном Одбору, иступио je из управе Гајрета. Ha његово мјесто у одбору долази први одборнички замјеник г. Мухидинбег Фадилпашић. Жива акција ag. Гајреш у Јужној Србији. — Велика Гајрешова скупштина у. 'Гиљану. Прослава Гајретове 25-годишњице у Сарајеву, на којој je узело учешћа поред народа из-осгалих крајева рко 600 гостију из Јужне Србије, оставила je најљепше утиске на браћу муслимане из ових крајева. З а вријеме прославе многи су долазили, изјављујући своје симпатије за Гајрет и његов рад и тражећи уоутства како би се и у Јужној Србији, у том најзаосталијем крају наше Отаџбине, отпочело са радом за ово друштво. Kao први одјек прославе Гајретове 25-годишњице у јужним крајевима, била !ј е Гајретова скупштина, одржана 30. септембра о. г. на иницијативу г. Адема Прекића, учитељ а из Гњилана. Ha трј скупштини било je присутно око 300 грађана из Гњилана и цијелог среза Гњиланског. Једна од најљепших одлика те скупштине јест то, што су joj присуствовала браћа обију вјера, муслимани и православни. Скупштину je отворио сазивач г. Адем Прекић, уз буран аплауз присутних. Он je изложио идеје и циљеве Гајрета и указао на потребу Гајретова рада у свима крајевима. По томе г. Прекић предлаже да се изабере предсједништво збора, на што збор прима за предсједника г. Прекића, за секретара г. Хајдара Џинду, муфтијског секретара, за овераче записника г. Божу Марковића, директора гимназије и Рамуша Османовића, бив. нар. посланика. Захваливши се збору на поверењу, г. Прекић изјављује да je прва дужност збора, да се сјети Гајретова Високог Заштитника Престолонасљедника Петра, na предлаже да збор упути поздравну депешу Протектору Гајрета, што збор прима са усхићењем и поклицима Протектору и Његовим Високим Родитељима. Затим г. Прекић опширно говори о просветним приликама у Јужној Србији, na се поново осврће на рад Гајретов и његово благотворно дјеловање међу муслиманима Босне и Херцеговине и апелује да сви пријатељи свога дома и рода приступе Гајрету. Потом г. Прекић тумачи правила Гајрета и препоручује имућнијим да се упишу за добротворе и утемел>аче Гајрета, a осталим да буду чланови помагачи Гај рета. Госп. Јакуб Јусуфовић, имам из Гљилана, преводи roвор г. Прекића на арнаутски језик и уз то цитира разне 3 20 Прилози Гајрешу Госп. Зулфо Чимић благајник фирме Варда д. д. сакупио je код исплате радништва у овом мјесецу 320 Динара као добровољни прилог за Гајрет и положио новац код Пододбора Гајрета у Фочи на чему му овај пододбор најтоплије захваљује. Добровољни арилози из Оцака Питомац Гајрета Сулејман Челиковић сакупио je своту од динара 430 50 napa коју дароваше слиједећа господа: no Дин 2050: Асиф и Мустафа Јупић; no Дин 20: Сулејман Рамић, Ибрахим Ахметовић, Капетановић; no Дин 10: Реџо Делић, Башага Мехић, Трифко Топавчевић, Сулејман Челиковић, Адил Хоџић Мехић, Др. Велимир Гојнић, Хилмо Карић, Ибрахим Бркић, Мустафа Халиловић, Хасан Ахметовић, Хусо Џанановић, Аган Топаловић, Хамдија Шаћировић, Ганија Девеџић; no Дин 6: Хасо Халиловић, Ариф Маглајлић; no Дин 5: Мустафа Медић, Алишан Адемовић, Садик Карић, Ахмет Машић, Хасан Мехић, Сафвет Борић, X. Бего Мехић, Дедо Делић, Мухо Зулфић, Мехмед Мехић, Хасан Сарајлић, Џемал Џанановић, Фехим Дедић, Мустафа Кумбарић, Хасага Мујчић, Јањ а Кузмановић, Реџо Салкановић, Светомир Симић, Ахмет Кумбарић, Рифо Ахметовић, Суљо Рамић, Хамдија Омербашић, Хуснија Субашић, Адем Делић; no Дин 5'50: Хрусто Османовић, Узеир Рамић; no Дин 4: Хусо Topnh, Мустафа Харасковић, Назиф Кучуковић, Мехмед Адемовић; no Дин 3: Омер Ганић, Мујо Омербашић, Хилмо Халимић; no Дин 2 50: Алија Поробић; no Дин 2: Хасан Плавић, Сефер Хоџић, Нурија Хуремовић, Џемал Ахметовић, Бего Салиховић, Сефер Мехић, Реџо Хоџић, Медо Дедић, Мехмед Хамзић; no Дин 0'50: Сејфудин Адемовић. Сакупљачу као и дароватељима испред Гајрета нека je наЈљепша хвала. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �u ZA BOSNU I HERCEOOVINU Centrala: Sarajevo Sjedište Direkcije, Beograd Filijale: Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopčić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmajernva ul. — Telefon 619 S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. preporučuje bogato skladište Ordinira s v a k im danom od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne pisaćeg i risaćeg materijala ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА SVAKI MUSLIMAN TREBA DA KUPUJE Ш ТАМПАРСКО- ИЗДАВАЧКИ З А В О Д GAJRETOV Из p aђуje CIGARPAPIR разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и астала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све шрсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže I „ G a jr e f Narudžbe: TVORNICA CIGARPAPIRA САРАЈЕВО Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 Књиговезница -- Стереотипија . S. D. Alkalaj, Sarajevo može se naručiti i preko društva Gajret u Sarajevu �.............. IIP" BANKU GflJRET D. D„ SARAJEVO Akcijski kapital Din20,000.000-, RezerveDin2,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim oslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. r ............. Jlliii Od {iste dobiti daje10%Kulturnomi Prosvjetnom društvu „Gajret". Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Oajret najbrže i najkulantnije. - UloSke uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje Iste u svako doba. Illllllliluiiilllllllllli BOSANSKA INDUSTRIJALNA I TRGOVAČKA BANKA 0. 0. Dr. Omer Bahtijarević SARAJEVO, Sirosmajerova ul. br. 12 dugogod jl liječnik Drž Bolnice, perater i specijalistazaoperativne boiesti, asis ent chlrurškog odelenja ržavne Bolnice nedavne je otvorio •rdinac Potpuno uplaćena dionička glavnica D in a ra 2 o .o o o .o o o '— 6Rezervni ГAl 'fondI \ l D i n a r a 7,5 oo.ooo'— Prima uloške na štednju, vrši do­ znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. 1 1 ' Ordinira od 1-3 poslije podne j Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 5 Filijale: f Beograd, Zagreb, Novi Sad,Tuzla, Split \ u Prestolonasljednika Petra uliti broj 20 u 11.-omkatu. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7d0508c7254a02dbba1c3a8f102b75ab.pdf 1f2c41e8126a63b18f467fe5a30aa5af PDF Text Text A у. > ч*л' <' : i Л - i Ч Ј лист змгетл дмшл sa кчлтурнс и ш ш м ска т т с д и з л м л м усиим ам а . i ^ ■■ ' £?!■ Sd j '■ f ■ : ' i 5 У .. В . ' ---v ' -. ■: ' - ' ЈВ ‘ Ж ,В > tff. S : ' \ ■ в ■ ■' \ V i ' :В > У Џ Ш 4- ' H A C T A B A H Н О Н Г Р Е С А T t a f f lllk L i' : М У С Л И М А Н А И Н Т Е Л Е К Т У А Л А Ц А ■; Ч C ?f . - ' у. v.->iVv^ А 1у. . - -' -?Г; ' - . . ' ../ .'■. . V\ \Л - \ ■ Ч ас " ж ;;д:' - ' (- v Г Ч; ■ : i ■/ . ‘ r НОВЕМ БРА '*/_ . у ВЧУ у;ДЈ;;/.. мЧ?чУ Л?,У'.В -■> С ^ Ч\‘‘•' p-v'.„г--:Л, ./Гг~ ■v * VЏ ,v. *Y л -- ■ /. ' ? ',£\У:^:,,: ' ' / v >->Ч .'Ч'' '; Ч''г£. /-Л.. --■ ■ ■ . *') с- -^ i'-'t - 4' . ' --У. ;Ч/ ■ • Н ' ?ч ч. :W *’,i 1вЧ'В< 4i'* > Vt - • С А Р А ЈЕ В О У р е + ју је : Х А М З А 1928. У i Б Р О Ј 21. Х У М О -4 "J �Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на годину, a за све остале земље преко границе 200 динара. Ђаци добивају лист у пола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 5 ;иш a pa. ' ^ \ ‘ -Директор Х ам ид Н унић . ' Уредник. Х а м за Х ум о Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво » Г а јр е т « ,r Главни и-одговорни уредиик: Хамза Хумо. �T J» JV tT Конгрес муслимана иншелекшуалаца одржан 6. u 7. сеатембра, ириликом арославе Гајрешове двадесешпетгодишњице (Насшавак) Р е и с еф.: Ријеч има инж. Шериф еф. Бубић. , _ Рефераш ЏЗ иољоаривреде. Инж. Ш е р и ф Б у б и ћ Ј -Mvj реферат требао je да се одржи на овом конгресу, али, како видите, многа дискусија спријечила • je да реферат дође на ред. Ш тета што реферат пољопривредни није дошао на дневни ред и што није дошао прије реферата о задругарству. Ми смо ипак у одбору рачунали, да ће тај реферат доћи 'на ред, na смо дали задругарство напред. Рачунали смо да послије реферата о пољопривреди поведемо опширну дискусију о задругарству и пољопривреди заједно. Пошто се то неће догодити, то Вас молим да неколико ријечи кажем у чему je стварно наша пољопривреда заостала, што највише кочи развитак наше сеоске привреде. П р е д с ј е д н и к : Пошто су овдје госпође из Београда испред женског удружења, које се нарочито интересују з а питање образовањ а муслиманског женскиња, молим да се ово питање одгоди. Сада прекидам конгрес на пола сата. (Иза одмора.) Р е и с еф.: И ако се нијесу вратили сви који су отишли на откривање биста, настављамо, пошто имамо доста расправљати. Молим инжињера г. Бубића да настави с образлагањем. Инж. Ш е р и ф Б у б и ћ : Не можемо ми, господо, лаичким излагањем и мишљењем ријешити наш пољопривредни проблем. Ta лаичка мишљења не долазе само од људи који су стварно лаици, него та лаичка мишљења долазе од много људи који се зову стручњаци пољопривредни и којима je стављено у дужност да унапреде нашу пољопривреду. Нарочито послије Ослобођења, ти стручни лаици поплавили су Босну и Херцеговину, ти стручни лаици сједе у Ми- нистарству Пољопривреде и Вода и зато наша пољопривреда и није могла поћи оним правцем, на који упућују њезине привредне и економске околности. Многобројна средства je народ дао Министарству Пољопривреде и Вода, у буџету имаду много средстава и самоуправна тијела, али ако се буде ишло оним путем којим се ишло од ослобођења до данас, ja могу са сигурношћу устврдити да ће сва та средства која народ вотира тим институцијама, отићи у воду. Бачени су из пољопривредне службе — то морам нарочито констатовати овдје — многи наши истакнути интелектуалци, који су не само имали воље и разумијевања за сеоску привреду, него су имали пуно веће образовање него новајлије које су дошле овамо да унапреде сеоску привреду. Морам нагласити један примјер. Послије ликвидације пољопривредног одЈељења за Босну и Херцеговину, избачени су из државне службе многи наши пољопривредни истакнути интелектуалци и сада се налазе no разним установама које нијесу пољопривредног карактера и не могу користити своме народу. Ja мислим да je скрајње вријеме да се народна средства која je народ дао за унапређење пољопривреде, стварно искористе за сеоску привреду, a то се може догодити онда ако на челу унапређења стоје људи који познају наше прилике овдје и који имаду осим тога и више образовање. У Босни и Херцеговини, на мјесто ових наших пољопривредних интелектуалаца, дошли су људи из других крајева с нижом школом, који сматрају да се пољопривредна знаност састоји само у том да се накалами воћка. Зато наша пољопривреда и неће поћи онии правцем којим треба. Ja ћу у свом реферату истакнути само оно што je основни, што je главни мотив назатка у нашој пољопривреди и којим правцем треба да се развија наша пољопривреда, a што je споредно, то ће се послије * 321 �из саме праксу показати. Зато вас молим, да саслушате мој реферат, a послије тога каж ите своје мишљење. (Чита реферат који je штампан у »Гајрету« бр. 8, 9, 10, 11, 12, 13 и 14 од ове године под насловом »Реферат из пољопривреде«. У овом реферату исправи грешке у штампано je: a треба: бр.: на стр.: у ступ.: реду: карбонске 8 18 озго карболске 113 I са 1 ха са 1 ха више 8 114 I 4 оздо Раше Раме I 8 115 3 » 8 115 II 15 озго имундованим инундованим материјала материја 8 115 II 17 » 8 115 19 » хулуса хумуса II 8 Karstannforstung - Karstauf115 II 23 » forstung 8 115 II 6 оздо замовијет зановијет 9 смиље 137 I 10 озго гљиве 9 137 1 » 1511m/m, a нај мање -1511 m/m. 1! Највише оборина имала je Суторина 1915 m /m, a ндјмање... 9 138 1 селекциона 25 озго селекуона 10 157 II 7 » култура коњуктура 11 171 II 17 оздо кродестиране кондензиране 12 183 I 1926 & » 1916, о 12 183 II 1 озго >-»Економату« - »Економисту« 13 201 I 13 оздо производња — производња житарица 17 озго -у години 1923/1925 — ставити) несталности Ц т Ж З Г потребно 13 25 потреано 13 ^26 техничког питања — тех-ничких питања 218 сусједи 218 lo сарајевског локаног тржишта — земаљског и свЈетског тржишта) Завршићу! Проблем исхране становништва je најважнији проблем; треба посветити пажње томе да сељаци производе оно што за исхрану треба. Код нас сељак сади кукуруз и ондје гдје не може успијевати. Треба обратити пажњу на производњу пшенице, поврћа, консервирања и спремања. Зато су потребна нова среДства, нове справе, a то се може постићи давањем пољопривредног кредита. Све наше мјере свршавају с тим, да се тражи пољопривредни кредит. Али ово што се даје за сву државу није ништа, и сумњам да ће много доћи у Босну и Херцеговину, јер ће многе ћифте окупирати тај кредит, a прави сељак остаће без кредита. A извођење свих тих мјера не може се постићи на други начин већ народним просвјећивањем села. Зато управљам апел у овом смислу на Гајрет. Р е и с еф.: Арапи имаду једну ријеч: Подајте оружје стручњаку! Има још пет говорника. Сада je подне, џума je данас, треба клањати џуму. Зато пресијецам ово и наставићемо у два сата, с овим дневним редом, да г. Шериф Бубић настави предавање. (Одобравање.) 322 (Почетак у 2.30 сати) П р е д с ј е д н и к : Отварам конгрес: Ријеч има r. Ахмед Кемура. А х м е д К е м у р а : Господо! J a не желим за л а - ' зити у дискусију о овим данашњим рефератима, али би хтио напоменути да je привредном реферату, који засијеца у ж ивот Босне и Херцеговине, посвећено мало пажње и времена. Одбор конгреса je предвидио један дан за сва актуелна питања, a јуче смо цијели дан трошили вријеме на вјерско-просвјетна питања, која су од велике важности, али овим привредним питањима, питањима хљ еба и опстанка посвећено je мало пажње. Морали смо на овом конгресу неколико реферата изоставити a преко ових који су дошли сада на дневни ред, прелазили смо у брзом темпу. Да не би остало без одјека предавање г. проф. Шефкије Бубића, молим присутне да замолимо предсједништво Гајрета да се јутрошњ е предавање г. Шефкије Бубића о задругарству штампа у облику 6poyjyj)e, a томе реферату да се придода упута за провођење задругарства и да изда о свом трош ку што јефтиније, те преко пододбора и својих повјереника растури међу народ и да се поведе што живља сакупљање муслимана сељ ака у ове задруге. To сам ио рећи. (Одобравање). П р е д с ј е д н и к : Од пријављених говорника у дискусији о пољопривреди овдје je само Дервиш еф. Коркут, којему подјељујем ријеч. Д. еф. К о р к у т : Браћо и господо! Нијесамупућен у предмет који je лијепо и исцрпиво приказао г. Шериф Бубић, али ипак je једна ствар на коју бих се хтио осврнути, a то je субвенција коју je Министарство Пољопривреде и Вода ставило у изглед виноградарима у Херцеговини. Код нас je аномалија да ово Министарство има под својом управом класну лутрију. To je веома неприлична ствар да Министарство које се има бринути з а сел>ака, води народ на криви пут и ући га да се узда у срећу a не у своје руке и свој рад. To Министарство ни на који начин не би смјело субвенционирати продукцију вина, пошто je у Уставу предвиђено да je наша држ ава дужна старати се за сузбијање алкохолизма. Здрав разум траж и од пољопривреде да се не баца новац у воду. Ta субвенција за виноградарство неће донијети користи. Заш то? У Европи постоје три велесиле и једна бивша велесила, које су производитељице вина: Француска, Њемачка, Италија и Шпанија. Te четири јаке државе подијелиле су пијацу, на којој се продаје вино, no цијелој Европи, те према томе, док се херцеговачка лоза посади на државни трош ак и никне, неће бити прође томе вину. To je луда нада да ћемо ми послије, кад се херцеговачко виноградарство опорави, моћи истиснути Француску, Њемачку и Италију. Прије двије године забранила je Маџарска свако �сађење винове лозе ради тога јер je маџарска вина, која су позната у мокрим круговима као течна, немогуће пласирати. Никаквог изгледа нема да ће наш свијет моћи вино пласирати и стога би много боље било да Министарство Пољопривреде с трошком од десет милијуна омогући одвођење воде из Поповог Поља. Мени je речено, кад сам путовао кроз Попово Поље, да je довољан кредит од 10 милијуна да се ископа један канал који би одвео сувишну воду у Слано. С пола новца могло би Министарство Пољопривреде да канализира најбогатији дио Херцеговине и тако би прво нестало маларије, a друго омогућило би се народу да бере двије жетве. Кад сам био у Пољској и Чехословачкој питали су ме какојемогуће да није наше Министарство подузело кораке за увоз наших сухих шљива и пекмеза у Чехословачку и Пољску. Од тога трпе Ваши привредници — рекли су ми — a осим тога штета за сиромашни свијет, којима je пекмез једина посластица, a сада га je немогуће уживати, пошто Ваша влада није предвидјела заш титу ових продуката. Влада je правида експерименте са заштитом вина и једна пивара — зове се Тзорђе — толико je јака да свога имењака који долази на етикете за пиво цротујм на банкноте од хиљаду динара. Ту се види к ол и к ојејак капитаЛ ' алкохола. Што се тиче питања дувана, то не знам да ли не би било боље да ниј£ монопол. Ja мислим да држава веома лихвари с духаном. Добитак што га држава извлачи толико je несразмјеран према уложеном капиталу, толико je на штету произвађача да се човјек мора чудити како се може оваква tfa-1 правда трпјетљ Држава ограничава сађење духанау! Херцеговини a дозвољава у Прашову у Србији, гдје je духан веома лоше квалитете, али из неких изборних рачуна дозвољава да се тамо сади духан. Влада се нашла понуканом да егализира ук^с. Нмгдје тога нема на свијету. Врсте су духана укинуте, a уведен je нов од мјешаног духана. Тако домаћи пушачи нијесу на њ навикли и пуше ешкију. Духан наш не може се сав потрошити, a држава je тек скоро склопила с Чехословачком компензациони уговор о увозу духана. Код нас се пуши духан који није ни налик на духан. Мјесто да држава добар духан продаје свијету, a претичак да пласира на страним тржиштима, она се о том не брине, премда би наш духан лако могла продати у Пољску, Летонију и Естонију и у Њемачку. Држава би требала да no стручњацима откупи сухи духан који joj je потребан за њезину потребу, a претичак да трговци пласирају гдје знају. Приватна je иницијатива много боља и брже води к успјеху него државна. Толико сам имао казати и молим да извинете што сам се осврнуо на ствар у коју нијесам упућен. Р е и с еф : Пошто нема говорника који су се пријавили за ријеч, ja дајем ријеч референту г. инж. Бубићу. И н ж . Ш е р и ф Б у б и ћ : Ja сам у главном завршио свој реферат, само би хтио на крају споменути једно питање, које je врло важно за нас муслимане, a то je питање сеоских бескућника. Нигдје нема толико сеоских бескућника колико међу нама муслиманима сељацима. To из дана у дан постаје једно питање које ће сјести свима на врат и довести у питање опстанак муслимана на селу. J a сам у свом реферату напоменуо и то да нијесам стручњак за те ствари, али интересирало би ме мишљење шеријатских стручњака, да ли би се могло што помоћи. Раскомадању сеоске јединице на мање помаже донекле шеријатско право насљеђа. Да ли би се ишта могло учинити да се овај процес раскомадавања већих привредних јединица спријечи и no могућности сачува већи комплекс и веће имање. Молим стручњаке ^ а о том кажу своје мишљење. Проблем наших бескућника треба да третирамо! Не знам сам идто би će друго, могло урадити него да се међу њима покуша, поред пољопривреде, развијати и неку другу сеоеку^радиност, као н. np. корпарство, пчеларство, које не треба велики комплекс и уједињење пчелара у једну кооперативу у циљу пласирања на нашим и свјетским пијацама. Неки дан читао сам у 'новинама да je Савез руских кооператива пчелара потиснуо амерички мед са свјетске пијаце. Кад се руски сељак могао предобити за кооперативу, онда се сигурно може и наш. Moje je мишљење да je наша пољопривреда за остала и да je неспособна да се развије, ради тога што je дошла у протусловље с тржишним цијенама. Наш сељак води исто онако економију као и прије 150 година, a не прилагођује се захтјеву трж иш та и не води рачуна о свјетској привредној конкуренцији. Треба приступити одмах реорганизацији наших имања, таквих као цјелине, и да се имања прилагоде захтјевима тржишта. Зато je потребан кредит. Moje je мишљење, да je за реорганизацију пољопривреде у Босни и Херцеговини потребно најмање двјеста милијуна динара. Зато сам мишљења, да држава закључи већи зајам у иноземству, чија амортизација no могућности прелази на будућа покољења, који ће се употребити не само з а реорганизацију пољопривреде него и з а цијелу пољопривреду у свој земљи. С малим средствима неће се ништа постићи, поготово кад се узме у обзир да ће много од тога новца отићи у циљеве конзумне a не продуктивне. Друго што смета развитку пољопривреде, то je велика непросвјећеност на селу. J a сам у почетку реферата казао да непросвјећен народ не може напредовати на привредном пољу. З ато просвјети народа на селу треба посветити највећу пажњу: најприје опћем, a онда стручном образовању. Код тога треба имати на уму и сиромашни сељачки народ и не треба да правимо велике планове и велике идеје. 323 �да се посљедице умање за извјестан проценат. Сваки посао у своје доба треба да буде! У нас и у самој вјери остављено je за сваку молитву, у које доба треба да буде. To je ради тога да устане човјек рано и обавивши јутарњ у молитву да се рано прихваћа за свој посао. J a ћу брзо прећи на ствар. Ja би у свом говору имао истакнути многе ствари, које задиру у пољопривредни и вјерски живот, али вријеме je драгоцјено и ja ћу бити кратак. У сточарству je исто тако. Нема смисла з а у згајање добре пасмине. Moj колега Шериф Бубић заступа исправно становиште, али не потпунома да нам не треба увађати стране пасмине. (Г. Шериф Бубић: To нијесам рекао!) Само ми морамо добрим одабирањем приплодних грла јунаца и крава узгајати расу која ће бити добар конкурент швајцарским кравама. Јер су они само селекцијом постигли крупна говеда која су пуна меса и радне снаге и хране. To су ствари, дозволите, нас стручњ ака на које Ви не полажете важност и за које се никада . не Ј 1 ита. У воћарству je исто тако. Воћарство je једна јака и уносна привредна грана као и ратарство. To су три гране којој ни једна не може порећи предност другој. Свака има своје добре стране и у том се изједначују. Воћарство je запуштено, оно je за кржљало, прегусто, не даје довољно плода, услијед занемарености и маћухинског поступања с њим препуштено je болестима. Међу шљивама харају уши, међу јабукама крваве уши, које су опасне и no посљедицама равне филоксери. Свагдје има великих недостатака, али нема никога, ни најпозванијих органа, они се не мичу, да томе злу стану на пут. Проучавао сам ово и том приликом имао сам пригоде да видим од каквог je ефекта био рад југославенских сељачких задруга, хрватских и српских и да je њихов рад био потпуно негативан. У народу се осјећа потреба за организацијом, за заједничким радом, али људи који воде ту акцију нијесу дорасли тој задаћи, то нијесу стручни људи и не знају што треба пољопривредном задругарству. Они су основали задруге да дођу до јефтиних опанака, ципела, шећера, кафе и пиринча, што би иначе добили у трговца. Набављајући ове артикле з а потрошњу, пустили су из вида триере, плугове, дрљаче, машине Ратарство код муслиманског сељ ака je најпри- з а сијање — све су то пустили с вида, a набавили митивније. Њ ему говорити о важности ђубрета, тога робу коју имају наши трговци. Нијесу ти људи криви темељца камена сваке производње, не помаже, прво томе свему него њихово незнање и стручна неспрема. јер није свјестан муслиман, да зна да као муслиман Данас након краха који je доживио Савез југосламора држати чистоћу у дворишту као у кући. У венских сељачких задруга — a боље не стоји ни њега je највећа нечистоћа у дворишту, у њега je Савез српских ни хрватских — говорити о задруђубре доиста ђубре. Треба му говорити о потреби гарству у оној форми јалов je посао. Народ je стерационалне обраде земљишта, с којим справама да као о задругарству такво увјерење да није посе служи, како да чисти сјеме, како да врши жетву, требно. Треба траж ити нови начин како да се opraда избјегне суши, јер код нас има могућности да низује привреда. J a мислим да сам нашао пута и се оваква суша каква je сада избјегне или барем начина з а то. Благодарећи нашој просвјетно-вјерској To морамо имати на уму и код просвјећивања нашега сељака. Морамо радити што нам je могуће и што можемо извести. Ha селу су најзгоднији аналфабетски течајеви и одмах треба приступити на посао. У стручном погледу, пољопривредне школе што их држава оснива, нијесу дакле ништа за сељака. Тамо се школују за жандаре и финанце, a ja мислим да није то циљ тим школа. Зато би више препоручио пољопривредне течајеве, a за образовање женскиња домаћинске школе. Пољопривредне школе у вези с аналфабетским течајевима омогућиће привредни ред на нашем селу. (Одобравање.) Г. У з е ј р Б и с е р : Госпође и господо, другови браћо! Осјећам се позваним да у дискусији о ова два реферата, које су дали г. Шефкија Бубић и мој стручни колега Шериф Бубић, узмем учешћа. J a сам радим на овом пољу, које je најтеже a уједно, ако буде могућности да се поради на њему, најзахвалније. По природи службе и као човјек из народа, долазим у дотицај с народом, видим и проучавам прилике његове и на основу тога проучав^ња изналазим пута и начина како да се помогне Једино кад човјек зађе у Иарод и.прбучи његов начин живота, прилике и околносји ^бд којима живи и развија се, могуће je да нађе и прави начин и методе рада које ће довести до .оанирања његових нездравих прилика. Куд год дођемо, без разлике на вјер; опће стање пољопривреде врло je жалосно. Јадној мајци, сви смо joj једнаци! Само једно je Цалосно опажање, да je међу свима муслимански теж ак ипак најзаосталији, јер je најконзервативнији, a најконзерватнији je јер je најзанемаренији, јер нема никога ко да му покаже пут, како треба радити. У нас сваки дан набацују се којекаква питања, т а се питањ а третирају површно, теор^тски, a третирају их људи који о тим питањима немају појма. Од ослобођења до данас вукла су се на тапет питања чисто економске природе. У тим питањима судјеловали су сви само не агрономи, јер их je мало, a оно мало што их имаде незапажени су, јер нијесу то људи од ф раза него од рада. Чекали смо да будемо позвати, да дођемо на ред. Нијесмо позвати и били смо осуђени да у народу ситним послом гледамо да му помогнемо. 324 �аутономији, да je и у најзебитнијим сеЛиМа прбведена организација џемата, меџлиса, могло би се учинити, да се Гајрет, наш вакуф и улема-меџлис састану и лијепо споразуме. Они би могли у сваком џемату повезати пољопривреду међу собом, да заједно набаве пољопривредне справе, служећи се при том с кредитом сеоских кредитних задруга. Једино на овај начин могу и муслимани кредите које дава Дирекција за пољопривредни кредит са сједиштем у Београду, искористити за сврху за коју су основани. Наши су сељаци врло слабо заступани у мјесним задругама. Основане су задруге, a међу њима најмање муслимана и наравна je ствар, пошто нијесу организирани, неће се моћи служити заједничким кредитом. Они би требали да буду повезани у пољопривредне заједнице гдје не би било чланских доприноса, него гдје би се састајали као сваког петка у џамији и поразговарали о текућим пословима. Р е и с еф.: Кад би у свакој џамији било имама као што je г. Бисер, na би он држао тај ваз, добро би било! Б и с е р : Људи би требали да се пове^ку у овакве пољопривредне заједнице, не би требало ни каквих доприноса него би чццил^ заједницу као што ми чинимо исламску заједницу. Све вјерске з а -' једнице почивају на задружној основиг Онда не би требао појединац да купује^рлуг, сијачицу, копачицу, сјечке, него би се десет њих служило једним алатом. Све пољопривредне справе заједно би се платиле, подизали би кредите појединци и трошили у међусобном споразуму. Начин како би се то извело, требала би израдити привредна секција, која се има да оснује код Гајрета. У то питање нећу дубље залазити. Казао сам што сам мислио под пољопривредном заједницом. Друго питање je питање стручног образовања и подучавања. Овај сав посао има се вршити преко пољопривредних заједница, основаних no џематима no стручној упути и стручном надзору стручних организација, a стручне организације чине они који су оспособљени за вршење пољопривредне службе, на пр. како се узгаја стока, како се искористи воће и т. д. Да се то постигне треба тражити помоћ од државе и обласних самоуправа. У том смислу Гајрет би морао наћи потпоре код Министарства Пољопривреде, да додијели Гајрету двојицу агронома које ће држава плаћати, јер што се з а који дио народа уради то je од користи држави. У сваком срезу требало би да буде 3—4 помоћне силе, јер као што je потребан шеф за чување шума тако je потребан и агроном. Они ће подучавати народ и давати у сваком правцу иницијативу. Социјални агрономи су органи који такођер дају иницијативу на просвјетном пољу, гдје и у ком мјесту треба да се подигне школа, они у народу живе, с њим обрађују земљу и они ће уочити потребе у здравству, у пу- ТевиМа, у u jyM apcfB y. Социјални агроном мора вбдити бригу о свему и свачему. Министарство Просвјете и Министарство Пољопривреде требали би да даду субвенцију Гајрету да може извести програм који je обилан, који ће ићи з а поучавањем народа. Moj поштовани пријатељ Сакиб Коркут, који je недавно рукоположен за муфтију, повео je лијепу акцију у травничкој области да прикупи све снаге вјерске и свјетовне, да се нађу на заједничком терену у раду за народ. Ми смо израдили план да сваки од нас интелигената ради у својој струци и да се израде вјерска и свјетовна предавања, да се донесу одбору на цензуру и кад цензурише да се као готова предавања раздају у сва села гдје има имама. Они би их сваког петка читали, тако би на пр. наши имами држали предавања о рационалном обрађивању земље. Људи би мислили да говоре из ћитаба. D* k, С. К о р к у т : Предходно би требало све имаме оспособити да буду приближно као агрономи. Б и ^ е д : Свак зн а читати. Било би потребно да Гајретови питомци преко ферија оду изван Босне и Херцеговине и проуче економске прилике, јер макар се којој струци посветили могли би тако успјешно вршити велику народну задаћу. * П р е д с ј е д н и к : Лијепо je то да се од вас и од других предговорника предлажу лијепе идеје и красни предлози да их Гајрет изведе, али ja се бојим, ако почнете товарити коња, мјесто узбрдо, ићи ће низбрдо, a бојим се да таде не стане и с оним товаром који вуче досада. Б и с е р : Не мислим да се то натовари Гајрету на леђа, него да се установи код Гајрета од проф. Шефкије Бубића предлагана привредна секција, у коју да дођу стручњаци, a Министарство и обласна самоуправа да даде извјесну субвенцију. П р е д с ј е д н и к : To je стручна секција под фирмом Гајрета. Јесте ли завршили? (Јесам — Одобравање). — Ријеч има г. Бубић. Ш ефкија Бубић: Да не би након говора госп. Бисера изгледало задругарство на овом збору омаловажено, имам Ka­ sa m да меџлиси и ђемати нијесу дорасли ни за вјерско-вакуфску функцију, a камо ли да им препустимо овако важан рад у народу, као што je за другарство. Кад говорим о задругарству, не вадим то из малог прста, него из стогодишњих искустава других културних народа. Треба да идемо правим и опробаним путем, a не да правимо експерименте са нашим и онако експериментисаним елементом. Муслиманско женско питање. Проф. Б р к и ћ : Госпође и господо! Одбор за приређивање конгреса повјерио ми je да поднесем реферат о женском питању. Не знам заш то je мени то повјерио, јер никада се нарочито женским пита- 325 �ЊиМа нијесам бавио више него Другим. Али ja сам се ипак одазвао и поднио реферат који je више једна рефлексија него ли плод нарочитог критичког проучавања тешког и комплицираног питања. У осталом свакако je више срце радило него ум, али пошто се о женама ради, тако треба и да буде. (Чита реферат који je штампан у »Гајрету« бр. 5 од ове год. под насловом »Наше женско питање«.) (Ha крају бурно одобравање.) Р е и с еф.: Има ли когод што да рече или у овом правцу како образложење да даде. Требали би само да будемо кратки. Х а м д и ј а еф. М у л и ћ : Ha темељу овог реферата, који нам je овдје прочитао Хусејин Бркић, казано je све, што ми млађи и напреднији осјећамо (Глас: Богами и постарији!) и држим да je то једно од најважнијих питања и да о том не треба дискусије. С. К о р к у т : J a протестирам проти скраћивању и стога тражим, да се поведе дискусија. Р е и с еф.: Ja питам има ли ко какву примједбу, објашњење да дадне или затраж и. — Ријеч има госпођа Шиљак. .*■ Ш и љ а к : Молим, д^ г^Воре најприје муслимани a онда ja. С. К о р к у т : Кад була проговори, онда ће за њом хоџа. X. A. Б у ш а т л и ћ : Ово питање, како сви знамо, врло je деликатно и теш ко у нашој муслиманској заједници. Ви знате, да није било недавпо да je ово питање на неки начин отворено и да je наступило ужасно негодовање и ja и Хаџи Реис ефендија претрпјели смо неоправдано ужасне приговоре. Много je рећи, a нас двојица једино смо се жртвовали на том путу, од свију саруклија у овој земљи, и ми смо устрајали на том путу, јер ми волбмо>и боље je за наш опстанак и напредак да идемо за тим да се један обичај покривања нашег женскиња измијени, макар и у з жртве, али да ми напред крочимо. Нужно je, и ми не можемо иначе кренути напред ако се неће та вала одстранити. Она смета да ми могнемо у том погледу управити нашу будућност како чине остали народи. To je јасна ствар. Наравно, у том погледу ja сам за то да се иде еволуционим путем a не револуционим. Биће многима познато да сам о том написао брошуру na сам био нападнут и у новинама реагирао сам на напад. Ко je то читао могао се освједочити из Курана и хадиса, да то није тако чврст вјерски пропис, и ja мислим, кад није, онда можемо мирне душе удесити свој живот без посртања ако валу збацимо, кад нам смета, полако и постепено. To je једно. Овдје се у реферату на много мјеста истакло да су шериатски прописи дали муслиманским мужевима превелику власт над женом и да ови прописи опет коче напредак муслимана у њиховом друштвеном животу. (Бркић: Huje речено. Пракса 326 извршења шериЈатских ПроРиса rto ^удовима, & Н6 прописи шеријатског права!) Мени се чини да стоји »под крутим прописима шеријатског брачног права«!, ако сам добро запамтио. Хвала Вам лијепа! Нека то није. Драго ми je, јер кад би било тако ja бих бранио становиште де шеријатско право није такво какво се хтјело представити. Оно je високо, високо над тим. Појам и мужа и жене једнак je у свему, осим нешто мало насљедног права, и казаћу и то, што je овдје споменуто, како би се дало помоћи овим бескућницима сеоским. To je истина: мало je неугодна ствар насљедно право муслимана. Али треба знати да ово насљедно право муслимана, које je Кураном чак прецизирано,каже: докле смо муслимани, докле смо приврженици те вјере, морамо се тога држати, иначе je гријех. Куран je ту малу неједнакост учинио у стварима ц{улка. Гледе мирије, ораница, косаница и шума, Куран и шериатско право нашли су да то остане држави право, да насљедно право гледе некретнина може држава у интересу народа, како je кад сходно, да мијења. Онај минимални дио имовине да се женскињи одузме, na да не може доћи ни под кров гдје je и з р а с л а ,\е мислим да je добро. Нека joj се да бар толико да у очинску кућу смије доћи као у своју имовину и види се са својом родбином. По мом мишљењу неће се дати тиме повода да се стварају бескућници. Шериатско je право ову ствар за сва времена тако уредило да може држ ава према приликама и према околностима ове ствари у насљедном праву миЈењати, и чак женскиње Koje обично из куће удајом одлази, може се осигурати у том праву. Како je познато, з а сељ ака je такав закон пројектован, да ће женскиње њиме добити отпремнину, a неће добити насљедство ни у мулку ни у мери. Сада je питање како ће то учинити држава да не повриједи шеријатско право. J a то нећу овдје третирати, ваљда ће још бити прилике за то да ли je то допуштено no шеријату или није. Ja сам мишљења да јест. Ово je големо речено. Интереси су народа јачи над све и кад то ти интереси изискују да се насљедно право мијења, онда се томе морамо покорити. Како ћемо изаћи из гријеха? Ми изаберемо своје поданике у законодавну скупштину и тим смо пристали драге воље на закон, ако за њег гласамо. Онај дио имовине који припада женскињу ми тако дарујемо. Према томе престајемо бити гријешни, према Курану. To je моје мишљење, (С. Коркут: Женске немају изборно право гласа!) Имаш право. Ово сам требао рећи онда када буде изједначено изборно право мушка и женска. Каже се, a говори се и у реферату, да једна установа ш ериата даје повода да се жена — a то je тала, отпуш тање жене — може пустити као рукавица или исцијеђени лимун. To право постоји, али то право Бог муслиманима није дао да га зло- �уг1отребљавају. ČTora, видјећете у моМ рефераТу у погледу овога, да се не би оволико злоупотребљавала власт мужа, да апсолутно развод брака не вриједи без судске функције и без судског ријешења. Није потребна каква дозвола, ми нијесмо уопће клерикални, шеријат може свак вршити, само треба да има за то власт, да je надлежан, да се на тај начин оваки поступак мужева, који су слабо одгојени, са женама ублажи. Ми већ сви у Босни и Херцеговини радимо на том и настојимо no могућности да људе упућујемо, свјетујемо и гонимо да они то ублаже и скоро све разводе, брачне ствари, на тај смо степен дотјерали да се у највише случајева догађа само споразумно развјенчање. Не може се судовима с те стране нимало замјерити, у колико су у власти. Добро раде, добро служе народу. To je што сам имао рећи, a кад дође мој реферат на ред, говорићу још о овим стварима. (Одобравање). Р е и с еф : Има ријеч г. Хазим еф. Муфтић. Х а з и м еф. М у ф т и ћ : Ja нећу злоупотребити Вашу стрпљивост. Што се тиче реферата, потлисујем га и није потребно да га рашчињам (Одобравање), али у погледу вале могао бих Вам споменути, што ми je казала једна дама кршћанка: Тешко откривеном женскињу у данашњем друштву. (Одобравање дјеломично). Муслиманка под велом може бити докторица, трговкиња и др. Покривање нашег ж ена je добра тековина исламске. културе и не je обарати. J a сам свршио. Џ у м р у к ч и ћ : Говори се овдје о женском питању, a ja мислим да саме жене треба о том да расправљају. Откривање или неоткривање није питање шеријата, није питање ислама него je питање круха, то je социјално питање. (Одобравање). Ми данас овдје у Сарајеву имамо око хиљаду наших жена које зарађују no фабрикама. У провинцији je страшно. Човјек умре, остане пет дјевојака, мати оболи, a дјевојке не могу у дућан да раде. Откривање или покривање женскиња није више питање, то je готова ствар, оно се открива. Ми смо у Бањој Луци почели и свршићемо и никакве силе нема која ће то зауставити (Немир и незадовољство). Р е и с е ф: Хладнокрвно треба саслушати свачије мишљење. А х м е т Љ у б у н ч и ћ : Господо! Како се види из самога излагања реферата те из говора појединих говорника, показује се један једини моменат у том женском питању, a то je баш — како je мој предговорник рекао — слобода жене да приступи ријешавању тога питања. Док третирамо ми мушкарци то женско питање, дотле заборављамо да ми сами нијесмо еманциповани. Наша жена, ако остане наивна, биђе злорабљена, na макар свршила и огам разреда средње школе, кад дође у додир с једним европејски углађеним a унутра подлим човјеком. Добро je рекао др. Дворниковић једном приликом: нас заварава само једно, униформа, СПољаШност. Држећи се ничемзма, све се своди на желудац и стомак a заборавља се на културу срца. To се не развија како код мушкараца тако и код жена. Слажем се с рефератом у овом питању да ми морамо приступити томе да се жена самостално васпита у свом кругу, a дотле да и ми мушкарци испитамо своје грешке, да се не узрујавамо кад нам поднесу огледало. Питање je јесмо ли ми људи! Кад будемо људи онда ћемо и у нашим женама видјети људе. Ми требамо као и Њемци да нађемо формулу како ћемо нашу жену упутити у живот. Она има све увјете да се изгради као и ми. Др. A. Б о р и ћ : Послије реферата г. Бркића мислим да je сувишно говорити, али дозволите ми ипак да кажем неколико ријечи. Ako погледамо природу онда видимо да у њезиној разбујалости има и паразитизама. Не треба на културу и цивилизацију гледати кроз тај паразитизам. Не треба гледати на »5сћет«-интелигенцију, него- на^дух човјека. Безувјетно je потребно да се развије код нас породични живот, да имамо кућу, не за физиолошке прохтјеве него да у жени гледамо савјетника, друга и у првом реду одгојитеља дјетета. Под заром и покривачем ми то нећемо никада имати. Позната je ствар да су дјеца чедна и послуа, док су код куће. У седмој години дијете изађе улицу, за њим не може мајка и оно се поквари. Знам, no статистици, да од 70% муслимана ђака 2% долазе на матуру. Што je томе разлог? To што мајка нема уплива над дјететом, које своју мајку доцније гледа с висине. To зло треба побијати и доказати да култура има и других праваца и циљева a не само »5сћет«-интелигенцију. Гђа Ш и љ a к: Прије свега захваљујем Вам што сте ми допустили да судјелујем у тој дискусији, али и да Вас опоменем на једну ствар да имам ружни обичај да говорим увијек истину. Зато ме свијет не воли, али вјерујте та истина иде од срца a не да увриједим. Зато и Ви немојте у зети за увреду ако изнесем неке моменте у погледу муслимана. Још као млада, кад сам дошла са села и удала се у Сарајеву, слушала сам хоџу како учи и увијек сам била тамо. Нијесам знала што дјелује на моју душу. И нашла сам Куран у пријеводу Љубибратића и прочитала сам га. Кад сам га прочитала видјела сам да je исламска наука дубока, да je пророк Мухамед био велики филозоф, да je за све нашао ријешење и дошла сам до увјерења, пратећи живот муслимана, радећи на питању муслиманске дјеце, да сте Ви најмање муслимани. (Одобравање.) И ми хришћани удаљили смо се од Христове науке и зато су настали велики проблеми у читавом свијету, a ви муслимани удаљили сте се од Мухамеда пророка, и да сте прави муслимани не би третирали женско 327 �v питање. Учила сам да жена може бити откривена. Међутим жена je покривена, значи да муслимани предпостављају обичај Курану. У Курану стоји да сваки муслиман мора 40% својих прихода дати на социјалне проблеме биједе и невоље. Кад би муслимани то испуњавали не би било оволико биједе и невоље. Не говорим на памет, него говорим што знам из живота, особито из живота ваше дјеце. Колико има ваше дјеце незаштићене! A ви данас говорите о пшеници и кукурузи, a не говорите о вашој дјеци! (Одобравање.) 'Ж енско питање нијесу створиле жене, нијесу створили ни мушкарци, створило га je вријеме, створила га je економска борба за опстанак, створио га je развој индустрије, подизање фабрика, јер то je све нас бацило на улицу, да се боримо за опстанак свој и своје породице, јер je прошло вријеме, и код нас хришћана и код вас муслимана, да може један отац издржавати читаву породицу гдје je 5—6 дјеце, већ мора сваки члан да зарађује, ако се хоће поштено живјети. To су извори који су створцли женско питање. Ми жене не би' хтјеле на улицу, нама je најљепше у кући, у породици^ д^ будемо матере и царевне наше куће, али извукле су нас приликеГнас^ хришћанке прије, a сада вас муслиманке. Радим већ десет 5 5 >дииа и радим често искључиво з а муслиманску дјецу и муслиманске жене. Феминизам није то да се узме превласт над мушкарцем, феминизам^иде з а тим, да се призна и нас за људе, јер и ми жене дошле смо на свијет истим процесом којим сте дошли и ви мушкарци. Али и ми хриш ћанке и ви муслиманке нијесте схватиле право еманципацију жене, јер еманципација жене не значи да се препусти породица мушкарцу na да се узму цигаре и банчи no ноћним локалима. Еманципована жена значи облагородити своју душу, очистити je од злих навика, еманципована жена мисли о себи и другима, настоји о благостању свога народа. Али, нажалост, и ми хришћанке и ваше муслиманке нијесмо еманциповане него надриеманциповане. E t o зато, јер je феминизам и право жене дошао у ћор-сокак, и ми смо удариле главом о зид, јер мушкарци каж у: хоћете с нама у каване и биртије. To право феминизам неће, ми хоћемо да будемо матере, да рађамо дјецу, хоћемо да вршимо најсветију дужност жене, али кад хоћемо то, хоћемо да имамо и наша права. Данас се ова читава дискусија води о том, да ли ће се скинути вала или не. З а мене није то важно питање, за мене je важ на црнатама која стоји на мозгу муслиманке. Треба радити на том да муслиманки дадете знање. Онда кад joj дате знање даће вам душу, љубав ваше дјеце. Нијесам за то да се скине вала револуционарним путем него ево- 328 луционим, a вама отворено тврдим: можете се борити, можете се љутити колико год хоћете, за двадесет година неће бити вала ни на једном лицу муслиманки. Кад смо доживјели, прије 20 година била je фереџа, данас je нема, онда ћемо и то! Муслиманка мора да се открива зато да исхрани своју дјецу. У Босни и Херцеговини има 23.000 неопскрбљене дјеце, међу њима % муслиманске. У Босни и Херцеговини има 3.000 абнормалне дјеце, од сифилиса, од алкохола, међу њима % муслиманске. О том нико не води рачуна. Нико не води о том рачуна како несретна удовица, која je услијед рата остала сама с петеро дјеце, мора да ради, na je ишла и крала. Међу дјецом која краде, има % муслиманске дјеце. З а неколико ће година бити 400 зликоваца од којих ће бити угрожена ваша имања и ваш живот и за који држ ава троши no апсанама, a нико од вас jie води рачуна о тој дјеци. Ta дјеца нијесу патолошка појава, она су поквареца услијед биједе и невоље, јер се нико за њих не брине! Зато мислим да су дјечје питање и женско питање у нашем муслиманском свијету најважнија два социјална питања. Ж ена траж и да je приправите да скине валу. 1919. r., кад je одржан први Конгрес Женског Савеза у Београду, ja сам била она, која сам ишла Драги Павловићу да уложим протест што за ж енску дјецу не важи обвезатно похађање школе, јер je на конгрес стигао телеграм из Сарајева потписан не знам од кога, да се не дозвољава женској дјеци да иду у школе. Зачудила сам се кад сам чула, да то није свршено a мислила сам, да je свршено. Међутим, чула сам од г. Мулића да je предложио резолуцију у том смислу. Да се муслиманско питање ријеши, на првом мјесту свако муслиманско женско дијете треба да_ прође кроз школу, на другом, морате отворити стручне школе и течајеве, на трећем, морате ићи из куће у кућу, из џамије у џамију, na популарним ријечима говорити о тешком времену, у којем се данас живи и што их чека иза овог времена. Ha четвртом мјесту, морате створити у граду Сарајеву женску берзу за муслиманске женскиње, јер ja сам лично стотину жена намјестила у духанске и војничке објекте, јер се од вас нико за то не брине. И тако сам тим женама говорила: »Заш то не идете муслиманима, муслиманским посланицима?« Знате што су рекле: »Госпођо драга, з а нас муслиманке најмање се брину муслимани, за нас се ви хришћани више бринете!« To су рекле жене муслиманке. Ja би се кладила да ни један од вас не знате какво je биједно стање ваших жена у граду Сарајеву. Ви не зн ате колико ja знам. Зато сам врло сретна да ми je данас дата прилика, да вам ово рекнем у очи. (Одобравање.) Приговара се много држави да држ ава не води рачуна, али, молим, није држава ова земља него држава je сваки појединац, �'V до своје брошурице био популаран с чланЦима (Бушатлић: Ja сам документирао!). Женско питање није предмет кога треба скинути с дневнога реда овога конгреса, него je питање које треба подвргнути стварној критици и овдје фино и лијепо расправљати да ли смо дошли до увјерења да наши модернисти из свога незнања праве питање гдје питања нема и буче зато јер не знају прописе Ислама у том погледу. Женско питање не може се свести на тврдњу дра Борића, no којој он каж е да треба скинути валу јер кад деран скочи у седму годину не може наша жена за њим трчати, a за боравља да je и садања модерна дама у високим ципелама, стегнутих ногу у још већој немогућности да полети за тим дераном. Заборављ а мој доктор и Ш у к р и ј а К у р т о в и ћ : У овом цијелом питању треба разликовати двоје. Принцип и тактику. т о . . . (Приговори). . . Ja одговарам на тврдњу, a ко Принцип хоћемо да знамо и то тражимо од вјер- мисли да je нетачно, слободно му да исправи мене, ских поглавица да нам кажу, je ли no Исламу за- као што ја»узимам себи слободу да исправим набрањено откривање или није. Ако je забрањено не- страности, Питање вале и наопако постављено питање ћемо у то дирати. Кажу ли нже забрањено, то значи да се жена може откривати, али не значи да мбра, наше женско није у оном што доктор каж е »не јер нема у Курану наређења да мора би^и откри- може трчати у зару з а дјечаком«, јер садања жена вена. Ради се о друштвеном такТу. Рвдје je г. рефе- нема времена за то, ваља се нашминкати, ваља рент изнио начин за нас пот^уно1 прихватљив, јер обући свилене хаљине, које joj мушкарац плати, ми реформисте нијесмо тражили да се открије, него ваља отићи у кино да изгуби два три сата у тутањ , хоћемо да скинемо са Ислама оотеду дјГ~се\у одјећи ваља отићи на ж ур не знајући што je жур, и зато и начину одијевања сматра шпш Исламом. Жалос^б? кад се узима ово питање на конгресу, треба да би било кад би тако било, јер тим би Ислам дошао аргументи буду јаки и да се не ломе на оваквим у сукоб с развијањем ^ л т у р е , a он у то не може ситницама. Наши модернисти, подвргнути ћеифу a не разуму, уносе у женско питање збрку и на доћи. силу хоће да направе реакцију гдје je никада неће Стање прилика у цијелом свијету и социјалне наћи. Нијесам ja крив што наша интелигенција не невоље силе жену 'н а улицу да тражи хљеба и да зна да муслиман није спутан као што je спутан буде откривена. Ми хоћемо да знамо тачно да ли кршћанин и што мисли да мора водити исту борбу то Куран забрањује. Ако je то ствар обичаја морамо коју води кршћанин за своја права. У Курану и га препустити животу, a живот морамо форсирати хадису нема онога што можете наћи у св. Павлу. јер смо најзаосталији у сваком погледу: културном, И зато не треба борбу наше жене з а њезина вјерско-просвјетном и привредном. Ми то морамо препустити не времену него морамо форсирати да шеријатом призната права водити истом методом којом се из нужде води борба кршћанки за њихова се изједначимо с осталим свијетом. Не треба форправа погажених. сирати откривање жена, него треба форсирати поJa сам слушао све говорнике и одговарам оним хађање школе, образовање, na ако муслиманки конвенира да иде покривена нека иде, али ако мора да редом како који слиједи, na сам најприје дошао на свога Џумрукчића. Неће се ријешити женско питање иде откривена нека се открије. тим, што ћеш ти викнути.: »Ми ћемо га ријешити Саки б Коркут: na било што било!« Женско питмње није питање нерава које стоје Што се тиче гђе Шиљак, да и њој једну ствар под папучом једне популарности међу извјесним кажем1 Мени je врло драго што си ти рекла да je бројем младих људи, a што je најважније, није питање тебе као кршћанку потресао мујезинов глас, онај ни женског ни мушког хира. благи глас који каж е: Доста сте радили и размиГ. Бушатлић констатовао je једну нетачност, шљали за се и своју заједницу, сада je вријеме да да je он неправедно нападнут и био ж ртва само- се одмарате од рада и размишљања, да будете сутра одбране. Према овој нетачној констатацији ja кон- чили кад опет запјевам да рано опет почнете рад статујем чиљеницу, да je исламска изборна курија и размишљање. састављена од старијих и млађих хоџа у споразуму A сада да Ти кажем Јоко и овај хадис. Запамти с реисом ријешила питање вале на начин како je га: Ж ена je чуварица и чобаница дома свога мужа то заступао и лоше обрадио г. Бушатлић, који je и с њим на законит начин стеченог дјетета. Стога аначи чим нб ваља држава не ваљамо ни ми. Људи које сте ви послали да стварају законе, да донесу буџет, какви су такви сте и ви. Заш то je дошло у нашем народу до несреће која нас сатире? Дошло je зато јер прву ријеч воде политички кортеши! Десет година народ чека народне апостоле да кажу: Ово су твоја права, ово je твоја дужност. Али они долазе с оваким ријечима: Гласај за мене и Велику Србију, гласај за мене: ислам je у опасности... само што нијесу рекли: рађаћемо вам робове! To je несрећа, то je довело до хаоса и сада не знамо како ћемо из тога изаћи. Није држава крива него ви сте криви. Не ваља држава, не ваљамо ми! Поправимо се ми социјално и многа ће питања бити ријешена. 329 �je и она исто кДО и мушкДрац Одговорна за своје osobina k oje prenosi n a potom stvo i pripom aže se­ lekciju dobroga. Nesamo d a mi m uslim ani n e pristajem o стадо. da se ženi oduzim a išta n a što po še rija tu im a pravo, Ово je много љепше него што си Ти рекла. Moj je професор, који je преузео реферат, јер nego m i tražim o da se ženam a i u dru g im k rajev im a други нијесу хтјели, љути се на мумију која je носила dade to isto pravo. Š e r if Bubić: у нарамку једно напршће, a за њом клепао ћорак. P rije nego pređem n a sam u stv ar, dozvolite mi Он има право да се љути на ћоску, он има право да се љути на мумију, јер се дала мумизирати. da odgovorim g. D ervišu K o rkutu. On je u nekoliko Али томе није крив Ислам, јер наш Пејгамбер каже n a v ra ta uzeo u k r itik u izvjesne tv rd n je k o je nije да je жена цвијетак мушкарца, a ти hein извинити, razum io. N ijesam s onim prijedlogom htio da se цвијетак се не гони него задијева, само није крив žena razb aštin i nego sam pitao stru č n ja k e , im a li načina da se sačuva m uslim anski sv ijet od raspadanja. Ислам што je глуп Мујо и Фата. Откривање жене постало je социјалном нуждом, Može se to izvesti zakonom o zadrugam a, n e m ora каже Џумрукчић. У Бечу си учио и нијеси донио se n a taj način što će se razb aštin iti. Ovdje, k ako m eni izgleda, osim poštovane gos­ собом практичности прашке као доктор. Ислам каж е да оној женској чија je социјална нужда да открије pođe Šiljak, svi d isk u ta n ti o k ren u li su pogled na лице, дозвољава открити се, али ту мора да постоји ono što nije važno u ženskom pitan ju . Oni su ovdje postavili pitanje o tk riv a n ja i p o k riv an ja žena, što истинска нужда. J a свршавам с тим да je питање муслиманског nije jezg ro p itan ja, i ako j e to m ožda posebna finesa женскиња наопако постављено, наопако третирано u k u ltu rn o m raz v itk u naše žene. Do nedavno naša и донијеће наопаке резултате ако ми иајприје не žena živjela je u jednoj p atrijarhalnoj zadruzi, gdje расвјетлимо главе na онда капице над главу. Исламска je njoj bio potpuno osiguran individualni raz v ita k хоџинска курија рекла је^ у женском питању све kao m ajk e i domaćice. Razvitkom m erk an tilizm a i чим се може извести ова^е жељ а људи праведних industrije naša se porodica rasp ad a i m im o našu који хоће да жена буде користан члан исламске^ volju, j e r to ne možemo spriječiti. Raspadanjem naše заједнице, али je исто тако нагласила, и ja то под- porodice žena je došla u nezgodan položaj. Ne mo­ влачим: скупе су ^чарапице, скупе су незарађене žemo m i spriječiti da naša sirom ašna žena iz siro ­ сукњице, наопака je култура. (Галама. — Гласови: m ašne ili propale porodice n e ide u fabriku, da ne Ово je конгрес интелектуалаца, ово није конгрес ide na rad i n a sve d ruge poslove n a k oje ide svaka чаршије! To je кад моду замјењујемо потребама.) d ru g a sugrađanka. Ne možemo joj to zabraniti, ali D e r v i š e f f . K o r k u t : Ovdje im a mlađih ljudi, možemo u nečem drugom pomoći toj ženi. Možemo k oji su malo nasrtljivi. J a ih molim da budu liberalni joj pomoći da se njezina sv ijest digne, d a ne dopu­ k ad drugi govore. J a hoću sam o općenito da kažem stim o da je eksploatišu. Im a m nogo slučajeva da da nije zdrava pojava da se m uslim ani angažuju za naša n euka nepism ena djevojka dođe u industriju, riješen je ženskog pitanja, neka to pitanje riješava prim a je poslodavac, činovnici je m aze i plate dok onaj k o g a se tiče. je ne iskoriste, a poslije je odbace. Im a osim toga Jedan od gospode govornika blagonaklono je jed n a d ruga klasa žena, žena koje iz stida, iz našeg oduzeo pravo kojim Islam zajam čuje pravo nasljedstva staro g poznatog obraza ne odlaze u fabriku, nego i ženi, i radi to g a se moglo održati seosko gazdinstvo, ostaju kod kuće i bave se raznom domaćom indu­ D a se ne razbaštinjuje žena u k o rist b ra ta i rođaka, strijom . Obično su tkalje, švelje i vezilje. Položaj da bi ostala seoska kuća napredna! Ne može se to ovih žena još je teži. Imao sam prilike neki dan n ik ak v im . zakonom poništiti, a Bog daje jedan zakon. upoznati jednu m uslim ansku djevojčicu iz Travnika. To je selekcija! Ne samo među m uškarcim a da se Vidio sam de je radila m aram ice i pitao j e što naplati izabere najbolje za rasplod nego i kod žena! Ako je b rak za maramice. 13 dinara kom ad. — Koliko vrem ena degenerisan ili iscrpljen, što znači onda m u škarcu treb aš dok izradiš? — Dan i noć. — A koliko te ko šta dati s v e . . . Gospodin koji je ovdje govorio da bi on m aterijal? — Sedam dinara. — Znači da dan i noć radi mogao p ris ta ti da se m uslim anka razbaštini, nimalo za 6 din. nadnice odnosno 25 p a ra n a sat. nije govorio u liberalnom duhu. I u našoj familiji, i u seoskoj i u boljoj, prilike Žena je u Srbiji razbaštinjena, je r tam o j e zakon higijenske su strašn e. R azne bolesti uzele su m ah, htio kad je u ništena zadruga da se osnuju ja k i do­ nigdje nije tuberkuloza toliko raširen a koliko među movi, a da bi do to g a došlo razbaštinio je ženu. Taj nama. Naša djeca propadaju. zakon doveo je do stanja, koje se može nazvati ropstvo I zato m odernistim a više prigovaram nego Sakib ženskog svijeta. Nećemo da nam se navaljuje ovakav eff. K orkutu, prigovaram im zato što su centrum zakon, k akav je u Srbiji, nego bolji zakon. Hoćemo ženskog pitanja sveli n a to, da li d a se žena o tk rije da i u Srbiji žena dobije pravo na baštinu, j e r žena ili nel J a mislim da su naši v jersk i stručnjaci dosta kao solidan elem enat svakako nasljeđuje više dobrih jasno kazali, da se oni ne protive o tk riv an ju žena, 330 �ali na drugom polju možemo se naći svi zajedno i zastoru i zastiranju lica nem a ni jednog slova. A m odernisti i koji nijesmo, a to je socijalno podizanje onda mi je nastavio vrlo dirljivo, kad je razum io odakle sam: Treba da znaš da n a ženi stoji sk u p in a i cjelina ci­ naše žene i naše djece. R e i s e f f : J a bih molio da se završi, je r ja ću jelo g naroda, da je žena slična srcu i jez ik u u čo­ m orati ići. Ako hoćete da se završi pod mojim vjeku. Ako srce bude oplem enjeno cijelo tijelo je predsjedanjem . . . J a m oram ići, ja sam vrlo zapri­ oplemenjeno, ako je duša i srce čisto cijelo tijelo je ječen. Meni nije drago da ovakva žućnost izbija, ja čisto. T ako isto, ako je žena u jednoj skupini, u jed ­ želim da svak svoje misli slobodno i bez ikakvih nom narodu podignuta n a stepen k u ltu re i znanja, upadica ovdje na ovom kongresu intelektualaca može onda znači d a taj n arod im a izgleda da napreduje. da rekne. Ako je ko nešto rekao što ne odgovara k u r­ Ali, ako je žena stje ra n a na tak a v nivo k u ltu re da toaziji, moglo se na drugi način prigovoriti, p a neka n išta ne zna, da je kod očiju ćorava, kod ušiju gluha, se on crveni u licu, ako je nešto rekao što ne odgo­ a kod u stiju nijem a, ako je dotle steran a, onda kaži: va ra društvenom načinu općenja. Trebalo je to pre­ k lan jajte dženazu toj skupini. (Odobravanje.) To je bilo prije 33 godine. A sada d a Vam k a ­ šu tje ti (Odobravanje), moglo se na neki način to kazati: gospodine, vi ste lijepo govorili, ali onu pri­ žem jedan doživljaj ovdje. To je bilo lani. Dolazilo nekoliko učiteljica i kažu. m jedbu nijeste trebali reći. J a ću vam iz m oga života nešto pripovjedati. P rije dragi .hadži reis eff., mi bi držali jed an analfabetski 33 godine kao mlad čovjek — a i sad sam m lad — tečaj. Zato bi bili najpogodniji vaši m ektebi. Kažem kad sam putovao po dalekim zemljam a po Arabiji, j a — pošto imam više baba i kilavo d ijete — tre b a bio sam jak o znatiželjan, želio sam da vidim svašta. da najprije sazovem svoje m andarine. Iznesem im na Gdje sam čuo kakvog znam enitog čovjeka, želio sam sjednicu^ ovaka i o vaka je želja, kažem ja, korisna da ga idem poslušati. Tada je u Egiptu slovio kao za nas. J e s t ! Slažemo se svi. T reb a to urediti putem egipatski glavni m uftija, Šejh Muhamed Abdulah saborskih odbora, povjerenstava, pošto upravljaju i ja sam imao prilike slu ša ti' njegova predavanja. m ektebim a, da odrede dan i vrijem e. Mi kažem o: To je bilo divno predavanje u jednoj kolosalno pro­ ovo su m uslim anske učiteljice, a te ženske n e traže stranoj zgradi, gdje je bilo nekoliko hiljada ljudi. da dobiju honorar. Da bude stv a r zam ršenija, mi pi­ Tem a je bila vrlo interesantna: m uslim anski život šemo povjerenstvu, a oni odgovaraju, m i n e možemo u prvo stoljeće. To je tak v a tem a da sam je ja riješiti, tre b a medžlis. Treba znati, d a je dopis bio naručivao ne bi je mogao bolju naručiti. Što su radili upućen prije ferija. Došao odgovor nakon školske m uslim ani u prvo stolječe, kako su živjeli, k akav je godine na dva mjeseca, gdje se k aže d a se to ne uzrok da kroz 80 godina ti muslim ani idu n a F ran ­ može dozvoliti u našim konfesionalnim školam a, cusku u Evropi i na kineske zidine u Aziji. To je je r bi bile preopterećene. J a sam se zamislio, prije bila tem a koju je on opisivao. Samo hoću jedan 33 godine što sam slušao i poslije 33 godine što sam zaglavak iz to g a predavanja da istaknem „On veli, slušao, i to od onih autonom nih vakufskih o rg an a upravo je čudnovato zam isliti da ona šak a m uslim ana koji su najpozvaniji da šire prosvjetu. ko ja nije bila brojna kao sada na poluostrvu Arabiji, Ovdje je bilo govora, razgovora i objašnjavanja. nego je iznosila 120.000 a sada iznosi oko 12,000 000, Neko ima u ovom pravo a neko u onom. J a sam diže se i nakon š to se okitili svjetlim uzvišenim nekako svagda u sredini, j a n iti sam p re tje ra n n iti Islamom, steče taj polet i uvjerenje da tu snagu sam od nedotjeranih. J a bih rad o da bi b ila sredina, niko ne m ože pobijediti. I najviše što me zadivilo zlatna sredina, da se moj m uslim anski sv ije t u ovoj njegovo izlaganje, kako su išli na vojnu. Ako je išlo ćoši Evrope prođe dosadanjeg d rijem eža, d a otvori 40.000 m uškaraca naoružanih, bilo je 240.000 m uškog oči i pogleda sebe i ono što se zbiva oko n jega, da i ženskog djetetu. Oni su išli sa svim svojim što vidi naše prilike i naše neprilike. J a sam želio i mi­ spada pod njihov nadzor. Oni su dizali iz Arabije slio s mojim izlaganjem i pisanjem da će me moji žene i djecu i sve je išlo na ratište. U izlaganju suvjernici u Bosni potpuno razu m jeti. Isticao sam svom kaže: ženskinje nije se ni u čem u razlikovalo prim jere za v rijem e ra ta , čim sam se patio ja. I od m uškinja osim u tom e što je m uškinje naoružano sada, kad govorim n a vazu, govorim o tome. Najbolje bilo. Ž enskinje pripravlja vojsci sve što treb a: vodu, bi bilo d a im adem o ja s n u sta tistik u , da se vidi bije­ pranje i san itetsk u školu. Mala dječica nijesu za- dno stan je n ašeg ženskinja. Koliko im a slučajeva da zirala što zvekeću mačevi, prolijeva se krv, to je je m uslim anka prisiljen a da radi ko d nem uslim ana tako naučeno. u njegovoj rad n ji u fabrikam a, j e r m uslim ani tak v e Kad je nakon predavanja to g a svršio, ja, pozna­ fabrike nem aju, j e r m uslim ani tak v e fabrike nijesu osno­ vajući naše prilike prišao sam lijepo k njem u i upi­ vali. Teško mi je kad ih vidim, negdje 30, negdje 40, tao : Izgleda da se i m uslim ani i m uslim anke nijesu negdje jo š i više, pa i po p rivatnim kućam a. Mogu razlikovali u toj borbi nego su otvoreno išli. — Jest, vam k azati ovaj e k latan tn i prim jer. P rija v a došla tak o je to bilo. Njegove su ovo riječi: U K uranu o meni d a n ek a H asnija služi kod jednog jev rejin a i 331 �đa bi je trebalo odatle izbaviti Ne znam koga bi poslao. B rat je bio kod m ene i kažem mu da ide tom e gospodinu. I ovaj ode. Poslah ga subotom. I kad došao tam o, kaže o čemu se radi, k a k v a je prijava stigla. „Nama je vrlo drago, da se reis eff. in teresira za ovu m uslim anku", rekli su oni. „Ona je tri godine kod nas i m ožete sve pitati, mi je držimo ko svoju kćer a postupamo najbolje što možemo. Što se tiče vjerskih propisa, sve smo joj stavili na raspoloženje. Hajde Hasnija, odvedi efendiju hasuri!“ Kad imam š ta da vidim 1 Ne 3, 4 preko 16 boščaluka, osobito potrebitih, broj peškira, salveta, pokrivača, jastu k a, čilima. J a se zapanjio. „Donesi de onu knjižicu!" Od dolaska u tu kuću m jesečno u banku uloženo na njeno ime 300 dinara. „То kažite, pa ako reis eff. im a neko m je s to ..." J a sam počeo da razm išljam što ću uraditi od nje. Da je izvadim. Ima zarađenih 10.000 dinara. Ima to lik o ... kom e bi je dao da je sačuvam ? 1 nijesam smio kazati, tre b a da pošaljete tu c u r u ! Međutim ispala sreća i ona je sretna. To vam je prim jer! Ovoga ima puno. Naš svijet cijeni običaje i ja ih cijenim. Naši su to običaji, m ak ar i ne bili vjerom propisani. J a bih Želio da oni koji ovo govore onako pomno otvoije cjčl i pogledaju prilike ne samo u Sarajevu nego i u cijeloj Bosni i HerC(F~ govini, a vas je ovdje iz različnih k rajeva. J a sam iz Krajine, znam kakvo je stanje u Hercegovini, kak o u dolini Bosne, znam kako je u Posavini, znam da se nekada to čuvalo što se kaže vjerom propisano, a znam i to, da je enim a koji rade apsolutno nemo­ guće rad iti u rukavici ili pod vrećom. Zato bih želio da oni koji žele raspraviti ovo, hladnokrvno rasprav­ ljaju, da se ničija osjetljivost ne vrijeđa. Ne možete doduše izbjeći ne uvrijediti nekoga, ali da b ar nema nam jere, nego glavna nam jera tre b a da bude ospo­ sobiti ženski podm lađak u znanju i um jetnosti, uči­ niti ih sposobnim a da očima progledaju. Gđa M a r a T r i f k o v i ć : D raga braćo! Dozvo­ lite m eni kao ženi, koja sam vaše gore list da pro­ govorim . Vi svi znate kolika je m oja ljubav za m u­ slim ansku decu i m uslim anske majke. Meni je malo neprijatno što se u ovom bratskom i sestrinskom zboru dotaklo nemalo lepim rečim a o načinu nošenja žena koje nijesu pokrivene, ali mi smo svi ovdje naši i ponećemo sa ovog zbora što je p rijatno i lepo, a što nije bilo prijatno i lepo svi skupa ćemo zaboraviti. Neću da se m ešam ni u način nošnje sestara m uslim anki. Kolikogod se vi borili to će doći samo po sebi, isto tak o kak o je došlo u nas da su naše m ajke nosile iesovo a mi nijedna ne nosimo ni fes ni libadu, i ako nikakva propisa nema. Dolazimo ovde u im e udruženja, koje je osno­ vano p re četiri godine u Beogradu i koje se zove U druženje Domaćica i M atera. Udruženje je osnovalo nekoliko gospođa koje su htelo da vaspitaju žensku 332 omladinu, j e r im a kođ n as jed n a poslovica, k o ja veli: k u ća ne stoji n a zemlji već n a ž e n i! i m i kao žene, m ak a r imale stručno školsko znanje, ako nism o vaspitane u duhu dom aćinstva, n e m ožem o očuvati ono što treba, n iti m ožem o d a vaspitam o decu. Mi smo osnovale to udruženje s jed n im početkom , osniva­ njem domova gde kupim o seosku i v a ro šk u decu onih roditelja koji s m a tra ju da m ogu n am a p o v eriti svoju decu. U tim dom ovim a decu v aspitam o d a budu dom aćice, dobre m ajke, da znadu h ig ijen sk i u red iti svoju kuću, d a znadu sve ono što je potrebno jednoj ženi. Isto tak o dajem o tkivo, vezivo, svega onoga što je potrebno ako jednog dana dođe u nuždu d a sam a izdržava decu, d a m ože n a p š ta n i lep n ačin zara­ d iti leb. Ti naši domovi osnovani su u S rbiji n a n eko­ liko m esta, n a Prim o rju , u H rv atsk o j i u Južnoj Srbiji. U Bosni ovih dom ova nem am o i m i sm o došle da zamolimo G ajret da ta k v e dom ove po bosanskim selim a možemo osnivati. U tim dom ovim a naše m ale devojčice uče se k ak o će b iti dobre dom aćice, k ak o će um eti d a sačuva svoju veru, j e r tre b a d ete n a­ učiti da Čuva svoju veru, bila ona m uslim anska, k a ­ tolička ili pravoslavna, j e r „v era nas je održala, njojzi hvala." J a m islim da nećete b iti protivni d a V aša deca uđu u te škole. Ako G ajret p rih v ati tu ideju, bila bi m u veom a zahvalna. (O dobravanje) R e f e r e n t H u s e j i n B r k i ć : Gospodo! Mene vrlo veseli konac ove debate, je r tokom diskusije m ogao sam ustanoviti da nijesam n išta u stv rd io što svi ne odobravate, da nijesam n išta rek a o što nije opća istina i što svi ne priznajete. Mene to izne­ nađuje ja k o i drago mi je da sam pogodio Vaše mišljenje, p a da se ne može onako dek lam ato rsk i usklik n u ti: Reform iste neki! Svi smo mi reform iste! Jo š jed n u stv a r hoću da napom enem . Neugodno mi je bilo što je kod n ek e gospode d eb atan ata želja toliko prevladala da su postavili nek e španjolske mlinice i p ro tiv njih se borili. Ono protiv čega je g. S K orkut govorio, to je španjolska mlinica, a ju n a k je sličan Don Kihotu. Ne m ogu kao refe ren t ovoga ko n g resa intelektualaca d a prim im on u ne­ ozbiljnost i onaj način debatiranja. R e i s e f f : Sada bih j a želio da zaključim , ali k a k o mi se čini, ima još n eko ko bi h tio govoriti, a naročito g. Ju su f Zia Sm ailagić, ad v o k at iz Skoplja. Molim g a da u k ratk im c rtam a rek n e što misli. J u s u f Z i j a S m a i l a g i ć : B raćo i gospodo! Vi svi od prilike zn ate m oje m išljenje i stan o v ište u pitan ju koje se danas rasp rav lja. J a sam sin ove dom ovine i živim već dugo godina izvan n je i nijesam tak o tačno p ratio cijeli razvoj zadnjih б—6 godina i nijesam upućen u sve stv ari i nianse, kak o su se ovdje razvijale, ali vidim da se svi slažete sa mnom u onom što sam napisao u Politici n a početku ove diskusije o o tk riv an ju i neo tk riv an ju , odnosno o vaspitanju m uslim anki u Jugoslaviji. Jedino sam �opazio danas ovdje dvije struje, da tak o hažem , dva mišljenja. Jedni se boje pretjeranog liberalizma, da se nebi prešlo iz jedne reakcije u drugu, a drugi se boje starog kova. Zbog toga ja mislim d a j e srednji p u t taj da mi rastavim o jezgru od ljuske Jezg ra pitanja, o kom e se danas raspravlja, je s t ta da omo­ gućimo našem ženskinju da ono samo sebi zarađuje svagdašnji hljeb i da ono može, kad bude napušteno od roditelja ili muža, sam ostalno stupiti u ekonomsku borbu. Ako to omogućimo bilo na koji naćin, onda smo riješili jezgru, suštinu toga problem a koji nazivljem o ženskim pitanjem. Hoće li žene ići pod valom ili bez vale, to će se riješiti samo od sebe. J a sam svojedobno naglasio da je vrijem e stvorilo harem e, vrijem e ih je i ukinulo. »Vrijeme gradi niz kotare kule, vrijem e gradi, vrijem e razgrađuje.« Ovdje vrijedi princip da je hljeb prim aran a sve drugo sekundarno, i pred tim hljebom sve pada, samo mi ne smijemo propustiti to važno pitanje vrem enu, nego mi sami tre b a da preduzm emo m jere da to nivelišemo. J a Vas pozdravljam! (Odobravanje). Š u k r i j a K u r t o v i ć : Dovoljno je diskusije o tom bilo. Ne bi bilo sukoba, je r je principijelna stv a r već davno riješena. Mislim da se i u ovom kao i u ostalim pitanjim a možemo složiti, da možemo pristupiti riješavanju. J a mislim da tre b a preći na rezolucije. K ostur rezolucija već je izrađen, ali mislim da bi trebalo da se izabere odbor da ih u ro k u od 15 m inuta redigira. Ima li ko s te stra n e k akav prijedlog? (Nastaviće se.) ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК ГајреШови шечајеви за неаисмене. Апел на насшавнике Проширењем своје акције на подручју просветног и економског подизања муслимана, Гајрет ће организовати јачу акцију за оснивање течајева за неписмене. Једна од великих потреба наших ширих слојева безусловно je ширење писмеиости. Гајрет je и досада посвећивао пажњу*- одржавању аналфабетских течајева и наставницима њиховим доделивао хонораре, али овог пута ова акција биће организована са планом на широј,основи. У ту сврху Главном Одбору за ову годину вотирала je прошлогодишња скупштина суму од Дин. 30.000 што je посве довољно за извођење ове намере, a следећих година свота fce се повећати према потреби и друштвеним приходима. За год. 1927.—8. друштво Просвета издало je на букваре и хонораре наставницима течајева за неписмене Дин. 24.360. Гајрет у свом прорачуну за ову годину премашује ову своту, чим Гајрет доказује да посвећује довољну пажњу овој грани свог деловања. Д а би о в а а к ц и ј а ш т о б о љ е у с пела, Г а ј р е т а п е л у ј е на с в е у л и т е љ е и друге н а с т а в н и к е , који же ле да одржа в а ј у т е ч а ј е в е з а н е п и с м е н е , да се о б р а т е на д р у ш т в о у с в р х у и н с т р у к ц и ј а к а о и хонорара. Позоришни комади за Гајрешове забаве Уаозоравамо све наше аододборе u иовјеренике da ћемо у следећим бројевима „Гајреша“ ошшампаши неколико актовки нашег сарадника, драмског писца Ахмеда Мурадбеговића. Ове акшовке аисане су на поруку Главног Одбора Гајреша, саецијално за наше прилике, како би их без пошешкоћа могли da dajy наши duлeшaнmu. У слебећем броју изаће акшовка „Злашни барбак*, зашим „Мухаџири“ u осшале. Усаех задруге Кола С. С. u Гајрешова Женског Пододбора у Сарајеву. Прије 2 године основана je у Сарајеву Задруга Кола С. С. и Гајретоаа Женског Пододбора Д. Д., са задатком да сиромашним радницама пружи пристојну зараду, a уз то да наше народне везове омили на првом мјесту међу нама самим који их не цијенимо, a затим у иностранству које се њиме одушевљава. Задруга врши ту своју мисију и ако постепено, ипак успјешно, те je данас у радионици запослено око 40 радница. Продају и растурање робе знатно нам олакшавају наше женске организације. Иако je Задруга са успјехом у прошлој години излагала своје ствари у Београду, Митровици, на изложбама: КолаСрпских Сестара, и Вуковару на изложби женског друштва »Посестриме«, као и у и Гаризу на изложби, коју су приредили Лужићки Срби, као у Загребу, и у Дубровнику, радови Задруге су стално у продаји. Ha скупштини од 1. фебруара 1928. год. исказана je ова биланца: Уложени капитал 95.000 динара, a имовина у готовом новцу, инвентару и роби 106.000 дин., добитак у прошлој години je 11.000 динара. 3 a о д б о р: Сакретар: Н а ф и а Ба ља к. Прослава Гајрешове 25-годишњице у филму Свечаности Гајретове прославе су одлично филмоване. Прво приказивање филма обавиће се у Сарајеву у понедељак 29., уторак 30., и среду 31. овог месеца у Империал Кину, a након тога ће у пропагандистичким циљевима, — везано уз прославе, приредбе и предавања о Гајрету — обићи читаву државу. Сваки Гајретов пријатељ имаће дакле ових дана прилику да обнови сећање на све моменте прославе, на све оне живе епизоде које су убедљиво доказивале неоспоран успех Гајретова двадесетпет-годишњег рада, као и оно ретко одушевл>ено манифестовање националне свести. Пријатељи из провинције, који нису могли присуствовати прослави, видеће на филму величанствен завршетак првог периода Гајретова културног и националног рада. Благодарећи свом у многим приликама исказаном пријатељу госп. Методију Куићу, власнику кина, Гајрет ће од приказивања овог филма имати врло лепу корист, na се сви чланови и пријатељи позивају да ове три представе неизоставно посете. Прослава 25-годишњице Гајрета у Сшоцу Како смо већ прије обавијестили, овај Пододбор je концем мјесеца августа одлучио, да на дан 6./10. прослави 25-годишњицу Гајрета, те je у ту сврху сазвана шира конференција Гајретових чланова, на којој je изабран прославни одбор. Овајје одбор одлучио, да Гајретову прославу изведе са једном свечаном забавом, те су у ту сврху чињене све припреме tokom мјесеца септембра. Одбор je у цијелом 333 �свом раду наилазио на најбољи одзив код свих грађана столачких и на сваку потпору. Особито су се истакли у помагању одбора при припремању и извађању забавног програма госпођа Анка Рамић, госпођице Јожица Шкерл, Хатиђа Шехић, Нафа Мехмедбашић, те господин Др. Јакиша Милковић и господин Јово Хамовић. Ученице овдашње гимназије Љерка Брајковић, Видосава Сепић, Фатима Кадрибеговић, Стана Лековић, Фатима Бехмен, Разија Љубовић и Халима Бурина учествовале су у извађању комада Противници од Ахмета Мурадбеговића као Гајретове питомице и врло се марљиво припремале за своје улоге. Гајретов Женски Пододбор сакупљао je разне прилоге за забаву и вршио пропаганду у нашим домовима. Забава je приређена у свим просторијама овдашње гимназије, које су биле врло укусно декорисане. Грађанство се без икакве разлике одазвало у пуном броју, те су обје велике сале биле дупком пуне. Забаву су посјетили многобројни гости са стране, нарочито из Мостара и Љубиња. Из Сарајева je забаву посјетио г. Хамза Хумо, уредник Гајрета и наш најомиљенији млађи књижевник, a од угледних гостију из Мостара били су гг. Др. Авдо Хасанбеговић, велики жупан, Ахмет Бакамовић, Др. Перо Тодоровић, проф. М. Аликалфић, Милисав Милушић и М. Гребо. ^ " Ha забави je учествовала Глазба Јадранске Дивизијех из Мостара, која je отворила забаву свирањем Гдјретове Химне. Затим je пресједник Пододбора г. X. Бркић, директор гимназије, поздравио гоете, те прочитао депешу, која je са прославе упућена Његовом Величанству Краљу, депеша гласи: *7 Кабинетској Канцеларији Његовог Величанства КРАЉА АЛЕКРАНДВА-^ У БЕОГРАД. Муслимани града Стоца, представљени у Прославном Одбору Гајретове 25-годишњице, поздрављају свог Јуначког Краља Александра Ilpegra, своју Свијетлу Краљицу Марију, свог Драгог Протектора Престолонасљедника Петра и цијели Краљевски Дом. Живјели, живјели, живјели! Пресједник Пододбора Хусеин Бркић. Цијела публика поздравила je ову депешу са бурним поклицима »живјели« a војна глазба je интонирала државну химну. Потом je пресједник г. Бркић одржао предавање о раду Гајрета, које je публика саслушала са највећом пажњом. Послије декламације »Гајрету« од Ризабега Капетановића, коју je лијепо извела ученица I. раз. Гимназије Халима Бурина, отпјевали су уз пратњу музичког оркестра војне глазбе госпођица Шкерл и г. Др. Милковић наизмјенице пјесме »Вир« од Зајца, Јорговане, јорговане. .. од Вилхара и Мале птице од Зајца, те у дуету Двопјев Јелене и Јуранића из Зајцеве опере Зрињски. Овај концертни дио забавног програма силно je одушевио публику, те су пјевачи више пута акламирани. Потом су дилетанти извели Муратбеговића комад Противници. Комад je изведен на опште задовољство публике. Нарочито се je истакла госпођа Рамић у улози Атифе, која се савршено предала заносу наше севдалинке и госпођица Шехић, која je стално остала у својој меланхоличној улози Султаније како у пјесми тако у наступу. Улогу Алијаге извео je врло вјешто г. Хамид Диздар, те je његов прелаз од увријеђеног поноса до спознаје заблуде стално држао бублику у напетости. Горе споменуте ученице својом веселом пјесмом и живим наступом дале су комаду живахност и особити колерит, те je комад постигао савршено свој циљ, што доказује оно силно расположење публике, која се цијелу ноћ у најбољем расположењу одушевљавала великим успјехом ове прославе. Морални успјех ове прославе наткрилио je све досадање сличне приредбе у нашем мјесту. Кад се узму у обзир све 334 животне потешкоће овога пасивног краја, материјални успјех je постигао свој врхунац, јер je бруто приход изнио Дин. 14.721. Пошто je пододбору било стало до тога, да се прослава што сјајније манифестује, то су расходи били знатно велики и достигли своту од Дин. 6.058. Чист приход прославе изнио je према томе Дин. 8.663. Пододбор Гајрета се и овом приликом захваљује свим горе наведеним помагачима, свим дароватељима, који су у разним доприносима помогли ову прославу. Нарочито се Одбор захваљује г. комесару општине г. поглавару С. Агановићу, који je осим обилног прилога од Дин. 1.000, кога je општина дозначила Гајретову пододбору, и у свим другим околностима и потребама најсусретљивије помагао овај Пододбор. Прослава 25-годишњице Гајреша у Јабланици Ha 6./Х. 1928. приређена je у Јабланици забава у знак прославе 25-годишњег културног и просвјетног рада друштва Гајрета. Пододбор Гајрета из Коњица понудио je повјереништву Гајрета у Јабланици помоћ, како би се у Јабланици могла одржати једна забава као прослава 25-годишњег културног рада Гајрета. У ту сврху je на иницијативу агилног радника и Гајретовог борца М у с т а ф е Ч о р д е конституисан одбор за припреме око те забаве. Одбор, изузев двојицу људи, у ствари није ни постојао, a све je било пало на двојицу омладинаца и бивших Гајретових питомаца Алију Чорду, Хасана Зећу и неколицину пријатеља Гајрета из Јабланице. Узевши све потешкоће око припреме као и велике материјалне потешкоће, забава je колосално успјела, како у моралном тако и у материјалном погледу. Овдје нарочито морамо истакнути извођење комада »Противници« од A. Мурадбеговића, који су на свеопће задовољство извели дилетанти Гајретова пододбора из Коњица. Нарочито нам je упала у очи гђица Десанка Глигоревић, учитељица из Коњица, у улози Атифе. Kao прва тачка програма било je предавање оГајрету које je одржао Хасан Зећо, оставивши силне импресије на присутне. Друга тачка била je шаљиви монолог »Мићун«, који je извео на свеопће задовољство Бећир Ширић. Tpeha тачка Сила je »Жива слика« 25-година Гајрета. Други дио програма био je триумф Гајретове идеје са комадом »Противници«. Улога дра Фуада изведена je изврсно, али ту морамо примјетити да je сам расплет и капитулирање Алијагино дошло сасвим пребрзо. Послије тога настављено je са опћим весељем као са томболом, Шаљивом поштом, Избором краљице љепоте и т. д. Поред свих великих издатака ипак je чист приход прешао преко 1000 Дин. Како je овим манифестована идеја »Гајрета«, то ће се ових дана овдје основати и Гајретов Пододбор који je безувјетно потребан у овом нашем мјесту. Јабланичанин. Напредак Гајрешове идеје у Јужној Србији После прославе двадесетпетгодишњице »Гајрета« у Сарајеву, Гајретова идеја почиње се ширити и у Јужној Србији, тако, 30. прошлог месеца основан je Пододбор Друштва Гајрет за срез гилански и варош Гилане, који ће радити на културном и просветном подизању овог у том погледу заосталог краја. У пододбор су ушла следећа господа: гг. предсједник Јусуф Зија, муфтија среза Гиланског, секретар Адем Прекић, учитељ, благајник Хајдар Џиндо, секретар муфтијства, I. ревизор Божа Марковић, директор овд. гимназије, II. ревизор Сулејман Агушевић, тумач Гиланског првостепеног суда, I. заменик Илија Нешић, председник општине Гиланске, II. заменик Мехмед Хаџи Шабијевић, председник Партешке и III. заменик Хафиз Шефкија Калабић, имам Poraтичке џамије. �\ Ca Гајрешове ирославе у Модричу Ђаци средње u више школе на шеферичу у Модричу 335 �пос.; за Висоцку Фестах Фестаховић пос.; за Поличку Мула Осман Салиховић прив. имам, за Вељеглаву г. Ахмед Алијевић пос.; за Лајчић Синан СадријевиК пос.; за Врућевце г. Абдулах Бећировић пос.; за Десивојце г. Бектеш Хазировић пос., и за Гирстену Шахим Нумановић пос. Отварајући збор са неколико пригодних речи позвали су присутне да шире Гајретову идеју у своме крају гг. Адем Прекић, Јусуфовић и Јакуб Бислимовић, председник општине Нови Гајретови повереници рогачичке. Ha дан 21. тек. месеца, a на сазив Гајретовог подПосле избора приступљено je уписивању чланова na одбора из Гњилана, у присуству чланова г. г. Сулејмана пошто je отпочео упис г. Прекић дао je упуства ново изаАгушевића 11. ревизора, Адема Прекића секретара и Јакупа браном поверенику за даље уписивање и вршење повереЈусуфовића утемељача Гајретовог и сина председника Гај- ничке дужности. ретовог пододбора, као и целог општинског часништва и Са овим je збор закључен, a поверенику и помагачима великог броја грађана из рогачичке општине, одржат je no селима стављена дужност да изврше обилан упис чланова Гајретов збор у селу Одановцу, општине Рогачичке, среза чији списак требају послат одмах чим изврше упис. Гњиланског. 0 предњем овај пододбор сматра за част известити Поред врло успелих говора г. г. Адема Прекића и Ја- Главни Одбор, с молбом да избор одобри о чему и овај купа Јусуфовића, одржао je један од ретко патриотских и пододбор известити. народу пријемљивих говора, који je деловао као што се Секретар: A. Прекић. Председник: Ј. Зија. може замислити, г. Јакуп Бислимовић председник општине Рогачичке и учесник на прослави Гајретове 25-годишњице Нови иовереник Гајрета у Прилепу у Сарајеву, којим je говором потресао срца слушаоца' и од Главни Одбор Гајрета именовао je повереником Гајрета њих створио тврде темеље Гајрету, не само у поменутој у Прилепу rocn. Дауда Џемала, трговца мануфактурном општини већ могу рећи у целом срезу гњиланском и дру- робом. гим крајевима Јужне Србије. Госп. Дауду желимо много успеха. Ha збору je биЛо присутно око 50 најугледнијих rpaђана из ове општине, који су 'једногласно за Гајретовог За примјер другима Поводом прославе Гајретове 25-годишњице у Сарајеву, повереника изабрали г. Јакупи Бислимовића председника општине, a за села помоћнике и то: за село Одановце г. сви чланови као и њихови замјеници Пододбора Гајрета у Рогатици, уписали су се за чланове Гајретових утемељиБилах еф. Хусајновић прив. пМам, за Рогачицу Хафиз Шевки Калбовић имам рогачичКе џТшије, за Мучиврце Осман Ну- теља. И овом приликом Главни Одбор Гајрета изриче своју хвалу и признање члановима Пододбора Гајрета уРогатици, хијевић посједник, за Дајковце г. Мула Камбер Мустафовић трговац, за Д. Корачево Риза Рамадановић посједник, за који при свакој згоди имају у виду циљ нашег омиљеног нам Гајрета, те дао Бог да буду примјером свим нашим Г. Карачево г. Хамцд Зумберовић вероучитељ, за Зарбинце г. Шаћир еф. Ајетовић држ. имам, за Седларе г. Мустафа пододборима и повјереницима. Живио агилни пододбор Гајрета у Рогатици! Реџеповић кмет, за Прибовце г. Идрис Селмановић посједник a за Крајнидол г. Ћазим Ибраимовић поседник. Нови Пододбор Гајрета у Љубињу После избора од пр^сутних уписана су два доброОвих дана основан je Пододбор Гајрета у Љубињу, у твора, неколико утемељача a остали чланови помагачи који су ушли следећа лица, и то: за предсједника Омер еф. према имућном стању, за 10—15 минута уписано je тачно Дурић, за тајника Мехмед Хромић, за благајника Мустафа 99 чланова, a надати се je да у овој општини буде 400— A. Сердаревић, за I. ревизора Перо Хамовић и за II. реви500 чланова, јер има више случајева да се уписује сваки зора Смајл Бакшић. мушки члан породице. За примјер служи г. Бислимовић Новом пододбору честитамо на њиховом избору и жепредсједник општине и повереник Гајретов, који je уписао лимо им пуно успјеха у њиховом раду. сваког мушког члана породице na и синчића од 2 месеца. Ha крају збора г. Прекић дао je упутство поверенику Прилози Гајрету из Љубушког и помагачима a затим у друштву поменутих чланова подГосп. Др. Хасан Махић, котарски надлијечник, прилиодбора и г. Бислимовића и још двојице сељака рогачичке ком Мевлуди-шерифа, одржаног код себе, сакупио je од приопштине у самом мраку продужен je пут заОгошку општину. сутних и упутио Главном Одбору Дин. 400. Своту дароваше 0 предњем, пододбору je част известити Главни Одбор следећа господа: с молбом да се избор потврди, a потврда достави ради По Дин. 100: Др. Хасан Махић; no Дин. 20: Мухамед упућивања повереништву. еф. Мушић кот. шериат. судац, Дерво Махић, Ибришимага Секретар: A. Прекић. Председник: Ј. Зија. Јакић трговац; no Дин. 15: Сабитага Прохић; no Дин. 10: Абдулах еф. Садиковић, имам, Хамди еф. Бутуровић, судац, Ha дан 22. тек. месеца, a на сазив одређен од стране Касим еф. Садиковић, кадија, Хазим еф. Крекић, учитељ, пододбора из Гњилана, a у присуству његових чланова гг. Мустафа еф. Ћерић, имам, Ћамил еф. Хаџић, порески контр., Сулејмана Агушевића II. ревизора, Адема Прекића секретара Шућрага Махић, Ђулага Лалић, трговац, Ахметага Кадрагић, и Јакупа Јусуфовића утемељача Гајретовог и сина предсе- трговац, Мемишага Махић, трговац, Салихага Махић, трговац, Дника овога пододбора, одржан je збор виђенијих грађана Харан еф. М. Махић, Ахметага Хрничевић, Халидага Махић, општине агошке у селу Агошту. Ha збору je изабран за трговац, Омерага Лалић, Ђемал Лалић, Мехо Билић, Заимповереника г. Салих Фејзулаховић, председник општине, a ага Мехичевић, Салихага Диздаревић, Хасанага Билић; за његове помоћнике no селима и то: За Агоште г. Аљуш no дин. 8: Коњхоџић; no Дин. 5: Мухамедага Фазлиновић, Ахмедовић, бакал; Котрницу г. Мула Алија Лимановић Махо Максумић, тежак, Мујага Орман; no Дин. 1: Мухамед прив. имам, за Даждинце г. Емин Халитовић поседник, Maxnh, Шахдија Махић. Господину Др. Махићу као и осталим најсрдачнија хвала. за Ђурушевце г. Хусејин Халимовић пос., за Шахић r. Осман Муратовић пос., за село Жује г. Шериф Сулејманоћ ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО У свакој општини среза Гиланског оснива се no једно Гајретово Повереништво, које ће водити рачуна о упућивању сиромашних ученика у стручне и средње школе, као и о ширењу Гајретове идеје у свом крају. С поштовањем, у напред захваљујем Аде м Пр е к и ћ , учитељ из Гилана, област Врањска. 336 �ш ZA BOSNU I HERCEGOVINU C e n t r a la : Sarajevo S je d iš t e D ir e k c ije , Beograd F ilij a le : Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica H a m d ijs K o p ć ić specijalista zubni liječnik Sarajevo, Strosmaierova ul. — Telefon 619 S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broji. Ordinira s v a k i m d a n o m od 9—12 sati prije podne preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala ШТАМПАРИЈА < i od 2—6 sati poslije podne P S V A K I M U S L IM A N T R E B A D A K U P U JE SAM O П Р О С В Е Т А ШТАМПАРСКО- ИЗДАВАЧКИ ЗА В О Д . И з р a tj у ј е разноврсне банковне, трговачке и инду„ стријске тисканице у бојама као: дионице, 'уложне књижице,.чекове, дипломе и т. д., те разна стручна дела, календаре и остала издања солидно, брзо и no умереној цени. Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као и разне галантеријске и картонашке послове^ no мери и нацрту. GAJRETOV соштевд jer kvatitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" arudžbe: TVORNICA CIGARPAPIRA Ć A P A j E B O Александрова бр. 6 - Телефон бр. 356 Књиговезница -- Стереотипија S. D. Alkala], Sarajevo može se n a r u č it i i preko društva Gajret u Sarajevu �,:Г-' ■ III ..................." I lir G f l J R E T D. D., S A R A J E V O Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'Banka se bavi svim п bankovnu struku spađajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva organizme i jukovodi kreditne I privredne ustanove. Osniva I podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. l BOSANSKA INDUSTRIJALKA I i i TRGOVAČKA BANKA D. DЛ i SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 f ) rfni^tuii fiairpf“ uiu»i*u „uajiei . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Oajret najbrže i najkulantnije. - Uloške ukamaćuje najpovoljnije, 1 isplaćuje iste u svako doba. .lllfllll...Illlllllk ..lili ..nllllllill џ Od čiste dobiti dale 10% Kulturnom I Prosvjetnom Dr. Omer Bahtijarevjć dugogodišnji liječnik Drž Bolnice, operater i spe­ Potpuno uplaćena dionička glavnica D in a ra cijalista za operativne bo­ 2 о ,о о о .о о о ' lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice- Rezervni fond i t f T f D in a ra n e d a v n o ]e o t v o r i o 7 ,5 0 0 .0 0 0 '— Prim a u l o š k e n a š te d n j u , vrši doznake u unutrašnjosti i. inozem stvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a i t r g o v a č k a poduzeća. T f Ordinira od 1-3 p o s lije podne T f I interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 £ ^ Filijale: ф j Beograd,Zagreb,NoviSad,Tuzla,Split ^ u Prestolonasljednika Petra broj 20 u Н.-ош katu. ..............."Ilir............. ....... ................ilir.'"li..I li1"."li.."IIP...III.. Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga Ima svoju m i i općine grada Sarajeva ..milili.. .nllllllill.,. ZALAGAONICU koja daj* zajmove na zlato, srebro I ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. ...i l l i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/538752fda79fa72b7846306d2eaf0b47.pdf 6c788a96dcd401d64522bb367617f403 PDF Text Text Riza ef. Muderizović, Zem. ж т ш р ш д е т т м З А K V Jtrv p N e Н t K C H f c M C K f i. Т Т С Л И З Л И А M V C H M M A N A 16. НОВЕМБРА C A P A JE B O 1926. У р е ђ у је : Х А М З А БРОЈ Sa Х У М О �С а д р ж а ј: . А хм ед Му р .а д б е г о в ц ђ : Златни бардак, комедија у 1 чину. 7 Гласови м лађих: М л и ја с Д обарџић:П оздравсан'аш ихстрана," : ; ~. Гајрету двадесетпетогодишњици. И л и ја с -Д о б а р џ и ћ : Новцма, Рајрету од в адесетпетогодишњици: С а и т О р а х о в а ц : Гајрету, приликомдвадесетт ' петогодишњице. М. Ко њ'и ча н и н: ,Визије.' С а ф в е т С .,3 е ч ев .и ћ :. Кодрчашће на Ајва-.товицу. (Н аставакиз 16. броја Т а ј р е т а , г З у ф е р М у си ћ : Муслимани у Црној Гори. М а р и н а Б о ж и ћ - С п а и ћ е в а : Поздрави из Срема Гајрету и муслиманкама. Завршетак конгреса муслимана интелектуалаца Г аЈре то в гл а сн и н . , Осман Реџић. п •- ; : Добровољни прилози Тајрету из Високог. Нови утемељачи Гајрета. HoBii повјереници Гајрета'. Захвалност Гајрету, Јовану Гачићу, начелнику' Министарства ЦЈума.и Рудника, И осталкм мојим пријатељима, _ ' . АпелТлавног Одбора; Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за хултурно a еконокско поднзање муслимана, излази 16. сваког месеца, a цеиа ту ј* за нашу Отаџбину 100 динара на гадину, a за све остале зенље прско границе 200 дннара. Ђаци добивају лист у пала цене кед Глааног Одбора или код упрааа Гајретових конвиката. . Поједини. број стоји 5 динара. ... Дирелтор Х в м и д Н уни*» Уредник, Х ам за Х умо Штампариј* Просвета, Capajeio. —- Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Хамза Хумо. �T J» JV trr Ahmed Muradbegović Zlatni bardak (Komedija u 1 činu.) Osobe: Umr-ul-Omer binti Husejn, arapski putnik. Alibeg, veleposjednik1". Ramo, njegov sluga. Ibro, subaša. Sejfo, muhtar. Događa se u provinciji l-u Legovu konaku. okružena sećijama. Po zidovima oružje. U sredini! klupica sa zlatnim bardakom. 1. PRIZOR. (Alibeg, subaša i muhtar). •ш A lib e g : (sjedi visoko na sećiji među jastucima. Pod njegovim nogama subaša, a malo podalje muhtar.) Još moj rahmetli djed običavao je primati musafire u svoj konak, a po njegovoj smrti moj babo, a kad mi babo umrije, onda ja. (Viče) subaša! Ib ro : (trgne se) Lepe, beg. A lib e g : Je li tako? Ib ro : Sve je tako beg, kakogod ti kažeš. Eto, muhtaraga, reci i ti, da li govorim istinu. S e jf o : Malo je to, čoče, trebao bi begu bolje potvrđivati. Beg je to, bolan, jedan po jedan, a ti samo: »sve je tako, sve je tako!« A lib e g : A šta bi ti dodao muhtaru, na te subašine riječi. Deder da čujemo. S e jf o : Kad me pitaš, evo ću ti i kazati! Ovako bih dodo ja: »Efendum si benumći, štogod se iz tvojih zlatnih usta prospe, to je biser, med i mlijeko, to je takva slast, da to od nekakve miline čovjek ni slušati ne može.« A lib e g : Subaša! Ib r o : Lepe beg. A lib e g : Je li to lijepo ili ružno, što o meni muhtar kaže? Ib ro : Ono je beg i lijepo, a i opet nije lijepo, ja bih reko, "9a je srednje... A lib e g : Muhtarul S e jfo : Lepe begl A lib e g : (pruži mu smotanu cigaretu) Evo, pa da drugi puta malo ljepše zboriš... Sejfo>-H6ćti beg samo nek je tebi pravo. A lib e g : Subaša! Ib ro : Lepe beg? A lib e g : 0 čemu sam ja ono počeo govoriti? Ib ro : (kao papagaj) »Još moj rahmetli djed obi­ čavao je primati musafire u svoj konak, a po njegovoj smrti moj babo, a kad mi babo umrije onda ja...!« A lib e g : Afirim sad vidim, da me dobro slušaš! A kako si to mogao brzo upamtiti? Ib ro : Lako beg. Svakim danom govoriš to isto, pa sam morao upamtiti. A lib e g : Gledaj ti njega! A zar bi ti htio, da ja o čemu drugom govorim. Oho, dragi moj subaša, ja govorim, da ugodim sebi, a ne svome subaši... Eto vidiš, sad te neću zato počastiti sa duhanom... (viče) Muhtaru I S e jfo : Lepe beg? A lib e g : Dajder, podigni mi te jastuke, da se tamo premjestim. Odande će mi biti lakše nastaviti razgovor. S e jfo : Odmah beg, odmah! (Prenosi mu jastuke na protivnu stranu.) Ib ro : (da popravi dojam) Da smo ti donijeli i dušeke iz kuće. A lib e g : Ako bude potrebno. Najteže mi je to premiještanje, a ne mogu opet čitav dan presjediti na jednome mjestu. Ib ro : Beg efendija, jesi li se dobro namjestio? A lib e g : Može se trpiti, nije posve ružno. S e jfo : Žuljaju li te jastuci? 337 �A lib e g : Za sad me još ne žuljaju, ali žuljaće me poslije, pa se opet valja premiještati. I b ro : Ima mjesta, beg, još u sobi, na kome nisi sjedio, ne ćeš se još osanisati. A lib e g : Tako i ja mislim. Sjednite. (Pauza) Subaša! Ib ro : Lepe beg? A lib e g : Šta sam ja ono počeo kazivati. Ib ro : Hoću li ispočetka? A lib e g : Nemoj ispočetka. Samo reci posljedne riječi, pa ako se ne dosjetim, onda možeš ispočetka. I b r o : (kao papiga) »A kad mi babo umrije, onda j a ...« A lib e g : Šta ja? Ib r o : »...O nda ja...« A lib e g : Ali šta ja, šta? I b r o : (u neprilici) »...Onda ja ...« Beg efendija dalje ništa nema. A lib e g : (srdito) A šta će ti dalje, kad ni ovo ne znam šta je? Ib ro : To su posljedne riječi, što si nam ih ka­ zivao. A lib e g : Ali prije, šta sam jirije govorio ... I b ro : (bojažljiv©) Onda., onda .treba ispočetka. A lib e g : Pa daj makar ispočetka. I b ro : (muha se) Ispočetka... ispočetka... (očajno) Eto sad sam i ja zaboravio. A lib e g : (ljutito) Zaboravio? A što nisi svoju glavu zaboravio...? 0 čemu ćemo govoriti sada, je li smetenjače?! Ono jedino, što sam imao da kažem, i to Ilil si mi zaboravio I I •I b r o : Smeo sam se, beg I ijirniu A lib e g : Smeo si se 1 A što si se smeo? MuhtaruI S e jfo : Lepe beg. A lib e g : Jesi si se i ti smeo? S e jf o : Nisam beg. A lib e g : Onda kaži ti o čemu sam ono počeo da govorim? S e jf o : Hoću li od početka pa do kraja? A lib e g : Kraj smo čuli, samo nam početak kaži. S e jf o : »Još moj rahmetli djed...« A lib e g : Šta? S e jf o : To je početak. A lib e g : A svršetak? S e jf o : To je reko subaša. A lib e g : A sad reci, šta si reko ti pa onda šta je reko subaša. S e jf o : Ja sam reko: Još moj rahmetli djed... a subaša je kazao: a kad mi babo umrije, onda ja ... A lib e g : Eto sad opet ništa ne znam. S e jf o : Kako ne znaš beg? A lib e g : A kako ć znati...? Najprije dolazi djed, onda dolazim ja, ali šta je radio djed a šta ja, to ti meni k až i... S e jf o : To nema beg ni na početku ni na svr­ šetku ... 338 A lib e g : A gdje onda ima? S e jf o : Ima u sredini. A lib e g : Pa kaži onda, šta je u sredini. S e jfo : (muha se) U sredini... u sredini... Ne znam šta je u sredini. A lib e g : Eto sad i ti ne znaš. I da s vama čovjek sjedi i s vama se razgovara. Zar hoćete da ja pamtim mjesto vas, a ne vi mjesto mene. Ja da umaram svoj mozak, a vi samo da sjedite i da uživate. Subaša I Ib ro : Lepe beg? A lib e g : Jesi li sada čuo i početak i svršetak. Ib ro : Jesam beg. A lib e g : A znadeš li sredinu? Ib ro : Znadem beg. A lib e g : Daj reci, da čujemo. Ib ro : »Još moj rahmetli djed običavao je primati musafire u svoj konak...« ^ S e jfo : Ha i ja sam se sjetio! A Prbeg: Daj dovrši...! S e jf o : ...»A po njegovoj smrti moj babo, a kad mi babo umrije, onda ja..!« A>Libeg: Ha, sad i ja znadem! Sad možemo opet razgovarati. Jest, jest, to sam ja rekao... (Nastavlja) Ele, dragi moj i ja sam ovaj konak i napravio zato, da u njemu mogu strance dočekivati. Subaša! Ibro: Lepe beg? A libeg* Je li tako? Ib ro : (briše znoj) Tako je beg. A lib e g : Šta ti veliš, muhtaru, je li tako? S e jf o : (hladi se maramicom) Ne može biti dru­ gačije, beg. A lib e g : (nastavlja) I eto danas, fala bogu, ravna hevta dana, kako se kod mene nalazi musafir, kakav nikada još do danas nije zalazio u begovske konake. Je li tako subaša? Ib ro : Tako je beg. A lib e g : I mene je zapala ta čast (lupa se u prsa) mene, i nikoga drugoga, da u mome konaku odsjedne takav musafir, koji je, evlijah, šta evlijah, dobri, z&t je on! Subaša! Ib ro : Lepe beg? A lib e g : Je li on dobri. Ib ro : Jest, beg, on je dobri. A lb e g : A kako mu ono bješe ime? Je si li ti upamtio? I b r o : Umr-ul-Omer binti Husejnl A lib e g : Aferiml Jesi li čuo muhtaru ikad takvo ime? S e jfo : Nisam beg. Kakvo je čudno, na bih ga znao ni izgovoriti... A lib e g : (zanosno) Ashabi su se tako zvali, ashabi jadan, drugovi našega pejgambera, a ne kojekakve subaše i muhtari, neki Sahbazi, Burhani, lbrice, i Sejfel (patetički visokim glasom) Umr-ul-Omer binti Husejn; to je ime pravo muslimansko ime, a ne vaše subašinsko i balinsko. Je li tako? I �I b r o: Tako je beg. S e jf o : Iz duše mi govoriš. A li beg : (ponavlja u zanosu) Umr-ul-Omer binti Husejn! Umr-ul-Omer binti Husejnl (Skoči prema vra­ tima) Ramo, Ramo! 2. PRIZOR. (Pređašnji i Ramo) R am o : (utrči) Lepe beg. A li beg: Je li se opremio: Umr-ul-Omer... (Subaši) Kako ’no dalje subaša? Ib r o : Binti Husejn. A1i b e g: Jest binti Husejn. R am o : Je li to ovaj efendija, što je kod nas? A lib e g : (bijesno) Kakav efendija, Boga ne vidio, kakav efendija? Umr-ul-Omer binti Husejn nije efendija, on je evlijah, on je dobri... R am o : A što pije rakiju, kad je dobri? A lib e g : (začepi mu usta) Pst 1 Kakvu rakiju?! To je abuzemze, to je ćabensko vrelo, to je voda iz' Meke, nesretniče, kakva rakija. R am o : Zar i abuzemze po rakiji miri? A lib e g : Šta ti znadeš po čemu ono' miri? Da o tome nisi ni pisno višel'Jesi li me razumio? R am o : Jesam beg. A lib e g : A gdje je on? R am o : U svojoj sobu Sad je ustjo~saNdušeka pa^ se eno oprema. Čitav dan 'Spava, a ništa ne radi. A lib e g : Opet ti I On radi i kad spava. Njemu na san izlaze sami evlijahi i pejgamberi i snjima se razgovara. R am o : Bogami beg, ja po njemu ne bih reko, da je on taj čovjek. A lib e g : Šta ti znadeš, šta je on. R a m o : Hoćeš li, da ti ga zovnem? A lib e g : Ti ne ćeš. Nek ga zavne subaša. A ti otiđi u kuću, pa reci nek mu pošalju pečeno pile. Dobro pile, kazao je beg. R am o : Hoću beg (ode). I b r o : Hoću li ga zvati beg? A lib e g : Otiđi polako na prstima, pa kucni mu na vrata. Ako ti se javi, reci, da sam te ja poslao, a ako ti se ne javi nemoj da bi dvaput pokucao I Ubio bih te I Hajde sada, hajde... Ib ro : Odmah beg (ode). 3. PRIZOR (Alibeg i muhtar) A lib e g : A ti muhtaru, daj vjere ti, premjesti mi one jastuke tamo, gdje još nisam sjedio. Ne mogu više izdržati na jednome mjestu. S e jf o : (uzme jastuke) Hoću beg, samo ne znam, gdje ću da ih metnem. A lib e g : Kako? Zar ne znaš ni jednoga mjesta u ovoj sobi, gdje još nisam sjedio? S e jf o : Čini mi se, da si na svakome sjedio. A znadeš li možda ti? A lib e g : A odakle to ja da znadem? Zar i o tome, da ja vodim računa. S e jfo : Ne znam beg, ja sam mislio, da ti možda znadeš najbolje, gdje još nisi sjedio... A lib e g : (bijesno) Gore na šišetu, gore još nisam sjedio, to sigurno znadem! Hoćeš li mi gore prostrijeti. S e jfo : Nedaj Bože, begl A lib e g : Pa gdje onda, gdje? S e jfo : Ja bogami ne znam, beg. A lib e g : Kako ne znaš. Ja sjedim ovdje istom pet-šest sahata, nisam valjda zato vrijeme obišao cijelu sobu s jastucima. S e jfo : Ha beg, ima jedno mjesto. A lib e g : Gdje? S e jfo . Tu sigurno znadem, da još nisi sjedio. A lib e g : Ali gdje, gdje je to? Sej,fo: Za vratima beg. Alibe»g:Šta? Zar ja, beg, koljenović, jedan po jedan, ja da sjedim za vratima. S e jfo : Beg ja nisam tako ružno mislio 1 A lđb<g: Ja posljedni plemić svoga roda i sviju begova do danas, pa ti mene da posadiš za vrata. S e jfo : Beg ja nisam znao... A lib e g : Znaš li ti, more, ko je moj djed. Moj "djždvje bio sultanov kapidžibaša na čitavom dvoru, moj djed je dobio,zlatan bardak, onaj ondje, za zasluge od sultana. Znaš li ti da su s njime carski ministeri drugovali, kao braća, a ti meni našo mjesto, gdje sje­ daju sluge i prosjaci... S e jfo : Beg, ja sam samo htio, da ugodim tebi, samo tebi da ugodim, ništa više očinjeg mi vida. A lib e g : Zar se tako begu svome ugađa! (stisne pesnicu) Oh da mi ima, kogod drugi popraviti jastuke, ja bih tebi sad pokazao, koga si ti poslao za vrata. Ali ne mogu. Ostao sam u sobi s tobom i nema me niko drugi poslušati, pa sad moram da te trpim. Meći te jastuke, gdje bilo meći već jedanput! S e jfo : (postavlja jastuke ispod sećije). Da ih metnem ovdje beg? A lib e g : Zar da mi onaj kogod sa sećije metne nogu na leđa i strese za vrat pepeo? S e jfo : (u neprilici) Kod tolike sobe nigdje mjesta nema, gdje bi čovjek sjeo. A lib e g : Kako nema, zar ne vidiš da je soba prazna. S e jfo : (na sredini sećije postavi jastuke). Hoću li ovdje, beg? A libeg: Metni! Smjestit ću se, pa makar i tuđe. Noge su mi pretrnule od stajanja... (sjeda). S e jfo : Je 1’ ti lijepo beg. A lib e g : (nesigurno) Jest, ko đavolu na panju. 4. PRIZOR. (Pređašnji i Ibro sa Ramom) Ib ro : Eto ga sad će ovamo. R am o : Evo pile beg. A lib e g : Dajder Ibro taj peškun. 339 �I b r o : (Postavlja peškun na sredinu sobe) Evo peškun beg. A 1i b eg : Zastri ga bošćom, pa onda priredi stolicu, peškir, leden i ibrik. Nek je sve na mjestu, kad musafir uđe. Ib ro : Hoću beg. (radi) R am o : Beg, rekla je hanuma, da tvoj dobri ustaje barem kad je vrijeme ručku, a ne kad treba užinati. A lib e g : A zašto? R am o . Ne mogu sluškinje večere da zgotove zbog zetova ručka. A lib e g : To je moja briga. Nek ustaje, kad je njemu volja, a ja ću to hanumi sam kazati. R a m o : Ima još nešto, beg. A lib e g : Šta ima? R am o : Rekla je hanuma, da ti ovome svome dobrom rekneš, da on ne zadirkuje u sluškinje, sluškinje radi njega ostavljaju posao. A lib e g : Kakve sluškinje more?! Ko ti je to reko? R a m o : Ja sam vidio na svoje oči, a i hanuma je vidjela sa penđera. A lib e g : Šta je1 vidjela? 5. PRIZOR. (Pređašnji i stranac) S t r a n a c : (čovjek u četrdesetim godinama, crnomanjaste, aravijske puti, lijep, krupna oka, kratke crne i brižno počešljane brade sa svilenim turbanom oko glave u bijelom vezenom đubetu, ulazi dostojanstveno i pozdravlja trostrukim kretom ruke od zemlje do čela. Kad govori izgovara naša slova k, s, z, h sa čistim arapskim prizvukom i načinom izgovora.) Esselamun alejkjuml S v i: (skoče na noge) Alejkjumusselam! A lib e g : Hodi bujrum, baš smo na te čekali. Evo sjedi ovdje pokraj mene. (Sjedaju) Eh Merhaba, efenduml S t r a n a c : Merhaba! Ib ro : Merhabal S t r a n a c : Ja merchabal S e jfo : Merhaba! • S t r a n a c : Ve merchaba! A lib e g : Jesi li se odmorio. S t r a n a c ; (meće ruku na srce) Šukjur, efendum, .šukjur! (ugleda peškun i pile) Kakva je ovo stv ar...? A l i b e g : Priredili ti malo užine. Bujrun ako mariš. S t r a n a c : 0 jest efendum! Tamo u sobi ima R am o : Juče u veče фо^ 'dpd'om, sabrao ih oko sebe kao pijevac kokoši, pa im nešto šapćef'a"~bnS' užagrile očima, kao mačke, pa pogleda ne skidaju s njega. 1 večera je sfnpć Zbog njeg zakasnila. A lib e g : Možda im je kazivao štogod i; ili im je sabah kazivao... R am o : Kakav sabah Alibeg! Od kakove < okrenuo je čitavu kuću tumbe. Dan a noć je obrnuo u dan... A lib e g : Lažeš more! R a m o : Ja beg nikad ne la već dvadeset godina i poznaš me hvala Bogu, ali što je pravo, pravo. Ti ne živiš s njinfe, pa da znadeš, šta on radi. On tebi uđe jednom preko dana u sobu i nešto ti spetlja, a ti misliš, da je on najbolji čovjek na čitavom svijetu. Ali ja, ja najbolje znadem, ko je on i kakav je on. A lib e g : Kakav je on? R am o : Po čitave noći moram da ga služim, ko da mi je gospodar, a on nebi lego dok ne svane, pa da mu je za glavu. A lib e g : Neka ti zapovijeda. Moje goste moraš služiti, kao mene sama. R a m o : Ja bih njega služio, da on naređuje kao čovjek, ali on meni zapovijeda kao pas i radi njegovih zapovijedi ja bih mogao izgubiti obraz i u zatvor doći. A lib e g : Lažeš more, lažeš! (osluškuje) Evo ga ide. Ako prosijeviš i jednu više o tome, znadeš šta te čeka. Istjera ću te iz svoje kuće kao p sa... R a m o : Ja govorim, što je pravo beg, a ja se toga ne plašim. Pos^ase umorio A lib e g : (skoči) Hodi bujrun evo leden, d ati po­ lijem. StrsfflfTc: Zar ti, bejefendi...? A lib e g : Biće mi čast. Ti si moj musafir. S t r a n a c : (nadnese ruke nad leden) Šukjur, bej­ efendi, šukjur. R am o : Daj beg, da mu ja polijem, tebi se ne :uje, to je moj posao . .. S t r a n a c : Šta hoće ovaj tu ...? A lib e g : Ništa, ništa, hazretleri... (Rami) Ne mi­ ješaj se ti. Otkuči odavde! (polije mu). S t r a n a c : Peškir? A lib e g : (dodaje mu peškir) Bujrun, hazretleri! S t r a n a c : (briše ruke i razgleda po sobi) P u ... u musafirhane ima mnogo lijepe stvari... puške... to starinsko sve starinsko? To tvoje... Ti ju n a k ...? A lib e g : To je ostalo od rahmetli djeda i o ca... S t r a n a c : A miraz, tako m iraz... Razumim, razumim. Ah, efendum, ja dobro bošnjačko ne govorim... ti mene učiti bošnjačko... A lib e g : Evet efendum, evet S tr a n a c : (ugleda zlatni bardak) A ovo ovdje...? Kako treba kazati ovo? A lib e g : To je bardak, zlatni bardak, koga je moj djed dobio od sultana Mahmuda za vjerno službovanje na d ar... S t r a n a c : To zlatna stvar. A lib e g : Čisto zlato. S t r a n a c : Aman, efendum, čisto zlato, aman efendum. A lib e g : Izrađen je u Carigradu. Tu je djedovo ime urezano. 340 �S t r a n a c : (čita) Sultan Mahmud Chan... Reufbej-efendi... sene... (oduševljeno) Ali bejefendi, on bio kapidžibaše... u sultanov šaraj... Ali efendi... go­ lema čast... aman efendum, aman efendum... A lib e g : Jest, efendum, je st... (nudi ga.) Bujrum efendum, tu je skemlija, a tu jelo čeka... S t r a n a c : Šukjur efendum, šukjurl (Sjeda i jede.) A kako dobio djed ta stv a r...? Kako zaslužio....? A lib e g : To je bilo ovako... Jedne noći probudio se sultan Mahmud i pošao na dvor poradi sebe. S t r a n a c : Aha-aha! A lib e g : Čitav je šaraj bio u dubokome snu. S t r a n a c : Evet efendum, evet! A lib e g : A sultan se zaprepasti. Šta je ovo? Dobro, veli, barem ću sada iskušati vjernost svojih dvorjanika. S tr a n a c : Jest, efendum jest. A lib e g : Zašao sultan po čitavome dvoru, nigdje nikoga nema, pa ni njegova vjernog kapidžibaše... to jest djeda moga. S t r a n a c : Razumim, efendum, razumim. A lib e g : Elem kad ti bi. Dođe sultan do avdesthanskih vrata, bijesan kao ris. On pođe da prihvati za kvaku, a vrata se sama otvore^... S t r a n a c : Ah, efendum, ah efenduml A lib e g : Iza vrata stoji moj dj$<L ukočio se ko svijeća i čeka da sultan ude- u *avdesthanu. »Šta veli mu sultan — gdje si ti? Sav sam dvor obišao, a tebe nigdje nema. Zar ti tako čuvaš svoga cara i njegova vrata ?« Aman ^padišahu, odvrati mu moj djed, ja sam kapidžibaša poglavar sviju vrata na carskome dvoru, pa i od carske advesthane. Vidio sam da je moj sultan pošao prema avdešthani, i požurio sam, da mu vrata otvorim... S v i: Hehehe, dobro mu je umio odgovoriti! A lib e g : Aferim, odvrati mu shltan, tako treba! Za takovu vjernost carski ću te nagraditi. Za nekoliko dana, dobio je moj djed od sultana ovaj zlatni bardak na poklon... Eto tako je to bilo. S t r a n a c : To zanim a... historija... A ja ... efen­ dum, ja i tebi, bejefendi, donijeti sreću, kao tvoj djed što imao sreću... I ti biti tako um an... junak biti.. A lib e g : (začuđeno) Kako ja efendum? S t r a n a c : (ljubežljivo) Eto tako bejefendi. Ja u svaka kuća, gdje bio, ja donio sreću... A lib e g : Kakvu sreću efendi hazretleri ? S tr a n a c : Dobro ja tebi odmah kazati. Ja pri­ čati bošnjačko, a vi mene krivo ispraviti. Ja hokjem da naučim bošnjačko... S v i: Hoćemo efendum, hoćemo. S t r a n a c : Ja bio u kuću bosna Šaraj... A lib e g : U Sarajevu je li ? S t r a n a c : Jest efendum, jest. Ista noć, kad ja tamo došao, porodila krava — tri komada... lb r o : (u čudu) Ah, baš troje! S e jfo : Eh, božjega davanja! A lib e g : Efendum, kod nas se ne kaže, da se krava porodila, nego otelila... S tr a n a c : Jest, efendum, otelila. (Nastavlja.) Druga kuća ja došao, kobila se otelila — tri komada. S e jfo : Opet tri komada! A lib e g : Efendum treba kazati, kobila se oždrijebila, a ne otelila... S t r a n a c : Jest efendum oždrijebila. (Nastavlja.) Treća kuća ja došao, žena se oždrijebila dva komada. I b ro: Blizanci! A lib e g : Nije se oždrijebila, efendum, nego se porodila. S t r a n a c : Porodila efendum porodila. Došao u jedan hotel, tamo bio gazda jedan Švabo... Ista noć, kad ja došao, kermača porodila dvanaest komada! A lib e g : Oprasila, a ne porodila... S t r a n a c : J e st... Ovo jako zanimiva historija...! Ista noć se kći od gazda Švabo oprasila dva komada ... A fib eg : Efendum, ti sve pobrka. Ne može se kći oprasiti, nego poroditi, zar to ne možeš da upamtiš. S t r a n a c : (odhukuje) Oh kako teško govoriti po bošnjačko... Nikada ja dobro naučiti... Vatra u meni gori od bošnjačko govoriti. Ima voda, taze voda? A lib e g : Ima efendum, ima. Ramo donesi čašu vode! R am o: (nalije čašu vode) Odmah beg, odmah! (donosi mu vodu) Evo! S t r a n a c : Ne ćem od tebe čaša voda! Hoćem tebe kazati bej, kako ti nevaljasto sluga... Ti mrziš musafir od bejefendi... Ti uvredio musafir. Ne čem od tebe čaša voda. R am o : (prolije vodu u leden) Evo, ako ne ćeš. S t r a n a c : (Alibegu) Bej efendi, otpustiti taj mo­ mak, odmah otpustiti. A lib e g : Ramo, šta je tebi. R am o: Zar ti da služiš toga dembela. Ne će toga dočekati dok je Ramo živ I S tr a n a c : Otjerati ovaj čovjek, ili ja ne ćem više ostati u ova kuća. R am o: Ako ne ćeš, eno, (pokazuje mu vrata) široka ti pod nosom... S tr a n a c : Zar ja ići, ja, pošten čovjek..? Ram o: Ne umiješ ni govoriti ko ljudi, kažeš, da se žena oprasila, a hoćeš da si pošten čovjek... S tr a n a c : (histerično) Otjerati ovaj čovjek! (ustaje) Ja odmah ići, ne ćem ostati u ovakva kuća. A lib eg : Ramo, eno vrata, smjesta napolje! R am o: Neka najprije ide on, pa ću onda jal Mene je ova kuća odhranila, ja je moram da čuvam... A lib e g : Napolje, kad ti kažem! R am o: Dobro ja ću ići. Ali ovaj ovdje će te upro­ pastiti, ako ovdje ostane... A sad ejdovalel (ode). 6. PRIZOR. (Pređašnji bez Rame) S tr an ac: Bej efendi, molim, mene spremiti fijaker, ja odmah ići iz ova kuća... A lib e g : Zašto efendum? 341 �S t r a n a c : Ja efendum čovjek jabandžija, Čovjek musafir, ja efendum svagdje dobro dočekati, ja Umrul-Omer binti Husejin, pošten čovjek. A1i b e g: Aman, efendi hazretleri, nemoj tako, ti si pošten i u ovoj kući, nemoj tako hazretleri... S t r a n a c : Jok efendum, ja ovdje lopov čovjek, ja morati ići. Meni fijaker dođi i ja odmah ići... A1i b e g: Efendi hazretleri, ja te molim, da ostaneš. To bi bila sramota za me i za moju kuću, da moj musafir ode tako uvrijeđen... S t r a n a c : Jok efendi bej, ja više jok ostatil A lib e g : (očajno) Subaša, muktaru, šta je ovo? Zar i ovu sramotu, da doživim tu u svojoj kući. I b ro : ZžLt efendija, nemoj to da činiš od našega bega. S t r a n a c : Ja efendum dosta ovdje biti, treba sada drugi bej otići... A lib e g : Zar ti da odeš od mene drugome begu, pa da se tužiš na me i na moju kuću. Zar po tuđim konacima da se priča da Alibeg vrijeđa svoje musafire. Ne, ako Boga vjeruješ nemoj da mi tu sramotu učiriiŠ. Volio bih imetak izgubiti, nego li to doživiti'*.'.. S t r a n a c : Ja ići, samo ići-.l A lib e g : (zaplače) Pa šta ti to od mene činiš, ako boga znadeš? Šta će mi re^i )noji akrami, prijatelji-^ komšije, ne će mi htjeti niko ni zaviriti u kuću, s kim ću ja živjeti, s kim ću razgovarati,[~KtKće ini jastuke popravljati, ako ljudi oRrenu glavu od mene. S t r a n a c : Bćj efendi zašto plakati? Ja nigdje ne pričati ružno o tvqj kuća, bej efendi, ja zadovoljan, šukjur, efendum, šukjur... ja svagdje tebe lijepo spo­ minjati, ja svagdje tebe dovu činiti... ja dobar čovjek, pošten čovjek... Ja samo ići, morati ići... A lib e g : Sta, ti ne ćeš onda ružno govoriti o meni i o mojoj kući? S t r a n a c : Jok efendum. A lib e g : Ti ćeš svagdje pričati lijepo o men i dovu mi činiti. S t r n a c : Hoćem, efendum, hoćem ... A lib e g : E fala, ko bratu ti fala.. 1 Sad vidim da si uistinu evlija, da si uistinu zb t (Drugim tonom) Subaša, muhtaru, šta je s vama, šta ste se ukočili? Treba fijaker upregnut. I b r o : Nema Rame, Alibeg 1 A lib e g : E kad nema Rame, imamo mi, hajde da mu upregnemo, dok se musafir spremi I S e jf o : Hajde beg I A lib e g : (na vratima) A ti efendi bazretleri, ti se samo spremi, kola će te čekati 1 (odlaze) S t r a n a c : (za njima) Pekje efendum, pekje! Šapće: »čisto zlato, čisto zlato«, a onda ga zgrabi i naglo sakrije pod đžube. U taj čas ukaže se na vratima) R am o : Šta to radiš? S tr a n a c : (uzrujano) Ništa, efendum, ništa 1 R am o: Kako ništa? S t r a n a c : Tako eto, ništa ja ne radim. R am o : Gledaj, pa ti znadeš i govoriti, kako treba, a ovamo se praviš, kao da si se rodio na Ćabi ili barem u Medini... S t r a n a c : Ja sam sejah, putnik, pa sam na­ učio ... R am o: E gle, a šta onda ne govoriš, kad znadeš... S t r a n a c : To ja samo s njima tako, a s tobom ja mogu i ovako... R am o : Čudno! A ovaj, šta ti je to pod đžubetom? S t r a n a c : Ovo, ovo nije ništa... R am o: Kako nije ništa, vidiš kako je nabreklo... " S t r a n a c : (u neprilici) To su knjige, moje knjige. R am o : Eh knjige! A odkad su to knjige postale okrugle ? Ovamo to da vidim 1 S t r a n a c : Ne dami 1Га m o: Daj, ili (zamahne) — Odavna sam ja žedan na t e ! S t r a n a c : Evo to je begov bardak. R a m o (vrisne) Zlatni bardak! A šta će ti bardak? S t r a n a c : Hoću u njeg da nalijem vode. RaflTol'A što će ti voda? S t r a n a c : Hoću na stranu. R am o : Na stranu? Pa zar sa zlatnim bardakom, skote jedan? S t r a n a c : Ja sam evlija, ja sam dobri, ja samo sa zlatnim bardakom idem na stranu... R a m o : Kakav evlija i kakav dobri, pas ti se mesa najeo!? Ovamo taj bardak! (Otme mu bardak.) Sad ću ja begu pokazati, ko si ti. (Viče) Hej beg, Alibeg, hodi da vidiš svoga evliju, hodi. Evo ukrao ti zlatni bardak, to ti je učinio... A lib e g : (iz vana) Kakav bardak! Šta je to! R am o : Hodi samo ovamo, pa ćeš vidjeti, šta je. S t r a n a c : (polako se dovuče do prozora dok Ramo viče, otvori ga i đipne kroz prozor) Ne ćeš mene uloviti 1 R a m o : (viče za njim) Hej skote, čekaj bega pasji skote I S t r a n a c : (iz vana) Čekaj ga ti,' ja ga više ne čekam I A lib e g : (utrči) Gdje je bardak? R am o: Bardak je ovdje, a dobri je eno pobjegao kroz pendžer... (Zastor) 7. PRIZOR. (Stranac i Ramo) S t r a n a c : (razgleda dobro, da li su izašli, a onda preleti naglo okom po čitavoj sobi i zaustavi pogled na zlatnome bardaku. Promatra ga, smješka se i tiho Умољавају ce сви претилатници da за 1928. годину иодмире дужну препШлату. 342 �ГЛАСОВИ М ЛАЂИХ Гајрешу Поздрав са наших сшрана — Гајрету о двадесетаетогодишњици - Приликом двадесешпетогодишњице — Ми данас бела раширисмо једра и морем снова путују нам душе ми данас вама отворисмо недра и вама браћо дасмо део душе. — Двадесетипет пресвијетлих лета Славиш данас уз букете цвећа Уз опојни мирис сунцокрета Уз ехове топова и трубе Уз тичију химиу са дрвећа И уз радост оних што Te љубе. Ми данас као да добисмо крила и свуда радост просу се ко песма данас си Босно наша посестрима мила и сваки твој део дол и чесма. Двадесетипет славиш сјајних лета Уз кикоте бистрих шадрвана Уз молитву с танких минарета Уз чаробност косматих планина Уз осмехе јутра богодана И уз целов небеских висина. У ваше жеље уплетите наше и исплетите наше слоге венац за нашу слогу многи главе даше и с њихове крви направише зденац среће и мира. Данас дух Османов добио je крила и лети широм домовине миле данас се радост у сва срца’слила и наше снаге постадоше чиле. Илијас Добарџик Двадесетипет славиш сјајних лета Ти што с’ увек кроз трагику зала УзчДевизу светлих аманета Kao Титан корачао смело Да саградиш зграду идеала И да беди опеваш опело И оствариш узвишено дело. Саит Ораховац Новима Визије - Гајрешу о двадесешпешогодишњици - укочене мрачне Slinu .1, Верно Са стијене бијеле с Ja видим нове армаде јунака где с ралом слоге наша поља ору т ко златно класје бразда им je свака ко сунце јарко што пролива зору. Очи ilJUllLi _ ~ И моје сеје свечане у белу и браћу моју с ореолом нада дивну и лепу, поносну и смелу ко бели љиљан душа им je млада. И сваким даном чете су им веће, ja чујем гласе, вилу: »Сад ће доћи« пољима нашим процветаће цвеће и свак ће тада новим путем поћи. Ja весо чекам, час када ће доћи јунаци нови, ти свемоћни људи ja весо чекам, кад ће они доћи да ново сунце радосно заруди. Илијас Добарџић њене гледају у ме. Усне склопљене ћуте, K’o да ми све рекоше, што су рећи хтјеле. Некада, кад дирнем Цјеловом врелим Чело joj блиједо или косу свилну, Чини ми се да сузе видим У очима мрачним И смијешак болан Како заигра тихо Ha уснама joj хладни. A некада опет Укочене, мрачне Кб и ув’јек са стијене бијеле Очи њене гледају у ме. Усне склопљене ћуте — K’o да ми све рекоше, што су рећи хтјеле. М. Коњичанин Širite list „Gajret", jedino kulturno glasilo m eđu nam a m uslimanim a. „Gajret" je ogledalo naše duhovne snage i jedini naš kulturni predstavnik. 343 �Safvet S. Zečevič: Hodočašće na Ajvatovicu (Nastavak iz 16. broja Gajreta) Nakon klanjanja jacije u čaršijskoj džamiji bi za­ moljen od imama i nekih uglednijih građanama naš jedan poznati hafiz, da prouči »mevlud«1) na što je on s okolišanjem pristao. Učenje »mevluda« odjekivalo je u srcima pobožnih hodočasnika i mnogi su orosili su­ zama oči od nekog duševnog blaženstva. Razlaz je bio veoma miran. Pruscem su od vre­ mena na vrijeme odjekivali puščani hitci pomješani s momačkom pjesmom što označavaše, da se narod veseli da je dočekao i ove godine ovu rijetku svečanost, pa mu je žao ići na počinak nego hoće i noć da provede u veselju i ne spavajući. Budući da sinoć nismo mogli spavati u vozu legli smo ranije, da bi mogli sutra ustati na uranak. II. Osvanuo je divan ljetni dan. Sunce j§ s istoka pozlatilo brda i doline. Osvanuo je dan kakav se ni očekivati nije mogao. Sve je distilo nekim novim živo­ tom, svak je bio veseo kap d^'je preporođen od juče­ rašnje magle i kiše. Svačije je lice bilo vesej^l" na­ smijano. Jedni su se radovali,,što će bez smetnje posjetiti stijenu; drugi što će rasprodati donesenu robu: djevojke opet, što će se naašikovati s momcima osobito sa strancima, koje prvi put u životu vide i čuju. Danas i ako je sunce istom granulo Prusac je veoma živ i šarolik od nagizdanih hodočasnika i djevojaka. Užurbano se spremaju pojedine grupe ljudi, svečano se iznose bajraci iz džamije i u divnom redu kreću Ajvas-dedinoj stijeni, koja je udaljena od Prusca sat i рб polako idući. Ako bi se kome žurilo mogao bi i za sat stignuti. Isprativši nekoliko bajraka krenemo i mi pješke, da bi bolje razgledali okolicu i nauživali se čistog gorskog vazduha. Put je bio samo kakav se je mogao poželjeti, bez prašine, s bisernom jutarnjom rosom, na sve strane je mirisala planinska crnogorica i ptice su nas začuđenim cvrkutom pozdravljale s visokih borova. Iz doline se je bijela magla naglo dizala iza koje se pružao nedogledni vidik kroz čisti jutarnji vazduh. Putem smo na više mjesta zastajkivali, da se nauživamo divne božje prirode, koja se svuda okolo pružala. Popesmo se jedno dvjesta metara odakle se može vidjeti cijeli grad. Prusac ima oblik konjske potkove. S jedne strane su mu doline i polja a s protivne brda obrasla crnogoricom. Na jednom kraju ove potkove ponosno se koče razvaline drevnoga rimskoga grada a na drugom kraju je Srt, gdje je velika džamija s ogromnim starinskim borom i Ćafi-efendinim turbetom. Nikako se nismo mogli nagledati koliko nas je priroda opčarala. Idemo dalje. Prolazimo kraj jedne ciganske familije, koja je *) *) Slavljenje rođen-dana Muhamedova (a. s.). 344 sigurno pod vedrim nebom noćila i ako bi mi sinoć bili naložili od studeni, da smo imali peć. Malo dalje opazismo cijeli logor čergi. Iza nekoliko koraka društvo me opominje, da već ulazimo u dolinu, gdje svako pozeleni. Hajde da vidimo i tol Gledam lica mojih drugova na kojima opažam malu promjenu u boji. Prolazi jedno seljanče u beznim gaćama na kojima opažam, da su malo, gotovo neprimjetno pozelenile. Razgledam okolicu i vidim neobično visoku i zelenu crnogoricu od koje sigurno i nastaje ova optička varka, a koju opet prosti svijet drži nečim višim, nebeskim, Ajvaz-dedinim herametom. Prešavši nekoliko lokvi od jučerašnje kiše dođemo na jedno veliko raskršće na kome je i starinski han u koji veoma rijetko pane koji putnik osim u vrijeme hodočašća. Posjedasmo na klupe kafane pod vedrim nebom da. promatramo dolaženje bajraka te pohađanje istih na jednom brežuljku, odakle će svi zajedno krenuti uz silno vikanje amin glasovitoj stijeni. Po starom običaju tu svaki bajraktar uzima broj od bajraktarskog vođe, da ne bi nastala zabuna kod učenja dova, ,pa da se ne bi dvije u isti mah učile. Veoma je lijepo bilo gle­ dati lepršanje pobodenih bajraka i gore-dolje hodanje nagizdanih i ponosnih bajraktara. Radoznao svijet broji bajrake i svi se slažu, da ih je trideset i dva. Očekuju se još i drugi ali badava, jer ne dođe više ni jedan. Bajraktari uzimaju bajrake i svrstavaju se u lijepu povorku praćeni nepreglednom masom. I mi polazimo dalje. Ovdje iz vedra neba bijaše počela da pada sitna krupa ali je za čas opet prestala. Sad se penjemo uz veoma strm i uzak put; zala­ zimo u sve gušću šumu. S obadvije strane puta poredali su se prosjaci i Cigani. Ovdje se može vidjeti sve žalosniji od žalosnijeg prizora. Pored sakatih, ćoravih, gluho­ nijemih, na raznim mjestima vidiš samo naga, zgrbljena i od sunca pocrnjela leda, ostali dijelovi tijela su po­ kriveni; na drugom mjestu dijete grca i sve mu pjene na usta udaraju, tamo dalje opet jedan zakačio noge za glavu pa se cuca pomažući da mu se udijeli milo­ stinja. Zapravo se sve neda riječima ni opisati onako kako to uistinu izgleda. Koliko je pak od ovih prosjaka nesposobno za rad te primorano prositi to sam Bog znade. Pred nama se ukaza stijena kojih desetak metara visoka. Mislim ja to je ta čuvena stijena, pa se u čudu nađoh čemu se imaju ljudi toliko diviti kad na sve strane Herceg-Bosne imade ovakvih pa i mnogo većih i romantičnijih stijena. Dolazimo do stijene pred kojom put skreće na lijevo. Skrenusmo i mi. Nekoliko koraka napred i pred nama puče ogromna provalija. Spuštamo se u dubinu po slabom, kamenom posutom putu. U �najdubljem dijelu zastasmo i gledamo visoke, okomite je hodočašće obavljeno i da nastaje veliko narodno strane raspukle’ stijene. Jedna je strana visoka i do veselje. Bajraci, bajraktari, masa, sve se kreće lagano sto metara dok je druga nešto niža. Udubini na jednoj uskim putem, nad čijim su se glavama izvili oblaci stijeni odgovara'jzbočina na drugoj, po čemu bi se dima od mnogog pucanja. Puškaranje ne prestaje sve moglo vjerovati narodnoj tradiciji, da se nekada ova dok se ne dođe kroz špalir prosjaka na jednu veliku stijena, božjim čudom raspukla i rastavila. Prošavši iskrčenu ravan, gdje su podignuti mnogi šatori u kojima kroz cijelu stijenu, koja je duga nekoliko stotina metara, se prodaje kafa, meso, sir, hljeb, mlijeko, voće, kašike, izađemo na drugi kraj gdje se moramo opet penjati, bukare i drugo. Pojedine grupe su zasjele i među se jer je stijena u sredini najdublja. Posjedasmo na brijegu razgovaraju, časte i vesele. Bajraci se na sve strane na izlazu iz stijene na kojem se je sleglo mnoštvo vijaju pobijeni kraj zasjele pratnje i čekaju da se opet naroda.* Izgleda vjerojatna navedena predaja, da je ponesu u svoj grad ili selo na isti onaj svečani način Ajvaz-dedo išao četrdeset jutara prije izlaza sunca na na koji su i donešeni. ovu stijenu i molio se Svemogućem Bogu, da rastavi Ne mogu a da ne napomenem, da je ovo sve prošlo stijenu kako bi on mogao provesti vodovod kroz nju, u najboljem redu i bez ikakva i najmanjeg prekršaja, jer mu je nemoguće bilo voditi vodu oko cijele stijene što je upravo za divljenje među ovolikim narodom. a pogotovu preko same nje. Dalje pomenuta predaja Bez alkohola i pijanica nema ni izgreda. Lažne veli, da je Bog uslišao molbu svoga skromnog roba i su riječi svih onih ljudi, koji pričaju da se na dan Božijom moći a na sveopće čudo cijelog naroda stijena hodočašća popije ne znam koliko alkoholnih pića i da se je raspukla i rastavila se na dvoje i tako se svak čak pjane glave pristupaju dovama u stijeni. Ja ne i dan-danas njoj divi. Strane su joj potpuno okomite znam ko bi imao interesa, da ovako nedostojne vijesti i na više mjesta izgleda kao da će se sad survati Širi i omalovažuje kako samo hodočašće tako i one golemi komadi stijene. Kroz cijelu stijenu vode dvije, zaslužne ljude, koji su cijeli svoj život proveli za dobro uporedo postavljene drvene cijevi, koje snabdjevaju cijeli svoga naroda i koji su lijek ne samo kod nas nego i Prusac pijaćom vodom. ^Ove cijeVkr\isu zakopane nego kod mnogo većih naroda. Ko bi mogao i sličan biti postavljene po zemlji, tako da fce Pnajmanja rupa možfiL. —jednom Uvejs-dedi ili Ćati-efl? Pa opet ovakve ljude odmah pronaći i začepiti, što je s jedne strane prak­ omalovažavati znači griješiti i pred Bogom i pred ljudima. tično, dok s druge strane nijSl jer onda svako može Da potvrdim gornje izlaganje na prvom mjestu mogu vrlo lako otvoriti cijev gdjV'ga je volja, pokvarit Jgazpt^'', da nisam vidio nijednog pijanog čovjeka dovod a i vodu opoganiti. Г pošav od Prusca do Ajvaz-dedine stijene, te od stijene Sjedeći među vrlo stisnutom masom promatramo do Prusca i Donjeg Vakufa i premda sam kao trezve­ ulaženje bajraka u stijenu. Napred je Ajvaz-dedin, naj- njak na to najviše pazio. Drugi je veliki razlog, da tu plavlji i najstariji među svima, za njim se redaju pru- ne može biti pijanica, jer su građani Prusca isključivo sački, travnički, karaulski i ostali bajraci, dok sarajevskog muslimani a povrh toga su i pobožni, pa nisu svjetska ne bi nigdje vidjeti, jer nije nikako ni donešen i ako zla mogla toliko prodrijeti među njih kao među ostale je bio spremljen, da se ponese. Napuni se stijena što krajeve. Ovo se može posvjedočiti i tim, jer među njima no se veli: kao šibica a ni ulaz i izlijz nije bio prazniji. nema ni jednog slučaja nemorala. Treći je pohvalni i Da si iglu bacio ne bi pala na zemlju već na ahmediju rijetki razlog, da u gradu Pruscu ne postoji ni jedna ili fes. Gologlava nikog ne vidjesmo. 1 ako se je tuđe birtija, gdje bi se moglo dobiti ikakvih alkoholnih pića. bilo iskupilo dvije-tri hiljade ljudi ipak na dani znak Ipak je jedan čovjek iskoristio ovo i krijući prodaje nastade grobna tišina i svak je želio čuti milozvučne našu domaću šljivovicu i to samo poznatim licima. 1 glase jednog mladog hafiza, koji se razlijegahu iz stijene ako se za ovo zna u gradu to se, kako meni izgleda, kao iz kakve neobične trube. Za cijelo vrijeme učenja trpi kao nužno zlo, jer kako svagdje tako i ovdje duge Kur’anske sure ne poremeti niko ovu ugodnu mladost traži zabave i naravno je, da danas mnogi ne tišinu. Pošto je hafiz završio sure digoše se ruke i prva mogu ni zamisliti uživanja i teferiča bez prokletog se poče Ajvaz-dedina dova učiti. Amin odjekivaše kako alkohola. Mislim, da su ovi razlozi dovoljni, da obore iz stijene tako i oko nje, spontano i isprekidano. Ovu lažljive glasove o potrošnji alkoholnih pića osobito na su dovu slijedile druge kroz cijelo pola sata dok se ovom mjestu u dane narodnoga hodočašća, kad je na nije trideset i treća završila, jer je toliko došlo bajraka stotine ovdje okupljenih bijelih brada. Ta valjda se još i svaki ima pravo da prouči svoju dovu. Mi smo se imalo poštuju naši stari l? Poslije obavljenih dova nastaje, kako sam prije prije svršetka dova povukli u stranu na prilično uzvišeno spomenuo, narodno veselje. Svak se veseli da je ispunio mjesto, da bi što više pogledom zahvatili. Odjeknu i zadnje amin i svijet ugrnu izlazu stijene. neku duševnu dužnost. Čovjek, vidivši ovoliku množinu U jedan mah grunu na desetke pušaka i samokresa, naroda, skupljena sa svih strana, osjeća neko nutarnje prolomi se zrakom grmljavina dobro nabijenih kreme- zadovoljstvo, što se i on mogao ubrojiti u ovu lijepu njača dok s obližnjeg brda ne riknu prangija mnogo i vanrednu skupinu, koja isto osjeća kao i on i koja jače nego ijednom dosada. Ovo pucanje je znak, da je došla vođena istim nutarnjim poticajima kao i kod I UJ*rSi 345 �njega. Svak je veseo i raspoložen vidivši ovoliku bratsku ne namjeravam ni govoriti. Usput ću spomenuti Fevzije medresu i njezine đake, koji su na me neobično lijepo ljubav i iste osjećaje. Ovdje kupismo neke sitnice radi uspomene, zatim djelovali, kako svojom ljubeznošću tako i iskrenošću. se spremismo za povratak. Išli smo pješke ne mogavši Pored osamnaest džamija Travnik krasi i nekoliko se nagledati i nauživati ljepota okoline i zelenila te znamenitih turbeta. 1 grad je za antički ukras a s Bunarmilozvučnog cvrkuta raznih planinskih ptica. Povratak Bašom mogu se travničani na daleko ponositi. Sutra u pet sati poslije podne sjedam u voz i nam je bio mnogo ljepši, jer smo se spuštali i pred nama je pucao nedogledni vidik na sve strane. U Pruscu krećem za Sarajevo. U vozu se nalazim s drugim hodo­ uzmemo stvari i odmah krenemo dalje. Tačno u podne časnicima, koji su posjetili Jajce. U vozu je veoma dolazimo u Donji Vakuf, gdje ručasmo taze janjetine. komotno i nema nikakvih neprilika do Sarajeva. U koliko budem na nekim mjestima preopširno Ispred nas prolaze pojedini bajraci s pratnjama i istim ceremonijalom kao što su i došli. 1 opet je karaulski ili premalo govorio, molim cij. čitaoce, da mi oproste jer sam imao vruću namjeru, da što vjernije prikažem bajrak nosio rekord između svih. U tri sata ulazimo u voz. Oko pet sati ja izlazim cijelu stvar a što se je možda obratno okrenulo to se u Travniku, dok moje društvo nastavlja put za Sa­ ima pripisati samo mojoj slabosti i neopreznosti. Preporučio bi svakom, da bar jednom ode na ovo rajevo. Znamenitosti Travnika naravno da nisam mogao hodočašće, koje nije skopčano ni s velikim troškovima za jedan dan sve razgledati, pa o njima ovom prilikom ni -Haporima. Муслимани у Црној Гори Свугдје ce говори и пцше, -rio разним нашим напредак муслимана у Босни и Херцеговини и у листовима, о некој заос+албсти у културном^ про- другим крајевима, долазим до увјерења и слободно свјетном као и економском напретку нашега народа могу рећи да су једино раденици друштва Гајрет у свим нашим покрајинама без разлике вјере и. више обузети народним, него личним и партијским племена. Слушајући и читајући све то, у oeo неко- интересима. лико година нашега ослобођења, не чух макар једну Зато je најбољи доказ и гаранција, како мени једину ријеч која би бар једанпут споменула нас тако и свим који ce интересују, што je Њ. В. Краљ, муслимане који животаримо у Црној Гори, a код Александар 1. Карађорђевић, ставио Гајрет под моћну којих je заосталост на највишем степену.-Јг сваком заштиту свога првијенца, a нашег омиљеног престолопогледу. Тако за нас и за нашу омладину, која je наследника Петра. остављена сама себи, нико ce не заузима. Не знам Увјерен сам да, не само ми, него и сви муслимани због чега. Или они, који би хтјели и могли нам у нашој домовини, можемо коракнути напријед само помоћи, мисле, наравно не долазећи у доднр с нама, онда ако ce спојимо no жељи муслиманских интеда ми не припадамо међу Југославене и да нас треба лектуацлаца поносне Босне и кршне Херцеговине, т. ј. цЈто прије пустити у понор пропасти; или они који ако ce сви сложно окупимо око нашега милога би нам могли помоћи, a који добро знају да смо друштва Гајрет. Треба сви да знамо да je Гајрет били, да смо сад и да ћемо увијек бити свјесни своје једино сунце чије су нам зраке најпотребније. свете нације и Југославенства, немајући од нас ниЗато молим своју браћу муслимане у Црној Гори какве материјалне користи, окрећу главу на другу да ce мање баве кафанским причама и партијским страну. Додуше кад су потребне гумене куглице и трзавицама (које нам кућу раскопаше), a да с најмеђу нама ce нађе доста велике господе који нам, већом вољом пригрле Гајрет и његову свету идеју, у готовим ријечима, направе златна брда и долине, боље него мајка свога јединца сина. Зато не треба али само за вријеме избора. телханисати, него што прије оснивати пододборе и Тек 5., 6. и 7. септембра ове године када сам повјеренике друштва Гајрет у свим мјестима гдје са својим земљацима присуствовао прослави два- живе браћа муслимани. Сумњам, али ако би ce нашао десетпетогодишњице друштва Гајрет у Сарајеву, какав кукавац, који би ометао рад за Гајрет, треба на конгресу муслиманских интелектуалаца, чуо сам ra онемогућити и сматрати ra, или издајником нашега да су ce између осталих споменули и црногорски народа, или да су му лични и партијски интереси муслимани. Ту сам ce увјерио да муслиманска инте- већи од народних, или да ништа незна. Овакви нам лигенција, која je окупљена око Гајрета, жели ује- нетребају и нијесу вриједни да их ико слуша. Ово дињење свих муслимана наше крви, у нашој домовини вриједи нарочито за нас муслимане. Краљ. С. X. С , на културном и економском пољу. Треба сви муслимани, a и остала наша браћа, Видећи повољне резултате рада друштва Гајрет, за која с болом гледају нашу заосталост, да ce упишу 346 �за добротворе, утемељаче и чланове друштва Гајрет и, жртвујући се морално и материјално, повећају рад за Гајрет. Једино ће се тако нашој, здравој, пуној снаге и воље за напредак, омладини осигурати пут боље будућности. Ja Вас, браћо муслимани, још једанпут позивам и молим да порадимо за Гајрет т. ј. за нас и нашу омладину, за коју ће старији одговарати и пред Богом и пред људима. Будимо увјерени, ако радили за Гајрет, он ће још више за нас. И ако Бог да на прослави педесетогодишњице нашега Гајрета и ми ћемо имати наших интелектуалаца који ће наш крај заступати, a који ће бити од користи не само нама, него и читавоме нашему народу na и цијеломе човјечанству. Плав (Црна Гора). Зуфер Мусић. Поздрави из Срема Гајрешу u муслиманкама Радовала сам се када сам при прослави Гајрета присуствовала конгресу интелектуалаца и том приликом установила велику бригу гајретоваца за бољитак свога муслиманског народа. Увидила сам да желе новом оријентацијом и широм културном акцијом провести према приликама и духу времена многе потребне реорганизације. Kao сремици био ми je непознат живот муслимана у Босни, a сад могу рећи да сам задивљена великом пожртвованошћу Гајретових радника који су тако вољно отпочели интензивније извађати своја_лросветна и културна настојања. с лЈ , За време мога боравка, долазила сам у дотицај са народом из села и увидила сам како извршиоце тих племенитих идеја чека' т£жак задатак, непопустљивости застарелих предрасуда конзе] тиваца. Просвећивање и подизање народно провеш се лакше, када се под*Игне муслиманска жена и града из прилика у којима се данас налази. Она мора доказати својим радом и слободном вољом да je као свесна жена дорасла до равноправности са женама других народа. Стога свака муслиманска мајка треба да настоји да им женска деца добију потребна знања у хигијенском, културном и просветном смеру и да сачувају своје кћери од лажне еманципације које многе замишљају и испољују само у модним прохтевима и манирима монденских жена југа. Нека их упути да се права еманципација састоји у напредном просветном и културном раду. Треба да живи у спознаји да je и она као жена један јак стуб те опште данашње •41апредне организације и реформе и да може благотворно деловати да се поправи незавидни положај муслиманске. жене нарочито у друштвеном животу. Понављам изречене речи no г. Реису које му je на његовом путу no Египту у Арабистану изрекао . муфтија Мухамедбег и које су од врло великог значаја за развој реформе до успеха. Te речи гласе: »Ha жени лежи снага народа. Ако жену запустите, >од ће пропасти. Ако je културно подигнете, ш ће народ процвасти«. Са тим великим речима мора бити свако сагласан. Још једном поздрављам из убавог Срема пожртвовани рад Гајрета и све гостољубиве сестре муслиманке питоме и романтичне Босне поносне, да ведра чела, слободна лица у моралу узвишена, a у знању напредна, олакша својом добровољном помоћу узвишени рад Гајрета. Вуковар. Марина Божић-Сааићева. Završetak kongresa muslimana intelektualaca održanog 6. i 7. septembra, prilikom proslave Oajretove dvadesetpetgodišnjice Husejn ef. Kadića, Abdulaha Čokića i Džumrukčića. S. K or k u t: Ja predlažem da odbor za pripremu kongresa s referatima i još nekima sa strane koji se (Prima se.) R eis eff.: Određujem odmor od 15 minuta. interesuju za rezolucije, izradi nacrt rezolucija o svim (Iza odmora.) pitanjima, koja su na dnevnom redu, ali da bi se rezo­ lucije podvrgle jednoj kritici prije nego li se moglo o R e is eff.: Braćo moja, sad ćemo čitati rezolucije. njima glasati, predlažem da se pored priređivačkog Vi znate rezolucije, u njima se zauzima gledište o odbora i pored referanta i koreferanta koji bi trebali onom o čemu smo razgovarali, što se isticalo i želilo. da budu prisutni, odabere nekoliko gospode iz kon­ To je upravo jezgra svega onoga što smo imali u refe­ gresa, pa da zajedno pogledaju rezolucije i nacrt pa ratima, od kojih se neki nijesu čitali. Zato Vas molim da izađu sa svojim predlogom konačne redakcije. da vrlo mirno i pomno slušate izlaganje onih sjajnih U ovaj odbor predlažem Osmana Muradbašića, rečenica u rezolucijama. Š u k r i j a K u r to v ić (čita rezolucije:) Mustafu eff. Bukvicu, dra Musakadića, direktora Brkića, 347 �R e z o lu c ije . Kongres prilikom Proslave dvadesetpetgodišnjice muslimanskog kulturnog društva »Gajreta« u Sarajevu 6. i 7. septembra 1928. god. nakon saslušanih referata o vjerskoj prosvjeti, vakufu, o narodnoj prosvjeti, o privrednoj zaostalosti muslimana, te o ženskom pitanju, kongres, sastavljen iz svih krajeva naše domovine od vjerske i svjetske intelegencije, donosi jednoglasno ove zaključke kao buduće direktive za rad u našim kul­ turnim, vjerskim i privrednim organizacijama a tako­ đer i privatnoj incijativi svakog pojedinca u radu za narod. I. Vjerska nastava i autonomne škole Konstatuje se, da je vjerska naobrazba u nas muslimana veoma slaba, a sredstva i metodi na ko­ jima ona počiva gotovo nikakva. Radi očuvanja Islam­ ske vjere u ovim krajevima, koji su najzapadniji u Evropi i koji čine oazu u kršćanskom svijetu, a u vezi s tim, radi očuvanja morala, koji je osnova sva­ kog kulturnog i socijalnog napretka, treba preduzeti sve mjere, da se vjerska prosvjeta što solidnije organizuje na savremenim i solidnim temeljima. Stoga Kongres traži: 1. da naši pozvani vjerski faktori što prije pristupe podizanju škola (medresa) odnosno prilagođavanju već postojećih za obrazovanje budućeg staleža лгјег1кПГ' nastavnika i drugih službenika, Jcoji će odgovarati današnjem vremenu i ^prilikama. Sa danasnuj limima i vjeroučiteljima, kakvi su u većini, ne može se ni pomisliti, da se vjersko obrazovanje među nama digne na viši stepen.^ Vjerske zavode treba organizovati u duhu vremena i kao što to Islam imperativno nalaže. Naravno, da budućim vjerskim službenicima treba osi­ gurati dostojnu egsistenciju. 2. Za više vjersko obrazovanje potrebno je sadanju šerijatsku sudačku školu podignuti na rang visoke škole, pa da uz obrazovanje šerijatskih sudaca ujedno obrazuje i sve potrebne više vjerske funkcionere. Za izvršenje potreba pod tačkom 1. i 2. pozvana je u prvom redu država, da dade materijalna sredstva barem u proporcionalnoj mjeri prema drugim vjerama u iste svrhe. Ostalo treba da učini Vakuf. 3. U mjestima gdje postoji osnovna škola ne treba da se uzalud troši vrijeme i novac za izdržavanje posebnih mektebi ibtidaija, ali je zato potrebno da se nastavni plan za muslimansku vjeronauku u državnim školama reformiše tako, da dijete dobije solidno vjersko obrazovanje, koje odgovara njegovoj dobi i shvaćanju. U nemogućnosti da se to obrazovanje postigne sada propisanim brojem vjeronaučnih časova, treba da se taj broj poveća prema potrebi i obuka vrši u zgodno vrijeme. U svakom slučaju treba da se vodi briga o tome, da se muslimanska vjerska nastava predaje po pedagoškim principima. U osnovnim i srednjim školama treba da vjerski udžbenici budu svi na srpsko-hrvatskom jeziku i pisani 348 pismom u koje su učenici upućeni. Za dostojno honorisanje vjeroučitelja u školama treba da se brine država. 4. U mjestima gdje nema osnovne škole, a ista se iz ma kakvog razloga ne može još osnovati, treba da Vakuf osnuje svoju autonomnu osnovnu školu. 5. Sibijan mekteb (koje izaziva nužda) treba također da imaju tako izrađeni nastavni plan, kako bi mogla djeca i u njima naučiti sve što je nužno iz vjerske nastave. Da bi se sibijan mualimi uputili u valjanu nastavu trebalo bi za njih otvarati tečajeve, koje bi rukovodili učitelji i sposobni vjerski službenici. 6. Vjeronaučna nastava bilo u državnoj školi, bilo u autonomnoj školi, bilo u sibijan mektebu ne smije kao dosad biti mehanička. U tu nastavu treba unijeti sve glavne principe Islama, kako iz oblasti vjerovanja (Itikada) tako i poslovanja (Amelija) a naročito iz Islam­ ske čudorednosti (Ahlaka). 7. Dobri vazovi jedno su od vrlo jakih pomagala za dobro vjersko, moralno, kulturno i ekonomsko pndizanje širokih masa. Stoga je apsolutna potreba, da se što pre izrade savremene Mevze, te da se u vjerskim školama uputa u vaz uvede kao poseban predmet, i da se svi naši vjerski autonomni službenici, osobito viši prisile na držanje vazova. 8. Hutba za sve hatibe treba da se obligatno uvede na našem jeziku i da im se izrade savremene hutbe (propovijed petkom). 9. Podvojenost u vjerskoj upravi muslimana naše Kraljevine protivi se našem zemaljskom Ustavu i stoga je Kraljevska Vlada dužna, da nakon konzultovanja želja naših mjerodavnih faktora prešno donese zakon 0 jedinstvenom uvedenju Islamske vjerske uprave u našoj Kraljevini. II. Vakuf i njegova uprava. Za održanje Islama u ovim krajevima smatramo gornji program osnovnim i on se mora izvršiti odno­ sno postepeno izvršavati. Svaki musliman treba da je svjestan ove činjenice i da ne gubi iz vida, da je gla­ vno, ako ne jedino vrelo za ostvarenje ovoga cilja naš Vakuf. Vakufsko-mearifska uprava nije i ne može biti ništa drugo, nego li smišljeno staranje o što mudrijoj 1 što savjesnijoj upravi imetka naše vjerske zajednice, čijim se prihodom imaju osigurati njene vjerske, kulturno-prosvjetne i humane potrebe. To je zadužbinski imetak pri čijoj se upravi mora voditi računa o želji zavještača, ali se pri tom može i mora voditi računa i o potrebama živih, pa volju zavještača što bolje uskla­ diti sa tim potrebama. Za ovakav rad nema šerijatske zapreke, a treba znati i to, ako nestane muslimana u ovim krajevima, da vakufi postaju iluzorni. Današnje stanje Vakufa i sistem njegove uprave ne mogu ni­ kako udovoljiti gore označenom cilju, pa je potrebno, revidirati postojeći autonomni statut, naročito u slije­ dećem pravcu: �1. Dokinuti dvojni sistem uprave, pa vjersku upravu koju je sistematski provodila tuđinska uprava u tome spojiti sa vakufsko-mearifskom pod vrhovnom, uprav­ pogledu, a ne da kod muslimana stvara uvjerenje, da nom i nadzornom vlašću Vakufsko-Mearifskog Sabora. se u tom pitanju vodi ista školska politika. 2. Da se Zakon o obaveznoj nastavi strogo provodi 2. Članovi V.-M. Sabora treba da budu kvalifikovani sa najmanje svršenom priznatom srednjom školom. i da se bezuvjetno protegne i na muslimansku žensku Broj članova Sabora treba smanjiti. djecu; 3. da osnovne škole dobiju produžne tečajeve u 3. U izvršni organ sabora morala bi doći samo kojima treba da bude zastupljen što jače praktičnolica sa fakultetskom spremom. 4. U vakufska povjerenstva treba da budu birani privredni program; ljudi najmanje sa svršenom osnovnom školom, a pred­ 4. ne s a m o iz r a z l o g a v j e r s k e o s j e t l j i ­ sjednik bi morao imati najmanje nižu srednju školu, v o s ti, n e g o iz r a z l o g a k u l t u r n o g i n a c io ­ državnu ili autonomnu. n a ln o g je d in s tv a i k u ltu r e uopće, tr a ­ 5. U revidiranom statutu treba kompetenciju Va- ž im o n a j e n e r g i č n i j e , d a se iz b a c i iz š k o l­ kufsko-mearifskih organa urediti prema gore istaknu­ s k i h u d ž b e n i k a s v e š to m o ž e d a p o v r ij e d i tim ciljevima. v j e r s k e o s j e ć a j e m u s lim a n a , isto tako da se 6. Sadanji centralizam uprave Vakufa pretjeran muslimanska mladež u istom smislu poštedi i kod je, pa upravu treba što više dekoncentrisati, vodeći pri davanja knjiga za lektiru ili nagrade. Isto tako tražimo, tom naravno ozbiljna računa o pravilnom i brzom da se iz svjh škola, građanskih i vojnih, izbace sve funkcionisanju svih organa te uprave. . vjerske ceremonije koje nemaju nikakve veze sa pro­ 7. Sadanji posredni i većinski izborni sistem treba svjetom a u stanju su da daju neželjeno i pogrješno zamijeniti proporcionalnim. obilježje n^šoj školi. I m u l im a n im a kao i svakoj 8. Vjerske i prosvjetne službenike treba podvrgnuti d r u g o j v je r i t r e b a d a b u d e š k o l a h r a m p r o s v j e t e a ne m j e s to v j e r s k i h c e re m o ­ samo kvalifikovanom nadzoru i ocjerti. 9. Djelokrug muftija treba^ proširiti u pravcu, da n ija , koji će svaka vjera smatrati jednako svojim i kontrolišu i rad svih V. M. organa u svom području. —KojKim se hram ne smije ničim otuđivati. N a c io ­ 10. Pravo odmjerivanje i ubiranje V. M. prireza n a l n i p r a z n i c i ne s m iju se ta k im p o s tu ­ treba prenijeti na niže upravne Vakufske jedinice pri p k o m u š k o l i o t u đ i v a t i od m u s lim a n a . To čemu se centrali odvaja izvjestan postotak. — Da se t r a ž i i n t e r e s id e je n a r o d n o g j e d i n s t v a i postigne taj cilj potrebno je, da naša vjerska i svjetovna h a r m o n ije . inteligencija prekine sa -pogubnim dosadanjim nehajem U vezi s tim tražimo da u Prosvjetnom Savjetu za Vakufsko pitanje i da sa svoje strane učini sve, pri Ministarstvu Prosvjete bude bar jedan musliman; kako bi došlo do toga, da se Vakuf potpuno depolitiše, 5. da se pri stalnom kadru u vojsci analfabetski jer je to do sad bio glavni razlog neradu i zastoju u tečajevi pretvore u stalne škole sa stalnim učiteljima, Vakufskoj upravi i jer je to prvi i, glavni uslov, da se gdje će se vojnicima osim pismenosti i računa dati i ta uprava pravilno i nesmetano razvija. Tražimo da gospodarsko obrazovanje. 6. da odjeljenje za Narodno Prosvjećivanje pri drž. vlast respektira autonomiju Vak>Mear. Upr. R e is eff.: Primate li ovaj dio rezolucije? Ministarstvu Prosvjete bude u direktnom kontaktu sa kulturnim i prosvjetnim društvima u zemlji i da svoju (Prima se.) pomoć daje najprije onamo gdje je najpotrebnije. K u r to v ić (čita dalje:) Dalje se zaključuje: III. Narodna Prosvjeta Da se poduzme što prije akcija za zajednički rad Ističući strašnu zaostalost muslimanskog dijela svih kulturnih društava u pitanju narodnog prosvje­ našeg naroda u prosvjeti, konstatujemo u isto vrijeme ćivanja. Potreba brze akcije u tome pravcu najpo­ da ta zaostalost nije samo od štete za same muslimane, trebnija je u Bosni i Hercegovini i onim krajevima nego i za sav narod, kao cjelinu. gdje je zaostalost najveća. Potreba zajedničkog rada Stoga smatramo potrebu kulturnog podizanja kulturnih društava ovdje traži ne samo korisnost je­ muslimana ne samo dužnošću naše inteligencije mu­ dinstva plana i akcije, nego još više, — što bolja slimanske, nego isto tako i dužnošću sve naše inte­ mobilizacija i onako oskudnih financijskih sredstava i ligencije bez razlike na vjeru, a u prvom redu duž­ što jače iskorišćavanje i onako oskudnih snaga pri­ nošću države. Bez kulturnog podizanja muslimana ne vatne inicijative u prosvjetnom radu. može biti ni govora o širenju svjesnog idealizma. Zajednička akcija treba da bude: Stoga tražimo: 1. Osnivanje narodnih javnih knjižnica i udru­ 1. Da se u podizanju osnovih škola uzme u prvom živanje njihovo u savez. S tim u vezi vaspitanje knjiž­ redu obzir na gore istaknute činjenice i da podiže što ničara i valjan katalog knjiga; više osnovnih škola u krajevima gdje su muslimani 2. osnivanje narodnog univerziteta i izrađivanje i jače zastupljeni. Naša država treba da ispravi pogrješku održavanje predavanja za narod; 349 �3. održavanje analfabetskih tečajeva. 4. izdavanje popularnog lista za narod prosvjetnog i privrednog karaktera; U tu svrhu treba da naš Gajret dođe što prije u kontakt sa glavnim prosvjetnim društvima kod nas i da zajednički rad omogući makar s kojim bilo od njih. (Prosvjetina akademija donijela je ranije sličan zaključak). U koliko to »Gajret« ne nađe odziva kod drugih društava, neka sam preuzme akciju u svom djelokrugu. R e is eff.: Primate li ovaj dio rezolucije? (Prima se.) O s m a n eff. M u r a d b a š ić : Dozvolite mi 2—3 primjedbe na prvi stav rezolucije o prosvjetnom pi­ tanju. Prije narodnog ujedinjenja država je osnivala nar. osnovne škole iz vlastite inicijative i ondje gdje nijesu konzervativne mase to htjele. Poslije ujedinjenja narod iz vlastite potrebe gradi škole. Stoga bi ja pred­ ložio da se unese u rezoluciju da država treba da daje veće pomoći za gradnju osnovnih škola, tako da se to ovako izrazi u rezoluciji: »da država gradi narodne osnovne škole iz vlastite incijative votirajući svake godine u svom budžetu veće svote, a ne kdo što sada votira.« Recimo u ,1927. godirp votirano je samo 20 milijuna za gradnju osnovnih škola u cijeloj zemlji, a ove godine 12 milijuna, tđko^da na Bosnu i Hetcego^ vinu otpada 4 i po milijuna. To je tako malo da mi ne možemo računati da ćemo potrebnu školsku mrgžu izgraditi i za 50 godina. K u r to v i ć : 'Gospodol Ja mislim da to možemo primiti i unijeti u rezoluciju. Stilizaciju prepustite od­ boru koji je izabran i pr^dlagaču, R e is eff.: PrimattTli ovaj dio rezolucije, s ovom nadopunom ? (Prima se.) K u r to v ić : (čita dalje.) Rezolucija^ po zadrugarstvu među muslimanima u Bosni i Hercegovini S obzirom na činjenicu da je zadrugarstvo kod svih kulturnih, kako evropskih tako i azijskih (Turska, Japan i dr.) i drugih naroda bila a i danas jest nosioc materijalnog i kulturnog poboljšanja siromašnih slo­ jeva, i kako se organizovanje zadrugarstva počinje kod nas spontano razvijati u redovima naših gradskih i seoskih masa, kongres donosi slijedeći zaključak: 1. Organizovanje zadruga među muslimanima Bo­ sne i Hercegovine ima da se proteže i na selo i na varoš, na selu po Rajfajzenovom a u varoši po SchulzeDelitscheovom principu. 2. Traži se od društva Gajret da preko svoje na­ ročite privredne sekcije preuzme privremeno na sebe dužnost i kompetenciju organizovanja novih udruživanja već postojećih seoskih i varoških zadruga i da postakne iste na rad u postojećim savezima eventualno na stva­ ranje samostalnog saveza. 3. Pri stvaranju zemljoradničkih zadruga obraća se naročita pažnja na šljivarske kooperative. 350 4. Preporučuje se muslimanima da u mjestima gdje nemaju svoje zadruge aktivno učestvuju u posto­ jećim srpskim ili hrvatskim zadrugama. 5. Traži se od društva Gajret da što prije pređe na osposobljavanje osoblja za rad i propagandu u za­ drugarstvu. 6. Traži se od Ministarstva Prosvjete da uvede u Građanskim školama uz trgovački i zadružni smjer, a u učiteljskim školama da uvede zadrugarstvo kao obli­ gatan predmet. 7. Traži se od Ulema-medžlisa da po medresama uvede zadrugarstvo kao obligatan predmet. 8. Traži se od Ministarstva Prosvjete, Trgovine i Industrije, Poljoprivrede i Voda da u svoje udžbenike unose što više članaka pisanih za odgajanje duha za­ družne štednje. 9. Traži se od Direkcije za poljoprivredni kredit u Beogradu da se iz praktičnih razloga, mjesne zadruge za poljoprivredni kredit iz Hercegovine odvoje od Ob­ lasne zadruge u Splitu i pripoje Oblasnoj zadruzi u Sarajevu. Privredna sekcija društva Gajret treba da od­ mah počne rad i na tom, kako bi se također i naši seljaci mogli koristiti zakonom o poljoprivrednom kreditu. R e is eff.: Primate li ovaj dio rezolucije? (Prima se.) K u r to vić: (čita dalje.) Žensko pitanje Pored razloga naše kulturne i privredne zaosta­ losti, istaknutih gore u rezoluciji, kongres smatra da je i toj zaostalosti jedan od najvažnijih uzroka taj, što je i naša muslimanska žena još uvijek u strašnoj kul­ turnoj, privrednoj i socijalnoj zaostalosti. S am o s m a ­ t r a m o r i j e š e n je to g a p i t a n j a j e d n im od k a r d i n a l n i h u s l o v a n a š e g a n a p r e t k a . Gla­ vna prepreka do sada savremenog obrazovanja naše žene bila je u pogrešnom shvaćanju islamskih načela kao da je njoj zabranjena principijelno svaka veza sa vanjskim svijetom. Međutim po mišljenju najautoritativnijih alima nije zabranjeno muslimanki da se školuje i da privređuje, drugim riječima nije joj zabranjeno učešće u našem kulturnom i socialnom napretku. Stoga apelujemo na »Gajret« da i od sada obrati najveću pažnju školskom i privrednom obrazovanju muslimanke i da u tu svrhu u buduće što više pojača sredstva za taj rad. Osim toga kongres zaključuje, da se poduzme akcija kako bi se onemogućilo z l o n a m j e r n o is k o r i š ć a v a n j e š e r i a t s k o g p r a v a n a š t e t u žen 'et nego da se u duhu šerijatskih*propisa obezbijedi po­ ložaj žene u braku tako, da odgovara principima pravde i humanosti kako to i Islam naređuje. �Apelujemo na sva društva da odmah započnu u svim mjestima i prilikama na organizaciji ženskog rada i suzbijanju eksploatacije njene radne snage podizanjem njene socijalne svijesti. S. K o r k u t: Bila bi jača rezolucija, kad bi se još umetnulo: »prema riješenju hodžinske kurije.« R e is eff.: Primate li ovaj dio rezolucije, s ovom nadopunom? (Prima se.) R e is eff.: Time smo gotovi sa rezolucijama. Š e f k i j a B u b ić : Mi smo čuli rezolucije i vidjeli da je ovaj kongres s uspjehom završio svoj rad. Ali da bi se sve što se ovdje zaključi izvršilo, potrebno je da se neko o tom stara, da apeluje na Gajret, na va­ kuf i na državne i na privatne institucije, da znamo šta ćemo raditi onda ako ovi svi ne budu poduzeli korake koji se od njih u ovim rezolucijama traže. Zato je potrebno da se na ovom kongresu iza­ bere izvršni odbor koji će se nakon kongresa starati da se sve ovo privede u djelo i da se ovaj isti kongres muslimana intelektualaca sastaje od godine na godinu, da vidimo jesmo li išta učinili i da li su učjnili oni, koji govore, da će nešto učiniti. Ovaj 'kon­ gres ne smije da ostanp prvi i posljednji, to je naš hadžiluk, i moramo ga svake godile sazivati. Danas u Sarajevu, do godine u Tuzli,‘-pr.ekogodine u Mostaru i t d. I zato, ja sam slobodan da predložim slijedeću gospodu u taj izvršni odbor: Hadži Reis eff., Kurtovič.'Šefkija Bubić, Derviš Korkut, dr. Musakadić, Dr. Šarac, Hajdar Čekro, Šerif Bubić, Hamdija Mulić, Mustafa eff. Bukvica, Bušatlić, gdspođica Hasnija Berberović, Sačfija Nikšić, Sakib eff. Korkut. Jalovčić1 Biser i gđa Joka Šiljak. R e is eff.: Primate li izbor ovih članova? (Primase.) S a k ib K o r k u t: Ja mislim da tumačim osjećaje svih nas ako stavim predlog da se upravi Gajreta koja je omogućila ovaj sastanak: kongres^ izrazi zahvalnost i apel da ovo svoje čedo ne napusti na prvom početku i prigrli, primivši ga u svoje prostorije i davši mu sve potrebno za rad i prihvativši se zajedno s odborom ovog teškog posla. (Prima se.) E n v e r eff. M u ftić : Ja sam govorio o tečaje­ vima za babice i bule. To je moj poticaj i želim da to također dođe u rezoluciju. Međutim ja nijesam čuo da je i to došlo u rezoluciju. K u r to v ić : To je stvar daljeg obrađivanja i o tom trebaće da vodi računa dotični odbor. S. K o r k u t: Predlažem, da g. Muftić dođe u odbor, da se ne bi ova stvar raspala. Primate li? (Prima se). R e is eff: Ima riječ g. Šukrija Kurtović. Š. K u r to v ić : Draga braćo i poštovana gospodo I Na ovom kongresu, koji je potaknut poradi svega onoga što se nama mnogo predbacivalo, postavljeno je na prvom redu vjersko pitanje, a zatim ostala važna pitanja. Ovaj je kongres prodiskutovao sva ta pitanja i donio zaključak. Ja sam zadovoljan s interespvanjem, s diskusijom i rezolucijama. Ali, pored svega toga, treba znati da zaključci kongresa nikoga ne obavezuju. Mi državu ne možemo prisiliti da ih primi, mi možemo samo preko poslanika utjecati na državu. Mi ne možemo prisiliti ni Gajret da ih primi, jer je on posebna organizacija, ali nadamo se da hoće i da će njegovi ljudi biti saradnici na tom poslu. Jedno možemo, a to je da tražimo od nas samih da izvršimo ono što se od nas traži. Ja mislim da će svako od Vas ponijeti sa sobom ove zaključke i govore kao svoj program rada i da će to uzeti k srcu, da neće od toga nikada odustati i da će se odazvati svakom radu na koji ga odbor po­ zove. Jer je najvažnija stvar u ovom svemu, privatna inicijativa. Dosadanji nerad nije bio radi indolencije svjetovne i vjerske inteligencije, jer ja vjerujem u nje­ zinu ljubav prema narodu, pored svega što se ovdje naglašavalo. Bila je nesreća jer nije bilo organizacije. Gdje se-vjerska i svjetna inteligencija organizuje bilo je uspjeha. 'Za to je najbolji primjer Gajret. Kad inteligencija, na koju apeliram, osjeti od kolike je to važhosti za narod, za njega i njegovu djecu, za opstanak Islama u đnim krajevima, odazvaće se prva da na tom radi. Teret je težak, ali treba otvoreno priznati da je naše stanje takvo da ne treba žaliti ni krvavih Tuku ni života, samo da se pomogne našem narodu. Ne treba se plašiti da nećemo uspjeti. Privatna ini­ cijativa učinila je na svijetu sve, stvarala je države, stvorila je pored srpske vojske i ovu državu. Privatna inicijativa krči kulturni napredak, jer najkonservativniji sjede u državnoj upravi i parlamentu, a iz naroda dolazi inicijativa. O vama zavisi kako ćemo mi raditi i kako će oni raditi koje vi šaljete u parlamenat Zahvaljujući ponosno našem Gajretu što je dao mogućnosti da se prilikom proslave 25-godišnjice sasta­ nemo u ovako divnom broju i ovako raspravimo sva naša pitanja, ja mislim da ću u isto vrijeme izraziti želju svih vas da s ovoga mjesta zahvalim našem presvijetlom Reis-el-ulemi (odobravanje), koji je, pored truda koji je u stvari uložio prije kongresa, doprinio mnogo za rad na samom kongresu. Pored svih svojih drugih briga, on je bio prvi na narodnom djelu. 1 kad je on ovakav nadam se da će ovaj kongres svršiti s najboljim i najljepšim rezultatom. O nama zavisi kako ćemo zaključke da provedemo u djelo. Želeći da bude uspjeh potpun, pozdravljam vas i zahvaljujem na učešću.« Poslije poduže debate o tome da li će ekzekutivni odbor kongresa nastojati da, radi izvođenja rezolucija u djelo, radi zajednički sa Gajretom, prima se, na predlog g. Kurtovića ova rezolucija o tome: Poziva se izabrani odbor na kongresu da dođe odmah u vezu s društvom Gajret radi provođenja zaključaka kongresa, i apelira nanj da okupi svu inteligenciju, bez obzira na političko uvjerenje, jer program koji je iznio kongres iziskuje zajednički rad cjelokupne naše inteligencije. R e is eff: Hajde, da Bog da srećno i birićetnol (Svršetak u 7 sati i 10 časaka.) 351 �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Осман Pei/uh Међу најагилније Гајретове раденике у провинцији несумњиво спада г. Осман Реџић, школски управитељ у Бихаћу. Рођен je у Бихаћу 1888. год. гдје je свршио Основну и Трговачку школу, и за тим Учитељску школу у Сарајеву. Год. 1910. именован je учитељем у Гор. Вакуфу гдје je служио 3 године и за собом оставио најбољу успомену као народни учитељ. Својим тактом привукао je исламски свијет у школу и за собом оставио велики број исламске младежи у школи, од којих ху многи данас вриједни трговци, обртници и чи новн ици. Године '1913. би премјештен , у Рипач крај Бихаћа, гдје je остао^ИГгсР'' дада. Кроз све ово вријеме радио je за Гајрет na и у времену када je Гајрет био у рукама Вакуфске Управе. Основао je Земљорадни^у Задругу и Народну Читаоницуу Рипчу. Поред тога успио je да у своју школу привуче знатан број муслиманске женске дјеце што je у то доба и у среским мјестима била ријеткост од којих су многе свршиле Основну школу. Плод његова рада види се сада, јер његова једна ученица сада je благајница Женског Пододбора Гајрета у Бихаћу. У вријеме Ослобођења био je изабран предсједником Народног Вијећа опћине Рипач гдје je својим смишљеним радом много олакотио рад Народног Вијећа у Бихаћу. Овај његов рад није остао незапажен од надлежних му власти, na je 1923. г. премјештен Окружном Надзорништву у Бихаћу, a no том 1924. год. именован обласним школ. надзорником коју je дужност обнашао све до ове године. Његовим доласком у Бихаћ свићу срећнији дани Гајрета, јер у августу 1923. год. би основан Пододбор Гајрета у којем он би почашћен предсједничким мјестом, коју дужност и данас обнаша. Култур-просвј. рад г. Реџића није остао без успјеха у Бихаћу. Његовим радом и заузимањем многом je сиромашном ђаку омогућено преко Гајрета да продужи своје науке на средњим школама, не само у Бихаћу него и из других мјеста у Бих. Области. 352 Бихаћки Пододбор комеје он предсједник успио je, na je недавно основан и Женски Пододбор Гајрета у Бихаћу и сада оба пододбора раде на томе, да се у Бихаћу оснује Гајретова Женска Школа Ручног Рада. Добровољни прилози Гајрету из Високог Поводом прославе Гајретове двадесетпетогодишњице Гајретов пододбор у Високом сакупио je своту у износу од 910 динара коју дароваше слиједећа господа: Мулага Казић Дин 200, Муслиманска Банка Дин 200, Незирага X. НуманагиК Дин 120, Хасан-еф. Сарачевић Дин 110, Српска Банка и штедионица Дин 100, Асимага Чабаравдић Дин 30, Сафветбег Зечевић, Тодор Арнаутовић и Абид Фртуна no Дин 10, Сабри еф. Лимић Дин 20 и Хамдија Тахмишђија Дин 100. Дароватељима, старим пријатељима Гајретовим, свака част и хвала. H oru утемељач Гајреша З а Гајретова члана утемељача уписао се господин Ахмед Ћеримовић, студент техничког факултета у Београду. ,Жидио! H oru аовјереници Гајрета Главни Одбор Гајрета именовао je за своје повјеренике и то: Госп. Фехима Сејдића, катастралног чиновника, за град Брчко, госп. Јусуфа Тескерџића, лугара у Фатници, срез Билећа, госп. Хилмију Субашића, управника поште у Козарцу, госп. Рамадана Бећировића, трговца у Шипашници срез Гиљане (Јужна Србија), госп. Емруша Муфтаревића ђака за Пећ и околицу. Желимо им успешан рад. Захвалност Гајрету, Јовану Гачићу, начелнику Министарства Шума u Рудника, u осшалим мојим аријашељима. Дипломирао сам право на београдском правном факултету са врло добрим успехом. З а диплому благодарим, у првом реду, »Гајрету«, како сарајевском, тако и београдском, јер, као питомац Гајретов, за цело врене мога школовања био сам збринут у материјалном погледу, тако да сам, премда без родитеља, могао студирати сасвим безбрижно. Захваљујем се и госп. Јовану Гачићу, начелнику министарства шума и рудника, за његову помоћ мојој фамилији, јер, да није било очинског старања госп. Гачића за моју фамилију, морао бих сам зарађивати и том зарадом потпомагати фамилију. Захваљујем и осталим пријатељима. Алија М. Омерсофшић диаломирани правиик. Апел Главног Одбора Главни Одбор апелује на све своје аододборе u на аовјеренике da му у што краћем року пошаљу све обрачуне od dpyiuQlBeHux npuxoda као od чланарина u do6poBOJbHiix ирилош, me Hpodamux књига u значака. ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, САРАЈЕВО �ZA BOSNU I HERCEOOVINU C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad Med. Univ. Papirnica Hamdija Kopčić specijalista zubni liječnik S A R A J E V O , Jeftanovića ulica broj 1. Sarajevo, Strosmajerova u!. — Telefon 619 ' preporučuje bogato skladište pisaćeg i risaćeg materijala Ш ТА М П А РИ ЈА ПРОеВЕТА ШТАМП A PĆKO - ИЗДАВАЧКИ 3 A B O Д Изр aђ ује разноврсне банковне, трговМчкем нндустријске тисканице у боЈама као: дионице, 'уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., те разна c f ручна дела, кжлендаре u •ст»ла' издања солидно, брзо и no умереној ценн. Властита књиговезница израђујесве врсте трГовачких књнга и, протокола, к«о и разне галжнтеријске и кжртонашке послове no мери и иац рту. • Ordinira s v a k im d a n o m od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslijepodne 1 ; > ' P S V A K I M U S L IM A N TREBA DA K U P U JE _ SAM O G AJR E TO V т вт ш т jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i ,,Gajret“ Narudžbe: ^ TVORNICA CIGARPAPIRA САРАЈЕВО Аленсандроаа бр. 6 - Телефон бр. 3 56 К љ и г о в е з и и ц а -- С т е р е о т и п и ја S. D. Alkalaj, Sarajevo može se n a ru č iti i preko društva Gajret u Sarajevu �I ir « ! BANKA GflJRET D. D.. SARAJEVO Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'Od Ciste dobiti da]e 10% Kulturnom i Prosvjetnom društvu ,,Gajret“ . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlj; Banka Oajret najbrže i najkulantnije. - Uloške ukamaćuje najpovoljnije, I isplaćuje iste u svako doba. Banka se bavi Svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutam a f devizama. Zavod je također I pupilarno siguran. Osniva, organizuje 1 rukovodi kreditne I privredne ustanove. Osniva I podupire razne kulturne I humanltarne ustanove. - illlk jllll.... BOSANSKA INDUSTRIJALKA I TRGOVAČKA BANKA 0. 0. Dr. Omer Bahtijarević SARAJEVO, Strojmajerovi ul. br. 12 dugogodiSnli lllefnik Dri Bolnice, operater 1 spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chlnirškng odelenla Driavne Bolnice n e d a e n e |e o tv o r io Potpuno uplaćena dionička glavnica . Dinara 20 ,000.000'— Rezervni fond £ ' - D in a ra " 7,5oo.ooo-— Ordinira od 1-3 poslije podne Prima uloške na šted n ju , vrši do-znake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a j p o v o l j n i j e uvjete, finansira in d u s trijs k a i trg o v a č k a poduzeća. 1 f Interurban t e l e f o n i broj 605, 86 5 I 555 I u Prestolonasljednika Petra uliti broj 20 u 11.-om katu. - Filijale; t Beograd, Zagreb, Novi Sad,Tuzla, Split р « !1 Г ,,,Ч|1||!!Г,|111Г" Tem eljna glavnica 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 '- dinara. Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. , Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku, n—Osim toga ima svoju općine grada Sarajeva . Z A L A G A O N I C U - koja daje zajmove na zlato, srebro 1 osta|e drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e16b99ac40ff19987c74ca0b937d3968.pdf ed6bdb405311bef2f6029fd3cdebe08e PDF Text Text ЛИСГ Ш Р т Д О Т Ш SA k v a t ^ p n c 11 tKCNMKKft TTC.dl'ISAI'bt MVUMMANA 16. ДЕЦЕМБРА CAPAJEBO 1928. У р е -ђ у је : Х А М З А БРОЈ 23-24. ХУМО �Садржај Х а с а и К и к и ћ : Абдест. И л и ј а с Д о б а р џ и ћ : Девојка у јесен крај прозора. Х а м и д Д и з д а р : У самоћи. А х м е д М у р а д б е г о в и ћ : Мухаџири, игра у једном чину. Ф е ј з у л а х Ч а в к и ћ : Ђемила. Х а ј р у д и н Б у ј у к а л и ћ:. Први дан свадбе. Е н и с М у ф т и ћ : У Хашим-агиној кафани. Е н в е р М. Д и з д а р : Украдена цигарета. Н њ и ж е в н и п р е гл е д : Ј о в а н П а л а в е с т р а — Гајретова издања: Г а ј р е т о в а С п о м е н и ц а , издао Главни Одifiop, уредио Хамза Хумо. Ј. П.: »П о д ж р в њ е м в р е м е н a«, приповетке Хамзе Хуме. — Издање Гајрета. Библиографија. Чла нци: А д е м а г а М е ш и ћ : 0 оснивању Гајрета. Проф. Х у с е ј н Б р к и ћ : Са каквим je напорима и лод каквим приликама доживио Гајрет своју 25-годишњицу. П о лзо п р и вр е д а : Инж. Ш е р и ф Б у б и ћ : Приређујмо излете наших сељ ака у културније крајеве. Г а јр е т о в гл а с н и н . Г А Ј Р Е Т , лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 100 динара на гедину, a за све остале земље преко границе 200 динжра. Ђаци добивају лист у п*ла цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Појсдини број стоји 5 динара. Директор Х амид Куни* Уредник Х ам за Хумо Штампарија Просвета, Сарајево. — Власник друштво »Гајрет«. — Главни и одговорни уредник: Х ам за Хумо. �Tj>JVtT Хасан Кикић Абдесш Нурдинова je кафана одмах под џамијом, na Кривајци причекају сваки намаз у њој. Подијеле се они у двоје — Горњаци засједу горњи -крај, a Доњаци посједају крај пенџер&. Кад Хаџи-Сејфо' иде да окујише онда они налијевају бардак^ na абдесте над леђеном. Најприје старији na онра млађи. Махо ноћас неће абдестити, јер je то урадиб ГксЈЈккуће још пред акшам. A њега би 'НусТали првог, јер je )e он најстарији. — Зар ти не ћеш)(_Махо? — Узео сам ja, драги, у з ^ о ... [ Они се редају. Сејфага окујише танко и пјевко, na се они топе од милине. — Je ли ово, с божјом помоћи, шеснаеста? — Јест, шућур Аллаху, јест. — Ех, што je навика, драги Боже! — И јест в а л а ... Сејфага затеж е при крају, na они добро чују да он завршава. Зато и пожурују један другог. — Дете, дех, ако мислите стигнути!... — Дете, богме, дех! Кад je и посљедњи просуо свој леђен, старом се Махи учинило некако мањкаво, празно, као да je нешто тешко испустио и заборавио. Окренуо се трипут сам око себе, na зауставио врата за посљедњим. Изашао би, али га ето заустављ а нека неодређеност изнутра, нешто безгласно, a јако и тешко ко голем камен. Врата му се уковала у руци, a ноге уштапиле ко просушене. Главом му и цијелим њим муњава и подузима га, na се он no стотину пута окреће. — Хоћемо ли и ми, Махо? — прекине га Бешо — јеси ли узео абдест? Он и Бешо једних су година. — Хаа? — Ma вала, јесам још код куће... — Ila ниси га покварио? nS — Мислим... — Е, na хајде, хајде брате, Сејфага свршава! Прекинуо je Беш о\њега, a он je био зазинуо да каже посве друго. To баш и јест оно, што он не зн^Т^е ли покварио абдест или није. Јер не може човјек баш ни знати све... што уради у два сата. [A има толикбГ како je он клањао акшам, na оставио исти абдест. Можда je нехотице рекао што ружно, бог-зна, a ето не обнови абдеста, ех, exl М аданије У џ ам и ји , na хајде де, али о в а к о ... еее, не д’о драги Аллах, гријех би то био преголем! Чини му се да би се сва џамија претворила у тресак и пригњечила га ко ц р в а ... Иде он за Бешом низ Нурдинове басамаке, a они му се развукли ко пехливаново уже и повијају се. Вратио би се он ево сада да узме абдест још једанпут, али чује да je Сејфага сишао већ да мујезини. Па ако ето још мало застане, окасниће, a зна да се теравија не може више надоклањати. Иде он корак no корак, a волио би и да не иде — некако му потијесно и при души и при срцу. Ее, a што не узе абдест поново кад га зовнуше и подмакоше му леђен и бардак!? A ето, богзна, можда ће згријешити пред Аллахом џелешануху ко најгори Влах, pa никад ни овог ни оног свијета не опрати се! Ех, ех! Тежак je он себи ради свега овога na би најволио да ннје Беше пред њим. И побјегао би, чини му се, и ... ко зна, ко зна, али никако не би овако. Под њим калдрма и струже и шкрипи. Бешо први отвара нова врата на џамијској авлији, a она цвиле некако плачно и издуж ено... Kao никад до сада — учини се старом Махи, na он протрну. Ето и то je нешто, што je због њега, јест, јест, е-ех! — Ma како ово, Бешо, шкрипе, брате, ова врата? Хаа? — пита он a снезвјерио се и ето зн аб аш да никад овако нису цвилила, никад до ноћас, ето! 353 �— He знам, не знам, шкрипе ето, ех! — Бешо и не зн а ш та одговара. Боји се он да не окасн и ... Маху просјече no пасу, и даље. Ето јест баш, није да се то њему чини већ и Бешо то ето чује. И калдрма му се сад јаче заструга под ногама na он поклецава у кољенима. Е, да се само мало наслони! Ниже липе je Хациефендијин нишан, na он накреиу према њему, једва. Нишан се уге. Он умало na не паде, посрну na се о д р ж а . .. Бешо негдје пред њим стругну нанулама. Сејфага no задњи пут развуче и отегну, na њега трж е као да му на ухо проучи... — Аллаху екјбер, аллаа-аху екјбеер. .. лааилаахе иллеллаа-ааахх 1 — A што си скренуо, х аа? — пита Бешо и зове. Он појури џамији. Ваља, ваља, што п р и је ... Бешо опет прије униђе. И он закорачи, само то! И види, подизали се сви они и редају се један до другога. Сва се џамијска нутрина издужи и ушири na пуче пред њим ко шарена пољана. Они у редовима нарастоше и окрупњаше ко дивови. Види о к сваког напосе и познаје сваког, a опет му je сваки од њих десет пута и виши и шири. Ено баш Бешо порастао као х р а с т ... О н ' отаресоч^.' Свеједно. Они су опет големи, још већи. Он хукне. Имам се у михрабу огласи и они подизаше руке з а д ш и . Оо, na колике су им и те руке! У Махе излетише очи на нос. Јест, јест, види он то добро, и још расту. Он опет хукну. Како ће пропустити теравију I ? Опет хукну. Па за корачи, мора, мор-раа! Под њим се повију поднице, чини му се да je претеж ак. И ћклими се узгужваш е. Е-ех, ех! Оде он налијево под мафилу, na дигне руке и поврати их na свеже no пасу. Очи му падоше no ћилиму. До њега je Мусто Бркин ко зид. Голем, преголем. Он je под њим као дјетешце. Ооо, оо, о! Диреци под мафилом ко сандуци. И они ето одебљали, нарасли. Види то стари Махо предобро. И пред њим ево на ћилиму расте један меандер и д е б љ а ... ево, он види, в и д и ... није то више ни меандер, ни ћилим, н и је ... то je пред њим оживјело нешто вијугаво, дугачко, дебело, змијасто! Ово, ш та je, ш т а !? Све ето око њега нараста, све. И зид иде њему, шири се! И Мусто Бркин je ето још виши, шири, дебљи. Јест, јест, види он то! Осјећа, тишти га, притискује ra, гњечи. Руке му се упијају у тијело, морају — тијесно je, ето! И мафила се спушта ево на главу, спуш та na прође мимо Мусте и ево спушта се баш само на њега, само на њега. Ћурс одебљао и сав се угео, na и клупа и ћитаби сви с њом хоће да му пану на главу, на п р с а ... A мукаве олојавиле na ко големе машале и сикте и прште и угињу се и подцигују га баш no лицу. Ооо, оо, о! Имам огласи рукју и сви се сагнуше. Хоће и он. Хоће, a ето некако му тијесно, и тврдо, колчаво, као да je у гв о ж ђ у ... Али, хоће он, свеједно, мора! 3 54 Нагне се. Под њим зашкрипи. Меандер се увије и оживи na још одебља. Мукаве припрљише. У ћурсу шкрину. Мусто Бркин још удебља — и сви с њим. Види он ето то све, види! Мафила му паде no тјемену. Ооо! Стегну га ево, укочи, рамена огвозденише, уши оволовише, грло одрвени, опрашњави, у пасу п у ч е ... тресак, голем тр е с а к ... Он рукну ко бик. Уз ноге му узлетиш е сви ћилими. До врата. Испаде он ко чеп. Прсну стотину нанула no калдрми и заструга. Он наже. Ко безглавац. Низ гробље. Бруји њиме од главе до у прсте на ногама. A руке му још урастају и свезане стоје о пасу. Па он скаче ко поткресан п а њ .., Мјесец издужио свакоме нишану сјену na се они сви угели и испријечили ево пред њега. Он прескаче, зајаш и, посрне. A на два му рамена засјео неко ко махнит јахач и набија му уши као оловом. И то он ето тако јако осјећа, na да може одвезати руке, зграбио би ra срамен&. Ооо, оо, о! — Немаш ти аб д еста... — Немаш ти аб д еста... — Абдеста, аб д еста... — Аабдестаа! Тако старом Махи бобуња у оба уха неко с рамена. Еее, да само може одвезати руке! He може, не! Поклеине, посрне. Управо дође до Хаџефендијина нишана. И он ra лупи у прса. Махо заглвиња. Рукне опет — na нагне. Мјесец у брду ојачао, na свако дрво има голему сјену. И мунара, и кубета, све. Махо све то прескаче, зајахује, na посрће. За собом очује лом. Чини му се, то пада мунара на њега. И кубета под њ ом . .. — Немаш ти а б д еста... -— Немаш ти а б д еста... — Абдеста, аб д еста... — А абдестаа-аа... Тако му опет забобуња у оба уха. Онда зазвижди. Запрашти. Зна то сад и Махо добро. З ато ra ето сад овај свијет прогони. И све остало. Све. Ево ће ra сад и земљи одбити ко лопту. Ее, види он то све и зна, осјећа. Гријех je то голем, гријех. Он прескаче. Зајахује. Посрће. A нишани се издужили ко крупне камене ручурде. Бијели су на мјесечини. И коси. Сваки му се испријечио. Он облијеће. Ево се и гробови поотварали и зазинули ко гараве авети. Опет се мора прескакати. Мора. Па он прескаче. Прескаче. A сад озњо. Са рамена му опет неко набија уши пријетњом, тешком ко оловило. �Пред њим се опет нешто испријечи, безброј шиљатах, мрких, танких р у к у ... једна за другу повезане. Он не може скренути нема куда. Са свију га страна стјешњава. Гробови још више зазињују. Не може он више скренути, најури. Јаукне. Под њим запуца, затрешти. Опет јаукне, теижо. И остане тако. * сви из сафова руке и окренули се. Kao строј, безвољно, несвјесно. Имам дигао руке и заибретио главом упрепаштено. Па позвао да сви одове. И дигли они руке, a сваком било потмуло при д у ш и ... — Алејхиллаанет! — Алејхиллаанет1 — Алејхиллаанет! Па послије опет отклањали. Истом сутрадан тражило село старог Маху. Сваком je било на срцу тмуро. Жене би криле од дјеце. A говориле: — Налет га било! Кад je оно Махо протутњо испод мафиле и — Анам-он, анам-он, налет га било. преко цијеле џамије узгужво ћилиме, a пред џамиј— Јест, јес т. .. ским вратима заструго свима нанулама, одвезали су Маху су нашли на плоту, у дну гробља. Девојка у јесен крај ирозора Лисје жути болни моји дани пусти пути отишо ми драги пусти пути, нане, још од лаие. Лисје жути, јесен mu у души бол ми тешки схрво душу младу бол ме боли бол ми-наде гуши боли ће ме у гроб срушит’ младу. Лисје жути, душа ми je пурта »све бих дала хане и дућане« да ми хоће доћи драги, нане, лисје жути, јесен ми je пуста. Све читлуке и атове беле и чардаке моје теш ке муке небих никад исплакала целе. Сузе лијем, ломим руке беле. Глухе ноћи; тешке су ми ране. »Сан ме мори, сад ме глава боли« дуге као црне ноћи, везем ране сан ме мори, нико ме не воли. И лијас Добарџић. У самоћи У овој пустој каменој котлини живим из дана у дан, из године у годину, ко заробљеник. Немам чему да се дивим, a знам: све су радости далеко за мном, na ми некад нешто тако тешко дође и хоћу ко дете да се закривим. И баште под бреговима тугују са мном кад преко њих фиук ветра прође. З а друговима, што се разиђоше светом, у мени туга крваво вре и вене тихо цвет за цветом у мојој души; срце je лудо, гори, крвљу попрскано пада, мре Јко теш ка мора мори. i утехе, смеха, без смирења, мој живот je мучна робинсонада пун бола, прегарања, бдења крај бледих свећа у касној ноћи: тело пати без иједног срца млада и плаче, плаче у самоћи. Човек до човека у даљини у далеким селима з а плавим брегом грца и плаче: деца им у раздртој хаљини, гладна и боса умиру међу снегом. Да. У овој пустој котлини, ево, живим месецима, годинама, из дана у дан. У мојој души певају рана свитања, роморе плаве молитве мртвих сутона и све je као прича, све je као с а н ... Пружам руке за белим даљинама: досадно увек испод једнога неба. И када су жеље највруће, када су ббли најљуће мајка и деца викну — хлеба! У тим часима осетим увек, да сам ко дебели, стари у пустињи храст црн, чемеран за самога себе, ал’ у мој хлад може још увек неки уморни путник паст. Хамид Диздар. 35 5 �A hm ed Muradbegović: Muhadžiri — Igra u jednom činu — OSOBE: lbrahimaga, građanin. Velija, građanin i agitator za seobu u Tursku. Štein, kupac m uhadžirske zemlje. Namik, pravnik. Osmo, kahvedžija. Salihaga, sirom ah i bivši muhadžir. I., 11., i III. muhadžir. Radnja se događa u Osminoj kahvi u jednom di­ jelu bos. Krajine. U kahvi su svuda naokolo drvene sećije, a dva pedlja više, sa tri strane, mali i česti pro­ zori. Lijevo kahve-odžak, gdje se kahva peče a do njega stalaža sa kahvenjacim a i findžanima. 1. PRIZOR. (Osmo, Salihaga, a poslije Velija.) Kad se zavjesa otvori, Osmo na stolici za kahveodžakom peče kahvu, a u jednom uglu sjedi nemoćni starac Salihaga, oRrenut zidu, ljulja se i polagano gunđa neke ilahije. On je potpyno^dtsutan i čini se, da nema nikakve veze sa čitavim životom oko sebe. O s m o : (reda džezvice po tablji i briše ih) Jedna, dvije, t r i . . . treba jo£. jedna (gleda da li kipi voda u kahve-odžaku). Dobro je. (obazre se prema Salihagi) Salihaga! Salihaga! S a l i h a g a : 4 n e okreće se, nego glasnim šapatom izgovara arapske riječi iz neke ilahije kao da pjeva) La ilahe illallah, la ilahe illallah! O s m o : (priđe do rljega i na uho mu glasno viče) Ako dođu ljudi, nemoj da te vide ovdje. Oni hoće nešto tajno da govore. Čuješ li me, Salihaga! S a l i h a g a : (Ne osvrče sh, sam o se ljulja i uči.) La ilahe illallah, la ilahe illallah I O s m o : Možeš Ti i ostati, samo se onda ne okreći i ne slušaj razgovora. Je si li čuo Salihaga? S a l i h a g a : (kao gore) La ilahe illallah, la ilahe illallah I O s m o : (otresa rukam a) Allah selamet, allah selam e t! (odlazi ponovno za kahveodžak i sjeda). V e l i j a : (uđe) Selamun alejkum! O s m o : (skoči na noge) Ve alej kjum usselam l Hodi bujrum ! Sjedi! Evo ovdje! Ne tu, tamo u pro­ čelje. Tam o će ti biti bolje. V e l i j a : Jok, efendum, ja ću ovdje. O s m o : Ne ćeš br’te bogme, tam o je tvoje mjesto I V e l i j a : Nemoj Osmo, vala — mogu ja i ovdje. O s m o : (odlučno) Jok efendum. Ne dolaziš ti meni svaki dan, pa da sjedaš gdje mu drago. Hoću nek se znade, gdje je tvoje mjesto. V e l i j a : E baš kad ti je toliko stalo da ti volju ispunim, (premjesti se u pročelje) Eto, sad je sve u redu. 356 O s m o : Tako efendum. (drugim tonom) Eh merhaba ti. V e l i j a : Merhaba i tebi. O s m o : Kako si? V e l i j a : Hvala Bogu dobro je. S a l i h a g a : (gunđa) La ilahe illallah, la ilahe illallah! V e l i j a : (trgne se) Ko ti je to ? O s m o : S a lih a g a ... Zar ga ne zn aš? Onaj, što je prije nekoliko godina išao u Tursku, pa kad je popotrošio sve svoje vrati se kao prosjak. V e l i j a : (muklo) Salihaga? O s m o : Sirornak. Po čitav dan onako sjedi ni živ n'i mrtav, samo uči, ljulja se i u č i... Ne govori ni skim. Ako m u \k o šta dade, primi bez ijedne riječi, onda se opet okrene zidu i uči, ljulja se i u č i... Tako čitave *daTre. V e l i j a : Allah selamet! O s m o : A sječaš li se njegova bogatstva? Imetak kao carski, a stoke i blaga ni broja se ne zna. Eto sada na što sp a d e ... V-eTi-fa: Šta ćeš, suđeno mu tako. O s m o : Bogami, Štajn je ovdje ubio pljačku. Čita­ vog vijeka može da sjedi bez ikakva posla i da živi samo od njegova imetka. V e l i j a : Ah jest, dobro je da si me sjetio! Štajn će odmah doći. A oni, jesu li došli oni? O s m o : Jesu. V e l i j a : Koliko ih ima? O s m o : Trojica i snjima još nekakvi. Biće da i oni namjeravaju u Tursku. V e l i j a : Pa gdje si ih smjestio ? O s m o . Gore u čardaku. Sad ću im baš odnijeti kahvu, pa ću im kazati, da ih čekaš i da će uskoro i Štajn doći. V e l i j a : Jesi li razgovarao s njim a? O s m o : Jesam. V e l i j a: Pa? O s m o : Svi su oni, ko jedan. Niko ih više ne može pomesti. V e l i j a : Samo onaj đavo da ne dozna. O s m o : Koji đavo ? V e l ij a : Namik. Čitav dan me prati, kao uhoda. Mora da je nešto načuknuo. Dobro pazi, da nas otkle ne iznenadi. O s m o : Ne boj sel J a ću biti na oprezu. A šta hoće on ? Zašto da te uhađa ? V e l i j a : Neko mu je dojavio da ja Ibrahimagu Uzejrovića nagovaram , da odseli u Tursku, pa od toga časa m aknut mi se ne da. Uvijek mi je za petama. O s m o : A što baš zbog lbrahim age? �V e li j a : Nije zbog njeg, već zbog njegove kćeri, V el i j a: (u njegovom žargonu) Ima ih tri komada. eto zbog čega. Zagledao se u njegovu Ifetu, pa se boji Sve sami dobri posjednici. Možeš kupiti zemlje, koliko d a j e tako ne izgubi. A bogami, preči je božji rizaluk, god ti drago. nego*ljudski rahatluk. Zar nije tako? Š t a j n : A h a ... A to sve ljudi kojima ti govorio O s m o : Tako je, br’ te, bogami! Ja ne znam šta da oni sele u T ursku? on ima protiv tebe. Nije Ibrahimaga dijete, pa da ga V e l i j a : Jesu. A zašto to pitaš? može neko navratiti, kud od neće. Ima čovjek u sebi Š t a j n : Znaš, ako to drugi ljudi, kojima ti ne božiji sifat, pa neće da umre pod tuđim devletom, nego govorio, onda znaš mene nije pravo, da ja i za druge pod svojim, pa šta možeš tuđe ti, ili ja, ili on ? On će tebe platim, kojima ti ne govorio. Razumiš m ene? otići, kud ga vuče njegova nafaka, pa da sav svijet V e l i ja : Gospodin Štajn, ja to ne radim za tvoju ustane protiv toga. Je li ovako? plaću, ja to radim za božji rizaluk. V e 1i j a: Drugačije beli nije. Š t a j n : Ja ne razumim »rezo luk«, kakva je to O s m o : Eto vidiš. A i on da je pametan, ko što stvar, ja samo novci razumim. je učen on bi ga sam nagovorio, da odseli iz đaurske V e l i j a : Meni je stalo, da kod dragog Boga stezemlje i spasi sebe i svoju djecu. Eto došao je i sam ćem duši mjesto, a to što ti meni dadeš, to je samo iz Carigrada, nema eto ni godina dana, vidio je i sam, moj trošak, što sam ga izdao hodajući po selima od kakav je tamo napredak, pa šta hoće više. Da je čo­ kuće do kuće i nagovarajući ljude da sele u Tursku. vjek i sam bi rekao ljudima, da potraže bolju sreću, Š taj* n : O, ja tebe dao trošak, kad ti išao u selo. kad je ovdje nema. V e l j j a : #Jesi, fala ti, ama eto i ja sam se Bogami V e l i j a : Ne brini ti za to, Osmo, ako neće on, dobro istrošio. Izdao sam i posljednju paru. Evo da ti hoću ja. Samo ti pazi, da on otkle ne izbije i da ti_ pravo kažem nemam zašto ni kahve da popijem, ljudi što prije sidu dolje, da mi taj posao svršimo’. A Š t a j n r 'J a tebe kahvu platim. Samo ja govorim, on onda, neka p je v a ... nije pravo, da ja tebe platim one ljude, koje ti ne O s m o : Tako je, b’rte bogami. Ja odnesoh njima govorio, samo one, koje ti govorio. Ako ja vidio, da kahvu, da im kažem, a ti čekaj Sjajna (opazi ga na^__ti_liude dobro govorio i da ljude hoće odlaziti, a imevratima). A ja upravo spominjem gospodina, a gospo- tak prodati jeftino, ja tebe opet dobro platiti. Razudin na vrata. Razumijem gospodine Štajn. Njima je 2., PRIZOR. )ga, da izbave sebe i svoju djecu iz stalo samo do toga, (Štajn i Velija.) đaurske zemlje, pa m akar ne uzeli ni pare za svoj mal. Š t a j n : Dobro jutros, ljudi moje! Š t a j n : To dobro, to vrlo dobro. Ako ti tako goV e l i j a : Dobro jutro gospodin Štajn. Hodi, ja baš govorio ljude, onda ti pravi čovjek (plešće ga po ra­ na te čekam. menu). Ja tebe dobro platiti, a ako to tako ne govorio Š t a j n : Jesu došli ljude? ljude, ja ne dam tebe novce. Razumiš mene? V e l i j a : Odmah će ih Osmo zvati. V e l ij a : Ja sam brate radio, koliko god sam O s m o : (nosi kahvu) Odmah ću ja, gospodine mogao i eto, kako vidiš, ljudi su došli da prodaju sve odmah! (ode). svoje, pa kako se naredite. S moje strane nije bilo V e l i j a : Sjedi, gospodin Štajn. nikakve himbe. Pa zato velim, ako je ikako moguće, Š t a j n : (ugleda Salihagu) A ko je ova čovjek? V e l i j a : To je Salihaga, onaj što si ti od njega da mi dadeš još nešto novaca da mogu m akar kahvu platiti za se i za te ljude, kada dođu. prije nekoliko godina otkupio zemlju, kad je odlazio Š t a j n : Ne brini tf, ja kahvu platiti. u Tursku. V e l ij a : Gospodin Štajn, bolje je da ja platim, Š t a j n (brecne se) To onaj č o v je k ? ... nego ti, jer ljudi mene poznaju, a ne tebe. V e l i j a : Jest. Š t a j n : Onda dobro, dobro, evo tebe za kahvu, Š t a j n : Slušaj mene, ja ne hoću njega ovdje (vadi mu nešto novaca i daje). im a ti... V e l i j a : Zar samo ovoliko? V e l i j a : Ne boj se ti njega više. On je skrenuo, S t a j n : Ako ja dobro pazarim, biće tebe još. Ne malo mu se pomutio mozak, pa ništa ne razumije. On brini ti za to (žamor pred vratima). Ide neko. Jesu li nam više nije opasan. to oni? Š t a j n : Tako. On je malo (zvizne) f u jt... V e l i j a : Jest, to su oni. V e l i j a : Nije malo, već mnogo. 3. PRIZOR. Š t a j n : Onda dobro, d o b ro ... kada ti kažeš mene (Pređašnji, Osmo i muhadžiri.) (drugim tonom ): A oni drugi ljudi došli ? Hoće li ih O s m o : Evo tu je gazda i Velija, čekaju vas. zoviti Osm o? I., 11. i 111. m u h a d ž i r : (u jedan glas) Selamun V e l i j a : Odma će doći. alejkium i dobro jutro! Š t a j n : A koliko ima oni ljudi? 357 �V e 1i j a : Alejkumusseiam, ho’te b u jru m ! Š t e i п : Dobro jutros, dobro ju tro s ! V e l i j a : Merhaba Vam svima. M u h a d ž i r i : Merhaba i tebi. V e l i j a : Jeste li se odmorili? I. M u h a d ž i r : Hvala Bogu dobro je. V e l i j a : Dajder Osmo, ispeci nam kahvu. II. M u h a d ž i r : Pili sm o vala malo prije. V e l i j a : Ništa zato, popićemo još po jednu. III. M u h a d ž i r : (mota cigaretu) Je li to gospo­ din, koji hoće da kupi naše zemlje. V e l i j a : Jest. Ovo je gospodin Štajn. Š t e i n : A vi ste tverdo odlučili, da budete išli? I. M u h a d ž i r : Jesm o, gospodine svi smo tvrdo odlučili. Š t e i n : Tako treba. Vi ste dobri ljude. V e l i j a : Eh, blago njima moj gospodine, i stotinu puta blago! Da sam bogdo na njihovom mjestu, ja bih danas sretni bio. Ali ovako star i nemoćan bez igdje ičega svoga, kud sam pristao. O s m o : Šta ćeš de i ja bih eto danas otišao, da nije starosti, ali eto valja mi onako, какб hoće Bog. V e l i j a : Kako ne bi, df-agi Osmo I Zar ostaviti svoje kosti u đaurskoj zemlji, pa da im se na sudnjem danu, kao i đaurim a sudi. O s m o : (tabože začuđeno) Kako ti to veliš, ako Boga vjeruješ! V e l i j a : Kažem ono, što je u čitabu. O s m o : Pa kako je u čitabu? V e l i j a : U Jhtabu kaže: koji god je musliman ostavio kosti u đaurskoj zemlji, njemu će se, kao i đaurim a suditi. II. M u h a d ž i r : Tako i jest. Kad se mrtvi podignu iz zemlje, ako si se zatekao među đaurim a i ostat ćeš među đaurima. Sudiće se po zemljama. Gdje je zemlja m uslim anska, Bog će je i prigrliti, gdje je zemlja đaurska, Bog će je i odbaciti. A ti osta s đau­ rima, da do vijeka odgorijevaš za njihove grijehe i njihova zla, što su ih na ovome svijetu počinili. O s m o : (tobože u strahu) Halla, hallal Aman ja rabbi, ti si kader i ti mi pomozi, pa da i ja svoje kosti izbavim. V e l i j a : (drugome muhadžiru) Dobro si ti prou­ čio prijatelju. A evo da ti ja još nešto kažem. Čim u đaurskoj zemlji zakopaju muslimana, dođi sutra, pa ga otkopaj, pa ćeš vidjeti da se je u m ezaru prevrnuo. Ti si ga povalio na leđa, a sutra ćeš ga naći izvrnuta potrbuške. S v i : Halla, halla, halla, hallal O s m o : Aman ja rabbi, am an ja rab b i! Š t e i n : (pokazuje mimikom) Dakle on je bio jučer na leđa, a sutra na trbuh. V e l i j a : Jest. Š t e i n : To je interesantno I Zbilja interesantno! V e l i j a : A dođi opet treći dan i nećeš ga više nikako naći ondje, gdje si ga zakopao. 358 Š t e i n : Interesantno! V e l i j a : Ako nije tako, evo odsijecite mi oba uha, pa nek se zovem čulo. I. M u h a d ž i r : Ja kuda ga nestane, ako Boga znadeš? V e l i j a : Odnesu ga kudret deve ravno u džehennem. S v i : Halla, halla, halla, hallal V e l i j a : Ako nije tako, evo moje glave! O s m o : A zašto ga nose baš treći dan. V e l i j a : Tri dana su ostavljena njegovoj rodbini, da ga prenese iz đaurske u m uslim ansku zemlju, pa ako ga niko ne odnese određen je odmah u džehenem. O s m o : (dijeli mu kahvu) Eto čujete li? 1 đaurima je Bog ostavio da do kijam etskog dana ostanu u zemlji, pa da onda odgovaraju za svoja djela, a musli­ manu u đaurskoj zemlji nije ni to ostavio. M u h a d ž i r i : Medet Allah, medet Allah 1 V e l i j a : Treći dan po ukopu ode odmah u džehenem. S v i : Halla, halla, halla, hallal I. M u h a d ž i r : Eto vidiš pa opet se nađe ljudi, koji nama zamjeravaju, što ostavljamo svoju zemlju i selimo u Tursku, da spasemo sebe i svoju vjeru. V e l i j a : Oni, koji kom to zamjeravaju, oni su vam gori od đaura. II. M u h a d ž i r : Mi ih zato i ne slušamo. Što oni govore, to nek voda nosi. III. M u h a đ i r : Pustimo mi njih, već ovaj, da mi progovorimo koju riječ o prodaji zemlje. V e l i j a : Tako i jest. Evo gospodin Štajn je tu, pa sad neka se naredite. Š t e i n : Ja hoćem da kupim Vašu zemlju? I. M u h a d ž i r : A koliko plaćaš po dunum u za zemlju? Š t e i n : Ja to ne znam. Pare su danas mnogo skupe. Ja hoćem onako sve zajedno. II. M u h a d ž i r : Sve zajedno. Š t e i n : Jest. J a hoćem tako. Koliko jeste u Vas zemlje? To najprije hoćem znati. III. M u h a d ž i r : Ja imam desetero glava, goveda i sto i pedeset dunum a dobre oranice zemlje. Š t e i n : A ti ? I. M u h a d ž i r : J a imam dvjesto dunum a zemlje u jednome komadu i šesdeset glava ovaca i nešto goveda. Š t e i n : A ti ? II. M u h a d ž i r : J a imam petstotina ovaca i nešto malo ispaše, ali imam trideset dunum a šum e i nešto malo oranice. Š t e i n : E onda, da sve sk u p a p a z arim o ... III. M u h a d ž i r : Kako ti to misliš sve zajedno? Š t e i n : Ja hoćem vam a platiti putni trošak za T ursku i nešto vam hoćem dati da imate tamo, dok sebi i vi ne našli p o s a o ... J a tako h o ćem ... I. M u h a d ž i r : Malo je to za ovoliki imetak. �Š t e i n : Ne to malo. To puno novac košta. II. M u h a d ž i r : A koliko bi to iznosilo onda? Š t e i n : To ja ne kažem vama. To vi mene ka­ žete. Koliko vi trebati hoćete za put, a koliko opet da vam hoćem dati osim toga. V e l i j a : Eto sad razumijete. Gospodin pušta na vašu volju, da kažete vi,| koliko će vam trebati novaca, pa da vam odmah isp la ti... O s m o : To je lijepo i čojski. Niko vam tako ne bi izašao u susret (na polju gužva i galama). V e l i j a : Šta je to? Kakva je to vika? O s m o : (sa vrata) Namik 1 Tjera momka, hoće ovam o! V e l i j a Ne daj mu ovamo. O s m o : Kako ću mu zabraniti. V e l i j a Zatvori vrata, vrata zatvori 1 N a m i k : U T ursku? A Šta ćete u Turskoj, ako Boga znate. II. M u h a d ž i r : A šta ćemo ovdje u đaurskoj zemlji i u tuđem svijetu. N a m i k : Kako tuđem ljudi, šta vi govoritel To je vaša zemlja i vaš svijet. Tu ste se rodili i odhranili, tu su vam se i djedovi rodili i odhranili i kud god se okrenete sve je vaše, ništa nije tuđe. III. M u h a d ž i r : Jest đaursko, ako nije tuđe. N a m i k : Šta đaursko, ako si čovjek. Zar ne vidite vi svoja sela i svoje gradove? Kuda god se kroz njih okrenete svuda sretate svoje ljude, svoje džamije, svoje kuće i mahale, pa čije je to ? Zar je to đaursko? Nađite mi toga đaurina, koji će reći, da to nije naše, već da je to njegovo. Nema ga. Taj se nije još rodio, koji će reći da je naša djedovina i škundjedovina njegova. Pa zar ćete vi sami poći protiv sebe i sami mu pokla­ 3. PRIZOR. njati svoje, dobro i svoje imetke, koje ste vi krvavom (Pređašnji i Namik.) mukom zarađivali, ili su vam ih djedovi zarađivali? N a m i k : (utrči sav uzrujan). Ko će to predamnom Zar da vi silom nagonite đaurina da se nazove gospod a zatvori vrata? Da vidim! (Osmi) Otkučuj od vrata. darem vas i vaših imetaka, kad on, sam to ne može Ja imam pravo da uđem u kahvu, kao i svi drugi. da kaže.- Vidite li vi, kakav vi grijeh činite i protiv Gdje je Ibrahimaga? (Osmi) lbrahimaga gdje je, pitam sebe i protiv svojih ljudi. te? . . . I. M u h a d ž i r : Kakav grijeh? O s m o : Nije ovdje dolazio, c N a m i k : Kad đaurin vidi'vas, kako mu priznajete N a m i k : Ako nije onda ću ga pričekati, dok ^ne" sami što nije njegovo, on će onda navaliti i na one dođe. (obzire se po kahvi opazi Veliju LŠtejna) A vi, koji mu to pravo ne daju i silom ga sebi prisvojiti. šta hoćete vi ovdje? II. M u h a d ž i r : Neka i oni onda sele, nek ne N a m i k : Jesi li uhvatio koju žrtvu u svoje po­ ostaju iza nas. gane mreže i doveo je tome švapskom bezdušniku, da N a m i k : E zar tako? Z a rđ a i oni pođu za vašim mozgom i upropaštavaju sami sebe, kao što ćete se i da joj dušu ispije. V e l i j a : To nije tvoja stvar, to je moja briga. vi upropastiti. Zar prosjake, da od sebe prave, kao što N a m i k : Lijep si zanat izmisliol Ali ja ti evo k a- ćete vi od sebe napraviti. 111. M u h a d ž i r : Kakve prosjake? Tamo je naš žem, dok je Namik u životu, nećeš svršiti, što si zapo­ čeo (Šteinu) A ti Švabo? Nisi imao poštene zarade kod devlet i on neće dati, da njegov narod pod njegovim skutom prosi, kao što nam ovdje daju, svoje kuće, nego si došao ovamo da ove jadne neupu­ N a m i k : Pa zar ste vi njegov narod, ako Boga ćene ljude guliš i kožu im s leda skidaš. Nije ti dosta, što si nekoliko žrtava ovoga nečovjeka ovdje (poka­ vjerujete. Zar vi mislite da će vas i jedan Turkuša zuje na Veliju) upropastio, nego hoćeš još. Upamti me, smatrati svojim čovjekom, kad niste ni njegove krvi Švabo, ako sm jesta ne kidneš odavde iz ove kafane, ni njegova jezika. Tjeraće vas sa svog praga, kao što za dvadeset i četiri sata odmaglićeš bez kape tamo, se tuđe pseto tjera. Ve l i j a : Ljudi, nemojte mu vjerovati. Tamo je odakle si i došaol Ovo je naša zemlja i naša djedo­ vina i ne će se ovdje kojekakve švapske pikanice širiti naš sultan i on neće dati, da vi u njegovu dobru po­ stanete prosjaci. na račun zavedena svijeta. Diži se s mjesta i kidaj. N a m i k : Kakav sultan? Sultana više nema. Tamo V e l i j a : Ne ćeš ićil On ima pravo da ovdje sjedi, kao i ti. Šta hoćeš ti. Kakvo pravo imaš ti, d a napadaš je sada Kemal i on gleda samo na to, da njegovim po kahvam a ljude i da ih vrijeđaš. Kidaj ti iz kafane, Turcima bude dobro, a vi niste Turci, da se on i za vas brine. Vi ste za njeg stranci, tuđinci i trpiće vas a ne on 1 N a m i k : Ko zar ja ? Hodi bujrum istjeraj me, ako samo dotle, dok imate novaca, a čim novce potrošite, goniče vas otkle ste i došli isto tako kao što i mi možeš. Hodi, ja te evo čikam . .. Hehehej, moj dragi, nije to tako lako istjerivati mene u mojoj zemlji i u danas ovog Švabu izgonimo (pokazuje na Šteina). V e l i j a : Kakav Kemal? Sultan je još u Carigradu. mome svijetu. A ovaj ovdje, ako se ne podigne sam, na cipeli ću ga izbaciti ja. Eto to ti kažem (muhadži- On se je samo pritajio i nikuda ne izlazi iz svoje kuće, ali kad njegovo dođe vrijeme, on će se opet po­ rima) A vi božji ljudi? Šta je s vam a? Kuda ste to kazati i svršiti preko noći sa Kemalom. Nije sultan vi zabrazdili? komu drago pa da može s njime Kemal zapovijedati. 1. M u h a d ž i r : U Tursku brate, eto kuda. 359 �Sultan je kao ona jabuka, na vršici i sve jabuke možeš otresti samo ona ostaje, do nje niko ne dopire, eto takav je sultan. N a m i k : Ljudi vjerujte mi, on je neznalica i obični varalica. Ja vam kažem, da sultan a nema, da je sultan svrgnut i protjeran i da tam o vlada Kemal paša i ne podnosi ne jednog stranca u svojoj državi. Ja sam na svoje uši slušao tursku hanum u, kako viče na našega čovjeka, koji je sve svoje potrošio, pa da se prehrani počeo da ćum ur i ugljen prodaje i ja sam čuo kad mu ta hanum a veli: »Gonite to prljavo m uhadžirsko pseto, da mi kuće ne okalja.« Eto šta je naš čovjek u toj zemlji dočekao. Zar mi ponos ove zemlje, pa mi da trpimo da nas psim a nazivaju? Ako hoćete da to do­ živite, onda niste ljudi, niste sinovi ove ponosne zemlje i eno vam onda Turska pa selite u nju. 4. PRIZOR: (Pređašnji i Ibrahimaga). I b r a h i m a g a : (izbezumljen utrči stane na vratima) Ljudi, sve je moje na prodaju I O s m o : Ibrahimaga, šta jetebij V e l i j a : Šta^Ji se te dogodilo, Ibrahim aga? O s m o : Da se nisi iposvadio s kime. V e l i j a : Blijed si kao krpa. I b r a h i m a g a : Prodajem (svpje sve 1 Eto šta j e ? V e 1 i j a: Sta re£e? I b r a h i m a g a : Imaš li mi kupca? V e l i j a : (gleda Šteina) Ono našlo bi i . . . samo što tako naprečac.Treba najprije promisliti paa onda . . . I b r a h i m a g a : J a sam dobro promislio. Neću više, da ostanem ovdje i gotova stvar. V e l i j a : Pa šta s u' t i to učinili, d a si tako od­ lučio. Kakvo te to tjera zlo, da odlaziš od nas. I b r a h i m a g a : Sila, bezakonje i sila, eto šta me tjera. V e l i j a : Kakva sila? okrenem u Osminu kalivu. 1 evo me sada . . . Sve što imam, sve prodajem. Ima li ko ko će kupiti . . . V e l i j a : Ibrahimaga lako je za kupca, samo jesi li ti odlučio tvrdo da seliš u Tursku. I b r a h i m a g a : Šta zar da ja puštam izrodima, da mi silom gone djecu u školu i da ih na moje oči truju. Neće dok je Ibrahimaga živ. A onaj, ko me je otjerao u Tursku, nek se širi poslije mene. V e l i j a : (pokazuje na Namika). Evo, ko te je otjerao u Tursku (Namiku). Eto gospodine pravniče, sada čuj šta tjera i ko tjera naše ljude, da sele u Tursku. Jest vi ste krivi, da mi ne možemo ostati dulje u ovoj zemlji, vi što hoćete nas i našu djecu da pođaurite. I b r a h i m a g a : (Namiku). Aa tu si ti siledžijo, Odveo si mi muško dijete u školu, oteo si ga od srca moga i pređo ga đaurim a na milost i nemilost, pa sad hoćeš da mi i ženskinje pođauriš. Ali nećeš! Ja ti titrdu vjeru dajem, da to nećeš učiniti. . . . Na mi k : Ibrahimaga, ja štogod sam učinio, uradio sam samo iz ljubavi prema tebi i tvojoj familiji. Ja •tvoju kuću smetram kao svoju i što sam tebi učinio, to bih i sebi učinio. Mene u mom radu ništa drugo ne vodi nego samo želja, da moji ljudi napreduju, a na­ ročito ti Ibrahimaga, jer te poznam kao časna i po­ štena građanina, I b r a h i m a g a : Ne treba meni taj napredak, ostavi ga sebi, džaba ti ga. N a m i k : Nemoj tako Ibrahimaga. I b r a h i m a g a : Šta nemoj! Meni ne treba takav napredak. Ja bježim tamo, gdje takvoga napretka neće više biti N a m i k : Varaš se Ibrahimaga. Od napretka ti ne­ ćeš pobjeći, pa da se u zemlju sakriješ, jer on nije samo kod nas, on je danas na čitavom svijetu, a naro­ čito tamo, kud si ti odlučio da seliš. Čim dođeš u Tursku smjesta će ti otkriti ženu i djecu, a tebi šešir nataknuti. Ono djece što je za školu, bez pitanja ćeš ih morati da daš. To je Kemalpašin zakon. V e l i j a : To nije istina. To ti hoćeš ovdje da ura­ diš od našega svijeta i od naših žena, pa podmećeš Kemal paši. O s m o : Kakvi bezakonje? I b r a h i m a g a : Dijete su ml zapisali u školu, žensko dijete od sedam godina... onu moju najmlađu... J a otišao u školu, da im »kažem, da im ne dam dijete. Kad ja tamo, a tamo zasjeo školski odbor i N a m i k : Ako ja to ovdje hoću, ja nikoga ne si­ m eđu njima onaj Švabo, onaj pravnik, zemlja mu kosti lim, a tamo će ga tuđinac silom natjerati. I ono, što izmetala. Namik: Ha veli. baš smo tebe i č e k a li! Što ovdje nije. htio svojom voljom tamo će morati da čini. ti ne daš svoje dijete u školu? Ne dam — rekoh — Ovdje imaš slobodnu volju, a tamo je nemaš. je r mi zakon ne traži! — Kakav zakon, mi smo zakon I b r a h i m a g a : J a znam dobro zašto ti to go­ za školu, što mi zaključimo, to se m ora da sluša. Od­ voriš, ali me nećeš prevariti. Štein, jesili kupac ti.? mah da si dao dijete u školu! — J a pogledah uza se Š t e i n : J a hoćem kupiti sam o hoćem znati po­ niza se, a kroz tijelo mi poče sukljati vatra. Ako je što košta. tako — rekoh — onda ja neću, d a živim u onoj I b r a h i m a g a : Ti znaš šta ja imam (pruža raku ) zemlji, u kojoj ste zakon vi! S mjesta vadim pasoš i Koliko mi daješ za to. selim u T ursku . . . J a to rekoh, pa te na vrata . . . Š t e i n : Hm . . . Dajem tebe putni trošak i za Oni za mnom, a ja pa u konak, dajte p a so š. . . Župan me zapisa, a ja kući: Spremajte se — kažem — se­ tvoja familija. 1 dajem tebe još nešto na put. I b r a h i m a g a : Kako? limo u T ursku. Djeca počeše vrištati i plakati, a ja 360 �Š t e i n : Eto putni trošak, kao i ove ljude ovdje sve na svoje oči. 1 evo vam se Bogom kunem — čim dođete tamo, policija i žandari će vam otkrivati žene i njima putni trošak. I b r a h i m a g a : (uvriledeno). Nisam ja Švabo ukro i oblaćiti šešire. Policija i žandari. V e l i j a : To je luđak, ne slušajte ga! ni napravio ono, pa da to dajem za putni trošak. Ono S a l i h h a g a : Ne slušajte njega! Njega ne slušajte, je moja djedovina, ondje je radilo stotinama ovakovih kao ja, dok su meni ostavili taj imetak. Već ti ako on je izdajica, on je plaćenik. On je i mene izdao tome istom Švabi i prodao mi je imetak nibud pošto, hoćeš, govori kao čovjek. Š t e i n : Ja nemam više novci. 1 to je puno mene. pa će i vas izdati. O s m o : Salihaga, što se ti uplićeš, ko je tebe zvao. N a m i k : Ibrahimaga, zar ti ponos dopušta, da S a l i h a g a : Zvala me je pravda, božja pravda. prodaješ toj pijavici nibudpošto onakav imetak. I b r a h i m a g a : Odstupi. Tebe ništa ne pitam. Došlo je vrijeme da i ja jednom progovorim i da otkinem zar sa ovoga lopovskoga društva, koje upropa­ Reci Švabo pametniju koju. štava naše ljude ili šalje ih u tuđinu da prose. Ljudi Š t e i n : To je sve. Ja više nema. i ja sam bio isto takva luda kao i vi i mene su ovi N a m i k : Ibrahimagal I b r a h i m a g a : Pruži ruku, Švabo, pa da pre­ isti ljudi naveli da selim i ja sam prodao sve što imam i odselio, a danas i ja sam prosjak goli prosjak, kao kinemo. N a m i k : Ne, Ibrahimaga. Ne ćeš, dok je Namik što ćete i vi postati. U mome se danas širi Štajn živ. Zar uništiti svoj imetak, pa otići u tuđi svijet, da Švabo, a ja spavam po kafanama i gledam ko će mi te djeca kunu i ti sebe da proklinješ, doklegod si živ. kpmadić kruha dobaciti. Ljudi, ne vjerujte ovima ovdje, I b r a h i m a g a : Pusti. Ja sam vlasnik svog imetka. vjerujte ovom mladiću, on je pošten čovjek, on želi svima vama ^obro, a ovo su lopovi, gulikože i lopovi. N a m i k : Neću da te pustim. V e l i ja : Pazi ti Salihaga šta govoriš! I b r a h i m a g a : Kakvo pravo imaš ti da zapovjedaš sa mnom ? S a l i h a g a : Što da pazim, pred Tobom da pazim. N a m i k : Imam. J a volim tvoju .kćer, kao sama A šta je ono malo prije bilo između Tebe i toga Švabe ? V e l i j a: Šta je bilo? sebe i neću da propadne ona, kad propadneš ti. I b r a h i m a g a : Moju kćer, moje d ijelejjzeo si u S a l i h a g a : Zdogovaraliste se, koliko će ti platiti, svoja pogana usta. Slušaj m e^dobro me saslušaj! Ak( š uputio ljude, da prodaju nibudpošto svoj te samo jednom spazim,, da obilaziš oko moje odsele u Tursku, e l i j a : To je laž 1 neka znadeš, ubiću te kao psa. N a m i k : Ne plašim 9e ja tvoje prijetnje Ibi a l i h a g a : Nije laž! Ja ne čujem, što govore aga, nego tvoje ludosti. drugi ljudi, nit hoću to da čujem imam dosta svoje I b r a h i m a g a : J a ću spasiti svoju djecu d d lifts 1 muke i svoje nesreće, ali čujem što govoriš ti. Jer kvijeh izroda. Za hamala ću je prije dati, nego za te. znam dobro, štogod ti rekneš, da to nikom ne pravi Za hamala, što po carigradskim ulicama vreće nosa, dobra samo z lo ... Jesi, primio si pare od Švabe od samo da ne ode za daura kao što si ti. Ne ćeš ti ot­ tog istog Švabe, s kojim si i mene upropastio. N a m i k : Je li primio Švabo, sad govori ti I krivati moje kćeri i voditi je- po svijetu da pogane Š t e i n : To njegova stvar, to moja ne stvar. oči gledaju u moj porod, u moju čast. Za hamala ću N a m i k : Je li primio, ili nije primio? je tamo dati, za hamala. I b r a h i m a g a : Govori, jesi li dao pare. N a m i k : Pa zar ti je draže, da ti je hamal ot­ M u h a d ž i r i : Kazuj Švabo, mi m ora da znamo! krivenu vodi po carigradskim ulicama nego ja među Š t e i n : Ja dao novci samo tako, za njegov trud. svojim i tvojim ljudima. Zar ti je draže da je hamal otkriva silom protiv tvoje i njezine volje, nego ja, koji Ja ne platio njega. N a m i k : A tako? Jeli Velija? Pare si primio da neću to učiniti bez njezine i tvoje privole. Ako ti je draže to, onda eno ti je, pa je podaj za hamala__ unesrećiš ove ljude je li? I to je tvoj božji raziluk i V e l i j a : Laže Ibrahimaga, sve što kaže, sve je to je taj tvoj pravi put, na koji ti šalješ ove jadne laž. Ne vjeruj mu ni jedne jedincate riječi. Tamo u izvarane ljude 1 našoj zemlji, gdje naša vjera vlada, nema takvih izroda, V e l i j a : On laže i Štein laže i Salihaga laže, ja kao što je on. Ne vjeruj mu. Sve što kaže sve je laž! primio nisam nikakvijeh para. S a l i h a g a : Jesi i primio si i sad su ti u džepu. 5. PRIZOR. N a m i k : (istrgne mu iz prsluka novce) Švabo, (Pređašnji i starac Salihaga). jesu li ovo novci? S a l i h a g a : (koji za cijelo to vrijeme nijemo bu­ Š t e i n : Jest to su moji novce. ljio u zid i ljuljao se svremena na vrijeme i učio svoje N a m i k : (baca mu ih u lice) Evo ti ih i smjesta ilahije najednom se trže, kao gromom ošinut i skoči da se gubiš. Ajde ustajl na sredinu) Nije laž, nije laž! Sve što kaže ovaj mla­ Š t e i n : Molim, molim ja budem otišao. .. Glavno dić, sve je gola istina! Ja sam bio tamo, ja sam vidio samo da ja svoje novci dobio. 361 �N a m i k : I još nešto, Švabo, savjetujem da što prije prodaš ono što si upljačkao od našega svijeta i seliš otkle si i d o ša o . . . Jer upamti, Švabo, ovo je naša zemlja, slobodna i jaka, i u njoj nem a m jesta za nepoštena tuđinca. Jesi li me razum io! Š t e i n : J a razumio, dobro razumio, J a budem o tiš a o ... (odlazi). V e l i j a : Dali ste m u novce, a ono su moji novci. To je trošak koji sam ja izdao na put. N a m i k : A što si zavađao ljude i što si išao po selim a..? V e 1i j a : Ja sam svoje sve potrošio na tom putu, pa sam sada posve uništen čovjek. N a m i k : To si i zaslužio. Kakav ti je bio posao takva ti je i bila plaća. V e l i j a : A kakav je Tvoj posao. Lažeš ovim ljudima, da u Turskoj otkrivaju žene i oblače šešire. S a l i h a g a : Ne laže. Onaj mladić ne laže n ijed n e riječi (vadi šešir iz vreće) Evo vidite, ja sam morao obući ovaj šešir, čim sam prekoračio Tursku gfanicu, a čim sam se vratio natrag u svoju zemlju, ja sam ga skinuo. A ti da si pošten ne bi podmetao 'ovome čes­ titom mladiću svoje lopovštine već bi se pokrio i šutio, da te niko više rte' čuje. Fejzullah Čavkić ■4 »'Z L N a m i k : (Veliji) Sad si čuo, što te ide. Šta još Čekaš? I. M u h a d ž i r : Hoćeš li još, da te i mi popljujemo. II. M u h a d ž i r : Htio si nas da Švabi prodaš, sram te bilo. Hoćeš li ti to, da te mi izbacimo III. M u h a d ž iz kafane. I b r a h i m a g a : Na polje! Za te nije mjesto među poštenim ljudima. Napolje! V e l i j a : Osmo, je li ovo tvoja kahva ili nije? O s m o : Nemoj mi brate više ni dolaziti, kad je tako. Ja nisam z n a o ; ja sam mislio, d a ti to činiš, da stećeš duši mjesta kod Boga, a ti svoju dušu Švabi prodao. V e l i j a : Dobro ja ću otići. .. ali doće opet moje vrijeme. N a m i k : Ne će d o ć i... dok ja budem živ! (Salihagi) A ti starče, ti ćeš od danas ostati na mojoj brizi. • S a l i h a g a : Hvala ti sinko i gdje čuo i gdje ne £uo.' N a |ђ i k : A vi ljudi svojoj kući, pa čuvajte svoju zemlju, kao sama sebe. Nek vam živa m esa otkinu p rij^ nego zemlje. U zemlji je naša snaga. ч (Zastor pada.) Konac. V 0 Đ e m ila ш ЈриН; Zažmiriše i njezine plave oči. Prestade joj srce beskrajnim prostorim a harmonične elipse i krugove. kucati, i . . . nije je Fehim čuo, već da je dahnula koji Prava se čistoća etera razastire tijem prostorim a; u p u t Bog je pozvao u bolji i sretniji život, nego li je tišini, punoj svjetla, linija, slobodnih, harmoničnih kre­ ovaj kratki, zemaljski, što ga čovjek sprovodi. Pa zar tanja, mliječna staza razvija ćilime, koji se u prozorju će ostati k o ? N e! Ko s e je rodio doista ćeJ_um rijeti: gube u beskrajnosti. Sjajne zvijezde repatice prolijeću, gube se sa horizonta, hujeći perčinima, spletenim iz neko prije, neko kasnije, svak na yrijeme svoje. Zagledao se Fehim u šivaći stroj, u razne haljine, plamenova, kao šume, kada po njihovim vršikam a huje u mejita, u prošlost, u ustreptane sjene što su se sla­ krila nebeskih olujina. Njih dvoje mladi i lijepi, nekada gale u jednom budžaku, kutu, sve jedna na drugu. pokriveni prevjesom srećne ljubavi, ne hodaju više Sve ga tišti, sve ga vrijeđa, kad pogleda koje su mu zajedno, kao što je to bivalo, kad mu je ona ovijala stvari ostale, što ih je sa svojom Đemilom nabavio, ruke oko vrata, a i on nju hvatao oko pasa, oko njoj ih predao na amanet, na čuvanje, n a raznu upo­ struka vitkoga, te se vrućim usnicam a doticao njezi­ trebu. Dukati, biser, prstenje, haljine, obuća, pokuć­ nog rumenog lica. Ta živa je i sad, živjeće uvijek, bar stvo i ostalo, sve kao kroz nijemu i tužnu melodiju u duhu Fehimovu, dok je živ, dok god i on ne za­ odaje potajno žalosni pogled. žmiri, dok se i njegova duša ne rastavi od tijela. Malo bi kad svrnuo pogled sa mejita, sa mrtve Fehim je zapanjeno, kao izgubljen, gledao čas u svoje žene Đemile. Ta kad bi ga i svrnuo, srele bi ga mejita, čas u tetku Fatu, koja je s njim cijelu noć stvari koje zajedno s njim tuguju za iščezlim bićem. bdila, njega razgovarala, govoreći o što-čemu, a tako Pomišljao bi, kako se s njom nekada nagnuo na bljedo- i o Đemili. Na jednom će, kao iznenada: zlatno ogledalo, u kojem se odražavaju dva mlada lika, — Tetkal Rizaenlillahi, da joj proučimo fatihu! pokrivena velom ljubavi, pa joj govori: — Hoćemol — Bog mi te je dao, pa sam s tobom srećno pro­ Onda joj Fehim pokrije lice, koje je požutjelo kao živio dane u ljubavi. oni kupljeni limunovi. Još jednom joj opipa ruke, lice, Mjesec biva sve manji. Zvijezde, koje su među prsa — sve se smirilo, rastalo se s dušom, svuda se sobom različite svjetlosti i veličine, gube se s vida, širi po cijelom tijelu studen i m rtvačka vlaga. kao kugle od zlata, rubina i smaragda, crtajući po Ne govoreći ništa, skoči Fehim, dohvati Musaf i 362 �— Ama da znaš, kako se samo moj Hase hvalio, kad je bio kod vas, kad su ga uzeli u vojsku, te kad Tetka je upotrebila svu moć govora da ublaži je tamo otiš6 u Banju Luku, da ste ga lijepo dočekali; ojađeno srce Fehimovo, da mu skine koju suzu s lica. kazivao je da mu nije ljepše bilo ni kod kuće. — Draga tetka 1 Zar bih ga ja mogfi dočekati da On bi je čuo, nekad i razumio, a nekad se utvarao kao da dobro prati njezin govor. Zaustavio bi pogled nije htjela ona? — Bogme nebi. na umrloj Đemili, zamislio bi se, kao da je živu pita: — Ona je htjela da tvog sina Hasu dočeka кб — Što ti ćutiš, draga ženo? Kakvu tajnu kriješ rođenog brata. Da je imala rođenog brata, ne bi ga od m ene? Reci mi pravol Otvori mi srce i pokaži mi bolje ni draže dočekala. Znaš i sama da nije imala ni ga do dna! Pripovjedi mi sve što osjećaš! Skini sav oca, ni matere, ni braće, niti sestara, do li samo eno teret sa srca svoga, što ga nosiš; izjadaj mi se, jer dva strica, jednog stričevića i deset stričevki; ali da je mi nije drago kad te vidim takvu nujnu, zamišljenu. i imala svog rođenog brata, uvjeren sam da ga ne bi Ali — mrtva usta ne odgovaraju. bolje dočekala od tvog Hase; tako joj je bio drag. Nije je Fehim trebao dugo da moli dok je bila — Bog joj dao džennet! živa. Ako bi se što zgodilo, ispričala bi ona njemu — Amin ! 1nami s njom da se tam o opet sastanem o! bez ikakva oklijevanja, bez ičijeg učestvovanja. Njezino — A m in!... reče tetka i pogleda na prozor. beskrajno pouzdanje i povjerenje u svog Fehima nije — Gledaip hoće li skoro sabah. joj mogao niko natruniti, pa da se bogzna šta govori — Baš će skoro: za po sahata. pred njom o njemu. Ona bi otvorila pred njim svoje Fehim podiže žarove na pendžerima i pogleda srce i sve mu ispričala. Od onoga dana, kada se sa- prema istpk.1^ Ukaza se razastrta beskrajna zavjesa, stadoše, vjenčaše, pa do rastanka, bila mu je iskrena; nedostiživa oku, kao kristal, a u njoj se vidio još po kad bi mu što pričala, tekla joj iz usta umiljata riječ, gdjekoji plamsajući alem i rascvjetani treperljivi cvijet, sve jedna po jedna, s v a l^ lijepa i djrljiva, te su se nizale redom kao zrnje u hadžinakog tespiha. Učinilo od tolikih što su bili u njezinom krilu i što su svjet'"toslT'odavali iz njezinog beskrajnog krila svih svjetova. mu se kao da mu je metnula glavu na prsa da plače^ da mu se tuži, te je mogao samo' jedno-razum jeji iz Uzdižu se tamo sve magle i razvijaju šarolike ćilime Nikoga*" nebesk ' svod- Sto §°d je bilo začetkom lje­ njezinih umiljatih riječi, gdje m u tajno izusti pote n a bezbrojnim planetarna, razvija se do potpune ti više ne okrivljujem. J a svakome halalim. savršenosti, te se opet u zoru, u osvit dana, gube On, koji osjeća dobro prazninu u svojoj duši. s vida čovječijem oku, zemaljskom biću koje ne umije teži od tovara žita, od sve kuće^ reče glasno: procijeniti te ljepote na zavjesi, razastrtoj na nebeskim — Svi smo stvoreni da na ovome svijetu podna- vratima. šamo radost i žalost. Ja mislim da neće biti danas * U beskrajnoj ljepoti, što je od nje satkana zavjesa toga na zemlji ko nije uprtio kadgod i pretrpio teških nebeska, zvuče beskraja glasovi. Zvijezde, što dolaze tereta, svakojakih doživljaja, kao i ja. ovamo na svojim vječitim putevima, okreću se oko — Doista! - - odgovori tetka Fata. svojih osovina tihanom svirkom; zvijezde repatice, što Sad razveza tetka svoju vreću prošlosti, te poče prolijeću s perčinima, dahću pjesmu materije, što se pričati šta je sa djecom premetnula, otkad joj je njezin rastapa u ognju; eter ozvanja kristalima, a mora, pu­ starješina Ibro umro. Šta su samo radili od nje njezini stinje, bezdani ponori, neprebrojna krila, što se u vazdjeverovi, dječiji stričevi, pa eto joj se pruži prilika da duhu ili vodi nalaze, zuje zbornom pjesmom, što pre­ i ona kaže Fehimu nešto iz svoje prošlosti. lijeće svemirom s kraja na kraj. — Allah rahm etejle! — reče tetka Fata i nastavi Za čudo božje, sijaset ima vrlo sitnih glasića u opet iza male stanke. — Bila je dobra кб dobar dan. toj orijaškoj himni. Čuje se cvrkutanje raznih ptica, Imala je lijepu i ljubaznu riječ kojom je dragi Bog šušketanje crvića, što puze po travi, plač nejake dječice, obdario. koja cvile u kolijevkama, zahtijevajući da ih nahrane — Zaista je tako. matere mlijekom iz njedara. U toj orijaškoj himni pri­ — Ne’š bolje naći. rode raspoznaju se najvećma dva glasa kao najtužniji — 1 meni se čini. koje donekle mogu razumjeti razum na zemaljska bića. — Da i ovaku nađeš, rekla bih ti, moj sinko, da Jedno je istom izleženo ptiče, što još ne zna dobro si sretan, ma bio bi sretniji od mnogih tvojih parnjaka ništa, doli cvrkutati tužnim glasom, siktajući za svo­ današnjeg vremena. jom preminulom hraniteljicom; drugo je golub, koji se — Lijepo smo se držali. ispod kućnog krova javlja iz kafeza tugujućim glasom — Viđala sam i sama. Često mi se je s tobom »avrgu«, kojeg je nekad otegnutim vratom, ponositim hvalila. glasom, izvijao u zoru, objavljujući skori osvitak dana. — Ona je držala dobro i moj rod, svakoga ko 1 njemu je žao premile družice. Tužan je i glas Fehibrata. mov u toj himni koju izvija suznim uzdasima za svo- prouči Jasini-šerif i pokloni ga svojoj preminuloj Đemili, za kojom su mu suze tekle niz lice. 363 �Još se sunce nije rodilo, niti je na protivnoj strani, jom ženom Đemilom. Još tužniji se u drugoj sobi čuje glasić, tanki glasić m ale njezine ’ćerke Fatime, zapadno od Čavkića, od Bihaća i bihaćkog plodnog polja, objasjalo najviše mjesto Pliševice planine «Golodozivajući svoju m ater: vrh«, a već su sva čeljad budna u kući. Iza snahe — M am a!... Mdma ! Ona je bila u drugoj godini, te je znala zvati ma­ prva je ustala teta, Fehimova maćeha. I svi su se iz­ ter i oca. Ocu je govorila »babo« . .. T ako je naučila mijenili na vratima, pogledali mejita, po koju progo­ Đemila kako će zvati svog oca Fehima. On je sluša vorili sa Fatorn i Fehimom, mejitu proučili Fatihu i sa tetkom Fatorn; oboma se već n&ddlo plakati, te se predali rahm et, ošli u drugu sobu, povratili se, d a se u oboga orosi lice suzam a. T etka je i onako milostiva, pomole Bogu, da svako klanja sabah namaz, dok se te joj je lahko pustiti suzu. I opet se ču, — iza neke još nije sunce rodilo, da taj božiji dug oduže. U dvorištu su krave poustajale. Snaha Derviše­ stanke poslije prvog — tanki, ganutljivi glasić malog djeteta u drugoj sobi, u kojoj je spavao Fehimov brat vica ide od jedne do druge, odvaja teoce, m uze krave jednu po jednu; a i u nje se vide suze niz lice; žao Derviš sa svojom ženom: — Mdma! joj je svoje jetrve Đemile. U kući na ognjištu vatra pucketa, uz nju vrije — Eno je, tetka, plače! — Ublaži se sinko! Čuče nju snaha Derviševica, šerbetnjak, a teta melje kahvu; još malo i biće kahva pečena, te sa mangalom unešena u veliku sobu adži pa će je utješiti i nahraniti. Mehmedu, da popije sa musafirom Begom Toromanom — Mučno, jer smo sinoć dugo sjedili. .koji je došo iz Bos. Krupe da ozijareti svoju rodicu — Što? Zar ona ne može dugo sjediti? — Ako dugo sjedi, ne može rano ustati. 1 noć je Đemilu. "Došja im je i tetk a Fata na kahvu iz druge sobe, a Fehim je osto kod mejita, kod svoje Đekratka, pa i mi ne ostajemo. 'rmT&i učeći joj Jasini-šerif. Adže Mehmed, svekar Đe— J a mislim da će j e ćuti Derviš. — On je Iahka sna. Doduše može i on dobro milin, govorio je svome prijatelju Begi kako mu je snaha Đemila bila dobra i pametna, imala lijepu riječ, spavati — odgovori Fehim. Fehim je slušao i ofcekrvao hoće li još Jcoji—p u t a Fehim bio s njom vrlo zadovoljan. Dođe Derviš i zaplakati mala Fatima. Sluša hoće li još koji pu t zov- donese malu Fatmu, pa veli: Ш sam sklanjč sabah probudi se i hoće da nuti: mdama. 1 ne ču. Utješi je[snltha. Ima hefta dana kako je i ona obolila, baš otkad je mati odbila od ide materi. — Zatim se pozdravi sa svima i sjede, a malu dade u krilo djedu Mehmedu. sise. Ako je i bolovala, ipak je znala nju utješiti i naOna je voljela svoga djeda, a i djed nju Milovao pitati, pak se i r@zgovoriti s njom. 1 nehotice Fehim ^ppgleda kroz prozor, te ugleda je rukom po svilenoj njenoj košići, dao joj je komadić da se skoro rasvanulo. Na nebu se počeli navlačiti šećera i sa uzdahom će: — Milo dijete I I ti osta bez svoje matere! — I gusti oblaci, te će jučerašnju žegu zamijenuti danas rekavši to, poliše ga suze niz lice. po svoj prilici kiša I ostali su u taj tren tužni. Dirnu ih prisutnost male Fatme i njezino gledanje po sobi i svima, kao Ljeto je. Dani oduljili a noći izmiču kao prepla­ da traži nekoga. Mala Fatma, m£za djedova, ne vidi šene. Zavladala sunčana žega po danu, topi se čovjek tu onoga koga najviše voli, ne vidi tu svoju dragu od nje. Težaci rade svoje poslove bez prestanka. Oko­ majku. Uzalud je traže njene zelene očice, nje nema pali su kukuruze, mašili se kose i srpa, kose livadu žive u kući. Eno je leži u drugoj sobi, ali ne diše, ne ili žanju dospjelu strv. Vrijedni su težaci i u selu govori — umrla je. Na jednom zastenja i vrisnu u Čavkići. Hoćeš li dobrih kosaca i kopača, ne’š ih naći plač i samo si mogao čuti, gdje viče kroz plač: nigdje boljih u cijelom bihaćkom srezu. Prvašnjih go­ — Mama! M am al... dina bili su jeftini, a sada su — od kada su se otvo­ — Evo ti varenike i šećera, de pijl - - reče teta. rili razni radovi i zarade, otkako su se počeli za po­ — Ja ću mami, ja ću mami! — jecaše mala. slom seliti u Ameriku, Crvljivicu, Slavoniju itd. — po­ Nađoše njezine igračke i time je malo utješiše. skupili preveć. * Osviće 28. jula 1906. Prošd je sabah, te se valjani Ojutrilo se. Sunčane zrake pogdjegdje provire kroz težaci dižu iza noćnog počinka, razmišljajući kako će oblake i prospu se po Bihaću i bihaćkoj okolici. Golose spremiti za posao. U kući Mehmeda Nezireva još vrh je zamotao veliki saruk, pa se i ne vidi. Od Golospavaju čeljad, osim Fehima, tetke Fate i snahe Der- vrha, vrha Pliševice planine, od zapada, do Plitvičkih viševice. Tetka je stara žena, ima joj 70 ljeta, a ipak jezera, navlače se gusti oblaci i nose obilje blagodati, u snazi, te se vidi, čim je čovjek suoči, da je i razumna. nose silno more vodene pare koja će kao kiša nato­ Je li u kom šiluku koja hasta, odmah gleda kako bi piti obrađenu i neobrađenu zemlju u velikoj površini, joj čim god pomogla, pa tako eto i Đemili, dok je bo­ nakvasiće i žile i svilu kukuruza, glavne hrane ovdaš­ njeg našeg naroda. S te strane jedni joj se vesele, a lovala svoju neprebonu bolju — sušicu. 3 64 �s druge strane drugi bi željeli da još ne padne za koji — Fatma! Umrla ti m ati; enoje odnesoše da zakopaju. dan, dok se podignu otkosi sa livada: Garavica, Ba— Mama, mama, mama! Vratite mi moju m am u !... rani, Velihova, Viškupa, Buljuka, Otava, Podvinice, Aaaj mama! Ooo m am a!... A aaj!... Aaaj, odnesoše pa još Pritočkih i Ripačkih bara. Svuda leže otkosi, moju m am u l... malo i veliko plašće, pa velika sijena oko stožina, u Preko njiva — što se steru između sela Čavkići, kojima ima 5—6 vozova. i Ćehići — pred džennazom ide Džafer Čavkić i viče 0 tome govore težaci. Oni govore o svom poslu iz svega grla: o svome zanimanju, njih podosta sakupljenih u kući Haaj džennazel adže Mehmeda Čavkića, u selu Čavkići, što leži sje­ Tužni taj glas razlijegaše se daleko, od njega do veroistočno od Bihaća. strana, što se steru sa istočne strane kraj plodne i Jutrose se pročulo selom da je umrla Đemila, pa prostrane ravnice spomenutih sela koje čine jedan raspitivaju kada će se klanjati džennaza. Došao je i džemat. Kukuruzi su još — ko iza kiše — rosni, pa Mehmedhodža Hodžić, Čavkića imam. Svi sjede kod se mnogi orosio, noseći mejita na nosilima do deset adže Mehmeda; svi se razgovaraju što-očem, pa i o minuta laganog hoda preko toga polja. I eto ih pred mejitu. Derviš, brat Fehimov, otišd u Bihać da kupi džamiju. ćefine i opravu kod trgovca Ahmeta Poprženovića. Mejita spustiše na ledinu pod visoki bor, gdje će U drugoj su sobi žene iz sela kod mejita, pa i mu se klanjati džennaza iza podnevnog namaza. one su razvezale svoje jezike. Govore o merhumi ĐeSalkan je na munari i prouči ezanj. Svi uđoše u mili. Žale je. Iznose njezine vrline. Prouči joj svaka džamiju da klanjaju podne džematile, samo ostaše pri dolasku fatihu i pokloni, a tako i pri odlasku od mejita. dvojica kod mejita na ledini uz džamiju. Tako je to trajalo do pred podne na jedan sahat, dok se nije mejit opremio.,. Iza podnevnog namaza izađoše iz džamije i po­ Do pred podne bilo je^dobre kiše, Ježaći se nisu ra­ redaše se u satove na ledini, da merhumi Đemili zišli po polju, po svom poslu, već*su(i>ilb kod kuća; nije klanjaju džennazu. Iza dvršenog dženanze namaza, okrenu se imam im dala kiša. Čuli su, da će se Đemila ukopati u groblju kod džamije iza podne, pa se i Zbog toga ne rasipaju. svijetu, džem atu^i (jap ita ga: Kakva je bila ova h&tuma? Mehmedhodža je jusros^pfije kiše proučio na/ пшјЈЈ Svi: — dobral nari sallu, i time još bolje obavijestio radoznale da je Zatim je na nosilima prenesoše do kabura. Fehim je Đemila preminula svijet. spustio svojom rukom u kabur, posipao je vrelim su­ * zama i sa toplim osjećajima beskrajne ljubavi, te tako Po starom islamskom adetu, otkad je postalo selo predade svoju Đemilu majci zemlji u njezino krilo. Čavkići, otkad su ga muslimani naselili, pogradili tu Zagrnuše je zemljom. svoje kuće, običaj je: da se objavi seljanima kad bude Po dovršenom obredu, iza dove na kaburu, svi­ mejit spremit da se nosi, kad je džemaza gotova, pa jet se rasipaše sa džennaze svojim kućama, a tako i Fehim sa svojim babom roditeljem, adžom Mehmedom, tako i taj dan 28. jula 1906. godine. sa braćom, sa akrebom i s družinom. — Haaaj džennazeee l Mehmedhodža osta kod kabura da prouči mer­ Svijet se skuplja u avliju i pred avliju adže Meh­ humi Đemili talkin. I on prouči, pa krenu sa Fehimom. meda da prate džennazu do džamije u Ćehići. Došlo ih je iz drugih obližnih sela: Merdanića, Kazaza, MiFehim i danas žali svoju Đemilu. Nju žali više, džića, Mujadžića i Ćehića, da merhumi Đemili klanjaju nego sve ostale, što su pomrli, više nego 1’ oca i džennazu. Svi su pod abdestom, svi ćute i čekaju na mater i ostali drugi svijet. Ona mu je i sada u pameti. hodžu, na njegovu zapovijed. Hodža opet čeka Fehima, Njezin lik, njezina slika vazda mu je u pameti, pred dok izađe iz kuće. Eto i njega, plačnih očiju, suze mu očima, u mislima. Ona živi u njegovom duhu. A da je teku niz lice, ne može da progovori. to tako, uzrokom je bivša druga Fehimova žena kojom se je poslije Đemile oženio, koja mu se je — za hator Hodža reče: — Rizaenlillahi! —i podiže prvi ruke, a i ostali prisutni. svog sina, što ga ima od prvog muža — iznevjerila. Đemilo! Đemilo! Ti si bila prava žena, prava dru­ Za dušu rahmetli Đemile proučiše Elhami-šerif i garica života. Sa mnom si snosila jednako trenutke pokloniše joj. sreće i nesreće, uživanja i patnje, dobra i zla, ma svega, — Elfatiha! — reče hodža i završi dovu.' što sprovodi sretni bračni par u životu. Ti si mi bila Predavši rahm et merhumi Đemili, ponesoše je na prva i prava sreća, a sada si mi vječita uspomena. nosilima iz avlije do džamije. Đemilo! Draga Đemilo! Volio sam te, štovč sam te, U kući plaču žene, a čuje se plač i male Fatme. ljubio sam te кб oči svoje, ali opet ne toliko, koliko Traži m ater Đemilu, te to dimu prisutne da su mnogi sam još trebfi. Tako evo osjećam. Kad sam te izgubio, pustili suzu iz oka. onda sam te upozn6. — Đemilo! Neka ti bog podari firdevsi ala džennet, Dječica se skupila oko Fatme. Zabavljaju je. Neka a tvom Fehimu sabri džemil! curica reče: 365 �Хајрудин Бујукалић Први дан свадбе Летно подне притисло наше старе махале, a сунце припекло na пече, пече да мозак у лубањи прокључа. Од њега су се загрејале широке авлије и изрована калдрма да се no њој ићи не може. Само из Мемишагине авлије граната јабука просипа no сокаку свој угодни хлад, a тихи повјетарац што се диже отуд са Бојне и Радача расхлађује спарне махале. Високе мунаре блеште у просутом сунчаном зраку. И нова чесма no мало цури и вода joj се разлева низ испуњено корито. Захидов млин застао и не узнемирује пролазнике својом досадном лупњавом. Тишина je. Само из Хускине авлије допиру гласови песме девојака које на бунару левају воду. »Шкрипи ђерам, које на бунару; Ha бунару Мина материна«. Ови су се гласови мешали са веселим кикотом и губили тамо негде иза високих тараба'. A у Новој махали весело је .к а о никад пре. A како и не б и ? Жени се јединац Ибраге Хусића са Бидом Муминагином. Сила се света сакуАило пред њиховом кућом, a цела се махала испунила песмом девојака и вриском момака. Још у рано јутрб, отишло je много кола и фијакера no младу, a пред подне je отишао чак и газда Милканов ауто. A у авлији ,све се ужурбало. Кућа ври светом. Шербе се мути, справљају се разна јестива. Није шала, пет ће се софри да постави, јер Ибрага не жели да му се касније, приговара да јр^био циција. »Једно сам само одхранио na хоћу за живота да од њега весеље дочекам«, чешће пута знао би речи Ибрага. A Бог je дао, кућа je пуна свега. За време рата старац се није никуда макао, na je цио иметак очувао. Неке су грешне душе чак говориле да je Ибрага и много шверца са »Швабама« направио, јер je у оно доба био мухтар, na му je све ишло на руку. Али то су само зли језици из зависти блебетали, a сваки паметан човек то би порицао, јер су Хусићи од вајкада богати били. Авлија ври животом. Сакупило се много девојака, a Аза ухватила хармонике na све јечи. Коло се тресе. Узаврела крв у младим срцима, a младост надима груди. Девојке поскакују, a ђердани им се тресу на белим вратовима. Лица им се заж арила и добила изглед истом процветалих ружа. A момци опет провалили у авлију, na се скупили око капије, јер им не дају девојке у коло. Неки се повешали no тарабама, na само no коју добаце. »ТЗе си бона, ево ти барона, макни плећима ево ти хећима. Све си ми на уми к’о бег хануми«, добацује Атиф Мујкановић Фахри Мушановој. »Трехни, трехни нек’ отпадне, ал’ и мспи нек’ остане«. 366 »Мучи, хајде кући«, задиркују лудог Мују, a он се развикао и камењем лупа у тарабе. И Ајка ашчија разлетела се no авлији и виче на послугу. Неко joj добацује: »Ајко бона, што су ово наше цуре нешто плахо зајордамиле«. »A богме, синко, како нису међу вама таквим и подивљале«, откреса им у шали Ајка. »Е баш нас насамари«, викнуше момци, a девојке се само међу собом задовољно смешкају. Ha једанпут све прекидоше пуцњи из пушака. Све истрча из авлије. — Иха-а! — Машала-а! — E to сватова-а! — Ено их у оном вртлогу прашине што се диже испод копита бесних атова и точкова кола и аутомобила. — Машала-а! — Ево Јусе хаберџије иде на муштулук Ибрагиним. Трче деца у кућу да и они уграбе који^динар. Све се устрчало. Прозори и тарабе искићене су нагизданим девојкама да се човеку мили погледати. Па како и неће. Жени се Јусуф Ибрагин најлепши и најбогатији момак у касаби. Скупиће се света и са стране. Биће и момака из града, na се може која коме од њих и допасти. »Ух, бона, биће и чиновника, прича ми Зејна Синанагина«, узвикује Зинета и тихо запевуши: »Xofey чиновника, весела му дика«. — Аха-а! — Ехе-е! Све се ужурбало. Т рка на све стране. Из облака прашине избијају коњаници, a на коњима им се лепршају везене чеврме. Ево и аута с младом. Стадоше пред капијом. Изводе младу. Ha вратима су поредани џугуми воде које млада пролева да би се њеним доласком и берићет у кућу просуо. Младожења препречио руку на вратима да се испод ње млада провуче, како би му увијек покорна и послушна била, јер човек ваља да буде у кући господар a не жена. Младу воде у собу и смештају у један угао да двори. Такав je обичај. У собу долази старо и младо да виде невесту. Она старе љуби у руку a млађим се смеши. — Шербе! — Камо шербе! — узвикују момци. Износе им се ибрици са шербетом. — Ох, ала je слатко! — Са шећером, брате, a не с медом к’о ономадне у Беће Саћирова — узвикује Рамо кафеђија. Ибрици се празне и поновно пуне. Нек се напоји свет и добро запамти кад je Ибрага женио јединца. Долазе и свирачи. И накресани Хетко хармоникаш довукао се и с њим двојица с бугаријама. �Окрену се коло. Сад играју момци сад девојке. Поскакују, подврискују. Отеже се коло, na изађе и на сокак. Девојке се послије кола скупе на шерефету na само гледају. Сад играју момци. Све се тресе. — Ајко бона, потерај нам те кеве мало у авлију — тражи Мујо брицо. Ајка се разваљанила. Виче на девојке: »Ух, ђевојака и ибрета! Богме как’е сте, нећете се никад удати1« Оне се нећкају, али помало излазе у авлију и редају се уза зид. Момци се наслонили на тарабе. — Вид’, Мејре, како се je накинђурила — добацује неко лудој Мејри. — Ко се je то у Мејру зацопб? — питају у смеху момци. — Вид’ бона, шта ти je муштерија. Мејра се узврпољила и непрестано се церека. — Ах ђевојко, куд год сам ходио, нисам так’ој доходио. Родила те мати на јеловој тахти, na те мени рекла дати и чим те je родила, мени те поклонила — довикује Мехо Фати Рамадановој. Сви му се смеју. — Подвирило се болан, na видило да je мушко — добацује грбави Кресо. — Вала ти грбо нит’ си мушко нит’ женско — откреса му Лојо. — Ух кад би те упртио на се к’о калајџија ћасе, све би те носио, док не би обосио — задиркује Рахим Земку Авдагину. — Погледајте удовчине, како се je и он узврпољио. С миром сједи или хајде na дјецу љуљај — ругају му се момци. — Ух момака ми и тричави кучина. Још сте ви жути око кљуна да се са мном шалите — разључен виће на њих Рамо. Опет коло. Играју девојке. Трехни кево, трехни! Хопа ћићи опанчићи, србијански навлачићи, a чарапе снаша дала, ала их je н атар ал а! — набрајају момци. Цео Адн свет одлази и долази. Истом je први дан свадбе, a тек шта ће бити сутра. Петнаест ће дана свадба трајати. Већ je и акшам. У очи петка je. Треба ићи у џамију. »Вакат je кеве вакат, ружи — Мујо болан, што ти којој не пролафиш ће вас код куЋе«, виче девојкама Ајка. Девојке се питају сојтарију Мују, a .он се идиотски церека и огрчу бошчама и полазе. Ваља им на капију, јер виче да овде нема цуре за њега. не смеју на капиџик. Вакасуз je доба, na на раскршћу A што си се ти ушутила ко да си халву испод куће може која награисати. A момци опет помутила. Ух, да си ми ближе, с тобом би се лепетб клопили врата na ни да се макну. Ајка на њих виче к,о са сепетом — преко тараба виче [чорави Ибро прави пут. Авлија се празни. Већ je и Ђули Синановој. — Не мој м ти на ме љутити, ^ 10следн»и гост отишао. По гранама пада густа мрежа ћеш ми пуру мутити. лрака. Смркаје се. — Иди, јадо, очи ти се да Бог да изједначиле И мујезин je већ објавио вечерњу молитву, a — довикује му подругљиво Ђула. Сви се смију. његов лепи глас просуо се je у тиху летну ноћ. Све — Бидо, Бидо, кад би те ухватио no пасу ко се утишало. Само се на Шехитима светлуцају запамиш кајасу, све би ти играли дамари ко дрво на љене свеће и no пустом гробљу просипају се побожни гласови света што je дошао да се помоли за душу камари — виче са сокака Лојо Мујица. — Уј Лбје, како и он, бајаги, зн а ашиковати. својих мртвих. Енис Муфтић У Хашим-агиној кафани Слика с рамазанског сијела I. Већ je давно топовски одјек огласио вријеме ифтару, a и посљедња je црвен на јужном небу била ишчезла, када се зачу весели жамор кроз тијесне улице у питомом посавском мјесту. Ноћ бијаше у чару магичне мјесечеве свјетлости, просула своју фантастичну силу која изазива заносан осјећај и трему, неки узбуђујући дрхтај младих срдаца. Све je животно и у срећи плива. II. Настала je чаробна рамазанска ноћ са пуно весеља, са пуно молитве побожних људи и са пуно ашиковања. Овдје-ондје зачује се покоји усклик ве- селих младића, или милозвучних осмјех дјевојака. Пјесма ненадно умири све и, праћена свирком хармоника, подсјети млади свијет на неки час из прошлости; затим, опет, настаје женски хихот, причање. III. Случајно прођох, лутајући периферијом града, покрај Хашим-агине кафане, покрај кафане мога доброга и сиједога пријатеља Хашим-аге. Овдје сам више пута долазио као тобоже »на теферич«, јер je у врло лијепом и зеленом предјелу града, као парк. Често бих, међутим, прошао овуда, a да не бих свратио ни позорности на ову старинску кафану, потпуног типа a ла турка, једино изузимајући 367 �»Скочи јунак на тепу ледену, случај, када би био мој сиједи пријатељ на пољу, те ме Са господом пити рујно вино«, благим погледом и умиљато поздравио са: »Мерхаба, брате!« тако увијек истим ријечима и — откуд’ ти онда се опази раздраган смијешак на старачким лицима, са још оштрим и ватреним погледима, и овуда? Иначе je он, мој сиједи пријатељ, веома љубазан неки од њих, у заносу, почне достоЈанствено да и пријатан човјек, a и својом појавом дјелује не- глади бијелу браду, или да уврче бркове, јер се обично: и да га се воли, и да га се респектује, a сјети онога народног стиха о брцима Хрњице Мује, истодобно, и да се гледа у њему тип из прошлих који гласи: »Сјаје му се токе кроз бркове старо-босанских муслиманских генерација: одијело, Kao мјесец кроз јелове гране«. чалма, фирале, ријечи — и све. Затим, један од њих, занесен пјесмом, потегне Али, овог пута, ш та ме je могло зауставити? већу количину дима и, духнувши, задими цијелу — Није добри пријатељ, него нешто друго, a то су — гусле јаворове у руци једнога ихтијара. Након просторију, те повикне: »Дедер, Хашим-ага, донеси дер ми једну!« краћег оклијевањ а уђох и ja унутра. IV. VI. Мјесец je и даље расипао своје блиједе зракове, Један je дедо, иначе лијепо одјевен »под босанкоји су се ломили са жмиравим свјетлом из старе ску«, и судећи no томе вјеројатно je неки бег, или кафане. A надалеко од овога скромног средишта раз- (што je вјеројатније) неки ara, са бенсилахом и свилијегао се старачки глас у з гусле у тиху и благу ноћ. леним трамболозом сједи у врху собе, a близу пјеУшао сам у средину побељелих и остарјелих вача, те се потпуно раскомотио: сјео турски, скинуо људи, који слушају нашу прошлост из уста старога 'ж7*ге јеменије с ногу и опружио веома дугачак гуслара. Њихови ^разнобојнии диехармонмчни омоти чибук. A када се запјева пјесма о Мејруши дјевојци око глава, дајуо/импресивн? појмове и оригиналну која иде да избави драгана из тамнице, те се опрема, слику наших прадједоВа ^ з времена турске влада- a при томе пјевач описује на пикантан начин облавине. Све je то лијепо и симпатично: Ту се види чење дјевојке у мушко одијело и свлачење женског старинских жутих (стамболских) абанија, бијелих одијела hž поједине комаде: прслук с токама, гаће ахмедија, црвених шалова и других шарених омот&, свилене, златни пас и т. д., и кад се потпуно одјеa, дабоме, и обичних пређних пешкира око њихових нула »на каурску«, те се преставља као млади витез: глава. у »Да долази испод Беча града, Од честитог цара и ћесара,« Наједаред се отворе врата и одјекне који сен- онда се овај угледник помакне с мјеста, сав тиментални акорд, a тада се појави још који члан усхићен повикне: »Ех, Ех! Видите ли ви ње, весела ове веселе и старе дружине. Иза тога, послије поз- joj мајка?« уздахнувши дода: »аман, аман, ja пустог дравЗ, сви упру очи са отвореним устима у старога земана, веле ти ra je била, док je б и ла...« гуслара; он пјева о »Филип Мађарину«, о мегданима Други опет, подбочен на лакат гриска браду од и женидби »Диздаревић Мехе«, затим je одсвирао и весеља, и ванредно расположен осјећа као да гледа неке пјесме из циклуса »јуначке браће« о јунаштву све сцене и ситуације у реалности, a највише о — и о удаји »Мејруше дјевојке«, те о »Хрњевини дјевојци Ајкуни: Гледа je како јаш е ђогата, како je Муји« и о »Гојеном Х алилу«... »натурила шкрљу над очи«, даље њезино интимно Док би гуслар пјевао неке споредније сцене, облачење танке кошуље, прозирних гаћа од ћереслушачи су једноставно ћејфили одбијајући димове ћета и свиле и свега се сјећ а... из шарених височких чибука. Али, међутим, када VII. гуслар, уздигавши обрве, те онда зажмиривши и у за Прошли су моменти, Ајка се враћа дома: носу потегнувши гудало преко ситних струна и жив»Кад претрча преко поља равна, љим тоном похвалио неки успјех омиљелог Хрњевине Она просу дванаест плетеница, Мује, као на пр. гдје Хрњица Мујо туче »влахе низ Издаде се, да je ж енска гл ава« ... равне Котаре« на стражама, или када са успјехом Сада тек наста весеље, смијех и усклици. Но порази на мегдану, те: чуда: један старац, ваљда пуно »севдисаше«, да још »Из седла га јунак извадио више забави, ускликну: »И-и! иии! Ајко, злато, Сунце Баци њега на ледину клету« огријано!« Још већи смијех. или: * »Кол’ко га je јунак ударио Забава и даље трајаше, док не поквари ово раТри му зуба у грло сасуо«, сположење пуцањ топа: вријеме ручку јутарњем. онда настане часовито узбуђење и маштање о приТада неки младић дође и са смјехом рече онај женјаш њ ој слави и јунаштву, a када: ски народни стих: »Хајте другб, да се расипамо«. »Вино служи крчмарица Mapa«, или: Тако и би. 368 �Енвер М. Диздар Украдена цигареша У Бомбају, једном од главних градова Источне Индије, у куту једне кафане, сјеђаше без и nape у џепу неки скитница. Своју посљедњу пару бјеше дао за малу шољицу црне кафе, која квалитетом одговараше његову одијелу; али ипак њему je била врло укусна, јер je за њу дао сву своју имовину која се састојала од једнога ешвана. Kao и сви источни народи, тако и овај скитница, бијаше страствени пушач, али на његову жалост није имао одаклен да добије ни no луле смрдљивога хашиша. У то се на вратима кафане појавише два Европејца, a изгледаху као француске туристе. Затворивши за собом врата, заузеше мјеста близу овога скитнице и наручише кафу које мирис подраживаше присутне госте. Један француз јаке тјелесне конструкције извади своју дуванску кутију и понуди свога друга са једноМ смотком миришљавог хаваџског духана коју je овај са великим ужитком пушио, тако да je и скитница ширио своје носнице и почео смЛшлЗати како да се домогне једне цигарете. Смишљајући ово, сами му je случај послужио на добро, јер онај Француз, јаке тјелесне конструкције, својом тешком чизмом, из неопрезности, гурну троножак на ком je била кафа и његова дуванска кутија који се преврну, и предмети са њега попадаше. Опазивши ово, скитница одмах скочи са свога мјеста према столу з а којим сјеђаху Французи, с намјером да покупи попадале предмете, рачунајући на бакшиш. Дижући кутију са пода, он извуче из ње једну цигарету, али таком вјештином какву посједују само ориентални крадљивци. Пошто je додао све попадале предмете, стајаше још неко вријеме покрај троношка, чекајући на неки бакшиш, али у мјесто њега доби једно крупно »rnenji!« Вративши се на своје пређашње мјесто, извади украдену цигарету, запали je и поче пушити. И ако je цигарета била од миришљавог хаванског духана, ипак овај скитница у њеном диму не уж иваше, јер га je гушио и заударао му je, a кад би га упитали зашто, он вам не би умио одговорити. КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД Гајретова издања F A JP E TO B A СПОМ ЕНИЦА. — Издао Главни Одбор, уредио Хамза Хумо. Први утисак, што га читалац има листајући ову замашну књигу великог кварт-формата, тај je, да ова споменица, својим садржајем добрим својим делом личи више на неку културно-историјску и етнографско-фолклорну расправу о муслиманима Босне и Херцеговине, него што смо уобичајили да сретамо листајући разне споменице, издаване приликом јубилеја разних културних, хуманих и националних друштава. To вреди рећи нарочито з а прву половину ове интересантне књиге, док je друга половина посвећена културном деловању друштва »Гајрета«, кроз пуних 25 година. Taj рад приказан je »у ријечи, слици, и броју«. Нас овом приликом више интересује онај први део Споменице, онај културно-историјски и етнички. Не само стога што се тај део одваја од осталог, више-мање сувопарно-билансијског излагања својом интересантношћу, но и са разлога тога што je ово први случај да се из приличног броја расправа, књига, дела, кроника и анала о муслиманима Босне и Херцеговине извуче и концизно среди оно што се истакло као најбитније у њиховом чудном карактеру и славенском менталитету кроз низ векова њихова заједничког живовања са живљем немуслиманских вероисповести у Босни. Премда г. Хамза X у м о, наш познати млади приповедач, није историчар од заната, он je — и, можда, баш зато — приступио напорном послу синтетичара и анализатора, приступио руковођен о с ећ а њ е м предмета, које je често пута поузданије од историчарске везаности аналогије догађаја. Сређујући материјал, прегледно и смирено, г. Хумо je свој рад почео са т р а д и ц и ј о м , најбитнијим фактором у проучавању карактера наших муслимана. Ту се ослонио на историјске, анегдотарне и кроничарске податке о обичајима, и извео закљ учак о сигурној тесној вези између муслимана и немуслимана, у погледу њихова дома и огњишта веровања и празноверица, обичаја и свакодневних узуса. Па постиже свој циљ да поткрепи мишљење да су »и код муслимана као и код православних остали исти пагански елементи који утјечу на карактерне особине и једних и других«. A да би што убедљивије документовао једну битност у карактеру муслимана, њихов п о н о с , г. Хумо ће сугестивно ређати примере из свакидашњег живота. И сам песник, г. Хумо je друго поглавље својих излагања посветио величинама Источног Парнаса. Ослањајући се на поуздане податке и библиографска врела, аутор даје преглед књижевности муслимана за 3 6S �турског земана, и на њих надовезује домаће писце који су писали на српском језику. У једном пасусу он критички и естетичарски улази у књижевну оцену ових надахнућа и стварањ а, na вели: « ... осим баналне риме, све те њихове умотворне ријетко када имају и зере лирског д а х а ... Ha мјестима гдје су спутанији формом источњачког пјесништва, ту су још испразнији. У противном пак случају, гдје се приближују народној поезији, ту су нешто снажнији«. A затим се поглавље попуњава низом биографија и примера домаћих писаца »који су писали на српском«. Треће поглавље г. Хумо посвећује »стубовима османлијског царства«, онима муслиманима из Босне и Херцеговине, који су се, својом енергијом и политичким духом, истакли у дипломацији и администрацији Турске Државе. Ha ово поглавље писац надовезује, историјском аналогијом, међусобне борбе и борбе са Османлијама. Наредно поглавље, о »културним споменицима«> почиње овим речима: »Из овог летимичног прегледа наше прохујале славе, наших патњи, мана и грешака, ми муслимани Босне и Херцеговине могли би да црпимо велику поуку за своју б у дућн ост... Испаштајући мане наших дједова, као успомену на њих и њихово доба, видимо шмром Босне и Херцеговине на хиљаде споменика које требамо да сматрамо једним дијелом нас, дијелом нашег организма.« И освежавајући, укратко, у слици и речи, успомену на те споменике, г. Хумо овом поглављу даје највише себе* своје песничке h уметничке природе и љубави. Градови и куће, дворови и чардаци, етнографски и фолклорни елементи, ткалачки, везилачки и народнолирски вокални фолклори, — то je занимљиви материјал овог поглавља, писан са топлим осећањем предмета и искреном песничком љубављу з а његове лепоте. У тим описима г. Хумо (je ослобођен свију утицаја и путовођа; сам, искрено заокупљен предметом, надахнут његовом шареном лепотом, писац je вођен једино здравим осећањем и смислом з а нежна емотивна, узбудљива и импресивна шарања у везу и севдалинки наших муслимана. Стога je ово поглавље једно од најлепших, ако не и најлепше. Даља поглавља: Окупација, Херцеговачки устанак, Џабића покрет и. т. д. све до 1914. пружају летимичан преглед политичких догађаја који су витлали над Босном и Херцеговином. Овај део споменице je ослоњен на поуздана историјска врела, приватне записе и белешке. Културни и Омладински покрет, од 1903,— 1914., везани за национализовање муслимана, сачињавају заврш ни део овог интересантног рада г. Хуме. Наше je мишљење да би се овај, г. Хумин, део Гајретове Споменице могао одштампати у једном јефтинијем издању, како би до овог интересантног штива могли доћи и најшири слојеви не само муслимана, него и 370 немуслимана, не само у Босни, него и у осталим покрајинама наше Државе. Предмет, овако како je обрађен, то заслужује са пуним правом. /. Палавестра. Х А М ЗА ХУМ О: „ПОД Ж Р В Њ Е М ВРЕМ ЕНА“ Прииоветке. — Издање Гајрета. Име Хамзе Хуме, Мостарца родом, провлачи се кроз наше часописе, покрајинске и оне најугледније, престоничке, већ неколико година. У Босни и Херцеговини његово je име, у з углед у Београду, везано у з лист »Гајрет«, часопис з а књижевно и културно васпитање наших Муслимана, коме je г. Хумо редактор. Хумо се јавио првих година и за Ослобођења. По часописима Сарајева, Београда и Загреба јављао 't č песмама, најпре верлибристичком, a доцније и прозном лириком, у тону, штимунгу и дикцији старих поезија Истока, арабљанске и перзијске. Млад и темпараментан, Хумо се у покрајини осећа сапет; не^овољна му je Босна за размах његових крила. Kao човек симпатичне природе, он ће, већ 1923., наћи у Београду боемско-књижевне кружоке у којима ће његова амбиција наћи подстрека. Огласили су се први плодови; убрзо једна за другом дошле су \о в е /зб и р к е песама: »Град рима и ритмова«, у слободном стиху, и »Са плоча источних,« no угледу на загонетну лирику Истока. Око 1925. Хумо напушта — ма да не дефинитивно — поезију и свој песнички нерв поверава приповетци. Отада na до данас он се сав посветио њој. Пре две године објавио je роман »Грозданин кикот«. Taj роман као и недавно објављена књига »Под жрвњем времена« представља доста опсежну збирку плодова његовог приповедачког рада. Да би се правилно и што je могуће објективније предочила књижевна, приповедачка, фигура Хамзе Хуме, пошто се прочита ова збирка приповедака, б е з у с л о в н о je потребно п о н о в о прелистати песме Хамзе Хуме. To стога што су и у приповеткама Хамзе Хуме, бар оним најбољим и најуспелијим, a нарочито у роману »Грозданин кикот», најјачи они елементи који одају лиричарску природу овог писца, увек у повијању и померању између сензуалноеротске лирике и загонетног тона бајке,тако сродне лирици Истока. У тој линији међу та два елемента назире сепесничкафигураХ амзина;стогати моментиеротсколирских надахнућа, необично топлих и сочних, no изразу једрих и дикцијом сладуњавих, играју пресудну улогу и у приповеткама овога даровитог осебујног јуж њ ака. Kao и мирис кадуље no кршу његовог Мостара, као и арома трса и дувана мостарских брежуљака, — тако су заносне шаре и реченични везови у оним приповеткама које су лирски задахнуте, сензуално прекађене, еротиконом заслађене. Од тога основног фактора у књижевном �раду Хамзе Хуме треба полазити при анализи која би се вршила на његовим приповеткама. Стога се оне читају л а к о : оне су лепе и представљају у правом смислу речи »лепу књижевност«. Има у овој збирци и приповедака у којима je Хумо приповедач удаљен од лиричара. Тада je он под утицајем*социјалних и историјских обрта који су витлајући прохујали изнад нашег муслиманског живља. Описујући људе и њихове тихе драме, оне што се не чују но се читају у мутном погледу или немом потуљеном покрету, — ту се Хамза Хумо дохвата архитектонике праве приповетке, чувајући се пажљиво да се не огреши о континуитет радње и догађаја. Али ипак као најбоље његове ствари, у овом случају приповетке, остају оне у којима превладава лиричар, пун темперамента, крви, страсти и устрепталих песничких нерава. Te приповетке, кроз које струје и освежавају их лирска надахнућа учиниле су од Хамзе Хуме једно видно име у савременој књижевности Словенског Југа. Ј• п Библиографија A. Шеремет: С т у д и ј а о Б о г д а н у По п о в и ћ у . Хајрудин Бујукалић : С у т о н и (песме). Анте Цетпиео: Г р е б е н и се р о н е (роман), цена Дин 50— Мате Заниновић: Н а њ и в и м о ј и х д а н а и н о ћ и (песме). Са с т р а н а з а м а г љ е н и х , приповетке савремених приповедача Босне. Цена Дин 20. Наручује се код г. Марка Марковића, Добровољачка Задруга, Сарајево. Ц р н о г о р ц и о с е б и и ж и в о т у , библиотека »Дјела и Људи« књ. 3, уредник Стојан Церовић. Цијена Дин 20. Ademaga Mešić: О osnivanju Gajreta Godine 1895. priredili srno mi tadanja m uslim anska Mulabdić, Osman Nuri Hadžić, flasan Hodžić, Hilmi ef. tešanjska omladina prvu zabavu u dobrotvorne svrhe, Muhibić, te još neki, kojih se sada ne sjećam. podupiranje đaka i čitaonica i^ o je bila prva musli­ U lijepom razgovoru i nazdravicama novom dok­ m anska zabava u B. i H. a drugu smo priredili god. toru, došli smo i na naše razne potrebe, kako da se 1896. u korist postradalih od poplave Drine i Lima. narodu pomogne. Dr. Defterdarević apelira na prisutne, Od toga vremena počela se kod nas buditi misao da se nešto poradi oko podupiranja đaka sveučilištaraca, za radom na kulturnom polju, koja se je tada ogra- koji mnogo trpe> a da neki ne£e mo£, naukedovr5itii ničavala u granicama našeg kotara. jer ne ........................... imaju ni odaklen materijalne pomoći, pak d a bi Godine 1901. osnovat je »Behar« beletristički list trebalo osnovati jedno potporno društvo, za potpom a­ za muslimane i m uslimanke, kojemu sam bio ja vlas­ ganje sveučilištaraca. Ova lijepa ideja svima nam je nikom. Oko »Behara« se tada okupljala inteligencija, bila simpatična i oduševila nas je i rekosm o d a bi sarađivala i širila ideju za buđenje na kulturnom i svakako trebalo nešto na tom poraditi i obećasmo da prosvjetnom polju. ćemo se zauzeti za stvar. Glavni radnici »Behara» su bili prvi »Beharov« Ja sam se vratio kući i uvijek sam mislio na ovu urednik Dr. Safvetbeg Bašagić, naš veliki pjesnik i knji­ ževnik. Glavni su saradnici bili Edhem eff. Mulabdić, lijepu ideju te sam svojim tešnjacima rekao, k ako se koji je u drugom godištu preuzeo uredništvo i uređivao radi o osnutku jednog društva i pitao ih, bili oni po­ dug niz godina »Behar« te Osman Nuri Hadžić, Hasan dupirali ovakvo društvo? Odmah se mnogi javiše da Hodžić, Fehim ef. Spaho, Hamid ef. Šahinović, Rizabeg hoće i to me je veoma oduševilo. Ova lijepa ideja bila je malo zaspala, ali međutim Kapetanović, Ali ef. Kadić, Ibrahim efendija Repovac počeše Srbi pravoslavni da rade na osnutku svog pot­ i t. d. pornog društva »Prosvjete«, koja je osnovana i tada Edhem efendija Mulabdić je između svih kulturnih radnika bio kao ona vrijedna pčela radilica. Sam je se ponovno probudi misao među nekima, koji se kumnogo radio, a naročito je druge bodrio na rad, i piše oko »Behara« i tako n a sastanku počesmo o tom govoriti da bi trebalo osnovati društvo. Kada sam ja mnogom pokretu bio povod. Godine 1901. ili 1902. vrati se Dr. Ahmetbeg Def­ rekao da mogu sabrati iz samog Tešnja 100—150 terdarević iz Beča; tada je napravio doktorat i on je članova, da sam govorio i po drugim mjestima provin­ bio naš prvi musliman doktor u Bosni i Hercegovini. cije o tome, te da je svak s kim sam govorio voljan podupirati ovu lijepu stvar, tako su isto rekli i drugi Pošto sam ja nemal svakih deset dana dolazio u Sarajevo, i radi »Behara« i radi drugih stvari, sastali prijatelji. Za to se odmah počelo jače na tome raditi. smo se u kafani« Central«, te novi naš doktor Ahmet­ beg Defterdarević, Dr. Safvetbeg Bašagić, Edhem ef. Prigodom trke 1902. određeno je da se sastanemo u sarajevskoj ruždiji. Ja sam primio na se, da ugledne 371 �ljude, koji su došli iz provincije na trku, pozovem na sastanak. Drugi dan, kada bijaše trka, sastali smo se u zgradi ruždije na Bendbaši, jedan lijep broj provincijalaca i to onih, koji su na tome radili i nešto Sarajlija. Na ovom sastanku, izabran je privremeni odbor i zaključeno je, da se pravila izrade i da se traži odo­ brenje od vlasti za društvo. U privremeni odbor uđoše Dr. Safvetbeg Bašagić, Edhem ef. Mulabdić, Osman Nuri Hadžić, Hasan Hodžić, Hilmi ef. Muhibić, Hilmi ef. Hatibović, kadija, te i mene kao jednog iz provincije u taj su odbor uzeli. Sjednice su većim dijelom održavane u kući Dr. Safvetbega Bašagića. Na jednoj sjednici iznese nam Osm an’ Nuri Hadžić, da Esad ef. Kulović nije zato, da se sada osnuje ovo društvo, nego d a se ostavi za kašnje, i poče razlagati tu bolju stranu, a da se malo pričeka sa osnutkom »Gajreta«. Mi smo svi bili za to, da se ne smije dalje čekati. Pravila su odobrena, sazvana je konstituirajuća skupština za 20. februara 1903. Na skupštinu su došli mnogi viđeni činovnici m u­ slimani, te Reis-ul-Ulema .Azabagić, vrhovni šer. sudac Hadži Nurudin ef. Hafizović, gradonačelnjJc^HTNezir gf. Škaljić, Esad ef. Kulović, Sulejman beg Sulejmanpašić, Dr. Hrasnica, Mahmuflbeg Fadilpašić, H. Hasan ef. Spaho, Avdaga Šahinagić, Mustajbeg Halilbašić, Ahmetaga Henda, i t. d. Skupštinu je otvorio Dr. Bašagić, lijepim i biranim riječima pozdravio prisutne, razložio nam potrebu i važnost društva »Gajret«, te pozvao, prisutne, da se društvo konstituiše. Gospodin Esad ef. Kulović u svom oduljem govoru traži da se danas ne osnuje društvo, nego da se za neko vrijeme odgodi, to obrazlaže da za sad a nije zgodno vrijeme za osnutak ovakvog društva. Mustajbeg Halilbašić ustaje i daje izjavu, d a se članovi eksekutivnog odbora nalaze u Carigradu, koji rade za vjersko prosvjetnu autonomiju, te da su i ova­ kve stvari u njihovom programu, pak za to ne može odobriti osnutak ovog, društva i ostavlja sa Ahmetagom Hendom dvoranu. Ova izjava još više daje povoda Esad ef. Kuloviću i on traži, da se skupština odgodi, jer veli — eto čuli ste protest od strane Halilbašića, a, veli, ja vas uvje­ ravam, da mi je sa mjerodavne strane obećato, da će ovo društvo dobiti veliku potporu, ako se za kasnije odgodi, pak zato traži da se društvo ne konstituiše. Pošto su na skupštini većinom bili činovnici, a Kulović moćan, nisu mnogi ni htjeli da se njemu na suprot stave, te nakon govora Kulovića nastala je takva tišina i šutnja da je izgledalo, kao da se njegovo obrazlaganje za odgodu odobrava. Ja sam tada ustao i tražio pod svaku cijenu, da se društvo osnuje pak između mene i Kulovića došlo je do riječkanja. Kulović je ponovno govorio, da nije njiva još horna za obradu i t. d. Reis ul-Ulema Hadži Mehmed Teufik Azabagić diže se i veli da ne treba odgađati i treba da se društvo konstituira. Hasan Hodžić protuslovi Kuloviću i veli društvo »Gajret« nije njiva, da se ore, traži da se konstituiše društvo, Edhem ef. Mulabdić obrazlaže da nikad neće sav svijet biti za »Gajret« i traži da se društvo konstituiše. Kulović vidjevši da ne uspijeva, ustaje sa nekoliko svojih drugova i ostavlja dvoranu. »Gajret« bi konstituisan. Za predsjednika bude izabran Dr. Savfetbeg Bašagić. Daklen, ideja je osnutka potpornog društva na prvom mjestu od Dr. Ahmetbega Defterdarevića, a kad se osnovalo srpsko prosvjetno društvo »Prosvjeta« to je dalo pravac, kako i na koji način, da i mi osnujemo društvo »Gajret«. Ime društvu »Gajret« nadio je Dr. Safvetbeg Bašagić a oko osnutka društva »Gajret« najviše je radio tadanji urednik »Behara« Edhem ef. Mu­ labdić. »Behar« je bio, koji je oko sebe kupio kulturne i prosvjetne radnike u ono vrijeme. Ovo sam napisao, da se čuje i od mene koji sam među ovim osnivačima »Gajreta« kako je »Gajret« osnovan i ko je sve radio oko »Gajreta«. Ovo sam iznio, koliko sam se toga još mogao sjetiti te možda će za arhiv »Gajreta« bar nešto i ovo vrijediti. Pošto imade nas dosta koji smo radili na osnutku »Gajreta« nadam se da će i drugi svoje sjećanje opi­ sati i Gajretovom odboru predati, da odbor uzmogne to sve u arhiv Gajretov ostaviti. Ч и тајт е и п р етп л аЧ у јте c e н а „ Г а јр е т " С в и п р и ја т е љ и н а ш е г м у с л и м а н с н о г н а п р е т н а т р е б а и с н љ у ч и в о д а п о т р а ж у ју и тр о ш е сам о Г А Ј Р Е Т О В 372 цигарпапир. �Sa kakvim je naporima i pod kakvim prilikama doživio Gajret svoju 25-godišnjicu Ovo uspjelo predavanje o Gajretu održao je g. Husejn Brkić, direktor gimnazije, prilikom proslave 25-godiSnjice Gajreta u Stocu. Poštovane gospođe i gospodo ! Draga braćo i sestre I Mi muslimani Bosne i Hercegovine rijedak smo primjer i neprispodobiv slučaj, kako jedan zaostao na­ rod u kratkom vremenu, u razdoblju od 50 godina mora da prođe kroz toliko faza, kroz čitav niz peripe­ tija, kroz cijeli vrtlog unutarnjih i spoljnjih promjena, dok konačno izađe na pravu stazu kulture i progresa. Ova istorijska činjenica treba, da nam služi na ponos i diku, jer je ona najbolji dokaz, koliko unutarnje snage i vitalnosti leži u nam a i kako visoke moralne kva­ litete mi danas unosimo u ovu našu narodnu i državnu zajednicu. Okupacijom Bosne i Hercegovine po bivšpj dvoj­ noj monarhiji mi smo izdvojeni iz državnog sklopa otom anske carevine, u kom smo proveli 500 godina napajajući se islamsko-orijentalnom kulturom i zanoseći se slavom i veličinom njezinih, tradicija, koje su stvarane uz sudjelovanje najboljih sinova naše krvi i plemena. Izdvojeni smo iz države, kojoj smo nekoliko stoljeća bili glavni stup, čuvajući vjerno svoju nacio­ nalnu individualnost Prigrlivši islam odgajani smo ci­ jeli niz stoljeća u sredovječnim^kbncepcijama služeći islamu i veličini islamske države sa istim onim žarom 1 ponosom, kojim su naša braća •nemuslimani služili veličini i moći kršćansko-germ anske žustrije. Zrinjski i Sokolović su najbolji primjeri, koliko su sredovječne koncepcije trošile snagu našega naroda za slavu i ve­ ličinu svojih gospodara tuđina. Sa ovakvim pogledom i sa ovakvim shvatanjem naše novije istorije mogu se sam o pratiti i razumijevati sve one promjene i svi oni pokreti, koji su se javljali među nam a od okupa­ cije do danas. O kupatorska vlast, koja je u početku nastupila bahato i nasilno, brzo je uvidjela, da se s tim postupcima ne može izvesti pacifikacija Bosne i Her­ cegovine, jer je okupirana pokrajina odviše komplici­ rano složena istorijska tvorevina, da se sa metodom nasilja nikad neće doći do željenog rezultata. Neodloživa potreba upravne politike bila je, da se čim prije stvori kadar domaće inteligencije, koja će se spremiti i obrazovati po naročitom receptu, pa da se preko nje dođe u dodir sa narodom i izglade napeti odnosi. Prve osnovne i srednje škole u Bosni i Hercegovini imale su tu svrhu. Obilnim Stipendijama i raznim drugim beneficijama privlačila se je naša mladež u te škole. Vladin internat u Beču je bosansko izdanje Terezijanuma, koji je u svoje vrijeme osnovan za odnarođi­ vanje hrvatske plemićke mladeži. U njemu su se prvim našim akademičarima stavljale takve obaveze, koje ponizuju iole slobodna čovjeka. Ovaj nedolični nasrtaj na slobodu naših akadem ičara izazvao je reakciju, koja je urodila blagotvornom posljedicom: osnivanjem dru­ štva Gajret. Burne godine 1903., kada je u Zagrebu kuenovština slavila svoje zadnje pakleno slavlje, kada su se nad Beogradom vili tmurni oblaci građanskog rata, a kada su Srbi u Bosni vodili svoju upornu borbu za svoju vjersko-prosvjetnu autonomiju, počela je mala šaka muslimanske inteligencije, okupljena oko Dr. Safvetbega Bašagića, da živo pretresa prilike, u kojima žive muslimani Bosne i Hercegovine. Naročito se ova inteligencija'fnteresovala prosvjetnom politikom bosan­ ske vlade, obraćajući osobitu pažnju životu i vaspitanju-bosanskih akademičara, koji su živjeli u Beču u vladinu internatu. U tom malom patriotskom društvancu začela se misafr, da se osnuje jedno potporno društvo,' koje će omogućiti našoj mladeži, da se neovisno ško­ luje i da postane slobodnom narodnom inteligencijom. Dan 20. februara je epohalan dan u našoj kulturnoj istoriji, jer je to rođendan našega Gajreta. Vrijedni i agilni Dr. Bašagić uspio je, da savlada sve poteškoće i da organizuje društvo, kome je on postao prvim •edsjednikom. Od prvoga svog dana Gajret je imao pred sobom dva opasna protivnika. Konzervativna naša m asa, koja je još uvijek stajala jednom nogom u Aziji a drugom u Evropi, nije htjela da pohađa švabine škole, pa prem a tome nije ni uvažavala potrebu osnivanja jednoga dru­ štva kao što je Gajret, a austrijske vlasti su prijekim okom gledale na osnivanje Gajreta, jer su odmah shva­ tile težnje neovisne inteligencije. Mišljenje ovih obaju negativnih faktora našlo je svoje branioce u redovima one inteligencije, koja je stajala u službi režim a i ra ­ dila po njegovim uputama. Sva je sreća, da je prvim predsednikom postao Mirza-Safvet, čovjek, u kojem u je oličen naš idealni narodni ponos, to neprisušno vrelo naše energije i izdržljivosti. Mora se naročito naglasiti, da je to doba, u komu je započeo Gjabića pokret, u komu su muslimani po prvi pu t započeli borbu sa modernim oružjem, organizacijom i um nom snagom. Radeći u Gajretu trebalo je oprezno izbjegavati sve ono, što je vlasti moglo dati povoda, da omete rad društva, a s druge strane trebalo je razbijati konzer­ vativnost naših masa, koje nijesu htjele ni škole ni Gajreta. Gajretovi odbori, kojima je na čelu stajao sve do 1907. godine Dr. Safvet Bašagić, vodili su vrlo uspješno ovu dvostranu borbu. Do toga vrem ena u Gajretu se isticao u glavnom kulturno-prosvjetni pra­ vac. Nacionalne i političke tendencije bile su u poza­ dini i tek rjeđe i slabije dolazile do izražaja i to po- 373 �1 najviše radi toga, što su bile nepopularne. Na 6. redovnoj skupštini od 5. jula 1907. Gajret je prešao u ruke Narodne Organizacije, koja je tada vodila muslim ane u borbi za vjersko-prosvjetnu autonom iju. Tim aktom Gajret je imao za sobom cijeli m uslim anski elemenat, ali je došao u još veću opreku s vlašću. Kakva je to korisna prom jena bila pokazuju nam najbolje prihodi, koji se od prošlogodišnje svote u iznosu od 37.000 K penju na svotu od 54.000 K. U toj godini pokrenut je i list Gajret, koji je postao glasilom društva. Od 1907. do 1912. godine Gajret ostaje u rukam a Narodne Or­ ganizacije i za cijelo vrijeme jako napreduje. Otvaraju se nova vrela kao Liga Hiljade, Gajretovi artikli i drugo. Godine 1909. postaje sekretarom Osman Gjikić. Kul­ turni rad Gajreta pojačaje se, a Gajretov List postaje književnim listom, i služi promicanju prosvjete i Gajretove prosvjetne misije. Godina 1912. donijela je Gajretu jednu novti i savremenu orijentaciju. Kada je poslije završene aneksione krize dokončana borba za vakufsko-m earifsku autono­ miju, a Bosna dobila oktroisani ustav, i kada su pro­ vedeni izbori za vakufski i državni sabor, došlo je do rascjepa u Narodrjoj Organizaciji. Kad su se u bosan­ skom saboru počela tretirati privredna i socijalna pi­ tanja, sukobile su se u Narodnoj Organizaciji dvije struje. Posjednička struja'm nog o jača po broju dala je Organizaciji novu orijenfaciju priznavši aneksiju i tra­ žeći kompromis sa vlašću, da samo zaštiti svoje po­ sjedničke interese. Malobrojniju struju predstavljala je nacionalna demiikracija sa Osmanom Đikićem na čelu, koja je vjerovala, da aneksija nije svršen Čin, jer nije sankcionisan od naroda, i tražila, da se sva pitanja i prosvjetna i ekonomska rješavaju kao nacionalna. U politici je ova struja ostala u manjini, jer je naišla na obostrano nerazumijevanje, a llje na burnim Gajretovim sjednicama od 1912. i 1913. ostajala u većini naj­ više zaslugom omladine, koja se sada kupila oko Gaj­ reta. U Gajretu prevladava sada posve nacionalna ten­ dencija, kojoj daje pravac Osman Đikić, koji se sada vas predaje Gajretu i Gajretovoj Omladini. Ovaj pra­ vac Gajretova rada naišao je na puno razumijevanje kod većeg dijela omladine ali je u šire slojeve naroda teže prodirao. Organizacija rada u Gajretu jako je na­ predovala, što se najbolje vidi po članarini, koja se penje u godini 1913. sa 6.000 na 11.000 K. Poslije rane smrti Osmana Đikića Gajretov sekretarijat preu­ zima g. Avdo Sumbul, koji vodi Gajret u Osmanovoj ideologiji sve do početka svjetskog rata. U 1914. go­ dini zadesila je i Gajret ista sudbina koja je zadesila ostale režimu nepoćudne nacionalne organizacije. Gaj­ ret je raspušten a njegova imovina predata na čuvanje vakufskoj upravi. Ova uprava nije za cijeloga rata go­ tovo ništa poduzela da poveća Gajretovu imovinu. . Kada se je poslije oslobođenja povratila u domo­ vinu ona nacionalna omladina, koju je Gajret prije rata vaspitavao, odmah je prešla na djelo, da obnovi 374 Gajret. Nastojanjima ove vrijedne om ladine G ajret se za kratko vrijeme pretvorio u pravi kulturni pokret muslim ana širom cijele naše otadžbine. Prihodi Gajreta tako naglo rastu, da se već u 1922. godini penju na svotu od 570.000 K a u daljnjim godinam a sve više rastu tako da je prošla godina zaključena sa prihodom od 1,940.000 D. Ovako umnoženi prihodi omogućili su Gajretu da razgrana svoj rad. U svim okružnim mje­ stima a i u nekim sreskim osnivaju se Gajretovi in­ ternati, u kojima se školuje cijela legija Gajretovih pitomaca i pitomica. U Sarajevu se osniva Šegrtski Dom, da se našoj mladeži omogući izučavanje moder­ nih i korisnih zanata. Osobito je za G ajret i njegov napredak značajna godina 1924. Te godine je Gajret 'odlikovan najvećom počasti, jer mu je protektorom postao Njegovo Visočanstvo Prestolonasljednik Petar. T a visoka pažnja, koju je Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar ukazao prem a Gajretu, davši mu Svoga prvijenca za protektora, najsigurniji je zalog za Gaj­ retovu sjajnu budućnost. Gajret kao kulturna ustanova svratio je na se pažnju svih naših kulturno-prosvjetnih krugova, te je svojim uspjesima potakao svoje prijatelje, da i u na­ šoj prijestolnici osnuju sličnu ustanovu. Tako je nastao Beogradski Gajret Osman Đikić, koji danas nadopu­ njuje rad Gajretov u prijestolnici, školujući veliki broj Gajretovih pitomaca na višim školama. Gajretov se rad danas sve više množi a njegovo područje proširu­ je, te Gajret danas prpža svoju ruku pomoćnicu i onoj našoj braći u Sandžaku i Staroj Srbiji, koji još ne dospješe da osnuju sličnu ustanovu. Kad u današnjoj 25-godišnjici pogledamo na rad Gajretov, jasno će nam se izdvojiti dvije faze. Prva je kulturno-prosvjetna sa slabim isticanjem nacionalnih tendencija a druga je prosvjetno-nacionalna. U obje faze Gajret je uspio, da organizuje i poveže silnu na­ rodnu snagu i da je okrene jednim zdravim i korisnim pravcem. Tu snagu danas predstavlja uz Visoko Kra­ ljevsko Pokroviteljestvo, 9 Gajretovih legatora, 152 Gajretova dobrotvora, 846 utemeljača i čitave legije Gajretovih članova, koji u raznim doprinosima podižu Gajretov godišnji prihod na svotu od 2,000.000 dinara. Ukupni Gajretovi prihodi iznosili su od 1903. do 1913. 564.000 K, a od 1919. do 1928. godine 13,500.000 Din. Ove velike svoje prihode kapitalizuje G ajret u živu snagu slobodne narodne inteligencije i slobodnog pri­ vrednika zanačije. Gajretovu Stipendiju uživalo je do ove godine 1004 đaka, Gajretove potpore dobilo je 499 đaka, zajmove od Gajreta dobilo je 112 đaka, a kroz Gajretove internate, koji se osnivaju od 1919. go­ dine prošao je 1271 đak. Kad mi uočimo sve nezgode, koje su zadesile naš elemenat za vrijeme rata i u posljeratnim godinama, u kojima je naše ekonomsko stanje tako poremećeno, da nam prijeti posvemašnja pauperizacija i osiromašenje, i kad znamo, da je ško­ lovanje danas tako skupo, da su rijetki roditelji, koji �su u stanju, da od dnevnih potreba svoje familije od­ voje i najmanju sumu potrebnu za školovanje djece, kad to sve ocijenimo i omjerimo, onda tek možemo dovoljno da ocijenimo značaj i veličinu uloge Gajretove u našoj narodnoj prosvjeti. Novo doba i nove prilike stavljaju nove zahtjeve. U novim prilikama se pokazao veliki nedostatak, što je naša žena svojim naročitim društvenim položajem isključena od kulturne i prosvjetne aktivnosti. U rješavanju toga našeg naj­ važnijeg društvenog pitanja, Gajret je pošao najzdra­ vijim putem, otvarajući ženske internate, u kojima se obrazuju Gajretove pitomice, preko kojih će se uskoro moći prosvjećivati i one njihove sestre i drugarice, koje su ostale u svojim domovima. Dosadanjim svojim radom Gajret je osigurao narodu cijelu legiju spremne i slobodne inteligencije, ali tim još nije ni blizu uči­ njeno ono, što se ima i m ora učiniti i što je u pro­ gram u Gajretovu. Gajret je zapravo istom načeo i po­ čeo rješavati naše prosvjetno pitanje, dok socijalna i ekonomska pitanja dolaze istom na red. Pred nama još stoji silna m asa nepismenog seoskog i građanskog svijeta, koja je zaostala pred zahtjevima novoga vre­ mena bez nade i pomoći. Toj^masi treba pismenošću otvoriti oči, treba joj probuditi naciohalftu, društvenu i stalešku svijest i uputiti je u moćno životno sred­ stvo novoga doba, ria organizaciju ii svakom radu, treba je osloboditi društvenih i staleških predrasuda i upućivati na ekonomsku i privrednu organizaciju, preko koje se jedino stvara slobodan i svjestan građanin, koji će imati vjere u svoju sposobnost i snagu i znati naći načina, da se odhrve navali vremena. U ovoj svojoj 25-godišnjici Gajret se sprem a na proširenje svog djelokruga i stavlja na nas nove i veće zahtjeve. Veliko djelo prosvjećivanja širokih slojeva na­ roda traži od nas, da se svi listom okupimo oko Gajreta i da Gajretovu ideju i Gajretov rad prigrlimo svim žarom srca i istrajemo u radu. Cajret danas više nije jedno društvo sa skučenim programom i zadatkom. Gajret je danas jedan kulturno-prosvjetni i nacionalni pokret muslimana Bosne i Hercegovine, čije je ime i djelo poznato i priznato sa svih strana. Zato Gajret kao naša najveća kulturna ustanova treba da nam po­ stane maticom, u kojoj će se stjecati sve naše težnje, koje nas vode progresu. Sitničavost i pomanjkanje ra­ zumijevanja za opšte kulturne potrebe naroda u stanju su samo, da Gajretov rad promatraju sa nekog dru­ gog i skučenog gledišta. Ko god želi dobra Gajretu, taj će samo svojom saradnjom dajući svoje najbolje sile utjecati na rad Gajreta. Ko drugim putem ide, taj ne želi dobro svom n aro d u .. . Osnivač Gajreta i njegov dugogodišnji predsjed­ nik g. Dr. Safvetbeg Bašagić izrekao je na jednoj zna­ čajnoj skupšlini Gajreta ove značajne riječi: »Postanak razvitak i današnje stanje Gajreta svjedoče, da volja i rad nekolicine ljudi mogu mnogo da učine pa m akar ko mu drago ustao da to omete. Junački zasnovana, diplomatski izvedena i viteški raširena ideja stoji tu kao gotovo djelo, a to djelo kruni monumentalni spo­ menik borbe između naprednih i zastarjelih principa s natpisom: Prosvjeta je pobjedila.« Neka ove poletne riječi velikog Gajretovog prijatelja i radnika odjeknu u našim srcima i uzdignu nas do kulturnog idealizma, koji je zanosio Gajretove velike radnike kao što su Mirza i Osman 1 Sa takim zanosom bićemo u stanju, da Gajret iz njegove jubilarne 25-godišnjice prevedemo u treću fazu novoga rada i novih vidika 1 U to ime kličem: da živi£Gajret]l Приликом Прославе Гајретове Двадесешпешогодишњице у Тузли, г. Осман еф. Виловић говори upu ошкривању саомен-алоче рахм. Неџибаге Бекића 375 �ПРИВРЕДА Инж. Ш ериф Бубић, Пож аревац Приређујмо излеше наших сељака у културније крајеве Једна од многобројних мјера да се код нашег заосталог сељ ака побуди жеља з а л е п ш и м ж и в о т о м и б о љ и м р а д о м , свакако je и то да му покажемо како живе и како раде напреднији т е ж a ц и код нас — у нашој држави или на страни. Оно ш т о с е в и д и најбоље се упамти. Народи су се увијек учили једни од других, људи од људи. Одузмите и нашем сељаку оно што je примио са стране, од других народа, na ће остати го као прст, остаће и без онога што чини данас његову главну храну и једино задовољ ство: без кукуруза, крумпира и духана*)! До недавна наш je свијет али ипак иду и они до уреда — до »грунта«, у суд или у »срез«, овамо обично када треба платити какву комисију ради међусобне свађе, да дође трећи, који ће их о њиховом трошку још више завадити. Овога нашег вјечитог путника-пјешака треба извести на п р a в и п у т, на којем ће нешто корисно в и д ј е т и и ч у т и . Зато je потребно да обиђу напредније крајеве, напредније земље, да виде како напреднији сељаци ж и в е и р а д е . Ко хоће да приређује оваква путовања, треба прво да о д р е д и шта хоће да покаже сељацима. Али не смије много узимати за предмет посматрања. Излеш босанских сељака у Св. Иван Жабно (Хрвашска) 12.Ј1Х. 1921. могао бити и без тога, a данас сви смо очајни, када нам не роди кукуруз и када немамо ишта запалити. Треба путовати, али путовати паметно, да се нешто корисно види и пренесе кући. И наш сељак, додуше, путује. Он je в ј е ч и т и п у т н и к , који увијек нађе разлог за путовањ е: путује у варош и када je пазарни дан и када није; иде до каквог државног уреда са »молбицом« или без »молбице«. Муслимани сељаци мање путују са овавким »послом«, *) И кукуруз и крумпир и духан поријеклом су из Америке. Кукуруз je донешен у наше крајеве преко Турске у 17. стољећу; духан су нам такођер Турци донијели нешто раније, док се je крумпир истом у најновије вријеме почео да шири. 376 Најбоље би било да наш сељак обиђе у напредним крајевима оно што je о с н о в н о з а његов опстанак, a то je на првом мјесту к у ћ а , о н о ш т о j e у к у ћ и и о к о к у ћ е , и, што je најважније, да му п р у ж и м о п р и л и к у да измијени мисли са н а п р е д н и м ж и т е љ и м а тих станова. Кад год р азмишљам о узроцима који највише коче наш културни напредак, увијек дођем на ове основне запреке: на недостатак писмености, рада, реда и чистоће у кући и око куће. Поред тога, треба гледати да сељаке из наших с т о ч а р с к и х п р е д ј е л а (каква je у главном наша несретна земља) водимо у напредније сточарске предјеле наше државе или иностранства, �no могућности у брдске крајеве који имају неку сличност са нашом Босном: у С л о в е н а ч к у , А у с т р и ј у или Ш в а ј ц а р с к у . Овдје наш сељак треба да проматра не само поједине гране и поједине предмете на сељачким имањима, него т р е б а д а в и д и с е љ а ч к а и м а њ а у цј е л и н и, долазећи и овдје у дотицај са њиховим господарима. Зато je потребно да се на једном таквом сељачком посједу задржи 3—4 дана, да могне бар донекле уочити цијели живот тога сељачког привредног тијела и да могне п р а в и т и у п о р е ђ е њ а са својим имањем. Ha овоме може да се излет сврши, јер на ј е д н о м м а л о м н а п р е д н о м с е љ а ч к о м и ма њу м о ж е н а ш с е љ а к да в ид и с в е ш т о ј е п о т р е б н о д а в и ди . Много je важно, да се нађе и з г о д а н в о д и ћ за овакав излет. Најбоље би било да се овај посао преда у руке којем п о љ о п р и в р е д н о м с т р у ч њ а к у . A ko се не може наћи оваква особа, може се за водича излета узети и у ч и т е љ , који познаје прилике на селу. Али ко год био водићем, треба д а се за цијело вријеме путовања с п р и ј а т е љ и са сељацима — излетницимај да се ни у начину живота, уопште ни у чему, не Ј)дваја од њ их; да непрестано,у невезаном разговору, п о у ч а в а , испитујући утиске које ови стекну на путовању. Тако ће се излет претворити у један ц,р л о гГјГа-к ■r и ч н и т е ч а ј . Свакако пуно кори«4ији од оних течајева на којим се сељацима само теоретише. Треће о чем се мора водити рачунајест и з б о р с е љ а к а и в р и ј е м е у к о ј е ће се п р и р е д и т и и з л е т . Kao код свих других поука, које се дају сељацима, најбоље je да се за излет узму љ у д и д о м a ч и н и, јер су ови само ауторитет и у својој кући и у селу, na ће најлакше моћи и примијенити оно што су на излету научили. Најзгодније je в р иј е м е з а и з л е т прва половица мјесеца јуна, кад сељак још нема толико посла на имању, a на пољу се најбоље виде плодови сељакова рада. И на крају, мислим, д а и п и т а њ е ф и н а н с и р а њ а о в а к в и х и з л е т а није тешко ријешити. Може ово да се изведе с а в р л о м а л и м т р о ш к о в и м a, само треба имати добре воље и организаторског смисла. Треба с т у п и т и у в е з у са разким културним установама, са привредним или сталешким* удружењима у крајевима који се кане посјетити. Може то да се учини и н а о с н о в у у з а ј а м н и х у с л у г а са оним који желе даобиђу наше крајеве. Тако се може проћи без најосјетљивијег издћтка — трошка за издржавање на путу. » Г а ј р е т « je надалеко познат, na би могао н а ј л а к ш е да приступи oboivt послу. За оне најнужније _лздатке — за жељезницу — могао би да затраж и п о м о ћ од н а ш и х с а м о у п р а в н и х т и ј е л а . Приређивањем оваквих екскурзија за сељаке, »Гајрет« би се најлакше примакао нашим сељацима, na би му био олакшан и други културни рад на нашем селу. lili: ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИк hlUllLL Десетгодишњица уласка Српске Војске у Сарајево Ha дан 6. новембра о. г. када пада 10 година од дана уласка Српске Војске у наше шехер — Сарајево, Главни Одбор Гајрета упутио je поздравне депеше: Његовом Величанству Краљу, Војводи Степи Степановићу и Генералу Живану Ј. Ранковићу. Ha поздравну депешу Његовом Величанству Краљу, Главном Одбору дошао je следећи одговор: »Примивши са задовољством топле поздраве, послате приликом прославе 10-годишњице Ослобођења Сарајева, Њ. В. Краљ благоволео je наредити да се изјави срдачна захвалност.« Министар Двора: Јанковић, в. р. Од Генерала г. Живана Ранковића добили смо следећи брзојавни одговор: »Благодарим свесрдно драгом Гајрету на поздравима и сећању. Топло Вас поздрављам Ваш Генерал Ранковић.« Поиуна предсједништва у Главном Одбору Ha уаражњено нјесто другос аодаредсједника у Главном Одбору, на сједници od 24. новембра ов. rod., изабран je Др. Мехмед Зилиик, члан Главнос Odčopa Гајреша. Помоћ Министарсшва Пољоаривреде u Boda u Министарства TpiOBime u Индустрије. Министарство Пољопривредеи Вода одобрило je Гајрету своту од Дин 10.000— као помоћ за помагање сеоских домаћичких школа. Исто тако Министарство Трговине и Индустрије одобрило je Гајрету помоћ из прихода Државне Класне ЛутриЈе у износу од Дин 5.000. А иел Главног Одбора Главни Одбор умољава све своје uodod6ope u иовјеренике du му у шшо краћем року Оосшаве обрачуне od проdamux саоменица, књига Гајрешове библиошеке, цигла „Гајрешова Дома“, чланарина, забава u осшалог. Иступ предсједника Главно Одбораг Предсједнпк Главног Одбора Гајрета Госп. ннж. Хајдар Чекро, захвалио се 26. прошлог мјесеца на предсједнпштву и на чланотву у Главном Одбору Гвјрота. Главни Одбор je вакључио да своме дугогодишњем сараднику у одбору и предсјвднику од почетка 1927./28. друштвене године, изрази записнички благодарност на његовом пожртвовном н успјешном раду у Гајрету. Апел Главно 1 Одбора на учитеље муслимане Главни Одбор већ je упутио апеле на све муслимане учитеље да би, уз хонорар од стране Главног Одбора, одржавали аналфабетске течајеве у својим местима, као и то да би се примили повереничких положаја у колико у њиховим местима нема повереника, или пак у колико не показују видног напредка у раду за Гајрет. 3 77 �Али-еф. Лутво Ширењу Гајретове идеје и остварењу њезину могу много да придонесу наше породице. Породице које раде з а Гајрет то су његови снажни стубови, управо као и његови истакнути појединци раденици. Идеју Гајрета посијати у наше породице значи исто толико колико и остварити je. Зато, треба нарочито одати признање овим породицама и ставити их као примјер другима, што ћемо ми tokom времена и учинити преко нашег листа. Једна од ових породица, то je породица Али-еф Лутве, која се сваком приликом налазила Гајрету у помоћи. Ниједна Гајретова приредба није обављена без њена учешћа и потпоре. Сам Али-еф. бивао je као члан Главног Одбора и т о : 1907./8., 1908./9. као ревизиони члан; 1909./10., 1910./11. као одбор- Али-еф. Лушво ник, те од 1925./6. na до данас као одборски замјеник. Овај хумани рад за Гајрет од стране Али-еф. Лутве могли би довести у везу и са његовим хуманим занимањем. Пожртвовност коју je он показао вршећи своју дужност као комадант ватрогасних чета у Мостару и Сарајеву, идентнична je no својој племенитости са заузимањем за Гајретов напредак. Па управо како je за тај свој професионални, али хумани, рад наилазио свуда на признања и на одликовања, и Гајрет му овом приликом исказује признање на бризи за његов процват. Али-еф. Лутво родио се у Ливну 1874. године, гдје je свршио основну и трговачку школу. После тога, прешао je у Сарајево на средњу техничку школу коју je свршио 1894. г. Ове године почиње њ егова чиновничка каријера у којој je брзо напре- 378 довао.јер се истицао како способношћу и ревношћу у служби, тако и узорним опхођењем према својим суграђанима, због чега je јако цењен и поштован у свим круговима грађанским. И Гајрет, ценећи његов рад, сматра га својим искреним пријатељем и радником и жели му дуг живот на добро свију нас. Акција за иросвећивање муслиманки у Ц рној Гори У Црној Гори, као што je то било и код нас у Босни и Херцеговини, муслиманска женска дјеца све до сада нису похађала оснввне школе.иако je основана настава била обавезна како за мушку тако и за женску дјецу. Неполазак школа од стране муслиманске женске дјеце у доброј мјери су толерисале и надлежне школске власти. Увидјевши да je то стање од огромне штете no саме муслимане и њихову будућност, Пододбор Гајрета у Старом Бару у заЈедници са тамошњим Учитељским Удружењем Подузели су кораке да државне власти затраже строго примјењивање закона о основној настави те да у будуће и сва муслиманска женска дјеца похађају школу. Овим заузимањем нашег агилног пододбора као и Учитељског Удружењз у Бару постигло сс за кратко вријеме врло много. Почела су да похађају основне школе и муслиманска дјеца. Да би се број женске дјеце у школама повећао, грађани Ст. Бара подузели су кораке код Министарства Просвете, да се поставе у овом мјесту као и у Улцињу no двије муслиманске учитељице. Пододбор се обратио за посредство у овој ствари и Главном Одбору, који ће са своје стране подејствовати, да се овој молби удовољи. Пододбор саопштава да ће учитељице, које буду премјештене у ова два мјеста, бити поред учитељске плате и новчано потпомагане од стране тамошњег Вакуфа, те ће им се и иначе у сваком погл^ду излазити у сусрет. Како сазнајемо, у Подгорицу су недавно премјештене двије учитељице муслиманке, na су усљед тога муслиманска женска дјеца из овог мјеста похрилала у основну школу у веКем броју. Апелујемо на све учитеље и учитељице да пораде међу муслиманкама учитељицама, како би се саме јавиле и затражиле премјештај у Ст. Бар и Улцињ. To he бити не само у њкховом материјалном интересу него ће учинити и патриотско дјело тиме, што ће порадити на културном и просвјетном подизању својих сестара у најзаосталијем крају наше државе. Нови аовјереиица Гајрета у срезу т узланском У посљедње доба у многим нашим крајевима како у Босни и Херцеговини, тако и ван њених граница, чине се видни напори да се прошири Гајретова организација. Споразу.чно са пријатељима Гајрета у Тузли, Главни Одбор именовао je у тузланском срезу друштвеним повјереницима сљеде^у господу: У Пурачићу: Мехмед Фатушић, општински биљежник и Мунир еф. Јахић, учитељ; у Турсхом Лукавцу: Ахмедага X. Ковачевић, посједник и Абдулах еф. Бербић, школ. управитељ, у Букињу: Ферхадбег Азабагић, трговац. Поред тога умљена су да оживе рад Гајретов у Креки сљедећа господа: Мурадиф Манџић и Асим Хаџиефендић, пријашњи; повјереници Гајрета. Проширење наше друштвене организације редовно ћемо регистровати у нашем листу, као и рад појединих пододбора и повјереника. �Бајрешове окружнице У последње доба Главни Одбор отпослао je својим пододборима и повјереницима више окружница. Умољавају се пододбори и повјереници да према упуствима и тражењима ових окружница поступе у што скоријем року. Приареме за прославу Гајретове Двадесетиешо10дишњице у провинцији Поред Прославе Гаретове Двадесетпетогодишњице у Сарајеву, прославе се одржале у многим нашим мјестима. Међутим, ипак су изостала многа наша мјеста из којих нам стижу обавјештења да и они неће изостати у овој хуманој акцији. Тако нам јављају из Бијељине, Прњавора, Зенице, Травника као и из неких места у Санџаку да he у скоро вријеме прославити 25-годишњицу Гајрета. Апелујемо и на сва остала мјеста, која још нису прославила ову нашу ријетку свечаност, да je прославе, или да je вежу са зимским забавама у својим мјестима. Гајретове богоштовне стипендије Да Гајрет, не само световном васпитању омладине, него и верском васпитању посвећује пажњу, види се из тог разлога што je и ове године подјелио богоштовне стипендије у износу од Дин 20.000 и то: Дин 10.000 Бесиму Коркуту из Травника и Мухамеду Фочаку из Сарајева. Об&два питомца студирају теолошки универзитет »Ел Езхер« у Каиру. Сакупљање за ГајреШ. на Мевлуди-терифу Ha Мевлудв-шервфу, одржанои у кући нашег повјереннка у Прњавору, г. Хафив Салвха Ђоввћа, г. Адем Бакалбашић сакупво je од првсутнвх као добровољни прилог Гајрету своту у взносу од Двн 193 —. Сакупљачу, као в дароватељвма, најлепша хвала! Акција Гајрешова повјереника у Прњавору Усљед застоја у Гајретовом раду, који je био настао извјесно вријеме у Прњавору, Главни Одбор je именовао пред неколико мјесеци у овом мјесту друштвеним повјереникомтамошњег шериатског судију г. Хафиза СалихаЂозића. Господин Ђозић показао je за ово кратко вријеме врло добре резултате. У првом реду обновио je упис чланова, затим je прешао на прикупљање сталних претплатника листа Гајрет. Друштвена издања која су му отпослана, већ je распродао те je затражио нову пошиљку. Водећи бригу о придизању муслиманског женскиња, ступио je г. Ђозић као наш повјереник у преговоре са тамошњим наставницама женске стручне школе, како би се што више муслиманки уписало у ову школу. Како муслимани Гајрешова сшииендија за саециализирање у занату Гајрет je подијелио стипендију Тахсиму Филиповићу, електромеханичару, из Сарајева, у износу од Дин 10.000, како би се у Прагу усавршио у свом занату. Н ови повјереници Гајрета Главни Одбор Гајрета именовао 10вао je за повјеренике Гајрета и то: Г. Г. Салиха^Фејзу. |улаховића у Агошти срез Гиљане (Ј. Србија), Асима Кадриспахића у Рудом, Bi бега Ресића у Соколовићима (Рудо) и Шахина Ејуб у Миочу (Увац). Нови иовјереник Гајрета у Власеници досадањи Главни одборГајрета разрешио je дужности д( пододбор Гајрета у Власеници, и умјесто њега именовао господина Инж. Фаика Куртагића повјереником Гајрета. Повјереник Гајрета у Челинцу Ових дана именовао je Главни Одбор повјереником Гајрета у Челинцу (срез Бањалука) госп. Селима Шабановића, трговца. Госп. Шабановић јавио се Главном Одбору сам, из властите побуде, за повјереника Гајрета. У г. Шабановића требали би се да угледају многи муслимани, нарочито учитељи и други службеници. Хафиз Салих Ђозић још и данас избјегавају школу, нарочито старији, то je г. Ђозић позвао 55 родитеља и старатеља дјевојчица на конференцију, којом je згодом, опширно говорећи о Гајрету, приказао присутнима важност похађања стручних школа за муслиманско женскиње. Од толико позваних успјело je г. Ђозићу да предобије њих само 14, да упишу своје кћеркице у ову школу. Како ове дјевојчице не знају ни читати ни писати, то се г. Ђозић споразумио са наставницама, да дјевојчице подучавају у читању и писању од 8—9 сати прије подне, од 9-12 сати теоретску обуку, a од 2 —4 сатапрактичку стручну обуку. Поред тога г. Ђозић je подузео акцију да се Гајретов рад прошири и у околним мјестима, у Бос. Кобашу и др., гдје се досада уопште није радило за Гајрет. Главни Одбор Гајрета поздравља акцију г. Ђозића, увјерен, да ће г. Ђозић, као стари Гајретов раденик, ускоро получити замјерне резултате у раду Гајретовом. Нови иододбор Гајрета у Б ијелом -П ољ у (Санџак) Ових дана конституисан je нови пододбор Гајрета у Бијелом-Пољу, у који су ушли: за предсједника г. Зећо Идризовић трговац, за тајника г. Хајро Диздаревић чиновник муфтијства, за благајника г. Илијас Добарџић трговац, за чланове одбора г. г. Ћамил Хат, Абас Мекић, Шефко Дервовић веро-учитељи, Јусуф Маменевић берберин и Муле Мујуровић трговац. Прилози Гајрету Додјељење насшавника Гајрешу Министарство Просвете на молбу Главног Одбора Гајрета донијело je одлуку од 10. октобра о. г. О. Н. Бр. 76.887 no којој се Гајрету додјељује на рад за шк. год. 1928./29. учитељ г. Алија Хромић и учитељица Гђа СтефанијаХромић. Пашага Дедвћ- Заввдовићи Двн 35 —, Хвлмвја Субашвћ, Козарац Двн 40 —, Пододбор Гајрета, Котор Варош Двн 39'—, Шервф Бвлал, Витина Двн 120'—, Пододбор Гајрета, Ввсоко Двн 723'—, Хвфвз Салвх Ђозвћ, Прњавор Двн 193‘—, Градско Поглаварство Добој Двн 1000-—, Градско Поглаваротво, Вишеград Дин 500 —. 379 �П рослава 25-годишњице Гајрета у Плевљ у Прослава Гајретове Двадесетпетгодишњице у Плевљу одржана je на дан 18 новембра ове године. У очи прославе на дан 17. новембра Плевље je било нешто живље него обичних дана. Почели су да стижу гости са села и из оближњих вароши. Подигнута су славолука три на три улице које воде у Гајретов Дом. Гајретов Дом и Конвикт били су зеленилом накићени. У 3 часа no подне са 3 топовска хитца објављено je грађанству да je сутра прослава Гајретова. Ha дан прославе варош je осванула окићена заставама државним и српским. Нарочито су били украшени Гајретов Дом и Конвикт како споља тако и из унутрашњости, јер je унутрашњост просторија била декорисана ћилимима, народним, као владалачким и историским сликама. Прослава je имала почети тачно у 9 часова, a већ у 8 часова просторије Гајретова Дома биле су дупком пуне — примају 300 особа — a још виша маса света чекала je испред просторија. Прослава Гајрешове Двадесешаетогодишњице у Ппевљу Ha отворење прославе дошли су шефови свих надлештава војних и цивилних, са чиновницима — официрима, гости са села и околних вароши, преставници друштава као и ђаци VII. и VIII. разреда гимназије са г. г. наставницима. Тачно у 9 часова пуцањ топа објављује свечано отворење прославе. Ha бини се појављује председник пододбора г. Саит Сурулис са секретаром г. Ћамилом Селмановићем. Председник г. Сурулис отворио je прославу овим roвором : Поштована господо ! Веома сам срећан што ми je пала у део пријатна дужност да отворим данашњу свечаност у нашем месту, прославу 25-годишњице Гајретова рада. Отварајући ову прославу, са овога величанственога скупа треба да се сетимо највишега Гајретовог пријатеља и заштитника, нашег дичног Владара, Његовог Величанства Краља Александра Првог, и Његовог витешког сина, протектора Гајрета, Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Петра, са ускликом : Живели ! 380 Војна музика свира химну. Председник даје реч Ћамилу Селмановићу да говори о Гајрету. Секретар Селмановић прије него почиње говорити о Гајрету чита поздравну депешу коју учесници прославе стојући на ногама слушају. Депеша гласи : Кабинетској канцеларији Његовог Величанства Краља Александра, Београд. Грађани Плеваља и околине и преставници цијелог Санџака сакупљени на свечаној седници прославе Гајретове двадесетпетогодишњице — прве прославе културно-националне свести санџачких муслимана поздрављају свог јуначког Краља Александра Првог, свијетлу Краљицу Марију, свог драгог Протектора Престолонаследника Петра и цијели Краљевски Дом. Живјели ! Живјели ! Живјели ! Предсједник: Сеит Сурулис Учесници поздрављају са »Живио«. Музика свира химну. Затим, говорећи о Гајрету, г. Ћамил Селмановић изрекао je следећи говор : Данашња прослава Гајретове 25-годишњице у нашем месту искрена je Манифестација санџачких муслимана да се они са пуно вере и жарком љубави придружују својој браБи босанско-херцеговачким муслиманима, сакупљеним око друштва Гајрета, и да са њима заједнички, као једна јака целина, наставе велику и културну акцију коју Гајрет сеје и шири већ 25 година. Санџак je увек, као саставни део Херцеговине, учествовао са Босном и Херцеговином како у слави и јуначким подвизима тако и у трагедијама које je наш народ у овим нашим покрајинама много пута кроз векове проживео. 0 томе нам je доказ и светао пример наш земљак МуфтијаШемсекадић — Плеваљски Муфтија, чувени и познати борац који се са својим Санџаклијама придружи на устанак дигнутој Босни и Херцеговини да дочекају немиле им госте Швабе и Маџаре који надираху да окупирају Босну и Херцеговину. У низу трагедија које je наш народ у Босни и Херцеговини у току векова преживео, дошла je и најтежа његова трагедија, када су ове наше покрајине окупиране no Аустро-Маџарима 1878. године. Ову трагедију, ваљда последњу ове врсте, скупо je платила Босна и Херцеговина, јер су њени синови у одбрани оросили својом и натопили непријатељском крвљу сваки трн и камен, сваку стопу земље, бранећи je, али без успеха. Своју победу окупатори су крваво прославили јер су у масама убијали у животу остале Босанце и Херцеговце, кажњавајући их тиме што су бранили слободу своје рођене груде. Кад су окупатори поубијали и разагнали све народне вође и прваке, они су мислили да су тиме убили дух народни и помисао на слободу, na су почели са систематским уништавањем и анационализовањем народа, завађајући рођену браћу да се на својој рођеној груди крве. Али су се преварили у рачуну, јер се показало да идеја за слободу у Босни и Херцеговини живи и да je живјела и онда када се je широм поробљене Херцег Босне разлегала једна тужна песма : »Херцег Босно сиротице клета Сунце јарко no теби не шета« И онда се je нашло синова Херцег Босне који су смело и цијелом свету у очи рекли : »Херцег Босна није сиротица Она не сме остат поробљена«. To није био само сух одговор поробљене Босне и Херцеговине силном окупатору, већ су те речи била нада, утеха и подстрек поробљеном народу. Ова заслужна гене- �ГАЈРЕТ лист Гајрета друштва за културно економско подизање муслимана ДИРЕКТОР: ХАМИД КУКИЋ ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК: ХАМЗА ХУМО САРАЈЕВО 1928. ШТАМПАРИЈА ДРУШТВА »ПРОСВЕТА« �Књижевни преглед: Велибор Глигорић: Драме Лазе Костића стр. 10. Б. Ј е ф т и ћ : Скица о Цанкару 42, 56. С а л к о Н а з е ч и ћ : Југославенски писци 103. A. М у р а д б е г о в и ћ : Муса Ћазим Ћатић 177. X. X.: Величине источног парнаса 249. Ј. П а л а в е с т р а : Гајретова издања 369. Научни преглед: Н. Н.: Поводом дела r. Хафиза Бушатлића стр. 12. Оцене и прикази: X. X.: Песме и драме Милутина Бојића стр. 11, Дубровачка трилогија од Ива Војновића 11, Слике из сеоског живота од Јанка Веселиновића 11, Ж ена и човек од Сабе Миличића 11, Уснули Немири од Ђорђа Глумца 23, Плаве молитве од К. Н. Милутиновића 24, Међулушко благо од Момчила Цастасијевића 44. ПОЗОРИШТЕ: Г.: Једна успела npeivtajefta стр. 24, Злочин и Казна 24, Звонар Богородичне цркве 24, Пр^мијера Луцифера 44, Царске Кохор^е 44. X. X.; Премијера Ца'рских кохорти N57/ ПРЕГЛЕД ЧА^ОПИСА. БИБЛИОГРАФИЈА. Разни чланци: iiii ШШ ј r Е н в е р М у ф т и ћ : Догађај стр. 13. Џ е в а д С у л е ј м а н . п а ш ић: За реформу вакуфа стр. 25, Lux in tenebris lucet 153, Карл Краус о Србији и Србима 169, 181. Х а м д и ј а М у л и ћ : Проблем аналфабетизма 28, 45, Пред културним покретом муслимана у Босни и Херцеговини 77. Х а с а н Х о џ и ћ : Гајретова популарна предавања 60. С а л и х С а ф в е т Б а ш и ћ : Једна горућа по'треба 62. Х у с е ј н С. Б р к и ћ : Наше женско питање 72, Са каквим je напорима и под каквим приликама Гајрет доживио своју 25-годишњицу 373. Др. Т е о д о р а К р о ј е в с к а : Утицај обичаја на здравствене прилике муслимана у Босни и Херцеговини 75. X. X.: Нашто све мислим, прегледајући европске илустроване часописе 91, Поводом 16. године no смрти Османа Ћикића 92, Уочи Гајретове прославе 252.. Д р а г о м и р П р о к и ћ : Муслимани у Босни и Херцеговини 118. Х а с а н Р е б а ц : Гајрет као духовни национални покрет код наших муслимана 121. С. Т о п и ћ : Једно писмо 173. М у х а м е д З а х и р о в и ћ : Апел Хоџинској Курији 198. Н а з и ф Р е с у л о в и ћ : Промицање Гајретових идеја у народу 199. Х и д а ј е т К у л и н о в и ћ : Две врсте цивилизација и култура (превод с турског) 229. Ф а д и л К у р т о в и ћ : Гајретова мисија 248. И з е т П е р т е в : Неколико епизода у прилог историји Гајрета 253. ' • ^ а м и л 0. С е л м а н о в и ћ : Муслимани у Санџаку 254. З е ф е р М у с и ћ : Муслимани у Црној Гори 346. М а р и н а Б о ж и ћ — С п а и ћ е в а : Поздрав из Ср^ма Гајрету и Муслиманима 347. А д е м а г а М е ш и ћ : Оснивање Гајрета 371. Инж. Ш е р и ф Б у б и ћ : Приређујмо излете наших сељ ака у културније крајеве 376. Реферати за наш конгрес: И н ж . Ш е р и ф Б у б и ћ : Реф ерат из пољопривреде стр. 105. 113, 137, 157, 171, 183, 201, 218. Д р. О м е р Б а х т и ј а р е в и ћ : Проблем за ш тите наше дјеце 107, 116. Х а ф и з A. Б у ш а т л и ћ : Ш еријатски судови 154, Надлежност ш еријатских судова у Босни и Херцеговини 231. П р о ф . Ш е ф к и ј а Б у б и ћ : Реферат о трговини Босне и Херцеговине 200, 215, 234. У р е д н и ш т в о : Ha изјаву Реис-ел-Улема Чаушевића 14, Уређење наше вјерске наставе 110, 123, Реч о Прослави Гајретове Двадесетпетогодншњице 257, T ok Прославе Двадесетпетогвдишњице 258, Честитке и поздравни телеграми о Прослави 25-годишњице 281, Нови Гајретови Легатори 285, Конгрес муслимана интелектуалаца 289, Наставак Конгреса муслимана интелектуалаца 321, Заврш етак Конгреса муслимана интелектуалац а.347. Гајретов гласник: Страна 14, 30, 4 6,63, 78, 93, 111, 124, 139, 159, 174, 184, 202, 220, 238, 255, 286, 318, 333, 352, 377. �рација поносне Босне није остала превијених руку, него je започела са борбом за слободу. Они се нису овог пута латили пушке и мача, no примеру славних предака својих, јер су знали да би такав устанак био брзо и у крви њиховој угушен од моћног окупатора. Они су овог пута изабрали једно веће и савршеније оружје — почели су подизати свој народ на културном и просветном пољу, уливајући му националну свест и спремајући га да у одсудној битци за слободу узм е у историји своје место. T e велике замисли остварене су оснивањем просветно културних друштава, прожетих национализмом, помоћу којих су стварали борце за слободу. Eto из тога доба датира и наш слављеник »Гајрет«. Он се оснива у најгоре доба, у најтежим приликама, али ипак у срећан час no народ наш. Оснивањем Гајрета, почиње сијати још једна звезда, на онда мрачном небу поробљене Босне и Херцеговине, која уливаше наду поробљеном народу и стр ах окупаторима. Творци Гајретови не презају ни од чега. Мирно савлађују препреке и сметње, јуначки Србији, и то баш преко њене отете joj и поробљене Босне, догоди се оно што нико није очекивао: проговори поробљена Босна и Херцеговина — проговори на цев од револвера, a то беше гл ас: »Нећеш у Србију«. Смрти силниковом пољуљаше се темељи силне и на сили засноване Аустро-Угарске Монархије, пољуљаше се да се никад више не учврсте, већ наскоро и потпуно сруше, ког великог догађаја живи смо сведоци и ми. Погибија Фрање Фердинанда припремљена од потлаченог му и напаћеног народа у његовој земљи још je више разбеснила иначе бесне окупаторе. Настало je гоњење, прогоњење и мучење свега оног што je српско у Босни и Херцеговини. Међу првим жртвама окупаторског беса био je и наш слављеник друштво Гајрет и међу првим мученицима били су и гајретови радници, јер су окупатори у Гајретујош од његова оснутка гледали легло бунтовника. Окупатори су се бацили као гладни курјаци свом жестином свога беса на Гајрет и његове раднике. Ставили су Гајрет под свој надзор, конфисковали су имовину, интернирали многе његове Пододбор Гајрешов у Плевљу подносе жртве, јер су свесни да то чине за добро, величину и слободу свога народа. Гајрет још у своме зачетку, у колико више ометан од оних којима je сметао, у толико je више наилазио на одзив и потпору од широких народних слојева ради којих je никао и за које je радио. Окупатори су запазили значај Гајрета и одмах су у њему уочили националну жижу, na су знали да ће сваки и најмањи успех Гајрета причинити огромне ш тете њиховој окупаторској акцији. С тога je и разумљива њихова акција према Гајрету — у почетку помирљива-да би га придобили за своје сврхе, a кад им то није успело били су немилосрдни према Гајрету. Акција окупатора и интриге изрода у служби окупаторима противу Гајрета, одбијали су се од тврди град Гајрета као валови узбурканог мора од природне бедеме хладних стена, a Гајрет je постајао све виши и чвршћи у своме спасоносном деловању за добро народно. У 1914. години, када највећи крволок нашег народа и непријатељ словенске слободе мишљаше да je толико моћан и силан и спремаше се да зада и последњи смртни удар слободном делу нашег народа — онда малој али јуначкој раднике који су no њиховим казаматима и кости своје оставили, али никада нису клонули духом и изгубили наду да њихов Гајрет неће пожети успехе које му они бејаху наменили. Па и поред свега овога што je Гајрет у оно време проживео најтеже дане у своме животу, и дејаје његова остала дубоко урезана у широким народним масама. Идеја Гајрета — у мраку запаљена буктиња све je више и више светлила док je није заменило и сунце слободе. Настали су бол>и дани — остварени су снови Османови и његових другова, јер се je њихова поносна Босна и кршна Херцеговина нашла у крилу мајке joj Србије и саставу велике о слободне Краљеаине Срба, Хрвата и Словенаца, какву су je Осман и другови хтели и замишљали. Испунила су се очекивања нашег заслужног народног великана песника Сафет бега Башагића, оснивача Гајрета, јер je Гајрет получио успехе које му je он наменио и ради којих га je и основао на за довољство његово, његових сарадника и свију Гајретових пријатеља и радника. Ослобођењем и уједињењем нашег троименог народа, настало je ново и боље доба и за наш 381 �Гајрет и он почиње живети новим и бвљим животом, постижући нове успехе. Гајрету je за његов патриотски рад на д обру свога наР °да д а то признањ е са највишег м еста, јер je Њ . Величанство наш дични Краљ, благоизволео ставити Гајрет под протекторат свога витешког сина Њ. Kp. В. престолонасљедника П етра, и прати будним okom рад Гајрета, указујући му сваку помоћ. Награђени с у и Гајретови радници и то сви : живи тиме што су доживели слободу то највеће благо и богатство сваког родољ уба и што сваки дан виде плодове Гајрета a мртви тиме што леж е под слободном земљом и са поштовањем се помињу. Награђени су и велики гајретови мученици који оставиш е кости no казаматима окупатора, јер су т е кости пренеш ене са највеКим почастима захвалног нар ода и полож ене у слободну земљ у, за чију су се слободу они и борили. Гајрет je сада своју плодоносну идеју раширио широм наше слободне и уједињ ене О таџбине и нема ни једног кута у нашој Отаџбини који не познаје, не цени и не помаже Гајрет и његову акцију. Мислим да ћ у погодити жељ е учесника данашње прославе ако ово неколико речи што сам рекао о Гајрету завршим са ускликом од срца : нека je слава и хвала Гајретовим творцима и нека живи њихово дело наш драги слављеник Гајрет. Г. Томо Вукетић, наставник гимнаЗије говори о и сторијској улози муслимана наше крви .у борби за ослобођењ е и уједињ ењ е у вези са Гајретом, са чим се завршава и свечано отворењ е прославе. Пред просторијама Гајретова Дома no утврђеном програму формира се поворка. Л а челу поворке слика протектор а Гајрета Престолонаследника П етра коју носе двојица питомаца Гајрета, a са стране двојица матураната носе застав у државну и српску. З а њима су питомци Гајрета, војна музика, VII. VIII. разред гимназије, преставници друш тава, шефови надлештава, са чиновништвом, гости и сељаци, старији грађани na омладина. Поворка креће улицама доњ ег дела града са песмом и свирком и у з бурно клицање Краљу и Престолопаследнику. Поворка долази у 10 V, часова пред Гајретов Конвикт где чека маса света. П риступа се свечаном отворењ у Конвикта. Г. Бећир Муловић отвара Гајретов Конвикт следећим говором : Поштована господо ! Данаш њу прославу Гајретове двадесетпетогодишњице прву прославу културно-националне свести санџачких муслимана чини свечанијом и величанственијом још један акт који fce се објавити и овог часа свечано обавити, a то je : отварањ е првог Гајретовог Конвикта у нашем м есту, у Санџаку. Данас се отвара у нашем месту Гајретов Интернат-дом који ће бити отворен вредној деци сиромашних родитеља и з цијелог Санџака да се несметано и безбриж но посвете науци, школи и занату. Ово je први дом ове врсте који се после ослобођења отвара у нашем забаченом, сиромашном, скоро заборављ еном Санџаку. Да смо дошли до овог дома кога данас свечано отварамо, има се на првом месту захвалити Главном О дбору и његовим вредним радницима-поборницима гајретове идеје, је р они учинише много за нас и наш мали труд и рад, који уложисмо за Гајрет, д есеторострук о наградише. Наш рад за Гајрет у нашем месту ево се данас крунише успехом и ако тај рад на ж алост није онакав и онолики колики je тр ебао и морао бити. З а т о , нека нам данашњи дан и ова свечаност буде подстрек да у будуће бољ е и са 382 више љубави помажемо Гајрет и њ егову плодоносну идеју, јер помажући Гајрет, помажемо наш народ на свим пољима народног живота, a нарочито муслимански део нашег народа који треба још много труда и напорног рада да би се избавио из нежељног положаја у коме се данас налази. Отварајући овај дом, ja Вас позивам гг. да овај свечани моменат пропратимо са ускликом од срца највишем пријатељ у и заштитнику Гајрета, нашем јуначком владаоцу Краљу Александру и његовом витешком сину нашем протектору Престолонаследнику Петру. Живео ! Музика после клицања Краљу и Престолонаследнику, свира химну. Пред конвиктом говори М устафа Пешеновић питомац Гајрета о значају Гајрета и њ егове акције no муслимане у Санџаку, na 'између осталог каже : Главни одбор Гајрета руководећи се обзирима националитета и васпитања у том правцу своје браће муслимана у Санџаку проширује своје границе делатности. Први његов рад у том правцу je заснивање Конвикта преко кога ће спровести своју духовно-националну концепцију. Ми, омладинци будући свесни Гајретових идеја и државно-националних побуда, заклињемо се данас, приликом ове велике национално-просветне свечаности, да ћемо бити његови пионири. З а то ja, као његов питомац, у име целокупне муслиманске омладине упућујем апел свима патриотима овога краја без^разлике вере да потпомогну идеју и рад овдашњег Гајрета, јер б ез ваше родитељске потпоре и саосећањ а неће моћи у потпуности извршити свој циљ. Пошто je завршено свечано отворењ е Конвикта полази се у џамију. Велика џамија Гази Хусеин Пашина пуна. Госп. Дервиш Ш ећеркадић окружни Муфтија учи хатма дову умрлим члановима и пријатељима Гајрета. Пред џамијом се формира поворка no истом реду и креће кроз улице горњег дела града. З а цело време док се сврставала поворка, обављано отварањ е и дова, пуцао je топ са Гаљубине. Тачно у 12 часова поворка пошто je обишла цео град, долази пред просторије Гајрета. Секретар Селмановић захваљује се учесницима на одзиву и објављује да je програм до подне завршен и свет се разилази. У 1 час no подне одржан je банкет гостима у п росторијама Конвикта на који су позвати и сви шефови надлештава. После банкета била je игранка у дворишту Конвикта и трајала до 3 часа no подое. Од 3 —5 био je концерат у Гајретовом Дому. У вече je била забава. У пркос киши која je одмах свечери почела падати у 7 часова сала je била пуна гости, a много се je њих вратило јер није било више места. Тачно у 8 часова почео je програм. М устафа Грчић питомац декламује »Остајте овде« од Алексе Шантића. Реџо Букан питомац декламује »Дижите школе«. Појављује се на бину г. Радоје Мирковић, чиновник окружне Финансиске Управе у Плевљу са гуслама и пева са много уметничког дара »Јанковић Стојана« кога публика бурно поздравља. Затим , Гајретова дилетантске дружина изводи на опште задовољ ство драму »Омербег Љубовић« од В. Тмуше. После тога била je томбола, лутрија и игранка до пред зору. Морални усп ех Гајретове прославе био je изнад сваког очекивања, и биће јак подстрек за продирање Гајретове идеје у Санџак и Јужну Србију. Материјални успех такође je био врло добар и ако су ово најсиромашнији крајеви. Од прославе je приходовато у У свему динара 9.358—, али je за припреме и извођење прославе утрошено динара 4.008-—, т е je чиста прихода остало динара 5 .3 5 0 --. �Пододбор je добио много писмених и телеграфских честитки из Србије, Јужне С рбије, Б осне и Санџака, a много je њих и прилоге послало. Да je прослава овако сјајно усп ела и у моралном и материјалном погледу, кма се захвалити целокупном грађанству без разлике вере, јер се je сваки такмичио да са своје стране допринесе у сп еху ове прославе. ГЈрослава 10-годитњице Уједињења у КонвиШима Гајретовим Први дедембар о. г. као дан 10-годвшњвце Уједвњења нашег народа, прослављвн j e у сввма интернатима нашег друштва. Уочв тога дана управе конвиката иввјесиле су ааставе, a сутрадан, у некојим интернатима преко дана a у другим на вечвр, одржане су свечане прославе, коЈи су отворили првгоднвм говорвма управницв внтерната. Затвм су слвједвла предавања о значењу Првог Децембра, које су држалв најстарвјв пвтомци, рецвтовања в декламацвје патрвотсквх пјесама и на крају пјевање Државне Хвине. По свршеном програму пптомцвма j e првређена мала закуска a затвм су питомци развили анвмврану забаву вграљем народних кола в окретнвх вгара уз пратњу пвтомачквх тамбурашквх зборова. Т у вечер биле су влуминвране све пропрооторвје друштвенвх внтерната. У иажњу иододборима u повјереницима Гајрета Сезона Гајретоввх зимсквх забава наступвла je у овом мјесецу в трајаће до краја мјесеца марта вдуће годвне. Првлвком забава фвнансвјскв органи убвру 20°/* такса од првхода твх забава. К ада се зброје те таксе, које у току годвне уп лаћују свв вододборв и повјеренвштва, ввдвмо да je то већи и осјетљиввји в зда т а ^ . Међутвм фанансвјсквм законом за 1927./28, год. предввђено je , д а културно просвјетна друштва могу бити оелобођена од плаћањ а твх такса, ако се правовремено обрате см ол бом 8а опрост Генералној Дврекцвјв Пореза у Београду в ако тој молбв првлож е друштвена праввлв. Скреће се пажњ а сввма пододборвма и повјеренвцвма Гајрета, да првлвком одржавањ а друштвенвх забава в концерата, вскорвоте ову повластвцу. Молба треба да буде краткот оадржаја, бвљегована са 2 5 може да буде в овакав: двнара, a садржај Поподбор (Повјеренвштво) Гајрета у ........ Генералној Дврекцијв Пореза Београд. Пододбор (Повјврвн.шт.0) Гајрвта пРЈш,ва » културно просвјетно подвзање муслвмана у . . nDBDeKvie »» баву у (датум) у корвст друштвеовх цвжева.' 1 , П(И 0С"0ВУ РЧеш енл горње Дврекције од 29. децембра 1927. бро] 143050-27. молвмо ту Дврекцвју да на улазнвце °ве забаве не плаћамо таксу вз пар. бр. 99-а Закона о таксама. (Потписи). Припомоћи Гајрету Главнв Одбор Гајрета je взввјештен, да je нашем друштву, на предлог Државног Зовода sa Унапређеше Индустрије и Занатства, Господвн Мвнвстар Трг. в Индустрвје одобрво новчану помоћ у сумв од Двн 8000 — вз првхода Д рж . Класне Лутрије, a радв образовања занатског подмлатка. Решењем Мвнвстарског Савета одобрено je Гајрету на име помоћв за течај за сеоске домаћице Двн lO.COO'—. Госп, Мвнвстар Трг. в Индустрвје одобрво je Гајрету вз првхода Држ. Класне Лутрвје своту од Дин 5.0.0'— sa потпомагање трговачког в занатског подмлатка. Обласнв Одбор Сарајевске Области одобрво j e новчану помоћ Гајрету од Дин 10.000'-. Дорови Гајрешу у мјесецу октобру и новембру стигли су Главном Одбору Гајрета следећи дарови: Општинско поглаварство у Власеници Дин 500, Пододбор Гајрета Требиње Дин 200, Пододбор Гајрета Дервента Дин 610, Општинско Поглаварство Вел. Кладуша Дин 246, господ. Садик еф. Садиковић Љубушки Дин 545, Пододбор Гајрета Љ убиње Дин 210, Пододбор Гајрета Дервента Дин 411, госп. Аган Синановић Бањалука сакупио Дин 115. Сакупљачима и дароватељима срдачна хвала! Gajretova bilansa od 30. juna do 1. decembra 1928. Radi obavještenja Gajretovih članova i prijatelja o stanju Gajretove imovine kao i o kretanju Gajretovih prihoda i rashoda, donosimo u današnjem broju dru­ štvenu bilansu, sastavljenu 1. decembra o. g. Kao i dosadanjih godina, društveni prihodi za prvih 5 mjeseci poslovne godine znatno su manji od dru­ štvenih rashoda za isto vrijeme. To proizlazi otuda što su minulih 5 mjeseci redovno pasivniji u prihodima od mjeseci koji slijede iza njih. Sezona Gajretovih za­ bava, kako u Sarajevu tako i u provinciji, počinje krajem novembra odnosno početkom decembra i traje do kraja m arta mjeseca. Glavne prihode iz provincije obično doznačuju pododbori i povjerenici polugodišnje i to krajem decembra i juna mjeseca. Prema tome veći prihodi počeće da pnspijevaju Glavnom Odboru krajem ovog mjeseca. U te prihode, koji će se početi da do­ značuju u toku ovog mjeseca spadaju članarine, pret­ plate za list za prvo polugodište i prihodi od održanih zabava. Uz ove prihode slijediće i prihodi od Gajretove Spomenice, društvenih značaka i prihodi od »Cigla Gajretova Doma«. Isto tako, svršetkom decembra ući će u društvenu blagajnu kamate od društvene gotovine i prihod od Gajretova cigarpapira, koji pripada društvu prema ugovoru za prvih 6 mjeseci. Krajem društvene godine ulazi u društvenu blagajnu i 10% -tn a čista dobit naše dobročiniteljice Banke Gajret, koja iz godine u godinu biva većom. Kako se vidi iz pregleda prihoda, svi društveni primici od 1. jula do 1. decembra o. g. iznose Dinara 495.43915. Rashodi društveni za isto vrijeme su više nego dva puta veći od prihoda. To proizlazi otuda što se za društvene konvikte nabavljaju nekoje živežne namirnice u većim količinama u jesenjim mjesecima, kada su obično najjeftinije. Društveni izdaci za prvih mjeseci morali su ovog 383 �puta da budu veći i iz drugih razloga. Prije svega u septem bru mjesecu održana je proslava društvene 25godišnjice, a troškovi na proslavu, kako se vidi, bili su vrlo veliki. Sam o troškovi za štam panje društvene Spomenice iznose oko 90.000'— dinara; izrada značaka društvenih 24.000 kom ada dinara 69.120'— ; prenos posm rtnih ostataka iz Arada rahm. Avde Sum bula i Behdžeta Mutevelića (zajedno sa privremenom grobni­ com) dinara 49.062'— ; banket gostima na llidži Din 47.947'— i t. d. S priprem am a oko proslave povećali su se i nekoji drugi troškovi, kao n. рг. troškovi kan­ celarijski. Društveni izdaci u ovom periodu godine veći su i radi izdataka na društvene konvikte, koji su se ove godine morali da povećaju usljed toga što je u dru­ štvene konvikte primljeno znatno više pitomaca nego prošle godine. U nekojim konviktima obnovljen je društveni inventar, a uza sve to ove godine uspostav­ ljen je prvi Gajretov konvikt u Sandžaku (Plevlje). Osvrnuvši se letimično na prihode i rashode društva, mi vidimo da je do 1. decembra o. g. utrošeno iz društvene gotovine, koja je iskazana sa danom 30. juna o. g. svota od Din 560.277'27. Za toliku je dakle svotu bila m anja društvena gotovina od gotovine iskazane na prošloj našoj glavnoj skupštini. Stanje društvene imovine na dan 1. decemara o. g. vidi se iz »Pregleda Gajretove imovine«. Radenici i prijatelji Gajreta jtioraju uložiti sve svoje snage i svu svoju ljubav, ^oju gaje prema Gajretu, da bi na kraju ove društvene godine pokazalLH>to~ bolje m aterijalne rezultate svoga rada za Gajret, da bi na\ taj uačin opravdali nade, koje u Tijih polaže musliman­ ski elemenat. Ekonbrfiske prilike općenito su u narodu vrlo teške, pa su stoga potrebni tim veći napori za uspješan rad. Teške materijalne prilike povlače za sobom i potrebu- većeg, požrtvovnijeg, i opsežnijeg rada Gajretova.j Sa velikom ljubavlju, sa ozbiljnošću i samopregorom, koje su i dasada pokazivali radenici Gajretovi, mi se pouzdano nadamo, da će se prebroditi sve te­ škoće i da će se Gajret nesamo održati na dosadanjoj' svojoj visini, nego da će i proširiti svoje djelovanje i baciti se i na druga polja rada za narod. To traže od njega vrijeme i okolnosti. Račun prihoda i rashoda od 30. V t do 30. XI. 1928. Primici: 16.302 — 1. Članarina redovita Din 2. Č lanarina dobrotv. 16.98970 i utem. . . . » 42.330'— 3. Darovi i dob. prilozi » » 69.33475 4. Zabave . . . . « 133.107 — 5. Opskrbe . . . . 6.990'— 6. Pretplate na list . » 855'— 7. Blokovi za ciglu . » » 37.890'— 8. Značke . . . . 9.350 — 9. Spomenice . . . » 162.29070 10. Prihod proslave . * zda ci: 1. Muški konvikt i Šegrtski Dom Sarajevo . . . Din 160.796‘06 2. Ženski konvikt, Sa­ rajevo . . . . „ 69.890'20 3. Muški konvikt, Bihać „ 55.134 05 4. Muški konvikt, Tuzla „ 43.09778 5. Muški konvikt, Mostar „ 56.733'3l 6. „ konvikt, Plevlje „ 31.481'— 384 7. Šegrtski Dom, Sara­ jevo . • • • • » 8. Prosvetin i Gajretov konvikt, Foča . . » 9. Štampanje lista i po­ 32.68070 štarina . • • • » 10. Honorari za uređi­ vanje i saradnju 26.200 — l i s t a ..................... ..... 26.400,— 11. Stipendije . . . . , , 8 010 — 12. Potpore . . . . „ 58.31278 13. Kancelarijski troškovi „ 14. Plate činovnika i 74.75810 drugog osoblja . „ 15. Proslava, sa štam pa­ njem »Spomenice« i izradom značaka „ 341.31997 21.000 — 16. Gajretova kni. izdanja „ 17. Štampanje blokova 8.500 — »Cigle Doma« . . „ 22.646'25 48. Kamate . . . . „ ____________________ Ukupno izdato Din. 1,055.71642 Više izdato nego primljeno Din. 560.277'27 Pregled Gajretove imovine na dan 30. X I. 1928. Aktiva: 8.62483 » » Poštan­ 2. 12.60681 skoj Štedionici . ” Gotovina u Banci 1,023.00448 Gajret . . . . » Gotovina u Zemalj­ 26.733 — skoj Banci . . ” Gotovina u Prvoj 17.060 — Hrv. Štedionici 448.682 — Gotovina u »Vardi« » »M usl.Tr. 1.250 — i O b rt Banci . . Gotovina u Kredit. 29.960 — Banci, Ljubuški " 36.650 — G otovinauSar. Banci Gotovina u Banci 10.227'— Ferizbegović . . Gotovina u Kredit. 39.880 — 1,654.67902 Banci, Tešanj . . Dionice i vrednosne hartije . . . 505753'— 29.91054 13. 20% bonovi . . 14. Zajmovi . . . 21.57983 420.22750 15. Inventar . . . 16. Predujmovi . . 7.14210 17. Razglednice . . 7.16394 24.14V15 18. Razni dužnici 15000 — 19. Nekretnine . . 20. Ćilimarska škola 31.87763 10.000 — 21. Račun garancija 2,727.47471 Pasiva: 1. Imovina . . . . Din. 2,385.98714 2. Srp. Centr. Banka 500.000'— 3. Gajretov Dom . . 390.027'84 4. Račun garancija . 10.000 — 5. Osman Hadžić 280'— 6. Hamza Humo . . 1,457-— 3,287.751'98 Više potrošeno 560.27777 2,727.47471 1 . Gotovina u blagajni Din „ ШТАМПАРИЈА ПРОСВЕТА, CAPAJEBO �C e n tra la : Sarajevo S je d iš te D ire k c ije , Beograd F ilija le : Brčko i Novi Sad Papirnica 1 Hamdija Kopčić , 1DLMllSIIfl IlJDlIOirii ul.*- 619 M e d . U n iv . s p e c ija lis t a z u b n i lije č n ik S a rajevo, S tro s m a je ro v a | 1 p r e p o r u č u je p is a ć e g S A R A J E V O , J e f ta n o v ić a u lic a b r o j i . T e le fo n Ordinira s v a k i m b o g a to s k la d iš t e i r is a ć e g o d 9 — 12 m a t e r ija la danom sati prije podne i o d 2— 6 sati poslije podne _______. . . . _______ j [ Ш Т А М П А Р И ЈА 1П РО С В Е Т А S V A K I M U S LIM A N TR E B A О Д KUPUJE SAMO jШ ТАМПАРСКО-ИЗДАВАЧКИЗАВОД G A J R E T O V ; (: i g a r p a p *r И з р а ђ у ј е ј : Ј к • • • I i разноврсне банковне, трговачке и индустријске тисканице у бојама као: дионице, уложне књижице, чекове, дипломе и т. д., т е разна стручна дела, календаре и остала издањ а солидно, б р зо и no умереној цени. je r k v a tite to m nadm ašuje sve ostale i Властита књиговезница израђује све врсте трговачких књига и протокола, као н разне галантеријске и картонашке послове no мери и нацрту. cig arp apire a p otpom aže i ,,G ajret“ ^ s. D . Alkalaj, Sarajevo Narudžbe: TVORNICA CIGARPAPIRA fC A P A JE B O :! 356 Књиговезница -- Стереотипија А л е кс а н д р о в а б р .6 -Т в л е ф о н б р . 1 može se naručiti i preke društva Gajret u Sarajevu = �NACIONALNA I UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA BIH \ i 55/1928 A sb \ оов I lir " ^^ ^ ^^ 4039438,1-24 BANKO GflJRET D. D., S flR ftitu u Akcijski kapital Din 20,000.000 -, Rezerve Din 2,000.000'Od tište dobiti dale 10°/* Kulturnom I Prosvjetnom društvu „Gajret". Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne 1 privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i hu­ manitarne ustanove. Milih.ili. illll. .lih , Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajretnajbrže i najkulantnije. - Uloške uka­ maćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. ,ulili ..Illllh Iillllllll .»iiiillllh, t BOSANSKA INDUSTRIJALNA I i Dr. Omer Bahtijarević t TR G O V A Č K A BANKA D. 0 A ■SARAJEVO, Strosmajerova ul. br. 12 • Potpuno uplaćena dionička glavnica I Dinara 2 0 ,000.000 f Rezervni fond i ^ c f ! D inara dugogodišnji liječnik Drž Bolnice, operater i spe­ cijalista za operativne bo­ lesti, asistent chirurškog odelenja Državne Bolnice nedavno je otvorio 7 ,5 o o .o o u -i Prim a u lo š k e n a š te d n ju , vrši doznake u unutrašnjosti i inozemsl uz n a j p o v o 1j n i j e uvjete, finansira i n d u s t r i j s k a i tr g o v a č k a poduzeća. Z Ordinira od 1 -3 po slije podne i I i i f Interurban t e l e f o n i broj 605, 865 i 555 f ) Filijale: f j Beograd, Zagreb, Novi Sad, Tuzla, Split I l i l i 1".w ......."IIP ...IIP".ЧШВ Temeljna glavnica 40,000.000•- dinara. ilil lllltiiilllllllli »iillllllll,„lili.. ..Illlh, Z ALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro 1 ostale drago­ cjenosti uz najpovoljnije kamate. . općine grada Sarajeva . Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filijale Sarajevo broj 2172. Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. — Osim toga ima svoju Ilir. "lllll li 1""1 . 1111. . ilil .... ........ "ii.... u Prestolonasljednika Petra uliti broj 20 u ll.-om katu. ..iillllllll � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1928 Description An account of the resource Br. 1-24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID bbf16b73-81d4-458d-8ded-57e1db1fc11b