https://kolekcije.nub.ba/files/original/fc20cd76720833f6886d2446cba7b48b.pdf e67e998a1d8a45faf225c8da1759578e PDF Text Text ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 1. С ар а је в о , 1. ја н у а р а 1927. ЦиЈена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — С А Д Р Ж А Ј: Ахмед Мурадбеговић: IlOHOC (Роман из муслиманског аристократског живота). Хусејн Ђого: А лагин чардак. Вера Обреновић: Јес е н (Пјесма). Вера Обреновић: Б олест (Пјесма). Осман Нури Хаџић: М ухамед и Кур-а: <ј). Грилпарцер: М орски и љ убавни Bi (Трагедија у 5 ,чинова) Превео СулеЈЈ Мурсел. Генерал Живан Ј. Ранковић: С рпско-Бугарски рат. Џелал Нури: Разво д бр ака и тјерањ е Ж( Гајретов Гласник Нрослава Рођендана Њ. Келичанггва Краља Гајрету. Задруга Кола Српских Сестара ii Гајрета. ,ал.љи утеиељачи Гајрета у тешањском срезу. иианке из Сарајева за Гајрет. г Уредник: Хамид Кукић. ^ e iia S ; �imi GuiEi d. Potpuno uplaćena dionička glaunica Din lo,ooo.ooo‘— Rezerue Din l,6oo.ooo-— a Karika se bavi svim u bankovnu struku spadajnćim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilaruo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne knlmrne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod „Varde“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantiiia" u Sarajevu. Od čiste dobiti daje IO°|0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja lianka Oajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. i l i ODiDininooninirjaiaiDiDoiaogi I B [ i l B a WWfS1fi1WWWfilW[i1[Wiril[Sl[Siril|SHSl с*аесж оесж зеслоеаж зесж >есЈгаесж аес*аеесж аееж аееж аеслгоесж аесж ае*аесж оеес*зес*аесж асж аесж аесж зе i v e Štedionica •с*осжосжо* • СЖЗОЖЗСЈК)« općine grada Sarajeva T em eljn a g l a u n i c a 4 0 ,0 0 0 .0 0 0 — d i n a r a Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 а l1m i 3 i; Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju 1 3 ! Ш З I Ž A L A G A O N I G i U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. i • •сж>*сао«ежа«сжо«сжо«с0«)«сж)*сжа»сжасжовсжа«гжд«слг>«сжа*сжа«сжз«слга«сжо« �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУОЈТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИ8АЉЕ МУСЛИМАНА Цијена год. 80 Д. По|едини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора или код Управе — Гајретових конвикта. — Излази 1. и 16. у МЈесецу. Година XI. Број 1. Ahiueđ Muiadbegović: PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) I. Kuća potpuno zamrla. Mutvak, sobe i hajati za trpani mrakom i nekom pritajenom''jezom, koja preža u velikoj staroj kućurini napola praznoj. Sa podova dignuti sagovi. U nekim sobama, u koje rjeđe stup*, ljudska noga, ostala na daskama prašina u velikom četverokutu, koga je ispunjavao stari perzijski ćilim, arapska serdžada ili bosanska halija. Na stepenicama posred srijede vuče se Dijela cesta, oštro i pravilno urezana od hajata pa sve do same divanhane. Na toj bijeloj cesti bila je nekada crna čoha, po kojoj su gazile ljudske r.ogi, kao po mekanom perju. Sad je više nema. Na zidovima isto takovi znakovi: utis­ nuti likovi starog pradjedovskog oružja, unakrštene demiskijs sablje, dže.rerdari i kubure. Samo likovi, prazni ,pusti, kao uspomene, koje se nikad više neće povratiti. Na divanhani se tako vuku neke bi­ jele unakrsne ceste, križaju se putevi, po kojima su stupali begovi i harnim*- i plahe ušutkane sluškinje i cijela kuća nalikuje na neki suhi kostur, prazan i šupalj i sablastan. U dubini kuće čuje se promukli kašalj, kao da neka samotna duša izdiše u čamotinji, a sva kuća ozvanja potmulo i teško, kao tamna nepristupačna špilja. Kašalj se ponavlja u čestim razmacima, a praznina u crnoj ogoljeloj čardakliji ispunja se gro­ zom i nekim strašnim sipljivim uzdisajima, kao da sam taj prostor boluje i — umire. Jedna se vrata pomakoše. Na drugoj strani u sobi, oču se neko sla­ bašno nemoćno šuštanje ruke, ili suvih napuklih da­ saka, ne bi se moglo pogoditi. I vrata se otvoriše. Blijed plamen svijeće pade po divanhani, opruži se po čitavom podu, zadrhte, zatrepta kao da se grči u smrtnim mukama, lupi nekoliko puta sobom o pod, o zidove, o strop i složi se u blijed nepomičan potez i — zamrije. Na otvoru stade prikaza, u bijeloj odjeći, mršave ispružene ruke i nemoćne ukočene noge u koraku. — Hatidža! — viknu prikaza. Kuća se muklo i prazno zatrese i smiri. Nasta isti stari muk. Ruka u bijelom prozirnom rukavu podiže svijeću, plamen oživlje iznova i stade šibati podove i vrata, kao da se igra kao obijest da provodi. Ukočena noga, crna, bosa i koštunjava ukaza se iz bijelih širokih nogavica ‘ Polako P ^ đ e prag. I prikaza se zaputi kroz praznu pustu i ogoljelu kuću. Svijeća je u njezinoj ruci titrala i osvjetljivala sve one bijele ceste po podovima, po zidovima i po stepenicama. Duga brada pada joj sve niže i niže i čini se kao da kipi na onome plamenu, što ispod nje tinja, a suhi kostur savio se preko cijele svijeće, kao da je njedrima čuva, da se ne ugasi i ne ostavi ga sama u jezivom mraku. Koraci se vuku po bijeloj cesti, na kojoj je nekad bila crna čoha, meka kao perje, skližu se sporo i nemoćno, a noge se vuku uporedo, ne ostavljajućijedna drugu, kao dvije bolne iznemogle druge. Tek tamo na stepenicama rastaju se teško i spuštaju se jedna za drugom, kao da se traže, dovikuju i onda se opet rastaju mukotrpno, teško, kao da se otkidaju jedna od druge iz sraštenog, nerazdruživoga zagr­ ljaja. A svijeća dršće i svijetlo joj se lomi na oštrim bridovima stepenica i rasipa se dalje na crvenim izlizanim ciglama araluka i osvjetljuje jame i udu­ bine iskopane zemlje. Istom kad stepenice skrenuše na desno i dvije se crne i dlakave noge opet nađoše na ravnome tlu, ukaza se u svijećinom osvjetljenju neka crna jama natkrivena gredama i zapuhnu svi­ jeću hladnim, teškim i vodenim zadahom. Prikaza sa bijelom bradom zastade i ustuknu pred tom prova­ lijom. Sa greda su podignuti podovi i između njih se dobro vidi dolje u neki duboki tamni podrum, �Страна 2. Г A ЈРЕТ. pun vode i kamenja. Tamo preko greda iznad po­ druma, stoje razvaljene vrata, a na pragu ciči matori parcov, sjedi na repu i gleda užagrenim očicama u bijelu ustreptalu bradu. — Išl — siknu prikaza i zaprijeti rukom prema drskoj životinji, koja se i ne maknu! — Iš, đavoli te odnijeli! Ah pusta li vremena, da ga Bog ubije! Ni miševi me se više ne boje! On zakorači još nekoliko puta i stade pred nekim bi­ jelim izapranim vratima: — Hatidža! — viknu. —. Šta je? — ozva se bolni djevojački glas i začu se nervozna kretnja, šuštanje odjeće i opet mir. — Spavaš li? — Budna sam. — Otvori! — Odmah! Bijela se vrata otvoriše i na ulazu se ukaza bli­ jedo djevojče, obliveno slabašnim svijetlom, u ruži­ častim haljinama, punim nabora i čipaka. Velike i tamne zjenice, okrugle kao kupine, povećaše se još jednom toliko, a blijeda boja lica zali se plemenitim rumenilom i izgledalo je, kao da neka rumena svjet­ lost gori u njezinoj nutrini i izbija na obraze i kroz cijelu kožu. U tim crnim jezovitim razvalinama stare nepristupačne kućurine, starac i djevojka ukazaše se najedanput kao neka priviđenja, a njihov glas, pogledi i kretnje pojačaše još više tu pustoš i tu mračnu tajnovitu prazninu. — Zar još nisi lego? — upita ona, a riječi joj se stopiše u ptičiji cvrkut, izgubiše ljudski oblik i tek nekim neartikulovanim prizvukom izraziše to začuđeno pitanje. — Bojim se! — Čega? — Tebe. Ona pogleda u njega zabezeknutim zenicama, koje se neobično rastegnuše i ukočiše? — Mene? Babo, babo! — šapnu ona prijekorno, a riječi joj se natopiše bolom, očajem i gorčinom. Zar se baš nikada nećeš okaniti toga? Pa što sam ti učinila, da mi tako malo vje ru ješ. . . — Vjerujem ja tebi. — Vjeruješ? A svaku noć dopužeš odozgo niza stepenice, kao dijete i budiš me i pitaš, a ja ne znam šta ću da ti odgovorim. Nije mi žao što si takav prema meni. Ali što si prema sebi nemilosrdan, to me boli. — Nisam ja nemilosrdan ni prema tebi ni prema sebi. — Tako uvijek govoriš. A kolika je to muka ne spavati cijele noći i neprestano razmišljati o tome, da ja kuda ne utečem i kinjiti.sama sebe. A eto jedva se na nogama držiš. Kad bi ti mogao meni povje­ rovati i okaniti se svega što ti dušu kida, ne bi ti tako svakim danom — slabio. Kad pogledam u to Број 1. tvoje izmučeno lice, srce mi se stegne, pa na prečac da pukne. Oh, babo, babo, zašto mi to ne vjeruješ. — A šta da ti vjerujem? — Pa, to, da si mi otac, da te ja volim i da ni­ kuda neću od tebe. — A on? — Ko? — A lija. . . Ona najednom zamuknu, obori oči preda se a mala nožica u svilenoj papuči poče se igrati po podu i šarati neke čudne kolutove i pravce i krugove. — Zašutila si? — Nisam. Sjetila sam se majke. Ona mi je uvijek govorila, da ja imam neko tako čudno lice, da se na njemu, sve što kažem odrazu je kao laž. I zato mi niko ništa ne vjeruje. A ja sirota, ja bih se mogla zguliti vičući svijetu i preklinjući se, da govorim istipu. mogla bih u vodu skočiti, u vatri izgoriti, on bi opet vikao da lažem i da se samo pretvaram. — A svi govore, da ga voliš. Pa čak i predamnom, predamnom se usuđuju . . . .Ali, doće moje vrijeme! VratiĆe se moji dani! I ja ću opet moći uzdignuta čela i svjetla obraza prolaziti svijetom, kao što sam prolazio. Doće, mora doći! On stisnu pesnicu, a šuplje desne, sa nekoliko krnjavih zubi škrinuše nekako muklo, kao da se zgnječiše. Ona pogleda u njega i sažaljenje bolno i očajno ukaza se na njezinom licu, kao sjena. Ona pomisli: Starac, koji zemljom puže, kao dijete u šestom mjesecu, stišće pesnicu i škripi zubima! Od te misli tijelo joj napadno šmekša i njezina čvrsta i ukrućena pojava, koja je dotle izgledala gotovo kao prkos, postade mlohava od prevelike blagosti i sa­ žaljenja. — Alija! Šta je Alija, da ja njega volim? Sin skeledžije i splavara, čiji je otac hvatao balvane na Savi i metnuo na prsa zlatni lanac, kao palac debeo, da se vidi kako je bogat. A ja? Ja sam koljenovićka! Moji su djedovi bili paše i veziri. Oni su išli i protiv najvećega cara na svijetu, protiv sultana! Car nad carevima bojao se i strepio pred njihovim licem! Ona je govorila to nekako mrtvo suho, kao da izgovara neke tuđe naučene riječi. Očito se vidjelo, da ne osjeća što govori i da radi toga strada u dnu svoga biča, kao osuđeni na vješala, kad priznaju nepočinjeni zločin, samo da se spasu smrtonosna užeta. I ta nje­ zina neobična ispovijed pred ugaslim kosturom sjedobradog oca nanosila joj toliko bola, da su joj riječi pod konac postajale napadno prazne, bez ikakva zvuka kao u papige. Gotovo da se smela i proplakala. Starac pogleda u nju pronicavim očima, požutjelim od nikotina i starosti i kao da posum nja. . . — Govoriš, kao o ta c. . . to je prava riječ. A zašto dršćeš? I pogled si oborila na pod. Ona zatrepta, nekako se sumnjivo zanjiha na mjestu i kao da mislima siječe po zraku, a ustima ( �Број 1 -ГАЈРЕТ. hvata iskre što frcaju iz tih zračnih munja, da plane kakva bilo spasonosna riječ, ona izusti: — Stid me, babo, pred tobom govoriti o tim stvarima. . . Osjeti kako je našla uspješno opravdanje i ubrza govor, kao da želi iscrpiti svu blagodat i sve mogućnosti, koje joj pruža ta sretna nenadana misao: — Ja znam dobro, koliko ti patiš, od tih glasova. Svake noći ustaješ po tri puta iz postelje i dolaziš u moju sobu čak iz gornjeg sprata, da se osvjedočiš, da li s njime razgovaram ili sam — pobjegla. . . Po danu si nemiran, po noći budan. Ne mogu te gledati takvoga. . . otac si mi, krv je u meni tvoja. . . I eto zato sam morala da pred tobom i o tome razgovaram. — Kćeri mojal — kriknu starac i zatetura prema njoj! Ne, ne! Ne stidi se! Govori, samo govori! Hoću da slušam tvoje riječi, drage su mi, jer su moje, volim ih još više, jer ih tvoja usta govore. Moje ri­ ječi, tvoja usta govore! Kazuj kćeri, sve kazuj, što li srce osjeća, pa makar i ne osjećalo hoću da Čujem, kako ga tvoja usta psuju i tvoje riječi grde! Starac je govorio u nekom bolesnom očaju u nekoj povri­ jeđenoj osjetljivosti, koja je svu njegovu mirnu i šutljivu narav pretvorila u neke drhtave isjeckane komadiće, u neke rečenice, koje su se lomile u po­ četku, u sredini i na krajevima prema tome, kolikoj je još snage bilo u njemu, da ih izbaci u većim ilii manjim omjerima. — Ja znam, mi smo siromaci. . . nastavl jao je starac istim izlomljenim rečenicama. Sve su nam oduzeli, sv e. . . Kmetova više nema i begluk nam drugi zaposjedoše. . . Kuća je naša razvalina, ništa u njoj nema, do mišijeg cvrkuta u rupama i žabijeg kreketanja u podrumu. Kruha nemamo, da ga zagrizemo i da se osolimo i da se mirno vode napijemo, pa da Bogu zahvalimo, što nam je život poklonio. . . što dišemo i što gledamo u njegovo vedro i čestito lice. . . Ništa nemamo, osim bola koji nas hrani i očaja, kojim se opijamo. On nemoćno zadrhta i pođe da padne, ali ga ona zadrža i šapnu nekako tiho, kao bolničarka ili kao majka bolesnome djetetu: — Daće Bog, d a ti... Ali se starac naglo istrže iz njezinih ruku, oživje nekako čudno, gotovo neobično, oči mu se resko zasvijetliše, usta se zgrčiše: — Ne damo se ponizivati, ne damo! — počeo je najednom vikati kao u nekom luđačkom nastupu bjesnila. Nikada ova ruka nije zakucala na tuđa vrata, uvijek je bila širom otvorena i prosipala dobro, prosipala blago. . . dijelila je, dijelila, a nije pro­ sila .. . I danas će dijeliti i danas..! On osjeti na­ jednom kako se zaboravio i kako ga čuvstvo prenijelo preko granica razuma i sav se skupi, zgrbi i uvuče s e ' sam u se i dođe nekako strahovito bijedan, bjedniji od zadnjega prosjaka na čaršijskom uglu: Страна 3. — Kad bih imao otkle, podijelio bih sirotinji. . . i prestade. Nije mogao izgovoriti, jer ga prekide neka nova očajna misao: — Sirotinja sam sam! Sirotinja! Sirotinja! Kćerka ga uze u naručaj i posadi na niski izveštali minder. Nastade duga tjeskobna tišina . .. Hatidža nije znala šta da počne i kako da utješi oca. Držala ga na rukama nijema i zgrčena, a dušu joj spopala tjeskoba i tresla je nervozno glavom i bespomoćno se obzirala oko sebe i po sobi, ne bi li našla kakvu bilo stvar, koja bi joj udahnula makar kakvu misao, s kojom bi utješila oca i narušila tu užasnu tišinu. A starac se u njezinim rukama ukočio kao mrtvac. Prejaki nastup bola i nagonsko osje­ ćanje bez pomoćnosti i očaja, kao da je ugasilo u njemu živoj i ostavilo hladno i ukočeno tijelo, kao prazan prostor. Ona je već bila navikla na ovakove nastupe i zato u njezinim kretnjama, u glasu i u očima ne bješe toliko straha i užasa koliko bi se to u nenadanom slučaju moglo pretpostavljati. Iz­ ražaj njezina lica bio je takav kao da veli: gle, opet se ukočio, a ono uzrujano traženje misli oko sebe bilo je samo zato da nađe nešto čime bi ga ponovno oživjela i sebi prizvala. To traženje potrajalo je ne­ koliko trenutaka bez ikakvoga uspjeha i ona se na čas osjeti gotovo izgubljenom i radi toga poče se u cijeloj svojoj unutrašnjosti ljutiti sama na se i gotovo se optuživati pred svojom savješću, pred Bo­ gom i pred ukočenim ocem: — 0 kako sam ja nesretno i iskvareno stvo­ renje! Da mene nema, zar bi otac moj trpio toliko, koliko sada podnosi. 0 Bože moj, zašto si me stvorio? Eto sve što radim, što mislim i što živim, sve to donosi bol, rane i očajanje. Oče m oj. . . babo. . ! Otvori svoje oči i pogledaj na me! Nisam ja kriva, što sam takva i što ne mogu ničim dokazati, da sam drugačija. Ne lažem ja oče moj, bogami, ne lažem, i ne volim nikoga osim tebe i tvoga ponosa. Ta nema toga čovjeka na svijetu, radi koga bih ja ostavila tebe i zavila tvoje crne dane u još veću pomrčinu, u veći mrak. Ako je na mome licu urezana laž, duša mi je čista i u njoj nema ničega drugog osim tebe i tvoga stradanja! Babo, babo, probudi se, pogledaj u svoju kćer. . . Gledaj, kako joj se lice svijetli od istine i od ljubavi prema tebi. Babo. . . babo.. Starac polagano otvori navorane kapke, i dva požutjela oka zablistaše se ispod trepavica, kao dvije kaplje rose u jutarnjoj mahovini. . . Počeo je oživljavati. Činilo se, kao da iz Hatidžine pojave, glasa i pogleda struji neka živa snaga, ulazi u za­ mrle sile starčeve i budi u njemu krv i zgasnutu svijest. On pruži zgrčene prste i pođe njima preko Hatidžina lica, kose i usana, kao da je traži, kao da želi sama sebe uvjeriti, da je ona zbilja tu i da nikud nije pobjegla. U tim prstima bilo je toliko uzrujanja i grčevitosti, da se ona prepala i glasno zaviknula: �Страна 4. Г A ЈР £ t. — Babo. . ! Šta ti je? — Tu s i . . . tu s i . . . javi se slabašan starčev glas kao neki daleki zvuk u nedokučivim dubinama. — Tu sam . . . Šta hoćeš. . . — Ne znam . . . odvrati starac. . . Ničega se na svijetu ne bojim toliko, kao tebe! — Babo! kriknu djevojka. — Ne, ne vičil Ti nisi kriva, ja sam kriv. Priz­ najem i stid me je, što sam takav. Šta ti imaš od mene, ništa nego stradanje i sm rt. . . — Kako ti to govoriš.. ? — Istinu govorim. . . Ja ću skoro umrijeti, a t i . . . ti ćeš iza mene ostati u još većoj bijedi nego što smo sada. Ja to znam i znam i to, da je taj Alija jedini, koji bi te mogao sp asiti. . . A ja eto, ja neću da te spase. Ja poznam njega. Ništa nema kod njega, što bi mu mogao prigovoriti. On je u današnjem vremenu i ugledniji i vredniji od nas. Pa ipak ima nešto tu u mojoj duši, što me svega zatrese, čim po­ mislim na to, da bi on mogao pomiješati .svoju k r v sa mojom. — Zašto uvijek misliš na njega.. ? — Zato, jer osjećam s^oju krivicu i pred tobom i pred njim. I gora mi je krivica, nego sva današnja bijeda, u koju smo preko noći pali. Gora! Ja ćutim kćeri, kakvo zlo ja stvliram na tome svijetu, zlo, koje se ne može nikada oprostiti. I ti kad bi s njime pobjegla i ostavi'a mene iznemogla i sebična i za­ jedljiva starca, iftiala bi pravo! Pravo bi imala! Oh Bože moj, kako je teško govoriti istinu i biti pra­ vedan čovjek! — Nikada oče, nikada te neću ostaviti. . ! Ne govori više o tome, ne muči me . . . — Hvala ti, hvala, što govoriš ta k o . . . Ja znam da to nisu riječi, što ih ti' osjećaš u svojoj nutrini, nego da su riječi sažaljenja prema ocu, prema slabom i zlobnome starcu. . . A j a . . . ja sam eto takva ku­ kavica, da to sažaljenje tražim i da sama sebe ponizujem i pred tobom i pred sobom i pred samim Bogom. . . Ja Omerbeg ćamilbegović, koji ništa na svijetu nema više osim starog nepovrijeđenog ponosa, ja sam eto rob toga istog ponosa. Rob, koji se ponizuje do najbjednijega i najjadnijega stvorenja na zemlji samo zato, da spase svoju veličinu, koje više nema i koja nije njegova. Eto taj rob ubija dušu svom rođenom djetetu. . . On se diže i pogleda u kćerku nekim gotovo prezrivim pogledom, uhvati je grčevito za ruku i reskim, siktavim glasom prosu na nju bujicu riječi, kao da je proklinje: A ti! Kamo tvoj ponos! Kamo tvoje dosto­ janstvo! Zašto se ne buniš, zašto se ne opireš! Ja znam, da ti njega voliš i da je tvoj život u njegovoj ruci, pa zašto se onda ne isprsiš pred svog mučitelja i ne kažeš: Njegova sam. On ima pravo, a ti nemaš, n em aš. . ! Rpoj i . — Oče! — vrisnu djevojka! — Ne laži, ne laži! Sad ćeš opet slagati. To mi je mrsko, gadi mi se. Kad sam ja iskren pred tobom, zašto i ti ne budeš iskrena predamnom. Zašto si se pritajila, zašto? Ti si čovjek, kamo ti duša! Reci, kaži! Voliš li ga? Tako ti Boga velikoga, reci mi istinu! Ne budi kukavica veća nego što sam ja! Kad sam ja našao toliko snage da priznam samom sebi istinu u lice, nađi je i ti. Ti si moja kći i moraš je naći! Govori! — Šta ću da ti kažem! — zalomata djevojka očaj­ nički rukama. Šta hoćeš da ti reknem? — Voliš li ga? — Ne volim . . . — To ja tražim od tebe, da kažeš! Ali reci ono, što ti hoćeš, t i . . . što tvoja duša tra ž i. . . Daj govori! Smjesta? 3- Šta? — Voliš li ga? Sebi odgovaraj, a ne meni! Sebi, razumiješ li? Daj hoćeš li prozijeviti. . . —. Volim . . . dahnu djevojka. — A u!. . . kriknu starac i stropošta se nazad na zemljanu peć. — B abo. .. potrča prema njemu obezumljena kći. — Ne primiči se! Ostavi! Pusti! — Šta ti je babo? Pa šta je to što ja njega volim? Ništa. To je u meni tu unutra i niko ne zna, a najmanje on. Ako ne mogu upravljati onim, što je tu unutra, mogu sama sa sobom. Nikad tvoja Hatidža neće biti njegova! Pa zašto si se zaprepastio toliko. — Ne govori! — šapnu starac. Zamrsiću i tebe, kao što sam sama sebe zamrsio. Kukavice, kukavice crne, to smo m i. . . Zar je u tome junaštvo, ako se zaguši istina u sebi, ako se ubije život. . . ah crni, podli dane, zašto sam te dočekao. . . Eto kud nas vodi naša veličina. . . — Pa šta da radim! — zavrišta najednom dje­ vojka, kojoj nije pomogla ni istina, ni laž, ni pregaranje, da umiri oca. Kud ću jadna sa sobom. Eto reci, ti mi reci, šta da činim i kakva ću da budem. Ja neću, ništa neću! Zaboraviću sama sebe, kao izgubljenu stvar i vršiti samo tvoju v olju. . . — Moju volju? A gdje mi je volja? Da sam ja imao svoju volju, zar bih ja spao na ovakove grane. Zar ne vidiš, crna kukavice od čega ja živim. Odu­ zeli su mi zemlju i ostavili mi ponos i gospodstvo da od njega živim. I eto taj ponos mi oduzeo i posljednje što sam imao: Založio sam sve što je bilo moje pa čak sam i podove počeo vaditi po sobama i prodavati ih u bescijenje. . . I kako se to samo podlo i podmuklo čin i. . . Po noći, po noći, kad me nitko ne vidi prodajem ja svoje stvari da po danu mognem proći kroz grad uzdignuta čela i poslati kući �Број 1. T A J PET« mesa i pokazati ljudima. . . ah, gadi mi se govoriti 0 tome. . . Pa ti onda tražiš moju volju! — Pa čiju ću, ako neću tvoju! — Svoju! — kriknu starac i uspravi se. Sebe slušaj, a ne mene! Sebe! Izmučena djevojka klonu na postelju i zajeca. U njezinoj se duši slomiše u sudaru dvije strašne snage — ljubav ženska i djetinjska. Ona je dobro znala šta traži od nje otac. Njega je pekla savjest i zato je ustajao po noći i lutao kućom kao sablast i uznemirivao je mučnim i grozničavim pitanjima. On je jasno vidio svoje strašno propadanje: Ono je bilo zapravo sunavraćivanje, grubo i nemilosrdno i oni su se već gušili u njegovim dubinama. Tu izlaska nije bilo. To očajničko stanje probudilo je u njemu očinski nagon da spase barem dijete. Ali taj nagon je suzbijao drugi jači i odlučniji — ponos i gospod­ stvo, koje se utapljalo u najzadnjem poniženju pred sobom i pred Bogom. I te dvije sile tresle su nje­ govom izmučenom i iznemoglom dušom. Odatle _je 1 došlo to mučenje rođenoga djeteta, u časovima kau se u njemu javljala istina |i pravda. Ti časovi u njegovom duševnom sklopu, koga su sazidale tradi­ cije pune gospodstva, ponosa i nedavne slave i koje su još uvijek bile svježe i tek početcima crne sa­ dašnjice povrijeđene, ti časovi istine i pravde priči- Husejin Gjogo: P 4f ° Страна б. njali mu se slabošću i popuštanjem. To je Hatidža znala i osjećala i zato je u njoj ljubav djeteta suz­ bijala onu drugu, ljubav, koja je poplavila cijelo nje­ zino biće osim volje i razuma: I eto najčudnije je u tome baš to, što je ta velika požrtvovna ljubav oca i djeteta prelazila na momente u mržnju u neku zajedljivu zlobu, koja im je još više ogorčavala i onako nesnosno stanje njihovih života. I zato je taj čudni i neobični starac pogledao na svoju kćer, kad se bespomoćno srušila na po­ stelju i zapala u grčeviti plač sa jasno ocrtanim iz­ razom prezira i uzviknuo gotovo kao kletvu: — Propadni! Propadni, kad hoćeš! Kukavice, slabotinjo! Neću više da te gledam! Ne dolazi mi na oči! Starac je uzeo svoju svijeću, koja je još samo pri dnu gorila slabim i nejasnim svjetlom, metnuo je na prst i zaputo se u svoju sobu istim laganim i kli­ zavim koracima, kao što je i došao. Hatidža je ostala nijema i nepomična. Nije više plakala. Suze joj se sasušile na licu i ostavile neke ružičaste brazde, kao opekline. Glavu je naslonila na desno rame i gle­ dala preda se u jednu taČku tupo i bezizražajno, kao da ne živi i ne misli. . . (Nastaviće se). лU/ «rCбC5®*1 5»Л & \// ALAGIN ČARDAK, C rtic a . Hodžć, jedan postariji Čovjek iz ugledne porodice, ima staru svoju kuću blizu puta i to baš na ćošku, kako se skreće u jedan uski, krivudasti sokak. Pred kućom je prostrana avlija, oko koje stoji prilično visok zid od kamena, u kome su starinska vrata sa halkama za kucanje. Tu je kuću on naslijedio od svog oca, ovaj opet od svoga. . . Stari ljudi pričaju, da je u njoj stanovao i serasker Omer paša Latas, kada je 1850. vodio rat sa ustašama na Vrapču. Alaga ima tri sina, tri dobra težaka i četiri kćeri, sve ljepšu od ljepše. Bog dade lijepe mušterije, i one se lijepo poudavaše. Kud koja, a samo je jedna sreću našla u svome mjestu. I sinovi se poženiše: jedan privede svoju konšinicu, drugi uze neku mirazaču iz Posavine a treći dovede djevojku sa Zagorja po nagovoru neke svojbine. Svi radili ko pravi težaci, svi slušali oca, a otac s imetkom upravljao mudro i pametno. Sa najvećim zadovoljstvom dočekivao, kako mu se unuci svake godine rađali, usljed čega je kuća bivala sve tješnja. Alaga je svojim solidnim životom, smišljenim radom, a naročito štednjom skuckao lijepu svotu no­ vaca. I svake godine sve više pridolazilo, a on sve na stranu ostavljao. Svijet je znao, da je Alagi »pošlo u kašiku«, da se on iz godine u godinu sve više bo­ gati; a svijet je i vidio, kako on i njegovi sinovi imetak svoj sve bolje ograđuju i bolje uređuju. To je svakako znak sigurnog napretka. Najposlije poče on kupovati pojedine parcele zemlje i od njih dobijati rod. Jedne godine pođe da pravi u svojoj avliji i to baš na ovoj ćoši malu kućicu. — šta će to biti, Alaga? — pitali ga ljudi. — Moj čardak! Ovo gradim mahsuz za se i za svoju staru. Mladima eno stare kuće, neka se tamo šire, a ja ću u čardak. — Pa koliki će biti? — Ko carski dvor! — ponosno veli Alaga i od zadovoljstva uzdiže oči u visinu. — Ko carski dvor, ako Bog da! — ponavlja on. Majstori, a bilo ih samo dva, sa argatima pri­ hvatili za posao, koji se s izvana, od puta, nije baš dobro vidio, ali je u avliji kamen, kreč i pržina z-- �Страна 6. , Г A Ј Р Е Т. jazila velik prostor. Oni su od puta ovaj zid tek okartali i mistrijom izgladili, dočim je u avliji po­ dignut nov zid sa dvije strane; na kojima će biti pod. To je biva, prvi boj, prvi kat, tih »carskih dvora«. Visina ovog boja iznosi 2'Л metra! Za tim nastaviše dalje zidati u vis. Za tri dana bio je gotov i drugi kat iste visine. U zidu, što je bio na sokaku, i u zidu s puta udariše po jedan prozor u gornjem katu, da se može iz čardaka gledati, ko prolazi i šta se na izvanu događa. Od ovih prozora do zemlje nije bilo više od 3 metra visine. — Za me je to dovoljno — veli Alaga — pa da vidim do . . . mora! — Ma baš do mora! reče jedan radnik. — I više, i više! — opet će Alaga. — Ja ću odavlen, ako Bog da, moći vidjeti Duždeve Mletke! Jesi Г me razumio, momče? I Duždeve Mletke evo odavlen kraj naše Neretve! — Za pet-šest dana svršio se neimarski posao, a nastao dunđerski i stolarski ujedno; sve to brzo gradi jedan obični stolar, čiji je dućan u zapećku mahalskom. Ukratko: za jedno desetak dana bijelio se Alagin čardak na toj sastavci sokaka i puta. Iz njega gle­ dala dva mala, plavo obojena prozora. I Alaga je uprtljao u nj, pa eno'glčda na ulicu, na prolaznike i na izokolne objekte. Sjeo na novu sećiju, zapalio čibuk, prinio findžan crne kafe k ustima, pa srče, puši i očima рабе po ovom dunjaluku. Pase očim a. . . koje su uvijek željne gledanja. Sabrao se Alaga. Sav sretan govorio je svojoj ženi: — E b a š ..., e baš ovo valja! Baš ne žalim para! A davno sam bacio merak na ovaki čardak. Hvala dragom Bogu! Deder i ti sebi natoči jednu! Vidiš li ti one strane, one zeleni, onih vinograda? A sada pogledaj na ovaj drugi prozor! Vidiš li ti debelog Zlatara (brdo) i po njemu gustu boriku? Pa vidi kuća! Vidi naše Musale. Tu su naši stari pokopani. E, baš je vidik! A u stvari nije se baš puno moglo vidjeti iz toga čardaka, jedno što je nizak, a drugo, što su ga sa strana kuće nadvisile, pa je ko utonuo. Tako je Alaga proveo prvo jutro u svom čar­ daku. Neobično zadovoljan krene u čaršiju, i to u Ibrinu kafanu, u koju je svaki dan dolazio. Čak se znalo u toj kafani i njegovo stalno mjesto, gdje sjedi. To je kraj prozora u kutu prema čaršiji. Pa kada on izbije na vrata, ko god sjedi na tome mjestu, taj se pomakne odatlen. Tako je bilo i ovaj dan. U kafani je bilo jedno desetak ljudi, sve stari njegovi jarani i akrami koji svaki dan imaju koješta da govore i politiziraju. Čim je Alaga Hodžić stupio preko praga, viknu neko: — Evo ko će davati »džabu«! Бро] i. — Za što? — pita Alaga, namještajući se na svome mjestu. — Hm, kako zašto? Za onu kućicu . . . veli Omer Mujanović i konšija Alagin. — Oho! popravi ga Alaga. — Ono nije kućica, oprostićeš ti. Bolje pogledaj: ono je čardak, ono je čardačina. . ! Jest, ono je carski dvor, dragi Omeraga! čuo sam, biva ze nekakvu visoku kulu u Parizu. Ja se ne bih trampio. Ja s te kule ne mogu vidjeti ko iz moga čardaka. Ne mogu vidjeti one naše stare, lijepe, konšinske kuće, pa one naše borove strane prema istoku, i ona bijela sniježna brda naše Kape i Borašnice. — Tako je, duše mi! kliče Ahmetaga iz Polja. — Pravo kažeš. I ja najvolim ovo naše malo mjesto. Ovdje se rodio, ovdje uzrastao pa i ostario. A bivao sam u Carigradu, stanovao, jeo i uživao u pašinskoj kući* pa sve jedno. Crkoh za svojom grudom, za svojom baščom, kućom i familijom. Jedva sam izdržao mjesec u tom golemom carskom g rad u . . . — Znam ja — prihvati riječ ponovno Alaga, — da mnogi misli tako kao i ti, Omere. To su oni, koji nemaju svoje vlastite kuće pa stanuju u tuđoj, pa čim malo kucnu čekićem u zid ili u gredu, eto li vlasnika sa galamom :»Šta je to? Zašto to? Ko ti je to dozvolio...« A kada je čovjek u svojoj kući, šta god radio, da radio — niko ti ništa neće i ne može reći. Ko je u svojoj kući, taj je u jednoj tvrđavi, kojom on sam zapovijeda; taj je na visokoj kuli sa dalekim, nesmetanim vidikom; — on je ko mali car. Neko se nakašlja. — Ne kašlji ti, Meho! Znam ja šta govorim. Neki dan ono ti meni reče: »Proširi i povisi ti malo taj svoj čardak!«, a ja ti evo pred ljudima velim, da mi je moj čardak širi od one žandarske kasarne (i pri tom uperi na jednu ogromnu zgradu) i draži mi je ođ najboljeg hotela, a meni je i ljepši od sarajevske beledije! — Opet se neko nakašlje. — Kašlji ti samo, Alija! K ašlji. . . i plaćaj svakog »prvog« masnu kiriju. Da si ti u toj kući porod iz­ rodio, da si je pozlatio, opet je moraš ostaviti za mjesec dana, ako ti je gazda otkaže. A neka mu hator iskvariš, on će ti poručiti: »Na polje iz moga stana!«, i ti udaraš na stotinu briga i muka. Ne znaš, kuda ćeš i šta ćeš. A da si u svojoj kući, zar ti može ko šta učiniti? Da, a ti kašlji i kašlji koliko hoćeš. . . Nego da ja tebi jednu kažem: Kada si ti jutros pro­ lazio ispred moga čardaka onako zgrbljen noseći sa Neretve u dvije ruke dvije kante vode, ja sam onda gledao sa sećije srčući k ah v u . . . I gledajući kroz svoj prozor jedva sam te prepoznao, tako si mi bio malen. Ko ovaj prst šehadet, znaš. Pa kažem ženi: je li ovo Alija Nuhković? a ona veli: »Jah, jest, ta vidiš!« Iza toga se nagnem kroz prozor, razatarem oči i jedva te prepoznali. Tako je visok moj čardak! �Број 1. Страна 7. ■Г А Ј Р Е Т . A ti mi opet reci: »Proširi ga i povisi...« Meni je onaki potpuno dosta, i ne želim da se natjecem sa božijim visinama ko tamo negdje u Americi. Pa još, kada ručam i dobro se najedem, i kada pogledam svoje sinove, svoja krila! Vjerujte mi, ja onda, gle­ dajući sa moga čardaka, dobijem lavsku snagu, a ljudi, što prolaze cestom, izgledaju mi ko klipovi od kukuruza ili ko kakve krastavice! Sa take visine ja gledam; toliki je moj ča rdak...! — A koliki sam ti ja? — ko u šali upita Alagu Jusufbeg Beglerović, najugledniji i najbogatiji naš građanin. — Taman do koljena moga! — odvrati Alaga pa ustade s mjesta veleći: — Moram u njivu da vidini šta mi sinovi rade, — — Pa kad je tako — opet će onaj Omer Muja- nović — trebao bi nam viknuti »džabu« svakom ovdje. — Nema »džabe« nikome. Zašto »džaba«? Neka se zaradi. Kako ko umije i može; ne treba svijet učiti na »džabu« da postaje lijenčina. A da sam ja davao i dijelio »džabe«, ne bih danas imao onako lijep, visok, širok i tvrd čardak! — Alaga Hodžić podiže svoju plavu džubu, da lakše prođe ispred prisutnih, te sa čibukom u ruci zamače kroz vrata. Nije prošlo iza toga sat vremena, a projaha Alaga kroz čaršiju na svome doratu. U desnoj ruci držaše podug lonac od emajla sa poklopcem, u lijevoj čibuk i dizgine, a na glavi, oko koje se ovijala svilena ćabenska ahmedija, stajaše boščom povezan lendžer sa poklopcem. Tako on svaki dan nosi sinovima u njivu ručak: pura sa kiselinom. B epa О бреновић: ЈЕСЕН. Уплела се међу Толе гране влажна јесен — l , и под сваким стаблом разастрла ћилиме шарене, и шуштаву песму здпевала. Уплела се; -— и ко гладна хала обрстила лишће. и плодове и уз пратњу хладнога вихора отпочету песму допевала. — — B epa О бреновић: U ni hjllllU \т-ШГ БОЛЕСТ. Кроз маглу мукло звони.... Вече, — влага. — У соби тмина ■чудно мори очи; — крај мене лежи стара виолна и чека, — док ми нешто груди точи, да пређем струном преко њених жица. — Тишина, — Тама чудно мори очи; — на гуслама се смрзла песма стара. Док сухи кашаљ досадно замара, нешто лагано, моје груди точи! — Osmaii Nuri Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak.) §. 22. Muhameđova ličnost. Pišući o Muhamedovu životu i radu, strogo sam se držao istorijski utvrđenih fakata, izbjegavajući i najmanje nevjerovatnosti, koje su mu neki njegovi savremenici i docnija pokoljenja, iz prevelike ljubavi i poštovanja prema njemu, često puta i nesvjesno, pripisali a tradicija sačuvala. Međutim to nije ni potrebno. Kur-an, Muhamedov život i njegova apsolutna vjera da je sve ono, što je u ime Boga objavio, čista revelacija, v a h j, — to su autentične m u d ž i z e, ne­ sumnjivi dokazi njegova poslanstva . . . »M a d a 1’ 1e s a h i b u k u m v e m a g a v a , v e ma j e n t i k u a n i l h e v a ; i n h u v e i l ’l a v a h j u n j u h a : Vaš drug ne griješi nipošto i nije u zabludi. On ne go­ vori proizvoljno. Kur-an nije ništa drugo nego istin­ ska revelacija od Boga«. (Kur-an L III: 2—4).. S druge strane Omerov prelaz na islam (§. 8.), p ri­ znanje mekanskog prvaka idolopoklonika Utbe (§. 5Л slučaj Abdulah bin Mesuda i izjava Džafer bin Ebi Taliba pred Negusem (§. 7.) nesumnjivi su istorijski dokazi o snažnom uticaju Kur-ana na one koji ga prvi put čuju. Prvaci mekanske krvne i duhovne aristokracije Ebu Bekr, Osman, Talha i drugi prigrliše Islam u �Страна 8. ►Г A Ј Р Е Т« prvim danima Muhamedova poslanstva. Ebu Bekr i Omer, upravljajući ogromnim carstvom dokazali su veli Abbe de Broglie — da su dorasli svojoj velikoj zadaći. Bili su to vladari od srca i uma, pravedni i od­ lučni, trezveni i neizmjerno superiorni nad hrišćanskim vladarima i njihovim guvernerima koje su oni pobijedili. Tačnom analizom Kur-ana i Muhamedova života i rada, čovjek dolazi do punog uvjerenja, da je Muha­ med vjerovao srcem i umom u svoje poslanstvo i svoj zadatak da paganizam nadomjesti jednom visokom idejom i pravom religijom u jednog i jedinog Boga, vladara sudnjega dana. Pa i kako bi inače mogao sa onoliko vehemencije ustati protiv hiljadugodišnjeg kulta idola i osuditi svoje najbliže rođake radi neznaboštva, prijeteći im najtežim kaznama na onome svijetu? Kako bi drukčije gordi i neobuzdani Arabljani pristali uz religiju, koja je proglasila ljudsku jedna­ kost pred Bogom i punu ravnopravnost pred za­ konom? Od prve objave koju je onako iskreno i sa toliko vjere saopštio svojoj ženi Hadiđži pa sve do velikog govora na Arefatu, Muhamed je ostao konsekventno vjeran božijoj zapovijedi »Naučavaj u ime Boga koji je sve stvorio«. Njegove posljednje riječi »Koji me viđeše i vjerovaše«, — to je sinteza njegovog unutar­ njeg vjerovanja, kredo njegove duše. A kako je Muhamed mislio o nadprirodnim poja­ vama i čudesima, najbolje ilustruju ova dva primjera iz njegova života. Prvih dana Muhamedova poslanstva mekanski su prvaci tražili od njega, da im pokaže koje nadprirodno čudo kao znak svoga poslanstva. On im je na to odgovorio: »ja nisam poslan da čudesa stvaram, nego da vam saopštim riječi onoga koji je iz ničega stvorio sav svijet ovi. Kuku onima koji pored Boga traže druga božanstva.« — Na dan smrti njegova sina Ibrahima bila je djelomična pomrčina sunca i neki su muslimani govorili da je to znak žalosti po­ vodom smrti Muhamedova sina. Kad je to Muhamed čuo, rekao je sa minbera u džamiji sakupljenom svi­ jetu: »Sunce i mjesec, to su samo znaci božije moći. Pomrčina sunca i mjeseca nema nikakve veze sa rađanjem i umiranjem ljudi.« Kao čovjek Muhamed je svojem pojavom i mo­ ralnim kvalitetima visoko odskakao iznad svojih su­ građana i ostalih zemljaka. Ali bin Ebi Talib i drugi njegovi savremenici opisali su ga tako vjerno i plastično da bi se prema tome mogao izraditi njegov vjeran portret. Imao .je lice blago i prijazno; crne i žive oči pokrivene dugim trepavicama. Kosa crna i nešto kovrčasta padala mu je do ramena a puna brada pokrivala ona mjesta dokle je dopirala. Usta umjerena na kojima se često puta vidio blagi svetački osmjeh i tada bi se pokazali bijeli lijepo razmaknuti zubi. Na donjoj usnici imao Број 1. je mali madež. Kao što je cijela njegova spoljašnost, tako je naročito upadala u oči i ljepota njegova vrata, koji nije bio debeo nego lijepo sveden i zaobljen. Glava povelika a čelo vedro i visoko. .Nos jak i malko orlovski; fino svijene i crne obrve rastavljala je jedna jaka žila posred čela koja bi uvjek nabrekla u momentima uzbuđenja. Prsa dobro razvijena a ostali dijelovi tijela čvrsti i skladni. Bio je srednjeg rasta. U hodu je odmicao ali ne da bi brzao: išao je dostojanstveno i pouzdano s noge na nogu i Či­ nilo se da silazi niz strmicu. Cjelokupna njegova pojava puna snage, zračila je blagošću i dobrotom. Fizionomija mu je bila spokojna i mirna a boja lica ni blijeda ni rumena. U za sve visoke godine jedva je imao dvadesak bijelih dlaka u glavi i nekoliko u bradi. Ljude koji su o njemu čuli kad bi ga prvi put vidili obuzeo bi neki strah, ali što su više s njim bivali i govorili sve su ga više volili i poštovali. Sam ie malo govorio, ali je druge rado slušao i nije izbjegavao finu i duhovitu šalu. Kad bi se s kim ru­ kovao, a to mu je bio običaj, nije nikad prvi ruku povukao, niti prije gosta ustao ili govor prekinuo. Kad je kome došao u goste ili uopšte među ljude nije dozvoljavao da se naročito ispred njega ustaje na noge, da se ne bi u tome nazreo ma i najmanji čin ličnog obožavanja. Kad se radilo o pravu i pravičnosti, pred njim je bio jednak i njegov najbliži rođak i onaj koga prije nikad niti vidio nije. Sređen i krajnje objek­ tivan nije nikad dopustio da prevladaju njegovi osje­ ćaji prije nego što je stvar dobro promislio da ga poslije ne bi razum desavuisao. Potpuni gospodar samoga sebe, nije se nikad prenaglio a i u najopas­ nijim momentima sačuvao je punu prisebnost. U jelu i odijevanju bio je skroman i jednostavan, ali uvijek čist i uredan; radio je sam sve svoje po­ slove, često puta ložio vatru, čistio svoju sobu i odi­ jelo. Inače kako je u duši bio fin i plemenit, tako je pazio i na svoju spoljašnjost. Nikad nije izišao iz kuće da se prije toga nije pred ogledalom počešljao i turban poravnao, odijelo očetkao i jagom se namirisao. Kad god je van kuće bio, uvijek je uza se nosio: ogledalo, češalj i keficu (misvać) za zube. Često je puta govorio svojim prijateljima i drugovima: »Bogu je drago a ljudima prijatno da čovjek dolazi u društvo čist i pristojno obučen«. Svakog petka kad bi pošao u džamiju da klanja džumu, obukao bi svečanu džubu. »Volim žene i parfem, ali ono što mi najviše godi i što mi dušu umiruje jest molitva«, govorio je često. Nije trpio ništa što je ružno pa ni sama imena i nazive. Kad mu je došao neki Arabljanin Adi bin Žalim (Mrzovoljni sin Nasilnikov) i primio Islam, Muhamed ga je umolio da svoje ime promijeni i da �Број 1. Страна 9. Г A Ј Р Е Т( se odsele zove Rešid bin Abdi-Rabihi (Pravedni, sin sluge svoga Boga). Parče hljeba i nekoliko datulja obično je bio njegov ručak, a čaša mlijeka večera. Po nekoliko dana nebi se vidilo vatre u njegovoj kući. Prave siromahe volio je i poštovao, ali je na svakome ko raku preporučivao rad i poštenu zaradu. Najsiromaš­ nije stanovnike Medine koji nisu imali ni svoje kuće nego su spavali na klupama u porti džamije, Muhamed je vrlo pazio. Svaki dan uzeo bi po kojega sebi na hranu a ostale bi uputio svojim bogatijim drugovima. Ovi siromasi Medine i Muhamedovi drugovi poznati su pod imenom »E h 1i-s o ! a«. Prijateljima je bio vjeran i odan drug a posluzi dobar i milostiv gospodar. Sluga koji ga je posluživao osamnaest godina, veli da ga nije vidio ni čuo da koga grdi. Kad bi ga neko zovnuo, uvijek se odazivao sa l e b e j k e : izvoli, stojim ti na usluzi. Spram svoje djece i unučadi brižan i nježan, često se puta s njima zabavljao i igrao. Trpeljiv i junačan, mogao je podnijeti i najteže napore, a njegovo se oko nije nikad uplašilo, ni njegovo srce zadrhtalo. Na Bedru, Uhudu i Hunejnu pokazao je upravo legendarno junaštvo, ali nikad nije nepromišljeno srljao u opasnost, niti je svoj uspjeh vezao za slijepu sudbinu. U dobru je svojim djelima prednjačio, a od zla blagom riječi odvraćao. Kad bi mu se iznenada što prijatno desilo uvijek bi uskliknuo: »Hvala Bogu!« a kad bi ga pritisla kakva muka: mirno bi rekao: »neka je slava i hvala Bogu u svakoj zgodi«. (Nastaviće se). МОРСКИ И ЉУБАВНИ ВАЛИ. Жалосна' игра у пст чиногГа од Фр. Грилпарцера. i лД иерево Сулејман Мурсел. ТРЕЋ И ЧИН. ндар Херо: Пази што збориш — грешити немо; Леандар: A ти допусти. Херо: 1 illUULL A ko ћеш ићи. Леандар: (клекнувши на једно колено) г Сигурно хоћу! Херо: И да не речеш, да сам ти једну Мрвицу само дотакла лице, . Не смеш, него се захвалан — томе Чедно приклони. Леандар: Ти још оклеваш. Херо: Сад руке за се, na их ту склопи И као сужањ, ти лепи сужњу Љубави моје. Леандар: Погледај, ja те псслушах, ево! Херо: (мећући светло на под) Ни ова лампа не сме то видет! Леандар: Тебе још нема. Херо: Зар си ти тако нестрпљив je ли? Нека то.никад — ал’ ипак, кад je To за те cpeha. — Прими и врати! (Пољуби га брзо) Али сад мораш одлазит’ више. Леа'ндар: (скочивши) Херо! Херо: Не, не! ч а I - *1 (Ослушкује на врата) ■Ево je опет —? ЧЕТВРТИ ЧИН. Отворено место. У позадини море. Отрага на левој страни Херина кула са јеаним прозоио« на пола окренутим к мору и уским улазом, до KOjera води неколнко степеница. У близлни на обали неколика високо порасла грма. Напред на исту стран/ иду лукоки ii ступови, знак да има близу станова. Десна je страна отворена и са дрвећем Попреко позирнице, унутра стоји камена клупа за одмарање. Пошто се дигне завеса, чује се за скелом глас храмског чувара. Чувар храма: A mo, овамо, дођите слуге Од ове куће! (Ha то се појави Херо сасвим напред десно) Херо: Он je прешао! Бозима хвала! Управо беше, к’о да се свемир Завери цео, да га ту држи До белог дана. Све без престанка ходање неко, Отиђи — дођи, a он стајаше У овом куту, cthch’o се мирно, Докле при крају ипак надође Погодан часак. �Страна 10 Г A ЈРЕТ« Он je отиш’о и тако ja сам • Смирена опет. (Ha истој страни више од отраг долази храмски чувар. Преко рамена о врпци висн му један рог; на левом рамену копље; следи сваки њезин покрет) Чувар храма: Ти си дакако видела њега. Херо: Kora то мислиш? Чувар храма: Онога странца, У море који баш сада скочи. Херо: Баш сада скочи? И тако брзо? Чувар храма: Тек три корака од тебе даље Херо: И гле, да ja то видела нисам? (Иде према кули) Чувар храма: Дакако, да си видела њега, To си ти добро морала видет’. Херо: Херо (идући даље): Морала видет’? Зар сам ja стражар као што и ти? Чувар храма: Ти стражар ниси, ал ако стражар Ономе кажу, ко ноћу бдије, Онда си-и ти прилично дуго Уз лампу бдел^ Херо: Ох, ти си који све видет’ може! Чувар храма: ml Видим ja flo6po.--v још како добро ГСвештеник' пппл.чи са ra леве jiprp стране’ гтпапв^ (Свештеник долази Свештеник: Какву то свађу налазим овде? Херо: (на степеницама куле) Taj човек ето не зна што збори. Чувар храма: Ах, да ja хоћу говорит само! Херо: Збори те збори! — Ja одох ево! Свештеник: Куда? Херо: У кулу. Свешгеник; A што ћеш тамо? Херо: Ja одох спават’. (Одлази у кулу) Чувар храма: Спават’ дакако, јер већ одавно Спавала није. Свештеник: Шта je то било? (Чувар храма говорећи за Хером) И мени вели, не зна што збори Јер сам ja само ту један слуга, A ви порекла високог што сте? Ти мислиш мудрост прелази даље С pua на сина као иметак? Ал’ ja сам доста мудар и лукав Опрезан догта (Удари копљем о тле) Број 1. Свештеник: Хоћеш већ рећи? Чувар храма: (још увек говорећи за Хером) Е, да, да, ипак! Свештеник: (окренувши се да оде) Ja видим, ти се забављаш собом, Hehy ти сметат’, служи се само. Чувар храма: Ту господине, баш један човек Овога часа у море скочи. Свештеник: To дакле беше? Чувар храма: A Хера није далеко била. Свештеник: Он би скочио, све да сам и ja Ту уза њ’ био. Чувар храма: A тамо ено у оној кули Светло гораше баш целе ноћи. Свештеник: Е, то дакако требало није. Али ja м.ислим, да не зна Херо, Како ми свеђер склањамо свегло, Не желећ’ нашем душману сами Казати пута кроз то гребење, Шго пашућ’ ову обалу шгити, Зато joj реци. Чувар храма: Ех, да ме онда због тога грди. Знала je она, ал ипак светло Кбд ње гораше. — To господине, Значи, да она спавала није! Ci Свештеник: Тако? Чува i храма: До белог дана. A rope свеђер могло се чути Ипак ал’ тако потајно само ijfl Шаптање, жамор овде и онде, Околиш цела би рек’о чујеш Устала да je и да се креће, Најгушће лишће где мислиш да je, И тамо нешто чудно се миче Налик на ветре куда вихоре, A вегар ипак пирио није; Однекле зраком долазе звуци, И земља одјек некакав даје, A откле звучи, што ли одлеже Не видиш нигде. Море се диже шумнијем валом К обали више, Звезде трепере, к’о да мигове Очима дају, у пола као Открита тајна ноћ се чињаше. A свега овог потмулог рада, Кретања тиха, ова je кула Средиште била. Најмање којих Двадесет пута ja се пожурих К њезином зиду, мислећи сада, Е сад се мора открити тајна, Ал’ зирнув’ друго ништа не видех, Већ само светло Херине собе Кроз прозор свеђер што сјаше само, A само једном регби промаче Сена човека с обале морске Напрама кули. Ja пођох за њом И дошав’ тамо, ал’ опет ништа. �Број 1. »ГА Ј Р Е Т . Само около мицање, жамор Kao и пре. Свештеник: Ипак се чини тог’ свега чуда Садржај потпун и узрок да je С учинком скупа у теби леж’о. Чувар храма: Ох, господине, a зашто онда Гораше светло те целе ноћи До мало пре, већ како вам казах? И кад због оне аветске буке Ha пола бесан скоро већ вијах Ступих у зграду са оне стране, Јанта ми најпре за око запе, Сва одевена ех сва у гизди K’o да je дан. Свештеник; To се no себи решити може, Њу саму за то треба упитат’, Зови je амо. Ти већ то знадеш, Да нам je често слутњу донела. Чувар храма: Ja сам такођер мислио тако, Па je изгрдих већ како треба. Ал’ светло, светло с прозора оног! Па онда истом што гајем прођох. Кад, хоп! у шумно пенаво море Човек ту један управо скочи, A Хера тога истога часа Тек три корака одагле даље Из грма ступи. Свештеник: A ko ти ш тогод нагађат’ желиш, Ослонац други потражи себи, Ти своју сумњу бацати можеш Ha оне, који теби су равни! Чувар храма: Ha оне, који мени су равни? Ja видим, шта je. Слуги се не да Судит’ ни мислит! Свештеник: Зови ми Јанту1 Чувар храма: An’ господине, светло —I Свештеник: Јанту, рекох ти! A онај човек, који одавде У море скочи — Пливајућ’ према Абиду оде? Страна 11. Свештеник: Како то рече? — Према Абиду? Чувар храма: Дакако. Свештеник: Абиду! — Јангу ми зовни! Чувар храма: Добро. Свештеник: A Хери кажи — ! (Вадећи један смотак из њедара) Њој дајте писмо од родитеља, Што истом дође и — ал’ неко — Реци joj, да сам слушкињу позв’о. — (Чувар храма одлази у кулу) Абид! Шта je, те од тог имена стрецам? Зар из Абида баш нису била Два она странца ономад, који У гају —? Ах то мислит’ je лудо! Ал’ ипак! Младост зар није смела И она неће осгати радо Ha пола пута, пред чим већ било, A ko je само забрана мами. A k o су можда кушали извест’ Пустоловину, коју ja онда Дошавши к њима у гају спречих, A Херо може, и ако не зна, Носити кривњу, да je то знала. Поред тог’ опет што je још млада Искуства нити по\ке има, Да се уклони, опасност спозна — Доста je — доста! um i »1 У мом се срцу један бог миче, A тај ми вели, да спречит’ треба, h ijiu iL i Докле то не би прекасно било. Т " « Г (Храмски се чувар повратио) Дакле? Чувар храма; Још Херо Јанту уза се држи, Свештена мирно почива на свом Уеглављу меком, a Јанта пред њом Клекнула, прича и с њом ћерета, Оне те моле господине — Свештеник: Како? Зар послух одлажу оне? Јанту ми зови тог истог часа. (Наотавиће се) ; Генерал Живан Ј. Ранковић: СРПСКО-БУГАРСКИ PAT. П редговор. Србија je и иротив војие п.чтенције, на молбу Бугарске Владе, помагала ,Бугарима 1912.—1913. год. да освоји Једрене и није примила од Бугарске 100.000 војника на Вардарском Војишту, како je било конвенцијом условљено. Она je затражила, пошто joj je Аустроугарска спречила да остане на Јадранском Мору, да joj у накнаду за то Бугарека уступи један дев освојене земље, na je предлагала да овај спор пресуди Руски Цар, како je и у уговору о савезу било предвиђено. Бугарска није пристала, већ je тражила да joj Србија уступи целу Маћедонију и део Старе Србије и ако Бугари нису то пичим заслужили. Они иису пристали ни на арбитражу Руског Цара, већ су мучки, ноћу, напали на Србе, без објаве рата на Брегалници. Тако се дошло до рата са Бугарима. у ko­ mo су са Србима били у савезу Грци, a доцније нришли и Румуни. * �Страна 12. Број 1. »Г A Ј Р Е Т« Српско-Бугарски Рат 1913. год. зват још »Други Балкански Рат 1913« и »Брегалничка Битка«, чији иревод износимо, биће од јаког интереса за читаоце и поред лектире, која о њему постоји*). Он je допуна Грчко-Бугарског Рата 1913. год., чији смо превод скоро публиковали. • 22. новембра 1926. Сарајево. Преводилац. У в о д 1). Прсти европске интервенције огледали су се у свима Балкаиским Ратовима. Пре него што су отпочињали непријатељства свагда се могло видети, да Балканске Државе траже пристанак Великих Сила. За време рата погледи зараћених свагда су били окренути њима и мир je увек закључиван под њиховим покровитељством. Према томе Балкански Ратови и не могу се ценити онако, како се цене ратови великих народа, који се само старају да силом сломију отпор свога непријатеља и одмах још првога дана прекида односа обраћају пажњу искључиво na војне бпераЦије. При студији овога рата, *'који je трајао месец дана и довео СрбкјУ и љене лавезнике у сукоб са Бугарском, увек je потребноЧшати на уму нарочше околности, у којима су лолнтички обзирп утицали на одлуке у командовању/ можда^исто толико, колико и захтеви стратегије. 1 УЗРОЦИ PATA. Серезу према Грчкој Војсци. И тек што су поздравни брзојави између Београдског и Софиског Двора измењеии, неиријател»с.тва између Срба и Бугара, у почетку потмула и прикривена, избила су јавно, чак и у штампи обеју земаља. Састанак Н. Пашића и И. Гешова, председника влада, није довео ни до каквог попугатања и одмах после потписа уговора у Лондону, бугарске трупе, које су пекорисно стајале на Чаталџи и Булаиру, бачене су у Маћедонију и на српску границу. Заједничка опасност здружила je Србе и Грке, те су закључили месеца маја у Солуну конвенцију, no којој су имали да изврше концептрацију својих сћага у случају прекида одно!са са њиховим дојучерашњим савезником. Обострано упорство онемогућавало je свако поравнање и предсказивало je скору катастрофу. Говори се, да je у Србији био известан број војних личности, који су наваљивали да се одмах отпочне рат, те да се напада скупљеном спагом на Бугаре, користећи се повољном ситуацијом, пре него што успу да њихове трупе пребаце из Тракије на запад. Председник Српског Министарског Савета .ЈРП аш ић није се сложио са овим предлогом, одбија.ЈуК^ да узме одговорност изазивања новога рата, што бп неминовно навукло гнев Европе. Он je уступио иницијативу своме ривалу*). JliM Крсташка Војна, коју су Балкански Народи против Турске отпочели месеца октобра 1912. довела je након неколико недеља до примирја на Чаталџи, коje je оставило отоманскпм трупама, тучепим на .свима тачкама, само Цариградско и Галипољско Полуострво, Једрене, Јањину и Скадар. Поново отпочета непријатељства меседа фебруара 1913. изазвала су пад све три напред поменуте тврдиње и приморала Високу Порту да пристане на све захтеве Европе. Заузеће Солуна у првом периоду рата створило je већ заоштренсст између Бугара и Грка, a одмах no паду Једрена већи део опсадне Бугарске Војске, место да се врати на Чаталџу, упућеп je к *) Л е к т и р а|: 1. М." Лазаревић — „Брегалничка Битка“ Књижевни Гласник, књ. XIV, бр. 3. 4. и 5. за 1925. Београд, 2. A. Барби — „Брегалница11 Београд 1914. у српском преводу, 3. В. Максимовић — „Битка на Брегалници“, Војни Весншс за 1925. Крагујевац и „Бнтка на Брегалници“,|Пешад. Гласник за 1926. Сарајево, 4. М. Димитријевић — „Куманово—Брегалница", Бсоград 1923., 5. ЈБ. Марић — „Моравска Дивизија II. позива у рату 1912. и 1913.“, Ратник, април и даље за 1924. Београд, 6. Д. Милутиновић — „Тимочка Дивизија II. позива у рату 1912. и 1913.“ Београд 1926., 7. Ж. Дачић — „С Брегалнице и Вард_ара“, Београд 1914., 8. Immanuel — „Der Balkankrieg. 1912 /13.“ у 4 дела Berlin 1913. и 1914., 9. I. Guechoff — „L’ AIliance Balkanique“, Pariš 1915., 10. „Die serbische Аггаее“. : Sarajevo 1914. Званично поверљиво издање 15. Корпуса, 11. Ж. Ранковић „Војвода'Радомир Путник", Сарајево 1926. ’) R. Kann ‘ —ALa'M anoeveure Serbe“, Pariš 1913 Допуњен превод чланка, који сам нубликавао у Ратнику април 1924. Београд. II. ! i В О ЈН Е ПРИПРЕМЕ. Српска Војска све мере војне опреме била je предузела, изузев Дринске Дивизије II. позива и 1. и 2. прекобројног нука, који су били остављени у Арбанији и у околини Витоља. Остатак трупа распоређен je био дуж старе границс и демаркапионе линије у Маћедонији, од Дунава до Ђевђелије, где je се нзучељавао са Грчком Војском, која je била концентрисала 8 дивизија око Солуна, Вардара и Орфанског Залива. Бугарска Војска у времену прве три недеље месеца јуна концентрацију je извршила према положајима, који су држали Срби и Грци. Захваљујући превременом увршћењу у војску двеју класа, као и већем броју добровољаца, Бугари су могли не само да попуне губитке из првог рата. већ и да створе неколико нових јединица, тако да су поред 12 дивизија, употребљепих против Турака, створили још: 13., 14. и 15. дивизију, свака од no две бригаде; сереску и драмску добровољачку боигаду; добровољачки корпус ђенерала Генева, који je имао око 15 батаљона и једпу дивизију ополченаца. Изгледа да je образовањем нових једпница постигнут еамо број, јер je квалитет елемената од којих су састављене, *) Ив. Гешов у својој књизи „L’AIliance Balcanique“ брани се и наводи као да су Срби узрок овога рата. Он чак на стр. 188. своје књиге износи факсимил наредбе Врховног Команданта Српске Војеке, која je издата војсци још 18. јула 1913. и тиме мисли да правда мучки напад Бугара на Брегалници. Ко зна ток рата и закључене преговоре раније пре рата, њему je јасно: да су Срби све учинили давањем двеју дивизија Бугарима да заузму Једрене, као и целокупне тешке артилерије, поред својих сјајних победа на Куманову, Мердарима, Прилипу, Битољу... да су не само потукли главну Турску Војсхсу, већ и помогли Бугарима да заузму Једрене и допру чак до Чаталџе. Преводилац, �Број 1. T A ЈРЕТ. Страна 13. често био осредњи. Великд део добровољаца на силу je увршћен; три регуларне дивизије, које су скоро створене, састављене су из врло младих или пак уморних људи; рекрутовани су чак и муслимани, људи, који ни мало нису имали одушевл»ења за ствар коју су ишли да бране. Бугари су мислили, потребно je еамо да се појаве na да се њихови стари савезници повуку. Успеси рата у Тракији опили су Бугаре; похвале европске штампе егзалгирале су их. Они су заборавили да су Срби и Грди исто тако задобили победе у Маћедонији и Епиру и да су као и они. имали заробљеника и запленили топове. ре да изненадним стварањем непријатељстава осигурају брз успех снажним ударом на најосетљивију тачку непријатеља. Али, ту je умешан један задњи политички разлог: Бугари су још мислили да сачувају образ пред Европом и да joj сгворе уверење да je то један инцидент између предстража, који би се иостепено проширио на целу липију и претворио у општи сукоб; у околини Сереза неколико покуinaja ове врсте већ су се десили; рачунало се да се може послужити истим догађајем и ту акцију после протумачити на исти начин. Да би ее тај поступак могао бранити, потребно je било да се напад ограничи на демаркациону линију Маћедоније и да се у почетку не врши ни na којој тачки старе границе. У рату ништа није тако опасно, као потцењиДемаркациона линија почињала je на некадашњој вање свога непријатеља. граници између Турскс и Бугарске, преко Рујна сиСкорашња два рата: Јул;но-Афрички и Маи џурски потврдили су примерима ову очигледпу ак- лазећи извору Злетовске Реке, којом се пружаше сиому. Али ове примере беху Бугари заборавили; све до њеног утока у Брегалницу, no том tokom Бреони су сувише веровали у своју звезду. Њихов нај- галиице^до љенога cnoja са Кривом Лакавицом, na популарнији ђенерал, Ратко Димитријев, за љих je скреће К'Дррјанском Језеру које je обилазила с јубио мали Наполеон, те су га и прозвали Наполеон- жне стране и протезала се на исток све до мора с че; себе су иазивали балкански Јапанци. Узалуд Ззие етране Елефтере остављајући бугарским трупаje се неколико људи старало да ублажи ватреност ма Серез и Кавалу. Предуадмајући офанзиву само дуж ове линије, маћедонске странке и војних старешина,' узал/д je Председник Министарсдог Савета JI. Гешов радије изазивачи се очигледно тим самим стављају у једну давао оставку, него да дџ упусти у ову, опасну аван- неповољну стратегиску ситуацију. Њихова опературу, у коју он види да га увлаџе. Најжешћи еле- циска база, место да со наслања na националну теритррију, na предео добро снабдевен обичним и жементи превагли су. лезничким путевима, могла се користити само долиБугарска Врховна Команда сматрала je, да ће Струме, којрм комунидираше путевима рђаво лако поетићи успех, што je. чад саопштила и својим^ нрм трасираннм, дугјачким и местимично изложени у1трупама, зашта je најбољтгдо&аз заповест ђенерала тицају непријатеља. Ковачева, команданта IV. Армије, датирапа у РаНапад Бугара, сем тога je управљеи на фроит довишту 4. (17.) јула 1913., која je нађена код јед- српских и грчких положаја и иије угрожавао н.инога официра из 26. пешад. пука, a која у изводу хове комуникације. Да* Бугари нису узимали у обгласи: зир политичке разлоге, већ само војну ситуацију, »Кроз 6—7 дана најдаље последњи дедови на- они би без сумње дшпли до оваког закључка: ше војске стићиће на одређени им концентрациони »Најопаснији непријатељ како no броју, тако и фронт a тада ће бити дефишгглвно решепи и одио- положају била je група српских армија у Маћедоси са нашим суседима, нашим у];ојакошљим савез- нији (I. и II.). Потребио je било да се друге савезницима. Од највеће je важности за.ову ствар пре- пичке трУпе занимају демонстрацијама, које би тредузети све паметне Мере, да се пвдигие и чврсто бало поверити најмаљем потребном броју сиаге, док одржи морал наших војника на највишем степену«. максимум ефектива концентрисати против главне После објашљења о узроку овога новога рата. снаге, која je се снабдевала железницом Скопље— чији je циљ ослобођење Бугарске у Маћедонији ис- Ниш и која се, на случај потребе могла заменити јепод туђег јарма, ђенерал Ковачев овако цени војни- дним дужим и мање згодним железничким путем чку вредно/ст Срба и Грка: Скопље—Митровица a дотле једним доста добрим »Треба објаснити нашим војницима, да су срп- путем, који улази у Краљевииу Србију долином ски и грчки војници само храбри против народа Ибра. Нападајући старом српско-бугарском граникоји нема одбране; они су подлади, који су се већ цом са колонама конвергептно упућеним на Ниш, * уплапшли чим су дознали да се наша војска при- прва од ових двеју комуникационих линија прекиближујс. Доласком наших првих трупа морал Срба да се; пролазећи од Ћустендила преко прелаза код почео je да попушта и он je да’нас раван нули. Њи- Криве Паланке и силазећи Куманову и Скопљу, хово душевно стање најбоље се огледа у великом прекидају се уједно обе комуникационе линије и броју дезертера, Срба и Грка, који свакога дана пре- обилази Главна Орпска Војска«. лазе у наше редове и изјављују да су њихови друПоследњи план изгледа, да би био иајзгоднији гови решепи да положе оружје чим отпочну опера- за оне прилике и једини, који би могао да донесе ције. Допуштајући да поједина оделења наше вој- најбоље резултате. Б.угари одбацујући овај план и ске, у моменту концентрације, пролазе мирно ис- нападајући Србе с фроита само са једним делом пред њих, Срби су јасно показали јачину свога мо- своје снаге показали су колико су потцењивали сворала. страх што имају с нама да се боре; јер да није га непријатеља. тако, никада не би 'нама допустили да извргаимо била je распореконцентрацију под условима незапамћеиим у исто- ђена:Бугарска Војска 16. (29.) јуна 1 рији a да нам то не сирече«. I. Армија: Докуменат овај доказује, да су Бугари дуго премишљали о њиховом нападу. Могло би се веровати да' ће они, пошто je већ једанпут пало решење, предузети све потребне ме- ђенерал Кутинчев 1 бригада 5. дивиз. ј ешелонирана од Ви- 1 „ 13. „ I 56 батаљона дина до Берковице 1 „ 14. » | 120 топова �Страна 14. V. Армија: ђенерал Р. Петров 1. Дивизија i према Пироту и 2 бригаде 5. дивиз. Власини 1 бригада 13. „ I 56 батаљона 1 „ 14. „ [ 120 топова 1 „ 10. „ Коњичка Дивизија I III. Армија: ђенерал Тошев 12. Дивизија у Ђустендилу према 15. „ Кривој Паланци 2 бригаде 4. , I 48 батаљона 78 топова IV. Армија: ђенерал Ковачев добровољци ђенер. ешелонирана од Генева Рујна до Ђевђелије 7. Дивизија 1 бригада 4. дивиз. 1 » 3. „ 2. Дивизија II. Број 1. ■Г A Ј Р ЕТ< | ( ( I Армија: ђенерал Иванов 1 бригада 6. дивизије ј од Ђевђелије до 2 бригаде 3. „ Кавале 2 „ добровољаца | 56 батаљона (Среска и Драмска) | 120 топова 1 бригада 10. дивизије 1 11. Сем тога l дивизија ополченаца 6 m d je концентрисана у Видицу и образов&ла гарнизон тврђаве. Остатак јединида ополченавд' појачан једном бригадом li. дивизије употрерљен je био на другим местима, као: стража код турских заробљеника, на румунској граниди, на положајима према Чаталџи и Булаиру. Од пет бугарских армија само две (IV. и II.) имале су да се употребе за напад иа српске и грчке линије. Српска Војска са три армије, била je егаелонирана са севера на југ: II. Армија: ђенералС.Степа- Неколико пукова новић на старој III. позива граници српско- Тимочка Дивизија бугарској I. позива Шумад. Дивизија II. позива ј Према Видину и Белограчику I. Армија: Њ. Kp. Височан. Дунав. Див. II. позив. Од Патарице до Престолонаслед„ „ I. » Царевог Врха ник Александар Шуаад.Див. I. „ 1 Ha Злетовској Морав. „ II. „ i Реци Коњичка Дивизија у Барбареву III. Армија: ђенерал Б. Јанковић Дринска Див. I. поз. 1 Моравска „ I. „ } ј Тимочка „ I. „ 2 батаљона III. „ Ha Брегалници од Злетовске Реке до Криве Лакавице Између Криве Лакавице и Вардара у Ђевђелији 12.000 Срба из Црне Горе ђенерала Ј. Вукотића лриспели су 14. (27.) јуна у Скопље, где ice образовала и једпа бригада добровољаца, јака 6 батаљона. (Наставиће се). \ д RAZVOD BRAKA 1 T JE R A N JE ŽENE. (S turskog preveo: Salih Bakamović) Ali razvodi braka, koji se prakticiraju bez zako­ Razvod braka je sam po sebi zakonit, nuždan i “ “ prirodan. Ali ako se zloupotrebi i ako muž, kadgod nitog razloga, iz srdžbe i zlovolje, ili radi toga samo mu se prohtije, pusti ženu, poremetiće se temelji po­ da se uzme žena, vrlo su štetni po jedno društvo. Osobito rastava braka, koja nema nikakve zakonske rodice a od toga će i narod trpjeti. Islamska pravila u pogledu osnivanja porodice podloge, uništava društvo i porodicu. i poligamije, važe i za razvod braka. Islam zabra­ Kod nas se, na žalost, neopravdani razvodi sva­ njuje mužu da tjera ženu i ne dopušta razvod braka kim danom povećavaju. I pošto je bračna veza u bez opravdanog razloga i zakonske podloge. Musli­ neku ruku privremena, na vaspitanje djece toliko mani se zapravo u pogledu poligamije, držanja, ro­ se i ne pazi. Tursko i uopće muslimansko društvo binja i razvoda braka, koriste jedino takozvanim ne pati toliko od poligamije, ali gadni običaj tjeranja ’ šeriatskim varkama (hilei-šer’ijje); dok se stvarno žene i lakoća razvoda, muslimane upropaštava. šeriat najžešće protivi ovim i ovakim zloupotrebama. U pogledu razvoda braka mi se moramo obratiti Razvod braka, izuzevši kršćanstvo, postoji u svi­ na temeljne ustanove Islama; drugoga nam izlaza ma religijama. Jedino kršćanska vjeroispovijest, nau­ nema. Jer, razvod je u Islamu pricipielno zabranjen čavajući da se brak može razvrgnuti jedino smrću, i jedino ga nužda čini dozvoljenim. Devetnaesti, tridesetpeti i stodvadeset osmi ajeti objavila je ustanove koje su u potpunoj opreci sa pravilima psihologije. I rečene su ustanove toliko u »Surei- Nisa-u« groze se onima, koji svoje žene oprečne ljudskoj naravi, da je razvod braka uveden puštaju. Onome mužu, koji je nezadovoljan sa svojom u svim kršćanskim državama Evrope; šta više do­ ženom Kuran zapovijeda strpljenje. A dođe li do zvoljen je i u bivšoj austro-ugarskoj državi a p o ­ razmirica između muža i žene zapovijeda se izmi­ s t o 1 s*k o g monarha i u Španiji, zemlji v r l o k a ­ renje. U Šeriatu cijeni se izmirenje vrlo mnogo. Mu­ toličkog kralja. hamed je rekao: »Jedina dozvoljena stvar, koju Bog Odredbe i zakoni o razvodu braka u Evropi se ne voli, jest razvod braka«. Slijedeće opet svečeve sve više primjenjuju i pojavljuje se reakcija protiv izreke posve zabranjuju bezuzročni razvod braka: »Nu puštajte drugih žena osim onih, čije je poštenje starog konservatizma crkve. �Број 1. Г AJPETi sumnjivo. Bog ne voli one ljude, koji svoje žene puštaju da uzimaju druge, niti one žene, koje se pu­ štaju od svojih muževa, da se udaju za druge«. Držim da ne može postojati viša i izričitija za­ povijed od ove, po kojoj treba razvod braka staviti pod strogu disciplinu. Hazreti Alija je rekao: »Že­ nite se i nemojte se sa ženama rastavljati, jer od rastave se potresa uzvišeni »Arš«. A veliki je Alija sa »Aršom« mislio na porodicu i narod. U glosama Ibni Abidinovog djela stoji ova citat: »U razvodu braka je glavno zabrana. To jest razvod je zabranjen, a dozvoljava se samo kada nastupi opravdani razlog.« U Kuranu stoji: »Ako vam one, to jest vaše žene, budu pokorne, ne činite im na­ silja. Veliki Bog ne dozvoljava, da im se čini na­ silje . . . « A to znači, da se s njima ne smijemo ras­ tavljati. Šeriat tako zapovijeda u pogledu bračne ra­ stave. U tome se slažu svi islamski pravnici i komen­ tatori. Izuzev Ebu Hanifu, drugi mezhebi daju prpvo razvoda i ženi. A Malikov mezheb je jo§ opsežniji i dozvoljava ženi, da može stupiti pred kadiju i po­ kazavši uzrok, zatražiti razvrgnpće, braka. Ebu Hasan-Et-Tesuli u svome djelu »Kitab-ulBehđe fi Šerif-it-Tuhfe« veli: Jedna poštena i svome mužu vjerna žena ako pri .vjenčanju i ne bude stau vila uvjet, da se može od muža rastaviti, u slučaju, da joj isti učini neku nepravdu, ima pravo i bez dozvole muža otići pred kadiju i zatražiti rastavu Glavno je, da ona dokaže, da joj je muž učinio ne­ pravdu koju Šeriat smatra uzrokom razvoda. Ona će kadiji opisati stanje i isti će, nakon što muža ukori ili zatvorom kazni, a muž se oppt ne popravi, na ženin zahtjev razvod provesti. Neki su komentatori rekli, da je razvod u ruci šeriatskog sudije. Prema tome sudija može sam sobom brak razvrgnuti ili na­ rediti ženi, da rastavu zatraži. ( K a s s e n A mi n : »Tahrir-ul-Mer’e«. — Emancipacija Žene). Prema navedenome razumije se, da se svaka žena može udati sa nekim uvjetom i ima pravo na rastavu braka. U pogledu razvoda braka Imami Azamov mezheb nije toliko podesan za današnje potrebe. Kada je muslimanski Halifa u mnogim pitanjima dozvolio, da se radi protiv nekih tumačenja velikoga Imama, mogu se i kod razvoda braka primijeniti slobodo­ umnije odredbe Imami Malikova mezheba. Razvod braka treba dakle u principu prihvatiti i stavivši ga pod strogu disciplinu zabraniti svaku zloupotrebu i bezrazložno puštanje žene. Ali da ova metoda bude pravovaljana, potrebno je — kako će шо to u posebnom poglavlju opširno dokazati — reformisati sami način sklapanja braka. Jer, doklegod se budu sklapali neuredni brakovi dotle će postojati i neopravdani razvodi. Dakle, prije nego prihvatimo valjanu zakonsku osnovu o razvodu braka, trebamo Страна 15. korigirati i reformisati samu metodu sklapanja braka. Potrebno je uvesti, da se razvod može obaviti zbog zakonskih uzroka, koje pronađe šeriatski sudija, a strogo zabraniti svojevoljno puštanje žene. Osim toga, razvod se — bez krupnog uzroka — ne bi smio dozvoliti i sa privolom obaju supruga, ako muž i žena imaju nejake djece, pošto i ta djeca imaju svoja prava i velikih veza u braku. Jer srdžba i uzrujanost brzo prolazi, a inače jednoj porodici prijeti opasnost, da se uništi. Ali ako muž i žena nemaju djece ili ako su ta djeca velika, mogle bi se ukazati neke olakšice u pogledu razvoda. Ali i u ovom slučaju mora postojati opravdani uzrok I privola obiju stranaka. Dakle, u pogledu razvoda svakako je nužno, na prvom mjestu ,poštivati i čuvati prava djece i o ovome unijeti stroge odredbe u bračni zakonik. Oso-bito sudija treba da pazi na ženina prava u raz­ vodu, koji je bez njezine privole i krivnje, jer joj ta prava neće biti očuvana, što će joj se dati dva »m e h r a«, nego treba, da joj sudija odredi i do­ stojnu odštetu u novcu ili nekretninama. Kada se, dakle, brakorazvodno pitanje stavi pod strogu disciplinu i brak će biti trajan, a temelji će se porodice još bolje učvrstiti. I tako kad se jedan mladić zaželi oženiti, na taj se korak neće lako odlučiti dok se dobro ne promsli i sve poslje­ dice ne predoči. A ovako, pošto se ne boji od bračne rastave, šenidba ga toliko ne plaši. Na žalost u mno­ gim islamskim zemljama, a osobito u Turskoj, žene se mijenjaju kao obične metrese. I mnogi se žene ne sa namjerom da osnuju sretnu i trajnu porodicu, nego prosto radi uživanja. Ali kada bi jedan visoki islamski forum ove razvode stavio pod strogu kon­ trolu i disciplinu, isti bi se mnogo umanjili. Brak će biti trajan i počivati na čvrstim teme­ ljima jedino onda, kada se nakon svestranog raz­ mišljanja sklopi radi osnivanja porodice i iz pri­ rodnog nagona. U ovakovim brakovima razvod se rijetko događa. Danas se kod nas razvod braka smatra kao jedan posve prirodni čin, premda je u potpunoj opreci sa pravilima logike i zdravog razuma. Ova metoda tjeranja žene u našem društvenom životu sačinjava jedan s k a n d a l u pravom smislu riječi. I ni u kojem dijelu kulturnog svijeta ovomu nešto slična ne postoji. Nije nužno da dokazujemo koliko se slaže sa uzvišenim šeriatom naš predlog o reformisanju postojećeg načina razvoda braka među mu­ slimanima. Koliko je uzvišeno stanovište velikog Muhameda u ovom važnom pitanju »Talaka«, naj­ bolje dokazuju, njegove svetačke izreke i kuranski ajeti, koje smo naprijed iznijeli. Islamijjet ne odpbrava ove i ovakove naše nevaljale postupke. Jer ove nesavremene metode ruše porodicu, taj temelj �•' Страна IŠ­ T A ЈРЕТ, Број 1. našu socijalne i nacionalne zgrade. A neki narodi, koji su prema nama neprijateljski raspoloženi, na čvrstijim temeljima osnivaju porodicu i društvo. I zbog toga nas ti narodi u svemu prestižu. Temelj države je nacija, a ova se opet osniva na porodici, Da nam se ova institucija porodice što bolje učvrsti, trebamo odmah izdati jedan zakon o bračnoj rastavi prema pravilima i propisima šeriata. Jer, kod nas muslimana na sve strane vlada anarhija i več je skrajnje vrijeme, da ta anarhija jednom prestane u našoj žili kucavici, u našem bračnom i porodičnom životu. Прослава Рођендана Њ . B. Краља у Гајрету. жицл>ење и штедњу. Да би се овај задатак постигао Задругд купује и продаје те израђује разне ручне радове и домаће производе, везива, ткања и шивење рубља, те мупшу и женску конфекцију, као и све друге ручне радове и занате, за које се види да су користоносни и да'се-љима може пгго више упослити наша сиротиња. Управа задруге састоји се из 9 чланица и то 2 које делегира Гл. Одбор Гајрета, 2 које делегира Коло Срп. Сестара и 5 које изаберу чланице задруге. Управа се бира на 3 године, a предсједница се мијења сваке године и то тако да je једне године предсједница од страие Кола Срп. Сестара a друге године од стране Гајрета. Идућа скупштина задруге заказана je у недјељу 2. јануара 1927. године у просторнјама Гајрета. Ha тој he скушптини бити изабрана, према правилима, за предсједницу задруге једна чланица Гајрета. Досада je била предсједница гђа Вера Крсмановић. Рођендан Њег. Величанства Краља Александра прослављен je на дан 17. децембра о. г. у свима Гајретовим интернатима најсвечаније. У сваком интернату одржано je пригодно предавање о заслугама и величпнџ народне Династије Карађорђевића и о витешким дјелима Његова Величанства Краља Александра као Врховног Команданта Српске Војске-у Свјетском и Балканским ратовима. lio том je отпјевана ДржавАа ЈЈимна, a иза тога с у услиједиле националне и патриотске декламације од стране друштвених питомаца. По свршеним декламацијама омладина се врло угодно -зрбављала у кругу раденика и пријатеља Гајрета, коју . су ове свечаности посјетили и увеличали. Овом приликом упућеиа je од стране Главног Одбора Гајрета брзојавна честитка кабчнетској Канцеларији Његова Величанства слиједећег садржаја: „Главни Одбор Гајрета са свима својим раденицима и цјелокупном омладином Гајрета хитају да приликом роћендана свога љубљеног и витешког Владара изразе најсрдачније честитке Његовом Величанству Краљу као и целом Краљевском Дому, молећи свевишњег за дуг и срећан живот, на дику и понос Народа u Отаџбине. Да живи Његово Величанство Краљ ! Да живи цио Краљевски Дом!“ Ha горњи брзојав дошао je на руке предсједника Главног Одбора г. Дра Авде Хасанбеговића одговор слиједећег садржаја: Господине, Пријатно дирнут родољубивим честиткама послатим од стране Главног Одбора Гајрета о Своме Дану Рођења, Њ. В. Краљ благоволео je наредити да се изрази искрена захвалност. Министар Двора, Јанковић, в. р. Задруга К ола Српских С естара и Гајрета. Пред годину дана основана je у Сарајеву Задруга Кола Српских Сестара и Гајретова женског пододбора (з. с. о. ј.). У овој задрузи учествује Гајрет, Коло Срп. Сестара, чланице Гајретова женског пододбора и чланице Кола Срп. Сестара и то све 4 групе са no Дин. 25.000—. Задатак je задруге да своје сиромашне задругаре запосли, те да их на тај начин привикава на рад, поштено Даљни утемељачи Г ајрета и з среза теш ањ ског. Предсједник Гајретова пододбора у Тешњу г. Сабит Чампара, срески поглавар, уписао je даљњих 5 чланова утемељача, и то гг. Милоша Танасића, директора Кредитнв банае у Тешњу; Омера Кајтаза, шумског надсавјетника у Тешњу; Милана Поповића, чиновника код Дестилације дрвета у Теслићу; Михајла Мишевића, трговца из Јелаха и Фрању Павлића, внжињера. Господину Чампари као и уписаним члановима нека je срдачна хвала. M uslim anke u S ara je v u za G ajret. U subotu 25. decembra 1926. održana je odlično po­ sjećena skupština prijateljica Društva Gajret. Na toj skup­ štini tretiralo se pitanje što uspješnijeg rada za Gajret medu muslimanskim ženskinjem, te su stvoreni nakoji za­ ključci, koji će biti od veće koristi za sam Gajret. Na toj skupštini izabran je jednodušno Gajretov ženski pododbor u koji su unišle slijedeće gde i gdice: Predsjed­ nica: Šemsa h. Čengić, I. podpredsjednica: Zumrut h. Kapetanović, II. podpredsjednica: Gjul h. Lutvo, Tajnica: Fata H. Karić, blagajnica: Ema Lutvo, odbornice: Fatima h. Jalovčić, Hajrije h. Biserović, Zehre h. Ćurčić; Revizori: Sejde h. Mehmedbašić, Feride h. Kukić i Džemile h. Borić; Zamjenice: Hafe h. Šahinagić, Esme h. Dubravić, Zumrut H. Borić, Hasni h. Berberović, Nalija h. Baijak, Fata h. Ćurčić i Šerife h. Kobić. Pozdravljamo novoizabrani pododbor, želeći mu da što jače poradi za pravac i ideje Gajreta. štam parija »Bosanske Poite«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavu] I odgovorni urednik: Hamid KUKIĆ. �Svaki musliman treba da kupuje samo n ---------------------------------- U - ..................................... јвг hvalitetomnadmašuje sve ostale cigarpapire apotpomaže i „Gajret' j. Tunrnicr Clgarpapira S. D. Atalaj, Sarajevo, “ • može se naručiti i ргеко društva .Gairet' u iaraievu ј[ 1В И В В И В И И 1°1И ° 1 |о |И Сарајевсна Банна д. д. у Сарајеву. Т ел еф о н бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улош^е на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет". �<s® SHt Ib ro h im Š o b a n a g ić i sin o u i Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broj 27 n Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana T e le fo n : T r g o v in a b r o j 481 — s t a n 76 7 §§ ' в а н н н н н н Е Н Н н а н Е Е Н в а н н Е а ta g již s u r s L и g a В га « B c iš c ig ie a " И H Sarajeoo g trgovinu muzikalija i materiiala za pisanje i risanje. Bogato slona* rlšfe hrualskih i srpskih knjiga И H. Еајгат aga Foča I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Te'efon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i — češke u najvećem izboru. — Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, = = šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ------ ш ш зш ш ш з Čitajte ,Gajret‘! List >Gajret* jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod adm inistracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a6b81cf28fcc573cbdb0936d97c6b2c8.pdf a4a985c79df17f8a08bfd4a386c3755c PDF Text Text Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 2. Сарајево, 16. јан уара 1927. ЦиЈена год. 80 Д. Поједпни број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ : Хамза Хумо: Севдалијина љубав. Ахмед Мурадбеговић: IlOHOC (Роман из муслиманског аристократског живота). Ахмед Рефик: Соколовић (Преводи М. Р. Делић (Наставак). ф. Грилпарцер: Морски и љубпвни : (Трагедија у 5 чинова) Превео Сул Мурсел. Генерал Живан Ј. Ранковић: Српскогарски рат. Гајретов Гласник . Годншња скупштвна Задруге Кола Срп. Сестара и Гајрета. Нриирехе за велвку Гајретову забаву у Бвјел>пии. Добровољпн прилозн пз Модрнча. рови нз Коњнца. Књижевност: .„Пз талног вилајета“ — приче Момчила Настасијевића. ^Срмеиа у граду птица“ — нгписао Гвидо Тартаља. Децеибарски број „Јадранске Страасе". Уредник: Хамид Кукић. �[B B SB B B B SB B B SB B B B B B B B B B B B B B B I- l i i mm i l i i в ■1BBBBBHB Potpuno uplaćena dionička glaunica Din lo.ooo.ooo'— Rezerue Oin l,6oo.ooo-— Banka se bavi svim u bankovnu strnku spadajućiin p oslovim a. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod j e također 1 pupilarno siguran. Osniva, organizuje 1 rukovodi kreditne i privred n e ustauove. Osniva 1 podupire razne k u lturne i hu m anitarn e ustanove. Zavod je angažovan kod „Varde“ ind ustrije drveta d. d. i Trgovaćkog d. d. „M erkantilia“ u Sarajevu. Gd čiste dobiti daje 10°|о Kulturnom i Prosvjetnom Društvu „Gajret". s ■ Sve doznake u dom ovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. U loške ukam aćuje najpovoljn ije, i isp la ću je lste u svako doba. A a шсмт •ож> »cara сжое слгоо *сжо »саа лсшпзсл з« слк>*ежа» Gradska Štedionica •сжаежасжа* općine grad a Sarajeva T em eljna g la u n ica 40,000.000— d in ara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 • Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju • Z * koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. A L A G A O N I C U • сж а * с* з» сж а * с» о * сж а * са га « с* а * е ж о * св го сж > * еж о « гж о * сЈг> * с* о * сж з# е ж > * с* а * с* о * �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШГВА đA КУЛГУРНО И EKOHUMCKO ИОДИВАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и lD. у МЈесецу. Година XI. Број 2. ЦиЈсма шд SU Д hOieuiiHM Срој 4 Д. Сарајево, 16. јануара 1927. Хамза Хумо: Ђаци добииа|у лист у пола цмјене код Главнот Одбира нли код Управа — Га|рет> иих коннинта. — f СЕВДАЛИЈИБА ЉУВАВ. Наш град са својим стјеновитим ћошетима, бљешти у подневном сунцу и реже- oinipe, изломљене сјене што шкрто ладају ћо« ^идовима и купе се под стрехе. Оав испретуран, ,’напет и омамљен, дахти он под жегом, на лијевој страни бразде зедс^ не и кривудаве ријеке Руне. Јотвот иишти у њему и шака земље двили од ж*фи л жестине. A тамо^с десну страну Руне, труне^влага no сјеновитим баштама и живот сочи са дозријевањем смокве и одрене. Нешто чулно крије се у овој влази што под јаким сунцем тиња омло^авило, a ноћу се буди да се протегне, да се опије и сплехе у грчу пожуде негдје na чимену под шандудом. A Бибер познајесве дјевојпе. Пјесма му najnpnje заголица, na клизне у њедра и прелази, као топлом руком, 1Слатко и нечујно, све ниже и опојније, да те опет уздигне, да закикоћеш, завриштиш и загрцаш у његову загрљају. A он, кудраве ičbcejH запаљена ока, упиљи се свакој у срце. Дјевоке притискују рукама груди да би ухватиле његове погледе у њима. 0, све то Бибер чини очима и пјесмом. Кад on запјева сокаком, дастане трка no авлијама и с кикотом се зауставља на вратима. Кад он запјева, вјетар .се притаји у баштама, a у дјевојкама нешто задрхти, ослабе им ноге, дође им малка снага, na би му пале у наручје. Тако дјевојке уздишу за њим, a он их воли све подједнако. Он само пјева. Он проноси сокацима чежњу и оставља уздахе за собом. За њим се отргне многа суза и испруже крадом бијеле, разголићене руке, негдје у конаку, у чежњи за миловањем na шиљтету. ' — Ах, или би га клеле или благосиљале! — говориле су шапатом дјевојке, па и на само, осјетивши његов поглед, грлиле би се и стезале међусобно. Тако дјевојке чезну за Бибером, а у авлији Ише Османаге Мрахора набрекли бијели гроздови на одрени зацрвене се кад се који зрак сунца прокраде кроз лишће и приљуби уз њих. Иша je натопила цијелу авлију, па цвијеће, у триста живих боја, као да пјева шапатом све нешто о Биберу, а поточић кроз авлију загунђа, зажамори јасно, бистро, бисерно. Kao да се он притсрада. Иша je сама у авлији. Изнијела je ћенарче, прхтрла га no влажној земљп, na се опруЛила no њему. Она ocjeha како joj студен дах гмиже уз тијело и умирује вреле помисли о Биберу и љегову миловању. A кад плави сутон наде на махале, извише се стрјеловито ласте у цвркуту и плав ice дим зањиха и издиже на ниске, плочне кровове. Тишина СЈеде у грање и оживјеше врапци и кбмшијски разговори. 11a уза сву ову живост, паде пека сјета на баште и на шум високог Мрахорова јаблана. Ибрици зазвонише на чесми, дјевојачкп кикот врисну сокаком, врео и голицав, a мујезин запјева на минарету, pa зли глас no тишини над махалом и обиђе старачке душе, побожне, тихе и захвалне. Ноћ паде, оживјеше сјене, a бијела и гола минарета, оштри чемнреси и заљубљепи јабланови, као џинови с дјевојкама, закорачаше валовитим градом и однесоше »са собом приче у чудне и волшебне (Trpa­ ne. A кад се мјесец уздиже, na се пун, златан и тих, заустави над тамном контуром брда, неки величанствен и нечујан смијех прели сва срца, a наш град . заста и преобрази се у свјетлу његову. Све се притаји и занијеми. Ноћ скиде хаљину, бљесну и роди се севдах, тежак и непреболан севдах, пун дерта за бездано опојним и недостиживим. A отуд, испод Хума, са Раљевина, донесе тиха ноћ мекан и заносан глас пјесме, глас што пада na душу као мелем, лијечи и опија осјећања да им пробуди још бездани]е и недохватљивије жеље. Он се заталаса, заталаса и заста у висинама, носећи душу некуд у ширине, љуљну се заносно и разли no тишини. И дах лишћа притаји се у махали. Само мириси свјежинс и цвијећа као уздаси допираху чак горе до ћошка Осман-аге Мрахора, и пркосно, скривено залети се поток у жамору и подругљиво се насмија типшни. Притајена даха и припијена уз демире, Иша je ослушкивала Биберову пјесму са Раљевина, она je пила ту пјесму и опијала се. A кад издахну и посљедњи звук пјесме, она испружи руке у раскошне даљине, протеже се полако сва к њима, предаде се љему, Биберу, његову миловању, и с лаким криком паде на шилте, предаде се грчу међу бијелим и топлим јастуцима. A у Бнберовим баштама, Раљевинама, мјесец се провлачи кроз грање, отиче потоцима, прелива се �С трана 18 »ГА ЈРЕТ , В р о ј 8. no засађеном поврћу, разлива свјетло no даљинама рени, наш град гори у жегама и, омамљен, млохав, и отвара душу, отвара земљу и све тајне несвјесних бунца у бунилу. Кокоши вратају од врућине, a жежеља и пијане податности. Бијеле кућице чак та- не, голишаве и зажарене, ваљају се no конадима и мо под Виховићима, бљеште пуне језиве и несхват- хладе лепезама плетеним од хасуре. Нахерена и исљиве чежње. Биберове сребрене баште пјевају неку кривљена чаршија куња немоћна као објешена, a надземаљску пјосму од које расте душа и прелази мухе зврндају no њој, лискају сир no масним тезпреко заспалих брда у слатком болу вјечите чежње, гама и сију ситне тачкице no роби, no трговцима. давања самога себе и просипања пренабрекле сна- Нешто попут разваљеног зјева, зија и клати се чарге. Лопата захвата воду из матице, пљусак сребра шијом, застење, промешкољи се, na опет закуља. Jer прашти no поврћу и шири унаоколо свјежину, пуну дина ријека Руна живо пркоси овом мртвилу, са мириса и животне халапљивости. Баштован Фазла, својим брзим и зеленим валовима и необузданим раздрљен и завраћених ногавица, погнуо се no ло- криковима пливача. Она наваљује стијене, дере се пати, na у бескрајном и напорном ритму црпе воду, о њих и суновратце сустиже бујица бујицу. У њеa затим, заморена даха, усправи се сред матице и ном хуку има нечег од пијане жене и вилинских ироматра своју бљештаву и испрекидану сјену у дозивања, у њеној боји има нечег небеског. води. A Бибер зарони у матицу на Раљевинама, na на — Фазла! ћилим под смокву, привуче јастук под главу, na И он се трза, баца лопату и одлази под смокву. хладује. Матица жамори. фазла разводи јарке и наA испод смокве проткива таму мјесечина, свјетлуца тапа патлиџане, a сунце ирикрило небо, na сипа сина чашицама, на Биберовој шаргији, и игра ср<по ва-свијетлу јару где дог стигне. Цврчци вриште као ћилиму са бојажљивим сјенама. бјесомучни, a жабе преплашене сакриле се дубоко — Одмори се! — каже Бибер тихо и пружц. Фа- под воду као да je судљи дан горе на земљи. A кад зли стакленце. A он, онако с нога, метне руку-дбд се сјене јабланова отегну преко Раљевииа и сунце завраћену главу, широким замахом искапљује д о , џоа^тти над брдом, зажамори лишће у смокви, крто. дна, тресући се, тромим и тегаким кораком одлази опребно, матица застуди и лака језа хладовине проу Матицу. A Бибер, сам, пијуцка, мезети и севда- буди Бибера. фазла принесе мезелук и расхлађену лигае no мало. Тјјхо, тихо, запјевупш он, шаргија љуту, a Бибер запјевугаи као препорођен, подмлапротужи, a он je кзпуштадоред себе, пружа се no ћи- ђен. лиму, na онако, скрштених рука под главом и с поПролазе и плави сутони, са неким болећивим гледом у врх смокве тенрце, запјева полугла-Сно: тоном благрсти и очинске љубави. Пролазе и ноћи, Садих алму пасред ат-мејдана, млаке пијане, пуне жудње за миловањем до бесвјеГледах драгу девет годин’ дана сти, негдје у баштама, у загрљају тијела и у грцању Заједно с пјесмом, с ријечима, нешто се буди у подавања. Оне нечујно падају na град, на РаљевиБиберу, мили уза њ, na као у некој топлој и пружи- не, на долине. Тако и вечерас, кад прође акшам, свивој омаглици, он ‘расте, расте му коса на глави. За- јетла задрхташе no нашем граду, пирну свјеж вјехвата га жалба за дарло минулим данима које он тар, a у Биберу забректи снага, подиже га и нешто није никада ни видио, али који су ту, у лјесми, ље- снажно и заносно као јаблан, израсте у љему. Бипши од 1свих дана на свијету. Он ненадно заћута, бер ђипи, подврисну, na запјева, a глас однесе тиa матида зашуми сањиво, усамљено. Притајено ос- шина, однесе га Мрахорову двору: лушкивање сакри се и полеже no трави, a мјесец се Сама вене у конаку Ајша; разли, болећиво запјева кроз типшну и зашапута у Са својим се дертом разговара. . . лишћу. Један велик, нечујан и неисказан тон заћута негдје у врховима стабала. Биберу поста најед- изви Бибер. Али то све прође као и прољетно цвином тешко, тјескобно, као да нека пустош паде на jehe, јер Иша не може одолити Биберовим погледињ, и on искапи стакленце и запјева из пуна грла: ма, ни тихим шапутањима, од којих je спопадаше слатка омаглица. Једне вечери, Бибер пружи цијело Кад je алма за тргање била, лице кроз врата, a Иша, ни сама не зна како, осјеMoja драга за љубљење била. . . И глас задрхта негдје у висинама, узнесе се и ти врео пољубац, нешто joj забруја у глави, задрхта у грудима, и она се заплака. To се све догоди тако разасу no меким и пијаним ширинама, a мјесец силази, јури све ближе широкој смоквиној крошњи, ненадно. И од тада, Иша поче да се бори сама са собом, да се бори са Бибером који на јуриш освајанечујно паде у грање, na некуд жив, насмијан, запљусну Бибера и расплину се. Башта се сва прео- ше од пољупца даље. Дани joj пролажаху у грозници, a ноћи! »Moje ноћи, моји бјели дани!« чула je брази, кликну, роди се нов живот, и зачас — нестаде свега. Само, тамо негдје над Церницом, изуми- како пјева Бибер. И неки нарочити страх осјети ona баш ноћас; осјети страх, јер осјети да нема више ни рао je посљедњи звук Биберове пјесме, док je Иша Мрахорова онако жедно испружила руке за- љим. снаге да му се одупре. Ona није осјећала само ватру као прије, него и пеку стренњу, грозничаву дрх— Фазла, Фазла! — Заста пљусак с лопате. — Не закључаји кашшика! — И Бибер се изгуби не- тавицу. 0, нека само он рече! Ona he учинити све, куд из баште, у правцу махала. све. Пустиће га и у башту, и отићи he к љему под шандуд, и . . . II. Напуклим звуком кврциу камичак у пенџер; Пролазе дапи, a Бибер престао да севдише no љегов цик погоди Ишу у срце, и у истом часу она сокацима. Виђају га само до у касне поћи na вра- се припи уз демире, насмијепш се тако благо и нетима Осман-аге Мрахора. До пред зору шапће Би- моћно да Бибер осјети дрхтаво узбуђење. — Сиђи! — шапну on тихо. бер кроз отшкринута врата, manhe нешто што нико не смије, нити може зпати до Ишс. дјсвојке запа— Одмах! — чу се одозго једва чујно, али нељена ока и облих бокова. Пролазе дани дуги и ужа- куд срећно и покорно. �Б р ој 2., .Г A Ј Р Е Ti Страна 19. Иша отшкрину врата. Сва je дрхтала. Замира- ног јаблана у себи; он тихо, као да се прикрада, ле joj ријечи на уснама и спопадала je нека мала- пролази кроз махалске сокаке. И у Ишу ушла нека ксалост. Она je срљала у нешто што није требало жалостива слутња, нека плашљивост дивокозе, na да се догоди, a што je опет било неминовно и су- само гледа у Бибера и не смије да га запита, да му ђено. каже нешто тако важно, тако судбоносно. БибероИ капиџик je гакринуо. Под шандудом на чи- ва миловања некуд хладна, пријатељска, a њу промену играле су сјене нритајене и насмијане, слуте- се негдје далеко, чак тамо у Босну, за неког Хаџију ћи нешто и тапућући. Мјесец се провлачио кроз с брадом и жутим саруком. Иши се чинило као да je грање и поток поигравао и ћеретао пркосно. Скри- шаљу негдје на други свијет, као да joj закопавају вен и притајен шапат испод шандуде шуљао се под њезину живу младост. , стабла. A Иша, сва умотана у загрљај, предавала — Бибере, дошли су неки трговци из Босне — се миловању. Она je чула само неки пијани шум manhe Иша и бојажљиво се извија из његова загрунаоколо, кога нестаје и нестаје при блиском Бибе- љаја, a срце joj се хлади. ровом додиру, и који остаје негдје доле иза ње, док — Па? je његов загрљај уздиже и носи изнад Камељака, — Просе ме. изнад башта, у МЈесечину, пут звијезда. A звијезде Бибер тешко заћута. Kao да нека непомична сишле с мјесецом и смијале се у крошњи шандуде. . чама паде на њ, као да се роди мрак у њему. Иша Оне су све видиле, ночелс да капљу кроз граи.е и се бојажљиво приви уза њ. да се просипљу ио њкма. Мјесец се гласно церекао, — Бибере, ja се бојим те Босне, страх ме од тог a поток кикотао као да га неко голида. И све je од- непознатог Aaiinje. Ко зна ко je и какав je он. Билазило, ширило се унаоколо no баштама и стиша- ^јере, слатки Бибере, не дај ме! — шапуће Иша мовало се. лећиво и бсспомоћно. И тек кад мјесец, уморан и изблиједио, ојсдеOna je познавала Бибера. Познавала je она све на брдо, Бибер се трже, прескочи баштену ограду, дјевојке'ко7^је он обљубио, na их оставио страшним na у инад цијелој махали, васцијелом свијету, запјс- и брадатим хаџијама. Бибер je ћутао, као да ослушва сокаком колико га грло наноси. кује нешто, постајао немирним, и Иша je видила како му je задрхтала доња усница и мишица савиДена око ње. III. —ХБибере! Пролазе дани, a Бибер прботао да севдише no сокацима. Пролазе ноћи, a пдко-га не виђа на Мрахоровим вратима. Кад наш гј5ад утиша и падне у чврсте сање, пређе поноћ, a Бибер лута баштама и нестаје га у правцу махала. Баштован Фазла замшдљено маше главом и иСпија љуту. Бибир више ие пије, само свако јутро долази као пијан и no цијели дан лежи под смоквом зеленком, док цврчци вриште у врбама. Бибер и ne пјева више. До у касну ноћ свјетлуца му цигарета, дбк он замишљено ослушкује жуборење матице, ненадно се диже и ћестаје га међу дрвећем. Тако цијели мјесец. Надошла рана јесен, na као трудна жена почива тромо и сочно кипи и ври. Бибер се намиловао, na му нека туга, туга за пролазношћу, пада као сјета на душу. Неки тужан мир као да шуми у њему, na изазива бол и заморан tCMnjeшак. Дани бистри као златне воде, na све некуд утањују, губе снагу и клону, док са убирањем посљедњих плодова ne паде и нека безнадежна и неутешна пустош на Раљевине. Остадоше још само шипци, пркосни и сочни, a неки попуцали од oma­ re, указали своје жарко месо, na се смију у златној и тихој јесени. И њих he скоро Фазла да побере; и onauihe посљедња, прозебла смоква зеленика и пашће прва слана на баште уснуле. Ham град, величанствен и старачки миран, прошарао се са зрелим дрвећем, a чаршија жпвнула, na некуд брадата и весела, смије се и жагори. Ријека Руна, тиха и смирена, као послије порода, свилено шуми под Старом Ћупријом и, умиљавајући се о камење, односи са собом тихе и дубоке сјене јабланова. Све je тако питомо и добростиво, као да неки благородни опроштај лебди над цијелим градом. A у стакленим и дубоким ноћима, не смију се звијезде више онако ужагрене као љетос; оне само као мртви драгуљи тону у бистро и хладно плаветнило. Бибер не иде Иши више са снагом заљубље- И Бибер се борио са собом, a она je стрепила као шибљика. Напокон, он рече тихо, дрхтавим гла- сбм): ] — Иша, не полази за мене! И тај брадатк Хаџија бољи je од бекрије Бибера. Hehera бити срећна ако пођеш за ме. Многе ћеш ноћи преплакати, чекајући ме сама у конаку. Јер ja не могу, не могу, Иша, да се раставим са својим момачким животом. Касно ј° више. He могу. Бибер опет тешко заћута. Иша je пртутено јецала. Плач je тресао и раздирао. Њега je давила у грлу опора и горка гука, na не може дуже да поднесе, ненадно подиже Ишу, стеже je снажно, пољуби je, прескочи преко ограде и понесе на срду још једап дерт више, понесе у живот још један бол да га лијечи пјесмом и самовањем. Иша испружи руке за њим, као што их je испружала љетос за његовом пјесмом, испружи их, али без оног љетошњег жара, испружи их са криком у сломљеној души. A кроз неколико дана, vХаџиЈина се *брада блажено отегну и искеси кроз прозор купеа треће класе. Дубоко повијена у фереџу, сједила je уза њ једна жена, покуњена, без гласа и живота, као покајнида. У исто вријеме, Бибер je, са својим баттованом Фазлом, испијао љуту у механи Штефе Швабице. Нешто разваљено и без дизгина зијало je у њему, срљало очајнички, лудо, na се топило у думану љуте, у пјесми, и оргијало у дефу Софке Циганке. — Драги Фазла, испили смо све сласти љета. Заборављаћемо их зимус no механама и чекаћемо ново, још слађе и веселије љето. _ Амин! Да Бог да! — одговара Фазла, и они се куцају другарски. A нешто све расте као бујица око њих, na поче да наваљује да вришти. A Бибер изви глас, и све остаде дубоко, дубоко под њим и занијеми. И Би- �С трана 20. T A JP E T i бер, 'стари севдалија, полако, клецава хода, упути се преко Шеталишта пут Захума, носећи у себи неки чемер живота и бол за минулим љетом. Још један дерт више, још једна и још стотине чагаа и дертова, a око самохране Биберове куће пјева јесењи вјетар пјесму бескућника, пјесму самохраних. Свеједно! Има нешто у тој пјесми што ne могу да надокнаде ни највиша блага у животу; има нечега што нико не може да схвати у махали. To je цио један свијет који Бибер носи у себи; свијет од слатког чемера и жалбе за животом. Вију оамохрани вјетрови око Биберових празних конака, вуку се дани пуни киша и прозебле магле. Баштован фазла иде тромо као да носи триста невидљивих терета на себи и не зна гдје би са празним рукама; зато се и прихвата тако чеето за чашицу код Штефе Швабице. Побијелили и врхови голих иланина; мраз d e ­ rao наш град да срце пуца, a из Биберова оџака В р ој 2. разноси бура дим као на јагму. Зима, зима, топла и интимна пјесма шароликих нада, прикрила je цио град. Сва се млада срца загријавају пјесмом no сијелима и no ниским кафанама, само Бибер самује у својој великој соби, уз пламсање ватре у dapnH C K O M , широком оџаку, и, уз тихо и болно циликање мекане шаргије, пјева: Садих алму насред ат-мејдана... И Бибер се заноси у топле љетње ноћи, чује жубор воде, ocjeha шум лишћа и Ишин глас. И ненадно се сневесели, спушта тамбуру поред себе и дуго гледа у пламсање ватре, у тињање жара, na у мртав пепео. A кроз сан, кроз неке далске конаке, види он како се над Ишом, блиједом и уплаканом, кеси некаква јарчија брада, церека се. кмекеће и трза ra иза сна. To, негдје на извану, лупа непритворен ка.нат и бура звижди у дрвећу. Alinied Mniađbegović: PO N O S^ (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) (Nastavak). II. Vani je šumila duboka i samotna noć. Činila se kao neka crna i potmula snaga, koja je nenadano pala iz visina i umrtvila cijelu zemlju i sad muklo huji nad svojom beskrajnom vasionskom lješinom. Hatidža je još uvijek sjedila i tupo gledala u svoju točku. Nije ništa mislila. Sve, što je maločas proživila umrtvilo je u njoj i mišljenje i osjećanje. Sjedila je tako, kao da se odmarala, kao da je samo tijelo tražilo tu mrtvu bezizražajnu pozu, da odahne i odmori se od prejake napetosti, koja je usred crne noći prohujala nad nje­ zinom glavom. Oko prozora šumio je dah samotne noći, koja je prodrla i u njezinu sobu i zasula je mrakom i čamotinjom. Ništa se nije vidjelo, osim svi­ jetle djevojačke pojave, u spavaćoj haljini, koja je svojim ružičastim odbljeskom i bijelim čipkama širila neko lagano svijetlo što se gasilo u neposrednim bli­ zinama. Najednom se začu brzo udaranje u staklo na pro­ zoru. Udarci su bili nagli, ali prigušeni. Ona se trže i lagani krik joj zamrije na usnama. U tome strahu pojavi se na njezinom licu neko čuđenje, kao da se zaprepastila. Šta je to? Ko se usuđuje u to doba noći kucati i odakle? Kakvo pravo ima na to? Ali kucanje se udvostručilo i čuo se nježan, potmuo glas, kao da dopire odnekuda iz kakvog zatvorenog kovčega ne­ gdje u praznim i osamljenim odajama. — Hatidža? — On! — kriknu potiho djevojka i sva se žarumenje, od stida, uzrujanja i srdžbe. Nije znala šta da radi. Sramila se toga, što joj je zakucao muškarac u noći na prozore i gotovo da sama sebe prezre od toga stida, koga nije skrivila. Iz toga se osjećaja razvijao drugi —- strah. Šta sad? Muškarac je tu, on kuca i lupaće u džamove sve dotle ,dok se ona ne javi. A ako se javij mcže neko vidjeti, može otac čuti, pa onda i ona sama. Bojala se svojih osjećaja, bojala se nje­ gove blizine i činilo joj se da je od toga straha na­ pušta razum i ostavlja svijest. Našla se u strahovitoj neprilici i sad kao reakcija na sve to, javila se srdžba. Neka ga đavo nosi! Kako može u to doba i n a takav način lupati u prozore i stavljati osamljene i čestite djevojke u tako neugodan položaj? Zar je to pošten i uviđavan čovjek? Čekaj malo! Treba njemu pokazati ko je ovdje i kome se on usudio prikučiti na tako be­ stidan način . . . — Ko je? — viknu djevojka grubim glasom i ustade na noge. — Ja Alija . . . — Da je ne znam ko, neka mi ne kuca po noći na džamove! — Ne ljuti se, Hatidža! — oču se ponovno glas kao iz kovčega, ali ovaj puta mnogo nemirniji. Ne kucam ja ovo u tvoje džamove, nego srce moje kuca i duša moja lupa krilima u staklo! Otvori mi Hatidža! . . . Te riječi i taj glas, koji je neobično drhtao pričiniše joj se kao uvreda, koju muškarci dobacuju, da se opravdaju. I ona planu! — Odlazi! Tako mi boga dozvaću babu, pa ćeš vidjeti šta će s tebe biti. Ti znaš dobro kakav mi je otac. Za takvu stvar ubiće te iz puške bez i jedne ri­ ječi, kao razbojnika. — Dobro! — oču se ponovno glas, ali ovaj puta s puno bola i uvrede, kao da je neko najsvetije čuv­ �Бро| 2 Г A Ј Р ЕТ. stvo povrijeđeno i zajecalo u njegovoj duši. Kad je tako, dozvaću ga ja sam, pa neka i on bude svjedokom ovoga sastanka. Ja nisam provalnik i za svoj čin se nikoga ne bojim. Neka čuje, što ja hoću i što tražim. Nasta kratka pauza, kao da je nestalo onoga, ko je govorio i tek poslije nekoliko trenutaka oču se isti glas u nekoj udaljenosti, u kojoj se njegova pojačana snaga i odlučna čvrstoća čula isto tako prigušeno i muklo, kao i malo prije. Opet se činilo da dolazi iz kovčega u samotnim odajama: — Omerbeže, Omerbeže! — Budalo! — viknu očajno djevojka i potrča do prozora. — Omerbeže! — Ne viči! — kriknu djevojka kroz otvoren prozor. — Hoću! — odvrati prkosno mladić. — Što ti je ?Jesi li poludio? — Nisam. Hoću da ti dokažem da ja nisam došao da nekoga sramotim. — Šta ti pada na pamet! — Omerbeže! — Prestani! — Neću! — Ovamo dođi! — Neću dok ti oca ne probudim. Pred njim ću da kažem zašto sam došao i što tražim od tebe. Djevojka se izgubi. Ona je poznavala taj prkosni duh, koji je bio kadar sye počiniti samo da opravda sebe i svoju neobuzdanu misao. On neće tako lako odustati od svoje odluke. Probudiće oca, uzbuniti kuću i čitavu okolicu. Trebalo ga je nečim primamiti i odvratiti od toga. Ona se pritaji i prasnu u neki na­ ivni djetinjski smjeh, tako iskreno i jednostavno, kao što to samo žena može. Taj smijeh je govorio nešto tako, kao da je ona postigla neku izvjesnu svrhu, kojom je opravdavala svoju pređašnju grubost, pri­ jetnje i srdžbu . . . — Ti se smiješ — zaprepasti se mladić. — Moram, kad si smiješan. — Ja smiješan! — odvrati mladić prkosno, kao da prijeti. Hm, čini mi se, da još ne vjeruješ, da ja mislim posve ozbiljno . . . E pa dobro, uvjeriću ja tebe naskoro . . . — Ne viči! Njegova je soba s onu stranu kuće, nećeš ga tako lako dovikati — odvrati ona nekako ne­ dužno, kao da je tvrdo uvjerena, kako je uzaludan cijeli njegov prkos. — Svejedno. Ja ću ga ipak dozvati. — Pa čemu ti to? —■Ti si tako htjela. — Ja? — Da. Ti. — Eto vidiš kako si smiješan! — prasne ona po­ novno u smijeh. Ja sam htjela da vidim samo to, hoćeš li se uplašiti, ništa više. Sada sam doznala ono, što Страна 21. sam htjela, pa nema više smisla, da se dereš pod tuđim prozorima. On stade neko vrijeme, kao da premišlja,, a onda progovori nekako samosvijesno, kao da se samom sebi divi, što je izveo to ponosno djelo, koje ga je uz­ dignuto u njezinim očima. — Ja uplašiti . . . Radi tebe! Pa kako si to i po­ misliti mogla? — Hodi ovamo! — pozva ga ona nježno s glasom punim mekoće i neke superiorne ljubavi, kojom žena zove svoga junaka, što je za njezin hir počinio djelo, kome se treba diviti, da ga nagradi. On dođe laganim korakom i licem osvijetljenim radošću, ponosom i udivljenjem i stade pred njezinim prozorom. — Đavole! — prekori ga ona i bolno se osmjehnu — Samo hoćeš da me mučiš! — odvrati on kao da se ispričava i zadrhta glasom, kao dječak, koji nezna obuzdati srce i odrediti pravac svojih osjećaja. — Šta je to? Rakija ti udara iz usta. — Da, rakija! — pogleda joj on otvoreno u oči, kao da se ne boji njezinih prijekora . . . — Rakija! I ti si se usudio pijan doći pod moje prozore? Odlazi, da te više ne vidim. On obori glavu preda se i gledajući u nožne palce sakrivene u cipeli, ne procijedi niti bijele, niti crne. Hatidža, kao da se opijala svojm prijekorima i nje­ govom tihom pokornošću, osjećala je neki naročiti užitak, nešto, kao majka koja sina kara da ga može nekoliko trenutaka kasnije što jače i što srdačnije izljubiti. — Gdje si bio? Gledaj, gledaj! Pa ti i piješ. Toga, boga mi, nisam mogla ni u snu pomisliti. Šta je sada, šta čekaš? Zar te nije sram doći djevojci pijan pod prozore, pa još i njezina oca buditi. . . Gledaj momka i bijesa. Ko bajagi čestit, haran i odvažan. Ničega se ne plaši. A napio se rakiješine, pa ne zna ni gdje mu je glava, ni gdje su mu noge. Alija je šutio, kao zaliven. Ni micao se nije. Osjećao je u njezinim riječima — na mjesto gorčine i istinskoga prijekora — neki pritajeni ižljev najčišće i najplemenitje ljubavi i uživao u tim pogrdama više nego li i u najnježnijim tepanjima i milovanju. On je znao, kakva je ona i da tako govori samo zato, da prikrije svu onu raspojasanu snagu svojih osjećaja koje će on možda kroz čitav život tek u takvim pogr­ dama i psovkama naslućivati, a nikada u onoj izravnoj i neposrednoj otvorenosti, koja je prirođena ženama. Ona je s njime oduvijek tako govorila. On je ipak bio svjestan, da ga ta žena ljubi više, nego samu sebe. Osjećao je to nagonski, neposredno i to je u njemu bilo tako jako i toliko uvjerljivo, da ga ništa na svi­ jetu ne bi moglo razuvjeriti 1 ubaciti sumnju u nje­ govu dušu. — Psuj me, draga, psuj! — govorio je tiho i uz­ budljivo. — Ja volim da čujem tvoj glas. Tvoji su p ri­ �С трана 22. Г A Ј Р ЕТ« jekori slatki, kao šećer, a tvoja srdžba — draža mi je od najljepše pjesme. Zašto si ušutila? Govori, karaj,, prigovaraj . . . — Zar tebe? šapnu ona oporo i prigušeno a u tihoj i pritajenoj svjetlosti, koja se prolijevala sa ne­ besa u noć, razabra se njezino namrgođeno lice, kao veliki cvijet u tamnome lišću. Zar ikakva korist ima od toga, ako tebe čovjek psuje? Što te više karam, sve si gori. Nema smisla. Samo kažem ti jedno: pijana glava ne nosi bajraka, tako i t i . . . — 0 varaš se, draga! Ja nisam pijan od rakije. Pijan sam od života, od ljubavi i od tebe. Ta pogledaj ovu noć! Zar je to ona? 0 ne! To je velika božanska duša, koja je obujmila cio svijet i u kojoj živi samo jedna čežnja, jedna nada i jedini san: dočekati sunce i pretvoriti se u dan. Ja sam ova noć, a ti si moje sunce . . . A rakija? To je nešto sasvim drugo. Ona ne opija, ona budi tu crnu veliku dušu, koja čezne za tobom. I da nije nje, možda nikad ne bih ovdje stajao i gledao u tvoje krasne i dremovne oči. — Dabogda je voda odnijela! — prokle Hatidža i pokri oči rukama. — Ne kuni je, draga! Ti još ne znaš, kakva je ča­ robna snaga u njoj. Bio sam tamo' na brijegu, odakle se vidi tvoja kuća. Sjedili sbio ja i moji drugovi u travi punoj rose i tihoga šuma. To je bio akšamluk. Kod prve smo čaše promatrali Sulice, kako tone. Kakvo sunce! Ja sanJ'vidio tvoje raščešljane kose, kako padaju po drveću i po proplancima. I popio sam drugu čašu. U me j e počela da ulazi neka neobična svjetlost iz visina i da se uvlači u sve tajne moje duše. Drugovi su šutili. J a sam bio nijem. Noć je bila bez glasa. Mi u takvim časovima nikada ne govorimo. A svjetlost se širila po mojoj ponutrici i ja sam u njezi­ nom danu gledao tebe, kako ulaziš u sve stvari i kako sve te stvari nalikuju na te, kao nebo na božije lice... Šta hoćeš više da ti kažem. — Pijan si, pa ne znaš šta govoriš . . . Neću više, da te slušam . . . Glas joj je drhtao od uzbuđenja i ganuća. — Bogom ti se kunem, da nijesam pijan. Sretan sam, draga, i lud i radostan, što te gledam, što čujem tvoj glas i od te velike i beskrajne sreće govorim ovako. Kad bi ti znala, koliko je u ovome trenutku do­ brote i ljubavi u meni i kako je veliko i beskrajno postalo ono nešto, što me k tebi vuče, plakala bi od ra­ dosti, što sam ti ovakav došao i što mogu da postanem takvim . . . Ljubiš li me, Hatidža?! — kriknu on iz­ nebuha i sav se unese u prozor, kao da ga je nešto odgurnulo. — Šta ti je? — zapanji se djevojka. — Ljubiš li me? — pitao je on pritajenim gla­ som, kao da molitvu šapće. — Ne . . . — Lažešl — Sram te bilo! Бро! 2. — Lažeš! — Prozor ću ti zatvoriti pred nosom! — Lažeš! , Na čas se moglo vidjeti, kako bijela i drhtava ruka izađe kroz prozor u noć i prihvati za drveni okvir, da pritegne stakla . . . Druga jedna ruka, skoči odnekuda iz mraka, kao zvjerka, koja je uprežala svoj najslađi plijen i prihvati je među oba zglavka, kao za vrat. — Pusti! — kriknu Hatidža, skoči kao razjarena vučica i sva se strese od užasa. — Neću. — Pusti! Kako smiješ? Neka znadeš, da će te to skupo stajati . . . Nisam mogla vjerovati, da ćeš se i u ovako nešto upustiti. Bila je uistinu srdita i uvrijeđena. Njezine se ruke nikada nije muškarac dotaknuo, a sada eto tu svetinju njezina tijela i njezine čistoće, u koju je vje­ rovala kao u boga, oskvmuo je onaj, koga ona ljubi. To je još jače zabolje. On je osjetio ozbiljnost toga čipa i prepao se i zbunio i nije više znao, šta da čini. Držao je čvrsto njezinu ruku u svojoj i nije smio, da je pusti. Činilo mu se, ako je pusti, da je tada sve svr­ šeno i da će je zauvijek izgubiti radi te svoje lude i nepromišljene geste. — Pusti! — kriknu ona na sav glas! — Ne, ne, ne! Ne smijem . . . poče on da muca, ne znajući ni sam, kako da spase svoju ljubav i ne izgubi tu časovitu neugodnu bitku . . . Ja znam, ako te pu­ stim . . . ti ćeš se ljutiti . . . ti ćeš otići od mene . . . 1 nikada me više nećeš pogledati . . . Oh, bože moj, šta sam učinio . . . Šta da radim, šta da radim . . . Ne mogu Ne mogu te pustiti, a strah me opet, da te jače ne uvri­ jedim . . . — Ostavi mi ruku, ne želim više ni riječi od tebe! — Ne smijem, Hatidža, boga mi! Vjeruj mi, bogom te zaklinjem, da ja tvoju ruku držim samo zato jer sam očajan, je r ne znam šta da radim i kako da te umirim. Oprosti mi, Hatidža! Ja tebe poštujem. Ti si ponosna i divna djevojka. Ti si najponosnija žena na svijetu. 0, bože moj, ni sam neznam, šta govorim! Hatidža, zar ne vidiš kako se kajem i kako mučim sa­ moga sebe radi toga što sam te uvrijedio. Prevario sam se! Nikada više neću! Nikada! — Hoćeš li pustiti? — viknu ona hladno i gotovo prezirno. On se trže na taj novi ton u njezinom glasu pogleda je čudno i mirno i odgovori nekim tuđim ali spokojnim glasom: — Dobro! Pustiću te! Ali ako mi ne budeš opro­ stila, zarinuću sebi nož u srce . . . i krvava ga baciti pred tvoje noge. Nemoj misliti, ako si ti ponosna, da ja nisam više nego ti. Ovaj moj očaj nije od kukavičluka ni slabosti. 0 ne! Mene je strah samo jednoga, da ti ne posumnjaš u moju ljubav i ne izgubiš vjeru u me. To je na stvari. Sad odluci! �Б р ој 2. >ГА Ј Р Е Т . On pusti njezinu ruku, koja pade mrtvo na gvoz­ dene priječke od prozora i ostade na njima. On je gledao u njezine oci i nije skidao s njih pogleda sve dok ona nije progovorila: — Idi kući i ne dolazi mi više! — Šta to znači . . .? Šutnja. Lišće se pomače na svim krošnjama po drveću, kao da se prevrnulo s jedne strane na drugu i ponovno palo u san. — Odgovori! — šapnu on mrtvim ukočenim glasom. — šta? — Ljubiš li me? — Da . . . — Čudno! — zaprepasti se on. Kako hladno i beznačajno izgovaraš ovu riječ. — Možda? — Hm, kako je to sve nerazumljivo, tajnovito. . . — Svejedno. — Kako? — Ta riječ nema nikakve svrhe. Ona ima samo za me nekakvoga značenja ali za t e ... — Hatidža! — Ne ljuti se! Ja nikada “meču biti tvoja, dok mi bude otac živ! A može biti ni kasnije. . . — A . . . tako. . . odvrati on uvrijeđeno. Razu­ mijem dobro, šta hoćeš time, da mi kažeš. Dakle otac. . . To znači, da i' ti nosiš u sebi isto srce, isti čudni i neshvatljivi ponos, kao i on. — Da. — Prezireš me! — Ne! — Pa zašto si onda takva? — Zato, što ne kanim biti tvoja. Razumiješ li? — Da, — odvrati on mirno i ispravi glavu sa povrijeđenim ponosom. Oprosti, što sam te smetao. Nastojaću, da to više ne činim. Bio sam lud, što sam odviše vjerovao u te. Mislio sam, da u tvojoj osornosti i u tvom ženskom ponosu živi najsvetija i najuzvišenija ljubav. Prevario sam se. Ništa zato. Patiću i ispatiti, ali propasti neću. . . Ne bi bila vrijedna, da zbog tebe upropastim svoj život. . . Ona je gledala u njega s bolom i bez riječi. Oče­ kivala je od njega neku tešku uvredu, nešto, čim bi iskalio sav svoj gnjev, i zadovoljio povrijeđeni ponos i tako i njoj pribavio barem nekakvo oprav­ danje i duševni mir zbog toga, što ga je odbila. Nije ni njoj lako bilo. Ona je preuzela na se svu težinu toga grijeha, koji je ubijao njihovu ljubav i ostavljao u njima sjeme bezgraničnih budućih muka i bolova. Stoga je gotovo čeznula za tim da on plane i u tom neobranjivom stanju i sam povrijedi tu svetinju u njihovoj duši, ali on je ostao potpuno miran. To što je govorio, nije bila uvreda, nego uvjerenje, istina, koja je okrivljavala nju i davala snage njemu, da Страна 23. se održi na površini i ne podlegne. A ta istina i to uvjerenje, koje je uzdizalo njega nad nju, počelo je zabadati u njezino srce svoje oštre pandže i uzne­ mirivati čistu savjest i nepovrijeđenu dušu. Ona je duboko osjećala taj žalac i nije ni pokušala da se brani, jer je ćutila da je to onaj ukočeni čas, u kojem ne smije ni sebi ni drugome lagati i zavara­ vati se. Šutila je, samo da ne oda svoju slabost i osjećanje vlastite krivice i da održi svoju prvu i ko­ načnu odluku. — Samo jedno. . . nastavi on u istom mirnom tonu. Imaš li koga drugoga . . . ? — Nemam . . . nikoga. . . dahnu ona teško i po­ nešto začuđeno. A zašto me to pitaš . . . ? — Tako. Čuo sam, da Lutfibeg kani, da te za­ prosi za svoga Saliha. Tvoj otac — znam — ne bi imao ništa- protiv toga, jer njima je ostalo još dosta imetka. Nisu im oduzeli sve kao vama. Pa onda i vaš ponos ostao bi nepovrijeđen. . . On je b eg .. . dodade on s nekim dalekim prizvukom ironije u glasu. . . — Ne brini se ti za me! — odvrati Hatidža, ali bez uvredljivosti, gotovo kao da ga želi da utješi. Za Saliha me niko neće isprositi. Moj otac je ple­ menit. 0 Salihu mi nikada nije govorio. A znam, kad bi me i zaprosili od njega, on bi ih odbio. On je toliko ponosan, da bi volio da umrem prije, nego da se udam u kuću, koja je bogatija od naše i koja bi tu udaju smatrala — milostinjom. . . Jedino. . . i ona zamuknu. — Hm taj ponos! — uskliknu jetko Alija. Ti ćeš sama nastradati radi njega i to je ono, što me toliko boli. . . Ipak ko zna! Možda će baš taj ponos odlučiti, da se ne udaš za drugoga... Ah šta! — prekine on naglo sama sebe. Stojim tu, kao baba i govorim o stvarima, koje me se ne tiču. . . — Idi! Biće bolje, da se više ne vidimo! — šapnu ona tiho i bez glasa! — Je li to tvoja zadnja riječ? — Zadnja. — Dobro. Ja idem . . . Ako štogod počinim u oča­ janju, shvati me i oprosti. Dok sam još tu kraj tebe miran sam, ali kad odem iz tvoje blizine, bogzna, da li ću to moći izdržati. Samo jedno, ne misli da ja nemam ponosa i da ćeš me ti ili tvoj otac, ili ko bilo na ovome svijetu moći poniziti. . . Idem. Više se nećemo vidjeti. . . On se izgubio laganim koracima u noć a o"a je neprestano gledala za njegovom poiavom, kako išče­ zava u mraku. Činilo joj se, da vidi njegovu zgrbIjenu figuru, kako se vučp cestom, zastajkuje, sagiba se i lom i. . . Srce joj zadrhta, zakrvari i ona se svali unazad na postelju i osta tako u polusnu do — dru­ goga d an a. . . (Nastaviće se). �С тр ан а 24. В р о) 2. T A ЈРЕТ« Ахмед Рефик: СОКОЛОВИЋ (Превео с турског: М- Р. Делић). (Наставак). ■ Промјер страница овога дјела je 43/29 см. a свега има три стотине листа. Иоље сваке странице, обојено je јасним, њежиим и укусним бојама: црвеном, јорговановом, жутом, ружичастом и пупољкастом. Г1о овим странидама a истом само загворенијом бојом насликане су, врло фино и укусно, слике разних животиња и разног цвијећа. Широки неисписани крајеви страница попрскани су златом. To се опда називало »зерефша«284). Ове разнобојне страниде исписане су црним мурећефом285) калиографскн, врло лијепим писменима таалика. Пјесме и спјевови исписани су затворено-плавим, жутим, зеленим, наранчастим, зеленкасто плавим или руменим мастилом. Свака страница овога дјела je' no једна засебна дивна слика. Поред тога, ово дјело украшено je и врло укусно израђеним минијатурама. Осим тога унутар има још и шесдесет и пет разних слика које представљају, свака за сббе, no један знаменит историјски догађај или неки угодан призор. Ове умјетнички с^глазуром и у живим замамним бојама израђене j i јгадаћене табле ноказују поједине сцене из доживЉаја султана Сулејмапа, као његове походе у лов? његове разне побједе, весеља и забаве, његов§ пасјетехи друге дојединости из његова: ''приватиог живота, погибију принца Муетафе у Ергелији код Kome, спровод »Погубљеног« Ибрахим пагае, побједу под Сигетом, 1сцену ка<д Соколовић ујзима под рукуУултана и спугата га с ко.н*а, изглед разних олсадних бојева, моменат кад je у колима стигло мртво тијело султана Сулејмана пред Београд, као и поједине предјеле Стамбола, кипове допесене из Будима и ондашњи изглед Ат-Мејдана у Цариграду. Човјек се заиста не може надивити овим фино и укусно израђеним сликарским радовима који својом прецизношћу бриљирају и представљају савремену турску умјетност. Ово дјело je раздијељено у десет поглавља са једним додатком и свршетком. Локман ■je, дакле, надопунио све оно послије прва три поглавља Ефлатунова. У овим поглављима описан je карактер и живот султана Сулејмана, као и његово опхођење и дружбеност, описани су љегови ловови, његова дарежљивост према сиротињи и немоћним, његове способности иа политичком пољу, његови снови и привиђења, његова правићност, храброст и дјелатност286). Мурат III. помагао je оваква дјела али и Соколовић није престајао да штити учене људе и умјетнике тако. да су готово сва најбоља дјела онога времена посвећена његову имену. Соколовић je највише уживао у лијепој књижевности али у посљедње доба непријатељско држањс самога султана према њему као и интриге љегових противника депресирале су га тако, те je стари везир илустровао своје ocjehaje и расноложеље у ова два полустиха: »*«) Перс. скованица: Златно-прскање. Пр. прев. ” 5) Мастило. Пр. прев. *»«) О ва Хунернама и данас се налази у царској благајни. »Beh су власи побијелиле; преста жеља и -за звањем. »Од краја до краја затворише пути нада, a брдима мрак се хвата«. Соколовић je уживао љубав и поштовање цијелог народа и војске. Ои већ бијаше својом паметном и добро промишљеном управом успио, да стшпа и пресијече све самовоље јењичара као и све друге покрете. Соколовић дјеловаше у овој мирној средини не одајући ни најмање важности интригама својих противника. За његова времена чланови noродице Соколовића заузимали су највидније положаје у државној управи. Лечевија у својој историји каЗке: »Из ове знамените породице изашла су два велика везира, пет везира и десет бејлер-беја. Остале заповједнике и истакнуте личности овога племена нијеемо побиљежили«. ~ Орколовић и његов стричевић Лала Мехмед nama били су велики везири. Овај лосљедњи био je за времена Мурата III. јељичарски ara a за Ахмеда I. постао je великим везиром. Стричевићи Соколовића Ферхат nama будимски бејлер-беј, Дервиш na­ ma, Мустафа nama будимски бејлер-беј, Соколовића синови Хасан nama и Ибрахим nama били су везири. Његов син Курт бег умро je раније a братић му Али бег погинуо je у рату с Персијом. Соколовић je за душу овога Али бега у селу Гјузеллер код Kapa Хисар Шаркије лодигао једну џампју287). Његова једна стричевићпа удала се je за Џафер бега босанског алај-бега из кога je брака потекао историчар Печујлија Ибрахим ефендија. €ви бејлер-бези из ове »славне куће Соколовића« вршили су потпуно и поштено своје дужности. За Соколовића je био Будим у држави најделикатније мјесто. Стога je Соколовић за будимског бејлер-беја постављао најспособније и најокертније људе из своје родбине. Да je њему био диљ да се on и ти његови рођаци обогате, он би nx постављао у Мисир и имао би у рукама мисирска богатства, јер je то била у Турекој најбогатија лровинција. On je очевидно ишао за тим, да преко ових вјерних и способних људи осигура државу од аустријске стране и да тако осигуран узмогне комотно водити политику према другим државама. Живот Соколовића у Дариграду био je доличан животу једног великог везира. Његов сарај на Каба Сакалу у Синан Агиној махали био je заиста величанствен. Олово за овај свој дворац прибавио je из Ниша, Љесковца, Криве Паланке и Крушевца (975.) Овај његов сарај излазио je с три стране на улице a с четврте граничио je с Искендер папшним турбетом и icacTojao се je из ових одјељења: Балтаџијско одјељење код »царских врата«; одјељење за вратаре; над овим на два спрата одјељење за главнога вратаоа: одјељење за нижс и одјељеље за випте are, пррд овим чешма и заходи; одјељење за хо,гу; јелан ћилер и јрдап велики салоч: два велика одјељеља једно према другом, између ,вТ) Архива, књига важних списа бр. 31. �Б р ој 2. >ГА Ј Р Е Ћ ових софа и водоскок a лрема овим један велики базен и павиљон; кафтанско одјељење са порцуланским зидовима, садефским прозорима и позлаћеним мусандрама; исто тако порцуланско одјељење с једним шадрваном и базеном, с четрнаест арапских прозора, са садефским долапима и с два унутрашња балкона на осам стубова под једним кубетом, на овоме такођер с порцуланским зидовима један кјошк ' под кубетом; даље једно особно и комплетно купатило с порцуланским зидовима; једно зимско одјељење с порцуланским зидовима и с позлаћеним долапима288) и вратима; до овога једна елегантна испосница; једно велико одјељење за дадиље; један велики салон; одјељење за ћехају, на овоме један кјошк; онда пет красних соба a пред овим један коридор; један ћилер с двије побочне софе; ризнида са својим подземним лросторијама; једно велико купатило с три одјељења, са шест курни280) и једним базеном; у другој авлији четири одјељења за болесшпсе с једном чешмом; једна кухиња с двије фуруне; једно велико слагалиште за дрва; четири баште с једним базеном и једним кјошком под оловом покривеном кубом. Ова ова одјељења сачињавала су унутрагањидио сараја док су одјељења спољашњег дијела двора ова: Један велики сало^-до овога соба за аудијенције; уз сами салон двије собе. једна према другој; двије хас одаје с једном софом у средини и с два вестибила те једним шеталиштем на високом подзиду за разоноду; једна умиваонида a прбдчжом башта и шадрван; једна веллка соба с пордуланским зидовима, позлаћеним. и садефским прозорима и до: лапима; једно велико одјељење с балконима! с пет позлаћених и са седефвм израђених прозора, под једном кубом и с једним вратима те вестибилом за улаз; два комллетна купатила, једна умпваолица и нужник; једно велико одјељеље за главног благајника ic умиваоницом и нужником; преко пута овога једно дугуљасто одјељење на два спрата; једно велико одјељење за стражу; једно велико одјељење за ићоглане280); учиона за ићоглане a пред овом једно вјежбалиште; једно велико двоспратно одјељење за благајницу; одјељење за рубље; једно тврдо озидано слагалиште за балване — трупде; одјељење за музику; два одјељења за сарачку радиону с једним коридором; још једно одјељење за рубљс; одјељење за ћехају више капије; до овога ризница; одјељење за стражарске чауше и умиваоница; тридесет и седам соба за чал1нигире; лод овим четири велике коњутњице за одреде;; једно велико подземље које одприлике узлма пет хиљада кола сијена; једно велико слагалиште; двије специјалне коњул1нице једна према друго) с бупаром унутра и чешмом пред истим; једн азлатарска радиона; једно велико вратарско одјељење a лред овим мејдан и шадерван; један велики хамбар за фуруну; три фуруне до челша и начве, над овим једно прострало одјељење; кројачка радионица на горњем спрату дуга четрдесет a лшрока дванаест лактова; шест коњушница; халвахана; 4 хамбара за брагано; 9 соба за чилерџије; једна велика кухиња с чепгаом; 11 ,8S) Долап = узидан орман. Пр. прев. ,88) Курна = чешма с коритом у купатилу. Пр. прев. •’o) Недорасла мушка служинчад за унутрашње женско одјелење = питомци. Пр. прев. Страна 25. соба за кухаре; те челша и нужник. Вода која Je додијељена за овај сарај била je у количини од двије и no луле. Ове грађевине прозване су »Мехмед Пашини Сараји« a називане су и »Новим Сарајом«. Kao помоп за изградњу овога двора Селим II. поклонио je својој кћери a Соколовића жени Есмихани сто хиљада златлика, али то Соколовић није примио него je њој оставио на располагање. Овај двор je касније продао Соколовића син Ибрахим паша султану Ахмеду I. за шесдесет хиљада флорентинских дуката, да би се на љегову мјесту саградила садашња велика Султан Ахмедова Џамија. Ибрахим паша je у времену Соколовићеве смрти био службеник на царскоме двору. Султан му je за овај сарај исплатио у готову тридесет хиљада дуката a за других тридесет хиљада дао му je имаље у Судлиџи звало Ибрахим Пашина Башта као и бројне куће и зграде које су биле унутар ове, те мјесто звано Башта Ибрахим Пашина Хазнадара као и 'бројне куће и зграде на истој. 0 цијелој овој лродаји' je закључен код шеријатског суда куло-лродајни уговор 1012 године281). Соколовић je уживао доста велике приходе од својих хасода. Имао их je код Дубниде у селу Бобошу. У Хафси je имао својих добротворних установа, у Тарсосу и 1Паму имао je своје вакуфе; имао je на Дрини мост, у Бргосу имаре, у Једрени купатило и код Кадрге џамију. Ова џамија je претворена од дркве a ту рестаурацију провела je његова жена принцеза Есмихана. Соколовић je томе дадао медресу, шадерван и једну ћелију, na je због тога ова џамија и прозвана Мехмед Пашином Џамијом -(979.). Соколовић je пред смрт на двије године (985.) подигао своју џамију, која се сада зове Џамија на Азап Какији, a која je имала и царски балкон. Приходе од својих ■села у Шаму завјештао je светим мјестима у Меки и Медлни a осим тога у Медину je довео воду. Његовим хасовима управљао je Џафер ara. Послије његове смрти његова жена принцеза Есмихана и његов син Ибрахим бег службеник царскога двора, обратили су се царскоме дивапу с молбом да се не дозволи, да макар ко било присвоји штогод од његових вакуфа и да се лозову сви они који посједују његове вакуфе и његова имања, да доведу у ред своје примитке и дуговања282). Нема сумње да се je Соколовић д о с т о јн о одужио држави и народу за своје стечено богатство. Он je без погјешке служио државу непрекидно шесдесет година и никад није био ни смијењен нити прогањан. Кад се узме да му je било петнаест година ка дје као аџами оглан дошао у дарски двор, онда излази да му je било више од седамдесет година кад je умро. Он je своју дужност неуморно вршио и под своје најстарије дане. Његови непријатељи били су само они. који су му завидили због његових сталних успјеха, у корист турскога царства и они, који су желили, да се освете династијл Османовића. Његови најистакнутији непријатељи бијаху Кизил Ахметовић Шемси паша и тефтердар Увејс паша. a ови су били јавно познати нелријатељи куће Османовића, јер je ова била уништила *»0 Препис овога уговора испуштен je из превода Пр прев. ^*) Архвва, књига важних списа Бр. 39—42. �С тр ан а 26. Б р ој 2. ГАЈРЕТ , њихову независност — њихово деспотство звано Џандар Огуллари. Увејс je био раније кадија у Тири. Успио je да се додвори Мурату III. док je овај био још као принд. Преко њега je успио да се дограби тефтердарског звања. Много се бојао Соколовића. Кад je послије смрти Селима II. полазио с Муратом III. у Цариград нарочито je овога молио, да га узме у заштиту од Соколовића и да му даде гаранцију за живот. Увејс je још тада наговарао Мурата против Соколовића. Кад се тако код Мурата оеигурао он je радио, да око султана направи кордон све од самих Соколовићевих непријатеља. Прије свега препоручио je султану Шемси паш.у, износећи да je овај стари дворанин и пријатељ још султанова оца и дједа, да je паметан, искусан и достојанствен старац, и као стари дворски слуга који je при томе још и врло вјешт ловац са соколовима, кога султан и као таквог треба да има у својој околини. Тако je он одмах, за вријеме Муратова стуиања на пријесто, успио да Шемси пашу доведе у царски двор. Овај Шемси паша био je велики непријатељ династије Османовића и јавно je било познато да je он рекао: >»Успио сам да наговорим pa­ pa да узме мито и да се на тај начнн осввтим овој држави за Кизил Ахметовиће ". Te његове ријечи изговорене у то вријеме биле су јавно познате. Историчар Аали ефендија a тоуе пише овако: »Једног даиа налазио сам се у соби Шемси пашиној кад се овај весео и задовољан вратио из царскога двора и кад je своме ћехаји Кочију рекао: »Данас сам се осветио Османовићима за Кизил Ахметовиће. Они су наш оџак (дом) утрнули а ја сам засновао нешто што he њихов дом преврнути«. Кочи ћехаја га je запрепаштен запитао — како? Он му je одговорио: »Навео сам цара да окуси мито. Успио сам да га наговорим да прогута један повећи залогај у износу од 40.000 дуката. Они се од сада Bu­ rne неће моћи отрести навике да примају мито а држава им с митом неће моћи опстоајати«. Био je очито поносан и весео. Ј а сам се досјетио па сам му у шали рекао: »Халид ибни Велид, с којим се ви поносите да сте од његова племена, први je био који je успио да подмити вратара на халифовим вратима — да му да два дуката — да би га овај пропустио да уђе прије његова противника халифи. Он je дакле први, који je успио да подмити једног службеника у исламској држави. Историјски je утврђено да je то прво мито које je примио један службеник једне исламске државе, Ви сте дакле пошли иутем вашега претка и постуиили сте no његовој традицији«. To га je очито врло озловољило. Малс^је застао и климиувши главом рекао ми je: »Ти Аалија много знаш иогодних ствари«**3). (Наставиће се)*•) *•*) Алија, К унх-ул-Ахбар св. 4. МОРСКИ И ЉУБАВНИ ВАЛИ. Жалосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. 1ерево Сулејман Мурсел. , ЧЕТВРТИ ЧИН. (Наставак). Чувар храма: (полазећи натраг) Ал’ само — Свештеник: Лрмеда je жена тиха и мирна И другда мудра — лудило али, Koje баш мудру спопада жену, Жешће je увек и јаче него Бес луди што je будале дивље. (Јанта долази.) Чувар храма: Е, дођи само, једном већ амо, Ти, која лепо гиздат’ се знадеш! Овде се сада пита да речеш, Што си онако до касно будна. Овештеник: Ј а ту пре свега истакнут’ морам, Кадгод се досле у овој кући Опако што год десило само, Вазда сам наш’о да за то знадеш, Сукривац да си или да барем По среди беше знатижељ твоја. Ево се јавља, да ове ноћи Сумњиво пеко кретање беше По овој кули. A овај човек Тебе je паш’о, док све још спава, Д а си ти будна и обучена У трему била. Зато му сада Одоговор подај и реци, што ти 0 томе знаш! (Он се удаљује.) Јанта: Тако ми свију богова господ! — Свештеник: (говорећи за собом) Богове пусти, И реци, што си људима дужна! Јанта: Ј а ништа не знам. Само сам чула Кретање неко тамо и амо. Hoh беше спарна и ја пред врат’ма Послушах мало и одох спават! Чувар храма: У тебе то се пред врат’ма каже, Што je високо за двоје стубе? У трему тебе ја нађох поред Херине собе. Јанта: Мене страх беше и хтедох само Запитат’ Херу, je ли шта чула, И je ли љу страх као мене. Свештеник: (приближујући се) Ал’ ја ти велим ти признат’ мораш, A да знаш за то, страх ти већ каже. �Б р ој 2. __ Херо: »Г А Ј Р Е Т « (Херо долази.) С траиа 27. Оставе редом, гато их год има, У мојим груд’ма топао за те Бранитељ живи. (Љубећи je непрестано) Шта je то сада? Што нас зовете? Овештеник: Овде je Јанта — и ти je знадеш. Ako те само мучити стану, Тужба je на њу, да je no ноћи — Ти к мени дођи. A сад ти хајде, Херо: Јер они грде тебе и мене. Превише тога њој се већ чини. Свештеник: Свештеник: Немој још ићи. Онда ти знадеш? — Херо: (Јанта ice повлачи натраг.) Господине! (Према Хери.) Ja знадем само, да човек радо Дјевојку ову ти досле никад Другога криви, a поготово Волела ниси; откуда сада Taj човек овде сметеног мозга. Самилост така? Свештеник: Херо: (je устала) Али се ипак сигурно знаде, Што ме то питаш? Један je странац у кули био. Јанту се овде недужну вређа, Херо: (иза једне паузе) Зар разлог за то још други треба? Ila господине, можда je био Свештеник: Један од оних небеских горе! Kora ice оно сметање чудно Ta и ти сам си казив’о мени, У ноћи тиче? У старо доба често би озгор Херо: К побожним људ’ма који бог сиш’о. Залцто ње управ? Дош’о je Леди, Адмету*) кнезу, Свештеник: Данаји**) коју чуваху строго, Да кога другог? Па зашто неби и данао дош’о? Херо: К њој? Или к нама? Ком^ ти драго? Ветрови знају, (Иде према клупи за почивање.) Али то ником казати неће. / Свештеник: Свештеник: A сад ћу к теби! У твојој кули Да ли се ругаш? Илџ све то збиља Te целе ноћи светло гораше, Теби се чини? — Одселе тога ne чинн више. (Према Јанти.) Ну, лудо, или грешннце призВај' Ми уља вазда доста имамо. Јанта: Свештеник: Ta питај ето и саму Херу, Ипак, ал када то свет опази Она станује у овој кули, Може тумачит’ како on хоће. Тамо je било шуштање пеко, Херо: jjfc _ Јел’ то дакако и она чула. Нека тумачи. Свештеник: (приближујући се Хери) Свештеник: Јеси ли чула? Ja сам ти рек’о клони се сумње, Херо: (je села певајући, главу наслонила на руку) Не дај ни слутње, камо ли јоште »Ал’ она лепа толико беше Повода правог. Kao краљевско детенце мило« — Херо: Ми се клонимо, ал’ да ли повод (говорећи) Од нас се клони. Ну, реци мени лабуде светли, Свештеник: Дал’ си летео к звездама јасним? Да ли говориш из свог искуства? Свештеник: Херо: Херо! Koje je време? Херо: (тргнувпш се) Колико јоште до ноћи има? Шта je то? ко ме прихваћа, je ли? Свештеник: Шта хоћеш ти? A зашто? Свештеник: Херо: Зар си с памети ти сашла већ? To ћу ти признат’: Ja сам уморна. Херо: Свештеник: Нисам ja ипак. Знадем ja, знадем, Због тога, јер ти спавала ниси. Што се ту onoj сад у грех пише, Херо: Немајућ' за то разлога каква. Тако то беше. Ветрић пиркаше Ал’ Јанто, ти се не плагаи тога, С истока амо, ja велим уз то Весела буди! Ако те они И море мирно. . . *) Адмет, краљ у Ферама у Тесалији био je no A сад ти желим ja: Лаку ноћ! причи љубимац Аполонов, који je код њ ега служио као Свештеник: пастир и његова стада умножавао плодношћу. Ha белом дану? Херо, oj Херо! **) Д анаја je кћи краљ а Акризија од Арга, коју су Херо: чували у једној кули. К њој Зевс нровали у обимку Што желиш, стриче? златне жице a оно ради Перзеја. ј| Л Т Херо: , �В р ој 2. ГА ЈРЕТ« С тр ан а 28. Свештеник: . Смилуј се барем на себе саму! Херо: Видим ja добро, да много нешто Около мене сада се врзе И да ме згоди пре или после. Moje се срце већ тако мути С тога ћу о том јоште размишљат’ . . . Свештеншс: Најпрво стани! Ти се још у стан не можеш вратит’ Јер други noc’o на тебе чека. Херо: Посао? Свештеник: (строго) Посао! (блаже) A то je терет твог новог звања У храму — a тад, што ћу да кажем? .. Од твоје куће дошло je писмо — Али још нешто. — Мени јавише — И гласник један од твоје куће Погаао да je и послат к нама • Већ да je стиг,о к источним врат’ма Ha крају нашег светог котара; — Рибари ал и д з море тамо Викли у странцу немати вере, Још можда чули ga m a j немир У овој ноћи, na с тбга њему Не дали ући, овамр к нама. Ал’ ту ja теби препуштам радост, Да одеш тамо прозбориш с њиме, Да видиш што тај доноси човек . Херо: Морам ли «баш j a ...? Свештеник: Зар тебе за тим жеља не вуче Вест од родитеља — na? — V Херо: Ja ћу отићи. Свештеник: Tor ћеш човека онамо наћи, Колебе где су — ал’ ако буде ОтипТо даље, о’н да ћеш и ти Морати за љим, докле г а . . . Херо: -/ т ilJlUllA Добро je, добро. Свештеник: Ал’ најпре сврати к редуши вредном Нашега дома, na отуд слуге Пошаљи нека потраже њега. Па кад ћеш тамо свакако бити, Нека. ти узгред залиху кажу, Што се за службу богиње скупи, Задња нам слава оголи храм. Већ неста када, жртвеног јечма, Наста и платна, na ако нешто Од тог донесеш, рећу ти хвала. Херо: A онда ja ћу у стан вратит’ се. Свештеник: Сигурно — али погледај најпре И тамо, где су стубови вити, Можда he тамо човек наш бити, Где се побожан сакупља путник. Многи поклоник са свију страна К нашему храму приспео кажу, Међу њих ступи и реч корисну Ти коју реци, назочна буди Уз жртве, коje приносе они. Кад тако свету ти службу свршшп, И дођеш амо, те ако за тим И овде linine не буде посла. . . Херо: Ах, господине, доста je више, Хтедох већ рећи превише тога. (умиљавајући се) Ал, да ти признам, мени би много Милије било остати овде. Свештеник: (мирно) Ал’ то се ипак учинит’ мора. Херо: Баш мора? Онда' нека буде. Свештеник: Уза се можеш повести Јанту, Ту другарицу нову и милу, Кој асе теби толико свиђа, С њом ће ти бити путоват’ краће. (Наставиће се). Генерал Живан Ј. Ранковић: СРПСКО-БУГАРСКИ PAT. Грци су противставили 8 дивизија против II. Бугарске Армије. Начелник Штаба Врховне Команде Српске Boj" ске био je војвода Р. Путник, Бугарске ђенерал Савов, a Грчке краљ Константин. Њихове Врховне Команде у Скопљу, Софији и Солуну. Линија коју су држале I. и III. Српска Армија била je у виду слова Z, чију горњу грану образоваху Дунавске Дивизије I. и II. позива. главну грану 4 пешадиске дивизије (Моравска II. позива, Шумадиска I. позива, Дринска I. позива и Моравска I. позива) и Коњичка Дивизија; доњу грану образоваху Тимочка Дивизија I. позива, која je појачана била са 2 батаљона III. позива. Бугарска Армија ђенерала Ковачева добила je заповест да дејствује против центра и десног крила Српске Војске. Ђенерал* Иванов имао je да нападне Грке. План Бугарске Врховне Команде изгледа да je био очистити свуда непријатеља и окупирати спорну територију, те да на конференцију изађу са свршеним чином. Друкчије не да се објаснити начин офанзиве који су Бугари извели, нападајући једновремено свуда и на целом фронту, са колонама исте јачине без икаквог привидног маневра, не покушавајући да нападом јачих снага опколе десно српско крило, које je било врло изложено и које je очевидно било врло слаби део српског распореда. �Bpo| 2. »ГАЈРЕТ « Бугари су нападали кордонски, најгори начин КОЈИ ПОСТОЈИ. Земљиште на којем je имала да се изведе битка, оило je врло незгодно: са рекама неправилног тока, долинама вијугавим, планинским ландима врло неправилним, у опште предео хаотичног изгледа и нејасног рељефа. Цела просторија доминирана je Осоговском Планином на северу, одакле се одвајају најкарактеристичнији ланди на југозапад Ретки Буки, коју icy заузели Срби; на југоисток Китка, коју су држали Бугари; Злетовска Река и Брегалница .текући доста отвореном долином a при том не дубоком, нису чиниле озбиљну препону, али ипак артилерији je било потребно прилично времена да их пређе. Срби, да би створили главну линију одбране. користили су се добро земљиштем; њихова главна линија одбране ишла je: од Ретки Буки, паралелно току Злетовске Реке и Брегалнице до на висину Штипа држећи се стално на удаљењу од десетак километара од бугарских трупа. Главнина дивизија пласирана je била: Моравске JI. позива и Шумадиске I. позива од Ретки Буки до Барбарева. Дринске I. позива од Барбарева до пута Велес —Штип. Предстражне резерве образоваде су напред једну отпорну линију држећи најбрље отпорне тачке. Тако: Шумадиска Дивизија I. позива имала je 1 батаљон на брду Дренек и l батаљон на ^TšSO; Дринска Дивизија l батал.он на к. 650. Прихватнице, мртве страже и стражарска- одс лења ишла су до ивице воденог тока, који je био уговорена граница про+ивстављених армија. Ha одсеку између пута Велес—Штип и доњег тока Брегалнице Моравска Дивизија I. позива била се утврдила на дугачкој коси, доја се уздиже изнад Богословца: у доњем току Брегалнице 13. и 14 пук Тимочке Дивизије II. позива држали су вододелницу Криве Лакавице и Вардара до виса код Криволака. — 14 пук ешелониран између Криволака Ђевђелије, коју су држали 2 батаљона III. позива' и били у вези са левим крилом Грчке Војске. Срби су имали довољно времена да на тенане организују своје положаје, да главне отпорне тачке. појачају препречним .срествима, да подигну топовCFe заклоне. Међутим љихово десно крило било je врло истакнуто и опасно се je пружало на југоисток и не имајући довољно трупа да спрече непријатељу приступ к долини Вардара и да. сигурно заштите железнички пут Солун—Скопље*). *) Србија je имала своју војску no нашим податцима овако распоређену: 1. Зајечарски Одред: 7, 8 и 13 пешад. пукови Ш позива, 2 позициске батерије Дебанжових топова, 3 пољ. батерије Дебанжове и одред градске артилерије. Свега око 10.000 људи рђаво наоружаних, под командом команданта Тимочке Дивизиске Области, ђенералштабног пуковника В. Арачића. 2. Пиротски Одред — II армија — под командом ћенерала С. Степановића: Тимочка Дивизија I позива и 3 4. 6., 14. пешад. пукови III позива, градска и хаубичка артилерија; — чувао je границу од Св. Нгасоле, где je било лево крило — 14. пук III позива са 1 батеријом Дебанжових топова — до Старе Планине и села Росомаче, Ржана Чиниглаваца, Обреновца, Срећковца до Дашчаног Кладенца, где je био 3. пук III позива, као десно крило; нентар код утврђеног Пирота: цела Тимочка Дивизија I позива, 4. и 6. пук III позива и градска и хаубичка Страна i III. БУГАРСКИ НАПАД. Бугарске колоне ноћу између 16. (29.) и 17. (30.) јуна кренуле су се и ирешле око 2 часа у јутру демаркациону лДнију. Добровољачки корпус ђенерала Генева имао je за објект Ретки Буки, 7. дивизија појачана бригадом из 4. дивизије напала je на десно крило I. Српске Армије a остале дивизије 4. Бугарске Армије наиале су на фронт III. Српске Армије, чија je крајња ослона тачка 'Бевђелија, која je нападнута бригадом деснога крила II. Бугарске Армије. Бугарска пешадија, пошто je поклала стражарс и побила прихватнице српске, упутила се против предњих српских положаја, где je наишла на озбиљнији отпор и после огорчене борбе заузела Ретки Буки, Дренек, коте 550 и 650. Испред Тимочке Дивизије II. позива она je лакше напредовала, заузеда бочшг иоложај Гарван, одвојен у долини Криве Лакавице. Српске предстраже дуж целога фронта повукле су се на главну отпорну линију. Бугарска пешадија у јутру 17. (30.) јуна заостала je на заузетим положајима очекујући да њена артилерија пређе реке иза ње; не 1само пољске батерије већ и хаубице na чак и оне од 155 мм истериване су у прве линије на висипу батаљона. Изгубљено je драгоцено време; Срби су одахнули и припремили се да-и они нападну. артилерија. Цела II армија бројала je 37.000 пушака, 106 топова и 19 митраљеза. Ha Власини je био 1. пук III позива са 2 позициске батерије. ' 3. I Армија, под командом Њ. Kp. В. Престолонаследника Александра: Дунавска Дивизија I и II позива, Шумадиска I, Моравска II, Коњичка Дивизија и стизала je Црногорска Дивизија под командом сердара Ј. Вукотића. Армија je била 16. јуна: на планини Осогову, од Цар Врха до Ретки Буки Дунавска I, на десној обали Злетовске Реке Моравска II, на положају Црни Врх код Кратова Шумадиска I, на Страцинцу Дунавска II, док Дрногорска стизала од Куманова на Црни Врх. Штаб Армије на Градишту, која je бројала око 105.000 људи. 4. III Армија, под командом ђенерала Б. Јанковића: Дринска Дивизија I, Моравска Дивизија I и Тимочка Дивизија II позива, која je држала са Дринском и Тимочком дугачак фронт од коте 650 изнад села Трогераца, n a десном обалом Брегалнице до утока у њу Криве Ј1ака: вице (Дринска) и даљ е планинским гребеном no левој обали Брегалнице до свла Пепелишта (Тимочка). Крајње десно крило било je код села Валандова, где je био 14. пук и 1 батаљон 15. пука II позива. Ha Овчем Пољу као резерва, иза Дринске I позива била je Моравска I позива око села Сари Хамзали. Варош Ђевђелију су држала два батаљона 5. пука III позива, са 1.700 људи. Штаб III Армије био je у Велесу, која je бројала око 65.000 људи са 92 топа и 48 митраљеза. Преко крајњег десног крила армија je држала везу са савезничком Грчком Војском. . 5. З а заштиту границе према Арбанији били су остављени: Дринска II позива која je држала крај испред Призрена и Ђаковице; Моравска Бригада држала je границу OKO Дебра, Струге и Охридскол Језера, — свега према Арбанији око 20.000 људи. Према босанској граниди код Сјенице остао je 1 батаљон 3. прекобројног пука. 6. З а осигурање железничке пруге били су пукови III позива: 2, 9, 10, 11, 12, 15, свега око 20.000 људи. 7. Kao главна резерва под Врховном Командом остала je код Скопља Шумадиска Дивизија II позива са 6. прекобројним пуком, — око 22.000 људи, 12 топова и 20 митраљеза. Преводилац. �С трана 30. »ГА ЈРЕТ « Напори које je цело no додне 17. (30.) јуна чинило десно бугарско крилр да се крене са иоложаја, које je заузело. остали су неуспешни. Срби већ прелазе у напад. Заповест за напад издата je у подне a покрет отпочео пред вече: Моравска Дивизија II. позива, потпомогнута деловима Дунавске Дивизије I. позива, концентрисала je своје снаге код Ретки Буки, који доминара тереном према југу и чијим би заузећем пепријатељ могао да омета операције целе I. Српске Армије. IV. СРПСКА КОНТРАОФАНЗИВА. Шумадиска Дивизија I. позива, ојачана Коњичком Дивизијом Кнеза Арсена, имала je прво да преотме: Дренек и коту 550, где су 10. и 19. пук напали Дренек a l i . пук и неколико ескадрона коњице на коту 550; 12. пук био je у резерви. И ако je било погодних теренских угиба, ипак су стрељачки стројеви претрпели велике губитке док су стигли’ до подножја виса, који су нападали. Бугари су се снажно држали и уступали су положај само под притиском бајонета. — Срби су . у вече ( 1S. јуна) l. јула оба брежуљка већ^преотели; непријатељ се морао повући иза ЗЛетовске Реке да би icnacao своју аргилерију„ изузев i батерију коју je отео l. кољички пук о-оне стране коте 550 и око 40 кара. Срби 'су овде заробили око 300 зарббљб^х ника. Дринска Дивизија Рдгозив^Гићала je да преотме коту 650, где се је^развила једна од најжешћих бораба, и где je *6. пук Престолонаследника Краљевипа Александра изгубио сва 4 команданта батаљона, али je ycnćo да одржи положај и зароби неколико стотина бугарских војника. Моравска Дивизија I. позива није попустила ниједну стопу са Богословца; али јужније, Тимочка Дивизија II. позива, иоколебана на десном крилу, напустила je један део своје артилерије, помакла je се ослањајући се на своје лево крило до села Драгова a додније на Брегалн^тцу. Бугари и поред овога успеха/који им je линију Вардара од Ђевђелије до Криволака отворио и тиме отцепио Србе од Грка, ипак су насели; јер њихова дрска офанзива могла je успети само тако, ако очисте целу непријатељску линију, коју су они .само начели и (18. јуна) 1. јула у вече Срби су преотели сав изгубљени терен, изузев крила Ретки Буки и Криволак, и припремили су се да продуже напад на бугарске положаје, источно од демаркацине линије. Ha страни Бугара била je велика помегаа; изненађени отпором савезника, на који нису рачунали, Врховна Команда и трупе биле су јако деморалисане у толико више што су се биле поуздале у успех. Ha Дренеку, коти 550 и 650 (18. јуна) 1. јула они су били готово пасивни за време прве контраофанзиве не покушавајући ни пајмањи контронапад. Њихов главни командант, изгледало je, да je увидео велику "грешку коју je учинио предузимајући напад на угао, образован од савезничких липија, чије се стране могу сада спустити na Бугаре као машице какве штипаљке. I. Српска Армија (19. јупа) 2. јула, пре него што ће да пређе Злетовску Реку груписала се; око 10 часова пре подне заузела je Ретки Буки; Шумади- Број 2. ска Дивизија I. позива на десном крилу, која се простирала нешто на југ, у очи тога дана привукла je се Дренеку. III. Српска Армија, лево крило и центар, одржали су положај који су у очи тога дана имали, док десно крило још се повлачи. 'Највећи прогрес Бугара на овом je сектору и то (19. јуна) 2. јула, кад je Тимочка Дивизвја II. позива попустила на целој линији и кад joj je упућен у помоћ: l. пук Моравске Дивизије I. позива најжурније ка Драгову и 6 батаљона добровољаца скупљени у Скопљу као општа резерва, укрцани на 6 возова у 8 час. у јутру, a последњи воз искрцан око подне. Захваљујући овим појачањима Тимочка Дивизија II. позива могла je да се прикупи на десној обали Брегалнице. Бугарски покрет напред спречен je. i. Српска Армија, у вече (19. јуна) 2. јула била je спремна да нападне на положаје бугарске код Рајчани, важан масив, што je у углу између Злетрвскђ Реке и Брегалнице и чијим би се заузећем отворио пут Кочане—Царево Село. Фронтални напад имале су да изврше Моравска Дивизија II. позива (северни сектор) и Шумадискс! Дивизија I. позива (јужни сектор); l. пук Моравске Дивизије II. позива имао je да сиђе од Ретки Буки и да загрози десном боку браниоца a Коњичка Дивизија покретом уз Брегалницу да загрози левом боку. Коњичка Дивизија обасута артилериском и пешадиском ватром са леве обале Брегалнице, нарочито. од села Кучичино, морала je да се заустави; пук, који je силазио са Ретки Буки, пошто je и сам био нападнут са левог бока за време марша к југу, продужио je наступање тек онда кад су извесни делови Дунавске Дивизије I. позива no својој иницијативи дојурили са Цар Врха, али сувише доцкан за заједнички и користан напад на Рајчане. Моравска Дивизија- II. позива и Шумадиска Дивизија I. позива прешле су Злетовску Реку ноћу између (19.) 20. јуна (2.) 3. јула и отпочеле да се пењу уз планину. Немајући бочних асигурања оне су претрпеле велике губитке од ватре непријатеља; у вече линија стрељачких стројева подишла je до 700 м. непријатељским рововима; ту се брзо укопали и ојачали, да би могли парирати ноћне контранападе које би Бугари покушали, као што су то често чинили против Турака; али Бугари ни тада, као ни у току прошле ноћи нису предузимали никакву офанзиву и ако им je земљиште много ишло на руку. Они су користили ноћ, да би се на миру повукли и извиђачка српска оделења идућег дана нашла су положаје празне. Сутра дан (22. јуна) 5. јула Кочане je без отпора заузето. Рајчане и Кочане заузела je I. Српска Армија, одбацила десно бугарско крило к Царевом Селу и пресекла армију ђенерала Ковачева, као и добровољачки корпус ђенерала Генева; 7. дивизија и бригада 4. дивизије морали су ice повући ка горњем току Брегалпице, где су биле одвојене од остатка 4. армије тешко пролазним масивом планине Пљачкавице. Крајље лево крило Бугарске Војске задржано je и није имало никаквог успеха од (19. јуна) 2. јула. У исто време кад je Рајчане пало у српскс руке, Грци су заузели Кукуш и одбацили на север дивизије ђенерала Иванова. �В р ој ž. >Г A ГЈ Р Е Т« Ситуација Савезника (22. јуна) 5, јула била je изврсна: Лево крило IV. Бугарске Армије на линији Штип—Криволак морало je у кратком времену да се повуче преко Радовишта и Струмиде. што je било врло опасно, јер га III. Српска Армија могаше голити с фронта a Грци могли су с бока. I. Сриска Армија продужујући да тера непри- Страна 31. јатељске трупе, које je већ тукла, била je у могућности да претекне бугарске делове на Струми и затвори им пут за Бугарску. Усвајајући овај план и снажно га извршујући савезници су имали услова да избаце из борбе половину војске ђенерала Ковачева и сву војску ђенерала Иванова. (Овршиће се). КЊИЖЕВНОСТ. Из тамног вилајета — приче М о м ч и л а Н а с т а с и ј е в и h a. Издање С. Б. Цвијановића — Београд 1927. Цијена 15 дин. Писац занимљивих мисли о апсолутном у поезији г. Момчило Настасијевић нама je био, и прије ове књиге приповиједака, познат no својим конструктивним пјесмама. Њ егова књижевна дјелатност више je но вриједна пажње. Г. Настасијевић je један од оних књижевника, који, у својој идеалној скромности неопажено али раскошно развијају своју интелектуалну личност, и тако, из дана у дан, постају кристализованији и свјетлији. И з т а м н о г в и л а ј е т а представЛ)а несумњиво један примијећен догађај у актуелном животу 'н аш е сиромашне литературе, чији je живот већим дијелом з ау зе т спољашњим ефектима и помпом. У овој књизи наићи ћемо на врло оригиналне приче, које су испричане на један нов начин, начин пун извјесне тврдоће и сажетости у изразу. Мотиви њихови, ритам тежак и заносан, ширина унутрашњег лиризма који мирише прошлошћу и звучи као давне легенде, -све то читаоца овдје опија и чини д а и неосјетно тоне у једну замишљеност над својим животом и над судбином у његовом току. Поневши од прве новеле З а п и с о д а р о в и м а м о ј е р о ђ а ‘£б М а р и ј е , к о ја je једна од најбољих, na до последње читалац се не може отети сугестивним инспирацијама пишчевим и тамници необјашњивог у елементима природе, јер je, готово, у свакој приповјетци изражена једна ф аталн а сјенка ствари и једна недокучна мистерија збивањ а у коријену наш ег најдубљег духовног бића. Могла би се пронаћи и једна дубља философија, једно исцрпније схватањ е односа у догађајима и људима,'али се не би, no свој прилици, овако снажно и са сугестивношћу обнабуле, могла исказати као што je то својствено писцу ове књиге. При крају ми имамо много симпатија за причу о н е д о з в а н о ј госпођи и^гладном п у т н и к у к оја je један диван пастел црне^коби и тамне сјенке над чевјеком. Немајући довољно простора з а једну детаљнију оцјену ове тако добре књиге г. Момчила Настасијевића, ми je препоручујемо читаоцима, вјерујући да he им ona пружити једно високо и ријетко^естетско уживање. Г в и д о Т а р т а љ а : С рмена у граду птица. (Књига sa дјецу. Издање С. Б. Цвијановића. Цена 10— Дин.). Хуманост, основни мотив поезије Гвида Тартаље, наглашен већ у његовој књизи „Песма и Град“ и доцније у малој поеми „Зачарани Круг“ као и у већој збирци „Ј1ирика“, у чијем je предговору Јован Дучић подвукао управо Taj мотив, наш ла je пуног израза сада, у овој његовој првој књизи за дјецу. Ово je прва књига, као што je писац истакао у једној напомени, једног већег дјела у коме се прича, у прози и у .стиховима, односно y ] прози испреплетеној стиховима, о данима и о . сновима мале Срмене, једног дјевојчета од шест година. Ma колико д а 'је начин писања'Г. Тартаље нов, он je сасвим приступачан дјеци, и данас кад толико оскудијевамо у дјечијој литератури, треба нарочито поздравити ову малу књигу, која je и својом цијеном 'приступачна и дјеци из најширих слојева. Књига je илустрована врло успјелим цртежима Марина Тартаље. D ecem barski broj „ja d ran sk e S traže" posvećen je kao i dosadanjih godina, našoj kopnenoj vojsci, čime ova n aša pom orsko-obram bena revija želi da'podvuče vezu naše kopnene vojne sile sa obranom našeg m ora i prim orja. Broj je pun efektnih fotografskih reprodukcija, predanih redak­ ciji djelomično od D ra Reissa, na kojima se zrcali slavna prošlost naše vojske. Naslovnu stranu crtao je domaći umjetnik A. Udović, a prikazuje našeg vojnika n a straži na našoj obali. Članci su 'slijedeći: S. Alfirević): „Zadaci naše vojske" ; Puk. Miloš Đ. Štanković: „Osvojenje K ajm akčalana"; Dr. R. A. R eiss: „Poslije deset godina"; Puk. Miloš Đ. Stanković: „Geneza^i razvoj ideje o stvaranju Solunskog fronta"; General Aleksandar K. Daskalović: „Desetgodišnjica Kajmak­ čalana"; Puk. D. Čirić: „Uloga i značaj oficira u savremenoj vojsci"; Puk. Stev. K nežević: „Bratstvo duša i oružja"; Puk. Pav. Gr. Pavlović: „Našem^Jadranskom Moru"; GeneralNik. J. Arangjelović: „Smisao vojne sile"; Puk. Miloš Đ. Stanković: „Naš ustav i naša vojska"; M. Đ. S .: „Vojvoda Putnik"; General Aleks K. Daskalović: „Posljedice bitke kod Caporetta za Italiju i talijansku vojsku"; Prof. M. Pavlović: „Slike iz velike istorije": Dječacij; Noć pred F ijeri; Listak: Iz domaćeg svijeta. Iz stranog svijeta. Društvene vijesti: Iz Centrale, iz ogranaka, iz raznih krajeva. Imenik članova. Pored njih^u broju, koji je izdat iznimno n a opet povećanom opsegu im a nekoliko odličnih pjesam a iz života naše vojske od Jovana Dučića, M. N. Gjorića. M. Jovanovića i P. Jokvića. — S ovim brojem završava „Jadranska Straža" svoje četvrto godište, koje je pokazalo napredak i znatno povećanje ove naše jedine reprezentativne pomorskopropagandističke revije, te ulazi u peto, u kom redakcija obećava daljnje usavršenje lista i zadržaje povećanog opsega od 28 strana, uvodjenje umjetničkih priloga, beletrističkih sastavaka i t. d. Pretplata n a „Jadransku Stražu" ostaje i .dalje Din 100— godišnje. Inostranstvo Din 150 — �С тр ан а 32 Bpoj 2. »Г A J P £ T. ашп ГОДИШ Њ А СКУ П Ш ТИ Н А ЗА Д РУ Г Е КОЛА С Р П С К И Х СЕС Т АРА И ГАЈРЕТО ВА Ж ЕНСКОГ ПОДОДБОРА. у недјељу. 2. јануара о. г. у Гајретовпм просторкјама сдржана je главна го/тишња скупштина Задруге Кола Српc;::ix Ceciapa и Гајрск ва Женског Пододбора. Скуппшши je i.oii« твовала већина задругара, чији број изнаша домда ?::ј ci-bm Гајрета н осла Српскнх Сестара. Скупшгииу Je оторила гђа Вера Грсмановић, захвалнвшп се на бр>јвом »дзиву. те je дала рдч ч тајници, a no том благајницл ^nдрути: Кз нзвјештаја б.миајнпце гђице Фате Ћурчпћ ачтива задруге износи; Готовина у благајн и ................................ Дин. 7.045.48 Готовина у Банки Ј а ј р е т .......................Дин. 2.450.— Готовина код Градокс Штедионице Дин. 55.358.— Дужнпци Задруге . . с ^ . . . Дин. 1.559.— Роба на с к л ад и п ггу .................................Дин. 16.526?— Роба у продајн .......................................Днн. 12.475.— Инвентар 1 Г^Дин. / 7.000^ Пасива задруге: u. . I l i Уллаћени уд јел и с . . . . Дин.II 88.245.— Резервни фонд (уписнинч)1 . Дин. 2.335.-— Вјеровници . . . .v . . . Дин. 1Ј5>Шг— i Добитак ................... .... . Дин. 3.263.48 Иако je мипула година оила< почетак пословања, када се морало доста инвестирати у намјештај, канцелариски прибор и т. д., задруга je, благодарећи опрезности п умјешности управног одбора, показала лејепе резултате у првој пословној годинн. Уз материјални успјех задруге долази и морални,' који je већи од првог, јер je у задрузи намјештено око 30 сиромашних муслиманки раденица, које су сачуване од просјачења и других непогода живота, a плаћене су боље него у државној ткаоници у Сарајеву. Скупштина je закл,учпла да се задруга упише у Савез Земљорадничких Задруга, како би била опроштена од пореза и других даћа. Иза тога je попуљен одбор са неколицином члаиова, на мјесто досадањих, који су отсутни или спријечени да раде у задрузи. Задругари су били врло задовољни са успјехом рада управе, коју су наградили аплаузом. Главни Одбор Гајрета заступалп су на овој скупштини гг.: Ахмед Борић, начелник Мин. Трговине и Инд. и Хамид Кукић, секретар Главног Одбора Гајрета, који he поднијети извештај Главном одбору у раду задруге у минулој години. П РИ П РЕ М Е ЗА В Е Л И К У ГАЈРЕ Т О ВУ З А Б А В У У БИЈЕЉ ИНИ. Агилни предсједник Гајрстова пододбора у Бијељинн г. Ибрахнм Даутовпћ и бивша пнтомица Гајретова, a садл учитељица гђнца Шемса Тудакоинћ. отпочели су живо прнпремати велику Гајретову забаву у Бијељини, за коју већ сада влада велнко пнтересовање како у Бијељини тако и у сусједним срезовима. To интересовање долазн отуда што се уз остале одабране тачке програма забаве даје и популарни комад из муслиманског живота »Он« од Ћоровића, кога he нзвађато oko 20 муслиманки из Бпјељине. Управо то, да he саме муслиманке извађати овај позоришни комад и побуд н л о ^ велпко интересовање, јер je ono први случај да муслимаике у провинцији судјелују у приредби забава и да оне саме извађају на лозорници једал позоришпи комад. Овај лијепи прпмјер пожртвовања муслимапкп у Бијељини за Гајрет несмије да остане незапажен и усамљен, na би требала и друга мјеста да се угледају у и>нх п да се у томе управо натјечу. , Поздрављамо младе муслиманке, које смјело и отворено ступају у коло раденика за наш културни препорођај и које при том не презају ни од каквпх жртава. Добровољни прилози из Модрича. Ha сунету двојице синова госп. Мехмедалије Суљића, трговца из Модрича сакупљено je 229.— динара, a дароваше слиједећи: no 30 Дин.: Мехмедалија Суљић, трговац; no Дин. 10: Добрисла Сочо, учитељ, Омер еф. Мехић, управ. школе, Шефкија Никшић, сахџија, Н. Н., Хусејин Конџпћ, трговац, Аган Топаловић, трговац, Узејир Исановић, кројач, Хилмо Карабеговић, Н. Н., Н. Н., Мустафа Мулагић, посједник, Суљо Ганибеговић, обућар, Мехмедали Зајимбеговић, Бего Сарван, тежак, Сабпт Хердић, пекар, Осман Спахић, кочијаш; no Дин. 5: Тошо Николић, кујунџја, Исмет Сул>ић, обућар. Суљо. Жилић, тежак; Абдурахмап Отановић, Хусреф Агановпћ, Хусо Куртић, листоноша и Назиф Субашић, пиљар; no Дии. 2: Салих Терзић, обућар и Мехмед Емић. Гајретов пододбор у Модричу као и Главни Одбор захваљујући се најтоплије даровател>има уједно жели и много cpehe, дуга вијека и добра здравља младим Суљићима, као и њиховим родитељима. Дарови из Коњица; Пододбор Гајрета у Коњицу послао нам je Дин. 100.—, који je износ сакупио госп. Дервиш еф. Бутуровић, кадкЈа. Дароватељима и сакупљачу топла хвала! štampariji »Bosanske Polte«, Sarajevo. — Vlaamtt đrnitvo »OAJRET«. — Glavat I odeovorn* nredalk: Haald KUKIC. �Svaki musliman treba da kupuje samo јвр tonalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i Ј а јг е Г i- Tvornico Cigarpapira S. D. M alo j, Sarajevo, * m ože se naruiiti i р ге к о dru štva .Gajret' u Sarajevu £ Ј В В В ^ ° ] И В В [ н ] [ д Ј [ ° ] | ° ] 1 ° |В 1 Саројевска Банка Д. д. у Сарај е ву. Телефон бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошке на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном Друштву „Гајрет- . II EIPEEE jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepa korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. IO. Glvno zastupstvo za B. i H. Agentura Rudolt Boić, Sarajevo Bistrik, 2b. Telef. 783. Pošt. pret. 75. �Mim Šabanagićisinovi Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broj 27 Trqovina manufakturne robe i skladište gajtana d§ T e le fo n : T r g o v in a b r o j 481 — S ta n 7 6 7 ' g I šZ m . j i ž s L z c a , § B M ? Bcišcigićci g Sarajevo Q И H trgovina muzikalna I materijala za pisanje I rlsaaje. Bogato stoearlšte hrpatsklh I srpskih knllga H. Bajram aga Fočo I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko а а н Е З Е Е Е Н З Е Е З Е З Е Е а а н Е - ____ SARAJEVO Gjulaglna ul. 3. — Telefon '453. Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru. ____ Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, - — i. šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. . ■—. )• ova %сжз • сжа • сж>• cva • evo свз • c«o • evo • слга• ca«>• слгз• ( н н Е Н Е Н Н Е а а н в а в з н а н н н н Е д к ш ш ш ш ш га aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa Čitajte ,Gajret‘! List -G ajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! TTTTTTTVTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTVTTTTTTVTTTTTTV � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4b64e099c0e816d941d027803a13b912.pdf 2ffe5b7e3babbb9c426031328c6472df PDF Text Text Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 4. Са*рајево, 16. фебруара 1927. ЦиЈена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ: Хамза Хумо: Џ п г и т (Приповијетка). Ахмед М урадбеговић: Нонос (Роман из муслиманског аристократскор живота). Милан Горчиновић: СнегДГђесма). *: Наша Војска: Команданти II. Армиске Области. Осман Нури Хаџић: Мухамед ii Кур-ан Ахмед Реф ик: Соколовић (Преводи М, Делић (Свршетак). Гајретов Гласник Свечапа забава Главпог Одбора Гајрета у Народнон Позорншту. Прппоси за забаву председнпва Мшшстарског Ga* вета u Мннистра Војске u Морнарице. lOBaiiH бпфе за овогодишњу Гијретову забаву. етова забава у БихаБу. Повјеренпв за Гостив^рДаљпв утелељачи пз среза тешањског. Нрилозп за Гајрет у Бихаћу. ih т- Добровол.нн прплозн за Гајрет. ш ак Хамид Кукић. i �Pofpuno uplaćena dionička glaanica Din Rezerae Din l,6oo.ooo-— 1 0 ,0 0 0 .0 0 0 ’— Banka se lmvi svim u bankovnu strn k n spadnjućim poslovim a. Ovlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pup ilarao siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditno i priv red n e ustanove. Osniva i podupire razne k n ltu rn e i hum an itarn e ustanove. Zavod je angažovan kod „Yarđe“ industrije drv eta d. d. i Trgovačkog d. d. BM erkantilia“ u Sarajevu. Od čiste dobiti daje ID°|0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u dom ovini i inostranstvu obavlja Banka (Jajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukam aćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. ЈО О О П О О И od _•O D tO £ » O D » O 0 O D * caD # * O D » O D # O D O D * O D « O D * « сжа • сжа • evo • сж>• c«o • с к з • с в а • сжо « •' 5 • • v . • СЖОСЈГОСЖО* •ododod* općine grada Sarajeva Temeljna glaunica 40,000.000— dinara i• Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 a • Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju i g 5 E G A I C XX koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. t d • СЖ«) • O D • СЖО • СЖЗ • CJK) • СЖЗ • C J D • С Ж ) • СЛП СЖ> • с ж о • 2S O • с ж о • с ж > • с ж з • СЖЗ • C S S • СЖд • �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 4. Сарајево, 16. фебруара 1927. Цијена год. 80 Д. ПоЈединн број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијене код Главнот Одбора или код Управа — Гајретових конвнкта. — ХАМ ЗА ХУМ О: џигит. Ha своме ватреном вранцу Џигиту, Шаћирага _у пбеледње време, слабо освртали на то. Забадице Плавић јаше кроз чаршију. Није само да јаше, nrf- су постајаЛе све чешће и жучљивије, a Хршум све је ни да лети, него подбада, a олет обуздаје коња заобадалији. Напокон je дошло до тога да се испода се не разлети од силнеЈЖаге и обести.. Цела чар- свађао са половидом комшилука и са готово целом шија изгледа му нскуд ситнија.и трошнија него чаршијом. обично кад свраћа у берберницу Мује Тркље. ДућаТако једног јутра, баш у рано пролеће, негде ни са ћефенцима притулили се од страха да их ње- пред долазак прве ласте, упаде Шаћирага у авлију гов Џигит не смрви, a плапЈЉпве главе провирују свог дома као гром из ведра неба и, сав цептећи од у чуду кроз пенџере. Из ЏигВта бију ватрене вар- беса, запали сву кућу својом виком. нице, a у Шаћираги нешто расте као плима, као л>у, — Опремајте се! Све спремајте! Вежите пртљаг бав, као крила. Он се не обзире ни десно ни лево. у бале! Одмах идемо у Грабину. У његовој души сија понђс. Он сав гори са зајапу— Ама какву Грабину, Бог с тобом, Шаћирага, реним осмехом на лицу. A Џигит као да то осећа, није још ни пролеће! Шта he нам свет pehu, жаразиграо своје челичне дамаре, поносно закочио na лосна ти сам! — усуди се жена да му примети моудара ћифтима. Нек види чаршија како јаше Шаћирага Пла- лећиво. Ha реч »свет«, Шаћирага изађе ван себе. Развић.. бесни се као да му неко Џигиту забоде нож у срце. Једног дана у чаршији му кажу: Свет! Ta он ради света и напушта Шехер, a отишао — Шаћирага, ja сам вала муштерија оном твом би и у пасја прескакала. Ах, na зар му ни у његоЏигиту. вој рођсној кући тај свет неће дати мира. Нека пр— Шта! Муштерија Џи-Џигиту! Ех, људи, љу- зову још и Вејсилагу Вољевицу себи у помоћ, нека ди! Па ja теби да продам — плану Шаћирага и за- кућу претворе у берберницу Мује Тркље, na да он пени од беса. са својим Џигитом оде на крај света где га нико не — Баш си хршум и прзница. Човек те пита би познаје. ли продао Џигита, a ти одмах као сршљен. Није било шале. Чељад се ускомеша, усопта. — Воли он њега, болан, него своју Грабину. Шаћирагшшца, плашљива као кокошида, изгубила ’ — Ma шта, болан, Грабину! За Џигита бих дао памет, na не зна сирота за што би пре прихватила. и жену и стару мајку и, и све. A он муштерија мом Његове две сестре, уседелице, оштрапљене као две Џигиту! Ех, људи, људи, свакака ти света има у кусасте роде, гунђале су нешто себи под нос и изнас! — ишчуђава се Шаћирага и не може да појми носиле намештај у авлију. Мало му je зар што им толику дрскост Вејсилаге Вољевице. Да Вејсилага je својим свађама no чаршији срећу зауставио, нснешто није стар и виђен међу људима човек, баш го их још мучи кроз цео жпвот. Слушкиња Фата, би се лепо провео. права јуначка појава, ћорава у десно око и козиУ чаршији су познавали Шаћирагине осетљиве чава лица, носила je целе бале намештаја и бацала стране и његове мане, шалили се с њим и подсме- их насред авлије. Шаћирага кроз кратко време довали му се. Због његове напрасите ћуди прозвали веде сељаке с коњима и понатовара пртљаг с њима су га и Хршумом. Шаћирага je у стварп био добар заједно, док се жене све у журби, припремише за човек, али непоправљива прзница, плах и ограни- пут. Уз помоћ Фатину спр’еми се и стара кадуна чен. Ha оваково његово држање мислио je да му да- Ајиша, Шаћирагина мајка, која због своје дубоке ју неко право добар глас старе, пекад опште пош- старости не може да узме учешћа у спремању прттоване породице Плавића, и његово богато имање љага. Завијена у фереџу, она je, седећи на авлијГрабина. Али у чаршији се као узинад, нарочито ској софи, чекала још само да joj Шаћирага оседла �Страна 50 T A J PET. Врој 4. стару бедевију Мркушу, која je толико мирна и рав- опет понос имућна човека и потсећали га на дужнодушна да се комшијска деда, чим им се укаже ности и бриге домаћина. Раштркани, бели облаци лелујали се под неоприлика, провлаче испод њена трбуха уз цику и кикотање. Уз кадуну-је и нераздвојна мачка зека. И бично плавим небом, a обрадоване птице дозивале она, готова, чека поред ње да ето тог часа на Мр- се no пучини. Његови далеко изостали иза њега, док je он размишљао о Грабини и прошлости. куши обадве крену пут Грабине. Управо у то време, док се све ово догађало, Напокон се окончало и спремање пртљага. Копред ниском и чађавом потлеушицом што су je сен>и су чекали под товарима вуненог намештаја, уљаци називали крчмом, седео je стари Анте Дромотаним у шарене ћилиме. Ha једном коњу опег њак и провлачио ликове конце кроз иструлу опуту. стршила je округла синија и разроки саџаци, сач Наплео je толико лика око опанака да су му изглеза печење хлеба на огњишту и саксија за печење пите. Ha другом опет тепсије са сантрачем, две ши- дали као два свракина гнезда. Ga кровињаре се дизао плав дим и врапди жаморили у врбама. Одоздо љате гвоздене лопате, један шиш за пржење кафе и крошње са бакреним посуђем: саханима, џугуми- са чесме чуо се брз шум воде. Село полегло no земљи и благо се сунчало. Анте баци поглед низ друм, ма, ленђерима и ибрицима. Ha трећем коњу опет, осим оних првих са меканим балама, висили су: широко зину и пусти неки необичан глас попут. болесна мачора. Џигит je бесно кресао уз друм, a за шкип, начве, химбут за нишесту, један велики бакрени казан и два казанџика. Стару кадуну попе- њим, чак доле од Пударнице, иако већ зашао у године, назирао je Анте својим горштачким okom каше пред вратима на Мркушу. Необична и шарена поворка крете се кроз град, покренута хиром набу- ко се миче шарена поворка. — Jeo’ Шаћирага са својим, Исуса ци! 0, Манситог Хршума. Неки «су застајали зачуђени, u цеки де! опет насмејани и посматрали поворку. — Oj! — одазва се лено жена из крчме. — Шта ће му оволики пртљаг за село, л.уди_ E to Шаћирагиних! Их, их, за мила Бога, na људски! куд раније! —K’o да не мисли ни повраћати — чудиде Крчмар и Шаћирагин најсиромашнији кмет, се комшије. fc 0 Анте Дроњак, није никад био на чисто с тим да ли Напред су ишли кољи под товарима, за њима му je милије да je Шаћирага са својом породицом на приметном одстојаљу кадуна Ајиша, завијена у у граду, или пак у Грабини. Истина, кад су они фереџу и са жутим, са црвеним кићанкама на кљу- овде он чешће омасти брк питом и пирјаном, na и новима женских чизама. Пред њом на ункашу обичније му je. Али опет, Шаћирага напрасит, na ћучала je њећа нераздвојива Зека и узнемирено зве- да Бог учува. Џигит искрсну под врбе. рала no улшџ^ За њима опет ишле су две Шаћирагине сестре са слушкињом Фатом, све три покри— Аите, кафу! A у Анти нешто поиграје; смео се и сваки час вене заровима и са густим копренама на лицу. Сам Шаћирага остао je још кратко време у ахару, седг указује му се онај један једини и поцрнели зуб у лајући свог Џигита, a затим je закључао капију, вилици. НТаћирага стегао црне и густе обрве, na се велики кључ турио за појас и винуо се у седло Џи- Анте не усуђује ни да га људски упита за здравље. Док Шаћирага посрка последњи филџан кафе, гитово. Његова пркосна иојава промакла je чаршијом, мимоишла његове и на пушкомет пред свима жене с коњима минуше ћутке крај крчме. Сиђоше кренула пут Грабине. Ta Шаћирагина Грабина све- још неколико корачаја низ друм и одахнуше од пуга четири километра неравна коњског друма уда- та. Пред љима се кочила стара Плавића кула, виљена je од града. To je и њена предност и лоша сока и сива, са вратима на ћемер и позатвараиим страна уједно. Предност утолико, уколико je било пенџерима. Шаћирага дотрча да скине мајку с Мрлако женску чељад онремити у њу, a лоша страна куше, откључа капију и, без речи, врати се иатраг опет у толико што je ватреном Џигиту био тај пут лред крчму. таква играчка да се није могао ни да загреје. Тек кад би Шаћирага ишао у даљна села својим кметоII. вима, Џигит би имао прилике да запени од пута и Првих дана у жена пуне шаке посла. Кречили силне ударљивости. И сада се Шаћирага заборавио, се зидови, прали се подови, таванице 'и мусандзре, na пустио Џигиту на вољу као да иде у Боровчевину. A поворка далеко остала иза њега. Рано, влаж- мела се авлија и садило цвеће no софама. A Шаћирно пролеће. Друм мокар, a плотине напупеле na со- агу спопала самотиња, седећи пред Антином крчче под благим сунцем. Нешто као нада, као снага мом. Д а хоће барем да озелени, чини му се пола би напиње груди, a опет нешто као тугаљива омама му осаме нестало. Тако он седи, седи пенадапо се диже и одлази Џигиту у ахар. дохвата се човека и растужује га безразложно. Не— Хеј, Џиго, Џиго, Џигитиву мој! — тепа му што сличпо доможе се и Шаћираге, na заборавио и на свог Џигита, и би му жао чаршије, и људи и Шаћирага и милује га, a он се просто смеје на п> и Тркљине бербернице. Али се у том часу указа ње- весело копа ногом као да му пружа другарску руку. — Хеј, Џиго, разговоре мој! гова кула у Грабини и Јвегови виногради и сва туга ишчезе без трага. Нешто тако срцу прирасло биЏигит je Шаћирагин једини искрени друг и ло je у тој страни где се уздизала његова кула. Ту пријатељ. To није коњ, то je соко, вила. Д паметнији се негде скривено смешило давно му детин.ство, je и од кадије што суди у мешћеми. Кад na Шаћирњегов стари отац, покој му души, седео крај оџака агу падне чамотиња и обузме га нека непозпата туи саветовао га, виногради под кулом уздизали му га, on и нехотице погледа којој чаши у дну, онако �Број 4. Г A Ј Р Е Т< Страна 51. испотаје, завучен у тамни буџак крчме, разбије гита, или ма што, али овај злобник изабирао би тадерт, a затим изљуби свог Џигита, вине му се у се- ко страшне забодице пред којима се кршио сваки дло, na полети куд га очи воде. Џигит бесни/рах- отпор. вани, a Шаћираги се чини да лети испод облакова, И овај глас дослути несрећу једног ведрог, али да прескаче брда и долине. И тако лети, лети, na на- кобног дана, и no Џигита и no Шаћирагу и no цеједном осети умор, постане опет обични Шаћирага лу његову породицу. Tor дана нарочито се некако Плавић, и клоне у седлу, закуња. A стари прија- окомио на Шаћирагу са својим стра!шним забодител> Џиго то осети, успори ход, примири се, na уви- цама. A њему се стисло, спопала га нека немоћ. и ја кичмом и држи Шаћирагу у равнотежи. очајање и сузила му поглед до под нос, у нешто Такав je ето Џигит. црно и неизбежно. Нигде никог. Самотиња. МилоНапокон распуче и пролеће, извуче се из своје вао je Џигита, na га и он некако тужно погледао сочне коре, a Шаћирага приону да обрађује имање. као да предосећа неку несрећу. И Шаћирага приПо цео дан жене месе лебове и варе пирјане у крати све са неколико безвољних корачаја. Уђе у кујни, a он пред тежацима no виноградима. Чим са Антину крчму, седе у буџак, na сломљеним и тешпосла, Шаћирага у ахар да обиђе Џигита, a затим ким гласом заповеди: пред крчму. Тако му пролази време. 'Гако му из— Оног мог, црног! мичу дани неког нејасног надања и npirraj т и х Ha извану трепери живот, играју се сунчани борби у њему. Иако Шаћирага није кукавида, у no- зраци и шуште'крошње врбове, уз далек шум воде ледсње време чини му се као да му за леђима рас- на чесми, сунце се пробија кроз црно прозорче, a те нека завера. Неко се уротио против њега, na му Шаћирага седи у влажној и ниској кровињари, зане да мира. Очас му се неко у крчми учини сум- вучен у свој буџак, и испија црно вино, тешки грех. љив a он почне да га подозриво погледа испод сво- ' : Грех свој, својих предака, или сотонин. Он пије, јих густих веђа. После упре очи у једап предмег, јер га нека невидљива сила тера на то, сила mro je na као прикован остане тако no пола сата. Најед- као квргахгела на његову душу, na му не да да среном се тргне и осмехне, погледа пр крчми и почне ћним и отвореним погледом гледа пут бела света. да прича о Џигиту: Пролази јутро. Сунце измиче кроз прозорче, a — Пасмина je то. Хеј, људи. није то шала. Коњ Шаћирага једнако тешко пије и ћути. Анте je заод добре пасмине исто je што n човек од добре no— бринут, али нем и послушан као роб. И у Шаћирародице, од добра соја. У свему ти и свачему има гиној кући дознали су да им сам домаћин седи у разлике. Ето, речемо ти, Враиац Алаге Велића. И крчми, na им тешко као спрам главом. Шаћирагито ти je, брате, добар коњ, али Џигит je Џигит. ДБе- ница се превила, na гледа у крило сузним очима, му нема премда, na баста. a сестре му натмурене тумарају из конака у конак, Сељаци слушају, млађи <зе подсмевају крадБкј из кухиње у кухињу, из авлије. у башту. Kao да a Шаћирага запао у ватру na прича: u u очекују каква немила госта. Једина му мајка, ста— Синоћ се управо уводим у сан, a он удара^ ра кадуна Ајиша, ништа и не слути и седи са свокопитом о даске у ахару. Чујем како звецка син- јом Зеком у конаку као заборављена. Пролази и џирче. Сиђем доле, ужежем лампу, a он се осврте, време ручку, a Шаћирага не долази кући. Сунце угледа ме и весело зарза. Ништа му није фалнло. нагиње западу, a њега једнако нема. Осени јаблаХтео je само да ме види, да га помилујем, na ето ти. нова отегоше се, a сунчани зраци одуљише и поОво неколико речи, изречених у хвалу Џиги- златише кад он изби у авлију. Шаћирагшшда скотову, расположује Шаћирагу, он Оставља крчму и чи преда њ. — Снеси ми силах и кубуру! Идем у Полог — сав срећан и смирен, ica свешћу добра домаћина, хода no виноградима, гледа лозу и надгледа како каже Шаћирага мрко и лешким гласом, na и не помладе сељанке, под Фатиним надзором, беру треш- гледавши je, несигурна хода уђе Џигиту у ахар. Шаћирагиница, бледа ка крпа, преклиње га да ње. И жена му je сишла у виноград. Плашљиво и крадом погледа га испод ока: »Минуло га je, хвала остане: — Не иди, мој Шаћирага, жив ми био! Сањала Богу«, помисли и погледа га слободније. Али и лајпријазнији смешак био je у стању да каткад Ша- сам ружан сан. Не иди данас у Полог; има још даћирагу баци у оно нејасно стање слутња и лодо- на у Bora. Ta кметови ће и сами доћи. A он и не одговара. 'Ћути и опрема коња. Још зрења. Сви су приметили ову промену на Шаћирагд часак, и Џигитове копите закресаше друмом поврх али нико joj није знао узрока, na ни сам Шаћир- куле, a Шаћирагиница се заплака. Сестре му као ага. Једноставно наишло би на њ и минуло би га. две неме и тужне севлије осташе на авлији. У Полог воде' два пута: један преко Меољина, И то je све. Нека помисао искрсне у њему ,као, na пример: »Угинуће ти Џигит«, или »Несрећа вреба краћи, пео се кривудаво и стрмо, a други дужи, нена те«. И стварно, ово je говорио неки глас, само што равнији, водио je преко Боровчевине. Само овај Шаћирага није био начисто с тим: да ли говори тај други имао je једну ману: управо испод самог села Боровчевине, што лежи на платоу, провире се он глас у њему самом, или му шапће однекуд. И што се год дубље залазило у лето, овај злоб- кроз стене у дубоко просечен дивљи и голи теснац, ни и невидљиви шапат бнвао je све чешћи. Kao да пун шкрипова и пререзан сухом поточином. Страшна и језива je то дивљина у којој глас звони као се својом слутњом наводио на неко велико зло. Каткад би се причинило Шаћираги да му се-овај са оног света. A Шаћирага не бира пута. Пустио нечујно и злобно подмсева, na се опет хвата у своје Џигиту на вољу, заборавио на овај свет, na јури, коло и потпуно влада њим. Он се испрва отимао, лети. Kpm озвања под бесном Џигитовом копитом, трзао, одагнавао га мислећи na своје послове, Џл- a стење одговара бесом, смехом и лавежом. И баш �Страна 52. Г A ј Р Е Ti Бро) 4. ту, управо негде пред суху поточину, Шаћирага из- a он оамо одмахне руком, na у Антину крчму. Катвади кубуру иза појаса, подврисну и опали. У исти кад no цео дан проседи сам у копаку, изгубљон и трен Џигит се трже, блоно јаукну и посрну напред. мучаљив, no целе сате иде уза собу, ни-за собу, na Шаћираги претрну срде. Он се пови no њему. Занос се завали на сећију и гледа у таваницу. Није му ни се у трен расплину и ужасна помисао ожеже му лако. У чаршији се сигурно вчћ me сазнало. Ко зна мозак. Јека од пуцња загромиња се у кршу и наста шта се све тамо не прича. Зар Шаћирага Плавић, кобна тишина. Џигит опет јекну. Шаћираги као да поломљених крила, да ггзађе пред one пабодаце. И пуче нешто пред очима, дах му се напе у грудима и . он je сав свој думан и јад толио у Антину вииу. наста нека дивља борба у њему, борба прегора, по- Престао већ одавна да гоаори о Џигиту. Некад га je носа и љубави. Ствар je била јасна: Џигиту je запе- уздизао изнад целог свзта, бодрио му понос и снала нога у шкрипац и преломила се у снази налета. гу, a сад га вино уздиже пзнад некг дрне провалије Џигит лоновно јекну. Шаћираги се свртише сузе и саввсти и злих слутњи, држи га у канџама над тим умало што не зарида из свег гласа. Али се суспреже, понором, док се он бори, хрве, савладава и побеђује, поче да му дрхти усна и рука на кубури. Џигит га да после пијане борбе друга провалија постапе још болно погледа и немоћно обори главу с тешким уздубља и црња. И све тако. дахом. Наједном, не знајући сам шта се догоди с A једног дана, пијан и распојасан, Шаћирага њим, он леже no свом другу, паде му око врата и уђе у авлију и загрме: зарида, тресући се сав као у грозници: — Спремајте се! Одмах се спремајте! Фато, ве— Хеј, Џиго, Џигитићу, сиротане мој! Хеј, ра- жи npm ar! Хајд’, мичите се! Ta нисте се скамениле. но моја непребона! У женама нешто закликта, али нове, црне слуШта, зар Шаћирага Плавић да плаче као же- тп>е угушише ово кликтање ненадне радости и ћутна! оте се он и погледа no пустоши. Сам. Само голо ке почеше да се спремају за пут. Анте je домала достење зури у њ и у сиротог Џигита. , вео брђане са коњдма. Они су и тако кренули no — Јест. Оплакао сам и себе и Џнгита — рече брапТно у Каменик, na онако узгред, добро им доон једва чујно, стеже срде, дрхтавом руком потеже шло да потоваре Шаћирагин пртљаг. кубуру и стаде пред ;Џигита. Дба страшна ока, пуна Кроз један оат поворка се крете. Овај пут, Шамолбе, очаја и бола^улери ЈДигит на њ. Шаћирага не ћирага je ишао последњи, узбуђен омамљиве свесклону, напери. Метну р у к у п а ороз и јекну, -јекну ти. Нешто разбијено и очајничко носио je он у себи као рањен и омаче. Пуцањ врисну, a он и не осврћу- пут свога родног града, који му сад изгледаше нећи се, наже к а Грабини. За њим заурлаше хиј куд стран и неприступачан. гласова, цика, смех и^кикот ђавољи, a затч—“ ** — Ех, хееј! — уздахну Шаћирага и ослони се утиша и зину мртва и хладна пустош из в u на стену код Беле Пударнице да савије цигару духана. И тог часа, учини му се да се посве прикучи >• ш. својој трагедији, угледа joj сву језиву наготу и трже Шта je соко острижених крила? Шта je човек се. Хтео je да виче, да враћа коње у Грабину, али без очињег вида? Шта je јунак без светла оружја? су му само дрхтале згрчене усне и поигравала цигаШта je хоџа без. бела 1с арука? Шаћирага без бесна рета у рукама. Ех, да je барем остао у селу да му Џигита? свет не гледа срамоту! Шаћирага Плавић није себе више рачунао међу Тако je Шаћирага Плавић дошао у свој шехер. живе људе. Он се жив покопао у сврјој Грабини, не Испрва остајао у кући. Мучило га нешто. Мувао се марећи ни за свет, ни за своје богато имање. no конацима и ноћу излазио на башту, док једне • — Анте, оног мог, црног! a Анте -доноси забриноћи не прекрочи капију и не изгуби се у помрчинут, али нем и послушан као роб. ни. Напокон поче и дању да излази. Али, на љегово Шаћирага у вину тражи заборава. Он у вину велико изненађење, нико му и не спомену Џигита. сан>а о Џигиту, прелази на њему брда и долине, за- Шта више, људи га сретали отвореније и нријазнипева, na се наједном растужи и расплаче као мало је него ли пре. Kao да су на све заборавили. Вејсидете. лага Вољевица упитао се чак с њим пријатељски за — Исусе мој, у што се преобрази наш силни здравље и, онако из обичаја, распитивао га о летиara! — чудио се Анте. ни. Тако Шаћирага преста да зазире од чаршије, A Шаћирага no цео дан у свом тамном буџаку. али се ипак све ређе виђао у Тркљиној берберници. У кући жалост као за покојником, a имање пусто По чаршији се прочуло да се пропио. Виђали су га без њега. Жене као сироте иду no виноградима, закако се крије no крчмама на пречкој страни. Кући раслим у траву и коров. Kao да je све проклето. Неje долазио у касне сате, тихо и нечујно. И док су ма више ни страха ни трепета у кући. Шаћирага je сви спавали, затицао je он своју жену, пресамићену тих као мушица. Ником ни у очи да погледа. A опет као у кврги, како га, бледа. и изнурена, чека у посе нико не усуђује да му шта примети, да му предлутами крај уфитиљене лампе газњаче. Каткад се баци. Али не од страха, него од жалости. Дошла и пијаном Шаћираги чинило да гледа пред собом неберба. Све цикти од весеља, a НТаћирага као сметен, r«iy утвару, a каткад опет најбоље створење на свету. не уме ни да кириџије погоди. Сишла јесен у котПрема тому, некад би Шаћирага легао у душеке лину, туга магловита, бескрајна, a Шаћирага у бу- мрк, злвовљан и злобан као џин, a некад би се опет џак, кућа у безнадежност. Тако пролазе дани. И го- разнежио и, пролевајући сузе жалосне, миловао ра почела да опада, a Плавићеви још у Грабини. своју Шаћирагиницу. Жене се зажелеле комшилука, na помреше од осаме и чамотиње. Преклиљу Шаћирагу да се селе у град, �Spoj 4. T A JPETi He прође ни пола године no смрти Џигитовој, a Шаћирага продаде Полог. За Пологом заредаше друга добра: млиница у Омољци, подводне баште у Мекама, њиве у Огругама. Оста се на самој Грабини. Шта! Зар и Грабину продати! У њему нешто препуче. Он све прегори и утону у вино. Назревао je црну тачку пред собом која се стално ширила и постајала све то црњом. To je била шупља цев његове кубуре, скривене дубоко за појасом. To je била његова судбина. У пићу поче којешта да му се презрива. Нека црна невидљива рука вукла га мртву Џигиту у шкрипове подно Боровчсвине. Жена му плакала негде у даљинама и дозивала га преко вода. Људи хитали под неким мртвацима и домахивали му. Црни ђаволић играо пред њим на столу и плазио му језик. Неко му седао на плећа и упирао му одозго у теме. И он се трзао из дубоког пијанства у празној крчми, у глуху и дубоку ноћ, док je напољу звиждала бура, или иљусак шибао no граду. Једне од ових кишовитих ноћц, једва га вино савлада. Напокон поче да га хвата и пушта наизменице. Шаћирага се борио. Приблиџавао ее^илу своје одлуке. Шта! Зар и Грабину да прода, na да туђин шеће no њој! Зар своју стару мајку под старост оставити без хлеба у кући! Ннкад! Боље овако. И Шаћирага стеже држак од fcy6Vpe за појасом. Пијанство je расЛо као црно море, љуљало га, na опет свест резала крвнички, немилбсрдно.—И само ове две игре, једноставне и охрахпвито снажне. Мисли се стегле у чвор, na на једном тготону у мору заједно с њим, да га опет изнесу на чистац и ударе њим о нешто што je rope од Јгеакве стене: о смрт. Шаћирага се диже и захетура према вратима. Убио сам Џигита, убићу и себе, одлучио je Шаћирага стојећи насред авлије. Свест му je блескала на махове, a предмети расли 'пред њим. Зид, што се белесао доле у дну авлије при севању муње, чинио му се недохватљив и висок до неба. Он се, онако у Страна 53- полусвести, загледа у кућу. Kao кроз неко далеко сећање пројурише испред њега лица његове породице, али он стеже срце и пође пут ахара. Уђе. Мркуша се плахну и уздува. Шаћирага осети даске под иогама. Јест. To je Џигитово место. Јест. Убио сам Џигита, убићу и себе, понављао je он. Ахарска запара удари му у главу. Свест му поче да се креће око њега. Он се прихвати за даску од јасала и спопаде га туга и очај. Извади кубуру. Боље овако. Боље, боље, Шаћире. A онај свет? Џехенем? Па и досад сам грешио. Их, брате мој, ап зар тако? Зар себи .смрт да задаш? Јест. Себи смрт кад није друге. Бог зна зашто ово чиним. Опростиће. A кућа, жена, мајка, сестре? С ким остављаш све, несрећни Шаћире? Морам. Није друге. Све ово као да je изговорио неки глас који се клатио над њим и вређао му можђане. Обузмала га нека ватра. Он прислони хладну цев на слепоочницу и то би тако нешто обично. Он he одапети, na — пред Бога. Шта учини, несрећни Шаћире? И опет онај глас поче да се клати над љим и да му вређа можђане. Шаћирага се једва држао за јасле. Нешто га нривлацило земљи. Неко му ceo на плећа и упирао му у главу, као да жели да га забије у под од ахара. Рука му дотаче ороз на кубури. Сад he! Одјекну туп и погмуо пуцањ као да се нешто сурва. Мркуша се трже. И Шаћирагиница се трже и врисну. Причини joj се да je сањала. Она се опет пресамити и спусти главу na колена, онако згрчена, на душеку, чекајући свог Шаћирагу. Киша je пљуштала и даље у црној nohn, a Руна злослутно и језиво хујала под Павлића прозорима. Судбина je седела поврх града на стени и бдила над стотинама ситних душа, скривених у ниске, збијене и плочом притиснуте кућице. Све je мучало згрчено и притајено у тмипи, само би на махове муња осветлила град, с мостовима и торњевима, и моћни смех с неба просуо би се no целој земљи. Alimeđ Mniađbegović PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) (Nastavak). I on poće najednom osjećati olakšanje na duši od toga okrivljavanja djevojke. Stoga razloga pohita da iskoristi tu spasonosnu ideju i da spase sama sebe. Nastojao je da je na sve moguće načine prikaže kao nevrijednu i nedostojnu svoje ljubavi, da je što više ocrni i ogadi samome sebi i pričini mu se, da je u potpunome pravu i da to nije nikakva njegova podlost ni podmetanje, nego prava i gola istina: — Dok sam ja nju ljubio, ona je lagala! Jest lagala je podlo, ružno. . . Pa i onaj sjaj u očima, bio je laž, i oni prijekori, puni tobožnje ljubavi, bili su čisti ižljev mržnje i one podmukle životinjske slasti u izigravanju čistih ljudskih osjećaja. Pa čak je i večeras lagala. Jest, ja sam joj vidio prevaru na licu u onom času, kad sam bio spreman, da izvrgnem sebe i svoj život luđačkome bijesu njezinoga oca! 0 Bože, pa kako da to nisam na mjestu pri­ mijetio. Kaže, da je htjela, da iskuša moje junaštvo. Laže! Htjela je samo da joj otac ne dozna, kako ona i po noći razgovara sa fukarskim momcima i igra se s njima, kao mačka s miševima. . . 0 nebesa! Samnbm, samnom da se ona igra! I ja luđak, ja bi­ jednik, ja sam povjerovao u njezine riječi, pao u stupicu i doživio sramotu, kojii ničim više neću oprati. . . Odbila me, narugala mi se, ismijala m e. . . A šta sada? Da joj se osvetim? Zašto? Za svoiu glupost? Kako? S kojim pravom? I ta životinja, ta bezdušna zmijurina kazala mi je u lice, da me Iju- �Страна 54. tAJPET, b i . . . 0 koliko mi se narugala, kako strašno, kako sm rtno. . . Neka, neka i treba mi! I jesam udario za njom, kao zvijer sa maglom, kao da je ona sama na svijetu. Pravo mi je. Zaboravio sam sunce, život, nebo, Boga i gledao samo nju, hanumu, ponosnu plemkinju! 0 srama! 0 stida! Pfuj! Sam se sebi ga­ dim . . . On poče pljuvati sam na se i s nekim prezirom udarati pesnicama u svoje rođeno čelo, kao da želi kazniti svoju glupost, kojoj nema kraja. Pa ipak u njemu se pojavi neki lični ponos, osjećaj stida pred vlastitom dušom i bi mu nekako krivo i neugodno što tako sebe pred sobom ponizuje za tuđe podlosti i prevare. I poče se opravdavati: — Pa šta? Zar sam ja kriv, što sam vjerovao u čovjeka u ženi. Zar je kriv onaj nesretnik, koji je pružio zmiji štap, da je spase iz plamena, a ona mu se na mjesto zahvalnosti, omotala oko vrata . . ? Ona je kriva, ona, a ne ja! I sad se pojavi druga jedna krajnost. Čim je mišlju počeo svaljivati krivicu na djevojku i iskočio iz bujice psovaka i, riječi kojom ga je nosio temperamenat i ćud, koja nije dospijevala da razmišlja, on se prebacio i izgubio . . . — Pa zar je ona zbilja kriva? Ko zna? Možda sam i ja bio ponešto' kriv? Treba biti pravedan. Treba dobro razmisliti prije nego što stvorim ko­ načnu odluku. Da, da nije to dovoljno optuživati samo nju, koje nema, da se brani, treba i sebe povući pred sud svoje savjestif U prvom redu, ja sam došao sa akšamluka, udarao sam po rakiji i djevojka, kao što je ona, mogla je biti mirne duše uvrijeđena, mi­ sleći da sam pijan i da ne znam što govorim. Osim toga, ja sam napravio ispad. Vikao sam u sred noći njezina oca, budio ga iz postelje i time je izvrgavao ruglu i sramoti pred vlastitim roditeljem. Pa ne samo to, nego sam se u svojoj naivnosti, oduševljenjen njezinim ljubavnim prijekorom, zaletio i rekao joj tri puta da laže. I kad mi je ona za kaznu htjela da pritvori prozor pred nosom uhvatio je za ruku . . . i naravna stv a r. . . ovaka djevojka, kao što je ona . . . ne može to nikada oprostiti. . ! Ja sam kriv, ja a ne ona! povika on gotovo očajno spreman da sam sebe stavi na najgroznije muke! Ja sam podlac, ništarija i hulja, a ne o n a . . . I ja sam se malo prije usudio da nju samu okrivljujem, radi podlosti i tukao sam sebe u glavu. . . A šta sada? Šta sam sada za­ služio? Djevojka me je ljubila cijelom svojom dušom, pa čak i onda kad sam je toliko izuvrijeđao, da me je morala radi svoje ljubavi odbiti. . . eto! Eto! Tu je nit, tu je konac. . . Vrijeđao sam djevojku, mjesto da ju obožavam. . . Dosta, dosta. . . 0, kakve muke, kakve boli! Srce će mi prepuknuti! Duša mi se ras­ pada . . . Svisnuću, p o lu d iću ... Ubiću s|b . . . Kući! Kući! Materi! Ocu! Sestri! Врој 4 On pojuri kroz osvitanje cestom prema kući, tražeći neko toplo utočište, da sakrije svoje, muke i ublaži bol. U njemu je prevrilo sve to, što je pro­ živio, otkako se rastao sa Hatidžom i dalje nije mo­ gao razglabati ni svoje minisli ni svoje osjećaje. Srce mu je prekipjelo bolom i više nije imalo nikakvih granica za svoje osjećaje a mozak nekim ljubavnim ludilom, koje je izobličavalo svaku, misao i davalo joj strašno i sablasno značenje. . . U njegovom biću došla je ljubavna groznica do vrhunca. Nestalo je logike, nestalo shvatanja, ostao samo unutrašnji haos, metež i propast. Doživio je ono, što je svaki, koji je raščinjao svoje najintimnije osjećaje u formule i zakone, da pronađe način, kako bi se uzdignuo iz­ nad sebe i prezreo bol, morao da proživi.. . Kad je Alija Smajić ušao u avliju i zakucao na kućnim vratima, kokoši su preskakale sa sjedala, hodža je učio jutarnji zov na molitvu, a dan je po­ lagano svitao, maglovit, tmuran i nejasan . . . Vrata se otvoriše i Alijina sestra Đula, bunjave kose i snenih očiju pogleda zabezeknuto u brata: — Aah! — začudi se djevojka. Zar sada? Čekala sam cijelu noć na te, da ti otvorim vrata. Bojala sam se, da ne zaspim, pa da oca ne probudiš, kad budeš kucao. . . Pred zoru me uhvatio san i da me majka nije probudila, ni kahva ocu ne bi bila gotova. . . Alija je šutio. Ni riječi nije progovorio. Sjeo je na dovratak i opružio obje noge, a sestra mu po­ lagano odvezivala cipele. . . Bio je tmuran i jedva je prikrivao sav onaj unutarnji haos, koga je malo prije proživio i koji je još uvijek bjesnio žestokom snagom u njegovoj krvi i zavitlanoj d u š i. . . Sestra se čudila toj neobičnoj šutnji i bojala se, da ga pita . . . Osjećala je neko strahopoštovanje, koje je svojstveno svima ženama u muslimanskim porodicama prema starijem bratu. Pa ipak na licu mu je primjećivala patnju, a u očima bolnu nesanicu i sestrinska se ljubav pojavila u njoj i ona se nježno nadvije nad njega sklonivši izuvene cipele pred vrata: — Jesi li spavao.. ? — Ne —nisam . . . odvrati rastrojeno brat. — Pa hoćeš li da ti prostrem? — Da. — A kahvu nećeš popiti? — Ne! — Mogla bih 1i nešto na zajutrak prirediti. Jesi li gladan? — Nisam. Sestra zavrtje glavom kao da se snebiva i odvede ga u sobu na postelju, koju je bila podigla, a da je se Alija ni dotaknuo nije. — Hoćeš li da te raspremim? — Neću. Ovako ću le ći. . . Setra izađe i sva uznemirena i zabrinuta potraži mater i ispripovijeda joj uzbuđenim glasom da je �Бро| 4 T A J PET« brat bolestan, da se čudno ponaša, da gotovo nikako ne govori. I obje se žene još više prepadoše i otrčaše u njegovu sobu. — Alija, sine, šta ti je? — vrisnula je mati. — Šta će mi biti? Ništa. — Jest bogme, ti si bolestan. . . oči su ti zakr­ vavljene i lice blijedo. . . Gledaj ruke ti se tresu. Majko moja šta mi je djetetu.. ? Ona pada po njemu obujmi mu glavu objema ru­ kama i skoro da ne proplaka . . . — Zašto majku svoju mučiš? Što mi ne kažeš, šta ti je, pa da ti lijeka potražimo. . . 1 doktora da zovnemo. Eno i otac je ustao, pije kahvu u svojoj so bi. . . Da ga zovnemo, pa da se nešto radi. Ne mo­ žemo te ovako, bez ikakve pomoći pustiti. . . Alija se smrknu. Pokaja se što je uopće icući dolazio takav i sva ta materinska i sestrinska briga poče mu dosađivati i uzrujavati ga. On se otrese gotovo grubo na obadvije žene: — Pa ostavite me do vraga! Ništa mi nije! Sestra se prepade, istrča iz sobe i sva izvan sebe uleti u očinu sobu i očajnim glasom stade vi­ kati. — Alija je bolestan, Alija! Babo, babo. . . brže po doktora, on će um rijeti. . . — Šta je, šta je? diže se otau. Kaki bolestan, jučer je bio zdrav, šta vam pada na pamet. Ne mož( se tako lako čovjek razbbliti. . . Страна 55. I sestra i on uđoše u bolesnikovu sobu i na­ đoše majku nad sinom oblivenim suzama i rašču­ pane kose. Alija je ležao kao mrtvac i sav se tresao, cvokotao zubima i prigušeno vikao: — S rce. . . srce . . . Otac se feage, opipa mu čelo i kimnu gotovo srdito na žene. — Brže mokre krpe! I košulju mu natopite u hladno sirce, pa da mu obučemo . . . Ništa to nije . . . Nešto mu se moralo dogoditi, a on kako je mehka srca uzeo to odviše k sebi i eto sada, malo će odbolovati i ništa v iše. . . Donesoše mokre krpe, obukoše mu košulju i zatrpaše ga jorganima. I dok se on tresao i cvokotao zubima u postelji oni su sve troje bez glasa čekali nad njegovom posteljom, dok se smiri i dođe k seb i. . . л Nije potrajalo ni pola sata, on je otvorio oči i zagledao se nekako bolno u oca, kao da od njega traži pomoći i zaštite. Izgledao je sav bespomoćan i utučen. Bio je odviše osjećajan i događaj koji mu se sinoć desio, djelovao je na njegove živce toliko, da je izazvao taj kratki neobični nastup. Poslije na­ stupa, lice mu je bilo kao u maloga djeteta, obli­ veno nježnošću i nekom blagošću, koja je očevidno tražila samo najmekše i najslađe riječi utjehe, ljuavanja. On podiže ruku prema majčinom aPnu: (Nastaviće se.) Милан Горчиновић: Л Ми се једног дана нађосмо на путу топли и безбрижни као мајска радост и смехом врискасмо пуни снаге, крви на усни и лицу; тад пољупцем слатке јагоде кидасмо са наших усана, и бројат не знасмо ми никад сатове прољетних јутара — пијани од среће; и у пјаном вриску ми дадосмо тада све што нам пролећа осмехом пружаху.. A сад? зима стеже, док снег пада, пада и застире стазе, где јагоде брасмо; a где се првога дана ми састасмо одбегло од мајке једно јање лута . . . НАША ВОЈСКА. КОМАНДАНТИ II. АРМИСКЕ ОБЛАСТИ*). Армиски Генерал Божидар П. Терзић дошао je за команданта II. Армиске Области 17. новембра 1919. год., да замени Војводу Степана Степановипа (ратног команданта II. Армије од почетка наших ратова за Ослобођење и Уједиљење, од 6. октобра 1912. год.) и на том положају био до 5. маја 1920. год. *) Види: »ГаЈрет«, Бр. 12. аа 16. јуни 1926. год. Capaјево. Рођен je 7. септембра 1867. год., у Горњем Милановцу, срезу Таковском, округу Рудничком. Његов отац Петар Терзић практикант среза Качерског, округа Рудничког умро je на Руднику 26. марта 1866. год. Мати Јерина рођепа je у селу Гор. Бањанима, срезу Таковском, округа Рудничког, још je жива и позната je као веома оштроумна, отресита, али и врло благородна жена. Свршио je 4 разреда основне школе и 2 разреда �V £трана бб. » F A j P č t « _____________ гимназије у Горњем Милановцу, затим остале и 7. разред гимназије у Крагујевцу. Ступио je 1. септембра 1886. год. у Војну Академију као 21. питомац и свршио Нижу Школу Војне Академије l. септембра 1889. године као 7. у рангу од 19 другова кад je лроизведен у чин пешад. потпоручника и одређен 3. октобра 1889. год. за водника l. чете 12. пешад. батаљона. Иреведен je у артилерију 1. априла 1890. год. и лостављен за водника 5.. батерије шумадиског артилер. пука. Ступио je 2. октобра 1892. год. на Вишу Школу Војне Академије и исту свршио 1894. године у IV. класи са одличним успехом као 2. у рапгу. За то време 2. јавгуага 1893 год произведен je за поруч-. ника. По свршетку школе постављен je 12. јуна 1894. год. за наставника Артилер. Подофицир. Школе, док 8. октобра 1895. год. постао je командир 2. батерије дунавског артил. пука, кад je и произведен за капетана II. класе 2. августа 1896. год. Послат je за државног питомца у Немачку 10. августа 1896. год. и тамо остао у Берлину- и Штетину ради упознавања немачке пољске' артилерије све до септембра. 1897. год. По повратку октобра 1897. год. одређед/ je на елужбу.у Команду Активне Војске. *. S . Произведен je 30. септембра 1899. roargaT^aiTe^ тана I. класе a no том .Дзабран и ступио као приправник за 'Бенералштабну Струку, где je после <2* године no завршенбЈ спреми и положеном практичком и теорном испиту за генералштабног мајора npeведен у Ђенералштабну Струку као генералштабни капетан I. кл. и одређеп априла 1901. год. за команданта 26. батаљона, a no том; je постао командант батаљона у 19. пешад. пуку. Произведен je за генералштабног мајора 12. августа 1901. год. Начелник Ђенералштаба Шумад. Дивиз. Области постао je 26. априла 1902. год. и био до невембра 1903. год. Командант 12. пешад. пука »Цара Лазара« био je од 14. новембра 1903. год. до 31. марта 1905. год. Ађутант Његовог Величанства Краљ а Петра I. и шеф Унутрашњег Одсека Операциског Оделења Главног Ђенералгатаба од 31. марта 1905. до 3. октобра 1906. год. Командант 1. пешад. пука »Књаза Милоша Великог« од 3. септембра 1906. год. до 6. јула 1907. год. Командант 17. пешад. пука од 6. јула 1907. год. до септембра 1908. год. Произведен у чин потпуковника 29. јуна 1907. год. Шеф Унутрашњег Одсека Операциског Оделења Главног Ђенералштаба од 24. марта 1908. год. до 14. октобра 1910. год. Начелник Операциског Оделења Главног 'Бенералштаба од 14. октобра 1910. год. до 17. септембра 1912. год. на коме je положају радио, са почившим Војводом Р. П у т н и к о м , као пачелником Главног Ђенералштаба и љеговим помоћником почившим Војводом Ж . М и ш и ћ е м , на изради ратног и операциског плана за рат 1912. год. као и na изради плапова за концентрацију војске за овај рат; спремао и руководио путоваљима ђенералштабних приправ- ^рој 4. ника и вршио све припреме за епохалне догађаје који су се одиграли. Произведен у чин пуковника 29. јуна 1912. год. Начелник Операциског Оделења Врховне Команде од 17. септембра 1912. год. до априла 1913. год. Командант Шумадиске Дивизије I. позва од априла 1913. год. na до 15. августа 1913. год. кад je као командант са својом дивизијом у борби 17. и 18'. јуна (no старом календару) заузео Д р е н е к и пребацио Бугаре на леву обалу Злетовске Реке, разбивши 7. Бугарску Рилску Дивизију, којом je приликом запленио 12 пољских топова и 20 мунициских кара. За тим je 20. и 21. јуна вршио напад на Р а јч а н с к и Р и д и 21. јуна у 17 часова са дивизијом заузео Рајчански Рид и тиме je извршен пробој између двеју Бугарских Армија a 7. Рилска Дивизија потпуно распарчана. Интересантан je био моменат кад je Војводи Р. П у т н и к у саопштено: да je Шумадиска Дивизија I. позива заузела Рајчански Рид (о чему знају ђенерал Живко Г. Павловић и ђенерал Милан Ж. Миловановић). Кад je Начелник Штаба I. Армије Генерал (Војвода) Петар Б о јо в и ћ чекао истог вечера Команданта Шумад. Дивизије пуковника Терзића у Припотанцима (где je био логор штаба дивизије) и кад се вратио са положаја Рајчански Рид у логор око 23 часа саотптено му je: да се са д и в и з и јо м кр ен е од м ах у Ш т и п ради поја ч а њ а III. А р м и је . Он се са дивизијом крене зором са положаја Рајчански Рид и no­ ćne 24 часа форсираног марша стиже са дивизијом у Хадрифалки 22. јуна у 20 часова. После заузећа Штииа 25. јуна у 23 часа кад je Шумадиска Дивизија I. позива избила на Шашавари добије наређење: јо ш истог вечера да се крене ф ор сирани м марш ем у пом оћ Д у н а в с к о ј Д и в и з и ји II. пози ва ко д К р и в е П а л а н ке и дивизија 26. јуна око l час у јутру креће са Шашавара преко Штипа —Св. Никола |(Клисели)—Црног Врха—Страцина— Кривој Паланди маршујући и дању и ноћу и за 43 часова форсираног марша прешла je lio Км no врло брдовитоме земљишту и највећој врућини. По доласку одмах из марша ступа још истог дана у борбу са 12. Бугарском Дивизијом. Taj пример унет je и na предавањима на Ратној Академији у Паризу a и код нас се у стратегији предаје. Шумадиска Дивизија вратила je 13. јула Мерћез и Жедилово, које je била изгубила Дунавска Дивизија II .позива и астала je (између Дунавске II. позпва и Дунавске I. позива) na својим положајима Дубравница—Мерћез—Киселица—Жедилово, све до закључка примирја. Командант Шумадиске Дивизиске Области постао je од 15. августа 1913. год. na до 12. априла 1914, год. кад je постављен за Команданта Вардарске Дивизиске Области где je остао до 12. јула 1914. год. Начелник Ђенералштаба Т. Армије постао je у рату са Аустроугарском 12. јула 1914. год. и био до 10. августа 1914. год., кад je као начелник Штаба I. Армије учоствовао у нападу на Шабац 10. јула 1914. год. у улози Начслника ПГтаба Мачванског Корпуса, чији je Комапдант био ђенерал Вукоман Арачић (Командант Тимочке Дивизије IT. позива). �Epoj 4 ,Г A J P E T , Страна 57. Шумадиска Дивизија I. позива била je распо- ’ Ca Командантом I. Армије ђенералом Петром ређена no заузећу код Београда (Торлак), од 2. деБ ојовићем донео je инструкције и каопштио Команданту Тимочке Дивизије II. позива ђенералу В. цембра 1914. год. na до 16. маја 1915. год., кад je Арачићу и Команданту Шумадиске Дивизије I. по- одмаршовала na Уб, где je остала све до 23. августа зива пуковнику С. Хаџићу, који je Командант Ком- 1915. год., na je отишла у А ранђеловац на стабинованог Корпуса усвојио у потпуности и на осно- новање и ту остала све до 14. септембра 1915. одаву н>е донео своју одлуку за напад на Шабац, који кле je почела покрет за станицу Влашко Поље, a je између 15 и 16 часова li . августа већ био заузет. одатле превоз железницом до Пирота, где je била Начелник Ђенералштаба Мачванског Корпуса прикупљена 20. септембра, na 23. септембра отпобио je од 10. августа na до 19. августа 1914. год., чела покрет за К њ а ж е в а ц , који je завршен 25. сепкад je 20. августа 1914. год. постао Командант Шу- тембра. По том 26. септембра Дивизија je у покремадиске Дивизије I. позива и исту примио у Оџи- ту преко Дервена за Ниш, a делом железницом за Зајечјар и даље ка Смедереву, док се 28. септембра ном Селу и био до 6. дедембра 1915. год. није прикупила код Смедерева на положајима: Дивизија je ноћу 23./24. августа прешла Саву Браново Брдо — с. Бучак — с. Петријево, где прикод Новог Села у Срем и у својој офанзиви дошла ма под своју команду и трупе Дринске Дивизије I. на линију: Јарак—Буђановци—Хртковци—Пећинпозива, које су дотле браниле Смедерево. ци—Попинци, ступила у борбу ca бригадом 29. АуШумадиска Дивизија I. позива у борби код стриске Пешадиске Дивизије ђенерала К р ауса и . исту тако потукла, да je могла тек 31. августа да Смедерева остаје све до 3. октобра у ноћ, када се предузме покрет против Шумадиске Дивизије, Ko­ повукла на положаје na десну обалу Раље, na 6. окja je пак no ваређењу Команданта I. Армије имала ^тобра после упорних борби повлачи се на десну да се пребаци на десну обалу Саве код Новог Села. обалу Коњске Реке. Kanape je Коњичка Дивизија 8. октобра у ДоШумадиска Дивизија имала je један једини мост код Новог Села, на коме су прешли сем ње Ко- лини Мораве, код Осипаонице повукла и открила дењичка Дивизија и Обреновачки Одред. Мост je Mo­ сни бок Шу.чадиске Дивизије I. позива, то се ова rao бити сваког момента пррупГен било од непри- 9. октобра повукла на десну обалу Јасенице, a појатеЈвских монитора или аероплана, na би настала -сде упорне борбе на положајима Оскоруша — код катастрофа за све трупе I. Армије које су биле пре- Паланке. По том се повлачи 10. октобра под борбом na десну обалу Раче на положаје Парлози — Карабачеие на леву обалу Саве. Кад je Дукавска Дивизија I. позива због си- ула — Којадинац, затим 13. октобра на десну обатуације код Гучева извучена из Срема и упућена лу Лепенице на положаје Дрвелик — Страњевица за појачање трупа код Гучева, тада су у Срему ос- — Шупљаја, док 14. октобра врпш одбрану полотале само Шумадиска Дивизија I. позива, Коњич- жаја код Багрд ана, 17. октобра повлачи се na пока Дивизија и Обреновачки Одред, и да би се дало ложаје код Липара — Главица (јужно од Јагодине), што јачег отпора непријатељу, на овако развученом 21. октобра повлачи се на положај Гиље— Мајур — фронту, Шумадиска Дивизија I. позива додала je Бресје — Шуљковац, 22. октобра na положаје на сваком коњичком пуку no l батаљон пешадије, ко- десној обали Каленићске Реке, 24. октобра на десји je имао задатак, да огарантује одржање положа- ну обалу Западне Мораве и поседа положаје код ја поседнутих места, које je Кољичка Дивизија др- Црног Врха и с. Мевци, 26. октобра на положаје Жеравино — Црепуљани — река Вратарница (исжала. Сад одласком Дунавске Дивизије I. позива из пред села Мајдева), 28. октобра на положаје код села Блаце — Чунгуле, 2. новембра na Барбатовачки Срема, фронт одбране у Срему био je велики и сва тежња одбране и заштите прелаза прека Саве лала Положај (код Куршумлије), 4. новембра на Преполац, 7. новембра на Теловски и Баловски Вис, 8. je на Шумадиску Дивизију I. позива и она je 31. августа no наређењу морала да се повуче на десну новембра ка положајима код Тенешдолског Виса, 9. новембра код Тенешдола na преко Вучитрна ка обалу Саве код Новог Села, a већ 2. септембра упућеиа je на фронт Милаковица—Вукоманов Гроб, a Овињарима, 10. новембра ка Чичевици, 13. новембра 5. септембра враћена натраг ка Јевремовцу (код на положај код села Рудника (правац Косовска МиШапца) и 6. септембра учествовала у нападу на с. тровица — Пећ), 19. новембра на десну обалу ИстоПричиновић, где je остала од 7. септембра na до 17. ка na положаје Врело — Љубово, 21. новембра креhe за Рожај, 24. новембра за Беране, 25. новембра октобра и свакодневно водила р о в о в ску борбу. Повукла се no том 18. октобра на положај Јев- за Андријевицу и даље ка Подгорици, где je дивизија стигла 30. новембра. Па одатле 2. децембра ремовац—Потес—Мишар (код Шапца) и ту водила борбу све до 27. октобра 1914. год., na се нопу 27./28. врши покрет ка Кастратима, 3. децембра до Коплика и 4. децембра долази у С кадар. октобра отпочела повлачити у правцу Уба и даље Армиски Генерал Божидар П. Терзић као пука Аранђеловцу на положаје Космај—Медвењак. Шумадиска Дивизија I. позива отпочела je 20. ковник изабран je 6. децембра 1915. год. и постао новембра офанзиву, која je успешно напредовала М и н и с та р В о јн и и на том je положају остао све до после упорпих борби на положајима код Секуле— маја 1918. год., за које je време унапређен у чин геКојиловице—Окреска, на Збеговишту—Великом По- нерала 29. јуна 1916. год. на Крфу и остао као Миљу и Погледу и при даљем нападу на Петров Гроб нистар на Расположењу од 1. маја 1918. год. na до најзад избила na Раковичку шуму и село Јајинце 20. октобра 1918. По том као изванредни Изасланик и 2. децембра ушао у Београд њен 10. пешад. пук Врховне Команде од. 20. октобра 1918. год. na до 9. новембра 1918. год. _____ ____ и l батерија. �Страна 58 .Г A Ј Р Е Т « Командант Вардарске Дивизиске Области noстао je. 9. новембра 1918. год. и био до l. јануара 1919. год. Командант III. Армиске Области постао je l. јануара 1919. год. и био до 3. маја 1919. год. Командант свију трупа у Банату од августа 1919. год. na до новембра 1919. год. Командант II. Армиске Области био je од 17. новембра 1919. год. na до 5. маја 1920. год., за којеje време имао и једну непријатност, a која се могла и сваком другом десити. Тада je стављен у пензију 10. маја 1920. год. и у истој астао све до 19. фебруара 1923. год.*). Командант III. Армиске Области постао je по том 28.. фебруара 1923. год. и био до 17. јануара 1926. год., за које je време унапређен у чпн арм. генерала, Командант V. Армиске Области je од 18. јануара 1926. год. Армиски Генерал Б о ж и д а р П. Т е р з и ћ , нарочито je истакнута војничка личност, за кога с правом 0 Б о п **) каже: »Био je у војсци и у народу од. ве-' *) Ha путу Мостар—Невесиње, код карауле жандармериске Бишине, он и његова пратља, без орЈжја у аутомобилу, 26. марта 1920. год., нападнути су од једне велике разбојничке банде у којој je било више од 15 зликоваца у вопшчком ' оделу и наоружани до зуба бомбама и карабинама. Ta очигледна нехатност орсана за безбедност, жандармерије и полиције, чија je ftf' поглавита дужност, која се поновила у осталом и код Горажде августа 1920. год. над другим лицима, нанела je премда сасвим недужним, љему и пратн>и, велике штете, што Треба зажалити, нарочито још кад će зна за случај Призренског Одреда пуковника Д. Туфегџића при пролазу кроз Арбанију 1915. год. **) 0. Боп — »За Српском Владом«, у ду, Женева 1918. год. стр. 74. Osman Nuri Hadžić: ' Број 4. ликог ауторитета, уважавали су га због љегове честитости, одлучности и стварних ко м а н д а н тс ки х својстава о којима je дао доказа на челу Шумадиске Дивизије. Престолонаследник. А л е кса н д а р , лично je препоручио пуковника Терзића својим министрима и ниједно наименовање није могло бити срећније и т. д.«. Он je као војник и човек за заслуге истицан и одликован и његове јуначке груди красе одликовања: Талијанска Круна I. степена са лентом, Енглески орден Св. Михаила и Св. Ђорђа II. степена, Француски орден »Legion d’ lioneur« III. стенена, Бели Opao II. реда с мачевима, Бели Opao IV. и V. степена, Карађорђева Звезда с мачевима III. и IV. реда, Таковски Крст V. реда, Албански орден Скендербег I. реда с лентом, Св. Сава I. реда с лентом и све медаље и споменице. Армиски Генерал Б о ж и д а р П . Т ерзић представља у збиљи потпун израз наше Шумадије. Он je виолентно и разборито обележје динарског типа, коме људи од вредности признају да спада у огњене људе: који će не осврћу на оно што je мало и ситжо д који се дижу до висине хероја. Он заиста, како у рату тако и у миру није био само командант, већ je стварно и командовао са много воље и љубави, достојанства и такта и са још више знања, разумевања и енергије. З а њега би Вук Врчевић рекао: »Тегако му.је било родити се, a за срећу ne треба бринути, јер je имао зрцало у глави a у руци кормило«. И он je свуда, где je год био, сејао љ убав и тр а ж и о ред и рад, na je та својства испољио и као командант II. Армиске Области, те je оставио једну дивну успомену пуну дивљеља и поштовања код војске, тако и код свега грађанства без обзир.i на пол, професију или конфесију. | * ' ‘ " MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak.) §. 24. Prva žetiri Muhamedova nasljednika. Poli­ tičko jedinstvo Arabije kao prirodna posljedica vjer­ ske zajednice, zamalo da se nije raspalo smrću njenog osnivača. Arapska plemena koja su tek primila Islam i bezuslovno se pokorila autoritetu Božijeg poslanika, nisu pokazivala ni najmanje volje da se pokore i vlasti njegovih nasljednika, o kojima on nije nikada govorio. U svojstvu Božijeg poslanika nije ga mogao niko naslijediti, jer je on bio posljednji božiji poslanik, h a t e m e n ’n e b i j i n (XXX:40). Na to nije niko ni pretendovao. Ali kako je on bio u isto vrijeme i osni­ vač islamske teokratske države, to je pitanje: ko će biti svjetovni vođa arapskoga naroda, izbilo svom žestinom još prije nego što je Muhamed sahranjen. Pravovjerni svijet u Medini podijeli se u dva ta­ bora: u Muhadžirine i Ensarije. Muhadžirini, mekanski ljudi, među kojima se Muhamed rodio i Islam objavio, koji su prvi uz njega pristali i s njim iz Meke u Medinu iselili, tražili su da njegov nasljednik bude iz njihove sredine. Medinski Muslimani koj su s Mu­ hamedom sklopili čuveni ugovor na Akabi (§. 13.) i u svoju ga sredinu primili, prvi mu pomoć pružili i odlučno stali u obranu Islama, Ensarije »pomoćnici Resululahovi«, zahtijevali su da se njegov nasljednik bira između njih. Borba oko toga makar i časovita bila je i oštra i ogorčena. Konačno je izabran najstariji Muhadžirin, Muhamedov tast i najvjerniji drug, Ebu Bekiri Sidik. �fcpoj 4. ,ГА JPET« Izbor Ebu Bekra odlučila su dva momenta: dok je Muhamed u zadnjim danima svoga života ležao teško bolestan, ovlastio je svoga tasta da u mjesto njega klanja pred pravovjernima (§. 21.) a posto­ jala je i jedna njegova izreka: E1 E i m e t u m i n K u r e j š i n »svjetovno vodstvo Muslimana pripada Kurejševu plemenu«. Prvi halifa Ebu Bekiri Sidik. Starac u poodmakloj dobi primi na sebe zadatak vrhovnog glavara islamske zajednice i prozva se »H a 1 i ! e t u R e s u 1i 1 a h i«, nasljednik Božijeg poslanika. Stupajući na presto, objavi narodu: Evo sad vla­ dam nad vama a nije da sam bolji od vas. Ako uzradim pravo, budite mi u pomoći, a ako pogriješim, ne dajte mi. Vladaru reći istinu, to je sveta dužnost svakog građanina, zataji mu istinu, jeste izdaja. Najslabiji među vama, kod mene je najjači kad se radi o zaštiti njegovih prava, a najsilniji između vas, kod mene je najslabiji kad se radi o zaštiti tuđeg prava protiv njega. Uzdam se u Boga da nećete pre­ stati da se borit'e za svaku stvar na božijem putu, jer one koji to zanemare, na'pustiće Bog. Pokoravajte mi se dotle dok se ja pokoravam ^ogu i odredbama nje­ gova poslanika. Iznevjerim li se tome, ne veže n*' vas dužnost vjernosti prtema meni. Klanjajte i molite sp Bogu, on će vam biti milostiv« . . . Time je obilježio pravac svog budućeg rada. Halifi Ebu Bekiru bila je prva briga kako da izvuče Arabiju iz teške neprilike u koju je zapala smrću njenog preporoditelja. Mnogi sanjari, osokoljeni Muhamedovim uspje­ hom, počeše se izdavati za »božije« poslanike. Sa juga i sjevera arapskog poluostrva pomaljali su se lažni proroci a najopasniji onaj iz Jemame i činilo se da će šizma i jeres okužiti najljepše krajeve Arabije. Jedan zanešenjak pokuša da nadopuni Kiir-an i poče se izdavati za prvog Muhamedova nasljednika. Većina arapskih plemena pobuni se i otkaza svoju poslušnost dinu i plemenu Kurejš. Mnogi, ne odričući se Islama, uskratiše davanje z e k a t a, po­ reza što se od njih tražio većinom za sirotinju, udo­ vice i nemoćne. I Meka se digla. Mekanski namjesnik Atab bin Usajd sklonuo se ispred buntovnika i u gradu zavladao nered i pometnja. »Kakav je to božiji poslanik koji je umro kao i obični ljudi?« — »Vratimo se u vjeru praotaca!« — grmili su otpad­ nici po mekanskim ulicama. Suhajl bin Amr, ugledni mekanski građanin i dobar Musliman videći da zabuna uzima šire raz­ mjere, stupi među buntovnike i reče: Istina Muhamed je umro, jer je bio čovjek, a svi su ljudi od Boga i njemu se vraćaju. To je Muhamed uvijek naglašavao. Ali Islam koji je Muhamed kao Božiji poslanik obja­ vio živi i islamsko carstvo ima tek da nastane. Teško onima koji i za čas u to posumnjaju i skrenu s pra­ Страна 59. vog puta. Njih čeka najstrožija kazna« . . . To je dje­ lovalo i buntovnici se povuku. I Taif se uskomeša na glas o Muhamedovoj smrti, ali i tamo se našao čovjek, Osman bin Ebi As, koji jo pokolebani svijet umirio: »Sinovi Sakifa, govorio je on, mi smo posljednji primili Islam, nemojmo biti prvi koji ga ostavljamo!« Slični i još gori glasovi stizali su u Medinu i sa drugih krajeva arapskoga poluostrva. U Nedždu, Jemenu, Muhri i Umanu, Hadramevtu i Bahrejnu našao se poneki licemjerac i pritajeni paganin i počeo zavađati neupućeni svijet. Sve se uskomešalo. Metež i pobuna na sve strane i u tolikoj mjeri da se je i inače odvažni Omer bio uplašio te savjetova Halifi opreznost a u prvom redu da iz Medine ne udaljuje vojsku, koju je Muhamed u zadnjem času svoga ži­ vota bio odredio da pod vodstvom Usame’t bin Zejda .otputuje na granicu Sirije, u predjel Balka. Tako mi Alaha, odgovori Ebu Bekir Omeru, tako mi Alaha, kad bi znao da ću sam ostati u gradu i da će sutra navaliti divlji zvjerovi, ja ne bih propustio da ne izvršim ono što je Resululah naredio sa sa­ mrtničke postelje svoje«. Isti dan Ebu Bekir je otišao u Džurt u nepo­ srednoj blizini Medine gdje je bila utaborena vojska, spremna za polazak u Siriju. Pošto se porazgovorio sa Musenatom, halifa je održao vojnicima ovaj govor: »Junaci! Kad ste u bitci, ratujte kao junaci i vite­ zovi. Ne dopustite da ikad na vas pane ljaga nevjere ili izdaje. Nemojte nikad i nikoga nakaziti, ni živa ni mrtva mrcvariti. Neubijajte starce, žene i djecu. Ne uništujte tuđe usjeve, ne lomile grane od voćaka, a od životinja koljite samo onoliko koliko je najnužnije iz vašu prehranu. Ako naiđete na bude koji, povu­ čeni u svoje ćelije, Boga mole, take ljude poštujte i štedite i od najmanjeg uznemirivanja. Naićete možda i na takove koji su razbijene glave i sa dugim plete­ nicama a ne žive u samostanima, takove dotaknite samo koricama mača i spomenite ime Božije. Neka vam je Bog u pomoći!« . . . Po odlasku vojske iz Džurfa, u Medini zavlada strah. Sa svih strana dolazile su alarmantne vijesti, a pojedini A m i 1 i koje je Muhamed bio opremio na razne strane da kupe z e k a t, vraćali su se u Medinu opljačkani i protjerani od pobunjenog stanovništva. Nekoliko dana iza toga javljeno je da na Medinu kreću pobunjena plemena Gatafan i Benu Esad, a u isto vrijeme došla je i jedna deputacija šefova svih plemena iz Nedžda i tražila od halife da šefovima po­ jedinih plemena pripusti pobiranje i uživanje zekata a da će oni garantirati za lojalno i mirno držanje nji­ hovih plemena, koja i dalje ostaju u Islamu. Omer i mnogi ugledni Muslimani, videći opasnost sa svih strana, savjetovaše halifi da to primi bar za neko vrijeme dok se Usamet vrati iz Sirije i dok se �Страна 60. priberu i druge čete. »Glavno je da ova plemena ostanu u Islamu, pa makar za neko vrijeme i ne pla. ćali zekat« — govorili su oni. Pronicavi halifa znajući dokle bi moglo dovesti popuštanje još nedisciplinovanim plemenima, odsje­ čeno odgovori vođama deputacije: »Ne dopuštam da od zekata uskratite ili za sebe zadržite i jednu ovcil Tražim od vas i od vaših plemena bezuslovnu po­ kornost, inače rat! Teško onima koji skrenu s pra­ voga puta« . . . I halifa nije časa časio. Deset vojskovođa sa po­ trebnim brojem ratnika razasla u pobunjene krajeve a junačkog Halid bin Velida put brdovite Jemame, gdje je Musejlema okupio pod svoju zastavu blizu četrdeset hiljada vojnika i nanovo se proglasio za »božijeg« poslanika. Da svojim pristalicama olakša vjerske dužnosti, Musejlema je ukinuo dvije Kur­ anom propisane molitve (sabah i jaciju) a i za zekat dao olakšice. U brdinama Jemame, Musejlema je dva puta razbio islamsku vojsku, kojom su zapovijedali Ikrima i Šurohbil. Kad je došao Halid, Musejlema ga je do­ čekao na otvorenom polju v Boj se bije junački u oba tabora i ratna sreća sad je ria jednoj sad na drugoj strani. Konačno nadvlada islamsko oružje: pade Mu- А хм ед Р еф ик; Бро) 4. ■Г A Ј Р £ Т« • sejlema i s njim deset hiljada otpadnika. Ostali se razbježaše na sve strane da se docnije priključe Halidu i ponovno prime Islam. Nije prošla ni godina dana iza ove pobjede, a u Arabiji je vaspostavljen red i mir. Raskidana i po­ bunjena arapska plemena opet su se sjedinila i pod islamsku zastavu okupila. Tada je i halifa mogao da okupi sile i pošalje prema Persiji i da time u život privede Muhamedovu želju da sa ostalim Arapima ujedini i one na granici, Vizantu i Persiji podložene. Arapska nomadska plemena sva tri stoljeća prije Islama naseliše malo po malo donji predjel između Eufrata i Tigrisa, Iraki Arabi, gdje je docnije nastala kraljevina Hira. U martu 633. piša halifa Halid bin Velidu da odmah sa svojom vojskom krene put Iraka gdje ga je na granici čekao Musenu bin Harisa sa osam hiljada vojnika. Kad je Halid došao na persijsku granicu piša po naputku halifinu persijskom vojskovođi Ormuždu ovo jHsmo: »Ako se obratiš na pravi put, ti si spasen. Osiguraj dakle sebi i svome narodu našu zaštitu i dopusti neki danak. Ako to ne učiniš žaliti ćeš sam na sebe, jer ja dolazim sa takim borcima koji smrt vole baš toliko, koliko vi život«. (Nastaviće se.) l U T i r r l / СОКОЛОВИЋ г ‘! ' (Превео с турског: М- Р. Делић). (Свршелк) Соколовић je и за времена Мурата III. и ако опкољен са свих страна толиким непријатељствима, толиким завидљивцима, ипак успио, да одржи турско царство на висини снаге и моћи које je имало за времена султана Сулејмана Законодавца. Потпуно je јасно било, да ће нестанком Соколовићеве јаке руке и његове одлучне и паметне политике почети расуло елемента који су сачињавали механизам османлијскога цартсва и да ће тим моментом наступити доба његова офпадања и пропасти301). Соколовић je био потпуно ушао у све и најситније нутарње гране управе, водио je рачуна и о најмањим ситиницама у државној управи и настојао да изглади чак и несугласице између појединих кадија и тефтердара no Анадаолији. On je увијек настојао, да спријечи ратовања која су no његову политику била штетна, али чим je такав рат одобрио цар, он je неуморно радио и настојао, да се тај рат с успјехом заврши. Настојао je увијек, да потпуно задовољи one који су били одређени на далека ратишта a његов je принцип био, да свакога према његовим заслугама награди. До 975. године јењичарски ara у Јемену уживао je приход у износу од стотину a чехаја од четрдесет акчи. Соколовић je тај њихов приход* *01) Хамер св. II., стр. 217. повећао и то првоме на стотину и тридесет a другоме на шесдесет акчи. Хасови Лале Мустафе паше износили су десет пута no eto хиљада акчи a кад je био одређен да ратује у Јемену, Соколовић je одлуком царског дивана наредио, да му се дода још у готову из мисирске хазне дванаест пута no сто хиљада акчи (7. шабан 975.). .Племе Kapa Кечили живило je као раја једнога спахије у Караману и становали су неких 20—30 година у Теки. Соколовић je ово племе уписао у санџак Теке (5. зи-л-хиџе 975.). У кратко он je сав свој живот провео у реформацијама свих унутрашњих, спољашњих, политичких и друштвених паслова земље. Соколовића je у сваком његовом послу водила само његова чиста савјест и увјерење; он се никад, ни за моменат иије оглушио о своју дужност, о правду и правичност. Ферудин бег при крају своје историје о сигетском рату султана Сулејмана, прича шта му je о Соколовићу рекла једна особа, која се je више пута љему обраћала. Ta je особа рекла: — J a сам мислио, да вслики везир no својој вољи чини и ради све што он само хоће; али сад сам се увјерио да он самовласно није у стању ништа урадити. У томе смо се варали. Сад сам се увјерио, да je свемоћан само један Бог. �Бпој 4. »Г A ЈР ЕТ. Страна 61. Исти се je једном приликом обратио Соколови- Повећао je морнарицу Турске и помно се старао да hy за некакав свој посао, и рекао му: no крајинским — пограничним утврдама уздржи — Хвала Богу ви сте велики везир. Ton и пуш- добро уређену: аериторијалну војску, »далкилика у вашим je рукама. Ваша заповијест у организ- џе«30в) и добровољце. му свијета струји као душа у тијелу и прелази у Соколовић je више од пола вијека неуморно равасиону. Moja ствар с најмање добре воље може дио за славу турства и поред умне и високе управе бити свршена. Филипа II., фраисоа I. и Максимилијана успио je, да Турчин својом оружаном силом и умном висиСоколовић му je на то одговорио: Истина, потребно je, као што кажеш, да ријеч ном стеће признање. Управа Соколовића као великог везира сачи* онога ко служи људској заједници и руководи свјетским пословима, треба да буде на своме мјесту. њава најсветлије странице турске историје. АдмиАли ово звање великог везирства засновано je на рал Журијен до ла Гравијер пише: четири велика стуба: Прво, у свему се мора посту»Турци не бијаху онда свачији нераздијељени пати тако, како ће се удовољити Свевишњега; плијен или како једна муслиманска пословица кадруго, сви послови великог овезирства морају же, не бијаху глава која-се je у неуким берберским иотпуно одговарати прописима шерајата; треће, рукама претворила у рабошку реску. За Сулејмана велико везирство мора дјеловати у правцу Законодавца пред Турцима je стрепио цијели свипокорности и оданости његовом величанству Божи- јет. Кад би се тада све хришћанске снаге сјединиле јем халифи и четврто, мора водити рачуна о оби- не би биле у стању да туку турску морнарицу«. чајима народним. Ако се велики везир макар о једОво вријеме о коме адмирал пише спада у доба но од ова четири своја ослонца огријеши, велико боколовићеве управе. Он ово доба описује даље везирство ће бити отрцано као лешина кад je њена овако: душа напусти. Ако тако свјетиљка ока великог ве»Копнача мора покораваху се падишаховој возирства остане без бисерног сјаја ових четири стуба, љи. Венеција послије губитка »Маловазијског Наоно he бити ћораво око, зеница која ништа не види ноља«307) те »Романског Напоља« пала je у засјенак и нема свога животнога сјаја302). и вјерно je плаћала данак Турској. Француска je Д а би одржао премоћ и осигурао стално успје- на ове стране врбовала непријатеље против импехе царства коме je служио, овај епособни везир, не ратора и потајно тражила помоћи од Високе Порте. само што je ставио у сталан рад цариградски арсе- Турска застава таласала се je већ и на будимским нал, него je убојне бродове изгра!;ивао и у Биређику ^бедемовима. и Басри803) Он je тако.уз пркос свима непријатељМаџарска бијаше постала колонијом турске им: ствима, која су против њега са свих страна просто перије и ако про форма бијаше ту један »владар«. врила и долазила почевши од самога султана, опет Taj »суверен« бијаше једногодишње дијете кога њеизвршавао своју патриотску дужност. гов груби заштитник бијаше узео с помајком му за»Сувишке својих прихода од великог везирства једно у свој шатор. Он je, у знак покорности био нотрошио je у добротворне установе; у подизање џамије, медресе, дерсхане304), текије у близини Сул- приморан, да сваке године, подножју пријестола падишахова лодпоси no тридесет хиљада дуката«303). тан Ахмеда, чешме, шадервана и мектеба који jom Соколовић je волио како књижевност тако и и данас постоје, те моста на Дринн у Босни украј Вишеграда a код свога родног мјеста Соколовића историју. Он je устајао сваке ноћи, узимао абдест који je, од прилике дуг пет стотина a широк триде- и молио се Богу, — a послије тога наредио би своме сет аршина, врло тврд и боЉи и тврђи од свих мо- благајнику, ушкопљенику, Хасан аги, да му чита стова у царству. Готовина нађена код њега која му историју Османовића30®). Тако се он једне ноћи опет je била претекла преко овога једва je била довољна пробудио, узео абдест и клањао. По томе позвао je да га послије смрти опреми и сахрани. Није успио Хасан агу и наредио му, да му чита историју. да остави благо, али je успио да лослије себе остави Хасан ara га je питао: часно свијетло и ничим неокаљано поштено име305).. — Одакле ћемо читати? Соколовић je штедио и чувао државну благај— Читај ми смрт султана Мурата на Косову — ну од расипања. За његове управе, само je дванаест одговорио му je Соколовић. хиљада јењичара и шест хиљада спахија добило принадлежности и тимаре. Спахијама je давао ти8oe) Војннци добровољци који су силовито ударали на маре само послијс положеног испита. Он je реформинепријатеља и на утврде с голии сабљама, — Пр. прев. рао и топчијске, бомбардијерске и минерске оџаке. 80т) Љубичица. Чувајући богатство дворске хазне настојао je, 8oe) Журијен дола Гравијер, Берберски Гусари и Морда увијек има и једну извјесну резерву готовине. нарица Султана Сулејмана, стр. 1—20. «°2) Историја Сигета од Ферудин бега у Народној Бнблиотеци бр. 361. 808) Архива, важни списи. 804) Предаваоница = сала у којој професори држе предавања. 805) Харемска Историја од Ата-а св. II. стр. 28. 80°) Соколовић je много штовао прве владаре. Он je увакуфио два Кур-ана у Турбе Осман газије у Бруси. Један je писан 969. рукописом Мухамед-бин Хусеин-ел-Кашаниј© a други носи годину 974. Корице су им веома украшене. Исто тако ноклонио je no један Кур-ан у турбета Орхан газије и Мурата I. (983.) тс један Кур-ан у Гази Хусрев Бегово турбе у Боснн. i 1 �Страна 62 Rnoj 4. *Г A Ј Р Е Т. Хасан ara му je прочитао опис цијеле косовске битке са свим коментарима и најпослије наишао на мјесто на коме je описивано како je Милош Кабиловић310) ударио ножем султана Мурата. To je на Соколовића дјеловало na je плачући рекао: — Боже, дај и мени да и ja будем такав шехит, — и проучио je фатиху за душу Муратову311). Сутра дан, као и обично вршио je своју дужност. Дошао je у свој сарај на Каба Сакалу. Док je одржавао ићиндијски диван ушао je унутра један човјек сулудог држања. Био je то један Бошњак. Више лута je исти сусретао Соколовића и тражио од њега милостињу. Соколовић je сваки пут настојао да га задовољи. Помислио je, д а je и овај пут дошао да тражи napa. Гурнуо je руку у џеп и кад му je пружио новац, он je извукао нож, кога je био сакрио у рукав. Чауши су полетјели да га спријече али нијесу стигли. Он je невјероватном брзином сјурио нож Соколовићу под саму сису. Чауши су убијцу ухватили a пашу унијели у женско одјељење. Сав je диван био поре^ећен. Акшам je био, и пред сами мрак дозват je хирург којц му .je ставио фитиљ и мелем и рану му повезађ. Рана je била тешка л уморно тијело Соколовића, које се више од пола вијека замарало државним пословима, није могло п тој тешкој рани одокети. Стари везир, баш кад je на мунарама Св' Софије учио езан, заклопио je своје очи (20. шабан§. 987.31**) Велики везир, који се никада ни за трунку није, огријешио о поштење и исправност, који je за дуги низ година одржао турску моћ и превласт на њеној кулминацији, добио je као посљедњу награду иа то, крвави нож у груди. Познати су били они који су произвели ову Соколовићеву крваву трагедију. Раскомадавање »сулудога« убице није постигло жељени утисак, јер су врло многи вјеровали, да су то све само удешене махинације. Смрт Соколовића врло je тешко дјеловала на народ и изазвала je општу жалост. Осим великога муфтије Кади Заде Шемсудин ефендије, сва je улека једногласно закључила, да je Соколовић истински шехит na није допустила ни да се окупа његово мртво тијело.313) 81°) Обилић. Пр. прев. 8U) Према причању Хасан are ушкопљеннка. Печевија св. 1., стр. 25. *12) 13. октобра 1579. Пр. прев. 318) Селанигија стр. 155. — Солак Заде стр. 62. Земни остатци Соколовића сахрањени су у околини Ебу Ејуби Енсарије. Вијест о овој крвавој трагедији стигла je и на персијско ратшпте. Ова горка и тешка вијест дјеловала je поразно и натјерала сузу свакоме. У то вријеме налазио се je на ратишту и Печевија Ибрахим ефендија.314) Утисак вијести о смрти Соколовића он описује овако: »Глас о смрти великог покојника дјеловао je поразно и завладала je у редовима војске општа одвратност против убица. Стигла je сердару и у војску 6. дана рамазана. Спонтана, готово општа жалост завладала je војском и може се рећи да mi­ je било душе која није за њим заплакала«315). 314) Печевија св. II., стр. 62. 81в) Ахмед Расим у својој Османлијској Историји отворено каже, да je Мурат III. био ријешио »да одсијече један ступ оД оних на које се управа наслаљала јер јс исти одвише -^ а д а распростирао«. Он вели да je убијство Соколовића извршено околишним путем. Прије свега су му премјестили Феридунбега његовог врло повјерљивог пријатеља за •санџак бега београдског. Послије тога су му убили ћехају a до мало иза тога његова стричевића Мустафа пашу будимског беглербега. Његови вјерни пријатељи, знаменити Шејх-ул-Ислам Хамид ефендија и велики адмирал Пејала паша већ су били умрли. Био je већ умро и Јосиф Наси, који бијаше себи утувио, да ће бити именован краљем острва Ципра, na кад су, послије освојења, приходи острва били одређени 8а принадлежиости великог везирства, он бијаше постао чувеп као ненријатељ Соколовића. Против тако осамљеног Соколовића, царева мајка Нурбану, наговарала je стално Мурата, да узме сам управу у своје руке. К тому познати Шемси паша и Лала Мустафа паша нијесу престајали с интригама. По Ахмед Расиму, убојица je пред вечер, одјевен у дервишку ношњу, дошао пред Соколовића кад се je овај бавио јавним пословима у своме двору и кад му je пришао t изговором да му преда некакву жалбу, зарио му je нож у срце. Ахмед Расим вели даље, да je убијца, према неким савременим историцима, био сулуд занешењак, што.је истина у толико, јер би морао знати, да мора свакако бити убијен, ко убије једног великог везира. Да би свијет заварали, везали су »занешењака« о ноге и руке за четири коња и тако су га, да би била још једна трагедија више, растргали. Протуране су разне вијести о.томе, као да je убијца Босанац коме -je смаљен тимар, да je убијство cupeмио Лала Мустафа и т. д., али за нас je јасно, вели Расим, да je Соколовић жртва мржње коју je стекао својим, као велики везир, четрнаестлгодишљим исправним, сјајним и успјешним радом. (Османли Тарихи св. I., стр. 411—414). Крај. �Број 4. >Г A Ј Р Е Т< /a jfiu a o b Страна 63- 77ш а ш п С В Е Ч А Н А З А Б А В А ГЛАВН ОГ ОДБОРА Г А ЈР Е Т А У НАРОД. у дивно декорисаним нузгредним салонима у најбољем рас- ПОЗОРИШ ТУ. положењу све до 9 сати изјутра. Дворана Нар. Позоришта као и нузгредне просторије Овогодишња Гајретова забава, на којој се интензивно радило преко два мјесеца, и о чијим je припремама било roвора у виш е наврата како у нашем тако и у осталим овдашн>им листовима, одржана je у суботу 5. фебруара о. г. у 9 сати на вечер у свима просторијама Народног Позоришта. Сада, када je та забава прошла, слободно можемо устврдити да je она била на висини досадањих Гајр етових забава и да je no своме аранжману те моралном и материјалном ус п је х у надмашила све сарајевске забаве ове сезоне, што су потврдили и сви сарајевски листови, Забаву je посјетила најотменија публика града Сарајева a и многи пријатељи друштва из оближњих мјеста. Својом посјетом увеличао je забаву Министар Правде г. Др. Милан С рш кић с госпођом — и ано je исте вечери, пред сам почетак забаве, допутовао из Београда. З атим.еу присуствовали забави : Командант Армије генерал r. Крста Смиљанић, Велики Ж упан г. Милан Николић, Командант Д ивизије генерал г. Јован Јовановић, Командант Места генерал г. Никола Јорговановић, вјерски представници и то: високопреосвештени Митрополит г. Петар Зимоњић, Надбискул г. Др. Иван Ш арић, Надрабинер г. Др. Весел и Пастор г. Шефер. Забаву с у ју в е личале својом посјетом и представнице београдских ж енских друштава на челу с госпођом Маром М, Триф ковић, предсједницом Београдсиог Гајрета и познатом јавном радницом, које су дошле на отворење првог српског Д јечијег Забавишта у Сараје ву Добротворне Задруге Српкиња. Исто тако присуствовали су и представници страних држава, енглески, француски, чехословачки, њемачки, талијански и аустријски конзули, и то енглески и чехословачки с госпођама. Затим представници друш тава: Просвете, Напретка, Нар. Узданице, Беневоленције нао и многих других к у л тур ни х и националних друштава. Посјета je и иначе била одлична, јер je сала Нар. Позоришта, заједно са нузгредним просторијама, била дупком пуна, тако да су се многи посјетиоци морали повратити не могавши добити мјеста. Извађање програма забаве je отпочело тачно у 9 сати када су биле просторије дупком пуне. Женски и мјешовити хорови Гајретових питомица и питомаца отпјевали с у четири хорске пјесме на опште задовољство публике. Гђа М ајда ПабстГеоргије вић, која je доброхотно судјеловала у концертном дије л у забаве, одлично je пјевала са много топлине и снаге у заврш ној сцени I. чина »Мадам Бетерфлај« (Ћ о-ћо-сан) као и г. В. Т ур и н ски . С лику из »Зулумћара« извеле с у питомице и питомци Гајрета ( у реж ији г. Туринског) са много ж ивота и толлине. Нарочито се истакла гђица Ферида Пашалић у улози Емине и Халид Адемовић у улози Селимбега — Зулум- ћара. Са сликом »Зулумћара« био je концертни дио програма исцрпљен, na се прешло на и гранку. Предсједкик Гајрета r. Др. Авдо Хасанбеговић отворио je игранку »Србијанком« са гђом Маром Триф ковић. Игром je равнао r. др. Омер Бахтијаревић. Игранка je потрајала до зоре. Забављање je потрајало декорисане с у no плану и н ж . г. Макале. Ова забава оставила je најљ епши утисак на све присутне госте, те она no својим успјесима добива тим више, што с у све забаве ове сезоне у граду Сарајеву далеко заостале како no посјети тако и no моралним и материјалним успјесима, што свакако с л уж и на д и к у и понос управи Гајрета. ПРИНОСИ З А З А Б А В У ПРЕД СЕДНИКА МИНИСТАРСКОГ С А В Е Т А И М ИН И С ТРА ВОжСКЕ И М ОРНАРИЦЕ. П редсједник М инистарског Савјета г. Никола Узуновић, желећи и овом приликом да донаже сво ју благонаклоност и разумијевање за наш Гајр ет, послао je управи Гајрета свој прилог за овгодиш њ у Гајр етову забаву у износу од Д ин. 2.000. М инистар В ојни г. Стеван С. Ха џи ћ , стари и опробани пријатељ Гајретов, послао je такођер свој прилог у износу од Д и н. 500. Управа Гајрета срдачно благодари на овој пажњ и према Гајрету. Даровани бифе за овогодишњ у Гајр етову забаву. За бифе овогодишње Гајретове забаве, одржане 5. фебруара о. г. у Нар. Позоришту, даровали су слиједећа г. г.: Асим Тафро 50 jaja, С. Арифхоџић звркови, Азис Сарић хурмашице, Акиф еф. Сочо рахатлокуме, A. Новалија кадаиф, Ахмет еф. Борић гуску, Шерифе х. Кобић туку, Фехим еф. Шкаљо џунлари и бурек, Мехага Туња зељаницу, Мујага Хардага бурек, 3. х. Бахтијаревић туфахије, Ибрахимбег Ченгић сарму, Др. Заим Шарац туку, Ризабег Ченгић сарму, Акиф Саханић улутму, Салко Тафро бурек, Ферид Ђулбеговић екмек кадаиф, Мухамед Браво хурмашице, Али еф. Лутво баклаву и тукца, Мехмед Р. Делић торту, М. еф. Пањевић рузкнде, Хафе х. Шахпнагић јабуке и бурек, И. Хаџиомеровић, дир. Ергеле торту, Исламага Вранић печеницу, Зехре х. Ћурчић бурек, ЈТутвија Шабапагић баклаву, Имшир Коњхоџић трав. сира, Нафија Баљак торту, Хамдија Потуровић сира, Махмуд ЈБубовић печеницу, Сабит Крбешевић салату, Акиф еф. Бнсеровић тукца, Азнз Кадрибеговић торту, Шемса х. Ченгић баклаву, Асимага Шабановић рубашеци, Хамид Кукић хурмашице, Др. Асаф Шарац баклаву, Омерага Ужичанин зељанпцу, Едхем Мусакадић печено јање, Најле х. Кајтаз џузлема, Јусуфбег Пашић бурек, Ахмет Сефић хурмашице, Хајрудинбег Капетановић хурмашице, Хајдар Чекро баклаву, Салих Сердаревић зељаницу, Бећир еф. Мехмедбашић хурмашице, Асим Курт зељаницу, Хусо Кадић тукца, Др. Авдо Хасанбеговић баклаву, Алија Орман бурек, Асимбег Мутсвелић тукца, Шехзаде х. Башагић филоване јабуке, Мехага Чомара хурмашице, Хамди еф. Јамаковић хурмашице, X. х. Берберовић торту, Кекетовић лутму, Едхем Фехимовић баклаву; Хапдија Потуровић сирницу, Ћамилбег Селманпашић з к г печенице, Сеид Мемишевић торту и Ибрахим Хаџиомеровић, комесар сарај. општине мјесто у јелу положио у готовом Дин 200.—. �Стпана 64 Број 4. »Г A Ј Р Е Т« Гајретова забава у Бихаћу. У овогодишњој сезони бихаћких забава прва je била Гајретова, која je одржана пригодом Обласне Пољопривредне Изложбе у Бихаћу дана 24. октобра 1926. Поред све краткоће времена за припрему ове забаве ипак ни овогодишња забава нимало није изостала својим успјехом од прошлогодишњих Гајретових забава, које се увијек рачунају међу најбољим и најуспјелијим у Бнхаћу. Овом забавом Пододбор Гајрета имао je у виду више моралну него ли материјалну страну с разлога што се на тај дан слегло мноштво свијета из читаве бихаћке области у Бихаћ, na да с тиме што више популарише Гајрет у нашим масама, којима je у главном ова забава била и намијењена. И ако je реченог дана било отворење Изложбе, прегледаље и награђивање пољопривредних продуката и других програмних тачака Изложбе, уз непрестани пљусак кише, због чега су посјетиоци били изморени, ипак их je мноштво похитало да посјети и Гајретову забаву, која je одржана у »БалканКину« у којем су сва мјеста била заузета. У концертном дијелу забаве учествовало je Српско Пје£ вачко Друштво »Југовићи« са својим зборовођом г. Луком Опанчином. Поред тога пјевао je баритон-соло правник г. М. Бишћевић уз пратњу на клавиру гђе г. Дра Хамдије Браве’ овдашњег среског љекара. Позоришни дио »Златија« драма у з чина од р. Османа Ђцкића, извели су чланови-це и пријатељи-це Гајрета. Оба прогамна дијела изваденц су на свеопште задовољство публике. Овом приликом ue смијемо да мнмопђемо наше иожртвовно грађанство, које je дрприиијело свој обол било рави или новду као прилоге за бифе и Гајретову да им се на том дару 'најљепше не захвалимо. Поред моралног ни материјални успјех ове заб je изостао и ако сви тешко преасивљавамо ову матер) кризу, јер je укупни приход ове забаве био 5. >Свима сарађивачима, учесницима н прилагачима ове' забаве нека‘је најљепша хвала. 4— Пододбор. жртвовање за наше мезимче Гајрет, које je већ неколико пута обилније прилогом даровао на чему му се Пододбор у име Г&јретове сиромашне ђачке омладине најљепше захваљује. Госп. Мухарем Дедић, чинов. финансијске дирекције у Бихаћу сакупио je пригодом »оунета« код браћв Хасана и Смаила Делића дне 7. октобра 1926. год. своту од 133.— Дин. за Гајрет. Госп. Дедићу као и прилагачима нека je од Гајрета лијепа хвала. Бихаћ — Добровољни прилози за Гајрет. Питомци Гајретова конвикта у Бихаћу сабрали су о божићним празнидима за Гајрет 501.50 Дин. и то: 157.50 Дин. Адем Херцеговац у Бос. Отоди, 100.— Дин. Бурхан Хасановић у Бос. Крупи, 94 Дин. Мехмед Бећиревић у Бос. Градишкој, 55 Дин. Касим Селман у Котор-Вароши, 31.— Дии.‘ Шемсудин Ћејван у Козарцу, 25— Дин. Џафер Мујагић у Бјелају, 19 — Дин. Салах Хаџиомеровић у Цазину, 10.— Дин. Сафет' Бећиревић у Боо. Градишкој и 10 .— Дин. Абдо Џумхур у-Бањој Луци. Пододбор Црвеног Крста у Цазину даровао je почетком јануара oi г. Гајретову конвикту у Бихаћу 500 кг пшеницо. Омладини као и Пододбору Црвеног Крста у Дазину од стране Гајрета најљепша хвала. Књижевни оглас. Читаоцима се нарочито дрепоручује и истиче I. књига Збирка Великих Војника« дело; »ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК« његов живот и рад, које je написао Бригад. Генерал Живан Ј. Ранковић и које Ж Ш 1; п“втГајрет, ° : Сарајево, Бр. 8 од 16. априла 1926., Jugoslaven­ Повјереник за Гостивар. Главни Одбор именовао je повјербником Гајрета за Гостивар (Јужна Србија) Кјамила Куленовића, тамошњег муфтијског секретара. , Даљњи утемељачи из среза тешањског. Госп. Сабит Чампара, срески поглавар у Тешњу уписао je поред досадањих чланова утемељача, новог утемељеча Гајрета г. Мирка Санчевића, подузетника из Теслића. Прилози за Гајрет у Бихаћу. У октобру 1926. год. посјетио je Гајретов конвикт у Бихаћу високо-преосвештени госп. Др. Венијамин Таушановић, Епископ бихаћке Епархије у пратњи среског поглавара госп. Милутина Терзића, којом се je приликом високи посјетиоц угшсао за члана Гајрета са мјесечним приносом од 50 Дин. Високо-преосвештени госп. Епископ у ово кратко вријеме како међу нама борави доказао je своју велику љубав и по- ski Listt Сарајево, Бр. 90 од 18. априла 1926., Слобода, СараЈево, Бр. 70 од 20. априла 1926., Политика, Београд, Бр. 6489 Од 19. маја 1926., Војнички Гласник, Београд, Бр. 6 од јуна 1926., Правда, Београд, Бр. 186 од 11. јула 1926., Нови Живот, Београд, Књ. XXVII. Cfl. 10. од 17. јула 1926., Братство, Сарајево, Бр. 7 и 8 за 1926., Бродар, Београд, Бр. 8 за 1926., Самоуправа, Београд, Бр. 273 од 30. новембра 1926., Ратнички Гласник, за децембар 1926. Дело je, сем тога, нарочито препоручио и наградио: 1. КњИжевни Фонд »Задужбине генерала М. Срећковиfca« решењем 3. Бр. 50 од 9. јула 1926. 2. Господин Министар Просвете својом одлуком Бр. 61241/Ш. од 25. маја 1926. 3. Господин Министар Војске и Морнарице решењем Ђ. Бр, 19152 од 11. јуна 1926. Дело се може добити no цени 40 дин. no комаду, односно 1 долар и 20 сантима за Америку. Kao II. књига из »ЗБИРКА ВЕЛИКИХ ВОЈНИКА« припрема се дело: »ВОЈВОДА ЖИВОЈИН МИШИЋ« његов живот и рад. Štampari)* »Bosanske Poite«, Sarajevo. — Vlasatk druitvo »OAJRET«. w Glavat I odgovorni nredatk: Hamld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašoje sve ostale cigarpapire a potpomaže i J a jre f' i- Tvornica Sisarpapira S. D. ifa la j, Sarajevo, '• m ože se naručiti i р ге к о dru štva .Gairet* u Sarajevu °]|°][°][е][°1В [°1ВИ(°][°]1г И°1[°][°] СарајввснА Бонка д. д. у С а р а је в у . Телефон бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошке на штецњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет". �Ibrahira Šabanagić i sinovi Saraievo, Kundurdžilutc ulica broi 27 T e le fo n : T r g o v in a b r o i 481 — Stan 767 д т и т а т т јЧ г д а в в Б Е а Е а н в н в Е јч 3 и н 3 3 и 3 и и 0 v a § В.™£! B cišagića Sarajepo trgovina muzikalija I materijala za pisanje i rlsanje. Bogato sfoua> rište hruafskih i srpskih knjiga ш 0 0 0 0 0 0 i Н. Bajram aga Foćo I D R U G O V I Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO З И И јВ З З Ш Ш В Е 2 В З Е В Е 2 В В З Gjulagina ul. 3. - Telefon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i češke u najvećem izboru.------Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, -------: šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ------- fe 3 B Q C )»сж а*сж з*сжа*сжа*сжз*саг>ежз*с*а*сжз*сжо*сжа#сж5*с Ш) Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana B Čitajte ,Gajret‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga sv ak .čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite s e G ajreta! VTTTTTTTTTVTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTVTVVTTTTV � https://kolekcije.nub.ba/files/original/83813de11d82a392019770e92e67158a.pdf 1bc7eb22c9113c62e5627f9b1a0f4137 PDF Text Text ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 5. С а р а је в о , 1. м а р т а 1927. ЦиЈена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — С А Д Р Ж А Ј: Владислав Тмуша: А ли Уфак. Ахмед Мурадбеговић: llo n o c (Роман из муслиманског аристократског живота). Др. Бранко М. Томић: Б аш ч л р ш и ја (Пјесма). Др. Бранко М. Томић: Х ам ал (Пјесма). К. Н. Милутиновић: П оследњ е писмо (Пјесма) Т. Вујасиновић: Бол сећ ањ а (Пјесма). Осман Нури Хаџић: М ухам ед и K yp-i ф. Грилпарцер: М орски и љ у б ав н и Bi (Трагедија у 5 чинова) Превео Сулејман Мурсел. Рабиндранат Тагоре: Ч у в ар на (Превела Наџида 0 . Хаџић). Гајретов Гласник Одобрепа Гајретова лутрија. — Гајрехова забава у Сребревици. — Чајанка женске подружпице Гајрета. — Оживљење Гајретова рада у Јањи. — Нови повјереншс у Доњем Вакуфу. — Прилог еликог Жупапа тузлапсве области. — Нрнлозп Градских општпна у Фочи и Добоју. U ' Књижевност: Мурадбеговнћева ,.Харемска лирика“. Интелектуалпн радпнци и раднички покрет — nanucao Фадил Куртагић. Лороднчно и насљедно право муслииапа — од Хафиза A. Бушатлића. i i 1 r;:i Уредник: Хамид Кукић. �Ш Ш 1. 0., SlRUfVO 0 0 0 0 Potpuno uplaćena dionička glatmica Din lo,ooo.ooo*— Rezeroe Din l,6oo.ooo-— 0 Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajnćim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne knltnrne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovau kod „Varde“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantilia" u Sarajevu. 0 0 0 0 0 0 0 Od čiste dobiti daje IO°Ja Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Oajret najbrže i najknlantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, 1 isplaćuje iste u svako doba. 0 f*10 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 [ a | 0 0 0 0 0 0 l « i l . “ lf 10000000 0 0 0 0 0 0 0 сжз• g* de сжз• сла e tata• сез • ceo e сжзe c* de e c»a e с*з e g* o• c*a • с*з • e*Dежзe chd• e c»a • саго• čin слго• ceo e сжа• I М & У Štedionico I o •сдгаслгосиа* •curo curocea* o p ć in e g r a d a S a r a je v a j g j j j S T em eljna g ia a n ic a 40,000.000— dinara 'Ј ‘ Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, jlliale Sarajevo broj 2172 ! Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju е з | g jg в Е З d Ш3 1 K * l a A G A O N I C Х Ј koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. 9e cura • с»а • c*a • сж> e сжа • сдго• curo • сжа ec*o curoе с * о * 2в о * с * з * с * а е c*a* curo е е с * а с » а е C l �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШГВА đA КУЛГУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и lb. у мјесецу. Година XI. Врој 5. С ар а је во , 1. м а р т а 1927. Ци]сна год 80 Д IloieaiiHii број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијене код Главнот Одбора или код Управа — Га|ретс вих конникта. — Vladislav Tmuša: ALI UFAK. i. Na kraju Šehovih Duganja, skoro pri samom vrhu, bila je njegova kuća. Visb je ličila-,na kulu. Bilo je u njoj mnogo odaja, oko nje prostrana avlija, u samom cveću, a do nje bašta, — ceo voćnjak. Ali kuća pusta. Sam samcit u njoj živi Ali Ufak,„treće kfolSno čuvenog Šeh Jusufa, koji sa sultan Mehmed el Fatihom pokori Bosnu i dobi za nagradu prostrane njive ispod Trebevića, a s desne strane Bjstre Rijeke. Narodi Šeh Jusuf dosta dece. Izdeliše oni Duganje. Ali Ufakovom ocu osta donji kraj sa pitomim čairima i baščama. Osta Ali Ufak samotan još u sedamnaestoj godini. Kolikog ga zateče petnaesta godina onoliki je i ostao i u dvadesetdrugoj. Samo se nešto malo raskrupnjao u leđima. Zato mu svet i dade ime Ufak, što znači malen. Otac mu je bio nešto u zavadi s braćom (a biće radi deobe) pa ga stričevi ne htedošo prihvatiti. Htede tetka Umihana da ga uzme sebi, ali on odbi. Videlo se još onda da je pomalo čudnovat mladić. I tako on osta samotan u kuli da radi toga svet još prvih dana počne o njemu svašta govoriti. Padao im je, valjda, na um njegov deda šeh Jusuf koji je znao za sve čarolije i družio se pre ratnog pohoda samo s džinovima. Verovali su da i Ali Ufak nije sam u kuli. Ne oženi se Ali Ufak jer ga ne hte ni jedna devojka. Ne baš toliko radi njegovog malenog rasta, već najviše iz straha pred džinovima, kojih je, vele, puna njegova kula. A bio je lepog lika. Lcpuškast kao dečko. Nije ostao sasvim bez brkova. Lice mu je bilo rumeno, oči blage i nežne.;.No uzalud, devojke ga nisu mogle. I radi toga bilo je pusto u kuli Ali Ufaka. Istina, njegove su ruke gojile i gajile cveće. Njegova je avlija, kao i bašta, bila u najboljem redu, pa, ako hoćete, i kula mu je bila da ne bi niko rekao da u njoj nema ženske glave. Sve je to Ali Ufak sam radio i niko ga nikad nije Video u poslu. Kad bi on svršavao te po­ slove nije niko znao, pa iako skoro niko nije ulazio u njegovu kulu, ipak je svet sve znao šta je i kako je u -njoj. Oko ličnosti Ali Ufaka isprela se ćela bajka. Sta­ riji bi pričali mlađim kako je Ali Ufak nastavio šehovski zanat svoga dede koji je bio raskinuo s čaro­ lijama pa se latio mača da postane pravi junak. Sad vele da Ali Ufak skuplja po noći džin-dairu, da s njima razgovara i naređuje im šta trebaju da urade. Naprimer: — da mu skuvaju ručak, večeru; da potaru podove, operu avliju, opleve cveće; čiste baš tu i, jed­ nom roči, sve ono što treba tedarućli kuća. Neki su tvrdili da su se naročito u gluvo doba noći prikradali njegovoj kuli, zagledali u nju i prisluškivali. Ćuli su, vele, šum pa i neke glasove. Razabirao se glas i Ali Ufaka. Čula se nekad kao neka svirka. Razabirali su šum vode, — to su džinovi prali avliju; razabirali su neko kopkanje i čupkanje, — to su džinčići plevili cveće i uređivali ga. Kad bi Ali Ufak izašao u čaršiju bilo je i takvih koji bi se (ali samo u prvo vreiro i to danju) prikradali preko bašte, ulazili u avliju pa čak i u kulu. To što bi tamo videli, vele da bi zapanjilo svakoga: — bio je svukuda red i čhtota. Prava mi!ina. Ali Ufak bi malokad danju bio u kuli. Držao je mali dućančić u čaršiji i preo svilene gajtane. Vele da mu nije trebalo da radi jer mu je otac ostavio pun kazan dukata. No nije se prekidao. Petkom bi išao u kahvu, pribijao se uz momke, ali u mahalu, ima neko vreme, nije išao. Odkako su ga na nekoliko mesta odbili, on se prošzo toga posla. Nikad nije o sebi ništa pričao. Nije hteo ni da odgovara na razna pitanja ko­ jim bi ga ljudi hteli da kušaju. Rekao bi kratko da on živi kao i drugi ljudi, samo mu je teško što on mora da radi i ono što samo žene rade. Ovo bi propratio 8 uzdahom, a ljudi bi se podozrivo nasmejali i time bi bio gotov razgovor. Inače je govorio o dnevnim do­ �Страна 66._________________ ,Г A J > E T « __________ ______________________ gađajima, o ratovima, o poslu. Ljudi ga nisu tražili. Šta više, klonili su se njegovog društva, iako je on bio rad i nastojao, da s njima živi u ljubavi i svakodnevnom saobraćaju. Ali Ufak je ipak imao dušu kao i ostali ljudi. Onako zapušten od prirode, ostao malen mimo ostale ljude, žudeo je sve više za srećnim životom. I koliko su se god od njega plašile žene i bojale se njegovog mističnog života, to je on sve više žudeo za njima. Kad nije mogao ići u mahalu na ašikovanje (ne samo što ga više niko nije hteo ni povesti, nego su mu i devojke pred nosom vrata zatvarale) on je to s bolom primio i s tim se najzad pomirio. Samo je žudnja ostala. On se u mračnim noćima prikradao Sandžakbegovom šaraju. Tamo, odakle se noću čuo kikot i pesrria mladih robinja. Naročito je voleo njihovu pesmu. Bila je to čežnja, žudnja ispletena od samih snova i uzdaha. Njihova pesma bila je i njegova pesma. One su mu je ispredale iz duše koja je takođe nešto lepo žudela kao što su žudele i bele.robinje. Ali Ufak nije nikad ni jednu video, ali po onoj njinoj pesmi, po kikotu^i zvonkoj reci, on je u fantaziji stvarao njihove slike. Uzdjžao ih je do dženetskih hurija. One su morale biti divne. Divnije i le^le^ieg(K i jedna devojka u Sarajskom Šehmni. Zbijen i Jću ćuren u ogradi i gustoj^traVi Ali Ufak je znao presedeti duge časove sve dok se mogao čuti glas onih čije je slike on stvarao. Dugo se nakanjivao da pređe baštu saraja. Da se popne na koje drvo раП а čeka i vidi bar jednu od tih hurija. Naposletku se odlučio. Bila je vedra noć bez moseca. Skriven uz ogradu on 'је slušao glasove robinja. Bile su u bašti. Ali sad nisu ppvale. Razgovarale su. Razabrao je da su svi užurbani. Upravo kad je razmakao parm ake i hteo da se provuče u baštu čuše se u njegovoj blizini ženski glasovi. Tražile su nekoga. On se trže i skloni. Ustavi dah. Čuo je neki šum, ali i nešto zamirisa u njegovoj blizini. Taj ga miris omami. Opi mu sva čula da se on zanese. Nije to bio miris cveća čiji on miris ne poznaje, a tako nije mirisao nijedan cvet. To je moralo biti nešto što Ali Ufak još nikad nije video. Ako je i cvet, on nije rastao u zemlji, već ga je neko bacio ozgo s neba. To je moralo biti telo one za kojim odavno žudi Ali Ufak. Ono što ga opija u duge noći i što mu tera san s očiju. I bi tako. Ali Ufak u svojoj neposrednoj blizini ugleda dva devojačka tela. Morao je obadve uhvatiti rukama, samo da je hteo i da je imao snage. On osta ushićen njihovim prisustvom. Pusti sva čula da se nauživaju na tome retkom izvoru sreće. Njegove se grudi raširiše. Duša oseti nešto beskrajno lepo. Dah mu je već bio stao, samo je srce jako udaralo i on se čudio kako to nijedna od njih ne ču. Број 5 — Nedam ja svoje mladosti onom ihtijaru! Ču glas Ali Ufak. — Pa nemam kud. Moraš. I mi tako činimo, odgovori druga. Kad Ali Ufak ču onaj prvi glas tek onda oseti lepotu one koja se bunila. On je zavolje toga časa. — Ja neću! Bežaću! Skočiću u vodu! Ubiću se! — Ne ide to, draga moja. Nama je tako suđeno. — J a neću te sudbine! Ja odlazim. — Kud ćeš?! Zar ne znaš da te već prate? Tre­ bala si već biti u njegovoj odaji. Pre ću se utopiti!. . . Halali! Ali Ufak ču još tu zadnju reč. Jedan šum, nešto blesnu pred njegovim očima, — pa svega nestade. H. »— Rasema!. . . Rasema!. . . Začu se tada jedan glas iz bašte seraja. Njemu se pridružiše i drugi pa se diže urnebesna vika, a onda tutanj. Uzbuni se «увч»и Sandžakbegovom seraju. Odbegla je robinja a sermeni se razletoše da je hvataju. Ali Ufak j^dva dođe sebi. Mesto one prve sumaglice koja mu se prijatno razlila po ćelom telu, opila ga i zanela, uhvati ga sad druga. Ova je bila sva jeziva, Dušu mu ispuni zla slutnja. Kad je čuo po­ viku tek mu je onda bilo jasno šta se desilo. Sad je bio na čisto s tim da je onaj nebeski stvor, ona Rasema, kojoj on nije ni lice zagledao, a koju je ćelu upio u svoju dušu i zamilovao, da je ta Rasema sad utekla, nestalo je. Ona bi iščezla kao lep san u proletnoj noći. Rasplinula se u nebeskom plavetnilu. Otišla je suncu koje ju je-i sazdalo, jer nju, pravu Rasemu, nije niko mogao više ni uhvatiti, a kamo li da je ubio! Ali Ufak se uhvati svojim malenim rukama za grudi. Glasno uzdahnu. Prikupi snagu i diže se. Samo što se odmaknuo od Sandžakbegovog se. raja zasta.de kao ukopan. Učini mu se da nema smisla ni da živi više kad je nestalo nje. Zabolje ga u duši što nije bio toliko priseban pa da je uzme za ruku, povede je sam i da je sakrije ma gde bilo. Koreo je sebe što to nije učinio pa makar i poginuo s njom. I to bi bilo bolje nego ostati ovako pustinjak do veka. Biti lišen ljubavi i sreće života. Ali sve je bilo| dockan. Uvideo je to Ali Ufak pa preko Duganja krenu svojoj pustoj kuli. Čula se iza njega vika u Šaraju i oko njega. Čuo je topot sejmena preko mosta, a sve je to bilo po jedan ubod u njegovo raskrvavljeno srce. »Nema više Raseme u išaraju pa nemam više kud ni ići tamo. To je ona radi koje sam ja dolazio, iako joj dosad nisam imena znao, ali poznavala mi je duša, zato me je tamo i vukla!. . . Tako je na pola plačući zborio sfim sa sobom Ali Ufak i došao do svoje kule. �Bpol 5. »ГАЈРЕЋ Страна 67. Otključa avlinska vrata i zakorači u avliju. Ostavi svoju postelju kako je bila. Bio je srećan Pogled mu pade na kuću. Bila je okupana u mesečini. jer se nešto novo, a lepo, uselilo u njegovu dušu. Uveće ga je dočekalo s mirisom, svež ga vetrić omi- Bila je to vera da se Rasemina duša uselila u nje­ lova i on predahnu. Kao da je osetio neku lakoću. govu kulu. On ju je osetio. Zamirisala mu je jutros To je bila uteha koja mu se sad rodila u dusi. Ra- onde gde on spava. Na onom mestu gde je on toliko sema je cveće, ono njegovo cveće u avliji i on će noći sanjao o toj Divnoj i Nepoznatoj. 0 onoj koju ga sad sto puta više voleti i negovati nego do sad. on nije nikad video, ali ju je ipak zavoleo, a eto, -\Zamandali vrata pa "kad pođe put kuće trže ga danas je osetio u sebi, u svome srcu i duši. ■ neki šum. Kao da su nečije lake noge ustrčale uz Kao opijen izađe iz svoje kuće. Nije više bilo basamake njegove kule. Prislušnu još neko vreme, setne čežnje u njegovim očima kao dosad, već je ali se više ništa ne ču. Jedan dugi, a lak, val spusti sad s njegovog lika proigravala sreća, duševni mir se niz Trebeveć preko Hrida, prostruja voćnjakom i blaženstvo. kao da se zabavi u cveću. Ono sad još jače zamirisa Sretao se s ljudima. Veselo im nazivao sei pokrenu ga iz razmišljanja. Zapahnu ga miris cveća lame. Oni su primetili promenu na njegovom licu i i svežina povetarca i on se oseti jači i hrabriji. sumnjivo se okretali za njim. »To mi se samo učinilo«, pomisli on. Priđe »Sam: Svunoć s džinovima pa je već počeo si­ jednom bokoru cveća, zagnjuri u nj glavu i zadugo laziti s uma«. Tako su mislili ljudi i puštali ga da se napajaše njegovim mirisom. prođe, ali ga nisu žalili. Noć je bila blaga. Mesec izgrejao. Sve to, kao i Kao da je stekao krila tako je bio lak. Otvorio misao na Rasemu, zanese Ali Ufaka i on se odluči ■je svoj dućan, 'upredao svilene gajtane i pevušio d^ ne ode u odaju da tamo spava, yeć se pruži na neku zagonetnu pesmu koju su pevali njegovi stari travu pod jedan bokor^ cveća. Podjnetnu ruke pod šehovi. On je čuo najpre od svoga dede Šeh Jusufa glavu pa se zagleda u nebo. "binlzedin. , Vetrić je polako strujio, cveće se zanjihalo, mi­ Kad je mujezjn oglasio podnevnu molitvu sa risi se prosipali po Ali Ufgku.pa serbirda sa nje­ minareta džamije Haseći Have Ali Ufak je bio prvi govim pogledima dizali pod plavo nebo, gore gde na dovi. Iako nije ni doručkovao ipak nije osetio trepere zvezde, gore kuda je otišla i Rasen’a . . . gladi. Nastavio je svoj posao jedva iščekujući veće. f’w "' - Slatko je prospavao ostatak noći. Sanjao j je Pre akšama nije hteo da ide kući. Verovao je da će divan san. Bio je sakriven u ogradi sarajevske bašte. odsad samo noću biti njegov život. Noću, kad se po Onda je došla ona, Rasema, raširila je ruke prema baštama i avlijama prospe mesečeva svetlost, kad njemu. On joj je kao pijan pao u zagrljaj. Usne siri niz Trebević zastruji vetar i pokrene njegovo cveće, mu se stopile u jednom poljupcu koji je bio bes­ on će osetiti u svojoj blizini onu svoju divnu, a ne­ krajan. viđenu, Rasemu. Čuće miris njene duše. Zamirisaće Svež je ustao Ali Ufak i pošao»u. ćiler da đo- mu đulsija i đulijag, a to će biti Rasema. ručkuje. Svrati tamo gde je bila postelja, ali kako Kad otklanja četvrtu molitvu kupi, ni sam nezna se iznenadi: — postelja nameštena, jorgan zavraćen, rašta, smokava i krušaka pa ode svojoj kuli. Nije jastuk ugnut kao da je neka glava na njemu p l i ­ ona više pusta, — sreća se u nju uselila. vala. On se ne prepade, ali prikupi snagu da se Zakorači u svoju avliju pa zamandali vrata. pribere. »Ko zna, pomisli on, možda sam ja u snu Mesec je već prosuo svoje zrake i omotao u magli* 'dolazio ovamo! Biće, biće.« . S tim se umiri pa se sage da uredi postelju. často-srebrnasti veo i njegovu kulu i avliju. Dočeka . Kad podiže jastuk zapahnu ga ugodan miris đulsije. ga miris cveća i svežina noći. On se uspe uz basa­ , Ali Ufak je znao da on toga mirisa nema u kući make pa se uputi u ćiler. Htede da spusti voće, ali /i i to ga ponovo začudi. On zastadV u poslu samo mu zastade pogled na jednoj polici. Tamo mu je što pritisnu jastuk još jače uz no'ia Jpoče usisavati juče ujutru ostao sud mleka i četiri jabuke. Sad u • taj divni miris. Sad je osetio jošVhešto. Nije samo sudu nije bilo više nego pola mleka, a samo dve i đulsija, — mirisalo je još nešto. Nešto slično onome jabuke na polici. Ne prepade se Ali Ufak već se blaženo osmehnu. što je osetio sinoć kad je priljubljen uz ogradu Sandžakbegova saraja upijifr\.i dušu tela onih dveju Sad je bio siguran da njegova želja nije bila samo vera njegova, već je ona postala istina, stvarnost, robinja od kojih je bila naj^pša Rasema. Njemu 'dođe da zaklikće, da glasno zapeva: java. Rasemina duša boravi u njegovom domu i hrani mesto da ga obuzme jeza od svega toga. Ali Ufak se onim čime se on hrani. On oseti nežnost i milinu kao da više nije bio na zemlji. Sa svoje kule digao u ćelom svemu biću. Poče glasno tepati nežne reci se negde pod nebo i tamo se sastao sa onom koju svojoj Rasemi,' obećavajući da će on njoj doneti svega, svega, pa i slatkiša i šećerlama, sinoć zavole. i �W... Страна 68. Бр о ј 5. »ГА JP E T « Ne bez žurbe, jednako se smešeći, on zapali sveću u toj sobi pa i u onoj gde mu je bila postelja, a zatim ode i donese, od halvedžije svakojakih slat­ kiša. Sve to lepo razmesti u čiste i svetle sahant> pa ih poreda po polici. \ Ostavivši videlo ode tamo gde mu je bila po­ stelja. Imao je još dušeka, jastuka i jorgana. Donese ih u sobu do ćilera i namesti drugu postelju. »Znam da tvoja dušica hoće m ira. . . Evo, spi, zlato, evo i jedi. Ja te neću uznemirivati.« Sa ovim recima Ali Ufak odo u svoju odaju, otvori sve prozore, ugasi sveću pa leže bez večere. Verujući tvrdo da se Rasemina duša uselila u njegov dom, on je sad nastojao da je što manje uznemirava. Namerno nije hteo da ode tamo gde je on spremio i hranu i ležaj za Rasemu. Više od petnaest dana prožive ovakvim životom Ali Ufak. Samo bi svake večeri nosio hranu s voćem i slatkišima u ćiler da se samo ujutro navrati i da vidi da li je što od toga okusila ona. Na -njegovo. veliko zadovoljstvo i sreću hrane je nestajalo, a da Ali Ufak nije od toga ni okusio. On je tvrdo verovao da to čini za Rasemu * da time valjda njenu dušu hrani. I srećan je bio radi toga. Sasvim se izmenio. Ljude je veselo predusretao. Iako nije više tražio njihov, dodir, ipak je voleo ceo svet. U svakome je gledao prijatelja, ali su ljuoiNv sad više počeli zazirati od njega. Videli su kako on od nekog vremena mnogo više nosi hrane kući i to* su objašnjavali time da se sad još više džinova use­ lilo kod njega. Oni su ga sad sasvim uzeli na svojti ruku pa im je morao donositi sve što su oni hteli Zazirali su ljudi od Ali Ufaka. Ispredali su bajke pune jezovitosti oko njega i njegovog života i bežali su od njega. Jedino im je još bilo začudo, zašto on redovno dolazi u džamiju i onako se usrdno moli. (Svršiće se). » Ч Alinied Maiadbegović "'"P6 N0 S. muslimanskog aristokratskog života.) ivak). — Majko moja, majčice! Mati, koja u svojoj ljubavi ljubi nije imala razuma, pomisli da su to njegove zadnjo riječii i zakuka u sav — Nesretna sam ja! Jadna sam ti ja! Eto Bog mi dao ovo jedno, pa sad hoće i njega da mi uzme . «,.. Alija, sinko, jade moj, zar ćeš Svoju majku ucviliti . . . Zar ćeš majku zaviti u crno. — Brato moj! Nemoj sestre svoje ostavljati! zavapi i sestra i obje žene združiše svojo naricaljke i cijela se soba napuni vapajem i plačem. — Idite do đavola! — izdere se stari otac, saču­ vana ljudina. Ostavite dijete da k sebi dođe. Zar ne vidite, kako ga mučite s tim vašim babijim jadikovkama . . . — On će umrijeti! — vikala je očajno mati. — Mi ćemo ga izgubiti, izgubiti . . . vikala je još očajnija sestra . . . — Napolje! — izdere se otac. I nijedna više da mi nije u sobu zavirila, dok se on ne podigne. Razu­ mijete l i . . . Ženo udariše u strahovit jauk kao da im srce nožem režu, ali izađoše obadvije. — Kod ovakih naricaljki i ja bih se zdrav raz­ bolio . . . A ti efendija! Pih, sram te bilo . . . Zar te nije stid, da te žene oplakuju, što cvokoćeš zubima i treseš se ko pokislo ždrijebe! . . . Sta je? Sta ti se ; г dogodilo? Uvrijedio te neko? Posvadio se s nekim.?. Zaljubio se ah? Govori! — Da, zaljubio se — odvrati sramežljivo Alija kao | djevojka, kad pristaje na udaju . . . — Pih, kakav si mi ti mekušac! Oduvijek si bio takav . . . A to je sve od tebe učinila budalasta m ati,f. pa sad ja moram da okajavam njezine grijehe . . . Pa sta onda, ako si se zaljubio? Oženi se! Ako je ne daju; a Ц je ukradi, ako neće, a ti je otmi! I ja sam oteo tvoju mater, dovuko je kao vreću kući pa eno je sadaT ne bi otišla od mene, da je sjekirama otjeraju . . . — #а ne mogu otimati! — šapnu beznadno Alija..! — Eto vidiš, to je moja korenika! Nikada iz tebe snage! Kad sam ig bio u tvojim godinama, kamenje, \ sam valjao — moj dragi, da nije bilo te moje^ i snage, zar bi i . т '< danas ovo, što imamo. J a sam lađe vukao uz S a v t^ ^ jn io splavi i otkinute vodenice! hvatao niz Bosnu i vraćao ih na mjesto gdje su bile... A ti bivši neki učenjak, efendija, pa ne znaš kako bi do djevojke došao . ^ J f td n a mi čuda, žena . . . Da je ona carska kći, ako ^ и tebe jaka volja, mora biti tvoja. Jesu li u nje samo duge kose, ne treba ti boljega ulara, pa da je povedeš ža sobom, ko goveče na pijacu . . . — Nije tako oče .. . J a hoću .da ona sama pristane da je srce dovede meni, a ne moja vo lja.. . Ti to možda �fcpoj 5. ■Г A J P ET« i ne shvaćaš, ali eto ja sam takav i ne mogu biti dru­ g ačiji... On pogleda u oca nekako naglo, čudno, kao da se nečega boji i u isti tren brižnu u očajan i grčevit plač. — Šta je sada, zaprepasti se otac. Nikada nisam vidio muškarca da zaplače za ženom, osim ako nije pijan ili bolestan . . . Pa kako možeš ti da zaplačoš? — Ja ljubim . . . Iskreno, pošteno . . . I ona mene ljubi . . . Znam i uvjeren sam da je tako . . . Pa eto opet plačem . . . Prije, dok sam samo mislio o toj lju­ bavi, dok sam je zidao i gradio, bio sam sretan, jak, bio sam muškarac, a sada kad je ona sazidana i go'.ova i u mojoj i u njezinoj duši, sad sam očajan, sad plačem i sad sam kukavica . . . — Zašto? — Zato babo, jer ja nisam dostojan te žene. ’ — Dostojan? Kako? Šta je to dostojan? Ko je ona? — Hatidža Omerbegova . . . — Hm . . . zaćuta starac, i tek nakon duge stanke otpoče razgovor naglo: To zbilja nisam mislio . . . E da! To je malo teško! ToMfa razumijem. To je nesreća za cijelu našu kuću . . . Ne radi se sad o tome, ko je bolji: mi ili oni . . . Ja priznajem oni su koljenovići i to je velika stvar. A ja . . ..ja skoro da~tr& znam ni ko mi je otac, valja pošteno^fovdriti . . . Zaslužio sam ovo malo, što imam krvavom mukom . . . I eto sada stvar je u tome, ko će l^pme čojstvo priznati . L». ‘ njima, ili oni nama. Djeco mojp, da vi niste vrije jedno drugoga ili dostojni, kako ti to kažeš, vi s>: zavoljeli. . . To ja kažem, a šta će Omerbeg odgovoriti to je druga stvar. Samo jedno ti kažem: Ja neću, da ti ili ko bilo moj, doživi sramotu i poniženje sa njihove strane . . . A. ti bi sa svojim babijim sreem mogao lako podleći i izvrgnuti sve nas njihovome ruglu. . — Ne boj se oče!.— odvrati Alija smireno sa ne­ kom dubokom uvjerljivošću, koja je i njegova oca uozbiljila. Ne plačem ja radi toga, što sam ja tvoj sin, a ona Omerbegova, nego što je volim, kao sama sebe, i što ćutim, da to boli, strahovito boli. A ona? Ona je kazala, da i ona mene voli, ali da neće biti moja, doklegod joj je otac živ . . . — Tako je to? — Sad znadeš, zašto ja plačem i zašto ne mogu da budem muškarac, kako ti veliš, pa da otmem dje­ vojku i ponizim svoju i njezinu kuću . .. Otac se zamisli, utonu nekuda duboko u se, a čelo i čitavo lice nabora se kao mirna pučina kad vjetar preleti preko nje. Najednom odahnu duboko teško, kao da se odlučuje na neku napornu i tegotnu' stvar: — Znam . . . razumijem . . . Ti hoćeš da se mi međusobno sporazumijemo . . . ja i Omerbeg . . . Alija je samo gledao u njega i nije ni riječi pro­ govorio. Страна 69. — To je istina razumljivo . . . teško je . . . ali ti imaš pravo, da to tražiš od mene . . . D a. . . Opet je nastala duga stanka . . . — Istina je ... nastavi opet starac tok svoga razmišljanja. Ti si svoje učinio . . . i djevojka je pri­ znala da te v o li. . . a ostalo . . . ostalo je moja stvar .. Zbilja moja stvar Alija je neprestano gledao ukočenim pogledom u oca i činilo se kao da na tome pogledu visi cijeli njegov život. I ako ga sada otac slomi grubom, nemi losrdnom riječi, srušiće se i taj život u propast i on se više neće dignuti iz postelje . . . Ali otac je razmišljao trijezno, hladno i u svakoj njegovoj riječi ležala je težina njegove nutarnje snage, životne energije, osje­ ćanje dužnosti i samopouzdanja: — Težak si mi teret naprtio na leđa . . . težak .. . ja ti evo kaž§m, volio bih opet vući mlinove uz Bosnu i hvatati balvane na Savi, nego otići Omerbegu i s цј5те se o tome sporazumijevati. . . Ja znam dobro* šta me tam gčeka . . .Ali svejedno . . . ja primam taj teret . . . dužan sam kao otac i kao čovjek da ga primim . . . Pa i on ako bude otac i čovjek . . . razumjeće i neće me uvrijediti . . . Starac opet uronu u se, ' kaćnia prekopava misli po svojoj unutrašnjosti, da ih pred sina iznese u gotovim, zaokruženim oblicima . . . Najednom se trže: — Ali ako on ne bude ni otac ni čovjek? I Alija se trže. — Šta onda? — Onda . . . onda . . . Ja ne znam, šta će biti onda, :i ćeš morati da znadeš . . . Alija zadrhta i pomisli na taj grozni trenutak, da dva starca, njegov i njezin otac, ustanu jedan na drugoga . . . On ne smjede dalje da misli, nego zatrpa glavu u jastuke i pritaji disanje . . . — Ja idem! . . . ustade odlučno otac i kao da se sprema na neki sudbonosni ratnički pohod, isprsi se, odmahnu rukom i zalupi za sobom vrata. U Alijinom mozgu, u krvi i u cijeloj ponutrici, zašumiše neke tajne nevidljive sile i njemu se pričini, kao da se gubi, kao da ga nestaje . . . Tonuo je tako nekuda, dok se nije izgubio u čvrst, gvozden san . . . V. Već je bio bijeli dan, a Hatidža je još uvijek le­ žala u postelji-u nekom poiusnenom stanju. Ni sama nije znala, da li je budna, ili spava. Dan je navaljivao u njezinu sobu i ona je kroz spuštene trepavice gle­ dala sve stvari u svojoj sobi i čula svaki i najmanji šum na ulici, pa ipak sva joj se ta zbilja života priči­ njala kao neka irealna stvar, kao san . . . U takvom položaju između dvije stvarnosti iluzije i realnosti, cijeli se sinoćnji događaj lomio u njezinoj duši, kao sunčano svjetlo u staklenoj prizmi i ona je taj lom osjećala, kao neku duševnu dugu, u svim nijansama i �Страна fo. Г A J f> E T < bojama nesreće, bola i radosti. Na časove joj se či­ nilo, da je ustala i da hoda. A onda opet, da pada u nešto mekano, vazdušasto i da tone, neprestano tone i nikada se ne zaustavlja. I u toj igri živaca, mašte i napola uspavanih misli i osjećaja, njoj se najednom prikazala neka nova slika života, nešto, što je duboko počivalo u njezinoj podsvijesti i sad se probudilo i oživjelo . . . U početku je mislila da živi negdje pod vodom. Noge joj gaze morsko dno, a nad glavom se sudaraju talasi, bjesni oluja. Ona čuje riku boja, ali do njezina tijela ne dopire ni jedan jedini drhtaj vodenih na­ slaga. Oko nje sve miruje i naliči na sobu u zimske sumorne dane, ili na dubinu šume i ljetna vremena, kad se nad njom spremaju oblačni prolomi. Tišina i potpuni mir i samo daleka grmljavina oluja na po­ vršini . . . U njoj se ugnijezdila samo slutnja i ona gleda u njezinoj maglovitoj — neodređenoj slici cijeli * taj život iznad sebe i izvan svoga bića, kao neku Sa­ blasnu strahotu, pred kojom duša dršće ,i korak'se* zaustavlja. Број 5. glasom, da ga ne ostavlja, da na svoju ljepotu stavlja i njegovu, koja tako dugo čami u zaključanim sandu­ cima . . . Ona sluša taj diskretni plač i molbe stvari, koje je volila, kao što djeca vole rijetke i još neviđene igračke, i osjeća u duši neku sreću i neki ponos sama na se i na svoj život. Ovdje u toj sredini, u tišini, u sa­ moći, tu je njezina sreća i njezina veličina. A gore huje površine, sudaraju se protivne strane i crno puca na bijelo, noć se buni protiv dana, mladost ruši sta­ rost u zapećak i u ništavilo i sve se nešto ruši, ra­ zara, ničega nema što traje, što vječito svijetli, da čovjek vječno ostane opijen i sretan . . . Ona se toga boji. Ona drhće pred tim. I ona neće nikuda sa mor­ skoga dna, iz potpune smirenosti pokoja i tišine . . . Tu je tako tiho, da se ni smrt ne čuje kad zakuca na vrata i da se ni jedna stvar ne gane, kad njezina ruka pređe po prostoru i uzme svoje pravo . . . . . . Ona je na to gledala u tom polusnenom stanju i nije to sanjala — ne. Ona je sama stvarala taj san i davala mu sve oblike iz svoje podsvijesti, a da ni Svjetlo toga gvota, njegova refleksija lomila se sama ne bi mogla dokučiti, odakle joj takve misli, ta­ kroz vodene mase i dopisala, do nje i ona je gledala tu kva osjećanja i ta stvaralačka moć. To je bilo tako, zbilju izobličenu i iznakaženu, kao utvarm/Cm np~jđj\ kao da še njezina duša išetala iz tijela i pošla nekim se da je tamo i dan drugačiji ,i_mjć strašnija i ljudi svojim svijetom, koga ona samo shvaća, i razumije . . . grozniji. A tu u njg>imJj nepristupačnoj dubini tu, i Hatidži se tako činilo, da je.to ona sama, da je to gdje je ona sama, nema ni jedne strahote, jrgj&ta je njezina zbilja i za to je predala i razum i krv i srce, sama duša i ta duša sanja, stvara i ispunjijijp onaj sve je predala toj duši i njezinom životu . . . prazni mrtvi prostor tvorevinama svoje stvaralačke I sad joj se pričinjalo da ustaje, velika, ponosna snage i udahnjiva u n |e g neki svoj novi, naročiti, i sama . . . Prilazi seharama, okovanim u srnećije život. Svaka stvar ima svoju dušu i svoje osjećaje. kože, da pomiluje svileno ruho, da pripne zlatne Eno tamo leži sehara, sanduk okovan srnećijom struke sa ogromnim šorvanima i okruglim madžarikožom i u njoj djevojačko ruho, pjeva o svjetlim ha­ jama, da okruni sebe i svoju ljepotu njihovom lje­ remskim svadbama, o bijelim noćima, u kojima je ona potom i da tako udvostručenom snagom zapanji cijelu šetala kao kraljica noćima, u kojima je ona šetala kao svoju okolicu . . . Otvoriše se pred njom sehare i ona kraljica odajama i sobama, u kojima su svijetla bila naže glavu u njihove dubine, zgrozi se i bez i jednog pogašena i mjesečina puštena kroz džamove i kroz krika slomi se na njihovim rubovima . . . žaluzije. Pjeva sehara o čudesnim šarama mjesečine Sve je bilo prazno . . . Ničega više nema. Zlatne na podu i po zidovima, a ruho još i danas miriše nje­ zinim tijelom i toplinom njezine usamljene duše. Cista struke i almasli grane, prstenje sa draguljima, oprave od čiste talijanske svile, smaragdi, opali, rubini, sve talijanska svila dršće.i šušti i nekim tajinstvenim ša­ patom odaje tajnu njezine ljepote usamljenim oda­ je to laž, sve je to priča . . . a konac je njezin negdje jama, mjesečini i velikom Bogu, koji je prisutan na tamo u gvozdenim kasama zalagaonica i banaka, svakome mjestu i u svakoj stvari . . . Na svili se žute odakle nema više povratka . . . Ostala je ona sama, carski cekini, zlatni šorvani, veliki kao petokrune, a sama sa svojom bolnom i turobnom ljepotom . . . I sad kraljevske madžarije, užagrile svojim žutim, sjajnim joj se činilo, da je i ta ljepota laž bez one druge, či­ i okruglim očicama i gledaju u nju kao u svoje bo­ nilo joj se da vara samu sebe . . . i tok njezinih polužanstvo. I njoj se onako u polusnu pričinja, kao da sav snenih vizija okrenu se drugim pravcem . . . taj raskoš i taj sjaj plače za njom i moli je bolnim (Nastaviće se). �Број 5. Страна 71. T A J PET. Др. Бранко М. Томић: БАШЧАРШИЈА. Пазарми д а н ... С ред а... Башчаршија стара Блиста у Септембру, који труни руже Сунцу из недара. Зрак пун жарких mapa Опија. Над главом голубови круже, СлеКу на рамена и, смело, из рука Испружених, једу зрна кукуруза... Сељаци продају мрса, жита, лука... Арнаути вичу: лимунада, буза, Са нагласком меким царске Ђаковице. Баждар, уз озбиљно и службено лице, Распродату робу мери на кантару... A у подне сунце док зенитом плови Сав пазар опусти, само голубови Што крилима сенче Башчаршију стару. • • , Др. Бранко М. Томић: ХАМАЛ. Зима стегла... Под стрехама врапци мрзну. Студени зрак штипље' нос, уши и лиц« По клизавом леду јуре'саонице Са богатим свет<£м у свили и крзн; И сребрни звуци ситних прапораца Дрхте у сумраку. Са бројем од мједи O ko слабе руке, један хамал седи Изнемого, гладан улицом кораца... З а хлебом je пош’о у цик саме зо р е ... Цео дан je зеб’о и ниједне коре Зарадио^ није... A сад кући треба! на kojoj смо некада седели скоро свакога дана овако с пролећа рана и покушавам да напишем писмо: „Када ми дође суђени час и заклоним очи суморне од животних патњи, од зависти људи и н£срећне судбе уморне — a то he бити, осећам, врло скоро, можда већ за неколико дана — нека не буде моја смрт нова рана у твојој души и немој никако да се од бола руши већ усели у њу одмах лик теби новога Бога уместо мене: бољег од мене, лепшег од мене! И гледћј да сећање на ме што брже изумре и живи и боље и лепше но што си живела са мном — досад и пре ако баш хоћеш одати ми почасти ;о за покој душе реци: ior нека га прости! 'о нека je од тебе за ме — све. извини што ово на писмо не личи и није ih немам снаге да ти кажем више осим да ово срце неће тише ни са дна гроба за те да бије, за те да бије.“ Т. Вујасиновић: БОЛ СЕЋАЊА. Ta га мис’о скрха. Затетура, клеца И на лед се сруш и... A код куће деца Очекују оца да донесе хљ еба... Сарајево. Донело ми Te једно зимско вече и с Тобом немир болној мојој души и с Тобом мисо Вечну Чежњу стече и место ,у срећу црне косе Твоје увише у боле тужно срце моје. К. Н. МилутиновиК: У поносу лудом стегнуо сам груди и с хладноКом лажном пошао сам дал>е ал’ бол ми je поноб саломио луди. Сад лутајуК’ гледам Твоје очи црне док последња звезда гасн^ се и трне. ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО. Ти си далеко, далеко! 9 У парку четинара док дан гасне сав румен од жара пролетњег, топлог сунца што тоне полако иза оближњег, гримизног врхунца: ja седим на клупи И ако си душа најлепших ми снова ипак Ти се никад ja вратити нећу, склонићу се даље, у насеља нова. Снегови he брзо траге ми засути, јер се наше судбе разилазе пути. �Страна 72. fepo) 6. Г A JP E ti Osman Nuri Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak.) Oholi Persijanac odgovori prkosno i pozove Ha- za vlade njegova nasljednika. Umrije slavan 22. avlida na junački megdan, koji će svršiti porazom рег- gusta (34 godine, starac u šezdeset trećoj godini svog sijskog vojskovođe. blagoslovljenog života, srećan i blažen što je za dvije Bitka između Persijanaca i Arapa počela je na godine svoga vladanja ujedinio arapski narod i nje­ Kazimatu blizu Hafiza i bije se s obje strane junački govu moć prenio preko sjevernih granica Arabije. i neustrašivo, dok napokon ne podlegoše Persijanci. Nad otvorenim grobom u koji je položeno mrtvo Eufrat porumeni od prolivene ljudske krvi. tijelo halife Ebu Bekira, održao je Osman bin Afan Prvi ovaj sudar Persijanaca i Arapa, prozva se ovaj govor: »Neka ti bude Bog milostiv, prvi nasljed»bitka od veriga« — Z a t e s’s e.l a s i 1, jer Persijanci niče Božijeg poslanika! Ti si bio prvi Musliman i naj­ bijahu spremili verige, u koje će okovati zarobljene čistiji od svih. Ti si žrtvovao srce svoje i imanje na Arape. Tome je sljedovala borba na utoku Tigrisa i Božijem putu i siromašnim Muslimanima. Bio si naj- • Eufrata gdje zaglavi preko trideset hiljada Persija­ vjerniji i najbliži drug Božijem poslaniku, sličan naca. Poslije još jednog poraza Persijanaca u blizini njemu jnoralom i ponašanjem. Bio si pored njega i Kaskara, Halid bin Valid zagospodari cijelim zapad­ s njim u svakoj opasnosti i bio mu vjeran pratilac pri nim dijelom donjeg Eufrata. U junu iste ove godine ^ seobi iz Meke u Medinu. Kad se pobunila većina na­ (633.) zauze i grad Hiru i sa stanovnicima sklopi šega naroda, ti si bio dostojan sljedbenik Božijeg po­ ugovor o godišnjem tributu od devedeset hiljada dir- slanika: jak, kad su drugi klonuli duhom. Mudro i hema. muški predvodio si vjerne protiv nevjernika i lice­ Poslije osvojenja Anbara i tvfđave Davmet-el- mjera. Tvoja mudrost bila je isto toliko velika kao i Džendela, Halid je početkom trinaeste godine пјНЕК-'Ч уоја rječitost i tvoja hrabrost. Vjera je u tebi našla džretu (684.) pohodio Meku i obavio dužnost Hadža, čvrst i jak oslon koji je prkosio svakoj buri. Vjernima a kad se povratio u svoj .tabor u HlruMobio je zapo­ si bio dobar starješina i uvijek'im prednjačio u mo­ vijed od halife da sa svojom vojskom odmah krene ralu i dobrim djelima. Uzalud će tvoji nasljednici nana granicu Sirije. Istodobno je halifa poslao na gra­ nicu Sirije i Palestine glasovite vojskovođe Ubeidet stojati da se s tobom natječu. — Stoga je tvoja smrt bin Džeraha i Amr bin-gKAsa, te Halid bin Soida, značajna na nebu i na zemlji, a mi smo svi od Boga Zejd bin Sufjana i Šurahbil bin Hazemeha, opredije­ i Bogu se vraćamo«. . : livši svakome pravac kuda ima udariti i koji kraj osvojiti. Halid sa četiri hiljade konjanika krenuo je pri­ jekim putem, kuda prije a valjda ni poslije njega nije niko živ prošao, i deveti dan prispije u Siriju, gdje se udruži sa ostalim vojskovođama. Vojskovođe islamske sirske-vojsko jednoglasno izaberu Halida za glavnog komandanta svojih četa. Halifa Ebu Bekr nije doživio one silne uspjehe protiv Vizanta i Persije što ih izvojeva arapsko oružje Abdulah bin Mesud reče: Po smrti Božijeg posla­ nika mi smo se iznenada našli u položaju koji bi nas bio doveo do ruba propasti da Bog nije odredio tebe za prvog Resul’lahova nasljednika. Svi su bili p ri­ pravni da sklope nesiguran mir samo si ti bio i ostao nepokolebiv. Da ne bi tebe ozbiljno bi se poljuljali temelji svete vjere. — L e v l a k e l e z u l z i l e di n e e l - m u s t a f a! (Nastaviće se). МОРСКИ И ЉУБАВНИ ВАЛИ. Жалосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. ЧЕТВРТИ ЧИН. (Наставак)Науклер: Д а и то! Велиш — све не описах — Н-у си видео, зборио са љом, Нашао кућу отворен двор, Не чуо нико, упиш ’0 —? Леандар (му се баци у загрљај) Науклере! Да ли осећаш мирис пољупда? A знаш ли, роци, ко ми га дао? �Број 5. TAJPET, Науклер: Пусти, молим те! Taj je пољубац За тебе >смрт! Леандар: Тако си страшив? Науклер — плашљив? Науклер: Е, na дакако, сад видим ето, Да си ти онај, што сам ja био. Ja сам сад страшив, a ти си смион Леандар вес’о, Науклер — — Ваљда још нећу морати плакат’? Сретно ти било! Иди ти на смрт! Ал’ само једно — једно једино Обећај мени: овога пута Бар сада само 'не тражи смрти, Остани, буди од Сеста даље! Да не бих тебе на земљи глед'о Бледа и хладна и онда себи Морао рећи: Ти си — ти, онај, Неверно који спрам свога друга Пропусти дужност, који га пагна Гам на пребујне плодове смрти, Ти си му собом саплео мрежу, Koja обујми, и сапе њега. (Поклекие једним коленом к авмљлг) Леандар: Јеси л’ болестан? Што^ ти^ то, дође? Науклер: Ти имаш право. J a одсде о том Ни речи нећу. Зар се још нештоЧсазати може Глухоме моруу кад валом бесни, Олуји јакој, ил’ којој дивљој Пустињској звбри, кад она слепо Похоту следи, коју jc-tfeojoj Природи носи. — Нећу ни речи! Само ми реци, да л’ ср још сећаш Другарства нашег, које «ас некад —' ЈТеандар: Науклере! Некад? Науклер: Остави! о том говори дело. Него још само ако ти мислиш, Да сам бар мале услуге вредан, Ти мени једну љубав учини, Па ми сад она врата отвори. Леандар: A ради чега? Науклер: Молим те, ето. Леандар: Кључ знадеш, да сам под камен метн’< Науклер: Ти сам отвори. Леандар: (који je отворио колебу) Ево отворих. Науклер: Дедер, сад да ти захвалан будем, Унутра уђи! Леандар: Ja нећу. Науклер: To треба! Мораш! Од тебе ваљда јачи сам био, Старији ja сам — a «сад ми брига Страна Троструко снажи мишицу моју, (обухвати Леандра) ’вако те зграбих, ’вако те држим, ’вако ћу тебе притиснут’ к земљи, Хоћеш ли дакле послушат’ мене? Леандар: (немоћно клецне коленима) Престани —• пусти! Науклер: (пустивши га). Бедниче, тебе умори љ у б a в И м о р с к и в a л и. Ал’ сад унутра! Науклер: (обухвати га рукама и гура натраг) Хоћеш, још како, мораш унутра! Нећу, велим ти, озбиљно, нећу! Леандар: (узмичући натраг) Леандар: Нрођи се — пусти! Науклер: r Тб. ј£ узалуд. (Упути га кроз врата и брзо их повуче за "еоОом) A сада треба закључат’ врата! (окјЈене^ључем) Па ми одселечти опет пливај! Ja ћу сам тсбн овде к’о кл.учар Доноеит храпу, a да ми нећеш Одатле утећ’, ja сам ти јамац. Леандар (изнутра) 'Hayjwiepejr . wiep: Не — нећеш. 'ЉаНДаРР е, Једну само! Науклер: Нећеш ни једне! Леандар: Ал’ кад je у том сва моја cpeha, Moj живот ic тиме када je опојен, Хоћеш ли чути? Науклер: Па што би дакле то могло бити? Леандар: ' Педаљ ми само врата отвори! ј Кивоту мојем опасност прети, Ako ми жељу одбијеш само. Науклер: Ево отворих k’o длан широко, (одскочи натраг) Ха, — a то — шта je? Леандар: (провали из колебе, на глави му шљем, у једној руци штит, a у другој мач) Amo, сад амо! Што ме ne држиш? Још ево мени шљема и мача Мојега оца. a самрт прети Свакоме, ко се противи мени! Будало једна! Ти мислиш je ли Овог задржат’, којега бози Сви редом штите и којим равна Њихова моћ? Ja хоћу, што je суђено мени, To ћу извршит! Ни један смртник Не може спречит’, што хоће бози. Oj ви, који ме штитите спасом ' Кроз ноћне вале (клекне) о Посејдоле, �Стр ана 74. Spoj 5. Г A Ј Р ЕТ< Тн моћни божс! Ти, који мснп Обузда воде и смрт ноплашп Са' влажиих уета! Зеусе, моћпи, гГи поврх свију пајвећи што <:и, 11 ти богињо љубави, што си ГГозвлла мепе невешта, нова Учећ’ ме, да ja научим ono. Ivojи ис знају заповед твоју: Ви помоћ своју ЈфуЖИТС МГ1ЈИ. Водитс мене kao и досле! (Уставши одбаци од себс т т и т н мач, a iiijhom му je још на глави) Гтога ту иосла оружју нема! Заштита ваша доста je мени, Оружан са љом к’о челик-браном Ja у иогибао скочићу смоло. (Брзо узима штап са платном од вела, Привезану петљу причвршћује на врх штаиа држећи дотле у руци други крај) A ово платно — мој ллен које je Са светог места — нека вихори K'o бајрак какав у дрској руци. Нека ми оно пустијем морем Cw Казује путе! Па ако један Богова дадне, да се при^ватим Обале он£, ja ћу ra fta o ПобеднИк онда побитП поврх Онога жала, — Ако’подлегнем Онда he с вашоувољом то бит^ Хајдемо даклеН (Mame платно&"1з/о барјчком) Аморе^. и ти Химене, < Крените напрвХ, ето ] J a hy зв, вама, na ма v, Ту трећа бил^. (Журно одлази) Науклер: Он je с памети |бишај<_ ___ Зар ме не чујеш? Леандре! (Купећи оружје) Ипак га јоште нећу овтавит’. Пријатељ ко je. зовнут’ са треба, Да га држимо било и силом. Онамо један човек се шуља, Сав je умотан тамнијем плаштем, Ухода можда већ оног храма. Њег ћу се клонитА — a оног следит’. 0, мој пријане! (Обилазећи повлачи се натраг према противној страни) Простор пред Хорииом кулом као у почетку овога чина. Херо долази пребачене руке преко Јаптииих плећа. За н.има иду слуге са посудама. Херо: Пооудс овс однес’те горе К мојему стрицу. Реците њему Ви то већ знате. — A ja ћу сада Остати овде. (Седне) Taj човек бсше овамо послаи Од моје куће — K’o пада — epoha, Кад их тражимо — тад one бсже, И nac оставе глсдајућ’ само. Ти еи всома ходила брзо. Херо: Јапта: Ево ме опот где сам и била. Зар ти ne марнш да сад идемо Горе у собу. Херо: Нс, пећу, нећу, астаћу овдс. Зар се још нијс примакла вечер? Јанта: Још nehe скоро. Херо: (наелони главу na руку) Хај, хај! Ах, хај! Чувар храма: (долази са леве стране) Ти дакле овдс? A ми тс ето Чекали дуго. Херо: Баш дуго? дуго? J a мислим, ви се .Ругате са мном! Зар нисам истог Часа отишла гласника тражит’, Који je увек измиц’о мени. Ево га овде — ево га онде, Намерно то сте чинили ви. Знам ли ja зашто? Чувар: Гласник je другим дошао путем. Тек си отишла. Сад je код стриц.л. И то ви мени не хтесте pehu? Па нека, пека! Други ћу пут већ Мудрија бити. Чувар: Твој стриц те ено у храму чека. Тако! Нек се начека, јер ja одавде He капим ићи. Он je заповед — A ko je теби заповед дао Ти га и слушај. Ja мислим одсле увек са собом Управљат сама. Иди ти само! (према Јанти) A можеш и ти. Имаш ли какву заповед — Хоро: Немам. Ал’ ипатс. Отиђи горе, Од себе сама: Отиђи горе, Лампу припреми, уља још долиј. Да ми га доста за дуго буде, A кад већ смркне — ал’ то ћу ja Beh. (обе иду) A кад поћ смркне — Мрак се већ хвата ' Ево ми куле — a тамо шапћу . Тихани вали. — Ту je код мсне Он јуче био, данас обећ’о — Je ли баш јучер? Мени се чипи, Да je то давно, во,ћ давно било. Глава ми тешка. Прсд очим’ лебде Смршепе слике. Ta дпевпа жега И бриге one васцсле ноћи, IITto noli ne бсше, neh дан то јсдаи �Број 5 Страна 75. Г A JPET. У страху, бдењу. — Ах, то ми као Олово лсжи на срцу моме. Ал’ ипак једна светла je тачка У свој тој тами: Он he ми доћи! Je ли сигурно? — Још овог иута, Тад више неће. — Ко зна? 8а дуго II касно опет, касно — Ja само морам опрезна бити! (Наслони главу на руку) Свсштеник (долази са чуваром храма) И збиља она неће да дође? Чувар храма шутећи показује на Херу, к■0ја от. почива. . Свештеник (к њој прилазећи) Херо! Херо: (пренувши се) Јеси ли ти то, пријане мој? Свештеник: Ja сам и јесам пријатељ твој. Херо: (устајући) Да си ми здраво! Свештеник: Мени je жао, што си лутала. Гласник већ знадеш од твоје. куће Херо: ( Ja знадем. с ^ Свештеник: Са собом иисма донесб тебњ— E ho их леже у т^рјој/соби. Зар нећеш отић’, да их донесеш? Херо: Нек леже — ja hy сутра их читат! Свештеник: A данас нећеш? Херо: Сад нећу. Свештеник: Зар немаш жељу, да одмах сазнаш, Како су твоји? Херо: Ta нису давно отишли они, Знам, да су здраво. Свештеник: Ти баш то тако сигурно знадеш? Херо: To, господине, сигурно знадем! Осећај један у мојој души, Што ми прожима и бистри биће, Taj ми сведочи и каже, да су Ови моји добро и здраво. Свештеник: Осећај али вара нас често. Херо: A шта не вара никада, реци! Па када ипак бирати морам, J a изаберем што слађу варку. Свештеник: A где je Јанта? Херо: Овога часа онамо оде. Свештеник: После онога, што се ту збило У задње доба, она не може Остати даље у нашој кући. Херо: J a сам већ рекла, да ти девојци Неправо чиниш. Свештеник: Како би ти то доказат’ могла? Херо: J a мислим тако. Свештеник: II то ти један осећај каже? Херо: И то ми један осећај каже. Свештеник: Ja ипак хоћу послове чисте, Јанта he ићи. Хсро: Опрасти! ал’ знаш, да то без мене He моЈке бити. Ту су девојке '-Дод мојом власти. J a своја права 'ТсЛшко познам, као и своју — Ja, господине, знам своје право. ВештеникО ^ • •КЈ^своју дужност, хтела си рећи? Херо: Јест, господине, хтела сам рећи, Па ти и велии, да ja и своје Дужности знадем, — Ako се оио дужношћу зове, Што мирно срце у складу свеђер Са собом самим и са тим светом Ставља спрам права осталих људи. [ефтеник: A зар не према ираву богова? He треба сад ту мудроват’ нама. Својему брату дио дат’ треба, K’o себи самом, a бози свеђер Повише права нашијех стоје*). Свештеник: Ти си већ зрела. Херо: Ех, господине, сјај сунчев годи Али и месец ипак не шкоди, Зељу и трави не смета раст’ Свсштеник: • Кад до твог права толико држипт, Онда ћу дорат’ молити опрост, Што ти отворих мајчино писмо. Херо: Што je год моје, то je и твоје. / •' Свештеник: J a хтедох, да ти писмо прочиташ Због упозорења, које je у љем\ Херо: Па добро. To ћу прочитат’ сутра. Свештеник: He, не, већ данас. Да неће бити превише тога, •* Ja бих молио, да га ти одмах Сада донесеш. (Наставиће се). *) Она зна да разликује право, које су људи узаконили од права и закона богова. �Страна 76 Г A ЈРЕТ, f ip o j 5. Р А БИ Н Д Р А Н А Т ТАГОРЕ: ЧУВАР НАСЛЕДСТВА. н>у: » Кад пекоме умре жена, тај мо5ке с места другу да траСав бесан дође Бриндабан Кунду своме оцу и рече: жи, али ако неком умре отац тај не може за новац или лс»Сместа одлазим«. пим речима да придобије другога који he га заменити.« Њи»Ти бедно, незахвално створење!« новика презриво хова логика била je несумњиво исправна али ваља предиоотац Џаганат Кунду. »Да си ми платпо све ono што сам na ставити да нн потпуна безизгледност за проиалазак новог твоју храну и одевање потрошио, онда би тек било време да се тако каваљерски понашаш«. оца пије задавала пуно бриге блудном сину. Храна и одела, која су се у Џаганатовом обнчно троНи старом није пао претешко растанак са сипом. Изшилн нису могли много да стају. Нашп стари мудрацн умели датци на кућу смањиће се услед његовог одласка. И отац he су с невероватно малим повцем да изађу на крај. Начин Џасе ослободити једног великог страха који га je увек прогоганатовог жнвота показивао je да on у том погледу не жели нио: страха да he га његов син и наследник једног дана отда заостане за евојим етарпма. A у колико није могао да им ровати. Кадгод je jeo свој оскудни обед, никада će није Mo­ будс сасвим раваи томе су били кривн Одрођена околина, a rao ослободнти помисли на отров. Накоп смрти снахине тај делом нзвесни неразумљиви захтеви прнроде у његову насе страх беше умањио, a сада, када син оде, и сасвим нејсгојашу да одржн у складу тело и душу. стао. Док још Бриндабан иије бно ожењен, ствари су „ Али у старчевом cpuiy био je и један мекан кутић. ншле како треба, алн после женпдбе иоче он да изневерава Бриндвбан je са собом одвео и свог четверогодишн>ег сина идеал свога оца. Било je јпсно да синовљеви појмовн о блаГбкупа Чандру. Трошковн око издржавања дечпјег беху сразгостању нагињу све внше од духовног ка материјалном мерно мали,.л према томе инсу моглн nhn na уштрб Џагада их јс већ занела матнца поквареног света. Недријатностл натове љубави прсма њему. И ако je његова туга када je проузроковане глађу илн жеђом, запаром или хладцоћом нпје 1 1>р]Н1?ђ»бан одвео малог бпла иокрена, ипак je ту умсшао ii више хтео да стрпљиво подноси. Минимум којн му je био прорачун коднко he месечно без њих двојице да уштсди, на иотребан за живот, хр£ну и одело, бсетно се повећавао. колико he та уппеда за годину дана нарасти и колики he то Отац и син су гае чешће долазилн у сукоб. Најзад се капитал бити када се томе још и камати придодају. Бриндабанова жена озбиљно разооли и позваше сеоског—ле^ Али старду je бивало све теже у празном дому у коме кара. Алн када доктор преписдда болеснпцу неки скуни лек . више није било нпкаквог 1'окуна да прави перед. Више није Џаганат то узе као очит докА^ његове неспособности и бдд бпло никога да збија шале док он чита молитве, никога да даљег показа му врата. ^^шо^етку je Бриндабан преглиљао му. отме и поједе обед, никога да му побегне са мастионидом оца да се лечеше ирак ne прекине, a затим се расрдио п покада он прегледа рачуне. Уобичајени ток његовог живота кочео да му предбацује, али ништа није помогло. Кад му je ме више ништа није сметало, постаде му неиодношљив тсжена умрла поче даегрди и да виче на оца називајући га рет. Увиде да he се такав непомућен мир моћи подноситн упицом. само у загробном животу. И срце би му се стегло од бода »Бесмислица!« pehe му отац. — »Зар људ® не умиру кад бн угледао на чаршафу рупе што их je унуче направило п кад прогутају све могуће лекове? Кад би скупи лекови моили на хасури мрље од мастила које су биле дело истог гли да спасу жнвот како би онда дошло до тога да краљевп уметника. Некад je оштро предбацивао малом што je појас н цареви нису бесмртни? Ваљда ниси очекивао да твоја женоустао у нспуне две године, a сада су му навирале сузе na на треба да умре са више сјаја и свечаности него мајка ти очи кад би у спаваопици угледао прљаве остатке. Похраии n баба?« их у свој сандук и учини свечан завет: »Ако се Гокун икад Да Бриндабан није био савладан* болом и сасвим ненрати нећу га никад укорити na макар поцепао сваке госпособан за свако размишл>а]Бе, могле би jfy ове речи стварпо један nojaće. но донети мало утехе. Ни његова мајка ни баба иису узиАли Гокун се није Bpahao, a јадни Џаганат брзо je осмали лекове пре него што су се опростили са овим светом и тарио. Његов пусти дом изгледао му je сваког дана све празтакав je био стари частан обичај у породици. Али ах, нове нији. генерације нису хтеле да умиру no том древном обичају! У време у коме се дешава наша прича били су управо Старац више није могао да се у кући смири. Чак и у ушли у земљу Енглези. Добри стари и правоверни људи биподне када се сви часни људи у селу предају подневноч ли су тада ужаснути безбожношћу нових пснољења; немо су одмору, могли сте видсти Џаганата како с дугачком лулом у ћутали у своме запећку и покушавали да из дугих наргила руци лута no селу. Чим га угледају, деца престану са играисисају утеху. њем, уклањају се hyiehn и запевају стихове које je иаписао Укратко, модерни Бриндабан рече свом старом оцу — један сеоски песник и који су хвалили штедљиве навикс тпрдици: »Сместа одилазим«. старчеве. Нико се ннје усуђивао да спомене љсгово право И отац одмах пристаде на то и закле се: »Ако од даиме из страха да тога дана не пости*) и тако су му људн иас своме сину ма и једну пару дам, нека ми богови то дело издевали друга имена. Старији људи звали су га Џаганаупишу као да сам пролио свету крв крава«. Бриндабан исто шом1), али млађе генерације називале су га вампиром. Можтако зажели: »Ако од свога оца ишта узмем нека ми се то да je бескрвна и спечена кожа старчева имала неку извеспу дело зарачуна као убијство мајке«. с;личност с вампиром. За људе из села ова мала револудија беше спасоносиа новина у вечној јсдноличпости тихог живота. И када je Џа-т *) У Бенгалпји влада сујеверје да онај који' изговори ганат свога сина розбаштинио сви су учинили коклико су име каквог тврдице, nehe тога дана ништа окусити. могли да га утеше. Сви су били сложни у томе да се само у овом нзопаченом времену може десити да се поради жене ‘) Џаганат зиачи »Господар света«, a Џаганаш »Квазавадп с бцем. И објашњавади су узроке томе свом пахођсритељ света*. �Rooi 5 »Г A J P E T« П. Једног поподнева, кад се Џаганат као обично скитао сеооким друмовима у хладу малинових стабала, угледа једног дечка, no изгледу странца, који je на се узео вођстио сеоске деце и разлагао им план неке нове шале. Побеђени »еговом енергијом његовог карактера и запан,ујућом новином његових идсја, дечаци му беху поверили место свог поглавара. Супротно осталима, он не побеже од старца него му je нришао сасвим близу и истресе из свог чадра1) живог гуштера који скочи на старог, стрча му низ леђа и брзо нестаде у грму. Јадни старац тресао се од страха целим телом, a на велико усхићење осталих дечака, који су клицали од радасти. Џаганат оде грдећи и преклињући. Али не беше далекоодмакао кад му наједаред нестаде балче2) с леђа и он je угледа на глави непознатог дечака преобрнуту у турбан. Ta нова »налетва« малишаиова удобровољила je Џаганата. Одавно већ није се Ни један дечак на тако шта дрзнуо. Након мцого добрих речи и лепих обећања пошло му je за руком да дечка намоли да му приђе и тада се између н>их распреде следећи разговор: . — Како се зовеш, мали? — Нитај Пол. — Где станујеш? — To нећу да кажем. — A ко ти je отац? — Ни то нећу да кажем. fc ^ 1 — A зашто? — Зато што сам побегао. од куће. — A зашто си то учинио? — Хтео je отац да ме д&-у школу. Џаганату je изгледало да школовање оваквих значи само непотребно расипање новда и закључи мора бити неки сасвим нвнрактичан човек, кад део. би лн ти хтео ча — Чуј ме мали, — рече му Џиганат пођеш са мном и да код мене оставеш? — Зашто не? одговори дечак. И убрзо се, без икаквог устручавања, одомаћи код Џнганата као да кућа беше једва сенка каквог друмског дрвета. Па не само то него са таком хладж&ршаошћу поче да изражава своје жеље о храни и јелу као да je за све већ уиапред исплатио рачуне. Чим иешто не би било /р е д у почео би без устручавања да се са старим свађа. Џаганату je било лако да држи узде свом рођеном спну, али сада када се радило о туђем детету, ваљало му je ноложити оружје. III. Људи са села чудили су се 'што Џаганат наједаред толико пази на тог туђег дечка. Били су убеђени да je староме крај близу и беше им жао што he своје имање завештати томе уљезу. Бесни од зависти волели би дечку што год на жао учинити, али стари га je чувао као зеницу у оку. Међутим дсчко je претио да ће отићи и старац се трудио да га задржи обећањнма да he му свој цео иметак оставити. Ma колико да je био млад, дечак je ипак схватио city • замашпост тога обећања. Сад су сељаци почели да траже дечкова оца. Срце их je болело од сажаљења према престрављеннм родитељима и они изјавише да син мора бити неко сасвим безбожно дете када je могло да им нанесе такав бол. Бацали су се. на ње1) Чадар je нека врста огртача што с носи на леђпма. 2) Балча је огртач. Страна 77. т адрвљем и камењем, али бес са којим су то чинили убрзо je открио да je завист повод тим погрдама. Једног дана чу старац од једног путника путника да неки извесни Дамодар Пол тражи свог изгубљеног сина и да баГп сад у тај крај долази. Кад je Нптај то дознао узнемири ее силно; он je хтео да и богатство оотави само да побегне. Али старац гша je тешпо. »Ja hy те сакрити тако гдр i e нико неће моћи да нађе, na чак ни овдашњи сељани«. To je заголидало радозналст дечакову и запиткивао je: »A где то? Покажи ми брзо«. — A ko т и сад покажем опазиће свет. Чекај док паднс ноћ — рече Џагаиат. Изгледи на тајанствено скровиште одушевљавали оу дете. Он je маштао како he се чим се отад без њега врати, играти с адруговима скриваче и окладити се с њима да га нико nehe моћи да нађе. Зар то неће бити згодна шала? A што he отац цело .село да претражи, пада га не нађе — то he тек бити џумбус! У "подне закључа Џаганат дечка у кућу и нестаде ra неко вре.че. Кад се врати поче Нитај да га мучи запнткДва»Њ1}ма. ‘ г- Чим се смркло рече Нитај: —» Дада, хоћемо ли сада ићи? — Треба прво да падне ноћ — одговори Џаганат. После кратког времена викну дечко: — Hoh je већ пала/ деда, хајде, пођимо! — Сељади још нису полегли — шапутао je Џаганат. Нитај почека још један тренутак и опет рече: Сад су већхсигурно легли, деда. Хајдемо! Hoh je освајала. Сан je притискивао очне капке јадног морало je да чипи огромне напоре да бн остало будto поноћи зграби Цаганат малог и напустише дом. цадкајући ишли су мрачним друмовима заспалог села, Нд један звук не прег.нде тишину, само овде — онде залаја К0ЈИ пас и онда му се сви у хору придужише; илн би која ноћна птица, прсстрашепа путом човечјег хода у то необично доба, пролетела испред њих. Нитај je подрхтавајући од страха хватао Џаганата за руку. Пресекоше неко поље и најзад дођоше до иеког мочварног шумарка у коме се скривао порушеи празаи храм. — Ах, ту je то! узвикну Нитај разочаран. Он je сасвим друкчије замишљао то место. Овде није бнло ничег тајанственог. Колико je већ пута нровео ноћ у таквим напуштеним храмовима, од како je од куће побегао. To je било додуше сасвим згодно место за скривање, али ипак je било лако могуће да га другови пронађу. Џаганат уђе и са средине пода подигне камену плочу. Изненађен дечко опазп један подземни простор у коме je горнла светил>ка. Страх и љубопитство борили су се у његовом малом срду. Џаганат сиђе низ лествице, a Нитај за њим. Кад се дечко огледа око себе виде свуд no зидовима тучане крчаге. Ha средини беше прострта серџада a испред ње припремљени цинобер, сандалова смола, цвеће и све остало што je потребпо за пудшу8). Да би задовољио радознаi лост дечак посегну за једннм од пехара и извади нешто и-з њета. Рука му je била пуна рубија и златника. Џаганат се окрете. — Рекао сам ти, Нитај, да hy ти оставити сав свој новац. Немам много. Ови пехари су све што имам. Данас xohy да ти их предам. Дечак поскочи од радости. 3) Пудша je богослужење, обред, који се врши у част богова или чак и људн који су нарочито угледни. L �ТАЈРЕТ. Страна 78. — Све?! узвикну он. Heheui мн однетн ни једну рубију, зар не? — A ko to учиним, — рече старац свечаннм гласом, — ноко ми рука огубави. Алн стављам ти један услов. Ако икада мога унука, Гокун Чандру или шеговог сина, или шеговог.уиука, или праунука, илп ма којег шеговог нотомка, пут амо нанесе мораш љему или »има све до последње рубије да даш. Дечак ломислн да стари бунца и одговори: — Добро. — Оида седв на овај ћплим — рече Џаганат. — Али зашто — упита збуњено дечко. — Тако je проппсано. Дечко чучну на серџаду као што му je наређено. Џаганат му помаза чело сандаловом смолом, направи му црвен знак између обрва, око врата му ставн цветни венац и поче да нзговара чароуњачке речи. Јаднп Нитај ocehao се врло тескобно седећи тако као Бог и олушајући маџнјске речи. — Деда — шапутао je. Али Џаганат ннје одговарао него и даље мрмљао заробњачке изреке. Ha послетку прнвуче с тешокм муком једитг пу jc.iaM крчаг пред дечака и рече му да за н>им изговараЛжај завет: »Свечано обећавам да h j'' све ^ftoro дати Гокун Чандри Кунду, сину Брнндаба^а Кунду, a ун$су Џаганата Кунду, или унуку, илн нраунуку поц$ну*№ Гокуна или ма коме од н.еговнх потомака нли пуноправцнх наслединка. Дечак je иепрестано, nop«u сваког пехара шшављао те речи тако да je већ био сжвнм омамл»ен и јсзнк му зео. Када се церсмонија Зтрш ^ла ваздух у hehni свим густ од дима зсмљане светиљке и њиховаг д: му се беше сасвнм ооушило, a 'цело мј feflo rokjc гушио. Светлост je бивала (^вЧелабија н слабијн, и i сасвим. угасн. У потпуној’ тами која нза тог аавла; зачу као да се старац вере уа лествицс. — Деда, куда идеш? — цовикну ирестрављен. — Ja одлазни — одврати Varaiun — a ти heui т | ^ 1 останеш. Ннко те nehe наћи. Не забоЈ»ави име Гокуи Чандре, снна Брнндабаиовог u унука ЏгаватовоО И нодиже лестве. Гласом пригушенпм.од страха преклињао je дечак: — Пусти ме да се вратим оцу! Џаганат стави плочу на старо место. Затим клекиу и иаслони уво на камен. Још једаниут чуо се Нитајев глас: Оче! — тада допре до њега шум, као да исшто тешко паде на земљу — a онда настадс тишина. Када je тако евоје благо предао Јаку**), Џаганат поче **) Јак или Јакша je надириродио бнће о коме говоре староиидијгке бајке н спев. Данас у Пснгллпјн под тим именом мисле ДЈ-ха који има да чува благо као у овој причи. Б рој 5. да камен затрпава земљом. Затим нагомила раскомадано камен>е и крхки малтер. Одозго засади бусен траве и шумско растиње. Hoh беше готово нрошла, алн он није могао да сс отргне од тог места. Непреетано je наслањао ухо на под и прислушкивао je. Чииило му се' да далеко, далско одоздо, из дубине земље, одзваша болаи јаук. Изгледало му je као да je тај један звук пренлавио цело ноћно нсбо, као да je цело човечаиство тргнуто из сна, скочило из постеља и стало да ирпслушкује. ICao полудео, гомилао je старац земљу на 1самен. Хтео je како било да угуши овај јаук, али увек му се чннило да чује: Оче! Свом снигом лупао je о под и викао: — Буди мнран, иначе he те наћи људи! Али још увек му се чинило да чује зов: Оче! Сунце обасја источно обзорје. Тек тада напусти Џаганат храм и упути се отвореним пољем. Алн и ту наједаред неко викну: Оче! Престрављен окрете се и виде поред себе свог сина. — Оче, — рече Бриндабан — чуо сам да je мој мали скривен у твом дому. Мораш да ми га вратиш. Разрогачених очнју и разјалљених уста саже се старац и повика: — Твој мали!? Да, мој Гокун. Он се сад зове Нитај Пол, a и мени je име Дамодар Пол. Твоја се »слава« тако далеко прочула, да сам морао да сакријем наше порекло, да се људи не бн устручавалн да изгошре наше име. Полако поднже старац обе руке изнад главе. Прсти му се иочеше грчнти као да нсшто хватају no ваздуху. Затим се сруши иа зеМљу. Кад je дошао свести, повуче хина према напуштеном храму. Кад уђоше упита га: , — Чујеш ли нкакав јаук? — He чујем — рече Бриндабан. — Прислушнк добро. Чујеш ли да неко зазива оца? — He чујем. Изгледало je да ra je то умирнло. Од тога даиа имао je обпчај да лута около н заииткује људе: — Чујете ли да неко јауче? И сви су се смејалн подетињслом старцу. Четири године након тога, лежао je Џаганат на самртННЧ1СОЈ иостељи. Када светлост света поче да ишчезава испред аегових очију и када му дисаше поче бивати теже, изненада се усирави као у неком грозничиом лудилу. Пружи обе руке у ваздух као да нешто тражи и промрмља: — Нитај, ко ми то однесе лествице? He ногући да нађе лестве које бн ra извеле из његове страшне тамнице, у којој није било ни светлости ни ваздуха, паде na иостељу н ншчезиу у one регноис у којимн још никада жшшга ннеу- пашлц у вечној скривачи еветова. Преве-ia Наџида 0. Хаџић. КЊИЖЕВНОСТ. M uradbegovića „Haremska lirika" Naš stalni i mnogouvaženi saraclnik r. Ahmed Muradbepović, koji je u prošloj godini dobio Demetrovu nagradu za najbolju dramu u zagrebačkom kazalištu („Bijesno pseto") polučio je književne uspjehe i u inostranstvu. Nekoji njegovi književni radovi prevedeni su pred dvije godine na češki jezik a ubrzo zatim i na njemački. 0 njegovim djelima pisao je vrlo toplo u njemačkim časopisima poznati publi­ cista Herman Wendel. Međutim, kako su nedavno objavili nekoji zagrebački listovi, prva knjiga g. Muradbegovićevih pjesama „Haremska lirika" prevedena je sada i na talijanski jezik i o njoj su pisali nekoji talijanski književni listovi najpohvalnije. �Epoj 5, Г A JPET. Fakat, da su djela našeg zem ljaka g. Muradbegovića prevedena n a nekoliko zapadnih jezika, jest najbolji dokaz> d a je g. Muradbegović prešao granice naše otadžbine i da je sa svojim književnim djelima prodro u široki svijet, što je znak da je g. Muradbegović i u zapadnoj literaturi nesamo zapažen nego i priznat kao književnik i umjetnik. Uspjehe g. Muradbegovića sm atramo i našim uspje­ sima, jer kolikogod ti uspjesi podižu književnički renome sam oga g. Muradbegovića, toliko ti njegovi uspjesi dokazuju i stranom svijetu stvaralačku snagu naše sredine i naše rase iz koje je g. Muradbegović i ponikao. — I dok g. Murad­ begović požnjeva uspjehe za uspjesima kako u domaćoj tako i u stranim literaturam a, dotle uprava našeg Narodnog Pozorišta pored svih obećanja i ne pomišlja, nakon godinu i po dana, da stavi n a repertoir njegovu novu dramu iz m uslimanskog života. Izgleda da to nekome ne konvenira radi vlastitih reputacija! F a d i l K u r t a g i ć : .Intelektualni radnici i ra d ­ nički pok re t". Ovih dana izašla je iz štampe n a 40 stranica četvrtinskog form ata i uz cijenu od Din. 5 — po komadu u piščevoj vlastitoj nakladi 'Zagreb, Ilica 51. II.) brošura, -ц. kojoj je glavni sek retar Saveza Bankovnih Činovnika Fadil Kurtagić objelodanio svoje predavanje, koje je u gornjoj temi održano kao prvo predavanje u kulturno prosvjetnom odsjeku radničke kom ore zagrebački. Ф oVoj brošuri pri­ kazana je struktura modernog radničkog sindikalnog pokreta, podvrgnuti su tem eljitoj analizi uzroci ekonomskog stanja intelektualnih radnika i prikazuju gti putevi, kojim a se prem a piščevom nazoru im ade da sprovada proces u nji­ hovom socijalnom opredjeljivanju. Izlaganja piščeva su i_vrlo interesantna i zaslužuju pažnju tim više, što je njim a u našoj socijološkoj literaturi po prvi puta učinjen j a č i ; zahvat u iznošenju i prikazu jednog problem a, koji je naročito u sadanjim danima od velike i neosporne važnosti. P o ro d ičn o i nasljedno pravo m uslim ana od Hafiza A. Bušatlića, sudije šeriatskog suda u Sarajevu i nastavnika šeriatsko-sudskog postupka n a šeriatskoj sudačko i školi u Sarajevu. Izdanje piščevo. C ijena 60— Dinara. Ovo djelo gosp. Bušatlića jest nova pojava u našoj pravnoj literaturi. Još u prošloj godini nagovješteno je da će ovo djelo izaći iz štam pe i sad a kada je već gotovo i kada se raspačava želimo da se malo opširnije na nj osvrnemo. Pisac je djelo razdijelio n a Ženidbeno, Roditeljsko, Rodbinsko, Tutorsko, Starateljsko, Testam entalno i Nasljedno' pravo muslim ana sa predgovorom i uvodom. Tako je u ovoj zbirci dao iscrpno i pregledno sva ta na snazi stojeća naj­ intim nija prava muslimana, iznesavši pri tom e najglavnije propise i ustanove toga prava. Kako ovo pravo uopšte nije bilo dosada obrađeno na našem jeziku i kako je to pravo prem a tomu bilo i nepristupačno i širim slojevima, to je Страна 79. ovim djelom ta praznina uklonjena tako, da je sada ova v rsta islamskih pra v a postala pristupačna i stručnjaku i laiku. Ovo djelo je rezultat trideset godišnjeg uspješnog praktičnog rada gosp. Bušatlića i obrađeno je po prvoklas­ nim izvorim a islam ske pravne znanosti, te će vrlo zgodno poslužiti i kao priručnik, je r je pisano popularno, pa se ugodno čita. P isac je u predgovoru naveo koji su ga razlozi ponukali da objavi ovo djelo i kojih se ja izvora pridržavao pri njegovoj izradi, a u uvodu je ukratko izložio postanak i razvitak šeriatskog pra v a kao i njegove glavne osnove. U prvom dijelu obrađeno je Ženidbeno pravo musli­ m ana sa ovim poglavljim a: „Islamski brak uopše“, „Prošnja i zaruke", „Punomoćstvo kod sklapanja braka", „Dostojnost muža", „Sklapanje braka", ,,Mehr“, „Oprema zaručnice", „Mješoviti brak", „Mnogoženstvo", „Bračna prava i odnošaji po prelazu bračnih drugova n a Islam", „Pravno nevaljani i viseći brak", „Spor o postojanosti braka", „Prava i dužnosti bračnih drugova", „Vlast m uža nad ženom”, „Razvod braka i njegove vrste , Idet i uzdržavanje žene u idetu". U drugom dijelu obrađeno je roditeljsko i rodbinsko pravo sa poglavljima: Obitelj i porodica uopšte, Djeca i njihov pravnbpoložaj u obitelji, Pravni odnos vanbračne i u pravnovaljanom braku rođene djece, Ustanova liana, Pravni odnos djece rođene u pravnonevaljanom braku, Pravni odnos djece rođene po razvodu bra k a i smrti muža, Adopcija tuđe djece, Poočinstvo i pobratinstvo, P rava i dužnosti djece prem a roditeljim a i obratno, Vlast i pravo oca nad djecom. t i trećem dijelu izloženo je Tutorsko i Starateljsko pravo pod odnosnim poglavljima. .. Četvrti dio knjige obuhvaća Testamentalno, a peti dio Nasljedno pravo sa ovim poglavljima: Testam enat ili opo­ ruka i uslovi za oporučenje, Šta može biti predmetom opo­ ruke i sa kojom količinom može se testam entalno raspo­ lagati, Pravo oporučenog na testalni predmet, Raspolaganje bolesnih lica sa svojom imovinom, N estala lica, Pravo nasljedstva uopće. Uslovi za nasledivanje, Ostavinska prava, Zabrane i smetnje u nasljeđivanju, Kategorije nasljeđivanja u mulk-imovini, Nasljeđivanje mirije, nekretnina i idžaretejn Vakufa sa prim jerim a i tabelama. Kao dodatak uneseno je i nekoliko principijeinih pravnih pravila. Kod svakog dijela knjige, a u odnosnim poglavljima, pisac je svaku ustanovu opisao i definisao, a potom joj dodao glavne propise za olakšanje u primjeni i djelo raz­ radio tako zgodno da i laik može shvatiti o čemu se radi i kakve su posljedice pojedinih pravnih događaja, U pom anjkanju djela ovih v rsta i u pokušaju da se svakome omogući informisanje o najvažnijim propisima šeriatskog prava, pisac je učinio veliku uslugu, kako široj čitalačkoj publici, tako i našoj pravnoj literaturi. S toga djelo zaslužuje svaku pohvalu i treba ga svaki musliman da naruči. Djelo se može dobiti u knjižari Studničke u Sarajevu. �ОДОБРЕНА ГАЈРЕТО ВА ЛУТРИ ЈА. Ha молбу Главног Одбора. Гајрета Господин Мшшстар Поллпривреде и Вода решењем својим од 26. јануара 1927. Чкадине Број 2881/1, a на основу мишљења Унравног Одбора ц^Цржавне Класне Лутрије JI Бр. 609 од 20 . јалуара, одобрио ^ j e приредбу Гајротове добротворне лутрије ua дал l. јула 1927. годднне, с тим да се ова лутрнја пма извршити у лрисуству л под коптролом државле властл. Срећака биће 00.000 дијелих коиада ло цијели од 10 дилара no комаду иг 80.000 комада лоловипе срећака ио цлјенл од 5 днпара no комаду, у укуплој вредлостВ од 1,000.000 .— динара. , 9S0 вгодитака у укупној вредпостн од Дип 200 .000 .— Згодитцн су следећл: 1 главнл згодитак . . l згодптак . . Ј / . . . 1 з г о д л т а к ...................«. 2 згодитка no Дин 5.000.— 5 згодитака 20 згодптака 150 згоднтака 300 згодитака 500 згодитака no Дии l.OOOfno Дпн^бро.-^no Дпп 200.— по'Д ин 100.— no Д£н 50.— . Укупно згодитци Дин 200.000.- На дал вучења Лозова играју само продати лозови, a према томе сразмјерпо се омањују згодицп. Главнл Одбор Гајрета уступаће свима својнм пододборима и повјерепидлма одлоспо свпма распродаваоцима 10 % од прихода распродатпх срећака. Срећке биће стављене у промет одлосло отпосла-ће се на распродају најдаље до 10. марта'о. с. Г А ЈРЕ Т О ВА ЗАБАВА Врој 5. »Г A Ј Р Е Т. Страна 80 У СРЕБР ЕН И Ц А . Гајретов повјереник у Сребреници г. Хаклја Сиручпћ уз припомоћ некојих грађана приредио je на дал 2 . фебруара о. г. забаву у корист Гајрета и сиромашне школске дјеце. Дилетанти су извађали »Хасанагиницу« од A. Шантића. Морални успјех забаве je одличан, јер су дошли na забаву и оии који у животу ппкада нису присуствовали забавама. Око приредбе ове забаве уложиле су много труда гђице: Слава Јовановић и Зора Видаковић a у извађању »Хасанагилице« нарочито с усе истакле гђице: Данлца Беговић и Слава Јоваловпћ те г. Руде Вилкешевић. Приређивачима и дплстаптима ове забаве Главни одбор срдачло захваљује. Ч А ЈА Н К А Ж ЕН СКЕ ПОДРУЖ НИЦЕ ГАЈРЕТА. Гајретова желска подружпнца у Сарајеву приредиће велвку чајалку у сриједу, 2. марта о. г. у 4 cara послије подие у Гајретовпм просторијама. Подружпица умољава све пријатељиде, које из ua каi;ui^x разлога ле добише позиве да лзволе лрисуствовати овој чајалци. 0Ж ИВЛ >ЕЊ Е г а ј р е т о в а р а д а у јањ и . Рад за Гајрет у Јањи (срез Бијељина) био je замро још лред леколлко годнла. Taj рад je међутим у задње доба оживио повјерелик друштва г. Абдулах Грухоњпћ, свршени правлик. У петак 25. пр. мј. одржао je г. Грухоњић у заједпицп с тамошњом муслималском читаопицом врло усијелу забаву, чији je усрјех како моралпи тако и материјалли врло лијеп. Г. Грухошић у заједннцн с одбором читаолице чипп >сада прдпреме за Гајретово сијело уз рамазал и за Гајретову забаву ла бајрам. НОВИ П О ВЈЕРЕН И К з а д о њ и в а к у ф . Ha мјесто досадањег повјереника Гајрета у Доњем Вакуфу г. Владе Ивиде, Главли Одбор je именовао повјереллком Гајрета г. Хафиза Басару, тамошњег имама. ПРИЛОГ Г А Ј Р Е Т У ВЕЛИ КО Г Ж У П А Н А Т У ЗЛ А Н С К Е ОБЛАСТИ. Велики Жупал Тузланске Области г. Др. Јовал Зец као л прошле годиле приложио je ових дапа Гајреговом конвикту у Тузлл своту од Дин 2.000.— као своју прнпомоћ за uaбавку одјеће сиромашлим питомцима тузлансног конвикта. Господину Великом Жупалу Дру Зеду срдачна хвала ла овако лијепој пажљи према Гајрету! ПРИЛОЗИ Г Р А Д С К Е О П Ш Т И Н Е У ФОЧИ И ДОБОЈУ. Градска општина у Фочи даровала je Гајрету прско друштвеног конвикта у Фочи своту од Дин 500.—. Исто тако градска општила у Добоју послала je свој прилог Гајрету у износу од Дин 500.—. Управа Гајрета срдачно захваљује. štam parija »B osanske Pojte«, Sarajevo. — Vlasnik drultvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Himld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo ■И ш м » п ш в W нд ia. ■■ ■ к4 jer kvalitetom nadmašuje sve ostale ciprpapire a potpomaže i J a jre t" fjljin • Tunrnicp Cippapira S. D. Шка1ај, Sarajevo, ULUb. m o |S se naručiti i р ге к о društva ,Gairet‘ u larajevu *• j ■____ ' �Š a b a n a g ić i s in o v i Sarajevo, Kundurdžiluk ulica b roi 27 Ib r a h im И) Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana ц T e le fo n : T r g o v in a b r o j 481 — S ta n 767 a a ив I I S I z a .5 iŽ 3 .x s L B raće B c iš c ig ić a и Sarajeco и trgovina muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Bogato stoparlšfe hroatstiih i srpskih knjiga и :5 Н. Bajram aga Foča I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko 4 SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Telefon 455 # Basme engleske, francuske, talijanske i češke u najvećem izboru.------■Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, = šafnija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. = = ш ш =т =ж ж з Čitajte ,Gajret‘! List -G ajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se GajretaJ т т т п т т т т т т т т т т т т / � https://kolekcije.nub.ba/files/original/696930978897ef0394e6ce3464388e56.pdf c37ce4443cc8fffb3ac15193a5f1ece8 PDF Text Text Поштар! ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА 8А КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 6. С а р а је в о , 16. м а р т а 1927. Ци)ена год. НО Д. Поједини број 4 Д Ђ аци добивају лнст у пола цијене код Главног О дбора или код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ: Хамза Хумо: Б абан ова беда. Владислав Тмуша: А ли Уфак. (Свршетак). Ахмед Мурадбеговић: ПОНОС (Роман из муслиманског аристократског живота). Др. Лазар Димитријевић: Л аф И Сввдах (триптихон). Веселин Брезнанац: Песма п р о лећ а (Пјесма). Осман Нури Хаџић: М ухам ед n К ур-ан. ф . Грилпарцер: М орски и љ у б ав н и вал п (Трагедија у 5 чинова) Превео Сулејмаа Мурсел. Гајретов Гласник Иреселење капцеларије Главног Одбора Гајрета. — Чнјанка жепске иодружнице Гајрета. — Нотрошња Гајретова цигирнашфа. — Једпа веоиа успјела Гајретова забава у ировпидији. — Забава културинх друштава у Чаиљиип. — Гајретова забава у Бнјел>наи. — Гајретова забава у Прибоју — Лијепа нажља преиа иреиииул^м другу. Уредник: Хамид Кукић. Нз уредннштва. �im m m a a a a a a a a a a a a a a a ia a a a a B B B B B B B a B B B B B B B i. з GDJ1EIB. i Ш Ш Ш I 3 a з a a a a a a a a a a a a a a a Potpuno uplaćena dionička glaDnica Din lo,ooo.ooo*— Rezerue Din 1,6оо.ооо'— 0 ^ Banka se bavi svim u bankovnu strnkn spadajnćim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredno ustanove. Osniva i podupire razne knlturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovau kod „Varde“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Morkantilia" u Sarajevu. Od čiste dobiti daje 10°|о Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. !в а а в в а в в в ® в в 1» ,в в в в 1 ввввввввввввввввв 0*0 o СЈГЈ • 0*0 • e*o • ceo • • 0 *0 0 g* o • ожо ojto • ежо o • oso • caro • o*o сжо • сжо • ожо• li ^ i •ожоожосао« ш 1 3 općine grada Sarajeva i •0*00*00*0« e i 1 3 • Temeljna glatmica 40,000.000— dinara § 9 v 9 £ 3 5 Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, -filiale Sarajevo broj 2172 • јјЗ £ 3 ■ma i ш а i e a ! Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A sa C koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. | • с*о • c»o • c*a • сжа • o*o • с*о • с*о • c*o • c*o o*o • c*o • г*о • c*o • с*о • o*o • e»o • • сжо c*o • i a �ЛИсГ lAjPfclA ДРуШГБА đA КУЛГУРНО И Е к и п и м с к о ПОДИбАЊЕ МУСЛИМАНА И злази 1. и 16 Година XI. у М|есецу. Број 6. С ар а је в о , 16. м а р т а 1927. Ци)сна год 80 Д liOieaiiHii број 4 Д. Ђ<шн до6ива|у лист у пола цијене кид Главнот Одбора или код Управа — Taipen ких конктгга. — Хамза Хумо: ВАБАН О ВА ВЕДА. ^ Дува бура и брије no •искривљеној улнци, а нахерени дућани, као по^апете ступице, стиснули се један до другога па чекају муштерије. На’ крају реда дућана, управо спрам ведике кафане »Бристола«, чучи Бабанова страпара — дућан. Кроз мала врата види се само проседа брада и сарук, а чибук вири и дими се пркосно у ветар. Цела се махала ч.уди како му б.ура ne однесе дућан. док он мирно седи и размишља о певољама, ceha се старих времена, ceha се својих синова. Прашнна пала no дућану, пала no Бабан.у, a м.уштерије ни »добро јутро«. Синове узело у во.јсцу, одвело у рат, a глад попала no сиротињи, na се свак о себи забавио. Ех, пусто некада: дођи Бајрам, a Бабан заодени синове као једап no један у паланци. Најстаријем, Омеру, купи фвс, средњем, Хасан.у, црвени појас, a најмлађем, Ибри, постуле, na момци као дветови. Тако поновљени, све један другом до уха, они улазе да оцу честитају бајрам, a он, Бабан, руку на чело na завичи: »За мила Бога, што хаљинка промени човека! Ама јеси ли то ти, Омере, ако Бога знаш! Их, их, na види Хасана, види Ибре! За мила Бога, што хаљинка промени чопека!« Е, na децо, да сте ми живи и здрави! Хајд! Тако je Бабан пазио своје синове, a сада му их ето одведоше у војску, и сами Бог зна хоће ли их вигае икада видети. Неко викну пред дућаном. Бабан се трже и умало му не испаде већ угаснуо чиб.ук из руке. Он се загледа преко реке, тамо у no прокислим баштама разасуте виле и кућице. Река Руна пожутела, надошла, na ваља дрвље и камење. Хучи страховито. Корито joj отешњало. По где која групица, у црне кабанице умотаних људи, окупи се као јато чавки, na бесмислено блене у Руну и ослушукје хуку paзуздане бујице. i A Бабанов чибук једнако дими кроз тесна врата и дућан м.у стоји na милости божјој. У љему ћути мир као притајен миш. Наједном затутља као да хиљаде људи заурла* ше; одозго, с врха улиде, као да пуче нека полудела демонстрација. Бура!'Бура! Саблажњиво звиждећи, налетеше плакати као рашчупане вештице, a рекламе као изоткидане руке. Хуу—фијуу—крахх! Шта je? Бабанов дућан врисну. Срце пуче у њему. Бабан се раскорачио, na држи и притеже к себи две греде пречниде. С њим се бори ирасак, џиновски засоптало хуктање, оштар фијук, крика и лупњава каната, na неки искидани гласови што пуни страха и очаја дозивљу у помоћ. Бура! Бура! Прасак још страшнији: јууу—кр—ахх! Врисну дућан, диже се као сива тичурина, избаци из кљуна облак прашине, са хиљадама папирића, крпа, шибица и безброј других ситница које разграбише некс невидљиве руке. A Бабан. као створен у тренутку тога хаоса. оста заваљен на земљи, сав уплашен, изврнут. Дућан пљусиу о зид апотеке, жалостиво зашкрипа и закокота као искрвављен, побеђен ko­ kot, a бура подругљиво зазвижда над њим, у ковитлац. Бабан се диже сав блатњав и промочен, окрећући и снебивајући се, угледа дућан, глупаво зину, диже руке и опет их здвојно спусти низа се. _Моћни Божс, моћни Бже! — прошапта Бабан са сузом у очима, na сметен, жалостан, као да je покопао своју жену Ајишу, запути се кући. A пљусак свеудиљ лева и бура фијуче кроз улице-као предзнак црним данима. Ова нгсрећа мал’ што ne крену Бабану у naмет. Иео остатак зиме прећутао je жалећи за дућаном. Ишао je погнуте главе, никому се не јављајући, na се прочу паланком ла je шенуо памећу. Чим он у сокаке, a деца у ругалицу: Бабан-Добабан, Домиши- Кобабан, Шукомиси-Б з бан, Шукондода-Бабан. Спочетка, ова ругалипа не деловаше на Бабана: али сада поче да га дражи и голица као обад вола. Смепшо га je било видети како се, висок и пле- �Страпа 82. »ГАЈРЕТ« ђат, у правим абукавемским папучама, жури да што пре уђе у своју кућицу и реши те паклене вике. Само значење ове ругалице није нико у паланци знао, na ни сам Бабан: али се за њезино *ејство ускоро проч.уло, јер Бабан отпоче и да туче децу и да се баца на њих својим тешким, оковаш ш и жицом исплетеним постулама. — Куку ти je нама, мој јадни Бабане! — говорила би му сваки дан његова жена Ајиша. Ако не прихватиш каква посла, помрећемо од глади. A Бабан једнако ћути, и кућа све то празнија. Жена све злбринутија, a Бабан све дужи __ све мпшавији. Тако лполази зима: али када oroanvme топлији дани и оживе чаршија, трже се и Бабан: набави двоколицу, na поче да хамали. E ho га! Tepa трошту двоколицу, повшен над њом као чудан opao. Предао се раду; кућа опет живнула, a на тгрне зимске дане још га једино потсећа.ла ona дечија ругалица. Ona га je нервипала, почела ла га рездоажуЈе до беснила. да га чак и у сну прогања. Тако je једном и у сну дохватио пос*улу и ударио жену no глави. Од тада Бабанови постоли стално ноћивају пред воатима, Али ero, откако му жепа извоси постоле он поче стално да сања неке чудне снове. Ево у чему je ствар. У н>еговој једипој собиди у којој спава са женом и својим малим МупГаном.’ једап je зид нешто избочен, као да je трудан. И Бабан снева како се сваке вечери нешто миче у *гој избочини као у живу трбуху. И сваког јутра- посматра Бабан тај трбух, чешући се иза уха. Да није какво закопаво благо? пита ср он. 4voје да je некада, у комшилуку, нека стара Кри.лупта нашла ћуп дуката, исто овако узидан у зиду; али када je углелала злат(Гпа узвикнула — наједном се св'' ттртвопило v угл>ер.л>е n њој се зглчпле ovne. Бабан одмахну руком и зовну жену да му придржи појас. И длк je његова мпшава и блела стопашпта дпжала појас, он се. погнут као над двоколицом, окпетао насвед собе и омотавао се њич као вито. После задттадаше кола преко авлије и Бабан оде у чаршију. Мали се Мугао пасплака. a мајка му даде коглцу јечменипе и он заћута, лижући je својич бледим уснама. Бог je свакако намепио да казни Бабапа. na му дао и овог прекобројпог сипа. Зашто je хтео да га казпи? To само он зна. Кала су сва три брата већ поодрасла и почела да запа^ују, ponn се овај Mvmo na заппепашћетве свих. И оста, жив и овако блед и подбухнуо, као без костију. У соби je воњало Ba устајао зној и na тежак, загушљив ваздух. Било je теено и тампо, a крај пећи се сушиле неке влажне поњаве. И тако Бабан отпоче живот хамалина, a синови у рату. Бог зна. jecv ли и живи. Веђ два месепа ни гласа од њих. Најпосле cs јавио Ибпо из болнкпе. Јавио ге да лежи ол неке болести којој Бабач 'није могао да разуме ни да запамти имена, na тако и то остало петтознпто. TI Бабпиотштта je пптала комшике. али joj свака каза другачије. Беда чучи у соби, за вратом. a Бабан се прекиде хамапећи за комад хл?ба. Ајиша сваку ноћ noстуле пред врата, a на Бабана и na љегово тело навале се снови као море. Hohac се појавише чудна слова на очом зидн^м трбуху: засветлише, засветлише, na угаснуше, Бабаи се престравио, na тек ка- Број 6 да се пробуди, сети се да ие вна ни чжтатж. Бабан поче да сања о ћупу злата, a жени ништа не говорапте. Када би уморан на вече дошао, опружио би се преко целе собе и, при пламсању свеће, посматрао би онај трб.ух на зиду. Дегао би с главом пуном мисли и брига, са жељом за бољим животом и са удовима пуним умора као тешког олова. И управо кад je ноћ прелазила из петка у суботу, он се кроза сан увери о узиданом благу. Слова опет засветлише. засветлише, na угаснуше. После се 8ачу глас. Није могао да схвати откуд долази. Глас, чудан и дубок као из бадња, говорио je неке неразумљиве речи, док Бабан јасно не зачу: Бабан-Добабан, Домиши-Кобабан, Шукомиси-Бабан. Шукондода-Вабан. И оно свако — »бан« — одјекнуло би на крају као да неко удара у огроман бубањ. Бабан се пробуди. У соби je било мрачно и загупгљиво као у трапу. Тежак задах ceo му на груди. Жепа и дете тешко дишу,.као да их мора мори. Бабана спопадогае необична размигаљања. Он тек сада поче да мисли озбиљније о овој ругалиди. Али колико je год превртао своје изанђале мисли није могао да се сети ни када ју je први пут чуо. Мучио га немир и страх и језиве слутње од тајанственог ћупа. Бих ли раскопао зид? плта се no стоти пут очајан Бабан. A ако ми се узму руке, ко ће храчити жену. ко Мушу? A дукати? Синови, жена, кућа с ћогаком п в°ликом авлијом? Онда би му се сви у чарпшји пријатно и с поштоваљем јављали и седео би v boxv кафане са Бећир-бегом Крвавцем. Их. 8а мк^а, Б огр! A ако ее све пр^твотж у угљел као код бабе Крилуше? Их, их! И Бабан отпухну na се стаде мучцп ттпевптати na рром твпдом лежају. све док зора забели у окнима. После се диже и, не чека* jvhn да му ср. жена пробуди, опрезно истерп двоколиду кт)оз капију. Сутоадап Бабап леже са страхом у души и vmopan v костима. na за дуго ne стпште ока. И v тами јр. чипило mv се. видео onv избочппу na зилу. Haiпосле га савлада сан. a слова опет засв ул ише, na угаспуше. Зачу опет onaj стратовиги глас и ne схвати откуд долази. Опет као из бадња. опет ono — бав-бап као да неко удара у 6v6an>. To потраја неколико часака, a после се појави стаоац, седе браде. у зелевој чалми и сав у белу. Изиђе из one избочине. цео се појави и проговори: — Чуј ме. о Бабане. сипе Хасапов! Ja сам Бабап Таслак. Ha вагаем свету био сам пре две стотине година. Везао сам узао на свакој пари, a под појасом носио абуљак да бих птто маље jeo. Bpar ми je био засео у мисли, a похлепа у тело. Jeo сам суху јечмевипу. a дукате сам скривао у hvn. Ћуп je зазидан у овом зиду. Ископај ra и спаси породицу беде и невоље! To гече и пестаде ra, a Бабав се лообуди и викну у страху. Био je сав у голу зноју. Неки мртвачки умор скппшо му сву снагу. Није могао пи руком да макне. Покуша да говори, a глас ra издаде. Нешто je обвладало њим, нешто страшно и несхватљвво. Нешто ra je тресло као грознида. �Б ројб. »Г A Ј Р Е Т« — Што ти Je, моЈ Бабане? Што си тако блед? — упита га жена сутрадан, a он само боио погледа и ћути. Не усуђује се ни да joj речи проговори. И Бабан постајаше све то ћутљивиН™ ° то забринутијом. И трговци у чаршији приметише његову забринутост. Не чује ни када га ко дозивље, a готово све поруке извргаује наопачке. Тако, прбкјуче, Јован Куна послао no н.ему три сеиета шљива свом муштерији Омеру Печанину, a Бабан их истоварио пред бакалнидом Симата Гребе, na отерао кола. И дечурлија се изненадила; када су подигнули грају за њим, Бобан ни да ухом макне. Погуно се над двоколицу, na јури као да нн сам не зна куда. Каткада му се догоди да прође своја сопствена врата. Eto, шта се догодило с Бабаном. Трговци му престадоше давати послове, сиоота жена залелека у гладној години, a компшнке ни да чују. Сваким даном то горе. Бабановица дочу да joj mvk са пгазчим колпма Јури кроз улипс n нептто говори у браду. Неки дан истерао двоколицу чак изван паланке, na ceo на неку стену и дуго плакао. Бидео га je касапин Урош. И тако Бабан, као прогнаник, поче лутати, све под сажалним или подсмешљивим погледима паланчана. Полудео Бабан! прочу се градом, a породида паде у бескрајну беду. Дво^олАца престаде дрндати, a Бабап no цео дан гледа у једно место na зиду као нем. Бабановица га болно логледа, ћути, и сузе joj у очима. И све тако. Дани су одуљили, a ноћи безизлазне. Невоља као тешка кврга у безизлагшом времену притиснула Бабанову породицу, na титти да крвљу пропишти. Жепа седне до њега na не сме ни речи да упита. Синоћ je чула како кроза сан дозивље неког деда Бабана, говори о ћупу злата, о синовима и углевљу. И Бабановица се узалуд домишљала шта бп му то могло да значи; домишљала се све до једнога дана када je, чешљајући малога Мушу под смоквом, очула тупе ударце у соби. Најпре je очула два- три ,а затим осуше брзи, нестрпљиви, као Kn­ ina. Бабановицу зазебе нека кобна слутња, a чешаљ запе у Мушиној чупавој коси. Стотина злих мисли суну joj главом. Она сину, јурну у собу и, сва запањена, укочи се на вратима. Бабан стао ура- Стпана 65. скок, нагнут напред као над двоколицом, na копа зид чекићем. Малтер фрца све бегање и бешље, a он сав дрхти и очи му горе као у побзснеле звери. — Бабане, забога, шта то радиш! — вриспу жена и полете к њему; угледа му побеснели поглед, na цикну, заламата рукама и одлете на авлију д.. дозивље у помоћ. — Јусуфе, Салко, Мујо! У помоћ, браћо, сругаи ми Бабан кућу! Помагајте, за мила Бога, сруши ми кров над главом! — викала je Бабановица, ломећи руке и дозивајући компшје. A ударци једнако тутње, и сва се кућа тресе из темеља. Комади стене фрцају на све стране, рањавају зидове и лупају стакла на прозорима. Слетише се комшије и све стрча у собу. Прихватише Бабана a сн, сав изван себе, отима ее, отима се, отима као да je у љему триста побеснелих снага. Разјарен као звер ,блед као мртвац. Очи му лудачке и крв му тече из слепочнице. Најпосле га савладаше и положише на сећију. Опопаде га дрхат, na малаксалост. Бабан клону. Рупа на зиду зјапи, a комтије се ne сналазе. Бабановида јеца, a мали Муши цичи да му се жиле напрежу на мршавом вратићу. После се комшије разиђогае. Мушо примири, a ona метну Бабану хладне облоге на главу. Тако се ето Бабан разболе. Лежао je у постељп пуни месец дана, a после се придиже и обиђе своју двоколицу у авлији. 'Гужна и оронула стајала je двоколида у једном углу и чекала, чекала да з&дрнда паланком. Бабан je кришом помилова руком и врати се у собу. Али му не би суђено да je вшпе вуче кривим паланачким улицама. Најстарији му син, Хасан, дође из војске, a када стиже и други, управо освапу Бајрам и они обукоше своја стара, грађанска одела и уђоше оцу на честитање. A Бабан диже руку на чело na завика: ■ — За мила Бога, што хаљинка промени човска! Ама јеси ли ти то, Омере, ако Бога знаш! Ии, их! Па види Хасана! За мила Бога, баш, што хаљинка промени човека! Е, na децо, да сте ми живи и здрави! Хајд! A када они изађоше, Бабан се сневесели, сети се старих дана, сети се најмлађег сина, Ибре, кому не беше ни трага ни гласа . Сети се оседели Бабап, и заплака као дете. Vladislav Tmuša: ALI UFAK. (Svršetak.) I dok su ga ljudi tako crnog slikali, zaodeli ga III. u odoru straha i jezovitosti, dotle je Ali Ufak živeo Ljudi načiniše od Ali Ufaka ćelo strašilo. Bio im osobitim duhovnim životom. Žice njegove duše tako je sav jezovit. Svaki njegov pokret, reč, pa i njegovo su se rastanjile i bile tako nežne da su rp rele jedan odelo. Sve je unosilo među ljude strah. Oni su pot­ fantastičan svet. On je osećao u sebi me’odiju nekog puno verovali da Ali Ufak živi s džinovima, da se nadzemaljskog života čije je bivstvovanje tamo toliko njih namnožilo u njegovoj kući da će oni ubrzo negde u nebeskom plavetnilu, tairo gde titraju zvezde. morati preći i u kuće ostalih. Strah obuze ćele Sehove Hrana je toga života samo u naj’.epšim osećajima čoDuganje pa se prenese i na Saraj-seher. vekovim a piće miris cveća. �Страна ) .rAJf»£t. Ali Ufak je proživljavao najlepše dane svoga života. Njegovo se srce topilo od zadovoljstva. On je bio najsrećniji čovek. Sa velikom radošću iščekivao je voće, da pođe kući i ponese pune ruke ponuda. Nosi i ostavlja sve u ćiler. On od toga skoro ništa ne troši, a jela ipak nestaje. I još do danas ni sam Ali Ufak ne vide to biće kome on donosi, a koje jede tu zahiru. On ne traži ni da ga vidi, šta više, kloni se da ne bi i video. Njemu je bilo dosta kad vidi da uzalud no donosi. No u mekoti svoje duše uvide Ali Ufak da je sve ono što on donosi u kuću malo prema onome koliko to tajanstveno biće zaslužuje. Ali Ufaku sad ne treba ni da tare podove, ni da praši i mete sobe. Ne treba više ni da plovi cveće, niti da pere avliju i čisti pro­ zore. Sve je to hteo da učini on, ali kad je trebao da se lati toga posla video je da je neka tajanstvena ruka sve to uradila. Sve je bilo čisto i uredno. Jedamput je hotimice ostavio svoju postelju neuređenu, a kad je došao u veče kući i hteo da legne video je da je sve pospremljeno. Kad je spustio glavu na jastuk onda ga je zapanuo miris đulslje, onaj isti miris koji ga je omamio onoga čudesnog jutra kada se njegova žudnja potpuno ispunila. Zaista se njena, Rasemina, duša uselila u njegov dom! U svojoj velikoj hežfiosti nakani se Ali Ufak da ode svojoj tetki. Umihani. On je njoj vrlo retko išao! Bilo je u nje dosta devojaka pa mu je bilo mrsko da se izlaže njihovih podsmešljivim pogledima. Stara Umihana se začudi kad ga ugleda, a ne bi joj ni osobito drago. — Ja došao, tetka, da te nešto zamolim. — A šta to, sinko? — Da mi skuhaš jedan sahan đunlara i tepsiju urmadžika. Tetka Umihana se tek sada začudi. — Šta je, Ali, da se nećeš ženiti? Ali Ufak se osmehnu. U tom malom osmehu bilo je toliko sreće, a ujedno i toliko želje i molitve. Dođe mu da zagrli tetku, da joj izljubi i noge i ruke, ali ipak osta pri onom jednom osmehu. Odmanu rukom i u prvi mah ne odgovori ništa. — A ko će mene, tetka, uzeti ovakvog?! reče on pa se vrati na svoju molbu. Sutradan ponesoše hizmećarice đunlare i urmadžike. Pred njima je išao Ali Ufak. Da je mogao leteo bi. Ne dozvoli devojkama ni u avliju da uđu, već sam u dve ruke unese sude, spusti na papučluk pa im dade dobar bakšiš i otpremi ih kući. Sav srećan unese oba suda sa slatkišima u ćiler pa ih uz glasno tepanje razredi po policama. Nije zaboravio da kupi đulsije i đulijaga. U halvedžije ј-з kupio najboljeg šerbeta i sve to ostavio onoj svojoj neviđenoj Rasemi. U odaju, u koju je još prvih dana &poj б. uneo postelju za tu svoju čudesnu dragu, nije od tada nikako ušao. Bojao se da je svojom pojavom i pri­ sustvom ne poplaši. Da ne uznemiri tu lepu dušu pa da ona ne utekne iz njegove kule i potpuno se iseli iz njegovog doma. Živeći tako Ali Ufak nije ni primetio sta se sve splelo oko njegove ličnosti. Čaršija ga je sad sma­ trala kao čoveka koga su džini i šejtani potpuno uzeli na svoju ruku, ali Sandžakbegova okolina počela je na stvar gledati sasvim drukčije. Robinja je utekla a da joj se nije mogao nigde uhvatiti trag. Sve su potere ostale uzaludne. P re­ tresli su i goru i vodu ali nju nisu našli ni živu ni mrtvu. Sad je Sandžakbegov ćehaja, čuvši za sve ono što se priča za Ali Ufaka, počeo ozbiljno sumnjati da se Rasema robinja nalazi u njegovoj kuli. Na taj način jedino je objašnjavao i Ali Ufakovo postupanje i nestanak robinje. On tu svoju sumnju saopšti Sandžakbegu, a ovaj naredi da se pretraži Ali Ufakova kula. Pošto je smestio u ćiler đunlare i urmadžike Ali Ufak je legao u svoju postelju. Sanjao je uvek o onoj duši koja boravi pod njegovim krovom. Osećao je u snu da ga miluju nečije ruke, da mu nešto mijiše , da ga neko ljubi. To nije bilo jedanput. To se često puta dešavalo i uvek se uveče molio Bogu da ona, Rasema, opet u snu dođe, da ga miluje, da mu tepa i da ga ljubi. I Bog mu je uvek ispunjavao tu molitvu. Tog jutra bio je u najboljem snu. Oko njegove kule čula se vika. On kao kroza san to ču, a onda jasno razabra nečiji vrisak pa ču kako lupiše neka vrata u njegovoj kuli. Ali Ufak se trže iz sna. Odjednom se otrezni i skoči. Sad je jasno čuo viku sejmena i glas ćehajin. Lupali su na njegova avlinska vrata. On otvori prozor i upita ko je. Odgovori mu će­ haja koji ga pozva da otvori vrata. Ali Ufak se iznenadi, prože ga jeza, ali se brzo pribra. Bilo mu je jasno šta ovi hoće. Došli su da iz njegove kule isteraju onu dušu. Brzo se odluči. Otvori vrata i stade na prag. — Šta hoćete? — upita odvažno. Ćehaja ga pogleda začuđeno. Iznenadio ga taj odvažni nastup tako malog čoveka. Došao sam po naredbi Sandžakbega da ti pre­ tresem kulu, — odgovori mu ćehaja. — Zašto? — Jedna je robinja utekla i mora biti kod tebe. Kaži nam i predaj nam je još dok nije došao Sandžakbeg, ako misliš da ti bude kazna oproštena. — A koja je kazna ako vas ne pustim u kulu? — Smrt! Odseći ćemo ti glavu. — Evo glave! Odsecite je sad ako možete, ali u kulu nećete dok sam ja živ! �Bpol 6 >ГА J P E T i Izreče Ali Ufak, ali tako odvažno i sa puno po­ uzdanja da se ćehaja zaprepasti. Nije mogao odmah da odgovori. U to stiže i Sandžakbeg. On je čuo ove reči. — Znači da je u kuli moja robinja! — reče mu oštro Sandžakbeg. — U mojoj kuli nema nikakvih robinja! A znajte da sam ja unuk Šeh Jusufa koji sa Sultan el Fatihom pokori Bosnu i postavi tebe ovde! I ako me vidite malena neću da pustim da se kalja prag kuće moga dede. Ni ubiti me ne smete, jer vam to zabranjuje carski ferman kojeg Sultan Fatih dade mome dedi i zaštiti njega i njegove potomke! Ćehaja se okrenu Sandžakbegu koji se sad nađe i u čudu i u neprilici. Ali Ufak je ponosito stajao na pragu svoje kuće. Ne dade nikom da zakorači, niti se ko usudi da to učini. — Junački zboriš, unuče Šeh Jusufa! Robinja je plemenitog porekla i ti zaslužuješ da bude tvoja. Ja ti ju poklanjam. Niko više ne sme dirati u tvoju kulji 1 Tako reče Sandžakbeg pa ode. Za njim krenuše i njegovi. Ali Ufak osta još neko vrejne inh pragu. Grudi su mu se burno disale. On je i ovoga časa osetio ve­ liku sreću: — Obranio je onu koju voli. Njenu dušu neće isterati iz njegovog dom«»J Kad se potpuno pribra vrati se u svoju odaju i obuče se. Glasno je pevao, a onda na glas govorio: — Odbranio sam te,-divna moja dušo! Ni San­ džakbeg mi te nije mogao oteti. Niko mi te neće uzeti samo jedan Alah! Sa ovim rečima on ode u čaršiju. Страна 85 džakbegove dok je sedeo u dućanu. Upredao je toga dana najlepše gajtane. Svila pod njegovim prstima izgledala mu je kao kose one njegove neviđene Raseme. On je tim svilenim koncima tepao kao da je imao u rukama Rasemine mirisave kose. I ceo dan su mu gajtani mirisali đulsijom i đulijagom. Zato mu je vreme prolazilo brzo. Sav srećan, više nego ikad, otišao je da otklanja akšam, pa onda uzeo voća i odskakutao kući. -Nije ni primetio kako mu se svet sa strahom sklanja. U onom zanosu zaboravio je i da kapiju zamandali, već je požurio s voćem u ćiler. Nije mu sad bilo toliko do toga da ga čas pre donose, već je hteo da se uveri da li je ona Neviđena jela štogod od onih slatkiša koje je on sinoć doneo. Jutros je u onoj uzrujanosti, pa u ushićenju, potpuno na to za­ boravio. Jeknu Ali Ufak kad uđe u ćiler kao da je ranjen. I đunlari i urmadžici bili su netaknuti. Dakle, ona nije okusila ništa od svega toga! Ona i nije više tu. Njenu su -Dužu preplašili jutros i ona je odbegla iz njegovog doma! Pade Ali Ufak po podu i zaplaka se kao malo dete. Prigušeno je jecao. Suze su ga sveg oblile. Prošla je, dakle, sva njegova sreća. Nestalo je svega onoga što mu je život ispunjavalo veseljem i radošc> 0dse,ila se ona koia )е u *!<*?» dom * " j f govu dušu unela po prvi put sreću i radost! Svega je nestalo. I njegov dom, i njegova duša ostaće opet pusti. Gore i više nego što su bili pre toga. Onda je bar nada sve to ispunjavala i održavala ga, a sad, — sada se i ona iselila, ili je uginula kao ptica u zim­ skoj ledenoj noći. Ali Ufak ostade tako dugo. Suze su još tekle. IV. Prestao je jecati jer se već umorilo njegovo ptičijc Puče glas po šeheru da je Ali Ufak, onako ma­ srce. . . A tada ču nešto Ali Ufak. Ustavi dah i na­ len i na oko nemoćan, bio u stanju da spreči i samog preže sluh. Iz susedne sobe, onde gde joj je on smeSandžakbega da mu pretraži kuću. Razume se da je stio postelju, ču kao da neko jeca. svak dovodio u vezu džinove s tim događajem, koji Jeste. Zaista je neko tiho plakao i jecao. Uzsu prijatelji i zaštitnici Ali Ufka. Nisu taj njegov drhta njegovo srce srećnim uzbuđenjem. . . Ona j*. uspeh pripisali njegovoj muškosti i zasluzi fermana ipak tu! Nije pobegla, već je njenu Dušicu samo ponjegovog dede Šeh Jusufa, a govorili su da je San­ plašila obest Sandžakbega. I žalost i rado't ovlada džakbeg pomenuo robinju samo da prikrije pravu toga časa Ali Ufakom. Žalio je Neviđenu što su je nameru. I mesto da ceo šeher oda poštovanje Ali rasplakali, veselio se neizmerno što je ona ipak \i Ufaku za njegovo dostojanstveno i muško držanje, njegovom domu. oni počeše još više zazirati od njega. Ovaj slučaj sa Oprezno, zadržavajući dah. bez šuma, prikrade Sandžakbegom ulio je građanima šehera još veći se vratima njene odaje. Cslušnu i umalo što ne zastrah. klikta od radosti. Jeste! Ona je još tu, u njegovom U svojoj velikoj sreći, svestan svoje pobede, Ali Ufak bi zagrlio sve ljude. Pa ipak njegove su oči bile domu! Njemu više nije trebalo. Zalio je što mora da slepe za taj svet i ljude. On kao da je leteo, pa je iz te visine samo video neke prilike kako puze po plače, ali je bio uveren da će se ona utešiti i smiriti. Kako je oprezno došao do tih vrata, tako se zemlji i međusobno se satiru. »Niko više ne sme darnuti u tvoju kulu!« — oprezno odmače i bez najmanjeg šuma sade u avliju pale su mu često puta na um ove zadnje reči San- među svoje cveće. �Страна 86. >ГАЈРЕТ. Noć je već bila ovladala. Bilo je vedro i tiho samo što se negde sa Vratnika čula devojačka pesma sevdalinka. Svež vetrić klizio je niz Trebevićske kose, omilovao čaire i voćnjake, pa se spustio u bo­ kore cveća Ah Ufakova. Tamo je zaigrao nestašno kolo, prosuo mirise iz čašica i poneo sa sobom da prostruji tako, valjda, celim svetom i da ispriča tajnu ove svečane noći. I zaista bila je ovo svečana noć. Ali Ufak nije nikad svečanije noći dočekao. U njegovoj duši je zavladao veliki praznik sreće. Onako ispružen pod jednim bokorom cveća on se zagledao u nebesko plavetnilo, udisao mirisom natopljeni vazduh, razgovarao sa nekim gore. Valjda sa zvozdama jer su one žurno treptale. Tamo je on hteo da vidi svoju Rasemu. Jedan šum . . . Ali Ufak ne ču n iš ta . . . Bio je u ekstazi. Sve se radovalo i sve je svetkovalo u. nje­ govoj duši, u ćelom njegovom biću, tamo gdo se use­ lila duša Neviđene. Još jedan šu m . . . Ni sad ga ne ču Ali Ufak, ali ugleda nešto što ga do kraja ushiti. Video je svoju Rgsemu. Lepa, nakićena, kosu rasplela pa pustila niz leđa, a natopila je đulsijom i đulijagom koje je on njoj doneo i ostavio na policu s voćem, slatkišima i šerbetom. Stas joj vitak. Mesec je ozario ćelu pa joj se vidi divno devojačko lice. Usta se razvila ц osmeh, kao pupoljak ružin. Obrazi joj gore rumenilom zore, a oči pričaju nešto divno, ono Neđokučeno. Ruke ra­ širila pa ide sve bliže njemu. Kroz usta i oči Ali Ufakove nasmeja se njegova presrećna duša. On se podiže pa sede i raširi ruke. Htede nešto da kaže, ali ga izdade grlo. Velika sreća koja ovlada njime nije mu dala da progovori, ali zato je vreperilo ćelo njegovo biće. — Alija moj! — ču jasno njen glas Ali Ufak. Uzdrhta sve u njemu. On ga poznade. — Rasema! — zaklikta on. Kolika sreća! Njena se duša, evo, javila njemu. Ona pade ničice prćd Ali Ufaka, obgrli ga, po­ ljubi pa klonu na njegovim grudima. Zamirisaše mu njene ko:e, zaplamsa neki oganj celim njegovim bi­ ćem, on je pritežc uza se, zagnjuri lice u njene koso i samo šaputaše: — Rasem a!. . . Rasem a!. . . Ostadoše dugo. Noć je disala nad njima, vetar ih je obletao i budio mirisima cveća. Ali Ufak nije više gledao u zvezde, — njegova je zvezda pala njemu u zagrljaj! — A lija!. . . — Čuo se njen srebrnast glasić. — Šta je, gondže moje? — Pusti me! — blago se otimala. — N eću. . . neću, jer ćeš mi sad uteći pa te više nikad neću videti. Rpnt б. — Neću bežatl. . . Ostaću večno uza te . . . Biću tvoja ako me nećeš oterati. . . _ Ja te volim, Rasema! Ja ne mogu životi bez tebe. Pusti me da sanjam ovako večno, beskrajnol Njegove ruke ipak malaksaše. Ona se izvi iz njegovog zagrljaja. Sede uza nj i obgrli ga. — Nećeš ti više sanjati, Alijal Ja ću biti uvok uza te. Sad neću da bežim jer vidim da me ti voleš. — Zar ovo nije san !?.. R asem a!... — zaklikta tek presrećan Ali Utak. Njemu je sad puklo nešto novo pred očima. — Nije san, Alija moj! — odgovori mu ona pa ga poljubi. — Ja sam ona Rasema iz Sandžakbegovog saraja. Hteli su me svesti u njegovu odaju one noći. Pošla sam da begam. Nisam znala kuda i kome, ali Samo nisam htela da se predam njemu. A tada sam kod ograde videla tebe, sami te je Alah spremio. Znala sam te. Pokazivali su mi te. Znala sam da si samac, znala sam gde ti je i kula i odlučila sam da se "kod tebe sakrijem, ali ne dugo već dok me p re­ stanu tražiti. »Uspelo mi je. Kad sam ušla u kulu čula. sam da je neko došao za mnom. Mislila sam da je potera i pala sam od straha. U jutru sam videla da sam pala upravo u tvoju postelju. Kad sam ustala bila sam gladna i pošla da tražim što da jedem. Našla sam četiri jabuke i mleka. Polu sam mleka popila i dve jabuke pojela, a onda se sakrila u jedan dušekluk. »Nisam ti poznavala dušu, ali sam je poznala kad sam videla da ti znaš da sam ja u tvome domu i kad si mi donosio hranu. Hranila sam se tvojim po­ nudama i htela svake noći da pobegnem, ali me je nešto zadržavalo. Nisam se mogla odlučiti. Zavolela sam te, Alija, jer si čuvao svetinju svoga praga i ču­ vao moju djevojačku čast.' Htela sam da ti se javim, ali sam se bojala nečega. Noću sam se prikradala tebi, milovala te, grlila i ljubila da opet odem u svoju postelju koju si mi ti svojom rukom namestio. »Čula sam tvoje reči kojima si mi tepao; jela sam ponude koje si mi donosio i moja se duša svaki dan srastala s tvojom. Zavolela sam te, Alija, onako kako si ti mene zavoleo i opet nisam smela da ti se javim. »I noćas sam došla k tebi. Spavao si nasrnejan. Znala sam da mene sanjaš. Ljubila sam te i milovala dok nisam uza te i ja zaspala. Trgla me je vika oko kule. Setila sam se da je potera. Ciknula sam i utekla u svoju odaju. Nisam pala u nesvest, jer sam osetila da se ne bojim više sebi i svome životu, već sam se prepala za tvoj život. Znala sam da će tebe teško kazniti kad me nađu. Begati nisam imala kud, niti sam htela, hoteći da s tobom zajedno umrem, ako to mora biti. �Еоој б. Стгача 87. •ГАЈРЕТ« »A tada ei izašao ti. Muški si se pokazao. Nisi dozvolio da moji krvnici prekorače prag tvoje kuće. Tek tada sam od sreće pala u nesvest da se probudim večeras. I kad sam se probudila opet sam od radosti plakala i jecala, i, evo, došla sam sad tebi, da ti se javim, da ti kažem da te volim, da sam tvoja. Hoćeš li me, Alija?« — Rasema, gondže, hoćeš li mi biti ljuba? — Hoću, Alija moj! San se rasplinuo. Ovo je bila java. Ali Ulak i Rasema dočekaše zagrljeni zoru. * Požive srećno Ali Ufak sa Rasemom više od četrdeset godina. Bi blagoslovljen njihov život. Do­ čekaše unuke i praunuke. . . A kad dođe vreme umre srećan Ali Ufak. Eno mu groba na vrh Alifakovca. Njegovim imenom ргоzvaše dve ulice. | A Im od Maiadbcgović PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) (Nastavak). Ona osjeti čamotinju i užas od prostora, koji je nekada bio prepun čarobnih stvari, koje su za nju •bile određene i poče se bojati njegove praznine,. . . Morsko se dno pretvorilo u neke mračne podrume, u podzemne špilje i crne su vode počele oživljavati i preobražati se u nakaze i utvare . Sad joj se priči­ nilo, da je sva ona rika s površine sašla u dubine, a gore da se izvedrilo i sunce se prostrlo po ogledalu morskom, kao bijela, gusta i mekana trava . . . Htjede vikati kroz tamu i crninu, htjede bje: ali osjeti, da je neko uhvatio za ruku i da se dva velika zaljubljena oka^ zabodoše u njezinu dušu i zapališe u njoj neku čudnu, do sada nej vatru . . . Ona se prepade pred njim i predNsjC prepade se vatre, koja u njoj nastade i poče se oti­ mati, boriti, koprcati, ali ruka je držala njezinu ruku i nije ju puštala. . . Ona se borila i osjećala da nekamo putuje, da se diže i da ra s te . . . I najednom glava joj probi tanku površinu sunčanoga ogledala u vodi i ona se zagleda u život. . . Bilo joj je tako, kao kad one male skoro nopoznate ribice u peći­ nama i špiljama morskim iznesemo na sunce i one na mjestu oslijepe i pogibaju. . . Kriknula je i svom snagom istrgnula ruku i pala ponovno u dubine. . . Od toga krika se probudila. Zastori su bili spu­ šteni na prozorima. . . Digla se i otvorila prozore iza mušebaka i podigla zastore. Dan je bio u nekoj maglenoj kopreni i sunce se nije moglo vidjeti. Cijela je zemlja izgledala pospana, kao da je još uvijek noć i kao da je prostor prožet nekom dalekom, nevidlji­ vom mjesečinom, koja se širi odnekuda iz oblaka ili iza brda. Ona je osjećala umor u čitavom tijelu. Sve što je prosanjala, ostavilo je u njoj neku tegobu i ona 06jeti u krvi tupu bol i potpuni nehaj, da razmišlja o svemu tome što se malo prije porađalo u njezinoj duši. Otvorila je vratica na peći, zapalila vatru i pristavila vodu, da skuha ocu kahvu. . . Život joj se gotovo gadio. I kad je pogledala u kutiju, u kojoj je mjesto moke kave bio isprženi ječam, smrknu joj se pred očima i ona se sva prepusti nekom tamnom osjećaju, koje je naličilo na propadanje... U taj čas je oćutila da pada niz kosinu i da se potpuno pre­ daje svojoj strmoglavoj sudbini. . . Bilo joj je sve svejedno. . . vratima je neko zakucao i ona se odazva ', tupo, kao da i ne čuje više ništa: 4 Ko је?! Ja, Ibrica. — Ibrica? . . . Otvorila je vrata i u kuću bez podova sa nabi­ jenom zemljom na jednoj strani i crnom provalijom na drugoj, utrča veselo zdravo ulično čeljade i nešto slabog sunčanoga svjetla. — Gdje je beg? — Što će ti? — E to. . . govorilo je dijete usoptanim glasom i od neke zdrave igre krvi i živaca skakalo s jedne noge na drugu, mahalo objema ščipljenim ručicama i užarenim očima i mladošću, osvijetljenim licem gle­ dalo u Hatidžu. . . Došao neki čovjek iz Sarajeva. Kažu. . . plaho pametan čovjek . . . Može biti, da je i car, ja ne znam . . . Govore, da su samo carevi plaho pametni. Pa eto došao... — Pa šta onda? — Eh, bogati, nemoj me prekidati 1 — smijalo se veselo čeljade i unosilo svoje svježe raspoloženje u Hatidžinu sumorno9t kao da bi je htjelo učiniti sebi ravnom, vedrom, čilom, pa da onda s njome razgo­ vara . . . Hatidža je stajala ukočeno i nije ničim od­ govarala na taj proljetni dah mladog ljudskoga ži­ vota: — Govori 1 — šapnula je isto tako mrtvo prema djetetu, kao što je i sama izgledala. Dijete se ponešto zbuni i uozbilji se i nastavi. . . �V \ Страна 88 »ГА J P E T « . . — Pa eto, poručio Pinto po bega . . . Zovu ga ria nekakav zdogovor. . . Šta ja znam. — Zdogovor. . . u čaršiji. . . Čovjek iz Sara­ jeva . . . Hatidža se smrknu, kao noć i zamuknu. Pro­ mišljala je. — Bog zna, ko je to? Otac ne izlazi nikuda iz kuće. Ne može od starosti i od siromaštva. U kući nema ni prebijene pare, a ko zna, možda će ga otac pozvati i na ručak . . . naša kuća je to naučila . . . Oh, ta navika!. . . Zbog nje je sve to i propalo . . . Treba naći novaca . . . Prodali smo sve što smo imali i daske iz podova. . . — tako je razmišljala djevojka. — Če­ kaj malo. . . Ona skoči u svoju sobu i otvori seharu i zgrči se nad njom isto onako, kao malo prije u s n u . . . Na dnu njezina djevojačkog sanduka bilo je nešto rublja, nekoliko dimija i bluza i dvije pošljedne svilene ha­ ljine, koje joj je majka ostavila iza smrti, a ona ih prekrojila za s e . . . Još jedna njezina vlastita haljina iz polusvile i ništa više . . . Ona uze obje majčine ha­ ljine, zamota ih u krpu i iznese dječaku: — Odnesi to gazdi IMnti i donesi pare. Nikome ne kazuj čije je to i odmah se vrati. — Hoću! — odvrati bezbrižno dijete, skoči preko praga i odmagli dvorištem na cestu . . . — Tako! —. odahnu Hatidža. — I to je svršeno. A onda ćemo kuću prodavati. Kahva je bila gotova. Ona je preli u neke plehane sudove, koje cincaruše po kućama prodaju, nasu luga i nešto žara u stari rđom izgriženi sac, metnu ga u gvozdeni tronožni sadžak i ponese ocu. Nekada je od kahve mirisala cijela kuća i svjetlile se bakrene mangale, kahvenjaci i šećerluci, danas zau­ dara ječam i prosipa se lug iz rđom nagrižena saća, a Pinto pije iz negdanjog njihova posuđa i griska šećer iz srebrenih posuda. . . i . . . Stari je Omerbeg sjedio na dušeku u gaćama i u košulji, ogrnut jorganom i stenjao od starosti i od iznemoglosti. Šutio je, griskao uvele usnice i nije ni pogledao na kćer. Činilo mu se, da joj je mnogo krivice nanio te večeri i htio je to svojom šutnjom i mračnim licem da zabašuri. Ona sa neobičnom nje­ žnošću i toplinom sjede do njega, natoči mu kahvu u findžan, smota cigaretu i pripali je na žeravici. . . I započe razgovor: — Dolazio Ibrica. . . — Što će mi? — zareži starac nekako surovo i grubo, zakašljavši se i zagušivši i dah i riječi u tome k ašlju. . . — Zovu te na zdogovor. Neko je došao iz Sara­ jeva , . . Omerbegu se rasvijetli lice i on najedamput kao da se preobrazi. Број 6. — Iz S arajeva?.. To je o n . . . to je oni Donio je obligacije . . . Isplaćivaće se re n ta . . . Razdijelili su nas po razredima..., mi smo došli u prvi razred i dobićemo prvi oštetu za oduzetu zemlju. . . — Tako! — odvrati nehajno Hatidža, kao da je se i ne tiču te očine radosti. . . — Pa šta? Ti se tome ne raduješ . . . — Kako bih se radovala! Neka nam zemlju našu v ra te . . . begluke. . . a te oblagacije — ili kako se već zovu — neka sebi ostave . . . — Pa i za njih ćemo dobiti novaca . . . — Dobiti? I ti u to vjeruješ? — Nemoj tako kćeri! — prekori je starac i otpoče nekom djetinjskom logikom i naivnim tonom tješiti kćer. U toj utjehi pokaza se sva priroda toga čudnog i neobičnog starca, koji nije imao ni pojma 0 životu i čija je duša živjela samo u sanjama i o nekim velikim neslućenim događajima, koji će pre­ obraziti cijeli svijet i stvoriti njima, povrijeđenim i poništenim raj na zemlji i potpunu zadovoljštinu. — Nije sve crno, što u noći vid iš.. Doće sunce 1 pred naša vrata. A Bog, onaj naš veliki Alah, neće on napustiti svoga najboljega roba, da ga gaze i vri­ jeđaju. Naš je Bog i naš Bog upravlja svijetom, a ne njihov. Doće vrijeme kad ćemo i mi mirno odah­ nuti i kazati svima u oči: Htjeli ste, da nas uništite, htjeli sto da srušite naš ponos i naše gospostvo, ali niste mogli, niste. Onaj, koji daje, i koji je oduvijek davao nije stvoren da p ro si. . . Mi ne prosimo i mi nećemo te vaše milosti. . . eto vam sve, što ste nam ponudili, da nam oči zamažete i usta začepite. . . Eto vam i te obligacije i ta zemlja što ste nam je oduzeli i evo vam još od nas, pa se n asitite. . . evo, sve ćemo vam dati, što imamo, sv e. . . Mi imamo svoga Boga i ne treba nam ništa više osim njega. . . On nije za nas stvorio ovaj svijet, nego za vas. On ima za nas drugi, bolji svijet, tam o je naša zemlja i naš život i naša domovina. Ovo je v aše. . . vaše, da se među­ sobno mučite i otimate i nikada među vama, da ne bude mira ni zadovoljstva. . . Eto kćeri, tako će biti i to će vrijeme doći. . . Nešto će se dogoditi. Mora se dogoditi. I upamti što ti kažem. Ja sam star, ja neću, može biti, toga dočekati. Ali dočekaćeš ti. Moje će dijete to dočekati. . . I biće za sve patnje, odricanje i bolove stostruko nagrađeno. I zahvaljivaće Bogu, što mu je dao te patnje i to odricanje, da može sada tako slatko uživati, u rahatluku, u miru i u potpunoj sreći. I zahvaljivaće Bogu i na tome, što mu je dao snage da ostane ono što jest i da se ne preda pred tolikim napastima, koje su ga oblijetale . . . — Daj Bože, da bude tako! — uzdahnu Hatidža. — Ti ne vjeruješ? -— začudi se starac. — Vjerujem, babo, u sve vjerujem, što ti kažeš. — E, pa onda, ne brini se ni zašto! Sve će dobro biti. Ne plaši se ti toga, eto u našoj kući nestaje svega, �Број б. »ГА Ј Р Е Т « Страна 89. što smo imali. Opet će se to nama povratiti. Istina i dojakošnjem životu. Oni su nosili u sebi neki ljudski već su i temelji počeli ispod nje da bježe, ali napra- opći osjećaj, a taj osjećaj je bio povrijeđen i osa­ vićemo druge, bolje, jače. . . Samo treba izdržati. . . kaćen. Oni su ćutili u sebi nešto svoje naročito, što izdržati tre b a. . . i t i . . . i ja . . . i svaki od nas mora nije bilo zajedničko sa drugim, a štp je bilo ugro­ izdržati. Kičma je jaka, hvala Bogu i prkos je još ženo. I došli su eto, da brane to svoje originalno i ja či. . . Izdržali su naši stari malo težih stvari, pa su prirođeno i ne znajući šta brane i protiv čega se bore. opet ostali na životu i opet ostali ono, što je su . . . IzSkupština se imala održati pod otvorenim nebom. držaćemo i m i. . . I nije meni stalo za me, nego za te Pod starim kruškama, gdje su se od pamtivijeka i za druge. . . Hoćeš li ti i hoće li drugi moći izdr­ obdržavali ovakovi sastanci, bilo vjerski, bilo dru­ žati . . . 0 da sam ja sam, da sam ja, kamo pusta štveni, napravili su provizornu govornicu i masa se sreća — sam, ja bih znao šta bih radio. 0 ne bih se svijeta počela da skuplja. Na kruškama, na ogromnim ja dao ovako v rijeđati... ne b ih ..., ali šta ć u ... stupovima, koji su se širili paralelno sa zemljom pre­ moram šutjeti i čekati. . . čekati. . . i ti šuti i čekaj. . . ma istoku, visili su gvozdeni kotači, stare uspomene. I ne misli ni našto, što nije za te i za tvoju čast . . . Na tim su kotačima bili vješani djedovi i očevi ovih Znam, sinoć sam te izmučio. I sebe sam sama izmu­ ljudi, koji su oduvijek prkosili svemu što nije nji­ čio. Ali šta ću? Teško mi je i duša mi ne da, da nas hovo i što im je nametnuto. Neobična je to masa po slikovitosti i po česti­ tako ponizuju. . . Hatidža se ponešto uznemiri. Nije znala šta bi cama, od kojih je sastavljena. Svaki je pojedinac bio odgovorila. Jasno joj je bilo, o čemu to otac govori, neka svoja zasebna cjelina i opet svaka se ta cjelina a sinoćnja noć, jutrošnje sanjarenje i znakovi od nje— potpuno poklapala sa općim oblikom i disharmonigovih prsta gorili su još uvijek na njezinoj ruci kao rala u neznatnim i gotovo nezamjetljivim dijelovima u opekline. . . Podigla je nezamjetljivo ruku i vidjela vanjštini i u unutrašnjosti. Vanjština je bila mnogo četiri modrice na mekoj i bijeloj koži, kao četiri više disharmonična, nego li unutrašnjost. Turbani, krmezovi i bijele ahmedije oko glava, šareni pojasi, žiga, kao četiri slova, koja se ne daju ničim više u brisati. . . Osjećala je neku nerazjašnjivu krivicu pred čakšire sa tozlukama — stara narodna nošnja. Fesovi, ocem i slutila, da će se od .tih-znakova na njezinoj crveni, crn i/ša^ kTćankama. Kabanice i evropska ruci i njezinoj duši probuditi nešto novo, jako, nešto nošnja, sve se to isticalo i zasebno grupisalo. Na zelenu travu, u hladu pod kruškama, sjedoše što će je svu osvojiti, ubiti u njoj volju i učiniti je dva građanina, u crnim čakširama: Rizvanbeg Alajro b o m ... c: п— Šta ti je? — upita je. Qfac gledajući u nju sa begović i Lutfibeg Mahić. Jedan je imao fes na glavi starom sumnjom, koju je ona tako teško suzbijala u a drugi vezenu ahmediju oko glave. Građanin sa fesom bio je Lutfibeg Mahić. njemu, koja se svakim danom iznova rađala . . . — Eto šta bi! — uzdahnu Rizvanbeg. — Ništa!. . . — izmuca Hatidža. — Čini mi se, Nasta šutnja. Lutfibeg kao da je skupljao misli i da je došao Ibrica. . . Šta bih mu kazala? ... — Reci, da ću ja doskora sići u čaršiju.. A no­ tražio riječi, da odgovori na taj uzdah: vaca? Imamo li štogod novaca? . . . — Jah! Sve oduzeše ... — Ima nešto. . . ostalo j e . . . još od neki d an ... — Sve. . . — odvrati Rizvanbeg. — šlaga Hatidža. — Ko bi se tome nadao. Da smo znali, mogli — Dobro, kupićemo mesa i kahve. . . Možda smo na vrijeme sve prodati, ili se sporazumjeti s kme­ ćemo imati koga na ručku. Budi sprem na. . . tovima . . . Kmetovi su sami nudili. . . — Hoću. . . prirediću sofru u hladnjaku . . . U — Lahko je to reći prodati. . . sporazumjeti se . . . kuću više ne smijemo nikoga uvoditi. . . Nemamo A, kako? To je, brate, od pamtivijeka naše. Tako smo kuda. . . 1 ! živjeli i tako je bilo, pravo, i nama i kmetovima. . . — Nikoga v iše. . . — uzdahnu Omerbeg, obori 1 kako onda, da prodaš ono, što ti je najdraže, s ćime glavu preda se i utonu u more misli, koje je probu­ si odrastao? . . . Kako? Krv je to naša, k r v . . . A krv dila ta jednostavna i jasna spoznaja, da ne smiju više se ne prodaje. Pa ko bi mogao i slutiti, da će doći nikoga u kuću uvoditi. . . vrijeme, kad će to postati nepravdom ili još gore — bezakonjem. Ajde bogati, kao da smo mi krivi radi VI. U čaršiji se sakupljao svijet'. Došli su i seljaci. toga, što je neko izmislio neku novu pravdu i hoće Sve, što je doraslo za pušku i za bojna konja, sve je da nam po njoj sudi. . . a našu pravdu, da proglasi — došlo, da čuje poslanika iz Sarajeva. Ljudi su bili nasiljem. — Kakva pravda, pobogu brate! Zar može jedna potišteni radi neke nepravde, koju su osjećali, a koja ni njima samima nije bila jasna. Nešto se događa, što pravda drugoj pravdi suditi. . . Ne može. . . Jedna se ne slaže s njihovim potrebama i osjećajima, nešto, mora da je krivica i nasilje. . . — produživao je (Na'fetaviće se). sto ih vrijeđa i što se opire njihovoj zasebnoj prirodi Lutfibeg. �Страна 90- Б ро ) 6. »Г A J P Е Т« Др. Лазар Димитријевић: ЛАФ И СЕВДАХ. (Триптихов — Песма од некад.) Бир ме види, санћим се застиди, очи крије, мукајет ми није. Тако, мелеК, мине мимо мене, a мени се сафра преокрене; I. Крај мог ситног и чикма сокака на дан прођи no сто дјевојака, no дви, no три, ил no једна сама — у зарима и у шалварама; срце боли, колико je воли; још, да није ћуди иначије, баш бих, скоро, побудаљет моро! некој печа ређа, некој гушћа, a нека je никако не спушћа, ачик стоје образи и уста, и под грлом бисер-гужва густа; noja носи луке и читлуке, она има од гуме топуке; све лзводи цо стамболској моди; a фукара, како нејма napa, махом ходи no махали боса, и нануле у рукама носа. с Г* » и. У хладу се na ленџер навалим, све цигару на цигари палим, сеир чиним за цурама финим, мерак берем и- разгоним верем. Сваку цуру и no ходу знадем, и са сваком неки лаф имадем: ил се питам, о роду и малу, ил се шалим, ако зна за шалу; fjiHIUtfii hiimiLi ваздан нејмам на халвату скраса, истурим се на пенџер до nača, — сви се џами отварају сами, — довикујем сваку ашарију, a оне се обзиру и смију, na ми мани сви моји акрами. П1. A кад жега притисне испоне, na се склоне у магазе коне, ни шћенета на сокаку нема, ондар овдан наниђе Расема. пљунка ми се у врату присуши, na ме гуши, и не да ми Души селам дати, нит се накашљати; Веселин Брезнанац: ПЕСМ А ПРОЛЕЋА. Процветало je пролеће на обронцима сивим и на сочним уснама моје драге, na сада живим са више радости и смеха: јер ме заносе млада, страсна пролећа што бујају, у зорама распаљеног неба, на обронцима сивим. * l l i -г /V Танке облаке гледам ко нежну, растргану свилу, без жалбе тешке у оку, покрету и гласу; и на прашном крилу тананог, белог лептира оставило je пролеће свој невини осмех, Идемо друмовима no којима шапћу вити јабланови и плеше златно, искидано сунце. Вуку се умом заморени снови и траже нове, сунчане врхунце, у пролећу, што je процветало на обронцима сивим. 924 . �Врој 6. .ГА Ј Р Е Т . Страиа 91. Osman Nori Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak.) Dragi halifa Omer bin el-Hatab. — Muhamed ga je prozao F a г u k o m, čovjekom koji strogo dijeli pravo od neprava, istinu od laži; istorija ga zove V e l i k i , jer bijaše velik duhom i umom, velik po srcu i vladarskim vrlinama, državnik kakvih je malo u istoriji naroda. Dobro je to znao i starac Ebu Bekr i prva mu je briga bila da u zadnjim časovima svoga života pre­ poruči pravovjernima Omera za svoga nasljednika, jer će tako poći smiren na drugi svijet, uvjeren da islamsku zajednicu ostavlja u rukama čovjeka, u svakom pogledu za to sposobna. Prikovan teškom bolešću za samrtničku postelju, Ebu Bekr je smogao toliko snage da je, odupirući se 0 ramena svoje žene Esme, prišao k prozoru i objavio sakupljenim vjernicima; »Muslimani, preporučan. \faui a svog nas'jodnika Omera sina Hatabova! U ovome izboru rukovodila me ja samo dobrobit i sreća islamske zajednice«. — Mi ga primamo! — bio je jednodušan odgovor. Našla se i slična i pismena oporuka, u zadnjim časovima Osman bin Afanu u pero kazivana: »U ime Boga najmilostivijega! Ovo je oporuka Ebu Bekira, prvog nasljednika Resululahova, pisana na zadnjem koraku ovog a prvom onog svijeta, — u času kada i najokoreliji vjeruju i najiskreniji se kaju. U tom času, a radi vaše sreće preporučam vam Omera sina Ha­ tabova za halifu. Bude li ustrpljiv i pravedan, to sam se od njega i nadao, ne uzradi li tako, nemojte mene prekoravati jer ja radim u najboljem uvjerenju za vaše dobro, a samo Bog zna ono što će se tek dogo­ diti. Svako će biti prema svojim djelima nagrađen. Oni koji čine nepravde i nasilja, pasti će u nevolju. To će brzo da se vidi...« Ebu Bekir umire a Omer, primajući halifska in­ signija, proglasi se za »E m i r-e 1-m u m i n i n a«, vladara vjejnika, a time kao da htjede svijetu ogla­ siti da mala islamska zajednica, zajednica vjerskog bratstva, želi postati svjetskom velikom državnom zajednicom. Treći dan po Ebu Bekirovoj smrti novi halifa odasla pod zapovjedništvom Ubejd bin Mes-uda poja­ čanja u Irak, odakle su stizale vijesti da je tamošnjoj islamskoj vojsci položaj ugrožen. Iza Halidova odlaska 1 nakon ugušenja revolucije, koja bijaše buknula u Persiji radi promjene na prijestolju, — Persijanci su prikupili sve svoje sile i spremili se da zaostatke islamske posade protjeraju iz osvojenih krajeva oko donjeg Eufraka. U isto vrijeme poslao je halifa i jednog glasnika u Siriju sa ukazom, kojim lišava Ha- lid bin Velida njegove časti glavnog zapovjednika i na njegovo mjesto postavlja Ebu Ubejdet bin-el-Džeraha. Halifa Omer nije mogao oprostiti Halidu što je bez opravdana povoda dao pogubiti vođu jednog ogranka plemena Benu Temim, Malik bin Nuvejra i onda se oženio njegovom udovicom. Halifa Omer sma­ trao je da se takav postupak protivi propisima Islama i da se ne slaže s čašću jednog vojskovođe te je još od Ebu Bekira zahtjevao da Halida kazni i svrgne sa njegova položaja. Kad -je Omerov glasnik stigao u glavni tabor, islamska je vojska od četrdeset hiljada ljudi stajala uz obalu rijeke Jarmuk (Шеготах) sučelice vizantijskoj vojsci. Halid jh mirno saslušao vijesti Omerova glasnika i o smrti Ebu Bekira i o odredbama novog halife, ali ne htjede uoči borbe oglasiti ni jedno ni drugo; bojao se da bi to moglo izazvati pometnju u vojsci i među vojskovođama. Naredi s toga glasniku da ukaz preda Ebu Ubejdi tek po svršetku bitke. Sutra dan ranom zorom otpoče bitka, strašna i krvava, kakvih je malo u istoriji Islama. Tek nakon trodnevnog boja podleže carska vojska. Halidu je uspjelo da grčku konjicu odsiječe od pješadije, a onda se svom žestinom vjerskog zanosa oborio na glavni grčki tabor, zbijen u uvalu do rijeke. Poraz Grka bio je strašan: preko četrdeset hiljada vojnika zaglavi što na bojnom polju što u rijeci Jarmuk. I Muslimani platiše ovaj boj sa nekoliko hiljada vojnika. Tu je poginuo i Ebu Džehelov sin Ikrime. Ovom je bitkom odlučena sudbina Sirije: od tada nisu prošla ni četiri mjeseca a Ebu Ubejda s jedne a Halid s druge strane uđoše pobjedonosno u glavni grad Sirije — Sam. »Zbogom lijepa Sirijol« tužno je uskliknuo car Heraklije, čuvši za tu vijest. I Sirija je za Vizant bila izgubljena. Poslije pada Šama — Damaska, islamska je vojska osvajala sirske gradove jedan za drugim. Što je više napredovalo arapsko oružje, to se je jače tresao truli Vizant, lju­ ljali se temelji carstva, a silni imperator i ratoborni gospodar Carigrada tužno gledao kako zapada sunce nekad moćne im perije. . . Upravo četrdeset dana nakon bitke na Jarmuku, dakle nekako u oktobru godine 634., pretrpje islam­ ska vojska u Iraku strašan poraz. — Poslije dva tri neznatna okršaja, sudare se dvije vojske kod Kus’senNatifa na obali Eufrata, gdje pade četiri hiljade Mu­ slimana, a preko dvije hiljade pobježe glavom bez obzira prema Medini. U ovoj je bitci poginulo neko­ �Страна 92. T A Ј Р ETi liko Muhamedovih uglednih drugova, heroja sa Uhuda, među njima i zapovjednik iračke vojske Ubejd bin Mes’ud. Ovaj poraz Muslimana poznat je pod imenom »Bit­ ka kod mosta«. Da u isto vrijeme nije buknula revolu­ cija u Persiji i građanski rat u glavnom gradu Ktesifonu, Persijancima bi bilo pošlo za rukom da poslije poraza Muslimana sasvim potisnu Arape iz onih kra­ jeva. To zadrža persijske vojskovođe a halifa se po­ žuri sa odašiljanjem novih pojačanja. Već koncem ramazana iste godine sukobi se Musena sa persijskim vojskovođom Mihranom na desnoj obali Eufrata na pritoku »Bu Vajb«, gdje bude persijska vojska do nogu potučena. Početak je godine 635. Na persijskom prijestolju opet sjedi potomak kraljevske porodice Kisra-Pervis, — mladi Jezdidžerd. Zemlja iranska bijaše se zata­ lasala od ushićenja a po Iraku na novo podignuti hramovi mozdejske vječne vatre. Musena, videći to­ liko oduševljenje i pripreme Persije, povuče se sa svojim četama na granicu pustinje u Zi Kar, gdje nakon kratkog vremena podlože ranama. Na vijesti iz Iraka Omer 'je svom brzinom sa­ kupljao vojsku i organizovao nova pojačanja. Već početkom marta mogao je halifa otpremiti SafđHinrr Ebi Vekasa sa četiri hiljade vojnika., odredivši ga za glavnog komandata iračkih četa. Do malo iza nje­ gova odlaska poslao mu je nova pojačanja od neko­ liko hiljada dobro opremljenih vojnika. Radi pro­ glašenja opšte amnestije za sve one koji su se bili pobunili a kasnije pomirili i vjeri vratili, — stizale su čete sa svih strana Arabije a halifa je otpremao jedne u Irak a druge u Siriju. Među vojnicima koji su došli iz Medine, bila su i dva poznata revolucionarca i na glasu junaka, za koje halifa piša Sa’du: »šaljem ti dvije hiljade ljudi: Tu !ejh bin Huveljda i Amr bin Madi-i Keriba«. Sad bin Ebi V§kas provede nekoliko mjeseci na granici Iraka, organizujući vojsku, dok mu stiže vijest od Omera da krene prema Kadesiji do Eufrata, gdje će se biti odlučna i za Persiju tako sudbonosna bitka kao što bijaše ona na Jarm uku za Vizantiju. Istodobno i persijska vojska dva puta jača od arapske pod zapovjedništvom Rustema, glasovitog ju­ naka i satrapa iz istočnog Horosana slegla se s lijeve strane rijeke Eufrata. Arapska konjica željna boja često se zalijetala u bogate krajeve pitome Kadesije i uznemirivala persijske podanike. Ovi su se požalili gospodaru u Ktesifonu i tražili njegovu zaštitu, prijeteći da će inače pribjeći pod okrilje Arapa. Kralju dodijaše tužbe a i sam željan puste slave, naredi Rustemu početkom februara godine 636. da prebaci vojsku preko Eufrata i »rastjera arapske skitnice«. )AU*-JfcLlA Број 6 Dan-dva iza toga otpoče boj na Kadesiji uz desnu obalu Eufrata, boj strašan i očajan. Obje su se* vojske junački borile i sreća bijaše sad na jednoj sad na drugoj strani. Treći dan nađe se na bojnom polju i Hašim bin Utbe, koji po Halifinoj zapovijedi pohita iz Sirije sa nekoliko hiljada konjanika. Nasta očajna borba. Mračna i tiha noć bila je već na zemlju pala a borba sve jednako traje. Zveket oružja, poklici po­ bjednika i jauk i lelek pobjeđenih, vrisak i rzanje konja, tužno su ozvanjali kroz mirnu noć, koju prozvaše »noć užasa i jauka«, L e j 1e-t-e 1-h e r i r e-t. Četvrti dan, ranim jutrom, kada je čisto arapsko sunce pozlatilo krvave poljane pitome Kadesije, vidio se sav užas poništene persijske vojske. Što ne izginu na bojnom polju, to pobježe prema Ktesifonu. I sam Rustem ostavi svoje kosti na krvavom razbojištu. Dok je trajala bitka na Kadesiji, dotle je jedan drugi arapski general, Utbe bin Gazvan oteo Persi­ jancima grad Obolla na ušću Tigrisa i Eufrata, glavno skladište persijske pomorske trgovine sa Kinom i Indijom. Utaborivši se četiri milje daleko od obale, sagradi po nalogu halife jednu džamiju i time po­ stavi temelj staroj Basri koja će docnije biti glavno uporište arapske trgovine i rasadnik znanosti. Nakon ponovnog zauzeća Hire islamska vojska krenu prema prestolnici persijskih kraljeva — Medaini — Ktesifonu, gdje su se razbijene persijske čete utaborile u tvrđavi Nahri-šir, pdniže Medama. Nekoliko dana morao je Sad opsjedati ovu utvrdu, dok su pojedini odjeli njegove vojske upokoravali ostala mjesta među Tigrisom i Eufratom. U martu pade Nahri-šir a zatim i Medain, odakle Jezdidžerd umače u iranske brdine. Silno blago nađoše pobjedioci u gradu i kra­ ljevskoj palati. Sad bin Ebi Vekas, zadivljen ljepo­ tom i bogatstvom grada i okolice mu, sav razdragan glasno je recitirao ove ajete iz Kur-ana: K e m t er e k u m i n d ž e n a t i n v e u j u n i n v e z u rn i n v e m e k a m i n K e r i m , v e h ’a m et i n k an u f i h a fa k i h i n , k e z a l i k e ; ve e v r e s n a h a k a v m e n a h a r i n : (»Koliko li bašta i izvora oni ne napustiše? Plodnih zemalja i prelijepih do­ mova? Mjesta punih uživanja u kojima «u provodili prijatne dane? Jest, to bi tako. A sad smo sve to dali u nasleđe tuđem narodu.«) [L XIV: 25—28.]. Sa’d je, po odbitku jedne petine za državnu kasu, mogao podijeliti svakome svome vojniku, njih šesdeset hiljada na broju, po dvanaest tisuća dirhema. U kraljevskoj palati nađe se između ostaloga blaga i jedan veliki ćilim tristotine lakata dug i šez­ deset širok. Ćilim, zeleno obrubljen, prikazivao je šareni perivoj — raj, s drvećem i cvijećem, s voćem od urezane zlatne žice, različitog dragog kamenja 1 zrna biserova. Sa’d je ovaj ćilim poslao halifi u Me­ dinu. i �Број 6 Страна 93. • ■ГАЈРЕТ, Jednakom brzinom i uspjehom napreduje arap­ sko oružje i u Siriji, Palestini i Mezopotamiji. Jerusalem, — K u d u s i - š e r i f , grad jednako svet hrišćanima i Muslimanima, najžešće se oduprije arapskoj navali. Muslimani su poklanjali veliku važ­ nost osvojenju Kudusi-šerifa, p r v e K r’b l e i na­ vala je bila žestoka; patrijarha Sofronius bodrio je hrišćane na odbranu Hristova groba i odbrana je bila očajna. Tek nakon četvero mjesečnog otpora, Sofro­ nius pristade na predaju, ali samo pod tim uslovom da ključe grada preda u ruke halifi Omeru. Početkom aprila 638. pošao je halifa Omer iz Medine bez ikakva sjaja i pratnje: u društvu jodnog sluge na svojoj devi sa nešto malo ječmena hljeba, pirinča i datulja i vode u mješini. Jahali su na izmjence i patrijarha Sofronius, koji je čekao halifu van zidova grada, nije mogao sebi doći, opazivši slugu na devi a halifu pješke, jer bijaše tako na red došlo. Primivši ključeve grada, halifa je s patrijarhom ispod ruke u prijateljskom razgovoru prošao kroz grad. Halifa je prvi dan svoga boravka izdao proglas na vojsku i narod, u kojem stanovnicima svetoga grada ostavlja na miru njihovu^vj^ru i običaje, nji­ hova dobra i imanja. Ko dragovoljno primi Islam, postaje pravi brat velike islamske zajednice, ko ostane u svojoj dotadanjoj vjeri, plaćaće neznatan go­ dišnji danak. Ovoga je puta halifa Omer pisao caru Herakliju: »U ime Boga milostivog i milosrdnog! Hvaljeno budi ime Boga, gospodara svijetova! Neka je božiji blago­ slov na njegova poslanika! Od Omera, sluge božijega, Herakliju caru Grka. Kad primite ovo pismo nepočasite ni časa, da mi opremite zarobljenog muslima­ na, koji se nalazi u zatočenju kod vas i kojem je ime Abdulah bin Hudafe. Učinite li to, nadam se da će vas Bog izvesti na pravi put, odbijete li to, pobrinuću se da na vas pošaljem ljude koji ne prestaju Bogu služiti. Neka je zdravlje i sreća na onoga koji hodi po pravoj stazi!. . . Imperator i gospodar Carigrada, izravni baštioik onih strašnih osvajača, koji zagospodariše svi­ jetom, nije ni trunka oklijevao da muslimanskog za­ robljenika mjsti na slobodu, davši mu bogate darove za halifu. (Nastaviće se). МОРСКИ И Љ УВАВН И вали . Жалосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. ЧЕТВРТИ ЧИН. (Наставак). Хоро: Ти мене, стриче, превише мучиш. Ал’ баш да видит — , Je ли ноћ близу: Свештеник: • Скоро ће почет! Херо: Ево ja одох донети писмо, (с уљудним изразом) Д а видиш, како радо те служим. (одлази у кулу.) Свештеник: У мом се срцу кретати стане, Кад je погледам! Tako je кротка и тако мудра, Складна у свсму. Увек се мени потрсбпо чини, Да бих joj често мораО рећи: Припази добро! Зло на те зева, Понор je близу! Ал' ми се ипак Сигурна чини и доста јака. Ako joj само времена дадем. Да њен дух ведри ионово никне Из тих валова, који joj њега K’o тамна ноћца одасвуд крију, И ако стане смишљати средства, Како би само спасила њега, Одмакла кривца даље од уза Затвора нашег, тимс je тада Сигурна више љезина пропаст. Мора ли ona баш крива бити? Кад неко дрско, што бити не сме, Подузме смело — и било да je Кренуо буде, што младост чини, Зар мора свесно баш ona собом Знак дати њему и пружит’ средства Његову делу? (Ha прозору од куле покаже се светло) Што je то тамо. Лампа већ светли! Несретна дево, она ти светли Сад казни твојој, твојему греху (Чувар храма долази) ; Чувар хпама: Видиш ли светло? Свештеник: Видим га видим. — A дал’ си ти већ Рибар’ма рек’о? Чувар хпама: Да, господине, како си њима Заповед дао, веслати неће �Страна 94. Бро] 6. •ГА Ј Р Е Т . Hohac no мору, које и тако Од себе буји. Свештеник: To je тим боље. A сада хајд’мо, E to ње амо. (Али одлазе на леву страну) Херо: (се враћа са једним свитком) Ево твог писма. A зар га нећеш Узети? Е, — да! Где ми то само он оде сада? — Доћ’е он опет. (Метне писмо за појас) Како ми само ти лепо гориш Oj, лампо моја пријатељиде! Јоип-ноћи нема — ал’ ипак што год Светло указа около свуда, Све je то само од твога сјаја. Ти сунце моје и моје ноћи! Управо као мајчиних груди Држи се свако створење ето Твојега сјајног около круга Сшпућ’ му зраку. Ja ћу уза те седити овде, Једнако твоје чувати светло, Да ми га како завидни ветар Утр’но не би. - ■ Како je овде угодно, хладно, Горе у кули мени се дрема, Зрак спаран, плеснив, затвар •a очи. Али се сада сћавати не сме . Морам бит’ будна. (седне) »lltlHH Они су данас мучили мене Целога дана, отиђи, дођи. To залуд није! Али због чега? Зашто? J a не знам. (спуети главу на руку) Било шта било! — Када ми чело Престане тиштат’, ja ћу ве§ знатв. A тад’ће — тада — и нека само — (тргнувши сеУ Шта je? Ко иде? — To je сан био, A ветар јаче од мора пуше — К’ обали амо дотерат’ пре. ,Па то je боље, бар ће ми драгог Лампа jom гори. Их, ко би дрем’о? Ha ноге устај бистра и свежа! Слатко je чуват’ љубави стражу. (Опет подупре главу руком) Да право рекнем, он не би иш’о, Д а сам ja хтела. Већ сада на љег сви мржњом кипе, Вребају љега, уходе вешто, Да га сукобе — милосни бози! Стога свакако боље би било, Да он не дође. Ал’ што ћу сада? Кад je желео, заклиљ’о молећ’, Сам je то хтео! Ах, ипак пека, што буде, буде. Само ти дођи, младићу добри, Дођи ти, ja ћу чувати тебе, Kao што квочка пилдће чува! Нико се теби примаћи неће, Ту нико осим ja сама, — али — Сачувај боже! Сачувај! — Али Ja сам уморна, нога ме боли — A овде никог зар сада нема, Па да ми моју ципелу скине? (Повуче једну ногу на кл.упу) Овде, баш ев.о, овде ме тишти. Да ли ме какав озледи камен? . (Привлачи и другу ногу у положају на пола лежећи) Ох, што je слатко и што добро! — - Ветрићу ноћни, дођи ми амо, Расхлади око, образе вреле! Ти ми свакако долазиш с мора Од њега онуд. Пиркање твоје и шапат лишћа Kao да мени говоре речи: »Од њега, онуд — од њега ми смо«. Рашири крила и овиј мене Врат, главу, чело, уморне руке, Загрли, овиј! J a ћу ти ево Отворит’ груди — Па ако дође, Онда му реци — Леандре — ну? (Пауза) Чувар храма долази на прстима и прислуткује, a за њим свештеник и застане на улазу у кулу. Чувар: (приближујући се клупи са пригушеним ’ласом) Херо! — Она спава. фвЖштеникк Л* . • . С куле се шире зраке од светла, Буро богова, трни му пламен! (оде у кулу) Чувар хпама: Што он то смера. J a сам немиран, Нешто ми тешко. Д а нисам каз’о! — Ал’ ипак што сам Morao друго? Онамо ено с рибарском мрежом Пролазе људи. (Приближујући се десно.ј страииј Што се то тамо сад код вас спрема? Зар вама није заповед дата, Да ноћас к мору пико не иде, Beh у колеби остани својој? (враћајући се) Сви мисле, да he олуја бита A сада бози, ви нам помоз’те. (гледајући према кули) Лампа се креће. — To сам он чини! — Несретна дево! Хоће лл устат? — Hehe. Бар да те сада сан на то сети? (Херо се макне одахнувши и пада у дубљи сан. Глава joj се спусти низ руку, којом je била иодупрта и устави се на мишици, док други део виси млитаво доле. — Умрачило). Jeea ме хвата. Јаох! Д а имаш Халшну горњу! �Bpoi б- >г A Ј P E T« Свештеник: (ce враћа натраг) Ко то говори? Јеси ли ти то?_ Хајдемо скупа. Hoh ce већ спушта, У себи леже, што ce ту има Догодит’ још. (Лриступи к Хери) A сад ви бози вршите своје! Једнога кривца обујми море, Страна 95. A другог ево ту сан привеза, И тим je сада свештеног вашег Свршено дело. — Дрво ce сложи — Секира диже — ja ce одмичем. Ви бози сами згодите жртву! (Док ce он окреће да оде 3aBeica пада). (Наставиће ce.) jajsfiuiiobТлатик Првселење канцеларија Главног Одбора Гајрета. Крајем овога мјесеца Друштво Гајрет пресељава своје канцеларије нз Александрове ул. (Саломова палача) у вакуфску зграду у Симе Милутиновића ул. б р .,8 , привемно, одакле ce недавно иселно Радикални Клуб, a гдјр’ je раније бпла Цариградска ашчинвца. Ч ајанка ж енске подруж нице Гајрета. У сриједу, 2. о. мј. у лрбсторијама друштва Гајрета, одржала je женска подружница Гајрета у 4 сата no поди* врло успјелу чајанку. Чајанки су лрисуствовале најодличније госпође и госпођице града Сарајева, беа разлике на вјеру, a међу в н м а и госпођа Министра Дра Сршкнћа. Све канцел арије друш тва Гајрета биле су дупком пуне, те ce рачуна да je било око 300 присутних. Ha чајанки je свирао тамбураш ки збор Гајретових питомаца, те je чајанка продужена у најбољем расиоложењу до пола ноћн. Напоменути нам je, да je ово била најуспјелија чајанка, коју je наш а подружница приредила. Ha чајанки je пао приход у корист Гајрета близу Дин. 2.500.—. Потрош њ а Гајретова цигарпапира. Главни Одбор Гајрета je у неколико махова путем окруж ни ца молио све своје пододборе и повјеренике, да свим сВлама пораде н а што јачој потрошњи Гајретова цигарпапира, који no својој квалитети ниш га не заостаје за осталим врстама луксузног цигарпапира, a no својој цијенн није ииш та скупљи од осталих врста цигарпапира. Главни Одбор форснра што већу потрошн.у Гајретова цигарпапира ради To­ ra, што ce већом потрошњом повећава проценат користи самоме Гајрету. У прошлој години Гајрет je имао од свог цигарпапира близу 200 .000 .— динара прихода, те je то врело прихода уједно и највеће од свих других врела. При томе нам je примјетити, да има доста среских мјеста у којима ce Гајретов цигарпапир у опште не распачава, na када би сва бар среска мјеста трошила Гајретов цигарпапир, горња свота би ce скоро удвостручила, a када би сваки члан и пријатељ трошно искључиво Гајретов цигарпапир, онда би ce та свота и утростручила. Ha тај пачнн приходом од Гајретова цигарлапир а могла би ce издрасавати три конвикта са 150 питонаца. Ив овога he пријател>и друштва Гајрета најбол.е видјсти, како ce може инднрекшо помоћв Гајрет у извођељу његова ирограма — само ако ви а добре вол»е в рааумпјевааа 'о д стране оних, којв су дужнн да воде рачуна о овој вашој установи. Потрошачи треба да захтијевају увијек код малопродаваца Гајретов цигарпапвр, na ако ra ови немају, то вм друге врсте цигарпапира в е треба да примају. Ha тај начип биће * присиљени малопродаваоцв да наручују Гајретов днгарпапвр. Јед на веома успјела Гајретова забава у провинцији. Од Гајретова пододбора у Зениди достављен je Главном Одбору Гајрета о тамошљој Гајретовој забавв слиједећи извјештај: »Пододбор Гајрета у Зенидв одмах прВлпком свог оснутка пред 4 МЈесеца на првој одборској сједници донио je закљ учак, да ce имаде одржати Гајретова забава са комадом којв су бивш в повјереници изабрали в већ дјеломично улоге расподијелили. Ha другој пододборској сједници донешен je закл>учак да ce одређена забава имаде одржати на Рођендан Његова Величанства Краља А лвксандра I., на дан 17. децембра 1926. год., али услијед ненадне смрти нашег великог државника и највећег добротвора Гајрета пок. Николе Пашића пододбор je. у знак највећег пиетета према којнику, заказану забаву одгодио в одредио да ce одржи на дан 19. фебруара т. i. Пододбор уз првпомоћ грађана које ћемо нарочито встакнути, одржао je на ваказани дан своју забаву у просторијама новосаграђене Соколане, те je забава како у моралном тако в у материјалном погледу колосално успјела. Пред дупком пуном салом нашег најотмјенијег грађавства изведен je програм забаве на свеопште задовољство публике. Поздравнв говор одржао je школ. управитељ r. Мустафа Ш ишић којн je приказао хисторијат Гајрета в потребу да ce Гајрет што ввш е в боље подупире јер то тражи наша свромашна младеж. Говор je завршен и праћен бурним аплаузом, кличући Његовом Величанству Краљу Александру I. и Њ ег. Краљ. Височанству Престолонасљеднику Петру. највишем заштнтнику Гајрета. Послије поздравног говора ступвла je на по8орнвцу гђица Мујесира Сердаревић, која je декламирала Гајретову химну од Др. С. Башагића и декламадвју н а свеопште вадрвољство публике извела. У концертном дијелу 8абаве учествовла je муввка Муслвв. Оиладнве »Осман Ђиквћ« ив Сарајева, која je задввв- �Ст-рана 96 Пододбор noHOĐHo свима сарађнвачима, учесницима и прилагачима ове забаве најљепше се захваљује. Предсједннк пододбора: М ам ић, в. р. Т ајник пододбора: fcpoj б. ТАЈРЕТ« л а грађанство, чему je иајбољи доказ тај што je речеиа музика н а тражсњ с грађанства остала и другу вечер у -Зеницч да свира на Соколском сијелу. Позоришни комад »Исмет и Алмаса«, драма у 4 чина. нзвелн су чланови-це и пријатељи-це Гајрета, те се je од дилетаната у извађањ у своје улоге ванредно истако Зухдија М ујагић у улозн везира и гђа Мамић у улози Алмаее, a и сви остали дилетанти И8велн су своје улоге на свеопште задовол>ство. Овом приликом не смијемо да мимоиђемо све оне који се жртвоваш е и допринесоше да ова забава што боље услије. НароЧита и вели ка хвала нека je госпођи Јул к н Срднћ, супруги г. директора казненог завода као и љеном мужу, који нису жалили ни труда ни времена a ни новца, да ова забава што боље успије, јер они сем евих других жртава које су учинили нађоше коначиш те као и доручак музикантима »Осман 'Бнкић« тако д а друш тво није ни једне nape за то платнло. Нека је вели ка хвала г. Хусеину Куленовићу. норееком чииовипку н Н иколи Стојановићу чиновнику казненог завода na труду, којн уложиш е око декорације сале и бине. В елика хвала u г. М ухамеду Халнловићу к о ји .је својим неуморним радом покупио онако велике д ар о ве-за лул р н ју . Нека je велика и срдачна хвала ханумама Ш шпиђ. Салчиновић и Мутапчнћ, које иам међу овд атњ и м муслим анкама сакупиш е онако л и је п е. везовб за лутрију a п својн м учеш ћем на забави исту ув^личаш е. • Господину предсједннку \М нннстарског Савјета в ек а je велп ка хвала на прилогу од 1000 динара, који иам посла даи касније наш е забаве. Овај његов прилог несамо што je материјално помогао Гајрет. нрго*га je н морално уздпгао, јер грађанн без разлпке вјере и народпоотп, a нарочито муслимани, к а д су чули за овај прилог из д н а душ е кликнули су: »Жнвио предсједник Министарског С авјета г. Нвкбла Узуновнћ!« Ц јелокупан приход n a овој забавн бно je 16.093 динара док je издатак 6.398 дин и 60 napa, тако д а je преостало у готовом 8.694 дин и 40 n ap a што je Главном Одбору одмах одпремљено. 0. овој забави иедавно именованн повјереник Гајретов г. Алија Драче, апотекар у Чапљини. Чист приход ове забаве изноеи преко 8 .000 .— динара, тако да he сваком друш тву припасти no 2 .000 .— динара, no одбитку свих трошкова. Гајретова забава у Бијељ ини. Недавно je одржана Гајретова забава у Бијељини, no­ ja je успјела у сваком погледу врло добро. Приход износи око 5.000.— динара. Ова забава према извјештају предсједника пододбора г. Ибрахима Даутовнћа уопјела би још много боље, да тпх даиа, када je одржавана забава, није харала грипа у Бијељини. Због тога, да би се накнадило што се je изгубило у материјалном погледу приликом ове забаве, почео je пододбор Beh сад а чинити лрипремс за другу забаву са друтим програмом, noja би се имала одржати ндућег бајрама. Исто тако пододбор je ријешио да даде мевлуд петнаесту ноћ рамазана у корист Гајрета и то са бираним програмом. Гајретова забава у П рибо ју (Санџак). Новјереник Гајрета у Прћбоју г. Захирбег Прашо, уз дцнпомоћ тамошњих пријател>а Гајретових, приредио je Гајретову забаву од које je дозначио Главном Одбору чист.чх Д ин. l.ooo.— . Поред ове своте г. Прашо je дозначио Гл. Одбору Дпн. 220,— добрОвољних прилога за Гајрет. Г. Нраши наш а лијепа хвала. Л и је п а паж њ а према прем инулом другу. Ђ ацн н наставницн Ш ериатске Гимназије у Сарајеву сакупили су међу собом 500.— динара, с којом су свотом уписали за утемељачд Гајрета рахм. Ејуба Хафизовића, ђака VIII. разреда ове школе, д а би га тако задрж али у што бол>ој успомени. Гг. наставницима и ђацима Ш ериатске Гимназије захвал>Ј'јемо на овој пажњ и према Гајрету, a рахм. Ејубу Хафизовнћу нека je рајско насеље. М а сн ик, в. p.« Из Уредништва. Успјехом Гајретове забаве у Зениц и Главни Одбор je одушевљен и рад у је се од с р д а пожртвовном и патриотском раду прнјатеља Гајретових у Зениц и. Зато успјеси Гајретова пододбора у Зеници треба д а послуже као примјер оним мјестима, која се туж е д а се не може д а ради међу нашпм свијетом з а овакове установе. Добра вољ а и пожртвован рад може све постићи. Главни Одбор срдачно захваљ ује своме пододбору у Зеници, n a челу са г. Мамићем, као и свнма онима, који допринесош е свој удио за овако величанствен успјех Гајретове забаве у Зеници. Забава н у л т у р н и х д р у ш та в а у Ч апљ ини. Почетком о. м. ириређсна j e . заједничка забава lipoсвјете, Гајрета и Напретка у Чапљини, која je морално и материјално одличио успјела. Иснред Гајрета je сарађивао на S c m p a r l l . .B o sa n sk e S .ra|< v o . - У прошлом броју нашег листа, под књижевном рубриком, a под натписом »Мурадбеговићева харемска лирика<< изашла je у зад&ем пасуку напомена »Изгледа да то нвкомв не конвен и ра ради властитих репутација«. Ta напомена унишла je без знања нашег уредништва, na како би се она Mo­ m a евентуално односити, no својој садржини, na представнике нашег Народног Позоришта rr. Бранислава Нушића, управника Позоришта и Боривоја Јевтића, драматурга — жалимо да je та напомена изашла, тим прије што ни г. Нушић a ни г. Јсвтић нису нам никада далп повода у свомс раду да би »Гајрет« могао na љих ма шта зажалити. Шта више показали су се досада сваком прилнком као пријатељи и друштва ГаЈрет и листа »Гајрет«. Стога молимо гг. Бранислава Нушића и Боривоја Јевтића, да ово уваже. V la u lk I r u liv o »O A JRET«: — O lavai I odiiovornl и гсШ к : Н «ш |Ј KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jep kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i J a jp e f' ijjliD. Tuornicp Gigarpapira S. D. ОДна1ај, багајеио, m oie se naruiiti i ргеко društva .Gajret* u Sarajevu ____________________ ^ Сарајввска Банка д. д. у С а р а је в у . Телеф он бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошке на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити 10% уступа културном и просвјетном друштву ,Г ајр ет“. jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Ruđolt Bolć, Sarajevo Bistrik, 25. Telef. 783. Post. pret. 75. �IbraiiimŠabanagići sinovi Sarajevo, K u n d u rd ž ilu k ulica b ro j 27 Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana ga T e le f o n : T r g o v in a b r o j 481 — Stan 767 0 0 0 E ^ a a . j i ž a . 3 T S L и i Вж ? Bašcigićo § ! H. Зајгат aga Fočo 1 Sarajevo 0 „ I m ate rija ,la za trgovina m uzikalija p isan je 1 rlsa n je . B ogato slo n a rište h re a lsk lh I s rp sk ih k njig a и и 0 0 И 0 £J 0 РијРЗР5ЕР ^ Е Е ^ У Р5^1Р5Нг.јг!ј |^Ј''сЈ1ди !3г>|дгј|дв 1 Р З Е Е I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Telefon 455. Basme engleske, francuske, talijanske unske i ■ češke u najvećem izboru. : Bogato skladište bezova, šifona, zefira, štofova, - . šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ------- ^ ia ia iia š a ia Čitajte ,Gajret‘! List -G ajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0a292a7067316098c151359c2e371193.pdf 8cbed9484640da26abe59fd31a44981a PDF Text Text ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 7. Сарајево, I. априла 1927. ЦиЈена год. 80 Д. Поједчни број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора илп код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ: r Мустафа Аликалфић: С в етл и Л И И О см л п а TaiiKliha (Приликом 15'годиш њице н.егове смрти). Хамза Хумо: Д обрп (ПрРпсФијетка). Ахмед Мурадбеговић: И о н о с (Роман из муслиманског аристокра*ског живота). Осман Нури Хаџић: М ухпм ед п К у р -а н . Вера ОбревовиН: Н едоврШ ена н с с л а (Ш е с т ). Вера ОбреновиН: З л о б н а м е с с ч и п а (Пјесма). Ленка Сиремо: Ф а н т а з и ја (Пјесма). Ленка Спремо: Н е в е р у ј (Пјесма). Мелал Нури: Ф и ш ч к а и м о р ал н а декад с н ц а н а ш м х ж ен а . Гајретов Гласник Прослава Гајретовс 25-годишп.нце. — Гајретове забаве о Бајраиу. — Гијретов дан. — Ирнлог Гајрету уијесто впјепца uoic. Глшорпји ЈефтановнБу. Бајрами-шернф МЈбарок олеуи! Фељтон: A. Кадић, члан Улема Меџлиса: Гарајево ирнјс 270 годииа. Уредник: Хамнд Кукић. �gBB BB BBB BB g lij^ a S S E S S S E S S S S S S B S S B S S B B S B S S ® ® !" јцц Mi! »• i ИШШ Potpuno uplaćena dionička glaDnica Din lo.ooo.ooo’— Rezeroe Din l,6oo.ooo-— B a n k a s e b avi sv im u b a n k o v n u s tr n k n sp a d a jn đ lm p o s lo v im a . O v la šte n a j e tr g o v a n je sa v a lu ta m a i d e v iz a m a . Z avod j e ta k o đ e r i p u p ila r n o sig u r a n . O sn iv a , o r g a n iz u je i r u k o v o d i k r e d itn e i p r iv r e d n e u sta n o v e . r a z n e k n ltu r n e i h u m a n ita r n e u sta n o v e . Z avod j e H a n g a žo v a n kod nV a rd e“ in d u s tr ije d r v e ta „ J le rk a n tiH a “ u S a ra jev u . d. d. za O sn iva 1 p o d u p ir e i T rg o v a č k o g d. d. Od čiste dobiti daje IO°|0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. S v e d o z n a k e u d o m o v in i i in o s tr a n s tv u o b a v lja B a n k a UJajret n a jb r že i n a jk u la n tn ije . L*j U lo š k e u k a m a ć u je n a jp o v o ljn ije , i is p la ć u je is te u sv a k o doba. . -J • .^1[и1[Ј1[а|1[а11¥![¥!!^[Ј1[»1[кј!11Гг11и1ГЈГ|[ј][ј]^[11[и|[ј]ГЈ]ј«јји1[Ј11и]1и(ГЈ|[Ј1[и1[¥1ГЈ1[Ј1[^[¥1ГЈГ?а1№^[«]П^ГЈ][и1Ги1111 . <ueo e сжа • c * o • cjtd e сЈГОe cizo e слго e сжо e евго e e с * з • e e a • сж з • с в з • c* d • сж> с л о e сгго e e c * d • c * a • сжо cutd• c * o • сж о • lonica •СЖОСЖОСЖО* d •сигасвасжо* općine g ra d a Sarajeva i _ — —— ------------------------! • Temeljna glaonica 40,000.000— dinara § d 8 s a i с а i e a ! e a f s a Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju A G A O U I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. •слг>*<аг>#смо*сжа#с»а#<иг>*сЈг>*с*з*<аг>с*о*сжз#гж>*сжа#<аг>*с*о#сжо**сжосжо# �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ВА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 7. Сарајево, 1. априла 1927. Цијена год. 80 Д. ПоЈедини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијене код Главнот Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — Мустафа Аликалф ић: СВЕТЛИ ЛИК ОСМАНА ЂИКИЋА. (Петнаест-годишњица његове смрти 1879.— 1912.). Данас, 30. марта, навршује ее 15 година како je овај вредни син нафега Мостара, велики прегалац националнс мисли међу муслиманима своје очи за увек заклопио. Ишчезгш je са позорнидеживота у напону своје снаге, као човек од јопИсепуних 35 година живота и то*баш угчасу, кад га je му слимански елсменат: напГсга народа највећма требао. ^ r /.. • 1\ f w Писати о Осману Ђикићу, значи пратити његов рад и развитак већ од основне школе, a нарочдто. од гимназије, јер je већ у. трећем разреду гимназије отпочео певати. Из петог разреда био je истеран као националиста, те je био приморан, да иде у Цариград, где je довршио гимназију. После до' вршене гимназије долази у Београд, где наставља своје студије. Кад се je из Београда вратио у Мостар био je потпуно изграђен као социјални, културни и национални радник. Осман се je најпре јавио иесмом у мостарској »Зори« 1S96. од тада се јавља no свим листовима као »Бранкову Колу«, »Босанској Вили«, »Звезди« и др. Године 1900. почео je са издавањем књига и прву, коју je издао исте године, није издао сам него у друштву са Омер-бегом Сулејманпашићем п Авдом Карабеговићем под насловом »Побратимство«. Затим je издао једну књигу стихова религиозног карактера под насловом »Муслиманској Младежи«. Године 1 903. изашле су љегове најлепше песме »Ашиклије«. Кад je настала борба за верско-просветну аутопомију na челу са Џабићем, тада Оеман оставља neсму и прима се много тежег позива — познва naционално-политичког радпика. Његове су тада топле љубавне песме замоп.ивали оштрн чланци na-, т[ерени против Аустрије. Hajnpe je био сараднптс »Босанско-Херцеговачк.ог Глаепика«. затим главни .уредник »Мусавата«, којсга je on зајсдно са Смаилагом Т1емаловићем и Хусагом Ћишићем и покренуо у Мостар.у. Кад се je извојевала верско-просветна аутономија, он прелази 1909. године у »Гајрет« као пословођа и уредник часописа »Гајрет«, којега je уређивао до своје смрти. Осман Ђикић умро je 1912. године у месецу марту врло pano, јер би данас био стар 43 године, дакле муж у пуној снази стварања. Овако његово животно дело није довршено, остали су тек уломци његова рада и књижевнога и социјалнога и политичко-националног. Али и ако он није могао доживети завршетка и заокружења свога директног рада, његове идеје и инидијативе нису пропале, него се из тога развија дефинитивно дело у колу оних људи, који су узели себи за узор његов радни морал, његов смисао за друштвену еволуцију, његову љубав за рођену груду и његово настојање, да подигне на што виши морални и интелектуални ниво средину у којој je радио — средину ђачку. Прва констатација, коју бих можда требао да чиним на овом месту ова je: како je у време свога рада и живота био међу радикалним најрадикалнији, тако би Османова еволуција идући из правца чистога српства. прекр идеје српско-хрватског јединства. у правац југословенски, данас нашла свој израз онде, где га je нашла и иајмлађа југословенска интелигенција. Он би и данас био испред свога времена и испред доброг дела својих савременика, како je то био у напону свога прекраткога времена. Осман Ђикић je рођен мостарац са урођеном упорношћу малограђанске средине, поносне na своје старе традиције, утврђених и нимало еластичиих моралних погледа, радин, образовап са много иарочнто социјалног знања, створен из једнога комада, идући равно некомпромисном лпнијом, имао je пуну квалификацију. да буде вођа омладане овога времена, вођа, учитељ и пријатељ. On je то стварно и бно већ и раније. но што je са неколико својих ужих пријатеља. преузео редакциј.у листа »Гајрета«, постао му уредник и дао му један одређен изразито културно-нацпопални правац. Поставnin уредник »Гајрета«, од тог времена постао je он у пуној мери првак међу интелигенцијом муслиманског дела нашега народа. Само ће онај, ко зна колико je онда било скучено време и каква je без- �Страна 98- »Г A Ј Р £ Ti изразна, анационална и апатична средииа била разумети, колики напор енергије захтеваше у оно доба издавање и уређивање једног оваквог часописа. Онда je оно, што данас вреди као нормална ствар, која не упада у очи, било сензација. Осман je нарочиту лажњу посвећивао ђацима муслиманима, те je хтео, да их ослободи од иредрасуда и уведе у борбени национализам, да би од љих створио јединке дорасле за отпор и пожртвовање, како би, кад дође час, могли да својом моралном и интелектуалном снагом пркосе свим суровим прогонима народних непријатеља и да буду готови поднети за Отаџбину највеће жртве. Осман je проповедао ситни рад, који je имао у нсто времс послужити у изградњи личности иојединчеве као и користити ширим слојевима нашега муслиманског елемента. Да за све то ђак буде дорастао, требало je средити, разуме се, upe свега материјалне могућности његова живота. Тек би онда ђак могао да се посвети сав себи и да као такав постане корисни члан средине у којој je никао. Пролистамо ли »Гајрет«, када га je уређивао у главном Осман уз иомоћ неких пријатеља, напћи ћемо сваки час на његове чланке и биљешке у ко-' јима се оцртавају карак-тер и метрде његова рада, његових настојања и његових иницијатива. У јунским свескама »'Рајрета« које "je уредио, он je у чланку »Пред празнике«' ирепоручивао ћацима најдетаљније ствари, којима треба да cje баве на феријама. Био je дакле у 'иуном смислу ђачки учитељ. Он je препору^иваТ) ђацима све, шта ће да раде, почевши од раног устајања и купања na до лектире. Реално гледајући на ствари, он je брзо схватио, да ће ђа$ само онда моћи с вроменом бити Потпуно способан. члан нашег друштва, ако сам у себи буде готов noBeif. 4 И ако je Осман умро врло млад, он je иза себе оставио суму књижевног и ђачког рада, који заслужује, да се пише о сваком напосе. To би послужило не само утврђењу историјске истине, која тражи да људи и ствари буду постављени на места, која заслужују, него би ово оживљавање личности Османове у данашње време колебања моралних вреднота имало свој нарочити значај. Познавајући га више, несумњиво би и већи Део данашње омладине нашао свој узор за рад у Осману Ђикићу. Остављајући no страни карактеристику његова социјално-политичког рада и споМенувши ово што сам споменуо о његову пастојању око препорода муслимапске омладине, ja бих овде учинио још само неколике напомене о његовом књижевном раду, јер књижевност je била такођер једна страна живота, којој се хтео Осман посветити. Брај 7. Касиије je због различитих тешких ирилика лапустио ту мисао и сав сс посветио еоцијално-политичком раду. Прелиставајући ово што je лаиисао можемо мирне евести pehu да бн он евојим иесничким способностима могао доћи у ред наших најистакнутијих књижсвнмх раденика. Обрачунавши са раиијим утицајима разних пссника on се иомало еманциповао и иостајао оригиналан, имајући occhaja, д>’ха и идеја. Једна од карактеристика н.сгових иесама јссу с једнс страно недоисељне жудн.е, a с друге етране надање. Осмап није био од оних, који се нр усуђиваху pehu што мислс и у иесми. Тако у иесми »Нред освит« и на »Ulheiiaii граду« нада се бољему, a под бољим замишљао je елогу једнокрвне браће: »To je срнско коло, коло браће Што срушеи бедем свсте спаге дижу«. Оиман je велики севдалија и о севдаху највише пдва. Тако у песми »Ашик Деда«, na у песми »Ђела Фато« изразује своје чезнуће за својом драгом: »Ђсла Фато, ђсла злато 'Бел драгану свом v Ђела легни и прилегни Ha срдашцу mom.« У песмп^Милом Лану« он пева овако: »Бог^је хтио na je окитио Роба свога са тобом Османа Па к’о да je Алах хтио тако Ja ћу увек иослушан му бити И мирисним љеговим даром Увјек ћу се гиздати и китити.« Поред поезије он се je бавио и белетристричком ирозом ценећи у осталом своју прозу мање од појезије. У својим чланцима, штампаним no разним часописима и новинама, Осман je био јак, одлучан и искрен, пишући са много строгости, али и са много љубави. To би било нешто од онога што сам држао, да би требало нагласити и данас na дан петнаестогодишњице смрти Османове. Право схватити његов рад моћи ћс тек онај, ко се довољно уживи у скучена времена upe 20 годипа, у времена пуна реакције и пузавости. Томе ће јасно бити, да je Османов рад, херојски рад и да je Осман један од најспособнијих и најкарактернијих омладинаца наше недавнс историје. Онда се нећс ни чинити претеpana тврдња, да Осман спада међу прве културнонационалне раденике иашег елемента. Османа Ђикића више нема, али видимо пред собом још дугу пеузорану бразду, коју je он заорао, којом треба да крепе наша геперација, акомодирајући његову идеологију и методе њсгова рада na данашње време. Хамза Хумо: ДОВРИ. Попните се Ha највећи и вечитим сћегом покривени врхунац Жељуше планине, отвориће вам се видик na непрегледнс планинскс лапце, у недоглед као у магле небеске. Планине, кућс звериње, обрасле густом прашумом a врхови срасли с небом и голи, боје небеског плаветнила. Села, дубоко скривеиа у планипска недра и скутове, ретко су раштркана no заравњацима и висоравнима непрегледпим и испашним. И што год људско око може да назре, na целом том божјем простору, нема памстиијег и уваженијег човека од Еминаге Борића. To могу и ja да посведочим a исто ће вам посведочити и хоџа Ибро, човек беле браде и необичпе каријере у животу, који сс учио цео свој век. У самој �Број 7. >Г A Ј Р Е Т . Дрвенији медреси у шехер Сарајеву преседео je ои око десет година, na жељап света и знан»а joui више, отишао је ч а к у Цариград где се дружио са вајчувенијим шеховима л дервишима и учио хуктање с њима. Ишао je и међу факире и присуствовао извађању њихових необичних и јсзивих игара. Гледао je како се боду ножевима, лижу усијане мачеве, гутају пламенове као залаљепе стогове сена и богзна шта још све. Обогативши овако своје знаље, стечено у Дрвенији медреси, он се одлучи да пођс и на хаџилук пут Мске и Медине' Ha деви, у шурдуфу нопут сарајевског сенета, јахао je он шеснаест дана, хранећи се самим пилавом као папагај и презајући сваког часа лред бедуинским наџаком. Тако носећи главу у торби, обишао je света места, где je лоред осталих церемонија јахао на магарцу од Мерве до Сафе и ишао под свети Камен који стоји у ваздуху. Знањем хоџе Ибре, наше село Шумљани користило се у велико, a и друга околна села. Поред тога што je ноучавао децу у мектебу, хоџа Ибро иисао je записе и људима и стоци, лечио je од урока и уједа отровне змије. Све као руком, дако су причали и људи и жене. Разболе се Хајрија, најстарија муфтарова кћи, a хоџа Ибро' запише — na као руком. Награјнсала, Велц na- чини na се закоценула. Нек пије воду ta. Довог записа девег зора и девет акшама na ће оздравити као руком. Имширу Телебаку разболела cq крава a хоџа Ибро и iboj запис. ЈВели, урекла јај жена плавих очију и козичава лица. Уплетитс joj овај запис у го/Вшу половину pena na he оздравити. > селу Грдобици ујела змија Сабпта Крхапа a они куд hej na no хоџу Ибру. Вели, добјро, добро, знам. До1Ј ви вратите он hc оздравити. И иабит оздравио. . . A да je Емилага Борић наважлији и најпаметнији човек, лотврдиће вам и Мулабећир Радица, човек од оног света који увек гледа преда се као да се боји да не би згазио које нејако божје створење. Шалваре су му од зеленог сукна a и гуњ му преко рамена сукнен, ваљан у чувеним ступама у Ракитници. Опанке прави сам себи a* бели ћулах na глави обмотаје шареном марамом. Он важи као веома учен човек иако никад у свом животу лије крочио даље од села Пешевца. To су, поред Еминаге Борића, углавном знамените личности нашег села Шумљана, иначе надалеко чувеног поради масног сира и обиља лескова грмља. A у чему тек лежи Еминагина знаменитост, то je више ствар провидности и божјег давања лего ли људског знања и памети. Наимс, док je Еминага још био дететом, догодило се чудо с њим. Тада, пре неких шездесет годила, појавио се у наniCM крају Добри, који je усред бела дана, у трен ока прснео Емина са једног брда на друго, на очиглед целом селу. Узео га Добри испред куће, дигао сс с њим и опет га повратио. Причају да je дете мирисало пуних девет дана. Али Еминага није никад причао о овом случају. Само једног летљег поподнева, седећи са' својим лајстаријим сином у трави под храстом крај Мулагине воденице, отпоче да прича, посматрајући како се разлевена река блешти као злато у сунцу a планине трепере у дал.инама као неки чудни светови. Храст je побожно шумио, над њима као да се смеши од неке превслике среће, вода из дрвеног жлсба праскала о површину реке a он говорио: Страна 99. — Kora je Бог обдарио, он уме и са травком да разговара и она he га развеселити. A поглед у даљине диже ум човеку као крила сокола. Има људи које je Бог обдарио и дао им моћ и видовитост a зову их добрима. Њих има увек тринаесг na свету. Они ходају и лојављују се увек кад се народ оглуши Бога и кад ластану чудиа времена као ова nama што су. И попамти шта ти кажем, неће дуго потрајати, појавиће се и у нашем крају. Еминага заћута, дубоко се замисли na настави: — Добри су лагани као псро и у стању су да се у јсдно те исто време лојављују на више места. Тело им je мекано као памук, и миришљаво. A кад једу, јела се само дотичу a не мећу га у уста. Ово ми je причао мој рахметли отац, док сам још био дете, кад се у нашем селу лојављивао Добри. Тад Еминага ne рече ни речи више, a кроз неколико дана прочу се no Ш.умљанима да се појављује Добрр no оближњим селима. Виђаху га истоп дана у-вишс села. Појави се, кажу, na што би okom •тренуо, нестане га из села. Kao да нешто предсказујс и оиомиље народ na неке необичне, кијаметске знакове. ^ н а ш и м Шумљанима узбудише се духови. Чак се и торња лашчад узнемири. Посела учесташе до у касчгу ноћ a дугим разговорима никад крај. У сеоског муфтара Бешираге Гулића, у ве-лшкој одаји џамлији, распричао се хоџа Ибро о добрим и својим необичним доживљајима na Истоку. Све занемило слушајући га. Али кад, сав вал себе, Хасан Шербетовић бапу у оџаклију и отпоче да прича о свом доживљају, наста право запрепаштење. | | ; -4 E to, upe пола сата, — каже on, — управо кад хтедох да пређем ограду, лреда мном се појави човек сав у злату. Светло избија из њега на све стране a он се само насмеши и земља се отвори под нама. Ja чуда, за мила Бога! Најпре се све засветли na ништа од свстлости не могох да видим. Кад се указаше двори све-од суха злата и сребра, заиеваше славуји у баштама и то неки златни славуји na све ударају у очи као сунде na води. Драги Боже, кад хурије запеваше, запеваше a сва се врата на дворовима отворише, мени се учини да ћу умрети од cpehe. Али onaj човек у злату ne пусти ме да уђем у дворове. Стаде преда ме, насмеши се и ja се у трен ока створих на ледини крај ограде, сам у мрклој ноћи. Учени Мулабећир Радица заклима главом и све сс очи сакупише на њему. — Нека знате децо, — вели он, — да су настала пеобична времена. Ето, кажу, турска царевина пропада, a ђаури дођоше до под сам Стамбол. He може то тако. To nehe Бог дати. A ако су дотла она времена, како je писано, најпре he се појавити добри да опомињу свој народ да се клони добара овог света, да се моли Алаху и спомиње своје мртве. После њих појавиће се Дерџал и прогласиће се, Боже нас опрости- самим великим Богом. On he бити крупан као нико на свету a јахаћс на магарцу и ноге he му се вући no земљи. II дариваће сваког златом и обећаваће златна брда и долине. Али куку ти je оном ко пође за њим! Taj се никад неће курталисати џехенемске ватре. За љим he доћи Мехдија. Он he одвраћати свет од Дерџала и кога год одврати, удариће га мухуром. A благо оном кога удари! Taj ne занавек уживатн џенетске лепоте. A благо н теби, Хасапо, — заврпги Мулабсћир, �Страна 100. »ГА ЈРЕТ« — јер си ти видео џенет a тај човек у злату, то je бно Добри, главом он. Сви се зачудише. Како то да Хасан Шербетовић види Доброг и џенет кад су сви знали да je он у свим селима унаоколо познат као најопаснији крадљивац стоке. A сви су знали и то да се он дуго скптао no шехер Сарајеву, да je због неког човека и допао тамнице, одакле су га и дотерали жандари у село. Али ко ће то знати ко je у божјој милости. Са муфтарова посела све се живо разиђе са страхом у души, забринуто и покајнички. Te ноћи многнма се у сновима приказиваху чудне ствари. Тако je муфтар видео како му сами Дерџал однесе овна из појате a он се окаменио од страха na не сме ни да викне у помоћ. Хоџа Ибро опет сањао како га Мехдија гони преко њиве да га удари мухуром a он се нешто не да и бежи пут мектебске зграде. Хајрији муфтаревој опет сс приснило, Боже ме опрости, како je загрлио онај човек у злату, загрлио je na понео и ne дотич.ући се земље и спустио се с њом заједно na рудину иод Чимића башту. A њој некако мило и сва се топц од милина. И ко ће знати шта се сву ту ноћ није адњало. И та језива ноћ прошла je и сутрашњи дан освануо без и једног облачка na небу. Еминага Борић запутио се у Порлакушу пбдно шуме да пласти сено. Беше му од јуче^ос^ало још невдто мадоЈгик мргиња. Пролазећи поред куће стоком богатог Бешира Шакоте што се уздцзалалцшед села у мршаву гају, на самом ћувјЈку« очу Iженски плач и уђе унутра. — Куку Ти je нама, мој Еминага! Ибримша, Беширова жена спрам н>ш114 Ј Ево већ трећа ноћ да нам неко краде шиљеж. Hohac су нам украли треће. Да Б о гд а да им приседне! Зар и у ове дане да се нађе таквих људи! — чудио се Еминага. Добри обилази селима a они краду стоку. Кијамет na помолу a опи се ne боје Бога. Па ти изађи с њима на крај. Дан већ пригрејао кад Емииага стиже у Торлакушу. Њ ива пасмејана и окићена тичијим летом и криковима a шума некуд као зачуђена и притајена у јутарњој тишини. Еминага приону на посао a сунце припече. Око подне отешча тишина na нп даха ветра. Шума се још јаче притаји као да се притули, ослушкујући нечије необичне кораке. A Еминага, сав предан послу, завршаваше стог. И управо кад хтеде да баци последње виле и површи пласт, искрсну преда њ неки чудан човек. Еминаги испадоше виле из рука, лице му се забезекну и посекоше му се ноге. Kao да га нешто спопаде н прикова за њиву. Глас му се одузе и он тако оста у напетом очекивању као лебдећи између смрти и живота. Taj непознати човек беше у златпом руху и гораше у сунцу као живи пламен. Одједном, тај исти човек указа му се у зеленој хаљини, са високим белим ћулахом на глави и жутим мествама na погама. У исти треп указа се покрај њега огромна змијурина дугачка и дебела као балван a на глави joj велики ћитаб у коме Еминага, иако није знао читати, виде пописана имена свих људи из своје околине који ће у џехенему горети. Међу њима угледа првог хаџију Богиловића из села Дрена, најбогатијег сељака у целој Крајиии који je давао nape у зајам и узимао грдне камате. Мало ниже указаше се имена опих који ће у џенет. Међу њима Број 7. je био први он, Еминага главом, хоџа Ибро na Мулабећир Радица. Затим, Доброг очас нестаде као да се није ни појављивао a Еминага клону и наслони се на пласт сена. Сунце je било подобро превалило свој пут и свеж осен шуме пао на Емипагу кад се on дигао н тромим кораком пошао пут села. 0 овом догађају не рече Еминага ником ни речи, само су сви у селу приметили да je постао још замишљенији него што je био и да му je проседа брада преко ноћи побелила као опрана вуна. Прође неколико дана a да се ништа нарочита ne догоди у селу, све до кишпог дана, петка подне кад се људи сакупише пред џамијом и Хасан Шербетовић бану међу њих као да паде у киши. — Људи, видео сам га! Јесам, здравља ми! Видео сам" га својим рођсним очима. — Kora болан, кога? — Доброг. „ — Како? ' У— Где? — Чекајте, док се приберем! — одговара л асан, сав задуван и усплахирен. — Седим ja — наставља он — пред кућом 13ст» Тркље у Крушедолу. Позвао ме човек na ручак na сви заједно ручамо под храстом у авлији. Кад бану неки необичан човек. Није да дође, него као да се створи пред нама. Нас се доможе страх. Ама није ни страх. Не умем да ти речем ни шта je. •Ми ћутимо. Гледа on у иас, гледамо ми у њега, док се најпосле Тркља ne ослободи и позва га за софру. И човек седе. И узима јело и приноси устима a не једе. Ja му дотакох руку a она мекана као памук. Јест. Тако ja no сунцу не ходио ако све ово не буде истина! Ено питајте самог Бегу! — Ама, je ли истина, побогу си брат! Љ уди се узнемирише. Нски се чак усходаше no џамијској авлији. — Па то hc on и у нас доћи — вели муфтар. — Па ja шта he. — Их, људи моји, саветујте ми шта ћемо! — Ta има га ко дочекати. Ето, ту je хоџа Ибро. Он je видео света. Па ту je и Еминага Борић и Мулабећир Радица. — Тако je, тако — сагласише се сви остали и лакну им у души. A предвечерје паде na село, некуд тихо и опрезно као да се привуче. Људи ночеше да се разилазе кућама на вечеру na да се no позиву муфтареву поновно сви састану у његовој џамлији где ће се клањати јација и отворити посело. И људи вечераше na брзу руку, као да их чекају неки велики послови и кроз кратко време почеше се искупљати у шљивик под м.уфтаровом кућом. Светлуцање цигарета у тамној муфтаровој башти назирало се још издаљег и чуо тих, некуд забринут разговор. Домала све утиша и засветлише се прозори na џамлији. Приближила се јација и време молитви. Тихи, погнутих глава, људи су улазили у пространу муфтарову џамлију и ређали сс у редове. У врх одаје седео je хоџа Ибро, очекујући да се сви покупе na да се почне са молитвом. II молитва отпоче и сврши се. Људи лоседашс, извадише духанске кесе и у неком тајцу, очекиваљу, почеше одбијати димове. Скоро цело село искупило се код муфтара. Чак и Бешир ПТакота дошао еа свог ћувика. Муфтар отпоче први: �Bpo) 7. Г А Ј Р Е Т. — Ех, људи, бива, чули сте шта нам данас иред џамијом рече Хасан Шербетовић. Да чујемо Хасана! Нека овде исприча пред свима шта je видео својим рођеним очима na, бива, ето смо се састали. Ту je и Еминага и хоџа Ибро и Мулабећир na . . . Е, деде Хасане! И Хасан no други пут исприча шта je видео својим рођеним очима. После његова причања наста дубок тајац, a након станке први прозбори учени Мулабећир: — Људи, то je божје давање, a што je божје давање тога се не треба бојати. Само грешни и неверници треба да се боје. Па ако се и појави Добри међу нама, појавиће се само на добро свију нас no овај и no онај свет. A чим je Мулабећир отворио уста да рече своје учено мишљење, тик под прозорима просу нечи]а фрула необичне звукове какве до тада у нашем селу није нико чуо. Сви заћуташе у ослушкивању. Нека слутња увуче се људима у душе и сви ее згледаше na узпемирише. — Омере, — рече муфтар свом сину, — скочи до у шљивик и види ко оно свира у фрулу. Омер скочи a за њим се дигоше још два му друга и громко стрчаше низ дрвене степспице na замакоше у шљивик. Сви као да су* у мислима пратили сваки њихов покрет. Фрулд c'e јбш чула, али учас преста и људи се ioni виш$'узнемирише. Ни учени Мулабећир не пађс ни јодне у својој седој глави. И њега беше спопало не*) узбуђење na једва да се стиша. И Омер, очидо упбуђен^ појави се na вратима, окрену се преман5цу и рече: — Неки непознати човек ееди у сени под прозорима na свира. Кад нас угледа, престаде k*WWj да жели да разговара ‘с тобом. Муфтар, иако потежак- човек, диже се лагано као перце и стрча низ стспенице. И пре него што се и очекивало, зачепи врата неки исобичн.о великих сразмера човек и пусти поглед на присутне, мрк и страшан поглед којим као да их свих прикова за њихова седишта. Нешта заповеднички неодољивог било je у његову иогледу а> крупне му кости лица и строге црте одавале сучсамовољу и одлучност. Ни трага од Доброг каквог су они замишљали. И одело му je било упола некуд на грађанску. Али утисак који je он произвео својом иојавом и наступом био je толико јак да еу сви присутни остали сметени, не имајући времена да размишљају ма о чему. , Непознати прекрочи праг и израсте у соби управо до таванице. Љ уди почеше несвесно да се помичу, не усуђујући се отворено да му понуде место и кријући погледе пред њим, или га погледајући крадом. Само хоџа Ибро гледао je нетремице у њ. Ha лицу му се оцртавало најпре запрепаштено изненађење, затим мало поплатена радозналост, na сумња и на послетку очито неповерење. Њему се наједном учИни то лице однекуд познатим и сумњивим. Непозпати je једнако ћутећи стојао у дну џамлије и прикива свој строги поглед од једног на другог. Под његовнм погледом људима je постајало тескобно у души, одузимала им се моћ и хватало их покорно малодушје. Поглед паде на Еминагу и подуже се заустави na њему. Еминага издржа поглед мирно и отворено, очекујући реч непознатог. Али поглед сиђе с љега и паде на ученог Мулабећира. И он га издржа мирно и отворено Страна 101. очекујући реч непознатог. Напослетку, поглед паде на хоџу Ибру и најдуже се задржа на њему. Непознатом као да сину нешто у очима и као да му заиграше мишићи на лицу. Нешто зверско пробуди се у њему, али се стиша и претвори у презрив осмех. Наједном, као да се сети нечега, непознати загрми: — Почујте, људи! Овај je човек неверник. Ено, ђаво му седи на левом рамену и дошаптаје му сваку реч коју проговори. Ено, ено, гледајте! И заиста, нешто црно и црвено као да заигра на хоџину рамену и нестаде га. Непознати je говорио громким и жучним гласом упирући снажном руком и оштрим погледом на хоџа Ибрино раме. Људи се узнемирише, запрепастише, na заборавише на се. Пред њиховим очима стајао je само он, непознати, Добри no свој прилици, и владао je њима свима, њиховим вољама и животима. Непознати се упиљи у занемелог хоџу Иб; и опет загрме: — ’E ho га!'Кеси му се na рамену и руга се "овима вама, добри људи. Ha ногс! Ко учи езан, нека за!учи! ,Сди да клањамо! Људи*Се дигоше као омађијани, иако су већ били клањали јацију. Само je хоџа Ибро и надаље седео и запрепаштекп гледао у непознатог. Ненадно се трже na диже im ноге и сав дрхтећи повика. Људи моји, ово нијс ни добар човек a камо ли Добри. Клоните га се, ja вам то кажем, ваш хоџа Ибро, јер ћете злб проћк! Посл.ушајте ме људи што вам кажем! Али се нико не усуди ни да се с места помакне. Па ни Еминага који je веН вИдсо Доброг, ни ученн Мулабећир. Хоџа Ибро напусти џамлију a непознати погледа истштљиво око себс и сниженим глаеом отпоче: — Људи, видео сам како му je ове речи дошапнуо сами ђаво. . . Нсго да ми 'клањамо и сетамо се милостивог Алаха којн нам се смиловао и дао иам лепу веру Мухамедову. Јер благо оном ко се у њој родио. Сетите се само оних вечних страхота џехенемских и пролазности овог света. Овај свет бел je цвет. Ови људи бел су бехар. И бехар he опанути и људи he сви помрети. И no сваког смрт he доћ’: no инсана, no хајвана, no тичицу у горици, ситног мрава на земљици. При овим речима глас непознатог звучао je благо као струна na гуслама, као да то не говори он, него да свира она фрула доле под прозорима na све пристуне обузима неком умилном добротом и покајањем. Сефер Кањо хтеде да заучи езан, али му нешто застало у грлу, нешто му заиграло у грудима na да му сузе груну на очи. — Покајте се, добри људи!. . . — настављао je непознати. — Покајте се и сетите да je дошло оно време кад Бог узима себи све што je од наше вере. Јер скоро he Судњи дан. И npe него што звезда удари о звезду и npe него што се брда и долине пролију као млеко, нестаће нас на овом свету и неверници he лизати наше стопе од жалости за нама. И доћи he Јеџуђ и Меџуђ кад нас нестане и iionnhe сву воду. To су два чуда, две божје животиње које су затворене у брда.и планине откако je Бог створио овај свет. И они од тада лижу брда и планине и скоро he их пролизати. II onu су толико жедни да he попити сву воду на свету и нестаће воде. A �Страна 102. Г АЈРЕТ, неверници he лутати иољанама и угледаће светло на њима. И мислиће да се то вода сјаји у сунду на њивама a кад тамо: a оно сухо злато. И ћушкаће га ногама, јер благо тад неће вредити. И жеђ ће их свих поморити. Непознати заћута, погледа no свима и неки необичан смешак као да кресну под његовом грубом и сунцем опаљеном кожом. — Езан! — викну он a Сафер Кањо заучи и молитва се, мимо обичај, понови у муфтаревој џамлији. И док су људи клањали, сваки предан Богу и молитви, непознатог je нестало. Али je нестало с њим и Хасана Шербетовића. Из дубоке молитве, људе je тргнуо глас фруле под пенџерима који одлазаше у мрклу ноћ и биваше све тиши и тиши док се не изгуби. III. A сутра дан зором, састадоше се људи пред џамијом да се поразговоре о синоћњем необичном догађају. Првп отпоче хоџа Ибро: — Ja видим да je синоћ све вас onaj вама-дбпознати човек опсихирио и обенџијао. Ja itera знам. Он je сихирбаз и крадљивац. Он није нико други до главом Суљо Ч^мерџић из.Сарајева. Учио je са мном заједно у Дрвенији медреси и знао je боље у.чити него икакав хоџа. А ји? с,е одаде пићу na кад покра џамијске ћилиме. ухватишс га и затворише; Од тада je прошло више (о д петнаест година a ja до синоћ нити сам чур з% њ, н т т гс а м га видео. И знајте шта ћу вам -рбћи: откако оп\ ходКЈ^отЕом' нахијом, стока нам се немилице краде; To не краде нико други него Суљо Чемерџић. Ja бих се смео пред великим Богом заклети да говорим истин.у. To рече хоџа Ибро>иостали се замислише. Неки завртише и главама у знак да не. верују у хоџине речи a Еминага прозбори: — E to људи бива, ни мени onaj човек не личи на Доброг. Али зар се Добри не може да појави у руху и прилици каквој год хоће? Али има једна: хоџу Ибру назвао je невернш*омj»a ja знам да je хоџа Ибро прави џенетлија, јер сам се о том уверио својим рођеним очима. Мулабећир диже главу и погледа no свима: — Људи, не грешите душе и сетите се речи љегових. Говорио je као што никад у животу нисмо чули ни видели. Зар нам он не показа сву величин.у Алахову? Зар нас он не поучи добру и памети? Па како само уђе међу нас и какав му глас беше! Оиако говоре само добри a он je Добри заиста. • t — Добри, Добри — чуше се гласови попут шапата. — A што je хоџу Ибру назвао неверником, о том ми ништа не можемо рећи ни да јест ни да није. Добри je Добри a хоџа Ибро je хоџа Ибро, ми то сви знамо — заврши учени Мулабећир. И тако би. Нико од сељака ne поверова хоџа Ибриним речима. И седоше још пеко време пред џамијом и разговараше. A управо кад хтедоше да се разиђу кућама и na послове, иснаде пред љих Бешир Шакота са ћувика крај села. — Људи, — вели on, — ja не знам шта je ово. И синоћ ми je неко украо двоје брава. Ja идем жандарима у касарну na куд иукло да пукло. Бро) 7 — Срамота и за село и за нас све, Бешире, забога, не иди жандарима! — каже муфтар. — Жандарима, да кому! — каже хоџа Ибро. — Ко ће други лоповима да стане у крај? И није ту сам Чемерџић no среди. Има њих и више. И ja ћу с тобом жандарима. И људи ћутаху и разиђоше се кућама a хоџа Ибро и Бешир Шакота кренуше пут жандармске касарне. У селу, скривену у шљивицима, наста дан. Све се утишало, само ту и тамо очује се детињи плач na 'опет тишина запарана ретким гласовима. Тако нролази време као и пријашњих дана, само што су људи некуд замишљени и што жене погледају чешће кроз прозоре као да ће сваког часа неко необичан да се појави у селу. Страх се домогао душа na их не пушта из шака него их држи као преплашене и похватанс тице, попадале из гнезда. Тако прође цео дан и паде сумрак, и паде ноћ a виђенији људи опет се искупише у муфтареву џамлију. Само,не дође хоџа Ибро. Људи се забринуше. ' —г Вала брука, људи — отпоче муфтар — ако. ухвате Доброг. Куће нам образ и како ћемо пред Бога изаћи. ' -Емипага га строго погледа: — Добри се не може ухватити — каже он. — A ko га ухвате, онда хоџа Ибро има право, јер Добри не краду стоку, него лопови. — Тако je — потврди Мулабећир. — Само ja знам да лопови не поучају свет, нити умију говорити речи божје онако као Добри. Тако je. . ! /Тако je г— рекоше и остали. Али, иако je запињао, разговор није скретао у другу страну. И што се год удубље одмицала ноћ, упркос Мулабећирова и Еминагина мишљења, очекивање je расло у душама сељака: хоће ли жандари ухватити Доброг, или ће се догодити какво чудо. Али се не догоди ни једно ни друго. И људи се напослетку разиђоше својим кућама. Али негде пред зору, два пушчана пуцња разбудише и узнемирише село. Очуше се гласови и дозивања са ћувика од Шакотине,куће. Полуобучени људи истр. чаше пред куће a неки одважнији запутишс сс у правцу пуцњаве. Нешто доцније очу се још један, пуцањ na за њим други у кратком размаку. — Жандари пуцају na крадљивце. — .Пуцао na Доброг. — Ћути! Каква Доброг, прегризао језик! — Eno, неко виче у помоћ! — Није. Оно je јаук. Погодило га зрпо na, јауче. Све више и више њих приближавало се ћувик.у. Први су застајали да их достигну они за њима. — Људи, може нас убити које зрно. Да се сакријемо овде за ову стену na да причекамо зору — каже муфтар који се однекуд нађе мсђу осталим еељацима. Али га послушаше само њих иеколицина старијих a млађи се ис-крадоше у правцу Беширове куће. Вика и дозиван.е утишаше. Само се за њиховим леђима у селу чуо нејасан. жагор. Док je муфтар са осталим етарцима ћучао за стеном, na ћувику се већ одиграо лом чија je предигра трајала неколико сати. Наиме, чим je поћ пала, хоџа Ибро, Бешир Шакота и тројица жандара заузели су бусије и чекали лопове. Прошла и попоћ �Бро; 7, Г A ЈРЕТ. a они, распоређсни око нојате и тора, притајено су очекивали сваки шушањ. Напокон се очуше и тихи, тешки кораци и три прилике приближише се кроз таму торским вратима. Две уђоше у тор a једна оста пред вратима. — Стој! — заори кроз ноћ a она прилика пред вратима даде се у бег. — Стој! Стој! — опет се разлеже, na један пуцањ и други за љим згромињате се у тиху ноћ. Један од жандара потрчи за бегунцем a две друге прилике сукобише се са друга два жаидара на торским вратима. — Стојте! Ножеви на пушкама, прислоњени на њихова прса приковаше их за земљу и одузеше им сваки иокрет. Они се укочише a Бешир донесе запаљену цепку луча и њихове тамне фигуре расветлише се пред њима. — Ах, ти ли си то Добри! — ускликну први Бешир Шакота и унесе му луч у лице. У исти трен, доле подно шљивика, очу се један па други пуцањ, a за њима јаук. — И он je наш, — рече један од жандара. — Вежи ову двојицу! И ланци звекнуше и све се утиша. Хоџа Ибро посматрао je мирно свос некадањег, друга из Дрвеније медресе који je оборена погледа и.већ свезаних рука стајао пред њим. Оног дру^ог, није нико noзкавао. Забели и зора и ироиланци.се назреше у првом јутарњем сумраку. И муфтар jSa оним преосталим за стеном крену напред. ПоДно Шакотине куће чопор људи. И хоџа •Ибрин сарук назире се IIM Aliiued Muiadbegović Страна 103 њима. У сред чопора две снажне, мрке и злочиначке прилике: Добри и његов друг, Муфтар се запрепасти и диже руке у небо: — Ех, хоџа Ибро, посветила се свака коју ти изустиш! Види ти њега, људи моји! Зар да се он издаје за Доброг! A Добри je ћутао и мрко гледао преда се. Два сељака у пратњи жандара, одоздо из шљивика носили су неког међу собом. — Хасан Шербетовић! — ускликну неко. — Бешире, дај крпе да му свежемо рану! — Ево му и Доброг na могу сад заједно. — Чудим се ja што се њему предсказују добри. — И нестаде их обојице из муфтарове џамлије. Сељаци се ослободили na праве примедбе. — Разиђи се, народе! Разиђи се! — строго заиоведи жандар a чопор се раштрка. — Па и Хасан Шербетовић! Их, брука за село, моји људи! — хукће муфтар. — Ркзилази се, народе! Хоџа Ибро пође у правцу села a за њим муфтар и остали. Освета му није била ни на крај памети. "Шта више, он се некуд ражалостио na као да je сам кривап расејано гледа преда се и говори тихо, као сам сеои: — Људи, ви нисте ходали no свету; ви не знате каквих све људи има. Кажем вам: то није Добри ,то je Суљо Чемерџић, харамија и лопов, a ви сви као луди обесили главе na машете с њима као да вам je неко зобнице устако. — Вала, тако je, — каже муфтар. — Тако je, тако, — потврдише и остали, ‘ ilJUlllA 1 PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) (Nastavak). U taj čas pod drugom kruškom nasta metež. Ljudi se uskomešaše. Neki mladić, studenat po vanj­ štini, sav crven od uzrujanja izmicao pred nekim mršavim čovuljkom u bijeloj ahmediji. Studenat je bio bez fesa, a čovuljak neki namjesni učitelj iz vjerske muslimanske škole. Mladić je bio Lutfibegov S a li h ... — Kamo ti fes? — vikao je čovuljak, a lice mu se zalilo krvlju i gnjevom . . . — Šta će mi uniforma! Nisam ja vojnik! — od­ govarao je prkosno mladić. — Hm, vojnik . . . Ti si . . . izmet! A kako će čovjek znati šta si ti? Da li si musliman, ili nisi . . . Kakav će ti pozdrav nazvati? Ah? Šta je? Što ne go­ voriš? Po čemu ćeš se razlikovati od drugih?! Po čemu, ako ne po fesu . .? — Po duši? — Hm, po duši? A zar se duša vidi! Zar se duša vidi? . . . — Ako je ima, onda se i vidi!.. ako je nema onda se i ne v id i. . . odgovarao je zbunjeno Salih . . . — Šta je to? — Šta je? — Zašto se svađaju? — dotrčaše ljudi sa svih strana i opkoliše i studenta i učitelja . . . — Eto napada me što idem bez kape! — odgo­ varao uzrujani studenat . . . Ja imam pravo, da idem, kako ja hoću . . . Ako me bude volja nataknuću šešir. — Jeste li ga čuli, ljudi? — vikao je učitelj i okretao se oko sebe kao zvrk i objema rukama mahao kao da želi pokupiti sve ljudske poglede i baciti ih na onoga studenta što je drhtao od gnjeva i izmicao se od straha pred masom . . . To je onaj isti što po gradu govori,-da treba otkriti naše žene i poslati ih u fabrike i u kancelarije, da rade . . . Eto i takav se izmet među nama rodio! . . — Nisam ja izmet! — protestirao je studenat. . . Treba spasiti naše kuće od propasti.. ! Zar hoćete da vam žene prose,.? �Стрд.на 104. ■Г A Ј Р Е Т . Број 7. — Eto, eto, čujte! Vikao je čovuljak povišenim urnebesno odobravanje svjetine, postaviše ga na go­ glasom. . . Udrite ga braćo! Ovakav gad nije vrijedan vornicu: — Braćo! — otpočeo je poslanik. Mi smo u ve­ rii da živi! Zar je to musliman? Zar taj, što je vjeru svoju izgubio i na koljeno svoje pljunuo, zar to da je likoj opasnosti! I naša vjera i naša kuća i naša slo­ m uslim an..? Ubite ga pa na smeće bacite! Bogu ćete boda. Mi smo do danas bili gospodari ove zem lje. . . A danas smo gore nego sluge. . . ugoditi. . . Masa se počela vrpoljiti. Ogorčenje je ra slo . . . I — Koga ubiti? — riknu Lutfibeg ispod prve kruške i umiješa se u masu! Najednom zastade u za­ trebalo ga je prema nekome okrenuti. Prema državi? okruženom prostoru i pogleda u mladića, pa u čo- Tamo je sjedio izaslanik državne vlasti i bilježio svaku vuljka i izusti zabezeknutim glasom: riječ. Dolje niz cestu šetalo se nekoliko žandara sa nataknutim bodovima. A govornik je držao u ruci — Salih, ti? Šta radiš ovdje? — Došao sam tebi! — odvrati mladić, a donja mu ljude kao lutke i mogao ih je okrenuti prema Bogu ili usnica zadrhta. Vidilo mu se na licu neko plačno uz- prema đavlu. . . Osjećao je svoju vlast nad ljudima rujanje, kao da traži zaštitu od oca i neki strah, da se i htio je da se njome okoristi..-. I okrenuo je dušu mase mjesto naprijed u budućnost, kud je teži put, i on ne razbjesni na njega. .. natrag u prošlost, kud i sama masa gleda . . . — Pa kakva je to galama? ’ — Gledajte ove gvozdene halke na ovim kruškama! — Ovaj. . . ovdje. . . viče. . . nagovara ljude da Tu nas je Austrija vješala. A gledajte tamo one be­ me ubiju . . . veli da ja pljujem na vjeru, što samr godeme i zidine one kule i karaule, tamo su nas Turci loglav. . . zatvarali. . . A gledajte sada ove žandare ovdje sa Otac se okrene prema čovuljku i zagleda mu se nataknutim bodovima, ovako nas danas susreću i gvozdenim pogledom u zjenice. vt Malko se poguri, prate u našoj rođenoj zem lji. . . Pa šta je to braćo . . . kao da će navaliti na njega* a onda procijedi kroz jesmo li mi neko prokleto koljeno, s kojega je i Bog zube: dignuo ruke, da patimo od kako postojimo..? Zar nije — I t i . . . ti si se našao da spašavaš vjeru, јеЛј, dosta palo krvi naše za ovu grudu zemlje, koju nam kukavice! Je si li ti taj- stup, na kome ta vjera stoji? otim aju. . ! Dosta je, braćo, dosta! I eto premda su Ponjavo si iz džamije krao, ponjave i tepihe, ništarijo naše žile bile otvorene kroz vijekove i stoljeća i krv ljudska. . . Gubi mi se ispred očiju, jer tako mi vjere, iz njih potocima curila, mi smo opet ostali. . . i evo nećeš kući donijeti ni jedne dlake u b ra d i. . . Lutfibeg nas tu na ovom mjestu, pod ovim vješalima svojih pra­ se primicao čovuljku. djedova, da kažemo u brk ovoj vlasti ovdje i onim — J a nisam . . . n iš ta . . . ja samo tako . . . buncao žandarima tamo, da je ovo naše i ničije više . . . je čovuljak . . . i nečujno s e povlačio iz njegove bli­ Tako je! zine . .. Rukama je otraga pipao onaj okrug ljudi koji Tako je! su ga opkolili i polagano natra|ke ulazio u m a su ..'. Tako je! Otac se okrene prema sinu i vikne zapovjedničkim Sa svih strana zaori masa i sve se onda pomi­ glasom: ješa i fesovi i saruci i kabanice i čakšire i nasta neki — A ti si magare! Gubi se kući! opći metež iz koga se čuo samo jedan snažan divov­ Mladić se bez i jedne riječi izgubi puteljkom u ski organ. . . varoš. . . Ispod kruške sa brežuljka vikao je u narod Alijin — Tu se radi o biti i ne biti, a ovakovi bijednici otac iz punih grudi i rezao, kao nožem viku i graju napadaju dječurliju. . . soptao je otac vraćajući se na uzavrele mase: svoje staro m jesto. . . . — Stanite, ljudi, braćo moja! Da ja vama kažem Masa se uzrujavala, premda nije otvoreno istu­ jednu vrijednu i pametnu . . . Svi me znate, ko sam pala ni protiv oca, a ni protiv sina. Ali u njezinim se i šta sam. Čujte me braćo! pokretima vidjelo, da odobrava hodži. . . i da se buni Ljudi se počeli stišavati i obraćati se prema protiv nečega što im vrijeđa Osjećaje . . . Negodovanje onoj strani odakle je dopirao starčev g las. . . i neraspoloženje počelo se javljati. Ali ga suzbije po­ — Ja ne umijem govoriti ni lcićeno, n i učeno. java poslanika iz Sarajeva i nekolicine uglednijih Kazaću vam ono što me je život naučio. . . Recite vi ljudi iz varoši. .. ovoj vlasti ovdje i onim tamo žandarima, da mi ho­ Sunce se počelo probijati kroz oblake i premda ćemo da oni nama — škole otvore! Hoćemo mi đrase njegova usijana kugla još nije mogla viditi, padale goviću moj, da oni nama ovdje bolnicu otvore i da su njegove zrake u gustim presmima po kruškama i nam željeznicu dovedu. Eto, braćo, mi smo ovdje, ljudim a. . . Masa je udarila u živo klicanje, a nekoli­ kao da smo u grob zakopani! Odrezani smo od čita­ cina mladića u fesovima i evropskoj nošnji potrčaše voga svijeta. I eto, dragoviću moj, kad nam hrana prema došljacima, uprtiše poslanika na ramena i uz prispije, ili šljive rode, ili marva dospije, mi nemamo �Број 7. ,Г A J P E T i kuda da izvezemo to blago . . . Propadamo kraj svoga rođenog imetka. . . To je, braćo, naše zlo. . . I to vi recite toj državi i tim žandarima . . . A okanite se naših djedova i pradjedova! Ne prevrćite' im kostiju po zemlji. . . — Šta ti znadeš? — Ko je tebe pitao? — javiše se glasovi iz mase. — On je kao i onaj, što hoda gologlav! — prodere se onaj isti čovuljak, što je napao na studenta .. Njegov sin veli, da bi trebalo sve sinije i kašike i sve ćase i dušeke i jorgane iznijeti na pijacu i javno zapaliti. . . Krevete on hoće i viljuške i noževe, kao u Švabe! Ne damo mi toga! Ne damo mi svojih obi­ čaja! Ne ćemo ga da slušamo!. . . — Mir, ljudi, mir! — zaori sa svih strana. —Omerbeg govori! Stanite! Da čujemo, Omerbeg go­ vori! Graja se poče stišavati i oni, koji su još govorili i vikali, stišavali su oni, što šute mašući rukama ikimajući glavama. . . Na sve te znakove i šutkanja nastade mir. Potpuna tišina. Omerbeg .se pope na govornjcu i dvojica mu starijih građana pomogoše, da uzađe. On stade, ogleda se oko sebe, a bijela brada mu-jse zacakli u suncu. Bio je visok, koštunjav i'suh. U njegovoj sta­ račkoj pojavi ostalo je nešto iskonskoga, pradjedov­ skog, što je izazivalo pokornost i strahopočitanje. U njegovim teškim, jednostavnim pokretima ruku osje­ ćala se snaga i premoć čovjeka, koji je naučio da upravlja i vlada. U očima neka tiha, čarobna moć, koja osvaja i zanosi i u kojoj i najneznatnije stvari dobivaju magičnu moć i neko uzvišeno i sudbonosno značenje. . . Glais mu je drhtao i tek u njemu st. mogla razabrati neka djetinjska naivnost, neka podjetinjena staračka iznemoglost, .koja nije više kadra, da probije stvar do srži i pronađe njezinu bitnost 1 iznese je pred svoje i pred svjetske oči: — Braćo moja, djeco draga! Evo ovo naše če­ ljade, ovaj naš gost iz Sarajeva lijepo je govorio. Ne može biti ljepše. Na nas su udarale i Osmanlije i Švabe. . . Moga je pradjeda posjekao turski valija po naredbi sultanovoj. Ali moj pradjed je bio junak, ka­ kvog nije bilo u Turaka. I zato je sultan naredio, da se njegovom krvlju ispod krvnikove sablje napise njegovoj djeci carski fermen sa turom, da se njego­ vim potomcima podijeli plemstvo i da im se zaokruži u jednom bosanskom vilajetu zemlje, koliko im jc potrebno. . . Tako se je sultan oduživao za dobra . djela i tako je kažnjavao buntovni duh najstarijih Страна 105. stanovnika ove zemlje. . . Mi se nismo dali, prkosili smo i sultanu i čuvali ponos i gospqdstvo. . . I eto moj djed je podijelio tu sultanovu zemlju kmetovima. Naselio ih iz sviju krajeva gdje se govorilo našim jezikom. I kad je Švabo navaljivao, mi smo se borili za tu zemlju. I braćo moja, dječice draga, ja sam sam za vrijeme ukopacije, ili okupacije, kako li se kaže, bio postavljen na streljanje od švapskih ulanera, uz ovu istu krušku, otkle sada govorim. Jest. Branio sam zemlju od tuđina. I eto suđeno je bilo, da me nisu strijeljali i da su me pomilovali, zbog junaštva mojih pradjedova i zbog moga koljena. . . I eto braćo, ja i danas imam taj sultanov ferman, krvlju ispisan. 1 velik je, mogao bi cijelu sobu s njim po­ kriti, a zemlje nemam. Nisam ja tu zemlju ni prodao, ni propio, čuvao sam je kao oko u glavi, jer na njoj jfe bila krv, ona ista krv od koje sam i ja potekao. . . meni su tu zemlju oduzeli i rekli su mi, da je oduzima­ ju uim: pravde i uime slobode i ja više ništa nemam... Ja sam star i ja više nemam snage, da se borim i ne­ mam više ništa osim toga fermana, koji vode ne pije... i ponosa, koji su mi djedovi ostavili. I nisam ja sam. Ima nas na stotine hiljada ovakih i danas se među nama ne zna, čija majka crnu vunu p red e. . . Pa eto to sam htio da vam kažem. Ne treba nama ni bolnica ni željeznica, ni njihovih škola. 1 dosada smo mi živjeli bez toga i bili smo sretni. Hoćemo mi, da ne diraju u ono, što je naše i da nam vrate, što nije njihovo. A drugo mi ništa ne tražimo. . . Šta će nama željeznice? Zar da se naš čestiti svijet miješa sa svim onim gadom, što će doći u tim mašinama? Šta će nama bolnice? Zar da se u naš zdravi svijet umi­ ješaju bolesnici i okuže naše zdravlje. I zar da se naši mladići utrkuju za kojekakvim bolničarkama i zapuste kuću, porodicu i ostave običaje i ogreznu u grijeh i sramotu?.. 0 ne, djeco moja. Imamo mi i drugih prečih potreba, koje su s vjerom i sa životom skopčane. . . Evo braćo! Prošao je ramazan, prošla je naša najveća svetinja, a mi topa nemamo. Imali smo neku malu prangiju, koja se ni u varoš nije čula, a kamo li u čitavu okolicu. . . A bez topa, braćo, nema ni posta, nema ramazana. . . Niti znamo, kad ćemo započeti, ni kad ćemo prekinuti p o st. . . Eto, sada ide drugi bajram, pa čim ćemo ga oglasiti. Top vi nama dajte, top, a ne željeznice! Pa kad rikne sa tabije naše, da se zemlja zaljulja i zastrepi i da svaki pravi musliman osjeti neku radost i milinu, što vje­ ruje i što živi u toj vjeri. . . Eto, to je moja riječ . . . (Nastavit će se.) �Страна 106 »Г A Ј Р Е Т . Број 7. Osman Nuri Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak.) I dok je halifa Omer u Medini neumorno ra'dio na izrađivanju državnih temeljnih zakona, dotle arabljansko oružje zvekeće po zapadnim krajevima Persije i još neosvojenim dijelovima Mezopotamije, Palestine i Fenicije, a i u zemlji faraona grčkoj vla­ sti primiče se kraj. Nije prošla ni godina dana od osvojenja Jerusolima eto Ubeide i- Halida na domaku rijeke Oronta i čuvene Antiohije, a istodobno se druge arapske čete pod zapovjedništvom Abdulah bin Mašera i Ijaz bin Mimara pomiču prema palestinskoj Cezarei i vizantijskoj Mezopotamiji, pa ne prođe dugo a u nji­ hovim je rukama cijela Sirija i Palestina od Mrtvoga mora do Antiohije, a Mezopotamija od Sredozemnog Mora do Kurdistana. Arabljani ne oklijevaju, nego polaze i na Kilikiju gdje zauzimaju Tarse, a gomi­ laju se tako isto i u nilskoj dolini još prije osvojenja cijele Sirije. Tako yveć pod kona.c juna 638. godine provali u zemlju faraona poletni pjesnik i najobrazo­ vaniji Kurejšita Amr bin-el-As. Nakon jednomjese­ čnog otpora zauze Amr tvrđavu Peluziju, ključ ula­ ska u nilsko područje: JJač^ se i žešće oduprije drugo grčko utvrđenje na desnoj obali Nila. Vavilon i Amr bi loše prošao da mu za vremena ne stiže^panlod od dvanaest hiljada konjanika pod vodstvom Zubejr bin-el Avama, koji onda složnim silama zauzeše Va­ vilon, a zatim doskora i Memfis, drevni faraonski grad na lijevoj strani Nila. Gdje je Amr razapeo svoj šator, f u s t a t , nastade stara Kahira prema Memfisu čije je stanovništvo sve više privlačio novi grad i oni malo po malo ruševinama svoje stare postojbine sazidaše kuće u novome gradu i tako razvrgnuše i sa lica zemlje izbrisaše i zadnju uspomenu na drevni grad, kojemu temelje postavi osnivač egipatske dina­ stije Menes, tri četiri hiljade godina prije Muhamedova rođenja. Da zagospodari nilskom dolinom znao je Amr da mu treba osvojiti Aleksandriju, znameniti grčki grad na Sredozemnom moru na koji "je imperator Heraklije, poslije strašnih poraza u Siriji i Palestini, obra­ ćao naročitu pažnju i odašiljao mu izdašne pomoći. Amr se morao boriti s mnogim zaprekama i poteško­ ćama i tek je promjena na carigradskom prestolu po­ mogla Arabljanima. Pod konac mjeseca februara 641. godine, umre car Heraklije sa tužnim uvjerenjem da je izgubljeno i zadnje uporište Vizanta na istoku. Grčka odbrana malo po malo popusti i Amr nakon petnaestmjesečnog opsijedanja ude u grad u pratnji Halife Omera u mjesecu decembru 641. godine. Heraklijeva sreća prati i Persijance. Mladi Jezdidžerd prevari se misleći da će bar Iran, zaštićen vijencem visokih planina, sačuvati svojoj kraljevskoj vlasti. U nadi ga je utvrđivala i nedaća koja zadesi islamsku vojsku u Persiji godine 639.: te godine kuga pomori 25.000 arapskih ratnika. Time se okoristi Jezdidžerd i u gradu Roju prikupi blizu 150.000 bo­ raca, spremnih na borbu do zadnje kapi krvi. Ali sve uzalud. Ni oduševljenje tako brojnih Zaratustrinih vjernika ni neprolazni i tijesni klanci mazdejskom vjerom Maga opojene Medije, ne zaustaviše arabljansko prodiranje. U klancima brdovite Medije i po strmim obron­ cima Elbrus planine biju se teški i očajni bojevi je­ dnakom žestinom sa obje strane, ali se arabljanska bujica ipak neprestano pomiče prema sjeveru. Go­ dine 642. došlo je do odlučne bitke na Nihavendu. Brojna i junačka persijska vojska pod zapovjedni­ štvom kneza Firuzana iskusnog vojskovođe žestoko se odupre arabljanskoj navali koju je predvodio Huzejfe bin-el-Jeman. Ali i ovdje pobjedu odnese arab­ ljanska konjica: na Nihavendu je propalo hiljadugodišnje carstvo obožavalaca vječne v a tre . . . I sam starac Firuzan pade u arabljanske ruke da docnije u Medini primi Islam. Godine 643. Ukbebin Nafi zauze Tripolis u Africi, a 644. padoše u arabljanske ruke Hemedan i Isfahan, Kerman i jedan dio Sedžestana. I tako je na domaku Omerova života pod konac godine 644. arabljanska država obuhvatala svu A ra­ biju i Egipat, zapadnu polovicu Persije, svu Vaviloniju, Palestinu i Mezopotamiju. Proslavljenom halifi Omeru nije bilo suđeno da dugo upravlja prostranim carstvom i da do kraja sprovede unutrašnje uređenje islamske države. Za­ dnji dan mjeseca oktobra 644. godine nenadana ne­ sreća zadesi cijeli islamski svijet. Toga dana, ranim jutrom, upravo u času kada je halifa prošao u.Mihrab da pred vjernima obavi jutarnju molitvu, napadne ga iza leđa neki Persijanac Firuz ebu Lulu i oštrom kamom zadade mu šest rana. Halifu, u krv ogrezlog, prenesoše u privatni mu stan. Ebu Lulu izjavi da je htio osvetiti pobjeđenu svoju domovinu. Plemenitom i junačkom Omeru nisu smrtne rane zadavale toliko boli, koliko su ga mučile brige na kome će ostati carstvo. Bilo mu j e ‘jasno da su od­ brojeni dani njegova života i čisto se razveselio kad mu rekoše da njegov ubica nije musliman. Nepo­ sredno pred svoju smrt Omer pozva Aliju, Osmana, �Б £ 0 ј_ 7 _ »Г Д J P E T i Abderramhana ibni Avfa, Talhu, Zubjera i Sad bin ebi Vekasa i odredi ih da oni poslije njegove smrti između sebe izaberu halifu. Naredi da tome vijeću prisustvuje i njegov sin Abdulah, ali da se on ne bira, »jer, — reče, — dosta jedan iz naše kuće koji će Alahu odgovarati za svoja vladarska djela.« Tri dana poslije atentata, dakle treći dan mje­ seca novembra 644. godine podleže ranama i umrije slavan u peđesetpetoj godini života svoga, utvrdivši prije toga sa Aišom da će i on biti pokopan uz Mu­ hameda i oca joj Ebu Bekra. Treći halifa Osman bin Afam. Da je Omer i time kada je na samrtnom času za­ brinuto razmišljao na kome će ostanuti carstvo, po­ kazao svoju veliku državničku dalekovidnost, potvr­ dili su nemili događaji za vlade njegovog nasljednika Osman koga ona šestorica proglasiše halifom, a muslimani ostali priznaše, nije ni izdaleka imao opilr vladarskih i državničkih vrlina, kojima je raspolagao njegov slavni predhodnik i koje.su bile tako potrebne vladaru mlade, a ogromne islamske carevine. Nije on imao ni one velike pronicljivosti mudrog Ebu Bekra, ni onog samoopredjeljivanja i pravične odluč­ nosti velikog Omera. Nešto to, a nešto i poođmaklo doba i prirode mu povučenost učiniše te nije mogao u početku uočiti alasala a poslije spriječiti onu Strašnu buru što se talasala sa svih strana prostranog halifata. Istina i za njegove vlade napredovalo je arabljansko oružje silnom br­ zinom, naročito u sjevernoj Africi i istočnoj Persiji, ali unutrašnja politika halife k o ji'je radio više po uputama Lpod uplivom svoye nesavjesne okoline, nego li p(^vlastitim pobudama, prouzrokova domaće nemire i uzbune. Iz dana u dan rastao je broj neza­ dovoljnika i zaverenika koji su spremali i na koncu i izveli državni udar. Početkom druge godine svoga vladanja poče ha­ lifa Osman da smjenjuje namjesnike i vojskovođe. Najprije otpusti iz službe namjesnika Kufe, junačkog Sad bin Ebi Vekasa i na njegovo mjesto postavi svoga po materi brata Velid bin Ukbea. To među musli­ Bepa П. Обреновић: HE ДОВРШЕНА ПЕСМА. Понесох песму свих пролећа и кад je хтедох теби'дати , од песме поста јад. - r Д убраве наш е пуне цвећа и кад га хтедох у скут брати, Страна 1Q7. manima izaziva veliko nezadovoljstvo jer je Veliđov otac bio jedan od najžešćih Muhamedovih protivnika koji je poslije bitke na Bedru bio obješen. Nezado­ voljstvo je još više poraslo kad je Velid jednoga petka došao u džamiju pijan i pred vjernima klanjao džumu. Muslimanima se nije dopalo ni to što je Osman povećao platu svojim namjesnicima, otvoreno su go­ vorili i protiv njegove prevelike darežljivosti, tvrdeći da on to čini samo za to da dobrim djelima natkrili Omera. Prigovarali su mu i zamjerali što je neke Muhadžirine koji su stanovali u blizini Haremi-šerifa otstranio da proširi harem. Tu je potrebu uviđao i Omer, govorili su oni, ali nije htio da mirne i za­ služne muslimane na silu goni iz njihovih stanova. Koliko je Osman bio pobožan i uzoran u pri­ vatnom svom životu toliko je slab i popustljiv bio u javnom, državnom. Nije imao ni toliko energije da s© odupre nasrtljivosti svojih rođaka i ličnih prijatelja koji вџ se pohlepno otimali i preuzimali mjesta naj­ zaslužnijih Muhamedovih drugova i vojskovođa. Ve­ ćina novih namjesnika plijenili su državne blagajne nemilosrdno. — -Radi službenih zloupotreba pojedinih namje’ Snika, radi raskoši i raskalašenosti koja je počela prejovlađivati u pojedinim gradovima, stariji i pobožniji juđi počeše se otvoreno buniti. Već 30. godine po 'idžretu ustane u Kufi protivu toga javno sa mimj •a vrlo ugledan ashab i Muhamedov drug Ebu Zer ^ . namjes„ik Kufe zatvori a zatim ga prot..........м: m.,. -7_____________ tjera u Medinu. Ali Ebu Zer nije ni ovde prestao javno u džamiji da protestvuje protiv zla koje je za­ vladalo, a najviše je napadao Osmanova strica E1 Hakema i njegova sina Mervana njpouzdanijeg savjet­ nika halifina. E1 Hakem je radi svoje otpornosti i aversije prema Islamu bio još za Muhamedova ži­ vota zatočen u jednom malom selu sve do Omerove smrti, a sad se kad je Osman, njegov nećak, došao na рп stelje, počeo ponovno razmetati paganstvom. Naposletku E1 Zer otpoče propovedati i protiv samome halifi. Halifa ga radi toga osudi na zatočenje u seocu Rebeda, gdje je i umro u visokoj starosti. (Nastaviće se.) . круне им покида град . . . — Далеко негде у планини, када ме мајка чедом назва заволех звездин сјај; — нестало плаве васионе небом облаци сад се гоне . . . Кад ће им бити крај?! — �Страна 108. Врој 7. •Г A J P E T i Вера П. Обреновић: ЗЛОБНА МЕСЕЧИНА. Не чекај ме мајко, овце се разбегле и јагањцад бела . . . По цветној ливади месечина пала и заплела за грм моје русе косе; — зато целе ноћи ja не дођох мајко! — Месечина злобна заплела ми косе и расула стадо! — Ленка Спремо: ФАНТАЗИЈА. ПоИи ћу једнога дана да обиђем безимене земље — кроз које протичу реке боје младе траве — дубине његових очију; — гдје je све тако лепо и замамљиво, као што су његови осмеси, — ^ a драго, као његова близина. — > Тамо се у чашкама нежних цветова скрива љубавни напитак — што га кушах с усана његових, a подневна жега опомиње на његову страст. — Он je једини становник те земље, зато ћу поКи тамо, да други будем ja. — Ленка Спремо: HE ВЕРУЈ. В е веруј ми никад — савет да ти дам — нити кад ти кажем, да те лудо волим, јер кад душа пева, — ja илакати знам, — ни онда кад кажем, да те мрзим крвно, — јер кад душа плаче — ja се смејат знам !. . . Већ у срцу своме мржњу скупљај ти, да једнога дана, — док упознаш сам, да сам била варка, невера и лаж могнеш све претворит — и љубав и драж, у бол што га време односи ко’ сан . . . Dželal Nuri: FIZIČKA I MORALNA DEKADEN'OA NAŠIH ŽENA. (S turskog preveo: Salih Bakamović). Razni faktori, a osobito nosavremeni običaj po­ krivanja žene, te nasilje i tiranija muškaraca u po­ rodici, prouzrokovan su dekadencu kod naših žena. Stari muslimanski svijet danas skoro i ne po­ stoji. Danas ne vidimo više prijašnjeg muslimanskog odgoja i one finoće i reda u našem porodičnom ži­ votu. Prije je među nama postojalo, dobro ili loše, neko narodno obilježje. Kuće velikana i uglednih građana, pa i srednjih slojeva naroda, držale su se nekih striktnih metoda i pravila u pogledu života. Ako istražimo stare slike, napise i kronike, te sve one priče, bajke i poslovice, koje su predajom od usta do usta do nas doprle, vidjećemo, da je prije postojao jedan naročiti muslimanski sistem života. I u pogledu odjeće, jela, izleta i sastajanja postojala su neka pravila. Istina, i ova je metoda života imala nekih mana i nedostataka, ali svi ti običaji, sa svo­ jim dobrim i lošim stranama, imali su izraziti na­ rodni karakter. Na žalost, od nazad pola vijeka, ovi su običaji skoro iščezli i naše se društvo izopačilo. Dok s jedne strane nismo se mogli potpuno prila­ goditi metodama zapadnog života, s druge nam opet strane nije bilo moguće očuvati naše dobre stare običaje. Tako smo ostali na raskršću. Uz muškarce i žene nam počeše opadati# Od nazad četvrt stoljeća evropski je upliv nelo­ gično djelovao na naš ženski svijet. Zapadni je odgoj među nas ušao bez određenih pravila i postepene evolucije. I baš za to mi taj način života nismo mogli podnijeti i sisteme i metode Zapada kakjvtreba pri­ mijeniti. Posljedica svega toga je, da smo, napustivši posve stare običaje Istoka, postali neko čudo od za­ jednice. Ovo je stanje na naše karaktere porazno djelo­ valo, a umove naših žena i ljudi obuzela je neka neodlučnost i neodređenost. U našoj psihi nema još nikakve odlučnosti i mi zapravo ne znamo što da radimo. A žalibože, i što radimo nismo svjesni da li je to dobro ili loše . . . U ovakom je položaju naš viši sloj naroda. S jedne strane izrugava istočne običaje, a s druge ne prima zapadnih metoda u cijelosti i po određenim pravilima. Ukratko rečeno, naši su prvaci kao kakav »Clown«, koji je metnuo na glavu cilinder i omotao ga sa sarukom, a na leđa obukao frak, dok čakšira nije skinuo. . . Vrlo je smiješno stanje onih, koji su se malo asimilirali sa evropskim odgojem, samo za to, da se pokažu. I tako naši gospodičići i gospođice mogu biti izvrstan siže vrlo krasnih romana. Po svome socijalnom i intelektualnom položaju, žene su naših viših klasa, na žalost, mnogo naivnije �Број 7 Г A Ј Р Е Т« od muškaraca. Zato se nemoral u njihovom svijetu pravi sa više buke i mnogo brže. I ja držim, da briga i žalost, koja spopada naše žene i mlade djevojke, njih relativno više natjeruje na pokvarenost. Pošto je odgoj i vaspitanje površno i neiskreno, jedan dobar dio naših žena ne može da zdravo misli, dobro vidi i razumno prosuđuje, te se bacaju na pozornicu života, na žalost, sa velikom i ludom smjelošću. A ta pojava upropašćuje muslimane, a osobito njihove više slojeve. Страна 109, bace u vrtlog nedozvoljenog života. I pošto ova vrsta ženskih nema iskustva ni u toj razvratnosti, to je t njihova prostitucija čudnovata. Predočimo sebi kakav ružan primjer predstavljaju ovake ženske i kako će one djelovati na druge poštene žene i djevojke. Unišlo je u modu i neprirodno utišavanje strasti. A posljedica svega ovoga fizičkog i moralnog opa­ danja jest tuberkuloza. Također nerad i lijenost, prazni razgovori po sijelima, kasno lijeganje i tajni sastanci po slastičarnama, na nas poraznije djeluje od jedne izgubljene bitke. Življenje u zatvorenom prostoru prouzrokovalo je tjelesno opadanje muslimanskih žena. Vječito sa­ Nužno je, da sama država strožije pazi na mu­ krivanje i zatvaranje naših žena u malim kućama slimanke prostitutke i njihove tajne kuće, gdje se bez vrtova, ne da se dovesti u sklad ni sa higijenom, priređuju svakovrsne orgije. (Molimo naše poštovan^ ni znanošću, niti sa zdravim razumom. U velikim čitateljice i čitaoce, da uvaže, da se sve ovo, što smo gradovima Zapada i ako je življenje u apartmanima rekli, odnosi samo na neka pokvarena i niska stvo­ postalo jednom nuždom, tamo veliki parkovi, šume, renja). Fizičko propadanje dovodi do moralne dešetališta i zabavišta pod otvorenim nebom, a osobito ^kadence, a od ove se porađaju svemoguća nemoralna slobodno kretanje žena, donekle popravlja zatvoreni svojstva kao potvora, laž, pretvaranje, ogovaranje, život tih apartmana. A kod nas sve je tomu op­ zavist, prijevara i dr. rečno. Kuće nam se svakim danom sužuju a trgovi Ovo stanje onemogućuje red u kući i po­ u gradovima prodaju .. .^Nekretanje na čistom i otvo­ renom zraku i vječito sjedenje nqših žena, koje dra­ tresa porodični život. Jedna muslimanka, općenito uzevši, ne zna da vlada kućom kao jedna inovjerka. gocjeno vrijeme trate u nekorisnom brbljanju, sa" fiziološkog gledišta, u veliko koči razvitak njihovog Kod nas je život u trajnoj agoniji, o budućnosti se ne tijela. A toj njihovoj lijenosti f mlitavosti, krivi smo vodi računa, kao da će brzo nastupiti sudnji dan. U nas nema čistoće, reda, harmonije i želje za do­ mi neznalice i tirani.. Jedan dio naših žena, iz viših klasa, dao se na brim i lagodnim življenjem i niko ne nastoji, da ko­ debljanje, dok drugi dio pati od slabokrvnosti. I zato liko je moguće život učini ugodnijim i veselijim. Za se kod nas rijetko vidi dobro razvijenih L normalnih naše žene ne postoji niti kakvih ljepih zabava. individuuma krasnoga spola. Pošto nisam liječnik, ne mogu dalje govoriti o ovom predmetu, ali mi je upo­ zoriti, da tjelesno opadanje naših žena dosta dopri­ nosi našem miniranju. Većina naših žena u licu iz­ gledaju veoma bijedno i kad bi se to fiziološki ispi­ talo konstatovalo bi se, da je naša žena dobila ne­ pravilan oblik. Osobito starije žene izgledaju čudno­ vato. Usljed prikupljenog sala, naše stare nane kad idu, šepaju kao ugojene guske. A mlade djevojke — pogotovo ako im se što prije ne javi prosac — pate od velike dosade. Za to naše djevojke nemaju druge karijere nego tražiti muža. Čim jedna djevojka saznade za se, odmah počne maštati o budućem mužu; njena je misao i osjećaj neprestano zaoku­ pljen time, kako će joj izgledati taj budući drug ži­ vota. Ukratko, to joj je svrha života. Kada ove naše sestre dođu u sedamnaestu ili dvadesetu godinu ži­ vota, a ne pojavi im se prosac, padaju u veliki afekat i razočaranje. . . Zato mozak sa ovim razočaranjima i mislima prosto otupi a memorija im prestane raditi. U njihovom životu nestane reda i harmonije, slasti i veselja. A sve ovo opet u sebi kriju i tako bijednice grozno pate. Posljedica je toga, da im i nevinost svakim danom slabi i najzad svršavaju time, da se A pošto u nas društveni život još nije otpočeo, ni muškarci toliko ne paze na kuću, nego šta više zanemaruju i svoje poslove. U ovome pogledu postoji velika razlika između života jednog Istočnjaka i ži­ vota jednog Zapadnjaka, te između jedne musliman­ ske i jedne inovjerske kuće. Pravo rekuć, koristiti se razumno i pametno od života, kod nas se smatra kao nedozvoljena stvar. Zabrana ima velika sila. Međutim, čudnovato je, da nas te zabrane i harami nisu mogli usrećiti. Zabava se smatra grijehom. Sve ove degenerične pojave umanjuju personalitet naše žene. Kod nas je žena neznatna stvar (»quantite negligeable«). A koliko je to u opreci sa uzvišenim ustanovama Islama! Pa koji su glavni uzroci ovoga stanja i zašto je naša žena stavljena u taj niski stepen servilnosti i podređenosti? Ovo mo­ ramo ozbiljno i potanko istražiti. Ako naši intelek­ tualci žele dobra narodu, treba da se ovim pitanjem malo ozbiljnije pozabave. Ta će istraživanja doprini­ jeti našem osvješćenju i buđenju svijesti i dati pri­ rediti lijekove, koji će bolest potpuno izliječiti. Ova je dekadenca prouzrokovala i opadanje od­ goja. Žena se ne može valjano da odgoji i vaspita i �. Страна 110. Број 7. >ГА Ј Р ET i prema tomu ne može vršiti ni dužnosti dobre vaspitaćice. Za ovo očajno stanje žena nije odgovorna. Ja kod žena ne nalazim velike krivnje. Mi smo muškarci glavni uzročnici ove nesreće. Eto do šta dovodi naša tiranija, naša glupost i 'udaljivanje od ustanova islam­ skog šeriata. Za očajno stanje m'islimanskih žena, naši će mu­ škarci biti odgovorni pred tribunalom povijesti. Da­ kle, glavna je dužnost muških da ženske poslove urede i dovedu u stanje, koje odgovara zakonu i zdravom razumu. Njihova je dužnost da poprave ono što su pokvarili. FELJTO N A. Kadić, član Ulema Medžlisa: S a r a j e v o p r i j e 270 g o d in a . (P o E V1i j a Č e 1e b i j i). Pripomena. Veliki turski putopisac Evlija Čelebija rodio se u Carigradu u prvoj polovici 17. stoljeća. Kako vidimo iz njegovog ogromnog putopisa, ovo je bio čovjek vbseo i društven a morila ga silna želja, da vidi i opiše razne zemlje i narode i ostavio je putopis u deset velikih svezaka 0 Turskoj od Bagdada do Budima i Krjma, onda o Persiji, Rusiji, Austriji i Poljškoj do Švedske, Čelebija se zanimao o svemu) kuda je prošao. Po zanimanju je bivao imam kod-paša i uglednika, jer je imao divan glas, ali kako je bio mudra glava i zgodna narav a uz to prekaljen u životu, u kbjemu je preturio i vidio silne ozbiljne događaje, povjeravali su mu i druge delikatne zadaće, u kojima se je uvijek mudro snalazio. A i živio je u ozbiljnim vremenima i sam se našao u mnogim ozbiljnim događajima. To je ^ilo u drugoj polovici 17. stoljeća, kada je strahoviti vezir Cuprilić upropastio 36.000 života u Anadoliji, da uspostavi nutarnji mir i red u carevini. A s druge strane četiri velike države u ono vrijeme, i to: Rusija, Austrija, Poljska i Venecija polaze složno i kroz nekoliko decenija, da sruše silnog turskog ratnika. Ali dugo vremena uzaludno. Čelebija je dospio, da opiše mnoge krajeve svoje carevine prije nego je Kara Mustafa-paša zbog svoje pogreške doživio slom pod Bečom godine 1683. Iza toga se njegova carevina brzo osipa od Budima do Save i Une. To Čelebija već nije doživio. A njegov nam putopis i danas mirno i vjerno prikazuje tursku silu, kao da se i sad prostire do Budima i Krke. Nas naravno najviše zanima, šta piše o životu i mnogobrojnim mjestima današnje naše kraljevine S. H. S. A i o tom je mnogo napisao, počam od Niša i Bitolja pa do Čakovca. Nije izostavio ni našu Busovaču, ni Kiseljak, ni Kupres, pa ni Šujicu. U Čakovac ga je poslao njegov glavni protektor Melek Ahmed-paša iz Banja Luke, da otkupi zarobljenog bihaćkog kapetana, i tom je prilikom opisao Zrinjskog, njegov dvor, lov sa Zrinjskim i svoje roškanje sa Zrinskim o prilikama na granici. Čelebin se putopis Čita kao kakav zanimljiv roman i kad se općenito uzme, ovo je veličanstvena slika života i krajeva, koje je opisao. Ali kad Čelebija govori u brojevima 1 kad hoće da istakne neobičnost koje stvari, na mnogim mjestima izgleda, da mu računi nijesu pouzdani. Možda je učinio omašaka, jer nije potpuno poznavao prilika, a možda je nekoje stvari pogrešno zabilježio prema kazivanju drugih, jer ima mjesta, kad kaže: „neka jamči, tko je kazivao". Što se tiče opisa Sarajeva, potrebno je napomenuti, da je u vrijeme Čelebije sarajevska tvrđava bila samo na onom rukavu brda, koji se pruža od kule pred kahvama za gradom pa do utvrda, koje se nadnosc nad tunel i nad Miljacku. Ostali zidovi sa tabijama i kulama oko današnjeg шт Vratnika podignuti su iza upada Evgena Savojskog u Sara­ jevo na koncu 17. stoljeća, da bi se u slučaju ponovne opasnosti mogao narod smjestiti na sigurnije mjesto. U prvotnu tvrđavu nije spadala ni Bijela džamija više nove kasarne u gradu. Ovu je džamiju sagradio Hajdar ef., sekretar Husrev begov 'i ukopan je u turbetu uza svoju džamiju. Za Evgenova upada u Sarajevo odnešeni su nišani Hajder ef. kao znak, da je Evgen bio u Sarajevu. Ali tvrđave nije osvojio. Tvrđava. Mala kamena tvrđava stoji na jednom uzvišenom brdu i ima krasan izgled. Oko cijele tvrđave ima četiri stotine korakž. Sa sjevera ima jedan obični opkop, ali sa istoka i sa zapada prema Miljacki otvara se ispod tvrđave provalija za dvije munare, kao kakva paklena dolina. S ovu stranu tvrđave nadvisuju mnoga mjesta, ali joj od tog nema opas­ nosti. Samo prema onim mjestima, koja ju nadvisuju dola­ zeći od Mokroga i od mlinova, tvrđava je u ruševnom stanju i nikako ne bi mogla odoljeti udarcima topa. U tvrđavi živi dizdar ili komandant tvrđave i stalni vojnici tvrđave. Čvrsta željezna kapija stoji prema istoku. U tvrđavi je džamija Velikog osvojitelja Mehmed-hana, muzika, kuće imama i mujezina, hambar i nekolike kuće za vojnike. Ispod tvrđave počima krasan šeher i redaju se kuće razmaknute jedna od druge, da bi ih mogao brojiti. Moj gospodar Melek Ahmed paša obijelio je ovu tvrđavu, pa izgleda kao bijel biser. N apredovanje velikog bosan sk o g grada. Sjeverno i zapadno od ove visoke tvrđave nižu se s obje strane Miljacke po obraslim uzvisinama skladne i krasne kuće, jedna viša od druge, sa baščama i tekućim vodama, sa donjim i gornjim dijelovima i većinom pokri­ vene keramitom, a nekoje i šimlom i sa badžama ili otvo­ rima na krovu. Ovaki veliki grad i provincija daje se kojem odličnom veziru, koji je odlikovan sa tri tuga. Cijela pro­ vincija ima sedam sandžaka ili okruga. U provinciji ima 59 ziameta ili velikih timara i 1792 obična timara.') Has ili državno dobro, koje je izlučeno za uzdržavanje paše, donosi 600.050 akči godišnje.8) Sandžaci su ovi: Sarajevo, koje je sjedište bega za ovaj okrug, Klis, Hercegovina, Zvornik, Požega, Orahovci i Krka. Has šefa financija iznosi 56.000, pod-šefa 46.000; šefa uprave ziameta 15.330 akči. Za­ konito su još utvrđeni: šef ureda potonje uprave, vojnički starješina pašine čete i zamjenik i sekretar ovog starješine, povjerenik za grad i njegov zamjenik, alaj-beg nad spahijama, kapetan i niži časnik spahija. Vojska spahija i zaima u ovoj provinciji ukupno sa vojnicima, koje moraju voditi u rat broji 10.000 ljudi. Pašina vojska, koji je dužan voditi u rat i uzdržavati od svog hasa, broji 3.000 ljudi. U cijeloj ') Timar Je državno zemljišno dobro, od kojega mjealo države poblre deaclinu i pristojbe spahija I žalo Ide u ral I vodi odreden broj ralnlka. 5) Akče Je srebren novac I novčana Jedinica. �iSpoj 7. ■Г А J P E T , Страна 1Ц. provinciji u 173 tvrđave ima ukupno 12.000 ljudi stalne Ovaj umni vezir potječe od čiste kćerke Bajezida i vojske, koji primaju ustanovljene plaće od šefa financija. doživio je duboku starost, a Bosnom je upravljao 33 go­ Šerijatski sudija, koji je u rangu mulle, ima 500 akči mje­ dine i osvojio od Venecije 170 gradova. I sad ima od njega sečno, a uz to od .podređenih šerijatskili sudaca ima 20.000 po Bosni 41 veća džamija. Njegovih vakufa ima preko 300 groša godišnje. Paša ima (od pojedinih mjesta u provinciji) objekata. Bog mu budi milostiv! Uz njegovu kupulu nalazi se još jedna pokrivena 200.000 groša godišnje, a koji je kao Sejidija Ahmed paša, dvostruko toliko. Nadalje je u Sarajevu vrhovni vjerski olovom, a to je počivalište gazi Murad bega. Godina nje­ starješina, predstavnik carigradskog nekiba, komandant gove smrti (952) označena je ovako: tvrđave, komandant pašine straže, aga budimskih janičara; Kad beg Murad ode sa svijeta, serdar oklopnika, serdar topnika, povjerenik carina, šef Ko-god čuo reče, milost njegovoj duši. građevina, tržni nadzornik i nadzornik nad maltama. Po Crkve su male. Manastira sa zvonima nema. Srpski i riječima povjerenika za pobiranje glavarine od 72.000 ne- katolički samostani uređeni su. I Evropejci i Grci vrše muslimanskih osoba ovaj se porez troši na vojnike u 172 vjerske čine u ovim samostanima. tvrđave. Uplivan je kod naroda starješina sudskih stražara, U č i l i š t a . Muderisa i koji tumače Kur'an ima ve­ koji je službenik šerijata. Isto tako povjerenik grada i liki broj. Najljepša je i najopremljenija medresa Husrev njegov zamjenik. Po popisu ovog potonjeg u Sarajevu ima. pašina. Na njoj je ovako značena godina (944.), kada je 400 mahala (ulica?), od kojih je deset srpskih, bugarskih sagrađena: i vlaških i dvije jevrejske. Grci, Armenci i Evropejci do­ „Fejzullah izreče, kad je dovršeno laze i prolaze i nema njihovih mahala. U svemu ima 17.000 * Stjecište dobrih, kuća savršenih". zidanih, lijepo opravljenih kuća. Najsjajniji je pašin šaraj. Uzvišena knjiga Kur’an obučava se na osam mjesta. Druge izgrađenije kuće nijesu za jednog pašu, nego su ti­ jesni stanovi. Glasoviti su saraji Musalli ef., Musalli paše i 'Althariza malo ima. Osobito nema pri velikim vakufima većeg učilišta za to, nego to obučavaju pojedinci u većim Ale-paše. Većih i manjih džamija ima 177. U 77 većih obrfvlja džamijama, Jž^edavanja o hadisu ili tradiciji drže se na se petkom molitva.' Na prvom mjestu u Sultanovoj džamiji deset mjesta, kao u Carevoj džamiji, u Ferhad pašinoj, u u tvrđavi. Ovo je malena ali značajna džamija. Sjajna je Husrev begovoj i na drugim mjestima. Ova predavanja drže džamija dolje u šeheru ona Ferhad pašina. Nad vratima ljudi od dobre volje i u ime Boga. Posebnog većeg učilišta _za ovo nema. Mekteba ili početnih učilišta, u kojima se označena je ovako godina, kada je sagrađena: djeca odgajaju i obučavaju u vjeri ima 182, i to uza svaku Beg Ferhad podiže ovu gradevinuj: džamiju postoji mekteb. Svoju urednu i plemenitu djecu Stjecište skromnih, Jcućy pobožnih. odijevaju od vakufa. Datum na H. Sedždžahovu mektebu Nas Bog obdari da jof kažemo godinu : označen je ovim mjestom iz Kur’ana: „(anđeli) rekoše, mi U ime Boga, Gospoda svijeta. ne znamo, nego što si nas ti (Bože) naučio". Derviških te­ (Kad se saberu brojke, koje pojedina slova u zadnjem kija ima 47 v?)- Tekija mevlevijskog reda pokraj Miljacke stihu označuju, dobije se 9б9, a to je godina, kada je dža­ i u jednoj bašči izgleda, kao da je u raju. Ima prostoriju u mija podignuta). kojoj se obavlja molitva, 70 -80 sobica za siromahe i ku­ Husrev pašina džamija u sredini grada blizu sat-kule hinju za iste. Starješina je odlična i naobražena osoba i ima ovaki natpis za oznaku godine, kada je sagra­ pobožan čovjek. Još se spominju tekije Musafir Šejh, Abdul Kadir, Halveti, Šerifi. đena (937): Č e s m e i v o d e . Česama ima preko stotinu i deset, U srce mi Višnji postavio. koje se nikad ne zatvaraju, nego trajno teku, kao rajske Da označim, kad dovršeno vode. Mnogo ima i drugih živih voda, ali ona što izvire iz Mjesto onih, koji dobro rade, Crnog Vrha, to je prava voda života. Koji poznaju Sara­ Kuća onih, koji Boga hvale. Ova je džamija danom i noću puna pobožnog svijeta, jevo vele, da ima hiljadu i šesdeset izvora i voda. Ali ovo jer je na živahnom mjestu grada. Ovo je starinsko mjesto neka jamči, ko je kazivao. Miljacka teče sredinom grada, a molitve i snažno djeluje na dušu posjetioca. Ima jednu mu­ sabire se u brdima Mačkovca i Mokroga, protječe ispod naru, sva je pod kupolama i pokrivena je olovom. Sagradio Careve ćuprije i slijeva se niže grada na dva sata u Bosnu. ju je jedan od vojskovođa iz vremena Sulejman hana od Ova se sabire na jugu u hercegovačkim brdima Lipete, dobiti u ratovima. Budući da ima vrlo jake vakufe, to upra­ Konjica i Bjelemića (ovo je zamijenjeno sa Neretvom) i vitelj ovih dobara u dane žestoke bosanske zime daje gri­ slijeva se u Savu. Kućnih bunareva ili čatrnja ima oko jati vodu u kazanima, koja se kao rajska voda toči iz če- sedam stotina. S ovim se služe, kad se u zimi neke vode sama, na kojima pobožni svijet uzima abdest, a po svršetku zamrznu. Bošnjaci, koji su ljudi ukusa, vele, da je to zdravo. molitve moli i za dobrotvora Husrev pašu. Ovako tople U zimi meću led i snijeg u slamu pa ostavljaju u magaze vode ima i u nekolike džamije, tlza ovog Čelebija navodi i kašnje u julu vade led kao kristal i meću u višnjev hošaf natpise na Ali-pašinoj i Isa-pašinoj džamiji i spominje manje (varen i židak kompot). Vodenih mlinova ima 170. Vode, koje se više i niže grada slijevaju jedna u drugu, živo džamije, što se izostavlja). kreću mlinove, te čovjek za svoju potrebu samelje 50 kila U sredini grada uz džamiju u jednom sjajnom turbetu finoga mliva. Mlinova ima, kojim god putem kreneš. U ovom počiva dobrotvor Husrev-paša, a više.vrata na jednoj mra­ gradu ima pet divnih banja, a najljepša je Careva banja. mornoj ploči označena je ovako godina njegove sm rti: Ali ima i šest stotina kućnih banja, jer u svakoj kući ima U molitvi i godinu kažem: i banja, osobito u odličnijim kućama. I moja je malenkost Milost Božja na njeg svakog dana. u nekoliko odličnih kuća sa užitkom upotrebljavala ove banje. (Svršiće se). A to znači godinu 948. �Б ро ј 7. Г A ЈРЕТ. Страна 112. 7аЈрм ш )6 7лаонмЈ% Прослава Гајертове 25-годишн>ице. у фебруару идуће годнне навршиће се 25 година Гајретова културно-просвјетног рада. Тим поводом Главни Од-“ бор je расправљао на једној од задњпх својих сједнциа о прославн друштвене 25-годишн>ице, те je у иринципу ријешио, да се та прослава одржи у заједници са свнма бившим сарадницима и одборницпма Гајретовим. У ту сврху заказан je састанак бившнх и садаљнх чланова Управног Одбора Гајрета у суботу 26. марта о г. у просторијама Гајрета. Томе састанку присуствовалн су поред садањег Управиог Одбора слнједећа господа: Ибрахим Сарић, Ризабег Капетановић, Муетајбег Халилбашић, Шукрија Куртовић, Хајдар еф. Фазлагић. Хафпз A. Бушталић, Хилми еф. Хатибовић, Др. Мехме^ Зилџић. Хаеан Хзџић, Др. Запм Шарац и Салих Тафро. •>, Састанак je отворно предсједник р. др. Авдо Хасаибеговић, који се у свом говору осврнуо на нсторнјат Гајрета, на доеадањи рад његов, рекавши: »ако je било успјеха у раду овога друштва, онда су то успјеси свих нас, који смо до сада сарађивали у друштву; a ано je било и неуспјеха, то су неуспјоси свих нас«. При завршетку свога говора замо.тИо je присуг- не да изаберу предеједннка' ’који ђеводити ову конференцију, те je no жел>п свиХ ирцсутних ичабран Г4^в55«ас8нбеговпћ. . Иза тога je друштвени секретар г. ХамнД -Ку&ћЈЉшфо кратки реферат о 1$иљевима и програму прославе. Он je рекао да прослава ГајретовЈи^-годишн>ице треба дабуде једна нелика манифестацнја, која би имала карактер велике народне свечаности. Приликом one прославе треба у детаљпма пзиијети бнланс рада' нашпх прошлих генерацнја, да се културно-просвјетно лодигнемо и Ојачамо. Ta ирослава била бн један великп културни копгрес бос.-херцеговачких муслимана. Taj конгрес бн требао, након п?то гЈретресе свестрано питање просвјетног рада међу муслиманима, да створи и услове за што успјешнији даљњи културно-нросвјетни рад међу муслиманима. Иза реферата друштвеног секретара прешло се на диекусију no овом питању. У дискусији су судјеловали гг. Шукрија Куртовић, Др. Мехмед Зилџић, Хасан Хоџић и Салих Тафро. Сви су говорници заговарали потребу прпредбе ове прославе, na кад се видјело и расположење свију присутних, који су се изјаши.авали за прославу, прешло се на избор Pa;iног Одбора, који he према нотреби KoonTnjiaTii и друге чла- нове. подпјелити рад на секције и руководити свима припремама. У Радни Одбор бнше изабрана гг.: Мустајбег Халилбашић, Хафнз Ајни еф. Бушатлић, Др. Хамдија Карамехмедовпћ, Асимбег Мутевелић, Др. Заим Шарац, ГОукрпја КурTOBiih, Ахмед Борнћ, Др. Мехмед Зилџић, Хајдар Чекро, Др. Авдо Хасанбеговић и Салих Тафро. Овоме одбору ставља се у дужпост да отпочне припреме за прославу Гајретове 25годншњпце, како би та прослава била што усиешнија и величанственија. Гајретове забаве о Бајраму. Како смо обавијештени наступајућег Бајрама, многи пододбори Гајрета прирсђују забаве. Међу овима треба нароЗим пстаћи пододбор у Тешњу, затим подбдборе у Мзглају, Бије^пнн, Тузли и Добоју. Наломснути нам je да се сада у Добоју no првн пут приређује Гајсрстова забава. Гајрегов рад у Тузли био^је скоро замро, али се у задње доба почпње живо да ради на оживљењу Гајрста. Повјереник у Бос. Петровцу г. Мустафа Ибрахимпашпћ приређује такођер забаву о Бајраму.1р1 се надамо да he друштво н тамо оживјети. Порсд горњих в многи други друшгвени пододбори и повјереници чине припреме за одржаваље Гајретове забаве о Бајраму, али нас о тому посебно нијесу извнјестили. Гајретов Дан. Ha једној од задњих својих сједница Главни Одбор je ријешио, да се Гајретов Дан ове године одржи у цпјелој земљи где постоје пододбори и повјереници Гајрета, у петак 6. маја на 'Бурђевдан. Tora дана приредиће Главни Одбор Гајрета тефсрич у Сарајеву и то у Гају више Хрида или у Кошеву у Ћурчића вили. Овнх дана' Главни Одбор je упутио у том погледу окружницу свима својим пододборима и повјереницима. Прилог Гајрету умјесто вијенца пок. Глигоријн ЈеФгановиђу. Госп. Стево Мандић, кр. јавви бележник у Сомбору, приложио je друштву Гајрету своту од Дин. 500.— умјесто вијенца на одар великог националног борца и родољуба пок. Глнгорија Јефтаповићу. Главни Одпор л овим путем изражава r. Мандићу своју срдачну благодарност. Бајрами-шериф мубарек олсун! У недељу, 3. о. м. након једномјесечног носта Бајрам. Свима пријатељима друштва Гајрета као и ибадета наступа Рамазански и нашим читаоцима муслиманима честитамо Бајрам и кличемо им: Бајрами-шериф мубарек олсун! štamparija »Bosanske Poite«, Sarajevo. — Vlasaik dnA vo »OAJRET«. — Glavat | odgovorni arednlk: Haald KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo j e r k v a lite to m n a d m a š u je s v e o s ta l e c ig a r jia p ir e a p o tp o m a ž e i J a j r e t " Tvornico Ciprpopira S. Q. filnolaj, Sarajeuo, J- može se n a ru čiti i р г е к о d r u š t v a G a jre t' u Sarajevu _ GopopcKO Банна д. д. у С арајеву. Телеф он бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошне на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву ,Г ајрет‘ . KRE1II li CIPELE jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. N aručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Kudolt Boić, Sarajevo Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. pret. 75. �јШ Ш т Ш § ш т i ш т т S a ra je v o , & o n d u r d ž ilu k ulica b r o i 27 Trgovina manufakturne robe i s kladište gajtana T e le f o n : T r g o v in a b r o j 481 — S ta n 7 S 7 0 0 0 i Rrciće Sarajevo ! trgovina muzlUalija I materijala za pisanje i risanje. Bogdlo slonarište hrvafskih I srpskih knjiga Е а ^ ж ш H. Bajram ago Fočo I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko и а SARAJEVO Gjvhglna ul. 3. — Telefon 455 Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru.____ Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, ===== šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. —— G5J0toСДО» »јДГ • GSTD«СЖУ• СЈЕГОСЈГО• сжо e сдго • oaro • c * o • cara • i is s a s s a s a s a ш 0 0 0 0 AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA Čitajte ,Gajret‘ ! List -Oajret* jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! . Pojedini brojevi „Gajreta" kao i djelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! тттттттттгггтттгттттттттттттттттттттттттттгТ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/89572816d1e0876db94b74d0aa016c35.pdf 1c4bcc8a21e8f4138a540b23843f1dc8 PDF Text Text П ош тарина плаћена у готовом . ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШ ТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМДНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Г одина XI. С а р а је в о , 16. а п р и л а 1927. Б рој 8. ЦиЈена год. wo Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лнст у пола цијене код Главног Одбора вли код Управа — Гајретоних конвикта. — С А Д Р Ж AЈ : Владислав Тмуш а: О с к а н б е г о в а м а јс т о р и ја (Приповијетка). Ахмед М урадбеговић: ПОНОС (Роман из муслиманског аристократског. живота). Хамза Хумо: У х ар ем у . Х ам за Х умо: Х ам нм . Хамза Хумо: И есм а л л ад о стн . Гајретов Гласник Турнеја Гајретовнх питолаца н пвтоавца у IIoсавину. Новн повјерспицн Гајрета у Нениснњу в 1’ораждн. Бајраиска забава Гајрета у Тузлн. Доброволлш прилози за Гајрет. : Сулејдаи ГаппбеговцБ ј П авле Л агарић: Б е л а н о ћ . Павле Л агарић: В ече ш то о а и ја . Рабиндранат T a ro p e: Н о ћ н с н у њ е њ а (П вела Н аџида 0 Хаџић). чр. Грилпарцер: М о р ск и n љ у б а в н и в а л .. (Трагедија у б чинова) Превео Сулејман Мурсел. т Фељтон: Осман Нури Хаџић: „Нородпчио н паељедно прнво иЈ«лин;ит“ — написао Хафиз A. Бушатлић. A. КадиН, члан Улеиа Меџлиса: Сарајево прнје 270 година. Хилмо Карабеговић: Ha гробу Авдв X. Карабеговаћа. Уредник: Хамид Кукић. �GflJIETD.L SmSIEVO •1 ш a I I Potpuno uplaćena dionička glaonica Din lo,ooo.ooo*— Rezeroe Din l,6oo.ooo*— ■j Ш j] 5] H Banka se bavi svim u bankovnu struka spađajnćim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također 1 pupilarno siguran, Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne 1 humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod BTarde“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „SIerkantilia“ u Sarajevu. 3 Od ciste dobiti daje 10°|о Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. ■j Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže t najkulautnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. „ »li»i ■ i[»i[iijsiјј1[Д1Ге]|ДјГЈ1[»1У|Г»1[Ж1[«1јг1Гјј1[г11»1[»iiiii¥iiiji«i№i«г«т«iшнжта Bifžiiair»|[iii[»ir»ifB;r ______________3 с*г>*ежовсЈго*слго®сжо*сжо»сЈ?o* cjk>#c*o t <сло*сжз•сжавслгзočara*сж зcara*сжговвсжа*crro*c*roапго*слга«сЈК>» •с* а с* о сж з* općine grada Sarajeva Temeljna glaonica 4 0 , 0 0 0 . 0 0 0 dinara f Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, fijiale Sarajevo £>гој 2172 d i е з !i I Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O J f I C U -------------------------------------------------— ;— - — koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. • • I g 5# < ав> сж а^сж о> си о»см 8*см а< си аедр»< м рсм 8чар*ад)#еи «> < св> еси 8 * си р м си ае1 р >• d �) ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ВА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИ8АЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. С ар а је в о , 16. а п р и л а 1927. Б рој 8. Цијена год. 80 Д. ПоЈеднни бро| 4 Д. Ђаци добнвају лист у пола цијене код Главнот Одбора нлн код Управа — Гајретовнх конвикта. — Владислав Тмуша. ОСМАНБЕГОВА МАЈСТОРИЈА. Од увек na све до Хуријета наш се крај одликовао тим да су Срби православии и Муслимани живели у слози. Није иикад било оних сукоба као у оним местима где су били измешани са Арнаутима — Колашинцима. Ови су били врло експанзивни. Сишавши из планина они су, користећи се ла* бавом турском управом, насртали на српска села. Нарочито су се били окомили на добру земљу чији су сопственици били Срби. Они су имали своју нарочиту тактику у TOiie која je потпуно успевала, тако да су за непуних двадесет година Срби православни изгубили своју земљу, постали чифчије, илн се раселили. Никаква против акција није успевала. Било je доста случајева да су се неки домаћини добровољно стављали под скут каквог упдивнијег бега домородца »продавајући« себе, тојест, своју би земљу прогласили читлуком тога и тога, само да би у томе бегу нашли моћног заштитника. Ово je таквим, ако ништа друго, бар мир доносило, јер Kbлашинци не би на такве више насртали. Но било je и других случајева. Било je упорних и жилавих домаћина који су кушали све могуће начине и да остану на својој земљи као сопственици a да се не стављају под скут. Па ипак су се овакви тешко могли одржати. Таквог би домаћина једноставно појела помрчина. Ако му се не би ио копала кућа, обезглављена породица, ако није имала новог достојног домаћина, морала се или раселити, или продати. 'Домаћи Муслимани штитили бн своје православне суграђане у колико су то могли учинити, било својим личним посредовањем, или преко власти. И поред најбоље воље ово би тешко успевало, једно стога што су власти биле немоћне, a друго што би Колашинци изигравали све могуће интервенције. Позитивних резултата je било ретко кад. Колашинске злице остајале би увек као победници a од раје бескућници. Но ипак je бжло случајева где je домаћим беговима успевало да сачувају многог православног домаћина. • Једпога дана дође Османбегу Селмановићу ие* ки Димитрије Јевтовић из једног села са доњег краја. Био je познат као добростојећи домаћип на својој земљи. — Koje добро, Димитрије? упита га нешто зачуђен Османбег, јер није свикао да га виђа у својој кући. — Далеко je од добра, честити беже, одговори овај н поклони му се. — Ајде сједи. — 'вала ти, беже; знао сам да ћеш ме лијепо примити. — Как’а je невоља? — Велика, беже, одговори Димитрије na се спусти на крај миндера и поћута неко време. — Де запали, пружи му Османбег кутију na нареди измећару да донесе кафу. Тфеба знати да je кафа у оно доба у тим крајевима била донекле луксуз. Сељаци су je ретко пили, већином грађани. Ко je имао потпун »кафени такум« сматрао се за врло богатог и угледног. Стога je ова част за Димитрија била велика, a no roтову кад један коленовић хоће с њпм да пије ка* фу. Он се подиже, поклони се бегу и захвали. — 'вала ти, беже. To није требало. — Де сједи, Димитрије,- na ми кажи шта те je поћерало ’вамо. Димитрије се спусти, одахну, na заузет тешким мислима поче причати: — Поједоше ме, беже, ynponaicmnie ме Колашинци. Ето их сваки дан, те на ручак, те на ужину. Hehe више цицваре; траже ражаљ. .. — Па? — J a даво, даво и дадох, вјере ми, скоро све. Ja ми вал>а бјежати отале, ja остати просјак. A како ћу, беже? Ти знаш да je наша кућа стара. Зпаш ми и оца и ђеда, a и твоји стари су ме знали. — Мука je с њима, мој Димитрије, одговори бег, очито дирнут његовом судбином. — Мука, беже!. . . Није пгго ми поједоше, јер, ето, дајем и шутим, већ чујем да ми пријете, сапре- �Страна l i j , Г A Ј Р Е Т« ' т их,-да Бог да, моја со.и љеб! Ударају ми и на Чељдд. Почедибу ми иђец у тучи. / 44 —;јАЗла, зар и*то?! ' ; ј> — Јес’ . . . Заграђујем’ ја ју ч е нешто око куће, кад чујем :д а ми дијете плаче. Имам једног.сина na, знаш, беже, како je tq. Потрчи£г, кад ђетету тече крћ и на нос и к а уста. Вришти, до неба се чује. Истрча ми домаћнца na тек онда настаде јаук и писка. Ja мишљах, Боже ме опрости, да му je неко џигерице одбио. Питам га шта му je биле. »Ja, вели, бир кед оваца na наиђе Јусуфага Мелрња na ми едвали шамар. J a падрх и једва сам се диг’е«. A што? питам га ја..»Ни зашто, бабр, рече, већ ми каза: »Хајде реци ћаћи нек лаврне три ражња сад he нас дваесторица дећи на -теферич. Дошли ćy ми, вели, мусафири«. I— Баш зулум! —- -рече -Османбег више прекр мисли, забрравивши један час и на кафу крја се пушила пред љим. — Зулум, беже, де Вега зулум, неге култарисавај ме оврга какр знаш. — J a бих ти, Димитрије, вјђре ми помог'0 да мргу. Е тр, рни мисле акр су наше вјере и ако je турскр царствр, да све мегу. A те не ваља. Турска ће батп ради ’нак’их кад-ли Тад-ли, пропасти. — Ja, честити беже, немам куд кући акр ми ти не прмегнеш. . . Ово се вхцпе^е. мрже прднрсити . . . — He знам какр, већ да се бијем с њима, одгО’ врри дрбррћуднр Османбег. — Беже сачувај, беж у J a ne мислим такр. • — Већ какр? — He знам, мере ли се шта преке 'ућумета__ — Аја, тр не прмаже. nn.'ii— Ja шта hy, но Богу брате?! — Ваља ти, Димитрије, трпити, a, ето, ja ћу рпет с кадијрм геверити, тек у то се слабо уздај. — Иш’р сам ја јрш лани. — Па? — Ишћераше ме. — Е тр видшп. Димитрије ућута. Осталр je још задље, али се аије мргар наканити. Срчући каф у'он прибираше и мисли и снагу. Најзад се реши. :— Знаш, беже, ртпрче овај рдугевлачећи. Рек’р би’ ти нешто и замрлир би’ те ако се не’ш наљутити___ — Де реци,, Димитрије. J a сам дриста рад да ти пемргнем. — Не’ш се наљутити, беже? — Нећу, де реци. — З н аш .. . " истИна,1 нису л и стари такр радили, a ниси ни ти, ама ако би мег’е мени учинити. . . Самр немрј да се наљутиш. . . — Да чујем,.Димитрије. — Е тр, . . . беже,. . . ти знаш да нам je старипска кућа. Јеш прађедрви су ми били на онрј земљи ђе сам ja. Тешкр ми се рд ње рдвејити. Чини ми се и главу би’. прије дар, негр се раздвејио са сврјрм грудрм: A, чини ми се, нема ми друге. Они ме једу и проврде зулум самр за тр да ме ећерају са земље. Знам ja тр. Таке су ени учинили са дрста наших доадаћана ркр Сјенице и Бијелрг Поља. . , To 'оће И.самдом. . V . ^ f . — Сва je прилика, Димитрије. Број 8 . _ jec’, ама да ми je да некако останем, a чпнм ми се мог’о би’ кад би ти шћео да пристанеш. • —‘Ha шта, Димитрије? упита Османбег. Де ре,ци, не дуљи. i __E to . . . да и ja и ти разгласиЛо да си ме ку; п и о ... • . < !' Димитрије хтедо још нешто да рекне али Османбег плану: — Нису ми ни стари отимали и на пријевару радили na нећу ни ja! Упамти то, Димитрије! Османбегове очи севаху. On се заиста наљутио. Био je увређен. • Димитрије се препаде. Покаја се што му je то ' и рекао na сад очекиваше још горе. ; — Опрости, честити беже, ja нисам шћео да те наљутим Већ ’нако. . . — Тражи ти другог за так’е ствари. J a не идем у пријевару. Рече још увек оштро Османбег и ако се,Дејаше нешто стшпао. Ja, беже, не би, другоме ни отиш’о, Боже сачувај. већ дођо’ теби ко чо’ек у . . . знам да си од честите лозб и да нећеш туђе муке, ама, кб вељу, само , кад би се то рашчуло не би ме нико смио ни дарнути^а оно, да речеш, и како ти 'оћеш, могло би остати како je и било. ■ : — Знам шта ’oheni, Димитрије, ама не иде. Неhy ja так’их лажвих послова. — Па шта ћу да чиним, беже? Дај, научи ме„ молим те! — Тешко je туј дати наук, већ хајде кући. Трпи још неки вакат, дако те оставе на миру. . — Неће, беже. . . :• — Xohe,.xohe. Виђећеш. Са овим речима Османбег заврши разговор с Димитријем na дозва свог субашу и нареди му да' сврши неке послове na се диже. Устаде и Димитри-' јв' сав снужден. Био je сигуран да му je остао сав посао узалудан. — Опрости, беже, што сам те наљутио! — Хајде у здрављу, Димитрије, рече му Осман-. бег и ту се раздвојише. > f Прошло je неколико.дана од овог догађаја. Димитрије се као убијен вратио кући. Оста.ло je, разуме се, све no старом. Колашинци опет и даље долазили. Димитрије их тешка срца частио и гостио. Тако je било и овога дана. ЈусуФ Мелоња довео њих осморицу. Бану изненада. — Ej бре, Влаше, кољи брзо два брава! .— ’Оћу,. ’оћу, Јусуфага! Сави се Димитрије, поклони -се na оде да учини што му je наређено. Колашинци засели на једној утрини. Пуше и чекају ражаге. Управо су под кућом. Наједном се, они тргоше. Чули су неко роктање. He прође много кад. се међу Колашинцима обрете нека гојазна кр-, мача. Они поскакаше. — Шта je ово, Влаше?! продера се Мелоња. Димитрије дотрча као без душе na тек се обезнани кад угледа крмачу. Нити je кад имао овакве, стоке, ;Вити je смео држати. Колашинци бејаху подивљали,- само hito нису скочили.да закољу Дими-. трнја. — Селам алејкуМ! чу се поздрав. �Г.рој 8. •ГАЈРЕТ« Страна 116. Колашинци се тргоше. Пред њима je био Ах- Изненади се кад не чу ништа. Ослушну, погледа; мет, субаша Османбега Селмановића. Дошао je са све je било како je оставио. »To he се они вратити na кад пане ноћ осветиједним чифчијом Османбеговим. — Ево, Димитрије, поче субаша. Спремио ти je ти ми се«, мишљаше у себи Димитрије. Османбег ову крмачу да му je товиш. Ти имаш доАли ипак не смеде ући у кућу. Замишљао je ста жира, a спремиће ово који дан још четворо ве- понекад да he тамо наћи или искасапљену чељад, или, ако не то, те се они буду бегством спасили, ликих крмади. Хајдемо, Стеване. Колашинди се згледаше. У Димитрију претрну да he тамо затећи побеснеле Колашинце како га чекају да му сами суде. срце. , Зато се он склони под један гајић ниже куће. »Ово се бег баш наљутио на ме!« рече он у себи. Хтеде нешто да упита субашу али овај већ бе- Реши се да причека док неко наиђе, било од његових укућана, или ко од сељана. Да зове није смео. јаше отишао. Димитрије отрча за њим и упита га зашто му Јавио би се Колашинцима. Иако тешка срца, дрхje Османбег спремио крмачу и натоварио му беду тећи цео од зле слутње он остаде дуго непомичан на томе месту. на врат кад и онако зна да он не може да живи. Најзад наиђе његова домаћица. — E to ти Османбега у Лучицама na га питај, — Јесте ли живи?! упита он сав престрашен, одговори му субаша. Ja ти ништа више не знам рећи. Он купио крмачу и наредио ми да ти je доћерам. пригушујући глас. Жена га/зачуђено погледа. Изненадио je његов Шта je после било с Колашинцима Димитрије није одмах знао. 0 нније смео ни остати више ме- преплашен глас. ђу њима. Рече само чељадима да се склоне na оде — A јесмо, није нам ништа било, одговори жекао без душе у Лучице. Затече бега на своме чпт- на. луку код Јововића. — ђе су^они? — Што учини ’нако од мене, чеотити 'беже, ако — Сиђеше na одоше. Крмача, к’о крмача, поче Бога знаш?! Завапи Димитрије и паде ничице пред ровити около. Они je ћераше, ћераше na одоше псу • њим. Нисам ja шћео ни да те врпјеђам, ни да те јући. Шћаху je и убити да би наша, ама се боје Осљутим. Дош’о сам теби у великој иевољи да те за^ манбега. молим да ми помогнеш, a ти ’вако. . . Тек тада Димитрије уђе у кућу но мир му се — A шта сам ти учинио,- Дцмитрије? ушт ,г џ > повратио. Напротив, подгризао га je потајнв Османбег прикривајући смех. ах. Прву ноћ није ока склопио. Очекивао je кад — Знаш да и ’нако не могу да живим од КолгL- . he Колашинци закуцати на врата, али се не деси шинаца na ми још и крмка спреми. Тек ћу се сад ' ништа. ископати. Аман, беже, култарисавај ме те биједе и Проживео je неколико дана у великом страху. недаће, ако Бога знаш! Непрестано je очекивао или да му Колашинци опет — Де, немој ђетиљити, Димитрије. Нисам ти дођу на част, или да га до краја ископају и раскунипгга рђаво учинио. ће. He дође нико. Прођоше две недеље, na месец a — A куд ћеш горе кад си ми крмка спремио они се потпуно отуђише од Димитријеве куће. тамо ђе ми и 'нако душу узеше колашинци? Није што нећу моћи лако жив остати већ што he и крмачу убити, na како ћу теби на очи? Опет дође Димитрије кући Османбега Селмано— Хајде кући, Димитрије и чувај ми крмачу. вића. — Koje добро, Димитрије? упита га бег са осСпремићу ти још да их товиш. Ово рече Османбег доста оштро и озбиљно. Зна- мехом. Димитрије се поклони. чило je да он неће више да говори с њим. Требало му je ићи и помирити се са судбином. Честити беже, ja тебе два пут и увриједих и на— Ао, мени кукавцу, ђе he ми се кућа ископа- љутих. Опрости и ’вала ти! Бог ти платио. ти! завапи Димитрије. Дај, честити беже, скидај ми — Бива, нема их више, a? смешка се бег. биједу с врата кумим те Богом! — Нема. Како она живина дође они се уки. — Хајде, хајде! Немам ja кад с тобом тако лу- доше, одговори Димнтрије. Опрости ми што нисам дим говорити. Сав си се избезумио од страха. Ха.ј- знао до сад да си ми добро учинио. де кући и гледај свога посла. — A како би их друкчије pauihep’o, Ди„ Димитрију не остаде ништа друго већ да се сав митрије, да нисам крмка међу њих спремио? одго.сатрвен врати. Ишао je кући тврдо верујући да he вори Османбег. тамо-на,ћи само згариште. Страх га je био свега обу— Велики мајсторлук изради, беже, ама да зео. Веровао je да му je све упропашћено. Ha домак ниси чо’ек не би ми ни помого. Вала ти к’о оцу и села очекивао je да he ћути лелек и писку чељади. брату! �Страна 116 ftpot 8. Г A ЈРЕТ. Alimed Muiadbegović PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) (Nastavak). Na taj zadnji njegov glas masa se zaljulja ne­ kako neobično snažno, kao da Se sva ona uzavrela krv stotina i hiljada ljudi najednom razlila kroz eijeli prostor i ponijela na svojim uskipljelim bujicama sve i predmete i ljude i zemlju i z ra k . . . Pogođena je bila u živac, dirnut joj je bio najdublji i najjači instinkt, i ona je klicala. . . Neka radost, neka po­ sebna divlja razdraganost, pojavi se na svima licima i ljudi su u toj gomili ćutili neku nadnaravnu sreću, užitak, opojnost, premda je to bila samo riječ i premda je ta riječ označivala samo jednu jedinu po­ trebu u njihovom vjerskome životu. I čudno je bilo to, kako ta jedina riječ može da usreći toliku gomilu ljudi, koja strada do mučeništva, na svima drugim stranama u životu i kod k u će. . . U njoj je bila neka čarobna snaga, ona nije označavala više neku mrtvu stvar, neki predmet, koga možeš za par hiljada di­ nara kupiti i imati, ona je1 bila simbol i značila je sadržinu sviju htijenja, sviju želja i duševnih potreba te jednostavne i jedinstvene masćr / — Top! Top vi nama dajte! Ne\ dirajte, što je naše! Mi nećemo nikakvih promjena! Ni jedan karaen ne smije se- dignuti sa svog mjesta. Sve mora ostati po starom e!.. ^Т о je bio tenor sviju glasova, koji su se u duši mase budili i izbijali napolje. . . Omerbega su snijeli sa pozornice i ponijeli na ramenima kroz ljude i kroz metež. Izmučeni starac, kome je bijeda i siromaštvo ostavila duboke tragove na licu, bio je sav sretan gore na visini iznad sviju gla­ va i činilo mu se da plovi kroz neku rijeku nedoku­ čive, neizmjerne slasti. . . U taj čas dogodila se nova stvar. Alija, koji je mirno ospavao nekoliko sati i pridigao se iz postelje, još uvijek slab i s nekim neugodnim čuvstvom, kao da kamen nosi u grudima mjesto srca, dospio je na skupštinu nešto prije Omerbegova nastupa pred ma­ som. Stao je kraj oca i cijelo vrijeme slušao izne­ mogla starca, a lice mu se nekako čudno i bolno trzalo, kao da p a ti. . . Slabo i izmučeno srce, počelo se iznova uznemirivati, krv navaljivati u glavu a živci podrhtavati. Čuvstva su se javljala nedosljedno gotovo u neprestanoj opreci jedni prema drugima. I bilo je časova kad je htio da krikne od bola, da malo kasnije prasne u grohotan smijeh, a bilo je opet i takovih trenutaka, da bi najradije na glas zajecao pred čitavom masom, da opet iza toga pobjesni i na­ vali na nekoga ili na nešto, što se u toj masi rađalo i oživljavalo. . . U njegovoj se unutrašnjosti odigra­ vale sve značajke jedne osjećajne senzibilne priro­ d e . . . Kad je Omerbeg svršio i masa ga ponijela na ramenima skočio je on na govornicu i kriknuo grom­ kim, očajničkim glasom: — Propadajte! Ubijajte sami sebe, kad vam je to milo! Igračaka vama treba, igračaka, a ne sreće i života. I te će vas igračke i upropastiti! Hoćete top, da se igrate slave, kao djeca bubanj, kad se igraju vojnika. . . I nije meni žao, što će propasti tih šestohiljada ljudi! Neka ih đavo n o si. . . Žao mi je, što će s njima propasti i jedna duša, koje nema više na svijetu. . . I neće ona propasti zato, što joj prijeti opasnost s desne ili s lijeve strane, Vi ste njezina opasnost i propašće s vama i u vam a. . . I žao mi je, što će s njome propasti ponos i gospodstvo, jer tako je 'malo ponosnih na svijetu i tako malo gospode među ljudim a. . . A vi jadnici, sirotani, vi ste eto ponosni i kad propadate! Nestaće gospostva, ako ne­ stane vas. 0, ne glupo plemićsko gospostvo, nego ono cara zemaljskoga — čovječije gospostvo, a vi ga eto više nemate, jer se dragovoljno predajete ropstvu svoga pro p ad an ja... — Sta je to? Ko je to? — snebivala se masa od Suda. U prvi čas nije shvatila taj nenadani ton, koji Зе najedamput iznebuha razbio tok prirodnog razviЈапЈ3 °v‘~ cijele stvari i zapanjila se . . . — Gonite ga sa govornice!. . . istrča onaj isti čovuljak s bijelom ahmedijom oko glave i poneke masu sa sobom. To je taj izrod Alija, koji vrijeđa naše običaje!. . . Gonite ga! Napolje! Dolje! Uha! Aha-a! Iha-ha! Zvizga, treska, urn eb es. . . Komešanje mase, bježanje preko plotova . . . Žandari, policija. . . i svrše­ tak svega. . . VII. — Jesi li vidio? — Šta? — Onu dušu i ono srce. — Koju d u šu ?. . . — Dušu moga sina . . . — Da. Vidio sam. Hoće da razbije našu zaje­ dnicu . . . Niko ga nije vukao za jezik . . . Uostalom okanimo se to g a. . . Meni nije drago govoriti o mla­ dićima, koji zaboravljaju. . . — E moj beže. . . — Ne govori. . . Sam je pao, sam će se i ubiti. Meni nije do njega . . . Tako je započeo razgovor između Alijina oca, Osmana Šljivića i staroga Omerbega. Iza tih riječi �Bpoj 8 ГАЈРЕТ. Страна 117. Osmo sjede na svoj stari tronožac, obazrije se skrivale su se dvije daleke i duboke misli i tražile puta kroz njihove riječi, da se nađu i pogledaju jedna oko sebe, kao da se boji, da ga kogod ne vidi u tako drugoj u lice. I u tom susretu ili da se sjedine i podređenom položaju. Nikog nije bilo. Pinto je da­ stope jedna u drugu ili da se sukobe i planu. Oba­ leko tamo u magazi istovarao robu sa šegrtima L nije dva su starca oprezno baratala sa riječima, sa oru­ se na njih ni obazirao. . . — Pa šta misliš, beže, — otpoče on smjerni je i đem svojih tajnih prigušenih misli. Ali moglo se već Ima li pravo moj Alija, što je ono da­ u toj prvoj igri njihovih očiju, tonova i pokreta raza­ bojažljivije. brati oblike i svojstva onoga, što je bilo sakriveno nas rek ao . . . Velim ti beg, on je učen, on je dobar, u njihovim dušama. . . Ali njih obadvojica, kao da kao sunčan dan, i voli ovaj naš svijet, instinski ga su bježali od sukoba i vjerovali da će jedan dru­ cijeni. . . pa eto zato je i iskočio onako javno. goga osvojiti i predobiti, preiftda su se odmah u po­ otvoreno. . . — Zato mu je svijet i odgovorio, kako treb a., . četku ispoljavale dvije razlike, koje ne podnose spo­ razuma . . . 1 poslije toga početka oba se starca po- prekide ga Omerbeg. — Svijet? Ne pitam ja svijet, nego tebe pitam.. . vukoše u se, kao da sabiru snagu, jedan za novi uspješniji pothvat, a drugi za novu i snažniju obranu. Šta ti veliš o njem u?.. Evo molim te, zaboravi, da Osman htjede da zazine i progovori, ali u ist ičas je on moj s in . . . da reknemo eto, da je on stranac neki i da živi u našemu gradu. . . i eto među nama zaustavi ga rukom Omerbeg i presiječe mu riječ: — Naruči nam dvije kahve. Hajde časkom u Ra- da živi . i mi svi da ga poznamo, kao sami sebe, pa mića, pa ćemo da popijemo i porazgovorimo se. Reci, el° onda, šta ti misliš o tom e. da su kahve za Omerbega. ^ čemu? Uz Osmana udari plamen. Htjede da se protivi, — * a 0 mome 8*nu • •• da mu rekne, da on nije' njegov sluga, ali u duši Je Zašto ti svaki čas svrćeš razgovor na svoga osjetio da to neće moći izgovqriti^ pred Omerbegom sina? Da ga se može biti ne stidiš, pa ti neugodno i da bi već kod prve riječi — zamucao. . . Otišao je-—da svijet ne pomisli da si i ti kao o n . .. bez i jedne riječi osjećajući neko pritajeno čuvstvo — Ja da se stidim svoga sina! — skoči Osmo poniženja, koje nije smio sam sebi da prizna, a koje kao ofuren. Počeo je sav da dršće. . . ga ipak nesvjesno peklo i podbadalo. Omerbeg je — Ne boj se, čojče, viknu Omerbeg kao da issjedio zadovoljno u kancelariji Pinte Salamona i pravlja sam sebe. Pa poznamo mi tebe dobro. . . л lja sama čekao dostojanstveno svoga protivnika. Pokazaće on i sina tvoga znam o.. Y i y njemu sada ili nikada, ko je-on i za koga je nj — Ja volim svoje dijete više nego oči svoje, više kćerka rasla. . . Hehe, stuče on njemu rogove kao nego cijeli svijet. . . Omerbeže, znaš li više nego — spužu, pa mu nikad više neće pasti na pamet, da svijet! A ti nemoj misliti, da će meni ljudi zapovije­ svoje fukarske i balinske oči svrće na njegov ple­ dati i da će me zavađati sa mojom rođenom djecom. meniti ro d . . . — Pa ja to nisam ni pomislio. . . Sjedi čojče! Ja Kroz otvorene prozore Pintina dućana čuo se velim onako, a ti odmah planeš. . . Evo i kahve.. . suh i hrapav glas Osme Šljivića, kako viče nekud u Daj da popijemo, pa ćeš mi onda, molim te, kupiti visine sa sred gradske čaršije: mesa kući. Imam danas musafira. Znaš Sarajlija je — Ramiću, Ramiću! kod mene na večeri, a osim njega i Lutfibeg sa si­ — Hoj — hooj! odziva se drugi g la s... nom. Pa treba da mi dadu debela mesa, a ne žilava, — Dvije dobre kajmaklije za Omerbega... da se lijepi za ruke, kao smola. . . Šta je? Šta me — U Pintin dućan, je li? gledaš tako?. . . “* — J e s t. . . Osmo je gledao u Omerbega nekim pobijeljelim — Odmah! Odmah! očima. Zjenice mu se nemirno vrtile sad desno, sad Omerbeg se smiješio od nekog naročitog uživa­ lijevo, kao šetalice na zidnome satu. Kadkada bi ih nja u samom sebi. Kao da te dvije kahve, koje on digao u visine i one bi se izgubile ispod očnih ka­ plaća, a drugi ih poručuje, govore danas čitavoj čar- paka i sakrile se nekuda pod čelo. . . šiji, kako on još može da časti i plaća, kako su nje­ — Mesa? — šapnu tiho Osmo, kao da sam sa gova čest i njegov ponos još uvijek čitavi i nepovrisobom govori. On je jasno razabirao, da ga time želi jeđeni i kako njega, Omerbega, i najbogatiji ljudi iz još više poniziti i napraviti između sebe i njega toliki čaršije moraju da služe, jer je on jedan po jedan razmak, kao između gospodara i sluge. koljenović,1odžaković. I kad dođe Osmo natrag, on — Da, mesa! — odgovori Omerbeg. A što pitaš? mu reče nekim superioritetom, istina toplim i blagim, — Pa zar ja da ti kupujem kod toliko šegrta u ali takvim koji čak i drugim ljudima pokazuje, da Pinte i toliko besposličara po čaršiji. . . je on ipak nešto više, bolje i otmenije: — Pa ti se, čojče, bolje poznaš s mesarima i — Aferim sokole!. ., �Страна 118. ГАЈРЕТ« tebi če odrezati bolji komad nego njim a. . . Pa šta je to tako čudno? — Ništa, ništa nije čudno. . . buncao je Osmo ne­ kako nejasno i bojao se sama sebe, da ne istrči i ne pokvari svome sinu sreću. . . Na licu mu se vidilo kako sauzdava sama sebe i suspreže se sve to više natrag u se i u dubine svoje smirenosti i. ćutanja. . . Dobro, kupiću ti j a . . . — Evo ti n a . . . tu su novci. . . pa kad popiješ kahvu, živ bio, da me poslušaš to . . . Osmo uze novce. Cutio je sve jače i jače, kako se tlo izmiče ispod njega i on sve to više gubi pred tim čudnim čovjekom vlastitu odlučnost. Počeo se bojati. Spopadao ga strah zbog onoga glavnoga, koje još nije došlo, a koga se i bojao i opet ga želio. . . Znao je, da to mora doći i da je on već ogrezao u samu stvar i da je njegova dužnost da je dovede na čistac i do­ nese sinu jasno, odlučno i konačno riješenje. Tu ne smije.biti zavaravanja, uzdanja i nadanja, nego ili — il i. . . Otišao je iz dućana i vratio se natrag, a Omerbeg nije još ni cigarete popušio, ni kafive isp io . . . Sjedio je na Pintinoj stolici, .utoniio sav u misli i po njegovom uspravnom i ponositom držanju moglo se jasno primijetiti o čemu niisli i čime se bavi. Kad opazi Osmu trže se i malko začudi: — Tako hitro? . . . — Evo! — Ko bi rekao! Gledaj, to je meso. Ja pošaljem Ibricu ili kakvoga barabu sa čaršije i znaš kakvo mi meso donesu? Da ga p duvar udariš ostalo bi na njemu, kao prikovano. E nije valjda došlo, da ja sam idem pod svoje stare dane na kasapnicu?. . . E baš ti hvala! I zn a š. . . da ni tebi trud ne bude uzalu­ dan, polušao si m e . . . evo ti pa kupi štogod djeci, neka se zabavljaju . . . On mu pruži nešto sitnih dinara i spusti ih u ruku. Osmo je stajao kao ukopan. Držao je novce u ruci, blijedio i podrhtavao. Sav se izgubio u nešto nejasno, u neko neodređeno stanje i nije više mogao ni da misli, ni da shvaća. Bilo je previše. Osjećao je novac u ruci i počeo ga sasvim nesvjesno stiskati, gnječiti i gužvati. I taklf je mijesio onaj prljavi papir u rukama nekoliko trenutaka, kao da je slijep i kao da se opipom želi uvjeriti o tome, kakav je to predmet u rukama drži i šta znači taj predmet. Najednom, kao da je došao k sebi, zagleda se u ruku, rastvori šaku i pokaže novce Omerbegu upravo pred licem: — Šta je ovo? — Pa novci. . . — K akvi?. . . — To je tvoje. Uzmi! — Omerbeg ga još jednom uze za ruku, sklopi mu dlan i u njemu novce. . . — Slušaj beže! — otpoče Osmo, a sav se tresao od u v rede. . . — Ako si ti Omerbeg i ja sam Osmo Šljivić, I nikad Osmo Šljivić nije primao milostinju, Број 8. a najmanje od onoga, koji je i sam tre b a . . . Ako si ti toliko slijep, pa ne vidiš svoga stanja, nisam j a . . . Ti možeš sebe zavaravati, ali mene ne možeš. . . — Šta, šta? 0 čemu ti to govoriš? — usta Omer­ beg na noge i nadvisi Osmu za čitavu glavu. — Govorim o te b i. . . I evo slušaj šta ću ti ka­ zati . . . Pravi se ti nevješt, koliko ti drago, ali ti do­ bro znaš, zašto sam ja tebi došao i o čemu sam htio da govorim. I ti ako si mislio, da me poniženjem odbiješ i uvredama razoružaš, ljuto si se prev ario . . . Ja nijesam lola ni baraba, da se samnom tako raz­ govara. Ako nisam koljenović, a ono sam čovjek i vrjednije je moje čojstvo, nego tvoje koljeno. . . Jesi li me raizumio? — Ti vrijeđaš. . . 1 — Jest, vrijeđam . . . . , , — Ja ću te tužiti. . . — Tuži, ja mogu platiti za svoje riječi. Omerbeg je zadrhtao, kao i Osmo. Stajali su je'dan. prema drugom. . . — Sram te bilo! — planu Omerbeg. — Z ašto^Z ar zato, što sam ti kao čovjek došao da govorim o sreći i svoga i tvoga djeteta. . . Djeca nisu kriva, što smo mi ovakovi! — Kakva djeca? — Moj Alija i tvoja Hatidža! — Fukaro! — viknu Omerbeg. — Kako ti smi­ ješ uzimati u usta moju kćer! Znaš li ti, čija je o n a .. Ako prozijeviš još je d n u ... samo je d n u !... — Lakše beže, lakše!. . . — Evo ti! — riknu Omerbeg i udari Osmu ša­ kom preko cijelog lica. — To ti je da pamtiš, kad si uzeo begovsko čeljade u svoja pogana u s ta . i . Osmo ostade na mjestu kao ukopan. Problijedio je i zamro. Nastade kratka stanka, a da se ni jedan s mjesta se pomače. . . Pinto korači prema njima i stade. . . — Dobro beže! — otpoče Osmo tihim i smire­ nim glasom, u kome je bilo neko nadčovječno samozatajenje i pregaranje. — Ja ću otrpiti ovaj šam a r. . . Ništa, ništa neka ti b u d e. . . Udario si m e . . . i ja ti neću odgovarati. . . Samo jedno beže . . . Vjeruj mi, da mi je žao što si toliko slijep pa ne vidiš, kakvu si ludost počinio. . . Ti znaš dobro, da se naša djeca vole i da zato nije niko kriv, pa čak ni djeca sama. Pa eto ti si za ono, što daje Bog, a ne čovjek, uvri­ jedio mene, koji isto tako nisam želio da se oni vole, kao ni t i . . . Ali šta ja mogu, Ш šta ti možeš, što kiša pada kad ne treba i sunce šija u nevrijeme i djeca se vole, gdje im mjesto n ije . . . Svejedno. Ja ću pod­ nijeti tu tvoju nepravdu, jer ima i na meni krivice. Ja sam već unaprijed znao, da ne treba tražiti ondje čovjeka, gdje ga nema, pa sam ga opet pošao da tra­ žim . . . �Страна 119. »Г A Ј Р Е Т« Број 8. — Hahahat,— prasnu Omerbeg u smijeni. — č o ­ vjeka veliš. . . A ti si mislio, balijo, da sam ja pao na tako niske grane, ako su mi imetak oduzeli i da ..ćji radi toga iz kukavičluka, iz bijede; iz propadanja zaboraviti svoju krv i svoje koljeno i pomiješati ga s tvojim !... To si tražio, t o ! ... Ali upamti, balijo, da nema te bijede, koja će ubiti u meni ponos i pri­ siliti me, da zanijecem svoju krv. Pa čak ni sama smrt nema te snage i te moći, a kamo li tvoje balinsko bogatstvo... Ja znam, šta znači to iipati, a ti si to istom sada doznao i već si podigao glavu i uzvisio nos, kao da je imetak čojstvo i bogatstvo, a ne ono, što je t u . . . tu u prsima i u k rv i. . . ' t - — Govori beže, govori, šta te volja.'. . Ja znam i svi drugi znadu, da ja nisam takav čovjek. I evo ti se kunem, da ću svoje rođeno dijete priklati kao jare, ako mi spomene još jedamput koga bilo od tvoje strane. . . Odreću se svoga poroda, koga volim više nego sama sebe prije nego se pomiješa sa tvojim. . . Eto, to je moja zadnja riječ. . . — I moja. . . — Hej vala! — Hej sadile! v . Rastali su se. Omerbeg je izašao na jedna vrata, a Osmo je pošao na druga, ali ga Pinto zaustavi na izlazu: — Ne ljuti se, što se dogodilo u mome dućanu. Ja nisam htio da se miješam u vašu stv a r. . . Znaš brate, trgovina j e . . . a j a . . . ja sam stekao s njime. Evo vidiš hodi ovamo . 1. Gledaj, to je sve što sam od jijih dpbio u zalog... . 1 .već to stoji kod mene tri go­ dine . . . Rok je davno istekao. . . Pinto razastrije po kancelarijskom stolu tepihe, serđade, zlatne narukvice, prstenje, dragulje* srmom vezene puške, sablje, srebrene tabljice, tanjure, ka­ šike i sve ono što je nekad resilo Omerbegovu kuću i čime se dičila cijelo porodica od prvog svoga ko­ lje n a ... Cijela kancelarija primi drugi izgled, kao 'da zasja. Na stolici su stajale u krpi još nerazvezane ’ svilene haljine i Pinto uprije prstom u njih: — Evo, to su mi jutros poslali. . . Pa šta, ću ja s tim e?. . . To za 'moju trgovinu nema nikakve vri­ jednosti, a zlato, koje sam od' njih dobio već sam davno isplatio i unovčio... Ovo ihi je sve suvišno. A moram to kupovati, kad sam i dosada kupovao ono, što je bilo vrjednije. . . Znaš dužnost, a ta mi je dužnost davno dodijala. . . Eto vidiš, brate, i opet še dižu i opet im niko nije ravan .. . Pinto je upro svoje lukave oči u Osmu i čekao kakvo će biti djelovanje tih predmeta na njegovu uzburkanu M ušu... — Kupujem! — viknu glasno Osmo, kao da želi nekome prkositi, koga nema u blizini. Pinto je za­ dovoljno trljao ruke i onda počeo da slaže sve te predmete po vrsti i po veličini. . . U magazu kroz gvozdene rešetke upade crveno svjetlo večernjega sunca i osvijetli tamni prostor, kdo tamnicu. . . I tako se svršavao dan . . . (Nastaviće se.) iiu u iu Хамза Хумо: у ХАРЕМУ. онога дана када те однесоше, остадох иред jM зачуђен. И после корачах светом и тра: Њега, a Он je, рекоше ми, и у мени. И загледах у светове далеке и заплаках će од немоћи. A сада, смешим се само у конацима празним и чекам да крочим к теби и не мислим на живот. Јер ко на живот мисли, син je гомиле. A ни друмове бескрајне не измерише л>уди мерама својим. И ноћу, кад сумрак у конаке падне и бледо светло звезда, ja не жежем чираке, јер ни ти ниси волела да нам чираци горе над постељом миловања. Очуо сам joj ход и срце ми je Задрхтало. Сусрели су нам се погледи и обузео ме je понос пркоса. 0, то je била игра само! A трећега јутра, ,не издржа Сефима и прекрчи ми пут.: Груди joj се таласаху и очи joj беху ватрене. И не рекох joj ни речи. 0, то je била игра само! ' a................ тт И пролазили су дани и љубио сам жене друге, Хамза Х ум о: мислећи на њу. ПЕСМА МЛАДОСТИ. A једнога јутра, када joj загледах у очи, • у ' Кад паде сутон на оазу, заспаше крда и проњима не беше. ни страсти ни љубави. .r . буди се шедрван под палмама. И месец се појавд У дну њихову, тињаше само презир невере. иа обзорју и пробудише се миловања. A пред кућом Белада шејка, сеђаху многи на хасурама и Хамза Х умо: оекиваху да отпочне песму певач из Делифа. ХАМИМ. И певач изиђе из жуће Беладове* a звукови * . : уди задрхташе и шедрван заћута у ослушкивању. Нређоше облаци преко града као бела једраПритајише се миловања, a месец се и.здиже. пучином. Пређоше голубови преко кућа и падоше A он запева:. * под моје стрехе. Из јасне тишине у .граду .чујем »Иако мудри кажу: све што je пролазно изасваки. звук. Голубови гучу дод..стрехом и сећање зива бол .и вечни све на обожавање сили, младоет на те лебди у копацима.здпуфтеним. ‘ ___ • лева иеему оваку: :r. ■ . , �Стрипа 120. Г АЈРЕТ« Број 8. Шта су далеки крајеви, месец и звезде дрема тају птице љубави, чије перје беше беље од цвета ' бадема. лепотама иамихе! Месец се још увек сијао у царству плавих Шта je вечии живот и рај сам спрам загрљаја њезина, a шта звукови уди спрам гласа joj! снова. Полако je губио свој нежни, сребрнасти Шта je ноћ пролетња према оку joj, a шта сјај, док га сасвим није нестало у ружичастоме галебови на пучини плавој спрам груди њезиних- нлаветнилу јутарњег неба. Мерих светове погледом и пре их измерих од Са сребрнастих звездица полако се спуштао дражи њезиних. Јер дражи су њезине бездане, и на земљу бели дан. . . чије око падпе на њих, утоне у сласти без краја. Миловах Самиху и не пожелех ничега више на свету. Раставише ме од н>е, и сва блага земаљска Павле Лагарић: постадоше ми испразна.« A када невач заћута, пробуди се шедрван и ВЕЧЕ ШТО ОПИЈА. миловања клнктаља инкоше оазом. Палме задрхташе у крошњама. Са тешким пурпуром спушта се вече. Д ан Је И дуго размишљаху мудри о песми овој и уз- сллтко заспао као безбришно детенце, у чијем се дахнуше. > осмсху огледаху златни снови. Топли ветрић зауставио се у меким крунама Павле Лагармћ: младих бреза, што су се утопиле у нежном плаветВЕЛА ПОБ. нилу летље вечери. У мирној невиности кад и кад су задрхтале По маленом врту разлила се бела месечева светлост, где сањају јасмичи, на чије гране сле- зт^длдице као и наше слабачко и бедно срде. Рабиндранат Tarope: НОБ ИСПУЊЕЊА. Са Сурабаном сам ишао код исте старе госпођиде у љколу и играли смо се мужа и жене. Кад бнх je код пене куће походио њена мајка ме je мазпла и често 6ir нас метнула једно поред другог и сама себи зборила: »Диван пар!« Тада сам још био дете, али сам ипак врло добро разумео шта под тим мисли. И код мене се створило чврсто уверење да ja на Сурабану имам неко нарочито право. Тако се дешавало да сам je с гордим осећањем власннштва кажњавао понекад и мучио. A она je са своје стране драговољно за ме страдала и сва моја кажњавања подносила без приговора. Цело село хвалило je њену лепоту, али у очима једног варварина какав сам ja био, таква лепота није значила ништа нарочито; ja сам знао само то да je Сурабано рођена једино због тога да подноси мој јарам и да ja зато не треба од ње да правим велико питање. Отац мој био je управник имања Чаудира, je* дне богате поседничке породице. Његова je намера била да и мене, чим стечем леп рукопис, упути у послове око управљања имањем и да ми где било нађе место закупца. Један младић из нашега села, no имену Нирлатан, беше побегао од свог оца у Калкуту, тамо научио енглески и напослетку постао срески назир. To je био идеал мог живота; ja сам тајно у себи био решен да постанем најмањс главни судски секретар, ако баш не могнем доћи до назира. Видео сам да мој отац увек са највећим no* штовањем опходи са тим судским секретарима. Још од детињства знао сам да њих мора придобијати разним поклонима као рибама, поврпем, na чак и новцем. С тога сам у рвом срцу упразнио једно високо почасно место за! те ниже судске чиповнике свс до судбених извршитеља. To су богови који се поштују у нашој драгој Бенгалији — модерно миниатурно издање 330 милиона божанства Хинду-Пантеона. Где год се ради о постизању каквог материалног успеха, људи имају у њих више поверења него у доброг старог бога Ганеша дароваоца успеха и тако они сада тим људима приносе на жртву све ono што je раније Ганешу припадало. Подстакнут Нилратановим примером, уграбио сам и ja једну иовољну прилику и побегао у Калкуту. За прво време одсео сам у кући неког познаника са села, a затим ми je отац слао малу своту за моје школовање. Тако сам могао редовно да учим. При томе сам ушао у политичка и социална удружења. Наједаред ми je сада изгледало природно да под сваку цену морам жртвовати свој живот за отаџбину. Али нисам знао како, a нико ми није показивао пута. Али то није смањило моје одушевљење. Ми сеоска деца нисмо још научили да се свему исмевамо као pano сазрела калкутска младост и тако наша вера беше чврста. »Вођи« наших удружеља држали су говоре, a ми смо na врућем нодневном сунцу и празног стомака тумарали од врата До врата и скунљали потписе, или смо стајали no угловима улица и делили цедуље или стављали столице у дворани за предавање и ако би ико и пајмању ружну примедбу рекао на рачун наших вођа били смо одмах спремни да се с њим тучемо. Градски дечаци смејали су се тим »лудим дечацима са села«. Дошао сам у Калкуту с тим да будем назир или судски секретар али сад сам осећао да сам на путу да постанем Мацини или Гарибалди. У то време сложили су се мој и Сурабанип отац да се нас двоје венчамо. J a сам у Калкуту �TA Ј РЕТ« Број 8. дошао са петнаест' година, Сурабана je тада имала осам — сад сам ja био у осамнаестој, и no мишљењу мога оца скоро прекорачио доба женидбе. Али ja сам се сам у себи био заверио, да се нећу никац женити, него умрети за своју отаџбину и стога сам рекао оцу да нећу да се женим пре него што завршим студије. После два или три меседа дознао сам да he Сурабана да се уда за неког адвоката no имену Рам Лочана. У то доба био сам ja заокупљен прикупљањем потписа за припомоћ око подизања Инорије и тако ме та вест није ни мало дирнула. Био сам се уписао и хтео сам управо да полажем испит, кад ми умре отац. Нисам .био сам, него сам имао мајку и две сестре. Стога сам морао да напустим свеучилиште и да потражим какво намештење. Након много муке добијем место другог учитеља на препарандији неког малог града у срезу Ноакхали. Мислио сам да сам нашао баш право место. Хтео сам да сваког свог појединог ученика својим утицајем васпитам за вођу будуће Индије. Почео сам са својим радом, али сам убрзо опазио да je предстојећи испит био од много веће важности него будућност Индије. Директор се љутио кад би говорио ма о чему другом сем о граматици или алгебри. И за два месеца нестаде мог одушевљења. Нисам никакав геније. У тишини свога дома стварао сам смеле планове, али чим бих ступио на поље рада морао сам да кар;-инДиски бик погнем леђа под јармом плуга, да подносим бодљикави бич свог господара,,да цео дан стрпљиво и сагете главе разбацујем грумење и да увече будем задовољан ако имам шта да преживам. Тако биће није створено з а р да се пропиње и да прави скокове. Један учитељ ifopa ради опасности од пожара да спава у школи. Пошто сам био неожењен, тај задатак паде na мене. Настанио сам се у једну кровињару уз велитсо школско здање. Школа се налазила иако подаље од града поред једног великог рибњака. Около њега стајале су арекиме и кокосове палме и мадарова стабла a уз школску зграду дизала су се два велика стара патер-ностер дрвета и бацали на далеко свежу сенку. Заборавио сам нешто да кажем што ми досада није изгледало вредно спомена. Тамошњи државни тужилац Рам Лочак Сај становао je у близини Ha­ rne школе. Знао сам и то да његова жена, некадашња моја другарица у игри Сурабана с њим тамо станује. Упознао сам се са Рам Лочаном. He умем да вам Кажем je ли on знао да сам ja Сурабану познавао у њеном детиљству. Држао сам да није згодно да му то при нашем првом упознаваљу споменем. Да, морам још и то pehu, да сам се тада једва и сећао да je Сурабана била на неки начин везана за мој живот. Једног школског празника паправио сам посету Рам Лочану. He знам више о чему смо разговарали, вероватно о несрећном иоложају данашње Индије. He да му je она нарочито за срце прирасла, али о томе се предмету могло тако добра два сата пре/гричавати на дуго и широко пуштајући из луле димове. . Страна 121. Док смо се ми тако забављали, чуо сам у суседној соби кораке, шуштање хаљине и сасвим тих звекет наруквица и био сам сигуран да два љубопитљива ока вире кроз пукотину малог прозора. Наједаред ми у духу искрснуше два ока, два тамна ока из којих je зрачило поверење, невиност и девичанска љубав — црне зенице, дугачке, тамне трепавице — и очи су биле мирно и нетремице на ме управљене. Kao да ми je срце стегао неки гвоздени обруч и ono се грчило у ненаданом болу. Вратио сам се кући, али бол није попуштао. Или читао, или писао или шта било друго радио, нисам могао да скинем терет са свога срца; — он je падао као тешка мора и притискивао ми груди. Али глас je био истрајан: »Некоћ си могао да je имаш, само да си хтео. Данас можеш да чиниш шта хоћеш na немаш ни права да je видиш. Gypaбана из твог дечаштва може да ти буде још блиска; ти можеш Да чујеш звекет њених наруквица и да кроз ваздух осетиш мирис њене косе — na ипак ho-између вас увек бити зид.« Одговорио сам: »Па добро, нска буде тако. Шга -je мени-Сурабана? Moje срце je настављало: »Данас ти Сурабана /није ништа. Али шта je могла Да ти буде?« Ах, то je истина. Шта je могла да ми буде! Најмилије од свих бића — биће које би ми било ближе од делог света, које би са мном делило све туге моје и радости — то je могла да ми буде. A сад мп je тако далбка, тако туђа, да ми je забрањено да je видим, незгодно да с љом говорим, грешно да на њу мислим! — Док je тај Рам Лочан. који je наједаред ко зна одакле искрснуо, промрмљао две-три религиозне формуле и једним покретом зграбио Сурабану и одвео je као своје сопствено и неоспорно власништво. Нећу да проповедам никакве нове моралне законе нити да рушим друштвено уређење, a немам ни намсре да раскидам породичне везе. Хоћу само да изразим оно шта се у мени десило, na макар то и не било паметно. Нисам могао никако да се отресем осећања да Сурабана, која je ту под заштитом Рам Лочановог дома живела, далеко више припада мени него њему. Додајем да je престава била неразумна и на неместу, али неприродна није била. Од тог доба нисам могао ни на какав посао да усредсредим мисли. Кад би се у подие ђаци у мом разреду дошаптавали, кад би на пољу притискивала подневна жега и млак поветарац паносио у собу сладак мирис расцветалих патер-ностера, да сам ja желео — не знам шта, али сам сигуран да нисам желео да цео живот проведем поправљајући граматичке задатке тих будућих узданица Индије. Кад се часови заврше, нисам могао да издржим у свом усамљеном дому, a ипак ми je била досадиа свака посета. Седећи у „сумрак код рибњака и слушајући како поветарац уздишући струји кроз лишће арекиних и кокосових палми, мислио сам како je људско друштво само једно ткање погрешака; нико нема довољно разума да право у право време учиии, и кад ирилика умакне раздиремо себи срца у узалудним чежљама. Morao сам да оженим Сурабану и да целог живота будем срећан. Али ja сам ни мање ни више хтео да постанем Гарибалди — и постао сам копачно другп учитељ на сеоској школи! A државни тужилац �Страна 122 Број 8 Г A ЈРЕТ. Рам Лочан Рај, којиније имао ни мало права да постане Сурабанин муж, за кога пре венчања Сурабана није уопште ништа друго значило него nito стотину других девојака — оженио ју je сасвим мирно и као државни тужилац заелуживао гомиле новаца; ако му јело не прија, укори Сурабану, a ако je добре воље, поклони joj гривну! Он je избријан и округласт, добро одсвен и без икаквих брига; никада не проводи ноћ седећи крај рибњака и с уздахом гледајући звезде. Рам Лочан био je у неком важном правном олучају позван на дан-два у град. Сурабана je код своје куће била исто тако сама као ja у својој школи. Сећам се, био je понедеоник. Још рано изјутра небо je било покривено облацима. Око десет сати поче да шкропи фина киша. При овако претећем небу директору нашем изгледало je упутно да раније затвори школу. Целог дана пловили су тамни облаци небом, као да се спремају за неку величанствену игру. Идућег дана, после подне, подиже се бура и киша je пљуштала као из кабла. Што се више ноћ приближавала. то je све више растао бес олује и кише. Прво je бура дувала еа истока, a онда се окрете и поче да бесни према југу и југозападу. Било je безуспешно пбкугаавати да се заспи у оваковој ноћи. Мисдио ^сћм на то како je Сурабала на овом страшном времену сама у кући. Наша школа била je много јаче грађена него њен лаки летњиковац. Непрестано сам помшнљао на то да љу дозовем у школу. t тиме да ja проведем поћ напољу крај рибњака. Али никако нисам могао да скупим зато храбрости. Oko два caia изјутра зачух наједаред шум речних таласа — језероч набујало и јурило je према нама! Потрчим из собе према Бурабаниној кући. Између иас била je ограда, насип рибљака и кад сам загазио на њ дођеЧш вода до колена. Докј сам се пењао уз насип дође управо други талас и разб:т се о њега. Највиши део насипа био je више од седамнаест корачаја изнад бујице. Кад сам се попео на врх истовремено успео се и неко други с иротивне стране. Сваки нерв у мени знао je, ко je то и цела моја душа задрхта у том сазнању. Нисам сумњао да je и она мене препознала. Ha острву чија je површина износила од прилике три миље у четвероуглу стајали смо нас двоје; све остало око нас било je прекривено водом. Настаде прави потоп; звезде на небу беху угасле, a сва светла на земљи погашена. Да смо нас двоје тада проговирили, не би то било никаква неправичност. Али ии једно од нас није могло да нађе речи, ни једно од нас није ни упитало како нам je. Стајали смо и зурили у таму. Под ногама нам je ковитлала матица смрти. Данас je Сурабана оставила цео свет и дошла мени. Данас нема никог осим мене. Ова Сурабана дошла je у свом далеком детињству са неког другог света, из неког мрачног древног царства тајни и стала пбред мене у белој светлости ове земље пуне људи, и данас након дугог времена, оставила je она тај свет пун светлости и живота, оставила јс да буде сама крај мене у овој страшној неутеuiHoj тами у овој смртној борби природе. Некоћ je матица живота избацила пред моје ноге тај нежни нупоЈвак, и бујица смрти je сада тај исти цвет у нуном цвату уграбила и донела мени — мени и чптком другом! Још један талас и ми ћемо са овог земљиног руба на коме сад одвојени седимо, насти и сјединићемо.се у смрти. Нека никад не дође тај талас! Нека Сурабана дуго и срећно у своме дому живи, поред мужа, деце и родбине! У овој једној ноћи у којој сам стајао пред понором смрти осетио сам" вечно блазкенство. Ноћ прође, бура се стиша, бујица опаде; без и једне речи одс Оурабана кући, a и ja, не изустивши ни једно слово вратих се у своју крови* њару. Дуго сам седео и размишљао: Истина ja нисам постао ни назир ни први судсчси секретар, ни Гарибалди; једва што сам други учитељ бедне сеоске школе. Али једна кратка ноћ обсјала je целу моју /кивотну стазу. Од свих дана и ноћи које ми je удес доделио она једна ноћ била je највеће испуњење моје судбиие. Превела: Х аџида 0 . Х аџић. МОРСКИ И ЈБУБАВНИ ВАЛИ. Жалосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. ПЕТИ ЧИН. (Наставак). НросЛор пред Херином кулом као ири крају пријашљег чииа. — Јутро je. Када се иодигне завеса, стоји Херо у средиии позорнице, оборепе главе подбочеие руком, буљећи преда се. Јанта долази: Јанта: Зар ти још овде укочке стојиш И буљиш само у једну тачку? Хајдемо мало шумицом ироћи! Беспи се ветар -слегао веће,. Море je мирно. — A реци, јеси л’ Ти ноћас чула урнебес онај? Херо: Јесам ли чула? Јанта: Дуго си овде напољу била. Ja сам додуше при крају чула �Bgo: 8 Кораке неке повише мене, Али у твојој соби не беше Никаква светла. Херо: Никаква светла! Никаква светла! Јанта: Тебе свеђ мори некаква тајна, _ Ako je али иовериш неком, Ти ћеш je онда лакше подносити! Херо: Да ти већ нешто начула ниси, Па опет хоћеш, да питаш мене? Ja сам ту будна требала бити, Ал’ заспах ето. Hoh je већ била, Када ме од сна олуја тргла. Около мене свуд црна тама, Лампа не гори. Ja тад онако Развитих коса, преданих ветру, Полетех амо. Ал’ светла нема! Утехе нема, помоћи откуд. Јаучућ’ свеђер и клечећ’ тако Дан ме затече. — Ал ипак, — инак! Јанта: Сиротна друго! Херо: Сиротна? Па нека! Ал’; гл&! Бозичсу добри, Тек lim ja застах, ош^ ми трну To светло моје. Чим се дан с првом помоли зраком, Одох да видим са мојпм врелим И сувим okom. — сОог.^едах лампу, Ал’ нити стотр део од уља Мањкао није, a стењ тек једва Почео црнит’; Тада ми јасно Све јасно беше. Тек што сам ваљда Заспала била, одмазГ ее моје Угасло светло. — Како cf, гледај, богови добри! Да je то само касније бидо, (одмиче се од ље и преда се гледајући) Beh би се био пријатељ пред’о Дивљему мору, a тад би њега Олуја стигла, мртав би био. Тако je барем код 'куће oct’o, Није га какав мамио знак, И он je спашен, сад је он жив! Јанта: Мислиш ли збиља, да je то тако? Херо: Мислим сигурно. — Бози су добри! Јер што ми грешком не пазећ’ добро Пустимо с вида, они то влажним Прстима трну не дају, да ту Ликује пропаст. Зато ћу њима ja сад и увек K’o дете мало захвална бити, И много нешто, што им ne годи, Што можда право ил’ добро није, Урадит’ боље. — Одлучно бар ћу Према том стати, јер бози јако Одлучна воле. A сада, дево, отиђи тамо, Где се од мора приступа амо, Стани, погледај, нећеш ли okom Обалу досећ’, блажеиу ону »Г A J P E T i Страна 123 Пречку -ми страну, где — ти погледај Према Абиду! Ja сам кушала то с моје куле, Ал’ магла беше. Сад je све ведро. Хоћеш ли, реци? (Оеда) Јанта: (идући према задњем делу) Погледај ено, баш онај шипраг Уз темељ куле pačao што je, Олуја скрши, ено сад лежи, Грање му не да приступит’ тамо. Херо: Подигни гране! Ta нћси ваљда Толико трома! Јанта: Још ено no њем каиљице стоје (Повлачи онуда ногом no земљи) Халуге ево и морскс траве, Што je ту море извади ето, Ах,#види, шкољки, шарених џиџа! — 'Олуја има обичај овај, Да проспе свуд својега беса Остатке ове — “Еогкту краја некаква платна! Како je тешко! HefliTO притеже Са дна отрага, то чврсто држи. — Зиста ево некаква вела! Исто je скоро к’о оно твоје; Ha оба краја свезане петље \K’o да je барјак. Погледај, приђи! Можда ћеш познат’. Да није мокро J a бих то сада к’о лопту тамо Бацила к теби. Мани се игре! Подигни гране! Јанта: Јест — али да знаш, како су тешке. 0, jao, моја хаљино леиа! Ха, ево сада, ево их држим Е — да! Измаче! Хајде ти ближе Приступи амо. Ja држим! — Гледај! (Она je приступила и придигла огранке, који су били окренути према земљи: Леандар лежи мртав на пристаништу) Херо: Ево ме, хоћу. — Ах, гле, човека! Леандар! — Jao! (устукнувши, жури се према предњој страни) Варава варко, о моје очи! Je ли то збиља? Истина je ли? Јанта: (осврће се с муком преко огранака натраг и гледа) Милосни бози! Свештеник: (долази са десне стране) Какав се јаук разлеже отуд Мирнијем зраком? Херо: (према Јанти) Нусти огранке, пусти! Јанта: (пусти огранке ,а они падну и иокрију леш. Херо пође свештенику у сусрет и труди се, да му сврати поглед натраг) Херо: Јеси л’ ти стричс? И тако рано Напољу већ, �Страна 124 Бро] 8. >Г A Ј Р Е Т« Ну, гледај овог лепога дана, Управо обје — хтједосно ето — Радосно — весе — (Клоне к земљи, a Јанта je придржи) Свештеник: Што je то било, што се догоди? Јанта: (забављена Хером показује на шипраг) Ох, господине, мој, господине! Свештеник: Подигни гране! Брзо! (Она то чнни) Праведни бози — он je пануо — Од ваше руке! Ви сте га дакле досегли ето. ® Јанта: (још увек држсћи гране) Зар никог нема, да се смилује? Има ли ико у помоћ стићи? Свештеник: ■ _ј To сад остави и амо дођи! (дотичући je) Ти шути! Чујеш? Јер, знај, ако се Реч једна о том једина чује Што си видела и знадеш ето — (Удаљујући се од ње) Taj човек овде, то je туђинац Непознат нама, којега море Избаци амо к обали нашој! A свештеница уз леш je пала Само no својој слабости људској. (Чувар храма и многе слуге дошли су са десне стране) (Наставиће се). FELJTON Osman Nuri Hadžić: Porodično i nasljedno pravo Muslimana. Napisao: Hafiz Abdulah Bušatlić. Kako je opznato u Bosni i Hercegovini, pored općih građanskih sudova postoje i zasebni šeriatski su­ dovi sa kadijom, Senatskim sudijom, na čelu. U kom­ petenciju sreskih šferiatskih sudova spadaju sva pitanja iz porodičnog i nasljednog prava muslimana, a ovo pravo na zasebne serijatske sudove zagarantovano je muslimanima i 109. članom Ustava. Druga i posljednja instancija po ovim pitanjima jeste vrhovni šeriatski sud za Bosnu i Hercegovinu čije je sjedište u Sarajevu. U Južnim krajevima naše kraljevine i u Sandžaku, gdje još nema šeriatskih sudova tu dužnost obavljaju muftijski uredi. Šerijatski sreski sudovi i vrhovni šerijatski sud za Bosnu i Hercegovinu sude po propisima šerijata čija su vrela i pozitivne norme pisane na arapskom jeziku, a ponešto i na turskom. Kako naši muslimani u Bosni i Hercegovini ne razumiju ni jedan ni drugi jezik, tako je šerijatsko pravo koje se toliko stoljeća primjenjuje u našim krajevima i koje tako duboko zadire u život muslimanima, ostalo nepristupačno ne samo širim slo­ jevima nego i samoj muslimanskoj inteligenciji. Austrijska uprava da bi svojim sudskim organima olakšala bar donekle poznavanje šerijata, izdala je joS prvih godina okupacije dvije knjige na njemačkom jezu ku: »Das Justizwesen Bosniens und der Hercegovina« i Eherecht, Famiflienrecbt und Erbrecht der Mohameо*апег nack der hanefitischen Ritus«. Prema tome poznavanje šerijata, u koliko se on primjenjivao u Bosni i Hercegovini, bilo je uslovljeno znanjem arapskog, odnosno turskog ili njemačkog je­ zika. S toga nije nikakvo čudo što se na sve strane osjećaja potreba za jednom takvom knjigom na našem jeziku. Ta osjetljiva praznina u našoj pravnoj literaturi, »dala je povoda (g. Bušatliću) da taj dio islamskog prava bar u njegovim glavnim potezima preradi za naš svijet.« ■ . . j I '! I" @т Gospodin Bušatlić pozna orapski jezik dobro, ima teorijsku spremu i dugu šerijatsko-sudsku praksu — dakle dovolnje uslove da nam dade valjanu knjigu u Šerijatskom porodičnom i nasljednom pravu. Ko pro­ čita njegovu knjigu uvjeriće se da je pisac u tome uspio i da njegova radnja zaslužuje svaku pažnju d prepotu b . —K , V Pišući svoju raspravu pisac se u glavnom držao knjige »Elahkamu šerijefil ahvali šahsije« koju je u Kairu izradila posebna komisija egipatskih pravnika pod predsjedništvom čuvenog islamskog teologa — 'pra­ vnika Kadri-paše. Pored toga pisac se poslužio i veli­ kim komentarom na ovu knjigu od Muhamed Zejd-elEbjanije i drugim priznatim arapskim autoritetima kao i drugim zakonima, naredbama i riješenjima vrhovnog šerijatskog suda z Bosnu i Hercegovinu. Knjiga o porodičnom i nasljednom pravu muslimana dijeli se na uvod i pet poglavlja. U uvodu koji je i suviše kratak i zbijen pisac se samo letimično osvrnuo na temeljne izvore šerijatskog prava, na glavne predstavnike ortodoksne musliman­ ske pravničke škole i na idžtihad. U prvom pogledu (ženidbeno pravo) pisac je naj­ prije u kratkim potezima iznio stanje bračnog života u Arabiji prije Islama, da onda na osnovu Kur’ana utvrdi kako je i koliko je Islam poboljšao položaj žene i osigurao neprikosnovenost braka. »Brak ie moj sunet i ko se toga ne drži, ne pripada meni«, — rekao je Muhamed, i brak se, na osnovu toga, smatra među muslimanima 'kao imperativna vjerska ■dužnost za onoga koji nije ai stanju da se sačuva nemo­ ralnog života a strogo je zabranjen onima koji su svje­ sni da neće moći udovoljiti bračnim dužnostima koje propisuje Islam. Među bračne dužnosti po šerijatu spada u prvom redu lijop i obazriv postupak prema ženi, lju­ bav i prirodan život u svakom pogledu. Radi što sretnijeg bračnog života i gdravijeg po­ roda. islamsko pravo propisuje izvjesne preduslove za ženidbu od kojih svaki dolazi u obzir prije sklapanja, a neki pri samom sklapanju braka i o kojima valjanost ženidbe ovisi: sloboda, duševno zdVavlje, punoljetnost, slobodna volja, nepostojanje izvjesnog srodstva, po �Број 8. T A J PET« krvi, mlijeku i tazbinj i vjerodspovjest vjerenika; zatim ponuda bračne veze i prihvat (idžab i kabul), očitova­ nje o bračnoj vezi u isto vrijeme i na istom sastanku uz osnovu pismenih očitovanja, ta očitovanja moraju biti legalizovana i u isto vrijeme pročitana u prisustvu sjedoka. Jedan od uslova braka jeste ,i ugovor o mehru, alh ako se to i propusti brak nije ništavan, jer taj uslov nadoknađuje zakonski mehri misi. Kufv i mehr reciplrani su u islamsko pravo iz paganskog običajnog prava Arapa prije Islama. . Kufv kod paganskih Arabljana znači plemensko po­ rijeklo muža: ženu iz Kuredševa plemena mogao je ože­ niti samo Kurejšija. Pozniji islamski pravnici raširili su pojam Kufva na muževo rodbinsko porijeklo i vjero­ ispovijest, na imovinsko stanje i moralne kvalitete, na plemenitost srca, profesiju i staleže; naobrazba i inteli­ gencija imaju predonst pred krvnim plemstvom. Mehr je jedna vrsta materijallne odštete i naknac-e ženi od’ strane muža za njen ulazak u bračni život Predmet je mehra gotov novac, nakit i svaka imovin­ ska stvar sa kojom je muslimanu dopušten promet. Mehr se dijeli u dvoje: u mehri mudžel koji muž daje ženi pri sklapanju braka odnosno odmah čim žena dođe u njegovu kuću i u mehri medžel, koji se daje ako nije ništa drugo ugovoreno, obično u slučaju rastave braka ili muževljeve, odnosno ženine smrti. Visina me­ hra se osniva ili na ugOvoru — mehri musena — ili na zakonu — mehri misi koji u slučaju spora utvrđuje na> dležan šerijatski sud po izvjesnim propisima. Što se tiče uslova vjeroispo'viiijesti, pn-se odnosi sa­ mo na muža: poturica nije to s to m rođene muslimanke. Islamsko sklapanje braka posve je jednostavno i ne podleži nikakvom vjerskom svečanom činu, niti ie ye-i zano za kakvo određeno mjesto: sklapanje se braka redovito vrši pred šerijatskim sudom, a može i na dru­ gom mjestu. Islamsko pravo poznaje i mješoviti brak muslima­ na muža i nemuslimanke žene, koja mora pripadati kršćanskoj ili jevrejskoj vjeri. Što se tiče poligamije islamsko pravo dopušta da jedan čovjek može imati istovremeno dvije do četiri žene, ali pod tako teškim uslovima da je to u praksi skoro nemogućno. Brak sklopljen po obredu kršćanske ili jevrejske vjere ostaje na snazi i ne treba ga obnavljati u slučaju da samo muž pređe na Islam Hi oba bračna druga, ako nema drugih zaprijeka po šerijatskom pravu. Prava i dužnosti između muža i žene tačno su od­ ređena i žena u mnogom slučaju uživa znatne povla­ stice. iRazvod braka islamsko pravo dopušta kao nužne zlo pod izvjesnim uslovima i smatra ga kao vrlo ružan čin: »Od svih stvari koje je dopustio Bog, najviše mrzi razvod braka« — veli Muhamed. Inače posljedice ra­ stave za muža su dosta teške naročito ako je brak sklo­ pljen uz visok mehr i ako su mala djeca koju, razve­ dena majka ima pravo sa sobom uzeti,, a otac je dužan da snosi troška oko njinog izdržavanja i još zasebno da plaća razvedenoj ženi vaspitni trošak za djecu i za njeno lično izdržavanje za vrijeme ideta (četiri mjeseca i deset dana od; dana rastave). U drugom dijelu pisac raspravlja o »roditeljskom I rodbinskom pravu«, o pravnom položaju zakonite i vanbračne djece, o položaje djece rođene nakon rastava braka, odnosno nakon očeve smrti, o nahodima i adop* Страна 125. čiji. Djeca rođena u braku uživaju sve pogodnosti koje im daje šerijatsko pravo. Za vanbračnu djecu otac nije dužan da se brine, ta dužnost pada na majku, a ako ona nije u stanju, onda na općinu odnosno na državu. Vanbračna djeca ne naslijeđuju oca, niti otac njih: ako im majka nije živa, nasljednik njihovog imanja je država. U izvjesnim slučajevima, ali pod vrlo teškim kauteđama i tek nakon razvoda što ga izreče nadležni sud u vanrednom — lian — postupku, otac može da ne pri­ zna svoje dijete kode je rođeno u pravoslavnom braku. Šerijatsko praivo ne priznaje adopciju i usvajanje djece čiji su roditelji poznati, kao što ne poznaje ni pozakonjanje van braka rođenog djeteta. Dužnost roditelja prema djeci ili su moralne ili za­ konske. Majka je moralno obavezna da svoju djecu doji i vaspitava tjelesno i duhovno. Otac je zakonski obave­ zan uzdržavati svoju djecu, ako su siromašna i nemaju sopstvenog imetka. Ako je otac siromašan i ne može da zaradi, ta dužnost prelazi na njegove srodnike po izvjesnom redu. Šerijatsko pravo predviđa ne samo uzajamno uzdržavanje d potpomaganje djece i rodite­ lja nego i jednih i drugih prema bližim i daljim srod-hicima. U _tre£em dijelu govori se o tutorskom i staratelj­ skom pravu, a u četvrtome o testamentarnom pravu, koje je u šerijatu usko vezano sa tutorskim i starateljskim pravom. Šerijatsko pravo pozna dvije vrste tutorstva: za­ konsko i testamentarno, a lica, koja su po zakonu ogra­ ničena da upravljaju sobom i svojom imovinom, dijeli u četiri grupe: sigar, maloljetnici, međanin, umobolni, uteha slaboumni, i sufeha rasipnici; lica koja su sprije­ čena da upravljaju svojim imanjem dijle se također u dvije vrste; gaib, odsutan i mekfud nestao. Sve tutore i staratellje postavlja j>o pravilu nadležni sud ali može i otac testamentom postaviti tutora koji će poslije nje­ gove smrti upravljati dječijom imovinom i biti im tutor do njihovog punoljetstva. »Zaista oni koji imovinu ma­ loljetnika protuzakonito jedu, gutaju vatru i oni su na rubu pakla« (Kur’an). Dakle po šerijatskom je pravu tutorska odgovoi nost dvostruka: prema Bogu i prema zakonu, za to sc se ovim pravom šerijatski pravnici-teolozi bavili na dugo i široko a imami se u mnogim pitanjima razišli. Prezaduženi, nad čijom je imovinom otvoren ste­ čaj, Mi čiji su prihodi sekvestri rani, uživaju po šerijat­ skom pravu izvjesnu zaštitu: ona imovina koja je neop­ hodno potrebna za izdržavanje prezaduženika i onih lica koja je on dužan uzdržavati ne spada pod stečaj i ne može se sekvestrovati. šerijatsko pravo dopuštai za­ branu na platu do izvjesne količine. Mal ljetnike šeriatsko pravo dijeli po dobi: do sed­ me godine je doba »djetinjstva i neshvatania« gajn mumeiz; od sedme do navršene devete (za žensku dje­ cu) odnosno do navršene dvanaeste (za mušku) sini temjiz, od navršene devete, odnosno dvanaeste godine su »skoro dorasla lica« — murahik ,a s navršenom pet­ naestom godinom (oba pola) sa punoljetna-balig. Baliglice može slobodno rukovati samo svojom ličnošću dok uprava imanja ostaje i dalje pod starateljstvom. Pot­ puna zrelost i u tom smislu nastupa navršenom dvade­ setom godinom. Ko nije prezadužen i nema nasljednika, može te­ stamentom ostaviti kome hoće oijelu svoju — mulk imovinu. Testamenat, kojim se nekom nasljedniku nešto �Страна 12б. Г A Ј Р ET. Број 8. zavješta, nema pravne valjanosti, ako na to ne pri­ Split daleko po tri ili dva dana, to u ovaj grad stiže na stanu ostali nasljednici. Ako testator nije prezadužen, konjim aiza diva dana neizmjerna i raznovrsna roba za a ima nasljednika, može testamentom ostaviti kome hode odjeću, raznovrsna platna i druge skupocjene i neobične samo jednu trećinu mulk imovine i za to nije potreban stvari. Trgovina čohom i sa stvarima, koje se izrađuju od svile, vune i pamuka, i sa stvarima, koje irzađuju kapristanak nasljednika. Raspolaganje imanjem vrste erazi mirije za slučaj zandžije, vrlo je živahna. Preko Miljacke vodi redom ćuprija, od kojih je Ca­ smrti nije dopušteno. U petom dijelu pisac raspravlja o nasljednom pra­ reva ćuprija niska, ali vrio duga, ima u duljinu 2500 ko­ vu musflimana. Nasljedno pravo mulk imanja, koje se raka. Naviše ćuprija blizu tekije postoji ogroman bend zasniva na Kur’anu, Hadisu i Jdžmai umetu vrlo je kom­ Mi rastava, 'pa koji isjeku drvo u brdima više Miljacke, plicirano dočim je nasljedovanje mirije nepokretnosti obaraju najveća stabla, zasijeku ih i obilježe na koji na­ koje je regulisano otomanskim zakonom od 17. mulia- čin i bacaju u vodu i sve ide do spomenute zastave, pa rerna 1284. (1867.) sasvim jednostavno. svak svoje poznaje, vadi i odnosi. Pisac je uložio mnogo truda i pažnje da i ovaj u U ovom mjestu malo ima miševa. Zato je i mačka istinu najteži dio šerijatskog prava izradi pregledno i rijetka stvar. BBudući je ovo svijet, koji računa, ili) se razgovjetno. bovi knjigom, ili se uzdržava od timara, neće da drži mačke jer, veli, jedna mačka troši jednu akču. A ako Pored jezičnih i stilskih krupnih grješaka i piščeva drži mačku, ne da joj k sofri (stolu), da joj ne bi bacio načina izražavanja koje je često puta i suviše naivno zalogaj kruha, nego je goni, udara i viče: marš, tebe je treba piscu zamjeriti što u uvodu ili posebnom pogla­ Bog stvorio, da loviš miševe«. U Banja Luci kazuju, da vlju nije progovorio opširnije o izvorima šerijatskog se svijet u Sarajevu zbog škrtosti i niskosti ne drži uz­ prava, o glavnim predstavnicima ortodoksne pravničke višene riječi Svečeve: »Milovati mačku, to je od vjere«. škole, a njihovim naučnim metodama i ražmimoilaže- I da trgovac u Sarajevu jede jedanput na dan. I da se njima. Osim toga trebao je bar ukratko izložiti evolu­ je hekt^Sarajlija, čija je žena bacila zalogaj kruha mački, ciju šerijatskog prava,^ postana ki izdavanje Kanuna, ra­ rastavio od žene. Ali prilika je, da ovo nije tačno. Jer ja zliku između miflk in*anja i eraizj mirije i njihovu pra­ sam našao, da svijet u Sarajevu časti dtugoga, da prima vnu prirodu, jer će bez toga neupućenima biti nejasno drugoga za svoju osfru i da voli tuđina. I z g l e d i ž i v o t n a r o d a . Budući je voda do­ zašto je različit i red i princip naslijeđa kod mulk i erazi bra, a isto tako i zrak, narod je rumen u licu. Mjesto je mirijske imovine. Na koncu treba prirajetiii da VI. odsjek n a^ ffifl okruženo sa svih strana višočmama, a vode su vrlo strani gdje se govori o'nadr ipisarima i nadriljekarima, obilne, koje su kao voda života. Zato je narod krepak vraćanju i gatarama nikako ne spada u ovu knjigu o i ima na hiljade ljudi, koji su doživili 70 godina i kotji su zašli u duboku starost i već prošli i opali i prestali lju­ šerijatskom pravu. Inače knjiga g. 6ušatlića zaslužuje svaku pažnju i biti. Svi su čista vjerovanja, pravi vjernici i obožava­ vrlo će d'obro poslužiti ne samo šerijatskim sudijama telji jedinog BoBga. Čuvaju se tuđeg i nema pri njima nego i građanskim, a i upravnim činovnicima, naročito spletkarenja, a sve, i staro i mlado, i bogato i soramšno, vrši vjersku dužnost namaz (klanjanje). U čaršiji, bro­ u našim južnim krajevima. jeći novac, kad čuju mujezina, uz riječi «odazivam ti se Bože« otsave novac, pa i ne (zatvorivši radnju po­ A. K adić, član Ulema Medžlisa: laze u grupama u džamiju, a kada svrše dolaze i trguju, jer svi su usvojili riječ: »BoBgu je mio, ko zarađuje«. Sarajevo prije 270 godina. Ljude trome i koji ne posjeduju koje bilo umjeće, nikako (P o E v 1i j a Č e 1e b i j i). ne vole. Samo one, koji se uzdržavaju vlastitim umjeĆ a r š i j a. Na tri mjesta postoje tri karavan-saraja, ćem, štuju. Čak i zekjat daju ljudima naučenim i savr­ u koje se prima putnik u ime Boga i besplatno. Uz to šenim. Odličnih i uglednim osoba ima vrlo mnogo. Odli­ ima 23 lijepo uređena i opravljena hana, kao kakvi gra­ čnici općenito nose od dobre čohe binjiše (dugi i iahak dovi, osobito Hadži Beširov i Hadži Tatarov han. Za kaput), dolame i ćurkove postavljene samurovinom. U bećare bez familije, koji nijesu iz mjesta a bave se ko­ zimi oblače ćurkove postavljene odličnom crvenkastom jim poslom, postoji osam prostorija, koje se drže u veli­ bosanskom lisicom i kaftane od satina. Obuću nose op­ kom zaptu. Kućepazitelj ne prima, ko nema jamca. Ko ćenito žutu, a oko glave »carske« vezene čalme. Sre­ jednu noć izostane bez dozvole, sutra se goni. Svaku dnji stalež nosi grublju čohu, a u zimi ćurkove postav­ noć iza jacjje vrata se zaključavaju i ne dozvoljava se ljene crnom janjećiijom kožom iz Dubrovenedika. I niži ulazak ni izlazak. Imareta, iz kojih še dijeli hrana oni­ odijevaju se čohom, a mnogi ima na glavi zeleni kraji­ ma, koji dođu i učenicima medresa i onima, koji se pri­ ški kalpak. klone uz ove imarete, ima redom, kao što je to Kodža Ženski je svijet po svojoj čistoći i povučenosti na Ferhadbv imaret, Husrev pašim imaret i Kodža Mehmed stepenu Rabije Adevijske, po ljepoti, finoći i skladnosti pašin. Ovaj potonji sagradio je Sinan aga, graditelj cara biser, kakav se ne može naći. Svaka im je riječ skladna Suilejmana. i po ljepoti jezika nema im primjera. Zubi kao biser. Dućana ima u svemu 1080. Caršija je prijatna i li- Njihove čiste djevojke na vrhuncu su čestitosti, kao bi­ јеро raspoređena, te je kao u Haflebu i Brusi dio po dio ser ili pupoljak, koji se nije rascvao. Osim riječi oca i prekrivena, ali ne da je nadzidana, nego sa jakom drve­ djeda nijesu čule druge riječi. Ženska su imena, Saliha, nom građom natkrivena. Putevi su čisrtd i kaldrmisaini. Saniha, Ražija, Merzija, Merjem, Huma i t. d. Služavke Krasan je i zidani bezistan. Robe ima u bescijene iz su većino odgojene Srpkinje, Bugarke, a ima mnogo i Indije, (Petovođa, Austrije, Persije, Poljske, Ceske. Po­ Hrvatica. Sve ženske nose razna odijela od' crvene ili što je Dubrovenedik, Veliki Venedik, Zadar, Šibenik i zeflene' čohe ili platna, na nogama žute papuče, a na �Bpoj 8. T A ЈРЕТ. Страна 127. Željezne rude ima vrlo mnogo i u brdima Foinice vadi se željezo bez granice i primjera. 0 j e z i k u . Narod govori bosanski, turski, srpski, jezikom latina, hrvatski, bugarski. Imena skraćuju, pa Mehmedu kažu Mcho, Ahmedu Ahmo, Šabaaiu Žabo i t. d. Prezimena su im: Ljubzade (Ljubović), Filibzad'e (Filipović), Koskizade (Koskić) i t. d. Jezik im je po­ sebni dijalekat i ima narodne izraze. Jelu, koje uzimaju izjutra, kažu: ručak. Paši kažu »čestiti« paša, što znači: pravedni paša. Jezik , Bošnjaka i Hrvata. Narodu vele Bošnjaci. Ali ako se kojemu kaže Bosnevi, to mu je milije. Zaista plemenit i jezik i narod, koji zna cijeniti vrijednost čovjeka. Jezik im je bliz jeziku latina. Evo nešto u prozi i vezanom govoru iz ovog jezika. Broje­ nje do deset: jedan, dva tri, četiri pet, šest, sedam, osam, devet, deset. Naučenjaci i pjesnici u Sarajevu sastavili su po primjeru knjige »Sahidlja« jednu knjigu kao niječnik na bosanskom jeziku, iz koje se donose primjeri u dvije vrste stiha: i Bog = tanzj, (jedno = bir dir, hem jedino = vahdetj. Duša = džan dir, čovjek = adem, dirlikji dir = ži­ vjeti. (Slijedi josTieset stihova, što se ispušta. Osim ovoga ispušteno je još nešto, što se ponavlja u opisu ili što nema značaja za opis mjesta. Prevod je na nekoliko mjesta drukčije poredan, nego što je tekst, da bi na je, inom mjestu stojalo, što se govori o jednoj stvari.) glavi skupocjene kape ili kapice od svile, preko kojih stavljaju bijel ovitak. Peče nose crne, ali se vrlo ri­ jetko nalaze izvan kuće, jer su poštene i umjetpe žene. Jedan je dio naroda ratnik, jedan dio služi, jedan je dio zjpiačija i mjenjač, jedan dio trgovac, a jedan se dio upisuje pašama i agama (spahijama) i pcbire daće. Pošto je mjesto brdovito i kamenito, to krupna šenica dolazi iz Vlaške i Hercegovine. Oko Sarajeva rodi proso, grah, ječam, zelenje, grašak, nohuđ, heljda. Kruh od prosa bude kao med sfladak, ali to je, dok je kruh vruć, inače postane kao kamen. Mnogo bude i zobi. Nema cipresa, pitomog bora, šimšira, masline, naranče i sličnoga, ali u Mostaru, bliže moru, može biti drugo osim palme. Na glasu je čisti bijeli samun, dalje jedna vrsta ko­ lača s maslom, koji se jede izjutra, pita sa kokošijim mesom, kajmiakbaklava, čorbe sa raznim zeljenjem, otvčitje i goveđije suho meso, kiseli kupus, surutka. Na glasu je grožđe, trešnja, višnja, kruška jeribasma, jabu­ ka i šljiva. Piće, koje prave od višanja i ono od grožđa, u koje se baci hardala ili goušice, i medovina daju ćejf i raspoloženje. A i ono, što ga zovu ramazansko i koje je od grožđa kao d muselles, uzima s nogu. Ovo je naj*» izvrsnije u imama, snaži kod molitve, fino piće. Ali ko pije pravo vino, to je nesreća i kod svijfeta prezren i mrzak. Mjesta, kuda se izlazi i bašča ima 26.000 (u ovo možda broji sva mjesta u okolici, kuda se iseljava). Ро/ njima su vode, ćoskovi, čardaci i kule. U ovo spada i bašča kraj Miljacke uz tekiju, a na više Korija uz malu Na grobu A. H. Karabegovića. tekiju. Ovde rodi grožđe kao rubin i tako je sočno i slatko, da. za se čovjek može nasittti. Koii ш к uživa« T j j 0mladinclfer. gimnazije b Sarajeva, aje udruže„je nopostave pokraj Bosne kolibe-1 čadore, pa se veseli |j;| ЈЦ|”ime 1 našega pjesnika i nacionaliste rahm. Avde Hasanuživaju loveći i pekući slasnu pasUmu od oko begova Karabegovića, na svome ramazanskom putova­ Ima još dosta gradova, koji se nazivaju Šaraj (na­ nju kroz Posavinu, nađoše za shodno, da posjete i Movode se ovi gradovi), ali je bosansko Sarajevo najna­ clrič, a naročito grob rahmetli Avdin. prednije i najljepše. Hvala Svevišnjem, grad1se iz dana Omladinci su stigli iz Bos. Samca pod vodstvom u dan talasa narodom, kao morem. U gradu se kolje po dvije hiljade ovaca, a na početku godine osuši se po svoga profesora gosp. Jovana Bratića, 12. marta, te su istu večer održali jednu zabavu sa biranim program četrdeset hiljada ovaca i po hiljadu goveda u pastrmu. Kupusa se pokiseli na hiljadu kaca. U proljeće kroz tri mom, koja je kako moralno tako i materijalno dobro mjeseca napravi se i proda na stotine hiljada suda su- uspjela. Na 13. marta omladinci su sa više građana posje­ rutke i sira. Po popisu nadzornika čaršije ispeče se po šeststo hiljada hljebova, a koliko se peče po kućama, tili grob rahmetli Avdin, a isti dan poslije podne nasta­ vili put sa kolima u Doboj, ostavljajući lijepe utiske sa nema ni računa. Toliko je blagostanje u ovom velikom i napučenom gradu. A ljudi su dostojanstveni, postojani svojom posjetom na naše Modričane, koji će ih i u bu­ duće rado primiti. i junačni, kao legendarni junaci Sam i Neriman. Cak u Moram istaknuti i to, što j© najpreče, da su omla­ Budimu, u Egri (sjeverna Madžarska) i Kaniži, pa po dinci i pokraj svega umora od putovanja i pripreme oko granicama Bosne, t. j. u sedam stotina i šesdeset tvr­ đava sve su gazije i ratnici Bošnjaci, koji su na sve zabave odazvali se vjerskoj dužnosti te posjetili dža­ mije, a među istima se istakao A. Abdurahmanović, koji strane dan i noć u borbi i bitci. Doživljuju veliku sta­ rost, a porod im je pomoću Božjom tako blagoslovljen, je u srednjoj džamiji poslije teravije proučio ašare, što je na džemat vrlo dobro djelovalo. da ne možeš od djece prolaziti, po gradovima i po se­ Nadoh za shodno, da se ovom prilikom najtoplije lima. Da ih Svevišnji Bog umnoži! Ruda ima u ovoj provinciji devet vrsta, kako ih zahvalim našim mladim i budućim vođama i da im za­ nema u drugim zemljama. Ima i zlata, ali je Ferhad želim mnogo sreće i napretka u životu, a ujedno ih paša zatvorio rudnik, jer se nijesu troškovi pokrivali. U molim neka se bar kada sjete da i zabitna mjesta kao gradu Srebrenici ima srebra, kakva nema ni u Novom što je naša Modriča misle na napredak naše omladine Brdu ni kod Selamka u Surkisu(?). Nalazi se i lazu- i naše uzdanice. Modrič, 2. aprila 1927. Za pododbor »Gajreta«: rit, koji se prelijeva u hiljadu boja. Olova također ima, a i samorodnog bakra, ali je ovaj uprskan sa zlatom. Hilmo Karabegović. �Страна 128. fepol 8. ■Г A U P E T « 'лаашп Турнеја Гајретоввх питомаца в питомнца у Носавнву. Главни Одбор расправљајући на једној од својих задњих сједница о евентуалној овогодишњој турнеји друштвених питомаца-ица, ријешио je да ове године учини посјету са питомцима и питомицама у Тузлу, гдје je рад за Гајрет 8адн>их година био успорен и минималан. У ту сврху упућени су у Тузлу у име Гл. Одбора гг. Ахмед Борић и Хамид Кукић, да с тамошњим пријатељима Гајрета виде могућност доласка Гајретових питомаца-ица у Тузлу и у позитивном случају да учине све што je потребно, како би долазак Гл. Одбора и његових питомица-аца у Тузлу заинтересовао не само Тузлу, него и сва ближња мјеста, нарочито из округа тузланског. Делегати Главног Одбора заинтересовали су за овај поход све опробане пријатеље Гајрета, који су одржали шири састанак грађанз и изабрали приређивачки одбор за дочек Гајрета, на челу с Просветним инспектором г. Дром Васом Глушцем. У приређивачки одбор ваабрани су представници Просвјете, Напретка, Кола Српских Сестара, Хрв. Жене, Срп. пјев. друштва „Његуш", Хрв. пјев. друштва „Мајевица", Јеврејског госпојинског друшува, Јевреј. нац. друштва, Удружења занатлија, те представници грађанских и војних власти и градске општине. Ha конференцији je закључено да Главни Одбор са питомцима-ицама дође у Тузлу 30. априла прије подне, a истог дана на вечер да се приреди свечана забава у Хотел Бристолу, на којој ће питомци и питомице Гајрета одигравати позоришни комад „Хаџи Лоју“ од Б. Нушића и „Он“ од Ђоровића и отпјевати неколике хорске пјесме. Сутрадан у недељу, ријешено je да гости разгледају Тузлу и један дио околице, a у понедјељак да прегледају солану, рудокоп у Креки 'и творницу соде у Лукавцу. Иетог дана на вечер повратили би се у Сарајево. Главни Одбор закључио je у принципу, да с питомцима-ицама пођу у Тузлу сви чланови и замјеници Гл. Одбора, no могућности са свијим госпођама. Женски пододбор Гајретов je закључио такођер, да са питомицама изашаље из своје средине неколико госпођа и госпођица. Питомце-ице вјежба у извађању позоришних комада и овог пута г. A. Ђурић, члан Нар. Позоришта, a у пјевању стални наставник пјевања у Гајретовим конвиктима r. проф. Ф. Маћејовски. Главни Одбор упутио je ових дана позиве многим пријатељима друштва на жељезничкој прузи Сарајево—Бос. •Брод, да се прикључе Гл. Одбору a исто тако замолио je све пододборе у тузланској области, да заинтетесују чланове и пријатеље Гајрета за овај долазак у Тузлу да их што више дође, како би овај долазак питомица-аца Гајретових као и његових пријатеља био једна велика манифестација Гајретове мисли. Нови повјереници Гајрета у Невесвљу ■ Горажду. Главни Одбор именовао je повјереником Гајрета у Невевињу г. Хасана Ђикића, тамошњег учитеља, a досадањег повјереника г. Дервиша Коркута разријешио je повјереничке дужности. Истодобно je разријешен повјереничке дужности у Горажди r. Хамидбег Херенда, a на његово мјесто постављен je повјереником Гајрета г. Мехмед Пилав, општински биљежник. Бајрамска забава Гајрета у Тузлв. Трећи дан прошлог бајрама, иницијативом управника Гајретова конвикта r. Мехмеда Салихспахића, приређена je забава Гајрета у Тузли у заједници с новооснованим друштвом „Мерхаметом", која je морално одлично успјела, док je материјални приход изнашао за свако друштво no Дин. 1000’— нето. Добровољни прилозв за Гајрет. У току прошлог мјесеца приспјели су Главном Одбору слиједећи д о б р о в о љ н и п р и л о з и : Г. Осман Бегановић, повјереник Гајрета из Кључа, Дин. 70’—; Градска општина у Чапљини Дин. 1000’—; Г. Садик Садиковић, Љубушки Дин. 1300’—; Дионичка пивара, Тузла Дин. 500’—; Г. Салихага Гасал, Гламоч Дин. 20*—; Пододбор Гајрета у Тузли сакупио приликом скупштине чланова Дин. 125’—; Пододбор у Тешњу Дин. 360’—; Пододбор у Коњицу Дин. 120*— и Пододбор у Брези Дин. 151.—; Југославенска Кредитна банка у Сарајеву Дин. 1000’—. Повјереник из Чапљине г. Алија Драче послао Je Дин. 2000’— као чисти приход од тамошње заједничке забаве културних друштава. Пододбор Гајрета из Високог дозначио je Дин, 5715’50 као чисти приход Гајретове забаве у Високом, a пододбор у Бијелини Дин. 2300"—. Дароваоцима и сакупљачима добровољних прилога срдачна хвала. SULEJMAN GANIBEGOVIĆ •U srijedu 23. marta, u 2 sata po ponoći, preminuo je iznenadnom smrću, nakon kratke bolesti naš nepre­ žaljeni drug i prijatelj Sulejman Ganibegović, obućar iz Modrića^ iRahmefcli Sulejman je uvijek radio za »Gajret«, na­ ročito oko priređivanja zabava i teferiča, pa u njemt* »Gajret« gubi svoga agilnog radnika. S osjećajem punim bola, mi cijeloj Suleimanovoj porodici izražavamo inaše najiskrenije saučcšće! Rahmetuiahi alejhi rahmeten vasiah! Pododbor »Gajreta« Modrlč. SumjMrila »Botanak« Poite«, Sarajevo. — Vlaaaft đrattvo »GAJRET«. — Olaval I adaovoral oredalk: Haiald KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo nn jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" H i r Tuornica C p rp a p ira S. D. Шна1ај, Sarajeuo, HuIUUlIIu. moie Sb naručiti i ргеко Сарајввска Банка д. д. у Сарајеву. Т ел еф о н бр. 33. Бави cč свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошке на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву »Гајрет*. druitva .Gajret* u Sarajevu �© IbrahimŠabanagićisinovi D D Sarajevo, K u n d u rd žilu k ulica b ro i 27 Trtjovina manufakturne robe i skladište gajtana T e l e f o n : T r g o v in a b r o j 481 — S ta n 7 6 7 kb b b b b b b b b b b b e b b b b b b e b и g и g с с ј о © о в š š I Brgće B a š a g ić c i 1 ! H. Bajram aga Fočo I g И H и Sarajeuo trgovina muzikalija I materijala za pisanje I risanje. Bog to slovarište hrvatskih I srpsnin knjiga g Д gj 0 НЗВЕЗЈВВВВИЕЕВаВВЕЕВВВВ I IDRUGOVI јј Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO G|uUg*na ul. 3. - Te'efon 455 Basme engleske, francuske, talijanske i —- ■■ Ceske u najvećem izboru. ===== Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, ===== šamija, fesova, rubaca, Čarapa i t. d. = = Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu I Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta I fv v v v v v v v fm v m » v » n v v v v v u v v v v v v u v v m v f � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b67249503838c3d7790ad602024a43e2.pdf 389695d7ca319edd58df471d08bdeb83 PDF Text Text r .V f •c X •* Oosp. - « jd L .R'izrf''.£U Muderizović, 7.еш. Muzej JF& ..... « ■ • ; ■ Sarajevo Поштарина плаћена у гбтовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА Д Р УШ ТВ А И з л а з и 1. и 1 6 . у м је с е ц у . Г о д и н а X I. Б р о ј 9. ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМ СКО С а р а је в о , I. м а ја 1927. ПОДИЗАЊ Е М УСЛИМ АНА Ц ијена год. но Д. Поједини број 4 Д Ђ .ш и добивају лнст у пола цијене код Гланног О дбора или код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ : Хамза Хумо: А ш иковањ е. Мирза Сафвет: Х ајјам ова задњ а н азд р аница (Пјесма). Мирза Сафвет: К рк-ханбар. Ахмед Мурадбеговић: П онос (Роман из муслиманског аристократбког живота). Павле Лагарић: К роз срем ску ракнп ф. Грилпарцер: М орскп и љ убавни (Трагедија у б чиновд) Превео Суле; Мурсел. Ата Нерћес: Х аџи В ејсилага. ЈЈелал 11ури: А ктуелно стањ е л у с л н х а н с к е ж ене. Гајретов Гласник Носјета Гајретове охладиис Тузлп. Гајретова забава у Тешњу. Гајретова забава у Гацку. Раиазанскн даровп Глјрвтових нонвнктпна. lOBO.bnii npn.io.in нз Барсша. оно.ђпн ијшлош из Бјелелвћа. Мерхул Хаџи Бајрадаги Фочо | Уредник: Хамид Кукић. L. ш ш 1 �sin u. srnu Potpuno uplaćena dionička glaonica Din lo,ooo.ooo*— Rezeroe Din l,6oo.ooo*— Biinka se bavi svim u bankovnu struku spadajućiin poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilaruo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne knlturne i humanitarne ustanove. Zavod je augnžovan kod ,,Varđe“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkautilia“ u Sarajevu. Od čiste dobiti daje I0°|„ Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Unjret najbrže i najkiilantnjje. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, ii isplaćuje iste u svako doba. □ O D D O a iD iO евд • сх з • c s s • cjR>• сжо • ево • сл з • cjk>• сжд • • сжз • c s o • сш> • сжа • сјг>• сжа сжо • сјгз• • сжз • cst> • cjvs сжо • сжо • сжа • padsha Štedionica •сшзсжаежд* općine grada Sarajeva •сЈгоожгслга* T em eljna g lao n ica 40,000.000— d in a ra Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 I • Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju | koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. • i | • с * з е с » а е с ж в е с * 1> е с * з в с ж з » с ж о # с * а # с ж а с * о е с » о е 2* о е с * о е с * о е е * о е с * о е е с * о с » з е �ЛИСТ Г А ЈР Е Т А Д Р У Ш Т В А З А К У Л Т У Р Н О Излази 1. и 16. у мјесецу. Г о д и н а X I. Број 9. И ЕКОН О М СКО С ар а је во , 1. м а ја 1927. П О Д И З А Њ Е М У СЛ ИМ А НА Цијена год. 80 Д. ПоЈеднни број 4 Д. Ђ аци добивају лист у пола цијене код Главнот О дбора или код Управа — Гајретових конвпкта. — Хамза Хумо: АПШКОВАЊЕ. i. ирозору и^ТГђсматрам je крадомиде. Да je дозоВем, 'Гопли дах са планине пронссе ‘жадопојку кроз очуће ме мајка и потераће ме са прозора. Срамота нашу котлину и као пбгођено врдшебним штаии- је гледати туђе жене и девојке. Да je дозовем шаћем, наста пролеће и залепрЉаОћо' осојима. Град патом, поплашићу je. Зато ћутим и само гледам оживе, a ми сви као да се поболссмо од некакве уТБу^Руке joj певају на ђерђефу, груди joj пригунаслућене жалбе и лежње превеликр.рБели облаци шено кликте у недрима, a она се само смеши и високо су пловили испод^тЈлавог неба, вироки ja>»j ,ЈИ*зе. .£о она/ШЈ&^Г на ме na се смеши. И ja чујем бланови, окићени свежим ,-зеленилом исгфсавали како ми срце бије у грудима. Подне утишало у махали. Негде у башти пева па обзорју, потоци cd' јављали својим веселим гугутањем, a ми се свему радовали као деца: и со- кумрија. Тужно пева кумрија у тишини. Са ни■^ких, плочних кровова, разасутих no баштама, чном зеленилу врба и раном двећу. — Шемса, жао ми je штУ» не можеш да nfttllf дижу се плави праменови дима. Негде зује челе у са мном у Кљајин raj — кажем ja мојој комшинки. бехару. Нека неисказана cpeha лежи у мени и у — Брали би љубичице и перјрш би. Има и јагор- целој махали. — Шемса, Шемса! — шапћем једва чујно, a чевине и жутих тулипана. A она, као да ми погађа мислиј сневедфш се она подиже главу са ђерђефа. Збуни се, насмеши и метну прст на уста: пути! Али, Шемса не уме и постиђена обара главу: . • — Ко je то још видео- да дево$е'Зду саме са више да везе. Немир je ушао у њу. Немоћно меће мушкардима. A ни мајка ми не би дала, — каже руке на ђерђеф и престаје да везе. Збуњује се све више и више. Најпосле покрива лице рукама и ne она. Шемса се" недавно сакрила. Ненадно почела зна шта би чинила. — Шемса, убери ми један зумбул! — зовем je да се развија у девојку na очи младића налетеле на њу. A она се црвенела као ружа и обарала по- пригушено, a она устаје, дрхтавом руком трга зумглед преда се. Зашто се сакрила. Сад само кроз буле, плашљиво се окреће као срна и добацује мп одшкринута врата, или одозго са пенџера разговара их у прозор. A ja и не видим зумбуле. Ja гледам са мном. Кад je на вратима, провири само главу само њу, Шемсу и несвесно понављам: иза каната. — Још, још, Шемса! — Шемса, барем од мене не би требала да се A ona баца зумбуле, повија се у замаху, сва сакриваш, кажем joj сасвим тихо. — Откучи мало je усхићена и свака joj линија трепери једро, наврата! Хоћу да те сву видим. прегнуто. Груди joj поигравају и косе падају на Али, она упорно држи запет канат и не no- лице. Ja само несвесно понављам: пушта. ■ — Још, још, Шемса! — Шемса, расрдићу се на те. Расту пролетњи дани и омомљују ме причама — Нећеш. Ти не можеш да се расрдиш на ме, о Шемси. Лутам уз Радобољу, певам из свег грла, r—: каже она шапатом. док на ме нападају беле латице бехара. После ее Зумбули цветају no баштама, a мирис им ту- стишавам, седам под смокву и дуго слушам жубор гаљив као чежња. Onaja нас њихов мирис. Даи Радобоље. Мислим na Шемсу и затварам очи. Неко топал д бистар заиграо се са младим срцима. Негде ме зове и милује притајеним шапатом. To je њезин одјекне голицав кикот у комшилуку, негде песма глас; као из приче, као са неког другог света. Трзам у башти под расцветаном трешњом. Јабука се се, окрећем и гледам на све стране. Ах, то није бно осула руменим бехаром. Шемса седи под њом и њезин глас! To je шалутао ветар у грању и грунио везе златну чеврму. A ja се притајио на нашем крте латице бехара. �■ Г А Ј Р Е Т .€ Страна 130. Устајем. Хрлим иут града, пут иаше махало. A нешто расте у-мени, нешто светло и велико. io расте cpcha у мени. Ноћу, седим дуго крај прозора и гледам у башту њезину. Трза ме сваки шум одоздо и застано ми дах у очекивању. Не, није то Шомса, кажем сам себи. To се њихова мачка Белка игра иа месечини. i П. Настале рамазанске ноћи na наш град плива у мору кандиља. Сокаци no целу ноћ лумхшцадио у мору кандиља. Сокаци се распевали, a чаршија се мсшкољи no целу ноћ na никад доста разговора. Музејини са минарета дозивају се кроз плаву, тиху ноћ и њихови извијени гласови као треперљиве дуге падају no граду и замиру цептећи. Сва срца разиграна весељем, a na најоштрије минаре насадио се месец и клати се на вршку. По сеновитим баштама процвали јасмини; из њих се извијају уздаси као из груди девојачких, a месец се провлачи кроз грање и завирује у сваки скривеии кутак. — Шемса! Шемса! — дозивам прирушено са прозора. Hoh je ^убоко-'одмакла. / Очу се шум у башти, ja слетих на капиџик." — Не смем. Не зов^ ite,1 молим те! — шапће она дрхтавим гласом и држи канат од капиџика. — Па добро. Што. си дошла? Врати се кад не смеш, — кажем ja увређон, али она не/одлаз) капиџика. :> — Еса, не фути се, драги мој! Ти f3i глас joj се кида. — Ja ништа ее знам. Ja само видим да’ш тп не волиш. Стојимо једно спрам другог и гледамо Ш ’®ее* ћам да he ето сад ударити у плач. — Шемса! — кажем сасвим тихо и уносим joj се сав у лице. Она je занемела од страха. Губи снагу и рука joj дрхти на канату. Али се ja не мичем. Нека сила узела ми руке, Неки неразумп.ив и безразложан понос пење ми се уз груди. Тако стојимо још неколико часака. — Ja онда идем — оте ми се сасвим нсхотице и кренух низ башту, не осврћући се. M irza S afv et: BAJJAMOVA ZADNJA NAZDRAVICA. (Vjenčić rubaija) Sa lubanjom jedne glave sokrunjene Za zasluge sudbina nadari mene, Što sam cieli život naučno pratio Podmukle i zvijerske smicalice njene. I ja evo vino iz lubanje pijem — Gledajući u nju i ćorav i nijem; Ko kad pijan tumara držeći se plota Nešto tupo mislim i glupo se smijem. Број i). Постао сам иајнесрећпији човек na свету. Hu светле рамазапске ноћи нису биле у стаљу да одагнају моју несрсћу. Цсо се град веселио, a ja сам проводио дане тугујући. . — 'Зову те јарани, a ти не излазиш. Девојке ашикују, a ти седиш код куће. Шта ти je, забога? — пита ме мајка. — Шта ми je? Није ми ништа — ja се ишчуђавам. — Зар није корисније да читам у својој соби? A кљиге заборављене леже на столу. Ja no делу ноћ гледам у њезпну башту. Угледам je и бежим од прозора. После изједам своју сопствену душу и проклиљем самог себе. Каткад ми се учини да ме она зове. Потрчим прозору, али у башти нема никога. Само месечина залева лишће својим раскошним сјајем. Тако прође неколико дана. Али једне ноћи, баш о уштапу месеца, грана јасмина упаде у моју од&ју. Скочих на прозор. Она je! -у. Еса, немој да се љ утиш ,— каже она тихо и 'болећиво, — Еса, сама сам, a моји су отишли na посело. \ , Глас joj јетолико мио и топао. % »»^Хоћу ли доћи на капиџик? — питам. Она климну главом у знак пристанка. Слатки Еса, чувај ме! J a те волим и не дај ме ником, — каже она, очито не знајући ни сада шта. говори. \ — И никад више немој да се љутиш na ме! Убићу ое ако ме не будеш волео. . . Неко викну. на Радобољи и трже ме из прошлости. Све je као некад, само je прошлост минула као испевана песма. Шемса, ако има раја, о ком толико причају, кажем, ти се и сад у њему са радошћу сећаш нашег ашиковања и чекаш ме негде на његовим цвстним вратима. После се опет заносим и затварам очи. Неко ме зове и милује притајеним шапатом. To je њезин глас: као из приче, као са неког другог света. Трзам се, окрећем и гледам na све страпе. Ах, то није био њезин глас! To je шапутао ветар у гран.у и трунио крте латице бехара. Svoju sam misiju Osto na po puta Pokušah, da Okle boja i miris svršio na svietu, u visokom lietu. doznam, a doznat se ne d a : ubavome cvietu? Okle suncu svietlo? Okle zemlji voda? Što bez njih ne ima života ni ploda? Šta je svrha svemu ? — S tim pitanjem želja Od bešike do groba — sve nas za nos vćda! O drugovi moji iz veselih dana, Kojima je piće jedina mahana! Kad pod zemlju odem, sjetite se često Vašeg učitelja i puri — m ugana1). ‘) Pročelnik Hanib&ta, idealnog kluba perzijske mistike, gdje se roče slobodoumni pjesnici i učenjaci. �Број 9 .г А Ј Р Е Т , Mirza Safvet: Страна 131. Krčmarice, još znam za se, — Prazna čaša za me nije; Podaj svome pjanom oku Nek iz prazne čaše pije! KRK-HANBAR. О Hasane, putem žića ne idi nemarno, Megju dvoje ništa stoji tvoje biće stvarno; Dogji sebi, kakogod si prije bio ništa, Onako ćeš opet biti ništa suhoparno! S bogom brige, dajte pića amo! Neka bude sve, što biti mora. Ruj večernji, što na nebu gori — Hasani Dehleri. Krv je ljudska, što se diže gori Iznad brda i zelenih gora. Sviet nas goni i tako vako, Za početak i kraj svieta nećeš doznat - nemaj brige! Izgubljen je i početak i kraj od te stare knjige. Danas brzo, a sutra polako. Čovjek samo, koji živjet znade, Kelimi Hemedani. Neko pravo na sviet imade! Ibni Jemin. Znanje, koje Ijudim ne nosi koristi, Suvišno je ; s njime ne razbijaj glavu! Da postoji — Bog je objavom nam kazo. — Sta treba više zborit o tom stavu? Mearri. Slatke priče već je dosta; Hodi da se poljubimo! Sto — prlčajuć o ljubavi Džaba dane da gubimo? Život je i tako kratak, Dani su mu odbrojeni. Г tebi leć na grudi, ; ti dušo meni? O iskonska tajno vječne pojave! Uzvišenost Tvoja stoji iznad slave. Do izvora svietla pogled ne'dosiže, Iznad poimanja biće Ti se diže. Feizi Hindi. Od iskoni prosci se oko sreće lome, A niko se nikad nije vjenčo s njome. Ako tebi danas ljubezno se smije, Sutra će se smijati dušmaninu tvome. Na putu života, kog prati vrlina, Cieli je sviet njemu domovina! Slava je prolazna roba, Ne prati nikog do groba; Od roba pravi vladara, A od vladara roba. Kome je stalo do mira i sreće, Nikada dvoje učiniti neće: S rokom do mahšera neće uzet duga, Jerbo vjerovniku mora biti sluga. Niti će žrtvovat na slobodu pravo, Makar car mu svoju jedinicu đavo! Ibni Jemin. Nije ništa novo. Ne znam, šta se čude? Sudbina progoni samo dobre ljude! Akmeđ Murađbegović PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) (Nastavak). VIII. Suton je davno pao na krovove i vrbike i sjenke se izgubile u ljubičastoj jednoličnosti akšama i noći. Večer i tišina. Ulicama promiču ljudi, kao duhovi: koraci se ne čuju, kao da gaze neki modri pamuk, što se s neba spušta, a ne tvrdu nabijenu zemlju. Mrak sve jače pritište krošnje, pokriva ih crnim jor­ ganima i uspavljuje ptičad u gnijezdima. Još malo, pa će izbrisati dugu bijelu cestu pod nogama zadocnjclih putnika, što odlaze po njoj. kao po nekom �>Г A Ј Р Е Т< Страна 132 Број 9. mračnom opustjelom hodniku bez konca. . . Po ku­ svijet. . . Ali neće to sve tako utaman p ro ći. . . Ja ćama se gase svijeće. Ovdje jedna, tamo druga. Do­ vjerujem, da mi nismo za ovaj svijet. Naše-je vrijeme movi se gube u san. Pogdjekad očuje se koja majka, prošlo i eto mi jedva čekamo da mu dođe k r a j. . kako lupa u dlanove i doziva kroz noć okasnilog sina, Ali ovi ovdje! — pokaže on rukom na gologlava sina što se negdje zadržao u igri. Noć je bila tako mekana, pokraj sebe. — Oni će već okrenuti život pravim pu­ da si u njoj mogao sjediti, kao u krznu. Oblaci su tem i neće se na raskršću vrtjeti kao zvrk, što ’no reko naš prijatelj S arajlija. . . Istinabog, ja kad vidim mirni kao janjad . . . U hladnjaku Omerbegovu sjede u mraku četiri ovo svoje dijete bez kape i puno nekog prkosa i sjene i tri Cigarete svjetlucaju, kao mačije oči u tami. neke prijetnje, meni je neugodno i da ti pravo ka­ Kasno su večerali, pa sad sjede i puše i čekaju, da žem m rsko. . . Ali opet ja u tome prkosu i u toj se razgovor otegne, da oživi utihnule duše i probudi prijetnji vidim nešto posve drugo, nego li ostali lju­ krv i život. . . Lutfibeg, njegov sin Salih, Sarajlija di . . . J a ne vidim, da on prijeti nama i buni se pro­ tiv nas, nego protiv smrti i našega propadanja. . . On gost i Omerbeg sjede, puše i šute. — Da donesem lampu? — upita tiho Omerbeg, a ćuti u sebi neku novu snagu i novu ljubav prema svi­ jetu i životu, koju smo mi već davno izgubili. . . I zato njegov glas zazvuča kao rog. — Nemoj, bolje je ovako. . . odgovori Lutfibeg. sam ja pustio sve na njegovu volju neka radi, kako znade i kako ćuti, da je p rav o . . . Mene ova njegova — I meni je ugodnije — javi se Sarajlija. gologlava glava nimalo ne vrijeđa. Ponešto mi je smi­ — Kakva ljepota! — uzdahnu Salih. ješna, kao što je i svaki prkos smiješan, ali to- je — D a. . . — odgovoriše tri glasa najedamput. valjda početak nečega, što ima da dođe i da obnovi — Eto sjedim nešto i mislim . . . Bože moj, -dragi, ove R^še zamrle i usamljene d u š e ...kako je to nekad bilo, a kako danas, — javi "se s ne­ — Ne velim ništa. — Primijeti sa sumnjom Sa­ kom rezignacijom u'■glasu Omerbeg. Nekada smo mi ovake noći znan pročgvrljati sve do zore, a da rajlija. — Može biti, da je tako, a može biti da i nije nismo znali ni kud nam vrijeme prolazi, ni jesnrerlt ta k o ... Ali meni se čini, da glava bez kape, ili šešir, živi ili mrtvi. Zaboravi čovjek na se i utone u božiju mjesto fesa ili žena bez pokrivača, ne mijenjaju čoljepotu, kao u neko duhok* mori) i ~šny s i r M l M « vieka’^ k0T 5 ° n ne promijeni tu u svojoj d u š i. . . njoj kao šećer u šertetu . . . A d a n a s ... Bože ntU S* \ / Promijeni? - iznenadi se Omerbeg. - Pa oprosti, kao da ni ta ljepota nije više naša, kao džf! iii šta vi hoćete? Da se mi promijenimo? Bože mi opro­ na nju čovjek mora da poreze plaća. . . Nema više sti i ne pokaraj me, zbog ovakovih riječi. . . Ja bih prije zaklao svoju Batidžu, nego što bi pustio, da se radosti na svijetu ni ljepdte za nas ona promijeni i da izađe gola pred tuđega čovjeka . . . — Jah! Hrđavo smo vrijeme dočekali se Sarajlija. — Eto mi u Sarajevu živimo u nekome Ma znate li vi, bolan, koliko je krvi proliveno i. ko­ dumanu, pa čovjek više ne zna, ni koje mu je desni, liko je pustih glava palo za naš obraz i za našu ni koje mu je lijevi put. Stao čovjek na raskršću i ča st. . . Nemojte, ljudi, o tome govoriti, nemojte . . . bezglavo se vrti oko sebe PhtTo bi da pođe, a ne obuzima me strah samo kad pomislim na t o . . . i mo­ zna kuda, kam o. . . već stoji, stoji i vrti se vrti, kao gao bih i na samu riječ plan u ti. . . Nastade neugodna šutnja i tišina. Iza svake trav­ zvrk — bože mi oprosti. — Tako je to brate i nikako ke i svakoga cvijeta javiše se šturci sa nekom dugom drugačije. . . — Nema, brate, drugog izlaza, produži Omerbeg, monotonom pjesmicom, punom sentimenta i melan­ već saberi sve svoje stvari na jednu kamaru i čuvaj, kolije. Izgledalo je tako kao da zemlja pjeva i podiže što je tvoje i umri pokraj toga, da bar nešto od ovoga se s pjesmom u Visine. . . U avliju se proli dašak svijeta čovjek spase od propasti. . . A eto, šta je naše vjetra i zaljulja grane. Djevojačko cvijeće i sutonske na tome svijetu? Ništa, nego uspomene i žalosna spo­ trave, što mirišu samo kad se večer spusti, napuniše minjanja . . . Pa čuvaćemo to, što nam je ostalo, a cijeli prostor nekom slašću i omamom . . . — A kad ćete naručiti top? -г- upita tiho Sa­ drugo je i onako tu đ e . . . Ovo je brate, konac svijeta i Bog nam je poslao pred taj konac zapovijed, da rajlija. — Htjeli smo s tobom da razgovaramo. . . Gdje osiromašimo i da se previše ne predamo zemaljskome dobru i da se za vremena spremimo za onaj drugi je najzgodnije? U Zenici iii u Sarajevu? — odgovori bolji svijet. . . Mi smo oduvijek volili više Boga i Omerbeg. — U Zenici nema tvornice topova . . . tamo je božiji svijet, nego li ovu varljivu i lažnu zemlju, pa sada treba da to i u ovakovo vrijeme potvrdimo i do­ samo ljevaonica željeza . . . A u Sarajevu isto ta k o .. k kažemo. Doduše tamo se salijevaju peke i sačevi, pa može biti — Okani se Omerbeže! — javi se zvonkim gla­ da bi i vama mogli iznimno napraviti kakvu veću som Lutfibeg. — Ti si ostario i sam si sa ženskim prangiju, da podmirite potrebu . . . — tumačio je gost. — U Sarajevu? čeljadetom u kući, pa znam, teško ti je, i zamrzo si 1 �Број 9. Г A JPET« — Da. — Pa onda ćemo tamo poručiti. . . — Istina, bolje bi bilo, da naručite iz Slovenije. Tamo su modernije tvornice . . . — Ah, šta u Sloveniji! Šta oni znaju, šta je to ramazanski to p . . . A u Sarajevu znadu, pa makar i više platili. — A novci? — upita gost. — Sutra je petak i oglasićemo po svim džami­ jama, da se kupe prinosi, sabraćemo i po gradu od građana i od trgovaca. . . Ko ne dadne za ovakovu stvar, neće se smjeti pojaviti na bijeli1dan!. . . — Ti svakako ostaješ sutra još da urediš tu našu organizaciju i da ostaviš sve upute? — upita Lutfibeg. — Ostajem . . . E, onda si sutra moj gost. Priredićemo teferič na palučku i pozvati nekoliko viđenijih ljudi sa ženskinjem. Zaklaćemo četvero janjadi, pa neka se ženskinje zabavlja na svojoj strani, a mi ćemd na svojoj. . . I ti ćeš Omerbeže doći sa svojom Hatidžom. Neka se djevojka obikne i sa тојџп ukućanima. . . A ti Salih, ti se pobi'ini za janjhd.1 pozovi cigane, da ih ogule. . . I vrijedan da se pokažeš pred Omerbegom . . . Jesi li razumio? — Dobro. . . — odvratKmlrno mladić, koga jc ovaj razgovor o teferiču trgnuo iz pritajene dosade i iz neke prikrivene m isli’i nervoze, koja se s časa na čas javljala na njegovom licu licu. . . — Jeste li za to? — up.ifa Lutfibeg. — Ne branimo, — odvrati Omerbeg, koji je znao kamo cilja njegov prijatelj i zašto poziva i njegovu Hatidžu, i nije mu bilo mrsko. — Vrlo dobro . . . — Tamo ćemo ti predati i novce za top, nastavi Omerbeg, kao da želi prikriti svoju radost radi Lutfibegova poziva. — Dobro. — Eh, taj top!. . . Kako će se narod obradovati kad on rikne sa tabije i potrese cijelu okolicu! Misliće: povratilo se staro naše vrijem e. . . Ma bolja je bogami ovaka jedna stvar za naše ljude, nego da nam dadu svu zemlju i sva blaga, što ga ima cijeli ovaj k r a j. . . I onako je ubijen svijet. . . Nema ništa svoga i nekako ga strah, što živi i što se pokazuje u svijetu i hoda po zem lji. . . Barem da malo progleda i vidi da još nije sve propalo. . . još nije sve. . . nije . . . I oni opet potonuše u razgovor o topu, o starim dobrim vremenima. . . Počeše se zagrijavati. . . Ula­ ziti jedan drugom u d ušu. . . Nađoše neku svoju za­ jedničku točku, u kojoj se složiše do u tančine i zaploviše rijekom misli, osjećaja i čuvstva, zaboraviše na se i na okolicu, kao da nije ničega ni bilo . . . Salih nije ni jednom jedinom riječju pokušao, da se' umiješa u razgovor. Pred njim su bili starci Страна 133. za dva njegova vijeka stariji i dijelilo ga od njih i vrijeme i naziranje. štovao ih i cijenio. Znao je, da će svaka njegova riječ izazvati otpor i srdžbu i zato je ostao miran, da ne povrijedi sam svoje čuvstvo poštovanja prema njima . . . Oni su opet bili toliko puni samosvijesti da ga nisu mogli ni srna • trati jednakim po iskustvu i po snazi mišljenja i shva­ ćanja i zato ga nisu ni povlačili u svoje razgovore. I on se osjećao suvišan i sam. Počeo je ćutiti dosadu i želju, da se izvuče iz njihova kruga i potraži nešto zanimljivije, nešto, što bi bilo za njega. Znao je da Hatidža čeka tamo u svojoj sobi, da je sama . . . i što je najljepše . . . znao je i to da možda baš njega čeka. U njegovoj se porodici već odavna govorilo o njemu i Hatfdži. Naročito otac. Njegova majka, epergična i znamenita žena po svojoj origi­ nalnosti i po svome nekom herojskom izgledu i dr»žanju, u početku se protivila i samoj pomisli da njezino dijete uzme djevojku, koja nema nigdje ništa i koje bi£se*gna morala da stid i. . . U njezinu kuću mora doći snaha, koja će njoj biti ravna, ne samo po koljenu i po krvi nego, i po bogatstvu. A Hatidža nije više imala nigdje ništa. Majka joj je umrla odmah iza rata. Kmetove su im oduzeli, a i svi begluci, koje su imali, ostali su ух prijeporu, jer Omerbeg nije imao muSke djece, da ih sami obrađuju, a on je i tako bio nemoćan i star i davao ih već više od deset godina seljacima u napolicu. . . Tako su po novim zakonima Bošli seljaci u posjed sviju njegovih zemalja, a on ostao go kao p rs t. . . Salihova majka, znala je da za tu nesreću nije Hatidža kriva, pa ipak nije joj bilo drago, da u svoju kuću prima djevojku, koja joj nije ravna. Ona je za vrijeme rata, kad su joj bili u vojsci i muž i sin, sama pazila na svoja im anja. . . I priča se za nju, da je u vrijeme žetve znala uzjašiti na konja i obići sama sve svoje usjeve i njive i natjerati kljuse čak i na samo gumno među seljake i muškar­ ce i jao onome, koga bi ona uhvatila, da ne radi ili da k rad e. . . U njoj je ostalo nekog tradicionalnog herojstva muslimanskih žena, koje su znale opasati oružje i jurnuti na golo isukano gvožđe i boriti se istom snagom i istom odlučnošću kao i njihovi mu­ ževi . . . I te značajke su i učinile to, da su njezini begluci ostali nedirnuti i da su oni i bez kmetova još uvijek bili najbogatijim posjednicima u čitavoj oko­ lici. I naravno da ovakva žena nije mogla imati obzi­ ra prema onima, koji nisu imali ni te mogućnosti ni tih uslova da održe svoj imetak na okupu. illU ltl Ali kasnije se pokajala i popustila. . . To popu­ štanje je došlo nenadano i nekako sasvim neobično.. Bilo je to tako. Razbolila se Lutfibegovica i pala u postelju. . . Svi su mislili, došlo vrijeme, da ostavi ovaj tužni i nesretni svijet i preseli se u bo lji. . . Dolaze joj žene, da je obiđu, dolazi rodbina, komšije, dolaze svi, samo Hatidže nem a. . . Svima se ukuca- �Страна 134. V A Ј PET« Број 9. nima dalo na čudo, zašto baš ona ne dolazi. . . Ta hod i on se teško i polagano primicao Hatidžinom svi znadu, kako je Lutfibegovica volila njezinu majku. prozoru. To je bio onaj isti prozor, na kojem je ona To su bile dvije druge, s kojima su pjesme pjevale, kazala noć prije Aliji, da ga voli i da neće biti nje­ a danas eto njezino dijete ne dolazi ni na smrtnu gova . . . Našao je otvoren prozor. U polumraku sjedila postelju majčinoj drugarici.... Nešto ima po srijedi. Nije to samo tako. Počeli su i pred bolesnicom o tome Hatidža. Naslonila glavu na dva gola i okrugla lakta. govoriti i ona se u onoj ognjici i vatruštini osjeti ne­ Gledala je u neodređenost i nije ni primjećivala p ri­ kako neobično žalosnom i gotovo osamljenom bez bližavanje muškarca. Salih je zastao pod prozorom i Hatidže i njezina posjeta. . . I najednom je počela i promatrao tu prekrasnu sliku bez i jedne riječi. Ona sama iščekivati taj posjet, koga nije više b ilo . . . I je bila toliko odsutna duhom, da je nekoliko puta čekaj danas, čekaj sutra, dodijalo joj čekanje, a ne­ pogledala Salihu ravno u oči i u lice i da ga ipak nije strpljivost sve to više rasla . . . Počela je pitati za Ha- primjećivala. tidžu, pa čak je i tražiti, pa na koncu poručivati i — Gospođice Hatidža! — zovnu tihim glasom kad nje nije bilo, ona zaplače kao da je napuštena Salih. U tim riječima nije više bilo onoga nečega i prezrena od cijeloga svijeta i u tom plaču i bolje­ iskrenog i neposrednoga, što je svojstveno svima tici pošalje Hatidži ovakovu poruku: mladićima isto kao i djevojkama iz ove sred in e. . . — Sad znadem i ja što je nesreća, kao i t i . . . Bil^ je neka naročita učtivost, koja se stiče tamo Prije, dok to nisam znala, bila sam i suviše ponosna, negdje u zapadnom društvu, s kojim se Salih od prve a sadia, kad znadem, sad sam se izmijenila. Ti si^eto svoje samosvijesti počeo da štapa i da se orijentira’ i u svojoj nesreći ostala ponosna i nisi mi došla, a prema njegovim manirama, nazorima i shvatanjima. ja u svojoj poručujem tebi i molim te, da mi se smi- ^ Gospođice Hatidža! — ponovi on još tiše, kao luješ i da dođeš. . . Eto, sad znadeš, kakav je moj da se boji, da ne povrijedi onaj izvjesni obžir prema ponos. . . ženskom spolu, koji zahtijeva njegov odgoj. I zbilja, Hatidža je znala^sta misli Lutfibegovica — Ah! — kriknu djevojka i uhvati se za grudi. o njoj i njezinoj nesreći, osjetila se povrijeđ€nonTT''\N — Oprostite, molim. . . Nisam ni slutio. . . eto, ponos joj nije dao, da ne o b iđ e .. . Ali poruka J e — Tako' si me uplašio. . . na nju djelovala i onai^e đtišla. Lutfibegovica se iza — Žao mi je, i pravo da vam kažem i neugodno. toga posjeta već kroz nekoliko dana digla iz postelje. Djevojka je na čas iščeznula. Salih je ostao besa njezino se mišljenje o Hatidži sasvim promijehflp!1 ćutan kao i p r ij e .. . Stajao je nepomično, kao da čeka Salihu je bila poznata cijela ova stvar, ali on se ogrtač, kojim će se odjenuti, a ne svoju — zaručnicu. nije puno zanimao za nju. 0 ženidbi njegovoj mislili Djevojka se iznova pojavi na prozoru. I u lakoj mje­ su samo roditelji. I on je tu stvar gotovo sasvim sečini mogao se razabrati na njezinom licu strah i njima prepustio. . . Poznavao je Hatidžu još od dje- neka neodlučnost. . . tinstva, vršnjaci su bili i ona mu se sviđala, i ako nije — Niste me iščekivali?. . . ćutio nikakva dubljeg озјееаја prema n jo j. . . Znao — Iznenadila sam se. je i to, da je Omerbeg pozvao na večeru njega i nje — Zbilja? govog oca i da njegov otac poziva sutra na teferič — Da. Jako sam plašljiva. . . — i ona se povuče Omerbega i Hatidžu upravo zato, da se otpočne s tim još dublje u polutamu svoje sobe . . . porodičnim zbližavanjem i da se ta stvar privede što — Nebojte se. Ja nisam kao drugi. Mogao bih prije k ra ju . . . I on je ćutio nešto upravo kao dužnost, sjediti s vama u istoj so b i. . . što više kraj v a s . . . da mora još večeras razgovarati sa Hatidžom, da se u blizini. . . 1 da opet budete sigurni, da vam se ne mora upoznati i zbližiti sa njezinom dušom i sa svoje će ništa dogoditi. Čak se ni ruke vaše ne bih dota­ strane učiniti sve, što treba i koliko se m ora. . . On knuo, naravno, dok ne bih dobio kakvo pravo na je bio jedan od onih za koje ljubav nije bila riikakav to . . . problem, nikakvo pitanje i koji su tu stvar rješavali Djevojka se zarumeni i zadrhta. Sjetila se sinoć­ tako, kao da odijelo nabavljaju ili udovoljavaju obi­ njega slučaja sa Alijom. . . i počela i nehotice ispočnoj i najjednostavnijoj potrebi života. ređSvati njegove riječi i postupke sa Salihovim. I u I Salih se polagano i neprimjetljivo izvuče iz tome ispoređivanju javi se u njoj neko dvostruko društva. Obiđe oko cijele kuće. Pod njegovim su no­ čuvstvo, jedno, koje je dolazilo ravno iz srca, a drugo gama pucketale grančice i neko skrhano stablo, ba­ odozgo iz razuma, iz neke misli, koja je godila nje­ čeno možda pred nekoliko godina, kad se prozor raz­ zinoj djevojačkoj sigurnosti i ženskome ponosu. . . bijao . . . Zapao je u sjenu od kuće i bilo mu je m ra­ čno i neugodno. . . Neka mu travurina zaustavljala (Nastaviće se.) �Страна 135. T A J PET« Bpoj 9. Павле Лагарић. КРОЗ СРЕМСКУ РАВНИЦУ. Увск сам сс врло радо возио кроз Срем, кроз мртног загрљаја ноћи, али опет зато нису се поту бЛагОсловену земљу, зсмљу илодности и обиља. вратили у живот. Ножно сам заволсо њсне сребриасте врбаке, меко Дуго, врло дуго, ировео сам у косматрању злато њеиих ливада, тајаиствено Иутаље љеиих предмета, што ми изгледаху нежни, несхватљиви, шума, lioMo величанство њених храстова, благо н чаробни и што су ме за време дапа пеобичпо весепежно илаветнило љеговог тихог нсба. Увск je та лили својом бојом, формом, снагом и иокретом. земља мојој души говорила слатком снагом. у ПОсматран.у дочекао сам и зору. Око три Дап je био и сувише тоиао, стога сам одлучио сата 110сле иоиоћи осетио сам у нрироди неки иемир. да иутујем колима ноћу. Када еам ceo у кола, бешс ijyл0 се 11ежио шуморење. Чули су ее тихи и neза црне шуме зашло огромно црвено сунцс. Иољаис јасни звуци, нејасни као лако уздисање лишћа и су се трселе од иесама итица и иопаца, a мочваре цВећа, као махањс нежних крилаца. Небо беше од крекетања жаба. Небо лене сентембарске вечери јасН0) цссело u осветљено сребрним звездама, што беше иежно, плаво, живо, пуно љубави и меланхо- су ц0’адрашвале сањиву земљу. лије. Бсли и ружичасти облачићи полако су клиHa истоку се небо заруменило. Млада роса, разили нреко веселог плаветнила. Прашињавим путем ,-Сута п6*тцави и цвећу, још се није претворила у губила су се кола у таму, у мирноћу, у дубоке да- цежаи.бисер. љние, у ненознате просторс, у тамјанске мирисс« Убрзо се 'Ди.-о исток запламтио дивном свегцвећа и утонулог сунца. Коп.и су иолако вуклн ‘ лошћу. ПојаВило се огромио и црвено сунце, што кола. Сребрнаста прашина дизала се ио tio.ii^ckhai јс рробу-дцло шуму, брда, долине, села и куће. нутевима. Кад и кад je приула у таму но која Свугде се ocehao мирис, оиажала се леиота боја, итица, што je залутала од свога гнезда. .Куће, др- 4y]I0 сс троштање, зујан.е, клицан.е и цвркутан.е, веће и остали предшЈТи изг^кодху >сасвим црни. чуле сс пссме љубавиЧг чежње. Хиљадама шева лсПољапе, небо и звезде иос^тр»хо ■сам као у сн^__и^ц1ало се j(0 ружичастоме зраку, што су дивну Hoh je била све дубља. Села, пољане, дрвеће и несму певале сунцу. Њихове трилс надале су доле цвеће све je дубље тонулб у Дчатки сан. Једино су да земљу карЈшжна и ситна зрнца бисера. У и.ибили будни понци. Чуло jM и-лгњо избијан>е сатова ховим несмама било je слатких хармонија и часа сеоских богомоља и тешко дисање црие земље. робних и божанствених мелодија, било je радости Oko пола ноћи ‘појавио qe месец, али није био и cpehc. кадар да унесе душ^ у цео иростор, у долине, у Када сс и иоследн»а шева спустила доле на дрвеће и цвеће. Сви су се предмети отимади >из та- земљу, сасвнм свеж стигао сам у мирно Кушшово, МОРСКИ И ЉУБАВНИ ВАЛИ. Жалосна игра у пет чинова од « Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. ПЕТИ ЧИН. (Свршетак). Свештеник: Ту један мртвац на жалу лежи, Идите, na га дигните горе,Пријатељ његов ко je, нек дође, Нека га види. (Слуге иду према шипрагу) Немојте овуд! Около куле, Десно ту, где je приступ за лађе. (Слуге одлазе на леву .страну. Иза тога сс види кроз лишће како су запослени. Наиокон се подигни шипраг и причврсти, a онда се укаже празно местоЈ Чувар храма: (тихо) - Зато дакле —? Свештеник: Шути! Чувар храма: Ал’ господине, да нешто кажем: Ти иознаш она оба младића, Оног старијег ми смо затекли, Иа жалу тужна видели, да он Жалостан тражи пријана свога. E ho га слуге уза се држе. Свештеник: Идите, na га довед’те амо. Премда je ето своју слободу Ila још и више nponrp’o тиме, Све he се ипак опростит’ њему, Само нек овог однесе кући. (Чувар храма одлази на десну страну) Свештеник: (према Хери, која се придигла Јантином помоћи и неколико пута коракнула напред) Херо! �Број 9. ГАЈРЕТ. Страна 136 Херо: lio аове? Свештенин: •Ja сам. Послушај мене! Херо: (плашљиво гледајући натраг према Јанти) Што je с Нјим било? Где je он Јанто? Јанта: Ох. jao мени! Свештеник: Кад већ тај случај — Херо: Случај? Huje! Свештеник: Јест! ' Тиме нам ето дадоше бозн Сведоџбу крвну, да ми видимо, Како се љуте и како велик Твој je тај грех. Зато нам ваља скрушено ову Иоднети казну н да светиште Не дели љагу. Шутња иан вечна Нека покрива. што се je збило. Херо: Ја.д а пррлцигим, свусвоју сроћу И иропаст своју, срефећи међу Грешнима да се ja 'овде крећем? To ћу развикат’ noj делом свету, Што ja претрпџх, *ипак, изгубих, Што ми се део«; ко ме уцвили, Тебе ћу клети, нек’ ветри чују. И нека клетву однесу бозим’ Чак до на чфесто; јер ти __ ги си она Подмукло којид/одметну мрежу. ИшШ a њу иовукох, и он ту бешо Изгубљен већ! Где га однеше? Ј*а иде ii(ip_Ili (Чувар храма и многс слуге дов1 вар затим одмах одлази на лцву страну) Херо: Ха. ти, младићу! Тражшп то je ли Иријана свога? Тамо je тамо Лежао мртав! Beh су одатлс Однели н>(.та. Науклер: Ох. жалости! Хсро: Домиш ти руке, кад је већ касно? Ти се камениш? Тугујеш? Да, да, Нријане лепи! Он се нредао бурноме мору, моћи чије ил’ кога бога Не беш<‘, да га na путу штити. Зато га мртва тамо на жалу Нађох да лежи. A да ли ииташ, Ко то уради? Гле, овај овде II ja свештена девица — Тако? Хере Мсандра, мој — нас двојсга lloc’o je то. •Чукаво свеђер варајућ’ мене, Он ме не хтеде пустит’ у миру, Beh ми уснрати починак сваки, Да се приберем. A и ja с њиме : У савез ступих и ону се предах. Онда иза тог олуја стиже, Утрну лампу и као немаи Раздражи свуда дубине морске, 'Баш када он je пливао амо, Кад му не беше водића светла. Облак се. црни савио к мору Оно узбуја, злурадо затим Уз облак попе. Тиме се свака Застрла звезда, около свуда Била je ноћ. A onaj тамо, Кој’ беше пливач љубави сретне, Љубав не нађе, нит’ смиловања Иод небом откуд — Својс je очи к бозима диз’о Узалуд! Они то нису чули, Како то, je ли —? Јесу ли можда сиавали тада? — A он je онда почео тонут’, Тонуо — toh’o! — Затим још једном ►Поврх валова, na опет једном — Жар његов беше толико снажан Ал’ премоћнији био je савез Противу њега оних, који су 4 Душман, пријатељ, љубав и мржња — Тад море своје развали ждрело, И on би мртав. — A ja ћу платсат’ — плачући себи Отворит н>их, док мс од суза И крви једно окружи море. — Дубоко тако, к’о што je њега, Ужасно тако, к’о што je њега, / Смртно онако, као што море Њега прогута! Науклер: Леандре, мили, мој нежни друже! Боље je, реци, on нам све беше, I Uto оста, то су све само сене, Кад се расплину и нема ништа. Његов дах беше мирисни ваздух, Љегово око сунашце жарко, Његово тело пролетња нарав, A његов живот гвој живот беше, Moj живот беше, целога света. Па кад ми њега и.устисмо мрети И ми са њиме исто умресмо. — Дођи сад мени, пријане дођи, Хајдемо с нашим властитим лешом Обоје поћи. У тебе ето Ох, два одела — a твој иријатељ Ни једног нема. Дај му то једпо — Ми ћемо њега знконат’ сами. (Науклер скида свој огртач. -Јанта ra прихваћа) Херо: •Још само једном, да се дотакнем Његова тела, тог и.1Ц‘менитог, IIIto б(!ше пуна живота топла, С његових усни да саћет узмем Утеху — онда — Да, a шта онда? — За њим . . . (Прома чувару, који се вратио) Да л’ ти то браниш? Ja пријатељу мојсму идем! Ко ми то смета? Ти? �Број 9 ■Г A Ј Р Е Т< .(Она учини један жесток иокрет, a онда joj клоне глава и малакшу руке. Ланта хоће да je придржи) Пусти ме! Јер je убојство тешко. Ja њега. убих (Одлази на леву страну) Свештеник: (према Јанти) Ти за њим пођи! (Јанта оде. — Према Иауклеру) Ти остај овде! Ти си свој живот Проитр’0, ал ja ти га праштам. Само ако ћеш онога мртвог Однети кући и шутет’ док си Животом жив. Можеш ли, реди? Науклер: За мном су пошли другови с oiie Обале амо. Свештеник: Држи их спремне: , A куд сте њега однели тамо? Чувар храма: У храм. госнодине! Свештеник: A зашто у храм?Товори! • Чувар храма: To je обцчај. Свештеник: Кад je обичај, онда^нен буде! Држат’ се ваља свшс обичаја, Они су добриА A сад к њој идем, Чим ее уклони Оно што смета, време ђе балзам Ha рану метнут’. Да,' — чувство оно У првој клици, каД се угуши Оно he чуват’ од свега другог. Њу заведу, a одсле свету. Хајдемо скупа — ви н ас\ : пратите. (Сви одлазе) Страна 137. Отад замукну њен јаук тужни. Ал’ ja се ипак бојим, да нову He скупља снагу за жалост дубљу. — Кад je овако ех ja не желим Да имам драгог ни сад ни икад. Лепо je имат — али изгубит —? (Свештеник долази са чуваром храма и Науклером, за којим иде више пријатеља са деоне стране) Свештеник: A где je она? Јанта: E ho je тамо. Свештеник: Дигните застор! Јанта: Рђрподине! Свештеник: ' Дигните 'copg — дигните, рекох! A народ тамо сузбијте даље. (Диже"^*> застор и укаже се цела ( = простор где стоји кип божанства). До ње воде горе многе степенице. Леандар лежн иопреко на ниским носилима. Херо у некој удаљености на степеницама леЖећд на пола и иодбочена на десну руку, знатижељно гледа према мртвацу) Ко зове? Свештеник: ‘ - Т-Ч Дођи овамо! Зашто? (Устаје и ступа до подножја носила непрестано проматрајући мртваца) Свештеник: Te je жалости већ доста било За оним странцем! Средњи je део затворен са једном завесом, која Шта тамо чиниш? виси између етупова. Ha десној je страни предњег Херо: дела. кип Аморов. 0 његовој руци виси венац од Господине, ja мислим, размишљам. цвећа. Долазе девојке. Запослене су поспремањем жртвених посуда и скидањем венаца од цвећа. Дв<* Свештеник: се од њих приближују застору. Размишљаш? Херо (долазећи напред): Јанта (долазећи) Размишљам нешто. вио je тај живот! Ви њ уоставте, дајте joj мира. . Iuiko он беше, леп, млад и мио •Да тужит’ може за милим, добрим. Живот му пренун еваког обиља, To место гдс су донели њега A сад ту хладан и мртав лежи. По свом je чувству пронашла слепо. Ja сам кушала узет му руку, Јер joj то нико казао није, Ha je на своје метнути груди, Ридајућ’ горко ничице паде Али осетих, да студен њена С уздахом болним са сузам’ евојим. Кроз цело моје тело проструја. Е би у живот Дозвала њега, Очи му стале, без искре жара. Без каква утраха свеђер се мучи, Гроза ме хвата. Ух, јаох. мени! Ал’ будућ’ да он не мари за то, Пошто je мртав, она je no њем Свештеннк: Бледоме иала покривши својим 0, јака моја девојко кршна Грудима миле његово грудн, Сада сн опет ти дете моје! Устима својим његова уста, (Према Науклеру) Држећ' му руку у својој руци. У Н У Т РА Ш Њ О СТ ХРА М А. �Страна 138 ГАЈРЕТ« Број 9. Ти овај венац — ja иојас скидам, Ти ириђи тамо! Кажи, да л’ иознаш Ево га тсби у раку мећем, Пријаиа свога? Ти лсиа слико, — свс што сам била, Науклер: 1!1то сам имала, тсби сам дала. Он je то, on je, мој иријан бивши ЈЗнак прими, да сам и бићем твоја, Свсштеник: JI iciihcn тако с богом и иођи! Е, олда дођи! (Некоји се примичу лешу) Херо: A.r стаитс мало! Зашто? 1Нто вам се лкури? — Ну, али ииак Овештеник: Немојте још! Сада ће оии одисти њега. (Пристуни к одру) Херо: Баш сада? Никада више не видет’ тебс, Никад док живим! — Своштеник: Тебе, којп си овамо иш’о Дакако. Одевсн nohy, који се меии Херо: Сијао свстлом у тамну душу, A куда? И онда с тобом у њој ироцвста, Свештеник: Све што год има мило и добро. У његов дом. > Ти сад одлазиш одавде чамит’ У тамном гробу — Херо: И никад вишс да тс ne видим, Ja hy га пратит’. Већ да ми око за тобом чезнс. — Свеједно што je он сада мртаи _< v И даи he доћи и ноћца тиха, Ипак je био при-јатељ мој, ПролЦће, јессн, дугачко лето * Ja ћу стаЛоват’ там она.ж алу Оа својим чаром, али ти никад Где он тУшва. Леандре, чујсш? — Никад! Свештеник: Иикад за векаг за вска никад! Не може бити. Тii ћеш т; (Баци^е доле na мртвачки одар и сакрије главу Хсро: :> * међу јастуке). Ту? — рвде? Науклер: Свештеник: Ах, господине имаш ли срца! СвештенИца — ту! ‘Свештеник: Херо: Имам ja срца и баш ja стога iiU lllL L • Онда нареди нек се покопа Опасавам љу Ha нашој етрани, где je лремиио (Прсма Хери) И мртав леж’о, ту на подножју Од моје куле. A руке нека Доста je више. ЈБиљани бели ^вашен^ росом Херо: (придиже се уз припомагање) Изничу тамо, где лежи он. Доста? Свештеник: Мислиш ли? Доста! Што да сад чиним, Ни то ne може никако бити. Њега he однет’, a ja с њим нс смем. Хсро: Идем у моје богиње сада Не може, велиш? Савет иотражит’. Прати ме, Јанто, К ирестолу њену. Свештеник: Ви дотле њега немојте такнут’. To ne сме бити! Херо: (Према Науклеру) He сме? To ми обећај. Дај руку амо! — Свештеник (јако): Ха, што сс тргну? ДедГ To ми учиии тај иријаи твој! — He! Ох што си тоиал, Херо: Како je ово угодио, добро! — Па нека, ja сам навикла да сс Човеку ипак живет’ се слади! Покорим јачем. Бози то ниеу Ну, али пусти! — Ivo би угриј’о Триети хтели, н.ихова стога Сад моју руку? Хајдемо, Јаито! — Освета стиже. Узмите онда. Ал’ иггак најире скини ми всо Па га одиес’те! С очију мојих. С богом ми iioui’o, младићу лепи, Јанта: Како бих радо још једиом твоју Исмаш иа глави никаква вела. Узела руку, али не могу, Јер си всћ ледеп. Херо: Kao знак само, као амапет Да, збил.а! — Е, па хајдсмо! При нашем иадњем растанку узми A вн ми љсга пемојте днрат’. �Број 9 >ГА Ј Р Е Т . Страна 139. Јанта, која je ирихватила Херу, према свештенику) Ходник се свуда застр’о тамом. — Већ га узсше. — Hoće ra eno — Ох, госнодине, њу je всћ смртни Е, он се никад вратити иеће. Cnoiiao лед. Свештеник: (Херо која je дослс била na пола сједећи naслољена na Јаитино колеио сваљује се доле и лежи .Ил’ смрт, ил’ живот, лекар то знадс. Јаита: na стененицама). (водећи Херу): Jam a: Херо! Овуд, прииази! — Ту дигии ногу! — 0, jao мени! Ко ћс сад овој Ал’ се лелијаш. — Овуда само! Убогој овдс у иомоћ’ стићи! (Jam a води Херу, која се ноииње уз стеиенице. Један део девоја1са идс за њом и уједно заузимају Свештеник (враћајући се) места постављајући се уз стененице у један ред Они ће собом однети њега озгор доле. Остале се наместе на леву страиу доле Одвсслат’ барком. Још мало, na he тако, да заклонс носила). Раставит’ море злокобии cnoj. Јанта (после једне паузе устајући и силазећи доле) Свештеник (иолугласно) Ту море више нотребно иије Ви дотле њсга уклон’те даље! Кад и смрт има ту исту моћ, Науклер: Рфставит’, здружит’. Дођи, да видиш! Промисли али! Cteaijo барем изгледа мртвац Свсштеник: бвак, у нас зна. Мора. CJsciUTcmrr;: Када се ona поврати амо, Да ли то лудост из тебе збори? Томе всћ неће ту бити трага. Не-вбори, всћ.ме будала слуша. Пази ти, да те не сташ^главе. Опрезна лудо! Погледај дело Науклер: Мудрости твоје. Ila добро, хајдеку Свештеник: (Његови пратиоци долазе отраТаЛк прихваћају ноДа je то њепа живота стане! сила). J I ja бих живот свој онда дао, Херо (коју je подупрла Jam a it која се скоро/i;ioНеправди да се запречи само. пела na горње степ ен и ^ зспшче у тајчас 1— Али то није. нута лицем према^ делн) се пожури уз степенице горе. Клечи нред Леандре! (Брзо се окрене ба^ивши се главом и pj: у зрак) ти само људима оним, Који младића мртвога носе, Леандре! 'Тека још вани чекају мало, Јанта (обухвати je. Прсма носиоцима иовиче) 'ош je потребна њихова служба Стојте! Два су мртваца — a једна pana Свештеник: Кека им буде. Носите само! . v л (Према свештенику, који силази низ стспенице) Jam a: Ево се она омиче, пада. Нудер, човече, где си то noui’o? Дај га спустите! Срце joj ево Зар тако сада остављаш њу? Двоструко куда. Остани овде! Олушкиња једна Свсштепик: Слободу тражи. — Ja ћу се својој Куцање срда што je но живот, Кући повратит’ — огњишту своме. A двострук куцај — двоструки живот; (Свештеник одлази сакривајући лице) Носте ви њега! Оде шутећи? — Ником. се лекар не може рећи, Ta шутња иека казиа ти буде! Kora год претње болесних плашс. A ja hy сада бринут’ се за њу (Изнесу лешину na врата лево према позадипи. Kao и досле. Свештеник оде за н>ом) He могу даљо сносити муке Jam a (na степенидама клечећи уз Херу) У вашој кући. Зар овде нема помоћи, спаса? (Узима венац са Аморова кипа) Она he умрет’ (гледајући за носачима) Ево тај венац с лешем однес’тс. Eno их где ее примичу своду, (Додајући венац скупини која je заиослеиа ono Са друге стране долазе, који Херс говори према кипу) Чекају њега. — Навала одсвуд, Много обећаш — a зар овако Буктиње иламте. — Неко већ вањска Ти држиш реч? отвори врата. Ох, jao нама! — Крај — Опет се eno склопише грмећ’. — rW ID a �Стпана 140. ►Г A Ј Р Е Т « Бро) 9 Ata Nerćes: HADŽI VEJS1LAGA. Kad dobro zađe u noć, minu jacijski ezani, re­ dovito se viđa ljudska prilika kako izlazi iz birtije Crnog Dimše i otalen niz Baščaršiju tetura pjevajući svoju omiljelu pjesmu: »Oj, Jusufe, car te zove...« , pa onda uvijek dodavši: »Slatko ime Jusufe ...« uleti u obližnju uličicu u Ćulhani. Tu je mala kafanica Mešina, koja po danu poslužuje bakale i trgovce na Baščaršiji, a donekle u noći tu sjede beskućnici i merakčije. Odmah po jaciji Mesa ide kući na počinak a beskućnici tu ostaju i na konaku. Redovito je tu i naš Jusuf. — Kako je, Jusufe? — upita ga koji od gradske čalaćurlije, plesnuvši ga po ramenu. — Šta ti je briga, paskoviću! — odgovara* irfu Jusuf. A da ga slučajno tada tako upita l$qja~ ozbilj­ nija osoba, on bi onda, nekako šepetski, odgovorio: »Suđeno. . . hadžija sa tespihom, Ibro sa šeširom, a Jusuf zaljeva sitan bosijok pa bi onda opet za­ pjevao: »0, Jusufe, slatko im e!.. « i, začas bizalirko na drvenoj k lu p i. . . Hadži Vejsilaga U^tafcć, što ’no mu dućfp^gjZS^ govkama a kuća, na Ploči, poznat je dobro u sara­ jevskoj čaršiji. Spočetka je on u tome istome dućanu bio terzija, šio čahširc, fermenove i džemadane, pa kako se u zadnje doba te robe potražuje manje on baci iglu, pa poče da naručuje kod nekih mlađih, si­ romašnih krojača, da mđ šiju muške košulje, gaće, »pazarija« kapute i pantole. Poslije se dosjeti, pa savjetova nekoliko siromašnih djevojaka u komšiluku, da mu i one šiju, naravno* uz tnalu zaradu i on tako proširi svoju radnju, da je naročito srijedom vazda bio na nogama, poslužujući svoju mušteriju. Hadži Vejsilaga je steko. Nakupovao je kuća i dućana, pa daje pod kiriju. Otišo je jedne godine i na Meku i bio je koliko radin, toliko i pobožan. U njega se s vremenom podgojilo četvero djece, dva sina i dvije kćeri. Pa k’o sudbina ljudska, što ’no mu rekao sin Jusuf, čim podrastoše, razletješe se kud k o ji. . . Jusuf je prvi ostavio svoga hadžiju i dok mu je bila živa majka, k njoj bi katkad dolazio kra­ dom i štogod od nje primio, a od hadžije je bježao. Jusuf se odao piću, hadžija ga zbog toga jedamput izmlatio, pa Jusuf kako je tad ostavio hadžiju, nije mu se više nikad javlj’o. U čaršiji bi nešto kazaniso pa što zaradio, to u veče u birtiji, redovito u Crnog Dimše, sve bi popio sa malo mezeta. Pošto je bio ve­ sele naravi i džumbuščija, voljeli su ga sve akšamlukčije u birtiji Crnog Dimše . . . Mlađi sin hadžijin, Ibro, kao dječak svršio je ruždiju, pa onda, najviše na nagovor njegova dajdže, kadije Osman efendije, ode u trgovačku školu a po­ slije nje i u akademiju. Sada je Ibro činovnik u No­ voj privrednoj banci. I on nije s ocem. On, mladić . novoga vremena, novih nazora, nije se mogao da slaže s ocem, konservativnim čovjekom. Ibro dođi bi malo pokasnije u noć kući, a hadžija sjutradan na njega tafru. Ibro je to donekle trpio, a kad mu je umrla majka, hadžija je bio još mučniji, on ostavi hadžiju ii nađe Sebi stan sa nekim kolegom u Ale­ ksandrovoj ulici. Hoće da živi u duhu svoga vremena, slobodno. Sestre im se poudale a hadžija uzeo sebi st'arijp svoju sestru udovicu i s njom živi. Jedne večeri, kao i obično, u kafani Centralu, sjedio Ibro sa svojim društvom, pa ćeretajući o ovo­ me,,^) onome, dođe red da mu neki drug Omer Kr­ tica predbaci, što on kakogod ne trpi oca i s njime ne živi. »Bolan ne bio, — veli mu Krtica, — otac je tvoj danas-sjutra čovjek imućan, mogao bi, da se s njime slažeš, biti sretan. Šta ti misliš sa svojom plaćom u banci? Nije banka vječna, osobito na ovakoj krizi. Oh, baš si budala!...« — Pa njima će ostati svakako, — dobaci drugi Im drug. — Jest, moj brate, ama živo se gvožđe kuje. Zar ne može hadžija u svojoj jarosti konservativna i do skrajnosti pobožna čovjeka, sve svoje da uvakufi, pa šta ćeš onda?! — Mani, duše ti, šta me briga, neka radi šta hoće! — dobaci nekako usilno Ibro. — Kajaćeš se, Ibro, д meni je sve jedno, — reče Krtica naglo otpuhujući dimove iz fine cigarete . . . Jedne večeri, poslije gornjega razgovora u ka­ fani, sretne Krtica Ibru na korsu, u Kralja Petra ulici. — Zdravo, Ibro! — Zdravo! — Znaš, šta je novog? — E? — Tvoj se hadžija oženio. Zdravlja mi, danas. Uzeo bolan, curu od dvadeset i pet godina. Dok je to Krtica govorio, Ibro stao ko ukopan. — E, jesam li ti govorio, Ibro? Ne znaš ti, bolan, našega čo’jeka. Ima onde u zdravog starca još snage. Biće konkurencije . . . A ti, Ibro? . . . Nego, braco, popravjaj, dok se ima šta da popravi. Idi mu čestitaj i smiri se, uvuci se, pa spašavaj situaciju. . . 0, ha­ džija, hadžija!.. . — i poče da se vraški smije Omer Krtica. �J 'гјг' ■f Број 9.____________________________________»Г A J P E T t __________________________ Страна 141. Dželal Nuri: AKTUELNO STANJE MUSLIMANSKE ŽENE. (S turskog preveo: Salih Bakaroović) Žalostan je fakat da so žena konvencionalno smatra nemoćnim bićem, a još je žalosnije da se i sama žena takovom smatra. Ovo se stanje kod nas muslimana pojavljuje u mnogo izrazitijoj formi. Ali općenito uzevši žena sebe drži sitnom i neznatnom. Krasni spol misli, da je njegova glavna uloga, koju mora vršiti u životu, zadovoljavanje strasti muška­ raca. Zato je žena uvjerena, da u općim poslovima na nju ne spada kakva velika dužnost, te radi toga poklanja osobitu pažnju gizdi i dotjerivanju i živi za uljepšavanje svoga tijela. Kod žena, koje se sa­ stoje od duše i tijela, tijelo se predpostavlja duši. Koliko je poniženje ljudskog individualiteta, žrtvo­ vati svoje biće i svoj život za udovoljavanje fizio­ loških potreba drugoga! Što je žena naprama mu škarcu, to je i muškarac naprama ženi. Pa kada je tako, zašto i muškarci ne 'posvećuju toliku pažnju na gizdu koliko i žene?!.. .Tstina, Jizibfoška je dužnost i potreba važna stvar, ali ne treba da žena samo tomu žrtvuje svoje biće i da u tom pogledu sebe za­ mišlja u mnogo nižem stepenu od muškarca. Ovo je, vjerovanje ženu veoma ponizilo. Brak i fiziološke potrebe u životu muških, nisu baš toliko važne stvari, dok bijedne žene neprestano o tom misle. I ovaj jo mentalitet prouzrokovao, da se je žena mnogo za­ ljubila u isticanje . Danas se od žene’ zahtijeVa, da se neprestano ukazuje i radi toga ona poklanja osobitu važnost odijelu, toaleti, plesu, šetnji i 'zabavama. A ovo pi­ tanje »isticanja« u životu muškarac! nš zaprema kakvo važno mjesto. Sve ovo, što smo rekli, odnosi se na sve žene, ali osobito se odnosi na muslimanke. Kod nas je glavna dužnost žene, da udovoljava fiziološkoj po­ trebi svoga muža. I ova činjenica našu ženu baca na najniži socijalni stepen i uništava njezin indivi­ dualitet, dostojanstvo i samoljublje. Ovome opasnom stanju naše žene uzrok je naše udaljivanje od osnovnih načela Islama. Uzrokom ne­ znanja i tiranije, kod nas se je pokrivanje i izolovanje žene vrlo krivo shvatilo. Koliko je ova na­ zadna metoda pokrivanja žene u opreci sa uzvišenim šeriatom, opisali smo u jednom drugom poglavlju ovoga djela. Pretjerano pokrivanje i nošenje vela u veliko pridonosi fizičkoj, moralnoj i psihičkoj dekadenci naših žena. Kod nas žene sačinjavaju jedan poseban svijet za se, a muškarci opet drugi za se. Ovi se svjetovi ne poznaju л ne stoje u međusobnim odnosima. I taj je kontrast jedan od najglavnijih uzroka naše dekadence. Naše su žene osuđene da žive neprirodnim životom, u pravom smislu te riječi. Otprije su u istočnom svijetu postojali veličanstveni i raskošni haremi sa više žena, čiji je socijalni niveau bio vrlo nizak. Moguće da su žene u tim pro­ storijama mogle biti sretne ili su držale, da se sreća sastoji od takvog života. Ali današnji socijalni i ži­ votni uvjeti, ovo stanje više ne dozvoljavaju i radi toga žene u muslimanskom svijetu preživljuju veliku krizu. Sadanje stanje naše žene je nesavremeno, štetno i opasno po muslimansko društvo. I ako bu­ demo toliko uporni i tvrdoglavi, da i dalje podrža vemo ove nazadne metode, biće nam nemoguće iskoriieniti rak-ranu koja hara naš ženska svijet. U eri slobode i civilizacije osuditi jednu polo­ vicu naroda, da lišena ljudskih prava živi u zatvoru, kosi se i sa uzvišenim načelima islamskog šeriata i sa zdravim razumom. U današnje doba napretka i civilizacije, nemo­ guće je podržavati zastarjele običaje i metode pri­ jašnjih vremena. Naša zajednica svakim danom sve više trune. I uz ovakove okolnosti naša žena ne može da vrši kako treba dužnosti majke, supruge, drugarice života i vaspitačice. Znajmo dobro, da bez ženina sudjelovanja nema rimjera progresu jednog naroda. Društvo bez žene sliči gluhoj i nijemoj osobi, druge podučaje i u raznim socijalnim pitanjima su­ djeluje. U nekim zemljama Zapada žene su tek nedavno postigle pravo, da mogu vršiti zastupničko zvanje. Po islamskom šeriatu je ženi dozvoljeno, da može zastupati i na svim sudovima svoja prava braniti. Ova je dozvola apsolutna i ne potpada ni pod kakve uvjete. A današnje stanje je muslimanske žene u potpunoj opreci sa islamskim propisima. Ako se danas jedna ženska sa pismenom zastupnicom obrati ma kojem sudu, sudija joj mora priznati njezino za­ stupstvo. Šta više, prema nekim tumačenjima, žena može biti 'izabrana i za imama, to jest vladaoca. I koja od žena jedanput zadobije . to zvanje ne može se više od toga lišiti. Njena pripadnost krasnom spolu ne može biti uzrok, da joj se to pravo uskrati. Razmislimo zdušno: dok islamski šeriat ženi daje tolika prava i olakšice, mi smo naš bijedni ženski spol — da se grubo izrazim — potpuno zarobili. �Страна 142- >Г A Ј Р Е Т« Kakvo god zvanje može da vrši jedan obrazo­ van muškarac, to isto zvanje, po Islamu, može da vrši i jedna inteligentna žena. Po svojoj pameti, zna­ nju i razumnom vladanju, velika Aiša je smatrana ravnom samom Ebu Bekir-Es-Siddiku. A Hazreti Hatidža i svečeva kćerka Hazreti Fatime Ez-Zehra, po njihovom znanju nisu smatrane na tom stepenu. 0 ovom trebamo dobro razmisliti i cijeneći Islamijjet, u okviru ustanova Islama, naše žene podići na takav stepen, da im moradnu zaviditi i žene sa Zapada. 0 sljedbenici Muhamedove vjere! Ne vidite li, da Šeriat ženama daje sva prava i uzvisuje njihov soci­ jalni položaj? Mi se od ovih svetih propisa udaljujemo i naše žene neprestano držimo u sužanjstvu! Ako se postepeno ne otresemo ovih nazadnih sredovječnih običaja, mi ćemo se totalno uništiti. U tom slučaju među nas će prodirati samo nevaljali običaji Zapada i tako nam neće biti spasa. Zato-primajmo i primjenjujmo sve one korisne metode Evro­ pe za emancipaciju žene, koje su pri hvati lb svi civili­ zirani narodi i asimilirajmo se Jša tim metodama pre­ ma izričitim propisima Islama. A strogo izbjegavajmo nemoral i nevaljaštine Zapada. J er krasni spol ne može ništa više poniziti koliko nemoral. I iđ'aržim , da ljudski rod najviše ponizuje pokvarenost žene.. Muslimanske žene'"u Rusiji krenule su pravim putem. Dok muslimanke u ovoj državi odavno ne poznaju pokrivanjem koprene, bez dvojbe su mnogo naprednije od naših žena. I mogu ustvrditi, da su od svih muslimanskih žena na cijelom svijetu, one u Rusiji najkulturnije. Moralna čvrstoća naših tamo­ šnjih sestara zaista je dostojna dubokog poštovanja. Za to ovu stvar ispitajmo iz bližega i sa više ozbilj­ nosti. ^ I. Istina i ruske se muslimanke ne mogu smatrati, da su na kulminaciji svoga savršenstva, ali u tom pogledu postignuti rezultati dostojni su velike hvale i divljenja. Pa da li su se ruske muslimanke degenerisale sa ovim metodama emancipacije? Apsolutno nikako! Ja sam tvrdo uvjeren, da ruske muslimanke koje ne poznaju što je pokrivanje, stoje na mnogo višem moralnom stepenu od nekih žena pod čaršafom trulog Bizanta. Ne oklijevajmo, dakle, da primimo sve one ko­ risne ustanove tehničke civilizacije, koje se tiču žene i njezine emancipacije! U Evropi i Americi po. stoje neke opće i zajedničke tačke načina življenja. I dokle god tamošnji socijalni položaj žene bude viši nego kod nas, naravno je, da će u našem dru­ štvu postojati mnoge nekorektnosti i ovo 6e stanje prouzrokovati veliku zbrku u našem životu. Zato iz­ bjegavajmo da budemo jedna »primitivna« zajednica. Ta naš je Šeriat ženu postavio ne u »primitivno« Бро) 9 nego u savršeno stanje. I koliko se god naši mu­ škarci usavrše, ako sa njima paralelno "i naše žene ne uznapreduju, posao će nam ostati samo na pola dovršen i nećemo se moć i potpuno civilizovati. N a s v i j e t u ne p o s t o j i ni j e d a n k u l t u r n i narod, gdj e su m u š k a r c i n a p r ed o v a l i , a ž e n s k e o s t a l e n e p r o s v i j e ć e n e . Ženske ne sačinjavaju jedan narod za sebe, a muški opet drugi za sebe i muška polovica jednoga naroda ne može zasebno živjeti od ženske polovice. Jer muško sa ženskom i žensko sa muškim sačinjavaju potpunu ličnost. Kako je u ovo napnedno doba nemoguće po­ državati tiraniju u politici, tako ju je isto nemoguće podržavati i u socijalnom životu. Dok se svagdje zbiljski nastoji, da se podigne kulturni stepen žene, ni mi ne smijemo naše žene ostaviti u sadanjem stanju; u protivnom slučaju one bi pale u još niži socijalni položaj. I zato što do sada nismo o ovom mislili, kod nas je istom sada nastala socijalna re­ volucija. Budimo uvjereni, da je istočno pitanje pro­ izišlo od muslimanskog ženskog pitanja. Jedan na­ rod, koji u neku ruku živi u agoniji, osuđen je na propast i rasulo. I u jednom ovakovom življenju ne treba tražiti- veselja i zadovoljstva, volje i deala, te želje za progresom i blagostanjem. Ovi su zastarjeli običaji ugušili mnoge skupocjene sposobnosti, vrline i plemenite osjećaje kod naših bijednih žena. A naš način življenja djelovao je i kvalitativno i kvantitavno na mozgove naših žena. Do Petra Velikog i u Rusiji su žene, kao kod nas, bile od svijeta izolovane i vječito živjele u za­ tvoru. U Kremlju u Moskvi sam vidio ostatke pro^ storija, zvanih »TEPEM «, to jest ruskih harema, koji su za njihove žene sačinjavali blagi pakao. Pe­ tar Veliki je sa nekim metodama i reformama, koje su se onda smatrale odveć tiranske, prije 200 go­ dina ovo stanje ukinuo. Istina ovo je prouzrokovalo dosta zbrke i nereda među ruskim narodom, ali kao kod svake revolucije ovo se je moralo tolerirati. Pa kako je Petar Veliki uspio da proizvede tu veličan­ stvenu revoluciju i da naprosto Rusiju prenese iz Azije u Evropu? Ovo je pitanje za nas muslimane vrlo koristonosno polje za istraživanje. Da Petar Veliki sa njegovim revolucionarnim i organizatorskim genijem nije ukinuo te ruske »tereme«, zar bi se u Rusiji ostvario ovaj veliki progres i civilizacija? Također, da su i u drugim zemljama žene bile izlovane i pokrivene, da li bi se ostvarila savremena svjetska civilizacija? Progres je nuždan i po Islamu »farz«. Ali progres i kultura ne mogu se rcalizovati u krotkom vremenu. Na primjer, Kinezi �Bpoj 9. Г A Ј Р ЕГТ< se u jednom momentu ne mogu asimilirati sa zapa­ dnom civilizacijom u onom stepenu u kojem se da* nas nalazi njemački harod. Zato i mi muslimani trebamo dobro paziti kako da ostvarimo taj postepeni napredak i kako da ukinemo postojeće metode u našem životu. Ako bez opreznosti i na brzu ruku na taj posao odredimo je­ dan pravac, nastupiće reakcija i umjesto da napre dujemo još ćemo više nazadovati. Страна НЗ. Ovo što smo istakli oasobito je vrlo važno za naše žensko pitanje. L. Biichner i Charles Letourneur uz mnoge druge sociologe, tvrde, d a će s e ž e n a m a u č i n i t i v e l i k a n e p r a v d a , ako i m s e s v a p r a v a o d j e d n o m d a d n u . Tre­ ba, da i prava žene dolaze evolucijom, paralelno sa razvojem njihova razuma. I ja sa moje strane skrom­ no predlažem i želim da i mi ovu teoriju primije­ nimo na naše muslimanske žene. Тлат ш г ра^о од посјетб забаве, пгто држимо овај пододбор није заслужиб. Гајретов пододбор не може и не смије пропустити a да и овом приликом не изрази своју дубоку захвалност госпођп Ајишехануми Галијашевић, која je не жалећи труда, no на—ннш ^кућама сакуппла богатог муслиманског веза и тиме помогла, да je преко % добитака на томболи било испуњено У Тузли даваће 30. о. мј. 'у 9- 'а т п ца-вечер у Хотел в&зфм наших ври једш и сестара н а чему им пододбор искрено Бристолу, уз судјеловање војижлгузисе, велику свечану j f a t благодариД / Оаву, за коју већ сада влада врло велико интересовање како даарочита пак хвала госпођама Руж и Предраговић и у Тузли тако и у.читавој области тузланској. У копцертном Ковиљки Хрљез, које су својом сарадњом на самој забавн дијелу програма питомци пзвађају »Хаџи Лоју« од Б.- ,Нумного допринијеле њезину сјајном успјеху. шића, a питомице »Он« од Ћоровића, у режији г. A. Ћурчића, Лијопа хвала овдашњој учитељици госпођици Миленп члана сарај. Нар. Позоришта. Порбд тога мјешовити п жснски Вокић и госпођицп Ш тефидн Мађаревић, које су поред свога хор Гајретових питомаца отпјеваће неколико пјесама под равеудјеловаи.а као дилетантице уложиле много труда и рада нањем проф. Ф. Маћејовског. Послиј^ концертног дијела прооко уређева томболе, декорисаља сале и позорнице. Тако исграма развиће се анимирана забава сач игранком и разннм то хвала и нашој младој дилетантици госпођнци Мелећи Ајаатракцијама. Нарочито биће богата томбола са окупоцјеним новић. нредметима. Како прошле тако и ове забаве наш срески школ. надСутрадан, у недељу, направиће излет у 'околицу, a у зорник г. Стево Предраговић примио je na себе дужност редатеља комада Ј. Ст. Поиовића »Чандрљив муж«, те му се подне приређује градска оиштина у Тузли водстбу Гајрета пододбор искрено захваљује н а уложеном труду, као n свој банкст у Хотел Бристолу. Поподне посјетпће Креку и Лукагг. дилетантима који су са пуно воље и труда посјећивалп вац, гдје им се такођер припрсма топао дочек, a на вечер око пробе и свој труд окрунили себи и пододбору на понос. 9 сати повраћају се у Сарајево. Нека je хвала одбору Хрв. Мусл. Читаонице која нам je уступила као и прошлнх година своје просторије, a тако исто Гајретова забава у Т е ш њ у. и овдашњем чиновннчком хслубу. Хвала свима који бпло својом посјетом било даром з абифе и томболу помогоше да овај Трећи дан бајрама (5. априла о. г.) одржао je Гајретов пододбор може у биланси својих материјалних успјеха у овој пододбор у Тешњу своју редовиту годишњу забаву, која je годиии уписати једну лијепу суму од Дин 7.000.— као чист како обзпром и а морални тако иа матерпјалнп успјех бпла ириход овогодишње забаве. једпа од најуспјелијих забава ове сезоне у нашем граду. Пододбор Гајрета. Иза програма,- којег су на опште задовољство извсле вриједне госпођице и господа пријатељи Гајрета, развила сс Гајретова забава у Г а ц ку . je интимпа и угодна забава до ране зоре. Пододбор Гајрета у Гацку одржао je своју годишњу Овом прпликом нарочито морамо истаћи једну радосну забаву 4. априла о. г., која je успјела морално и материјално. појаву a то je многобројан посјет од стране наших свјесних Чист прнход ове забаве, поред све биједе која влада тежака. Њ н х око 200 посјетиоца дало je најачп аргуменат у Гацку, износи Дин. 2247.—. свијести и разумијевања за велику Гајретову идеју међу нашом браћом са села. Забави су онп, пагаа браћа са села, даР ам азански дарови Гајретовим ко н в и н кт и м а . ли чисти карактер што нас особито весели, али уз то мораKao прилоге за побољшаље храпе пптомцпма-пцама у мо на жалост копстатоватп једну жалосиу чињснпцу и насарајспским кошшктима дароваше слиједећа гг.: Браћа Ахглаеитп да нам je жао гато сс je мпого грађанства апстппи* Посјета Гајретове ом ладине Т у зл и . Питомице и пнтомци Гајрета под водством чланопа Главпог Одбора те чланпца Гајретове женске иоЈфужнице, на челу с предсједником г. др. Хасанббгорићем, л утују крајем овог мјеееца у Тузлу, гдје им се n p iftp rf|a од стране друштав а и грађанства града Тузле врло срдачан дочек. �Страна 144. ТАЈРЕТс меташевић Дин. 1000—, X. Х асанага Незирхоџић Д и н UTO.— , Б раћ а Сулејмановић Дин. 100— , и »Дрина« Д ин loo.— Г. Ибрахпмага Демирџић даровао je у нарави 2 кг масла» noла стоље сухог меса, 25 кг пиринча и 50 кг граха. Гг. Бакшић, Ћатовић и Крилић дароваш е 15 метара штофа. Број 9. 2 — A h m ed Š u rk o v ić , O m e r H eb ib o v ić, H a jd a r T rn k a , НаШ P ila v , S a lk o k e rić i S a lk o G jo n k o . P o D in. 1 — A v d o T in ja k , F ejzo Im am o v ić, M eho S k o ru p a n i O m e r G luho. K ak o s a k u p lja č u ta k o i d a ro v a te ljim a u p r a v a s e G a jre ta o v im n a jlje p š e z a h v a lju je . У права Гајрета срдачно заваљ ује на овим прилозима. D o b ro v o ljn i p r i l o z i z a G a j r e t iz V a re š a . ХАЏИ БАЈРАМ АГA ФОЧО N aš p o v je re n ik iz V a re š a , p o slao n a m je s v o tu od D in. 2.251— o d k o je o tp a d a D in. 560-— k a o p r e tp la ta z a У понедељак 18. o. мј. преселио je н а ахирет у 81. тод. list z a g od. 1927. a D in. 1.691-— k a o s a k u p lje n i d o b ro v o ljn i живота једна од најугледнијих и најмаркантнијих личносги p rilo zi, k o je su d a r o v a li o v a gg.: R a d n ici iz ru d o k o p a P ržići, наш ега шехера Х а џ и В а ј р п м а г а Ф о ч о . Умро je велики p o v o d o m p o zitiv n o g r e š e n ja m o lb e z a m e re m a t D in. 100; добротвор нашега Гајрета н ецих хумаиих- лруш тава. НеH r v a ts k a B a n k a d. d. V a re š Din. 300; S m ajlh o d žić Ib ra h im стало je са позорницс живота човјека, који je чигав свој D in. 100; K a ra m u s ta fić M u sta ia D in. 100; H e rlje v ić Iv a n D in. жнвот провео у раду н ибадету, који je утро миогу сирогин.60; M u stafa H a s a n a g ić Din. 100; B ra ć a S a le to v ić i Din. 100; N a d a lje sa k u p ili s u n a s a b ir n e a r k e gg.: Š a ć ir H ad žih alilo v ić еку сузу, многе упутио .н а л р ави 1>ут и помогао кх. Снроu č ite lj iz B o ro v ic e D in 135; H u so O p e rta iz D a šta n sk o g D in. . тиња муслиманска пзгубила je у љему fiea сумље. свога нај72; Ib ra h im M uftić iz L ig a tić a D in. 85; O sm a n S iro ta n iz всћег доброчииптеља и заш титника. на га зато ona najiuntie T r to r ić a Din. 82; B r a ć a S a le to v ić i D in. 85; B a jro L ik ić Din. и (ЛТ^акује. 38; E m in B rk ić D in. 70; Š a b a n L ojo z v a n ič n ik iz V a re ša ^олико je рахметли Хаџи Б ајрамага ono опште вољен Din. 191; A lija Z u b a c a iz S tr ije ž e v a D in. 33; i Ib ra h im F azlić u поштован' међу сарајевскнм грађанством, најбол>е je воiz Č u n iš ta D in. 40- к азала њбгова џеназа. која je била јед н а величаногвело дирD a ro v a o c im a i s a k u p lja č im a d o b ro v o ljn ih p rilo g a n a š a љ и п а ^ т н и ф е с т а ц и ја љубави и поштована л рем а Vi.uy. b r a ts k a s r d a č n a h v a la . Џеназа je била еутрадан у уторак 19. апри-ча о. r.. који je освануо с п л у суморан. Ова суморност дана као н P r i l o z i G a jr e tu iz B je lim ić a туга грађанетва, i ; o j \ j e дошло д а искаж е ладњу лочаст мсрхуму. чпнило je утиеак као да су љ уди и прлрода плакали G osp. E d h em B e k ić , u č ite lj u B jelim iću, sa k u p io j e i 'Кад губитком једног ријегко'доброг и обљубљеног човјека, na p o sla o u p r a v i G a jr e ta sv o tu od D in. 147— , k o je su p rig o d o m ra m a z a n s k o g b a jr a m a d a r o v a li s lije d e ć a gg. о још - вилче »ојачавало опште раеполоа.-ење туге, болн 'учености у срцима људи. P o D in: 20- - Edhem ^B efćić i F e rh a d K urto v ić; po Друш тво Гајрет, чмји je био велики добротвор, зпдр15'— R a šid S irb u b a lo ; p o Din: 10'— R a šid T rn k a , Ć am ilb eg vlahe добра дјела м име рахм. Х аџи Б ајрамаге <1»оче у Вј С-чиŠ u rk o v ić M um in T u c a k o v ić i S e lm a n B ib er; p o D in. 5 — твј уепомепи, јер ra je ои много задуж ио. M ujo B o z a lija , H a s a n O sm a n k a d ić , D ž a fe rb e g Š u rk o v ić , Породицн рахм, Хаџи Б ајрамаге наш е иекрено еаH am id T a n o v ić , i D e d a g a Š upković; po Din: 4 — НаШ D a u t учеш ће a мерхуму нека je мјесто у џенету фидсровен ала! i A v d ija K a la jd ž ić ; p o D in. 3‘— M u ja g a B o stan d žić; po D in. Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasatk društvo »GAJRET«. — Gle val I odgovorni uredalk: Hamid KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajref [jHip. Tvornica Cigarpapira S. D. fliKalaj, Sarajevo, m aže se naruiiti i р ге к о d ru štva .G ajref u Sarajevu д. д. у С а р а је в у . Т ел еф о н б р . 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословвма. Улошве на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити 10% уступа културном и просвјетном друштву .Гајрет". li CIPELE jer je ona^ najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Rudolt Bole, Sarajevo B istrik , 25. T elef. 783. P o št. p re t. 75. �V Ibrahim Šabanagić i sinovi Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broi 27 Ш) Trqovina manufakturne robe i skladište gajtana T e le f o n : T r g o v in a b r o j 48 1 — S ta n 7 6 7 Н И Ш аН Н Н ааН ЈаВ Ш Е Г аН Ш Н В Ш Н § IS Ia a . j i ž а х а Braće Bašcigićci Sarajeoo trgovina muzikalija I materijala za pisanje I risanje. Bogalo slona* riSte hrnalsklh 1 srpskih knjiga H Bajram aga Foča I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Telefon 455. i i Basme engleske, francuske, talijansko i češke u najvećem izboru. Bogalo skladište bezova, šifona, zefira, štofova, ■ šamija, fesova, rubaca, čarapa i l. d. . Čitajte ,Gajret‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti h z sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! tttttv tttttttv tttttttttttv v ttttttttv v v tv v v v v � https://kolekcije.nub.ba/files/original/052da102cb944d101dce702689c56365.pdf 19e6243cb1386d343b66f192736fadc3 PDF Text Text Gosp. Riza ef. Muderizo-vić, Zem. ^ 'j7'e ' Saraiev0 Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 10. Сарајево, 16. маја 1927. Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђаци добнвају лист у пола цшјене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ: Владислав Тмуш а: Уз мирис јоргована. Х ам за Хумо: Баштованова несма. Мих. Делибашић: 0 горо иоја зелена (Пјесма). Свет. М. Максимовић: Очи (Пјесма). Ахмед М урадбеговић: IlOHOC (Роман из слиманског аристократског живота). Ara Hephec: Из „Нових Листића*. Генерал Ж иван Ј. Ранковић: Бптка на Гајретов Гласник Величннствен дочев Гајрета у Тузли. — Гајретова аабава у Теслпћу. — Даљљи утеиељачн Гајрета у |'резу тешањскол. — Нови добротвор Гајрета. — iTBiia града Приттнпе за Гајрет. — Нажња upena иитолцила Гајрота. Шуматовцу. Народне Умотворине: Hazim Muftić: Pohlepa i skromnost (Priča). Fehim H Baščaušević: Seka Zuke Atlagića (Рјезгаа). Фељтон: Прослана 15-годншњнце Оснапа Ђивића у Мостару. Концертпо вече „Београдског Гајрета". Књижевност: Нове књнге. Уредник: Хамид Кукић. �д ! Г И В В В В В В В В В В В В В В В В В В В В В Г О В В В В в в т г Ј 1 в в в [ ј 1 В 1 Д 1 1 ¥ г а г 5 1 С Т 1 1 [ . 1 |ј ] li ■i sJ S в в в s в в ш в в Potpuno uplaćena dionička glaonica Din Rezeroe Din 1,600.000 — 10, 000 . 000 ’— Unuka se bavi svim u bankovnu struku spadajućiin poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilnrno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne knlturne i humanitarne ustanove. Zavod jc angažovan kod „Yarđe“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantilia" u Sarajevu. Od čiste dobiti daje iO°|0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. I Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka tiajret najbrže i najkiilantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. -.s h b b b i IBBBBBBBBBBBBBBBti ввввввввввввв ■IBB готда с ж о • сж о • сж о • сж о • с ж а • СЖ«>• СЈГО• слго • curo • • с ж а • CJTD • СЖ) • СЖ9 • C«D • СЖЗ C«D • СЈГО• • QK> • СЛГЗ • CVD СЈК>• слга • сж о • i i i • СЖОСЖОСЈГО# • СЖОСвПСЖО* općine g ra d a Sarajeva Temeljna glaonica 40,000.000— dinara Č ekovni račun kod P oštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 D • Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. O sim toga ima svoju I Z A U A G i t O N I C T J i ------------------------- -— ■ — ”— • s § • koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. | 9• СЈГ> • СЖО • СЖО • C * 0 • СЖО • СЖЗ • С ИО • СЖО • СМО CJfO • c » 0 • 2 J D • C * 0 • C*«> • c * 0 • e * D • • с ж о с м о •• �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА И злази Г. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 10. Сарајево, 16. маја 1927. Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијене код Главнот Одбора или код Управа — Гајретових конникта. — Владислав Тмуша; УЗ МИРИС ЈОРГОВАНА. Ja не знам јесте ли ви осетили како нешто- особито лепо и заносно има у мирису јорговаиа. Ja kao да с његовим мирисом^ чујем и neko заносно шанутање. Кроз његов мирис~ка<£ Црича и иролећна ноћ, и њен свежи встрић, na n'puO небо које je осо-— бито лепо у ведрим пролећним ноћима. / Често сам пута поћу ce/ftJo уз мој јоргован. Ветар ми je сносио његов;мир]Јс и јаЈсам само за .то заволео и њега и пролећне иоћи. Сјпријатељио сам се с мојим јоргованом и једном, у саму.пуцвћ, испричао ми je ои једцу причу. Ja не знам, рече ми, имш ли и д шас таквих ј б у ди које изгледа да je БодТггворио само за то да их нечија охола и туђииска нога згази.. исто онако као што љ уд и , без икакве милобти, зна iy откинути какав леп цветак na га бацити. lipe двадесет година била je таква једна девојка, која je имала исто тако тужну историју. Она je била ирепаже^иг само ради иеке зле ћуди и охолости, a пре тога, сиремила je у гроб и онога кога je она волела и који je њу волео. . . »Почећу причу č њим. Ово су ми причали моји другови: »Био je онда један младић. Звао се Раде. Отац je хтео да му син буде трговац, зато га није ни иослао да даље учи иосле четири разреда гимназије. Раде се није ни' мало противио. Не зато што je заиста имао воље да постане трговац, нити ради тога што je мрзео школу, већ тако. Kao да je имао нешго боемског у себи, a биће да je имао и нешто иесничког. Заносио се увек нечим. Идеалисао je. »Клица песничке, чудесне биљке била се заметнула у Радовој души још у раном детињству. Прву je песму спевао још као дечак. Могло му je бити једва дванаест година. Није je никад бацио на хартију, већ лежсћи на ностељи, потиуно сам у соби, и глсдајући некуд нсодређено у таваницу, извила се та његова пссма као да ју je нечија свилепа рука испрела из његове душе. »После, у гимназији, радио je све друго само je најмање учио. Мислио je да има сликарског талента и непрестано цртао na онда покушао и да слика. Увеличавао je no безброј пута фотографију свога рођака, тмц! кад je мислио да je готов увидео je да je то неки други човек, ни налик на онога кога je сликао. Наков таквих многобројних, a неуспелих, покушаја вратио се песми. Занело га je Вождово доба. Опевао је.јуначке подвиге његових војвода, али није имао смелости да их прочита 'на скуну друштва »Пријатеља-књижевности« које су међу ђацима образовали професори. Давао je неке од тих својих песама друговима, Они су га хвалили и нодстицали да их прочита јавно, али он то ипак није учинио. »Тако занесен, сав нссређен и нсодређсн, ступио je у живот да тобож постане трговац. Отац га je слао мањим трговачким пословима у окружно место. Он je то свршавао како je знао и умео. Један пут се на путу. пред јесен, срео са својим друговима који су већ' ишли у учитељску школу. Честитали су му јер je у једном омладинском листу била штампана ирви пут једна његова песма. Тек онда je видео како je смешан: иде пешице, у опанцима, бави се сасвим прозаичним пословима a овамо носи душу песника. »>Дуго су му звониле у ушима речи његових другова и пала му на ум та његова песма која je певала, о лишћу што опада у јесен. Чинило му се да ће и његов живот бити сличан томе листу којега ће једном понети слана и вихор. Te се вечери у њему извршио потпун преврат. Погледао je чаши у дно, опио се и умало што није дошао у затвор, јер се усудио да на сред улице пуца из револвера. »После није више остављао пиће. Опијао се често, a песме као да су однекле навирале. Већ су два листа штампала његове радове. Уредници су га хвалили и подстрекивали, али се десило нешто ради чсга су престале да излазе његове песме. Није да je био прсстао певати. Напротив, певао je још више, али не природи, ни народу, већ својој драгој. Он се заљубио. »Била je једна девојка, ne тако лепа колико мила и љупка. Имала je црне велике и, што веле, загонетне очи. Огледала се у њима лепота и мекота њене душе. Била je црномањаста и тек што се задевојчила. �Страна 146 Г A Ј Р ЕТ. »Он je њој спевао безброј песама и написао још више писама. Отпевао joj ноћу са друговима толико пута, — али она није одговарала ни на једно писмо, није му никад послала ни ио коме ни један иоздрав и није се никад ни помолила на прозор. Шта више, није се никад ни насмејала на њега, али га je ипак волела. »Била je чудна и жалосна судбина њихове љубави. Она je имала једну родицу за десет година старију од себе. Није се још била удала нити се могла лако удати. Било je то самовољно и охоло чељаде које je мислило да њему свак мора служити. Всле да je много избирала и одмах с тим je изгубила све симпатијс. И баш та сигурна кандидаткиња за уседелицу била je главна сметња њиховој љубави. To je био нека врста тирана јер je као старија с неким правом тражила да се Рајка, као млађа,- не сме ни жива јавити док се она не уда. Рајка je била добро ваепитана, иначе сентиментална и болећива. Жалила je Милену и увек настојала да je ни чим не увреди, или да joj нанесе болове. A знала je да ће Милени бити и жао и тешко ако дозна да њу неко воли, као много млађу. Помишљала je да би се моглолп то догодити да се она уда пре Милене, a то, je -сматрала за неку врсту греха, јер je знала како би то тешко пало њеној родици. Једно то. a друго и сама Миленина прирођена охолост. р суровост која не трпи никаквих такмичења^ блли су главни разлог да Рајка није хдела да ма и најмањим гестом покаже да воли неког, a све за то да на_би дала повода да њена родица због тсга иати. »И колико je год Рајка патила што мора, бар за време, да пригуши своју младост, да обузда своје осећаје, и да ономе кога воли нанесе јголико болова, толико je Раде био очајнији. Онако млад, ионесен бујицом крви и осећаја, није знао за меру, нити за препреке. 0 каквом расуђивању, разуме се, да није могло бити ни говора. Њему je изгледало да га она не воли, шта више да неће ни да га види, али то није расхлађивало и убијало његову љубав. Она се напротив све више распламсавала. On се потпуно одао неуредном животу. ПиЈанчио je често. Родитељи се всћ забринуше. Отац je већ увидео да je иогрешио што га није дао да настави гимназију. Beh je јасно назирао да ће му син, ако овако ластави, коначно пропасти. Дознао je све: да je заљубљен, да се опија, али му je било најтеже да пева некакве песме које су чак и штамшане. Видео je да му од сина никад неће постати трговац, да он неће никад имати своје куће, a овако, не свршивши до краја школе, биће осуђен на тежак живот, јер није ништа постигао. Почео се стари озбиљно бавити мишљу да га да да настави гимназију, али je увидео да je то и тешко и немогуће. Прво: већ су прошле две године узалуд, a друго: он je био материјално пао да није био у стању да га издржава на школама. Био je na великој муци, али je на лослетку прибегао нади да ће се и Раде ипак једном нримирити. Зато га je мало јаче и притегао и почео водити надзор над њим. Забранио му да no ноћи излази, али je после два месеца дозпао да Раде тера no старом. II. »И Раде je био као ти, ластави јоргован. Највише je волео мирис јоргована. Дању би се искрао из Број 10. радње, сакрио се у башти na под једним јоргованом знао остати дуге часове. Мирис јоргована имао je неку силлу драж за њега na чак и моћ. Он се губио у томе наслађивању. У тим часовима није осећао ни горчине, ни болова због љубави. Мирис јоргована га je запајао, дизао му дух и крепио га. Навирале су му песме и он je опевао срећне часове будућности. Нада га je тако крепко дизала да више не би очајавао. »Па и у првим пролећним ноћима, кад би знах) да. je те вечери неће моћи видети, он je дуго и дуго остајао под јорговаиом. Једном га je тако и зора затекла. Био je сав мокар од poče кад се тргао, јер je напослетку тако и заспао. »Прошла су тако два пролећа, a његова Рајка још увек нема на сва његова љубавна дозиавања. Цела je паланка знада да je он воли, али није знала. као што ни он није знао, да и ona њега воли. »Он се потпуно променио. Од неуредног живота оронуло je његово здравље. Знао je да га једино Рајкина љубав може излечити. Пружао je руке њој и богорадио за њено срце. Трећег пролећа се осмелио да нађе једног поузданог посредника да дозиа једанпут истину: или га она заиста волП, или не воли. »Но ни то није помогло. Рајка je ћутала као сгена. Ни једна реч није прешла преко њених усана. Она je све своје ocehaje дубоко сакрила у срце и душу и није дала .да ико приступи тим вратима и однесе њену тајну. '»Сав очајан увиде Раде да се тако неможе више живети. Одлучи се на енергичан корак. Написа joj писмо и упути. У њему je позвао Рајку да те ноhn изађе у башту и да му каже само толико: воли ли га или не воли. Написао joj je и то да се они више никад неће видети ако се не хтедне одазвати још овај пут. »Била je ведра пролећна ноћ кад се Раде испод гробља, na онда преко туђих ограда и башта, упути њеиој башти. Бзлагао се опасностима јер je већ ноћ била дубоко овладала na га je неко могао дочекати и као лопова. Прозори њене куће били су још осветљени. Негде je неко псето залајало кад je већ хтео да се смести у сенку једне воћке. Он се утиша док се опет све смири. . »Боца кон.ака и револвер били су уза њ. Седе и загледа се у прозоре. Тамо се угаси 'видело. Сад су сви полегли. Треба ,дакле, причекати још само мало. »Раде се поуздано надао да његов позив неће остати неуслишан. Требало je, даклег још нешто времена док Рајка буде сигурна да су укућани поспали. »Раде поче искапљивати коњак. Мислио je да му je то потребно да би прикупио сиагу и умирио живде јер je све трептало у њему. Још мало, само неколико часака, na he се ona, љегова Рајка, јавити њему у овој дивној звезданој лоћи. Доћи he као вила. Она he једва једном, први пут сада, бити у љеговој близини, сама, потпуно сама с њим. Он he осетити њену близину, огрејаће га њена душа, чуће њену реч. A он je знао кад ona дође да he му рећи да га воли. Ona му не може друго ништа ни рећи, јер он oceha да га Рајка воли, али има нешто ради чега то ona ne сме да каже. »Раде се није бојао сметња. Предпостављао je да би и љеии и његови родитељи могли бити про- �Број 10 .Г A Ј Р Е Т . Страна 147. тинни да се њих двоје узму, али то je била мален-Ј кјкад им сс учинило да се смирила и да je заспала, кост. Њему je било главно да дозна да она њега во-8иотишли су и они да спавају. »Угасили су видело. Милена je опрезно испод ли, да то чује из њених уста, — a после би он лакојј® пребродио свотсшкоће и неприлике. Њему није тре-. ^ иокривача мотрила на Рајку, док je ona лежала небало више ништа него само да зна поуздано да га помично. Ona се кроз прозор загледала у звездано ona воли. ' ' небо. Изглсдало je да спава, али сан je био далеко »Он није могао ни слутити пгга се збива с Рај- од ње. Ona je знала да je сад њен Раде у башти, да ком, ни како je њеној души. Да je то знао Раде нс je очекује, да се поуздано нада да ће ona доћи. Све би joj никад упутио ни једног поздрава, не би je ју je нешто вукло да устане, да приђе прозору не никад ни погледао, нити би joj икад писао иједне би ли углодала бар љегову силуету. Да joj je да му речи. Она je била на мукама. Њена ie љубав, na и некако, каквим тајним зиаком, дојави ца га она вон>сн живот, изгледа, била проклета. Милена je леб- ли, али да je ne чека, јер ona ne може доћи. »И заиста није могла то учинити. Било je немодсла над љом као кобац над својом жртвом. Дозпала je да je Раде воли и прстпостављала да и ona гуће. Ona je неколико нута била одлучила да окуша да ли Милена спава ii ада се искраде из собе. И њега воли. Мржња и завист сс јавише у њој na je узе на око. Изменила je потпуно своје држањс upe; увек je њена родица знала дати зпака да je будна. Понекад би je Милева тобож болећиво упитала да ма Рајки и са завишћу једне уседелице лукаво пратила сваки љен покрет. Рајка je то приметила и у ли je боли. Време je пролазило a Рајкипи су покушаји оета,’1И Г»сз успеха. Напослетку je увидела да толико joj je то тежс пало. Заболсло je тпто je њена родица таква према њој код je ona управо. и само, je немогуНе крај такве родице и да изађе, све кад . би joj 'сс учинило да ona спава. Могло би се десити њој за љубав убила у себи ono што je најдраже и најсветије свакој младој девојци. Па ипак cg ради ;,Да je Милена порочито пусти да изађе, na да после пробу^и њепе родитеље и улути их тамо где ће они тога у Рајкиној души није извршио преокрет^ Ona je остала и даље опаква лрема Милени £аква je би- своју nhefr у глуво доба nohn nahn у башти са мушкарцем. Рајка je знала да би то Милена била у стала и датад. Угушила јеЛзве у себи n пустила да пати њу да учини и грозила се и при самој помисли на и ona ради тога и онаЈкоји je тако вбли. такав призор. Шта би њени родитељи после?! He, »To његово фатално задње писмо добила i©r- "нбНЗоље je и патити се и умрети него нанети жауграбила je прилику и да га ирочита. Задрхтала je лост својим родитељима и осрамотити их. над њим и заплакала јер je знала какве he после»Пролазила je noh тешко и споро, као што продице настати од свега тога. 5?нала je да ипак неће моћи учинити оно што би тако радо учипила кад лази noh најтежем болеснику. Она je већ била сва |У огњу. Све се тресло у љој. Нешта се кидало и лоби била иоле слободна. Овако зна да Милена будпим okom мотри над љом и да je никад не niurrti из мњло. Kao да се неки бесни вихор уселио у њену душу na тамо бесо.чучпо све ломи и кида, вида. »Beh изгреја месец. Њ у нешто лецну. Знала je »Писмо je спалила, као и сва дотадашња, да би да je већ давпо прошла поноћ. Сад je обли зној. Најуииштила сваки траг, али пије могла уништити onaj тпаг који je остао у н.еним очима и na њоном лицу. пре врућ na опда леден, na опет врућ. Сузе joj навреше na очи. Није гласно јецала али као да с.у joj Цео дан je била. Рајка тужна,, тужпија него икад доеад, a око очију није нестало onora црвенила. Ona се у души покидал есве животне нитн тако joj je било очајно тешко и пусто. je ваздан плакала у дну „своје душе, а^да сузе није »Она се трже na претрну. Kao да je чула неки више пустила. To се све купило око њених очију и тежак, a болан уздах. Са дкао да неко јекну доле у одразивало joj се на лицу. »Радила je тога дана као што je увек ра.дила башти, a онд асе чу шум. To су нечије поге тешко и и са великим страхом очекивала вече. Kao да je у уморпо газиле. . . »»Отишао j e . . . сав сломљен. . . Сад je све издуши наслућивала да he та noh бити судбоиосна. Све je цептило од неког потајног страха који се усе- губљено. . . Све сахрањено!...« лио у њу и почео je целу подгризати. »Бол преузе маха a сузе само што теку. »И што je нсћ више падала то je она била не»Наједном ноћну тишину проломи пуцањ. Рајмирнија. Већ се то јасно приметило на њопом лицу. ка гласно врисну, скочи и паде онесвешћена. Родитељи joj ое забринуше, a Милена je само подо»Све се узбуни у кући. Милена прва скочи и зриво гледала испод очију док joj je око усана леб- дотрча к њој. део злурад и иодругљив осмех. * — »Боли ме глава«. Толико je само рекла мајци »Tor су јутра у гробљу нашли мртвог Рада Пекад je требала да вечера иа одмах пала у ностељу. тровића. Метак из револвера прошао му je кроз op­ »Милена je спавала с њом у једној соби na je ite, док му je у рупи од капута, сва обливена у крви, те вечери и ona одмах легла. Рајкини родитсљи су била задевена гранчица расцветалог јоргована... седели неко време забринути уз њену постељу, na (Свршиће се). �Број 10. •Г A Ј Р Е Т« Страна 148. Хамза Хумо: БАШТОВАНОВА ПЕСМА. Скопчах судбину за Шемас, град лутајући, и као тида у гнезу. A песма му je неодољива, јер свимира не познава тело моје. Везах мисли за путеве ра на уди и звуци су му месечином проткани. бескрајне и луњах и спавах украј друмова. Ритко A пева овако: падаше сена на мене и сањиво лишће не ушушки— 0 Мерхамех, груди ти као голубови гучу исваше мој умор иретешки. A близу неког села, заурпод хаљине свилене, a бокови ти се љуљају кроз лах од жеђи и весеља и сељаци мишљаху да je лав баште као кајггци уз обалу морску. Ти си семла, залутали и позатвараше ое у куће. стабло са белим цветовима, што помлађује живот И само Залиф, удовица млада, не затвори врата, јер осети глас жеђи и жеље човека и обрадова се соковима својим. кад ме виде. И напоји ме и припитоми миловањем A моје се баште сасушиле и крв моја изгара. женским. 0 Мерхамех, прођи баштама нашим да нам се A каа ноћи азурне прикриваху лустару, оаза оаза не претвори у пустару жедну и сети се да je наша изгледаше као звезда пала на њу. путнику нада светло и на даљинама великим! И ja мојој Залиф певах песме из краја мог, a A мој je отац верни и лред неверника песмом иевах joj и »Баштованову песму« ову: »Он као ловац дрхтања слатких лролази башта- ■затвара канате на прозорима ма нашим. И ноћу, када му очујем песму, задрхтим €>; Леле мени!« Мих. Д ел и б а ш и ћ : Свет. М. М аксимовић: очи 0 ГОРО MOJA ЗЕЛЕНА! О го р о моја зелена са прамом м агле сиве, јутрос ни душ е ж иве не видех твојим врхом. О како очи ти беху пуне сјаја: Далеке пробуђене радости неке Kao кад се снива младост изгледа >лазак ж дралова с далеких мора. О го рска круно злаћана, јутрос те крило це дирну и летом својим не прхну из тебе птица до неба. О како оћи ти беху пуне сјаја, Бурне ко две слободне ноћи И лепе као јутарњ е ж ељ ењ е Уз’ снаж но девојачко жуђење. О горо, горо зелена, на твојој стази промаче стрелац са o k o m виленим, и крилом птице сломљеним, за поклон драгој спремљеним. О како само очи ти сјајне беху, До здравих с радош ћу снивањ е Када се питах: о има ли игде Л епш ега сунца од очију твојих? Ahmed Moradbegović' PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) (Nastavak). — Hvala! To je lijepo od te b e . . . šapnu ona ne­ kako nesigurno, kao da joj riječi zastaju u g rlu . . . Nasta duga stanka . . . Djevojka je još uvijek uspore­ đivala. I činilo joj se, kao da čuje sinoćnji Alijin razgovor, pun neke vatre, odlučnosti i prkosa, kako se gubi u tim hladnim i jednostavnim riječima toga za nju ponešto stranog i neobičnog mladića. Srce joj poče igrati i obrazi se još jače rumeniti. Spopadao je neki stid . . . Na njezinoj ruci, kao da se probudiše modrice od sinoćnjih prsta njezinoga Alije, koga je ona ljubila i koga se odricala. . . I ruka joj poče goriti. A taj plamen poče najednom prelaziti u čitavo tijelo i ona se zapali od stida, od ljubavi ili od ka­ janja. Ni sama nije više znala od čega. . . Dođe joj nešto tako, kao da čini neki strašan grijeh protiv sebe i samoga Boga. I sada joj padoše majčine ri­ ječi u dušu, kao usijane kapi rastopljena olova. Ono njezino lice, koje je imalo na sebi toliko laži, da mu čovjek. ne bi vjerovao ni na smrtnom času, postade još lažljivije i ona se poče same sebe sram iti. . . — Kome ja to lažem? — kao da je samu sebe pitala. Da li sebe varam ili oca, ili onoga nesretnog �»Г A J P E T i Spoj 10. mladića, koga sam tako bezdušno odbila ili ovoga ovdje čovjeka, kome sam otvorila prozor i s kojim razgovaram i prolaz mu dajem do samoga srca svo­ g a . . . — Ta joj misao poče svrdlati cijelo biće. — Zašto ste tako čudno. . . tako najedamput zašutili? — upita je Salih, a ona se trže. Ćutila je da mora odgovarati, što više da mora srce nuditi i dušu svoju davati. . . I ćutila je, da mora isto tako i prozorom zalupiti i pobjeći, da mu nikad više ne izađe na oči. . . Ali u tom kolebanju javi se u njoj ono glavno čuvstvo, koje je pokretalo cijelim nje­ zinim bićem i upravljalo njezinom sudbinom — ja­ vio se ponos. . . I u tome času kao da je upoznala samu seb e. . . Nije ona nikada slušala svoje srce ni svoju dušu. I sve ono, što je dosada bilo, one muke, kojim je prebijala i sebe i oca i onoga nesretnoga mladića, sve je to bila laž. I majka je njezina imala pravo, kad je rekla da njezino lice naliči na prevaru i la ž. . . Ona je ljubila sebe i svoj ponos i kad god se javilo srce ili se oglasila duša, ona je sve to zaglušivala svojim ponosom i sijala oko sebe sjeme bola i propasti. . . I sad kacL je-^6 .uvidila i spoznala, sad joj se javi potreba povrijeđene duše, da bar"je^ dnom bude iskrena, da bude- onakvar kakva je uisti­ n u . . . Ubiti srce i ubiti dušn i živjeti samo z| ponos, to je bila njezina konačna odluka, oslobodila od nepotrebne borbe sa samom sobe umirivala savjest za kve dosadašnje grijehe. . . »Hva­ la Bogu, da nije veće nesfeće bilo i da nisam po­ vukla dublje u nesreću i sebe i one, za koje sam živjela i ikoje sam mučila«.1 To je bio glas utjehe, koji je izbrisao sve dotadanje njezine misli, osje­ ćaje i čuvstva i čistio puteve u njezinoj duši za novi ikreniji i istinskiji život. . . — Ako sam krivo učinio, što sam vam se pri­ bližio, ja ću otići. . . — javi se ponovno na njezinu šutnju Salih. Djevojka se trže i ugleda lijepa i sta­ sita mladića u noćnoj polutami. Na njegovom je licu sjao isti onaj ponos, kao i na njezinome. Bili su od iste vrste i istoga roda. . . I njoj se u isti čas pričini, da voli toga čovjeka i oči joj se zakrijestiše. . . Obračunala je, konačno, sa svojim srcem i svojom dosadanjom slabošću: — Ja volim šutjeti. . . Mogu te onda dulje gle­ dati, a to mi je draže od svakoga razgovora. . . Salih se primače bliže prozorima, obuhvati gvo­ zdene rešetke objema rukama i nasloni glavu ha njih. — Dobro, onda ćemo se gledati i ne ćemo go­ voriti . . . Salih je promatrao lijepu djevojačku glavu i u njegovim se očima vidila neka teška ozbiljnost, neko neobično gledanje, kao da nešto ispituje, pro­ učava, traži. . . Gledali su jedno u drugo nekoliko trenutaka, a onda djevojka najednom prasnu u gro­ hotan smijeh. . . j i Страна 149. — Hahaha! — Čemu se smijete? ... — Tako me čudno gledaš .. . — Hoću da nađem u vama n ešto ... neku mo. gućnost. . . — Kakvu? — Reći ću vam . . . Zašto mi veliš — v i... To mi je nekako ne­ obično . . . zbunjuje m e. . . Ja ne umijem tako raz­ govarati . . . — Dobro, neću v iše. . . — A sada? — Šta? — Kakva je to mogućnost? — Mislim nešto, kad bi ti bila moja žena i mi se zaputili nekuda daleko u svijet. . . tamo negdje u Italija ili u G rčku. . . znaš tako. . . na putovanje. . . kako bi izgledala među onim ljudima i njihovim ženama, ovako. . . bez pokrivača. . . kao što su i o n e. . . znaš . . . valjda me razumiješ. . . Čini mi se da bi bila neka nova vrsta žene u ljudskome društvu. — Bez pokrivača? — zapanji se djevojka. - X - Da. r- Nikada nisam na to m islila. . . Istina, čula ---- , da ima naših žena, koje idu — tako — sasvim slobodno, ali ja to ne bih smjela nipošto učiniti.. . Od koga? Pa od oca, od ljudi, od naših žena. . . Bože moj, kako si me iznenadio. . . gotovo me je strah i misliti o tome. . . — govorila je ona, kao da se is­ pričava. — Moja žena mora samo mene slušati i nikoga više. . . — To znam. . . I to bih ja od svega srca činila. . . ali ja ni sama ne znam, kako bih to izdržala. .. — Zašto? — Evo da ti kažem. . . Ja sam jednom usnila ovako nekakav čudan san, nešto nalik na tu stv ar. . . Ko ja izašla iz kuće i pošla ravno kroz grad, bez pokrivača, sasvim otvoreno. . . I idem ja tako, idem i sve mi se čini, da sam zaboravila hodati. . . noge mi se zapliću, ruke mi smetaju.... spotičem se na svaki kamenčić. . . ne umijem više ni gledati. . . sun­ ce mi smeta. . . i idem tako, idem i posrćem i p a­ dam i sve se oko mene vrti i okreće, kao da sam pijana ili da me nesvjestica hvata. . . I znam dobro, da je to samo stoga, što sam ostavila pokrivač. . . U njemu još nikada nisam posrnula i ništa me nije smetalo. Išla sam mirno svojim putem i niko se nije obazirao na me, ljudi su mi se uklanjali s puta i sve je bilo u najljepšem red u . . . Ali sada, sada se sve izmijenilo. Osjećala sam, kako svi ljudi upiru u me poglede, kako se svi zamnom obaziru, mlađićii se oko mene vrte, smiješe mi se i nekako mi čudno namiguju. Počeo me hvatati strah . .. a stid me bilo, H �Страна l50. Број lQ, ТАЈРЕТ« bože moj, tako stid, da u zemlju propadnem. A grad mi se pričinio nekakav velik, sa ogromnim kućurinam a. . . žene su pokraj mene prolazile. Bilo je ljeto— i ruke su im bile gole do ramena i vratovi goli i leđa otkrivena. . . a nitko se nije za njiima obazirao. . . svi su gledali samo u me, kao u kakvo čudo. . . I ja onda u tome strahu i u tome stidu počnem najednom bježati. . . i vidim da više ne umijem ni trčati. . . ljudi me gone i djeca dižu zamnom hajku, a ja bježim, bježim i molim Boga samo da me spase, da me skloni. . . i u tome času pričinja mi se, da mi rastu krila i da bivaju sve veće i veća . . . i ja tako bježim, a krila rastu i dižu me u visinu, gore daleko iznad njihovih glava, a oni trče ispod mene i pružaju ruke i ništa mi ne mogu. . . i postaje mi sve lakše i lakše, sve lagodnije i ja u tome lijetu spustim se pred svoju kuću i tako se spasem . . . — Zaista divan san! — uskliknu Salih gotovo oduševljeno. . . — Ja često snivam ovako neke neobične snove — To znači da. imaš bogatu d u šu . . . Po snima se najbolje vidi ono, što čovjek tu unutra im a. . . — Može b iti. . . Ali, Vje>uj' mi, da sam se toga sna toliko prepala, da mi je srce dugo lupalo iza toga, kad sam se probudila. . . I о«д s ča la. . . — Pa šta ti je rekao? — Veli, da sam morala negdje slušati, kako ima naših žena, koje idu po gradu bez pokrivača i onda, da mi se to prisnilo. . . Onda mi je kazao, da ne smijem ni misliti na te žene koje treba popljuvati, što su uvrijedile sebe i svoju slobodu. . . — Slobodu ili ropstvo? — upita s nekom ironi­ jom Salih. — Ne znam. Samo znam, da mi je rekao, da žena može jedino tako da zavlada svijetom, ako je u zatvoru ovako kao m i. . . Poslije toga mi je is­ pričao neku neobičnu priču o nekoj princezi i o ruži u njezinom v rtu . . . — Kakvu priču? — Kazaću ti je, ako se budem još sjećala. . . Bila tako neka princeza u istočnome carstvu davno prije mnogo stotina godina, pa imala vrt pun p re­ krasnih ruža. Njezine su ruže bile crvene kao krv i velike kao večernje sunčano k o lo . . . I ona je naj­ veću od tih ruža prozvala kraljicom cvijeća i po njoj se tako još i danas zove. . . Vrt, u kojem su živjele te ruže, bio je ograđen velikim kamenim zidovima i jedva je sunce dopiralo do njih i nalikovao je na neku ogromnu tamnicu, u kojoj čami — ljepota svi­ jeta . . . I princezu jednoga dana ganulo ropstvo tih njezinih ruža i ona odluči da ih pusti u slobodu, na sunce i u život. Naredi svojim đvorjanima, da sve te ruže presade izvan gradskih zidina na otvoreno po­ lje, na kome nema nikakve ograde i gdje sunce cio dan obasjava zemlju. . . I dvorjani učiniše tako i sve ruže presadiše u slobodi, na širokom otvorenom polju. . . I prošlo je tako nekoliko ljeta i princeza se opet saželi svojih ru ža. . . Sad je mislila, da su se njezine ruže tamo u slobodi još bujnije rascvjetale i postalo puno ljepše, nego p rije . . . I princeza se spremi da obiđe svoje ru ž e . . . Kad su joj pokazali ono mjesto, gdje su bile njezine ruže presađene, umalo se nije onesvijestila od prepasti i od saža­ ljenja . . . Mjesto divnih sunčanih kolutova na ružinim granama vidiila je neke blijede cvjetiće bez mi­ risa i bez b o je. . . Nestalo je više onoga mirisa, koji je opajao i od čije se snage i umrijeti moglo. Ruže su podivljale. Nestalo je s njihova lica one žarke i krvave boje, koja samo dolikuje kraljicama. Ostalo je samo ropstvo na njihovim laticama i nekakva b i­ jeda, od koje je princezi srce zamiralo. . . I sad je istom vidila princeza, kakvu je grjehotu učinila i da je namjesto slobode pribavila ropstvo i propast svo­ me najmilijem cvijeću. . . Eto to je priča moga oca. I on^fcaže, da bi ista sudbina dočekala i nas, kad bi i mi pošle u svijet i slobodu. . . — H m . . . zamisli se Salih i ućuta. . . A onda najednom kao da se prenu, pogleda u Hatidžu i osmjehnu se tiho: — Da, istina j e . . . ali zato ne treba nikuda po­ laziti bez k rila . . . Kako je to nebično! — uskliknu on najednom i neočekivano. — Šta? — Ovaj naš razgovor. Eto ja sam bio u svijetu. Pohađao sam sva društva, vidio mnogo žena i dje­ vojaka i to onih tamo u slobodi. . . ali vjeruj mi, n i­ sam nikada naišao na ovako tihu, skromnu i jedin­ stvenu ženu. U tvojoj skromnosti živi neka čista p ri­ tajena svjetlost i meni se čini, kad bi se ta svjetlost razbuktila, nastao bi dan u ljudskim dušama, toliko ima snage u njoj i toliko istin e. . . — Ne znam . . . šapnu tiho Hatidža, kao da se s tid i. . . Zaista, prvi put sam večeras govorila iz d u š e . . . I meni se čini, da sam istom sada stala na zemlju i počela da živim. . . Nikada se nisam ovako lijepo i ovako slatko razgovarala. . . kao ve­ čeras s tobom . . . Nije ni čudo. . . — Kako? — Ti si gospodsko d ijete!. . . — I t i . . . potvrdi Salih i izvadi neprimjetljivo sahat iz prsluka: — Ponoć. . . — Kasno j e . . . moram ocu spremiti postelju . . . uznemiri se djevojka. — Vidićemo se . . . — Kada? — Sutra. — Gdje? " # �Г А Ј Р Е Т< Bpoj 10. Страна 151. — Moj otac vas je pozvao na teferič. . . Do vi­ vrata i poveća sigurnost svoje osamljene k uće. . . đenja! — Salih se zaputi laganim korakom natrag I za nekoliko trenutaka pojavio se na kućnim vra­ oko kuće, a da se ni jednom ne okrenu prema onoj tima. Kći je izašla pred njega sa svijećom i oni se strani, na kojoj je malo prije bio. Hatidža je stajala pogledaše dugim radosnim pogledima . . . — Šta je ? . . . — upita Omerbeg kćer takvim na jednom mjestu, kao ukopana. Grudi joj se nadi­ male, srce lupalo. . . Onaj pređašnji plamen na nje­ glasom, kao da pozna neku njezinu veliku tajnu i zinoj ruci od Alijinih prsta sasvim se ugasio. . . Bila želi da je zbuni!... je kao preporođena, kao da se otela nekom ružnom — Babo moj! — kliknu postiđeno dijete, potrča snu i probudila se iza crnog mraka u sunčani d a n ... prema ocu i sakri svoju prekrasnu glavicu u nje­ Alija i njegova ljubav pričiniše joj se, kao nešto govom zagrljaju. Svijeća se ugasi i otac i kći ostaše ružno, nešto nisko i nedostojno, što vrijeđa i poni- još dugo u mraku zagrljeni, sretni i blaženi. . . Star­ zuje, pred ovim čuvstvom, koje sada ću ti. . . Činilo ca su oblile suze od radosti i njegove slomljene i joj se, da ga je ljubila samo zato, da se spase ove patnjom izmučene grudi nadimale se, kao da će bijede, a nipošto, što bi nešto osjećala prema njemu. puknuti. . . — Prestaće i naše patnje. . . prestati. . . pre­ I kao da se postidi svoje skore prošlosti. I kakva razlika, kakva samo razlika. . . Tamo neki seljak, stati .. <"г- šaptao je starac sve tišim i tišim glasom. - Neće tebe više tvoj otac mučiti ni progoniti noću grub i neotesan, ščepao je za ruku, čim je prvu p ri­ liku uhvatio. . . a ovdje tiho, smireno gospostvo... i d a n ju ... Kćeri moja sirotice moja! Kako sam te Njezino je zadovoljstvo bilo na vrhuncu. Napokon je izmučio i koliko sam te puta uvrijedio. . . Ne srdi •našla izražaja svome biću i svojoj naravi. I kliknula se raddsti'm oja. . . voli tebe babo tv o j. . . i nitko od njega neće biti sretniji, kad vidi svoju kćer ponosnu je kao u preobražemju: i sretnu . . . nitko k će ri. . . nitko dijete moje . . . — To je slika. . . to je moja prilika!. . . Starac je drhtao, jecao, glas mu se dušio, gubio Na dvorištu se razilazili ‘'gošti. . . Po njihovini— se nekuda u suzama i padao po Hatidžinom licu, vedrim glasovima i srdačnom raspoloženju moglo se jasno razabrati, da su sproveli neobično ugodnu ve­ vratu i rukam a. . . A kći ga je sve jače i jače grlila, čer i da su pojačali sva svđja čuvsta simpatije, oda­ kao da mu zahvaljuje za sve one muke, koje je od nosti i poštovanja jednoga prema drugome. Lutfibeg njega pretrpila i koje su je dovele do današnje sreje vikao odnekuda sa jilice punim glasom: ć e . . . Mrak je bio gust, taman, kao u rogu i u njemu — Sutra ću rano spremiti kola po tvoje. . . se ništa nije moglo razabrati. . . Samo se čule suze, — Dobro, dobro! — odgovarao je Omerbeg i i la- kako kapaju po podu i po hladnoj, izglodanoj cigli u tvarao vrata na dvorištu, vadio mandale i kolutao Omerbegovoj kući pred vratima djevojačkim. . . neki ogromni kamen kraj tarabe, da zavali još jače (Nastavit će se.) & Ata Nerćes: IZ „NOVIH LISTIĆA« Plus i minus. Jesi li ikad pokušao, da upoznaš samoga sebe. diš pred sobom silu jednu novih zgrada, lijepih tr­ Šteta, ako nijesi. Da ništa drugo, znao bi barem kako govina i t. d. Diviš se tome i čestitaš sretnim građa­ si ti neko vrlo interesantno biće. Danas pogotovo u nima. Oni ti simpatično blagodare na tvom prizna­ ovo naše doba kada »mudri mudruju, a ludi luduju«, nju. U tome mjestu imaš i nekog intimnijega prija­ kada se takmiče dvije teorije o postanju čovjeka ili telja pa ti ovaj priča drugu priču. — Ove su ti je »stvoren od suhe zemlje« ili je »potekao od maj­ zgrade u nas sagradili većinom zajmovi — počne ovaj — i naši su ti trgovci vezani sa bankama ko muna«. Sve na svijetu ima svoje lice i naličje, pa i čo­ karike u lancu. Onomadne se jedna karika »preki­ vjek. Samo što mi sve gledamo s lica, a na naličje nula« i čitav lanac poče da se driješi. . . Sve su banke se i ne obaziremo. Zato mi eto ni sami sebe ne po­ pretisle. . . Meni tada dođe jedna misao u glavu. Dok ono znajemo. Recimo naprimjer, da gledamo pred sobom lijepu i milu osobu. Promatraš je s lica i odmah se učih u školi onaj nesretni »plus i minus«, nikad ga zaljubljuješ. Tek kada su ti se oči napunile te lje­ nisam mogao da tako shvatim kao ovo danas. A onaj, koga se to nimalo ne tiče, taj hvala pote i miline, počeo si da toj miloj osobi zaviriš i u Bogu i ne zna što znači »viša matematika«. dušu. I vidio, da nije lice u skladu s naličjem. Nastale su opet naše ubave ljetne večeri. ZaDošao ti recimo u jedno naše provincijalno mje­ sto, gdje nijesi bio odavno i čim si stupio u njeg, vi­ hlađnjelo i lagan, dražestan vjetrić piri s naše Mi- �Број IO. Г А Ј Р Е Т« Страна 152. ljacke. Sav mlađi svijet izvrvio na »korso«. Sve to ti promatraš svojim očicama i topiš se od miline. Sve mlado, sve veselo, sve gizdavo. Ni Pariš, ni Ber­ lin, a kamo li naši Beograd i Zagreb, nisu ostali u miru. I čudiš se što se ovaj naš neki budalasti svi­ jet tuži na krizu. Pa recimo, ti si se sad na našemu »korsu« upo­ znao sa jednom ili ti sa jednim. Upoznali se i zavo­ ljeli se. I kad dođe doba rastanka, a to se ne može tačno da odredi, jer to ne ide po »rasporedu ča­ sova« kao u školi i ako je tu dobar broj naše na­ dobudne omladine obojega spola«, kada dođe dakle doba rastanka, onda ti pratiš svoje zlato kući. I kad si na njoj vidio skupocjenu toaletu, pa toliku »pa­ žnju« na licu, usnicama i noktićima, misliš, da ćeš sad pred neku vilu, gdje tu tvoje zlato čeka sjajna večera. A kad tamo jedan veliki m i n u s . . . Sinoć me žena veselo dočekala u kući, kada sam se pomolio, začudo prije ponoći. — I ja sam se upisala u klub — veli ona. — Šta, ako si? . . . — Jesam. Puno nas ima. Tu, šu sve otmenije hanume. Nećemo ni mi da budemb osamljene. — Pa to nije loše, — rekoh ja i zažmirih. I ovo ti je jedan veliki plus. J a ostajem do kasno u klubu, žena će takođe da počner djeca] se^i onako lijepo zabavljaju, jer toga u nas ima i previše. Šta rade djeca, šta vide u majke i oca, je li tako? I sve je napredno, sve ide »ljepšim danima, sjajnoj našoj budućnosti«. Samo kad ja onomadne počeh da pro­ matram naše kućne prilike s naličja, — vidjeh je­ dno strašno m i n u s . U nas u Sarajevu ima mnogo tako zvanih kul­ turnih društava. Ima ih naročito, gdje je sama omla­ dina. Starija su samo dali »inicijativu«, a mlađi sami onda dalje rade i »napreduju«. To je eto jedan »plus«. Ti za to čuo i eto te nenadno jedne noći u našu koju mahalu gdje tih omladinskih društava ima, uđeš svečano u prostorije društva i staneš na vra­ tima. Pred tobom naša draga omladina zasjela za stolove, pa se zabavlja. Tu su ti knjižnice bez knji­ ga, održavaju se predavanja bez slušaoca, krišom se kvaki ^rlo bez vode, igra se i džumbusa. I da ti pravo kažem, na vratima mnogih tih društava stoji jedan — » m in u s« . I nije ni čudo, kad razgledaš inače u našem životu opći kulturni rad našega oz- 4 biljnijbg svijeta, naći ćeš u prvi mah da toga ima mnogo koješta u teoriji, da kažem na papiru, ali u stvari i tu se pomalja jedan pokabast »minus«, izu­ zevši tri -četiri časne iznimke. I sve tako redom, jer je istom ljeto na pomolu i u njemu naši dragi tefe_j;iči. . ./ БИТКА HA ШУМАТОВЦУ.*) 11. августа 1876. Кад се паж љ иво расмбтре догађаји к о ји с у претходили сја јн и м борбама пре 50 год ин а на Ш у м а т о в ц у и око А п ек с и н ца a у непосредној б л изи ни северно од древнога Н и ш з и ју ж но од чувенога Делиграда, може се запазити, да je сав рад наш ег народа био је дн а велика и очајна борба за ЕГЗИ С ТЕН - ЦИЈУ И СЛОБОДУ. Ш Л О С Т И , којим а Се вазда поносио и јо ш се и сад сталио с њима поноси. Т и идеали: историске л ичн ости, ве л ики љ уди, велини в о јн и ц и , замци, ку л е макар и у развалинама, нрепили с у наободравали му д у х , 1842. год и од 1860.— 1868. год. Б и тк а на Ш у м а т о в ц у и око Ал е ксин ц а, Наш народ, као ретио ко ји народ на свету, неговао je и вазда je имао много идеала из своје т у ж н п али с ја јн е ПРО- род, Даље су пр од у ж ил и и ор ш или нарочите припреме за слободу и независност наш ег народа: Кнез А Л Е К С А Н Д А Р КА РАЂ О РЂ ЕВ И Ћ од 1842.— 1858. год. и нарочито Кнез М ИХ А И Л О ОБРЕН ОВИЋ , к о ји je владао у два маха од 1840. до одржавали и давали му отпорну као почетак борби за СЛОБОДУ И Н ЕЗАВИС Н О С Т, почета je 1876. год. за време владе Кнеза, д о ц н и је г Краља М И Л А Н А ОБ РЕН О В ИЋ А . И т а ј почетак, познат као П рви С рп ско-Т урски Рат почињ е од објаве рата Т у р ц и м а 18. ју н а 1876, год прокламацмјом са Делиграда. Он je био одјеи целог ја вн о г мишљења не само у С рб и ји , где се што пре желео рат, него и у Ц рној Гори a нарочито у Босни и Х ерцеговини, где се већ био поја вио сна гу, да не малакше и да се припрем а за свето дело ОСЛО- наордни устан ак у Невесињу 1874. год. и наставио 1875. год. БО ЂЕЊ Е и У Ј Е Д И Њ Е Њ Е , које je успело да оствари тек Ha­ rne покољење, na и то јо ш не по тпун о. П Р О К Л А М А Ц И Ј А Србије и Ц рне Горе нарочито истиче С рпском Н ароду, да се ступа у рат против Т ур ске ; у рат нај- Гуслари с у у з гусле идеале наш ег народа овеновечили, проносећи их свуда и на сваком месту с нолена на колено и ово што данас ч и н и д ру ш тво »Књ агињ а Љ у б иц а « и Одбор »Косовка Девојка« спада такође у т у вр сту. • ВОЖД КА РАЂ О РЂ Е бесмртни Т оп ол ски Хе ро ј отпочеа je Б У Ђ Е Њ Е и ОСЛОБОЂЕЊЕ на ш е г народа 1804. год. М И Л О Ш В Е Л И К И наставио je то велико дело 1815. год. *) Предапапе држано 20. марта 1927. год. у Нишу na матпнеу Друштпа »КљеГШћа Љубица« и Одбора »Кооовка Дсвојка«. све тији, н а јп р а в е д н и ји , за Слободу, Н езависност и Уједињ ење Н ашег Народа, к о ји je нечовечно гоњен од необуздане силе Т урске . 1. С Р П С К А ВО ЈС К А no и зврш еној кон ц е н тр а ц и ји дан 19. ју н а 1876. год била je подељена на 4 С А М О С Т А Л Н Е ВО ЈСКЕ, од к о ји х : М О Р А В С К А В О ЈС К А стављена под номанду р уско г reнерала М. Ч ерњ ајева имала je у свом саставу: Д у н а в с к у Ди в и з и ју под командом п у и о вн ика К. П ротића са 3 бригаде I класе, Ш у м а д и с и у Д и в и з и ју под комаИдом п у ко в н и ка Љ У з у н М ир но ви ка са 3 бригаде I. иласе и Јуж н о -М о р а в ску Див и з и ју под иомандом пун о в н и ка М. Јовановића са 3 бригаде на �Број 10. .Г Д Ј Р Е Т , Страна 153. I. класе. Она je имала задатак да цернира Н иш , no том да продуж и надирање у правцу Пирота. План Срба био je : главну снагу концентрисати на гпавно војиш те код Алексинца и предузети офанзиву ка Н иш у. Споредна снага да се концетрише под Зајечара, ка Д рини и на правцима жавор .Сјеница и Рашка, Нови Пазар, где држти се дефанзиве лредузимајући диверзије ка С јеници, H o­ dom Пазару и В и д ин у и то само у политичком циљу. ЛЕВО КРИЛО — Ћ упријска Бригада I .класе под командом мајора С. Хаџића сд Сечанице до Јуж не Мораве. ЦЕНТРУМ — Смедеревска Бригада са 1 пољском и 1 тешком батеријом под командом мајора Ј. Бркића од Сечанице до Богдан Чуке. . 2. Т У Р С К А ВОЈСКА била je концентрисана у 5 група, од но ји х Моравсна Војсна под командом Абдул Керим Паше састављена из: 3 Д ивизије Ахмет Е јуб Паше код Ниша и 3 Д ивизије Сајиб Паше код Пронупља које с у се гек пр икуп- КО Њ И Ц А под командом мајора Ц. Павловића упућена je ка Вукањ и, да ухвати везу са колоном пуковника К. Бучевића. љале. План Т урака био je : да се на главном в о ји ш ту код Ha­ ma концетрише главна снага и за први објект узета јз Српска Војска на правцу Н иш , Алексинац, Делиград. За операциски правац узета je десна обала Ју ж н е Мораве. Ha осталим зојиштима држати се дефанзиве, док се не добије победа на главном во ји ш ту, na тек онда прећи у офанзиву. СРПСКА ВОЈСКА на главном во ји ш ту код Алексинца, звано ЈУЖНО-М ОРАВСКО ВО ЈИ Ш Т Е , имала je честе промене у распореду и ја чи н и трупа, те тако у главном 3 важна момента: распоред no сврш етку нонцентрације, затим распоред ДЕСНО КРИЛО — Алексиначка Бригада са 1 пољском батеријом и 1 добровољачком четом под командом мајора Ј. Поповића на А јд у ч к о ј Глави. О П Ш Т А РЕ З ЕРВ А: Ћ уприска Бригада II. нпасе( 3 лаке батерије и 4 '/, есиадрона ноњице под комадном капетана A. Томића иза Сечанице. Главна колона из тог распореда имала je да нападне положаје код Мрамора. Т У Р С К А BO.'. C KA, нарочито делови на Мрамору кренули с у се са 3 табора и 2 батерије у сусрет нашим трупама ка Сечаници потпомагани из теш ких топова са Тумбе и тако се борба развила и наша лешадија наступајући против полож аја непријатеља Висока, Тумба, буде заустављена и натерана на одступање и то у тренутку кад су стигла 3 табора Турцима у помоћ. no сврш етку стратегиског развоја за офанзиву и најзад распоред за б итку код Алексинца. Српска Војска имала je план за офанзиву ка Н иш у и за напад на непријатеља: ДЕСНА КОЛОНА: 8 батаљона, 2 батерије, 1 ескадрон коњице и 1 чета пионира, да наступа путем Вуиања, Прокупл>е са задатком да д ив и зију од 16 табора Али Сајиб Паше задрж и око Прокупља и не дозволи да помогне Н иш у. ГЛ А В Н А КОЛОНА: 40 батаљона, сва артилерија, коњица, пионири и понтонири, да наступа од Алексинца обе. обалама Јуж не Мораве ка Н иш у, с тим да главни део иде д< сном обалом Ј. Мораве. * СРПСКА ВОЈСКА на Јужно-М оравском В о ји т т у после своје офанзиве отпочела je кон ц ен тра ци ју сво ји х трупа у 4 колоне с намером да опет пређе 26. ју н а у офанзиву. А ли, офанзива je обустављена услед догађаја на Тимочком Воји i Зајечара и Беле Паланке. РСКА ВОЈСКА на Јужно-М оравском В о ји ш ту, пошто je груписала, предузела je офанзиву из околине Н иш а дезм обалом Ју ж н е Мораве ка Алексинц у, док се дрђала де!нзиве на осталим војиштима. даш О П Ш Т А РЕЗЕРВА: 23 батаљона са градском артиш јом, да наступа друмом за главном колоном Алексинац— Ниш, десном обалом Јуж не Мораве. СРПСКА ВОЈСКА на Јужно-М оравском В о ји ш т у за заш ти ту утврђивања положаја код Алексинца, одржааање и извиђање непријатеља имала je код: Код Алексинца и Делиграда трупе III. класе Народне Војске имале су да уреде и бране положаје. 1. К А Т У Н А под командом мајора Ј. Петровића 6 батаљона и 1 лака батерија са задатком да осматра одсек од Ј. Мораве до с. Крупца. Г Л А В Н А КОЛОНА Моравске Војске требала je да прзђе границу 20. ју н а у зору на фронту Грамада, Вукањ а и да наступа ка Н и ш у и П рокупљ у. To ни је учињено, јер je Генерал М. Черњајев добио извештај, који се показао кзо лажан, да Т урц и наступају из Софије ка Н иш у са новим снагама< na je због тога променио план и распоред трупа и тиме je првог дана офанзиве било фаталности, које су учиниле да она брзо изгуби карактер офанзиве. Главна колона Моравсне Војске под командом пуковника М. Јовановића и поред промена у распореду трупа и колебљивости Генерала М. Черњајева прешла je ипак, ради здржања морала код трула у офанзиву. Он je депешом молио Генерала М. Черњајева да нареди и осталим колонама да пређу у наступање с Грамаде и Вукањ е, ради јединства операција, али на то му ни је одговорено и тако je главна колона прешла гра ни ц у 20. ју н а у 4.45 ч. у 2 колоне: ЛЕВА — 4 '/i ескадрона коњице, 7 батаљона пешадије, 2 пољске, 1 тешка и 2 лаке батерије, инж ињ ерија и 1 добровољачка чета — под командом мајора С. Х аџића, наступала je друмом Теш ица, Суповац, Мрамор, Ниш. ДЕС Н А — 2 '/. ескадрона коњице, 8 батаљока пешадије и 3 лаке батерије — под командом мајора Ј. Поповића наступала je путем Тешица, Суповац, Сечаница, Тумба. Главна колона при прелазу границе која je ишла грсбеном Јастрепца, брзо je савладала отпор ту рс к и х караула и no том образовала бојни поредак: 2. СВ. С Т Е В А Н А под командом потпуковника Малиновског 2 батаљона и 2 топа, да осматра од Г. Крупца дл планине Лесковика. 3. РЕСНИКА под командом капегана Ј . Прапорчетсвића 3 батаљона и 6 топова, да осмагра од Лесковика до С јко Бач>с. 4. ЈЕЗЕРА под командом мајора М. Павловића 1 батаљон и 2 брдска топа за заш т.иу правца Гојмоновац, Јсзеро, Соко Бања. 5. С Т А Н И Ц А под командом капетана С ировацкзг 3 батаљона и 2 топа као резерва од Ј. Мораве до с. Г. Крупца. 6. С КРО БНИЧКА КЛ И СУРА 1 одред за заш титу правца Књажевац, Соко Бања. СРПСКА ВОЈСКА продужила je и даље растурање своје снаге у мебто да je све груписала око Алексинца и на Делиграду. Т УР С К А ВОЈСКА на Јужно-Моравском В о ји ш ту 8. августа продужава офанзиву са обе крилне д ивизије: Ал и Саји б Паша од Мрамора левом обалом Ј. Мораве и Фазли Паша десном обалом Ј. Мораве и тако наилазећи на С рпску В о јску развила се ја ка борба и Т урци су заночили тога дана: Ал и Сајиб Паша са дивизијом код Тешице. Фазли Паша са дивизијом на фронту К атун( Рсовац. Ејуб Паша са корпусом код Дервена. Остатак Т урске Војске код Ниша. �Врој 10 ГАЈРЕТ« Страна 154. СРПСНА ВО ЈСКА на Јуж но-М оравском В о ји ш ту 9. августа припремала се и уређивала и њен командант Генерал М. Черњајев не познавајући довољно с и ту а ц и ју на б ојиш гу издао je и заповест за напад 10. августа на Турке, к о ји су били груп иса ни и већ уређени за оф анзивну битиу. Кад je отпочео напад Тура ка и борба се с обе стране све виш е и виш е ангажовала тада су бригаде: Београдска, обе Смедеревске, Ш абачка, Ћ у п р и јска и Комбинована као и батерије Ш аф арика, М. П авлови^а и Цветића, као и сва пози- Т У Р С К А ВО ЈСК А на Јуж но-М оравском В о ји ш ту продуж ава да протерује 10. августа наше истакнуте одреде на главну л и н и ју одбране местимично после врло великих губитака, на рочито на левој обали Ј . Мораве. С РП С КА ВО ЈСКА на Јуж но-М оравском В о ји ш т у решена je била још при огласу рата да бије главну б и тку код Алекси нц а . Она je д оцније 10. августа стицаје м разних околности и предузела све мере да се полож аји за одбрану ове вароши што боље утврде. П олож аји су иш ли од Смрдана на Ж итновац, преко мостобрана на Ј. Морави, на Гр и нчар ску Земљу, Угар и , Ш у м а товац, Св. Стеван, Језеро и били подељени на 3 одсека: ДЕСНО КРИЛО, под командом Раје вског: Смрдан, Ж итковац, мостобран на Ј. Морави. Ц Е Н Т Р У М , под комакдом мајора Ј. Петровића: Грнчарска Земља, У гар и , Ш ум атовац. ЛЕВО КРИЛО, под командом М алиновског и М. Павловића: Св. Стеван, Језеро. Т У Р С К А ВО ЈСК А на Јуж но-М оравском В о ји ш т у у очи При нападу Тура ка на Ш ум атовац у самом утврђоњу била je посада од 2 чете лепеничног батаљона под командом мајора Ј. М аркоеића, бео1радска градска чета под командом четника П. Хаџи-Јањ ића, 2 четири ф унташ а пољсиа олучна топа, 2 шесто ф унташ а глатка топа и 2 дванајест ф унташа напада на полож аје код А л е ксин ц а имала je распоред: ДЕСНО КРИЛО, 1 д ив и з и ја под командом Фазли Паше на ф ронту Г. Кр упа ц , Преконоге. Ц Е Н Т Р У М , главна снага под командом А б д ул Паше на ф ронту Б у ји м и р с к о Брдо, Б у ји м и р с к и Брег. Керим ЛЕВО КРИЛО, 1 д ив и з ц ја под командом Ал и С ајиб Паше на ф ронту Мрсољ, Б у ји м и р . Б И Т К А H A Ш У М АТ О ВЦ У , отпочела je нападом Т у р а ка обема обалама Ј у ж н е Мораве јо ш зором 11. августа. Kao и дотле са већом енергијом нападали с у на левој обали Ј. Мораве против десног к ри л а Срба a све у намери да п р и в у к ^ па ж њ у Срба на т у с тра ну и тиме ол а к ш ају извршење главног напада против центрум а Срба. Т У Р С К А ВО ЈС К А отпочиње зором налад: циска артилерија Кренцера ступи л е у јаче дејство. олучна мерзера. Утврђењем на Ш у м ато вц у командовао je капетан Ж. П ротић, који r аје и подигао a ко ји je при нападу Тураиа и ју н а ч к и погинуо. Одбрану шанца на Ш ум ато вц у потпомагале су и трупе, које су биле лево од шанца — одред мајора Ј. П етровипа и Ш абачка Бригада I. класе под командом капетана И ли је ц . Ж ивковића и десно од ш анца — Смедеревска Бригада I. кл., 3 батаљона Београдске Бригаде I, класе под командом поручника Мл. Н иколића и 2 комбинована батаљона мајора И лије Марковића. * Б И Т К А H A Ш У М А Т О В Ц У била je врло огорчена и Т у р - ’ ц и с у долазили до на 100 корака од ш а нц а ; али су дочекивани убитачном пешадиском и картечном ватром, те су били приморани да се врате опет на место одакле су на ју р и ш пош л и. И сва част и слава за победу Срба на Ш ум а то вц у прилада А Р Т И Л Е Р И ЈИ и нарочито Ш А Б А Ч К О Ј БР И ГА Д И I. К Л А С Е ^-— i Т У Р Ц И с у увидели, да нападом на положаје Срба десном обалом Ј. Мсраве не може да се успе, те с тога je А бдул Керим Паша пренео главне операције на леву обалу Ј у ж н е Мораве и тако с у се одиграле битке: код АДР О ВЦ А , на КРЕВ Е Т У и код В. Ш И Љ Е Г О В Ц А и Ђ УН И С А. Срби одушевљени успехом на Ш ум ато вц у показивали с у велико пожртвовањ е и храброст. А л и , како су били малоб ројни, м и л иц и ског система, са слабим наоружањем и са врло А л и С ајиб Паша са д ив и зијом енергично напада на левој обали Ј. Мораве против десног к ри л а Срба на по л ож ају Прћиловачко Лозје и д ејс тву је с ф ронта к . 340, Мрсољ. Како je ово крил о било појачано у то к у борбе са јо ш 2 батаљона ста- оскудном осталом спремом( радосно су доченали, кад je no­ ćne б итке код Ђ униса 18. октобра закљ учено прим ирје од 2 месеца, које je ви ш е пута пр одуж авано, док ни је закљ учен коначан мир+). јаће војске под иомандом мајора И. М арковића, то с у труп е Срба благодарећи с во јо ј храбрости и ум еш ности стареш ина успеле, да о д б и ју све нападе Т у ра к а и да обезбеде ово крило од обиласка. С лучај je хтео и ja благодарим, како вредном Д р уш тв у » К Њ А Г И Њ А Љ У Б И Ц А « и Одбору »КОСОВКА Д ЕВ О ЈКА «, Фазли Паша са д ив и з ијом предузима напад у цсто време и на десној обали Ј . Мораве с фронта Б у ји м и р с к о Брдо, Б уји м и р с и Брег и управљ а главно дејство против ц ентрума Срба на полож аје Н овина, У га р и . Т у р ц и с у н а ступа ли врло лолако, је р с у и х ар тил ерија и пе ш а ди ја Срба својо м ја ком ватром задржавале и приморале да се зауставе на левој обал и Глоговице Реке. А б д ул Керим Паша у ви д ев ш и да напад ф ронт добро утвр ђе ни х алексиначких полож аја не може успе ти продуж ава борбу с фронта Б у ји м и р с к о Брдо, к. 393 a no том напада преко Ш и р о к о га Поља на Ш ум ато вац , користећи се ш ум ом на овом правцу. Т у р ц и с у предузели неколико ен еги чн и х напада npoт и в ш анц а на Ш у м а т о в ц у . А л и , одбрана са стране Срба била * тако и нарочито љ убазности нашега цењеног Команданта Арм и је А р м и с к о г Генерала г. Б . Терзића, што ми je дата прил ик а , ма и у на јкр аћ им цртама да освежим успом ену на с ја јне борбе, које с у се одиграле пре 50 година недалеко Н иш а и да тиме упозорим нарочито млађа покољења како се с л уж и К Р А Љ У и О Т А Џ Б И Н И и кол и ко je стајало ж ртава стварање наш е СЛОБОДЕ и Н ЕЗАВ ИС Н О С ТИ . С лучај je можда, да падне у део баш мени та часна д у ж н о с т, да и ако од скора у Н и ш у и њему мало лознат извр ш и м и с ту ( ja , који сам у на јтеж и м моментима на ш и х скора ш њ и х историских догађаја несретне али часне 1915. год. водио крваве борбе са с војим одредом: на полож ајим а око П ирота, испред Свођа, око Беле П аланке и на М иџ ор у, око Н иш а на Грамади и М рамору и око Лесковца, где сам у пл ућа рањен. И ja , и оји гаји м на јлелш е успомене из н а јт е ж и х дана *) je ен ергична и с илна те с у сви ју р и ш и ју н а ч н и одбивени, С Р П С К А В О ЈС К А н и је се надала да ће 11. августа бити гла вн и напад Т у р с к е В о јске на алексиначке полож аје, к о ји су б или врло п р оте гн ути , раздвојени непрслазном препоном, ла и обилазни. *) Лектира: 1. П. Псшић — »Ham рат са Турцима 1870.«, ГЈеоград 1925., 2. В. Иорђспић — »Српско-Турски Рат 1870.«, Бооград 1907. и 3. Ж. Раииопић — »ВоЈПода Радомир Путннк«, Сарајецо 1920. �■Г A Ј Р ЕТ< Број 10. нашег ратовања био бих веома задовољан, ако сам макар најмање допринео овим предавањем племенитом задатку Д руш тва »Књагиња Љ убица« и Одбора »Косовка Девојка«. Завршавајући ово нарочито истичем: »Данас, нада с у се у један сплели венац три душманина раздвојена брата и када чине је д н у лозу и је д н у Краљевску Крв: СРБ, Х Р В А Т и С ЛОВЕНАЦ, иако певаше пе си ик1 A . Ш ан ти ћ . »Данас, када je довршен и већ остварен велини почстак ВОЖДА КАРАЂО РЂ А под мудром управом нашег вигеш ког Врховног Команданта К Р А Љ А А Л Е К С А Н Д Р А I. »Данас, када чине сва браћа, сем извесног дела, који оста под туђином1 СРБИ, Х Р В А Т И и СЛОВЕНЦИ — од Струме до Триглава и од Карпата до Јадранског Мора једну држ аву и је д н у моћну заједницу. Страна 155. »Данас, када се са сви ју брда и планина, као и у равници, хори глас на ш и х лобеда: Д УЖ Н ОС Т И ПИ ЈЕТЕТ С ВИЈУ НАС, НАРОЧИТО ОМЛ А Д И Н Е , Н А Ш Е С У Т Р А Ш Њ И Ц Е , Н А Л А Ж Е HAM, Д А ОДАМО Н А ЈВ Е Ћ У П О Ш Т У И Н А ЈБ О Љ У Х В А Л У : »Свима онима, који с у најв иш е учинипи својим УМСМ, НАП ОРИ М А и ТРУД О М , те je име нашег народа лостало ЗНАНО, П О Ш ТО ВА Н О и С ЛАВН О . »Свима онима, ко ји с у сво ју нрв лили и који су своје кости посејали no наш ој лепој и пространој земл>и од Сомуна до иза Триглава, иао и онима, но ји с у взн Отаџбине оставили свој живот. „С В И М А Њ И М А , нека je С Л А В А и вочна Х Б А Л А !« Н иш . Гснлрал Ж . Ранкови^. Народне Умотворине. * llazim Multić: POHLEPA I SKROMNOST Neki siromah, prekopavajući svoj vrt, nade je­ dnu izvanredno veliku rojkvu. Ne Vidjevši nikada dotada tako veliku rotkvu, odnose je da je pokaže ljudima kao veliku rijetkost. Rotkva je išla od ruke do ruke. NekL.su izraža­ vali divljenje i čuđenje, a nejđ- je' nakon promatranja povratiše vlasniku. Među posmatracima našao se i jedan bogataš, pa je i on trebao da kaže svoje mi­ šljenje. Kako je ovaj bogataš smatrao da za njega ne postoji ništa što bi bilo izvanredno i neviđeno, jer je živio u izobilju, to on iskoristi ovu priliku da se pakosno našali sa siromahom i da ga omalovaži: — Baš jest, ovolike rotkve nikada nijesam vidio. Ti bi dobro učinio, kad bi je odnio caru na dar, sigurno bi te nagradio, — reče bogataš, podsmjehu­ jući se. Siromah shvati ozbiljno podrugljivi savjet bo­ gataša i uputi se cđrskom dvoru. Dvorjani pokazaše caru ovu neobičnu biljku. Htijući da siromaha pot­ pomogne da svoj vrtlarski zanat proširi i uveća, na­ redi da se siromahu isplati stotinu dukata. Siromah, uzbuđen carskim darom, ode među ljude, kojima je ranije pokazivao ovu biljku i kaže im kako ga je car darivao. Medu tim ljudima nalazio se i onaj bogataš, koji je podrugljivo uputio siro­ maha na korak, koji je učinio. Bogataš se čudio i nije mogao da shvati ovaj carski čin. Razmišljajući o ovom slučaju dođe na misao, da bi i njega, odli­ čnika, mogao car darovati kudikamo više nego siro­ maha i odluči da caru pokloni iz svojih ahara naj­ boljeg ata. U velikoj svojoj gramzljivosti i pohlepi za zla­ tom, ne htjede ni malo oklijevati, nego se uputi svo­ joj kući. Tu se obuče, nagizda i namiriše, a zatim izvede iz ahara najboljeg ata, osedlana skupocjenom honnom, i do nekoliko časova bude predveden pred cara. Car se toplo zahvalio bogatašu i iskazao mu svoje zadovoljstvo i radost. Brzo zatim car se po­ vukao u pokrajnje prostorije, da se posavjetuje sa svojim dvorjanima za uzdarje, dok su drugi ostali da razgovaraju sa bogatašem. — Znam da nijesi u nuždi, bogati moj plemiću, otpoče car. Ali pošto si ti mene obradovao rijetkim darom, ni ja ne mogu da propustim priliku da ti se ne odužim jednim rijetkim uzdarjem. U ovoj je kutiji moj dar, koga sam mogao samo tako pleme­ nitom prijatelju pokloniti. Nije mnogo, ali ćeš imati mnoga užitka, kad se osvjedočiš, da si postao vlasnik ovako rijetkog predmeta. Sav blažen, bogataš primi carsku kutiju i udalji se. Požuri u svoje društvo da otvori kutiju i da se nauživa, razgledajući skupocjene darove. Njegovi pri­ jatelji, iznenađeni, polete k njemu da zajedno s nji­ me razgledaju dar. Konačno se kutija otvorila. Pri­ sutnima oči zabliještile i srca zaigrala, a najviše sretnom bogatašu. Tu se nalazio i onaj siromah sa stotinu dukata. Ali, gledaj iznenađenja! U kutiji se ukaza zaista rijetka stvar, kojoj su se isti ljudi već ranije čudili i divili. U njoj je bila ona velika i ri­ jetka rodakva siromahova. Zabilježio: Fehim H. Baščaušević. SEKA ZUKE ATLAG1ĆA Kulu gradi Atlagiću Zuko, Kulu gradi, vinograde sadi, Trista dana, trista neimara, I ipred njima Rade neimare. A u Zuke seka na zafalu, Kad pošeta po mermer-aviiji, Za njom šeta Rade neimare, Pa govori seki Atlagića: »A Boga ti, gospojice Mejro, Da ja tvoje bijelo lice ljubim.« �Страна 156. ■Г A Ј Р Е Ћ Za to Mejra liaje i ne haje, Već se šeće po mermer-avliji. Opet vefli Rade neimare: »O Boga ti, gospojice Mejro, Da ja tvoje bijelo lice ljubim.« Kad se veće Mejri dodijalo, Ona ode na visoku kulu. U ta doba Zuko iz planine, Pa on veli Mejri sestri svojoj: »Ah Mejrušo, draga sestro moja, Prostri meni mekane dušeke, Da ja legnem sanak boraviti; Evo danas tri bijela danka, Od kad nisam boravio sanka.«« Kad to čula Mejra ljepotica, Prostnije mu mekane dušeke, Leže Zulko sanak boraviti. Viš’ njeg’ sjede Mejra ljepotica, Ona poče suze proljevati. Nehote je suzu upustila Na bratova bijela obraza. Probudi se Zuko Atlagiću, Pa on pita milu seku svoju: »Ah Mejrušo, draga seko moja, Je Г to kiša iz vedroga neba, Te su-novi prokapalr dvori?« Njemu veli Mejhiša' djevojka: »Ah moj Zuko. moja desna ruko! Nije kiša iz vedroga neba, Već su $jlze obraza moga«. Nju mi -pita Zuko Atlagiću: »Šta je tebi sestro dodijalo, Te pfoljevaš suze niz obra*« Ili te je zaboljela glava? 1Г je tebi zlata nestanulo? Ili svile i tankoga beza? 1Г je tebi dodijalo Mejro, Dunderima jelo gotoviti?« Njemu veli Mejruša djevojka: »Nije mene zaboljela glava, Nit’ je meni zlata nestanulo, Niti svile, ni tankoga beza, Nit’ je meni brate dodijalo Dunderima ručak gotoviti, Već je meni brate dodijalo: Kad pošetam po mermer-avliji, Za mnom šeta Rade neimare, Pa mi veli Rade neimare: 1 „Ah čuješ li, gospojice Mejro, Da ja tebi bijelo lice ljubim.” Kad to čuo Zuko Atlagiću, U njemu je srce zadrhtalo, I na srcu burundžuk-košulja, Na košulji jelek od kadife, Na jeleku troje toke zlatne, Pa on veli miloj seki svojoj-: ’ tz sad i Bpoj 10. »Ah Mejrušo, draga sestro moja, ■Hajd’ se obuci, što god ljepše možeš, Pa pošetaj po mermer- avliji, Pa iti reci Radu neimaru: „Čuješ li me, Rade neimare, Dođi meni večer po akšamu,^ Kad mi nema brata Atlagića.”« To Mcjruši milo ne bijaše, АГ joj druge biti ne mogaše. Obuče se, što god ljepše more, Pa se šeće po mermer-avliji I govori Radu neimaru: »Čuješ li me, Rade neimare, Dodji meni večer po akšamu, Kad mi nema brata Atlagića.« To je Rade jedva dočekao. Danak mu je godinica bila, Do jacije četiri mjeseca. Kad je večer po akšamu bilo, A skoči se Mejra ljepotica, Ona stere mekane dušeke, Gdje će leći Rade neimare. Stade Mejra jaciju klanjati, Dok evo ti Rada neimara: »Klanjaj brzo ljepotice Mejro, Da ja tvoje bijelo lice ljubim.« Za to Mejra haje i ne haje, Veće klanja duga tehedžeta. Opet veli Rade neimare: »Ne ću .tebe više ni čekati.« On je uze po tanahnu pasu ?a je baci u mehke dušeke. Cičj Mejna, baš k’o ljuta guja: »Ah moj Zuko, moja desna ruko, Ne daj mene mladu obljubiti.« Dok odaji poletješe vrata, Pomoli se Zuko Atlagiću, Golu sablju u ruci nosaše, Pa on Radu osiječe glavu. Odnese ga do tihog Dunava, Pa ga baci u tiho Dunavo 1 vrati se svom bijelu dvoru. Kada svanu i sunce ogranu, Dok evo ti do trista majstora, Al’ im nema Rada neimara. Pitao ih Zuko Atlagiću: »A Boga vam do strista majstora, Kamo vama Rade neimare?« Govorilo do trista majstora: »Ah naš Zuko, mili gospodine, Nestalo nam Rada neimara, Omnknuo, a ne osvanuo. Nije mu majka pazila duvaka Od ujmuka i od vrašaluka; U subotu prediv’ i motanja, U utorak košulje rezanja I od onog hljeba poležaka, Stog’ nam nema Rada neimara.« �Број 10. Страпа 157. Г A ЈРЕТ. П РОСЛАВА 15-ГОДИШЊ ИЦЕ ОСМАНА Ђ ИКИЋ А У МОСТАРУ. годиш њ ицу рахметли Османа Ђ икића, увјерени да дијели ми- Пријатељи и поштоваоци рахм. Османа Ђикића у Мостару подузели су ак ц и ју да свечано прославе 15-годишњицу од дана смрти рахм, Османове, да би се на тај.на чи н одужили свије тлој успомени његовој. Главна сврха овој просла- радника. Тако и ми, његови пријатељи и лоштоватељи, да би смо се одуж или свијетлој успомени нашега Османа, одлучили смо, да прославимо његову 15-годишњ ицу у граду Мостару, ви je да се оснује »Фонд Османа Ђикића« из кога he се потломагати сиромашни ђаци града Мостара, те да се на тај на.ч и н овјековјечи име Османово. Одбор за прославу издао je ових дана проглас, кога у цијелости доносимо: увеличају. У т у с вр ху изабран je нарочити Одбор, који je створио програм и одредио, да се прослава одржи 12. и 13. П Р И ЈА Т Е Љ И М А И ПОШ ТИВАОЦ ИМ А рахм. ОСМАНА ЂИКИЂ А шљење сви х пријатеља и поштивалаца сваког националног позвавши све културно-просвјетне и нсти туц и је , да ову славу ју н а ове године и да у славу рахметли Османову изда нарочиту »Споменицу« са радовима његових пријатеља и поштиваоца. Сврха je овој лрослави да овјековјечимо име нашега слављенииа и да тога дана оснује мо »Фонд Османа Ђикића«, 30. марта ове године навршило се je 15 година, кано je умро понос нашега Мостара и главни борац за љепшу будуК- како би смо тиме што боље означили по ја ву и рад рахметли Османа. Зато апелујемо на све културно-просвјетне институц ије, као и све грађане без разлике вјере и племена, да ност нашега народа ОСМАН ЂИКИЋ. Име Османа Ђ икића познато je свему нашему народу a нарочито босанско-херцего- величанственија и достојнија имена Османа Ђ икића. вачким муслиманима, јер се je млад, полетан и борбен показао баш у часу, када су се почеле сукобљавати туђинско-по‘ литичке тенденције, са народном мишљу и огорченим повицима против угњетача нашега рода. Сам као Омладинац сматрао je , да млађи свијет мора да се оборужа и знањем и јединственом национално-лолитичком свијеш ћу, каио би спреман дочекао велике дане народне слободе. Зато je рахметли Осман, пјесмом њ ежних осјећаја, грија о срца младежи, чланцима пуним патриотизма, позивом .a борбу, говорима у друш тву и на скуповима дизао, крије пио, будио и окупљао Омлад и ну м услиманску. У накани, да уклони разне предрасуде о муслиманском елементу и да браћи других вјероисповијести покаже да смо добром вољом способни за заједнички рад, Осман je сматрао, да гајећи моралну снагу, подиж ући интелектуални ниво појединаца као и читавог народа, можемо тек онда да лркосимо свим прогонима непријатеља нашега рода нас у овом потхвату помогну, како би прослава испала што М о с т а р , 20. априла 1927. Прославни Одбор: Т а јн и к : Мустафа Аликаф ић, професор; Хусага Ћ иш ић, обл. посланик. П редсједник: Чланови Одбора: Салих БаљиК, народ. по сл ан ик; Х усеин Бркић, директор гим н.; Ибрахим Ребац, обл. ш кол. надзорник; Мехмед-бег Хаџиомеровић, банк. директор; Др. Мухамед Риђановић, љекар; Мемишага Гребо, трговац; Мустафа Н. Т1ишић, управ. град. даћа; Сулејман Крпо, обућар; Селим Колукчија, подузетник; Дерво Гребо, посје дн и к; Мехмед Јахић, школ. управитељ ; Асим Угљен, суд ац ; Салих Ћ иш ић, професор, Омер Угл>ен, трж ни надзорник; Х а к и ја "Ћемаловић, општ. благ.; Хамза Хум о, књ и ж е вн ик; Х усо Ш а р и ћ , рудар. чинов.; И нж . Ћазим Угљ ен; Х у с н и ја К ур т, професор; Фејзо Милавић, чин. бол. благ.; Хасан Хаџиоман, ч ин . бол. благ. и да у дано вријеме поднесемо највеће жртве за нашу Отаџби ну. У то велико вријеме појављује се рахметли Осман, пјесн и к, омладински В о ђ а и у ч и т е љ , национални борац, овје нчан вије нцем виле пјесникињ е, задојен славом отаца и славних пређа, препун планова и основа у служби велике народне мисли. Осман je био за нас и за свакога свијетао приијер благодати у мору опште себичности, јер no свом срцу бијаше савршен алтруиста, no карактеру идеал моралне чистоће, no д уш и пјесник и национални идеалиста. Његово пословање и његов прегалачки рад у муслимансном д руш тву »Гајрет« je израз и топлине и спремности, одлучности и енергије у раду за културно-еиономски напредак бос.-херцегов. муслимана. Османов живот je мукотрпан, јер je био с почетка везан на уж е пријатељске и Омладинске кругове, али je и п у н борбе КОНЦЕРТНО ВЕЧЕ БЕОГРАДСКОГ »ГАЈР ЕТА«. 5. о. м. београдска публика у препуној згради Народног Позоришта приредила je велике манифестације питомицама и питомцима београдског »Гајрета.<, који су поводом 15-годишњице смрти Османа Ђ икића приредили овом прилином концертно вече националног карактера. Програм je отпочео народном химном, ко ју je отпевао мешовити хор »Гајрета«, a после тога питомац г. А зис Султановић одржао je лепу конф еренцију, посвећену Осману, као човеку и великом националном борцу, који je цео свој живот жртвовао патриотском раду. После говора г. Султановића, женски збор дао je две и неустрашивости и увјерења за несебичне идеалне циљеве, што представља велиии наш народни капитал. босанске песме, a мешовити хор Мокрањчеве руковети дириговањем г. Зорка. под И тешно je могао један човјек, да под бременом љубави, патриотских ocjehaja, националног позива, нао што je био t У комаду »Златија« од Османа Ђикаћа суделовале су скоро све питомице београдског »Гајрета«. Сви су извођачи д ухои ја к, a тијелом слабашни Осман, да све преж иви и да били ванредно коректни. Улогу Златије играла je гђца Кола- д ож иви славље и триумф сво ји х и народних идеала, Наш Мостар осјећајући се поносним, да ra броји у своје ковић, ученица виш е занатске школе. Она je сво ју ул о гу из- синове, сматра својом патриотсном д уж н ош ћ у, да прослави 15- Многе финесе запазила je пажљиво. вела добро, пошто je сама ствар из м услиманског ж ивота. �Страна 158 Rnoj 10, »Г A J P E T. У комаду »Под маглом« од Алексе Ш а н ти ћ а ни је се могло ни no чему прим егити да с у приказивачи дилетанти, али се осетило да с у они стварно прсж ивели моменте из наше историје и може се рећи, и ако млади, и с ти н ски с у учествовали у догађајима, к о ји с у припремили наше народно ује ди њење. Аргум ен та ц ија овог одлично приказаног комада била je од стране пуб л ике поздрављена и пуб л и ка je обасипала цвећем младе студенте. Пред последњим делом једна уч ен иц а виш е занатске шхоле Ж енског Д руш тва поздравила je сестре муслиманке у дивном ш ум а ди јско м оделу, пред ајући им цвеће. Поздравила je прво Краља и покровитељ ицу Ж енсног Д руш тва, Краљицу М ар ију. Затим je поздравила гђ у М ару Триф ковић, председ- н и ц у »Гајрета«, к ојој je после овог поздрава сва публика громко аплаудирала. Ha к р а ју пуб л ика je искрено исказала своје симпатије за 6pahy муслимане својим френетичним поздравима. М услимани и муслиманне у својим националним ностимима са пуним рукама цвећа поздрављани су д уго са позорнице, на Ko­ jo j се завеса виш е пу та дизала и спуш тала. Поред многобројне отмене београдске пуб л ике свечаности с у присуствовали г. г. Марко Триф ковић, лредседник С купш ти не , М инистар А грарне Реформе др. Влада А н др и ћ, М инистар С оција лне П олитике др Александар М и јо в и к и други, затим представници страних држ ава г. Олсхаузен са госпођом, г. Бодреро и особље посланства. (»Време«) КЊИЖЕВНОСТ. u дјечију књнжсвиост треба радитп са озбнљпим књижевиим Н ове књиге. upet« нснјама, пнсац ове прераде гзнао je у једном доUredništvo je primilo slijedeće nove knjige: ку.\(ентованом предговору начолд no којпма je замиолио 1. Hazim Muftić, šer. sudac: „P et velikih poklon■ рад mi оваквим прерадама кипитадиих дјела iiauie и stav a“ (Koji su Božji poslanici koji vak a t i kojim po­ <;транс књпиеешгостн. Међу тим начелима најглавнија су ова: vodom klanjali). Cijene 4 d inara — Izdanje i n ak la d a: «(l^ ојлшвнн Јтисак од прераде мора битн на младог читаоца Prve m uslim anske nakladne knjižare (M. B. Kalajdžić) u исти lutb што je утисак од оригннала на одраелог читаоца; M ostaru 1927. ( 2 ) оригинални текст треба задржавати до крајљих могућно2. *,* „Sm rt M uham ed P e jp a m b e ra i S m rt H azreti сти: (з) прерада се мора писати стилом отмјено упрошћеним, F a tim e ' (u stihovim a) — Nakladu P rve Musi. nakladne али не наивно дјетињским, тако да кљига има врло широки knjižare (M. B. Kalajdžića) u Mostaru 1927. 3. Milutin Nikolić: „Негг Hom o A u striac u s“ — Izdanje \х р у г читалаца; (4) крајња тежња ових прерада била би у To­ ne да се од оригинала добије ново дјело које he младима из„Kniževne Revije" u B eogradu (Miloša Velikog ul. 56.) гледатн сасвим блиско a старијим ни мало удаљепо. 4. Vjekoslav G vetjšić: ' „Sa p lan in e i (zapisci planinara) sa 15 slika u tekstu — Tisak Tipografije Са таквим схватањима, пнсац je, благодарсћи племеu Zagrebu. нитом материјалу који je нашао код Његоша, одиста успио да да једну к њ и г у з а с в а к о г а , — књигу коју са уживаKao прва књига једне лове колејкције В е л т Г јГ П .и с њем могу читати и дјеца, и одрасли, и престарјели, као год и ц и з а О м л а д и н у , изишао je ових дана у издаау l.'iijiирапн књижсвни пробнрачи. Једлом ријечју, ппсац je успио жарннце С. Б. Цвијановића у Београду: да да једну добру кшижевну прераду у стилу енглеских дјела тв врсте, no чијим je узорима очсвидно и рађена. ЊЕГОШЕВ ГбРСКИ ВЕНАЦ,; upepabeH у приповијетку од прдф. Душана Богосављовића. Ова прерада Г о р с к о в В и ј е н ц а лредставља новину у нашој књижевности за омладпнуЛЗасУупајући начело да Техничка опрема кљиге врло je солидна и укуена a пасловну слику израдио je акад. сликар М. -Јосић. — Цнјена je врло умјерена Дин. 20.— Величанствен дочек «Гајрета« у Тузли кбм. Госте je од гтране града Тузле поздравио комесар ошитине r. Никола Хурђевић, заЈкеливши им добродошлицу. Одговорио му je предсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић, који je у своме говору међу осталим peitao и ово: »Рад друштва Гајрета je отворена књига и његов правац ј<- одрсђен. 1’ади тога ми жалимо да нксмо могли примити поруку. Koja нам етиже из Тузле, да не доЈ)емо у Вагпу оредину. И^алимо због тога, јер не долазимо у Тузлу због ћеифова и ииада, него због iraиит културио-просвјетног рада. Руковођсии оваквим лационалним задатком, Гај|ит не можс да ирими приговор, који му с.е чини сличан ономе, који доби- У петак 29. априла, у 9 сати на вечер, кренуди су посебним возом из Сарајева за Тузлу 70 Гајретових питомаца и нитомица еа 10 чланова Главног Одбора, те са чланицама Женског Пододбора Гајрета, гђама: Шемге х. Ченгић, Хајрије х. Бисеровић, Ђул х, Лутво, гђица Ема Лутво, гђица Нафија Баљак, те са нрефктама женског конвикта, i:ao и нрефектом м.ушког конвикта. У Тузлу су донут01В.а.ли сутрадан у суботу у lo сати пријо подио. Tla станици их je дочекало око 2.000 д.уша, те представници свију туаланских друштава. Улазак воза у станицу дочекан je са одушвљним клииаљем и војном музи- �Ppoj 10 Страна 159. ■г A J P E T . r ° ™ , m y«3w ' .Завр1ветак ™opa, Др. Хасанбегови- ha п|Х>праћен je са бурним поклицима: »Живио!« оатим je питомице Гајретове поздравила Џемила Јаимовић, ученица стручне школе, која je између осталог рек.ла:« Ми, Ваше другарице из Т.узле, срећне смо што у Вама видимо претече првих му- заједпице радећи на пољу пародног наиретка и просвјете. Пружимо братску руку са узвиком: »Брат je мио које вјере био!« Послије тога поворка je кренула са станице кроз варош. Ha улицама je било са обје стране мноштво свијета, a нарочито je запажен велики број мусли- X Предсједник Главног Одбора Гајрета г. Др. Авдо Хасанбеговић говори при дочеку на жељ. ставвди у Тузли Један детаљ са дочека у Тузли слиманоких радница на нросвјећивању муслиман- манки, које су дошле да виде литомице Гајретове, еког жеискиња, које je досвора чамило у тмини и и поред агитације да се дочек Гајрета бојкотује. Цинезнаљу«. Од стране Гајретових питомаца одговорио јелим путем клицало ое одушевљено Гајрету. Поje Решад Лимић, који јс мођу осталим рскао: .Дола- ворка je стала пред гимназијом, одакле су питомци зимо да се сјстимо наших славних предака, који су отишли на ручак у Просвјетин конвикт, a питомице били свјесни своје родољубиве дужности и братске у Гајретов конвикт. Послије подне Коло Српских �Г A Ј Р ЕТ< Страна 160. Сестара приредило je иитомицама чајанку, a Ооколско друштво нитомцима. Ha вечер je била евечана представа у Хотел Бристолу. Сала за одржавање забава као и све ложе биле су дупком пуне, те се мноштво 1свијета морало повратити, не могавши добити мјеста, иако су имали купљене улазнице. Заиажен je већи број и муслиманског женскиња на балкону. Након свршетка концртног дијела про.грама питомиде с.у одмах уп.ућене у Гајретов конвикт, a питомци у Просвјетин, док je остала публика преостала у Бристолу и забављала се у најбољем расположењу све до јутра. Сутрадан 1. маја направљен je излет у околину Тузле, и у Крек.у. Ha подне приређен je гостима банкет у хотел Бристолу, гдје je било присутно око 130 особа. Међу овима био je Велики Жупан г. Др. Јован Зец, Командант Мјеста г. пуковник. Васић, Просвјетни Инс.пектор и председник Просвјете г. Др. Васо Глушац. лредсједник, Напретка, Сокола, предсједница Јеврејског Госпојинског Друштва и Кола Српских Сестара и многи руги одличници града Трзле. Ha банксту je поздравио Гајрет Др. Васо Глушац, a одговорио му je г. Др. Авдо Хасанбеговић. Затим je говорио предсједник Напретка, Сокола и Просвјоте;. Одушопљеним говором поздравио je нашу војску г. Мујага Сарајлић, члан Главног Одбора Јајрета, a одговорио je п.уковник Васић. -Затим се изредало још неколиво говорпика и гобти.Тсу»се иза тога разишли. Послије подне око 4 сата са члановпма приређивачког одбора питомци-iftfe су ртишли у Лукавац. гдје су разгледали твбрницу соде. Управа творнице приредила им је^срдачан дочек и дала вечеру. Ha вечер око 11 сати гости су ојели у свој воз и сутрадан' око 10 сати пријешодне повратили су се у Сарајево. Главни Одбор je веома задовољан са успјехом овог похода у Туз.лу, јер су Гајретови литомци. a нарочито питомице, оставили најљепше утиске, како својим држањем и својојм скромношћу тако и својим концертвим ириредб&ма. Након овог похода. увјерцлд су се и опи најокорелији протавници Гaјрета у Тузли о ттротивиом од онога што су они мислили о Гајрету и што им je било сугерисано од стране оних фактора, који би no своме положају и no својој дужности морали се залагати за културни и просвјетни преиорођај муслимана. Гајрет je, дакле, и овом приликом однио побједу. 9' Врој 10 Kao и прошле тако и ове године особита заслуга за овако сјајан успјех забаве иде у сваком погледу гђи Јованки Станивуковић, супруги директора г. Симе Станивуковића, Ko­ ja je бнла душа ове забаве, као и г. Сими Станивуковићу, директору Дестилације Дрва д. д. у Теслићу. Од најистакнутијих пријатеља Гајрета присуствовао je забави г. Др. Гаврило Божић, љскар из Теслића са својом гђом Вукосавом и r. Душаи Благојевић, велетрговац из Теслића, такођер са гђом Љепосавом, који и иначе увије Вомажу Гајрет. Главни Одбор Гајрета ердачпо захваљује како ириређивачнма тако н свнма оиима, којн увеличаше ову забаву и допринесоше за њеп овако сјајан морални и матсријалии успјех. Даљњи утемељачи из среза тешањ ског Прсдсјсднив нашег пододбора у Тешњу г. Сабит Чамнара упиеао je недавно даљљу четворицу члаиова утемељача, и-то гг.: Др. Касима Дилберовића, љекара у Бос Броду, Гавру Божи£а, свештеника из Тешња, Мирка Сенчевића из Теслића н Хасана Мулабећировнћа из Тешн-.а. Живили нови утемељачи! Нови добротвор Гајрета. Госп. A. еф.>^1. из Сарајева уписао се за члана добротвора Гајрета, уплатипши одмах у готором Дин 1000.— Наша срдачна хвала! О пш тина града П ри ш ти не за Гајрет. Суд оиштннс града Нриштипе одобрио je 1’ајрету Дии 250.— као своју прнномоН за оиогодишњу друштвену забаву. Срдачна хвала. Утемељач Гајрета. Госп. Хамдија Тахмишчија, кот. судац у Високом уплатио je Гајрету Дин 500.— u тиме иоетао члан утемељач нашег Гајрета. — Хвала му н живио! P rilo z i iz Konjica. Pododbor G ajreta u Konjicu poslao nam je svotu od Din 1130'— i to Din 113'— kao prilog od za b av e školske djece u K onjicu; Din 120-— koje je sakupio Derviš ef. Buturević. P reostatak novca je od pretplate n a list ,,Gajret“ i članarine. Pododboru kao i upravi osnovne škole i Derviš e!. B ureviću lijepa hvala. Гајретова забава у Теслићу. Срез тешањскн и ове године предњачи свима срсзовима у раду за Гајрет. Поред бајрамских забава у Тешљу и Добоју, које су одлично успјеле, на ЂЈрђевдан 6. маја о. г. одрзкана je Гајретова забава у Теслићу, која je како моралио tai.o н vaтеријално одлично успјела. Чист нриход ове забаве изноен око Дин 14.000.— P ažnja p re m a pitom cim a G ajreta. Gosp. B esaletbeg Rizvanbegović poklonio je pitom ­ cim a našeg konvikta u M ostaru za vrijem e prošlog R am a­ zana 20 kg spravljenog kadaifa. U prava konvikta u Mostaru kao i Glavni Odbor srdačno zahvaljuju našem prijatelju g. Besaletbegu. štamparija »Bosanske Poite«, Sarajevo. — Vlasnik druitvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: tlamld KUKIć. �mm m Svaki musliman treba da kupuje samo f i. jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajref ijjhn. Tvornico ftiigarpapira S. Q. Шна1ај, Sarajevo, U L U b. m 0 2 e viC n a r u č i t i i р г е к о d ru š tv a .G a jr e t* u S a r a j e v u B B B B B B B B B B B B ;alBH; Сарајееска Банка д. д. у Сарајеву. Телефон бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улоип-е на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет". je r je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. N aručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glavno zastup stvo z a B. i H. Agentura ltudolt Bole, Sarajevo Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt. pret. 75. вввввввввввввввв �®D . Ibratiim Sabanagić i sinovi Sarajevo, K u n d u rd ž ilu k ulica b ro j 27 (D Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana T e le fo n : T r g o v in a b r o i 481 — S ta n 767 a a B a ffiE B S S S S H H E S B H S H E E a Z E ^ ЗП. 5 i Ž SL X SL И И и и Е 1 Ж В В i i В™£* Bašagićfl | , Н. Bajram aga Foča 1 Sarajeoo frgopina muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Bogato stoparišfe hrpatskih i srpskih knjiga . & r f f I DRUGOVI 5 Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO GJulagina ul. 3. — Telefon 455. # Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru. ____ Bogato skladište bezova, šifona, zefira, štofova, šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ■ Čitajte ,Gajret‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e8de2fb990a248675ccbf1b106345d2.pdf 0d7c288ffd613bbf8b20600646083817 PDF Text Text G°sp. ... Riza r . ■. e ' 7.6m. Muzej Sarajevo /67 -^т»т7» v; w Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 11. С а р а је в о , 1. ју н а 1927. Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Улрава — Гајретових конвнкта. — САДРЖАЈ: И рип рсне за п р о сл а в у Г ајретове 2о-год и ш њ иц е. Ха.мза Хумо: Т рн самца. Ахмед Мурадбегопић: ПОНОС (Роман из муслиманског nvivui uj/nuiui.ji.' аристокрагског i vnui живота). Владвслав Тмуш а:.Уз MIipnc јор гов ап а. П. ЛагариН: И о сл ед љ и д ан и се љ а к а . џ№ М. Делибашић: Х ум ка (Пјесма). Вера Обреновић: З а и р л а песма (Пјесма). Вера Обреновић: Д ва ја б л а н а (Пјесммг Гајретов Гласник Заннсннк широ коифсренцн je садашљпх u бивших чланова управиог одбора Гајрета одржане 19/У. т. г. — Гајретов теферич у Сарајеву. — Нови утелељач Гајрета — Ололепе дужиицила Гајрета. — Иозив J viuj вододборвва u nonjcpcininiiita Гајрета. — Гајрогов Te'l,eI111'1 5 Дервептн. — Оемвање Гајретова всевског пододбора у Тузли. — Гајретов тефорпч у Новој Варошн. Гајретов тефернч у Itiicoi.o.v и у Брези. Народне Умотворине: Фехим X. Башчаушевић; „Харемске 11јесмв“. Фељтон: М. Т.: НпЕОла Кашпковик. Књижевност: Иово Kibure. — Листовп. Уредник: Хамид Кукић. �■М Г 1={ПГ lim јјв в в в т в в в в в в в в и в и в и в и и з и в а GAJHET D. L Ш 1 Ј Е Т 1 Potpuno uplaćena dionička glaDnica Din lo,ooo.ooo*Rezerue Din l,6oo.ooo-— Banka se bavi svim u bankovnu strnkn spadajnćim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilnrno siguran. Osniva, organizujo i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podupire razne knlturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod „Varđe“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantilia“ u Sarajevn. Od čiste dobiti daje IO°f0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu „Gajret11. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkniantnijc. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. •сжосЈгголго* općine grada Sarajeva Tem eljna g iaunica 40,000.000— d in a ra i s a • Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, ffliale Sarajevo broj 2172 sa i sa Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju А О М Г I С Х Ј koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. i sa •сЕтесжоесж весж оесжаесж осчеж аесж аееж оежаесж аегеоесЈеаееж оесж гоесжаеесж аеж ае t/ 1 Sa&*4 :> ■ ■мш ш ш �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. С а р а је в о , 1. ју н а 1927. Број 11. Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 Д. Ђаци добнвају лист у пола цнјене код Главнот Одбора или код Управа — Гајретових конвшгта. — П р и п р е м е з а п р о с л а в у Г а јр е т о в е 2 5 -го д и ш њ и ц е . У фебруару идуће године навршиКе се 25 година, како је-друштво „Гајрет" основано и како je почело дс! Дјелује у муслиманском елементу на културно-просветном пољу. Раденици Гајретови од његовог оснутка до данас радили су у границама могућности и друштвених средстава да помогну муслиманском елементу, доји je још и дан-данас добрано заостао на просветно-културном noљу иза остале нам браКе суграђана других вјероисповијести. Али да je муслимански дио нашег народа кроз ових 25 година ипак покрочио бар донекле напред у овом погледу има свакако да се у првом реду захвали Гајрету, његовом дјеловању и његовим свим живим и умрлим раденицима од његовог оснутка до данас. Da би се то и јавно манифестовало — потребно je — обзиром како na досадањи рад Гајрета тако и за будући рад уопште свих Муслимана у нашој Отаџбини — тај период рада од 25 година обиљежити прославом тога рада, којом би се приликом изнијела и објавила биланса рада Гајретова, као и то да се том приликом нађу и друге могуНности за успјешнији рад међу муслиманима на свима пољима народног живота. Да би се — како рекосмо — овај мериод рада Гајретовог обиљежио, Главни Одбор друштва Гајрет ријешио je да прослави 25 годишњицу Гајретовог рада. Сматрајући да у досадашњим успјесима Гајретова рада имаду заслуге и удјеле сви досадањи чланови Управног Одбора овог друштва, од оспутка његова до данас, Главни Одбор je одлучио да замоли и позове на сарадњу за ову прославу и све бивше одборнике и одборничке замјенике, који се данас налазе у Сарајеву, да чује њихова мишљења и савјете о начину прославе и да их умоли да се и они ангажују и да испомогну Глав. Одбор у раду око припрема за ову прославу. Такођер je закључено да се замоле и позову сарадњу око ове прославе и сва ona муслимапска друштва из Сарајева, која раде на хуманом, културном и просветном пољу међу муслиманима. У ту сврху одржане су и двије шире конференције садањих и бивших чланова Управног Одбора Гајрета заједно са одборничким замјеницима. Ha тим конферепцијама присуствовали су поред чланова садањег Управног одбора Гајрета и одборпичких замјеника још слиједећа гг: Пресвијетли X. Мехмед Џемалудин еф. Чаушевић, Реис-УлУлема и предсједник „Мерхамета", Мустајбег Халилбашић, проф. Хасан ХоџиН, Ризабег КапетановиН, Хајдар еф. Фазлагић, Хилми еф. Хатибовић, Мустафа еф. Мујагић, Хафиз A. Бушатлић, Сејдалибег Филиповић, Ибрахимбег Ченгић, Ибрахим Сарић, Салих Тафро, Хусеин Турапчић, Мустафа Сердаревић, Махмут Љубовић, Др. Заим Шарац, Едхем Бичакчић, Салих Карахасановић, Сулејман Сариџић, Шукрија Куртовић, Хафиз М. Чиркинагић, Др. Мехмед Зилџић, Омербег Дрнда, Исмет Зилџић, Осман Касумагић, Мехага Абаџић, (испред „Ел-камера"), Н. Денишлић (испред „Трезвености") и Едхемага ЂулизаревиК (испред „Хуријета"). i �Страна 162. ГА ЈРЕТ. Ha споменутим коиферепцијама детаљно се дискутовало питање припрема око Гајретове прославе, те je коначно закључено: Г а јр е т о в а п р о с л а в а т р е б а д а и м а кар актер вели ке н ародн е свечаности. О н а т р е б а да б у д е је д н а в е л и к а маниф е с т а ц и ја н а ш е с в и је с т и и с н а г е , у к о јо ј т р е б а д а с у д је у у је с а в м у сл им а н с к и е л е м е н а т Б. и X. H a т о ј прос* л а в и и м а с е и з н и је т и б и л а н с доса* д ањ ег р а д а наш их п р о ш л и х ген ер ац и ја , д а с е к у л т у р н о - п р о с в је т н о noд и г н е м о и о ја ч а м о . П р и л и к о м про* с л а в е т р е б а да с е с т в о р е и у с л о в и з а ш то ја ч и р а д н а к у л т у р н о - п р о с в е т н о м , с о ц и ја л н о м и е к о н о м с к о м п о д и зањ у м услим ан а у б удућн ости . To je главни задатак ГајретОве прославе. У сврху припрема за извршење овог задатка изабране су двије секције. 1. Секција за израду Г а ј р е т о в е „Спо* м е н и ц е " , у коју ^су изабррна слиједећа гг. Шукрија Куртовић, Др. ..Мрхмед Зилџић, Др. Заим Шарац и Хамид Кукић. Овој секцији дате су слободне руке да може, према потреби, кооптирати jppi ■двојицу чланова. За штампање Спо^енице секција има да прикупи слиједећи материјал: 1. Попис свих Гајретових штићеника, које je Гајрет потпомагао стипен* дијом,рпотпором, зајмом, или подјелом мјеста у "конвиктима. 2. Попис свију Гајретових чланова: Великих добротвора, (легатора), no* часних чланова, добротвора и утемељача. 3. Попис свих Гајретових пододбора и повјереника као и чланова Главног Одбора Гајрета са назначењем какву je који функцију имао и за које вријеме. 4. Материјално развијање Гајрета са свим годишњим билансама друштвене имовине, те прегледом прихода и расхода у свакој години. 5. У Споменицу унијеће се и пригодни кљижевни прилози познатих наших јавних радника као и неке илустрације. 2. С е к ц и ј а з а р е ф е р а т е о б у д у Ке м к у л т у р н о - п р о с в ј е т н о м , с о ц и * ј а л н о м и е к о н о м с к о м п о д и з а њ у м услимана. Општа заосталост муслиманског елемента на свима пољима јавног живота понукала je Главни Одбор Гајрета, да узнастоји на том да се приликом Гајретове прославе састану у Сарајеву сви јавни раденици међу муслиманима из цијеле државе, a нарочито из Босне и Херцеговине, те да оии свестраио Број 11. претресу na једном митингу све недаће и узроке досадање заосталости муслиманског елемента и да створе односно нађу могуК* ности за будући заједнички што успјешнији рад. Расправљајући no овом питању на споменутим ширим конференцијама садањих и бивших одборника Гајретових ријешено je, да се образује нарочита секција, која ће имати задатак, да изради односно прикупи реферате о будућем културно-просвјетном, економском и социјалном придизању муслимана, те да те реферате доведе у једну хармоничну линију и изнесе их пред митинг, који he се одржати приликом Гајретове прославе. Taj скуп јавних раденика муслимана детаљно Ке претрести, невезано од рада Гајретовог, сва ова питања и на основу тога донијети ријешења што требада се ради у будуће. Тада се може да створи закључак, да се према потреби сав тај рад веже^с Гајретом. Какви ће се дефинитивни закључци донпјети ствар je, дакле, тога митинга. У ту сврху образована је секција у коју су унишла слиједећа гг: Један представник Реус-Ул-Улеме, Мустајбег Халилбашић, Асимбег Мутевелић, Др. Мехмед Зилџић и инж. Хајдар Чекро. До задње шире конференције, одржаие 19. маја о. г. привремено je функционисао и Р а д н и О д б о р ирославе, те je na споменутој конфереицији ријешено да тај одбор ликвидира, a његову функцију преузима Главни Одбор Гајрета. Главни Одбор Гајрета има да даје иницијативу за прославу у свима правцима и да учини све техничке припреме око прославе, те he споразумно с њиме радити и секције за Споменицу и Реферате. Прослава he се одржати у фебруару идуће године, те he се везати са годишњом забавом Главног Одбора Гајрета. Ha дан прославе обавиће се и вучење Гајретове лутрије, која je недавно образована. Прославе he се одржати и у мјестима свих Гајретових пододбора и повјереника. За те прославе израдиће се и умножити нарочита предавања о Гајрету. Пододбори и no* вјереништва отпослаће na прославу у Capaјеву своје делегате. Главни Одбор Гајрета, као Радни Одбор за прославу Гајретове 25*годишњице, као и секције за Споменицу и Реферате, отпочињу ових дана са интензивним радом, те he се доцније објавити и детал>ан програм прославе. �I Број 11 »Г A Ј Р Е Т « Страна 163. Hamza Humo: ТШ SAMCA. Siv dan zasjeo u brdu, mučan i naporan, pa drži. ognjištu puna kotlača pasulja, a na polici Hasan balvan razbija maljem kamenje na gorskoj nekolike boce mastike. I prije nego što započe gozba, cesti i željezni udarci prašte vriskom i slažu se u Balvan izvuče odnekud nekolika paketa svijeća, pre­ brda sa gnjevnom jekom krša. reza ih po polovce i pozva Japana da mu pomogne Napokon dan ustade, miče se, a Balvan za njim u »limunaciji«. Začas zapraštaše grane pod njima, kroz sumrak u svoju kulu. Mrk, željezan, kao div. a noć tiha, tiha, šjroka. Čuje se svaki šum i dah on ide s polugom na ramenu. Ruka mu snažna žu- čak odozdo iz varošice Grmalja što leži duboko dolje pod njima. Svijeće se počeše žeći. Sve ih to više, ljava, a prsa gola runjava. Kula mu potleušica, suhozidna krovinjara; bura to više, a siluete igraju oko šljive, oko kule, zaskaču joj se njiskom provlačj kroz zidove, kao da zmije se, plešu. Balvan metnu na prozor nekoliko svijeća. sikću, a Balvan se protegne, pa zapjeva: Najposlije i pod strehu nad vratima. — -Dosta se radilo — kaže on mjesto »bože po0, Balvane, kula ti se kreće. mozi« i gozba otpoče, uz smijeh svijeća i ples stNek se kreće, oborit’ se neće. Pred kulom velika šljiva, a u kuli ognjište, tri*^ lpeta. Pasulja sve manje u kotlači. Dvije mastike već zemljana lonca i gunjevi od kostreti, zbačeni u .jedan ugao. — To je cijelo pokućstvo. Sve čađavo kao na ispražnjene. Krca grca, Balvan melje, a Japan se zaduvao da ih dostigne. Mlackanje sa njihovih ma­ pantama. A Balvan podrani ranov iziđe pred kulu, pro­ snih usana halapljivo gmiže potleušicom i zavlači se tegne se i ruke mu strše povrh krova. Uzme m aljr -u. mračne kutove. — Dodaj još jednu, Japane, — kaže Krco, pa pa na posao. U kršu bezdana, šuplja trjšina. Pustoš. Iza sva­ i treću načeše, pokladajući se, od usta do usta kao kog mu koraka ostaje šum. A dolje se provlači ri­ iz ploške. Kotlača se isprazni, a oni se zavališe. Japan jeka ispod litica, kao zelena zmija podmuklo, ne­ čujno. I kad Balvan otisne stijenu, nastane prolom u zapjeva omiljenu i vječitu Balvanovu pjesmu: 0, Balvane, kula ti se kreće. vazduhu i u brdima. Tutnjava se stropošta u rijeku Nek se kreće, oborit’ se neće. i sve utiša u krševitoj pustoši. Japanov rakijaški glas kao pištaljka, prodrt i — Još danas, pa ću sei odmoriti — kaže sam sebi Balvan, a poluga zalaja u, kršu. Dan sjede u sipljiv, pa kao da stotine ćurlika breči, a oni ga prate brundajući kao medvedi. Pasulj ih pritegnuo zasjedu. Dođe podne, dan se prepolovj} a Lovra Perun, k zemlji, a mastika im zvrnda u glavama kao da zvani Japan, izbi pred Balvana. Japan zastade, a bumbari nasrću na kulu. Balvan prestade. Zgledaše se ćutke. Japan pođe, a 0, Balvane, kula ti se kreće. Balvan otpoče. Malj zavriska, pa presta i Japan se Nek se kreće, oborit’ se neće. okrete. Bumbara sve novi i novi, sve žešći i žešći ro— Reci Krči da sutra počivam! — doviknu mu jovi, a mastike samo još dvije boce. Kula se uistinu Balvan i malj opet zalaja i živac zavriska. kreće i poče odmicati od rasvijetljene šljive. Oni Poslije sjede kraj puta, izvadi iz torbe komad vide kroz rastvorena vrata kako šljiva gori, treperi i smije se grohotom. Čini im se da im u očima gore ječmenice j glavicu luka, pa poče uživati. sve svijeće i da ih zahvata plamen, bijesan, pomaJapan ode da asopšti Krči. Kroa je stari momak i kalajdžija u varošici Gr- man. Glas Japanov trešti i praska u trista različitih maljima. Japan je visok, crn, kozičav i krupnih, ze­ glasova, a brundanje sve jače, divljije, kao da su se lenih očiju. Od čega živi i zašto ga zovu Japanom medvedi prikučili Balvanovoj kuli, pa urlaju i tresu to nj sam Gospod Bog ne zna. Istina, zna se da ljeti je svojim snažnim šapama. — Hohohooo! — smije se Balvan, a sva se kula die za vojnicima na vježbu, da za njima na magarcu Jove opančara tjera vodu i prodaju im je. Ali to iz temelja ljulja i plamen se prituljuje na svijećama. I sve tako. Poče da se okreće, da se kreće i sve nije ništa. I tako, sutra naveče, otpoče Balvan počivati, a smije. U kuli sve bučnije, sve pijanije. Nešto planu, a neki glasovi pridolaze, nadolaze, rastu. Oču se gosti izbiše. huka pred kulom. Mjesto pozdrava reče Balvan: — Balvane, Japane, izgoriste, ej, grom vas po­ — Radilo se dosta — a oni se opružiše po rabio! — viču glasovi. zastrtim gunjevjma kao klade. �Страна 164. »ЈГ A Ј Р £ Т« A Japan pjeva da uši ogluhnu: 0, Balvane, kula ti se kreće. Nek se kreće, oborit’ se neće. Pred kulom masa svjetine: ljudi, žene, djeca. Graja raste. Povici kriče i sudaraju se s glasovima iz poludjele kule. To već nisu bili glasovi nego urli­ kanje pobjesnilih zvjerova. Pandur Bikonja raskroči se pred vratima i sve nadvika. Nasta kratak tajac, a plamen liznu po krovu i sa zebnjom u duši, ćutke, promatraše gomila požar. — Budala. Ko je još vidio da se pod slamnom strehom pale svijeće, — začu se nečiji glas. — To je jedna pala sa šljive — reče neko sta­ riji tiho i samouvjereno. U kuli zaurlikaše ponovno glasovi i zapišta Balvanova pjesma. Bpoj 11. — Bikonja,' za boga, spašavaj ih! Ispeće se kao ćurani! — viče knez. A Bikonja jurnu u kulu i ponovo sve utiša. Naj­ prije se Balvan sruši pred vrata kao težak džak, a nekolicina ga dohvatiše i odvukoše na ledinu. Za njim Krco isto tako, i najposlije izleti Japan kao du­ gačka prazna vreća i stropošta se pred gomilom. Iziđe i Bikonja, crven kao rak, visok i snažan kao bor. Svi ga posmatrahu kao čudo. — Baš je ljudina! — kaže neko od straijih i sve se poče razilaziti. Balvana, Krču i Japana ostaviše mrtve pijane na ledini. Ležali su kao trupine. A noć utiša, utiša. Zaspa varošica Grmalji, zga­ rište udunu i ćuk zaćuča negde u pustom kršu. .Noć. Ajinicđ Mmađbegović PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) ^ '? ’ IX.^ (Nastavak). doći. . . J0tac'Је mislio, da će ih donijeti onaj poUjutro rano došla su Lutfibegova kola po Ha- slanik iz Sarajeva, ali on je — veli — odmahnuo tidžu. Lutfibegovica joj poručila, da joj odmah dođo .rukama i nije više ni jedne riječi o tome procije­ i pomogne kod spremanja za teferič. Taj je teferič d io ... Ali svejedno. Nada je bila tu i ona je uli­ trebao da bude izvanredno nešto, o čemu će se cijele jevala još nešto snage u njezino izmučeno i uvrije­ godine pričati, a možda i dulje, ako bude sreće i đeno src e . . . Hatidža je najprije spremila oca i poslala ga u božije volje, da se Salih i Hatidža poslije njega nađu zauvijek svoji, združeni i s re tn i. . . Hatidža se mno­ čaršiju, gdje će ga pričekati Lutfibeg i gdje će se go razumijevala u pripremi jela. Iz njezinih su ruku sa ostalim gostima zaputiti na palučak na teferič. . . izlazile poslastice sve slađe od slađih i u tome joj Kad je otac otišao, obukla se i ona, navukla na se nije bilo na daleko p a ra . . . I Lutfibegovica je htjela zar od crne polusvile, pokrila lice pečom i sjela u da se njezina buduća snaha proslavi na taj dan kao ko la. . . Lutfibegova je kuća bila na brdu u nekim silnim vrijedna domaćica. Istina ta ženidba još nije bila gotova stvar. Nije se govorilo čak ni o prosidbi. Tre­ baščama i na prekrasnom vidiku, odakle se moglo balo je najprije pripremiti darove za djevojku, a vidjeti daleko tamo u ravnu Posavinu i sva okolišna bogme i djevojki dati vremena, da i ona svoje dje­ sela, u kojima su nekada bosanski begovi imali svoje vojačko ruho uredi. Sve je to bilo još u zraku. Mo­ konake, kmetove i čardake. Na kući je bilo neo­ glo se samo naslućivati i pošaptavati gdjegod u pri­ bično mnogo prozora i to joj je davalo više izgled krajku onako u četiri oka, ali nitko nije o tomo ljetnikovca, nego li obične bosanske čardaklije, u javno govorio. Hatidža je bila presretna. I jedina14 kojima stanuju gospoda . . . stvar, koje se bojala i od koje joj strah milio kroz Kad se Hatidža dovezla u kolima i stupila u kosti, kadgod bi se sjetila, bješe baš ta djevojačka žensku avliju sve je bilo na nogama i sve se ne­ sprema, to njezino ruho. Otkle? Kako? Sve je pro­ kuda žurilo, nosilo neke stvari, čula se uzrujana vika, dala i založila kod Pinte, da spasi sebe i oca od zveka bakrenoga posuđa i trka sluškinja preko avlije gladi i sačuva svoj ponos od poniženja i od pro- u kuću i natrag. Lutfibegovica je imala neobično sjačenja. Imala je bogato ruho, kao ni jedna njezina mnogo sluškinja. To je bila njezina s tra s t. . . To drugarica u okolici, ali sad ga više nema. Sve je sluškinje nisu gotovo ništa radile, često puta nisu otišlo nibud pošto, a drugo se ne da više namaknuti. znale, a više puta nisu ni imale šta da ra d e . . . Iz­ Istina, otac se nadao nekim obligacijama, koje je gledalo je tako, kao da su tu za neku paradu, koje vlada obećavala za oduzetu zemlju, ali te obligacijo nije nikada bilo, a naročito danas u ovo jadno i nikad nisu došle i ko zna, možda, nikad neće ni kukavno vrijeme. No nije bilo tako. To je bila prosta �Бро) 11. ТАЈРЕТ, navika jedne stare i tradicionalne hanume, kojoj je u instinktu bilo to da nekome zapovijeda, pa ma­ kar i ne bilo ničega, što bi trebalo da se naređuje, samo da bude onaj, kome treba da se zapovijeda... I ona je po toj svojoj navici cio dan hodala po kući i naređivala tim svojim sluškinjama sad ovo sad ono, a sve to skupa nije bilo tako važno a katkada je bilo čak i štetno. Vikala je na njih od jutra do crnoga mraka, psovala ih, grdila, mučila sama sebe više nego njih i čovjek bi rekao, da se od te vike i neke škorpionske huje sasušila kao šibica, i jedva što se na nogama drži. Međutim ona je upravo baš od te svoje srdžbe živjela i podržavala svoje zdravlje. I čim bi jedan dan prošao, da se ona ne naljuti na koga, ili se pošteno ne izviče, ne bi mogla jesti ni spavati. A više takih dana spremili bi je bez sumnje u postelju . . . Eto takva je to bila žena. . . Страна 165. škinja sa sklopljenim dlanovima na prsima i čekala zapovijed. Na sredini sobe stajala je ogromna ba­ krena mangala sa napola ugašenom žeravicom, a ispod nje na širokim okruglim tasnama stakleni i srebrni šećerluci, kašičice, findžani i kutije za kahvu. I čim bi žene ispile kahvu, sluškinja sa sklopljenim dlanovima pustila bi ruke i okrenuta neprestano prsTma prema gospodarici točila iznova kahvu i dije­ lila s lijevom rukom na prsima, svuda unaokolo. . . To je bio neki ceremonijal, koji je ostao još od sta­ rih osmanlijskih vremena po begovskim haremima i kojega su se držale još samo te stare tradicionalne žene, kao što je bila i ta Lutfibegovica. . . Ona je bila, uza sve svoje mane, naduvenost i osornost i neku djetinjsku zapravo staračku hirovitost, koja je bila na časove upravo nesnosna i strašna, ipak'dobra žena. Zvaji su je sirotinjskom majkom, a u gospod­ Hatidža je odmah, još u donjem spratu, odložila skim krugovima je gotovo izrugivali baš zato što je svoj pokrivač i zaputila se stepenicama u Lutfibe- volila te svoje siromašne žene, njihovo društvo i govice sobu. Oim je došla u sobu zatekla je ti njoj njihovQi-4jecu, Više nego begovske i gospodske fami­ nekoliko siromašnih žpna, kako sjede unaokolo po lije . . . Hatidža i ne gledajući oko sebe potrča prema šiltetima ispod velike^ećije, koj^ 'se sterala u pro­ čelju preko cijele sobe. Ženć si) došle u posjetu sU_ pročelju i poljubi ruku sijedoj hanumi i metnu je ~nžt\čelo, kao znak poštivanja i odanosti. . . Lutfibe­ jeđoj hanumi, tako su zvale Lutfibegovicu, a pred svakom je bilo po jedno ПГ dvoje pdjece. Žene su govica sva radospa pritisnu nježno mlado, svježe lice podvile lijevu nogu poda še i sjedile na njoj, a ko­ na svoje usahle grudi i poče joj ljubiti obraze, kosu ljeno su desne uzdignule u vis i srkale iz šarenih i čelo... — Aa, mezimice moja . . . došla s i. . . došla. . . l'inđžana kahvu, po kojoj je cijela kuća mirisala. Djeca su sjedila upravo pred majkama, na dohvatu Bunjo jedna bunjava. . . Da te čovjek ne pozove i ne (poruči po t e . . . ne bi nikad došla. . . — poče je ko­ ruke i hrumala šećer- u zubićima. I ta djeca i te majke odavale su tužnu i zdrobljenu sliku. Bile Šu4o riti sijeda hanuma, a u glasu joj bješe toliko uzbu­ blijede rodilje majke, i svaka ie od njih imala tuce đenja i toliko nježne radosti, kao da će kroz čas pro­ djece, u lošim haljinama s natčklim trbuščićima od plakati . . . — Nije vala, harnima . . . došla bih ja i davno. . . slabe i neredovite hrane. Kućne bijige^često rađanje i nikakvo duševno zadovoljstvo, osim zadovoljstva ama ne može čovjek nikuda dospjeti na ovom vre­ supruge i majke, koje je bilo više bolno, nego menu od posla. . . — ispričala se Hatidža. — Vjerujem, kćeri, vjerujem! — milovala je li radosno, ostavile su teške i porazne tragove na nihovim licima i u njihovim dušama. . . Bile su bli­ starica i posadivala do sebe na šilte. . . jede, nijeme i nekako uplašene, kao da se boje sebe, — Kako si hanuma! — upita je djevojka sa ne­ života ili nečega, što ni same ne shvaćaju. . . Mala kom krotkošću u glasu . . . dječica sa dugim počešljanim kCkicama, u gaćicama — Ah kako dijete moje, kako? Nikako! Izludiše od zelenoga glota i u samim košuljicama od domaćeg me ove moje cure, izludiše. . . Bože mi oprosti, kao prozirnog beza sjedila su pred. njima kao male, po­ da su im povezane ruke i bantave noge, pa maknuti redane bačvice i nisu se micala! Katkada samo, kad ne mogu. Eto, jutres sam izgubila ključeve od ćirela, bi kome od njih ispala grudica šećera iz usta, raši­ obila sam kuću tražeći, pa nigdje ni za lijeka. E rilo bi dlanove i svih pet prsta na njima i onako ci­ prokleti ključevi izašli su mi na vrh glave i na koncu jelom ručicom, kao kakvim bijelim eksotičnim cvije- konca i polud'ću zbog njih. Svaki dan ih izgubim po tićem pokrilo razmočeni šećer na podu. a maji.a bi nekoliko puta pa satarem se tražeći, a njih nigdje, ga u tome času uzela za tur, kao za mačiji repić i kao da su u vatru propali. . . Jučer sam eto prevrpovukla n a tra g ... I to su bili sv': pokreti ovih tu­ nula cijelu kuću, digla sam posteljinu, htje’a sam čak žnih i izmučenih žena. . . Inače mir, tišina i neki i podove dizati, da nisu kamo u rupu zapali i onda umrtvljeni i ubijeni život... iza toliko muke, evo gdje sam ih našla! Tu za pa­ Sijeda je hanuma sjedila gore na sećijl u sa­ šom, za pašom su b ili. . . I nijedna od tih nesreća mome pročelju na svilenim šiltetima i u jastucima, u kući nije mi znala kazati, da su ključevi u mene. a poliraj nje je stajala bez prestanka po jedna slu­ E bogami došlo mi je da se selim iz kuće zbog tih �Страна 166 >Г A Ј Р Е Ti sluškinja i zbog tih ključeva. . . Da mi je samo jedno čestito čeljade, koje će mi paziti na te ključeve, pola bi mi brige palo s v ra ta . . . A one, mjesto da mi po­ mognu, znadeš šta rade? Smiju mi se, moja draga, smiju! I toliko su bezobrazne, da mi se čak i u lice smiju. . . — Ah, kako će to biti! — zgroziše se sve žene unaokolo u jednom glasu, kao da su se zdogovorile i pogledaše zabezeknutim očima jedna drugu, a onda onu sluškinju, sa sklopljenim rukama i ukočenim tijelom, kao da je od kamena i kao da je ona svemu kriva. Sluškinja se pomače s noge na nogu, zarumeni se od stida i obori pogled na pod. Kad hanuma go­ vori trebalo je šutjeti i slušati. . . — Jest, druge moje, takve su one. Nitko ne zna, koliku ja s njima muku mučim. . . Eto, draga Hatidža, htjela sam ovim svojim ženicama, da nakupim malo brašna, da im dadem malo masla, pa kako ću sada . . . Ostaće mi obraz crn zbog ovih ovdje. . . Ko­ ✓ bila . . . bože mi oprosti. . . — zgrozi se starica na td svoju riječ i prepade se od njezina zvuka.' — Eto, kako čovjek može da zgriješi. . . — Ih bogati, hanuma! — ujlariše sve žene jedna za drugom u neko ispričaVan^e, koje je naličilo na utjehu rasrđenoj hanumi. — Lahko je za t o . . . Ne moj se ti gristi radi nas... ..Im a jćs"uxboga darm^*.. — Neće to tako proći! Naće Hatidža u kući nešto i za v a s . . . Samo, hvala Bogu, kad je ona tu .. .'tjeg šila je starica svojejm jateljice i grlila lijepu djevo­ jačku glavu. Hatidža istom sada dospije, da se ispita sa ženama o zdravlju, o djeci i o životnim teretima, koji su svima zajednički. Žene su joj zahvaljivale, većinom se tužile i jadale, a ona ih slušala s bolom u očima i tugom u glasu, kao da se sve te patnje i nje same tiču . . . A kad se digoše redom jedna za drugom i uzeše svoju dječicu za ruku da pođu, na­ mignu sijeda hanuma Hatidži, da siđe dolje, gdje se spremalo za teferič i pripremi svakoj od njih po koji dar, s kojim će kuću obradovati. Hatidža izađe, a žene se započeše opraštati u dugim beskrajnim re ­ čenicama, obasipati hvalama čitavu kuću, Lutfibega, Saliha, nju sijedu hanumu, sirotinjsku majku, a na­ ročito Hatidžu, smjerajući svojim smjernim hvalama na Saliha i na n ju . . . — Hvala, draga hanuma! — govorile su žene. — Hvala i vama, dođite! — odgovarala je Lutfibegovica. — Doćemo! Imamo kom e. . . — udružiše se žene. Ovaka kuća, jedna po jedna, pa onda ovakav beg, kao što je Lutfibeg, pa onako učeno d ijete. . . to se bogme ne može svagdje naći. . . Hehe moja draga, to su koljenovići! — nabrajale su žene. — Pa Hatidžehanuma! — pridometale su druge nekako ispod glasa i sa strahom, da se ne bi zamje­ rile sijedoj hanumi. — E bogami, kao da je u ovoj Број 11. kući rasla! Sretna ona majka, koja imadne takvu snahu. . . vrijednu, pa mladu, pa lijepu, pa od roda. Nije šala Omerbegova krv! — Da Salihbeg samo hoće, ne bi daleko tražio! — pridometale su žene neprestance, a sijeda je ha­ numa slušala taj glas svoga odanoga puka, kao da ga ispituje, kao da želi doznati, šta bi taj puk uistinu mislio o tome, kad bi Hatidža postala njezinom sna­ hom i ženom njezinoga sina. Ona je mnogo držala do tih glasova i do toga svijeta, kao da se bojala, da ne izgubi njihovo poštovanje i svoje gospodsko zna­ čenje, koje ona ne bi dala ni za cio svijet. . . Ali žene su sve jednoglasno hvalile njezinu odabranicu i ona je upravo uživala u toj hvali i u tim prostim i je­ dnostavnim riječima. Ali ipak nije htjela da kaže ništa određena, nego je nekim vijugavim putevima i nekim dvosmislenim riječima, koje je njezin puk jako ddbro razumijevao i da se brani i da opet nugovještava: — Nije moj Salih još za ženidbu! — branila se ona. — Kad položi sve ispite i postane doktorom neka se onda ženi, od volje m u . . . A Hatidža je moja! Ja nju volim, kao svoje rođeno d ijete. . . I ništa je ne rastavljam od Saliha. . . — I pravo je! — upadale su žene. — To je čisto gospodsko čeljade. Pa da se njezina glava i po blatu valja, ona će opet biti jedna pa jedna koljenovićka T plem ićka. . . A Salihbegu, hvala Bogu, ne treba* bogatstvo. . . Hehe, ima on svoju materevinu, pa da svaki dan dukate baca u vatru, ne bi je potrošio, dokle god je živ. Njemu treba koljenovićka i kućenica. . . — Vidićemo još — vraćala je Lutfibegovica. — Ima vremena, a bogme ima i djevojaka! I na koju god. kuću moje dijete zakuca, otvoriće mu se vrata . . . — Kako ne! I još jedva dočekati! — potvrđi­ vale su žene i spremale se da konačno izađu. — E hvala, još jedamput, hanuma! — I vama hvala. . . pa dodite, kadgod uzmognete! — Doćemo! I žene su jedna po jedna izašle na vrata. Lutfibegovice sluškinja izašla je za njima, da im pomogne kod oblačenja pokrivača, jašmaka, feredža i starih otrcanih žarova. Sijeda je hanuma ostala sama. Raz­ mišljala je o Hatidži i Salihu. Svaku je svoju misao omjerila po nekoliko puta, ispitivala je, preokretala i tražila riješenje i konačnu odluku . . . Čula je dobro, šta govore žene, šta govori njezin narod, i ona će do te odluke to njihovo mišljenje još mnogo puta is­ pitati i progledati, dok se potpuno ne uvjeri, da bi takva ženidba za njezinu kuću i njezina sina bila u potpunome skladu sa njezinim ponosom i gospostvom. Ona taj ponos i to svoje gospostvo ne drži i ne 'njeguje radi same sebe. 0 ne! Ona to drži baš I �Број 11. Г A ЈРЕТ, Страна 167. radi tih žena i radi toga svijeta, koji je okružuje. . . i da nitko ne ostane ničeg željan! To ja hoću, kad ti Mišljenje njezinoga naroda, koga je ona i hranila i stupiš u moju kuću, a ne ovo. . . teferič! Šta jfe1 to odijevala, bilo je mnogo jače od njezina vlastitoga. teferič? To čovjek može svakim danom da p rire d i. . . I dok je ona rešetala po mozgu i ispitivala samu sebe i time ja ne mogu svoju mezimicu počastiti! da li je na pravom ili na krivom putu, ušla je Hatidža — Pa i ovo je previše! — branila se neprestance Hatidža. naglo u njezinu sobu i uskliknula u sav glas: — Šta previše! — vikala je na nju povišenim — Pa evo ključeva, hanuma! glasom Lutfibegovica. Kad sam ja čula od mog Lutfe, Ona se digla i zaprepastila: da i ti dolaziš na teferič, poslala sam odmah u, kom— Gdje? — Pa evo tu. Bili su u vratima od ćilera. Dje­ šiluk i sazvala sve djevojke iz boljih kuća i sve žene vojke kažu da je već od jutros bio otvoren i da su neka dođu. I sve će doći! 0 neće to proći samo one same uzimale sve što im treba, da pripreme jela tako! Sazvala sam i Osminicu Šljivića i njezinu Đulu i sve redom komšinice. za teferič. . . — Eto vidiš, eto v id iš... draga moja! — jadi— Osminicu? — trgnu se Hatidža i nekako kovala je Lutfibegovica. — Ključevi stoje u bravi, a zadrhta glasom, kao da se prepala, ali se brzo sa­ one mene puste, da se pobijam po kući i da ih tra­ vlada .... žim. I ja bi te ključeve mogla tražiti do sudnjega — P a jah Osminicu! — potvrdi Lutfibegovica dana, nikad se ne bih sjetila, da su u b ravi. . . Eto*, kao da se ponešto čudi. Njezina je Đula valjana dje­ zar ne uviđaš i sama koliko se ispije moje rođene vojka i tvoja je' parica. A nijedna od vas ne umije krvi radi tih prokletih ključeva i radi tih djevojču- tako lijepo zapjevati i kolo zaigrati kao ona. A ja rin a . . . hoću da bude pjesme. Veselja da bude, mezimice — Ne ljuti se ћапџта! tješila, *je Hatidža. — moja! — opravdavala se Lutfibegovica i milovala HaNisu one krive, što ih je Bog stvorio takvim . . . tidžu i po licu i po kosam a. . . — T i. . . ti ćeš to preuzeti sve u svoje r u k e ... — Hvala ti hanuma! — šaptala je djevojka i i ja ću odahnuti dušom. I jedva čekanMmaj čas, kad jSye se više pritiskala uz radosnu staricu. . . Ja to će jedna mlada i sigurnai-ruRa zavladati ovom ku­ zbilja nisam zaslužila . . . ćom! — jadikovala J e Lutfibegovica. — I eto taj — Hm, ptičice moja! — tepala joj sijeda hanuma. prokleti teferič. Moj Lutfo hoće, da i ja idem! Za­ Bože daj, da ti zauvijek budeš moja, ma ja ću tebi bio sebi u glavu, pa Vie bi ga ni sto volova iz toga s neba zvijezde skidati, ma. ti ćeš pokraj mene živjeti, izvuklo. Veli doće i Hatidžđ Omerbegova, pa neka kao sultan ija, kao carska k ć i. . . ljepotice moja, go­ sve bude, kako treba. A šta treba? Ništa! Ti si naša! lubice moja . . . Hodi ptičice, hodli! Pregledaj to šta I mi tvoji. . . se radi dalje u mutvaku i ne daj, da se osramotimo. — Radi mene ne treba ništa! — branila se Ha­ Ne žali ni masla, ni š e ć e ra ... Neka se znade čija tidža . . . kuća danas teferič pravi i ko s njome upravlja!.. — Šta ne treba! — planu na jednim sijeda ha­ — Hoću hanuma! — šapnu sa ushićenjem Hatidža. numa, kao da su je dirnuli u najosjetljiviji živac i Hanuma je još jednom zagrli i poljubi, a onda se pade u krajnost. Za tebe je i ovo premalo. Šta je to ponovno zavali u jastuke, zagleda se u jedno mjesto teferič i četvero janjadi? Ništa! Ništa je to? Kad ti i prestade da misli. Djevojka laganim koracima pređe meni dođeš, hoću ja da svirači tuku i kolo zatrese, preko sobe i izgubi se za vratim a. . . hoću da utovljene bikove gledam s pendžera kad (Nastaviće se). kolju, hoću da se heftu dana jede i pije u mojoj kući Владислав Тмуша: УЗ МИРИС ЈОРГОВАНА. (Свршетак). III. » И тако у исто врсме кад je Раде пао мртав ногођсм револверским motkom , тај истл je метак оборио и Рајку. Ona je пала да из нссвестицс падие у врућицу u да болује вшие од три мссеца. Па и кад се дигла ona као да са живима нијс имала вишс иикакве всзе. Један je метак у ствари оборпо њих обадвоје. »Дознала je паланка за ово и све je плакало na нлша иако цео догађај ни разлоге нису могли никако објасиити. To je остала дубока тајна. Њу je сакрила у своју душу сада сама Рајка. »И како je год дотле чувала своју љубав, тако je одсад више заволсла успомену свога Рада. Он пије вишс био мртав за њу, јер га je она оживела у својој души. На.јдражц су joj били часови самоћо. �Страна 168. , Г A Ј Р Е Т< Број 11, Тада je настајао њен живот. Пред очима joj се Ено поручила да она остаје при своме и да ће ona отварао нови свст, она je у њему живела и тај ју upe скочити у воду него што he пристати да се уда за једног пијанца. je живот одржавао. »Ова je порука била довољна да разбесни Сто»Вечно ћутљива и замишљена, и кад je изгледало да je иотиуно оздравила, она се нредавала јановог оца. Болееник, оиако стар и изпемогао, npoиослу у кући и радила га исто онако марљиво као плака. Рајка се уираво десила крај њега, na кад га виде да плаче, паде крај n>eva и иагрцну се у upe. »Милена je остала увек иста, Она није ничим, сузама. Жалила je свог јадног оца који je, ето, nona ни иосле својим држањем према Рајки, пока- стао мученик, као и ona, све ради зле ћуди Мизала ма и најмањег знака карања. Пре би се могло ленине. Једва некако умирише ово двоје. Стојапов рећи да негде у себи крије своју злурадоет. Рајку je напустила доцније сасвим, јер се уиознала еа отац кад угледа тај призор стиша се јер виде јасно једним учитељем na се већ почело говорити и о колико je то тешко пало његовом пријатељу. »Настаде једно дуго ћутање a онда Стојанов н.иховој веридби. »Напослетку се и то обави. За паланку je блла отац узе реч: » _ Пријатељу, ja ne могу ићи срамотан из то сензација. Никоме није била симпатична та давојка ради свога охолог држања и свак je већ уна- ове куће. Мени не остаје ништ a него да се под старе дане убијем ако овако остане. иред жалио будућег младожењу. »— Па шта ћемо да радимо, ако Бога знаш? — »Веридба je прослављена свечано. Рајкин отац je сматрао за дужност да за ту свечаност учини упита очајно старац. »—, Ma треба да останемо и даље иријатељи. све како би његова синовица била што задоволгнија. Рајка je свесрдно радила и ако се ичему Кад сам једном дошао у твоју кућу као просац, могла радовати, то се радовала Милениној будућђј ✓ хоћу да из ње изведем и девојку. »— He могу' je ja силом дати, драги пријасрећи. »Свадба je заказана за месец дана, лиш на тељу. л*цдиш и сам. »— 0 опој^више me говорим. Ону сад не бих ирође ни петнаест дана аг-Милели решто дуну у мозак, ссде написа пЛсмо веренИку -да њој не треба више ни примио у кућу, све 1ш.д би она и хтела. пијаница и врати му прстен. 1 »Старад се замисли na погледа у Рајку. У њој »Стојан дође као без душе. 'Тражио je објаш-- -дсао да се нешто откиде. Kao да се у њеној утроби њење, али га она сурово одби речима да je она однекле створи санта леда, она осети да je проже дознала да je он пијаница,- Међутим од свога тога, смртна студеж To je требало да буде нови ударап. није у то доба било ишита пстинито. Kao да joj тек сад постаде јасно да je њсн Раде »Рајкиног оцадсао да удари гром кад чу за ту давпо мртав, ona се савлада. Видела je да joj je самовољу своје синовице. Ипак се савлада na im-1 сад своједно. Могу да раде с њом шта год хоће. куша да je одвратицзд тог нечасног чина. Скрену »Дотле je био настао тајац. Стбјанов отац нуjoj пажњу да he ona тим цоступком нанети велику |CTđ пријатеља да размишља. Хтео je да зна какав срамоту, не само себи ,него и њему и родитељима he ефекат учинити та његова доста јасна алузија. Стојановим. Рече joj да he са тим највише ona из- Оад изврши још један напад: губити. Описа joj у детаљ^ма сву величину њеног »— To зпаш, пријатељу, рече, да je овај слулудог чина na je, шта више, јц замоли да тргне pi%* чај са раскинутом веридбом исто толико велика u поирави погрешку. срамота и за тебе, као и за мене. ИТта више, ja сам »Све оста узалуд. Huje хтрла* да >,зна ни зашта. уверен да je теби, као честитом човеку, још тсже, Потпуно своја, иначе тврдоглава, ftnje се Јткцао јер je напад дошао из твоје куће. J a знам да ти нико, нити ичија част. IIIto се њој дрпадало, то ниси тако хтео, да je то било иротив твојс воље и се морало свакоме допасти. • да ти je тешко, na и немогуће, да обуздаш само»Старац je био сав очајан. Овако што није ни- вољу и ћуд оие девојке. Наше he пријатељство кад доживсо, пити je могао замислити да би се то остати пепоколебиво и наша част нетакпута ако уопште могло десити. Човек старог кова зами- овде пађемо један згодан излаз. Ти и м ат другу шљао je, и то овде с пуним право.ч, дл ona не би девојку за удају na ми можсмо ипак остати присмела ни помислити да нанесе срамоту своме стри- јатељи. цу све и кад би био тај случај да je отишла за »Рајкин отац с.е усправи мало у постељи na другог по његовој вољи, без њеног питања. A овде седе. On ви.ше иије гледао у своју ћ«'рку, већ се je био сасвим др.уги случај. Она се упознала с њим, дубоко замисли. Ово je било тешко за љега. On itojn управо ona га je и увела у њсгову кућу. Она je кије иикад никога могао силити, требао je сад, дала пристанак, најире Стојану, a опда свечаио л ради те части, да жртвује своје рођено дете. Знао лред њим и пред његовим родитељима и осталим je on да толику жртву нс може тЈ)ажити од ље, јер пјшсутлим. Силе није било ни с чије стране a нај- je за брачну везу na првом месту потрсбна љубав, мањс с његовс. веза срца, a зиао je да таква веза и нс иостоји из»Разболе се од муке и срамоте старац. Паде међу Рајке и Стојапа. на постељу само ради тога, да je Отојаловог оца »— Зпам, иријатељу, рече on напослетку, у морао примити лежећи. Он je дошао да нокуша још колику je неприлику довела самовоља моје сипои задње прс пего што иукне јавно ерамота. виц(! и тебе и мснс ,али ja ne могу никога да терам, Понада се старац да ће његова сиповица ипак a најмање своје дете, да се ono жртвује ради другог. увидети да je иогрешила na ће попустити. Сажа»— J a држим, пријатељу, да у овом случају лиће се бар на њсга. Но то je свс било узалуд. Ми- о каквој сили ne можс бити ии говора. Можда he лена није хтела ни да уђе у собу већ je једноста- твоја hepna то радо учипити. л �Врој 11 >Г A Ј Р Е Ti »Стари ућута на то. Требао je нешта да каже али je iiajnpe требао да прикупи снагу. »PajiKa je знала' да je сад она та худа сламчипп која je силом ирилика, ни крива ни дужна, занала међу два вихора. »— A шта he рсћи младожења? — паде на ум њеном оцу да упита. — Овде je, истина, моја кћер, али није твој син. »— Ja ово говорим но његовом овлашћењу. Он воли Рајку. Рекао ми je. »— Шта шелиш, Рајка? — одважисе старац. Хоћеш ли пристати да пођеш за Стојана? Ти све знаш како je ,али ja те ипак не терам. Нећу да будем одговоран ни иред ЈЈовом, ни иред људима. »Рајка je међутим створила одлуку. У њој сс већ давно оцепило нешто. Она иначс није имала лишта више заЈедничко са овим животом. Било joj je већ свеједно. Она свакојако више не може волети никога, na зашто не би сад олакшала своме оцу који je тако јако увређен? »— Пристајем, оче. . . — Она хтеде још нсшто да каже, али joj оста рсч у грлу. Прибра се, пољуби оца у руку, који задрхта од узбуђења. Он je нољуби у чело.и прошапта: »— Хвала, кћери, Бог те бдагословио! »Сад Рајка пољ.уби руку свом будућек свекру. на онда и мајци, која јеЈгедела Нема и -слеђена. »Две стене надоше са груди^вошце стараца који уговорише свадбу за нсдељу дана. 1V .£ »И тако се деси да и Рајки једног дана [еваше: »Одби се бисер грава од јоргована. „ _. ........ »Никад нико пије приве<Ј.олтару бНеђу невесту icao што je девер привео Рајку. Изгледала je као бео љиљан који je неким бездуп(ним вотром био бачеи na снежпо поље. Па ииак, Шјка пије ни једпом задрхтала, нити je Стојан Осетио да je њепа 1>ука хладна. Све што ie требала да рекне на внгчаљу рекла je мирио и присебно. Речи cv joj биле без забуне, без дрхтаља. Пошла je окићена да као невеста уђе у нови дом и да почне нови жПвот. »Стојан je био срећан. Није имао речи којпма би се захвалио Богу, или својој судбини што je све тако удесила да овакав анђео буде његова жепа, a ne ona коју je био најпре заиолео. Рајка je бпла мирна и подложна. Њену тиху сету o6iamn.anao je промепом живота и nej^nao je да he то све irpohn и да he ona постати ведра и насмејана. Ваљда да заборави све, или подавајући се својој старој naвици, Рајка се сва посветила послу у i;yhn. Све je ona довела у ред. И свекар и свекрва били су ср’> hnn са својом невестом. »Ona je жипела неким особитим животом. Ono што се збинали у њој самој није иикад излазило на ловршину. Решила се да буде нека врста роба. Једино je пскусаи човек могао да у њеном оку лрочита дубоку сету. »Отојапу се највише допао њен племенити гест. Он ie зпао да je ona пошла за њега једино из noжртвован-а и л>убави према евоме оцу. Он je зато Рајку заиста волео и поуздано се падао да he ona времеиом иотиуно обикнути и њега. Само се чуди'о ссби како није могао да одмах уиозиа љену племепиту душу, иего му сс више допала Милена. Ono Страна 169. донекле нијс било ни мало чудно, јер je Милена била врло лепа. To га je занело да се у њу иотиуно заљубио. Кад je пак дознао да се ona баца онаквим клсветама у нрви мах je очајавао, јер je био лудо заљубљен. A кад je из њених уста чуо погрде ona му je иотпуно отпала од срца. Он би се тако радо мануо целе њене куће да je његов отац хтсо да понесе срамоту да му син буде одбијен и то na такав пачин да се нрекида веридба и враћа прстеп. Отац je, као зрео човек, naniao излаз и кад je Стојап.у предложио да запроси Рајку овај се замиелио. Предлог није био лош. Шта више, изгледао му je и симпатичан. Без сумње да je било мало незгодпо да иристане на размену као да се овде, ради о каквој бесловесној ствари. Донекле му je та размена била и смешна, али се овде радило, не само о сатисфакцији, него се тој надувеној девојци требало и осветити. Освета би била најбоља ако би он коиачно раскинуо с њом, a уз пркос узео Рајку. л »И tq je 'погодн.10 Мплену. Ona je видела да je CdMa себе ироиграла. Место да остане na новршини ттЈцТ' што раскида веридбу и тера из куће једпог v гадоасеу.у '[осило се обратно. Ona je остала иобеђзна и поттамљена. Паланка joj се светила к исмејавала je. Време je иоказало да je она то учинила само из своје ћуди и надувености, a да јс; Стојан na своме месту и да нема ништа на ствари од њених клевета. »Ono што се заметнуло у Милениној души треne само да изађе na попршину, него да ттостане и дело. Она je гризла себе, смишљала план и ч чскала време. Јоднога дана доби Стојан непотписано писмо. 'дтад га je прочитао као да му се свалила мрачиа планипа na душу У њему je im orio да га je Милена волела, да га ona н сад воли, a да je ону кловету изнела само no наговору свога стрица. Реклн су joj да бади клевету na љ, тобож, да га само пскуша. On ji‘ био малодушан и тиме je, вели, убио и себ;- u Милепу. Подпалио je и њој и њему њен рођени стриц, да би утрапио сноју кћер која je остала иод срамотом и не би се пикад могла удати. Даље je писмо било пупо гнусоба и клевета на Рајку. Нзнесена je цела њена љубавпа историја са пок. Радом. У ипсму je стајлло ; а je Pa ie н»у био обешчастио, ради тога jii ona била и болесна. Речепо je да je Раде nnje више хтео узети, a да со убио само за то што га je отац нагопио и хтео га отерати и одрсћи га се ако ne узме Рајку. On то није хтео na се за то и убио. »И пемој мислитп, учитељу. завршавало се писмо, да Рајка тебе воли. Ona се сад удала само из рачуна, a њени су родитељи то ове лепо удесили да би теби увалили своју обешчашћену кћер!« »Стојану се смрачи прод очима. Он je једно време остао као окамењсн. Поче у глави прибирата мисли. Сад му je била јасна и Рајкипа ћутљивост и она сета. Поста му ona цела одвратпа, и са својом мирноћом. н вредноћом, н са свим оним што му je дотле било симпатично код ње. Њему није пише ништа трсбало. »Три дана изоста Стојан од куће, a онда дође потиуно пијан. Чим уђе одмах диже руку на Рајку, истуче je да je крв обли. »Ona je тихо плакала. Huje се чудила Стојановој промени. Ona je то и очекирала да je то казна �Број U. »Г A Ј Р Е Т« Страна 170. божија. Њ у сад кажњава Бог за смрт њенога Рада. Она, само она, убила га je. Она није требала да буде онако слаба, онако лудо пожртвована ради своје родице. Ona je требала њему рећи, или му бар поручити, да га воли, a не да га нагони на онако очајнички корак. »И обистини се клевета Миленина. Стојан се показа да je пијаница. Пропио се очајно. Запустио je и своју дужност. Злостављао je Рајку из дана у дан. Она се ни једном не пожали својим родитељима. Не диже ни једном руку да се одбрани, не замоли га ни једном да се смилује и да je не злоставља. Трпело je њено тело, a у души као да je тињала нека потајна радост. Она je веровала да ће само тако моћи свршити са својим бедним животом. »Њени родитељи чуше шта се све догађа с њом. Отац je био очајан. Сад je увидео да je погрешио кад je ради неке части пристао да се жртвује његово рођено дете. »Било je све узалуд јадним родитељима да склоне своју кћер да се врати кући њиховој^Она je остала на истом мссту. Подносила je ударце и клевете. »Првог пролећа ona пропљура крв, na убрзо паде na иостсљу.-Кад je Стојан једном затече такву као да се ненГто преврну у шему..Изгледала je, не само као мученица, него и као светица. Дође му je жао и покајнички проплака. »И она je плакала. Не ради себе, већ ради њега. Сад je видела да je и овога другог упроиастила ради своје зле коби. »Промени ое Стојан и поче je неговати. Чииио je све да je излечи. Нудио je свачим и увек je молио да му опрости. Она би га правдала и не би му замсрала. To je њему било још теже. »Једнога јутра био je већ при крају њен живот. Ona погледа Стојана. »— Шта би хтела, Рајчице? — упита je он боно. »— Једну гранчицу расцветалог јоргована, — рече му тихо. »Стојан се зачуди тој жељи, али je изврши. Пружи joj јоргован. Ona најпре пољуби његову руку, док су joj у очима блистале сузе, a уједно огледала се и радост. ~ »— Хоћу да умрем уз мирис јоргована, рече ona, jep je и он тако умро. Опрости ми, Отојане! »Obo' рече, удахну боним плућима мирис јорговапа; осмехпу се na за навск заклопи очи. . . - -^ И тако једна груба нога згази два млада цвета, — a запцо?« упита ме јорговап и тиме заврши своју тужну причу. Ja му још^цосад нисам могао одговорити. П. Лагарић: ПОСЛЕДЊИ ДАНИ СЕЉАКА Јесен. Сунца.изглеДаше нл ашљишл i сиромашно. Но иољана^а je мјирно, тајаиствено и немо. У даљини се дижу стабла погнутадл ј Ш шљД. на и ћутљива. Сељак, стар, болвшллш, погурен, иреиланула лица излазио je свако noivie шодне na своје црне оранице, што je дуго, дрло дуго opao, што he му најмосле и гроб испунити.. > ч Сасвим je мирно посматрао сиве даљине. Све му je познато и беле кућице, и nptle шуме, и малене дрквице, и небо, и супце, и вечност; noja je саевим нечујно протицала иоред њега. Мих. Целибашић: ХУМКА. Запловиће румени облаци једног јутра изнад хумке мале, no пучини пролиће се зраци, да сестрице брата не зажале. Запловиће небо тога дана без облака и без магле сиве, a над хумком неКе душе живе заплакати од бола бездана. Облак румен на пучини зрака, небо плаво — земљица je лака; хумка мала, од цвећа шарена, драгом глава везом извезена. 1 Kano je то све некада другачије било. II on беше некада млад, здрав и тврд као челик. Тада је' спавао na црној/земљи. Умивао се свежом росом. Под љеговим рукама певао je плуг, звонила je коса и плакала je црна земља. Т^да се радовао сунцу, што je уиосило сока, и спаге у свете ораиице. A данас му сне изг.чеда црно, јесзовито, несхватљиво. Из црне земље диже се необична студен, од i«)je му je дрхтало тело. Изгледаше му као да око љега све илаче, пишти и цвили, као да му свс ирича о смрти. Вера Н. Обреновић: ЗАМРЛА ПЕСМА. Иза страсне иесме коју ти намених, остаде само бео прах на гуслама и ништа више. О, зашто су онда тако нежно моји прсти летели no жицама?! — О, зашто сам онда сама, због чудне туге плакала дуго, дуго, �Број 11- Г A ЈРЕТ. кад иза страсне песме, не оста ништа друго, — него само бео прах на гуслама?! В ера Н. О бреновић: ДВА ЈАБ.1АНА. С висова оронули тешки снегови, процвала поља, процвали брегови, — зашумеле реке уска им корита, — прозирно небо с облацима хита. — Под брегом расла Страна 171. два јаблана вита! — — Под брегом расла врх брега дорасла, no гранама им птице цвркутале, no ливади им густе сене пале. Под брегом расла два јаблана вита, Облаци, реке, na и време хита, — пролеће свуда сретне носи дане. Јаблани туже сломише им гране. Г]од брегом беху два јаблана вита. — Народне Умотворине Iz zbirke: »Haremske Pjesme«: Sabrao: Fehim H. Baščailsević. NAHOD MUSTAJ-BEZE Hasan-aga ljubu milowšef Kud hodaše za ruku'Vodaše, Đe sjedaše, na krilu držaše. Tome niko mani ne bijaše, Već njegova ostarjela majka, Pa govori sinu Hasanagi: »Zaludu ti tvoja vjerna ljuba, Kad ti nema od srca ovlada, ЈаГ je s’jeci, јаГ u vodu baci.« To se njemu na ino ne može, Pa on zove brata Muhameda: »Hajde vodi moju vjernu ljubit Pa pos’jeci u zelenoj bašči.« Muhamed se kahar učinio, Pa govori svojoj nevjestici: »Opremi se, što god ljepše moreš, A na glavu, što držat’ ne moreš, Da idemo u zelenu bašču.« Posluša ga mlada nevjestica, Opremi se, što god ljepše more, A na glavu, što držat ne more, Pa pođoše u zelenu bašču. Kad su bili niz bijelu kulu, Hasanaga lice zaklanjaše, A od svoje vjerenice ljube, Jer je njemu vrlo žao ljube. Ona ode u zelenu bašču Sa djeverom mladim Muhamedom. Dovodi je rumenoj ružici, Pa govori svojoj nevjestici: »Vid’ nevjesto, rumene ružice. Kako se je rodom okitila, Ko nevjesta skoro dovedena.« Dovodi je crnoj trnjinici: »Vid’ nevjesto, crne trnjinice, Kako se je rodom okitila, Ko nevjesta skoro dovedena.« Dovodi je crvenoj jabuci: »Vid’ nevjesto crvene jabuke, Kako se je rodom okitila, Ko nevjesta skoro dovedena.« »stru sablju bješe izvadio: »Vid’ nevjesto oštre posjeklice, Čije će se krvi napojiti.« »vori mu mlada navjestica: Bogme moje, djever Muhamede, Halal tebi, moja krvca bila. Ne udari me po bijelu vratu, Već me udri po svilenu pasu, Živo mi je čedo pod pojasom.« Tad zamahnu djever Muhamede, Pa udari po zelenoj travi. Dva put se je junak nagonio, Oba puta po travi udrio. Treći puta kad je zamahnuo, Pod nevjestom čedo zaplakalo. A da vidiš djever Muhameda, Oštru sablju u travu bacio, Pa za svoju nevu prihvatio. On otpasa traboloza, pasa, Preko pole njega posjekao. Jednom polom nevu utegnuo, Drugom polom to nejako čedo. Ljepo mu je ime nadjenuo, Ljepo ime : Nahod Mustaj-beže« I unose u bijele dvore. U ljepo su doba dolazili, Med' akšamom i jacijama, Nevu vodi u svoju odaju, Prostrije joj dušek po dušeku, I brusali jastuk po jastuku, Povali je na mehke dušeke. Još razmuti od meda šerbeta, Pa napoji to nejako čedo. Kad u jutru jutro osvanulo, Uranila Hasanage majka I šećerli kahvu ispijala, �Страна 172. Број 11. •Г A Ј Р ЕТ< Pa govori Hasanagi sinu: »Vidi našeg mladog Muhameda, Kako mu je žao nevjestice, Pa ga nema nama u odaju.« U ta doba zlato Mehamede, Sclam nazva bratu Hasanagi, A i svojoj ostarjeloj majci, АГ je vrlo sahtli i kaharli. Pitala ga ostarjela majka: »Što si Harno sahtli i kaharli, Zar za svojom mladom nevjesticom, Što će mlada, kad nema evlada?« Kad to čuo zlato Muhamede, Odmah skoči na noge lagane, Pa on ode u svoju odaju. Progovara ostarjela majka: »A moj sine, aga Hasanaga, Neko ima s njime u odaji.« U to ciknu to nejako čedo, Tad poletje aga Hasanaga, A za njime ostarjela majka. Na golemo čudo udarili: Neva leži u mehku dušeku, Pokrivena k u m a š li jorganom, A pokraj nje to nejako čedo, Pokriveno od zlata čatkijom. Tad priletje aga Hasanaga, Pa on pade po mehku dušeku, Stade ljubit svoju vjernu ljubu, On je ljubi među oči crne. Popustio svoju vjernu ljubu, Pa on ljubi brata Muhameda, Baš u lice i u oči crne. Stara ljubi to nejako čedo, Ljubeći ga tiho zapjevala: Bogu fala i današnjem danu, Kad ja stekoh od sina evlada, A evlada Nahod Mustajbcga.« у ч и т и у свом родном м је сту, он одо у Сомбор гдје сврш и учитељ ску ш ко лу, послије чега би изабран за учитеља на српсиој основној школи у С арајеву. Го ди н у дана касн и је полоЛегао je у гроб у и с ти н и велики човјек из предратне reнерације, к о ји je сав свој ж ивот утро ш ио у раду за ослобођење, за опште добро и напредак свога н а р о д а ^ умро je Никола Т. К аш иковић, тридесетгодиш њ и у ре д ни к »Босансле Виле« и велини пријатељ муслимана. и je с и Ж ивот Николе Каш и ковић а je јс д н а суморна епопеја борбе страдања, дубоке вјере и надања. Још нао млад човјек, кад улазио у неравну борбу за свој народ, он je био начисто тим, да je непријатељ далеко на д м оћ ни ји , да je безобзиран да ће он бити гањан и мучен. Љ у б а в овога човјека премз своме народу и мржња према А у с тр о у га р с к о ј и њ еној управи у ои улираним земљама била je тано керебански тврдоглава, да су га сами непријатељ и, носиоци власти у Босни и Херцеговини сматрали на јп ре за м ани ја ка, a послије за простог изд а јн и ка и нао таквога с у га с у д и л и . Још п р ви х дана, када je Аустро-угарска окуп и ра ла Бо сну и Х е рц е го ви н у ( она јс себи ставила у задатак да уб и је д у х Српства, да народ одиароди, да да ни ба раскине свс везе са прош лош К у и традиц ијам а, укра тко створи »босанску« народност. К а ш и ков ић je устао да брасвој народ и његове историске идеале и тра ди ц и је. Не трезаборавити да je у оно вријеме, осамдесетих н деведесетих година прошлога ви је ка врло теш но и ризично било борити се за свој народ и надати се скором у с п је х у . Каш ииовић га ни је ни очеиивао одмах. С трпсљ ив врло много, он je неуморан ишао трновитим путем, к о ји je јо ш у раној младости изабрао и најзад, псслије у ж а с н и х м ука и страдања, дож ивио да види Српство сслобођено и уједињ ено са Х рватим а и Словенцима. Никола Т , К аш иковић je рођен у С арајеву 1861. год. Основну ш ко лу и четвороразредну с р п с к у ги м н а з и ју , к о ју су окупаторске власти 1888. године затворили. Не м огући даље жи и спи т за наставника грађансне школе и добије мјесто у енглеском заводу Мис Ирбије ве у креће са д руговим а Н. Ш умоњ ом сан ску Ви л у«, к о ју наскоро узима влада н и је д опуш тала да народни Сараје ву. Године 1885. пои Б. Н икаш иновићем »Боу своје руке, је р босанска учитељи раде на издавању »Б. Виле«. О купаторске власти затраж е од срп. православне ц рквене шнолске опш тине да К а ш и ков ић у нареди да обустави излажење свог л иста или да га отпусти из службе. Кашикови ћ, иако у то вријем е, теш ко болестан сам оставља сл уж бу, али не на пуш та рад на народном просвјепивањ у и буђењ у сви је сти, »Б. Вила« и порсд сви х ш и кан а и сметњи наставља своје излажење до посљедњег часа — до поја ве свјетскога рата 1914. године. Ha сам Видов-дан т . г. изиш ао je посљедњи број њен — a четири дана пред објаву рата Кашиновић улази у назамат; њему суде џелати као и зд а јн и ку. Б и јссн а руља, к о ју су окупаторске власти напујдале на скромни дом овога ја вн о г радника, улетила je у његов стан и све ствари избацила на у л и ц у и изгазила; безбројни бројеви »Бос. Виле« и с п ун и л и су у л и ц у и недељама су их пролазници газили. Но то je био само почетак муна и страдања. Власт анексиона je истога дана ставила у затвор и ње гову ж ену С тоју и си на Предрага и извела пред суд за веле и зда ју. Тад настају строховите д уш евне патње за поиојнииа Истрага нађе да с у С тоја и син Предраг радили противу Moh не монархије и обоје ссуди на смрт, на вјеш ала. Интересан тан je озај детал. судске пресуде: »Смртна пресуда има прво бити извршена над др. Предрагом Каш иковићем у п р и суств у његове мајке, a лотом да С тоја буде објешена«, Ми ћемо на овом мјесту и зни је ти јо ш је д н у драм ску и дир љ и ву с л и к у : П ослије прочитано пресуде, над су у с уд н и ц и сви грц али у сузама и јецали у сред зграде овога грозног и монструозног �Врој ii. Страна 173 ,Г А Ј Р Е Ђ суђења мајка je приш ла сину, загрлила ra и без дрхтања, весело кл и кн ул а м у: »Сине, нек нам je срећна смрт за народну, за свету српсиу слободу!« — Благодарећи заузимању Њ . В. Краља, тада престолонасљедника и кр. владе на Крфу, посредовањем шпанскога Краља смртна казна буде замијењена доживотном робијом. — A Нинола би осуђен на вјечиту робију . Ошишаше га, метнуше на н> робијашко одијело и нум еру, он изгуби име и казаматска врата затворише се за њим. И тек кад су наши срчани борци на Солунском ф ронту-снрш или непријатеља и наставили гонити га, ослобађајући народ и земљу, во јн иц и , који отказаше послушност А у с т р и ји , враћају ћ и се кућама са народом развалише казаматске зидине и капије и пустиш е сужњ е на слободу. Но рад Николе Каш иковића je далеио опсеж нији, негз што могу изнијети ове овлашне биљешие. To je био подземни, невидљив, повјерљив рад о коме ће се касније и много говорити и много писати. Доћи ће вријеме када ће историска ис- тина и лравда одати признање овоме идалнеом борцу за његов рад. Засад, на заврш етку, јо ш једна рије ч. Научен да ради, a не могући даље издавати »Босанску Вилу« он отвара у Сара је ву малу к њ и ж а рн и цу и припрема своју велику збирку народних умотворина, к о ју je скупљ ао тридесет година и Ko­ ja има преко 250 хиљада стихова. П рије мјесец дана, почео je са издавањем своје збирке под именом »Народно благо«, од које су изиш ле д ви је свеске. Смрт га je спријечила да тај посао до нраја изведе. — К аш иковић je за свој несебичан рад добио признањ е: Њ . В. Краљ одликовао га je орденом Св. Саве III. ст. и Белим Орлом V. ст. Осим тога имао je ордене: Кн. Данила III . ст., ру с к и св. А н е III . ст., орден Меџедије и Крст милосрђа. Овога заслуж нога сина Отаџбина н и је заборавила: влада Н иколу К аш иковића сахранила je о државном тро ш ку. Ои je то безусловно заслуж ио. — М. П. КЊ ИЖ ЕВНОСТ. Nove knjige. Uredništvo je primilo na'prikaz slijedeće nove knjige: 1. Svetislav Predić: .č e t ir i kom ada" u izdanju knjižarnice Gece Kona — Beograd 1927. c 0 2. Nazif Resulović: .R odoljubive pjesm e". — Izdanje piščevo. — Cijena 6 dinara. 3. Hamza Humo: .G rozdam n. Kifeot". — Izdanje knji­ ža re S. B. Cvijanović — Beograd 1927. 4. Dr. Dragutin P rohaška: .T. G. M asarik". — P rire­ dila JugosIovensko-čehoslova£ka liga u Beogradu, sa pred­ govorom g. Miše Trifunovića, m inistra n. r. 5. Dr. Ljubomir Savković: .O ljepoti" (Odlomak jedne biološke filozofije). ->• Izdanje S. B. Cvijanovića — iBeograd 1927. дпнара, a 'тиЈВиццеђвиа je опако: прва награда l.ooo.— дииаpa, д ви је no 300.— д ипара и ДЕијв no 200.— динара. У р сд и и ш тво позпва сваког човјека, к о ји се ocjeha позван, д а одмах (најдаље до 20. ју н а ) п о ш а љ е ^ о је д н у п л и вн ш е пјесама na ^а д р в с у : »Кљиге за Народ«. Сарајево, п о ш тан ски ф ах 314. М ајска свеска »Јадранске Страже« д оиоси овај проорад ј: М п ш 1старј b o jc i;с и М орнарице генерал Х а џ п ћ : ИИТаЈребе наше иорнарпце« (вавадак нз експозеја у б уџ е тп ;о ј — ------ !И^- х . В . Кенард, on. м инпстар Вел. Б р и та н и је : »Моno.MOpciio ратоваље«; приф. др. Г р га И овак: »А устрока ратпа морнарица«; Др. Иво Б е л ин : »Слободне л у к с “ Ј И об°лие 30I" ''': —к°—: »Пред преокрстом у бродоградњи«; ДР- ф - a -: ■Проблем Tjict.'i« (економска драма једие луке); Иво Ј. Лахман: »За нашу поморску књижевност«; Др. Иво Рубић: »Фнруле«; Пук. Minom Ђ. Станкопић: »Буџет њемачке морпарпце«; Туризам na Прпморју: »У јеку сезоне«; Др. Листови. С.гСоцијалпо здравгтвене устаиопе na прнморју«. — Од слнка cupche пажњу велик број врло интересантних слпка из »Песме буд ућих«. Уредипштео »Кп.ига nn Народ« изживота наших морнаричких подофицирскнх питомаца na nj>даће под горљим насловом књигу пјесама, у којо? he иматц ириликс да се огледају сви млађн људп, одушовхспц 'за njei:- вом школском путоваљу крстаридс »Далмацпја«. слике разHHiiiTBo п којп у ссби осјгћају иотребу да сс каразс. Ha тај ’ noja ауотријекс морнарпце, еплнтског куиалишта »Фнруле«, качпп жели се помоћн н ноппм та.чентнма, који су досад 6itнслгоде паоукаља наробртда »Вардар« птд. итд. »Јадранска лп закопати и непознати, a н самом развоју иаше поезпјс. Стража« излази мјесечно прстплата годишн.с Дин 100.—, За пајбоље прилоге одређена јс паграда у износу од 2.000 иностранство Дин 150.—. Ђ Џ Јгш Ш Т л а с н ш г З А П И С Н И К Ш И Р Е КОНФЕРЕНЦИЈЕ Б И В Ш И Х И С А Д А Њ И Х Ч Л А Н О В А УП РА ВН О Г ОДБОРА ГА Ј Р Е Т А , ОДРЖАНЕ 19. M A JA 0 . Г. Предсједник Главног Одбора Гајрета Др. Х а с а н б е г о в и h: Главни Одбор д руш тва Гзјрета на једној од сво ји х недавних сједница закључио je да у идућ ој години изврши прзславу рада Гајретова нроз 25 година од како Гајрет постоји. Решавајући со на тај посао Главни Одбор je нашао за noтребно да се обрати свима бившим ф ункционерима Гајрета, да помогну Гајр ет у овоме раду било морално било директним учестоваљем у рзду око просаве, јер Главни Одбор сматра да успјеси не пр ипадају само раду дачашњ ег одбора, него у првоме реду бившим ж ив и м и умрлим члановима одбора од оснутка Гајрета до данас. Ради тога Главни Одбор je прије �2 мјесеца сазвао у ж у конф еренцију и замолио пријатеље, које je позвао, да се изјасне да ли се с л аж у да се изврши прослава. Ти пријатељ и сл ож или с у се с мишљењем Главог Одбора. Ha тој конф еренцији расправљало се у чему би се састоја ла та прослава. М и, к о ји смо у првоме реду д у ж н и и позвани да руиоводимо овим радом, предлож или смо да би се та прослава имала да састоји у академији , у ју б и ла рн ој свечаној забави, у изради Гајретове Споменице и у м итингу свих ја в н и х раденика муслимана у Босни и Херцеговини, на које би се Главни Одбор обратио да дођу на прославу, да измијенимо мисли што би требало да се ради на кул тур но економско-просвјетном пољу међу муслиманима, да би и х се могло привести у коло на ш и х суграђана како просветно тако и економски. Зато je занључено да се изабере једна секц и ја од наш их људи од пера( ко ји ће припремити материјал за Сломеницу, Taj je рад највећи, је р Споменица треба да буде огледало Га јретова рада од оснутка до данас. Надаље je изабрата једна секц и ја , к ојој je стављено у дуж н ост, да припреми реферате у разним гранама, те да те елаборате предлож и Главном Одбору, ко ји ће и х вратити с е к ц и ји , да их секција изнесе пред споменути м ити н г. Главни Одбор примио je на себе поред свог редовног no­ ćna и теж ак задатак да све ово изведе, у колико се тиче техничке ор ганизације око прославе, na je Радни Одбор претреса јућ и у 2— 3 сје дн и ц е питањ е припрема ри је ш и о, да се на данаш њ у ш и р у конф еренцију позову сви б и вш и ж и в и ф ункционери Гајретови као и наша к у л ту р н а и хум а на д руш тва у Сараје ву. T a j Радни Одбор заврш ио je сво ју ф у н к ц и ју и с данашњ им даном престаје његово дјеловање, a његове ф ункц и је као и све остале техн ич ке припреме преузима садањи Главни Одбор Гајр ета. Ми смо Вас позвали да Вас обавијестимо о нашем раду и да Вас замолимо за Ваше савјете и Ваше учествовање у раду како би впћ јсдном дош ло међу нама до братске слоге, и зајед ни ч ког рада на к у л гу р н о м и просвје тном пољ у. ћ Главни Одбор у в и ђ а ју ћ и ту потребу хти о je да у ч и н и овај задњи потез, је р радећи за на ш у ом ладину, у ви д и о je , да у томе раду сам не може у с п и је в а т и . Главни Одбор не може да даје и н и ц и ја т и в у на свим а пољима, која би требао да орбади м и ти н г, na би на јја ч а м аниф естација и у с п је х нас с в и ју требао да буде овај м и ти н г. Јер, ако се ми муслимани не побринемо да се ојачамо на к у л тур но м и просвје тном пол>у, онда немамо право ни од кога да траж им о да нас у томе пр ав ц у потпомогне, пр и је него ми сами преузмемо и н и ц и ја т и в у . И тек када се ви д и да ми сами хоћемо и да траж им о да се у наведеним правцима ојачамо, онда можемо и од д руг и х тра ж и ти да нас потпом огну. Зато je моје л ичн о убјеђење, да fce н а јја ч и потез на прослави бити овај м и ти н г, је р све остало што fce се маниф естовати, ствар je техничке организац ије, али ово je главна ствар да се питањ е нашега б уд уker рада расчлани, да се о њ ему поведе д и с к у с и ја и да се нађе излаз из ове теш ке с и туа ц и је. Базу за ово што смо ми досада ура д ил и за при пр ем у око прославе био je реферат друш тве но г т а јн и к а , к о ји je изнешен на првој конф еренцији. Д анас смо Вас позвали да Вас о овоме обавије стимо и да Вас замолимо да нас помогнете. X . М. Џ е м а л у д и н Број 11. ГАЈР ЕТ« Страна 174. Ч ауш евић: У ва њ ш тин и треба дати о д у ш к а и заинтересовати наш сви је т за овај л и је п и Ko­ pa«. Треба с в и је т у доказати да не стојим о добро, a то he се по стић и , ако се сви састанемо и кажеМо што нам мањка. У зр ок нашем на затку у просвје тном погледу је ст т а ј, што немамо лпбро у ч е в н и х в је р с к и х с л у ж б е н и к а no селима осим малог броја изнимака. To нам наноси много штете, и то нас баца у назадак, јер Вам je познато да вјерски служ беници највиш е долазе у дотицај с народом. Човјек, ко ји н и је научио читати и писати не може ни радити ни дјеловати на кул турном и просвјетном пољу у народу нити може народ васпитавати. Да смо ми радили до сада и у овоме погледу како треба, били бисмо кудикамо у бољем полож ају него смо сада. Вакуф je за то у првом реду позван и надлежан да noставља вјерске службенике, али то н и је могло ићи како треба. И ми бисмо требали с тога овакова хумана д руш тва као што je Гајрет и д руга, na да се сложе и да посвете паж њ у и овом раду. Вјера нас у п у ћ у је да морамо водити борбу тјелесну и д уш ев ну. А к о човјек н и је потпуно схватио вјеру, не може je ни тумачити како треба. Зато je потребно да се и о овом поведе рачуна, да се на овом м и ти н гу створе усло- ви , како би се вјер ски наш сталеж дигао на ви ш и ниво. А ко тај сталеж буде на вишем нво-у, онда fce бол>е упућ и ва ти з ајед ни ц у на плодан рад овог и оног свијета, Господин предс је д н и к je за то да се за буд ући рад међу муслиманима треба да заинтересује сав м услимански елеменат, na je стога потребно да овом приликом потражимо сви зајед ни чки и слож но лијека на ш о ј рак-рани. Х а ф и з A . Ф. Б у ш а т л и ћ : Мишљења сам да и н и ц и ја ти в а за рад о коме нам говори X . Реис-еф ендија треба да потекне у првоме реду од Вакуфа, a не од Гајрета. П р е д с ј е д н и к Др. Х а с а н б е г о в и ћ: Ja сам нагласио да би на јја ч и резултат Гајретове прославе могао дати мит и н г, је р ће тај м и ти н г расправљати о хал у нас муслимача на к ул тур но м , просвје тном, економском и социјалном пољу и ш то треба да се у ч и н и да се наше стање поправи, невсзано од рада Гајр етовог. Тада се може закљ учити да се евент у а л н о и сав тај рад веже за Гајрет или да се створи неки закљ учак на основу кога би се радило и на овоме пољу о коме je говорио наш многоуваж ени X . Реис-еф ендија. М у с т а ј б е г Х а л и л б а ш и ћ : Ово што je рекао Господ и н Реис-ул-улема врло je л ијеп а ствар, је р се овдје ради, како би се помогло м услиманима на кул тур но м , просвје тном и економском пољу и да се муслиманима побољша стање, у к оје с у пали. За ту побуду требало би израдити један план, да се с тим планом ви д и могућност тога рада, a то je за нас све прихватљ иво, да наше хоџе буд у што спо соб н и ји и да дођу до полож аја. Само зато треба један план, како ће се моћи да савлада тај рад. A м и ти н г може да донесе у глааноме см је рн и це рада у којем се има у б уд уће да дјел ује. Д ру ш тв о Га јр ет н и је стајало далеко од тога да наш елеменат добије добрих алима, је р je Га јр ет помагао и оне, ко ји и ш л и да се изобразе на теолош ким ф акултетим а у Цариграду и К а и ру. К а сни је н и је било ни молитеља, ко ји с у се обраћали на Гајрет, Га јр ет je пр и је рата сарађивао с Вакуфом и В акуф je кор и сти о Г а јр е ту. П р и је рата прим али су се Гајретови стип ен ди сти у вакуф ске кон ви кте. И данас има вакуф с к и х зграда, у којим а с у см је ш тен и Гајретови ко и в и кт и . Зато држ и м и ja , ако би се израдио план да и Га јр ет с у д је л у је у раду на овом п р ав ц у, да би то било добро. П р е д с ј е д н и к Д р. Х а с а н б е г о в и к : Ja сам нагласио да je изабрана сек ц и ја за м и ти н г. М и бисмо могли замол и ти наш ег пресвј. X . Реис-еф ендију да и он делегира у ову с е к ц и ју је д н о лице, ноје je верзирано у овим питањ им а, a Ko­ je би израдило је да н елаборат према упута м а и сав је ту X . X . Реис-еф ендије . T a j елабораг и зни о би се пред м и ти тнг. П р е с в је т л и X. Р е и с - е ф е н д и ја : Ми муслимани како требамо тјел е сни х исто тако требамо и д у ш е в н и х л ијеч - �Број 11. »Г A Ј Р Е Т« Страна 175. ника. Досада се уви је к приговарало да наша друштва више помажу тјелесне лијечнике. Зато мислим да je у интересу самог друштва Гајрет, да оно у будуће потпомаже, колико било оне, који желе да се усаврше у теолошким знаностима, јер би се онда избило оруж је из шака многима, који данас Гајрет неће да потпомажу, изговарајући се да Гајрет у вјерском погледу никога не потпомаже. je муслимаскни свијет, спонтано и без нарочите агитације, на мјесто теферича. Велика башта у »ТурћиЦа Вили« била je препуна најо тменије г муслиманског свијета, Публика je непрестано долазила и одлазила, јер je простор за више хиљада д уш а био и превише мален, да би све могао лримити. По признањ у с в и ју пр и сутн и х био je ово најпосјећенији теферич, што га je Сарајево досада лриредило. П р е д с ј е д н и к Др. Х а с а н б е г о в и ћ : С данашњим средствима друштво Гајрет једва лодмирује своје редовнг потребе. Зато бисмо ми сви жељели да искористимо ову прил и ку и да у прославу Гајретову унесемо и елаборат многоуваженог X . Реис-ефендије. Држим да се не би нико нашао међу нама) ко се не би сагласио са овим предлогом и ко би то одбио, али треба да то потпомогну и сви јавни радници му»слимани. Поред осталих атракц ија на теферичу су пјевали питомци и питомице Гајрета неколико хорских пјесама под равнањем проф. г. Маћејовског. Др. М е х м е д З и л џ и ћ : Сва она гг. која хоће да узму учешћа у овоме раду држим, да требају изније ти писмене предлоге односно елаборате односној секцији. Не би било практично да се изнесе један сасвим нов предлог на митинг о ком се предлогу раније није дискутовало. Зато све предлоге и планове треба у п у ти ти секц и ји , која ће их узети у озбиљно разматрање и довести их у једну хармоничну л ин и ју и тако их изније ти пред митинг. П р е д с ј е д н и к Др. Х а с а н б е г о в и ћ : Гајрет je cnpeман да поради не само у лравцу досадањег свог рада, него и у сваком другом правцу, који буде нористан no наш народ. Гајр ет je дуж ан да помогне муслиманима Б. и X , на свима пољима у колико буде могао и у колико буде имао помоћи од читавог исламског елемента. С лажући се потпуно са мишљен.ем м ногоуваж еног X. Реис-ефендије, држим да би било најбоље да нам X . Реис-ефендија делегира једно верзирано лице у д р у гу се кц и ју за реферате које ће ово питање у танчине обрадити, лретрести r a " y секцији и изнијети ra пред Теферич je почастио својом посјетом Велики Ж упан r. Милан Николић. Иначе je посјета од остале наше браће суграђана била минимална. Са моралним и материјалним успјехом теферича Главни Одбор je необично задовољан, јер je и ова Гајретова при-> редба доказала да Гајр етов рад ц ијени и симпатише скоро сав муслимански свијет у Сарајеву. Novi utem eljač G ajreta. Za člana utem eljača G ajreta javio se ovih dana g. Dr. Mustafa Hajdarović, specijalista zubni liječnik. G. Dr. Hajdarović, u popratnom pismu, upućenom Glavnom Odboru, među ostalim kaže: „Kao bivši pitomac G ajreta i iz zahval­ nosti što je G ajret potpomagao m oga m lađeg b ra ta Asima, ja sam spreman i dužan kao musliman ponuditi Gajretu, da ću njegovim pitomcima vaditi besplatno zube, bez injek­ cije; sa injekcijom uz 50% popusta, a sve ostale radove sa 40%-nim popustom". Gosp. Dru Hajdaroviću srdačno zahvaljujem o i želimo mu mnogo uspjeha u njegovom radu. Опомене дуж ницим а Гајрета. све оно, што се од њега буде тражило. Д руш тво Гајрег увиђа потребу и сл уш ајући невољу народа и удовољавајући Вашим жељама и савјетима, учиниће све, како би се муслиман- Прнје свјетског рата Друштво Гајрет je подјељивало зајмове ђацима впсоких школа с тнм да те зајмове поврате када доврше своје студиЈе. Нешто мањн број зајмова друштво je подвјелпло од 1919.—1922. годлнс како впсокошколцима тако и ђацима средњпх школа. Иако су ти зајмови моралн бити већ давно повраћени, многи се бивши штнћеннци Гајрета не одужите Гајрету, na je стога Главни Одбор ових дана упутио писма свима онима, чпја се џмена налазе у кљизи дужнпка, да своје дуговаље у року од мјесвц дана у цијелости иодмире. A како су ти зајмовп подјељивани у доба када je вриједноет новца била кудикамо већа5 то je Главни Одбор с правом апеловао na своје дужнике, да ту чшвеницу прнзнају и да даду поред дужиих свота и своје прилоге. У случају пеодзива Главни Одбор биће прпморан — иако му je то неугодно — да наплати своје тражбине судским путеи што he изазватп непотребне трошкове свакоме ко се оглуши о своју дужност. ском елементу што боље помогло. Оно неће да бјежи ни од какова народног посла, na ће зато узети јаког учешћа на ми- Позив пододборима и повјереницима Гајрета. конф еренцију (митинг). — (Прима се једногласно). Пошто се после овог нико више не јавља за ријеч, п р е д с ј е д н и к Др. Х а с а н б е г о в и ћ узима рије ч и каже: Држим да смо сложни сви у томе, да je потреба да се ради и у овом правцу о ком смо данас говорили. Д ржим да je данас деф инитивно закључено, да се пређе на рад и да je ова наша акц и ја са данашњим Вашим пристанком добила благослоа. Ja се надам да ћете В и, ксји сте данас посјетили овај састанак, не само сами лично помагати нас у раду, него да ћете и у ширем к р угу Ваш их пријатеља тражити помоћи за овај наш рад. Они, који су примили дуж ности да овај посао изведу, мораће рачунати и на Вас. Ja могу са своје стране у име Главног Одбора поновс да нагласим да je друштво Гајрет с данашњим одбором, увид јевш и потребу рада на свима пољима народног живота, спремно са своје стране да учини т и н гу, о којем смо данас говорили, и да прими на себе све дуж н ости , које буде тражио од њега муслимански елеменат. Благодарећи Вам на одзиву, молим Вас да нас потпомогнете, како би наш заједнички посао био успјешан и хајир л и. (Живио!) ГАЈРЕТО В ТЕФЕРИЧ У С АРА ЈЕВ У. У недељу, 15. маја о. r. одржан je теферич Главног Одбора Гајрета у »Ћурчића Вили« у Кошеву. Tora дана хрлио У смислу друштвеннх правила Главни Одбор je једном окружницом позвао све своје пододборс и ковјеренике, да најдаље до 16. јуна о. г. одрже своје годишље редовне скукштине и да заказани дневнн рсд тих скупштина саонште Гл. Одбору и својим члановима. Исто тако позвао je Главнн Одбор све пододборе и повјеренике, да пошаљу сав новац којн су скупили за Гајрет и то најдаље до 20. јуна о. г„ како би тај новац могао бити исказан у годишњем благајничком извјештају, који hc �Врој 11. Страна 176 се штампати na главпу скупштпну Главног Одбора у Capa-' јсву. Према впсшш убраних прихода na- Гајрет, удовољаваће се у пдућој години молбама из појединих мјеста. Дужноет je свих друштвеилх пододбора и повјереника, да још ово кратко врпјеме што бол.е нскорпете, како би покапалп т то већп уснјох у раду na Гајрет. манским кућама. Ту томболу оне су саме распродавале на _ дан теферича. Врпјсдпим ученпцама желимо сретан ночстак • у раду око иародиог напретка и да буду увпјек уаор својим сестрама у еваком хајирли послу. Пододбор Гајр ета у Дервенти. Оснивање Гајретова женског пододбора у Т узли. Гајр етов теферич у Д ервенти. Поред оеталих кориоти, које je доннјела поојета ГајУ недељу, 8 .маја о. г. одржан je Гајретов тефсрич рета Тузли, добилн смо још једну иову, a та je: оснутак у. Дервептп' с чнјим смо успјехом, како с моралнс тако и Гајретова женског пододбора у Тузли. 'с матерпјалне етране потпуно падовољин. Ha теферичу приУ петак) 13. маја о. г. пријатељице Гајрета у Тузли, мјетила се апппнснцпја од етраие једног дпјела грађана, одржале су састанак у Гајретовом Копвикту. Састаиак je међу којима je нажалос-т било u оних, који би требали да отворпла гђа Атифс х. Биее, обрапложпвши сврху тог са<у актпвннјн у раду око проевјећнвата и национализовања отаика н потребу рада oico придипап>а наше муелиманскс , нашег живл.а. Њиховом апстинепцијом погођени су донекле женоке омладнне — путем школе. општн иитсрееи. a na првом мјеету погођени <-у лптересп Ипа тога састанак je претворен у скупштину Гајрстових сампх апетиисната, јср <с муслимат кн квијет почео питати: члапица, те je иппбран женоки пододбор и то: прсдоједннца »a каква ли нам ови добра доносе, што се увпјек na проАтдфе х. Бнсо; подггрсдоједница Атифе х. Дукатар; еенретар чеља грабе?« гђпца? Санма Имширагнћ; благајница гђнца Џемила ЗаимоДруги пак дио апстннспата свЈестан je ваљда да и ми nHh. 9 i . апамо ону народну пословнцу: »Ко ми je брат — кв "МнДе ИаабДпн одбор je одмах прсшао на рад п на дал.но добру рад«. Господа апстииенти иијесу смје.да-ипгупптн' jw ^цпепва: впда да ми о томс водпмо рачуна, јер разметаље.о братетву 1 II«Говом пододбору желимо много усијсха у раду! и прпјатељству ништа не вриједн~пко.*се и дјелом не доказује. Ова пабава je, иначе, t i'>iiA ^одлнчно посјећена, a пајт Гајретов теферич у Н овој Вароши. бољп je докап na то њезин ма\еријални успјех крра-тптгчо^ Пододбор Гајрета у Новој Вароши (Санџак) одржао je моглн очекнвати у овим тешкјш временпма непдрице. ДужГајретов теферич у петак 0. маја о. r., који je врло добро успост нам je овдје иотакнутп да ej| Пас у великг” л— пио, Bftfco je тамошњи муслпмапски <вијот доота осиромашио. посјетила браћа ип Бо«\-*Т>р0да, на челу еа гг. Жао нам je да п nama fipnha нраноглавне вјрее ne iiocjepoBiiheM и Ацом Иетровићем, те гг. офнцирима Tinne гову Гајретову пабДву која би у том случају много богогпођама из Б. Брода, na чему mi од ер ма- nnx |љ е успјела. Нарочпто пахвлл.ујем<& предсјрдницп ir чланпшјIrt-H in,' Прп. Сестара« гђама Дуиј^.^ Ленн Гасовац, кој Гајретов теферич у Високом и у Брези. вољно судјеловпле у приреДбн овс пабаве. Ha крају истичемо да r»- три вриједне уЦиЈГце мјдаицке У пстак, б. маја о. г. иододбор Гајреуа у Брепи одржао гимнапије: гђице Адила Ибрул., l’aniijn TnpiiJi и Faniija 1Титп. je Гајретов тсфсрпч. У недел.у, s. маја о. г. одржао je тефсрич сакуппле Bobu број илроднпх гапића na томболу no. муглнii пододбор Гајрета у Бт-оком. “ЗШИ1 Štamparija »Bosanske Poite«, Sarajevo. — Vlataik drnfttvo »OAJRET«. — OlavaJ I odgovorni nredalk: H aaid KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer tonalitetom nadmašuje sue ostale cigorpopire a potpomaže i J a jr e t" Ijhp. Tucrnirs Cigarpapira S. D. Шка1ај, Sarajeuo, može se naruiiti i ргеко društva .Gajret* u Sarajevu Сарајевпка Банна д. д. у Сарајеву. Т ел еф о н бр . 33. Бави се свии у банковну струку спадајућим пословима. Улошве на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити 10°/0 уступа културном и просвјетном друштву .Гајрет". li CIPELE jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepa korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. IO. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Hudolt Ilolć, Sarajevo Bistrik, 25. Telef. 783. Po§t. pret. 75. �Preooručujemo Restauraciju i Kavanu „ROSNU" u Kraljevici, Hrv. Primorje V elik o m o rsk o k u p a lište. — Posebna kuhinja za muslimane. vatnih soba. — Cijene umjerene. — Posluga solidna. U Pensionu cijena 70—75 dinara dnevno. 45 pri- Za mnogobrojni posjet moli vlasnik M e h o H a lila g ić . S и ta g И H 0 в i• c* dtoсјгз ®сдгоe caro • с*о • с*о сжа • ceo e св а • cura e сжо • c* d• t G ra H H H H E S H H B aH H E H E B H H H H H јрјј B ra će Med. Univ. B a š a g ić a Sarajevo Df. trgovina muzikalija I materijala za pisanje i rlsanje. Bogato slona* rlšle hrvatskih i srpskih knjiga im specijalista zubni liječnik ^ SARAJEVO Jeftanovića ulica br. 1. Ordinira svakim danom od 9 — 12 sati prije podne i od 2 —6 sati poslije podne ш ш зш ш ш т а Čitajte .Gajret‘ 1 List -G ajret« jedini je liši za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijela godišta iz prošlih godina mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! ттттттттттттттттттттгттттттттттттттттттттттт � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b0d6e9a809033c8b38e9c0e4ebfd608d.pdf 0f8cc5ad8e8d9790b1116aff081297c9 PDF Text Text Oosp. i^ti^Vić, 7,em. Мцгр' i П оштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 14. С а р а је в о , 16. ју л а 1927. ЦиЈена год. ао Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖ АЈ: Ахмед М урадбеговић: П онос (Роман из муслиманског аристократског живота). Осман Нури Хаџић: М ухамед и К ур-аи. Мих. ДелибашиН: 0 , Б ож е м илоспи, спасп 3ie к а ја њ а ! (Пјесма). Генерал Ж иван Ј. Ранковић: К а м е н п ч к и Bi Д р. Омер Бахтијаревић: H a m п р о г р е с . Гајретов Гласник Курбанске ко-л.ице h :i Чајнича. (шт Књ иж евност: Ч у' . Матервја и меиорпја о Анри Бергсона. 'Лаписи, часопнс за књижевпост u ваук' ~ .... ..........— N Запнсивц XXI. редовие главае годишље скупштпне Главпог Одбора Гајрета у Сарајеву. . h vif’ . V ;• ■ \ ■# I' m Уредник: Хамид Кукић. �VV • OAJREI I. L IIIIJ E V I Potpuno uplaćena dionička" glatmica Din 1о,ооо.ооо*— Rezeroe Din l,6oo.ooo-— Banka se bavi svim n bankovna struku spnđajnCiin poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutnmn i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovnn kod „Varile*1 industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkautilia** u Sarajevu. Od čiste dobiti daje IO°J0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“ . Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka (lajret najbrže i najkulantnijc. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplnCujc iste u svako doba. Д|ЗДГДјД[Д[Д[јЈЈДјДНДјДГД[Д[ДјДГД|Д|Д[1|[ДДД>1|Д[»11111»1¥1[Д1Д[Ј1[¥1|«1[ДГг1[Д[г1[Д[Д[ДГЈ1[¥1Пт csđ • caro • сжо • сж> • сжа • c *o • сжа • с * о • сжо • • сжз • cva • сжа • сжа • сжо • еша с *о • <ж> • • сжо • ежз • сжз с * а • сжо • cara • 'V ' ШВЋ •СЖОСЖгСЈГСв 6 Г haŠtedionica ■ ■ ■ ■ •CJDCKCKI* općine grad a Sarajeva T e m e ljn a g la tm ic a 40,000.000— d in a r a Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 1 3 s Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju 1 3 ! A G A O N I C U B ! koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. $ 3 i•СЈГз«аго«сжг«сж>*сжа*еап>счсжд«еа9»слк>саз«сжа«гжа*оа«сж>«сжа«сЈК>««сж>ежа<5 B 6 Т ......Г З •! ■Л/*> / \A / �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 14. С а р а је в о , 16. ју л а 1927. Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијене код Главнот Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — Akmed Мui adbegović PONOS. (Roman iz muslimanskog aristokratskog života.) (Nastavak). Sijeda je Lutfibegovica još uvijek sjedila okru­ žena staricama, kad se iza bijelog platna pojaviše dvije žene, što dođoše da obave dužnost. . . Pozivu se mora odazvati. Ko se ne odazove, vrijeđa porodicu i s njegovom se kućom n ^ jaču n a više kao s prija­ teljima. Sluškinje pritrčaše, da im pomognu svući pokrivače, ali one ih odbiše: — Nećemo skidati!^— reče Đula. — Hoćete bogme! — javi-be Lutfibegovica. — Došle smo samo na čas! — ispričavala se Osminica. Eto samo da se javimo, da ne misli kogod — ne dao Bog — kao da nismo htjele doći... — Svejedno, valja skinuti! — odvraćala je Lu­ tfibegovica. Đula joj priđe ruci, poljubi je i metnu na čelo. — Kako si hanuma? — upita je Osminica i sve se žene s njome ispitaše za zdravlje. — Nije mi dobro! — odvrati Osminica, kao da joj na srcu leži teret i pritište joj cijelu d ušu. . . — A šta ti je sestro? — upita je zabriputo Lu­ tfibegovica. — Dijete mi je bolesno! — Alija? — Da! — odvrati tiho Osminica. — Pa šta mu je, ako Boga znadeš? — pitala je sijeda hanuma, kao da ni zašto ne zna. I sve su žene gledale u rastuženu majku, kao da prvi puta žele da čuju ono, što su sve već znale. U tome se društvu sve dozna prije nego što bi čovjek i pomislio i tuđa se sramota i žalost krije kao svoja vlastita, a ipak se o njoj govori nekako pritajeno, neodređeno tako, da se sve kaže i opet sve ostane, kao da nije kazano. — Ne znam! — odgovarala je sa uzdahom majka. — Prekjučer na večer otišao je zdrav i veseo, a vratio se u jutro sav izbezumljen i obespamećen. Mi­ slila sam, da nije nagazio na što, na kakve čarolije. Htjela sam mu saliti stravu i zapisati u hodže. Jest. Neće ni da čuje. yeli: šta će meni te vaše ludorije! A znaš i sama, kakva je današnja mladež. — Znadem sestro! — potvrđivala je Lutfibegoлпса. — Imam i ja takvoga kod kuće. Pa nekad mi se pričini — bože mi oprosti — kao da je iz vjere izašao. . . — Pa eto danas mu otac doveo doktora. Došao čovjek, pregledao ga i veli, da mu nije ništa . . . Treba samo da ode odavde nekuda na more ili u drugo mjesto. A kako ću, sestro moja, poslati od sebe bo­ lesno dijete? Ne mogu, srce mi moje otpade za njim! Bog mi dao njega jedinoga, pa zar da i njega izgubim. Eto na nesreću moju, jučer opet otišao na nekakvu skupštinu — vatra je da bog da popalila —, pa i tamo udario na gore jade. Vratio se sav izluđen. Hoda cijelu noć i dan, nigdje nema živa mira, ne može da spava, a kad je sam . . . onda . . . plače, kao malo dijete. . . Eto to me je i zapriječilo, da nisam ranije došla... — Ništa to nije! — tješila je Lutfibegovica. — Glavno je da doktor veli, da je zdrav. Smiriće se on, ne brini se za to. Nego daj odložite žarove, pa da malo sjednete i založite... — Hvala hanuma! Ne bi vala mogla ništa oku­ siti, kao da je sve otrovano, tako me je to u brigu bacilo. A za tvoju volju odložićemo malo i sjesti. . . Sluškinje ponovno pritrčaše i skinuše žarove sa obadviju žena. I sad nastade novo iznenađenje. Na objema došljakinjama bile su svilene haljine, koje smjesta privukoše oči sviju žena i zaustaviše ih dugo vremena na sebi. Oči su bile pune udivljenja, a gdje- �Страна 210. ■Г A J P E T i koje i zavisti pa čak i zapanjenja. Na Đulinom yratu sjao je biser nekim prigušenim plamenom, kao da se gasi, a na rukama laštile se dvije zlatne narukvice u obliku zmije ispunjene draguljima i biserom. — Ah! — kliknu prva žena poreznoga činovnika. — Šta se čudiš? — ukori je mlađa drugarica. — Nikad nisam vidila ovakove svile! — Prava talijanska. . . _ To je neka s ta rin a ... Danas toga nema! — javljale se žene jedna za drugom i ustajale na noge i radoznalo se sakupljale oko došljakinja, da bolje razgledaju haljine! — Đula! — viknu, gotovo u sav glas trgovčeva žena. — Pa ti imaš novi biser! — i sva se ta velika djeca u ženskim oblicima sjatiše oko onih sjajnih igračaka na djevojačkom vratu i rukama. — Gdje si kupila? — Babo mi kupio u čaršiji. — Jučer pred mrak donio nam ove haljine-i taj biser i još drugog n ak ita. . . — tumačila je naoko ne­ hajno Osmanovica, a jasno se moglo razabrati, da joj je mnogo stalo do joga da sve, to padne u oči. — A gdje li je kupio? — U Pinte. — Gotovo? — Da. — Pa to je netko dao Pinti, da mu proda. — Može b iti. . . — Čekaj, čel^aj... — javi se najedamput žena poreznoga činovnika i zagleda se oštro još jedamput u haljine i u nakit. Meni se čini da sam ja taj nakit vidila na nekome. Pomozite mi k azati. . . — I ja sam viđla! — javi se sada i trgovčeva žena. — Na kome? — pitale su druge. — Pa to je . . . to j e . . . nakit naše Hatidžahanume! — izlanu najedamput žena poreznoga činov­ nika. Sijeda Lutfibegovica sva pocrvenje, zadrhta i ustade: — Šta? — Jest bogme! — tvrdila je trgovčeva žena još sigurnijim glasom. — Da vidim! — procijedi Lutfibegovica kroz zube i približi se Đuli, gledajući u predmete na vratu i na rukama, kao da nju i ne zamjećuje. — Je li? — pitala je žena poreznog činovnika. — Rizvanbegovice! — viknu sijeda hanuma svo­ ju prijateljicu. — Šta veliš ti? — Rizvanbegovica se približi: — Istina je! Takav sam nakit vidla i u Hatidže. A ova svila? Zar je ne prepoznaješ? Pa to su ha­ ljine njezine majke, vidla sam ih na njoj dva mje­ seca prije sm rti. . . — To nije moguće! — vikala je sijeda hanuma. Ja u to ne mogu vjerovati! Ko je to još čuo, da go­ Број 14 spodsko dijete prodaje svoj nakit i haljine svoje m ajke. . . To nije Hatidžino ruho! Ni nakit nije nje­ zin . . . — Ko zna, sestro! — odgovarala je Rizvanbego­ vica. — U ovo nekoliko godina naše nesreće mnoge su prodale sve svoje dragocjenosti. Bile su u nuždi, pa eto, bolje i prodati, nego li umrijeti od gladi. Pa osim toga i sama si vidla ,da na današnjim svadbama i pohodama malo koja hanuma da nosi dukate na vratu ili ma kakav bilo. drugi nakit. Sve je to otišlo u Zalagaonicu nibud-pošto. — Ne, ne! Hatidža nije takva. Ja nju dobro po­ znam. Ona je ponosna i prije bi umrla, prije bi skapala od gladi, nego što bi prodala makar i najnevredniju svoju stvar. Ovo je tuđi nakit, tuđi, a ne njezin. * — Tuđi! A svi smo ga na njoj viđli i svi ga po­ znamo kao svoj vlastiti! — čudila se Rizvanbegovica. — Ima mnogo sličnih stvari na svijetu! Nije taj kujundžija kovao samo Hatidži, već svemu svijetu, ko je samo došao i naredio kod njega. . . Osim toga hvala Bogu i ona je ovdje, nije preko svijeta, pa ćemo je pitati i doznati iz njezinih vlastitih usta. Zovite je! — okrenu se ona prema sluškinjama na tren, a onda se opet obrnu prema Rizvanbegovici: — Ima ona otkle živjeti! Nije Hatidža sirota. )merbeg je još na svijetu, a svi znate, kakva je to kuća. Ovakovi se temelji ne ruše tako lahko! Da sa­ kupi stare prnje, od kojih nema nikakve koristi, pa da proda na telala, ovakva bi kuća mogla deset go­ dina živjeti bez ikakve b rig e. . . Svi su šutjeli, dok je starica govorila. Nitko se ni maknuo nije. Rizvanbegovica se vratila na svoje mjesto, a za njom i ona. Nastala je mučaljiva stanka i iščekivanje. Đula i njezina majka stajale su na sta­ rome mjestu, kao prikovane. Đula je bila sva u pla­ menu od prirođene stidljivosti i nekoga pritajenog straha. Bojala se nečega. Osmanovica je šutila sa hladnim izražajem na licu i čekala onu, radi koje je zapravo i došla. Na licu joj se vidile jasno urezane bore od nedavnih stradanja i neke pritajene srdžbe, koja se nagomilala u njezinom ojađenom materin­ skom srcu. Iza jednog platnenog krila pojavi se Hati Iža i ne sluteći, šta je čeka: — Zvala si me hanuma! — šapnu ona nekako pritajeno, kao da ćuti prisutnost dviju žena, kojih se negdje duboko u podsvijesti pobojavala. — Jesam! — odvrati starica ozbiljno i tvrdo. — Šta je? — začudi se djevojka na tu tvrdoću njezinoga glasa. — Evo Hatidža! Hoću da pravo kažeš, pred svi­ ma ovim ovdje hanumama, bez ikakvog okolišanja . . . -Š ta ? — Jesu li ovo haljine tvoje majke? Je U to tvoj �Број 14 T A ЈРЕТ. Страна 211. nakit? — Hatidža zadrhte i osjeti, da se gubi i da ne shvati cijelo to stanje, u koje je pala. . . I u tome joj svijesti nestaje: času pričini joj se, da sva njezina sudbina, njezin * — Koje? — izmuca jedva jedvice. život i njezina sreća vise o koncu i ako samo malo — Ovo tu na Osmanovici i njezinoj Đ uli?. . . takne u njeg, puknuće, i sva ona težina s njega soHatidža još jače zadrhta. Ćutila je kako joj ne­ riće se u bezdan. Ona zanijeka objema rukama, kao staje daha i kako se ono bijelo platno pretvara u da se brani od nenadane opasnosti, od zasjede, kao neke crne mrlje i lijepa ženska lica u nekakve utvare, da spasava samu sebe i zagrca neke nerazumne rinakaze i htjede da vrisne. Suzdrža se, jer je ćutila, ' ječi, pune besmislenosti, nevezanosti i neke naivne da ne smije ni vrisnuti, da mora zagušiti u sebi svaki laži, koja je bila čisto očajanje: i najmanji znak života, jer to je prvi trenutak, kad — Ja lažem . . . ja lažem! To nisu moje stvari!.. . se započinje umirati i padati sve niže i niže u neke Ja se samo šalim . . . Moj nakit. . . on je u sanduku.. . crne, neodređene strane budućeg života. . . Možete ga vidjeti. . . ako hoćete. . . Evo tu je sluški­ — Je li? — upita sada i Rizvanbegovica. Ona je n ja . . . Ona može otići do moje k uće. . . nije daleko. pogleda samo bespomoćno i ponovno zam rije... S kolima može i otići i doći prije pola sa ta .. . To je — Pogledaj slobodno! — javi se Lutfibegovica, odmah tu iza brijega. . . A što ti kažeš Pinto! Kakav kao da je sokoli__ Ja sam kazala da je to laž i da to Pinto? Hm, ja ne znam ni za kakvog Pintu. . . Je li to nije nikad bio tvoj n ak it. . . Zar nije tako, k će ri. . . onaj trgovac u čar š iji? . . . Pa on ne prodaje nakite. — Ne znam. . . — otkinu se opet jedna riječ sa 'Nije on kujundžija. . . Uostalom moj biser nije tako niračan... A svila moje m ajke. . . pa znate je hvala Hatidžinih usta kao vapaj. Bogu . . . Ona je mnogo ljepša i skuplja od ove svile. . — Pa eto razgledaj i sama se uv je ri... Ona podiže polagano oči, kao da ih nebu upra­ Budite uvjereni, da to nisu moje stvari! vlja i ugleda pred sobom dva strašna-, dva užasna — Eto, znala sam \ja!. . . — odahnu sijeda halica: Ugleda lice osvetničke i frasiMene majke i lice -num a i pogleda pobjedonosno sve žene oko sebe. uvrijeđene sestre. Na rukama i na vratu ukazaše joj — Ko zna, čiji je to nakit i od koga je Pinto s’e stari poznati predmeti i ona osjeti neku lakoću, dobio taj bispiT.. f — đodađe Rizvanbegovica. . . neku nepoznatu radost, što je u tom grozničavom tre­ — Pa ko ima ovakovu sličnu svilu i ovakav bi­ nutku našla nešto, štb je bilo njezino, nešto milo, ser?'-^- tmese radoznalo lice u Đuline haljine žena drago. . . poznato. . . I lješto joj pade sa srca, olakša poreznoga činovnika. joj grudi i ona se trže kao preporođena. Riječi ra­ — Hoćete li, da vam ja kažem, ko ima ovakovu dosne, kao klicaji, iskočiše joj iz usta, otrgnuše se svilu i čiji je ovo nakit? — javi se sada Osmanovica same ođ sebe, kao da ih ne izgovara ona, kao da ih iskrivljena lica od srdžbe i nekog unutrašnjeg po­ kliče neko mlado veselo čeljade, koje se susreće sa tresa, od koga se sva drmala. izgubljenim prijateljem, sa nađenim draganom ili vra­ — Ko? — upadoše sve žene najedamput. — Majka! — kriknu potmulo Đula i povuče ma­ ćenim roditeljem: ter za dimije, kao da je želi zapriječiti od daljnjega — Pa da, to su moje narukvice ... moj biser ... razgovora. to je svila moje m ajke. . . — Kako? — ču se rezak, oštar uzvik sijede ha— Pusti me! — otrese se ona na djevojku. nume, kao da presječe cijelo to mlado radosno i uz— Kaži! — javi se Rizvanbegovica. — Ovaj biser . . . ove narukvice. . . i ove halji­ drhtalo biće. n e ... to je ruho Omerbegove Hatidže, koje je ona — Moje!. . . — potvrđivala je Hatidža tiše, kao založila kod Pinte... da se čudi toj oštrini hanumina glasa... — To je laž! — kriknu bespomoćno Hatidža, — Prodala si ih! — kriknu starica i skoči pre­ zaboravljajući i sama, kako se naivnim sredstvom ma njoj. — Prodala?.. — odvrati kao daleki eho dje- služi u svojoj obrani i kako se time još više ponivojče, koje nije shvaćalo u tome času pravo zna­ zuje. . — Laž? — unese joj se Osmanovica u lice. — čenje te riječi. Njezin je glas zvučao kao odjek sta­ ričina krika, odjek od nekih dalekih nepristupačnih Biva ja lažem. Ja, udata žena, pa lažem, a ti djevojka, hridina, kojih se samo zvuk glasa i strijela pogleda pa ne lažeš... I nije te sram to izustiti pred ovoli­ kim svijetom? I nije te stid odreći se svoga vlastitoga mogu da dotaknu i ništa više. — Dala si Pinti, da ti ih preproda!... — na­ ruha i svoje materevine, koju si proputila nibuđpostavljala je starica još jačom oštrinom, kao da je želi što. . . I ti si mi djevojka i ti si hanuma i ti imaš gospodskoga ponosa! Eto to je vaš ponos, to! Nadmete prizvati k svijesti. To ime i staričin rezak ton, poče djevojku po­ se kao žabe i dok ne puknete, ne znate se izduhati!.. — Osmanovice! — viknu sva razjarena Lutfibe­ vraćati k svijesti i ona poče bacati grozničave po­ glede čas na stvari, čas opet na žene, dok najednom govica. �Страна 212 Врој l i »Г A Ј Р Е Т« — Tebi čast hanuma! Tebi ja ništa-ne kažem. Ali ova ovdje, ova mi je zaludila sina i bacila ga u postelju. A njezin otac, njezin ponosni beg, ponaša se sa mojim gospodarom, kao sa slugom. A sve bi mi vas za posije kupili! Za posije, jeste li čuli! Pa ako ne znate s nama ljudski živjeti, nemojte ni paski. Ljudi smo i mi, kao i vi, iako se ne naduvamo iako ne lažemo iz naduvenosti i pred Bogom i pred svi­ jetom, kao ova ovdje. I nije samo njezin nakit u našim rukama i njezino ruho! Kupili smo mi i na­ mještaj Omerbegov, nam ještaj. . . Iako ne vjerujete dođite u našu kuću, pa se u vjerite. . . — Nemoj majka, ako Boga znadeš! — za jeca najednom Đula. — A šta nemoj! — otrese se Osmanovica. — Ni­ sam ja nju vukla za jezik, nego ona mene. I nije moj sin kopile, pa da ga može vući za nos! On je jedan po jedan u ovome gradu, pribran, pametan, iako nije od gospodskog soja. I ja bih za svoje dijete caru bradu počupala, a kamo li ne bih ovoj ovdje hanumici stukla malo rogove . . . Ehe, moja draga, uhvatila se ona s kim treba. Ne perem ja kod hanuma po­ dove i ne metem avliju, pa da moram šutjeti pred njima za svoje pravo. . . Deder hanumice sada kaži, je li ovo tvoj nakit ili n ije ? . . . Ako si ga i prodala, to je tvoja stvar, ali ne smiješ mene u laž utjerivati, jer meni nije potrebno da lažem kao tebi. — Hatidža! — viknu prijekornim glasom Lutfibegovica i priđe obezumljenoj djevojci. Kaži istinu. Je li to tvoj nakit, ili nije? (Nastaviće se). Osman Nun Haužic: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak.) Misao Ebu Zerova da po pravu halifat pripada Muhamedovoj kući t. j. AJiji, iskrsnu još jače nakon njegove smrti. Na krajnjoj tački halifata u Egiptu, ta misao poprimi oblik dogme. Abdulah bin Sebe, poislamljeni Židov, izbi pod konac godine 652. u Egipat, i pozivajući se na*$5. ajet dvadesetosme sure Kur-ana, koji stvarno s tim поша nikakve veze, poče propa­ girati ideju, kako će Muhamed pod kraj sveta opet oživeti (uskršnuti), a međutim da će ga na zemlji zastupati onaj, koji mu je za života bio pravi poma­ gač, a to ne može bitii niko drugi osim Alija. Ova misao, iz koje je docnije ponikla sekta Šita, pade na plodno tlo, jer je u Egiptu i onakp bilo zavladalo opšte nezadovoljstvo protivu halife, naročito radi nje­ gova postupka sa junačkim i plemenitim Amr bin-elAsom. Čim je Osman seo na presto, lišio je Amr binel-Asa njegove časti namesnika Egipta i na njegovo mesto postavio svoga brata Ibni Ebi Sarha. U godini 646. osvanu pod Aleksandrijom vizantiska flota pod zapovedništvom Manuela, grčkog vojskovođe i zapreti Aleksandriji; uz to se i Kopti uzbuniše. Halifa Os­ man, u neprilici, opet pozva Amra, ali čim ovaj vaspostavi red i protera Vizantince, opet ga Osman resi njegove službe, odnosno izrazi mu želju, da ga ostavi na čelu vojske, ali da uprava i finansije ostanu u rukama Ebi Saraha. >To bi značilo«, reče Amr, :>da ja držim kravu za rogove, dok je Emir muze«, i otkloni to poniženje. Tako je ćela vlast, vojnička i građanska, prešla na Ebi Saraha ,a to je izazvalo veliko nezadovoljstvo u Egiptu. Osobito se u tome istakao Ebu Bekrov sin Muhamed, koji je javno i otvoreno, i protivu Ebu Saraha i protivu Osmana go­ vorio i propovedao. U isto se vreme uzbunio i Irak; ali ne iz verskih već iz ljudskih, građanskih razloga: besprimerna po­ žuda i pohlepa Omejada i njihovih štićenika za do­ bitkom i obogaćenjem; njihova gordost i oholost, ko­ jom su susretali slavne pobednike na Kudesiji i Nihavendu, do krajnosti razdražiše i onako jako osetljivi ponos Arapa. Kufa i Basra uzbuniše se protivu halife i protivu njegovih namesnika. Kad je halifa bio o tome obavešten, dade pozatvarati sve vođe. i posla ih u Siriju Muaviji. Muavija je postupao s njima vrlo strogo, i oni, tek kad su im muke dodijale, obe­ ćaše da će biti mirni i on ih pusti iz zatvora ali ih zadrža u Siriji. Nu ipak jednom od vođa uspe da pobegne, i to najopasnijem. Malik el. Eštar umakne najpre u Medinu a zatim u Kufu gde nastavi svoj pređašnji buntovnički rad. Halifin namesnik Said bin-el-As predviđao je kakva se opasnost bliži i po­ đe sam u Medinu, da lično informira halifu. Ovu od­ sutnost namesnikovu Malik dobro iskoristi i pobimi kufansku posadu, koja Saidu na njegovom povratku zapreči ulaz u grad i izjavi mu da ga više ne pri­ znaje namesnikom. U ovom buntovnom nastojanju Malika su iz Medine novčano podupirali Talha i Zubejr. Saidu nije preostajalo drugo nego da se vrati u Medinu, a slabi i neodlučni halifa umesto da buntov­ nike silom ućutka, sav zaplašen popusti im: Saida reši službe i na njegovo mesto imenuje Ebu Musael-Ešariju, koga su predložili buntovnici. Ešarija je doduše opomenuo svet na poslušnost prema halifi, ali nije pokušao da ih na to prisili, jer za to nije imao ni volje ni snage. �Bpoj 14. ГА JPEt. Страна 213. Ova slabost halife prouzroči pobune na sve stra­ privede kraju. Stvar je na oko bila izravnana i bun­ ne najvećom brzinom; sad se u Medini pokazaše naj­ tovnici se povratiše, ali samo privremeno, jer šestog stariji drugovi Muhamedovi koliko su protivnici ha­ dana opet osvanuše pred Medinom. Vesti i izvori o life, i njihovo držanje postajale iz dana u dan opa­ sudbonosnim događajima što su sledovali tome vrlo snije. Jednog dana dođe halifi Alija i oštro ga ukori su nepouzdani, protivrečni i — čini se — hotimice radi toga što ide na ruku samo svojim rođacima, falsifikovani. upozorivši ga da to izaziva veliko ogorčenje među Najstarije vesti o ovim događajima padaju u vla­ vernima. Uzalud se Osman sledećeg petka u džamiji danje Abasida, dakle u vreme kad su Omejevići kod sa mimbera pravdao, govoreći da ne radi ništa što\ svih omraženi bili i kad se sve verovalo a često i izrwvw,« ne ™ bi к: odobrio, -vin^rin Medinelije MpHinpliif» su en i nadalje nadalip bile' h ile '^ mišljalo samo da se što više krivice baci na Omejade. i; Omer protiv njega. Kad bi prolazio ulicama čuo bi bun­ U ovim su vestima predstavljali Osmana kao luda i tovničke glasove kako mu dovikuju: »Otpusti bez­ kao matoro dete, koje od straha pred pobunjenicima bolne namjesnike i odstrani Mervana iz svoje sre­ obećava, da posle pod uplivom zloglasnog Mernana dine!« Osman se ni tome ne htede odazvati, nego sve poreče, tako i u tolikoj meri, da je to već i strplji­ sazva sve namjesnike u Medinu da se s njima posa­ vom Aliji dodijalo, te je pustio neka stvar ide svojim vjetuje. Nu kako je svaki namesnik predlagao nešto tokom. Ali najnejasnija, do danas još nerazjašnjena drugo, nije mogao ni za što da odluči i postajao je stvar jeste ona sa jednim ukazom, koji je u tim su­ sve slabijim. Otkloni i predlog Muavijin da ili pođe dbonosnim događajima bio od najveće i najfatalnije s njim u Siriju, gde je bio mir ili da se u Medini važnosti. Evo u čemu se stvar sastoji i šta o tom pri­ opkoli pouzdanim četama; »jer« — govoraše hqlifa- čaju službeni izvori. — »to će i jedno i drugo dovesti do otvorene i oru­ Buntovnici, čuvši od Alije obećanje halife Osma­ žane pobune«. Nije se stđrao ni za rad svojih ličnih na da će izmeniti omejadske namesnike i da će iz neprijatelja — Amr-bin-el-Asa j ^jlše, koji su ver- temelja promeniti način vladanja, razidoše se svaki nike otvoreno sve više podbadali. svojim putem, zadovoljni i uvereni da je svaka opas­ Međutim početkom godine 656. dohije^ halifa pi­ nost otklonjena. Ali tek što su odmakli tri dana od smo od namesnika iz Egipta^da'se jedna četa neza­ Medine, sustignu Egipćani halifina kurira sa ukazom dovoljnika sprema iz EJgipta da pod izgovorom hadža na egipatskog namesnika Ibni ebi Saraha. Pošto im dođe u Medinu i prisili halifu da odstupi. Halifa mu se to učini sumnjivim, zastave kurira i raspečate naredi, da buntovnike s^reči. Namesnik pođe za nji- ukaz. Imali su šta i da vide: u ukazu se naređuje ma u poteru, (njih je bilo 500 pod vodstvom Ebu- Ibni ebi Šarahu, da vođe pobunjenika po njihovu poBekrova sina Muhameda) ali, međutim bukne u vratku pozatvara i da im ruke i noge odseče. Na Egiptu ustanak, kome se priključi i većina posade. ukazu je bio halifin pečat. Ibni ebi Šarah, vrativši se i ne mogavši uspostaviti Izvan sebe radi te nedostojne prevare i luka­ reda i sam pribegne u Siriju. Dok se Ebu Bekrov sin vosti i uvereni da se više ne smije pouzdavati u ha­ utaborio pred Medinom, prispeše nezadovoljnici iz lifina obećanja, povrate se natrag i energično zatraže Kufe pod vodstvom Malik-ef Eštara, te oni iz Basre od halife da abdicira. i utaboriše se nekoliko milja daleko od Medine. Oda­ Osman je poricao da išta znao o ukazu i zaista tle poslaše svoje vesnike: Egipćani Aliji, Kufanci Zu^ se dokazalo da je taj ukaz napisao i poslao Mervan, bejru a Basrani Talhi, moleći ih da im isposluju ula­ bez znanja i odobrenja halife Osmana. Nu i pored zak u grad, jer da imaju da predaju halifi predstavke svega toga, buntovnici su zahtevali da halifa abdici­ glede njegova načina vladanja i svrgnuća nekih na­ ra, jer makar da o tom nije ništa ni znao, jedan vla­ mesnika. v dar, koji je tako slab, da mu se iza leđa mogu do­ Makar da su sva trojica gledali kako se provin­ gađati takve stvari, nije vredan da i dalje bude ha­ cija buni protiv Osmana, nadajući se — svaki od njih lifa. Pošto je međutim halifa odlučno izjavio da on — da bi ga mogao naslediti, ipak ne mogoše dopustiti neće abdicirati, odlučili su da ga prisile, i u istinu, da buntovnici uđu u sveti grad jer su znali da među nekoliko nesavjesnih buntovnika provali u kuću i njima ima lica vrlo sumnjivih i da bi se iz toga moglo ubije halifu, koji je kao pejgamberov zet morao u sva­ poroditi nepredviđeno zlo. Oni su hteli da budu go­ kom slučaju da bude neprikosnoven za svakog po­ spodari situacije i nipošto nisu bili skloni da bun­ štenog muslimana. tovnike puste u sveti grad i da njima prepuste sud­ Toliko službeni izveštaj; očito je da mu je ten­ binu halifata. Radi toga pozvaše stanovnike Medine dencija to da medinelije opere od sumnje da su u na oružje, da zapreče buntovnicima ulaz u grad. uroti i ubistvu imali ikakva učešća, a s druge strane S druge strane, i sam Osman, uviđajući pogibelj, da pokaže kako ashabi stari Alej-hiselamovi drugovi, obrati se na starije ashabe radi posredovanja; Alija nisu ni prstom maknuli da zaštite i spasu svoga naj­ se ponudi za posrednika, da mirnim načinom stvar bližeg rođaka. Međutim uzalud: nepristrasnu histo­ �Страна 214. *Г A U P E T « ričaru svi ovi događaji izgledaju vrlo sumnjivi i vrlo tendenciozni, neispravni. U izveštaju se izričito veli, da je hazreti Alija bio uveren da Osman nije ništa znao o ukazu na Ebi Saraha, a ipak nije ništa učinio da zaštiti halifin ži­ vot, premda mu je to bila sveta dužnost. Da je Alija zanemario, propustio tu dužnost koju mu je nalagala i vera i savest i podanička vernost, ništa ga pred historijom ne može opravdati, te kako god okrutna bila osveta koja ga je stigla — potpuno je zaslužena. Ali još jače odskače njegova krivica kad se skoro sigurno može ustvrditi, da je on bio uveren i u to da za ukaz nije znao ni Mervan. Sami su buntovnici tvrdili, da su halifina glasnika uhvatili tri dana da­ leko od Medine, na putu koji vodi u Egipat; pa i tako nisu pod Medinom osvanuli samo Egipćani nego i oni iz Basre i iz Kufe, što ne bi bilo moguće bez predhodnog dogovora, jer im se odmah iz Medine putevi ukrštavaju; prema tome sasvim je jasno-, da su oni sporazumno ukaz smislili i falsifikovali. Makar da je to teško dokazati, ipak se vidi iz jednog doga­ đaja kako su mnoge različite prilikd doprinele brzoj katastrofi, i kako je samo egoizam nekih ashaba pospešio onako užasnu katastrofu' kao što je to bilo sa. h. Osmanom. Naime, za vreme pregovora između halife i buntovnika, nalazio §e je u [Medin i A m rb j^ e lAs, i Osman ga jeđno'g dana zamoli da opravda pred svetom njega i hjegovu vladu. Amr na to pristane, ali hvaleći Alejhiselama i Osmanove predhodnike, on njemu samom reče, da ga svet optužuje х da bi рд hteo da se opravda. »Stoga«, — reče — »imajte s njim strpljenja. Bolje je možda neko delo odlagati nego ga ubrzati.« Prirodno, da je to halifu silno ogorčilo, i on mu ljutito reče: »Ti još gore dražiš svetinu protivu mene«. Amr mu sasvim hladno odgovori: »Re­ kao sam o tebi najbolje, što sam znao«. — »Znao sam« — reče Osman još ogorčenije, — »da si ti ve­ liki nevaljalac, još od onog dana kad sam te digao iz Egipta«. I sad je dobri ali preslabi halifa imao da plati za sve pogreške svoga života. Katastrofa se pribli­ žavala. Kad halifa vođama buntovnika, koje je predveo h. Alija, odgovori, da on neće odbaciti sa sebe haljine, koje mu je Bog obukao, buntovne se vođe razidoše, otvoreno preteći da će upotrebiti silu da svoj cilj postignu. Alija, Talha i Zubejr ne učiniše ništa da bi grad postavili u odbranu i buntovnicima zaprečili ulaz. Biće da su se bili uverili da im je uzaludna nada da će mirnim putem Osmana potpuno podvrgnuti svojoj volji i svome uplivu. Zatim bun­ tovnici .provale u grad i počnu da teroriziraju mirne građane za otpor protivu halife. Osman potpuno uve­ ren o svom pravu i ispravnosti, odan do krajnosti Božjoj promisli, uza svu starost ne prestade da iz­ lazi među svet i da u džamiji pred vernima klanja, Врој 14. premda je svaki put nedostojna vika i buka podiv­ ljalih čopora njegovih neprijatelja bunila sveti mir molitve. Ni stvarni napadaji ne odvratiše ga odmah od njegove molitve. Ali najzad, kamenje i progoni protivu njega i svih njegovih, koji su mu verni ostali, prisiliše ga da se zatvori u svoj stan, gde ga je mala četa vernih čuvala i branila. Buntovnici opsednu kuću u nameri da glađu i žeđu prisile Osmana i njegove branitelje da popuste i da se Osman zahvali. Ma da su Alija i Zubejr poslali svaki svog sina, da paze da se ne bi što halifi dogodilo, ipak to ne dokazuje isprav­ nost njihova držanja. Da su hteli, oni su mogli sve da spreče i buntovnike da rasteraju. Treba da se spomene još i to da su, u najkritičnije vreme, Aiša i Amr bin-el-As, napustili Medinu, ne brinući se šta će biti s Osmanom, premda s a imali najveći uticaj i na -same buntovnike. Halifa je bio u najtežem položaju. Uzalud je pokušavao da sa krova svoje kuće progovori, uzalud je pozivao Aliju da posreduje. Letnje je sunce bilo pripeklo, a Osman je sa svojim vernima, opkoljen od buntovnika, od žeđi skapavao. Ni ta nevolja nije ga­ nula njegove protivnike. Sedamnaestog juna 656. g. — 18 zilhiđžeta 85 godine po hidžretu — buntovnici provale preko krovova susednih kuća u stan halife. Halifa je bio miran i niko se ne usudi da ga se do­ takne, dok u sobu rte upade Ebu Bekrov sin Muha­ med, uhvati ga za bradu i poviče: »Bog te napustio stara ludo!« — »Nisam luda nego Osman, gospodar vernih! Neka mi je Bog u pomoći!« bile su halifine zadnje reči. Naili, ženi Osmanovoj, koja se ovi oko svoga muža, odsekoše dva prsta. Kad su zaverenici dovršili svoje delo, provališe u druge prostorije stana i opljačkaše državnu kasu i privatnu halifinu imovinu. Ono nekoliko branioca halifinih umakoše smrti. Numan ben-el-Bešir, koji je bio očevidac groznog dela, uze Osmanovu krvavu ko­ šulju i Nailina dva odrezana prsta i odnese ih u Siriju Muaviji, kao corpora delicti strašnog zločina. Tri je dana ležalo halifino izmrcvareno telo, a da se niko nije maknuo, da mu iskaže poslednju počast i da ga u crnu zemlju sahrani. Tek se četvrti dan pod noć odvaži nekoliko plemenitih ljudi, među njima Hakim bin Hizam, Đubeir bin Mutim i Huvejt bin Abel-el-Ura, koji uz opasnost po svoj život poku­ šaše da sahrane mrtvo telo halifino. Makar da su to u najvećoj tišini i krišom učinili ipak ih je podivljala svetina napastovala i na dženazu se kamenjem ba­ cala. Ne dozvoliše da bude pokopan u groblje u koje se kopaju muslimani, nego izvan zidina groblja, na mestu gde su se pre Židovi kopali. Kad je Muavija postao halifom, proširio je zidine groblja tako da je i Osmanov mezar ušao u ogradu, naredivši ujedno, da se svi mrtvi kopaju oko Osmana dok se sva mesta Upotpune i sa ostalim grobnicama sastave. �■Г ДЈ РЕТ , Број 14. Страна 215. Мих. ДелибашиК. 0, Боже милосни, спаси ме кајања! О Боже, зашто ja зараним често у просторе твога мира вечитога, да тада од страха Величанства твога ja, роб твој понизни плашим се кајања. О Господе, не дај, да живот ми буде ко модре дубине мора ти бескрајних, нит путеви моји, да стреме у вечност плавих ти ведрина. Већ, кад муње севну и несвест ме схвати, нек за огањ сазнам вечитог трајања: О, Боже милосни, спаси ме кајања! О, Боже милосни, спаси ме кајања! КАМЕНИЧКИ BOJ*) 19. маја (i. јуна) 1805! Вашс Величанство, Поштовани Скупе, Историја нашег Народа. од додаска *у крајеве у који.ча данас живи, jia све hq сада у целини није ништа друго, него једна велина и очајна борба за Егзистенцију, Слободу и Развитак. Стога овог свечаног ^ м б ћ т а вадимо из очајне бохрбе нашег Народа један сјајан лист, дан светао пример. ■' ч Прадед нашег узвишеног Краља Александра I. бесмртни Тополски Херој, Вожд Карађорђе, после четирн-вековног ропства, повео. je 7. фебруарај iS04. годиие раскомадани и распрсли наш Народ у љути u свети бој за Слободу, Независност и Јединство. Прва година Устанка тако je отпочела, који се продужавао из године у годину и тфајаб скоро 10 година. II. Шеста година Устанка, годшга 1809. нарочито je интересантиа, јер je показала: да наш Народ хоће и жели Слободу, макар ir no цену свога живота. 1. су почели борбе те 1809. године са врло високим надама, јер je Руски Кнез A. Прозоровски преко посланика Русије К. Родофиникина поручио Српском Сенату: »Да ударе на Турке на све стране Срби и што скорије«. Српска Војска, na и њеи Врховни Вожд Карађорђе под утисцима тих иорука и обећања, иредузела je офанзиван рат. Ратни план Срба био je: 1. Офанзивне операције иредузети према Босни и Херцеговини и Старој Србији. *) Говор држао Генерал Живан Ј. РанковиК при откривању новог споменика „Стевану Синђелићу" на Чегоу у присуству Његовог Величанства Краља Александра I. и Краљевске Владе, нредставника Страних Држава и огромног броја света из свих краЈева наше Краљевине на дан 19. маја (1. ]уна) 1927. године. 2. У п ути ти 5 војсака и l оисервациони кор: а) Ka Н и ш у око 18000 војннка под командом Милоја Петровића-Трнавца. б) Ka Црној Гори око 10.000 војника под командом Вожда Карађорђа. в) Ha Дунав око 4—5000 војника под командом Миленка Стојковића за везу еа Рзгсима. ^ Ha Д рину око 8000 војника под командом Ненадовића. д) Опсервациони Kop да буде око ‘2000 војника под командом А нто ни ја Пљакића. ђ) Резерва око 2000 војника под командом Илије Барјактаровића да се скупи у Делиграду. Турци чим су углавили мир са Енглеском 24. децембра 1808. године предузели су одмах да своју војску групишу против Србиј(‘ и Руске Војске. Турска Војска имала je око половине маја 1809. године нод командом великог везира Јусуф Паше у Шумли око 40.000 војника. Ратни план Турака био je: l Пустити Руеког Кнеза A. Прозорског, да се ломи са својом војском око заузимања градова на Дунаву, док ударити у исто време од Ниша под командом Х урш ид Паше и из Босне иод комалдом Сулејман Скопљак Паше и то што снажније ira Србију. 2. Сломити на сваки начин Србе и тиме ослабити десно крило Руске Војске и Русима заћн с бока. 2. Срби још 21. фебруара 1809. године добиди су прокламацију из Београда, коју je иослао Српски Совјет: »Да буду сви сложни пјкугив неиријат(‘л>а и да у свему слушају и помажу Врховиог Вожда Ђорђа Петровића из Тополе, дику и одбрану Срба«. Мобилизација Српске Војске извршена je врло брзо, тајно и трајала je 3 дана. Концентрација Српске Војске изведена je и иоред ондашњих комуникација и саобраћајннх сред става за 10—12 дана. �Страна 216 Турци с пролећа 1809. годинс имали су нешто војскр само у: Новом Пазару, Сјеници, Новој Вароши, Адакалу, Кладову и Нишу. Мобилизација Турске Војске услед офанзиво Срба, није извршсна на време. Концентрација Турске Војеке изводила се врло полако н завршила со тск, кад су Срби већ вишс од месец дана водили бојеве. 3. Срби су с пролећа 1809. године ударили на Турке у један мах са више страна: 1. Прешли су нреко Дрине na Бијељину, ударили на Вишеград. 2. Вожд Карађорђе прсшао je преко Чемерна и Увца, освојио Сјеницу, Нови Пазар и ступио у возу са Црногорцима. 3. Прешли су Мироч и сишли на Тимок. 4. Милоје ПетровиК Трнавац наступао je дуж лике Мораве, груписао се 15. априла 1809. год. на Делиграду. Одатле je одмах продужио Нишу, Bfiiiie од Сврљига, јер се мислило да je Ниш с те стпане најслабији. Стигао je на Камсницу 21. априла--1809. гдд. и одмах распоредио трупе на положајимА.Т ур ци су у почетку били дзнонађепи том офанзивом Срба. Турска Bojcnei свуд^, jd била потиокивана, на и тучена нарочито на правцу према В ож ду Kapaђорђу. Т ур ц и у Нишу били' ту слабн, Њихов Koj дант Х ур ш и д Паша ;да # i добио у време1 врши прикупљафе трупа код Ниша, nape су вршсни испади на Opće код Каменице., Еши vl n . тако je отночео. II он се одиграо у главном на Ч-згру 19. маја (U. јуна) 'fsOfr. год. овако: Каменички Бој Српска В ојска Б р о | 14. »Г A Ј Р ЕТ< no доласку иа Каменицу била je јака: 1. Пешадија око 16000 војника. 2. Коњица око 2000 војника, али која није учаетвовала, јер ју je пре боја одвео нешто Хајдук Вељко a после њега на 2—3 дана остатак, од 600 коњаника, Петар Добрњац. 2. Артилерија: 2 пољска топа, 2 шестофунташа н 7 за шанац топа. Распоред трупа био je: 1. Десно крило на Репишту са једним малим више бочним закриљем на Попадики, под командом Илије Барјактаровића, војводе Параћинског. 2. Центар: 1. Ha Равништу код Каменице под личном командом главног команданта М илоја Петровића Трнавца. 2. Код Доњих Матејеваца испод Равништа били е.у у засебном шанцу бећари Милоја Петровића Трнавца. 3. Лево крило иод Белим Брегом близу Горљих Матејеваца под командом Петра Добрњца, a ту je био и Х ајдук Вељко. 4. Резерва на Теменом Врху под командом Пауљ а М атејића, војводе Млавског. 5. Предњи положај на вана Синђелића, војводе Чегру под командом СтеРесавског, који je имао како тврде 3000 пешака и 3 топа, док коњице није имао. • састављена највише из коњице, са нешто артилерије и пешадијс, могла je тада код Ниша бити јака око 30—35000 људи и то: 1. Стални гарнизон Ниша са 3 паше: што чинн 10—15000 људи. 2. Појачање, које je пред бој на Чегру довео од Ђустендила Исмаил Беј, 20000 људи. Распоред трупа je био: 1. Пешадија и артилерија у тврђави у Нишу. 2. Коњица ван тврђаве на простору између Ниша и Нишке Бање. Турска Војска 2. отпочела je 19. маја (l. јуна) 1809. ,год. рано у јутро да на*иада на Чегар. Извршила je пред почетак напада дову (молитву), избадила 2 топовска метка и кренула се у напад у распореду: ' ^чКоњица, коњи упарађени no боји: бели, за н>има зелепи, алати, доратасти и најзад вранци-. Пред први *ред коњице избацили су 2 коњичка топа. 2. Пешадија, наступала je са стране и иза коЈ^ице. 3. Артилерија, помагала je напад еа Виника. 'Ру-рска Војска напала je прво на лево крило, шанац Тетра- Добрн.ца, који je био npaean. Кад га je лако заузела, онда иретећи са крила и ослаљајући се при нападу на Виник, отпочела je да uaпада na шапац Стевана Синђелића, na Чегар, више са југозапада. Во- Турска В ојска * пошто je уредила и добро посела шанчеве, отпочела je одбијати испаде Турака из Ниша. Тако уљушкана лаким успесима није ни помишљала да напада, већ je више слала поједина одељења no околини Ниша ради пљачке. A под утицајем диверзија Турака на Књажевцу чак се иоцепала и ослабила. Командаит Чегра Стеван Синђелић одбио je 5 јуриша Турака, који су са силном својом коњицом бесно ударали и борба je трајала од јутра до мрака. Кад je Стеван Синђелић видео, да му нико не иритиче у помоћ, отворио je капију на шанцу и рекао својим војницима: »Спасавајмо се браћо, ко хоће и може«. Отишао je no том на средипу шанца где му je стајала џебана, извадио je пиштољ иза појаса и поново га потираши. Разгледа око себе, виде како се Срби и Турци гушају и кољу. Ногледа на горди Ниш, подиже очи к небу na их спусти. Погледа на оно мало својих другова, који су остали и који се још очајнички бораху, na оида скреса свој ништољ у џебану. Страховит се пуцањ разлеже и облак дима обузе сав шапац, a сви што беху у шанцу одлетеше заједно с њим у ваздух. Српска В ојска, �Број l i . ■Г Д Ј Р Е Т « з. __________ Срби су на Чегру но храбростп превазишли сами себе, нарочито Стеван Синђелић, који се истакао као неустрашими херој. Њсга су народ, a и песници овековечили и оневали: Змај Ј. Јовановић, Ј. Илић, С. Милутиновић, Д. Брзак, С. Стојковић. Т урци су na Чегар бесомучно наиадали. Коњица je силно јуришала, све алај за алајем и више пута одбијана. Турци су најзад преко ровова мртвих и рањених ускочили у шанац на Чегру. Гушање и клање било je страшно. Турци су победили и то тек кад je Стеван Синђелић дигао све у ваздух. Али, они су изгубили у овом страшном покољу најмање 10000 људи. 4. на Каменици, после ироиасти на Чегру, у коме су остали живи само иеторица, повукла се журио ка Делиграду, остављајући на бојишту топове и сву спрему, иа и ручно оружје. Српска Погибија на Чегру зауставила je свуда надирањс Срба и приморала их чак да се,врате. Вожд Карађорђе сазнао je за аву погибију тек (l. јуна, ири нападу na -Нови Пазар, ка‘д je, наредио: »Да се остави све, што je где *би$го учињено, na да се похита на Мораву — Делиграду.«’ Срби су изгубили, које на' Чегру гкоје у повлачењу ка Делиграду најмаЉс 4000 људи. Али тај губитак као и херојство Стевана Синђелића, вазда их je опомињао a и сада нарочито треба да нас учи: »Да само слога и јединство доноси победу и славу«. Српска Војска Турска Војска после Каменичког Боја тек после месец дана отпочела je гоњење; За то време Хуршид Паша наредио je нишким ћурчијама, те су са глава ногинулих на Чегру кожу одерали, наиунили иамуком и слали у Цариград, a од добаша направљена je близу Ниша Ђеле Кула. Страна 217. Т урци су na тај варварски начин хтели да заплаше Србе, да сс ne усуде никад више тражити свој горди Ниш. Али, грдно су се у томе преварили и то им се доцпије љуто осветило. IV. Прошлост, као што видимо показује, да je на овом иеториском месту upe 118 година Стеван Синђелић погинуо са својим друговима за Слободу. Данас, кад чинимо помен Светлим Сенима тих мученика узвикнимо: »Слава Чегарском Хероју Стевану Синђелићу и његовим друговима«. Садашњост, као што оссћамо налаже, да ако хоћемо да нам Будућност буде славна, сви ми не само скупљени овде, већ колико год нас има у нашој лепој и пространој Отаџбини треба да будемо вазда верни, сложни и поуздани своме Врховном Заповеднику Краљу Александру I., јер: »Александар славно je свршио, ЛНто je Ђорђе јуначки почео.« Заветујмо се, да ћемо увек бити верни и поуздапи jiaiu' m Врховном Заповеднику н нашем милом Аленсандру I. Краљу Срба, Хрвата и Словенаца са узвиком: »Да живи наш мили Краљ Александар I. и __ Његов Светли Дом.« * После говора Генерала г. Ж. Ранковића изведена je сцена Каменичког Боја са расноредом трупа, какав je заиста био. Смрт Стевана Синђелића и другова дивно je нзведена и свршетак Каменичког Боја представљен je пирамидом од сокола, пуштањем голубова и узвиком „Живео Краљ". Његово Величанство Краљ био je веома задовољан и честитао je Генералу г. Жив. Ранковићу како на Чегру, тако и у вече на банкету*). *) Одбор за подизање споменика на Чегру Војводи Стевану Синђелићу и његовим друговима одштампао je и књигу: Жив. Ј. Ранковић —„Каменички Boj", Ниш 1927. која се веома препоручује. Др. Омер БахтијаревиЈг: Н А Ш ИРОГРЕС*). Како год лежи темељ нашег напретка у снази данашње интелигенције, још више лежи у будућем нараштају који je све то више издожсн бурн свих штетних фактора нашег живота. Стицајем времена су паше нрилике врло слабе с обзиром na њихове смјерпице у смисл.у побољшаља, и потребна je cna резерва наше снаге, која има племепити ocjehaj међусобног потпомагања na свим пољима народног живота, да прилике крену својој бољој будућности. Ta снага репрезентирана у нашој интелигенцији с једне стране, и нашим честитим и племенитим суграђапима првенствено муслиманске вјере с друге отране, мора да нађе свога изражаја у заједничкој колабораццји наших појсдиначнпх и горпоративних сила на рјешавању свих наших питања, да би се тим започели радови у органнзоторском духу na *) Овнј чланак у вези je са чланком под истим насловом у прошлом броју „Гајрета“ — Писац. ноништавању непријатеља људског напретка и јачању муслиманског живља у ком било правцу’ Систем рада у том смислу треба да буде систем постављен на бази искреног разумијевања и промицања напријед свих оних раденика, који имају смисла и воље за споменуту акцију, a смисао je логичпа последида потребе нашег прогреса. Витални капацитет Б. X. мусллмана у оној мјерн у којој je он данас карактеристичан за њих, преставља суморну будућност и практичну деканденсу тог no својој природи вал>аног суграђанина наше Државе и у соција.чном, културном и привредном животу су они домена и плодно поље рада na њнховом придизању. У таковом пазивању, без сумње, пред нашим очима титрају тамне сјене из прошлости њнховог живота, који je испреплетен незнањем и маглом елементарних иотреба савременог живота. Te тампс сјене су у исто вријеме разлог заоста- �Страна 218 .Г A Ј Р Е Т . лости, и својим преношењем са кољена на кољено у својој прогредиенцији претвориле су се у облак, који заклања наш народ од благохотног дјеловања сунчаних зрака, na их ограђује од корисних и нрактичних тековина данашшњег времена. Како год су те тамне сјенке сметале сваћању времена оне су без сумње у неколико и користиле, фаворизирајући псеудокултуру, која се нажалост данас добрано појављује у нашим ширим слојевима без разлике вере. Ta псеудокултура je вјероватно разлог наших несимпатичних погледа на културу у правом смислу рпјечи, која у естетским границама a спонтаним нерасположењем спрам ње тешко пробија лед код нас. Сва тежина ситуације, коју осјећају сви слојеви муслимански, a која je добрим дијелом резултанта нездравих погледа на живот уопће, je мементо мори, ако не стигне задња помоћ јачих слабијхш. С тим би свака одговорност за последице пала на данашњу генерацију, која ево чини први покушај свесна своје одговорности и тежине наше заосталости у сваком погледу. Изношењем свих недостатака није ником ни на крај памети тангирати са тим ма чије било осјећаје, a најмање интересе муслимана у колико* -ти интереси нису у опреци са јачим, a у складу са опћим добром нашим. To je и разумљиво, имајући на уму уз наш рад и Боз&ју мођ давања, да муслимани у својој будућности буду равпи суграћани у културном и напредном смислу нашег троименог народа.. Рад око нашег nporpeda требада нађе изражаја* у главном у раду у три ćSiepa: питаље, које данас, једно од осталих, забрињује и читав цивилизовани свијет je дјечжје пнтање. Uho je најос јетљнвија тачка народног живота a no својој важности je оно питање живота народа na и pače уопће. Без обзира на то, оно je питање хуманости и милосрђа, a с обзиром на нас питање нашег опстанка. 1 За вријеме дјетињског'-pa?BOja у мајди ono прима сав исхрамбени материјал од мајчиног организма и с њим заједно и многа својства од мајке. Осим тога дијете прима насљедне компоненте и од оца што Бро) 14. јасно потврђује, да je заметна клица сваког поје> динца у главном и носиоц наследннх осебина. Према томе ne смије .се схватити, да продукат који je настао из мушког сјемена и женског jaja, представља суму свих оеоббина родитељевих. Изражај наследних својстава на дјетету je комплициранији него што се то мисли. 0 друге стране се показује читава лоза пређа, који су својим потомцима пре« дали и позитивне и негативне стране и с тим још више отешћали диференцнјацију да ли оцу или мајци, дједу или баби припада рецимо, наклоност за туберкулозу. Поред упутрашњих разлога, да се једно тијело с обзиром на извјесне осебине разликује од другог, _ дакле с обзиром на различност конститудије двају индивидуа ендогеног карактера (садржаног у особинама организма) постоји читав низ варијација конституције, које имају своју иолазну тачку и утјецању вањс.ког поријекла. Од природе добивена. накло ност према извјесној болести -je, дакле, другачија код једног индивидуа, него код другог, другим ријечима je једна особа слабије отпорна према једном те истом утједају истог интензитета и истог трајања. Има чланова фамилије, који сви доживљују вис^Лу старост, a исто тако има фамилија, чији чланови изумиру у раној младости. Само та чињеница, без двојбе, јасно илустрира, да су старци имали повољније увјете1за развој и живот од оних, који су у главном карактеристични за данашље вријеме. Кад je научењак Вестергард нагласио, да разлог различитог помора у двјема сусједним дрнгавама, које имају сличне климатске прилике, лежи у различитом начину живота, махом су се очитовали узроди помора и болежљивости и према томе и узроци заостајања и пропадања народа, који je трлио од свих неповољпих утјецаја у свом животу. Имајући у виду све добре, као и лоше особине, које представљају суму свих могућих утјецаја на наше тијело и душу tokom његова живота потребпо je раст.умачити у колико и како утјече социјални полож ај дјетста на његов живот и помор, и према томе на развој и напредак народа уопће. КЊ ИЖ ЕВНОСТ. Материја и меморија од Анри Бергсона у издању књижаре Геце Кона. Бергсона je тешко преводити на наш језик. Због његове богате и минуциозно тачне фразе, која сугестивно убеђује и дубином и ширином, нреводилац je имао да савлада многе стилске тешкоће, које човека код нревођења на наш језик врло лако доведу у забуну. Но, ипак, поред свих својих недостатака овај превод представља добит за нашу читалачку публику, која je лишена солиднијег познавања француског језика. Она сада са овим преводом може да озбиљније уђе у суптилна Бергсонова проматрања односа духа и материје. М. Записи, часош с за књижевност и науку. Изашла je прва свеска овога часониса на. Цетињу. По првим свескама једног часописа, у данашњим приликама, тешко je предвидети његову будућност, иа макар и најбоља нера писала за љегов опстанак. Ако ое уз то узму у обзир све негативне стране малих средина, онда ће прегалаштво господе иокретача овога часописа, изгледати више песничко, него реално, да не кажемо нереално. Па опет, судећи no методама, којима се прегаоци Записа служе, no везама и препремама, које су учињене за прву његову свеску носао добија озбиљнији и конкретнији изглед у своме почетку, бар и то више него што je то био случај са покушајима овакве врсте у многим другим покрајинама. Иза једног од идућих бројева овога часописа осврнућемо се опширнијим приказом истога. М. �Број 14. ■Г A J P E T « Страна 21$. Zapisnik XXI. redovne glavne godišnje skupštine Glavnog Odbora Gajreta u Sarajevu, održane 10. jula 1927. u prostorijama Gajretova muškog konvikta. Prisutno 150 članova iz Sarajeva i delegata dru­ štvenih pododbora i povjerenika iz provincije. Prisu­ tan je i izaslanik Njegovog Veličanstva Kralja, Ko­ mandant Bos. Divizijske Oblasti, divizijski general gosp. Jovan M. Jovanović. Ispred policijske vlasti pri­ sutan je g. Fehim Musakadić. Tačno u 9 sati počinje skupština, koju otvara predsjednik G. Dr. A v d o H a s a n b e g o v i ć : Otvaram 21. redovnu glavnu godišnju skupštinu Glavnog Odbora Gajreta. Konstatujem da je na osnovu društvenih pravila dovoljan broj prisutnih članova i da preipa tome ova skupština može stvarati pravovaljane za­ ključke. Zapisnik skupštine vodiče tajnik g. Hamid Kukić. Predlažem za verifikatorp gg. Saliha Tafru i Muhamedbega Bašagića. (Prima se). Gospodo, mi svi redenici Gajretovi manje više mijenjamo se u radu oko iiajrČta, ali ima jedan čovjek u našoj državi, koji vječno vodi hrigu o nama, koji je uvijek s nama, u svakom momentu, koji je naj­ veći i iskreni prijatelj našeg Gajreta. Naš Gospodar Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar (burno: živio!) u svakom momentu vodi računa o nama. Gn je Svojom brigom postao najveći prijatelj Gajreta, a to je pokazao i ovom zgodom, izaslaVši na ovu našu skupštinu Svoga delegata u osobi Komandanta Bos. Div. Oblasti, Diviz. đenerala Gosp. Jovana M. Jovanovića (Živio!). Braćo, da bi nam ovaj današnji rad bio hajirli, ja vas molim da pozdravimo s depešom Njegovo Veli­ čanstvo Kralja Aleksandra i Njegov Svijetli Dom i zaželimo Mu dug i erećan život. (Živio Kralj!). G. H a m i d K u k i ć čita depešu: Kancelariji Njegova Veličanstva Kralja Aleksandra Bled. Otvarajući današnju godišnju skupštinu Glavnog Odbora Gajreta, mnogobrojni čla­ novi i delegati društva iz unutrašnjosti, sma­ traju za svoju svetu dužnost, da u prvom redu pozdrave svoga viteškog i herojskog Kralja Aleksandra Prvog, našeg sjajnog i živog simbola svekolike državne i nacionalne moći, te ljubljenu nam Kraljicu Mariju i našeg moćnog i dragog Protektora Prestolo­ nasljednika Petra. Da živi cio Kraljevski Dom! Predsjednik skupštine Dr. Avđo Hasanbegović. (Skupština jednoglasno i oduševljeno prima sa­ držaj gornje depeše i kliče trokratno stojeći svima članovima Kraljevskog Doma sa: živjeli!) P r e d s j ' e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Riječ ima izaslanik Njegova Veličanstva Kralja divizijski đeneral g. Jovan Jovanović. Đ e n e r a l g. J o v a n J o v a n o v i ć : Gospodo, Njegovo Veličanstvo Kralj, ceneći Gajret, čiji ste vi članovi i delegati, naredio je da Ga zastupam na ovoj vašoj skupštini. Konstatujem manifestacije svih vas, koje" se odnose na dobro zdravlje, sreću i dug život Njegova Veličanstva Kralja, te ću biti vjeran tumač vaših želja i manifestacija. U ime Njegova Veličanstva Kralja želim Gajretu svako dobro i sreću. (Živio!) p r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Po­ slije ovoga smatram za dužnost iznijeti, da je KraIjevska Vlada izilazila društvu Gajretu uvijek na susret, u koliko se je društvo Gajret na nju obraćalo u svojim težnjama i u svome radu. Dužnost nam je da pozdravimo Kraljevsku Vladu i da joj izrazimo za­ hvalnost za sve ono što nam je dosada učinila i što će nam u buduće učiniti. T a j n i k g. K u k i ć čita depešu: Predsjedniku Ministarskog Savjeta Gospodinu Velji Vukićeviću Beograd. Članovi i delegati Gajreta iz unutrašnjosti smatraju za svoju ugodnu dužnost, da sa da­ našnje godišnje skupštine Glavnog Odbora Gajreta pozdrave Predsjednika Ministarskog Saveta kao i ostale članove Kraljevske Vlade, koji prate sa simpatijama djelovanje Gajreta kao kulturne i nacionalne matice muslimanskog dijela našeg naroda. Predsjednik skupštine Dr. Avdo Hasanbegović. (Skupština srdačno i jednoglasno prima). P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Mi Muslimani B. i H. dužni smo da pri ovakoj zgodi da­ demo izražaja naše velike zahvalnosti jednoj majci, �Страна 220. »Г АЈ РЕТ . koja je u teškim momentima pritekla u pomoć našoj djeci i daje im mogućnosti da nastave visoke škole, a to je gđa Mara Trifković (Živilal). T a j n i k g. K u k i ć čita depešu: Gospođi Mari Trifković predsjednici Beogradskog Gajreta Beograd. Sa današnje godišnje skupštine Glavnog Odbora Gajreta srdačno pozdravljamo upravu bratskog nam Beogradskog Gajreta na čelu s njegovom dičnom predsjednicom. Predsjednik skupštine Dr. Avđo Hasanbegović. (Jednoglasno se prima uz poklike gđi Trifković). P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Go­ spodo, Vi isti bili ste prisutni i na prošlim našim skupštinama. Vi ste čuli moja izlaganja o istorijatu, radu i potrebama Gajreta. Svima vama je poznat rad Gajreta u prošlosti i sadašnjosti. Ali vas" molim i ovoga puta da današnji naš rad shvatite najozbiljnije i da radu ovoga odbora dadete strogu i objektivnu kritiku. Ako je bilo nedostataka da nam te nedostatke kažete i istaknete. Ja vas molim da u idući odbor, ako smatrate za potrebno, pošaljete ljude, koji će još bolje raditi za društvo^Gajret. Sve što se je radilo u društvu prošle godine, čućete iz izvještaja pojedinih društvenih funkcionera. Sada ćete čuti izvještaj taj­ nika. T a j n i k g. K u k T ć : čita štampani izvještaj o radu Glavnog Odbora u društvenoj godini 1926./27. Nakon pročitanja izvještaja pita skupštinu P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : : Pri­ ma li skupština izvještaj tajnika? (Skupština jednoglasno prima izvještaj tajnika). P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Na dnevnom je redu izvještaj blagajnika. Pošto je bla­ gajnik g. Aziz Sarić odsutan, pročitaće izvještaj g. Kukić. T a j n i k g. K u k i ć : (čita Štampani izvještaj blagajnika). Nakon pročitanja pita skupštinu P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Pri­ ma li skupština izvještaj blagajnika? (Skupština jednoglasno prima izvještaj blagaj­ nika). P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Na dnevnom je redu izvještaj revizora. Riječ ima g. Ahmed Borić. G. A h m e d B o r i ć : Gospodo skupštinari, ispred revizora Glavnog Odbora Gajreta čast mi je izvijestiti glavnu skupštinu, da smo pregledali cijelo poslovanje društva Gajreta tokom godine 1926./27. kao i druš­ tvenu blagajnu, te smo sve u redu pronašli. Бро) 14 Molim skupštinu, da ovaj izvještaj uzme do znanja i odobri. P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Pri­ ma li skupština izvještaj revizora? (Skupština jednoglasno prima). P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Na dnevnom redu su predloži društvenih pododbora i povjerenika, pa će tajnik pročitati predlog pododbora u Gacku. T a j n i k g. K u k i ć čita predlog: Glavnom Odboru Gajreta za Glavnu Skupštinu u Sarajevu. Članovi Gajreta u Gacku održali su redovnu glavnu skupštinu dne 15. VI. o. g. te među ostalim izvještajima pojedinih funkcionera Gajretova podod­ bora konstatovano je, da je blagajna tokom prošle godine oskudijevala tako, da se podijeljene stipen­ dije nisu mogle davati, pa ni najvećim siromasima, a najboljim đacima. Ova nedoskudica novčanih sti­ pendija išla je tako daleko da je bilo nekoliko slu­ čajeva da su siromašni i dobri đaci Gajretovi stipen­ disti na koncu godine pali iz jednog i više predmeta, radi toga što iz vlastitih sredstava nisu mogli da kupe knjige, a pododbor im nije mogao da isplaćuje odo­ brene stipendije. Za dokaz gornjega navodimo neko­ liko imena takvih đaka a to su: Džemo Kažinić, Husnija Dizdarević, Derviš Dizdarević i t. d. Ovaj postupak Gajreta dao je vrlo slab utisak na ovdašnji narod naročito na članove Gajreta. Radi gornjeg donesen je zaključak na glavnoj skupštini ovog Pododbora da se glavnoj skupštini Glavnog Od­ bora u Sarajevu podnese slijedeća PREDSTAVKA. 1. Prošlogodišnja glavna skupština glav. odbora u Sarajevu odobrila je ovom Pododboru za izdrža­ vanje konvikta u Gacku i za stipendije sav prihod ovog pododbora kao i 20.000 Dinara od Glavnog Od­ bora pomoći. Od ovih 20.000 Dinara doznačio je Gla­ vni Odbor samo 10.000 Dinara dok drugih 10.000 Di­ nara uopće nije doznačio. Da se ovaj slučaj ne bi dogodio slijedeće godine molimo glavnu skupštinu da nam za iduću godinu odobri istu sumu za ovdašnji konvikt. Osim toga mo­ limo skupštinu da naredi Glavnom Odboru, da se suma od 20.000 Dinara imade doznačiti i to 10.000 Din. 1. septembra 1927. a druga od 10.000 Din. 1 fe­ bruara 1928. godine. Prvi obrok od 10.000 Din. veoma je potreban da se odmah u jesen mogu nabaviti na­ mirnice za konvikt koje su svakako u jesen jeftinije za 20—30% nego zimi. Osim toga u Gacku u više slučajeva bude da se ni životnih namirnica ne može dobiti dok toga u jesen imade u obilju. �Број 14. »Г А Ј Р Е Т . G? S a b i t Č a m p a r a : Iz ovoga predloga kao i iz predloga proračuna za iduću godinu proizlazi kao da Glavni Odbor hoće da kazni jedino mjesto Gacko, pa bih predložio da skupština predvidi u budžetu jednu svotu i za Gacko. P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Gla­ vni Odbor ne kani da kazni Gacko. Srez Gacko dužan je da radi za Gajret mnogo više nego mnogi drugi srezovi, jer je Gajret oduvijek činio velike usluge Gacku. Gacku je učinjena i ta usluga što je, pored onih đaka iz Gacka, koji se primaju u ostale društ. kon vikte, odobravana mu u društvenom proračunu sub­ vencija za izdržavanje đaka u gatačkoj gimnaziji, a uz to sav prihod pododbora je trošen na te đake u Gacku. Otkako smo počeli odobravati subvencije Gacku, otada je nastala nehajnost za rad Gajretov u Gacku. Gacko se u glavnom oslanjalo na cifre, pred­ viđene u našem proračunu i to od onda, otkako smo mi počeli stavljati u naš proračun subvenciju Gacku, pa nam otada nije poslalo ni jedne pare. Pored toga Gacko nam ne šalje ni izvještaja o gvome radu za Gajret, a naročito nam ne podnosi .izvještaja o radu svoga konvikta, o uspjehu đakaLi .ђ d., uslijed čega nije unešen ni u današnji izvještaj rad konvikta gatačkoga, a mi moramo ovoj skupštini o svemu da polažemo račune, pa i o radu gatačkoga konvikta. Mi ne kažnjavamo' Gacko, jer mu dozvoljavamo mimo svih ostalih mjest^, da sve Gajretove prihode iz Gacka može utrošiti na svoje đake pored onih đaka iz Gacka, koje primamo u naše konvikte kada svrše 4 razreda gimnazije u Gacku. Time mi, zapravo, Gacku dajemo prednost. G. Dr. M u s t a f a H a j d a r o v i ć : Ne mogu se složiti da se postupa prema Gacku teko *rezolutno. Gacko je mali srez i mali gradić; u njemu je mali broj muslimana, pa ne mogu doprinijeti potrebnu pomoć sirotinji da se školuje. Otkazati ovako pomoć Gacku, znači da će biti teško kažnjena djeca iz Gacka. Specijalno su djeca gatačkog sreza bistra i Gacko je dosada dalo lijep broj talentiranih ljudi. Zato pred­ lažem da se ostavi izvjesna svota za Gacko. G. S a l i h T a f r o : Izgleda da je najbolje riješenje donio Glavni Odbor, što je Gacku obustavio subvenciju. Stojimo na stanovištu, da treba ovako da se postupi, kako je predložio Glavni Odbor, ali skupštini stoji na uviđavnosti kako će definitivno ri­ ješiti. Ne prihvatiti predlog Glavnog Odbora, značilo bi u neku ruku nepovjerenje odboru. P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Gacko je u prošlosti bilo na prvom mjestu u radu za Gajret. Glavni Odbor dužan je da odgaja pododbore kako će raditi. Po ovome što smo mi zadnjih godina činili Gacku, značilo bi da bi trebalo u svima mjestima da o tv o rim o konvikte. Na svoj konvikt u Foči Glavni Страна 221. Odbor Prosvjete ne troši ništa, nego taj konvikt uz­ država njezin pododbor u Foči. A kod nas, i ako se pododbor u Foči obvezao da će se brinuti za opskrbu đaka u tamošnjem zajedničkom konviktu — ne radi ništa. Kod nas je jedini slučaj danas, da od mjesta u kojima postoje društveni konvikti, jedini pododbor u Bihaću radi. U Foči, Gacku i Tuzli naši pododbori ne rade čak ni toliko koliko su radili kada tamo nijesu konvikti ni postojali. G. J a h i ć , u č i t e l j : Predlažem, u koliko se pododbor u Gacku tokom godine pokaže valjanim u radu, da mu se odobri subvencija. T. Č a m p a r a : Ne ide se za tim da poučavamo pododbore kako će da rade. U smislu predloga g. Dra Hajdarovića predlažem da se pododboru u Gacku dade lekcija, odnosno da se poradi da u pododbor u Gacku dođu dobri radenici, a da se odobri subven­ cija. P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Gajret је' zajednička ustanova svih nas muslimana, pa prema tome je nezgodno i nepravo da se čine iz­ nimke. G. I b r a h i m b e g Č e n g i ć : Ja bih molio da ove godine iznimno doznačimo subvenciju Gacku, a da zamolimo našeg predsjednika, velikog župana g. Dra Hasanbegovića u Mostaru, kada prvi put pođe u Gacko, da po potrebi učini izmjene u pododboru. P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Kako sam ranije naglasio, Glavni Odbor je dužan da pred vama polaže računa o rashodima, pa je isto tako dužan da polaže račune i o onom što je utrošeno u Gacku. U ime Glavnog Odbora slažem se s predlogom g. Čengića da se ovog puta odobri Gacku Din. 10.000 za iduću godinu, a skupština neka stavi u duž­ nost odboru, da traži od pododbora u Gacku, da po­ laže račune o utrošku. (Skupština usvaja, da se Gacku ove godine odobri Din 10.000.— pored onoga što će pododbor u Gacku ubrati na svom terenu). P r e d s je d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć . Na dnevnom redu je proračun za iduću društvenu go­ dinu. Taj proračun, kako ga je predvidio Glavni Od­ bor, a nakon zaključka ove skupštine da se doznači Gacku Din .10.000.— izgleda ovako: Proračun za društvenu godinu 1927.28. 1. P r i m i t a k Redovna članarina Dobrotvori i utemeljači Kamate i dividende Gajretov cigarpapir Zabave Darovi i dobrov. prilozi 50.000. 30.000. — 200.000.— 140.000. 200.000.— 380.000.— — — �Страна 222. Opskrbnine pitomaca Pretplate za list .Г A J P E T , 400.000.50.000.Ukupno Din. 1,450.000.— Бро] 14, nemo koga fakultetski obrazovana čovjeka, koji bi se želio specijalizirati. Na stavci »Kane. troškovi i plate namještenika^ mislimo uštediti ove godine Din. 30.000.— prema iz­ dacima na ovoj stavci u prošloj godini. 2. I z d a t a k Na stavci »Štampanje lista Gajreta« mislimo ta­ Muški konvikt Sarajevo Din. 320.000_____ kođer da uštedimo oko 20.000.— Din. i to na taj način Muški konvikt Mostar „ 125.000.— što ćemo smanjiti tiražu i otkazati list pretplatnicima, Muški konvikt Tuzla „ 120.000.— koji se ne odazivaju svojim dužnostima. Muški konvikt Bihać „ 130.000.— G. Dr. H a j đ a r o v i ć : Sa izlaganjem tajnika g. Muški konvikt Foča „ 50.000.— Kukića u pogledu stavke »stručno specijaliziranje« ne Ženski konvikt Sarajevo „ 200.000.— mogu se složiti, radi toga što Gajret ima slabe pri­ Konvikt u Gacku „ 10.000.— hode i muku muči dok dođe do novaca. Ja sam bio Stipendija srednjošk. i šegrtske „ 30.000.— shvatio da ova stavka spada na stručno obrazovanje Duhovne stipendije „ 15.000— kojeg Gajretovog šegrta, koji je ovdje izučio zanat, Potpore srednjošk. i šegrtima „ 5.000.— pa bi se htio usavršiti u Beču ili Pragu. Kredit za stručno specijalizovanje „ 15.000.— G. A h m e d S e f i ć : Glavni Odbor na svojoj Kane. troškovi i plate namješt. „ 190.000. Štampanje lista Gajret ^__S0.000.— sjednici, na kojoj se raspravljalo o specijaliziranju, im aoce u vidu da gospoda, kada svrše fakultet, niHonorari za list Gajret „ 40.000.— Adaptacioni troškovi „ 30.000.— jesu svršeni ljudi, jer kada ti ljude svrše fakultet, Višak „ 90.000.— kubure u životu. A ljudi, koji se specijaliziraju nađu mnogo prije zarade i imadu mnogo veći dohodak. Mi Ukupno Din. 1,450.000.— smo s ovim htjeli napraviti i jednu probu. Svakoga đaka smatramo kao kapital. A ova svota nije nikakav Molim skupštinu, da - dobro razmisli izdatak, jer se ona zamišlja na podlozi jednog kredita ovakav proračun .usvojiti. na dobroj podlozi. Svakako predlažem da se primi T a j n i k g. K u k i ć: U predloženom proračunu ova stavka. želio bih da obrazložim nekoje stavke. U proračunu G. Dr. O m e r B a h t i j a r e v i ć : Nalazim za po­ je stavljen primitak od članarine dobrotvora i ute- trebno da naglasim da kolega g. Dr. Hajđarović ne meljača Din. 30.000.—, i ako se mi nadamo da će ova stoji na zdravim principima razlaganja. Netačno je da svota biti prekoračena, jer će Glavni Odbor, prili­ će, kako kaže g. Dr. Hajđarović, specijaliziranje tra­ kom priprema za proslavu društvene 25-godišnjice, jati 5 godina. Jedan specijalista je živi kapital nesamo apelovati na naš svijet radi upisa članova dobrotvora Gajretu nego i cijelom narodu. Jedan specijalista sa i utemeljača. Prihod od našeg cigarpapira predvidjeli smo Din 140.000.—. U ovoj godini ova stavka nam je kreditom od 15.000.— Din. moći će u životu da prođe podbacila prema prošlogodišnjoj oko Din. 30.000.— mnogo bolje nego jedan šegrt i narod će od njega iako smo ove godine radili mnogo više na tome, da se imati mnogo više koristi. potrošnja našeg cigarpapira uveća. Ovu ćemo stavku P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : : Ninastojati u idućoj godini svakako da povećamo. jesam bio prisutan na odborskoj sjednici kada se ras­ pravljalo po ovoj stvari, pa se i ja slažem s mišlje­ U izdacima, pored dosadašnjih stavaka uveli smo jednu novu, a ta je jedna duhovna stipendija u njem g. Dra Hajdarovića. Mi imamo ovdje naših še­ iznosu od Din. 15.000.— za slušaoce teološkog islam­ grta, za koje se brinemo kada svrše zanat, i za koje skog fakulteta u Carigradu ili Kairu. Često puta čuli smo obvezani da se brinemo kada završe zanat, a u su se prigovori zašto Gajret ne potpomaže i one, koji prvom redu smo dužni da se brinemo za djecu u kon­ se usavršavaju u islamskim znanostima, pa da bi ti viktima. Zato se slažem s predlogom g. Dra Hajdaro­ prigovori bili odbijeni, i da bi i s te strane udovolja­ vića. vali potrebama narodnim, uveli smo podjelu duhovne (Skupština zaključuje, da se navedena svota u stipendije. — U ovaj proračun unijeli smo još jednu novu stavku u izdacima, a ta je »Kredit za stručno proračunu, pod stavkom »Kredit za stručno specijali­ specijalizovanje« u iznosu od Din. 15.000.—. Mi mu­ ziranje« p r e t v o r i u s t i p e n d i j u j e d n o m š e ­ slimani imamo vrlo mali broj stručno specijalizovanih g r t u , k o j i ć e s e u s a v r š a v a t i n a z a n a t u u ljudi, kao što su n. pr. ljekari, filozofi i t. d., pa smo i n o s t r a n s t v u , te se definitivna odluka prepušta htjeli sa ovom stavkom u obliku zaijna da potpomog- Glavnom Odboru.) �Број 14. ■Г A J P E T . P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Da­ jem odmor od 15 minuta, da bi se Glavni Odbor mo­ gao posavjetovati, a onda ćemo nastaviti rad skup­ štine. (Glavni Odbor se povlači na dogovor, te se nakon 15 minuta pojavljuje pred skupštinom). Страна 223- G. S e f ić: Predlog g. Čengića ima i dobru i lošu stranu. Dobru stranu ima zato, što bi Gajret poput Prosvjete i Napretka došao do svog doma. Ali ako Gajret danas ima 2 milijona dinara, to može da primi godišnje 200.000.— Din. čistih kamata. Ja znam da nema ni jedne kuće u Sarajevu, koja nosi 10% ukamaćenja. ■ P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : G. Čengić predlaže, ako bi ispala prilika gdje bi odbor našao svoj račun da kupi kuću koja mu konvenira, da ova skupština dade odboru odriješene ruke u ovom pogledu. I ja sam za ovaj predlog, da skupština dade ovlašćenje odboru, ako nađe odbor svoj račun, da kupi kuću. P r e d s j e d . g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Funk­ cija ovoga Glavnog Odbora mogla bi da traje još go­ dinu dana. Ali kako je prošle godine učinjena u društvenim pravilima u pogledu nadzornog odbora izvjesna izmjena, te da bi se Glavni Odbor potpunio, to je Glavni Odbor ovog momenta zaključio, da pod­ nese ovoj skupštini ostavku, što ja evo ispred odbora i činim, te vas molim da prema vašoj najboljoj uviđavnosti izaberete 11 članova Upravnog Odbora, 5 članova Nadzornog Odbora i 7 zamjenika. G. S e f i ć: Ne treba se povađati za momentanim koristima, jer cijene kućama padaju. G. H a m i d F a z 1a gi ć: Predlažem da ova skupština izabere 3 lica, koja će sastaviti listu i predložiti je skupštini, i to gg. Saliha Tafru, Muratbega Čengića i Aliju Amautovića. (Skupština daje Glavnom Odboru odriješene rufce, ako nađe svoj račun, da kupi društvu koristonosnu zgradu). Kandidacioni odbor se povraća, te dobiva riječ (Skupština prima ovaj p re đ i« ,te gornji kandiG. S a l i h T a f r o : Kandidacioni odbor, vodeći daeioni odbor proširuje još sa gg. Ahmedom B o r i ć e n j ^ j ^ „ svima okolnostima, predlaže ovoj skupštini i Hamidom Kukicem, koji odlaze u pokrajne prostorije s ]j-ecje £u jjs t u . radi sastavljanja liste)! & t \ U tom vremenu dobiva riječ U pravni odbor: G. Č a m p a r a, koji predlaže da skupšl raži protest radi postupka Tuzlaka, prilikom dola Gajretovih pitomaca u Tuzlu. P r e d s j e d . g. Dr. H a s t a n b e g o v i ć : Sma­ tram da je neozbiljno da danas potežemo ta pitanja. Svađajući se nećemo probuditi rad Gajretov. Ako stu­ pimo u javnu svađu, to može izazvati'nepotrebne tr­ zavice, koje mogu nanijeti štete Gajretu, pa zato neću nikoga da izazivamo. Da Tuzlake ovako javno optu­ žujemo, držim da nije u interesu Gajreta, a pogotovonema smisla da ovu stvar rasplamsavamo, jer držim da nije toliko vrijedna, da nam vrijeme oduzima. Oni ljudi, koji su bili protiv nas, nijesu sada sposobni da nešto učine. Zato mislim da ovo moje obavještenje primite do znanja. G. Č a m p a r a: Ostajem pri svom predlogu i protestvujem protiv postupka Tuzlaka. G. I b r a h i m b e g č e n g i ć : Kako smo vidjeli iz blagajničkog izvještaja društvo Gajret ima lijepu go­ tovinu. Iz svojih tekućih prihoda držim da će društvo i u buduće moći pokrivati svoje izdatke, pa zato pred­ lažem da ova skupština dade ovlaštenje Glavnom Od­ boru, da kupi jednu pogodnu zgradu, jer u današnjim prilikama ne možemo očekivati da će koji od musli­ mana moći da pokloni Gajretu kakvu zgradu, a Vakuf neda Gajretu zemljišta za izgradnju Gajretova Doma. Dr. Avdo Hasanbegović, ned Borić, ihim Hadžiomerović, Asimbeg Mutevelić, Ibrahimbeg Čengić, Aziz Sarić, Hamid Kukić, Mujaga Sarajlić, Dr. Omer Bahtijarević, Asimaga Hadžišabanović, Inž. Hajdar Čekro. Zamjenici Upravnog Odbora: Salih Tafro, Fehim Musakadić, Muhidinbeg Fadilpašić, Bećir Mehmedbašić, Muhamedbeg Bašagić, Fehim Škaljić, Ali ef. Lutvo, Mujaga Hardaga. N a d z o r n i Odbor: Ahmed Sefić, Lutvija Šabanagić, �»Г A Ј Р Е Т . Страна 224. Mehaga Čomara, Neziraga Ahmetašević, Dr. Zaim Šarac. P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć: P ri­ ma li skupština ovu listu? (Skupštinari: Prima se). P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Mo­ lim g. Tafru da još jedamput pročita predloženu listu, da je svi dobro čujemo. G. T a f r o, po drugi put čita gornju listu. Nakon pročitanja P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Da­ kle, prima li skupština ovu listu? (Skupština prima). P r e d s j e d n i k g. Dr. H a s a n b e g o v i ć : Pri­ ma li se ova lista jednoglasno? (Skupštinari: Prima jednoglasno). Број 14. je stavljen u dužnost jedan veliki teret, da sakupi jednu veliku svotu. Gospodo i braćo, Glavni Odbor neće sam moći ništa učiniti, ako mu vi svi ne budete na pomoći. Glavnom Odboru je žao što u našoj sre­ dini ne može da nađe b ar 30 primjera kao što je g. Čampara (Živio!). Ja vjerujem da će Glavni Odbor, uz saradnju svih njegovih prijatelja i uz pripomoć svih musli­ mana, uspjeti da društvo održi, da očuva ovu jedinu našu muslimansku ustanovu, koja pomaže nama mu­ slimanima. Apelujem na sve vas, da pomognete Gla­ vni Odbor. Dandanas nije lahko sakupiti VA milijon dinara; svi izvori bivaju iz dana u dan manji, pa će Gajret biti upućen samo na prihode od cigarpapira, Banku Gajret i svoje prijatelje i radenike. .. U to ime, zaključujući današnju skupštinu, ja vas pozdravljam i zahvaljujem vam na svemu što ste učinili za Gajret. Hvala vam i živili! (Živio g. Dr. Hasanbegović). Time je skupština bila zaključena, a skupštinari su se razišli s najboljim utiscima. P r e d s j e d n i k g. Dr. H'a s a n b e g o v i ć: Proglašujem da je odbor jednoglasno izabran.^A^sada^ Predsjednik skupštine: pošto se više niko ne javlja za riječ, smatram da smo Dr. Avdo Hasanbegović, v. r. završili rad ove naše- skupštine. Braćo! Kako i sami Verifikatori: znate, naše ekonomske prilike su vrlo teške. Rad za Gajret ovisi o njegovim radnicima. Glavnom Odboru Muhamedbeg Bašagić, v. r. Tajnik: Hamid Kukić, v. r. Salih Talro, v. r. ГА ЈРЕТО В ГЛАСНИК. Курбанске кожице из Чајнича. Хамшо Хаџиемајловић из Чајнича сакуиио je са Едхемом X. Смајловићем бившим питомцем Гајрета 9 комада курбанских кожица и добио за њих Дин. 220—, a дароваше слиједећа гг: štampari}* »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — По 2 комада: Дервиш Р. Башчић; no 1 комад: Ахмед X. Смајловић, Резија Мемишевић, Вехбија Мемишевић, Сулејман Куленовић, Нурија Карахасановић, Мустафа Шаћирагић и Хамшо Хаџисмајловић. Сакупљачима и дароватељима топла лвала! Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: H aald K UKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo nin 1 јвр kvalitetom nodmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i J a jre t" HjjHjijihp- T v o rn ic a C i p p a p i r a S. D . Ш к а 1а ј, S a ra je v o , llUlUulUb. knože se naručiti i р ге к о d ru štva .Gairet* u Sarajevu N a r u č u jte i k u p u jte s a m o Б а р а је в с и а Б о н и а д. д. у С а р а је в у . Т ел еф о н бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошке на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет". . 11CIPELE jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Naručuje se kod M ilan a K o vačevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Rudolt Boić, Sarajevo Bistrik, 25. Tele!. 783. Pošt. pret. 75. �P re p o ru č u je m o Restauraciju i Kavanu „E O SH iT u Kraljevici, Hrv. Prim orje Veliko m o rsk o k u p alište. — Posebna kuhinja za muslimane. —• 45 pri­ vatnih soba. — Cijene umjerene. — Posluga solidna. U Pensionu cijena 70—75 dinara dnevno. Za mnogobrojni posjet moli ■ vlasnik M e h o H a l i l a g i ć . B H H S S H B a S S S H B iB S S B E S B H E S 0 § g 0 k n B raće j i ž a r a g B o š c ig ić f l I § Sarajevo g 0 0 trgovina muzikalija i materijala za pisanje I risanje. Bogato Stonarlšte hrvatskih 1 srpskih knjiga 0 0 0 S i i' 2 0 H 3 Med. Univ. !D r.HMHini 1 i specijalista zubni liječnik Š SA R A JEV O § i I Jeftanovića ulica br. 1. I | Ordinira svakim danom od 9 — 12 sati prije podne i od 2 —6 sati poslije podne Čitajte ,Gajret‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijela godišta iz prošlih godina mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod adm inistracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! Š | � https://kolekcije.nub.ba/files/original/011719d98841ef38b48a97b636c535fb.pdf c946d7990cd6d2ae11157ef5526304e0 PDF Text Text ;CI ' У /■ „ Јг f • ' • ■Sara^'" М + € A . č S r . Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 17. Сарајево, 1. септембра 1927. ЦиЈена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђацн добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретовнх конвикта. — САДРЖАЈ: Ч етвртн Р о ђ ен д ан Њ оговог К раљ евског В исочан етва Ц р п јесто л о н асљ едн и ка И етра, И ротектора „Р ајр ета". , * » В азовн је д н о г a.iin ia. В. Тмуша: Ј е д в а ноћ n a Горици. Џ елал Нури: П о т р е б а p e ^ o p jie м услнм ; ckoi ' б р а к а . Гајретов Гласник Гајретов Шегртскп Дом. — Број нрим.БРннх ђава у Гајретове конвнкте. — Нова Нододбор Гајрета ' у Брези. ода вучења Новипарске Добротворпе Лутрије. Јово Р. Бошковић: Р а зо ч а р а њ е . . . (Песв Јово Р. БошковиН: Суиор и сл у тњ а (Пе< Ђорђе Јефтановић: К расоте л етн ог ју т р а (Песма) '■ Edmond Demolins: Na čem u se te m e lji su ­ p e rio rn o s t A nglosasa (Преводи Хидајет Кулиноввћ). Фељтон: A . Мурадбеговић: Денунцијација и вњвжевност. Уредник: Хамид Кукнћ. �ЈВВЕВВВВВВВВВВВВВВЕВИВ Akcijski kapital Din 20,000.000'Rezerve. . . . Din 2,000.000'0 В пика se b av i sv im u b a n k o v n u s tr u k u s p a d a ju ć im p o slo v im a . O v la šte n a j e za trg o v a n je sa v a lu ta m a i d e v iz am a . Z avod j e ta k o đ e r i p u p ila rn o sig u ra n . O sniva, o rg a n iz u je i ru k o v o d i k re d itn e i p riv r e d n e u stan o v e . O sniva i p o d u p ire ra z n e k u ltu r n e i h u m a n ita r n e u sta n o v e . Qd čiste dobiti daje IO °|0 Ku lturnom i Prosvjetnom Društvu ,,G a j r e t “ Sve dozn ak e u d o m o v in i i in o s tra n s tv u o b a v lja B an k a lia jr e t najbrže; i n a jk n la n tn ije . U loške u k a m a ć u je n a jp o v o ljn ije , i is p la ć u je is te n sv ako doba. ■ || ■ II■ Ц ■ И ■ II■ |> ^ II■ Ц■ Ц■ j j ■ U к. II■ || ■ II■ || ■ U ■ II и ii■ 11■ II■ !! ■ II■ II■ Ц ■ П ■ 1 1 и |1 и Ј 1 [ ^ [^ [ ^ [ ^ 1 ^ 1 и 1 1 ^ |1 Ј 1 |1 Г ]П и 1 [ ^ Г и 1 |иПГ|ЈТ[иП * СД0»СЖЗ>СЖ)»(!ДР1(ЗК)«СЖЗЧДаЧЖ)»СД0>»<аГ)>СИ5>С»а»МГП»РЈај(>И1Р»п«р»аа*РИП*р»а»пиприл>РЖУРИпа •C *3C *D C *D * općine grada Sarajeva Temeljna gl a uni c a 40,000.000— di nara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda; filiale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. • СЈП5 • СЖО • СЖЗ • СЖО• с * 0 • CJD « СЖ О • СЖО • СЖО СЈГО• СЈГЈ • 2£П> • СЖО• СЈГО• СЛГО• GJfO• • C*D CSTD• �Л И СТ ГАЈРЕТА ДРУ Ш ТВА ЗА К У Л ТУ РН О И ЕКО Н О М СКО И з л а з и 1. и Г о д и н а XI. 16. у м јесецу. Б р о ј 17. Сарајево, 1. септембра 1927. П О Д И ЗА Њ Е МУСЛИМАНА Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијене код Главнот Одбора или код Управа — Гајретоввх конвикта. — ПРОТЕКТОР ГА ЈР Е Т А Њег. Краљевско Височанство Престолонаследник Петар са Њ езиним Величанством Краљицом Маријом. �Страна 258. Г A Ј Р Е Т( Број 17. Четврти Рођендан Ш еговог Краљевског Висо чанства Пријестолонасљедника Петра, Протектора „Гајрета". Кад си први пут угледао свјетлост Божијег дана и удахнуо први пут дах са наших ријека и планина, о Ти Дивно Дијете Краљевских Родитеља, не само да Te je дочекала топла и ненадмашива љубав Твојих Краљевских Родитеља, веК су Te дочекали радосни усклици из срца цијелог Твога Народа! Сви смо Ти се обрадовали, и онога часа кад су у великој радости уздрхтала Њихова Срца, и кад су са сузним очима од радости, бдијући над Тобом, упирали погледе ка Пријестољу Свевишњег и шапутали молитве за Твоје здравље и дуг и срећан ж ивот/— нису онда били Они сами, веК смо се Богу молили за Твоју срећу и Твој напредак и ми вјерни синови Твојих Краљевских Родитеља и вјерни поданици и Њихови и Твоји! Прошли су ти птои дани радосног буђења, али није престајала молитва Свевишњем да Тебе одржи здрава и чила и да Ти Он подијели среКу и напредак, како би Ти растао на дику, славу и част Твојих Краљевских Родитеља и нас, Твога Народа. С а великом радошћу, a у молитвама Свевишњем очекивали смо Твој први Рођендан. И дочекали смо га и прославили смо га не заборављајући да се захвалимо Великом Богу на Њ еговом прекрасном Дару, и да га опет замолимо да Твоје Рођендане још за дуго и дуго прослављамо! И услиша Бог наше молитве и дочекасмо Твој други, na и трећи Рођендан! Нека je за то велика и слава и хвала Свевишњем! И, ево, поново наступа наш празник! Ми, нека je хвала Великом Богу, и no четврти пут славимо Твој Рођендан! Велика je то Свечаност кад се Твоме Рођендану са Твојим Краљевским Родитељима радује и цио наш Народ! У Њиховој paдости учествују сви Њихови одани и вјерни синови, a срећни су и пресрећни питомци нашега „Гајрета" јер они славе Рођепдан и Краљевског Сина и свога Заштитника! Молитвама нашим кад Си се родио предадосмо Te у зоштиту СвемогуКем, a да Ти искажемо своју велику Љ убав и Оданост, ми Te „Гајретови" питомци пригрлисмо као свога Заштитника, јер знамо: да Твојим жилама тече крв славних Kapaђорђевића; јер знамо да Си Син онога Краљевскога Дома, који није туђи, него je наш, јер je изникао из срца нашег Народа; јер знамо да Си, дошавши на свијет, допио у Своме Срцу сву жарку љубав Твојих Свијетлих Предака у Родитеља за Своју Отаџбину и свој Народ, чији смо саставни дио и ми Муслимани; јер знамо да Си са првим дахом којег Си удахнуо, — удахнуо све оне красне одлике које су красиле нашега Вожда и које красе све Њ егове Њему достојне Потомке; јер знамо да су Ти наше Ријеке и Планине удахнуле дах нашега витешког народа, чија je прошлост била тако мучна, али ипак славна, и чија je садашњост свијетла, a чија ће будућност бити златна; јер знамо да су Ти прву успаванку испјевале наше Виле које су Ти улиле сву пожртвованост за свој народ; јер знамо да Ти je Небо наше дало све своје љепоте, a Сунце Te с радошћу озарило да и Ти увијек ведро и весело гредиш животом и да с нама и са Својим Краљевским Родитељима дијелиш Радост и Срећу која Te чека у будућности! Ми знамо да ће Потомак Свијетлих Предака и Син Узвишених Родитеља са љубављу прихватити Свој Народ и да ће Своју Отаџбину водити оним стопама којим су je упућивали и водили Њ егови Претци! Увјерени смо да Кеш Ти, о племенито Дијете Краљевских Родитеља, кад једном буде Свевишњем драго, са радошћу и с пуно љубави прихватити тешко Владарско бреме и да ћеш наставити Велико Дјело својих Славних Предака и Узвишених Родитеља! Знамо да Кеш и нас босанско-херцеговачке Муслимане прихватити као Своје Синове исто онако како чине и Твоји Краљевски Родитељи! Знамо да ћеш нас и онда знати вољети, јер смо ми Твоји, a Ти си наш! �Број 17. Г A Ј Р ЕТ« Страна 259. Нека je за то велика слава и хвала ми с Тобом можемо поносити, a Ти с нама хвалити! Свевишњем, који нам Te даде! Да живе Твоји Узвишени Родитељи, наш Ми, вјерни и одани поданици Твојих дични Владар Њ егово Величанство Краљ Краљевских Родитеља и Твоји, ничице падаАлександар I. и Њ ено Величанство Краљица мо пред пријесто Свевишњег и молимо Му се: Марија! Нека нам Te, Дивно и Племенито Дијете Да живи Њихов Првјенац, Свијетли ПриКраљевских Родитеља, Свемогући поживи јестолонасљедник, Протектор „Гајрета" Његово Краљевско Височанство Петар! срећна и здрава за дуги низ година да се VAZOVI JEDNOG ALIMA*) >ra. — Prije nego pređemo na naš pravi zadatak da govorimo o Islamu i njegovoj nauci, posvetićemo nekoliko riječi vjeri uopće, njenom predmetu, za­ datku i svrsi. Svaki misleći čovjek upravlja svoje misli na sve što ga okružuje, a tako i na sebe -saipog. On hoće da svemu prodre u srž' i da svemu dokuči tajnu. Cijeli svijet mu je kao i on sam sebi jedna velik^ zagonetka koju nikako ne može da riješi, a nepre­ stano ga goni njegov duh, da a njoj zamišlja, da joj traži izvor i početak, svrhu i kraj. Na svakom ko­ raku njegov se duh susreće sa neizmjernostimaj sa beskrajnostima i na svakom se koraku njegov duh ponovno osvjedočava o svojoj nemoći i ograničenosti da pronikne u ta beskrajna i bezgranična čudesa, ali se on ipak ne može da s tim zadovolji i da pre­ stane tomu težiti. Otkako je čovjek počeo da misli on je upravljao svoje oči k nebu i promatrao njegova ona svijetla i bezbrojna tjelesa, koja se tamo u prostoru šeću ili izgledaju kao da nepomično na jednom mjestu stoje. On je to gledao i pitao se: otkuda ta bezbrojna svi­ jetla tjelesa tamo gore i zašto su ona tu? On je u toku od više hiljada godina mnogo što-šta naučio i razumio o tom zvijezdama, ali odgovara na pitanje, ot­ kuda? i čemh?‘nije još nikada dobio. On je proširio horizont svoga znanja, ali to znanje, mjesto da odgonetne tajnu koju on traži, dovelo ga je do otkrića mnogo većih i neslućenih čudesa, koja ostaju vječna tajna za njega. Kolika razlika između onoga što su ljudi prije mislili o nebu i zvijezdama i između zadnjih otkrića astronomije, koja nas upoznaju sa tako veličanstve­ nim i grandioznim stvarima, pred kojima blijede i najbujnije ljudske mašte! Kolika razlika između sta*) Ovaj članak važi kao uvod u seriju preda­ vanja (vazova) koja će održati jedan naš skromni i povučeni alim, a ta predavanja štampače se u našem listu. — U r e d n i š t v o . rih pojmova o vasioni i o zemlji kao središtu vasione i između današnjih pojmova o vasioni i o položaju naše planete u njoj! Dok se prije mislilo da je zemlja stalna i nepomična, pričvršćena na osnovi i na dnu vasione, a "da tu zemlju nebo nadsvođava, danas se zna, da je naša planeta jedna mala kugla, koja se okreće oko sebe, a za toga okretanja oko sebe plovi opet dalje u prostoru tako, da ona u isto doba ima više određenih kretanja razne vrste. Prvo je kre­ tanje zemlje oko sebe što proizvađa sljedovanje dana i noći (i što čini da ona stalno mijenja svoj vasionski pravac, pokazujući da u vasioni nema gore ni dolje. U jednom razdoblju od dvanaest sati gibanje se više ne predstavlja odozdo prema gore, nego odozgo prema dolje i svako to tobožnje uspi­ njanje prestavlja tada padanje prema bezdnu.) Drugo gibanje zemlje jest njeno godišnje okre­ tanje oko sunca (za kojega ona prevali 940 milijona kilometara sa jednom brzinom od 107.000 km za jedan sat) što nam donosi razna godišnja vremena. U isto doba sunce, oko kojega se mi okrećemo, nosi nas, kako astronomija uči, prema zviježđu Herkulu u brzini od 20 kilometara za sekundu tako, da otkako postoji naša zemlja, ona nije dva puta pro­ putovale istom stazom. Ali ovo opće gibanje i premještanje cijelog sun­ čanog sistema prema zviježđu Herkulu ne zaustavlja se samo na tome, jer naše sunce nije nego jedna zvijezda u onoj zvjezdanoj gomili, koja.se zove Mli­ ječni Put ili Kumovska Slama. I ta gomila zvijezda, koja se zove Mliječni Put, kreće se u beskrajnosti f. juri, kako astronomi kažu, jednom nepojmljivom brzinom od 600 kilometara za sekundu, upravljajući svoj pravac prema jednom drugom zviježđu, koje se zove Kozji Rog. I ova se druga hrpa zvijezda pokreće, jer svaka zvijezđa-sunce oživljena je vlastitim gi­ banjem i kretnjom. Ova zvjezdana aglomeracija, koja sačinjava naš zvjezdani univerzum, ima više od jedne milijarde su­ naca, ali se danas poznaje ne samo naš Mliječni Put �Страна 260. Г A Ј PET« nego mnoštvo drugih, dalekih vasiona, koje su tuđe našoj i koje gra viti raju i plove u beskrajnom pro­ storu sa brzinom, koja je slična gornjoj. Ove nebeske formacije izgledaju da su udaljene za 110 hiljada go­ dina svjetla, t. j. za 110.000 puta 9 trilijona i 407 milijarda kilometara. Tako mi imamo pred sobom zvijezda na milijone i na milijarde, zvijezda najrazličitijih veličina i najrazličitijih doba, jedne u punoj snazi, druge u prvoj mladosti ili skrajnjoj starosti, a i takvih, koje su već davno ugasle i to nam predstavlja vasionski život u svima njegovim razvojima. Objami ovih tjelesa nebeskih pružaju isto tako nova čudesa. Astronomi tvrde da priječnik ili - dijametar Antare, jedne lijepe zvijezde u Škorpiji pre­ mašuje za 460 puta priječnik našega sunca ili za 50.000 puta priječnik zemlje. Ako bismo zamislili ovo sunce na mjestu, na kojem se nalazi naše sunce, naša bi planeta, ostajući u istoj daljini, u kojoj je sada spadala u objam ovoga kolosalnog sunca« Sve ove -mase sunaca i svjptova plove u prostoru bez sukoba i sudara, u divnoj harmoniji i skladu, među sobom vezane i držahe jednom nevidljivom silom, koja se zove privlačnost ili atrakcija, pokre­ tane tom istom nevidljivom silom u jednom savršeno pravilnom gibanju, služeći u isto vrijeme bezbrojnim zadatcima i svrhama i ne remeteći bezbrojnim vje kovima rad i savršenstvo jednog utvrđenog i odre­ đenog plana. I čovjek gledajući i posmatrajući ta tjelesa, koja iz tako neizmjernih daljina sipaju na sve strane svoja svjetla, koja drže u svojim naručajima bezbrojne svjetove, koja su sa svojim svjetovima toliko teška da ljudski um ne može ni zamislithkolika bi ta cifra morala biti da označi tu težinu u kilogramima, koja se kreću i okreću sa nezamjemim i vrtoglavim brzi­ nama, posmatrajući kako se vjekovima pravilno i ne­ promjenljivo dani i noći, godišnja doba i godine, po­ smatrajući kako sva ta sunca i svjetove drži i po­ kreće jedna nevidljiva sila, koju ljudi nazivaju atrakcija, uviđajući da sve što čovjek poznaje o tom fizičkom svijetu, a s thn u vezi i o moralnom svijetu nije ipak ništa završno i krajnje, nego tek naziranje i maglovito naslućivanje onoga, što u istini i stvar­ nosti prestavlja taj fizički i moralni svijet — čovjek sve to gledajući i promatrajući misli i razmišlja. On i ako je svjestan toga, da ne može naći i pronaći ono što on traži, da je njegov um i mašta nemoćna da odgonetne ovu strahovitu zagonetku i da dokuči tajnu svih tajna i uzrok svih uzroka, on ipak traži i teži prema tome zadatku, prema toj tajni svih tajna i uzroka svih uzroka. Njemu je ta težnja urođena i prirođena. On sluti da je ta težnja prema krajnjem uzroku njegova krajnja sudbina, da bi se on samo tu mogao smiriti i zadovoljiti i kad bi to mogao po­ Број 17. stići, on bi žrtvovao hiljadu svojih života, sve što ima i što bi mogao imati, pa i cijelu vasionu kad bi ona bila njegova, jer osjeća da se on sa svim tim ne bi opet zadovoljao dok do cilja te svoje težnje ne bi došao. Obrati li se pogled na zemlju, opet se pružaju pred našim očima bezbrojna čudesa. Tu su zemlja i brda sa svom svojom historijom postanka i razvitka, zemlja kolijevka naša i hraniteljica svega života što se na njoj rađa, razvija i umire, zemlja sa svojim ledovima i vulkanima, sa svojim kopnom i vodama najrazličitijeg ukusa; tu je život u bezbrojnim obli­ cima i pod najrazličitijim uslovima, život koji se vječito obnavlja, rađa i umire, život koji se od najmanjeg do najvišeg, od zametne jezgre do pot­ punog organizma individualizuje, koji se, gonjen i ■ tjeran nevidljivom i neodoljivom silom gura i hrvc da se u svim svojim pojavama uspenje do najviše moguće mjere, koji, dakle, neodoljivom silom gonjen tčži "prema nekom savršenijem stupnju u svim svojim manifestacijama, u nagonu za svakovrsnim stvara­ njem i proizvađanjem, u želji za očuvanjem i osigu­ ranjem svoje ličnosti, u pohlepi za vlasti i bogatstvom, za znanjem i moći, ukratko jedna vitalna sila i ener­ gija nedokučiva u obilatoeti i u prirodi svojih svoj­ stava, koja se krve, muči i teži da se uspne na nešto uvijek-više, ljepše, bolje i savršenije; tu je svijest u svim mogućim gradacijama i stupnjevima, svijest ograničena i vezana za oblik i organizam, u kojem se ona pojavljuje, svijest koja se penje i proširuje svoje područje u koliko se ona prenosi iz jednog ži­ votnog oblika u drugi, iz jednog manjeg životnog organizma u drugi viši organizam; svijest koja se penje iz nizine jednog uskog i ograničenog shvatanja kao da je konačna svrha života zadovoljenje njegove fizičke strane i dolazi do toga da je konačna svrha života zadovoljenje njegove fizičke strane i dolazi do toga da iza materijalnog i fizičkog svijeta nazire i naslućuje jedan novi — moralni svijet, koji je ne­ vidljiv i zastrt i kojemu ona hoće da digne zavjesu i da jasno pogleda u njega. Iz naziranja i naslućivanja toga novog i moralnog svijeta rađaju se u toj svijesti i novi pojmovi,' moralni pojmovi o dobru i zlu, o pravdi i nepravdi, o moralno lijepom i moralno ruž­ nom. Čovjek, koji to posmatra, osjeća da je njegova sudbina usko vezana sa tim drugim svijetom, on osjeća da je odgovoran za svoja djela, da su djela, prema njihovoj moralnoj i unutrašnjoj vrijednosti činioci njegove sudbine, osjeća da je život i sve nje­ gove sudbine, osjeća da je život i sve njegove mani­ festacije jedna, veoima ozbiljna stvarnost i realnost, da ovoj realnosti ne može biti ovaj život i prva i završna faza, osjeća da je realnost vječna ma kako se ona mijenjala i preobražavala, on osjeća da je �Čpoj 17. >Г A J f r Č t i njegova sudbina prema nepromjenljivom redu stvari da uzroci stvaraju učinke one prirode kakvi su oni, ovisi o tom kako će se njegov život u ovim trenutcima manifestovati, kakva će volja, nagoni i težnje doći do izražaja u njegovim djelima. Tako će čovjek, kamo god gleda i posmatra, na nebu, na zemlji i u sebi, nailaziti na bezbrojna ču­ desa i istraživače njihovu tajnu. On će istraživanjem te tajne otkrivati uvijek nova čudesa, koja će mu tu tajnu prestavljati uvijek nerazumljivijom i privlačnijom. Ta tajna, za kojom se teži, sakrivena je za neku beskrajnost uzročnih veza i odnošaja, ali čije se odgonetanje nameće svemu i svačemu u jednoj pojavi sveopćega nagona, naklonosti ili poleta prema nečem višem i savršenijem. Ova sveopća naklonost i polet prema višem i prema savršenstvu, koja je najkarakternija crta svega života, predstavlja ljudskoj misli cijelu vasionu kao očajnu borbu da dostigne svoju nikad nedosežnu metu. Sav i fizički i cijeli moralni svijet što ga mi- na­ slućujemo, grozničavo s§ žuri i leti vrtoglavom br­ zinom da nađe i dostigne ono, za koje osjeća da neće nikad imati mira ni spokojstva dok to ne nađe. Iz­ gleda kao da je neka sila, rukovođena svojim razlo­ zima i svojim nedokučivim planom, stvorila svojom svemoći ovaj svijet i gurnula ga od sebe, a pri>jg-' stanku, u času kada započima nemir i nespokojstvo njegovo, prišaptala mu, da on neće zadobiti sreće ni mira za kojima će tako žudno težiti dok se ne vrati opet svom prvobitnom izvoru ili sili iz koje je po­ tekao. Ona je zadahnula vasionu životom, ljubavi i poletom za srećom i cijela vasiona, svi svjetovi, po­ znati i nepoznati, svjetovi koji ćsjećaju da postoje samostalno i izvan sile, koja ih je sjvorila i koja iz svoje tajnovitosti upravlja s njima, svi ti svjetovi i cijela vasiona jure nečemu nepoznatom. Sva čudesa što su u beskrajnom izobilju prosuta, predstavljaju, dakle, za ljudsku misao jednu živu knjigu, knjigu koja je pisana nevidljivom rukom, živim perom i živim riječima. Kad bi oceani bilo mastilo, mastilo bi se prije istrošilo, nego li riječi koje ta nevidljiva ruka piše, kako Kur’ani a. š. kaže: Ona ljudska misao, koja ima smisla za posmatranje tih čudesa, trudiće se da tu veliku knjigu čita i razumijeva, nastojaće da shvati jezik i značenje tih riječi, koje tako živo, stvarno i istinito govore u svi­ jetu i u nama, kako u Kur’ani a. š. stoj:i »Mi ćemo im brže pružiti naše dokaze u obzorjima i u njima samima.« Da se dakle razumije šta je vjera prvi je uslov obratiti pažnju i misao velikoj knjizi Prirodi, koja je uvijek otvorena, i svakomu više-manje pristupačna i čitljiva. Prva zapovjed i prvo objavljenje Muhamed a. s., prije dakle nego je on imao i dobio ovu knjigu, koja se zove Kur’ani a. š. bila je riječ »Čitajk Ćtpaaa 261. Muhamed a. s. sav zaplašen iJne znajući na šta se to odnosi zapitao je: »šta ću čitati?«, našto je ponovno i jače zagrmila ista zapovjed »čitaj!« Mu­ hamed a. s. još više uplašen od te neobične zapovjedi zapita opet šta će čitati. Na to mu bude odgovoreno: To znači: »Čitaj s imenom svoga Boga, koji je stvorio; stvorio je čovjeka iz plamička jezgre. Čitaj, i tvoj je Bog Preblagi onaj, koji je podučio sa perom, podučio je čovjeka o onom što on nije znao!« Ovaj prvi imperativ »Čitaj!«, koji je prije svega na Muhameda a. s. upravljen i više puta ponovljen, prvi je imperativ za svakoga ko traži istinu, ko traži tajnu svih tajna i uzrok svih uzroka, prvi je uslov za svakoga, koga interesuje njegova sudbina i ko hoće da se stepenicama vjere, i najkraćom stazom uspinje prema vječnom svom izvoru. Čitati dakle veliku svetu, živu i neiscrpivu - vječnu knjigu, u njoj i u njenom jeziku i riječima tra­ žiti vječnu Istinu i iskreno i dosledno težiti prema Njoj, to* je-^jera, to je osnov vjere. Tko to ima, taj ima pravu vjeru, pa ma ko on bio i ma kakvo iime on nosio ili ma kakvim se nazivam on označavao. Tko toga nema, on nema ni vjere, pa ma kojoj vjeri on pripadao, ma šta on inače znao ili ma kakvo ime on nosio. Takvo čitanje dovesti će ljudsku misao, da po­ vjeruje da se iza svega toga što ona posmatra ili na novo otkriva krije jedna velika Istina, koja je svuda i svagda prisutna, Istina živa i jedina samostalna, Istina, koja je svemu što postoji Prvi i Posljednji uzrok, osjetiće da postoji jedna beskrajna Sila i Energija kao izvor svih sila i energija što ih razvijaju svjetovi cijele vasione, jedna sila Lična, sudeći po tom, da sve što nosi znake života, čak i bezživotne stvari, od najmanjeg do naj­ višeg teže da se individualizuju i oliče; da se iza svega krije jedna Moć Sveznajuća, koja poznaje svaku tajnu i što je još skrivenije od tajne, koja upravlja i gospodari svjetovima po planu, koji je Njoj poznat i za svrhu, koja je opet samo Njoj po­ znata. Ljudska misao će uvidjeti, da je ta Sila jedini i apsolutni gospodar Neba i Zemlje, da Ona stvara Život i Smrt, Ljudska misao uvidiće i to da ona tu naziranu Istinu ne može obuhvatiti u Njenoj bitnosti, a tako ni Njezino znanje ni ostala svojstva, ali posmatranje i čitanje proširuje to poznavanje i pdstrekava na daljne produbljavanje i proučavanje toga predmeta. Od kolike je važnosti za vjersko vaspitanje čo­ vjeka ovo čitanje u živoj knjizi svijeta i u sebi vidi se i iz slijedećih ajeta: »Ne posmatraju li carstvo Nebesa i Zemlje!?« »Reci, posmatrajte ono što je na Nebu i na Zemlji!« »Ne posmatraju li devu kako je stvorena, nebo kako �Страна 262. >Г A Ј Р ЕТ< Број 17. tako se ne može reći ni čovjeku da ima izgrađenu svoju vjersku ličnost, ako je na tom pravcu, na kojem se nalazi, samo zbog toga što se je on slučajno tu našao. Tako slijepo imitiranfjje dovešće nas dalje do jedne fatalne bludnje, da ćemo vjeru shvatiti kao nešto što se dade stisnuti i ograničiti u riječi, forme i fraze, što je u najvišoj protivnosti sa duhom svake Ovi ajeti kao i mnoštvo drugih upućuju nas na vjere. Vjera nije i ne može biti riječ, fraza i forma, promatranje neba i njegovih tjelesa, na promatranje ona je, ili treba da bude, živa osobina duha, glavni zemlje, gora, voda, bilinstva i životinjstva, na pro­ pokretač života, glavna ideja vodilja u vođenju naše učavanje njihovog postanka i razvitka kao prvi uslov individualne sudbine. Mi ne smijemo suditi o vjeri vjere, kao jedini način zadobijanja i proširivanja ili nevjeri jednoga čovjeka po tom, da li on pripada spoznaje i svijesti o svijetu, o sebi i o Bogu. riječju, frazom ili formom jednoj specijalnoj vjeri, ili Muslimanski svijet zapao je iza onih prvih dana ne pripada ni jednoj od poznatih, uskim granicama sjaja i života u jedan mrak i mrtvilo otkako je pre­ ili neznanjem pripadnika njenih ograničenih i iskriv­ stao da svijet proučava u živom Božjem djelu, zado­ ljenih vjera. Glavno mjerilo za prosuđivanje o tom, voljivši se za svaki problem života, i praktički i mo­ da li čovjek ima vjere ili nema jesu težnje, nutarnje ralni, sa onim što su prije ljudi o tom mislili i rekli, težnje čovjeka, koje se rađaju iz njegovih shvatanja š ta je u opreci sa gornjim Kur’anskim' izrekama. 0 svijetu i o životu. Ako je svijet i život za njega Prema mnogim Kur’anskim izrekama mi se ne jedan vječni problem, čije riješen je on nazire u po­ smijemo zadovoljiti sa onim što su drugi prije nas stojaniju jedne vječne Istine, kojoj on, makar ona 0 svijetu i o svim njegovim,velikim problemima mi­ bila i neshvatljiva u svojoj prirodi, upravlja svoje slili i govorili, ne smijemo se ograničiti ntfTo~3a' težnje i dosljedno tim težnjama reguliše svoje misli svijet i probleme života pa takp i vjerski problem 1 svoja djela, taj čovjek ima vjere; bez tih shvatanja naučavamo i razumijevamo iz mrtvih knjiga i tuđih i bez tih težnja i djela nema ni vjere, pa makar on to otkrića, nego se moramo vratiti živoj Božijoj knjizi, svim mogućim formulama dokazivao da ima. koju su i prijašnji proučavali. Riječi i formule vrijede samo toliko, koliko one Ako je vjera glavni i najvažniji činilac lične sud­ tačno i istinito predstavljaju pravo stanje duše, t. j. bine svakoga čovjeka, ako joj se dapače pridaje njezina shvatanja i njezine ideale. uopće ikakva važnost u našem duhovnom životu, Rekli smo da čovjek mora sam svoju vjeru iz­ onda svaki pojedinac mora da ju sam izvojšti, da ju sam iznađe i obrazuje. Ako mi vjeru učimo iz for­ graditi i obrazovati i da se ne smije zadovoljiti sa mula i iz fraza, koje su nam naši roditelji ili naši imitiranjem i sa slijepim povođenjem za drugima. On vjeroučitelji kazali, onda naša vjera nije naša, nego mora, kako je rečeno, neprestano svijet i život posnaših roditelja ili naših vjeroučitelja, koji su nam matrati, mora za cijelog života učiti: to kazali, jer mi nismo sami proučavanjem i čitanjem ^Znanje je neophodna dužnost za svakoga musli­ žive knjige, na koju nas tako često potstrekavaju i mana i muslimanku«. To su riječi Muhamed, a. s., a potsjećuju kur’anske riječi došli do toga da sami šta znači neposmatranje i neučenje ili slijepo imiti­ sebi vjeru stvorimo i obrazujemo. Mi smo se slučajno ran je drugih, vidi se iz ovih ajeta Kur’ani a. š.: našli u jednoj određenoj vjerskoj zajednici i mi smo »Koliko je dokaza na Nebesima i na zemlji, pokraj slučajni muslimani sve dotle dok sami, pomoću pro­ kojih oni prolaze i svoje poglede od njih odvraćaju!« učavanja i razmišljanja, ne dođemo do toga, da »Oni imaju srca, ali ne shvataju, oni imaju oči, ali Islam uistinu predstavlja i označuje najbolji put ne vide s njima, oni imaju uši, ali ne čuju na njih; kojim treba da se kreće naš život. Ako toga nema, taki su kao marva, da još više su oni zabluđeli, oni mi nemamo svoje vjere nego vjeru svojih roditelja su oni nemarni!« je uzdignuto, gore kako su postavljene i zemlju kako je svedena? Potsjećaj, ti si jedino potsjetiock »Ne vide li oni koji ne vjeruje da su nebesa i zemlja bile epojene, te da smo ih ml odijelili i napravili iz vode svaku živu stvar? Zar neće dakle vjerovati?« »Ne vide li oni da mi Zemlju s njezinih strana uma­ njujemo, pa jesu li oni gospodari?« 1 djedova i da su ti naši roditelji i djedovi ispovjedali ne znam kakvu neznabožačku vjeru, tu bi vjeru i mi tako ispovjedali. Iz ovoga se jasno vidi da izgrađene vjere nema ni u koga, ko ju nije sam na vlastitim osnovima po­ digao i sagradio i kako se ne može za jednoga čo­ vjeka kazati da on ima kakvo bilo izrađeno i vla­ stito mišljenje, ako je on pristalica drugih ljudi u tim mišljenjima bez vlastitog razmatranja i ubjeđenja, Govoreći o nevjernima, navode se njihove riječi: »Mi smo našli svoje očeve na tom pravcu i mi sli­ jedimo njihove tragove«. »Mi ćemo slijediti ono, na čemu smo našli naše očeve!« »Mi smo našli naše očeve da tako rade«. Ovo je dokaz da se mora posmatrati i učiti, sam sebi izvojštiti vjeru i obrazovati ju, ukratko izgraditi sam svoju unutrašnju ličnost. �Број 17. Г А ЈР Е Т . Страна 263. Владислав Тмуша: ЈЕДНА НОЋ HA ГОРИЦИ. крило, да само једном омилујем љсгово златпо ii. перје. И заплаках a on ми не хтсде доћи. Ни главе Остала je Пембе-ханума дуго у нском чудиом не окрену. Гледао je некуд у небо, као да je вребао стаи>у ни спавања, ни јаве. Осташе тако и роби- неку птицу која je летсла нскуда. . . Ах!. . . њице. Не хтедоше отпочети нову песму, пити заСад ућута Псмбс-ханума и притиште груди руметнути своје несташне шале зачињене сочним ки- кама. Била je узбуђена да joj je требало да сс котом. Занеме на неко времс цела Горица, a као одмори и пршсупи снагу. да с н.ом запемешс и остале махале Шехер-Сара— У мојз сво уплакапо крило — пастави јева. Пембе-ханума пошто предахну — долсте однекуд Hoh je мирисала свсжином. Ни встар се није једна голубица. Била je беља од снега, a лсшна усудио да јаче омилује образе Пембе-хануме. Рас- Јд најлепшег датга у годипи. Како дође одмах ми noкошно звездано небо, без месеца, гледало je ira че гугутати. Никад нисам чула слађег гугута. ПомиГорицу. Само je кошевски поток ћућорио. Вал»да ловах годубицу и заборавих начас са.кола ирема je хтсо да отпсва до краја успаванку. Поклекле себи. Kao да сам и ja гугутала с њом тако ми се робнње устављалс су дах и чекале да се пробуди милина разли целим тслом. Ona ми својим перјем н.ихова несрећна госиодарица. ‘лосуши свс сузе, a гугутом однесе сав јад и измами Пембс-хапума je лако дисала. Лежала j e -још осмех. Миловасмо се и хтедосмо још да се милуувск раширепих руку. A тада, лагано, onaico како јемо. Бацттч^кехотице поглсд на сокола. Он се бссе пред зору постепено почиње руменити источно jame окренуо нама. Но није глсдао мене већ у голунебо, тако поче облевати румен лице Пембе-хануме, бицу. Упро je очи у голубицу, a поглед му није док сво не порумењс. "После Ссв6 'то озари. једач био леп, већ ружан. У његовим очима као да je блажени осмејак. Груди joj се Рочеше бурно ди>—-пламсао неки нрљави огаљ. Наједном се он устреми зати, a онда joj се у часу руке нађоше na гру- na моју голубицу, рашири канџе над њом и хтеде дима. Kao да je њима нешЈо* притезала. je зграбити и одиети. Цикну преплашена моја голу— О х !... чу се усклик који je одавао срећу бпца, узви се и одлете, a за њом се даде соко. и Пембе-ханума се са осмехом усправи н,а лежају Уздрхта све у мени, препадох се за своју голубицу, na погледа у савијене руке na :рудима. јер се тог часа јави јато гавранова. Onn се скленРаменила нестаде Stao га да нечија рука у таше око голубице и свију начас нестаде. часу избриса. Осмех среће претвори се у осмех Oncf ућута Пембе-ханума да након неколико часака настави: бола. Она тешко уздахну, растави руке и једва ча< — A тада се опет обрадовах. Долсте однекуд прозбори: неки голуб исто опако леп као што je била и го— В ај!. . . Сан je био! Видеше робињице шта би са њином господа- лубица. Не спусти се мени na крило већ на једпу рицом. Разабраше да joj je измакаоЈедап лсп сан. грану близу мспе. Није гледао у ме, a видела сам Могле су знати и какан je био. Срсћа се била на- да je био тужан. Очима je тражио нског. Помислих смејала на тужну пашиницу.-Сап ју je био пре- да није ону моју голубицу. Хтедох да му кажем варио, дочарао joj срећу, показао joj je, a онда нс- шта je било с њом, устадох и приђох му. A т а д а . . . милосрдно однео ту слику и отворио joj очи да ах, никад досад нисам видела лепшег створа! Остадох. запањена пред његовом лепотом. У мепи види сву своју беду и несрсћу. као да се све преврну, обузе мс пеки чудновати Дође тешко робињицама. Умало што не запла- огањ, крв nit удари у све жнле, ja осетпх иешто каше. што одавпо нисам осетила. Знала сам да ће ми Пембе-ханума погреда no љима и као да очима срце пући ако га нс привинем себи. Сва, устрсптала тражаше од њих и сажаљење и помоћ. пружих руке голубу, али он се прену, оштро ме — Шта си нам то сањала, светла ханумо? погледа и прхну. . . Прхну у сусрет голубици која Упита болећиво Умихана. опет долете прогоњена оним истим вранама. Залете Пембе-ханума je болно погледа, уздахну na се се тада међу љих голуб, ослободи голубицу na опст лагано узвали на своје лежиштс. затвори очи одлете с љом некуд. . . Куда? . . . To не видех. na пошто забачсних руку поћута нско време, отпочс —\ A послс — настави Псмбе-ханума дрхтавим лагпо причати: глаоом — ja падох ничице no трави и горко за— Угледах дивног сокола. Нијс му перје као плаках. Не знам како сам дуго плакала и јецала, што je псрје у других соколова, већ као да je по- a кад се препух угледах пред собом оног истог сосуто златном прашипом и прошарано драгим ка- кола. Слетсо je крај мене и гледао ме нетремице. меновима. Стајао je na грапи према мепи, a главу Поглед му није био опакав као малопре, кад je окрснуо од мене. Звах га, мамих га, тепах му, да глгдао голубицу, већ мио и болећив. Кад нам се бих га домамила себи јер га замиловах. Али мој сусретоше погледи он рашири крила и с њима ме соко остадс као груда снега, хладаи и нем. Подигох помилова no образу. Никад у животу нисам осећала руке и клекох- молећи га. ХтсдОх и срце да ишчупам онако како тада осетих. A кад соко сави оба своја да га њиме нахраним, a on још више окрепу главу крила око мога врата, ja крикнух од epohe и npoод мсне. Молих га, прсклињах га да ми слети у будих се. �Страна 264. »Г A Ј Р Е Т< Ућута Помбе-хапума, опот се узвали и зажмуро. Хтела je да опет домами onaj лени сан, иако je знала да се снови не враћају. — Ти знаш тумачити снове Умихана, — наједном се опет прену — де, реци ми шта значи овај мој сан! — Све ће бити онако како сан каже. Све ћега преживети, светла ханумо, само he све то много и много дуље трајати него што je сан. — Зар и они дрхтаји срца, и они болови, и она туга коју не могох описати?! — Све, светла ханумо, јер треба да буде онако какав je био крај твога сна. Велика je воља Алахова и човек своју срећу мора скупо да плати. — Само да сан не остане пусти сан! — уздахну Пембе-ханума. — To je у Алаховој руци, светла ханумо. Он може да учини да сан остане само сан који се расплин/з као облак, a може да пошаље сан као предсказивање. И то може да буде. Ако Алах хоће он може чуда стварати, само треба да не мислиш о сну. Он се расплинуо и нема га више. — Нема!. . . откиде се болно из груди Пембехануминих na једцо време н^стаде тајац. Сад Умихана приђе бЛиж^ и својој господарици пружи писмо. — Татар je малопре донео из Једрена, рече, предаде писмо и сави р.уКе на ,-нрсима. Пембе-ханума се трже. Нешто joj дође до у'грло, a крв навали у ^лаву. Срце joj задрхта na je целу проже леденЈа језа. Прође joj кроз мозак и саи. Она се препаде да то гшсмо није донело какве несрећне гласе. Дрхтавом руком дрихвати писмо ha неко време оста непомична. Кад се мало стиша, .дубоко уздахну na врати писмо Умихани: — Разломи печат na љбму и прочитај га. Ако носи несрећу баци га у огањ, a мени вечерас ништа не казуј. Хоћу да ову nohr мћслДм само о оном лепом сну. A ko писмо иоси какве ,друге хабере, онда га прочитај. Умихана учини како joj би наређено a затим отпоче читати. »У име Алаха Великог и Благог! Фикрат-ханума, верна робиња Изудинбега, беглербега од Уруменлије, својој ћерки Пембе-хануми, — нека joj велики Алах noćne путеве цветним саговима и натопи јутра и вечери својом великом милости и благословом! »Од твоје мајке са срца поздравље и благослов! »Чула сам, моја добра и јадна кћери, да у своме дому — нека Алах драги излије на њега своју доброту! — ниси пашла срећу. Moja златпа шћери, немој да ти се срце ради тога цвеља, ни да ти душа плаче. Уздај се у велик.у моћ благога Алаха који се у своме трпљењу може и разгневити na душмане своје, јер они који муче његовс створове то су његови душмани. J a чиним дову сваки дан за тебе и молим благог Алаха да се смилује •геби и да те погледа својим добростивим okom. Имам и једно прсдсказиваље да he Алах излитв na твоју главу псхар милости своЈе. A док то буде — велика je моћ Алахова, њој лам се треба поко- Број 17. рити и покоравати — буди стрпљива и сећај се Алаха мишљу и молитвом. »Знам да имаш доста верних робиња, чура сам да те све воле и пазе, — нека им Алах да срећу и здравље! — a да би се ти могла још боље разговорити и заборавити свој терет спремићу ту ти још једну робињу. »Чудан je тај божији створ! Жалосна je прича њен£)г живота. Још као лудо дете од девет година пошла je драговољно у ропство ради једног дечака који би узет у јањичаре. Њсгово узимање пропрати Алах са великим чудом. Мајци му препуче срце од жалости, a отац погибе кад хтеде да га избави. A онда прште печат na небесима. Изли се нечувени и невиђсни дажд и не престаде све док Јаничарбаша не увиде колики je грех учинио са ово двоје деце. Она пође за нејаким дечаком a Јаничар-баша се смилова на обадвоје и узе их под своје. Но уби га. ЈУста-баша да се дограби те красне робињице. Он je - продаде и тако раставише дечка и њу, који сб на велико чудо Алахово, волеше као да им je двадесеу година. »Зумрут га — тако се зове та робиња — и данас воли иако не зна где je он. Ona чврсто верује да ће се наћи с њим и да ће онда бити љегова, a тада, вели, наЧ^гаће светли дани за љих. »Велика je вера у срцу Зумрут робињв и ради 'те вере и лепоте њене спремићу ти je нека би драги Алах кроза ,њу улио и у твоје срце што већу всру и поуздање да ће и тебе Он погледати и смиловати »Знам да ће ти Зумрут бити драга као што ти може бити драг леп цветак; заволећсш je и ради њене лепотс и ради љепхзг гласа. Робиње твоје обрадоваће се кад добију такву другароцу, a теби ће ona бити мелем. »Једва чекам вакат да добијем од тебе хабер да je она стигла na сс молим милосном Алаху да ме обрадује веселим вестима од тебе. »Твоја те мајка у срцу носи и моли се Свевишњем Алаху да ти подари утеху, здравље и срећу! Амин!« Пембе-хануму бејашс потпуно зашсло ово писмо. Ona заборави и сан и своје јаде. Осети да joj je то писмо улило радости и утехе. Она се заиста обрадовала и већ сад жељно ишчскиваше долазак те чудне робиње. — Ох, како je једва чекам! узвикну као мало дете. — Она je лепа, мпого лспа! — рече лјекако значајно Умихана. — Нска je! Ja волим све што je лепо. — Да не буде горе no тебе, светла хапумо?! — Зашто?! Па ona ће ми бити мелем. — Али може да постаие иелен. — Зошто?. . . Ш та сумњаш? Реци!. . . Зар тако леп и мио створ може некомс да загорчи дане?! — Баш зато што je много лспа можо да се деси na да ona очара господар-лашу и да га до краја занесе. Пембе-ханума je поглода na прште у ф ех . Одавио се iraje ona тако пасмејала. — Зар има ишта na свету што би могло раскрварити и разнежити њсгово срце?!. . . Зар да �Bpo] 17. >ГА J P E T . њсга занссе једпа ж снакад он ужива само у слави коју само могдаии доносс?!..'. Ох, како си луда, моја Умихаио! Помбе-ханума. Она у машти састави свог пашу са замишљеном Зумрут робиљицом, na се поново засмеја. Умихана слеже раменима и невесело je погледа. Имала би она још да говори, али не хтеде. Но у срцу je осећала како се увукао неки страх. Страна 265. Пембе-ханума, паиротив, осети како се у њено cjme угнездише радост и поуздање на лепше и светлије данс, на отиоче сама иесму коју нрихватише све робиње. У часу се расиева цсла Горица и оживље све. Поветарац дохвати песму, несташно заигра с tlom кроз мирисну ноћ, поиесе je испод раскошног звсзданог неба na je просу као срмали бехар no сањивим махалама Шехер-Сарајева . . . DŽELALNURI: POTREBA REFORME MUSLIMANSKOG BRAKA. (5 turskog preveo: Salih Bakamović). U cijelom kulturnom svijetu jedino kod nas mu­ slimana postoji najčudnovatija i najnazadnija metoda zaključivanja braka. Ta paradoksalna metoda uslije­ dila je iz činjenice, što se mi ženimo sa » n e p o ­ z n a t i m«. Kod nas se brak smatra ne kao jedna socijalna institucija i kao jedna prirodna i fiziološka potreba, nego kao kakva zabava i igračka. U većini slučajeva, u nas muž ženu a žena muža i ne po­ znaje. I mi nikada ne ispitujemo, da li se kod bračnih parova slažu naravi, karakteri, ćudi i temperamenti. Ja se u čudu pitam, kako dtf sa ovakovim načinom ženidbe i udaje, kod nas uopće može da postoji srećnih i trajnih brakova. Ovdje ne želim opširno i po­ tanko izlagati i opisivati nedogledne štetne posljedice, koje proizlaze iz ovog našeg načina sklapanja braka. Ova neprirodnost naših brakova dovodi fcfif zloupotreba i u razvodu braka. A. od toga mnogo trpi institucija porodice i potresaju se temelji za­ jednice. Brak treba sklapati nakon dubokog razmišljanja i svestranog istraživanja. Jer, ako to istraživanje ne bude ozbiljno, nego površno, posao će biti uzaludan. Prije stupanja u brak potrebno je, da se muž i žena pobliže upoznaju. I do kojeg se stepena brak bude temeljio na što ozbiljnijem i dubljem istraživanju, do tog će stepena biti trajniji i čvršći. Islamski šeriat, ne samo da mužu naređuje, da mora vidjeti žensku, koju će uzeti za ženu, nego šta više zapovijeda mu, da je prije uzimanja dobro upozna. (Ovo smo dokazali u našem poglavlju »Po­ krivanje žene i koprena«). Ukratko rečeno, naša se današnja metoda sklapanja braka protivi zdravom razumu i islamskim propisima. Kao i svaki drugi naš posao, i naši se brakovi zaključuju bez promišljanja, a od toga stradaju naše generacije. U ovom važnom poslu kod nas posreduju ve­ ćinom stare žene ili obično stare osobe. Naime, one dolaze u jednu familiju, u kojoj se nalazi kandidat za ženidbu i u više slučajeva bez znanja samih ro­ ditelja počnu hvaliti jednu djevojku, dokazujući na sve moguće načine, da je ona lijepa kao vila, mlada kao pupoljak, da ima zube kao biser, usne kao rubin i f. d. I na taj način brak se sklapa na brzu ruku. Zato u ovim brakovima ne treba tražiti iskrene ljubavi, prirodnog nagona i zakonsko-vjerske pod­ loge. Nije dovoljno samo to, da obje stranke jedna drugu malo vide i upoznaju. Po mojem mišljenju, potrebno je ne samo to, da porodice obaju budućih supruga jedni druge upoznaju, nego osobito i to, da buduća žena kroz dulje vremena potanko ispituje svoga budućeg muža i obratno. Ovo će doprinijeti, da se porodični i društveni život provodi u najstriktnijim granicama poštenja, pristojnosti i ponosa. Ne­ postojanje i samog prava biranja supruga kod zaklju­ čivanja naših današnjih brakova, porodilo je metodu rastave braka. Ako se, dakle, budemo držali gore navedenih uslova i zakonite metode sklapanja braka, naravno da će i muški i ženski kandidati braka svim silama nastojati, da budu što više uljudni, če­ stiti i pristojni. A danas se kod nas na ovo toliko i ne pazi i ženi ne odaje dostojno poštovanje. Promotrimo li objektivno i nepristrano, uvidjećemo, da je naš način ženidbe vrlo smiješan. Kada ženi kupujemo i jedan prsten, biramo robu, i dokle taj prsten pokazujemo stručnjacima na ocjenu, samu ženu ne upoznajemo! Zapravo je kod nas logika bankrotirala! Naša je metoda zaključivanja braka, apsolutistična i nazadna. Mi se uopće ne držimo uvjeta, koje šeriat propisuje, za pravovaljanost braka. Šta više, uvjetovani brak, koji je i po mezhebu ImamiAzama dozvoljen, kod nas još nije uobičajen. U više slučajeva sudija bez promišljanja dva »mehra« od­ ređuje. I tako nemilosrdni muž, nakon što je pro­ živio trideset i više godina sa ženom i dobio više djece i unučadi, bez opravdanog razloga i zakonske norme (podloge) on je napušta, davši joj u ime hranarine neku neznatnu svotu. Mi se u našem bračnom pitanju ne držimo šeriatsko-pravnih i civilnih za­ kona i zato naši porođaji, a osobito razvodi braka dolaze u veliku zbrku. Neki imami-neznalice i šeri- �Страна 266. »ГА ЈР Е Т « atske sudije staroga kova — čast iznimkama — skla­ paju vjenčanje na vjenčanje. U tome nedoličnom poslu iznalaze se krivi svjedoci, koji, objedujući ženu, da je učinila preljub ili muža da je ženi grdio sve­ tinju, daju povoda razvodima i uništavaju cijele po­ rodice. Jedna zajednica i jedna država i nacija treba da se stide od ovakih skandala. Zbrka, nered i anarhija koje, žalibože, vidimo kod naših šeriatskih sudova, u stvari sklapanja i razvoda braka i uopće drugih pitanja, koja su u vezi sa brakom, u veliko doprinose kvarenju narodnih interesa i opadanju same nacije. Ja mislim, da nije tako teška stvar, jednom za uvijek dokrajčiti ove nazadne i štetonosne metode. Svaki musliman bez razlike narodnosti i državne pri­ padnosti, u onom mjestu, gdje se sklapa brak, treba da mogne pred civilnim sudom osobno i sa zvaničnim svjedocima svečano sklopiti brak, odredivši u spo­ razumu sa svojom budućom drugaricom života, vi­ sinu dvaju »mehra« i druge uvjete, koji,se na brak odnose. Ovo je jedina forma zaključivanja braka, koju naš uzvišeni' šeriat propisuje. Ako se pak ovi naeiiv>ustanovi, paragrafi našeg šeriatsko-civilnog zakona neće omogućivati, da se u bračnim pitanjima vode smiješni procesi odnosno ustanovljenja identiteta. Zvanična, pred sudijom le­ galizirana uknjižba potpisa, dovoljna je za sve. Kod nas se u jednom izmišljenom procesu radi ustanov­ ljenja identiteta, prakticira jedna metoda, koja hi­ perbolički omogućuje svemoguće zloupotrebe i mal­ verzacije. Šeriatske sudije! Otvoreno vam velim, da su te vaše metode oprečne šeriatu. Jer, Islam najstrožije zabranjuje svjedočanstva o identitetu u tim smiješnim tobožnjim parnicama. Vi sa takovim bi­ zarnim metodama vaše mahkjeme (šeriatske sudove) pretvarate u utočišta običnih laži i za to ste odgo­ vorni prema utemeljitelju šeriata, N a j v i š e m s u ­ d i j i na svijetu! Sada pređimo na naše svadbe. Svadba je kod nas uzrok i početak velikih tro­ škova, zbog čega se upropašćuju mnoga dobra i imanja. Osobito po selima mnogi zbog toga ostaju bez igdje ičega, prodavajući i zadnja dva vola i svoj plug; a povrh toga zalaze i u ogromne dugove. I sav se taj novac uništi i potroši za jednu noć. Kada se svadba svrši u ruci i kući nove porodice ne preostaje ništa. Pa da li ima smisla i logike, ugostivši i počastivši neke parazite, prijatelje i susjede, kroz jednu noć uništiti sve svoje imanje? Nije li korisnije, uredivši ceremonije svadbe, sa jednom pristojnom gozbom bez alkohola i svirke, proslaviti tu noć, a višak svote koja će se uštediti predati u ruke mladencima, kao potporu za početak njihove bolje budućnosti? Da Број 17. reknemo onima, koji nas ne poznaju, kako se kod nas muž i žena upoznavaju na prvi dan svadbe, zacijelo bi nam se nasmijali ili možda u to ne bi povjerovali. Kako su nevaljali naši običaji, kao »stidnja«, »knijenje«, izlaganje mladenaca hiljadama pogleda, napadaj kojekakvih individua sa bezobraznim i gru­ bim pogrdama na novooženjnoga, te nakon prve bra­ čne noći, ukazivanje nekih predmeta, koji pripadaju bračnom paru, prijateljima i strancima, onda pijanka i svirka svirača i čašćenje ovih svemogućim vrstama alkohola od strane razuzdanih djevojaka i t. d. i t. d. Iskorjenimo što prije ove nelijepe metode i uređujmo naše društvo malo više liberalnije prem a duhu vre­ mena, malo ozbiljnije prema ekonomskim i socijal­ nim potrebama, te malo više prilagođenije zahtjevima jednog ozbiljnog modernog života. Nesavremenost naših životnih metoda nas muslimane i Turke upropašćuje. I mi uzroke i faktore naše dekadence tra­ žimo u nesređenosti naše države. A u stvari, država opstoji sa narodom, narod sa porodicom, a porodica sa brakom. Ako se brak bude i dalje sklapao po do­ sadašnjoj smiješnoj i štetnoj metodi, n i država ne može biti na čvrstim fundamentima. Evolucija mora početi iz malih pitanja sređenosti porodice i odnošaja bračnih parova. Koliko god budemo jaki u državnom pogledu, ako nam naša socijalna zgrada, naša po­ rodica ne bude dovoljno čvrsta, prijeti nam opasnost rasula i propasti. Moćna Francuska h rli u vrtlog dekadence naj­ više zbog toga, što su tamo metode zaključivanja braka do skrajnosti nevaljale i toliko oslabile, da se svakim danom kod Francuza opaža sve viši manjak u porodu. Zato Francuska Republika ne može da izdrži u borbi i konkurenciji sa Njemačkom. Još mi je ovdje primijetiti, da se kod nas i muški i ženske vrlo rano i još u djetinjstvu vjenčavaju. Bračni parovi u ovim djetinjastim godinama nisu u stanju razabrati dobro od zla, a osobito nisu u stanju, da shvate teške i zamašne strane životnog pitanja. Osim toga i tje­ lesna je konstrukcija pojedinaca u ovim godinama vrlo slaba te od ovako ranih i brzih brakova, po­ javljuju se mnoge socijalne i higijenske nedaće . Ovaj predmet treba potanko ispitati, separatno sa medicinskog i separatno sa socijološkog gledišta. A ovom se dade lako pomoći: Kao što je to uvedeno u svakoj kulturnoj i civilizovanoj zemlji, i kod nas treba zakonom odrediti minimum godina, u kojim može i muškarac i ženska stupiti u brak. Po uzoru Napoleonova Codex-a, koji je prvi u Evropi fiksirao taj minimum godina, na Zapadu su i svi drugi evropski zakoni odredili granice tih godina, da svoje rase i narode donekle očuvaju od degenerisanja i propasti. �Број 17. T A J PET« Јово Р. БошковиК: Страна 267. Јово Р. БошковиК: РАЗОЧ А РА Њ Е... СУМОР И СЛУТЊА. Moja душа кроз смрт тражи мира ; Доста je било презреног живота, — Сада ме све вређа, жалости и дира — Другога света жељан сам лепота. Тихи сумор данас на душу ми пада, И док небо сиво плаче монотоно Срцем мојим амор страве влада, A његов ехо одјекује боно. Живота су мога жице искидане, Лепих идеала снови покопани, — Срца ми не могу залечит’ се ране О како су тужни ови бедни дани. Знам, да младост хуји брзо као река, И да je кратка овог’ света срећа, У целом животу, да нећу наћ’ лека, Ал’ нпак тражим све што ње ме ceha. Илузије пусте све су, све су наде; Надајућ’ се увек бољему животу, Доживјећу само бол’ јад ил’ срамоту. Незнаним путима с’ чежњом лутам ja, Тражећи њено биће или сен, Ал’ нигде срећа бар час да засја. О, Боже зашто мени патње даде, Јер отров јаднога живота у свету, У првом младости ja окусих цвету. Можда док живим бићу роб, И у машти ће ме морит’ поглед њен Све док не легнем у вечити гроб. Ђ орђе јефтановић: КРАСОТЕ ЛЕТНОГ ЈУ ТРА . јутрос, — У мирису планинске свежине Са осмехом благим, тихим Гледао сам у даљине Свих красота летног "јутра Са помисли: да ће сутра — Здрава, крепка душа моја Усред мира скромно бдити И бол срца уцвељеног У осмеху благом вечно крити. Гледао сам цвеће, — шуме густе И прерије љупке, красне, A у души жеље пусте \ аху ми слике јасне, — >03 светлост зоре рујне ,_i3 мис’о маште бујне ■ лепе иопут снова — 1евојчета једног чедног. . . . - пуно смеха — Тиха песма шума, гора, Бесна игра дивног мора; Цвркут птица, ехо звона, Громка вика чобанчади — Радост, срећа милиона живих бића земног света — Mojoj души годи, моме срцу слади!. Edmonđ Demolins: NA ČEMU SE TEM ELJI SUPERIORNOST ANGLOSASA. — Prevodi Hidajet K u l i n o v i ć . — Prvi čin: Sticanje nađmoćnosti Lasa nad Keltima. Lasi su se naselili u Veliku Britaniju u petom vijeku po Hristu i to na jugu rijeke Temze (Tamise), gdje se proširi njihovo ime Wessexa t. j. zapadnih Lasa, Lussexa t. j. Južnih Lasa i Essexa t. j. Istočnih Lasa. Oni potisnuše bretonske Kelte, koji su kao polupastirski narod slabo vezani za zemlju. Kelti, koji su više sanjalice nego rađeni, pokušaše da se utješe opijevajući svoj poraz koji su držali slavnim. Tako je postala epska legenda Kralja Artura i vitezova »Okruglog stola«: (njemački Tafebrunde). Las je oprečno Keltu u glavnom takav zemljo­ radnik, koji je zbog geografskog položaja svog prvo­ bitnog prebivališta jako upućen na kulturu zemlje. Kao takav on se čvrsto nastani na svojoj krčevini i sagradi svoj dom u sredini svoga posjeda. Njegov je ideal, da osnuje jedan zemljoradnički posjed, na kojem će jednostavni partikularista biti neovisan od �Страна 268. »Г A J P E f « svojih susjeda i političkih vođa. Čak ni Alfred Veliki nije bio u stanju da povede u rat Lase, dok to oni ne bi želili i procijenili, da se taj rat isplaćuje. Autoritet saskih vođa je ograničen, jer ih narod bira u čemu se može nazreti prva i pradavna klica ispostavljanja njihovog samoupravnog sistema. Može se također nazreti klica današnjeg parlamentarizma u njihovim tracionalnim sastancima puka (Folkmot) i zborovima pametnih i odabranih ljudi (Witenagomot), na kojima je mogao svatko prisustvovati. Ovaj ne daje ni vojničkog plemstva ni aristo­ kracija po rođenju. U ovoj se sredini stvaraju poje­ dinci, koji imaju jednaka prava i neovisne posjede, a koji nisu podređeni jedan drugom, obratno onom stanju, koje feudalni sistem stvara. Pravda je također od političke uprave neovisna. Pravosudna je uprava organizovana među susjednim posjednicima, u čemu se nazrijeva početak institucije porote, koja je čisto saskog porijekla. Sve se ovo u mnogo čemu razlikuje od .onoga, što su franačke vođe udruženi s Galo-komanima uveli na kontinentu Evrope. II. čin: Predominacija (pre\da!st) Sasa nad Anglima. U šestom vijeku po Hrištu Angli, koji doploviše s ističiiih padina Schleswl^a nastaniše se na sjever­ nijim obalama V elike'Britanije. Oni potisnuše Bre'otone i osnovaše veliku Kraljevinu Northumbriju. Po­ slije se spustiše prema jugu rijeke Temze, gdje obra­ zovaše drugu veliku državu Merciju. I ako su sposobniji od Kelta za poljoprivredu, Angli u tome izostaju iza Sasa. Dok sasi zauzimaju samo one površine zemlje, koje su u stanju obra­ đivati, Angli se šire u velikim dimenzijama, jer su oni naklonjeni da velikim prostorima iz daleka upravljaju, nego da male površine kao zemljoradnici eksploatišu. Gornja je okolnost prvi razlog njihove slabosti. Oni imaju još i drugi razlog u svojoj našljednoj ari­ stokraciji, Jazbina, Ethelima i Ethelingima. Socijalna nauka u detalje razjašnjava razlike Anglo od Sasa, ali se ja zadovoljavam običnom konstatacijom. Oko ovog plemstva okuplja se brojna okolina pouzdanih i vjernih drugova, koji obrazuju neku vrstu patriarkalnog plemena. Ova plemena su u isto doba izvor i moći i slabosti svojih vođa, jer da ih održi u pokornosti i da im mogu češće dijeliti pljačku, vođe moraju da nadalje prošire svoje pobjede i upravu. Kao pošljeđni razlog slabosti ovih vođa može se istaći okolnost, da ovo nasljedno plemstvo mora posjedovati ogromne prostore zemlje, da bi priho­ dima moglo uzdržati svoje privrženike. Na taj se način njihovi posjednici ne vežu i ne ustavljaju na svojim posjedima obradivajući ih kao Sasi. Oni po­ sjede smatraju monetom za nagrađivanje usluga 1 uzdržavanje u Ijenosti grupe pouzdanika. fepo] 17. Time se razjašnjava brza propast Nothumforlje: ona je kroz 250 godina uništena. Poznato je. kako je pod upravom Egberta pala država Heftorehija pod dominaciju Sasa. Alii on Angle ne podčiniše saskoj upravi i činovnicima iz prostog razloga, što i oni sami nisu imali dobro raz­ vijenu političku moć i što je njihova snaga ležala u njihovom privatnom životu a ne u javnom. Oni ne pokazaše volju da kao Francuzi i Špa­ njolci upravljaju pobijeđenim narodima. Njihov je ideal u upravi bio izostao federativni sistem. Na ovaj način Sasi stvoriše prve ujedinjene Engleske Države. Oni su tako malo težili da obrazuju državu tipa velikih imperija, da se njihov Kralj i dalje nazivao: »Kralj Zapadnih Sasa«, premda je bio gospodar cijelog ostrva. Premda Sasi ne naturiše svoju političku upravu Anglima, oni na njih uticaše u socijalnom pogledu i to pomoću svoje superiornosti u privatnom životu sposobnosti u radu i kolonizaciji. Oni po­ stepeno okupiraše široke prostore, koji su Angli po­ litički držali. Na ovaj način oni saksoniziraše Angle, kaošto njihovo potomstvo u Sjeernoj Americi danas asimiluje iseljenike iz kontinentalne Evrope. Sadaš­ njost nam razjašnjava prošlost. To je pretapanje, koje nam tačno tumači izraz »■Anglosasi« a koji je u svima jezicima usvojen. III. čin: Prevlast Sasa nam Dancima. Sasi ne ostadoše dugo vremena u miru; 867 go­ dine po Hristu pojaviše se gusari iz Danske. Oni zauzeše zemljište sve. do Temze, na koja su bili na­ stanjeni Angli, dok ih Sasi sedam godina zadržaše u prodiranju. Nije mi namjera, da ovim recima postavim pre­ ciznu socijalnu genezu ovih danaca, koju je g. Henri Trouville u navedenom djelu tačno prikazao. Do­ voljno je, da na ovom mjestu konstatujem, da su to bili obični gusari, koji nisu navikli, da se na jednom zemljištu stalno nastane i da ga obrađuju. Oni su se zadovoljili organizacijom vojničke okupacije i živjeli su od redovitih ili samovlasnih nameta, koje su nepob jeden om narodu nametnuli. Sasi su se, kao i ostalo stanovništvo Engleske, podvrgli Danskom militarizmu, jer se obični seljaci lako ne odupiru pravim ratnicima. Samo se Sasi ne povedoše za Bretonima i ne napustiše zemlju, koju su obrađivali. Na taj su način mogli čekati zgodnu priliku, koja se pod Alfredom pokaza. Onda Sasi preduzeše ofen­ zivu i oslobodiše od Danaca najprije svoje zemlje, pa onda i one, koje su Angli posjedovali. Danski gusari budu izbačeni iz Engleske. Saska je rasa još jedanput triumfirala na cijelom ostrvu pomoću su­ periornosti seljaka stalno naseljeni na svome po- �Број 17. Г A Ј Р ЕТ. Страна 269. sjedu, nad običnim ratnikom, koji vrši vojničko- običaja u potpunoj njihovoj čistoći. Ta je zbirka gla­ sovita »Covimon Saso-Opći zakon«. Ovaj zakonik političku upravu u pobijeđenoj zemlji. Međutim Šasi još nijesu bili na kraju svojih udara uske granice političkoj upravi sa ličnom slo­ muka. Nakon 50 godina u 994 godini po Hristu na­ bodom i porotom u sudstvu. Šasi još nisu bili na kraju svojih muka jer se stupa jedna druga najezda Danaca, koji nijesu bili u tolikoj mjeri pljačkaši kao prvi, ali koju su bilf je dizao novi vihor na horizontu. Sada je imala da politički bolje organizovani. Njih nazivaju »redovnim nastupi invazija Normana. Dancima«, čije je porijeklo i socijalna formacija u III. čin: Prevlast Sasa nad Normanima. detalje prikazana u spomenutom djelu g. Henrija de Normani su malo usavršeniji Danci. Oni su se Troavillea. usavršili feudalnim sistemom, koji su sa vojničkom Ovi Danci nijesu imali druge socijalne koncep­ hijerarhijom poprimili u Normandiji. cije, nego da se konstituišu kao vladajuća kasta i Oni iskoristiše odlazak Danaca da preplave da redovito žive na račun pobjeđenih i njihovog rada, Engleske pod vodstvom Viljema Osvajača. kako su to Turci sa svojim hrišćanskim podanicima Poslije kraćeg otpora Šasi priznadoše Normanradili. Dakle i ovo je bila jedna obična politička sku monarhiju, kao što su malo ranije priznali i pobjeda, a ne solidno useljavanje u pobjeđenu zem­ Dansku, tražeći jedino, nfjk ih puste da rade u miru. lju. Oni nastaviše postupati i prema Normanima kao Šasi su, kao ljudi od posla i dobri praktičari, ljudi od posla i dobri praktirači. Oni su uvijek pri­ u prvi mah bili u dobrim odnosima sa Dancima. Oni pravni da se odriču izvršne vlasti, dok im se zagapredpostaviše da pod imenom »Dancgelda« plaćaju rantuje nezavisnost privatnog života i javna sigur­ . kao porez izvjesznu sumu novaca, koju su utrošili, nost, što oni smatraju najvećim dobrom u životu. da su rat preduzeli. Princip Sasa je bio uvijek, pa Još i danas u Ujedinjenim Sjevernim Američkim i danas, da se bore, dok se ta ђрг]к* ne bude ispla­ Državama Anglosasi pokazuju želju, da političke i ćivala. Dok su im god zemlju ostavljali oni su uvijek-- upravne poslove gradova prepuste Nijemcima i Irci­ voljeli plaćati danak, nego da pjeduzimaju borbu. ma, a menuelne radove pridrže za se. Šasi u ostalom i inače ne žeji, da vrše kakvu poliNažalost Normani nisu dugo vremena poštivali tičku moć. , ?r£^kaV}SjOs]t Sasa. Bande avanturista regrutovane u Obrađujući svoje posjede u miru, Šasi su uvijek Francuskoj, a koje je Viljem za sobom povlačio, očekivali pogodnu prilikih Ta se. je prilika tako pri­ kratko rečeno ljudi s koca i konopca (danas je sastav rodno i fatalno pokazivala. Ta-še je prilika pojavila ove armije dovoljno poznat) imali su jedini cilj, da kao rezultanta današnje situacije tako brzo, da isto- sebi prisvoje što više zemlje kao leno, a ne da je rija čak ne poznaje detalje đdgađaja, nego samo obrađuju, nego da stanovništvo eksploatišu. Engleske konstatuje samu činjenicu. Istorija konstatuje da su nam gruntovne knjige jasno prikazuju kakom su se Šasi okupili oko nekog nepoznatog Howna i po­ pažljivošću Normani uredili gruntovnice u Engleskoj bunili se protiv Danaca, pa ih preifia ejeveru iz i kako su obradivo zemljište među sobom podijelili, grada u grad potjerivali, dok Danci nijesu najzad mo­ ostavljajući Sase kao obične radnike na zemlji. rali u smanjenom broju napustiti u lađama Englesku Onda je među Normanima i Šasima započela iz i vratiti se u svoju staru domovinu. Augustin Thierry dana u dan jedna neprekidna borba, koja je više opisujući ove događaje nadodaje: stoljeća trajala. Normani su se borili, da posjede za­ »Nažalost patriotski su podvizi ove armije, danas drže u svojim rukama te da i dalje eksploatišu saske toliki tumač, da se čak ni ime njihovog zapovjed­ seljake, a Šasi su se borili za nezavisnost privatnog nika ne zna.« života. To je ona karakteristična tamnost, koje obavija Šasi su u pet tačaka formulirali svoje temeljite gotovo uvijek sve ustanke pravih seljaka. Ovaj nam zahtjeve: brzi uspjeh Sasa pokazuje, da su Danci izvršili samo 1. Da mogu slobodno prenijeti svoja dobra na političku okupaciju u Engleskoj, a da se tamo nijesu svoje našljednike; 2. Da plaćaju samo onoliko po­ čvrsto nastanili. Nastaniti se čvrsto u jednoj zemlji reza, koliko po zdravom razumu mogu snositi; 3. znači, da se izvjesna površina te zemlje obrađuje. Da mogu međusobne odnose po starim saskim obi­ Dakle je Engleska, od sjevera do juga još je­ čajima uređivati; 5. Da mogu suditi onima, protiv danput u isključivom posjedu Sasa, jer su ti mali kojih se budu Normani žalili. Ne samo što nisu izašli u susret ovim zahtjevima, seljaci dobro radili. Šta oni uradiše, kada su postali gospodarima nego su normanski kraljevi nastojali, da u Engleskoj uvedu tip velike apsolutističke monarhije, te da pod situacije? Oni odmah svečano nanovo proklamovaše svoj zaštitom tako države opljačkaju dobra i saskih Se­ samoupravni sistem i razjasniše ga zbirkom saskih ljaka i normanskog plemstva. �Страна 270. Број 17. Г АЈРЕТ« Ovo se je plemstvo mnogo razlikovalo od aris­ posjeda i lične slobode te kazneno sudstvo čak i za tokracije u Francuskoj, jer dok je kralj u Francuskoj smrtnu kaznu po izabranicima , to jest po Saskoj poticao od tamošnjeg plemstva, u Engleskoj je ari­ poroti. Iz gornjih se redaka vidi, kolikom su ustrajnošću stokracija poticala od kralja. Jedan Francuski plemić samo je reći kapetinskom kralju ovo: »a ko Te je ►žilavošću ovi neukrotljivi seljaci ostali vjerni svo­ napravio Kraljem?« Engleski je Kralj naprotiv mogao jim tradicijama i doveli ih do pobjede. reći normanskom plemiću ovo: »Ko Te je napravio Ove su institucije morale pobijediti, jer su i sami grofom?«, a da taj skorojević i nikogović moradne Normanski plemići bili primorani, da zatraže pomoć oboriti glavu. od Sasa u svojoj borbi. Oni su jačinom privatnog U to istorijsko doba izgledalo je, tada i Engleska, života bili dakle opet najjači: oni su još jednom po­ prije Francuske i Španije, gredi tipu velikih cen- bijedili. Saski narod je nanovo zauzeo položaj koji mu pripada; on je opet uveo samopravni sistem u tralizovanih monarhija Luja XIV. i Filipa II. Englesku još jednom spasoše ovi grubi seljaci, državnu administraciju. Šta više, Šasi su malo po malo asimovali norkoji su nepomično čuvali svoju grudu zemlje i stalno branili svoj tradicionalni »Opći Zakonik«. Tada se manske plemiće, jer su ovi bili presretni, da se ožene dogodi jedan neobičan događaj. & kćerkama Sasa, koji su se zemljoradnjom obogatili, U svojim povlasticama ugroženo normansko bi pokorili sirotinju, koja ih je pritiskivala usljed plemstvo bi primorano, da se radi odbrane udruži ^neprekidnih građanski ratova. sa Šasima, koje su do tog vremena prezirali i eks-, Pređominacija Sasa u Engleskoj nad ostalim ploatisali. fl 'rasama, bila je tako potpuna, da je u Engleskoj za­ Ovaj savez prouzrokova, da se poprimi neka vladao isključivo jedan saski jezik, jedno sasko za­ konodavstvo i saski Opći Zakonik. mješavina: »Velika Povelja«, Sas je na svim linijama pobjeđivao, dokazujući Velika je Povelja istodobno priznavala Opći Za­ konik Sasa i nezavisnost normanskog plemstva. Ovo time, da je socijalna moć superiornija od političke. Otada su iz dana u dan keltski i normanski se je dogodilo 1215 gbđine, kada je Ivan Bez 5 demenat bili potiskivani i uzmacali pred anglosaskim potpisao »Veliku Povelju«. Elementom. ; : ТГ.!v i'T Sada je za Sgse bio jedan neprijatelj Na temelju gornjih razloga danas Anglosasi preUklonjena je Kraljevska samovolja. Velika Povelja je ustanovila sistem legalnih osi­ vlađuju, ne samo u Engleskoj, nego na cijelom svi­ 14 guranja proti kraljevske samovolje: savjet od 25 vla- jetu. Ovom djelu je cilj, da razjasni onu socijalnu po­ stelića bio je predobrana za plemiće a parlamenat ulog saske tradicije. Ali su Šasi nešto još dragoci- javu, te da odatle povuče potrebitu veliku pouku. jenije izvojevali: neprikosnovenost zemljoradničkog D e n u n cijac ija i k n již e v n o st. Ima u našoj lijepoj i nesretnoj Bosni jedna vrsta ljudi, koji su uzeli patenat na patriotizam i koji taj stvoj patenat izrabljuju do krajnjih granica moguć­ nosti i idu tako daleko da tim svojim uzurpiranim patentom kleveću, denunciraju i ocrnjuju svakoga u kome vide jednu aktivniju i pozitivniju snagu, nego li je njihova uzurpatorska i antipatriotska, u pravom smislu ove riječi. To denunciranje se počelo uvlačiti i u književnost, ondje gdje bi trebala da bude naša (Nastaviće se.) nacionalna elita, pobornici duha i kulture. Nekoji anemični i impotentni književnici u svom. bijesu, što ne daju sami, navaljuju na svoje drugove, koji daju i koji su svojim radom stekli priznanje, i u tome bijesu, podmeću im austrijanštinu, denunciraju ih i. rigaju iz sebe sav talog i svu bijedu svojih jadnih i nemoćnih duša, samo da oslabe njihove uspjehe. Osi mtoga, što je taj uobičajeni metod nekojih inte­ lektualaca u Bosni neukusan i nemoćan do očaja, jer ee njime ne može pobiti umjetnička vrijednost ni �Бро] 17. Г АЈРЕТ, jednoga djela ako je ono ima, taj metod je najintelektualniji dokumenat, kako je nisko pala ljudska vijest i čovječije dostojanstvo ovakovih inteligenata. Zar će se kulturan čovjek baviti stvarima, koje su čista denuncijacija? Djelima se treba boriti i onom plemenitom utakmicom, koja stvara progres i kul­ turu, a ne zlobom i podvalama. Ovdje se radi o jednoj stvari, koju su meni podmetnuli iz jednoga jedinoga razloga, što sam uspio kao književnik i što nekome, koji ne može da stvara, taj uspjeh ne prija ili ga čak i muči. Meni to ni malo ne bi smetalo, jer, ja sam toliko jak da ovakove podvale susrećem sa smiješkom prezrenja i sažaljenja, ali ne bi htio dia ovoj podvali nasjedne koja čistija i naivnija duša, koja nije kadra da prozre te jadne intrige i te bolesne izljeve anemičnih i nemoćnih duša. Jedino stoga razloga pišem ove retke. U jednom broju »Pregleda«, književnog lisja u Sarajevu napisao je neki gospodin povodom moje kritike o knjizi g. Veselima M. Vukićevića u zagre­ bačkim »Novostima« doslovce оур: , »G. Vukićević je, o tome govori njegova knjiga, patio i duševno i telesno, lebdeo između života i smrti u doba kada je njegov nepozvani kritičar pisao patriotske pesme o borbi oko Dardanella i o pdbedama udruženih snage^ Njemačke, Austrije i Bu­ garske, rukopise tih njegovih pesama ima i danas jedan sarajevski knjižar«. Taj goepodin, koji je to napisao dobro znade, da su te pjesme ispjevali vojnici na fronti i slali ih »Ratnome Albumu« u Peštu i da je onda pokojni Dr. Patsch zatražio te pjesme od »Ratnoga Albuma«, i da sam ja po naređenju bataljonkomande morao te stvari odnijeti g. Patsch-u. Taj isti g. znade i to, da sam ja u isto vrijeme nosio tajna pisma peštanske jugoslavenske organizacije, kojoj sam bio članom sve do oslobođenja, kad je njezin cilj bio ostvaren i da sam s tom misijom dolazio i k njemu u njegov stan, pa ipak ide, da denuncira. Eto dokle dovodi literarni jal i pizma. Ali meni je svejedno. Ja imam jaku kičmu, koja se ne savija ni pred kim osim pred jednim idealom, a taj je poštenje i rad. Ja sam probio malo deblji zid, pa ću probiti i ovaj, jer idem naprijed svojim radom i svojim sposobnostima. Страна 271. Nisam nikada tražio nezasluženo uhljebije niti bih ga htio primiti, toliko imam ljudske časti i ponosa. Što se tiče knjige g. Veselina Vukićevića: »Uspo­ mene đaka narednika«, ja sam o njoj rekao svoj sud i na to imam apsolutno pravo. Protiv samoga g. Vukićevića nemam potpuno ništa, jer ga ne po­ znam i moj sud nije nikakav napadaj, nego čista analiza dokumentirana citatima. Zašto da napadam čovjeka, koga ne poznam? Ako mene radi toga na­ padaju i denunciraju i ako mi prijete čak i analizom moje drame »Bijesno pseto«, molim, ja sam ovdje i biću toliko uslužan da ću čak i poslati tu stvar u rukopisu, budući da nije štampana i budući da je potpuno nepoznata gospodinu, koji prijeti analizom. Još nešto. Moj napadač veli i to »da sam ja Krležin epigon, koji je naslijedio u pozi priznatoga književnika i ofanzivni duh svoga učitelja i da sam dobio Demetrovu nagradu, pri čemu su verovatno _odlučivali i neumetnički razlozi. I za jedno i za drugo mu opraštam jer ne zna šta govori. Ja sa gospodinom Krležom, s kojim sam u životu progovorio jedva deset riječi, nemam ništa zajedničkoga ni u ideoJegijUni u formi. Ja ispovijedam rasnu ideologiju, gosp. Krleža jednu sasma oprečnu ideologiju, ja se formom približavam samorodnom našem ekspresio­ nizmu, g. Krleža je krajnji naturalista. Što se tiče Demetrove nagrade, neka bude uvjeren g. na­ padač, da ja u žiriu za Demetrovu nagradu nisam imao ni strica ni amidže i da nikada ni s jednim od tih ljudi nisam ni riječi progovorio, a drugi su imali i veza i govorili su i trčali, pa ipak sam ja dobio. Natjecalo se je petorica autora i to sve pri­ znatih književnika, moćnih i u štampi i u javnosti, pa ipak sam ja dobio. Kakvi su to onda neumjetnički razlozi? A što se tiče moga ofenzivnog duha, vjerujte da sam ja to naslijedio od svojih otaca, a nipošto od g. Krleže. Ja znam šta hoću i šta ispovi­ jedam i zato sam uvijek spreman na obranu onoga, što hoću. Toliko velim na napadaj gospodina iz »Pre­ gleda«. Dobro je, da se jedanput pokaže pravo lice, da čovjek zna s kime ima posla. Vjerujte nitko ne cijeni svoje protivnike, koliko ja, jer znam, što ih bude više, da će biti i moj rad intenzivniji i moja otpornost jača. Ne volim literarnih prijatelja. Bog poživi moje protivnike! A. Murađbegović. �Страна 272. »Г A Ј Р Е Т« Гајретов Ш егртски Дом. Давна je жеља Гајрета, његових радника и пријатеља, да се оснује у Сарајеву поред ностојећих Гајретових конвиката и посебан „Шегртски Дом“. Одмах након Ослобођења, једна од главних годишњих скуиштина Главног Одбора Гајрета донијела je закључак, да се у Сарајеву нодигне и тај Дом. Услијед велике навале муслиманске омладине, да се ирима у средњошколске конвикте, и услијед повећања расхода на уздржавање тих конвиката, друштво није било у могућности, да досада ту своју корисну намисао оствари. Међутим Главни Одбор Гајрета поред свих издатака на досадање друштвене интернате, водећи много рачуна о изобразби шегртског подмлатка, закључио je ових дана, да у најкраћем времену успостави посеба,н FajpeTOB „Шегртски Дом“, у који ће бити цримљен већи број муслиманске омладине,- У ту сврху нађене су и просторије, које he се ових дана адаптирати, како би одговарале свим иотребама једног моДервЂг интерната. Главни Одбор обратиће се ових дана некојим установама и пријатељима, да га у остварењу ове намисли материјално помогну. Б рој примљених ђака у Г ајретове конвикте. Главни Одбо|) Гајрета ријешио je све приспјеле молбе за мјеста у конвшстима и за подјелу стипендија. Према тим ријешењима иримљено je до сада више 116 нитомаца у Гајретове конвикте него их je било при крају нрошле школске годинс. 1. У мушки конвикт у Сарајеву примљено je 135 питомаца 2. У женски ,, у „ „ je 63 „ 3. У мушки у Бихаћу je 57 у Мостару je 45 4. У „ у Тузли 5. У „ je 40 у фочи 6. У „ je 22 У све Гајретове конвикте примљено je 362 питомца. Нови Пододбор Г ајрета у Брези . Дана 21. августа 1927. изабран je нови пододбор Гајрета у Брези, у који су изабрана слиједећа г. г.: Предсједник: г. Хамдија Мандић, Прдпредсједник: г. Ибрахим Недопек, Тајник: I. Омер Хердо, Тајник: II. Ибрахим Велић, Благајник: I. Ћамил Карахоџић, Влагајник: II. Ариф Херцо. Надзорни Одбор: Ииг. г. Ибрахим Шаћирагић, г. Осман Херцо. Број 17. Шири Одбор: г. X. Хамид Кабадаја, г. Мустафа Имамовић, г. Мехмед Силајџић, г. Мехо Мамела, г. Рамо Шабановић, г. Ахмед Кулаглић, г. Мехмед Нефић, и г. Јусуфага Хамидовић. Како су нам и лично позната лица у новоизабраном иоДодбору, надамо се да he рад за Гајрет у току године у Брези надмашити све досадање нриходе Гајрету из Брезе. Билхајир! Одгода вучења Новипарске Добротворне Лутрије. Због расниса избора за Народиу Скуиштину, који се имају провести баш у време кад je требало да буде вучење Новинарске Лутрије, настале су потешкоће у растурању лозова, те би и технички било отешчано и само вучење и обавештаваље о резултатима вучења. Стога je, no одобрењу Министарства Пољопривреде и Вода од 24. августа 1927. год. број 34718/1, вучење одго,ђено и извршиће се од 15. до 28. јанура 1928. год. За само 10 динара, колико стоји један лоз Новинарске Лутрије, може се добити премија 250.000 динара у новцу, вила у ма ком месту у Краљевини, много згодитака у новцу и скупоценим иредметима (ауто и др.). Новинарску Лутрију препоручило je свим својим подређеним властима и надлештвима Министарсво Унутрашњих Дела актом у бр. 16741 од 27. априла 1927., a свим наставним заводима Министарство Просвете актом П бр. 5283 од 27. априла 1927. Интересовање за Новинарску Лутрију je велико у свим крајевима и у свим слојевима. Многи новчани заводи откупили су no 1000 лозова, a многе школе no стотину и више. Тако je Државна Женска Гимназија у Скопљу заузимашем дирекције и ученица одмах распродала 150 комада. Наруџбе лозова и даље прима: Ј у г о с л о в е н с к о Новинарско Удружење, Д обротворна Лутрија, Сарајево. Извештај извучених згодитака објавиће се у своје вреие и у нашем листу. Štamparija »Bos. Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »Gajret«. — Glavni 1 odgovorni urednik: Hamid Kukić. �Svaki musliman treba da kupuje samo Dl jer hualitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i J a j r e t " ). Tvornica Cigcirpopira S. D. illK O laj, Sarajevo, m ože se naručiti i р ге к о d ru štva .Gajret' u Sarajevu Сорајввска Банка д. д. у Сарајеву. Телефон бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улош*е на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет". a �P r e p o r u č u je m o Restauraciju i Havanu „EOSNiT u Kraljevici, Hrv. P rim o rje V eliko m o rs k o ku p alište.. — Posebna kuhinja za muslimane. — 45 pri­ vatnih soba. — Cijene umjerene. — Posluga solidna. U Pensionu cijena 70—75 dinara dnevno. Za mnogobrojni posjet moli и g -„ I S I 3n . 5 i z s . x a a . И Rrflće Bcišcigića Sarajevo trgovina muzikalija I materijala za pisanje 1 rlsanle. Bogata slova* rišle hrvatskih I srpskih knjiga Med. Univ. i i if. specijalista zubni liječnik SARAJEVO Jeftanovića ulica br. 1. Ordinira svakim danom od 9—12 sati prije podne i od 2 —6 sati poslije podne )есжа*сжа#сж£есжаесжоесЈГ>ежоесжоесжоесжзесжоесжзе1 vlasnik M eho H alilag ić. ГТШ Ш Ш ЗШ Ш З Čitajte ,Gajret‘! List .Gajret* jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi ,,Gajreta“ kao i cijela godišta iz prošlih godina mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjelite se Gajreta! VTTTTTTTTTTTTTTTT,»TT»TTTTTTT»VTTTTTTTTVTTTT � https://kolekcije.nub.ba/files/original/b7d39c42f444243cb210501d7ec6eb2d.pdf 22fc8860fb2842263a6af605a17392d5 PDF Text Text Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА 8А КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. С арајево, 16. септембра 1927. БроЈ 18. Ци]ена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђ ацп добивају лист у пола цијене код Главног О дбора или код Управа — Гајретових конвнкта. — САДРЖ АЈ : В. Тмуша; Т ри зе л е н а к р и н а (Драмска слика у једном чину из старије историје Босне). Хафиз A. Бушатлић: П р авн и п олож ај суп р у ге у брачном, имовинском и сљ едном п раву. М. Делибашић: H a п у ту (Пјесма). Разија Ханџић: Јесен ско бун цањ е (Пјесма). Вера Обреновић - Делибашић: Б ел и даш г (Пјесма). Вера Обреновић-Делибашић: '? (Пјесма). Војислав Гашић: Зн ам (Пјесма). Eđmond Demolins: Na čem u se te m e lji su ­ p e rio rn o s t A nglosasa (Преводи Хидајет Кулиновић). Ахмед МурадбеговиН: К ако се постаје д раи ату р г. Гајретов Гласник Нрослава рођендана Гајретова Иротектора Iber. Кра.в. Впсочанства Нрестолонаследника Петра у Гајретовим конвнктила. — Свечаносг у Гајретовом гушком Конвлвту. — Нрослава у Гајретовол копшкту у Тузли. — Нови Гајретови повјереницк. — Иододбор Гајрета у Зенпци. — Прплозн sa Гајрет у Бпхаћу. — 1’ајрегова забава у Бпхаћу. — Гај* ретов тефернч у Гацку. Псиравн! Књиге и листови. .„Европа и Васкрс Србије". — Вијенац. Уредник: Хамид Кукић. ... ... 1 1 ■ �шш i. ii simiičn fllicijsbi Kapital Din ZO.0OQ.0O0'RezervB. . . . Din Z.000.000 B nnka se b a v i sv im u b a n k o v n u s tr u k u s p a d a jn ć im p o slo v im a . O v la šte n a j e za trg o v a n je sa v a lu ta m a i d e v iz am a . Z av o d j e ta k o đ e r i p u p ila rn o s ig u ra n . O sniva, o rg a n iz n jo i ru k o v o d i k r e d itn e i p r iv r e d n e u stan o v e . O sniva i p o d u p ire ra z u e k u ltu r n e i h u m a n ita r n e u s ta n o v e . Gd čiste dobiti daje 10°ј, Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“ Sve d o z n ak e u d o m o v in i i in o s tra n s tv u o b a v lja B a n k a G a jre t n a jb rž e i n a jk u la n tn ije . U loške u k a m a ć u je n a jp o v o ljn ije , i is p la ć u je is te u sv ak o doba. g a a s B i j f i B B B B B B B B B B B B B E B i » п* јв е е и ј в в в в в в в в в в в в в в в в в саов(»оес*дестовслгз*етов(ШОвс2*ое(1ДГоеесгвгоесжо»<и»зесжавс*зес*зсеае<1вго«ес*ав<игоеслгосЈ8гзес*зесжае- dionica IШ i •СЖОСЖОСЈГ)* n ша •сж ас агсж о * općine grada Sarajeva Tem eljna g ia n n ic a 40,000.000— din a ra g a S ш Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, [filiale Sarajevo broj 2172 шз i шаf ШЗ _i Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. g • •сжо*сжо*сжг»елговсЈГ)#сигоосЈго*СЈгг)*сжоежо*сЈК)«г*го*елг5*с»о*сЈГО#сжо**сжослгг)* Q з �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 18. Сарајево, 16. септембра 1927. Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 Д. Ђ аци добивају лист у пола цијене код Главнот О дбора или код Управа — Гајретових конвикта. — Владислав Тмуша: ТРИ ЗЕЛЕНА КРИНА. Драмска слика у једном чину из старије историје Босне. — ЛИЦА: Омербег Љубовић младић од 25 година. Салих РобијевиВ, пропалр прбедник у Мнхоњачи. Хатиџа, његова жена. Осман, њихов син, 22 године. Мејрина, њихова кћи; девојка. Јусуф, рођак Салихон.^ Муратбег, дефтердар Абаса Мехмед паше. Ђулса, циганка. Јаничари. с Догађа се у Михољачи код 1'ацког. Доба XVII. век. Соба на кули СалИха Робијсвића. Намоштај сиромашан, али казујс човвка који je неклд био силан и богат. У дну прозори са гвозденим демирима. Лево тсшка врата са бравом. Десно обичпа старинска врата noja воде ‘у сиоррдцу собу. Пред вечер je. С а л и х и" М урЈатб ег седс на миндеру испод ирозора и нију кафуг 1. Салих — Муратбег. М у р а т б е г : Више се нс може чекати, Салихага. Ти знаш да девлет мора да стане иогом « а врат сваком одметиику. С а л и х : Ама како ћеш?! Вјошти су. Знаду да се добро крнју. Ти знаш шта сам ja све чинио, али не да сс Мустајбсг. Мудар j e . . . М у р а т б е г : Ти си поч’о с’ најтежег зсраја. Не мора бити баш први Мустајбег. С a л и х: Свеједно ти je што ћеш другим дохакати, кад им je он глава. М у р а т б е г : Баш и није тако. Dno, мисли се да се Мустајбог иајвишс пита, a да Хаџи Сулејманбег и син му Омербег само њега слушају. С а л и х : Тако и jec’, on je најстарРји. И док се Мустајбегу нс дође главе ne мореш их сапладати. М у р а т б с г : Вараш ctv Jec’,. Мустајбег je пајстари’. On се први и одмстпуо. Он потуче Абаса пашу код Автовца, a било би још горе да ми ни- јесмо имали добре пишапџије, те оборише ватру управо у буснје ђе су ови били. И ко зна били се пзмакли да им ne irorn6e Осмап јаничар. Пошље ^е Мустајбег био рад да сс прсда na тврду вјеру да му буде све опрошКено, ама onaj пајмлађи, icpOtT, ne да.Д^ели, убиће ra, иако му je амиџа, w Асамо и науми. ' a л и х: Ко би то poit’o! Па млад je он да за1прв’|еда. М у р а т б е г : Баш за то што je млад. On се заноси неким лудим жел>ама и мислима. Свез’о се с Власима и Шокцима. Хоћс, вели, да ослободи Босну од Султана! О а л и х : Види ђаура! М у р а т б е г : И jec’ ђаур док се с ђаурпма удружио, a ти зпаш да би опда зло било ако би се још и раја здр.ужила са пашим беговима који баш пријеко гледају na Стамбол. Onu веле, башка Османлијс, a башка Вошњаци. О а л и х : Ha зло су насадили. Могло би доћи до велике буне. М у р а т б е г : И бићс тако ако им не станемо у крај што прије. Раја he сс побунити, a тешко je кад се дигне кука и мотика. A то ne смије бити. Много има раје у нашем царству na ће онда и onu други дићи рогове. С а л и х : A јок! Прије Немо ми сви изгинути! Ево мене првог! М у р а т б е г : Е, од тебе се сад тражи да учиниш ono што треба да учиниш к’о Турчин. С а л и х : Хоћу ja, само ме научи. М у р а т б е г : K’o да ти то ne знаш! С а л и х : Алаха ми нс зпам! М у р a т б е г: Чини ми се да ти врдаш, соколе мој, ама чувај сс! С а л и х (изненађепо): Ко врда??! Зар ja ? !... Видио сам ja да ме ти дапас нешто ружпо гледаш, a не знам зашто. М у р а т б е г : Свс ми се тако чинн. Ниси, зар, тако луд да не знаш оно што се у твојој кући ради! �Број 18. ГА ЈРЕТ. Страна 274. . С а л и х : Ja не знам, Муратбеже, шта збориш! Шта се то ради у мојој кући? М у р а т б е г : Тешко теби ако сс прствараш! С а л и х : Тако ми дина ja нс зиам шта je то! М у р а т б е г : Баш?! Е, ево да ти ja кажем. Погледај ме у очи. Твоја шћер ашикује с Омербе rOiM. С а л н х (скочи; сав je запрепашћен): К о?!. . . Зар моја шћер?! М у р а т б е г : Jec’, баш она. С a л и х (са страхом): Аох! М у р a т б с г: Jec’, jec’, и ако ти не учиниш ово што ти паша паређује, оида си им ти јатак! С а л и х : Ако Бога знаш, шта то говориш?!. . . Ja јатак?! И ja одметник од Султана к’о они?!. . . A знаш ли ти како сам ja послужио дину и деглету?! М у р a т б е г: И Мустајбег je чинио то, a сно га сад! С а л и х : Би в а . . . и ja сам к’о он?! М у р а т б е г : Море бити, ама још не знам до краја. Тек, виђеће се! Сад je прилика да ср^покажеш ко си. Ето то, што ти рекох, ЈтстштаГ.-^е. Твоја Bjhep ашикује с Омербегом. On јрј долазн ло поћи, a и вечерас ће^јој доћи. To знам. Нисам чуо од тебе већ одугвог комшПлура. A треб’о си ти да ми то први ка^еш . Тек^.река! Што je било —• било! Твоје je сад да г£ н&мамиш у кул у,да-- 1 а ухватиш и свежеш. Убити т а не смијеик/Т?ад би ми то шћели не би сад тражшда^тебе. Паша хоће да га има жива у рукдм» и дајга држи к’о таоца, да би и ону двојицу лакше ујхватио. (Ди^е^сО:).Ј Ja сад идем. С војском смо на Јовалшв^бгау. По акшаму ћемо n a q n под Михољачу. (Полази.) 1 С а л и х (заустави ra): Ама причекај још мало, дина ти! Ти Meiie'R’o да у главу удари. Дај, научи ме, реци како ћу! М у р а т б е г : To је*твоје како ћеш. Смисли. Уздуриши. Да видимо јссичли прави Турчии, или си муртат. Само знај ово: — или ћу ja ноћас имати живог Омербега, или ћу све твоје лобити. Так’а ми je заповијед. С a л и х: Нисам никад био ђаур, ни муртат, a ни хајдучки јатак иа нећу ии сад. М у р а т б с г : Е, виђећемо! Послужшп ли и сад девлету бићеш прави бег. Два’ест читлука у гатачком пољу биће твоји. A ти му можеш дохакати. Да видим јеси ли баш знао за тај ашиклук. С а л и х : A колико ми рока дајеш? М у р а т б е г : Ова ноћ ти je рок. У сабах или си бег са два’ест читлука, или ћеш висити о првој грани, и ти, и сви твоји! (Излази). С a л и х (за њим): Муратбеже!. . . 2. Салих — Хатиџа. С а л и х (застанс). Нећс ни да чује! (Стоји неко врсмс у нсдоумици na онда оде журно десним вратима): Хатиџа! Хатиџа! X a т и џ a (новири): Шта je, Салихага? О а л и х : Уђи, нсма нико. X a т и џ a (уђе): Зар je отиш’о? С а л и х (љутито; узрујано): A што ти мени ниси рекла да Мсјри долази onaj муртат, Омербег? Je ли? ft?J Х а т и џ а (претвара ce): Ко ти je то рек’о?! С a л и х: Не прстварај ce туј! Рек’о ми je onaj, ко. je сази’о нрије мсне. Муратбег ми je рек’о! X a т и џ a (престрашено): Аман! С а л и х : Ето видиш да си знала. Ти тамо са lnhcpicoM снујеш, a ’вамо меии глава у торби. Дефтсрдар ми je рек’о или да ухватим О мс^ега жива, или ће он нас свију нобити! Х а т и џ а (свали ce на миндср): Аман! Шта ћемо сад?! С а л и х : Шта ћсмо?! Нећу, зар, нуштити да нас убију ради једног муртата! X a т и џ a: Па да кажем Мејри нека га одбиј е. . . С a л и х: To си joj трсбала одмах рсћи, нрије нсго што су дознали пашини људи, a сад je доцно. To да ниси нипошто учинила. Х а т и џ а : Него? С a л и х: Сад ме питаш! J a ’вамо уговарам како да их памамим и похватам, a ви овде свезали %шиклук! Муртата ми пред кућом кријеш! И сад немам куд, или да погинем к’о јатак, и ja и ви сви, или д а ' освјетлам образ и свима кутаришем л^идот. Х а т и џ а : Узећеш гријех на душу ако убијеш Омербега. С а л и х (тђзесече): Шта гријех?!... Шта туј збориш?! Х а т и џ а : Па шта ћеш, Салихага, ако Бога Знаш?! \ О^Глих: J a знам шта ћ у . . . Мислиш да ћу сад -тсбе питати?!. . . Хајде, реци ђеци да ћете вечерас ићи иа сијело код Јусуфа. Звали су нас да мијешамо пекмез. Идите одмах. Нс чекајте акшама. Х а т и џ а : A ти, Салихага? С а л и х : За ме не води бригу. X a т и џ a: И баш хоћсш да учиниш што си наумио? С a л и х: To су моје ствари!. . . A виђсћу. . . Нс знам. . . Смислићу c e . . . Ама ни ријечи о овоме ни Осману, ни Мејрими. Јеси ли чула? X a т и џ a: Јесам. С a л и х: У памет ce. Речеш ли; поиграла си ce с главама нашим. Сад ce добро у памет! (Пође). X a т и џ a: Куд ћеш? С a л и х: Имам посла. Х - а т и џ а : Кад ћеш доћи? С а л и х : По акшаму, одмах. Нек има жара у мангали, a за друго iie бригај. Пошље ћу доћи и ja тамо да вас доведем. (Оде.) з. Хатиџа, затим Мејрима и Осман. Х а т и џ а (замишљспа; остане нско врсмс сто-. јећи): Аох! Шта he сад бити с пама?! (Поћути пско врсме na зове): Мејро! М с ј р и м a (уђе): Ево мс, Мајко! 0 с м a н (стуии): Je ли ко звао од амиџе? М е ј р a: Што си ме звала? Х а т и џ а : Јесте. Звала сам те то да ти кажем. Бабо нам je рек’о да одмах идемо тамо. М е ј р и м a: Зар пријс акшама? X a т и џ a: Jec’, тако je peic’o бабо. 0 с м a n : J a нсћу да идем. X a т и џ a: Него ђо ћеш? �Г A Ј Р Е Т< Број 18. О с м а н : Имам носла. М с ј р и м a: Нећу ни ja, Majico. X a т и џ a: A. што? . . . Шта вам je? М е ј р и м а : Па знаш. Вечерас јс његов вакат да дође. Х а т и џ а : Нећс он доћи всчсрас. Дозно je nama д а с у они сва тројица у овом крају. To знају и они na hc сс причувати. М с ј р a: Свс’дно ми je! Нећс они њега моћи ухватити, јел’де, Османе? 0 с м a н: Никад им онај coico нсће пасти шака! М с ј р и м a: Да зиаш, мајко, како се on зна вјешто прсобући. Неку вече ja га чекам, a наиђе један сељак и hepa товар дрва na магарету. Док сс устави пред нашом башчом. Тек сам га онда позпала, a магаре научено, na проћера само! X a т и џ a: Све je то лијепо, тек опет му се ваља причувати. М е ј р и м а : Зна он шта ради, мајко! 0 с м a н: Све ће им бити узалуд. Зна он и усрсд Гацког доћи na да га ne ухвате. М о ј р и м a: Ja ne могу ићи na сијело. Какосе on лаљутити. наљутити. , ћу?? Може Можс сс X a т и џ a: Нећс on ии доћи, кад ти кајббм, aбабо je наредио да сад одмах идомоч 1 М,с ј р и м a: Ja ш#1могу. Најбоље, Majico, рсци му да сам ja хаста. Х а т и џ а : To ти ne номажс. Видио je mv-'tnf здрава. ‘ Л , М е ј р и м a: Hc могуч,.. Жако hyл 4ч 0 с м a н: Пушти, Mcjpo. •Отићићемо li Js заједно с мајком. (Кришом joj намигне.) \ X a т и џ a: Е, тако! М е ј р и м a: Ето кад хоћ;с Осман оти1т X a т и џ a: Е добро, -ђс^цо! И ne ваља тите свога оца. Треба г<1 слушати. Ндсм lja, спремим, na ћу вас зовнути (Изађр.) Страна 275. ништа помоћи Абаса паши, с нама je цијела раја! М е ј р и м a: A je ли вам стигла џебхана? О с м а н : Само се још то чска. Доћи ће и то који дан. Добићсмо свега колико хоћемо, na и лушака, a и топ he нам стићи! М е ј р и м a: И менс ћетс оида повести. Ево, готова сам да пођем с вама куд год хоћете. 0 с м a н: Има нас доста. Виђећсш само шта he бити! Закукаће мајка Османлијама и њиховим чанколизима! М е ј р и м а : Како их само Омер не може да гледа! 0 с м a н: Он има добро срцо. Нимало ne дијели нас од раје. A нисмо ми Турци. Ако нам je вјера иста к’о и Османлијама друга смо крв. Башка вјера, али братство на сриједи! М е ј р и м a: Омер каже да треба да се сва браћа пложе. OcMft'H: A сад смо се доиста сложили. Цијела раја, 'без разлике, готова je да стане под барјак вмербега ЈБубовића. A онда, сестро, кад свршимо наш ттсЧ), онда ћеш му бити љуба! hfcT^HM аДстидљиво га погледа na онда naстави да забашури забуну): Како je само. лијепо слушати Омсра к а д \ 1рича о биткама. Ja прије нијссам пи знала да су Осмаплије друго, нсго ми, кли кад сам њега чула, онда ic’o да ми je нешго сшгуло пред очима, И зажалила сам за рајом ’лако je Омер Јкали. Сад пад i;ora од љих видим, мени се чини да си ти, брате. K’o да тебе гледам јадна н биједна. с м an: Тако и jcc’. Опи треба да су ти исто што и ja. Bpaha смо сви. Вјере су нас биле раздвојиле али од сад неће! Сал их и Јусуф.) Пређашњи, Салих и Јусуф. Осман — Мејрима. М е ј р и м a: Што ти ono рсче, Ормане, кад зпаш да he on доиста доћи? 0 с м a н: Смислио сам нешто. Отићи ћемо да се нико не сјоти na ћемо се искрасти. Мени ваља тамо што прије да га сачекаш. Није далеко одавле. М е ј р и м а : Како hem кад нс можсш сад попијети пушку? 0 с ма н: Вратићу се ja no њу, a можемо и за• једно довлс. Ти нас чекај овде, a бабо he отићи тамо, na можемо лијспо с њим разговарати баш овде у кули. Имам ja да уговорим иешто с њим. М е ј р и м a: Хоће ли бити шта од онога да ударитс na Гадко? 0 с м a н: Најприје ћемо на Автовац, док сс спрсмимо, онда na Гацко па остало редом. Показаћемо ми Османлијама шта су Босанди и Хердеговци. Hama je ово земља! М е ј р и м a: Омер кажс да je већ вакат. 0 с м a н: И jec’! Сви naum људи изгинуше no Маџарској, Московији и тамо no Анадолу. Hamu људи мисле да ратују за дип, a они ломе своје кости за Стамбол и Оултаиа. Куће нам се ископаше. Ама нећсмо вишс! Имамо и ми своју кућу! Омсрбег je приволио Мустајбега и свога оца да се спромамо na да свом силом ударимо. A овај пут неће С а л и х (смркнут je): Шта сте ви туј заграјали?! Хајте тамо; чека вас мајка. A ja ћу доћи но акшаму. Ј у с у ф : Па добро да мјешате пекмез! A биће весеља! Колико само има момака и ђевојака! Хајте, похитајте! О с м а н ^ а } Хоћемо, амиџа! Хоћемо! (изађу). С a л и х (сједнувши): Де, како ћемо? Ј у с у ф (такође): Тешко je то. Осим ако Мејриму не би iiahepo да га она намами. С а л и х : To не можс. Познаће no њој да нешто има. Ј у с у ф : Taico je! (Кратка пауза.) A, че!кај! Стани!. . . Ja сам сад нешто смислио! С а л и х : Реди брзо!.. Д а видимо ваља 1ли. Ј у ° У Ф : Ваљаће! Виђећеш! О а л и х : Е? Ј у с у ф : Ти велиш да ти je дефтердар рек’о да nama хоће жива Омербсга. С a л и х: To je ono! Да није тако ja бих уходио Мејру na га оида иза лсђа убио. He би се ни nar’o! Ј у с у ф : Ама ne можсмо га ухватити док га неђе не намамимо. Са сокака, или из баште, побјег’о би нам. �Страна 276. Г A Ј Р ЕТ. С а л и х : To je оно! Треба ra неђе у одају намамнти. Ј у с у ф : Па га онда изненада папасти и свезати. С а л и х : Jec’, ама како ћеш? Ј у с у ф : Лијено. Намамиће га неко. И он he доћи овде, у кулу. С а л и х : Мени се чини да га нико не би мог’о увести осим Мејре. Ј у с у ф: Па биће друга Мејра. Смислио сам ja! С а л и х : Како? Ј у с у ф : Колико he мени бити? С а л и х : Полу од оног што ja добијем. Ј у с у ф: Je ли саглан? , С а л и х : Дина ми нећу ти слагати! Ј у с у ф : Валахи?! Број 18. 0 a л н х: Валахи! Ј у ° у Ф : Е лијсно! Само ти сјсди туј; ja hy се одмах вратити. (Устаис): A јссу ли твојц отишли? С a л и х (дигне ce): Да видим. (Оде иа дссна врата). Ј у с у ф (ноглсда на ирозор): Салко', ено отишли су. Салих (врати ce иа гледа кроз прозор): Таман, у вакат. Ј у с у ф : Сад ти причскај. Ето мене. С a л и х: A шта си наумио? Ј у с у ф : Виђсћеш, и ако не речеш да сам добро смислио, онда, сво главе! (Оде.) 0 a л и х : . Е, 'лијепо! Хајде. Нохитај. Сад he акшам. (Свршиће ce.) PRAVNI POLOŽAJ SUPRUGE U BRAČNOM, IMOVINSKOM I NASLJEDNOM PRAVU.*) Po najboljim vrelima islamske pravne rrauke izradio: Hufiz A. Bušatlić, šerijatski sudac. Prema slovu postojećeg Ustava naša je zemlja demokratska. Načelo demokracije uslovljuju jedna­ kost svih građana pred ^a^ohom, dakle kako ljudi tako i žena. Uprkos tog načela, prema našenr pozi­ tivnom zakonodavstvu — дј koliko se ono odnosi na uređenje kako političkog* s jedne tiiko/ i bračnog, imovinskog i nasljednog prava s druge stt pravni položaj žene nije jednak pravnom položaju muškarca. Pored toga je položaj njihov, u koliko se odnosi na bračno, imovinsko i nasljedno pravo, sko­ ro u svakoj pokrajini naše države različito uređen, što je sve u protivnosti sa prihvaćenim načelom de mokratizma. Kakav je sadanji pravni položaj supruge u bračnom, imovinskom i nasljednom pravu u poje­ dinim pokrajinama i u koliko bi ga trebalo reformisati, izložiće u svojim referatima g. g. referenti1), a kako su propisi specijalno islamske vjere — čija je primjena za pripadnike te vjere Ustavom zagarantovana i za sudove obvezatna — malo poznati, to je meni u dio palo da svojim referatom razjasnim specijalno pravni položaj supruge muslimanke u pomenutim pravima po islamskoj pravnoj nauci. *) Kako je poznato u septembru o. g. održaće se treći Pravnički kongres u Sarajevu. Na tom kongresu raspravljaće se o nekoliko aktuelnih pravnih pitanja, a na prvom mjestu o gornjoj temi. Ovaj referat napisan je za Spomenicu tog kongresa. Pošto ta Spomenica ne dopire u šire slojeve našeg svijeta, a ovaj raferat po svojoj sadržini zaslužuje opću pažnju, g. pisac je bio ljubezan dopustiti, da se ovaj njegov referat objavi i u našem listu, kojeg naš svijet mnogo čita. Prim jedba redakcije. ‘) Referisanja o gornjoj temi primili su se ova g. g. uvaženi pravnici i to: g. Mihailo Jovanović, presjednik Kasacionog suda u penziji kao referent, a g. dr. Ivo Milić, profesor na pravnom fakultetu u Subotici, dr. Stanko Laajne, profesor Univerziteta u Ljubljani i pisac ovih redaka ao koreferenti. P isac. L" Pravni položaj supruge u bračnom pravu. Po islamskoj pravnoj znanosti već pri samom sklapanju braka žena uživa nesamo ravnopravnost spram supruga, nego i neki privilegij, koji se oči­ tuje naročito u tom, da muž po svom rodu i soci­ jalnom položaju u društvu mora biti dostojan svoje supruge, a ne i obratno, koja okolnost daje suprugi pravo tražiti i razvrgnuće braka u izvjesnim slu­ čajevima (kufv). Stupanjem u bračnu vezu žena ne gubi svoja individualna i građanska prava, nego joj se ona u braku još i pojačavaju. Ona u braku dolazi u polo­ žaj kućenice i odgojiteljice potomstva sa znatnim i jakim pravima. Njen je pravni položaj u obitelji više gospodujući nego li podložnički. U glavnom ona ravna sa nutarnjim dijelom kućanstva i u tom vodi glavnu riječ. Uz privolu i sporazum muža, kao kućedomaćina, supruga ima pravo i na zaradu. Nije joj zabranjeno voditi obrt i trgovinu, a može biti nastavnicom i učiteljicom, sudijsko zvanje zauzimati, pa i advoka­ tom biti, te uopće svaki posao dostojan ljudstva vršiti i u društvu se ravnopravno kretati. Šta više, žena može i mjenično biti obvezana i odgovorna i to bez privole muža. Supruga ima pravo — bez muževe dozvole — i na posjetu svojih roditelja i rodbine u ograničenom obimu, a nije joj dopušteno prim anje nerođačkih posjeta, niti pohađanje sumnjivih mjesta i lokala. Muž nad svojom ženom u glavnom ima nadzornu zadaću, a nipošto silu i neograničenu nadmoć. Što je njena vanjska društvena kretnja u najviše sluča­ jeva vezana za znanje i sporazum mužev, to ne �број i& .Г Д Ј Р Е Т , znači ograničenje njene slobode i prostu podložnost, nego očuvanje kućnog reda i poretka i ujamčenje čistoće bračne zajednice. Pitanje pokrivanja lica (hidžab) kod musli­ manki u društvenom životu i saobraćaju na vani, po islamskoj nauci nije onako strogo propisano, kako . je kod nas uobičajeno. Dovoljna je pokrivka slična onoj milosrdnih sestara. Na prvom mjestu je muževa dužnost biti ulju­ dan, Ijubezan i prijazan prema ženi (husni muašeret), a ne osoran i grub. U slučajevima prekršaja kućnog reda i eventualne neposlušnosti supruge, muž je može samo ukoriti, a nipošto mu nije dopu­ šten grub, ružan i bezobziran postupak sa ženom. Tjelesni napadaji i kazna nisu mu dopušteni ni onda, kada bi mu se žena iznevjerila ili kakav drugi pre­ kršaj počinila. Muž je dužan pristojno uzdržavati svoju ženu i to prema njenom društvenom položaju (nafaka) Г !bez prava traženja (od žene kakova doprinosi u kojem bilo obliku. Takvo uzdržavanje', ona ima pravo zahtijevati i sudh/nm? р & еж * Supruga ima pravo na takozvani »mehri-mua> đžel« od strane muža u bračnoj vezi, koji se sastoji uglavnom u nakitu dragocjenostima, [skupocijenom odijelu i sličnim stvarim a^rem a svom položaj) društvu, koji se može4! sudbeno realizirati. ( Ograničena Poligamija (teadudi zavdžat) u islam­ skom pravu istina u principi* je dopuštena, ali je vezana uz tako teške uslove za muža, da ih je skoro nemoguće ispunjavati, pa je ona u praksi vrlo rijetka kod nas. Poliandrija (mnogomuštvo) strogo je zabranjena. Vrijedno je ovdje napomenuti, cfaid našim kra­ jevima nijesu nikad postojali t. zv. »istočni, haremi«, koji ni na istoku nijesu bili produkat islamski, nego paganski. Mnogoženstvo kod nas nije ni vladalo u velikoj mjeri, pa je u najnovije doba postalo toliko rijetko da bi se moglo i zabraniti te eventualno dopustiti drugu ženu samo onda, kada prva toliko oboli, da je posve nesposobna za bračni život, a muž posje­ duje sve uslove za takovo dvobračje. Mješoviti brak (nikahul kitabijat) je dopušten i to samo brak muslimana sa nemuslimankom, koja pripada jednoj od po Bogu objavljenih vjera (kitabija-dini semavi), dočim je obratni brak strogo za­ branjen i kao takav ništetan. Prelaz ma kojeg od bračnih drugova na drugu vjeru (irtidad) povlači za sobom eo ipso presahnuće bračne veze, s tim, da žena, ako je to slučaj kod nje, gubi time ujedno pravo na uzdržavanje. A ako je slučaj kod muža, ženi ostaje pravo na uzdržava­ nje od muža kroz izvjesno vrijeme. Страна 211. Prelazom supruge na islamsku vjeru (ihtida) brak gubi svoju važnost, ako i muž ne pređe na islam, a prelazom muža na islam postojeći brak ostaje u važnosti. Široko pravo muža, da brak razvrgne bez ikakva razloga, skučeno je kod supruge, jer ona na razvrgnuće braka ima pravo tek tada, kada postoji koji od razloga za razvod braka, koji je prilikom skla­ panja braka fiksiran ili je uzakonjen. Kako to široko pravo muževo (pustiti ženu bez ikakva razloga) oni češće puta iskorišćuju, dapače i zlorabe, trebalo bi ga shodnim načinom suziti, ne dirajući u glavni temelj tog božanskog prava, kao što je ono suženo i kod supruga, koje na razvrgnuće braka imaju pravo tek tada, ako postoji koji od raz­ loga, bilo to zakonskih ili pri sklapanju braka pred­ viđenih i fiksiranih. <. Za razvrgnuće braka po supruzi zakonski su razlozi ovi i to: 1. м -svima slučajevima bračne ništetnosti i pravne nevaljanosti; 2. u slučaju pridržanja tog prava razvedenja svog braka; 3. u slučaju impotentnosti muža; ^4. V slučaju ^muževe slaboumnosti i izvjesnih i to u ova tri potonja slučaja samo onda, kada žena nije znala za te njegove mane prije vjen­ čanja, i 5. u izvjesnim slučajevima odsutnosti i nestalosti muža, te njegove izvjesne utamničenosti i posvemašne nesposobnosti uzdržavanja žene. Sporazumno razvjenčanje supruga dopušteno je pod slobodno uglavljenim uslovima i pogodbom. Preljub u braku (zina) s koje bilo strane bra­ čnog para, njihovu bračnu vezu ne rastrgava niti može biti povodom razvodobračnoj parnici, a ka­ zneno je progoniv. Zametne li se kazneno pravna parnica radi počinjenog preljuba i preljub bude do­ kazan, povlači to za sobom jako tešku kaznu za okrivljenog, koja se izvršuje zatrpavanjem okrivlje­ nog u kamen i time bračna veza prestaje. I u slučaju razvoda braka ženin je pravni po­ ložaj, makar i privremeno, osiguran time što je muž dužan kroz izvjesno propisano vrijeme, ako se dru­ gačije ne pogode, svoju razvedenu ženu uzdržavati. Žena može svoj brak po razvjenčanju i obnoviti sa istim mužem u granicama bračnog prava. Supruga ima isključivo pravo na uzgoj svoje bračne djece do njihove stanovite dobi života, kada za to posjeduje sposobnost i to na teret dječijeg oca, u braku i izvan braka, sve do preudaje za dječijeg tuđina. Muž je dužan obskrbiti svoju ženu i onim što joj je za toaletu i uljepšavanje potrebno, a u slučaju, smrti i njen pogreb podmiriti. �Страна 278. ГAJPET Бро) 18. Kada muž nema drugih nasljednika on može ci­ ii imovinskom pravu. jelu svoju imovinu ženi testirati. Bračni parovi mogu Pravni položaj supruge u ovom pravu još je sklapati i bračne imovinske ugovore za slučaj smrti više osiguran i zaštićen. Tako sve što supruga do­ u granicama oporučnog prava sa njihovom pravnom nese u bračnu zajednicu i žto u njoj na koji bilo valjanosti. način steče i zaimadne, sve je to njeno sopstvono Ovo sve što je gore rečeno odnosi se na odredbe vlasništvo s neograničenim pravom raspolaganja. Niko, ma to bio i njen muž, nema prava miješati se glede t. zv. mulk imovine u koju spadaju sve pokre­ u raspolaganje* ženine imovine bez njene privolo, tnine i one nepokretnine, koje po zakonu sačinjavaju kada je ona samosvojna i procesualno sposobna. Na­ pravnu narav mulka, kao što su placevi, zgrade, protiv, žena je ovlaštena muževu imovinu upotrijebiti bašče, vrtovi, voćnjaci i vinogradi. Glede darovanja za svoje primjereno uzdržavanje i bez muževe i sud­ ovako se može postupiti i sa mirie nekretninama (oranice, košnice, livade i pašnjaci), dočim su odredbe ske dozvole. Muž nije vlastan svoju suprugu zastupati bez nasljednog prava glede ovih mirie nekretnina je­ dnake za muške i ženske nasljednike, te nema raz­ njenog posebnog ovlašćenja ni pred kojom vlasti. Žena, a ne njen muž, odgovorna je za svoje obveze. like u spolu kod nasleđivanja. Svoju prćiju (džihaz) i opremu, koju donese u Pravni položaj supruge u sva tri predmetna pra­ bračnu vezu i zajednicu, supruga nije dužna u korist va 'ц glavnom sastoji se iz gore izloženog i ovo je te zajednice upotrebljavati, pa je ne može niko pri­ minimum od onog što im islamsko pravo priznaje. siliti na to. U cijelom civilizovanom svijetu, negdje više, Supruga u braku ima pravo i na poslugu u sI'uJ negdj^m anje, pravni položaj žene u opšte, a supruge čaju muževa dobra stanja i potrebe, pa je muž dužan napose, u smislu demokratskih načela, poboljšan je i i tu njenu služinčad uzdržavati. -A supruzi mogu me­ sređen, pa na to\treba preći i kod nas, jer je tomu đusobno sklapati i imovinske ugovore u pogledu za­ skrajnje vrijeme, a naše majke ga bezuvjetno zaslu­ rade i sličnih radnji. ž u j u , pa ga i predlažem. U ovim imovinskim pravima ni razlika u vjeri U kolikom obimu će trebati poboljšati pravni na strani žene ne dolazi u»obzir,[pa^je žena 'ložaj supruge kod nas u istaknutim pravima, biće manka i nemuslimanka u ovom pravu гау~ ^ zadaćom naše zakonodavne vlasti. Naravno da to poIjsanje iziskuje reformu bračnog prava, o čemu je 3. Pravni položaj^supruge u nasljednon bilo iscrpno referisano na prošlogodišnjem Pravni­ Nasljedno pravo muslimana vrlo je komplicirano. čkom kongresu u Ljubljani. Sa reformom bračnog To pravo u svom osnovu i suštini u glavnom ide za prava, treba usporedo reformisati i nasljedno pravo. tim, da ostavinsku imovinu što više zadrži u istoj Tim reformama ima biti poboljšan pravni položaj na­ porodičnoj zadruzi, gdje se je nalazila pri otvaranju ših žena na prvom mjestu nomuslimanske vjere, pri ostavinskog postupka. A budući da ženska čeljad čemu valja oprezno postupiti, te narodnu pravnu svi­ svojom udajom i preudajom prelaze* u druge poro­ jest, uvriježene običaje i navike u obzir uzeti. dice i zadruge, gdje im je pravni položaj dovoljno Specijalno što se tiče muslimana, pošto je našim osiguran i zaštićen, islamsko nasljedno pravo, s obzi­ rom na njihovu manju privredu u zadruzi i u cilju, Ustavom zajamčeno i zaštićeno njihovo postojeće po­ rodično i nasljedno pravo, držim, da se pri unifika­ da se prva zajednica što manje ošteti, njihov udio u ostavini obalilo je u glavnom na polovicu u omjeru ciji zakona mora to respektovati i u obzir uzeti iako sa muškim srodnicima, a supruzi u braku s istih je glede ovog na prošlom kongresu palo i protumirazloga priznalo je samo */„, odnosno У*. U ovom šljenja. Moj predlog ide samo za tim, da se zakonodav­ pravu je razlika u vjeri zaprekom za nasleđivanje, pa nasljednici nemuslimani uključivo i supruga, ne nim putem obično pušćanjc žene kod muslimana pod­ nasljeđuju ostavitelje muslimane. Nu muž može svo­ vrgne pod shodne razloge, a dopuštena poligamija, da joj supruzi za svog života darovati i na nju prenijeti se do skrajnosti ograniči. svu svoju imovinu, a žensku djecu na isti način izje­ (Opširnije o ovom vidi u mojoj knjizi: P o r o ­ dnačiti sa muškom. A može im i cijelu imovinu da­ d i č n o i n a s l j e d n o p r a v o m u s l i m a n a iz rovati i u tom čak i mušku lozu isključiti. g. 1926.) 2. Pravili položaj supruge �fcpoj 18 тајретг Мих. Делибашић: HA ПУТУ. Стисле се, стисле ласте под стрехом, док ниски облак лети над кровом; док киша лије на путу блатном ласте, ко мртве, стисле се, стисле. Још једна — друга, трећа и пета читаво јато покисло лета; нити цвркуКе, нити ћућори: збило се, збило — киша ромори. И облак јури долом манито, и киша лије и ветар брије: стисле се, стисле ласте покисле; збиле се, збиле под ниским кровом. Разија Ханџић: ЈЕСЕНСКО БУНЦАЊЕ. , Страна 279 као да je чеко, врелину суза бола мог. Гледах га дуго, na у чудном светлу свећа од прошлости ja видех опет један дан светао, ведар и обасјан пролетним сунцем, кад тај лист беше осуђен, да тихо, тихо умире. И цела прошлост, што се за њег’ веже оживе опет, само сад више са једним сазнањем, да од ње ништа остало ми није до бола и тога увенула листа. Колко само увек нежности и туге обузме ми душу, кад дочарам опет све те прошле дане! A дал’ je то вредно — и куда ме води . . ! ? Не, ja више нећу, да се ичег сећам што ме ТГуни болом! Живети би хтела слободно и ведро слободно, слободно, како je то много. Све црвено цвеће и опет се буди и из малих глава крв гримизна тече. И ja више немам оног светлог листа.. Он са ветром сада и са мојим смехом путује негде — путује у смрт . . . т Ja волем јесен, кад je у почетку и њене светло бледуњаве ноћи болесних снова и стишаних жудњи. Волем их много, i illlll и осећам тада, т - ш Вера Обреновић-Делибашић: да док крв ми бива све блеђа и блеђа све махните жеље смирују се тихо, БЕ.ТИ ДАНИ. ко црвено цвеће ноћу, кад се у сан уљуља и заспе. О, моји бели сунчани дани станите мало! И онда пуна неке нежне туге, ко мати децу успомене своје Куда вас je понела младост, ja скупљам, милујем и над њима плачем. куда вас je занела радост Па и синоћ тако пролећа?! Не, не хитајте: док je чудна жена, што се јесен зове Ha вашем je путу дугом, бледом руком миловала тихо ноћас девојче преплашено лишће. заспало. — И на свелом цвећу у вазама мојим, О, бели моји сунчани дани, док je дрхто смешак месечине снене, куда журите?! — ужегох поново све прошлости свеће. Станите мало! — И сваки цветак, што мирисом чува сећање на какав догађај ил’ дан, пол»убих нежно. Вера Обреновић-Делибашић: И свим хартијама, што садрже речи баналне ил’ лепе, ? искрене ил’ лажне насмеших се тужно. Без љубави ми ноКас срце љуби, И оста само један лист без жалости ми nohac сузе теку, мезимче драго некадањих снова, без грча ми се nohac грче прсти; свео и тужан,. a без рана ме чудне ране пеку. �Г АЈРЕТ. Страна 280. Без младости ми младост бежи луда! — О, да ли he je небо уставити? — Где ли ће пасти мртва звезда моја? О, бела ноћи, где ли ће се скрити?! — Војислав Гашић: ЗНАМ. Знам да ћу много патити, кад будеш далеко и да ћу те желети много, Број 18. a ти нећеш знати: ни да ко чека, ни да ко пати; о не врати се, не врати никад! Остави бол, да боли, не знај да те боли неко! далеко! да чека и пати . . . О, не врати се никад боловима мојим! Edmond Demolins: NA ČEMU SE TEMELJI SUPERIORNOST ANGLOSASA. — Prevodi Hidajet K u l j n o v i ć . — Knjiga I. — Francuzi i Anglosasi u školi. — Od škole započinje ogromna razlika između An­ glosasa i ostalih naroda cna^ Zapadu. Ova je razlika toliko upadna i dozvoljena, da se još u početku shvate duboki razlozi anglosaske,superiornosti. Svaki narod orgartizuje nastavu po svom ukusu i obzirom na svoje običaje i navike, a nastava opet sa svoje strane reagira na socijalno stanje toga na roda. ; im iri Ovo će se vidjeti iz prvih triju poglavlja ove knjige, koja su posvećena preglednom prikazu na­ stave u Francuskoj, Njemačkoj i Engleskoj. Četvrto poglavlje precizira savremene socijalne evolucije i upućuje nas, kako bismo morali vaspitati svoju djecu, da bismo ih podigli na visinu novih socijalnih uslova savremenog života, koji se mnogo razlikuju od pređašnjih. I. poglavlje. Da li francuski školski sistem stvara ljude? I. Upitajte stotine mladih Francuza, koji su svršili gimnaziju, kojem se zvanju misle posvetiti! Tri če­ tvrtine će Vam odgovoriti, da su kandidati za drža­ vne činovnike. Većina ih ima ambiciju, da se posvete vojništvu, višim činovničkim zvanjima, kakvom položaju kod ministarstva, političkoj upravi, financijalnoj struci, konzularnom pozivu, građevinskoj, rudarskoj, mono­ polskoj, šumskoj i t. d. upravi, ili profesorskom ili bibliotekarskom zvanju. U nezavisne profesije idu samo oni mladi ljudi, koji nisu uspjeli da uđu u jedno od gore navedenih zvanja. Jasno je, da država ne može primiti sve ove kan­ didate' u javna zvanja. Ona je primorana, da među njima vrši neki izbor i da primjenjuje sistem se­ lekcije. Ova se selekcija može vršiti jedino ili ispitom, "ili protekcijom, ili obzirom na porodicu izvjesnog kandidata. Selekcija pomoću protekcije i obzirom na ro­ đenje izvjesnog kandidata vrši se iznimno i sporedno. Ispiti su u glavnom velika vrata, kroz koja se ulazi u ta različita zvanja. Uspjeh na ispitu je dakle glavno zanimanje mla­ dog Francuza, jer mu cijela budućnost zavisi od tog prvog uspjeha. Porodice isto tako preduzimaju po­ trebne naročite mjere, da svojoj djeci osiguraju taj uspjeh. Zbog toga Francuz i daje veliku važnost školi, jer je jedina ona u stanju da otvori vrata najpoželj­ nijih zvanja i jer se preko nje vrši socijalna gru­ pacija. Škola je s druge strane opet nastojala, da se konstituiše u najpovoljnijim uslovima za uspjeh na ispi­ tima. Drukčije ne bi moglo ni biti, jer porodice ci­ jene škole prema broju njihovih pitomaca koji svake godine uspiju na raznim prijamnim ispitima. Škole, čiji učenici ne budu uspijevali na ovim natječajima, brzo će ostati bez đaka. Ovo je pitanje opstanka za jednu školu. Najsigurnije sredstvo pripremanja đaka za ove ispite jest brzina i površnost, ovu metodu primje­ njuju sticajem prilika, do skrajnjih granica i javne škole i privatni naukovni zavodi. Ova se metoda sastoji u tom, da se u što kraćem roku, makar i površno savlada momentano potrebni materijal, koji je određen za ove ispite. �Број 18. ГА ЈРЕТ, Страна 281. Ova se obuka daje u što kraćem roku iz dva II. razloga. Mora se priznati, da je ovaj školski sistem sa­ Prvo mora se žuriti iz razloga što sc između vršeno udešen prema cilju, koji slijedi, t. j. za for­ ograničenja za polaganje prijamnog ispita nalazi i miranje vojničkih i građanskih činovnika. uslov određenog doba starosti. Ovo dobno ograni­ Pravi činovnik se more odreći svoje volje: mora čenje postavljeno je zato, da se smanji broj kandi­ da je naviknut na poslušnost; mora da izvršuje na­ data, koji je iz dana u dan sve veći i da se polaganje ređenje svojih predpostavljenih ne uzimajući ih u ispita što više otešča. pretres. On je u stvari instrumenat u rukama jednog Pored gornjeg uslova kandidatima još i vlastiti drugog čovjeka. Pogledajte, kako su veliki školski internati udeinteres nalaže, da što ranije polože propisane ispite, da bi mogli što više napredovati u službi do onog šeni, da svojim pitomcima dadnu gornji mentalitet i formaciju. Oni na prvi mah izgledaju da su organivremena, koje je propisano za umirovljenje. Pod ovakvim uslovima nauka mora biti površna. zovani po uzoru vojničkih kasama: u njima se na Obuka iz dana u dan postaje površnijom iz razloga, glas zvona ili bubnja ustaje; u dvoredu se ide s jedne jer se ispitni materijal postepeno proširuje, da bi se vježbe na drugu; šetnje njihovih pitomaca više liče uspjeh na ispitu što više oteščao. Kako god se broj na defilovanje jednog puka nego na šetnju. Pitomci kandidata množi, tako se isto povećava ispitni ma­ se u tim internatima najviše odmaraju u unutrašnjim terijal u svrhu otešćavanja. Na ovaj način dolazi se dvorištima, koja su visokim kućama opkoljena, gdje do enciklopedijskih programa, čiju sadržinu teme- ' oni u grupama Šetaju, dočim se veoma rijetko igraju, ljito ne može savladati nikakav ljudski mir. K anđr Osim toga su ovi odmori vrlo kratki: pola sata iz­ dati mogu taj ogromni materijal tek da prelistaju. Ји*га> jedah sat iza ručka i pola sata pre’d večeru. . , . , „«•............... . . U njima se pitomcima vrlo rijetko dozvoljava izlazak Sami profesor, ко^, .sp.tuju kandidate na .spi- van de Шегпа1а. V prilike jedanput mjesečno, tuna, ne bi bili u stanju odgovoriti na neka pitanja Roditeljima je dozvoljeno da svoju djecu posjete iz programa. Kada bi se profesori natjecali sa kan­ u internatu nedjeljno samo dva puta i da s njima didatima, koje ispituju, bili bi I izvrgnuti opasnosti, sat razgovaraju u tijesnoj sobi za razgovor, da propanu na ispitu. gdje ih može svatko prisluškivati. Sada je potrebno razjasniti, zašto ovaj si: Sasvim je prirodno, da ovaj školski režim podaje samo privremeno^ manje ispitnog “ Ч И & ц ,,,«tlači .,* svaku originalnost i svaki .običaj slobodne i Kad bi ovom s is te m i obuke bio Ц1ј, da đacima sam0nikle akcije kod mladih ljudi, dadne duboko i realno znanje i da im vježbanjem 0vaj sistem nastojij da izbriš0 razlike među da_ razvija više umne sposobnosti, onda bi njegov uspjeh cimai koje bi moglc proistiCati od utjecaja porodice. bio trajan. Ali pošto se on u glavnom sastoji od bu- On sve i inteligencije, uniformiše i stapa ih u jedan banja napamet i naslanja se isključivo na moć pam­ kalup, praveći od njih obične i prave instrumente, ćenja, njegov je afekat sasvim površan i ne prodire koji će biti pripravni da se podvrgnu uticajima, koji u inteligenciju čovjeka, prolazi kao svježina uspo­ im se budnu nametnuli. mena. U ostalom, to za sobom ne povlači' nikakovu Koliko god sistem ispita ne bude razvio kod štetu, jer ovom pretrpavanju je jedini cilj, da se đaka naviku razmišljanja i prosuđivanja, toliko će i uspije na ispitu. Dovoljno je kad zatreba da se bude stvorena poslušnost biti veća. Pod tim se sistemom u stanju prebroditi ta ispitna poteškoća. Kad se na brzu ruku površno apsorbuje slabo ili dobro ogro­ uspije na ispitu, ostalo je sporedno, jer je kariera man materijal. U tom poslu funkcionira samo memo­ osigurana. rija. Kako se god bez pogovora podvrgava obuci, Evo na koji su način ispiti bili provedeni, da se koju izvjesni nastavni plan određuje, tako će se isto izgradi površni sistem obuke. Oni su povrh toga pro­ bez krzmanja pokoravati naređenjima birokratske uzrokovan jedan naročiti sistem škola t. j. velike in­ hijerarhije. Osim toga, zar i ta obuka i ta naređenja ne potiču s istog izvora, od države. Kao đacima, ternate. U jednoj zemlji, gdje ispiti uvode u najpovolj­ država Vam natura preko škola svoje doktrine, a nije karijere, roditelji su prisiljeni da pitanje obuke kao činovnicima ona Vam nameće svoje upute, dakle i vaspitanje svoje djece povjere isključivo školama. tu nema nikakve promjene. Napoleon I. najprije je uvidio i otkrio ulogu Površnost i brzina obuke sami po sebi iziskuju na­ ročito postupanje i specijalnu vrstu obuke, koje po­ škole u formiranju činovništva. U sedamnaestom i rodice niti znaju niti su u stanju primjenjivati. Po­ osamnaestom stoljeću veliki školski internati bili su rodice niti mogu same vršiti, niti nadzirati izvršenje jedna rijetkost; oni se razviše tek u doba Prvog Car­ tih metoda. Povrh toga, radi se i o tome, da se ne stva. Preustrojstvom sveučilišta Napoleon I. proširi izdangubi i ne bude zauzeto nepotrebnim stvarima. tip školskih internata. Zaista jedna centralizovana �Страна 282. »Г A J P E t država, kao što je Francuska bila pod Napoleonom I., nije mogla funkcionisati bez velikog broja činov­ nika. Država je dakle bila zainteresovana da sama formira i vaspita mlade ljude koje će kasnije u svo­ joj službi upotrebiti. Država je nastojala, da zarana omladini, još u godinama dok se kod njih ideje i karakteri nisu iskristalizirali naturi dekretine i obi­ čaje, koje od čovjeka prave dobrog činovnika. Dru­ gim riječima ona je išla zatim, da im uništi inicija­ tivu, privikne ih na slijepu pokornost, uniformiše njihove misli i osjećaje, jednom riječju, da im oduzme sve one osobine, koje čovjeku daju njegovu indi­ vidualnost. Usprkos različitih naziva ove uprave, koje su u Francuskoj iz »Prvog Carstva« vladale, zadržale su sve institucije Napoleona I. i njegovo državno ustroj­ stvo, na čemu se i današnja Francuska politička zgra­ da zasniva. Broj činovnika se je od početka devet­ naestog stoljeća do danas iz dana u dan množio. Zato ali se sistem površnosti i brzine u obuci, te Ve­ liki školski internati morali postepeno razvijati. fepoj 18. Činovnički je kandidat u neizvjesnoj nadi i oče­ kivanju do svoje dvadesete ili dvadesetpete godine, a kadkada i do tridesete. Kada kandidat izgubi pot­ puno nadu u uspjeh na ispitima, onda je veliki broj slobodnih zvanja za njega zatvoren, jer on nema do­ voljno vremena da ih preduzme, pošto uspjeh u njima iziskuje duljeg rada i velikih poteškoća. Osim toga prema godinama i ambicija raste, a što je čovjek ambicijozniji, to mu je teže naći kakav položaj. Tako vrijeme prolazi, godine se jedna za drugom gomilaju a poteškoće iz dana u dan rastu. Za uspjeh manuelnim radovima iz mladosti tra­ ži se još dar za taj posao, volja i tehničko pozna­ vanje. Ne može se omrknuti kao činovnički kandidat a osvanuti kao zemljoradnik, industrijalac i trgovac. Sva ta zvanja iziskuju jedno dugotrajno šegrtovanje, koje? se postiže dugom praksom i porodičnim tradi­ cijama! Prema tome školski sistem, koji smo gore opiва^ј^цесе biti u stanju da pripravi omladinu za takve položaje. Nasuprot on im ulijeva odumost prema slobodnim zvanjima i u dušu im usađuje uvje­ ° III. vL o renje, da su javna zvanja časnija i superiornija. Ko­ Ovo je dakle školski sistem, kojemu se/VećimT' liko se roditelja, čija se eksistencija zasniva na zem­ Francuza podvrgava u nadi, da uspije na ispitima, ljoradnji, industriji ili trgovini, iznenadilo kada su koji im otvaraju vrataJandVničkih položaja. Premda čuli, da njihovi sinovi, koji su svršili gimnaziju, iz­ se svi nadaju tome uspjehu, ipak svi ne mogu biti javljuju želju, da napuste očevo zanimanje. Škola ih primljeni. Oni, koji padnu na ispitima, moraju tra­ je zadahnula odvratnošću prema tim zvanjima. žiti druge položaje.c ' Ovaj uticaj gimnazija raste tolikom intenzivnošću, Sada se od sebe postavlja pitanje, da lijje škol­ da se je danas počelo žaliti udaljenje francuske oski sistem koji je u glavnom određen za formiranje mladine od manuelnih profesija, koje su međutim činovnika, isto toliko podesan da vaspita ljude koji najkorisnije i najčasnije. će biti u stanju, da sebi otvore nezavisne položaje, Stoga mladi ljudi, koji ne uspiju položiti propi­ t. j. da se vlastitom snagom spa^u. sane ispite, podmorani su da se protiv svoje volje Da bi jedno lice moglo sebi stvoriti nezavisan bace na ta slobodna zvanja, a da se za njih nisu položaj, u prvom redu mu je potrebna inicijativa, dovoljno pripremili, ukratko rečeno, da preduzmu ta zvanja uz najslabije uslove za uspjeh. volja i samopouzdanje. Osim činovništva imaju još dva zvanja, za koja Školski sistem, koji smo u gornjim recima opi­ sali, ne samo da ne razvija te sposobnosti, on ih na­ naš školski sistem priprema kandidate, a to su slo­ protiv zatire i guši. Šta više, ovaj sistem je privi­ bodne i samostalne administracije i slobodne pro­ knuo misao đaka na perspektivu već unaprijed prim­ fesije. ljenog položaja, koji za napredovanje ne traži ništa U pogledu slobodnih i samostalnih ureda stvar drugo nego ustrpljivost bez ikakvog truda. Cijeli se se može lahko razjasniti time, što su ti uredi slični posao sastoji u tome, da se kandidat domogne ka­ javnim uredima. Oni iziskuju iste sposobnosti, a ne kvog položaja. Kad to poluči, ne preostaje mu ništa traže ni više inicijative, ni više volje, niti više rada, drugo, nego da se prepusti redovitom i automatičnom a sa svoje strane osiguravaju jednaku sigurnost. U pokretu, koji će ga neodoljivo iz klase u klasu na- tim se zvanjima također napreduje lagano, ali si­ pred gurati. Jasno je, da slična perspektiva ne stvara gurno, silom samog položaja. junačke duše i srca pobjeditelja. Zbog toga mladi Francuzi, kojima ne pođe za Za pređuzimanje kakvog nezavisnog posla uz rukom da polože ispit, radije se upućuju prema tim ostale je uslove potrebno, da je preduzimač mlad. zvanjima. Poznato je da su isti položaji tako opsje­ Jedino je mladost u stanju, da bez krzmanja izađe u dnuti od tolikih kandidata, da im se svima ne mogu susret svima poteškoćama, koje se na početku sva­ dati ta mjesta. U ta zvanja možemo ubrojiti općinske kog preduzeća pojavljuju i da ih junački predvodi. urede, banke, bolesničke blagajne i t. d. �Број 18. »ГА Ј РЕ Т « Zanosenje francuske omladine za slobodne pro­ fesije također je direktna posljedica našeg školskog režima. Zbog neprestanog množenja ispitnog materi­ jala, karakterna crta ovog školskog režima sastoji se u tome, da od svojih pitomaca naprave cnciklopedite. Mladi Francuz izlazi iz škole s predubjeđenjem da sve zna i da o svemu može pisati i govo­ riti, jer je u školi od svega po malo čalabrknuo. Eto od nji'ga književnika, bilo pod kojom titulom. On je donekle primoran posvetiti se kojoj slobodnoj pro­ fesiji, jer ga je škola za koje drugo zvanje ili slabo pripremila, ili sasvim nesposobnim učinila. Pored toga što naš školski režim tako nepre­ kidno množi broj ljudi koji su naklonjeni slobodnim profesijama, može se konstatovati, da im daje i neku naročitu intelektualnu formaciju. Karakteristična crta ove naročite intelektualne formacije sastoji se u tome, da lica takve intelektualne formacije nisu u stanju da jedno pitanje temeljito prouče, a u najbo­ ljem slučaju velikim poteškoćama mogu to polučiti. Francuz se naročito odlikuje u poslovima fantazije,' u brzim i sumnjivim uopštavanjima. Џ ovom pogledu najpoučnija je lektira g la sn ik a Knjižara« koji iz­ daje nedjeljni izvještaj o književnim izdanjima u Francuskoj. Djela, koja su plod dugog i neprekidnog rada u Francuskoj su sve to rjeđa, a kad se i pojave, to su većina velike komplikacije više ili mataje /евдј£ klopedijskog karaktera, Ja ne djelo, 'koje iziskuje dugo lično razmišljanje. To su većinom opširni priručnici određeni, da prikažu jednu skupinu čitijenica u što probavljivoj iolKL Osim rijetkih iznimaka u Francuskoj nema više ni pisaca ni čitalaca koji su sposobni za duge lične radove. Zbog toga u Страна 283. Francuskoj se izdavači strašljivo ustežu od izdavanja djela od više svezaka. Ovu nesposobnost za preduzimanje dubljih pro­ učavanja ne možemo pripisati /rasnoj osobini«. 0 to­ me se možemo osvjedočiti ako usporedimo literarne proizvode iz sedamnaestog, osamnaestog i početka devetnaestog vijeka sa publikacijama zadnjih 40 go­ dina. Ovo je stanje prouzrokovano u glavnom povr­ šnom i brzom školskom nastavom, koja je prirodna posljedica ispita. Kada je intelekt đaka upućen i na­ viknut, da predusretne samo površno prelistava, da študira samo školske priručnike, da materijal krati bez prosuđivanja, da što više znanja absorbuje što brže pa makar ga dovoljno i ne prekuhao, onda je takvom đaku nemoguće da metodično preduzme kakav posao i da se u njega udubi. Takav je đak za to nespospban. Sasvim je prirodno, da je ta nesposobnost u to­ likoj mjeri sve to veća, u kolikoj sc je mjeri dulje vremena* i na intenzivan način pojedinac podvrgava režimu površnosti i ispitima. Đaci naših visokih škola najviše su privrženi sticaju gornjih okolnosti. Oni su u pamćenju, brzini koncepcije i za jedno razjašnje­ nje trkimice te superiorni nad ostalima, jer su samo te osobine kod njih razvijane i njima jedino imaju i svoj usijjeh na ispitima. Ali oni porazno ™staju, kada se bude radilo, da se te više sjajne neg0 soli(*ne osobine u djelo pretvore, Dakle na5 školski režim u g,avnom formira r">™ikei nesposoban je, da dadne koji drugi plod. NaroWto Је nePodesan za formiranje čovjeka, (Nastaviće se.) Ahmed Muradbegović: KAKO SE POSTAJE DRAMATIČAR. Uz razne sisteme i teoretsko-praktienu poduku: »Kako počinio i takav teški grijeh, da se ugovorom vezao, onda je to ne samo raritet, nego i unikum svoje vrsti, o kome treba ću postati milijunaš« i t. d., trebalo bi kod nas stvoriti i Jed­ raspravljati, kakve je metode rabio u tu svrhu, i koji je si­ nu zasebnu školu: »Kako ću postati dramatičar?« Ta je ško­ stem najzgodniji, da se postigne taj cilj. I ja bih, da učinim la potrebna — velim — naročito za nas, jer ii našim prili­ dobro djelo budućem čovječanstvu i njegovim dramatičarima kama lakše je hodati zaklan i bez glave zagrebačkim ulica­ htio, da sa svoje strane prineseni prilog k tome pitanju: »Ka­ ma, nego progurati jednu — makar i najbolju dramu. Inače, ko se postaje dramatičar« j koju sam metodu ja rabio u tu — kako se barem čuje — vani, po Njemačkoj i inim evropskim svrhu. Možda će neko tu metodu moći i sam upotrijebiti ili drža vama traže sa svijećom dramske talente pa čak i mediokri­ ako ništa, a ono barem analogijom stvoriti vlastitu metodu tetima omogućuju da postignu ono, što se zove u našem žargo­ i šopstveni sistem. Osim toga moga načina ima jedan drugi nu — s v j e t s k a s l a v a . Kad nama Južnim Slavenima mnogo praktičniji i jednostavniji. Treba dramu napisati i onda treba kakva reprezentacija domaće umjetnosti ilj kakova kul­ treba angažirati »vis major« da ona rekne svoju riječ, koja turna manifestacija, onda posegnemo za kakvim dobričinom prelazi u čisto naređenje i stvar je gotova. Ja se nažalost guslarom i otpremimo ga u Pariš o državnom trošku, da ta­ nisam mogao okoristiti ovakovom metodom, jer sam kao knji­ mo odgudi par epopeja o Kraljeviću Marku i Musi Kesedžiji i inim reprezentantima našega duha I naše rase. Ne daj bo­ ževnik politički neopredjeljen, a »vis major« voli samo poli­ tičke pitcmce i nikoga više. Ima i jedna druga metoda i ta že, da bi mi poslali nekoga književnika ili umjetnika, a po­ je vrlo uspješna i vrlo praktična. Treba biti stari dramati­ gotovo ne dramatičara. Ta ovakovlm individuama nema ni kod kuće mjesta, a kamo li u Evropama . . . čar, pa će ti se onda izvadati djelo, makar ono bilo i jelov­ nik iz koje glasovite gostione sa renomiranom kuhinjom. Ja Pa eto, ako koji od tih individua i prodre nekom ludom nažalost nisam ni stari dramatičar, jer uz najbolju volju nije srećom Ili neoprezom upravnika, koji je u svojoj neopreznosti �Страна 284. >f A Ј ft £ t« nii pošlo za rukom, da to postanem, pošto imam slovom dvadeset i osam godina. A jedan stari dramatičar mi je otvore­ no izjavio, da se samo u 50. godini mogu pisati dobre dra­ me. Ja naravno tvrdim, da je otac lakše postati sa 28 godina nego li sa 50, a naša djela po starom literarnom receptu nisu ništa drugo nego naša djeca, a mi njihovi očevi. I eto zato nisam mogao da se poslužim ni ovom metodom. Imao sam na raspolaganju samo još jednu jedinu, o ko­ joj ću vam pričati, a ta je moja. Ja sam sanjario, mnogo sa­ njario o svojim budućim djelima. (Molim, nisam sanjao svoja, buduća djela, nego o njima sanjario, to je velika razlika). Još u srednjoj školi pisao sam zadaće povišenim stilom I pje­ vuckao pjesmice po receptu estetike gosp. Bogdana Popov 1ća, a koji se sastoji u tri glavna principa, da pjesma mora biti: ---------------a) lijepa b) jasna c) emocionalna. To je bilo u gimnaziji. Kako sam kasnije čuo, gosp. se Bogdan Popović sa svojom estetikom užasna blamirao. Pre­ ma tome i moja poezija s njime. Poslije te blamaže počeo sam pisati novele. Tu sam bio bolje sreće. Novela je aristo­ kratska književna lorma i što je simfonija u muzici, to je' no­ vela u književnosti. A u mojoj je literarnoj simjonlji nešto stalno brundalo . . . brundalo Šta je to do đavola? Šta to kvari harmoniju u mojoj simfoniji? pitao sam se ja. A brun­ danje je bilo sve jače i sve izrazi,tije,-kao da se neki »ovi elemenat, javlja neka literarna demokracija. Eto, vidi vraga! U mojoj nutarnjoj aristokratskoj monarhiji, ustaju neki boljše­ vici, dižu revoltu i vape za svojim pravima. Šta je to? Na koncu konca doznao sam£,tor Svaka moja literarna simfo­ nija imala je u sebi tolitb tuđih — dramskih — elemenata, j da je upravo vikala za scenom ] dramatskom formom. Dobro. Ja kao napredan čovjek priznao sam nove glasove i predao se potpuno u njihovu^vlast. Ali sad se javila nova poteško­ ća. Drama je bila moj san, moj ideal, ali san i ideal nisu do­ voljni za tu stvar, jer dramu treba znati napisati. Treba, naj­ prije upoznati glumačku umjetnost i općenito cjelokupnu pozorišnu umjetnost. Bio sam potpuno svjestan te spoznaje. U ono sam vrijeme bio na univerzi i studirao filozofi­ ju. Novaca nisam imao a nemam ih» ni danas i kakve sam sreće, neću ih nikada ni imati, i nisam mogao pohađati ka­ zalište, pa čak ni đački parter. Jednom sam počeo onako na svoju ruku da razgledam scenu, možda ču nešto ipak nau­ čiti. Ušao sam na stražnji ulaz, kuda glumci ulaze, salutirao portiru, ali ništa nije pomoglo. Izbacio me bezdušnik sa tre­ će stepenice pred vrata. Ja nisam očajavao, premda sam ža­ lio, što onome bezdušniku nisam pokazao zube i tako doveo do izražaja svoj — dramski talenat. U to vrijeme izašao je proglas j po Zagrebu se kupili regruti za novootvorenu dramsku školu. Ja se odmah prija­ vim na regrutaciju i budem proglašen sposobnim možda zato, što sam imao na sebi pozajmljeno novo odijelo i zimski ka­ put a možda i iz kojih viših 1 Ozarovskome samo poznatih razloga. Tek ja sam bio primljen i pristup u kazalište bio mi je otvoren. U dramskoj školi upoznao me pokojni Ogrizović. Ja sam onda već bio štampao svoje dvije novele »Robijaša« i »Carsku noć« Možda će se kogod i začuditi ako mu reknem, ko me je uveo u literaturu? Ne smeta! Bio je to gosp. Milan Begovlć. Ogrlzovlća Interesirao moj rad i jednoga dana sretne me na hodniku Glazbenog Zavoda: — Čitao sam vašega »Robijaša«. — Pa? Spoj 18. — Imate jak talenat, ponešto surov i neizraden, ali da­ nas — sutra . . . i t. d. Drugi puta me zaustavi u školi, gdje nam je predavao tehniku drame: - — Čitao sam vašu »Carsku noć«. — Pa? — Slušajte! To je jako interesantna ideja: selenje du­ ša. I ja sam to obrađivao. Ali ta vaša novela bila bi prije aktovka. — Aktovka? — Da. —Dakle drama. Sad sam konačno bio na putu. Znao sam da Ogrizović važi kao naš najbolji dramski tehničar i ja sam eto po sudu toga rutinjera uspio, da napišem jedan čin. Smje­ sta sam počeo razmišljati i kopkati po tome problemu selenja dušu, kako bi od aktovke učinio dramu u tri čina. S tom novelom gnjavio sam se tri mjeseca, da od nje napravim dramu u tri čina, osvanjivao sam gotovo svaku noć i konač­ no sam nešto skrpario. Onda sam tu dramu čitao bivšem di­ rektoru drame gosp. Raiću, koji se takeder interesirao za moj rad i šta? Prvi čin izvrstan, druga dva ništa. Rekao ml je da pokušam i predam dramu gosp. Govelli, tadanjem direk­ toru drame. Pokušao sam i bio odbijen. Kasnije dodu ferije i ja se zaputim u Bosnu. U kupcu sam sjedio sam i bilo je veče . . . To je početak priče o na­ stajanju moje druge drame . . . Sunce krvavo i nebo krvavo. Suton oboje gasi, kao da gasi crvenu ljudsku krv. Nastaje pomrčina krvi . . . Katkada je dovoljna samo jedna izreka, jedan usklik, pa da se u čovjeku probudi čitav niz psiholoških zbivanja, do­ življaja, da se uzbuni mašta i otpočne materijalizirati na pa­ piru, platnu, u glini . . . ono, što je čovjek doživio. Tako je bilo i kod mene. Mašta je radila, krv se uzbunila i ja sam gledao pred sobom scenu za scenom, sa groznim sukobima i lomljavom raspaljenog ljudskog mesa, kojim teče crna, po­ mračena krv. Prešao sam Savu i došao u hotel, gdje ću pre­ noćiti a sutra nastaviti put. Kad je osvanuo dan imao sam nekoliko prizora svoje nove drame pod naslovom »Pomrčina krvi«. Radio sam na toj drami još pola godine i kad je bila gotova odnio sam je Ogrizoviću, da čujem njegov sud i vi­ dim dojam koji je proizvela. Iskreno da priznam, ja sam mi­ slio, da sam s tom dramom konačno postigao svoj san. Me­ đutim poslije tri dana došao je Ogrizović i pomalo se smješ­ kao: — Vidi se, da ste Bosanac. — Zašto? — Htjeli bi sve najedanput, pa navalite svom snagom bez ikakove ekonomije. A drama nije novela, ni roman, pa da imate odriješene ruke. Ostavite malo i za kasnije, nije ovo valjda jedina vaša drama. A to je kao kad voda provali bri­ jeg i ponese i zemlju sa sobom. Mislio sam, da mi se ruga, uzeo sam dramu pod pazuho i odnio je gosp. Bahu, koga sam istom upoznao. Gosp. Bah je tu stvar po poznatom svome sistemu u jednu noć pročitao I rezultat toga čitan’a bio je nepovoljan. Išao sam dalje. Oštampao sam dramu u »Vijencu« i predao je Gaveli. I Ga ve­ la ju je odbio . . . U to vrijeme sam stupio u redakciju »Vijenca« i tu štam­ pao knjigu novela »Vojemova lađa«. U toj zbirci novela iza­ šao je i »Mizantrop«, koji je prije bio štampan u »Suvreme­ niku««. O knjizi se mnogo pričalo, a naročito o »Mizantropu«. �Број 18. ■Г A Ј Р Е Т , Страна 285. Jedni su je proijlasili ekspresionizmom I pisali na dugo i ši­ sam svoju dramu graditi, da dade dovoljno materijala 1 za roko o toj »modernoj struji« u našoj poratnoj književnosti. režijsku 1 za glumačku umjetnost Izvan okvira moje knlžev-Jedan modernista je tvrdio, da je poslije te knjige naš rea­ ničke vrijednosti. Konačno sam svladao sav taj materijal I lizam došao na raskrsnicu 1 t. d. Hermann Wendel pišući o dao nužne 1 glavne konture svojoj budućoj drami. To je bila toj knjizi u»Prager Presse« veli: Was Expresslonismus, was prva moja redakcija i ja sam je u takvome obliku štampao Naturalismus! Da ist crn Most der guten \Vein vcrspricht! u prošlogodišnjem »Vijencu« pod naslovom »Bijesno pseto«. Međutim, ja nisam nikada svojini stvarima aprlori određivao Ali to su bile tek konture i trebalo je još dugo raditi, da se formu. Nisam nikada pretpostavljao relativno opsolutnome. te konture kondenziraju u čvrstu i opipljivu gradu. Tražio sam umjetnost, a forma je dolazila sama i bez nameU to sam vrijeme obolio od upale pluća i trebao da po­ tanja. đem s onu stranu života i stvarnosti. Molio sam Boga, da me Ono predašnje brundanje dramskih elemenata u mojim održi jaš samo toliko na životu, dok tu dramu konačno ne novelama pojačavalo se i kao da se u »Mizantropu« koncendovršim, da znadem da je moj život imao barem nekakvoga trisalo. Uvidio sam i sam, da je ta novela moja buduća dra­ smisla, pa onda da otputujem. Ozdravio sam 1 pošao na opo­ ma i da se moram ozbiljno baciti na rad, da to privedeni u ravak. Cio moj oporavak bio je rad na konačnoj redakciji te djelo što uspješnije 1 što cjelovitije. Međutim uređivao sam moje drame. jedan broj »Vijenca«, u kojem sam doneo reprezentante naše Kad sam je dovršio i predao Gavell, za par dana dobio takozvane moderne dramske generacije. U tome broju izašla sam laskav pozitivan odgovor i čestitku. Vele, da ne treba je i moja aktovka »Nevidljivi žrvanj«. Ta aktovka je bila zavjerovati čestitkama pozorišnih ljudi. Ne znam, ali ja sam pravo prvi čin drame u tri akta, koju ja u to vrijeme još ni­ osim čestitke dobio f ugovor, da će moja drama biti još ove sam bio obradio i dovršio konačnom redakcijom. »Nevidljivi sezone sigurno prikazivana i kasnije se ispostavilo, da je taj žrvanj« je uspio i kazališna se uprava zainteresovala i odlu­ uogovr mnogo važniji od laskave — čestitke. Jer po tome čila, da sve te reprezentante u tome broju »Vijenca« iznese’ ugovoru, kako smo se uvjerili, moja se drama uistinu prika­ na pozornicu. To je bilo u štampanom programu kazališne zivala prošle sezone i što je najglavnije, odnijela je demetrouprave i predviđeno, ali tako, kao neka manifestacija' jedne vu nagradu. jedinstvene grupe s jednakim ciljevima i jednakim metodama Eto, to je bila moja metoda i moj način, po kome sam umjetničkoga rada. Davano namjena raspolaganje jedno vedošao u tu laskavu situaciju, da budem prikazivan na prvom če, za zajednički nastup. Medutli]i, ovakova manifestacija i teatru našega naroda i naše države. Ja bih sve ostale metoreprezentacija našega rada pred javnošću nije odgovarala —de, koje sam spomenuo prije preporučio, nego li ovu, koja traži toliko živaca, izdržljivosti 1 borbe sa samim sobom. Na interesima ni jednoga od nas l tako je eto propala i ta jedina ■^jgvu sreću ostao sam prilično sačuvan, a naročito Kičma. mogućnost, da ja istupim na scenu. Lanjske godine pitao sam ruskoga atletu, koji je lomio Otada je prešlo dvije godine i ja sam za cijelo to vri­ brzojavni stup, kako je to moguće, i da li tu zbilja odlučuje jeme radio na dramatizaciji svoga »Mizantropa« naravski na njegova prirodna snaga ili tehnika. Atleta me je pogledao mahove i u više redakcija. Rad je bio naporan i težak. Mno­ razrogačenim očima i počeo tumačiti: go osoba (28 na broju), Veliki pokreti masa kao jedinstvene »Brat moj, to ti je ovaka stvar: . . . Imaš pred sobom individualnosti, oprečni karakteri, sve je to tražilo mnogo stup, pogljedaš ga, zgrabiš svom snagom, i onda je glavno vremena, rada i ozbiljnog studija. АИ ja sam se bacio svom eć izdržati . . . izdržat, brat moj, dok ne pukne ...!« snagom na taj teški posao i nisam popuštao. Sadai sam Eto, i meni se čini, da sam i ja po njegovoj metodi imao dosta rutine, da tehnički svladam materijal, upoznao sam scenu, pozorišnu, a napose glumačku umjetnost i mogao uspio da prelomim brzojavni stup . Књиге и листови. „Европа и Васкрс Србије." Др. Гргур Јакшић, проф. Беогр. Унив.: „Европа и Васкрс Србије“ (181)4. до 1834.). С предговором Е. Омана, професора Париског Универзитета. Наградила Француска Академија. С једном бојеном картом развитка наше државе до данас. — Београд, 1927. Страна 447 вел. осмине. Цијена 100 динара. Овај рад г. Јакшића штампан je, прво, г. 1907. на француском, с наградом Француске Академије. Овда je он имао још и један успјех више, који му je нарочито истакао г. Е. Оман, писац предговора у овом издању. Јакшићево дјело било je за Французе и Запад уопште „нолазна тачка новог духа“. Јер „Србија, почетком новог вијека, није уживала добар глас; европски писци познати и сматрани за надлежне нрорицали су joj најзлобнију судбину. З а борбу против те струје потребна су била нова обавјештења, озбиљне књиге. Рад г. Јакшића дошао je баш на време. Ми смо о Србији добили друкчије мишљеше од онога које нам je наметала хроника владе no- следња два Обреновића. Од тога’ je мишљења Србија имала извјесне користи, и могло би се готово рећи да дело, које je нрипремило то мишљење, заслужује једно мјесто и у историји и у историографији српској". Послије двадесет година добисмо и срнско издање ове одличне, научне књиге и то потпуније од ранијих, француских. Врло ирегледна карта у бојама, која приказује територијални развитак наше државе, од Карађорђеве Србије до данашње Краљевине С. X. С., врло je добро пристала уз ову књигу. Г л а в н у п р о д а ј у њ е н у и м а к њ и ж а р а С. Б. Ц в и ј а н о в и ћ а . „Vijenac". Primili smo novi 17. broj ove književne irevije. U ovom broju javljaju se svojim novim pjesmama pjesnički prvaci: Vladimir Nazor i Dragutin Domjanić. Nazor objavljuje jednu svoju najnoviju veliku simboličku legendu »Nedogradena la­ đa«, a Domjanić daje nakon dulje stanke opet dvije štokav­ ske pjesme. Od mladib pjesmama je zastupan u ovom broju �Страна 286 Г A ЈРЕТ, Број 18. Miroslav Feldman. U novelističkom dijelu zastupan je ijednom pričom naš najoriginalnijt novelista Momčilo Nastasijević, či­ ja je knjiga »Iz tamnog vilajeta« pobudila najveću pažnju i jednodušno priznanje kritike; dok se mladi pripovjedač Stje­ pan Mihalić javlja jednim svojim novim lirskim romanom »Za­ paljena krv«. Dr. Ivan Nevistić počinje u ovom broju objav­ ljivati svoju novu studija o Gjalskom, koja će biti i u poseb­ noj knjizi oštampana; a P. Šegota piše jedan esej o religi/oznoj umjetnosti kipara Studina, donoseći šest reprodukcija Studinovih najnovijih radova. Feljton je vrlo živ, aktuelan i šaren, a zaprema čitavu polovicu lista. U pozorišnoj rubrici I. Nevistić i N. Polić iznose bilancu rada zagrebačkog poža­ rišta u prošloj sezoni; u književnoj rubrici I. Nevistić piše o novoj knjizi pjesama M. Fcldmana, Spectator donosi svoj kri­ tički pregled revija, a V. Zaninović kritiku jedne studije. Od posebnog je interesa prikaz o najnovijoj danskoj književnosti. U slikarskoj rubrici Stanko Rac piše o najjačem norveškom slikaru Per Kroglui; a u naučnoj dr. Gjuro Šurmin opširno кгШкцје jedno novo djelo učenjaka Murke o našem naro­ du. S. Galogaža se u jednom pismu osvrće na poznati pro­ glas »Saveza ruskih književnika i novinara u SHS.« upućen našim književnicima i, novinarima o navodnim progonima rus­ kih književnika u Rusiji, osvjetljujući razloge i motive toga pro­ glasa; a na kraju je veliki polemički članak dr. I. Nevistića »Slu­ čaj Hanžeković-Krleža«. List završava brojnim bilješkama o našem književnom i pozonišnom životu. Cijena ovome broju Din 12.—. Mjesečna pretplata Din 20.—. Godišnja Din 240.—. Uredništvo i Uprava: Zagreb, Prilaz 9. Прослава рођендана Гајретова Протектора Њ ег. Краљ. Височанства Престолонаследника Петра у Гајретовим конвиктима. Гајретови раденици и пријатељи сматрају нревишњу одлуку о ступању Гајрета под заштиту Краљевског Првијенца Престолонасљедника Петра, као најважнији догађај у 25-годишњем раду Гајрета. У свом говору г. Чекро je подвукао да Гајрет, удостојен и почашћен пажњом са нчјвишег мјеста, мора остати на оној линији свога рада на којој се налазио у моменту стуиања код Узвишену заштиту. Коначно je г. Чекро ноздравио све чланове Краљевског Дома, a присутни су заједне с њиме бурно клицали: „Живјели!“ 6. септембар, о. r.^lcao четврти рођендан Гајретова Протектора Њег. Краљ. Вис. Престолонаследника Петра нрослављен je у свима Гајретовим интернатима најсвечаније. Tora дана упутио je Главип Одбор као и све уираве Гајретових конвиката поздравне депеше Кабинетској Канцеларији Њег. Величанства Краља. Поздравна депеша, која je упућена од стране Главног Одбора Гајрата гласи: „Данас када милијони родољубних срца упућују скрушене молбе Свевишњем за и срећан живот Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Петра Главни Одбор Гајрета са свима својим пододборима, повјереницима и члановима као и свеукунном Гајретовом омладином слободни су подастријети пред Пријесто Краљевског Дома своје најсрдачније честитке поводом рођендана свога будућег Владара, узданице народа и моћног Протектора Гајрета, кличући: „Живио Протектор Гајрета! Живио наш Краљевски Дом! Предсједник Главног Одбора Гајрета Инж. Х а ј д а р Ч е к р о в. р.“ Ha то je мјешовити хор Гајретових питомаца-ица отпјевао државну химну нод равнањем проф. г. Маћејовског, a за овим je нитомац Фазлагић одржао предавање о Династији Карађорђевића и о њеним херојским подвизима у борбама за Ослобођење и Уједињење нашега народа. Питомац Омер Чампара рецитовао je своју пјесму „Поздрав Гајретове омладине своме Протектору“. Иза тога су слиједиле декламације патриотских пјесама. a између ових тамбурагаки збор свирао je народне комаде. Званична прослава трајала je до иза 9 сати, када су угледни гости напустили Гајретове просторије и отишли на свечани бал у Официрски Дом, код je Гајретова омладина наставила са интимним забављањем до касно у ноћ. Ова национална манифестација оставила je иајљепше утиске на све присутне. Свечаност у Гајретовом мушком Конвикту. У просторијама овдашњег Гајретовог мушког интерната, које су биле дивно декорисане, свечаност je отпочела у 8 сати, a присуствовали су поред чланова управног и надзорног одбора, те питомица и питомаца Гајретових: пресвјетли г. М. Џемалудин Чаушевић, помоћник Команданта Армије ђенсрал г. Стојишић, Велики Ж упан г. Милан Николић, командант дивизије ђенерал г. Јован Јовановић и просвјетни инспектор г. Ђоко Ковачевић. Ha дан 6. сеитембра одржана je свечана Академија у част Протектора Гајрета Њег. Краљевског Височанства Престолонасљедника Петра. Академија je отпочела у 87, сати и трајала до 9 сати. Били су позвани, као и присутии, преставници војних и цивилних власти, многи угледни грађани и пријатељи „Гајрета“. Свечаност je отворио нредсједник Гајрета г. инг. Хајдар Черко, наглашивши нарочито у свом говору да Академију je отворио управник конвикта са прцгодиим иатриотским говором. Прослава у Гајретовом конвикту у Тузли. �Број 18. ГАЈРЕЋ Затим су декламовали питомци: Есад X. Јусуфовић пјесму: „Унуку Петра Мркоњића" од Д. Ј. Филиновића. — Нијаз Ресуловић пјесму: „Протектору Гајрета" од Асије Кавазовић. Мустафа Џинић одржао je предавање о славној владајућој нам Династији Карађорђевића, у којем je нстакао њену улогу у нашој националној историји при Ослобођењу и Уједињењу, као и важност Протектората за наш народ у Босни и Херцеговини. Академија je оставила лијеи патриотски утисак како код присутних, тако и код питомаца, који су са необичном вољом радили око припрема за академију као и при декорирању сале, na кићењем слика (цвијећем) свога „Протектора". Академија се завршила са пјевањем химне. Послије академије упућена je депеша Њ. В. Краљу. У подие су присуствовали сви питомци дови, која се одржала у главној овдашњој џамији — са управником. Страна 287. Бајрамски прилог у готовом дала су ова г. г.: no 30 динара г. Др. Салих Татаревић, no 10 динара г. г. Халилага Алагић и Сулејман Зјакић, a no 5 динара г. г. Бећир еф. Татлић, Хасан Нукић, Ибрахим Селимовић, Хдриз Бецић и Абдулах Ибрахимпашић. Одбор за народно просвјећивање у Вихаћу уручио je Пододбору Гајрета 321-50 Динара као дио прихода за Гајрет о Видов-дану 1927. године. Од стране Пододбора нека je свима најтонлија хвала. Предсједник: Осман Реџић Гајретова забава у Бихаћу. Овај Пододбор поред уобичајене годишње Гајретове забаве приредио je 6. и 7. августа о. г. Гајретову забаву, која je изнад сваког очекивања успјела у моралном и материјалном ногледу. Забава je одржана у вестибилу Медресе, који je декорисан са зеленилом одавао величанствену слику Ђулистана. Нови Гајретови повјереници. Грађанство навикло сјају и љеноти Гајретових Главни Одбор Гајрета именовао je иоред досадањег забава у Бихаћу похрлило je све без разлике и овога повјереника у Бањалуци г. Хамдије Увејиса још и госп. пута да^се разоноди и искаже своју љубав спрам Гајрета. Мухамеда Диздаревића судију. Овога пута нарочиту je пажњу грађанства изазвало то, Мјесто досадањег повјереника у Козарцу г. Атифа што су у изведби забаве no први пута у Бихаћу учеСитнице именован je-tfocn. Смајил Ситница. ствовале муслиманке-ученице, питомице Гајрета из Бос. Мјесто г. Ахмеда Шарића у Старом Мајдану име- Крајине. нован je г. Узеир Шарић. Програм забаве извела je сама муслиманска омла, Усљед слабог рада Гајретових пододбора у Eog^ дина,. који се састојао из концертног и забавног дијела, Крупи и у Бос. ГрадишциТ. 0 . Г. разријешио je те подПрва програмна тачка била je пјесма „Дижите одбор е и именовао својим повјереницима и т о : за Бос- школе“ од Змаја Јове Јовановића, коју je рецитовала Крупу г. Фетхибега Крунића, a за Бос. Градишку rocn. учитељска приправница Асија Кавазевић, што je на лицу Абдулкадира Софтићл. ПР1исутних изазвало дубоки дојам наше заосталости у Коначно je именовап Гајретовим повјереником у просвјети. По томе су. се појавиле на бини учитељске octv г. Мехмед Бајрам Baina.M Алагић. приправнице Ферида Пашалић са соло пјесмом „Тече Сан. M Мосту Пропуштени рад досадањих Пододбора и повјере- вода“ уз пратњу гласовира no Расеми Зјакић, a иза тога ника у горе означеним мјестима, свакако се надамо, да соло на виолини свирала je учитељска приправница he новоименована г. г. повјереници својим радом и на- Дервиша Капетановић, такођер уз пратњу гласовира no Расеми Зјакић. Складном и прецизном изведбом ових стојањем надокнадити. тачака ученице су биле награђене од публике са фре° . *о %нетичним анлаузом, који je трајао у бескрај, док се нијесу Пододбор Гајрета у Зеницн. све Гајретове питомице појавиле на бини са ванпрограмПриредио je на дан 21. августа о. г. у корист Гај- ном тачком „Ено барјак“, коју су отпјевале на опште рета В е л и к у Н а р о д н у С в е ч а н о с т са кољским задовољство нублике. Иза овога слиједио je забавни дио програма, који и бициклистичким утакмидама, те другим разним народним атракцијама. Ha овој народној свечаности учество- се састојао из позоришних комада „Мираска" од Едхем вала je маса свијета обојега пола, на je морални и ма- еф. Мулабдића и „Он“ од Светозара Ћоровића. Први еу теријални уснјех за Гајрет био изнад очекивања. — Нека комад изводили млади учитељи и учитељски прииравje и овом згодом нашем вриједном пододбору у Зеници ници — средњошколска омладина — будући пионери хвала и признање. културе и просвјете. У овоме комаду нарочито се истакао у улози слуге „Хасана“ Сулејман Делић, свршени учитељски приправник, затим Садик Ђехајић апсолвент Прилози за Гајрет у Бихаћу. шериатске гимназије као „Омерага" и учитељски приОвај Пододбор Гајрета обратио се je својим чла- правник Идриз Делић у улози „Муратбега" као и остали новима и пријатељима с молбом, да се приликом прошлог дилетанти јер су сви озбиљно схватили своје улоге и Курбан-бајрама сјете Гајрета са хурбанским кожицама читави комад извели на свеопште задовољство цублике. или бајрамским прилогом. Toj су се молби одазвала По завршетку ове тачке дошао je жељно очекивани слиједећа г. г.: Назиф еф. Салихоџић са 2 кожице, Др. позоришни комад „Он“, кога су одигравале питомице Хамдија Браво, Омербег Бишћевић, Ћамил еф. Миџић, Гајрета и то: Расема Зјакић, Асија Ковазовић, Фатимка Мухамедбег Бишћевић, Ибрахимага Хаџиабдић, Мустафа Џафербеговић, Џевахира Реџић, Ферида и Емина ПаХаџиабдић, Аган Пиралић, Мустава еф. Реџић, Џафер шалић и Самија Комић, те поред њих још Ћамила ЂонРеџић, Мухамед Реџић, Осман еф. Реџић, Хасан еф. лагић из Цазина и бишћанке Шаха Реџић, Салихоџић Чавкић, Мухамед еф. Захировић и Халид Зјакић no са и Зејна Реџић. Младе и симпатичне дилетантице, обучене 1 кожицом. Сабране кожице нродане су за 495 динара. у народну ношњу, подржавале су трајну пажњу публике �Страиа 288. Г A J P ET, за вријеме читавог комада, na су uo завршетку истога биле награђене урнебесним аилаузом. Ова последња нрограмна тачка била je новитет за Бихаћ баш стога, ш то су у ч и т а в о м к о м а д у и г р а л е с а м е му сл има нк е, na се и ст ога п о ре д љ еп о т е самог кома да оп а ж а л о na публ иц и велико од у ш ев љ е њ е , је р се тим п о к а з а л о како мл а ђ е г е н е р а ц и ј е о з б и љ н о с х в а ћ а ј у свој б у д у ћ и н о л о ж а ј и р ад у народу. Иза облигатног ирограма отпочела je игранка и интимно сијело еа угодним звуком тамбуре и пјесме, што je нотрајало до касно у ноћ. Док су се млађи забављали угодном игранкоч, дотле су старији забављајући се за столовима откупљивали томболу, коју je племенито грађанство поклонило Гајрету. Како je ова забава била једпа од најносјећенијих досада угодна нам je дужност истакнути од одличнијих посјетиоца следећу г. г.: Венијамина Таушановића бихаћког Епископа, Махмутбега Храсницу великог жупана, Фра Анту Шеремета р. к. жупника, Александра Јовановића жандармеријског мајора, Владимира Периновића, просвјетног ипспектора, Цвјетка Радовића предсј. окружног суда, Дра Мавру Хорна шефа санитетске уПраве, Стеву Крагуљца шефа грађевинске секцрје,- Еугена Молпара бившег жупана са госпођом, капетана Месића командарта места, Милутина Терзића, среског поглавара, Драгана Стојановића управника поште, Џафера Реџића градског комесара, Реџеп^еф') Селимовића предсј. котар. вакуф. повјеренства и још многе одличне грађане и представнике разних установа, a нарочито приличан број сељана из околине Бишћа,* a особито из Рипча под водством учитеља г. Петра Божића. Поред ових аапажена су сва са стране господа обласни посланици, који су били присутни у Бихаћу, осим г. г. Мухамедбега Ибрахимпашића предсједника, Ибрахрма Дурића члана обласног одбора и Суљаге Галића посланика. Нарочито je пало у очи, да овој забави није приеуствовао и муфтија г. Абдулах еф. Морањак. Ha свеопште тражење одржана je ова забава и no други пут дана 7. аугуста 1927. године н то искључиво за женску публику. Читави програм без икаквих недостатака био je и опет изведен на свеопће задовољство присутних. И ову вечер забава нимало није изостала с носјетом од прошле ноћи. Иослије изведеног програма слиједила je игранка и мехабет и опет до касно у ноћ. Љ епота je била погледати млађе женскиње испреплетене у колу са Гајретовим Број 18. питомицама, које су очаране с успјехом забаве и да надокнаде играпку од прошле ноћи, која им није била дозвољена, сада су као помамне играле народна кола и разне плесове, са осталим дјевојкама грађашсама без разлике вјероисповијести, које иосјетише ову забаву. Сав рад у припремама око ових забава као и у изведби протекао je у најбољем реду, a нарочито с обзиром што je у изведби и посјети забаве учествовало многобројне женскиње без разлике. Одбору то чипи највеће задовољство и најбоље јамство за његов будући рад. Ово свједочи и та чињеница, да je женски свијет изразио жељу да се и no други пут одржи забава за женску публику, n a што Пододбор није могао нристати због заморености дилетантица. З а јединствени усијех ове забаве поред истакнутих иде заслуга и агилним члановима Пододбора г. г. Дру Хамдији Брави, среском љекару, Сулејману Реџићу, управнику конвшста, Незиру Езићу, тајншсу финанц. дирекције и Сулејману Зјакићу, кројачу. Свима, који ма у ком погледу донринијеше како у моралном тако и материјалном погледу ове забаве, нека je усрдна хвала, a напосе нека je хвала родитељима дилетантица, који своју дјецу и из даљине не пожалише и повјертпе овом Пододбору, a да тиме докажу благодарност своме Гајрету за његов благотворан и хумани рад у нашем пароду. За Пододбор Гајрета Предсједиик: Осман Реџић Гајретов теферич у Гацку. Ha Илипдан приредио je Гајретов пододбор годишши Гајретов теферич нод Јасикама у Гатачком пољу. Теферич je био одлично носјећен, a чисти приход изнаша Дин 5.321-—. I Is p ra v i! U prošlom broju našeg lista, u članku „Denuncijacija i književnost", na strani 271., u prvom retku prvog stupca, mjesto riječi: najintelektualniji, treba da stoji: najeklatantniji. Molimo čitaoce da ovo uvaže. U redništvo. Štamparija »Bos. Pošte«. Sarajevo. — Vlasnik društvo »Oajret«. — Glavni i odgovorni urednik: Haniid Kukić. �® > (§ )© Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nedmošoje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gojref Tvornico Gigarpopira S. D. iHnolaj, Sarajevo, M a ž e se naručiti i р ге к о d ru štv a .Gajret* u Sarajevu �P re p o ru č u je m o Restauraciju i Kavanu „BOSNU" u Kraljevici, Hrv. Primorje V eliko m o rsk o k u p a lište. — Posebna kuhinja za muslimane..— 45 pri­ vatnih soba. — Cijene umjerene. — Posluga solidna. U Pensionu cijena 70—75 dinara dnevno. Za mnogobrojni posjet moli vlasnik M eho H alilag ić. и н а а н в н н н н н н н саедн н е з н н н н § I ^ z i j i ž a r a Med. Univ. § B ra ć e B c iš c ig ić c i | Sarajevo trgovina muzikalila i materijala za pisanje i risanje. Bogato stovarište hrvatskih i srpskih knjiga шп II. § i specijalista zubni liječnik i SARAJEVO Jeftan ovića u lica br. 1 . i IC 8 I Ordinira svakim danom od 9—12 sati prije podne i od 2—6 satj poslije podne/ 8 č ita jte ,G a jr e t‘ ! List »Gajret- jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi ,,Gajreta“ kao i cijela godišta iz prošlih godina mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! 8 y/ ' � https://kolekcije.nub.ba/files/original/339b9035cd578ed9cf231c0ccb9dd167.pdf 6c797c5ebe85ecf4d53f44021a99ddac PDF Text Text 1174 GosposJa Hite h.SaMn&gio ' Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 19. Сарајево, 1. октобра 1927. Цијена год. 80 Д. Поједнни f>poj 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретовнх конвикта. — С A ДРЖ AЈ : Др. С. Башагић: Н отреба п важ н о ст у д р у звивањ а. Ахмед Мурадбеговић: П лаш г гр а д (Пјесма).. Михаило Мирон: H a С тени Смрти (Пјесма). М. Делибашић: И оноћ .(ПЈјесма). М. X. Грабчановић: Л»етно веч е (Пјеемг$5 М. X. Грабчановић: У З о р у (Пјесма). Мехмед X Пузић: * * * (Пјесма). Назиф Ресуловић: З а п к сп . ' В. Тмуша; Три зеленп к р и н а (Драмска слика у једном чину из старије историје Босне). Свет. М. Максимовмћ: ’А на. Џелал Нури: М услп м анска ж е н а у д р у ш тву и еко но м пјп . Edmond Demolins: Na čem u se te m e lji su ­ p e rio rn o s t A n g lo sasa (Преводи Хидајет Кулиновић). А та H ephec: В е л и ч и н а н ар о д а. Гајретов Гласник Добротворн Гајрета — лјес.то чеетитке г. снис. Хајдару Чекри. — Гајретов „Шегртскп Дол“ . — Гајретове богоштовие стииепдпје. — Гајретов терич у Бре;н(. — Забава Иододбора Гијрета ,у ервенти. — Сидик еф. СаднкоинК — Гајрету. j . V - U - .- — — Пз „Београдског Гајрета Ослаи Ћцкпћ“ . Уиапређење Гајретовпх прпјатоља н сарадиика. Уредник: Хамид Кукић. Ж 5ЕГК ; �umili mm 1. 1. M M ! Akcijski kapital Din ZO,000.000'Rezerue. . . . Din Z.000.000'- В ап ка se b a v i svim u b a n k o v n u s trn k n s p a d a jn ć im p o slo v im a. O v la šte n a j e za trg o v a n je sa v a lu ta m a i d e v iz am a . Z avod j e ta k o đ e r i p u p ila rn o s ig u ra n . O sniva, o rg a n iz u je i rn k o v o d i k re d itn e 1 p riv r e d n e u stan o v e . O sniva i p o d u p ire ra z n e k u ltu r n e t h u m a n i t a r n e u stan o v e . Qd čiste dobiti daje 10°|о Kulturnom i Prosvjetnom Društvu „Gajret“ . Sve d o z n ak e u d o m o v in i i in o s tra n s tv u o b a v lja B an k a O a jre t n a jb rž e i n a jk n la n tn ije . U loške u k a m a ć u je n a jp o v o ljn ije , i is p la ć u je is te u svako doba. ■iiiir i r a r g № [i«iM ® @ a ® ® s s s a s a [ B ceo • сжз • сжа e*o • сжо• • сжо • с*о • сжз сж>• с*о • сжз• сжо • сжо • свз • cara • c * o • сжз • сжо • omča općine grada Sarajeva •сж асж освз« •сЈГдавгсЈго* гасжас Temeljna gla on ic a 40,000.000— dinara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A O A O B f I C T J koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. •с*з*с»а*сжа*сж)*сжа»сжа(*(ип>*ешо*сжасжи.сж>#гж>*с!жо*сж>*с»о*(ж>.*сжзс*о* шз �Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 19. Сарајево, 1. октобра 1927. Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијене код Главнот Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — Dr. S. Bašagić: POTREBA. I VAŽNOST UDRUŽIVANJA*). Svaki je čovjek stvoren da mu za opstanak, i usavršenje treba puno nešta, što on sam pe može svla­ dati. Treba mu ljudi, 'da mu svaki pojedini podmiri jedan dio potreba. Čovjek Rranjd čovjeku od iskona stoji u tome odnošaju. Pojedinac ne može se usavršiti sam po svojim prirođenim'sposobnostima; 1on je upućen na brojnu zadrtjgu^ u kojoj se zadrugari među se potpomažu. Svaki član u zadruzi nešto do­ prinosi za opstanak svakog pojedinog člana. Tako je nastala skupina ljudi*- koja namiruje sve potrebe po­ jedincu za opstanak i za- usavršenje — veli1 slavni filozof Farabija u svom djelu >Pi ara-id-devleti . Tako su postale: kućne, plemenske, narodne, dr­ žavne, vjerske i druge zadruge, koje se među se na­ dopunjuju, da čim bolje opskrbe pojedinca i usavrše ga na čast svojoj zadruzi, tako su postala udruženja istomišljenika, koja zajednički rade direktno za do­ brobit svoje zadruge svoga naroda, a indirektno za dobrobit cijelog čovječanstva, učena, dobrotvorna, zabavna i sva druga društva, da ljudi u zajednici olakšaju rad, rješavaju probleme, potpomažu se među se i pribavljaju zabave, da u dokolici zaslade ži­ votnu borbu. Svaka druga, pa bila ona najmanja ili najviša, razvija se sama po sebi prama svojim sposobnostima i duševnim silama. Gdje su zadrugari poduzetni, po­ žrtvovni i radišni, tu zadruga cvate u slobodi i bla­ gostanju na čast zavičaju i narodu; čim brojnija, tim joj je lakše napredovati, usavršavati se, podupirati kulturne težnje i talente svojih odabranih članova i na taj način služiti zajedničkoj civilizaciji čovječan­ stva. *) Ovaj članak je ranijeg datuma iz pera našeg Mirze, te ga radi njegove aktuelnosti donosimo u našem listu. ’ U re d n iš tv o . Sval^p je zadruga pozvana na rad, ali sve skupa ne vrše jednako svoje zvanje. Neke — kao n. рт. naša islamska zadruga u Bosni i Hercegovini — ne razu­ miju, da im treba raditi, da im treba s vremenom napredovati i usavršavati se, poglavito zajednički manje-više ne poduzimaju ništa, a to je baš ono, radi čega mnogo trpimo i svi oni, koji su kao mi. Šta treba obilaziti prosvijećene zemlje i prouča­ vati: šta sve može kultura i civilizacija; i na licu mjesta možemo se lahko osvjedočiti. Bacimo pogled oko sebe, promotrimo naše stanje i stanje naših prvih susjeda, pa ćemo se odmah uvjeriti, da je svaka za­ druga. koja ne vrši svoj čovječanski poziv, koja su­ vremeno ne napreduje, nego plete kotac kao i otac — u ropstvu civilizacije. Okolina naša posvećuje od neko doba mnogo pažnje organizaciji i zajedničkom radu, pa se stoga podigla iznad nas. Već puca pred očima svakom uvi­ đavnom muslimanu, da mi jako nisko stojimo, a onome, koji poznaje jednu evropsku prosvijećenu za­ drugu, činimo se nedostojni da obitavamo na jednom fleku Evrope. Od neko doba mislim da bi nas se i Azija stidila, jer se u njezinu području nalazi jedan komad zemlje, koji se zove Japan. Poznata je činjenica, da o zemlji ne zavisi kul­ turno stanje jednoga naroda, nego o njegovom radu i poduzetnosti. Opća narodna mlitavost, nemar, indolencija, fanatizam i praznovjerje od najplodnije zem­ lje načiniće pustaru, a opća narodna poduzetnost, rad, tolerancija i prosvjeta može pustaru pretvoriti u rodna polja. Eno vam primjer španija za gospod­ stva Arapa, koji su kao kulturan narod od pustih predjela načinili rajske vrtove. Ti su vrtovi s padom njihova gospodstva opet postali pusti predjeli. �С тр а н а 290. »Г A Ј Р Е Т« Što je naša gruda siromašna nije ona kriva, nego je krivo duševno siromaštvo i tjelesna mlitavost nje­ zina stanovništva, koje nema smisla za moderan rad. koji može od nje načiniti rajski vrt. Što je naša vjerska zadruga slaba, nije kriv Islam i njegove ustanove, koje naučavaju udruživanje, preporučuju međusobno potpomaganje, potiču na za­ jednički rad, nego smo krivi mi, koji smo okorjeli u konservatizmu, što ignoriramo svaki napredak prema sreći i blagostanju, a prihvaćamo sve što je protiv napretku, što nam vjera zabranjuje, što nas vodi do kajanja i očite propasti. Mi smo natražnjaci, koji sami sebe opsjenjujemo, očekujući da nam tuđa ш ка očeše svrab. Žalosna je sudbina svake zadruge, svakog na­ roda, svake države, u kojoj pojedinac za svoju korist žrtvuje opća Interes cijele zadruge L to mudrujući ovako: meni je dobro, a za druge istovjernike, suna­ rodnjake i državljane nek se drugi brinu, pa kako ihpane. Takovo mudrovanje dotjeralo je i nas u ovo stanje. Samoljublje vodL smrtnike do prolazne časti, sa­ moprijegor za opće dobro do .trajne slave. Ambicije rese prsa samoljublju među savremenicima, a prin­ cipi dižu spomenik samoprijegoru u budućim r ... nara­ štajima. Veli se, da je suđeno svakom naprednom podu­ m poduzeću u jednom zapuštenom narodu doživjeti poraz, jer da je svaki novi pokret revolucija protiv onome što postoji, što je s vremenom postalo običaj i zakon. To je istina. Stabilnom konservativnošću vlada zakon navike. Ona ne trpi ništa što je novo i slobodno, jer je uzgojena, da smatra svaki mladenački trzaj aten­ tatom na svoju lijenost i nerad. Stabilnoj konservativnosti najmanji korak napretku od stane mladeži zadaje strah, jer njezino nesavremeno mišljenje s njome propada navjeke, neostaviv iza sebe nikakova traga, da potomstvo podsjeti na lijepu uspomenu. Kad je se sjeti, s kletvom je se sjeti, jer ga je njezino natražnjaštvo u nazadak bacilo za cijelu dobu konservativne ere u njegovoj povjesnici kulturnog razvića. Nove, poletne, smjele misli produciraju bujni moždani, koji crpe sok iz žarkog mladenačkog srca. Veli se, da najslađe grožđe uspijeva u vulkanskim predjelima. Narod je srce jedne zemlje, a mladež je srce svakoga naroda. Evladuna ehbaduna« veli Božji po­ slanik. Ta pluća naroda, — kako vele te uzvišene ri­ ječi, treba lijepo njegovati i uzdajati prema vremenu, kako velti hazreti Alija, u kome će živjeti, da se znadu snaći u borbi za opstanak. Tu svetu dužnost svaki musliman dužan je vršiti i mladost poticati na rad. Б р о ј 19. Metoda je jako lahka. Ne treba mladež podučavati: kako da radi. Dosta je samo dotaknuti se toga na­ rodnog srca, pa će iz njega — ako nije pokvareno — zakvrcati blago ljubavi, odanosti i privrženosti, za sve što je dobro i korisno po narod i domovinu. Najbolje sredstvo, da se mladost na rad potakne jest udruženje, koje treba na svakom koraku, da na­ predni duhovi, pa makar ne pripadali mladeži, podu­ piru ne samo simpatijama nego također moralnim i materijalnim prilozima. Te simpatije od strane sta­ rijeg — naprednijeg naraštaja drže mladost u stalnom gibanju prema napretku, a to stalno gibanje jamči bolju budućnost narodu i domovini. Kome leži na srcu sreća, napredak i dobro nje­ gova naroda i domovine mora podupirati mladenačke težnje, mora se sprijateljiti s prilikama u kojima mladež živi i radi za opće dobro. Narodna sreća naše - je zajedničko dobro i sve mora biti dobro, što vodi do narodne sreće. Dakle i naše mladenačke težnje moraju'biti dobre, jer je mladež srce naroda, na njoj svijet ostaje. Omladina najbolje zna, što narodu treba za vremena, u kojima će ona voditi borbu za njegov opstanak. Dobro, koje vodi jedno društvo do sreće, leži u naravi članova toga društva, a izrazuje se u njegovoj volji: kad podupire i promiče napredne mi­ sli i težnje svojih članova; njemu je slobodno i zapovijedati — ako u njemu mladež sačinjava većinu, — mladež, kojoj jedan pjesnik ovako dovikuje: ; Ugledaj se u pticu laganu, Koja pada na visoku granu; Krhka grana pod nogom joj puca, Ali ona — i dalje pjevuca — Jerbo znade da krila imade.« Isto tako zlo, koje vodi jedno društvo do pro­ pasti, leži u naravi članova toga društva, i izrazuje se u njegovoj volji: kad priječi, otklanja i odgađa svaku naprednu misao, koja se rađa u mladeži. Dakle — po Berabinom opširnom razlaganju i filozofskoj disertaciji »Fis-sijaseti« d o b r o i z lo o d r a z u je se u v o lji i o b o je p r o i z l a z i iz č o v j e k a . Dobro, koje se izrazuje voljom postaje samo na jedan način, i to ovako: čovjek zna i poima sreću jedino teoretskom moću mišljenja, i nikakovom drugom moću. Ovo poimanje sreće događa se, ako čovjek shvaća početke i prve spoznaje, koje proiz­ laze iz stvarajućeg uma. Tada pak promatra sreću odanošću i razmišlja: što mu treba raditi, da prakti­ čnom moću mišljenja do nje dođe. Kad i to obavi, onda prelazi na rad, da ideale realizira. Rekao je Fridrich Veliki: »U mojoj državi svak po svojoj fazoni može sretan biti« i ta je država da­ nas od najprosvjećenijih i najsretnijih na svijetu. �S p o j 19. - f A JP Č T. Страва 2(h. Mi moramo odmah stvoriti jedno stalno pravilo, koje duboko zasijeca u život i razvoj svakog društva, a to je: da udesimo naše zahtjeve prema da­ našnjim sredstvima društva i da prilagodimo svoje ponašanje prama prilikama, u kojima je društvo po­ stalo. Makar kakav izgled imali s uspjehom, makar kakovo uvjerenje gojili o pobjedi, ne smijemo se odmah preveć ponijeti i uzobijestiti. Mirnim, tihim i solidnim radom idimo naprijed, pa ćemo postići što želimo, a naša je želja sreća i blagostanje islamskog elementa u ovim zemljama. U nama je nada i zdva­ janje, u nama je utjeha i očajanje, u nama je samo­ prijegor i samoljublje, kratko rečeno, u nama je do­ bro i zlo. Čistu i bistru oku čist je i bistar svijet, samo treba zapamtiti riječ velikog državnika barona Eotvosa, na ime: »Ništa nije za naš karakter tako pogibeljno kao općenje s ljudima, prama kojima go­ jimo antipatiju ili ih mrzimo radi prljavih djela, jer to nas priučava, da budemo nepravedni.« Ahmed Muradbegović: Zapalite lampijone nad krošnjama kestenova! Lampion je noćno sunce u plavome gradu Oni gore po granama, ko mjeseci i ko zvijezde! Zapalite noćno sunce! ietlo potopi modro •m, nebeske boje ice, kuće i n a s... PLAVI GRAD. Plavim gradom u sutonu umorna stabla putuju Povorke duge i crne, s Rrđjima stupamo i Prolaze cestama što šume Ko tihe srebrene rijeka I nestaju daleko, daleko, Na međama drugoga carstva: U sutonu plavoga g ra d a ... Na bijelom drhtavom bedru rumeni prsti mi gore Ko buke crvenih ruža 1 penju se nemirno, hitro Po tvome raskošnom tijelu I crvene jagode diraju 1 sviraju Ko lijepe radosne tipke Ko gudala I ko terzijani.. Negdje kasa kroz aleje Zadocnjela mjesečina I posrče u krošnjama Zaduvanih kestenova... Moji prsti Crvene jagode kljuju Ko kljunovi uzbuđenih ptica Ko kljunovi malih kolibrića Koji vole, Koji mnogo vole. 1 Kad su Rimljani razorili grad Kartago i poko­ rili Ahajce, senatori su držali, da više nikakova pogi­ belj ne prijeti rimskoj državi. Tome se protivio Scipio Našica govoreći: »Baš se mi sada nalazimo u najpogibljenijem položaju, kad smo se lišili svih, ko­ jih se moramo stiditi ili bojati«. Sapienti sat — pametnu dosta. Led je probijen; od sad se može trijezno ploviti naprijed. Mladost se budi, društva se osnivaju, kultura cvate. Ala je lijepo živjeti u preporodu, a još ljepše boriti se, pa makar i prosti vojnik, pod zastavom prosvjete proti obskurantima! ^ /г Михаило Мирон: HA СТЕНИ СМРТИ. O куда идеш, сестро моја? Што ти уморно колено клеца? Што плашиво тако у поноре гледзш, и од л>уди предаш? A рањено срце кида се и јеца? Што узвијаш скуте, стискаш недра бела, с греха сузе леваш? Сад he сунце на стене свету сузе да лије, росне сузе да пије, ти о смрти сневаш? Зар ти није жао овог света, да у бездан прснеш ко комета, од судбине вечито проклета? Врати се натраг, добра сестро моја, ja сам будни стражар ових смртних стена, искупитељ свијех суза и бремена. Нека je проста погрешка ма која, њу je окајала добра воља твоја, топла суза твоја, врати се натраг, добра сестро моја! �1 С тр а н а 292. Б р о ј 10. »Г A Ј р ЕТ« M ustafa H. G r a b č a n o v ić : М. Д елибаш ић: ПОНОЋ. Једне вечери, кад месец буде овит колутом жутих облака, a моје очи упрте у воду светле и неме површине реке и када се рубом густа лесковина у црним сенкама дубином сљубљује, ja ћу бео облак, небом што путује, гледати на води и слушати поноћ како свуда спава, — a када ни трава не осећа мрава, кроз беле одсеве јабланова витих дубинама сенки ja ћу стару песму проломити с болом аманета скритих. U ZORU. Zora se zaplavila . . . Mjesec na smiraju. Nebesa čista kao plava svila, Zvjezdice zadnje na njima sjaju. Sunašce jasno prvom Po zelenoj travi rosa Jutarnji vjetrić lagano U malenom selu poje zrakom šija se svjetli čarlija . budni pjetli. Svijet već se budi, oživljuje selo. Pjesma se čuje veselog pastira, Idući na polje, goneći svoje stado U frulicu tanku sav veseo svira Mehn ied H. Pužić: M ustafa Н. G rab čan o v ić: LJETNO VEĆE. Na zapadu zašla'su n ce . . . Već se spušto sumrak tavni; Obavio sve vrhunce, I u maglu skrio ravni. G ore nebom mjesec bledi Nebrojeno zvjezda jato Po nebeskom svodu sledi Sipajući svoje zlato. Povjetarac grane nija . . . Po travici rosa pada. Kroz grančice mesec šija, Šarajući sjenku hlada. Н азиф Ресуловић: ЗАПИСИ. Има људи који много важе: Ко je какав, дело ће да каже. * Ко другом трун у оку види, Огледала нека се не стиди. * Језик може кб сабља nocehn: Увек пази, што ћеш коме рећи. Čudno i strašno zažele nešto I ruku svoju podiže štedru I prosu širom . . . Zviznuše silno bičevi Njegovi ljuti I sve se krenu . . . Vek je za vekom pado i ljudski rodovi s njima. Vek je za vekom pado i lobanje prštile ljudske: Dokle . . . kuda . . . i zcšto Dremaju planine gorde, Vekovi promiču hladni I zvižde bičevi božji 1 beži, posrče, stenje Bedni Adamov Rod. Од мача Не pana зацелити, Ал’ од речи тешко ј’ излечити. * Немој сваком да верујеш „брату"; Трипут преброј, онда прими плату. * Многи вели: „Ми смо људи своји". Код рачуна увек новце броји. Кад ти криво „брат“ се слободно смеје: „Ми смо „браћа" — кесе нису.сеје!" �Т А ЈР Е Т ј Б р о ј 19. С трана 293. Владислав Тмуша: ТРИ ЗЕЛЕНА КРИНА. Драмска слика у једном чину из старије историје Босне. — (Свршиће се.) Салих, затим Јусуф и Ђулса С а л и х (сам): Да ja припремим оружје. Може iraM требати. Двије пушке за мене и Јусуфа. (Одлази у другу собу и брзо се враћа са две дугачке нушке које прегледа). Још да их напуним. (Оде поново у спорснду собу na доноси у две кесе барута и олова). Бољо je бити на олрезу. (Окушава кремење na пушкама.) Добро пали. (Затим пуни једну na др.угу пушку.) Нијосу ме ове п.ушке никад до сад превариле na неће зар ни сад. Ево, још ј олово! (Збија арбијом обе ттушке na их обеси међу пропоре о чивију.) Тако, a ако устрвба имам т jom. / Гад су све пуне. (Почиње се смркавати. Уђе Ј у с у ф 'са Ђ у ло о м.) t д С а л и х (кад види Ђулсу зачуди оемехне): Добро си смислио, Јусујјзе. Ј у с у ф: Сједи, Ђулсо. i Ђ у л с a (врти се к&о ченгија); Зар noMi?! Хоће ли то бити мало шсрбста? С a л и х : Хоће, хоћ& (Одс у спор< Ђ у л с а : Ш то си мс зв а о ,Ју су ф ага? С a л и х (уноси шербст у jodnoj лимепој чД^нЈТ Ево, Ђулсо! Пи’ колико хоћ(‘ш. Ђ у л с a (пије): Б а ш слат^о и тглахо. - ■ Е, Ју. суфага, реци ми, што си ме двао? > Ј у с у ф: Хоћеш ли да змрадиш дукат? Ђ у л с а : Д у к а т ! ... Ко ne би дукат зарадпо?,! Само je ли то тешко? Ј у с у ф : Б аш није тешко. Оамо д а памамиш јодног момка ’вамо у кулу. Ђ у л с а : A ђе je тај момак? С а л и х : Доћи he on одмах. Ево, већ сс почсло смркавати, a on доџс одмах no акшаму. Доћи he овде под м сју кулу. Ђ у л с a: A који je то момак? •Ту с у ф: Рећићемо ти ама да шутиш. Никоме ii и ријечи! Ђ у л с a: To ви хоћето да некоме завриетс шију. a? Ј у с у ф : Jok. 0 ’кл с to? Хоћсмо и да га искушамо и да начинимо маскару с љим. Знаш, има јсдан момак na аш икује еа Салихагином Мејром. Ђ у л с а : Jcc’, чула сам да joj долази неки Влах. Ј у с у ф: Јес\ доходи, ама то није Влах, всћ Турчин na сс тако преоблачи. Нсћс да га нозпаду. Ђ у л с a: Види, види! Ј у с у ф: Па хоћемо да видимо je ли on поштеи, или нијо. Знаш, да ли na добро с-мјера, или хоће да превари цуру. Ти ћеш га увести ’вамо na да видимо шта he ом тоби. Ако ти удари na. образ, ми ћемо те адбранити. a знаћемо каки je. Ђ у л с a: A ако он ne шћедне да доџе ’вамо? 'С a л и х : Доћи ћо. само га ти зовпи. Ти ее ™. си моја Мвјра n a реци да су отишлн и.к^ом ггш од нл гијело, a д,а ги ти сама остала. A >д i;yhn куће na онда гледај да га уведеш ’вамо. •Ј у с у ф : Богме. имаш добро да обиграш око хоћот да зарадит дукат. ^ и х : Тако^је. Волика je то napa. . л с а : A ko je само то. памамићу га ja, Доћи :они na макар мор’о и (преко поде газити. л и х: Ево знај да ћеш и од менс добити ду. кат ако га доведспг. Ђ у*л v л je с a: За два дуката све hy учипити. Нс1ајте бриго. Само. . . je ли саглам? 0 a л и х : Оаглам, валах! — Ј у с у ф : Саглам! Од нас двојице добићеш no дукат. Ђ у л с a? A kuko ћу ’вако. Ja немам лије.пе хаљшге K’o'Mejpa. С a л и х: Eno ти њсних. Иди тамо у собу na се обуди и доћера да макар у мраку личши na Мејру. Ђ у л с а : Таман смо јсдног раста. Виђећсте да he тс ме и ви једва позпати. Ј у с у ф: Е, хајде. Похитај. Ђ у л с а : Хоћу, xohy! (Оде у С110]>едпу собу.) 7. Салих. Јусуф. С а л и х (запали свећу); Е, ово ти je добро, Јусуфе. Ј у с у ф : Јеси ли видио?! Само га «вако можемо добити. ‘ С a л и х: Ама ако onaj лисац будс паметаи na ne иомисли na как’у превару? �С тр а н а 294 Б р о ј 19. Г A ЈР Е Т . Ј у с у ф : Да je то који старији чо’ск оида би могло. бити, ама он je млад; момак je; у најбољим годинама. Кад он види лијеиу ђевојк.у уза се па му јо шрекне да je сама и зовне ra на кулу, е, бнда — збогом ламети! Нема тога мајчиног сина ко he одољети. A онда, он неће ништа посумњати. Мислиће тврдо да je Мејра. С a л и х: И ja мислим. Ј у с у ф : Лов нам je еигураи. Ja, видиш, к’о да га гледам ев’ овде, свезана. С а л и х : Кад то учинимо ти хајде право иаши у Мостар на муштулук. Неће ти бити џабе. Боље да ти уграбиш него други. A ja hy да дам хабер М.уратбегу да дође с јаиичарима. Ј у с у ф: Таман паметно. Кад ra свежемо затворићемо га овде,' a ти ћеш.брзо довести дефтердара. Све ће то бити у часу. Пушка! нс треба да лукне, јер би могло бити да су она двојица неђе у . бли- ' С а л и х : To ja и xohy, a не д а г е 'oj:uapa бшт;а i io мојој кући. Х у л с а (yl25 пеобуаена иакиијурепа да je ова двојица са чуђсњсм ^Фцледају.) . ./ 8. Пређашњи. Ђу*лсЈ Ј у с у ф: <\ман, како си С a л и х: Дина ми де ja не бих Х у л с а (кокстно nonrpai a): • Е. пг)Оходам к]Х)з сскаке у овим онмда виђели ко je и iyfa je Хулеа! Ј у с у ф : Моћи ћеш и бол.е да купига кад добијеш од нас два дук^та. 0 a л и х: Да. не -б.уде доцђо?^ Ј У с у ф: Боље што прије. Е слушај, Х.улсо, — изиђи сад доље у башчу na чекај. Кад -чујеш да пеко полако зове Мејру a ти му ce јави. Х у л с а : A како ћу ja њега звати? С а л и х : Зови га Омсром, али м.у име што ређе помињи. С њим говори тихо. . . Ј у с у ф (пресече): Чекајдер мало! (Хулси) Реци ми како ћеш ти то учинити? Х у л с а : J a ћу љега најприје домамити у башчу. Ako шћедне да ме пољуби, испрва hy ce брапити, a пошље hy му ce пуштати. У башчи hy му рећи да сам сама у кули, да су сви оиш ли. . . Ј .у с у ф : A тако, тако! X у л с a: A опда ra више нећу звати да иде са мном у кулу. . . С а л и х : Како да ra lieheiu зв&ти?! Треба да ra доведеш ’вамо! Ј у с у ф : Лусти ти н»у! X у л с a: Доћи he oir и сам, не бој сс. Ja ћу се одједном нанравити к’о да ме јо нешто забољело. Занесвијестиће ми ce. A с/нда hy сс, к’о бајаги занијети да иаднем. II рећи ћу: »Носи. . . иоси ме у ода.у!. . . Јаој!« С а л и х : (смсући ce): Види ђавола! Јусуф Х у л с а : Он he ме узети за руку, a-ja-h y ce навалити на њега. A кад будемо тијело уз тијело, ићи ћс on k’q луд. Ako xoheiu и до.Гацког! • Ј у с у ф : Е, гора си него ђаво! Тебе, валах, не треба ништа учити. Иди иа' ради како си смислила. С а л и х : Е, 'знај, — да' ћ.у ти још -no 'врху куинти св.у робу за так’у хаљину! Х у л с а: Е, таман!. . . A сад. хадемо у ашикоisažje! (Оде брзкајући док сс њих двојица смеју.) Салих — Јусуф. Ј У с у ф: Сад дугау У ce. С а л и х : Добро треба’ да ce сакријсмо.Ју _ су ф : За то ћемо лако. A што ču ono објеу.ио^пушка? \ О а л и х : Нек су нам п р и 1).уци. ' склони na лоси Ј У о у ф: Нипошто. 'Брзо тамо у одају. С а л и х : A што? •1 у су ф : Зар да ор.ужје оставиш арслана? A, јок С а л и х : Праг.о je тако. Ja рск’охЛгек ce нађе ако нам буду требале. Т у с у ф : '.Пушке нам ништа ne требају. Имам ja једну малу кубуру за поасом. ако требадне! Ти само приправи два комада појаса да м.у можемо свезати ноге и руке, na ce пишта нс бој! С а л и х (Узима пушке и одпоси их у спореднУ собу): Eto кад велиш. Ј у с у ф (пошто ce Салих врати): Сад с п у ш т свијећу на под, a и мангалу носи тамо. Heita ce ничем ne досјети. С а л и х : И то ти je паметно! (Изврши.) Ј у с у ф (пошто ce Са.лих врати); Ти само ради ’нако како ти ja будем pcic’o. G a л и х: Ево ти лојасеви. (Пружи му их). Ј У с у ф (пошто их разгледа врати једаи); Овај ти држи na кад ти викнем само му хитро свежи ноге, a ja ћу ra притиснути уз под. Онда ћемо му заједпо сиетљати и руке. �Б р о ј 19. >Г A Ј Р Е Т< С a л и х: Хоћеш ли ти ирви ударити? Ј у с у ф : A што ти нс би? С a л и х : Знам. . . некако je невгодно. . . У Mo­ joj јо. иући. Ј у с у ф: Ти би со, чини ми ce, попипгапнио. . . Дс, добро, ja 'ћу. Само ти глсдај шта ja радим. С a л и х: Све се ja бојим да он нећо шћоти доћи за њом довле. Може сс on чему досјетити. Није oir баш тако луд. Ј у с у ф (замисли ce): A нијссмо баш ни ми. Нећемо га овде ни чокати! С а л и х : Него ђе? У авлији ho нас виђети. Ј у с .у ф (устане): Хајде ти за мном ама полако. Ha папучлуку ћемо их чекати, за вратима. С a л и х: Е, то ти јо памстно, видиш! Ј у с у ф : Није мспс још нико до сад прсварио na Hfthc ни сад! Тури кључ с друго страие, кад’ r*u. дограбимо свезана само ћемо га убацити ’шгмо у одају, закључаћемо врат na свак na своју страпу. Хаде ти поупри нечим^изпуУра oiiA оппмо врата. С а л и х : Е ондаАе бити^ккц у иравом хапсу. (Одс у споредну собу). с 0 Ј у с у ф : Хајдс, ама сам(| полако. (Иза друга врата). о 10. Осмгн — Мејрима. (Нсјсолико трепутака-гтфалс позоршша čM to i, затим м из спорсдис собс, куда јс отишао Салпх, опрезно извсри 0 с м a н.) О с м а н ‘(ступивши): ЧекУј Мејро. , (Пауза. Ослушкује). Ходи, отишли' су М е ј р и м а: Срећом ne виђе пас< бабо. О с м а н : У добри час стигосмо. Да нпсмо npoп ли кроз капиџик срола би ct с њпма М с јр а : Шта ли опи раде? О с м а н (замишљепо): Да опи тлато но смјерају? K’o да одоше некуд. М q ј р и м а: Да није бабо сазн’о да Омср долази к мени?! To би била несрећа. 0 с м а н (тргнс ce): Могло би то бити___Дапас je пеко долазио— Идем ја да кажем Омеру да не долази! М е ј р и м а (иреплашсно): Хајде... Похити! (Нагло застане). Четај... Нешта ce чује доље! О с м а н : Нска вика___ М с ј р и м а: K’o да ce бију... 0 см а н : Има их више... М е јр и м а : Јесте___ С трана 295. 0 с м a н: Бију ce!__ Ко ли je то?! М с јр и м а fca све већим страхом): Да иијо Омер дош’о?!... (Сва избезумл>сна потрчи ирсма излазу). 0 с м a н (задржи je): Не иди.. . . Не знам ко je. (Поново допирс шум одоздо. Они ослушкују). М е ј р и м a: Иде неко ’вамо. О с м а н : Јесто___Чује со тутањ уза стубе___ Бржо да сс сакријемо... (Обоје утрче у споредпу собу. Одмах за тим отворс ce врата na Салих и Јусуф снажно убаце свезаног О м е р б е г а Љ у б о n и h a који паднс na узнак). С а л и х (с врата): Е сад, бежс, ашикуј. Нећв ти нико смстати! (Оде na закључа врата споља). Омербег Љубовић, затим Мејрима и Осман. ОмепбсгЧПошто ce силом придигнс): ИздајпиЦик^Срђе*!. - • И ти?!. .. Зар бага ти, Мејро?! (М ејр и м а и О сМ аи утрчс). М е ј р и м a (очајиоУ. Омерс мој! 0 м с*р (гнсшго): Шути! Не зови мс тако!. . . Ето, посУигла си uiTO си шћелаГ 0 сма1Г1у^,чуду и Уапрвпашћењу): Шта je . Ти си свезап! ЈМ е ј р и м a : Омере мој. . . Што говориш тако?! О м с р б с г : И тп, Осмапе?! И ти с њима?' П да as ја у вама ррепарАм?!.;. У опим у које сам njepon'o ко’ у Бога!.. Ох, ироклета зомљо наша!... ,’аме издајиике рађаш! О с м а н : Нс збори тако, Омербсже!. . . Ми ништа ne знамо!. . . Шта je било c тобом? О м е р б с г: Нс знате, а сковали сто издају! Мејрима мс je навукла да дођем 'вамо, а тебе je бабо оставио да ме чуваш !... Е na чувај ме, ама чувај и себе, јер ако те стигнем, зубима ћу те заклати, и тебс и љу! М е ј р и м a: A што, Омере? . . . Ни ja ии Осман нијесмо били код куће. . . Ама ти ne верујеш, ви* дим. . . Османе, одријеши га, шта чекаш?! Одријеши га нека ме сад убије кад *нако збори! 0 с м a н (вади нож na хитро расече везе с ног.у и руву): Ево, Оме|)бежо, ако мислиш да смо те ми издали. Ево ти и нож na удри! Поби’ обадвоје, ама себо спасавај! М е јр и м а : Сиасавај ce, Омере! Видиш да xohe да ти дођу главе! О м е р б е г (застао je гледајући nx): Зар баш нистс ви издајници?!. . . Па ко je Mene довео?!. . . Нримакни ce, Мејро! (Ona ce иримакне a он joj ce �С тр а н а 296. Г A Ј P ET. загледа у очи). Јок, ниси ти била!. . . Сад тек видим . . . Биле с.у ноке црне очи. . . и коса нијс твојл. J a сам намамљен, прсварен. . . М е ј р и м a: Шта збориш, Омсрс?!. . . Ко je то био?! О м с р б е г (као кроза сан): У башти мс чскала једна k’o ти. Зовнула ме имсном. У пГо сам. Шапутала ми je тако лијеио. Рекла ми je да je сама код кућс. Онда je рекла да joj je ружно, зло. Пошла je да падне. Ja сам je прихватио и повео. Забринуо сам се, Мејро, шта ти je и шта ћу с тобом. Дошли смо до папучлука и кад сам укорачио ударио ме je неко у главу. Позн’о сам вашега оца. О с м а н : И он те свез’о, je ли? О м е р б е г : Обадвојица. Навалили су на ие k ’o рисови. О с м а н : 0, грдне срамоте! М е ј р и м a: И наш отац je то био?!. . . Qhi, бива. хоће да ти дође главс?!... О м е р б е г : ЈеО и то мц je тешко, Мејро, али MH je сад лакше кад еам taafto ’д а ти ниси бил М е јр а ; Довео нас.je сами Бог! OcMaiKje баш еад шћео да иде преда.те.^ош ’0 ’Р"јб"НО пушкјј 0 см a н: Не чеЛауви часа!. . Бјеж 1 Ј М е ј р и м a: Спасава јс брро, Ом> (Нагло застане и оелушкује). 0 м е р б е г : Већ je -дбцно! М е ј р и м а (опрезно приђе прозору на соага: макне): Вај, ен о. . . војск<т je., под кулом!. . . Eno и дефтердара! О с м а н : Сад смо пропали!^ О м е р б е г : Сиасавајте се ви. a ja не мичсм одавде! Дочекаћу их да освстим себе'/Само ми пушку дајте! Још једну д.угачку, ja двије малс имам за појасом сакривене! М с ј р и м a: Не морсш се одбранити, Омере. 0 е м an : Јаничари су оиколили цијелу к у л у ... О м е р б е г : Пушку ми брзо. a ви бјсж’те! 'М е ј р и м a: Бјежи и ти, Омсре! О с м а н : Омсрбеже, спасавај се ти! Шта ћемо ми без тебе?! Кад ти ногинеш пропашћо све! Шта he бити од наше слободс?! О м с р б е г : Кад не могу да се ј.уначки снассм, a ja hy јуначни да погинем! Бјежите ви! Снасавајте се ви! (Сноља доиире rpaja). О с м а и : Мејро, донсси нушкс. 0 м с р б е г: Само једну, a ви бјежите! Б р о ј 19. М с јр и м а : Јок, Омерс, Не бјежим ja (Оде у сиоредну собу). 0 с м a н: Не бјежимо ми, Омербеже! Мз нећемо да ова срамота остане иа нашем дому. Ако пам je отац пост’0 издајник, ми ћемо бити осветници! О м е р б е г : Е благо мени, соколови моји! Сад ми неће бити жао да погинем! (Напољу граја све јача). М о јр и м ја (носи чстири лушкс, преда их љима, на кључем којега je донела закључава врата изнутра): Овуда нећете ући, a и доље сам закључала! (Поново одЛази у споредну собу и допоси четири пушке). О м е р б е г : A сад да нас. двојица ухватимо б.УСИЈу. ^<Падну за два прозора). О с м а и : Нс чекај, беже, док они ударе! 0 м е р б е г : Нсћу док ие насриу. Хоћу да заслуицЈсмрт. (Чује се доле граја и како сс разбијај.у врата). 0 с м a н: Снд мореш. Удј>и први. Мејро, ти пуни пушке. (Омер и Осман иочну пуцати). М е ј р и м а : Свс су пуие. J a нећу да стојим •'спослена. П.уштитс мо к вама. 0 м е р б с г; Нећу да ти браним. Ходи уза мс. Оида he ми бити још лакше. (П.уца). Држи се, Bo­ rano робље Османлијско! О с м а н : Овако се брапи част и кућа своја! (Пуца). М е ј р a; Освета!. . . Освета! (Пуца).. (Сад настајо права битка. Пуцају с обе страно уз урцсбост? ноклике. Сиоља допиру и јауци рањеиих што ово троје с одушевл>ги>ем псздравља). О е м а н ; Ох! . . . (Клонс). Халалите мн!. . . Убише м е... М е ј р и м a: Слатки братс мој!. . . Благо теби! О м е р б с г : Moj Осмапе, зар ме остављаш?! 0 с.м a н: He дајте ce! (Умре). 0 м e p б o г: Бранићемо ce!. . . 0 да још могу да насрнем међу и»их!.. . Мало ми je ’вако! М е ј р и м a (заиссе ce): Омерс . . . Омере м о ј!. . . Освети ме! (Клоне мртва). О м е р б е г (нрихвати jc): Знр и ти, Мејро моја!. . . (Пољуби je na je снусти на иод). Слдтко jaribo моје! И тебе ми заклаше душмани иаши! (Поново нуца). Осветиће тсбе Омер! И тсбе и Осмача, a и ссбс. �Б р о ј 19. T A J PET« С трана 297. (Поново жестока лаљба уз поклике). Г л a с Му р a т б е г a: Прсдај се, Омербожс! 0 м е р бе г: Не предаје со ЈБубовић, рђс Османлијске. (Учсстала паљба). С а л и х <тек тада нримети своју децу мртву): Вај!. . . Ђецо моја, ко вас уби?! (Пада i;q тиима). О м е р б е г '(борсћи се душом): Ти издајице! Ти уби ђсцу своју! Мичи се са њих! Не логали љихова чиста тијела! Нису они к’о ти! Не! Ja мишљах 0 м е р б е г (Најсдном се за грудл прнми, j a ­ mica му испанс): Ево. . . и мепе. . . Осмаие. . . . да наша зомља саме издајиике рађа, .»ли пијо ■t М*‘Ј1К>! (Занесе се али настоји да ирикуии снагу. тако. . . М у р а т б о г (био je иошао пут п>ега с наперсПоукшава да.нуца, али нс можс. Сад се раскину врата a у собу уђе С а л и х , М у р а т б е г и иско- ном лушком али стукне на задње речи). лико јаличара). 0 м е р б с г (као upe): Ово вам двоје казујо да долазе мшади који he наставити лашо дјзло да 12. паша груда будс слободна! Још има овак’их л бићс Пређашњи. Салих. Муратбег. Јаничари. их, тек ее нови рађају! Долази Омладииа, a сна he М у р ат б е г: Сад си naur, муртатс јсдап! дов|)шити оно што смо ми иочели и осветићс i £c!.. О м ербег: Но!л. .. Ниеам, изродс! Слуго Босна he бити слободна!. Осмаллијска! Не, нисам ваш, него ов-јг двога... (Свихчпшсутни стојо као лриковали). Зајсдно смо со борили и погинули. Нали смо к’о три зелена крина. — Крај — С вет. М. М аксимовић: ’AHA. Лепа, косе, од дријадина Лепа, мала и црна 'ана^ носи чаробне којих je сваки прам као јесенд ружа. мала и црна; 'анб! ње je крв залила Једрину и страст. И њена прса одишу страшчу и носе к о песма у севдах, у заиос још пикад знан. ње je крв залила једрину и страст! MUSLIMANSKA ŽENA U DRUŠTVU I EKONOMIJI. (S’ turskog preveo: Salih Bakamović). Poštovane čitateljice i čitaoci, koji su dovde pa­ žljivo pratili naša opažanja i razmatranja o našem ženskcm pitanju, razumjeli su da žena u ljudskom društvu i svijetu rada i djelovanja, zauzimlje vrlo važno mjesto. Priroda je ženu opteretila velikom dužnošću. Radi toga žena ima svoja prirodna prava, koja tokom vremena ne smiju otpasti; naprotiv, ta prava poprimaju sve višu važnost. Dakle, ne dozvoliti ženi, da svoju čovječiju du­ žnost vrši i da se koristi svojim prirodnim pravima, nije drugo nego nasilje i tiranija, koja dolikuje starim trgovcima robija. Ali malo po malo to se sužanjstvo ublažuje; žena traži svoja prava i donekle ih je i izvojštila. Sa teoretskog stanovišta, prava su muslimanke šeriatskim zakonom zaštićena. Ali u praktičnom po­ gledu kod nas se žena podržaje u mnogo nižem stepenu nego na Zapadu. Naša je žena iz društva izbačena i radni i po­ slovni svijet ne prima je rado. Dužnost nam je, kao i u svim drugim poslovima, obratiti se na osnovna načela Islama i našu ženu uzdići na njezin prirodom i zakonom određeni stepen. Islam je ženi kao i mu­ škarcu dao svemoguća ljudska prava i odredio joj dužnosti, te ne postoji ni jedno čovječije pravo, a da ženi nije dato. Islam je prije hiljadu trista i to­ liko godina predvidio i prozreo sve današnje po­ trebe čovječanstva i zahtjeve savremenog ekonom­ skog svijeta. Po Islamu je žena zadužena, da participira u društvu i svojim radom, darovitošću i obrazovanjem sudjeluje u podizanju čovječanstva. Ali, na žalost, mi danas vidimo, da neki dio naroda, k o j i s e b e s r p r a v n o n a z i v a j u m u s l i m a n i m a , ženi ne daju, da zauzme njezin prirodno-juridički položaj u ljudskom društvu. Neki je dio naše uleme — velim neki dio, o pravim alimima nije riječ — ovom uobi­ čajenom tiraniziranju žene dao vjersku formu. Po mome vjerovanju ovim se Islamu čini najviša neva- �С тр а н а 298 Г A Ј Р ЕТ< Б р о ј 19, »Ne budite konzervativni kao katolički svešteljaština. I ne bi se smjelo i dalje ostati indolentnim nici prije Martina Luther-a! Ne sprječavajte vjerske prema ovolikom stepenu b e z v j e r s t v a . debate i rasprave kao crkvene poglavice! Islam stro­ Ovdje ću javno upraviti nekolike riječi okorje­ go zabranjuje intoleranciju i nasilje, ograničenje i lim fanaticima i starim trdoglavcima: »Moja razmatranja i opažanja, koja sam sa nepo­ uskratu »Idžtihada«. Sjetite se uzvišenih svečevih ri­ bitnim argumentima potkrijepio i izložio u ovoj knji­ ječi: » I h t i l a f u Um m e t i R a h m e t u n , Ra h zi*), ne samo da se ne protive Šeriati-lslamijji, nego m e t e n V S s i a « (Kritika mojih sljedbenika obilni što više, nisu niti hiljadi ti dio Muhammedovih istina. je Božiji blagoslov)!« Ne bi trebalo, da govorim o potrebi preporoda u Islam ne trpi dekadence i nazadovanja. I s l a m j e o b j a v l j e n k a o n a j s a v r š e n i j a v j e r o i s ­ islamskom svijetu. Ovu su dužnost, prije mene, mo­ p o v i j e s t , k a o n a j p r a v e d n i j i i n a j n a ­ rali izvršiti naši alimi. Isto tako je naša ulema tre­ bala odrediti šeriatsko-juridički i socijalno-ekonomp r e d n i j i zakon, k o j i , z a sva v r e m e n a o b u h v a ć a s v e p o t r e b e c i j e l o g č o v j e ­ ski položaj naših žena i davno im omogućiti, da se putem evolucije .emancipiraju i dobiju svoja prirodna čanstva. Judaizam, Kršćanstvo i religija takozvanih >Ha- prava. Nadam se, da će naše medrese i krugovi uleme nifija (arapskih zvijezdopoklonaca), u Hazreti Muhammedovom vijeku, nisu bili dostatni, da udovolje (Mphafili-Ulema), u buduće prednjačiti u ovoj stvari. potrebama čovječanstva. I s l a m j e d a k l e o b ­ A mi ćemo pomoću te njihove spasonosne akcije ostvariti veliki progres u ženskom svijetu. Slijedimo j avl j en, da u s v i m v r e m e n i m a , u s /iin p r e d j e l i m a s v i j e t a i u s v a k p m p o s l u „ djelo Velike Aiše-i-Siddike! Kao što naši muškarci o s i g u r a m o r a l n a ; ! m a t e r i j a l n o b l a g o ­ trelbaju oponašati Hazreti Ebu Bekra u poznavanju ljudske duše, tako isto i naše žene u znanju, mudrom s t a n j e l j u d s k o g roda. Da jedna religija, t čij^ je značaj ovako opsežan, vladanju i davanju glasa u državnim poslovima, tre­ mogne do skrajnog stepena ukazivati olaksfceTtreba, baju, da slijede djelo Hazreti Aiše, ove najodabrada njena osnovna načela, po mogućnosti, budu libe­ nije žen^, Niko ne može zanijekati činjenicu da je ralna i napredna. Jelafnski je Š e г i a j a ­ Velika Aiša u staroj islamskoj zajednici uživala ve­ s a n . V г a t a t.s u »I d ž t ih a d a« <s 1o b o d n o t u ­ liki ugled i zapremala visoki položaj. Dakle, Islam m a č e n j e š e r i a t s k i h t e k s t o v a ) , o t v j s l e - je dobro shvatio kakovu zamašnu ulogu ima da vrši na! I s l a m i j ' j e t z n a č i s l o b o d t h ' o p r o t u ­ žena u podizanju i evoluciji ljudskoga roda. A to je m a č e n a v j e r s k a ^ n a č e l a i p r o p i s i , p r e ­ Islam počeo naučavati prije hiljadu i toliko godina, m a d u h u v r e m e n a , t. j. p r e m a z a h t j e v i ­ dakle davno prije pojave feminista. m a s v a k o g v i j e lr a. A vi, konzervativna grupo U doba neznanja i idolatrije u Arabiji su žensku od uleme, ove istine ne možete ili ne želite da razu­ djecu živu zakopavali. Ali čvrsta ruka Muhammcdova mijete. Veliki Imam Ebu-Hanife, osjetio je potrebu, (a. s.) ženu izbavlja iz tog niskog stepena i uzdiže je da do malo vremena iza Hazreti-Muhammedova vi­ na najdostojnije mjesto. Žalosno je da ju je kasnije jeka, reformira mnoge vjerske ustanove! Pa kako je ruka tirana i ignoranata s’ tog časnog mjesta skinula to, da se vi nakon trinaest stoljeća zadovoljavate i i ponovno strpala u zatvor slabića i robova. služite starim komentarima? Zašto ite bi mogli malo Vrijeme će ženi povratiti njena prava i uzdići je više i slobodoumnije raditi kao i četiri Velika Ima­ na njezin položaj.. To je određeno! Do danas se nije ma? Vi dobro znadete šta znači sveta izreka: >E1- pojavio ni jedan Faraon, ni jedan Džengiz Han, koji U l e m a u v e r e s e t - u 1- Enbi j a . « (Učenjaci su je Vrijeme nadjačao. Zato svi oni, koji se suprostavnasljednici božijih poslanika). A »Enbija« (Božiji po­ Ijaju slobodi i napretku, sliče životinjama, što laju slanici), znači obnovitelji. Prema tomu treba, da i vi na mjesec. Moguće je, da tmina kroz nekoliko minula »alim k vršite dužnost obnovitelja. zasjeni sunčano svijetlo. Ali opet, sunce ostaje sunce. »Mi naše metode tiranije i neznanja uporno i tvrdoglavo slijedimo i za to svakim danom po jedan stepen u niže padamo i približujemo se vrtlogu ra­ sula i propasti. J e d a n o d n a j g l a v n i j i h u z ­ roka našega nazadovanja jest mizer­ ni i s e r v i l n i p o l o ž a j n a š i h žena. « »Govorite jezikom Šeriata islamskim narodima i upućujte ih na progres i obrazovanje.« Isto tako mogu i žene biti insultovane sa bezobra­ znim pogrdama od strane bijesnih fanatičara i podlih ili nesvjesnih nazadnjaka; ali najzad će ove nezna­ lice, koje nemaju pojma o pravim načelima uzviše­ nog Islama, ostati pokunjeni i zastiđeni. Ja sam na strani žene i zastupam mišljenje, da ju treba favorizirati i u slučaju, da pogriješi, služiti se olakotnim okolnostima. Žena je, kako sam to ria �Б р о ј 19. ■Г A Ј Р Е Т« С тран а 299. više mjesta istakao, — tiranizirana i ponižena. Ako Da tobože očuvamo opći moral i djevičanstvo, mi pak danas i žena čini kojekakve besmislice i greške, javno i pred mnogobrojnom publikom napastujemo tomu je više kriv socijlni milieu, u koji smo je mi one žene, koje se malo gizdavo nose i pravimo ve­ liku graju. muškarci stavili, nego li sama ona. Pitam: Da li se mi ozbiljno zauzimljemo za vasPitam: Da li je viša sramota, što jedna ležerna pitanje naše žene? Koliko smo qtvorili škola za od­ ženska nosi odveć kratku suknju za to, da pokaže gajanje i obrazovanje naših žena? Pa gdje da žena svoje prozirne (a jour) čarape i istakne crte nogu, provodi vrijeme i čime da se zanima? Gdje su te in­ ili pak buka i metež, koju jedan infamni neznalica stitucije i zavodi, koje smo davno morali ustanoviti uzvitla na javnim mjestima? Ovakav jedan zločin, koji se učini, da se tobože za usavršavanje bijednog krasnog spola? Pa ipak, najviša većina muslimanskih žena, stoji obezbijedi javni moral, sliči kao kad bi jedna žena, na vrlo časnom položaju u pogledu morala i ljudske da pokrije svoje lice, podrezala suknju i tako uka­ krijeposti. Među njima ima značajan broj liičnosti ve­ zala svoje sramne dijelove tijela! NekS naša državna nadleštva i neki organi po­ like erudicije. Još je viši broj muslimanki, koje od nas mnogo bolje pišu i misle. A naše žene, osobito licije, bez ikakvog prava i kompetencije, progone još one iz seoskog i srednjeg staleža, vrlo su moralne, i bračne parove, koji izlaze na šetnju, i time krše marljive i požrtvovane. I sa ovako važnim elemen­ ,-svoju dtižnost. Znadimo dobro da su ovi uobičajeni postupci, tom, mi naš narod, u dozvoljenim granicama Šeriata i zdravog razuma, možemo vrlo lako uzdići na ni- ' svakako gadniji od nekih nelijepih poslova žene. ^leđutim od ovih napadaja i terorizma nema ni­ veau civilizovanih naroda Zapada. Muslimanske su žene uopće od prirode talen­ kakve liasTte. Posao napreduje svojim tokom i, na­ tirane i vrlo sposobne, ^da shvate svakh znanost i protiv, svi oni, koji direktno ili indirektno vrše ove umjetnost. Premda većinh njih nijje, imala prilike, da zabrane i napadaje, ostaju poraženi i zastiđeni, pose sistematski vaspita i obrazuje,-^ieđu njima se ip^k——štonjihove zapovijedi više niko ne sluša. pojavljuju takove pjesnikinje i literate, takvi mislio­ Također i upravljač svemira, koji se zove >V r ici i umjetnice, da se time mi jnožemo s pravom đb j e m e? zagarantovao je slobodu žene. Naša je pak čiti. A da se njihova obuk&'bolje reguliše i da narod dužnost, da obrazovanje i vaspitanje naših žena rcmalo više poradi za si'eću i blagostanje krasnog spola, gulišemo tako, da tu slobodu one ne bi zloupotrekoliko bi mi sada iiqali velikih žena. znamenitih bile, kako ne bi urodila zlim i štetnim posljedicama. književnikinja, odličnih specjalista iz svih područja Mi smo po Šeriatu zaduženi, da ženski spol vasznanosti, tehnike i umjetnosti, dobrih i milosrdnih pitahio tako, da bude u svemu »K j u f u v« (ravan — majki i vrijednih odgojiteljica, i t. d,, i t. d.lL.fl prilika) muškima. Priučimo se, da u ovom vidimo Mi ne znamo i ne želimo, da se koristimo skupo­ sreću i prosperitet porodice i nacije. Dokažimo stvar­ cjenim rudama, koje posjedujemo. Mi još nismo otvo­ no svim civilizovanim narodima, da su i naši mu­ rili riznicu našeg ženskog blaga.. Naprotiv, mi zasti- škarci vrijedni i dostojni ovog vijeka. Nema više ni­ remo najvišu skupocjenost i ljepotu, št& ju je uopće kakve koristi od upornog i glupog podržavanja sre­ priroda stvorila, sa crnom koprenom, koja bi mogla dovječnih nazadnih »B i d a t-a« (novotarija), koje je naš Veliki Svetac strogo zabranio i svi kulturni na­ dolikovati jedino prvim vremenima Kršćanstva. Za to i podnosimo kaznu našeg zuluma i tira­ rodi svijeta odbacili. Red i zadovoljstvo tražimo u slobodi, a sreću, nije. Naše je propadanje jedna nesreća, koju nam je, radi naše nemarnosti i stagnacije fatum odredio. Da blagostanje i evoluciju u postepenom ali neprekid­ se ove kazne spasimo, trebamo od sebe odbaciti kon­ nom radu. I kao svaka stvar, kao svijet prirode i tinuitet ovog našeg zločina. Skrajnje je vrijeme da kao ljudski rod, stupimo već jednom u fazu evolu­ našu ženu oslobodimo zatvora, kojeg je Šeriat strcgo cije i borimo se za opstanak. U protivnom slučaju zabranio. Poznato nam je, da je protuzakonito hap­ bićemo izbačeni izvan granica čovječanstva. šenje osoba zabranjeno i po našem kaznenom za­ konu. Jeni Кбј — Stambol 1. Maja 1913. �С тр а н а 300. Б р о ј 19. >ГА J P E T i Etlmond Deinoliiis: NA ČEMU SE TEMELJI SUPERIORNOST ANGLOSASA. — Prevodi Hidajet K u l i n o v i ć . — II. Poglavlje. Da li njemački školski sistem stvara ljude? Moglo bi se reći, da neki zao duh osjeća zlu­ radost u postepenom rušenju svih naših idola, a da je sada došao red na školu. Škola! Jesmo li bili dovoljno uzgojeni, da ovu ustanovu poštujemo i njen kult podržavamo. Nijemci nas pobijediše zato, što su njihove škole bile bolje od naših. U tom uvjerenju na jedan mah razvismo školske programe i umnožismo školske zgrade. Ni­ jedna raskoš nije bila preskupa kada se je radilo o nastavi. Tada je kod nas zavladala era školskih palača. Nikada se nije tako rasipalo tolikim uživanjem. Tada je zavladao jedan opći zanos: nije bilo dovoljno, da škola bude besplatna, nego je trebalo da bude pohađanje ^škola obligatno'; svi su morali ići u školu, pa čak i seljačka djeca kao i građanska. Teško omnoe, koji se bude (usudio izraziti najmanju sumnju o suverenom djelovanju škole! Tada je izbačena leriratica da se oponašaju Ni­ jemci: kako su se oponašale nj Biove ustanove, tako su ae prenosile njihove školi ia, iglasovita Njemačka filologija, koja je bila tako ftaa i duboka! Doktori su neprestano ponavljali, kako će se zemlja preporoditi, ako dajte trećeg razreda gim­ nazije naučite dobre latinske tekstove, a udivljena Francuska je za njima ponavljala te magične for­ mule. Kako da ono, što je jučer bilo neoborivo istinom, danas postane jednom pogreškom? Jer se u tome ne treba više varati, to s onu i s ovu stranu Rajne svatko priznaje i ispovijeda. Kad nam se najprije pojavi kritika u obliku podmuklog mrmljanja neki se usudiše ustvrditi, da škola zaista ne daje one rezultate, koji su se od nje očekivali; da se je nauka paralelno smanjivala u doba kada su se školski nastavni programi razvi­ jali; da je sistem ispita osjetno snizio nivo nao­ brazbe, kao dokaz citirale su se cifre i činjenice. Šta više, neki su išli tako daleko, da su počeli tvrditi, kako razvitak škole dovodi do množenja poniženog i nesposobnog intelektualnog proletarijata, koji su velika opasnost za jedan narod. Neki su odbijali ove glasine kao pristrane i ne nadležne, jer su ih širila lica, koja nisu pripadala nastavničkom staležu i zvaničnim prosvjetnim orga­ nima. Međutim se pojavi, da najuticajniji članovi uni­ verziteta u Francuskoj, pa čak i šefovi nastavnih zavcda i bivši ministri prosvjete počeše kritikovati nastavni sistem i pripisivati mu iste mane. Usred Sorbone čuše se zjave, da bi trebalo odmah pristu­ piti reformi školskog sistema. Moglo bi se reći, da je gornja pojava obični za­ nos Francuza, koji su brži, da od jedne ideje iz kraj­ nosti pređu na drugu ideju iz krajnosti, ali se u isto doba čftše iste kritike i protesti u njemačkoj sredini, u Berlinu. Nastavni sistem u Njemačkoj podvrgao je kritict sam Kaiser. Na taj su način dvije zemlje, u kojima je zadnjih godina najglasnije proklamovana suverena i nenad­ mašna moć škole, počele sada istom energijom iz­ javljivati, da škola nije dala ono, što je obećavala, pravije rečeirf), što se je od nje očekivalo. U čemu su se nade njemačkog cara, u pogledu škola, SK O izjalovile! Šta on traži od škola? Bilo bi interesantno i poučno ovo ispitati. Isto tako je zanimЧ1 и će se stvoriti ono. što on očekuje, I. U prvom dijelu svoga govora njemački je car razvio slijedeću ideju: »Škola nije dala ono što smo od nje očekivali . Njemački car na prvom mjestu konstatuje da je škola podbacila čak i u obuci, u pogledu nauke, to jest u tehničkom pogledu. Car u svom govoru iz­ javljuje: « Ne bio bio prinuđen da izdam kabinetsko na­ ređenje, na koje me je gospodin ministar predhodno potsjetio, da je škola bila na visini, na kojoj morala, biti. Hoću da naglasim, da se moja strogost ne od- . nosi ni na koga lično, nego se tiče općeg stanja i samog sistema. Škola nije učinila ono, što smo bili u pravu da od nje očekujemo. »Odakle dolazi greška«, pita se car, pa nado­ daju: »Istina je, da se je u mnogim pravcima grešilo'". Njemački car na početku svoga govora prigovara obuci na nastavni materijal i metodama, koje se pri tom upotrebljavaju i započinje naročito s onom filo- �Б р о ј 19. T A J P E T« С тран а ŽOl. logijom, jkoja bi imala da obuku klasičnih jezika narod, uslijed nastalih promjena u Pruskoj i Nje­ podigne na visinu nauke i da moćno utiče na knji­ mačkoj »kao i u prošlosti morao ostati narod mi­ slioca i narod, koji svoje zadovoljstvo traži u sebi ževni odgoj mladih naraštaja. >:Osnovna tačka je, da su od 1870. godine za­ samome«. On opet sam odgovara da ne, te nastavlja, vladali prosvjetnim vlastima isključivo filolozi, koji da se po sebi razumije, »da pogledi njemačkog na­ su posvećivali svu svoju pažnju nastavnom gradivu, roda moraju biti upravljeni prema vani, pa čak i nastavi i samoj nauci, a ne formiranju karaktera prema kolonizaciji«. Evo to je jasno; radi se o pogodovanju njema­ kod mladih ljudi i potrebama savremenog života. Vi ste, gospodine tajni savjetniče Hinepeteru jedan fi­ čkoj rasi u ekspanziji i o tome, da se njemački na­ lolog idealista, ali je po mom mišljenju jedna ne­ rod osposobi za preuzimanje svoga djela u osvaja­ pobitna istina, da je ovo pitanje došlo do takvog nju svijeta, o što se evropski narodi bore. Ministar završuje svoj govor zaključkom, da stadiuma, koji se ne smije prekoračiti«. To je o nastavnoj metodi. Vidi se, da car prema valja smjesta zabaciti danas zastarjeli sistem, koji njoj nije milostiv, isto tako se car obara na neke je na snazi kod više nastave. U prvim riječima svoga govora njemački car sa predmete, koji su dosada sačinjavali temelj cijele nastave a u glavnom na latinskom jeziku. Poznato svoje strane naročito naglašuje nepraktičnost da­ je, da su Nijemci ponosni koliko sa svojim filozo­ našnje. nas'tave: »Najprije moram naglasiti, da se fima toliko isto i sa latinistima. Treba dakle još i ' ovdje radi isključivo o tehničkim i pedagoškim mje­ ovu predrasudu o latinskom jeziku napustiti. E\ lo rama, koje treba preduzeti, da se naša omlladina vaspita ii^način, koji će odgovarati savremenim po­ što nas u tom pogledu Njemački car podučava. »Ali, gospodo, govori se i primjećuje o mnogim trebama položaja, koji zauzima domovina u svijetu stvarima: tvrdi se tako'đer, da su latinski sastavci i da se postave na visinu životnih borbi«. Prednjim je riječima postavljena lijepa krilatica: veoma važni te da su izvanredni zgodni za p rip re ­ manje čovjeka u stadiju jednog stvarnog jezika i još mlade naraštaje treba pripremiti za »borbu u život«; ^treba od omladine stvoriti praktične ljude, koji će za mnoge stvari«. »Jest, gospodo, ja safn^to već lično sve iskusio. se u poslovima znati snaći i biti sposobni da pođu п U čemu se dakle saštoji taj latinski sastav a k T ^^e borbu i na vani sa emigrantima najsposobnijih rasa. Škola je u citiranom pogledu mnogo podbacila: sam puta vidio, da jedgn đak iz latinske kompozicije ocijenjen kao vrlo dobar a izvnjemačke kao dovoljan. ona proizvađa samo nesposobne i nepraktične ljude, Takvo je lice, mjesto čestitke zaslužilo kaznu, jer koji su promašili karijeru i novinare; gore nego to, je jasno da on svoju zadaću.nije sastavio korektno škola producira zamorene, duševno i tjelesno krat­ i bez tuđe pomoći. Od svih latinskih kompozicija, kovidne ljude, koji su nesposobni da u jedan posao koje smo mi izrađivali, nije se mogla naći ni jedna ulože energičnu akciju i primjernu snagu: sve ovo na dvanaest, koja ne bi bila izrađena na sličan na­ njemački car konstatuje vlastitim riječima. čin. Slične su se kompozicije ocjenjivale kao dobre. Njemački se car najprije osvrće na đačku zaTo su bile te latinske kompozicije. Kada smo mo­ morenost, koja ruinira tijelo i nije podesna za raz­ rali da izradimo - kompoziciju Minni Branhqlmskoj vijanje volje. ili o Leosingu, jedva smo se mogli provući. Zato i »Kad se osvrnem na poslovnu zamorenost naših kažem: »dolje latinska kompozicija. Ona nam dosa­ mladih ljudi, odmah konstatujem, da je prijeka po­ đuje i zbog nje gubimo vrijeme«. treba, da revidiram broj časova njihovog rada kod Na ovaj način podučavanje filologije i latinskog kuće. Tajni savjetnik g. Hinspeter će se sjetiti, da jezika nisu dali ono, što se je od njih očekivalo. su se još u doba, kada sam ja još bio đak gimna­ To je prva konstatacija koju je Njemački car zije u Kasselu, mogli čuti glasni protesti porodica učinio. . i roditelja protiv ovoj preopterećenosti đaka. Na Ima i druga konstatacija. • ove proteste vlada naredi, da se o ovom pitanju na­ Car izjavljuje, da je škola podbacila i u prakti­ pravi anketa: Školske uprave nam narediše, da čnom pogledu t. j. u formiranju čovjeka i njegovog svako jutro svojim direktorima podnesemo pismeni uspjeha u životu. izvještaj, o vrbmenu, koje smo morali kod kuće uOvo je glavni dio carevog govora; bar on se na trošiti u sastavljanje zadaća za sutrašnji dan. Ja sam, lično gospodo, i to pod nadzorom tajnog savjetnika ovaj nedostatak škole najviše osvrće. Tumačeći misao carsku u svom pristupnom go­ Hinspetera morao raditi sedam časova kod kuće. voru pred skupštinom sistem prosvjete i njene po­ Pridodajte tome još šest časova predavanja u školi sljedice, postavlja sam sebi pitanje, da li bi njemački i dva časa za ručak i večeru, pa ćete moći lahko �С тр а н а 302. ГАЈРЕТ. proračunati, koliko mi je još vremena ostajalo.« Njemački car priznaje da je ovu veliku opeterećenost mogao izdržati, zahvaljujući jedino iznimnoj okolnosti, koju ostali đaci nijesu u stanju upotrebiti: »Da nisam imao prilika, da jašem na konju i da se na drugi način slobodno krećem, ne bih znao, kao i ostali daći, šta se na svijetu događa.« Jahanje na konju je sigurno izvanredno sredstvo za ublažavanje posljedica školske preopterećenosti, ali se mora priznati, da ona nije dovoljna za upo­ znavanje svijeta i života.« Car se bar u tome slabo izrazio. On dalje nastavlja: »Po mome mišljenju treba odlučno liječiti ova­ kvo stanje stvari. Gospodo, luk se dalje ne može natezati, niti se dalje u tako zategnutom stanju smije ostaviti. Prešli smo već krajnju granicu. Škole su izvršile svoju nadčovječansku dužnost i po mom mi­ šljenju su dale prevelik broj učenih ljudi; taj broj učenih ljudi toliko je ogroman, da većeg ni pojedi­ nac ni narod ne mogu podnositi.« Šta će reći na оуо oni, којјллтеНсти i životnu snagu jednog naroda'm jere prema. broju pismenih ljudi? Njemački car dalje nastavlja: »U ovom je tačna izreka princa Bismarcka o proletarijatu maturanata, koje mir-inmmo./V ećina kandidata gladi (riječ -je' opora), naročito gospoda novinari regrutuju se među svršenim gimnazijalcima, koji su promašili karijeru (tvrdnja je opora ali isti­ nita). Oni su za nas v elila opasnost. Ova prekomjernost, koja je sada vec prevelika, daje našoj do­ movini izgled vodom zasićene njive, koja fiše ne može podnijeti navodnjavanja. Zbog toga u buduće neću dozvoliti, da se nove gimnazije otvaraju, dok mi se ne dokaže njihova potreba. Jmajno ih već do­ voljno«. Šta će reći oni, koji životnu snagu i veličinu jednog naroda sude prema broju škola! Onaj koji ih osuđuje, nije nekulturni barbar iz gora Germanije, nego plod najintenzivnijeg školskog razvitka, koji je na zemlji postojao; plod univerzitetske, brižljive i pedantne Njemačke. Na kraju svoga govora njemački se car ponovno osvrće na tjelesnu inferiornost, koju je današnji školski sistem prouzrokovao i nadoda je: »Šta hoćete od čovjeka, koji ne vidi svojim očima? Ima 74% kratkovidnih đaka u školama! Kad sam bio đak gim nazije u Kasselu, na naročitu želju moje matere, predavalo se je u jednoj zračnoj i vidnoj sali, pa ipak od nas 2l đaka, osamnaest ih je nosilo nao­ čale.« »Ovo stanje stvari ražalostilo me je silno i mogu Vas uvjeriti, da sam u ovom pogledu dobio masu predstavki, molbi i želja od strane roditelja.« Б р о ј 10. »To me se kao oca domovine mora ticati; dužan sam naglasiti, da se stvari u ovom pravcu neće više razvijati.« »Gospodo, ljudi ne bi smjeli da kroz naočale gledaju na svijet, negđ vlastitim očima. Obećajem da će se u školskom pitanju tim pravcem udariti.« Evo dakle careve druge konstatacije: Škola je podbacila i u praktičnom pogledu, kao što je pro­ mašila u tehničkom. Ali to nije sve: škola u svom, bilansu broji još •treći gubitak: Ona je podbacila u političkom pogledu. Ova je zamjerka najteža. Poznato je, koliko se je polagalo na školu kao sredstvo, kojim će se mlađim naraštajima nakalemiti političke ideje, »koje budu konvenirale«. Držalo se je, da je uzimanje škola u svoje ruke od strane jedne partije, a naročito od vlade, najsi­ gurnije sredstvo za uspjeh. To je bila neoboriva doktrina i istina. Zar se oko škole u Francuskoj i Njemačkoj nisu vodila najžešće borbe među stran­ kama? Škola je postala najvećim izbornim šlagerom: na ovom je pitanju najviše dolazilo do razmimoilaženja; borba oko ovog pitanja dovela je u Francu­ skoj do novog školskog zakona i njegovog glasovi­ tog 7. člana, a u Njemačkoj ovo pitanje ispunjava razdoblje Kulturkampfa. Njemački se je car igrao sa školom isto tako, kao što su se naše vlade s njome igrale, na pruski način, kao i mi na jakobinski, jer su oba načina u svojoj suštini identična. Međutim sam njemački car svečano izjavljuje, da mu škola u političkom pravcu nije dala ono, što je od nje očekivao, a on je na najboljem položaju, da to sazna. Izgleda mi, da i naši političari zapo­ činju iste izjave davati u pogledu škole u Francu­ skoj, jer izvjestan broj članova većine, i to najin­ teligentniji otvoreno govore o potrebi polaganja oru­ žja na terenu škole i njenog sistema; oni nadalje konstatuju, da su im škole otuđile više ljudi, nego što im je pošlo za rukom, da im dovedu pristaša. Šta je dakle njemački car očekivao od škole u političkom pogledu? On će nam to u slijedećim re ­ cima sam reći: »Da je škola postigla, ono, što se je u pravu od očekivalo — poznavajući razlog pa Vam o tome mogu govoriti, jer sam vaspitan u gimnaziji i poznajem kako se stvari tamo razvijaju, — ona je morala da preduzme dvoboj s demokratijom«. To je ono, što je današnja manjina govorila u Francuskoj, kada je bila na vladi, većina je govorila: .T reba preduzeti politički dvoboj s klerikalnim i monarhističkim partijama u školskom pitanju.« Ta je ista formula u raznim pravcima vladala u obe �Б р о ј 19. Страна 303. ■Г A Ј Р Е Т« zemlje; uvijek se je rukovodila istom idejom: na­ praviti od škole jedno sredstvo za političku domi­ naciju. Pratimo do kraja misao njemačkog cara o škol­ skom pitanju. Evo. kako on rezonuje: »Gimnazije i univerziteti morale bi ovo pitanje ozbiljno uzeti u pretres i buduće naraštaje vaspitati na taj način, da ljudi mojih godina budu u stanju pripremiti mi oruđe, sa kojim ću ja moći djelovati u državi, da bi pomoću toga čim prije postao gospodarem situacije i svih pokreta.« Bar je nemoguće / njemačkog cara osuditi, što on prikaziva ovu svoju ideju: on i očekuje da mu se u školi fabrikuju jednostavni zgoljni pomagači, koji će mu omogućiti da postane »gospodarem situa­ cije i sviju pokreta«. To mišljenje ima on o školi; tu ulogu on zadaje školi! Da li će se njemački pro­ fesori i porodice tim idejama pokloniti, to je njihova stvar. Nakon što je iskazao, šta očekuje od škole, nje­ mački car konstatuje, da mu škola to nije dala i to ovim riječima: »Ali ovaj rezultat nije postignut«. Njemački car nadalje nadodaje: »Posljedni mcmenat, kada su naše škole bile produktivne za cijeli naš patriotski život i za naš razvitak, bile su 1864., 1866. i 1870. godina. U to doba sy prusfee škole i gimnazije bile čuvarice ideja 'jedinstva, koje su se svukud predavale i širile«. »Cijeli svijet u pruskoj imao je samo jednu ideju: -restaurirati njemačko carstvo i nazad povra­ titi Alzaciju i Lotaringiju. Sve je ovo prestalo od 1870. godine. Konstituisanjem carstva mi smo dobili ono, što smo željeli i na tom se je ostalo. Sada se je radilo o tome, da se nauči omladina, da treba znati sačuvati ono, što se je zadobilo. U ovom po­ gledu se nije ništa učinilo, a od nekog doba već se i centrifugalne tendencije mogu osjetiti. Ja sam u sta­ nju i položaju, da ove stvari prosudim, jer sam na prvom položaju naže zajednice i dužnost mi je, da se ovim pitanjima bavim. Ovakvo stanje stvari pro­ izlazi od vaspitanja omladine.« Njemački se car tada pita: »gdje leži pogreška«, te tu stvar razjašnjava samom prirodom nastavnoga sistema i predavanih predmeta. Baš u toj stvari nje­ mački car navješćuje rat, na način kako smo to opi­ sali, protiv filologa i latinista. On direktno napada na profesore, koji se osuđuju ustvrditi, »da se misija škole sastoji u glavnom od intelektualne gimnasti­ ke«. On dalje nadodaje: »Po ovim se principima dalje ne može ijaditi.« JSigurno’ je, da »intelektualna 'gimnastika« mora izgledati jedno veoma slabo sredstvo dominacije za jednog pruskog, suverena, čija se je moć i sila konstituisala pomoću vojne sile. Prusija nije pomoću intelektualne gimnastike aferbovala cijelu Njemačku i konstituisala osjetno vojničku pomoć koja gospo'đarT'u Berlinu; ona neće biti u stanju, da pomoću intelektualne gimnastike održi ovaj položaj«. Eto na koji je način njemački car u pravu, što nalazi, da mu škola nije dala ono, što je od nje oče­ kivao ni u političkom, ni u tehničkom, a ni prak­ tičnom pogledu. Ovo je dakle znatan poraz školskog sistema u svima pravcima. (Nastaviće se.) Ata Nerćes. VELIČINA NARODA. Dvorjanici uvedoše vladaru gosta iz Delfura. Kad ude u carsku odaju, gost se smjerno pokloni čuve­ nom Omer el Asafu, caru države E1 Erdu-Širi. — Dobro nam došao, časni gostu iz Delfura! usklikne car i s dcetojanstvom pokaže mjesto kraj sebe svome gostu. — Pričajte mi kakve osobine u krvi nosi vaše pleme iz Delfura, — reče car. Gost nastavi: »U duši nam je uvriježeno pošto­ vanje prema učenijem i starijem. U srcu nam je ucijepljena ljubav prema svemu što nas okružuje, što je naše, pa i što nije n aše...« — Pa vi volite i tuđina i neprijatelja! Koliko vi­ dim iz vašega govora, — prekide ga car, a gost od­ lučno upade u riječ: — Jeste, jeste, veliki care! Strani narod ako je dobar nije neprijatelj, a ako je zao mi ga žalimo što je zao! Nastojimo svoji mduŠevnim prijateljstvom i da ga popravimo. I to sve iz ljubavi mi činimo prema čovjeku. Ne pokriva li nas jedno nebo; ne grije li nas jedno Sunce?. . . — Je li golema vaša država Defur? — upita car. —Uskih je granica, veliki care, skromna, mala državica! — odgovara gost, a car ga prekide: — Da, da, uskih je granica obične crne zemlje, a koliko su široke misli vašega naroda, koliko je ve­ liko srce... * I uzdahnu silni car velike države El Erdu-Širi.. I pomisli tada, da je veličina naroda ne,-u zemlji, nego u duši i u srcu . . . �С тран а зо4. Б р о ј 10 ■Г A J P Č T . jiijfUMtob Тмшш п Добротвори Гајрета — мјесто честитке г. инж. Хајдару Чекри. Поводом избора г. инж. Хајдара Чекре предсједниicom Главцог Одбора Гајрета, умјесто честитке г. Чекри, уписали су се добротворима Гајрета гг. Смаилага Ћемаловић, комесар ошптине града Мостара, Аврам Д. Салом, веленосједник, и Илија Ђ. Иванишевић, банковни директор, уплативши одмах у готовом сваки no 1.000 дипара. Главни Одбор Гајрета срдачно захваљује горњој господи на пажњи према Гајрету. Живјели! Гајретов „Шегртскн Дом“. Како смо објавили у иредпрошлом броју нашег листа, садањи Главни Одбор Гајрета, да би удовољио свима потребама Гајретовог рада и давној жел>и Гајретових пријатеља — закључио je да почетком oua школске гоДине оснује Гајретов „Шегртски Дом". "У ту сврху Главни Одбор je приступио темел>ној преправци велике вакуфске зграде у Џининој улици. у чијој je другој половици смјештен Гајретов ^кенски конвикт. Почетком овога мјесеца све he преправке бити дефинитивно завргаене, a и потребан инвентар прибављен, тако да he се у „Шегртски Дом“ смјестити засада око 40 1пегрта. Овај нови Гајротбв пнтернат — Гајретов „Шегртски Дом“ — no своме уређају одговараће свима потребама једног модерног интерната. Увјерени смо да he оснивање овог новог Гајретова интерната обрадовати с«е пријатеље нашег друштва, тим више када се знаде, да je Главни Одбор у овој шк. roдини нримио у Гајретове конвикте око 150 питомаца више него их je било крајем прошле школске године у свима конвиктима. Гајретове богоштовне стиаендијс. Главни [Одбор Гајрета на својој сједници од 27. о. м. подијелио je богоштовне стипендије за слушаоце теолошког исламског факултета (Азхар) у Каиру и то: Мухамеду Фочаку из Сарајева, абитуријенту Државне Шериатске Гимназије Дин. 1.000— мјесечно и Бесиму Коркуту из Травника, абитуријенту Шер. Судачке школе у Сарајеву Дин. 1.000 — мјесечно. Остали молиоци су одбијени. јер су скоро сви примљени за питомце Београдског Гајрета. Гајретов теферич у Брези. У недел>у, 18. септембра о. г. Гајретов пододбор у Брези ириредио je велики народни теферич са коњским тркама и разним другим атракцијама. Ha теферичу je свирала блех-музика из Сарајева. Теферичу je присуствовало мноштво народа из читавог среза височког. Морални и материјални успјех теферича je изнад сваког очекивања. Забава П ододбора Гајрета у Дервеити. Гајретов пододбор у Дервенти и Домаћинска школа у Добочцу приредили су у недељу, 25. септембра о. г. врло успјелу забаву у Бос. Добочцу, у чијсм су извођењу програма судјеловали чланови Гајрета из Дервенте и ученице Домаћинске школе Како смо приватно обавјештеии ona забава je одлично успјела. Садик еф . Садикови)> — Гајрету. Садик еф. Садиковић, народни љекар из Љубушког, иослао нам ja ових дана своту од Дин. 2 . 0 1 0 'коју je сакупио од оних, који траже од њега љекарски савјет. Главни Одбор срдачно захваљује како дароватељима тако и Садик еф. Садшсовићу, сакупљачу ових пршога. Из Београдског Гајрета Осман ЋикиИ“. Према обавјештењчма из управе „Београдског Гајрета“ прнмљено je ове године у женски иптерпат у Београду 17 н о в и х п и т о м и ц а ит о: Муневера Мехмедбашић, из Сгоца, Зејна Драче из Мостара, Рефија Казаз из Бања Луке, Фатима Џафербеговић из Бос. Новог, Фахра Милавић из Мостара, Бехија Хамидкадић из Бос. Градишке, Рефија Калесић из Тузле, Шерифа Колудер из Мостара, Ђамила Волић из Стоца, Нафа Бурић из Бања Луке, Разија Ханџић из Завидовића, Јефинка Палавестра из Мостара, Босил.ка Слијепчевић из 1’ацка, Џенка Пехливановић из Мостара, Емина Мухурдаревић из Бања Луке, Хатиџа ФазлагиБ из Чапљине и Макрена Ратковић из Мостара. Поред тога примљени су ове године слиједећи н о в и п и т о м ц и у мушки интернат Београдског Гајрета: Исмет Милавић из Мостара, Хајрудин ЋуриБ из Мостара, Хамдија Чемерлић из Јање, Садик Ћехајић из Бихаћа, Шемсудин Хасандедић из Сарајева, Мидхат ШамиБ из Сарајева, Мухамед Агановић из Језера, Бећир Омерсофтић из Маглаја, Смаил Селмановић из Плеваља, Мустафа КамариБ из Грачанице, Џемал Сердаревић из Љубиња, Шаћир Јајчанин из Чајнича, Ћазич Ножић из Мостара и Шефкија Каиичић из Билеће. Сви примљени питомци и питомице морају до!ш у Београд најкасније од 1. октобра о. г. Остали молитељи и молитељице за Београдске конвикте су одбијени. Унапређење Гајретових пријатеља и саоадника. Госи. Хилми еф. Хатибовић, досадањи шеф Шер. суда у Сарајеву и ранији предсједник Гајрета, именовап je врховним шериатским суцем код Врховног Шериатског Суда у Сарајеву. Госп. Хафиз Ајни еф. Бушатлић, шериатски судац и сарадник нашег листа, именован je шефом Шериатског суда у Сарајеву. Наше срдачне честитке! Š ta m p arija »Bos. P ošte«. S ara je v o . — Via snik d ru š tv o »G ajret«. — G lavni i o d g o v o rn i u re d n ik : H am id Kukič. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer keolitetom nodmošuje sue ostale cigarpapire a potpomaže i J a jre f' i- Tuornica bigarpapira S. D. Шиа1ај, Sarajeuo, J* m ože se n a ru čiti i р ге к о d ru š tv a .G ajret' u Sarajevu 0 BBBBB0 BBBB0 BBBB 0 Сорпјевсио Еанка д. д. у С а р а је в у . Т елеф он бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошне на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет*. 0 0 0 0 0 0 0 0 I□ I 0 0 0 0 0 0 0 0 0 в в в в в в в в в в в в в в в в Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. IO. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Rudolf Bole, Sarajevo Bistrik, 25. Telef. 783. Post. pret. 75. �mm P re p o ru č u je m o Restauraciju i Havanu „BOSHiT u K ra lje v ic i, H rv . P r im o r je Veliko m o rsk o k u p alište. — Posebna kuhinja za muslimane. — 45 pri­ vatnih soba. — Cijene umjerene. — Posluga solidna. U Pensionu cijena 70—75 dinara dnevno. Za mnogobrojni posjet moli vlasnik M e h o H a lila g ić . н н н Е н н а а а н г а а т а н н н Е Н Н Bflšagića Med. Univ. Sarajevo trgovina muzikalija 1 materijala za pisanje i rlsanje. Bogato stoparišle hrvatskih I srpskih knjiga SARAJEVO Jeftanovića ulica br. 1 . Ordinira svakim danom od 9 — 12 sati prije podne i od 2 —6 sati poslije podne шшшштта Čitajte ,Gajret‘ ! List *Oajre(« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijela godišta iz prošlih godina mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! г т т т т т п т т г т т т т т т т т г т т тттгггтт � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7ee5f9d094b1e0bcd04378979b2035ac.pdf 42d97810ffa7ac6b9692613c84de58e6 PDF Text Text ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година XI. Број 20. ЦиЈена год. »0 Д. Поједини број 4 Ј Ђаци добивају лист у пола цијсне коа Главног Одбора или код Упр <нв — Гајретових конвикта. С арајево, 16. октобра 1927. С А Д Р Ж А Ј: Хамза Хумо: Д сда Р њ ез. Хамза Хумо: Cft п ло ч а и сто чи и х . Данило Чутурило: И есма СбСтри (Пјесма). М. Делибашић: 0 очи н е с а н е ! (Пјесма)^Елиса Иерез: А р ап ска поћ у Т анџи. Синесио Дарнел: Малсвкости. i Edmond Demolins: Na čemu se teiiiel,ji su- II pcriornost Anglosasu (Преводи Хидајет Кулиновић). Гајретов Гласник ll.t Уредниш rmi. — Одгонор г. BiiuiiKiiiinja. — lipuслава рођепдапа Иротектора Г ајрета Љ еговог I*раљевоког Нисочапства Престолонашљедпика Нетра у Bnxaby. — Гнјретова забава у Дернемти. — Добровољнп ирплозн. Љ ф и з Бушатлић: И з ш ср и атске с; п раксе. Књиге и ревије. Позпв na претплату. — Српскн Књижевии Гласипк — Летопис Млтицо Срнске — „Јадранскн Стража“ Л онинарска лутрија. >редник: Х ам ид К у к и ћ . Ш (l �7 . L SfiilliV iUtcijsM hapitsl Oin ZO.OQO.OQQ'HBZBrue. . . . Din Z.000.000'- 0 0 0 00 0 0 0 0 0 0 @ 0 o* Biinka se bavi svim u bankovnu stru k u spadajnćim poslovim a. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također i pupilaruo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i p riv red n e ustanove. Osniva i pođupiro razne k n ltu rn e i h u m an itarn e ustanove. Od čiste dobiti daje 10°|о Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u dom ovini i inostranstvu obavlja Banka G ajret najbrže i nujknlantnijc. U loške.ukam aćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. o p ć irte g r a d a S a r a je v a Tem eljna g la v n ica 40,000,000— din ara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z ^ L A G A O M I C U koja daje zajmove na zlato, srebro.i ostale dragocjenosti uz najpovolH/e kamate. • смо • curo • c i 3 • c i 3 • o n • gbd e cjfo • сж д 9 сж> с*а • <**о• зво • cjvd• ar> • с * а • сжо • • саго• \ �J ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у м|есецу. Година XI. Број 20. Сарајево, 16. октобра 1927. Цијена год. 80 Д. По|едини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијене код Главнот Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — Хамза Хумо: ДЕДА РЊЕЗ. Никад нс пазим на то да ли неко заузтша m - hum ЦЈ.удима и да сневаш рајске лепоте. Ко си ти, кав иоложај у друштву. БаиЈ ми свеједно. Не пада ретки пушиче, и која те .срећа нанесе и намера нами ,ни на иамет да повдравим неког m io зато што мери на наш град? Дође ли у прошљу девојачку јо богатуСрећан му ц>т! Зата, рдмах‘да напомоном или у куиовњу тргот^ачку? Јер наш je град ио. да дрда Рњез не припада нн јидшша ни другима. гласу надалеко. ДевоЈке су нам лепотицо, a роба Он je само човек богато душе и срца, небОЈ1шг1Г~~н^м. долази из прекоморја триста конака далеког. мудар. Такав је.он и зато.^а волсм, иако су му Трабблоое и бујднџуке да провучеш кроз прстен, рукави na гуњду ]10дср.ани,. a сарук богзна a ^ јјитом да окигиш х.урије. Ми јашемо најбоље премотан. Нахерена n о^г.ула nauii старк чав^јија коње у царемгни и невамо најлепше песме. Ми ћури на стенама и$над Неретве као подерана npo- шијемо чохане чакшире, a ферменове веземо гајгасјакиња, a деда Рн.ез седи pa ћефанку и i;ao иаук 'Шша свиленим. Ми кујемо срмали пусате, a позапуштсних мисли Лреде етаре усномене, крдаиг- столе ушивамо од кајсера црвеог и без издера. љиве и снене, тако слатЈ^-^угаљивс. A догодијфе A путник рече: да за њ(товог живота неко нсвидљив напе с-нажан. — Ни у зло ни у куповњу, већ у прошњу деволук и п.усти стрелу. И стрсјга нанеге ново доба на јачку. Момак сам прикладан и шехерлија, a на наш град, доба што иаврс и наб.уја чудом и нево- дому инокосан. Двори су ми на везене ћошкове, a љама, на као судбина немилице прегази стари ва- таванк на танкс камерије. Имам триста димова кат. ЈБуди се устремише Ha немоћни мадаксаше; кметова и камених девет воденица што ми мељу разочараии, занаљише се и ne -снЈђоШе многи међу белицу шеницу. Нека ми честита девојка уђе у дом њима. И време их прегази. Сви они данас живе у и нек Бог да берићет. —. Поштен си човек, странче шехерлијо. Благо сновима о прошлосги и личе на путникс који су давно изостали иза своје дружине, укодико ходе оној која пође за те. Кресни okom кроз махалске но сунцу. A с њима узмиче и старина и немоћна сокаке и cpeha ће те пратити. Тако се живсло некад у нашем граду. Ћошак купи се у буџаке и уљ.уљкује у заборав тајанствен и грозоморан. мог нокојног оца Алаге Рњеза надвисио саму џа— Помозбог, и да си ми здраво, деда Рњезе! мију, a вранац под њим просипао ватру као змај. A он стресе прашину са мисли, трже се из про- Читлуцима ни броја се није знало. У Мекама дванаест димова, у Стругама петиаест димова. _Opa­ шлости и дође к себи. li ице непреходне пешице, a водениде на Хучки — Дај нам кафу, Цш;ане! — викнух! — Бог ти помого и поживео те! — каже деда као cnaiiie с пратљачама уз воду. Ja се родих, a Рњсз. — Ево шта дочекасмо! A бели памтим, што весеље обузе цео град, јер мој отац беше као један оно кажу, и кусу врану и видех и зла и дббра на ио један у граду. Топови запуцаше горе на табији, овом белом свету. Џамије сиве и ионосне квочке; na цео дан; као да je нови султан засео на тахт. око њих на сттине пилића: град. Тако би се учи- Хоџа Омер-хоџа заучи ми езан над колеввком и нило сваком нутнику који би, некад давно одозго надснуше ми име Мехмед, a отад додаде nama и с брда угледао наш град. Али, виђени лутниче, ja постадох Мехмед-паша. И судбииа као да се добро опраши своју одећу. јер многа лепа девојка расрди на мој још нсзаслужени пашалук, псти дан ногледаће иа то кришом са џамли иенђера л срцс спржи ми пету и рану остави на њој да си могао hc joj нолетети за тобом. Сврати у хан Шаћира глету завући у њу. Била цича зима, a баба загр»‘ Трбоњс, слушаћеш песму уз гусле и крв ће ти со вуну на мангали na с њом мони под ноге. И no нераздрагати као у јунака. Не лпаљем те у џамију срећи, или no заповести божјој, угљен прицвркни јер си уморан, о путничс, алн то шаљем у крчму за вуну и управо мени за пету. Kao цврчак о Mape Прегачуше, да се напијеш вина крепка као Ивањдану вриштао ja сиромашак, али и то прође. сан и сиадша као страст; да се одмориш на Мари- Растао сам као из воде, алп у деветој години �Страна 306. ■Г A Ј Р Е Т« Бро) 20. ограјисах на чини и посекошс ми се ноге. Хоџе мс мири. У граду наста покољ над издајицама li хазкадише записима, бабе хукташе око мене, док нај- надарпма, ПТвабо долази. Ево td. у Бишпу под иосле не проходах у шкииу тоиле воде. Детињство градом. Неће м.у Бог датИ, каже моја баба. Жсне je златна јабука; крхка je na се разбије и детин>- заплакаше, људн се повратише кућама. Ево Швабе лролази испод пенџера. Hehe му Бог дати, каже ства нестане. Тако je, мој синак. Све ми ее чнни да ja из- моја баба. Али Бог ne иослуша.бабу. Швабо заузе мишљам оно што уистину би, јер тако шта лепо град, постави страже и мој дајо погину. Изишао може само да се измисли. A било je и тога, Имао ноћу, a Шшабо завпче »халт!«, завичи три пута na сам и ja мајку и волео сам je. И сад као да joj чу- опали, a мој дајо ничице, na на онај свет. Bor да јем глас из даљине, na као да ме милује, запоси и му душу прости! стеже срце неком давно мин.улом жалбом. To je A после, ja се опасах снатом, a кућа као у њена душа, кажем. што као бела тица лета врх једног no једног. Узјаши Вранца na кроз махале. мене у ттшгни. A тако и јест. Истина je увек ве- Девојке да поломе вратове na, као цветови, на лика за оне који je осете. A на оном свету биће врата, на пенџере. A у мени се разигра мерак, na друкчије него што се многи надају. Ево ти и то дрхтим сав од некакве јогунасте ударљивости. Шемса Сарачева као вила. Месец joj испод грла кажем. сија. Него да наставим: Плапу крв у мени и налетех као вихор на њих. — Паша душо, — каже — вод« ме себи! Сиђох ли с ума, или повилених, na се безочно за- Умрећу за тобом. летех као ветар. A Швабо диже бине и уводи своје марифет— Погинућеш, мајка ти жалосна! — повикаше луке. -Доће и Мицика na отвори некакву »Гои зазебе их у јаранским душама за мном, na и они стиону« п доведе некакве келнерице. Иснрва се навалише у одбрану. устручавасмо. A иосле. . . оаплакаше мајке и деE to какав сам био у младости. Ничег се нлсам ^ о јк е . ' о - 'o бојао. У кавгу ни зашто. Младост лудост. Онажан -r- ДЈаша. купиш мене једно наушница? — као јаблан, лаган као перо, a она. напупела ружа, шапће митЗтела на ухо, смеје се као хурија и покасочна као ујед у брескву,забреЈолу одсока и зује ми иразне рупице na ушима. једрине. j — Хоћу д.ушо! — кажем joj, na као омађијан Прогало je све, кажем тц, вшце се не поврати. _дома no рушпе, однеси их кујунџији Јови и одени Али сам je волео више него себе и због ње ми сеТГ” Стелу у сухо злато. A силна беше та Стела. Их! нав.уче на очи na онако жестркох налетех. Све бих димове^дао за њ.у. Али, мајка ми свис'ну од Овде деда Рњез махну руком на прошлост и туге, a Шемса допа бола непреболпа. заћута. Тешко му je билоГ Болело га да прича о И дадох све димово за )ву, — заврши деда овим стварима. Ota ое још, и скоро угаснуо, трзао Рњез нрсмукло. — После'је ona отворила хотел. a од помисли на њих. Али неможеодолети,na на- ja за пола литре ракије стајао na јвдној иози као етави: с рода. — Пођп низ сокаке, a нешто расте у теби. Расту И прозваше ме Паша Рода. ли то девојачки погледи у мени, питам се, или ми E to ти, шта пиће учини од човека. A нослс еам срце не да мира, гледајући мх. Ох, младости моја! га ce окањивао. Љ уди ме помози, отвори ми дућан Жалостан je напуштен дом, ‘a еећање na младост n све лено. Али, у моии ce пешто провали, сети ce још жалосније. 0 косидби прптегни опапке, na чио лрошлости na ми процвили душа да умрсм од као соко. Пут Влата као вилен. Отац преда мном бола и ja — за чашу. Овашта je бивало. Десет сам на коњу, миран и строг да ce скл&шгП и обориш пута пребацивао терезије преко рамена. A шта ћу главу испред њега, a коњ: дамар ли, жерава ли? • ти причати? Колико сам стида поднео, зар то? Идемо брдом усеченим друмом, a пољане до нла- Боље нек све згасне у менк, јер, опет, то сад све и вина пукле под нама и град притиснуо подножје мије ништа, Причам тако. Роје ми ce сећаља пред брда Стоца. Kao да je слетело јато сивих орлова очима, И после бола и после свега што сам проna њ. Брежуљци сочни као девојачке груди, ре- живео, то je све само један логлед иза леђа и ђају ce цространом котлином да подврисиеш од ништа више. Kao да ме неко домахнуо руком и редрагости и заждијеш из кубуре. A тамо, за леђима као ми ношто што нисам добро разумео. To ти je ти, у граду остало све мило и драго. Дође ти жао живот. Само кад човек ређа успомене, one ce нижу напустити ra. Нешто жалобно пецне те за срце; У чудну гривну: змија и цветова, плача и смеслутња ли, туга ли? Ех синак! Ha Блату нас чека хова. . . шатор, бео као голуб у зеленилу, a бркове субаше Деди Рњезу клон.у глава. Тишина полегла по Мухарема чини ми се да видим на пушкомет. старој чаршији. Само ce ч.ује, или ми ce то само Косци као да се утркују, a откоси прикривају поља причиња, крт и cnop шум. Или то мољац нсгде у недоглед. Ех, леле! И у свему, тако берићет. A подгриза стару греду, или паук раснлиће мрежу данас? — и деда Рњез опет одмахну руком. no празним конацима? — Швабо долази! — прочу се градом, a јунаци A деда Рњез прозбори сасвим тихо, тихо као се спремише за бојак. Барјактар Хамзић разви барјак, али неки устадоше против битке, јер таква из гроба: — Зар ти не чуеш ноћу како иопуцкују стари дође царска заповсот. Није царска већ муртатска, каже мој отац, и не може одолети јунаштву већ кровови, како стењу изнсмогле греде венчаницс и погибе, a коњ му се поврати сам и тужно зарза под клизе нахерене стрехе. A зидови сс лритајили као да he, ено сад! понуцати и с риком ce срушити на пенџерима. Швабо долази! Ено га na Буни, кажу. Не ће nama изнемогла тела. 0, ти ништа не чујеш. му Бог дати, каже моја баба. Све се живо узне— E to, дотле смо дошли! �Б рој 20. »Г A Ј Р Е Т « Страна 307. H em za Humo: SA PLOČA ISTOČNIH. Kahrim ova p esm a. Jašemo čile konje i pevamo pesme širokim dru­ movima adanskim. Žene nas gledaju kroz rešetke s prozora, a srca im biju i oči njihove pune su čežnje beskrajne. Pred nama na vrancu jaše Kahrim i kita od barjaka zelenog bije ga po belom burnusu. A srca su ham razigrana i pogledi puni veselja. Atovi njište pod nama. Kahrim zapeva i ljudi stadoše zadivljeni. Jer glas mu treperi visoko kao soko, a slađi je od raamske hurme i mekši od šuštanja ševara u limanima zaspalim. A on peva: »Brzonogi vranče, ljuta sam na te što mi odnese dragoga i ucvili mi srce moje. I mrzila bih te da nisi veran drug njegov. Kažu da je daleko grad Adan, kud je otišao on. Daleko, čak na onoj strani otkud sunce izlazi. Pričaju čuda o lepotama žena u tom gradu, у kažu da su kao hurije zavodne, a zvezde da im drhte u očima. Molim nebo da zvezde pokrije oblacima tmurnim, jer se bojim da ih moj dragi me spazi u očima ađanki i da ne zadrhti kao i one.« . A kada Kahrim zaćuta, klicahu mu adamci i, proti običajima, žene bacahu cveće na nas. P ism o. Kerameh, mnogo se sećam sutona jednog proletnjeg i slike tvoje u jezeru. Spevao sam ti pesmu najlepšu i napisao je na pesku vlažnom. I došli su ljudi bez srca i izbrisali je. Mnogo si volela naš kraj i rastavili su te s njim, o Kerameh! Sećaš li se još visoke ciprese kraj mošeje Ifham? Sećaš li se golubova pod visokim svodovima i gro­ bova mramornih na groblju Šehram? Mehla, vračara mi kaže danas: — Što ti je glas setan, o mladiću, i zašto ti je po­ gled tako zamagljen? — Glas mi je pesma iz prošlih dana, a u očima mi je slika njezina — odgovorih joj. Noću lutam i razgovaram s mestima milovanja naših. Klizim u čamou po jezeru i valovi mi šapću 0 noćima sreće. Beli oblaci lebde ispod zvezda i silaze u more. 0 Veliki, jesu li to labudovi s neba ili dolaze iz strana, u koje odvedoše Kerameh! — šapćem ja 1 spuštam glavu na vesla. Sviće zora. Hafiz peva na minaretu. Kome li se mole vemi i našto im molitva kad u duši ne nose bol? — mislim ulazeći u grad. Dok sam bio srećan, nisam mislio na Njegovu pomoć. A sada u nesreći zavidim i onima za koje držah da su nesrećni. Kerameh, poslao bih ti pismo ovo po karavani Lebbejda, trgovca što odlazi u krajeve daleke, ali zli zametoše glasove o tebi i puteve izbrisaše vetrovi. G unar. Poisećivah često Hanaru, čoveka iznad ljudi i slušah priče njegove i razgovore. Kraj reke Medžad, pred kolibom, obično seđaše on u seni palme vitke i, mreže pletući za ribu, govoraše mi: Iako neki rekoše — ne ubij!, — ponavljajući tobož reoi Njegove, mi svi živimo od smrti. A ima jedna tica, Gunar po imenu, i ona večno živi, jer ne živi od smrti. J er znaj, ko ne ubija, ni on neće biti ubijen! U mom detinjstvu ranom videh tiču Gunar, va­ trena repa i oka sto prodire u srce. A starac Kalfala pomilova me po glavi i reče: — Hanara, tebi će biti dano da osetiš večnost i bićeš zaustavljen na pola puta kao i svi u rodu našem. A kada odrastah, ispričaše mi priču o tici Gunar ovaku: Davno, davno nekada življaše u Šama zemlji igračica Gunar i bi čuvena na daleko. I beše tako lepa da krvi ljudske cvetovi nicahu za njom; i suze roniše majke i dragane. A Gunarino srce beše od mramora i pogled pun groze pred milovanjem. — Ona je devica s neba — govorahu mnogi, jer igra njezina beše nadzemaljska. I ko je se god dotače, dotače smrt se njega. Jer niko ne mogaše odoleti požudi svojoj. A Gunar iđaše od mesta do mesta i nigde ne zanoći, jer na krilima iđaše! I što god više igraše, to Šama više goraše, i što god više igraše, pokreti bliži vetru behu joj. I igraše pred Allakom, satrapom krvavim, i on zadrhta od igre njezine i zapoveđi da je zatvore u dvorane njegove. I zatvoriše je. A kada pade noć, uđe Allaka u dvorane i pre­ kide joj igru i steže joj pokrete i vide grozu devica u očima njezinim. A sutra dan, beše Allaka mrk i umoran i zapovedi da je muče glađu i skrše besove u njoj. I na zaprepaštenje svih, uvideše da Gunar i ne znadijaše za jelo ni za drage potrebe tela ljudskoga. �Страна 308 В ро ј 20. ГА ЈРЕТ. A kad pade mrak treći, uđe Allaka u dvorane i prekide joj igru i vide ponova grozu dev-ica u očima njezinim. I prolažahu dani i prolažahu noći, a u Allakinim očima goraše ludilo i svi drhtahu pred njim. A jed­ noga jutra, iziđe on sav izludeo iz dvorana svojih i zapovedi da se naloži lomača velika i spali igračica Gunar i besovi u njoj. Jer, govoraše on, ako besovi zavladaju krajevima mojim, oglušiće nas se bogovi naši i godine će nam biti nerodne. I naložiše lomaču i, na zaprepaštenje svih, zaigra Gunar na njoj. A kada je dohvati vatra, opojiše mi­ risi sve prisutne i zableštaše im oči od sjaja preve­ lika. I Gimar, tica repa plamena, vinu se pod nebo i nestade je u visinama. K ahm arov savet. Jednoga dana govoraše mi Hanara: Za vreme. dok nam se približavaše neprijatelj gradu, sastade se veće u kući šejka Zenuba, a Zenub prozbori: — Neprijatelj nam je'-vejh jednom ncgom u kući, a skrštene ruke donose obično iznenađenja žalosna. Građani, što pre da opremimo vojsku, makar i ne­ prijateljskoj brojem nedoraslu. Da ih dočekamo na farku, mestu pobede dedova naših, i da đelima pro­ šlosti spašavamo budućnost. I neka Ilanara, !fin Darubbadov, hrabri vojsku, jer reci su njegove kao so­ kolovi, a glas mu opaja kao slava. To reče Zenuba, a mir potišteni beše u većničama. Samo Kahmar. starac stoletni, pusti svoj glas proročanski i govoraše: . — Neka peva svak pesmu Svoju, je r tako hoće On! I znajte, građani, ko dostojanstvo oholo na pr­ sima nosi, ne razgovara s Njim! — Neka Hallaka uđe u naš grad, mi ćemo ga dočekati s pesmom. Neka Hallakini vojnici uđu u Kuće naše, darovaćemo ih ženama. J e r zlo pobeđuje samo gde je dobro bezglavo. I neka Hallaka uđe u grad naš i nek pođeli sva dobra naša s nama, mi ćemo ih opet isuviše imati. Pa neka uzme i sva, on će postati kao i mi i opet dobra će biti naša. — Jer znajte da se prava dobra ne odnose! Ona su svili koji ih razumeju. I građani ga poslušaše, a sutona trećega šuma od kopalja izraste oko našeg grada i opsede ga. A Kahmar posla glasnike i poruči Hallaki ovako: — Hallaka, junače zemlje, za opsadu se ne spremaj, jer svima velikim vrata su naša otvorena! U gradu u kom mudrost caruje ne ori se plač. Jer u gradu pravde, junaci su zvezde na bedemima nje­ govim. Uđi i zasjaj da nam se srca nasmeju srećom i ponosom! I kada Hallaka ču ove reči, začudi se veoma i reče: — Vaš grad je zaista grad mudrosti i biću sretan ako me primite za sugrađanina vašeg. A kad uđe u grad, ceo beše iskićen i pesme pevahu mladići i devojk u slavu njegovu. O gledalo H anarino. Hanara baci mrežu u vodu, mirno sede na stenu i dugo gledaše u dubine. »Svaki čovek misaoni, a i svaki plašljivac po­ štuje dubine, reče on, jer u dubinama je mir, a mir je početak svega. Kada su pitali Kanamu, mudraca iz Tajfa, otkada je on čovek, odgovorio im je: od prve misli. A J5re toga? Bio sam samo stvoren, reče Kanama. Svaki se čovek ogleda na površini, a retko u dubinama. J er ko se ogleda u dubinama, ogleda se ,i u ljudima. Promatrah ljude mnoge i bi mi sve ja sn o ^ e r gledah ih i duhom svojim. A oni, ako me i pogledaše, gledahu sami sebe. A pitahu me neki: da li oni što sami sebe vide, vide i tuđe bede i nevolje? Vide, odgovorih im, ako su one na telu čoveka. A /žnaj tla je sažaljenje odlika žena, jer čovek •ca, koji duhom prevaziđe srce svoje, ne žali. On se približuje večnosti. ■ Hanara zaćuta, a osen mu zadrhta u vodi. -Bojim se katkada misli kao riba mreže, na­ stavi Hanara. J er bolno je lutati bez cilja po prosto­ rima, bez druga vema. A dok bijah mlad imadoh ih dvojicu: mog konja Rahvu i Benata, sina Siddova. I jednom, kad Benat dcpade u ruke neprija­ teljske, pođoh mu u pomoć-. I kada po treći put zapevaše petli, ja dostigoh beduina Kallabu i probodoh ga i srce mu iznesoh na koplju. — Moj vem i druže, — rekoh — život mog konja spasao je tvoj. Nekog od moja dva druga najvemdja moradoh da žrtvujem. I meni bi žao konja mog i osećah mu smrt kao živu ranu na telu svom. A moj drug zaboravi i na me i na konja mog od sreće prevelike. — Benatu, — rekoh mu — zar se toliko radu­ ješ životu da zaboravljaš i na smrt onoga koji te spase? A on mi odgovori: — Bio sam na vratima smrti i razgovarah s njom. I pitaše me ona čega mi je najžalije u životu, ja joj rekoh: najžalije mi je dana provedenih sa prijate­ ljem mojim. — Prijatelju, — rekoh — to je bila nada. J er ko sa smrću razgovara, život mu je sitan. Otišao je tamo i on, završi Hanara mirno. Sum­ njam da li se više seća Hanare, prijatelja svog.« IПШ1Ш �ГАЈРЕТ« Б рој 20. Страна 309. Данило Чутурило: Мих. Д елибаш ић: 0 ОЧИ НЕСАНЕ! Не понирте у ноћ, о очи несане, и не тражте залуд, ви, зоре бескрајне среће, што сте жудно слутили до сада: Ни с’ ову, ни с’ ону страну гроба неће’ запевати часи неслућене среће — Зато не роните, о очи несане, у дубоких ноћи понор закопане! И петли ће певат и дани ће свитат, али ме у зору, зоро, видет нећеш . . . Не понирте залуд, о очи несане, у ноћи дубоких понор закопане! ПЕСМА СЕСТРИ. Сестро — не буди толико слепа, отвори боље очи . . . не веруј оном што ти се куне, да има жита хамбаре пуне и све да je његово. Не веруј, нити га воли. Увек je љубав и срећа боља, код оног који нема ништа. Ал’ не! Он има више, и, више него помислит можеш сестро; Он H^ta срце, он душу има, и он верује Бога. Њ его в о све je, што okom гледа и чеТ^се такне, то му je својина, он није, није сиротиња. ARARSKA NOĆ, U TANDŽi. (Preveo sa španjolskog M. A. Malić). Miluje nas blagi jesenji lahor. Sa mora što se pod terasom širi dopire do nas osvežujući vazđuh. Zvezde se u svom dalekom -sjaju izmenjuju sa svetlom lađa usidrenih u zalivu. Oslabljena daljinom do­ pire do nas jeka monotonog peva. Mislim da su to molitve iz Kurana. Iza ovih zgrada što sad leže u seni, prava Tandža spava snom začarane kraljevne. Samo neki čarobni san može da nam protumači da ovaj narod arapski živi još uvek upravo onako kao i onog dana, kad je Muhammed podigao glas: »Nema Boga do Allaha«. Prolazeći večeras ulicama krivim i vijugavim mišljah da sam otvorila knjigu Priča Arapskih. Činilo mi se da vidim samog Haran Alrašida, halifu pravovernih, gde među mnoštvom trese elegantnim naborima svojih carskih haljina. Ambijenat ovoga mesta razigrava mi maštu. Čini mi se da živim pre nekoliko vekova, premda svetlost električnih lampa daje terasi svetlost podneva. Abđusselam nam dolazi u dobar čas. Hoće da nam po­ kaže grad kakav je noću. Hodamo za njim ulicama i sokačićima. Na laganom svetlu lampe, prolaznici obučeni u džilbabe i sa svojim turbanima čine mi se noćnim sablastima. Idući za Abdusselamom dodosmo do pendžera odakle se čuo glas psalmodije. Nalazimo se u kafani. Zavaljeni po podu na dušecima ili prislonjeni o duvare Mavri u indolentnim položajima srču kahvu. Tik do širokog pendžera nalazi se obiteljski jedan sto. Za njim sedi jedan Arapin, naslonivši se laktom o udubinu pendžera i dremuckajući puši. Od vre­ mena na vreme ulazi grupa Mavara: ostavljaju pa­ puče na pragu, te skaču za sto sednuvši podvitih nogu. U jednom kutu salona orkestar čudnih instru­ menata ponavlja u beskonačnost svoj monotoni ritam i jeka mu odzvanja u dvorani kao jecaj. Oči glazbe­ nika zablistaju bez smeška: velike, tamne, sanjarske, čini se kanda neprestano posmatraju neki daleki, idealni predmet. Na rogožini od žučkaste slame čaše zelenog Čaja s grančicama miomirisne trave sliče гаhitičkim cvetovima, poredanim do kolena gostiju, koji ih kan'da zaboravljaju. Možda je verska zabrana Kurana odgovorna za ovu divnu tišinu arapskog kafešantana. Samo iz jednog kuta od grupe kartaša dopire od časa na čas po koja glasna reč. Zatim gluha tišiina, izuzevši orkestar i njegov hor psalmodije. Kušam da ispijem vrlo gustu kavu kojom me poslužiše; može se rezati. Puštam je, jer je nemoguće da je pijem i zabavljam se posmatrajući lica ovih Arapa. Njihova me pitoreskna nošnja očarava. Zavidim im na udobnom položaju. Ali više no išta zanimaju me oči njihove s dubokim pogledom, oči što govore iz du­ bine jedne noći vekova, te se čini da pozorno gle­ daju u neizmemo daleku tačku nepoznate buduć­ nosti. Abdusselam daje znak odlaska. Izađemo preko nasipa papuča na vratima iz toga mesta, gde se Mavri ozbiljno zabavljaju. Nastavlja se monotona, setna psalmodija. Glazbenici pevaju i pevaju, no reči im ne razumem. Abdusselam mi veli, da pevaju omi­ ljelu romansu. Pevaju ulazak hrišćana u Andalusiju. Laganim se koracima zaputismo prema našem stanu nad zalivom. Sa pendžera kafane siže do nas još jeka psalmodije, tog tužnog peva, što se gubi u moru, što se tamo daleko rasplinjuje u zalivu, u tome mora što s onu stranu ljubi obale oplakane Andalusije. �Страна 810. ГАЈРЕТ. Б р о ј 20. Из шпањолске сатире. МАЛЕНКОСТЕГ. Написао Синесио Дарнел (превео са шпањолског Мирза Абдурахман Малић). Најбоље оружје што га можете даровати својој деци, да се боре са својим ближњима у животној борби јесте лицемерје. Бити лицемер јесте према томе исто што и бити ласкавац, лажац и варалица. Али ласкање, претварање и лаж отварају сва врата и олакшавају човеку да се уздигнс на највиша места друштвена. Један хипокрит више вреди но двадесет учењака, јер једна ласкава реч речена у згрдно време, један подли доказ дивљења у згодан час ономе, кога у себи сматрамо будалом, може више но све знаности и све крепости. Немојте да мислите да je лицемер због^салге те чињенице неверан, кукаван, неискрел, дезахвалан и издајнички. Ако јо ш гледате на таке ситнице, онда нисте вредни да ете ре родили у овом веку, оцу свих мбралних невоЉа и покварености. Треба признати да je. лицемерје врло-^Тешка уметност; ну воља je кадра да постигне ,све, кад то збиља хоће. Има мноро Јљуди који и у смртној тескоби знаду да( се смешо, што je много теже. Борите се, борите се устрајно да постигнете то оружје и бићете ћепобедиви. Доказује то искуство. Погледајте на своју окблину, и видећете гдб. у сласти и ласти живе они, који поседују талисман лицемерја, док они који нс знадијаху да га задобију, сачињавају гомилу невољника. Прилагодити се доби или бити његова жртва. Ево овде алтерлативе, која се човеку приказује као последица напретка. И тој алтерлативи боље je припадати групи оних који побеђују. Ako на несрећу у вашем срцу остаје који здрави идеал; ако у њсму не умреше све илузије, ако налазите сласти у домаћем огњишту, ако верујете у љубав, у провидност, у децу, у милосрђе, у правду, нећете моћи да будете лицемери, али ћете бити изгубљени. Друштво ће Вам се изругивати називајући вас глулацима. Заслужићете његов презир; и оно што je хиљаду пута горе, сажаљење. Ироничко, лрсзриво, и поругљиво сажаљење. Бити сажаљеван од друштва јесте лајвећа несрећа што вас можо слаћи. Хиљаду je пута боље умрети. Мајмун je био будала кад се развио у човека. Бити слободан и претворити се у роба; уживати све погодности инстинкта и задобити све неприлике илтелигенције; поседовати сласт незнања и променити je у горчину знања, јесте напросто глупо. Кад je већ хтео да се развија, требао je да се претвори у твар, јер би то значило усавршити се. Најсаврлгеније je оно, што je најближе срећи. Пас je срећнијл од човека, a камен нејзмерно срећнији од псета. Бити твар и не живети врховна je срећа. Род човечији, који je најнечовечнији од свих родова није схватио да неће пикада моћи да noотигно' ерећу за којом жуди, док му не пође за рук^м да човека претвори у животињу; док не схвати да су мисао и цивилизал,ија његови највећи дул1мани. Ко мисли трпи, a ко трпи лесрећник je или будала. Цивилизација настоји да употпуни ланац неcpeha у које je спутано човечанство. Сваки изум лоси као неизбеживу последицу једну нову неприлику која га све то више удаљује од cpehe. Обућа je лроузрочила жуљеве, употреба лгелшра ћелавост. Свако мора да призна да су неприлике што лам их доносе жуљеви и ћелавост горе него ли користи, које нам лоси улотреба обуће и лшлшра. Последица л;ивилизал,ије јесу кравате и политика, две сасвим нелотребне ствари. Мајмун схвативши глупост лјто je лочинио претворивши се у човека, не развија се више. Посредни тип налази се јоште међу масама, ну примитивни још увек живи у пралгумама, не желећи да се претвори у човека. Кад се већ не можемо уклонити л,ивилизацији, настојмо барем да не задобијемо културу. Знати читати већ je једла запрека да се постане богатим, a богатство лам ипак прибавља једал део оне cpehe за којом човек.тежи откад дише. Настојмо такођер да лалг разум претворимо у инстинкт. Кад то постигнемо, избегаваћемо медицину, узрок свију болести, знапост, мајку свих погрешака. Бићемо мање (људи, Јну у исти мах и мање звери. �Б рој 20, Г A ЈРЕТ. Страна 311. Krimond Demolins: NA ČEMU SE TEMELJI SUPERIORNOST ANGLOSASA. — Prevodi Hidajet K u l i n o v i ć . — (Svršetak.) Ostavljajući latinski jezik samo za određene škole njemački car ne ide zaobilaznim putem nego otvoreno i direktno kaže: »Velim: dolje latinska kompozicija! Ona nam dosađuje i zbog nje tratimo svoje vrijeme. Trebamo napustiti osnovu — koja je stoljećima trajala — sredovjekovne skolastičke na­ stave, kada se je uz latinski jezik podučavalo još nešto grčkog jezika.« Ne ću ovdje ispitivati veliko pitanje latinskog jezika; naročito ne mislim braniti metodu, po kojoj se on predaje a koja ima tako slabe rezultate i nije*. mi namjera, da opravdam, što se toliko vremena tom jeziku psvećuje. Ne mogu se uzdržati, a da ne konstatujem, da se cijela reforma njemačkog cara u pogledu naučnom i čisto školskom, koji sam na­ zivam tehničkim pravcem, sastoji u ukidanju. Dakle u tehničkom pogledu'reforma njemačkog cara je negativna. Nasuprot tome njegove reforme _ u praktičnom pravcu nisu negativne. Vidjeli smo, da je ovo glavni predmet carevog govora: on želi da pomoću škole pripremi mlade ljude za »borbu u životu«; namjera mu je da istim sredstvom pogoduje fekspanziju njemačke rase na vani; on bi htio da se njemačka omladina vaspita na taj način, kako bi bila u stanju da preduzme borbu s drugim rasama, koje se danas bore za go­ spodstvo nad cijelim svijetom; jednom riječju, nje­ mački bi car želio, formirati ljude praktičnog duha, koji će biti u stanju, da se snađu u poslovima i da poznaju ovaj svijet i život na njehiu. Čitaoc će se sjetiti, da njemački car i sam žali, što je život i svijet upoznao na svojim šetnjama na konju. Kladio bih se, da ne ćete moći odgonetnuti una­ prijed, koje sredstvo predlaže njemački car za oživotvorenje ovog izvanrednog programa. Što bi ste rekli za jednog čovjeka, koji bi u želji da nauči dijete hodati, započeo svoj rad time, da mu noge čvrsto sveže ili za onoga, koji bi u želji da dje­ tetu otvori i da mu prikaže široke vidike, zatvori ga u jednu tijesnu ćeliju, a hermetično začepi sve rupe, kroz koje bi njegovi pogledi: mogli vanjski svijet promatrati. Takva je zaista i reforma školskog sistema, koju je njemački car zamislio. Ali ovdje moram citirati njegove vlastite riječi, jer mi ne biste mogli vje­ rovati, a imali bi ste pravo. Njemački car nastavlja: »Treba da se njemački jezik uzme kao temelj našoj nastavi. Njemačka kompozicija treba da po­ stane središnjom točkom naše nastave, oko koje će se svi ostali predmeti vrtiti. Kada jedan đak na ma­ turalnom ispitu podnese takav njemački sastav, ko­ jemu se nema šta primjetiti, prema tome se može ocijeniti stupanj njegove duševne kulture i po tome prosuditi, da li on čemu valja ili ne. Latinskom kom­ pozicijom gubimo vrijeme, koje bi se moglo posvetiti njemačkom jeziku«. Može se odmah primjetiti, da se ovdje ne radi o opravdanoj želji njemačkog cara, da Nijemci te­ meljito nauče svoj jezik, nego o jednom čistom osje­ ćaju odvratnosti i netrpeljivosti prema svemu onome, što nije njemačko. Ovo je otvorena želja, da se zapreći prenetacija svima stranima elementima i zna­ njima, koja sa strane dolaze. Sam govor njemačkog cara jasan je dokaz za ovu isključivost. Bilo bi mi drago, da se rasprave o školskom pi­ tanju nisu bile nazvale jednom francuskom riječi (Schulenengvete — Školska anketa), nego čisto nje­ mačkom .riječi »Schulfrage« je r 'je riječ .»Frager« stara njemačka riječ koja znači istraživanje. Služimo se dakle jednostavno riječju »Schulfrage« (Školsko pitanje). Možda će se ovo proganjanje stranih izraza sma­ trati kao dokaz vatrenog patriotizma. Ali navešću jednu novu okolnost, koja će bolje i jasnije naglasiti ■nove uslove, pod koje misli njemački car, da stavi, tamošnju nastavu. »Želio bih, da se nacionalni duh bolje razvija kod nas prilikom predavanja istorije, geografije i mitologije naše zemlje; započnimo najprije sa upo­ znavanjem sami svoje kuće«. Odložite još vašu presudu, jer ćete vidjeti, da »kuća« o čijem se upoznavanju govori, nije stara njemačka kuća, nego ona, koju su skorih dana sa­ zidali pruski vladari, a u koju je nešto milom nešto silom morao ući cijeli njemački narod. Ono što je trebalo naučiti, bila je najnovija savremena nje­ mačka istorija, koja isključuje razdoblje povjesti, u kojem je Pruska malo po malo pobijedila i podvrgla svojoj upravi ostalu Njemačku. To se je imalo iz­ ložiti novim naraštajima, da bi im se pravovremeno ulila, nakalemila ljubav i udivljenje prema režimu, koji danas vlada u Njemačkoj. »U doba kada sam ja bio đak gimnazije, Veliki Izbornik (Kurtiirst) nije bio ništa drugo, nego jedna uništena pojava; sedmogodišnji rat bio je još izvan područja historijskog predavanja, a istorija se je u pretprošlom stoljeću bavila francuskom revolucijom. Ratovi između 1813. i 1815. koji su od prevelike va­ žnosti za Mladu Njemačku, nisu još predavani. Samo specijalnim i interesantnim predavanjima mogu za­ hvaliti, da sam se s tim ratovima upoznao.« Odmah zatim njemački car daje naslutiti, šta mu je krajnji cilj od ovog govora, i to ovim riječima: »To je zaista najvažnija tačka; zašto dakle naša omladina ide krivim pravcem? Zašto se toliko kritikuje naša uprava i upravljaju čeznutljivi pogledi prema vani?« Čujete li ovo pitanje, koje je dovoljno jasno? Jest, želja njemačkog cara sastoji se u ovom: treba nastojati, da se pažnja omladine odvme od inostranstva i onoga, što se tamo dešava, kako bi se moglo isključivo skoncentrisati na novu Njemačku, �Страна 312. »Г A J PET« treba omladinu naučiti, da se divi događajima, koji su dcveli do hegemonije Prusije, jer je to »glavna i polazna tačkac Vještim smještavanjem njemačkog duha u ovaj uski okvir postignuće se, da se odstrani pravo »kritike protiv uprave u Njemačkoj«. Nje­ mačku car veli, »da će mladi ljudi drukčije prosuđi­ vati pitanje sadašnjeg vremena Kako se omladini i ne bi naturilo, da drukčije prosuđuje stvari, kada im se bude isključivo pre­ dočavala herojska razdoblja pruske istorije? Stara Njemačka im neće više dosađivati sa uspomenama svojih dugih a slatskih sloboda (sloboština pravica). Sada već znamo, što njemački car misli pod praktičnom nastavom, jer on bez ustezanja veli ovo: »Gospodo, potrebni su mi vojnici, potreban mi je jedan jak naraštaj, koji će biti sposoban,' da posluži zemlji. U naše više škole treba uvesti organizaciju naših instituta za vojničku obuku, to jest naših ka­ detskih škola«. U dobar čas! Ali je pitanje, da li će njemačka mladež ovakvom formacijom i vaspitanjem biti u stanju da se baci na realni i obični život svakida­ šnjice, u koje mse sredstva za život zarađuju, a 'ne ubijaju se? Da li će takav odgoj napraviti od njih praktične ljude, koji će biti sposobni za plodan rad i za svaku inicijativu, koju traži intenzivni razvitak savremene aktivnosti? Željelo bi se, da se kod nje­ mačke omladine razvije inicijativa, a ne predočava im se ništa drugo, nego primjeri pruske discipline; preporučuje se kao pedagoški ideal nastavni režim: instituta za vojnu obulpj«r Trebalo bi nastojati, da se omladini otvore duKovne oči, da im se raširi vi­ dokrug, da se privikne na sva korisna preduzeća, pomoću kojih će jedna rasa, raširiti svoju socijalnu supremaciju nad1 ostale rase, koje su slabije for­ mirane. Mjesto toga omladini se meću očnjaci, da ne bi mogli viditi i proučavati ni stari svijet, ni savremeno doba, jednom riječi sve ono. što bi izvan njih i njihovog okvira bilo. Od svih tih izvanrednih i poučnih prizora oni bi imali pravo, da promatraju jedino malu epizodu pruske istorije. Oni su imali da upoznaju samo one pobjede, koje se topovima postižu, a ne one, koje se polučuju radom, ustraj­ nošću, energijom, inicijativom i jakom voljom. Ima u Indiji jedna vrsta fakira, koji cijeli svoj život provode u promatranju svoga pupka, vjeru­ jući, da će time doći u jedno bolje duševno stanje i postići blaženstvo. Ovi nesretnici su čak i u Indiji rijedak izuzetak. Zar ne izgleda, da i njemački car nastoji podvrći cijeli narod tome režimu, natjerujući ga, da u cijeloj prirodi promatra i divi se samo jednoj točki, to jest da promatra i da se divi samo njemu! Na njemačkom je narodu, da li će se ta želja njihova cara i ostvariti. Ovo stanje nas stvari nagoni, da se malo i na sebe osvrnemo, jer je i nama Francuzima dobro po­ znata ona vješta procedura, koja se sastoji u tome, da se jedan narod zadovoljava u isključivom div­ ljenju samom sebi i u neprestanom ponavljanju, da se pripada »velikom narodu", a da su ostali narodi iza njega mnogo zaostali. Mi Francuzi smo istog takvog uvjerenja, a to vjerovanje i mlađim narašta­ jima kalemimo, da sve započinje od jedne novije epohe, to jest od Revolucije 1789. godine. Mi i no Б ро ј 20. primjećujemo, da kroz to vrijeme ostali svijet bez nas napreduje. Ako su po njemačkom caru dekretirane reforme negativne u tehničkom pogledu, a iluzorne i ap­ surdne u praktičnom pravcu, jesu li bar plodne u političkom pogledu? Žalosno bi bilo za njemačkog cara, kada bi nje­ gova školska reforma i u političkom pogledu pro­ mašila svoj cilj, jer je njegov projekat reforme u glavnom inspirisan političkim interesom, ili bar onim što on smatra za politički interes. On to u ostalom i naglašava: »Sada se radi o tome, da se omladina nauči, da treba znati sačuvati ono, što se je steklo. U tom se pravcu nije ništa učinilo, te se od nekog doba mogu osjetiti centrifu­ galne tendencije.. Dakle ova je školska zgrada i zasnovana jedino u toj namjeri, da suzbije uznemirujuće centrifugalne tendencije. Kad se shvati ovo gledište, govor nje­ mačkog cara postaje vrlo jasan, sve u njemu postaje prpžirrio i bistro i teče iz pravog izvora. Da bi -se želja njemačkog cara mogla ostvariti, trebalo bi da škola ima one osebine i vrline, koje sain qar zamišlja. Škola tih vrlina nema. Njemački je car projektovani školski sistem već sam iskusio, jer se njegov projekat reforme ne sa­ stoji ni u čemu drugom, nego da se u glavnom pojača nastavni sistem, koji je već i onako energično na­ stojao, da se omladini ulije velika ljubav i glorifi­ kacija prema pruskoj monarhiji, a koju su njemački carevi u stvari i inspirirali. Profesori gimnazija u Berlinu odmah su prote­ stirali protiv ovog govora njemačkog cara. Oni jednoglasno izraziše svoje žaljenje zbog ne­ opravdanih prigovora i protestiraše, navodeći »da su oni smatrali za svetu dužnost, da njemačkoj omla­ dini uliju ljubav prema ujedinjenoj'‘Njemačkoj i da pripreme sposobne branioce socijalnog poretka, koji će biti u stanju da se odupru revolucionarnim si­ lama«. Njemački nam car u ostalom sam izjavljuje, da je njihov školski sistem potpuno podbacio; usprkos neuspjeha toga sistema, on ipak pokušava, da ga još više pojača. Ne samo da njemački car time ne će postići re­ zultat, koji očekuje, nego čak riskira da poluči pro­ tivnu pošljedicu. Nastavni sistem koji njemački car namjerava uvući u škole, još će više oslabiti sposobnost sred­ njeg staleža u Njemačkoj, da svoj opstanak traže u slobodnim i nezavisnim zvanjima; jer u ogromnoj većini projektovana reforma, odnosi se na škole, koje djeca ovog staleža posjećuju; ovaj će program tu omladinu napraviti još nesposobnijom da s uspje­ hom preduzm u borbu za opstanak", da se proširi po cijelom svijetu i da mogu uspješno odoljevati na­ valama svojih konkurenata, koji su u socijalnom po­ gledu bolje formirani. G. Poinsard je lijepo okarakterisao ovu sposobnost njemačke imućnije klase i prikazao, kako se pojedinci istog staleža rade po­ svećuju vojničkim i upravnim zvanjima i slobodnim profesijama, odbijajući unosne manuelne radove, koji su i pojedincu i zajednici mnogo korisniji. Povisujući u ovom pogledu još više socijalnu inferiornost ovih klasa, novi će nastavni plan brzo �S poj 20. »ГAJ PET« Страна 313. stvoriti još veću bijedu i nezadovoljstvo. Njemačka ekspanziji na strani i o njenoj otpornoj snazi prema država neće biti u stanju da u svojim nadleštvima rasama, koje su danas zagospedovale svijetom, inte­ i vojsci — makar tih položaja neznam koliko bilo — resantno bi bilo saznati kakve su mjere preduzele izdržava sve nesposobne, koje će ovako nepraktičan te rase u vaspitanju mladih generacija za ovu tešku i sistematski ograničen sistem, producirati. Ovi ne­ i veličanstvenu borbu i za osiguranje pobjedonosne sposobni ljudi krivice državu zbog svojih neuspjeha superiornosti na svima stranama svijeta. Vidjet će u životu, jer se sve opozicije obično rekrutuju među se u koliko se i u kojim tačkama razlikuje njihov onima, koji su promašili karijeru. Onda će se znaci uzgojni sistem od metoda, koje njemački car pred­ nezadovoljstva, koje njemački car sada konstatuje, laže. još više povećati. III. Ništa više ne pokazuje organsku grešku onih vlada, u kojima svakom prilikom ličnost suverenova Pri pisanju ovih redaka posjeti me jedan od •preduzima nešto, što bi trebalo prepustiti lokalnoj mojih prijatelja, koji se također zanima i želi, da akciji i privatnoj inicijativi. Ako bi se i jedno pitanje svoga sina osposobi »za borbu u životu«; rijetka po­ moglo proglasiti čisto lokalnog karaktera i za stvar, java u Francuskoj, on ne želi od svoga sina napra­ koja ima da interesuje samo porodice, to bi bez viti kakvog činovnika, nego bi htio da ga tako vassumnje moglo biti pitanje uzgoja. U ovom je pitanju pita, kako bi se cslonom na samoga sebe mogao u u svakom pogledu svaka akcija države bila zlokobna. životu snaći i sebi opstanak osigurati. Također i on Njemački car izgleda da želi još jednom ovu stvar traži, ali jpnogo ozbiljnije nego njemački car, to gla­ prokušati. sovito praktično vaspitanje, o kojem cijeli svijet go­ Ako ove retke (pročita njemački car, .uvjeren vori. a koje se vrlo malo primjećuje. sam, da će ga silno začuditi kritike, koju oni sadrže, Rukcvođen gornjom mišlju, moj prijatelj naruči jer je on uvjerenja, — bar on tako kaže, — da ovaj program izvjesnog broja stranih škola. Jedan od školski program otvara nove puteve. kojima idu na­ prograrTa -лагоЗНв mu skrene pažnju, i dođe (na predni narodi; on tvrdi, da je njegov projekat pro­ dobru misao, da mi ga saopći. Mislim da će biti ko­ gram budućnosti. Ja ni ipalo ne pretjerujem, jer je risno. ako dadm ni jednu analizu toga programa, i sam njemački car završavaju^ s^oj govor, izrekao do koje sam došao pcmoću direktnih informacija, što ove riječi: .Gospodo, nalazimo sć na prekretnici L "sam-ih lično od samog zavoda dobio. početku novog stoljeća, a od uviiek je osobina moje Ovdje se radi o jednoj naročitoj engleskoj školi, kuće i mojih prethodnika bila, da osjetKpcziv Vre­ koja je osnovana za pripremanje i osposobijivanjc mena da predvide budućnosti cfa se postave na čelo mladih ljudi, da se sami sobom mogu na strani na­ pokretu, kojim su zaključili upravljati i voditi ga seliti i stvoriti sebi opstanak i da budu u stanju da novom cilju«. u raznim zemljama osnuju svoja zajednička predu»Mislim, da sam raspoznao smjer novog duha zeća, pomoću kojih je anglosaska rasa malo pomalo i cilj, kojemu novo stoljeće jptedi, pa sam odlučan, zagospodovala cijelim svijetom i isključila ostale kao što sam bio energičan pri riješavanju socijalnih rase od toga. Ovaj tip škole dakle se dovoljno po­ reformi, da isto tako energično uvedem nove puteve dudara sa onim, koji njemački car misli realizirati u sistem nastave i vaspitanja haše omladine, kojim svojim programom. Ali će se vidjeti, da se upotrcnam pravcem mora krenuti ili odmah dragovoljno, bljenje metoda u oba tipa diametralno razlikuje. ili poslije dvadeset godina silom prilika«. Ovaj program započinje sa dva karakteristična Čudnovato je, da se ovakove riječi čuju iz usta citata, koja su kac motto ispisana na vrhu programa. jednog suverena, koji hoće da svede cijeli nastavni Prvi je od John Stuart Milla i glasi: Može se bez sistem na udivljeno promatranje vojničkih događaja, kolebanja ustvrditi, da je u današnje doba koloni­ koje su njegovi preci izvršili; koji u isti mah heće da zacija najboje preduzeće. u kojem bi se s uspjehom ukine • tehničko vaspitanje i nastavu i da sve nove mogli ulagati kapitali jednog starog i begatog kraja«. naraštaje jedne velike zemlje napravi nesposobnim Drugi citat je od E. Forstera, koji glasi: . Iseljavanje za preduzimanje kakvog posla u famoznoj borbi za iz dana u dan postaje jednom potrebom ne samo za život«, s kojom se frazom voli često i sam razmetati. radnički stalež, nego i za sve ostale«. Program na prvom mjestu označuje cilj, prema Mora se priznati, da nas iluzije njemačkog cara nimalo ne čude; m e su sasvim prirodne kod jednog kojemu će se ići. Program svoj apel upravlja onim Prusa. Ovaj poluorijentalni mali narod sa sjevera mladim ljudima, koji bi željeli poprimiti jednu više Njemačke našao se je iznenada u zajednici evropskih specijalizovanu formaciju i dopuniti praznine na­ velikih država, kako bi se diplomate izrazile. Prusi stavnog sistema u gimnazijama. Imadnite u vidu, da še na areni svijeta pojaviše kao veliki narod mnogo su engleske gimnazije same po sebi vrlo praktične, kasnije od ostalih zapadnih naroda. Kako god jedan kako je to poznato. Jednom riječju ovoj je školi na­ čovjek, koji je četvrt sata kasnije radio i koji to za­ mjera, da svojim pitcmcima dadne potrebne osobine kašnjenje ne može da povrati, tako je isto i Pruska i sposobnost za uspješno preduzimanje ::berbe za ostala u zakašnjenju od dva stoljeća na časovniku ostanak«; program spomenute škole upotrebio je Zapada i Novog Svijeta. Na obalama rijeke Spree i istu riječ, kao i program njemačkog cara (the strugdanas se igraju Filipa II. i Luja XIV. i nepomišlja- gle for existence). jući, da su ti glasoviti mrtvaci i njihov režim već Upravitelji su škole u neprestanom pismenom odavno definitivno sahranjeni; a ti se planovi ukra- saobraćaju sa svima kolonijama, odakle Пп se šalju šuju nazivom budućnosti, premda pripadaju jednoj uputstva, keja omogućuju mladim ljudima da se upo­ znaju s nekim razlogom ili s nekim pravcem.. Na davnoj prošlosti. Pošto se ovdje radi o pitanju budućnosti nje­ ovaj se je način veliki broj svršenih đaka uspješno mačke rase, 6 njenoj borbi za opstanak, o njenoj naselio na strani. �Страна 3 l4 . Г A Ј Р Е Т. Iza toga slijede uputstva o geografskom polo­ žaju škole, a da bi se tačnije moglo ocjeniti, pridodat je jedan plan škole, koji dozvoljava, da se jasnije predoči materijalna organizacija samog in­ stituta. Na prvom mjestu se navodi, da je škola van grada; ne recite, da se to po sebi razumije, jer se naš agronomski institut nalazi u sredini Pariza. Zgrada te engleske škole sazidana je na jednom bre­ žuljku, koji s jedine strane graniči s morem i jednom plovnom rijekom, a s druge strane s jednim pretežno zemljoradničkim predjelom. Evo dva zgodna uslova, koji su stvoreni, da bolje pripreme iseljenike i ko­ loniste, nego li su to u stanju polučiti njemačke škole po gradovima, koje su pretrpane đacima. Plan pokazuje širinu-poljskog posjeda koji je tako uređen, da se na njemu mogu voditi razne vrsti zemljoradnje i proizvoditi različiti produkti. Povrh toga plan pokazuje razne eksploatacione zgrade ovog instituta i njihovo različito opredjeljenje. Poljodjel­ ske zgrade, kokošinjaci, radionice, spremišta lađa i t. d. Da se velika pažnja posvećuje i vjerskom mo­ mentu pokazuje često đačko posjećivanja dviju cr­ kava u susjedstvu. Poslije ovog uvoda program donosi spisak pred­ meta, koji se predaju, a u kojem se odrazuje emi­ nentno praktični karakter samog instituta. Jasno se vidi, da se ovdje ne nosi mišlju, da škola bude upotrebljena n neku političku svrhu, nego se naprotiv radi o tome, da se mladi ljudi naoružaju svima prak­ tičnim zvanjima, koja bi im mogla biti potrebna. Oprečno našem agronomnom institutu, u ovoj je školi glavno mjesto poklonjeno praktičnoj obuci; usmena predavanja imaju jedinu tu svrhu, da razjasne i te­ orijski pokažu poslove, koji su praktično izvršeni. Pored toga angažovana je cijela kolonija zemljorad­ nika i obrtnika u institutu u svrhu, da izvježbaju đake raznim poslovima, koji su potrebni za preduzimanje kolonizacije. U nastavnom planu ove škole po samoj prirodi prvo mjesto zauzima zemljoradnja. Đaci sami svrša­ vaju i najsitnije poljodjebke poslove. Daju im se na upotrebu najsavršenije zemljoradničke sprave, da se nauče, kako se njima radi i da im se omogući uspo­ redba njihovih relativnih vrijednosti. Stavljen im je na raspolaganje jedan vrt' od deset jutara zemlje, koji je određen za proučavanje najboljih vrsti vo­ ćaka i zelja i upoznavanje metoda, koje će omogućiti, da se najpovoljniji prihod postigne. Pčelarstvu je također posvećena naročita pažnja; ništa nije prak­ tično kao pčelarstvo, jer pčela daje tako dragocjeno sredstvo, koje je teško u novim krajevima pribaviti: slatku materiju u obliku meda, a rasvjetnu u obliku voska. Jedan dio posjeda, koji je zasađen drvećem, otvara mogućnost, da se đaci pozabave proučavanjem šumarstva,a program naročito naglašava, da je ovo proučavanje od osobite koristi za đake, koji će se morati naseliti u Kanadi i Australiji. Gajenje stoke je predmet naročitog staranja, što se razjašnjava njegovom velikom važnošću u većini kolonija; više se puta gajenjem stoke započinje stva­ ranje jednog zemljoradničkog posjeda. U programu se također naročito ističe, da na školskom posjedu ima više od 70 konja i žđrijebadi i da je škola na glasu sa lijepim rasama konja, koje Б ро ј 20. uzgaja. Prednost <se daje i odaberu se one ’Vrsti konja, koje su najpodesnije za radove u kolonijama. Program nas upozorava, da u školskom posjedu ima volova, ovaca, svinja i pernate životinje od ra­ zličitih rasa. Đaci se pažljivo podučavaju, da su u stanju upoznati njihove relativne vrijednosti i nji­ hove osobine. Đaci pomažu čobane u njihovom radu i kroz cijelu se godinu navikavaju na najsitnije po­ slove, koji zasijecaju ovu važnu granu težačke pri­ vrede. __ Školska mljekamica ima oko 50 krava, koje su pažljivo izabrane. U mljekarnici su uvedene najbolje i najmodernije sprave, a u njoj se upotrebljavaju metode koje će konvenirati bilo u toplim bilo u stu­ denim krajevima. Ali jedan kolonista mora biti sposoban, da svoju stoku sam njeguje, ako mu se ista poboli. Zbog toga se đaci svaki dan upućuju sa praktičnim demonstra­ cijama i obukom u veterinarski zanat. Đaci se svaki dan vježbaju u jahanju i ako im to, kao njemačkom caru, nije potrebno, da zadobiju praktična zvanja. Poznato je, da je još u većini novih krajeva, konj jedino sredstvo za saobraćaj; pored toga konj je jedino sredstvo za obilaženje i nadzi­ ranje širokih posjeda. Đaci se isto tako vježbaju svaki dan u prak­ tičnom mjerenju, nivelisanju, isušivanju i navodnja­ vanju zemlje-, jer boravak na osamljenim zemljorad­ ničkim posjedima zahtijeva ta razna znanja. Jednom kolonisti nije dovoljno, da je jedino u stanju eksploatisati svoj posjed, nego se još od njega traži, da i neke zanate poznaje, kako bi sam sebi u svakoj prilici bio dovoljan, jer nije isključena mo­ gućnost, da će gradovi, gdje bi on izmjene i popravke na svojim spravama dao napraviti, biti daleko od njegovog posjeda. Kratko rečeno, ovoj je školi svrha, da vaspita najneovisnijeg čovjeka, koji je ma gdje postojao. Ova izvanredna praktična razmatranja nam raz­ jašnjavaju drugi dio školskog programa, koji govori o radu u jednoj seriji specijalnih radionica: U radionici za konstrukciju i kovačnici uči se građene težačkih mašina, njihovo okivanje, popravak sprava, potkivanje konja i t. d. U stolarskoj i kolarskoj radionici, đaci se uče izrađivati drvo, praviti točkove, popravljati kola, po­ dizati zgrade i t. d. U sedlarskoj se radionici uče stvari, koje u tu struku spadaju. U vrsti života za koji se ovi mladi ljudi prip re­ maju, potrebna su još i druga znanja i druge spo­ sobnosti: treba znati plivati, veslati, upravljati la­ đom, podignuti plovni most, napraviti skelu i splav. Jedan lađar kome je povjerena uprava nad školskim lađama vježba đake u tim stvarima. »On ih podučava kako se vežu dva kraja jednog konopca bez uzla: veli program. Volim ovo preciziranje i najmanjih de­ talja, što označuje praktične ljude, koji vole jednu stvar temeljito ispitati, jer znaju, da je svaka stvar korisna. Đaci, osim ostalog, moraju još biti u stanju da sebe i druge, u slučaju nužde, njeguju. Zato program nadoda je: »U ovom pitanju, koje je toliko važno za koloniste, đaci se, po pravilima ambulance Udru­ ženja Svetog Ivana, podučavaju, kako će pružiti �Б р ој 20. ■ГАЈРЕТ, prvu pomoć jednom utopljeniku, kako će primijeniti razne načine zavoja, kakove će mjere upotrebiti pri liječenju jednog slomljenog ili iščašenog uda, kako će krv zaustaviti, kako će njegovati rane i otekline i kako će postupati u ostalim običnim nezgodama«. Program se dovde bavi samo poslovima na te­ renu i praktičnim vježbama: »ovo sačinjava njegov glavni dio, jer je ovoj školi glavna svrha, da formira ljude od posla, a ne kancelarijska piskarala. Pro­ gram se tek na kraju osvrće i na usmena predavanja teorije, i to sasvim kratko, jer, kao što i sam program veli, [»Predavanja ul školi 'nisu ništa drugo, nego razjašnjavanje stvari, koje su se vani naučile i predikovale«. Dnevno dva sata (vidi se da u ovoj školi nema pretrpavanja) su određena za teorijsku nastavu od strane direktora i ostalih profesora o zemljoradnji, geologiji, mineralogiji, botanici, šumarstvu, geodeziji, građevinstvu, veterinarskom umijeću i t. d. Osim toga se na tim časovima javno čitaju dopisi kolonijalnih vlasti o svima stvarima, koje bi mogle zanimati mlade koloniste. Programu je pridodato 25 fotografskih snimaka, koje prikazuju školske zgrade i u pokretu predoča­ vaju razne poslove, koje smo gore nabrojili. Žalim, što ne mogu na ovom mjestu reproducirati te foto­ grafije, jer ovaj tip mladih ljudi prikazan u fotogra­ fijama, daje impresiju jedne energične i praktične rase, koja se ne ustručava nikakvog posla i koja oz­ biljno svršava jedan ozbiljan posao, pri čemu se samo na Boga i na vlastitu snagu može osloniti. Stanje ovih mladića postaje naročito karakteri­ stično, kada se uzme u obzir, da oni nisu puki si­ romasi, koji pod uplivom oskudice moraju svoju sreću na strani tražiti. Ovi mladići pripadaju bogatim ili bar srednjim porodicama, odnosno srednjem sta­ ležu, na koji se i projektovane školske reforme nje­ mačkog cara odnose. To sam program svečano izja­ vljuje a i sama školarina dovoljan je dokaz za tu okolnost. Školarina i godišnje izdržavanje đaka do 17. godine iznosi 2.250 Franaka, do dvadesete godine 2.700 Franaka, a za starije 3.150 Franaka (zlatnih). Ovi bi đaci Imogli dakle misliti na stvaranje jedne male, mirne egzistencije i u svom rodnom mjestu; mjesto toga oni se trudoljubivim i praktič­ nim radom spremaju, da stanu na put svima poteš­ koćama, koje očekuju svakog kolonistu, koji bude bačen sam samcat usred novih krajeva. Malo prije sam rekao, da ovi mladi ljudi imaju jedino računati na vlastitu snagu u svojim poduze­ ćima. Kao dokaz tome prirodat je jedan dokumenat samom programu. Taj dokumenat su govori, koje su održali uvaženi ljudi prilikom dijeljenja nagrada pri svršetku školskih godina, koji su uzeli pod svoju zaštitu ovaj institut, koji je kao i ostale engleske ustanove plod privatne inicijative. Većina od ovih uvaženih ljudi provodili su, ili još i danas provode život kolonista, pa treba čuti, kakvim naglašavanjem govore ovi ljudi đacima, da će udariti na brojne poteškoće i da će ih morati vla­ stitom snagom savladati; ova perspektiva ne samo što ne obeshrabri ove mladiće, nego izgleda, da po­ staje novim sredstvom u njihovom radu; dok per­ Страна 316. spektiva poteškoća, koje se imaju savladati, zau­ stavlja slabiće, jake ljude naprotiv potiče još više na rad. Lord Knutsford u svom govoru veli ovo: »Treba da ste strogi i prema sebi samim: bićete u prilikama, da se moradnete boriti protiv zle sudbine, vaši usjevi mogu biti imišteni, a stoka vaša može uginuti, ali ne dozvolite, da vas nesreća pokoleba. Pridignite se, kao hrabar čovjek, stupite u borbu i naknadite svoje gubitke«. To je baš ona prava borba za opstanak! Zar se ove riječi ne bi mogle nazvati pohodnom pjesmom jedne rase, koja je pošla da osvoji svijet, ali ne pruskim načinom osvajanja. Drugi jedan govornik sa Graham Веггу, kra­ ljevski generalni agent, ovako se izražava: »U svim krajevima svijeta možete naći zemlje pod britanskom zastavom; možete putovati počam od ledenih p re­ djela Kanade do najtoplijih krajeva Afrike, ili do Australija, pa ćete svugdje susresti englesku za­ stavu, koja od deset stoljeća unazad prkosi ratovima i .bijesu vjetrova. Sada je vaš čas nastupio, dobro promislite pravac kojim ćete krenuti i zanimanje i posao, kojhćete preduzeti, a neka vam je životni put dobro trasiran. Nikada ne kolebajte; budite vrijedni, odlučni i ustrajni ne mislim, da bi i jedan integigentan Englez mogao biti u bijedi, kad ima pred "njuhN toliko otvorenih kolonija, u kojima može uspjeti. Već nisam premlad; prije četrdeset godina i sam sam otišao u jednu koloniju, a da nisam imao više prednosti, nego što ih vi danas imadete; nepo­ znat, sa malo kapitala i bez tehničkog znanja, na­ selio sam se u koloniju, gdje nisam imao ni jednog prijatelja; pored svega toga dotjerao sam dotle, da sam postao ministar predsjednik u toj koloniji, a tri puta sam predsjedao njezinoj zakonodavnoj skup­ štini«. Kad se promisli, da je cijeli jedan narod vaspitan u pogledu borbe za život pod ovim uzgojnim režimom, a ne samo đaci jedne škole; kad se još predoči, da se cijeli jedan narod na ovaj način, sa jednom tako moćnom i praktičnom formacijom širi na stranu, onda cijela stvar u mislima postaje vrlo jasna. Nakon svega ovoga, jasno se opaža kome pri­ pada budućnost i kome će pripasti cijeli svijet, pa će se sigurno doći da zaključka i ideje, da bi vlastitu djecu trebalo podvrći anglosaskom školskom režimu, a ne njemačkom, ako se hoće, da ne bude isključena i satrvena kao prosti Indijanci s Far Westa (Dale­ kog Zapada). Sami sebi predstavite zaista njemačkog nesre­ tnog đaka, koji je vaspitan u njemačkoj gimnaziji, da samo posmatra prusku monarhiju i pruski mili­ tarizam, čije temeljno znanje poznaje samo geogra­ fiju i istoriju Pruske, ili tačnije njenih suverena; koji nema pojma o stranom svijetu, koji mu je si­ stematski pokriven, i koji nema pojma o praktičnoj strani nezavisna života. Predstavite sebi, da se ova­ kav mladić, iznenada postavi zajedno, kojoj bilo tačci svijeta, sa jednim od ovih junaka, koji su pri­ mili praktičnu formaciju, koju smo malo prije opisali. �Г А Ј Р ЕТ< Страна 316. Koji je od ove dvojice zaista pripremljen za bu­ dućnost, koju novi kontinenti nameću danas naro­ dima Starog Svijeta? . Koji će od ove dvojice izgledati dresiran, za jake inicijative, koje danas ne mogu biti isključiva uloga samih suverena, nego se moraju ticati i cijele rase, kako to i sam njemački car proglašava? Б р о ј 20. Prikazao sam dva programa: jedan proističe od najmoćnijeg vladara u Evropi, a drugi od nekoliko lica. Možda veliki monarh nije razumio, da jedan su­ veren može tek na taj način prouzrokovati ličnu ini­ cijativu i energiju kod drugih ljudi, ako prestane sa svojom ličnom akcijom: privatna inicijativa započinje ondje, gdje prestane intervencija vlasti. IZ ŠERIJATSKE SUDSKE PRAKSE. §. §. 1635. i 1820. Medžele* 1), ti sporovima o srodstvu i pravu nasljedstva, ne mogu se doslovno primjeniti, jer se oni odnose na čisto imovinske prijeporne predmete, a ne na sporove o srodstvu (porijeklo, neseb) i pravu nasljedstva (tevarus), kod kojih se imovina dosuđuje po dcsuđenju srodničkog 5 nasljednog odnosa prema umrlom licu, a ne izravno, dakle u pozadini za dosuđenim . srodničkim odnosima u istom sporu spojeno. (Osuda kotarskog šerijatskog suda od 26. I. 1926. Р.Ч8/24-9, Rifešenje Vrhovnog šerijatskog suda za Bosj^ii i Hercegovinu u Sara­ jevu od 9. X. 1926. broj 204/26.) U ostavinskoj* štvari piza^umrlog H. V. godini 1918.: prijavljeni su kod suda k , njegovi nasljednici: 1. žena H. V ^ i 2. bratić nestali Alija V„ te je ostavinska rasprava iza , umrlog H. V. provedena u prisustvu skrbnice onog pod 2) sestre mu Almase M. i uručena, i to onoj pod ,1) sa 'Л, a onom pod 2) ga % po pravu nasljedstva. Međutim je u godini 1919. pomenuta žena H. podnijela prijavu sudu, da je gbre navedeni nasljed­ nik njena muža otsutni bratić Alija umro u godini 1915., dakle prije svog ostavitelja H. V. I pozivajući se na odnosni popis o gubitcima u ratu, te tvrdeći, da su njegovi (Alini) nasljednici: 1. majka Dž. V., 2. r. sestra: Almasa M. i 3. amidža (stric) H. V. t. j. njen muž, zahtijevala je, da se ostavinski postupak povede iza umrlog Alije H. V., i da se njegova ostavina uruči gornjim Aliniim nasljednicima, a preko onog pod 3) i njojzi kao H. V.-ovoj ženi. Nu sud prve ') §. 1635. Medžele, prva alineja, u prevodu glasi i Kod tužbe i spora za stvar (ajn) tuženik je (protivnik, hasum) samo držatelj (posjednik, zil jed) utužene stvari. A § 1820. prva alineja u prevodu glasi: Tuženik (mudea alejh) ako se ustegne (nukul) od ponuđene zakletve, sudac će ga na temelju otklona (zakletve) osuditi. Naime, temelj je i pravilo šerijatsko-sudskog postupka, da na tužioca (u sporu) pada dokaz, a na poricatelja za­ kletva. (E1 bejinetu lil mudei vel jeminu ala men enkere). Pa kada u jednom sporu tužitelj kojem je tužbovni predmet i zahtjev porečen (zanijekan, inkar) od strane tuženog, ne mogne svoje potraživanje dokazati, protivniku se može zakletva ponuditi, pa ako se on zakune, tužba otpada, a ako otkloni zakletvu, sudiće se u korist tužitelja, jer za­ kletva, a i otklon zakletve, spadaju u sredstva suđenja — esbabi hukum —, ali ne u svima pravnim pitanjima. molbe ovaj put nije udovoljio tom zahtjevu, nego ga je odbio odlukom od 20. XI. 1919. Os. 989/18-6°zbog pomanjkanja propisanog dokaza o Alijinoj smrti, i ova je odluka potvrđena rješitbom Vrhovnog šerijatskog suda od 21. II. 1920 broj 22. Nakon ovog svega, isti prvostepeni sud u S. usvoji<fje kasnije da je predmetni Alija V. p o g i n u o u godim, 1915., pa je sastavivši smrtovnicu na temelju pomenutcg popisa o gubitcima u ratu, ovaj put proveo i^pstavinski postupak iza Alije V. te njegovu ostavinu uručm' njegovim gornjim nasljednicima, i to: 1. majci Dž. V. sa r/24, 2. sestri Almasi M. sa 15/a4, i 3. H. V. ženi H. sa 1j24, a glede, njegovog nasljednog dijela, uručenog mu prvobitno od umrlog H. V. sud je do­ tičnu urudžbenicu ispravio onamo, da je Aliji uručenih % preuručio Alinoj sestri Almasi M. Nu kad su saznali za ovo sve daljnji rođaci um r­ log H. V.-ovi po debeloj krvi, i to M. V. i A. V., da je na opisani način rečena H. V.-ova bratična (rodica po tankoj krvi) Almasa M. naslijedila ga, podnijeli su tužbu protiv toga, u kojoj su tvrdili, da su oni po pravu nasljedstva preči, na nasljedstvo iza H. V-a od pomenute Almase M., jer da su oni i S. V. srod­ nici H. V.-i i sinovi od njegovih stričevića, dakle asaba-srodnici po debeloj krvi, pa da njima stanoviti dio ostavine H. V-e po pravu prečeg nasljedstva pri­ pada, a ne pomenutoj njegovoj bratični Almasi M., jer da se ona u srodničkom odnosu prema umrlom H. V.-u nalazi i spada među srodnike one vrste (zevil-erham), koji ne nasljeđuju kada ima srodnika njihove vrste (asabe), pa su zahtijevali, da se mjesto Almase oni uvrste među nasljednike H. V'n, i da se u tom smislu sudi, te da im se odnosni nasljedni dio iz već uručene ostavine H. V.-ove dosudi i preda. Na priznanje toga i na predaju ost. imovine oni su utužili Almasu. Na to je prvostepeni sud proveo raspravu, a bu­ dući, da Almasa nije priznala tužiocima tvrđenu srodničku vezu sa H. V.-om, oni su bili pozvani, da tu svoju srodničku vezu (neseb) prema umrlom H. V.-u dokažu. Nu oni nijesu mogli tu srodničku vezu do­ kazati, pa im je sud s toga predložio, da ponude Al­ masi zakletvu onamo, da se ona zakune, da joj nije poznato, da su tužitelji onaki srodnici H. V.-ovi kako su u tužbi naveli. Oni su taj predlog prihvatili, pa �Б рој 20. ,Г A J P E T . je Almasi taka zakletva i ponuđena, ali je Almasa lu zakletvu odbila. Sud je na to izdao gornju osudu P. 48, kojom je Almasu osudio na priznanje njihovog tužbenog zahtjeva, najme da su tužioci M. V., A. V. i S. V. istaknuti srodnici umrlog H. V.-a, i prema tomu, a po pravu prečeg prava nasljedstva prema H. V-u, da su njegovi preči nasljednici od Almase M., i da ona s toga mora to trpiti, te konzekventno tomu njihov nasljedni dio, u koliko ga je primila, njima predati, motivirajući tu osudu sa odnosnim zakon­ skim propisima, a naročito pozivom na §§. 1635 i 1820. Medžele. Sa ovom ovakovom osudom Almasa se nije za­ dovoljila, nego se je prizvala na Vrhovni šerijatski sud, i ističući izvjesnu nezakonitost osude, molila je, da se ova osuda ukine. Na ovo je Vrhovni šerijatski sud svojom napred navedenom rješidbom broj 204/26 preinačio gornju osudu prvostepenog suda i sudio, 1. da se tužitelji M. V. i drugovi odbijaju od zahtjevanog prava da­ si jedstva na ostavinu H. Vtf, i 2. da se^ođnosm prove­ deni ostavinski postupak iza Alije4\L d cjelosti ukida, te je odredio, da prvostepeni 'suđ' učini što treba za konačno izvršenje tog riješenja. Ovu svoju рге^ sudu Vrhovni šerijatski sud je ii glavnom motivisao za ono pod 1) time, da je prv&stepeni sud pogriješio u tom, što je odnosnim otklanjanjem zakletve od strane protivnika držao, da je ustegnuće te zakletve ravno priznanju činjenica i u sporovima ove vrste, pa prema tom pogrješnom i neosnovanom mišljenju protuzakonito sudiio, pozivajući se na odnosni §. 1820. Medžele, koji je neprimjenljiv u ovakvim neimovinskim sporovima. Prvostepeni je sud u ovom slučaju, čim je ustanovio, da odnosni tdžioci nijesu u stanju dokazati svog tvrđenog srodstva (neseba) prema umrlom ostavitelju H. V.-u, trebao ih je sa tužbom odbiti zbog pomanjkanja propisanog dokaza, a ne zakletvu im nuditi i po otklonu -iste neosnovano i protuzakonito suditi na temelju tog otklona, jer otklon zakletve (nukul anil jemin) u ovakom slučaju ne može biti sredstvom i podlogom suđenja ni kada bi se odnosna stranka ii zaklela. Naime srodnička veza i porijeklo (neseb, veraset) naspram jednom umrlom licu, mora se u svakom slučaju propisano' dokazati. A u slučaju neuspjeha u dokazu, smatra se nedoka­ zanom, pa se ona ne može utvrđivati sa zakletvom protivne strane — poricaočevom, a niti zakletvom tvrdiioca dotičnog srodstva, jer time samim niko ne može postati srodnikom odnosnom umrlom licu nego dokazom. U ovakim slučajevima nije svakad ni pri­ znanje (ikrar) uvaživo, pa je nekad i povrh priznanja srodstva dokaz potreban, jer i ako priznanje spada u sredstva suđenja (esbabi hukum), ono nije tvrdo Страна 317. sredstvo prelazne prirode (hudžeti muteadije), nego je (priznanje) ograničene prirode (hudžeti kasire), pa se ono odnosi samo na onog, u korist kojeg je upereno (izvjesnog srodnika), a ne i na onog, na koga se prenosi, — n. pr. na umrlo lice u ovom slu­ čaju. Dokaz je pak obratne prirode, jer je on naime tvrdo sredstvo za suđenje prelazne prirode (hudžeti mutedije), pa čim uspije, dokazane činjenice postaju uvaživim ne samo za protivnika, nego i za treća sva lica, pa i za odnosnog umrlog srodnika. Neuspjeh pak u dokazu znači nepostojnost srodstva (činjenica) pa se ono ne može samom zakletvom, ili otklonom zakletve od strane poricatelja odnosne srodničke veze (šedžere) utvrditi i perfektnim postati prema umrlom licu, niti ustegnuće dotične zakletve znači priznanje nedokazanih činjenica u ovakvim neimovinskim pravnim pitanjima neseba, veraseta i braka. „Prema svemu gore izloženom sud je trebao po­ stupiti ne po suhom §. 1820. Medžele, pa protivniku zakletvu‘nuditi i uslijed njegova otklona zakletve onako protuzakonito suditi, nego po §§. 78. i 79. Me­ džele, u vezi sa njenim Komentarom od Ali Hajđara Jcod §§. 1587., 1641. i 1819. i po Fetavaj Hamđiji, sv. L str. 337. i 338. i sve II. str. 313. i 316., pa ne upušШ м е и nuđenje zakletve protivnika nego suditi na temelju neuspjelog dokaza (izhari adžz oni 1 isbat) i odbiti tvrdioca odnosnog srodstva sa njegovim doti­ čnim zahtjevom u ovom i ovakom konkretnom slu­ čaju. Prvostepeni je sud u isto doba pogriješio i u tom, što je u ovom slučaju uzeo za tuženo lice držatelja (zil jeđ) odnosne ostavinske imovine pozivom na § 1635. Medžele, jer u ovakim sporovima (neseb, veraset) ne može biti protivnikom (hasm) odnosni »zil* jeđ«, ako on nije ujedno i jedno od niže nave­ denih lica. U sporovima ove prirode naime hasmom bivaju samo: vaši muhtar, nasljednik (variš) dužnik (dajin), vjerovnik (medjun), povjeritelj (mustevdi) i oporučeno lice (musa leh). A budući da je u ovom slučaju protivno postupljeno, postupak je bio neza­ konit. (Vidi Fetavaji Ali ef. sv. II. st. 57. i Komentar Medžele od Ali Hajđara kod §§. 1641. i 1819. Za ono pak pod 2) Vrhovni šerijatski sud je svoju pomenutu presudu obrazložio time, da je p r­ vostepeni sud pogriješio u tom, što je na temelju samog popisa gubitaka u ratu sastavio smrtovnicu Alije V. i ostavinski postupak na temelju take nesi­ gurne isprave protuzakonito proveo, i njegovu osta­ vinu uručio odnosn/im njegovim nasljednicima. (Vidi §. 16. Medžele i Komentar od Ali Hajđara kod §. 1838., te naredbu cd 8. I. 1918. broj 155. B. H. Zabilježio: Hafiz Bušatlić, šerijatski sudac. �Страна 318. ГАЈРЕТј Бро) 20. Књиге и ревије. Позив на претплату. У штампи je ново, XXX, коло, Српске Књижевне Задруге, које he изићи 1. новембра 1927. године. У колу ће бити ове књиге: Бр. 197. П е с м е и д р а м е Милутина Бојнћа, с предговором г. Дра Владимира Ћоровића; Бр. 198. Д у б р о в а ч к а т р и л о г и ј а од г. Иве Војновића, с предговором г. Дра Миодрага Ибровца; Бр. 199. С л и к е и з с е о с к о г ж и в о т а од Jamca М. Веселиновића, с предговором г. Бранислава МиљкоБр. 200. Ж е н а и ч о в е к , ириноветке г. Сиба Ми' личића, с предговором г. Милана В. Богдановића; Бр. 201. Ц в и ј и ћ е в а к њ и г а , изабрани чланцн Јована Цвијића, с нредговорима г. г. Дра Бор. Милојевића и Дра Јована Ердељановића; Бр. 202. О С л о в е н п и м а , мала енциклопедија, у редакцији г. г. Дра Милка Koca и Антона Мелика, a са чланцима одличних словеначких стручњака; Бр. 203. В и з а н т и с к е с л и к е од ИГарла, у преводу г-це Олге Косановић. Књиге he бити израђене на бољој хартији и са солидним повезом у платну. Цена je колу 100 динара, a за старе добротворе no 91 динар. Новереници добијају уобичајени попуст 12*/,. Српски Књижевнв Гласник од 1. октобра взвш ао je са следећим садржајем: Вељко Петровић: Сремска шала, приноветка; Татј. Шчепкин-Куперник: Прича о краљиди Изолди и верној Брангени, приповетка; Анида Савић-Ребац: Гете неру, песма; Божидар Ковачевић: Три песме (Песма леног цвета — Поноћ ума — Бледи вамнир); Мираш ћовић: Постанак Матице Српски; Милан Капшнин: Ср ска Уметност у Војводшга; Рад. Врховац: Стогодишњи Матнце Српске (Крај); Миклош Калан: Маџарска Кн>ижевност у XX веку (крај); Јован М. Јовановић: Враталомна владавина Виљема II. (Крај); НАУЧНИ ПРЕГЈ1ЕД: Др. Рад. Брашован: Tpehn југословенски састанак за оперативну медецину; ПОЗОРИШНИ ПРЕГЈ1ВД: Милан В. Богдановић: Господин Министар од Светислава Нредића; ПОЈ1ИТИЧКИ ПРЕГЈ1ЕД: Инострани. Спољна политика:— Тешкоће у ЈЈиги Народа. — Један говор Хинденбургов: Божидар Влајић: Унутрашња политика, — нреглед; ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ: Божидар Ковачевић: „Лектира Силвија Страхимира Крањчевића"; Др. Ксенија Атанасијевић: Жана Гази: Света Тереза из Авиле; БЕЈ1ЕШКЕ: Књижевност: .Европа под оружјем". — Један Америкаиац. — Гласник Скопског Научног Друштва. — „Вучићи*. — Мусолини. — Две историје савремене књижевности. — Јеврејски Алманах. — Музика: Деби Гђице Сфилигој. — „Аида“ Гђе Жалудове. — Деби Гђе Фроман. Изашао je вз штахпе Летоиис Матице Српске кв>. 314. св. 1. са оввм садржајем: Baca Стајић: Прослава „Просвете"; Момчило Милошевић: Бдења, песма; Др. Миодраг М. Аћимовић: Морална кри- за и њен економски и социјално-политички биланс у нашем друпггву од рата до данас; Д. М. Инкиости: О нашој архитектури; Др. М. Миланковић: Кроз васиону и векове; Десанка Максимовић: Писма из шуме, песма; Милета Јакшнћ: Нечиста кућа; Др. Свет. Стефановић: Вилјем Блек; Др. Свет. Стефановић: Венчање неба и пакла; Никола Марковић: Савремена бугарска лирика; ПРЕГЈ1ЕД: Др. Теодор Тарановски: Конференција историка источно европских држава и Словенства; A. Видаковић: Енглеска књижевност у 1926. год.; Мих. С. Петров, Бошко Токин: Две значајне уметничке изложбе у Н. Саду; Вук Р. Врховац: Музички живот у Загребу; Белетаке; Књиге и листови;; Страни листови; Библиографија. „јадравска Стража“. Свеска за октобар, изашла je с овим садржајем: Силвије Алфиревић: „Неколико узрока постанку Јадранске Страже“; Др. Грга Новак: „Старим путевима — новом свешћу“; — Др. Иво Белин: „Промет странаца — економски препород Приморја“; Kan. Иван Царић: .Тајна привлачивости поморског звања ( I I Р и к а р д КаталинићЈеретов: „Здраво, моје море!*; Густав Шрајбер: „Општи осврт на нагае морско рибарство (1I)“; Иво Кахман: „Три дана у Боки“; Др. Б. Н .: „Сликари мора“; Н. Г.: „Једром око средње Далмације"; Туризам на приморју; „Међународни Конгрес организације за туристичку пропаганду — и наш Јадран*; Проф. Др. В ајс: „Југословенска ривијера“; Иво Л ахм ан: „Један мртви капитал*. — Весги. — Белешке. — Листак. — Друштвене вести. — Доприноси 1адранској Стражи. Поред тога број доноси даљње слике зибарства, успеле слике из производства 2. класе ваше *орске Војне Академије, слике са једрилачких утакia, слике Соколског Слета у Корчули и оног у Преком итд. Лист излази једном месечно, под главним уредништвом г. С. Алфиревића. Годишња претплата Дин. 100*— Иностранство Дин. 150'—. Novinarska lutrija. Jugoslovensko Novinarsko Udruženje priređuje Veliku Dobrotvornu Lutriju, koja će se — pod kontrolom vlasti — neopozivo izvlačiti od 15. do 28. januara 1928. Svrha te Novinarske Lutrije je stvaranje fonda za potpomaganje bolesnih, nemoćnih i ostarjelih novinara i njihovih obitelji. Novinarsko Udruženje se nada, da će građanstvo u svim krajevima naše Države otkupom novinarskih lozova, kojima je cijena po komadu 10 dinara, pridonijeti što boljem uspjehu te lutrije. Udruženje se napose obraća molbom na sve one, koji u svome djelokrugu mogu rasprodati oveći broj lozova, da se izvole javiti na adresu: J u g o s l o v e n ­ sko N o v i n a r s k o Udr už en je, D o b r o t v o rn a L u t r i j a , S a r a j e v o , kamo treba slati i narudžbe za pojedinačne komade. Preprodavci imadu 10#/o provizije t. j. 1 dinar od komada. �Б ро ј 20. »Г A Ј Р Е Т« Страна 319. Иослије овога нохода свратила се je поворка на свечану академију у Вестибил Медресе, који je био нарочито окићен и расвјетљен за ову ријетку свечаност. Академију je отворио пресједник Пододбора г. Осман Од слиједећег броја нашег листа, уредништво Реџић са кратким и смишљеним Ватриотским говором Гајрета преузима иаш познати књижевник r. Хамза истакнувши покровитељствб хисторијском важности наХумО. СамР име beof нашбг иисиа довоЉна je lilera мезимчета Tajpeta. Коначно je позвао безбројну Гарантија да he наш лист tokom времена моКи да публику да поздраве све чланове Краљевског Дома са „Живио!“ што je публика са највећим одушевљењем . ступи у ред наших првих ревија. Сама управа старапе се пак да „Гајрет" и технички усаврши учинила. Иза овога je ВребједнИк прочитао честитку која се како би његова опрема одговарала бираном седр- je сутрадан на рођендан упутила Његовом Величанству жају. Краљу Александру, са садржајеМ i У ЛИСТУ ha сарађивати сви наши признати и „Кабинетској Канцеларији познати књижевници без обзира на вјерску и пле* Његова Величанства Крал>а Александра I. менску припадност. Уредништво he посветити наБлед. рочиту пажњу у првом реду писцима муслиманима Пододбор Гајрета на окупу са друштвеним чланои мотивима из муслиманског живота, разумије се, вима и својим пријатељима у присуству друштвених У толико, у колико они буду имали и потребну питомаца, војске и грађанства славећи четврту годишумјетничку и књижевну вриједност. њицу рођења свога Покровитеља Њег. Височанства „Гајрет“ he доносити разне илустрације из ПрестолонашљедникаПетранасвечаној академији срећан умјетничког и културног свијета као и^из наше отаџ- je, да поднесе најоданију честитку Краљевском Дому, бине, напосе из Босне и Херцеговине и њене изражујући жељу и молећи Бога за срећан и дуг живот свога Покровитеља и цијелог Краљевског Дома. прошлости. Живио Краљевски Дом! Апелујемо на све пријатеље Ј а јр е т а " да овом Пресједник: приликом пораде на проширењу ове овог правца О с м а н Р е џ и ћ “, једине ревије у Босни и Херцеговини како би што a потом су друпггвени питомци уз помоћ успјешније могла да врши своју културну мисију у омладвне под водством г. Душана Загорца гимназијске просвј. реф машем народу. с отпјевали народне химне. Сада je настала изведба других програмних тачака уз допуну пауза музиком гимназијске омладине овим Одговор г. Бианкинија. Приликом недавног јубилеја великог народног бор- редом: Најприје je одржао исцрпно предавање „0 Славној ца и предсједнпка „Јадранске Страже" r. Јурја Бианкинија Главни Одбо > Гајрета поздравио je јубилара са Династији Карађорђевића“ питомац Гајрета Ихсан Зукановић уч. VI. разр. гимн., a нотом се редале декламације: депешом, на коју je примио слиједећи одговор: „Гајретов поздрав Његовом Краљевском Височанству „Међу приЈатељским исказима приликом моје 80годишњице, врло ме je обрадовала и Ваша срдачна и Престолонашљеднику Петру“ — Енвер Реџић, уч: III. разр. гимн.; „Протектору Гајрета“ од Асије Кавазевић - Зејна братска честитка. Најтошшје Вам захваљујем и молим, да будете Реџић, уч. II. разр. гимн.; „Приношење дарова Његовом увјерени у моју трајну харност п дубоко поштовање. Краљ. Вис. Престолонашљеднику Петру“ од Војислава Ј. Илића Млађег - Хусејин Омерагић, уч. III. разр. гимн.; Ваш Ј у р а ј Б и а н к и н и “. „Српски opao1' од Стевана Влад. Каћанског — Хусреф Прослава рођендана Протектора Гајрета његовог Кра- Реџић уч. III. разр. основ. школе и „Моме сину* од Назифа љевског Височанства Престоионашљедника Петра у Ресуловића — питомац Ремзија Чамџић, уч. I. разр. гимн. Предавач као и сви млади декламатори били су Бихаћу. најиозорније саслушани и награђени бурним аплаузима! Четврту годишњицу рођења Гајретова Протектора По завршетку програмннх тачака настављеио je Његовог Краљевског Височанства Престолонашљедника интимно сијело уз глазбу и игранку омладине све до Петра прославио je ове године Пододбор Гајрета са 11 сати на вечер чиме je распоредни дио овога дана управом друштвеног конвикта заједнички на најсвечанији завршен. начин овим редом: Ова поворка и академија, која je обзиром на лепоту 1. септембра нарочитим позивима возвао je одбор и бројну носјету ријеткост за Бихаћ, показује висину своје чланове и пријатеље, преставнике војске и власти, патриотизма и оданости бишћана спрам славне нам влахумане установе и виђеније грађанство да узму учешћа дајуће Династије, a исто и љубав спрам нашега Гајрета, У овој ирослави. који постеиено али стално и прогресивно расвјетљује У очи рођендана, када je пред вечер оглашено таму сиротиње, дајући joj могућност за оишту и високу иуцњем топова да се оките куће народним заставама и наобразбу и сиремајући je за највише положаје у нашему расвјетом, похрлило je натриотско грађанство пред дру- троименом народу. штвени конвикт, одакле je тачно у 8 сати на вечер кре6. септембра изјутра послана je и од управе коннула свечана поворка кроз градске улице. Пред иоворком викта испред друпггвених питомаца честитка Његовом вијала се je државна застава коју je носио питомац, a Вел. Краљу Александру следећег садржаја: за овим je uo реду стунала почасна чета војске са бак„Кабинетској Канцеларији л>ама, друштвени питомци и питомице Просвјетина дома Његова Величанства Краља Александра I. са лампионима, друга гамназијска омладина, иредставници власти, чланови и пријатељи Гајрета и друго честито Блед. грађанство. За вријеме свечаног похода пјевала je ђачка Питомци Гајретова конвикта у Бихаћу славећи омладина родољубне пјесме и клицала Протевтору Iajчетврту годишњицу рођења свог Покровитеља чија рета, Краљу, Крал.ипи и Краљевском Дому у бескра]. Из Уредништва. �.Г A J P E T i Страна 320. звјезда освјетљује и загријава наша младеначка срца за будућу срећу и напредак нашега троименог народа, падају пред Узвишени и Славни Краљевски Дом честитајући Му родитељску радост са жељом, да дочекамо то срећно доба, када ћемо се моћп одужити своме Заштитнику и ставити му на располагање своје душевне и тјелесне моћи. Живило Његово Величанство Краљ Александар! Живило Њезино Величанство Краљица Марија! ИСивило Његово Височанство Престолонашљедник Петар наш Покровитељ! Управннк конвикта: С у л е ј м а н Р е џ и h“ У 9 сати кренуо je Нододбор заједнички са управом конвикта и друштвеним питомцима у богомоље и при- • суствовао свечаним благодарењима и тиме je ова прослава ; авршена. Ha 11. сентембра добио je Пододбор Гајрета преко пресједника г. Османа Реџића од Кабинетске Канделарије слиједећу захвалу: „Господине, Прнмивши лепе жеље Иододбора „Гајрета“, управе конвикта и питомаца у Бихаћу о Дану Рођења Њег. Краљ. Внсочанства Насљедника Престола, Њ. Њ. В. В. Краљ и Краљица благоволели су наредити да се изјави захвалност. lio овлаштењу Мшшстра Двора, Секретар: Kpc'THh- в. р.“ Гајретова забава у Дераенти. Пододбор Гајрета у Дерв^нтП заједно са Домаћинском школом у Дубочцу која je тамо дјеловала-Од назад 5 мјесепи и сада на 21. сентр>1бра закључена приредио je Гајретову забаву. Дан забаве je бно 26. септембра 1927. Ова je забава са еваког гледишта уснјела и може се уноредити са најуспјелијим забавама, које je овај нододбор до сада правио. Елита грађанства града Дервенте дошла je у Дубочац на дан забаве и ако смо пмали пех, да су тај дан били троји сватови и због тога превозна средства су била врло лдша и ограничена. За дилетанте и свираче морали смо хвататн сељачка кола и тако их отпремати у Дубочац, који je од Дервенте удаљен 10 километара. Са своја двоја цсола и с колима других мјсштана из Добочца органпзовао je уираво узорну саобраћајну линију наш врли родољуб и патриота госп. Мухамед Синановић из Дубочца без којега овај пододбор ue би био у онће у стању ову забаву ни прнредити. Овај пододбор врло цијени овога родољуба, јер он иуно чини на просвјетном пољу. Њему се има највише захвалити да je прије три године у Дубочцу отворена основна школа, a ове године Школа Домаћица, a и овај пододбор ево no трећи иут прави забаву у Дубочцу и то све уз издашну нотиору г. Мухамеда Синановић.а. Ha аабави je иоздравио госте предсједник овог пододбора Кадија Ибруљ, који je истакао благотворни рад Гајрета око просвјећивања и национализовања муслиманског подмлатка. Споменуо je и триумфалне турнеје Главног Одбора са Гајретовнм питомицама и питомцима у Београд и Војводину. У свом говору одао je достојну пошту сјени неумрлих раденика Османа Ђикића, Авде Сумбула, Бехџета Мутевелића и других. Рекао je да je дужност свих функционера Гајретових да сами раде, a и друге помажу у раду око народног просвјећнвања, na je и пододбор Гајрета у Дервенти no тој својој дужности са својим малим силама настојао да олакша рад Домаћинске школе у Дубочцу, која je ето са лијепим резултатима довршила свој благотворпи рад. Истакао je, да je био na завршном исииту ове школе на дан 21. септембра о. г. са тајником пододбора госп. Алијом Хусеџиновићем и након што су чули како 17 дјевојчица у доби од 14 до ћ р о ј 20. 18 година живота одговарају на сва постављена питања, како из хигијене тако и из других нредмета газдинства управ!> су били очараии и није им сада чудо што се чује, да je ова установа у сташу препородити село у којем буде дјеловала. Ha посљетку похвалио je мЗрљивост учитељица, које су na овој школи дјеловале, a нарочито je похвално референтицу домаћинских ш*ола за, Босну и Херцеговииу госпођипу Виду Ћубриловић, која je неуморна раденица и увијек без починка јури од школе до школе како би школе постигле бољи и за народ корнснији успјех. Прије говора г. Предсједника Нбруља, члан одбора г. Авдо Алијагић у врло лијепој поезији, што je он сам саставио — поздравио je Краљевски Дом и Њ. Височанство Престолонасљедника као нокровитеља Гајрета. Послије говора предсједника отпјевале су ученице Домаћинс е школе све три химне. Иза химни je једна ученица деклемовала „Савјет очевима". Затим ученице пјевају једну севдалинку; иза тога опет декламација, na пјесма н т. д. Четири ученице су имале декламације, што су на onhe задовољство и аплауз издекламале. Ha посљетку одиграна je шала у једном чину „Насамарио се“, a играли су гг. Авдо Алијагић, Сулејман Пашагић, Ирфаи Мулабеговић, Фадил Хаџић и Борко Голић, те госиођица Зехра Кемура, ученица више занатске школе, која je овдје случајно била на пропутовању за Београд. Чист приход забаве, no одбитку трошкова износи Дин. 4.850'-i-. Пододбор Гајрета у Дервенти. Добровољни прилози: Пододбор Гајрета у Дервенти послао нам je сакупљене добровољне прилоге приликом одржавања забаве у Бос. Дубочцу и то: У Б о с . К о б а ш у : дароваше no Дин. 50: Раде Максимовић; no Дин. 30: Браћа Алибеговић, Ђисаловићи и Н. Н.; no Дин. 20: Мехага Диздаревић; no Дин. 10: X. Хуремовић, Дедо Мујичић, Андријевић, X. Канетановић, Поштарица, Коста Ђекић, Вељко Васиљевић, Н. Н., Миливој Модић, Мухарем Будавица, Н. Н., Томо Жнванић, Ана Богосавац, Мирко Милановић, Браћа Ћосић, Н. Н., Н. Н., Глухак и Аита Маркељевић; no Дин. 5 Јозо Елеговић. У С л а в . Б р о д у : дароваше no Дин. 100: Срп. Кредитна Банка, Мијо Клусов и Цанко Илијев; no Дин. 50: Иванић и Вујић, A. Буковац, Прва Хрватска Штедионица, Медић Жмирић, Милан Мићић, Саво Ћерић, Уидл, Др. Пегрић, Меркадић и друг, Пахани д. д., Грађевно нодузеће Тил и Шимић, Мирбах и Н. Н.; no Дин. 40: Домбовић и Др. Милћић и Др. Бига; no Дин. 30: М. Петровачки, Бенчевић, Шренел, Капон, Н. Н., Томашић, Ж., Н. Н. и Ф. Влах; no Дин. 20: Готлиеб, Сентажић, Н. Н., Пенстер, Др. Вркљан, Коларевић, Н. Н., Лутфија Кочо и Л. Хонуљић; no Дин. 10: Директор Л. Ћелан, Н. Н., Маријан Алковић, Н. Н., Цветковић, Инж. Сикова, Н. Н., Мито Поповић, Хок, Фишер, Рено, Пихлер, Жунић, Д. Малер, П. К., Б. Ш., Н. Н., Н. Н., Осман Кавеџија Касим Бабовић, М. Цвијић и пуковник Беговић; no Дин. 6: Урбих; no Дин. 5: Осман Карић, Розенцвајг и Јефто Златовић. У Б о с . Б р о д у : дароваше no Дин. 200: Милан Вишшић, народни посланик и „Даница“ д. д.; no Дин 120: скупио Сарајлић код жељезничара; no Дин. 100: Богољуб Савић, Комесар града Брода; no Дин. 95: Сакупио г. Сабит Арслан; no Дин. 5 ј : Остоја Нандуровић, Др. Касим Дилберовић; no Дин. 3 : Милан Жировчић, Спахија Хустић и Ј. Соколовић; но Дин. 2о: Б. М., anoтекарица, Душан Ковачевић, спедитер, Шпедиција д. д., Смаилага X. и Светозар Чургуз; no Дин. 10: Леонолд Вајс, чиновник, Илија Рошер, гостионичар, Ћамил П. биљежник и Елазар Алберт. Сакупљачима и дароватељима нека je топла хвала! Štamparija »Bos. Pošte«. Sarajevo. — Vlasnik društvo »Gajret«. — Glavni i odgovorni urednik: Ilamid Kukie. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom noimošuje sub ostale cigarpspire a potpomaže i „ОајгеГ i- ТиогпГса Gigarpapira S. D. Шкз!ој, багајвио, * može se naručiti i ргеко društva .Gajret' u Sarajevu N aru ću jte i k u p u jte sa m o ( liin iik i iaila i l 1 I j I | Ш I Sarajevo, Strossmaierova 12 dionička glavnica 020,000.000 Rezervni fond 04,300.000 §Ц Prima uloške na štednju, vrši dozUf ' znake u unutrašnjosti_i inozemstvu §= uz n ajp o v o ljn ije uvjete, finansira Ш industrijska i trgovačka poduzeća. p: Ц ц = |= I n te ru rb a n telefoni broj 605 . 865 * 555 1 C i I i i 91 n. Beograd, Zagreb, Novi | ■ l l l l j d l c . Sad, Tuzla, Split |Г № 111II tiPUE jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJHETU. Naručuje se kod ftlilana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. IO. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Rudolt Bolć, Sarajevo Bistrik, 25. Tele!. 7S3. Pošt. pret. 75. �Preporučujemo Restauraciju i Havanu „BOSUiT u Kraljevici, Hrv. Prim o rje Veliko m orsko kupalište. — Posebna kuhinja za muslimane. — 45 pri­ vatnih soba. — Cijene umjerene. — Posluga solidna. U Pensionu cijena 70—75 dinara dnevno. Za mnogobrojni posjet moli vlasnik M eho H alilag ić. н н н н н н н н б јн б м н н н н н н н н н н 3 ra Z x a . 3 i ž SL3TSL и и R raće Bcišcigićci 1 i Sarajevo _ 3 trgovina muzikalija 1 materijala za pisanje 1 rlsanje. Bogato stopa* rlšte hrvatskih I srpskih knjiga g и I i Med. Univ. | I 0I ||Г specijalista zubni liječnik S A R A JE V O Jettanovića ulica br. 1. Ordinira svakim danom od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne g a o i c s s s Č ita jte ,G a j r e t ‘ ! List »Gajret* jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se I Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijela godišta iz prošlih godina mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTVTTTTTTT � https://kolekcije.nub.ba/files/original/043ec390ff5a47449f50afaaccaae677.pdf 120fd204127df81e4c0d550fb5dc5199 PDF Text Text здлш м у м ш зл к кт у ? т и ш ммске тедизлн* м уиитил j\m V V tb V O t im t N č A ? t . Х А М З А W M O Č P G J 2. 1* �СадрЈкај Боривоје Језти ћ: Духовна смрт Николе Опркањпа С. Ђокић : Стара писма Хамза Хумо: Опроштај с Мостаром Гласовн млађих Јакша Кушан: Ha чесми Мих. Делибашић: Тетребово гнездо Мухамед Тајиб Окић: Хасан Кјафи Прушчак Књнжевнн преглед Б. Јефтић: Један „роман“ из Херцеговине Јакша Кушан: Песме будућих Уметничкн преглед X. X.: Графичка изложба X. 'Х.: Исламска уметност у Индији Бора Станковић Ахмед Рефик: Соколовић Владислав Тмуша,: Омербег Срнски Књижевни Гласник Мисао Исељенички магазин Књижевна ревија Ратнички гласник Белешке Из уредништва Гајретов гласник Гајретови зајмови Гајретов цигар-папир Припреме за зимску Гајретову забаву у Дервенти Сезона зимских Гајретових забава Нови Гајретови повјереници Добровољни прилози из Тешња Гајрет, лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 80 дин. на годину, a за све остале земље иреко границе 160 дин. Ђаци д^бивају лист у нола цене код Главног Одбора или код управа Гајретових конвиката. Поједини број стоји 4 дин. Директор Хамид Кукић Уредник Хамза Хумо Štamparija »Bos. Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »Ciajret«. — Glavni I odgovorni urednik: Haniza Huino. �TJ» a V L T Бориво/е ЈевшнН Духовна смрш Николе Оиркањца Д а je Рат одиста био свршен, и д а се отш е ништа није имало да каж е н а све те лобедничке усклике или побеђеничке јауке, иајочигледније je показала свету сама појава Николе Опркаљна. Јошјуче са две беле коштане звездице н а црвеном пољу (босанске регименте), са бакгузном медаљом на финој капларској блузи хамо-зелене <66je, 'са К. I. к а месингастој розети кадаете —- цмлозантан костим, без сумње — , Онркањац je данајр, лишен свих тих царских декорација, тако примамљивих, изгледоб' врло незнатан, толико незнау^н да се ни сам, са својом великом, чворновцгом. главобДЛЈшо ocehao материално међ.у разуралебом светином. Филозоф, човек који све ствари света посмагра иод скептичним углом. n e би из једноставне иромене одела в.укао тр^гичан потез: има нешто бит.није од мењања професија или пресвлачења еопствене коже. Али песник, као Олркањац, с а в Јр јг; темперамента и осећаја, видц у сваком новом спољњем изгледу и једно ново преобраћење душе; сн мисли, ако не вели: без одела се\лепе душе; тугујмо з а ишчезлим тоалетама! Посматрајући друштво к а о ск*уп 'разноврсчих костима који су у толико вреднији, у колико су. шаренији, Опркаљац није имао криво. Он je као ћесарско-краљевски каплар имао више него чин; у војној болници најдебљи комад говедине и пајмаснију супу; н а улици бескрајне поздраве џеприкосновене послупшости; a у д.уши осећање conствене вреднрсти, више од свега. Ако се једиом патио као манастирски искушеник, или као глумац, или као песник и љубавник — очајно je бити величш!а у сопственој средини! — , он je касније, униформисан, узваничен и одликован, имао задовољство да на све патње гледа с презриве виеине капларског господства. A кад преста обмана костима, он оста наг и бедан. Наг? Он je имао одело као и остали свет, али одело које ne изненађује, или не зауставља, или коме се не скида из даљине шешир. Бедап? Ако иостоји очајање за једну иесничку таштину ксја хоће да je свугде примећена, оида она треба д а je униформисана, или ма како друкче, спољње, титулисана, да би могла дуже живети. Опркањац ми- сли: треба битн генерал, и умети wa нешто писати д а би се'би51о величина. Од капларске торбе до маршалске л ал и ц е.. . . Одиста! Већ то трудољубиво натезање са састављаљем одбора^Цдшдиих Већа као револуционарних удруж ењ а без корена, иоказа Оиркањцу сву ташт.у пролазност спољњих изгледа. Док je имао, припијену о чело, розету једног Величанства, љему су се клањ али. Сад, иод сенком широког и похабаног црно^ шешира, са издул?еним лицем једног мртваца, под њим, он не нађе нигде никог који би га зауставио. Велики таленат, гениј, за ову средину ловаца у мутном — којешта! Али ствар живота није само ствар снова. Jeврејска м.удрост je само старозаветна, и само се у њој, за утеху богаташима, вели д а човек не живи једино од хлеба. 0 , да, једино од хлеба, мисли Олркаљац! Д а не посгоји пита1ве хлеба, не би постојало иитан>е карактера, ни толиких друштвених установа, пи лалчи, ни подлаштва, ни уби јства. . . — 0 , да, једино ради хлеба! прошапта Опркањац. Јесен je, лампе су мутие под требевићском маглом, руке зебу; кејови опустели, алеје пожутеле и орујале. 0, да, једино ради хлеба! T aj дан тих будних свечаности кад он, no диктату нових таблица, би присиљен да скине тошгу униформу, тај дан он осети колико je безначајло оно што човек осећа према ономе како човек изгледа. Личност — дете револуционарних дана —, ово тешко, трбушасто створење, које Опркањца прими у топлом фотеју општинском, вредело je некад као борац и н а леђима м.у je, место пакосног торнистера телећег, писало неприскосновено И. Д акле: борац за идеал; a мученици се познају. Не би се рекло д а Опркањац није био снисходљив; он, no природном покрету одређивача туђих судбина, узе из отворене кутије општинског функционара само једну специалну босанску цигарету (за репрезантацијуј, a једну стави у горњи џеп од прслука. И благо се насмешио. Општинар побледе. — Нема, узвикну on проповеднички, више пљачке у овој земљи! Треба штедеги! 321 �Олркањац седе сучелице уваженим образима (који су, од љутн.е, били бели). —' J a не делим та начела, рече Опркањац, намрштивши чело; ja не долазим да их застуиам. J a питам само, као горд интелектуалац, д а ли у овоме граду има места за оне који му отварају нове видике? Општипар je мислио д а не разуме. — Не прави се кењчина! (Онркањац je иостоjao сив у лиду). Ми нисмо убили једну бирократију да би другу добили. Сад се ради о чистим духовним вредностима: има ли о в д е з а њ их места? — Предајте молбу, рече опш тинар с досадом. Докажите квалификације! Бесан, Опркањац залуп и вратима. Таленат и квалификадије; они се узајамно подуниру само код глумада; у уметности, иначе, они нису зависни једни од других. Па ,ипак, предаде молбу. Човек ж и ви најпре од хлеба. Имао je, к а о гениј, основну школу. И доби за малтара; он, каплар; и иисац тезе о горчини оцта који je Христос пио о крсту; он, над којим je сенка ш ћућуреног О пркањ а лостала као облак, кад с е први пут побунио против овешталости једног ж ивота у иравој дунђерскрј линији: јер отаџбина, м а која, кинеска или немачка, не трпи пророка из сопственог. тла. Горе, на Баки јам а, н а домаку белог кугиног Гробља, где су мезари већ бледи бд древности, Опркањ ац дубоко удахн у свеж"' пЛаниниски в азд у х -у ^ н атрула плућа, Мислио ј е 'д а опет постаје господар; падина, њ ива, гробова, — г-ев£ једно; они еу. вернији. Али, разоурре,Л>е дође од светине, као обично. Раније, у униформи, он je осећао теж ину еолствене вредности.^ Овај нови костим има боју маслине, н а рукавим а je везен златним ширитима, a качкета je там на као. кам илавка. К ад се посматра у огледалу, Опркањац мисли: »Овој часној гардероби, која бди над држ&вним порезима, недостаје хладног и тихог ук.уса; д а човек буде ловац, треба да je шарен као детлић, као ш ума и кам ен нланиие«. Но, он то само резонује; јер, униформа je униформа. Д а ли одиста? Првог ггазарног д а н а пронесоше сељаци исиред његових љутих очију на оке ешкије и ракије, и не платише малтарије. Још се брекћу што их Опркањац заустављ а. Они веле: »Ово je слободна земља!« A он: »Ja сам држ авн и службеник, и закон ми вели то и то— «. A о н и ... И тако даље. И би битка. Сад О пркањац седи сам у мраку малтарнице, н а врхунцима Б аки ја, горак je, размишља о покварености света, и, готово несвесно, napa ш ирит no ш ирит с а м алтарске блузе маслинове боје, пшрит dio ш ирит угаш еног злата. Отпћи ћ е сутра! ,доле, у варош, опш тинарима, законодавцима___ Али, у свету, би хлеб најпре. Не издржа, ипак. Б ад ав а je хтети д а се буде филозоф кад je душ а песничка. A Опркањ, понеће га славна на плећима; обећао му je толико. И кад се си л ази у долине, онда се силази icao Голијат, са слободно изманутом ираћком. Kao Голијат? После шестонедељног л.утања, измучен и болестам, Оиркањац нађе, д.убоко усамљен, д а je нолитика као етвар друш твене потребе, слично као калодонт цивилизације, област која треба сејача (јер ж етаоца има превише). Преко иријатељских веза он уђе у уредништво једиог страначког листа: бићо репортер, радознали обавештавач светиие која je ж удна сензација. Љ у љ а му се глава од полицијских вести, од крађа и ироневера, од убијстава и силовања; бележи их, као кронометар време, и хтео би д а им д а нешто више од облика белешке; незнатни ^отез више вечног. ЈБуљ а му се глава од с.аагаћих маш ина, од тутњ а точкова, од задаха мокрих коректура; d е 1i t u r, и безброј знакова, a ништа од свега тога: мртво време; утучен живот. З а тим), умало што не поста славан, чак и без униформе. Напио се уредник, лежи н а канапе-у у својој соби, телсак као гроб. Опркањад једва д а т у ш т и око њ ега; креће се као пацов, тек удара репом покаткад; ш уљ а се тихотапачки. Излети з а час из уредништва, надвири у штамприји, паунски се ту накочопери: Он, тако еув као што je, блед као мртваЦј заступа уредника. A ш тампа се неки важ ан чланак, уредников, синтетичан поглед н а политичке прилике, из птичје перспективе. Кад, би о прелому, Опркањац избезумљено упро-чЈчи у ревизију прве стране. Теш ка, ц рн а слова, пуна претње, 'над првим ступцем где je уводшгк: Memento! — Memento! — Memento! Мисли Опркањац. И, одједном, одиста надахнут, он н ајури у машинарницу. — Заустављај! виче он првом маш инисти којн je већ захуктао судбоносно маш ину к о ја избацује доготовљен лист. Зауставиш е се теш ка пера и, већ иоцрнела, хартија се ови око ротационих точкова. Ћутањо. Победоносно измирен, Опркањац одбацује већ одш тампане листове и баци их н а прљ ав патос. Очи му се сијају, велике, разроке; теш ка глава као д а се надојила морске воде: чисто расте. Трагична, управо, пауза. Па, пошто je метерима дао зналс за неминовно чекање, он узлети уреднику у собу, накаш љ ује се најире, онда га буди, и глас му će радосно светли: — Реци, узви кује он, спасена ситуација! Спасено царство земаљско! Мамуран, уредник гледа у ову кр у п п у накострушен.у главу; ништа не појима; п рииадао je сад само земљи без снова. — Ф атална грешка, узвикује О пркањац екстатично. Зауставио сам маш ине и лоправио. Замислите: memento место momento. A д а би се увек cehao трен.утка кад je туђу лудост хтео д а исправи, Опркањац, с ноге на ногу, излете из уредништва. Јер, н е за а ш ш о с т je irajближ а срду људском, нарочито кад je реч о генију н а сопственом шкртом тлу. (И где he, молим вас, д а сиви Опркањ избаци н а повришну, ове туж не зем.ље најумније дело над делима!) Тако потрајаше дан и и месеци: и би малтарија, и би политика, и многе чудне ствари н а овоме свету, али Опркањад оста уиоран. Јеете хлеб најпре н а свету, али га р ађа мисао. Д у х над водама je onaj, који, у виду пламених јези ка, учи неразбо- 322 �рите. Повучен, Опркањац хвата четвероугао око Миљ адке: тротоарисани кеј, пун свсжсг «,вета; усамљене алеје платана; ведро јесење нсбо над водом у коме се месечина ломи. У његовој глави разраста се enoneja човечјих и људских патња, већа од патња ма којих националних. Па, кад опусте тротоари, он се испршава, као некад, у детињотву: — Чућеш ме, човечанство! шапће. Чуће га; хоће. Кад, потом, уђе у једну фабрику дувана — ваздух отрован,. прсти жути, лица као топљена у воску —, Оиркан.ац, сад опет кратки господар судбина, рече себи овако: — Ako човечанству треба служити ма на који начин, онда треба за оне који пате. — И блага роса духовности обли Николу Опркањца. Он гледаше — и беше надгледник, као што некад Јосип у Мисиру беше потифар —, он гледаше кроз нрсте кад би меки конци дувана ишчезли у нечији рукав, или се експортна цигарста неспретно завукла у теш ку кондуру са дрвеном основом. — Левају, мисли он, теш ка железа; за богате, не за робове. Затим пође од уха до уха. Говори овде; говори онде. <А мисли: »бити вођ; дићи барикаде, постати диктатор!« — Све из хуманости). Кад каж е неком да траж и повишицу, он то чини из доброг осећања према ономе који нема; кад вели онима који стварају да добро стварају без награде за оне који he бол>е уж ивати створено, он мисли да само врши један део мисијо коју Господ даје песницима и врачима. И отрпе, тако, бескрајне шиканације, бес roсподе, и ослушну бунтовни крик гомиле, све док га не затворише. Но, ко he у свету спутати мисао; она се ипак креће; и кроз тамничне решетке, мисли Опркањац. A свет капитала, злобан као што га je бог дао, вели д а je то кр ај једне заблуде: смешне или жалосне, све једно. II Опркањ нема свог успламтелог пророка. Тек, суморан зликовац, прилепивши челЈ о решетке, мисли како ствари света изгледају увек иакриво кад им гениј даје облик. визиј.у и сап. С. Ђокић Сшара писма Напољу je падала кигаа и магле умотавале далеке видике неодређеним провидним завесама. Провести уобичајено време у падимљеној каваници, која мирише на туцану кгфу ft стару хартију, место на широким клупама каванске баште, непријатно ме je такло и изазивало жељу да изађсм напоље на кти.у, да лутам хладном ветру и блатној улици. И за светлих ибрика за каву, укусно лостројених no долафу, висио je кишобран. Кавеџија ме добро познавао; био сам му редован и добар гост. — Д ај ми позајми кишобран — замолио сам га. — Бих, да имам. — A, онај у долафу? — Оно je туђи. Оставио га лани један офендија и никако га нема да дође. Он пође да претура no долафу још неке заборављене ствари и да ми казује кад а je која заборављена. — Ево ово, — он подиже у руци један свежањ избледеле хартије, повезане потамнелом траком, — не знам ни од кога je. Бојсе има му већ и десет година. J a га замолих да ми покаже и ево шта je било у њима. Док je киш а напољ.у иадала и капнице са крова уједноличено ударале у неки метални предмет пред кафаном, ja сам преписивао тешко читљиве избледеле редове: »Драги, како си отишао, чини ми се д а je протекло много времена, a то je било пре д ва дана. Јуче нисам могла одолети да не посетим мес/го нат и х састанака. После сам ее много кајала, јер то je сломило моје и онако јадно срце д а сам од бола једва до куће дошла. ■Мали продавач шећерлама у градској капији необично се изненадио када ме je видио саму. У његовим сам очима прочитала питање: где cn ти. Узела сам неколико шећерлама за децу која ме горе радосно дочекаше. II они су ме питали за тебе и чупави борови иоред п.ута и капије увек тихе. И сунце на белој цести и птице; сви су ме пигали за тебе. Бојала сам се д а he neico од непознатих прол азн и ка приметити да плачем. Зато сам отишла до старе оеоске воденице, где смо пролетос брали лоточнице и хладили угрејале дланове у бистрој води. Ту сам плакала дуго, a воденица je ердито клопарала: »Девојко, није само један момак у свету.« Тада сам се сетила н а то и, опрости, размишљала о томе, јер, опрости, опрости, ja држим да ћеш ме ти тамо у свету заборавити. Али ови, сви које нознам, и које сам у својој јадној памети замишљала, нису ми могли заменити тебе. Како сам се сасвим занела била и чинило ми се д а ме нена р.ужи, ja н а no гласа рекох: »He знам шта ми je, али не могу друкчије«. Кад више менс неко нроговори, осврнем се и познам старога Смају млинара, — ти знаш да je он код нас, док сам ja још м ала била, био субаша, — не знам како je чуо и разумио што сам рекла када je прилично глув, рече м и: »Хајде, хајде, ja знам шта ти je, проћи he то с новим бехаром«. J a сам постиђена устала и отишла. Драги мој, оставио си ме саму без потпоре у сред пустиње, јер све што ме окружује тако je далеко, ко далеки облаци на планини, ко гласови са далеке чаршије. A и остављају ме много сам.у. Чула сам нену где вели: »Пустите je нека се исплаче и и зјада дуваровима, кад нама неће«. Како je јес-зн топла видови, они за које си ти рекао д а им je боја мојих очију, опет су протшали 323 �и разгранали се; неколико ти их ево шаљем у писму. Морам завршити јер чу.јем да доле клањ ају ићиндију. Колико сам се занела ово пишућн, нисам ни опазила да се почело смркавати, нити сам чула мујезина када je учио. Воли те много Шемса.« he ми мисли бити слепе, празне као дуварови у соби, алн ja те волим и таковога без лика, без гласа. Осећам те у празном чардаку кад седим б.удна, кад а гледам цвеће у авлији или везем гранчицу од вида, Дош ла, ево, нена и р.ужи ме што нисам спремила постељу. Воли те твоја Шемса. Јутрос мп тетка донесе твоје писмо управо ка д су ме терали да одем хаџиницш ш м пурама, II то ми добро дође. да га на миру прочитам. Нисам могла чекати, него га отворим путем. Изненадило ме je што онако мало пишеш. Послови? Причала mu je Јакубефендиница како су науке тамо тешке, алп ћеш ми, надам се, други пут и пак више ппсати. Како нисам дуго била код Х аџинице сви су ме радознало гледали. Х аииница ме посади новед себе на гаиљте н стаде погледима исттитивати. Причала нам je неке смешне приче и нетгрестано нас терала да певамо. Певала сам и ja, јер сам осећала твоје писмо у недрима. Код њ их сам остала иео дан. али у вече, к а д а ме Б и б а натепа д а joj m>oчитам писмо, сневеселила еам се, јер те је Биба кудила што м и тако мало -numera. A к а д к Хаџиница нареди момку j a у баш ти.под доксатом удари у саз, ja се расплаЈ>ах. 0 . да зндтп колико сам се осетила лониж ена ради тогаЛ л ^ча, јер ме one стадоше тепгати тако да тебе руже. Ево сад, кад ти ово пишем. љутим се n a себе, јер нисам довољно ја к д uav браним и тебе u себе од злобнпх људи. Д а ми није нене, ко ја ме пстина највиш е ружи, али ja у њеним статшм очима впдим неку сету, често се v мене загледа и савије ме у крило и милује *ме. У век се после тога пал.ути н а себе и говори да je xma свему кри ва •— што ме je разм азила и љ ути се на тетку што нас je саставила. вели. J a везем једну махраму, кпијући од н.их у кући, поепочела сам je од Јакубеф енденипе: грана вида овила се око ступова тулбета. После сам се п окајала што сам то почела -Ee&rf: !јсве м и се чини да ћ у дослутити гробље. Знам д а ћеш се љутити ради ових ш ш их мисли, али се њих не могу никако да ослободим. Док ти ово пишем. из м ахале се чује саз и песма. Под наш им кровом гучу голубови и спрем ају се за почипак; починак, a мене чека несана ноћ и ослушкивањ е како далеко доље и збијају сахати на кули, как о се коњ и у ахару премештају с ноге на ногу u л уп ају у старе поднице. Нена спава са мном и к а д а joj се учини да сам будна, почне да љутито ш апуће: »Остави се, ж епска главо, лудих мисли. Бог je дао ноћ д а се човек одмара и почива«. J a се учиним д а спавам и ona се опет умири. Често се испитујем: заш то ja тебе волим, јер све што сам чула од нене и од врсница о тим стварима, све je другачије и у кљ игама што си мп дао, и у песмама што се певају, али о в о . . . ш та ће бити од мене? Драги мој, мили мој, je ли ово истина? Примећујем. да се често не могу да сетим твога обличја, твога гласа. Тада ме обузме страх, неизмераи, да може доћи време кад а те се нећу моћи сетити, да Са мајком сам јуче иш ла ткаљама. J a не знам што они толико хите ca спремом; страх ме je од тога. Прошле смо кроз шумице испод града. Сгари онај Арнаутин поставио витлове и ирепреда ж уту свилу. Ha сунцу, она изгледа као пламен и лелуја се н а ветру. Х тела сам с њим да говорим, али нисам смела од мајке. Њ егов мали у н ук Ри за помагао му ири послу. К ад смо мимо њ ега наиш ли, он дође no шећерлеме и љутито оде не добивши ништа. Код ткал>е смо се задрж али дуго. Н ави јал а je пређу ,у дугој стрмој авлији. М ајка je неирестано ж ури ла д а што пре сврши наруџбу. Н авијајући cBojjiM сувим израђеним рукама вратило, стара ткаљ а je у ме гледала и некако се чудпо смешила: »Све ћу ja ханумици мојој леио свршити д а ме не прекори спремајући рухо«. Све те великс и хитне наруубе биле с.у з а мене, девојка сам, али заш то хитају толико, кад ти нећеш још за дуго доћи. Бојим се, бојим се печега страшног. Спрема се зимница. Авлије су нам иуне кметова и њихових коња. Свуда сламе, сено и просуто зрневље, го ме мало растресе. Често одем криомице у м уш ку авлиј.у д а разговарам с кметовима. Дошао неки дан стари црноречки кнез, ради некога спора. Из своје црвене кабаннце извадн неколико лепих јабука и даде ми. Говорили смо о теби. Он те хвали много, само вели, да те не разумије што ти велиш д а си Србин као и он. J a сам хтела да м у објасним, али наиђе отац и потера ме. To ти зам ерају сеи моји, n a ево видига и они те n e раз.умију. Знаш , no мало и ja тако мислим, али кад ти к а ж е ш . . . Спремај.у кола, идемо данас n a теферич у Расно. Наредили су д а обучем све ново, ваљ да 'ће бити страних ж ена из других махала. Поздравља те и моли да je не заборавиш Шемса. Д раги мој, д а сам зн ала д а ће се ово догодити, о чему ти пишем, јуче не би иш ла ниношто н а теферич. Знаш заш то су ме водили? Д а ме види некак ав Пазарц, трговац из велико чарш ије. To ми je рекла криомице Јакубеф ендиница и прекдиљ ала ме да je не одам. J a га писам видела, јор их je било много. У колим а су се провезли, затезући вођице. Јакубеф ендиница ме издвоји, под изговвром д а идемо n a воду, и рече ми то. Драги мој, дођи одмах, м акар само n a један дан. J a ћ у n o h n с тобом у бели свет, оставић.у ку ћ у и махалу и заборавити све. Дођи, јер ja се бојим onu спремају пешта. Х аџиница често долази и здоговара се ca гаима у кући. 324 �Тетка чека да завршим писмо, na да га носи на иошту. Дођи, драги мој. Шемса. Говорила je тетка, али они код куће не дају ни проговорити о томе. Брат ми вели: »Зар за Влаха да.те дамо?« Јуче су ме натерали да са хаџишшиним иурама идем у чаршију. Знала сам ради чега и иш ла сам као овца na кланицу. Молила сам их да ме пусте да одем до тетке и да рекну д а сам с њима била. Не може, каже Рассма, јер je ово уговорено и он би одмах јавио Хаџиници да нисам долазила. Зар сам ja д.ужна овоме таксирагу? Болта м у je велика и пуна робе, a on rro и све старовлашке дуланџије, са дебелим златним лаицсм преко траболоса. One избирају пску басму, a он упиљио очи у мене. Почела ми колена да клец ају од неке страве и срамоте. Он сигурно мисли да сам ja пристала. По махали се већ прича чиме he ме даривати и гуркају се жене када ме сретн.у у сокаку. Само још што je нена no мало на мој.у страиу. J a сам je препала неку noh. Рекла сам joj д а ћу некога наћи да му упали болту и магазе, тамо му je сво имање, na ме ваљда не би дабш ?а погорелца без игде ишта. Бидиш на какве гадне мисли дол ази твоја јадна Шемса. Сутра дан. je говорила оцу док je он псијао каф у н а доксату: — Чујеш Нурага, jeck 'ли се ти добро itp< слио. Дете плаче, но спава, копни, неће га. за болтађију, чујеш. Ако и нисмо беговока кољеновићи см d, спахмје. Он само одбија димове и не рече шгшта него: »Гледај ти нено, свог посла«, и оде у чаршију. Тебе му није смела ни споменути, 1Јадница нена. Јуче сам прекинула писмо, gep je дошао отац да говори са мном. Д ок се пењао горе својим одмбрегаш теппшм кораком степенице с.у шкрипале. Кријући ово писмо дрхтала сам читавим телом, као ухваћена птица, јер сам предосећала да he се нешто догодити. Преда мном je био џерџеф и на љему започета махрама. Он се саже и поче срицати сурета која сам на њој извезла. Био je врло благ и готово тужан. Тепао ми je као некада када сам била м ала и миловао ме no коси. Онда се узнемири и поче шетати no соби крупним корацима. J a сам сгрелила и чскала да почпе читајући брзо сурета с а махраме. Ходао je готово пола сата, a онда ми се окрену, стојећи н а сред собе: — Дође време, са срећом, Сесо, тако ме je звао кад сам била дете — да оставиш моју кућу. Тако je Бог оставио, д а жене иђу. J a сам с в е . . . — н ту му се утањи глас и здрхта те брзо изађе из собе и пођс да шета no доксату. Драги мој, оии ме сви воле, a опет мн спремају смрт, јер ако не понусте, ona he доћи. Мало после отац се врати умирен и поче са: »Шта ћу ти дуљити, ти знаш?!« Наједаипут мени дође нека храброст и ja устадох и рекох му: »Ja нећу!: On једва дочека и расположи се: — To те нисам ни пито; хоћеш ли, нећеш ли, него се спремај — и оде. Нешто сам начула: «После Рамазана.« Дођи, драги мој, јер нећеш имати после коме. Воли те твоја несретна ТИемса. Како си ти дошао чувају ме непрестано; увек их je пуна. кућа. Б у л а има нарочиту дужност да пази на мене. Дођи сутра у Ризванагића башту да те бар из далека видим. Д ана ссам тетки д ала махраму да ти je пошаље. Ако си je добио, махни ми с њоме. Јутрос ме изненади снег. Нисам ни опазила к а д а je лиЈцће опало a ето већ зиме. П ош али ми no тетки нешта своје. A k o су ти јарани прави, лако he све бити. J a hy Були, ако ништа ne могнем, дати новаца, опазила с г п т о х л е п н а je на nape. Поздррављате и воли Шемса. \ * Ухватили су твоје писмо. Брат ми не излази из куће. Чува ме. He дај ме драги. Шемса. to их. Долазе. Рано моја, Нена и тетка плачу. ај, ако знаш за Бога. H a могу, умрећу. Што ij драги, макар кад не привих n a груди. Коме сам чувала образ? 0 што те се нисам наљ убила од жеље, д а могу рећи. д а мог.у напакостити. Грешна сам, ноге ми клецај.у .Ево их иду, чујем: Горам језде —* певају a ja, ja плачем. Тетки подај моја писма д а их читам, док ме не понесу на схаре мезаре. Збогом, драги мој. Шемса.« К авана je празна. Напољу сумрак и киш а. J a полазим и загледајући у густе дуваке тихих жена. слушан шапутан.е и тихи ход. У мезарима у полутами види се no гдекоји цвет, a у авлијам а и шембоји. И ова je јесен бнла топла. Танки димови се дшк.у право у небо. Тишпна под кубетом небеским, типш на у авлијама, као под бусеном д а лежи свет. У старој д.убокој шуми када закликће кобац, као да проговоре дрвета; говоре извори бистрином и цвеће мирисом. Све ж иви, и тиш ине имају своју немушту музику, свој израж ај, који траж и излаза. Под импресијом БЈемсиних јаука, говорило je умивено бело камење авлијских калдрма; натрули диреди доксата овијени лозом н ћутање и тихи ход ж епа. Ове je говорило једннм језнком, љ удским, разумљивим свакоме, ко може и уме д а воли. Можо бити, д а те одавно више нема, Шемсо, али твоја љубав ж иви свуда no тихим махалам а и башчама, у срцима која умеју д а воле. 325 �Хамза Хумо Оирошшај с Мостаром Опрост’те, лругови пробделих ноћи и дана! ТТрви су јесењи дани последњи оемеси неба. Тужну баладу пева надош ла Неретва из cTpatia. Први јесењи дани, коро белога хлеба, Девојко, дуњ о моја, девојко, д у н о рана! Злосутно гучу кумре no крововима плочним. Радост авл и ја вене и ц већа бокори свежи. Суморно везу жене и својим уснама сочним Ш апћу имена драга. У душам’ п.устош лежи. 0, збогом грлењ а летња у ш аптањ има ноћпим! Први јесењи дани, блистави, златни ђердани, Омеју се над нашим градом. кроз љих галеби круж е. Јеси ли туж ан друже? Скоро ће тмурни дани. J a идем у туђе земље где цвату беле руже. 0 , збогом и ви ноћи ко жене од ж ељ а п’јане! Збогом, алеје беле, пуне у зд ах а и страсти, Кад месец ко сањ ив паук жедно вас испијат' стаие И град наш ко прича источна почне у нобо расги, Збогом! Скоро ће ко страва хладиа језа д а iianc Ј('Р овде хлоба нема, a снови покопани. E ho већ фукара млати алеју ораха. Мостару гаде, гдо расту златни дани И зори смоква и црни кипарис потсећа на грчко гробљс, Где су ти сад мангупи насмејани, Зар' све у теби поста неимаш тине робље? 0 п.устој грани висе ти гладки дани. Д олазе јесење киш е весниии туж них дана, Црни облаци сносе стрепње прозеблог страха. Х ладан млаз брише маглину летњих сања. 0, како ли су теш ки путеви сиромаха! И тре^енке су престале. Нестало здравица. Нестало летњег' ж ар а што спржи и страот и сочие винограде. Пут далеког југа беже јата тица. Скоро ће воз д а крене. 0, збогом мој лепи граде! У теби остављам најлепш е пејоаже и многа мила .. _ , . ' лица. По баштама твојим неутешна ’сета. Тужно гучу кумре кроз тиху^махалу што вене. И од драгане своје скоро ћс, н а измак летаг'" Пут бела света — многи -младиН-да крене И оставиће све и т а н ^ мПнарега. • \ - г.у ■, \ Гласови млађих tpl Ha чесма u ilUlULL A Кикоћу се моме. и чесма ромори У м лазу биљура, прелева се^ г о р и . . . ■ *О V A што, селе, јутрос кроз бурунџук вире Устрептале груди, ко плодови зрели? Драги ти je ноћас долазио белк Ћ пољупце сипо ко златне талире. Ми би рекле, селе, да~су драгог зуби — Јер месеци скачу кад с’ грли и љ уб и !. . . К икоћу се моме, и чесма ромори У м лазу биљура, прелева се, го р и .. Јакша Кушан Тешребово гнездо Чуј! Јутрос крваво гнездо тетребово освануло, друж е, у ограш ју зоре, a тетреби леж е и д.ушом се боре Гором ловац језд и и сипа олово. Синоћ бабо стиже с а паш ина двора И сив соко с њиме. J a га јад н а пустих Па га лових дуго пспод грана густих — Издера бурунџук о коре од бора. И урличу вуци и кевћу торипе, док no бледом трагу месец тонс доле; хучу злосутнице и беже у тмине — у крвавом гнезду ране пеку, боле. Кикоћу се моме, и чесма ромори У млазу биљура, прелева се, го р и . . . Откуд теби, селе, немала игбала: Полумесец крвав н а седефли врату? И л’ д а ниси млада била у халвату, И л’ je на те с огња ж еравица na.ua? Повили се врси чемеровог грањ а н а јелове круне месец се наслањ а; румени се зора, ниж е, пут долова — друж е, зар не чујеш ропац тстребова? Bor убио, коне, сив-сокола п т и ц у __ К анџам а и ш ара но врат.у и лицу! Мих. Делибашић 326 �Мухамед Тајиб ОкиП Хасан Кјафи Прушћак — Наш највећи мислилац XVI. вијека — Хасан 'Кјафи Прушћак несумн.иво je једна од најбриљатнијих фигура . интелектуалне Босне XVI. вијека. Ми с ccjehajeM поноса исписујемо његово име и овим кратким освртом на њега, желимо да ново свратимо позорност нашега свијета, да поново освјежимо успомену на овог неумрлог нашег мислиоца. З а Кјафију знаде сваки посјетилац Ајватовице, јер je сваки том приликом свратио на гроб његов и помолио се за душу његову. Али. noмолио се, већином, као и над гробом сваког друтог доброг и нобожног човјека, несвјесно и н е . ехватај.ући сву величину и сву славу која je везивана уз његово име. Ma то било и несвјесно, ма било и успутно да се сваке године над његовим гробом за.устави огромно мноштво народа, то je нпак за сада још једина задовољштина љеговој великој сјени. Ако се и није помињало оно no чему je Кјафп баш познат у свијету, ono због чега би га морали да највише славимо, али се^— ако ништа друго — непрестано помиљало његово име rtao родољуба, побожног и доброг. И тако je Кјжри, што je риједак случај код наших давних учељ ака и књижевника, из године у годину сачувао евоје име и у нашим широким слојевима. К јаф ију f као учењака и слисатеља помиње вишр страни свијет. Кјафијев прадјед Јакуб — како то он у својој краткој утобиографијк тврди — рођен je негдје у околици Скадра, одакле ее доселио у село Вуково (изнад данашње жељезничке станице Бабино Село између Доњсг Вакуфа и Jajua). У вријеме освојења Босне no Султан.у Мехмеду Елгфатиху, прешао je на Ислам и живио до почетка владања Султана Оулејмана. Јакубов син je Давид, a унук (који je умро у Прусцу) Турхан, отац Хасана Кјафије. Хасан Кјафи се родио у Прусцу 1544. г. уз рамазан у петак, како му je то његова м ајка причала. Тек у дванаестој години почео je учити у домовини, a касније наставио у Дариграду код М.унла Ахмеда Енсарије и Б ал и еф. Сарајлије (учигеља великог Соколовића), те у Чаталџи код Ибни Кје малова Муида. Кад се je повратио у домовин.у, обнашаао je сад д.ужности учитсља, мудериеа у Пурсцу, сада опет кадије no разним мјестима Босне ,у Сријем.у и другдје no Балкану. Kao сријемски кадија, ходочастио je н а Меку и том приликом се много користно од чувеног индијског мислиоца Мири-Гаданфера, кога с пиететом помиље као својега учитеља. Године 1590., као награду Султана Мехмеда III. за дјело »Усулул-хикјем фи низамил алем«. добио je доживотни кадилук у Прусцу, ку д а се повратио да и даље уз то држи предавања. Ту je и умро 1616. године. Није још познато у којим je све варошима служио, a он то сам изричито не помиње у својој аутобиографији. Исто тако ne достају још многи податци о његову животу и многим дјелима која je on namicao, пеуморно радећи цијелог свог живота. До данас још најмање знамо о његовим пјесничким радовима. Кјафијев научни рад био je многостран и у тому се баш огледа сва јачина његовог духа. On се са толико поуздања и с толико успјеха упушта у третирања најтежих научних нроблема, 'он нам их излаже невјероватном лакоћом стила, љепотом и елеганцијом израж аја, остављајући имирееије великог позпаваоца арапског језика у танчине. У тому je Кјафи особито снажан и читајући његовр списе, тешко би се било сјетити да то не пише какав учен Арап, него син данас утихлог и маленог нашег Прусца. Он необично радо употребљава у својим дједима проз.у са сроком (»сеџ’«) и у тому нас кадкада иодсјећа n a Али Ел-Кари. r Коментарисању тежих теолошко-правних. филолошких, или филозофских дјела, нарочито оних noja с у у иећини случајева служила као уџбенпци, ми требамо тражити позадину у његовом особито развијеном осјећају ратриотизма. Он je ишао за што je могуће вишим упроштавањем стила, избјегавао je сувишне и непотребне детаље и ставио je себи у дужност да све потребне уџбенике удеси noсебице за наше^лрилике. У тој срећној и родољубивој замисли, on je имао много успјеха. Длвно je на rip. његово вјеЈ)онаучно дјело »Ревзатулџеннат фи усулил-и' тикадат« и као створено за наш милије. Он je нарочито т.у показао сву развијеносг своје расуђивалачке моћи. својега критичког духа и своје високе спреме. Ријетко je кога наћи д а je с толико вјештнне н с толико познавања предмета знао и умио да у неким подвојеним мишљењима онако строго лучи наше Матуридијско од Em ’apnjског учања, која други у већини случајева несвјесно мјешају. Међутим, због слијепог повођења за застарјелим пурским системом наставе, гдје се n a непотребне детаље грошило немилице вријеме, a што je проницави Кјафи уочио и icao штетно хтио да код нас избјегне, пишући савршене приручнике, због тога највише ова племенита реорганизаторска замисао нашег давнсг великапа није наишла na потпуно раз.умијевање код туђина. Иако je он писао дјела за наше ирилике, за нашу средину, она нксу дошла у употребу no нашим медресама. Можда би се тому могао тражити разлог и у помањклњу свијести о сопственој снази духа у нашем народу, кому се можда тешко Оило измирити са одиста великом чињеницом д а син наше груде може да даде нешто једнако вредно, или чак вредније; него један Арапин или Турчин. Благодарећи том помањ кањ у свијести, тој слабости, нериједак je случај д а сс које врсно дјело којег нашег човјека подметнуло каквом оријенталном писцу. ilu Кјафи у тому није био поштђеен. Н^егов »Ревзатул-џеннат« приписали су Мухам|ед.у Бергилији, a д а иронија буде што већа као таква ra je штампао књижар и издавач Босанац, Х ауи Мухарем еф. Биш ћак у Цариграду. Ну ако се може 327 �опростити једном књ ижару којп се je свакако из необавијештености огријепшо о засл.уге овојега земљака. шта да се каж е за ученог Махмуд Ес’ада који га je коментарисао и тај коментар посветио Бергиллји, као тобожњем аутор.у »Ревзата«, приликом посјете његовог гроба. A ми сви поуздано знамо, a и Кјафи нам na то јасно указ.ује у својој аутобиографији и гдје и када га je писао и коментарисао. Историја ће несумн.иво пружити на.јбољу сатисфакцију Кјафији за грдну неправду ко ја му je тиме нанееена. Писао je на.учна дјела. имајући при томе на уму само наше сопствене потребе, јер се као добар и побожан муслиман осјећао дужним, д а користи својему народу. A он je на добробнтн својега народа радио цио свој живот. Предавао je и подучавао и сам. Иако je, као човјек високе спреме, без сумње могао да дође н а највишо положаје, он je иајвеће уживањ е налазио у томе да у свом омнљеном Л русцу подучава евоју браћу, д а с а јавне роворннце шири нросвјету у народ, врш ећи тимо императивну дужност иеламску. Ако су — ш п к је било више пута — општи интерсси и иотребе лзискивалс, да тај рад, то своје најр.оће задрроЉе гво ирекине вршеИи нерадо дужност су^ије no многим варошима Босне, у Сријему и Др.усдје, он то сматра и н азива напашћу^(»убтули-ту бил казан«). Нико опет срећнији од њега к &дјО je- његов рад наршло na разумијевање и похвалу на највишем мјесту, n a кад je добио доживотни кадцдук у Прусцу у:з услов да настави са .а^кал ем јавннх предавањ а. Ми смо већ ^ломенулн д а je К јафијев научни рад био многостран. Д ок Атан тврди д а je пиоао самостална дјела ,£> многим. дотле Е вли ја Челеби (који у приказивањ у његова интелектуалпог рада није доста мјеродаван), £аж е, и то с рсзервом морамо д а примимо, да je о свим струкама писао. У колико с.у сријента^ни и западни литерарни исторпци, критици и биографи, a на основу љих и наш уваж ени оријенталиста Др. Сафветбег Баш агић у својој докторској тези »Сшцњаци и Херцеговци у нсламској кљижевности« набројали; у колико се из његове аутобиографије може видјеги иако многа и од побројаних дјела још нису пронађена (a тврди с, да je написао и безброј разних расправа) — ми смо у могућности да за сада тек овако прикажемо његове списе: I. Филолошко-стилистична грана: 1. као’ прво евоје дјло, он и сам у својој аугобиографији помиње расправицу о тумачењу ријечп »челеби-;. Дело h l je пронађено. 2. »Темхисут-телхис« и комеитар тога дјела: »Хуласатул-меани«, дјело о арапској стилистици и реториди. Отац ги сц а ових редака наиш ао je на један примјерак рукописа ових дјела у Кјупрулиној Библиотеци у Цариграду, a сам писац овог кратког приказа такођер n a један овај рукопие у »BibIiotheque Nationale« у Паризу. II. Исламско-правна грана: l. »Хадикатус-салат« комснтар и аК јсм ал задин »Мухтесар.ус-салат«, о пет дневних вјерских обреда (о памазу). II na ово дјело иаишао je отац писца овог п ридаза у Библиотеци Хам ида II. у Цариграду. 2. Комептар н а Кудуријево дјело о шериатском праву уопште. Д о сада није пронађено, али пр< ма једном тврђељу, рукопис овог дјела н алазио би će у некој Библиотеци у Бруси. 3. Пред полазак на Хаџ, почео je у Сријему, a у путу довршио дјело о изворима и филозофији исламског права. под написом: »Семтул-вус.ул ила илмилусул«. To се je дјело необичио свидјоло тадањим учсњацима Сирије, Палестинс и Х кџаза, нарочито гласовитом индијском учељ аку Мири Газанферу, кога К јаф и убраја у своје учитеље. Они су му савјетовали д а н а то дјело наппш е коментар, што je on и учинио боравећи у Прусцу. II на ово дјело у рукопис.у, наиш ао je отац писца оппх редака у Библиотеци Х ам ида II. у Цариграду. III. Теолошка грана: '* 1.#Коментар н а вјеронаучно дјело од Тахавије, ког он нузгредно иомиње у с-вом »Ревзатул-џеннату«, 2. »Ел-мунире«. -- .Зк*»Нурул-јакин« писано иод Остргоиом 1005. год. и 4. »Ревзатуд-џеннат ф и усулили’тшсадаг«, довршен ири обрани Оснјека 1590. год., једио још и данас од најљ ечш их вјеронаучних дјела, подијељено у осам поглавља. Т у je исте године почео са коментарисаљсм тога дјела. кога je у Прусцу доврnino, давши му напис »Езхар.ур-ревзат«. Рукописа овог дјела има више no нашим приватним и страним библиогекама, a ш тамиан je како то н а другом мјесту поменусмо (и то без коментара) у Цариграду. IV. Филозофска грана; l. »Мухтесарул-Кјафи«, дјело о својдм предавањима, о логици, a као 1садија, написао je ксмснтар тога дјела до конца иоглавља о »гесаввурату«. Путописац Е вли ја Челеби овдје п ада у заблуду идентиф икујући га са »Кјафијом« грамати .кнм дјелом Ибну Хаџиба. V. Списи разног садржаја: 1. »Низамул-улема«, гдје je и риказао чктав лаиац учитељ а преко којих je на.ука дош ла до њега, иочев од Посљедњег Бож јег Посланика. Т у je додао свој.у геиеологију до године .009. no X . Иако доста збијена, и кратка и п ак je п уи а драгоцјеиих података о Кјафији. Д а ли je когод од н.егових учен и ка описао ж ивот и д јел а посљедтвлх шеснаест година његова ж ивота није нам иознато. Ta могућност ип ак није искљ учсна. A баш o ia j лериод би нам био најваЈкнији, к а д а се К јаф и коначно смирио у зави чају и к а д а je без сумље Вајвише дејствовао. Рукопис овог дјела, чији препис моментано имамо нри руци, пронашао je отац писца ових редака у малој Библиотсци Мсдресе Килил Али Пашс, близу Топхане у Цариграду. H a насловиом листу тога рукописа (којих уосталом има неколико и у nanioj домовини), К јаф и с-з назива: Веџих.уддим Ел-Акхисари*). паш а л) Акхисаром су турци називали Нрусац. Иначе значи „БиЈели Град\ 328 �2. И пак je Кјафи у свијету иајвшпе познат no Поновни: превод '»Низамул-алема« n a ’турски својој политичко-социјалној расправи »Усулул(ирема Др. Баш агићу) приредио 'је у »Аср.у« Тевхикјем фи низамил-алем«, ког je написао 1589 г. фик, a no том je издат као посебна књ иж ица 1361. и исте године за вријеме опсадс Егре, гдје je уче- ГГреведћн je још n a француски, a 1919. год. превео ствовао и С.ултан Мехмед HL, нодпио Безпрлма. га je Др. 0 , Баш агић и на српски језш:. Како je о'н ту изнио све рђаве страпе у улрави, у Иако смо у току истраживањ а до сада непронавојсци, све иороке од;којих je патила тадањ а Турђених Кјафијевих дјела и уопште’ пркиупљања поска ,а како je по^азао пут и начин како ее то даде датака из његова живота, овај час, када ово изноотклонити; како je зрело, озбиљно и без устручасимо no жељи цијењене редакције »Гајрета« не вањ а изложио право стање ствари, везнри су му располажемо са већом документираном грађом о савјетовали да je с арапског преведе н а турски јетом одличном великану наше далеке националне зик, како би je могли изнијети и пред самог Сулпрошлости, за кога Basmadjian**), под нашТсом: тана. Он je то и учинио, превео je, протумачио, раз»Kiafi de Bosnie« вели: јаснио, a затим однио сам у Цариград. Министри »Kiali est un cćlfebre savant de i’ oulema de Г су дјело поднијели Султану Мехмеду III., за које je Кајфи био награђен са 100 дуката л лменозан до- epcque de Mourad IV.2) Pendant la campagne d’ Egri qu’entreprit ce sultan, Kiafi lui presenta son ouvrage • животним кадијом у Прусцу, уз услов д а ir даље држи јавна лредавања. Када je дакле Кјафијев intitulć: »L'Ordre du Monde«. Ce traild contient les principes. et les pensdes de ce personage ainsi que les рад наишао иа лризнање л а највиш-зм мјесту, on pieux molffs qui ont delerminć certaines circonstances се повртио у Прусац,- гдје je и умро ifiio. de sa vie. ЈпфгЈшб a Constantinople en 1285. ce traitć Рукописа овог дјела има највиш е и спуда и у иашој домовили и у Турској и ло великчм европ- porte le titre de: »Nisamoul-alćm rissalessi«. — Brochure sur Г ordre du monde«. ским'Библиотекама. Тако сам примјерице игшшао на један такав рукопис такођер у »Bibliothe^ye Слава"Н».рахмет наптем великом учењ аву XVI. Natoonale« у Паризу, a Др. Баш агић према, Pertšc!.i-y ви јек а!. . . тврди ,да их има у ЛипЛску, Дресдену. и Бечу. Кјафијев превод ш Игурски-издаС гје дерзхоџа ') Basmadjian: „Essai sur l’histoire de la littćrature Хаџи Али еф. Фочо у Царип^адф, у литографији ottomane“ (p. 122.). Constantinople 1910. Али еф. Цепића Приједорца, кљ иж ара у Цари^ г) Писац овдје замјењује Мехмеда III., кому je стварно поднесено Кјафијево дјелце, са Мурадом IV. граду. Нњижевни преглед Један из Херцеговине (Хамза Хумо: »Г р о з д a n и л к и к 0 т<<- Београд, 1927. У издањ.у »Модерне Библиотеке« 0 . Б. Цвијановића). Ноторна je чињеница да наши тФ ц и исмају много смисла, ни издјшљивости за ствари већег стила; они пате, како je то давно утврђено, од »Kpantoho духа«; ж иве н а махове, од унутарњв ватре, од наглог и пролазног »белог усијаља«. Одатле, у нас, много добрих приповедача, a готово никако романсиера; одатле ванредног приповедачког реализма, али никаквог реализма у роману који ce не пише запаљено. и који ce ne оснива само на простој констатацији и копији живота. Сви наши романсиерски покуш аји трис од невештог развијањ а »интриге«, од уске концепције, од незнатног »погледа н а свет <, односно никакве социалне психологије. »Нечиста крв«, »Чедомнр Илић«, »Врзино коло« Ђосићево, Машићев »Деда Јоксим« пмају ванредних страница: у целипи, међутим, ниједан овај роман није то у правом смисл.у речи; то je, najnpe, ошпирнији низ фрагмената, често добрих и врло добрих, али то толнко, и нимало више. Изузетак од ове гонералне констанције не чи ни »Грозданин кикот« Хамзе Хуме који би, но свом обиму, прелазио границе велике прхшоветке. Ко je пажљиво пратио досадашН)И књ иж евни рад Хумш1, и зн а све фазе његовог развића, неће нимало бити у нодоумици кад су у питању њсгове лите- рарле могућносги и њихови тш шчни изрази. Х.умо je еминснтно лирска ирирода, толико лирска и толико, често, чулна да je тегако веровати д а он, који никад није господар својих нагона и извесног npancKOHČKor, е.гсментарпог манифестовања, може, ма у тренутку, д а заборави своју праву природу. Од лирскс песме до лирске екиде у прози (»Са плоча источних«) и припосеткс, он je крајње личан н неумерено нсобуздан, са свим обележјима једне сладострасне, недисдиплиноване природе која ce одлично осећа у нагонском. Ириродно je, стога. да ce од њ ега није могао ишчекивати ромн који je, у основу, епских ознака, и који захтева мало више «патоса дистанције» у односу према свету, него што га може да има крајње индивидуална уметност Хумина. З а висину и оцену Хумнне уметничке делатности, овај н(;достатак не значи апсолутно ниш та и ни у колико нс умањује н.сгову умну књиж евну вредност; напротив, одређује joj изразито линију којом. треба д а иде д а би ce значајно потврдила. Посматран с те тачке гледишта, »Грозданин кикот« нема ии у колико карактеристика једног романа, нити je то са становишта чисто формалне теорије естетике. Посматран, међутим, као д е л о Х а м з е Х у м е , он има све битне ознаке његовог стварања, само у прочишћоној, финијој форми, a озиачава носумљиво, бар у овој фази његове делат- 329 �ности ,врхунац до кога je он, за сад, могао и умео да доспе. Треба нарочито подвући д а се Хумо у »Гроздинином кикоту« ослободио грубе еротичности, и д а je овде, ако не већ спиртуализује, ипак у знатној мери »филтрира«; његово младо вино није више тако мутно као раније. T ajne овог начина саопштавања лежи, мени изгледа, у овоме: у једн.у врло једноставн.у тему љубави једног лета у еивом херцеговачком селу. са тешким с.унцем или помамним олујама, Хумо je унео снаж ан дах лрочишћене еротичне поезије, заогрнуо je, после, магловитим велом једне исконске легенде тих крајева о Гроздану и Гроздани, и умео, најзад, да joj д а један потез надземаљског. »Грозданин кикот« не трпи mhoi’O од филозофских формула ни онда кад га проседа извесно пантеистичко осећање слично као код кнута Хамсуна, јер je у њега осећањ е једињ ења природе с човском и богом чисто инстинктивно, a известан дах меланхолије и с.увише поетски д а би дело ишло за једном теиденцијом филозофског и зл аза мало и сувише опоро. Писан у томе тону, »Грозданин кикот« има изванредних страиа које no својој топлини и осећању за спиритиализовано чулно подсећа на незаборавн»> стране извесних пригговедака Боре Станковића. Свакако je једно дело јаче кљ иж евне вредности које се и зд ваја из гомиле исконструисане лриповедачке књижевности у нас и no својој нспосредности, и no својој искрености, као и no томе меланхоличном осећањ.у »пролажења ствари« које, прикривено, ћути на дну сваког нашег срца. Б. Јевтић Песме будућих Сарајево 1927. — Издао Дамјан Ннколић У Сарајеву се иокуш авало на све могуће iraчине окупити интелектуалце и песнике ,око било неке ревије. Али, увек без успеха. Ово je исто тако јодан покугаај; хтеЛо се окуш гги све м лађе песнике, n a и оне који се joni hq_ ја^ћш е, и који осећај.у у себи песнички таленат. Како изгледа, у сп ело ^ јег. Николић.у да заинтересујс доста широки тсруг -'полетараца«; сем тога л^мора je била, такође, популаризовати модерно 'Песништво у народ.у у вези еа »Кљигом за Народ«. Ради тога, н аш а je дужност да се иозабар.имо^овим књигама, и као појавом у нашој средини, и да оценимо вредност збирке с обзиром на њ ену садржину. Kao појава, евакако, ова збирка заслуж ује паж њ у. Сем неколико кн.ипа пееама које су изаш ле код нае, те неколвко књ ижевних радова no нашим листовима, цео књ иж евни живот бепте потпуно замро. Наш и књ ижевпици сарађују no престоннчким ревијама, и то само они који су већ од пре стекли известал реноме, док je већина почетника присиљена д а чека боља времена, или д а траж и »покровитеља или кума« који h e их увести у књижевност. И ето, у таквим приликама, дочекан са доста скепсе и од С арајлија, издао je г. Н иколић ов.у збирку, окупивш и око четрдесет имена, што познатих, што непознатих. Како je већ код нас леп обичај да се новотарије не помаж.у, јер се противе постојећем реду, нико се пије н а ту књ игу ни осврнуо. Али, поред доста квалитатавних недостат а к а и ииског критерија, књ ига заслуж ује оцену. He само д а нам je открила иеколико нових даровитих песника, (A. Љ убовић), него нам пруж а очите доказе о напредовањ у досада познатих. Прон алази ти нове и давати прилике осталим д а се разви ја ју — у томе леж и вредпоет оваквих књига. Већина ових имена позната су нам из наших час<ц1иса. Неки су већ и издавали своје збирке, са мање или више успеха. Песме млађих, сем иеколико изузетака, само су пок.ушаји и наговештања. Код и еких опет опаж а се доста елементарни očev haj, а л и наиван, неизглађен. Неке песме јасно одударају од осталих л сндрж ином и јачнном и зр аза, као и израђеном формом. Ради малог П|К)Стора навеш ћу само неке: Срђе Ђокића: Бела ла^к; М. С. Матовића: Ha бдатним рекам а; А тиф а Љ уб овн ћа: Обмана: К. Н Милутиновића: Ж ивот; М илпвоја Ристића: Moja душ а, и неке друге. Све ове песме могле би да уђу .у наше најбоље naconniee, ш та више и у наш е антологије. Замерити се може овде то. што с.у те песме, бар већина, биле штампане.Оами песници нису их трсбали слати. Исто тако je уш ла песма једног човека, сп евана 1922., ш тампана 1925. T aj je госиодин спевао свега ту једну песму и on je уш ао међу будуће necHmceV? To не би смело д а се догађа. Ш то се тиче самог критерија4 при оцењиваљу који до сад а није потпуно задовољио, трсбало би више пазити. Песме се не цене no броју, већ no вредности. Како чујем намерава г. Николић да и зд а нову збирку: II е с a м a б у д у h и х. Саветовао бих му да овога п ута ne ради тако олако, већ да образује један ж ири који he д а оцени песме. Овакако je ова збирка јед н а лринова лашој лирици, и један докуменат који казу је д а сарајевске кљ иж евне амбиције нису потлуно изумрле. Време je д а и Сарајево обнови своју књ иж евиу делатност. 330 Јакша Кушан. �Уметнтки преглед Графинка пзложба г. П. Бпбпћа П. Бнбић Мотнв из Мостара Отвараљсм изложбе графиких радова г. Б и ^ 1 аШе1Ч11риморја, износећи лред нас непом.ућен дах бића. у уметничком салону Д.( Скочајића, С аД сањиве и запуштенс старине. Исто так лаганим јево je доживело малу умецш'у<у сензацију. 1Гаж- лотсзом отвара нам видике Јадрана да на љима њ а која je указана радовшГа г. Бибића није била питорескно васкрсне коју црквицу у чопору чеммала, a и материјални успех био je доста знатан. преса. Нарочити дах топлине. и смешка бије из Ова нојава свакако je утешљива за наш умеигачки ових минијатурних цртежа. Зато, богатсво ове живот, a и за уметникеЧсоји намеравају да изл&жу лирске линије изгледа ми једна од најсветлијих у Сарајеву. страна г. Бибићева талонта. Дочим радови са проСама личност излагача, иако • још мало ио- странијом плохом и тежом масом, у више махова, зната у нашим уметничким круговима и вам ^Са- код овог уметника, дају крући и хладнији израз. рајева, довољано je изразита и вредна пажње. По- Богатство објекта код њега изазива обично и ботребно je одмах подвучи да je, баре.м колнпо ови гатство унутрашњег расположења као што je то радови говоре, г. Бибић графичар од лерва и да случај и н а овом уметничком раду којег овде докао сликар далеко заостаје за графичаром. Сигу- носимо. ран цртач, он не прелази грубо преко својих објеОва изложба јасно доказује да je г. Бибић ката. Често пута до лирске утанчаности води топлу једна међу првим снагама наше младе графике и и лако покретну линију и даје joj своју личну ноту. техником којом он вла-да и богаством прирођеног Тоном мистике који сама графичка уметност до- уметничког осећања. X. X. некле у себи носи, он оживљава старе градовс Исламска умешност у Индији Кад човек осети чуда природе, задивљен тгаде ничице иред њом. Али с временом, у њему се несвесно породи нагон да je имитује, да joj даде нешто од себе, такмичећи се у исто време с њом. И векови су пролазили, векови настојања и напора и људи се такмичили са лриродом. И што je ирирода била бујнија и величанственија, и људска настојања била су све уздигнутија и замашнија. У земљи Индији, где бели лотос на месечини носи бајку, дивља џунгла језиву причу, a богатство природе буди осећања дивљења и необичне, егзалтиране иабожности. ноникли с.у религија и умегност исто тако фантастични као и сама земља Индија. Силни храмови будиста и браманаца задивљ ују цео свет. Њ ихов репрезентант будистички храм Боро-Будур у Таренбекену највеличанственије je дело архитектуре уопште. По бескрајннм плохама зидова извајани с.у догађаји из живота Буде, цео н.егов необични живот, a 3000 самих његових ликова седе нирвански мирно и са загонетним осмехом уз безбројене мраморне степенице. Ta нигде на др.угом крају света невиђеиа величина уздиж е се као титанско огледало хаотичнс индијске исихе, омамљене чудима индијске природо. У тој земљи све расте у зачуђеним зеницама човека, расте и лрирода и божанства и демони и страх, велик и црвен, пун најиеверојатнијих ирича л 331 �збитија. И све сс то огледа н а овим храмовима, у геин&и да сс иодвргио рслигији, д а се укроти љом. A.nr и та n.iixoBii ролигија пемоћиа je д а укроти чуда у земљи чудеса, јер je самЛ поникла пз љих-. Требало јо да дође нека друга javi Bruja, јаси п ја н смиреннја, која ho свссти жпвот у једну свесну и слутљ а и осећаљу страха, иостала je рафинисана и одуховљоиа Исламом, права песма гснија. ко ја се диж е јсдиом и једином Богу, бсз сумљс и лутања. Све je јасно и чисто. Сво je на свом правом мосту нсокаљано диехајш онијом и величаиствено. E to, ja добијам ту импресију ка д лосматрам - џамнјо .на оиим сликама. 1&Џ-П Џар-Мииар-џамнја у Хајдерабаду одређсну колотечнну, noja ћо спутатп оввиуздану Јумах-џамија у Серашапатаму ф антазију п разуларона ocekaiuv, дати нм одрсђени смисао у mflr псчгг в^ликог и свести их у Х з ona имепа џамија и градова која нам а тако оигурну и криста.Ч^зовалу колот*очину. Т аква једие необичнб з в у ч е ^ а м с грађевино. изгледају нам као религија која je продрлћ 0 Индију био je jitv n u a ^ приче нз lo o i ноћи као снови од мрамора. ЗаПоникао н а пешчаним пу.г гарама Хоџаза, с,\шон и чмислитс д а путујете пустаром са караваном и жедвелик, он je Сшо у стањ ујбар см -д м о м п чп о , дадш т ии и ум ом га угледате пред собом град који се узбеди ова чуда н љ ц Јв в у дубоко укорељоиу рели- ддиж е усред бескрајио нусларе као песма н а небу гију у душ е 1Цдуса. Исламов р а ж н и вал усудио вн проетору. И град je опкољен 'бедемом, a бедем се да стане насупрот сцуинним и јфпдјвдм^ ^ шјн- tu надвисују м и н а р с та Д палме. II град шуми, жагори ствима u и о б е д и ^ и х je, Послр те иобеде )јр|шл>е и повај.у м ујезини иесме н а н.еговим минаретима. --------1 уметност у Ннд^ји о којој je °Ту A r. iaeor.it им се и зв и јају и опојени п ад ају иа крошн.о јш лм и . И ви, напослетку улази те у та.1 град u ладивл.ени сте његовим леиотама. A лајвшне вам ее свиђа, рецимо, Џар-М инар-џамија у Џамија Шах-Алума у Лхмадабаду Исламска уметничка архитектура у Инднји није ништа друго до аутохтона и н д и јска умстиост, дсстилизована кроз Ислам и и.егове назоре n a ж ивот, свет ii трансцедсит. H uje се могло у кореи д а убије ono елементарно оеећаље Ннд.уса з а чудом. Г)но je избило n a иовршипу, али како. У мирној величаиетвености, кристалисано и до у ситиицо, до у иајтањ е нити осећан>а естетско и хармопи ino. Сваки потез им а своју еврху и свој одрсђснн иравац. I III трага од прсђашње разбаруш епости. 11>ихова прсисламска архнтектура, noja je и даиао у Иидији главн и лајмлогобројнија, рођена у хаосу Џамија Меџид у Делхију Х ајдерабаду и мирно језсро пред њом. И месец ллови иад градом и пламти у мирном језеру и ллови no н.ему као no хрпама злата. A мрамор блсштл и од u,era je иоћ сва бела и м лака д а вас опијс. Али, ви ио можстс вишо да издрж ите ту лоптгу. Л уш а вам заж ели мало иромено и одлазите у сред Ахмсдабада, у неку врсту 1сафешантапа да иозматрато страствене кпдијске играчице са змијама. 332 X . X. �Бора Станковић Песник страственог и оријентом прелевеног јо засенила све остале у његовој геперацији. Јер иашег Југа, Бора Станковић, иреминуо je 21. о. м. он je био песник, један од реткич код иас који ne У Београду. Фаталност живота, његову стегу, бол пишу само ради иисања, него који у својој рођеној и узбудљиви чар којс je он толико ocehao и изнсо форми дају своја ускипела осећања, n a макар их у својим делима, врестао je в т п е да оссћа. Њ им, она болела и као отворена pana. Бора Станковић наша књижсвпост губи свог ирвог представника и m ije ишао no Европама, није чсзнуо за европским једног од рстких, искрепих и непосредних тале- узорима, n a je опет пребацио белегу свима за иата. укоп. Његове лриповетке »Стари дани« то су бајке Књижевно дело Боре Станковића, иако није обимније. оно je велико уметничком вредпопФу и детињства и младости. »Коштаном« on улази дуб'снагом осећаља. Ono je сажето до у срчику. Њс- ље у хос разулареиих осећања старе врњачке срегова приповетка, писана још у младим годинама, дине, трзане севдахом ориента, жалбом за младост испољила je одмах писца од талента, емотивна и u драконским конвенционалистима старог врссочна. Његово Врање дато je са толико љубави, мена. Најпослс, у роману »Нечиста крв« дожив детињсклх успомена, страсти и севдаха и њега je л>ује кулминацију свега овог, доживљује наион бес и трагс-дију живота, сиутаног у вериге фаталсамог толико освојило да ra je формирало и као уметника. Његов пејсаж, иикад баналан, увск ре- ности. „ Своје нодиедње године, Бора Станковић прочит и фрапантан, осваја као несма. Зато je њему Врање и било довољно да да један цео свет, живео je тихо и првучено као да je све своје књисвет гледан кроз призму једне душе чије je било л.егше иадс и амбиције препустио млађима у руке. куцало само за тај свој уски завичај, не брииуФтг Ј ! о д 'своје последњо дане у Народпом Позоришту се много за остали свет. ГТа и у овом уском кругУ; у Боограду дш швео je приказивањо свог последснага талента Боре Стаиковића била. je толика да п>ег дела већ израније замиШл.ене »Tamane«. Нове књиге и часописи Ахмед Рефик: СоколовиК — Исцрпна студнја, новог турског историчара A. Рефика о нашем великану Соколовићу, штамнана tokom двогодишта у нашем листу, изашла je засе'но оштамдана у преводу М. Р. Делића. Предговор овој књизи написао je г. Влад. Скарић, директор Земаљског Музеја у Сарајеву. Сам тај кратки нредговор ког и овде доносимо може да нам нослужи као преглед овог великог дела, a он гл&си: Велике врлине, којима су се одликовали ирви турски освајачи, учиниле су их tokom 15. стољећа господарима Балканскога Полуострва. Малобројни у почетку свога стунања na позорницу хисторије Османлије су се доцније појачале својим селџучким сународницима у Малој Азији, који су кроз стотипе година стајали под утјецајем персијске, араиске и внзантијске културе. Па ипак ни овако појачани не бише били у стању организовати и одржати своју велику државу, да им нијесу прискочили у помоћ исламизоваии Балканци грчке, словенске и арбанаске народности. Ови су кроз вијекове девали турском царству одличие војсковође, мудре државнике и културне раднике свих струка. Наш народ je у томе допринио знатан дио. Од највишег до најннжег положаја у турској администрацији и војсци било je безброј наших људи, и то ne само муслимана, него у војсцн и хришћана. Изузевши дворске гарде и јењичаре бнло je хришћанских војника свију врста војске. Утјецају иаших људи на двору има се приписати, што се и у султановој околини чуо наш говор и што je код централне управе у Цариграду и код покрајинских намјеспика службена преписка са неколико сусједних држава, a поглавито с Дубровником, вођена на српском језику. Сам Мехмед Соколовић, о коме ова књига говори, поручује једном приликом ердељском војводи, да му (Соколовићу) ne пише фрушки (латински), него српски. Од наших сународиика, који су заузимали угледне положаје у турској држави, ни једна их породица није дала више од Соколовића. Потпун њихов број ни]е још утврђен. У другој ноли 16. вијека ова je породица поред великога везира Мехмеда дала знатан број великих освајача и покрајинских намјесиика, од којих их je неколико управљало Босном све до у другу десетину 17. стољећа. A кнда им се у 17. вијеку углед смањио, још и даље je лоза Ферхад иаше Соколовића спадала међу најзнатније беговске породице у Босни. Њихов зијамет, чији су дијелови били раштркани у неколико босанских санџака, доносио je још у 18. вијеку нриход од 25.01)0 акчи. Изумрли су у Босни, чини ми се, почетком 19. вијека. Но Соколовића, има и данас у Цариграду, гдје као мутевелије управљају вакуфима своје породице. Шта je и ко je био пајзнатнији члан њихове породице, велики везир Мехмед, садржано je у о oj књизн. 0 њему су се и његови савременици, ne само муслимани, uero и хрншћани пријатељских и непрнјатељских држава изражавали са великом похвалом и днвљешем. Његовом нроницавом духу није измакла чињеиица, да се турска администрација и војска већ налазнла у стаљу;кварсн>а. Исто je то опазио и његов земљак Хасан 'Бафи Прушчанин. Нознато je, да су и за живота султана Сулејмана турске државне финансије биле у нереду. Јењичари су и прије Сулејмана и за његова живота били толико моћан фактор, да су, свјеспп своје снаге, и буне дизали. Све се то још и погоршало за владања Селима II. и МуратаДН. Знајући то, Мехмед-наша се увјерио, да за Турску нијесу више даља освајања, na je његова спољна нолптика била мирољубива. / Своје огромне приходе трошио je великим дијелом на сваковрсне задужбине. Између Једрене и Цариграда већина џамија, школа, бања, безистапа, мостова, водо- 333 �вода и ханова његове су задужбине. При томе се сјетио и свога старога завичаја, у коме je саградио чувени мост на Дрини у Вигаеграду. Солидност грађе, достојна великога завјештача, пронијела je глас моста на далеко, ua je унишао и у пословицу („К’о на Дрини ћуприја" т. ј. чврсто, трајио). Произишавши из немуслнманске породице, али нримивши ислам у младим годинама, он je својој новој вјери остао искрено одан кроз цио живот. Но дјетињски утисци се нијесу носве избрисали из његове душе ни доцнијих времена. Остала je једна искра љубави за присталице његове старе, прародитељске вјере. Не наносећи штете државним ннтересима он je, како се озбиљно и с разлогом мисли, својом великом моћи и угледом помогао, да се укинута Пећка Патријаршија обнови. Колику je услугу тим учинио српском народу, који je у својој већини био православне вјере, ноказала су доцнија времена. Обновљена Пећка Патријаршија je била центар, око кога се српски народ купио. Њезини духовниди су иодржавали старе славне традиције, бодрили су народ у данима велпких невоља, које су наступиле у 17. и 18. вијеку. Жива народна свијест у Срба кроз сво вријеме до коначнога ослобођења има се највећим дијелом приписати црквеној организацији. Срби су у турском царству као пација третирани само као пршшдници Пећке Патријаршије и називани су с р б м и л л е т, за разлику од других прииадника православне пркве. Писац овога лјела А х м е д Р е ф и к припада официрском сталежу. При оснивању Д р у ш т в а з а о с м а н с к у х и с т о р и ј у постао jfe он његов сталан члан и сарађивао je на органу тога друштва T a r i h i - o s m a n i e n d ž u m e n i - m e d ž m u a s i . Између чланака, које je ту публиковао, неколико их се односи на иредмете из Соколовићева времена. Te су студије, по свој нрилици, и напутиле писца, да Мехмеда Соколовића и његово доба обради у једној пјелини. Ово дјело није права биографија Мехмедпашина, јер je ту обрађена оиширније и спољна и унутарња политика турскога царства, пошто се историја тога времена — чији je у главном творац био Соколовић — није ни могла одвајати од његове личности. Једна нарочита глава (друга) посвећена je провинцијама, раји, животу у Цариграду, царском дивану, медресама, царском двору, финансијама, трговини и занатима. Ту има драгоцјених података за оновремене прилнке no цијелом турском царству. Премда je писац понеко питање из Мехмеднашина живота оставио неријешено, дјело je његово ипак до сада најбоља обрада живота и рада овога великога државника. Уз многобројне слике ова кљига садржи шеснаест табака формата осмине. Оирема укусна. Цена Дин. 10. Ових дана Главни Одбор Гајрета распослаће ову књигу свим својим пододборима на раснродају. Омербег Љубовић — Издавачко предузеће „К њ ига з a н a р о д“ као трећу свеску Н а р о д н е Л о з о р н и ц е издало je „Омербега Љубовића, драмску слику у једном чину од Владислава Тмуше. Ми ово мало дело нарочито преноручујемо пододборима „Гајрета" као згодно за приказивање приликом „Гајретових" забава. Цена je књизи Дин. 8 — a поручује се код Управе „Књига за народ“, Сарајево, пошт. фах 314. Српски Књижевни Гласник од 16. октобра доноси следећи садржај: Хамза Хумо: Суљина судбина, приповетка; Густав Крклед: Бег у прашуму, песма; Бранко Ћукић: Витица, иесма; Д-р Душан Поновић: Психичке црте цинпара (Грка); Јован М. Јовановић: Париска Конференција мира 191 -1 19; Д р Душан Недељковић: Платоново схватање љубави; Иван Буљин: Успомене на Лава Толстоја; К њ и ж е в н и п р е г л е д : Јован М. Јовановић: Књиге о светском рату (Русија); Д р у ш т в е н и п р е г л ед : Слободан Јовановић: Харолд Ласки о комунизму; Д-р Светислав П.гедић: Крај закона о становима ; П о з о р и ш н и п р е г л е д : Д-р Исидора Секулић: Луиђи Пирандело: Хенрик IV.; М узи чки п р е г л е д : Д-р Милоје Милојевић: После пропасти „Манежа“; П о л и т и ч к и п р е г л е д : Инострани. Сиољна политика: Напредовање Немачке, Русија и Француска, За Лигу Народа; Божидар Влајић: Унутрашња политика. Преглед; О ц е н е и п р и к а з и : Д-р Првош Сланкаменац: Универзитет у 1 25 26 години; Божидар Ковачевић: Шумадија и Шумадинци; Д-р Ксенија Атанасијевић: Чечилиа Дентиче ди Акадиа: Религијска криза последњих деценија; Б е л е ш к е : Књижевност: Успомене на Толстоја - Југославија у слици и i ечи — .Marin Sabić“ — Један самодржавни удар — „Сеобе Срба у земље аустријских hecapa и њихове борбе за опстанак" — „Како се Шумадинци боре“ - „Пољска фортификација” — .Живи Буда“ — Календар „Будућност" - М у з и к a: Два концерта Артура Рубцнштајна — Балетски дивертисман у Опери — Д р уш т в а и у с т а н о в е : Београдски Универзитет - Пред прославу стогодишњипе Матице Српске. Мисао — Примили смо свеску за 1. и 16. септембар овог нашег угледног часописа са следећим садржајем: Ст. Живадиновић: Наполеонова легенда и романтизам; Десанка Максимовић: ЈБубавно бунило, нриповетка; Д. Гуелмино: Приче о луткама, ирииоветка; V. Massuka: Станида, драма; Сима Пандуровић: Post scriptum, песма; Даница Марковић: Боја гласа, песма; Радослав Драгутиновић: Пролетње јутро, песма; Јован Радуловић: Сплетени корали, песма; A. Р. Боглић: Јесен, песма; Вера П. Обреновић: Ледена јутра, песма; Душан У. Илић: Умрло je лето, песма; Др. A. Шмаус: Проблем романтизма ; Светислав Ваница: Проблем наше дневне штамде; М. Радовановић: Отровне змије; Т. Ђ укић: Годишњаци и књижевни листови у Црној Гори; Др. A. Погодин: Руска школа у С . X. С .;У м е т н и ч к и п р е г л е д : Сретен Стојановић: За објављивање личности; С. С.: Успех Мила Милуновића; С. П а н д у р о в и ћ :П о зо р и ш н и ц р е г л е д ; Др. В. Ћоровић: К њ и ж е в н и п р е г л е д ; Др. М. Радовановић; X р о н и к a. Исељенички магазин — Покретање овог Магацина може само да се одушевљено поздрави у нашој јавности. Одавна се јављала потреба за покретање сличног листа који би створио што тешње везе и учестао иначе занемарени контакт са нашим многобројним исељеницима у Америци. Лист he посветити нарочиту пажњу питањима која се тичу наших исељеника као и важним нашим унутарњим проблемима у вези са циљевима Магацина. Први број доноси следећи садржај: Јурај Бианкини: Нашим исељеницима; Др. Драг. Аранђеловић: Исељенички проблем; Др. Иван Черне: Из наших северно-америшких колониј; Иво Грисогоно: Једно наше болно питање; Др. рер. иол. Хамид X. Ефендић: Заштита улагача; Jacques Jonatan: Југословени у Бразилији; Рад на нашем законодавству; Општи услови успеха наших исељеника; * * џ Италија и Бугарска; » * * Осамдесетгодишњица Јураја Бианкиниа; Кааацитет 334 �нашег иоморства; Кобни покушаји заобилазног усељавања у Америку; Незадовољство наших колонија у Јужној Америци; Кроз Домовину. Лист уређује г. Боривоје Гавриловић, новинар. Ратнички Гласник орган удружења Резервних Официра и Ратника, изишао je са следећим садржајем: Рођендан Њ. В. Престолонаследника Петра (са сликом) — f Румунски краљ Фердинаид — Помен РуКњижевна ревија — Примили смо 7. свеску ове мунском Краљу Фердинанду — Ч л а н д и и р а с п р а в е : омладинске ревије са следећим садржајем: Велики губитак српске науке, од Ратимировића — Однос Јован Палавестра: Прикљученије Јамака Хафиза, народа и његове оружане снаге према ваздушном рату — прииоветка; V. Massuka: Зима на Сени, песма; Ђорђе Насилне патроле са бацачима пламена, пуков. М. Ђ. 1'лумац: Пролетња р.дост, песма; Ев. Захаров: Љубавни Станковића — Р а д н а ш е г У д р у ж е њ а : Рад пододсан, несма; Ст. Т. Митић: џ * џ песма; Сава В. Пантић: бора: — Зајечар — Крушевац — Прилеп — Обреновац — Данас, песма; К њ иж евни п р е гл е д : Илија Митровић: О б а в е ш т е њ а ч л а н о в и м а : Повећање кредита за Вл.Велмар Јанковић. П о з о р и ш н и и р е г л е д : Јован С. Ђорђевић: Једна буржоаска трилогија. О ц е н е и бањско лечење — Бесплатан подвоз — Члановима који п р и к a з и : Јован С. Ђорђевић: Хамза Хумо: Грозданин се лече у Дубровнику — Споменик на Гучеву — Унакикот; К. Н. Милутиновић: Ж. Милићевић: У постојбини пређења резервних официра — О ц е н е и п р и к а з и Н овости и Белеш ке. наших коианичара и зографа. X р о н и к a. Белешке Iz Uredništva Kupujte novinarske lozovel Time podupirete humanitarnu akciju Jugoslovenskog Novinarskog Udruženja za stvaranje potpornog fonda, a Vi dolazite u mogućnost da za Dinara 10- - (toliko stoji 1 loz) dobijete premiju od Dinara 250.000— u gotovu, vilu u ma kojem kraju naše države u vrijednosti od Dinara loO.OOO1—, put u Pariz i natrag ekspresnim vozom i 5.000-— franaka putnog troška, Dinara 50.000 —, 10.000-—, auto, pianino i još 13.870 drugih skupocjenih zgoditaka. Vučenje lozova od 15.-28. januara 1928. Preprodavci dobiju 10*/* provizije. Narudžbe se šalju na adresu: ,,Jug06lovensko Novinarsko Udruženje, Dobrotvorna Lutrija, Sarajevo". v f I Obraćamo pažnju kako .piscima, tako i čitaoci­ ma da će svi radovi u našem listu biti štam pani onim pismom, kakvim budu napisani poslati radovi; bilo ćirilicom, ili latinicom. U ovom broju našeg lista izvršili smo izvesne tehničke prom ene na korist izgledu lista, a od nove godine, ako se javi veći broj preplatnika, izvršićemo i daljne promene. ш - ш L i ЛАСНИК ГАЈРЕТОВ \y Гајретови зајмови Прије као и неколико година послнје Ослобођења, Главни Одбор Гајрета je подјељивао зајмове ђацима високих школа, с тим да те зајмове поврате, када заврше своје науке и ступе у службу. Међутим један већи број тих бивших Гајретових штићеника још до данас нијесу се одужили Гајрету, иако су позивати у више иаврата да своја дуговања подмвре. Према закључку једне од посљедњих сједница Главног Одбора, имаду се путем јавности изнијети имена свих оних Гајретових дужника који досада не подмирише своја дуговања Гајрету и налазе се у Гајретовим књигама уписани као дужнипи. Позивају се посљедњи иут сви Гајретови дужници, да у што краћем времену подмире своја дуговања, јер he ипаче бити објављена њихова имена путем штампеГајретов цигар-папир Главни Одбор Гајрета оштампао je ових дана нарочите летке у сврху што веће потрошње Гајретова цигар-папира, те летке отпослао je путем својих пододбора и повјереника да их ови разашаљу свима радњама како но градовима тако и поселима, гдје he ти летци бити излијепљени. Taj апел, упућен путем овог летка гласи: „Без сумње Вам je познато да друштво Гајрет има у иромету свој цигар-папир. Овај Гајретов цигар-панир најбоље je квалитете. Он je уједно и један од највећих врела Гајротових прихода. Приход од Гајретова цигарпапира растао je из године у годину - све до задње године, када je тај приход нрема ирошлогодишњим подбацио. Да je ириход Гајретовог цигар-папира растао у минулим годинама јест најбољи доказ да je Гајретов цигар-напир одличан квалитетом и да не постоји ни једна друга врста цигар-папира која би квалитетом надмашивала Гајретов цигар-папир. Али распродаја Гајретовог цигар-папира није још онолика, колика би могла и требала да буде, к a д a б и с в и м у с л и м а н и у Б о с н и и Х е р ц е г о в и н и зах т и је в а л и и трош и ли сам о о в а ј ц и гар -п ан и р . Када би сви муслимани — пушачи — трошили само Гајретов цигар-папир, то би приход Гајрету с ове стране изнашао најмање петероструко више, него je изнашао задње године. Приход у задњој години од паиира изнашао je око Дин. 140.000'-, a то значи, када бн сви муслимани пушачи трошили укључиво Гајретов цигар-папир’ да би гајрет годишње добивао с ове стране приход од најмање Дин. 500.000-—, тако да би се само с приходом 335 �од Гајретова цигар-папира могло уздржавати 200 сиро- Сезона зимских Гајретових забава Kao и досадањих година, настуиом јесенн у многим машних ђака и шегрта. To би за Гајрет значило једну веома велику номоћ за извршење Гајретова програма: мјестима отпочело се како смо извијештени с радом за помагање наше сиромашне учеће младежи и културно- око припрема за Гајретове зимске забаве. Некоји друштвени пододбори су се обратили Главном Одбору за нросвјетно подизање муслимана. Гајрет je у овој години примио на уздржавање позоришне комаде, које he приказивати на тим забавама. преко 400 ђака који похађају разне средње и стручне Разумије се, то су они друштвени пододбори, који озшколе, као и модерне занате. To значи да je у овој го- биљно схватају своје дужности и који сами, из властите дини усљед велике навале с молбама на Гајрет, прим- иницијативе, приређују Гајретове забаве сваке године. љено у Гајретове конвикте око 150 ђака више него их Усијеси рада тих пододбора као и досадањих година — je било у Гајретовим конвиктима крајем прошле године. сигурни су, на he и успјеси овогодишњих забава, које Поред тога, Гајрет у овој години оснива и засебан они приређују, бити осигурани. Међутим, из многих других мјеста не добисмо ни„Шегртски Дом“ у којем he бити смјештено око 40 шегрта. Тако he и издаци Гајретови у овој години бити каквих вијести о припремама за Гајретове забаве, иако већи барем за 300.000 динара него су били прошле се та мјеста користе Гајретом тиме што Гајрет издржава године. сиромашну дјецу из тих мјеста и даје тој дјеци могућГлавни Одбор Гајрета неће моћи сам подмирити ности да дођу до егзистенције и да постану људи. Кан ове трошкове и уздржавати овај велики број дјеце, ако да та мјеста, односно пододбори и повјереници у тим не имадне обилне помоћи од народа и од свију оних, мјестима, очекују од Главног Одбора, a они не морају ништа учиити за Гајрет. Криво мисле који тако рачунају, који схваћају данашњи положај и важност Гајрета. Ради тога Вас најучтивије молимо д а у с в а к о ј јер he Главни Одбор према резултату рада појединих п р и л и ц и , к о д с в а к о г н у ш а ч а , а у н р в о м ре- мјеста за Рајрет — помагати та мјеста. Увидили Главви д у к о д м у с л и м а н а , о с в ј е д о ч и т е с е д а л и Одбор, у току извјесног времена, да некоји пододбори и т р о ш и Г а ј р е т о в ц и га р -п a п и р . Ако кога нађете повјереници не могу да учине за Гајрет бар толико кода троши неки други цигар-напир, молимо Вас упозорите лико Гајрет донринаша за сиромашну дјецу из њихових га на дужност и лијопо замолите да у будуће-троши , мјеста, биће присиљен, иако нерадо, да једном броју те само Гајретов цигар-папир, ношто на тај начин, без дјец^откаже досадање помоћи. Стога се апелује на све нододборе и повјеренике икакве своје материјалне штете, .помаЉе Гајрету и сиромашној школској младежи и пошто je Гајретов цигар- да о.чравдају наде Главног Одбора које полажу у њихов рад, и да tokom наступајуће зиме одрже најмање но папир најбоље квалитете. ^ Још једном вас молимо. да помогнете Гајрету, како једну Гајретову забаву. Ако који пододбор или повјереби порастао приход од Гајретова цигар-папира, a шхо ник не имаде прикладна позоришног комада за забаву, he бити само у том сл^зају а к о с в а г д ј е , н а с в а - нека се обрбти што прије Главном Одбору и јави какав к о м м ј е с т у , п р е и о р у ч и т е н а ш е м с в и ј е т у комад жели. Све тражене упуте и позоришне комаде Главнн Одбор безодвлачно he послати. д а т р о ш и сам<Ј' Гај ретов цига р-п аи ир. И овим иутем умољавају се сви пододбори и поТрговци треб% да наручују Гајретов цигар-папир вјерепиди да, у колико досада нису приступили раду око од Творнипе Дигар-папира С. Д. Алкалај, Сарајево. Може принрема за Гајретове забаве, да на тај рад одмах се наручити и поузећем и то најмање 10 кутија, a но пређу и да о томе обавијесте што нрије Главни Одбор цијени као и на велико.“ - ' ' иисмено. Главни Одбор Гајрета. Нови Гајретови повјерениц i Припреме за зимску Гајретову забаву у Дег венти Посљедњих дана именовани су Гајретовим повјереницима: М и л и в о ј Ј е ф т и ћ у К н е ж и н и и М у х а А гилни пододбор Гајрета у Дервенти, који je недавно приредио забаву у Добочцу, отпочео je са при- м е д Ћ и ш и h у п р а в н и к п о ш т е у Н е в е с и њ у . премама за велику Гајретову забаву која he се одржати Досадањи повјереник у Невесињу г. Ђикић, усљед препочетком децембра о. г. Чланови пододбора су се анга- мјештаја, разријешен je дужности повјереника. жовали да ова забава буде једна од најуспјешнијих Добровољни прилог из Тешња Гајретових забава у провинцији. Срески поглавар у Тешњу Госп. Јоваи Лазаревић С друге стране пак, нододбор ради no селима на положио je код пододбора Гајрета у Тешњу своту од прикупљању животних намирница које he касније унов- 1 0 / - динара као добровољни прилог „Гајрету“ пригодом чити и новац дозначити Главном Одберу. смрти рахметли Ахмеда Шерића, министра н. р. у знак Овај вриједни пододбор треба да буде нримјером поштовања усиомене на рахметлију. многим нашим пододборима и повјереницима. Наша срдачна хвала Господину иоглавару. Да би лист „Гајрет" могли што успешније да уређујемо, у првом реду потребно je и да га материјално обезбедимо. Зато се обраћамо иа све пријатеље Гајрета да код својих пријатеља и познаника пораде на ширењу овог нашег јединог културног часописа* Исто тако молимо све дужне претплатнике да ~што пре подмире своје дугове. 336 �|QHHHBBBBBEBBHBHBHHHaHBHHHBHaBaHHEHHBBaBBBBaaBB е B A N K A G A J R E T D . D ., S A R A J E V O 1 Akcijski kapital Din 20,000.000'- — Rezerve Din 2,000.000'- ш Banka se bavi svim u bankovna stnlku sp&dajućim po­ slovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devi­ zama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne usta­ nove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Б9 . . . . Od čiste dobiti daje 10"/о Kulturnom i Prosvjetnom Društvu „Gajret“. И Д И Sve'doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. — Uloškeukamaćuje u najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doda. H и гудвгадддтввввивдввввгаввввннвннннавнвнвввинвавви Jllllllllllllllllllllllllllllllllli liDOvaiha nanio i. i. Sarajevo, Strossmaierova 12 d S r sPlavn"ca D 20,000.000 Rezervni fond 0 4 ,3 00.000 jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. P rim a ulo š ke na štednju, v rš i do zn ake u u n u tra š n jo sti i in o ze m stvu uz n a jp o v o l j n i je uvje te , fin a n s ira in d u s trijs k a i trg o va č ka p o d u z e ' Milana Kovacevica Interurban telefo n i broj Novi Sad, Dunavska ul. IO. 605. filijale: Naručuje se kod 865 i 555 Beograd, Zagreb, Novi g Sad, Tuzla, Split и Glavno zastupstvo za B. i H. A g en tu ra R udolt Boič, Sarajevo Bistrik, 25. Tele!. 783. Pošt. pret. 75. ^illlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllinillllllinilllllllllllllllllllllNllinillllllllillllllllllillll.lllll^ ra Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara |Ha | , općine građo Sarajeva Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 ra jgj Bavi se Svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju НЈЗ Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate I �P re p o ru č u je m o Restauraciju i Kavanu „BOSHiT u Kraljevici, Hrv. Primorje Veliko morsko kupalište. — P o se b n a kuhinja za m uslim ane. — 45 p ri­ vatnih soba. — Cijene um jerene. — Posluga solidna. U Pen sio n u cijena 70—75 d in ara dnevno. Za mnogobrojni posjet moli vlasnik M e h o H a l ila g i ć . g a a g И 0 0 j i ž a r a ееа*слгг>*ежо*сжа**ожг>слго«1сжо*»ежо*сЈгг>#ееаежо* § g Br«će Bflšagico § Sarajevo trgovina muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Bogato stovarište hrvatskih i srpskih knjiga Or. Med. Univ. •r 113101 specijalista zubni liječnik SARAJEVO g И Jeftanovića ulica br. 1. 0 0 Ordinira svakim danom od 9 — 12 sati prije podne i od 2 — 6 sati poslije podne н н н н н н н н н н н н н н н н н н н н '•с е о # с ж о * с е о * с # с е о * с е о с е о » . tB S H H H S H G H H H H H H H H H S H H H H ЕЗ и •c*o•ежзeсжаecea •ежаec» d• с*о •сжаec*a eсжа Švabi musliman treba da bupuje i jer bvalitetom nadmašuje sve ostale I cigarpapire a potpomaže i „Oajret" I Narudžbe: I Tvornica Cigarpapira i S. D. Alkalaj, Sarajevo I i može se naručiti i preko društva | I ,,Gajret“ u Sarajevu | \ � https://kolekcije.nub.ba/files/original/8b68a4c213630adb4c7a6b138ff44b53.pdf 17cb38ac94baad859e5c0a3e97b401e9 PDF Text Text л и с г з м г е г л Д Р Ж Т Ј 5А културнс И tK S N C M tK t T O 4 M3A lt> i M V U H I'U N A ч y?tbVJt im fc M £ A P iG. Х А М З А ,W M C # ? Ш ј гг. �СадрЖај Марко Марковић: Освета на Дршш Јакша Кушан: Грех Јешуе турмара Хасан Ђикић: Старац Гласови млађпх Срђа Ђокић: Камен Хамнд Диздар: Ноћи С. A. Бурина: Ha чардаку С. A. Бурнна: У ноћ раскошну Dr. Ivan Nevistić: Nepoznati Kranjčević Из стране лирике Ли-Тај-Пе: Бела_и црвена ружа X. Хумо: Мостарци Алекси Шантићу Књиукевнп ареглед X. Хумо: Чудне'силуете од Стевана Галогаже X. Хумо: Архииелаг снова од Мирослава Фелдмана Иове књиге н часопнсп с X. X.: Немири младости од Вере Обреновић-Делибашпћ Лвтопис Матице Српске Хамид Кукић: Шефкија Глухић Гајретов глаеник Предсједник Гајрета-Легатор (велшси добротвор) Гајрета Нрилог предсједника Гајрета Госп. Садик еф. Садиковић Гајрету Нови утемел>ач Гајрета из Пријепоља Васијет Гајрету Дар г. Хакије 'ћемаловића Акција за подизање Гајретова Дома Добротвори и уте.мељачи Гајрета Потреба проширења друштвене организације Нови повјереник Гајрета у Фојници Нови повјереник Гајрета у Олову Нови иовјереник у Бос. Градигаци Повјереништво Гајрета у Саници Горњој Гајрет, лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 80 дин. на годину, a за све остале земље преко границе 1(50 дин. Ђаци д^бивају лист у нола цене код Главног Одбора или код уирава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 4 дин. Директор Хамид Кукић Уредник Хамза Хумо Štamparija »Bos. Pošte«. Sarajevo. — Vlasnik društvo »Oajret«. — Glavni i odgovorni urednik: Haniza Humo. �Марко Марковић Освеша на Дрини Јутро je увелико осв&јало кад сплавари почеше да дреше копопце и д.ч се, помоћу дугачких чакља, одбијају од обале. Уз гласпе поздраве и довикивања они се, један no један, отискиваху низ Дрину док je, као ждралови, не прекрише у вел*иким и пеправилнвм размацима. Ha обали octa сам Мрша, најбољи предњак, кога задржа Омер Хајдаревић, звари бег-ефендкја, власник неколиких подривских шума и пилана. Њега он задрж.ч, као најонрезнијег, да се na његовом сплаву спусти до на Дриљачу-, ггдбДе имао друге пилане. Меши, који je бивао предњак и ka би се сви спланови, после Слапа, скерепили у једв не би ираво што оста последњи. — Mop’o je баш мене да узме; к’о узипапј, г.унђао je Меша, тромо удешавајући сплав и се-Г диште за бег-ефендију. — Хајде, гата с ту гнездиш, беслемаћу један; сретни су већ далеко одмакпи, чу Меша љутит глас и подиже главу. — Чек’о сам тебе, одгсвори он мпрно. ГОто ee одма’ дереш. Ако ти није поаво. ja одо’. — Добрс, добро; хајде крећи, спусти бегефендија глас јер je знао да Мешу не треба љутити и да ће одмах да оде другсм, a добрих и јевтинихсплавара као што je он, тешко се налази. Меша причвати за копопац, na се одједном усправи, и оста као укопан. Гледао je у газду као ia га први пут види. Никад му се он г е учиви тако мрзак, и толико крив за све што je било. Ona љегова леђа као да се још више погрбила; кожа му се на лицу згужвала к&о крпа; брада и брвови штрче каз у јежа. само му очи, у које je свл стало, дошле још влажније, још ситније, na играју као на зеитипу. Учини му се као да бсг-ефендпја и ни,е човек, него пијавица нека, или крпељ који се пртлепио негде у з његово тело, na га сише и живи од тога. Да га може да нађе na да га одлепи, одмах би пресвиснуо. Меша погледа у гаеду, г а низ Дрину; сети се Зејне, на Слапа, и онда своје снаге и вештине, na одлучно прихвати за крму, Кад се извезе и п.усти ни;. воду, његова одлука поста чвршћа. Шта ће поале бити, није га се тицало. Главио je с нечим сирњити. A сад се пру- жила згодна/прнлика. Удавиће га или, још боље, бациће га у воду; онда ће разбити сплав, na pehii да се пасукао na неку хридину, a ои да се једва пливац>ем спасао. Бег-ефендија и тако не зна да плива. 4 * •; ,f Док Меша тако размигаља и осећа неко чудно и непознато расположење, силав полако клизи пиз воду и носи вајкадашње непријатеље. A Меша je то од своје четрпаесте године, одонда кад му отац, стари сплавар и крманош, једпе је'еље вечери, некако надомак Васина-хана, зане10 же и паде. Меша, кога je отац стално водио уза ’e јер му жена рано умре, закопа оца no ноћи иза санај и исте вечери намаче завезак канолца на раме и повуче дереглију уз Дрину. Тако je он одрастао на води, и тако je он заволео Дрину. Њ у je познавао као други људи што познају свој.у кућу, коју Меша није никад ни имао. •За то би и бивао болестан кад би сврнуо у коју касабу. Љ уди му се чпнили уски и пакосни, и без икакве љубави. Кад се први пут појавио, они га исмејали. — Види бадван-аге! A из кога си ти гробља, беже? — питали га. Он ништа ne одговорио, a они узели маха па се све више шалили на његов рачун. К ад сс деси да, петком, оде којој девојци на кавију, они га зајме: — ’Ајде, ћафире сплаварски. Прове, ги, рољане; иије за те пилетипа. После сс он машао ножа n кода, и постао укољица коме се ни лепа није смела pehn. Али на води му није. било равна. Познавао je Дрину, њену ћуд и богазе, боље но себе. Нико није умео смелије да слети низа Слап, и нико није умео вештије да заобиђе оне сврдлове код Зловања, више Дивича, што их je јога Аустрија увукла у камеи кад je хтела да регулише Дрину,' na вода надошла, однела све справе, a, сврдлови остали у води као највсћа опасност за сплавове и дереглије. On то чини из задовољства. Погађао се није ни с ким, за то га и искориштавали и варали. Ипак заради доста. И, што заради, то и потроши. Чашћава другаре, нарочито оне млађе и неукије, и опија себе и �н.их. Кад га опомену да би требао да штеди и да мисли на свој дом, on бп олакб одговарао: — Huje га ни мој бабо им’о! Ни у з Дрину, вукући дсреглије које су иа Саву снлавилс подрипско благо лшјс umno без весоља. Низ воду, иут ic бно сама песма. Тражи обично чамовс балванс, јор више нли вају no води, реда их ои сам и причвршћива попреко јошиком или врбом. Треиицу или другу неку грађу слаже na радљи део сплава, иаправи себи огњшпте и подигне ладњак од младог прушћа, боцу с ракнјом добро зачспи и привежс за сплав да плпва за њим. Крећс обично изјутра. Док још звезде, као снсне, уморно светлуцај.у и мнр ноћни притиште као мора, a јутарња ведрина јежи кожу, on вичним покретлма дрсши коиопце и отискује сплав. Кад мало поодмакне, пушта задњака да крмани, a он се умива и моли Богу, na оида ложи ватру n upirставља кафу. Ватра полако пламса и разгони јутарњу ведрину, a Меша спотиче угарке и узима КРМУ У другу руку. Модрина бива ређа; помаљају се главс околних брда и прохладан ветар^ што увек иде уз Дрину, доноси кукурикање првнх пстлова, II док снопови светлих и тоилих зрака најав-. љ ују однекле излазак сунца. Меша се раздрагано обазире и упија у се видике као да je првп пут прогледао и опиб се њцма^Тада се примакне крми, окрепе се како вода тече n почиње песме о-Дрипн. »Oj, Дрнно водо ,'ладна, oj!. . . « певао би из пуних .вруди и одјек му се вр* да би га неко хтео да натпева. Тако се necj као у ђердан, a Меша стално захвата вод.у и љева буков.у »баб.у«, на кој.у je насађена ча>. крма, да би њепУ шкрипу удесио према гласу. И како крма шкрипи, он 'онако пеЕа, г.утне малко шљпве, na опет залије бабу, a Дрина сталпо хучи, пени се и брза. Ha станицама, код ханова, устави ce и поткрепљује. To обично бива тамо где he да заноћи. По дану промиче мимо касаба и села као мимо запуштених гробља. Покрај насел>ених обала пе пуштају га с миром. Бацају се ка^ њ ем , претс му и драже га: — Ку — ку — ри — к у !. . . — Твом ћаћи! Тако no два дана и две ноћи до Раче, a одатле no неколико њих сплавара погоде се д а врате пеку дсреглију- у касабу. По пет-шест дана и толико ноћи вуку они дереглију, скакудући с камена na камеп, или тискајући чакљама лађу поред стрмих обала no којима се не може да ’ иде. По равној обалн намакну опи na рамена завеске д.угачког и јаког конопца, за чији je другн крај завезапа дереглија, и онда се напорно љишу док нс покреиу лађу. После, с ноге na ногу, и кад искораче лсвом погом, опи упиру снагу и вуку, a конопац се упија у рам ен а... Тако Мешин отац, тако и on. Низ Дрину na сплаву, у з Дрину вукући дсреглију. У сва’ годишња доба, na и у зиму, само ако со Дрина није заледила. Тада мирује и живи n a бег-сфеидијин ралун да м.у то после поштено . одради.. . Научдли ce’ pnn један на другбс — и живетп ие. би моглк одвојено — и ако се мрзе. a мржња толика лоче јеренас. у " 7 • Заглсдао сс Меша у Зејиу, рироту и честиту дсвојку. Одлазио .joj кад би год могао и, опако неim'Uit, иричао joj увек о^Дршш, о 'силавовима, о мессчинн и о иекаквој всликој л.убавн. Слушала ona њега и смејала се пекада, али je сваки пут видела у љеговнм очима велнк.у, чисту љубав. II заволслп ’cc. Прсд крај јесени отишао on н.ој и, потто се дуго накањивао, проговорио: — Je ли, Зејно, хоћеш ти мене? — Ja хоћу — одговорила ona, Скрснуо on после у касабу и накуповао свгга што му je требало. Пун радости дошао on Зејпи — и ne нашао je. После сазнао како je однскуд искрспуо овај нсти бег-ефсидија, запазио Зејну и понудио joj и руку и nape. Она се прсмишљала и ломила a онда, na aanpenaniheibc Мешино, пристала. Одвраћао je елет н говорио joj како je бег ефендија, истина богат, (гли стар, и слаб као суво дрво, и како ona крај н.егћ. nehe видети никакве cpehe. — бведно, каж.у да je рекла, умреће on, na hy ja себи наћи и млађег и љепшсг. ^Меша спрва није веровао, али кад се и свадба убзо обави, л н занеме. Преста и да пева. И iinje само да се опије. A онда тражи свађу. Три месеца му овај исти оКг-сфепдија није смео на очи, После и време учинило своје. Меша се смирио и пристао да преко зиме живи na бег-ефендијин 4>ачун. A ља пролсћс прихватио опет за крму. Ha око je изгледао миран и помиреи са судбином, али je песма умукнула. И ne труди се више да сплави мајсторски проведс покрај опаспих места. ‘ Тако и сада, док бег-ефендија погурен и некако испијен седи под ладњаком, Меша гледа низ Дрину ii р.укама стеже крму само да му не иолете иут бега-сфендије. Наједном матица прихвати сплав и попесе ra тако да се сав наге na једну страну. Бег-ефендија врисну u ухвати се за Мешу. — Je си л’ ћорав, беслемаћу један. Што ne гледаш како крманиш! — Е, ’oin ме ти учити. Види мало како je и сплавар бити. Што си се одма’ npeii’o! — Ilpen’o, ne npen’o, тебе ce ne тиче. Кад те плаћам, онда вози. — Е, пећу да те возим. — Мораш. — He морам. — Крмак сплаварски. . . Причекај до касабе, na ћемо са џаидарима да говоримо. — Ама коме ти кажеш да je крмак, рикиу Мсша и скочи да ce сплав заклати. Бег-ефеидија пиде да ce заборавио где je и у чијим je рукама. Блед, он диж е руке као да ce од нечега заштити, али га једна снаж на рука шчепа за врат и одиже. Један тренутак висио je on Taico између пеба и воде, бсспомоћан и сав црн у лицу, a озго видела само једпа огромпа кошчата рука која као да je бивала све већа и већа. Гледајући избезумљепо у Мешине очи, пуне снаге и мржње, он већ внде себе рвсг смрскапог у ва.ловима Дрине,.;:. и зазипу кроз. сузе: 338 �—- .Меша, немој, даћу ти nape; даћу ти десет ое чува и како да се. држи, a онда сплав склизну хИљада, na cb копрцпу i;ao да хоће да се . rprne низа слап. лио со залетео и мпого обећао. Хука воде, која je с треском падала низа слап, — М — хмм___ мумлао je овај. заглуши свс. Потраја један часак и сплав се ис— Немој, пустићу je, na je ти узми. Ипттл шта правп иа заплови даље. Бега није било. Меша Tcohein, Мсша, сам о. . . викну и, кад се нико ne одазва, он заокрену сплав Држећи га опако у руцн, Меша му ухвати по- и скочи у воду. Кад изрони, ноеио je на леђима као рлед и видс да од one пакости, од оне злобе пема врећу пресавијсног бег-ефендију. Утопљеиип се im трага, — само.страх неки огроман зјапио му je био грчевито ухватио за Мешин врат тако да Меша, из очиих дупља. Па му се згади na ono беспомоћно кад налећс na неки вир, потону na опет брзо изклупко од човека што вапије за милост одричући рони. Борба je трајала неколико часова. Меша je ее п новца, и Зејне, и свега. Одбади га за то na тонуо и појављивао сс na површини са својим тетрепицс и пљулу. ретом, док су обале ћутале и Дрина ћудљиво бр- - Mor’o би да тс убијем к’о пиле, рсче, и опет зала. Кад дођо до снаге on разману слободном рупљупу, ама нећу. Нећу да упрљам руке. Пијсш ми ком и у нсколико хватова дочепа се сплави. II, кад моју крв, отео си ми моју Зејну и везао je у за се — свали терет na балване, он се о муком успе и одахето за то би треб’о да те убијем ама, кажем ти, исћу. ну. Бег-ефепдија отвори очи и тупо гледаше у МеШта имам ja од тога ако те убијем. Ja ћу тебе да шу, na кад му се поче враћати свест и сећан.е на убија полако. И тебе и њу. /Кивићеш ти, мораш да ono што со догодило, он заплака. живиш. И да копниш полако; и ти и она. Тебе неМеша прихвати за крму и притера сплав уз моћпа да спржи њепа младост, ona млада да вене Обалу. и свене уз старо дрво. Заслужили сте. —ИзлазИ, бег-ефендија, и не заборави на за.клетву. — Чујеш, бег-ефендија. — Чујем, младићу. . — Нећу, валахи! — Да ми се закуиеш да je нећеш п.устити — Неш’ je пустити, a неш’ joj ништа оставити докле год живиш, na ти нећу ништа. кад умр'еш? — Нећу валахи. — Валахи, н е ћ у . . . — И да joj неш’ ништа оставити дза себе. Меша одби сплав, -даведе ra на средипу, na — Нећу валахи. захвати воде. Кад зали »бабу«, он • помаче думен У то се Меша окрену и спази да се налазе неколико пута и удеси шкрипање, na пусти глас: управо пред Слапом. Он успе још да викне бегу да »Oj, Дрино, водо ’ладна, o j...!? Јакша Кушан (ГИ Грех Јешуе шурмара ilB . I. Сваке недеље једанпут, двадесет година. ишао je истим путем. Увек исто. Рогатица, дуго и пусто Глаоиначко-поље, Романија, Мокро, Булози, Сарајево. Иста лица, исти ханови ко-ав^ти^'исте шуме и дуге камене калдрме. Двадесет година, сваке недсље уочп среде појавио би се на Вратнику on, Јешуа турмар, са својим сивцем. Долазио je са голим самаром, или je доносио лптогод na оправак, a одлазно са п.уним товаром. И летн и зими увск једпако. Сивац je ишао напред, полако, одмерепо, оборене главе, као да je уши претеж.у. За њим je ступао Јешуа у дугом кафтапу, са старим турбаном, чпја се боја није могла лако одредити. Журав, погурен, дуго прогрушане браде, ћиелаве главе, клатио се у ходу: изглсдало je као да идс од постаика света и као да су та два створења делови једпог те истог тела. Под кафтаном, носио je турско одсло, са шарспом ткаипцом око nača, о којој je висила кита гајтана, дебела као рука,, разннх боја: од upвене до беле. Ha гајтанима, један до др.угог, пегде ређе, негде гушће, као у теспиха, ређаху се узлови. Сваки je вредио грош. To му je био рабош; чим би некоме дао нешта na вереенју, Јешуа би напраеио узао на његову гајтану. Лице му je било паборано, као изгњечено, спво i;ao од пергамента. Десно око беше му напола затворепо ii превучено белом мреном; као да шкпл>и, У правој ллнијн, јако косо према челу, шпле су дуге проседе обрве и давале лицу зачуђеи израз. Kao да се чуди свем.у и свачему. Кукаст и омашап, нос сс скоро губио у чекињастим брковпма. Ишао je тако и пребирао no своме шареном рабошу меклм и лепим прстима: бројао je грошеве. .Миели су скакале. од једног узла на други, бежале у прошлост, и увек су биле код појединог догађаја, као да сс све то истом јуче догодило. Некад je рабош висио са самара, али једном, за неке мећаве ,напише га па романијској караули и одрешише све чворове. Имао je муке док je саставио књнгу. Сада je опрезнији. Сам се назвао турмарем*). Говорио je; како je некада водио караване Сириојм и Палсстином, na да му je то остало у крви. Није био трговац, a iraje хтео да буде кириџија. Био je свој газда. Од Рогатице до Сарајева, све хапџије и кафеџије, are и бсгови, a и раја, постадоше no мало његови дужници. Ceaita je кућа имала своју боју na њем. Често, у свађи, кад би се људи поинадили, пребацивајући једни другима за прекршаје и зло- 339 *) Тумар = караванар. �дела, ценили су вредност човека према томе колико шкрипа, неугодно говори у души Јегауе. To шума има чворова на Јешуином рабошу. говори. — Сл.ушај ти, Кахвени, одрепш на.јпре узлове, Моли се Јешуа и одмахује штампом. никоговићу! Џада која води на седло брда пуна je кала и — Оха, Жути, још стоје чворови, као песница панесеног песка. Сивац једва што диже ноге. Виде велики, још од твога деда. Охо; ала ми славна сс само прва стабла на белој позадини магле. Стапотомка! • , ■-?; бла као ступови, a горе, више, пригушен шум у И слично. грању — падају капљице воде. Негде далеко хуОн je куповао само no наруџбама. Купио их луче хулавица, крешти промукло, чнни ое, неког je од Рогатице до Сарајева, свраћао у ханове у изазива. ханове и куће уз друм, памтио жеље и доносио У овој осами дође му тешко. Чује и лавеж робу: чеврме, јелеке, мушеме, фесове, кафу, шећер, nača, само нејасан, ваљда горе код карауле. Ветар и бришиме све што je сивац могао понети. Женама се негде у висини крену, грање се заталаса и киje куповао черества за бнљисан.е. Кад би видео тина поче да цури. Мокри задихани, веру се разда неко хоће тога пуно, on би говорио: рованом калдрмом: Јешуа и његов хранитељ. ГО>— Д оста.. . . не може вшпе. Где je шехер___ лако, са напором. Надимљу се слабине у сивца, сав Ее, још ваља обићи конаке, хехехе — a жути зуби се запенушио; из њега бије napa, a обешене уши крену напред као да he да поиспадају. час нестају, час се појавл>ују у очима Јешуе. Знало се кад on каже »доста«, да он заиста — Одоше накалуфљени фесови, просмоћиће неће да прими нар.уџбу. се — хоће, na труд узаман. И он, сиромах, неће Најбоље je радио са Обођашевима при крају издржати. Hehe, видећеш; je ли да хоћеш? Ej, ra ­ Романије. Носио им je и фесове да их калуфи, no­ je ли да хоћеш? ćno бакраче да. их калаише, na н дете, често за Ka­ За сивцем остају мали, али дубоки побоји у none -болесга, знао je снети у шехер. Уредно je кћо блату. Кад се оклизне о камен, Јешуа га прида с.у они собом пошли. држава. Бојали су га се скоро сви, јер им’ je био по■Код Днмитријине чесме, под самим седлом, ситребан и јер с.у веровали да носи судбину; na ипак, вац стаде, задрхта и паде. Товар се одреши и дознали су, достаЈјута, да га задиркују и вређају. пола неста у великој локви. Он би се онда'почео д а игра.рабошем и показивао Он зграби товар, баци га крај корита na суво, ругачу љегов гајтан, и то. -без речи. Само/бЈГгаПТо^ и поче да диже сивца. He иде. Седе на корито. надказао, помиловао и чворове пропустио кроз прсте лакти се и спуста главу међу дланове. Чује ее само као бројаницу. клокотање чесме и тешко роптање сивчево. По— Батали —* Јетуа. знам ja; ja to диже главу и поче шапутати: гости, динами. • Верујем ja теби, ти зши — Ајд, мали мој, ајд, није далеко, још мало. 'Хтео би још нешто да каже na за;, Убићеш и мене и децу. Грех je. Ајд.. Ето — Воже — заветујем ти се, ако устапе и дође жив кући: ј Д ]Г . продаћу га и новаи поделита сиротањи. Ibera, Било je три дана пред Бајрамом. Кренуо je са хранитеља, жртвоваћу. Ајд, доста je. Ах. што ли Вратника no акшаму itm ифтара. Предпостављао сам згрешио! je ноћ дану, a поготово сада у з рамазан. Љ удп су У хапу зарзаше коњи. Сивац подиже гла-в.у, били no ноћи мирнији, a што je пајглавније, ретко заколута очима и почо да се диже. Кад je устао, би сретао мензиле. Ради љих je морао да бежи у затресе неколико пута главом и заокупи њикати. страну, јер je татар волио ,/fa одалами и љега и — Хвала ти Боже, учинићу како сам рскао. сивца перастом канџијом, a неретко би му изврнуо Ех ти, могло je и без тога: нека. On види. и товар и начииио квар. Д а их не сретне, волио Пустио га мало да сс одмори. Нешто товара je и обилазити путеве, ићи стрампутицом, na макар натовари поновно, a нешто понесе сам. Почело се данити, кад je стагао до хана. Xauи дуље. џија и неколико војника дочекаше га са смехом. И атлије с.у му додијавале; да их удобровољи, — Куд си закрмио? Зар га замени? Ха-ха ха носио je локуме у дубоким џеповима кафтана и, — виче један војник. upe него би ОЕај пришао, он je пружао кољу на Јешуа шути и одлаже ствари на једну сечију. длану шећер и нудио: Сви се скупљај.у око њега, копају no стварима, — H a ... оди мој мили, даће теби Јешуа, о д и .. . устичу фесове, a on птуга. Није му се журило. Сивац, натоварен вшпе — Доста, одбиј! Није то за вас — забумбара no обично, ишао je врло лагано, одмерено и нажЈешуа и поче да се игра рабошем. љиво метао ногу за ногом. Пролеће je мирисало. — Шта чифуте, немој да брабоњчиш којешта, По где-где, у вртачама, беласао се заостали снег. добро би то дошло и нама. Je ли Ибро? Нека он Мирисала je влажна зсмља и зелен која je почела другс набавља. Има он nape, чифутан ниједан. да избија. — Остави те човјека — вели им ханџија. Минуо je Хрешу. Над њим се црнео Глог, — Аха, и га си му бели ортак. Све ћемо ми огромна цриа шубара под облачшш небом. По који ово подијелита, јакако. удар секире и no које светломрцаље лучи no куЈешуа извади стару скоро поцепану артију л ћама, као зажарено око болесника. Калдрма звоии’ показује je војнидима: Ha Сумбуловцу, у хану, отерети сивца, на— Берат. храни га и крену Пустопољем. Прешао je пеколнко • Берат? Д а није крив да видим — вели јсдан газова. Романија се пушила, магле пале и покриле стене. Дрвеће и ne миче, само иеки шум, потмула и прегледа. 340 �— Нека, пусти га и онако je шејтанов. Даде неке ствари ханџлји, направи неколико узлова na, када се и сивац мало опоравио, крен.уше према Гласинцу. Из јелове и борове шуме дизала се магла као из кадиопице, a све je мирисало na влагу и и ст ж отопљен снег. Сељаци су орали мрптву земљу, ралили паљеве и коров, сабирали камење no нашњацима. Црпи и натрули кровови димили се умсрно, и дим, плавичаст, вукао се no мокрој трави према шуми. Пољаве су се шарениле на огради пред кућама. Јешуа je ишао замишљен за сивцсм као да иде од постанка света. Само су му сс уснс мицалс са великим пакострушеним бркогима. — Знам олростиће Он, велик јс On. ПТта.ћу, роба се искварила, знам, ’ надокнадиће On. Може On; шта je то за њега. Велики Боже. знам ja, ниси нас залуд чувао и слао пророке. Хоће.. xohe. велик je грех, али хоће, ко каже да Heho — и on луппу налицом о земљу. Сивац стаде. — Ајд, још мало, биће тп лакше. Код Обођашева хана дочекаше га деца са весељем и виком. Све je ото лепо поделио и наплатио. само не могу да се погоде за накалуфљене фееове. Запазарио се Јешуа, a деца краду шећердамо из бисага. — Ама, не идс, Јешуа, no (£оду Орате, нс иде, грош за осам фесова, јок вала — вели ханчпја. — Доста, кажем доста. ефендпја, сишао силак аскер у Шехер, na калуфи, те тјшуфи. Добро тс икако сврших. И пашу сам л и /ео. — Ама, нс питам ј^. за пашу, покисли c.^i — Нисам ja крив, китина; опрости, алп грош. Свеза узао и замаче су шуму. Зна он, Ш1атиће му, него, хоће да нешто говори. — 0, Јегауа, — више ханџија за њим — камооо фрцулета, a? — Ево, ево, скоро сам се огрешио, ох, ох. ох, са’ hy, сада — да се враћа и даје фрцулета. Промпчу куће, гомиле камсља, Гласиначко поље, a Јешуа се бори са собом, као Јааов са Јеховом. Бори се, дошао нижи, поко|.пијн; гвакоме се склања, и не зна куда би се дзо, сакрио. Бадава, сви то виде. — Добро, људи, a Он: xohe, сигурно. А јд . . . III. — Видиш, Авраме, никада нисам пио — вели он своме рођаку трговцу у механи, a сузе му теку — a данас, стегло нешто, овде, унутри, ето, сагрешио сам. Гадно сам сагрешио. — Како, где? Да чујем; биће ти лакше, смирићеш се. 4 — Пао хранитељ под теретом, a ja се заветовао да ћу га продати и новац поделити сиротињи. Раз.умеш ли, н»ега, хранитеља. A деца? Жпвот je, ето, њихов у мојим рукама. Па шта сам урадио. — Завет je завет, na учини. — Продаћу, a ту je баш тај грех Ти то не_ paзумеш. — He видим греха, учипићеш своје, и то? — Je ли, Авраме, je ли да he бн опростити мени, Јешуи турмару; хоће? ти мислиш да uehe? Видићеш... — He знам у чему je___ Видећеш, велик je Он и казаће: ради потомства опростиће ти се, јер ће оно разнети славу моj y ... E to. Хоће. Ha његовом лицу био je печат страха, страха који подвостручује године и који види и онамо »Xohe« одзвањало je у н,еговој нутринп. IV. Идуће среде, без кафтапа, вас у знају, с tvdбаном на затиљку. Јетпуа je обилазио naaan. Загледао je људима у очи. огледао коње и говела. поrahao се за сватта и силно ее л .утио . Гајтанп су облетали око н.ега. плели mv се mp)w ноге. али заУзет некчм стпаним миглима. пије нитта пвпмрћивао. Никако није могао ла се реши. Бутса mv je годила. није мопао ла мисли vrpk тта ono јелчо. Чмм би ra та миеао епопала. окпетао би се. узалулпо нетпто тпажио у чактттипама и немирно се окпртпо Олједпом je стао. погледао у сунце и према Вратнику и нестао са пазапа. Вратио се са неоседланим сивцем, водећи га за улар: под пазухом леве руке носио je лепо натштаног гуска. Сииац. пенаучен na гулх-ву и вреву. непрестано е<Јзаустављао, ударао копитима na све стране и у.једао. — Доста. сад he то; полпко кад ти кажем. Он се, изгледа. nnie пуно оовртао na претње господаоа, него je и лаље настављао. •Тедан тпговап са Башчапшије, Јешуин поананик. пли^е и очако насуице упита: — Болан Јет у а . птта ти тоажита' овде: ja ли купу]епп ja ли поолајеш? ТНта има? — Батали. бегефепдија, није за тебе. Нужда. сиротиља, пропаст. — ^LMa оепи: шта je? — Пполајем хпанител.а. сивпа, и овог гуска. — Купио бих сивпа да ми волу носи, чесма ми -1 далеко: шта he ми пгсак. Него. ајде да пазапимо. — He иде. бегефрнлија, никако. Знаш гусак одрастао с њим, na јелан без дпугог никуда. не могу их лучити. Зајрдпо. ja — опет сам згпетпио — мисли Јешуа — иека рали љих, ради њега. Зна Он. Кад je ono. нека буде и оно. — Нећу. пгга he ми гусак, пуна их je авлија. Ako мо^е. добро: ако не. нека ти. — He иде, бегефендија. — Лобпо. A колико тражтп за обојр? A? — Четерес moma: пет са сивпа. a ттлесегипет за гуска — аабрза Јешуа, и некако се збуни, узнемири и погупи — јес, бегефендија. — Како? пет за сивца, a остало за гуска. Чу ли ja то добро, чифуте? — Аман, не питај, тако ти je. — Ово не видех, ту су нека чифггска посла: како ћеш ти, угурсузе, тако да продајеш? — Чувам рз и душу, бегефендија, ништа више. Него не питај даљс. — Ma људи — окреће се трговац неколицинч око себе — ма људи, чусте ли ви ово: продаје чифут гуска за триестпет гроша, a магарца за пет! Ха-ха-ха. Около наста смех и граја. — Врача сигурпо, несретник. — Сигурно — вичу са свих страна. 341 �* - Куиићу обоје за тридесетитри гроша, ама да ми кажеш зашто ти je овака цена. — To не ишти, не могу. Деца, ко деца. Немзј златни! Дај тридесетитри, na да се халалимо. — J ok, да ми кажеш. — Не могу, бегефендија. — Нећу купити. — Немој, да си ми ти здраво. — Ja чудна инсана! — велп један. — Дај, беже, — умеша се један — нек je хаирли. Има и он душу. — Аман, ч.удна пазара! Да умрех јутрос, не би ово впдео — чуди се један. — Ево Јешуа — даје трговац nape — нек ти није хатур на ме; ево тридесетитри, na да се у здрављу опет видимо. — Ејвала, бегефендијо, баш си крптан — iipeломи се Јеш.уа, — да ти љубим руке. Нек се зпа: три .за сивца, тридесет за г.уска. — Остави! Ј.ус.уфе, води сивпа и носи гуску; ваља ће за пилава. Љ уди се разиђоше машући главама. Јепгуа стоји, гледа новац својим зачуђеиим лнцем и умор- но се смешка. Kao да ho заилакати. Пође за сивцем, помилује га још једном и опет стаде са иовдем na длану. — Eto, и to би — мисли он. Грех je савршен, подлачки, грех да човек изгуби и десет душа. Али, On he то да опрости, ради Њега je ово, ради Његова имена. Ех, Јешуа, мири се док си ж и в .. . . Скоро je отрчао са пазара. Тражио je просјака да му да иовац, да се макар мало смири и растерети. Код Латинл.ука, на ћуприји, седела je жена. Познавао je он њу. Проси да би искупила своју кћер робињу. Годинама проси и чека. — Ha — гаапће Јешуа давајући три гроша — na стара, na моли и за мене. Узми — пуди joj он, као да се ona опире na кад откупиш њу, молите се за мене. Ja сам Јешуа, који je изгубио душу. Бољс две, него једна. Јели стара: Моли с е ... Просјакиња гледа и ne може да схвати. „ — Знај стара да ће Он опростити. Како и небм? Хоће. веруј ти мени. Je ли да хоће.. . . Првипут пошао je царским друмом сам, као сена, без снвда. Сам Јешуа турмар. Хасан Ђикић Старац Тамна je noh. Оштар крик бУт?е завеја градом као-паклен н сабласан смех. Густа енежна праишна гоњенн ве^ тром преметала се и мешала, летела к земл.п и опет се дизала f висику, завлатила се под цигле на крововима и . у днвљим ковртљајима ударала <> кућне зидове и прозоре. Негде у махшиг1нешто зашкрипе, пуче, резак звук помеша се са фијуком ветра и комади стакла зазвечапге no замрзлом камењу. To ветар на кући it e K e сироте статшце рнзлупа прозоре. A бура тг лаље наставља своје оргије. Иптао сам погуреп у з -скЛиегбу, стрму калдрму за млазом светлости што га je од себе бацала моја џепна лампа. Ветар ми je дувао у леђа и ja сам брзо истрчао до на врх улице. Ту, на врх улице, била je ниска стара кућица са малим четвртастим прозорима, из којих je избијала напоље бледа дрхтава светлост мале стеаринске свеће. Кров je био од дрвета местимицс закрпљен комадићима лима, којима се je ветар сада irrpao, лупајући љима no прокнслим и сагљилим дрним даскама. Отворио сам мали допола сагљили капат н впше се увукао него унишао у малу собиду, из које je допирала напоље светлост. Соба je била сиромашки, управо бедно намештена. У једном углу горела je мала лимсна пећ и тешко загрејавала собиду коју je ветар н бсз власникове- воље стално веитилирао. У дољем крај.у била je рутава иостеља. a под je местимиде иокривао подеради ћилим. Пека маса шароликих крпа лсжала je до прозора окропута узд.уж југоиотоку. Кад сам унишао та се маса лромешкољи, нротресе и исправи — и старац Ибро Шкарић седе. Обављао je молитву. Ja сам стојећи иочекао док он сврши и разгледао собу. Старац нато потра обадвема р.укама лице, шго je био знак да je завршио молитву. — Седи — рече on и понуди ми малу дрвену ш у п н ц у покрај. пећи. — A ja сам мислио да нећеш ии доћи — иродужн ои пошто сам скинуо са себс капут ir ceo iia клупицу. У соби je било прилично хладно. — Зар ти није овде зима дедо? — заиитах га. — Ех, мој синко — уздахну старац — мевоља свачему научи човека. Још си ти млад и луд, na ne знаш како се може жлвети. Ееех! II старац обори главу na се нешто тешко замисли. Изгледало ми je као ла га се моје питањс неугодпо дојмило, na сам одмах у себи зажалпо што еам га то запитао. Седео je погнуте главс и као занемсо. Преко лица би му no катпада прелетео грчевит трзај, a чело му сс у безброј ситних бора набрало. Одугачка седа брада подрхтаваше м у na обешзној доњој вилиди. Ко би знао na што je он тај час мислио! Може бити n a млади давно минули живот, или ваљда na тешке прилике садашњиде и na злу коб судбине. Хтео сам свакако да прекинем ову мртву залсмелост, na га, иезнајући што бих др.уго, запигах: — Јсси ли се дедо женио? К ад чу моје питање, густе обрвс му се набраше и опст раширише и on подиже главу, na je неко врсмо упорито гледао у мене, као да хоће да ми neinit) прочита ć чела, или из очију! ГГоглед му je био необично нродиран и тежак и ja поникиух. — Што je у својој сржи нокварено, пикад бе поправнти иеда. Што со скотом роди, скотом кроз цели живот остаје — изговори старац и зашути. 342 �Ono су ме две речепице пеобичпо изпенадиле. Оне су саме no себи бшге свакако умесне, али ja нисам никако мог-ао-да-прозрем њихову везу с мојим питањем. Видео ми je на лицу и na очгма да с.у ме његове речи изпенадиле, јер je непрестаио у меие гледао. Зато одмах надода: — Ч.удиш се може бити што овако говорим? Не чуди се; ово je жива истина. One ми je речн често говорио мој рахметли отац. a он ie био neпбично паметан и учен човек. Јест необичпо учен. И истииитр. су ове речи. Ja сам се увегто да су истините. Питапт ме јесам ли се женио. Хм! Јест, сипко. женио оам с е .а м о ж д а би боље било да и нисам. Ко зна? Ко зна? И ово — ко зна — злогуко je одјекцвало кроз ппазну собу и меигало се с ветром. A етарац je говорио: . — Оигурно ти тога синко ниси. зпао. алн мој je отап био и виловит човек, уверен буди ла јест. A ево ћеш еада чути зашто ти то волпм. Када ми се ролила к.ћи. рекао ми je: »Ибпо, ona ће те упропастити!« Ja сам му се смејао Ta како ће ме моје властито дете упропастити! Па |6m жонбко! А л и ___ ееех ___ Зашути, na преви руком бпаду. . a вргаатс joj завучо међу помодрсле. танке. уелје. ' na je псчо грискати и нешто се замислп. , • Ветар je напољу све јаче и-јачу дувао. Овоћа je у малом пинчаиом свећњаку подрхтавала_ и тшавила некакве сабласн е-čeTre no зидовима. тар наједном тако јако гоуну у кућне зидорр сам помислио сву ће je разнРти! Старац се трже, Чтекако пророчапски диж€ прст у вис и значајио про1шДу.та: . — Чуј! Знапега ли ти затито овако груха . у ово зидове? Ово je казна. Прст Божији! Ово !ми се увек4 догоди кад год говорим one речи. што ми их јо отац рскао, кад ми се кћи родила. Разумеш ли сада? — Разумем —; изговорпо сам више ^еханички, само да нешто рекием. У ствари иишта ннсам разумео. . Ветар je и даље тресао трошном кућицом. — Проклетство пада на људе — прошапута oir. — II сви ће пропасти, сви, сви. II треба да иропадну. Земља се грчи под теретом зла и стрели од страшних клетви. Иде враг no своје. Све je сагњило и све ће пропасти. Опет шутља. — Je ли ти жива кћи? — запитах га- након краће станке. — Moja, je ли? Јест жива je. Живи и ужива, али ће јо проклетство спаћи. Прокетство! Ха, ха, ха — западе ои наједиом у страгаан хистерпчан смех од кога ме спонаде језа. \ Гледао сам га разгорачених очију. Он се иајсдном -уозбиљи,-мрко мб-погледа, a онда рече, одмахиувши руком; :: ’ =•' - 1 ;i Ах, пустимо то! Што je било, више св-не поврати. Човек je створен само да се мучи и да греши. Кукавици je живот'тежак, a човек га се не штапти. Нала je синко. највећа cnefta на свету. Али ти и не зтшп загато сам те ja вечерас звао. - - Не знам — олговопих mv. Вио оам узрујам и тжствроен. ТБрговр. псппетпгане оеченитте. које нису пмале никакве унутарњв везе јелна с лпугом, збунлтвале cv ме. On се полтако лижр и оле до пострљр,. што je била у лон>ем Knaiv гобе. na селе покпај me и завуче пуку v полерани јастук. пз кога cv впочли збпјени комали поцпнеле пољаве b v h p . ТТое.копавао je прко впеме no jaefvKv. мумлајуђч непгго у орбп. лок најпосле не извуче из љега један мали папишЖ који мп ппужи и рече: — 1’во. вили to! Бпла je једна четвртииа срећке државпе класне лутрије. — Ло.1 ^екох му. — Јест лоз — олговори он. ГГа шта'ћу с љпм? — Вилттч^утпа лa ли je добио. na онда Иавече лођи да ми кажеш. Ето зато еам те звао. —■Одакле ти ово? — запитах га, jeo je ono била нека стара срећка, којој je пучење всћ, давно 'ТТРОШЛО. — Послао ми je један добар човек. У злу се, често и добра нађе. __'мишао сам да ли да му кажем да je ona ;ћ поорала. али ми je било тешко одлучити се на i. Отавио сам je у uen и од.тгучио чекати ло сутра, ;6к се 6ojbe промислим што бих му одговорио. Опростио сам се ć њим погато сам још мало доседио n отишао еам. О.утра на-вече пошао сам старцу много раније исго прошле вечепи.' Ветар се je био утишао, a круппс ii густе пахуљипе снега падале су на земљу. Одлучио гам био казати му да н.егов број није још извучеп. Мислио сам да га јот неко време подржнм у пади, јер сам се сетио сино1ш>их његових речи: да je нада највсћа срећа на свету. Дошао сам пред кућицу, али се из ње; није светлило. Зачудило ме где би он могао no оваквом впсмену отнћи. Упрсм у врата, била с.у отвооена. Упалим џепну лампу н униђем у собу. Ватра у nchii није горела. У први мах нисам никога опазио. Алн кад сам погледао на постељу, учинило -ми се као да неко у њој под јорганом лежи. Пос.умњао сам да je то стари Ибрахим, јер on сигурно без вечерљс молптве ne би нипошто легао да спава. Приступио сам постељи и одвратио јорган и заиста ,старац je полеђ.ушке лежао у њој. Очи су му биле отворенс, a укочеџ поглед . упирао je у строп. Ухватим га за раме и продрмам, јер- сам мис-лио да спава^ али он- ее није мидао. Тело му je било хладно и укочено — био је^мртав. Умро je с уверењем да ипак још.има. добрих л»уди. ........ • : ; 7 - 343 �Гласови млађчх Ha чардаку Камен Броји дукате и нестале дане. Кад се смирује дан на њему почива румен траг сунца, под њим плаче тиха вода. За њега нема ногледа мазна, Сва су срца за н>ега празна. Никад га не греје љубавни пламен. С&м тужан стоји n a води камен. Зато га заволех ja. Младос!.’ joj тече ко мла! о вече низ друмове тихе. Покрива белце, немирие are ћилимом ткане давнин з. Ha њега мислим у дане дуге. Остављен вечно сам био je слика безмерне туге самац студени кам. A мермер у двору шкрипи и npcKi белину раскош, осећањл свсла. Иротече многа јесен и мутна вода. Легоше дрвета стара у планини. Легоше радости моје све. Нико не жали тужан без цвета живот већ самац студени камен: на љему цвета бео цвет. Мир и туга сипи лепоточ узрела сна. 0 , бол ia су сећања и веч! a чекања на но) и' живот. Срђа Ђокић. Болна je радост утканч у мир свилеча п р олећа.. . и лчт смиреае чежње кроз ] lacKom, кроз звет. Ноћи Један се фењер негде у даљини њи 1 и ко крес светли у плавој ноћи. Гледам га дуго: кроз мрак црни чудло шаре и полако дрхти у самоћи. С. A. Бурина. У ноћ раскошну.. У нашим очима умиру бледе сенке, кроз ноћ се неки дивови хрву. У очима тјојим шуме песме зв !зда што ткају лепотом ведрину живота. У скривен<*ј слутњи дрхти вап-ij гнезда и јецај м о г а т в е ... и кликтај: 1 рехота. Никог нема у иоходе да ми дође! Сама ми je пуста соба, неког чека са песмом да прође из сна да je тргне ко из мртвог гроба. Hohac кроз твој живот кикотања ведра ко јесења гозба тече младост сочна, a ноћ пружа модра расп.упала недра попркскана крвљу злата нерасточна. У даљини негато лодно љива грца, низ брегове, махом, засветле се пути, и ко метеори, мукло, у болу, п а д а ј у ... п а д а ј.у ... крвави комади мога срца. 0 незнако лепа, скини с речи: cy'jpa нек се Hohac месец проспе седеф телзм и разалиј/ звезде руј јесељих зорг . . . Самује моја соба и ћути: чека неког са песмом да прође, у походе да joj дође. Нек 1 гроз( ори ноћас давни Брахмапу rpa, a ми ћемо тихо са тихам олелом опојати а.ивот уснулих понора. Авај. ноћи, ко ли he ми доћи?! Хамид Диздар. 1 344 С. A. Буонна. �Dr. Ivan Nevistić Nepoznati Kranjčević Nepoznati Kranjčević? To zvuči neobično, kad se zna, da je baš o Kranjčeviću pisano u našoj lite­ raturi više nego skoro i o jednom drugom hrvatskom pjesniku. Istina, pisano je mnogo, ali to još ne znači i da je mnogo kazano, a još manje, da je sve rečeno što se o Kranjčeviću može reć!. Dva najbolja, makar međusobno i mnogo različita, prikaza, Marjanovićev i Matošev, markirala su Kranjčevićevu književnu fizionomiju i ona je takvom ostala nesamo u publici već i u književnim krugovima. Drugi, kad su pisali o Kranjčeviću, ili su ga idejno napadali (klerikalei) ili su ponavljali sudove ove dvojice kritičara, ili su naprosto davali impresije i konstruisali proizvoljne zaključke. Pitanje je, da li je Kran'čević i kao pjesnik ono­ liko poznat publici, kako s-: to misli i tvrdi u knji­ ževnim krugovima. Po ško’skom šablonskom prika­ zivanju teško da se može i poznati pravi Kranjčević, jer pedagoški tumači rijetko da prelaze okvir filo­ logije i parafraze. A onda, već dugo godina Kranj­ čević nije ni izdavan, njegove knjige nestale su sa tržišta, i omladina k oja.ie izrasla poslije rata nije tako bila ničim potaknula, da se više zainteresuje za tog našeo najjačeg pje mika, koji bi, da je živio \\ drugom narodu, sigurno imao dosad već nekoliko kompletnih izdanja. Prošle godine je doduše »Hrvat­ ska Matica« pokazala dabru volju i odlučila se da među svojim blijedim prilično beznačajnim Zda­ njima izda i Kranjčevićevu antologiju. Ali, kako je poznato, u rukama slat ih urednika mogu da i dobri pjesnici propanu. Pjesnički urednik mora da kao esteta i kritičar bude kongenijalan pjesniku. Ovdje to nije bio slučaj. Uredništvo Kranjčevićevf antolo­ gije zapalo je Branim ra Vizner-Livadića i lo je bila dovoljna garancija, d i ta antologija — neće valjati. Mjesto da dade živ i potpun pjesnikov lik ta je »an­ tologija« dala samo jednu šablonsku sliku diletant­ ske školske čitanke, bez sistema i kriterija. Slično se je desilo i sa jednom takvom antologijom, koja je izašla na ćirilici. Piema tome pitanje izdanja Kranjčevićeve hrestomatije nije još riješeno. Tako je onaj pravi Kranjčević ostao stvarno slabo poznat publici. Ali ne samo v publici nego i u književnim kru­ govima Kranjčević nije dovoljno ni upoznat ni prostudiran. Da je drukčije, onda bi Kranjčević imao više i nasljedniku i nastavljače. Ovako osim Janka Pelić-Kamova jedva da je koji od boljih naših pjes­ nika savjesnije prošao kroz Kranjčevićevu školu. '.Nekoliko bosanskih drugova stihotvoraca, i to je sve. A naši mla li pjesnici mogli bi mnogo da nauče baš o '1 Kranjče vića. Vrlo mnogo, osobito u onome što je najslabija strai a naših mladih pisaca (osobito iz kajkavskih krajeve), a to je jezik. Ono što im gra­ matički daje Vuk, t*» im stilistički i pjesnički daje Kranjčević. Nitko o l naših pjesnika nije poznavao tako dobro jezik кло Kranjčević. Nitko ga nije tako marljivo studirao, niti je ušao tako duboko u njegovu psihološku i muzičku bit. A je li moguće zamisliti dobrog pjesnika, tog umjetnika riječi, bez dobrog poznavaoca je'.ika? Zato bi osobito za one pjesnike, koji nisu rođeni u krajevima našeg književnog jezika, Kra.ijčević morao biti jedan »vademecum«, jedan stalni jezični savjetnik, ako ne i više od toga. Osim ovog polupoznatog i napola upoznatog ima i još jrdan sasvim nepoznati Kranjčević. Nepoznat, i zato krivo shvaćan i krivo tumačen od kritičara i komentatora. Kranjčevićevi kritičari i tumači svi su se redom čudili, kako to, da taj mali bosanski učitelj i činovnik, što s e potuca po bosanskim i herc -govačkim varošicama počevši od Livna i Bijeljine pa do Mostara i Sarajeva, kako taj prosti provinci­ jalni učo dolazi u svojim pjesmama na teme, kojima se bave samo najveći intelektualci? Kako on na pr. dolazi do toga, da piše čisto socijalističke pjesme u vrijeme, kad se kod nas jedva nešto zna o socija­ lizmu, i kad su u čitavoj našoj poeziji glavne, ako ne i jedine teme, nacionalizam i patriotizam. Kako to, da taj provincijalac« govori o čisto filozofskim, (metafizičkim,, religijskim pitanjima (naime, on in­ terpretira te teme na pjesnički način) kad se tim pitanjima kod nas bavi vrlo mali broj ljudi osim zanatlija-profesora. Odakle tome pjesniku tako velik horizonat i tako daleke perspektive, odakle mu ta dubina, kad on na kraju nije ništa drugo nego jedan provincijalni učo? Sve je to začuđavalo Kranjčevićeve kritičare i tumače. Njegovi klerikalni napadači (prvi biskup Mahnić u staroj »Hrvatskoj Straži«) tražili su i nalazili u njegovim pjesmama tragove Schopenhauerove i Hartmannove filozofije. Drugi kritičari prihvatili su tu tezu i onda prilično nejasno i bojažljivo nagađali o Kranjčevićevoj lektiri nepre­ stano bugareći samo o njegovom pesimizmu. Svi iu skoro bili uvjereni, da je to lektira slučajna i neodabrana, sigurno kakave brošure po kojima da je i Kranjčević kao i drugi samouci ili »nesistematski naobraženi ljudi« saznavao za duševne i socijalne pokrete u Evropi. Niko nije vjerovao, da se taj prosti učitelj bavi i dubljim i svestranijim studijem, pa se je zato i njegova filozofija i njegova filozofska dubina tumačila osim površnom lektirom još i prirodnim darom kao i kod Njegoša. 345 . �Da navedem samo tri primjera i dokaza, kako je u Institut kao neke vrsti Kranjčevićev muzej. Ćoje pogrešno i krivo tumačen i shvaćan Kranjčević. roviću je bilo povjereno, da te stvari uredi i invenVladimir Dvorniković u svojoj maglovitoj studiji bez tariše. On je popisao sve što je tu našao, pretražio ikakve rezerve naprosto konstatuje kao gotovu či­ sve rukopise, prekopao sve njegove knjige i pobi­ njenicu, da »Kranjčević nije mnogo čitao«, a kad se lježio sve bilješke, što ih je Kranjčević bilježio po pita, da li je pjesnik čitao Schopenhauera, on odgo­ knjigama koje je čitao. Sad je ćorović sav taj mate­ vara komotno »nisam na čistu«. Kako je on površno rijal objavio u spomenutoj knjizi, i ko taj materijal studirao Kranjčevića vidi se po tom, što na široko pročita, upravo će se zadiviti kako je marljiv u stu­ priča kako ga je lično poznavao i kako je kod njega diju bio taj »neobrazovani« pjesnik i kako je nje­ vidio čak i veliku biblioteku, ali — eto nije osjetio gova načitanost bila kudikamo veća nego se i slutilo. znatiželje da malo dublje zaviri u njegovu biblioteku Tu ne može biti mistifikacije, jer kod proučavanja i da se uvjeri šta čita i koliko čita Kranjčević. Isto Kranjčevićeve lektire vodi se računa samo o onim tako i Branimir Vizner-Livadić u predgovoru spo­ knjigama, po kojima je Kranjčević vlastoručno pravio m enute antologije bez ikakva razmišljanja i raspiti­ svoja opažanja, bilješke i podcrtavanja, dakle o knji­ vanja jednostavno ponavlja tu krivu i iz prsta isi­ gama za koje se sasvim sigurno može tvrditi, da ih sanu tezu i veli: »Kranjčević nije mnogo čitao, nje­ je Kranjčević čitao i studirao, a ne uzimajući uopće gova lektira lako se mogla kontrolirati«. A eto taj u obzir one knjige po kojima on nije pravio nikakvih pisac nije ni prstom-makao, da pokuša »kontrolirati« bilježaka pa se ne može pozitivno ustvrditi da ih je tu lektiru, jer sigurno da je pokušao naišao bi na čitao, makar je vjerojatno, da je mnoge i od tih mnogo toga što bi ga odbilo da piše jedan tako po­ čitao. A i tih knjiga, za koje se sigurno zna, da ih je vršan i plitak prikaz o Kranjčeviću i njegovoj poe­ čita o ^ stu d ira o ima vrlo mnogo i iz najraznijih pod­ ziji. Povodom izdanja Livadićeve »Antologije« Lu- ručja: iz beletristike, filozofije, estetike, filologije, naček je u »Obzoru« napisao čitav napadaj, ne na istorije, sociologije, etnografije, pedagogije, ekono­ Livadića već na — Kranjčevića. 0 njemu on govori mije, prirodnih znanosti pa drugih raznih djela. superiorno kao o kakvom nedoučenom uči, i^prigo^ Iz njegovih bilježaka i podcrtavanja vidi se koje vara mu što pjeva o temama k p ie u o p ć e n e pozna on domaće i strane pisce čita s većom pažnjom. Od i t. d. kao, na p r i m j e r i Socijalizmu. I Lunaček na­ domaćih se najviše zadržavao na Šenoi. Njegova prosto onako na .vjeru i ne pokušavši da se uvjeri djela je Kranjčević upravo studirao, bilježio riječi 0 svojim pretpostavkama tvrdi: » 0 samoj ideji so­ i fraze te sve jezične i stilističke interesantnosfi. cijalizma, napose f)ak o radničkom pitanju Kranj­ Time postaje objašnjena činjenica — što je dobro čević nije nikada ni razmišljao«! opazio urednik ovog materijala — što je Kranjčević Sve je ovo napisano nedavno, dakle u vrijeme, posvetio svoju prvu zbirku pjesama upravo Šenoi. kad nas dijeli toliki razmak od pjesnikove smrti i Šenou kao da je on smatrao jednim od svojih prvih kada publika mnogo više vjčruje sudu komentatora učitelja književnih. Kod mnogih opet djela drugih 1 tumača, jer drži da su sve činjenice objektivno domaćih pisaca, koji su Kranjčeviću slali svoje knjige utvrđene. Tako je eto kod nas zavladalo m išljenje s kićenim posvetama, vidi se da pjesnik hije mnoge o Kranjčeviću kao o neobrazovanom ili jedva polu­ od njih naprosto ni razrezao. A po tome se može obrazovanom čovjeku. Međutim šta se desilo? Sada mnogo zaključivati o Kranjčevićevu ukusu i knji­ se dokazalo, da su sve te konstatacije pjesnikovih ževnom interesu. Od evropskih pisaca najpažljivije tumača samo puke i proizvoljne kom binacije bez je studirao (sudeći opet po njegovim bilješkama): ikakva temelja i da je Kranjčević bio uistinu i nao- Shakespearea, Goethea, Schillera, Dostojevskog, Ibbrazovaniji i načitaniji nego li njegovi tumači, koji sena, Tolstoja, Turgenjeva, Sienkiewicza, H einea, su •— kako se vidi iz gornjih citata tako odlučno Lessinga, Вугопа i t. d. u originalu ili u njemačkom, hrvatskom ili srpskom prevodu. Njihova su djela isticali njegovu neobrazovanost. Nedavno je naime Vladimir Ćorović (koji je još puna bilježaka i podcrtavanja, a interesantno je, da prije desetak godina u »Književnom Jugu« pisao o su djela Zolina, Puškinova, Cervantesova, Moliereova Kranjčevićevoj lektiri i njegovu studiju jezika) oh- i dr. bez ikakve primjedbe, Puškin je Čak i nerazrezan. Najviše je čitao njemačku literaturu, a u njoj javio u »Građi za povijest književnosti hrvatske« (knjiga X. Zgb 1927.) na čitavih 100 stranica mate­ je najpažljivije prostudirao Goethea. Tu činjenicu će kritičari sada moći uzeti kao putokaz u traganju za rijal koji se zove »Lektira S. S. Kranjčevića«. Kako se došlo do tog materijala? Godinu daha nakon Kranjčevićevim pjesničkim vezama. Isto tako i K ranjčevićeve smrti (1909.) otkupio je upravitelj H einea, koga je Kranjčević i prevodio u »Ilustro. »Instituta za proučavanje Balkana« dr. K. Patsch od vanom Vijencu«. U njegovoj su biblioteci inače djela, pjesn ikove udovice njegovu radnu sobu sa prepiskom, sa primjedbama ili bez njih, prvih pisaca i pjesnika dokumentim a, rukopisim a i bibliotekom i smjestio počevši od mnogo išaranog Homera pa do skoro svih 346 �glavnijih pisaca iz njemačke, francuske, ruske lite­ rature, pa neka iz talijanske, španjolske, švedske, norveške, češke, poljske, danske, bugarske i ma­ džarske (sve većinom u njemačkim prevodima). Od domaćih pisaca čitao je Kranjčević pažljivije osim Šenoe još i: Mažuranića, Demetra, Zmđja, Matavulja, Sremca, Stankovića. Ali domaće pisce^ nije Kranjčević studirao s nakanom da što od njih literarno nauči (izuzevši Šenou) nego najviše radi jezika, a i sam Šenoa ga najviše interesira radi jezika. Zato su u njegovoj bi­ blioteci najviše ispodcrtavane i išarane knjige koje se bave jezikom: rječnici, gramatike i folkloristički spisi. Vukov »Srpski Rječnik«, Broz-Ivekovićev »Rječnik« i »Pravopis«, Daničićevi »Oblici«,Divkovićeva i Vitanovićeva gramatika, pa zbirke narodnih pjesama i priča (Vuka Vrčevića i dr.) sve su te knjige naprosto išarane. Kranjčević je podvlačio in­ teresantnije i manje poznate riječi i oblike, dodavao’ svoje što ih je čuo u narodu i uopće sa najvećom pažnjom studirao jezik. Njegov interes, izgleda, naj­ više se zadržavao na -jeziku i tu je njegov studij sličan studiju najpedantnijeg filologa. Pokraj toga studira on pažljivo opću i ctomhću, staru 1 novu, istoriju i geografiju. A onda i ono što je njegovim tumačima bilo nejasno — filozofiju. Po ovom mate^ rijalu mi saznajemo, da je' Kranjčević vrlo pažljivo studirao filozofiju, osobito Kanta, pa Schopenhauera (zd koga Dvom iković j e č e , da nije na čistu!) i tada popularnog evanđelistu materijalizma Biichnera, pa filozofske klasike i Darvvina, po originalima ili struč­ nim prikazima. A da je poznavao socijalizam, i da je razmišljao o njemu (što mu je negirao Lunaček) vidi se po pažljivom studiju Radenhausenove knjige »Die Sozialdemokratie«. Odavle saznajemo, kako se je Kranjčević neobično mnogo interesovao za Jevreje i istočne narode, za budizam i dr. što je vrlo važno znati kod proučavanja Kranjčevića. I t. d., i t. d. Ne­ moguće je sve to ovdje nabrojiti i dovoljno je istak­ nuti, da taj sada objavljeni materijal dokazuje go­ lemu marljivost, načitanost i jednu upravo naučenajčku žicu u pjesniku Kranjčeviću. Nijedan naš pjesnik ne može se podičiti s tolikim studijem i s tolikom spremom. Ovaj materijal objašnjava sada potpuno pojavu ovoga velikog i smionog novotara u našoj poeziji i našoj literaturi. Ovi podaci obaraju mnoge teze i sudove ranijih Kranjčevićevih kritičara. Ko sada poduzme da o Kranjčeviću napiše jednu temeljitu, potpunu i definitivnu studiju, kakve do sada nažalost nemamo, taj će morati' zaći mnogo dublje pod ovaj talenat od svojih predšasnika. On će morati da komparativno prostudira glavnu Kranjčevićevu lektiru i da iz nje iskopa elemente i kom­ ponente koje su imale utjecaja pri izgrađivanju ovoga talenta. U ovom materijalu naći će svako novih poticaja i novih putokaza kod izrađivanja Kranjčevićeve književne fizionomije. Kranjčevićevi neob­ javljeni rukopisi i nacrti (osobito interesantni dram­ ski pokušaji i nacrti) daju novih i dosad nepoznatih podataka, ali i novih zadaća Kranjčevićevu kriti­ čaru. Po sebi je razumljivo da će se i ta nova studija o Kranjčeviću, koja ima istom da se napiše, vrlo mnogo razlikovati od svih ranijih prigodnih, površnih ili nepotpunih studija. Istom takva studija, građena na Kranjčevićevim djelima i' na ovom materijalu, -m oći će da nam potpuno objasni ne samo ovog već profanisanog pjesnika pesimizma, nego i pjesnika duha i proletarijata, autora one proročke »Vizijo« u kojoj Kranjčević još 1906. predviđa rusku revo­ luciju: . . . . To idu legije iz crnih podzemlja, Sve idu dugo... duže . .. duže U kolijevci im bog je zvijezde darovo, Car-otac: Sibir, zrno, uže!“ kada Dostpjevskijev Raskoljnikov kao predstavnik poniženih, kao predstavnik proletarijata ubija carizam pa se smješka: „I gleda dugi red i što su puknula Tolika srca u njih sviju, U vrisku viknu noć, u cijeli viknu svijet: „Sad ubih babu krvopiju". Eto, toga pjesnika treba da oživimo više nego pjesnika plača. Pjesnika duha i rada, Čovjeka i Radnika. Из стране лирике Лп-Тај-Пе ‘ Сузс падају no вез.у. Увезћу сузе концем и — оне ће бити бели бисери. - Бела ицрвеиа ружа --- " -V • ' : Наслањај.ући . с е на ■ прозор, преко ђерђефа, убоде ме-игла уЈгрст. В ед ар уж а, коју сам везла, поста.црвена, . . . . ; Ha далеком бојишту, са синрвима. домовине, пребива мој нријатељ; може бити Сад прблева своју крв? Чујем топот копита. Ах, je ли то љегов коњ? 0, није, ннје, то чјамо моје орце бије. • свилендм Једне месечеве ноћи, пре седам стољећа, onojert вином и лепотом пејсажа, утопио се највећи кинески несник Ј1и-Тај-Пе. Веслајући у лаком чамцу, no језеру, вараве слике у њему њега су примамиле у своје дубине. Његови обожаваоци верују да се. дигао у небо. И дан-данас, носле толико векова, no чајанкама, лепе гејше певају његове дивве песме уз свој звучни koto . Слава му неће помрчати док сунце обасјава земљу. 347 �Мосшарци Алексп ШанШићу Уместо речи иоводом откривања саомен-сшене над песниковнм гробом Миран и тих, ишао je улицама као да тражи Моћи волети нешто из дна душе, значи осећати изгубљене снове. Шетао je обронцима понад Мо- се песником. Toj љубави бити у стању дати узвистара, посматрајући плочни град минарета, окунан шенију форму значи бити изабраним међу оним, У сунцу, no ком се прелевао жагор и узвици. По- који се осећају песницима. Све оне који воле, не знавао je већ сваку башту и капиџике и прозоре можемо славити, али оних ретких. који су дали камених кућица што радознало вире у зелепило. достојно рухо нашој великој љубави, треба и мртЗамишљено je гледао низ зелену Неретву mro се вих да се с ниететом сећамо. губила тамо у плавим ширинама иза Јасенице. И Један ретки од тих између многих нас био je све то, залевао je једном великом љубављу, љуАлекса Шантић. II док ми, ioni живи, посматрамо бављу за свој родни град, за његову постичну све оно што je било предмет н.егова уметничког прошлост, за песму што се извила из љегових кастварања, све оно што м-у je било блиско као и мених ћошкова и севдах-сокака, за његове траге- нама свиМа, уместо њега лежи хумак земље пред дије и радости, na и за своје сопствене ране успонама. A да би се та хумка коју ми пошутјемо као мене и жалбом за њих. парче свете земље одупрла немилосрдном и Eto, ту je притајено и стидљиво рођена у брзом времену, ми постављамо на њу овај скромни белег, нама и познијим генерацијама у сећање на души, одрасла и однегована Шантићева поезија. највећег између нас. Не зовите ме у страни и далеки свет, јер за ме Ова цветна хумка што крије једну светлу нема топлине у њему. Не водиге ме непознатим људима, јер моје речи топле су само онда ако су^ прошлост нека нас храбри поносом у будуКности. Ова_ цветна хумка што крије једиу велику л>убав управљене мојима. Не изводите ме из овог зачанека нам буде утеха и у наишм тешким данпма, раног круга ког сте назвали Мостаром, јер je он за јер љубав je највеће богаство у животу и ona се, ме цео један свет, у ком сваког и сваку ствар како видите, не заборавља. могу да залијем валом топлог осећаља. Ето, проЗато, кад и нас свих нестане, na кад се и овај леће je. Цветају бадеми nd б&птама и нешто ту га ^ ^ белег заборави, дело Алексе Шантића остаће као љиво мило сочи у ваздуху. Емина пева негде у светло у заборављеној прошлости, као један тралак авлији у комшилуку. a кад њ е н г л а с нестане, и свих нас и онога што смо некад волели. огласи се кумрија н е г ^ у махали. И у то ти Слава му! благој и меканој као опојан мелем рађа X. Хумо . иесма Мостару. Нњижевнн преглед Сшеван Галогажа : Чудне силуеше 11рва ii најбоља страна ове књиге, no мом мишљељу, je та птто писап директно задире у ране свих нас и немислордно реже no њима. Огав са ког on то чини истина нсће бити многима довољко јасан, јер место да га прецизно нагласи, г. Галогажа се задовољио с тим да тај његов став чптаоци само наслућују. Кривња за ов.у нејасноћу могла би се свалнти и на ово наше ратом пол.уљано време, без довољно израђених смерница за будућност, али за писда који би хтео да изађе ваи граница уметничког хроничара свог времена, то не би била никаква исприка. Г. Галогажа, илуструјући кам овде на чисто уметнички начин многе своје дубље улечатке од 1915. године na овамо, довео нас je само, тако pehu, на неке болне рушевине, тек наговестивши, a и то замагљене, правце у будућност. Ова збирка почиље са две ратничке приче из којих на први мах упознајемо писца и његове na­ to p e као и његово уметничко осећање гледања на. свет и живот. Г. Галогажа je далеко од тог да само »литерарише«. Он има увек шта да каже и у том je у овој збирци кратак, рекао бих скоро нестрпљив, трудећи се да и својим описима даде и нов и лични тон, што лападарнији, који ће уједно одати пишчево лично мишљење о ствари којом се интересује. У првој прииоветци »Чудне силуете«, док описује расположење студента добровољца Крпана нред јуриш, упоређујући бојиште са позорницом, почиње овако: »Ha левој страни Јабланика 27 стабала у неглижеу: на овом аристократском снегу у бедној месечини могу се лако пребројити. У дну позорнице, тамо према северозападу где, кажу, расте нека чудновата трава која се у платно увезашш енциклопедијама зове западна култура, налази се непријатељ. . . . Или: Ђути сваки крај своје пушке и пажљиво проматра како из сваке цеви излази Досада иеторије. Не би се могло тачно одрсдити ко кога држи: 'војник пушку или пушка војпика.« И фантома, сатана прелази преко бојишта и својим избуљеним левим okom гласло се смеје и рату ii људима и свему. И нестаје га._ Ко je то био? Ta визија била je врхунац напона мисли добровољца Крпана, високо сазнање о животу где се мисао губи у дублнама без краја и где људски ум долази до сазнања о ншптавилу света. Али �г. Галогажа прелази ћутке ттреко тог високог моста. Кроз ову целу књигу r. Галогаже осећамо једног човека, који мисли и ког мучс сви сукоии n>eгове средине. Има нечег и уврзђоног и пониженог у сазнању тог човека. Разочаран je, титра сс својим сопственим огорчењем и све то прелева филозофским сазнањем о неминовности неправде и глупости у живот.у. »Вимана«, та je приповетка плод размшшвања велеградског иптелектуалца, уметника, који стоји на »опасном« рубу животног сазнања који се смеје људству и његовој глупој животној укалупљености. Он je толико превазишао ту своју срсдииу да je већ за њу »полудеох. Поред добре стране, писац ових новела, разуме се, има и слабих страна као и сви тшсци. Једна од тих најслабијих страиа то je да се у овим повелама осећају кафански разговорл и да иеке од л.их скоро и нису ништа друго до i-афанска духовита ћаскаља (Државотворциј. Ипаче и К°Д ДР.Угих приповедака осећају се понори исвезапости које често делују као недостатак даха, нли као да се и под цену прекида целине изнесе нека д.уховита опсервадија. Приповетка »Интелектуаци« дата у пајобичнијем дијалогу ипак довољно износи намеру писца. Илустрација кафанских интелектуалаца доста je успела и јасно се наелућује онај, може бити. јединн позитивии тип међу њима ког називају чудаком. Назире се пак да je и он немоћан пред неком вишом силом. Али ни г. Галогажа не иде нигде до крајље јасне линије, илн због евоје немоћи, или пак због немоћи пред неком вишом силом. X. Хумо. Мирослав „Фелдман : Архиаелаг Снова Читајући ов.у збирку стихова г. Фелдмала. стално ми искрсава пред очи лепушкасто, у бедо обучено дете. To je дете, како се обично каж^, из боље фамилије и добррг одгоја, поздравља све тетс са: љубим руке и слуша свој.у зДатну мамицу. Само што се том детету одмах и, на челу види iufa му je судбина забележила у своје дебеле књпгс. Наиме, њему неће бити досуђфта патња у животу, него ће му живот личити ira, шетњу кроз бехаро? окићену башту. Оно нећб пикад пасти у вртлог трагичног човечанства, нити ће му бити оуђено да сноси један део његова удеса и уделом и снагом јачег човека да му олакша бол. To ће дете <5ити срећан песник и певаће бдаго и мекано о животу као мајка уз колевку свом мезимчету. Јер само je јачим дато да осете горду величину хватања Јсоштац са злим удесом. ,v Ретке су данас збирке песама које су у стању да вас освоје, a поготово да вас за нешто одушев-л Од ослобођења на овамо, оне би сб м(Јгле на upere да изброје. Да будем искрен: на а:алост, ова збирка иесама г. Фелдмана, о којој je овдс реч, iie снада у те лепе реткости. Дубља песничка снага нигде да се заталаса. Прочитао сам цел.у књигу и тек у двс песме осегио сам мужевнијег u нешто снажнијег песника. Зачудо у ово наше тешко и хаотично доба нигде бола, беде, жуљаве борбе, глади ни револта. Kao да песник живи у срећно насмејаном салону, где се обичаје дивити ружчиастнм стварима и жалити сироте. Сем овог свега, што je, no мом мишљењу, всома важно за нашу поезију, осе' ћање расног код г. Фелдмапа, у овој збирпи, педостаје. За лаше нерве, за наше балканске нерве и инстинкте хоће се снага, na макар била она и сирово елементарна. У нас je лепота много емотивнија, a осећања много раз.узданија, иако често тако всшто лирски залевена. Eto, такви смо ми. A г. Фелдман и ne излази скоро из круга детињских расположења, лепо васпитаног и маженог дечака: У сред града зелени квадрати. Воћке цвату, високе и родне. Са већшше одбијају сати једно тихо, светло, божје подне. Двоје мале деце у белини играју се сватова и cpehe. Он je нежан. Прсти су му фини. Ова због њег бере жуто цвеће. Он joj стару причу приповеда. Ona једним ухом радо слуша. A с висока анђео их гледа — камсн анђео. Смерна му je душа. За лоезију песма »ЈЗече«: г. Фелдмана карактеристична je Топао пролетњи зрак. Трепере плаве.сене. Мекано тоне мрак, пролазе младе жене. Таман им дршће стас. Шумори снена трава. Тихо се љуља клас уз реку која сиава Путује месец чудо Што краљује у мраку. Да ли je живети лудо у месечевом траку? х Да ли je живети лудо у местчевом траку, то ja стварно и ne знам, али да овај ритам куца и сувише једнолико као чекичићи no стаклу, и да његова ситна и лепроменљива лупљава потсећа на лспразност свега као и ова песма, то je сигурно. Интересапт-на еу и љубавна расположеља г. Фелдмала. Несма »Њеној кћери« и сувише je сентимептална и бескрвна, скоро плачна. Да дитирам два стиха из те песме: 349 Ал’ ви сте тако млади и много ми je жао да пре пред десет лета још за вас нисам знао — онда сам волео слике и несме и часне драме и жене су радо и много са мном бивале саме. �• 0 да сам вас онда срео, ja бих вам не знам зашто, о овом животу с много љубави причо и маштб — тако вам уморан пишем несму у спомен и славу и молим да je не чувате у вечном забораву. Куда год крене Дон Кихоте, Жена прадавна, окрутна, славна' смеје се с ђаволом^сагласна. Жена сутоп Жена шуме Инак, како сам већ наломенуо, две песме у овој збирци јасно одскач.у од осталих ставом какав би се и могао очекивати од јсдног зрелијзг песпика. To су: »Балкапска лесма«, коју je г. Фелдмал, осећајући ваљда и сам да не спдда у круг ових осталих, na макар и бнла осамљена, одвојио у засебап циклус и песма »Ha овој нашој звезди земљи«. »Балканска песма«, лако мало na'тетична, делује вео.ма добро. У њој je умео г. фелдман да нас погоди у живац својим еланом, л донекле с е / али само у овом случају, приближио неким бољим песмама г. Црљанског. Може бити да га je за ову песму инспирисала и ona дивна Блокова лссма: »Скифи«. Песму »Ha овој нашој звезди земљи« лренослм у целости да би се уверили паши читаоци, поред свега горе паведеног, да г. Ф. може да буде и добар песник. Ona гласи: Ha овој нашој звезди Земљи има илавих брегова, мирисног цвећа, топлих пролећа и много славних стегова. Ha овој нашој сребрној звезди витези сребрног месеца лутају с чаробном Розинантом — туга им путеве пресеца. дршћв сабласна: je јутро најлешиег дана, мушкога стварања.' je последља зелена граиа након разарања. Она je прво чудо у свету ма којег било човека. Она je танка роса на цвету, a цвет je слутња до века. Жена je прича о дну мора, пуном бисера гаравог. Садржај најтежег разговора сусрета неког варавог. Она je воследња чежња свега, радост и туга збивања, узрок осмеха детињега, напетост очекивања. . Нико je никада видео није, Њу, тајну над свим тајнама; у гласу, у теду, у стасу крије смисао свим колајнама. Она вечно расте и иада у многим тешким грудима, Она која je увек млада на звеади Земљи, људима. Бриљаптаи лредговор »Архипелагу спова« наиисао je наш познати књижевнш; Боривоје Јевтић. Књига je укусно опремљена. X. Хумо. Нове књиге и часописи Вера Обреновић - Делнбашић - h 'мп\ Младосши Свакодневне ситне радости : жалости највер— су пратиоци нашег живота. Осећати их дубоко, 3i живети интензивније, али не и уздићи се над њих. З а __ иоследње, потребан je јачи дух и једно продубљеније осећање. Стихови гђе Вере Обреновић-Делибашић не излазе из уског круга свакидашњице, али зато обилују предностима које обичавају ређе имати многе последњих година обелодањене збирке песама. Па зар и свакидашњицу неби могла да уздигне поезија из њене обичне монотоније? Њ у која нам je најближа учинити што топлијом и блискијом. Гђа Вера Обреновић-Делибашић заиста je то постигла својим стиховима. Скоро свада песма одише топлином и за бол и за љубав. Скоро свака песма у овој скромној збирци жедна je живота и болна због хитре пролазности његове: Засмејало се чудним смехом и расцвало се слатким грехом • пролеће. ■Над реком воден коњиц круж и. . . Пружи ми вреле усне нружи, пружи; кратак je лет. — По трави пале с врба сене и цвеће цвате — и цвеће вене до века. Пружи ми вреле усне пружи: над реком воден кошиц кружи; кратак je лет! Жена нам изгледа најблискија и најприроднија кад пева о љубави. Код ње волимо лагану и болећиву осетљивост, преко које би ми мушкарци сурово прешли и због тога се осетили поноснијим и снажнијим. У овим стиховима има толико те болећиве лакоће да нас често освоји. При најмањем ветру задрхти осетљива харфа, na тужно или жалосно: нама je пријатан њен глас. Капају сузе. Ко ли их нагна? Какови јади? Касно je дошло кајање сиво: Шта да се ради. И управо ову лакоћу најволимо кад je добра рима нежно и прпошно баца као каскада и где je она савршенија и лакша, стихови су у овој збирци природаији и некуд блискији. Ова мала књижица скромна je и без великих претензија, a тим симпатичнија. Сва je жедска и топла, a што je главно без имало позе и намештености. XX. Летопис Матице Српске Изашла je 2 св. 31. кљиге у којој се налазе прилози др М. Петровића,*М. .Такшића, Миленка Гавриловнћа, др. Ротмилера, др. М. Миланковића, Ф. Мажуранића, Б. Ковачевића, С. Миличића, Љубице С. Јанковић, Н- Цанкара, др. Тарановског, др. 0. Хофмана, [Ф. Малина. — Белешке. Књиге и листови. - Страни листови. — Библиографија. 350 �Шефкија Глухић Ових дана преминуо je наглом смрћу у 50. години живота Шефкија Глухић, адвокат, министар на расположењу и најпопуларнија личност у Тузли. Рахметли Шефкија je рођен у Мостару. Правне науке завршио je у Бечу. Међу ондашњом нашом националном академском омладином у Бечу важио je као јак интелектуалац. Био je првак у својој ђачкој дружини, нарочито у Џабићевом покрету. Након завршених студија провео je праксу у судској и административној струци no цостојећим иронисима, a иза тога je отворио адвокатску канцеларију. У политици боо. херц. муслимана прије рата узима видног учешћа. У првом засиједању бившег босанског сабора једини међу посланицима био je Шефкија изабран на два мјеста, и то у Херцеговини и Крајини. За вријеме свога политичког дјеловања истицао се и на публицистичком пољу a највише на сарађивању политнчких листова »Земана“ и „Вакта“, који су били органи чланова муслимана у бос. сабору. За вријеме Свјетског рата био je официр у аусријској војсци и као такав помагао je многе наше људе, те су га сви војници, који су долазили у његову команду, веома хвалили, a нарочито војници лравославне вјере. Он je н>их као своју браћу на сваком кораку штитио и иомагао. И након Ослобођења Шефкија узима живог учешћа у нолитици. Кад je убрзо иза тога дошло до нартијскополитичког размимоилажења међ^ пок. Стојаном Проти- ћем и Светозаром Прибићевићем, Шефкија се опредијвт лио за линију Прибићевића и Демократску странку, која се тада формирала. Тада je и дошао у Привремено Народно Представништво и постао Министар. Приликом избора за конституанту кандидовао je као носилац листе у тузланском округу, али није ирошао. Тада се показало да je Шефкија имао присташа у читавом округу, a нарочито у срезу маглајском. Када je касније дошло до цијепања Демократске странке, Шефкија се апредијелио за линију Давидовића. Ноторно je познато да je Шефкија био врло добар нравник, добар говориик, идеалиста у схватању живота, у друштву веома обљубљен, чак и међу својим проту? партијским друговима. Био je дуже времена предсједник општине у Тузли и ту je оставио бриљантне усиомеие, јер je помагао свакоме, a нарочито сиротиши, до крајњих граница могућности. Судјеловао je у свим хуманим акцијама и био je дуже времена предсједник „Гајрета“ у Тузли. И његова адвокатска канцеларија била je onhe позната као уточиште биједника и сиротиње, од које никада нијр nape наплатио. Уопће био je алтруиста, каквих се у данашњем д^уштву ријетко налази. Зато je и био његов спровод такав, каквог Тузла није доживила и зато га познаници и пријатељн његови, a нарочито сиротиња, толико и оплакују. И наш „Гајрет“ у њему je изгубио свога најбољег сарадника и пријатеља. Нека je рахмет души његовој! "PO™ Хамчд Кукнћ. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Предсједник Гајрета — Легатор (велики добротвор) Новв Утемељач Гајрета из Пријепоља Госи. Бећир Хаџихасановић, велетрговац из ПријеГајрета Предсједник Главног Одбора Гајрета Госп. X a ј д a р поља, уписао се ових дана за члана утемељача са своЧ е к р о, инжињер, уписао се 8. о. м. за члана Легатора том од Дин. 500'—. Главни Одбор Гајрета срдачно захваљује г. Хаџи(великог добротвора) Гајрета, уплативши одмах у готовом хасановићу. Друштву Гајрету Дин. 10.000 (десетхиљада). Истодобно je уписао г. Чекро своју ГђЈ* С a ф и ј у X. Ч е к р о за члана добротвора Гајрета, унлативши у Васијет Гајрету Рахм. Хаџи Наим еф. Кадић, кот. шер. судија у готовом Дин. 1.000' - (хиљаду). Ова нажња и љубав нашег предсједника г Чекре Сарајеву, син М. Енвери еф. Кадића, који je почетком ове године преселио на ахирет, одредио je у васијетнами, нрема Гајрету, обрадоваће без сумње сваког раденика и пријатеља нашег друштва, те се надамо да he ова пле- да се Мерхамету и Гајрету у Сарајеву преда no 500 дин. Рахметулахи алејхи! менита геста нашег предсједника, сада када се чине прииреме за прославу Гајретове 25-годишњице, одјекнути и у провинцији и да he дати подстрека многима, нарочито Дар г. Хакије Ћемаловића Господин Хакија Ћемаловић из Мостара послао je онима који су некада помагани од Гајрета, да слиједе Гајрету Дин. 103'- као изгубљену изборну окладу у примјеру његовом. корист Гајрета. Прилог предсједника Гајрета Госп. 'Лемаловићу срдачна хвала. Предсједник Гајрета г. инж. Х а ј д а р Ч е к р о нредао je друштву Гајрет Дин 1.000*— (хиљаду) као свој Акција за подизање Гајретова Дома добровољни прилог. Ha задњим својим сједницама Главни Одбор Гајреха третирао je питање подизања Гајретова Дома, велике Помоћ Обласног Одбора Гајретове палате у центру града Сарајева — да би се Обласни Одбор у Сарајеву одобрио je Гајрету своту једанпут остварила давна жеља Гајретових раденика и од Дин. 10000'- као своју иомоћ. пријатеља. У овом погледу констатована je једнодушност Госп. Садик еф. СадиковиК Гајрету и воља чланова Главног Одбора, те je закључено, да се Госп. Садик еф. Садиковић, народни љекар из Љубушког поново je иослао ових дана Гајрету своту од темељи Гајретова Дома имаду подигнути још идућег прољећа, приликом ирославе Гајретове 25-годишњице. У Дип 1.126 — 351 �ту сврху наћи he се убрзо погодно земљиште, израдити илан Дома и умножити разгледнице Гајретове палахе, које he се расначати no свима нашим крајевима, како би се за ову Гајретову акцију заинтересова ги сви слоје и нашег народа. Добротвори и утемељачи Гајрета Приликом прославе Гајретове 25-годипш>ице Главни Одбор Гајрета штампаће пригодну Споменицу, у којој he се изнијети укупан рад Гајретов у току минулих 25 година. У тој Споменици поред осталог изнијеће се имена свих Гајретових чланова добротвора и утемељача. Из књиге добротвора и утемељача, коју води канцеларија Главног Одбора, констатује се да су многи уписаии чланови добротвори и утемељачи уплатили чланарину само дјеломично, a некоји нијесу ништа уплатили. Ta маљкавост настала je отуда, што су некоји иододбори и повјереницн најавили Главном Одбору упис тих чланова, a чланарину не дозначише уписани чланови директио нити путем друштвених пододбора и иовјереника. Да бн се могао у нпо краћем времену средитп исказ члапова добротвора и утемељача, ових даиа обратиће се Главни Одбор на све своје пододборе и новјеренике, да од чланова, који никако или дјеломично подмирише своју претплату, наилате чланарину како би имена тих чланова могли унијети у Споменицу. Чланови, који не удовоље својој дужности, брисаће се из књиге Гајретових чланова, cevњихова имена неће унијети у Сноменицу. Моле се сви пододбори и повјереници да св^је-ТЈД^ говоре no овој ствари доставе Главном Одбору чим се овај на њих обрати. Нотреба прошврења друштцеве оргаввзацпје Приликом прославеГајретова25-годишн,егкултурнопросвјетног рада издаће се Гајретова Споменица у којој he се изнијети поред осталог градива и сва овогодишња друштвена организација, Гајретови пододбори и повјереници у свим мјестима. Како he Гајретова Спомеиица бити трајне вриједности, из које he се најбоље моћи видјети укупан рад Гајретов у току минулих 25 година, то je потребно да се у овој јубиларној години број Гајретових раденика појача; да број Гајретових пододбора и новјереника буде већи него и једне године досада. Ти пододбори и повјереници ове године треба да покажу и резултате свога рада боље но и једне године. С тога je потребно да се у провинцији проведе реорганизација Гајретова рада, да се многи нододбори помладе и освјеже с новим снагама и да у том правцу подузму већ сада потребну акцију. Повјереници Гајрета, који не показују активност у раду, треба да предложе друге личности, које he се примити повјеренипггва и у њиховоме мјесту оживјети рад Гајретов. Исто тако, пријатељи Гајрета треба да предложе Гл. Одбору, да се имеаују повјереници 1'ајрета у свима мјестима гдје досада та иовјереништва нијесу постојала, a постоји могућност да се у тим мјестима поради за Гајрет. У овом смислу Главни Одбор he упутити ових дана нарочите окружнпце свима својим раденицима у провинцији, и вјерујемо да he ова акција имати лијепих успјеха. Нови повјереник Гајрета у Фојници По препоруци Гајретових пријатеља именован je повјереником Гајрета у Фојници г. Салих Харачић, учител« у Фојниди. Досадањи повјереник у Фојници разријеше i je дужности новјереника. Новв повјеренвч Гајрета у Олову Главни Одбор именовао je повјереником Гајрета у Олову Шахбаза Дегирменџића, тамошљег држ. имама. Новв повјерен! к у Бос. Градвшцв Управник порезног уреда у Бос. Градишци госп. Салко ПекушиК писмено je саонштио Главном Одбору своју готовост да се прими повјереништва Гајрета у Boe. Градишци. Гл. Одбор Гајрета са задовољством je узеодо зиања ову иринравност г. Пекушића и именовао га Гајретовим повјереником. Госп. Пе cviniih требао би да послужи за иримјер многим нашим људима у провинцпји, који би својим радом могли н лпто учинити нашем Гајрету и допринијети ку-пуржш подизању муслимана. Повјсреввштво Гајрета у Санвцв Горњој 'лавни Одбор Гајрета именовао je повјереником г . » ета у Сапици Горљој (срез Кључ) госп. X a м д и ј у Чамџића, шк. управитеља. Белешке Antikvarna knjižara i papirnica »Pogled« za neznatne svote novaca stavlja na raspoloženje svoj bogati izbor antikvarnih knjiga kao i novih uz sni­ žene cene. Osobitu i retk.i vrednost sačinjavaju u ovoj knjižaii kompleti godišta naših listova kao Gajreta«, Nade«, »Behara: i t. d. Antikvj.rna knjižara »Pogled« posvećuje naro­ čitu pažnju knjigama namenjenim našim muslima­ nima i mi je toplo preporučujemo. Knjižara se nalazi u Mudželiti ul. hr. 8, kod Be­ gove džamije. Да би лист „Гајрет" могли што успешније да уређујемо, у првом реду потребио je и да га материјално обезбедим о. Зато се обраћамо иа све пријатеље Гајрета да код својих пријатеља и познаника пораде на ширењу овог нашег јединог културног часописаИсто тако молимо све дужне претплатнике Д 1 што пре подмире своје дугове. 352 �дннннвнвишанннндЕшннанавннв1иадвдннЕинчндшвиикив 1 B A N K A G A J R E T D . D ., S A R A J E V O S н a и Akcijski kapital Din 20,000.000'- — Rezerve Din 2,000.000'и Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim po­ Od čiste dobiti daje 10% Kulturnom i Prosvjet- gg и slovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devi­ nom Društvu „Gajret“. Ш п zama. Zavod je također i pupilarno siguran. ta .Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne usta­ Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka JŠ3 Gajret najbrže i najkulantnije. — Uloške ukamaćuje И nove. .Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne и najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doda. и ustanove. и анннннннннннннннннннннннннннннднвндннндиннвнаи J IH illllllllllllllllllllll Li I Sarajevo, Strossmajsrova 12 | Ш dionička glavnica 0 20,000.000 I I Rezervni fond 0 4 ,3 0 0 .0 0 0 | ■Ш Prima uloške na štednju, vrši dozznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n ajp o v o ljn ije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. Т |Ш g Ш Ш Ш ш Interurban telefoni broj 1 6 0 5 . 8 6 5 i 5 5 5 Beograd, Zagreb, Novi ( Sad, Tuzla, Sp it § jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi S ad , D unavska ul. 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Rudolt Bole, Sarajevo Bistrik, 2S. Telef. 783. Pošt. pret. 75. IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIF Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara. Č ekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filiale Sarajevo broj 2 1 7 2 Bavi se švim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku Osim toga ima svoju I pi općine građo Sarajeva ZALAGAONICU koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate �Preporučujemo Restauraciju i Havanu „B O S N il" u Kraljevici, Hrv. Primorje V e lik o m o r s k o k u p a liš t e . — Posebna kuhinja za muslimane. — 45 pri­ vatnih soba. — Cijene umjerene. — Posluga solidna. U Pensionu cijena 70—75 dinara dnevno. Za mnogobrojni posjet moli vlasnik Meho Halilagić. H H S ta sH H B S H H S H ia H H H sa s s H — § и ta ta ta ta 0 ta ва сјго• I ^ 3 n . j i ž a - x s L Sarajevo \\шм i § R raće Bcišcigićci | trgovina muzikalija 1 materijala za pisanje i risanje. Bogufo sfoua« rišfe hrvatskih i srpskih knjiga сжз • сјго• сјго• • сжо e*D • сјп>• • c * o • сжа • сж з сјго• Med. Univ. и j specijalista zubni liječnik § S A R A JE V O 9 Jeftanovića ulica br. 1. 9 I Ordinira svakim danom od 9—12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne • § •сж оесл гс• сж о• сж з• слго• еж о• с м з • слг, е с ж а е с * а е с ж 5 5 Svaki musliman treba da kupuje jer hualitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Б а јге Г Narudžbe: Tvornica Cigarpapira S. D. Alkalaj, Sarajevo može se naručiti i preko društva „G a jre t" u Sarajevu | | - ^ © © © ов оовв в^ евв оеоодовв ееввв овеовов вв ^ З � https://kolekcije.nub.ba/files/original/e86ed4d800ecf0f6ff0ef9d204a09042.pdf 6941daf48773d005a4f98e6178c5da1b PDF Text Text / 1706 Урвдннвхау »ПРЕГ.ЧЕДА« (аамјлн.ч) C ap a JS B f ЛИСГ ХМ1ОД ДКУЈИШ ЗА КУАТУРНС И tK C N M tK ft ТО ДИЗАИ А MVUMMANA С ЈН > А < 7 ђ Л О - V fih V C it J L & U tl4 ft№ 1. х л м з л * У М С Дб ^ 6 PM 23. �СадрЖај Јован Палавестра: Страшна ноћ Пере Крњаића Срђа Ђокић: Освета госпође Магде Из кинеске лирике Ћан-Тиу-Ј1ин: Лист пролетње врбе Меи-Шенг: Млада Ли-Оеј: Месечева ноћ на мору Ли-Сонг-Флу: Жалосна пролетња ноћ Ли-Таи-По: У туђини Ли-Таи-По: Вечита слова Су-Танг-По: Сељак у зиму „ Милош Савковић: Пресек шумадинца Уметнички иреглед X. X .: Премијера Старине Новака Б. Ј . : Сарајевска Цвијета Зузорић Оцен$ ч ириказн .A. • »i X. Хумо: Велидар Глигорић — Лица и маске П. Б .: Просвета каленцар за 1928. год. X. X.: Ж. Милићевић — У постојбини наших копаничара и зографа Г \] т р З -И . 4Г . / Преглед најновије француске књижевности * l ič lim * ™ Часоша, Летопис Матице Српске Српски Књињевни Гласник Одговори Уредншптва Гајретов гласник Годишња забава Главног Одбора Гајрета Свечана академија у част рођендана Њег. Вел. Краља Прослава дана уједињењз у Гајретовиминтернатима Нови утемељач Гајрета Гајретова забава у Зеници Изванредиа скупштина иододбора Гајрета у Тешњу Оснивање пододбора Гајрета у Тузли Оснутак Гајретова пододбора у Љубушком Конференција у Гајрету Акција пододбора Гајрета у Стоцу Писма пододборима и повјереницима Садик еф. Садиковић Гајрету Добровољни ирилози из Зворника Прилози из Плава (Црна Гора) Гајрет, лист Гајрета друштва за културно и економско подизање муслимана, излази 1. и 16. сваког месеца, a цена му je за нашу Отаџбину 80 дин. на годину, a за све остале земље преко граниде 160 дин. Тзаци д^бивају лист у нола цене код Главног Одбора или код унрава Гајретових конвиката. Поједини број стоји 4 дин. Директор Уредник Хамид КукиК Хамза Хумо Štamparija »Bos. Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »Gajret«. — Glavni i odgovorni urednik: Haniza Humo. �foBdH Палавестра Сшрашна ноћ Пере Крњаића Жагорила je пуна дворана за крупне претресе, у сарајевском Окружном Суду. Узал.уд je одаџија Митар упињао и надимао своју ревносну званичност, да надвиче радозналост светине; никО га није погледао са страхом; чак ни превејани и увек полупијани житељи прљавих изба у- Сарајвеском пољу. Гомила сељака мувада će1око закључаних великих врата суднице. ^ — Шта je? Куд си навро? Чича у лаком гуњцу, расАвашених опанака и умашћене мараме око врата, ћогледа га зазор] — Нисам навро„.но хоћу да уљегнем, јес’ Шта си ми се ту иснријечио... Хм! Што ciq р&јј фрчио... Е, ево, де, хрћу! Него, слаб чича, a Митар још у снази. чичу за раме и помери му старост у св( прште смех. — E to ти! Колико да виДипј шта je власт! Постиђен, чича сакри лице намештањем ловијуше око ш.убаре. У тај час деси се neuiTO неочекивано. Гомила сељака јурлу na одаџију. отури га од врата, док једна крупна, рутава ручурда прогута и згњечи кваку na кључапици. Заалакаше кроз смех беспосличари и ветропири из механа у пољу под Игмапом. — Ејвала ти, Марко! — Куку мајко, грдне ли власти! — Одлеће, вала, ко вузбал! — Улази, не питај! Жагор у дворанл би лрекинут уласком сената. Само je шкљоцала квака коју je чврсто држао сељак што се беше последњи угурао у судпицу. i— Хеј, ви, шта je то тамо! У тај час растворише се с треском тешка врага. To одаџији беше, споља, успело да, после мпого псовке, савлада своје беслпло и да na варку отвори врата; док je onaj унутра бленуо у строге физиономије сената, с мишљу и пажњом беше му се и снага издвојила од руке. A то Митру добро дошло. Но, чим je ушао, свестан озбиљности тишине, он се одрече званичности — Тако кавгаџије и укољице из Сарајевског поља преварише, на снагу, одаџију Митра, отуд из Сребренпце, мирне и убогарске. — Уведите оптужене! ' Сва се лица окренуше према средљим вратима крај којих je стајао жандарм, свечан као пресуда, не\гчсао њено испаштање. У дворани тишина, шум аката које листа леровођа и гдекоји дах неког пригњеченог у публици. Споља се чуе бат, праћен звекетом ланаца — ^ — Јеси ли ти Перо Крњаић, син пок. Лазе, из Трнова? — Јесам, господине! Јеси ли ти -Јока, лок. Спасоја Пугаоље, из јенице, и жена убијеног Стевана Мркајића! -i- иесам, али— — Перо, колико ти je година? — 24, господине! • -i- A теби, Јоко, колико je година? |- 28. — Тачно толико? — Пиши колико ти кажем!. . . Хм! Што да лажсм— Толико ми je ... и квит посла___ — Не говори мимо питање! — Хм! Што ми нећете да вјерујете? — Ћутн! — Их___зар сам нешто рекла! Монотоно, као чегртаљка досадно, падала су прва питања, м.укло, као тресак леша о патос, одјекивали су одговори. Погружен, измршавео, потамнео од страха, нзм.учен и исечен оштрицом којом га je изнурила мисао о казни, — Пера Крљаић je тупо бленуи у једну тачку под дугачком катедром сената... Како ће да почне дуго смишљану, у бесаним ноћима м.учном кнађењу исповест, вапај за милошћу, исцелење и спокојство души; да каже na да све буде јасно и њему и суду. И да не лаже; чини му се ако зазине на лаж, укинуће се с ногу. Настраховао се и најадовао у ћелији толико да му се савест нарогушила, те му мисли не да ока отворити; душа му се утањила, сво тело ископнело— И сад му na темењачи голем камен спремљене исповести, признања___ »__ суде славни___ ja, ето, не знам шта je то те не могу да вам кажем оно што треба и како треба__ Eto-, бива, овдје сам пред вама, и рећемо као некакав осуђеник и злочинац грешни— A �ja велим да ja тај нисам, свете ми вјере и људства увила њена женственост, како je јаокнула њезина м и... Ево, ова ж ена... сотона ова до може... једрина; неистрошена у раду, очувана у доколици, — Пусти њу! Сад говсри ти, за себе! очврсла и уиитомила се у прижељкивању, у жудњи Чује Перо Крњаић председников глас, но ни- ' за испуњеним мушким помишљајем. како да га узме као јаву, да се уразуми; све нешто Замирисало сено, рашириле им се ноздрве. • као кроза сан. Хвата га неко ружно и подмукло » ... сотона, славни суде, сами сотона нека то бунило; пробија га и пече поглед те жене, ту по- све разјасни, то што се самном збило___Бијах ли ■ ред њега. л у д ? ... Јес, јес, манит, мамен, луд, шта ли!...« Поново чује он опомену председника, али. ни Не чује (роморење своје исповести; говори, да зазине. Уместо судијских лица, њему се иред само говори Перо Крњаић, пок. Лазе, из Трнова — очима ковитлају неке црне и жућкасте тачкице; Повела га je кроз мрак једне одаје. Стегла га ноге му се — све мисли да ће се сад, на, тог трена, срозати на патос — утањиле као шибљике, те му за руке: »— Знаш шта?. шаттнула му. се чини као да не стоји на својој снази, но се по»— Шта?, загушио je он врелим дахом страха вија и помера у неком празном, шупљем простору. и страсти. Не осећа Иеро Крњаић како му се у устима »— Да га... знаш . . . гњусан ми je___ух . . . саме од себе гомилај.у нове речи; иду тако оне. иду, гадан___ куљају као бујида, мотају се, скоптишу му под »— Шта? грлац и јабучицу; na се помешају са пљувачком »— Имаш ли снаге? . . . Јеси ли мушко? и груну пред сенат и љубопитан народ. Зар он? Шта? Хоћу све, све! Захуктано, зацењено, као да бљује ијед и неки >. ђ— Сад он спава, рче, пијгш као прасе... A ja? отров, исповеда се Перо Крњаић, покојног Лазе, Зћр да тебе не буде уза ме? Зар да прилегн-зм уз из Трнова — ------onaj гадлук од човјека?. . . Не! Je ли, a? Оне ноћи, пре десет месеци, некако па.узмак >— Т т а ? A? пролећа, потерао он стоку, да je врати гЈући. Ис"1*Олицао женку мужјачки страх; у крви joj напаше у игманском ррибрежју заћутале под пролет- стала узбуначжоја коси сваку прибраност. Шалним сумраком. нула му још једаред и угризла га за уво. Ишао Перо Крњаић дутањом; и жао му било Крв му потекла низ шију; бол, тренутачан и што, посла ради, не може, 'да уврати до њеГНегбГ' страшан, погнао сву страст; уз кичмену мождину mije то само поводом сврје упослености; и др.уга као да му je неко шикнуо танак млаз вреле воде. брига беше no среди%ЈЗна он да га она чекд, али ^ ta ra o '" je крвнички, сумануто. није поуздану се, д а ^ е се лако обрачунати са до» _ Хоћу све! Све! И да га убијем, закољем! мапином joj. Грдан je и момак укољица тај Mpicajnh; ^ В(Ј, •’ •' •' ни људина трезан ни бестија пијан; него лодму„ као, ситан, ћоиав и ћосав; испотаје нож 1му датвоКад су се ушаљали са свећом у одају, застали ноћни поузданик; приАлаће, као да људи вЉђу су крај врата. Смрад од ракије и др.угог пијаначбожји но шугава штенад. ког гадлука испуњавао je одају. Ситан као убоги Зна то Перо, na, гонећи стоку уз прибрежје, ђаво ркао je Стеван Мркајић. све једнако тавори око једног помишљаја. Осврне »— Спава ли посигурно? се, прекрсти се, те настави мучну мисао. A кроз »— Мртав je од с н а ... Зар не видиш... Ух, трновиту помисао, као мкгла му заигра пред очима она, Ј о к а ... Сочна као дозрела смоква петровача; гледај гада, гн.усобе, гледај!.. Ајд’ сад, брзо, ево, бела и са неким гаравим маљама no лицу и рукама; овим... У главу— и онај младеж, крупан као зрно родна кукуруза, Рапшрених зеница, пијана погледа, буљећи у црни joj се одмах поред брадавице на левој сиси. нешто што je било одсев побркане мисли, померене E to, тај младеж — камо cpehe да je пуст и жало- савести, — Перо Крњаић није видео шта му je стан остб!, думанио je Перо у самотној ћелији — тутнула у шаку. Њ ен шапат je имао снагу дубине једнако га те ноћи био заокупио............. која в.уче малокрвну главу да се баци из висине... Гонио стоку, a све му тај младеж поигравао Нешто тешко, мучно и паклено тукло га je из тога пред очима. Цеити, разигра се уз Перин брк; као шапата. да му je усна дотакла баш оне нежне длачиде.. . . »— Шта je? Што си стао? . . . Не смеш!. . . Стид Било je добро заноћило кад joj je увратио у и срам! Зар ово да бапи и гризе она ругоба? појату. Крадом. Најпре код Јолета на љуту; оран, Раздрљила je кош.уњу и обнажила крупне и не због једне, нешто се љутнуо, кренуо низ једре дојке. Перо Крњаић са заклиње богом свеКурјукове њиве; застао у дубоком мргињу Пејо- мог.ућим и свима тајнама неба да je нечија туђа вићевих ливада, те право у појату Мркајића, бо- снага померила га из места, да га je нека невидљива али неодољива снажна рука м.унула и погатуна и џимрије. Путем му се везле no памети њене дражи. Зар макла; затим да je видео неко неиознато лице које само онај младеж? И Боже помози! Бокови joj се му се кезило. Мицало се то лице и смејало м.у се, повијају као у младе кобилице; слабине увијене, na се наједаред обрело на темењачи Стевана Мркајића. A он, Перо Крњаић, стегао секиру, издигао, топле, меканс као седло за opna бињеџију. Сунуо Перо Крљаић право са вратница, скоп- измануо из све снаге да сможди то одвратно лице. тисао je кобачки немилосно, ракијапиш сумануто, Измануо и спустио ударац... После je чуо један љубавнички мамено. Под руком осетио како се туп хропац, пригушен јаук и чудан кликтај. 354 �Док je глава Стевана Мркајића лежала у локви крви, он, Перо Крњаић, ceo je на троножац, поднимио се и зурио кроз прсте у леш — — »— a она, славни суде, да je Господ убије. . . узела, тада, двије свијеће те их уждила и ставила са обје стране смрскане лубање___Па онда... о, божји угодници, има ли опроштаја моме сагрешенију___«. Исповеда Перо Крњаић, a у дворани тишина, прекинута, с часа на час, гдекојим узвиком___ Кад je поставила две свеће, она.му je пршила и загледала се у н>. Пригла му се под браду, шчепала га за руке као клештима: — E to, сад можеш! Сад смо сами, ja и ти и леш! И, наједаред, као побеснела, она je скочила, здерала димије и јелече, и кошуљу, све, и блоснула пред њим нага, обасјана са две свеће око леша. Тупо, без мисли и жеље, нем и леден, отрован призором, Перо Крњаић je бацио још један поглед на њезину голотињу, на крваву лобању; затим je изишао и као.сенка преходао лединама. У свануће, премрзао од језе и страха, покуцао je Перо Крњаић на вратима иолицијскс карауле у Алипашину Мосту. Cpfa Ђокик Освеша госиође Магде После свечаности посвећене блаженом Грацијану опату, пре него што су умукла звона повечерја и поново пали na звоник поплашени голубови уз мумљање великога звона, госпођа Магда, жена сајџије из Оџанчарске улице, сабра својс ст, ромодне кринолиие и незадовољна остави цркву. Све су се наде гасиле у њеном срцу, ^аједно са сунцем које je златило ^амо врх црквеног торља n оштра крила зачараних голубова^ Hehe се догодити. Данас je после толико дугдзГ годипа била увеврена у то. A je она то заслужила? Носле толиких постова, суза и молитава.лосле толиких припаљениу'сж;ћа пред заборављеном сликом Блаженвг кога су се остали сећали свега једанпут у години. Зар се њој није могјг&, да испуни једна тако скрокна жеља, настала још онда када je као млада жена била први п.ут упућена послове свога мужа? 0, ona je тако мало тражил; од свога свеца; малу кућу у једној од градских улица која се не зове ни Онанчарска ни Месарска нити Башчованска; кућу у улиди кроз коју иролазе иристојни и чисти људи, у улигог која миршпе no ружама и јорговану. Двадесет joj je година прошло у истим надама и вероватно да би je у томе затекао и кбнац живота да joj данас светац ненадно не стави до знач>а да joj никад жељу неће ни испунити. Баш вечерас, када je no четврти пут пошла у дркву са молитвеником и великом свећом у р.уци, пресрете je плавокоса Катарина, жена дебелог Марка кожара из њихове улице, која joj се. увек подсмехивала ради њена побожна и скромна живота. Рече joj онако узгред, као да joj саопштава ствар без особите важности: »Госпођо Магдо! изволите нам доћи на весеље. Марку je много стало до тога да ви будете једна од првих која ће прећи праг нашег новог дома, јер сте ви једна побожна жена« — и окрону говорити о другим стварима: »Метнули сте нову траку na шешир. Врло паметно! Ha данашње време није никоме лако купити један нов шешир«. Међутим je на њсној глави стајао једап нов, потиуно нов шешир. разметљиво и злобно створоњс, na je госпођа Магда њене речи овако разумела: Ми смо купили гућу, лтако je* не пренрављам старе хаљине и шешире. 'Ofib he те јелда разжалостити, стара лицемерна богомољко, зато ти ja ово и говорим. Само зато. Магда ,ie направила врло весело лице, na пако joj je срце ударало и вилица иодрхтавала, ена исказа необично еабра\о своје весеље ради epohe суседа. . . Када су се растајале пред дрквеним вратима, пријазно се клањајући, јер je госпођа 1гатарчна .журила \у дарош ради куповања ствари за нови дом (a Бог ne може тражити да се пренеброгавају овако важни послови ради вечерње једпог блаженог Грацијана), једна je мислила: »Дакле купили fcy кућу и дошли да ми то саопште баш данас, na мога патрона«, a друга: »Пукнуће вештица »ja; ме je оговарала ради сваке нове хаљлне и кућнога весеља«. Да се хоће срушити та кућа, изгорети, до темеља изгорети, na да сутра види уплакану Катарину да joj може понудити своје перине и душеке коje чува ’за госте, те je желела госпођа Магда, стојећи те вечери прсд сликом свога невериог патрона. Знала je да ћо у то доба наћи мужа под старом одрином крчме »код Грозда«, која се налазила одмах испод цркве у Ладовитој улици. Она се одлучи потражити га и изјадати му се. Први пут у своме животу, ona прође испод довратка са лампионом у облику грозда и уђе у башту са зеленим клулама и столовима. Ту je била граја виша него она коју подиже стотина жена из дружбе малога Исуса када на погребу моле »Здраву Марију«. Пренлашена том буком и шаренилом, стаде се освртати, не усуђујући се да некога од послуге упвта за СВОга мужа. Он je примети иза једног стола, одакле je допирала највиша бука и дођу no њу. __ Помисли — роче му она усплахирено Марко je купио кућу.« — Шта, још једну?!« У улици код Великог трга — сметено je насле свдшене10м о Х Г и пр“ с°т с т а ^ а л а драгога Бога, јер je сусетка Катарипа била јсдно довања и зависти — и веп су прешли у .у 355 �— Зар си ти то истом сада дознала, мала моја? молила од блаженог Грацијана — пуст и невесеО Заборавио сам ти о томе нричати. — Он je ухвати са мирисом тамјана и вечитим страхом од греха. нежно и са самилоштом око паса и поведе столу. — Ви ћете се брзо навићи на ово друштво — — Милане, та шта ти je! — протествовала je говорио joj je црвенокоси сусед. — Весело живети она скидајући сметено његову руку са свога мрша- није никада касно. — Музика je свирала неки вог струка. Изгледала je онако зајапурених образа стари валцер. Он je понуди да играју испод кали сметена држања као девојчица када се о месо- дрме од ћеремите. јеђама об.уче у хаљине своје мајке. Она се јога снебивала, не уздај.ући се у своје За столом су je дочекали с поштовањем већи- знање у вештини играња, стечено на храпавом поду ном ненознати људи и жене.' Села je после no- манастирске трпезарије. Али се ипак одлучи кад здрављања и упознавања на сами крај стола, уко- je и муж поче да наговара. чена у корзет. Пили су пиво и грицкали ротквице. Играла je у неком чудном ритму који разголица Ненавикнута на буку, она није ч.ула никога. Из- и пијане физиономије дремљивих свирача и они гледали су joj сви као рибе у аквариуму када без- почеше да свирају iro такту њене мере. Са стотигласно отварају уста. Једино je чула свог суседа, ном пари погледа на својим узаним боковима и човека великих бркова и горопадна баса, шго je раменима, она je играла румена, али већ не од . својим гласом надвикивао музику. стида, већ од задовољства ради откривеног једног — Милан je весељак, весељак, весељак — ви- новог света у својој д.уши. као je он, куцао се с њом и терао je да пије. ГлаТолики погледи пио je гледају са жељом. Она еови су joj се чинили јаснији и оштрији. Мисли cg сети тужних очију свога младог станара, од косу joj брзо текле и зачуди се кад опази да. je за- јих fie стидела, јер joj се чинило да je разодевају. везла дуг разговор са својим суседом. Je ли то она Он je жалио у њој pano покопану младост и желео била upe онако оневесељена и жалосна? Молигве- je онакву, каква je била, занешена богомољка са ник који joj je лежао на крилу неприметно скли- молитвеником и патрицама у р.укама. зну у песак нод столом. Осећала je да ,<ie бставља *■''V i- Ja нисам навикла — рекла je мужу моњена стара страст и жалост. Одједном je све то рам ићи. изгледало тако даЛеко и глупо. Сусед joj je пиљио . Први пут у животу, он мало љубоморан нриу лице и покаткад се својим коленом дотицао њеча. стаде да оде. л — Па ви сте млада1; в^села ж.ена, a ja сам — Ти ниси навикла, драга моја, и могла би се мишљао неку намргођену... и застаде, бојећи се разболети од овога свега. брутална израза. — Зашто ниргепре долазили? Оиростивши се са свима, она je пошла и журно — Збиља, ви н«£лазите да још нисам стара? — * -a v i .-ferrr ___ корачајући заплетала се у дугачке сукње. Бојала A двадесет година брака, те бриге п послови зар се^ а h" јој в Л ш з ^ /р а с г е р а т и винске ма. нису оставили дубоке трагове? Ona се сећала сво- г ^ располо. ^ ње. јих малих радости, сећања на дане девоЈаштва upo\ . v ведене у једном сиро^ашном клостеру. Сети се ^ Ндвговој соби je горело светло. Она брже влажних, мрачних ходника манастира и тамно боље скиде корзет и њене груди нероткиње, ослообојене дрвенарије. Па њена кућа, тужна, са сли- бођене затрепарише у пшрокој кућној хаљини. Ha прагу љегове собе, она стаде и затворивши кама светаца и букетима сува цвећа. Дуге вечери које je проводила сама седећи у тој невееслој кући, очи, наслони се ш довратак. Требала je да изослушкујући ударање многих часовика и кораке мисли изговор ради чега долази к њему. Вода, ретких пролазника улицом. Оиа се стресе, када по- ручник, ностеља, све je било у реду. Срце joj je мисли да je тако могла постепеио да постане стара снажно кудало и ударао з.уб о зуб. Није ни осеи ружна, са сувим жилавим рукаица и погурена тила, како? ради чега? спопаде je грчевит плач и хода, да плете чарапе у полумраку своје собе и сад се ток сети да је то било ради нове cpehe. уморна од досаде чека да наступи ноћ. Такав би Тако се Магда осветила свему евету и своме живот био и у тој новој кући, коју je желела и блаженом Грацијану онату. Из кинеске лирике Лисш аролешње врбе Ах, не волим ja зато ону младу жен.у Ha њезин прозор сањарски наслоњену, Што на Жутој Реци високу палату има, — 0, не, ja je волим за то Што je мали листак пролетње врбе У воду испустила___ Одозго с бехаром осутих висина, — 0, не ja га волим зато што листак пролетње врбе Нанесе на чамац мој. Ах, не волим ja зато овај мали листић Што ми опојне радости пролећа носи, 0, не, ja га волим зато Што je млада жена нежно и са фином иглом Урезала моје име нањ. Ах, не волим ja зато овај северни ветар 1Нто ми доноои мириое крутпкиних ЦБетова Ћан-Тиу-Лин 356 �У шуђини Млада Лежах у туђој земљи. A месец Сипаше бео сјај пред моје лежиште. Подигох главу, — и учини ми се Да руди зора од беласања. Тада се сетих: ах, месец je то... Лице на земљу спустих, A мој завичај зваше ме из даљине. Ли-Таи-По Обалом се пружа зелено бусење. Над бујицу младе врбе се наднеле. Отвори се прозор. И најлепша жена Појави се на њем у блиставу р.уху. Она уздишући у валове гледа. Образи joj горе! Како ли се беле Две пребеле руке из свилен-рукава! Ах дивна je она! И некад Клицаше joj народ Кад ко певачица освајаше срца, A сад je жена неког богаташа И тугује што не сме да пева. Вечиша слова Док пишем стихове, посматрам С мог тихог иенџера како Бокоре бамбуса таласају ветри. Ко има злато нек га добро чува. 'Бувегијо, ваше има и две ноге; Пазите да вам оно не умакне. Изгледају ми ко немирне воде Док у лишћу њином сто шуштања звони Kao шуморења хитрих шедрвана. Мен-Шенг Месечева ноћ на мору Ja сејем слова no артији белој Што изгледају ко са шљиве цвети, Разбацани, полали no снегу. i (r' Нун месец излазии 1з мора, Ко ливада од сребра пру^ил! cfc вода. 0 дивна ноћи! И свежи мирис плодова мандарине не кад га у наборима тамним »ине своје предуго жена носи У чамцу леже млади луијатељи, Пију вино из тананих шоља И гледају у нежне облаке Мраз се отопи кад га обасја сунце, — Само моја слова која исписујем, Она су вечна, вечна! — To знам Ja, Ли-Таи-По. Ли-Таи-По Што преко гора као бела кола Лутају, месецом обасјани. Младићи шапћу: то je бало јато Краљевих жена што no небу шета; A један, сигурно песник прошапта: »To су лаб.удови са онога света«. Сељак у зиму U зима дође. И паде први снег Ко облак белих лептирова, Нечујно паде на тврду, хладну земљу. Ли-Оеј Жалосна аролетња ноћ Земљоделчев поглед изгубљен и тужан, Он тихо затвара у кућу оруђе Срце му je пуно безимене туге. Крика сребрних фазана Кроз ноћ озвањаше тужно. Свирах ти на моју фрулу Песму невеселу. Beh му je мртва земља хранитељка. Кад joj пролетос повери своју сетву, Даде joj и све своје чежње с њом. У муклој жалости лежаше земља, И ми не знадијасмо зашто Сузе нам оросише очи, — Живот ко олово беше у нама. A када дође жетва Испунише се све чежње И он весело певаше и би пресретан. Бејасмо преилашени као цветови, Ти супусти руке низа се, Погледа ме и тихо ирошапта: »Буди миран, проћи he то«. Лн-Сонг-Флу A оад je све прошло. Пао je први снег Ко облак белих лептирова, Нечујно пао na тврду, хладну земљу.. Су-Тонг-По 357 �Miloš Savković Presek Šumadinca Od Oslobođenja na ovamo, nastojanje za što jačim međusobnim upoznavanjem karaktera pojedinih naših pokrajina, raste iz dana u dan. Donedavna pocepani, a sad ujedinjeni, stali smo jedni pred druge više strani i nepoznati nego što smo se i nadali. Ni mi u Bosni i Hercegovini, po­ gotovo muslimani, nismo dovoljno jezgro­ vito upoznati sa karakterom Šumadinca komu je najviše, рге Oslobođenja, palo u deo žuljave i krvave borbe, a danas posle Oslobođenja, opet najveći udeo u vlasti i odgovornosti za napredak sviju nas. Zato i prenosimo ovaj članak g. M. Savkovića iz „Književnog Severa* da bi naše čitaoce što bolje upoznali sa tim va­ žnim faktorom naše zajednice. Uredništvo Jedno stalno mesto u sadanjoj oceni o Šumadiji, zlobno kad dolazi sa strane, gorko kad se pojavi iz nje same, jeste da se šumadiski čovek istrošio. Na­ ročito posle rata, kad je počelo ono cinično i razdra­ ženo merenje snaga, teoriskim i spekulativnim merilima, mesto Šumadije pomereno je u nazad, nekad samovoljno, nekad tendenciozno, nekad iz straha, a nekad iz skepticizma, onog • preteranog šumadiskog skepticizma. Bez ikakvog stida, kao po dogovoru i zaveri, noj nisu dali da se pomeri sa istoka: ona je u toj oceni, ostala na tiskom Balkanu, a njeni ljudi »Balkanci«. Ova mala nepravda naneta je Šumadiji zato što se kod nas ocene ne donose analizom već po impresiji. Posle rata, bez sumnje silom okolnosti da smo se spojili sa našim »kulturnim zapadom«, po­ javila se kod nas jedna kulturna i moralna rubrika: »Balkanac« i šumadija je morala da bude smeštena u nju jer nije mogla da nađe mesta u našem »kul­ turnom zapadu«. Dok je bila nosilac nacionalne ideje ona je bila naš »Pijemont«, kad je postala bauk od koga počinje da hvata jeza, ona je potisnuta ponovo na Balkan. Bilo je rentabilno da se veruje da jedan vek napora iscrpi sve snage; i zbilja, po tome uverenju, skovanom u naročitoj nameri samo za njen slučaj, Šumadija je sebi iskopala grob svojim poslednjim naporom, fantastičnim (jer ga uske fantazije ne mogu da sagledaju u njegovoj istini) i epskim (jer ga sitna srca ne mogu da prežive u svoj njegovoj komplikovanosti). A možda je ta ocena o Šumadiji pala i zato što se njena vrednost pre te ocene preterivala sa jednom drugom namerom: potrebom za oduševljenjem. Kon­ struktivni duh šumadiskog čoveka je precenjen. Pre ustanka od 1804 Šumadija u istoriji ne postoji. Okol­ nosti koje su taj ustanak pomogle do uspeha učinile su da je to jedini od naših pokreta čije je rezultate svako mogao da poštuje (Dok su na pr. vojvođanski i hrvatski pokret od 1848, i bosansko-hercegovački ustanci doneli naprotiv sasvim negativne rezultate. Međutim kad bi se liporedili svi ti pokreti našlo bi se prosto da je šumadija imala daleko više »puke sreće« nego ostali. Jer neosporno je da je hrvatski pokret od 1848 bio mnogo sistematičniji i više spremljen u svakom pogledu nego šumadiski ustanak, pa ipak je on za Bahov apsolutizam bio jedna uzgredna posla­ stica). Tim pre je izgledalo da Šumadija ima prava na vence, jer se javlja prvi put u istoriji. Najzad u doba Ilirizma, Slavjanstva i Omladine kad je goli li­ terarni nacionalizam trebao da se odupre m akar o jedan jedini realan uspeh, onda su u poetskom eksploatisanju šumadiskog ustanka naši romantičarski pesnici doveli do zloupotrebe. Kako su se s .jedne strane svi naši intelektualci 19. veka vaspitali u toj poeziji (jer mi im ništa drugo za vaspitanje nismo mogli pružiti) i kako su se s druge sva rešenja eko­ nomskih, kulturnih, socialnih i političkih pitanja svo­ dila na problem narodnog ujedinjenja, to je Šuma­ dija, čiji uspesi nisu mogli biti osporavani, dobijala prvo mesto. Tako je konstruktivni duh šumadiskog čoveka precenjivan. šumadiski ustanak, posmatran za sebe u momentu kada se javio i bez začina koji su docnije pridodavani, samo je jedan lokalan ekonomsko-politički pokret. Šumadiski čovek nema imaginacije da sagleda u daleku budućnost niti fantazije da evocira sjaj pro­ šlosti. On se oko 1800 godine našao ekonomski i po­ litički stegnut. Uviđavan i bistar, on je osetio nuž­ nosti i našao priliku da reguliše svoj socijalni i eko­ nomski položaj. Ovuda već dolazimo na prvu osobinu Šumadinca. Kod njega ne nalazimo nikakav konstruktivni duh ni u kom pravcu. Za takav duh pored imaginacije potrebno je strpljenje i hladnokrvnost, a kod njege, upravo toga nema. U istoriji i u običnom životu on je pokazao običnu analizatorsku veštinu, neposrednu i brzu inspiraciju, nestrpljenje, kratak proračun i okretnost. A to je u istini kritički i regulatorski duh. Šumadinac ne ume da pronađe ni da izmisli nepo­ sredno ono što je najbolje, ali ume neposredno da vidi i da pozna ono što je rđavo. On ima i nešto više: onu uzbudljivost koja u kritički duh unosi nepo­ srednu aktivnost. Samo ta njegova aktivnost nije spremljena naročito: nju stvara momenat. Pored ovog aktivnog regulatorskog duha, Šuma­ dinac neizlečivo nosi jednu čisto aristokratsku crtu: želja za originalnim, visokim, gospodskim. Seljak u Šumadiji je, m akar i u najmanjem, »veleposednik«. Biti gazda, biti »prvi gazda u selu«, je ideal. Šuma­ diski seljak ima svoj život sjaja i ponosnog raskoša. On ima svoju sovru i voli da vidi za njome bogatu 358 �gozbu. Na saborima i igrankama on se pokazuje u skupocenom odelu. Voli da se vozi samo na svojim kolima zapregnutim njegovim konjima. Njegova stalna briga je da ima svoj podrum iz koga on sa po­ nosom servira dobra vina i rakije. Kao što se članovi engleske aristokracije nadmeću, ko će bolju rasu konja iz svoje štale da izvede, tako se seljaci u Šumadiji naprežu da imaju »krave što niko nema«. U svemu tomu oseća se stalna potreba da se zadovolji ponos. Želja za bogatstvom i sjajem kod njega nije namera da se oseti klasno snažnim, već intimna po­ treba i zato neodoljiva — da mu se dive. Kad jedan Šumadinac »pravi svadbu«, to lici na epske pesme o ženidbama naše srednjevekovne vlastele. S te strane kao da blesak obilja pali u njegovoj krvi žiške siline i ponosa. Sav taj aristokratizam nije odnegovan; on se ne vidi u formi i vaspitanju, niti u principima i dogmama, već u intimnom moralu i ne­ posrednim primitivnim manifestacijama duha. Kad Šumadinac ne može da bude silan i ponosit, kad ne može da izaziva divljenje sjajem, on je ciničan i pod­ rugljiv, ili gorak i brutalan. On ne dopušta sebi ni­ kakvo poniženje. Originalnost se spasava po svaku cenu. U tome on ide po katkad do nesimpatičnog hva­ lisanja. Uzdizanje svoje ličnosti Ide kod njega dpsamoprecenjivanja. U toj gospostvenosti ima ona crta zajednička svakom aristokratizmu: samopoštovanje do sebičnosti. Međutim Šumadinac je u osnovi još primitivan, da bi se kod njega moglo naći više i komplikovanijih osobina. Posle ovoga kritičkog duha i trezvenosti i posle ove gospostvenosti, u Šumadincu dublje nala­ zimo oporu svežinu neizgrađene rase. Njegova ljutina i njegov bol su uvek prosti: oni stanu ćeli u vrisak ucveljene životinje. Njegova radost je jednostavna: po izrazu ona liči na zadovoljstvo. U sreći on nije od onih nenasitih duša koje pretovaraju utrobu. On uvek zna meru svojih sitnih strasti, čije razmere on prati sa instiktivnom oštrovidnošću. U mržnji je jak i prek. U iskrenosti je dvojak. Ko ume, bilo licemerno, bilo pravedno, da mu otvori dušu, on dobije ćelu. Šumadiski čovek, kad ima kome, voli da ispriča sve. Ali isto tako, pred grabljivim očima, on ume da se za­ tvara u neprobojne oklope. U prohtevima je slo­ bodan, čak i obestan. Potreba za pustolovinama pravi od njega i nehotice lopova. Iz obešenjaštva on će ukrasti najbolje jagnje, pa će zovnuti na večeru i onoga čije je ono bilo. U ljubavi je Šumadinac nese­ bičan i ni malo ljubomoran, čulan i ni malo senti­ mentalan. Ona ne zabavlja njegovu svest. Obična i svakodnevna, ona je za njega uzgredna. Ona mu je u krvi, plaha i puna oštrih varnica. trenutnih kao trenja dva kremena. Ali je zato nikako nema u nervima. Ona je sva zdrava u njemu i samo mu je radost mi­ šica i krvi. Šumadinac nikad ne pati od ljubavi. Takva neposrednost u svemu koja se provlači kroz ceo njegov karakter, stvorila je u njemu stalnu tendenciju da se opre svačemu čime nije zadovoljan. Šumadinski čovek o svačemu voli da misli sam. Takav stav i stvorio je u njemu opozicioni duh. Šumadija u svojoj istoriji nosi mnogobrojne bune. Iz nje su izašli liberali, socijalisti, radikali i komunisti. Nema razlike između onoga što su hajduci bili pod Turcima i onoga što su socijalni i politički nezadovoljnici bili u toku 19. veka. U tome čuvanju svojih prava, koja Šuma­ dinac shvata neograničeno prirodno, on hoće ne­ smetan da živi na svome domu. On teško shvata civi­ lizaciju sa strane i njene institucije. U svome hodu on je samostalan i razvija se iz sebe. Zato Šumadija ima pravilan razvitak. Da li je ona imala one velike kulturne skokove kao što je h r­ vatski nacionalizam i vojvođansko rodoljublje koji ■3U u svojoj, nervoznoj i nestrpljivoj akciji ostavljali za sobom rupe koje se docnije nisu dale zajaziti ni većim naporima? Šumadija je išla lagano, ona je imala i svoje omaške, ali joj je uvek ostajalo snage da ih uzgred u laganom tempu svoga razvoja po­ pravlja. Šumadija šire uzeta (Jasenica, Lepenica, Gruža, Rudnik, Kolubara. kako smo, u ostalom mi ovde i uzeli) jedina je od naših provincija koja ima uslova da razvije osobine velikog naroda: ona je na prvome koraku počela sama da se vaspitava, počela sama bez ičije pomoći da pravi svoje iskustvo. A to nije slučaj ni sa Dalmacijom koja se često ponosi što su je Talijani u svakom pogledu vaspitavali, ni sa polukatoličkom i polumusliraanskom Bosnom i Hercego­ vinom, ni sa Hrvatskom i Vojvodinom koje su po va­ spitanju ostale do skoro dve od mnogobrojnih austriskih provincija. Šumadija se, bar do skoro, srećno izvlačila iz opasnosti uticaja. Ta originalnost bila je do danas u malome, onoliko koliko je za njene lo­ kalne prilike to bilo nužno. Do danas je šumadiski čovek u velikom stilu mogao biti samo veliki vojnik i veliki demokrata. I jedno i drugo on je razvio svo­ jim iskustvom, svojim potrebama i svojim materi­ jalom. Što Šumadija nema velikih pesnika, znači da potreba velike literature još ne postoji. Ako u njoj nema velikih lekara to je znak da nema velikih bo­ lesti. Veliki lekari javljaju se tamo gde se krv pre­ tvara u crvotočinu. Što u njoj nema velikih sveštenika i moralnih učitelja znak je da duša tu još nije počela da truli. (Izgleda da početkom ovoga veka Boza Knežević otvara seriju moralista-pesimista, su­ bjektivnih moralista opservatora: znak da gnoj a nekog kuta čini pritisak na srce). Što u Šumadiji nema velikih filozofa znak je da je ona veoma mlada i da se potrebno iskustvo još nije nagomilalo. Filosofija po pravilu dolazi najzad da koristi čovečanstvu principima izvučenim iz preživljenoga: Šumadija nije 359 �još preživela, ona tek počinje. Ako u njoj nema ve­ likih umetnika znači da je velika umetnost potrebna tamo gde, posle dekadencije, čovek mora pomoću skrojenih simbola i formula veštački da se vraća pri­ rodi. Umetnička su dela, u jednom izvesnom smislu, ono što i nadražujuća sredstva u farmaciji: izazvati svežinu i snagu, tragiku i liriku, smeh i emociju po­ moću hemijskog proračunavanja i sinteziranja. Za filosofiju i umetnost treba biti star i nemoćan; Šumadija je još mlada. Ostaje na kraju svega, da šumadija može da da samo velikog vojnika i velikog demokratu. Priznanja su u tom pravcu već došla sa svih strana. Stoga ćemo mi pokušati samo nekoliko komentara. Vojnik se ne rađa, vojnik postaje. Šumadija se u ćelom 19. veku samo vojnički vaspitavala. Ona je sva svoja pitanja narodna, politička, socijalna (malo te ne i kulturna) rešavala sa puškom u ruci. U istoriji Šumadije 19. veka, od pre ustanka pa do velikoga rata nema va­ žnijeg događaja u kojem Šumadinac nije istupio čisto vojnički. Ne samo ratove, već i bune, i dinastijske i partijske borbe, Šumadija je vojnički vodila. Naš presto je pražnjen i popunjavan vojnički. Taj rato­ borni duh oseća se svuda. U Žirovnici na saboru, kad se momci podele zbog devojaka u dve grupe, ima po deset do dvadeset razbijenih glava i toliko isto izbodenih mišica. (To je veći broj žrtava nego na pr. u pojedinim bitkama koje su Talijani vodili sa Turcima u Tripolisu 1911.). U Zagrebu 1924. i 1925. u doba bratskih mržnja između Srba i Hrvata, jedan je stu­ dent iz Šumadije bto poznat sa svoga štapa koji je na jednom kraju imao tešku budžu. Bio je krupan i teških ramena kao od kamena. Njegova duga crna kosa imala je linije pasteiski meke. Njegove crne oči nosile su blagu senku punu ljupkog osmeha. Njegove usne pokazivale su uvek sočan osmeh, nežan i mek kao u deteta. Ali zato kad bi zamahnuo budžom preko gomile g’ava — a on je uvek samo na gomilu udarao — pokazivalo se da iz njegovih mišica vrcaju varnice kao ljuFm ocilom iskresane iz kremena. U Šumadiji se na izbore i na svadbe, na vašare i na sa­ bore i u ljubavne pustolovine i ne ide bez revolvera i noža. Naročito je karakterističan taj šumadiski nož: kratko sečivo, krivo, jako svedeno u šiljak, bez bra­ nika deluje gore u mesu nego dum-dum kuršum i; vrh je kriv zato da bi kao guja tražio put kroz meso; vrh šumadiskoga noža je živ: kad se on okrene u mesu, iza njega ostaje ponor. Pa ipak Šumadinac hvata rukom za g6 nož. I te okolnosti koje su šumadiskog čoveka prinu­ dile da se ratnički vaspita, napravile su od njega ve­ likog vojnika. Francuska je pod Napoleonom imala velikog vojnika jer ga je vreme vaspitalo. Turska je u 14., 15. i 16. veku ima’a velikog vojnika jer je rat­ nički živela. Huni su bili veliki vojnici jer drukce nisu živeli. Ko god Gordijev čvor odrešuje mačem, mora da bude samo veliki vojnik (mada se Gordijev čvor može i drukčije odrešiti). Šumadija je imala običaj da sve svoje čvorove odrešuje mačem i to joj je dalo velike vojnike. Pa ni danas, ako bude došlo do novih Gordijevih čvorova, Šumadija ih neće umeti drukčije da odreši. Čak ni sada, posle velikog rata, kad je zamor zahvatio duše, ovaj ratnički duh nije počeo da čami. I danas se u Šumadiji može iz se­ ljačkih usta da čuje ono njihovo uvek ponavljano: »More, šta oče ta Italija, dete li joj njeno. . . Samo dok joj ja odem«. I nije u ovim rečima samo ratnički ponos nego nešto više: srdžba što šumadiska krv ne dobija prilike da progovori i da se toči. Seljaku je već dosadno da deset godina sedi kod kuće, bez ikakve krupne emocije. A ima u tim rečima i jedno predosećanje. J e r Šumadinac je navikao da svakih deset godina doživi bilo po jednu bunu, bilo po jedan rat, bvlo inače po kakvo krupno uzbuđenje. Međutim poznato je u istoriji da države vojnički velike nisu bile nikad ni čvrste ni dugog veka. Snaga vojske ne može da služi kao osnova državi. I da je Šumadinac samo veliki vojnik, sudbina Šumadije bi već u nekoliko bila poznata. Ali on je i veliki demo­ krata. Kako je samovaspitanjem postao veliki vojnik, tako isto je samovaspitanjem postao i veliki demo­ krata. Od dve velike demokratske osobine on je iednu — smisao položaja jedinke u užem socijalnom životu — potpuno razvio a drugu — shvatanje države i njenih potreba već je na dobrom putu da razvije. Njegova mržnja na »gospodu« nikako nije klasni stav ugnjetenoga. U svom ponosu šumadiski seljak ne do­ pušta sebi slabost da se oseti ugnjetenim. On pravi dosta dobru razliku između ćifte, zelenaša, »džezvara«, »kaputaša« i »narodne pijavice« s jedne strane i siromašnog državnog činovnika s druge. Nije redak slučaj da se seljak sažalio nad bedom seoskih učitelja. Postoji u tom pravcu, kao po kakvom prećutnom dogovoru, čitav kolektivni napor od strane sela, da učitelj ne trpi glada. Preko ćele godine on kao po pravilu dobija jaja, piliće, sir, kajmak, mleko i voće. (Da nam kogod ne bi primetio da seljaci možda time mite učitelja, dodajemo da su najizdašniji oni seljaci čija su deca odlična i koji najmanje po­ trebe imaju da mite učitelja. Dalje dodajemo da učitelj najviše poklona dobije na dan kad se iz toga sela seli. Često mu seljaci na svojim kolima besplatno prenesu stvari, sve samo »da se učitelj ne troši«). To shvatanje socijalnih potreba šumadiski seljak širi i na ostale elemente. Nije retko da on kaže da je naša država luda što ne poveća porez seljaku. Poznata epizoda o osnivanju invalidske stranke u Šumadiji karakteriše dovoljno njegovo državno-političko vaspitanje. Na zboru 1920. u cilju osnivanja invalidske stranke i podupiranja svoje kandidacije za nar. po­ 360 �slanika, profesor obećava svakoj invalidskoj kući 30 din. dnevno. Pa ko će to da plati, gospodine? pita jedan seljak u sred profesorovog govora. Seljaci se nasrne jaše, a jedan odgovori profesoru: — To ne mož’ da bude, gospodine! Zar oni mrtvi i nas da umrtve. I tu u sred njegova govora pred celim zborom seljak mu objasni preciznom račun* skom analizom, da bi u njihovom selu, gde je trećina kuća invalidska, palo na svaku kuću po 15 dinara invalidskog poreza dnevno. »A to neće ni država, gospodine. I ona vodi svoje troškove iz naših dže­ pova«. Sa ovime ova epizoda nije svršena, jer ipak bilo je seljaka koji su profesoru iz seljačkog šeretluka obećavali kuglice. Kad je na izborima ipak u ćelom selu dobio samo jednu kuglicu, on se nije mo­ gao uzdržati, a da im ne uzvikne: — Ala ste vi seljaci lažovi! Na što mu je opet jedan odgovorio: — E pa, gospodine, tebe slagasmo, vi”š; a ima ih koje nismo slagali. Šta ćeš. Taki ti je seljak. Ima koji i njega lažu, a ima i koji mu istinu kažu, pa on ka veli po nekoga će i on da laže, a s ponekim će i po­ šteno da radi«. Dok je to shvatanje države, u ostalom, još m utnog dotle je svest o svome položaju iv društvenom životu kod Šumadinca demokratski -pofpuno razvijena. Оџ>> je samostalan do drskQSti i slobodan do razmaženosti. Za njega ne postoje nikakvi autoriteti: ni mo­ ralni, ni socijalni, ni politički. Šumadinajc svakog tre ­ nutka ima na usnama svoj veČiti ponos da on ima svoju dušu i svoju koru hleba i da prema tome on nikome ni za šta nije odgovoran. U svojoj nezavi­ snosti on se pokazuje ili naprasit -ili sarkastičan. U tome nepoštovanju autoriteta ogleda se ne samo želja za samostalnošću duha, nego i ponos, da ume da misli svojom glavom. Jedan đak sedmoga razreda gimnazije, Šumadinac i po krvi i po vaspitanju, rekao je svome profesoru prirodnih nauka, da on neće da se klanja Lamarku i Darvinu. I kad je profesor po­ kušao da mu prestavi svu važnost, veličinu i korist njihovih radova, mladi Šumadinac je mirno odgovorio da on ceni njihove napore, ali da ne može da dopusti da se ta uzgredna rešenja problema shvaćenih na jedan izvestan način umešaju u njegov ličan unutra­ šnji i duhovni život. To bi za njega značilo zaboraviti sebe, ne gledati ništa kroz svoju dušu; već tuđe kon­ strukcije duha, kao veštačke naočare, namaći na oči, i sva svoja posmatranja svoditi na gotove modele. I u istini ima u svakom Šumadincu prećutna tendencija da sve radi sam, da sve započne iz početka i naročito da ništa tuđe ne primi. Poznata je epizoda da su ma­ turanti u jednoj šumadiskoj gimnaziji demonstrativno napustili učionicu u znak protesta protiv latinskog jezika i prošli prkosno hodnikom pored samog mi­ nistra prosvete, koji je pokušavao da ih pozove na red i poslušnost. I to ne toliko iz dečačke plahosti, koliko na osnovi svoga zaključka da im latinski jezik nije potreban. A nećemo ni brojati niz slučajeva gde su đaci po šumadiskim gimnazijama iz nezadovoljstva izbacivali svoje nastavnike iz učionice. Najkarakterističnije je u toj samostalnosti što se ona ogleda samo u moralnom, socijalnom i poli­ tičkom životu Šumadinca; jer dok se u pogledu kul­ ture, ekonomije i tehnike šumadiski čovek još i po­ da je uticaju, dotle on neosvojivo čuva svoj duhovni i moralni život. Kad je u pitanju njegova moralna vrednost on ne dopušta nikakvo poniženje. Smatra za uvredu svaku pomoć koja mu se nameće kao milo­ stinja. Prima samo ono za što on veruje da je do­ stojan. Jednom profesoru, Hrvatu iz Zagreba, u vre­ menu kada je bio ministar socijalne politike, desilo se ovo u Beogradu: Neki šumadiski seljak koji je dugo u Beogradu čekao isplatu ratne štete unazad, dođe u ministarstvo socijalne politike da se požali. Kako je i t^d u g o uzalud čekao, desi se da ga i sam ministar u prolazu ugleda. Na njegovo pitanje šta čeka, seljak mu, već zlovoljan, odgovori: »Ta šta mi ti, gospodine, možeš pomoći, kad već ovi drugi neće«. Ministar, ne kazujući ko je, uvede seljaka u svoj ka­ binet i ovaj mu se požali: ne traži on svu oštetu, ali da mu je da izvadi bar za volove. Nema čime da poore. A u ratu mu je propalo i više nego volovi. Mi­ nistar, razumevši seljaka vrlo dobro, naredi da se seljaku odmah da neka hiljada za volove. Na seljakova zahvaljivanja, ministar se kaže ko je i doda da je Hrvat iz Zagreba. Seljak se nije zbunio: »E vala ti, gospodine, i neka ti je sad prosto što sam te oslo­ bodio! « Šumadiski čovek shvata svoj socijalni položaj tako da u svojim odnosima bude sa svakim na ravnoj nozi. I kad bi se ta psiha mogla vaspitanjem kristalisati u sistem ideja, onda, za Šumadinca, ne bi po­ stojale socijalne klase po privilegijama i po pravima, već po moralnim i socijalnim dužnostima. Ministri su za njega državni činovnici koji svršavaju izvestan niz poslova. Šumadinac ne ume da oseti poniženje. Tamo gde ne može da se pokaže silan i ponosit, on se po­ kazuje ironičan. U toj svojoj samostalnosti duha Šumadinac je svuda dosledan i isti. Ni pred svojim vladaocima on ne pokazuje onu snishodljivost poznatu aristokratski vaspitanim sredinama. Bez pompe, prost i siguran u sebe, šumadiski seljak hoće direktno da opšti sa svojim suverenima. Poznato je da su se seljaci nepo­ sredno obraćali knezu Milošu. Zato je on i mogao da vodi seljačku politiku, »narodsku« u punom smislu. U svome demokratizmu Šumadinci idu dotle da veruju da svoje vladaoce oni sami treba da vaspitavaju. Zato naša istorija pokazuje više primera gde je Šu- madinac sebi zadržao pravo da kažnjava neposlušne 361 [ �i nevaspitane suverene. Ima samo još jedan narod u Evropi koji je tako oštro kažnjavao svoje suverene: to je francuski, pariški. Pa ipak ima razlike u samouverenosti između pariškog i šumadiskog sveta. Seljak u šumadiji teško kaže kralju: »Vaše Veličanstvo!«, već uvek prosto: »Gospodaru!« On voli da razgovara sa njime, da mu stegne ruku, da ga pita o kraljičinom i prestolonaslednikovom zdravlju. Kad je kralj 1918. sišao sa automobila na širokoj kragujevačkoj pijaci kod »Gvozdene Ćuprije«, onda policija nije mogla da održi red svečanog dočeka. Seljaci su se progurali i svako je hteo da se rukuje sa kraljem. U Šumadiji se kraljevi dočekuju bez pompe i parade, već samo srdačnim stiskanjem ruke. Šumadinac ima svoju samostalnost u mišljenju i nju čuva. On ne dopušta da za njega misli ni crkva, ni država, ni škola, ni nauka. Šumadinac još pre pe­ deset godina nije znao šta je glasanje. Danas mu niko ni mrtvome neće izbiti glasačku kuglicu iz ruke. Nije kuglica došla da ga demokratski vaspita; do nje je on bio već veliki demokrata; ona je samo jedna u nizu forama, u kojima se njegov demokratski duh manifestira. Mi znamo da će nam ovde svako primetiti one ogromne zloupotrebe koje. se čine sa kugli­ com: ništa lakše nego kupith izvestan broj kuglica. To je samo jedan od efekata demokratskog morala šumadiskog seljaka. Danas kad više-jie postoje apso^ lutni principi morala air religiozne dogmatične mo­ ralne kvrge, kad je m akar i prećutno relativnost mo­ rala priznata sa svih strana, onda je čoveku prema vaspitanju i klimi, ''prema rasi i potrebama, prema momentu i sredini, dopušteno da na stovarištu mo­ ralnih principa, kao u dućanu, izabere onaj koji mu najbolje stoji. Danas, kako s e mešaju ukusi, tako se mešaju i shvatanja morala. Demokratski moral je da­ leko od morala savesti i od svakog sentimentalnog morala. Šumadiski seljak smatra da je sa pravom na kuglicu dobio i pravo najslobodnijeg rukovanja njome. Ima momenata koji pokazuju da ga je ta de­ mokratska kuglica oslobodila i od savesti. Tamo gde na pijaci postoji potražnja kuglica, mora da se stvori i ponuda. Tom demokratskom principu Šumadiski seljak se vrlo lako prilagođava. Ali ako je u Šumadiji još i moguće kupiti kuglicu, zato je nemoguće upotrebiti policiju na izborima. J er ako seljak po gde gde i ne smatra za poniženje da primi novac, jer to mu njegov demokratizam dopušta, za njega je ogromno poniženje da bude nateran silom. U Šumadiji se ku­ glica može kupiti, ali se ne može oteti. Šumadiski čovek ima svoju dušu i svoju koru hleba i ako mu se to ne prizna on je uvređen do tragičnosti. .. Danas Šumadija ćuti. U vrevi ovih dana kad su razjapili vilice oni koji posle rata nisu umorni i ko­ jima je ostalo snage da je prospu poplavom reči i uzvika, huke i svađe, ona ne može da dođe do reči. U- svemu je umela da bude velika: sad je velika u ćutanju. Šumadija nikad nije imala moraliste, ni te­ oretičare: ona je imala ljude od neposredne akcije i davala primere. Panas kad se na sve strane teoNriše, za nju nema posla. Primeri su odbačeni u poslednji red -i »ideje« kao zalepršane zastave bacile 5feu svoje senke šumađiskim dolinama. I Šumadinac, uobražavajući da su »ideje« preče od svega, zbunio se. Ali za trenutak. Muskule ćute tamo gde moždane vijuge govore . Šumadija ćuti, ponižena. U svemu je umela da bude velika; sad je velika u poniženju. Za sada ona teče novo iskustvo: kad bude vreme progovoriće. Уметнички преглед Премијера „Сшарине Новака“ Старнна Новак, драма у 5 чинова (8 слика). — Написао До. Михаило Мирон. — Музику дао Фрањо MahejoBcm — Редитељ Никола Хајдушковић. Диригент Белуш Јунгик. — Сликар О. Сватош Кад je г. М. Мирон почео да питпе свог »Старину Новака«, свакако je имао неки циљ пред очима. И сем уметничког. Брат je мио, које вере био. Ta лозинка круни у драми врхунац љегових напора. Али пут којим je дошао г. Мирон до тог врхунца, савршено je погрешаи и фаталан; толико фаталан да стропошта и уништи и сам врхунац na поји се попсо г. Мирон. Ako му je било немогуће да дође бољим нутем до тог врхунца, ми ое питамо: na каква je имао разлога и да се пење нањ. Јест. Али г. Мирон у свом иесничком заносу, мислио je да ho бити у стању да прелети све јендеке на Романији, али уместо да их прелети, он се стропоштао у један од најбезданијих. Пок.ушајмо да разјаснимо како се то стропоштао г. Мирон. Његова драма, ако je уопште можемо да назовемо именом драме, ослоњена je сва на народну поезију и толико ослоњена да je под њеним утицајем творац драме ■готово и изгубио своју индивидуалност. Али то миого и не смета једној драми чији je циљ да погоди у нерв само наше шире слојеве, оне слојеве који у драми тражс само »представу«, који не оеећају велику разлику измсђу окретнијег дилетанта и уметника, који не ооећају дубину уметничке ецене, ни њену психолошку. моћ, него се задовољавају сликама.и јефтипим ефектима. Код тих широких слојева не важи много пи ona 362 �изрека: Од смешног до трагичног само je један ко- г. Мирон схвата уметност чисто декоративно. To ^iecTO н а ^ т п а Х ш К It0paB и не посто-'и- нам ве°ма јасно доказује и његова збирка песама a комичну твагичном V ntnJ сматРаЈУ комичном, »Ромаиија«, као и сва лирски декоративна дивљедобар и ^ S ”47 М°Же Једино н,а Романи-’и у »Старини Новаку«. Може бити да равновесје и ла onaе е ^ Ј л п n тбарем донекле одржи г. Мирон и осећа поезију, али то што он нама даје . к д °Д очите пропасти. могло би се рећи ла je то само одећа поезије. Па пттп тгрттаттоИ^С vBOr GTaH0BHmTav ДРама г. М, Ми- ни та одећа поезије, у овом комаду није стплизор У .1- ххако рекосмо, ослоњена сва на на- вана. Својом разноликошћу изненађује вас слика оодву песму и традипију, она je блиска овим сло- иаа слике, и узалуд се ваш укус буни ч тпажи своје левима. a своита ватапским тарепилом. јо т ближа потребно задовољеп.е — љега неће наћи. Ту je само пошовим?| Н.ИХОВИМ 0 »ппедстави«. Али се патос који се упип.е да вам надокнади ове мањкаг м. мирон поеварио јбтк у једном. Сппам једног вости овог комада. Ту je само иатос no ком je већ дела narne пгироке тпгблике остао je посвема ne- пала ирашина заборава и који данас комично деооазпив. 1ак. изазвао револт и огорчење код ње. лује na човека развијенијег укуса, na макар му он Jen na његове наочапе кпоз које on гледа нае му- хтео да сугерише најозбиљнији, или најтрагичпији слимаке у Босни и Херпеговипи, изгледа да се моменат. прилеттала нека тпавена Фата мопгана са лалеког Под утицајем пиптчева патоса, неки глумци, истока. na уместо да г. Мипон види исппед ноеа, и уколико Morvhe ттатосу и ne ттоллежу. пали cv у он глела на гпдне даљине. Тако je он видео тамо љегове сфеое. Најочитије г. Б. Јовановић, поготово на истоку како буле Kvnvjv побове и неком помет- у VI. слици. љом. да ли времепа и.ли пвоотот (ваљда не својом), Да ком^д и за успех ове врсти има поред још опио се тамо Новаков сип Fnvjnua na се некако неких, -највише да захвали носиоцу насловпе том истом пометн.ом ролио Ђерзелез Алија у Capa- улоге. то je несумњиво. Импозантна појава г. С. ,1еву. lo тако некако изгледа г. Миропу, али на Или^а. топлшта његове дикције и иекреног уметжалоот ne и ледном делу опих широкпх олојрра. ничкбг огекања за сваку je похвалу. Његово настоК0 .1И глтедалу без наочара г. Миропа и на ^сторију и јање да се отме гаупл>ој патетици и да je прелије na сволу пропглост. у топлином свог ocehama. успевало му je скоро без Тако су ове наочавн криве дадсе није правим изузетка. Оста,ло улоге извофене су уз мале разлике путем доптло до опог впхупцаЛнего да се тај врху>-—-умбтничке снаге. Све подобро испод г. Нлића. оне нац још ветпе стропоттао и оделио још випге ове с.у у извесним момептима блеснуле потребним тослојеве једне од других. Тако бфва кад-ре нде no- ном и природношћу. Могли би да споменмо гђу и грепгпим путем и до опразданс* циља. г. Ђурчића чија дикција. поред доста спретне глу-. Дакле, очито нагдагаена тепденца која je у в ж ме>; носп у себи боју иооније и хумора и г. М. Вена штету уметничког дела. и у овом комаду за ричковића који nnie без глумачких особина. али шире слојеве промапшад je свој диљ. још довољно непрефињених. Са другог пак, уметндчПог становшпта, овај Декорација Новакове пећине издваја се бољим комад нити je драма, нити се може назвати дра- стилизован.ем од осталих мање успелих. Разуме се мом. To je неки »игроказ« разводњен у осам слика. далеко од модерног оценског декора. са безброј шарених изненађеља и немогућности. И Таква je ето најновија домаћа премијера у Саједино што je вредно у љему, то су моменти кад рајевеком Народном Позоригату која се мирне душе заблиста које чисто зрно народне поезије у хрпи и без икакве замерке могла са великим успехом да шупљег декора. Јер не треба изгубити из вида да одигра пегде на Соколцу на Романији. X. X. Сарајевска „Цвнјеша Зузорић“ Питање постојан.а ове установе пријатеља нирају, и да, осим привалчне фирме одбора, немају уметности, у једној средини која не показује наро- ништа друго заједничко са оним чему су намењена. Ми не мислимо да сарајевској »Цвијети -Зузочитих с.импатија према уметности и уметницима, врло je деликатно. Циљ »Цвијете Вузорић«, у рић« споримо извсснс заузимљивости око nponaпрвом реду, требао би да je управљеи на попула- ганде уметности, али морамо констатовати да су pncaibe уметиости уопште. a специалио na попула- оне готово увек биле случајне, и да су, и у таквим рисање оних уметника који живе и де.ттују у Сара- моментима, аранжпране од људи који стоје само јеву. За такав један напор није довољно израдити itao посматрачи према »Цвијети Зузорић«. Ми не само привлачан ирограм, него наћи и људо, с фино искључујемо добру вољу оних који оу сакупљени развијеним осећањем за толике и тако комплико- око овог удружења. али смо уверени да добра воља вано грапе уметиости, који he умети да га остваре, није све кад су у пптању деликатне ствари умету границама могућности и према приликама сре- иости. Оне, иеразумљиве често и онима који ужидине. To, природно, претпоставља једну активнхт вају реноме арбитера и иатрона уметности, пролазе 'која искључује многе приватне удобности и траже незапажено, ако им не претходи специално тумацелог човека na послу.. Код нас у Сарајев.у, међу- чење о ствараоцу који се предствља публици (слутим, изгледа да се друштва лако стварају, још чај с Фелдмановом »Вожн.ом» где je, поводом чи-. лакше имитују према другим срединама где по- тања, требало бележити појам драмске гротеске и стоје, али се исто тако и напуштају да благо стаг- драмског експресионизма, или случај с Перовиће- 363 I �вим »Господаром« где je публику требало увести у значење сатиричног). Морамо приговорити и самом начину на који су, у последње време, приређиване вечери овог удружеља. Недовољно рекламисане, можда и ради тога iuto сарајевски дневни листовп немају уопште места кад с.у у питању строго уметничке етварн. оне су остајале готово иусте. Али, и да су рекламисане, оне не би могле принући ширу публику no систему no коме су вођене. Није згодно дати само једном 1шсду да испуни цело вече, као неким драматнчарима, na ни онда кад je одличан читач. Te вечери, да употребимб један баналан излаз, треба »гарнирати«: не само књижевности, него И мало м.узике, или мало критичког прегледа последњег актуелног у уметности (слично ономе што кинематографи имају у Фоксовом журналу). Тако би ово удружење постало више привлачно. него што je сад. Јер, сама читаља, нарочито ако су монотона (a нашн писци нису нарочити ретори), постају досадна. У осталом, тема, коју смо дотакли, заслужује, несумњиво, оиширнији разговор. Tvln га остављамо за момепат кад ствар реорганизаиије овог, иначе симпатичног, удружеља буде сазрело. Б.Ј. Оцене и приказп Велнбор Глигорић: Лица и Маске Ma колико данашњој, у шнрем обиму, књижевно најпризнатијој генерадији ова књига била непоћудна, у њој има много искрене истине и добрих запажања. Има снажне и свесне младеначке истине која с прегалачким еланом крчи себи пут за свој лични израз и онравдање свог става. Неке од овде оцртанпх личности које на наш културни развитак врше видан утицај, у овој књизи, скинуте су са оног високог пост&меЛта на који их обичаје постављати наша шира читалачка нублика. Te личности изнесене су нам блиско, у овом случају могло би се рећи да су разоткривене. Писац тражи оно битно, лично снажно у човеку-уметнику. и уколико je тај уметник успео да да тај свој лични удео. Износи сочно и убедљиво снагу и дубину тог удела, као и љегову плиткоћу и падање под утицај снажнијих духова и средина. Г.г. Иво Војновић, Јован Дучић, Милан Ракић, Слободан Јовановић, те Бора Станковић и Љубомир Недић осветљени су са једне још довољно непризнате стране, али изразите. У овој књизи осећа се став млађе генерације која je свесна тога да се артизмом и начином уметничког давања позајмљеног из јачих културних зајед. ница не може уздићи међу те културне заједнице без снажне сопствене ноте, коју су опет у стаљу да дају само јачи духови и таленти. Међу овим горе наведеним нашим познатим именима, no мипгљењу писца ове књиге, тај снажни таленат могао би да буде једини Бора Станковић: „И no мотивима, начину изражавања, и но сировости и голотињи својих чула и no стилском разумевању књижевности уоппгге“. Који: „Чулник еротике, примитивне и непосредне, норед свеже поезије страсти има и тамних сладострашћа". У ког je чак и месечина: „судбоносно снажна еротичка акција“. Писац „Божјих људи“ који „припадају природи и свему“ јест, завршава г. Глигорић: „У стилском погледу несавремен, али je од свих наших цредратних писаца највише таленат и највише проблем". Многи читаоци који за остала звучна имена очекују још више речи признања, веома he се изненадити кад писац подигне маску, рецимо, са лица г. Јована Дучића, познатог иначе под именом кнеза песника na заврши: „Са данашњег артиског гледишта, поезија Дучићева припада већ историској архиви. Она je сувише клише, скучен оквир за послератне ироблеме душе и човечанства". До ове констатације писац je дошао аналишући г. Дучића као одбегла примитивца из своје сре- дине и фасцинираиог културом запада коју je слепо почео да подражава. Hn под подигнутом маском r. Иве Војновића не крије се никакав знатан трачак надања у боље: „Иво Војновић je више лирски несник него ли драмски писац. Патетични лиризам и живописни колорит, то су дра главна својства његовог драмског стварања и ми немамо правих драмских радова већ ефектних таблоа, узбудљивих својом дискретном лирском нотом. Њсгови драмски радови су без уметничке фабуле, материјал je или фељтон — сеизација као у „Госпођи са сунцокретом“, или једна врста божићне приче као „Машкарата иснод купља“. У првом случају јаке, плакатне боје једне авантуристичке љубави, у другом, поред сценарског ефекта, тихе, дискретне боје једног девојачког, грозничавог сна. Његове драме нису драме средине, ннти проблеми нсихологије, душевних немира и нерава. To су поетски штимунш, ревокације, реконструкције, чисто лирске поенте, натетичне екстазом и сумором умирања епоха. Његов лиризам није без афектациј« женске врсте, без н иморске разметл.ивости, нити његове боје без литературе и молераја. To je преко свегн литерата — артиста, умешан да идеји нађе ефекгну форму и да удешену екстазу пласира у најсудбоноснији моменат“. Говорећи о г. Милану Ракићу, писац га сврстаје у у исту групу са г. Дучићем, na завршава: „Један сав стабилан и медитативан дух, други блистав и рецитатативан, појавили су се у очима својих савременика интелектуалаца као велики песници. Данас je њихов значај, ближим познавањем француске књижевности, a и животом сложенијим и нервнијим, знатно умањен“. Дело г. Слободана Јовановића, за ког писац каже да je најеластичнији дух међу нашим академицима, осветљен je еамо „као личност наше средине, личност свога доба, његова духовитост, менталитет и улога у културном развитку наше земље“. „Слободан Јовановић има фини таленат писца комедија и зато што je козерски дух, нривлачив анекдотама, што будно прати интимитет личности, он увек yeдржава једну наклоност за исмејавањем и изругивањем. Слободан Јовановић није онај научњачки дух који схвата догађаје у прошлости као искуства и који од тих искустава ствара моралне, социјалне и филозофске принциие. Слободан Јовановић не рони у прошлост ради система већ највише ради хватања интеријера знамепитих људи и догађаја, ради комбинација политичких интрига, ради што обилнијег стварања текућег живота од прошлости чиме се не могу увредити познаници нити 364 �уплести у опасне полемике. Слободан Јовановић je из публику најбоље уме да пише готово полуписмен самокуће која je имала политичку улогу у прошлости. Ta ук, учипио je да je паша литсратура памењена пароду кућа има своје разгранате везе, своју физиономију, својс постала једна немогућа ствар. принпипе. Јовановић гледа политичку историју кроз проШирока публика дубоко oceha лепоту форме, иако зоре од те куће, иза завеса, очима задовољним кад угле- се сама увек не зна њоме да служи. A ако се узме у дају нешто од чега he се направити фина, скривеиа алу- обзир одгојни моменат, онда читаво то спуштањ^мерилн зија. Породичне гробнице имају велики утицај на рад нема никаква смнсла. За народ треба да пишу први њенаших јавних радника. Увек се неки завет или аманет гови људи. Tora су се држали уредници ове књиге, a та види у даљини кроз перо нашег интелектуалца или ако je уједно и највећа предност његовог начина уређивања не то, онда култ каквог нретка који je задужио својим оваквих књига. Просветин календар за годину 1928. јесте делима земљу. Слободан Јовановић није постао активан сигурно једна од најбољих књига своје врсте у нашој иолитичар, али je увек остао у прикривеној вези са поли- литаратури. тиком. Он није нн скоројевић ни самоук. Зато je могао Подела материја je учињена слично као и ирошле на тенане да испита политичку историју наше земље“. године, једино што je овај пут отворен један нов одсек Лик г. Слободана Јовановића у овој малој студији „Војводина“, посвећен у главном овогодишњој прослави оцртан je са топлим признањем његову делу, али ни: стогодишњице Матице Српске у Новом Саду. У овоме „Његов покушај да себе уврсти у европске јавне раднике одсеку су два врло занимљива и исцрпно рађепа чланка са студијом „Вођи Француске Револуције“ није успео г. Bace Стајића о Матици и Препороду Немањићских Ta студија не баца нову светлост на француску рево- Срба. Са овим чланцима има много везе чланак r. II. луцију нити се разликује у психолошком, артистичком Аршинов: „Сава Текелија“. И r. Др. Јеремић нас у овоме и иеториско филозофском смислу од многобројне фран- одсеку са -својим чланком исцрпно обавештава о конглоцуске латературе која се исцрпно бавила тим великим мерату становништва Војводине. историјским догађајем-. У „Општем Делу“ упада у очи топло писани члаСпочетка своје студије о Љубомиру Недићу, нисац нак г. Др. Ј. Голдберга о „Индивидуалитету Руђера Босе обара на генерацију која je створила „Српскп Кљи- шковића“ и г. Ч. Милића о улози Соколсва у послу на зкевни Гласник”, a која се образовала носле смрти' Не- васпитању Ј1арода. Део .Уметност" стоји на висини надићеве. Ta генерација, каже писац, да се користила ње- ших најпрвих лптерарних ревија a „Народна Читанка“ говим књижевтш судовима, a прогласила je за ima наше доказује да се за најшире слојеве може писати топло и критике г. Богдана Поповића". .Ta геКерација, ради свог књижевно. престижа, покушала je да изврши једну обману, да фвљ>Просвета je учиаила врло добро, поверивши и ове сификује историју“. „Недићизам je инпрегнирао са своје године уређивање ове нњиге Редакционом Одбору Задруестетске стране целу ту рефорчкторску и прогресис- ге Социјално Културног Рада и њеном главном уреднику тичку генерацију". „Главни; есте^гски принцип који je г. С. Ђокићу. Цена je календара 20 динара. Недић нримењивао на књижевна дела био je искреност U. Б. у књижтном д еп у...“ али „Књижевна мерила Недићева изгубила су се као што <jy се изгубила књижевна мерила Ж. Милићевић — У постојбини наших Скерлића и Поповића, познијих критичара наше књикопантара и зографа жевности. Остала je његова снажна фигура књижевног борца и високо карактерног и истинољубивог човека”. Наши јужни крајеви крију многе још нама непо„Творац књижевне критике код нас, Недић je нрва знате драгоцености духовне и материјалне културе као критичарска фигура у историји наше књижевности“. и лепоте и богаотва природе. У својој најновијој књизи Писац „Лица и Маска" још je млад човек који „Из постојбине нашпх копаничара и зографа“, г. Ж. нема иза себе толико дело које би спагом свог аутори- Милићевић износи нам низ живих посматрања из, до не тета могло да се стави касуврот онима које он разот- давна среског места a сад села, Галичника и његове крива. Шта више он данас ни издалека нема њихове околине. Овн тешко приступачни крајеви који крију најерудиције ни гласа. Али он износи мишљења која he карактеристичније особине наше старе културе, у којима tokom времена, преко новије књижевне генераиије, барем je још и данас усмено предање ииоана историја, привудонекле, ако не већим делом, да усвоји и читалачка пу- кли су пажњу овог уметника. Читајући ову књигу, добија блика, и тек he се тада моћи да види у колико су снажна се утисак да се овај Галичник чије дрвене кућице висе и оправдана излагања г. Глигорића. на подножју снежног Говедарника уздигао понад целог X . Х ум о. света и одвојио интересантношћу свог живота и обичаја својих становника. Књига г. Ж. Милићевића, сем фолклорне, има и Просвета календар за 1928. год. своју уметничку вредност, јер je дата топло и искрено. Својим мајсторским цртежима књигу je илустровао Овакве књиге обично дочекујемо са извесном скепг. Л>. Ивановић. сом. Календар? Може ли се у тој форми пружити читаХ.хоцима и корисна и занимљива лектира да се мерило оценивања не сиусти, бар не, испод просечности. Ми смо горе потцртали да критика са неповерењем прима под овим именим, штамнане књиге, међутим листајући ову књигу, изгледа да' he овога неповерања од стране публике нестати, ако се са истим критериумом буде и даље уређивао овај календар. За широке je слојеве најтеже писати, особито онда, ако се хоће да сачува форма од баналног „стила, за народ“. Овај „стил за народ,, и мишљење да за широку Читајте и претплаћујте се на „Гајрет“ 365 �Преглед најновнје француске књижевности „Revue Arab de Paris“ raspisala je literarnu nagradu za konac maja 1928. Od jednog francuskog i jednog arap­ skog pisca, najbolji roman iz muslimanskog života biće nagrađen sa 10.000 franaka. Kao pandan grupi nadrealista, u Parizu je osnovana grupa nadidealistica. One su istupile pred javnost sa pro­ gramom, u kom između ostalog kažu i ovo: „Naš vek, vek je mladosti. Ali je i vek žene. Čisto muška” civilizacija doživela je brodolom. Žena treba da dade ton, ali tim ne kažemo da će i čovek biti isključen iz naših pesama i naših sastanaka. Mi smo velikodušnije i strpljivije. U našoj grupi, pa čak i u našem odboru nalaze se i ljudi. Ali krstaški rat nadidealizma vodiče žena. Čisti je duh podbacio. Pomoć će od srca da dođe. Ne od divljeg, putena srca, nego od srca idejom oplođena. Od nadidealističkog srca. U meču duh — srce, nadidealizam se oslanja na srce“. Na kraju ovog manifesta napada se na duge kose, duge suknje, na velike šešire i volane, na kišobrane sa srebrenim drškom i na Karla Marksa, na ateizam i na materializam. Kao literarni savetnik ove novoosnovane grupe fungira Joseph Delteil, poznati romanopisac a podpredsednik je Kler Gol. «- ХГп na godinu, a tretiraće duhovni život Palestine i Jevreja uopšte. Posvetiće pažnju i odnosima njihovim spram Fran­ cuskom i internacionalnom duhovnom životu. Medu saradnicima pored ostalih nalaze se i zvučna imena kao: E. Benćs, H e r b e r t S a m u e l i C h a i m We iz ma nu . U francuskim literarnim krugovima pobudilo je interesovanje jedna neobjavljena i neprikazivana drama u verzovima od Guy de Maupassant-a koja u ono doba uza sve nade piščeve nije dospela na pozornicu. Sad je prvi put izdaje Pierre Borel, sa biografijom piščevom. Pierre Louys-ov nezavršeni roman, o kom se u svoje vreme mnogo govorilo, dovršio je Claude Farrčre. Za života P. Louys-a, C. Farrčre se mnogo družio s njim, pa se veruje da je poznavao njegove namere. Insel-Verlag izdaje sledeće jeseni prevod „Anabaze" francuskog pesnika Saint Leger-Leger-a koji piše vanrednu lirsko-epsku prozu, a u privatnom je životu šef kabineta ministra Briands-a. .faul Claudel koji je nastupio mesto francuskog posla­ nika u Washington-u, radi na drami Christophe Columbus koja je navodno određena za Мах-а Reinhardt-a. E r n e s t S e i l l i č r e s , u izdanju P a y o t , izdao je knjigu „ P a n g e r m a n i s t e s . d' a p r č s g u e r r e " kojom upoznaje francuske čitaoce sa T h o m a s M a n n - o m , S p e n g l e r - o m i K e ^ s e r l i n g - o m , kao i drugo delo o njemačkom duhovnom životu, pod naslovom : „М o r a 1e s e t R e l i g i o n s n a u v e l l e s e n A l l e m g n e“; Novi roman Paul-a Morands-a ,,Le Bouddha Vivant" koji važi kao veliki literarni uspeh ove godine, izaće sa predgovorom dvaju nemačkih pisaca: Stefan-a Zweig-a i Ernst-a Robert-a Curtius-a. Diskusiju o problemu Istok-Zapad koju je nedavno otpočeo Henri Massis svojom knjigom „Defense de 1’ occident" ponovno će da oživi ovo delo Paul-a Morands-a. Izdavačka knjižara R i e'd e r objavljuje kao svoje novo izdanje „ R e v u e P a l e s t i n e " koju će voditi, nekadanji ministar, senator Justin Godart. Revija će izlaziti deset puta Izdavačka knjižara Emile Paul izdaje ove jeseni briž­ ljivo sakupljena, celokupna dela Jean-a Giraudoux-a. Svaka pojedina sveska sadržavaće nešto dosad neobelodanjenog. Часописи Летопис Матице Српске — Књига 313, свеска 1—3t носвећена je стогодишњици Матице Српске у Новом Саду. У свом уводном чланку „Георгије Магарашевић", г. Никола Радојчић говори о овом оснивачу и првом уреднику Летописа, илуструјући нам уједно и тадање културне прилике војвођанских Срба, као и главне културне факторе. У свом чланку „Тихомир Остојић“, наш познати национални радник и публициста Baca Стајић, говори о овом најзаслужнијем и најпожртвовнијем раднику Матице Српске, убрајајући га на крају међу прве личности који су служили идеји југославенског културног и народног јединства. Надаље се редају чланци г.г. Радивоја Врховца, Милутина Јакшића, др. Лазе Поповића, Јана Чајака, Ивана Мештровића, Јосефа Шкултетиа, Миленка Гавриловића, Др. Јована Ердељановића и других. Од uecника су заступани г.г. Милета Јакшић, Свет. Стефановић, Тодор Манојловић, Анида Савић Ребац, Ненад Митров, Аница Ђукић, Јован Хрваћанин, Жарко Васиљевић, Младен Чаковац, Драг. М. Дамјанић, Мирко Королија, Густав Крклец, Синиша Кордић, Раде Драинац и Марко Врањешевић. Од приповедача: В. В. Јанковић, М. С. Јовановић, Иво Андрић, Десанка Максимовић, Стојан В. Живадиновић, Момчило Настасијевић, Хамза Хумо, Синиша Кордић, В. С. Зороваљев, Момчило Т. Селесковић и Станко Томашић. Овај број од 490 страна садржи преко 70 радова наших познатих научника, уметника и публициста, a украшен je одличним цртежииа. Српски Књижевни Гласник — У броју од 16. новембра истичу се радови г. М. Грола: О Стојану Протићу; г. М. Жујовића: О француском духу и карактеру; г. Јована Дучића: Писмо из Италије и г. A. Арнаутовића: Слављење Влеза Паскала. Г. Кашанин отпочиње једну од својих водњикавих прича (Грешници). Песнички прилози г.г. Назора и Крклеца; социјални н политички преглед, оцене, прикази, белешке. 366 �Одговорн уредништва Р. Ш., Брчко — Вашим осећањима требали би да дате и одговарајућу уметничку форму na да вам буду песме за публиковање. Продубите мало и усавршите ваша доста сирова осећања лектиром наших искрених песника. Нисте без талента. Б. М., Беране — „Млака склоност" и сувише млака. Пошли сте трагом артиста песника, a та поезија не одговара ни нашем темпераменту, ни правој уметничкој вредности. М. X. Г., Бијељина — Ваши многобројни стихови исувише су празни и иочетнички. Мање пишите, a више читајте добре песнике. Ове досад послате ваше радове немогуће je штампати. Д. Ч., Мостар — Израз још приличито празан, зато •и ове три песме не делују. Покушајте нешто топлије и сочније и не жртвујте песму ради срока. X. Д., Столац — Од послатих ваших радова, у једпом од следећих бројева уврстићемо „Девојку11. Остали су радови, иако не no мотивима, оно no изразу, прили- чито малокрвни и јефтини. Експресивни стихови вам најбоље успевају. Пошто им ми не знамо адресе, молимо вас да јавите и осталој осморици да нам пошаљу своје радове. К. Н. М., Београд — „Сазнање" je и сувише обично и дато још обичније. Пошаљите што боље. Ви сте то у стаљу барем судећи no збирци ваших стихова. A вашем пријатељу г. Ђ. Г. реците да приндипиелно не штампамо обелодањене ствари. Иначе, ступди „Гајрета* стоје му веома радо на расположењу. A. Ч., Мостар — Bani приказ на „Ритмове младости“ не можемо донети из тог разлога што нисте послали књигу. Питање je да ли се слажемо у мшпљењу с вама, a то би могли да видимо так кад би причитали нњигу. М. П., Мостар — Видимо да су ваша осећања искреио дана у песми, али им недостаје осећање снажнијег израза. Пошаљите још коју ствар. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Годишња забава Главног Одбора Ггјрета Годишња забава Главног Одбора Гајрета одржаће се у суботу, 11. фебруара 1928. године. —Дмољавају се сва братска друштва, да овог дана не приређују н и ^ каквих забава. Главни Одбор Гајрета. Свечана Академија у част рођеидана Њег. Вел. Краља Пододбори наших културних друштава Гајрета, Просвете и Напретка у Тешњу, приређују заједничку прославу рођендана Њег. Величанства Краља са свечаном академијом. Прослава дана Уједињења у Гајретовим интернатима Дана Првог Децембра 'о. г. обавиће се у свима Гајретовим интернатима свечана прослава Дана Уједињења и то у ужем кругу Гајретових пријатеља са Гајретовом омладином. Нови утемељач Гајрета Госп. Мехмедалија Тарабар, бивши питомац Гајрета, a сада чиновник Банке Гајрет уписао се ових дана за члана утемељача Гајрета. Главни Одбор ордачно захваљује г. Тарабару. . Гајретова забава у Зеннци Ha рођендан Њ. Величанства Краља дана 17. децембра о. г. приређује наш пододбор у Зеници свечану Гајретову забаву са врло бираним програмом. У програму забаве судјеловаће и неколико питомица Гајретових из Сарајева. Изванредна скупштина пододбора Гајрета у Тешњу Дана 6. новембра о. г. одржана je изванредна скупштина пододбора Гајрета у Тешњу, да би се на тој скунштини понунила празпина у пододбору, која je настала премјештајем бившег предсједншса пододбора г. Чампаре, a уједно да би иододбор био састављен нрема прописима друштвених иравила. Ha скупштини je једногласно изабран за новог члана нододбора г. Зијад Галијашевић, трговац, a за замјеника су изабрани гг. Фуад Дервић, Хакија Херић и Хамдија Мехинагић. Иза одржане скупштине пододбор се реконституисао како слиједи: Предсједник г. Бећир Галијашевић, тајник г. Исхак Смаилбеговић, благајник г. Хамдија Кахвић, I. ревизор г. Смаил Еминагић, II. ревизор г. Зијад Галијашевић. Увјерени да he иододбор наставити рад за Гајрет истом агилношћу, коју je и прошлих година показивао, Главни Одбор поздравља свој ново реконституисани пододбор. Освивање пододбора Гајрета у Тузли Рад за Гајрет у Тузли у току задњих двију година био je скоро замро. Да би се рад за Гајрет поново оживио у Тузли, инцијативом гг. Осман еф. Селесковића, Мехмеда Салихспахића и Јусуфбега X. Јашарагића, сазвани су сви виђенији муслимани у Муслимански Дом на скупштину. Ha тој скупштини изражено je и једнодушно прихваћено мишљење, да je Гајрет друштво свих нас муслимана и да га треба сви да иотпомажу и да у томе не смије заостати Тузла — најбогатији центар наше Посавине — која je и раније предњачила својим радом за Гајрет. С тога су сви присутни били мишљења, да треба поново у Тузли изабрати Гајретов пододбор, који he руководити Гајретовим радом у том мјесту и пшрити његову спасоносну идеју. Посебни кандидациони одбор предложио je листу одборника, која je једногласно прихваћена. Изабрани одбор конституисао се 20./Х1. о. г. како слиједи: предсједник О с м а н е ф С е л е с к о в и ћ , директор банке, т а ј н и к : М е х м е д а л и ј а Џ и н и ћ , професор гимназије, благајник: Ф е р х а т А з а б а г и ћ , трговап,I. р е в и з о р М е х м е д К а х в е џ и ћ , пор. чиновник, II. ревизор: Х а с а н б е г С и ј е р ч и ћ , трговац, замјеници: Ахмед Џамбић, Салих Жунић и Ибрахим Пепић. Нови пододбор одмах je отиочео с радом. Засада je одбор мишљења, да треба прикупити најприје што �већи број чланова. Одбор je у накапи да Гајретов рад развије у што већем стилу, те he настојати, да се оснују пододбори Гајрета у оближњим мјестима, као у Креки, Горњој Тузли и Пурачићу. Главни Одбор весели се избору свога новог пододбора у Тузли, који he својим радом надокнадити све оно што се прошлих година запустило у Тузли. Досадањи повјереници Гајрета у Тузли разријешени су повјереничких дужности Оснутак Гајретова пододбора у Љубушком Повјереник Гајрета у Љубушком г. Али еф. Орман, вршилац дужности среског поглавара у Љубушком, сазвао je 23. октобра о. r. скупштину Гајретових чланова на којој je изабран пододбор Гајрета, који се конституисао како слиједи: предсједник Али еф. Орман, тајник Абдурахман Садиковић, благајник Мустафа Диздаревић, I. ревизор Салих Фазлинавић, II. ревизор Мустафа Јакић замјеншш: Сулејман Гујић, Илијас Карамехмедовић и Мухамед Селимић. Познавајући господу, која су ушла у пододбор, Главни Одбор je увјерен, да he рад за Гајрет и у Љубушком кренути сада бржим темпом. Конференција у Гајрету Ових дана Главни Одбор Гајрета отпочиње са интензивнијим радом да припремама око прослзве друштвене 25-годишњице. KaKQ је.раније објављено, једна од најважнијих тачака програма нрославе, биће реферати о актуелним муслиманским питањима, о чијем ријешењу овиси будућност муслимана. Управа Гајрета обратила се нашим виђеним јавним радницима као и неколицини угледних алима с молбом да се приме дужности да израде реферате о оним питањима, која су они проучавали и њима се бавилн. -Сви ти јавни радници извијестили су Управу Гајрета, да he се примити врло радо сваке дужности, коју од њих тражи наш Гајрет. Да би се утврдиле смјернице у којима he се обрадити сви реферати, Главни Одбор je сазвао за уторак, 6. децембра о. г. у 3 сата послије подне, у Гајретовој канцеларији, конферендију свију референата с Главним Одбором. Ова конфоренција била je сазвана за 1. децембар, али je морала бити одгођена, јер се некоји од позваних налазе ових дана изван Сарајева. Hd конференцији су позвана ова гг.: Пресвијетли Реис-Ул-Улема X. М. Џелалудин Чаушевић, Др. Сафветбег Башагић, Шукрија Куртовић, Сакиб еф. Коркут, Др. Јусуф Тановић, Салих еф. Башић, Хасан Хоџић, Шериф еф. Арнаутовић, Ахмед еф. Бурек, Др. Хамдија Карамехмедовић, Мустафа Спахо, Хафиз Ајни еф. Бушатлић, Др. Мехмед Зилџић, Џевадбег Сулејманпашић и Хамдија Мулић. Ha конференцију нијесу позвана она господа, чије je боравиште удаљеннје од Сарајева, али he се њима резултат ове конференције накнадно саопштити. Акцвја Пододбора Гајрета у Стоду Пододбор Гајрета у Стоцу па челу са нредсједником г. Хусејином Бркићем, директором тамошње гимназије, отпочео je живљу акцију за Гајрет у Стоцу и околини. Поред забаве, којој he одржати 17. децембра о. г. пододбор he у току ове зиме одржати неколико Гајрето- вих сијела, a no могућности организоваће Гајретове забаве и у Локвама и Речицама. Иододбор je израдио програм свога рада у току цијеле године и ми смо увјерени, да he овај наш пододбор убрзо стати у ред Гајретових најагилнијих иододбора. Писма пододборима и повјереницима Трошкови Гајрета у овој години, усљед знатно вишег броја примљених питомаца-ица у друштвене конвикте, као и усљед успостављања Гајретова Шегртског Дома, биће много већи него су били досадањих 'година. Претресајући питање изналажења средстава за нокриће ових трошкова, Главни Одбор je закључио, да cđ сваком друштвеном пододбору и свима повјереништвима достави списак примљених ђака из њихових мјеста у Гајретове копвикте, да им се предочи колико he Гајрет само у овој години утрошити иа школовање дјеце из њихових мјеста и да се затраже извјештаји од пододбора и повјереника, што мисле подузети и што су досада подузели, да оиравдају предусретљивост Главнога Одбора према њиховим мјестима. Канцеларија Главног Одбора удовољила je горњем закључку, те се сада очекују извјештаји из појединих мјеста, s . У колико некоја мјеста својим радом не потпомогну Гајрег, то he се та мјеста узети у обзир при пурификацији питомаца након првог тромјесечја у школама. У том случају нека сносе одговорност она мјеста, која су занемарила своју дужност према Гајрету. Садик еф. Садиковић Гајрету Народни љекар и добротвор у Љубушком г. Садик еф. Садиковић доставио je Управи Гајрета своту од Днн 1 . 4 0 Госп. Садиковићу срдачно захваљујемо. Добровољви прилози из Зворника Повјереник Гајрета у Зворниху г. Ибрахим еф. Шехић послао нам je своту од Дин 536 —као укупљене чланарине, сергије и пвилоге, a сакупише слиједећа гг.: Ахмед Халиловић, мухтар Дин 12, Џемал еф. Хулусин, имам Дин 24, Салих Алијагић, мухтар Дин 24, Сејфо Суљковић, имам Дин 24, Хасанага Шаканчић, трговац Дин 24, Ибрахим Пашић, тежак Дин 24, Хусејин Шабановић, мухтар Дин 24, Шаћир Шишић, имам Дин 24, Смајл Мехмедовић, имам Дин 12, Рамо Мумић, тежак Дин, 24, Јахија Вејзовић, мухтар Дин 12, Али Ризах Даутовић, Дин 24, Ибрахим Бечић, мухтар Дин 24, Адем Даутовић, трговац Дин 24, Мустафа Суљкановић, тежак Дин 24 Ибрахим Шехић, кадија Дин 12, Хасиб Харачевић, меџлис Дин 12, Мустафа еф. A. Садиковић, вјежбеник Дин 24, Осман Омеровић, мујезин Дин 25, Мулабдија Бањановић, имам Дин 95, Реџо Реџић, имам Дин 16 и основна школа у Зворнику, сакупила на Видовдан Дин 26. Сакупљачима и дароватељима нека je срдачна хвала. Прилози из Нлава (Црна Гора) Зуфер Мусић, ђак V. разр. гимн. сакупио je Дин 260-- , a дароваше слиједећа гг.: no Дин 100 Марко Пејовић, no Дин 60 Симо Ђорђевић, no Дин 50 Салих Мусић, no Дин 10 Мула Дико из Ћука (ПлавЈ, Хусо X. Мусић и Идриз Мусић. Сакупљачу и дароватељима иснред Гајрета топла хвала! 368 �I B A N K A G A J R E T D . D ., S A R Z z z m e v o Akcijski kapital Din 20,000.000 - — Rezerve Din 2,000.000 Banka se bavi svira u bankovnu struku spadaj učim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od Čiste dobiti daje IO°/0 Kulturnom i PrOW \tb nom Društvu ,,G ajret“. . ... ” D Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. — Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doda. | I ^ И Z IO И Z Д Д Д Д Д Д ДД Д ДД Д ДД Д ДД Д ДД ДД Д ДД Д ДД ДДДДДДДДДДИДДДДДДВ1 z z Jllllllllllllllllllllillllllllllllllllllllllllin I Sarajevo, Strossmaierova 12 = dionička glavnica I Rezervni fond 0 4,300.000 je r je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Т Ш Ш N aručuje se kod Ц Prima uloške na štednju, vrši dozznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n ajp o v o ljn ije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. Ш Interurban telefoni broj Ш Ш 6 0 5 . | __ Filijale: 0 2 0 ,0 0 0 .0 0 0 8 6 5 i 5 5 5 Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glavno zastupstvo za B. i H. Agentura Rudolt Bole, Sarajevo Bistrik, 2б. Telef. 783. Post. pret. 75. liiiiiiiiillF bd pi Milana Kovačevića Beograd, Zagreb, Novi § 1 Sad, Tuzla, Sp it % llllillBlllllillllllllllllllllllllllllllllIllli I | Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara, g općine grada Sarajeva Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filiale Sarajevo broj 2172 g| Bavi se švim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku Osim toga ima svoju ЕЗ ® ZALAGAONICU i koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate g| EB gfl �i t a n a i Komercijalna Banka za Bosnu i Hercegovinu Centrala: Sarajevo S je d ište Direkcije, Beograd F ilijale: Brčko i Novi Sad SH H SSSISSSSHHHHSHHHISHHEl sa g Papirnica sa g © i • c a a •с ж з ••ом п с ж о•с ж з• • с л з• с ж о• с ж з с ж оj a i Med. Univ. § |Ш 1 • Г I H a m d ija K ap čić | | Dr. specijalista zubni liječnik g Sarajevo Strosmajerova ul. -Tel. 619 g S3 preporučuje bogato skladište И И pisaćeg i risaćeg materijala И sa И н е н н н н н н к 1н н н н н н н н н н н н н ___ i £ I ! \S A R A J E V O J e fta n o v ić a u lic a b r. !. Ordinira svakim danom od 9 —12 sati prije podne i od 2—6 sati poslije podne I | • 9 сма •e v o •сжо •сио •еша»сшз*сж>»ешд«сшг м а п Svaki musliman treba do kupuje jer kvalitetom nadmašuje sveostale cigarpapire apotpomažei „Gajret" Narudžbe; Tvornica C igarpapira S. D. Alkalaj, Sarajevo može se naručiti i preko društva ,,Gajret“ u Sarajevu � https://kolekcije.nub.ba/files/original/7f512f21a9af2dc45c9c7450b150c49e.pdf 69d5d08f755d1d1533e699c2bf9a981b PDF Text Text лисг м г т д е т ш sa куатурнс ИfcKSNftMCKft ШДИЗЛНЛ мумимана ,g A S * t J t P A ilb n * v rtb v a t № № Ш Ј\Т 16. Х Л М З Л XVM O (5p e j �СадрЖај Хасан Кнкић: Јам аков Насељ ак V. M assuka: Л утати, лутати! V. M assuka: Са лепеничког ваш ара Ж. М илићевић: J e ли то живот? Х ам за Х умо: Вихор Гласовч млађих С рђа Ђ окић: — Хамид Д и зд ар: Д евојка V М ухарем Ж ери ћ: Ашиковање ' Ј ак ш а К уш ан : Случај госпођице Сене Из ческе лирнкс , 0 . Брж ези на: Осмеси времена w X . А бдурахман Џ амија: Из нерсиских прича Осман Нури Хаџић: М ухамед и Кур-ан Otjene н прикази Зизантш;ске слике Ђачкн радовн Ц Д Ш Ш l Асија К авазо:>вић: Први Децембар Часописи — Бпблиографија — Белеш ке — И з Уред- Гајрешов гласнПк Дан Уједињ ења у Гајретовим Интернатима К онф еренција муслиманске интелигенције у Гајрету Конгрес муслимана интелектуалац а приликом просл аве Гајретове 25-годишњице Га јр е т, лист Г ајрета друш тва з а културно~и економсксДподизаље муслимана, и злазн , ! . и 16. сваког месеиа, a цена му je з а наш у Отаџбину 80 дипЛна годину, a з а "све остале зем љ е иреко i ранице 100 дин. ’TiaiTu д ^б ивају лнст у н ола цене код Главног Одбора или код у и р ава Г ајретових конвиката. Појсдшш број стоји 4 дин. Директор Хамид КукиК Уредпик Хамза Хумо Štam parija »Bos. Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »Gajret«. — Glavni i odgovorni urednik: Haniza Humo. �Хасан Кикић Јамаков Насељак Под Грањима дуида Дундак и дере лијевомобалом, na стари Јамак прислонио своју воденицу уз врбак. Ona му no цијеле дане и ноћи гргори n цагара, a кад год камснови застружу он донасила кош поново. Обијелио je Јамак и обрагањавПо na кад се помши na врата изгледа као какав староста потуљака. Подлаже од и прилаже у буџаку a љесковина попуцкује-и жарц. неволи без ватре, na да je напољу и љетње подНе. Постакне он m -ee подними, a у очима му ice огледа свака искрица из љосковаче. Под воденипом му кашике просипају Дундаков млаз n itč ’je налетио кроз славину, na м.у уз ступове циџају капљиде ко крупну росу. Кад Јамак хоће да у бадњу сикти он метне прстку na кашике хаће да попуцају. — Селам-алејкум Мемо — каже њему Беганов, a уноси набијену врећу. Не зове његг Јамаком ко му се не he да поспрдне — то му примењак. — Алејкјуму-селам, мерхаба Лато! A што си дошо? — гнијечи он из буџака a потиче огарке. Он никад не гледа у човјека кад говори. • — Мерхаба! Па знаш брате зашто се долази и жито доноси у воденицу — каже Латиф na спушта уз кош... Јамак подиже очи — он то ради кад му нешто није право. — Ти хаман ко да не знаш да je у мене сутра насељак, аа-а? — Па ако je, чуо сам. — Ех, какав си, ех! — Зашто? — Ja мељем ево два дана и двије ноћи себи, теби не ћу, ето зашто! — He ћеш? — He ћу теби, хоћу ссби.. ти знаш да he »се у мене сутра појссти пет осмака, a ja нисам самлио ни три, ето, ето знаш, ne ћу теби, хоћу себи. Латифу покриво. Мрско je њему одвалити још пола сата до Кесерове воденице, a ето Јамаж не he, a и . . . не може, не може, није ни да не he. Он запрти na се нагиње и излази. — Па хеј-вала, Јамаче. — Пасковаљу! To Латиф љега оприменчи, a он не може да прешути. ■_ ' i * — Иаековаљу! — викне он и понова. Латиф очује' na се искреће повише воденице. — Пасковаљ ти je Хушан твој, je си ли чуо!? . Јамак излети с главњом. Латиф шмугне кроз љескбви^па се прокриви, a Јамаку то прекриво na опет узвикује: — Вала, пасковаљу, в а л а ... једа, једа! — a кад сједе за ватру подврати брадицу na je гриска. Хујљив je као акреп. Сутра he се горе у Грањима проломити зтра. његовом башчом и авлијама од свијета. Направио ето једиом у толико година једну кућицу, na насељак одредио за сутра — нетак. ;мају се они већ иет пуних дана за сутрашњи ;К, na су им сво још и данас руке препуне. Ево он je обрашљавио и обијелио као сњеговић. Његови горе у селу настјеру нову кућу и преносе из зтаре да буде за сутра све готово. Он им je добро лрипријетио и разложио кад je пошао воденици. ЈЏ- Мелко — рекао он жени — твоје je ко и моје, a ja хоћу да све буде ко у цвату, je си ли ме добро чула? — Јесам, Мемо, јесам, јесам. — Ех, ето сад памет у главу... — он воли да врло миого продичи. Хушану и Бегици рекао опет: — Да сазовете све... све, јесте ли чули?! Они знају ко je то све што ето он мисли. Све. Све ето осим оних које он не трпи. To je ХаџиРашко и његови оздо из Поцјела. A њему — Х.ушану — старијем сину његову, баш би било у вољи ето да дође и Хаџи-Рашко са својим... са свима својим... са свима и са Хајријом. Ето гата би он хтјео, a отац његов стари Јамак то неће. Зазрли њих два негдје понедавно у Комићима, због некакве земље, na ето нису још ни попустити. Хаџи-Рашко рекао Јамаку: — Цмољо, хбћеш ли туђег, je ли мислиш да си у воденици na да цагараш, ха-а?! Јамак му опсовао све и натјерао га преко двије њиве с колчином. To се послије причало подуго, a они ето зазирали и зазирали. Све то зна Хутаан, Јамаков син, и волио би да није тако. Наговара он матер да пита ода, смије ли зовнути и ХаџиРашкине, a она га одговара: — Немој ме, драги Хушане, немој знам га да je ко акреп... 369 W �јам ак се, прије него што je отишао, огласио испод куће и опет их зовнуо. Pekao je Хушану и Бегици потихо: — Све зовните, све, само немојте Хаџи-Рашкиних! 1 Хушан готово зазинуо , a Мемо нагласио ш>ново: — Све осим његових... чујете ли?! A жад je Хушан отромбољио, протапшао га он и шапнуо му: — Па сутра бацај око и пробери/знаш! Само се оканп Хаџијине... разумијеш ли? — A што то бабо?! — Још питаш! Знаш ли tii, да je он твоме баби реко да je цмољо и лопов, хм?! У памет! — to ’ je било задње што je он рекао кад je пошао воденици на Дундак. Хушаном промутила несређеност као муљ. — Хаџи-Рашко Je eto некад реко моме оцу да je цмољо и лопов ла он хоће да ија зазирем, ех! A зашто?! Што je у томе ажо je и рекао? Рекао, na иишта! — Тако ето хтио Хушан да одмудрује и да помири, алп га умах грунула нека силина изнутра, na се он вјетровито ооовио и устубочио — Е, али он je то рекао моме оцу. Оду који ме je родио. Mesni Х ајрићу, којп има сина Хушана — мене! Ехее-'е! To се ne пропушта кроз рупе и решета, не! To треба упамтити! Отац je он м оЈп а нека je и Јамак, нека! Е, Хаџи-Рашко, там анда ти Хајрија златом говори... е! — он не може овде да рекђе оно што баш мисли и гато осјећа, прешуткује. Горе му je под кућом брат Бегица, na га све гледа, a онгее-ето прихват за шљиву и узмахује' погама као ждрије*— — Бегица ходи! Je л ’де да ниси ни ти Хаџи-Рашкине? — Нисам, драгв, нисам. — A rato? — Их, a што зар je теби свеједно гатр ; лани Хаџпја реко да je нага бабо... — Знам, знам, није ми с.веједно — побрзо Хушан, јер га некакав стид ето roim пред млађим братом. — —— :— — Болан, Хушане, знаш ■да* сам ja ко ти, ja бих њега и сада удавио, знапт?! Хугаану лросијва мождином и мозгом. Није он eto знао за све ово, a иако je чуо за то чим je догаао из војске. Чуо je na пречуо. Мислио је да и свијет мало лаже као и обично, na ето. И негдје јесенас кад су биле љуштине крај Асимагине хуџере, он се узајмао са Хаџи-Рашкином Хајријом цијелу убогу ноћ и одонда joj ишао све до јучер, до данас, под пенџере. A отишао би joj он и сутра навече и прекосутра и закосутра и увијек. . . али ето сад га промути и узмучи пешто изнутра, нека тежина, na он види само оца Мему, којега je Хаџи-Рашкз пазвао цмољом и лоповом. Види он само старога Јамака, ода свога, na га боли дубоко и сад би noлетио за њим да га пољуби, да га загрли и да му каже да je и он љут и да зазире. Пожали и оно што je приугштао. A како опет и да не ириупита... лијепо je дјевојче Хајрија, ех! Гаравка и куштравка, a позрела као карашлама, ех! Сутрадан кад су низ Лаз силазиле Гарачке, наговарала etapa Мелка сина Хушана: _ Добра je цура, сине, Фатаа Мркаљева, noгледај je, баш пристала... Хушан пробјере. Благо њему, eto хоће га н.егов бабо Мемо да жени! Па још у нову кућу, охо! Није to гаала! Низ Лаз залелекају двогласно: — Ј-у момака леле, ј-у момака, Нови’ ј-опанажа леле! — Погледај, сине, погледај Хаву Муминову, eno je вала ко бријег, зар није лијепа, ха-а? — Хава и Ђумшпа се обухватале око nača na лелечу. Оне најбоље пјевају од свију цура, na им момци увијек одцикују кад их чују: — Aojjjaej! Хушан њих све гледа и мјерка. Не зла он ни сам сада шта би ни како би. Одабери једну, оетадоше све друге! Ех! Кад би какогод могло na да ne буде tano. Аље Нашке Брдаљева издигао двоцвјевку na понад свију глава чеха. Он се увијек азгинлучи. Зове он Ђумишу na срокује: —'Ђумиша, дабогда се tu претворила у миша, a Ja у мачка, na te гањо од буџака до Оуџака... — Ихи-хиии! — Охо-хооо! — Уаха-хааааа! — A што се csrajete. што? Не знате ви ии ко он, не 3Hate! — Ихи-охо-уаха-хаааа. .. — Аље, чувај ћелу! — A rata би пушкаа?! —убхо-хоо! Аље чехне понад глава. Данас he они сви да се добро изиграју и m-njeвају. Ахмо с Брда већ сад мунђа: — Вшпе волим цуро te6e но краву и гелее-е! Јамак се je данас лжјепо обукао. Крмгз му je већи него и у једпога. Сејфага ее нашалио na реко: — Вала, Мемо, у te6e ta j крмез као у кпеза Ђорђије из Свињашнице... — Ехеее-е! — Дete, дјецо, flete мало tyirate! Их, их, кад смо оно ми, Mamo, били млади — то се ихкд Мујага Шибоња. — Дете, деге, хајде кеве на мерају, шта сте се побиле ty ко cteBOHe краве, хајде! — Кудукај,, Мушо, јаче, куцукај... лушш у даску! Тако почиње. — Ију-јуху-хуху! Кад се коло повеже онда се чује no з--мљи: tanatan, tanatan, taлaтaпataп. — Ију-јуху-хуху! Аље onet чеха. — Ђумиша, дабогда се tn npetBoputa у миша, a ja ... — Језик лрегризо... — Хиш! — Ђумиша, дабог... За кућом запрашта пло^ — Бјежи, Аље! — A пушкаа? Иза куће фијукну једна половица npointana,. — Убићу j a . .. хеј, ко je to?! 370 �* '!>н;:ууу! _ .... '■*'4 v Дјежхјке све завриттс. Ограх је .Јћих кад te момци побију и зацикну: . .. 'Чеебех!' ’ “ " — A o jjja e e j!r^ ? v .;' .. 'К ~ Ш жи; бјеж’ :•/: иххигош!. ’ ; • ’ • ••; “ .. ; %ље^ ojiot чеха,; Такб on; увлјек кад ; му .иригу-' сти:Муминовп га хоћс да'бију 'титоикг двра у сестру, a он се иначи пушком. Ехеее! Изнад куће заучи езан имам Мујило. Кад он. окујише поклопи објема рукама у ш и п а гледа у небо, a леђима пипа мунару. Данасгево учи око крушчића на Јамаковој мераји. To он зове дова. Вријеме je да се подне клања, na ће они послије намаза учинити дову и стари Јамак he са својим да нассли пову кућу. - <. — Аллаху-екјбер, Аллаху-екјбее-ер.. . . — Окујише Мујило, окујише, хајде да се узим а. абдест. — Гдје ,су бардаци? — Хајде, хајде! И они се сви ужурбавају. Желе нс клаљају' с њима, оне ће међу се, у кући; тако и д-јевојке. Момчадија или се измиче или кињи. — Хајде засукуј -v пригони .Машб, a они се постиђују na поклекују л уче, a бардаком заљевају. Мујило завршава: — . . . хајја-лесеалату, хајја-леесалах, хајјјалелфелаху, хајја-лелфелааах, Аллаху-екјбер, Аллаху-екјбер. . . лаилахе иллераа^ аах! — Похити, похити, докујиса. .. почепе пас! >Кад су и отклавфли и одови.ли, позв« амџи,Мујило Јамака: — Сахибија, je кЈи л’ .сахиии?! — Ja саххиии, шућур Дллаху драгоме r t — — J a од Аллаха џсллешануху теслим, na приђи! и' —. Хакка елхамдулиллах... — Амим, амшшн! ■Сад се сви купс пред нову 1$ ћ у Ј a Јамакови излазе из старе, na жене носе no чартаф, a Јамак и синови no два гуња. — Дабогда увијек no један дерали, a ио један нов имали — to им желе достови. — Акобогда, ашбогда!!! Хушан и Бегица излазе најпрви, a улазе најт посљедњи. Казку, да тако ваља. — Жени, Мемо, Хушана! — Нека изабере — драгости се Јамак. — Изабери, Хушане, изабери! — Ех, кад би било тако мени! — Ех, ех! Мушо закуцака. Сад треба да млађарија пгра и лјева док не поустају >све софре. _ Јуху-хуху! Тапатап, тапатап, талатапатап. — Јуху-хуху! Чеееех! — Спашће кеве гаћице. — E to се кошуља диже, Мевло! Јуху-хуху! Тапатап, тапатап, тапатапатап. ’ Чеееех! Кад год Аље чехне уз Лаз и низ Гран>а пролама. Дјевојке се бехају, a момчадија само узцикт и ... — Јуху-хуху! Софре се свршиле na сишли еви. И Хушан поиграва. Ех, ех, болан, како je њему сад срце порасло! E t o га отац наговара да изабере, na се on сав раскмезио. Ma није он ни с једном од њих што су овде никад озбиљно ни проашиково, na чисто не зна шта би ни како би. Ех, да je њшу Хајрија Хаџи-Рашкина, ех! Али не може, не! Ни његов отац то неће a кад je тако ето, не ће ни он. Како би он оду пркосио! И грехота и срамота, ех! — Оајјјаеј! — Хајд’, Хушане, до Фатке! Он потразки Фатку. Види да je и лијепа и ру. мена, и црнгараста, a погледа и na Хаву, na му чисто жао да њу остави. A друге све! Ех, болаи, капо je само здепаста, napa би ваљала! Ех, ех! Ma да га когод само наврати на једну, он би пристао! Овако, ,оам не зна, не може! Како heV! — Хајд’, Хушане, до Фатке! Он' je опет потражи. Она се постидила na гледа у>ноге. Хушан ћути уз њу. — Хоћемо ли je, сине? —. виче Јамак раздраган. — Хоћемо, хоћемо — извише сви момци. — Хоће . . . мо — каже и Хушан. Одлучи се ето и он. — Х ајд\ Фатка, хајд’! — Машшаллааа! ieex! Јуху-хуху! . 'з Фатку узлетило вруће. Ето шта би, a ни надала се, ни у сну. A и шта би сада!? He може pehu: 1не ћу, јер није никад нпједна дјевојка у њиховом хелу то урадила! A поготово на насељку! Mopam поћи na да те црни Циганин хоће, ех! — jpv Хајд’, Фатка, хајд’! Хушан je повуче из кола. Она се опусти и иође. — Машшаллааа! _Heeieex! — Тражи, Аље, тражи! Фатка гори. У Хушана срце големо као сепет. Уведоше Фатку у кућу и потпалише три машале. Taito се увијек ради кад се момак жени. — Заљевај казан шербета... попићемо! A под кућом гсоло још јаче проломи. Фатка љуби старе у руке. Мелка je одувачи, a Јамак joj даде дукат и помилова: — Тако, тако, жива ми била, кћери... И Хушан љуби старима руке, ех, ех! — Хајд’ Мркаљу no рухо, хајд’ . . . ехааа! Чееех. — Тзумиша, дабогда... Муминови не чују Аљета, a да га оћуте гдје дира, зајмили би га они опет уз Лаз. Мушо куцука, a коло тапака, тапака. Тако ће они .све до другог петка, јер je Јамакова кућа међу првим у селу, na би било срамота свадбовати на хићак. _, Ваља Хашпму Мујкићу изврнути фес... — Јах, јах, оде Фатка, ето. — Шта ћеш, могла je и твоја Хава онатео, само да Хушан баци око на њ у . . . 371 �— Ихиии, болан, ђипио бих j a ... — Па ђипио, na ништа. — Псбио бих ja, болан! ' — И тебе би, и тебе! — Макар, макар! Тако се момци послијз нагонили, a свадба већи пподавно прошла. Старн Јамк опет меље у воденици. — Мемооо! — викну га с ону отрану Дункада, a он хојхојкне. — Хој-хоој! — Можеш ли?! — Могу, драги, могу... понеси! Наже na опотакне у буџаку, a љесковина жари. Под њим дунда Дундак, a у бадњу сикти. To je он метнуо тропрстку na кашике хоће да попрскају. V. Massuka Ж. Милићевић Je лн шо живош? ЛуШати, лушашп! — Да нико не пође за твојим посртањем, да никога не заболи твоје дизаље, да см(!Ш да поникнеш, и опет да се исправиш, да пдеш слободан кроз свет, да волиш и мрзиш, и плачеш и кличеш и будеш геније и дете, откинут од свих душа, одлепљен од свих погледа, да будеш сам и свој; — Je ли то живот, животодапче, то посртање на дугу путу од зора детињства до вечери жеља и нада? „ ето шта ми говори мисао док остају пољане за мном, губе се вароши и^ ел а и мењају се световп; «. S 1. Je ли то живот: бујица хучна младих година свих/ завитланих према слободи, правди, поштењу и разбијених na оштром спруду судбине тужне, где илузије нам осташе мртве, где удави се младаст, још дубље од заборава? ето шта ми гпапуће срце. што дише слободно Bjjpe^o незнаних поднебаља вечито знану чеж неухођено ничијом љубављу ни мржњф!, . неустављано, у својим млговима, замкама веза људских^ ' Је^ш живот тај лов na сенку: љуабв која нам опије срце, с уживањем га вуче no блату и баци псима? p u n in i Како je широко небо! Како су добри дадпци! Лутати, лутати, и дисати ббжји вaз^ и залечити ране што их дарују кад мрзе и кад воле! Je ли то живот, тај дах пустоши, који се као мрак буре диже у празној души, да закотрља опалим лишћем младих година, пустих таштина, последње вере у сутонима прошлог живота? да Бол тишином заврши песму? . , . V. Massuka Са леаеннчког вашара Колачи, шећерламе, шатра и љутит бас, и боза, и пиво, и дечја трка... Ha пебу горе божја- летња ватра; на земљи доле сеоског кола збрка и Ти. — Проснули гипкошћу покрета твог, стоје и гледају те сви. Ко си? — Зар има лепота рода свог! Играј да гледамо ми! Хамза Хумо Вихор Не смета ти пи место ии тренутак лепоти — к’о ни сунцу што блиста кроз прашипу: Позлати ono, ти озари тај кутак; сјај оно даде, ти младост и топлину. И оста, гипка, у блеску ока мог, к’о да од увек у њему би. Ко си? — Зар пита то Бог, . ако си у вољи му ти! Крајином ветар, олуј и хук, Бесови пејсаже ломе, у срцу тичијем страх. A срце моје напет je лук и мисб стрелица гола; J a јурим, јурим божански друг Свладб сам јуначки крикове бола, A мишљу пробб волшебни круг. Ja Хамза Хумо друг јабланова витих, Вечити иешак и дугих друмова брат, J a син предака незнаних, Љубавник зора раних, Ja горких судбина сват. 372 �Ja Хамза Хумо ковач ветрова, санл И сејач у вечност проћерданих дапа, Јуришам на стварност, прелазим бојиште, .Искривих копља, изломих штите. Срце ми расте ко меснат цвет, Ко рана из које крв тече. Ja не знам где he ме оставит’ дан, A где затећи вече. Ура! Болови нека сад сви пропиште! Гле! Крв ми тече из тешких рана! И целу ноћ ja јездим тако Kao вилсњак, кб витез луда, Док олуј прашти, урлају чуда И пакб ужаса светом бежи, Зора се насмеши на вршку дана: — Гле, Хамза Хумо крај друма лежи! Носи ме олуј, носи ме хук, Бесови праште с грана. Гласовн млађих Beh сече реско ждрал оштрим крилима небо и хладног ветра вал иљуска наш стари кров. Лако je жалостан бити кад црни самотап вран и једна прозебла ружа зн&че сву радост и живот у нашем тихом врту. Па, с 1. ако he једном бити да се не видимо више нека то. буде од давашњег дана. Лако je лити t< сузе, кад ветар немило брише животне шаре оа шарена кафтана. Дана<с ћемо, зато, вечно збогом рећи кућама и дивљим ружама на цости, погледу с врхунца и лутању. Од данас, иећу ти више расуте косе плести златне од сунца У ћугању. Лахко je жалостан бити кад црн самотап вран и једна прозебла ружа значе сву радост и живот у нашем тихом врту. Или бар који цвет крвави срцем намењен мени? У мени ноћу оживе чудпни светови: девој^е, далеке и беле ко дрхтаве визије под прозором моле и миришу ко јунски цветови, ^ т ^ и х срца, врела срца воле. И, незнајући, ко неким чудом, скоро сваке ноћи: нађем се и ja на дну махале старе, под расцвалим дудом. / Ш И Ц У плавој сени дудова грања cTojiiM сАм. Ослушкујем. Ко да некога чекам. 0, увек, увек љезин прозор ћути и као зачаран сањ а. . . a кроз ноћ са звездама падају хладни минути. Хамид Диздар. Ашиковање Сииоћ виђех око пола ноћи Три ахбаба у нашем сокаку; Један мени до пенџера скочи, — To je Смајо, знадох no кораку. Љубио ми дуго чарне очи И дуго ми теп’о у тишини; Питао ме да л’ ћу за њег поћи Док je булбул пјев'о у даљини. Срђа Ђокић. Девојка Сан je само прича о њеним очима, јер њене очи још нико видео није! Но неколико људи тражи je ноћима, a она се ко тица за прозором крије. Растасмо се, рана зора сину; Смајо с пјесмом низ махалу мину, — Зазвонише сокаци нам стари. 0, име, моје име и мој бледи лик, златним и свилеким концима на белом платну свога ђерђефа хоће ли извести икад? И дуго се топли глас му чуо: »Аој моје девојачко рухо, Што ми трунеш у старој сехари!« Мухирем Жерић. 373 �Jakša Kušan Slučaj gospođice Sene oni mi zavide. Neka. I zavredila sam. Dugo čekam Pretrpaše je paketima i savetima. Kao tuča ka­ njega, pravog. A šta ću mu dati, ništa. Ne. Pđ i ono, menja padali su saveti. Svi govore. I mati i tetke i nemoguće. Namešta se; ćebeta skoro prokisla. ujne. Svi. — Sa’ ćemo, — veli Risto. — Čuvaj se muškaraca. Dobro se zamataj, hla­ Dole se, u dnu, beli stanica i kamare naslagane dno je. Kuku, skoro sam zaboravila kolače. — Ti, daske. Nekoliko zavijutaka i veiika drvena ćuprija. Risto, Čuvaj stvari, pare to košta. — Eto, živi i zdravi, — pomažući joj s kola, veli Ona sedi na kolima, a nekoliko je ruku zamata, Risto. — Pa da pozdravim, a? trpa seno pod noge, namešta. Sedi kao na iglama. — Možeš, pozdravi! Risto, kočijaš, oblazi taljige, teškim cipelama u— Hajd sad natrag,— okreće kola i nestaje iza pire o svaki točak i drma ga: izdržaće, jakako. Važno jednog crnog i glomaznog magazina. ;......... otpljudmje. Kiša m u . promočila šubaru pa se voda cedi niz lice i vrat. Prelazi rukom mokro lice i naII. kostrešene brkove, otresa vodu sa ruku i žmirka Tupa— tupa — ta — brekti voz. Kroz mokar sitnim očima. Smetaju kaplje na trepavicama i .rasi­ prozor padaju komadi krajine. Po neki se čardak paju svetio u šare. nadneo nad dolinu. — Hajde, u ime božje! ' > 6ć je četvrta godina što ovako ide u školu, u Risto skoči na kola, prihvati bič i potera. Kola preparandiju. Bolesna vazda, slabunjava, privatno je se zaljuljaše, blato obli točkove — krenuše. učila nižu gimnaziju, već u poodmakloj dobi. Onda — Zbogom! je, onako, na silu mati spremi, radi probe, u učitelj­ — Zbogom! sku školu. Ona oseća da to nije onaj pravi život, a Žene stoje ko pokisle vrane i (»tro odudaraju opet strepi od njega, budućeg. Od pravog. Nije za od beline kuće. Stojć i mašu rukama. Gdekoja prinjega stvorena. Uvek nešta osluškuje, čeka, nešta nela kecelju — šmrca. — Sediš li dobro, — pita Risto okrečući se, a predoseća. Veliko nešta, što će je baciti u stvarnije, određenije, nesvesno ćuti u njoj. Ali, neke slutnje, voda mu prska sa brkova. mračne, iz detinjih dana, kao da je opominju, drže — Dobro je, ne brini. je i koče joj volju. Promiču kuće i pendžeri okićeni glavama; uesta Mati njena, kao devojka, na glasu zbog svoje lesa kolobranima, kao blatan potok, otegla se u bes­ ш kraj. Po brdima polegle bele i guste magle i samo pote, proživela je strašnu tragediju. Momak, lep kao po koja crna kap preleti niskjm nebom — vrane. ikona, kršan i bogat, zamiluje je i isprosi. No, ona Drveće od kiše kao pougljeno; lišće visi pocrnilo i ga brzo odbaci. Bio je slabić. Kad bi ga napala ili mu zapretila, da će ga ostaviti, on bi plakao, klečao pred posivilo, leluja se. Šuštao jesenji dan. Idu ivicom brda. Jelova šuma do ceste, mračna, njim, i uopće, ponašao se kao dete komu su zapretili da će mu oduzeti igračku. Nije ga htela. Htela je bez zvuka. Zna ona taj put do stanice. Poznaje svaki putić nekog ko će je uzeti, oteti, podčiniti i na koga će se i okuku. Još dva puna sata po ovoj kiši. Konji mašu moći nasloniti. Prezrela ga. A on se izbezumi. Poče mokrim grivama, i zamršenom i slepljenom grivom. da pije i, kako to već biva u kasabi sa nekoliko pro­ — Opet isto. Škola i sive ulice grada. Barem da palih veličina, da bekrija. Dert ga đotuče. Propade ima kakova smisla. A, ovako se neće moći. Nisam lepota, oronuo, krvavih očiju, živio je zaradi uvesezato. Nemam ni dara, a oni hoće. Učiteljica? Da učim lenja rakijaša. Spavao je po poljima i ambarima, i blesavu đecu po zabačenim i istrulim kasabama. Pa često obilazio kuću svoje »zmije«. I k rv poče da šta, još je život preda mnom; možda ću i . . . pro-... baca, na ledene. Jedne lepe jesenje noći došao je pred njezinu kuću i svu noć kleo i zavijao. Pred zoru i odmahnu rukom kao da dovršuje tu misao. se smiri, i kad ukućani izađoše, nađoše ga u lokvi Prolaze kuće, česme sa koritima, promočena po­ krvi, bledog i iznemoglog, sa kletvom na usnama: lja i blatnjava gumna. Gumna kao bledi ožiljci na — Po najmilije njeno dete ću doći. . . da v idiš.. . čairskom zelenilu. Neko zastane da pozdravi, ogleda onda neka zn a d e... da vidim n je n u ... rospija. se ža kolima, i ide dalje teško vukući noge. — Da te Bog ubije! — zavikaše i on izdanu. — Bar da imam koga. Ni ovde, ni tamo. Tuđe. Devojka poče da vene, sneveseli se, san je ođNi njega nema. Ne bi mu dala da prođe, morao bi stati. Lep, zanesenjak, pun snage i znanja, prilazi. I beža. Tvrđaše ona da se on povampirio. P a kad sjuI. K iU h lhl 374 s �riše glogov kolac u još svezi .grob, ona se uda za nekog došlju. Za Jovana Perića, trgovca drvetom. Rodi se Sena. I mati i dete jedva ostase na ži­ votu. Mati je nad njom bdila i strepila, molila se pred ikonama, koje su ličile na pokojnog, išla peške do u čajniče. Nekako, uz pomoć babe Joke, travare, mala osta. Bleda, sa velikim ornim očima kao gloginje, tek u desetoj godini poče da se razvija i krupnja. Jovan, ubrzo iza toga, zaglavi negde u planini; vele: prignječili ga balvani kod nekog točila. I tako ona osta sama sa detetom, na koje je ne­ prestano i sa strahom visila, sa nešto kuće i par hi­ ljada u banci. Tavorila je, kuburila i živila za dete. Dala je da privatno uči gimnaziju, pa preparandiju, s namerom da joj, po svršenoj maturi, isposluje mesto u rodnom mestu. Stara se uvek sećala kletve, koja ju je pratila kao sena, i govorila kćeri da se čuva muškaraca. Bila bi se preselila u grad, ali joj ne dade Sena, bo­ jeći se nadzora, a ona, da se ne zameri kćeri, osta. Sena je za to sve znala pa, i ako nije bHa ргаznovema, ipak, nije mogla ,da sredi svoje račune sa prošlošću, — kako je ona govorila. Štogod je bivala starijom sve joj se više upijalo'to u svest. Mati je od nje krila, ali babe i žene nisu propuštale zgode, a da joj to ne spomenu. I čuvala se. — Šta, ako je to istina' šta vredi svo stojanje — sve. . . a voz je odgovarao — tupa— tupa-tupa-ta. III. — Čekam vas već nekoliko dana pa, jedva da­ nas — nakon običnog pozdrava pri prvom susretu, nagovori je student Milan Subbtić. — Kako, zašto, — jedva je mogla da promuca, a u grudima bi joj nekako toplo. Počeo je nešto da govori, ali buka svetine odno­ sila je reči i do nje je dopirao samo šum. Videla je samo micanje usnica. Ipak — mislila je — doći će ono. Svet se oko nje zatalasao; bunde, šeširi, parfem i buka obigra njome. Sine joj nešta u svesti, jasno i jezovito — ako to nije onaj. Trže se, pogleda u njega, udari nogom o vla­ žni asfalt i s mukom izusti: — Neću! — Okrene se, stisne jače knjige pod pazuho i, nervozno mašući slobodnom rukom, nesta u gomili ljudi iz modnih žurnala. IV. — Lepo od vas da ste došli. Ne znam zašto to ustručavanje, jedan put se živi — pevao je Subotić sedeći s njom iza plesa na foteljima do zida. Bila je obična zabava na kojoj se puno toga vidi i dogodi, i na kojoj se najmanje zabavi, šimi je bio u modi. Mazni akordi godili su rastrojenim živcima i budili želje u rasgolićenim telima. Nečeg iskrenog i toplog bilo je u pokretima i figurama, nalik na igre strasti. — Verujem da se jedanput živi, ali je i to dosta da covek oseti patnje. Ha-ha-ha-ha- — vidite ja umem i da filozofiram. Ne, verujte, nemam vremena, a i ne smem, slaba sam. Svako mi uzrujanje škodi. — Pa ne moramo plesati, razgovaraćemo o bilo čemu. — Kad sam već ovde, htela bi da plešem. Haj­ demo, sviraju. I opet je talas muzike odnosio tela i vraćao ih. Gdekad je izgledalo kao da to sve dolazi iz neku velike, neslućene daljine, i da odlazi, ulazi, u ono nerazgovetno, samo napomenuto. Plesali su. Nije ga više gledala sa uplašenim i nemirnim pogledima. Često, kad bi joj primakao usnice uhu da nešto kaže, ona bi uzdrhtala, očeku­ jući izjave, reči milošte i ljubavi. On je govorio samo o običnim stvarima, bežeći sa predmeta na predmet. Zaboravila je da se čuva, da preža: u svome srcu ona se mirila sasvim. I kad bi se setila onoga, osmeh na njegovom licu bio je dovoljan da bol zamiri. Vani je zima stezala. Od vremena na vreme čula se zvonjava praporaca pred Domom: odlaze parovi zamotani u tople ogrtače. Ćelu noć su ih nosili valovi plesa i, ovoga puta, umor kao da ih je hteo da poštedi. Pred zoru, kad su se grupe proredile. akordi kao da su postali gušći, zbijeniji, parovi su se vitlali. Zasićeni glazbom, laki, okretni, na njegov predlog, iziđoše njih dvoje na balkon. On je pušio. Že­ ravica je plamsala kao treće oko. Grad je spavao pod debelim pokrivačem snega i tišine. Stajali su i šutili. Ona se naslonila na ogradu i duboko disala, osećajući svežinu u ćelom telu. Iznenada ona se zasmeja. — Baš gluposti. Znate li šta sam mislila kad sam vas prviput videla? Ha-ha-ha, da ste vi došli po mene. Ih, dabome, vi to ne znate. — Možda sam i došao, zavisi od vas. — Kako od mene? Ne znate vi o čemu j a ... hajdemo. Učini joj se da je nešta u njoj palo, lupnulo. Nije je bolilo. Vratili su se u skoro praznu dvoranu. Rastali su se kad je zora ulicama šibala. Sena se razbole. Doktor sa razrokim očima, koji je iza svake rečenice uvlačio zrak u sebe i ponavljao »he-he-he, ko zna«, rekao je da je upala pluća ili tako nešto. Odmah je došla mati sa tetkama. Uz ku­ knjavu se ustajalo, jelo, davalo lekove i smirivalo. Sena je šutila, nije htela ni na što da odgovori i, kad bi je groznica tresla, kikotala je nekako n er­ vozno, neprirodno. 375 �Jednoga dana, kada se malo oporavila, rodbina je otišla nekuda u posete. Ležala je sama u svome stanu. Spavalo joj s e . . . Koraci je probudiše. On je došao. Znala je ona da će on doći, kako i ne bi. Smeši se, hvata je za vrele ruke i šuteći je gleda. Dugo, dugo. Neka pođe s njim, kao da je rekao, on će joj pokazati, dolje u bašti, drveće puno snega kao beli koralji. Iz kuhinje može da vidi. Tamo je toplo. Išla je polako, naslo­ njena na njegovo rame. Kako bi i mogla sama. Iz kuhinje, preko balkona, vidila je drveće umotano u sneg. Beli koralj. Talasaju se kao da ih valovi po­ kreću. Sela je na stolicu, do staklenih vrata i gledala uzbibane grane. Od toga, kao od uznemirena mora, zavrti joj se u glavi, svest poče da tone. — Otvori vrata, sparno je, vruće, otvori. Po njoj pade talas mrzline. Bi joj lakše. Drveće je šumilo. . . Nađoše je uveče, napola smrznutu, ukočenu, kraj otvorenih balkonskih vrata . . . Na stanici, kod velikog magazina, Risto je vezi­ vao crni sanduk na male saonice. Drmao sanduk da vidi da li dobro stoji i hrabrio konje. Kad je krenuo, druge saonice, iz kojih se čulo jecanje u crno ubrađenih žena, udariše uzastopce. — jSediš li dobro, — ali se brzo nečeg kao priseća, krsti i bez potrebe poteže i drma uzdama. — Hajd! Sa’ ćemo. Из ческе лирике 'К ** У f/ J)r~-, rf Осмеси времена °- Нема бола у дувш кога тихи гласови који храНајјачи живдт je живот c највећим мноштвом бре неће учинити тајним. Hei>1a у души таме v ко- нада. Чим су шире и моћније раишрене гране, \им јој не лете нечујним летом лептири тражећи своје 'ое више цветова хвата из висине. Али у руменилу цветове, само ноћу отворенв. Нема тако / тужног њихове лепоЈе трепти присуство безбројних пропута на ком се ne 65. могли изненада срести с лећа, задржаваних само законом тога живота, те не таквим облаком мириса да морамо стати опојени. могу да наједном узвикну: отварање безбројних Уморни од жИвота иијемо нову снагу из из- уста за јаким пићем светла ,облак златнога семења вора времсна. Јутро^ које се рађа из неизмерности које лети у б.удућиост за игру будућих векова. векова лечимо своје погледе. који су се разболели Чим већа снага у души, тим сталније уверење о од поларизованог светлагзвмље. Јер као светло има њезиној тајанственој слободи, тим славнија језа и и време своје рефлексе који бацају у душу слике неизмерност одговорноети. давнине, прва силна пролећа, хиљаде година удаЕвол.уција напгих нада je једна од најтежих љена, и буд.ућа поднева ко м ocBeTJbyjv свритеније које проживљавамо. Полазимо од најнижих, најсветове у даљини. Сваки поглсд, који гааљемо, спо- ближих земаља, завршавамо последњим, неизресобан je да се сретне са тим вазг.ушним крајевима других земљописиих положаја, у вечности. У часу цивим, које се дижу под плава небеса. иза свих наших видика. Низине душа су у непрестаној врекада време постане непрозирно за нага вид, замра- менској заветрини. Чим се више подижемо, тим чава се и наше земаљско светло, a очи се, за увзк, јаче дувају ветрови времена око нас. Тим je већа затварају својом соптсвеном тежином. наша жеља да обухватимо једним погледом сва Све што оцењујемо у животу, одењујемо тајно, према нади која je спојена са свима стварима. Ми- мора, горе, земље, милијоне браће, и као искричави сао je тим д.убља чим више има места за распета ирах на широкој светлој ирузи, звезде! Тим je већа крила сна, чим в и т е оних сумрака који могу бити опојноет што нам све припада! Али такође тим дубозарени светлом. Али све мисли граби и односи ље сазнање да више од свега волимо нерођене, оне струја онога истог покрета којим напред јуре сви који чекају. Hama пестрпљивост расте са јачином животи и светови. Погледи који су нам већ пове- нашег вида; отуд она т.уга с којом се враћамо из рили евоје тајие за. нас су мртви. To су цистерне, грмљавине временских вихора животу свакодневчије je воде дигла жарка мудрост супца да њима них тренутака, где све изгледа тако скамељено, без освежи незнане изворе у даљини. Ради тога љубав, покрета, где све безбројне струје снага тако лено чија je нада сазревала на најнижим, најприступач- теку. нијим гранама чудеспога дрвета спознања, иружа Али цео тај живот нада, који се развија, та толико изненађења онима који нису знали да су његове највише гране срасле са светлом и да баш жудња за покретом и радост од лета само je сведо-. на њима кроз векове зри воће које ради висине не чанство да се наш живот ие завршава сам у себи и може бити отргано, али he једном само спасти на да живимо ради тајанствене наде душе. пут изабраних. Пад je нада теже, a светло и песма 0 . Бржезина. нада етерпога дрхтања. 376 �Abdurahman Džamija Iz persiskih priča Sveta su prava gostoprimstva Ibrahim ibni Sulejraan ibn Abdulmelik ibni Mervan pripoveđa ovo: »U ono vreme kad halifat beše prenesen š Umejevića na Abasoviće, Abasovići pohvataše Umejeviće i poubijaše ih. Sedeo sam na krovu palate izvan Kufe što beše u blizini polja. Crni barjaci izađoše iz Kufe i ja se setih da ti ljudi idu u potragu za mnom. Sidoh s krova i preobučen uđoh u Kufu. Nisam po­ znavao nikog kod kog bih mogao da se skrijem. Do­ đoh pred vrata velike palete i uđoh u nju. I viđen čoveka lepa u licu gde sedi na konju. Mnoštvo robova i sluga stajaše oko njega. Nazvah mu selam, a on mi reče: — Ko si ti i šta želiš? . Odgovorih mu da bežim od straha pred nepri­ jateljem i da dođoh k njemu da tražim utočišta.'On me uvede u svoj stan i namesti u sobi Koja je bila upravo do njegova harema. Ostadoh više dana tamo, živeći u izobilju. Šta sam god zhželeoođ jela, pića i odeće donosilo se predame. Ništa me ne pitaše. A on bi svakog dana po jedan pyt iz ja M o ^ brzo se povratio. Jednog dana upitahfga: — Svakog dana te vidim gde uzjašeš i brzo ^ povratiš natrag. Reci m ^ pošto odlaziš? A on mi odgovori: — Ibrahim ibni Sulejman ubio mi je oca; čuo sam da je sakriven u ovom gradu, pa svaki dan ođlazim tamo, nadajući se da ću ga naći i osvetiti svog Kad to začuh, začudih se čudpimšta mi odredi sudbina koja me baci u stan nekog koji traži da me ubije. Beh sit života. Zapitah tog čoveka za ime nje­ govo i oca njegova i doznadoh da je kazao istinu. ' — 0, velikodušni čoveče, — rekoh mu, — mno­ ga prava imaš nada mnom zbog utočišta koje si mi dao. Treba da ti označim tvog dušmanina i da ti prištedim muku odlaženja i vraćanja uzaludnu. Ja sam Ibrahim ibni Sulejman. Od mene išti krv oca svoga. Ne htede da mi veruje i reče mi: — Čini se da ti je život dodijao i hoćeš da зе te muke oslobodiš. — Bogami, ja sam ga ubio, — rekoh mu i navedoh mu znakove po kojima uvide da istinu govorim. Lice mu se raspali od gneva. Neko vreme gle­ daše preda se i naposletku reče: — Može' biti da ćeš brzo stići oca mog (na dru­ gom svetu); on će zatražiti svoju krv od tebe. A ja ti veru dadoh i neću da je pogazim. Ustani i odlazi, jer ne odgovaram za se. Nedao Bog da ti kakvo zlo na­ neseni. Nato zapovedi da mi dadu hiljadu dirhema, a ja ih uzeh i napustih palatu.« Ko je velikodušniji Upitaše Hatima: — Jesi li ikad video nekog velikodušnijeg od sebe? A on im odgovori: — Video sam. Jednoga se dana svratih u kuću nekog mladića siročeta. On imađaše usvemu deset ovaca. Smesta, zakla jednu, skuha i iznese preda me. Meni se svide jedan komad od toga, te pojedoh i rekoh: —\Bogami, ovo je bilo izvrsno. ’aj mladić izađe i zakla ovce jednu po jednu, te skuha onaj deo koji mi se bio svideo i iznese preda me. Ja ništa ne opazih. Kad izađoh da uzjašem, videh da je pokraj kuće mnogo krvi proleveno, i zapitah: Šta ovo učini! . Rekoše mi: — On zakla sve svoje ovce. Ja ga nato ukorili, a on mi odgovori: — Neka je veliko ime božje, tebi se svide jedna stvar kojoj sam ja vlasnik, pa zar da budem škrt. To se ne pristoji Arapima. Zatim zapitaše Hatima: — Šta mu ti dade za nagradu? A on im odgovori: — Trista deva riđih i petstotina ovaca. — Pa ti si onda darežljiviji, — rekoše. — Nipošto, — odgovori Hatim. — On dade sve što imađaše, a ja dadoh samo veoma malo od onog što imadoh.« S persiskog M. A. Malić. 377 �Osman Nuri Hodžić Muhamed i Kur-an Kur-an i iz njega izvedeni principi j e z i n s munare je pozvao vjernike koji imaju na pisan Kur-an ili samo pojedine ajete neka donesu u džamiju i predadu komisiji. Sva sila vjernika, a na­ ročito žena koje su najpobožnije čuvale svaki ko­ L1X: 21. madić pisanog Kur-ana, donijeli su ogroman mate­ Muhamed je, kako smo vidili,punih dvadeset go dina sukcesivno objavljivao pojedine dijelove Kur­ rijal koji je komisija sredila i onda, — pošto je upoana. Svaki ajet čim je bio objavljen zapisali su pra­ ređenjem i saslušanjem hafiza utvrdila njihovu au­ vovjerni koji su bili pismeni, a mnogi drugi napamet tentičnost, prešla na rad. Omer je tražio za svaki naučili. Sam je Muhamed svome sekretaru uvijek ajet pismen dokaz i dvojicu svjedoka, kad je i kojim označio za svaki ajet kako da se napiše i u koju suru je povodom što objavljeno. Bedsin 129. ajet devete., da se stavi. Pisalo se na papirusu, komadima kože, sure našao se je samo kod Huzejmet bin Sabit-el-Enovčijim rebrima, na hurminu listu i jednoj vrsti bi­ sarije, ali pošto je to bio vjeran i ispravan Musliman, jelih pločica. Muhamed je svakom zgodom recitovao primljen je i ovaj ajet makar da se za nj nisu našla pojedine objave i tumačio njihovo značenje, a pored dva pismena dokaza. Nakon dugog i savjesnog rada komisija je .pretoga svaki dan pet puta za vrijeme molitve pred pravovjernicima naglas učio različite ajete pa i icijele daljf4)meru cijeli Kur-an napisan na zasebne tabake — s u h u f e. Komisija se nije upuštala u sređivanje kraće sure. I tako je pod konac Muhameđova života u samoj sura ni po hronološkom redu ni po mjestu objava. Pošto je Omer još jednom pročitao sve tabake u Medini bilo nekoliko stotina hafiza — ljudpdcojinnt znali cijeli Kur-an napamet, a svi koji su znali pi­ prisutnosti najstarijih Muhamedovih drugova i če­ sati imali su pojedinc^sure pa napisanu i cijelu ob­ tvorice gore spomenutih hafiza, cijeli je elaborat javu koju su najsavjesnije čuvali. Kolika je to sve­ predao Ebu Bekru. Ebu Bekr je ove suhufe čuvao tost za pravovjerne bila, vidili smo kod Omerova kod sebe sve dotle dok su Muslimani dan prije nje­ gove smrti izjavili da priznaju Omera za njegovog prelaza na Islam.1l i t i |1JU » Kad je Muhamed svoju misiju završio i na drugi nasljednika. Onda ih je tek Ebu Bekr predao Omeru. Svijet prešao, nije niko ni pomišljao na sređivanje Omer je ove suhufe čuvao kod sebe do posljednjeg Kur-ana u jednu zasebnu knjigu, tim manje što Mu­ časa svoga života i onda ih, pošto nije znao ko će hamed za života to nije učinio niti na samrti pre­ biti izabran za halifu, predao u amanet svojoj kćeri, poručio. Ali poslije bitke na Bemami gdje je izginulo Muhamedovoj udovici Hafsi koje je ona položila na preko sedam stotina hafiza, Onier je skrenuo pažnju Muhameđov grob u Revkimutaheru i tu ih čuvala. Međutim pod konac vlade halife Osmana po­ halifi Ebu Bekru da bi trebalo sve objave sakupiti, u jednu cjelinu srediti i na sigurno mjesto pohraniti. novno je pokrenuto pitanje redakcije Kur-ana. НцEbu Bekr je na početku oklijevao, govoreći: zejfet bin-el-Beman boraveći u Persiji godine 651. »Kako da preduzmem ovako važnu stvar o kojoj Re- zapazi da je među iračkim i sirskim četama došlo do sululah nije nikada ništa govorio«? Ali kad mu je oštrog sukoba radi čitanja Kur-ana. »Moje je čitanje Omer obrazložio da bi nestajanjem hafiza mogla doći pravilnije od tvoga!« — čuo je Huzejfet na više u pitanje i sama autentičnost Kur-ana jer papirusi mjesta kako se prepiru pojedinci i cijele grupe voj­ i komadi kože na kojima je pisana objava mogu se nika. Kako je poznato Kur-an je objavljen u dijalektu lahko zagubiti, — Ebu Bekr je pristao i pozvao biv­ šeg Muhameđova sekretara Zejd bin Sabita i po­ arapskog jezika kojim govori pleme Kurejš, ali je sam Muhamed dopustio da se može čitati još u šest vjerio mu taj posao. Zejd je najprije po Halifinu naređenju sastavio glavnih arapskih narječja. Hafizi koji su se razišli komisiju od najboljih poznavalaca Kur-ana među po gradovima Sirije i Persije pripadali su raznim kojima su bili Ubejd bin Kab, Alija bin Ebi Talib i arapskim plemenima te su Kur-an čitali u narječju četiri poznata Abdulaha ( a b a d i l i е г Б е а ) koji svoga plemena, a neki su imali i svoje napisane Kur-ane. Iraki-Arabi je pristajao uz Musa-el-Ešariju su bili poznati kao najbolji hafizi. Komisija je počela svoj rad pod ličnom kon­ koji je imao i svoj Kur-an poznat pod imenom trolom Omer bin-el-Hotoba. Sve papiruse, komade L u b a b - e l - K u l u b , a Sirija uz Migdad-el-Esvada. Huzejfet đošav u Medinu, predložio je halifi kože i t. d., na kojima je pisao objave Zejd je donio i predao komisiji. Osim toga Bilal, Mufiamedov m u- Osmanu, da sve M u s h a f e, listove Kur-ana, što se Ј 7Г Jc. j l ^illJft ^јл 1cx <£u U^U- С*\J �nalaze kod pojedinih hafiza pokupi i usporedi sa više — ako se uopšte mogu praviti poređenja — ova suhufima, koji se nalaze u Revdai-mutaheri, jer _ sura snažnije djeluje nego druge. govorio je Huzejfet — ako bude ovako pošlo dalje, Ne treba zaboraviti da su Arabljani pjesnička i o Kur-anu će nastati slični sporovi kakovi postoje nacija koja ima mnogo smisla za ljepotu stila i je­ među Židovima i hrišćanima u pogledu svetog zika i da su ti isti Arabljani ostali zapanjeni čuvši pisma«-. prve objave Kur-ana. Kur-an na više mjesta poziva Halifa Osman, po dogovoru sa najstarijim Munevjernike neka pokušaju donijeti ma i jedan ajet hamedovim drugovima, postavi komisiju u kojoj je sličan Kur-anu: »Ako ste u nedoumici o onome što bio i Zejd bin Sabit i stavi joj u dužnost da ponovno smo mi objavili našem slugi, onda pokušajte da i vi pregleda sve suhufe koji se nalaze u rukama poje­ donesete bar jednu sličnu suru«. (II. 23.) »Reci im: dinih hafiza i da ih usporedi sa originalnim tekstom kad bi se složili ljudi i duhovi da naprave nešto prve redakcije. slično Kur-anu, ne bi bili u stanju«. (XVII. 88). »Ako naiđete na bilo kakove jezične razlike ili Može se slobodno reći da nijedan osnivač vjere, varijante, onda pišite u Kurejš nariječju, jer je na nijedna vjerska knjiga nije tako snažno i ubjedljivo tom nariječju Kur-an i objavljen« — izdao je halifa uticala na slušaoce i pristalice kao Muhamed i naređenje komisiji. Zatim je Osman zamolio Hafsu Kur-an. da original Kur ana preda komisiji, obećavši joj da »Kuf-an je« — veli jedan zapadni naučnik — će joj listove nakon upotrebe opet povratiti da ih »najljepše zrno biserovo u arapskom jeziku, nešto pohrani na staro posvećeno mjesto. ' slično nisam vidio u istoriji svijeta: to je u isto vri­ Kad je komisija svoj posao dovršila predala je jeme himna i psalam, molitva i zakon, propovijed i halifi šest primjeraka Kur-ana. Kur-an je razdijeljen na 114 sura koje se dijele ratni bilten, polemika i istorija«. Radi te svoje specijalne osobine nije moguće na mekanske (94) Lmedinske, (24) prema tome gdje su objavljene. Sure su nazvane ili po nekoj riječL Kur-an prevesti ni na jedan jezik a da ne izgubi koja se u suri spominje ili naprosto po inicijalima mnogo, vrlo mnogo od ljepote i sadržaja. Ia za samo slobodno tumačenje Kur-ana pored za koje se ni danas nezna šta znače. Nazivi sura nisu opšte spreme i perfektnog znanja arapskog jezika, bitna sadržina Kur-ana jer nisu objavljeni. potrebno je znati kako je koja sura u Meki i Medini Svaka sura počinje »U ime Boga milostivog i mi­ losrdnog«, izuzevši ^evetu. Zašto je na početku ove objavljena, k o j i m r e d o m i k o j o m p r i l i k o m , sure to ispušteno, muslimanski naučnici nisu sa- šta je dva puta objavljeno i šta je opozvano, koji su glasni. Najvjerovatnije je da je Muhamedov sekretar ajeti derogirani; šta se odnosi na Meku a objavljeno prilikom objave propustio zapisati, a poslije Muha- je u Medini, a šta je objavljeno u Meki a ušlo je u medinske sure i obrnuto. medove smrti to se nije moglo ni smjelo učiniti. S toga oni koji čitaju Kur-an u prevodu pa i Sure su podijeljene na ajete kojih u cijelom najboljem nailaze tu i tamo na formalna neslaganja Kur-anu ima 6212. Od ovih šest primjeraka Kur-ana, Osman je po­ i iz toga izvode proizvoljne zaključke o kontradikci­ slao po jedan u Meku, Šam, Basru i Kufu, peti dao jama u Kur-anu kojih u istinu nema. Mi smo vidili u medinsku džamiju za opštu upotrebu a za sebe da su se u početku vjerni za vrijeme molitve okretali zadržao šesti sa kojim je u ruci i poginuo. Sve ostale prema Jerusalemu i da je to docnije izmijenjeno i primjerke i listove — suhufe, halifa je dao spaliti. naređeno da se okreću prema Kabi; da je u početku Kakvom se brzinom poslije Osmanove redakcije bio uređen rod nasljedstva među izvjesnim brojem umnožavalo prepisivanje Kur-ana. najbolje se vidi mekanskih doseljenika i medinskih muslimana i da po tome što je za vrijeme bitke na Sifinu preko pet je to docnije stavljeno van snage i uvedeno krvno stotina Muavinih vojnika izvjesilo Kur-ane na svoja nasljedstvo. koplja i time agitirali protiv Alije. Sve ove i slične promjene i izmjene imaju svoje Neki orijentalisti kušali su da pronađu izvjesne opravdane razloge: »Mi nijedan ajet nećemo staviti stilske razlike između mekanskih i medinskih sura van snage niti ćemo pustiti da se izgubi iz tvoga pam­ s obzirom na Muhamedove godine, ali uzalud, jer je. ćenja a da ga ne nadomjestimo boljim ili jednakim« svuda u Kur-anu jezik jednak po formi i ljepoti. Po (II: 106.). »Zar oni. idolopoklonici, nemaju Kur-an sudu svih objektivnih naučnika ljepota forme ravna pred sobom, zar oni o tome ne razmišljaju? Kad uzvišenoj sadržini i savršenost jezika, nisu nikad u Kur-an ne bi bio od Boga, oni bi u njemu našli mnogo protivrečnosti?« (IV. 80.). »Kad mi zamijenimo koji izrazima podbacili. Deveta sura koja je posljednja objavljena ni u ajet drugim (a Bog zna šta radi) idolopoklonici go­ čemu ne zaostaje ni što se tiče forme i dikcije, po­ vore da ti to činiš na svoju ruku, jer njih većina ne leta i jačine izraza iza ma koje druge sure. — Šta razumije prave razloge« (XVI. 101.). �V Konačno još da spomenem i jednu apokrifnu suru koju su falsifikovali Šite da dokažu Alijin prio­ ritet na halifat. Ovu je suru pod naslovom N u r e j n »dva svjetla« najprije iznio Muhsin Fani u svojoj knjizi o islamskim sektama, »D a b i s t a n i m e z ah i b u«, pisanoj na persijskom jeziku u Indiji polo­ vicom XII. stoljeća. Kad je ova knjiga izišla u Тгоgerovom prevodu, francuski orijentalista Garcin de Tassu objelodanio je ovu suru u arapskom originalu i francuskom prevodu (Journal Asiatiqu Mai 1842.). Mirza Abksander Kažem beg, profesor orijen­ talnih jezika na Kananskom universitetu posvetio je ovome pitanju cijelu jednu monografiju pod naslovom »L e C h a p i t r e i n c o n n u d u C o r a n « . Spremom jednog naučnika Kažem beg je doka­ zao da cijela sura nije ništa drugo nego prosti pla­ gijat pojedinih ajeta Kur-ana sa dodatcima koji bi imali da dokažu Alijino prvenstvo na halifat poslije Muhamedove smrti. Ajeti koji nisu prepisani iz Kur-ana nego ume­ tnuti od anonimnog autora, padaju u oči na prvi po­ gled i običnom laiku. Osim toga treba napomenuti da ajeti pojedinih sura nisu uneseni redom onako kako su objavljeni. Pazilo se samo na to da svi ajeti koje je Muhamed označio kojoj suri pripadaju, da u tu suru i uđu, bez obzira na njihov hronološki red. Isto tako neopravdan je u naučnom svijetu već davno oboren prigovor da je Muhamed svoj nauk naučio od hrišćanskih i židovskih sveštenika i da je Kur-an loša kopija Svetog pisma. Ko pozna život i rad Muhamedov, i ko zna kako su pojedini ajeti objavljivani, taj neće ni časak sum­ njati da je ovaj prigovor sasvim deplasiran. Semitolozi koji su do najmanje sitnice izučavali Kur-an i Bibliju našli su samo jedan ajet u Kur-anu (XXXI. 105) koji je tekstualno jednak jednom psalmu (XXXVIII. 29). Međutim kad bismo po istoj ovoj lo­ gici uporedili kinesku vejrsku zbirku » T r i p i tak a«, koja je mnogo starija od Biblije, sa Svetim pi­ smom starog i novog Zavjeta našli bismo ne samo frapantne sličnosti, nego posve istovjetne stavove, ali kako ovaj studij nije zadatak apologetičko-polemički, nisam se u to ni upuštao. «■ (i Оцене и приказн Песме будућих, — 'г^еска друга Изданл »Књига за народ«, Сарајево. Уреднпк Дамјан Николвћ. Стр. 70. Цеиа 15 динара. Прва свеска Песама булЈћвх оцељена je као попушаЈ врло благо. Међутим, взашста' je сваска друга," р | lojoj се не сме говорити као о покушају. Ona je много лошпја него прва и све оно' шта je крвтшш нашла да не ваља у npuoj, наћп he п у овој другој. Никаква реда у распоређењу грађе, никакав крптериј; ima вишс, овај пут изгледа да je књджсвно мерило саеввм одбачено. За неке се песме у овој збпрци не може више рећи ни да су плагијат и књижевна крађа, него једав обичан безобразлук, јер читаоцу сервирати једну најпознатију пссму најчитанијег југословенског песника, Бранка, под вмепом некаквог Неђељка Радвћа, заиста je безобразлук. Ta иесма гласи: »Ветрић пири, Липа мврв, Цвет опада— A ja млада Још в сада, У самоћв, Чекам драгог Хоће л’ доћи«. Много су боље песме са другим нееротичннм мотнввима. Песме Хамнда Диздара »Пред просјаком« и »Пролеће« и Алексе Димитријевнћа »Деца рада«, премда нису њвхове најбоље ствари, одударају зпатпо од осталвх, na и од пеС8Ма онпх К°ЈИ СУ већ стекли извеспу репутацију (Ј. Кулап, Н. К. Милутиноввћ, С. A. Бурина) и у ову књвгу дапи своје слабпје ствари. Диздар je написао нссумљиво добру песму потстакнут социалном неправом. Димптријеввћ je дао једду осредњу песму ради социалног ефекта са садржајем севтвменталне божићне причс: свромаха без nape пред сјајним трговачким излогом. Обојица, нвсу без талента, само што једноме помаже другоме смета. Код И. Грбвћа je социалви моменат натегвут и необвчно наглашен. може бвтв да в није намештен, алн тако делује. Све у свему ,да вије кеколико у последњем васусу цитвраних ствари в још две три које нвсмо споменули, ова бв се књига могла наовати антологијом лоших песама. С. Ђ, Цвијикева књига — издане Срлске Књижсвне Задруге. *<оло XXX., број 201. Замисао Српске Књвжевпе Задруге да взда једну Цвијићеву књигу в да тиме ода почаст иашем велвком научеплку за сваку je похвалу, a могло бв се рећв да je в пачвн na који je то урађено веома сретво взабрав Поред огромних и разноврсних Цвијићевих радова, тешко би «е могло у једној књизв од 131 страну взнетв макпр в најглавнијв део његовпх иаучнпх радова. Редактори озе књнге, иначе два врло добро позната стара ученвка Јована Цввјића, прибегли су објављивангзм мањих радова, односво чланака, који су после рата билв сакупљени под насловом »Говори в чланци« илв су неки радови извађени из дела »Балканско Полуострво«, »1’ласнвк географског друппва« и »Оснопе* за географију в геологвју МакедонијЈ в Oiape Србвје«. Оно што није украдено од Бранка, украдено je од песнвка »Сел>анчице«. (»Трв године јадна сама«.) Зар г. уреднвк ни оволико не познаје нашу лирвку? Наравно, и опет je еротика главна побуда песиицчма, готово увек десисратна в у старнм формама. Па в онда када се xohe да учипи препад na читдоца нсмогућим обртом и када се вели да »тече крв врела ко млеко« в када се мочв драга да joj се »на уснама взпезе песма«, на жалост, пеоппк успева cauo да вас насмије. 380 с �Поред кратке биографије Ј. Цвијића од Др. В Милојевића п веома интересантног чланка од Др. Ј. Ердељаловића о Цвијпћу и нагаоЈ науци о народу, ona књпга садржн 12 чланака о разним географским, егнографским, политлчким и историскпм појавама на Балканском Полуострву, спзцнјално код јужних Словена. 1’отово у свима овим чланцлма јасно се нспол.ава завпсносг догађаја к живота од главних географских фактора. Познато je свакпмс да je Цвијић један великв доо својпх путовања восветио Босни и Херцеговпни, гдо je нарочито студирао трагове леденог доба, оатим карспе иојазе, a поред овога и живот народа. Тако на лример, један члачак говори о утицају карста на жпвот људн, другп о значају Босне и Херцеговине за српеки иарод, ппсано још у доба анексије, a трећп о исељавању босанских муолимана. Два чланка говоре о Шумадији. и о њеним географским особлнама, као и о психичкпм особинаиа Шумадинаца. Из дела »Балканско Полуострво« извађен je члгшак о Далмацији, a од монгобројних Цвијићевих радова no Македонији издвојена су два члапка, један о централноЈ балканској области и о балканском територијалном језгру, a други о Охридском језеру. Од пајновијих Цвијпћевпх чланака публикованн су чланци о граници и склопу иаше зсмље, о сеоби и о етнич-' ким процесима у нашем аароду, затим о осиовама јужчословенске цивилпзације. Чланак о лациевално* раду ичашао je још 1907. год. и вредно га je прочитати да би се уверили како je здраве појмове ritoao овај великн човек о томе питању. Ђачкн радовн Ови су члаици пнсани изворио лепим jacmm, 'народ- “ИМ језнком, тако да су сваком приступачнн. М . М. — кздаве Срлске Књнжевне Задруге. Коло XXX., број 203. Шарл Дил: Визгнтисне слике Г. Дил не прнча испрагно ни о чему. Он реда догаIjaje повупљене из архивске rpahe, избегавајући да даје коначно мишљење о лицима које прлказује. Г. Дил гп:горичар прави врло мале уступке Двлу књижсвнику na ппак he свако са уживањем прочитати ову књигу портрета. Он ради свој поеао тако пажљиво да стварч које би пз невештих руку изашле као скандалозне кронике, не остапљају пза себе ни onaj познати задах »трулог Византа«. Ствар се ч т а од почетка до краја с највећим зани. мањем иако су неке ствари са ортодоксног становчшта можда неправо протумачене. У другој he књизи изаћи ствари које имају више везе са нашим средљим веком, за нас иптересантније и порадп тога што je љихов писац, ’.poучавајућц Визант, долазио у наше крајеве, у Сарајсво; негде око 1908. године. С. Ђ. ЗбоГ'надовол>иог простора, немогуае нам je да у овом ' броју допесемо прклаз иа остала дела садржана у обом последшем Колу Срп. Кљижевпе Задруде. To ћемо учииихи у следећем броју. ‘‘ Д Девето лето дочекасмо данас, Кад аакликта op’o са Авале плаве Кад аасија сунце моме милом роду И разви се барјак, победе и славе. Да причају пама, деци славнпх пређа љиховој лепој и јуначкој слави. LlUUll0 Г -Ч Славећи девето лето слободе, Cehauo се наших лајбољих хероја, Сећамо се белпх, крллатих орлова И њихова дугог мукотрпног боја. Ми смо сретна деца двадесехог века Јер не зпамо како ропскн стеже ланаи, Ни како пређи за слободу нашу Оросише крвљу и најмањи станац. Сећамо се нашпх дичнпх соколова, Веспика слободе са планила плавн; Сећамо се косовских јупачких хероја Што су за част рода иа Косову пали. Падоше најбољи синови наши, Тражећи спаса напаћеном роду; Без јаука падаху да тирани виде Како Србин умире за своју слободу. Ссћајућ’ се тако свих силова лашнх Што падоше славно за част свога рода, Кликнимо лм сада из дна срц& нашпх: »Слава херојпма! Да жпви слобода!« СЕаку стопу ове, миле земље моје Врелом крвљу својои натопише оии, И с толико снлпог див-јунаштва њиног Пропадоше многн владалачки двори. Спевала и декламовала на дан Уједиљеаа литомица Гајретовог Женског Интериата: Из земље ове крвљу натопљепе Никоше божури, цветови крвави, Асија Ковазовић. Часописи Српски Књижевни Гласник — у броју од 1. децембра доноси почетак прпповетке »Сеобе« од Милоша Црњанског, иесиичке прилоге Растка Нетровнћа и Душана Јерковића, чланке Милоша Савковнћа, Бранка Лазаревића, Момчила Настаспјевића, Светомира Ристића и Момчила Ђорђевића, као и кљижевни, научни, уметнички, музички и полнтички преглед, те белешке из књижевности. 381 �Летопис Матице Српсне — за Месед ноВембар Пзишло je са следећим садржајем: Др. М. Петросић: 3a нациоиалии карактер Војводине; Милета жакшпћ: Три necue; Миленко Гавриловић: 0 економској обновн земље: Индустрија (4); Danubiensis: Даиашња Луотрија; Др. Цвн Ротмилер- Антисемитизам, аснмилација и ционнзам; Др. М. Миланковнћ: Кроз васнону л векове (XIX., XX.); Фран Мажураиић: У средњој Африци; Божидар Ковачевић: Четири песме; Сибе Миличевић: Самоубица; Љубица 0. Јанковић: Иван Цанкар; Иван Цанкар: Десетина; Иван Цанкар: Побратим; Из мистичних поема В. Блека: Књпга о Тели, Песма Бнигармона над Лосом. Преглед: Др. Теодор Тарановски: Први кораци обл. самоуправе у Војподинп; Др. Cho Хофман: Пут Мађарске на море; Фрања Малин: Илнја Округић Сремац; Белешке; Кљигс н листови; Велешке; Страни листови; Библиографнја. Књижевни Север. — Изитла je из штампе 12. свеска, III. књ., са овим садржајем: *: Цар Јован Ненад; Д. Прокић: Цар Јовап Ненад; Ф. Мажуранић: У пуетињи; М. С. Маговић: Нанина прича; Бл. К. Ристић: Мртвичко звоно; *: Визија на Дал Мртвих; A. Еветовлћ-Мирољуб: Буњевка; В. Дулик: Буњевац; Р. В. Димитрнјепић: Дедпна прнча; Ст. 'Ворђевић: Девојчлца; Л. Стлплћ: Ппгмо са пооледљом надом; В. Jlahaрац: Наша песма; Д. Муждека: У светлој п лп м и ...; Др. Ф. Нлкић: Цар Јован Ненад; Др. A. Ивић: Дар Јовал Непад; М. Мандић: Откриће споменлка Јокана илп ИвашЈ Ненада; Л. 'Вурчић: Културли проблемн нашега севера; Е. Гајари: Велнкп прелозлт из Кал^че. Из старе Суботице. Оцене и прикази. Књлжевпе белешке и т. , Записи — часопис за науку и кн.вжевност. Излази на Цетињу под уреднлштвом ДушЈша Вуксана. Свеска за месац децембар доноси следећи 'сЈгдржај: Андрија Јовићевић: Св. Јован Владимир у народној уеломели; Мираш Кићовлћ;^Стогодлшњнца Матлце Српске (крај); Станвша Лабудовлћ: Љубав господпна МиодрДи Михољића; A. С. Рачета: Сусрет (песма); Никола Шоп: Молшва у горл (песма); Мих. Делчбашић; Јесен (песма); Рад. (Јамарџић: * (песма); Др Лазоо Томановпћ: Prim as Serbliae; Томо К. Поповнћ: Професор Јоснп 'Велчић; Boj. Гавро Вуковић; Књажев пут у Цариград (крај); Грађа за историју н фолк.лор; Научни преглед; Књижевнл преглед и Белешке. З а п и с и пзлазе једанпут месечно у свескама од четлрл табака. ПретплатИ: годишње 100 динара, полугодипље 50, тромесечно 25. Бнблиографнја К. Н. Милутлновлћ: Плаве Молптве (песме), Јово Р. Ботковић: Таласи Живота (песме). 'Борђе Глумац: Успули Немири (иесме). Момчило Настасијевић: Међурушко Благо (музичка драма). У следећим бројевима Гајрета Уредништво he приказати ове књиге. Цијепа je једном лозу само двнара IO.—. Дремија 256.000 длнара, a главпи згбднгпк вила у бнло .комс .крају државе, вриједла 150.000 динара. Осталлх скупоцјених згодитака има 13.S87. Траже се препродавцл, којина се na лмс лаграде при_ знаје 10%, т. ј. 1 днлар од сваког проданог лоза. Прлмају се и поједпначле ларуџбе. Адреса: Југосг.овенско Новинарско Удружење, Добротворна Лутрија, Сарајево. Нов лист Глас Народне Женске Заједнице — оточео je да из-, лазп у Веограду (годнтња претплата 40 длнара, редакција и ндмнинстрација Јованова 50). Први број лосвећен je у главном програму п циљевпма Нар. Женске Заједиице, поред, осталлх чланака. У фељтону излазићо у наставцима педагошка студија »Телеснп и душепни одгој детета«, неопходно нужна лектпра за све наше мајкс. Лпот пзлазл два лута месечно. Књижевни оглас Здрава и болесна жена. — Кроз најкраће време, у лздан.у кн нжарс Геце Кона (Београд), изаћи hc лз штампс треће издање ове позлате књиге од Др. С. Ј. Алкалаја лекара з;г женске болестп л порођаје. Са свлх страна, и од крип ке и пубшћв књига je прлмљена с оправданим одушевљењем и прпзнањем, iep je тодико корисна л noipečHa да ни једДа наша жена не би смела да буде без ове књлге. Из Уредтштва У колико »Гајрет« наиђе на одзив иод стручних сарадника, од нове године, сем бглетристичких радова, доносиће чланке, у којима ће бити третирана и сва национална, социална, економска и верска питања која засецају у живот босанско-херцеговачких муслимана. Зато се уредништво обраћа и апелује на све стручно писмене своје пријатеље да му у овом погледу изађу у сусрет. Уједно се моле сви ови стручни писци да уз послате радове нагласе да ли рефлектирају на хонорар од стране Уредништва, или не рефлектирају; или пак поклањају свој хонорар као прилог Гајрету о чему ће се известити преко Гајретовог Гласника. Радови ће бити штампани онаквим писмом каквим писци пошаљу своје радове; латиницом или ћирилицом. Читајте и Белешке претплаћујте се Новинарска лутрија За 10 динара 400.000. — По одлуци управе Велике Добротворне Лутрије Југословенског Новинарског Удружења, вучеље те лутрије обавиће се неодгодиво од 15.-28. јануара 1928. Будући да je циљ те лутрије хуманитаран — стварање фонда за иотпомагање обољелих, иемоћних и остарјелих новинара и њихове сирочади — то се надати да he свак no својој могућности откупиит одговарајућу количину лозова. 382 на „Гајрет“ �ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК Дан Уједнњења у Гајрешовим Иншернапшма Гајретови интернати, пгаром Босне и Херцеговине, свечано су ирославили Дан Уједињења, i. Децембар. УЈедињење, циљ вековних папора иашег народа, уједно je темељ камен наше будућности и нашст иапретка. Свесна тог, омладина no Гајретовим интернатима дала je израза свом полетном националном расположен.у, приредивши свечаности са предавањима о значају o bo i 1 великог дапа, полраћајући их патриотским декламацијама, музиком и песмом. Израз ових расположења уједно je зиак да омладдна no Гајретовим интернатима корача стопама једног здравог национализма, национализма који не учи само љубави и одушсвљењу, него и раду за своју. б.удућност и будућнос-т свог народа уједно. Ова наша омладина која креће иовим и савременим стазама у живот, захваљујући одгоју у Гајретовим интернатима, биће у сваком иогледу у стању да нас репрезентује и напшм. широким и још непросвећеним слојевпма да служи на корист и добро. с , i Културна заосталост која данас за собом по^ влачи уједно и економску и верску заосталост/код нас je муслимана у Боснд и ЈСерцеговини толика да пам прети општом iipWfamhy. Друштво Гајрет, свесно ове важне и судбоносне чињенице, настоји да у заосталост нашу унесе што више просвогаог светла како би и ми мбгли да станемо раме уз раме са нашом браћом других вероисповести. Јер то захтевју наше данашње лрилике, то зхатева од нас и ово ново доба у ком се налазимо. A први захтев тог новог доба je тај да ое национално васпитавамо и да националну свест ширимо и међу иаше шире слојеве. Није довољно да се, нажалост, јбш доста мален број муслимана назива 'Србима муслиманима. Није довољно да се и тај мали број само назива тим именом. Јер од самог назива нема се много. Потребно je одгајати и увећавати тај засад мали број људи који ће заћи међу наше шире слојеве и поред национализовања, учити их просвети, расветљавети њихово заостало стање и предочавати им нове потребе и реформе нашег заосталог живота у верском и просветном и националном погледу. Друштво Гајрет свесно ових неодложивих потреба муслиманског дела нашег народа, настоји да своју омладину одгоја у таквом духу и да je задоји идејама водиљама, без којих нам нема никаквог напретка. Ове наше омладинце чека тешка, али и света дужност, дужност прелородитеља свог народа. Али, да би се ти омладинди одгојили, иотребне су велике материјалне жртве које- треба придонети Гајрету. Нажалост, садање интересовање нас муслимана за ово наше друштво, од ког треба да очекујемо знак и инициативу за рад у нашем спасаваљу, није и поред његове проширене организације довољно. И није довољно поготово, сем ретких изникама, од оних које je »Гајрет« упутио у живот. Многи од тих људи данас су незахвално окренули леђа свом одгојитељу. Али овакви незахвалници не треба да нас много забрињавају. Гајрет je данас. сигуран, одгајајући свесно националних, преко четири стотине питомаца и питомица само у својим интернатима, да неће више одгајати незахвалнике него свесне и одане своје раднжке. Зато, на Дан -Уједињења, наша je жеља да се уједине све наше снаге на подизању »Гајрета«, што исто значи и на подизању свих муслимана у Bo­ čini и Херцеговини. Конференција муслнманске интелигенције у Гајрету Поводом ариаремања за прославу Гајретове 25-годишњице У прошлом броју нашег листа објавили смо да ће се одржати у Гајрету конференција јавних радника муслимана и наше угледне улеме да узму у претрес сва она питања, која задиру у животне потребе бос.-херв. муслимана и да се споразуме, која ће од тих питања бити изнешена, да се третирају приликом Гајретове прославе. Ta конференција пдржавана je 6. о. мј. у просторијама Гајрета и трајала je пуних 5 сати, a присуствовали су joj од стране Улеме: Реис.УлУлема пресвј. г. Џемалуддин еф. Чаушевић, Сакиб еф. Норкут, Хафиз Ајни еф. Бушатлић и Ахмет еф. Бурек; од стране Главног Одбора Гајрета: инж. Хајдар Чекро, Асимбег Мутевелић, Ахмет еф. Борић, Др. Омер Бахтијаровић, Ибрахимбег Ченгић, Салих Тафро, Мујага Сарајлић и Хамид Кукић; изван одбора Гајрета: Шукрија Куртовић, проф. Хасан Хоџић, проф. Салих Башић, Мустафа Спахо, Хамдија Мулић и Џевадбег Сулејманпашић. ------Конференцију je отворио и водио предсједник Гл. Одбора Гајрета инж. г. Хајдар Ч е к р о, поздравивши присутне и упознавши их са питањима, која je Гл, Одбор Гајрета замислио да се треткрају приликом прославе Гајретове 25-годишњице и изложивши им становиште Гл. Одбора Гајрета у тим питањима. Затим се развила дискусија у којој су узели учешћа поред чланова Гл. Одбора Гајрета и остала присутна господа, нарочито пресвј. r. Реис-Ул-Улема Чаушевић, Шукрија Куртовић, Сакиб еф. Коркут и др. Наш предсједник г. инж. Хајдар Чекро, узимајући чешће и сам ријеч и образлажући погледе Гл. Одбора Гајрзта на поједина наша актуелна питања, рекао je и ове значајне ријечи: » Г а ј р е т и м а д а н а с с в о ј у и з р а ђ е н у и д е о л о г и ј у и од те и д е о л о г и ј е он н е ћ е о д с т у п и т и . Правац Гајретова рада предстојећом прос л а в о м н е ћ е се п р о м и ј е н и т и . Ми у Г а ј р е т у х о ћ е м о д a н а ц и о н а л и з у ј е м о м у с л и м а н е Б. и X. М и х о ћ е м о д a о в а г р у д а б у д е м у с л и м а н и м а д р а жа , н е г о ма к о ј а д р у г а на с в и ј е т у и у т о м п р а в ц у м и ћ е м о н а с т а в и т и н а ш рад.« Претресајући питање нашег В a к у ф a и његовог рада један од присутне господе конференсиера je запитао: »Да ли сте размишљали о томе, да се неће Гајрету приговорити, што се мијеша у питања, која стоје ван програма његова досадањег рада, јер се ja бојим, да се тиме не би евентуално изазвало нерасположење према Гајрету.« Ha ту пријемдбу изговорио je Реас-Ул-Улема пресвј. г, Чаушевић за наш прогрес ове значајне ријечи: 383 i �» Бе з и з а з и в а њ а не м о ж е се н р ч и т и п у т н а ш е м н а п р е т к у и н с к о м о р а да о т п о ч н е с pa. дом . Г а ј р е т j e п о з в а н да се и н т е р е с у ј е за сва питања, која з а с и ј е ц а ј у у ж и в о т м у с л и м М в н и j e д р а г о , д а ј е' и н и ц и а т и в а у о в о м п р а в ц у п о т е к л а б а ш од н а ш е г Г а ј р е т а , н о ј и no м о « м и ш љ е њ у и м а п р а в а да се и а к т и в н о з а н р е су је за с ва в а ж н а м у с л и м а н с к а п и т а њ а в ан п р о г р а м а с в о г а д о с а д а њ е г р ада. Ми му с л и м а н и у Б. и X. н е м о ж е м о н р о ч и т и н а п р и ј е д а к о ие б у д е м о т е м е љ и т о п р е т р е с л и с в а н а ш актуелна л ит ања. Јер, а к о н е ћ е и н т е л е н т у алци муслимани да расправљају о нашим н а ј в а ж н и ј и м п и т а њ и м а — за ш т о с у о н и « з в a и и — и ако се ja не будем лотрудио, онда je с е 8 узалудно.« Говорећи о муслиманској интелигенцији и њеном раду у народу, пресвј. Реис-Ул-Улема je рекао: »Има муслимана који су обунли шешир. и мени би било драго, да ти муслимани дођу у џамију, да им ja направим саф и да им ja цржим ваз, na да и они са курса држе ваз.« У даљнсј дискусији о вакуфима и о палом приговору, да огромни иметак вакуфа не доноси нимало одговарајуке нористи, a могао би да буде средиште за вјерски и лросвјетни напредгк, истакао je пресвј. r. Реис-Ул-Улема да je тај приговор оправдан и да би се збиља вакуфски иматак могао много боље искористити, као што je то учињено у Турској. Пресвј. г. Реис-Ул-Улома изнио je, да je он недавно био у Турској и тамо видио на многим мјестима у Цариграду, Бруси, Смирни и другим градовима, да je вакуфски иметак искоришћеи до крајцости. Ha многим мјеси мјестима, гдје оставили наши претци, да их се сјекају потомци молитвјм . Да наведемо само један примјер: Неки оу зајвештавали своја добра у вакуф само да им се пале муиаве лред душу. A ja држим да данашње доба захтијева савршеније мукаве: да се умјесто тих мукава издржавају и одгајају способни муалчми и имами. Али, »шарти-вакиф« (опорука) стоји томе на луту. Ми имамо наше заједничке болести и морамо их сви заједнички и лијечити, na je зато и Гајрет позват. Наша гробља, којих има много на најбољим мјесгима, могпа би се искористити најљелше, a поједини вакуфи, чије су сврхе постале безвриједне, могли би се тако искористити, да доносе користи муслиманској заједници. Обзиром на конзервативност нашег муслиманског свијета тешко je рећи били се то могло данас провести и дужност je муслиманских интепектуалаца, који крче лут напретку без обзира на мишљеље маса, да то питање покрону и раде на опку добробит муслиманске заједнице, завршчо je своје излагање пресвј. г. Реис-Ул-Улема. Говор и излагања нашег врховног вјерског поглавице бурно су поздрављени од присутних. Након претреса и осталих изнешених питаља на дневни ред ове конференције, изабран je ужи одбор, који je редиговао слиједсћи коминике: Конгрес муслимана интелектуалаца приликом прославе Гајретове 25-годишњице Ha конференцији, одржаној 6. о. мј. у Гајретовим просторијама којој су присуствовали поред чланова Главног Одбора Гајрета, представници Улеме, на челу са пресвј. госп. Реис-Ул-Улемом Чаушсвикем и виђени јавни раденици му- слимани, закључено je: су некад била гробља, дижу школе и друге хумаке маке установе, . 1. Д а с с приликом прославе Гајретове ла и палаче. Једнано je запазио да се не придржгсају више 2 5 - о г д и ш њ и ц е о д р ж и к о н г р е с , на к о м е k е б и т и вакуфима, јер су сврхе, сдређене у вакуфнамама застаодискутовани најважнији муслимански кулјеле и да су намјере завјештача (легатора) исправљене према т у р н и п р о б л е м и и на к о м е м о г у о с и м рефеновим приликама, да што више нористе муслиманској заједрената у ч е с т во в ат и у д и с к у с и ј и сви јавни ници. р а д н и ц и , к о ј и с е и н т е р е с у ј у п о ј е д и н и м пиTo није уосталом ни у колико у противности са Ислат a њ и м a. мом и са прописима Шеријата, јер не треба схватити те ва. 2. H a к о н г р е с у fce с е д и с к у т о в а т и о в а п и . куфнаме тако ускогрудне, него широке, онако како их je прије неколико стотина година схватао и завјештач прзма прилинама у доба кад je живно. ’ Да) су завјештачи дзнас живи, њихове би вакуфнаме сигурно другачије изгледале и другачије би њихове одредбе биле. Тано би требало да се ради и иод нас, рекао je прес9ј. r. Реис-Ул-Улема, да би се огромни иметак вакуфа, који je данас у највише случајева већ изгубио сврху одрећону вануфнамом и не одговара данашњим приликама, могас лреудесити да одговара приликама и потребама муслимзна. Треба да се задовоље потпуно интеције и намјере завјештача, јер су њихове интенције ишле затим да се помогне муслиманској заједници. A ko бих ja казао да треба искористити неки кабристач (гробље) у исламске сврхе, устало би сво Сарајево против тога, na и све муфтије. Најбољи примјер за то јест случај са гробљем у Ферхадији улици, када je муфтија избјегавао да даде фетву да се код џамије изграде дућани. Поједини грађани долазили су мени и хтјели ме ради тога тужити. Ми чувамо један капитал, који je за нас мртав и кога fce с временом други искористити, можда и немуслимани, ако ra ми муслимани не умједнемо искористити — као што je то случај на стотине мјеста. Вакуфи су објекти, иојо су т a н» a: Ј. О П Ш ТА К У Л Т У Р Н А ПИ ТА Њ А : a) в ј е р с к а np o с в ј е т а , б) а н а л ф а б е т и з а м , ц) о с т а л и п р о с в ј е т н и р а д у н а р о д у и д) ж е н с к о п и т а њ е . II. В А К УФ С К О ПИ ТАЊ Е. О с и м т о г а п р о ч и т а к е се на к о н г р е с у о ви р е ф е р а т и б е з д и с к у с и ј е : a) т р г о в и н а и о б р т м е ђ у м у с л и м а н и м а , б) п о љ о п р и в р е д а , ц) д ј е ч и ј е п и т а њ е , д) ш е р и а т к и с у д о в и и е) з д р а в ствомеђумуслиманима. П р е м а з а к љ у ч к у г о р њ е к о н ф е р е н ц и ј е noзивају који се нису a желе овим лутем сви присуствовали да д е т а љ н о јавни овој обраде које раденици, конференцији, од г о р њ и х п и- т ања, да п о ш а љ у с в о ј е р а д о в е Г л а в н о м Одбор у Г а ј р е т а н а ј к а с н и ј е д о к о н ц а ј а н у а р а 1928. П о ч е т к о м ф е б р у а р а 1928. с а з в а к е с е н о в а к о н ференција, на којој се р е ф е р а т и у з е т и д ис к у с и ј у , a сви ности 384 отштампати fce с е одлучити, који fce на к о н г р е с у к а о п о д л о г а за fce с е р е ф е р а т и no м о г у к у листу »Гајрет«. �IBBBBBSSBBBBSBEĐBBBBSSBBBEa и и и и □ ta ca и и и и BANKA GAJRET Di Akcijski kapital Din 20,000.000'Banka se bavi svim u bankovnu struku spaclajućim po­ slovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devi­ zama. Zavod je također i pupilarno siguran Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne usta­ nove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Od čiste Sve doznake u domovini i Gajret najbrže i najkulantnije. najpovoljnije, i isplaćuje iste u svakog a &JBBBBSBBBBBSSSĐBSBBHBBBĐBĐBBBBBBBBBBBSF.3BBBSHHS! T r im č k i iiiik a d 1 _ Sarajevo, Strossmajerova 12 dionička glavnica D 20,000.000 Rezervni fond D!4,300.000 | Prima uloške na štednju, vrši dozznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz n a jp o v o ljn ije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. Interurban telefon i broj 605. 865 i jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Ш Ш = 555 Beograd, Zagreb, Novi J Sad, Tuzla, Split I Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. G lavno zastupstvo z a B. i H. A g en tu ra Kudolf Boić, Sarajevo Bistrik, 2б. Telef. 783. Pošt. pret. 75. IIIIIIIIIIIIIIIIIF Temeljna glavnica 40,000.000'- dinara, j| E1 |5I općine grada Sarajeva Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda filiale Sarajevo broj 2172 g] g] Bavi se švim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku Osim toga ima svoju EB Z A L A G A O M I Č U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate E9 | 0 [§] �NACIONALNA I UNIVERZITETSKA ' BIBLIOTEKA BIH ^ S , A sb 55/1927 »Б e з и з a з и в a њ a не м о ж е c e кр> н а ш е м н а п р е т к у и н с к о м о р а да о т п о дом. Г а ј р е т j e п о з в а н да c e и н т е р е с у п и т а њ а , к о ј а з а с и ј е ц а ј у у ж ии вв оотт мд М е н и je драго, да је ини ива у и ц у п о т е к л а б а ш о д н а ш е г Г а ј рр е т a, к a м и ш љ е њ у и м а п р а в а да ce р е с у ј е за с ва в а ж н а м v < ван п р о г р а м а с вог а г 4039436. iu u za Bosnu i Hercegovinu с л и м а н и у б . и х. aк о н е a к т у еn . pentrala: Sarajevo S j e d i š t e Di re kc ij e , Beograd Fi l ij al e: Brčko i Novi Sad BBBBĐBBEBBBBSBHBBBĐEBB 0 . g И И P a p ir n ic a I I !• • 0 “ ’ и H o m d ija и BS I _ v • r и И о р Ш | § Sarajevo Strosmajerova ul. - Tel. 619 § И И p reporučuje b ogato sk la d ište p isa ćeg i risa ćeg m aterijala 0 И 0 И НВНБВНВВВБВВВЕВВВВВЕ____ specijalista zubni liječnik SARAJEVO J e fta n o v ić a u lic a b r . 1. Ordinira svakim danom od 9 — 12 sati prije podne i od 2 —6 sati poslije podne Svaki musliman treba da kupuje jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" Narudžbe: Tvornica Cigarpapira §S Ц 1 5 t(‘ I ii S. D. Alkaiaj, Sarajevo može se naručiti i preko društva ,,Gajret“ u Sarajevu *■ т � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1927 Description An account of the resource Br. 1-2; 4-11; 14; 17-24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1927 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 57bfea31-a347-45d3-82a6-935239fc8859