https://kolekcije.nub.ba/files/original/543c064b115fc0825fa028801e4543e2.pdf 9d8d128a0b7542e73438fa6f0fc3e851 PDF Text Text V ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- — J1MCT TAJPETA flPyiUTBA 3A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO nOHH3AhbE IVUTJIHMAHA M3/ia3n 1. h 16. y M)eceuy. • r o a n n a X. B poj l. CapajeBO, 1. jaHyapa 1926. UnjeHa roa. nU fl. IlojeaiiHH 6poj 4 U Tbauii ao6iiHajy niiCT v noaa uajeHe Koa DiaBHor OaGopa mjih k o i ynpaBa - raipeTOHHx KOHRIIKTB. — CA^PEtAJ : Axmca MvpaiiGeroHMh: 0 5KCBH u MycJIHj>iiiH» c k o m ,a ;p y iiiT B y . X aM 3 a X y w o : llA ^ A H A K . Bepa OCpeHOBHh: VleceB HA H o ti* (njecM a). XaM3a XyMo: Cji unraHCKC CTpyHe (ojtc.Ma). A xM e ^ M yp a A o e ro H n h : H e ! (njecM a). A x \ie a M ypaaG eroH w h: U je c M a u p H o i< 5 e,a,ei (njeCMa).* O cmeh H yp « X » u » h :. M y x i w e « l i K y p a n . OcMaH H y p n X a i,in h : llc o r p a ^ ,. Xa<i>n;i A . B y iu a T jp ih : M y c J in J ia iIC K H n je iu o - fa jp e T O B D ia c H H K H ap HeoHHHKe Ilncsape. lipu/103H H3 K p en e. TajpeTOB M<eHCKn noflo a6 o p y C apajeB y, lio n p y rn nyT yTeMe;baH T ajp eT a. 3 a 6 a e a y H e p b tH in . B^yfl ra]pexoBux nnTOMau,a y Ty3JiH. '-s s e s š ; BIITH OpilK. Ct. P. flejiah: IIcTHHii 0 noi nfliijii ClnaHJiare H e a n ih a . ■. A ts Heptsec: „A Ppan ajp ifip a". MeJjy KfbaraMa h peBHjajvia CTanoje OaHOjetfnh: H cro m iia cp^icnor ■i H. MnTj)»HOBuh: H a m u M yc.iiiJMHii. Ap. y p 0iii Kpva.: (HujiHTURa h p a č a ) . ‘‘iV' ~S‘f- ~ �BANKA GAJRET D. D. u Sarajevu — Filijala: Višegrad Telefon broi 649 i 689 Akcijski kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,¥00.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa. 10°|o društvu „Gajret”. □ raO O oD H Centralna drogerija 0 u Sarajevu ja] (Zadruga sa ogranltenim Jamstvom) « Kočičeva ulica broj 41. ■ T e l e f o n : 817. fi = T e l e f o n : 817. R a tu n a n s k e ž le d io n ic e b r o j 1 2 7 « . = lii S li. • .r S a r a je tr o Štrosmajerova ulica broj 3 VA Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. ■ I I B l H H l l l J B g B j g i g i g Trgovina medikamenata, drogeriiskih i kemičkih proizvoda, robe od gume, zavoja i hirurgških instrumenata, kao i fotografskih aparata i potrebština. Velik iz­ bor inozemskih safuna, parfumeri e, kosmetičkih potrebština i špužvi. Skladište svih mine­ ralnih voda. Ruma, konjaka i. t. d. Telefon broj 319 — Brzo* la v i: C entraldrogerija. �V JIHCT TAJPETA APyUITBA 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO I10AH3 AH>E MyCJlHMAHA H3Jia3H 1. h 16. y Mjeceuy. rOAHHa X. Epoj 1. IlnjeHa rOA. 80 fl. nojeflumi 6poj 4 fl. *BauH Ao6aBajy jihct y noaa uiijena koa TaaBHOT OAČopa hjiii koa ynpaBe — rajpeTOBHX K0 HBHKT3 . — AxMefl Mypafl6eroBnii 0 JKEHH H MyCAHMAHCKOM APJAUTBJ'. lipnje HeKOJiHKo roAHHa KaA can nncao y »HoBoj EBpoim« o Harnoj MycjiHMancKoj asenn (»IlpoojyrocJiaiB6HCKe MycjiHMaHCKe JKeHe« »Hona Eispona« KH>. IV. op. l.) h y »llparep Ilpece« (ooiKHhnH Opoj 1924. »0 jyrocjiaeeHOKOj MycJiHMancKOj jKchh.«) OHJie cy MHoro HenoiBOJbmije npHJiHKe, 3a ■hobh caBpeMeHHjn nojioacaj MycJiHMaHCKe aceif« y HameM cou,hjajiHOM h KyjiTypHOM JKHBOTy z npeMa thm npHJiHKaMa OzJie cy h nepcneKTHBe y H>e3HHy 5ojhy 6y^yhHOCT 3aCTpTe HeKOM HejaCHCtM, H »MarJICHOM KOnpeHOM cyMii.e, <>oja3HH h HecHryj5rfocTH. OHAa je yripi j^SOSHOBeHCKO MyCJIHMaHCKO jpymTBO Iipo'/Kl Bajio y ceoH npBe yAapn,e Te Hose h enoxajine bo jaJiHe ApaMe h CBe je Gnio y HeKOM rpo3HhHaBOM pa< noJiO/KeH.y, y HeKoj APiTaiBimH-, Koja je cnyTaBajia h npHjeHHJia, Aa ce TOMe HHTaH>y y3MorHe oapcahth jacaH h o^peljeH OMjep. AaHac je to nHTaite GjiaroTBopiiHM yTHU,ajeM BpeMeHa, KyjiType h Hoće Jiau^onajiHe cjiobo^e aoHijio y je^aH hobh mhoto noBOJBHHjH nojiojKaj c 063H- JieM poM Ha npefeamifce CTaite cTBapn h mh y TOMe norjieAy a«ejinMo na OBOMe Mjecry yiBpAHTH HOBe kohcTaTau,Hje h KopnrHpaTH HeKe iiHH>eHHij,e, Koje cy ciajajie y Be3H ca npe^aniH>HM cTan>eM oBora npo- GjieMa. eopiijajme, KyjiTypHe, na naK h noJiHTHHKe nopeTKC y &B0M ynMaJiOM h HenoKperHOM >KHBOTy rpAium cy jom (I)aHaTH^imje M.iaAHhe, Kojn cy y cbom hobom BjepoBaH>y 3ajaiiypeHHx Jiniia h y3aBpejie KpBH, Gpahhjih Ta cBoja BjepoBaaa, pyiuHJiH CBojHM pacnojiojkhbhm apryMeHTHMa CBe^OHO, uito je 3a &HX0Be npoTKBiiHKe Ba'/KHjio Kao Bje'iHa h HenpoMjeHjtHBa spnjeAHOCT. H Tano je Haciajao Kaoc, HacTajajia 5opCa H3Meby OTapa ncmiOBa h ja 3HaM mhoto cjiynaje©a, ‘1§gcy chhobh Mopajm 3ay»HjeK HanycTHTH o'ieBe he paAH cBora yBjepen>a h ccjihth ce y iiame KyjiTypHHje h HeMycjiHu\iancKe u,eHTpyMe caMo Aa ce6e MaiepHja.THo o6e36HjeAe. H y Toj 6opf)H, y TOMe Kaocy nojaBHJia ce jeAHa Tpeha CHJia, Koja je cbo to OopoeHo h ycKHiijejio HaCTpojeae yMje«'ia Aa hckophcth h Koja je cyrepnpajia MycjiHMaHCKOM e,ieMeHTy, Aa je H>eroba njepcKa h coiiHjajiHa eKCHCTeHAHja yrpo^eHa H3paf)HBiuH yjeAho h MaTepiija.iHH AečaKji h TaKo ce ynBpcTHJia h ocHasKHjia. A Ta Tpeha CHJia, to je Gnjia no.iHTHKa. 0 nocTaHKy, KapaivTepy h Aje.TOBaH>y Te HOBe cn.ne He cnaAa Aa ce OBAje nnme h 3aT0 npeiiyuiTaM0 Ty CTBap nojniTH’iapHMa caMHM. Haiia je cano Ba/KHO to. Aa. HarAacHMO, KaKo je Toj hojihthah yHCTHHy ycnjeJio, Aa Ha HeKO BpnjeMe yryuiH to cou,HjajiHo Bpnjette, fla. ra HCKJbyHH H3 rpo-a cbojnx npHBpjKeHHi-ca h 0H6M0ryhH 0Be oHe, Kojn cy cMaipa.TiH cbojoM HOBjenaHCKOM h KyjiTypH0.\i AyJKHouihy, Aa paAe Ha nporpecy ycTajajiora h yqMaAor MycjiHMaHCKor ApyiuTBa h Aa CBe fteroee coAHjajiHe h KyjiTypHe npoGjieMe cBeAy Ha jeAHy caBp©MeHHjy GJiaroTBopHHjy h HanpeAHHjy Oa3y. Kpo3 hckojihko roAHHa HHje ce nyo hh jeAaH cjio6oAoyMHHjH rjiac, a ohh, Kojn cy HMaiii OA'BancHOCTH h cHare, Aa ycTpajy y CBOM VBjepeH>y 6h.TH Cy CHCTeMaTCKH H KOHCTaHTHO 0 ^ a x HaKOH ocjioGo^eaa H3amjio je obo nHTaH>e Ha TaneT, Kao jeflHO oa HajBaJKHHjnx jkhbothhx hhTaH>a caBpeMeHora MycjiHMaHCKora ApyniTBa h y3APMaJio iberoBHM TCMeJBHMa, noKpeHyjio Mace h hhahBHAyaJiHTCTe , ctbophjio ABa npoTHBHHHKa TaGopa h MorJio ce BHAjeTH HaK h y Haj3a6HTHHjHM MycjiHMaHckhm iieHTpmia, Kano je to aiHTafte nocTajio jeAHO 0A HajaKTyeJiHHjHx h HajBaattmjm nHTaH>a HOBe My: cjiHMaHCKe eKCHCTenu,Hje. H Gh.to je MOMeHaTa y tom couHjajiHOM BpHje-H.y MycJiHMancKe cpeAHHe, KaA je to iiHTaite npeBaaHinjio csojoM Ba®Homhy h caMo HanaAaHH aok cy Apyrn cjiaČHjH noTnyHO noAJierjm MaTepnjajiHo nponaAaifce, Koje je TaKO hcmhjio h h iuto BHHie ymjiH y CBoj npoTHBHHHKH TaGop H CTaTaKo cTpaiuHo noroAHJio Ty GeHeBOJieHTHy h AoSpo bhjih ce6e h cBojy HHTejiHreHpHjy y c.ny^6y h>hhyAHy cpeAHHy h KaA cy cbh GocaHCKH xaH0BH, Ka- xoBa Ha3aAK.auiTBa, K0H3epBaraBH3Ma h TjecHorpyA(J)aHHu,e, cnjeJia h cjeAHHne rpMHJie npoTecTHMa, 3rpa- hocth. Ta je CHJia GnJia, kojihko GecKopncHa, tojihro /KaibeM h iipoKjiHH>aH>6M je^Hora npoTHBHHHKora Tađopa npoTHB ApyroMe. (paHara^HH CTapuH ca cBojHM CHJiHa h jaKa, jep cy MycjiHMaHH, HaKJiofteHH HMarai®pAHM h HenoMHMHHM Ha3irpaH>eM Ha CBe AOTaAafte HaimjaMa no. caMOj cBojoj npnpoAH, BjepoBa.)iH y ity. �OrpaHa 2. ■r A J P E T i Spoj 1. .. kao y jeAimn onoj cnac. 11 caaa "lonjeic uh no canoj TenccM h O'iajiiHjCM cxaiby oa iipo(})ecHonajiiiHX upoJiornu,ti ciusapH uai:ji»y«iHO, aa oy y obako oAJiy'JHHM cjaica, Koju 3iiaAy oa 'iera he Aa jkhbc. npHjiMKaMa, y KojHMa čamo jc^iia unara AOMHiuipa n SancTa je cTpaiuan yAapau;, icao iieito naAHaoua niiTaiba, Ohjio connjaJina, ohjio Kyjixypna, ao- paBHo upo kjieTCTBO, cpyuiiio Aanaiuibe Mycjihhahcko onjia ibe3Hiie ooJiHKe n cTajioacHJia ce y ibeannoj H^eo- ApyiuxBo. Oho bhuio ne MOJive Aa nuiTa 3iia'iH, jep je JiouiKoj KOHii,eni];HjH, ajm yncTHHy tako trnje ohjio. CJIOMJbeilO, OBHCHO H H3BpTliyTO OBHM CneKyjiaTHBHHM To ne ca.\io Aa mije ohjio, Hero to ce HHje motjio hh eJieMeHTHMa AanauMbe' iiojinraice h Aanaiuibe eKoAOTOahth naupocTO 3axo, ihto nojmraica Kao TaKoma, HOMCKe OopOe. 11 nccTojii cxpaxoBHTa onacnocx, Aaobhch o MOMeiiTaHHM paciiojiotKoibHMa Mace, Koja ce ce CBe one »pjniiie, Koje cy ce poAHJie y xoMe ApyKpehe y CMjepy mhcto Maiepnjajihhx, a totobo hh- iuTBy CBe one eTHViice n MopaJine Bpnjeahocth, cbh kaaa HHTejieKTyajiHHx npoOJieMa, npeMAa je MycjiHohh ejieMeiiiH jeAiie -BejiuKe h neoOHMiie AyxoBHe Man-CKa nojiHTHKa uniJia h 3a thm Aa h obhm npo- cnare, H3 Koje Oh ce Morjia pa»BHXH caMopoAHa, opnOjiomhma yAapn neuaT GBoje HAGOJiornje. llojiHTHKa nmajiHa nyjixypa, Koja Oh AHjeJioj nauioj pacn Morjia HHicaAa Huje Morjia oApe^HBaTH cMjepoBe KyjiType, Aa AOHece necJiylieiiHx ,pe3yjiTaTa, exo 3a CBe to honero je to yBHjeK Ohjio oOpnyTo, a h on^a, KaA je CTOjH onacHOCT Aa 3aKp3KJba y CBOMe 3a'ieTKy h -Aa nojiHTHKa yximaJia Ha OptKH h OJiaroTBopimjH paann- ce h3oOjjhmh y cBoje iipothbhocth y neMopaji, iipoxaK h c.Mjep KyjtType Ohjio je to cano 3aT0, hito cy nacT h ancojiyTiiy Tany. Bor Heica Hac o'iyBa oa ce ibeatiHii nniepecn iiOKJianaJiH ca HHTepeciiMa ohhx OBaKOBHx MoryhiiocTH. y Hana ce je cjIomhjio houito cuara, Koje <j)opMHpajy h cTBapajy Kyjrrypy. CTpauino, HeniTO ytKaciio, ihto lipnjem naA HainoM II 3aTO Ta nojiHTHHKa cnjia, naito jaica h ycnje- OyAyhp.ouihy, Kao ^aMaiciOB Man. Mu cmo 3aTeTycn.\ra (|)aHaTH30BaHa, imaK HHje Morjia HeraraBHo Aje- pajiH h eBo Hac npeA ahhomom hjih octath hjih npojioBai’H na OHaj njenim npoOjieM copnjajiHor h k^ ji- jiacra! • \ ' . ; Typnor naiipeiKa, nojn y cBaicoj HaimoHajmoj h ;ipyII BHAH ce HAKOH HeKOJIHKO TOAHHa,. IHTO njJO-. HiTueHoj cpeAHHH ocTaje OTBopen h iiepiijeineHr Ona ncifBjS^jeMO OBy cTpauiHy Kpii3y, icano cd y Harnoj npeiia TOiie HHTaiby unje -OnJiannacjiBHa, uiTaBHiue MJiaAOCTH OyAH OTnopHa cHara, kako ce AH?i?y hobo ona je cbhm CHJiana TiacTojaJia M yryuiH CBaKH cjio- Heno3HaTe ciuie, a a ce ycxyOoye mpena onoj asRAajii,OoAoyjiHHjH TJiac, JeOjn ce jauinaa yHMe eBOJiyipje Koja iipnjeTH HauieMy oncTaiiKy h Aa nac oapjkh y wycJiHMaHCKor ApymTBa, nk ifhaK HHje ycnjejia. Taj paBHOTe/KH. Oria/ita ce HanpeAaK h noMnpaibibe y JLC3HH Heycnjex HHje AjeJio ohhx, KOjH cy ce OopnjiH Oojby h cHa®HHjy aTM0C(J)epy. H CBe. ce to Aoraljaca iianpeAaK, He, jep Hama- MycJiimaHCKa 3ajeAHHH,a caMO Ho đeOE, iiocBe . npnpoAHO, Oe3 HjeAHe yMjex-i mije AaJia y obhx 3 a ^ a x - neAeceT rOAHHa hh jeA- HH'IKH HCKOHCTpyiICaHe HAMjeiUTeHOCTH. nora TaKBor A^eBHor BejiHKaHa. To je nncTa -3aHenaAa y Moje npBO MjiaACHa'iKo AoOarTmjecjiyra BpeMeHa u hobhx cou,HjajiHHx HAeja, Koje cy ce" y ibeMy poahji^ noTno-\iorHyTe HapaBiio Hapno- yonhe cMjejia cTyiiHTH ateHcna Hora y naiue sajeAnajiiiHM ocjioOoIjeibeM h nocjbepaTHiiM m6htajihTgtom HH'iKe niKOJie, a Mycjihmahka HHje iih y cenapaTiie iKeHCKe niKOJie, a Aanac BHAHTe tojihko nceHCKe Ajeliame caAamibHne. ' HHII,e, O30HJBHa JIHU,a H OpH'/KJbHBa nOTJieAa ca CBOjllM KaA ce no'BjeK y/KHBH y OHa BpeMeHa lipnje paTa, KibH/KHu,aMa Kano 5Kype — y uiKOJiy. II mate tojihko na h 3a epnjene paTa, ncKpcne uy npeA onu ynpaBo HHHOBHHpa h HaMjeuiTeHHpa no pa3iiHM. ypeA»Ma ii o'iajno cTaibe y nojeM ce nasa3Hjia ra^aina Mycjffl- saiiaiHMa h bhah ce jeAHa 'revKiba Harne JKene npeMa MaHCKa tKfcHa. HenncMena, HecnocoOHa 3a KanaB paA, lieOBHCHOCTH H iK6Jba Aa H OHa AOnpHHece HeiHTO Ohjio jaBiin Ohjio npHBaTHii . ocsm KyhHora nocjia, CBojoj copnjajmoj h (j)aMHnHjapiioj 3ajeAHHu;H. M HCKJbyneHa H3 cBane 3ajeAHmi,e ochm (ftaMHJinjapHe, CBe ce to Aora^a Oes OyKe h 0e3 HKaKBQra pa3Metaje je OHJia ynpaBQ ao noHH/Keiba oBkcHa o cBOMe Taiba osOHJbHO h Tpnje3HO h to. je oho, ihto nojanaBa MytKy h rocnoAapy, HHje Morjia hh y KojeM npaBii,y Bjepy y MycJiHMancKy 5Keiiy h ihto AOKa3yje, Aa je pasBHTH hh cBojy Aynie,BHy hh CBojy TjejiecHy aKTHB- ona ciiocoOHa, Aa iiocTane. cJioOoAHa h HeoBHCHa. One hoct, BiiJia je iienpoAyKTHBHa h cMeTajia je He caMO ce ne >Kype, He TeopeTH3Hpajy-Hero Bpme Ajeno CBora ceOn nero h pnjejioj (pa.MHjmjH, noroTOBo aivo je Ta npeiiopo^eifaa mhhom h paAOM. A to je ono, hito hx (JiaMHJiHja OHJia caciaBJbeHa oa BehHHe iKeHCKHX luia- y AaHainibe epnjene AHH«e hbhha MyuiKapau;a, Koju HOBa, jep oho, ihto cy H>e3HHe jkubothc noTpeOe ce joni hh AaHac ne Mory Aa pnjeine one cTpainiie 3axTHjeBajie, HHje Morjia caMa HaMaKHyTH, nero joj ii cyA0oHocne Mope cp.ora koh3epBaTH3Ma, na >iaK h je Mopao 3iyjK, chh hjih kakbo iioraopHO ApyinTBO AaHac pacnpaBjbajy o <j)ecy h ineuiHpy, cMHje jih ce OBe obo npHCKpOHTH. A noTpeOe cy Onjie sejmice, a hjih ne CMHje Aa hoch, AonyuiTa jih njepa hjih He 3apaAa Majia h c i j e n a cano na jeAaH aho Mycjm- AonyuiTa, a nyniTajy no crpairn tojihko Ba>KHHjnx MaHCKe (JiaMHJiHje h 3aT0 je Ta (jmiHjraja nocjinje h cTBapH h 3aTBapajy ohh npeA oboj hm enoHOMCKHM, 3a BpHjene paTa h nocjinje onora no3HaTor MaTepn- cou,HjaJiHHM h KyjiTypiiHM HpoiiaAajiBeM. CBe to, o jajinora Kpaxa MycjiHMaHa 3ana.na y HeMoryhe eKO- . neMy ohh Aanac pacnpaBJbajy,. CBe je to pHjemeHa ci'Bap h Tpeča ce ran e iiomhphth h Tpeča to npnhomcko CTame H OHJia ocy^ena Ha najOpjKH h HajKpaliH Kpax. Ako ce norJieAa Aanac no cbhm MycjiH- BecTH y Ajejio 6e3 Teopnje h Ce3 pacnpaBe. To HHje MancKHMa neinpHMa OBe nauie AP®aBe, iiaHheTe Ha HHKaKaB npočJieM h HcJian nehe HHKaAa nponacTH y cj)ecy, nero y Hana camhm h y naniHM cppHMa, ano to.thko cHpoTHibe h to OHe HeiipoiJiecHonajiHe cnpoTHibe, Koja ce iiarjio y jeAHOM TpenyTKy cpo3aJia y MH y iberoBOM Ayxy h iio iberoRHM tojihko;iyOinie iiajcTpaniHHje Onjo-Ae h Koja j'e 3aT0 y Miioro AHCepaJFiiHM ripHHipmHMa ne ctbophmo jeAiiy �Epoj 1. »r A J P ETc BHiuy h 6ojby Kyjrrypy. Tpeča ciCHiiyTH ca cođe Ty Mopy TjecHorpy^iiocTn u anep3Hje upeMa aiiaCTHTOMe nanpeTKy h >jyBaTH cBoje noMHijaibe y nporpec h eBOJiypHjy, Aa H^e no paBHOM h cnrypnoM TepeHy h ;;a Ajejiyje y cMHCJiy npenopoAa CBnjy nauiHX CipaHa 3. oiccTcpnnx ii niiTepmix upcAiioia. To jc joui jcahhh Ha'inii no KOMe hc.Mo ce ynnpcTHTH n ocHancHTH h ciiacHTH čeče n cnoj oiicianaK oa yjR*acne iiponacm Koja je 3acjiy/Kena n noja — npnjera. X aM 3 a X y M o , B e orp afl: MB4 AHAK. Tur neiJinh HaKocTpemn ce na 3aneBa. 3aneBa ca TOjiHKKM yBepeaeM y GBojy cHary Kao 4 a he ce CBa icacačHii;a, inhyhypeHa 1104 nnaHUuoM MpryAH>akom, 3aTpecTH 0a fteroBe cnjie. A Kacaoa cHBa, pyTaBa Kao CTapa opjiyiUHHa 1104 KjmcapoM n njiannna ca cneKHHM BpxoM Ao Heča. Hcnofl ,ibe ce HaAajieKO BHAe nojba n &pencyjbn,H, a pe4nn,a BHjyra Kpo3 n>HBe Aa ce H3čpnme y nojby, nan AOJie AaJieno upena Ma'iKOBy KaMeHy. Kyjia Ajiare IIpoxe naABncnjia yeay Kacačy. y lhoj caMyje Ajiara Kao hyK, 'iyAaic u nocjieAU»H ii3AanaK Ji03 e CTape nopoAHii;e Ilpoxa, HeicaA Mynene ca cnjie H TBpAorjiaBOCTn. Kyjia je na Tpn Ooja. Bpx aacBAeM 3acBo^enHx spata, jom n A&uac 3njajy TecHe nyniKapHHn;e, a Kpnjia', n3iiyTpa, \juth'th cnavima n oKOBana npeBopHHii;a. UBe je 'io'ngKaA Tpečajio, aAanac Ajiara n He saT-Bapa upara 3a cočom. MnHyjm cy 3JiaTHH AaHH OBe Kyjie n npokyjajiH kao npojieme BOAe uho ce Beceno onycxg,;e AffpryA&aKa, na H3ryče y iiojbHMa ca uiyMOM yTHuiaJinw. KoHann cy nycTH '■‘TFTlpSaHH, Kao Aa nx je ityra noMopnjia, na mi ro:iyOobh He ry'ie BHiue uoa {ijiohhhm cipexaMa. Casio coča gaouraja norauKe jom no KaiKaA 3 Hai;oBe sKEBOTa, CBojnM HCMHpKaBHM cbctjiom^ Kao Aa ra najie Ayxonn H3yMpjmx Ilpoxa. Ajih to HHcy AyxoBii. To ce Ajiara npaha ca nocejia, na naJin cijehy h pa3roBapa ca ycnoMeuaMa. Oh ciaHyje y vaMjmjn ca BejiHKHM, na^aBHM oijaicoM, 3acBO^eHHM na jiyK, c nonabaJioM MycaHAepOM h AyranKHM ApHHM cpijOM 3a xajBHHe. Ha cpeA yaMJiHje KpBaBo ce ApneHH GaKpeHa Manrajia, a y Auy coče H3čJieAeo 3e;ieH caHAyn. HcnoA iiaHraJie npocipT hnjuiM, a ynaoKOjio cehnje ir jaCTyyH, na KaAa ce Ajiara H3BajiH y cbom homeTy, UCJia ra coča rJieAa HeKyA ČojfflOcasKajimiM h npHjaTejbCKHM oHHMa. Oh BOJiH QBaicy 0 By cTBap'iHAy Kao CBoje poželio Aore. Oh ce pa3roBapa ca oijaKOM h mhjiyje ra npHjaiejtcKH no očjiom CoKy. CBana My oa obmx cTBapn npir'ia 0 ycnoMeHAMa Taito napočHHM, Kao Aa HHcy AOJRHBjbeHe OBAe y itacaČH Ckohhma, nero nerAe TaMo y AečeJiHM xjiaAOBHMa yeneTa m HeuperJieAHHM ČanrraMa iberoBHM. H TaKo 'iecTO Ajiara CCAH y cbom honiKy ii npoBOAH Aane, pa3roBapajyhn ca AaBHHM ycnoMeHaMa h cMemehn ce npHjaiejbCKH CTBapHMa oico čeče. Myje3HH Xaye nao Aa A03iiBJbe MpTBaue 3aoKyjHme CBojHM* njianHHM rjiacoM, a Ajiara aČAecT Ha ce, na y yaMHjy. Kyaa rjieAa iKajiocTHBO, a Ajiara ciojn cKpuiTeHHX pyny npeAan y pyi;e cyAčHHH n BOJbH čoacjoj. — Xej, Ajiara, noHecu mm ona jaja KyhH! — BHKHe rasAa Minap ca naraanor npara, a Ajiara noKopHO y 3HMa icopny c jajHMa h hoch hx MinpoBOj roonot)H. Hnje to Aa he on Ty ycjiyry Aa nanJiaTH ra 3AH MnTpy. Bojne ca’iynaj! Ajiara una joui uiaKy peHTe n£ro,My je HcnjiaTHuie aa iberoBHx TpnAeceT AHMOBa KMeTOBa y 'BiiTjiyKy. llo 3Bauie ra jeAHor Aana y . nope3HH ypeA n MeTHyine My nperpuiT čaiiKHOTa na AJian. Ajiary CTeate y rpjiy h cbpth My ce cyaa y 0Ky. Jla^flahe Bor, čnhe, y 3Aaxny oh, na Han^e na yjiHuy, cHTaH Kao mbkobo apno. y'iHHH My ce itao Aa je cBy OBojy jieny.nponi.nocT iioiconao y obom ypeAy. Kao Aa ra ce\eKO neBHAJbHB AOTane bojinieČHHM niTamiheM h OAHece My cee npnjainibe pacnoJiojKeibe h AP^aH.e 11 npeTBopH CBe y npa3HHHy. MncJiehu Ha čoa?jy noMoh h na cyA<jnny, A.iara ce lemao Tyno h 3aMHuui.eno. Taico je H3amao H3 ypeAa Ajiara Hpoxa. H caAa, Hocehu jaja rl)H raaAa MHTpoBoj, npomao je Kpaj HCTor ypeAa n oneT 3anao y mhcjih. Huje ce oča3Hpao hh jicbo he accho. npoinao je ’iapiiinjoM, npomao je MaxajiOM n 3anyAno ce naA ce nauiao nan HcnoA Kacače koa Ilaiinha cTyna. 3 r:ieAao ce, ocMexHyo n npeMecTiio Kopny c jajima H3 Aecne y JieBy pyny. y tom nacy Kao Aa My čh HemTO jacuo, mio HMKaAa AOTJie HHje iiomhcjiho; ynHHH My ce OBe TaKo očh4 ho h aeroBe čpnre HcnaAOine My ho Moara m aioCTaAome BaacHe Kao TpHMHe na iuiOTy. y a yl)e HeKii AOčap cnex m A.iara ce oceTH ii])enopo})enHM, Bpahajyhii ce y rpaA- Hocho je KOpny c jajima 11 CMemno joj ce AOčpoAymno. 3 aniT0 on hoch Kopny rl)H, to je cacBHM oBejeAHO. ^ a jih oh to mhhh h3 concTBene iKejbe Aa y’iHHH yc.nyry h.iii mhiih to hito My je cyAČHHa Tano AOcyAHJia — oneT je OBejeAHO. y TOMe je ynpaBO TO.nHica pa 3 imKa Kao iuto oh He cToja KaA ceAH H He ceAH icaA cTojn. E to Taico je. To CBe Ajiara HHje yMeo Aa KaiKC, a KaAa čh h yMeo HCMejaJie čh ra lberone KacačJinje. To on HHje yMCO Aa pene hh chmom cečn. On je unao cano iieKy C.ia;KeHy cBeci 0 OBoj iieHaAanoj npoMeHH koa f-eče, Kojy je noKasHBao aeroB neKaKo čojiehire 11 yjeAHO iipa3an cMeuiaii oko ycana. Oh bhuic totobo h ne paaronapa ca CBojHM noanaiiHAHMa h npHjaTe.'biiMa. On ce caMO cMeuin h mhc.tih kako je to cbc tako Bor AjiarHH noKojiiH oian; npojia3HO je noHOCHTO nap- Aao h kako ApvK'inje h ne mojkc Aa čyAe. JbyA« ce nrajoM, oimpa norjieAa h ca® y upnoj <ioxh, a Ajiara, •rpyAe Aa M eaa^ H.eroBy BOJby, a A.iara ana Aa hm y cbom noxačaiioM ryH>u,y, 3aoČHJia3H Mpana. Taiio jc^Tp3aae y 3aJiyA, jep cy y pyKaMa cyAčHiie, noja hm je oApCAHJia nyr ao rpoČJi»a na MeaapeTHMa hoa ce Meibajy BpeMeHa. y ibiixoBy K yhy Aoroirajm KMe- KpeiHHHM nojbCM1. y A.’iarH ce npočyAimo iieniTo, tobh na cTOTnne TOBapa cnera' inTo čor Ha 36MJBH Aaje, a caAa ne npcjia3H npara hm ryčaBo Marape. 111to r.a.ibAa iieva 1111 y čamom Kypany u 011 ce ocehao �OrpaHa 4. t>poj i. r a j pe f . ojiHCKHM Bory h rjie^ao cBe Kpo3 Ty čjihckoct. One je Gajio Taico oGamio, jeAHOCTaBHo, Ge3 cppGe, uji aro ii KpoTKo. Taieo on ce^He npeA AraHOBy na(l>any, rjie^a H113 4 apmajy, na ce saimcjiH, 11a ce oMeuiKa. — CapoMax, noMaximxao je. Haje majia ociaBHTii MOBeica 6 e3 anera CBor — roBopao je AraH cbojHM rOCTHMa. — Kaao Jin ca-Mo op>Ke ociapa a noceAa! A Ajiara Ga ycTao aciipeA Kagane, na ce ynyxao aa rpoOjbe noA RpexaHO noji>e. Ilpojiehe, neBajy raije, a OH caa Bfle ^pyaoM, norHyxe mane a CKpmxeHax pyay Ha KpcTima, CMema ce a laao paeronapa caa ca coGom. li ^yro oa ce^eo apaj cxporax a O30 hji>hhx namana CBojax npe^aaa, aok oa Tpenepana npeA h.hm Heaa Hjvpia a ao cy3 a Gnara ocehama o ca p ia a OHOM cBexy. flaa Gnar, rpoGjte thxo, a y Ba3 Ayxy aianyhe Hemxo Kpxao a xaao HeoGanHO, Kao Aa roaope ^yme ^ ubho npeMaayjiax IIpoxa. llpeA Beae je OAJiaaao CBojoj yflaxoj cecipa Ajama a arpao ce ca menoM nejaKoa Aen;oM. HsAyđe Ana opaxa, HaiaKne ax Ha aPbo, iipOBy*ie Kpo3 HjHx Kaiian, a Aen,a 3aiiJbemxe pyaan;aMa oa Becejba, rae^ Aajyhn kuko 3 BpiiKa neBa. Cecipa ra m esa H3 -npiiicpajKa a xaxo 3annaie; Gojia je y cpny 3a ’h>hm, 3a nopojapoM. Ona je opehana CBy,rxpare1n ajy cBoje nopopnne. Ona je o ce an a HeywoJbHBy‘ oe,ay, Koja je jeAhhh yapoK, Kaao je ona ^Mapnana, Aa joj je 6 pax nope.Mexao yMOM. Taao cy npoaine nejie ^ u e roAHHe osor pa 3 opeHor JKHBOTa, ona mana čanjcHOTa yxai&ajia Kao BgAjfe c JiacTa, a AJiara ce je b a n o CMema, a nocjiyiua craKor y Mapmaja, npocxo H3 CBoje flo6 poxe. Jep CBe je OBO cy^eao a no bojbh Gornjoj, homhcjiho Ga Gnaro Anara a OHaj npa&ia caernaK ceo Ga onei! s a meroBO Jiaue. A Heaa Aajivfcas ce! Bpahao c rpo6n>a, orieT ocaMJbeHo 3 aaamjbeH, Kao Aa xpaaeik H3 ryGn>eHe CHOBe no nojby, ny Kao Kpo3 a can Aa ra HeKO Bane, a OH ce He oapeie. tuko — Xej, Ajiara, 3ap ca sornyxnyo! UIxo ce He oKpeHem? Ajiara Aaaee rJiaBy, norjieja )3aay^eH0, na ce ocMexHy. lipe a ,h>bm je, ca HaxoBapeHHM koh>6M, cxajao Maxe BpxaKana, meroB Ghbdih kmcx, ca jiyKaBHM cMenntOM a cbthhm onauaMa. — Kaao ca, Anara? Mnoro ca mh Hemxo ociapeo. — ^oGpo, Kano ca? — CMema My ce Ajiara. — Ociapeo, ociapeo. y Maie 3 aape JiyKaBa caernaK Ha Jiau,y. Ajiara je xo iaKo MyAnaBaxo a hcoGhhho H3roBopao, Aa je iviaie oceiao Herca nenaAaHH cxpax rnesajyhH y meroBO cxapa4Ko nape, a 3 Kora je asGajano nemio, mio ce He BHpa 11a JianaMa ociajiax JbyAH. Hciana, Monce Gbtb Aa My je jmpe lipaaano oeaj nepaiacaj, ceAeha Ayro Mel)y CBojaa apTBaa npemaaa n pa3roiBapajyha c mirna. Ajih Maia je Gana dBap HejacHa a iieoGaiHa a oh Gpace noiepa Koma, onpocTimma ce jom op-Ke. A Anara ce a AaJte CMemao a He oGpahajyha na;KH.y na OBaj cycpeT. Kao Aa je MymHii,a npojieiejia noKpaj mera. Ajib cto, oa HeKax AaHa HeniTO ra xBaia, Mpaaa My ce npeA OMHMa, na Kao Aa ra Heao yx-BaTH 3 a rymy, oh noane Aa ce Gpana a Aa Bane. OBe 3iiai«>Be na ^Jiara onamio je npBH Karjiepaja AraH. Anara ccah caa npeA Ka^aHOM, na HajeAHOM none Aa Mjiaia pyKaMa oko ceGe, Kao Aa ce xpBe c hckhm HeBHAJBBbh m . Iloie a Aa Bane y noMoh, a saTHM iaKo ĆHaatHO M u irvnii pamioTe>Ky a naAe Ha 3 eMJty. AraH My npMTpna, yaa ra a Anara yciaAe. JI,pxTao je. MyTHO ce oOaope oko ceGe, na a He rneAajyha y Ka(fiepajy, oGopa rnaBy npeAa ce. A napmajoM ce npony: IlonyAeo Anara Ilpoka. • Jlyro cy obh HanaAa XBaiana capoaaxa Anary, cBe aok jeAHor Aana He yAapa rnaBOM 0 HeKy cieHy a aok ra oa^cBemieHa He npenecome y 6onHHn,y. Ajama je nnaKana a HanoKOH ce yiemana. Kyna ce iiaKpaBHJia Kao oa SKanocia 3a AnaroM; jeABa ce flpsKB Ha CBojaM pacKnHMaHHM TOMejbHMa. A y KacaGy onei aohuio nponehe, Ha®pna penapa acnoA MpryAH>ar.a, na pa3AparaH0 jypa y nojbe, noceha Ha oBOjam OpBHMH npnoiHHHM BajioBHMa BenaKy necMy my\ie a Mapace UBeha. KacaGa ce noanaAana, a AjamaHa Aepa cKany oko Kyne a 6oje ce npHor opana y paMnaja, jep cy 3HMyc iy n a Kano y it>e.My hcko neBa a 3bhjkah. A to je Gana necMa asyMpne nopopape Ilpoxa. To je 6ana iy®Ha necMa meeaHor nocneAH>er naAaHKa, Anare. B e p a OGpeHOBMfi: MECEHHA HOH. IJnasKHa MJienHa Hohpa 30Be Me Ha okho! Mecen rpna rpaA... Ja apxthm, aok Moje cppe jkcjbho n a ia : »Jlpara, — rAe ca caA?!« BneAa Mecen; xnaAa Moje Bpyhe, Te.no, /loK oAMane Hoh. Mecem xnaAa Teno, ana rpeje cpue BneAa nyAHa Moh... BnaatHa cipacHa Hohu;a, ne Aa mh, Aa • cnaBaM!... Mecea rpna rpaA. • • Ja APXTBM a Aan.e y3 anyAno manheM: »Jlpara, — tac ca caA?!« �Bpoj 1. r A J P ET. Ja ne 3iiaM 3auiT0, aji’ yBCK naa cyTon naaa Ha nmpoKe Boje H3 Mora cpn;a TaMO flajieno nyT nyiuiHx CTpana IIOJICTH KpBaBa THIja HeBHfljbHBo Her^e H3 ^aBHO MHHyJIHX MHa KO rjiac paaeHe ayrae jeu;a, UHJiH'ie Coho c rycaJia CBHJieHa amua. h Svladasmo se. I sa lažnim smiješkom na zgrčenim usnicama Pozdraviismo nekog, Ko u poiusnu . . . Kao npo3 cHoiiH^efte, y ^ajbHHaMa Kpo3 cyTon, ja BH/iHM vioBeKa TyjKHa i\ae rjiaBy y pyiUMa ^p?KH h Poslije. . . ? Nađoše nas negdje na protivnim stranama (ičije ležimo bez svijesti, Ko stvari. Ahmed Muradbegović. njiane, njiane, hh caM He 3Ha 3araT0, caB y ponny rpn;a. BoJraa My je ayma. JlajBHne ra Mope. Kan 3a KaiutOM kpbh Tene M,y hs cppa. V J JlajbHHe ra.Mope. Kan 3a KanjtOM kpbh Tene My H3 cpua. XaM3a Xynio. Ne! Stajala je kao kamen: Hladna, nijema, nepomična . . . U velikim očima, ko u ponorima Ležala je zima, Crna kao noć . . . Oči 9U mi bile pune suza. Iz njezinih usta odroni se riječ Teška kao malj: Ne! 1 7 Pjesma crnoj bedeviji. 0, cyMopna nycTov Goji je HecxBaTJ£HBa TBoja, npoBeflox ■ro^HHe h flaHe y3 BHHO HvpHKy aceHa! H caaa, Ka^ cjrrpH na^a, ja qyjeM pne JKHua cBHJie y cnaTKOM 6oJiy rpna H BHflHM HOBeKa TJ’JKHa me r,aaBy y pyKaMa ap:•JKH h njiane, njiane, hh caM He 3na 3amT0. BojiHa My je ^yma. CtpaHa 5 U meni zamrije život. Ceste se počeše ljuljati I dizati u zrak, Ko bičevi I tući me po gruidima I po glavi. Ja osjetih neku tupu bol I kriknuh u dan, Prepun svjetla, meteža i ljudi. . . C a n n ra H e i;e c 'i-p v u c. M Ja uza se nemam teškog buzdovana, lačevi su moji zahrđali davno >d rođene krvi. /im ću sada da bičujem >ve ti suhe, U l A Bedevijo orna? Ubo bih te mamuzama smijeha I radosti gorke, Da poletiš kao vjetar na protivne strane, Al’ moje su usne Dva zgrčena bola, dva čemera crna I srce je moje — u prostoru grudi — Ko naoštren nož, Zaboden u svemir. Čim ću, da te gonim? Nemam blaga ni ljubavi, A sunce je moje Zakopano u maglama, Ko uveli cvijet. . . Znam. . . Jednoga će dana Sjena Postat teža od tvog konjanika I on će se rasplinuti, U mrak, kao dim . . . Ahmed Muradbegović. �CrpaHa 6. TAJPET. Bpoj 1. Osman Nuri Hadžić: M U H A M ED I K U R -A N . (Nastavak). Pod ikonac potc godine po Hiđžretu desio se u Muhamedovom intimnom porodičnom životu jedan slučaj, koji treba ovdje spomenuti i rasvijetliti. Još prije objave Islama, Muhamedu je nje­ gova žena Hađidžu, kad su dm pomrla sva muška djeca, poklonila jedinog roba, Zeid bdin Harisa, koga Se on oslobodilo i adoptirao. Docnije se Zeid oženio uglednom mekanskom plemkiojom Zejneb biuti Džuhš. Već sama ta činjenica, da je Zejneb bila kći ugledne aristokratske iporodiice, a njezin miuž obični plebejac i oslobođeni rob, donijela je sobom 'klicu bračne nesloge. Zejneb svojim ohodam držanjem i isticanjem svog visokog roda, 'na svakom je koraku vrijeđala svoga muža. 'Sve ovo bilo je Muhamedu, potpuno nepoznato i on se veoma iznenadio,.kad mu jet Zeid jednoga dana saopštio da se želi razvesti .'sa svojom ženom Zejnebom. Muhamed je pokušao da Zealda od toga odvrati, ali je om na tonre insistirao i došlo je do razvoda braka. t Nekoliko mjeseci k a toga Muhamed je vjen­ čao Zejnebu i ton\jprilikom priredio u svome domu velike svečanosti. Svi Muslimani grada Medine bili su pozvani na večeru, te su u grupama do­ lazili i odlazili, samo su se neki zadržali do u kasnu noć, u veselju i razgovoru. Međimski Mumafici, koji su budnim okom pazili na svaki Muhamedov korak, pokušali su da i ovaj slučaj protiv njega iskoriste. Po paganSkim zakonima nije bilo dopušteno vjenčati se sa razvedenom ženom posimka i radi toga su lice­ mjeri digli silnu graju protiv Muhameda. Međutim Muhamed nije time počinio nikakiovo svetogrđe, jer Islam ne poznaje adopcije niti ona, u koliko potiče iz paganskih vremena, povlači za sobom kakove pravne posljedice. Stoga adoptiranu djecu iz toga vremena treba zvaiti imenom njihovih otaca, a ako im očevi nisu poznati, onda braćom po vjeri — (Kur-an XXXIII, 5, 37 d 38.). A pošto su se one noći neki građani i previše dugo zadr­ žali u Muhamedovu domu,, naređeno im je, da se u buduće kod božijeg poslanika ne zadržavaju više nego što je potrebno, a kad imaju da raz­ govaraju sa njegovim ženama, da to čine iza zavjese, »jer 'će na taj način i vaša i njihova srca, ostati čista«. (Kur-an XXXIII, 53.). Time se ko­ načno ova stvar stišala. Mnogo teža i za Muhameda neugodnija stvar bila je kleveta protiv njegove žene Aiše. U mjesecu ševalu šeste godine po Hiđžretu došlo je na bunaru Murejsa, nedaleko morske obale, do oružanog sukoba između Muslimana i beduinskog plemena Benu Mustalik, kolje je često svojim iznenadnim prepadima uznemirivalo Mu­ slimane i pljačkalo njihova imanja'. Muslimani su i u ovoj bitci pobijedili i veilki plijen lodlnijeli. Na povratku iz ove bitke, Abdulali bio Ubej zavidan svakom Manhamedovom uspjehu, pokušao je da izazove nered medu Muslimanima, padigoVarajući Ensarije protiv Mohađžirina radi toga što je u svađi Omerov sluga ošamairio jednog Bnsairiju. Muhamed svojim urođenim taktom preduprediio je njegovu paklenu osnovu. Ali tek što su stigli u Medinu, M u u a f i c i su spleli novu intrigu da Muhamedu zagorče porodični život i da ga ocrne u očima svijeta. Kad su Muslimani krenuli sa zadnjeg konaoišta, nedaleko Medine, Aiša, koja je na ovom putu pratila Muhameda, izostala je iza vojske i nešto malo docnije ušla u grad u pratnji Sofvan biin Muatala. Mumafici su i ovaj slučaj iskoristili i obijedili Adšu za preljub. To je bila krupna i teška uvreda ne samo za Aisu i njenu 'porodicu, nego i za Muhameda i njegove prija­ telje. Alija i još neki Muhamedovi drugovi upo­ trijebili su sve da izvedu stvar na čistac. Nakon svestranog provjeravanja dokazana je Aišina pot­ puna nevinost. Sve je bila samo jedna nepoštena izmišljotina od strane Munafika. (Kur-an XXIV, 11— 13.). Klevetnici, koju su' javno širili ovu laž, kažnjeni su ma osnovu propisa 4. ajeta gornje sure Kur-ama. Slijedećeg mjeseca — Zilkade — krenuo je Muhamed u Meku sa hiljadu četiri stotine Musli­ mana i sedamdeset deva, okićenih cvijećem i ze­ lenim vijencima, da obavi svetu dužnost hadž i prinese žrtvu klanjem deva. Na ovom je putu pratila Muhameda njegova žena Umi-Selam, Ho­ dočašće na Kabu bilo je još otprije propisano Muslimanima kao sveta dužnost — f a r z (Kur-an II, 192, 193.), ali sve do tada mi Muhamed mi iko od! njegovih nije udovoljio toj zapovijesti. Borbe sa Židovima i raznim bod ninskim plemenima te sumnjivo držanje Munafika, nisu dopuštali, da se na duže vremena ostavi Medina bez odbrane. �Bpoj 1. »f A J P E T« Kad je Muhamed sa hodočasnicima došao u Bl-Merar, mjesto koje graniči sa svetim terito­ rijem, od prilike dvanaest sati daleko od grada Meke, Kurejšiije mu misu 'dopustile da pređe gra­ nicu posvećenog teritorija. Radi toga je Muhamed poslao mekanskim prvacima svoga zeta Osmana kao delegata da s njima o tome pregovara i da im kaže da Muslimani dolaze samo da obave svetu dužnost -— hadž i da će odmah po svršetku hadža napustiti grad. Kurejšije Interniraju Osmana i za­ drže ga kao taoca, a medu Muslimane puste glas da je Osman ubijen. To je među Muslimanima izazvalo veliko uzrujanje i gnušanje d svi se Mu­ hamedu zavjere stiskanjem ruke, da se neće vratiti kući dok ne kazne Kurejšije što su na vjeri i za vrijeme ešhumi-hunuma prolili krv d ubili nji­ hova druga i delegata. Svi su se Muhamedom, koji je stajao pod jednim bagremom, zavjeri# stiskanjem ruke. Muhamed se zavjerio u -ime Osmana, stisnuvši desnom svoju lijevu ruku. Ova se zakletva zove »Z a v j"e r a v f e r n o s t i B o g u u g o d n a « : »ABog je ,bpo zadovoljan sa vjernima, koji su ti pod drvćtofh položila zakletvu, vjernosti. On je znao šta oni misle i on ih je umirio, a njihovu vjernost nagradio škoronr i sjajnom po­ bjedom. (Kur-an XI Vili, ri' .). Međutim, Kurejšije, promislivši kakve bi sve ''posljedice mogle nastati za grad Meku radi nji­ hova postupka sa jednini delegatom, oslobode Osmana i s njim zajedno pošalju svoju deputaciju, da s Muhamedom''sklopi primirje. Nakon razgo­ vora i sporazuma sa Suhejloin. Muhamed pozove Aliju da mu diktira tekst ugovora. U prisutnosti mekamske deputacije i nekolicine,svojih najviđenijifi drugova, Muhamed je počeo da diktira: »U ime Boga jedinoga, blagog i milosrdnog!« — »Ne priznajem taku formulu« — 'umiješa se Suhejl,— »služi se formom do sada uobičajenom: u tvoje lime, o moj bože!« — »Neka bude« — reče Mu. hamed — »piši: u ime tvoje, o moj Bože!« i pro­ duži:- »Ovo su uslovi ugovora sklopljenog između Muhameda, božijeg Poslanika . . . « *— »to ni­ kako!« usklikne Suhejl. »Da te priznajemo božijim poslanikom, ne bi se protiv tebe borili. Piši jedno­ stavno svoje ime i ime svoga oca«. Muhamed se osmjehne i produži: »ovo su uslovi ugovora za­ ključenog između Muhameda sina Abdulahova i Suhejla sina Arnrova: I. primirje se zaključuje na deset godina i toga će se vjerno pridržavati d Mu­ slimani i Kurejšije; II. svaki Kurejšija, koji bez dopuštenja šefa plemena pribjegne Muhamedu, CrpaHa 7. 'biće vraćen Kurejšijama; III. naprotiv onaj koji odbjegne od Muhameda i priđe Kurejšijama, neće biti vraćen Muhamedu; IV. sva ostala arapska plemena mogu se slobodno pridružiti ili Muha­ medu ili Kurejšijama i ni jedna od stranaka, koje su potpisane na ovome ugovoru neće se tome protiviti; V. Muhamed i njegove pristalice ne smiju ove godine prekoračiti svetu teritoriju; VI. do godine u isto vrijeme može Muhamed sa svo­ jim pristalicama pohoditi Kabu i da u Meki ne može ostati više od četiri dana. Hodočasnici ne smiju biti naoružani.« Pored Muhameda i Suhejla ugovor je pot­ pisalo još nekoliko Muhameđovih drugova i ido­ lopoklonika kao svjedoci. Mekanci su ponijeli Sa sobom jedan primjerak ugovora a drugi je ostao kod Muhameda. Većina prisutnih Muslimana nije bila zado­ voljna sa ovim ugovorom, napose sa II. i III. čla­ nom. OnTčr je oštro prigovarao V. članu. Muha­ med, svjestan posljedica ugovora, odgovorio im je posve ozbiljno: » Ja s a m s l u g a b ož i j - i -4 -p o k o r a v a m se n j e g o v i m i n s p i r a ­ c i j a m a ; On me z a i s t a ne će o d v e ­ s t i n a k r i v i put . « Muslimani su sa Muhamedom ostali još. ne koliko dana u Hudejbijskoj dolini, poklali Kurbane i obavi# još neke fromalnosti hadža. Za to vrijeme pribjeglo je nekoliko muslimanki iz Meke, kolje su njihovi muževi reklamirali na osnovu drugog člana ugovora. Kad se. Muhamed uvjerio da su ove žene pobjegle od svojih muževa samo i iz čistih vjerskih pobuda, odbio je zahtjev njihovih muževa, jer se II. član ugovora odnosi samo na muškarce, i jer muslimanka ne može ostati u braku sa i d ol o p o k l o u i k o m : »0 vjerni, kada žene mu­ slimanke potraže kod vas utočište, -iskušajte ih. Ako su iskreno primile Islam, nemojte ih vraćati njihovim muževima paganima, jer jedna musli­ manka ne može biti u bračnoj vezi sa jednim i d o 1o p o k I o n i:k o m, ali u -tom slučaju vi ste dužni platiti njihovim muževima ekvivalenat vjen­ čanog dara.« (Kur-an LX, 10.). S ovim tumačenjem saglasili su se i Mekanci. Sve druge žene, koje su pribjegle u Medinu iz dru­ gih motiva, kao što je mržnja prama mužu ili lju­ bav spram nekog muslimana, Muhamed je odmah vratio u Meku. Inače Muhamed se striktno držao ugovora. (Nastaviće se). �OrpaHa 8, 0 cm3 h Hypn r A J P ET, Spoj 1 X a y n ti: BEOrPA^. (HncaHO y ayrycTy 1924.) Ham je^aH nojinTH'iap penao je, na Beorpan HHje hh rpan hh cejio. To HHje TaMHO. Beorpan ii no CBOMe nojioa?ajy, no 0H0.\ie nrro jecT h mTo npencTaBJta, no cBojoj BaifcmTHHH h cBOMy yHyTapn>eM JKHBOTy je Bapom, noja Bapnpa H3Meby npBOKJiacHor Benerpafla n oOniHe npoBHHpnjcKe Kacače. Beorpan HHje, mio je Ono. IIpenpaTHH Beorpan, OHaj jom npnje čaJinaHCKor paia, Kana ce on ctoTime Beorpabana — h>hx 95 jihhho nosHaBaJin, Beo­ rpan ca ohhm cBojHM hhthmhhm, toujihm h CKopo naTpHapxajiHHM jkhbotom, Beorpan orn>HmTe naTpHOTCKor /Kapa h 3aHOca, Kan je CBe, mio je y H>e.My ■/Khbhjio, Ohjio ycxHheHO, eJieKTpHsnpaHO nnejOM Hapo^Hor ocjio6oben.a h yjenHH>eK.a — Taj je Beorpan Hmne3ao. Hnje to BHme hh OHaj Beorpan H3 j3pBHX naHa ocaočobema ca npa3HHM nyhaHHMa n nyqTHM yjmn;aMa, Kana hh y Ka4>aHaMa hh no v/mnaMa HHjecH Morao BunjeT cnopo hhkot on npaBHx cTapnx BeorpabaHa, a Kan HHjecH Morao Horana pacnnecTH on pa3HHx niBep«epa h CanaBapnja, KojH cy noxpjiHJiii na cKyno yHOBne naTpnoTH3aM. /laHamaH je Beorpan Henrro cacBHM np^fb, Heita\ spcTa KOCMonojiHTCKOr K»:jaHa; JKOJiie npeBHpy HajxeTeporeHHjn ejieMemp, -Kojn ce omTpo HcnojhaBajy Ha CBaKOM KopaKy. uh paHor jyTpa no khcho y Hob on KanHMernana no »OnaBHje« TaKaB je caočpabaj pa3HHx ayTOMo6n.Ta, đmiHKjia h MOToprnuia, ryjKBa CBjeiHHe, Hcarop^B noBHKHBama Kao y Ma itojeM Bejierpany. Ajih nopen HajnyKcy3HHjer (Cadilaca) HcnaHy BonoBCKa KOJia, HaTOBapeHa hhtjiom, onhHHCKa cmctjbapa h.th ceocna KOJia >ca noBpbeM. Oh KajiHMernaHa no »CnaBHje« He Moatem ce nocra HanynHTH ohom chjihom 6oraTCTBy CBaKOBpcHe poče no nybaHHMa, He MO'/Kem ce nocra HanHBHTH jiyKcy3HHM h yKycHO ypebeHHM H3Jio3HMa, ajiH ce y hcto BpHjeaie Mopam nyBara, na He cjiomhhi Hory Ha H3poBaHHM TpoToapHMa HJiH na no HJiaHKa He 3ara3Hm y ČJiaTO hjih pynnary Bone. Bene-rajene Tpo- h neiepocnpaTHe Kybe noncjehajy Ha HajMonepHHjn nejierpan, ajiH »AnčaHHja« h npyre npH3eMjtyme H3 noča Mnjioma Benintora roBope, na cmo jo$ Ha HCTOKy. IIoHHeBHH h BenepjfbH Kopčo He 3aocTaje HHmTa aa ohhm Ha KepTHepHHH hjih AHHpamn-yTHH. ^aMe y HajjtenmHM h Hajnyncy3HHjHM onnjeJiHMa, ca IUHMH-HHneJiaMa H janaHCKHM HajeKCHPHTpHHHHjHM cyHHođpaHHMa, Ha4)paKaHe h naMasane; rocnona y yTerHyTHM acaKeniMa, HanynpaHa h HaMnpncaHa, na hm Mory 3aBHHjera h HajčnaHHpaHHjn MabapcKH reHTpn. Ty h TaMo onynapa no Koja naMa neiieHTHO h yKycHO onjeBeHa 6e3 eManna Ha jrany: — to je npaBH rocnoHCKH OeorpancKH oBHjeT. Cjaj ToaJiera, MHpHc liap^te.Ma, acarop h pasroBop Ha cbhm MoryhHM je3HHHMa, CBe to noncjeha Ha MonepHy Bapom npBora pena. Ajih — y iicto epnjene nopen Tora cjaja h čnnjecKa Hcnane nonpnaHa HHramca npeTOBapeHa ca HHJinhHMa, 6oca h rojia aceucKa njenHpa oh 8 na h 6 roflHHa uito npocjane h HanacTyjy noMahn h CTpaHH cBHjeT; pa3Hocann HO-BHHa, npaBa čeorpancica MaHrynapHja 3Cmjajy mane h nočapyjy HecnaHe bhHeBe na panyH nponajior peacHMa h HOBe BJiane. ITopen »s’il vous plait«, »please« h »tesek« onjeKyje: »o MHHy My MajKy...« , »Hena nne y . . nopen mhpnca XoyčnraiiTa ocjebam 3anax čnjenor Jiyna h OjiarnheBe KneKOBane. Kan inocMaTpam OHaj ejieraHTHH 'CBHjeT, mTo HHeBHHe npen »Mockbom« h »^H(j)paHkom« Bory naHe icpane h Ha cnaMKy HHMyHaTe Hcnnja, ocjebam, na ch y jeHHOM BenerpaHy. Ajih Kan noTnenam npeito nyTa koh IIlHmica, 3aHyHCČHHe, TaKOBa h Tonojie, onaKjie ce pacnpocTHpe MHpnc beBan'mba h uiKeMčnba, »ČHjejiHx 6yčpera« h neneHHx čačypa, nvKa h capaMcana, rnje ce je H3MHjemao KOHiijam ca čaKaHHHOM, noJiHpHjcKH TiHcap ca HHJtapOM, HIBepHep H aHBOKaT ca HHHOBHHHHMa pa3HHX MHHHCTapcTa®a, napHHe h MOHonona, OHMax bhhhhi, na je Beorfian jom yBHjeK napne HCTOKa — Bapom, Koja upeBHpe, ajiH Bapom, Koja mia one ycnoBe s a -j Be.THKH h MonepHH BejierpaH- Kan H3MaKHem obom mapeHHJiy h cbhm thm cynpoTnocTHMa h Hobeni Ha KajiHMernaH, nyn;a npen cpnjeMCKa h čanaTCKa paBHHpa h th ce HexoTnne nyx0M npeHocHm npeKO HOJiHHa h ropa, pnjena h je3epa mupoM Harne jmjene h npocTpaHe homobhhc. Kan npn 3anacKy cyHna nocMaTpam, Kano ce y nenepmeM npBeHHJiy BHjyra cpečpeHaera CaBa, Koja nojanaHa npHTOHHMa Kyne h KopaHe, BocHe h Jlpmie yTHne y HyHaB, na OHna yjenHH>eHHM cnnaMa jype npeMa sajenHHHKOM H KonamiOM ipiJby, pymebH cne CHTHe H KpynHe 3anpeKe, itoje hm Ha nyT CTajy, — Tana Te očy3Me Heno BHme h HenoKoneČHBO yBjepeH.e, Ha be ČHjeJiH Beorpan y čpaTCKOM 3arpn>ajy ca jmjehhm SarpečoM, nnroMOM JbyČH>aHOM h poManTHHHHiM CapajeBOM ncnyHHTH CBojy xHCTopnjcKy MHcnjy, oa~ BjeTHy Mucao BenHKor Mnxajjia h CTpocMajepa: saBjeT čpaTCKe c.itore, cnočone h jenHHCTBa Hamera ipoHMenora Hapona. Tpan »xepojcKHx ncpTana« — h a p h m y x e h a, Kano cy ra Typnn npo3Ba.TiH. Tpeča na nocTane rpan MopaJiHiix mpTana h nperapama Ha nyTy H3rpabHBama KOiianHor naponHor jennHCTBa h H3rJiabHBaH>a cbhx 3anpeKa h Hecyrnacnna, Koje nac tojihko čojre h 3ačpHH>yjy. točom �Hafiz A. Bušatlić: MUSLIMANSKI MJEŠOVITI BRAK. I šeuijatsko pravo poznaje stanoviti mješov'iti bralk, jer dopušta, da se musliman može ože­ niti i sa n©muslimankom, razumije se uz neki maniji grijeh (meal-ikerahe). Nu ova nemusliimanka u ovom slučaju mora biti po vjeri hrišćanka ili jevrejka. Sa .drugima brak nije dopušten osim ako bi ta nehnišćanlka i nejevrejka. ujedno prešla na Islam; dočim se ne traži da hrišćanka ili jevrejka, kada se udaje za muslimana, prelazi na islamsku vjeru, ni prije ni poslije sklapanja braka sa musli­ manom. Njima, dakle, slobodno stoji ostati u svo­ joj vjeri i u islamskom braku (§§31. i 32. Abkamišerije.). Ovoliku toleranciju poznaje samo islamska vjera, pa ne stavlja mužu ni tu 'dužnost, da žepu nastoji- prevesti na islamsku vjeru tečajem brač­ nog života. Iz listonije su- nam poznati, doista brojni slu­ čajevi ovakvog mješovitog braka muslimana sa nemuislimanikom, pa su i dvije Srpkinje kneževskehrišćanske porodice (kći »calra« Lazara i kći despota Brankovića) bile udate u davnoj ti za turske careve, bez da su morale preći —Skru vjeru u opće. Ovafcovi se1" brakovi sklapaju iz raz tiva, i pod raznolikim okolnostima, ali ponajviše odlučuju ljubavni odPošaji i prilike učesnika u ovakvom braku. 0 mješovitom islamskom braku u obratnom smislu, gdje bi s jedne strane učestvovala musli­ manka, a s druge strane nemusliman, ne može biti govora, jer to, razumije se i samo po sebi, vjerski nije dopušteno (§ 122.). U ovom slučaju, da bi se brak i sklopio, bio bi odmah ništavan, jer je njegovo sklapanje nedopustivo. Dakle o islamskom mješovitom braku može biti govora sarmo u ova dva slučaja: 1.) kada se urođeni musliman ženi sa hrišćankom ili jevrejkom i 2.) kada pomuslimanjeno lice sklapa brak sa istima, hrišćankom ii jevrejkom. Drugi sluča­ jevi su isključeni Samo u ova dva slučaja se zbiva islamski mješoviti brak u današnjim vremenima, i to dosta često, i ako je to prije bivalo rjeđe. Nadme prije se rijetko kada događalo, da bi urođeni mu­ sliman uzimao za ženu nemusl imanku, a još se je rjeđe događalo, da bi koji oženjeni nemusliman prelazio na islam, samo za to, da se moigne ože­ niti na postojeću ženu. U ovim sadanjim poratnim vremenima pako nije9u više rijetki ni takovi slu­ čajevi mješovitog braka, Urođeni, musliman zaljubi- se sa ledičnom ne­ muštima nikom, pa se s njom i vjenčava, a oženjeni nemusliman zavadi se sa svojom ženom, zaljubi se u drugo žensko lice, pa budući da višeženstvo (poligamijia) po hrišćamskoj vjeri ni po postojećim građanskim zakonima za nemuslimane, nije do­ pušteno, a po isalmskoj jest, ili mu nije moguće sa prvom ženom raizvrći brak, to u nadi, da će ostvariti svoju, namjeru (drugu ženidbu) prelazi na islamsku vjeru radi te druge ženidbe. U ocjenu ovakvog ne baš lijepog postupka pojedinaca i njegovu karakteristiku, mise na ovom mjestu nećemo upuštati. Mi želimo samo, da radi informacije, izložimo glavne šeriatksko-pravne ustanove, propise, postupak i nadležnost piii skla­ panju ovakvih muslimanskih mješovitih brakova. Kako smo gore istakli slobodno je muslimanu (rođenom) oženiti se i vjenčati- sa hrišćankom ili jevrejkom, bez obzira na to, da li on ima još jednu ženu m ne, a isto je tako slobodno oženjenom uemuslimanu preći na islam, pa još jedan brak sklopiti, naročito u Bosni.. Ta je sloboda i Ustavom zajamčena, jer su sve -tri vjere priznate. Pitanje -je samo to kako se ima postupati u ovi-rn slučajevima i to: 1.) kada urođeni musliman uzima za ženu ledičnu nemuslimank-u; 2.) kada isti musliman slu­ čajno hoće, da se vjenča sa udatom nerazvedenum ženom nemuslimana, koja je slučajno radi toga prešla na islam; 3.) kada ledično pomuslimanjenio muško lice hoće da se oženi sa nemuslimankoim i 4.) kada oženjena i nerazvedeno pomu­ slimanjeno muško lice, hoće da sklopi brak (drugi) sa ledičnom nemuslimankam. U prvom i trećem slučaju nema nikakve za­ preke za sklapanje dotičnih brakova i oni su do­ pušteni (§§ 31. i 32.), dočim u drugom slučaju, kada se radi o vjenčanju jednog urođenog musli­ mana sa pomuslimanjenom nerazvedenom tuđom ženom jednog nemuslimana, nije dopušteno skla­ panje braka, prije provedenja stanovite propisane procedure, jer se tuđa žena, ne može preudati, pa makar ona prešla i na- -islam i makar -postojeći brak i ne bio po šeriatu proveden, bez njegova razvrgnuća. U ovalkom slučaju, dakle, imade se postupiti ovako: Tuđa žena nemusMmanka, kada pređe na islam, pozvaće se i njezin muž da primi islamsku �OrpaHa 10. TA JPEL vjeru, pa ako i on pređe na islam, postojeći njihov brak ostaje u kreposti netaknutim, kakav je i bk>, i ona ostaje njegovom ženom i dalje, ako oni medusobo nijesu stanoviti srodnici; ne treba nikakve obnove braka. A ako muž ne htjedne preći na islam i njihov se brak drugačije ne razvede, onda je po senatskom pravu na zahtjev žene, šeriatski sudac dužan taj brak razvrgnuti i po isteknuću ideta novi brak sklopiti. I sve dok se ova procedura kod senatskog suda ne bi* provela prijašnji brak ostaje u krijeposti i ona ne može drugi brak sklopiti. (§ 126.). Što se tiče četvrtog slučaja1, naime kada se radi o sklapanju drugog braka jednog ©ženjenog pomiislimanjenog muškog lica, sa ledičnom nermuslimankom, valja istaknuti, da u ovakorn slučaju po islamskoj pravnoj znanosti i šeršatskim propi­ sima, nema zapreke sklapanju tog drugog braka, jer je poligamija kod muslimana u načelu dopu­ štena, pa ga šeriatski sudac; oslonom na* Senatske ' propise (§ 127.) može‘na zahtjev stranaka sklo­ piti, bez obzira na to, što dotično lice ima još jednu ženu, kada je on sposoban obje uzdržavati. Ovo dosta delikatno pitanje teoretički se ovako rješava, a sa$ja aa vidjiifno njegovu prak­ tičnu stranu, pa i nadležnost njegovu da pretresemo. Kako smo već izložili prvi i treći slučaj i sa praktične strane je provediv, pa su šeriatski sudiovi nadležni bezdvojbeno u oba ova slučaja svoju funkciju provesti i dotične brakove sklopiti i to po dotičnim senatskim propisima, a i po naredbi od 1.-8. 1912. broj 3558-111. Treba naime istak­ nuti, da šeriatski sudovi sve d$ godine 1912. nijesu bili nadležni po državnim propisima sklapati mje­ šovitih brakova uopće. I tek od pomenutog vre­ mena, silom prilika i okolnosti, njihova je nadlež­ nost po državnoj vlasti proširena više navedenom naredbom, pa su s njom šeriatski sudovi na po­ dručju Bosne i Hercegovine ovlašteni i- na skla­ panje stanovitih, osobito onih istaknutih pod 1. i 3., mješovitih brakova. Ta naredba, koju je vrijedno ovdje iznijeti, ijor nije svojevremeno propisano ni objavljena, .glasi ovako: »Zemaljske vlasti ne mogu uticati ni u kojem pogledu na sklapanje mješovitih brakova. Sklapa­ nje brakova u opće prepušteno je vjeroispovjednim zajednicama po njihovim naročitim propisima žemidibenog prava. Da se riješonje ovakog pojedinog slučaja, gdje se stranke obrate na šeriatski sud, da provede po šeriatu brak, mora prepustiti do­ Bpoj 1. tičnom šeriatskom sucu, da on u tom samostalno po propisima šeriata odluči.« Drugačije stvar stoji sa strane prakse u po­ gledu drugog, pa i četvrtog, gore istaknutoga slu­ čaja, jer Su po srijedi gore pomenute procedure, ali koje šeriatski sudovi nijesu po postojećim dr­ žavnim propisima nadležni ih provoditi'. Osobito se ovo tiče one procedure, koja je vezana speci­ jalno uz drugi slučaj, gdje se radii naime o> udaji pomiuslimanjene tuđe, nerazvedene žene jednog nemuisHmafna, koji nije htio preći na islam. Eto samo zbog te nenadležnosti za spnovođenje pro­ pisane rečene procedure, šeriatski sudovi ne smiju sklapati takovu vrstu mješovitih brakova i ako bi to mogli činiti sa.pnovađenjem dotične procedure, po šeriatskim propisima. Naime u ovom slučaju kako je već pomenuto, valjalo bi da se jedna vrsta procesa vodi pred šeriatskim sudom između pomiislimanjenog lica sa uemuslimankom za razvrgnuće njihova nemusliimanskog braka, a za vođenje ovakog procesa, šeriatski sudovi nijesu još ovlašteni po državi i. stoga ne mogu provesti takog braka. (Vidi na­ redbu cd 30.-10. 1883. broj 7220-III. u Zborniku zakona i naredaba za Đ. i-,H. točka 10-a o ustroj­ stvu i nadležnosti šeriatskih sudova u Bosni i Hercegovini). . .... . Glede četvrtog gore navedenog slučaja, koji se najčešće i događa, naime kada se radi o skla­ panju drugog braka jednog pomuslimanjenog, oženjenog, nerazvedenog muškog lica, i ako nema, zbog navedenih razloga, ni šeriatske, i što se tiče Bosne i Hercegovine, mi državne zapreke za skla­ panje takog drugog braka, praksa stoji n a tomu stanovištu, da se po šeriatskim sudovima ipak ne dozvoljavaju niti sklapaju ti drugi brakovi, jedno stega, što stvaraju konfesionalnu mržnju, a drugo stoga, što učesnike, zbog poligamije, u ostalim pokrajinama naše države, mogu dovesti u težak krivičan položaj. Takva praksa podudara se i sa pomenujtom naredbom iz godine 1912., i nije u opreci mi sa postojećim propisima, jer je čitava stvar puštena ma uvidavmotst senatskog sudije, pa on može, da prima ili da odbije sklapanje braka te prirode, a da se u potonjem slučaju ne ogriješi o svoje zvanje i -položaj pri čemu će se još kada odbije ukloniti i eventualnoj krivičnoj odgovor­ nosti, koja teško da bi bila isključena u pozitivnom slučaju. Dakle ostaju nam dva slučaja (1. i 3.) lizvodliva a 2. i 4. neizvedivi. Bod ovijem se ima razuimrti stvarnu nadležnost šeriatskih sudova u Bosni i Hercegovini u pogledu svih mješovitih brakova. Sto se tiče pako prostorne i mjesne nad- �Bpoj 1. r A JPET. C/rpaHa 11. ležmosti, valja napomenuti, da bosanski i her­ Što se tiče prava i dužnosti ovakvih bračnih cegovački šeniateki sudovi nijesu nadležni sklapati drugova, jednog naprama drugom, ona su u glav­ brakove zaručnika zavičajnih izvan područja Bo­ nom ista, kakva su propisana i u redovnom islam­ sne i Hercegovine, n. pr. Srbijanske, Hrvatske, skom , braku. Razlika je samo u tom, što se radi Dalmatinske, Crnogorske i t. d. razlike u vjeri ne mogu ti bračni drugovi među­ ^ Sam postupak pri sklapanju muslimanskog sobno naslijediti i što djeca pripadaju nakon od­ mješovitog braka skoro je istovjetan .sa sklapanjem goja ocu, a moraju se odgajati u islamskoj vjeri'. običnog braka. Razlika je samo u tom što za­ Nenaslijedivanje se paiko može naknaditi ženi varučnica treba mjesto kod običnog braka, propi­ sdjetom (testamentom) do V* svoje imovine, a u sanog Huii4iabema pnidionijjeti svoj krsni list od slučaju da muž nema zakonskih nasljednika, miože svoje nadležne parohije (župnika) u kojem treba jcij testirati i cijelu svoju imovinu (§§ 124. i 125.). da stoji njezino ime, prezime, datum rođenja, ime Inače sva ostala prava i dužnosti, kao ulju­ roditelja, prebivalište i nadležnost, ledično stanje ih razvođenje braka i t. d., te naročita stavka o dan postupak, poslušnost, ljubav a vjernost, te uzdržavanje i obskrba ostaju ista kao i u običnom tomu, da nema nikakve zapreke udaji; dotične. Uz ...... *1 krsni list valja priložiti i propisanu domovnicu od braku. Žena ima pravo da se Bogu moli po propi­ nadležne svoje općine. Ove isprave valja najprije podvrći tačnom sima svoje vjere i da svetkuje svoje praznike; da ispitivanju, pazeći dobro, da nijesu falsificirane, i Ide u svoju bogomolju, da se pričešćuljc i ispovjeda po tom treba sve prediuslove braka ustanoviti i i da svoje praznike provodi a t. d. čak d bez pri­ posljedice bračne veze učesnicima priopćiti i tek vole svog muža muslimana. po tom u prisustvu svjedoka na usmeno sklapanje što se tiče razvoda braka, puštanja i razbraka po poznatoj formuli »prejća,. a za tim sve za'pisnički provesti, u registar vjenčanja zavesti, te vjenča-nja, pa bračnog parničenja, sve to obadvo­ ma pripada onako kako je u posljedicama redo­ zapisnik, potpisan po svim učesnicima i propisano vitog braka navedeno i propisano. biljegovan u sudsku regfetrnturu pohraniti. St. R. Delić: ISTINA 0 POGIBIJI SMAJIL-AGE ČENGIĆA.* (Nastavak). Ne slažu se svi podjednako u broju družine, koju je Smajil-aga poveo sa sobom u Drobftjak,\ kao ni u broju poginulih na Mljetičku s agom. Mnogi umanjuju oba ta broja. To se vidi i po pjesmama. Dok Rašid-aga pjeva za Gacko »pokupi stotinu junaka«, p Rudimjanima nema *) I s p r a v a k . U brojevima od ipnošle godine štam­ parske tju pogriješfce ma: str. 268. Hoilašin treba Kotošim; str. 304. (u napomeni 4. red, 2. stupac) potvrđuje treba potvrđuju; str. 306. (14. red, u pjesmica 2. 'kitice) b'Uieki treba b’jelai, kao i .niže (3. red' ioizd6) l’, te dailje (2. stupac, HV. red) Istječe treba I sf.iieče, pa miže (8. red. oado) Posijeoe treba Pos’ječe; istn. 307. (napomena 16.) pobratimu treba poibratimstviu; str. 327. (napomena 2., red. 13.) k.aai» treba k»,v * te (napomena 6.) Stamlolieivii’ć (treba Stojanović; str. 365. (napomena 12.) pregvoore treba pregovore; s|tr. 357. (Z. stu p ac,'3. iredak ozgo) knjiga treba knjigu; str. 381. (3. redak ozgo) trasilnku treba asaluku, te (i6. redak ozgo) taje treba tvofje, pa (9. redak orado)- učinili treba učinilo; str. 382. (16. redak ložigo')' miinikiija treba nniraJaijai, te (2. stupac, 7. redak ozgo) su 'treba se, pa (15. redak) dva­ deset treba' dvadeset; str. 383. (17. redak odorago) Usput treba Uput (odimoti), te (16. reidiak) nišiičc treba Nišiče, a (napomena 15.) nurafaijn treba mfiraiaju.. Ujedno se napominje, da je na početku članka izostalo, da a u .tO r p r i d r ž a v a s e b i sva prava. nikako broja, kao ni o Nikšioima. Po njemu Doko na Dužima kori Smajil-agu — »U tebe je maleno druži­ ne«, a o polasku — »Tada aga silnu diže vojsku«. To su Gaćani i Rudmjani, a Korjenici nijesu nj išli, o koji­ ma Rašid-aga ipjeva. Isto je tako i kod Dizdar evića; o Gaćanima i Rudinjanima nema broja, dok Bauku aga piše — »Pokupi mi stotinu Građana.« Neki opet taj broj pretjeruju. Tako u navedenoj okrnjenoj pjesmi aga se podignuo »su njegovo petstotin konjika«, a to su Ga­ čani i Rudinjami, dok se Bauku naređuje — »Pokupi mi stotinu Nikšića«. U toj se pjesmi naređiva i Mujagi Mušoviću — »Pokupi mi stotinu đetića od bijela Kolašina grada«. Isto je tako različit broj vojske izašle s miralajein u Gacko, od »petstotina« u navedenoj okrnjenoj pjesmi penje se do »pet-šes hiljada« kod Mujage Dizdarevića. Ni Mujaga Tanovič ne označi tačna broja aginoj družini. On kazivaše da je sa Smajil-agom pošlo Ga­ ćana i Rudinjana nešto više od dvjesta, a združivšj se s Nikšićima u Drobnjaku, da ili je bilo od trista do četirista — »što konjanika, što pješaka, što komordžije.« No mnogi i 'ne kazuju uopće brora, nego prelazeći preko njega govore, da je sa Smajil-agom otišlo veliko dru­ štvo u Drobnjake, naglasivši ono »veliko«. — Da je aga zaista pokupio sve bolje i valjanije Gaćane i poveo �OrpaHa 12. Bpoj 1. TAJPET. ih sa sobom u Drobnjake •vidi se i po tome, što je do­ šao miralaj s vojskom u Gacko i ostao pod Lazarićima da ga čuva do Smajil-agima povratka. Sa Smajil-agom je otišao i kadija, a pridružili su mu se i bjegunci Sa­ rajlije.18) I po broju izginulih izlazi, da je oveći broj Gaćana otišao s agom u Drobnjake, jer su uz Smajilagu oni jedini i zaglavili, kadija i trojica Sarajlija, a od Nikšića i Rudinjana niko. Po Dr. F. Šišiću — »Sam Snajil-aga skupi trista Ga­ ćana, među kojima bijahu gotovo svi bezi i age njegova pašaluka, pa onda krene put Drobnjaka.«19) Za toliki broj Gaćana ne mogoh doznati, ali »bezi« nijesu bili, jer ih u Gacku nema, gdje se i Smajil-b e g zvao »agom« — Smajil-a g a. — Po »Obzoru« — »Smail-aga naredi te se probere 300 Turaka iz Hercegovine, svi naoruža­ ni i na dobrim konjima i krene se iz Lipnika«, pa se niže nastavlja — »Kada je krenuo Smail-aga iz Lipnika za Drobniak poručio je pobratimu Ahmetu Bauku Nikšićkoj najboljoj Buljukbaši da do 3 dana predje u Drobnjak sa 200 Nikšića Turaka.« Općenito se drži i piše, da je agina družina brojila 500 borilaca.20) Kao što se ne može odrediti tačan datum aginp silasku u Mostar, tako se ne zna ni dan nje'gova polaska u Drobniak. Po syima, 'koji pisali o aginoj pogibiii, odlazak b>o o^rjiah do orimifkjf Dokova pisma. Tako no Dr. F. Šišiću — »Kad je Smail-aga proučio pismo Oiokino. plane kao ris; on da je kiikavica,/ d a ^ r~ b o ji vlaha drobniačkih! S mjesta naloži slugama da se sorenne na odlazak u.DronTHiaikbFTT^) P o »O b z o r o « . gdie su i dva izmišljena pisma: jedno tobože Đokovo — poslano aei 12. septembra 1840.. i drugo Smaiil-agino. — pisano 16. septembra kao odgovor Đ. Maloviću. nada Straiil-agin polazak na 18. seotembra. Prvim pis­ mom Đoko javlja ag T o uzbuni Drobnjaka, a drugim — 18) SarailiiS se dotakao\i »Obzor«, ali nosve krivo Po niemu: »Smajil-aga zanoći na kuli Diokovoj i sa njim 12 Turaka Sarajlija trgovaca, koji došli da kimniu volove. kr»ve jalove, ovce i o'vnove, maslo, med. sir i skorup. Niie šala da se arač nije kupio za četiri srodjne«. ( O b z o r , 1924 . broj 179. oid 6. VII., str. 5., stupac treći.). 19) H. Kolo IV., str. 173. 20) Dr. F. Sišić piše: »Vojske je bilo s njime oko trista konjanika, a s Ahmed-Baukom, koji mu je jedini u pomoć stigao, oko dvjesta Nikšićana«. (H. Kolo IV., str. 176.) — Po M. T. Tomiću Smajil-aga izvijestivši Bauka o danu svoga polaska u Drobnjak naredi mu da pokupi 300 odabranih Turaka i izide njemu u susret u Drobnjak, a da je Smajil-aga 3. oktobra 1840. god. došao »s tri stotine Turaka na Duži i učinio konak u Djokovoj kuli«. Tako na str. 113., a iza te na str. 149. 3 120. piše — »Tako 4. Oktobra' dođe Smalill-aiga na Mljetičak i tu otpočine sa blizu 1000 Turaka«.* (Godišnjica XXX.) — U idoipiisu o sminti Čengićevoj iz Hercegovine i(Stoca), štampanom u »Srp. Nar. Novinama« 1840. u 87. broju od 31. oktobra i u »Ilir. Nar. Novinama« 1840. u broju 92. piše — da se Smajil-aga podigao sa 300 pratioca, koje Turaka, koje i hrišćana, da pokupi harače. (Dj. Grubor: Komentar »Snunt Smafiiil-age Cengfića«. — Dr. D. Bagdanav&ć: »Smrt SmatJil-age Ćenigića«.) *x) H. m o IV., str. '173, Smajil-aga odgovara njemu, da će brzo doći.2223) Tamo stoji, da je Smajil-aga poginuo 23. septembra došavši 22. IX. na Mljetičak, 21. IX. na Pošćenje, 20. IX. na Duži, 19. IX. na Bezuje, 18. IX. u pivski manastir, — to bi agin hod od 5 dana iz Lipnika do na Mljetičak započeo 18. septembra. Između odgovora i polaska bio bi samo jedan dan — 17. IX., pa je i po »Obzoru« Smajil-aga pošao — »na vrat, na nos« u Drobnjake na kasapnicu. Po M. T. Tomiću aga je 3. oktobra došao na Duži, a otalen je 4. X. zorom bijelom krenuo za selo Pošćenje i nakon počinka prešao »na Mljetičak, gdje ga Dnobnjaci ubiše iu samu zoru 5. oktobra 1840. go­ dine.28) Prem a tome Smajil-aga je krenuo iz Lipnika 1. oktobra i č e t v r t i dan stigao na Mljetičak. — Po svima Smajil-aga hiti s konaka na konak, pada s dru­ žinom na Mljetičak i — gine! Nijedan od njih ne spo­ minje agino bavljenje i kupljenje harača u Drobnjaku, što je zaista bilo. Po Mujagi Tanoviću polazak se vrti oko Male Go­ spojine, a bili su — »što na putu, što u Drobnjacima« — . o d ' 28 do 29 dana.245)2 Po Dizdareviću tamo su ostali preko dvije hefte. I po spomenutom savremenom dopisu iz Hercegovine od 7. oktobra 1840. god. u »Srp. Narod. , NOTinama« aga je u Drobnjaku »više dana sjedio i svo?fe čete razaslao, da arače kupe«. P o tome doipisu Smajil-aga je poginuo 30. septem bra — na sedam dana prije datiranja dopisa.26) — Po Mujagi Tanoviću pogi­ bija je bila — »noć uoči saimioga Mihlolja daan« (29. IX.). Pokoj, vojvoda Zimoniić i pop Gligor Starović, kao i mnogi drugi Gaćani, tvrdili su mi, da je Smajil-aga po­ ginuo »Pokrovove nedielje«, a to je posliednia sedmica mieseca seotembra (Pokrov Bogor. 1. X.). Po Dizdare­ viću pogibiia je bila pred zoru na »Tomin-damrffi. ■X .).Tako i mnogi drugi tvrde.26) a M. T. Tomić piše — 5. otkobra. priie svanuća Smail-aga pogine«27) No po zapisu na zidu u moračkom manastiru aga je poginuo 22) Pli'Smo glasi: »Draigti Marijane, prim’io sam Tvoje pismo i proučilo Sito nuli pišeš. Ja 6u T i brzb doći Bi sve iuitevtišiti (umiiriliti) dia niiko ne mrdne nj uhom. A Vladi Cemović iz Tiušinje alko bude fršaio na Cetiirtje omotme Kafliuđemui, glavom njegovom će mi platiti Pretnpi se ‘dloik đodem; aIK: neću ino­ kosan doći. Primi malksiuiz pozdrav Liiipnilk 16. septembra il840. g. Tviolj Dost (đbbro.ždliiatelj) Smailll-Aiga Čengiić.« 23) GodSšnjioa XXX„ -sitr. 113. ii H14. Na str. 142. govo­ reći o tobože nekaikolj sikupšlM dnofotijačkllh giavaira, »kraljem mjeseca augusta 1840.« u Previšiu »u Ikrili Tamnca«, iraidii dogo­ vora »ikako da domame Smafll-agu u Drbbnjak« — piše, d a ije jednoglasno riješeno »ida se ita 'briga poivljerni Đaku«. Povra­ tivši se Đoko na Duži napisao je i poslao pJSmio Smalil-aivi •istaknuvši ga u čeirnl tačke, koje su fotavijetne s a omima u »Kolu« (str. 173.), ino od onoga u '»Obzoinu« pojve ije pismo iraiziličj'ito. Po tome pismo bi po Tomiću išlo olko 1. IX., dok ije ono po »Obzoru« 12. IX. datirano. 24) Bos. Vila 1905., broj 8. Tiu MiUjaga iračui>a i svoj put tu Niikšiće, gdje je pobjegao s Mijetička. (Bos. Vila 1902., bnoij 5.). 25) Gnubor ,i Bogdiamović o. o. 26) Bos. Vila 1902., broj 6. 2T) Godišnjica XXX, str. 121, f �Epoj 1. T A JPET« 23. septembra.28) Tako i po »Kratkoj Uiputi«, dok je po Dr. (F. Ši'šiću pogibija bila dan kasnije — 24. sep­ tembra.*20) P o .bilješci kod M. E. ef. Kadića Smajil-aga je poginuo 5. šabaina 1256., a do deset dana je pisana u Travniku navedena vezirska bujrultija (15. šabana) u odnosu odašiljanja vojske u Drobnjake na osvetu Smajil-age. Ti datumi odgovarali bi 20. i 30. septembru, jer — po priloženim tablicama u »Godišnjici« X. — 1. šaban 1256. bio je 16. IX. 1840. No ovo neće biti tačno.30) Kako še vidi — datum Smajil-agine pogibije kreće se između 23. i 30. IX., odnosno do 5. r 6. X. po Tomiću i Dizdareviću; dakle — u razmaku od 14 dana. Koji je od tih datuma tucan — ne da se utvrditi, no iz gornjega se vidi, da njih više govori u prilog Mujaginom kazi­ vanju. 28) Lj. Stajanaviiić: Stari srp. zapisi ii .natpisa, broj 4130. 20) H. Kolo IV. str. 179. 3") Gađišnšiica X. »Muhamedanska i hirišeansJka godina«, str. 69. dio 86, s priloženim tablicama {25 priloga). ĆfpaHa 13. Obično se izgoni hajvan na planinu o »Vidovu danu« (15. VI.), a zgoni kući o »Maloj Gospojini« (8. IX.).31) Tada se naplaćuju dugovi, pa je i Smajil-aga pošao po kupljenje harača, kako to i »Obzor* prikaziva nazivajući Sarajlije trgovcima, koji su pošli u kupovinu hajvana i mrsa, što će se pokupiti u ime harača. Prema tome bi i .po moračkom zapisu agin polazak iz Lipnika padao oko Male Gospojine, jer je nepobitna istina da je Smajiil-aga pokupio skoro sav harač, čemu treba više dana, što tvrdi i spomenuti savremeni dopis iz Herce­ govine. Po svemu izlazi — bilo po Mujaginu kazivanju, ili po zapisu u manastiru u Morači — da je Smajil-aga s družinom krenuo iz Lipnika put Drobnjaka između 8. i 12. septembra 1840. godine.*) (Nastaviće se). 1 31) Taiko je kodi nas, no u Drobnjaikiu se izganli .oni Đurdeva dio'Petinoiva đlaina, a zgoni © »Velikoj Gospojini« ili pqd ijesem, (Nasefja, 'knj. 1., str. 424.). »Jesen prava, Gorjpojjna <Limate«. • i Ata Nerćes: „ABRAKADABRA“ Iz » N đ v i h L i s t i ć a « . Nastala prava jesen. Na dvoru studeno i co- ukinuo blaženo ljenčarenje i bogougodne razgo­ — vjektrčisto ko neugodna ovaka promjena iza lije­ vore po medresama, tekijama itd. Natjerao vele i pih toplih dana. Iz *babinih budžaka« n a v la če li mlade i starije na rad, a »sevku sefaluku« oblaci i, za čas eto sitnih bijelih pahuljica, da po­ brojio dane. Silno je ogriješio dušu taj kriju sve oko nas. Veselo prve pahuljice snijega zulumćar! I ja kad pomislim na to, čisto lepršaju ko da su od šećena, pa da im se fni ra­ srcu ugodino, kad taj ćemal paša i dujemo. P a neka ih. Ja sam na pr. slučajno u toploj u Bosni. Koja je sorta, napravio bi i sobi. U peći našoj domaćoj zemljanoj peći, pucketa I ovo »malo« našeg mira pri t vatra i daje neke ugodne glasove, osobito pri po­ mogao gledati, sve bi učinio < misli, kako je pokraj peći lijepo, a na dvoru je taiko pravo kažem, morao seliti od Ja sam, da znate, đa\ studeno. Pa još kad sjedim »ala tuirka«, pijem kahvu i pušim, pušim miomdrisan duhan ko pravi u ono doba, kad su se nosi' finale (postule), koje su u »Turčin«. označavale pobožnost i d O slatko je Turčin biti je nosio. Sto bit’ drugo samo može! Tada se onaj nesreć A što Turčin ti smjesi ili »avropu« na glavi (kosi Mladi kmjaže žalibože!*) naše vjere ili još alko su n »Jest, jest, slatko je »Turčin« biti« — i ta­ onda je posve reko »idov; man o tome mislim, a evo već mi na um pade onaj su naši stari 'brijali gl znameniti Turčin — zulumćar Ćemal paša, Nema mlađi su ih zato smatra veli, sad je tamo među Turcima načinio jedan či­ Bože moj, baš je < tav preokret. Štogod je koji bio »ćejf« d »merak« jes vala baš tuhafli. Da i »teferič« u Turaka, sve je, vele, »ukinuo«. Ukinuo cipele i čak »avropu« je i'sjedavahje na mekim šiljtetima, teferičenje u Naša opet mladež nefc kajcdma i one znamenite carigradske »akšamluke«, brkove. I nisu glupani! E, daj ti sad, molim Zato ja ko velim, ne bi na ') Iz »Balkanske carice«. �^TpaHa 14. Bpoj 1. »r A J P E T a ilista. On bi se med u nama teško snašao. Pa još kad mi na um pade misao, da u nas nekad pred­ stavljahu žute mestve pobožnost, a danas opet »evropsko« odijelo, pa naočari na nosu i štapić u ruci, predstavljaju civilizaciju i čalk kulturu, onda tu pamet stane. Pa još neko đ neko hoće da bude reformator. Ne valja, veli, ovo ovako. A boš posla, sve valja u nas. Mi smo naši, mi se razumijemo. Jedni u tikvu, drugi u bubanj, ili što’no bi rekao moj po­ kojni profesor logike, ovo se u vas zove »abrakadabra« . . . Metjy KibHraMa h peBaiaMa KHM H flpyiilTBeilHM 5KHB0T0M H Maibe BHlIie IlOfl yTHu,ajeM jeflHe HCTe Kyjnype. JeflHiia CTBap icoja hx MCTOPHJA CPnCKOr HAPOflA. paaflBaja jecie Bepa. lia miaii r. MHTpHHOBHh je noTpehe H3flaH>e, noiipameHo. Eeorpafl, H3flaBanKa Kymao fla na obot op|HCKO-xpiBaTCKor KonrjiOMepaTa KH>H/Kapa »HanpeflaK«. JJena ? /bm. H3Jiyvm MycJJH.'iaHe h fla hx aipHKaace Kao iickh IL\ia KHiHra y CBeTCKOj K'lbH>KeBHOCTH, HapOUHTO specificum ca najropHM ocooHHaMa h MaHaMa hito hx y Hauiioiia.'JHOj jiHTepaTypn nojefliiHHx napoja, KQje yoiiHiTc jeflaH napofl Moace im a m Hhko naMCTan cy y®eK h Kafl npnn nyT H3Hl)y h Kafl ce rofl npe- nehe TBpflHTH fla cy MycJiHMaHH 0e3 MaHa h nopoKa uiTaMiiajy, jefliia HOUHHa noja ce pajo n c HinepesoM Kao hh ibiixoBa iipaBOCJia’BHO-KaTOJiHMKa Opaha. A jih y3H.\ia y pyne h imia. OuaKiBe KH>nre >mTajy u cTpy'i- fla HOMajy Hii’ier floopor, fla cy »flaOHflyc« HCKBaibaniH u Jiainpi, hanu ii OflpacjiH jbyflH, a S ^ o u a je peilH TO HHje joiu HHKO yCTBpflHO HHTH HM je OIHIKO npeiiopyKa npeflMeT kojhm s e <5aBe h uhch,h kojn -cy p5aiiiT>e,iecna h flymeBiia cBojcTBa npHnHcao icao r. nx HanncaJiH. TaKBa<.je KibHra « np6(f>ecopa UTano- iVlHTpHHOBHh. Ilo IberO.BOM HHCaH>y MyCJIHMaHH B. 11 jeBHha. ;ie-'io Koje c^oaBH itcropujoM namera napofla X. iipaBy cy Mopajme Haiiaae, jieibHBflH HecnocooHii caMO no cefiH Tpeča fla cicpeHp najKH>y cBaKor nauier Ma 3a Kai«,B pafl. Ilo MHuijbeH,y r. nncfla »KapaicTepnncMenor 'ioBena, a Ka# je to -flejio Hairacao HajtJOJbH^-ne cy ocoćHHe MycJiHMaHa HHepflHja, HenoiiperHocT y n HajivOMiieTeHTHHjn y>ieibaE, HauHOHaane Harne npo- CBaKOM norjiefly, jia/KJbiiBocT h X'BajiHcaBOCT, (hanarahijiocth Kao iHTO je. .npu(l)ecop CiaHojeBHh,mwg 3aM, Heody3ižiHo ManiTapeibe h Hapounio ceii3yajihoct « (cTp. 138). »y3aayflHo je uaK h noKymaTH fla ApsKHMo fla My He Tpeda flpyre npenopyKe. Obo H3flaH>e pk3JiHi;yje, ce ofl npBora u flpyrora rce MycjiHMaHH fl0Befly n a nyT hcthhc. He flOCTaje km ime uho cy yHHibe)He neice crajicke ii3Mttjie.| yneTH CMiicao 3a hcthuhtoct h HCTHH0Jby6jte« (CTp. 116). pc3yjiraTir Harne HCTOpHjcKe irayi;e ii nrro ie »AjlK0X0JlH3aM, CH(j)HJlHC, IipOCTHTyflHja, XOMOCeKcya:iH0CT h KpHMHHajiHTeT to cy paHe ofl icojHx inaTe ir iycrpoBaHo. —Hh. HaiuH MycjiHMaHH« (CTp. 127). »ll MycjiHMaiicKe cy aceHe ocybene Ha cTpamno MajiTpeTHpaibe.caMHx Bnk ceGe — HacTyp6aflHjy« (CTp. 132). C T a H o je C ia H o je B u h : HALUM MyC/lMMAHH. 3Hja, a Maibe, paoyMeBaHja h jihcmko fla je HanHcaiia h jeflHa :irypH. HeKH H. MiiTpHiiOBHh ropibHM HacJiOBOM ncnofl Kor ui03He peflOBe: (jTyflHja 3a ')OcaHCKO-xepu,eroBa'iKHx MyMoace 6hth jeflna KibHra 3a ue nyojiHKe, to je oHfla OBa u imcan je y tom norjiefly pofly, H3Hera cnHTe3y ibercce TOHJKa je CTBap h 3a TopH'iape. Haje flocia HMara HCTopnjy Tora napoja h y iberoBy flymy, flpyh oirfla ce OflJiyiiHra na je TejKH Taj 3aflaTait iieiior napoja Kao uito ocTa.iHiM fl.eJio.BHMa HMa je3HK, TpaflHflHje h o6hMycJiHManH fleo cy cpnupiiH HCTor jf‘.3Hita. BeropHTOpHJH HCTHM IIOJIHTH’I- Ha ocHQBy TaKBHx JipeTiiocTaBKH nHcau; flojiaoii flo 3aKJbyMKa »fla je u,eJiOKyiiaH cou,HaJiHH okibhp y KOMe ce HaJia3e h flaHac naum MycjiHMaHH neMoryh h ancypflaH« (CTp. 160). Ilocjie obhx flHTai'a flp>KHMo fla je HorioTpoOno iiarjiacHTH kojihko je OBa KibHra ne ca.\io Cc3 Bpeflhocth jiHTepapHe h HayHiie Hero h niTeTiia, jep 3a HeynyheH oBeT npyaxa iiOTnyHO jiaacny cjiHicy o jeflhom flejiy Harnera Hapofla. Kojihko je iincaii, u y HajobHMHHjHM cTBapHMa Heo3()HjbaH h Heynyheii BHflH ce najooJLe no iberoBOM nncaiby Ha crpaira 98. rfle roBopH o r. Ca({)eTCery BamarHhy Ha Kora ce tojihko a iieTaiiio no3HBa fla je n,apHrpaflCKH hait, rfle roBopn o H6K0M KH>H3"6BHHKy MycTa<j)a (5ery KaueTaiiOBHhy Kojn y jimepaTypH- yoamiTe ne nocToju h fla cy ce TeK nocjie para y nauioj jiHTcpaTypH jaBHJiii OcMan XaijHh, EflxeM Myjia6flHh h Myca TiasHM Ha­ rah (Tora HHcait 30Be HaTOBHh), aok h flepa 3Hajy fla cy ce npBa flBa jaBH.nn jom n p e TpHfleceT roflHHa, a Tpehn fla je y.Mpo npe oBeTCKor paT.a. nopefl OBOJiHKe noBpiiniocTH h Taico HeyKycimx Hcnafla nporaB Myc.nHMana, mh o OiBoj kibhoh ne mo/KftMo HHiiiTa flpyro pehn nero fla Ch onaj kojh <jh je CTaBHO extra cainimercium yiHHHO naTpnorcKO flejio. . .... x. y. �Epoj 1. CtpaHa 1 A J P E T« flp. ypoiu Kpyn>: HCTOPHJCKH ATJ1AC (nO/1UTUKA H PAGA). aa onuiTy h uapoAiiy ncTopnjy. CacTar.no iipocjj. Ct. CTanojeisnh. ll3Aao BnOJinorpaiJiČKH Caboa, 3arpe6. (Pacim na nnonajinaam). Obhx Aana nauuiJia jo Ha uiTasme no/i, ropifaHM Oaojbiio ce koa nac y uiKOJicKoj jiiiTcpaTypn ocenacjioiiOM Kn.Mra, Koja ce Gami jeAHHM iiHiaibcM aa hajia noTpeOa 3a jeAnim nperjieAmiM n pa3ronjeTiiiiM Jiac ispao 4KTyeaHHM: nmaibeM pače h nannje. llacau, ncTopnjcKHM aTjiacoM, Koju Cn motah Kopneno yiioje CTaBHO ccOh y aaaa'rau Aa pacBeran h pacnpaun iiHTa/ibe h upoGacM uaipije Ha hoaaooh pacuor npo- Tpe6nTH n HacTaBnnnn n ^apn cpeAjbnx micoJia npn Gae\ia h ohhx 6 hoaohikhx miibeimna lioje c li.HMa y ’ieHjy 01imTe Hame HaP°A,ie ncTopnje. G bhm je atjiac hma CToje y Be3H. Haniiomuiiaan je oa eMHiieimie ua>K- Jlac0M n0TiiyH0_yAOB0JbeH0 Toj iioTpeGn. A tai .0 KapaTa uoje cy Bpao nperAeAne n panroBjeme. hocth lio Aaitaiuibe JbyACKo ApyniTBo, a oa noceoiior je HiiTepeca h isa/KiiociH aa nam oisct Aa ce ynoaHa Cbh HenoTpeOHH naanBH uojnMa cy oćnino Apyrn ca npmiu,HHHMa obot iipoojiexia. Jep Maicap Aa cmo aTAacn npciiaTpiiaHH nciiymTenn cy y Kaptana 3a mh, CpOn h XpnaTH, poljena Gpaha u no iq>BH h iio oimiTy ucTopnjy. Kapie aa iiauiy Hcropnjy napaćene je3HKy, Miian cimeTiiH HCTopHjcKH Aora^ajn, pa3jm- cy npcMa IloisjecTii XpBaTcnor napoAa oa upoijiecopa ’ ihth iiojihth'ikh CHCTeMH hoa KOjiiMa CMO Ao caAa lllmmiha h llcTopnjn CpncKora HapoAa oa npoijieiKHBean, iiejeAHaKH ApyiUTBeini hihbot, onpe’iiiH Bep- copa CTanojeBuha. V aT.iacy je ynoTpe6A>ena homchckh ii KyaTypim yTHii,ajH — cBe je to HMaao Kao KjiiaTypa y*,i;apTaMa 3anaAHnx 3eMajba onai;o kako ce noca>eAHAe to, Aa mh h Aanac, naiioii yjeAMH.en>a, cto- na3HBn nat’o^'pajy. Haxia ce 'inun Aa to ii nje 3roAiio jHMo iipHJiH'ino pa3Aaaei<o jeAHH oa ApyrHX 11 Aa HMaMo pa3aH'iiiTe noraeAe na apskabiio ype^eibc. Hii neAHcxoAHo. 'fiann, a n MHorn liaCTaBiinnn Cnhe ApyK4Hje ApyHiTBeno naciiHTaibe h nejeAiiaK k v . i - - 'Tecp nyTa y flBojrSinAir naico Aa nal)y iiaonB i;ojn cy Typiin hhbo. llncan je iiHTaibe pače h naniije yiipBiix' Hay'iHJiH^ca^ no iberaBy ii3roBopy na KapTana n y inecT noraaBa>a oopaAno 3HaHCTBeno, ami jiiiau Tauo KH.nraMa y Kojuna cyNth iia3HBH Haiincaiin ohako paaroBeTHO n nonyaapHO,‘- Aa KH>Hr-y’ MOine Kopneno KaKo ce nimiy. CTora je Tpeoa.no o6c*Ae;KHTH na3iiBe ynoTpečHTH ofiaKH Hoae ^oOpasaBair,'ioBe’fe; y ceAMOM___ _ r _______ __ ______ __ na KapTaMa 3anaAHHx aoMajba ohako Kano ce nHiny. noraa'Ba>y paaMaTpa mican one ftafoope Koju paaA Ba^-ar^arpaA H kako ce ii3roBapajy. jajy CpGe h XpBaTe h Kojn cy y#KOM noABojenocTH r Tmocmermi Beme„,mi oa h pa3MHM0Haa*eiby, Te H3Hoch - i ii MeroAe i Jiabhii npocisjumi cacjeT cbojhm peiuen.eM oa kako 6n.ce to Aaao OTKjioHgjn f yTpTiiiiyT a ^ iiih hV-1925- ^P- 448 PAoopno je onaj aTaac Kao yy6ctmbhom -iiaunonaAHOM H3jeAHa'ieiby h CTaiian»y. hhk aa cpeAH.e uiK0.sie. ^ _____ , Kojy iiajToVi.nijo nponopy'iyjeMo, Mpsite.' oe Aoohth y KibHJKapn C. ^pb en iih a y CapajeBy. —nh. 1 ^ I I :j|U llU • A a c n iin Aap flMOHMMHe riHBape. AnoimiMim. IlHBapa y CapajeBj- floaiia-nuia je obom ApyniTBy cBoj oiioroAiunu.il aoOixihoo1.hu apiuior y Ufinocy oa A'*h •2000, na 'io wy c e a obhm iij' tom iiajToiuiujc aaxBaji.yjeMO. npHno3H na Kpeue. IIoBjepeiuiic 1’ajpeTa rocii. MypaAiii'l' MainjH.h y Kpcicu ca­ k lin o je Meby 'niiiOBrniumioM. pyAiim>a. »Kpcisa« cnoTy oa ;Utn 70.— AoOpOBOJbuor iipiuiora. Cais.ynA.aMy h AapauaTOA.nMa maca je TonAa xBHAa! rBypHiih, Haijmjc x. MiuiHh, Apaiije x. JIyKaHCRiih, PamiiAC x. PuoBauOei'OBiih u 3y.iejxe x. BaxTiijapcBiih; aaujciHmc: CejAe x. McxMCAOamiih, <l>aniMe x. lUoxomih, 3eiaije x. ICancTaiiOBiih, Xacdiu x. BepGciKiMih, lUcx3aAe x. Ijiuuariih, Parnuac x. Hennh, 3yxipeT x. KaiicTauoBiih, Einpetji x. Capnh, Aamac x. KyMj-ua-iuh, Xa6u6e x. Xa.uiAGaiumh u Xajpnje x. Apii<lixoviih. Bpoj OAOopmma u 3aMjeiuui,a obc je roAune iioBehaai paftii uiTo Bcher pamiipeiua PajpcroBa pa-Aa u l'ajperone iiAeje. Hobom OA0opy JKCAHMO MHoro cpehe ii ycnjcxa y imixobom paAy! ! • . , .1 i rio APyru nyT yieMen>aM Tajpeia. y CapajeBy OAjpiKao je 29. XI. 1925. MeB.JiyAii-uiopii([i) a iioc.mje tori oApasaua je CKyiiiimiHa, na Kojoj j"c naafipaji c.niijcAchu OA^op: npeAcjcAmiua: IIIcmc« x. 4eiirnh; naAiipcAc.jeAHiina: Tj.va x. JIyroo; Tajuuue: sl^ira X. ICapuh u Xar.na Xauuh; Tuiarajiiiiiia: EMa.JIj'fišo; OAGbpiiinid; X;u|>č "_x.7 TTTnxyiihriiK, 3expc x. TajpeiOB meHCKH noflOAČop i Ham npujaTeA> h capaAAiu; aucto »Pajpeia« rocii. A. Bj’inaT.’riih ymicao ce obux Aana no Apyrn nyr j’TeMC.’baMa rajpeTa ca cbotom oa A'ui 500.—. oaaumhom npHajTeA>y opnntroa xnam u na oi jTJina npcMa OBoj nanioj jcTaiiouu n lična no. Mjcp HAPy>'ltMa- . ' �OpaHa 16. :6 a e a y Bpoj 1. f A J P E T. flepBeHTM. IIoA0^6op l'a jp e ia y flflp a etim upnpoAHO je 12. o. mj. 3a6aBy, Ha Kojoj je 6 hjio hhctot npnxoAa Aiih 4U00-—. IIpnpebniia'iKOM ofl6opy oBe 3a0aBc najopAaninije cc 3axBaa>yjcMo. MeBnyA TajpeTOBHK nuTOMaija y Ty3/iH OApacan no HOAHe, 17, AeueMOpa 1925. Oa Kaiao je rajpeT OTiiorep yneH>e MeBAjAurnepaiJia. Mei>y CBojuu nunoiiHJuia, Moace cc Oea maiKBui' nperjepnBau>a pehu, Aa y cn jex obhx CBenaHOCTH CBake roAUHe GuBa cue Goa >h. H oBoroA'iiiuibji McB.iyAuuiepir$ r«ijpcTOBiix niiToMaAa y T yaaa m ije um n i a saoonto 3a yunjexoM npomJie roAUHe, jep je BpujCAiiu B jepuin BacniUTau rocn. Xa$H 3 JaKy 6 BepGiih odurno npiiiUpeMao automac y yneH>y HJiaxjya a cajiaBaia, Kao u y cojio yiea>y Kaoii^a, iuto je CBe npm cyrae yroAiio naHeHivpiAo. ynpaB'a kohbjikta iw>3Bajia je Ha osy pujeTKy Bjepi»y cBesajiocT cBy e.niTy MycJifiMaHa y T j -3Jih , a Mano hx je 6 u.no Koju ce Hnyecy 0Aa3Bajiu, m m n3BHHy.iH a 6 or npernua noCvia. OA«ax n a a lLiviiHAujc nonejie cy ce npocropHje KOHBmcra u y m m i, u 3a hckojthko nacoBa Hauymina ce a m a ca iipeno ou HajyrAeAHH/ux rpaJjana, a Haponiuro jmcmom 113 Tyaae. SaiHM cy iruTOMiijH aobcachh no ABa y peAy h 3a.y3e.na1 .n jen o noiipaj y.ieMe, Koja je Tanoljep 3ayaejia CBoja Mjecia aa ynen>e. 3 haobh cy 611.IH upcupuBCHu ca ćoram a! nepaujcKHM hujihmiHmu h cepvaAaMa, a na aniMa cy on .ne Bejimce JieBxe 3axiHhene 3JiairOM Beaeuuu iieuiKHpHMa. H a cpeAH>eM 3HAiy ynakana je y otu oypa >6iicMHJiaxc h Jic&m MyxaueAa a. c. TOKoijep ooannra h HCKnheHa a n a n o m Be .OBiiiia. y cpeAUHH cajie 6maa je BeniiKa eejieua ejieK Tpuniia'naim a, Koja je cBy caJiy u r a n j a ueneHOM. y Bpxy caJiei& io je CMjenrreH Ayiu&K, npeKpHB&H nopoujokom cepija^oM, n a xoMe je cjeAmia yjieMa, noja je yniuia MeBjiyA. IIpeA uniMa jecG una je;u ia neuiTara ocBHjeT.'bCHa ca ABuje 3eAeHe acapyjbe. lio npoaopiiMa cy Omie pa3BeAeHe atapyjbe y paamiM 6ojaMa. . . 'iu ji ce ca-na HanyHHJia, yopeA rpoGHe m u iiH e ycraje HajMaaai nuTouaA Pe$HK /terapM em m h hb O.iOBa, Te nosA pasu npHcyTHe, y HMe cboJ hx APyroBa, Koju cy ce 0Aa3Bajim Ha 0By CBeuaHOCT. yjejy io je obom npw.nn.OM HCKajao BejiuKy 3axBaJihoct Ta . 0A6opy Tajpeia, kojh bo,th GpMry He cano o cBjeroiBhom h HaipoHaJinoM BacnnrraH>y, Hero 11 0 BjepoKOM BacnnraH>y CBoje MJiaAeatH. 3axHM je saMOJino npucyTHe na. cnpaM TajpeTa h H>eroBHx nHTOMapa yMHoace CBOjy A>y6aB, Aa Gn h ohh motah nacHO nocjiyacnrriH aomobhhh. H3a OBora OApatao je nroroMaA KaciiM XpycTanoBHh, y i . V. paap. niiMHaauje, npeAaBan>e o MyxaneAy a. c. 3aTHM je Haraaciro BancHocT MennyAa 3a Mycjiu- Han u11 lbcroac npocJiaB e, a c oG3a£poM- nu -JiiTepaTypy nsje BaiKHOCT Meanj'Aa c miTepapHor meAuniTa Kao 3HaMe- M anc, huo HlirTH peJIHPHjCKH eHOC. 3aniM cy A&Kaa_\fOBami h iito m u h : Hujaa Pecy.noBnh, Pey(J) Tuxnh h 3axuA EuHnsnh I. II. u V. njecMy oa paxMemH OcMama 'SuKinha Ha omuTe 3aAOBO.i>crrBO h ajiAay3 cbhx npncyTHHX. 3 a npujeMe ACKAaMOBaiba V. njecne Kojy je hbboaho EMHHUh 3ax« a y iijnicyTHiix cy ce BJfAjeJie cy3e paAOc-Hime, jep b iia c ,KaKo hm MjiaAeiK OTyua iipa®HiM nyTeM. ^ o k cy ce H3B0AHJie Acn^aiiapnijc icao h no3ApaBHH rouop yncMa, 3a BpnjeMe yneH.a MeBJiyAa, y3eAa ju cBoje Mjeoio Ha A>'moicy u icpBH je ca yneH>eM M6BJiyAa om onoo MjcJmija MyxaMeA Uleij)Kex C(J). Kypr. C jeAHe crpaiie cjeAiio uy je r. npoifiecop riiMHu-' 3iHje MyxaueA eij). /IjnaT ap, a c Apyre BjepcuH BacitHTan k o h BiiKTa Xa$H3 Ja.Ky6 ecji. BepGnh, a okojio h>hx' Xa$H3 Cajmx e(p. CiiBneainh n Xa«j)ii3 e<J>. Capamih. - 3 a BpJrjeMc yneH>a hhtomau cy pa3HOomi!u uiepGe h uiehepna.Me y (Jjhhiim KeoimaMa, Te crapajim ce Aa y 6yxypAapirMa Topu. yA- C a byjioHjoM uocunao je npHcyTHe anu.mH npnjaTen. I’ajp era »r. Mcxara A3aOarHh, ko Jm ce CBame n>AHne Haf>e y no- Mofiii ynipaan KoiiBiucTa, Aa CaojoM BjeuiTiiuoM, y3 npunoiuoh niiTOMa^a, Aenopnpa caJiy. , lio 3aBpiuerKy CBenaifocra BehnHa je npacyTHHX ocrajio Ha ica$tr, aok cy HMa.MH no>KypHAH Ha aiKiuau, — na je tom npHJUCKOM rocu. npCMpecop MyxaxieA e$. AynaTap caKymco oa npiicyTKHx AoGpoB0A>Hiix npHAora, TaKO ce tom npn.oiBcoM cKyHH.no 3a Tajpen 1040 ^ hh, a AapoBame cjiHjeAeha rocnoAa: MaxMyTafa Kynocinh 500 /Buiapa, HypHja Ilanmh 10, /lp. AXMeT6cr JleijiTCAapOMih 100, Pani6 e<J>. KocobiA 30, AxMeAGer Cujepnnh 20, Xa(pH3 Cajiul e<J>. CiiBneHHh 10, OcMaH e$. Ccaeoiw>BHh 30, EehnpCer I.Lhhao 10, AxMeT e<j>. Moacnh 20, Hajnah MycTaij>a 10, X. EneHjtHh Mcmerara 20^ MypaA§er Jyih 30, MexMeA e<p. Kaim.MexMeAOBHh 10, UlemcH etp. I\jiyxHh 20, /J,p. M. MeTHJhemih 10, ApHayTOBHh Anujara. 10, C11jepnuh Xacan6er 20, MexMeA e<J>. IUKopo 20, AxMeT eip. Myij)Tnh 10, OcMAHara IIoibaBiih 10, H6paxiiM e<p. A:na6arnh 10, HGpaxiiM CyaejMaH e<j). 20, Cajmx e<f>. CepAapeBnih 10, Aacm etp. AjkacpoBuh 10, AxMeT eij». AxMeTOBiHh 10, Caji«xara ApHayroBiHh 10, H6paxMM e(p. HoKiih 10, Aacm e<|). Kyp6enoBHh 20, M. LIIc(|)i:ct eip. KypT 20 M Xa<j)ii3 ecp. JljKaTap 10 /Inmapa. ^apoBaoujHMa, Kao h CBMMa nocjernonuM a oBoroAHuiH>er MeBAyAiK-HiepH(}>a, Hena je HajBeha xBaJia, a HaponuTO ohhma Roju cy j ' thjih MeBJiyA, Kao h OHHua Koju cy nocyAHjnc Ma ji HajMaH>y ctbap 3a AeKopaniHjy cajie hah cy m io h HajMaihc AonpHinijejiH sa ycnjex one an jen e ncJia.MOKe cBenanocTn. ynpaBa kohbmkt3. Bosanske Polle«, Sarajevo. — Vlasnik druilvo »GAJRET«. — Glavo! I odgovorni urednik: Hamld KUKIĆ. �Svaki musliman treba da kupuje jer Kvalitetom nadmašuje sve ostale ciggppapire a potpomaže i „Gajret^ t a l l l l r TuGrn'ca Glflarpapira 5: Q. illHalaj, Sarajevo, UUIUllillC. ^ H može se naručiti i preao društva .Gairet' u Sarajevu liiiiiiu iia iiiiiiiiiiii 0 0 l °11 g i r 0 i 0 0 0 0 1° 1 0 0 0 U rasli M isK ijslflai1 LEJ 0 0 0 0 CapajeocKO BoHKa a. a. y Capajeujr, • TeneijiOH 6p. 33. Bas« ct cbhm y 6aw<aBHy ... CTpyay cnaaajyktm noaiobmm. y«ouiBe Ha, iuieaH.y.V>/ yKaMahyje najnoBOJtnnje. 0 « 'HHCTe nočHTH lO°/0 ycTyna KyaTypHOH h npoCBjeTHO« |,pyuiT[iy .r a jp e f ', 01 ■ Iipailid an k a11 | 0 0 0 0 0 Sarajevo,StFM iepoifoul.IZ. § ■ dionička glavnica ViR. 20,000.000 | i Rezervni fond Vin. V,300000 § 0 □I 0 0 0 0 0 0 0 10 0 0 0 ž i t a 0 0 0 i £ l 0 0 [ g 0 0 0 0 0 :;a [P rim a uloške na šednju, vrši doznake u unutrašnjisti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, fi»ansira ■I industrijska j'trgo/ačka poduzeća. ’- j '• I n te ru r b a n i telefoni brojevi ; 'S O B , 8 6 5 i ,'. 5 5 5 E • g g g || jj I«. Beograd, Zfgreb, Novi 1 Sglit. r - | IB. ,Sad T liiiiš iill �O p et O s i g u r a v a D ru š tv o ,,] U B 0 5 t B U l] 8 “ osnovi B. 1313. u Bea^du sa akcijskim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. ..i Hercegovinu ialmaciju, Cr”1 Goru, i Sandžak u T fo /n a te ljs tV O ’ Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prftna Uprava' Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. za ^ o sn U - SARAJEV*. Kralia Petra 17 Brzojavi: J u g o ^ ' 9 « < r a n i e Telefon b ro i 300 B3 | 0 I . 0 | B r “ £« B a š a g i ć a 0 Sarajeao § 3 0 ta E2 trgovina muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Boghto slovu- ' . rište hrvatskih • i ’ srpskih knjiga “ 0 Idieilolim blijed ili tibpće nemoćan, poprdv'iće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — Ferrodovim otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući. snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobiKkojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima-i. razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: 1 1 , M a n i, i p i i c la n C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara A * * U A i i A A A U A A A & A i l U i A A A U A U A A A A A A A A i i A kA V j L ist »Gajret.« jedinj ,.je list za n a s u ! > porodicu, za n a š u djecu ! "Z a to tre b a da ^ j g a s v a k čita ip r e tp la c u je ^ s e ! \\'• T .v P ojedini b ro je v i ;wG a jre ta “ : k ao i cijp to lj godište iz ^ iS tt js k ^ d d ir t ^ m o g t t l ^ i dobiti ,tiz 7 - sn iže n u cijenu kod a d m in is tra c iji lista. ; ' i V, . .. t> > •.( S v ak o m prilik o m sje tite s e G a jre ta i � https://kolekcije.nub.ba/files/original/6e112e620207249a6895650a4dd8025a.pdf 366ada70e1a49a4096ffe52a12014466 PDF Text Text Gosp. Riza ef. Muderizovi^ Daaj AsoDpoj moju 8 ahh. IlouiTapHHa ruiaheH a y totobom . 3A K y jlT y P H O J1HCT TA JPETA flP y iIIT B A H 3Jia3n 1. h 16. y M jeceuy. foAHHa X . H EKOHOMCKO nOflH3AH>E MyCJlHMAHA CapajeBO, 1. <|)e6pyapa 1926. Bpoj 2. h 3. UnjeHa toa- 80 A- nojeflHHH 6poj 4 A 'BauH AoCHBajv jihct y noaa uajeHe KO;; r.iaBHor On6opa hjih koa YnpaBa — rajpeTOKHX KOHBHKTa. — CA4 PJKAJ: AxMej MypaAQeroBHh: H a lla.jpuM (Hone.iai. Bjiafl. Cnapuh: liocaHCKO-xepu;proBa>iKH Myc ji i m unu. Ocmsh Hypa Xapnh: Myx*w«jn h K ypau. Leone Caetani: y jIo ra HcJiaMa y pa a u li h y l(HBH.iiiiiapiije (tlpeRoan keuafia 0 . XapnM. Axntefl PeipHK: ('OKOJIOBH^' fTIpeuo/ui fleaHh. Ct. P. Aeaah: HcTiiHa o norH fliijn C aa n .iare 'leH rnliii. ; XaMAnja Myjinfc: 3a,U,aU,H HOBC JiiKOJie. rop6yHOB tlocaAOB: llpHHU, — B orajb (ripeBeo npotj). HnKoaa BnAaKOBnh). XycejH Boro: FoJMjaT (XyMOpe,c«a). •> * • T a jp e T O B ^ ' %V T jia c H H K Baiba^yKa 3a TajpeT. BejinKa TajpeTOBa CBenaHa aaCaBa. npHAOBH na Bwxafca h 6HxahKor cpeaa. ypeflHHK: XaMHA KyKHfe. V �g BBBBBB B B B B B B B B B B B E E B B E B B B B B B B B E B E B B B B B B B B B B B B B B BANKA GAJRET D. D. B u Sarajevu — Filijala: Višegrad B T elefon b ro j 649 i 689 illicijslii kapital Din 1 0 ,0 0 0 .0 0 0 - R ezervni fond Din 1,400.000 B Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°;0 društvu „Gajret”. 1BBBBBB1Š □ O D iD iD C lO a □ □ b b b b b b b b b b b b b b b b b II I ! 0 u S a ra je v u a •• ( Z a d r u g a s a o g r a n i č e n i m a S,m Z“ " W s ________________________ B Centralna drogerija ar 0 ja m s tv o m ) .. Kočičeva ulica broj 41. ■ 817T e le fo n ; 817. ■ == R ajun k o d P o š ta n s k e šte d io n ic e b r o j 1276. = S a - a r s u j e - v - o Štrosmajerova ulica broj 3 Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. ■ ■ ■ ■ ■ H B H B n iB J H B U T rgovina m edikam enata, drogerijskih i kemičkih proizvoda, ro b e odgurne, zavoja i hirurgških in stru m en ata, kao i fotografskih a p a ra ta i po treb štin a. Velik iz­ b o r inozem skih safuna, parfum eri e, kosm etičkih p o treb štin a i spužvi. Sk lad ište svih m in e­ ralnih voda. Rum a, konjaka i. t. d. T e le fo n b r o j 319. — B r z o ­ javi : C e n tr a ld r o g e r ija �J1HCT TAJPETA «Py£IITBA 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO nOflH3A(bE MyCJIHMAHA M3jia3H 1. h 16. y Mjeceny. ToflHHa X. Bpoj 2. h 3. CapajeBO, 1. 4>e6pyapa 1926. lije n a roA- 80 A- nojeauHH 6poj 4 A'Eauu Ao6uBajy /ih ct y no/ia unjeHa KOfl DiaBHOT OflOopa Han koa ynpaBe — raipemBH* KOHBHKra. — Ahmed Muradbegović; NA BAJRAM. 4 U sobi je tiho i prohladno. Ptičje grudi usnule djece — Đurdevo je prošlo — odivrati joj mati. otkucavaju trenutke života, dižu se i spuštaju pod neMunira zastade na sredini sobe, zgužva prstima kim svilenim jorganima, kao nevidljiva ura šetalica. Po- nabore qa Jialjini i. pogleda u mater, kao da joj želi koji uzdah, lagani krik, ili bunovni povik i onda opet nešto kazati? spokojna tišina prekidana t odmjerenim, disartjem. — Sta hoćeš, kćeri? Na obrisima zavjesa .vijugaju se, ipodre linije jutra. — Smijem li i ja, mhjko, danas obući svoje nove Napolju.šumi jutarnji vjetar i duva u orošena okna. Po -haljine? Ismet kaže, da su njegove čakšire ljepše od koji prolaznik otklapa u ritmu niz kaldrmu i iščezne/iT mojih dimiija. daljini, kao tihi nepoznati duh. Ah, šta zna'lsm et! Tvoje su dimije od svile, a U sobi’ se ganu velika i .bijeja sjena, bdgrnu teški, ljepša od oohe. Samo nemoj, da mu to rekneš, pokrivač i uspravi se na mekoj, ugrijanoj postelji, !§, kakav je. Rodagimiće viku radi toga. tim se nagnu nad postelju triju usnulih života i u tc trenutku osvijetli joj se liče mekanim sjajem radosnoga . 9 n , se meni uv‘(c^ ruga- Kaže, šta će mi hasmiješka. Umorna joj ruka pređe preko čela, kao da ®Jne- kad lh ne obući na bajram. A to je istina, sabire misli, a onda se polagano ispravi i dođe xk> Zašto da se i ja ne obučem, Djevojke se oblače rposlije bajrama. Ženski je ognjišta. U sutonu jutra vidjela se bijela ruka, kako — ni*vniWi» piipa kibicu.' Doskora planu svjetiljka i blijedo drhtavog bajram cijelu godinu, a muški samo tri dana. svijetlo prede preko stvari i ostade na njima. Zavjese — Nije ni to pravo. Hoću.i ja da se.obučem, kad pobijeliše, a modre linije na rubovima potamniše, kao se Ismet i Dževad nakite. Nek i oni vide moje haljine. crne, zamrljaine pruge! Noć je bila na izmaku. Sta će mi poslije, kad pođem s tobom u pohode. Hoću Sdena slomi nekoliko grančica ? naloži veselu, ja s njima! pucketavu vatru; zatim umije obraze nad ledenom, otre — Ti si djevojka, kćeri! Tebi je već dvanaest go­ ih peškirom 1 pristupi osamljenoj postelji, iz koje su dina. Ti smiješ samo s majkom hodati. Ne možeš ti ko izvirivali pramovi crvene kose: muškinie. — Munira, kćeri! Ustani, srce moje! Skoro će sva­ — Već ja vidim, da ti meni ne daš haljina. nuti. Valja braću opremiti. Danas je bajram. — Ne branim ja, kćeri! Al’ danas valja da ostaneš Mala glavica otvori dva modra oka i zagleda -se kod kuće. . . da opremiš braću i babu, oni će u dža­ u svijetli ugrijani’ prostor. miju, medu svijet, a ti ćeš ostati uza me. — Je li hladno majko?' Munira se snuždi, obori glavu na prsa i sjedne u — Zar ne čuješ, kako vatra gori. kut, a onda prozbori: Munira sc diže iz postelje, a rumena joj se usta — Uvijek je to tako! Sto god ja hoću, to mi ne otvoriše, kao makove čašice. daju. Ni novih mi haljina ne daju. Ni hodat mi ne daju. •— Hoćeš li braću buditi majko? ništa mi ne daju. Pa zar sam ja kriva, što mi je dvanaest — Još je za njih rano. Djevojke moraju prve usta­ godina. Bog mi je tako dao, pa sad radi toga, da bu­ jati. Munira priđe ledenu; obli lice vodom iz ibrika, dem zaključana. Dok je mala Munira uzdisala. dotle je mati budila skupi prstima raspletene kose i sakri ih pod šamiju. sinove, koji se nisu dali probuditi. Napokon im je po­ Onda uze leden u ruke, otvori laktom kućna vrata i čela prijetiti vodom, ali i to je bilo uzalud. Osobito je izbaci nepotrebnu vodu. Vani je svitalo. Kroz otvorena vrata navali svježi stariji Ismet bio težak kod dizanja. Trzao je ramenima, okretao se srdito sad na jednu, sad na drugu stranu i jutarnji zrak, ptičji cvrkut i pjenušava pjesma nemir­ derao se na mater ispod toplog pokrivača. A mati ga noga vjetra: Munira se vrati u kuću i zatvori vrata: je neprestano budila: — Kako je lijepo napolju! �O p a iia 18. T A JPETi — Ustani, sram te bilo! Hoćeš da te sunce u po­ stelji zatekne! Lijenčino jedna! Ajde umij se čistom vodom, da ti Bog zdravlja dadne. — Neću! derao se Ismet. Hoću d a spavam. Ustaću kad je meni volja! — Vidi momka i sramote! Bajram došao, a on ne će da ustane. Dobro, dobro, radi kako hoćeš, ali da znaš ja ti nedam novih haljina. — Džaba ti haljine, pusti me, da spavam. Majka se okrene od njega i priđe postelji mlađega dječaka, da bar njega probudi. Pređe rukom preko njegova čela, zaplete mu prste u malu kuštravu kosu i nježno ga potrese: — Dževade, čedo moje! ustani ti, ako Ismet neće. Nek se barem pred tobom zastidi.; Dževad se trgne, naglo protare oči, ustane u po­ stelji i zagleda se materi u lice, a onda progunđa uzbu­ đenim glasom: — Gdje su moje nove čakšire? — Ovdje su, čedo moje! Samo se umi i počešljaj, pa da te mati obuče. — Jel’ mi babo kupio kićanku? — Jest. Sve je babo kupio, što ti treba: kićariku, cipele, čarape, svileni pojas, a kunira ti navezla farcule. da ga metneš za fermen. A sve je jučer saliveno, novo novcato. Samo da ustaneš i da se obu£eš. Dževad odskakućć do ledena i čučne: — Poli mi, Munirti, dovikne, sestfi. Šta si se zdrvenila. što mi ne poliješ?! c ** ’ Munira se polagano diže h kuta, naprći usnice i u tmurnom raspoloženju dotapkh do ledena. Bilo joj ie, krivo, što i ona neće ol^ujii nbvo odijelo: \ — Nije ni meni nitko polijevao; još da i mlađima od sebe polijevam!' — Zar sam ja mjađi? Ja sam muško, a mama kaže, da je svako muško starije, pa m akar mu i ne bilo puno godina. — Jest baš, ti si mi nekakvo muško, gunđala je sestra. Umivaj se već jedairtput, neću da te čekam. — Uvijek se ljutiš. Nikad ti nije pravo, pa šta sam ti ja kriv. — Umivaj se molim te, otrese* se Munira. — Šta me briga! Ljuti se, kolikb ti drago. I on započne sa umivanjem. Dotle je mati vadila haljine iz sanduka i s'agala ih u raznim hrpama po sećiji. Ismet je još uvijek bio u postelji. Najednom se začuje dug, otegnut kašalj pred sobnim vratima i netko izađe kroz trijem u avliju. Čuli su se samo teški koraci i klepetanje nanula po kaldrmi. U sobi nastade ukočena pauza, svi su zaustavili dah i slušali. Ismet je naglo skočio u postelji i upro oči u vrata. Munira je stajala uspravno i nakrenula uho prema vratim a, a mali je Dževad držao pune šake vode i nije imao vremena da se pljusne. U taj zamrli tre ­ nutak pomakne ponajprije mati i izusti laganim, ozbilj­ nim glasom: — Otac se je probudio, a vi se još ni umili niste. Brže, brže, da vas tako ne zateče. •— Hoće li ovamo, javi se Ism et? Neće, otišo je napolje. Ismet ustane, protegne se i polako prekorači preko jastuka i jorgana. — Ajde, jesi li se već jedamput umio? poviče mla­ đem bratu. Bpo) 2 u 3. — čekaj, brate! odgovori Dževad i oblije lice vo­ dom. Ismet sjedne do ognjišta, obuhvati koljena objema rukama, zagleda se u vatru i počne se polagano njihati i gunđati nekakvu pjesmicu. Njegova je jednostavna melodija prekidala pucketanje v atre i pljuskanje vode. Inače u sobi je bila tišina, kao u hramu. Napokon je i Dževadovo umivanje bilo dovršeno i sestra potrči, da priredi peškir, — Evo ti peškir, ti zanovjetalo muško! bočne sestra brata. — Ti meni uvijek moraš prigovarati. — Starija sam od tebe. — Jesi budalastija, a ne starija. — Da si pametan, ne bi mi toga govorio, ja sam tvoja sestra. — I ja sam tvoj brat. U tom se času izdigne najstariji b rat i okosi se na njih. si— Šta se natežete! Vrag vas odnio! Rade mi pomo'/A'; da se umijem! ' — Požurite, oglasi se mati. Sad će otac doći, zašto se svađate. Mati uzme nježno za uho Dževaida i dovede ga đo haljina*. Munira priđe k majci, da joj pomogne obući Dževada. Opet je nastala tišina. Mala svađa, koja je obična pojava među braćom, iščezla je i u sobi je opet nastao mir. samo je majčin glas zvonio toplo i ugodno. — Tako. Nek moje mezimče bude danas najljepše u džamiji. Samo valja, da budeš pametan. Ne smiješ se ogledavati unaokolo, dok ljudi klanjaju. A kad amiidlža izađe iz džamije, poljubi mu ruku. pa će ti dati para. Samo nemoj odmah odjuriti buzadžiji. M oraš i Muniri štogod donjieti. Ona ti je svitnjak navezla. Ona će si­ rotica sama cijeli dan biti kod kuće. — O ne boj se, maiiko! kliktao je Dževad odušev­ ljen novim haljinama. Štogod dobijem na bajram, sve ću tebi donijeti, pa nam raspolovi meni i Muniri. — Tako si ti i lani govorio, pa si opet sve potrošio kod halvedžije, upadne Munira. — Eh lan i. . . odmahne Džvad rukom. Lani je drugo. Onda sam bio malen, pa mi je bilo žao drugom dati. Šta će mi novci, kad imam nove haljine. — Vidjeću ja to tvoje davanje, odvrati sa sum­ njom Munira. Munira skoči i dođade mu uburs. a onda odstrani Ismetove haljine, presavije ruke na prsima i klekne do njega: — A šta ćeš mi ti. Ismete, donijeti na bajram ? — Doniiiieću ti v r a g a . . . baš je za tebe, odvrati mrzovoljno Ismet. — Eto. vidiš, kakav si. Kao da ti nisam sestra. — Ah šta s e s tr a . . . zašto da ti donosim? — P a eto zato. što nije pravo, da tebi samom bude bajram. I ja sam živa, a meni ne daju nikud iz kuće. — P a baš mene zato briga . . . — Znam ja, da ti mene ne voliš, pa n e k a . . . neću ni ja tebe odsad ništa poslušati. Nikad mi ništa nisi učinio, a ja tebi jesam • .. dobro, dobro . . . kajaćeš se z a to . . . Muniru je zaboljela bratova osornost i ona se okrene od njega s negodovanjem. Mati je opazila to i zato se okrene prema Ismetu: — A zašto joij ne bi kakav poklon donio. Ti si naj­ stariji, pa bi trebao, da najviše na to paziš. Ona ostaje �Bpoj 2 u 3 T A JP E T. CtpaHa 19. u kući, a ti ćeš cijeli dan glavinjati okolo po cesti. Ići — Vi mislite, da ja neimam odjeće i da su vaše ha­ ćeš u rodbinu... pa ćeš dobiti kolača', para, rubaca i ljine ljepše od mojih. . . Čekajte, sad ću ja vama poka­ svega, što ti srce zaže’ii. . . a ona neće dobiti ništa, z a ti... i ponovno navali na mater: Treba da je razveseliš. — Daj mi moje haljine! — Pa šta ću joj donijeti, namrgodi se Ismet. — Ma, šta će ti haljine, kad nećeš nikud ići! Ne — Šta bilo, odgovori Munira. Samo eto, da znam, budi luda! da me voliš. . . nek je od teb e . . . brat si mi, a od tebe — Hoću ja sada, poslije mi ne trebaju. . . nemam nikakve uspomene, kao da mi i nisi brat. Oči su joj se svijetlile, kao žeravice, a stisnute ru­ — Donioe-ću ti, kad toliko galamiš, ako i ja što­ čice, kao imali čekići padale su joj po grudima, kao jx) god dobijem. Nisam ja kriv, što si ti žensko, pa ne nakovnju od bjelokosti. Kosa joj se razasuta po rame­ smiješ iz kuće.' nima, kao snopovi crvene mjesečine. Usne su se trzale od riječi i drhtale kao mali rumeni pupoljci i kao slatke, — Bog mi je tako dao, odvrati snuždeno sestra. Djeca su bila u potpunoj opremi. Stariji Ismet u crvene bonbone. Mati je zadivljeno gledala u kćerku i nije mogla crnim čakširama od čohe, a mlađi u plavim. Obojica su imala fermene i guniiće, koje su prebacili preko ramena. da se snađe. Braća u početku nisu shvatila njezinoga Pojasi su im bili raznobojni sa svilenim prugama. gnjeva, ali čim su opazili, da se ona želi s njima name­ Crveni fesići nahero. u mlađeg plava kićanka, a u sta­ tati u ljepoti, razvuče im lice pritajena podrugljivost sa rijeg crna. Lica su im sjala od zanosa. Ogledavali su l'.rimjesom zlobe. I dok je Munira plakala i vikala, dose, šetali po sobi, zavraćali glave daleko unazad, da se šulja se Ismet iza njezmih leda i zatuli joj upravo ma vide i sa druge strane, a onda pljeskali ručicama, ska- ušima: 'Je * — B e e e ... nema h aljin a... bee-. . . nema hakutali i pjevali od prevelike radosti. Mati je uživala u njihovom veselju, pratila ih uzbuđenim očima, a onda -Ijinu. — Zašto nli se rugaš? U mene je ljepše odijelo. U se sagibala i popravljala sve nedostatke na njihovoj, mene 'je^svila. . . eno pitaj majku, da su moje haljine svečanoj odjeći. ljepše i od tvojih i od Dževadovih! Samo je Munira iz jedpoga kuta promatrala tu baj— Moje su najljepše, umiješa se Dževad. U mene ramsku radost, koja je njoj uskraćena, i oborene gilave je plava čoha. . . a u Ismeta c rn a . . . pih . . . šta je to polagano suzila. Svi su je zab^ravjli, obuzeti svatko crna čoha. . . A tvoje svilene dimije___! Baš su svi­ svojom radošću. Na licu joj se je ćđražavala pritajenalene .. .kao u mačke . . . bol. od časa na čas zakrijesile bi joj se oči čudnim blje­ Lažeš, vikne ^Munira! Pitaj majku, pa ćeš č u ti... štavim sjajem, a onda bi je ponovno obllle suze. Ona kazala, da su moje haljine bolje. je proživljavala u sebi svu te2*flu * sav jad bajramskoga -gfcđesi l' mama rekla, zapita uzbuđeno Dževad. jutra, koje je drugima donijelo toliko sreće. Osjećala je. ***’■ | — WV\a zašto bi govorila, opravdavala se mati? Sve da joj se nanosi nepravda. Nije pojimala, u čer^ij je Jfj troje imate lijepe haljine . .. nepravda, ali je ćutjela u sebi neodoljivu potr« ‘f-!f * _ Ali čije su najljepše, to ti nama kaži, vikne Ismet. se buni. da prigovara i da t n $ , ' svoje pravo. S 10 je — Moje su najljepše, vikne Dževad. zato bio potreban način. — Moje, moje, zajeca M unira...! Je l’ de, mama. Prirođeni stid, ženska plahost i podređenost tfrije-- ti si sama kazala. .. čiili su je, da ne zakipi i da ne u<laoi u nemoćno prokli­ Ma i tvoje su lijepe, radosti m o ja...! njanje. Najednom je' u njoj planula odluka i ona se — Al’ kaži ti i pred njima, što si meni kazala, neka uspravi bljesnuvši očima. Našla tje izraz za svoje pravo ćuju. . . i izljev za prigušene osjećaje. Naglo s e ‘digne i zagleda — Ma kako ću kazati, kad su i njihove lijepe. se prkosno materi u lice, a onda iz nje provali ogor­ — Pa zašto si onda govorila, da su moje najljepše? čenje u drhtavom, uzbuđenom glasu: — Jesi 1’ mama rekla, zapita namršteno Ismet? — Pa kako bih mogla reći, zaplete se mati. — Daj i meni nove haljine! Hoću i ja da se naki— Jesi, jesi kazala, udare djeca u plač! tim . . . ! — Nisam. Mati se trgne i pogleda je začuđeno: — Jesi. — Šta ti je, M u n ira...? — Zašto si to kazala, zaplače Dževad? ^ — Hoću svoje haljine. Zašto, da se oni kite, a ja — Vidim ja, da ti nju najviše voliš, otrese se Ismet. da gledam. — .Sve vas volim. . . — Oni će u džamiju, a ti ostaješ kod kuće. — Pa zašto si joj re k la . . . zaimuca Dževad? — I ja ću strini na bajram . . . — Ja ću joj sve haljine pocijepati u komade. Samo — Ti ćeš sa mnom ići strini. . . — Hoću ja d anas. . . kad oni mogu ići, zašto, ne nek ih obuče, zaprijeti joj srdito Ismet. — Zašto bi mi cijepao. . . ? Muka ti, što su ljepše bih i ja .. . Mati je sve čudnije promatrala Muniru kao da Je od tvojih. .. — Nije mi m uka. . . Zašto, da ona tebe više voli. ne prepoznaje. — Voli, eto, je l’ ti krivo? upadne zajedljivo sestra. _ Djevojke hodaju s m ateram a. . . i onda oblače — Jest, ne smije te voljeti! nove haljine. . . . — Smije. — Hoću ja odmah, odm ah. . . šta će mi poslije. .. — Ne smije. i ona pogleda u mater tako bolno, kao da joj se srce — Smije, tebi za inad . . . kida. — Ni riječi, počupa ću ti kose! Mati je pogladi po kosi. da je smiri, ali ona odskoči — Mir! rasrdi se mati. na stranu i podigne ruke: �O p a H a 20. r A JP E T. — Ona se nama ruga, vikne Dževad! — I oni meni, odvrati Munira. — Sta je to među vaima, ah? začuje se krupan so­ noran glas- Zašto se svađate. U sobu uđe otac i najednom nastade potpuni mir. Bujica mlađanih razjarenih glasova, koji su praskali, kao čaše, kad se drobe, umuknu najednom i duše se pritajiše. — Sta je to bilo, pristupi otac materi? — Svađaju se radi haljina, čije su ljepše. — Zašto to? Svakome sam ja kupio lijep, nove haljine, pridometne otac i pogleda strogo na djecu. Munira najednom nenadano zajeca i zagrca. Svi u nju pogledaše. Glava joj je pala na grudi, ramena se grčevito trzala, a suze se cijedile ćurkom na pod. — Sta joj je, upita zaprepašteni otac? — Ne znam. odgovori mati. Nešta joj krivo. Otac se primakine zaplakanom djetetu, pogladi je po raspuštenoj kosi i zapita blagim očinskim glasom: — Sta hoćeš, M unira. .. ? Zašto p lačeš. . . ? Je I’ te kogod psovao? Djevojčica nije mogla progovoriti, zajeca nekoliko puta. a onda provali ponovno u glasan, grčevit plač, izbacujući rastrgane riječi: — N e . . . drže me . . . ni po d ašto___ .Rugaju . . . m i... s e . . . mama ne d a ,„ . d a ,o b u č e m ... nove ha­ ljine . . . hoću i ja . . . -da budem ..-. lijepa__ — Ne da? A zašto ne đa^,^. * — Ne znam . . . promufca .Šjevojče. . . — Daće ona, ne moj se tr b o jati. . . samo ne plači, ia ću njoj već naložiti. . . Ne sm iiu o n i tebi ništa na žao učiniti. . . ti si moja^pieaimica, jedinica, ja ajviše volim . . . Munira se počne primirivati i prisati suze. Otac se zagleda pametnim, dobrim očima m ateri lice i proPri govori tiho: — Podaj ‘joj, neka se obuče . . . — Eno, neka obuče! kad već h o ć e . — Eto vidiš. Munira -i- okrene se otac djeteT! kako ti mati ne brani. A sada qtari suze, pa se preobući. — Hoću, babo, uzdahne poslušno Munira. Oči su joj se tužno nasmiješile i poglecjaje k,roz vlažne trepa­ vice na složene haljine. Pojava je njezina izgledala kao proljetno sunce, kad se izmota iz teških, debelih obla­ čim . Ona se približi materi i progovori napola prijekor­ nim, a napola radosnim glasom: — Daj mi moje haljine! — Mazo jedna, lako je s plačem izmoliti. Evo ti n a . . . i mati joj pruži novu svilenu odjeću. Munira uzme haljine i odnese ih u kut, gledajući neprestano u njih, kao da se boji, da ih ne izgubi. . . Tu ih stane pomnjivo razmatati i razgledati. Otac se nasmiješi na m ater i pokaže joj prstom na djevojčino udivljemje. — Eto vidiš, šta je ona htjela. A sada ajde samnom, da mi pomogneš kod oblačenja, košulja mi je preširoka. Nek se djeca sama zabavljaju. Otac i mati izađu iz sobe, a Dževad i Ismet se pri­ maknu Muniri i zagledaju se u njezin posao. Lica su im bila ponešto nakrivljena, a oči malko lukave i zlobne. Naročito je na Ismetovom licu bilo mnogo zavisti. Kad su Izašli otac i mati, on se osjećao nekako slobodniji i raspušteniji. On nije mogao dulje mirno prom atrati, nego zabr.de vrhove svojih novih cipela u na bore nje­ Bpoj 2, u 3. zinih haljina i baci ih na nozi visoko u zrak. Munira se preplašeno trgne i ispruži ruke za dimijama u vis. — O stavi....! zašto u me zadirkuješ?! Ismet joj okrene leđa i preko ramena joj dobaci: — Baš mi je to nekakva svila! To je prosti bez, samo što je lijepo obojen. A pogledaj ti u moje čakšire, to je prava čoha. — I u mene je prava čoha, umiješa se Dževad. — Pa onda pojas! Čista svila! — dometne Ismet. — I u mene je čista svila, — opet će Dževad. — Pa cipele sa škripovima. . — 1 u mene sa škrijJovima. — A fes, iz Carigrada. . . i kićanka . . . — I meni je babo jučer kupio fe s . . . a moja je kićanka plava. ' — P ih . . . kupio ti u našoj čaršiji. . . to može svako kupiti, a moj se fes može samo u Stambolu dobiti. — Pa šta mi je to ! . . . Moj je fes bolji, i moje su čakšire bolje. — Hahahaha! — prasne Ismet u smijeh. Dževad ga pogleda zastrašeno, a onda se osvrne nekoliko puta na svoje odijelo, da se uvjeri o istinitosti svojih riječi: — Zašto se smiješ? — Hahaha! — smijao se Ismet. — Tvoj fes bolji, tvoje čakšire ljepše! P a tko nosi maveme čakšire? Samo djeca. A crne čakšire nose veliki ljudi. A moj fes iz Carigrada . .. — A maj pojas, moj svileni pojas. . . ? prekine ga ssav uplašen Dževad. — Kakav svileni pojas, to je raša, to nije s v ila ... A pogledaj moj trabolos. . . — A moje cipele sa škripovim a. . . ? — upadne sa primjesom užasa mali Dževad. Baš su sa škripovim a. . . Ajde, hodaj, pa ćeš vidjeti, da li šk rip e .. .! Dževad korači nekoliko puta, a onda dometne živo: • Skripaće one napolju, ne mogu u sobi. - A moje mogu . . . evo v id iš...! Ismet prede preko sobe, a male cipele zaovrcaše, kao da se pod njima uvijaju podnice. — Jesi 1’ v idio. . . ? — dometne on pobjedonosno. A tvoje neće nikada zaškripati. — Lažeš, Boga mi! — izusti kroz plač Dževad. — Lažeš t i , . . ! — Meni je mama kazala, da će poslije šk rip a ti. . . Mama je kazala, da su i Munirine dimije ljepše od mojih č a k š ir a ... a to nije istin a ... — P a i jesu ljepše, — dovikne Munira. Jesu, kao što su i Dževadove cipele sa škripo­ vima, primijeti zlobno Ismet. — Jesu ljepše, jesu potvrdi vikom Dževad. — I moje su haljine ljepše od tvojih___ Munirine su ljepše . . . i moje cipele sa škripovima . . jesu, jesu, jesu! Je T ti krivo? Aha, muka ti! — Nisu! — Jesu! — Nisu, nisu, nisu! — Jesu, jesu, jesu! - - Ošinuću te! Ako smiješ! Vikaću ja babu. — Viči. . . — gurne ga Ismet. — Nemoj me tiskati! — Hoću! ...C . �Bpoj 2. m 3. T A J PET. — Svinjo jedna! — Ne laj, to si ti! — Deder me sada otisni! — isprsi se Dževad . , — Evo opet, — gurne ga Ismet. Mali Dževad bukne. U obraze mu navali krv, oči munjevito bljesnuše, a zubi se stisnu še, kao mala gvoz­ dena kliješta. On ispruži nokte, kao mačka, pograbi Ismeta za pas i nastane hrvanje, natezanje po sobi, plač i psovka1: — Pusti! — vikne nemoćno Dževad. — Ti si prvi započeo. .. — Zašto si me dirao... — Evo ti sada... — P u sti. . . — Neću. . . — Majka, — vikne stenjući Dževad. Dok su se oni gurali i natezali po sobi, dotle je Muniira, prestravljena hca, zabezeknutih očiju, vikala, što je grlo nosi: — Maima, majka • .. pobiše se! Babo, babo evo se tuku! Ismet i Dževad biju se! Uj majko moja, šta će babo reći! Majka, dodi brže! Ubiće nas babo, ako nas, zateče.. . ! Mama, m am a. . . ! Ona je skakutala, sva zaplašema i zadihana oko braće, ali im nije smjela u'-blizinu. Na vrata utrči mati, sva zaduvana: — Šta je, šta je opet? Zašto'’s e \u č e te ? . . . .Munira potrči materi, da joj ispripovijeda: -M a jk a ... Is m e t... on je-p rv i zap o čeo ... On je dirao u D ževada... i u njg< majko! Gotovo u isti čas zagrme sva tri glasića prema m ateri: — Nisam ja kriv! t — A ti si mene prvi uhvati^ za pojas — A ti si mene otisnuo. — Mir, zaviče uzrujano im^ti. Ako zovnem ^oca. biće vam sve trojima, što tre b a . . . Sjedite! 1 da se niste maknuli s mjesta! Sram vas bilo! Na bajram, pa se tako vladati... Djeca se povukoše svako u svoj \ u t i okrenuše glave zidu. Mati priđe polagano prozoru i umornom ge­ stom odgurnu' zavjese. Okna se na prozorima preliše modrim sjajem, a mati nasloni glavu na ruku i zagleda se nekud u prazninu. Na licu joj se zrcalila prigušena sjeta, kao da je nešto u dubini duše priušte i muči. U sobu uđe otac u svečanom bajramskom ruhu. Krupan, zdrav, golema oka bio je sličan kakome ju­ naku iz narodne epopeje. Cim ugleda1 svoju ženu, u nepomičnoj pozi, lice mu se uozbilji i poprimi zabrinut izražaj. On joj priđe polagano i nježno je zagrli. — Šamija ga pogleda svojim velikim očima, ovlaženim suzama i prigušena uzdahne: — Ne znam! Nešto me je steglo oko srca. Sve mi je pasto i prazno. . . — Da nisi možda bolesna? — Ne, ne, nije to ... radi mene nego radi nečega, što leži u tome bojramskom ju tru ... bolno, tužno ii žalosno. . . Ja tu ćutim, osjećam, a ne znam ti kazati, šta je. Nečega nem a... da i ja tu sreću svoje kuće učinim i svojom srećom ... da zavolim ovo ju tro . .. kao blagdan svoje sreće; ne, ne ne, ja ne znam, šta hoću... Šamija okrene glavu prema prozoru, da sakrije suze od muža. _ .a j ĆtpaHa 2i. — Zašto mi ne kažeš jasno, što hoćeš. Ja ću učiniti sve, da ti olakšam. . . Pogledaj na djecu i na njihovu sreću, pa ćeš se odmah razveseliti... — To je baš onaj pravi uzrok. Ja se djece svoje ne mogu nagledati, ne mogu se njihove sreće nauživati. — Kako to? — Vi ćete danas otići i po cijele dane bićete izvan kuće... na ulici i u posjetima... Moja će djeca na sve prije misliti nego na me. Veseliće se i radovati... a ja, ja ću ostati bez svega toga. Sama u kući bez tebe, bez djece, ne, ne nema za me radosti na taj lijepi, božji dan. — Majko, nemoj se žalostiti. . . i ja ću s tobom ostati- Nećeš biti sama. Mi smo žcnskkvje. . . Otac i mati pogledaju prema kutu, iz koga je do­ lazio nježni, drhhtavi glasić. Munira je odande upirala tužan pogled prema svojoj majci. Ruke su joj nemoćno visjele, kao polomljene grane, oči uprte u visinu, da dokuče roditeljski pogled... Otac pogleda nekoliko puta tf nju, pa u ipater, kao da ih ispituje, a tad mu najed­ nom sinu pred očima sav jaz, koji njega i njegove si­ nove dijeli od tih dviju zatočenih duša. Sva praznina njihova života, iskrsnu pred njim. U njegovoj se duši zatalasa -nešto gorko, silovito, kao da će mu grudi provaliti, usnice mu zadrhtaše, a oči se natopiše viagom, i oo ispruži obje ruke prema ženi j djetetu. — Ne, nećemo- vas ostavljati. I vama je danas bajram. Kad v,i ne možete s mama, nećemo ni mi bez vas. Ovdje ćemo ostati i radovat se na taj božiji dan. Otići ćemo samo u džamiju, a onda ćemo se vama povratiti. Ajdemo djeco, vrijeme je. Ajde da se prije povratimo majci. Poljubite joj još samo ruku i zaželite joj bajrammbareć, a onda hitro u džamiju . Djeca skočiše, -potrčaše materinoj ruci i u jedan glas povikaše: Mati se sagne do njih i obaspe ih cjelovima : zama— Djeco moja... radosti m o ja. . . ! Riječi joj zapeše od uzbuđenja u grlu i ona brižnu u isprekidan plač. — Nemoj plakati, mama, zajeca Dževad. Ja ću te uvijek slušati. — Zašto plače majka? — zapita Ismet. — Je li zato, što smo se pobili? Nećemo nikad više. Uvijek ćemo se paziti. Ja neću više nikad dirati u Dževada. Voljeću i Mumiru. Svašta ću joj donositi, kad mi babo, ii’ amidža dadu. Samo nemoj plakati... jer meni je teško... moram odmah i ja zaplakati... Ti rad mene p lač e š... Znam ja to dobro! I mali Ismet zajeca, fiužmo pokajnički, kao da mu se srce u komade trga. Otac nije mogao duije izdržati, uzme djecu za ruke i naglo se izgubi s njima. Ostanu mati i kćerka same, sa suzama u oči.i.a i tugom u gru­ dima. Mati pogleda u svoju kćer i tiho joj progovori: — Obuci i ti kćeri nove haljine, danas je i naš bajram. Munira podigne glavu, pogleda tužno na haijine, skupi usnice na plač i onda izusii: — Šta će mi haljine, kad sam sama. Oni su otišli, pa kome ću ih onda obući... ? — Doći će oni, k ć e ri. . . — oglasi se nježno mati i uzme sućutno kćerku za ruku, dovede je do prozora, nasloni se na demke, otvori rukom prozor i one se zagledaše u suton bajramskog jutra... m m �ĆTpaHa 22. t A JP E T, Hrpe svečano obučenih ljudi milile su, kao iz m ra­ vinjaka. Ljudi su se pomicali kroz svijetlu modrinju, govorili bučno, veselo, smijali se i pjevucali. Svi su se žurili u džamiju... Minareta su u daljini blistala, kandilji su na njihovim vrhovima migoljili i blještali kao diadema, kao crveni zapaljeni obručevi. Žene su zadiv­ ljeno gledale u taj ures božijeg dana, a svježi majski zrak im se je igrao 'u kosama i šumio u naborima z a ­ vjesa. Bpoj 2. h 3. Negdje na brežuljku odskočiše u zrak dva tri pla­ mena stupa, a sjajna široka refleksija, kao ogromna ptičurina preletje iznad prostora i izgubi se ii daljini. U tom času odjeknuše topovski hitci a s visokih mi­ nareta zapjevaše mujezini pobožnu, široku melodiju, koja se je razlijevala po tišini ispod modrih nebeskih kubeta. U modrom sutonu proljetnoga jutra došao je bajram, kao dobri duh u sjajnom i svečanom ru h u ... BOSANSKO-HERCEGOVAČKI MUSLIMANI.* Ono sto bosansko-hercegovačke muslimane drži u snažnoj zajednici, to je čuvanje staroga i, naročito, strah za budućnost. Međutim, njihov pesimizam je osnovan većinom na sumnjivim ili potpuno netačnilm razlozima. Za poslednje četiri decenije, muslimani Bosrfe i Hercegovine nisu iu svemu jednako inaprodovali kao pravoslavni i katolici. Ta pojava bi bila do­ voljna da se posumnja u budućnost musliman­ skoga dela našega naroda, u tim pokrajinama. Ali je vređnost ovoga dokaza relativna. Ona vredi za ranije vreme i donekle za sadašnjost, ali za budućnost ne mora vredeti jer-se tempo muislimanskoga napredovanja'može promeniti. Do sada su, u glavnome^ predrasude sprečavale muslimane da n. pr. brojno rastu kao i njihovi surtaroidindci drugih vera, da se kao, ovi školuju i jačaju ekonornno, da srazmenfo' svome broju popunjavaju činovnički kadar, itd. Međutim, te predrasude slabe sve više, a tim jpolako iščezavaju li uzroci sporoga napredovanja. Drugi razlog pesimizma bosansko^h ercegovačkih muslimana je istorijsko-prognostičke pri­ rode. U 16. i 16. veku je tursko carstvo imalo Ugarsku, Slavoniju, Liku, Dalmaciju i beograd­ sku Srbiju. Zna se da je u svima tim zemljama bilo muslimana, a danas ih nema nikako. Pitanje je, dakle, da li opstanak muslimana i islamska uprava nisu tesno vezani jedno s drugim. Kada se stvar posmatra površno, izlazi, doista, da islamu nema opstanka bez istoverne uprave. Ali treba samo baciti pogled dalje, n. pr. na ruske izemlje u Evropi i Aziji, na francuske i engleske kolonije po Afrioi i Aziji, pa će se svako uveriti da muslimani mogu opstati i pod hrišćanskom vlasti. Što se tiče spo­ menutih turskih zemalja u Evropi, one irisu ni­ kako zgodne za uporedenje s Bosnom i Herce) Ovaj članalk, napijan prsd tri jradftne, prenosimo iz zadnje sveske »Srp. iKnjiž. Glasnika«. Pisac je poznati naš istoničar i sociolog:, mače dobalr prijatelj irntsKrnamikoK dijela našeg naroda. Svii su njegovi raidovii sfcvainnii i objektivni, a to se vidi i iz ovog članka. U re d n l šitvo. govinom. Dok je u ovim zemljama odmah prvoga vremena turskoga vladanja muslimanski elemenat bio mnogobrojan, te sačinjavao kompaktne mase u velikom delu zemlje, dotle su u Ugarskoj, Slavoniji, Lici, Dalmaciji i Srbiji muslimani bili samo vojnički i vamoškd stalež: po selima ih nije bilo nikako, ili ih je bilo vrlo malo. Da su oni u tim-zemljama bili onako mnogobrojni kao u Bosni i Hercegovih^ ne samo da ih ne bi brzo nestalo, nego bi ih, uveren sam, bilo još i danas tamo. Mnogo ima istorijskih dokaza da se konfesije i u najnepovoljnijim prilikama mogu održati dugo. Versko proganjanje se u modernim državama sm atra danas prebolelom zabludom čovečanstva. Zato je i strah za islam u našoj državi bezrazložam. Može se reći da ni naši muslimani nemaju straha od nasrtaja na njihovu veru i od nasilne konversije, ali se boje da će prilike biti jače od vere, te će oni sami, ili izneveriti islam, ili još jače zaostati iza drugih konfesija. Za bosansko-hercegovačke muslimane je au­ strijska okupacija bila jak udarac, na koji su oni odgovorili bojkotom školovanja i iseljavanjem. Iseljavanje im je naročito škodilo, jer je njime usporen prirodni tok priraštaja njihova poidmlatka, naročito u sravnjenju sa katolicima. To se naročito opažalo po varošima, gde su muslimani pre okupaoije bili u ogromnoj većini, a katolici u neznatnoj manjini. Danas su se, međutim, pri­ like izmenile: pasivnost muslimana, kao i .iselja­ vanje, u glavnom su prestali. Brojno napredovanje bosanskih muslimana je prestaukom emigracije došlo u normalno stanje. Upoređeni s drugim verama, muslimani su u gu­ bitku. Njihov brojni nazadak se vidi kada se uporedi kako su bili procentualno zastupljeni prema celokupnom stanovništvu od početka okupacije do 1910. godine. Pri prvom austrijskom popisu stanovništva 1879., broj muslimana je iznosio oko ,38.73%, 1895. već 34.99%, a 1910. samo 32.25%. Za to vreme su se muslimani u više �kpoj 2. H 3. r A JPE T . mahova iseljavali u jačem broju, ne računajući tu iseljavanje pojedinih porodica i manjih grupa. Da se vidi kako je sa priraštajem njihovim išlo, najzgodnije će biti upaređitli muslimane sa pra­ voslavnima, jer se ovi misu mnogo, kao katolici, useljavali posle okupacije u Bosnu. Ovo uporedenje daje po muslimane nepovoljne rezultate, jer se vidi da su se muslimani u periodu 1879. do 1910., prema svom brojnom stanju u početku okupacije, umnožili za 36.44%, a pravoslavni na­ rod za 66.26%. I Slabo brojno stanje muslimana ne treba pri­ pisivati samo jakome iseljavanju: geografski polo­ žaj krajeva u kojima žive, nepovoljno zdravstveno stanje i neki fiziološki uzroci koji potiču iz pro­ šlosti, takode su dopnineM da oni nisu napredo­ vali kao druge konfesije. Bosansko-hercegovački Karst je oblast gde se narod brzo množi. U njemu žilve pretežno pravoslavni i katolici, a muslimani vise izvan njega. Sem toga, muslimani više'nego druge sve konfesije žive po varošima, koje se, po pravilu što važi u čitavom svetu, održavaju i rastu pridolaženjem seoskih stanovnika, a ne­ prirodnim namnožavanjem svojih starosedelaca. Konstatovano je, naročito za muslimansko varoško stanovništvo, da je kod ženskinja veliki po­ mor od .sušice. Dalje je konstatovano da je sifilis raširen u nekim krajevima gde žive muslimani u gustim masama. I prošlost, onako zavidlna radi muslimanskog gospodovamja, ostavila je, čini mi se, teških posledica. Muslimani Bosne a Herce­ govine su od početka turskoga vladanja živo učestvovali u svima turskim ratovima i četovanjima. U prvo vreme su učestvovali i katolici i pravoslavni, naročito ovi poslednjit, alfi od 17 veka je to prestalo: sve ratne fizičke napore i gu­ bitke su od tada snosili sami muslimani. Izmurenost usled ratnih napora se, verovatno, oseća još i sada. Ima li ovome leka? Ima. Sto se tiče geo­ grafskog položaja zemalja u kojima žive musli­ mani, on se ne može promendti, osim što će mu­ slimani za izvesno vreme prestati predstavljati većinu varoškog stanovništva. Muslimanske ve­ ćine po varošima, u zemlji gde su brojno na dru­ gom mestu, neprirodne su, stvorene osobitim po­ litičkim prilikama. Za muslimane će taj gubitak značiti napredak u pogledu celokupnog zdrav­ stvenog stanja njihova naroda. Onaj manjak koji nastaje usled tega što je muslimana manje u karstu, popra viče se usled sistematske koloniza­ cije naroda iz karstnih oblasti u zemlje Izvan Bo­ sne i Hercegovine. Periferni dolovi naše države imaju jakih primesa tuđega elementa: Nemaca, C rpana 23. Madžara, Rurnuna i Arbanasa. To tako ne srne ostati, jer je opasno, a može se popraviti. Zato će država morati kolonizacijom tih krajeva iz oblasti karsta ojačati naš narod. Ovaj svet je i zgodniji za kolonizaciju, jer je zdraviji i čvršći'. Kolonizadoni proces će trajati dugo, pa musli­ mani s te strane mogu biti za dugo vremena mir­ ni, i, ako pregnu, i njihove nepovoljne prilike će se promeniti). Prosvetni nazadak bosansko^-hercegovaokiih muslimana daleko je manja opasnost po njihovu egzistenciju. Brosvetne prilike Bosne i Hercego­ vine u opšte za sada su vrlo nepovoljne, što se najbolje vidi po neobično velikom procenta anal­ fabeta 87.84%, kakav je bio 1910. godine; od tada se stanje malo prometalo na bolje. Medu analfabetima su muslimani zauzimali te godine prvo mesto, jer je od1stanovništva preko 7 go­ dina bilo medu njima 94.65% analfabeta, dok ih je kod pravoslavnih bilo 89.92%, kod katolika 77.45%. Naročito je nepismeno muslimansko ženskinje, čiji je anadfabetskii procenat iznosio 99.68. Ako je kod muslimana stanje najgore, krivi su oni sami; za čitav jedan period austrijske okupacije ota su se držali pasivno prema moderno uređenoj školi. Međutim su se u zadnje vreme znatno osvestili, te se na osnovu toga može red da su im sada izgledi! mnogo povoljniji. Upoređujući statističke podatke o pohođeniju škola sa strane raznih kon­ fesija iz godina 1905.-6. i 1913.-14., Vidi se da su muslimani na putu da na tom polju dostignu svoje sunarodtake drugih verai Od školske go­ dine 1905.-6. do 1913.-14. broj muslimanskih đaka u osnovnim školama se podvostručio, dok je kod pravoslavnih narastao tek za 75%, a kod katolika za 50%. Isto tako se pokazuje i po dru­ gim školama veći muslimanski naipređiak. ’ U trgo­ vačkim školama se u istom vremenu broj musli­ manskih učenika utrostručio, kod katolika i pra­ voslavnih je narastao samio za 50 %; u sarajevskoj preparandiji je broj muslimanskih đaka za 73% veći, kod pravoslavnih za 59%, kod katolika za 27 %; u starijim gimnazijama u Sarajevu, Mosta­ ru i Tuzli muslimani su porasli za 137%, pravo­ slavni i katolioi samo za 12%. Još uz to dolazi u korist muslimanima i to što su oni neke mektebe reformdsali. Broj đaka u refonmoim mektebima je iznosio 1912. godine 12.491, a dve godine docnije 14.079. To je broj koji premaša cifru pravo­ slavnih, a i katoličkih đaka, u modernim osnovnim školama (državnim i konfesionalnim) u godini 1906.-7. U zdravstvenom pogledu muslimani su u ne­ povoljnim prilikama, jer ih nema mnogo u karstu. �C ip aH a 24. r A JP E f. gde su zdravstvene prilike bolje. Inače, nema drugih većih razlika u zdravlju kod raznih kon­ fesija bosansko-hercegovačkog stanovništva. Sa­ mo što muslimani bolje stoje od drugih iu pogledu upotrebe alkoholnoga pića: njihovo seosko sta­ novništvo ne pije. Rdavi stanovi, nevešto go­ tovijenje hrane i potpuna neumešnost čuvanja zdravlja su opšta zla. Muslimanima se često prišdva da su fatalisti u svemu, pa i u pogledu zdrav­ lja. Meduittm, to nije posve tačno: svi stanovnici Bosne i Hercegovine za svoje hotimične i nehotimične propuste teše se sudbinom i Bogom. Ne­ što je muslimansko varoško stanovništvo nemarrnije i lakoumnije u čuvanju zdravlja od drugih, pa se u bolesti manje obraća lekaru nego ostali svet. Ali je seoski svet bez razlike vere u tome neiik i nemaran. Lekar se obično zove, ako će sef u opšte zvati, u najzadnji čais, kada je obično lekarska pomoć uzaludna. Koliko znam, nako nije pravio tačan račun kako su se muslimani zadnjih decenija razvijali ekonomno. Oni su/kao vlasnici svojih i kmetovskih zemalja bili doista najimućniji deo naroda, ali, čini mi se, nisu srazmerno' svome imovnom stanje napredovali, nego su nazadovali. Veliki broj kmetova se za vreme austrijske okupacije oslobodio kmetovskiih odinosa otkupom. Otkupni novac većinom nije uložen koiristonosno, nego je potrošen. To je huuslimaniski eikonomni manjak. Zato je rešenje agrarnoga pitanja u smislu oslo­ bođenja kmđtovskih zemalja za vlasnike, koji su većinom muslimani, jak ekonomimi udarac. Neće se, kao ni pre, svaki umeti snaći da korisno upo­ treba dobiveni novac. Mnogi će potpuno propasti. Ali musliman nije lenj, kako se kaže. Na protiv, u mnogim krajevima je on vrlo vredan: treba sa­ mo pogledati muslimanske zanatlije u Sarajevu. Ni muslimanski trgovac u ovome mestu ne stoji loše: on se u nekim trgovačkim poslovima umeo prilagoditi novim potrebama svojih kupaca. Mno­ gi sarajski bakal je, na pr., već odavno preuredio svoju radnju prema novim zabtevima mušterija, pa je dobrom robom i umerenom cenom ozbiljno konkumisao sličnim radnjama austrijd cih doselje­ nika. Fočanski trgovci muslimani su, ograničivši svoje troškove na najmanju meru, mrogo konkunisali trgovcima pravoslavne vere. Novijih vre­ mena muslimani idu na nove zanate i odaju se modernim vrstama trgovine. A da oni imaju spo­ sobnosti i za velike trgovačke poslove, svedok su njihove velike trgovačke kuće po varošima ćele Basne i Hercegovine. To su ekonomski izgledi muslimana po varo­ šima; na selu su takođe vrlo dobri. Cefokupni te­ fipoj 2. u 3. žački stalež Bosne i Hercegovine danas stoji eko­ nomski vrlo dobro, pa i muslimanski težak. Da­ našnje prilike su za težaka vrlo povoljne: što god proizvede, proda dobro cenom, ne daje više tre­ ćine, a direktni porezi su mu minimalni. Ni indi­ rektni ga ne tište mnogo, jer se on u velikoj merd oslobodio čaršije. On više ne kupuje sve što je kupovao pre, jer što-šta proizvodi sam, kao n. pr. odelo. Ali se opaža da seljak više ne pravi ni su­ višnih troškova, n. pr. na piće, u onolikoj meri kao pre. Može se reći da seljak u Bosni i Herce­ govini nikada nije tako dobro stajao kao sada, U tome ne izostaje ni muslimanski seljak. Ima jedna muslimanska nevolja od koje pati najviše varoška niža klasa, a donekle i seljaci. Zbog vere, ili, može biti, zbog jedine verske pred­ rasude, polovina muslimanskog sveta ne može zarađivati onoliko koliko drugi svet. To je musli­ mansko ženskinje, koje se mora kriti od svakoga muškarca sem najbližega roda, pa stoga ne može raditi mnogih poslova koje radi ženskinje drugih vera. To je jedan veliki privredni manjak na mu­ slimanskoj strani, koji najteže oseća varoška si­ rotinja. Ovome se ne može doskočiti ni na koji način sem najradikalnijom merom, da se ženskinje otkrije. Ali je ovo čisto muslimanska stvar, koju oni sami mogu rešitS. Svuda u muslimanskom svetu se oseća pritisak toga nezgodnoga običaja i želja da se on promeui; i u Bosni postoji taj po­ kret, i ako zasada slab. Ali se ženska varoška nošnja već polako preobražava i sve se jače pri­ bližava modernoj evropskoj; samo još dolazi ono najglavnije, otkrivanje lica. Po varošima se već viđaju velike devojke, sluškinje najviše, koje su stasale davno za udaju i čije udate vršnjakinje imaju već po nekoliko dece, gde idu ulicom otkri­ vena lica. Ovo je prelaz ka opštem otkrivanju. Za Bosnu i Hercegovinu ovo ne bi bila nikakva no­ vost, jer u mnogim krajevima ovih zemalja po selu muslimansko ženskinje se nije nikada krilo. I muslimanska osećajna strana pati od je­ dnoga nedostatka. Duša bosansko-hercegovačkih musldmana je ostala bez svoga idealnoga sadr­ žaja. Pod turskom upravom oni su bili duševno srasli sa turskim carstvom. Vojnički napredak carstva je izazivao u njihovoj duši mile osećaje, koji su se izlevali u pesmi veličanja uspeha tursko­ ga oružja i boraca za slavu i veličinu carstva. Neuspesi carevine su bolno odjekivalH u njihovu 9rcu i izazivali zabrinutost za državu i veru. No­ vijeg vremena, počevši od austrijske •okupacije, muslimanska duša je podnela mnogo mukai. Ratne nesreće turskoga carstva ne samo da su iskorenile staru mržnju bosanskih muslimana prema Osman- �Bpoj a. u 8. »r A J P E T « C.Tpt/Ha 26. ligama, nego su je pretvorile u ljubav. Sa detinj- čeka ..veliki zadatak da osvoje srca bosansko-herstaom nekritičnošću su muslimanske mase proma­ cegovačkiih muslimana za našu državu i njen na­ trale turske nesreće, tešeći se da će ipak sultan predak. Musliman voli svoju užu domovinu, Bo­ kad tad obnoviti svoju vlast nad Bosnom i Her­ snu i Hercegovinu, jer je njegova duša vezana za cegovinom. Svaki turski rat je budio lepe nade, a nju množinom uspomena, veselih i tužnih. Zato svršavao se teškim razočaranjem. Najveće je bilo taj posao neće biti toliko težak, jer se sastoji u zadnji balkanski rat i ovaj svetski. Muslimani su glavnom u tome da se već postojeća ljubav prema ' došli do svesti da se turska vlast u ovim našim selu, oblasti i pokrajini prenese na svu državu. To krajevima neće više povratiti, stoga je nastala je, u ostalom, potrebno svima nama, jer dio te gra­ beznadna praznina u njihovoj duši:. U današnje đanske vrline nije množina došla. Kada se to po­ generacije, izuzevši m ai deo nacionalno osvešte- stigne, biće i muslimani, i svi ostali, zadovoljniji nih, ne može ništa popuniti tu prazninu. Ona će i srećniji nego danas. Bosansko-hercegovački mu­ s njom i u grob leći. Ali pošto ni jedan narod ne slimani neće tada strahovati za svoju egzistenciju može biti bez duševnoga sadržaja, popuniće se i i biće odlični građani svoje države, jer oni i sada kod naših muslimana, no u novoj generaciji, ta imaju poneku građansku vrlinu više nego drugi. praznina. Da to brže dođe, moramo im svi po­ Vladislav Skarlć. moći. Društvo, školu, vojsku, štampu i literaturu Ck Osman Nurl Hadžić: M U H A M E D I K U R -A N . .c . (Nastavak). Muhamed je bio potpuno svjestan od kolike je važnosti ovaj ugovor, za Islam i nije se ni za jedan čas pokolebao u svome uvjerenju, makar da su i najvjerniji njegovi drugovi u to sumnjali i vjerovali da je time ^zapečaćena sudbina Islama. Međutim u huđejhskoj dolini Islam je prvi put službeno priznat, a najvažniji grad cijele Arabije — Meka i najjače arapsko pleme — Kurejš, priznali su Muhameda za suverenog gospo­ dara islamske zajednice i grada Medine. Nije to više »osamljeni čudak«, koga njegovi rođaci i sugrađani protjeruju iz rodnog mu mjesta, nego šef male ali kompaktne zajednice, koga njegove pristalice bezgranično poštuju i vole i od koga protivnici počinju da strahuju. To mu je i kod protivnika podiglo ugled i autoritet. Svjestan svega toga, Muhamed se, po po­ vratku iz El-Mezara, riješio da piše nekim stra­ nim vladarima i arapskim knezovima i da ih po­ zove u Islam'. U tu svrhu dao je napraviti i svoj pečat, M u h a m e d R e s u l u l a h : »Muhamed božiji poslanik«. U drugoj polovici mjeseca Ziil-hidžeta Šesta godina po Hidžretu (april 628.) Muhamed je pi­ sao kraljevima Persije i Abisinijje i grčkom na­ mjesniku Egipta. Kisra Parvis, (Husrev II.) po­ bjedonosni Persijanac s indignacijom je odbio Muhamedova delegata, pismo poderao, a svome namjesniku u Jemenu Bazanu naredio »da s mjesta uhapsi i njemu pošalje onog individua, što se u Hiđžazu izdaje za božijeg poslanika«. Bazan je odmah poslao svoja dva ofidra u Medinu da Muhamedu saopšte Kraljevu poruku. U isto se vrijeme povratio iz Persije i Muhamedov delegat Abdulah bin Hazafet i izvijestio ga, da je persijski kralj Husrev II. zbačen s prestola i da ga je naslijedio sin Kobbad Širvejh (Siroes). »Idite — rekao je Muhamed persdjskim oficirima — i recite vašem zapovjedniku da primi Islam, koji 6e doskora zavladati vašim kraljevstvom«. Kralj Abisinije, koga je Muhamed pored po­ zivanja u Islam, molio, da ornim Muslimanima, koji su pete godine njegova poslanstva iselili iz Meke i sve do sada ostali u prestolnid Negusa, omogući povratak u Medinu, — primio je sa svima počastima Muhamedova delegata Amr bin Umeja, a Muslimanima stavio na raspoloženje za povratak u domovinu dvije lađe. Grčka namjesnik. Egipta Džerih bin MetaKopt bio je također ljubezan i predusretljiv spram Muhamedova delegata Hatib-bin-Ebu Balta-a i na Muhamedovo pismo odgovorio vanredno laskavo. Neosporavajući Muhamedu božije poslanstvo, tražio je izvjesno vrijeme za raz­ mišljanje prije nego se odluči da ga prizna*. Uz pismo poslao je Muhamedu bogate darove, dva konja, dvije robinje Sarin i Mariju, jednu bijelu mazgu i hiljadu miskala zlata-. Muhameda je silno obradovala ova pažnja. Robinju Sarin poklonio �OpaHa 26. Bpoj 2. h 3. ■r A J P E T . je medfnskotn pjesniku Hasaui bin Sabitu, a Ma­ riju zadržao za sebe. Ali već početkom slijedeće godine saznalo se u Medini, da židovska plemena iz Hajbera spre­ maju prepad. Četiri dana hoda na sfceveno-istok od Medine, u vrlo plodnom kraju, nalazi se ne­ koliko jakih utvrda, te se radi toga cijeli taj pre­ djel zove »Utvrđeno mjesto« — Hajber, kako to ova hebrejska riječ kaže. Tu je od starina nasta­ njeno nekoliko židovskih plemena, koja su od uvijek igrala veliku ulogu u cijeloj okolici. Još od početka pojave Islama, ovi su Židovi bili zakleti neprijatelji Muhameda i njegovih pristalica a ta je mržnfia na Islam još više porasla, otkako su se u Hajber doselili' neki prvaci protjeranih ple­ mena Nudaijr i Kurejzav , Voda medinskih Munafika Abdulah bin Ulej, predviđajući, da će se Muhamed i Islam, ostane li mediinski pakt na snazi, osiliti i ojačati toliko, da im više niko neće moći ništa, pokušao je da hajbenske Židove sklone da ustanu protiv Muha­ meda, jer inače i njih čeka sudbina njihove braće plemena Nudajr i Kurejza. dogovoru i po sa­ vjetu njegovu, Židovi su brzo razvili živuagitaciju među susjednim pustinjskim plemenima. J Benu Mustalik, veliko i-jako beduinsko pleme, koje su Muslimani prošle godine potukli u bitci na vrelu Murejsa, pridružio se Židovima. lir i Muhamed mjesto da čeka da ga neprijatelj iznenadi na kućnom pragu, pošao mu je u susret sa hiljadi i četiri stotine dobno naoružanih svojih drugova, Muhamed je krenuo iz Medine koncem mjeseca muharema, — maja 628. prama Hajjberu. Židovi, koje je Abdulah tajno obavijestilo o Muhamedovu pohodu, rasporedili su se po svo­ jim utvrdama, a posebne kurire poslali da oba­ vijeste saveznike. Međutim prije nego što im je došla ikakva pomoć, Muslimani su osvojili prve utvrde N a i m i N a t a t . Poslije pada glavne utvrde E l - K a m u s i pogibije njihovog legendar­ nog junaka Marhaba, Židovi su kapitulirala. Prema ugovoru sklopljenom u Hajberu iz­ među Židiova i Muslimana, Židovi su ostali na svojim posjedima kao arendatori pod uslovom, da plaćaju izvjestan godišnji danak i da ih Musli­ mani mogu, kadgod nađu za shodno, iseliti na drugo mjesto. — Omer, Muhamedov drugi na­ sljednik po redu, koristio se ovim uslovom i Ži­ dove iz Hajbera preselio u Palestinu. Za vrijeme primirja i sklapanja ugovora Ži­ dovi su pokušali da otruju Muhameda. Zejneb binti Hari®, sestra poginulog Marhaba, donijela je za sofnu, za kojom je sjedio Muhamed sa ne­ koliko njegovih drugova, pečenu otrovanu ovcu. Jedan između njegovih drugova, Bišr bin-el-A’la osjeti kod prvog zalogaja neki čudan ukus, ali iz poštovanja prema Muhamedu ne izbaci zalogaj nego ga proguta. Muhamed, osjetivši isto, izbaci zalogaj i reče: »Meni se čini, da je ova ovca otrovana, nemojte jesti!« — I u istinu Bišr je za nekoliko časa umro, a Muhamed uprkos nepo­ sredne upotrebe »kupica s bookama« ( v e n 15 u s e s s c a x i f i e e s) do kraja života osjećao je posljedice -otrova. »Radi onog zalogaja u Hajberu^rpio sam neprestano, ali sad je evo došao čas gdje se trgaju žile srca moga« — govorio je Muhamed u bolesti, neposredno pred smnt. Kad su Zejnebu izveli pred Muhameda i kad je on upitao šta ju .je navelo na ovako poda! zlo­ čin, ponosna Židovka odgovori: »Htjela sam se osvetiti vinovniku nesreće moga plemena!« Ovako tvoren i odlučan odgovor spasio joj je život. Na povratku u Medinu Muslimani su osvojili još (Dvije židovske utvrde, jedinu u El-Fodaku a drugu u Vadi-el-Kura. Jedno drugo židovsko pleme u Tejma, na granici Sirije, čuvši za sudbinu svojih saplemenfilkaj, pošalju svoje delegate Mu­ hamedu da mu izjave, da se od sada stavljaju pod njegovu zaštitu i da će mu plaćati godišnji danak. Ovaj pohod na Hajber trajao je punih šest nedjelja dana i kad1se -Muhamed povratio u Me­ dinu zatekao je svoga nećaka Džafer bin Ebi Taliba i druge Muslimane, koji su se međutim vra­ tili iz Abisinije. »Ne znam šta mi je draže: ili osvojena Haj­ bera ili vaš povratak!« — govorio je Muhamed grleći se sa svojim drugovima iz prvih čemernih dana svoga poslanstva. (Nastaviće se.) �I 2. h 3. » r AJ PET . CTpaHa 27. Leone Caetanl: y.IOrA HCAAMA y PA3BMTKy miBMAH3AU,MJE. 1. • je AHpeKTHO h y npaKcn yno3Hao Hctok, tbpah IIoJIHTH'lKH, eKOHOMCKH H BjepcKH OAHOCH H3Me- ynopHo Aa H3uel)y 3anaAH.aKa h HcTOMitaKa nocruje W Efipone h A3nje, H3Mei)y HcroKa h 3ana^a, <f>op- MopajiHe pa3JiHKe h TeMejbHa onpeMHocT y cxBaTafty Mnpajy tkhbo, na KOMe ce oppiaBa h pa3BHja Apa- JKHiBOTa KOA jeAHHX H KOA ApyrHX. 06a cy HHcpa MebyraM npeBHAHJia hjih 6ojte pehn MaTCKa noTKa Heropnje npocBefceHor oBHjeia. PaioBH H3Me^y crape FpiKe h nep3HjcKe u,apeBHHe, AjieKcaH- 3aHeMapHJia BjepcKH Koe$Hu;HjeHaT, Koju 3anpaB0 H ^poBa ooBajafta, 3JiaTHO Aooa GBjercKor xejieHH3Ma, hhhh TeMejbHH eji&MeHaT pa3JiMMHocTH h HecarjiacPhmcko rocnoACTBo Ha^ ipajejiHM 0a3enoM CpeA036M- HOCTH H3M6^y EBpuHJbaHHHa xpHuihaHHHa H A3HjaTa Hor Mopa h Haa Ilpe^aoM A3HjoM, nocTaHaK xpHiu- cbhx Bjepa, a nap^iHro A3HjaTa MycjiHMaHa. TaMHa haHCTBa, Harjia, KaTacrpotJiajiHa nojasa HcjiaMa, HHTepiipeTaHHja BjepcKHx (peHOMena H3rjieAa HaM HajKpcTaiuiH, naA Itaparpa^a h TypcKa HHBaaHja y Ba/KHHjHM apry.vieHTOM y obom HCTpa*HBaH»y; uiTa EBpony, — to cy CBe MHjbOKasH (ipietre miliairi) na BHiue, to je Kjbyy oBaKor cHHTeTHHiior npocy^HBaiba nyiy XHJbaAyroAHinifcer HanpeTKa lOBje'iaHCTBa npeMa OpnjeHTa h npeMa TOMe to je jeAHHO npaBHJio 8a paA CBojoj Hajienoj cyA6HHH, ycpeA BjeiHTe onpeiHocTH 6HJIU nOJlHTHHKH HJIH BacnHTHH, Mel)y HeeBpOIICKHM HapoAHMa. /IpyrHM pnjeMHMa paAH ce o TOMe, Aa ce H3Me^y a3HjcKe h eBponejcKe Kyjnype. pHjeme pa3Ha riHTaita, Koja cy oco6hto ACJiHi^aTiia - AjlH rpOSHHHaBOCT npepH3HHX H fly60KHX HCTpa- 3a Ae$HHHAHjy h TeniKo Aa ce yoie y HCTHHy Ghctphm HCHBan>a o npaBHM yopou,HMa, Kano npnpoAHM, iako h HeupHCigaHHM okom. MopaMO ce AaKJie 3anHTaTH: h JbyflcKHx nojaBa, npHCHJbaBa MOAepnor Hay,ie,aaKa Mory jih opnjeHTaJiAH npHCBojHTH Hamy KyjiTypy, Aa ce He 3aA0B0JbH caMO no3HaBaH>eM cnojbHHx hcto- Harne HHCTHiyHHje, Hama Bjepcna, copnjajma h pHjCKHX TeaTpaJIHHX H GjlHCTaBHX COJI^Ka. Y KpaJbe- npaBHa cxBaTamaV PejiHrnje, Koje ohh HcnoBHjeAajy, BHMa, y ocBajaMHMa, y npoponHM^, y ceočn Hapofla, TpaAHpHje, Koje Jby6oMopHO yyBajy, jecy jih 3anpey HfleoJioniKOM h pejmrnjcKOM i'OKy h y JKecroRHM " KOM HjHXOBOM paBHhy H mHXOBOM MOpaJIHOM h MaTeCTpacTHMa, Koje cy npoy3poKOBaae no6eAy hjih cjiom pnjaJiuoM noAH3aH>yV MopaMO jih Aaiuie mh H>HXOBy y tojihkhm GHTKaMa, KOje cy nftAHrjie hjih yHHinTHJie AHBHJIH3aHHjy yHHmTHTH H 3aMHjeHHTH je HamOM? TOJIHKO H,apeBHHa H HHBHJIH3*aU,Hja BHAHMO npHje y kojihko je Ao6pa h KopncHa, a y kojihko mTerHa CBera cnojbHe, MaTeppjajiHe 3HaKOBe HejaciiHx h 3a- h onacHa 3a OpHjeHTajipe MopaJiHa aKHHja eBpjncKe nJieieHHx cohhojioiukhx 3aK0iia, kojh cy y TOKy xh- AHBHAH3aHHje? Je jih Hama Ay*HOCT, Aa hx HanpaJba^a ro^HHa — KojHMa ce ne 3Ha nocTanaK U *|$6- bhmo jbyAHMa KaKBH cmo mh, Aa hx eBp.neii3HpaM0, BejiH y pe/i ayxoBHO h MaiepnjajiHO paaBiijame qo- hah je HanpoTHB MHoro 6ojbe, Aa hx nycTHMo OHaKBe BjeKa. KaKBH jecy h Aa HacTojHMO npHAHrHyTH hx MopajiHO, JI.aHac, Kana ©BponcKH HapoAH rocnoAape bcjih- npo6y^yjyhH y HHMa H>HxoBy npHpjAHy CHary, He KHM flHjeJIOM HCTOHHOr CBHjeTa, Ka^a cy OHH Me^y pymehH onaj QpnjeTajiH3aM, Koju je npoH3BOA xnjbacočom pa3AHjejiHjm h nocjieAme ociaTKe aiftpH'iKHx h AyroAHmmer npHJiaro^HBama HeHaČjeacHBHM noTpea3iijcKHx u,apeBHHa h Kana cy ce AOAHHje TaKo jkhbo 6aMa npnpoAe h JKHBOTa? ynaJiHJie HMnepHjajiHCTHBKe crpacra 3aje/iH0 3a otKpnheM Teaciba 3a 3eMJbHuiHHM nocjeAOM; aaHac, 2. Kaaa je BHiue Hero HKa^a kophcho h xhtho na ce Eto TaKo cy hpokthhhh, HenocpeAHH npoGjieMH, H03Ha HiTa je Hctok h KaKBo 3HaneH>e miajy a3HjcKe AHBHJiH3aHHje, — flaHac 6h He3Hame thx 3aitoHa mo- mio hx je HeupeKHAHO umpeme M^AepHe QHBHJiH3atjio 6hth y3poKOM 3a6jiyAaMa h noHH/KaBamHMa, Koja u,Hje HaTypHJio cbhm eBponcKHM HapoAHMa kojh HMaAy Ch oneT Morjia paHHje hjih Aoiumje 6hth OTKynjBeHa nocjeAa Ha liCTOKy ,ajiH ohh HHcy HHrAje h HHivaAa ry6jbemeM hmobhhc h cipamHHM KpBonpojinheM. Ko­ HamjiH noBOJBHo pemeae: CEe ynpaBe BHme cy bj jihko je HOTpeČHO TaKBo npoyyaBai£>e h kojihko je jbejie Aa HAy HaupnjeA eMnnpHHKH Kao cjinjeim 6e3 HeonxoHHO TaHHO no3HaBaH>e HCToiHor cBHjeia, cBje- npe4Hmh1eHHx ncjMOBa, 6e3 OApe^eHor h jacH.r HHJba. CaMO EHi’Jie3H y ErnnTy h HHAHjH na AHjejioM Ao^e HaM OBaKHAaiBH aokh&h onhera He3Hama, He caMO oa orpaHe hcbhhhx HMnpoBH3anHja HOBHHap- h XojiaH^aHH y CB^jmi ckoHomckhm nccjeAHMa — 3axBajbyjyhH cpeTiioj HHTyHiiHjH npnpo^ene pa3yMckhx, Hero uiTa BHUie ojj, npHnama ji>yAH, Kojn cy Ayro JKHBjejm Ha Hctok/ , a Kojn nnaK HHcy ycnjejin HOCTH y IIOJIHTH'IKHM H aAMHHHCTpaTHBHHM CTBapHMa Aa npoApy ao y aho opnjemrajicKe Ayme. ToAHHe 1911. — pa3yMjejm cy KaKBe npnpoAe Tpe6a Aa 6yAe npaKHa npHMjep, y Nineteanth Century, hhthjih cmo Asa thhho pnjememe thx nHTama, a jih ohh HHcy HmjiH Jinjena MJiaHKa, jeAaH oa HCTopnyapa E. Bevan, (y AOTAe Aa npoApy y Ay6HHy Tor HCTpa®HBama hh Aa aBrycTy 1911.), h ApyrH oa Sir Bampfylde Fuller (ho- npaKTHHHOCT noAHrHy ao TeopnjcKor cHCTena. Oa HeKOAHKO BpeMeHa Ha3aA noKa3ajra cy ce cjihBeMčap 1911.), čHBnier ryBepHepa jeAHe noKpajmie y HHAHjH .Oča HJiaHKa HOCHJia cy HacjiOB Eastand West hhh npeAMern y ohhmh MHornx Ji>yAH Kao hhcto anat. j. »Hctok h 3anaA«. npBH oa h,hx AOKa3yje, Aa AeMCKa nHTama 3a Hac TajinjaHe: ajiH Aora^ajn cy H3Me^y HcioKa h . 3anaAa He nocTojn HHnouiTo cTBap-. ce npeHarJiHJiH h Hiajraja je AGKpeTOM o aHeKCHjn Ha HecarJiacHOcr h npeMa TOMe nnje H6MoryhHa mo- TpnnojiHca h CnpeHaHKe y3ejia Ha ce BejmKy OAropa,iiHa, HHTejieKTyajiHa h Bjepcna <J>y3Hja. JIpyrH, Kojn BopHOCT o Kojoj Bajba boahth MHoro payyHa. ycKopo �CTpana 28, »I* A J P E T . ________________ he ce c&dB&TH nap.naMeHaT Aa npoym aaicoHe kojh he cjijhchth ociiHBaH>y ABejy hobhx a<j>pH>iKHX npoBHiipHja u pnjemeiby icpajme 3an,neTeHHx h TeuiKHx urnama u <mja he 0A-*yKa ctrth MHoro jbjppum u hob»ianjix acpraBa, ano aaicokcKa aKpnja He f>y/je hhcjihpHcana npaBHM no3iiaBameM ncTO'inor jinTaH>a h trmiiom oujenoM noTpe6a namHx hobhx no^aimita hjih Oojbe pehu h&uihx iiobhx cyrpabana — MycJiHMaHa. OBaj hobh (JiaicaT Be.iiiKe nojiHTHHKe BaumocTH aoBOJbHO je jan paaaor ihto ce Aanac nocTaBJta na chhTeTH'ian iia'iiiH Anjarnoaa pnjemeiby opnjenTOJicicor iiHTaiba yoiinrre a Hanoce pHjemeiby MycjiHMaHCKor, koje naM H3 pa3.iora uito heMo hx nocjie oOjacnnTH. npyaca Bejiincy o.naKuiHiiy 3a meroBo paayaiHjeBaH>e u aiia,iii3Hpaibe. Moace ce peha Aa je Hcjiaxi je/viH oa HajTimmHnjnx, HajKapaKTepHCTHHiiujHx Aorabaja y HCTopnjcKOM pa3BiiTKy HCTOHHor cBiijeTa, — Ka^ ra npoy>iasaMo nenpncTpacHO u npeu,H3Ho — 0TKpnBajy Gojbe.Hero Ma Kojn APym npeAMCT HCTpaamBama, Tajim y3poK tojihkhx pa3.iHMHHx n HarjieAa no^BojeiiHx (jjeHouena y HCTopHjH npoiHJiocTii Kao h y caBpeMemiM ^orahajHMa: 0He Oaulajy cBjeTJiocT Ha njije.TH ncTonmi cBHjeT h Mory Aa Oy^y oa HaponHTe paaarOcTJi. Ake to Gam ii Hiije Tano, aap Huje nama AyacrtocT Aa ce CjeTHMO HenpeKHAHHX CTOrOAHUIIbHX OAHOCa IUTO HX je HTajmja miajia <m MycJiHMancKHM hctokom a p h3 Tora H3By'ieMO noyKy. 3ap c e ‘MOAepHa HTajmja, Koja je H3am.ia H3 jyHaiiKiix Gopon IlpenopoAa, He cjeha OHor Aorabaja Ka.ia cy npii Kapjy VII. BiijeKa Cp3e •rabe Xajui(j)a nycTOiuHJie onu,H,ncKe oGa.ie u npahajie ce y A(j>pHKy ca 3.naTilHM nyrapHMa, CTapimcKiiM cnoMeHHipiMa ii cjvynoujeHiiM 'mpapiiMa noxapaimx HpKaBa, aok cy Ha na.ny6a.Ma capapeHCKHx jiaba, onKOJbeHe iipnaiKHM miKa’mMa n.naKa.ne Hejrrjemne HceHe h AjeBojKe, je^He yAOBHi;e Apyre cnpoTe — cBe ocybeHe Aa Binue HiinaA ne y.nreAajy poahh Kpaj hh n.noAHo 3eMJbHiuTe ctpmhx CoKOBa ETiie. Oa Tora Chjio paTOM Ch.to TproBHHOM y TOKy TpimaecT cTOJteha HMa.ia je HTajmja, ca pa3HHM npoMjena\ia, oAHOce Kojn HHcy HHKaA Chjih npeKHHyTH ca iioK.TOHHpirMa HcjiaMa, na Chjio c rocnoAapnMa, poCoBmia hjih TaKMapiiMa. 3ap Cnmumja HHje Tpn BHjena GiiJia MycjmMancKa npoBHiiimja? 3ap a<J)pnnKH rycapn totobo CBe AO Harner BpeMeHa HHcy Chjih Ghm HaniHx o6ajia T hpencKor h ErejcKor Mopa? 3ap ce ijHjejiH tiojthth’ikh AxM6fl PeiJjMM: Bp°l i »I. h eKOHOMCKii HCHBOT Ta.nnjaHCKHX noMopcKHx penyGjihka HHje oCpHyo y HenpeimAHO TaKMH'ieme nac y MiipnoAoncKO ii okohomcico, nac paTiio ii BojimnKo ca MycjiHMancKHM Ap^anaMa Ayw CpeA03eMiiora Mopa? Teo.iouiKa nayKa T omc AKBimcKora, MeAUUima OaJiepiiCKe IIlKoae, ocuoBiia Haiie.ia (J>H3HKa.ine 3HaHocth na jipmiM TajinjaiicKiiM yniiBep3iiTeTHMa u CBe AO ,n,anTeoBCKiix Biianja o naAnpHpoAHOM /KHROTy, cne je to Ch.to Hiicniipucaiio ii xpaH>eH0 CTapoM naynoM Kojy cy cKyniuiH, iipeimjean h (jjopMy.THca.Tii apanckh Teo.T03ii H3 BarAaAa h KopAOBe, c.nyjKehH hbko . BpnjeMe icao yiHTejbH CapCapcne Eopone. Mhoto KacHHje no.THTH'iKa h eicoHoMCKa rpo3HHiiaBocT naiuHx penyO.THKa AOBe.na hx je AOT.ne Aa cy ce Beaajin HenpeKHAHHM OAHOciiMa, noMohy HenocpeAnor AOTnpaja ca Myc.THMaiICKHM CBHjeTOM. Ii y OBHM IIOCJieAHiHM roAHHaMa pacTyha H3MjeHa npoHamoAa ca opiijeHTOM, napiioHa.THH noicpeT y TypcKoj, MapoKaHCKii 3an.neT, ico.noHHja.nim nocjeAH Harne Tyra.n>HBe arjjpii'iKe awCrniHje h TpHrio.THTaHCKe H.ny3Hje o Hamhm ocjehajiiMa *— cBe Te 'imbeimpe onoMHH>y Hac hjih y HajMa!ky pyicy TpeCaJin Gh a» Hac onoMHH>y Aa c Apyre f'Tpane jeAne o6a.ne nocTojii jeAHa AHBii.nH3apHja h je;i,na pe.nnnija ,icoje he naM yBiijeK ocTami KpajHe Heiipiijkrejbcice h Aa OHe 'iime nenpejia3Hy npeArpaAy n.neMeHCKHx npeApacyAa, Bjepcne Mpacme h BjeKOBhhx TpaAHAiija. Jjanac ce HTajmja 3ay3HMameM Tpiino.nuca h ChpeiiaHKe HaJiaBH nonoBa y HenocpeAHOM ahpckthom A0AHpy ca Hc.naMCKHM KepGepoM, a CBHpenocra mTO cy hx H3Bj5iuH,na Hama Cpaha y najiMOBHM inyMaMa CHapa — IHnaTe 23. OKToCpa 1911. Cnjie cy 3a TajinjaHe Co.nno H3neHabeH»e a.TH MO/KAa h icopncHa nayica. EnrjiecKa,-<I>paHiiycKa n PycHja npomnpyjyhH Meby Mycjihmahhma rpaHime cBojnx Henper.neAHHX n.apeBHna, cTeKJie cy BejinKo h Temno HCKycTBo H.nycTponaHO yCH.jcTBHMa, najbeBHHaMa h cTpamHHM TpareAHjaMa, y iipKoc BejiHKOAymHHM HanopHMa lUIipOKHM MaTepnjaniiiiM h HHTe.neKTyajmnM npnnpeMaMa, HeCpojeHnM JKHBOTHHM H HOBaMHHM JICpTBaMa Kp03 AyrC nepnoAe BpeMena, Te CBe Tpn 3eMJbe itamjie cy y ncjiaMCKoj Ky.nTypii h napoAy necjiOMiiB oraop H.ynopny noCyHy coimjajme janune TaKo, Aa to hh jeAHO JbyA0K0 cpeACTBo He Ch motjio — Hehy Aa Kawe.M cjiomhth, nero mrk hh jmoKopnTH. ITpeBOAH: Hagnfla 0. XayMh. ^ COKOAOBH'B (IIpeBeo c TypcKor: M- P. ^jejrah). (HacTaBaK) Kao Behn paHr oa Ka3acKepcKor nojioacaja Chjio Tora ohh cy jom oCAapHBaim oBanor JbeTa h 3HMe ca je mejx-yji-Hc.naMCTBO. 3a mejx-y.n-HCJiaMa cy npo: OAopaMa h caMyp.nH hypKOBHMa oa co<j>a. ICaAHjcKo 3Bame c njiaTOM oa ABaAeceT h neT HSBabaHH aKTHBHH HJIH CMHjemeHH Ka3aCKepH, KOJH cy ce nony.napHcaJiH Kao cnocoOim, hoCojkhh, BjepHH aicMH Tpaja.no je Tpn roAHHe. Ilocjinje onora KaAHja je npeMjeuiTeH h aico je AOKa3ao cnocoOnocT, Morao h Mopajiim JbyAH. IbHXOBe npHHaA.neacHOCTH CHJie cy ABHje CTOTHHe aKMH H3 ApJKaBne Cjiarajne h eJiJiHJiH je aoChth nocTeneHO c no neT aKHH noBHmHiie krahMeApeca cy.nTana BajaaHAa Kao ycJioBJbeiia. IIopeA jiyKe c n.naTOM ao neAeceT aKnii, a ca no AeceT arhk �Bnnj 9. u 8. >r A J P ET< noBimiHne KannnyKe c nnaTOM no ocauneceT aKMH, na n no cto h neneceT, ajin HaKon ny*Ker cnyjKdoBaita h nocra bcjihkhx noTemKofca. ITpo<J)ecopH cnoMeHyTHx KareflpH 6hjjh cy bhcoko odpa30BaiiH n>ynH n Bpjio yBa>Kene ocode. HaPOfl je bhcoko nnjeHHO h>hxob sHaMciiHTH nojiosKaj. Kan; je 3HaMeHHTH 3eMdnjuni A jih etjieirunja nocraBjLen 3a mejx-yn-ncnaMa, noniTO ce je y to upnjeMe Hajia3iio Ha xaini.nyKy, onne^en wy je jenaH on obhx Mynepnca 3a 3aiijeHHKa. Ohh cy y noBOJtaMa THTyJiupaHH: »ysop HayneH>aKa HcrpajKHBana«. . Drpana 29. y jenaHaecTOM cT0Jtehyll>9) y eHnepyHy je d&na OBaKBa opraHH3an;Hja: 1. IjapcKa rapna Koja ce cacTOjaaa on neTpneceT ara ca 3yay(})HMa, Kojn cy yBjeK cano anano papy Ha cnyiKdH 6naH. HxiaaH cy 'ieTBopmiy Bo^a a nnaHaecTopHpa cy dnan HaopyacaHH nonceiBHMa. 2. Pn3HHaapH Kojn cy ce 6a/BHan nocaoBHMa d.TarajHe. 3. UnaepcKo onjeneme, Koje je Bonnao dpnry o papcKHM HaMHpHHuaMa. 4. IIoxonHO onjenefte, Koje ce je dpnHyao o napMenpece cy 3a Bnanama cyjrraHa CynejMaHa no- ckom pyd.ty h onjehn. hobo npeypefceHe. ITopen uaMnje oh je nonnrao Me5. CoROJiapn, BonHJiii cy dpnry o KonuHMa. II ouitc nHHHHCKH $aKyjiTer, noyre ueraoH .uenpece, 3aBon cy 0Ba onjejieifca hochjih K a g a n e , HaanBaHH cy Ka(]>3a H3vnaB?/Be xanHca197) h donunn.v. Obo je nDBa TaHJinjaMa. donmraa, Kojy cy Typira ochob&jth y EBponn.198*) Obc 6. BeJiHKo h 7. Mano OnjeneH>e dn n a cy noneTHa 'iernpH Menpece cy dane onpeheHe 3a H3ynaBaH>e onjenema, y KojHMa ce cano yqnno m ira m h n acara, SHanocTH. a ocTajie cnyjKHne cy Kao npnnpaBHH Te- a noniTo cy irocnnn nona\ie, HaonnaiiH cy nonaMa'iaj 3a CyjiejMaHOBe Menpece, Kojnx je dnjio neneT nnjaMa. OBe onaje, dnne cy Kao ochobhc HiKone enCTeneHH non HaponHTHM miemiMa. nepyHa «a nnTOMnn obhx Bnmnx ona ja Tano^ep cy Kao ram e Menoece on obhx 3acH0BaHe cy joiu ‘dnnn nonBprHyTH uiKonoBaH>y. noyre Tano, na je no HajBmner cTenena — Cv.icjMaOdiinaj je Ono na nnroMun cbhx obhx onjenema HOBe Menoece — Tnedano npohii jom neT Me/meca, a oiiaKo Be'ie -Ha nona caTa npnje anmaMa y3M,y adnecT Kao HajBehn nayKOBHH saBon- cnyas-HO je JIap-yn- n n a no cynneBor 3anacKa HHTajy Kyp-an. IIocnHje Xannc. anmaMcKe >tonHTBe onMapann cy ce no jannje h hhm CyjrejMaHOBa Menodča HMa^naJe mčthdh npo$e- dn e3aH 3aynHo oTHuinn dn y nnojHOM peny y napcona; ohhy neT hh '/Khx h ocaM jom hh ;rhx cBana np- -PKyynBopcKy paMHjy. CBaito onjeneme Knamano je Ha jenHora. IIonowai obfx nporf^cona dno je Behn on cbom onpebenoM MjecTy. lio tom 6h cbh CTojehH onpooTa.TTHX. a npodbecop JIap-vjr-X ainca dno-mi je crap- 5KaJiH noBy uaoy n a dn ce BpaTHHH y cBoja onieneaa, jeumna. Obh cbh, npn cacTajfKV’ ca mejx-yn-HcnaMOM: rnje dn cieh nnTOMnn cBanor onienema CTojeKu nocedno npo'iHTanii no tph nxnaca200) h no jenHy (JiaMorjin c.y sajenno c H>p.Me y HCToj codn cj e/iinm THxy201) »sa cnac h anpaBJbe cynTaHOBO Kao h 3a MynepHCH cy hochjth na3H.Be Meipeca y Kojuv nyme noMpnnx napeBa« n a dn othuijih n a cnaPame. cy nn^a.iiH npenaBamžb; a cTHnan.e npoifiecopcKor YjyTpy ycTajann cy npHje 3ope. ^Io cadaxcKe BHHa dano je' ycnoBJbeHO n a , Mopajy onp/KanaTH rme-j MonHTBe HHTajiH cy Kyp-an a noćnu je CBpineHe monaBama Ha noTHUHHM MenpecaMa. HHTBe onnasnnn cy HHCTpyKTopHMa y 'mTaH.y KypMenpeca je cjiy}KHJia 3a yca»pmaBaH>e npocBjeT- aHa. Hor cTaneaca a eHnepyH napomiTO 3a nuiJiepoBaite . IIocnHje CBpineHe cnyjRde icon cynTaHa — aKo no.THTHHapa h nacnuKa. HapcKH Be3npn, Kjon cy bonunii nP'KaBH.y noJiHTHKy, KOMaHnopanu BojcnaMa, je HCTe Tora nana dnno — um nu cy na npenaBama KpacHonHca h np.yrnx npenMeia. vnpaBJbaJiH AiianojinjOM h PyMe;mjoM n pyKOBonnnH /Ina n y ia y ronuHH — youH nna dajpana — nnnpHBpenHHM jkhbotom Hapona, dHJiH cy HajBe^iHM nnjejiom iiHTOMUH eHnepyHa. Obh oneT, d u in cy HajBeihHM TOMUHMa je dnno nonyiuTeHO na ce Hrpajy pa3HHx nnjeJioM TypcK0M CBHjemhy npocBHjehene h onrojeHe, urapa. Ha OajpaM yjyTpy — nocjmje cBpmene dajnHBumpMC (ana-MH ornaHH), Kojn cy ycnjejin n a ce paMCKe MomiTBe — nocTaBn>aHO je uapcKO npnjeyrtnnrHy Ha BHCOKe nonoacaje noKa3anmH cna/KHOM CTon>e npen xac-onoM, Ha Koje dn ce cynTaH ycneo. iipocBHjeheHomhy cBojy BenHKy BjepcKy cojmnHOCT Tan dH Hsaninu miTOMUH HarH3naHH y KaijiTane on a to je h dHJio rnaBHHM pa3aoroM, na Be3npH. Koju nude h Kannijie, on aTnaca h cBHnenor dypyHuyKa, y cy yiipaBJLaJiii TypcKHM napcTBOM, dyny HajBehmi TaHKoj (j)Hiioj pydeHHHH,y H3iBe3eHHM KanaMa on KyniijeJiCM Bountanu, AndaHe3H h XnBaTH. Jlnnej eH- Mama. oiiacaiiH (Jhihhm nojacHMa y cBHneiiHM TepnynepyHa h mnone apaMii ornaHa y TaaaTa Capajy, y KaMa202) Ha Horaua, naMiipncaHn Hajn>enmHM mhphJenpeHH Kao h onaj IIdpaxHM naiunu. dnan cy cje- CH.\ia. Hanpujen dn nomnn pH3HHiapH ca no3naheHHM MeHHuiTa Typcicor nanpeTKa y KojnM je nacTaBa dima Kaiiana a 3a m mia npyrn no peny h nponaaehH K.paj TeopeTCKa h upaKTHHHa. OBe uiKoae naciiHTane cy npiijecTon>a nojb,ydHUH du cynTaHOB cKyT a no tomb HajBehe TypcKe apxHTeKTe Kao h npyre y ’ieHe n.yne othiuuh dn y CBoja onjeneita h MeI)ycodHO, jenHH np.vniM 'iecTHTanH 6 u dajpan. BajpaMCKa Becen>a cbhx caBpe.MeHHx 3HaHOCTH. SnaMeiiHTH apxiiTeKT CnHaH nHTOMan; je IIdpaxHM nauiHHe iiiKoae. lllKOJia Tpajana cy no 'ieTnpn naHa. y eHnepyHy onrajaaa je iiHTOMpe napoaiiTO h sa a!BopcKy cay>Kdy. 108) JenaHaeCTO cTOJbehe no Xenpn nacTyiiiiJio je 9. okroCipa 1591. ron. IIp. npeB. 19J) Tiwaii«iija. IIp. npeB. 5,,,,) UpRMa Enjrnja HeJie&ijn nocrojajia jo đoaauna .jom •Ta .\lexMeaa II. IIp. npeB. 20°) Jejjio rcpaTKo norjiaBJbe y Kyp-ajiy. IIp. npeB. 2oi) noierao Kpa-nto noniaBJbe Kyp-a«a. IIp. npeB. i02) (Inuic nairy<ie. IIp. npeB. �CrpanaSO. f A JP E T« Bpoj 2. u 3. Pen deneH a y ennepyHy nmao je no onana. Zla ce npebe H3 jenne one y np y ry Tpečano je CTehn npBeHCTBO. HajnpBH y jednoj onn (5ho je Ha peny na npebe y Bnmy ony. H3 xac one ektomuh cy on-na3hjih y npJKaBHe cjiyac<5e hjih cy ocTajann y n«opy Ha bhcokhm 3Baamia. K an 6h napcKH (^ep’NiaH Hapenno H3Jia3eae H3 eHenepyHa, OHna 6h H3 cBaKe one H3HIUJIH CBH, OCHM 20— 30 H>HX KOjH ČH OCTaJIH. Mjecra ohiix Kojn cy onJia3Hjra, 3ay3HMa.iH cy nntomhh avaMH oiviaHCKHx niKOJia T ajiaia Capaja, JenpeHe h H6paxHM naniHHe mnojie ii to ohh, Kojn temo Hnjecy 6hjih jom HaBpnrajra ©pnJeMe ihkojioBaiTta, KOje je Tpajajio HajM aae cena.M a najBnrae ocaM ronnHa. Ceh neopcKH (J)yHKUHOHepn, cJiHKapn, Kajinrpa<J>H, njecHHHH, 3HaHCTBeHmm n ncTopnnn H3am.nn cy H3 oBe niKOJie. Ochm yneaaK a — Koje cy jiH<j)epoBane Menpece — 3a CBe ocTajie nayKe, jennHn cy H3Bop HayKe, yMjeTHOcra n BjemTHHe, Onne OBe rnje HOMa MHoro MycjiHMana npoTjepajy. JacH(J>y je 6hjio Majio ir to iiito je Ha CBe np*aBHe HaBope 6ho nocTaBHO no Heicor cBora cynjieMenHKa, Hero je nony3eo Kopane n a ceOn - MOHonojiH3Hpa h TproBHHy bockom H3Meby TypcKe h IIoJbCKe. T hm noBonoM cyjiTaH CejmM nnm e hojbckom Kpajby H3Meby ocTanora h obo: »— H nanan Mora BHcoKonocrojHora <J)epMaHa, npHBpjKenHK y3opa _ BejiHKama MojcnjeBor Hapona nyne on (Hancoca) Km ;jianeca, JanoB Mopo JeBpejHH ca jom neKHM npyroBHMa y3eo je n on 3anyn ca>B bocaK Kojn ce npoH3BonH y Barnoj 3eMjbH Tano, n a ra hhko np y rn BHme He Monte KynoBaTH. JKejba mh je n a to H3B0JIHTC ycBojHTH, n a My npeMa BamiiM o6h MajHMa h 3aK0HHMa H3naTe noTpe<5Hy HcnpaBy, npeMa ycjioBHMa Koje he OTnonera pan h Kynonponajy c TaMomftHM TproBHHMa, Te n a oCjaBHTe n a he oh Ty po<5y y3HMETH h a & ce HMa npeMa TOMe cbeko paBHara no nncone. nponHCHMa Banie ncnpaEe a n a ce hhtko c behh He CMHje npoTHBHo yMHjemaTH. Ham je naBHH n,apcKH 5. OnHaHCMj’e. — OnuiTHHa. — TproBHHa. — 3aHaTH. očHHaj, n a nocTojno HarpanHMO CBanor OHor, Kojn je yBHjei; 6ho HCKpeH h noKopaH HameM BacnoHH paB3 a BpnjeMe CoKOJioBnha (JmHaHCHjcKe npnjiHKe hom nBopy— ^ a hm ce Kao h no cana ypyne h TypcKor napcTBa iictom cy Onjie 3anoHene n a _ce no- . craBe y nocjen MyKeTe204) ...« (17.paM&3aHa 975.). peMehaEajy. /IpacaBa je 6hjie BennKa a cjaj H pacKoin ^ jenuoM npyr0M Hapebemy CTasjta ce Ha 3Haae f)e3MjepaH. CyjiTaH CyjiejMaH nonHpao je CynejMaIlejan a nam n, n a je Jacn({)y no3B0JteHo n a CBaKe roHiijv h IIIex3any uoMHjy h jom mhoto n p y rn x Ban nne Kynu Ha K pera no xnjbany OaHBH BHna h na Ky$a, a.iH ce nnait HHjeqy pcjehane noTeniKohe y npJKaBHHM 4>HHaHcnjaMa. T bk nocjbenHHx ronnHa, hx H3Be3e y MojinaECKy Te n a ce ony3My TaKBe no3BOJie CPHMa OHHM HHOBjepHHMa KOjH TOBOpe n a TaKBe npnxona HHjecy mctjih noKpHBaTH pacxone n a je no3BOJie HMajy, n a ce HCTe cnaKyjy h n o p ra nomajby. Tano 3a Bojny ii?n CnreTOM1 h3 napcKor nso p a H3naTO JacHc[) H acnja 3a yBehaH>e CBora jiHHHora 6o3JiaTH..r u cpeGpenor Cocyba y napcKy kobhhtij horacTBa ynoTpeojLaBao je y CBoje nocnoBe nsop h nnBana. npnxonn cy h 3hcchtth 183,088.000.— a pacxonn BaH a npyrn tteroBH cjmaponiiHim, Kojn cy ce CaBHJiH 189.057.000. — aitHH. naKJie, nocTojao je ne4)HimT on TproBHHOM y UapHrpany noncnjenajin cy aKMeTa h TaKo noOiijaJiH BpnjenHOCT H0Bny. 3ne nocjbennne 6.569.000. — aKMH. CcKO.ipBHh je) nacTojao na OBaj ne^nnHT noicpnje, ajin 36or njenOBaaa JeBpeja, hob- Tora H>HxoBa njejioB aaa nonene cy ce ocjeh ara oko iaHo nnraae y 3eMJbn čhjio je y BejniKO ManaKcajio. 980. ronnne n a je CoicojiOBHh H3nao Hapebeme ctemZlo Tana nnxpeM203) je Bpenuo nempu no neT aKin. Oojickom KannjH, n a ce H3<5ane H3 nponeTa CBe nonKoBHnna HOBana 6hjio je He caMo y llapnrpany, Hero cjeneHe h »npBeHe« aKne Koje JeBpejn h hckh npyrn nonpe3yjy a Koje cy ce nonejie yBjiaqHTH naK h y h y npyrn.M MjecTHMa na n y Beorpany. Zla 6 h ce H'iEan Ta4H0 no 3aKOHCKHM nporiHCHMa KOBao, yny- np'/KaBHy 6jiarajHy. n o OBOMe Hapebemy CBe »npBene« aKne HMajie cy ce OanHTH y Mope a nonpe3ane npehHBaHa cy CTpora Hapebeaa MjecHHM Kannjava. 3 a BpnjeMe CoKOJioBnha 3JiaTHiiK je Bpnjenno naTH y K0|BHHKy h npeKOBaTH. y Kora 6h ce h nocjiHje OBora Hanuio OBaKBHx aK'in, cy6ama ra je hmeo 120 a r p o r n 80 a K n n . IlocJinje je nocKynHO 3JiaTHiiK Kao h rpom n a je napebeHo napnrpancKOM Ka- HOBHEHO KE3HHTH a KOHTpOJia 0 OBOMe HMajia ce je npoBecTH ćbekhx mecT Mjecenn. nnjn na to 3a6paHH n na ce 3JiaTHHK h rpom n e cMnjy Obo Hapebeite octejio je Ha che 3h cano jenno Bnme panyHaTH m e 3 n e c e T o j h o c h o h e t pn e c e T aKHH »Kao nrro je to h np n je Ohjio «. Obom H3Bjecno BpnjeMe n a cy ce 3a MypaTa III. noHOBd y CKaKaH>y n nanan>y HOBna, ocoOhto no yH yn)am ao- npoMeTy nojaBHJie TaKBe aKne Te ce je 3f>or Tora 3JiaThhk noneo Ha 60 a rpom Ha 40 ekhh. CoKOJioBHh je cth napeEHne, y3poKOM cy Ohjih JeBpejn. TproBHHa, 3aHaTH, byMpynn, pa3Ha nony3eha h 3aicynn, CBe je nnaK no CBoje cmpth Bonno 6pnry h o obom mohcthom nHTan.y, jep s a aeroB a BpeMeHa Hnje ce HHKan nojato nccTeneHo nomno y jeBpejcKe pyKe. Jacm p H acnja, npeKo napcKor neopa nocTeneHO je n p n rp ačn o y BHJia noCyHa aOor jia®Hor HOBna a nocjm je a e r a cy CBoje pyKe CBe TproBarae n ^uHancnjcK e nocnose roTOBO CBH Hepenn hmejih cBoj oaneiaK y nHTaay napeBHHe. On je ycnno h to, na npoTjepa MycJiHMaHe MOHeTe. no p en Tora mTO je CoKOJioBHh Hacrojao, na ca KHKjiancKor ocTpBJta, Koja je oh nP®ao non 3aKyn. CoKonoBHh to Hnje Morao cnpnjennTH. CenHM II. OMyBa mpaBy BpnjenHOCT HOBny, oh je gekohom ony jenHOM Hapebeay Ilejajia nam n Ka»e, n a je ca- penno h panHHHKe HanHHne. Ohh , Kojn 6h yMjeTHo 3nao, na cy ce neKn n>ynn BojHHx onpena Kao h nonH3ajiH nneBHHne h Hacrojajin n a omTeTe np*aBy np y rn HacejiHJin weby HHOBjepnnMa n a icmuiancKOM n p n r p a n a a n a aeHHx rpabeBHHa, KaacaaeaHH cy, a ocTpBJby, na pajy y3HeMHpyjy n npape Hepene na, na ano cy hcth npimajiH on np*aB e KaKBe npnnanJieaccc CBH TaKBH Kojn cy nacejbaBajy Meby HHOBjepnnMa ,0*) flpaM, flpaiMa. Tip. npev. / S0‘ ) Apenaa, 3aKyn, oOjeKaT koju njiaha HeKy cyuy Kao i(Lvyn no TecTa.MeHTy y He«y CBpxy. Tip. npeB. �Bpoj 2. h 3. ■rAJPET« nocTynaHo je npoTHp ,h>hx y TOMe npaBny. JjHeBHHije pa^HHKa <>HJie cy on TJypbeBa no MmpoBa flaHa no 12 a on MnTpoBa no T3ypbeBa no 10 aKHH. Kacnnje ce je yBHnjeno na cy OBe nanHHpe MajieHe na cy, Ha npen.nor rjiaBHor apxHTeKTa, noBehaHe na 16 aKMH a KojH pa^HHPH Hnjecy XTjejm n n no Ty pnjeHy na pane, KaacibaBaHH cy. Ilopen Tora CBera nnaK je jasno GoraTcreo Ghjio BejiHKO a Hajfiorarajn cy <5hjiii Be3Hpn. Tano je no c.MpTH PycTeM narne HabeHO y roTOBy: 11,300.000 anna h ano je 3a acHBOTa noTpoujHO Bpjio BeJiHKe cBOTe y joOpoTBopne cBpxe.205) Khjihh Ajih nam a ocTaBno je H3a čeče y roTOBy 60.000 nyKaTa h ano je 6ho ca3nnao vaMnje, KynaTHJia n »leniMe a cyMa on Beher nnjejia iberoBHX y ocTaBnrrnHH nponarax cTBapn H3Hnjejia je 500.000 3JiaTHHKa. BoraTCTBO CnHaH namnno Tanobep je Ghjio chjiho. y ocTaBinTHHH fteroBoj Habeno je: 600.000 Keca20**) rpouja, 29 TOBapa 3JiaTHiix h kii heHHx CKynonjeHHx caGajba, ranapa, HosceBa, 6y3noBaHa, mjbeMOBa, nocyba on Gnjbypa Te CKynonjeHor HaKma h jenna TopOa cKynor ejiHKcnpa (nojn ce nponaBao Ha npaM no xnjbany npaxMH) 100 K aim pa cjihBeHor nocyba, 1000 -KOMana Tioxe, (Jmnor ByHeHor cyKHa h KyTHHja.207) 3 a BpnjeMe CoKOJioBnha oimitrHHCKH nocjiOBH Ohjih cy noGpo ypebeHH a onHđcmhi cy ce norJiaBHTO Ha ijaMHje, yjmpe, KaJinpMe, Ha rpabeBHH pen, Ha ’jHinheae TproEa, na 3npaBCTneHe Mjepe h Ha nanm ipe panHHKa. Ocem TaxTjj. ImJie h cjihmhhx napXHjcKnx coKaKa, yjrane cy 6H.ne Bpjio nmpoKe. HajHaceJbeHHjn KBapTOBH” Ohjih cy ohh y rpancKOM 6eneny a Ejy6, KaJiaia CKyTapH HHjecy cnanaiiH .y CTaMOoji. Capajn B63iipa h Ka3aciifepa Oh.th cy y IJapnrpany oko Be.niiKe CyjiejManoĐO ya\iHje, oko Cb. Go­ r n j e h Jenpen Kannje. Hajrnam inje rpabeBHHe Ohjic cy paMHje h Menpece. IIpHBaTHe Kyhe, oko obhx BeJiHKHx rpabeBHHa Onjaxy Tana nocnjane no npoCTpaHHM 3ejieHHM OaniTaMa 3acabeHHM pa3HHM BoihKaMa. JI hbho Onjame y npojbehe norjienara 113 obhx jennocTaBHHx Kyha y Ji03jy Koje hctom nyna, no OaniTaMa Hcn,BjeTajmx Oane\ia, niJbHBa, OpecKBH h jbyOHnacTe Te npBeHe rpo3nacTe nBjeTOBe (Licijati) KojH BHcaxy 0 npo3opiiMa. CTanoBHHHH obhx Kyha Kojn Jbera y3KHBaxy y obhm OainTaMa 3acabeHHM KyKypy3HMa, neneHHMa niHpoKHx 3ejiemix jiHCTosa, cjiyinajyhH 0 noOjenaMa, Ohjih cy nymeBHO h cyBHme pacnojioHceHH, h cyĐHme cpehim. OBe npireaTHe napnrpajcKe OaniTe 3ajbeBane cy BonoM Koja irpeTHname H3 nemaMa. On Kano Onjaine cyjiTan CyjiejMan y CTaMOoji noBeo BonoBon 3BaHH Kpn lIemMe, on Tana Bapoin HHje ocicynHjeBajia BonoM h hok HHjecy hocth *os) ITe’jeanja cb. 1., crp. 23. Hp. npeB. *08) ITpeMa A. Paon\iy KOJPienme HOBua Kojy je ooHa'iaBa.na jeana »Keca« s£iijeH>a.ia ce itotobo CBanora CTOJteha. Keca 3JiaTa h Keca cpeOpa t&ko ircro Hnjecy 3HaiH.ie je/maKe cyMe. 3a MexMeaa II. je^Ha Keca cpeOpa ii3HocHJia je 30.000 ek'ih a je^Ha Keca 3JiaTa 10.000 3JianmKa. Oro 944. roj. jeaHa Keca ajiaTa 3HaTHJia je 20.000, 1070. rom. 40.000 a nocjinje 1100. roj. 50.000 aK^H. IIpeMa TOMe 3a spujeMc Ciman nauraHe cmpth Keca je Mopaaa Hananiam HajMaae 20.000 aK’in. IIp. npeB. ao’) CeJianraja (y pyRonHcy) crp. 344. Ilp. npeB. C tp a H a 81. nocTaJie Jiyjie Ha 3aBpTajbKy, cne cy <5amTe obom bonoM 3aJiHBaHe. IlHTaibe cHa6nnjeBaH.a rpana BonoM 6hjio je Bpjio BaacHo h cTora je o^pahaiia najBeha iiancjba BoneHHM KanaJiHMa tsko, na je Chjio 3a6paibeno canHTH npeehe, nonH3aTH OaniTe h snnaiH 3rpane CByna OHyna, Kyna cy BoneiiH nyHKOBH npo- Jia3HJIH. CTaM^oJicKH Kanuja h neHMap6ama boahjih cy 6pHry o 3npaBCTBy h rpabeBHOM peny. 3HaMeHHTH MHMap CHHaH y MebyBpeMeHy on nocjbenftnx ronHHa CyjiejMaHa no nocjbenH>nx naHa MypaTa III., OBy je nyiKH0CT noTnyHO h caBjecHO H3BpuiaBao »IIpBH cBjeTCKH apxHTeKT« Kano ra na3HBaxy, Bonno je 6pnry o TexHHHKoj CTpaHH rpabeBHHa, MejcHH Kanuja 'o HcnyibaBaiby 3aK0HCKiix nponnca, cyčama 6ho je H3BpiHHa BJiaCT. BjiacT je BonHJia Gpnry o onpacaH>y rpancKHx GeneMOBa h onpaBnn KajinpMe. Kyhe cy Mopa.ie 6hth ynajbene -on rpancKHx njiaTHa Hajxia«be nerapn apniHHa h no 6h npoTHEHO TOMe ca3Hnao Kyhy, Mopajia My je Ghth nopymeHa. 3aGpaibeHO je 6hjio y 6jih3hhh -Gcne.MOBa cjiarara npsa hjih nacKy. IIomTO cy notfcapn HanocHJiH rpany y>Kacne niTeTe, 3a6paaeHO je na ce nonH^y Kyhe ca cyBHme npenyuiTeHHM canaHHMa. /Ia ce He Gh CMeTajio cao6pahajy, BejiHKH neHMap pymH0 je cyBHme HcnyniTeHe OaJiKone h nap- nane. np m to je nosKap najBHme noJia3iio on nnMH>aKa, BJiacT je CMaTpajia na je KpnBH>a no HeyKHx neHMapa, n a je crora TaKBHM Ghjio 3aCpaH>eHO na ynpaBJbajy 3nnaH>eM rpabeBHHa. Ociim Tora CBaK je Mopao HMaTH y CBojoj KyhH no jenHe MepneBime h no jenHy BejiHKy (ia'iBy HanyH>eny c BonoM, n a na Taj n a u m Morne racHTH noiKap noK jan,mapH h npyrn cBHjeT He CTHrny. HapnrpancKH Kannja Bonno je o TOMe kohTpojiy h Kon Kora ce to m ije Hamjio, cyGama Gh ra 3aTB0pH0 H HOBiaHO K33HH0. itapnrpancKH no®apn cy Ghjih cTpamHH. ronnne 976. (1568.—9.) h 36ho je TaicaB jenaH noacap h Tpajao neaneceT h neTiipn Maca. JaibHHapcKH ara Gho je Tana IJa$ep-ara, 3eT CoKOJiOBHha. B hjio je Heonxonno noTpeGHo na h oh 6yne npncyTan npn rann'H.y no/Kapa, aJiH Kano je Gho GojiecTaH HHje Morao n»'hn. Jaibimapn cy Ty npHJimcy hckophcthjih h noronjenue no rone nyme onjbanKajiH. Ma na cy cbh BCoinui irpHcycTBOBajiH orpaHHnaBaH>y oBora noiKapa, Temkom MyKOM ce je ycnjeJio a IJaiJieD-ara je 6ho 0TuymTen h na iberoBo MjecTO je nomao CnjaByra ara. ro n n u e 982. HCKpcHyo je norcap y KyxHH.H napCKora nBopa H HaKOH mTO je H3ropno hn-iep n nocnaCTHnapHa, TemKOM je MyKOM cnameH ubod. CeiHM II. Gho je Tana y CBojoj GamTH n a BejK03y h Kan je nyo, cMaipao je to 3a neKo HecpehHO npencKaBHBaae h peKao je: . » ___ Hcto ce Taico jenHOM y neopcKoj KyxnmH Mora njena Cejimia I. y JenpeHH nojaBHO noacap na je oh Ha cKopo nocjmje Tora yMpo«. IIojKap y nnopy y IIapHrpany m>oy3poKOBao je rpnH.v nrreTy. Cbo cTapHHCKO noaronjeHO nocvbe je npona.no. HeHMao CnHaH HanpaBZO je njiaH h nonnrao HOBy nponiHpeHy KyxHH>y. Haj3HaMeHHTHja rpabeBHa njeJia OBora noGa H3Bpmena cy Ha Cb. Co<J)HjH h y Xepe3y. BejiHKH apxa- �Bpoj 2 h B. TA JP E T« Ctpana 32. tckt CnHan u HH/KHH>ep tj)h cTOTHiie ii 11103jecei Xopo3 Mo.Mnja nojmvm cy i;yoeTa oko HaCe, a npiniH03ii Mnxpn.Max iioTpoiiiHJia je 500.000 jyKaTa jok je jone.ia no;iy c Ape^ara y MeKy. CBeTa Coijmja oiijame Taja bhjahbo oponyaa. Bujauie 3apacaa Meby 3rpaje Tai<o, j a Biime Hiije iin uaiviejaja icao JjaMHja a nopej Tora, c jejne CTpaHe onjame yTOiiyaa 3a 'iiitaB apiuiiH ii no u mije Miioro ■rpeOaao'iia j a ce cpyimt. Cearni ii CoKoaoBiih napejh jii cy, j a ce cbc Kyhe oko ijaMiije nopyuie a Chiian je jooiio napeljeibe j a nocTpoju noTpeOne noinppe ii noj3iije u iiar.iameiio My je, j a je JEejha napeBa, j a i,ia.Miijy cnace ii o(iyna. Ciman je ojMax noneo oko paMiije pynniTH 3rpaje u i;po3 KpaTKO BpnjeMe ycinio je j a cnace OBy 311a\ieiiiiTy rpabeBHHy a y TOMe je jonpiuno h bcjihkh moct y lIeKMeyn. Hajjbenma je rpaljeBHiia CeJiiiMa II., lteroma Be.inKa i;aMilja y Jejpemi, Koja je rpa^ena Tpn roJlllie (979.-982.). M niiap Ciman o n>oj mirne: »Moja MajieiiKocT je y TOMe iiaiieaa neuiTO, urro lie cjyjKirrn Kao y r .ie j mijejiOM cBiijeTy. IJaMiija im a cBoje Mempn Mynape ca 'ien ip n cTpane KyoeTa. C’BaKa MyHapa im a no Tpn mepe<I)eTa503) u no Tpoje nacaMaKe. K o j jBHjy o j obiix Mynapa cy cBe Tpoje cTeiieinme ca obhm aaceone. IIpnamiLe Mynape Koje cy HMajie no Tpn niepeijieia GHJie cy Kao Ky.ne BennKe u Bp.To r.TOMa3iie. One cy Ha upoTHB, Bpjio TanKe h .mjene a HMajy no Tpoje cTenemme uito je cBanoMe no3iiaTO j a je to un.io Bp.io toiuko iiOBecTH. YTyBHO caM ono j a cy iieBjepiiHiKii caMoaBami neim apn TBpjiiJH, j a cy Hac najMauiHJiH THMe uito y MycJinMancitOM CBiijeTy jom m ije nojnrnyTO iih je jn o i<yče ononiiKO, KOJiiiKO je n a Cb. Cotjjijn. X otho caM j a hm to H3diijeM H3 rjaB e ii n o j OKpiiJben cyjrraHa CejiHMa noKa3ao caM HajMoh n a j um na h nojH rao caM KyGe uiecT apim m a bhihc ii 'ieTiipn apuiHHa jyGji>e o j onora n a Ob. CotJmjH. i0*j' Maua-K rjje uyjeanni oko Mjuiape o6 iuia3 ii. IIp. npcB. St. R. Dellć: ISTINA 0 POGIBIJI SMAJIL-AGE CENGICA. (Nastavak). Po Mujagi Tanoviću prvu su noć prenoćili na ransku kod Šćepana LCa^bvfća. Tako i po Tanoviću. c» Prvi konak aga O^inio Na Goranski više pianastira.1) No po navedenoj okrnjenoj pjesmi — 1< Prvi mi je konak, učinio Na Smriječnu u Acima kneza, Tu noćio, lijepo mu bilo.5) *) Bos. Vila 1902., sfr. 96. ' ^ • s) Bos. Vila 1905., str. 122. — Da je Smajil-aga prenoćio prvu noć u pivskom manastiru i tu se »nešto naljutio i ošinuo kandžijom jednoga kaludera, koji ga stade kleti i psovati«, na što se aga nasmijao i zapjevao: — Kuni mene. crni kaludere! Kad god su me kaluderi kleli, Vazda mi je dohra sreća bila« — kako to »H. Kolo« IV., str. 174., prikaziva — niti sam od Mujage čuo, niti od ikojega Gačanina. — I po »Obzoru« Smajil-aga je prvi dan došao »na konak u Pivski manastir«, ali se ne spominje »kandžija« ni »pjesma«, niti ikakav zulum. Također i po Dedu Mašnjiću Smajil-aga se podigao sa svojih »trista haračlija«, Pa je prvi konak učinio Kod onoga zendil’ manastira, U onoga stara igumana — Tu je težak zulum poradio. (Bos. Vila 1901., str. 116.). Ne znam od koga je Dedo primio tu pjesmu, koja se ne podudara s gatačkim pjesmama o aginoj pogibiji, no sva­ kako-će biti podrijetlom iz Drobnjaka. jer je Mašnjić vrljao kojckud izvan Gacka, a na Smajil-agu se tovarilo nakon po­ gibije mu i ono, što nije Učinio; Hrustan-begovi zulumi pri. šivani su agi. Drugi dan došli su na Bezuje i zanoćili kod kule neza P etra Gagovića.3) No po okrnjenoj pjesmi aga uranio i digao se sa Smriječtfa, te: Kalovitu Pivu pregazio, Dok mi dođe nasred Rudinica U nekakva Đikanović Sima, Tu noćio i divno mu bilo.4) P o Mujagi uranivši s Bezuja došli su sa agom na Dragaljevo, graničnu planinu između Pive i Drobnjaka. Tu ih je sreo Đoko Malović, po čemu se vidi, da je znao za agin dolazak. Uputivši se Đoko s njima, on ih je zvao k sebi na Duži, što je Smajil-aga odbio okrenuvši pravo na Piošćenje. Tako i Aleksići kazuju navodeći neku Smajil-aginu ljutnju na Doku, te nije ostao !na 3) Pivski je manastir zadužbina G a g o v i ć a , čija jedna tapija datira od 1. ramazana 987. godine. Iz porodice Gagovića bili su u Pivi knezovi pod »b e r a t o m«, a to valjda datira još i prije gradnje manastira. Smrću knezovom prestajala je i vrijednost berata, pa se s novim knezom' dobivao i novi berat. Obično je za novog kneza predlagan u Carigrad sin umrlog kneza, a berat mu je glasio na više sela, te je u neku ruku bio kao »kapetan« u toj naliiji — »kapetaniji«. Kako je Piva bila uz Gacko, navedena je tapija glasila kao i berat u »cerničkom kadiluku«. Taki berat imao je i knez u »nlšičkom kadiluku«. Izgleda da su pod beratom bili knezovi u pograničnim nahijama uz Crnu Goru, nastanjenim samom ra­ jom bez Turaka. Taki berat mogao je imati i koji drobnjački knez. ali nikako »ferman«. Po predanju manastir je podigao P e t a r Gagović i to se ime uvijek čuva u porodici, hoteći time sačuvati uspomenu njegovu. Ime Petar ponavlja se i kod knezova Gagovića, što se vidi i kod gornjega, a i iz jednoga berata iz 1143. godine po hidžretu, pa možda je i prvom beratskom knezu bilo ime »Petar«. (Bos. Vila 1895., br. 18. i 19.) 4) Bos. Vila 1905., str. 122. �Bnoj 2 h 8 T A JP E T, Dužima.) — No po narodnoj pjesmi i kazivanju mnogih Oačana aga je treći dan zanoćio na Dužima. Tako je i po piscima o agiinoj pogibiji.') Po Rašid-agi Tanoviću susretavši Doko Smajil-agu, upita ga aga: CrnaHa 38 je i kako je u Drobnjaku. Prenoćivši tu posluša Smajilaga Doka, i kad je bilo neko doba dana: Onda aga podignuo vojsku, Pa on ode selu Komarnici. Aga sjaha sa svoga konjica — Ode aga u čardak unutra; Pa se aga tuđe kurisao, Oko sebe stražu namjestio, A niz Drobnjak opremi kupčije, Te pokupi drobnjačku miriju.*)7) — Kako ti je niz Drobnjake raja? Jeste li se učinili asi, Što vam aga ne dolazi često?! Doko mu odgovori: — Dobro raja u carevo zdravlje, Nijesmo se učinili asi! Kako mnogi tvrde Smajil-aga je kod Dokove kule razalpeo čador i na Đokov prigovor, što ne ide u jedu!« No po pjesmi i općem pisanju Smaiil-aga je za­ noćio u Đokovoj kuli. Iza večere Smajil-aea zaturi povor s Dokom ispitujući ga za prilike u Drobnjaku. Po Rašld-agi Tanoviću to je bilo u kuli. Kad je noći po akšamu bilo, Aga pita Malovića Doka: — Vjerna slugo, Maloviću Doko, Što te pitam da mi pravo kažeš! Je 1’ se Drobnjak asi učinio, Haće 1’ dati carevu miriju? — Dragi aga, kad me za to pitaš: Ako selu Komarnici siaeš. Te ti sjedeš u čardaku svome. A niz pleme opremiš kubčiie. Pa pokupiš drobniačku 'mirim ; Ako sobom p<?. plemenu pođeš Ti bi mog’o, aga, počinuti! U tebe je maleno, družine, Jera ti se Drobniak odmetnuo, I caru se asi učinio ^ Zamuti ga kuća Petrovića, A odmetnu kuća Karadžlća. Smajil-aga i Doko pušeći i pijući kahvu dugo su sjedili i razgovarali se. Doko mu je iskazao sve. što *) Po Maksimu Bašoviću s Poščenja — kako mi reče navedeni Franjo Mišetić — Smajil-aga je išao praveći kratke konake — razvlačeći hod. Po njemu je s Goranska aga okre­ nuo lijevom stranom Komarnice preko Rudinica na B r e z n e , gdje se sastao s Baukom i Nišićima. koji su došli putem preko Gornjeg polja, Šipačna, Jasenova polja, Žive i Javorka, i do­ šavši na Komarnicu do Duškog mosta prijeđu na desnu obalu, te preko Duži, Kutnje njive i sela Komarnice dođu na Pošćenje. No po nekima tada i nije bilo puta preko Javorka, no preko K r n o v a, kuda sii Građani s Baukom i došli na Pošćenje. °) Po »Obzoru« Doko je izišao pred kulu sa 20 momaka da prihvate atove. Dotjeravši aga do pred kulu nazva: »Dobar večer, Marijane!« na što mu Doko odgovori: »Dobra ti sreća, aga, i dobro došao!« Smajil-aga odmah nastavi: »Vala. Ma­ rijane, ne rodi bula turskoga sina, da osveti Mahmut-Pašu Bušatliju do mene jednoga«. Doko odgovori: »Tako ti je Aga megdan i Krajina donijela«. — Kao što je naprijed navedeno — po Dr. F. Šišiću — Smajil-aga je iza grahovske bitke (1836.) na Dubrovsku, gdje ga je Doko s glavarima sreo. tako usklik­ nuo i pohvalio se Marijanu. I ovdje se ne zna — ko Ima pravo: ili Šišićev Drobnjak, ili Cerovićev pisar?! Kao što je već rečeno — Gačani ne znaju ništa o toj tobože aginoj hvali. I I I I .: f : No po Mujagi Dizdareviću idući aga s družinom: Treći konak u Drobnjake dode Tankoj kuli Malovića Doka — Tu je aga na konak panuo, Tu je Doko agu dočekao; Dvije noći i dva dobra dana — Sve on gleda što s’ u Drobnjak’ radi. Onda pita Čengić Smajil-aga: — 0 , moj kume, Maloviću Doko! ' Sve on gleda što s’ u Drobnjak’ radi. Đoko mu odsječito odgovori: - > e znam, kume, Čengić Smajil-aga! Ne vjeruješ Maloviću Doku, Ni vjeruješ Mimović Bogdanu,8) Ni vjeruješ Pićuriću Zeku, — No vjeruješ Karadžiću Šuju, I vjeruješ popu Goloviću, I vjeruješ Hamzi Bašoviću, Koji će ti satrovati glavu Kod vladike crnogorskog knjaza. Boga mi su isprosili vojsku U vladike Petrovića knjaza — Na Drobnjak će tebi udariti. Smajil-aga saslušavši Doka zakle se dinom i imanom, ako slaže, da mu nije na dva rama glave. Reče mu da će sjutradan, čim svane i ograne sunce, opre­ miti svoje kupčije niz Drobnjake — neka kupe groše i harače, a — nek’ u miru naša sjedi raja, jer da mu se čini — te smutnje u Drobnjaku nema. Đoko mu uz­ vrati sliježući ramenima: — Moreš, ago, i kako ti drago, Tvoja volja, a tvoja uprava! Kao što je uveče rekao, sjutradan čim je svanulo i sunce granulo — Smaiil-aga je okupio svoje kupčije i spremio ih niz Drobnjake: Sve na jaipte na svoje knezove. Razmilivši se kupčije po drobnjačkim selima kupili su harač — Od dne do dne za nedjelju dana: Sve mu kupe krave i volove. t 7) Bos. Vila 1902.. str. 96. — I po Jeftu Glušcu Smajilaga je odsio u Komarnici u svome čardaku, a tako izlazi i po kazivanju nekih Drobnjaka, po kojima je Smajil-aga sporo hodio konačeći od sela do sela. 8) Po Dizdareviću je »M i m i v i ć«, no po Gaćanima i Drobnjacima Mimović, kako je gore i uneseno. Po njima MimovićS ima na Jezerima, a da su s Pošćenja od Abazovića. No u opisu Drobnjaka od Sv. Tomića ne spominju se Mimovići niti Mimivići. (Naselja srp. zemalja, knj. I.). �Organa 34. r A JPET. A kupe mu debele ovnove, A kupe mu pare i dinare. Skuipiše mu petstotin ovnova, I stotinu krava i volova, A u pare dvjesta maidžarija. Oni nose, Smajil-agi daju — Od dne do dne za nedjelju dana.®) ' Smajil-aga je po navedenoj okrnjenoj pjesmi s Rudinica također došao treći dan » u pleme Drobnjake« na Duži: Do bijele Malovića kule. Smail-aga tabor učinio — Stade kupit’ groše i harače. Po toj pjesmi Šujo Karadžić metnuvši glavu u torbu uputio se odmah k Smajil-agi na Duži, čim je saznao za njegov dolazak. Dotjeravši konja do pod Đokovu kulu — sjaha, pa smjelo udari kuli uz skaline. U odaji su sjedili Smajil-aga i Đoko razgovarajući se o uzbuni Drobnjaka i kupljenju Moračana i Brdana za pomoći. Uljegavši k njima Šujo prekinu govor začudivši se Sm a­ jil-aga njegovu dolasku, a još više Đoko, jer — znade Đoko o čem Šujo radi. Šujo se agi smjerno, pokloni i pristupi mu ruci — poljubi ga u skut i u ruku. Izmaknuvši se turi ruke na^oružje — bojaše se da će umrijeti. Smajil-aga ljutit plane na Šuja i stade ga grditi nazi­ vajući ga »očiglednom kurvom«. Srdito g a upita jza Novicu i M irka: — Zar s’ ih, kurvo, u Brda spremio?! šujo se ponizi i stane se braniti progovarajući »stidno«: • Ti si v o lja n zborit, gospodai A to laž$ laže Maloviću Đoko! -Naučio da mu blago davaš. Kunem ti -se, a vjeru ti davam — Dok je tebi u Drobnjake Đoko, Vazda će ti pđmetati raju! U illtlllLL Ublaživši svojom luka'YŠtinom Smajil-agti i oprav­ davši se kod njega — aga mu povjerova sve, te ga je Šujo pratio do na Mljetičak.*10)'>I po Dedu Mašnjiću Šujo čuvši za agin dolazak — '»uze nekolika druga« i uputi •) U navedenoj pjesmi Mujage Dizdarevića iz Korita. 10) Bos. Vila 1905., str. 122. i 123. Bpoj 2. h 3. se -k Smajil-agi na Duži, gdje dođe »-noći po akšamu«.11) No po Rašid-agi Tanoviću i Muj-agi Dizdareviću nema govora o šujovu dolasku na Duži. Nema ga ni kod M. T. Tomića u biografiji Šujovoj; tamo stoji — »4. okto­ bra 1840. izašao je Šujo na sek) Pošćenje i tu dočekao Smajil-agu.«12) No po » O b z o r u « vojvoda Šujo je odmah pošao na Duži, čim je čuo za dolazak Smajila g ta k o d kuće kneza Doka, gdje se aga izviče na nj, i Šujo opravdavši se nekoliko »jedva izmakne — ode kući.« A Po »K o 1u« Đoko doznavši za Smajil-agin do­ lazak na Bezuje, javio je to Šuju -poručivši mu, da bi dobro bilo, kad bi ga drobnjački glavari dočekali na granici. Šujo se odazove i s Dokom ode u susret Smajilagi, koga doprate sve do Duži gdje aga udari tabor;1*) Da je Šujo izišao agi u susret niko ne kaže, a da je Šujo prevario Smajil-agu — osobito poljubivši ga u ruku, Čim je i Smajil-aga iznenađen bio — to i Drobnjaci tvrde. Ali po Jeftu Glušcu odsjednuvši Smajil-aga uKomafnici i namjestivši se u svome čardaku, došao mu je tu Šujo Karadžić sa Milanom Zarubicom. Ugledavši ga Smajil-aga poviče — »Jesi li doš’o, Šujo mahniti?!« i na agine prijekore, grdn'u i prijetnju Šujo se svojom Inka^tinom i pretvaranjem nekako opravda i umiri Smajmagu.14) Po Mujagi Tanoviću to je svfe bilo na Pošćenju. (Nastaviće se). u ) Bos. Vila 1901., broj 6. i 7. 1J) Godišnjica XXX., str. 131. u ) H. Kolo IV., str. 174. 1 175. 14) Po drobnjačkom pričanju o Joku Đurdiću izgleda da je Smajil-aga odsio u Komarnici. Kažu kako je Joko natjerao tovar sijena na konju preko Pošćenja mimo agin logor. Smajilaga ugledavši sijeno upita — »Ko ono goni sijeno?« Odgo­ vorivši mu da ga goni Joko Đurdić, naredi im, neka sijeno svrnu i otovare. No Joko se opre, da ne dS sijena bez krvi. Ako je ovo tačno, tako se mogao Joko jedino ponašati, ako je Smajil-aga panuo u svoj čardak u Komarnici, gdje se s druš­ tvom zadržao na teret sela, te je 1 Jokovo sijeno potrošeno, pa ga je nakon agina odlaska na Pošćenje gonio kući za potrebe. Inače se taj Jokov postupak ne može razjasniti, pošto se isti- Joko nakon Smajil-agine pogibije nalazi kod Ali-paše u Lipniku, kako će se vidjeti kašnje. XaMAMja Mynnfc, yMHTe.ib: HOBE IIIKO.IE. M o t o : »y cB’jeiy MaiuHHe, eaeKipnKe, o-rpoja, y cB'jery Kyjrry.pc, nojc cc ;iaHac jkhbh : IIoMohy y«a hji ’ noMohy 3HOja. BopOa 3a oncTaHaK cbc napoje 6ym< Aa initoJiyjy ,ojcu.y. Aa nociaHjf n>yAn!« »CaBjeT oseBMMaa ofl MHpae-CaiJiBeTa. U paaBHTKOM oiihe itynType paaBHjaua ce h niKOJia. H uiKo.ia ce pa3BHja iiocieneno. Hhm cy Bpnjeiie n npnjiHKe nonaaajie noTpe0y niKOJie, oHa ce Ty h noflH3aJia. Ca pusbhtkom KyjiTyp6 jtyACKa ce CBHjecT tuko iiocTeueHO 6yflH.ia, Aa ce ocjehana noTpeba, m MOBjeKy Tpe6a JbyacKO o6pa30Bau>e. jtaHac neMa uo.ne Kyjrrypnor napoja, koju ueMa CBojHx uiKO.ua. y obukom cejiy, y eBUKOj uehoj MaxaJiH Tpeća ocHOBiia uiKOJia. H uito je HapoA KyjiTypno javH, 6poj My je niKOJia CBe Behn h re cy niKOJie c®e (jojte h HanpeAHHje. CBe ce y c®HjeTy ycaBpmaBa, na h niKOJia. Kano ce Hama 3eMJba OKpehe, onaKo ce CBe Ha moj Kpehe, pau n h HHmTa ne MHpyje. B hjio je Bpnkua cy ce napoAH nyAHJiH CyHiiy Kao HeKOM 6o5KancTBy, a Aanac 3HaMO Aa je to nečecKO nijejio Koje Aaje CBjeuocT h TonuHny. ^ a n a c ce hh Ham o6miiiH HOBjeK He nyAH pa3HH>i KyjiTypHH.u (TexHznkhm) TeKOBniiaMa, aa Koje je meroB oiaii; mhcjiho, fla je »mejTaiuiyK«. H nam HOBjeK ^ an ac ocjeha Aa jkhbh y lieKOM hobom BpeiteHV, aa ne hchbh caM 3a ce hjoi y oix)joj ycKbj 3ajeAHHAH, rio Bjepn hah no pOAy, jeMe, �Bpoj 2. h 3. fA JP E T, Hero rneja rniipe h jajbe, bhjh j a je uiaH jejHe BejiHKe, JKHBe 3ajejHHiie. lipnje 20—30 rojHHa Haura cy ce Jbyjn chjiom HaroHHJiH, j a uiKOJiyjy ^jeny. //aHac Ham Hapoj caM o j čeče Tpa>KH mKOJiy. H cejtaK mojih BJiaer, j a My nojurne mKOJiy h oh 3a my acpTByje kojihko MO*e. y Hac ce 3aTO nojHacy nncoJie. . . Hh micojia He MHpyje. H 0Ha ce npeMa noTpe6aMa KyjiType MHjema, ycaBpmaBa. Hobh BnjeK johoch HoBy IHkojijt. Ba*HH cy 3ajiiHH KojH cy jaHac nocTaBJbeHH HoBoj IIJkojih. IIyHO KojemTa TpeOa j a ce caBpeMeHa h nanpejHa yHece y uiKOJiy. y KyjiTypHHM jpaca/Bana jaHac HMa mitojia pa3JIHHHTHX THHOBa, C pa3JIHHHTHM CMHjepOBHMa. OcHOBHe, na nene h cpejme mnoJie jHjejie ce na rpajcne h ceocKe, npeMa HannHy »caBOTa y cejiy h rpajy. BehnHOM ce JHjejie nmojie oner na MymKe h jKeHCKe. y tbeMaiKoj, y MaHxajMy HMa mKOJia noceOHo 3a aapoBHTy jje jy . y MHHxeny yciaHOBHme HOBHjn nejaro3H t. 3b. pajne mitojie. Y AMepHjH jaHac oner noKymaBajy ca t . 3b. »caMoynpaBHHM iDKOJiaMa«, rjje ce yieHHtiKa opraHnaapiija OpHHe roTOBo 3a cBe. H t. j . IIIkojih je noTpeOHO h jom Tano, h. np. Mejjinnnn. 3aTo ce no lUKOJiaMa y KyjiTypHHjuM 3eMJbaMa nocTaBJbajy »ihkojickh Jbenapn«. y EHrjiecKoj h AMepmra Hjy h jajbe. /Ja ce noMocne nejaromKOM pajy, nocTaBjbajy ce noceOHH »mmticKH ncnxojio3H«. /Ia ce oneT Gjnje Haj cJia6yH>aBOM h cnpoMamnoM jjejOM, Ty cy t. 3b. Schulpflegerai imtoJCKe CKpGHmje, HHja je 3ajaha jom H-nyBaTH Be3y H3Meby jo n a h mnojie, na »bamte Tpne3e«, raje ce xpaHH chpoManiHa MJiajeac. ** HaMa MHoro thx p ^3hhx niKOJia He Tpeoa. Mh cmo Ha noHeTKy pa3BHTica KyjiType. Y Hac iiena 3ajejno yne jjena pa3JiHHHTHx cTajieaca. Mory na yne aajejHo japo-EUTa h cjia6o HajapeHa jjena. Hena yne 3ajejH0 HMyhna h cnpoMamna jjena, »ročnojcna« h OHa »HHacer« cTaneaca, to je h Gojbe h naMeTiinje. Ajih h nama niKOJia rpeGa j a y HHTe.ieKTya.THOM h MopajiHOM norjiejy Kpehe Hanpnjej. .Mh cmo janac, j a peKHeMo, Ha npary HOBora joGa. lio kpbh, no je3HKy yjejHHHO ce Ham napoj H3 pa3imx cjio6ojhhx h HeocJio6obeHHx KpajeBa y jejny jpjKaBy, KpajbeBHHy CpGa, XpBaTa h CnoBeHaja. To je yjejHH>eH>e Hamnx njieMena. Pa3.THKe cy oerajie caMO y njieMenckom HMeny, h c a j ce Hacrojn, j a ce 36JiHHcaBaMo, yno3HajeMo, j a naM HHmTa He OMeTa npaBO yjejnmeibe. y npBOM pejy Bajba j a naM je jaHac niKOJia, HHCTo n a p o j H a K y j i T y p H a h h c t h t yj h j a. H nam Hapoj HMa CBoje BJiacTHTe ocoGhhc, a Te ocoćHHe TpeGa j a mnojia hoch y ceGn. ^ocKopa je to jpyKMHje Chjio. ^ ok ce nam . Hapoj-y KpajeBHMa npeno ^pmie a joHeKJie h npeno Ca®e HanHOHa.THo cjioOojho paaBHjao, jOTJie cmo mh y Bochh h XepHeroBHHH ocTajin y nyjHHM npn.THKana. Bjepe cy Hac, na npena TOMe h mhoth paj, jnjeJiHJie. j a jkhbhmo CBann o cečn. C jejne copaHe HMena »TypnHH« h HaMCTHyro »BommaK«, c jpyre CTpaHe XpBaT-KaTOJiHK h Cp6HH-npaB0CJiaBHH. HaHHOHajiHo je HMe Ghjio Be3aH0 ycKo c BjepoM. TybHHy je to 6hjo mhjio: — 3aBajn, na BJiajaj!« — ajiH ce to naMa CBHMa ocBehHBaJio, a Hapo'iHTo MycjHMaHHMa. JKHbhcmo .jyrH hhs rojHHa’ »čBHjeT caM 3a ce«. CtpaHa 35. H nncojia je ocjehajia Te pa3JiHKe. OcHOBHa niKOJia (jpjKa®Ha) Mopa.ia je Ghth rjiyxa npeMa najHOHaJihom y3rojy MJiaježKH, na 3aT0 ocoOhto y cpejmHM mKOJiana ce oiiaJKaao MinaBo mapeHHJio. Ilira je HajonacHHje, Tpe6ajio je 6hth joGap XpBaT, j a MpoH Gpaia CpGmia hjih oOparao. Bhjio je iiacTaBHHKa, KojH cy Tane yOHTa’mo HajHonajino »ocBemTeae« h CHjame Mp>Kibe Meby pobeHOM GpahoM yramaBajiH, aJiH cy TaKH Ghjih nporomeHH h Ha mnx cy HapoHirro na3HJie aycipo-yrapcKe BjiacTH. TaKO cy ce aOHopMajiHO HcnojbaBajie h pa3JiHKe no Bjepn. H Ty cmo mh MycjiHMaiiH ojHHjejiH najTaibH Kpaj. Hohito cmo k CaMH KpHBH . .. J l a H a c c th m »pa 3 JiHKaMa,« T p e đ a j a n p e c T a n e . IIoc.THje OcjioGobema HacTajio je jpyro BpnjeMe h Jbenme npHjiHKe. Jlanac y Hcffioj IIIkojih TpeOa j a Tene h HauHonaJiHH y3roj uopnajiHO. /lanac y 3rajaMo MJiajesK y jyxy CpaTcne jbyOaBH — OpaT je mho, Koje Bjepe Oho — y najBehoj cHomjbHBOCTH. Obh cmo y c^OMe h CBHMa naM je HCTa joMOBHHa. Pa 3JiHKe y iiamHM nauHOHajiHHM HMeiiHMa ne TpeGa j a OMeTa.iy jejHiiCTBO. Bn.ia jBa Gpaia, 6 .TH3 aHii,a, HCTa hx MajKa pojHJia. JejHOM najje.Ta HMe CpOHK, jpyroM XpBaT. KojH joj je jpavicH? H Meby coGom TpeOajy Opaha j a JKHBe GpaTCKH. Jlooap je CpOnu kojh bojih joOpo Gpaia XpBaTa h. oGpaTHO. /JoGpn cy 060jnua, cawo ano paje 3a joCpo yjejHibene Han 3 ajejHHje. H MycjiHMaHcKa oM.iajHiia Tpe6a j a ce y Tone nor.iejy Haunoiiajnio onpejnjejLyje. He cMHje ja ocTaHe o c a MJ b e u a . Taico Hauii0Ha.TH0 y 3rajan>e boje npanoM yjejHH>eiby h to je npBH 3 ajaTan name H obo IIlKo.Te. JbyjcKH yM ne Miipyje. P ajn, napejyje. Cisapa ce HHBH,TH3aimja. OBa oneT iipeoOpa^aBa ČBHjeT. Kojimca je pan.niiKa H3Meby 5KH®0Ta h paja h. np. namera HOBjeKa ir OHora y jejHOM KyjiTypirajeM MjeCTy HHBH.TH30Banor cBHjeTa? iipBii Tevejb jaje hhrhjiHsannjH h kv.tt.vph TipocBjeheHOCT napoja. HajBehn je creneH HHBii.TH3aniije nojnhH Hajmupe napojHe cJiojeBe. »HoBjeKona je cnara Ma-iena« — neJie HenpocBjeheHH. »noBjeitoBa je CHara orpoMHa« — Bejie oneT npocBjehenn. /lanac nonjeKOBa pyica 6ynm Gpja, nojHJKe MOCTOBe npeno mHpoKiix nanaja, napa Hac B03H h ejieKTpHHHa cnara, a BHuie nac jieTajy aepon.iaHH Kao nTiine. CHara TexHHKe janac totob KyjiMHHHpa. H mh to- CBe ToeOa j a ocjermio, j a npnMaMo. 3aT0 je h namoj Hoeoj IIIko.th. Ra^aii 3ajaTan H H T e«ieicT yajiH o n o jH 3 aH > e n a m e r a noK O Jbeiba. Taj n a j Tpefia j a Gyje caBpeMeH, MojepaH. Ajih imje Hoboj niKo.Tii capxa cana hhcMeHOCT, (bopMa.THCTHHica nHCMeirocT, j a ce Harnoj jjenn nrro BHme HaTpnaiy r.Tane nmo.’icKHM npejMeTHMa. Cnpxa je HoBe niKOJie Miioro Beba. Ona nje BmneMy iiH.iby. Mptbo c.tobo y canoj Teopnin janac He 3HanH niToroj. TpeGa pa j a h oneT pa ja. H Ha paj, TpeGa na mhc.th Hona IITKojia, TpeGa j a ce y moj KaKC sejiH Teopr KepmeHmTajHep, jmeMa’iKH nejaror: »pajh . cTBapa, icpehe, Kyma, TeKy HCKycTBa h jojkebJbajn«. Mh cmo Jbyjn. HnaMo h jym y h cpne. y cpuy TpeGa j a hoćemo jo6poTy. 3 a jiy j je ona Hama HaoGpaaceHocT, aico naM HHje h c p h o, o n .t e m e h>e h o.: HajGojbu je onaj, Koju je yncTHHy naj6ojbH CBojnjf cpjeM h jynioM,- a He omij, icojn je caMO najnHCMe- �Ć tpana 86. Jja ce HacTaBa He ocaMH y xo.vie paay uoMaiKy joj pa3Ha Apyra cpeACTBa Kao KyjiTypne HiicTHTyn,Hje. Ty cy »uiKOJicica ^ a i K a k h>h ik u h p a« Kojoj je 3a/i;aha a& ce jjaipma Aajy 3a0aBHe h noy4iie KH>nre 3a 'iHTaae. CBpxa je Tora nirraiba, Aa hapK cjioooaho pa3BHjajy cBoj iiHTeaiirem paaimM anaibima h ^a ce MopajiHO onJieMen>yjy. Ha^ thm ce MHTa,H>eM boah KOHTpoJia u aHCKycHja o HiiTaH>y. Tano ce /ijeu,a yqe Aa Onpajy h nadajte caMo AoOpo iuthbo h Aa ce npHBHKaBajy h nadajte caMonaoOpaaOn. T y c y n ^ a H K e H a y ’i H e m e T i b e eKCKVp3Hje. Je Ane cy y CBpxy yno3iiaBaiba cBora Kpaja h AapoBa y CBojoj okojihii,«, a Apyre cy, Aa iienrro BH/ie^-iia ApyroM MjecTy hito je KyjiTypa hobo Aana, a omi to He.\iajy y CBOMe Kpajy. /JaHac Te eKcKvpmije HAy y iiac h ^ajbe. .ZJojiaae fljepa>H3 pa3ioix icpajeBa iiame KpajbeBHHe y Apyre-KpajeBe, y cppxy yno3Hanaiba flOMOBHHe u Opahe.c 'Je^HH ApyrHMa 0HBajy tocth. /tjepa ce Beh thko y'ie rofeTo)by6jby h 30Jiii'/KaBaay. Ty je h HiHpoKa opraiiH3au,Hja ,H p / m t b a II o £ m ji a t k a UpBeHor KpcTa. T olje aPjhitbo hib TepnapiiOHajiHor KapaKT^ia; xyMano 11 upao Kopneno. Ono iiponanipa y niKOJiaMa 4OBjeKOJby0jbe, noMarau,e H. rop6yHOB-nocaflOB: Bpoj T A JPET. HHjH. r.iaBHH je 3aflaiaK HacTaBe yonhe a h njejioKynHor niKojicKor y3roja o(5pa30Baibe Mopajnior KapaKTepa (cTBapaifce jane Mopanne Bojte koa niKOJicice MnaAeacH — fla je cKJiona Ha AoGpo). ToMe y raaBHOM TpeOa Aa BOAe cbh HacTaBHH npe^MeTH y iukojih m h>hxobo rpafliiBo ir iia'iiiH oOpa^e TpeOa ;ja ima y r.TaBHOM iy y3rojHy TeHAeHAHjy. To ero iboah najBHHieMy HHJby jbyACKor y3roja — K y jiT y p iiO M yje^H H > eH > y. h 3. je^aH Apyrora. Ty ce ocoOhto HCTH4e ocjehaj h jby6a b 3a MOBjena y onhe. To apymTBO yHocn y niKOJie: ihkoji. anoTeKy, y.\iHBajiHmTa, KynajmniTa, niHinaibe ciipoMaume /ijeiiie, noMaraae cHpOManiHe /ijeue y xpaHii h o/ijeha h t. a. ZlaHac ce y Hac no'ieao h ca t. 3B. \) a 4 k h m Kii HHMa (eTH4KHM OHocKoiiHMa). tbHMa je 3aAaha ABOjaKa: hihphth Kpyr Ajeqjer 3iiaita tjjHJiMOBHMa pa3imx KpajeBa CBHjeTa, MiHBOTiiiba, OiiJba, TBopHmja h t. A- Te MopajiHO BacnHTaibe npHKasHBaibeM caAp®aja /ioGpiix npH4a 113 ljenje cBjeTCKC KibHVKeBHOCTH. Ochm Tora Tano ce Ajena y BehiiM rpa^OBHMa oabhKaBajy, Aa ne noxatjajy jasna KHiia 3a OApacuie, Koja BehnnoM p^aBo AjeJiyjy Ha MjiaAesK. 'Banica Kima nocToje koa Hac y 3arpe6y, Beorpa;iy h y CapajeBy. y HOBHje AoOa koa nac ce y mkojia-Ma rajn m m y ni k h p y 4 h h p a A- H,hjb je Tora pa;ia: paaBHjaibe onhe py4He cnpeTHOcTH h BjeacOaibe y ynoTpe6H opyba (anaia) HapatpmaibeM cTBapH, KojHMa ce Bjeiltoa oko h cMiicao 3a. oOjniKe, oOpaayje nojba 3a paA h ii,HjeibeH>e pa/ia y onhe, noACTmie Ha caMOpaflK>y h na'/KH»y, npHBiiKaBa Ha MapjbHBucT ii HCTpajhoct, Ha pefl, TannocT h 4HCTohy Te npnnpeMa' Ha iipaK34i4Hy npHMjeny pa/ia' y H\irooTy. Tano 11 nama Hona UlKOJia iiocTeueiio, ynorpe6JbyjyhH paana KyjiTypiia cpeACTBa, H^e cbomc ycaBpmaBaH>y, ;;a npeico ibe oOacja cBjeraocT IIpooBjeie h yHece pHBH.iii3anHjy y Hajumpe HapoAHe perone Ha'iLie 6yAyhHocxH. T hm cBOjHM pa;iOM Hoisa LLInojia Tepera occOht©- y4iiTejba. 3aT0 TpeOa HOMaiKeMO cbh namy mivOJiy, Aa joj cxBaTaMO lbcne 3a;iaTKC, ^a naM HBje.Ta h Haiipenyje. E p H i.ll :jW liU L š IIP RH II, — BOrAJb. iKHBeo je y riepsiiju c,iaiiHU \ npniip Typnpii. /IpyrH cy MyApapH roBopHJin iipiiHHy, Aa 40©eK Hnao je HeKOJiHKO ABopapa, yKpameimx 3JiaT0M 11 vKHBH 3a to, Aa iuto Oojbe ca3Ha 0 cBeMy, iuto ra AparHM KaneibeM. rioApyMH ABoppa Ohjih cy KpnaTH OKpyiKaBa, — Aa caaHa oa uera je cacTaBJbeHa nama oypaAHMa HanyibeHHM 3jiaT0M h cpeOpoM. V 3h.mckhm 36Mjta u neiOo, h 3Be3Ae, h Onjbe, a Tauo iicto h caM OauiTaMa ABoppa pacjio je nmnio peTKo pacTiiibe h 40Beiv — Aa cEe nponHKne, Aa CBe ucnuTa h Aa oisy Ohjih cy boaockou,h MHpHUiJbiiBe eo^e. iipnpoAy pa3a0epe ao y HajcHTHHje 4ecTHpe. JlaKpAHjauiH, rJiyMRH u My3HKaHTH BecejiHJiH cy Tpehn cy MyApaun roBopnjiH, Aa je ikhbot 40iipHHua; necHHRH cy 3a ibera khthjih cBoje iiajjienme iseKy 3a to, Aa kophcth ApyruM jbyAHMa, h Aa je necMe, y KojHMa cy cjiaBHjin iberooio OpracTBo h J ie - uajBeha cpeha 3a 40BeKa, Kao ihto je npHHii, — Aa HOTy iberoBHx iKena. rpaAH ihnone, OoJiHime, CKjioHHuiTa, OeciuiaTiie Tpne3e Ochm Tora na iberoBy je ABopy /KHBejio HeKO- h AOMOBe 3a lipeHohHiuTa iienpocBeheHHx, OojiecHiix jiiiKo MyA,pau,a, Koju cy cemuni 4HTaBe ro;iHiie na;i H CHpOMaUIHHX JbyAH. pa3HHM cnHCHMa h KH>HraMa. A ueTBpTH MyApauH cy roBopHAH, Aa je 40Be4HjH ITpHiin je BOJieo Aa pa3roBapa c ibHMa; ocoOhto VKHBOT 3a to, Aa ce nacjiai)yje; h Aa je 3a 40BeKa je Boneo na hx pacnHTyje 0 tom, 3auno -je AaT vrhbot najBoha cpeha y tom, Aa ce Hac.na^yje JienoTOM npn40B6Ky h y 4eMy je najiieha pa^ocT h cpeha aa 40- poAe: TpaBa, UBeha, ApBeha, HTiipa, 11 cbhx Jiennx BeKa yonuiTe, h 3a rnera, KHe3a, Hanoce? cTBapn; Aa ce iiacjiabyje imaBHM neOoM h aiaTHHM HeKii OA MyApapa OAroBapa.'iH cy My, oOhmho, 11a cyHamueM; Aa ce nacjiabyje cBojOM cnaroM, 3Apauto, Aa je 40ReK.y ’/Khbot 3a to, na Oyae ihto je Moryhe jbeM h OoracTBOM. MyApnjH; h Aa je najceha cpeha 3a MOBeKa y TOJie IIpHHA je naiKJLHBO cjiymao MyApau,e h Aa Oh Aa camia 3a HajMyApnje MyApau,e, iuto hx HMa na cBeij h Aa Tane MyApau,e casoBo ceOn, Aa oa h, hx ynH, hm y4HHiio no bojbh, paaroBapao je c MyApnM jbyAHMa, H3y4aBao je paane nayite, rpaAHO uiKOJie h iia Aa nanocJieTKy 11 caM nocTane najMyApHjH Mehy OoAUHpe. Aah My je iiajnoBOJbHHje Oiiao' oho, hjto cy najMyApHjHMa. �Bpoj 2. h 8. » r A J P E T« OrpaHa 87. peMH ohh My^paim, icojn cy ym na, Aa noBeit jkhbh AHBiiy necMy 3HaMeiiHTor necHHKa OnpAy3a. Bhjio je na to, Aa ce nacjiahyje, Aa y?KHBa. yjKacno cjiymaTH iteroBo neBame. TypHpn je 3acTao, 7 JeAHor jien^r upu.TeTJber jyipa meTao ce npnnu, ajiH Kano Taj npocjaK nnje Morao nhii aa jbhm, oh Iypupa najjieiiuiHM oar^a^cKHM y.anu,aMa. ce y'miiHo Aa ra HHje hh BiiAeo h ornuiao je Aaa>e. ita yjim;aMa iioa 3JiaTHHM 3panaMa cyima, jacHO Ajih ra je npomjio eeceno pacnoJioJKeme. na je cy ce enjaiie pejie xpne noMupaapH n p^M y TajbH- yCKJlHKHHO: raMa iipuflaBa^ja; na yjiHpaMa KpeTao ce napo# hh— To rAyno cyime JKeiKe Aanac HecHocHo! TaenM roMMjiaMa; naaBe, 3ejieiie h upseHe oyHAHH,e Tla je noxHTao y ABop. Ty, OAaxHyBiiiH, noaBao TaKcije cy ce cnjajie na cymiy. Jlene, BiicoKe, aara- je CBora OJiarajniiKa, na My peKao: CBTe ManrojiMje na^BHJie ce na/i, yjiHpaMa, a BOAa je — Othah y rJiaBiiy yjrany, tamo hem bhactii hecejio >icyoop]ijia y BOAOCitoiiHMa. CTapor rpoaBor čorajba, — noAaj My jeAan 3Jiaia.H llpHHjj, ce je ocehao ahbho. Cae ce je cjaao, cBe noBan;; 3araM hem HaHhH Ha weHy c Ma.uiM AeTece je becejiHjio h MHpncajio oko mera, a uh ca.\i ce je roM, — moj noAaj ABa 3Jiaraa hobija; oiiAa hem bhocenao Kao Aa ce noAMjiahyje; h ćemo ce Becejmx ABth Aa y3 AJ'Bap orojn bobck h Ce3 pyny h fteo nory, AaHa MJiaAOCTH. Bho je aa^oBOJbaH obhm, peaHM — meMy noAaj Tpn 3JiaTHa HOBija. CceiuM, a >khbot My ce yiiHHHo A&BaH. Oa Tora AaHa yBeK, kaa ce je npinin Typnpn . M roTOBo Ha raac roBopHO je y ceOH: »Kanae ah- meTao no rpaAy, upeA P>hm je imiao c.iyra, ko]h je Bari AaH! haKBa npHjaraa Tonjiuia!« paBAaisao MHaocraiBy ii 3anoBeAao npocjau,HMa, Aa Cycpeo je Majio AeBojne oa neT roAHHa, y canoj rce yAajte noAajbe, Aa nx npHHn; He Oh BHAeo. KomyjbH4H, nytia'iKO h py.MeHo. Memyjio je iipcmh y ycra h norjieAajio Bpjio osOHJbHO Kpo3 npaMeme * iijiaBe KocHAe, Koja My je naAajia no >ieJiy, Ayry3a IipmiAa cy ronopnjm, Aa nocraje cee Sojbh h OpaAy .KHejKeBy h 3JiaTOM HSBeacHe xajbHHe na ffieky. MiiaocTHBHjH J 'iypapH ce careo, nojby0no AeBojne h Aao My y f>yny ‘ n ^ x_ A»a 3Jiama HOBiia CBaKH Aan cy hchoa meroBa ABopa paaAaBaJiH o H " xpane h HOBapa, TypHpn je ypeAno cKAOHHuua aa :■ ■3a™ Je cJ cPe0 A8,1W H r0» 1Ha' CHpoTHiby, 3a ciapne; k cHpiie y*oeime, 3a Coaecspao pyacHa,: y APuH>AiiMa, Myrajix o<iHjy h MHoro_jnJ.e H gorajbe . iiera-Ba JiHpa. MajmmaH je CTajao c onpyaceHOM pyHenojH cy ABopjaim y ajibh ocyhiroaAH iipniipa kom h roBopHO ocopHO, ynpaBO kao Ha6yoany :ieKU,njy. to, mio pacnna CBoje 6oracTBO Ha Te »OaAaBajmje Aa Hena oii,a, Aa My Mara. JMnpe, Aa nna ceAMo] ioc.TcibaKe«, Kano cy ohh 3BajiH cHporaH>y. Opahe h ceciapa, h Aa sa'Tpn AaHa Hnje nimiT. Ohh Cy pa3a6HpaaH, ko h 3amio aoOhbe y ABopy lipHHA ce je HaMpmrao h Aao wy jeAaH 3JiaTaiiH0Ban. noKJioHe, h 'iecTO cy AomaniapajiH npHHuy, Aa ce th - llpomaBiuiM neKOjiHKO Kopana, bhah CTapor npo- h th Ji>yAH npeTBapajy, Aa cy OojiecHH h Oorajbacra, cjana, noAepana, rpOaB'a, Kojn ce npn6no y3 Aysap HJiH cy Jiara-iii Aa cy yAOBHii,e h CHpoTe, cano Aa h ^SAHcao. BpaAa wy je BHOH.ia Kao npjbaBa KyAeJba, Hcnpoce HOBapa. IIpHHn; hm je yBeK OAroBopno Ha to: a ohh cy My Onjie 0e3 TpenaBHija, Kao nyKoraHe Ha — Mojihm Bac, ocTaB’Te Me c mhpom; ja He Maape.THM jaroAaMa rponcija. Phm Aa pa3a0npeM, ko Mel>y H>mia roBopn HCTHHy, CTajao je h HanyK,iHM, rpyOHM r.nacoM iioHaBJbao a ko Jiaate. jeAHo, Te jeAHO: PaAehH Tano, noipomHO je AeBeAeceT MHJinjyHa oa — CMHJiyjTe ce Ha deflHor Oprala! ^Bor he sac oBora ctomhjiHyHor 6oracTBa, Aa ojiaKiua JbyACKe HenarpaAHTH. BOJte h naime. Oa npocjaiia je Aa^eno yAapa,To paiaimTHHOM. lIan je npoAao HeKOJnnto CBojnx ABopapa h pa• TypnpH My je npyatno pyKy ca cpeOpiniM hob- onycrao jeAan Aeo cbojhx ABopjaHa. Ornycrao je Tau,eM, ajiH H3 AaJieKa, jep My je Taj hobck Ono OAPpa- ico^e h MHore MyApape, necHHKe h jiaKpAHjame, koTan h paKiimraHa, noja je oa ite ra yAapajia, n a HHje jHMa je njiahao CHJiHe HOBpe. XTeo Aa ra ce AOTaime. J bahhk HHje Morao Aa yxBara Ajih imaK cy meroBH ABopii Ohah nynu AparoHOBan;, h oh je nao Ha 3eMJby, Aa ce je CTapan, c Be- peiiHx CTBapn; y ibiraa cy Kao h npe Oh.ih mhphchh .hhkhm HanopoM careo h A^rao ra. IIpomaBiun Aajee, BOAOCKOPH, ’3BOHH,iia je CJiaTKa My3HKa. IleCHHAH cy T^pnpH je BHAeo OjieAy, H3HeMoray /KeHy c mb^ihm nao ii npe neBaJin AHBiie necne, a MyApapn cy My AeTeiOM Ha pyKaMa. /l,eTemu;e je čhjio cbo y paHana HHTaJiH HajMyApnje Kanre h paeroBapajiH ca h>hm o h JiHmajHBo. MnpHO cnymTeHe raaBe, meHa je nomjia cMHCJiy HOBeHHjer JKHBOTa. aa npHHijOM, HBHeMorao je noHaBmajia MO,i0y 3a mhH npHHp je Kao h npe y*HBao y Toj tenora, jiocramy. Typnpn je nomao Čpa:e, ajiH H3iieMorjiH OjiecKy, BeceA>y h yneHOcra. raac npocjaKHibe-MajKe CBe ce je nyo 3a h>iim. TaAa Ajih HHKaAa HHje nmao y cKJioHHmia Koja je noce je 3a TpeHyTaK 3aycTaBHO h noTpaamo no noBnaAHrao; HHKaA HHje nor.neAao CBojnx Oojihhua h chHHKy, Ty HHje Ohao totobo HimiTa, h, He HamaBniH HHUiTa KpyiiiiHje, JbyTiiTO je Oapno aceHii c AereroM poTimna, HHje 3arJieAao y noApyMe CBojiix ABopa, rAe cy meroBe cJiyre no meroBoj 3anoBecTH xpaHH,TH iicKOJiHKO OaitpemaKa. JeABa je npomao jom neKOJiHKO Kopana, KaA je 6arAaACKy CHpoTHH>y. JeAaimyT, KaA ce je npHHii; meTao no rpaAy, BHAeo MOBena h 0e3 pyny h 0e3 Hory, kojh ce je npHCJiOHHo y3a 3HA- Boram je npoMyiuiHM rjiacoM, 3rpHyjm cy ce oko mera npocjapH h CTajm Aa My iiorpemiio h JKa-iocraBO nesao necMy o jbyOa©H, — 3axBa.ibyjy cbh y jeAan rjiac 3a merone neJiHKe mh- �CtpaHa 3fi. T A J P ET. aocth; Spoj 2. h 3. MHorn cy H3Meby h>hx naAann Ha KOJieHa, uiTHHa h paHe. T h ch tokho Aa yHHinTHm yCoimTBO XB&T&JIH H JbyCHAH CK.VTe Ofl 3A{ITHHX My XaJbHIia H ne 3aT0, hito ch Bojieo Jbyne, Beh caMo 3a to, uito mhKHKajiH: cahui, A& cHpoManmo npjba h KBapn hchbot, a CBe n a cBery, no tbom MHuiJbeiby, TpeOa Aa CyAe hhcto h — Hena ie 3a cbc CnarocAOBH Ayx Cbctaocth! Aah je to npHHuy Chao Bpjio HenpHjaTiio. 3arjiy- Jieno. li ja, KojH bhahm y HajBehy Ayć>HHy MOBeMHje uiHBajia ra je BHKa thx JbyAH. IllTa je aeMy Chjio canecTH, bcjihm th, Aa je TBoje MHAocpbe np o H 3 Jia3hjio caMo H3 3JioBo.ibe h MpvKH.e npeMa naTibaMa h ct&jio no ibuxoBe 3axBajinocTH! H uito cy ra ce MarpAoCn. iua.TH h flOTHuaJiH CBojHM npa&Biuc py»aaia? — To je Moryhe, — penao je TypnpH. A, na ToflHHe cy np0cia3HJie. Cjhub& o MHAOcpby npiiH'ieBOM JieTejia je no cBeTy. Hapo;i ra je CMaipao naj- KanBy caM ja JbyCaB Morao Aa HMaM npeMa thm jaAhhm h HenpHjaTHHM jbyAHMa? Ja caM onanmaBao h>h - . BehllM H HajCBCTIljHM MOBftKOM, ItaKBOr joiu HHKa/ia xoBe narae. Ha uiTa Ch Morao jom aa h>hx Aa ynHmije Chao y Ilep3HjH. hhm? To^HHe cy npojiaaHAe, — h iipami, je HanocJieTKy — E to, Aa to HayHHin, ja Te H3B0Ba h majbeM y-'ipo. n a aeMJby. II Ka,na cy ce aJiaraa kojih c iberoBHM mptbhm — Ajih. . . Typnpn je xtoo HemTO Aa naace, ajiH Te.iOM KpeiaJia i;po3 Bar^a^, 3a imim cy Hiime xh■'bane cnpo.Maxa, 3a bojckom h ABopjaHHMa, h ropno HHje AOBpuiHo, jep My je Ayma oraiuJia na 3eMJby. OIlJiaKHBa<TH CBOra ^OCpOTBOpa, MHAOCTHBOr IipiIHUa 3. TypHpna. II Ayina npHHpa TypHpHa noni.ia je na HeCo h ( TemKO je Chao /khbcth Ha cBeTy cHpoMamHOM cTajia npe^ Ayxa Cbctaocth, Aa joj npecynn no«a»vi- THpHpy. P oaho ce y Mecry EcmyCn, oa cHpOMamHHX ibH cyn. A jAyx Cbctaocth nHTao je Typnpa: aaHaTAHja. y AGTHibCTBy cy ra necro xpannnH — Ca— IllTa ch paflHo na 3eMJbH? ^ a j mh> panyH 3a THii^Ma, a peTKo My AaBann Aa jeAe. H3yMH0 je 3anaT; ajiu .\iy je 3apaAa Cn.na Bpno MaAeHa, Tano Aa ce je cBoja AeJia! TypapH je O iio^epen, M ra Cbctjih JIyx Hehe jeABa jeABHu;e xpaHHO. A a He Ch čho caM, onceHHO ce. H am aa cy ce h ocyAHTU, na My o^OBopH: — Pa3yMe ce, Kao mobćk, oho caM cAajV'Kaon Aepa. iKena h A^Aa noMp.na cy oa cnpoMamTBa. JeA\ hom paAehn np n rpaAibH Hene Kyhe, nao je ca cneJia cbh JbyAH na CBeTy. y®HBap caM y mhotom: y Aenora My3HKe, y aeiioTH Mojiix jfeopoBa h, yoimiTe y mom h yMa.no Hiije yMpo. H uje HMao ko hh Aa ra nenn hh CoracTBy. Aah ja caM^noAHrao nerapn cMporanTa neryje, n a je ocTao aojkhbothh Corajb c npenoMJbeaa yAOBiiu,e u cnpoTiimv h ACBeAeceT Mii,uiyHa on cto HiiM iioraMa. JeAHa My je pyKa Cnna yaeTa, a Ha Mn.iHyna Mojnx iioBaua noTpoiuHo caM Ha ciipoTH8by. Tpyroj je CHAa HeH3JieHHBa pana. CTao je Aa npocH MHAOCTHH>y. C noMenca HHje — IIcTHHa je*— penao je ;Iyx CBeTAOcrft^ ’— yMeo Aa npocu — Chao ra je ctha Aa Aocabyje — h hhch Cho 3ao h KaTKar th je cpme Chjio neamo. Ajih imaK OBaj nyi iiehem yhn y neOecK.y iiopoAHny. ^ r n a roTOBo hhko My HHje AaBao HnmTa. 3araM je HaBHKao Aa npyiKa pyny, Aa acaAOCTHBO he th ce Aa npeceJiH y Apyro Teno, ii th hem Aa upoiKHBHiu jom je^aH vkhbot na 3eMJbH, Aa H C K y n m u y3AHme, Aa naBajbyje h AocaI>yje npoAaBHHniiMa, ca.MO Tano paAehn HHje Mopao Aa yMpe oa rAaAH. CBoje rpexe h ca3iiam y MeMy je HajBeha cpeha aa y jKHBOTy HHje HMao HHKaKBe paAOcra hh BeMOBeKa. cejba, ceAeo je h cnaBao y XAaAy, a KaA My je ocTaAa 3anyAH0 ce TypHpn, na jž yiiHTao: Koja napa, nomTO Ch KynHO xAeCa, onHjao ce paKHm— A KaKBe rpexe hmem Aa HCKynHM? thhom oa nnpHHMa. — Cmhcah ce h ii03iiaj ce, — penao je ,Hyx CBeTIIopeA H>era je AniBeno mahao AeBojne, HaAHHaoctii. lllia Te je pyKOBOAHAO, KaA ch acjiho cnponapna. Ib o j je Chao * a o HecpehHor CoraA>a. AoAaTHibH MHA0CTHH>y? IllTa th je Tora AaHa Chao na 3HAa je oBano jy ip o THpnpy, npaAa My paHy, yonpecpny, naA ch cycpeo CTapor Gorajba, H3iieMorAy MaAa iberoB npjbaBH craH h KpnHAa My jaAHe apomne, «eHy c MaAHM actctom h MOBeKa Cee pyKy h Ce3 ne Tpa'/Kehn 3a to HnmTa. Hory? 3BaAH cy je KpHKa. BHAa je pyjKHa, aAH je HMaAa — BnAa MH je y Ayiun »caAOCT npeMa a^ ackhm AoCpe, MHAe omh, h caMo jeAaH meH norAeA jrremanaTibaMa, — OAroBopno je TypHpH. nao je TnpHpy. — JlaiKem, — penao je JJyx Gbctaocth. — KaA H CBaKH AaH Tnpnpa je HecTpnJbHBO MeKao, kha ch ce HacJiabHBao aenoTOM Apojieraer AaHa, TeCu iinje Chao npnjaTHO, Aa bhahui Te JbyAe, jep th je norneA he Aa Aobe KpHKa. JeAHOM je TnpHpa ceAHO, Kao oGhhho, arpMHBmH na h>hx HanoMHibao, Aa na c»eTy HMa h CHpoMauiTBa h nam e. 3aTHM naKaaHocT h npjbaBniTHHa Bpeba.iH ce y3 AyBap» MeKajynH npoAa3HHKe, Aa npocn mhaoCTHttby. cy TBoj norjieA. IloHH/KaBajyhe h HenpecTane MOJiCe, Mhmo h .’ je npom ao npoAa3HHK y 3ahtom H3Bec KojHMa cy 3a toGom npHCTajanH, cpAHAe cy Te, h th ch hm c 0ABpaTH0iuhy, Kao iicHMa, Oanao mhjio- 3eHHM xajbHHaMa. T npnpa My je npyacHO CBojy 3aBHcTHH>y. Th ch tako npe3Hpao Te HecpehHHKe, Aa ch jeHy pyny h aanpocno MHJiocTHiby jkeaocthbo. IIpojeAHOM, KaA cy ce npocjapn caGpami oko TeCe, Aa Aa3HHK je norAeAao y T npnpy, a Tnpnpa je BHAeo y meroBHM othme oABpaTiiocT. IIpoAa3HHK My je c rHyth HCKpeno, Kano cy yMejiH, 3axBane 3a TBojy AapeacjbHBOCT, oArypHyo hx rpyCo, jep cy th Chjih mpckh niameM Caiino .jeAaii sA aian HOBan;, n a noiKypno A&n>e ibHX0BH rpyoH r.iacoBH, n.HX0Ba HauaanocT, npjbaB- oAaTAe. . } �Bpoj 2. M 8. fAJPET. CtpaHa 89. H y tom TpenyiKy ce je Ayma npocjana Tapapa My jo Kpana onpajia a 3aBHJia paay a npeceTHJia, Kano je JKHBejia y Tejiy npaapa Typapa, a BH-JiaKa^ pyay, ou jy je uijreha nojby<5ao y pyay a 3 alapapa je jiojmho, ceTHBina ce Mpmibe, kojom ra je n.ianao. H Te acre lioha nocjiao My je jšyx CBeTJioora Coraram norjie/iao, satiro ra je Ayx Cbctjiocth ocy- THXy CMpT. Aho. LeTHo ce, Kaico je neica^a on caM c trkom hctom H Ayma npanua-oorajba Typapa-Tapapa y 3Aarjia o^BpaTHonrhy 6ai^o HOBpe CTappy _ npocjaKy, H3- ce Ha He6o, a J]yx C bctjiocth naTao jy je: HeMOMOj MRTepH C MaJIHM AeTdOM H 'IOBeKV 6e3 pvkv — IIlTa ch ca3Hao ca^a na 3eMJba? h 6e3 Hory. A Typapa-Tapapa OAroBopao je: IIojMHo je ,Aa je h oii crm y ceom iipom.aoM jkh— IIojMBO caa, m HajBeha cpeha 3a HOBeica — B0Ty. Aejieha cnpoMacaMa, npeaupao ax 3<5or H>nxoBe iiaje y tom, Aa 30apa a paa^aje OoraTCTBO, Haje y tom, rpAO(5e h noHHacenocTH. Aa 6yae najMyApaja a iiajyMenHja oa obhx, Beh na J]j)yrH Kaa je Kpima Aonnia Tapapy, Aa My je aajBeha cpeha 3a noBena — y tom, Aa u a a y cbonoMorne, oh jy je norjie^ao h y ibenoM je nor.aeny joj Ayma npaBO Mii.iocpbe. IlojMiio caM, Aa je CMacao BH^eo caMO je<iHy <5ecKpajny AoOpoTv. IlojMiio je Tapapa, Aa bhah npeA co(5om npa©o MHJiocplje. IlojMHo je jom h to, ;m caMO onaj, ko hmr y cBojoj flymn TaKOBO Miuiocpbe, Mome Aa hhhh npano AOfipO H HajO^BpaTHHjHM JhyAHMa. 'ioBenajer acaBOTa — y tom , Aa 6yae AoOap, jep je AofipoTa — c b e t ji 0 c t , oxojioct h x.iaflHoha cpua je — m p a k . — Ta ca ca3Hao acTaiiy, penao je ,Dyx Cbctjiocth. — na ca a yha oBaMo y uapcTBo Be'me CBeT«ioc.TH. C pycKor: Hnnona BnflaKOBMh. XycejHH "Boro: FOAHJAT. j/ ‘ o ’■*— XyMopecKa. — Ilpanajio ce npaje, a a jaHa'c ce jom npa'ia^T' ryCKy TproBpa Mapna IIpoBHAyp9 • • • TymMHja r.iaBa naje 6fuu jano cicyna. 3 a jeAHe očamie panejie Momem Ryirara .nea na a Tpn rycua; MoaceiH ax 0AMax 3aK.iaTH, a Aa He 6yAem icpirn hh cy^y hh ypeAy, — urra same: 3a Taj npBaBii nan moacein aoOhth h noxBaJij^ oa Kora iipajaTejba, aKo ra 30Biiem na py'ian a.ia Benepy-\. II nopeA CBera Tora neHaAaHa capi Mapnona rycica anapBaJia je onhe cay'iemhe pnjeae Maxa.ie, ’iaic ji canora U,araHJiyica, y Koae je naj'eauie Kacaiia (aečapa), Kojima je 3aHaT KpB jihth h r.iaBe OTKHAaTa. OAaKJieH je 6ao AjeA OBora rycna, najecaM Morao Tanuo A03iiaTH, iihth c aa to naTao y crapaM a hobhm KH>araMa. IlaTao c a a acHBanapcKor .lajenuaica na a caMor ra3Ay r. Mapica IIpaBHAypa, a.in mm hh ohh HHjecy MorJiH 0Be TanHO HcnpimaTH. C aao je raoAa Mapao penao, Aa je ryuinHje »cjeMe« AOHemeHO HcnpeKo CaiBe, Taao neKyA H3 C;iaB0HHje, h to n a onaj Ha’iHH: MapKOB RpuiTemi Kya, Henu IL iaja HhtkoroBHh H3 PoAHHor Cejia Aomao je y ^,epBeiiTy a aoTjepao HenaKBy canjbHBy, a Haono 3Apany, ico6ajiy, He 6 a Jia je y3 rJiacoBinn AepBeHTCKH cajaM npoAao KOMe a ra hjih 6ery 3a Ao6py Aiijeny. Tom je npiuiHkom KyM Hjinja OAcjeo koa Kjma Mapna 11 koa mera ocTao 5 Aana; 3a to npajeMe nojeo 6 pynaKa h 7 Benepa, nonao 10 JiiiTapa Buna, 15 um papepa a 20 (J).iauia capajeBCKor nnaa, Te noTpomao nyn ra.ioH Kacejihx KpacTaBima. Ila KaAa je HaKOii tojihkot nocjia H3 noHamaiba MapKOBe cynpyre, rocuobe Majiice, paaaOpao 0Hy cTapy noc.TOBany 113 MapHora 3eMana, Aa je CBaKora rocTa Tpn AaHa AOCTa h npeAOCTa — OHAa je, KOHanuo, KyM H .iaja 3rpa0HO ineuiHp h im an, upeico paMena oOjecHO njbecHHBy Top6y h H3 ibe H3BaAHO 3 (caobom Tpa) rym ,iaja jaja, noKynH0 ax KyMy M apay h c hckhm noBjepjbHBHM tohom penao: »y3mh 0B0, KyMe, OA weHe Ha ycnoMeny. BnAjehem, AoCpa je pača , Ta3Aa MapKo y3e y Accny pyKy 2 jaja a y jmjeBj' jeAiio, na uponimno pe-ie: »XBa.ia, Apani Kyne na ro.’iCMy Aapy!« a y Ayu>H CTaAe cpa’iyiiaBaTii: 3 jaja aa neT Aana . . 3 Jbycne 3a <5ype Teicyhnue h ra.ioH icpacTaBima.... 3 Jbyniine 3aT0JiiiK0 je.io! Ajih, naA ce Ma.io npoMHc.iiio, 6ojbe 11 to no Typcno »neT« (nirniTa). Haj3aA icao TproBan cjeni ce one nocjiOBnue: oa 3Jia Ay/Kinina n noay Oea MJinjena a oa Jioina nyMa h 3aMpjbaiiH pyoau! Caupeii a Haono 3aAOBOJbaH npyaca pyny Mapno aBOMe nyMy Hjiaja HaTKoroBahy a pene: »E cperaH th nyT, Apani nyMc; ii03ApaBH mh nyny AHny y PoAHiiy CeJiy«. A rocnolja Ma.ina mije nyaa hh acnpaTH.ia uh miane no3ApaBHJia, ona je y nyxnibH npaj umapeTa CHiiajia nepOaJiHe yspeAe »0e3OMH0M« nyMy, /Ke.iehn My cBano AoCpo ochm 3Apa®jba. y Mapna y ABopHuiTy hmr Ba3Aa rycana. Kano ce AoceAHo y Ty nyhy, yBHjen ACBepao c H>HMa h 0 H>ima. 3roAH0 My hx ApncaTii. IIpeA nyhoM 3e.iena JieAHHa, npaj OBe MyjbaBa ynpiiHa H3poiBaHor nopHTa ii 3anyuiTenHx 6pana. CacBim AoOpo 3a nTHU,e n.iHBaMHAe, 3a rycne ne Moace 6hth 6oA>e. KaA je, Mjecepa (J)e6pyapa, a cn a.ia npHjmna, ra3Aa Mapno je noA rycny, ochm Apymx jaja MeTHyo h OHa 3 nyMOBa, Hena ce H3Jiery, a AaTyM Tora 3HaMeHirror nHHa, o6aB.Tbenor y3 noMoh OoHdijy, 3anHuie npeAOM n a ctrphm BpaTima npaj ApBapHime. lio TOMe ce Morao, paBiiani ii npHHOBH HaAaTii. HcTora je AaHa nynHO h y nyhy Aao AOHHjera Bpehy Opauma 3a cBojy (paMHJiHjy. Jom ce nnje hh nojia Opanina noTponm.io, a eTo th joAnor jyTpa AOMahHAe M apny; .. �C tp ana 40 * T A JP ET. — MyujTy.nyK, MapKo! — HauiTO? — Ha/ierjiH ce rjiimuhn! . — 30HJba? —• 3aH(vra! Jyrpoc... — Jecy .i h obu? . — Hnjecy. Oa ona 3 Ky.MOBa jaja caMo ce jefliio m aerjio, a 2 cy m.v ihh . — rcjiii ročnoga Mn.iKa. Ha Te pujenn ycTa^e Mapno ca cm inne, ycne M.y Ma.io ApxTame, na noBiiie: — E to, /Kfiiio, bhahiii .ih ca;;. uaKaB je Ham kvm ! K’aKaB on — Tana My h poOa! ročnoga Mhjikr 3amyra h y ceOn 3rpoMiiH>a KyMy H.iHjH cBe ao 3ar.iaBKa y Tane. Ta mhm ce cnoMeHe meroBO HMe, nacTaje y ibenoj KyhH OypypeT h rajiaMa. — A jecy .ih ce H3.ierjm ryiminhH H3 ocTa.iHX jaja ? — Jecy cbh. — E XBajia Bory, aceno, KaA je Oap Harne cjexie 3/ipaBO h ^o6po. Xaj/ie ca^a ^a OpojHMO Hamy HOBy 'iejba^. H OAMax OAe r. Mapno ca rocnoIpM 'M ilikom y Aisopimne, rAje y jeAHOM Kyry n paj ^ p sa 3aTeKome nepHaTe poflHTejbe . y iiajBeheM ijocjiy. OBHMa HHje Ohjio Aparo, Aa hx iiKOeno^ifeTa y nppiiM nacoBHMa ibHsone Ajepe, nojy je ryćKa GBojiiM ppBeHoasynfM KJbyHOM AOAHpaBajia. C ap je r. M apno MeTnyo Ha onoj MecHaTH hoc HenaRBe cm pe Hao’iane h Opojno:. T . . . , 2, 3, 4 . . . 10, l i . . . — HMa JiH hx jom? ■ — He>ia — raroB apa ročnoga MHJiKa. — MeTHy.iH cmo 10 HauiHx jaja h 3 K ^io n a, to je 13, 2 cy M.vhKa, oCTaje CBera l h v Ta3aa MapKo chhmh Haonapie c lioca, Merae hx y KaceTy h pene: — Taao je, meno; CBe je y pe/iy h cBe he Ohth Kano Bor xohe. Je^anaecT rym iH ha, HiiaR je to jeAHa nera. To HeMa MHorn ra a ja , a ra hjih Oer, a.iH HMa cto Ham MapKO. Je^anaecT, to je jeflaH Opoj, kojh hmh mirne jeAHHHpa no ABHje pyice npcTa. Meljy obhm ryimiHhuMa 3ancTa ce CBojoM KpynHohoM HCTiina.io je^HO rynree, Koje je 0B0jy /ipy/KHHy Ha;iiBHca.io 3a »iHTaB BpaT h r.iaBy: Obo je oho KyMa Hjm je. II MapKo, kojh je ’iecro miTao OnOJinjcKe npime CTapora 3aBjeTa npeflJiojKH JKeHH, m to ry m ie Ha30B.y TojmjaTOM. — A m ra je to TojiiijaT? Je .i h . to pobaR OHor MHjaTa, mTOHo je r6 ii 6oc uieTao no nameM Ropcy? H jih je to onaj IllBaOo, KojHHO je 1914. n an ao Ha Mapnny. JypHHy, Ra« ce y no Aana nareJia n a orpaAy nanie hyirpHje, Aa rJie^a y pnjeun mapaHe? — Tano je nnTaJia rba MnjiKa CBora Mapna, a onaj ,ia npRHC oji cMHjexa. — B hah ce, Moja Mn.iKa — HaciaiBii MapRo — aa ch cjiaOo yiHJia nam y BjepoHayRy. FojinjaT je Oho y CTapo AoOa, npnje IIcycoBa AOJiacica, jepan RpynaH HOBjeK u jyHaK, icojn je paTOBao npoTH HiH/iOBa. OBora je TojmjaTa yOno ob. ^aB iifl (^a»yTnejraaOep), RojH je Cno npena rojinjaTy \iajieH Rao .p je re ; y6no ra je H3 npane RaMenoM y ne.Jio, ^ a My je o^Max biT(jf)epnna nyK.ia. A jep je obo rynpie pacoM ftpoj 2. h 8. nyno Behe oa Apyrnx, aa to My cana naAnjesaM HMe To.injaT. Ajjen! Kano ra je na3 Bao Mapko, TaRo ra npo3 Ba ii poMahima; Taico ra iipo3 Bame KOMmnje, oApacjni h Ajeiia; noA thm mienoM no3naBaxy Fo.nnjaTa totobo crh CTanoBHnRH npeRO-yRpime. FoJiHjaT je 3ancTa Opao naiipeAOBao. Jeo 3a Tpoj«uy a pacTao ro H3 BO^e. Beh je np®e ceAMnpe Tano oAMaKiiu THje.iOM OA CBoje no.iyopahe, Aa je n hopa® Morao RoncTaTOBaTH, Aa je ToJinjaT jeA»a »eKCTpa« pača, a Aa ra CBiijeT, onaj aaBiiAHH n 3Jio0hh cbhjct, ne Oh ypeRao, OBe3ajia wy je MapnoiBa iKena KoMa^ npBeHe oacMe 3a JiHjeBy nory. To HHje ono opAen, Aa ce ibHMe napaAHpa, iiero je to Kao hckh 3anHc npoTH ypena 3ahx om jy... TojiHjaTa cy Bp.io BOJbc.iu ,iberoBU »napoAHTeJbH«. FycaK, RojH je npBii noMorao roanjaTy H3Jia3aR H3 jajeTa, HHje Oho meroB OTau;, a rycRa, Roja ra tojihko .te<pTH oBojHM THje.iOM rpHjajia h cbojhm nepjeM obhja.ia, HHje Omia iberoua MajRa ho noMajRa. FoJiHjatobii npaBH poAHieJbH y Macy meroBa ycRpcHyha H3 jajeTa nnjecy nMajin hh nojMa, Aa je jeAaH ibHX0B chh upBe cyHieBe 3paKe ona3HO y OocaHCRoj Ilocabiihh; ojiii ce, Moryhe, ©03HivaAH no CaBii, no Jlomu, lIa3MH HJfii OpjbaBH. . . aor cy Apyrn boahjih Opnry MjecTO ibux. Obh »napoAHTeJbH» Bojbejm cy To.iHjaTa nro h CBoje npase rymHHhe, bojbcah cy ra — Moryhe — BHme h Oojbe ho ocra.ie. Bpaha, 3anpaB0 »no.iyOpaha« hjih jom npaBHJiHHje »pobapn« no pobeHoM 3aBHAje.ia cy cBOMe RpynnaM Apyry, a cecipeIMjecTy, uo.iycecTpe npopnnajie My. npBeHCTB© y , 'ieiH, ’ cy My napoAHTeJbH ncKa3iiBaJiH HajBehe meaciiocTH, Ooaok .Be, no HKoja Mahexa cBOMe nacTop'ieTy. rojm jaT je OHBao c«e Jbemnn, BpaT My ce npy>Kao, Hore OiiBajic npBeiiHje, obh icpynHHje, icpH.ia TaMHHja a ocTajio nepje — Ro Oexap oa mjbHBe. Jlnjen je 3ancTa nam TojinjaT. Bp30 ce pa3®no, na ce h 0 p3O o*eimo. ^eBere xe<j)Te no ^yxoBHMa OBHTOBao je JbyOaB jeAiioj CBojoj no.iycecTpH, a 10. ayrycTa Gnjia jaBiia cnaAOa 0 c3 Hapo'iHTnx ii03 HBa nacpeA yRpHHe H3Meby cTape h HOBe hynpnje, rAje ce necTO rycKe h rycii,n cacTajy. ■ KoHii;eM ayrycTa, iiaAa ce koa nac OAp>kaje Be.iHKH roAimnbii cajan, BpHjeMe ce OKiirna. KjniMa npaBH.ia yBOA y jeceHCKy (j)a3y. y cenTeMOpy naAa.ia KHma jom 'iemhe, a iiobctkom OKToOpa oa cium e naAajiHHe HaOyja yRpHHa h h3jih BOAy H3 Kopirra Ha oOje CTpaHe oOaJie, n a je nam rpaA H3rjieAao itao MAeAH, a OKOJiHHa Kao BeHepnja. JlpBbTa aa rym’ihjh cBHjeT, a HOBOJba 3a JbyAe, kojh cy cTanoBajiK y KyhaMa Ha JinjeBoj cTpaiin yi\pHHe. lio Toj BOAeHOj nymiHii njiHBa.ie rycKe ro Onjejie roHAOJie no macTa'iKHM Rana.iHMa. Ifca nonjiaBe, Koja ip aje ABa Tpn Aana, yR pnna ce Bpaha y oBojy OemnKy, CBHjeT nonpaBJta 3HAOBe, orpaAe n nyieBe, mTO je BOAa omTeTH.ia, h TaAa HacTaje oneT oOhmhh ikhbot no KaijiaHana, AyhaHH>ia h OnprHjaMa. KaA Oh iipeAiBenep Hume rycKe H3 JIy ra (H3 name) agctom KyhaMa, KaA ■Oh ce rerajie jeAiia naa Apyre ncnpeA rocTHjy, kojh cy nppA rocTHonaMa cjp-AH-iH, ny.io Oh ce: �kpoj 2. h 3. ■r A j p E t . -^T jie, rJie. . , Ao6paryeKa! — A rJie^aj ohjt rycKy, HMa y n>oj lo khjis! — Bh^ y ose rycKe Tp6yx ao ..-. 3yća, napAOH: ao 3eMJbe! — Ebo lOo ^HHapa aa OBor Tpeher rvcRa!.T Hhjh je? — To je TojinjaT ra3Ae IlpoBHflypa! — J a 0h ša ib aao h 200 ^ hh. ... 3<5or p ače... 3HaiU. H i. a — Tenao 6h roBop Mei>y jbyAHJia, aok Oh rycKe npaBHJie »Ae<j>HJiupyHr« Hcnpea nyha. Bhjio hx je jmjeiio rjieaaiH, Kaaa jyTpoM OAJia3e y namy h i<aaa ce BCiepoM Bpahajy Kyhawa, HayhH njrceM VK.xaifcajy ce KojiHMa h jbyaHMa. HanpujeA Kopana rycaK ca H3AHTHyTOM r.iaBOM h H36eneHHM oiHMa, a,a uito čojbe h AaJte MO»e BHAjeTH npea coOom, a pa ^ hm HAy Apyrn y »cypy«. UBaKHx iiepHaiHx ’ieia, 'ie.Ta 0e3 3a.cxaBa, MO/Keui H36pojHTH 30—40; y neKOj ocaM, y Apyroj 15, y jeAaHaecToj 20..... 'uiaHOBa. ,Mefey H>HMa ĐJiaaa y3opHa noqjiyiuHOCT h AHCu,HnjiHHa, Me^y ftHMa {.lojeni BHAjera iionmreaibe crapujer k janer. Hy oa cbhx thx apy»HHa MapKOBa je OHJia Hajy3opimja. y H>oj je TojiHjaT nmao yBHjeK ipehn: H3a rycKa h rycKe, H3a napoairrejba OBojnx. Ć Tpaaa 4 i. HOCT. JbyACK0 :Hepa3yMHjeBaibe H'rym<mje yap'yja Bajne H3JinjeHHO je xnaAHH jyTapH>H Ba3Ayx. /Ipy>KHHa je, no HaBaAH crapoj, OTHnivia y JIyr, y nauiy, ann KaAa ce npeABenep, 15. HOBeMOpa 19....,, .npahajia Kyhn KpajeM ApacaBHe ijecTe, H3HeHaAa je HcnoA jeAHe Ma.ie hynpHje hckohhjio jeAHO naume, 3rpaOH.io jeAHy rycKy H3 cpeAUHe noBopKe 3a Bpai h noByiwio je it yKpHHH. hacTa cTpamna rajiana u onhe oanpeiiauiTeibe. Apy*niia je hhcthkthbho yAapHJia y OHjer, na h caMH TojmjaT HHje noiia3ao. se•iHKor jynauiTBa, jep je Oho Opncn oa cbhx Myunaix, a rpjiaTHjH oa cbhx HieHCKHx HJiaHoca. IlopeA CBe Te 6p3Hne, oh je im a K npBH y3BHKHyo: »HaTpar!«, npBH je noJieTHO 3 a noAMyKjniM HanaAaneM n meroBOM acpTBOM. MebyTHM je CBe 6hjio KacHO. Ilac je, Hocehn y ycTHMa rycKy, CBojy HipTBy yAaBHO, a jih 36or Brnce. h raJiane, Kojy je h CBHjeT noAHrao, Mopao je noOjehn; npen.iHBao je J KpHHy h H3ryOHo ce y umnapu Kpaj /Kejbe3HH4jie npyre. 3ajiyAy cy rycKe h rycuH onKOAHJie CBojy Apyrapnny-HecpeTHHHy, 3ajiyAy cy je, KJbyHOM 6yAHJie h KpnjinMa npHAHaajie, OHa je ocjiaOjbeHa Bpaxa h cKJionJbeHHx 0'iHjy jieaiajia Ha jieAHHK. - Tu je oeBeTa 3a CHHohiBH nacjH nopa3 — bhKao ToJiHjaT rynj'iiijiiM je3HKOM h caBCKHM HapjenjeM — JeAaH ce je ero oc^erao, a Kano he ApyrH? Bpaiho, Tapo je npoaa3HO Aap no a a n Kao ?pHo no 3pH0 cecTpe, xpaHHTejbn MojH Kao h poAHTejbn: 6yAHM0 y OpojHHUji. ryčnjio ce BpnjeMe y menbH, y njiHBaiby, na onpe3y, 3oHjMO ja'ie Harne peAOBe ,jep je Hiia'ie y nppn, y nocJiy n cnaBaiby. Tojinjai ce cacBHM n p n ^ 'TeiDKo nacjanyKy ctbth y Kpaj! Cipra ce cjehajTe y4no oOhmhom peay y ntHBOTy. CaMO noHeuaA 6h ce oHor JionoBa h OHe hynpHje, taje ce 3Jiomhh AoroAHO. aecnjia noja yroAHa hjih HeyroAua npoMjeHa ca Bnuie cjehajTe ce xora cBai;n nyT, KaA npoJiaanTe nonpaj HJin Maite aaHHMJbHBOCTH ii y3Jy^eita. H. np. jeane oiior rpo3iior MjecTa. — IIphtom je I'ojiHjaT HeKOJiHKo Hohn 6njia AoniJia JiHCHpa ao ABopnmiiHK TapaOa aa nyTa careo h y3AHrao TjiaBy, a TaKO h ocTajiu Kao aa y4HHH HeHaaaHy n He‘/KejbeHy nocjeTy iiHjeBny n n>e- noAaaiy Bjepy jeaaH ApyroMe. CaA je Aornao h ra3Aa roBHM JKeHaMa, Koje cy. Hohun Mnp iipoBOAHAej.J^u hiapKo a c ibHM join HeKOJiHKo Ajepe h puraHaKa. apBHMa npaj rycaKa. Hy TeTa a n ja ce tparanal noKy- MapKO noHece rycKy KyhH, a ocTa.ne rycKe noTjepa n>eiia pena n cyxe ryOnn,e, iiouito jy jc Op30 cna3HO Ha .ne/Kaj y cBoje ABopiiuiTe. TojinjaT, na šaraK.ao n oBojy a p y * n n y npo0y^20.-i Oho, iuto je cTapiiM MopnapHMa čnjia Cu,HJia k Tnxie je oh cnacno žkhbot cbojhm nepiianiM komihh- lvapnoAa, iuto je uopMaHCKHM BUKHHrHMa »3ajbeiK jaMa, a oBOMe ra3an o'iyBao ncnjiaTy jiHCHmijer no- jayi;a« u »MopcKorpoćJbe« Ha JuTJianacKoj oOaun; pe3a 3a roanny aaHa. JeaHoh, je oner HaHHjeJia He- oho iuto je 3a ManeAonnjy rJiacoBHTH KaiaHHK — to cpeha Kyjnny Ka^euniimje JoKe, 3a kojom cy nnjjia je OBa Mana hynpnja 3a OBy nepnaTy MeTy. Oa ohof ABa AHJičepa, Aa Ha m xoj Hohn n cjajnoj MjecenHHK 'iaca, Kaa je nac hciioa hynpuje HCTpnao h 3rpaOno (Kano ce OHO njeBa) npocjiaBe GBaAOeHo nyTOBaH>e ryciiy, OBa je hyiipnja nocTaJia rym4uje CTpauiHJio, Kpo3 Tybe Oarnne h .njioTOBe. Y JbyOaBiioj OMarAnn,« rym'iHja norhOnja h npoKJieTHja, Kojy rycu,H npooHnjecy hh onaBHJiH, Aa cy aonuin y MapKOBO abo- Bauie: »Ila Kpn«, t. j. »KpBahH moct« ajin ne onaj y pnuiTe, rAje je To-mjaT ajiap.\mpao Beh CBojy Apy- 3arpe6y hhth OHaj Ay*AeB y MjiepnMa Hero oBaj >KHHy. Orapn ce rycan nocraBno Ha yjiaa pyne, icpo3 Haiu Kpaj yKpiiHe, Kpaj llHraHJiyKa. Oa Tora TyacHor Kojy je KyjHija npouuia, a cia p a rycKa csojHM THje- nača, KaaroA 6h Mapiiosa nepnaTa neTa npojia3HJia jiOM 3aMemiJia npojia3 HcnoA npara, (He BOAehH hh Kpaj Te hynpHje, na ^ hjio jyTpo hjih Beuep, 6hjio Mano panyHa 0 cepBHTyxHOM npaBy pa3HHX jkhbo- jbeTO hjih 3iiMa, CBe Ch rycKe Majio aacTaJie, »(pepraTHH>a Ha Taj npoJia3) aok je TonnjaT ca ApyniHHOM TepyHr« (36op) HanpaBHJie ,na OHaKO caKynjbene nonpaBHo 0(j)eH3HBy npoTH Heno3BaHHx KOMunija. Ha; KpoHHJie k M0CTy, OKpeHyBiHH rjiaBy h spaTOBe TaMcTajia je u,HKa, KpHita, KpenaHie h no.\taratt>e. . . Boj Hoj uiynjbiiHH HcnoA rpeAa. Ty 6h MaJio 3acTajie, je Tpajao oko nojia c a ia h cBpniHo ce nyHOM noOje- OHHMa pa3rJieA3Jie CHTyaiiHjy h Ha KOMaHAy »na Aom KpnjiaTe Meie. IIcHMa HHje npeociaao Apyro ho Kpn!« KpHKHyjie h OHAa — npomjie hynpnjy. cKaKafte npeKO njiOTOBa y jaMy Kpena. . . 36or seJe jih to nyKa onpe3HOCT hjih je to KOjiernjajiHK AHKe KpHKe yiiHniao je y ABomume, Maitap. je Hofe Onna y jeny, ra3Aa MapKo IIpoBHAyp, rajiaMehn: noMeH na AoCpor Apyra, KojH je HeAyaino HacTpaAao? »Koju je to Bpar y Mojoj Kyhn?« n a BiiAehH, Aa Hewa Moryhe jeAHO h Apyro: npBo 3Ha4H MyApocT, a Apyro y ABopnuiTy HHUiTa HOBO ao jih y3pyjaHOCTH nepnaTe 3axBajiH0CT h cjehaH>e. Hena je obo ApyrHMa 3a y3op! norH^Hja neBHHora Apyra KaHO Aa Je CBpiueTak ApyJKHHe, pene: »HeMOjTe rajiaMHTH Hero: Mnp!« H3a (5e36pHJKHor naTpHjapxajraor JKHBOTa h noneTan jeAHe Tora OAe y Kyhy 3a:iynHBniH BpaTHMa. • MjecTO MecTHTaita Ha jyHauiTBy, npyHiHna je ao- horo, MOAepHe epe y 3HaKy neMiipa, HanaAaja h neOH.ia OTO yicop oa ra3Ae, KojH je 3a h»hx najBeha ahh- cpehe. Jep: npBy Hoh H3 a nacjer aTeiiTata aornao je �ĆTpaaa 42. t AJPgf, kpoj 2, u 3. rooii. Mapico IIpoBH^yp .weby Apy*Hny, 3rpa.6no joj AO opjia y BHCHiiaMa, on je OBe to rjieAao h npaTHO. rycKa npe^BOAHHica 3a KpHJia (Aa je oa 6ojia BHKao) ByAHo je na3iio icpeTaibe OBana, BonoBa, 6HKa h jbyAH, H oahho ra y Kyhy, Aa ra Biime HHKaAa h hhko oa Kojn y AajbHHH H^axy acctom. Ivo Aočpo naan hme ApyiKHHe HHje biiaho. IIIto je c h>hm 6hjio? Je jih to iipaBO, uiTo Ao6po jeAe, a TonujaT je 3aHcra TaKO 6p30 ocBeia Apy>iv«HH, nito je oJiano H3ryčiuia je-AHora h AOČpo iiynao, Aa je h ApyJKHHH aneTHT OTBapao. Apyra? li jih je 6aui Aomao bekth caxaT taaAibH 'iac) HaA je AaH noneo H3MHiiaTH noBeAe TojmjaT cBojy (iberoBe cmptii hjih npoAaje? To ca.vio aparu Bor ieTy k yKpHHH, Aa ce 110 boah Mano npoB03a, Aa ce 3HaAe, a 3HaAe u h>hxob ra3Aa Mapno. HaKOH OBe OKyna, omhcth h Hannje. ^omaBiuH c mctom ao &iH3y ryjKHe Hohn unjena nepHaTa ApyJKHiia imje HMajia 0He hynpnje, AaAe KOMaHAy: »Ila Kpn!« h cjiojkho ajm oBora npaBora OAMopa. yBiijeK HeKO ya6ybeifae h uia- onpe3HO npHCTyiiHme joj OHano, nano caM Beh npnje nyTaH»e. y TOMe ocBaHy jyTpo, x.iaAHO h MamoBHTO. peicao. TjieAajyhH OBaj npH3op MeHH nane Ha yM TyTa3Aa Mapno OTBopn BpaTa h pene rycnaMa (no o6h- rajbHBa njecna HecpeTHor ibeManKor noeTe HnKOJie >iajy): »MaJiaanTe!« Ajih ApyiKHHa, jom noMeTeHa y .JIeHay-a »Der Postillioin« (»IIomTap«).1) Hcth mothb, pa4yny, rJieAa y CBora rocnoAapa; oiieKyje H3pyMe«.e: hcth ocjehaj, hcto nouiTOBaBe npeMa jtmpjiom Apyry... rycna npeA’BOAHHKa. OneKyje r a . . . y3anyA! Ko he KaA je cyHne 3auiJio 3a myMOBHTy Hamy MoTaeaAa Apy>KHHy noBecTH, ko he OAcaAa 6hth npBH? . . . jHuy, Ha cacTaBy cBjema h TMHiie Ao^e nepHaTa Apy_ A BpaTa ABopHiiiTa CToje OTBopena. Cbh rJieAajy y >KHiia npeA Kyhy CBora ra3Ae. BpaTa oa ABopHuiTa cTapv rycKy Kao npnpoAHy TyropHHy eBoje Ajeue. HHjecy čHjia OTBopeHa. TojmjaT, y 3Aorouopy c ApyCbh cy, na h TojmjaT, /KejbeJiH, Aa ona noBeAe neTy Hvhhom, iio^e caM ra3AH npeA AyhaHcna BpaTa. Kpo3 OHano, Kano jy je boaho H>e3HH »MyjK«. Hy CTapa rycKa cTaKJio cnaaHO ra Mapno, H3amao npeA BpaTa, rrpeKoja ce HHCTHIIKTHBHO OCjehaJia yAOBHIl,OM, HHje CpojHO oBoje rycKe noKa3yjyhH npcTOM Ha CBaKy, a xTjejia — Kao aceHCKa m asa — noHHjeTH 3acTaBy oiiAa oa 3aAOBOjbCTBa none Mapno HeKH pa3roBop c npBCHCTBa, Koja KapaKiepniue cano mjhikh ciioji. T OJIHjaTOM. ycjbeA Tora je HacTajia H3BjecHa 3a6yna, nojy je rocn. — Je jih oHJio cBe y peAy? Mapno IlpoBHAyp onaBHO; oh je KJiemiyp pyicoM o * 'T ojm jaT carHe maBy Kao Aa noTBpbyje. pyKy, Aa je nyKHyjio Kao m TpemibeBa Tona, 3aTHM je — JecH jih cycTao h je jih th 6hjio hcočhmho? penao: »XajAe, I'ojmjaTe, th iianpujeA- Th ch oa Aanac npeABOAHHK Apy^HHe h CajpaKTap Moje nepHaTe TojmjaT y3AH/Ke rjiaBy Kao Aa HHjene. cepMHje (KanuTana). CTOra (Imah, TojmjaTe. boah, — ToJinjaTe, eHO th ce »nana« y umapeTy 3110jn! npeABOAH h aoboah Moje rycKe a TBoje ApyroBe h OBaj meAao ra3Ay h HHje pa3yMHO capna3Ma. ApyrapHii,e. ByAH cpeiaH.H Bajban na hem mh 6hth Apar. XajAC, TojmjaTe^, *cto A»5pnx nača, AyuiMaHM \ -^'TbnHjaTe, cjyTpa he th h Majna iiornHyTH. Bhme je, na TpeOa Aebejia Meča iiOBpx oribHuiTa, th noA HoraMa Ghjih ... I'o.THjaT je cano nyxao Kpo3 hoc ii meAao y Obo je jeAaH ycMeHH AenpeT. Beher noBjepetba, ra3.1v. (•Be'iaiiHjer npH3H£iba h AOCTojmijer HMenoBaiba Mano je Kojn rycan aojkhbho oa ocHyTKa P hma h oGpaHe — TjoJiHjaTe, neMoj 3a to Ha Me /KajiHTH. T uko Kaiimajia. .a>yAH c Bana nocTynajy oa CTBopeiba AAaMOBa. BjeKao KanaB KHiiecKH MaHAapiiH y ćHjeJiOM obh- pyj, TojiHjaTe, Aa cam A06ap HOBjen, ajm ja HHjecaM jieiioM OAHjeny ca Jiyrac'rii.\[ pyKaBiiMa nomao je To­ KpHB, iHTO je JbyACKo Becejbe a rvunmje BApa.BJbe y nu jaT AOCTojaHCTBeHO hb ABopnuiTa na n;ecTy. Hniao o6pHyTOM pa3Mjepy. je n p B H rerajyhn ce BHuie no HHane. H 3 H>ero<Ba xoAa Ha to je rycan TaKopep myTHo; HHje ce a«o naah HacTyna Aano ce paaabpaTH, Kano je cBjecTan CBOje 3Bara! HOBe MacTH h Ay^KH0CTii. A ra3Aa Mapno, meAajyhK H 3a Tora OAe Mapno y AyhaH h 6p3o ce BpaTH H\ino3aHTHH npBH nacTyn TojmjaTOB, hckphbh Mano HocehH Haner kjiiui Bapena Kynypy3a. rJiaBy, pacrerne jmiie y koćo. HaABHje oopBe HaA — Obo caM, TojiHjaTe, 6ho CBapno 3a ce, ajiH Heomh h y no maca ycRJiHKHe: — BpaBo, PoimjaTe! MaM 3y6a Aa CBe nojeAeM. Bbo to tc6h — h 6au,H My Mhoth rycaK AaHac boah Apy*HHy. Kano He Ba.iba; KJiHn. TycaK lipnje KJiHny, AOTane ra Kji>yHOM h upe6yAH th naMeTHHjH oa h>hx! npHy, a OHAa 30BHy ceojy ApyamHy h noHyAH joj ra. OAMjepeHHM KopanoM Kopanao je TojmjaT npeA CaM cečH He XTjeAe HHiuTa y3eTH, AaKJien TojinjaT ApviKHHOM, AP^ehn BHCOKO maBy Aa 6ojbe bhah y BOJiH ApyroM H0 ceđH, oh je 6HBa npaBH aJiTpyHCTa. AajbHHy, KanaB je nyT h ko je Ha nyry. OnpesHo je — E 6am ch rycaK, KaAa ch TanaB! Th ch kohnopanao KpajeM Ap^aBHe necre, a Ha pacKpuihy, rAje TpacT Kyny MjmjH, nojH Te je y TopbH aohho. T h ch je Behn npoMeT, Aao 6a cHraan Apy®HHH, nena no- KOHTpaCT T0J1HKHM lOoraTaUIHMa, KOjH 3HaAy CaMO 3a xHTe. KaA je Aornao y JIyr, Ha npocTpaHH 3ejieHH Te- ce, a BHiue hh 3a Kora. 3rpiy objeMa manaMa. . . peH, rAje He>ia ®yp6e h BHKaiba, ncoBKe h HHaAa Kao JKejba hm Beha oa MoTajnne a cppe Mame oa Jbeuiy I(HraHjiyKy, pauiHpH Kpnna Asa TpH nyT; H3meAao HHKa. mh Kao BaJbaH paAHHK, nojH cHHMa Kanyr, Aa iiitc *) y Toj ce njecMH na/Ke, Kano 6h hckh nouiTap 6ojbe npe^e Ha paA. 3aBHMe »KBaK'.« a to je: Ha nocao! H cbh yjeAHH>eHHM CHnaMa noneme TpaBy nacra. (B03ehH nouiT,y h JbyAe) npojiaaehH itpaj jeAHor rpoGKaA ce jene — OHAa ce HajMajibe mhcjih. HnaK je To- jba, y KOMe je noKonan jeAan H.eroB BjepHH Apyr, — jiHjaT jeAyKH boaho panyHa 0 ApyJKHim h onacHOcra. y®HjeK 3acTaBH0 KOJia, npnniao rpoGjby h ohae 3aCBaKH je nac AH3ao maBy, ohhma 6a Mjepno paB an GBHpao y cBoj por Hajjbenmy njecMy; tako 6h 3acBHH 3pa4He BHCHHC. IIOHeBlUH OA CHTHOr Bpaiipa h 6p0- pao, Aa je OAjeKHBano Ha CBe cTpane, na 6h ra iiyo jbaBe cBpane, Kojoj je BanjHHjn peu oa mane. na cBe h meroB BjepHH Apyr noA 3eMJbOM. I �špoj 2. u 3, TA JP E T . Ca^a Aobe h ri)a MnjiKa. yijepa rycKe y abopHiiiTe, a AOMahHHa no3Ba y Kyhy. MapKO, 3aTBapajyhH Ayhan, ca HajjbenuiHM pnje^HMa xisajbame fo.rnjaTa, Koju he iberoBy nepHaiy iieiy iioMJiaAHTH. KojH he o/trojHTH HOBy pacy rycaKa; OBe he Čhth KpynHHje h njiesieHHTHje, na he ce npcTOM noKaoHBara MapKome rycKe. — E 3Ham, Mn.ia, oBaj TojihjaT, jep je TaKO n.ieMeHHT, jiopa čhth hjih H3 Typono.'ba, OAaKJieH ćy Mojn cTapn, hjiii H3 Mališe, raje ch ce th poAHJia — thm pnjenHMa ofle Mapno y Ryhy. Cjmje^ehe jyipo, aoctr nopaHO, Aobe MapRona >KeHa Meby rycKe h Aonece hm y noBehaHoj pajHJiipH HeKaivBe Kame, Kojy one čp30 noRycame. ii3a Tora Drpam 43. jdHHK, HHje yMHpHJ10. Oh je ca CBOjOM »mhjioM« /Khtom h »c.naTKOM« Mhtom CHHjer raoHo, 3 HMy npeAeBepno h CHJiny non,naBy yKpHHe iipevKHBHO. (JpeTflo je AO'ieKao čajno npaMa.rbehe h 3e.iieny TpaBy mnpoM AepBenTCKora JIyra. Obo je BeceJbe nocTajio jom Behe KaA cTaAomo Hvnra h Mara hochth jaja. y anpHjiy je aočho BJia<THTy oBojy Ajeny. IlpBa ra *eHa AapoBajia ca 12, a Apyra ca 15 ryiUHHha, to je cnera 27 KOMaAa. /( očho je, AaKaeH, tojihko CBoje Ajen;e, kojihko y4HTe.i> hmu Tybe y jeAHOM pa3peAy, a cBe to TpeOa noTxpaHHTH h y3rojiiTH. Burne oa iio,noBmiy ryimmha čaiptio ce na ona y KpynHohn h y Cojii nepja. TojiHjaT je 6ho < .'injeiio AOXBaiH CTapy rycny n MH.nyjyhn je h Ha3H- iaB cpeTaH koa tojihrot noTOMCTBa. Huje boaho fipnre BajyhH je HajcJiabHM HMemuia oflHece je y Kyhy, Aa mTa he KOMe cbom AjeTeTy ocTaBHTH y KyhaMa, y je aa caT-ABa aanojne. To je hcto OHaico, Kao KaA je MHjiheBHMa n y napana. Haje ce hh npenao, KaKO he cTapn Kacanim Mexo toh'ho K03y Ha KJiaoHHny a OBe c MajmmaiiHMa H3ahn Ha Kpaj, Hero ce noy3Aao y joj Tenao: »Gena Moja! Ha rajpei, ceKa Moja! Fajpei 0B0jy cnary u c paAomhy npmiHO na ce u,Hjejiy pojom caMo HeKOJiHKO Kopanaja! Tano ofrra ApyjkHHa AHTejbCK^ AyiKHOCT. TaKobep iKnra h Mura Kao najnoBHje MajKe, npeMAa ©pjio MjiaAe, npeAano cy očav.003 MajKe a TojmjaT Ce3 noMajne. . . To jyipo H3amao je Tojinjai ca Apy>KHHOM pa- ^ibajie ndcJiOBe oko ncxpaHe h OAroja. y Temkkm ’ia-cQfiHMa AaHa h Hohn HMajie cy noTnyHO noy3AaH>e y liHje HO ooh' iho. KaA je HCTynno H3 ABopnmTa, ynpaBo ra cyHi;e očacja oa rjiane ao Hory. Bho je AocTojaH- cBOr My>Ka, y abero>By CHary Tjejiecny h AymeBHy. na Kano cy‘ Aoftpo MHCJiHJie h paAH.ie, TaKO cy Aočpo h ctbch Kao KaKaB rJiacoBHT r.i^Maii,, icaAa, cTyim na n(XiopHHuy. UpBena oima na Horana Kao ipanejie oa iipojia3HJie. KaKO roA je ibHXOB My»c ćho jama h osčnjbHHjH nieBpoa. llepje My ce <cpejmjeW^ Kao HajjbenmK MapiuraeT hjih onaJi. Ha Hore rafco je oČyKao iipseH- rano cy h H>HXOBa Ajeu,a ja'iaAa h pacjia. Kacre »Kjbyn« napane oa cBHJie. a Ha AecHoj ho3h Tocn. MapKO npOBHAyp, BHAehn Kano ny nepBHcjejia OHa npBeHa čacMa npćTH ypoKft. r.nahy je HaTa cepMHja (KapiTa.ii) __ , ___ HaiipeAyje, r ojiaroCH.ibao ________ _____ 6n Anrao bhcoko Kao KaKaB no^jeAHiiK. KaA ra je Mapno TojinjaTa h n>eroBy (paMHJinjy, a iioHenaA čh oa iieraKOBa ona3HO, 0TBapajyhn AyhaH, Ao6au,H My: Kor MepaKa n 3aA0,B0JBCTBa hchho kojh »cauiHK« — TojiHjaTe, 6yAH nbHocaH, ajm nenoj 6hth oxoji. mjBHBe kan JiHipiny bhhk. JeAHoh je hkk penao Oxo.hoct npenycTH iieKHM M.naAHhHMa h apHCTOKpa- oBojojj cynpyrH, Aa Rume HHje J b y i na Kyna Mjmjy THMa. . . CTapor h hobot nopnjeK,ia. h i a My Apara cpna 6pHine OHe KpynHe pa<iyHe. OTnmao je y namy, Hcfriacao ce n oneT Aomao — BnAHm, >KeHo, roBopno Mapito CBojoj cynpyrn, npeA Be'iep K yhn. OneT ce, Kao h npnje, cBpahao noA CJiaBehH cpečpeHH nnp h>hxo.bot 3ajeAHHHKor /KiiBOTa hynpnjy h cbomc ra3AH MapKy, c^ koJhm je necTO bo- h KyhancTBa — čojte je jeAiio rymiiHje jaje ho HeBajba.jo AHjeie. — /jBa Aana HaKOH obot pa3roBopa AHO AHaaore. pe.Me MapKo npeA Heico.nHKO JbyAH rojmjaTy OBe 3imIlpomao je u,iijejin HOBeniSap 19. .,La-Aa-ee mimiTa^ 'iajHe pnje'iH: — 3a to, mro Aočpo BpuiHm CBojy Homo HHje AoroAHJio, ochm mTO je HMaMoaa KpaBa cjiy>Kčy h mio ch, Kao poAHTejb h npeABOAHTejb CBoje nory cjiOMHAa Ha Harnoj hynpHjn h mro ćy ce hckk (pa.MH.Tiije, Ha cbom MjecTy, ja Hehy c Teče nepje neoMJiaAHHAH iiotj' kjih neKO.THKO nyTa y tocthohh pynaTH naico HBMaM nepnaTHx jacTyKa. PaAH Teče »Mnp« 3čor Hau,HOHajiHHx onpena, a to ceaKaKO HHje nomTeAHhy h TBoje aceHe, Moj ro.uijaTe. y AanammeM TaHTHpaJio Harner TojiHjaTa hhth iberoBy ApyJKHHy. BpeMeHy, KaA čpaT čpa'ra Ha cyA tohh 3a MajieHKOCT BpnjeMe MebyTHM npojia3H.TO, a Aa HHKora Hiije nn- jeAHy, ja Teče h TBoje aceHe ocaočobaBan Te Aahe y Tajio. Oho je tckjio HeTyjno ko raxa yKpHHa. Hy y KpBH h nepjy. Ja HHcaM Aaxnja... a.TH. HiicaM hh AeneMčpy, ’naAa je 6am Aoopo 3acTyAHJio, na je no čoraT HOBjeK. Oa MeHe čoraTHjn ctothhj’ h XHJbaAy H30K0JIHHM čpAHMa dno CHHjer 3anpamHo, Aomao je nyTa Aanac TaKO CBHjei nepynajy, Aa OAy»HMajy h r. MapKO npoBHAyp y CBoje ABopmiiTe, y3eo neT ry- oho, mio je HOBjeKy oa poAHTejba ocTano. IlorjieAaj caKa h oahho, a Aa PojinjaTv HHje HHuiTa oaonhHO caMo, Moj FojmjaTe, kojihko AaHao HMa rycaKa h ryhhth ce HcnpHiaBao. ^Ba AaHa npeA Bo>KHh onome caKa oapthx Jieba, tojihx Tpčyxa h caKarax Kpnm. .. jom TpH 'uia.Ha nepHaTe ApyJKHiie. KyAa? 3Ha Bpar h JeAsa HAy. A.th oneT ce y3Aajy, Aa he 03ApaBHTH h ra.3Aa! OcTa caMO Fo.TiijaT ca ABnje rycKe: ca iKnroM Aa he HMaTH. ByAii 3aA0B0JbaH ,mTO ch ce HaMjepno h Mhtom. Oa tojihkhx meroBHx nceHa octabh My ra3Aa Ha AOČpa ra3Ay. ynaMTH, TojmjaTe, mro peKOx. MapKo caMo ABHje, a CBe je Apyre 0AHHje;ia Hecperaa Te je roAHHe ToJinjaT cBy Ajeuy CBojy onyBao k __ peAyi;nHja! OBa HajHOBHja npHJbenMHBa SojiecT, Koja je 3axBaTH.na h A.yAe, HHje MHMoumjia hh rym- noATojHO. H h jeAHO HHje yMpao hjih norBHV.no. CteaKo je Č hjio iiOAyHeHO, Kano Tpeča atHBjeTH h nera ce <iHjy ApysKHiiy.s) PaAH Tora je ro.HHjaT Oho nyH0 BpeMeiia HOTHmTeH, AOi^neH ra BpnjeMe, Taj HajčojbH jih- Bajba nyBaTH. CBaKo je 3Ha.no 3a onaj HecperaH cjiynaj nacjer aTeiiTaTa h 3a 3JiorjiacHy hynpnjy. Ila KaKo roA cy poAHTejbH cjiaBH.in ycnoMeHy na TyjKHy •’) Tpeča paa.THKOBaTH MymKy h *eHCKy. iiojih- ony norHčHjy, TaKO 'cy h H>HXOsa Ajepa HHHHJia. A KaA je BHine cbakh HjiaH Aočpo OApacnrao, kaa ce T H > iK y h eKOHOMCKy, cTaJiemKy h njieMencKy, napTHjcBaKH Aočpo yrojHo h 3aoAjeo .injenaM nepjeM, ero CKy H /KHBOTHlbCKy pCAyKAHjy. �Cfpatia 44.________________________________ ot A S P E T c _____________________________Bpoj 2. h 3. th Mapna npen EanmaK, ria onšene neicj^a 15 rycaKa. BaJbna Ha naoap. HnjenHa ce HHje BHine B p am ia. na Sape.M rh/ ih po^HTeJbe. H3a OBe (paMHJiHjapae cepeCHje nobe npyra Beha h crpaiuHiija. llpen HOBy roAHHy onuene 'ra3na unje,iy npy''KHHv ochm ro.nnjaia h H>eroBe nunje no3Haie nceHe. . MoJKe ce nojMHTH Tyra u JKajiocr opočjbene rymHHje (paMHJiiije. On TO.JiHKe ^py>KHHe oHa cnane Ha TpH HJiaHa. Il3a OBora c.iy'iaja PoanjaT je HanyciHO nocjeTy, Kojy 6h oh o<5anraTHO hhhho cBO.\ie ra3nn, nana je y nyhaHy. On je ocjehao, na ra3na HHje 6am Tano notfap, na y iberoBHM pajenaMa mia HenCTHHe Kao h y H>eroBHM* fljejimia cypoBOCTH. rasn a My je ony3eo H pacnycTHo tojihko njene 6e3 HKaKBa oMHjiOBama h to je ypanHO na TaicaB Ha'iH3H Kao na ce pan» 0 thkBana jihh KpyuiKaMa a ne 0 jkhbhm ctbopobh Ma, 0 (paMHJiHjapHHM 'i.iaHOBHMa jenHe eKTcpa pače. Kano roJiHjai HHje xtho noJiašHTH npen nyhan, teko je h ra3na Mapno nanycTHO naBaibe »nemnema« H3 nyhaHa. Upeciao Meby nuiMa h pa3ruBop. MebycoChh onHomajH oxJianH>eme, jenaH ce on npyror ycTerao, na H3auiao KOHanHH panvH: eBan, 0 ' obom nocay. PojmjaT Kao MJiin rycaK cBy je n>yoaB, na»cH>y h 6pnry nocBeTHO obdjhm JKenaMa, fe c u>MHa 3ajenHO roTOBO 3aoopaBHo Ha roneaie icptBe BJiacTHie njene. A y npon>ehe, nooHBum 31 ryuiHe, Ta je pana Beh 3a6opaBJbeHa. Ho.Be, TeuiKe CpHre,’ na chjihh Tpyn 3a^ oKyiiHO cBe Tpoje ponutejbfl. Kan je JbeTO nemao, MapKO je o'iepynap Ji\Hry h Mnry yiipKoc cBora očehama. l'HMe je hbhho HeniiKy yBpeny ro u n ja r f a na h ne KaaceMo OHe nyKe h noHH/Kema, Koja oy rycKe noJKHBjene. Hy jom Henrro: ToanjaT je no'ieo xJianH>eTH on CBojHx JKeHa, Knje cy 6e3 npHpo/inor kocTHMa H3ryOnae cBaKH 'iap h jbenoTy. BpaTOBii hm Ohjih npenyrn, Jieba panafib, npujia o^jemena, a OHe jom CHy/KneHe h Kao H3ryć>Jb&He. Bojbe h npca. Koja cy y UiHre Oma Hajjbenma, cana cy — pyaoia k Kan je rojiHjaT Tany 5KHry cna3H© Kao na My je Myxa y hoc yjieTjena, Tpecnyo je cbom tji&bom h upuKHyo on <5ojih h H3HeHabeH>a. Unjejio JbeTO Hmao je PojrajaT ca CBojHM aceiiaMa, a na hx oh HHje hh 3a0aBJbao hh roenao, ann je to Tano mhhho, na to H»HxoBa njena HHjecy Morna cna3HTH. 0, Mapno. nyiHKa Te y6mia, uito sanann Myncaca »enaMa! BnnehH TojinjaT, na je nepynaibe nuneno y (J>aMHJiHjH, Kojoj je ra3na o6ehao MHp h nomroBame, nomhcjiho je c paojioroM, na 6h Morao h mera onepynaTH, na 6h h oh H3r:ienao Maneir, panau. fleii3menaH. py*aH. A urra he OHna 6hth? H>era he meroBe 5Kene, Koje ra OBejenHaKO jiHjeno na3HJie. — 6araTenncaTH. jep ra Hehe BHme .BOJbeTH. Jep: Kano ron HMa npaBo MjnilKO Ha KpHTHKy H OCyny, TaKO H JKeHCKO, KOjeM cy OBe oce6HHe jom npnponHHje. y obom cnynajy I'ojinjaT •6u Cho ocpaMoheH h — cyBHmaH, ocTaBJbeH h — npe3pen. 3ap HHje to CTpanmo? 3a »HBOTa, icojn je y njmoM jeKy, H3ryOHTH jby<5aB cboJhx JKeHa; to HHje no6po. H'ihbot 6e3 Jby6aBH — nyma Ce3 Becejba. H Beh je TojmjaT noneo ry6HTH noy3napi>e y ce, ann He CTora mTO Hena y cečH cnare y cHomeH>y /KHBOTa, nero 3Čor BHme CHJie, Koja My cynH. Ha caMo jen«y pnje'i MapKOBy ,one meroBo nepje, n a h rjiaBa! ,fl,aKJieH JKHBOT H y5KHBaH>e He CTOjH caMO no BO Jbe H tfcejbe rojinjaTOBe Hero h no MapKOBa Hapehema. To je OHna: TojinjaT CHyje, a Mapno onJiynyje! O bo ce KOHCTaTOBano h Kon nan>H>Hx 3rona. n p e n BoHvHh je M apno IIipoBHnyp nponao cse meroBe cHHOBe h crne Khepn, ochm TpH, a neceT naHa H3a Tora onuece cynpyra MapKOBa >Knry h M n ry . . . Tano ce PojiHjaT pacraBH ca OBojHM BjepuHM npyrapunaMa, KojuMa je nepje Chjio H3pacwio tojihko, na cy oneT nocTane jm jene a 3aMaMHe. OHe, Koje cy My tojihko njene ponnjie, onome 0e3 na My penome: c Botom! 'I'o je nyH o. . . 3a jenno cpne, Koje HHje Behe On OČHHHOr (pHinjaHa. OHe Tpn rycKe, mm cy ocTajie Kon Ky&e onpenno je Mapico cBOMe l ojmjaTy, na My 6yny jnene. Be3 i'ycKOBa nuTarna, onaonpaiba, h npHCTamca 3anoBHjena ce meroBv cpny, ueKa Jby<5n, mro He bojih h nena jkhbh ca HeKHM (na Tano icanceM) GanaBHnaMa, Koje hhth He 3Hajy, mTO je rmHje3no, mro je jkhbot h (paMHJiHja. H Ha i ojiHjaTy ce oOHCTHHHJia ona njecMa, mro je oeKpuje Kpaj i Kpnue Tano necTo njeBajy:— Ja juto xohy, He najy mh, — a ihto Hehy HaiMHny mh ...! r?JSiHjaT ce je BpeMeHOM, nnan cHamao. 3HaK naMeTH h pa36opa. nocJiymao je CBora ra3ny, mchbho je ca MJianHM /KenaMa, Kano je Morao (ajin He Kaito je xtho!) noneKao je npojbehe h noncHBHO HOBy npHHO©y: ^30 rym4Hha ko 30 JioHnnha, CBe Jbenmn on Jbenmer. Y Jbera je Hadpanajio neTepo: 1 je caTp’o čHimKnn^gra^ 2 ayTo, l onHHo Manan h 1 Kpenajio on TpOymHor Tii(f>yca! Bnnn ce, na je Hecpeha nonena npeupTjbuRaTH TojinjaTOBoj cpehH, na je noMyTH. OBano je TeKJia ronHiia 3a ronHHOM, Teiuia, Kano je Bor xtho h Mapno onpenno. jjecei e ronHne ocjeTH PojiHjaT neKy cJiačocT y HoraMa. Huje Burne Morao 6p30 hKh, h HHje ce naneico onMHnao na nam y ko npnje, 36or nera je npyiK«na npHJiHMHo porooopnua. '1 pa/ivH.na je Cojby TpaBy, 5oJbH pynaK, a Po.thjbt HHje xtho najicKO »hii hhth je xtho onycTaTii on lipBeHCTBa, y KOMe ce ynpaBo y:KHBiio, npeMna Haponua noc.iOBHna Ka/ice: ko je cna6nx iiora, iiena He hoch Oajpaica. JenHora naHa, Kana je ca npyuviiHOM, Koja je Opojnjia cimo necer ’iJiaaoBa. očaBiio H03HaTy nepeMOHiijy Kon •»»; hyiipjije, nane Ha na-MCT PoJiHjaTy: kojihko je on jisp'inno, nonrojHo h nperopHo OBoje njene. Majio C3 H3n3ojĐ on upyrH \, aacTaHe Ha jenuoM opeiKyjb'iahy. nonBHje necny Hory h Tano, ocaMJben h iypo<)aH, y n a p a y opojeme: »E ho npBe ronHHe napoaajia mh Miira 15, 2?nra 12, to je 27; npyre ronHHe on hcthx >K6Ha 31 rymne; Tpehe ro­ nHHe H3Jier:ia je Ilena 8, BpHija 11, a Ceja 13, cBera 32; HeTpBTe ronHHe Ilena 7, Ceja 6 (a Bpnija nponaHa). to je 13 HTn. Tora je nyTa Morao cpanyHaTH caMo neT ronHHa. PanyH je H3amao Ha 124. y to ce nouejio MpnaTH 11a CTora none KyhH pa3MHmjbajyhH: kojihko je to roJieM Opoj, kojihko je Ty yTpomeno Opnre h noćna. Kan je nomao KyhH, yicopn ra ročnoga Mnjnca, uito HHje paHHje noBeo npy®HHy. CyTpa naH je noneo TojmjaT panyHaTH 3 a npythx neT ronmia. Onaj je panyH 6ho TencH h komiuihHHpaiiHjH, jep cy OBe ronHHe čHJie paTHe, na cy Bojiihuh rycKe KpajiH, Ha y w u y jiobhjih, no y kphhh TynJiH, y yjiHiie 3aBonHJiH. h xBaTa»iH. Tano je crpa- �Bpo) 2. u 3. T A JPET, CTpaHa 45 nanajia MHora neia; Kano ce rHHyjio Ha (jipoHTH, Tano Bapn y jiOHUy Ha nehn — to je HeniTO HajrpoaHHje; h y 3ajieby. Oh&mo Jbynn, a oBaMO nepan. KoHanHO a to oOhhho nena cBaKO nepHaTO Cnhe, Roje He fijemn je cpanyHao, na je 3anH>Hx ner ronnHa ima l i l rym- . on HOBjeKa. Fyui'iHja cmpt je ropa h Tenca on KOH>cKe MHha, ajiH ce nonrojnjio 55, naKneH no li nonpenHo h nacje. . roJlHni|H>e. Kan ce k <5pojy 124 npnčpojH obhx 55. to Kan ron <5h TojmjaT Ha obo noMHCJino, caB (5h je 179. ce noTpecao on CTpaxa, nao 6h y onajaibe. JeiiHOM ra Joj 179!... 179!... 179! 3aBime TojmjaT Ha Jie- jenHa Kojia yMajio ne caTpame, jep ra Ta MHcao TaKo; nHHH 6JiH3y KjiaoHime, 3aBHne Kao jiyn, Te ce none OKynH.ria. na Ha nvTy HHje hh BHnno Kona hhth je ifceroBa npy5KHHa pacnpmaBara. A FomijaT orane nyo TVTaH> ROH>a. Henan 6h ce necHJio. na (m orauiao Tpnara no TpaBH, orane Jiynara KpnjinMa: — Tnje. on cBoje npyHxHHe no neTCTo MeTapa. a na ne <5h oko raje cy tojihkh Mojn chhobh, Moje Khepn n Moje JKene? fianno H3a ceCe. Taico Oh H>eroBa neTa naJieKO iraa I \ j e cy tojihkh Mojn KpHJiarahn h cokojiobh? ihera 3aooraJia nacyftn TpaBy. Y obom Oh c.nynajy oh HnyhH Kyhn npen apyJKHHOM H pa3MHniji>ajyihH oOhhho kjihkhvo, na ra je n rjiyx npHcyTHHK Morao nyra. HaniTo Oh npy/KHHa noni.na k H>eMv. na ra Majio o TOJiHKOM nopony, nove no KOHaiHor 3aKJbynKa-. nopa3roBOpe. TTpen shm^, Kana cy rycKe Hainefijbe. 1. na je OBaj CBHjeT Bpjio npOMjeHJbHB; y sanibe BPnjeMe HHjecy ra hh cjmnaJie. HHjecy ra 2. na je OH jenHa npocTa ManiHHa Ha nBHje Hore, cjmjenHJie. ro.nnjaT je umne nyTa to npHMjerao h y Koja je 3a to Ty, na JiH(^epyje jieTehe Meco jenHOM TVniH homhc-ttho: ona canamiba MJianoor He pa3yMHje oChhhom TproBny; h ne nonrrvje cTaoocT, na MaKap je npen coOom 3. na OH CBane ronHHe naje cBOMe ra3nn OBojy HMa.na 3acJiy7Kna njena .Ca noceOimc Oojihhm ocjeB.,iacTHTy njeny, neKa hx icojte hjih npnoaje. IIIto ron JbajeM vTBpnno je. na cy oOnyneBH (fraMHJiHjarme nncOH H3iponH h nonrojn to Mapno nocnjene ”h pacnyTH! TJHnjiHHe nonycrajTJT... yBHnjeBniH. na rame hh J e .HH to 0Bpxa JKHBOTa iberoBa? , Vkoth* neraoMaJKy.Fojra.iaT roon. Maraa TTpoBHHvna n nycTHo je craan i;pajy. na je. noneo na romi neFH ocaMU, cynOHHo KjieTa... . jbeHH jkhbot. TT hok fin roeroBa ni)ywHHa no yKOHHH OBe Hcre ronHHe Mapno. nponane cae rycKe ochm n-mroa-na nnn nenpma ta. KPHnana h poiiHJia. oh Oh. jenHe, TojmjaTa h jora jenHor rycKa. TonHjaT, Kojn je Kao Kara*« diHJToaort). crajao na oOa-TH Ha jenHoj hobh CBaKe ronHHe imao 2—3 aseHe, noHeKan h 5, oorane- Ma5mNofiieaneHHx KDH.na nvmTajvhH nornen no oKOeTo c jenHOM. Xohe H>eroB ra3na,, na on nojmraMHCTe .tihtih. Hena cMao 6nynH. noK My mhcjih HaBirpane y HaiHH MOHoraMHCTy! 3ap FojiHjaT Ha to cnao. rnaBV. ' . na My. ce h npnponHH 3aKoif oKTpoHine, cap to,----FonHHe 19 ... nana 28. Maja aaJBPmno ce Hann THjeno, TOJiHKa cHara, TOJiHKa naMeT — a jenna pw Mjecen paMaaaH. TTnjejio no nonne. oco^hto nan itpbti HeKaKO y jaHyapy, jenHe .BenepH. nyje I]([^ _jifte p . cKnnHo cBFieT na nore. na ce cirpeMH aa civKano ročnoga Mn.rnia b ^Tth CBOAfe MapKy: . Toa-roFhH BajpaM. Kan pjv hb cnemroe roana. ca nonmrnHe BHCHHe onjeKH^.ne TTnaHnrie h "HTiHnnHjv« Ha— roJinjaT je o c T a p n o . , BnjecTH ne. Hain je rojmia.T fino v f).nH3Hnn CTanor — E ho My 3aMjeHHKa. onroB opn Mapno, MocTa na jennoM n jecKobhtom 0CTpny h onaTJien nno— Ha OBe pnjenn cnenH cA cpne v FojiHjaTy. Can MaToao KPeTaibe CBnieTa no necm n no moctv h nnemv nyne TajHa npen oHHMa: 3aniTo je ra3na one ro­ ’ra H ’en e Kona h Kon-a npeno r^ea yKPHHe naa Mocra. nHHe ocTaBHO rycKa. Biroa ce .pa'P'Ha Ha TojinjaTOBo cMaKHyhe... n a Kao ihto je nap HepoH y jenHoj He- Ma i: nan penan h naK. thxo ieann cBOMe Knaiv, jiok nnanruie H3 BHCime tobhb.tbv hobv epv. hobo 6a ina mBOJBH peKao: »KonnKa raTeTa. na cBHieT^rvftH OBaKor njecHHKa!« Tano je OiBaj rynroHjH đajoaKTao y ce6n cko nacnojioTKen-e. Mnorn CBHieT wvtvh v navniv na BaBnmeTaK nvrnx xamn. na na noe-TFrje'jroe y xfpnanroBopno: »3ao MoJKe npywHHa h tojihkh JTyr 6hth 6es MeHe?« JenHe hoKh. Kana je cnaKa nyraa chh- jnroe Ha rpo^one cR0 .iHx wn.Tnx ooo6a: onnca . f'HHonn Ba-ia caH. CTapn rvcaK HafieneHHM onim a npoMaTpaine KinepiT h cm -He n ie n e . K oie ie Maina aeM.Ba p o h v cp m ora CHHa. Kano caBHjena npaTa nonjeMa Kpa,j HPna. n n n w H rta . JTa. Tajra HaD^nHTo cBirieT v n c a n n a cboip Jlofipo ra je pa3rjienao! Mnan, 3nPaB. KPvnaH. neoje MnTBP H TOM TTPHJTHKOM HfHBF JTajv VMOTBAT H FOVVP, TTajnHnrhe h HajMeKme. KPHJia h nnTan Tpyn nao h y ‘ j n m n o K aa H e3a6opaB nocTH . n o K a s noinT O B aroa n .tbvFo.nHjaTa. Chh c.iHna.H ony a oTan chhv . — Ha bph - 6aBH Obo ce hobo nacno^oFceifp onaan-To n y TTnra h jenaH je. na Me aaMH.ieHH. TT HapaBHO je. n a chh ona HacjiH.ienH. Hajnocjraje npaBH OTan h JKe.TH. na ra jtvkv. rnie ie Mano h Be.nTroo y mano.niTKHM htohckhm xa,TbHHa v a fbbobh.to hh Kna.j coKana. onaKnen ce npochh caxpa.HH. MaTPa cBa Ta Tpna h wyp 6 a Hanrax rpa^ana. Ajih Kana? ro.THjaTV Ce Ta BoeBa HHie OBnhana. tp je HrneTao FonnjaT ce CTpece npn noMHCTH. na fin to ckopo Mor.no 6hth. Hnje inana kph.to ho.tiomhth nnn oko hb- na. KPa.j oHor ocmBa n (rrao 6nH3^ oaapvTifPFP financ. ry()HTH. a KaMo jih nnjenH 5khibot nperopjeni. To je r.nie yKPHHa cnoj tok v6 n 3 a.jp. Tv ce. j° najBO-^PTa cTpaniHO h noMHcnHTH. 3anynv je cBana vTjexa: na Ba6a.BTbP’rH FeroBa PiaF-eHP vchomphp Mura. a?pna o,MpT je HapaBHa; CBaKO Be srpnjem : chh je no6ap h 6noi 1 . Tv cv npoHoiH.ra cnerae nac^p CBora aa.iejinocTojaH; CTapocT je cnafiocT... h t. n. Cee je to HHBKOr JKHBOTa. O h CP 3aBP3e BOKOM. TaKO CV OOHHHO ManHjH Kama.ib, Kana cmpt noKvna! yMPHjeTH: 6hth nanFTH v OHO finaJKeno no6a. na aa vcnoMenv Tora nPHKnan. 6hth pacnopeH .nara na ce VTpofia iroBajiH. pbo Fo.nniaT jeann mvthom noBnniHHOM. Hcnniroao' je na ce Hore onpewy. na ce nnjejio rajeno Ha napneTa im njiieBV 06a.ny. norerao ce no jenHor.6anpeHa. MH.ia Hcnjene, na na ce cBe to nene non caneM h.th na ce ce cjPHa na.neKo nponvjbnjia. Tv Ha nornen 3ana3eher �CtpaHa 46. TAJPET. Bpoj 2. h 3 cyaua 3acrane y TpaiBH Kpaj CTa(wia. TaKO je oOhsho •uiHH.čia H>eroBa /Kara, OJaaceHe ycnoMene meHa Opoj 2. Haa Tora je npernao uecTy, Te cmuao HH3 Majiy cTpMHHy y jenan japaK, rn je ce cjerao acena dpoj 3, 4. 5. 6, 7 h t. n. Ty je necTO, necTo ca CBojOM npy®HHOM «iyinao Mjany ncapy; Ty je Kpcw iijiot rjaBy Bepao u BpaT npyH;ao, n a n o x fia ra y GauiMii aaneHO JHiiihe Tpnjbe — rpaxa. E, nođpa BpeMeHa! OHja H3abe oneT Ha uecTy, Ha y3BncnHy, na jane ;taxBaTH iipo.BeTHor 3 paKa. jep ra n o ie jo HeniTO ryuihth y rpy,niGia. Xej, Moja nočpa njeno, MojH cokojobh , raje cie cana? Oh none KpEraara h kphjhmh jy n a r a . Hena ce njeua aanHTame: »r.iie, rne! Ilira PoJHjaT, no CBojoj cTapoj naBajn h MHCJthn j a h rana upejBOjii CBojy qery, dpace Oojbe oKpene hckoJiiKO Kopanaja naTpar, paumpu Majo KpHJa h c npy/KennM BpaTOM 3aBnpH n o j hynpnjy... u y tom qacy arpaOiime ra jBiije upne pyKe h 3ajaBHine, a na nnje Morao hh KpHKHyTH onaj lica Hara: »na Kpn!« TaKO je 3arjaBH0 Ham iueMeHHTH TojHjaT, rycaK rocii. Mapna ripoBnnypa, y io. ronHHH cBora vKHBOTa. To je HCTHHa jenan mht&b neueHHj,.ajH HHje penopn y nyJ>HHH /KiiBOTa, jep — Kano 3iiaM0 — HMa .nanac rycaKa h ca 50 ronuna u Burne. KojH ce y3 to jom XBaje, na cy /Khbh h cpeTHH. Ilpomjo je Burne on neceT naHa, a na TojnjaToi! je oho ohom rycKy?« raana Hiije 3iiao, niTa ce necnjo c ibHM. 3ajyny je C.Mpmio ce .cBHjeT ce Mame uiehe, rycKe ce CKyn- nnTao Bejy u Pejby, niTa hm ce nain necnjo h rnje .T>ajy oko Kyha. A TaMo y naJbHHH 3aqyje TojmjaT cy ra ii3naJH ,a 3ajyny ce u Hiiane pacniiTHiBao no KJieneT pyny h KJHnaibe: jihjih , jihjih ! T o no3HBJ>e K0MuiHjyKy. Tano je h BajpaM npomao jaKo je n H>eroBa raaaapim a. ročnoga MHJiKa, ©Boj hchbh Kann- UiiraHCKH Teijiepim npoxyjao. JenHor MeTBpraa notaji, KojH joj ce oaa3HBame ca oHor ocTpBa. cBanii ce je jn a nuranna ca cBojuM MyjKeM, nobe raann ro.TiijaT nobe Tanobep KyhH — caM caMuaT. Hnje Mapiiy y nyhaH, na My pe»ie, na je meamr .\iyiK iberona ona3HO, na je TaKO caM, Kao cana. K'peHe hcthm ohhm rycKa ynaBuO non hynpujOM h na ra je nojeo Ha caMii nyresi Kpaj necre hohito (SpncuM KopaKOM. Bymi& ra je BajpaM. Ta3ja je Mapno ca bcjhkom >KaJomhy cacjyvKeJba. na urro npHje nobe Kyhn h j a Ha nBopHniTv. y mao Ty- BHjecT h oOehao lliiraHKH. na he Beh ejjrrpa KOMe ce TOJiHKO H>eroBe ajeue HeKan n u em M 3a0aB- *JSBaj^npnjaBHra iiojHiuijH ,a y cečH MHmjbame: e na .ibano, .TierHć Ha CBoje CTapo MjecTO h #a cBOjy neBepjm caM ja 3Hao, rna he ra UnraiiHH yKpacra, ja 6hx ra rjia®y cnycTH non Kpnjio, KaKo-OH mv nynia yTOHyjia npHje Tora nocjeKao h nojeo. y u poniJ a joCpa BpeMeHa. Jlanac BHine HeMa rycKa I’oJHjaTa. He 311a M.y ce JKvpehn ce CBojoj K yhn' h csojoj n era, Kojar-ja^ hh 3a kocth. Ajh h nanac mehe oOaJOM Harne yKpnBeh lipnje mera nouua npen MapKOB nyhaH. HHje y nie iiotomcteo iberoBo'on hckojhko icoJbeHa, oho mehe ii npoja3H Kpaj one Mane hynpHje MjepehH je npHjeBejHKoj MHCJiH hh onaancT' j a je npom ao mhmo ihm okom. HaBiiKe, oOHMajn h ycnoMene npe.iia3e ca 3JorjacH y hynpnjy K paj U iiranjy n a . Aj h ra Tapnx Ha Mjabe. uivinapb no,! h>om yno3opn. na hmh Tyae hpib vuiauui Ba»>anyKa 3a TajpeT. HeaaBHo je iiOKpeHjrra anunja y Ba&a.iymt aa ocm jthk TajpcTOBa noaojOopa h 3a oaorBJbCH>e Taj perona pana y obom MjecTj-, Koje je Onno y tom norjieny aaocrajio 3a m hodim nyu m kumo Mamini MjecnTMa. ArHTanHOHH oflOop y KojH cy ynuni Hajbh Jjchhj'h rpabaHH rpajta Baiba.’i^ e , a non npe^cjeniuiuiTnoM rocn. Jlp. Ejy 6a Myje3HHOBiiha, ynynio je Ha Oaibajij'HKe rpa*>aHe y Ty CBpxy HHTcpccaaiTaH irpoimc, KojH rJiacu: »BaaaJijHKHM rpabaHinia! KyjnypHa aaocraJiotT y Kojoj ce HaacaJiocT Ha.ia.jiiMo jec-T oea. h najsiaibe cyMibe r.aaBHii pa3Jior HameM Ha3ain.0Baiby h « CBiiMa nOvbHMa nauiera JKiiBOTa. JIok cy ce MycJXH|MancKH Hapon.ii ApjKaJiH caBpeMCHe Hayxe h Kibinre, njOTJie cy h HanpejOBaJiii .V csaKOM norjieny 11 (Shjiii npen cmiMa ocrajniM napoAHMa. H j ii xoBa KyjiTypHa na^Moh noBejia je aa co6om h n.nxoBy npirBpejy, na u nojiHTiiHKy HajMoh, Kao uito je huiuc niHuuiH>e Ky.irypHO Haaa^oBaibe nonejio ;«i (x)6om h Harne okohomiko ii no.fHHTHTKO na-3aflOBaH.e, aa. ne KaaieMO nponacT. yBiibajyhH obj' Bcjumy 11 ix>pKy HcraHy mana Harne hhTe.TuveHnii[je no3Bajia je npnje nBaecraK ronHiia nara napoj, j a ce Tpnie ii3 MpTBiiJia, ja npejcune c npeApacyja.Ma 11 ca BJiaUT.HTHM ciiara-Ma ,T»nie 11a biiuih CTeneH Ky.irype, kuro Oh ccOh npiiOaBiK) jaiy npiiBpefliiy cHaxy u Kano Oji ce rano 11 nojuiTHHK.H Burne h jane jjiirao. OcuoBaro je ra ja iiame noanaro KyjiTypno h npocBjeTHo ,ipyuiTBO »rajpeT«. HeheMO pehu j a mh h janac otojhmo Bor 3Ha kilko jođpo.. H.TH Hche H8M H'lliKO HOpchll j a 6poj Hauilix UlKO.TOBaHIIX 11 ijHBai.Tii3QBaHHx cHaioBa cnc Blune ii Biiinie paoTe. Jejafl jooan .uho obiix j>yjii, KOju cy ce icy.TrypHO juraii, irarpajH.ui cy ceOn CT3HCTeHUHjy h paje y cBoMe Rpyry, j a noMoniy nauu, CBojoj Opahu — jpniao je jo rora noaoataja nomopoji naiuera »rajpcTiu .Ho HaiKa.aocT MopaMO npnanaTii ropKy HCTimy ja Ham ppaj, nama iiiexep-Ban.aJiyKa? HHKaja mije noacaajiiiia.'ia joboji >ho �Spoj 2 h 3. T A JPET. pa-ijMHjeBaiba aa J’ajpeToitf tw jy, aa HAejy muier uanpciKa, Hauier oncraiiKa. cJKiineMo OBy Jbarj’ c Hauicr UR‘xepa OAJi^nijio je neKo.iirRo iiam«x M.iabnx h arnjuura a>yAH aa oatnroi »rajper« y l>aiba-iymi h Aa noaose iBe Oaiba.ivt'Ke rpabane, npiijaTe.Be na'mera HanpeTKa, y npBOM peny Myc.muaHe, aa npcua cBojnn 'npn.TiiiKa.Ma u MoryhnoorHMa eryiie y rojio »PajpeTa« n noMornj- na mj Ha'inn Haiuy npocajeTj’. y i y cBpxy ojpebena je «'KyiiiuTHHa Ha AaH 17. jaHyapa 192(1. y HeAje.T»y y » cam lipnje noAHc y arpaAH »Ba.TKaH-Knno.« Cipana 47. Ka) HaBOAe UHTOMHne h« t AninunroHU OA^op: lIpeAcjeAMHK: /lp. EjyO Myje3iutOBith-; (tVAnpeAojeAH«K: XunAiija yBejc Tajnim: Xaou6 6er HuaMOBuh; OJiarajHirat: Ham« 'HejBan; HJianoBii OA^opu: MyxaneA .Cj4>. Ajiiixopnh. Xycnnja UyupyiB>raih, AP- Myxapen MiinnH, AkjkP IHepcMeT. Oy.ibara Ca.iiixamnh. A L TZr** c* 0 p«Ay ckjtiuithhc h lbeiuiiM aaa;;by miLMa liaifiijeoTnhejio y Hanjen .nicry naiuiaaHO. JjnaBun 0A<5op nosApaimo je onyniiiTKHy ca cjinjeAehiiM 6p30juBoxi: »Beceuchn ce Bainest npeiTuiaiiiTBy h Bainmx ApyroBu aa o/KMBJbeibe Hauier ueanMTera 1'ajpeTa y nonoenoj KpajiiHii. iioaAjpaB.-ba.MO cnyiiiimiHy ii *eTiijio nnoAOnocan n OpaTciKn paA cs4jy.a BenHHa TajpeTOBa ceenaHa 3a6aaa. Kano je no3HaTo OBoroAiimiba aaOtmaj »ojy npnpebjje l'napiiH Oa6op TajpeTa OApnahe ce y opmjeAy, 3. <J)cfipyapa 192b. roA. y oba. HapoAHOM no3opjmrry. npnmpene OBe 3a6ase nche iinuiTa aaocTam 3a npniipenana npoui.Tiix I'ajpOTOBnix aaOaBa, Koje cy y cbokom noraeAy npeAibaiH.ie y rpa;iy CapajcBy. l'aaiie cenunjc npMpcbnBaiKor OAi6opa paAe nyHOM napon. 3Koh■kh oaCop 1'ajpeTa ynaace Tanobep mhoto TpjAa, Kano 6u iuto BHuie AonpHHiio Aa OBa 3a6aBa OyAe iuto Be.TniaiicTBeinija. KohncpTHH aiio nporpana OBe aačanc nanjiamuhe CBe ocrrajie kohneprc Ha IajpeiOBHM 3aCaBana. A dito je HajnnTepecaHTH«ije. mio nporpan ii3Babajy nauie cnare, Hama ounaanna, 1'ajipcTOBe iiHTOMime h iuirroMUiH. HaponiiTO he inrrepccoBaTH ny6.Tiin,y, cnemia.iiio Mj'c.niMaHCKj', noaopniUHM komba na MycnnMaHcnor acnnoTa »Oh« y jeAHon hiihj’ r-a njeiiaibe.\i ii nnccoM, Kora he nnBabaTii 30 rajpeTOBiix imiTOMima. Taj komua OAiirpaBa.ie cy 1'ajpcTOBe nHTOsiimc npoin.ie roAime y Hap. no3opnmTy y BeorpaA.v, Kao n y /Iuopy. npćA H>hxobiiw BeaniiaucTmiMa Kpa-te.M u Kpa.T>HUOM h to c HajAcniuiiM ycnjexoM. Rporpan atrtmae je cinjoAehM: I. JljHO. I. noaApas Tajpeia hberoBOM KpaikeBCHOM Bhcohbhctbv npecTonoHacneAHMHy neipy, noKpoBHTen.y Tajpera (jkhba c m - nuTOMUii 1’ajpeTa ya npam.v noaopnur- opnecrpa.. 2. O t . MoKpanam: »VIII. PyH0BeT«, njena MjeiuoBnni xop l’ajpiiTOBiix iiiiTOMana u nuroiutna. 3. <J>. MahejOBciKH: »I. (Ao HeOo), lijesa »eucKJi xop rajperoBifi mnroMJina ya npanH>y opKocrpa. 4. O . MahejoBCKii: »ManaAOMCKe njecMe«, xop raji>CTOBirx hhtomHn a h miTOMaija. iijcbh MjemoBum ft. * * * »3B63Aa«, njeBa hjchcikh xop rajperoBHX nnroM-npa ya npaTH>y opsecTpa. »BaJbiba.TyiaHH! i^ojjnTe čun Taj ahh Aa aokhjkctc, Aa ere oBjccH-n Hamera i'Taiba h Aa cne pnjemiMir Aa ceCm noMoracTe. Hena Bac itHurra ne auApaiaBa h nena Bac hhko' ne oO.Man>yje! Hana je rapocBjcTa n Kymypa noTpeOHa. Mu iiacmo cano tiim iryieM. Mn ne CMaijcMO npaBimi H3 oboi- mmanBO APJ'ro niiTajbe oohm mmcto npocBjeroio. Mu cc Ha obom n^ iy ne cunje mo nnjenanf, jep kha »* hc mgenajy Hama Cpaha irpaBOc.iaBiie ii KaTOJnrate Bjepe y npocBjcTHOu norJieAj', kuko Aa ce mh unjenaaio, Roju cmo oa ibnx nynTypHo, ckohomcoch lb no.TiiTH’nun 3aocTa.mjH. Ha toj cjnniTHHH naaćpahe ce.cnuiaH noAPAOop TajpeTa, Koju he Aaae pvKOBOAJiTii JberoBHM poAiou y Bajboj JIyujn, 3aTO TpeOa cbii a« Aol)<rre « Aa H3a(5epeTe y Taj noAOAOop one, Koju cy no Rauiesi Miiiu.’bOfcv HajBpiHjeAinijH h HajAOcrojnujiH. h II. Ano. »Oh« oa CBeToaapa HopoBuha, noaopiuuHH komba .V j ba­ 'THHj'. Peatucep npBe h 3aAH>e TaiKe nporpaMa r. AHApnja: 'HypH,Hh, i.iaH Hap. nooopnnrra y CapajeBy. M.V3iiKy namicao bom «l>. MahcjoBcm. JI« na: Ulepinpa xanyMa — IUeifca TyAanoB«h, Ajanna xanyMa — CM«jba nepumnh ■By.ica xanyMa - fPepiiAa nama-iuh. Xaniipa xaHyMa — Heraia Capajmiih, IIIciJiitKa xanyMa — Myinipa Capaj-mh, X^&m5e xairy«a — Caunja Mycjmih. OaTMD xaiiyua Amta HiiJiaB, AyAnja) Pa3«ja XanuHh, Anicaca) AJOBojne Xacn(>a AcAJih, Ajmija ) A<nma Coijio. y,iore AjeBojaKa «rpajy jom OBe miTOMHne: A.isjaca Co(J>o. XajBiMa Bojbertima, TaHna Xoijiih, TaHna Bojnih. Xajpnja Ko.iaKOBuh, Meiuiua TpeUo, IJcBMiipa Pemih, Co^iija Baciumuh. 'J'smua UaM(k>, Pače«a 3jaiKiih, Caunja KoM«h. Sejaefta Xa«HxaJLHJioBiHh, Ennca Xepmh, AepsB'na KaneraHOBHh. Bexnja. Tepa«Mex«h. MyiiCBepa MesneACamiih, IHasanja XaH'jah, Hiiin-Ta Xao«h. Cya»TA Mj’tJmih. Pasirja Maxnh n Acnia KaBa-ioBirh. npnno3M H3 Bnxaha h 6MxahKor cpeaa. no.ioaOop TajpcTa y Bnxahy ca yrtpaBifnnoM kohbhkto caKyirHo je y jyny 1925. 13 KonaAa KypđaHCKnx Koacima. noje cy yHOBicHe 3a 600 a«h., a AapoBaJm cy: no 2 noMana Haoml) eij). Ca.nixou'nh, no 1 romba: M.vcTaiJia e<f). Peijnh « OcMaH e<f). Peinih (ix»Beby kosk.v najeono). H6paxiiMara Xanna6AHh. Hypara MHpHh. Cyjiej.MaH 3jan«h, Pnoa eifi. Bomomih, MyxaMea(5er BHmhemih. Myxajiia XauHa6Anb, 'Ea3iraara XajpyJiaxoBHh, A6nype3a«e e<f>. AiraAapeBHh. CynejMan HlapraHOBiih ii J.ycyiJ> CenManiih. Hcto je uapoBao y une noiKime 10 ahh. Ap. Xycej«<5er Ce-TirMOeroBuh. Ane 10. ayrycra napoBao je Apatfiara Minjnh rajpeTOBy i.OTiBincTy y Bnxahy 450 rt c.iaMe y BipnjenHocrn oa 112.50 akh. y oKTt)6py h HOBCM6py 1925. ofiimiao je ynpaBHirK KOHBiiKTa y Biixahy Hena cena 6nxahnor opeaa y Kojirna je caKynn.eMO 1379 mt K)uypyaa. 77 rt rpaxa « 31 rt nuiomme u to: A hc 20. OKToOpa 1925. y H38MMh TpaAy 371 rt K.vK(ypy3a. a napona.™ cy: BejAo <I>e.Tnh, H6po A'BiAape&nh, Axmca AhbahpeBiri). Xace AHTAapeBiih, Hpmr AiranapeB**!1- Xpyere AnaAapemih OcManoii. Xpycre AnaAapeBiih Pechmob. Aimct KacynoB«h. OcMan <l>RAHh, Pano Ba.iiih, H6paxmi Ba.Tnh. A.inja BajpaMOBiih. Xyce <I>e.Tiih XaoanoB, Mexo ipeaiih, Osep <Pejiiih. Xyce (pe.Tnh HCpimi. Hđpo BajpaMoenh. Ajnnia Xa.Tarah. Xace Cyjnrh. Mexo Ba.nrh. Pa«o Kpujynijnh, A.ie Bajp«M0®nh. Pepo M.vjKauoBiih. Xaoan BajpaMOBHh. XacaH Jla.nuh, XauniM JIa.TOh, PaMo Xa.'ianih. IIIa<5a.H « Mexo K.vjyHpiih, Ca.TKO Bemnh. Babo EemHh, IIIaOaH AiR’AH'PHh. Xace Aa-nih, 3eho HcnaMOBnh, �P rp a Ha 48. » T A J P E T« UexBa Ber&HOBHh, <l>aTHKa BeiaHOBHh, Myjpax CyJiHh, GyjiejMa« kyjyHUHh, Axmct Jlajmh, Jycy(J) JlajiHh, CajiKo 4>ejnd), MycTa<J)a c<|). /ljH3AapcBHh, HOpo XajiKHh, XacaH KoBaieBHh, OcuaH KoBaieBiih, My/KO KoBaneBuh, Aae Bjnifh,. Ua<J)ep Bymih, Myxo Byiuih, Jyoo KeiHiih h AxxieT Kpeaiih. .Une 21. OKToOpa 1925. y H3aMMk nptt>aBopy 198 kt kjhk.vpyaa, a japoBaJin cy: CejiHM XaHAanoBuh, ^aHe ByGajio, MapKo PyiKaBHHa, Mhjio HberaBaH, MiuiaH Hajah, Bajo ApaKyjinh, UlaOo Ulyciiih, lin ija UBjeTirhainui, HiiKOJia PyKaBraia, OreBO BjeJiaii, Hjni.'a Pamijnh, ABflnja MepAainih, Axmct XapGaiii, Hco lllanjT, H0paxHM ccp. ^iraaapeBnh, GyaejMaH Xaiia™h. J<!>Ka Hfiejnih, Ua.(|>o Bjnnh h Ponca JKainih. HHe. 20. OKToOpa 1925- y M3aHHhy MynM 82 w KyKypyaa a japoBa.ni cy:Myera<J>a Cyjinh, Ax.M,er. PaiKOBiih, MyxapeM Cy.THh. PajJO Cyjnih, -Myca Gyjmh,. ^ejnija Mynmh,. Aae MyxuiiHarah, Myxo PeKiih, lUaGaH MyMHHaiPirii h Jyco CyjiHh. 27. OKTOOpa y TaTH 241 kt Kyaypy3a; 31 Kr nuieaiiiue h 1-2 kt rpaxa, a japoiiaJin oy: Ax»ieTara BajiHh, XyceHara JHeJUHh, UlaOo <l>e.aiih Hl:, ITauiara 4>e.nih, Mexo Oejriih, CajiKo Ilauiiiih, Ojiep <I>aTKHh, Bcjiara Oe-rah, Cajmx Oejinh, Mexo ‘t'e.THh, CaJiKO Ilauiiih, Ouep Oaraiih, Be.iara <J>e.mh. Cajmx <l>ejmh, UcMaH Mynriih XyćejHOB, Pepo BajpasioBiih, Xyco 3oJinh^ XaoaH Ba.mh, CMaiua ocp. Myjaxiih, Behnp etj). OaTajruh. Beunrp h'euiKnh. OcMaH KeiuKiih, 3ajiiM MaxMyroBnh, Xyćo A.nniih, UJaCaj MaxxiyTOBiih, 3eha <l>aTknh, Myjo Xauuh,.X^eo XapGaui, AxjieT <I>aTKiih, AxMeT^ HlačiiK, Xyoo ‘PaTKHh, Pano OaTKiih, Mexxiea Myiuiih, lUađap <I>e.nih, Paxio y‘eJi'iuioBnh, HOpo XycKapHh, Hmuimp OaTJviih, Tauap. C^TKijh, Jyco 'toraiih, Axu.iT MaiMjTOBiih. Jl.P^a <J>aTKiih, UlaOaH <I>ejiiih, HOpo CMftjnh, Httuia XaBiih, Mexa XaB4ih, IllaOuH. <liaTK)ih, Ocxiaii Myuiuh. Xace Mymnh,. Paxia 3ojnih, Ha<t>ep 'Jo.rah ,JfyrapeM 3o.Tiih.. * 3pjrnh. .UlaOaH KcuiKiih, ^ojiih,. Pumo Keum ■" KeuiKiih, XaMHj KpoiKnh, Pano BiiKiih, OMep \Iyitijl MaxxiyTOBHh m Arau BajpaMOBiih. . 6. HoueNiOpa hž5. v TlanapMhta 123 kp -K.vikJ), poBa.iH c.v: XycejH 'ReHaHOBH.l XacaH Bpoj 2. h 3. ja h ,;Axm6t Tpepih, Myxo Tpejuh', MHJie ĆTyjeH, Joco Bapniilj Cyjbo My<.vinh, CaJHx Ilopo6Hh, Aaara CejiMatroBuh, MyMiHW erj> BajpHh, Myjo TiejBaHOBHh, Xacan Bexa6oBHh, MmiaH UBaHiicBHh u ipiHTap UlapaK. ^He 66. HOBeuOpa 1925. y KnoHaTy 156 Kr KyKypy3a,‘ a aapoBajiH cy: MycTaxJ>ara My>rHl, AraH c(J>. Tejrah, Jyoo My. jarah, XacaH KeaaHOBnh, PaMo KypHh, Mexo Kypiih, HCpo' Myjamh, MaxxiyT llfi.iajiih, Pa.Mo PaMeiKinh, Aran OajKOBiih, Myjo Kypnh, Ajiiija KacyMaHOBnh, HlaOaiii Berah, Xyce Ky;tHi, HOpo Kypnh, XacaH Kypnh, Myjara Kypnh, Ajnija fPajKOBnh, BcHKp KenanoBiih, Myxo CCiijaMosuh, PacaiiM PaMeacuh, Ccjihm PaMOKHh, Mexo Myjarah, Jycy(J) M. PaMCKiih, Jycyt[) C. Paaeicnh, H33Kp 'BexajHh, 3eho Kypnh, Myjo <I>ajKOBnh h Myxo Myjaruh. ^He 6. HOBeMOpa 1925. y MycnMhMMa 40 Kr KyKypyaa a aapoBajiH cy: Apn<|i h Ajiarai AOjyjiaxoBiih, Aji« e(J>. JIn3AapeBiih, Cyjbo 'ByjiiKiih, Myjara 'ByjrKnh, MexMCj Hamnh, Owep Caj»xoBHh, AxMeT CpeOpnh h Myjo CpeOpnl. Oohm OBjje HaBejenor caacyiiHO je y 3anomjy r. <I>exiiM MđxyyTOBHh 70 Kr Ky»ypy3a, y RoKojy r. Pawo 3yjnih 59 kt KyKypy3a. y CoKOi«y r. XycKa ByjiHh 32 Kr Kyaypy3a y PMflnky Apir<t> Aju jaru h 42 Kr rpaxa, y TonyOnhy r. Myxo MaxMyroBith .,23 Kt rpaxa. H«ro je y H>ie jkhto japofiao 20 » h h . r. CajiKo Xaaidi M3 IIoKoja h Pawo Ea.nih Ha H3ainha 27.50 a h h . Hena je cBirua Oj crpaHe TajpeTa Htijjbemua xBana pooiioah HOp« flH3AapeBiihy, Mj-niip e<J). Peunhy, MycTa(jia e<J>. JBraaa peBHhy y Kaa^iih T pajj; CeJiHMj’ XaiiAaHOBiihy h Miuith H>. ro®aHy y, Kaa^iih ITpibaBopy; Mycra(J)H Cyjmhy y Hianih Kyjni AxMeTanH BajiHhy h CMaiin e$. MyjaKiihy y ra n i; XycejHy T\e;afiOBiihy u MyMim ecj). Bajpnhy y IlanapiiMa, Mj'craiJiarn Myjarnhy h AnaH e<J>. <I>ejrnhy y KjioKOTy, Te Ajih e<|>. H-noAapeBHh.v y MycjmHHMa, kojm «3al)0jue y cycpeT yirpaBirHicj' KOHBHitTa r. C. PeijHhy Te c itiiMe cBam y CBOMe ce.iy jobome npea MKorn KOM h pacTyHaMHBniif m u. Tajpera 3auoJiHiue npHJior y HapaBii Štamparija .BManake PoS.e., Sarajevo. - Vlasnik đruitvo .GAJRET-. - Glavni 1 ođaovnrnl nrednlk: HanUd KUKIC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i J a j r e f ). Tvornico Ciprpapira S. D. fHnaloj, Sarajevo, ' može se naručiti i preuo društva .Gairet* u Sarajevu a. a. y CapajeBy. Te^e<J)OH đp. 33. BaBH ce cbhm y 6aHKOBHy CTpyKy cnaflajytiHM nocfloBHMa. y^OLui«e Ha uiTeflH>y yKaMahyje HajnoBOJbHHje. Oa HHCTe ao6 hth lO°/0 ycTyna KyjiTypHOM H npOCBjeTHOM ApyniTBy „fajpeT*. _ Triivalki bukoi L | = | M B Jj U H M ■ Sarajevo, Stpossmajepova ul. IZ. dionička glavnica Din. Z0.000.000 Rezervni fond Din. 4,300.000 Prima uloške na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. Interurbani telefoni brojevi © 05, a© 5 i 555 Fjliialn- Be°9rad’ Zagreb, Novi ,Sad Tuzla, Split. — J 11 IIjtU c . ^lllllllllllllM lllllH IIIIR lli Jlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll^ Capajencna Baiina �i Opće Osiguravajuće Društvu ,,]UDOSLi)VI]ir osnovana g. 1913. a Beogradu sa ahcijshim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. Vrši sve poslove osiguranja najkulantriije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. Hercegovinu Ravnateljstvo za Bosnu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJEVU, Kralja P e tra 17 Brzojavi: J u g o o sig u r a n je . r T e le fo n b r o j 3 0 0 0 I g Braće BtlŠCICjiĆCI g g 0 Sarajeuo trgovina muzikalija i materijala za pisanje I rlsanje. Bogato stopa* rišfe hrpalskih I srpskih knjiga g ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove Ferrodovim. Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, ":oji boluju od malarije i drugih raznih bolesti. — "'errodovlm otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu, svježinu i zdravu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za'siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: ttn. 1. Mirni. nulu. M ostar C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara Čitajte .Gajref! List »Gajret* jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. o Svakom prilikom sjetite se Gajreta! T T T T T T T T T T TTTTTTTT TTTTTTTTTTTT TTTTTTTPP ? , T TT Y � https://kolekcije.nub.ba/files/original/85d4552931855877ad348b351b6196c2.pdf a5544489412e7972bb4c7634491f0d9d PDF Text Text m •' I rioLUTapnna n ^ ah eH a y totobom . V V t a jp e t * **i-’y iU T B A 3A K y jr fy P H O H EKOHOM CKO n O JM S A lb E M yC/IHM AHA . u lfi. y M |eceuy, X. \ B poj 5. C a p a je B O , 1. M a p i a 1926. Ucjena roa. »U fl. riojeaiiHi! fipoj '4 IX Tiami ao6nBajy .ihct y noaa 'jajeHe Koa TaaBHor Oafiopa na« aoa ynpaBa — rajpeTOKHX KOHHIIKTa. — CA ^PJK A.l ro.viBii. Mupaa Caitmer: ItpariK lipei’Jiejl moi skhbota (njecMa). Axne/! MypaaGeroBnh: II311 ffia i j’BHja (Honejia). Jejia OcToinh: lIiraiiOBa e»ipT. AxMea Pe(J)RK; (JoKOJIOBHti (UpeHO/m M. P. HeaHh (HacraBaB). Gr. P. ae.iafc: IIcTniiii o nonifinjii Csaiuiare HeilrlltiJl (HacraBaK). ' A-nra:*Hejirra: J l s , >uibhx jiHCTitha: Jeaa n npoO.iesi. fa jp e T o e T aacH H K rip o cjiaB a p o t j e r a MyxaMe,n,a a. c. y TajpeTOBOML KOHBHKry y 6 itx a h y . HyjlTypHE H KiHHiEBHE npDCJlilBB. JpBilU IIpOTHli (HoBi/iom 40-['O/uiii:iBH[ie kh>haeeBHor para. ;I,na;ii'CCT ro .m n a Cpneiior Kn>HH;ei:n(ii TjiacHHKa. CroroAiiiMibima CjncKe Apane Ja s n o lieccAmiOBflti. Hiuinpu CToja^iHOBiiti CpiiKiina. • ^ a ta s ; >'pe*HHK: XaMHfl KyKHh. . '" ; �3EEBEBBBEBBBBBBBBBEEB BBBBBBBBBBBBBBBBBBB1 BANKA G A JR E T D. D. ® u Saraievu — Filijala: Višegrar Telefon broi 649 i 689 1\ Akcijski kapital Din 10,000.000- Rezervni fond Din 1.I00.D0 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za tri vanje valutama i devizama Zavod je pujnlarno siguran, a angažovmi je kod industrije drveta „Varda” d. d. Višegrad i kod trgovpčkbg d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°!0 društvu „Gajret”. ■j b b b b b e b b e e b b e s b b b b s i : ■ M a a a a a a a a a a a a a B BBB® «i . ................................... . ~ 'v Centralna drogerija Q[| u Sarajevu [a] " (Z ad ru g a s a o g r a n ltu n im ia m stv o m ) . . K o ć ić e v a u lic a b ro j 41. T e le lo n ; 817. = Ra ču n k o d T e i e ,o n :S 1 7 P o š ta n s k e š te d io n ic e b r o j 1276. = S a r a j e T r o Š tr o s m a je r o v a u lica Droj 3 Bavi se svim bankov­ nim poslovima. Uloške na štednju sa otkazom i bez otkaza ukama­ ćuje najpovoljnije. ■ H f lB B E f lB B B B f lB B B ,a B D H f lH Trgovina m edikarntnaja, drogerijskih i kemičkil proizvoda, ro b e odgurne, zavok i hirurgških instrum enata, kao i fotografskih a p a ra ta i potrebšt/na.. Velik iz­ b o r inozem skih safuna, parfumeri e, kosmetičkfh potrebština i spužvi. Skladište svih m ine­ ralnih voda. Ruma, konjaka i. t. d. Telefon broj 319. — B rzo ­ javi : Centraldrogerija. �J1HCT I'A JP E T A H P y illT B A 8A K y jIT y P H O H EKOHOM CKO [10A H 3A H .E MyCJIHMAHA M3Jia3H 1. h 16. y M jeceuy. ToAHHa X. B p o j 5. C a p a je B O , 1. M a p T a 1 9 2 6 . UajeHa roft. 80 A- Ilo]eAUHn 6poj 4 A'Bauu flođHBajy jihct y rio;ia mijena koa r^aBHOT OASopa mm koa YnpaBt — rajpeTOBHX KOHBHKTa. — H EC ET EO U M H A HaBpujMno ce fleceT roAHHa oa HajBefcer CTpaAaH>a jeAHor HapoAa Kojn je MywHn nyT Harnoj ommoj CnofioAM o6MJbewMo Tano cBHjemoM a MyMHOM u AyroTpnHOM 6pa3AOM. npoxyjano je AeceT roAHHa oa BejiMKe TpareAnje cpncKor HapoAa Koja je AOHnjena Kao CBoj Mo jeAaH rpo6 He3HaHor JyHaKa, ann unjena je Cpdnja nocnjaHa rpodoBHMa t 3Kbhx 3HaHHx h He3HaHHx, ann BenHKHX JyHaKa. Hajdon>H chhobh Harnera Ha- 3naTHn nnoA — CnodoAy. poAa naAann cy Aa cbojhm fbemeBMMa HanpaBe deAeM npeMa HenpHjaTen>y n Aa CBojoM KpBn>y cnpnjeMe K>eroBo HaAHpaibe. IlaAane cy mpTBe 1914., ann cy Haj- B hjio je to XHn>aAyAeBeTCToneTHaecTe roAHHe KaA Behe h HajcTpauiHHje »pTBe dnne 1915. roAHHe. ce jeAaH uho HapoA ct 3bmo CBojeBO/bHo Ha Myne Aa H HeAaaHo ce HaBpujnno ftece-r roAMHa Kano cy HauiH XepojH na/iH 3a Hac h 3a OTaydHHy. Cbh 6m M3BojeBao He caMo Cno6oAy cBojoj ywoj OTagdHHH, Hero BacKonnKOM HaiueM HapoAV bnna je to TpareAHja th criMHHa OHoj oa npMje neTCTOTMHa h BMLue roAMHa, Jep KocoBCKa TpareAHja no CBOMe 3aMaxy h no cbo- HHTann He3H3THH cy u HeAOBo/bHH Aa ce Mowe oay- j hm nocneAHuaMa jeAHana je cyiiiTHHOM dona h Cipa- AocaAauiH>H noMeHH h cnoMeHn 3a Koje cmo nynn h jkhth , 6ap AOHenne, cbctm Ayr thm MyHeHHUHMa. hbnxoBe p,yiue dnne dn yMHpeHe caMo 3AP3bhm cxBaTa»teM Aan>a CpncKor HapoAa H3 1915. roAHHe. JeAaH uho AaHauJHjer k dyAyker Hapaimaja ima BpnjeAH h ko- HapoA npejKHBibaBao je BenHKy Hecpeiiy Aa 6 h ce H3BojeBaria CnodoAa h noCTnrno J bahhctbo. 3a TaKOBe jihko noABHre Koje Mory H3BecTH caMo 3ApaBe cnne jeAHora BpnjeAH CBoja CnodoAa 3a Kojy cy ce to/ihkm JKHBOTH yraCHHH. fly>KH0CT- HaM je Aa ce cj6thmo thx cBHjeTnnx HapoAa noTpeČHH cy dnnn h xepojH. TaKBe xepoje Aao wpTaBa. rioMHcnHMo Ha h»hx h mh fceMo nyTH h ocje- je Haui HapoA Aa nocTaHy H>eroBH My4eHHUH. KonnKO BejIHKH H y3BHUieHH, TOflHKO H CBnjeTHH. Oa pe- thth Aosa AO HajBHLuer otJjHunpa; oa nyAor AjeTeTa ao Ajeno. Hena je CnaBa CBHjeT/iHM h BennKHM MyneHH- CHjeAora ciapua; oa HeBHHe AjeBojKe h BjepHe n>yde TpenepeH>e hbnxoBHX Ayma y HaiuHM AywaMa, Koje HaM AomanTaBa Aa nyBaMo h>hxobo CKynoujeHO AO CTapnue — CBe je CTpaAaBano, naTHno h cBjecHO i4HMa Hauiera HaunoHanHor Ocnodo^en>a h yjeAHH»e- ce »pTBOBano 3a HajBHiue HaunoHanHe HAeane. UMa- H>a! �.r a j p e T i OrpaHa 66. fepoi 5. Mirza Safvet: KRATAK PREGLED MOG ŽIVOTA. Pedeset je i pet ljeta prešlo preko moje glave, — Od kako sam ugledao našu Velež, sveto brdo, Gdje no sure orlušine nepristupna gniezda prave, Gdje no Hata sa preslicom i s garovom čuva 'krdo. Pedeset je i pet J|jeta mog života burna jako Jedan iroman, pun promjena i čudnije doživljaja: Tu se što-šta odigrava, normalno i naopako, Uz radost je i uz sreću bilo tuge i belaja. Pedeset je a pet ljeta prošlo meni ko u kinu, Gdje sudbina ko umjetnik senzacije svoje reda — I filmove vazda nove iznosa na svietsku binu, Da pomnome gledaocu zastanuti nikad ne da. Kao dječak prošao sam širom zemlju Hercegovinu, Vidio sam Foču, Stolac, Mostar, Konjic i Ljubuški, Cuo pušku Nevesinjsku, gledo vojsku sultanovu Prema svemu i po svuda ponio se vazda muški. Od Adema pa do danas nije vrieme izmelo Na svietsku pozornicu užasnijih scena, slika Kao mome naraštaju, koji sve to gleda smjelo I ne pazi ništa poput fanatična mučenika. Prvi put sam u Mostaru pred Deronjom »elif« reko, A u Stoou nastavio, gdje sam »hatmu« učinio; U tuždiji sarajevskoj ljubav sam za Istok steko I s perzijskom poezijom svoju dušu začinio. Ispričati, šta zapamtih, — to bi bila priča duga; Vladari su postajali podanici svoje raje, A bogati gospodari biedne sluge svojih sluga — I taj problem — u povjesti nečuveni — i sad traje. tp •i— Pamtim hodžu u Konjicu,' kada sam u Prvi put u kundurama — udari mi dese. A1 je i on zapamtio mene, jer je loše proŠo Da me bolje poznavao, prošo bi se tog sevapa. Roditelji hotjeli su u Carigrad da me spreme, Da postanem carski »zabit« ko što su mi bili stari. Tako se je mudrovalo u »blaženo« ono vrieme I mislilo, da nas škola ne uzgaja nego kvari. Shišao sam Salih hodžu Zeničaka, kako vazi: »Ko bank-note sobom nosi, a na njima ima slika Da mu namaz sahih nije, da mu meleć ne zalaza U dom. Toga i Bog mrzi ko idolopoklonika«. Protiv volje roditelja pašo sam u gimnaziju — I s dječicom kao mladić sjedio u jednoj klupi, Iz škole sam sa knjigama pohađao i birtiju Gdje se mladež sarajevska na sastanke često 'kupi. Gledao sam i Džindžiju, gdje budalam pušta brade I gajtane na tozlukam izvjedljivo okom broji S ćursa viče: »Senatska ustanova da imade: Kako mora svaki muslim da odielo sebi kroji. Došo sam na umiverzu kada drugi svršavaju, To smetalo mene nije, nauke se meni htjelo. Slušao sam slavine ljude, kako znanost predavaju I u zbirci carskog dvora prolistao njnogo djelo. Negda Bosna pod bajrakom Gradačkoga kapetana U borbi je protiv fesa žrtvovala mnogo krvi, Pa šta smo sad dočekali djeca istih muslimana, Natječu se ko će od njih ustaknuti šešir prvi. Tražio sam, da što doznam, po knjigama starostavnim 0 prošlosti Herceg-Bosne, domovine moje uže, — 1 naŠo sam idosta viesti s predima našim slavnim, š to na ponos ko pjesnici i veziri nama služe. Što-šta nešto odigra se u mom vaktu i zemami; Što vjerovo niko nije dogodi se preko noći. Nesta traga mešihatu, hilafetu i sultanu, Nema više svetih lica, da dijele svete moći. Da sebičan nisam bio svjedok mi skromna struka; Mjesto prava studirao sam filozofske discipline, Lebdila mi nijje korist pred očima već nauka, Sa kojom ću budit sviest u srcima omladine. Što državni progres krči, Kemal paša to ne štedi, — On predlaže, a narodno predstavništvo sve usvaja. Ženi skide valu s lica i s mužem lje isporedi, Da u pravu i slobodi djecu rađa i uzgaja. Udes me je dva put baco u kolovrat politike Oba pulta sam doživio neugodna iskušenja Prvi- put md glas zamuknu u galami jedne klike, A drugi put nisam mogo odreći se svog mnienja I onda sam ja mislio upravo ko što mislim danas, Da mođemim znanjem treba oružati mladež našu, Da melctebi i medrese ne omadu smisla za nas, Kad smo ’nako kukavički dočekali Omer pašu. �1 Bpo] 5. » r A JP E T« Niesu me •raznumld oni', ikoji sad1stradaju, Da riešit agrar treba, dok se miirno riešst dade. Prilika se izmaknula, — i oni se sada kaju, Al prekasno; od kajanja njima fajde ne limade. Agrar se je riešio pad pritiskom svietskag rata, Kaifeo niko nije htio im spahija ni čifčaja. Radi toga vjekove će krivo gledat brat na brata, Nasilno je dešenje — ekonomska pogibija. Da pokažem 'Omladini, da su naši pređi bili Ko mudraci i junaci odabrano jedno pleme, — I da su nam u povjesti svietlo ime ostavili, Kaje neće pamrčatd ni nasilje ni vrieme. ima trideset punih ljeta od kako se s tijem bavim I prikupljam -material za obsežno jedno idijelo, U kom hoću, da opišem, da opjevam, da proslavim I (iznesem zakopanu prošlost našu na vidjelo. Ljubavne sam pjesme pjevo, da pokažem mlađem svietu: Kako Istok sa Zapadom u našoj se rieči spaja, Kaiko pjesnik — ko umjetnik — uzdiže se u poletu Do granica ljudske mašte i Ijiiđskije osjećaja. ‘ \ i I ako mi zanat nije, da prigodne .pjesme tvorim — I njih sam ja katkad pjevo, da potaknem mlade ljude. Oružje je moje pjesma, s kojim se i danas borim Protiv kletog farizejstva, natražnjačtva i zabluda. Trideset ljeta mog života i9punjuje borba .trajna S pozvanim i nepozvanim za napredak i slobodu I za prava politička, koja htjede klika vajna, Da oduzme mome domu, mom plemenu i mom . • rodu. U borbi sam izgubio zdravlje, živce, polet, volju, Krila su mi oblomljena, energija malaksala. CtpaHa 67. Al skršena vjera nije, — ja budućnost čekam bolju, Jer još stojim pod uplivom mladenačkih ideala. Kušao sam proučavat sviet s puno pouzdanja, Kao što su to činili mnogi drogi prije mene; Ali sam se izgubio u vrtlogu nagađanja Kao pjesnik zanešen pokraj vrela Hipokrene. i0 svjetskoj zagonetci pisano je mnogo toga, Ali sve je nagađanje — pozitivna znanja nema. Mi smrtnici ne možemo shvatiti tajne vječnog Boga, Nu od željna znanja pretresa se — i ta tama. Konačno je znanje o tom: i i puzo ili sfcafco, Od radosti ili pjevo, od žalosti i i plako, — Najposlije šta te čeka, zuadeš, ko što i ja znadem, Izbjeć nećeš, umriećeš — i ovako, i onako! Goni prošlost i budućnost! Sadašnjost je vrieme naše, Krčmarice vina amo, da se pune prazne — čaše; Šta je sviet? Zašto smo tu? I kud ćemo s njega poći? Odgovora na to do sad mudraci nam ne kazaše. mračno, jer .priroda pretpostavke ne imade, Da o svojoj zadnjoj svrhi naslutiti nešto dade Veleumni kušah su, da doznadu, al zaludu Kol’ko sazna Zaratustra, toliko i Nitsche znade. 0 sviraču gusle amo! da oduška srcu damo, Da pijemo i pjevamo svietsku tajnu što ne znamo. Ko zna? Život u spoznaji možda bi nam teži bio. Pa je bolje, da u mašti— sve to sebi prestavljamo! Eto to je kratak pregled mog života i mog rada Sa lozinkom sve u ime i u slavne domovine; 1 alko sam slaba tiela, duša mi je zdrava, mlada, Koja s radom prestat neće, dok sa žićem ne ugine. U Sarajevu, 20. XII. 1925. AxMefl Mypafl6eroBnti: H3A ŽKA.IABETJA. (HoBeJia) Huje ra aura# BH^jejia, a anaic je y H>e3imoj #zpHyjia ce h>63h h zx ycaua (J>h h em , npo3ZpHmi flynm KEBjejia aerora cjimca, jacHa h nornjma, Kao npcTHMa, Kao cpećpHZM nrranHfenMa. Ona 6z y tom pe$jieiccHja (JroiriKe peajmocTH. 3Ha.ua je, fla HMa qacy njiaHyjia, 3a#prrajia, a t zxz njianutKEZ KpzK UpHy KOBpracTy Rocy, Kpyrme CjbezrraBe omz, bh- OAjeKHyo- 6z mptbom , 3aKjbyqaH0M KyjioM. coKy nojaBy z BjezHH cMHjemaK na ycHaMa. Ona ce M hcjihjth cy, #a je bojiecHa, a a z je to 6zjio ctotom OJIHKOM HeurpecraHo 3a6aBJbajia, ynoTiryaaBaJia ra, zrro je Hzjecy pa3yMjejm. Ibe3ima je #ynia dzaa je, cjiymajia H>e3HHe pzjerz n c aoMe ce paaroBa- npaaHa, Kao HenanncaHa apm ja, a jkzbuh cy pa^njin, pajia, Kao ca jrhbhh MOBjeKOM. * cTBapajm, # a ncnyHe Ty HnjeMy npa3HZHy. Hohz cy joj Gzjie nycre n necHOCHe. Cana y Bhjio je cjiyuajeBa, Ka# 6z Ta cjimca H3MUjmjia K3 H.03HHe yHyTpaUIH>OCTH, Kao HCTHHHTO Ozhe H #0 - o#ajz ca skubhm OnhoM y ce6z, c nycTZM zacoRZMa �CipaHa 68. »T A J P E T « y Bjennoj caM.oh.ii, 0Ha je CTpaxoBajia, npeAajia u o^Hjia a yčoKo y Hoh. CBe, ihto jy je oicpyjKHBajio, npmiajio je pa3He očJiHKe, npeJia3HJio 23 (Jx>pMe y (})opMy, Kao cjeHe Benepmer cyTOHa, iiito ce Tone u pacnjwH>yjy Ha m y xopH30HTa. A KaA čh cjeAHJia icpaj npoeopa, 3aBjece oh ce 3aBpxjejie iyAno, thxo 3amyMHJie, Kao Aa ce pa3roBapajy HenojMjBHBHM je3HH,ima h pnjenima, Koje Hianhy Kao jumihe. ibHX0BH cy rjiacoBH najiHMUJui Lte3HyTvBHBHM HOBHU,HMa, IipeiUiaiHOHUM y3AaCHMa H HeyyjHHM A03HBHMa. A Ha Te rJiacoBe oacnBjejie on iipTBe CTBapu, 3a3B0HHjiH nopnna, noAHrao ce HaMjeiHTaj h Kpyaoio oko me Kao caojiacr, Koja čjiyah na HpcmMa oa naMyKa. OHa oh ycTaBJi>eHa A&xa, yK.nyp.HHY oMHjy h HcicpHBJbeHa Jinn,a xBaxajia pyKaza 3a 3ha, ojesKajia H3 KyTa y Kyr h 3rpneHa y hoctčjbh OA yMopa m CTpaxa, jen,aJia y npny h če3rJiacHy Hoh. 4ecT0 cy ibecnHn kphkobh y3čymiJiH ipijejiy Kyhy h iiajKa oh joj AOTpnajia, Kao če3 Ayme h njiamajia h Koce nynaJia, A03H_Bajia je CBHjecTH H3 OHMTor .TTy TTH.Tia. y THM OH HaCOBHMa H3M0peHa KhepKB OBHJia pyze oko BpaTa MaiepiiHa, a rpo3HHnaBe cy joj pnjenn Kanajie ca ycaHa, Kao Aa ce KorpjBajy KOMaAHhH H3iipBJbeHa BOCKa h naAajy nyKJio y Majmuna H>eApa. PnjenH cy joj čHfre čy.naJKE>HBe h HecyBHCJie. l'oBopHJia je, Aa nyje tfrnop mptbhx čTBapn, Aa cy CBe jmjene CTBapn CTpanubHBe ‘‘h •Aa' je Mynn mymTame 3aBjeca h Hohna THimiua. Haby joj BjepOBajiH: To joj ce cano npHVLniba, hcko jy jć ypeKao. Ko čh cxBaTHO pa3roBop MpTBor CBHjetđ^ Hhko, ochm Bora. OHAa čh jć oner ocTaBji>ajiH caMy. y Kyhž'je’čHBaaa Tunama, Kao Aa je neico yMpo. JlHn,a HHjeMa, 3aopHHyTa, a Kopaip MyKjio 03Ban>ajy y Toj MpTBOj OKQjTini,H. S' H>e3HHoj OAajz caerao čh ce AyčoKH, TeuiKH iuip, Kao Aa je Heroje 3aKonana y H0A3enjby y u,pHoj Heno3HaTOj ihiihjbh. TpeHyiiH cy čhjih tbo3aohh h xjiaAHH. Ilpojia3Hjni čh Kpo3 3arBopeH npocrop h naAajiH c TaBaHHH,e, Kao TeniKO ojiobo, Kao Mopa, hito npHTHHiTe Ayme h npečnjeHa cpAa. Ta« čh oAjeKHyo Heroje y AajBHHH jyrapmH a<>3HB' Myje3ima Kao BpHcan JioKOMOTHBe na AaJieKHx ryAypa h KjiaHau,a. H cyHu,e Čh nonejio Kpoa 3aBjece npoAHpaiH, h naAara no noAy, Kao CHEe HcnnjeHe npjbe, Kao ciape, h3A6paHe Kpne. CBe je čhjio H3MopeHO, CTpanmo, Henojmjbhbo. Cano je MOJiHTBa Myje3ima cBjeAOMHJia, Aa zna HerAje čojbh cBHjeT, itojn He 3Ha Ty nycTy, HeCHOCHy canohy. OnAa je Hacrajao AaH, a jkhbot je meron čho qyAHOBaT, Kao niapeHH rMH3aBan;, KaA h3mhjth H3 npncoja, hjeh H3 crape 3aipnaHe rpaAHHe. 3aKonaH y Majm 3aryuijbHBH npocTop, AaBHO je nacoBHMa ae3HHy hhCTy h HencnHcaHy Aymy, y Kojoj Čjeme jeAHHH caAp3Kaj cjiHica JbyčjBeHor HOBjeKa, Kora hhkh.it HHje bhAjeaa. 3Hajia je cano, Aa My je nne Cc.imaH, Aa je uer..Aje y Ty^HHH Ha nmojiaMa h Aa joj je je^jioM cjiymKHaa AOHHjeaa no3ApaB oa aera. Ebe30Ha je HMe čhjio cjihhho. 3BaJiH cy je CejimHa. H MoatAa je Ta cjihihoct HMeHa, Hjm OHaj 3aHoc cJiynHtHii.e, KaA je o a e n y roBopnjia, hjih OHaj jeAHHH no3ApaB, kojh joj je H3pyqHJia, čho y3poitoM, Aa ra sasojin h npeHece y CBojy HeTaicHyTy Aymy. Ko čh paajacHHo MHcrepnj ocaMjtoHe HceHCKe Ayme. Bpoj’ 5. ii uahjih cy je y aBjiHjy Ha oyHii,e, ajia oHAje cy ohjih cano iberoBH kombah, npBHii,e BeJLute yaapeHe HJioxe, Koja je tbmo H3BaH 3hahhh h itanHja pa3JinjeuaJia cBjeivioci y čecicpajHH, HeAoraeAHH.apocrop. 'i'y nei)y objcjihai, HaTapiiBemiM cHAOBHna, na chboj honjionaHOj liajiApnn, na TeuiKHM Hiejbe3iiiui Bpai'HMa, na ApeenHM MaHAajnma h rB03AemiM pemeiitana, ryjiiHJio ce cyHH,e, Kao najia Ajenja rjiaBa, CaneHa y hoHop. Ha KyhHHM 3HA0BHMa oyjbHjiH cy Myiiiftinrvi nao KpjieTKe, Kao hthmjh KaB63H, y KojHMa Hane oAča'ieHe uayHHH,e. H3 h.hxobhx Kou,KacTMx pyna 3jajia h upHHHa, H3čajaaa capasa h niraiiajia Aynie rpoemiM AojMOBHMa h AHjeAHJia hx itao HanoneHe cnyH«Be. CBe je ČHJIO XJiaAH0, MpKO H HeiipHjaTHO. KaTKaA čh caMO CejmaHOBa nojaBa yHHjejia cbhjei-Jior pacnojioJKeaa y Ty TMypHy 0K0jmny. H naie je CBe to HajiHHHJio Heno3HaTHM npeAjeJiHMa, y icojHM CTaHyjy OAČjerjie JbyACKe cjeHe, ojKHBjejie ipOTorpa(pnje h ycKpcjie nyMHje. H CBe cy to cnoAoče jkhbof, HCTHHCKor HOBjeica čJiyAHJie HaoKOJio, crynajie Manjim Kopaipma, 3arjieAaBajie ce jeAHa Apyroj y ohh, nyHe čoja3HH npeA >khbotom, npeA JbyAima h npeA.-BJiacTHTHM ČHBCTBOBaibeM. Kp03 H>HX0Be je HepBe npOJia3HO CTp_axs Kao n a jit no pacneToj MpeatH, h n,epno ce Ha n.HX0By Jinny nyAHHM, če3HanajHHM rpHMacaMa. A HaA thm je MnciepnjeM cjajio BejiHKo, ooacje cyHH,e h npojiHjeuajio Mame3HjcKy CBjei’JiocT y Taj Če3H3Jia3HH H CTpaBHIHH HOHOp. CeJIMAHa je AHjCJiy CBojy MJiaAOd. npoBejia y tom orpa^enon CBHjeTy. A jih oho, niTO jy je noApJKaBajio, Aa. He naAHe y noTnyny aroHHjy, oiuia je aeroBa cjiHKa, Kojy je Kpnjia y cečH, Kao HajBHmy cBerHiBy cBoje Aynie. Hhko nnje 3Hao, mro je y n.oj h 0 neny OHa can>a itpo3 nHTaBe AaHe h niTo je upaBH y3poK ibe3HHe Točoaate oojiecTH. Hhko HHje Morao hh homhcjihth, ah OHa can.a 0 MyniKapny, hototobo y Taito HeMoryhHM upnjiHiiana. jQ,ok ce OHa npenynrrajia TBopeBHim yatapeHe Manrre, Aorjie cy ce onajHH poAHTejbH 3anjiaiueHo orjieAajin, KJIHMaJIH 3A0CJiyTH0 TJiaBaMa H H3BpiaJIH AJiaHOBO, H0AHJKyhH pyKe c HenojMJbHBomHy y 3paK. . Orapn je OcMaHara čho cipor h 03ČHJBaH noBjeK. IBeroB je jkhbot čho ao CHTHHii,a Harpa^eH h 3aoKpyjKeH. H3 Te očOAHHH,e HHje hh homhcjiho Aa H3a^e. Oh je cBeny Aao cBpxy, 03HanH0 CBe caMOBOJBHO čnjte3HMa KOBBeHHHOHaJIHHX OČHHaja H CBOje epeAHHe. Bhjio My je TeniKO rjieAara čojiecHy Khep, Kano hs AaHa y AaH rHHe, ajiH HHje Morao Aa nojMH y3poKa H>e3HHy nponaAaH.y. HaroiBapao je aceiiy, ah ce OHa ynyra y Ty 3aroHeTKy, ajm oHa je ocTajia yBHjeK če3 očjaniBbeiba. OcMaHarHHa je Kyha čHJia y nnjejioj MaxajiH HajcTponce orpa^eHa oa CBHjera. Bnjia je ynpaBO BeJiHKa, HenpHCTynaiHa TBp^aBa, očpacjia ahbjbom, KyinrpaBOM TpaBypHH0M, BHmaroM h rjioroBim TpaeM. A aceHe cy y H>oj čHJie atejLHHje pnjeMH, Hero jih h caMor CBaKHAaimfcer Kpyxa; ajm crapn OcMaHara HHje no3HaBao caMHJiocTH y thkbom norjieAy. OHe cy ce npeinycTHjie cjmitaMa H3 Manrre, CTBapajie GBoj (BJiacTHTH CBHjeT, Aa HaAOMjecTe OHaj, Kojn cy hm 3ačpaHHJiH. IIpenyinTajie cy ce če3imeHoj chjih, Aa hx hoch Kpo3 Hečyji03He pernoHe JtyACKor JKHBOTa, Aa hx BHTJia MpanHHM npocTopima HManmapHHx CBHjeTOEa. H čhjio je nacoBa, KaA cy MOjieKHjm HensAOBOJbeHor opraHH3Ma nJianyjiH TajaHCTBeHOM Bar- �Spoj 5. T A JP E T. OrpaHa 69 poM, a KpB 3aKmijejia anaxoBHTOM BpenaHOM, a oHe cy nana je nneBHo on Heypo3e, o6on>eBana a raayna noce HajejHOM iipoMnjerajie. y?KapeHo jmne, 3anan>eHe naraao ana carypHO. Macnana cy, na je nyna. 3 Ba.na ona, 3amaxaHa menpa, njiaMnuia cy Henojmjbhbhm cy xone a Bpaaape, na je najeae, ana je CBe 6ano oraeM, a H3 h>hxobhx cy ycra ropjene BaTpeHe pa- y3anyn. jeaa, cyKjtaJie cyBacnHM henokvphibhm jotmom y MaTT. rjiy, y 3paK, y npocTop — 3a jkhbotom. Tan 6a MJiaKpo3 cnjnnTeHe 3Kany3aje Banjena cy ce KOMana nocT y OcMaHaraHOj Kyha y pa3y3naHoj BpTornaBHim TTpeBpnraJia CBaay Mjepy a Tpe6a.no jy je yKpoTaTa a aeneHe OKonane, najenoaa myMa a nin>HBHKa, Kao na BparynmTa. y tom je cajena OoMaaara 6ao 6e3o6- cy H3pe3aaa ohitphm napanenana H3 JKHBor opraaasaapaH a HeMajiocpaaa. CaMo jenaH c.no6oaaaja nor- Ma npapone. y npBeaoM cjajy Beaepa>era. cyHna npenen y CBajeT apo3 npo3op a.na Karmu hk. 6ao je y3po- ’ najeBao ce pyMeHH ycKanjena npocrop. aaMOTaH y kom. na nocTaae HanpacaT a rpoaaH. OH^a cy y Kvim npaeav Komyjty cyHaeBe He6yno3e. Onyarra.no ce Bene. C He6a ce Bjncao Monpa 6a.ra CTpaxo®aTa aacoaa. On je cphht Kao Ta.Ta.pcKH KaraH nonao pyKaMa. mapanao 3y6aMa a samao Kpy- anaarr a noKpaBao CBajer nyroM npo3apHOM TKaaaithhm apaacKHM onaMa. Koje cy ce Me^v KOcraMa ko- HOM. Bhcoko y 3paay 3aMp,Tia cy 3ByK0Ba y Taaraaa aenornenHHx cijepa a nnaaa je noapaBan ry6ao nponvTa-ne Kao asa KOTana y rB03aeaaMv cTajeaaMa. 3HpHV 6ojy a racao ce Kao CBajerno Monpor naMnaTT ayro 6n TaKo njrao no Kyfca HaMparreH a Hao- oaa. TKhbot je nacao y MapaoM, ny6oKOM phtmv. Kao 6naneH. Kao cypo naroManaao He6o. arro ce CTpaxo- ycHyna opajam. bbtkm eneMearaMa. KOTypa y opKaa. na cacne rpoMoCenwaaa je cjenana Ha amnTery. Kpa.i npoaopa. BHTy BaTpv Ha aenocnyijiHM CBajeT. TT aajMama apa- y HeaoMaaaoj noaa .Macrepaj Benepa>pr cyToaa aaroBop. jeaaa jeaaaa pajea H.aa nor.nen 6a,na cy ao- nao joj' je aa nymy a apoBnaaao ce KP03 rnesaae BO.TbHH. na ce meroa 6ajec nponoMH a cypBa Ha- jaaHe. -aepap aao Ton.na a 6nara TeKyhaaa. Bana ie. a 3y.ocna6e a npe3peae mane. A Tan 6a ce y OcMaHaraaoj p'eaa.TeaiKHM jenao.naaaaM tkhbotom. c aoc.Tanrmram5 Kyha 3aKvxao naKao. Oh 6a aaMonemrM KOHOTmaMa pa cnon07Kai»eeM a vmophom cyjeTOM. Taxo aoeKPaje y cajemoj Boaa aa 6yHaoa TyKao cTpanonaTo no aora- ona nvriTM TpeaajBaaaMa. Kao CBaneaaM samjecaMa a hom noBjeneM Tajeny. Koje Bpanrra a a .toebotom. no aornen ny60K0 y ce. Teama yanax aoTpece a>pnoxomaM ycTaMa. Koja-®yae 3a f^aPROM. a rvarao vp^aa Kao onjen aene aynae Mac.na. noja ce y n>HMa a najcna6aja n.yacKa kphk. arro je nBpKyrao 3HHHM rpvnaMa y moj. A oana ce oaer aona^e cBaneaa. 3aKao HPMohHo HPHrmeaeao nrn^e. A OHna 6a orapao aoiaRana ajeca h>P3hhhx Tpeaaaana a oaa yape aornen y cny3Hoj ca aena. y3narao pvKaMai on;i6 aB.Tr.eHa nojac, nrreHe wa.nv3aje. TBesaae je ona apaB.naaa.na aeaa oTxyKHyo a Teancmf kopanaka ^aMaaao f ona,je. aeonojbHBa cana. noja je njenoaana aa npocTopa. aa Tan 6a ce nojaaane 6ajere. nDennameHe cnvm- aeaepmer cBajerna a 6esmacae Tamaae. KKR>e, c BaooKHM H.aHynaMa na ronoj Hoaa. cal mapoy meaaaoj .je nvam aajeaao 6e3naa. thx a Mpakhm cepijaziaMa y pyna a aocane aonvMpTBa Tjeneca.' y aaa 6es ajezrae caajerne ^rnc.na a panocaor tpph vara. nvnreKe. raje cy nonaaane k cnajecTa nvro, nyro a3a Ona. joi je va.vrpaasa.ocT ocTana 6ea aKaKBor canaTora. nraja. TBeaaaa aae^raaaa aojaaa. 6eaaaaajaa aornen A oana ie nacrajao mht>, aroaaja Tajena a jif)T- 6ana cv y tom aacv aeacaaaaao 6o.naa a ■^naraaaa. Bano nvraa. Obh 6a ce y K.yfm cvcneTana 6es ajenae TT oaa aajenaoM ocjeTa aoaoaao aoTPe6v. na ce paiena. Kao nnaxe cvTOHCKe cjeae. pito npenajv a on 6aRa cBojmf aenoaaaTmr n>v6a,RHHK0M. am'a ie v moj BBVKOBa. Koja ce narav acnon maxoBax nairvnaan aoHHRao aao aa-Konaan (jiaaTOM. Bano joj ie Teatra. Ta.6a.aa: 6eonaMae apenon6e y paaranfaoj MamTH ane- Tne6a.no je. na ce hpkom OTKPaie. na. aaaere aa pp6e rranp r,v na nnearv. a, pa3yanaa je xayOT aa.Moo aa tv norajav Macao. tv ^tptbv cnanv. na je flapev rtajeHpnnppjipao BPajeMP. na ce oaeT caona jaaa. na cp ’nn.fa oTKaaa a Taao jkhbv aoaoaao aa.ao.na. TTejacae ohpt acTa nrpa o6hobh a aa. hcth aaaaa a aaapnia. kohtvpp Te canxveTe v nvam. aeaojM,n.aBo aaaaeme TT Taao cy ap0.na3a.na naaa y Toj MprRO.i Kvtia. tp vavTaome aoTpe6e. annrpaaano je meaaao 6alie a a raeae cy y moj 6apane cae cna.6aje. cae vaopnajp^a jom je Baare aoaaarraBa.no. cbp 6p3aanaajp. OcMaaa.ra je aaao \moro meacKe nieA.na KOMe na ce aoaoajena? Oran je 6ao crnor no ap. a aaienaora rana. To ra, je a vanaano tako okpv- okpvthocth. a Mara je no6owaa cTapaaa. aojv 6a Bame thhm. TKeae cy ce Me^yoo6ao nonjapanane, npantane pajeaa aacrpaamne. aero na a caMO njeno y nea.naoM a vcaa..n>aBa.ne. a mr je cae to Kao Trpana MycnaM mo- waBOTy. Taao je y moj noaaaana C(j)aara. aao tttvho pao na 3aryma. To je 6naTano nvarv meroae njene, TaiaacTRftao avno. aora ce cava apeaanana a c aea oa jp xtho. na 6yny nacTe Kao aaaap. aojmramPM apoMaTpana. y TaKBaM je npa.naKaMa onoacna a Ce.nMaaa. Oaa TToa me je CTajajra Oanana. Oaa acTa cnynrKama. je 6ana aajMna^e OcMaaaraao najeTe. JIpyre cy joj ce Koja joj je noaajena noanraa on mera. Ona cv joj ce cecTpe aoynane. 6ano apOTHB caoje Bon>e, 6ano Ty- Kpajecane y Ta>m. aanjeno ce K.n.yname apna acaon T>hm HaroBopoM. 6ano na ce pajeme aecaocae cyn- .naaaax jaronaaa. a myna ce nna,xoBHTO aanaMane a 6aae. Oaa ce 6oja..na ona aame ao aaora. sa to je caa- nanane y panramena menpa. aao Mane ro.naara.Be Tira­ ay CBojy Macao Kpana ny6oao y ce. A Kan 6a ce a ne y apoJBeraa raajeo.na. CenMa.Hy je apeanaraana y a>oj y36ypaana rpaeBHTa nyma. 3aTBapana ce y vsBamaaa aojaaa flra.mne a oaa je 3rpa.6a 3a pvkp. caMohy a TaMO ce Myaana. rpnana cawa ce6e. crpaxo- Kao na ce me-na ofipa.aara: aana npen BnacraraM khbotom: a oana je oneT aa— TITto je? craja-na ocjena ajBcraBa a oaa je nonpaMana thx. — Banana caM mera! cpaMenubaB H3rnen. 3aT0 a na je hhko noaMao a>e— Kora? saaa HyTapa,er TRHBOTa. TTpenymreaa caMa ce6a, crpa- �Bpoj 5. Drpana 70. — CcjiM&Ha. Eho ctojh sami irpej rbothckiim to6om j a roBopa. CejraaHH ce 3aHCKpa npej O’iHMa, 3aMarJH joj ce H OHa HCTHCHe HeMOhHHM rraooM: — B ojehm 6hth Mpraa... ITay3a jy ra h <5e3rJiacHa. <3>ajHja ce OKpeiie h o7T»ny.ma Ha npcTHMa HaTpar, a ona ce cjojkh Ha ce- BpaTHMa. Xohe c hnjy. i . I 3aniTO mije xTjeJia c 1H.iD.1e roBopHTH? Montja ce đoja-ra pojirrejBa? y Kyhn cy cbh orporH h neMHJiocpjmi. MOJKja ce 6ojajia- /ja je He o ja Oajmra? Hjm ce nJianiHJia MyniKapiia, c KojHM mncaja mije nporoBopHJia. Ko 3Ha. A Moacja OHa n imje BOJiHJia ohot npaaor HcnnicKor Cejniana, Hero caMO ony c.THKy, oHaj nojaM y ceć®, Rojn je ona cTBopnja. y roj je cjimm cJioHceHa cBa H>e3HHa jym a. c©e H>e3mie JKer>e h cBe čame, HHje-TiH -cBHjer, Rojn je y cBojoj Manira rorpajiHJra. OHa.ce'tfojaja Humora. nJianiHJia ce peajihocth h Moufa je caMO y ce6n nahu no Kojn pajocHH TpenyTaKyAjm iman h jkhbot je Tpantno CBoje H3joBOJteH,^' OHa je Te nohn y Hajropn.sr nacoBima joneKajia/'sop.v. JKjrrpo jy je 3aTeKJio yMopny, HcirnjeHy c ynajniM nojojibauHMa, c paKynrrpaHOM koćom n v^ejinM o(5pa3HMa. HarJiejara je Kao cafiracr. xjajH a, ..'HHjeMa h cjiOMJf>eHa. K a j je cnjeja OcMajiannnm a joffliaa, ja o6b Y)č KhepKy. 3rpo3HJia ce o j ymaca n p e j p,e3mroM cjihrom . Ee 3HajH 0 je 3aKjnraaJia rjiaBOM h H-iBejia RhepK.y sa pyKy Ha jHBairxaHy. c 0 > Cnjeun OcMaHara cjejno na iuH.TTeTy. a H3 CTapor jaHTana jH3ajra cv ce orpoMHH Kojortapn jnwa, Kao n.raBH Komiami o6 py?iefBTi h kdv/Kh .th no 3DaKy, pacnajajyhH ce y Mare, čame o6 aanHhe\ Tloraej wy je jiejKao y rph .tv. a najrneM je nojyrrpo cnjejv komTyn>aBy r.raBv. Hs jmjejie H-erome noJane iia^njao je mhd. nrrapF-a xaT>Momija h Tewmra cnancne naroahene jvme. TIoKnern cy mv 6hth pHieTKH. a PHjeMH K-pance Kao vjannn n Tamne. nyne o.roBa h Tyna. OcMaHarHHTina joneje CerM anv npej aera 11 noKaaa pvRrni na aeanHe ynajre ofipaae: — TTor.Tejaj! OcManara hciivoth KD03 hoc vihm, nojHwe ohh h nnoMOTH nx kdoo rvore. <hhcko ommTTeHe ortrme v aar.reja ce v Kheo jvthm HotTHTvjvhHM n^vrejoM. HeyrojHO je fin.Tio ociehara aeron nor.rej Ha ce6n. Y aeMy je 6n.ro to.tiiko p»tcmeHTaoHe onare, to.tptko noji.e n cvrecnnme cH.re, j a je. Mara re.TMana Har.ro yajpxTa.ra Kao hth6a na bojh n npirBH.ra ce y3 MaTep. — IIlT a je tc6h? — mrrao je OcnaHara. a ineroB je rjrac y tom thxom npocropv ojjeKnvo Kao xnran im nynrKe. — Hmirra, npoMyna ona. a m n e joj ce 3a.rnje pVMPHHrOM. :— Je ch .r’ 6oJiecHa? — HncaM. — 3anrro Kpnjem onn o j MeHe. . . ? — He KpnjeM. OHa je noHOBHO 3ajpxTara. Boja.ra ce iberoBHX oTrajy h caMo je Tpe6aJio na ce c niDia cyKo6n h OHa (m n a r a y HecBHjecr o j crpaxa, a Mor.ra 6b h yMpnjera, TOJiHKo nx ce 6ojajia. CTapn je OcMaHara kumHyo rjiaBOM, Maxnyo pynoM h onja ce nojnroo na Hore. Kao TemKa 6poHnaHa craTya. — Bh jh , nrra joj je! — pere KpaTKO JKenn h noKa3a mr6yKOM Ha OBojy Khep — h 3aMane y oo6y. JljeBojna y rpneBHTOM nrary OTKpHje MajjH CBy GBojy <5oji. 3ajH.e cy joj pnjenH ČiiJie: »H.to oh, hjih — CMpr!« .... HI. JIpyra ja ii paHo y jyrpo jiom.ra je CHjeja OcMaHarHHHna CBa 3ajnxaHa y co6y csoje jejHrmne. Ha noraMa cy joj Kjianare Mare nanyrHne h ByKJie ce KOMiMHo no nojy Kao j a joj ce Konta ca Taj6ana .ryjm. PynaMa je Becjiara no 3paKy h 3ajosojbHO njiHBajia Kpo3 npocTop Kao no rycroj HeBnnr>HBoj Tejcyjmmi. Pnjem cy joj ce naroMHjiane y ycTZMa h Hanjmnjie hx Kao Mam naimpHaTH Mjexypnh. JejBa je nanuia joiH TOvMKo onare, j a mx ojpntn Ha 0Kyny h ja. joj ce ne npocny ca je3mca Kao rp5j. H K aj je joTeTypajia jo H>e3HHe noorejte, KjioHe joj Ha npca n sa­ njane h 3acMnje ce y hcth hoc, Kao j a hh caMa ne 3Ha, nrra joj je norpećmHje. KJiepn Moja! pajocra Moja! Eto MajKa joneKara ja Te yjoMH. Cnnoh cy Te oj 6a6e ncnpocnjn h na nojjeji>y jama <5mfce n OBaTO®n. — 3a Kora, Majno? ynnTa npeHepaateHO Khn. — 3a Cejniana, nejo Moje, 3a ohot ncror, o KOMe ch 'MTTvjyHep roBopnra. Oh je joraano, j a Te bhjh . na th rnicn XTjera H3afen, orora je oh nomao paBHO ony. n a ero č a ja ncnyHHja th ce acejba, Kyj hem Bmny cpehy. JtenoTo Mioja. . . ! Hjenojna ce yK0HHja o j npeHepajceifca h o j HeKAKBe Heo6jamH.HBe Cojamn, Koja ce najejHOM nojaBHJa y H.e3Hnoj jyuiH. Kpoo rraBy cy joj jypn.re CTpjeJOBHTOM Cp.BIIHOM Hajpa3JHHHTHje MHC.JH. onaja.re Je, n jn s a re h oneT je oanWH>ajie n opije joj npn- rymnBaJe HecxBaTj>HBm.i yncacoM. Hira ca j? HnTaBy je Haij,enmy MJajocT sa h.hm v a jjc a ra h H tyjnja ra HensMjepHOiM nennoM, h caa je ero jonT.ro BpnjeMe. j a ce one to octb^tvh, j a nocTane hcthhom, a ona ce mraK Henera 6ojn. J la . . . aiTH j a .th he Ta ncm na 6hth cacBHM onaKOBa. Kano jv je OHa y CBojoj ManrrH 3aMmujf>a,ra. Hnje jh moj?ja Ce.rMaH cacBHM jDvraHHiH. mTO BHme ropn. HamheHHin npeMa onoj othiih neroBoj. nno jy je OHa ctbo- • pH.ra y cBojoj ca,n.apcKoj jvnm . Kdob cnne h kdoo ■ raie.ro joj je CTnvjno CTDax h rejeHH ce Tpmm naje5KVPHJH Ha Knnm Kao j a ch je MnasoM nocnnao. Ohr aaijrpmhe. caienje ce Maiepu oko npaTa h nponianihe: — H e. . . ja nehy. MajRo! 3aHDeHanrreH>e, rpo3a h namiKa 6ho je ojroBop ca Majmimnc ycTa. — A.th, jnjere Moje, c a j je to Beh rorona ctbrp. OTan Te je jao, a h th hem ce pn iem ura cboihx Mvna. K aj ra nojitm. Tpe6a j a ra h xTjejnem. KaraiB .je to ojroBop! — He. He, MajRo. ja Hehv, ja neMory, đojfm ocTara TrevraTa. na nrra he mh to?! Mohh je w orsiko jofipo. Hehy BHme Ha mer Mnc-rara, naAopaRHhv. OjaKje ja 3HaM. KaKan je on nonjeK. k j j ra mrčali HHRaja hh BHjje.ra. — n a micy, KheDH, hh jpyre BHjjere onojmc cyi)eHHKa, na cy ce miaK n <5e3 rora noyjare. — Ajh ja He cMHjeM, crpax Me je Majico! Jlomao joj OTan; h jejiro jejmro aerono »Mopam« (jhjo je joboJ jho. ja npejoMH n.e3HH oraop. �■r A J P E T . Epol 5. O j Tor nača CejMana ce 3aTBopnaa cana y ce, yHHnuia y cBojy nonyTpmiy h npncjyiiiKyje csoMe 6nhy y jođirae. Kaj cy joj peKjm, ja Mopa nhn, ona je nocavnrao totfopnaa rnaiBy n neKyja norana y nenaBjecHOCT.. . A jih caB cb&tobgkii ypHe6ec, kojum cy je irpeBemi y MjajpKemHH jom, ojčaijao ce o j H>e3raMX rpyjn. Kao jeaa oj xpHjnna, Kao Tanac oj o6ana n Haje hh jejaH jejnmi nyi'a jonpo jo H>e3ima cpja. HnaK je Cnna tojihko npn cBHjecra, ja je 3Hana, urra ce jorojnno. HeKana je, ja bhjh , je jm CBe to OHa CecKpajna cpeha, 3a RojoM je tojihko myjHna, Hjm je irponacT, icojy je HacnyhnBana h crpaxoBana oj n>e. Tp6HyTaK pa3pairynaBaH.a CBe ce Brane irpnMHnao n OHa ce y jyniH ncnnTnBa.iia, ja jo3Ha irpaBy ncTHHy cBoje ’iyjHe n neoCranie n>y6a®H. y moj Hnje 6nno oHora npaBor HaroHa 3a MyraKaipjeM, ona je 6nna iupeSojiecira. 3a TanoBa ocjehama. H ona Hnje Bon>ena n>era Kao tkhbo CTBopeme, Hero Brane, Kao Henrro npeajmo, ihto je y ce6n cajpncaBajio Brane noenmRj. vMjemnMKy jpa?K, nero nn cokcyajran nopnB. OHa je y n>eMy njeannaiipn-* crnac, Kojn 6n je OTeo onajy n pe3nrHanHjn HeyMon>nBor xapeMCKor ncrasioTa. 3aTO je n Morna j a cBy cBojy jyiny npeKaJin y Ty jejnnv jKyjmy, y Taj jejHHH ,no-jaM opefte n cno6oje. a c®e je jpyre HaroHe n aieme HairpocTO 3aryranJia y caMoj ce6n. Ose pajocrn. Koje cy joj HyjHJn, nnje npHMnna, jep 3a my Hncy rarnrra Biranu.ne. 3aTo je orama. nojn je nscy cxBahajm, H3rnejana cyjiyja, 6onecHe naime n noMybeHa MO-nra. Cejmana je orajana y j'ejmoM Kyry na nmTrrerry, ca oKJioaTJbennM jjianoBHMa. Bnaa je noRprneHa jyniM npoonpHHM bojom CBe jo Tana, ncnoj Kora ce HacjiyhnBajio H>e3raro 6nnjejo. vmopho h 6e3H3pa®ajHO jrnne. Poj6mia, KonmraiKe n romfae HaBpaftane cy ce nejOM y me3nny co6y. j a Bnje «MaTKy«. BarnejaBane .joj ce y ojh, imrane je rarouiTa n •0jna.3H.ne 6e3 ojroBopa K.THMajvhn 3anybeno r.namMa. TTaa Tora cy ce Mebvoo6Ho joniamaBa.-ie. j a je .nnama vpeneHa. hjth je Mano onamo — n Ty 6n nanraiHne recT.v. c nojon cy OBnaramaje cyMaxnnTOCT. Ha KOHiry ey je. cbh ocTaBn.TTH oj.naaeftH. j a nyjy njecMy n enje kojo Ha aiBJinjH, h OHa je Tamo oorana npenymTeHa cana ce6n n CBojoj nenBBjecHOCTH. Ojnax HBa jannje jotpjh Kao 6es jyrae cneRprn v co6y h Hajann. j a joj jo.nann Ce-Tvran Ha BnbeiH.e. OHa je npeTi>Hy.aa n 3aycTaBnna jax. Gaja je ojJiyHHH TpeirvTaK.. Ha BpaTa je VHnraao noBjeK y TpnjeceTHM tojhiiana ca jvjh Jtm, HOcnoeTrarn h HeyrjaberaiM KpeTibana, y nijecHOM ojnje.Try, jef>e.JHX, no/KTjHHx ycana, pacTerHVTa .urna h tvhhk 6eBHBpa7KajHHx onnjv. Tjiac My je fino peaaK. cnop n .irnjeH, a y H.eny je koj cnaKor HarnacKa HBČHjajia vnjacna canooBnjecT, Koiv cBaKo ocjeTJbHBO yxo h cpne HOHyn>yje ojBpaTHonrhv n ra^eaear. H>erOB MJioxaBH HacTyn,onopa nojana h noyajan>e y CBojy najnob. raeroB panoa crrr paaroBon. norao fin vjUBarm na rpyi5e TTenpoiftHH.ene jyrae HainoBoj.. hhih jojan, a.JH raesHHO nr.TairnaHO opne HacjiyfrHBaJio je rooKo panonapaine jom Trpnje. nero mio je h npnroBopno. Horaao je npeKO co6e Too^mn. ronono HenoKnerhhm KopauHMa h npHcr.viiiio n»oj c HBBjecHHM craiiemKon na o(5jeineHiTM vcrarpaMa. 3aarpcn jpmhyjiH OrpaHa 71. npcre y Taratn npo3npHH seo n cTprHe joj jym K c y 3pyjaHor Jinna n 3arjieja joj ce noxoTJbn®o y onn, Kao KejaH KypjaK y H3sope ropcice. CeomaHa je nojn rja o' ih ii K a j cy ce 3arjiejajra jejHo jp yron y ohh , y hctom cy nacy ocjera-nn, ja je neby n>Hna HenpenocTHBa orpaja nyHa ojBpaTHOcra n CTpaxa. Oh j 3ajprahe n ojBpaTH ce o j raera ca 3rpancan>6M. One one npirae, Koje je 0 raeMy nyjia, naoie cy npej BjiacTHTHM cyjOM, n ona MjecTo Jty6aBH ocjeni HajejaraiyT HencKa3aHy Mp;ivii>y npena H>eMy. Oh — n aKo je ocjehao y H>e3HHOM noraejy CTpaxoBHT npe3iip — nojKejino je OHy MaJiy JienpraaBy jjeBojnajv, ono OTaieiro. Aiiirjetjo.nirauo Jiucje, mio je tbko hohooho npKociuro, nontejno OHaito, Kano ® yjn nyK npeKajbeny a,pncTOKpaTCKy KpB. — Xexe!. . . Maja, jeon a” ce jocabimaja. E bo ja caM joraao, j a Te Majnto pa30H0jHM. Xe, xe, na ko he jpyrn, ano Hehy ja. E to BHjnra, cbh cy Te octjbhjh. OHa Hnje 3Haja, moro 6n 3anoneja. HajejHOM ce ojBpHe o j raera y CTpany n 3amyTH, Kao pn6a. Oh je y3Me 3a pyKe n noKynia, j a je npHByne ce6n. Onn k y ce aaKpnjece. Ona ra Harno ojrypHe n npornanhe ‘y3pytjaHo: — nycTH Me! niTa xohera o j MeHe... ? JJajte Hnje Morna, a oh je y thm pnjerama Hacnytho npaBH cMHcao n nocrao rpy<5 n noneo Bracam: — HTra th Mncjrain! Ja caM raoj My®, ojyHnhy ja Te6e o j Tora, hma BpeweHa. Pa 3M ncjn jođpo 0 cbojoj jymH0CTH, na Kaj CBe cađepera y rnaBy, ja by oneT john. a oHja aKo cy ycyjran oBa-Ko... Oh He HBroBopn, Hero je norneja crporo h nraneBHe. CejMana je jpxTana, HBOKOTana 3y6raia n nnje BHana, nrra 6n caMa ca ooCom. Ten Kaj je on naaniao, OTpme ce hb H>e3mtmix rpyjn onajan kphk: — M ajjo. . . ! nrra caM joneKana, xyja cpeho Moja! Kjone Ha jacnjKe n 3anjane, Kao ja jymy y jjanone rpna. A Kaj ce Mamo hpiemhph h hohho cef5n jo ja 3HTn. jnpHV je y Kace narairn. totobo hobhjjbhbh npcTH. Ona ce yonpaBn. npej ikom je. Kao y Maran crajaaa cjena H>e3HHa njeaaa, OHora Ce.aMana. Kora je ona a>y<5naa, 3a Kojra-t je HBrapaaa, n Kojn joj ce je TO.THKO nyra yKa3TOao jom y pojnrejcKoj i;ybn: — He naann, CeaMana, ja caM y 3a Te, 3a-3Byqao MeKaH, Tonao n cih.hb raac. — A a... th cn to, CeaMane. . .! TT ojanone ce jjeBojna n nojnme H3MyneHe onn, Kao j a raeja y Maray. nan 3anaja y khhhothhkh can. To je nonjeK, Kojn je /Kitbho Kao 3<5na>a jejmro y meanHoj jynm n y H>e3HHoj MamTH. H Banonne jnp.j>nB paaroBop. nyn ceHTHMeHTa. pe3nrHaimje. 6oaa n onalaita, Kojn je jonHoao hb jvCraie nanabenor cpna. Y H.63HHHM je pnjemraa ropnaa TO.anKa BaTpa, Toanna jentjFBa n to.thkh poManthjhh H?ap j>yć>aBH, Kano to Mo*e ca.MO npHMHTHBHa, а. JH naeMeHHTa jym a ja. ocjeha. Ona je cacBHM 3a 6opa-Bnaa peairaocT n y moj CBoje pasonapame. JTmre loj ce npeanao Mame3HjCKH^f cjajen HeircKaBane cpebe, Mna>a h jofipoTe. — noBeim Me ca co6om! Ja xohy. ja y TBoioj б. JH3HHH npo6opaBHM 'IHTaB ‘KHBOT, nan 6aD j a yMPOM V3 TBoje Koa>eno! Taac joj je yMnano crpyjno, raaiiTao h Mo.rmo 6o jh h m Moa6aMa... H mhhhjo joj ce TaKO. Kao j a je cjeHa mesHHor jparapa 3an.jaKaja n npoB* 6opTOia; �T A JP E Ti Crpana 72 — He Mory, jep cy jann o j Mene. Th hx ce 60jHui h ja 3aTO HHcaM y craH»y, ja Te otm6m oj h>hx. — A jih ja hy osjje yMpHjera o j qaMe. H Teče Bpoj 5. h jyTapp>e ce hpbohhjio pa3JTHJio no npocTopy, icao rpHMBBHa TeKyhHHa. Oh je caB jpxTao h nojryrjiacH-o Čjrajao HecyBHCJie pnjeTO: — JI,obH. .. CBe he jođpo Čhth ... ja caM y3pyjau. — He. Ja hy čhth y3a Te, jok ce raoja jbyčas He 3anrro Me trko rjiejam? X ojh . .. Ctea ce Tprae, Kao H3a cHa h Kaj yrjieja npej H3ryčH y HHinTaBHJiy CBarjainaer jKimora, h th ce ne npejam OHOMe jpjtom y pyKe, ja My cjiy«HUL.. cočoM rneroBo Ti03Kyjjno H3o6jnrqcno jnme, Bpsrone h — Hmcaja, bojihm joipnjera, Hero jih OBaKo ja- okjiohh ce y Kyr. Oh norpTO 3a h>om 3anjiHqyhn ho- hy H3ry6imi, tom ce OHaj jp y rn noEpara... raMa h KJiHMaTajyhH pyaaMa no 3paKy. Ona je Čje,'KaJia n p ej h>hm H3 Kyra y kjt h BHKajia h UHuajia h jo3HBaJia y noMoh. H Kaj je — ena H3ibrh čeče h Hanojia Jiyja o j CTpaxa — očmnjia cbh ucthph Kyra VBHjeK CBOjH. — Trko je. 3aKjbynahy ce h Hehy H3Jia3HTH, jok y coČH, ocjera najejHOM, krko je jochjkj aeroBe vie MpTBy He H3Hecy h He nojioace y 3eMJi>y. A OHja pyKe h cnjiehy ce oko me Kao okobh, Tpnie ce aajhe ce CBe 3aBpniHTH, hjih oneT nonero HaHOBo: KaKa® n»oM onajHOM CHaroM h nojvpn iipeMa npo3opHMa. /Kajry3Hje ce njraxoBUTo 3aji>yj&aime, MjmečaK ce ojtoBeh 6yje j p y r n csnjeT. — Ja. hy naoK/opo orahu, jep jojiaen onaj, kojih mh y cTOTHTie KOMajnha h ctrkjio ce cmpbh HeKyja HHje HHnrra jpyro. Hero Moja saicaaa. Ajth th. .. to y noHop. A jojbe ce Ha KanjpMH 3aqy BpncaK h yjace qyBaj o j H>era, i/yBaj CBojy TOcrohy 3a Me h He nan Tpyna 0 KaMeHe TTjroue... h OHja TpeHyTaTOH top h noTirvHa thuihur__ ja j, j a r a je oKajta. — BpaHHhy ce... y Kyhn HacraHe rpaja. Cbh ce CTpuame y coČy, a CeflMaHa ckjiotth oto, HcnpvHoi ycHe, jpceHe kro OHja HH3 creneHHiie y aBjnrjv. rjje je jrejKaura ona ivrapibH nyrrojj>aK h ocjera, kako ce Ha h>hx cnyifrm 'trna y kpbh . BjrooČJLena h HBumTTBapeHa. OcTao je y jy r cjrajaK h 3aH0caH njejroB, a Kaj hx je oneT otbo- co^ h caMo oh. Hanojia r6, ČJiejao je Tyno y npooope pHJia, CTajao je npej h>om CejmaH tbotttjtho ’pacnpeM- n qy3no ce h Čymtao.... jbeH... 1 1 1 > 1* — ITocJiaJra t o jiyjy jjeBojKy! Kojimea cpaMOTa. THiiiHHa h nojijMpaK. OBHjehe cy y TOpapmra KOJTHKO pyrjio! jp m jie . a ojo&to je jon^pap xhxot, rrjecMa h1 MyPaaBHjHH.TO ce, a oh CBejejHaKo crojn h MyMT>a 8HKa tihjamne CBaTOBa. Ha HCTOKy je 3apyjHJia 3opa h He 3Ha. nrra čh sanoneo... JHO JKHBjeTH! — A th yMpn... ojroBopn c jeH a. Moacja heMO ce rjje ro j y jpyroM jKHBory oneT Hahn h nocTara 3a- Jela Ostojlć: IMAMOVA SMRT. A kađ ostade sam-samcat 11 svojoj kući, stari imam, promeni se sav. Dotle, još uspravan, po­ guri se; dotle, još vedro i blago lice, s odbleskom pobožnog čuvstva, prevuče veo sete, i ono dobi masku tajnog, za satkanoga bola. Za vreme okuisanja sa munare, njegov je glas odjekivao tugom, lomio se, kao da nevidljive sile udaraju po ;talasima vazduha koji taj glas nose. U jacije, glas je jecao: dole, u maloj kučići mrak . . . pusto. . . p razn o . . . Ne čeka ga plavokosa jedi­ nica, ni dobra, verna, poslušna žena, D ž em ila!... Nema ih .. . . ' ■’ T dok glas protiv volje jeca, on sa još dubljom predanosti služi Bogu i uči kroz mrklu noć. — T kad iz stare džamije, — koju već stotinu godina senči visoka, širokograna lipa — poslednji iziđe, i nesigurnim koracima prevali kratki put, pa stupi na svoju kapiju, oseti kako mu se duša savije u kolut i sva se zbilje u grlo. Tišina. Ni java, ni glasa; samo zaškripe kanati i brave, a njihova škripa čudnom melanholijom ođiekne, baš kao da se tam­ nica otvara i zatvara. Kao sena iziđe stara, zamazana sluškinja, učini mu pođvorbu i udalji se. Ništa je on ne pita; nije u redu da ona šta počinje. Tada se zavali na minderu, u Ćošetu i šuti. Najvoli biti sam i mučati. Ta, »Alah je tako nare­ dio! Njegova je volja sveta«. T dok ove utešne misli rezignirano dolaze i prolaze, u duši, koja se u grlu zgrčila i hoće da provali na polie, neodre­ đeni je jad. Prirodna, ljudska, zemaljska bol u srcu tišti; peče ko živa Tana. — »Bog ie to naredio«, — šapuću usne koje pokreće želja da se čuju samo velike misli. — »Zla Sudbina je bila« — kao da neko ne­ vidljiv i neizbeživ dopunjuje, kao da objašnjuje. P a onda stari imam sklapa oči, i zanosi se. A sam p ređ e... pređe. Sara, utkiva, prepleće, o, čudne slike i vizije. Kako samo može biti tako živ, pun i jasan život u snu! Koje su to sile što bez Ikakva alata đdlaju, i pokreću mogućim i nemogućim! Učinilo mu se kao da sad siđe s munare i pogleda oko sebe. Mnogo, premnogo sveta. Zidovi se raz­ maknuli. Eno, u jednom uglu kleči i licem pao zemlji neko ogroman. Jasno-orven fes i kao sneg bela ahmedija.. . diže glavu prema njemu. Crno, mlado lice, uokvireno malom, gustom bradom, kao da ga magijom privlači. Dva živa, vatrena �\ I Booj 5 »T A J P E T« oka, kao dve žeravke gledaju sa čudnim neodolji­ vim pogledom.. . . I saiv svet podigao glave... A slika se izgubi, ali se velebni glas prolomi. Opet sve živo, kao vihorom poneseno, ničice popada na zemlju. Samo Bisera stoji uspravno. Stoji. Smeška se___ Odikud ona tu?! — »Đevojko!. . . kćeri!... « zausti, prošte­ nja; pruženih ruku pođe njoj, zape i pade — i kad se trže on vide da je sve tlapnja, san; oseti da ga zavaljena glava boli i steže svoje bedne prsi, obujmi se mršavim rukama, i poče, zureći u mrak, šaputati nerazgovetne reči. Vizija jedinice ostala je najjasnija. On je hoće da smetne s uma i šapće reči iz Kurana . . . te ga opet san obuzima: kutovi sobni, peć hamamđžik, minderluci, police, kao da se ljuljaju, kreću se, dolaze do njeg’ i Odlaze. Kretanje, . . . kretanje. . . i u tom kretanju, on se nekuda diže, nosi ga, ljulja kao u kolevci. Sklopio oči i pustio nek ta čarolija noćne tame čini kako hoće Alah. Poslednju svoju misao: »usud jd tako šćeo« sveo na stanac kamen, svezao vercm, pa opet usnuo sa jedva spokojnim srcem. Pred sabah se diže, 'uzima avdest i drhćućim kolenima penje se na munaru. Svaki dan munara visočija, basamaci uži, strmeniji, i kao da se množe. Sta je ovo? Raste li, diže Ii se ovo sveti­ šte bliže ka nebu? I jedva dospe na vrh, a kad je već na otvoru i pogleda na više, vidi gde ga ju­ tarnje zvezde pogledaju kao anđelske očice, ve­ dre, vesele, nasmejane------------kao one kćerine. Kraj ove nametnute misli, spusti ‘glavu, zažmiri malo, pribere snagu i slabim glasom izvija jutar­ nju dovu i obilazi krugom sustalim nogama, kre­ ćući se samo još po životnom instinktu: bezvoljno i nesvesno. — Sveži, jutarnji vazduh u blagim strujama teče o njega; zanosi ga, opija, suši kapljice znoja što se ljeskaju po bledom licu. I tako mesec dana od kako je bez nje, sam. Dani prolaze kojekako; ali večeri i noći. . . Ispunjene nečim tajanstvenim, beskrajnim, bez­ imenim i neodoljivim. Ni java, ni san; ni sam-samcat bol, ni sama prekaljena vera: ništa određeno, zemaljsko, znano i snošljivo. Nije ni strah, a ni radost, nego mešavina od dva protivna pojma: Ništa i Sve! Starac ie đospeo na granicu dva sveta, gde se carine duše i njihove vere u Boga. Treba da plati, da pređe među. Noć. Soba slabo mesečinom obasjana. Mušepci i žarovi na prozorima ostavljaju senku na belim zidovima, na izreokanom šarenom hamam- OrpaHa 73. džiku i žutoj zemljanoj peći sa zelenim lončićima. Zaspao, ne snom grešnika, a ni pravednika, nego nemirnim snom putnika, što sa daleka, duga puta hitno putuje domu, gde ga čeka odmor, i ničim neuznemiren san. Ali taj dom, gde je samo? Traži ga. a nikako ne može da naie. Vidi poznata mesta, a kuće nema. Kao da se odselila, neznano kud. Negde, preko pustinje. Beskrajan siv pesak, i sve pesak. A najedanput tama, vihor, i kao propast sveta. Za tren ga izdiže tajfun, zanese, zaigra s njime u kovitlac, i vrti s njime s mahnitom, stra­ hovitom, nezemaljskom brzinom, a šušanj peska, fijuk vetra, stihija neđaju mu snage da i najmanji glas pusti, da ikog pozove u pomoć. U trenu baci ga vihor daleko; pade iz neviđene visine i izgubi mu se sves,t. Kad se sve utišalo on se nađe u ne­ poznatom kraju: Nebo plavo, žuto, i ljubičasto, kao rastopljeni ametist, na jednoj uzvisini kućica. Al’ kakve su ono čudne i visoke grane nad njom? Kao da s e 'ogromna amrela raširila nad krovom: kruna stabla oštro se ističe od nebeskoga zenita . . . Palma, ogromna palm a.. . ah, milja . . . da nije tako lutajući stigao u svetu Meku, da nađe svoj izgubljeni mir . . .? Teško, uzđrhtalo i brzo udaralo mu srce, a onda se opet utišalo. Znoj izbio po žutom licu, na kome su tu i tamo krvne žilice treperile, menjale boje i oblik. Glas ga izdao. Hoće da vikne ženu i kćer, ali ne može. A već je tako blizu. T najedan put ukaza mu se kao od istesanog i isklesanog se­ defa i ćilibara ogromni grad sav u svežem zele­ nilu. Sa više stotina munara zabrujaše glasovi. Zaljuljaše se vrhovi palmi, kiparisa, maslina i datula. A neko ga povuče za rame i pokaza pravac: — »Eno, ono ti je dom«, — a tamo čarobni saraji sa šadrvanima i hladovinom, cvetni i miri­ savi, puni gugutki i belih golubova. Na samom •krovu kao gnezdo niegova mala kućica sa rmršepoima i žarovima. Poznađe je. Eno i sanduka sa bosiokom. 9edefcom i katmerom . . . Pribra sve sile i koraknu. Podiže se od zemlje i poče Iebđiti. . . A u susret mu ide nasmejan i veseo lutalica — mujezin. Ogrnut belim platnom, sa belom ahmeđijom i jasno crvenim fesom. On vodi za ruku njegovu milu kćer, a za njima ide polako stara njegova Džemila i čudno mu rukom domahuje. Hteo ie da vikne, da jekne, ali zadnje sile iz­ dale. Hteo je da nešta izgovori: usne su đrhtnule. micale, Domaikle se desno i levo. Trzaj i ropac proglasiše za večitu tajnu posleđuje vizije i snove staroga imama. Samo je na licu ostao nov izraz, za života nepoznat, oči u pola otvorene, zago­ netne, pune mistična sjaja, hladnog i jezivog kao zlokobni Fatum. �CrpaHa 74. Bpoj 5. TAJPET. AxMefl Pe^JHK: COKO.IOBH'B (UpeBeo c TjrpOKor: M- P. ^ejrah). (Hax)Ta®aK) KaKo cy IJaparpaba-HH 3a »peneHa CoKooioBHha, Kao h KacHHje, 'HHiue nyra Ky<5ypHjm c HecTaimmoM uone, KySypii.iH cy h c iiecTanrapoM Meča. CHaGnpjeBaH>e rpapa c MecoM Bpjio je tciiikio huijio. Obo je 3a papcKii ^HBaH Ghjio jenpo CTaJino iniTaibe Koje ce HHKan mije M&JIOnomyHO pHjennrra. JlKsan, na 611 U,apHrpapy ocnrypao noTpeČHy KOjm'£HHy Meča neaipeCTaHO je 0 TOMe imcao CTaMđojrcKHM KapnjaMa. JJa 6h CiaMooji oGmiaTo oncKpGno MecoM, a m H ce GaBHo: yiracHBaH>aM Kacana, onpebH®TH>eM pejien'iHja, ochhBaabeai pejiena no KanHjiypHMa, on pebnBaibeM Bpcre oBapa 3a KaHapy, onpehHBaibeM pnjeHa Meoy, onpep6aiia o npa®HJEHoj nonjejra Meča, 0 Kannrajiy Mecapa h 0 noKpifflaH.y KacancKHx nec()HpHTa npHKynjban>eM on rpabaHCTBa KacancKnx aKHH. BJiacr je onpebnBajia ko he 6wm Mecap. Ilonrro je npeMa onpebemiM pnjeHaMa Meča ryČirraK 6ho CTajino y H3rjieny, to hhko mije xmb na ce 6aBH Mecapctbom. Orora je papcKH nnBaji cbojhm neRperaMa onpebnBao 3a Kacane »®pjio,f)OfaTe n 3a MecapcTBO onoco6ne« Jbype MycjniMaHe n HeMycjraMaHe kojh cy, Kao TaKBH, ymicHBaHH y ciracaK Kacana. Tmie ce jt mujio - TaKo najieno. ^na je jepaH ČoraTam 36or Tora noGjerao y Mncnp. Kacrorje ce je ©parao n nocrao cny>K<5enHKOM napcKora n®opa. Kan ce je ca3najio sa Taj aeroB nocTynaK, noHOBHO je ymrcan y Kacane n ynyheH KjiaomrpH. Kacarm cy HajBimne 'Ghjeh JeBpe.jn. Onaj ko je 6no oppeben 3a Kaoanmra Ho<5HBao je jennv H3BjecHy cywy Honapa ’3a noKpnhe ne<J>HnHTa. 3a locmreame OBora »MecapcKora Kammjia« caKynjbaH>a cy on rpabancTBa »KacancKa aKneTa« n to HajBiime on MycjiHMaHCKHx n neMycJTHMaHCKHx 60raTaima. TTpBnx ronmia CoKOJioBHheBor BesHpoBa&a (973.) caKjmjbeno je Ha mre »KacancKnx aKTH« on MycjiHMana peceT xHn>ana nyKaTa a hcto to.thko h on HecMyjinMaHa. lio Kojn nyr je y oBy cBpxy caKynjbaH HOBap n on HMapeTCKHx MyTeBejmja na je Tano o n -obhx 983. ronnne y Ty cBpxy caicynjbeno mecT cTOTima neueneceT u ocaM xn,a>ana annH. CaM CokoJiOBHh je jennoM npn.nHKOM y OBy CBpxy pokjiohho xnjbany nyKaTa. Dpii i:pajy ©jianaiBHHe MypaTa ITT. napnrpancKii JeBpejn cy Ha mte OBora KacancKora HocBna ocHOBa.TH <j)OHH on ner jyKOBa amm n na Taj iiaMmi ocnrypajin moco 3a OBoje noTpeGe. Cteaf HOBan ohh cy n.Tacnpajm y Be3ncreny ca »necer sa n®anaecT« KaMaTa. CBane ronnne ohh Gh napacJie KaMaTe on opora HOBpa iijrreM KannjcKor ypena npenajm ctohhom noBjepeHHKy a onaj Gh , oner ca SHarneM Kannje, ■•‘'l i Taj HioiBan; paonajemo cTanGojiciciLM KacaiiHMa. Oopahvhh KacancKiix napa 6mra cy yBeneHH y HapormTy KH>Hry Kon napnrpancKora nannje a jenan npennc OBora Hajiasno ce je y papcnoj pH3HHpH. y U,apHrpan je cTOKa noron>e«a H3 AHanona, H3 PyMejmje h H3 Rianree h MonnaBOKe. BpcTe croKe Gnjie cy OBpe: TypKMaHCKe, khbhppiik, apMaHCKe n KpnaHCKe. CTOKy cy CKynn>ajiH pejienMnje a pejienn cy Chjeh noopoBOJBHii h on crpane BJiacTH nonncaHH. IJeJienmije cy HMami h cBoja npaBHjia a h ohh cy, itao ’H Kacann, Gnpaim p3Meby 6oraTiix jbynn. CBaKH Ka-nnja Bonno je cimcaE penena a npennc ncrora crao je cTaMiGoncKoM KannjH. OBann Kannja Bonno je hcto Tajco h cnncaK kojmko Kojn pejieiranja mta na CKymi offiapa h KojTHKo he ce y Koje noGa ronnne noTjepara, a Kannje no BHJiajeniMa HMa.m cy nyjRHOcr na Te pejiene onpene Kao h na y CBaKH Taj pejien ynmny OHOjniKo CTone KojTHKo MOHte onHOCHH Kpaj na nane. Kao iiHcneKTopii no oBOMe HsaniHJbaHH cy noBpeMeHO H3 U,apnrpana napo'inTH ’iaynm. Ohh cy ncipaiKHBaJiH npanajie h Hocrane peJien'mje h Ha h>hxoibo Mjecto y3HMaJiH cy nocjenimKe h GoraTe Jtyne. Hcth cy icoHTpojiHpaJiH h pan Kannja y TOMe npaBny. Hochjih cy coGom h criHcaK pejiena H3 papcKe pH3Hmi.e h npe­ Ma HcroMe npHMajin OBpe. HeKH 6h jtynn kphjih oupe, na 6h hx KacHHje ciiynjbe nponaBajm. Obhm KOHTpoJiopiiMa Gnna je nynvHOCT na TOMe na nyr CTaHy. HayniH cy KynoBaJin obuo oGjaibeHe ca TpojKana no neaneceT h ocaM, ca 6jiH3anpHMa no n®aneceT ii neT a ca no jenHHM ja&eroM no neanecer aK»m. Ospe je njiahao cypypnja. Kppa cy no omicKy npenaBana ctophom noBjepeHCTBy y Ha.pnrpany. OBpe Mysape HHjecy y3HMane. Cypypnje cy oGmiHo y IJapnrpany HanjiahHBajiH OBpe no jenHy aKny nonon onpeijene pnjene a oBa anna Hnuia je y Kacancmi (poHn. JlpHvaBa je na CBane nBHje ioBpe HanjiahpBajia no jenny anny nope3a. Oope cy y Majy ppeCpojane 3ajenno c jaapHMa a pejiemi cy njiahajin nopeo y3 noKjrMeHaT y anpiuiy. Osaj nope3 Huje 6ho CByrnje jen\iaK. Tano je na OBpe no crajaMa nanjiahHBaHO no jenHy aKpy on rjiaBe na onpe no orajaMa imiapnora, 6ejjiep-Geja h camjaK-Geja no jenny aitny na nBHje OBpe. Ochm OBora HanjiahnBano je join Kao nope3 na rop, no neT aKnn na cb3jKhx tph CTOTime oiBapa. On cBaKe CTOTmie GpaBa HanjiahnBaim cy no neanecer h neT aiciH h ohh Kojn cy OBpe cicynjbajm. lio ncrijiaTH OBora nop63a BJiacHHpHMa cTOKe pejiemnje cy y3PMaJm OBpe no onpebenoM Hapicy, �Epoj 5. T A J P ET« y CTaMoojiy je CTOKa KJiaHa y KJiaoHZH,aMa a HajBehe KJiaoHHne 6zjie cy kor Je^z Kyjia z Ha Je^peHCKioj Kanzjz. Knaomma papcKor flBopa đzjia je Ha Ejy(5y y Kojoj cy oShhho 6hjih 3znocjieHH ayaMZ orjiaHii. rjiaByme o,n; 3aKJiaHe croKe npoflamHe cy no HapoHHTHM ^yhaHHMa — 6om xazaMa — a obh cy BehHM AiijejiOM npuna^aJiH BaKy<j»y Cb. Gornje. KacancKH hexaja Bpnnio je ROHTpojiy Ha« H3pafl<k)M h npo^ajOM rjiaByma Kofl Chjihbph h JeH>z Kanzje Te Ha JeiLH Barnz nocTojaJie cy Tanoljep h napoHHTe KacanHHne y KojHM je CTOKa KJiaHa. Tano cy rjiaByme 3aKJiaHnx OBaua nnuie y naporme pa^me; Konce y ra6a.Ke a Jioj y TOnnoHy y CKyrapy. 3a Meco, Kao h 3a npyre ncHEorae noTpeče 6zjie cy oape^eHe HHjeHe. HapaK 3a Meco 6zo je no Tpn aK'ie Ha OKy ajin jeibHHapz cy y3ZMa.)iz ctoz ne^ecer CTpaHa 7b. p^aMa Meča 3a je^Hy aKiy. Kacann cy 36or Tora HajmTeTy Koja hm je naflOMnpHBaHa H3 KacancKHx napa. CBaKO 6eo pa3jrzKe, na h zzapera Kao h BejiHKamH, Ha6aBji>ajiz cy Meco o j Kacana, a Kojn he Kpaj ofl Kora Mecapa y3HMaTH Meco, oflpeijHBao je ctohhhnoBjepeHHK. H3Bphihz cpraH h y OBOMe 6zo je cTaM^ojicKH Ka^nja. Y oBe zoczoBe Hnjecy ce HMajin npaBa MzjeinaTZ noBjepenzit Bapouiz hzth koapyrz. Oczm Kyp<5ana 2I0) Hzje Morao hzicoKynzrz čpaBMe y aczBy. Ha Ejy<5y je 6zmo TOpoBa na Kan 6z nacTynzjia necramziia Meča, JeBpejz cy Tano KynoBajra oBze z no CKyzoj n^jenz n pokazajrz Meco, hito cy 'Bjiaom o^Max 3a6paH>HBaJie. (HacTaimhe ce.) BHme h Tpnzjiz 2l0) JKipTBa, đpaBne zjih roBene Roje ce 3aKojbe na Kyp6aH-BajpaM. np. npeB. St. R. Delić: ISTINA 0 POGIBIJI SMAJIL-AGE ČENGIĆA. (Nastavak). Sjutradan^ uranivši aga stane st) spremati s dru­ gibiju na Mljetičak!« reče Mujaga. Po Rašid-agi Tažinom za polaska na Mljetičak.?.,Pokupljeni hajvan i noviću: Tu se aga prevario ljuto, pare aga?otpremi?s’,Pošćenja u Gacko. Hadžija Custović Ne šće ići na Jezera ravna, izlCerniceJi Ago Tanović (»gluhi«) iz' Međulića n i ' Da on sjedi u čardaku svome, gledali su pratioce i čobane. Pošto su oborili čador Smajil-aga naredi, te uhvate popa Mitra Golovića, obore Ahmet Bauk i Ferat Krvavac, a pored njih i odža .Mušović, ga na tle, m etn u, mu 'noge ;'.'u' falake i udare mu po veliki neprijatelj popa Mitra«. Po aginu naređenju svežu popa tabanim a/stotinu’ štapova '. Mujaga ne znade navesti Mitra, pa ga Smajil-aga stane ispitivati o pisanju i vezama razloga toj aginoj ljutnji, ali reče, d a t je to agino po­ s vladikom. Pop ne otkazujući ništa — aga se »silno ražljuti našanje’nemilo.bilo cijeloj družini, p a ’su se nadali ne­ pa potegne sablju i uhvati popa Mitra za desnu ruku da mu koj nesreći, jer da nije slutilo dobru. Govoraše — »On je odsiječe, no ovu mu namjeru spriječe popovi pobratimi Bauk i Krvavac«. Ali »Smail-aga sada sam obori popa Mitra je sveštenik, pa onako učiniti .s njim* nije išlo; on na ledinu onako vezana, pa zatim uzme tojagu i udari mu više ne može biti, Što je bio!« Stoga H a d ž i - S a l k a stotinu i jednu po tabanima. Pošto ga Smail-aga izbije, odriješi dokopavši veliku sahančinu zađe od Gačanina do Gača- mu i noge i ruke pa mu reče — E idi sada, papaze, pa neka ti pomože ona kaluđerština sa Cetinja!« A u pjesmi: nina prinoseći je da u nju mokre. I sasuvši u mokraću »Te mu udri stotinu tojaga, luga, uvali popove noge, da bi mu to izvuklo, uboj : I odbi mu dvadeset nokata«. (Godišnjica XXX, 119.) oduminuli bolovi.*8*) — »Iza toga uzjahasmo, te na po­ *) U posljednom broju pri štampanju metnuto je na str. 53. u drugom stupcu u šestom retku ozgo — P o š č e n j e mjesto Pošćenje; na str. 54. u prvom stupcu u trećem retku ozgo — s a mjesto se; u drugom stupcu iste strane u pretposljednom retku u četvrtoj napomeni — i z u č i mjesto izuči; na str. 55. u prvom stupcu u napomeni ispalo je u trećem retku ozdo — će između š t o i s e (kao što će se čuti). 8) Bos. Vila 1905., str. 122. — Po »K o 1 u« Smajil-aga došavši na Pošćenje odmah »je s mjesta pop Mitra dao »potkovati«: opalio mu dvjesta batina po tabanima«. (Kolo IV., 175.) Tako i po » G o d i š n j ic i « Smajil-aga čim je stigao na Pošćenje »odmah je Turcima naredio da mu dovedu popa Mitra«. I »tek što je Smail-aga bio razapeo šator na Bari Kovijanića i malo počinuo, dovedoše inu popa Mitra. Sa Smail-agom bili su pod šatorom oba popova pobratima, i Mujaga, koji je svojim očima gledao to, ne kazivaše da je Smajil-aga vezao popa, ni potezao sablje na nj, niti ga je obarao, ni svojom ga rukom tukao, a nije to bilo ni pod čadorom. Po » O b z o ru « — »Smail-Aga čim je došao na Pošćenje naredio je te su popu Mitru Goloviću udarili 100 tojaga po tabanima od nogu«. — Po Aleksićima Smajil-aga je prije polaska na Mljetičak tražio od popa Mitra da ga »blagosiva«, no pop udari naopako — govorio mu je dvosmislene riječi, upravo kletav. Tim veoma ražljuti Smajil-agu i on na­ redi, te istuku popa. — Po navedenom savremenom dopisu — »jedan pop, isti agin kmet i prijatelj 29. rujna (11. listopada) u nedjelju dođe i kaže: — Bježi aga, eto na te vojske«. Smajilaga se »ispriječi« na nj — »povali ga i odvali mu 25 po taba­ nima« govoreći mu, da ga tim hoće zastrašiti, da ne dolazi više k njima u kupljenje harača. Dalje se nastavlja da je isti pop poslao i svoju ženu agi, no i nju ne posluša. (Bogdanović; Smrt Smail-Age Čengića, XIII.) �/ { Spoj 5. Drpana 76._________ ______________________ » f A J P E T « A da kupi niz Drobnjak miriju, No okrenu na MJjetičak s vojskom.9) A poleće niz ulicu, Da donese agi vode, Agi vode za konaka. Prekide se uprtica, A slomi se brem enica — Jade vide popadija, Đe će aga poginuti, A Drobnjak se porobiti. Huh! huh! huh!12) Krenuvši s Pošćenja dođu na Previš, gdje otpo­ rn u . Kad je Sraajil-aga bio ispod kule pokoj, popa Sima Tomića, izađe mu u susret kuma Simana, popova udovica, i stane ga odvraćati od puta n a Mljetičak go­ voreći mu, da će poginuti. Smajil-aga joj nije vjerovao, nego je naruži i otjera.10) Tako po Mujagi Tanoviću, a po Dizdareviću, gdje je uz agu jahao i Đoko Malović, Krenuvši s Previši dođu na Mljetičak, glavičastu ovako: vis ravan, sličnu Morinama. Sa sjevera je to golo Tada aga udaha si valja, zemljište opkoljeno bukovom šumom, zvanom » O m a r« . Pa na Previš selo dotjerao, Niže njega je vrelo, kod koga je aga razapeo čador. I tu aga s društvom počinuo, Na Mljetičak aga je panuo, Kod Tomića popa Sima kule. A na baru čador razapeo, Popadija agu dočekala, • Smajil-agi poljubila ruku, Oko sebe vojsku okupio, Popadija ’vako govorila: Oko sebe konje povezaše, — Fala Bogu, fala Gospodaru! A oko njih jasle načiniše, — Kako vjeru drži Smajil-aga Tu su sjeli i na konak pali.13) U vojvodi Karadžiću Šuju! k " ^ o Mujagi Tanoviću i ostalim Gaćanima panuvši Vidi kneza Cerović Novice — f na Mljetičak agina družina nije ostala i zanoćila na Skoro su ga vlasi zaknežili, o k u p u ; podijelili su se na tri zasebne hrpe. Gačani su Na to im je aga pristanuo. se okupili oko agina čadora pod Omarom, podalje li­ Luda kneza vlasi prevariše — jevo od njih iza Om ara Rudinjani oko Šobote Avdića, Luda kneza Cerović 'N ovicy^ i do ovih dalje Građani oko Ahmeda Bauka. — Po Prevari ga Karadžiću Šujo, Mujagi Dizdareviću došavši na Mljetičak: Crnogorsku isprosiše vojsku — Tu je aga tertib učinio: Boga mi ćeš, aga, poginuti! — Vatre lož’te, moji sokolovi, A to sluša Maloviću Đoko — A gledajte konje od mejdana, Milo Doku, zborit’ ne smijaše, Studeno je o Tominu danu! Što mu zbori popadija mlada. Onda Turci n a noge skočiše: Tada zađe Ćengić Smajil-aga: Što bijaše od Gacka Gačana, — Ču’ li mene, popadija mlada, Oko age svi se okupiše, Đe si jutros jedna ženska glava '— I tu vatre oni naložiše. Štapa bih ti trista udario! A što bješe sa Rudine ravne, Tako bih te čisto nagrdio, Sve zajedno raje i Turaka, To mi tako zboriš u Drobnjaku — A uz agu od Rudine Šoba, Te istine među vama nema! Tu pobaška vatre naložiše. Na tome su sobet prekinuli.11) A što bješe od Grada Građana Po Dizdareviću aga je tu jednu noć i zakonačio Kod Turčina Bauka Ahmeta, a po Jeftu Glušcu, radi ove dojave Smajil-agi, Simani I tu vatre baška naložiše.14) su se i kćeri joj Dunji rugali: Po » K o lu « — »U vojničkom taboru aginom Sinu Dunja kako munja, Ona uze uprticu, Pa uprti bremenicu, 9) Bos. Vila 1902., broj 5. 1#) Priča se i pjeva da se Smajil-aga okrenuo k Bauku i rekao: »čuj, Bauče, što Vlahinja reče!« — P o Mujagi Tano­ viću i Z e k o P d ć u r i ć - P a n d ž i ć iz Dubrovska odvraćao je Smajil-agu od puta na Mljetičak, jer da je uoči agina po­ laska s Pošćenja snio san, da mu je snijeg uhvatio čador. — Kazuju da je Simana bila rodom od Pekića. u ) U navedenoj pjesmi Dizdarevića. pravi je život. ,Tu se pjeva uz gusle, tu se igra, jede, pije, ovdje konji poigravaju,^ tam o '„hrtovi oblijeću«.15) A po » O b z o r u « — »Donose seljaci zob konjima i sijeno, donose meso pečeno na ražnju peciva, vareno meso,'"pite, sir meki,Vskorup, mlijeko. Dolazi i Gospava 12) Kazuju da je tu pjesmicu sknadila žena izbjenoga popa Mitra i njom se kao naričući rugala Simani i Dunji. 18) U navedenoj pjesmi Dizdarevića. 14) U navedenoj pjesmi Dizdarevića. 15) Kolo IV., 177. �I »r A J P E T « Spoj 5 s e s tra N ovičina — nešto je donijela za večeru«.18) Po Mujagi T anoviću i G aćanim a ovo n ije n išta istina, a to neće p o tvrditi7ni Drobnjaci, koji drže ikoliko do istine! M ujaga govoraše: »Sto kažu d a su nam n a konaku n a Mljetičku donosili kravljače m lijeka, sira. kajm aka, m esa, m eda, k o n jim a’ sijena i ječm a, pjevali i kolo fatali — to n išta istin a nije! Sam o što je donio prvu noć ve­ čeru pečenih zečeva Filip Žugić, agin k m et,17) a to je bila prva noć i potonja n a M ljetičku. I rek’p je: »»Dragi aga! osram otio sam se o te, bolji ću ti s ju tra donijeti ručak««. A znaš kakvi su zečevi i kuhani, nekm oli p e ­ čeni!« — Tako i po Jeftu Glušcu, a po M ujagi D izđareviću Šujo će agi n a M ljetičku zaći:j — Dragi aga, Čengić S m ajil-aga! Od godine T om in d anak dođe, N a zdravlje će sju tra osvanuti — 0 te sm o se i osram otili, Noćas sm o ti h rđ a v konak dali. J e r nijesm o od istine znali, 18) Kako se vidi prikaz nije mogao biti ni bez žene ni bez sestre Novičine, pa je tobože aga prebacivao Gospavi slučaj sa Elezom prijeteći joj, da bi mogla I»za bratom sjutra otkinuti te kose opletene, svakako su ti* preduge«. No Gospava — »čudnovata i slobodoumna« — tobože »neprosijano« mu odgovori: »Bog zna, daleko j e 'Ago do sjutra, noćas je evo omrklo vedro, a sjutra može bfti i oblačno«. (Obzor 1924., broj 179.) v ■V 17) Bos. Vila 1905., str. 122. — F i l i p je zabilježeno ićriie Tanovića, Mujagina kod mene, a tako i u bilješkama Šućrije unuka od sina mu Salih-age. No u spomenutim bilješkama Hadža Tanovića stoji: p o p Ž u g i ć , a g i n k m e t — bez imena popu. Agi je donio » d v a p e č e n a z e c a « i rekao gornje riječi, a ne pop Golović — kako stoji u » G o d i š n j ic i « i »Kolu«, koji i nije došao za Smajil-agom uveče na Mljetičak, P o »K olu« je pod čadorom bio »pop Luka Žugić, pa vidjevši ga pop Mitar Golović, izdere s e na’ n jfV - Šta si se skukavičio? Što ne spremaš agi večeru, a ja ću sjutra vaistinu i agi i svoj vojsci ručak«. (Kolo IV., 178.)'P o »Go­ d i š n j i c i « , pop Mitar — »kao bajagi, da bi prekorio Drobnjake, dovikne im: — A što ste posjedali? Spremajte, more agi večeru, a ja ću mu, ako Bog da, sjutra samo sam pri­ rediti ručak!« (Godišnjica XXX, 121.) Tako po dvojici Drobnjaka, dok kod trećega u » O b z o ru « nema o tome ni spo­ mena. — No mnogi ne znajući razloga s čega je izbjen pop Mitar na Pošćenju prenose to degenečenje na Mljetičak mećući navedene riječi u usta popu Goloviću, čiji je smisao agi prozriv bio, na njih planuo, i pop potkovan bio! I ovo je bez svake dvojbe, razlog da je zamijenjen Žugić sa popom Golovićem, ako ne i namjerno. CtpaHa 77. Da ćeš ovdje b iti n a konaku — Bolji ćem o ru č ak d o n ijeti.18) Da je tu noć kod age pod čadorom bilo sijelo, d a je S m ajil-aga razvezao razgovor s Am zom Tom ićem i od njega tobože iskao taoce, te od okupljenih Drobnjaka d a je aga o d abrao dvanaestoricu, kako piše u » K o lu « , ne odgovara istin i.19) To se isto priča i u » G o d i š n j i c i « , a li se u tao c im a razilaze. Ovdje su m eđu tao c im a M i r k o D a m j a n o v i ć i P e t a r K r š i k a p a , koji nijesu nikako ni dolazili k S m ajil-agi.20) No » O b z o r « o tom e i ne spom inje ništa. P otpuno pravo, je r i po » K o lu « — »U aginom čadoru velik je m ir i tišina«.21) I z a ista je bilo tako. P o Mujagi T anoviću ag a je bio veom a ljut. Pod ča d o r nije dao nikom e. S njim je bio sam o z e t m u gatački kadija. Ni B ešir-agu T anovića n ije zvao k sebi. To je bio Mpjagin am id ža i najm iliji Sm ajil-agin drug, i prijatelj. T u noć nije nikoga trpio, n iti k sebi puštao. Jedini je Šujo K aradžić k njem u ulazio i od njega odlazio.22^ I dok je ovako bilo n a M ljetičku, dotle se jugoistočno o5 njega, dolje k M orači, m unja sprem ala, koja će u cik zore s prvim k ap ljam a kiše sijevnuli, zagrm jeti i grom pući u agin čador. J . Kadno dobro zo ra bijeljaše, A danak s e .s noći dijeljaše, Dok nebeske m unje zagrm ješe, N a kuršum u ča d o r raznesoše.23) i, T ako pjeva Dedo Mašnjić. (N astaviće se.) •) Kolo IV, 177. 20) Godišnjica XXX, 142. — Po »K olu« Smajil-aga je odabrao za taoce: »kneza Amzu Tomića, vojvodu Šuja Karadžića, serdara Milutina Bašovića, Milića Tomića, Miliju Srdanovića, Jokicu Jakića, Nikolu Kandića Karadžića, Joksima Jaukovića i Radojicu Vilotijevića«. A po G o d i š ­ n j i c i « — »knez Šćepan odredi ovu dvanaestoricu za taoce: Šuja Karadžića, Mitra Karadžića, Okicu Jakića, Mirka Damjanovića, Joka Gjurgjića, popa Mitra Golovića, Petra Kršikapu, Mijata Tomića, Savu Memedovića, Joksima Jaukovića, Jova Kekića i Miliju Srdanovića«. 21) Kolo IV , 177. 22) Po Dizdareviću uz Šuja bio je i Gjoko Malović kod age na Mljetičku. Tako i po bilješkama Hadža Tanovića, dok toga kod mene nema — Mujaga mi nije kazivao, a nenia ni u bilješkama Šućrije Tanovića. 28) Bosanska Vila 1901, broj 7. 18) U navedenoj pjesmi Dizdarevića. �OrpaHa 78. T A J P E T< Bpoj 5. A ta N erćes: IZ NOVIH LISTIĆA. Jedan p ro b le m . — Kako je? — pitam svoga prijatelja Falaina Filamovića, a on mi otpoče onako poazdaleka, na tanane: »U kući mojih dobrih roditelja bilo svakog dobra. Radio je stan, čangrljao čekrk d vijao se virt6 po vazdan. Bilo u kući beza i svile tanane ko paukovo predivo, plele se čarape, i uz sitni vezak na džerdžefu pjevale se naše lijepe haremske pjesme. U radu majka kao pčela. Otac radio kao mrav, s voljom donosio u kuću po pun zembdlj svakog dobra a mati radila i štedjela. Svaki dan po nešto više u kući. Magaza puna suda, a sude puno kućnog mira. Od rada, od svagdanjeg po>slovanja, naša avlija bila ko pred radionicom. Tu sad opet krava rikala i oko nje se vrzlo telešce, ili dolaze s tovarima konji, a po vazdan se vrzla razna perad, da ti. zapliću noge. Sve je bilo živo, burno. Nas, djecu svoju odgajali za posao i svi smo živjeli u ljubavi i miru. Dani prolazili u radu, ali i u zadovoljstvu----Nema više otaca i majki. Danas n. pr. u mo­ joj kući vlada potpun preokret. Ne čuje se lupa stana, ni zvrka čekrka, ne pjevaju se naše domaće sevdalinke, ne riče krava, ne kakoču kokoši... Sve je mirno. I u magazi je mir. Ondje gdje je nekad stajalo puno suđe, danas ga nema nikako, a po zidovima rđa još koji obješen alat dobrog oca moga . . . Sve ko neki s a n .. . . Šta radi moja žena? Eto je bajagi vazdan u nekaku poslu i srkletu, a po srijedi ništa; Sjedi nekad s drugama, razgo­ vara se o modi i sluša kako vije vjetar po praznini kutevima našega doma i, kad joj se dosadi., ner­ vozno odleti u čaršiju, razgleda šarene izloge pred manufakturnim radnjama. Dođe kući i mene čeka zamotane glave . . . »Šta je, hajr ola, ženo? — pitam ja, mekano ali usiljeno. »Prođi mi se! š ta je? . . . i suze joj obliju lice. Mene iskreno one njene suze bole. Mekano je pitam i milujem po kosi. — Boli li te? — — Ne boli me, kako ti misliš, nego me boli samo gdje ja ćutim. — — Ama šta je za Boga?! — pitam je u čudu. * — Ti to moraš da znaš šta je. Vidiš li, da sam osamljena. Sve moje druge meni ravne idu na mevlude, na mubareće, na žurove, u pozorište i svukud gdje se skupljaju hanume. Obučene su i nagizdane i ne stide se jedna druge, a ja kukavica sama u kući. Te šta mi skrojiš? Nosim prosti ćit ko i ostale okrajke. — »Polagano, ženo!« — počnem ja mekano. »Vidiš da je sad vrijeme tako.. Nekome je eto Bog dao, pa i danas mogu da raskošno žive, ali tih je vrlo malo. Najviše svijeta kuburi« . . . I stanem, da joj tumačim kako je nekad bilo u kući moje majke.. . — Pa bilo je tako u kući i moje majke. AH šta ću ja, kad je kako ti veliš, danas tako. Ta, vidiš, da nema više stanova i čekrka. Bi li mi se smijali sada, da ja predem vunu. Zar da ja sama samcaita zatvorim se u kući i da tkam? Ne mogu ni ja da budem bijela vrana« . . . — Ta dobro, ženska glavo, evo da ti naba­ vimo, što ti je najnužnije«, — rekoh to usiljeno, a u nje se pomaljaše-po licu ona osmjehljiva crta, što sliči tracima blagog sunčanog sjaja posije bure i oluje. Kupila je sve, što je mogla da nabavi za ono jadne moje gotovine. I, prohodala je i sastala se sa hanumama drugama, pa opet dođe kao što je i prije bilo. Ne može se silom pa ne može. Jučer je nenadlno vidim ide iz čarŠije. Ide ozbiljno ko prava domaćica., u ruci nosi ceker, a iz cekera joj viri paketić ekstrakta za čorbu i snopić grincajga.. . . A naša djeca? Oni1, muški samo što jede i naća u kući. Po­ brinuo sam se, da ga školujem. Citm izleti iz škole, ruča, pa opet žurno odleti »jer ima nekog važna posla«. Ide na »fusbal«, da mu ojača tijelo, ide u kino, da »oplemeni« dušu i sroe »krasnim« filmo­ vima. Rado čita i romane i to one po dinar u sveskaima. Ti siu vrlo interesantni. Kad kogod upita, čemu će se d a posveti, kaid svrši škole u Sarajevu, on veli, d a bd najrađe bio apotekaT, ali njegova mu sestra uporno savjetuje, da uči, pa da bude narodni poslanik, jer su oni danas najdeblji ljudi i njihova djeca nose najljepše haljine . . . Ona ženskioa također ide u školu. Vidi se već sada unaprijed, da će to biti u ženskom društvu kao zvijezdioa na nebu. Zna sve i Napoleona i Ame­ riku i Hajnea i »kamenu opskuru« i čak kakav je želudac u m ra v a « .. . Nekad i ona s bratom ode u kino ali u požarište, nekad u kući bode nešto iglom, �J \ EP°I s-____________________ _________.rA J P E T . rado razgovara o žurnailima i rado čita romane one, po »kojima će svanuti zora naših ljepših dana. Radi doduše u kući one finije poslove, što su samo za obrazovaniju žensku, pa nije ni pravo, da prlja ruike mijeseći kruh ili razvijajući pitu... A šta radim ja? Na jednu straniu savijam se u svome svag­ danjem poslu, da se što zaradi, a za vrijeme od­ mora čitam naše novine i naslađujem se, kako go- CtpaHa 19. spada u parlamentu toplo i punom parom rade, »da nam bude bolje« . . . Nekad po nekad, na um panu mi nesnosne prilike, premišlljam kako bi se okrenulo, da nam bude bolje pa dođem na jedan jaiki čvor, zažmirim i, odem među prijatelje, da s njima svojim sapatnichna hladnom kapljicom ski­ dam sa srca verem . . . Šta ćeš, takav vakat i mi moramo uporedo s njim ići, pa eto! KyJITyPHE H KHj H>KEBHE nPOCJlABE. JO BAH nPO THn. — rioBOfloM 40-roAHUJK>Hue KfeHmeBHor pafla. — . . . . . c b h cy Apmann na k y b p g m c h o m nocTSTH h a m n aipnjapx y CpeMCKHM HapnoBAMMa, h b h nocny*HTe/b y onkHHCKoj Co/iHMUM. Ja caM Hx Me^yTHM cee npeBapHO h o t m u ib o y Mcnocm m k b : — OAao caM ce cpncnoj KK>HmeBHCTH!« — T3 ko b « i h Haiu HHKa ripoTHh y cBojoj »ayT 06Morpa(JiMjH«, jep ra B o r HHje Mo­ rao hm APyxHHje KaaHMTM KaA ra je noćne metke a * YMpe yMKHMO Aa osApsBH«. Jep KO pyHMX HeipABceT roAMMa Mome a 3 cB6Ty noHasyje OHy Beceny nonoBMHy nnua, Kano pene r. HyuiMk, a Aa OA CBeia Kpwje OHy A P y y manocHy, Mopao je paAH Hesera h a 3 m h b h . A r. flpoTnh je MHBeo h pagno. MsaOpao je oho u it o HHHaA3 uvije 0 m /io t 3 ho naho: a 3 «ac HacMeje no«a3yjyhH HaMa oneT Hac caMe. O h je 3Hao a 3 Apm-'H oho Mapo0 HO orneAsno h a 3 ra OKpeHe o h 8 ko a 3 cl m m , rneAajykH ce0e caMvv' ce0 M CMejeMo. tberoB KtbHmeBHH pa^ npeAdaa/ba mho u jt bo Ma. AHx cTsapn Koje oneT CBe cKyna A3jy npaey cnMHy npoTHka' Hao HH>MweBHHKa. riMUjyhM sa to a 3 oiipra h HacMeje oh HHje CByKyA jeASH Te h c t h . n a h caM H>eroB c t h h h m b y ce0M hbujto luto npnrpnH o a m s x HOBena yaa ce. tberoBM THnoBH to c y n>yAH, h h h 6o/be pekn, HOBeK, anH nocTaa/ben h nocMaipaH ca c b h x trpana. H m b y H>eroBHM onHCHB3 H»HMa u 4 pTan>HMa m Kap h k h patt>a, ann Te KapMHaType h Hcy 3/io C ho , k anpoT mb cae je a 3 to y AoOpoj BO/bM h ca jeAHOM jeAHHOM tow h >om a 3 ohc 6yny BffpHe CBOMe opHrHHany. X y m o ph c t h je, pa3yMe ce, A0330,k3H0 A 3 uito jaše h BHUie HCTaKHe H3B6CHe OAnHKe k 3 ko 0 h HaM Ha >bHX 6 a4 M0 LUTO BHUie CBeTnOCTH. Poaho ce y BasHoj y ceny ToBapnuieBy 7, ipe6pyapa 1868, roAHHe. 0 cHOBHy uiHony cspuiHo je y UJnfly. hbeMy Kao 0y r' AykeM npaBOcnaBHOM CBeuiTeHHHy 6h/io je cyt)eHO a3 yMH h y jeBpejcKoj h y MatjapcKoj lUKonH, rHM H83Mjy je CBpuiHO y Hobom CaAy a CorocnoBcne Hayne y CpeMCKHM KapnoBitMMa. O m C8TM je noseo joui y 18. toahhm. 3Maj JoBa je 0ho npBM KojH ra je ocoHonHO Ha a33>h paA, TaKO a3 ce H>eroBH pbaobh jasn>ajy Hajnpe y »CTapManoM«, »HeBeHy« h »JaBopy«. Y »3acTaeM« ce jaB/ba h3koh cBpujeHe rMMHasHje. T hm je paAOBHMa r. TlpoTMh CKpeHyo namK>y Ha ce. hberoBM (pe/bTOHH nyHH SApaBor xyMopa jae/bajy ce h A33>e y >3 acTaeH« h ApyrHM noriMTHHKMM nMCTOBHMa, ripse ceocne cnHKe h cnMHHue ouiTaMnao je y kh>m3h »JIhctmIsm«, 33THM je H3A 3o »C/im h h ue M3 ceocKor an0yM 3 «. 3 a thm ce HHwy H>eroBH pbaobh »UJapeHH UI/byHUM«, »CeocHe 4>OTorpa(j)Hje«, » y 3 aB6TpHH4 HMa«, »Ma ceocKor an0yMa«, .npMnoseTHa k3ho ce noHojHM A sp a M HecropOBHk cđbaho ca noKojHHM HecTopoM AspaMOBHfceM«, »nepoM h Opobkom« h »HeoafiKibHe CTBapM«, OBe cy 30pnne Hsauine y »Manoj BuOmioTeuM«, Hojy je r. npoTMfc noHpeHyo y M ocrap y ca KKvMMapMMa riaxepoM m KncukeM, a Kojy je noćne npeyaeo capa^BCKM kh»h- map U. "B. Tjy ptjeBH k, O c b m o b h x HaauinH cy tberoBM paflosM M y ApyrMM 3 0HpKBMa, Kao .M a n e CueHe«, Capajeao y fleaHaecT MeceHHHX CJiHKa«, »M ojH nosHaHHUH«, » y 3 a h m A y 33H3«. »Mflnn poMSHM«. HpeBOAHO je MatjapcKe nHCue: XenTapa, PaKouiHa, rapAOHHa h APh OceM obmx Matbe-BHiue xyMopMCTMHHHX CTBapn HanHcao je ipH aHTOBHe: »JaHKOBMh CTojaH«, »rycHa« h »Ose onpocrM«. 3a6opaBHTH H>eroBor »MHTy KaApnha« Kojn he Kao TMn He Tpefla OCT3TM H63a6opaB/beH sajeAHO »cac csojoM HenoM«. r . npOTMti je paAHO M Ha HaUJHM KVbHMeBHHM /tHCTOBMMa. HaposHTO HMa 3acnyra sa »BpaHKoeo Kono« h MOCTapcKy , 3 oipy«, KojHM je 6 ho caa o a 3 h . j Kao nHMHH npHjaTeib sek noKojn h x Anence UiaHTHha h C eeToaapa 7iopoBHt>a h joui m h b m x flyHMha h m h o t h x Hojn cy y CBOje BpeMe flaBann HapoHMTH toh KH>HmeBHO-KynTypHOM MocTapy, T. npoTuh je ycHO BeaaH 3a m h b o t MocTapa h Xepuerob m He, na je t 8 h h o oho y no3AP3BHoj pesn y MocTapy joui HeuiTo, UITO HM>e TaKO HBBaiKHO, a U1T0 joui HHje HMTA6 ynHcaHo. To je OHaj jaHH h CB6THH Tpar Kojer je r. npoTMfc oct 3 b h o sajeAHO ca CBOjHM APyrOBHM3 paAetiM H MHBetiH y MocTapy, HajaaA ca CBesaHOM anaAOMnjoM y o b a , HapoAHOM no3opHiuTy Ha A aH 31. jaHyapa o. r. npocnaBibena je npoTHkeBa seTpAeceToroAHUiH>Hi\a kh>h weBHor paAa Ha jeAan cBesaH h a °cto . jaH hbhh h , 0 a 3 m b Hauier c b b t a, HCKpeHH h TOnnH nosApaBH cnaaibeHHKy HCKaaanH cy n>y6aB h npH3H3H>e npeMa npoTMhy h Hao HH>HmeBHHKy h Kao HOBeKy. OcTaB/bajyhM a 3 ApyroM npHroAOM OnuiMpHHje npOrOBOpHMO o npOTMheBMM KHiMMeBHHM paAOBMMa, MH ce HCKpeHO npHApymyjeMo MecTHTHaMa h wenHMO My joui nyHO cpehe h sApaB/ba! ABAAECET rOAKHA »CPnCKOT KtBMtKEBHOr r/lACHHKA«. nojaea .C p ncKor KH>M>KeBHor rnacHHHa« naAa y SHanajHO AO0 a, noseTHOM X X . Bena KaAa cy ce jaBMnM npBH HaroaeuiTajH Hoae nonHTHHKO-KynTypHe 6op6 e. 3 a pasBOj Harne KK>HmeeHOCTM OA HapoHHTor je SHanaja nojaBa »CpncKor KH.HmeBHor TnaCHMK8 «, Kojn Bek a 33 A34 eHMj3 flaje toh h npasau Hauioj hh >h . meBHOCTH. y »rnacHHK« ce rneA3 m AaHac K3° npe Kao Ha HajBHLUM KHiHMeBHH 4iopyM, jep je oh 3Hao a 3 0KynM oko cefie h oflaOepe cae oho u ito je Tpajuo, a o <Sp ° h neno. Mano ce MOwe pekn A3 ja .CpncKH KH>HmeBHH rnacHHK« y rnaaHOM npeOpoAMO cKopo cee TeuiKoke, Mnan to He 3H34M a 3 j® noneTa« H»eroBor paAa nouiao rnaTKo h ypeAHO. B m/io je m Ty mhoto reuiHoka oko 36nHwaBaH>a nojeAHH h x rpyna, h »KpyroBa«, HajaaA je Aouino Ao cnoMHOCTM m »rnacHMKy« je nar jeAan SApaa npaaau. A a n a c »C. K. T.« HMa jeAHy cseTny TpaflMUMjy Hoja A3j® HaAe aa joui 0oiby M CB6TnHjy 0yAykHocT, , �Bpoj 5, T A J P E T. CtpaHa 80. CTOrOAMUJhbMUA CPnCKE flPAME. fleBeTHaecToroflMUiH»M Mnapah, CTeipsH CTetjjaHOBHti, nocMaTpaM«, — TaKO Kawe JaHKo 3a CBoja Ajena h y t o . nwKo je* HCTHHCKHje M BepHHje tberoBO A^no, O b 3ko ce aa Jan kobo t ce/baKa He Mome pehn Aa je M3MHUJn>eH, Aa He nocTojH Kao ujto Kame TopKM Aa cy pycKor MyjKHKa KaKBor cy pycKH kh >m; JKeBHMLJH H3HenH, — CaMO OHM CTBOpM/lH, fla OH nOCTOjH CaMO y h>h xobhm MaujTaMa, a He CTBapHO. H sancTa, ujto je JaHKo peKao to je M ponašao. HseroBM n.yAM, npeMAa He oupTaHH Ay<5°KO ncHXonoujKH, nnaK cy peanHH n>yAH kojm 3Hajy a 3 ocehajy, Bone, a 3 Aajy m a 3 ce j«p TB yjy. MHore ocoĆMHe Haujer napoAa, Koje je JaHKo OHaKO »noBpujH0« H3Heo, noKa3ane cy ce Kao hc THHMTe h TaMHe 3a BpeMe Ayror h TeujKor CBeTCKor paTa. A to je HajOo/ba caTHCtJiaKMijja jcahom HapoAHOM npnnoBeAaHy. ujto npe 100 roflHHa HanMcao je »ywacHO *anocHy arpy y neT pjejcTBHja« ac M p T y p o Ui a n e i o r « , nocneflifaer papa cpOcKOr«, Koja je oneT npefl cto roAHHa npnnasMBaHa y H obom CaAy. Osa ApaMa je h no CBojoj (})opMH h ppaMCKOM caBpuieHCYBy npsa cpncaa ycnena ppaMa. To je npBa Hauia ApaMa nacaHa ca to jihko OpHrHHa/IHOCTH H APaMCKOr HHCTHHKTa, nyHO ja«MX Gtj)eKTHMX cuena. OHa je pyro n e »ana 3a6opas/beHa, ann tbeHa BpeAHocT HHje ce Morna H3ry6HTH, riHcau ose ApaMe HHje ce MHane MCTaKao Kao KH>HWeBHHK Ha APyroM non>y. JepBa Aa hmo hckojim ko OAa nHC3HHX h hcthm HapoAHHM je3HKOM h OBa APaMa. Moajpa HajBHiue 3a to ujto je nncau yMpo y CBojoj pBapeceT m npaoj ropHHH. He3Ha ce TaHHo KaAa ce poAno noK. Cie(})aH CTeijjaHOBMh. H KaKo je JaHKo jKHBeo nyxoM Hamer cen>aKa TaKO dbm mctm HaujM cen>auM npoHOce teroBa Aena h OAajy My 3acnyweHy cnaBy. A to je Haj6on>H cnoMeH 3a ynoKOj tberoBe Aym e! 1806. h /im 1807, roAHHe. Oia u My je 6ho 3aHamHja, anu je( CBora cMHa Aao Ha uiKone. CiecjiaH je 3aBpuiH0 rHMHa3Mjy, a M H /lU LjA C T O J A f lU H O B U T i CPriKMhbA. cTyAHpao npaeo pBe roAHHe. BpiiJeHHX McnHTa. nyHO npM3Hatbe nncuy npBe cpncne ApaMe Aano je BeorpaACKO h HosocaACKO no3opHUiTe np mk a33BUjm C upT ypoiua PeTor, y3 CBenaHy KOHiJ)epeHUMjy. JAHKO BECEJIMHOBMTi. Ton/ioM h ocehajHOM JaHKy, cm Hy fioraie u noHOCHe MaHBe finno je cy1>eHO Aa yMpe y CBojoj Hajjaaoj c h 33m. M m cmo Beh npewHBenH ABaAeceTorcAMUJH>M4y iberoBe CM p™, ann foeroBe TOnne npHHe H3 ceocKor »MBora, h>eroBor »X a jA yK CiaHK a«, »"BHAy« M ppyre, joui yBeK piawe- u HHTajy. Mowe ae~~ pefiTT' Aa ce y CpOnja caAa HajBHiue h u t i j y iberoBa pena op c b h x 6 mb u ih x h caAaujK>HX npHnoBeAasa. Hsera m hts H>eroBO ceno, k o jera je oh a hb ho pa3yMeo m joiu nemue ycnHKao. Hauie ceno 6mjio je cpacno 3a H>eroBy A yuiy joui BMiiie nero u jto je y3 m » Hora Apyror npe^auuber npnnooeAasa Koju je gpneo rpatjy ca cena. noK. fleTpoBHfc ca CBOjMM »Ce/bauHMa« m J bh ko BecennHOBMh H3H0ce cpncKo ceno y nauioj KHHmeBHOCTM ca to a m k o ! n>yfiaBH h TonnHHe, »Ja He cacraBn>aM, ne c m h u j /baM CBoje npnnoBeTKe, Hero onHcyjeM h OenemMM oho ujto jmhbh y ceny h TAJPETO B nPOCJIABA poljeiba Myxamepa a. c. y TajpeTOBOH y Eaxaby. k o h b h k ty Osa JKeHa, He cacBHM očnHHa, po^eHa je 1830, roAHHe, nMHM cBojhm JKHBOTOM Ha HHpcKy necMy. llyH a HAeana, noneTa, naTpHOTHSMa OHa je, nnujytiH CBoje OAyujeBn>eHe necMe. nnaK TparMHHO cBpujHna. Ona je m ho to b h iue ocehana Hero ujto je Morna petiH h HanncaTH na npeMpa y oho A<>6a jouj u HenpH. MeheHs h HeoiieibeHa aoboji >ho h pocTojHO, »>eH 3HaMaj ce HnaK y j»a»«uj(bMMH HHje M3ry6Mo, Po^eHa y <PpyujKoj Topn, KhepKa jeAHor ceocKor CBeuJTeHMKa, MHJiHua je finna jepHa oa Hajo6pa30BaHHjHX weHa CBora BpeMeHa. JlHHHa npHjaTen>H4a noK. Ktta3a MnnaHa h Ktbermbe Jyn n je , »hepn aM3 $pyu jK e Tope« Byn a KapagHha, Onna je TaKo^ep y npMjaTe/bcKMM Be3aMa ca Mbbhom Ma>«ypaHHtieM, kojm ce MHoro HHTepecoBao 3a T y ACBOjKy m noujao pa je bm ah h pa ce yno3Ha c tbOMe. OceM Tora M nanga je CTajana y npenncuM ca MHOTHM 3H3TH HjHM H3UJHM KtbMJKeBHHlJHMa TOra poĆa, K3KO C H3LUHM TaKO M ca CTpaHMM. > OBe HeoOHSHe, a no ocehajHMa h naTpnoTH3My, peTKe meHe, ceTMne cy ce CeorpapcKe CTypeHTKHH>e h noneTKOM jaHyapa o. r. npocnaBune cy jepnoM aKapeMHjoM H>eHy ycnoM6Hy. CnaBa npBoj Harnoj cnMcaren>KM MnnmjM-CpnKHtfeM! T JIA C H M K . CaMa arpana, HaponaTO 0CBjeTn>eHa, ca ynpaBo đoiKa r , CTBeHHM a acKeTCKHM MnpoM CTpiuu H3H3A OKonHiix n o Tn e yiuaua, Kao pa je ocjehana avwhoct, Koja h>chom nMeHy PATOBapa. Kao CBaxe tsko h OBe rofliine npnpetjCH je „rajpeTOB MeBnyp“ y OBpaujH>eM k o h b h k t y Ha 'paH 8. jaHyapa 1926. y neTaK y 7 h no cam aaa jaguje. ripocnaBa je ypeuieHa npejvva HajHOBujeM H3aaH>y MeBnypa op Apa Baniaraha. Kao CBaaa, Taao h osa hoboct npiiByKna, Kano npacTame caepeMeHHx HaBopa, TaKO h oHe, noja cy npoTBB hcthx, pa je cana Cima AynKOM nyHa. AUBaH Je 6ao aarnep ynpaBO BenanaHCTBeH; no 8HflOBHMa cy noBjeuiaHe neBxe Bpno noMHO oa c3mbx naTOMaga napaćene, pa je Gana MunaHa nornepaTa; ochm Tora KpacHH fennHMH, na mijeno HCKaheHe cnince, KaKO Ifcer. Kpa/b. Baco43HCTBa npecTonoHacn>eAHHKa IleTpa, ripoTeiaopa „rajp era", TaKO h paxM. OcMana "BaKaha HeHaKHaaaBor paAenjiKa ,,ra jpeTa". Bpno je najeno Gano norneAaTH nujeno aacrpTe cronoBe nyHe Boha, HHja 6oja h mhphc cy ynpaBO npannaHBna. A hbhh rnac Myje3iiHa c o6nan<ji>e yaMHje pa3najerao ce 6axahKOM ponaHOM, a n>yaa ce wypana Ha MonaTBy. Jauaja Beh npoinna a rocra cy xaTana npeMa KOHBairry ca *en>OM pa ujto 6on>e yBenaHajy OBy pajeTKy CBenaHOCr. Ha BpaTBMa poHeKBBaxy rocre hutomuh npacTojHo OAjeBeHB a yHTBBO nosppaBBBUJH Bopana cy rocTe y cany. flo 7 a no c3th HanyHa ce peopaHa a xoahbk ca MyuiKaMa, a ropite npocTopaje ca areHCKBMa, Koje je najeno npaMana cynpyra ynpaBBTen.a CynejMaHa Pegaha, r^a Cejapa Pegah, jeaHaKO Bpiijepna Kao a H>eH My*. HajyrnepHaja rpa^aHa a yneMa Bapjena cy ce Ha OBoj npocnaBa. XBane BpajepHO je, pa je op HeMycnaMaHa npacycrBOBao npaBocnaBHH r. Tepsah, cpea. norn. ca CBOjOM rocno^OM a r. JlyKa OnaHHan, sacny>KHa npujaTen. „fajpeTa". (HaeraBahe ce1. itampartj« »B osaute Poite«, Sarajevo. — Vlasnik drufttvo »OAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Haaid KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo UH jer kvalitetom nadmošuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Bajret" ihp. Tvornica Cippapira S. D. fllnalaj, Sarajevo, ma2e sr naručiti i p re K o društva .Gairet* u Sarajevu B B B r ^ R Q [ g ] |j ] L E l l ° ] i a iro lB Š E CapajeocKa Banuo U. a. y C a p a j e e y . Te^ecpOH 6p. 33. BaBH c e cbhm y 6aHKOBHy CTpyKy cnaflajyhHM now oBHMa. JOioiuhe Ha LUTeaH>y yK aM ahyje HajnoBO/bHHje. O a HHCTe ao6hth lO°/0 ycTyna KyjiTy pHOM u npOCBjeTHOM ApyuiTBy „ fa jp e T * . J||!IIIII!II!!!III1IIIU1II!III!!IIIIIII!I!IIIH J. I | = | j§ Sarajevo, Strossmajeroua ul. IZ. dionička glavnica Din. Z0.000.000 Rezervni fond Din. V,300.000 jjj §j Prima uloške na štednju, vrši doznake u unutrašnjosti i inozemstvu uz najpovoljnije uvjete, finansira industrijska i trgovačka poduzeća. m In te ru r b a n i telefo n i brojevi 6 0 5 , e© B i 5 5 5 M I i | | | jj M §§ jj || F iliialn - Be°9rad’ Zaflreb* Novi I lllijo lt!. ,Sad Tuzla, Split. — ■ lllll«lllll!illlll!!lll!!l!!llllllllllllF �D Opće Osiguravajuće Društvo J U G 05IM I] B “ C i osnovano j 3. u Beogradu sa a rijsk im kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJiVU , K ralja P e tr a Brzojavi: J u g o o s i g u r a n j e . 17 T e l e f o n b r o j 300 Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. a i F 3 H H H H H H H a H H H fa E S I!S rS H S H !a h J 0 ta 0 0 a 0 0 0 0 s 0 3HZ rs. j i ž a. R ra ć e a- B a š n g ić a S a r a je u o trgov in a m u z ik alija i m a te rija la za p isa n je i rlsa n je . B o g ato Stonarišfe h rn a isk ih i sr p s k ih k n jig a 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 3 čJB S IS JE g H H H H B IS H G aE aH H G IH E S ! ie lira, ili uopće nemoćan, popraviće svoje zdravlje jedino najnovijim lijekom, koji se zove F e r ro d o v im . Vanredno je sredstvo i zaista spasonosan lijek za one, koji boluju od malarije i drugih.raznih bolesti. — F e rro d o v im otvara vanredan apetit (dobru volju za jelom) i vrlo brzo oporavlja davajući snagu,. svježinu i zdraVu krv svakoj osobi, kojoj je kakva bilo bolest narušila zdravlje. Za siguran uspjeh dovoljne su 2 do 3 flaše. — Narudžbe prima i razašilje sa doplatom i plaćenom poštarinom: C i j e n a 1 flaše sa opširnim uputama 40 dinara liliA A A iA A m U A A A iA U iA A A iA iilA iA iA A A lA ilii Č ita jte ,G a jre t‘ ! List .Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT � https://kolekcije.nub.ba/files/original/438b9b30fef7ce8a4c791d662acd28f5.pdf 9cfc4f9b542ddad1313cfc3d96a1f535 PDF Text Text IloiirrapHHa ruiaftetia y t o t o b o m . J1HCT TAJPETA APyillTBA 3 A KyJITyPHO U M3Jia3H 1. fOAHHa X. h 16. y Mjeceuy. Epoj (>. EKOHOMCKO nOAM3AH>E Myc/1HMAHA CapajeBO, 16. MapTa 1926. UH]eHa rofl. 00 A. IlojeAHHH 6 poj 4 A "BauH a o 6 iiBajy aucr y nojia unjeHe k oa r.iaBHor Oaoopa hjih k oa >'npaBa — TaipeTOBH* KOHRHirra. — C A /JP/K A J Ax.\ieA MypaA6eroBHh: 0 KapaKTepy H 1101x 11 H aunix MyoiimaH:i Ma pa a Cac[)BeT: Py<1a ilje (njecMa). Bepa 06peHOBnh: C a 3iiaH>e (iijec.\ia). Bepa OSpeHOBnh: MjiaAOCT (njecvia). Bepa OGpeHOBHh: B e 'ie p ita neCJia (njecMa) TeHepaji /KaBojaH J. PaHKOBah: CpnCKH ii ej a. * Ats Hephec: i ' , CBOTOj Hofrii (Pa.\ias AxMeA Pe<{)BK: CoKOJlOBiiii (ripeBOAa M. P. .Hejiah (HacTaBaK). A .IJHI c P e jijT O H : T a jp e T O B L F jia c H H K H o b h T ajpeT O B a o 6 p o T B o p . H o b h T ajpeT O B ii y T e M e jb a n a . H o b h n o B je p e H iiu u T a j p e r a . T ajp e T O B a C K vnuiTiiH a y B p e 3 ii. p iiJ io s ii a a K o p a ja . 11/10311 ii3 TayKOBa. r i p n /10311 a s T e i u i b a . T a jp e T O B a s a C a B a y n p n j e n o / b y . P a 3 p iije m e H ii n o fto jiG o p ii T a ip e T a . n p i i / i o s i i s a T a jp e T y H apaB ii. r i p o c .i a B a p o ^ e t b a M y x a M e a a a . c . y TajpeTOBOM KOHBiiKTy y B iix a fcy . H c n p aB H ! IJeBaA CyjiejMaHiiamah: IIpoCKpiitiOBUHa K y jiT y p H e S H J b e u iK e : UpocJiaBa 30- i OjV iiiiiliihc KttiiHceBHor ii Kj'.'iTj’ piio-iiiiocii.jeTBflr p a ja ,l,pa Cml>BeTOcra lia n ia n it.a (M iipae GmliBCni) y Capa,jeBy. .,T.ep3e.icaoB“ Mcb. i yn u T c b m i ;i . ypenHHK: Xa.Mii/i K vkhB. i �1 E BANKA GAJRET D. D. E E E ifi Sarajevu — Fšiiiala: Višegrad E Telefon broi 649 i 689 E E E E E E flhcijshi kapital Din 10,000.000 - Rezervni fond Din 1,400.000 Banka se bavi svima bankovnim poslovima, te je ovlaštena za. trgo­ vanje valutama i devizama. Zavod je pupilarno siguran, a angažovan je kod industrije drveta „Varda" d. d. Višegrad i kod trgovačkog d. d. „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti ustupa 10°|0 društvu „Gajret”. E E E E E E E B E E E E E E E E E E E E E ■ 1 B E 3 E E E E E S B E E E I] 0*0 e c*o e c*o e c*a • c*a • c* de crno • c*o • c*a e e c. • t e Brodska •C*00*00*0« ie c*o • c*o cao e c*o e • c*o e c*o • o*o o*o e c*o e c*o • lomca općine grada Sarajeva i •0*00*00*0« i Temeljna glannica 40,000.000— dinara a Čekovni.račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 Cl i . m a i E 3i B d ! Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. •C*3«(JD«C*a«C*0«C*0«C*3«C*a«e*D«C*3C*«>«C*D«2*0«C*D«CaS«C*a«C*D«CK>«C*D« Cl d d t �J1HCT TAJPETA ftPyiIITBA 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO nOflH3AH>E MyCJlHMAHA H3Jia3H I. roanHa X. h A- 16. y Mjeceuy. Bpoj 6. Ahmed Muradbegović: CapajeBO, 16. MapTa 1926. ; - - . -; A- U njeH a roA- 80 nojeAHHH 6 p o j 4 TsauH AoOnBajv jihct y n o jia unjeH a koa r jiaBHOT OACopa Hmi KOA y n p a B e — TajpeTOBHI K0HBHKT3. — .. . 0 KARAKTERU I PSIHI NAŠIH MUSLIMANA. Odinošaj između muškarca i žene je centralni v problem cjelokupnog našega života i taj odnošaj doprinlo je najveći dio za formiranje sveljudske kulture, koja i nije ništa drugo nego težnja prema savršenstv.u čovjeka, familije, nacije i čovječanstva. Mi ćemo u glavnim potezima objasnituOvaj odnošaj u nekoliko sa općeljudskog stanovišta, a u glavnom sa stanovišta slavenskoga musliman­ skog društva. Naročito u ovome posljednjem dijelu i'zlož'ićemo .sve karakteristike slavenskog muslimanskog muškarca i žene, njihov od'nošaj i njihove razlike. Oduvijek pa čak i dainaš u eri civilizacije i kulture i općih individualnih i društvenih sloboda u pozitivnom smislu ovih riječi, gledao je i gleda muškarac na ženu sa neke naročite visine, u ko­ joj obilježava svoj superioriteit i njezinu inferior­ nost. Inferiornost žene gleda on u njezinoj fizičkoj i psihičkoj slabosti. Fizičku 9labost vidi b njezi­ nom nježnijem i suptilnijem organizmu i smatra je, kao jasan dokumenat prirode, da žena mora biti po najvišim, po božanskan zakonima ovisna o muškarcu, baš obzirom na tu njezinu fizičku slabost. Po toj pretpostavci, morala bi žena imati mišice kao Titan i snagu kao Atlas, pa da onda bude jednaka muškarcu. Logičan rezultat ovoga shv^tamja: posvemašnja nadmoć ili bar ravno­ pravnost u vulgarnom fizičkom obračunavanju žene i muškarca. Dakle, žene bi morale na sva­ kom koraku ispremlaćivaiti cijelo muško koljeno, morale bi im zabiti strah u kosti, pa da onda budu ravnopravne njima 1 da mogu imati svoju indivi­ dualnu, čovječiju slobodu. Ovakovo naziranje ne samo da nije nikakav argumenat za faktičnu in­ feriornost ženske jedinice nego on jasno dokazuje manjkavost jednog savršenijeg i kulturnijeg poimanja divota, nedostatak muškaraekog prosudiivanja, koje traži samo strah, poiraz i nemoć za svoja istinska uvjerenja. A to opet dokazuje inferiprnOst samoga muškarca, koji još uvijek prosudnje život po najprintitivnij'im iskustvima kao djeca, divljaci ili životinje. Dijete da spozna istinu, n. pr. kako vatra prži, a voda davi, treba da se dotakne usijane peći ili padne u bunar, pa da istom onda stekne uvjerenje o toj jednostavnoj i logičnoj istini. Pa zar i odraslom muškarcu tre­ baju slična iskustva, da spozna isto talko. jedno­ stavnu i logičnu istinu, da je i žena — čovjek i da je kao takova apsolutno iravna drugome čo­ vjeku ikoji je muškarac? Zai9ta čudan i smiješan faikat. Suptilniji i nježniji organizam žene ne znači njezinu fizičku inferiornost, nego nešto sasvim drugo, bolje i savršenije. On znači ljepotu, milinu, dražest, koju je priroda dala ovome čovjeku, da usavrši njegovu tjelesnu snagu i izrazi sebe u tim kristallizoVanim oblicima. Pa to i jest ono božansko, što veže muškarca uz ženu, i što sitvara naj'Uzvišeniji i najglavniji ljudski osjećaj u životu —ljubav, težnju jednog spola prema drugome. Pa čemu onda smatrati .inferiornijim ono, što je za­ pravo superiorno, u čemu čovječija priroda ma­ nifestira svoju snagu i svoju savršenost? To je grijeh protiv Boga i protiv prirode, na koju se pogrešno pozivaju muškarci, čovjek treba da se ponosi tom 'ljepotom samoga sebe, koja je koncentrisana u ženi i da se raduje, što je Bog mislio i na njega nsfco tako kao i na ostale fenomene pri­ rode, kojima je dao ukras, boje, linije i harmoniju. Zar ne bi bilo tužno i žalosno za čovjeka živjeti �O rpaH a 82. TAJPET. na tome svijetu ii gledati tolike bube, životinje i ptice, koje ga zafclješćuju svojom ljepotom, a sam osjećati nedostatak 'te vrijednosti i sam nemati svoga tipa koji ga 'reprezentira u tom savršen­ stvu. A on (je harmonija linija1i oblika nad sivim harmonijama zemaljskog carstva. Žena je čovječija ljepota i u tom je njezina fizićna snaga. što se tiče psihičke slabosti' žene, u čemu muškarac također nazire njezinu inferiornost, i tu je po srijedi grubo i nasilno sbvatanje muška­ raca. On tvrdi, da je civilizaciju ii kulturu stvorio isključivo muškarac bez aktivnog učestvovanja žene, i da 'je žena nesposobna u tome radu, štaviše da je čak i negativan faktor u svakom višem i apstraktnom oblikovanju života i stvarnosti. Kul­ turni rad žene nije ništa drugo nego imitacija muškaraokog rada i iu cijelom ženskom spolu nema ni jednoga duhovnog genija. Nekoje žene, koje su postigli neki viši kulturni stepen, bile su napala muškarci i ne samo po .svojim duhovnim 'kvalite­ tama, nego i po svojoj vanjštini': imale su lice obrašteno dlaikofm, Jkao u muškarca, a nekoje su bile čisti — hermafroditi. To su argumenti za du­ ševnu inferiornost žene. Dakle on 'traži pd žene, da promijeni svoju prirodu i primi u se duh muškarca i zajedno s nji­ me stvara sva njegova 'duhovna nastojati)a sa istim rezultatima L u .istom opsegu, pa da omlsT" bude duhovno njemu ravna. Koliko je to nemo­ guće i neprirodno toliko je i štetno po sami pro­ gres čovječanstva, civilizacije i kulture. I tražiti to od žene znači' zatući u njoj onog vlastitog sopstvenog čovjeka, .koji ima svoju naročitu narav i svoje naročite duševne elemente. Ženska (je pri­ roda zasnovana na temeljima senzibiliteta, a mu­ ška u apstraktnosti i intelektu. Žena je srce, a mu­ škarac mozak, a srce i mozak su dvije odvojene stvaralačke snage — ne mogu se nikada stopiti jedna u drugu, 'izgubiti, se jedina u drugoj, nego tek popuniti, i stvoriti dnu višu čovječiju kompo­ nentu, koja 'je oduvijek bila Idealom sviju naših progresivnih nastajanja. Muškarac stvara dtubom, a žena 9rcem i ona neće nikada moći, a niti je po­ zvana zato, da stvara ai muškaračkom kulturnom području i griješi sama protiv svoje prirode, ako to čini. I tražiti -od nje da zaboravj sebe i ubije svoju sopstvenu individualnost znači usmrtiti je­ dnu cijelu pol'oviou čovječanstva ili učiniti od nje duševne bogalje i izobliičiti cijeli život .u nakazu i strašilo, jer o toj polovici ovisi život daljnjih poko­ ljenja i njihova evolucija. A to se tražilo od žene i traži se i danas. B po) 6 Sad nam je jasno zašto žena nije mogla da u kulturnom radu bude isto tako produktivna kao i muškarac. To nije kriva njezina duševna infe­ riornost, nego opet nešto drugo bolje i savršenije. Sva isavremena civilizacija i kultura je gotovo is­ ključivo — muška. Ona nosi sve karakteristike muškarčeve prirede. U duhovnom području ta kultura nosi duboke zamršene apstrakcije, fanta­ stične teorije, teze i hipoteze o svim mogućim i nemogućim 'pitanjima ljudskog A svemirskog ži­ vota. U reaJlnom, životnom području opet nosi oznake gruboga materijalizma, borbe za opsta­ nak, ikoja i m(je više borba nego neutaživa želja za gomilanjem materijalnih dobara. U teme po­ dručju dolazi do izražaja njegov .nasilni temperamenat, koji rad a tučnjave, bitke i ratove, njegov nasilni duh, ikoji teži za apsolutnim gospodstvom nad svim stvarima u svijetu, pa čak i nad samom prirodom, koja živi od1mira i ljubavi i od harmo­ nije u svima stvarima i oblicima žvota. To je eto glavna karakteristika ove naše današnje muškaračke kulture. Žena, kojoj je priroda dala 9rće, da po njemu živi, nije mogla u toj mozgovnoj formaciji kulture prosperirati, jer joj njezina vlastita narav .nije do­ puštala. O n a m o ž e st v a r a t i j e d i n o u svojoj vlastitoj ženskoj kulturi, koju nije stvorila, jer joj muškarac nije dao. — jer je ovisna hila o njemu. I tu je sada središte ovoga pprblema, koji je po progres čovječanstva ođsudniji i važniji nego svi problemi ovoga svijeta. Tu je glavni nedostatak savremene muške 'kulture, koja nema srca, nema u sebi kao komponentu žen­ sku kulturu i koja nije mogla usrećiti čovječanstvo naprosto zato, što je manjkava, jednostrana ;i polubarbarska. Nema danas ni jedne nacije, ni jedne rase, .koja uživa sve blagodati ove kulture .i civi­ lizacije u punoj rrijeti, a da bi bila s njome sretna. Č o v j e k je n e s r e t a n i č o v j e č a n s t v o j e n e s r e t n o . Ono izgleda kao invalid, kome su izvadili srce i on više ne ćuti života! Ko 'je kriv? Bez sumnje muškarac. On je za­ robio ženu i učinio je svojim materijalnim dobrom isto tako, kao što je zarobio rude, elemente i. ži­ votinju. On lje 'tražio od žene, da ne bude ona, nego on i kad1ga je ona u tome počela slijediti iz puke potrebe za opstankom, rodilo se zlo. Izobličio 6e u njoj ženska čovjek, stvorila se nakaza, prostitucija j nešto što je gore od prostitucije, a to je .borba žene za čisto m u š k a p r a v a i pot­ puna apatija prema onim .prirodnim pravima nje­ zinim prema ž em s k i m p r a Vi m a. I ta borba u današnjem civilizovanom ženskom društvu ozna- �B poj 6 r a -j p e ^ ?< CTpaHa 83. čuje modernu i savremenu ženu. A tu ženu psuju daka. Ona bi i najveće kapitale utrošila na to, da oni isti muškarci, koji sm izobličili njezinu prirodu, usavrši svoju ljepotu, svoj božanski dar ili da da je u e p r o d u k t i v n a i i n f e r i o r n a. I to ugodi svome milosrđu, glavnom osjećaju svoga su mišljenje prenijeli na cijeli ženski rod, smatra­ srca. Žena nije začetnikom alkohola ni prostitu­ jući ove žene reprezentacijom toga roda i vrhun­ cije, nego muškarac. Ona -je u tom pogledu da­ cem njegovih aktivnih životnih i .kulturnih mo­ leko sačuvanija Od njega i zato je i psihički i fi­ zički zdravija od muškarca, a nipošto inferiornija, gućnosti. Ovakova pogrešna shvatanja su fatalna i ' kako on to misli. strašna za cijeli ljudski rodi. Ona jasno tumače, Pomanjkanje ženske kulture unesrećilo je kako je ljudsko poimanje života još uvijek na vrlo čovječanstvo (o tome smo gore govorili.), jer niskom stupnju .pravog i istinskog čovječijega ra­ muška •kultura, koja je izvan čovjeka i koja je zuma. Ovdje se ne govori o ispravnim shvata- produkat duha i mozga,-nema glavnog uvjeta za njima pojedinaca, koja mogu 'biti savršeno dobra, tu sreću, a to je veliko stvaralačko žensko srce. ali ne1dolaze u obzir, jer su pojedinačna i usam­ Tome srcu treba dati da progovori i . uvažiti nje­ ljena. 0 v d j e j e g o v o r o ,s 1u ž b e n i m m i- gove rijeci. Ja znam tuđi, koji'plaču od ganuća, š 1j e n j i m a, k o j u z a s t u p a j u d r ž a v e i kad gledaju-majku, kako dijete ljubi i miluje. Oni po k o m e u p r a v 1j a j u n a r o d i m a i k o j a instinktivno ćute, kako se tu vrši jedan veliki bos u f a t a 1n i j a, jer su o d 1 u č n a i jer su po žan'ski zakon majčice prirode i sretni su do suza n j i m a i z a k o n i p i s a n i. što prisustvuju njegovoj svečanosti. Zamislite A gdje je tu istina? Zar radi jedne strašne i * cijeli ženski'T.Š!th kao jednu opću majku, koja ljubi ubitačne zablude, da odgovara jadna žena* kojoj i miluje čovječanstvo. Takve sreće i takove sve­ nisu dali, da .se nesmetano razvija po zilkonima čanosti ne bi bilo ni na nebesima. Zar bi onda svoje vlastite prirode? O ne! Žepu treba oslo­ bilo-patnje na svijetu? Zar bi se ljudi krvili i proboditi od tih predrasuda i omogućiti joj slobodno ždirali jedan drugoga u strašnoj želji za nepo­ polje rada, na ikome će ona sama dati—izražaja trebnim dobitcima? Zar bi bilo sirotinje, proleta­ .svojoj prirodi i svome poslartstvu,‘ na ovome svi­ rijata, prosijaika i samoubojica? O znamo mi jetu. To je jedina i spasonosna istina. dobro žensko srce, koje je uvijek spremno da zaŽena je čovjek i ona je više čovjek od muš­ ' plačem a d bijednima i nevoljnima, jer ne može karca, jer je u životu .realnija i istinitija. Njezjn samo da mu pruži pomoći! Ništa nije u njegovoj je život osjećanje, a njezina 'duša etika i moral. vlasti, sve je u rukama muškaraca-gospodara. Prostitucija kod muškarca nije tako gadna kao Zato je nesretno i ono ,i 'ti gospodari, koji nemaju kod žene upravo zato, što je 'kod žena — nepri­ toga 'divnog, milosrdnog, oorvječanskog srca. rodna. Žena je predestiniirana za ljubav i za ma­ Nije žena 'duševno inferiornija od muškarca, terinstvo, i .to je svrha njezina života. Ljubav stvaraju osjećaji, a materinstvo etički* i moralni nego obrnuto. On je inferioran, jer je jednostran i jeir neće da usavrši sebe i svoju kulturu elemen­ principi. I na tim dvjema polugama treba stvarati novu žensku kulturu. Ljubav ne znači voliti muš­ tima onog drugog čovjeka, što je bolji od njega. karca, nego 'voliti život i ono nešto zanosno i Ona je čovjek i sve što nadi i što misli, čini to bo'žansko u životu. A materinstvo znači voliti oca isključivo kao apsolutni čovjek. A taj čovjek je svoga djeteta i voliti čovječanstvo u svome po­ po svojoj prirodi dobar, pun (istinskog zanosa za rodu. A svaka će ljepota bilo formalna, bilo etička, životom, pun ljubavi prema svemu, što je lijepo bilo moralna, zamijeti ženu, ako je iskrena ta lje­ i uzvišeno, i to ije ono, što uznosi ženu nad muš­ pota. I muškarac, koji tom ljepotom zamese ženu karca, ,i što je čini jedinim i pravim reprezentanprobud u njoj želju materinsku, to je pravi muš­ tom čovjeka na zemlji. karac i to je prava ljubav. To je eto odnošaj muškarca i žene, koji je Proizlazi, da se ženska kultura može jedino bolan upravo zato, jer je nepravedan i nepriro­ graditi na osjećajima i na etičkim i moralnim dan. On je općenit i u svojoj širini može se preprincipima, a nipošto na apstraktnim materija­ • nijefci isto tako ma muslimansko društvo kao i na lističkim i intelektualnim temeljima, kao muška. svako dinugo. Ipak taj odlnošaj u muslimanskom Žena neće moći nikada stvarati materijalna dobra društvu ima mnogo svojih .naročitih svojstava, samo etička r moralna. Ona nije stvorila ikapita- svojii'h specijalnih oznaka, koje su u srazmjeru sa lizma i njezina je priroda oprečna ovakovim si­ evropskim društvom u mnogočem drugačije, često stemima savremenih državnih i građanskih pore­ puta povoljnije, u glavnom nepovoljnije:. . . �O p a H a 84. •r A JP E T « Ipak u isavremenlom čovječanstvu postoji uni­ verzalni feministički pokret. On je jak i bivaće sve jači d jači naročito, ako se njegovi ciljevi identifiikuj'u sa prirodom, sa pozivom i istinskom na­ turom žaniske psihe, on će biti od najodlučnijih transformatorskiih snaga općeljuđskog društva. S toga stanovišta i u interesu nove sveljudske za­ jednice, prema čijim oblicima gravitiira cijela naša kultura, mi moramo i problem naše musli­ manke staviti na istu ishodnu tačku i prosuđivati ga sa direktnog stanovišta toga univerzalnoga fe­ minističkoga pokreta. Svi razlozi brze emancipacije i nagloga podizanja naše žene i našega društva u duhu savremene civilizacije govore za ovu tezu. Naravna stvar, da mi ne možemo i ne smijemo ubijati niti u našoj ženi niti u našemu društvu one naročite psihološke karakteristike, koje su se for­ mirale blagotvornim i prirodnim uticajem slaven­ ske rase, čija smo najčišća krv mi, i utieajem islamske religije, koja ima sve uvjete, za napre­ dak i formaciju moderne i najrpodernije kulture. Odnošaj muškarca i žene u našem juigoslovenskom muslimanskom društvu, razlikuje se ne sauno po svojoj vanjskoj foirmalističkoj strani, nego i po internoj od odnošaj a zapadnog mu­ škarca i zapadne žene.' On se razlikuje čak i od samih istočnjačkih naroda, koji ispovijedaju islam i u tome je njegov specijalni naročiti problem. On je istina uizeo bd istočnjačkih naroda neke for­ malne oznake, običaje i nazore, ali u njegovoj se jezgri nikad nisu mogle razviti istočnjačke osebine: poligamija i ropstvo. Slavenska psiha nije dopuštala slavenskom muslimanu haremski način života. Ta je forma vrijeđala njegovu prirodu I on joj se odupro. Pojedinačni iznimni primjeri pogamije, koju islam u izvjesnim slučajevima tole­ rira a koju su u islamskom društvu i bez tih izvje­ snih slučajeva propuštali nesavjesni šeriatski sudci, potvrđuju svojom rijetkošću i svojom nepopularnošću ovo generalno pravilo, da je harem slavenskom muslimanu stran i antipatičan. Cak ni u onim rijetkim primjerima poligamije nije po­ stojala haremska forma. Harem kod slavenskog muslimana znači kuća, u kojoj živi on i njegova svojta. Isto je tako sa ropkinjama. Slavenska musli­ manka nije nikada bila TOipkinja, nego uvijek go­ spodarica, i u njezinom gospostvu se koncentr^ sale sve vrline slavenskoga muslimana: ponos, čast i svetinja. Njegovu ženu nije smio n5tko spo­ menuti a kamo li uvrijediti. Još i danas prijatelji ne pitaju prijatelje, kako tvoja žena, nego kako tvoja kuća, 'tvoja djeca i t. d, a zapravo pitp izravno za Bpoj 6 ženu, u slučaju, da je bolesna ili slično. Ropstva nije bilo osim u kućama viših Gsmanlijskih činov­ nika, koji su pripadali tuđinskoj rasti , koje su mu­ slimani oduvijek gledali prijekim okom. U toj se ženi od davnina razvijala svijest o vlastitoj vrijednosti i ta svijest nikad nije dala, da se žena spusti do stepena stvari i domaćih ži­ votinja. To su glavne karakteristike slavenske muslimanke, ikoja u izvjesnim liberalitetima islama nije zastranila, nego kojoj su baš te sloboštine po­ jačale mnoge etičke i moralne vrline, o kojima ćemo još govorite. U njoj je bio sačuvan čovjek u mnogo povoljnijim prilikama. Naravno taj se čovjek ni u jedinoj ni u drugoj ženi nije razvijao, ostao je u svome primarnom obliku, premda je zapadna žena kušala, pod pritiskom kulturnim i socijalnim sa strane muškarca, da ga razvije, što joj nije uspjelo naprosto zato, jer je taj proces otpočela na stranom, sebi oprečnom području muškarčeve kulture. I p a k m e d u o v i m d v j e m a že­ nama p o s to ji u mn ogoč em i vanjska i n u t a r n j a razlika. Vanjska raz­ l i k a j e u t o me , š t o j e s l a v e n s k a m u ­ s l i m a n k a i s t o t a k o k a o i Or i emt a l k a i s k l j u č e n a iz l j u d s k o g a d r u ­ š t v a , dl o k z a p a d n a ž e n a t o n i j e. U n ut aml j a r a z l i k a je u t ome, š t o sc p o d ova kov im različitim o k o l n o s t i m a u s l a v e n s k o j m u s l i m a n k i r a z v i o je­ d a n č is t o o p r e č a n m e n t a 1i t e t, j ed n a i n t r o s p e k t i v n a n a t u r a , d o k je zapadna žena i svo jim n u t a r n j i m ž i v o t o m o r i j en ti r an a p r e m a vani, p r e m a d r u š t v u i o p ć e n i t o prema cijelOm so cijaln o m i k u ltu rn o m ž i v o t u . To su dvije ogromne razlike, koje ih dijele i ikoje im daju prednosti odnosno nedo­ statke u raznim pravcima, u kojima su se izgra­ đivale. Slavenska muslimanka usljed svoje socijalne i kulturne izolacije bila je prisiljena, da svoju vi­ talnu energiju upotrebi na izgradnju svoje unu­ trašnjosti, svojih glaivnih vrlina ženstva i mate­ rinstva i svoje psihe, kojoj je, kao ženi, prirođena čednost, senzibilitet i ljubav. I ona je svu svoju duševnu snagu trošila samo u tu svrhu, jer joj je svaki drugi aiij bio nepristupačan i nemoguć. I u tome krugu je ona sebe izgradila do takvoga savršenstva, koje. joj dalje apsolutnu premoć nad zapadinom ženom. Njezino ženstvo je toliko opje­ vana i još nikad neizrečena pjesma sevdaha, lju­ bavnoga zanosa i bola, koga za sobom nose svi �»r A J P E Ti Spol 6. veliki i istinski zanosi. I ja mislim, da u nijednoga naroda nema tako jakog, velikog i požrtvovnog ljubavnog zanosa, kao u naše slavenske musli­ manke. Tireba poznavati tu ženu u času, kad istin­ ski ljubi, pa da se čovjek uvjeri, kako je neobična i snažna i kako je velika ta žena, koja je linače toliko čedna, sramežljiva i itiha da se sama svoga glasa i svoga hoda plaši. Nema zapreke na svijetu, koja bi je smela iu njezinim osjećajima, pa čak ni sama smrt. Tu razum prestaje i javlja se ono praiskomsko božansko u čovjeku, što ga je i uzdiglo do savrememe veličine zemaljskoga čara, javlja se čisti, kristalizovani osjećaj. U zapadne žene je ova vrlina prilično raz­ vodnjena razumom ;i materijalno-socijalnim inte­ resima. Ova dva faktora interes i razum su uvje­ tovani kold svake kristalizacije ljubavi u većine zapadnih žena. Tu nema onoga istinskog, nesebič­ nog i čistog zanosa plemenitog ljudskog srca, koji Mirza Safvet: Rubaije. Dosta ti je — pogledaj ta plava nebesa I po njima ona svijetla t|jetosa" — One vječne iskre, koje u dskoni Svemogući Tvorac iz .ništa iskresa. To ti daje dokaz, da Neko imade, Koji svakom stvoru energiju dade, Da sa vječno kreće, stvara d rastvara; , Kako? — Osim Njega to niko ne znade! je mužđan kod prave čovječije sreće. Ondje gdje su interesi po srijedi potrebna je dugogodišnja na­ vika za snošljiv zapadni brak. Alko se ta navika ne postigne, dolazi tragedija. Kod muslimanke dolazi tragedija sa strane, (okolnosti, roditelji), a mikada iz nje same. Ona se ne oslanja na naviku, samo na goli osjećaj. Ljubav kod zapadne žene izvodnjuje i to, što lje ona može realizirati, kad god joj se svidi, jer je u neposrednoj blizini mu­ škarca. A realizacija ili i sama mogućnost njezina sputava snagu i rast osjećaja d prepušta se gotovo isključivo volji, koja je u ljubavi negativan faktor. Zato ta ljubav i nije tako jaka i bezgranična t. j. kakav bilo fizički doticaj isključen i gdje se samo osjećaji smiju — nesmetano razvijati. Ašikovarije kod muslimanki je čisti ekstrakt ovih osjećaja i njihove ljubavi. Ti osjećaji nisu naravno »platon­ ski«, oni su i ite kako ljudski', jer dolaze iz samoga srca, iz izvora- krvi d života. (Nastaviće se). Da lakouoinost Bog nam dao nije, Koja nas katkad rastrese, nasmije, Život bi nama jednoličan bio, Nebi ni truna imo poezije! A f A >■': i ) IfibeHOBHk: m Naš je život svaki čas za jedlan dah kraći, Mi bivamo stariji, ne bivamo mlagji; Zato pnoživdimo sretno i veselo, Da nam bude jedan dlan od drugog slagji! Svešteniče, ne kvari nam ćejifa i volje! Ako ti je tu itijesno, široko ti polje. Kojim putem dolazi se do svrhe života, Đozvdlićeš mi od tebe, da to znamo bolje. Slušao sam buJbul-tiou, 'kako bigljiše Kušao sam gjulbešećer, kalko miriše Gladio sam ruse kose mlade djevojke I osjećo, kada ljubi, kako uzdiše. Nu, u čaši rujno vino kad se zapjeni, Čini1mi se od radosti srce igra u meni. Sve vam dajem: ruže, tiče i ljepotice Ako nebo s »ćerkorn loze« mene oženi*). *) »Kćerka loze« je doslovan prevod perzijskog pje­ sničkog izraza »duchteri-rez«, kojim rado perzijski pjesnici nazivaju vino. ĆTpaHa 85. CA3HAIfcE. BepoBMa caM, ja ey Ham a MHJiOBama .a.. oneT,... joimao je Kpaj. — jpoBaaa caM, ja cy TEojn uejioBH cubopeHH caMO sOor MeHe; — a caj 3HaM, ja hx je jom He»o ocerao! — Mucanja caM, ja chobr nocToje caMO 3aT0, ja ce y h>hx ynjeTa tboj jhk! — Ila »nam jejHOM, — Mano cy Tpemajie 3Be3je, a Ham ciapn 3HaHaj mhpho npoBHpiiBao Kpo3 noćoacHe Kpomme jaCaaHOBa; — HHcaM cHeBana o TeSn! — Moja je jyma npBH nyT 3ajpxTaaa y ca3HaH>y, ja cBe npojia3H! — M JAJOCT. Befc nymr joproBaH H TpaBa 3ejieHH ... HejKHH jax npoJieha MiuoBame 6yjn ... y jymn MH jparn coaTKa necna paere, Jep jojiehy Jiacrre; — Jep jBpKyhy HesKHO 0 /KapKHM 3eMJi>aMa, — 0 ciJmHrH y necK,y, — 0 UJiaBHM MopHMa... Jep 6yje cehama h Heaure, pajocTH y CpeTHOj MJiajOCTH! — �Bpoj 6. r* j p e t < CtpaH a 86. Kan.yMyKHe JiyTH>a, o«m he tih ohth B.'iajKHe, a Moje Kpujio nyHO cyaa.. 3 aT0 , a KO mh Bnnnini Ka'n-ron cysHe oun, He mrraj Me nparu, 3auiT0 iiJianeM! — ’• Beh ne®ajy urane y Be;ipHM jyxpn.Ma, A uevrepiOM CTana lio raBann jieacy Beh ce nyjy njiaxe nsojHHne nacrapa, JIIto M.mnocra OBupa! — BEHEPIfcA EECMA. Ako im Buniim ican-ron cy3iie ora, He iiiiTiij Me npars 3aniTO iuiaueM... llpiii u Me HeiKHO ccGh h iuyTDh nera Mojy Tyry. . ; A Kana Han uamuM Opnuna 3anpxra nypnypHO lieGo h san ce orjiacu Benepiba nyTifca, Tana Meran rjiaay na Moje lcpii,TO. CK.TOITH O'III H CHeBaj . .. ! Kan 3 vyra nejiyn c \yoiiaBauHx neeTOBa san.iOBii ycrajiacaiHOM Beuepu h Kan uac onuje GTpacHHM MupHooM, — He cehaj Me nparn OHora, hito je npouuio! ] Ioljn caMHOM ti ynyuiu n,BerHT£ iiejiyn'- • • Ako 6yneu HecTaniHa, HeMoj Me Kopura,. je je to uac, Kan ocehaM MJianocT'. li ano HaM acyra npax caupuje cTa3y, Te ce n 3ry{>HM0 y Toruioj Hohn; Tana pepn Majnu, Ran Hac 6yne Kopana, na cy u;BeTOBII KpUTBH. . . A ra nyj nparn: . »y TaKOiBe Me Benepn HHKana He cehaj OHora, mio je npoumo!« — CPIICKA EUOIIEJA*) 0 (]>paunyc4Aorr rYiiepa'.-i>jKm;aH J. P a h k o b u h. — 1915.— 11. Ka Apa^y- C 0 T • ____ Bpe.ue on 13. no . 16. neneMopa... KanTcMO H30er r a 3a Bpeiie on ABa MOcepa pporae HeBojbe Hcnpen HenpnjaTejba, K.ojnik^je »Kao cTpamaH caBeauui; npenBonu;ia rjian; ican cmo canjianara, auraa?yjyhH oBe /KTiBonie eHepraje, pse TeniKohe icoje hrm je npapona cTaBJbana; Kan ^ mo npem ra c-Be nuBJBe iKiannHe, ' iioiiope u noiuiaBe lianomje on icume, cHera u rana — ocTaao je caMO m i npo^eno Kpo3 BaTpy... Kan cmo youera na yMaKH6M0 cMpra u nopen cb« x >iynHOBaTo CKynjbeHHx 3acena, iiocTaBJbeHHx CB.yna h HeiipecraHO---- Kan cmo noćne HeKo.rano neneJba Tpuehn y cBeMy uaj3an npucnera y Cicanap, n am ra cy oneT, MecTO onMopa y Genu, n Ceo xpaHe, nnje ce UMaJio BHine cnare 3a HOBe Oop^b. lllTa očne ćnna, n a m a u a r.iann npunpy/Kyje ce jenHa HOBa neBOJba, jenHo H0?.a onacHOCT. Ha xopH30HTy nojaBJbyje ce jenHora naua aeponjiaH. Oh ce nen.e y CBeTjiocra Granora cyHi$a, Roje je iiaj3an pacTepara Marny. Bpyjaibe iiberoBor moTopa HciiyibaBame npocrop. Oh je HacTynao Ka Bapomn h ApHayra ce noMeniame ca HsOerranaMa cnenyjyhn n nocMa,Tpajyhn y Ba«nyxy Jiereite rane, sa i» jy cy BepoBara, na je jenHa on nanmx. H3HeHanH0 3auy ce jenHa eRcnji03Hja. . . no tom n p y ra ... y3BHnH, jaynn, y3nHcaH>a oHOMe cy cranoBara. Ha 3eMJbH JiesKaxy apnayrcKe acene h n en a. . . Aeponnaa je HenpnjaTejbGKn... Oh .je noinao na npr ceje CiMpT h cTpax... *) TopHjH npeBon npeKHHyr je y HanieM racTy npoiu.'ie ronune ycran Tora mro je npeBonHon, Fenepajr Pocai /KuBan PaHKortnh Ono nprce BpeMena Ha cnyvKoemiM nyTOBaibHMa Ban CapajeBa. G naiiaiuibu m Oj>ojoM nacTaBJbaMO ca nsjiavrceibeM »Cpncue Rnoneje«, no ja hc ce Kp03 neKo-rano njKijena saupniHTU. . y p e n i i H iutibo . jiuanocHH (J>paHyncKH aepoainaHH. . . A ra . . . H hcmo hx BHine im itMara, Hero cimo 4, na h ohh cjiaOo yiiOTpe6jbHBH u Beh nBa h no Mecena 6e3 xaHrapa Ha lomiu h na cnery. . . Gana, joni yneK Ce3 saK.rioiia no'iHH.y Beh na TpyHy; 6ea MUTpajbeaa, ca craprni cuiiJbHBUM MOTopuMa, ohh Hncy MorjiM HHiuTa na HOKymajy, na Oh ynajbH.ra urape rpaCjbHBune. . . II ApHayTH, yBMAeBmH cBojy norpemKy, noiMamhh. aiira/Koi«uiH cy ce na cafpy Cp6e, Koju cy cana no ibiixoBOM MHUiJbeiby yspoK H>HxoBe HOBe Oene. . . On cana sBOHa h.hxobhx BapouiH ne 3BOne linuiTa npyro Hero hito jaBJbajy no^iasaK obhx cT.paiuiHHX Hrana, no je no»ia3e necro nyTa 3 u r a 4 sajenuo, yH6cy CTpax y roMHJie, a h necfro HaHOce h HOBe iicpTBe... H Han ORanpoM, y Teuucoj aTMOc^epu Myica h Tyre to je jenaH TyacaH MpTBauKH rnac, icojn ce CTarao nojaBJbyje... Beraibe naKJie oneT oruoraibe, iiporon ce h nan>e HacTaBjba Ma na ca icpancHM onMopoM... Gana HHje 'BHiue upeKo iuiaHHHa, no Mpasy h CHery... To je iipeMa JanpaHCKOM Mopy, icp03 jenuy Henorjienny lTaBEHny, Koja HHje HHiuTa npyro Hero jenHa orpoMHa pyna, y Rojy cy Oa'ienH My4KH Kao Ha 3aceny nyxHHHH, me cy noTopn peica 5yjHH, Roje je Tpeoa.TO n raiiajyhH upehH, rne cy pene pyKaBH Mopa. HanycTHo caM Cicanap 1.3. nene.vrGpa h Ha ,ROH>y iiouiao aa Apan TaMHO y 7 cara. nonecia je na nana RHUia. IIyT, jenaH aRo ce Tano Monce SBara, on Cicanpa aa Jbem, npo;ia3H H«Meby npHCTaHHuiTa Gicanapcicor jeaepa h ciaae lcoja Bonu y cTapy TBp^Miy, na H3Gnja Ha Bpx TpojHHor icaMejHja... OBe je Ghjio y Hepeny h iiomcth.h, Te ca TeuiKOM MyKOM Morao caM na ce npoGnjeM k|K>3 roMn;iy H3Ger,rana, icojn Kao hito h ja nanyiiiTajy Cicanap. �E p o j 6. CtpaHa 87. TAJPET. HyTOBao caM caM no pauHOM nyiy ca jeAHMM THHa MycJiHMaHa, itojn mh je cTaBHo Ha pacnauojKeme Ji^HAapMOM, Kora mh je Aa.ia OpnoKa BpxoBHa Ko- 3a npeHohHmTe jeAHy *iHCTy coOy. Mair^a Kao npaTH>y ao /Ipa'ia, oahocho ao BaJiOHe, Ajim, nocjie ose npBe h jiaite eTane, nyr AaJBH aKo Oh ce peuino Aa npoAyvwHM Tawo. o;ieAehHx AaHa 6ho je crpamno TentaK. IlocJie HeKOJiHKo KHJioMerapa, nourro ce upo^e • HanycTno caM y Cicaflpy cee Moje npujaTejbe, cBe Jbem, nyr HCTHHa oncrojH jom, a.ra to cy TaKBe h T O jiHKe pyHHe, Aa sume HMa pyna Hero KaJiApne h Moje ApyroBe HCKymeH>a h Ce^e, in ja cy nan HMena: KaneraH Carbonnier, nopy4HHK Garlier, HeyMopHH KojH je Ha MHoro MecTa HcnpecenaH noToipiMa. IIoa p.ejiiH K O M boaom KOhm h nemiliji cy nocpTajm h iiMa.ui Apyrn nyKOBHHK Fournier, Ham bojhh aT&rne, al)yTaHT Rivron, KOMe hmam Aa (ViaroAapHM iuto HMcaM BejiHKe MyKe Aa npeby 6e3 HHpHAeHaTa. Haj3aA HrineiiaAHO osaj Tpar nyTa ca cbhm ce iiao y pyne AycTpo-HeMau;a y KpajbeBy u ko}h Kao ^ejiHK y cEHMa npnjiHKaMa H3AP5KaBame CBe, a,iH h ry6n y jeAny ČJiaTHy paBHHiiy. Burne He iiocrojn hh Tpar Ha TpacHpaHOM nyry... 'iecTO y HajTeatHM MOMeHTHMa Hamer crpamnor mjra noHaiVbame: »Huna# y a?HBOTy HncaM hmoo TesKH y hcto BpeMe jeAan iipara ahkjioh je HacrynHO. nyT«. OJiyja je OMeTajia, Aa ce je motjio jaxara noA npurnHeycTpaiimBe HHJKue, Seres h Petz, Koju cy Ha- CKOM BeTap, KojH je ca Mopa Aynao. Ja to no3HajaM, HejiH noOeAHe h He3anaMheHe OopOe aBHjoHHMa nenpH- iiomno caai nnao iMyKa OBaKBHx iieKaAa y CeHera,iy jaTejba, ca KojHMa caM noAe.ino maTop u wa;io xpa ne h CyAa«y. Ajih HHKaAa y MOMe >KHBOTy TaKBe 6ype y PamKoj, MopaM cnoMe>HyTn. iracaM BMAeo. A Joly, iiOAO(J)HAHp, ko]h je naBpnmo iteJio oaPaAoje, Moj JKaHAapM, caRHjeH Ha Kony, cjiyMtHo CTynaH>e ca 3 cJioMJteHa peOpa. nourro je iioOerao m mh je Kao aMiOpeji, ja BHme hhcim bhaco HnmTa oa Oojihhuč, Aa He Oh iiao Kao 3apo0jbeHHK y pyKe ne- Bpx Mora Hoca h jeA'HHM okom, Koje je rjieAaao icpoa npHjaTejba. nyiiOTHHy -UAaTHa maiopa, Koj»M caM 6ho orpnyr. A MajiH Kanaap James de Rothschild, AoćpoBOJbau; Kuma naAame 6yjHo; MyH»e ceBaxy HenpecTaHO Koju je y HajTeatHM momohthmi, na u HajKpHTH'iHH- 6oje Kao 3e0pe h mh ČnjacMO oniKOJbenH nao y npajnM yBeK ca4yBao AoOpo pacnojnoatome u Bepy 3a ao- bom BaTpeHOM BOAonaAy. Oap hcxoa h aKo, Kao mio caM noMeHyo, Ha nyry - Mh omo ra3H.'iH no boah h no 6jia/ry, y cpeAHHH OA MHTpo(BHu,e y ABa Maxa no jspicjioj hoKh 6hcmo y H30er:iHU,a, BojHMKa, 3apo0jbenHKa, H3MemaHHx Met)y Bpjio TeniKHM npHJDTKaMa. H Largeair HeHaAMaunjH luajbHBMHHa, KojH je coOom, Koja cy ce noMarajm Mebyco6Ho HHHehn jeAan noMoh. Hnje 6hjio BHme hh HenpnjaTejba, im cBarAa, na h y nacoBMMa trjfjBehe OeAe h 3a0pHHyTo- Apyro.M pacHe Mp/KHe. Bhjio je caMo HecperHHKa, KojH oy cth, npoHajia3HO opeACTBa Aa nac HacMeje. aHra/KOBajiii h CBOje nocJieAHe CHare y 6opGn irpoIla mo<J>ep Ra ton y BOK ca tomom Ha ycTHMa, yBen tm!b KaTaKjiHsMa h Aa 6h cnacJiH cBoj ikhbot. cnpeMaH h roTOB 3a Haj+eatn paA, h KojH nMajyhH npeCKiapo nyHa 2 caTa no HajBeheM HHKiioHy Hm.iH \rpa.ie h pyne h Hore aaAonojhaH je itOHaBJbao: »Ax, tko 6h caAa xTeo Heno MeHe Aa ynoTpoOH 3a itaKBy omo Ay>K peate Maha Aa 6hcmo nanuin jeAHO cpeACTBo 3a npejia3, jep meroB tok 6eme ycJieA KHrne Henpe3aceAy, ja Ohx Morao 6hth cavo AoOpa CTaTyi«f A Daubert, Mexammap oa Pantruche, KojH mh je Jia3an. Haj3aA npena jeAHOM CeAHOM 3aceoKy ApnayTH noMarao Kao OpaT npeito KpmeBa ApOaimje. Ila h cbh ocTajiH najaaA: ohh auieMOHa »Mechoni«, cy HHCTaJiHpajiH je-AiaH 'iaMau; ca 2 Beaana liyHa, npa®H AHBjba'fKH 'iaMau; HanpaBjbeH oa H3AybJbenor AeCJia KojH cy HMaJEH jom HeKonHiKo Kyroja oimpa Koje ey noAejiHjm ca mhom, Kao h ohh n.'ia\ieHa cyiiapHH'iKor, ApBeTa, Te nocjie Ayrora ueHKana ohh npncTaHy KaA hm ce njiara y 3Be4ehoj MOHera, Aa Hac upecane na Koje imje Ohjio Mame njieMOHHTO, iuieMe »KoHAeorooittHor MjieKa«. /JaKjie, y cpeAHHH thx BejimtMx Heso- cynpoTHy o(5ajiy. y obom liaMHy, mije je HMe Typ3H ja caM naimao Jba cbh ohh Kao HajOojbH nauLTH cy jom CHare Aa Hac 3a0aBJbajy h ohh cy creKjm Ha3»B »HenpeABHtjeHH h 38KJIOH y jeAHOj KajHTH oa APBeTa h caa'Me jeAnora 'iayma (icaiuiapa, acitepa EcaA naime), KojH casHaBmn UlaJbHBH«, CBaKH y CiBOjoj KOJIOHH . . . y CKaApy, kojh mh y cBojoj pacfrenHyTocTH H3- Aa caM ja <I>paHuy3 h Ka/roJiHK npHMHO Me je npnjarjieAame caAa Kao jeAaH HacyKa.iH OpoA Ha hbhuji je- TejbOKH, jep je h oh KaTOJiHK. IloHyAHo mh je paKHje 3epa, cbh cmo ce 3aap/Ka ra (ca KaKBHM HecTpnjbe- Aa Oh ce 3arpejao, jep je Ha nojby Oypa h Aane npohom) 3annaBecT KojoM hbm ce AOOBOJtaBa a h Aaje bhbk Ay/Kanada h ja caM nopeA cjiaCe BaTpe iioKymao Aa ce Majio 3arpejeM h Aa ocjuihm cnoje OAe.no, Kao h Aa ce yKpn;aMo 3a <PpaHnycKy. rajAe, Koje cy OHJie oaB Moj npm ar. IlpBH AaH Mora Jiyra irpomao je 6e3"HKaKBHx hhUHAcnaTa, ceM noKaTKaA mro ce nyo no hckh nyu,aH> nyiuKe Kojy 4HHe H3 3aAOBOJbCTBa acicepH EcaA name, Koju cy OApebeHH 3a ocHrypaH>e Kao nojiHipja Ha nvTy. KaA je noh najia npeiuao caM /( phm npeito se.iHKor apbohot Mocra, kojh je h i caMom yjia3y y Jbem. Majia sapom, TpHAceeTaK Kyha, Koje cy Beh npenyHH.ie cpncite Tpyne. Ila Hnaic GjiaroAapehn jeAHOM iihcmv, Koje je <3h.to xHjeponn(J) 3a MeHe, Koje mm je Aao jeAaJH ApHayT H36er.uMna y CKapy, ja caM Hamao cKJionHiuTe y uyhn npeAceAHHKa onmTHHe, Apnay- * IIyT caM HacTaBHO 15. AeueMiOpa, nojn je Ono hcto Tano TemaK, no crpauiHOM Oaaiy. Hnan KHrna je npecraJia Aa naAa, aJiH je TpeOajio jom npehn jeAH.v Oapy oa MopcKe iBo^e, hotom peicy Hiumh Ha hcthm cnejiaMa cpehe: ABa 4yHa Be3ana. Moj koh, nonycTH npeAHHM HoraMa. naAe y BOAy h npebe peity n.niHBajyhH. IloHOBa Moje rajAe h HHXOBa caApJKHna nocTaAome cynbep. Haj3aA npH Kpajy aa»a iiemame iipeno jeAUor Majior KaMeHHTor aamia Majie bhchhc, KojH npeceita- V. �Č tp atia 88.____________ . . - ........... »rAJftEf« me paBiinuy h jonHp&nie jo Mopa. josnomr ham j a Ha onaTa liaabeMo. JejHO cftio iipnnpTO ya KaMene. Mji Ty HaijocMO rocroiipHMCTno, ja u Heno/iHKo Cpfia, Koju cy nocTaiH MOjH liyTHH ApyrOBH. IJocenuue. nac M nora 'Apkajmi n a ce.ia, Mei>y H»HMa j e j a n . rr a p a n . Koju je aiiao j a 'im a GyjyhtiocT y n.iohKH iiHnera, cpeha Heo'ieKHBaiia. Koje ham je Ham jOMahitH ucneKao. Hamu nocrorouH cy Bpao tpajjOSHajH h cBe uito cmo mh hm a.i h h>h x HurepecoBame h npHMaMJbHBime. A.ui, oibh A pnajra y p &b k h jh nnaK cy j o o p n ,T>yjH Ma j a j o c i a jom- n e K-yjrry p H h ; ;$a Mnore to cy .T>yjH upocra h B p e jn n h j o c r a no MeHTa.niTeTy vja.rbenH o j HeconHjajnrax h jh b jm t c njiaHHHGKHX CTaHOBHHKa. OEe y cBCTy npojiaaH. O hh ham noHyjnine jy RaH. rtoTOM k a j cmo xt€.t.h cnaBara yjecwme ham Ha nojy, ojouie j a Cm ham ja.rn ojMopa. HanyuiTajyhit Jbeiu ja ran ce kajao ja hv aa 3 j a n a cT iihn y ^pan. A .m ax . . . OBaj iioeflpSH»tr ja « 6 ho ham je HajTO/KH o j ne.ior nanier-ujTa. 3a BpeMe Hohn Knma je none ra j a iiaja 'H najaaa je o j iio.iaeKa 10. aejeM&pi, mh cmo HMa.in j a yrnhhmo jejHo ripaito yyjo. j a o,1p/KHMO paBHOTe/Ky joBpmaBajyhH npenaa Ma.ii\x jM-nka, r je no ue.ioj jy /KHHii 6exy onacHH noncpH ti rje cy ce no pao«a.n>aHoj H.ioBaHH K,iH3a;ie uanie kore., HaHopaM a je napoM nW G n n a p itp H a . H o a a jH im p r Ma ceBepy n o r .i e j ce: ć r rp /u m 'ia ia p a bhu jo m n p n c r a HHiuTa L b . Jo E ay M ejyaHCKH, r j e c e o r p a m m B a n a j a j e n o M a ja roM HJa č e j o r J b e m a , noi'OM n e m io o j h m e y m h e p en e M a i a a 3ATHM ćapoBHTa p a B ira ja , notom OBa n p e n p e n a , Koja HaM je a a j a a a to jH K e Myi;e h n a j a a j Ha n o jH o v K j/B n c o K a p y n a H iumh . IlpeM a HCTOKy MaciiBira ajoaHCKH BeHan, kojh ce y3jHiKe nocTeneHO Haj ^ aiam n o M h 3 am a p a xopnboht, Kojn ce iip y m a Ha s a n a j j o rp a m m e c a J a j p a n okhm MopeM. icoje jaHi<p H 3 n e j a Kao je 3 e p o .. . - TaMo, H3a xopH30HTa. Taire je^H Tajnja. . . Hama Haj a . .. M h cmo iiaimiH paBHHiiy, a jn i y riac jo u e ic a npaBo nynan>e. To je jejHa cTpa/Ka acKepa no H 3 rjie jy Ma-TO oxpaG.JbeHa. Koja je no3jpaR.Tba.ia Ham jo.ia.iaK Ata Nerćes: -- ........... - t>poj 6. ii H»nxoB me(p a.eieo je j a npoMenn HeKOJiHKO epu- » ckhx noB’iainina y aceiohv MoneTy. Mh hbbvkocmo c a SiyuoM hoko.1hko koma;u Me- > H um or HOBipi. HeKO.uiKo M,HHyra icaca n p en o h o jo r.iejH e p a i m u j e mh ce yjajbHCMO o j oriix onpe3HHX vKanjapM a h ctviihcmo y j e j n y M .iajy iuy-My, Ma*ie BHCHiie. Koja n a c je 3aK.1am a.1 a o j ibHxouHx o*iHjy. Haiiono. iKineiiajHO oner c e mv jejan n y n a re nyuiKe. Jom jejna crpaaca acK epa. Ilpejeo je jo6j>o ocH r.vpa«. c a ciuim jo o i >o no HarneM MHiujbeiby. Obh o B je čamo n a c ii|K T ie ja jy h n p a ie irac oko 100 ftieTapa j a 6 h naM.noKA3a.rn Gea cy.MH>e, cooje Mecro, npojyHcacajy j a nyjajy 3-x BpeMe Hauiera npojasa h ibHxana jpiia iv j e oko HauiHX yuntjy Kao u m a n poj ocHHa. IloTOM, Bp.10 ja.ieKo, paBHHja nocTaje 'iHiano jeaepo. in ja BeiHKa Komim ia Boje 3aK,ian>a j a bhjhmo n.yT, pyne, japuoBe h oner pene... Moju jpyroBH h ja oneT ce meracMO 110 boju hcto tako onacHOj ifao H HSHenajHOj. .. K.iOHy.ie npejibe Hore tiamHx H3Hes*or.iHx Koma KH'ua.ie c y o j y.Mopa: h mh HatjooMo jejna jejaH hj>o.la i... uoh ce npHtoHiitaBauie. S l a j : m j , je jan M,iaj jp im p , ApHa.VTHH. HMab je mh.tccth npeMa naM a h xtco je j a HaM liOMOTHe h j a n a c H 3Byie H3 Harne T em ae ciiT yannje. A.i h noipeoH o je j a jo ihhhmo je ja H jjrra n a K oopT j o bh ch h e , Koje ce y3jH /icy iictohho cynpoTHO o j Meci a r j e cmo ; 3athm jo m 3a ' ihtoib 1/4 caT TeucKor nan o p H o r M apma y no’ieTKy -n o h o jh , 3aniM kjx )3 je jH y ycK.y 6jiaTHy p y n y , r j e je Moj koh > j B a nyTa nocpH yo h n ao h Tano MOHC 3amTHTH0. . . Hanoc.ieTKy, O.iamaBH o j riane jo netre, diarojapehn HarneM bo^ h hphG.ihvkhcmo ce nyry HacyroM niJbyHKOM h nojnrHyT0M oomho ca crpane, kojh n je . o j THpane sa ^ lp a i. . . Mh cmo cnacenH.. , HnaK, mh HHOMO M om « BHme paiyHaTH, j a heMO HCTora jaHa cthKh y Jlpai. HacT.ynH.ia je upna Hoh... IlyT Bp.io jo o a p , Hana nnau j03B0JbaBame j a ce joK oipjbaM O h aKo je o m a noMpinna, jo Maiora c e J a llbijaKa, r je cmo ona®a,iH y jej«OM xaHy. JIpaM HHje Gho jaieKO o j Hac, čamo 1 'A oaT ; Mapma. (HacTaBnhe ce). r U SVETOJ NOĆI. (Ramazanska hićaja). U nekoj porodici zavladala nesloga. Ona, rdaiva majka, rađala i druga zla. Sve je više okuživala tu jadnu ljudsku pcrodieu. Stariji se nisu poštivali i još se m lada čeljad odala sebičnosti i nevaljalu životu. Ljuibav bijaše utrnula u njiho­ vom srcu. Bacili su rad i posao. O ruđe im zarđalo i, pod rđom, kao da plakaše za vrijednim rukam a. Kuća počela da rda, a gadni crv nemilo progrizao život porodice. Sve pošlo padu . . . / J . Jednog lijepog dana, p red sami mjesec R a­ m azan, okupi dom aćin svu čeljad oko sebe. Blijed u licu, upalih očiju i iznemoglim glasom poče da zbori: »C(jeoo moja! O vako ne ide. Jesm o li i mi ljudska k rv , im amo li i mi o b raz? O sjećate li da nam prodoše dani uzalud i da nam sam o ostaje tra g sram otan. Dozovite s>e, saberite se i p ro ­ m islite«. . . Nakon toga stara c zasuti, zavlada tajac i �fcpoj 6. *f A JPfcf. svačijie su o5i gledale ničioe, potištene i nemoćne, kao da se stide orne zemlje... — Djeco moja! — nastavi starac, dok je malo odahnuo i prikupio nove snage: — pred nama 9u sveti dani posta i svete noći razmišljanja. Tih ddna čovjek treba da sabere svoje misli, razmišljiava o svome biću, kalje se, dijeli milostinju, ljdbi bližnjega svoga i da se sjeća, dobro sjeća najvećega svoga dobrotvora — Gospoda . . . Cutite li i vi iu sebi snagu, da možete, da shvatate svetost ovog mjeseca? Ćulite li i vi makar u kotu svoga srca, da još ii vama ima osjećaja, ljubavi? I starcu riječ zape. Nijema tišina zavlada u skupu. Istom se tada čuše i ako nemoćni glasovi iž mlađega grla: »I mi smo ljudi i u nama teče ljudska krv. I mi smo muslimani.. . Opojeni smo nesrećnom neslo­ gom, zanijeh se mržnjom . . . I mi »nu: ljudi, g riješnj ljudi... A Bog daje, da se griješnik kaje«.. . . Nakon toh riječi domaćin pogleda u doma­ ćicu, ova u njega a njihovi se otppt pogledi sretoše u zajedničkom pogledu rta svojoj djeci.. . . Ctpana $9. Djeca su otada prišla bliže srcu svojih rodi­ telja a roditelji su tješnje privukli sebi svoj po­ rod. Ćula se starija, blaga riječ. U život,porodice poče i opet da ulazi ljubav. Rad i posao oživjese, a i sloga je došla, da ih tješnje veže u svemu, što je dobro i plemenito. Tako ih je zatekla d v a d e s e t i s e d m a n o ć Ramazana — L e j 1e i K a d e r. Te noći, kad sii sva čeljad bila na okupu, ude u porodicu jedna neobična prilika. —r Ko si i šta hoćeš? — upita je domaćin. — Ja sam S r e ć a i došla sam, da i s vama živim. — Pa gdje ćeš stajati u nas? — pitaju je djeca. »Stajaću u vašim srcima, u vašoj duši. I, doklegcd budete čuvari Ljubavi i Dobrote u svo­ jim srcima, ja neću da idem od vas. Ja sam Sreća š to ' č o v je k a uznosi višemu i boljemu životu, što čovjeka čkiis^ovjekom duševnim, zadovoljnim, srećnim. . . . Tada sva čeljad srećrie porodice padoše ničice na s e d ž d u, da blagodare Gospodu i da Ga zamole da blagoslovi Sreću u njihovom domu . . . AxM6fl Pecnuo COKO.'IOBMTi (IIpeBeo c TypaKor: M- P. Jlejiah). (HamBaK) llpoimcaHo je Gmjio y KacancKoj kiku .tu ko.thko ee HMa.no H3AaBiTH 3aicnaHHx Opata uapcicoj Ky.\HH>H, napcKHM h neairpcKHM capajitMa, Oej.nep* Oejy, KanojamiaiiiH, KasacKepHMa h HnuiauuHjH. IlpeKO rre oapebČHe lco.nn'iifHC Hiije ce cMje.no mune H3AaTH. »JJ& ne On rrrpoTHH>a ocKVAiijeisma MeooM« ctomhh noBjepeHHK je ’iecTO KOHTpoiHcoo Mecape. lipama Kacana Tauobep cy Oma ooe-jOujebeHa. JerbHMapn. geOeijHje h ToruiHje HHjecy ce CMje.iH OaBHTH \iecaj>CTBOM. Bpoj KacaiiiiHua y CiaMOojiy je Oho OApeben h mije ce aonyiUTa.no Aa ce OT:napajy HOBe. rope onoMeHyra c m k u i;ajn .iy ic .\iopao je joui cuaKe roAHHe noc.naTH no 500 Mjepa onora ApneTa. Ilo aaicoHy Mojm.no je Omth xj)acnx>HHiie Kao h ,npyror ApneTa 110 2000 Mjepa, npeNia 'ieNiy je uHje.iH roAHiniKH iiotjkimai; Apim y AB0j>y h meroBoj k.vxhh>h ikihocho toah mifc * 33.000 Mjepa. rianie, Oej.nep-Oean n a jijt h ABopckh A>y,AH KynoBa-n« cy ceOH Apim icao h cimKH A pyrn no je.u n iau . H njeiia Apim OH.na je Kaico 3a abop Tauo ii ;ta cBiKora A pyrora jeAiiaKa, oahocho iio a n i j e h no ai;«ie n a 'ieKHj.v. Mjepa, Niopa.na je Ohth napiirjm ACua y to BpnjeMe ABop je TpauiHO nc.nnuo Ko.imiHHe Apna. 3 a BpeMeiia c y .n u n a Cy.nejMa.mi A0.naaH.no je cBai;e ix>ahhc oa Hamimcor K&AH.iyKa 20.000, oa ja.noBc.Kor 0.000 ii oa rejOocKor 2.000 Mjepa ApBa aa uapoKir Anop m 1<yxHH>y. JeA H i Mjepa H3HOCH.na je 3G00 ApaMa. Cuai:H dA-.oriix KaAii.nyKa M opio je 11a BpnjeMe Apna y cje h n , Ha c6a.ny hx cByhii 11 y aaTO OApebOHe .nabe VTOBapniTii. 1b ije n a iro M jepn Oma je OApebena 110 ABHje h 110 ai:>ie. Ilo onoj im je iin lcaAiije cy Apua Hcii.nahHna.nH ce.BamtMa, a Ko.nmco je y Kojy .naby Oh .io yTOBapeiio 0 TOMe cy H3AaBa.nn vnjepeiba ohmm Ko jn cy Ta Apna npHNia.nn. y U apH rpa;iy cy a pb e nolioito Nijepena, Aa ce nponjepH Aa .nn o.nroisapa aobc 3eiia KO-TOPIHIia OHOj IIpHMJheHOj. Jlnop je TpouiHO v p ac ro n a h 0yKOBa ApBa. OBaKe roAHiie vrpouieHO je xpacronHHe no 1500 Mjepa a II n a Apna Koja cy .noroibeHa c nojba, H a iu a h n nana je iia p rn a , Cy.nTuii ('yjiej.MaHoii 3ai;oHHK OApeAho je Aa ce oa cB anor M arapener TOBajm y3Me no jeA'Ha OH.nm. (C rp. 22.). Ona ApBa AaBana cy Bojcun. Ha u an a ApBa^jian.nabRBaiio je no jeAH.v aic iy (§14.) y AJ»i»aBHHM uiy>iaMa cBano je Morao caoOoaho cjeh « . IlponH c 0 TOMe n a č u o je »ko iuTa oOopH H>ero i» je«. A ko je ko iipunaTiio Oho a a c a ^ ro niyMy, tv je caMO AiOt h u ih Morao y/KKEaTH. Mjeim. lIcTHiia mijena Apm OH.na je :ia cnaKora jeAHaKO o;i|>eb<‘Ha. a.nn je Ta mijena y cniajm uaiiiHia caMO 3a ABop. rjiabaHCTno je Kyiiona.no Apna no 1 4 h 15 aKMH no M,jej)H. KaA Oh TpromiH Aoneann Apna y UapnrpaA, OAMax Oh hx aijaMH or.iaHH y BHAy »Be.iHKaiinc.Hx JbyAii« npecpe.n« y naMUHNia. ^euiaiiano ce je Aa obh yHiiby h y .nabe h Aa cea Apna naaape no AeceT amni �■Bpoj 6. T A JPET. •'Crpaaa 90. Ha H6KHjy, n a Aa hx nocjimje n p o ;u jy n o nernaecT . /lorabaJio ce je u to , a & ce m c&mm TproBnn c n>mfa yopTa>ie h Aa 3apaA,y noAnje.ie. npHHM TproBpHAia je to AOAHja.TO n a cy ce n a to jKa.im.T3i napcKOMe AHBany. Ha to je pnjemeHO, n a ce no ARnje h no aicne KynjbeHa Apea n p o ^ a jy no A©cer aicnH no Mjepn (893. r.) Thm noBOAOM je oApebena u xaMaji«ja 3a npehoc Apna Kao n to, Aa ce oa CBane .iab e Apna Hanjiath n o neT aKnn »nooapmie«. y BpeMeHy cyjrraHa Mypara III. najBHine je arba A0.ia3h.io H3 Ja-ione. ^nxa.injia, IU n .ie , KamApmje, AjAHHijHKa, B u re h c ooa.ia IlpHora Mopa h Pyiie.inje. Obh aaKOHH CTporo oy. nponabaiiH n oOAp/KanaiiH 3a Bpeme CoKOiioBmha. y to A<x3a, ppnH.yo ce je ypebeibeM IlapmpraAa ĐeJimj^n apxnTeKTa MnMap C hho-h , a oOApaotBaH>eM peja y rpaA.y» h jbenoBGM oncKpOoM, 3HaMeHHTH njecHHK h ica^nja Badnja. rpab&HCTBO Hnje ocKyAHjeBano n n y no a h , h h y x p a n n . Kao hh y HOBny. ijapHrpaA je Ta,ia ripeJKKBJbaBao cnoje n a jfi.iaroc.ioBennje ,w ie. Ha rpaHnpaMa Apnea-Re nn.3a.ia cy ce noOjeAe a n p ec T o n n u a je miHHura y OoraTCTBy, IJesafl CynejMaHnaiuMti: nPOCKPMBOBAHA KhbMrA. Ko je.npo'iH T ao cBe k ph t h ia ; o kiuhah r. M h t p h HOBHha »HaniH Myc.iHMaHH« (HBAaibe 0H0.iHOTeive »7IpyniTBo« BeorpaA), Koje cy HBHiu.ie y capajeBOKOiM HonnnaMa »r.iacmtKy JMO«, »Hamioj llpaBAH«, butihim y 3arpe0a4KOM »XpBaTy« a u aia.iy OH.ibeuiKy y »faj- I o ja jy M pacK oniy. Oa ono cbc CoROJioBnh je n n a o ue.ibkihx 3ac.iyra. •Ja BBHjeMe UoKo,:ionnha c y HanpeAOBa.iM h' hupoAHM aaHaTH Kao n TprOBHHa. Kano ce jmje aogbojbaBao n e h n yuos ca crpaHe, bahato cy y aeMJbn HaiipeAomuiH. OTBopene cy Onjie OpojHe pa;;noH ni;e o o y h e Kao n tka H ana a oooGhto je HanpeAOBao icy jymjiMH0KH aaHaT. EcHa^n.M a cy yiipaBJba.um h e x a je n jnbHT-Oauie. Ohh c y y thm peAOBHMa oApjKABajm Mnp n nopeA ai;. Ko je xtho Ha hobo oruoprnTii paAH>y, .\iopao je A a ra jaNipa. C BaKH ecnarf) H.\iao je K ano CBora h e x a jy n jn 0HT6auiy, Tano n c s o r a u je jx a n anaHCTBeHHKa k o jh .m ce je y uBe.\iy oG pahaao. ha.\ieby 3enajbCKnx npoM3BOAa n a jim n ia je nancgba nooBehiHiBaHa napa^m p a j n n x TKaHnna. y npmiM AaHHMa CoKo.ionnheB'a Be.mKor Be3npcTBa nocT oja.io je 318 paAHOHHna 3jiathhx T K aratna (c p \ia Ky.\iauja). llomiTO je to Har.ieAaAO cyBMiue mhopo , 3aK Jbyieno je Aa ce Taj Opoj cBeAe Ha cT0THHy. U,apcKH ahbah je boaho O pnry n o Toaie Aa nm h e OBe TKaHHne H3pabnnaT u npeM a oahioohhm nporiHOHMa. O bh .epMajiM KyMaui'H Mopa.iH c y Oh t h JKHrocaHH a p >kabhhm jkh .roM a Aa c e He On h HejKHrocaHiH iipoA&Ba.iH o TO\ie cy BOAH.iB 6 p n ry H a p o m ra i KOHTpoJiopn. y obrm paAHOHHpaMa HspabifBaHe cy TKanHHe enaH e cepacep, inaxnHK ycp6a4)T221), Kao h cBHjieHH nojaceBH. HaCTOja.io ce je Aa ce y obhm TKaoHHpaMa He Tpoinn MHoro cpeopa. ĆTora je h Ono M anu Opoj TKaoHHna Koje m sp ab y jy cep ac ep , a.im h nopeA Tora, nocjbe.AHHx rOAHHa COKOAOBHheBHX, obhx je Ohjio 260. H cto Tano Bobena je K o m p o jii h o TOMe K ano c e nOpniuiHMH h ;ip a b y jy . H nje ce AOiiyiiiTa,io Aa nOpHHiHMe H 3pabyjy oa jeAnocTaBHor M a u n a , Oh TKaHHne OiLie Aobpe npaBJbeHM c y h Oph h ihm h oa ,jeTBepocTpy,KJHx h . lh luecrej>ocTpyKHx B iaKHa. K o ce He Oh y odom nor.ieA.y n o K opanao nponncH M a, Ka>KH>aiBaH je aaTBopoM. K pajeM Ooi;o.iaBHiha BHjeua iiocToja.ie c y h 'lera p rn p aAHOHHne 3 a H3B.ra4eibe cpeO jm or B.iaKiia. Oa obhx oy ABHje 0H.ie my c jthmaHOKe a ABnje HeMyc.iHMaiioue. j^ a ce He Oh t | x »iiiil io Minoro cpeOpa, y OBe paA ^oHHpe HHjepy npHM aim neB jen m f iiOM ohunu«. (HacTaBnhe ce). 221) noniyHO :i.uaTaH (npofippH), unjK'Ka, TKanima h aiaTna Ti.aHima. IIp. npen. pery« oa 1. janyapa OBe i\>AHHe, na je onAa cfi,M npoMHTOO H B.iaCTHTHM oOjCKTHBHHM C.yAOM OUHjeilHO, Taj c e .\ioi>a CH.iHO 3 a4 y A n m HaA ohhm jeAHOAyiiniHM, roTOBO OHjeciIHM IipOKieCTBOM, KOje je 0a4eHO H I Ty KH»3rry. h cjeTHTH ce obhx ibem ix pH jeTra (cTp. 100): »B.iac,({ieMHja je AHpnyTH y conHja.nHe oahocc »Bora •MCMoiiTa, y H»Hxo«a uHTaiba h na:iope, h cBaun o n a j je noK yiuao, ko ce ycyAiio Aa 3aBHpn y A ym y obo - ko �Epo] 6. GTpaHa 91. »FA J P E T . ra , A anac 3-acTapejior, fotobo aoHopMajiHor c o ip ja jin o r oprairadM a, n aiim ao je Meby MycjniwaHMiMa Ha ciia/KaH, roTOBo oiajHH'iKH oniop.« F . Mhtphihobh H je 3aHcrra AHpHyo y n auie, siy• ojiHAtaHCKe, HajTease p an e , AHp>iyo Burne Hero je noTpeOHO, Aa na.\i ce noKaave, r;jje Hac Hajnicuie Cojih , a jm paAH Tora HHje HnaK 3acJiy>KMo, aa ce y na.\ia iLopa^ajy acejte »Ha kojl-i ij ; c h >hm «, Kano je to n a iuao 3a iipapo^H o r. M. XaH/KeKOBHh y »XpBaTy« h THMe Hac Hapya»no MO/i<Aa h nexoTHu,e ro p e hopo nrA je r. MHTpHHOBHh. T a KH>nra 3acjiyacyje y HajBeheM cboMe AHjejiy, Aa ce 4HTa h to aa je 4itTajy h i p o h h t o M y C JI H Ma H H, flOK OH apyrOBjepHH HHTaopH, KOjH Oh ce XTjejra ca n o no iboj h H<Jx>pMHcaTh o Harnavi nje•jioivyiiHO.M CTaH>y; ^ o Ohjlh je^nocT paH y cJiMKy, je p ce y inoj H3iioce, y rJia®HOM, Haiiua Cojuia M jecra, aok ce BflpaBa c n a p p n je n u npejiaae hjih noTiiyiio npem yh y jy . H.Ma MHOTO HeCMOTpeHOCTH y TOj KH>H3H, Koje cy nacTaJie cHrypHO op, npeopaor pabeiba, a. im Ha Koje je TpeOajio HajBMme naaHTM, je p OBano mx 4HTaon,H cxB ahajy caoBHM H aonano oa OHora, uito je nncau, >KeJiHO. fjiaB H a TaKOBa necMOTpeHOCT, n o ja je, BaJb;;a, OiHJia M iioboaom cbhx OHMx 0Tpax0BHTHx n a n a ita ja , jecTe Ta, mito r. MHTpHHOBHh caMO H i je ah om Mjecry pacTaBJba MycjiM\iaHe Bapom aHe oa c e jb an a m ca n o jeAiioiM Kavice, Aa je piljen o bojiu^ cm, AHjeJiy Bapornicor Hy'iaHCTBa, a iin a n e cTajmo, n naA ro n o p n o Mana>Ma Koje hm HajBehn ;iybaK He MO/Ke npnHCHBaTii reiiepaJiMO MycjiMMaHHMd, yiioTpe&JbaBa reHepajiHH n a ­ p ao »myC.1Hm&h h «. KaA o n ,-n a 'n p H M je p , Kivne »<jtycJiKMiHHMa HeAOCTaje cMHcao 3a hctmhhtgct m H0THH0Jby6jbe« h Aa mm je »Ayx HeiioKperaii m nnepTaH«,, tmm oh He Movne »mhcjihth Cam Ha cBe ham Ha B ehn«y iMycJiMMaHa, n e ro je xtho Aa KavKe Aa cy /re jiom e oooOMHe t h n h 4 h e k o a MycjiHMajia. O chm Te HecMorpeHe, HenpepMaHe jrep.MMHOJiornje, Koja aaBOAH y TeiuK.y 3aCjjy/iy, o c ra je jom hchito Bpjio Ba>KHO, Aa ce npHFOBopH Toj khaioh . To je H>eno H3JiaraH>e o MyxaM6Ay, HCJiaMy m nypaH y. IlocBe je HpMpOAHO, Aa r. MHTpHHOBHh Kao BPMyOJEMMIH He Bjep y je y MyxaMeAOBO CovKHje nocjiaiHCTBO h Aa AOJiaou Ao 3aKjbynKa, Aa je caM MyxaMeA HCJiaM CTBopno chh TeaoM GTapoapancKHx pejm rM ja, 3opoacrpM3Ma u Ha­ ra n c rn a , xpHUihaHCTiBa m jyAaM3Ma. Ilpeiio Tora ce .MiOJKe iipehH, je p je hoiiokoh iBjepoBame y OovKHja nocJiaHCTBa k ik o MyxaweAa Tano m H c y ca y o n h e c n ta p oAroja m cp n a a He n u c r o ra pa3yM a jajin kha oh Ka>Ke, Aa »nocjie KopaiHa c.ieAfieHMK Hc.iaMa Ht»ia iuTa h n e TpeOa Aa -mhcjim«. »KopaH je noc,ieAH>e iiito je pe’ieHO«, h jih »aKo Hc.ia.M He A03B0Jbaiia Aa ce noM orae >ioBeKy KojH je nao, — to aa h >hx He aH ann, Aa Tora •iOBeKa He TpeCa m AaJbe nyHifraTH Aa naAa«, OHAa Ta nrHopaHHMja jaico 3anybaBa, je p oamax Ha mctom MjecTy, 20 peAaica HH/Ke (c rp . 154.), rpiTH pi r . Mhtpm iioBiih H3_Kypaiia obo : »yKaayjTe AoOpoTy namiiM oneBMMa ii ArajicaMa--------CHporaMa, yooriLM, oiiHMa c ko jHM Bac BeiKe KpB, Ty})HHIIHiMa, BailIHM APyrOHHMa JiyTHHAHMa M poOOBHMa.« Mel)yTMM nojaM »ibHX0B HCJiaM«, to jecr n a m , OocaHCKO-xepiieroBa, iKH, n o c ro jn 3 a n c ra n to Bpjio 3aoicpyrjbeH, Te 6 m oa HenponjeibHBe BancuocTn h nopHCTH on.TO, i;aA Om ce Hamao ko no3BaHnjM oa r. Mhtpm HOBirha, Aa ham caoOoaho h Cea jim ja ib a y oniuMpHOM ;gejiy M3Hece paaJiMKe H3Me)>y 'iMcre MCJiaMone Hayne H Hainer OocanoKo^epAeroBa’iKor HCJiaMa. CaMO, mro r. MHTpMHOBuh iipMHiicyje liauieM oocancKO-xepu,eroBa'iKiO.\i Mc.'ia.My, Cojbe je Ohjio iipnuncaTM yTMU,ajy MCTOKa Kao nocTojOiMiHe cJiaBeHCKe n b n e a m a , KaA omo Cmjim »PocaucKa ppKBa«, Koja je ycJbeA pa3HMx yTHii,aja m HyTapifae HeopraHM3abaHOcn’M npHMHJia »HeuiTO oa ooroMMJicTBa, Kao KyjiT AoCpoTe n OKpOMHOCTM«. JlMjeHOCT, CKJIOHOCT MaiHTaH>y, JiaKOBjepHOCT H HMOJieHTHOCT, Koja Ce Ty 11 TdMO pa'-iBHje u y pa3oojHM4Ky hyA, to cy m no JoBany b 1BHjiihy cbc oooOMHe AHHapcKor luiaHMHCKor ran a , AaKJie y npBOM peAy npaBoc^iauHor t|>0MHa. T. MMTpMHOBiih cuomhibe Taj yTMii,aj, aJiM to je čamo HaOauno y XMCTopMjckom norJiaBJb.y KJfaMre, a AiHoro Oojbe om Omo Maupiumo OBOj nooao, Aa je o tom yTHn,ajy roBopHo onumpHMje OHAje, rAje ronopM o H ainm HajropHM ocoCmHaMa. y TOMe norjieA y, y norJieAy yTMi;aja n c jia iia Ha iberoBe cjbeAiOeiiMKe mmh m HAjoiHOTijHx MaupTaiba . MiTMHe, 'Koje iMopajy Aa ja n o MpHTnpajy iM iaope, icojn *-Bjepyjy y Ao6py m nouiTeHy HAMjepy iiHuineBy, Aa n a^ e c a n o 'm cTy McriiHy. h a npnM jep Ha cTpaira b7. Ka>Ke: ' ^ »Hajja'in yTimaj HCJiaM je H3BpuiMo Ha apaoJbaHcny CTapy pe,inrnjy! H>y cpynino n Ha fi>y ce HaicajieMMo. A KaA je, Kona’ino, nanoH CBor nosHaTor 0p:ior npoAHpaiba, HCJiaM nocrao m Hoonjiau, nojnminKe moKm m cHare, hoomou,m iberoBM noKa3uiM cy Muoro Behy. ohoooOhoot m BOJby 3a cTBapane m opraMM3aujHjy bojHMMKe AP/ivane, Hero aa <j)MJD0O0(J)Hjy, ancTpaKipije yoimiTe m upomnpMBaibe n ycaBpmiaBaibe Kyjnypne AeJiaTHOCTii aOapjbiHCKe Ha jeAaH joan BehM cTeue««. T y BajbAa r. MHTpMHOBnh mhcjim Ha o c iM a H jiH jc n y BojHM4Ky ApHcaBy, je p apancK e MCJiancite Apncane, KaA cy onne n a jja n e nojiHTH4KH m BojHM’iKH, n a jja 'ie cy r o j i u e m noTnoMaraJie CBe AjejraT hoctm JbyACKora A yxa, i e THMe HajAparoHjeHHje oauiOAHjie n ay Ky H iipecaAHJie je y TaAa H6KyaTrypHy KpuihancKy hB pony. O bo MMjemaibe T y p a ita m iiciaM a Ha ApyroM ce .MjecTy AHpenTHO Hcuojbyje. H a cTpaim 113. Kaace ce: »*l>aTa.LH3aM, Heo0y3AaHO MamTan>e ii cenoyaJinocT cy ocoCime, Koje koa HauiHx MycjiHMana na npBH AyCJbH nor.ieA naA ajy y 04H. T y c y npaBH n a cJieAHHAH TypaK a, opMjeiiTaaau,a. To je aohoo hcjiam .« rr y je AaKJie r. MHTpHHOBHh ao KpajnocTH jiaCaB; neMapaH H ckjioh (JjajHTacTiriiniM 3aKJby4AMMa, Ma Aa HHje — MycjiHMaH. ycjbeA Te noMeTeHOCTH KaA r . MHTpHHOBHh Ha K pajy KibHre roBopH o Ha4imy c n a c a B a a a n a in e ra ii3 6HjeAe h nponaA aiba h KaA AOJia3H ao 3aKjbyiiKa. Aa h e ce y c n e x m HaupeAaK nocrahM caMO y c.ny4ajy ai;o ce Habe npaBa Caaa aa paA m to iuto npe, a HCTOupeMeno npHCTynH pemaBaH>y H,nxoBa HajaKyTHHjer coAHja.iHor npoC.ioMa, noTiiyHOj c o a h j a J in o .j AeaHCJiaMiKianHjH«, Mopao je r. MHTpHHOBHh Ha tomc h jjaBpanHTH cu o ja pa3JiaraH>a o HaineM KyTapHcaBaH-y, 0CTaBJbajyhH caMOMe 4HTaony, Aa n o ra h a , kako h e ce to couHjajiHo Ae3Hc.iaMMpiiTH a Aa c e ‘noTnyHO He Ae3Hc,iaMH3Hpa. J e p to My r. MHTpHHOBHh n e On 3Hao hm KaoaTH no&HHje o n e MjemaBinie HCJiaMa c T y p HHMA. OBAje TpeCa jom . n p n je Hero iuto ce n p e b e Ha n a ia r a it e AoCpnx cT paiia Te KH>nre, H a n ecn i neKO.THKo I 1 > �\ •\ Ctpana 92. » f A J i* £ T « ibfHHx icpynHnjHX rpeuiaK a. npeny.uiTajyhH m rraoim Ma, ca.MH yo 4 e CHTHHje. To je n a npHMjep ono c.th BaH>e HauiM.x pacH iix ocoOHHa ca xpmuhaHCTiOM. T. AlHTpHlHOBHh JIHTa OBO-KO: »A noHc.iaMjb6HM c n a b e h-x p h w h a h h h? Oh Hnaic HOMOSKe jta ce o^pe^e oiiora cnora crapor, xepe^HTapnor, yoabeHor y ^ymy. A ko ce h O flpm e, to ca.Mo cnojbi. Oh Aejm paoyM oa ocehaiba; MeKaH je, iiOBHja ce npeMa Berrpy. A.ih ncHxa je oniopna; A.yxom ja 'in , ca4y»ao je csoja hhtiimha ocehaiha.« — »M h cmo HMa.ni npH.iHKe a a , iipnroAHO, nocMaTpaMO Myc.iHMaHe y npanocniB H oj upiiBH r a e c y ce OA.THHJio neBa.ie upK oene necMe. h n jeAaH noTe-t, hh jeAaH Haj.MaobH onaic HHje OAaEao, Aa no cpeau hm &mo >K>BeKa KOj u je c-ieaOeHHK H caasia. O n a . l e n o T a h c h a r a x H U « e B o c u p e c e h h j e T b o je X p hc t e. h m a .1 a j e h c t o m h c t h m h o a ej c t b o H a m y c . i H M a n a , k o .i h k o h h a n p a b o c .i a n h o r . IlaivO Hac, AaK.ie. Ae.ui o r p j u a n npeMCHCKn iiepnoa* Hc,iaMy Hiije y cn e .io Aa HCKopeHH t o h a j m h c t ii j e p a c h e e .i e m e h t e.« ripesia TOMe jeAHano pearH paibe naiuer mj^ t h M&Ha h npaBOc.iaBHora n a u, p k b e h y ii p a-B oi i a : b h y x«MHy HMao Oh Ohth p a c H i i e.'ieM**imT.. ,v fbj MO/iua HexoTHMHoj a.TH iiocBe neT a'inoj iia ^ htik Jh i Ka ­ m i j u p a c m ix ii xpnyiih‘i.HČKHx eAoMenaTa (» m m c t h 4 h o A e j c T i i o ) H^rao oh BaJBAa A a .te'/HH caiipnueH AOKae, Aa je npaBOCAOBHCt x^lliiphaHCTBO a a cbc Hac GioBene Kao oa npiipoae. m io p e n a p e o n r n ja , HajBehM a je aarpAHO r . Mh t ph h o ijh K y npHi;a3HB afty Hauier ceH cya.iH or vM B ora.p?ysO H MjecTHMHU,e: ochm HeAOCTaiKa npocrO r io rm m o r pacyi)H pail& , noK aoyje h iipH.TH'iaH HeAOCTdTai; CTHAa. Taico oh TB pan, Aa cy MyiuiKapuH y c jb e a HaroM iuiaH h x T jea eo n n x CHara h rnnopTa Kao jeAMHor paA a ceKcva.Tiio OABiime j a š i HanpaM a /KeHa.Ma, icoje j a . c y c.'iaOaaiHe h iia a e on are. T y Hje.M,y He CMera, Aa OHe p a ^ a jy cna/K ne MyiuKaipu,e! Te c.iače >KeHe n e M ory aajoDOJbiiTH cBoje My>KeBe. Kojn oe af>or T ora o a a jy pam iiiM nepBepoM TeniM a. M ajio HH/Ke oa th x TBpAH>a, Met)ymM, icavKe r. M h t ph h o rarh, Aa je h Myc,WMaHKH iiajTe/Ke 3aAOBOJbHTH c»oj cnaiH H naroH , je p Aa »HajcTp©/HHja KOHupoaa HaA Myc,iHMaHCKOM AjoBojKOM y c r p o ro noo-ioiiaHoj nopoa h h h HHje H>oj AOBBOJbaBaia H»KaKBHx Be3a c xiyuiKapnHMa, c e n ' ihcto n.'iaTOHCKiHX«, H3 4e r a c e Mopa Be3a c MyuiKapuHMa M ory h rp e 6 a jy komotho Aa 3a 3aK jby4im i, Aa apyroB jepH e aje eo jK e, 110 r. M h t ph h o BHhy h o ipnje 6 p a n a noM ohy c® ojnx ceMii.iaTOiic*KHx OAHCca 3aAOBOJbaBajy CBoje ceK cyajiH e noTpeOe. C ro ra r. MHTpHHOBHh MHC.TH, Aa MOAie C IipaBOM yCTBpAHTH, a a ce -MvcJiHMaHCKe A jero ju e OAajy »cTpaum oM ^raATpeTHpaH»y caMHx ceOe — -MacTyp6aiwijH«. K ao Aa My Ty fteroB a, HHa’ie '6yjHa, mhcto c ja B e n c K a aiauiTa, we A03BOJbaBa h h 3aMHC.iHTH, MO/he 6 h t h h aaiooayTHo HeceK cya.iHora, neBHHora A jenojaM K on iKHBOTa. 0 npo5.ieM y xoMoceKoya.THocth, uojCM r . Mhtph hobhK onT epehyje MyiviHMaHe, H aOapao je oh TaKOBHx rpOT6GKHHX OeCMHC-TMIia, Aa HX je CICBHm CyBHUI'HO n o čH ja n i. Oh je h JI,H.TOep-Xycy Harne HapoAHe njeoMe yiiH cao y xoMOCCKcya.me, caMO pa;.i|H T ora ujto h6kh ynoTpe6jbaR ajy h koa n a c p n je n AHJiOep »a 03naK y xoMoceKeya.Aaita. H«je iinjeA aH nyT n o ra eA a o oko ceOe, Aa BHAH, HMa ah jo u i H iiora, KOMe Oh c e n a u i /iH.iOepX y c o TaKap. y n a« a o . fepoj i A caAa Aa noraeAaMO u o n o , jmiah n era Kimra r. MHTpHHOBuha H n a n aacwiyjKyje Aa je 4HTajy MycjiH\iaHH. 1l'HTBpahy caMO HOKe HajraaBHHje mucah , Koje kcm, cy y kibiksh onum pH o oOpaojiO/Kene h cTaTHCTH11a HeKHM MjecTHMa, necHrypHOM AOKaaHBaHe. Euo hx : »Hocy.MH.iiBO je je eKOHOMUHo ni>onaAaH>e MycJiuMana cmo HaBCJiii', aoie®) jaB.•bami OAMax iHM ce OKynaTopciMi yirpaBa nošena OauiiTii peuictt>i:sia ampapHHx OAHOta y Bochh, HacTaiubCHO y cbctcjiom paTy, a HapoiMTo noTeimapaHO pemeibeM arpapmix oAnooa y Bocu« , y Boemi 11 XopueroBHiui itioje ce, ltaKO Ha OHaj HiiHiiu kuko je perncHO noćne ocJioOobeH>a. Ohuuhihuio ce, u c npaaoM, Aa. he pcmeibe no tom miTaH»y 6iitu naj6o.i.c y uoBoj, uajcAHUiKoj AP^aun, ojih je, Haiq»OTHB, fiaui pemeite looje je AOiHCceHO Aoue.To uajToace nocJieAuae«. • »Ayx couuajiHe npaBAc, paAu ouajuor craiba 1; McroBa Tpajiciio jc aa ce OHH ocjioOo.10, u AA iraaTaHy axx;iioAai>u ueMA>e. Ho nrpapno nmrraibo je OaTUiHa ca nna upaja: hcth Taj a.vx oohhojihc itpaBAe luiJiarao jo AP^caBii AA to iniTaibe pcuni uito 6oa>e, Aa fu i^ e •JKiOor.'ia KOHauHa cuoHOMcua nponacT Beher ACJia Cocaui-.ico-xopiieroBaHiiiix Mj’CJuiMaua, a to Ha OBaj Hanim He cano Aa mije j'HiiibCHO, nero je ca cto wa cto yOpeano 11 AOKOHHaHo nponaAa«>e. Anpapmi 3aiu>H — pccpopua — noja je cnpoBOACHa y Botuni ii XepAeroBiiHii nocjie ocJio6ot)CH>a, to j e n a j r p y G .t>.ii o JTk o h k o j u j e AOH eceH y HOBoj a p :u a. b ii. TpeGujio je MiiiCJUiTii Ha uitcthc k TeuiKe iiocJioftime i;oje hc HacmiTii, h Tpaniinur Al^Tii Hfl'niH Aa Ayx couuajiHe npaBAe GyAC Ha oGc crpane noAJCAHauo aaAtOBOJboH.« »Mm 3Ha.MO ilira« »na _OAiJiH4H«ix MycJLMMaHCKiix nopoAHua uojc cy cnajie na iipocjaHinc uiTan, a Aa G11 nix>H/nja 6itJia uito H"ha, to cy <5aiu irojiOAUHe ca napaaHTO cJiaBOHCRHM napeJuioM, 11 TaKe, i» je to 110peK.uo Hiicy apjuie. Bocaucice Bapoanme y uojiiMa H0111111 irpeTCHiHH Aeo. thx nopoAiiua HanaAja Tai;o hohbc, npocTu cy aaMpJie. . y \ XepueroBiiKii je y tomc norjieAj' joui rope. HeiuiAa tsko Aene, aouBe u HaupeAuc BaponiHue, y KOjllMU cy OlCOHOMCKiII U TprOBaUIOH, MJ'CJCHMaHH HrpaJlH BaiKHi' y-Tore, ycyieA arpapne pe^opue, Kao u Apyrmx, He Maa>e BasKhhx yai>OKa, onycrnae cy. MycjiHMaHU y MeciiHMa, rAe cy Ghjih cKOHOiioiv'ii HajjiiH, noTnyHo cy nponajiH.«------» . . . MycJiiiManci;o AAHauiH>e niHrraibe motjio 6h ce y3eTM i» o n u T a h>e r p a a e k 0 r n p 0 ji e t a p h j a t a. Oho to , aa Hac, ymaBHOM h jocr. HeKaAauiibH r.iaBHii h Hajjani eJieMeHaT 6. x. Baiiouin, (:a orpoMHOM cuoHOMcKOM CHOTOM, npeTBO(pHO ce, UpeMUHOM, M Hajuuiue BJiaCTHTOM KpilBHUOM, y npOJIeTepCMH eJICMCHaT, CKopo Ge3 HHCTa. OBaj cjryiaj Haiuux MycjiHMaHa totobo je GocnpitMepaai y ana-nuMa KyjrrypHe .noTopuje AiiuiuniaoBaKiuc HapoAa. y tojlhiiu) je Biiuie 3a acajbeac. y •H'rco>pHjH ce jioikc HahH npuMopa Aa cy iiiTaBii hapoah, rpyne, hjjh Kacrre HapoAA ocTajaAu Gea ukjohomckhx m ocraJiHX H3Bopa, •« npona,AAJi>i, ajim HurAC ih HMBaAa Ha OBaj H-auHH.« — — »Ohc uiKOJicice HHCTHTyuHje, Koje je AiOHeo ncjiaM, mh hc uoiKeMio CMaTparr.H mi«wia.Ma, Gap He y iio3hthbhom CM«cjiy. CBaiio oOpaaoBaite y cnGjaH mcktcGunui HOKJbyHyjeMO. Harne My<yniMaHe, y OAHor.y npeua uikojch, movko.mo cryAHpaTu ca.MO no<uie <HtynauHje Bocue h XepueroBHHe, koa je OKynaTopeua ynpaBa noHeaa Aa ahžkc hikojic h ynanpcl)yjc urKOAtrcBO. Mh cmo ia.Ta.nt Kan;o cy Hamu MycJiHMaHH aohoiuuih o«ynaTppa. HMajni cmo npiio (Jhiohhbh, a nocjin, na cbc ao npe«A i;paj ay(rrpnjciKe ynpaBe, a .Yxobhh c.yiK06 ih omop. Omh Hitcy mo­ tah aa npHiMc ypcA/)e hobot ApyuiTna, naioo je to oa h>ilx T[>ajhho noAom j h BpeMc. IIIkojic Roje je AycTpHja OTBapajia GojicoToiiaJni ry; GoramjH hx yonuiTe Hucy XTejin Aa nocehyjy, Bch cy h AiUbc CBoje ohiHObc cJiaAn na iui«wiOBaH>c y UapurpaA, aok cy, im;A.yiniH) j»iah en«moMcn;iHX itjui.aiik.t , cmpoMaiintnjn cjio- �\l b p °i 6-_________________ _________ . r A ji ET «___________ _____________________ CtpaHa 93. jeBH BpesienOM nonyiuTajiii\, napornim) npcA jawM paojBMioia, t. j. na,n cy bhacjih Aa ce urK<wioBaH.eM mojkc peaaTUBHO nanuic o6e36eainiii aiiiBOT. Tauo je Tpaja.10 ao, ompiiJiiiRe, AeBeaeccthx roAiEHii nponuior crojieha. Ten oa t& aa, Opoj iiycjimiaflGEe uiKOAOKc Acqe CTaJiHo je pacrao, on« mntaAa mije 6110 oco6ht.« »A omi cy HaiiiH, noTnyiH.ii naumi. y h»hmb liMasio Bpjio Aparoneatnac cjieMCHaTa 3a irr3,paAii>y nauie nannoHajine Kyntype, 3a nojoM ce Aanac mae. Omi cy Han caAa tc ejicMOHTe Ay* hh. Hmje Aocra to, uito u Mano :jajeAHJi>u>y AP%&By; Mopauo iiiMami h jeAHy KyaTypy. KaAa ce 6yAy Tpaaaian onu cJieMeHTH, Koje he oma canpiKaBaTir, mh hc cmcmo aaOopaBUTii Ha ono uito je ocrrajio caiyBajio y Ayuin Tora namer encucuTa. Bocancion MycjiHManu cy BercoBum npeceAejtu na erapnM orani umuia, aok je cpnciK-n nacnrp n HonounoaTOp oćnrnao cacopo CBe ByTOBe BaaiKaHCKor IlojiyocTpBa, JijTajyhir, ix)u>ch cyA<5oM n HeBOJbOM. Ha obbim fieroBCKHM u crrapjiM orifiiuiTiiMa, ao KOjnx ao caAa, mrcy Aonupajni Beainoi norpecu ic ncBOJbe, canyBajso ce mhoto cjiaBeucKiix KyATypnMx eneueHaTa, mhoto Tpa&Hipja -u cnabchckjix peMHHiicneHnHja, Boje cy y cpncacoM KOJiOHH3a/ropy, y TeniKoj ftopOn ca npnpoAOM h ca ayjšiMa, aacnane Aa ce BHine ne npođyAe. Tpefia nx, Aamie, kba hx yBHAiiMo, y3ern oa h>hx, j ep c y H arne, h m hoto h mc t u j e oa o h h x p e <J)ji e kca. B o j* c y n p e o c T a iiH y H a n a . Pa3yue ce, » - obac mhcjihmo cauo Ha jeinaH Aeo ejieMenaTa y Hana Koju micy Hamu h KOjiHX rpefia Aa ce pemiiMO. CBe KyjrrypHe onare rpeća 3ajeAHHTK.H npOTIHCTHTH H HCIKOpBCTHni. A yCJIOB 3a eBC TC nOCJIOBe Koju Hac neKajj', je paA.« ' /J a 3aBfHUHMo onaj na,™ n p u n aa MnTpRHonnheBe KibHre iteHHM iiocjbeA/H.HM pHje4HMi, Koje Hncy nocjbeAH>e: CMjeJie 6 hth »A uito an o He? A ko ce h Aa.ibe npoAya\,n orsko Kao ao ca/ia, aKO ce myc-i hmaH ck 0 iiHTaH>e hc no’ine peuiaBaTH juto upe, h uito e^msaCHHje? M o® aa y H>HXOBy (JiaTa.iH.3Niy u HMa HeniTo (JiaTaino? CrojH cim o je .ia u O/poBop, KparaK, jač an , HeyMOJbMB. Tyc,iap ra je npopeuao h oneuao, a neiBa ra joiu 11 ;ianac. IloHaBJbara r a 0B;i e HeheMO, jep r a 3Ha>io cbh . B oj&th ce Tpet3a, Aa h obo n e 6yAe nix>]>o'iaHCTB0, Kao uito OOH4HO 6h b -i.« Kha ce HMa n a y \iy , Aa je r. MHTpHHOBuh noipouiHO 170 cTpaiiHU,a Ha H3HomeH>e cbhx M oryhux npcTa n au ie r n p o n a š a h^ , eKoiioMcicor, HyMepn,iKor h Mopa.iHor, m c oćoHpoM Ha to, A‘i je caxio n a p peAaKa, h to cacBHM m npoKo h neoApebeuo nam rcao 0 HameM cnacaBaH>y, Taj 3aBpiueTaK c a rycJiape©HM npoi>0'iauCTĐO'M, Koje aoA yuie He 3naM0 ceh, a jm Koje najb/ia cjiacH: >^IpyaiOBH h e noiKejbeT’ TypaK a, a,i’ Typa-i;a BHuie 6 hth He he« uhihh HeoćmuHO Niy>iaH yTHcaK, jep ero Ha Kpajy KpajeBa h r. MHTpiinoBHh Hac c s p c r a .y ryc.iapeB e »TypKe«, h -ako 3«a, Aa mh to hhcmo. H jep H'IiaK 3HaM0, MH KAO H, T. MHTpHHOBHh, Aa TO TaKO poNiaHTHHHO-rycjiapcKH hh y kom c.iy u a jy He he uhu. KyjiTypHe E H J b e u iK e . IIpocnaBa Hp. Cac))BeT6era bainarnfca. y MHorHM MjecTHMa Harne ywe oxaij6mie noBena će aKnnja 3a npocnaBy 30-roAHniH.aue KibHSceBHor h Kjra. TypHO-npocBjeTHor pasa r. /Ipa CatJmeTđera E am araha, (Mnp3e Ca$BeTa). y HeKomnco MjecTa Te cy npocnaBe H3BpmeHe a HCAaBiio je noKpeHyTa anunja 3a OBy npocnaBy u y rpaAy CapajeBy. HeKommnHa noniTOBanana r. E am araha no3Bajra cy HCAaBHo Ha cacTaHaK npeAcaBHHKe Hamnx Haj. CTapHjHx ApymTaBa paAH koh$ epacam a no oboj CTBapn. IIpeACTaBiinuH obhx ApyurraBa, HHjeHehn h yBawyjyhH 3acjiy*HH paa Hamer npBor nnoHHpa Ha KyjrrypHO-npoCBjeraoM nojby Mef>y MycjiHMaHHMa jeAHOAymHO cy npnxBamjm npefljior ca3HBana, Aa ce h y CapajeBy npapeAH npocjiaBa meroBa 30-roAHmmer paAa. Tom npHJimcoM H3a6paH je H3Mef>y thx npeacTaBHHKa y * n oaGop oa 6 jnrra h to : rr. /jp. Abao XacaH6eroBHh, OexHM Cnaxo, Ap. MyxaMeA EaKapeBHh, AcHMčer M jreBejrah, XajAap ®a3Jiarah h Xbmha KyKyh. ToMe OA6opy CTaBJbeHO je y AyJKHOCT Aa H3paAH HappT nporpaMa, no KOMe 6h ce HMajia Aa H3BeAe OBa npocnaBa h Aa naKOH Tora ca30Be Ha mHpy KOH<pepeHnHjy, cnopa3yMHBmn ce npeTX0AH0 c rocn. /lp. BamaraheM, npeACTaBHmce cbhx hbuihx APynrraBa y CapajeBy, 6e3 o63Hpa Ha Bjepy, npajaTejbe h capaAHHKe cBenapa Kao h CBe OHe, Kojn Mory cBojnM paAOM Aa yBejmnajy 0By npocjiaBy. Taj y»CH oa6 op cacTajao ce hckoahko n y ra h H3paAH0 ji^pfiAJior nporpaMa npocJiaBe, Koju 6h ce HMao H3HHjera npeA mnpy K0H(J)epeimHjy ropn>Hx npeACTaBHmca paA« eBeHTyajraHx AonyHa h H3MjeHa. /la n a 1. MapHa 0. r. y cBenanoj cajm rpaACKe BHjehinme 0ApwaHa je mnpa KompepeHUnja, Kojoj je npHcycTBOBaiio oko 100 Haumx rpahaHa. Ha toj KompepeHunju npHXBaheH je npeAaor y * e r OAfiopa, a» ce npocjiaBa oap>kh pa 'BypheBAan fi, Maja o, r. T a npocjiaBa cacTojana 6h ce H3 cBenaHe aKaAeMHje a HapoAHor Te^epnna. AuaAeMHja 6h ce HMajia OApacara roprner AaHa y 11 cara npnje noAHe y Hap. Ilo3opHmTy, a caAp»aB ajia 6 h cjrajeAehe Tamce: 1) OpKecrap <J>HJixapMOHHje cbh pa npHroAHy njecMy; 2) IIpeAaBame 0 cBenapy Kao KH>H/KeBHHKy, KyjITypHO-npOCBjeTHOM paAHHKy H HCTOpHHapy, 3) rijeBanKH xop ,,CAore“, ,,Tpe6eBHha“ h „Jlape"; 4) jkhbb cAHKa ca TajpeTOBHM nuTOMiiroia-HiiaMa. — riocunje noAHe Hcrora AaHa oApntahe ce Hapopim TeipepHu y Tajy BHine XpHAa ca mTO BHme aTpaKipja. y Ty CBpxy H3aGpaini cy a)P aA H H O A 6 o p : r r . AcHMfier MyTeBejiHh, XajAap <Pa3narah, XaMHA KyKHh, AcHMOer //yrajm h, /lp. MyxaMeA EaKapeBHh, OexHM Cnaxo, Te EpaHHCJiaB Hymnh Kao npoHejiHHK oAOopa 3a CBenaHy aKaAeMHjy, KOMecap onmraHe H6paxHM X. OMepoBnh Kao nponeJiHHK cfiHHaHCHjcKe ceKimje h JaKy66er OuminoBiih, Kao nponejiHHK oAGopa 3a HapoAHH Teijiepnu;6 ) 0 a'Go p 3 a AKaAeM Hjy: rr.EpaHHCJiaBHynrah OreBO 7KaKyna, Xhb30 EjenaBan, 'Eoko KoBaneBHh, Bpamco JKerapau, BnaAO CKapHh, HBaH MHAHieBHh, OexHM Cnaxo, XaMA«ja KpemeBJbaKOBHh, Eaxcm Myjia6AHh, Ap. IHeMcnGer Cajmx6eroBHh, TeHepaJi JKHBaH J. PaHKOBHh, /lp. Hhko AHApHjameBHh, Mhjihh 'RypiHh, HaApaOiiH /lp. JleBH h npotp. JbyAeBHT //BopHHKOBHh; n) O a Go p 3 a T e(liepH h: rr. M exara AGauuh, JaKy66er Oii.innoBiih, CaČHT KpKGemeBHh, /lp. MexMeA 3HJiyHh, EAxeMara 'Byjm3apeBHh, MyxaMeA EpaBO, h EcaA KeKeTOBHh; a) O h HaHCH j c k h O A 6op: rrH6paxHM X. OMepoBHh, EorAaH EecapoBHh, /lp. Abao XacaHCeroBHh, M exara EHnaKinh, BnaAO 'Bypnh, A xmct Ceipnh, IUyKpHja KypTOBHh, Jocim TajiOBan, ByKO 'ByKHh, Baco PHcrah, Xyce«H OMUHOBHh, /InpeKTop Bjiax, /lp. IlBHna IlaBH’inh, Manom JbecKOBan, MopAO Araac, /lp. JaKoC Kajoa h /lapcKTop BifnacT, �OrpaHa 94 »r A JP ET. C bh ropibH oflfiopH oTno«iHiby obhx AaHa c paflOM h BaH cBaKe je cyMibe a a he OBa npocjiaBa ycnjeTH y CBaKOM norjieay. H Ham TajpeT ymfHHhe CBe ca CBOje cTpaHe Aa npocjiaBa meroBor npBor npeacjeflHHKa h ocHHBana 6yfle HITO BeJIHHaHCTBeHHja. TbepaejieaoB MeBJiyA h T cbxhafla 6h ce obo MycjiHMaHCKO o»uiaflHHCKO yopyweH>e 6ap y HeKO/iHKO oflywHJio cjeHH oCHHBana 6nBiner MycjiHM3HCKor CoKOJia, a caaa MpcaaMaHCKor OMJiaAHHCKor yApyweH,a „"Bep30Jiec“, pazM. Abah Cyn6yjiy, ceKpetapy TajpeTa, Bezyery Bpoj 6, MyTeBenuhy a AP. kojh Kao MyHeHaua noMpajeme y aycrpoyrapcKHM TaMHuuaMa, npapeaaao je Ha aaH 26. ^e6pyapa t . r* ynea>e MeBnyAa a TeBxaaa y CaHaHOBOj Teaaja. OBoj Bjepcaoj CBenaaoCTa npiiTycaBOBaao je hckojihko CTOTHHa M/cauMana a Myc.nHM3HKH. Ilo CBpiueHOM BjepcKOM o6peAy npeacjeAHHK ,,'Bepaejieaa" r. Mcmct Tpaji.uk aaxBaaao ce npacyTHaMa Ha mhotoGpojnoj nocjeTH a Ha noaacTH xojy cy a obom iiphahkom yKaaaaa noMpaiiM ocHHBaaaMa ,,T3ep}jejie8a“ . Ha aaBpuieTKy CBora roBopa no3Bao je npycyTHe p,a KJMKHy paxMeTAajaMa: Aaax paxMer ejae! uiro cy o b u a ymiHHJiH. TnMe ce OBa CBeaaHOCT Hamer „'E>epaeAe3a“ saBpmaAa. T a J jiC lU o t! TjULOHLiti HOBH TajpeTOB flOCpOTBOp. TocnoAHH /lyuiaH Đ-narojepnh, Tpronan }; Tecjm hV ynn cao ce je 3a HJiaHa AoOpoTBopa ApyiiiTBa PajpeTa h noTnyHO ynjiaTHO h3hoc oa ^ hh. 1.000-— >Khbho! Hobh TajpeTOBH vTeMejbann. Tocnoba MapA UlHjaiKH H3 lieorpaAa, rocnoba X a6a 6a XepHh, c yn p yra r. /^epBHiu etp. XekHha H3 Ilp o 3opa, Te rr. Chmo CTaHHByKOBHh h Mhjioii! 1'ifaaTOBHh H3 T ecjraha ynHcajiH c y ce 3a HJiaHOBe ^TfeMOjbaie ,,rajpeTa“ h yn ia'ra jm nponacHy HJiaHapHHj' oa ^HHapa 500 — X sajia h jkhbhjih! H obh noBjepem nui TajpeTa. Tocn. XajiHJi XajiHA hmciiobah je noBjepeHHKOM TajpeTa y EHTOJby. YcA>eA CJiyHc6eHor npeMjeniTaja rr. X aca n a I In.iaBa h M ycTa$e BeKiunha nMeHOBann c y noBjepeHHHHMa TajpeTa rr. Xa.MHA0er XepeHAa y ropawAH h X y c o MyjKaHOBHh y He.MH.ioj. /KeAHMo hm MHoro yc n jex $ y h>hxobom paAy. TajpeTOBa CKynuiTHHa y BpesH. HeAaBHo je noKpeHyTa aKHHja Met>y npHjaTejbHMa TajpeTa y Bpeua Aa ce y obom MjecTy 3aHHTepecyjy h mnpH cjiojeBH 3a TajpeT h Aa ce y Ty cB pxy H3a6epe CTajiaH fa jpeTOB noAOAOop. rip e 15 Aana H.naOpaH je aiuiHOHH oAOop, K0My je CTaBJbeHo y Ay»HocT Aa nonam e HJiaHOBe TajpeTa Meby paAHnuiTBOM h cejbauiTBOM h Aa ca30Be Ha CKynmTHHy CBe MycjiHMaHe H3 Meera h okojihhx cejia. CKynmTHHa je 3aKa3aHa y neTan 5. o. m. H3a KJiamajba qyMe-HaMa3a y abopHiHTy ijaMHje. Ha CKynmTOHy c y H03B ara h AeJieraTH TjiaBHor OAOopa I’ajpeTa H3 CapajeBa, 3amT0 c y oApebeHH oa FJiaBHor OACopa H>eroBH H.naiioBH A xmca Bopnh, HaicJiHHK Mhh. Tpr. h HHA-:H'XaMHA KyKHh, ceicpeTap Pji . OAOopa. H3acjiaHHUH T. O. orajroBajiH c y H3 C apajeB a y B pe3y pamiM bo3om h TaMo npHciijejm oko 10 caTH npe noAHe. TaMo c y hx AoneKajin HJianoBn aniiHOHor oA6opa, KOjH c y hx H3BecTHJiH, Aa he oa3hb Ha CKynmTHHy no h>hxobom mhnubeH>y Ohth AoOap naKO c y neKojn HeupHjaTejbH PajperoBe mhcjih npoOajiii Aa yHecy 3a6yHy Meby CBHjeT. H3a oOaBjbene mojihtbc y uaMnjn oko 1 caT nonojme caKynH .no ce npeA paMHjoM oko 200 jbyAH, HajuehHM AHjejiom cejbaKa, a phahhhh pyAOKona HHcy morah npHcycTBO- BaTH ycjieA ’ Tora [ iiito je neTaK paAHH AaH y pyAOKony. CKynuiTHHy je OTBopHO npeAceAHHK aKUHOHor OA6opa A acm etj). CMan.nOeroBHh, BepoynHTejb, o 6p a3JioiKHBmH npHcyTHHM y KpaTKO 3aurro je oa3BaH 3fiop h 3axBajiHBmn hm ce nrro c y c e OAa3Bajra y obbko AenoM 6po jy, nano c y o n io iejiH noJbCKH nocjioBH. 3 araM je npeACTaBHo cKynmraHH H3acJiaHHKe rnaBHor OflOopa h oamhx Aao pen HaneAHHKy Tocn. A xM e A y B o p H h y . T. Bopnh je y Ay»teM roBopy TyManHO npncyTHHMa noTpeđy m KOAOBan>a h npHJiarol)HBaH>a hobhm npHJiHKaMa y KojHMa c e Hajia3HMO. MycjiHMaHH Mopajy paAHth h yBHjeK pa.iHTH a He 3aH0CHTH ce hckhm HaTpavKHankhm nor.neAHMa. yn a 3ao hm je noTpeđy ocHHBan>a cejbaHKHx 3aApyra, KH>HVKHHua, »niTaoHHua, noTpe6y H3ynaBan>a 3aHaTa, ^a MycjiHMaHH paAnuun 6yAy KBajnn^HKOBaHH, jep Kao npocth paAHHUH Hehe MOhn nsjiasHTH n a Kpaj. IIIto c y CTapnjH iiponycTHJiH. He CMHjy MJial)H. HaKOH roBopa r. Bopnha ya eo je pHjen c e K p e T a p K y K H h , Koju K a * e Aa PajpeTOBH paAenHUH HHcy ohh, KojH AOJia3e Met)y Harne JtyAe caMO npeA HsCope, TpaiKe ibHxoBe Kyrjnme, Aajy 6acHOCJiOBHa oCeham a h npaBe KyAe y o 6jiaKy — nonyT ohhx HeKojnx Myc.nHMana, KOjn Meby h. hx AOxa3e caMO npeA H36ope. IIpHKaaao je H3a T ora nocTaHaK PajpeTa, n>eroB pa3BHTaK h pe3yjrraTe meroBa paAa oa ocHyTKa ao AaHac. IIpopHHe MycjiHMaHHMa nponacT aao ce CjiaroBpeMeHO He npeHy Ha nocao h aa o He npnrpjie TajpeT. rajpeTOBH paAeiiHnn Majio roBope. Ohh paAe h Taj h>hxob paA roBopn 3a h>hx, 3a HAeje Koje ohh 3acT ynajy. CTOTHnaMa MycjiHMaHCKe Aeue AaHac ce iuKojiy jy y TajpeTOBHM HHTepHaTHMa. A cTOTHHaMa hx je KojH c y noMohy TajpeTa 3a y 3ejiH AaHac bhahc nojioacaje y Ha­ rnoj ApntaBH, KOjn Mory kophcthth ne caMO c e 6n Hero h cBHMa HaMa. TajpeT HHje 3a nojiHTHKy KaicoBy boag hckoJm jbyAH, OH je 3a noAHTHKy paAa, a 6e3 paAa He mohccmo oncTaTH. T a j H>eroB paA Tpe6a Aa cjreAe cbh ohh KojH acejie AoOpa c e 6n h cBOMe HapoAy. H sa Tora npemjio ce Ha H36op oA6opa. y oa6 op je H3a0paHO 15 JiHiia, Meby KojHMa ABOjmia xoya h hckojihko MyxTapa ca cejia paAH OAP^aBama Besa ca cejiHMa. 3aTHM ce KOHCTaTOBajio Aa je ynHcaHO npeKO 200 HJiaHOBa, Te je CTaBJbeno y AyntHOCT MHorHMa Aa He ocTaHe hh jeAan noujeK y MecTy h okoahhh a Aa He 6yAe HJian TajpeTa. ripHcyTHH c y Bp.no noMHO cacAymajiH roBopiiHKe, >khbo hm oAo6paBajyhH, Te cy c e pa3HuuiH nai;oH 3aKJbyneH.a CKyniuTHHe y Haj6o^>eM pacnoJioHceH,y. �Bpoj 6. T A J PET. A o 6 p o b o a >h h npHJioan *H3 Kopaja. I \ CaKH6 Anih, noBjepenHK Tajpera y Kopajy c a a y n ao je 3a TajpeT h nocjiao £ hh. 665.50, on, Koje CBOTe je flHH. 306 on oApncaHe 3a0aBe, Te £ hh. 149.50 oa cepraja npeA paMHjoM Ha Kyp6aH-BajpaM, a ^ hh. 210 aapoB ajialcy cjih* jeAeha rr. h to ^ hh. 30: MaxMyT Arah, PaMO JyKHh, H6pa' xhm KoH>Hh, EmpetJ OcMaHOBHh, JaKyđ-ara MycTa<j)Hh, Be­ l a j a XaAHJiOBHh h H6paxHM MycjraMOBHh. Kaao caKynjbany Taao h AapoBaTejbHMa" Hajjbenma xBajia! IlpHAOBH H3 T>yKOBa (c p e a B n x a ti) . H6paxHH MycTeAaraHHh, Jiyrap, no Tpehn ce nyT jaBJba H3 'ByxoBa ca npHJio3HMa rajpeTy. OBaj nyT je canynHO 191 A hh. a AapoBajiH c y : no 20 ^ hh. Myxape.M e<t>. Xoroh h H6paxHM MycTeAaHarah; 'no 15 ^ hh. H6paxHM CejiHMOBHh, 0>iep CejiHMOBHh, Myjo T yrah h Peno fleAHh; no 7 /J hhMyxo XonHh, A xmo ^eAHh, Xace Enjrah, AG/jnja ^eAHh’ Ajiara /JeAHh, Xyce ^eAHh-Mexnh, HGpo. Xol)Hh, Haphs HAPH30Bnh, Cyjbo JlHnoBana, Myje fleAHh, OepH3 HpHKHh H MhxO UpHKHh. rocnoAHHy MycTeAanarHhy Kao h AapoBanHMa nena je OA TajpeTa Hajjbenma xBajia! npHJIOSH H3 TeilIH>a. Tocn. CaCHT HaMnapa, cpecKH norjiaBap y TeuiH>y, nocjiao HaM je Beh Ha 16. jaHyapa o. r. cBOTy oa ^ hh. 1.530 —, K0jy je CBOTy Kao yTp*aK oa npoAaTor acitTa, Kano CBaice Taao h OBe roAHne noKyntuT M%ljy TaMomibHM rpaljaHCTBOM h cejbamTBOM. TocnoAHHy cpecKOM norjiaBapy MaMtiapa Kao h aapoBaTejbHMa HajTonjmje ce 3axBaji,y.jeMo! TajpeTOBa saOaBa y Ilpnjenojb . Ha Aan 19. (j)e6pyapa o. r. noaoflGop TajpeTa oapacao je y npocTopHjaMa BecejiHHHhŽ KacHHe CHjejio ca kphtkhm h 0Aa6paHHM nporpaMOM. Hhct npHXOA HaMHjeibeii je 3a TajpeTOBe npocBjeTHe UHJbeBe. IIphxoa OBe 3a6aBe h3hocho jcj/jm i. 1.652-— 3 a 6 a B a je Gtuia AoOpo nocjeheHa, je je obo TaKO peha npBa TajpeTOBa 3a0aBa y obom MjecTy. Haponaro ca 3aaoBOJbCTBOM je KOHCTaTOBano, Aa je oa3hb Ha OBoj 3a6aBH 6 ho npnjiHMHo AoOap oa CTpaHe Opahe npaBocjiaBHHX. Cea. peTap noAOA6opa r. B ouiko KocoBHh y cbom je3rpoBHTOM rppopy yno3Hao je npucjTne 0 3HaneH>y TajpeTOBOM y HameM napoAy koa Opahe MycjiHMaHa, Hapo'mro y TaMoimbHM KpajeBHMa rAje HanHOHajmo-npocBjeTHa CBHjecT koa Opahe MycjiHMaHa TaKO peha cnaBa, na anejioBao Ha npBOM MjecTy Ha npocBjerae pa/temuce, rocnoAy hhhobhhkc h ocTajiy hhTejmreHiptjy Aa nponarapajy TajpeTOBy HAejy, Kano 0 h ce 3a HaBjea yKHHyo ja3 KOjn je jeAHOKpBHy 0pahy pa3ABajao. Obhm njTeM H3pa3yjeM0 0jiaroAapno(y cbhmu npnjaTejbHMa h nocjeTHonHMa TajpeTOBe 3a0aJe, a HapoiHTo OpahH npaBocjiaBHHMa, KojH cy ce OpaTCKH OAa3BajiH hb 0By Hamy 3a0aBy. 1 CtpaHa 95. y 3BopHHKy cTaBHBmH hm y Ay*HOCT Aa mTO npnje ocHyjy noAOAOop TajpeTa. /JocaaatbH noAOAOop TajpeTa y Jajny pa3pnjemeH je AywHOCTH ycJbeA cjiaOor ycnjexa y paAy 3a TajpeT. JXa ce nocTHrne HcejbeHH OHJh TajpeTOBa paAa y Jajuy. r.nannn OaOop TajpeTa noBjepno je HeKOjnnpiHH TaMomii»Hx ynjiHBhhx h arHJiHHx_rpahaHa Aa hhhobo nonnmy uianoBe TajpeTa h 0CHyjy noAOAOop y Jajny. Dobrovoljni prilozi u naravi. •• ’ - Pododbor Gaireta u Bos. Krupi poslao nam je Din. 776.— od prodatog žita, koje je pokupio po selima, a darovašc slijedeća gospoda: Po 100 kg k u k u r u z a : Smajlaga Redžić; po 60 kg: lbro Jusić i Osmain Kržadlić; po 24 kg; Mehmed NajiSć. Zaim Biurzlć i HaSam Bešić; po 30 kg: Hasan Sahinavić; po J2 kg: Ihrahim Abdić, Agan Hasić, Šaban Ailešcvič, Ahmet Porbć, Zairii BahiHić, Okian Abdić, Oitner AbdEć, Salih Šamić, ^lustafa Hajdarović, Kudilić Bajro, Elkasović Hamid, Ahmet D$kić, Mustafa Nanić, Meho Lelić, Mahmut Basic. Lelić Husein, Lelić Agan, Durić Mehmed, Suljić Agan, Ibrahim Šahinović, Osman Varcar, Porić lbro, Omer Džinić, Muratbvić_ Mustafa. Duranović Hase, Duranović Mahmut, Hajdarović Muj(T>Jlafizović Sulejman, Muzafcrović Osman, Salkić Hasan, Nuhić Mehmed, Zulić Husein, Velić Ahmet ef., Colić Hasan, Selimagić Ramo, Hadžić Suljo; po 10 kg: Ali ef. Harčević, Topalović Abdija, Topalović Hasan. Handžić ^M eho, Kanuzić Hasan, Pehlić Alihodža, Harčević Huse, Mehić Jusuf, Mehić Zejnil, Isaković Alaga, Bajrić Bego, Ičanović Began, Gjulić Huse, Salkić Ahmet, Duranović Hase, Bajraktarević Ahmet, Duranović Osman, Muratović Bajro, Veladžić Osman i Kanuzić Hasan; po 8 kg: Husein Nesimović; po 7 kg: Mahmut Muratović i Mumin Mainić; po 6 kg: Bego Abazović, Ičanović Mujaga, Odobašić Hasan, Ekić Zarif. Skenderović Mehmed i Mustafa Begović; po 5 kg: Mclkić Mahmut, Alijagić Ahrned, Dizdarević Hasan, Nanić Husein, Nanić Huso, Cinac Salih, VeKć Meho, Muratović Kasitn. Skenderović Mahmut, Melkić Omer, Veladžić Ahrned, Becić Sulejman, Skenderović Hasan, Bajraktarević Sulejman ef.. Rodaljević Hasan, Derviš Ale i Kovačević Mustafa: po 4 kg: Muzaferović Ramo. O selu Ostrožnici sakupio je muhtar Salko Bekić 52 kg raznovrsnog žita. PaspHjeuieHH noaoAOopn TajpeTa. P š e n i c u darovaše slijedeća gg. po 15 kg: Nesimo­ vić Husein; po 12 kg: Saban Alešević, Sijamhodžić Salih, Dekić Omer, Abdić Mustafa, Harčević Hasan, Dizdarević Osman i Isaković Ale; po 10 kg: Ali ef. Harčević, Redžo Jusić i Dizdarević Ejdo: po 8 kg: Porić Omer i Porić lbro: po 6 kg: Cinac Hase, Džinić Omer i Begović Mustafa: po 5 kg: Halilagić Hamid, Abazović Ibrahim, Cinac Mustafa, Dizdarević lbro, Isaković Alaga, Abazović Hasan. Zarić Osman i Kočević Mustafa; po 4 kg: Šahinović Osman, Durić Omer, Hase Burzić i Cinac Salih; po 3 kg: Burzić Bego, Melkić lbro i Duranović Ahmet. IIoaoaOop TajpeTa y 3BopHHKy pa3pHjemeH je ycjbeA HCMapHocTH HjiaHOBa y noAOA0opy 3a I’ajpeTOB paA H3y3eB jeAHHor HAana r. H0paxHM e(J>. IIIexHha, Kojn je cbbkom 3roAOM HacTojao a h HacTojH nn TajpeTOB paA y 3BopHHKy 0yne mTO BHme ycnjemaH h 0KpyibeH. Ha Mjecro Tor noAOAOopa TjiaBHH OAOop TajpeTa HMeHOBao je rr. H0paxHM e<J>. UIexHha, juep. cyAHjy h Hasmpa PecyAOBHha, imcoJiCKor HaA3opHHKa, noBjepennnnMa TajpeTa G r a h darovaše slijedeći: po 12 kg: Elkasović Hamid, . Dekić Ahrned, Harčević Salko, Dizdarević Ibrahim, Sijam­ hodžić Bećiraga i Abdić Meho; po 10 kg: Harčević Huse. Mehić Jusuf i Mahmutović Muharem; po 5 kg: Rodaljević Hasan, Jusić Hasan, Nesimović Mehmed, Muhić Osman, Haj­ darović Mustafa, Hafizović Hase, Halilagić Hamid, Harče­ vić Hasan, Abazović Ibrahim i Porić Šerif: po 3 kg: Ičanović Mujo, Ali ef. Harče-vić i Melkić lbro; po.2 kg: Cinac Mustafa. �T A J P E T« CtpaHa 96. Oosp. Omer Dizdarević iz Bužima darovao je 100 Din. u ime žita. Ovim putem najljepše se zahvaljujemo svima sakuplja­ čima darova u naravi, a napose neka je hvala priiagačima, koji pridonesoše svoj darak za Gajret i njegovu siromašnu dječicu, koju školuje i izdržava. nPOCJIABA p oljetba M yxaiw eAa a. c. y TajpeTOBOM KOHBHKTy y BH xahy. y 7*/. ceth aanoiejra je cBenaHOCT, aojy je OTBopuo HxcaH 3yKaHOBHh, mrroMau ca nosApaBHHM roBopoM, y komo ce cpflanuo 3axBajiHo npHcyTHHM Ha oOnjiHoj nocjeTH H3pa3HBHIH npw tom jiHjeny xBajiy F.iaBiioM Oa6opy rajpeTat Koja ce no6pHHyo, Aa Harnoj omjuiahhh HiiiiiTa He y.3MaibKa. Ca^a HCTyna Cajinx MyMHHarHh, nHTOMau ca onuiHpHO o6pai>eHHM npejaBameM o ncHBOTy h paay MyxaMeaa a. c., KojHM je ocoOhto noBOJbHO fljejioBao Ha narne (rrapHje Jbyae, H3a Kojera aeicjiaMyje EHBep Pepah, nHTOMau ,,MojiHTBy“ oa p. OcMaHa'BuKiiha, aaaTHM je MypaT BeuiHpeBHh, nHTOMau OApwao Kpanco npeAaBHH>e o /jp y Ca$BeT-6ery Bam arnhy, ayTopy ,,MeBJiyAa“, rflje je HeraKHyo paA h 3acjiyre r. /(pa B am araha 3a ,,rajpeT“ h 3a onhy Hc.iaMCKy npocBjeTy h jiHTepaTypy. OcoChto je HarjiameHo, KaKO je oh cnjeBao ,,MeBJiyA“ ocjehajyhH HaporaTe cHMnanije npeMa cBOMe HapoAy, 3a KojH je yBHjeK paano, a h juiiiac HeyMopHo pajH. Hanon Tora noiHH>y iihtomuh neTBeporJiacno nje-. Bara ,,MeBJiyA“. H npeM.ia ce Ohjio Gojani, a a h e obo njeBaH>e koa KOH3epTHBiior AHjejia .\lyc.iHMana HanhH Ha oniop h H3a3BaTH HeroAOBaH>e, HnaK je oho n a CBe npwcy rae y*uiHHJio HajjbenniH yTHcaK Taico, a& cy r a cbh oAođpHJiH. O bo je Bpjio BaacHO, jep napoA BeoMa Teimco npHMa h oAoOpaje HOBOTapnje, ajra HnaK BHAehn obo, chrypHH cmo, Aa ce y HAyhoj toahhh OBaKBe CBenaHOcra Mory npHpehHBa™ y HajBHuiHM Kao h HajiiHVKHM HapoAiniM cjiojeBHMa. 3 a BpnjeMe njeBan>a h3boaho je r. A xmca e $ . Pepnh ca CBojHM MHJi03BytnuiM iviacoM Kacme Ha nojeAHHHM MjecTHMa. 3 a BpHjeMe H3Bol>eH.a ,,MeBJiyAa“ rocro cy namheHH xHM6epoM, a no CBpmeTKy uphom KacJioM h ipirapeTaMa. IIpeMAa je njeBaibe noTpajajio totobo caT h noji, HnaK je Ao Kpaja navKJbHBO cacjiymaHo. 3<5opoM je paBHao r. Myjo BHinheBHh, HHja je 3acjiyra Aa je MeBJiyA AoOpo omjeBaH, jep oh HHje HHMajio iKajrao TpyAa oko noAytaBaiba nirroMana y njeBaiby, Ha ueMy My ocoGm-a xBajia. CaMO njeBau>e 6 hjio je Bpjio Aođpo, h aao je r. BimiheBiih He HMajyhH caMe KOMno3HUHje ,,MeBJiyAa“ caM noyuaBao no MejioAHjaMa HauiHx Ha6owHHX h ceBAajiHHCKHx njecaMa. lio CBpmeTKy njeBan>a 3apeAajni cy nirroMuii: H6paxhm BHčaHOHHh, KacHM CejiMaH, H xcan 3yKaHOBHh, CyjiejMaH OcMan'ieBnh h Ocmbh TnxHh c a AenjiaManHjaMa, Koje cy 0ypHO no3ApaBJbeHe anjiay30M. 3aTHM je CTyimo r. CyJiejMaH Pepnh, HHja je 3 a« iy ra Aa je OBa CBeuanocT OBaao ycnjejia, Kao KyheAOMahHH h kpotkhm, je3rpoBHTHM tobopoM 3aMOjrao npncyTHe, Aa ,,rajpeT“ cBecTpaHO noTnoMaHty, 3axBajiHBinH ce npn TOMe KpajbeBCKOM /(oMy, P.iaBHOM Oa" 6opy TajpeTa, Te oajihhhhm h BpHjeAHHM paAHHUHMa h npnjaTejbHMa „rajpeTa". Ca obhm je HMao 6 hth ncuprui.eH nporpaM CBeHanoCTH, ajIH no JKejbH BeHHHe r0CTHjy H HHHUHjaTHBOM *eHcifHiba oACBHpao je nnTOManKH TaMfiypauiKH sfiop hckojihko Slimparija . B o u u t « S«r«|«To. _ Bpoj 6. KOMaAa, a 3a thm ce npeniJio y npocropHje aa Hrpame. EyAyhH cy ro č n i Chjih bpjio ycxnheHH OBHjeM BecejbeM, to cy no HtejbH hcthx iihtomuh OMep TaTapeBHh h Euipecp KypjaKOBHh caOpajiH oa npHcyniHX AoGpoBOJbiie npHJiore y H3HOcy oa 838 AHHapa, a AapoBajin c y : no 150 ahh. rl)a CejHAa xanyMa PepH h; no 100 ahh. rt>a MnxpHuaHa xaHyMa KyjieHOBHh h MyxaMeA-6er H6paxHMnainHh; no 53 /( hh. r. MnjiyTHH TepsHh cp. norJi. (20 ahh. npHJior oa ceOe a 33 ahh. npHJior, KOjer je oh caOpao 3a ,,l'ajpeT“) ; no 50 ahh. r. XacaH-6er H6paxHMnamnh H3 P nnna; no 20 ahh. rr.: ^PXaMA«ja BpaBO, Ap. MyxaMeA KyJieHOBHh, fB yjiara /(eAHh H3 BpeKOBHue,'Xayepa Peunh, MnpaJieM Arnh, MyxaMeA PeUHh, Meuia KenajioBHh h IIIaCaH MnuHh; no 15 ahh. rr.: AraHa xaHyMa E3Hh h A6AyJiax H6paxHMnaumh; no 10 ahh. rr. JIyKa OnaHHHH, O cmhh e<J). PepHh, Aran IlHpajiHh, XpycTaH6er BHUiheBHh, XajiHJi Arah, <I>exHM-ara Xauna6AHh, MyAepac e(p. CMaHJiarah, H ypn-ara MhuhK, MyxapeM Byp3Hh, MyxaMeA Xayna6AHh, CyjiejMaH Byp3Hh, H6paxHM-ara XauHa6AHh h CyjiejMaH 3jaKHh ; no 5 ahh. rr.: PyKHja xaHyMa Boaonnh, Tiyjica xaHy.via MiuiHh, XaTHqa xaHyMa XauuxacaHOBHh, <l>aTHMa XauuxacaHOBHh, Mytrraj e $ . /(eAHh, MexMeA MnijHh, Bero BeraTOBHh, MyxaMeA ApHajroBHh, OMep e<j>. .HHnoBaia H3 PHnna, A xmca e(jt>. PeyHh H3 B hhhuc, H. e $ MeMarah H3 I'ojiy6Hha, Myjo HAPH30BHh h AxM6T-ara /Jejmh] y cajiH, rAje ce h3boaho ,,MeBJiyA“ ocrao je Behn aho crrapnjHx jbyAH nnjyhH upHy Ka<|)y, nymehH AyxaH h pa3roBapajylin o ,,MeBJiyAy“ HCTHiyhH npH TOMe BajbaHOCTH oBaKor yueiba h jnijen OAroj nirroMaua. HeKOJiHUHHa je nan npeuijia y cajiy 3a nrpaibe. Ty je ynpaBO HacTao vkhbot. MjiaAeiK ce yxBaTHJia y kojio h Bece.io nouHKHBajyhH nocKaKyje, Kao Aa He cTaje Ha 3eMJby. MHJiraaje norjieAaTH OHa MJiaAa, 3ajanypeHa jinua. CTapuy yA»pe acMapuH y kocth a cy3e Ha ohh rjieAajyhn cae to . Becejj»e jp noTpajajio BHiue cuth, a no tom ce noueuie mhoth cnpeMaTH 3a 0A-ia3aK. Ifea jeAaH caT OAOiue cbh ochm hckojihko yuecHHKa Kojn He 6njaxy H3 B nxaha h KojH cy ocrajm Ha KOHahHniTy. ^ Kano bhahmo cBenaHOCT je Bpjio jm jeno ycnjejia — U1TO MOiKe CJiy>KHTH Ha naCT CBHMa OHHMa. KOju Ma H HajMan.t* AonpHHHjeoie hjih cyAjejioBame oko npnpei)HBaH>a — h 3aTO ce MonceMO HaAaTH Cojboj h Jbemuoj 6yAyhHOCTH BHAeliH KaKO HAeja ,,rajpeTOBa“ CBaitHM ashom HanpeAyje O bo, nopeA ocTajior, Moace HaM cjiyjKHTH Kao nyTOKa3 3a 6yAyhn paA, Aa He 3ajiyTaMO h Aa He KJioHeMo AyxoM y paAy oko Harne npocBjeTe h HanpeTKa, jep HMajyhH CBbj ,,rajpeT“ MOHteMO ce CMaTpara cperaHM, nonrro je ocHrypaHa 6yAyhHOCT Harnoj cupoMauiHoj oMJiaAHHH, a h napoAna nocjioBHua BejiH: Ha MJiatjHMa cBnjeT ocraje. Hena je cpAanHa xBajia KaKO capaAHHUHMa h npnpel)HBaHHMa TaKO h nocjeTHOiuma h AapoBaTejbHMa! O. X. T. Ispravak. U prošlom broju u Mirzinoj pjesmi: »Kratak pregled mog života« treba kjpraiviiite štamparske pogreške, i to: u 10. strofi u 1 stihu »progres k o č i « mjesto krči. 2 a tijem u 12. strofi u 1. stihu »zemlju Hercegovu mjesto »zemlju Hercego­ vinu«. U 30. strofi u 4. stihu ispuštena je riječ »uma«. Do­ tični stih treba da glasi: »Nu od uma željna znanja i t. d. Osim toga strofe su isprcmeitamc, i to treba ispraviti oivako: strofe 19., 20.. 21. i 22. treba metnuti iza 26. strofe pred 27. strofu. Vlainlk droltvo »PAJRCT*. Dlaval I Mlaovoral uradaU: Hartd KUKlCt �vaki musliman treba da kupuje samo I . hualitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajref' ijjfhp. Tuornica Gigarpapira S. D. fllnalaj, Sarajeuo, lU ilb . m o ž e s e n a ru č iti i p r e a o d r u š tv a .G a jr e t' u S a ra je v u CapajBBCKa Batina \.A - y C a p a j e B y . Te.ietpOH đp. 33. BaBH ce cbhm y 6aHKOBHy CTpyKy cnaaa]yhHM nocjio- IslamagaVranić I S IN Tvorničko skladište svih vrsti F E S O V A te vlastita izradba kita (pus» kjula) u svima vrstama, na malo i veliko. BHMa. JOiompe Ha MTeaH>y *JyKaMahyje HajtiOBOJbHHje. Oa HHCTe ao6hth lO°/0 ycTyna f KyJlTypHOM H npOCBjeTHOM ApyuiTBy .fajpeT“. 4 eenTRHIifl: SHRH36VO Sarači ul. 11 i Gjulagina ul. 1 PODRUŽniCfl u BIHAĆU Interurban * telefon broj 317. �?rr& Jč Opće Osiguravajuće Oruštvo JUGOSLflfflf^ osnovano g. 1913. u Beogradu sa ahcijshim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatuJ Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJEVU, Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o s ig u r a n j e . T e le f o n b ro | 30 0 ĐBBBBBBBBBBBBBBBBBĐBBB S @ . . ~ ISZnri. j i z a r a | B rflće Bcišagićci B S a ra je o o frgooina muzikalija l materijala za pisanje I risanje. Bogato stouarište hruatskth l srpskih knjiga 0 £3 Vrši sve poslove osiguranja najkuia&tj nije. Police požara prima Uprava Fom dova kao garancije pri davanju zajl mova na hipoteke. Sve informacije dajJ najpripravnije gornje ravnateljstvo ta k i zastupnici u svima većim mjestima ® samams.ti H. Bajram aga I DRUGO * 0 * ' Trgovina manufakturnom i orij talnom robom na veliko . Š A R A J E V O naK JOT. yh“ I pw Gjulsgina ul. 3. — Telefon 455. e je S asm e engleske, francuske, talij* ===== češke u najvećem Bogato skladište bezova, šifoniMr^jj šamija, fesova, rubaca, čarapa T t \ i /r Čitajte ,G ajr% ' List .Gajret« jedini je list z a ; M r porodicu, za našu djecu! Za to trebd da ga svak čita i pretplaćuje se! __ Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti .uz; sniženu cijenu kod administracije lista. I Svakom prilikom sjetite se Gajreta! TTTTTTTTTTVTTTTTTTTTTTTTTTTVTTTVTTTVTTT 'TvJvV •' V-'Vt J I , � https://kolekcije.nub.ba/files/original/79d746d1bbbbefbdd60e49a898aed80f.pdf 9a6b9d023d986a0b1c29de4adc61953a PDF Text Text J1HCT TAJPETA J^PyiUTBA 3A KyJlTyPHO H EKOHOMCKO nOAH3AH>E MyCJlf!MAHA H3JIH3U 1. ToAHHa X . h UujeHa i ofl. fiO A. llojeAHHti Opoj 4 j, "Baim AofiHBajv auqT y noiia uiijeae koa TaaBHor OflOopa n m koa ynpaBa 16. y Mjeceuy. B p o j 7. — fajpeTOBHX KOHBHKTa. C A^PJK AJ : AxweA MypaA6eroBHh: 0 KapaKTepy h ncnxu HauiHX MycjiiiaiaHa. O.Mep XajaM: Apancne njecMe. Pa3wja XaHyHh: Oiiponrraj (HjecMa). J. P. EoiiiKOBuh: CycpeT (njecMa). B. B. TMyma: Y jaHHnapoKOj jaaOnHH (Ha crapnx aHa^a). TeHepaji /Khbojhh J. PaHKOBuh: CpnCKa neja. AxMeA PetpHK: (JOKOJlOBuh (IlpeBOAM Hejinh (HacTaBaK). H. Ba^aaoBiih: Kttura. <lajiHx BaKaMOBBh: JJeop A.axaM6pa y T a jp e T O B T jia c H H K nocjeTa BojBOAHHH. Hobh noAoa6op TajpeTa y Jajuy. CeenaHa „rajpeTOBa" aaCaBa y TeuiH»y. T a jp e T O B a eTnjiaTHHUHMa „fajpeTa"! 'H a iR . * ' <2 < & e ;b T O H : Dr. Jan Eypka: „Beilrage zur Biograpbie, Charakteristik urni Interpretation <les tiirkischen Dichters Sabit. KaTeKB3an flofipe apyiaTBenocTH (Hanacao JI. KapaMaii) Hobo Kojio Cpn. Kh>. 3aapyre. I I c jm m c ko upalio y B očna a A cpn ei OBiinii. Ilpocjiaiic r. Baaiaraha y npomiaaiijii. H obo K ojio G. K . 3 a,npyre. H obb IJnOanairic 0. K. 3aApyre. ypeAHMK: XaMMA K yK H h. — �SIJUĆI D. I SIIIJEVI Potpuno uplaćena dionička glaDnica Din lo,ooo.ooo*— Rezerue Din l,6oo.ooo-— Bimka se bavi svim u bankovnu struku spadttjnćiin poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilnrno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod ,,Varde“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantilia“ u Sarajevu. Od čiste dobiti daje IO°|0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka (Jnjret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje Iste u svako doba. cK>«c*DecK>«caa*cK>«caD«cjro«cara«cBO«»cvd»cjr)«cwa*<ur) • C*3«CMae*D*GJK)««C»0»G*D»CMaCM0«G»D*CJr>» općine grada Sarajeva r * 5”’ --------------------------- T em eljna g ia u n ic a 40,000.000— din ara • ea I £3 Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 i Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju • Z \ Q A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. E 3 E=3 • c j r » cm d »(arz » c j d » cjK a v ca o » c m »curo mom cara« cjro « z a o « c j d « c j k >*carc«curo« omomc ^ k >» «*•......•*« �JIHCT TAJPETA ^ O I T B A 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO I10AH3AH>E MyCJlHMAHA M3Jia3H 1. foAHHa X. h 16. y Mjeceuy. Epoj 7. CapajeBO, 1. anpHJia 1926. U iijena ro a . 80 fl. IlojeAHHH 6poj 4 fl. ■Bau« aoCuBajv ahct y n o aa unjeHa koa raaBHOT Ofl6opa hah koa ynpaBe — r ajpeTOBHI KOHBHKT8 . — Ahmed Muradbegović: 0 KARAKTERU I PSIHI NAŠIH MUSLIMANA. (Nastavak). Muslimanka tek kao majka osjeća realizaciju uspješno — daje prije, nego što ih na ulicu spremi. svoje ljubavi Istom kao majka zauzima ona svoj Ona je apsolutni gospodar i autoritet u dječijoj suvereni položaj u fanjiliji i u braku. Ona je svje­ duši i njoj već po samoj logici života, naravno sna 'toga' i zato je za muslimansku ženu bračni uspijeva mnogo više da ostavi u svojoj djeci svoj ideal materinstvo. Njezino materinstvo nije sartucT 'pččat, a istisne onaj sa ulice. Nijedno dijete nezna, stvar njezine unutrašnjosti ono i m a i svoju na­ Tako, šta je z k v a šta dobro, šta je grehota1, a što ročitu formu. Jedini odj£b), ’koji prima musliman­ nije, šta se smije, a šta ne smije, kao musliman­ sko dijete dolazi od matere. Otac je samo auto­ sko. I što je najpozitivnije u materinskom odgoju ritet, i vrhovna instancija u familiji u slučaju jačih slavenske muslimanske to je, da ona ne stvara u prestupaka, Inače dtac vrlo malo ima udjela t r dječijoj duši puko saznanje, da je ova stvar gre­ dječijem odgoju, naprosto ''zato, jer je fizički za­ hota, a drugo nije, nego osjećaj instinkt, da je to priječen. On |je jedina radna snaga u familiji i jedini uistinu tako i ,strah pred grijehom i želju za do­ izvor za zaradu, ako nema odraslih sinova. Za­ brom. Odatle muslimanima tolika snaga karak­ priječen je radom i dnevnim odsustvom od kuće, tera i savjesti i ona silna samosvijest u svemu, što da bi suidejlovao u odgoju- djece. I upravo zato, se tiče istine i saznanja. Nijedno uvjerenje kod ncšto muslimanska djeca i muška i ženska primaju muslimana nije tako stabilno i čvrsto, kao* što isključivo materinski odgoj, razvila se u njima; ' je kod1 muslimana. Kad musliman rekne »da«, mnoga aktivna ženska svojstva, koja ih izdvajajuc to je nepokretno i ono ostaje tako do konca svi­ od druge nemuslimanske djece. Poznato je da je jeta, pa makar on, radi toga na lomači izgarao. kod muslimana neobično razvijena osjećajna stra­ Njegova riječ vrijedi i njegovo uvjerenje ne pod­ na, ljepota srca i duše, s puno milosrđa i blagosti. nosi korekture. Neki to nazivaju — tvrdoglavost, To je zasluga muslimanske žene, koja im je uci­ ja velim, da je to izrađen i stabiliziran karakter, jepila svoju dušu i svoj karakter. Isto tako i nji­ koga je izradila muslimanska majka baš tom istin­ hova neobična osjetljivost, brza uvredljivost, po­ skom i jednostavnom metodom svoga odgoja: žar krvi, koji u trenutku plane i. u trenutku za­ s t v a r a n j e m i n s t i n k t a o s v i m a s p o ­ hvati sve oko sebe dol-azeći često puta do kraj­ z n a j a m a u ž i v o t u . njih granica — do krvološtva, da se nakon izdoTaj instinkt eto čuva muslimansku djecu od voljonja opet smiri i poprimi blagu janjećiju ćud, razorenog uticaja ulice i vodi ih kroz život sve a to dolazi od prevelike doze ženske ćudi, koju od do same smrti i ko pozna muslimane, iskusio je matere primaju. Naročito prigovaraju odgoju mu­ u svakoj prilici pa čak i u sitnicama snagu i; čvr­ sliman,ske djece to, što ih majka ne može na ulicu stoću njihova karaktera. Slijedite i što su na ulici prepušteni njezinim lošim Jedan interesantan primjer. Vozim se ja sa i poraznim uticajima. To je istina,. Ali treba znati, nekim poštanskim inspektorom u poštanskim ko­ koliko se ta žena kod kuće bori za svoj prestiž u lima i upravo na jednoj visoravni, kad su konji dječiijoj 'dusi ististiskujući iz nje sve te loše ulične pojurili sretnemo na sred ulice šestgodišnje mu­ utiske i koliko im upustva — i kako djelotvorno 1 slimansko muško dijete. Izgubilo se siroče i vrišti �CtpaHa 98. »r A JP ET. u sav glas ii skakuće na sred ceste od nekog uža­ snog očajanja, a kola jure, priblužuju se, a ono se ne sklanja, Šta- mu je? Kola se zaustaviše upravo pred njim. — Sita je mali? — Seka, seka! — viče mališan i vrišti sav izbezumljen od straha. Niko ne razumije šta hoće. Koči[jaš side i ukloni ga teškom mukom sa ulice, a om udari u još očajni(ji vrisak. Pomaknusmo kola i par koraka naprijed1 sretosmo u jarku pokraj ceste dvoje žensike djece jedno od pet, a drugo od najviše dvije godine. Veća curica, sa­ krila je glavicu ornog malog djetešceta .u svoje krilo pokrila oči ručicama i čeka taj strašni tre­ nutak, da projuri pošta. Sad nam je istom bilo jasno, zašto mali plače. On je brao uz obalu ku­ pine i kad je ugledao poštanska kola, sjetio se ne­ jake sestre koju mu je majka povjerila na — ču­ vanje i u svojoj očajnoj i neiskusnoj mašti stvorio pogibeljnu misao, da stane na sred cpste pred kola i sobom ih zaustavi. U tom času je i mališan dojurio, samosvjesno oteo sestru od one curice zagnjunio joj glavu u syoj^ njedra i dok su kola polagano prolazila, on se smijao sav sretan i Tsa očima punim suza. Eto. takova su muslimanska djeca na ulici i to u pnim momentima, kad dolazi do izražaja goli njihov instinkt. Još jedan slučaj. Muslimanka ne smije izaći na ulicu bez pokrivača. Ako je kogod strani vidi golu, kako oni kažu, t. j. bez pokrivača, naročito inovjerac, muž je može otpustiti — takav je bio običaj, pa ča'k i danas Vlada. Međutim bi.o je va­ šar i upravo se ljudi razilazili kućama. Ulice su bile pune mairve, goveda, ovaca i konja, koje su budi vraćali kućama i puno pijanih seljaka, koji su jurili konje i kola u bijesnom luđačkom trku, ne gledajući, da li će pregaziti čovjeka ili matvinče. Iz jedine muslimanske kapije istrčala mala trogodišnja curica za janješcetom, koje je seljak vraćao kući pa upravo u onaj metež na cestu. Kola jure, goveda riču, a mala plješče 'ručicama, sa užagrenim očima i viče: — Janja! Janja! Iza kapije izviruje majka sva očajna i izobli­ čena od užasa. Ne smije na uliau, a materinstvo u njoj bori se i raskida. Potrči, pa se vrati. Ljudi gledaju u nju i nrtko ne razumije, šta joj je i šta hoće. A dijete se izgubilo u metežu. Najedanput najuriše neka kola u divljačkom kasu puna snaša i seljaka, kao šipak koštica, pa upravo prema dje­ tetu. Majka vrisnu i istrča, kao luda na cestu po­ grabi dijete i skoči s njime u jarak.. Zapiljiše se u nju muškarački pogledi, a ona sirota i ne znajući, šta. se s njome događa stade proklinjati u sav glas, i psovati pijane seljake, kolji su se cerili na uju i Bpo) 7 mahati joj maramama i peškarima. Muž je nije otpustio, jer je bio — čovijek, ali ima u nas i ta­ kovih tjasnogrudnih i poganih fanatika, koji ne bi razumjeli taj uzvišeni materinski osjećaj i jadtna bi žena nastradala. Ovakav sam slučaj vidio i kod životinja, kod Ikojih je jedino instinkt uprav­ ljač njhovih života. Kokoš je izlegla pačiće i po­ vela ih na šetnju. Udarili su na malu seosku dje­ čicu i pačići naravno smjesta u vodu. Jadna ko­ koš stade trčati kao luda uz obalu gore-dole i užasno kokodakati. A pačići lijepo plove, brčkaju se i kopaju po vodi uz drugu obalu rijeke. Najeđamput se kokoš diže na svoja slaba i zakrž­ ljala krila, da preleti na drugu obalu, ali krila je izdadoše i ona upravo u vodu. Nije se utopila.. Izvadilo je seiljače iz vode i istjeralo pačiće za njom u njivu. Razumijem tu nesretnu majku, ali ne razumijem ženu, koja ne smije paziti i čuvati svojje dijete na Plici i koja se u takvom slučaju, kad u njoj progovori čisti materinski osjećaj izvrg a v > ruglu i smijehu, to ne razumijem. I ne ra­ zumijem one ljude koji to od nje traže i ne shva­ ćaju njezina poslanstva u životu i na zemlji1. T o je eto na stvari. I onda je razumljivo, da žena sa ovakovim materinskim osjećajem mora svim mogućim sredstvima ucjepljivati u dušu svoje djece sve one spoznaje -i regule života, po kojima će ta djeca i na ulici kad nje nema biti zaštićena ■old1 zla i od opasnosti. Ne odgaja njih ulica, nego majlka, koja je i onda prisutna, kad nije s njima. Prisutna je u njihovim dušama i djeca je ćute uza se u svakom slučaju više nego onu majku, koja ih vodi po ulici, voza u kolicima i razgovara s njima, baš zato jer nije prisutna i jer valja od­ govarati pred njezinim licem za sva djela koja počine. Sredstva, kojima slavenska majka pribavlja sebi autoritet i rešpekt pred svojom djecom po­ nešto su r a d i k a l n i j a i g r u b l j a , nego li ■ona kod zapadne žene naprosto zato jer su i tem­ peramenti o v e djece kudikamo jači i burniji. Ali ta sredstva nisu nipošto tako radikalna, da bi škodila njihovu t j e l e s n o m r a z v o j u . Na­ protiv ta su sredstva pripomogla onoj S p a r ­ t a n s k o j s n a z i , izdržljivosti i otpornosti na­ ših muslimana, koja je u borbi sa prirodnim ele­ mentima od neobične važnosti i koja je u minu­ lom ratu došla do naročitog izražaja učinivši od njih n a j o t p o r nij e i n a j i z đ r ž l j d v i j e vojnike. N a š a n a c i j a ima u tome po­ g l e d u kod m u s l i m a n a n e i s c r p i v ; k a p ii t a 1. Zapadna žena je, kao majka mnogo druga­ čija. Općenito je poznato, da zapadna žena, na­ ročito ako je na malo višem kulturnom stepenu �TAJPET« Bpoi 7. n e v o l i r a đ a t i d j e c u. Iz toga jedinoga razloga je nijezin materinski nagon mnogo slabiji nego li tad1slavenske muslimanke. Tako se i do­ gađa, da zapadnu djecu odgajaju ponajviše d ad i 1j e i s l u š k i n j e , koje su zato plaćene i koje to vrše samo zato da u d o v o l j e s v o j o j s I u ž b i, a nipošto iz onih božanskih osjećanja, koja je Bog usadio jedino u srce rođenih majki. Ako zapadna žena odgaja sama svoje dijete, metode njezina odgoja su posve drugačije, go­ tovo oprečne onima slavenske muslimanke. Taj odgoj je mnogo rafiniraniji, nježniji, obzira Iji, više umjetnički i proračunato složen, ali zato m a n j e Drpana 99. p r i r o d a n i m a n j e i s t i n i t . Taj odgoj ne vrši samo majka, kao kod muslimana, n e g o i o t a c , koji mu prema svojim raspoloženjima i nazorima određuje s m j e r i p r a v a c u ži ­ v o t u p r i j e n e g o j e i u š 1o u t a j ž i v o t i koji ga onda prema tome odgaja i djetetu n as i l n o n a m e ć e s v o j e k a l u p e , gušeći u nijemu njegovu v l a s t i t u p r i r o d u i in­ stinkte. To može biti i dobro, ako je sretan slu­ čaj i ti nametnuti: kalupi budu odgovarali naturi samoga djeteta, ali ako oni 'budu oprečni, onda su ne samo iluzorni nego još i ubitačni. (Nastavit se.) Omer Hajjarn: ARAPSKE PJESME.* Mnoga sekta u razvoju na krivom je putu bila, Pa se opeDpolagano na pravi put povratila. Kad se s malim moje »ja« zadovoljit dade, Sto mi treba moje rukć, mogu da zarade. Moj pravi' put sastoji se od raznrije prijelaza, Koji služe ko mostovi preko ždrijela i bogaza. c ft i Slobodan sam, ne brinem se ni za događaje Ni za ono, što vrijeme meni.obećaic. 111. r U promjeni vječnoj ijebo zar udjela nema? Zar nam ono mjesto sreće nesreću ne spr emar e 0 moja »ja« ustrpi se —-Više ne govori! Doć’ će vrijeme da s’ i nebo iz temelja sori rali Moj stan biće više glave mjeseca i :sunca, Dignuću se Fcrkadejnu1) tamam do 'vrhunca T Uf- Svijet bježi od onoga, ko za svijetom teži, Kada misli, da mu ide, on od njega bježi. ' Kada je smrt plod života na ovom svijetu, Onda lijen ko i marljiv ima istu metu. Kad se moja burna narav u zanosu uzrujava, Sve se njojzi — zemlja, nebo ko Vladaru pokorava. Niti tajno, niti javno rad poštenja ne griješim, Dogodi P se u neznanju, milošću se Božjom tješim. *) Hajjam je u svoje vrijeme slavio kao dobar poznavaoc arapskog jezika i knjige. Sačuvala se vijest, da su Arapi iz dalekih krajeva dolazili njemu i da im je tumačio nera­ zumljiva mjesta u starim narodnim pjesmama. Sigurno je iza njega ostalo dosta arapskih pjesama, ali na žalost sačuvalo.se samo to nekoliko odlomaka, koje Arapi u velike cijene, jer je u njima jezik upravo klasičan. ‘) To su dvije zvijezde, koje stoje u velikoj daljini iznad iojio sam dugu naiđu, da ću jednom naći druga, - ......je radost moja radost, kom je tuga moja tuga. Upozno sam mnogo ljudi, družio se dugo s njima, Ostavilo ih i opet ih zamjenjivo sa drugima. Dok sam došo do iskustva, da ne sklapam brat­ stva više Sa potomkom Ademovim dok u meni duša diše. IV. Na krilima svoga uma, veledušja i poleta, Prhinuo sam ii visine i digo se iznad svijeta. Moja mudrost osvijetli Božanskijem svjetlom staze Kuda — usred tamne noći — zalutali s puta gaze. Ti bludinici hotili bi, da Božansko svjetlo gase,*) A1 Božansko svjetlo nigda ugasiti ne — ne da se, V. Načudit se ne može čovjeku Razum, što se na vr’jeme oslanja Dar vremena ko vjetar se kreće, A blagodat ko sjena uklanja. Preveo: Mirza Safvet. *) Ovdje je pjesniku lebdik) pred očima aje iz Kur-ana.: »Jundune en Jatfa-iu itidu �Epoj 7. r A JPET« CrpaHa 100Pa3Mja XaHynfc: o n p o n iT A J Jecenji cyroH y niyMn. Hewo CTojn flpĐeke, Kao aajiebeH Ooji y nyiuiH. Tmurna. OBe hyrn, caMO iracrmh kojh 3aJieiipuia thxo u MpTa© ce cpyniH. y iuiaue nohH, na;* je upjia uiyMa o/pucajia UBeheM h imy.viiHJia cTpacno u Moja ce .flyma, ko iteH je^an aeo jiemaaa ca H>OMe h mnmaJia rjiacno. OnpauiTaM ce ^anac npeftejia oBor ca 'injiDi caM JiHinheM ue3Hy.ra h cini.na; MecroM iy*e je ayma ca Oearjiaciie cpehe cbc Oo.tm h MTibe na uac ocraHH.ia. Kjnmajia ca necMOM n>eHnx Ma,inx mama aieoMe JKejba, c]>ehe ii Auia/iocra Bpeae necMe ’ieJKibe kojom Miq»icaiiie UBohe u £>JiiiicTaxy opaiie MecenHiie đcjie. . Eboj onycTii rpane, oyim;c, Berap, BpoMe Mojoj ;iyuin cnoBC, rpy 5 ocra, jkmbot, Jby,hh h ko sna ^a Jin hc inca^ Burne c’ jiuuiIicm MJia.no cyime MohH ciione ;ia npođynii... JOB. P. BoiliKOBMti: G7CPET Bujia ch OBe/ica, i;ao Jby6iiiiima , jjr'iC/Kan cn upom.ia ,ipara noiapaj^iene. Ox Kaioo cc ^,irncraxy ■rajia TrJoje.?eiie, — TBoje puh upne, a Čjh] TaKBC cy Th pyjirc ycHe npara GiiJie. Be3 pehu, Cc3 ocMexa, Kao can Jienore, — nj>oiiuia ch x.naAiio ;ipara, noKpaj Mene u vuKiiJiiia cn paibcno opne it jebati |Mia;ui jkhbot, Koju sa ToGom uene! lfao iioOo, Ka;* je iionpcKaiio KpBJb’ J CARSKOJ JAZBINI. (Iz starih anala). I. Nad Prepolom sa Gradine i Rasna spuštao se prvi sumrak. (Uplakani roditelji razidoše se ku­ ćama kad surovi janičar-baša naredi da orta kre­ ne. Njegov usta hitno izvrši naredbu, a odabaša podviknu da jaiiičari opkole decu. Odvedoše ih u merćez da tamo provedu prvu noć novog ži­ vota, čiji je prvi dan počeo sa toliko plača i crnih jadikovki. I svi su očevi glasno zaplakati i sve su majke na glas zavrištale; pale po zemlji; obgrlile noge janičarskih zabita i samog janičar-baše, — ali svi ovi kao da nisu bili ljudi od krvi i mesa — Grubi za svaki bol i za svaku molbu ostadoše hladni kao ono hladno kamenje sa Gradine, ili Sokoliće za koje priča kaže da su bili neki svatovi — zlikovci. I takvim ljudima biće sada predani toliki životi u želji dočekani i na majčinim grudima odnegovani. I e t o . . . dvadeset i troje djece iz samog Prepola uzeše za janičarski odžak. ..........Pade i mrak. Oko Zadužbinc sve sc stiša. Ostade samo Radovan i Milojka, Gordanovi roditelji, nemogući da se rastanu od onog rnesta gde ih svirepi janičari odvojiše od njihove jedine radosti. Već i zadnji umorni radnici i trudbenici prođoše svojim kućama, zastajkujući da dobace po koju reč utehe ojađenim roditeljima. Ali, videći, valjda, i sami da su njine reči slabe i nemoćne da bi i za slamoicu olakšale tešku rodteljsku žalost, slegnuli bi ramenima i, prigušivši uzdah, odlazili. Dotle ono dvoje kao dve žive okamenotine, nemi i nepomični, mišljahu da im je i dužnost i uteha da ostanu onde gde ih je ukopala roditeljska žalost. Naslonivši glavu na ruke, Radovan je u mi­ slima prebirao svoju skoru prošlost Bio je on još dosta mlad čovek, jedva mu je četrdeset godina. Rano se oženio kao i svi njegovi sugrađani. Ra­ đala mu se samo ženska deca. Jedva, u velikoj želji, rodio mu s c Gordaii, zdrav i jedar đečak. �Bpoj 7 TAJPET. CtpaHa 101. Razvijao se i napredovao kao cvet na rosi i -suncu. svi osećaji otupe, nestane ih, i kad, nakon velikih Posle mu se rodilo još dvoje muških, ali jedan sla­ patnja i muka, postane čoveku sve svejedno. LJ to izgreja mesec. Prvi mu zraci padoše bunjav, a drugi grbav. Gordan im je u toliko na pokojničino lice. Radovan se trže. Učini mu se više bio i uteha i uzdanica. I gle sad! Današnji dan, jednim jedinim za­ da je Milojka živa, jer on jasno vide da oko njenih mahom, neumoljivim kao smrt, odnese im sv e to! usana počiva blaženi osmeh. — Milojka!. . . Milojka!.. . . — viknu kao I njihov će Gordian sad postati janičar, izdajica, izrod koji jednog dana u svo/joj zaslepljenosti može izbezumljen od radosti nagnuvši se nada nju. Njegov glas i jeknu i odjeknu pa se izgubi nesopstvenom rukom ubiti svoje roditelje! Radovan jeknu na sav glas užasnut pred tom' gde daleko, a Milojkin osmeh ostade kao i pre. — Umrla je! — reče očajno Radovan kome crnom slikom, pa opet ostade nem i nepomičan kao i ona koju kao da je materinski bol sledio i, utrnu i zadnja nada. »Umrla je srećna, sanjajući sreću i ljubeći pretvorio u kamen. — Milojka.. . Milojka! — najzad polako svoga Gordana!« Pođoše mu suze na 'Oči pa se islediše negde viknu Radovan držeći još glavu u rukama. u srcu, • Milojka ne pusti glasa. Stojeći tako nad lesom svoje žene u Rado»Sanja o negdašnjoj našoj s r e ć i!. . . reče u - vanu kao da se najednom sve prevmu. Gledajući sebi Radovan. »Neka j e. . . neka jo š!.. . Ko bi je mogao sad u ozareno lice svoga dragog mrtvaca on kao da istrgnuti iz tih lepih sn o v a !. . . Neka sanja . . to čitaše meku srećnu priču koja se ipak tako tužno je slatko!« — I tu Radovan priguši uzidah pa po­ svršava. Osmeh njegove žene odvede ga u mi­ slima njihovom sinu. Pomisao da ga je zanavek novo otoou (U sumorne' misli. Prošla su već dva časa oo sumraka. S ve je _jzgubio potrese ćelo Rađovanovo biće i uzbudi bilo tiho samo je nedaleko od1njih žuborila Mile- svaki osećaj u njemu.. Pomisao da zbog toga leži ševka. Na jednom, kao da g j probudineki zloko^ njegova žena mrtva, kao da mu prevrnu mozak. ban glas, naglo se trže Radovan. Podigavši glavu, Krv mu silno udari u glavu. Njegove slepočnice on se najpre začudi, ne znajući ni gde se nalazi, kao da htedoše prsnuti. Oči mu silno zasvetleše. ni zašto je tu. Napolacsuludo pogleda .nekoliko puta On pogleda u pravcu merćeza pa kao izbezumljen oko sebe. Spazivši siluetu__§vojje žene, trže se i 11 viknu: — Izbaviću ga, ili ću ga udaviti svojom ru­ prvi mah prepade, ali brzo dođe sebi. Sad je opet bio na čisto sa svim. Duboko uzdahnu i diže se. kom!. . . Izbaviću ga ili ću i ja poginuti! I sa tim rečima, stisnutih pesnica, odjuri Ra­ — Milojka!. . . Milojka!.. . Ust ani ! . . . Ajdovan preko dugog mosta na Mileševci da se iz­ demo . . . nema vajde! gubi u senkama visokih topola. • Milojka ni sad ne pusti glash. O ' »Poluđeće, tako mi Boga!« :— pomisli u sebi II. Radovan. I prepade se od te misli pa priđe k njoj. Radovan je sada više ličio luđaku nego čo­ Prođrma- je za rame i viknu nešto jače: veku zdravog razuma koji zna šta hoće. Ući u — Milojka! — Hteđe još nešto' da kaže, ali stan gde janičari drže decu svakojako je zdra­ užasa! Na njegovo drmanje Milojka se sruši kao voj pameti nemoguće, jer oteti nešto iz janičarkakva klada. Sav prestrašen skoči Radovan k skih ruku isto je toliko koliko baciti se medu ti­ njoj, uze je za rame 1 kad joj podmetnu ruku pod grove pa iz njihovih šapa istrgnuti plen. glavu da je podigne, oseti da je hladna. Ni sam ne znajući kako ide, ali voden in­ — Mrtva je! — viknu sav užasnut Radovan stinktom, ili nekom drugom silom, Radovan se pa mu se zaledi i reč u grlu i svi živci pred no­ u čas nađe pred merćezom. Viđevši se u neposred­ vim užasom i novom nesrećom. noj blizini te zgrade, taj napola ludi čovek naglo - A deca? . . . A sirotinja? . . . A siročad? . . . zastade. Instinkt mu je nešto naložio i on promeni Sta će Gordan kad sutra dozna da je srce njegove taktiku. Urnesto da jednim suludim naletom uskoči dobre majke prepuklo za nijim?. . . A šta će on, preko straže u janičarski stan, on se za tili čas Radovan, muž i otac sa ostalom siročadi? nađe na zemlji. Koristeći se gustom pomrčinom U ovaj čas nije znao šta je teže. Svesnost da i puzeći oprezno i mučki, a čas po čas osluškujući, je sada potpuno sam u ovoj noći i na ovakvom došudja se neposredno do stražara, koji sa puškom mestu sa jedinim mrtvacem, sledi u njemu i zadlnju o ramenu čuvaše ulaz. Sa pobočne strane mer­ kapou krvi. Najzad, kao da se malo prlbra, spu­ ćeza stajao je takođe po jediari jamčar-nabedžija, stit je na zemlju. Ostade tako u čudnom stanju kad pogledajući samo kad-kad na prozore. �CtpaHa 102. »FAjpet« fepoj 1 Radovan ostade nekoliko časaka ležeći iza čvrsto u naručju. Međutim ona dvojica janičara, leđa janičara. Pogleda levo i desno pa kad se stra- spazivši kako neka prilika istrča iz merćeza, nažar okrenu ulazu on skoci sa zemlje i kao divlja dadoše viku. Za čas se stvori paklena galama i zver baci se na nj. Iznenađenom janičara ispade njih đvadteset jurinu za Radovanom pošto vi dese paška boju Radovan jednom rukom prihvati a svoga zadavljenog druga. Sad su bili načisto s drugom »tište usta svojoj žrtvi dok ga težinom tim dla se radi o drskoj otmici. svoga tela ne smlavi. Za tren oka oba se nađoše Očajni strah obuze Radovana. Ne radi sebe na zemlji. I kao što je sve to učinio munjevitom i svoga života, nego radi sudbine svoga deteta. brzinom tako mu isto sad steže obama rukama Znao je da će pucati, a kako mu je Gordan u na­ grlo da janičair ne može ni glasa pustiti'. Nekoliko ručju m ože ga i ta nesreća snaći da pre zgode trzaja i stražar je bio mrtav. Sa divljačkom ra­ dete nego njega. Za ijedan trenutak hiljadu raznih došću a lakoćom jednoga pantera odskoči Rado­ misli prođe izmučenim mozgom Radova nov im. van pa zderavši sa svoje žrtve gunj hitro ga na­ Najzadi, znajući kakva će sudbina snaći njegovog vuče na se. Zatim stavi njegov bauk sebi na glavu. sina, ako on pogine, otac, Gordanov rođeni otac, Sad ispravi: janičara, podupre ga .puškom pa se u jednom času pođe da svojim rukama zadavi oprezno uvuče u merćez. sina, da v iše nikad ne padne janičarskih šaka. Mrak u hodniku omogući Radovanu da se, Njegova je uobrazilja živo radila i pre nego što osluškujući, došuJja tamo gde su bili smešteni naj­ to učini vide jasnu sliku: sina mrtvog? Tu se mlađi jamičari. U velikoj sobi, nastrtoj slamam, . zgrozi i zadrhta celim telom pa kajući s e za takve ležali su deca. Neka su već bila savladana snom rriislTT'pritište jedan dug poljubac na si novije čelo. i dugim plaćom, dok druga još jecahu. To je bio oproštajni poljubac: — janičarski kun­ Kad ovaj čudni uskok uđe zastade iskola­ dak učinio je svoje! čenih očiju. Na njegovu“-sroću odabaša je upravo Radovan se zanese, posrnu i pade zajedno tada bio na zajedničkoj večeri sa ostalim janičarima. Radovan potraži očima psina. I odmah ga s detetom. spazi. Gordan je sedeo u vrh sobe naslonjen na Gor.dlain je već bio u nesvestid. Kad je došao zid. Izmoren plačem i jecanjem tek što nije za- sebi, bio je .opet u janičanskoj jazbini, spao, t_ . . . . . mu -e jjjjo s ocem njje znao, ali je bio Kao bačen tetivom, Radovan se u čas stvori |vesan da ga više nikad neće viđeti. kraj svoga sina, pograbi ga i jumu s njime put Tako je i -bik)'. Dok mu je majka ležala .ispru­ izlaza. Ostala deca, čuvši šum, trgoše se, a Gor­ dan, pošto ga pređe prvi strah od iznenađenja, i žena na travi kraj Zadužbime dotle, je njegov otac razmrskane lobanje i probodenog srca, strmo­ videvši da je u naručju svoga oca, sav srećan glavljen ležao u r e d MMeševki. Njeni su bistri vali ciknu: snosili krv oca-mučenika do u valove Zelene Vode. — Oče slatki, a gde mi je majka?! Tamo je ona utonula u pesrnu jadikovku jednog — P st! — ućutka g a Radovan. Kako je nečujno ušao tako je i došao do iz­ celog N arod a.. . Vladislav Tmuša. laza. Sav srećan jurnu on kroz noć, držeći dete cpncKA EnonEJA C (J»paimycKor: Tenepaji JKuBaH J. P a h k o b h h. — 1915.— 12. Koa Ecafl Harne. Beh je 17. neueMifiaip. Beh je 5 aaua on Kan caM na/nycTHO Cnanap. . . 5 mana m paum or. ny ia iipemo ©one, djiaia h MOMiBapa h oa Bpeeie jane ojiyje. . . He6o oBora jyrpa je nuBHO. TeuiKH o&JiauH ca khiiiom cy 'irpouiJiH h immeHainHO noja|BJbyje ce Bpx Mopcue očajie. Mope mh H3ivie/i,a hcto Tarco Turamo Kao HeOo u Taw na-nemo narjiena Kao na oho Ha Mopa M3Jia3H ih na ce ca CTpaue ne>H>e Ha jenan 6pe/icyjbaK h OCTpBO, meoaiio ca MOpCKOM 06 a,TOM JenHOM yCKOM TpaKOM, TIpa’ioM, KojH je caB 6eo non 3pan,n\ta cyHU)a. J ohi on IIlHjaiia ja oa.M ©nbao onpoMamne Jiorope nocTaiiJbonc no iiojhy. . . Ohh cy <ih,tih mopran ii: e ora- HHU,e, aKo HHcy y3 nyr mopebaiiH MHTpa.ibCSH rum Kyne ca luviuKaMa. . . To je riHBaic CpCa . .. }Ka;iocna xpafjipa (BojcKa. . . OIbh iiiojuHHH cana oa cnpoMauiHOM cnpeMOM HiMa.aH cy Tiar.nen Oenair... Ha upajy nocjie^H>er rajiaca je,ina on h>hxobhx CTpa/Ka ca HoateM na nyimm 8aycTiBH Hac. rioTpoftno je OBne noKa3aTH cBoje HcnpaBe h na 0h ce Momo na-ibe HhH (MopaJio je na ce n.pena ORoje opy;icje. nyr, noTOM ionyuiTa ce u hhhh jenaH nacun H3wehy Mopa u iMO'iiiapH. . . To je nocjieniba erama h ja Hajsan crrynaM y ^pan, mpecTOHjrny h cenHurre Ecan nauie. �fcpoj fr. X AJPET« Ilo TJiaBHoj yH,'inH h oOjihvrh>h<m y,;iHMHii,aMa Tncita ce .miapeiia roiMHJia cacraiubeHa fiohnHOM oa Op6a, o<|)HUHpa, BojHHica m rpahana. CaMo no hokh acicep itao h iiiojTHii.Hja ey noA opy>KjeiM... Bapoui y IlpKOC MyAH015aTe iKHBaXHOCTH je MHpIia. Ila Hiiait Bpeftie je kphthmho . . . Taioo caM Oap onasHO y Toicy iipBHx noceTa, Koja caai yii«HHO ... Cpiicicn uMHHHCTap najiasHO je Aa je cHTyau,Hja HCHaAiie>KHa; inpeACTaiBHBic .HTajinje je hcto aauo iiecHMHCTa, iMa Aa je to roBopHO npjio xjiaAHorJpBHO. ByrapH HanpeAyjy, y CTBapH. . . Ohm cy ceh upe a EjuOacanoM, rAe iCpćH — ocTaun THMO'fue Bojane — ne iMory Aa hx 3aycTaBe, jep cy h>hxobh tohobh 0e3 MyHiru,Hje. . . .Harne,' EjioacaH »Hje AaJte Hero ca\ro 2 AaHa iMapiua oa /(pana. * IlojaBJbyje će jeAan ayTOMo0m, hjto 'ihhh OBAe Kao jeAan aHaxpoHH3aM, KojH t65kh oaB 3axyKTOH HeKaAaiuH>eM ncnyiriieHOM nyTy crape Typcne TBpAHH>e, oa iooje HHuua Apyro »nje ociajio Hero oa.\io je/jjaH iBejiMKH oha y nojia iiopymeH. To je EcaA Hama, noja iHAe y HTatiHja hoko ho-_ cjiaHCTBo, OAaiwie ja hojitohm . . . Ca npBeiiHM (ftefcioM na rjia'BM, cnoRojHO cca« y kojihMa, MHpaH h HaonejaH on OAroBopH Ha inooApaB jtojh caM .\iy pyivOM iijJh npoJia3y i. yiHHMo. <j ^ ( To je Taj HOBeK, icoMe mh cbh* OpOH, <l>paHuy3H, EuroieBH, PycH h Heyrpa-JiHH, ijiaiioim BojHHx MHOHja, Kao h HjiaHOBH HpBeHor Kpara, Ayryjeaio, mTO hhomo najiH y pyite AvcTpo-HeMUHMa h- ByrapHMa... Hd< h 'oaMO meMy eaxBajiHH omo mh h xHJbaAe oa[ iiHKa iGea opy>Kja juto omo imotjih ah upereno cy; ApOaHHjy, Gap kojihko TpjiHKo Ha MHpy. . . ApGai Telimo iiipHCTyna'iHy h AHBJby sa CBe cTpamie J1HKO iBeKOBa. Ca KaKBOM je HapojmjoM oh AOHiao. Aa HooraBH peA Meby obhm ahib.ibhm luieMeHHiMa, jom jy>ie HeyKpoTH]i3BM. . . Ca kakbhm ijyAOiM je oh ycneo, :ta H6KOJIHKO Mecepn, a& AHCHHnjniHyje OBy HeicyjiTypny pacy, Jiojoj HHje HMiionoBajia cBojHHa Apyrnx H IvOjH cy HaBHKJIH Ha KpaJ)y • • . KOjH HHCy BHa.IH HH uiTa iipHiiaAa Bory, a mTa H apy. . . Koa Kojnx je Kpalja cMaTpaHa Kao npHpoAHO ripaBo, juto ohh HHcy aviaTpaJiH 3a rpex. . . Kano je Haj3aA oh yciieo Aa caBJiaAa iioa -iiphthckom CBoje iBorne ApHajTe h Aa c.aoMHje ibHXOB OTBopeH ii CTaJiaH omop iipooiHB CBera ayTopHreTa, i^ojn hm ce hhhh, 3aHCTa je TiyAHo. * CyTpa AaH, no lmo^i AOJiacny y JIpaM jacno caM ce y iia.iiaTH ApJKaane ynpaiBe. . . To je najiara rAe je HpHHu, B h a, 3a BpoMe .meroee KpaTKe h OMeuiHe anaAaBHiie, HHCTaJiHpao OBojy npecTOHHu,y. Hhm caM npomao CTpa;Ky, Koja je Omna Bp.io oirpe3Ha, jeAaH oa ibhx OAMax je oo3bohho . . . nojanjbyje ce 12 aoKepa, iMjfsiiKa EcaA 'najme, iicojH iroHHmy Aa CBHpajy y HHCTpy’MeHTe >6jiexaHe... To je yp.nHname. nape a Ayn.ne Haopy5Kafle crpajne ao 3y6a, ja ca\i HnaK Oes TeuiKoha ymao h eno Me Beh npeA jeAHHM MajiHM HOBeKOM, OKpyrJlHM H HeMHpUHM, KOj'H HHje HHiura Apyro Hero pe'in h Jby0a3Hocr, ca HpBenHM (t>ecoM Ha rjiaBH. . . To je r. CTaBpo OraBpy, Ha 'injoj BHOHT-KapTH HHiiie: npBH AparoMaH IberoBe EKcejienunje npeAceAHHita ApOaHHje. HeKOjmKo (MHHjnra AOHHHje, ja caiM neh ymao koa nanio itojn mh je npy<KHo pyny. ćtpaH a 103. Ose iUito je OKpysKHiiwio iiainy Har.ieAaio mh je cmouiho . . . Moj yTHoaic iiooreneHo no'ieo je Aa ce Mona, y kojihno caiM unuie Ono y H>eroBOM npHcycTBy. EoaA ITaiina, Ov>y»ieH eBponcKH, y jeAHOM aiqx>ctom JioBa’iKOM KOCTHMy, n.irjieAame MH lsncoKor pocra h mpeACTOBJbauie jeAHy CHasKHy GHcry. Teu, ano je iipemao 40 roAHHa. Kpa-TKH OpKoisn, ca jeAHOM upnoM npyra\i npeno jihha, Koja ra Hcraname Kao eHepruBHor. IberoBe omh MMOJie cy npaB nor.ieA, cnrypan h Te/Kan. OBe Ha H>eMy OAaiBame MOBOKa cnavKHa h . hhTe.THreHTTHa. IIpHMHO iMe y jeAHOM cajioHy crojia Haj'iHcrajer papcKor. . . <J)ai6pHKauHja OenKa, jep npeAcevtHHK ApOamije Geme y HeKaAamiboj naJiaTH IlpHHpa Bhah, rAe je naimao CBy hhcro-iaiKHj,y HanyuiTeHy oa onor cMeiUHor BHOo’iaHCTBa. EcaA Hama, ca jeAHHM cpa &mhmm h i i pocra m recTOM nppyAH m h jeAHy <J)OTeJby. Oh ceAe Ha Apyry h sa BpoMe pejie Moje ayAHjeHpHje, oh je ce Hrpao ca jeAHHM jnopibOHOM, KojH je "iecTo HaMeiirrao Ao MeHe ■fe CKHAaO. j y OAMax y no’ieTK.y Moj caroBopuHK, KojH touiko roBopH (f>paHnycKH, H>a.aehH uito He ona AoGpo, pene m m : »Ja MHoro ibojihm <I>paHHyoKy, jbyf)JbeHy napHjy h .HajMHJiHjy oa nejior cBera, Te cBann ahh mojihm Bora Aa moj noAapH noGeAy, moj h ibchhm Ca.BeoHH- iiHMa«. HncaM 'Morao Aa AOBOJbHO H 3 pasHM \10jy oaAHB- jbeHOCT m Moje nytyiH>e 3a Mnp, ca kojhm je oh BJia'.pOaHHjH, y M0MeHrry, KaA je CBa Eopona 0H.aa iPaTpn h y KipBH. Mhm caiM ra ca obhm OAymaBHO. je Aa mh npH'ia jeAHy eiiH30Ay y Toj Temuoj »ryBep«ep Kpoje, jeAaH oa mo |h x pohana, H3Bectho Me je jeAHor jyTpa, HeMa hh 3 Mecena oa rora AoGa, Kano ce 5000 iiooymeHHKa cKynH.no y napomH, rAe cy penmjiH Aa aieHe yfiHjy h hotom cy ce KpeiryjiH hi m p m 13a /Ip a n . . . »Bhto je Aocra onacHO. . . Be 3 onoramema ja caM ce KpeHyo oa Kpojy h TaMo caM aiHoro nonopno, BHKao, recTHK,y.!mpao (EcaA nama AH3 ame h cnymiame rjiac) h HajoaA, obh HenpnjaTejbH nocTajin cy aiojii oa'BeoHHAH. Ohh cy Ohjih AoOpo naopyvKaHH 11 iirpnHpeMJbeHH, ah 6 h mreTa Ghjio Aa hx 'ioneic He hckopucTH h .ja can hx OAMax nocjiao oa aioj pa>iyH a& cc Gope inpoTHB APyrnx no6ymeHHKa«. IberoB jacaH OMex oupraBame ce Ha meroBOM .iHiiy H oh aaopinH: »Tai;o je BHiue nyTa Ghjio h MHorH, kojh cy jy'ie Gh.ih 'Mojn HeiipnjaTemn, Aanac cy Mojn aciiopn«. * EcaA nam a ca cbhm opAanHO h \mpHO iipoAy>K‘H0 je ca iMhom Aa paarciBapa. Ja My pencox i;ai;By G.iaroAapHOCT jm©My Ayryjy OpOn-H cbh Apyrn Oaneoirniui, 3a OBaKaiB MHp y jeAHoj oeMJbH noja je yBeic Om a iieMHpHa. PfepaoHTo JiHpe EcaA Harne nocmio je O3 0 hjbho . Oh m h OAroBopn, aok je woj Tjroian r. CneHhonyjio, AparonaH Hauier nocJiaHeTBa y JIpa'iy to c.jiymao, ja to HHHHM no CBCjoj .BOJbH. Beo OBaKe je cyMme, Aa OBaj ’ioBeK, Kojn h m a naoru h 0 p 3 rjrac, ca cHan?HHiM recnoM, eHeprhhhhm o'iHMa, a a je KaA-KaA Mopao ona/KHHje Aa ynorpeOH .nyKaBCTBO h ii?eTmHHy, Aa Oh iiocTHrao onoj u,HJb. . . To je MO/Ke Ohth HeKaA Omo u oABpaTHo, a.nn Oh .to je y oAOpami CBera Oma. �T A J P E T« OrpaHa 104. Blune iiiyTa noiiaBJbao je nwe liainer renepajrnCHMa. E c» a Hama roBopno je o /lćotj)py. H Moj TyMa>i hohobho mh je, iura je on poicao. llouiTO je iiypa3iio oBoje AHBJbeme, Roje on raju npe.wa renepaJiHC]fMycy n meroBiiM ^e-niMa u inoniTo je H3Heo noOeAy na Mapim, icojy on Ha3m>a »BejiHKa noOe^a OaBeennKa«, AOAao je: »žKo4>p KOMaH^yje BojcicoM je^ne aoMJbe, r^e njja^a je/piHCTBO n OpaTCTBO; ja naic narnao ctiM ce y jednoj oomjbh ca^a, Roja je noAeibeHa, r c e jeAHa nojiOHnna ^pacn AycTpoyrapoKe, aok Apyra naionnna Typcice. . . J a ce najiaanM ycaMJbeH, oa n^ejana n iinTCHipijaMa Roje cy caoBHM paajnnnTe. . . Ja oa\i n.\iao mhopo MyKe Aa OyAeM npusijten y nenoj Apoannjn h nnaic ja caM nx cnojno...« JeAna HnjaHca noHOca 3ana 3iiJia ce y rjiacy E cia Ilaine. IberoB ayropnTeT Aanac ce innpn 3ancTa no pejioj ApOaHnjn, oa Cna^pa Ha ceBepy, ao Bajioiie na jy ry . . . y ynyTpamibocTH 3QMJbe, no njiannnaMa TaRO 5HCTO OH je 3 Hao h yMeo Aa iioA’Bprne csojoj Hojbii .unora njienena. MnpHAHTn n>eMy cy nocjiyniHH. OBe coiic B a ponm: Kpoja, Tnpana, EjiOacaH, BepaT noA ynpa£^M , cy JbyAH, Roja cy ibeMy OAarai. IBerona rBo^Aena pyica 3Haia je Aa casjiaAa CBe noOyH>emtKe. Oh je ibiina OAy3eo ifanxoBo opyiKje. Hape^no. je Aa ce očece miixobh metpoBH. TonoBii KojHMa cy ipyne AaHac naopy>KaHe, to cy hcth ohh tohobh icojn cy npe lcpancor BpeMena onca^HBajni l i p n j a BnAa n npnHyAHJiii ra Aa na^e RyicaBHO cicjiOHHjHTe Ha jeAnoj la r n ' Spoj 7. iiehnna meroBiu acicopa jecre na yuyTpauubocTH ApOannje icojn HMajy nor.uen yro^an, Mopa ce npnonaTU. l ’aTHHun y ^yurn n oahh'jieh cTpe.'mn ohh HAiajy ocn.M rora je^no iipeniipame CMprn. ' TaKiea noj cica, r^e je nehnna nema^nja, tok aico ce bhah no Henn KomaiiiiK, nnje imaic cHura aa irpeaiipame. .....' : IIoBpx CBera Tora IIpeAce^innc ApOannje Mftta npecTii/K 0yAe meci), jep je ij k ih BOjmRe ^aNinjinje T o iiT a H , jcAiie OA najcTapnjnx nei<aAaibnx ocnuBa’ia na ^^A aJinor AoOa, koju cy yBeic AOMHiinpajui y ApOamijn. lipu tom on je HHTejmreirraH •’roucK, npeAaH oi jaic, icojn 311a AoOpo pira xone. * I-iaA can xTeo Aa iiobeM h oABojHM ce oa ii>era, y tom MOMeiiTy MeTiiyo je pyny na Moje pane n ynoBopno Me je Aa norJieAan icpo3 npoaop canona, Roju rjieAa Ha Mope: »IlorJieAajTe, pene mh, iberoBa pyica noRasa mh y i;pnđranHniTy 4 jeApeibane apOanoice, nnje ce caMo lcaTapRe HOMajbaxy... IlorJieAajTe, to je (juiOTa aycTpoyrapcita, Roja je Aonuia Aa hx hotohh, H.\ia le m a n a . . . Ii Tpyne Byrapoice, y tom •MOMeiiTy Mai>uiyjy Ha EjioacaH. . . Gbh anapn Apncaiba raicy motjih Aa ocTany 0 e3 OAroBopa c Moje cipaHe. . . IlocJieAH>H \ y r crerocMo jeAaH ApyrOM pyny ii EcaA Ilania 3aRjbynH obhm penirMa: »Ma omu Aa HacTynH, ja hy ocrara nepan neroop^Oj AHTaHIH«. (CjTpa aaH nocjie narner pa3POBopa 10. inepeMOpa, ibcronit acacepii 3aTBopiuiH cy ornpaBitHuta nocJiOBa AycTpoyrapcKC h npeflCTaBHMica ByrapoKe, koju cy flouie (5n.au y Apa.'iy. Oku Ila nnaR, cnore ca Kojmia pacnojaace EoaA lcyjl6H.au j-Rpuaiiu y jcAny Heyrpajiny jiaiby, je^ny aMep.uuaucKy Hama cy Aocia MaJioOp^»jHe: 4— 5000 JbyAii, Kaacy upcTapimy, Koja ce iiajiaaujia y iipiicTaminiTj-. EcaA nama, IIpeACeAHUK ApCaunje 21. AeneMOpa ac(1>kjeAini, aor 8000 JbyAH nna obhx Aj»yrnx. . . Epoj, OBAe 3aBHcaH je cano oa noBn;a. . . EcaA Hama kaa JtiiTUBiio -ce H3jacHuo 3a 'IeTBopny AHTaHTy h oCjamio paT 0h cano XTeo h icaa Oh ibeBone ^nmaHcnje to aobbo- Ay«yrpoyrapcicoj ii ByrapoKoj. jbaeane, Morao Oh cyrpa HMaTH 30 .000 . (IlacTaHHhe ce). KpcTapm p. v "r JKf i SL AxMeA Pe({)HK: COKO.IOBHTi (npeBeo c Typcocor: M- P. ^ejiHh). (HacTanaR) noTpomma auaTa h cpeOpa y 3 aHaT.‘injoice lmpabeBHHe OHJia je noAi-.prnjra naA86py. 1Sap-umiHjcicnH03JiaTapcRH ecila(J) CTaMOojicRH icaAnja je iiajBimie Apacao noA OBojHM na/viopoM h to 30or Haicama211a) ii icmuroBesana icojn cy onaj BapaR (no3JiaTy) Tpoiim.m. BjiaTHH jihctobh y obo A<>0 a npaBJbenH cy no joahom uehen h OApebeHOM RaJiyny. J gaho Tecie OnaiCBHX 3JiaTHHx Bapana ruiahajio ce je no neTHaeoT 3JiaTnMica, a Tecre ope0peirax Bapana no neT BJiaTiimca. ^omaBajio ce je, Aa cy BapaiciHje npaBH.un Mame ejiarac jmcroBe a npoAanajm hx no oicynjby ipijeHy na Oh c Tora noHecrajio 3JiaTa h papcicn naRamn (cjimcapn) ne Oh HMajiH noTpeOnor MaTcpnjajia. Hapoicn AHisan je n TOMe aocrohho. OApebeHo je Ghjio, Aa cbuich impaicMHja HMa OBane noAejbc no neropn TecTeia napaica npeAara CBOMe jHl)HT-0 auiH, oAamie cy ce noAMiipn- iĐa.aH napcKH Haicaunr. HaB03 oBor 3JiaT,nor Bajiaica 0ho je saGpamen h to, Aa ce H3 jeAiior 3Jia'nnuca H3BaAH mirne oa 'ierapn Tccrera 3.!iaTiiiix jincTOBa. HaA3op naA paAOM ecna(J>a obhx 3JiaTirax JincTOBa mpiimo je h iiaRam-Oama. Kyjyin,iHje iinjecy CMjejm npoAaBaiii cpeOpo 0 e3 ApnanBiior ncHra, iihth CKyiiJbe oa Tpn aR'ie no Apany. Ajni h nopeA Tora Aemanajio ce je, Aa je cpeOpo npoAaiiauo no AeceT h ABaHaecT aicm na ApaM. CTaMOojicKir npoH3BOAH npoAaBaHH cy BehHiroM no OeancTeHHMa a iiajBajiainju OesncTeH Onjame TaAa onaj y OaMOoJiy. Be3HCTeira Onjaxy rjiaBHH neinpH TprouHiie a 0 e3HCTeiicRH faexaja Morpno je, Aa ociiailni h TenajiH ne On BpmHJiH npeBape. II CTaMOojioicH acaAnja CTajmo je naA3Hpao paA h npoMeT y 0e3HCTCiiHMa h OApeljHBao ctajine pnjene pooH. nocjbeAH»Hx roAHiia OoROJiocnha mehep y Ha211 a) UpTa’tn, Koju mapajy (Jmne HHHniijaJie u opiraMCiiTC parpaAy Onjame cico'mo oa ABaAeceT — TpHAeceT aicnn no KibuniMa, (JiepMaHiiMa « t. a. ITp. npeB. no orh, na ’ieTpAcccT h neT ao n©AeceT aRTH. Oran- �Gojickh KaAnja je to OAMax eaOpaimo. 3 BanHine Tance iittha, xpaiie u poGe Gujie cy ooHa'iene y iiapo'iHTHM KibnraMa — mjeiioBiuiAHMa. TaMO je, na npnMjop, Ghjio oaiiaTeno: l toh »iioTiiyuo ojiame« mamine 35 ajraTiiHKa, l Mjepa Apua 8—10 an'iH h t. a- A jih one OApe^eiie ucjene mijecy Gmie CByAa jeAHane. Ha H»ie to UHjene HHjecy Gane ncrre a a one ynyxap rpaACKHX GeAeMOBa Kao h ea one Ban oishx. nouiTo ecnaipH, icojH cy c pa^itaMa Ghjih GJiH3y Mopcite oGane, nujecv HMaJiii BejiHitnx TponiKOBa oko npeB03a poGe, to je h AHjeua H>HXODoj poGn Gmia Hourra HH/Ka 04 AujeHe paGn ohhx y u,eHTpy rpaAa. OraMGojicKa TproBHHa h by-npyAH 3a upujeMe CoKOJiauB^a Ghjih cy y jeepejcKHM >pyKaMa. H3rjieAa, Aa joui Ta^a Jacmj) Hac-Hja h JeBpejno Kupa Gnjaxy iiOTiiyHO yi30J]H y icBoje pyne obc byMPyRe- Cea 110cjiyra na byMpyu,HMa oacTojajia ce je TaKobe oa camhx JeBpeja, uito je mhoitlm TproapaMa na 4a.n0 y 04 H. JeBpejcna Kopyiiu,Hja Bpjio je uiTeTHO AjeJioBaaa Ha Tpro>Bii,e u TproBHHy, 36or uera cy ce obh jk&jhjih rsapciiOMe AHBaHy: »Aa cy HajBehiLU AHjejioM 30Kyimii iipHCTaHHiHT'i, i)yMpyKa h ocTajiora. JeBpeju Aa m i ja h cBa nocjiyra jeiipejona iuito obc imaocu uiictv Bjepu h HcjiaMy« na oy Tpa5KH{iH, «a ce Tpiie y'iuuii Kpaj. llocjiHje omp m iCoKOJioB^ha obo omnouO oraine H3a3HBajio je h noGyHe, ajiH Hiian Ghji^ nenor pe.Aa Ha j)yMpyi*KMa. BjiacT je BOAHJia Gpnry Aa JjaKyumibyMpyiia He uajiJiahyjy Bumy H,apuHy i m ihto je iipoimcaua, He Hanoce uiTeTy npojia3HHHliM,a, Aa cipaue jiabe GyAy ' nperJieAaiBaiie y rajmnojby h Aa ce ne h3hocii poGa ’inj'H je H3B03 Gho 3a 6paH>eH. U,apniia je liaiuiaiiHBaHa no poGn Koja ce yB03H.cAno je oa Kora oiuia Han.nahena mhmo iipoiiuc BHUia papirna, 3a onnehenor ?proajpa iKaJiHO ce je nocjiaHHK Apncace miju je ouiTeheHH Gho noAaHHK. Y »OcMairmjcKOM 3 akonuKy« papnHa je Gnjia na oBanno ao cnTuupa Ta4110 OApeljeHa. Ha npuMjep, no osoMe 3 aK0HHKy Ghjio je OApebeno Aa ce iianjiara Ha KOJia JiyKa nerupn anue, Ha KOJia puOe ocaM anun, Ha nojia nnipHH’ia ođaM anuu, Ha toBap panor Bofca jeAPy aKuy, na TOBap cykHa, najiyKa HjiH ojioBa ABiije anue, »2 % amie na poGy Kđja AOJiasn H3 Bjiauine HJiH /IjGpoBHHKa a oa KOJia AacKe HMao ce y3era jeAan KOMaA.«212) TproBauna npaBa Gnjia cy noniTHiBaHa. BmsaJio je Bpjio Miioro cjiyuajeBa Aa cy jeH>H4apH, apanii orHaira, peGcijuje h Tonmije OTBapajiH Ayhane n iproBa.JiH. Heitn cy H3Meby obhx onjiepnjoKii jecjmiuo icyHOBajiH H3 Jiaba Bofa.e n ocrajio na Gh to Kaomije no CKynoj piijeiui npoAaBa-TH. KaA Gh oa obhx eoain})ckh hexaja 3axTujeffiao Aa 11 ohh Kao h xproBu,H yA0 BOJbe AyHvHOCTHMa npena BJiacra »ohh Gh ce H3roBapajiii, Aa cy cnaxnje na Gh ce h Ha opy;iije OAynpjm«. J l,apcKH AHBaH, Aa 6h to cripnjemuio, aohho je OAJiyny one oaApJKHiie: »Oa caAa ce MojH BojHHHH nehe bhuic MHjeniara y napninjcKe nocjione. Omi neiia ce GaBO oko aBoje BojiiH'iKe npHnpeMe, oko opyjnja h Heica ce oiii)CMajy y cB©My uito. ce oahoch 11a Bojcny h Bojenaibe«. Ajih h aiopeA one OAJiyi<e papcKH AKBaH to h,hxobo TproBaJbe HHje Morao cnpHjeuHTH, na je nocjmje cMpra CoKojioBiiha cyjiTan MypaT III. to aiopao uan h jeAHHM yKa30M TOJiepirpaTH. 21!) 3aicoiniK OcMaaonuha, JiejMaHa). IIp. npeB. ctp. III. COKOJlOBMTi M TyPCKA nO/lMTMKA. 1. nepcnja h a 3HjCKe ApwaBe. H ocju ije Haxn'ieBancKC BojHe, oahoch H3Meby cyjiTa»a (JyjiejMana h nep cu je Ghjih cy lipnjaTCJbCKii. y oBOMe paTy, nopeA cyjn aH a y,ieci(BOBao je h OoKOJioBuh. H oboa p a iy Gho je y toms , uito je E jiita c M np3a, OpaT iiep ciijcitora >maxa TaxMaceGa, yTeuao u,apy Cyjiej.Many. E jn ia c M up3a je naumao y U,!ipiirpa;Jty 11a upjio Aooap npujeM; U apupa X y p e u TUAa OHjaiue jom inuna h oHa My je »noKjioiouia Miioro pyGenime, 3JiaTHHx nocTejbHHx TKamina, npocrajepKe, jacTyKa, 3,naTHirx JKenci;Hx jop ran a h 'iapiuaipa y upujeAHOcm o a Aecer xHJbaAa AJ^caTa«.213) OBaj pa-r 3aBpmen je jeAHHM m h p o b h h m yro®opoM, a Taj je yroBop upBH MupoBiiH yroBop H3Meby Typcite h H epcuje (DGO.1553.). C o K O A o p ii je Gh o aa nojiHTHicy crajn iH x npnjaTejbCKHs OAHOca c nep cu jom h to c Tora, ihto je pa‘Toaaibe c obom Ghjio TeuiKO h 6e3KopHCHO no a p h m b j ' h ' o h je cBe ao Kpaja cBora uaiBOTa iieyMopHo Haciojao Aa onpH-jcHH. cBaKH cyKoG c IlepcnjoM. C Tora jc on yjK»KHO caB onoj TpyA Aa uito Gojbe y ro c ra u nejiu'iaHCTBenuje npuMu nepcujcKor H3ac.iiaiiiiiia Koju je Aomao Aa CejiHMy II. h c c t h t i crynaibe 11a npHjeoTO. IlepcHjcKH m ax TaxMaceG nocJiao je pesanoicor ryBepnepa IH ax K yjiuxaH a ca cbhtom o a XHJbaAy BOjHiiKa y U,apurpaA paAH ,OBora necTHTaiba. nomTO ce je Cejih m y to BpnjeMe iianaaHO y JeApeHH, n p n jc cBera H3BHjemTenH cy K pajiiuiKH CeroBH, Aa H3acjiaiiHKa o TOMe H3®HjecTe. n o CTynaiby Ha Typono aeMJbHniTe OByAa K yA je H3acjiaiiHK npojia3HO, HTiuiaaHo je Ha Hajooji>u AO'ieK h cjajHa npiiMaiba. 4 °mao je y CityTape h k u a je Ha AaJbHHe uor.ieAao Ha CTa-\ioyji, Gho je 3aAHBJbeii Jbe•noTOM Typcue npecTOHHpe. ^oueK y S cK yA a p y Gho je Bpjio cjajaH. MopcKH Tjecuau; Gho je n pe ny ii GauiAapAana — BejiHKHM yoojiiHM Jiabaua. IlocjiaHm ; h iberoBa npaTiba npeuiJia je Ha yKpamenHiM pam uM Jiabana — KiApyraM a. Je ib H ia p ii c y na npHCTaiiHuiTy Gh jih nocTpojeim y Gpojiie peAOBe 3a ao ho k . C b b u,epe.MOHHje npn AO’ieKy OBora nepciijcnora nocJiaHHKa H3BeACHe cy Ha H ajcjairaju Ha’iiiir. II,apnrpaACKH ryBepiiep, n eja jia nama, CMjecmo je H3acjiaiictbo y X a iria p jiH CyjiTan capaje. Toaoe c y ce pebajie. nocjeheHe cy parnije cyjiTaHa CyjiejMaHa h CejucMa h na JiocjberKy H3acjiancTBO je Kpenyjio nyT JeApcue. BpnjeMe je Ghjio Bpjio Jiujeno. tIjjk h o c t iiepeMOiiujanMajcTojm HMao je ibpihhth pyMejiHjcKH GejJiep Gej, nie.MCH A x m c a nama. On je Gho 3aTO napo’iHTO OAaGpaH, jep je Gho Bpjio ({)h h , yrjiabeH h AocjerrjbHB. ICaA ce je cacTao ca ll l a x K y jiH xanoM, OBaj aiy je y noxnajiy TypcKux ©ojHHKa peicao: — B o ra MH o b h m h iBojiiHipi n o CBOjoj OIIpOMH, noxOAy h noHOcy H3ra&Aajy Kao neiiH OBaTOBH. H a iro My je A xn e A n am a OAroBopno: — n, to cy oh h H ora BojmiAH icojH c y T a p jiu X a n a c MajiAHpana Kao MJiaAy AOBejm. y JeApeHH He Gnjame TaAa cano iie p c u jc ia i nocjiaHHK. B hjio h x je ca c b h x CTpana, Aa CcurnMy nec m ia j y CTyname Ha npnjecTo. G okojiobh K je cjun Ta HsacJiaHCTBa npunao, yromha/Bao h uacm o. Oh je npHMHo h nepcHjcKor nocJiainnia K oju ra je OBaKO OCJIOBHO: 22. (3a-Koiim CyjiTana Cy21S) neneBiija cb. I., crp. 2G9. ITp. npeBu �>r A J P ET« Drpana 106. »Iberoiio ne.ra'iaiiCTBO 3aiioiiHje^a, ;i,a bom oa mera H3py*iHM cyBepeiic8CH nKttApaB u (liarocJiOB 3a to, jep ere h iBH <M.m cyiBepeHH cTapoora h hooh.th CTe (•viiiepeHv BiiacT Kao iieBaiBircan injiaAap /iok je menoM B.iaciiHKy npnjecTOJba unjeoTe iipe;ia»TH. Moj rociio^ap (b&m jiopylJyje: »Heica th je OBHjeTao of»pa3 na oOaABft oimjera. Th ch to b6.ihko Aje.io y cpeA HeripnjarejbcKe 3e.\ime c yciijexo.M ao Kpaja miiBeo. Bejra'iaiHCTBeno ch ca>iynao 'iacr Bjepe h papcima. Hcica th je aa to OBeBHiiiHiH Bor yiBHjeK na homoKh ! A Mioj Be.uHicH npabefl 3ayaehe ce 3a Te na onoaie orajeTv. a bp.ihkh jynan h »BoiKHjH JlaB« AJiHja OBy;ta he th na iiOMOhH <3hth.«» JJoAao je T0.\ie jom 11 OBe pnjeMH: »Be3.yc.;iOBJia je norpeoa »pyMOKa«214) yjiewa ynecy y npe/iroBape 0B0jHX ;jjft’ia, Koja Haiiimmy, h caiiie ’iacno »Me. y nauioj »CMmH cbh cy neipcnjoicH HayiemapH y cBojHM hobhm ,nje.iH.Ma ymica.iH mame jtejiHico ;ijejio h Aa ce koa jcAiior yMHor Becmpa (Ban Ky.:i«ca Jinje Mor.io HHUiTa ’iyin. XBajia Bory, 'iyBameM Tajne h iioa OKpHJbOM Be- .TH'iaHCTBeiie cnare h cmie, njiaTiro HCJia.MCKe nacra h AocTojancTBa HHje noxaAaHO, hhth je pas^paii pap^ niTTop, a iviacHHK papcicora upnjecToma jonrđo je Ao OBora Haciefea.« ckh *14) nepoiijiumu imii,Bftj.y U1njeJi.11 T.vpoKin TcpiiTopuj onora Aofia ’j>.vM30KOM (ri>>ii»M) ne.M.i.OM. II|ft npen. H. BnAaKOBnk: Spoj 7. CoKOJiOBHh je OBe pnjesniH AOCTojaiiorBeHO ca<yiyinao h OAroiBopHo: »XBa,;ia Bory, noc-imje tojihkot paTOBama cybeiiH cy hum Shjih iBe.THKH ycinjecH h ooBojema. HeyMpjni HOKOjHHK H CpehfHH IViaAap je Ha BOiKHje.NI JiyTV HCTHHe creicao 'iacT ra3Hje h mexHTa h nocrao miaAapeiM paja mexHTGKona. IlpoNijena ce je oaMo ocjeTH.’ia y xyTGnil5) h na noBpy, aok cy ahbphhh HaicTalbeHor KOHTHHeiiTa HeAHpnynH aoohjih y a l a p a č e pyKe meroBa neJiH'iaHCTBa oaAaipiber na^Huiaxa.« Hocmije Tora noimjena oy mepCeTa h npeAara AapoBH. y "iacT Hocnamtica irpnpeboH je 11a papcicoMe AH)Bany iKViHKH OaHKer. IIoc.iaHHK je Oho inpuMmen h y ayAHjennHjy koa cyjiTiHa, AA <5h My npeAao OBojepy4H0 iliHOMO HJaXO(BO. ('e^THM je yiiHTao iio&naHHKa: — Kano je iberoBo iBejiHTaHCTBO max? Je .th aofipo H 3Apa(B0 ? _Ocmm Tora HHHiTa BHirne HHje peicao, a,iiH hh uiocjiaftiip 36or y3f>ybema HHje Morao nmuiTa uporonopiiTii. Cbh cy Be3Hipn hoooOho AaJiH ro36e y ’iacT ijio<vianHK0By. Ohh cy ce CKipyny.iioi3iio ApncajiH naiHTHKc Bc.-iHiK'or B03Hpa Kojy je onaj <aio HnayrypHcao iipena IloppRjii. *15) ll[H>noitiijefl neTaTKe c.nywfie y Mojoj ce ciioArnibc ii xajin«jMi. rip npeB. A 't' 1. Pen-ABe 0 Ktt,M3H yoniBTe. fiT llH »Cjien je koa o'iH j^ Ko 'iHTaTii ne 3 na«, uami Ham napoA- A 3aiHT0 to? . . . E bo aamTo. Y K,H>nraMa th je namicano CBe, hito ,cy MyApn jbyAH' na pe.ior ( BeTa ii OA Kano je CBeT Jiocrao oh-ijih h y.Mc..ii. A n.Hx He mirne cBano hjih Ma iio, n«?h HajMVApnjn Niehy najiMyApHjHM. Kano ce ono »ajKe: »Be.'ia h.iiiui, npHO cene, MyApa rjiaua Koja ceje«. ' • 1 y KiibiiraNia cy HamicaHH 3aK0ihi Oo>KjH h .'byAckh — AP'KaBHH. Da KaA hx Monei; 3Ha, aaKiue \ty je Aa ce ’iyiia, Aa hx ne iipecTyiiH, Aa hc orpeimi m Aa ne iiorpem H. y KibHraMa hma, Kano h oa ’iera nocrajy (jojiccth. A Ro to 3Ha, on he Jiamne h fiojbe Aa ce nymi. A aito ce h paoOojiH, on he Oojbe Aa 3Ha, rAe he Aa JioTpaiKH TeKi h upe he Aa ce mricm. A AaBiio je lcaa&HO, Aa je 3ApaBJte HajOoJbe Ojiaro h OoracrBO. y KH>HraMa HMa h keko ce Aepa raje h •ioAH>Kty, Aa Mame Oo;iyjy h Mame yMHpy, a Aa Oome pac'iy 11 nocTajy onancnH, 3ApaiTi, namTeiiH h mccthth Ji.yAH. A KO TO He iKe-'IH H He I50.1H? Ta CBaKII iobck it.'CJIH, Aa OyAe oa Apyrnx Gojbh, a oa osoje Aeu,e ropn, to jecT, Aa meroBa Aeua HaAMame y 0BeMy urro je Aoopo h MecTHTo cbc Apyre na m mora. Ta na MJiaijHNia cneT ocraje! A Temno ohom, ko ne nanpeAyje. On he Op3o Aa 3aocrane h hhko ce nehe na mera hh očaapeTH. y KmuraMa HMa h icano ce 3eMJba o6pa^yje, Aa (xwbe poAH h Aa Ham amuie Aonece KopHCTH. A nama je oeMJba A<*>pa. Mnoro C>ojba, nero hito mhoih y nac H MHC.iIH. y iHOHH Cy JbyAH IipOliaUIJIH H OCBeAO'lH.IH ce, Aa je Miioro Corna, nero Miiore Apyre 3eM.bc, i;.oje Aanac dome |x>Ae nero nama, caMo eaTo, hito ce oopabyjy Miioro 6ome h yMeniHHje, nero iiito ce to paAH y nac. Omi cy H3pai,iyna.'iH, Aa Tm nama neMJbft, naA Cm ce oTipabHBa,ia, Kanto ce o6pabyjy Apyre 3eMJbe, Moraa Aa xpaaiH lieKOAHKe K-pajbeimne. y KibiiraMa HMa h naico ce noAH/Ke h oimeMemyje CBaitojaKo ii?ohe, KaJKo ce rajn Aa dome poAH. Aa }*oa. HyAe KpymiHjH h 3,ipaBHjH; itauo ce Oepe h ocranima Aa ce A.yme oahih ; mTa ce oa mera npHpebyje 11 Kaico. Aa Aonece bhuic loopHCTH. Ha KibHra ce aiO/Ke Aa nay'iH, itaKo ce raju cToita, Aa 6yAe KpyuiHHja, AcOma, jana, MJieiiiHja h yomiiTe KopucHHja. Kano ce naTH h rajn pa3Ha ACMaha nepaA: KOKouiH, irycKe, iianKe, hypi;e h Apyra. H3 iibHx ce MO/ite HayiHTH, Kaito ce nare h raje miejie, itano Aa ce ca«iyfiajy oa meroBHx viiorn.v nenpHjaTema, oa MHonix 6o.iecrH, Kano Aa ce noiaKHy Aa c%<tepy BHine MOAa. A ko Moiice pehn, ah HaM cbc to HHje Bp.io norpečHO? y KmuraMa HMa o patHiHM ajiaraMa, paaiiHM ciipaiiaMa h NtaiuHHaMa, icojKrn ce cbh hocjiobh paAe Miioro Cpiice h Miioro .naicme. A AaHac HMa iiyno i'BaicojaKHX cupaBa, r.ojHMa ce «iyace yienH myA« h oCnmie 3 anaTJiHje, na h ca.Mii TeiKaim. y KmHra'Ma HMa, k&ko ce Some h .vciieiiiHuje boah TproiBHHa CBaKojaKOM Po6 om; Kano ce noja poCa naj.laKuie AoSamma h OAanuie, lcaico ce pacuoanaje AoSpa oa .iome, icaico ce icoja cnpeMa h nyBa oa icnapeiba; lcaico ce iBOAe pa'iyHH h Kmnre, Aa Tpronan ne paAH yhopa®o, ®eh Aa yBeic 3iia na ’ieMy je. Ilo icmHOH MOiicem Aa ce paaroBapam c najMyAPHjHM myAHMa H3 AeBcrre icpamcBnue. ilo ibHMa ce movicem Aa paanoBapam h c HajMyAPHjiiM mj’AHNia, icojn oy /KHBo.iH mpeA CTorane h xnmaAe roAHFi: ca hctohiiHM MyAj>anHMa, ca npopoiiHMa, ca (fiHjioooijiHMa h yiemauH.via cbhx noicoBa, lio mnMa Moiiceiii Aa cacnam, kako cy myAH 5KH.Re.iH y atbhhm AaBHiimiMa, icaico �Spo) 7. .r A Jf rET. cy MHCJiHJiH h patnji«. Mosiceiu Aa ca3Ham Kano h Aanac >KHBe h paAe y ^ajieKHM KpajeiiH.ua, na uai; h np©Ko Mopa, 11a toro oa h,hx pfl. iiphmhui uho, kito je AoGpo h KopHcifo, a fla ce kjiohhhi onora, juto He BaJha. KH>Hre he th cRpaTHTH iia;KH»y ua Miiore neAOCTaTKe h Mane JbyAOKe, Koje th ue 6h caM cnaaHO, na he Te noTahH, Aa o ibhimu 'MHCjihui. Jlonahu he Te, Aa y thm MnornM Manaua h neAOcraipLMa jj.j' ackmm 3auaoHui h AOCTa ciBojHx. -A KdA hx 3aua 3iiiu, nacTojahem, aa hx ce peuiHin, a thm hem nocTaTii caspuieHHjH. 4HTajyhu upHCBojHhem Jienine peun, oooraTHhem OĐoj jeoHK, iMohn hcut, Aa ce .nenmo u cmhi lijbeHHj e HBpaoHui ycMeHO h iiHOMeiio. JeAUOM poun, y kh>H3H paaCopHT 'IOB6K MO/Ke Aa Halje HajGoji.cr eaeeTHHKa, y>iHTJbea h upnjaTejba. ' Huje perino, Aa oaMoyu,H Aoeerny ao ne,iHi;e bhCHiie y nayu,H ,iiHTajyhH h cryAHpajyiiH paaOopiiTe, AoGpe h Kopnene RH>Hre. TaKBHx je Sh.uo h koa uac, Kao ^ocHTej OSpaAOBnh, Byii Ct. Kapaijnh, HcTap ITeTiK)BHh-Iberyui, T^pa Jaicninh, Mapico MHJbaHOB h AocTa Apyrux, a y cTpauoM cbctj’ hme hx tojihko, Aa ce He Mory hh HajBa/KHHjH uoS]K)jHTH. CiioMeuyhy tck HeKO.THKo Kao: Be.uHKH npHBHMap <i>apaAej. bohhkh neAaror Pyco, ic&uH'iap JIhSjIt, (ieMc BžIt, Tiopbe Ore(pemcoH, BeftaMHH <t>paHiiCHHH, Eahcor h‘ t. a. Huje Geo AoSpa paanora HanHoao A. Jlopen, aoktop MeA. y CBojoj KjH>n3H »H h t e ji h r e h u h j a u o iB e n a Al ifceHO y c a s p u i a B a ib e « 1): »/IpjuniM, Aa je upHmtho CTyAHpaH>e, ycaBpmaiBQf>e jipHpoheiinx ciiocoGhocth, Te Miioro MHTaH>e, npoMaTpaH>e h Be/KCaH>e uajSojbh nyT, KOjhm ce MO/ke Aohn ao caBpuiercoc^j: ^ P jkhm, Aa je iBpeAHHje cjho, iuto ce cTeic.no npHuaT* hom CTyAHjoM, uero ,hh oho, iuto ce HayTO.no chjiom.« Be3 'iHTaiba ue Mory Ghth km yieHii jbyAH, ujm »TjiaBHH uujb uiKOJie HHje tojihko y cthipi-ibv 3Haiba, kojihko y iioktbhBau>y njTOBa h cpeACTaiia, Aa ce AP 3uaii>a Aobc, a to ce HajSojbe iiocrHoaBa npHBaTHOM CTyAHjo.M«, Bejra /Ijp. JIopaHA Ha Apyro>M MecTy. H AoSpo yieH HOBeK, aico HaniycTH Aanuie yiieibe h 3acTaHe, OH he Aa ocraHe, jep npe\ie ire cTojtf, oho HAe, a ca iBHM h HCHBOT h Hayica. »Oa cbhx aoShth y KojnAia jkhbhmo y AauamibeM moicy, hh jeAHOj MOJKAa He TpeGa Aa omo Biiuie 3axBa,nu h , icao jiukuicm npncTyiiy ich>h3h«, ue.uH Bou JIyOoK. »OHOMe, Kojn iBojih KH.Hry, HHKaA Hehe 3aTpeSaTH OAan upnjaTejb, icopHCTaH oaBeTHHK, ueceo Apyr, ycneuiaH TeauHJiap. H3yuHBaH>eM, uHraibeM, paoiMHuubaibeM MOHce ce ueBHHO hpoboahth h upu jam o 3aSaBJba.xu y ICaKBOj ShJIO lipHJIHU,H H HO KARBOM SH.TO BpOMeHy«. Benu HcaK Bepo. » K f t H r a je ®oi> y M.uaAocm h saSaiBa y c T a p o c m . Oua n a c A p JK H y c a u o h H h c n p e u a B a , A a c m o u a t c p e T y caM HM c e S H . Oua h & m noM ajice A a 3aSopaBHMO o n a H H H y x > y A H h CTBapu, y 6 iavB am a H a n o p n r e h C Tp a c t h h ycnaBJbyje Myice. K a a ce .vm o p h m o o a j k k b h x , M OJK 0 MO ce OOBe/KHTH M pTBTLM a, K O jH H C M a jy lIH U IT a O A n o p 'JH H e , o x o j i o c t h H JiH n p H M H c .T H y GBOM p a 3 ro .B o p y «, ue.HH Je p e M H ja K o h h ^ ). 3 axo cy ce A»yAH y apjthm, HanpeAHHjHM 3eMJi.aMa MHoro TpyAHjra, Aa ne ocrane hh jeA-a«, a Aa ne 3Ha nHcara h MirrairH, A a He o c T a n e c j i e n k o a o u h j y. Hua 3eMajba, y icojitua neheui HahH *) UpeBeo 7Xp. KocTa KoHAnh. Hajnao H. 'B. ^ p beBHh, CTp. 374. O rpaH a 107. y HeKOJiHKo xHJbaAa h h jeAiio He®aAe, i’ oje ne oua HHcaTH h MHTam, na KO je h>h ho iihcm o u i ^ i .ura Mtioro Teuta o a uauiHX. A uauia Kibura h uauie iihcm o uajjiaKuie je. ua CBCTy. Ila h ca t ako juucom KibiiroM u UHCMO.M KaiCO .HH HaC MHOTO HMa H0IIHOMeHHX, e.TieaiHX KOA OMHjy?! BcTHiia, TOMe Hauie.M HeaHau>y h HaoaTicy hhcmo Sh .ih camh m h kjjmibh. Ham je napoA oAaBiio airao bjh'AHOCT icibHre. To ce ;b h a h hh Hc-Topuje. Oa o b . Om e na oiie a o k je Tpaja.na neaanHcna AP'Kana cpucica ya HpKBe h MaHacmpe nocrojajie cy uncojie hh icojux ce HiHpH.ia nayiia h umoMeuocT, Koja iiraje iGH.na Mana, uapo'iHTO y iiocJieAibe AoSa cpncice. HftuiBHciiocrni. K o.tihko je cpucKH napoA hohho icibHry, b h a h ce h ;i MiiorHX .uecTa y uapoAuiHM iiiecMaMa. Jl,a uaBeAOMO caMO ABa Tpn upHMepi: »Oa yua je cjiobo 3aueTHyo, »Oa naueTH cHTuy uibHry nrane«. O^n. uap. .nedne, CTp. 177. CTojaiiOBHh: »Menia GaOo Apyry moiipocHO, H Jbeimia je h Cojba oa TeiGe. loiu 4 emm;a cH ray KH>nry oHaA«'«. Byic I. k h ». 358. »OBe Aaxnje h h k o m -iioiiHKome »H y u.pny 3eMjby iior.’ieAauie, »C KJbHroM He 3iia h h k o SecjeAHTH, »Hm Kaico he k .h>h 3h om ao Aam.« Byic IV. HajpouHTo cy ce b hco ko peHHae KibHre CTapoCTgjgjie, jep oho iuto - je y ibH.ua imcaHO CMaupaJio ce •.iiopHa HOTHHa. OHe Kaacy Ha KOMe je uapcrao, ;ohc naacy Aa je M hjihivj , JIaay cybeuHu,a. A uito oue |cy, to He oM&Ay ociiopaBaTH h h chjihh MpibaiiueiBHfiH, h h h ohochth JyrciBHhH. Ham najx>A 31ia H 3a KH,Hry rpexoBHHny, y Kojy ce ri>ecH yiiHcyjy. On HeBa: »Ha JiiiBaAH Gynap boaa naAHa, »Kpaj Gyiiapa uejieini ce Tpaiea. »A na TpauiH .hhct uaim pa Gena, »Ha iia iiH p y npna cjrona nrauy, »lipna cjiona, aji cy iica-iocrana: »rpexoTa je jby6HTH AeBOjicy, »OGjbyGHTH, n a je ocTanHTu!« A jih »aua cy Ayro .BnaAajrH TybHiinH, icojH nac iiHcy BO.nejiH, icojH cy nac mpoh jih , icojn cy Hac yroi>emBajiH h HCHcaBaiu. I I I to ce icance, icpn cy h am na naMyu a c ah jih . r.TioGH.iH oy Hac, Te Hac oHpoMaiuHjm; xancHjiH cy Hac, t c cmo fipyHyjiH h yMHpa.iH no xanciHaMa, yGHja.iH nac, BeaiianH h — ko Oh naGpojiio obc MyKe Ha Koje cy Hac Memjin, a HHcy ce Gpniiy.iH, Aa uito HayuHMo, Kaico Gh h a m Ghho Gojbe, Aa h om ce oTBope omu , Beh Aa HaM h x joiui irhuic. 3aBeacy. H oho HeuiTo unco,na uito cy otboijhhm , ratuie cy paAH.nn 3Gor OBOjHx noAMyK.nux pa«iyHa, Hero 3Gor Hac. A caA t h x HeMa. M h omo cjdoGo a h h ! A ko nac je OCJIOOOAHO, TO AOGpO 3HAM0 H lie CM6M0 HH1CAA AA 03GopanjbaMo h HeheMO Aa 3aGopaBJbaMo, Beh heMO Aa ociaBMMO aAiaiieT h Aeun, yHyuaA.ua h iipaynyiaAM a h ciiHMa, a o k Tene uauie icpniH h n.neMeua, Aa ce cehajy HaiiiHx oc.noGoAHTeJba h Aa h m GyAy 3ax'Ba.THH. Ila caA, KaA cmo cjiočoahh , TpeSa Aa ce noTpyA hmo kojihko je roA Moryhe, Aa aocththomo , u ito cmo y poncTBy 3aocTa.nH. K o p h cthm o ce AoCpnu KHJuraMa h nacTojMo, Aa CBoje 0CKyAH0 3naH>e nonyHHMO h oGoraTHMo. (OBpuinhe ce). �CtpaHa 108. T A JPET. Spoj 7. 4 B 0 P AJXAM £PA y PPAHA^M. DpHpeAHO: CAJ1MX BAKAM O BM Ti. IJajia-ja »Eji-Xa.\ipa« (UpneiiH /tiiop) hjih kuko je na baiia;ty Jipucmiia AJixaMdpa, jeci nenpoAjeibHBH aacM-icaMeii rpa^HTeJbCKe iBjeumiHe, icojH ce jom cjajn jia <ppoHTy nuiaHboaoKor noJiyocTp!Ba Kao peMeK-Ajeiio je^iie yMjeTHOCTH, Koja je noreicjia na oGhtanajinuiTa ije^ynna y oaeaMa CnpHje ji Apaonje, npeniJia y iimiiaT, tnpii.iKjy m jM&poKO, Aa naj3aA 3aGJiHcra na cujom jtpxyimy noA cjajHHM neooM AHflajiy3Hje. ApanoKu y.MjeTiiocr HHje HHiiiTa caBpinennje npoH3Bejia niTO ce ’i'H'ie oaoateHe apxHTeKType u nyHe (parnaanje. OBa jie.’iM'iaHCTBena orpaAa, eaaii^aiia 04 ApBonor aipaMopa. na je^noai bhcokom Ope/Kyjbiicy, ca oBojiiM nnjihuckhm ^nopnuiTOMa n ABopanaMa, ie cbojom napoGjiOM JbctnoTOM, na Aa cbb peču 11 pacBjeTJbyje i ’paHa^y, Ty d a p y mypcKy pe3HAeininjy. ca 'injHx cBOAOBa Bace orpoMim CTajiaKTHTH, icojn, 0Aai!ajyhn pa3iio<>ojae apaite, ii3r.’ieAajy nao Aa cy irpaBJbeHH H3 3JiaTiior noc:ca. yKpacnH mothbh nyrapn>nx 3HAOBa y OBoj Asopaira ainoro c y c ja jn n jn 11 cicynonnjennjH Hero onu y ApyruM ABopanana; M03anu,n cy Muoro JKnaibe Goje, \ia-3 je n inapan pa3iioBpcnnM (JniJiHrpaMHMa oa 3aaTunx u cpeGpeiiHx n.iipa, a miioroGpojmi apancKH naTiiucii cy Miioro noeTHHHHjn n y jboniueM cTiijiy. Be3 nKaic.BC abojoo OBa je cajia Gnua najunTHMnnjH aho h comii iieiiTap mpHBaTHHx npooropnja cyjiTaHa. Oba je ce je oh yKa3HBao we^y cbojhm ucenaMa, a aKo je im ao Aa pa3roBapa ca cTpamiM ocoGaMa, »cyjiTaHHje oa onim a raaejie« Morjie cy GaH ara oBoje <J»me norjieAe icpo3 acpacne peniem e ropn»nx rajiepnja hjih no bojbh c a ib ap ara y RojeM Apyrow o'Aje^iy ca AeGejimi 3aiBjecaMa, AaHac Beh ninueBJinM, Baibcicn H3rjie-A AaxanOpe ne naiBjeinhyje n a u m i 0 ibeHOj nyTapibocTH, 6yAyhn je ropAor n a m e ti, xia- Koje cy hx caicpHBaJie oa norjieAa nocjem opa. oiiBan h Maao upnjaTan. A jih ih m nocjeraon, yjBecHe OroTHHy h ABaAeceT n ocajM CTynoBa OKpyjKyjy na rjiaiBHa n p aia oBe n a jm e , iberoBa ce iiMiipecnja anaMejiUTo ABopmirre jlaBOBa, Koje AaTnpa, icao cicopo jiocbc Miijeiba; Ty ce bhac : n a GnjeJioj Kao MJiHjeKo' ObC'mito nocTOjn y A.izaMiGipn oa lconpa XVI. cTOJbeiha. ocnoBii kuko ce Hoiipeiurahe GttiGpojHa M noikana Bil­ Ono je onajiHor oGcimca c a 28.50 m AyJbnne h 15.70 m anca, Maju OjbecaK paOJbenihvje onu, a y, KojnM cy uipe- urupnue a ac Ohjio je HMe oa HCKJieoaHitx JlaBOBa, Koju ToKHnjn hjiobh n upseim ^cJioroBH n oTyuoBu a yicpamyjy boaocicok Ha opeAHHH ABopmnTa. KOJione neBjepojaTHe TaHiihie n (pUHohe, n a—Kojan JeAHo APyro AKopnime 30Be oe ^jBopiiuirre Mupra d o je onapoKe apicaAe H3BecKane nonyT /rniiaK a, 'ie lum /^Eopumie PnOibaKa. Ty je naaoiian AyGon;n pnGnarjie^ajy Kao Aa yonhe n e AP>i'^r^cBOAOi,. e;.c i^ S iix Hiaic, oGpy6jben oa AlBa peAa 3ejieHHx MiipTa. C jeAHe c ip aiia oiieT yKa3yjy:^oe^ neponeuTane AAopHiirra a oTpane osor Ga30Ha H3AH/Ke ce jeAna orpaAa Ha abq. A’BopaHa, je&ne ©a APyrnx CBe to jbeirnie a yi:pauie- oripaTa ca TpaAHiiHOHajihhm cTynoiBHMa oa ajiaA-acTpa nnje. n jeAHHM GaJiKOHOM BairpeAiie Jiaicohe, aok ce c AP!yre Kaico je Mopa&o 6hxh ahbho oTaHouaibC y OBoj 3a- cTpane najia3e nmioKne 3rpaAe noupuneno GoraTO 'iapanoj najiann y o>iji.iia^a Tpana^e roAime 1492., i;aAa je A<3Ay-TJiax-Ec-Carnp (BoaGAHJi) jibe3HH saAibii apancKH BJiaAap »kopao šuianyhH kio acena Hanycthth papcTBo, Koje nujc 3iiao oCpamiTn Kao noatjeK.’) y oibo cjajno AoGa Ahbiio nspa^eHH iboaockoph y AiiopuniTHMa n ABapanana ^an ti noh nenpeKUAHO ji30au1H!Baxy MJia30Be xjiaAHe rnopč, Koja je onmajia nciiOA '0e80pojinix najma n Hapauoia/nnja ciaGJia H3ivieAaxy Kao iiobh crynoBH, ltojn naAoiiy»byjy npaMopne cTynone; y cjenoBUTJiu cicjioimimiiMa hoa apKuAaMa ca 3yn'iacTiiM ype-3ima apancKH BJiaAaoan y Gnjejroj xajbimn no'iHBajiH cy Ha pacKoimio nopaljehhm niHJiTOMa HcTOKa u yacii)B^jii Mpsjie anuepe, Aa0ajyhn 3anoBnjeAH yMopnnM reora^ia. . . ^aHac je .Bchii aho tkx BOAOMcia upe ^miio, a ‘lapoGnn cjaj Goja naOanjeAHO; y Mjecro myniTa^ba caH^aJia Mofcnor i;a,iH(pa hjih a njene cyaiaKnje, ;;aHac ce no Mpanoj)iiolM napKeTy "iyje leimui Kopau jeAHora npoBOAnha hjih CTpanor nocjeruoo,a. Ajfii yHaTO:i ibnxoBOM naAy-, oiie BHJiHHCKe ABopane ji Aan Aanac nyBajy uapaKTep n»nxoBe jeAHHCTBeHe Jbeaoie. ^Bopana, y Koje ay opjaMcinu uajčojbe o’iyBann yKpa.menHM upnjeiioM. /J/Bopana IIocjiaHHKa, icoja je y 0JIH3HHH ^Bopane Mnpia, cauiribaBa Ti0Tiiyiiy hctbopnHy ca l i m AyriiM cipaimpaMa; noKpHBena je icpaCHOM KyoOM 113 THCOBOr ApĐCTa M HIUapaHa AH'BiniM cjiHicaMa. OBa Ky6a Kao h OHa oa ^jBopane ^Buje Cecrpe yMerayTa je y jeAHy nen!BepoyrJiacTy ;Kejbe3iiy onoHy, unja BaHjiuTiraa HHuiTa ne OAaje oa BaHpeAHe (Jiniiohe u yKpacne jbenoTe HyTapibocTH. ^ a ce 113Ojerae HenpnjaTiin nurjieA 3hahhx icjroea, na nerapu c-rpaHe nanipaBjbenn cy noMohHH gboaCbh ca cTynoBHMa y oGjiHK,y CTajiaKTirra. H cjioa pa3iioGojnnx moaaiiica ca pacKonimiM pncapnjana u iKeiicenuM 3JiaTOM ii3paI)eHnx apaGecica, ocan xopH3oiiTajinnx TpaicoBa ca jkhbhm GojaMa h Api'eacHMa oupyiKyjy A'Bopany 11 noK.pnBajy enAOBe noneBuin oa 30MJbe na ao ©iichhc o’injy. y OBoj je ABopaHH Ghjio npnjecTOJbe Cy.TiTaHa PpanaAe. 3jiaT0 icoje je pacKonmo pi3acyTO Me^y upTcnce, KojH cy yKlpamanaJiH OBy npocTOpnjy, jacito Aoica3yje y icaicOBy je y»BnmeHy aupxy ncTa Gnua OApebena. To je Ghjio roAHHe l492. KaAa ce je y inoj Ganjer CyjimHa rpanaAe, ca3BaH aaAibH nyT, na ncajiocT H3pa3H0 3a irpeAajy rpaAa nenpHjaTCJby, icojn je ao nen uoja je AeuopncaHa 1ielia.^Manihbom ^’MjcTHHMKOM icojiHKO cara nao y pyice ILInaibOJiniiMa. TaAa. A jixumenpeiMOM hoch HMe »i^Rnje CecTpe«. Ilcra ce Hajia3H Gpa, TOJiHKO cjiaBna n iioniTiiBaHa, yrjieAa itaico noy OAjeJiy majiane, kojh cjiyyKii 3a H3aai y ^Bopmme GjcAonocnH HenpHjaTejb ocaiojz H.e3Hiie cbotg orpaAe JlaBOBa. UeiiTpajina (ponraua (iboaockok) y onoj npo- 11 mpocTopnje h Kano iiopyuiH n,HjejiH jihs ibennx 311CTpanoj Abopaiin OKpyibeni je jeAiio.M ahbho.m kj' oom,*) AOBa, Aa caxi iiOAHnie jeAny KacTHJiaucicj na.Tiavy, icoja je oorana neAOĐpinena. Oa Tora BpeMena, acajiocT *) Pnje'in KojnM ra je ynopn.Ta n»eroua Majica h 3anyuiTenocT 3aBjiaAanic y -obom npeKpaciio.M xioAimia npn Gnjery nn rpanaAO. (Chatcaiibrlaml: Les nyMenTy apancicor rooiioACTBa, icojn je Aanac c&mo Teic cjena npnjarnibe nejieGne AiixaM6pe. Avcnturcs du dcrnicr A'bencerasscs. Pariš) �Bpoj 7. T A JPET« Dr. Jan Rypka: »Beitrage zur Biographie, Charakteristik und Interpretation des tiirkischen Dichters Sabit. — Erster Teti, Pragae 1924. Ci­ jena 60 Kč. To je habilitaciona radnja docenta za turski jezik na praškom sveučilištu Dr. Rypke. Kad je čovjek profeta, koji poznaje tursku literaturu, iznenadi ga, jer nema adeta kod Turaka, da se pišu tako kritična i opsežna djela o piscima i pjesnicima. Polazeći sa stanovišta, da turska poezija nije ni samonikla, ni originalna nego »mutatis mutandis« pozajmljena od Perzijanaća, malo se o njoj vodilo brige od domaćih, a još manje od stranih pisaca/ Neki' mušičavi evropski orijentalisti neće da znaju 2a tursku pjesmu i uporno tvrde, d a je u opće nema. Dokazati ob rati no malo je poteska stvar. Ignorirati hiljade kićenih pjesničkih imena to nije) lahko, vel^ drugi. Opsežni divani (zbirke pjesama) su tu — i o njima treba voditi računa, u koliko zbilja u njima imade pjesničkih umotvorina. Što ne valja, nek; kritika ili nakladnik izbaci.Tpreda vječnoj žabo ravi, a što valja, neka se sačuva kao klasična! toN ska poezija. U tim hiljadama ime Sabit (znači: čvrst, postojan) stoji preko dva trijeka osamljeno. Niko ni prije ni poslije njega nije,onako turski pjevao. Taj je Sabit s naše gore list, a živio je po pri­ lici od 1060.— 1123. (1650.— 1711.) i spjevao znatan broj gazela, kronograma, kasiđa i pjesnič­ kih pripovjedaka. Dakle u svaku bašču turskoga Parnasa sadio je pjesničko cvijeće i u istinu podgojio nekoliko novih kalema. Da su ga stari Turci u velike cijenili, svjedoče nam brojni rukopisi nje­ gova divama. Zašto se ne dopada današnjoj tur­ skoj generaciji1, mi ćemo na to pitanje pokušati ovdje 'odgovoriti, prikazujući na čelu ovoga član­ ka postavljeno djelo. Ne mogu nikako da. se dovinem: zašto se Dr. Rypka uopće poslužio s Feridom, kad nije imao pri ruci sve njegove alarnke o; Sabitu, a još manje mi ide u glavu; zašto je baš odmah iza uvoda uhvatio se za Ferida, koji je iznio samo loše Sabitove strane u »Pejami Sabahu«. Ko­ liko |je meni poznato, kad se piše kritika o jed­ nome pjesniku, običaj je najprije prikazati njegove vrline i izložiti njegove najljepše umotvorine, pa OpaHa 109 onda pri kraju se osvrnuti na eventualne pogre­ ške, ispade i blezgarije u pjesmama. Dr. Rypka to nije učinio, nego odmah s Fe­ ridom na srijedu i s manama Sabitovih pjesama, koje u čitatelju na prvom skoku stvore hrdav sud o pjesniku, pa odloži knjigu pitajući se: zar je poezija pjevati o rigamju u leđenče, o glavici luka, o usni kao kol^č itd. Takav sud ne zaslužuju ni Sa­ bitove pjesme ni Rypkina disertacija. A to se meni lani dogodilo, kad mi je gospodin pisac spremio dijeto kap prijatelju. Uvod sam pročitao na du­ šak s osobitim uživanjem . Kad sam počeo čitati prvo poglavlje: »Die Kritik des Prof. Feriđ«, od­ mah me počeo hvatati' nekakav nemir, koji me obuzimao sve više i više. A kad sam došao do pa­ susa: »Greift maiy aber zu seinem Divan, wird ggitir als das Auge der Geruchsiun von Laucli, ^Zwiebel und iibrigen Diiften, belastigt1), miješam mogao izdržati da dalje čitam, nervozno sam knjigu odložio. Ja sam u svojoj disertaciji »Bošnjaci i Her­ cegovci na polju islamske književnosti« prikazao Safeita kao originalna i duhovita pjesnika na tur­ sko mParnasu. I to moje mišljenje nijesam dohvafio iz va'zduha, niti stvorio iza kakove »teskire« (biografije pjesnika), nego ma osnovi dvaju divana, koje sam onda imao pri ruci. Neki dan roveći po knjigama ispane mi pred oči spomenuta diserta­ cija. Uzmem je u ruku i čvrsto nakanim, da je svu pročitam. Pročitao sam je s osobitom paž­ njom. Sve, što sam dalje čitao, sve mi je više impomovala Rypkina marljivost, koju je utkao u svoje djelo. O koncepciji gradiva suvišno je govo­ riti, jer u ovim prilikama mije moguće više ni ob­ uhvatiti'. Prikupio je, što se dalo prikupiti po biblio­ tekama .i kod privatnih osoba. Kako je to gradivo obradilo, ja ću ovdje »sine ira et studio« ukratko izložiti, da upozorim čitatelje na ovo važno1djelo, koje je lijep prilog bosansko muslimanskoj knji­ ževnosti.2) *) Prihvati li čovjek za njegov Divan prije ga zadah od bijeloga i crvenoga luka i ostalih mirisa zaduži, nego ga po­ gleda. z) U zadnja vremena dijele jugoslavensku književnost: na hrvatsko-Iatinsku, srpsko-bizantinsku, dalmatinsko-talijansku i bosansko-muslimansku. �OrpaHa 110. T AJPETi Meni1 se čini, kad je profesor Ferid uzeo Sabitov divan .u ruke, imao je već gotov sud o pje­ sniku i čitajući tražio u jajetu dlaku, od koje može načiniti brvno. Naravna stva-r, kad se a priori neko uzme na pik, da bude osuđen bio prav ili kriv, osuda me može biti nepristrana. Ja nijesam čitao Feridove kritike o Sabitu, ali iiz onoga, što nam Dr. Rypka servira, tendencija je prozirna. Feridu je bilo stalo, da pokaže svoju učevost i po­ znavanje fumske poetike i da dokaže, da Sabit »kurz, an der Hand einiger Beispiele«3) pripada osobama »die iiberhaupt 'keinen Ekel konnen«4) i da je on »der wunderliohen Vorliebe seiinen Werkem durdi Sudeleien erhohten Wert zu verleiban, erlegen sei«5). Primjere, koje Ferid iznosi na ruci kao »bljezgave« i- po njegovu tumačenju Rypka prevodi na njemački, mi ćemo iznijeti ovdje sa svojim prije­ vodom ii tumačenjem, da čitatelji vide, da iz Ferida govori nešto, što mi me razumijemo, rta primjer: »Kaj ejle sijn ledenče'mimaje sakijia, Mejden sebode var/yise asari imtile«. S time je pjesnik htio reći: »O krčmare, ako ima još traga u posudi^ napunjenoj vinom (tj^ a k o je nešto od vina ostalo), meka testija izriga u ledenče (da i to popijemo). Druga verzija toga distilhona glasi: »Nerca vimska posuda izriga ^i/s ledenče (ledemčei džame, koje služi kao čaša), makar društvo bilo puno krčmarove blagodati«. Dakle nam obje verzije jasno govore pjesnikovo mišljenje: iako strm pića malo više poprihvatilj, mek se izlije u čaše i omo, što ije ostalo u vinskoj posudP, da popijemo u v e­ selu društvu. Ferid se uhvatio za riječ »kaj«, što znači, ri­ ganje i osudio pjesnika kao pogana. »Sebo« je posuda za vodu ili vino s dosta dugim grlićem. Kad se iz nje ižljeva voda ili kakvo piće, klOkoće t. j. proizvada slične glasove kao kod riganja ili um givanja. Kako vidimo to je prispodoba', koje je »tertiuim comparationis« klokotanje.6) Sabit nije mi prvi ni posljednji, koji se s tom prispodobom poslužio. I prije i poslije njega nalazi se kod perzijskih i turskih pjesnika. I sam Rypka veli u primjedbi: »Vergleiche auch Džarnis Motivierueg im Beharistan« eđ>. V. 8) kratko s nekoliko primjera u ruci. 4) kojima se uopće ništa ne gadi. 5) i da je on podlegao čudnovatoj navici, da dade svojim djelima višu cijenu pomoću bljezgarija. ®) Odakle je iskombinovano »Mageniiberfullung mit Wein« ne mogu da nađem u navedenom stihu. »Asari imtila« su ostatci od onoga, čim je posuda napunjena. Pjesnik hoće da popije i te ostatke. Bpo] 7. Schilechta-VVessehrd«.7) Dakle pod stanovitim preduslovima dopušteno je u pjesništvu upotreb­ ljavati riječi kao »kaj« (riganje). Mi upozoravamo na glasovitog perzijskog pjesnika Hajjama, koji je u narednoj rubaiji upotrebio m nogo jači izraz. Ej čerh heme hasisra čiz dihi Girmabe vu asija vu dihliz diiihk Azade benani šeb girevgan binihed Šajeđ ki iber inčunin felek tiz dShk Onebo, uvijeik p odim ljudima nešto daješ Daješ im banje, mlinove i palače Od plemenita za komad hljeba da večera tražiš i 1 zalog Treba na taku sudbinu brzo pustiti vjetar iz želuca »Tiz dadbn« znači: brzo pustiti vjetar iz sto­ maka, a taj vjetar m ože izaći na dvije strane. U ovom slučaju pjesnik je sigurno mislio na onu drugu stranu. Pa se ni'ko ne nađe da osudi Ha­ lama, radi toga izraza. ^Glasoviti perzijski pjesnik Šejh Sadi ostavio je iza sebe cijeli ciklus pjesama, koje je nazvao »Hezelijjat« (Blezgarije) u kojima vrve slični1i još teži izrazi, pa još nikome na um ne pade, premd'a se mnogo pisalo o Sadiji i na istoku i—na- zapadu, da započne sa Hezelijjatom. jjP tome se pri kraju onako nešto reklo, da je stari moralista znao pjevati i o banalnim temama, koje ne odgovaraju našem modernom ukusu i upotre­ bljavati izraze, koji u nama izazivaju negodovanje. Sličnih, što više još gadnijih izraza, nalazi se i u modernog turskog pjesnika — toliko slavljenog Narniik Kjemala — koga je sigurno Ferid zapamtio, Koliko smrada imađe u slijedećem stihu ne po bljuvotini, nego po nečem drugom.. U jednoj pjesmi Kjemai ovako pjeva: Siikter sičarum sitmali esvabuna gadđar Gjoksundekl đevherli čelipada sikjim dur. »Idi do neke stvari! kaljam ti se na srebreno odijelo o zulumćaru. I tvoj orden u briljantima, koji nosiš n a prsima1, meni je do' neke stvari«.. Nama je neugodno izraze »sikjter, sičarum i siikjim« doslovno prevesti, jer bi neugodno raspo­ loženje izazvali kod čitatelja, a to su mnogo jači izrazi nego što smo ih mi upotrijebili u prevodu. Pa i na zapadu takovi i tim slični izrazi kod velikih pjesnika nijesu rijetki. I u »Božanskoj ko­ mediji« nalazi se gadnijih izraza nego li kod Sabi'ta. Hajjama, Dantea, Saldiju i Sabita možemo ispričati, da su djeca starih vremena, i da takovi izrazi u ono doba nijesu bili neestetični. A kako ćemo ispričati modernog turskog klasika, kome 7) Isporcdi Džaminu motivaciju u Bcharistanu izdanje Slehta Vešcrd na 80. strani. �Epoi 7 T A J PET. su Feridovi savremenici <Mi 'bombastičan naslov »hallaiki suban« (stvoritelj riječi) neka nam od­ govori tankoćutni kritičar. ' Drugi distihon, koji nam navodi kao ogavan jest: Dana pijazi huškile sir oldi jok gibi Ašikđe hana vusluna evvelki istih a. (Draga, dosta je suhog obećanja* U dragog Ti nestade prvašnjeg ištaha (teka) za gozbom sastanka.) Zašto je odmah Feridu »suhi luk« izbio pred oči mjesto suhog obećanja kad »pijaz« znači i jedno i drugo, to on zna. Kao svi istočni pjesnici i Sabrt je imao osobito voiju igrati se s riječima, koje imadu dva ili više značenja. »Suho obećanje« je izraz, koji se i u nas često čuje, a po mom dav­ nom mišljenju dobar dio Sabitove originalnosti treba tražiti u našoj narodnoj pjesmi i frazeo­ logiji. (NastaViće se.) KATEXM 3AM flO B P E APyU JTBEH O CTH 33 m noncK / h apenMjy Mnapem ca popaTKOM »HcnpaBHO MywKO- openo««. HanHcao n y« a KapaMaH, cpeRfeotiiKoncKM RtipeKTop y m . HaKo ce Hauj Hapop y<Spaja Me1)y noHajnMTOMHje Hapope, coi^Mjamta yrnat>eH0CT y 3anapHO-eBponcHOM CMHcny joui ce HMje Kop Mac poBO/kHo ypoMaKMna. Jotu ce hmcmo o p b h k u h op 3appTOCTM M cypoBOCTH. 3a BpeMe para cmo Mano m nopMon,anM_ na Mano je par Bek noopaBHo npecTao, mm ce He opBnnaBaMo op Harne pHBibHne m npociasKHx HaBMKa. Han to h ckh cM aipaj^ H6K0M BpCTOM COpHjaflHe Cnofiope H P6M0KpaTH3Ma> HapOMHTO ce Taj HepocTaTaK, Ta MaxHaH>nama hop paHaiu> oM/iapHHe. He m o m g m o je mhoto hh k pm bm tm s6or Tora. To je poHeno BpeMe h npMnMHe_ HekeMO pa BepyjeMO, pa je Hama paHamtba OMnapHHa cypoBa op npnpope, Bek noHajnnme 36or He3H3H>a ppymTBene yrnat)eHOCTM. Kap joj ce pa npnnHKa, pa casHa, mTa Bana, BepyjeMO, Ra ke BekHHa npn x b 3thth oho , mTO Ban>a. nHcap cnoMenyTe hh>h w npe CTasno je ce6n y 3apaTaK, pa Harnoj OMnapMHH y tom noMorHe, pa je y n y m y po6poj ppy. iu tb g h o cth . T0j ce kh >h m m r h roBopn KpaTKO, je3rpoBHT0: o onU1THM npaBHHHMa npHCTOjHOCTH, 0 MHCTOkM H ypepHOCTH Tena M opena, o M3pasy nnpa, npepcTaB*aH>y, paaroBopy; o Bnapan»y H3B3H nyke y pa3Hh m ppymTBeH hm npnnHHaMa, o noceTaMa, no3HBHM, ponHCMBaH.y, CMPTM 'H KOpOTH. A y flOpaTHy 0 HCfipaBHOM MymKOM openy. r KapaMaH je pofipo no3HaT, HapoHHTO HaMa CapajnnjaMa, Kao po6ap, nanpepaH neparor, h acTaBH hk h npnjaTen. M/tapemn. A o H>eroBHM HanpepH hm TewH>aMa h papy Ha mnoncKoj xmtm jeHH 3Ha ce pofipo h h 3b 3h Hamnx rpaHHpa. yBepeHH cmo , pa ke h OBa KtbMMHija, noja je HanncaHa y rnasHOM 3a OMnapHHy, 6hth joj op spno BennKe ko ph cth (a h oppacnn ke HakH ytt>oj pocTa uiTOiiiTa, m ro h m neke 6htm op ujTeTe — nanpOTHB). 3aTO je HajTonnMje npenopy*iyjeMO. Ktt.Mra ce Mome ao Ohth k o r nHcpa y CnmtTy, Ha KOMap no 18, Ha BHUie no 16 pMHapa. B. y HcnaMCKo npaBO y B ochh h XepueroBMHHa Torofla je Kibitra npo<J). JIp. Eyreiia CJiapoBitha: HcnaMCKo npaBO y B ochh h Xepi^eroBHHH. Op Hajcrapiij»x npcMciia po CipaHa 111. iiajnoBifjer poOa of>yxnaha obhx iict Mapuaimio o6njbe>KCicHX $aaa h to: 1. op irpcpxMCTopHPNHX npoMeHa po 7. erojbeha no KpHCTy; 2. op 7. cTOJbcha no Kpncry (pojKuiaic XpiiaTa ai Op<5a) po 12_ cTOJbcha po KyjiiiHa BaHa 1180.; 3. otp 12. cTO.T>eha po ppyre noponiimc 15. oron>eha (1180.—1403.) 3a nparjoMe canocraJiHOcnn OocaitcKc ppacaBe; 4. op ppyre nauma ne 15. onojbeha po ppyre naioaiiHe 19 cro-ieha (1463.—1787.) 3a npiijcMc otoMancKe ynpene u 5. op ppyre nojiommc 19. CTOJbcha po ropnHC 1918. 3a BpnjcMC aycTpo-yrapcace yirpaiBC. Op Kanone je BaaMiocm OBa ictbHra naiico 3a npaiuni'Kc Taiao i« aa Hajumpc cjnojoBe MycPHiMaHanor liaipopa tmitunto je poica-iiIBaTH. Kh>'H3K je pcna 50 /Ijuh. a movkc ce ppOnriti y ciuim mtbiuKapa>ia ih Kop JiupanaMKC icibiiatapimpe repe Kona y 6eorpapy. npocnaBe r. Bam arnka y npoaHHpHju. Haivon rrpocjiane BamaPHhcBC 30-ropiiuiHJHpc kimipcobhoi’ h icypTypHor ,papa y MociTapy, aapepajie cy OBe irpocjiaBe « ho irpoEiiiiinijir. Mycp.itMaM<iKa icyPTypiia h apoenjcma ppyinmia y B k j e Jb ai H-H npnipepnjia cy irpocjrao.v 31. japyapa o. r. ca cbclanoM ajcapcMiijOM. Ha roj aiKape.\nijai oppHcana cy t]>h npepaBpiba o B3iiiiarHhy h to: o iberoBOM Ky.TrypHO-np0CBjeTH0 M pany, reerpRUM njecininaiM pjeaiioia « o icibii:i;eBinrM n ncTOpniKUM jiePBteu w* * Hoa obc l?T>ocnaBe npmpeljcira je cjnfjiepefca y Ko>H>truy, rpjc je npepcjepiirH'c rajperoBa nopopOoipa r. McxMcpa.Tiija XaViih oppvKao npopaBaH,c o cBeiapy. 3aTHM je poiu.ia na pep B a h>n ji y Ka, rpjc je 3. <I>c6pyapa "o. r7^Myc.iHMaiiri:o 3aHaTJinjci«> yppyHJcibe »^apn-icr* npirpepiijio npocjiaBy, kojom je npiuiuHOM roBo^mo o CBenapy nornpepojepK!«; oBor ppjmtBa r. Xaoii6er HMaMonuh npo&Top Hauier JiiicTa He pooBOJhaBa ham pa oOjaniiMO npepaBaiba, Kojal fy oppwana y i-opibHM Mjccmnta o ppy Bamanihy. HirjeJia Kopuer-Bpcua, i;o;y je nam Mit poa tojihko onjonao u OH .T.yOit Hcođii'imiM aftaipoM, cnpoMa pa n pit popit lbcrouc npocjiai pa My ce opy;KH ir pa My npnona ibcronc BCJritKC aaavrc i i;Hiitw:eBitOM h KjPTynHO>t nopy. H obo Kono C # K. 3appyre. HanniJio jc na nnuMne hobo, XXVIII. immo C. K. 3appyre trrafipomnf RturaMa. y i;oay cy oint ciiitcnt: 1. necMC r. B.iapitMttpa Ha3opa; 2. npunoBCTKe Mit.iouatta r.ittiuitha, JI. peo y pcpaKpnj« r Y. Hoiniha; 3. TIpitnoBCTKe r. Beibna IlerjiOBiiha: 4. Moj nctiBOT, a.vTO<5iiorpa<j>iija Bnax i BytaoBna, y pepaKpitjit r. Mapsa I(apa; 5 ycnOMCiie Hu6pe Tnapna, y itpciiopy n peppTtunjn r. pp. J. MaTacoBHha; fi. BoMapiuc, KibititceBHa crypitja. ir. Borpaiia Iloiioniiha; n 7. <I>nrapoBa ajeHirpOa, op BoMaptuea, y irpcBo.tiy r, Minjiana Tpocra, I\K>nre OBOta tsoaa noBe-3ane cy y n-iaiiio Kao iiito cy u Ktbitre XXVII. Kana. HcHa je i;ojiy ino pttiiapa, a aa crupe poOpoTBopc (op 150 pHapa) 91 piimap. at H o bh 3a6aBHHK C. K. 3appyre. Obhx pana njuneH je y npoMOT 3u6aB iiH K XVI. C. K. 3appyre. y H>eMy cy H -aaO paiie n p t t n o B e T K c B. Koi>o.’ioHKa y o.i.ihmnoM npcBopy rbuc ('tuhikc I'.niiuinhenc u ca aiypttjoM o inicuy op r. J M. Ilpopantomiha. yi!eia« y naanto Taj 3a6aBHiu; craje 20 pttHapa. �Drpana 112. Epoj 7 aU Lti 3a6aBii 'K HHjim je 3ay3HMaH>eu oko 80 najyrjiepHirjiix rpabana capaj-Tiija nocjetHJio 3a£;iBy BejriiKa xnaJia cn*u;a pitJieraiiTJiMa (rocnofjaMa, rocnobuM3 CoMĆopa, Cy60TMue h H o so r Capa, pnjeuJMO je TnaBHM Op6op UaMa h rocno.au) KOjji ce pparoBOJbHO irpitMHuie yjiora y Ropa obmm MjecTHMa yHMHM nocjeiy m pa hm npnpepM KOHpepie ca Mapy Ep. TS. Hyitiitha »OCimaH hobok« m ,it3Beporae ra Ha hotrajpeTOBMM nMTOMUMMa-MuaMa. ripMnpeMaibe 3a OBy TypHejy Bek nyHO 3ajiOBOJi>CTBo. Hapo'imo sBajia r. Ctcbh npepparoBnhy, je paHMje omoneno. ynpaBHM K Hap. no3opHUJTa r, H yu iH k Bjew6a iiuKOJi. liaaaopHHKj- Koja je aopiro peamjy onora .KOMapa c HsuiHM nMTOMMMMa-MpaMa no3opMUJHe KOMape, KojH ke ce XBajia r. hhjk. XjiaBUHK.it ih acroBitM ppjroBHMa ii3 5'cono opHrpaBaTH, a npotjiecop njeBaH>a r. Opaibo MakejoBCKH Bjew(5a KojH .HSBeflonie KOHuepran fliro uporpasia, Hcto tkko xaa.ia m hx y njeBaH.y. V CBeMy ke KpeHyTM oho 100 nMTOMaua-Mua. Kao Cokojiokoj rjiaaOtr H3 HoGoja. n p a m a wpy HeKojK h ji 3 hobm TnaBHor Opfiopa m HeKo/iMUMHa Hapo'iHTO xcaaa op6opy XpB. MycJiitMoitcKe HuTaonntue, a opnMHHHx rajpeTOBHX npMjaie/ba H3 npoBMHUMje, riona3aK je cneniijajiHo h.chom iipepcjepiiiiKy r. ApeMarcr Mennthy, loojit it oppetjeH 4 anpu/ia o r. ca noce6HMM B030M, Koju ke MkM 3a capa »tao u yBitjeK ycTynu npccTopnje 'iitTaojnme 3a 3a6aBy, a 6p3HM LOTO Kpehe H3 CapajeBa y 3 c a ia m 20 MMHyTa. yođHHajeHy, iiajaMHHHy op 10% titcTor npjtxopa 3aKjby>Htnic pa yn p aBa BeorpapcKor Tajpeia Ha neny ca CBOjoM yrnepHOM papajy rajpery Kao pap XpB. Myai. Mirraonime. npepcjepHHpoM rfjOM M apoM TpmpKOBMk mhoto ce aHramOBana XBa.Tta Tamoljep JIitpeKniijn flecTnaamtje .flpBa p. p. y Tce3a 0By Haiuy TypHejy, pa ycnnje y c b 3 hom nornepy u n o 6on>e. Jiithy*>M>ja nau je pparoBO.i.iro CTamuia CBoj omiimGj’c na pacnoKano cmo H3BHjeiiJTeHH H3 Beorpapa tsc Tano^ep KpeHyrH oko jiaran>c, 20 yr/iepHHX jihhhocth ; Koje ke ce HaMa npnKn>yMHTH y B03y C»HMa ror-nobaMa H3 Temita Koje mocjianre CBoje papoiic y BnHKOBpHMa im 6 htm c HaMa 3a BpeMe uenor OBor nyTOBaH>a. 3a frittfie irnipo'inra xrwra. rio cBeMy H3rnepa pa o b ^ rajbeTOBa TypHeja Heke saocTaTH CBitMa nocjeTitopiiMa aafiaito, iiapo'Mirro oinraa ca cTpalie 3a ohom npoLunoropMLUHjOM, Koja je ycnjena ynpaBO Be/iHMaHOrn Capajcm, Bucorcor, jKoii'ta, Maran ja, /{ortoja, JIcpnciiTC, JcciBeHO. H bk o h noBpaTKa ca TypHeje ofiaBMjecTMkeMo Harne npHJiaxa, ~ Tćcjiiifia, ' IIojc3HC u Uluja h t. p.) nopopOop je upao jaie/be omuHpHMje o ycnjexy. A / :na.pan. H o b h nopop6op rajpeia y Jajuy. 3a6aBa je oppjRana y XpB Mjtcjihm. HiirraoHitpnt, ajni r.nc Ha 14. MapTa o^ r. caonno jc npBi»pe.M.cuiH no'io.'iGop Taj- JiinocTopiitje otse niiTaoirame GitJtc cy iriioMOJienc, pa npiiMe cbp/ l>CTa y Jajny cnymirnniy, n ^ nojoj cyj .uaafipaita . cpif.cppha ro- irocjcntope , TaKO pa jc bojihh pito nocjcniopa jtopao ce nonpaf l 1 11 • Tirm Kylui. rnopa aa opCopiiiiKc: , ....: A7?_ ti*— Ilporpa.vt 3a6aBe: KoHpcpnnt puo, HyinnlicB »OGnuait ion p p p c jo p m iK : C.vianp Xap«ocMaHOBiih: Tajm iK TOMoGojra, inajbtiBa iiontra, im.BcpoH jc na onhc napoiiojt.■nau; fJjiarnjiiinrt: Jlcpnim Myji4o.MopoBHb; pPisnnop.it: TJci nyp h Cajiitxara Capap; najijeninra: Myna<I>a Xpii.iih n JIyTBO c.tbo. Hrpainta je TpajaJta po hicct caTH y jyTpy, Bitijtc jc G110 isp-to yjtycnn n oGhjhih. .\pnayTORiih_ Mopajinit ycnjcx obc 3a6anc je bpjio bcjttik, a mojkc ce pehu Hobom noppp6opy ikojihmo xihoixj cpchc oi ycnjcxa y papy pa hm MaTcpitjajnnr imtjc Mnoro cnaGujit, jep je npnxop inniro na. rajpcu! 4 ontpyirPO Hhh. 20.000. . CBenaHa »rajpeTOBa« 3a6aBa y TeuJH>y. Gitopo cbh nocjcTitopit 3aGaB0 cy 'iocniTajiit npnjcpitoM y oiBOMe MaaoM M.'iccTy nprcap jaico painiitjiona TajperoBa npeja npcpcjepmtKy nopopGopa. rocn. Hp. Bchitp.v Hobh ,h nnpanitjnr (noaiiaTo jc, pa jc npBa TajpeTOBa naCana oppatana y TcuiHiy) <5it- CBoje 3apoBOJBCTBO uap xaK0 3aMjepmtM ycnjexoM. Ca OBaKitM ycnjexoM CBoje sađaBC TajpeTOB uopopGo-p y Jta je iio'icjia pa 3aMiipc. 3ay3njtan>CM aniunnix a>ypit. TajpcTOBa je npcja no'icjia oneT nonoBO tojihko nanpepoJia'nit, pia paHac Tc- Teiuiby jc HOTnyno napoiuopan h atejnt pa h cjiHjepchc rajpemajf., cnojir cjiopo na npBOM MjccTy y Tipoasuai niLjni y papy 3a tobc 3a0aiBe y obomc Mjco,iy ne 3aocTairy 3a oibom op 20, IT. 1920. I’ajpcT. Capa 1ip,mo Rao poota3 Toxty nporoBO.pitTH caMO o cne'iaiioj rajpcToitoj 3a6aBit oppatajioj na 20. (jieđpyapa o. r. Op.\iax heMO HanoMpnynf, pa po ppitac Tcuiatr., ratje nanpETnJIĐTHHIjHNIS „ rajp E T O "! naMTiio o«a.Ke 3a6aBe h OBaite cjiase hh c ofinnpo.u na Mopajtny KaKO MHOrii o j nainnx npeTnjiata .it ara MaTep.iijaJiiiy crpany. 3a6a®a je OatJia rrocjchciHa Mi nornoMornj’Ta oOiijiho it cBcripaHO, op CBaKora 0c3 pasatnce »jcpe HHKa H6 nojMnpniue npeTnJiaTe kuko 3a » napTitjp, naGanv mije hiiko 6ojiooTOBao. H M.11 ppjkhmo pa jc iipoiiuij’ TaKO n 3a OBy ro;uiHy, yiio.i.u0110 irjiaBHit at HajBehii ycnjex. BaMO n s, jiu to tu a npnjo yTDHe. Casio HpnnpcMe cy 3a 3a(kBy ispmciie HiiTaB Mjccop pana. IIopypejiH0 njiahnite npcTn.iare 11 jiortap npnjem opGop ce Gpitnyo kojihiko je Hume Moryhc, pa naOaBa arcnane iiiTO Gojbe at 3apjOBO.p>aH je hito je ycmto, a pa je ycirito HMa y napojiy osiorj’linl.c jia ,,rajpCT“ sioate xnioro pa naxBa.ni CBiiaia noja ra y npMnpcMaMa noMoroine, nacTaBHTn HecsieTaHO ca okom sracnjosi y pBiiMa Koju 3aGaBy nocjeTitme h CBojira papoxt noMororae. napojiy, Kojy je cefin y.ico 3a uh.i>. nopjopfiop je y npnoM pcpy naxBajian npepcjcpiiitKy niaBnor opGojpa r. Hp. XaraiiGei’OBi!hy Kojn je m imo npmcycTBOBao TAJPETOBA nOCJETA BOJBOflMHM. rio no3HBy MHornx KynTypHMX h xyMaHMTapHHX ycTaHOBa flflMHHHCTpaiiHja „rajpETa” . štamparija »Bosansko Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavu] I odgovorni urednik: Hamld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „Gajret" jhp. Tvornico Cigarpnpira S. D. flinalnj, Sarajevo, jnaže sa naružiti i preao društva .Gajret' u Sarajevu ° ] 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 r ° i 0 0 0 0 0 0 foj 0 0 0 Io I 0 0 0 0 0 CopajeocKa Bohko a. ' a. y CapajeBy. Tejiei|)OH 6 p . 33. BaBH ce cbhm y 6 aHKOBny CTpywy cnaaajyhHv* nocjioBB.va. JOioime Ha iuTea»by yKaMahyje HajnoBOJbHnje. Oa HHCTe aočhth lO °/0 ycTyna ny^TypHOM u npocBjeTHOM npyniTBy „fajpeT". 0 , 0 0 0 0000000000000000 Islomagalfronić I SIN Tvorničko skladište soih vrsti F E S O V A te vlastita izradba kita (puskjula) u svima vrstama. Ua malo I veliko. eenTRHiiH: s u č e v o Sarači ul. 11 i Gjulagina ul. 1 PODRUŽni efl n B I H A Ć U Interurban telefon broj 317. �D Opće Osiguravajuće Društvo „ 3UG0SLDI/I3D" D D il3. u Beogradu sa ahcijsiiim Kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. SARAJEVU, Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o sig u ra n je . a 0 T e le fo n b ro j 300 Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svim a većim mjestima. U n jiz a ra R roće B c iš a g ić a § Sarajevo trgovina muzikalija i materijala za pisanje I risanje. Bogato stovarište hrvatskih i srpskih knjiga a H. Bajram aga Fočo I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Teiefon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru. ■ Bogato skladište- bezova, šifona, zefira, štofova, šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ■ • cao • cjk)• ( Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u )• csd k cara • cjr • c k )• CMS• cjr)carD• ova • cK>• osnovano i iA A iiilU A A A U A aiU m U A A A A A A A A A U iA A A A iiA Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod adm inistracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/1bd79bbd7fecea206104336168d4ec80.pdf eaeb3924027fc996316b0c019cefe393 PDF Text Text VJUOP. ef. Muderizović, 7cm. Muzej Sarajevo 767 riouiTapHHa n aa h eu a y totobom. J1HCT TAJPETA APyiUTBA 3A KVJHTPHO H EKOHOMCKO nOAH3Att>£ MyCJlMMAHA H 3^a3n 1. h 16. y Mjeceuy. fo aiiiia X. Bpoj 8. C ap a jeB O , 16. a n p n jia 1926. — C A A P ^ A J C o k o j i o b ii K (ripeBo^ii' M. fajpeTOBHZ KOHBHKTa. : AsMea Mvpa^čeroBHh: 0 K apnuT epy u l i o m i nam ii x HycjiQ9iaHa. Leone CaetaDi: yjiora Hc;iawa y pajBJHKy miBiiJIU3auil.je (np6BO&H Ocmbh HypH Xai.inh) TeHepa^ JKnBojnH J. PaHKOBnh: Cpnciea En< ncja. 11. B. TMyuia; Xopa Bp6o (Ma ciapnx aHa. A sM e A PecpHK: Uujeita rofl. 80 J\. rioje/iHHii 6poj 4 li "Baun flo6HBajy jiiict y riona unjeHe Koa r.iaHHor OaCopa n/m koa ynpaaa T a jp e T O B T A acH H K Be/iHHaHCTBeHii AoneK TajpeTa y Bojboahhh. TajpeTOBa ia6aBa y ByrojHy. AoGpoBOJbHH nptijiostf FajpeTOBiix niiTOMaita. 3 e K ja T TajpeTy. tijio3it H3 PoraTHue. •BH noAOAĆop TajpeTa y Bpeati. Kn»H>KeBHH O r.iac. Aejinh (HadaBaK). H. BiiAaKOBHh: h n .u n i (CBpmeTaK). 4 > e :tT O H : afafl. TMvma: Cima .'[iijijrinioBiili — Ca­ pa.) .inja. ypeAHHK: XaMHA KyKHh. — �GIIJIETI. L illllEH | 3 g ■] jj rj [j jj ] j Potpuno uplaćena dionička glaunica Din lo,ooo.'ooo’— Rezerue Din 1,600.000 — Banka se bari svim u bankovnu struku spadnjnćim poslovima. Ovlaštena .je /a trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran, Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredno ustanove. Osniva i podupire razne knlturne i bumanitarne ustanove. Zavod je angažovau kod ,,Varde“ industrije di vota d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantilia1- u Sarajevu. Od čiste dobiti daje IO°f0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Unjrct najbrže i najknlantni je. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. !g S B @ @ iil@ [5 @ ® S S Q £ lB i5 ]l c*o • c* d• omo0 o to • caro• c*o • c m • crno• caro• • mcM^cMOCMom općine grada Sarajeva Temeljna glaunica 40,000.000— dinara i d Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 d d d d d Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju i l Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. • | 5 ^ c»3«caro*c*a«cjK>*cjrD»c*D»cjr)»e*)«Gjrocjro»eJD«3jr)«c»o«cMO«c»o*c»D«c*o«ejrD» �JIHCT TAJPETA ftPyiIITBA 8A KyJITyPHO H EKOHOMCKO nOAH3AH>E MyCJIHMAHA M3^a3H 1. f onima X. h 16. y Mjeceuy. Bpoj 8. C ap a jeB O , 16. an p H Jia 1926. Unjena roA- 80 A- riojeauHu 6poj 4 A. 'BaiiH floOnuajv jihct y no.ia mijena koa PnaBHOT OflGopa hjiu koa ynpaBe — rajpeTOBHI K0 HBHKT3 . — Ahmed Muradbegović: O KARAKTERU I PSIHI NAŠIH MUSLIMANA. (Nastavak). Uza sve to interno i eksterno razlikovanje živili sve'vto, te borbe, formacije, usavršavanje i između slavenske muslimanke i zapadne žene, uza izrađivanje nutarnjeg ustrojstva samoga islama. sve prirodne odlike prve i- nedostatke te prirod­ Prema tome baš ta nutarnja strana islama, njegovo nosti druge, muslimanska je- žpna i kao majka i biće,njegova srž, ostali su gotovo zapušteni, ne­ kao supruga u mnogo nepovoljnijem položaju, obrađeni i da tako reknem petrificirani u religio­ nego li zapadna-žena. Njezina prirodnost i sve znom životu naših muslimana. Oni danas ispo­ te čiste vrline srca i duše, t o s u s a m o r u ­ vijedaju neki stari islam, koji više ne postoji i koji d i m e n t a r n a s v o j s t v a , k o j a b i t r e- se već i na samome izvoru na orijentu preobrazio b a l o i s t o m i z r a đ i v a t i , f p r n i i r a U i i akomodirao vremenu i okolici,- Njihova vjera p r e b olj e v a ti, {r a d a o n d a z a u t z m u ne živi i prema tome se i ne razvija. Njihova m j e s t o n a j m o ć n i f"<£g f a k t o r a u i z ­ vjera je tek fanatično klanjanje mrtvim ostatcima r a d b i n a c i o n a l n e i č o v j e č a n s k -eT ir velikoga i slavnoga oca, radi čije slave i veličine v i 1 i z a c i j e i k u 1 t u r e. Inače je sve to tek mrze njegovo dijete, jer i ono hoće, da bude ve­ z a k o p a n o b I a g o, od koga nema nitko, pa liko i slavno. I baš radi toga, što oni nisu sudje­ čak ni muslimansko društvo neke naročite koristi. lovali kod stvaranja nutarnjeg islamskog ustroj­ Tu rudimentaruost stvorila je u prvom redu jedna stva, nego to ustrojstvo primili u njegovom ko­ arhajska patrijarhalna socijalna forma, a u dru­ načnom obliku radi toga oni i nisu mogli dati sa­ gom pomanjkanje muške kulture i civilizacije, mome islamu duhovnih velikana, koji bi stvorili koja se razvijala većinom u pravou interijera, slavensku islamsku kulturu u relaciji sa arapskom dok je e k s t e r i j e r o s t a o p o t p u n o i turskom. Sva duhovna, kulturna i umjetnička neobrađen i zapušten. djela, kolja su u historiji stvorili naši muslimani Formu je donio islam sa istoka i to islam, bila su gola reprodukcija, čisto prepričavanje koji je u ono doba, kad je k nagna došao, bio pot­ arapskih, turskih i persijskih originala. Ničega puno u svom unutarnjem religioznom i duhovnom nema originalnog ni stamostalnog. Odatle ono ustrojstvu izgrađen i dovršen i otpočeo svoj nagli gore naglašeno pomanjkanje civilizacije i kulture i žestoki napredak u vojničkoj ekspanziji svoga, u čisto islamskom duhu, kao što je kršćanstvo vanjskog formalnog ustrojstva. Prema tome sa stvaralo kod ostalih naroda, koji su ga primali, u primitkom islama, naši su muslimani uzeli nje­ svome duhu. Ali na račun toga nedostatka origi­ govo nutarnje ustrojstvo kao gotovu činjenicu i njime uvjetovane religiozne i socijalne forme, nalne slavensko-islamske kulture i civilizacije, naučili to gotovo da tako reknem — mehanički, stvarali su muslimani svoju zasebnu rasnu i na­ pomirili se s time i to ostavili po strani kao defi- cionalnu kulturu, u kojoj je došla do potpunoga tivnu, kao riješenu stvar. Oni dakle nisu, poput izražaja snaga njihove rase i njihova intelekta. arapskoga, turskoga i persijskoga naroda pro- Ali o tome kasnije. �CtpaHa 114 T A J PET« Drugačije je bilo sasvim sia vanjskim for­ malnim ustrojstvom samoga islama, koji se izra­ žavao u vojničkoj ekspanzivnoj snazi, a koja se istom započela razvijati u svoj svojoj veličini baš u ono doba, kad su naši muslimani primali islam. Oni su to razvijanje ne samo pratili i proživljavali, nego je ono bilo glavna značajka, i glavni faktor, njihova novog preobraženfia, ikoje im je islam do­ nio. Zato je islamizacijom i mogla naša rasa u našem muslimanskom elementu doći do ovakove veličine, do kakve su došli bosansko-hercegovačkl muslimani u glavnoj i najvećoj islamskoj državi onoga vremena. Pa islamizacija je razvila njihove državničke i vojničke vrline i učinila ih glavnim faktorom Osmamlijske imperije. Islam je dakle s te strane zahvatio naš slavenski elemenat, dok je u duhovnom pogledu, kako smo već naglasili njegov uticaj bio od male i sporedne važnosti. A baš taj nedostatak je učinio od naših slavehskrh muslimana kasnije konservativce koji su se svim silama opirali svakoj i najneznatnijoj reformi, sma­ trajući te promjene nečim, što .je upereno protiv njihove vjere, protiv one petrificirane religije, koju su oni primili kao gotovu i nepromjenljivu stvar. Dc-k ssu one islamske rp^e, koje su proživljavale borbu za konačne ujiutarnje ustrojstvo islama i osjećali to ustrojstvo u sebi, kao neku organsku sastavinu svoga vjerskog bića, koja se mora raz­ vijati, rasti i živjeti, počele nenadano osjećati, kako su te norme i—taj sistem počima sapinjati život i smetati u duhovnom, državničkom i so­ cijalnom napredovanju,' dotle su slavenski musli­ mani budno pazili, da se te norme i ti mrtvi kalupi ne povrijede i ne promijene. Turci su otpočeli sa reformama, a naši musliman? sa^opiranjem prema reformiranjima. Odatle ovaj slavni pohod Zmaja Bosanskoga na Carigrad, odatle opet ono tvrdo­ glavo opiranje današnjih muslimana na sve soci­ jalne reforme islama, koie opet dolaze sa Istoka cd Turaka. Znači li to. da su naši muslimani diuhovno inferiornih od Turaka ili možda to, da 9u Turci, koji su bili donosioci njihova islama i koti su i danas glavni reprezentanti islama, zastranili, pokvarili se i otstunili od glavnih islamskih prin­ cipa? Ni jedno ni drugo je odgovor kratak i ja­ san. Da smo mi inferiornija rasa ne bi ona šaka muslimana od 600.000 ljudi, a u ono doba ni po­ lovina toga broja zauzela prvo mjesto u toj tur­ skoj državi, kad je ona bila na vrhuncu svoje moći, a da su Turci opet neki otpadnici islamski, zar bi oni toliko forsirali svoje reforme u okviru čistoga islama daleko od drugih socijalnih, komu­ nističkih i nacionalističkih ideologija, koje su glav­ Bpoi 8. na osnovica' za sve reforme savremenog čovje­ čanstva. Tu je nešto drugo po srijedi. Nutarnje ustroj­ stvo islama onakvo kako su ga primili naši mu­ slimani odgovaralo je njihovom bogumilskom mentalitetu, poklapalo se s njime i taj se menta­ litet zadržao sve do dana današnjega gotovo nenačet 1 jedinstven. Pošto nije bilo nikakvih7više borbi za nutarnje ustrojstvo islama, kako smo to spomenuli, samo za njegovu ekspanziju, to se nije u našem slavenskom muslimanskom društvu mo­ glo ni pomišljati na to i u tome pogledu stvoriti neke tradicije, po kojima bi današnjim muslinlanima i omima iz dobe Zmaja1 Bosanskoga bilo sasma jasno i1 prirodno svako reformiranje, koje nije ništa drugo nego usavršavanje i akomodiranjp prilikama i životu. Tu je eto glavni zaplet našega problema. Slavenski muslimani ispovije­ daju meki svoj naročiti islam, koji se poklapa sa oiUtovini' rasnim i mentalnim osobinama, koje su oni morali kroz nekoliko stoljeća čuvati i braniti c-d tuđinske tursko-austrijske najezde i izgrađi­ vati svoju zasebnu narodnu kulturu, koja im je za djelo to vrijeme bila jedinim utočištem i jedinim poticajem ,za ma kakav duhovni život i intelek­ tualni stvaralački rad. O m i đ a k 1 e u s v o j oj konzervativnosti i obrani arhajs k i h p a t r i j a r h a ln i h i s l a m s k i h p r i ncipa, b r a n e z a p r a v o s v o j e r a s n o i s v o j e s l a v e n s k o m e n t a l n o . b i će. Tu je klica sviju njihovih borbi i njihova otpora. I to je očuvalo i zadržalo u našem muslimanskom elementu ono, što danas svi priznaju, p o t p u n u č i s t o ć u rase, najmanje povrijeđenu od sviju stranih i tuđinskih uticaja. U čemu je sada taj naročiti rasni i mentalni islam slavenskoga muslimana? U čemu je pokla­ panje sa bogumilstvom? Gdje je glavno uporište njihove konzervativnosti? To treba sada da raz­ jasnimo. Prije pojave islama u Bosni vladalo je bogu­ milstvo kroz nekoliko stoljeća .udarilo svoj pečat psihičkom biću historijskih bosanaca, njihovo] slavi i slobodi i njihovoj posebnoj državi. To bo­ gumilstvo, učvrstilo se u neprestanoj borbi sa katoličkom -i istočno-pravoslavnom crkvom, ikoje su ga jednakom mržnjom progonile i trijebile. Katolička crkva, koja je bila i moćnija i .uplivnija od pravoslavne služila se vojnom silom izokolnih katoličkih država, naročito Ugarske, upotreblja­ vala ih kao oružje u svojoj vjerskoj borbi protiv bogumila. Još za Kulina bana uspjelo joj je da pomoću te iste Ugarske prisili cio narod, da se �Bpoj 8, TAJPET. pokatoliči. Ali par godina kasnije vraća se narod i njegov ban natrag u svoju staru vjeru i opet ostaje sve po starome. Borbe se nastavljaju,^ a bogumilstvo se diže, na momente podliježe jačoj oružanoj sili, da opet u povoljnijem vremenu iskrsne, osnuje svoju crkvenu i državnu zajednicu, učvrsti se i dade Bosni jednoga kralja Tvrtka, koji je najdalje proširio njezine granice i učvrstio nje^ zinu državnu moć i organizaciju. U tim neprestanim borbama i neprekidnom strahovanju za domaću vjeru, rasla je paralelno i ljubav za nju i ona je naskoro obuzela cijelo biće starih bosanaca, ukalupila ga u svoje principe i stvorila od njega staložen i izrađen — svoj tip. Bogumilstvo se sastojalo u odricanju svega svjetovnoga, u rušenju sviju životnih mostova iza sebe u tome odricanju, u negiranju života i svega tjelesnoga i materijalnoga oi životu, u jednostavnosti i Čistoći svoje vjere i u bbažavanju dobra i dobrote. Svoju su vjeru postavili na bazu zekavoga razuma, stoga odbacuju dogme i }sve vjerske formalnosti, prezir^ sjaj i blještavila, koje se razvijalo u hijerarhiskom sistemu kršćanskoga svećenstva i propovijedaju vraćanje jednostavnosti, čistoći vjerskog osjećanja bezrlažnih vanjskih naprava, koje naziru >u pničesćju, ikonama i drugcm obožavanju slika i svetiteljskih likovahu kome vide ostatke idolopoklonstva. To je srž njihove vjere, u koliko sii' nam to uspjeli da objasne naši historičari i prema teme ta srž bazira ha iskonskom religio'znom čuvstvu, koje je svojstveno čovječijoj prirodi, na iskrerfosti, koja se usljed vanjskog crkvenog i hijerarhijskog sjaja, po njihovom mišljenju, izopačila kod ostalih kršćanskih Crpana 115 religija. Glavni principi su u toj vjeri -r- jednostavnost i dobrota. Usljed neprestanih borbi za svoju vjeru razv,j.j,a se u njima i socijalna i nacionalna svijest, koju su u,0kviri'li u samo vjersko nazrranje i po toj svoj0fj osobini prozvali se »dobrim Bošnjanima«, a svoju crkvu »bosanskom«. Petak im je bio glavni cjan u sedmaci, a post, samoprijegor, brotkost i du­ ševna smirenost, glavna vrlina u životu. • . .. Jf lam 1e također zasnovan n a , moralnim i socijalnim temeljima. Došao je kao reakcija na • staro'-arapsko rdolopoklonstvo i rastrovan scci|a n ' 'Organizam, na kršćanski trobožni monotei^a™ 1 k'ub: vjerskih i crkvenih ceremonija i simbola- Po pripovijedanju o prolaznosti ovoga sviJeta 1 « « * * * * fX ^ a materijalnog i tjelesnog, i P ° SVO|rm socijalnim principima, bio je bogumi,ma mrra^° °'^ 'kršćanstva. Islam također nema hijerarhije i svećenik je čovjek iz naroda b ^ sv^tko može zastupati u molitvi pred Bogc-m Pravovjerne. Petak je i u islamu glavni dan u sedmici, kad se svi ljudi sabiru iz okolnih mjesta na zajedničku molitvu i propovijed. Osim toga, njegov nagli uspjeh i porast, njegovo^ privjlegisai^ e širokih masa, t. j. svega onoga, što je sposobno u tim masama, u čemu su bogumili vidjeli 'Sigurnost za ličnu, društvenu i duhovnu sigurno'sb sve Se to pospiješilo islamizaciju bbgumila. ^ svemu tome našlo je bogumilstvo adekvatnu formu svome vjerskom, društvenom i rasnom b*ću, t. j. p r in c i p i j e d n e v j e r e p o k l apali su se s o s n o v n i m p r i n c i p i m a druge. (Nastaviće se.) Leone Caetani: y jO r A H C ./I A M A y PABBH TK y 3. 3 a cBe eBpoiLCKe Hapoje, a, jaH ac 3a HTa.nu jy Hao j BejiuKe je (EajKHOCTH n m sum e to je lipama jysKHOCT, He caMO 3a ycaMJbeHe cTyjuje opnjeHTajuicTa u HCjiaMucia, Hero h 3a njujeJiy jiBHOCT, j a ce cre'ie očaBujemieioe o nopnjeKnv, n p u p o ju u o pa3.ro3UMa ouor ’iyjH or ^eHOMeua Koju je ca cyj6oHOCiiHM dnirjecKOM no/Kapa u opysKja CTaBUo o j upujniKe upu je 1300 ro jm ia y ncTy cyMH>y oaicranaK xpumhaHCTBa u eBponcice uhbiih u šam ije u Koju h ja irac jjm -u oiipcTo Be3aHy caBjecT jjBHje CTOTUHe miecjeceT MHJiiijoHa Jbyju cjio/KHHx y jejiHHOM u skhbom ocehauiy npomBJtema xpnmhaiiCTBy u eBponcicoj i;uBUJinsapuju.. jkpiiito, *) y npBOM 'uaiiK.v norpeumo je cmnjbeuo uaie npenojHona. Tlpmi. Y pej. H H B B . m B A H M J E *) Anu Huje joirojmo paajacifflTH cauo Kano će nojanuo Hcjiav; 3a Hac BBj>oir.itaire ročnojape mru novarane noTHHH.eHux M.vcjiiMaHa Bauaiuje je u xnTHiije j a caaiiaMO 3auiT0 je oria Bjepa raico xy’iiro TpuyM$upa;ia y VII. BujeKy, 3aiiiTO je Tano noćjejonocuo npoTiepana naiuy ®jepy u nHBir.THoamrjy us A3uje u A(Jh>WKe m ootriTo jom u jaiian iienokopua u iienbfijejHBa ocraje npu iieca,TOMJLirBOM ne.npiijaTejhCTBv npeva naiia u ca tom 3acraBOM noBehaBa u n ajav e cnoje rpaimue y obhm jujenoBuva nosHaTor oDujeTa. IIiiiBeirHua y Tai;o rpanjuosiruM pa3Mjepa\ra, noja u noc.ie jyror u pa3iio.Tiri;or pasnujafea sajp/icaBa jkiip.ot Tano jaK u ynopan, Mopa j a uxia jauo caouceire u janeKe y3poi;e. xopa j a nva cBoje jkiibotiio Kopirjeu>e y HajcaupiiBeHujuM jnjenonitMa opiijeirraHCKe cBiijcCTH u Mopa j a HcnojbH Ohtho ocjehaite CBoje PTHHMKe ncuxe. TpeOa ja iu e ja ce no.\iohy name airaimoe Taj. �OrpaHa 116. T A JPET. npoOjioM y TeMejby Kciima, jep caMO Pjiarojapehn TO'ihom TyMa<i»H>y toc nimH>a MOSKeMO/yoiijeTH na y PraCKoj PyjyhHOCTH yMaibHiM0 HajonacHinje oniope h na nocTaiBKMO non jofipHM ayenHUHjaMa jenaH xap.MOinriaH »MOjyc BiiBeHjn« H3Mehy UTarajaHa h TpniTo.’inTHHaiia. 3 P o r n o M a ftK a ita noK yM eH aTa ii o 6 o r B j e p e km x h n .ie a e H cacfnx n -pe^p ac y n a Haui c y ^ o -b j e p h, k o ja j e no in ji a H3 A p a P n je h o peBO jiynH jH , K o jy je o n a n p o h 3 b e .a a y p a3B H h y o p .n je H T a jic K e U H B H ,0 3 a m i je. 6mo je yBMjeK norpemaH h npnCTpacaH. Ten jaHac, Kaja Monepna KyjiTypna KpHTinca HacTojn na nojiano o,T,6aiiH m cpyum aHTirnce u dacTapjeJie npenpaoyne o perarajH h nJieMemiMa, TeK jairac no*iHH»e ja Kpo3 oPjiaKe ^ajieace npouuiocTH carJie^aBajMO Bejnn<e noTeoe h rJiaBHe jrapoice crpanme MycjiKMaHCKe npawe y Kojoj cy xnrpn apancKH paTHHuii Kao noć)je;iHHHH npejiemra, ca jejHor wpaja cBHjera Ha jpyrn. . Paaopna nojiyra 3HancTBeHor H3ynarnaiba, nerrpHcTpacHa a.ra HeykojbHBa, Koja ce ycTpeMHJia npomB C®HX HaiUHX COHHjaJIHHX, MOpaJIHHX H BjepCKHiX ycraHOBa, Koje cy cre'ieiie TpynoM Haurax npenaKa — Ta HCTa pa3opHa nojTyra ycTpeMHJia ce naHao Ta-Ko^ep u iipoTHB ’iacHEK ycTaHoiBa HmaMa, 0Ha hm ,icinjeH>yje sHai'ieite h pa30TKpwBa ii>HX0By yHyrapH>y crBapajiaHKy cHary. Mojepna anarana HCJiaMCRHx no jama npeočpa^Kama »momo Phtho pnaneibe, Koje cy hm naBara na.v'ioibauH XIX. fcnjifoa, OHa iim nponiHpyje 6aoy h oPjaniibana h>hxobo MaTepnjarao h Mopajmo nopnjeiuio, Koje je Taioo nojuieTeiio, y HHjejroj xhctopnjn Agnje h y oano^oia Agnje h EBpone. Bojama nose Bjepe He noKa3yje HaM ce BHine y ynpomheHOM BHay, y kbkIbom cy je rjienara HaniH oneBn; to mrje BHine Hcnopnja je^Hor »raneMjepnor npopoKa« y mhjoj ce yHVTpaniH>ocTH nnHeHanHO nojaBHo nnaMeH Bjepe h Kojn ce je Pairao na ocfBajaibe oBirjeTa oPMaH>yjyihH ce HJiy3HjaMa na he Jbyjcrno npHBecTH Ha HORy Bjepy h na he cePe h ome Jbyno roPaBETH H3 rpnjexa, 3apjyna, 3aBapaBajyhn hx oPehaibHMa nyjnnrx pajcKHX y/KHBaH>a. Koja hx TrpHBJiaie h 3ac;ienjbyjy. Hnje BHine HCTHHa Kaj ce Ko./Ke ja cy Myc.niHMaHCKe xopje. onvmeBJbeHe jejHHM BjepcKHM 3aHocoM h 3aBapaBajyhn ce ja cy ohh HenocpejHO opyhe Poncje BOJbe, HeojojbHBOM cHaroM Tor ocjehama TpnyM(f)Hpane Han cBojHM HenpHjaTejLHMa 3aMopeHHM n H3iMO/KnemiM jejHOM HsonaneHOM xHJba/iyroHTH>OM HHBHjra.3annjoM. To c y (J)ah t o mh, n n a n j e c T a p n x b p e m e h a. CTBapHOCT je MHoro npyK'iHja; MoiRja MiH>e ztpaMaTHHHa ara npjio ofiH.raa h Ranjierena. MHoro BejimacHBTeHHja h naja CBe waH.e raraa. To HHje npoH3BOJBHO flejio jeaHor noBeKa, hhth Man CTpauihhx paTHHKa Hero nirrerpa.iaH jeo jejHe CBjeTCKe oonnjaJiHe peBoaynHje 3a’ieTe croJiehHMa npnje MyxaMeja, jejHe OĐOJiyiuije Koja je h jaHac upao jaieno o j HonyH>e/ba cnoje rpaHjH03He napađojie. MyxaMej, Kypan, IIcjiaiM. (fora cy o n a n ira ygpoiiH h npHrojna cnojbiia onjeha jejnor on najireor>HMiiHjHx norahaja'y HCTopHjn MOBjenancTRa. JenHa noiBa Bapnjairaja ^.vnnaMeHTarae TOMe HCTopnje obhjeTa: HonpeKHJina ajicnnja h peaiumja 3ana j a h HctoKa, mjeana HBMjeira Hjeja h pana, Jbyjn h crBapn, Bjepe h yMjeTH0CTH, Bojiiinr;Hx eKcncnHpHja h Mopaahhx oc/BajaiM Mehy AnnjoM h E bpoiiom, Mel)y najneha nca neHTpa jbvjcko UHRuamannje. Bpo) 8 Pa3Boj Myc.raMaHCiKe aajennnne y npBHM naiiHMa nocraje c.vipTH H>ena ociiniBaMa, Ono je okojm) HCK.u>yMHBO HOaHTHHKH M BOjHlTJKH paaBOj, KOjH y IMUOTHM" CBojHM <}>a3aMa noncjeha na Boj»HMK.y h TepipopHjaJiHy eKciian3HBH0CT PuMa. 3ajennHpa, itojy je gaciioBao Myxaaiej, iioiuto je (foaa najjaaa y Apa/fojH h HooiiTo je noHHicaa y cpenHHH Hapona no npnponn pa-roPopiror, rpaPeaubHBor h HeMHpiior, seh ce 3a npnje.Me saanaita npBor xa.ra<j)e Papnaa na ocBajan>e apancKor noayoorpBa. *nomTO je ocĐojeHO noayocrpno h noniTo je HMnpoBH3iipaHO no.TOnriKO h BojHHMKo jejHHCTBO nHjeae Apa/inje h Hainionaano yjejHH>en.e jennora Hapoja, oPjapenor HajHexrapHHjoM hchbothom eHeprnjoM, CBe je to 6ho <J)aTaaaH h HeH3pje/KHB paaaor, ja ce apancKH Hapon neh h HHa'ie TjepaH Pnjejom h JKejBOM na H3MaKHe H3 HenaoAHe ciipoMaume h neG.naronapne joMOBHiie. Papno na nibaMKaite nep3HjcKor h pHMCKor PoracTBa. H TaKO cy nacraaa apancKa ocmajana A3Hje h A(J)pnKe, Koja hhtko HHje npenBHhao hh <Kerao, a.ra koja cy jonijra no npnponnoj bosh y3poKa h raai»eHHiia. Ara orno one irpje HiniiTa npyro Hero cajnajno nonaBJbaibe jenHor H3Mehy MHornx hojihth<!khx nocab^ja, Kojn cy jom o j BpeMeHa XaMypa6n, 3 eHoC>nja h Kpan>eoa CacaHHna xapa.ra ri ynecpehaBa,ra AaHjy: jejHo jpyro napcTBo MaH>e hjdh Brane nyroiBjeKO h HHurra npyro.S^JiH Paun T aj MHCTepnoRHH CKy n 3a Kon a , c j r y ii a j HHx h HeH3 pje5k h b h x y n a n p e j o n p e h e HHx K o j n y n p a n J t a j y 5KH:Botom c b h x P n h a Ha ni e r a njiaHe Ta T^f Ho j e n a n po Po j a p a n c K n x paT­ HHKa n a j n e y h c t o E p n j e n e c a j y Po KOM •MOpaJIHOM KpH 3 0 M a 3 Hj aTCKHX H ceMHTc k h x Hapona , nornm?i>eiiHx hctopoPho rocnojCTBy aonjcKe pače vrapiuhoHe nojnmriKHM HHCTHrynHjaMa PiHMa h xeJieHH3irpaHH xpnmhaHCTBOM BnoaHTHje. y to BpHjene Pnjanie uho OpnjeHT y neyTOJbHBoj h oacrajeaubenoj noPynH npoTHB BH3a:HTHjoRor rocnoncTBa, JKejiehn H3 nHa jyme oc.io6oI)eH.e He caMO no•raTHHKo, Hero h Moparao h BjepcRo. CteaKaB tok cjehaH-a h cenapaTHcrn'iKHx nneja nocrojao je onaBna; HHje ra cteophjio rocnoncTBo piHMCKo, x pnnihaHCKo-BH3aHTHj'CKO. Hero je oh, MO/Ke Oe pehn, nocrojao o j naMTHBHjeiKa, npemna y narenTHoj h HecBjecHoj (JiopMH. Bnjia je to MainnjiecTanHja OHor npacTapor neca-TOMJbHBor Mopamior KOHTpacTa. OHOr HHCTHKTBHOr jyX(XBHOr KOHCf).THKTa, KOjH je yRHjeK onpnjenaBao OBaK.y TpajHHjy jnrnjv pcjehaiba Me^y HapojHMa A3Hje h EBpone. Pa3jop je y®HjeK nocTojao, to je nojaBa najcrapnjera naTyMa, MaKap na HHje ynnjeic aKyrHa h oneBHjHa. Hpbh cy je nyr nsPanH.ra na noBpniHHy iHcTopnjcKH norahaiH na tapnjeMe paxona nnMeh.v PpKa n IleprajaHana y V. BirjeKy npnje XpncTa, jom cy je iBHiue aaoanTpnjia ocBajaiba AjieKcanjpa Be.THKora y IV. CTOJi>ehy imrOdriojcrBOCe.reyoHna, Koju oy y3a-rynHO HacTojara na crone Hctok ca 3 ananoM. 3 athm je npcTeneHo j 03pHjeBajia 3a BpnjeMe nncmre n nana xoirenciKor raononcma y npenihoj Annjn; panu Tora HHje ocTana cano Ha 3eM.TbHiiiry cCMUTcicor obhj m . nero ce paumprna no iinjenoM’ OnnjeHTy. To je Pno Mopa-ran noncToei;aj,i, Kojn je ncmoo no naja CejieycKja y Annjn. to je Pn.no HajnoiBJbe ocjenaH>e Koje je onyineBHJio Be.raKor MurpirnaTa y n»eroBHM paTOBHMa npoTHR PHMa; H»erc<noj mphchhi iipeMa �) B p o j 8____________________________________ » r A J P E T « ________________________ :jaiiiaAy Ayryj(»io crpaiiiHin nonojb oa 150.000 iieeiniHŠ .UaTHHa no rpa&OHHMa Majie A:mje SS roAHiia npiije Kpnera. Ona ncTa aiiTHefiponcKa MpvKiba acHCTHpajia je h IlapTHMa y h>hxorhm GopOana npontB Mohu Pumi, ona je npoyyiK>Kaea.na noGyny napoAHHx ap - CTpaHa 117. nacTnja HH'AHje iijkitiib iiae.ie,iinn;a AneucaiiApa BejiHKora, oHa je liajoafl, npKMH.ia BjepCKy (t>opMy y 6yAM3My KojiH je — h ano je Gho noTiiao uop yMjeTHii>n;H y.Tjepaj BpHKe, — . Hna« mpoTjepao xtyieHngaM ca oGa.na Hupa n .TaHra. (HacTaBnhe ce). i CPHCKA EnOEEJA C (J)piHpycKor: TeHepaji JKiraan J. PaHKOBnh. — 1915.— 13. riocneflibM noKymajM. /Ipan. . . 18. pepeMGpa. . . J\& .uh je to nocjie&H>e Mecro iiaumx Hetsojha. Mope, Koje ce uiupn npep caatHM omina, caMo oho pacraBjba Hac op HTaJiHje, oa HTajraje Roja Hac neba u Koja HaM je npHjaTejbirpa h Kojoj 6h Hac 3a KpaTKo epene najMafta Jiaipua Morjia npeGapHrat... A x. . . nocjie noceTe ayerpoyrapcKe (JiJioTe w Gom0apAOBgjH>a mije cMe.na hh jeAHa Jia^a Bojirn’iKa hhth iproBaMKa pa ce H3JiaiKe oiiacHOcni ao ,JJpa'ia. HenpnjaTejb, Ka?Ky dajmo je Ono y- Gahbhhh, poGpo caKpHBen, cyMapenn cy nocraBObepi/ y 3aceAy h Ha yjia3y y eaJiHB poGpo motph crpama h Aan>y h Hohy. HTa.iHjaHCKH Mmmcrap, Taato hcto h Ecap Ilamaf na h peo CBer caBeTOBajm cy Me, Ha ce obap ne 3ayfTaBJhaM, Beh Aa oamax nynyjeM sa flajEŠaiv . . . C pana ira aa«, 3ancra Bympn'cy MorJiH Aa cnt)y oa Enoacana h Aa npecoK.y.Be3e H3Meby *BajioHe a /jpana. y Ba.TOiiH 3aHcra Morao 0nx naKa jeAHy jia^y, Aa ce npeOapHM y HTa»Hjy, jep oBAe ano Ghx ce yKpuiao piSHKjjeM y najjMaH>y ,pyKy Aa Gymeai TopiiHJbiipaH. Hosa nepcneKTHBa nojaBJbyje ce; jom 4 AaHa nytroBaiba no boah h 0JiaTy. . . A.m, ja caM ce peiuno Aa CBe np©Ay3MeM, Aa ce H36aBHM naKJia y Koja caM 3anao npe Hepejby Aana. . . peuiHo oaM ce paiuie Aa joip cyTpa y 3opy nyryjoM. . . Beih caM naiuao ra jepHora' Boj)y, a h hobo opejio; moj koh>iH3 iiypeH oa yMopa ppnao je noojieAme Hohn, Ma Aa mm je jaBJbono H3 HTajrajancKor Koii3y.’iaTa, Aa jeAna Jial>a oneKyje. ŠaacTa, oko 2 cara no noAHe BHpeo caM Aa yJia3H y 3ajrnB jeAHa Jia^a h Capa JieHrepe. . . OHa je paaAaua cBe' iuTO je HMajia TproBpHMa. * 3a to npeMe y Apany, ApHayTH h Typiin, rppn, Biajmjaiin, Majrre3H, kojih cy canHH»aBajiM xeTeporeHO CTaHOBHHHITBO UapOlUH O'ieKHBa.UH Cy Kao KpaAJKKBipi na 5KpTBy Aa 6a motjih 'neaiHJioopAHO oAepara Cetajne CpOe. . . Ohh cy ycnejffl t&ko AoOpo Aa oMaite iBpeAhoct čaiiKaiOTa, na h csaiom cpeCpenoM HOBuy, Aa je jeAan ofipoK jeua KoiiiTao 20 Aiiiiapa. . . y ocrajioM, tko HHje MMao onime CHare, Aa ce onnpe H>HxoBoj rHycHoj no5ityAH h obh Gcahh eKciuioaTaTopH ycnejm cy spao/ Jiaiio Aa Hac nornyHo OAepy. . . Ham H3raeA biio je Me^yrHM koa cbhx TyncaH. J]y ranaK h ckodo neMoryh nyr, jom ca tojihkhm npe npoKaMa npefiH. . . Mh cimo Ma.io no Maao no'ie.nn Aa 0aii,aMO h (noc.neAH>H 6ara>K; Harne OTpu;aHo 0Ae.no HHje Mor.no 6ava 3aMeH»eH0 n mh omo caAa HMajiH cnojj>aiirjio(T HeBepoBaTHHx iiaraOynAa. Onaj H3rneA npocjaKa, noKpHBen ca jeAHHM ynpjbaHHM mJbeMOM, o6y>ieH y ApomKe pocnapaHe; 6.ny3a Bojmimca, naHTanone rpa^aHcne, nopenane, ca pynaaia, Haropeae . . . eiro, to je (6ho irajODraTHjH noceAHHi; OKoiuba r. OreBaH M.naAenoniih, KojH je Ta.vo y Toj BipoiiiH HiMao oko 20 HeiioKpeTHHx AoOapa. OBaj pjrraBii OApnaHKO, 6.neA y .nui!uy y nopenauoM meiiinpy, đe3 oO.iHica h Ooje h KOMe ce Aano nape itHAQCTHH>e. . . eTO, to je joui jyne 6ao npo(pecop yHHiBep3HTeTa- y BeorpaAY • • ■ H obh ocTa,nH H«cy HMa-nii naime 3aBHAaH H3raeA. • • H)Hxona fie,na fm.na je jeAHana. . . \ y , • j • , • . CBaKH y OBoj roMH.iH HMao je hcth ahjb h Hcry HAejy: Aonenara ce -nomno iioto HTajEHjaHCKe oOaae.. . ja can roiBopmo PaAojy. mom n«aHAapMy. BeAHH »par je y najrposniHjoj cHpoMamrmHH. Oh mh je np«3Hao Aa je Aao Aa ce npoAa meroB caT Aa 6h HMao HiTa jecTH h Aa 6k Morao Aa Kynn jeAan nap THsaMa. Oa thx ibtiroBHx mroaMa unje ocrajio HHmTa cen capa, Ijohorh cy omaJiH m ocra-im y 0,naTy Ha nyry H3Mel>y Jbema h J[pana. Ja caM My nar.nacHO. mhm ce ja 6yAHew yKppao y Taj iipeABubajvhH napoOpoA, Kojn HMa Aa Aobe y 3aJiHB, ja hy ra ocjioOoahth. To ra je oafajiocrajio h ja caM HMao BejiHKe MyKe Aa ra npiHiBOJiHM Aa npmiH neiiiTO HOBapa. . . Oh je orayTOBao cyrpa a^h 3a OnaAap. 2 * Haj3aA, 19. A^penOpa Itu'iho oam obasernTen o nojiacKy Jiabe, oramao caM y mra.nhj ahckh KOH3y.naT, KOjH je na y3IBHUIHP|H H6UIT0 H3BaH BapouiH. MebymiMl jepan TonoBCKH nynaifa . . . Apym. . . na jom jepan... no tom AeTonapHja orpamna ce ny.na. . . IIoHcypHO can ce Aa ce iionemeM na jepHy y3BHniHpy, Koja Me caKpHtBa oa Mopa. J^omao caM ao npxa « onacHO caM Ha 800 m na oCajin ppHa Ae^a jeAHor cyMapeHa KojH Ha iiobpuihhh Hcinrryje npHCTamiuiTe. Jlaba ra je npHMeTitna h to je OHa, Koja je raba.na Ha HenpHjaTejba. ITopep Mene ToOpnje Eca,A ITame oamax cy mpocm.nH cbojhm opyb»Ma h y<>p30 OTBopHJTHi Ban,py Ha cyMapeH. CyMapeH, Kao pa ce pyrao npojeKTHMa, Kojn cy napajin Meby thm pajieno oa rnera. MnpHo, oh je upoMeHHo GBoje Mecro h npoAy3KHO oBoj nocao. Ja caM CTpaxoBao npn noMenn, Aa oh cnrypHO Mo^e nocJiaTH jepHy Topnnjby Mojoj .na^H. . . Bory G,naropapehn, y tom MOMe«Ty, jeAHa rpaHaTa Gorne ynpaBjbena mera ypapH — mio je Ha MeHe ^ hhihao He MaH»H yrHcaK — h na h0koahko ceKyiiaAa on ce H3ryG.H HcnoA Ta.naca. �OrpaHa 118. ■r A J P E T . jih je OH 3ancTa norobeH hjih je ce joOpouojbHO 3aribypno ja He 3HOM, a jz oh ce rame »nje 110jaBJbHBaO. Hojia3aK .lalje ocrao je (jninoupan, jonpKoc OBe y3ćyHe, 3a HCTy noh. To je »Dauno« jejH a xmpa ;raba HTaJHjaHCKor ;ipyipm:a »BpojapćTBO y Puglia« Ona je HaopyiKana uporan cyMapeHa, Kao mro cy janac naopviKaae cne TproBamce ca 2 Tona Ma.Tor icajnćpa. y 14.30 nacoBa iioneo caM ce »a Mojy jaby, y icojoj Beh Oexy cMeuiTOHH 300—400 CpOa. Holi nojiaKo iiacTyiiame, y 19 lacoisa mh cmo Ohjh cnpeMHn 3a noja3an. . . Cpja OB«jy nac itypajia cy oj pajocra ii Haje; cyTpa y jyxpy mh he\io aaBpiiiimi naiue Myneibe. . . Mami cyMpaK, Koju Kpo3 napy ooBeiJbanaiHC iieceii noKpn Hac h mh ce JbyjbyiuKacMo »a Ta.iacH.ua, Kao ja cmo y je3epy, y Kojii.ua CTapa nalja mjetubo Oa.iaHCHpame. Cjama TpeHyTaK, nocjie tojhko Myi<a u Heisojba, ojGajuo je CBe HC3roje Hecpeha, Koje cy ocTa«ie ja.TeKo na 3eMJbH npoKJeioj h yKaj>aHOj, ann Koja ocnje CBera Oiaiioima, Oerajio je c e ... II oBje, fje-cy' ibnxoBe MHore rpyne 3roMH.Tane neibyhH će Ha moct iipe.\ia eejpoj iiohij nojaico j^'ce mauyia.:io. . . Heao.'ba.ua je Kpaj. j Epoj 8. onacHocTii, obh cnpoTH J>yjH H»cy Ohjh BHiue rocnojapn cbojhx Hoiipana— Il3rjejajo je, Kao j a Hac je roHHja Hena uyjna (jiaTajnocT___ : tojhko BeTap no'ie j a jy n a , uope ce y 3oypKa.. . . Oa xopii30HTa nambome toiukh upim oO jajii « a j iian a noueme j a cenajy cTpaurae My»e h ornoue c iu n a Oypa, Koja je opaja j a j e j o no n o jn e h joBpuiana.'ia CBOj.v nocjejH»y 0op0eHy nyjJbiiĐ0CT. . . mh II hoH jobe, a.in naM ne jonece TjinHHy— jom ne onryTOBacMo. II 21. jeneMupa totobo oj. rjajn H3rjejaao je- ja he.\io y.MpeTH.,. Rhko HHje HHuiTa H0H60 oj xpaHe, jep cmo cbh Ohjh yBepenH, yKpn,aBajyhn ce npeKjyue, j a he.uo jyue y jyTpy Ohth Beh y BpHiijH3H. Čaja jom jejaniivT BHiue, nacTynHJa je r.iaj... ^lope je Tauo mupoKO, ja Oh Hau jonycTH.ro ja iH3abeuo na aeMJ>y, ja uoTpaiKHMo HeuiTo 3a xpany... IIaj3aj, Kano Oh cmo motju Hahn joBOJ>ny K0JH'inny, j a ce HaxpaHH 3—400 J>yju, rjajHiix Kao uito cmo MH^^HJH___ Aj ii nanocjeTK}' OBaj noKymaj Oho je h iiocjej» H . \ Ilpeiio nohu saHCTa, H3HeHajH0 jejan HTa.TiiC p je CTemyT0 chjhomS euopnjoM . . . ja Bepyje\i jancKH icoiiTpropnHJbep narjo ce nojaBH H3 Marje na j a uyjeM jy m y caue UpOnje Myuene KaKo l m u e h hckiOjhko MeTapa o j nac KjH3ehn 0e3 myMa, ca yraj e j a y obhm neo-uaMa MgaaHXOJiHMHHM, y obhm nec- \nieiiIiM_cBpTHJbkana, nojaKo no Mopy. Tpu jpyra u a u a oe3 Haje, m e cp hjhoch čaB ''0pj obhx Hecpei- H.GMy^cy cjejn.ia___To cy Ohjh nainu npaTnojn. iimca, KojH cy CBe'rtS r^H JH h n p e j nujm i o-JHMa Oko noHohu. »^ayno« nojnute CBoje jeHrepe h liimiTa ce j p y r o ne nojaBjbyje, ceu nenoaHaTO y ra- yjaj>H ce___ MHiirre. . . * HacoBii cy ifoaaKo npoja3H.ui. . . Meby tem ja cau mhc-tho na CTBapiioOT h Oejax y3He.\mpeH jep joni 3a Bpene je je nohn, i;aj HHjejiro JHje irnje HHCMO nouejH ja nyTyjeuo... Mh cmo CTajaju___ cnaBaJo nyT0Ba.iH cmo jync apOaHCKe oOaje. y jyrpy * , .. •{ ' | 22. jejeuOpa Ohjh cmo Beh y bhchhh Bajoiic.. . . . JejHHM oHavKHHM cOpTOM y3eJH cmo iripaRaj na aanaj. 20. jejeuOpa KoiiTpToinoubepH, ROjn cy hmS h ^Ba KOHTpTojinHJBepa oko nac * cjejoBa.TH cy j a Hac npaje, nncy joiu joihjij ja Hac y3Siy h! y cia- j y ,mo jejan »sa jpyror npaBehn »C« h nac 3aocrajyhu Tora jana, mh cmo bhj&jh h<^h xopH30iiaT, KojH jyhn a uac.H;iOHjajyhH ira Hamy BiicHHy, jep cy omi cmo BHjeJH h jyne. nac HMaJH ja mTirre. Meby thm iy ce jejan rjac: »CyuapeH«. Haj3a j — naj3a j— Tano jo je bhjh ce HTay jyTpy, Ten aKo je Ohjo 5 h % uacona, ja cau vTHjaucKa oOaja. ona3Ho upcKor iienpHjaTe.'ba, oBor MOMeinu jom na Oko 14. uacoiisa uiraheiiH ca jejHHM mrjhm 0pannoBpmmm Boje, KojH je 0e3 cyuiibe nasHO Ha H3jaaaK nycKHM TopnaubepoM, Koju je jomao j a nac npH.vna'rii U3 3aJiiBa, Te je Morao Ojarojapehn MecemraH, ja Ha jo rjejy npHCTanHiiiTa h Koue cmo cjejoBajn noMOTpH na Hac j e j y noh. jano, ja Oh imOerJH Topnu.'be icoju ce ojMapajy, mh HaniH Ma.ui xonol?.H ojnoneme j a rabajy, Oaja- cmo ymjH y BpmijH3H. . . . jyhn rpanaie upora® » e r a . . . IlocJe cejuor npojeivTo je Kpaj ny-roiBaiba— To je Kpaj Myi;a. . . THJa cyuapeH ce H3ry0n. 3anyben, ja noaioBo Habox Kyjnypan jkhbot. ^ P y m n y T> O jarojapehn cavio j j Ojbhhh aajHBa, * me cmo mh 6hjh yKOTJbcirH, HHje joaiyniT ajo j a Hau ce npiiCiiJHHui ribypehn ce, Te cmo iraKo Ohjh c a iiyTalio cy ce ojnrpajH, no Moue cxnaTan.y TpaniHH o j H,ero(BHx Topm uba..-.. dhmhh^nacOĐH OBe Hen3BecHe aroHMje jejHora napoja, npH TaiiBHM CMomijaMa nyTHHiyi H3jp;Ka.iH cy Kojn je CBe H3ry6no, ceM nadu, CBoje jyHaujTso u joni jyro— A jii nocae to-thko ncicvuieiba, noc,n* CBoje npaBo Ha 6yflytiH0CT___ �Spoj 8. fA JP ET, ĆtpaHa li9. XOIJLA BPBO. < aHana. ; i. .... ce micjieiia buko, oko Mepheaa n a oajoKny aobhm flejiOM 3a^y>K.<5nHe. l'pa^aiui Upeuo.ia Tpronce ce n aa cara. 3anyneTauie heprniBa na npoaupHiMa n Kamara Ha aBJiujcKiiM BpaTUMa. lioMOjnmie ce camnBp h pacMynaHe rnaBe rpa^ana n 3aGenacame ce y uoMp'uhu i Kao auBTiH. Aviai 3anyAy: Hitcy momu HvnuTa Bii;;eTH. JeAHflO oe iy o tjiub TeuiKHX jaHiiiapcKF-x tonyKa koju iynHO OAjcKHBauie Kpo3 noh noMemaH ca ii>hxobhm inoAiiBjbajiMM y3!BiinlMMa. UBe ce odo CMema, J63HB0 jeKHy h OAjeKiiy Kpo3 Hoh ua ce H3ryGn hh3 3ejiemy Btyiy. ^OMajio n a ce uy jen.au AeiHBH ©pucam a oim a jecaji rnacan, a nn oiajan, y3nax OApacnor hoB6Ka. Hcuito ce c p y ra h noTMyno jeKHy. Can rnacoBH judmnapaHn nocTaAOiue tmiuh. npeg, Mephe30M. Haiio je Knina jrana Kao mb Ka<3jia, ne irpecTajyhn h m aa TpenijiaiK, Gho je at Janamp-Oania m IcKopo cbh jauimapin «peA MepheaoM. Oupo3 mpoikhcjth «ayiiH 'CneiiHuie (mm ce 3a rna«y, a onaj imih Aym Kpaj noj« ce 'ciiyuiTame ihuib Jie^a mije hmmmm 'BHUie jhhniho na ropA« pyKam b ik o b o t aanm m a Xaijpu BeivTaiuia. OnyuiTeHH 6eniHO h oMJiaiBJbeiiiL neoecaniM AanvAOM Ohjim cy ami ce npM.TCnH.TM ye 'MOKpe corpe K.po3 «oje je jaimoiapiLMa uypn.Ta lOHina ao ra io r Te-ia. JaiiinliapH-<>ama je Ono 6d:ian. Ten uito je oTei>ao ABojnnj bavpa nojn cy aohi.th ca imoaoom ma cnor cyrpaljaiiMna Mory OAB&saTH 3a K0iU.a hoa iMiktohiolikom ■Aa Ciit ia caxpaiLn,THi ca meroĐon iKeiion Koja je na obojisM anyć)M ^ipeoBMUTa kca 3aAynv6nine. lIynnin Ja•jni'iap-Oauia ;ra je to mena onora Apcncr Koja Jammpn crmrome ao caaie MHJiemcBKe u Ty ce ,"3u5^ii.y: xt»:ac Aa mm oiiiMe jeA'ior HonaKa, on ce pacp;yi, 0Kynnme oko atc mpHnntie Koje cy nemarne Ha i(sipeAni 13umnn}ajy OBy A30jimy h noABiu; ny: JeAan je uobok nemao Hcnpymeu a uopćio Apmao — Hh jc'AHo HHiApyro, me oie hhko noMahn c moy napyijy OHCBenrreiHor ^enoa. MyKy cy iMajin. jaiiH- cra! Hena wx ne« pacTprny! Ha ©hjahtc icaiKo Kaaabaaa 'iapn aok. My paoKJioiiniiiie pyKy n ofCTproino ACie. janH'iap! — Je jih -khb nonyK? —^yolrTa JanuHap-Gaina, Ii Kao Aa AOTJie imje nana hm Kam iniuie, oiierr ce Kojn 6am Tora nača crame. MeSo mpoJioiin nan rpenmiHM rprw;oM h nipo.un ce mobu — Jecre,— OArcrdioipn KpaTKo jeAan oa jaiHin'iapa. CTpaxoBiiT aubjcaiK 3aiaprname >iyH>e, a jeAan rpan — A i>ayp? — ymiTa omeT. oip\3Ka Tc«o.Ty Birme Mepheca. IIoTMyji.a rpMJbaniniia ca - — Beh caM My npocycKM<jjaK! — oatoboph can JaAOBHHKa nponpaTii cmaj cTpannni upo.tom ne'.ecKor ApyrM. ‘ i i : . \{ J n S »peMena, ,Memajyhu ce ca iuvKjienoM n.oo®i;oM uoGccne— OonrypajTe aiy nyTl — H Ty JaHHiuap-Gaina jOA- .fof JaHH‘iap-Oame. Bno je roBaii u 3a to uito ja paja 3I-HM KpaTKiiM m (pce'iHHM reciOM noKaaa nyT neffci. Hi Aouraa cy aiaoo icoH>a. Tpiieo je na ono Mano monoGania A ohaa My — iHacraiBH oh —_£2V?mii're npre 3a obo apbo, AoJh cy ce Ohjih MCKyniLTM. a TJiaBy oKpenHTe A<we! Hena ce i)ayp mano paoxjia.Au! —. He Aa Bpe.\ie, tocthth ara, — OAroooiMiiue omi. y uacy ceny Kpo3 noMpujiHy jeAiia KaeaTypa u — Eho, Kanua je nopjuniKia gbc- MCproBe. capu oe HeKOJiuKo nyTa y Teuo Mproor ’iOBeica. j],pyro OneT ce c rpMJbiiiBimoM ih y3 mjbycaK iBinue n]voje napđjeme Gnno raRolje Cp30 HBBpmeno. GaA y3eme jiOMM CTpamma nooBKa n Jainiiap-'Oauia, neBe]iyjyhn jaHiPiapK ooiecBeuiTenor AeiHKa na ce BpaTinne y aiephes* obhm n.yAHMa, OAe rara rpaA Aa ce yBopn. Ajbh mije Hoh ce nonoBo aanora y CBojy tnnTHHy h hoiio- Morao aoKh naji>e oa KovnapoBor noTOKa na 3acTaA'-“ MHHHOCT. KaiHaTH H Hp030pil OnJIH- Cy Beh aaTBOpeHH. y HyAy. To mrje bhhic jihtlho na oiotok Beh «a siok.v Ilpenoji je nsrneAao aa no^nsa. Bejni«y noAiiiBJbajiy i>eKy. Oa iMOcra mrje 6 ikio hh npara. A TaAa ce ckjioiih n neGo. .Harne iBeAPO, ooacjano OrpoMHM Gpe/Kyjbiin oBajbenor necna Gh.tm cy Beh 3Be3AaMa, noue ce vaše Birane .Mpnmmr n cMpKauaTiii aok Air0oKo 3acyjiM menaA niiTOMe bptobc c oGe crpane ca Ja^oBHMi^ ne CHHy aiyH>a ma ce 3auy norMyna rpn- noroKa mpn BeroBOM ymhy. Jba-BHHa. | | : | | ij * y CTBapH. Ty l?e h OBpmaBao rd|>ibii aco Ilpenona. Houeme TiaAara ii mpBe Kauube Kame, a c mmia OAaTJie je Harno naAano opao ao canor kophti Benone iiaciynai OBe meiuhe cenaibe h rpuMJbajBirara. GBe obo Bone TaKo Aa je ocrao ca.\io y3aHH ApyM j;oju je npeKj npanpaTH onmip (Jni'jjK Berpa noj« A<>be OAHeKyAnperco KoBaHKor HoToi;a ®e3HBac AP.yrn aoo npenaia. Houito IIoCjeHHKa na aaBHTJia CTapHM painhen na KomeBinm Benena Bona Koja Kao Aa je XTena AA ce uito ©rane A ihcOo Kao Aa ce npojioaiH, — npc(cy oe iKimia y c®oj npnjby(jM y3 KomeHHHCKe naniiHe, a nemio u caaia /KecTHHH m naraocTH. crp-Me«. na A^a cmaciia noroKa, Gejaxy ii|ieno.TaBiviii — A KaA oc®any Aa« Morao ce BirAem kako je Taj HeKaA ©a/Kiiii rpan oa Mera je h aoćho mie Ilpenon, caB rpaA « oa boaom. II otohh na6yjann na iroGecnenn. uito 3Haiin npenojioiuben. BiiAieBiimi KaKas je pyc©aj m KonnKy mTeT.y no3e;iQHia Bona, ao jyne Oucrpa « 'Mnpna, <3«jia j>e CBa npjbaBo-3e.nena, Aaneno H3am.ia m c®ora Kopirra. Hh3 'ihhuo KoraapeB IIotok, JamiHap-Oauia Kao Aa TeK cana - crpne ©Tpaaie Hpenona cjienajia ice Bona y jeiAiioar <5ec- nanoiBo noGeuiBe. y hhmh aiy ce Kao AA ce Bor, mnn KpajHO mnpoKOM Mna3y. HeKaA jeABa riyjiiH ByKciBir H©Ka haBO.ma ccrna,. yApyJKH.ia c ^avpiDNia na n|>onoy 3enenoj Boah, čama nymmxy crpaxoBHTO (i.viHe Miina oGname aa to Aa Gu mpMMopana Jainiinap-Gaiiiy 3nyKOBe, liao Aa oe x«jbaAa.Ma Henann ryme (y Hniaia Aa hm 3aA3MKM Aeny Oap joui 3a jeAan AaH. h neKOMe Bannjy 3a Monoh. '»Ajih jaiiiiMap nopa Ghth jann! — 3arpMjbe on To je» jyxpo TpoOana jaiHimapoKa opia Aa npeHe 3a- na ce Gecau apara npeA Mephe3. Ty napenn na jaimC6ffnny oa CiBojn^i iiojM.'iaTiKaM cicynjbeHHM n npo6pa- napn ncre(|>ajy na Kyha bay|>e, Aa A0«ecy CBaian uito nHM y TTpenony. 3aT0 je caA h Bnana’ia OHaKBa HtypOa HMa ,iprene rpa^c na na npeico KojKapeca nproia r �v Orpaiia 120 - • Spoj 8. .r* a j p E t « — Oh je OoncHjH 'iOBeK!. . . On c BoroM roreopu! čijom chjiom U0/iHrny ihokhi MOCT. OiiAa he IIOaiaTHI JIOBU — BHBa, Aa OAOM ja k H»eMy?! A ?! jviacHirice y Iliiaibe m >K,yjiy Aa paja cbcaci iu>ibe. X too — TaiKo je, — OATOiiopii jaimnap — jep iieMa Te je Aa nos csaKy n,eny joou Aitiac Kpene ca nat>M.;ia[)HM CHJie, cgm (kBKnje, Koja Gh ibeMy Mor.ia oanoBeAHTH. jaii HiaapMMa wyT iOraMOo.ua. — Tyxa4> xoya, — •iipo.up.MJba Kao Kpo3 3yGe JaHape^na je On.ia Gpao H3Bpuiena. 'Baypn cy ce y 'jae oK.yinH.iH h Hanenn opAO rpaj)e. Mopa»m cy aohcth HH'iap-Gaiua. Ala.10 ce aaMiucjiH na AOAaAc: — /toGpo. OTHhnhy ja k ibe.\iy, aiH ano mm npaBo Aia h Kyhe csoje pynmjiH. II oa HenpecraHOM jkoctokhm iubycKOM, yo C€ffian>e He Kame, th hem mh ii.iaTHTii! h npMJba/BHHy, no'ie ce ^naarH hoojh moct. KoatapeB noTOK Kao Aa ce Hajiipe na obo pa3rneBH h none sa Jbara ^pBJba ji Ka.\ieH>e ca l\omeiBHHCKHx cipaH a, ajm JaHH'jap-Oajua je TpeGao Aa ociaHe cTapujn. C Temkom. AiyKOM, npoKHcnu ao Konce, no^arom e jbj ah m . oct. Jaium p-O aiua je TpHyM(posao. H a p e /p Aa c e naspiiie u aa^m e yTBp^e, ajiH l-oGecumra noroK Kao Aa ce hckhm .(HB.miiM, jioTMy.uLM Mj'ALiaibeM no/tpjTJbHBo HacMeja. Haje^HOM necTa^e Mocra! 33pHcao ra je iiotok je^iiHM OMa.ioBaJKajyhH\i aaMaxoM Tano Aa y je&HOM TpeHyTKy oora^e y3a.iy^aH tojimkh TpyA croraH e Jbyjp! II. y Bpx llpenoaa, Ha čamom upajy naa 3aAyncGHHe, aeacaaa je jeAHa orpoMiia Kyha noja ce Kao y Gee-Kpaj OTeraa mchoa peme OMopoBe iuyMe, a y3a ca.MH Apy*i. To je 'Gmo HaHTpmi XaH Kojem cy oe mhoith npoaaoh h a h naanm iH . lilanaTOM cy.ce aipoHocnae npnie Aa ce y ibeMy y rayuo AoGa horh AoraI)ajy MHora nyAa. 3aAoipeaor iiyTHHKa je, neae, 110 HeKiA aacnnaaa Knina ®pyher iieneaa, Han kao aeA CTyAeiior iiecKa. HeffiaA cy a.yAH 'iya n crpaxoBMiy a yny n aoM y 4aHTpMH^M XaH y,' a h cka a je Gho caB ocBeTJbeH kao a i ce y ibeMy aipocaaBJbana Hena Beamca cBenaHocT. JaHHiap-Oama 3aiHKpryTa 3yOH.\ia. Ilo3ejieibe rcaB oa je^a. t>H^a ^OKona nanpHjy h nose HaicajbiiaaTH . TaAa ,6h ce >iyaH n neiai nyAHH 3Byn,H jom >iyAHnje caB Oe3 Ha baypnMa. Jby M noaeme Gurani. — Ky^a AeTe? — 3arp.MJbe JaHHiiap-'Gania ;a ^e- oBnpKe. KaTKOA Gh kao H3 ayGHHe HaBHpaaH anopAH ixj3h jby^H seh. JiO'BpaTHme pajy. HeitovpBenaHO-noGoiKHe ineoMe, a nenaA 'Gh n,eo Xan — /JpjKHTe moct! — r.iacM.ia je hoibi HapeAGa. no'iiHuao y nyHoj thiuhhh h MpaKy. Oner ce AH/Ke CTOTMHe pynf. OneT xynaine noroK, y To-Me je xaHy craHOBao Taj iyAHH xoya BpGo ■Baa>ajyhH u,eaa craftia oajeAUo1ca aHiuheM h rpaibeM. Kora je nopeA cBera onora obak ap>kao 3a Goamjer no­ OneT ce ^iii/Ke moct y3 uubycaK h' rpMjbaianiy h -ohot^ šena. y aeBo, iioa jeAHor OMaaeHor Gpo/Kya>Ka, Gnaa — Kao ya npiKoc — Gani ohj,i KaA je Beh oho totob Nje jberoBa Apyra Kyha ca aenHM bptom 11 BohifaaKOM y — necrafle ra y iboah! IIotok ra je-oijeT aGpncao, aan Kojoj je CTaHOBaaa meroca nopoAnn;a. Xoija ce Mano ca# y -vajio hitq He oAiijme' ca cooom ii Jainmp-Gamy KaA GaBHo y moj, KaA Jaimnap-Gama, ya HenpecTaHH h vKecTOKH h meroBe JbyAe, j,ep anuiifle ue,iHKH Aeo aeMJbe hchoa h> hxobhx Hory. n.ibycaK KMime, ca CBojmi iipaTnopeM APb® npeA OBy — Boamja Bo*a! — Jipomaaijrii jeA&u 04 BpeiMe- Kyhy, yiiHTauie sa xoyy. JeAAH oa H>eroBHx CMHOBa, hhthx jaiompa. BHAehn iipeA coGom jaiHHiapoKor cTapeuiHHy, yiBeAe hx JaHH'iap-Oama ra nonpeKo nor.ieAa na ce ipsKe h O03 pe'ui y Kyhy. 3a.MHCjm.. y jeAHoj OHHCKoj co6h, aan iieooHMHo 'incToj h »//a unaiv CBe obo Hrfje BOJba Boneja?« — yiuiTa aeno ypebeHoj, ceACO je xoya BpGo. Bho je to bhcok, ce 0H caM y ceGn. — »/ta im je?« II 3aMHc.n1 ce Ja- npenaK m KpynaH erapau,. CeA Kao oeua, ca AyroM HHMap-Oama. y je^aH nac xreae ^a ce jprne h npoTH® 6paA0M h jaKo liaABHjemiM oGpBaMa. UpHO ijyGe h eeTativBor Bora Kojn tvy ©to iiipKocii, a.,TH HeniTo jane o/i, JieHa axiM6AHja OAaBanH cy jom jane jacny AOCTojanibera oa nac ra joepora. Oh oneT ocTa^e caM ca odo- CTBeHOCT iberoBe nojaBe. noABHjeicHx Hory na mhhjKM iMH'&iHiMa AOK ce baypH ny^axy uirro Hncy h no AepjiyKy, Apa^ao je oh y icpHJiy neKy Be.iHK.y KH>Hry ^pyrn nyT HGKycHjiH Ka3iiy. na th He npHMeTH KaA fbome H>eroBn iiocemoim. — MiMa y OBOM rpaAy je^aH ny/moBaT xoija. — JaHHiap-Gaina Ha3Ba cenaM. Xoija BpGo nojiano Onime OHaj jaim’iap oxpaOpeH hyraH>eM Jaiiniap- noAHJKe r.iaBy. 3arjieAa ce y JanH'iap-Gamy na My ce Garne. i cKynnme sebe. 4eao My ce HaTyuiTH Kao mio Gejarne — Ila? — ymiTa OBaj npeivo mhcjm. HaTyuiTeHo HeGo HaA meroiBHM IIpenojiOM, a H3 o'mjy — J\a imTaMo ibera kikbo je obo xiypp. kao Aa My ceBauie iieKH oraib. Xoija je 6ho ohhto — XajAe, flOBe^H ra y Mephe3! — 3anc*2ejH Ja- moBaH, aa« ce Mor.io Haopera Aa -My je urnaK Apara HH'iap-Gania aia MaHy pyioo.\i ^a ce paoHby ^aypH. osa noceTa. npHXBATH cejiaM ajiH Kao Aa ra npou;eAH —'•Xohy ra imiaai — nacraBH oh — m a jih Kaićab Kpo3 oyOe. KaA wy naK jaHH'iap HasBa oeuiaM, xoija 3anHc Kano ce npaBe moctobh. KjHM On.'iep! Una coa- Kao Aa ce pa3B6APH. JImi,e wy ooapn HeKH nyAaH GjieKojaKHx Mapai(j)eT.iyKa. caK. Oh OTBopn ycra na r.iacHO h opAaMHO npnxBaTH A Ka^ BH^e Aa OHajj jaHH'iap jam crojn Ha hctom cejiaiM. i— MecTy ,npoAepa ce: Bn^e to JaHH'iap-Gama m Gh My MpcRO, ajm bh — IIIto He habiui, Gpe? , AemiiH np©A coGo>m 'iyAHy nojaBy noja yjiesa peoneKT, — y30JiyA hy hHh, 'igcthth ara! Oh hhioomg He oh ce yTpn3e 3a ycHy n ocTa hyTehH. HAe. IbeMy TpeiGa Aofen! — Kano ch Morao aoHh th, Kojn MHc.inm Aa Te (— 'Auih KaA ja napeAHM! — 3arpMJbe JaHH’iap- h caMH A.iax Mopa <xiymaTH?! — 0Kpeny ce xoija MpaGama. mho h jeiKo nyr JaiEmiapnCauie. — He (}|6PMa oh to. Onaj ocra 3anpeinaiiiheH. Hopoaho My je imhigjiih. Jamiriap-Gaiiia noinieAa cBor noT'iHibcnor. X tcac — XTeo ch Aa tm Aob^M ja na Hore, n a Kano cn na osny Apefl'Ocr Aa ra oMame KainjujoM, ajm ra npe- ce Morao upere™ Aa th Aobcin k Meim?! — yiiHTa oner ce’ie janH'iapoBa pc*i: coAH xoija. y �Spoj 8. r A J P ET« Ouo ao Kpaja y6yim u oaiipenacra Jann>iap-6aniy. »O^aiuie on to aHa?« noMiMCJiH y ceOn. — 3H&M oiie urra mjdojm jeAaH <3o/itjn ornaAnmc! OAroBopn My xopa na noMHcao. JaHHHap'-6amy Kao fla Heico npece'ie hchoa icojioHa. Oh KJiene. Crpana 121. — 3naj Aa tc ono cha HoGeofta IIpaBAa u oaAH>H uyT oiiosiHibe! — nproBopn xopa n očna y mctom 110,TO/Kajy. — naMHGTH na Bora h onaj ©Boj rpex. y TeGe je BjiacT oibac, na obom ne3naTH0M KpajniiKy 3e.MJbe, aJiH HMa H cro Kojn je jami o a CBaKora! Taj Heico eHO no'iHibe Aa upocnua oBoj rnec y Haj/Kemhoj Mepn! — Hbcthth xova, pepii mh niTa rpeCa Aa 'ihhhm, — nporoBopH ApxTaBHM rJiacoM ch-ihh JaHii'iap-'Gaiiia. — OinaAHH'ie! IIpeAaj 3e\iJbH uito je 3mJbHH0, jep je Bory othuuio oho kito je Bo/KHje! — rBaypcKH JiemoBii! — y 3wnKHy JaHH'iap-Gama. — Ibnx ca.\i ocTaaHo.. . . ctobh. — . . . caMo Aa npO'BeAem CBojy CHjiy, CHJiHH'ie! — JaHmap-ćaniH caA K,TOHy mami. Ilpem obiim BenpeKHAe ra xoya, a H>ero©y pen Kao Aa iiotibpah iiobh JIHKHM ’iyftOM OH JiyiIH H63IOM 0 OlOfl. C T paxoBHTH nyu,aib. UaAa je rpoai oneT yAapno nonpaj — A hhch Aomao — HacTa/BH xoi,ia — Aa Me iraTaiu .KaKiBo je obo (x»KHje A«®aibe Aa oa Hohac na^a xoi,iHHe Kyhe. ' — O hh ! cy baypn, a baypH TpeOa Aa BHAe lcaico ce Kuma a Aa He npecraje? Xoija nohyia Kao Aa 'lesame oAroBop. Jami'iap- Ka/KH»aBajCBaKH iipeoryiiHHK! — Bftaj^Aa TBoje npaiBO 11nje HaA MpTBHMa, aiKo ' Gama ocrafle noGomene Mase na nOAy. — 3 n aj: — nporoBopu oner xoya, a raao My Ge- ATI oeMaJbcKH cTapemnua a&a© npano HaA HtHBHMa! H oner cTpaxbišHT 6;iecaic! . . . K oneT jom crpaxojame cBenaH — to aeMJba .ipaaai CBoje! 3nam jjil-th uiTa je to?! . . . 3eMJta! — h Tyj xoya aiianajuo noAHUce' BHTHjH iiym ib!. . . Ii oner hobh npojiOM HeGeca!. . . ^aiKA! ^aiKA'HeonmcaHH. . . KaVKHilipCT. JaHH'iap-Gama Gejaine oneT nao no noAy y ne— LlecTHTH e(I>eHAHja\ .. jeflpa tipoMyAa JauHJIHKOM CTpaxy. KaA onerNah/Kc‘ rjiany tok ce oa^AH. 'iap-Oauia. — T u xoheui Aa Kaatem Aa jdj th to He mm ern^_J£ao Aa HHje npoTeKJia caiMo jeAiia ucpaTica MHHyra, AanH, — npece'ie My oneT.pen xoya. — HeopehniiMc! ceh airraBH nacoBH, oh yrji<\n,a Kano je Hanojby hcuito cBeTjmje. Krana-je^Gnaa npecTaaa. OGjiaAH ce no'ieme th ch; ce ycyAHo Aa joj to ciipe’rttai. Tsneebem Aa joj 0Ay3M6M to npajBO, ii ero, žaro 'ce yApy<KHjia 3eaiJba paoKJianaTH h, eno, Jipna ce apana cynu,a npoMo,irH na isecejio oGacja MOKpy eeMjby. h iHeGo h cne craxHje Aa ®airHjy, Bory aa OBaj lemim —1 Tn cn ce noKajao n 3aT0 je npeorao me© Borpex. Y3ajiyA y4HM ja HaA obom. GneToii KiBiiim joni SKnjn, — nporoBOi>H xoya, a H>eroB rjiac Gejaiue CaA oa pane 3ope h mojihm ce AparoM Ajialxy Aa oporni o®y H©cpehy c HaniHX raaB a.J|a Kasnu onora KojBce. Ta.Ko Gjiar, tiko mhjiobbj'iho cBenaH Aa h caM cypoBH Ap3Hy Aa ce cyn,poTCTaBH uberoBOj neCecKoj npaBAH, a JaHH'iap-Gama ocem Hen.y MHjiHHy. Bho je caA Jiaic Aa ca\iyiBa h nonrreAH jaAiie JtyAe. Ajih Bor — Benmca Kao nepo. 3a Mac ce Habe koa xope h nojby6H My pyKy. — 3HaM Aa Heheui TprHym pen, jep necpeha hg je H>eroBa iĐOJba! — oh xohe a^ ncacaJKe CBery ir na6h jouu iipeiujia npeico HaiuHx rjiaBa. poAy kako oHa Aa 6yAC BejmicH ryeB aero®! — Heica mh Ajiax oupocra! — iipoironopH JainM— Xoya e<J)eHApi, ja He»3gaff Aa nwa nrra ao Map-Gama, a KaAa ce OKpeHy 3aTiyAH ce ihto h© ©HAe MeHe, — ycyAH ce Jami'iap-Oaiiia. — T jt h ! . . . yMyKHH, GeoBepiDH'ie!. . . Okhhh 3a cBora iiOT'iHH.eHor. — Ominao je Aa H3Bpmm B0Jby BoJKnjy, — OAroMac Ty M ynnypy TBOjy JbyAcic.y h 3apoHH cfe y csojy Ayiuy aKo MOJKeni Aa je oTMem oa baBOJia, komc ch je BapH xoi,ia — Aa ce M-prea Tejia Myaca h acene, Majice J Oi^a, npeAajy 30mjbh y MHje mpano ne CMe Aa Tanue npeAao, na paaMHCJiH niTa ch y'iHHiio. JeAaH oanTap, ajra crpaxoBHT, GJiecaK MyH>e ea- HHKO OA CMpTHHX! * ceHH omh AĐoj'HAH jamnapa, a OHAa jeAaH crpaxoBHTH nyii,aH> OAjeKiiy Aa ce norcpece cae y Kyhn. 06a jaHHA KaA JaHHMap-Gama naabe hs Kyhe xopa BpGe, 'iapa naAoine no moAy npenepa^eHH cTpaxoM. To Gho je APyrH MOiBeic. Heica MyAOT®apHa OBerjiocT 06aoimmy rpoM y jeAHy OMopHicy H3iiaA caMe xoymie cjanajia je H>eroBy yHyTpaniibocT OHaKO Kao ihto je K ^e. 1 1 i , caA Becena cyiiTeBa cBeTJiocr MHJioBajia npoKMcaie h KaA ce JaHunaprGama 'npnGpa h noAH/ice rjiaBy H3GeeyMjbeHe jbyAe. yrji©Aa Kano y xoi,ie ^AHOBaTe cjaje o' ih , aok oča To je iGho He.MH, ajm OBenaHH HaArpoGim roeop AJiaHa Gejaine OKpeHyo upeMa JairH'iap-GaniH. CrpaPoAHre.MMa icoje cy cnymTajiH y paKy. — Xoya e^eiiAHja, — npomanyra ApxTalBHM raaHeMajyha cHiue cnare Aa BJiaAa ca coGom. — Ja HHcaM 3Hao, a ©đo A<>box. . . — 3HaMl; — npece'ie ra xoya. — ^omao cn Aa mg iMTam 3Haai jm Haimcam naime Kaico ce upase mo- oom inan je Gho y tomg no,no®ajy Aa ce oBOMe caA caeAH KpiB y JKHjiaaia. BnaAMCnaB TMyma. �CrpaHa 122. f A J ft £T< Spoj 8. AxMefl Pe(})MK-' COKCMOBHTi (IIpeBeo c TjpcKor: M- P. Hejinh). (HacTaBaK) Cokojiobuh je cBojy nojmraKy y Aaaja aacHHBao KCKJbyiHBO Ha iiycJiHMaHCTBy. JeAaH oa r.uiBHHx liHJbeasa (H>oroBHx Ghjio je ocdirypaibe MygjihMaHCKor iipecTH/Ka y A3iijn, na je y TOMe npacny u noMarao TaMomibe MycJiHMaHOKe ;ip/Kane. Je^iia H3Me|)y oimx Oiuia je A'ia Ha 0CTpBy CyMaTpn. IIohito cy lIopTyra,mH d a m o y 311e.MHpHBa.1n a'ia.inje, ohh oy 3aKJby»iiHiiH fla na.MO.ie 3amrorry 0,1 Typch-e. IBhxob B.ia^ap cyjrraH A.iayriHir nocjiao je iiircMO CejiHMy JI. no CBO.vie Be3Hpy Xycenny, y komo je oniicao aBe hobojbc Koje ohh Tpne. Ilpena OBo.vie jiircMy ohh cy iienpeKH^iio paTOBaJin >c IJopTyraiiiii.Ma. B h.ih cy yca/MJbeHH h HHjecy hh oa Kora hm&jih iio.MohH. Tpa/KHiH cy opy:Kja 11 HOKycHHx nojiiHKa. IJpeMa OBOMe iiHc.\iy IIo])Tyra.mH cy h ia cBHMa ^raMOIUH.HM MycjiHMaHHMa ’jhhhjih cii.iHa iiarujtar h iianocHjiH hm rpAne mrere. P oGotjih cy hx raJScDA oy Kora CTH3a.iH. Cimi ohh Koju cy c obhx ocTjhsa o^.ia3H.1H Ha xauH.iyK (jHBaJiH cy jmpoGjbemi h.i h jioTonjbeHH. Ha 0CTpBy U,ejiony kap h; y, ka.iKyiH Ghjio je 11 Tiyja Bpjo Miioro Myc.iHMaHa. ajiH hm je BJia^ip Ono xpHmhaHiiii. Gbh Myc.iHMaHH Tanoljep cy Ornim cra.1Ho na paTHoj H03H c Iloj)Ty'ra.mn.\ra7 T imo je je^uoM IipHJIHKOM OTHIIiaO lieiiiT JyT(J)Hja, C .l^ ^ e H H J^jftp7CKora ^Bopa h' mmm cy TaMomibH .\iyc.iHMaHH 3a tt>era ca3iiajiH, oflMax cy My ce cbh soajepiiiii Aa he npa-' Mirni npHiiaAHOCT TjcpcKe. Ajih Typci;a liaamaJbe caMo jeAiiy jayy <j).ioTy: imjaim^H cy mv, jia he h cbh TaMoniibH xpHiiihaHH npehif 11a Hcjian. Ohh cy Tpaaaum cimo TonoBa KojiiiM ce Mory i j h n rpaAOBH. Ochm Tora TpavKHJiH oy Aa ce ibHX0B0M ii:iac.'iaiiHKy Aa KOH»a, opy/Kja h Oa.Kpa h Aa ce Hape^H Cejiepčesnaia y Mhcnpy ii Je.MeHy, Kao h OeeniMa y IJiiah h AAeny, Aa hm to ne GMeTajy npomijeTH. Yw j <ro ^paacnjiH cy jom h MajcTope KojH 3Hajy 3HAaTH yTBp*jen>a h npaBHTii yCojHe Jiahe. CoKOJioBiih je to one ycBojno h oipeAHO, Aa ce' 113 Cyeua nomajbe ceaa.M y6ojHiix Jiaba. Ha KojHM je ii.\iao 0AnyT0BaTH h Be.iraiH uapcKH Toninoauia ca ceAaM Ton'iiija 11 aobojbhhm GpojeM mhchpckhx Boj­ nima, Kao h aobojbhom kojihhhhom rpaACKHx TonoBa,* nymaKa h Apyrnx paTirnx noTpeOiirnnia. 3a KotoftaAairra one (Ji.iOTe. Koja je Hi.Ma.ia OAnyTOBaTn y CyMaTpy, Gho je oapetjeH icanmn aieiccaHApnjcKor upncraiiHuiTa ahahp Cer KypTC® chh. y nHCMy, Koje je obhm 110BOAOM OoKo.iOiEMh micao cy.iTany AjiayAHiiy, cTaja.10 je h oeo: »— Tope cnoMeHjrroMe Moje je Hapebeme TaKo. Aa KaAa, aico Bor Aa, tamo cram e Aa y cBeMy oeayc,ix>BH0 c.'iynia nauia nape^eiba npn ooEaH>ajy rpaAona h.ih paTOBaH>y c neBjepHHiuiMa. HapeAHĆ ca.\i, Aa aau ce cbh inoivopaBajy y CBftMy iiito bh na^eie Aa je noTpedno y HHTepec.v Bjepe ai Apncane. Kaico cnoMeHyTH TaKo h iii.eMy nonjepeiie Ton'raje h Apyra 'Bojcna, o(f)iilUipu 11 RojiiHiui ne cMHjy ce hh y MeMy ?,a.\ia ii]X)TyCTaiiJbaTH ii ore niTO iui naboTe 'na iroTpeGno mrajv ce TOMe iicKopaBHTH«. COKOAOBHh. je OBoj BOJCAH A03HaiIH0 jeAHoroAHiHH.e npHHaAJieJKHQCTH. ToninjaMa je napeheiio, a« ce no CBpmeTKy paTa 0AMax BpaTe a 0 OBH-Ma AorabajHMa HMajio ce je HeBjeiuTaBara iipeno Mycra<J)a 'iayma. (975.). Obo miCMo 3aBpuiaEaio ce je onano: >>y OBaKOM c.iy4ajy npyw»ahe ce ncKpena 11 oGnjiHa GpaTCKa noMoh h iiornopa. HeGpojeaie cy h neonHCHBe iioMoha h GjiaroAeni Ciicuimiibera Bora Koje ocbmje pilio nmeBa 11a hthi y3iutmeHH a <>m. /(a Gh cnpje'iHJiH 3jia neiipnjaTejba Bjepe h H>iixoBa ocBajaiba TaMOHiH>Hx MycjiHMaiicKHx 3c.\iajba, c,iaheMo cTa^Ho y Te icpajeBe Hamy iioGjoAiiocHy 11 jyna’iKy BOjCKy|t.210). Obhm hoboaom CoKOJioBiih je jom Bimie lioaeo oGpahaTH na>i,iby HCJiaMCKOj hojihthhh y AsHjn. /(a Gh ciiacHo aaHjcKe MycjiHMaHe oa TybHHCKe najeaAe h •irpeB.iacTH, CTymio je h y npeiiHcKy c nopryra.i-. ckom. no Toj cTBapoi nocjiao je h jeAHo »CBHjei.io HajicKo HHCMo« »3,oh CeOacTHjany i;paji,y nopTyra.iCKe«.. A jih jom upnje OBora Gai.io je cthtjio jeAiio HHCMo oa KpajbeBor aaMjeimKa y IIiiAnju, KojHM je TpaiceHo OAoGpome Aa Mojite y HapurpaA Aohn jejian JiapoHHTH KpajbOBCKH aaiGacaAop iooju Gh pa^ifo na OApaiiH>y MHpa Ha HHAHjcKOM aiptHpiopjy. OBaj ao* .laaaK a.MOacaAOpa Gho je OAoGpeH, aJiH 36or Be.iiuce ,YAaJbeiiocTH A ji eciirypHocth nyTeBa, voh »nje Gho jom Aomao, Te je obcm npH.iHKOM Ghjio caonmTeHO, Aa ce hcth Beh Ha.ia3H Ha nyTy. Hajnooraje nopTyrajiCKH aMGacaAop Hm;ojia npucimo je y U,apHrpaA n yciiH0 je Aai ynjepii HaAJiesKHe y MHpojbyoHBocT ceoje Ap/Kane. CoKOJioiBHh je nocjbfe Tora mrčao sanounjecTii iviieaoBHMa h BiaAapiiiMa HiiAHje, Aa 0603611j gae pajy u Tproepe. A.ih nocjbc H-iBjecHor BpeMeHi CTiir.ie cy iionoBHO BHjcTii Aa cy ncpryra:iHH oneT Hana.iH na HiiAHjcKe xamije h TproBue. Obom iipnimcoM Ooko.lO'BHh je nonoBa imcao nopijrajicKOM Kpajby a to imcMo BaBpmapa-io ce je obhm peAoiBiiMa: »___A ko y hcthiih mejiHTe 'MHp h peA y th.m 3eMJbaMa, onaiiHTe ce nanaAaja no Mopy Ha TaiioHime xayHje h TproBpe h iiomajbiiTe noy3Aa«e JbyAe Aa ce c ttJHMa ypeAH h 3ai;jbyiiH mTO je iioTpeoiio sa oapjKaiibe MHpa y thm KpajeBHMa. A.th aiio Gam xoheie, Aa TaMO noApJKaBaTe HepeA, noMohy Bora noGpHiiyhe.MO ce OA0ByAa 3a CBe hito je npoiiiB Tora noTpeGHo. noc.inje onora nehe Ban- kophcthth H3jaBe, Aa *cre JKejiHJiH MHp. Obo cviaTpajTe Kao noc.JbeAH>y pnje i«.’” ). ITpHiipeMC 3a noxoA na CyMaTpy Coico.ioBuh je i'P.io 6p30 AOBpmHo. A jih Gam kaa je Mopnapnna TpoGaaa Aa KpeHC na nyT. H3GH.ia je noGyiia y Jenen.v h fjj.ioTa je Mopa.ia TpaiiciiopTiipara BojcKy 113 Mircnpa y npHCTaiiHmTa Myxe h AAena. 3Gor Tora je H3AiTa OA-iyEa XyceHHy naač.iairtncy RiaAapa Ahe y icojoj My ce jaejba, Aa je »aGor2I") Apvinmv HavK»)ix Oimra. Kibiira fip- 7. 21T) Apxiiiia Ba'/Kinix Oiiuca. Kibiira 7. . 4 �Bpoj 8. t AJP Ef, CtpaHa 123. nouyHe y JeMeHy Mopajia 3a OBy ro^nHy H30CTaTH rjiH OBoje flyaciiooTH oOaBjbam CoKOJioBnh je ocoeKCiie^HUHja y IlHAHjy«. H3acjiaHHic BjiaAapa oa Ahe Ohto nojiarao BasicHocT Ha OBaj Bjepcicu MOMOHaT. ^oujao je Oho y Typ°Ky jom KaA je CyjiejxiaH Ono A3KAepxaH h Ka3an ao Tora BpeMeHa iiajiiamni cy noA CzrerroM. ce »y pyKana Horaja«, icaico ce to Ooko.tobhK irapaOBa eiicneAHAnja orarnjia je y CyMaTpy 976. acaBa. Ajih caA ©eh Onjaxy najm noA ©JiacT mocicob(1568.— 9.). Mhoto jtyAH ni3 one eicciieAHii,Hje ocrajio cicor papa llBaHa Tpooiior. A:KAepxaii yopajaH je y je ca cBiiM y Ahn, a ahajmje cy oa TypaKa tom npn- HCJiaMcice 3e.MJbe, a Kao bhaieh anaiiH Tora, Ghjih cy jihicom HayuH.ui KaKo ce totiobh H3jmjeBajy h a & paMHje, MeApece h oimune Bjepcice mycjihmuhckc yoranpaBe caome h Koiijba. HOBe218). IlaA OBor cejmicor HCJiaMcicor rpa^a y mo- IIpBHX roaiiiia Ce.THMOBa BJiaAama CoKOJioBnh je Oho HajBHiuie saoaBJheH aaajcKHM miTan.eM. Oh HHje xotho aa y3ajiyA'TpoiuiH Typcicy CHary y CeaKopncmiM paTOBHMa c AycrpHjoiM. Oh je HacTOjao, a ocnrypa npccthjk MycjiHMaHCT©a y seMjbaMa Koje cy Okjic HacejBCHe MycjiHMaHiiMa. Hacrojao je, Aa yciiocTaBH Bese h c yAajtennM mycjthimaHgkhm 36 MJhaMa, iia ce je Oho oajijhho Aa yKjionn h CBe OHe reorpajcjJCKe upenpjeice Koje cy TOxte caieTajie. Y TOMe npaBuy Oho je 3anoueo ABa reHHja.nia noAyšeha: npoiconaBaibe cyeH,Kpr KaHajia h cnajaibe Kacimjcicor ir U,pHor Mopa.’ OBaj Kopan CoicoJioBHha Oho je upjio Ba/icaH neAHHiTa TypcKe CBjeTCKe nojrHTHKe. CnajameM KaciiHjcKor c UpiiiiM Mopen Oho Oh ocHrypaH h o;jaKman caoOpahaj H3Meby TypKecTaHa h Typerce 'a y paTOBHMa npoTHB Ilepanje, Oho Oh . mhoto ojiaicmaii npeno3 Bojcice, MyninmMje h xpane pnjaicaMa /J ohom ii Bojitom. Kaico Be3e c TVpicaoTapoM, Taico Oh hcto obhm nyreM ih npecTHac Typci;e *y Aac^epxaHy Gho' ocnrypan, a h xaijHje Oh HecM®#aiio obiim nyTen mo- cBOcice pyi;e ©pjio ce je neyroAiro Aoimao MycJimraHckhx xanoBa icojii cy BJiaAaJiH y Aanj«; ajm ohh, iio CBojoj cna3H HHjec.v Oh.ih y uoJio5Kajy Aa PycHMa 3a;ia;iy OA-TyuaH yaapan. MebyTHM, y to DpnjeMc Ty pnji Gnjaxy npoTeKTopn u;HjeJior MycJiHMancKor h Typcicor oBHjeTa h HajMohiiHjH bojhhtoh napoji y HHjejioj AsHjH h E bpoiih. CTOTa cy, TaAa xanoBH CaMajAcanAa, Byxape h XapseMa mojihjih TypoK.y ;ia ocjioOoah AacAepxaH yTHuyhn ce cnocoOiioc'PiiMa MexMeA narne CoicojroBHha. Xap3eMOKii xan, XayH BeAnp OCaH, ynyTH»l je jejuio iihcmo TypcKoj y icouMc je oiihcao naA AjicAepxana h TpajKHo iiomoH oa TypcKe'-‘”). * Onaj noKpeT HcraMoicnx B.;iaAapa noK.ianao ce je C nOAHTHKOM CoKOJIOBHha y Aanjll. Tom IipHJIHICOM Ohjio je' MoT^he HaBOjumrrH na AacA©pxaH h hoa 3aihithtom Hcre Bojcice npoiconaTH icanaji H3xieby KacnHjoicor h IJpHor Mopa. 21!t) IIe4e«nja ob. I,, cip- 403. Slu) Ai>xiiBa, BftjKHii cniic.it, (HacTaBiihe ce.) J-l. BnflaKOBnh: i x KHdMTA. (CBlllUCTaK). 2. M36op KHiHra. llocjioBiina ©ejiH: »K'aacH lmhvc ichm ce APy>Kiiim, Jia ky th icasaTKi icaicaiBjcH«, .jieip: »C khm ch ao iKvipie, onaivH cii oa noAHe«. 11 3aHcTa, uoBeic nocTaHe OHaKii, y icaicBOM ce ApyuiTBy icpehe. /Jj)yHiiiBo AoOpoix ih nornTeanK jbyAU ircnipaiiH h ma AO^ap myT oicpeHe h uoBeica, icojii je cKJiion na pbaaa A^Jia, a pbaBO ApyuiTBo inaKBapii h Aoopa iuaaeiica. Baro cpenaiH je| onaj, tcojh je nauiao aoOlX) ApyiKTĐo h AoOpe HpHjarrejBe. A jih, Aa Haijeui aoOpe JbyAe h AoOpe npHjaTejbe, Mopam Aa AoOpo iioanajeur MHOi'O JbyAH, Aa Bana3Hin H>HxoiBe Mane h Aocroijaio onjeHHHi m>HxoiBe iBpjiMHe, na Aa aieby itim a H3aj0eipoui AOOpe npnijafrejbe. 'CjihjuiHo je h -oa KJBiiraxia,. 3aio y noriiyHOM caciicjiy BpeAH OHa peueHHiia: »Ka-KH mh c khm ce ApyHtHiiu ih KaiciBe KJBHre uHTani, jia hy tih 'Kasarnu i;aKa.B CH«. . ) 1 II »aiflcau, KifaHrie ce Mory AoOpo yonoipeAHTH ca ApyntTBOM, y kom ce uoneK aepehe. Kao toa hito HMa Aoopa h pba'Ba ;j,pyHiTBa, Tano HMa ao6phx h pbaBHX KiBiira. Kao hito pbaoo ap.Vhitbo MOiice Aa noKBapoi uo, ©eica, a AoOpo Aa ra inonpaBH, Ta,ico h pbase icibHre Mory Aa ra OABeAy aia pbaB nyi’ — Aa ra noiciBape, a AoOpe Aa ra OABpaTe oa ipbaBa njra h OABeAy na. AoOap — Aa ra nonpaBe. jloOpe ce iobure c mpasoM ynopehyjy c AoOpiiM BipirjaTCJbUjMa. II to je ynopebeibe ©pao Tauno. Hira BHUie, Aoope cy KHntre OoJbe oa uajoojbHx iiptnja- Tejba. Hh HajooJbH JipnjaTeJb ae Monce HitiiaA Aa OyAC aioruyiio iHeoeoMuaH, noTiiyno noicpeH h ApaiupaiBan y CBaKO AoOa. II HajOojbOM npnjaTejby Moacem Aa AocaAHui, Aa ra 3aTeuem 3ay3era iieicuM xhthmm hoc.tom, yMopHa, MraJiociia, 3JM©0JBiia. Mo/icem na nocaency Aa ca hjibmAobeui y He|:iiiopai3yM, Aa ce saniaABHi h Aa npnjarrejbCTBo ©pecTane h 'npeTBopH ce y Hen])iijaTejbCTBo. lOBe je to 'Oa k.h>hit>m AP^HHje. J^oOpa KH>Hra JipimpaiBHa je y®eK u y ciBaico AoOa Aa nac uioyuH h iiocaB©iyje, Aa nac oaOABii, Aa nac pasBecejiH, Aa mač moTaKHe na Aoopo, Aa imate OABpaiu oa 3Jia. JeAHOM peun, Aa najM AaAe A0'f>pe, Kopnene 11 inpnjaTejbCKe caBeTe, je.p Hx oaa Hi\ia y H3o0njby. Ona je »yunirejb, irojiH «ac yun 0 e3 Oamne h npyTa, 0 e3 0110pHx peun h rpAH>e«; OHa hhk&a ne enana., ne jb.yrH ce, .He Meiba oe, yBeic je Hcicpema, CTajina, 0e3 hyA/bniBiix HpoaifcHa, fločpa je Ktbnra 3naTaH Kn>yH, ujto OTBapa Bpaia MyflpocTM. A jom MyApn Cojra\iyn je peacao: »MyAap je chh paAocT OHy oBOMe, a jiyA je chh /Kojioct MiaiepK CBojoj. — Bjiaro uo©eicy icojn nal)e MyAix>cT. jKip je Oojbe h>om lproBara, aero TproBa.rn opeOpoM, h AoOjrraK Ha moj Oojbh je oa 3JiaTa; Ayr hchbot y AecnjHiijH, a y JieamiiiH OoraTCTiBO 11 cjiaBa«. A jih je «H»Hira icjbyu MyAPOCTH cano o«Aa, aico je to AoOpa KibHra. A atco to iraje, cee je npofTHBiio. A Koja je KmiHira AoOpa — HHje Oam jiaico oapcahth. »HMa jKmmi'a h KHvnra, a Haia ®x icoje h iiHcy hhKaKBe KibHre«, bcjhi Jlan. �OpaHa 124. T A J P ET< Kao mom ihto Cm aiopao -ma nooiiajem moGpo miioto ji>y^jH, ma |M3(M«^y h>hx MoaGepeiu moGpa upnjarejba, TaiKOi6m .uopao ma uioanajeiii *rnoro icibura, na.' ma inmieby h>hx neaGepem moGpe. Jep n ,h>hx hma Kao rom h Jby;in — Ce3 BpemHOCTH, iiai5pmiiHX, jemHOCTpaHHx, napTan'ihhx; jiyKaBifx, naananeHra, Kiprama. JempOM penm naia miioto pbaBHX h mpmo pbasnx HH-Kra., atoje necrniBocani jbymH M3 ni'ii6KyjiaHT0KHx u mpyrnx co&hhhh^, aia nam m ia;iiOđiaiMepHiHix .paaJiora irporypyjy y oBeT. Td ne iMOJKie ciBaKio 'ma mipoepe, ma ma Cyme y tom diipeaaM, Te Bpao 'iecro Hairpa0yOH h nppMin one aa McmHy, jep je npomrrao y »kh>h 3H«, KOjy mp®H HenorpeunrnoM — OBeroiM. y) orapo BpeMe Om o je Temno fi a Ca. b u t u, a cam je TeiHKo h 3 a <5p a t n nHxHiry. Ila inTa ma parna hiobok, kojih Huje y CTaH>y ma caM msaGepe moGpy aabHry, Kam aaatfegm, ma ice ikom Kopne™? To će niHTaibe ManeTajio MHorncvi ihiokpohhm npnjaTejbiiMia napomiiirai, na cy oe jiocTapamH, ma naby HaniiH, Kano ma ©e iHa,po»myl npy3KH moGpa Kibnra. Jempii cy majui sejmiKe cyMe Horsapa, ma ce om n>HXOBa npnxoma narpabyjy, H3majy h y napom ni>OTypyjy moGpe Kibnre, a cy;iOnja.jyhaii pbaiBe u mreme. OcMOBaain icy Talio OBoje 3amyMv<5nHe. Apyra cy ooiiOBann icirmivKcBipa u mpooBeama mpyuiTBa. Te sa;iyiKOmiiPe h mpyuniba HL\iajy HapoMiirre omGope, Kojiipna jesama-Rt-n, ma moGpo uporne u cpene, Koje oy ira^re moGpe ttr aigpomj norpeOme h KopHOHe h Koje Bpeme, ma nv^a^MuGn/na hjih mpymTBo H3pa m y Mapom paimapEi. y TafliiBa momama .ne aiOPy7i;a yby nome mjiid nan mreriio -d&me. 3aTO ce.iia h>hx MOiKe ocjiohmth h naTa-mp, nOjiii HHfie^CTaaPj jm nipocymH, ®o(je icy »»air^odpe, a noje m m k TaiKiOBHx yamyac6nina u mpjniTaiia iraiaMo h mm. A to cy: 3amyJK6HHa IleTpa KomeBiiha, icojOM ynpaBjba MaTnpa Cpnaca y Hoeom Camy, Pamniiojennha, vpy? irnh'eiBa, KomapneBa m .Cra\ienKosiilieim 3amyMc6HiHa, Kojmia yopaiBJba Oparena KpajBencKa AKamoMuja y Beorpa)my. A mpyaiTBa. cy: TTpocBeia y OapajeBy, Koja. ce nopem OBojnx mpyrax K.yjirryp>nHx camaraiia, cmapa h o tom, ma ce y napom paniHpH iuto Burne mo|f)pHX (Kiboroa H3maiBaH>eiM TaiKBins Kumira .m cbojhm k.h>hokihhpaaia, osma iMarapa OppoKa y Hobom ',Camy, ,H,pymTB0 iGĐerror iCaae y Beorpamy, CpUCKa IviBteKeBna 3ampyra y Beorpamy h ,H,pyiiiTBo aa liyiBaiH.e naipopmor 3mpa®Jba y Beoirpamy. CMMA MMJiyTMHOBM'fi — CAPAJ/1HJA OTOroi-ptm.ibnpa om inojane »'CepOnjanKe«, MiajBMa'rajicnjer mejra OnMe MniJi;yTHiHOBHiha-CajpajiJiMjo, (npo* cjiaBJbieaia je KompeM (f)oopyai)a y aiaanoM. aiO30pnnrTy. H Gjmo je npaiBo im^ ce mora najiirpe cent lOaipajaBO, IbOTOBO pOmjHO iMOCTO. l\iao MeCMKK H liilbH/KtiBIIIHIK, IiaiH 3QMJba;K OniMa MnjryTiDiioRMh, imje oncKao 'iiyMo ih jemirano MpM{Hi.aai»e. MobyTHiM ce Miim auoromniM .VNiirmopima ne Aionce nopt'hir cir*a Kimrateniia mpemnciT, na 'mh ra h maaiac, no- Bpoj S. One labiHio, accjjt* ce UK4mujy na r a l oamjftuGnHa h KC|je intpajy ra mP'yniTim imjnpe ce mo6po op«n>yjy, na TeK H3majy, ano cy to noisa nenoaiiaTa me- ia, a om crpane KiH>TDKe<BHoci’it 0'Hpaijy ce cimo naj6ojba om naj6cwb.nx. Ty ce maime. ne nory aipoKpacm .'iouie m h nar; iirreTHe KH>nre. 03 HaiBemenora motjih -cmo ce ynepHTH, koihko cy naiM Kopnene mo6pe Kiuire u ma nx irnaiMo iiph.thihhjO moCTa. A Kam čtlcmo aa mitre' mamu ca.Mo jeman meo om OHora, niTOnoTpomnjMo 3a neiioTpeOne, cyBMiiiiiie nmn nan niTenie orsapn Kao uito cy myxan, paana ajraoxojma nnha, moMMne, Kaprne h cjihhho, Behnina On otac Morjia arpniSpara mene ednpKe mo6pnx Kibiira h TaKio cTBopHTn mene OnCanoTeKe, Koje he koiihctuth mam, namoj mepw, yiiynami«Ma, na nan u majbibOM noi'0\tcTBy. A mm Cy oaiiojinoTCKe Kante na.M mano Ijon JIy6oK. Oh ■Bernu: »KibitvKiHiHpa 'BnaniroKa papeanna, 'i^mini m^oipap, OKjiOHHinre caioKO.jiC.TBa. noćne 6ype m aiame y 0Bery. Om ^jbHiivimipe MOJK>8iMO nanniHinan, ano .ce ibomc najbano cjiyiKHL\io, arpaiBH paj m bomjb'h, Mapo5ny 6amTy 6eo 'HKa.RBor orpairiMCiba, jep maiM jc Ty oBe npncTyiianno, liomipai3y.\reBaijyhii nia]X>iiHTo n.irom ca mP®era *Poaiiaw4i., 3a Kojat naai irpimajj , ma je iia,ma irpBa Marn iKiprBooiajra pajene cjiajomn. Ty lmoukiomo nimrH HajoHa'MCiHiHiTnje 'iioiBecTH,. Hajy3oym.)i>inmje ciimce o iiyTOBammta ih morabajiTMiai. fli^i3aimiiMJi>HBnje irpmrioBeTKe p Hajjiemne oiieicMe; Ty c.peraaio najommnmiroje mpoi®®HHKe, neciiirKe, 4>i®i03O(J)e, Kop-HarniMO ce MncnsniMa najBehnx MMCvTiiijiapa u -nacjiabaKaiMo ce najB&TimattiiCTBeHiijiHM opeĐHH.aiMa JbymcKior myxa«. ■IleiTap 11eTpobhh-Ibe-rom nannicao je y »ropcKOM' MtjOTpy«: ‘ »Trnje ce rycne y Ryhn ne nyjy, »rTy je iMpTBa m Kyha h jbymn«. 3a moOa o Kotne om roiBopn, th. cy cotxoibm Bpemejrn y fnyircKM a\iiHia?iy, jep cy Ma^i ciitma 'Onim rycjie n r.yfcjiapm m HDKone h ^nirrejbn, ii Kmnre m Horniie, a 3o’opoBHi ja.BHM cacTaMpn, rme ce monesamo ym>e y Kanmnjio mame. 3a manarnibe moGa mot.tio 6h c e ’pehu: Tpe y Kyhn HeMa đapeM ckpom3h H3Ćcp flo6pnx KH>nra( Ty je MpTBa h nyha h n>yflM. H. BMflaKOBMti. /JMaTimmn m lopeihii'BaniH. JetT.no je Tamno /ta je. CuMa MHJiyTH/HOHnh Gno y onoje upene oan-asKeH, mKO jo to Ohjio TeuiKo y ono moC>a nama je nacTao npenopom y iiameM KibiDKieBHOM je3Hiicy, a nam Grana nncao y »cjiaBeHO-cepGcKioM«. Om 'je OBaiiojaKO Gno jemina nojana na ea,to My ce, marmema, aipnenaje h ©pemiiocT Kao nciibH^ SKOBirnKia. Ho (Graia ,je Cmo nirane airanajan h menoiBO mejio BejiHKO. Hcto onaKO Kao uito raia miioto ji>y/p iiojn .Kopneno menyjy, pa^mehii Kao Mpa®aiK, neBHtmibiniBo -ktti Horpajiro; no CTaTui»ajyhH Bivuair nenat na rinoje �Bpo| 8. rA JPET. CTpaHa 125. ,Tie.iio, ajiM oBaicojaKo ocxaBJbajyhH c«nerr.iy <jpa-w mna CTapa o mpacaBiiatM moccioBHMa. y najoojbe.M cmy>iajy, co6e, — mcto 'je TaiKo m y toimc mi»aiBny m«iao u Omia Moirao 'itocraHH jjemammaTpemi rye.-iaM, a cbm 6 h merorni MunvTHiiop.iih. Bani y TOMe npaBiiy h najiamie. Jep hma yMOTBopH Ch.th neBemra m GmemH, y ko.thko 611 iraiamema kcjihicihk Koja n:jm«viajy mao oaiMOHMKna h ooro- 3HJIH Homaii oKBnpa mapomne rycmapci;e- necMe. TV> je, maKme. iiobutiuimio me. io Ohmhiio. T o je «iemajia, M'HjH cy ayTopir lueinoBiiara. Jemmo tukibo e©oje memo HMa h ĆHiMa. Harno crno mije HCKjbyHHBoi me-romo, rano iiaijnoaimtBmije memo m to maje mpamn Biianaj a ooro je y meroBoiM H3pabniBaH>y mia© janor n mpe- Ohmh ‘MnnyTHmoiBinhy Kao necirHKy. lio TOMe je CrniMa cy;ijiror y;ie,ua h ym.TmBa maui Capaj.THija. Tpofra umara BftirHKHmmao moBei; ir ko.oi mecmmJv, jep m»eroB mpec^umi na yiMy ma je Cnjia MHmyTHHCiBHih 6no mpiBMnpaBH ynai- yTHU,aj Ha Iberoma He MO/Ke hhko nopehn. CaM leeroB Tojb Kora je y obomg 5KKBorry iraijnpe iRHmeomami; IBcrom. y'ieatHK My je to acpmmaBao hITuno My dTamomapan. , H to He caMo ywrejb icoju (m My OTBopno nyT aa naj»Jla, iCBamma mh mpara HaCm'aBiiitHe ocHOBHHja »nafta, arcTO koju .je y W3pabHiBaiH>y h paacpnoKH njcBMe nečoiM ocnjaHm!« . . . Biijaiby Iberouia Kao neonima 6no otm fnipecym?K)r yro- Bcjm tberom y ccoMie ymouy y cneBy »JIyaa Mhkpouaja. KOBMa«, Kojera nooBehyje onoMe y'icrrejhy Ohmh, a irajKam je mojih Pape Tomob »canraimo« c®ojy mpoy Oojbe ra KapaiOTeinHiuiie. ca obmm CTHX0Bmra: iieciMy 1826. rotiBine, jmje Morao uh- 'Ilomhc.thth ma he »Jjnjiim mjeBHe cpncme Ha|K>mHOCTH! naKoir ©šora »mKoacmam-ja« y CaRiimit aarrehii na U.eBhh irtH cym6e Behe momiTao. TKH»y jernHor (»oromaHor necumna Koju he H>era onpeOBHjeT SKiejMt me 311a yromnra. mhibh ih o;iyuieBHTH ma JTOCTane mami nemocm/Kiim n€fCy;t6a ra je ih atoja iioanarra. inn-KH munje. Ham iCapajjmja ®e h oceritcj ih BHmeo o;orMjjifcniHiM, meaia nomoGiie ma 3eMJbm;«. . . jjhkob map me-KH y Kmie MaaoM baTiery ca trico yoKHM na 3aiBpmaBa: xo|>iiRoinx3iM onama, nojeju cy M-y moitjih)mara ciirmaiiiiBH »•Ta om Te6e jouiTe Miioro miiiTeM: ioajiybepH. II como ce ya necjnma OnMy Morao paaovu;■t ma mocTaBHm y njiaarrehe Bpcre Tara cmaj looroimamH metanumkh iKap namera H>eroina. ma " ii]>em o’iiiMa cp(>CTBa m cmaiBjiaiiicTBa , nocrame OHOHHMe he oh 6 hth meuHro skihb M©by mama. OOn.Tiiha, 'Bopba ih jtymaiia 3aMHc.THTe jemno rppiiiTa'iKO m^e Koje oceiha neh jom Kora cptfcnora xepoja;...« 111T0 'BejinKo, (' Berrjro m y«Biniieiio, amit itejacHO h necUn a mamo mije to ymnimo CHMa y crnojhim ti h c ap?beno; ono, Koje <ot meica^ Kpoh w^My rpoMKo n h m memHMa, ymHHiio je hihk mBOCTpyi<o: mompirmeo je ' Tamo, a HOKaa TeniKO sapimamo — a icoje mije bivh&to Tane ma ce Orim Koetroiii »nocraiiH y inmaMTehe mpore«, hih cneia, hh inayi;e; raju je jm p m Tpcacn pOMamam, jbp je Biiaiibe ooKjmno, ;ma^pHi^m me 'MovKe ma napajam He caMo »rnpem omniMia cp6cTBa h cmaiBja.HCT.Ba«,« mero OHO niTo oceha. H Kam ce thiibom »berahy« Tipy<fni irpem oiHHNra h mpynix mapoma m mai ce capcTa Bieby itemHje cmera; tl mpvro: hito je meroBOM — IChcpehiia .iipiHimniKa ma fra aaiBOJim. h ocem jemna uaucije onra.Tc MUBHOiM41 oaanymoM a OBopM OoroijtaantM mapoiM, Iberoui H'eCiHMHKa mynia, u ra Hgroeic iiTyir a Hama., biicoko ir KjnasaHlaia »TiocTaBHo y nmaaiehe mpcTe«1 chhkh 'OfipaaoiBaH, at ma 'My om. Oy;iiS ymHTejb h iiomr'T|»v »OoHtTuha, ’Bopba ir 'Jljurana« Kam, — omima neomimooi-vr. reimjv iBitme iuimra are lavera. h »nporpMHio xymoM: CTi>axoiBinxxvr« Obom epynraiBHOM oiiaroM Itafinja inecotimKn crajfcfteromeB 'Kam jfe Chmr. MnmjilHitoiarh ymiimo orno uito je »Ha Byjmuy, ByKa-, 'ByKamniiH0,, najiBHHie Morao ma yHnmt: ne oomo ma ra ooBeT.ui ii BoroMpcKe opf>craa ornamumiKe«. . . o6orara aiiameM, mero' .ma Ba:nperany myrv meroBor H to uito je ymimirno h nocTiirao nam CiiMa to je necromKor KenMja oc:icf>omH ieraix mp^irpeKa ma ce paa- itiPiroBo napehe Jle.ao. H ma O umb MH.T.yraHOBiih umje BHje y »OF.era oram iiochh^ kh«, Ca\ro ja^raKO IBercin. narame Himnu ;i:i>yro mao, hh pamuo, 6hjio 6h caaro to Halvo B.iiamajian; y B,p io TeiiiKivM nimmiiicaiMa h oikotho- moEOJbHo ma ra y3mtiirHe y iranie BenuKe h 3acjiy;iMio cmiMa, iMOrao urocTara « mani iiiajĐehH mtamn;. Ifnama jbyme. ’ ’i ' (m Hjerom, Kaico je ma reena y6pao nama; fipnra ma ce BnaflncnaB TMyma. BE/1MHAHCTBEHM Aonen Tajpeia y BojBOflMHM. Tajiiera yae.ia je ceom 3a oamaTaK ;ta jmioaHa 6pahy Jl,aiiauiH.a ynpana Taj pera yne.m je cefm oa 3a- <>eo patuntKc ma ®jepy, c Taj peTOM, ibstobhim .aooai/ijaiijaTaic, ma mpoiiyTyje ca cBOjciM oM/iaijpiroM cue ibMM pamoM at ycmjecwMa Tora i>amas Te ma ma Taj jene marne npocTpame Oran^Hire m ma Ty 0Mma;;ptny naMHir i3aHirrej)ecyje oa :Baj|)eT ome mame icpajeĐe 1Cm .vnoaiia ca opahoM ma obhx KpajeBa, ca GoraTOTĐOiM, 063hpa ma Bjepy h 'irmoMij. Ta man^jam u yiipaBe Fajiil>ocTpamoTBO.M ji jbcnoTa'Ma tiaM.ibe 3a Kojy cy ce, 00- l>OTa majy <wiH'tne iimoaoBe. To ce BHmjemo m arpomme pH.T.t iiaiiiif iiperiiii at aa i;ojy je mpo.THjieHo imo|)č remene Kama je lajpe-T c a c,bojhm miiToniiiiiiMa m hhtoKpBH ii«U!ihx iiajooJbHX cinioBa. Ho|)Om oisora yarpan«i •MinuuMa naupaBHo nocjerv Beorpamy h yjKwuaMa. �PrpaHa 126. TAJPET. Bpoj 8. III. Kjiace, y Koja cmo ce, OKpHjenJbeiiH, yi;pua.iii m To je 6ir.m .BftiinaHCtBeHa MaHii<T»ec.TajHja 6pa.Tc.Ke rtpiTKOim amir rapBOM nooy, Kojm npehe 3a Cow6op. Y JhyCaBH ji cjiore. BnHiKoBjKMa neicajra irac je yn|xiBa Beorpajcicor Tajy oĐoj romHHM 6ir.ua je raaarjepa ynpaBe RajpeTa |)OTa na nejy ca CBojoM n,pejc.jeijHHH0M TboM Tpii<l>ja vnmira nocjoTV JyjKiroj Cp6rajn ra to CKOTTJby ra KOBiih ra nompejcjeiTranjOM R. XacanoM Pe6ncM, najonr HOKojmr mahiiM arjecrmra. TTpHirpeiMe 3a Ty Typ- MftTHiHKOM MHHH'crapcTBa Bcpa. IBhkob BaroH, y none nejy 'oTTfOTfvie cy iraKOir oBorojimiibe <J>e6pya.pcKe na- ry 'KpeHy.JH iro Beorpaja npraKonnaiH je TiarainM ma6aBe. iTT.HTOMJue^Hiie 'i'fnojvraaiRao 'jb • y mije®aH»y inporoiTirMa, a aa.THM ce «peHyjio Ka CoMđopy. diocop r. iMaliojop.cK.ir, a yirpaBH»K Hap. HosopnraiTa r. Beh oj BorojeBa jyrac jrajene ara,»raje npcMa ComH.vmrah omoneo je 'ja rax Bjea?6a y H3BabaH>y noaopiiiiihhx KOMaja. H ynpano Kaja lje xmo Riaomr 6opy, napoj je nsjaomo y BenraKOM 6pojy na CTanrauo j a 'B hjh, noajpaBH m yaomia CBoje rocTe. Myrai:o u Ojfop ja CTyror y mperoĐope ca paohum Ky.Trypn.nM. xyMawHiM ii nanBoiia.tihim jp.vmTRBMa y OKonjhy b arencKO .ojpacno h nejarao nocimajio rax je iprajehoM ra vpneđeCHo KJHKTano. ya 3Byne My3rai<e ra yn rpy;rpymM MjecraMa pajra joneTca TajpeTa, jaBJba ce vii'paea BrorpajcKor Tajperai h CTaBjba naai npejjor. xaiBe irpanrraja »TKttbho TajpeT«. »JKiiBjena 6paha ti cecrpe H3 Boone«. ITpojaaehra Taaco, 'Cjvthjii cy \tlh;ra iiBMnijeHiPMO npamaii OBorojrcmH>e Harne TypHejp ii j a Mjecm y JyjRHy Cp6irjy mpenoMO y Oom6op . Cy6o- tomiih ra 'HirroM0He, ja he hctom y CaM6opy 6hth h>hxob jojOK HOBarapejan ra Tpiiy>i(hajaiH. rmi.v h Hohh Caj. jep cy rapejcTaBHHiBH mhothx jpv nrraBa H3 obhx Mjecra Kapanu.™ jKe.ir>y TTpejiciej'innra BeorpajcKor Tajpera rbn Mapra TpmbKOBoih. j a y TajpeT y CoMo6py. onoj rojHHir TajneT nocjenr miarai.v ithtom.v BojBOjinrv. ''b . am/piua. na jara maraera jojacKa, Coitoop je r.TaBiHH Oj6op je na CBojoj cipjnHinr VBasKHO oraaj Trpojjor h ojroBopHo npOKo eho Tpii(j>KOBHh. ja ce 6ito oivraheH cpncKHM h jpsKaranraiM oacraBa^ra. Hejacrom TTooHiBy pajo oja3irBa. IIoTaoaK na Tynnejv điin-- JOKo o j CTanrane, Ha ynaoy y napora, raajjraao te ciipara je 3a noneTaic anpra.ja. na BprajeMe Karojnnntf* ■THjeri cjaBO.jyK cai 'KpyniiBM raaenoBOM »JTo6po nara yoKpciTHx nna3HirKa, Kaja. he ir namir irnTOunmrne jcuiKH^« TpabaHCTBo rp aja CoM6opa OKjnrajo ce moj * rpajCKe Kvhe ra crapcTano y raoBopKe. Bojna iMy3rai:a 671TH oc.7o6obenH o j raoxabaH>j ranojre. ooMfŠopcKor Tapnraaona jan a je y 10 ra n i 3iiara j a Kacraraje. Kaj a jt>rjraBHH 0 j6 o n '6 n o o6aBiiieiirrew. ce nojanra na cTannray ra.pej rocTe. Ha neoy noraopKe ja ce y BojBo-THHH »rane T«vrHj;e n p im pm e na joneK racTaiiaje cy ce naerarae KyjTypnrax jpyniTaBa: Opn- • Fajpeia ojpebenra cy ra j.janoBH rja ran op " T ) t ciior noBaraKor jp y n n m . C-Kayra, CpncKe Hraraoranie, 6opa. Koju he n a OBy Tvp ieiv f ^ jbojhtii BijineCokoj a it_HeTn rai>a. 3 a aaiCTanaiMa cy ce crapcranii tobv tnr.jajH H j. h to: r a p ^ ’e jnraFTTo. A m o XncawGKayTH a aa obitmj niaHOBii ra njan.Time OpncKor He6eroprah, ceKpeTap Xai?iwj Kyi;rah. đjarajraram Amio P^nKOT JTpyniTRa. CpniCKor 3aimT. JlnyiiiTBa, Coko.th, Oapnh. Te ioj5opHjm Myxirj.HH6or cDajimnanuih h Heniraun, yneininra ocnoBrnnx ih TpaljaircKraK ranoja, Ompp JIpHja. Oe.rrvr Tore. BaK.Tvneiro je j a ce raonoBe Bojna MVBHKa, crna JKencKa jpymTBa, RHMTiaOTja, ir HOKO.JHKO oj.JinrHkx rajpem.BHx nimiaTe.j>a raa Tmo- o6je yHHTejbCKe ninoje, TproBaraca anajeranja, jn o mniTiHje ja . ra ohh oajejorK c Ria-BiniM Oj 6 opom ttdpjorjrajnpcKH Kop ca rapecTaBiramniMa nojraurajcKH« ai noje narav OM jajnnv. HooBara je Tipejciejinm monH'BH.jnnx Bjacrir. a na m>Ma MHorođpojHO ocrano rpacTapoKe onraTnHe r. CManjara- TTrManoBrah. rnecKii bancTBo. K aj je bob yrannao y caMy crainiimy aaopj nor.TaBap no Temraa r. C-aGrar HaiMnapara nno^errm ce rpoMKo »^.raBjejra« h »JTo6po nara jora-ni«. K a j ce r. Mvparr CraHanairrah ran BpnKor. irpeijcoj'mnK Tatne- Boa aajCTajBHo Bejraira /l»ynaii CoM6opci;.ir R H.P. MraTOBa TTOjojfiopa. Brana cy tnonRaHa ioni HeKO.Tnnrai'Ta jHiBoj (HeTpoBiih npejao je 6yioeT jBrajeha rocraobn FaineTOBiTj rapraiaTPJBa. la.nra c.y obra 6ranra cmrajeuerara Zlp. A nje Xacani6eroBiiha. Ha to je y rane rp a ja rpacBoiraiM TpecJORmia j a noracvcTRviv TvpHeira. Ochm joraaneanraic noojpiBHo rocre Kojn jonaoe y titttomo obhx OTpeheiHH cv ja. TrvTviv vnnaBHrar; capa.ieRCKor 6arai;e paBirane, j a Cm ce iiraBpmmo npopotia.iii'?TRO naKOBH'HKTa. r Annia ’Xpmnrh ti vnoa,Birana mera nej h ,Kora njeciiHKa. Oc.Mana Bimuha. TIpoMieTir K.oimraKT«i. rha TUTerhamija X t>om#> tt Thn^rn. iffiarra njeja.Mai raeroBH.u, both rpajoimnejiraraK, eno cmo njpyX. Ka prah. Kao xopaBoha no.a6pa.TT ie r. Tmorti. (T>nam^) jferera y Kc.iy jejnncrma mh 6pa.ha jojne raprara. jenirna MaheiopcKH. a Kao pe/Kracen TTcooprainiHrax Ko^a ja. h 3aje.jHiFrKiHx raapcjnnx rajeana. iiocanje ome jo6pokom he ce errarpa.BaTn raal TVPHejra r. lAiuprajia rRynjom jim e raocjpararaja noc je rl>a JIonoBnhKa y rane ’inih. n.mn Hapojnor TTcoopninrra. raojra je ra raporaje COM6opoKjrx l5KeraidKiHx yjpyjKeiH>a. y fpBre /Konci;ej TojiHHe ipojrao ipefiKrajy no3opwiimrax KOMaja y BeoynirTejbCKe H lnaie noajporanja nac je rljinia Beceraa rpajv ra yjK.ranaiMa. ' Ma.jemeBrah. a racnpej MyraKe. y ’nrreji>CT;e HlKo.ie r. 3a orao TiyTOBaH>e neoraraoraBo je Becejbe Bnajano noinenh. ITcnpej b^na raMiianraje roBopno je JTainiJO Meb.y TajperoBOM omjovThhom. Kaja ce caKynrana ma HiiJORaoKira. ITcnpej yjpyraeraa »M njuja JanKoraih« cTairanra y «ejjej>y, 4. araprana y 5 c a ra nonojne aa roBopHJa je rbraja Co4>raja JaKOBJbeBrah. naiaoaK Ha ttvt. /IvejbeamuKa /IrapeicniTrja CTaonja je H a one .joCpojonuraje OTno3jpa!Bra|o je /t . JTp. 11a pacnojararae nocećair too TT. m ITT. Kjace. Kojner A b; io Xacan6eroBrah, a sa t m im rba Map>a TpraibKoiBnh. cmo Kpeiiy.jit m Capajeim Tanno y 6 canra .nono|.'pio. Ha to cy RajperoiBira hihtomjh ra rararoMrane omjeiBajH y C.jaiBomcKH B poj mpraorajenH cmo Hojyrpa oko 5 carra, .rjje r. AxMej Eyi;oBan, pecToipaTep, npHirpeiMimo y xopy »Bojne nparaje« hito je joni Brane nojana.To o;iyraeBJbeH>e. . c m ia Toony oaKycKy. ne TpoiKehra 3a to Mrai;a.KOBe C a cTararauie Ce noBo^raa ca rocniAia npahena o jy TEiKiraje. Kao ijito mraje Tpa^KHO irra npoinne rojjnie Kaj je FajpoT HyTOBao y iCp6rajy. Ty y C jt. Bpojy iiioBJi.enraM noajiiaraHAia ra iuranaJteM KpeBiy.ia ca CTar.j)Oiia cy maM na pacmaiosKcai^ 3 na/rona TT. ar My3raK0M Ha nejy Ka rpajenoj KyhH. Honopica je Ciuia �fipoj 8. ■r A J P E T . Taico Bc.imca ja je ConGop no npnauaH>y caimx com6ajMa.ua, jom irnje bhjiio.i y oBaj MannifiecTamnjin ynecrBaBO-To je oko 12.000 jbymn. Ta siata om jera aoimia je r p aw Iie Kyhe mje je Bojna Tiy3Hica ojaBiipama JIp/KaiBiiy xiiMiiy. y Be.THKoj jBopami rpajOKe nyhe mponnTaH je paomopc;. roČTHiiy. 40 inrroMiHna rajp©ro«nx ca oBojtoi rnpe(J>eKTaMa caijeniTeHe cy y ateHCKH mrrepHaT, a 57 rarTOMaja ca h>hxobhm ynpaBHHKOM y MynrKH HHTepna.T y'iHT. mnome. OcTajiy Trpamy idj>hmh.hh cy najBnbeiinjn rpabann itao csaje rocre. H dora mana y 5 cara nocnnje aojne amp'-Kam c yrajperoBH hhtomiui h butomupe cnoj BonuepaT 3a OBy cpejibomKOJiicKy OMJiaj,H'Hy y rpamcKOM noropwiiiTy. Oboim npejCTaTOM 6nma je ccaiđopCKa OM.iajjraa hoo6htho ycxnbeia, na je npuMoparana anmaybom ma ce ttohobh CBaKa Tanna no neicomKo im a . y Bene y 8 cara Deranu JKynan F. jlp. MnmnBoj IleTpoBnh irpwpejHo je Bemnicv menepy Ha icojoj je 6hjio npeRo 100 eBairapa. Hocjinje 'seiepe iipoBejim cy rocra y npnjaraoM paar>B0py n 3a0aBH mo na eno y Hoh. Cjy,Fpa ja'H 60. anpnTi y 10 cara npnje ncnin' npahemi BejiHKOM rp.vvoM rpabaHCTBa oraraao je Fujper ma nomosan Bnjeraan na rpodBcmriKar cpnicKor njeCHHKa Jlame Kocraba. Tjs mx je noo.apaB.no ojymeBjbenmt roiBOjx)M ropoTa r. JalmyjieB. 3araM je nojioateai Birjenaj n a npo6 Kocraba, a nfrro^an; IAohm HaBmap penHTOBao je no3iiaTy KocraheBy 6amamy »Santa Maria della Salute«. — TTpej nomne1nonopna ce nonoam m y rpam, ruje cy paorejsuHP rnaMieirnTOcra. TTponnje Tora OT.mnjio ce Ha oanKcr y Xorem Cjro6o,Ty y Bo.nn!Ky n naponnTo' meRopncany mBopanv. BanKery je npncycrpoBa.To ono 300 najBHjjiefmTjnx mraocra. BemniCH. mynan r. ITeTpoTtiih najnnnje je ■Haojpa.'Bnio IberoBOM Be,TnnancTBy Kpam>y li KnajbeBCKoar JIomv. Hsa Tora noompana nocmaT je dvojac K-ađnuercKoj Kanueiiapnin TberOBa BejmranoTBa, nojira ce neparna ne obot OparoKoc earpjbaja BjepnocT. nppiBpjKenocT n omaiiocT. 3 a ran cy ce pemara roBopn jejaH ea mpyrnM. T. JJo. Mn-nnBoj BeTpoBnh noejmaBno ie npeicemHnKa r. JIp. Xacan6eroBwha, a rba PaKerah rby Mapy TmnfiKonnh. Cne rocTe je noemrva^no irapeicron rannaonje r. Jlp. !T. Byiv.TrqeBHh, a r. LUn. Tsopbe Tcani'h rocnojtn/na CMan.narv Ti'PiMaacrRn^a. Pa ome noemoaiBe a.Tix>Boonnn cy rr. Jlp. Ab jo Xacam6eroraiT. OMan.’T.aira 'RftMa.aoiBnh n rba Tpucbnornib. BanKCT je y naj.ibennieM paicno.TOJKen>'y Tpajao mo 4 cata nocraje nojtne, naima cy ce npncyran nonejm paenmaenra n npnnpe\rara sa BenepibH KonnepaT. y Bene nosopmnie je 6m.ao mynicoM n.vno it cToranaiMa cmnjeTa tvrepano ce mparam, jep cy Mjecra 6naa ‘pacnpomana. y itpbom mn.ie.Ty Konnepra omnioraHe cy Tpn mo'fa,be x^ncne noMnoemnije a earan cy otihrpapann: »Xaun JToja« n »Oh«. ilvonnepaT ie noravno vrmno Tano ma je amvinerubena nvf).Tim«a. n onv .TiiKy ncKiopnerama ima nonoemir MaHnijbecraniiie »Faiocnr«. OiTyineB.T>eH>y ini je 6h.to ^naia. ^am je tihtoma n Cacb'eT rimcraanrh y icoMamv »Xauw .Toia« obbo . oko rjiane cpncKy !3acTaiB.y. — JT3na5K.n.Bajylnr 'ea.TO'RamC/TRo n,je.TK)K.vn,Hp TTy6.Tmce npemao je r. Uneja-noB. ea■Mjemnc npamoHanemunKa, Ijeiman BP.nricn TOROp-Bniorran TTHToanrnaMa. TinTOMiruMa. n BomcTBy hvIixoboim. •Kojn cy oe y twi \rciMeiiTy Mopamn eaKvrnimi na n> CTpaHa 127 aopnnnn. OBaj Tiijenn iijmeop mo]iyiino je ronojioM >r. IjBejaiioB, na icojn My je omrocopno r. Xaican Pe6an, M3a icora je ceacperap r. KyKnb nomnno pecjiepaT n iio. craniKv, pa3BOjy ti nnjbeiBniMa »rajjieTa«. Tpebn man Oopanica 6uo je onpoiiiTaj n pacrainaa;. Tora mana ■KpeHy,’ia ce Bemnica .nonopica o j neacorncno x n jb aja Jbymn y 10 c a ra npnje nomne o j rpajenu; Kyhe, n a Hemy ca npemcTaBJinnnMa uhbilthbx ii nojHHx B-iacra ii obhx xyMaHnx n ’iipocnjonniu; ycialroBa. Tlo .;ioJiaoi;y n a OTaHnpy 3axiia.Tmo ce innpem »Fajpera« 6j>abn OaMđopnaiiHMa nociTO.mirn OMainara. TieMajiOBHh mnpjbiimiM tobopom. 3axBa.TH.ia ce « roenoba TpintncaRuh. y m ie CoM6opana omi^icao je onj>ourTa.jHH ornop r. JJp. ToMnb. y 11 cara noo ce icpenyo 3a Cy6oTnny ye nejirnco icmunajbe. Ha CBWMa cTannnaMa mo Cy6omne »Pajjier« je monoKair roRopoei, npnjeboM, My3iiicoM n nyuan>OM npanrnja. Tajpei y CyfioTMUM. Oko 1 cara nocjrnje nomne ymji« cmo y Oy6orany, icoja je y enan CBenanor momaoica moneicajia nac c My3HK«n .« TorroBCRH eiian je oojamno nam y.Taean y rpam. Ty je noampasno Pajper nomrpamoHaTe.TinrK r. Jlp. M. EBeTOBiili a 3axBa.ino oe r. JIp - ABmoi Xacanfieronnh. H a cTairirnn je dnmo oko 15.000 .iby.TH. iOa cia(rotne KpeHyjin cmo obh njerane y rpam, oKnben *M.noro6 pojmm saoramaLMa. H a raera.TninTy 6i,3Meby mnmje naj’Rohfi nybe Ha m-irpoKOM paaancroM niarav nanncano 'je npyniHniM cjnoBiraa: »BpaT ie mho noje Bjepe 6no<«, a na mpyroM Mjecry: »,IJo6po HaM Aouinn, Mnm rocTH«. Hirra.Ba nomopica monua je na T p r npem rr>a,: CKy Kvby. EpecTaBiiniiH »PajpeTa « w TianoRn omOopa 3a momoK ym.TH cy y rpamcKy nyby. O'ma.ic.Te je ca mejuiKor OaiKona. one .mjene na-iaie, naimpamno »Pain e T « Be.niKH ^ .v n a n r. JJparocmaB TJopbecrh. naniTO je ca ncTor Mjecra earBa.Tiio ce ncnjiem »Tajpera« r. CMan.Tara 'ReMa.TOBnb. Hea Tora nirroMnne oa OBojira npeibeicTaiMa cy CMjeraTOHP y ncencKn nmepHaT. moic cy niimoMim n Bo.TCTBO »TajpeTa« npHMJbenn nao rocra no npnmaThhim icyba/Nra. Hoc-Tnje nomne y 5 ca/rn Trnnpebena naei je y rpamoKoj kvHh dočara 3a.Kyc!fca. y Bene ie oitmTHHa rpama Cy6orane npurperniT-ia Be-Tincn Af>aiHi;cT y. xotc.t »JIo.i,.Ty« na KOMe je 6ii.to c -'o 400 .rana. THiv TTPBHiMa nar je noompamno Be-imcn TKvrtan rocn. IlparocmaB ToiiHeBnh. aaraM iKoManmanT JlniBnanje Tonenam rnen. MirmocaB JTnAijanomnb: no tomp cym>vra Bei. /Kynana roenoba Mapa 'BonbcBnb nao npecie iinnia omdopa aa totck. romopn.ra oy jom raneicTop Tiranaanje ročnoga JtmrnrrTOrjer,Hb ht.t . Oanna ie omroBomio rocn. Jlp. Apito Xacair6eroBnb. X hmp BvTbPBa.TKe Hi^BicTiTe Marane r. Ahtvh BnmaKomnb no3Tpar.no ip »Tajner« Kao BvH-eBa'n. naciamvivlM, ma je cpeban mro cy Mvc.Tiraann mom.ra y OvdoranT n mm c.y BvH,emiH ynoona.Tn ma cy Mvcnraomn Ticro iiito n Cp6n n ma imje Tamo ono1mm ce mo cfl.na. roRopii.TO o Mvc.TmiaHHMa na T?ocne. OneTan ;e nra> cBojnM pobeimiM onnMia. rn r a ma cv onn crn jcTno n ma parne ono nem nrro n Bvm'riin y hctom npam v npocBjirnTOM n naitnonaraoM. BnnTV Bvrrfunv oT.mBopno ie rednomu OMan.ia.Ta TeMnioriib. 3a6an,i,ain»e je Tpajamo mo y na onv nob. �Bpoi 8. OrpaHa 128. Ojrrpaaaoi, 8. aiiipH.ua, 6ho je »aKasan CKyui npen rpaaOROM Kyha\r y 9 cara 'irpraje iionne. Ona-raie ce Kp6Hyjia iroeoipKa c mjtchikom ura *ewy na OnoBcenHBj Ocjio6obeH>a, rnje je jio-hotoh Fajpero® rarjeiraai;. Ty, na OnoMeiiMKy onpaoao je A3H3 CyjrraiiioBrah np.no ;ppJbHB roiBop. Hanom Tora ucpeHyra omo obu ayroMO&HJiHMa na rpo6 otok. ITaje KyjynijHha, Be.rai;or 'OyibeBanKor iramiOHaraar đopiija it ®obe. Ha rpo6y je roBopHO r. OMep KajMajcoBirh ,ypetnHMK. »CaaioynpaBe«. Ca rpoČJba noBparara omo ce ayT0Mo6HJiiiMa no OKpysKraor Cyna, o;jaKJie omo TpaiMBajeM ii ayroiMOOHJiMMa KipeiiyJiH 3a Harah, 5 km naneno o j Cy6oTHne. y H arahv omo pasroenara nuMH© napitoce Ha očara HajBeher HarahKor jesepa y Harnoj npjnaiBH. y i oaT ’nocJiHje ironMe oipirpeipr hbm je pynaK on cTpane Harne nocecTpHMe ByTbeBaHKe npocBerae Ma­ rame. 'irpH pyHKy TOĐopno je onHmpHHHje y mre FajpeTa r. CađHT Haeinapa o KyjirypHHM u npooBeawHM aanamnfa Hanmx -npymTa©a: 'EvrbeRarae npocBemie Marame h Bajperra. y 3 oaTa nocraje uronite naBpairarra cimo ce y r|Cy6oramy, jep je ®eh_y 4 caua 6ho paKiasaH Haan koihuepaT 3a cy6oramty cpen&ouinoojrGKj omua ra ny y mo3opmnry. Ha Bene y 9 cara y tnyira;oM- Hyncj c a ra TTocopmfflTa ompatajT je uauir noimepaT 3a i*pai)aHnrBo. ' Mhohjtbo rpa^aHa Mopaijro ce noBpararra. jep. cy crna fvijecra 2 nama paHjje <5iuia paćnppnajHia. Mjecna inpy- ■m isa napciaa.ua cy Bajjpery jiOBop^BHjenau; h jena.it B'felliHKni CpeSpeHH BIOKaJI. CvTpanair, 9. anipM.ua, Om je flcacramaK nipen PpancKOM KyhoM, y 9 cara lipnje lno;uie, o;taiwre ce Kpenyjiio na ce pao mrenajy snaMeHtrrooHH y rpanv'lImoMHHMa je upapennaa pyqaK y cbomc CTany ročnoga Mirna P arah, ;iok cy ocTa;r,n rocra pyna.uM kop- CBojjix naMahniHa. y 12.30 cara caKyunira omo ce npen Ppanckom K,yhoat, onanue cmo na. neJiy c sojnoM My3HiivOM h iiemperjienHOM aracoM irpa^ancraa ic.peny.jnt Ka uceJbeaHHHicoj CTanann. Ha cramciiii je Cmo BeoMa rapjbhb pacraHaK. Hcnpen Pajpeiu aaxBarao ce Oyfk)THHaHHMa }Ha OparrciKO'M h ciman noar nouei^ urpenojenHHK- rjiaBHor Onfiopa r. jtp. Anno Kacam^eroRH-h it T. OManjiaca TaeMaJionHh. a noTrpen BeorpanoKor Fajpeia F^a Mapa Tpn^KOHHh. Hpeuicjeniraic ByH>eBaiHKe HpooBeT.He Marame r. AnTyii BnnaicoBnii knrpocrato ce c nana y HMe BvibeBana. SKutroinehu tom npinjthkom jenaH M ara .racTnji 3Bann »HeBen«, kojih je Hanao Tajiiera T. BirnaKOBnh je Kasao, na 70.000 Byn>eBa<na hb CvOorame caocjeha h onoOpalea atneje Bajperra,: Oeo ofonpa ita naprajcicy noniBojenocT, HiMajyh.n y BHjiy ca.Mio noOpo Hamie M.uane Haimonajme npataiBe. B 03 je 'Kpemro y 1.30 cam nocraje nonHe. V S S a nyTy H3Me^y ■Cy6orime h HoBor Cana Ba.jper je ccarnje fino on Mače CBnjefra ifiypHO no3;npaBjbaH h iioonnaii nimjelieM. ‘ (HaiCTamAe ce). TajpeTOBa aa6aBa y ByrojHy. H obm nofloflćop Tajpeia y 6pe3n. JjHe 7. Mapra t. r. onpacaina je y Byro,jiHy Ba.ipeTOBa aaiSa.Ba, Kojy- jei 'mpHpenHo Ta^rom’H.n nononOap, a Koja je ycnjejia ne oaaio’ Marepu ja.uho aiero h MopanHo. Hekt irpwxon Bađane hibhoch 1484 lunna.pa. Ha saOaBH je naiBair nogopniimn icoMain’ »THicojrcKn iiansopHHK« on KocTe TpinjiKOBHha. Kano cmo neh paunje noBHjecrara y nairaeM .uircTy ooiionair je hobh 'nonon<5op BajpeTa y Bpeon Ao6poBon>HM npnno3M rajpeTOBHx nMTOMapa. ynipaiBHHK FajpeTOBa KonBflKTa y M ociapy nclra. Ax.Mer TkiPCHh 'nocnao Haat je CBoly oin Jlmr. 555.25. Bojy cBory caKyn,Miie npeKo nparaHrca 3a Bajper cjiirjenefen naroamK: H,hh. 215.25 A0ny.ua.x XajnapoBHh h MycTa(j>a CanHKoBHh y JBy6yniKaM. JLhh. 90 Oraja Hopna h X acan 3eKo y JaOjiaiinnH. Bpaha Koararaiia napo■Bajia c y Bajpery Jjnn. 250. JlapoBaTeJBHMa u caicjnjKanniMa- najjbeTnua xBana! na naH 5. Mapra t. r. ■ Hbrora nana HoađpaHit 'onSopni-nm kohctiHt ^utoajiH cy ce onaKo: npenojenHHK: AneM e<j). CkajnjiOeroBHh: .HonuipencjenHHK: H6paxHMara HenoineK; fcerapeTap I.: A raja I\iax.nh; oeicperap II:: OMep Xepnd; OnairajuiHiK: OMep etfv Hitnapenuli: HanaopHit on<6op: MexMen CH.uaji.irih. ,7TyTct)aira MapomeBiih, Xai?an HiMaiMOBiDh h ABnink HladanoBHh; onOopimiiH Oe3 3anahe: A raja Xoynh. HasnKj) eij). JjnHapenHh, Araja Borah, OMep Honan ir A buo KoBaueiBiih. Hobom nononf>opy 5Ke,uMMo MBoro ycnjexa y pany sa Baijiper! ’ KifaH>KeBHH Orjiac. >Kh b . J. PaHKOBMli: »BO JBO AA P A A O M M P n y T HMK«, CapajeBo 1926. — CapanjiiHic h unjffljaTejb 3eKjaT TajpeTy. Tajpeia renejian B. PamcoBiih, nirencen'iHK Ceicumje Bpaha ApHrjioifflK H3 CapajeBa napona,™ 'c y Baj- PeorpaijicKOir Apylin’Ba y Capa.ieny niajiao je ne-uo: peTy iKao 3eK.jaT CBOTy on Jjniir. 300. Haj.u>einira xna.ua! »BojBonJa PancMHip H jtuihk«. OaMO HMe irncpa noBOJbiio ne.uo npeuropyMyje. H 3antena ne^ro y OsaKOM npwno3M M3 Porarame. irorjieny merame ce irairan Kibima nonuei>aTHHX hbHononSop Bajpeia y Poraramn nocjiao je BajpeTy naiba. To je Kibnira aian KinifraiMa. ucoja 3ac.uync.yje CBOTy on JIhih . 1000 icojH je H3iro(; caicynito roon. C y- . iiajiBehy noxnauy. Ona je m y TexniriiKoM noirjie)Jiy jiejMan Bopiiih, niyMapcKH caBjeramiv, Kao mpHnor na Beo-Ma; lOpH/icjbitiro n ;m.Baio ncnpabeiia, •Be.UHnnne 'KibHBajpeT npnconoM Hnnanan.a .uonaMKnx KaipaTa. /icenHe 3anpyre ca 24 cpitrmiacuHe (f)oror(ra4)nje. Ijena CaiKyrr.u>iaHHMa. H ;uupoBaTe.u>HMa cpnauira xna.ua! joj j’e 40 nriiitapa; moskp ce noftttra non uiHC.na. Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje s»e ostale cigarpapire a potpomaže i J a jre t" iUho- Tuornico Gigarpopira S. Q. fllKalaj, Sarajevo, J* m aže se naručiti i preico dru štva .Gairet* u Jaraievu Islamagalfranić CapajeecKO Bohkq a. a. y. CapajeBy. Tejie(})OH 6 p . 33. I S IN Toornlčko skladište soih prsti F E S OVA te vlastita izradba kita (puskjulu) u suima vrstama, EaBH ce cbhm y 6aHKOBHy CTpyny cnaaajyhHM nouioBHM3. Y;ioiitte Ha LUTeaH>y yKaMahyje HajnoBO/bHnje. 0 a Hncre ao6 hth lO°/0 ycTyna KyJlTypHOM H npOCBjeTHOM flpyuiTBy BfajpeT “. na malo i veliko. een T R fliifl: sh r a sev o Sarači ul. 11 i 6julagina ul. 1 P O D R U Ž m e fl u B IH H Ć U Interurban telefon broj 317. �Opće Osiguravajuće Društvo JUGOSLiH/UiT osnovano g, . u Beogradu sa akcijskim kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu. Vrši sve poslove osiguranja najkulantnije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svim a većim mjestima. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SARAJEVU, Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o slg u ra n ie . T e le fo n b r o i 300 BBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBB 0 g „ K n j i ž a r a 0 g I a t s i a a i i a g I Brace Bašcigića § * H. Bajram aga Fočo Sarajeoo g § trgovina muzikalija I materijala za pisanje i rlsanje. Bogato stooarlšte hrpalskih i srpskih knjiga 0 0 IBBI a § I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko BBBBBBBBBBB&fiP: SBBĐBBI SARAJEVO GjuDgina ul. 3. — Te>efon 455. • g 5 Basme engleske, francuske, talijanske i =--■ češke u najvećem izboru. ===== Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova. ■— - šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ■■ B i a B • ej 3 Š 2 i a e a A A A A A A A A A A A A A A A A A A AAAAAAAAAAAA AAAAAAAAAAAA AA Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje s e ! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo god ište iz lanjske g od in e m ogu s e dobiti uz sn ižen u cijenu kod adm inistracije lista. S vakom prilikom sjetite s e Gajreta! TVTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTtttttttt � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0720337fefb0cecc014483e7ffe24d91.pdf dd27a714d51e80a8dd03bf286a832817 PDF Text Text Oosp. N •»R iza ef. Muderizović, Zem. Muzej ^ 67 Sarajevo riouiTapHHa n/iafcena y totoboh . JIHCT TAJPETA U,PyLUTBA 3A K yJlTyPHO U EKOHOMCKO nOAH3AH>E MyCJlHMAHA M3/ia3n 1. M 16. y M|eceuy. foAHHa X. Bpoj 9. Capajeeo, 1. M aja 1926. UHjeH* ro« . 30 A- nojeanHH fip o j 4 A TiauH flo6HHajy aiiCT y no/ia u«j««e Koa TaaBHOr OtiOupa aaa Koa >'npan4 — rajpeTOBHx KOHBHKTa. C A A P 2KA.J : Mnp3a Ca(l)BeT: ra jp e rO B a Xi»Miia (UjecMa)/ Myca T»a3HM T ia ia h : H:\meM M ifpaii (lljecMa). P a3 a K aneranounh: IlOBJipaB J Jp y Cft<l>Bl‘T6 e r y lim u n i n)»y (njecM^). AxMeA MypaA6ei’OBwh: Miip'.i a Ca(|)BGT (KpaTaK npeivieA iberoBa p a ^ a )/ Apceii BeuuejiHAec: llocpO A H lii; H O lljJia p n 3,iTop. F a jp e T O B M3 ypeAHHUiTBa. C t . ^KaKjjia: l i t M.Iii;iFIX Ailllfl. X . Xoi,iHh: ( ’JiH 'iH ne n a n c T o p B ja ra l 'a j p n a . X yceja T .oro: C ailiB erfier li a m a iB h itao BCTOpilK. Kacpaa A. H viiiauiiih: M trpaa Cai[iRex H BOjaSa „ l> e x a p a “ . M. T. O nnh: llo sflp a B C b c b b p j '. r jia c H H K BeanHaHCTBeHM AoueK T ajpeT a (rajpeT y H o bo m Caay)ripii.io3ii li 3 Teim ta. 3 a 6 a u a y Tpe6nH>y. 1 ypeAHHK: XaM«iA KyKHh. y B oJ boahmm. �igBBBBBBBBBBBEBBBBBEBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBBlg Hn GfljiET p. i m u n i fii i Potpuno uplaćena dionička glaimica Din lo,ooo.ooo*— Rezerue Din l,6oo.ooo-— Banka se liavi svim ii bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizilje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne 1 humanitarne ustanove, Zavod je angažovan kod ..Varile" industrije divote d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantilia" u Sarajevu. Od čiste dobiti daje IO“/„ Kulturnom i Prosvjetnom Društvu „Gajret". Sve doznake u domovini i Inoštranstvu obavlja Banka (iajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje lste u svako doba. iB B B B B B B B B B B B B B B B B B B S B a B B B S B E B B B B B B B B B B E B I* C « D • CJID • C M S • • CVO CJTDCVSO C CJB3 C G B D • (UTO O C K D • O B O • • <2MO • C M O 9 C3TO » C M O • O M O 9 C M O CJTO • C M O • • CUK> • C * D • C » D CJtTD • C * 0 • C M O • općine grada Sarajeva £ 3 T e m e ljn a ga £3 £3 I Z A L ga s g la u n ic a 40,000.000— d in a r a Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj .2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. • ! £3 S£ 3 : £3 • CJK> • C » C • CMD • CMD • CJT> • C J D • C M O • C M S C M O • CJTO « 2ITO • CJTO • C M Q • CJTD • CSTD • CJTD • C M S 9 �JIH CT TAJPETA 3,PyiIITB A 3A K y JIT y P H O H EKOHOM CKO nO/l,H3AH>E MyCJIHMAHA H3^a3n 1. h 16. y Mjeceuy. foflHHa X. CapajeBO, 1. Maja 1926. E p o j 9. UajeHa roA- 80 fl. tlojeauHu 6 poj 4 A. Taaun AoOusajv j ih c t y rio/ia unjeiia k o a TaaBHOT Oafjopa h jih ,k o a Y npaBe — fajpeTOBHZ KOHBHKTa. — Mirza Safvet: Gairdova Himna Ustaj omladino mila, Uzdanice roda svog, Mi smo mladi, al u nama Star je ponos, star »je žar — To nam pređi u pjesmama Ostaviše kao dar, Diži na visoko krila Štitiće te svevid — Bog! Da nas uvijek vodi Prosvjetom slobodi. — Ponos nek te vodi — Prosvjetom slobodi; — Sini, grmi^ kao grom, Na rad narod zove nas, Kad s’o bratu radi tvom. U radu je samo spas. Gajret se budi, mladost se kreće Povjest nam kaže, gusle nam gude, Da traži pravo, da brani čast; Svojega neda, tuđega neće, Hiljadu ljeta slavu i moć; U našem srcu nade se bude Ne voli viku, prezire strast. Da ćemo opet do njiha doć! Svet je amanet svakome sinu Za narod mili, za domovinu Radimo braćo, zove nas slava, Branimo svoja djedovska prava! — Kad digne hajku Ahriman ljut — Uz nas je Pravda, s nama je Bog, Slat mu na put. Ne dajmo svog. Ta neka cio svijet znade, Ta neka cio svijet znade, Da j ’ u nama ponos živ, — Da j ’ u nama ponos živ, — I u naše sile mlade, Daše uzda narod — narod div! I u naše sile mlade Da se uzda narod — narod div! Dr. Safvetbeg Bašagić (Mirza Safvet) �Cmana 132. TAJPET, xHCTopHjy, oho je h onyBajio H>eroBy pacHy qncTohy h oSpaHHJio ra oa Tyl)HHCKe OcMaHjrojcKO-repMaHCKe Haje3Ae« oho je Ha KOHqy KOHna h AaJio Bochh OHaj HapoanTH KapaKTep ca cbhm ocoSnHaina 6 hjio no3HTHBHe hjih HeraraBHe npHpoAe. To caM eTO xtho Aa cnoMeHeM npnje, Hero uito npel)eM h^ TeMy KibHHceBHor h KyjrrypHor AjejiOBaH>a rocn. Bauiaraha, in ju paA hoch CBe ocedHHe Tora cnennjajiHor SocancKor ManrajiHTeTa. IIpeMa rocn. B am arahy ja ce He nocTaBJbaM Ha CTaHOBHuiTe CBOje hhth Hinje Tyl>e KH>HHceBHHHKfe hh HAeojiouiKe KOHfpecHje, KaKBHx hma h npeBHme y Harnoj KH>HHceBH0CTH, a Koje h OABHiue Maao Aajy AodpHx h npH3Harax AjeJia, a Aa dn hm ce Morao npH3Hara npaBo Ha hchbot h ayTopHTeT. BauiarHh HHje HHAHBHAyaJiHcra, HOBjea noceđHHx Ha mp am a Ha CBHjeT h HeodHHHor TeMnepaMeHTa, 3acedHe ecTeraKe h nei<Hx hobhx norjieAa Ha yMjeTH0CT h hchbot. Oh je KOJieKTHBHCTa. y H>e\iy je kohAeHTpacaHa onha HapoAna Ayma, ocjehajn, KOjH cy npncTynanHH CBaKOMe HajnpocjeiHHjeM HHTejiHreHTy, Kao h MacnIIIto Biiuie H3 H>eroBe noe3Hje H3dnja HapoAHa yMOTBopHHa BHuie nero jih CBHj.yxjeiiajn hctohhhx h 3anaAHHx BejiHKaHa y njecMH h npo3H. (I'oBopn BehHHy hctohhhx je3HKa, npeboah apancxy h nep3HjcKy npo3y h njecMy, a oa 3anaAHHx je3HKa nauie 'iaic h nap njecMHna Ha meManicoMe je3HK'y. To je HapaBHO HeydpojHB MJiaAeHauKH recT h -o TOMe He Tpeđa boahth panyHa). H ja He 3HaM, aauiTO 6 h ce yonhe Heica isacedna njecHHHKa HaTypa, aico OHa yi|CTHHj' HHje CTBopnjia bcjihkhx Ajejia, BHuie nujeHHJia oa JbyAH, ftojn njeBajy 3a CBe, kojihko h 3a ce. A ko je yMjeraocT h ,Kyjrrypa onha h 3ajeAHHqKa, oHAa cy h th jbyAH, KojH HHiny h njeBajy 3ajeAHHHKe dojioae h 3ajeAHHHKe panocra, BHlue BpeAHHjn h KopiiCHuju oa ohhx , KojH CTBapajy caMo,3a ce. To je dapeM JiorauHO h jacqo. T o jid o j je roBopno npoTHB cen ap H p aaa yMjeTHocra, HayKe h KyjiType h npoTHB H30Jiaynje Maca oa Te AodpodHTH, Koja Mopa 6 hth onha h 3ajeAHHHica. JIapnypjiapH3aM je OecMHcjuina h noMOAHOCT, Koja Tpaje Kao hcchckh yKyc, KojH ce MHjeH>a dapeM CBaae Tpehe ceAMHpe. HcTHHa MH 3HHMO MHoro o nonyjiapHOCTH rocn. Bauiaraha. OHa je HCKpeHa h Aonnpe y Hajmnpe HapoAHe cjiojeBe. Ajih Ta nonyjiapHo,CT je oneT HeniTo cnennjaJiHO SocancKo, MycjiHMaHCKO. ffceroim ce* cthxobh AeKJiaMHpajy no cbhm CHjejiHMa, 3a6aBaMa h ApyniTBHMa, o H>eMy ce roBopH ca jby6aBA>y h yBancaBaibeM. Ajih hhtko ce joni ao AaHac y Toj cpeAHHH He Hahe, Aa Hanuuie o TOMe HOBjeKy, Kora cbh nujeHe h KojH je to 3acjiyHCH0, dapeM icaKBy 6 hjio dnorpa<|)Hjy, npHKa3 paAa, 3acjiyre h Heno onhe 3ajeAHHMKo MHuiJben>e, Koje o H>eMy BJiaAa. Ila iaK hh npHroAOM 30-roAnuiibHiie KibH/KeBHora paAa. Hadpojmio ce H>eroBa njejia, nap pHjenH o meroBOM coiinjajmoM h hojihthhkom paAy u Hiiurra BHine. Harjiena, Kao Aa ce to cMarpa HeuHM cyBHniHHM h Aa je AOBOJbHO caMo hochth rocn. B auiaraha 3aTB0peHa y cpny h He Aara My HHKyAa Ban. B aniarah no CBOMe paAy cnaAa Mehy HajaKTHBHHje h HajnonyjiapHHje KyjrrypHe paAHHKe HapouHTO y Bochh h y HHTepecy je h chmhx MycjiHMaHa Aa ce o H>eMy HanHiuy uito dojbe h iuto HcnpnHHje cTyAHje, jep ce THMe h chmh MycjiHMaHH penpe3eHTHpajy. HoBjeKy, KojH ra He no3Ha jihhho, HaponHTo n>eroBa jKHBOTa h KpeTaiba y CBOMe BpeMeHy h y CBOjoj okojihah, HHje Taao JiaKo H3pmi;aTH cyAOBe, jep hchbot h KpeTaibe y ApyniTBy CTojn y Bpjio ycKoj Be3H ca KyjrrypHHM h kh>hHceBHHM paAOM. OcTajy My caMo ayTopoBa Ajejia, Koja He noće HHKaKBHx dHorpa(j)CKHx noAaTaKa, ajin Koja miaic aocth jacHO roBope, Aa ce o H>eMy Monce H3pehu ucnpnuB h no3HTHnaH paA. Bpoj 9. UpeMAa je paA ro tn . B auiaraha AOCTa oncencan h 3aAHpe y Tpu 3ace6Ha noApyaja khjHhccbhocth, nnaic y TOMe paAy HMa jeAHHCTBeHa h H3pa3HTa jiHHHja, Koja ce Byne, Kpo3 CBe H>eroBe cTBapn h OAaje Taao H>eroBy CTajioHceHy KyjrrypHy h KH>H>iceBHy $H3HOHOMHjy. Oh je no CBojoj HyTapiboj rpaha, no CBOMe ncHXHHKOM pacnojiOHceiby H3pa3HTH pOMaHTHHap H3 A06a CTapuje XpBaTCKe KH>HHCeBHOCTH, Koja je joui oAHcajia AaxoM HJiupH3Ma h H>eroBe 3aH0CHe, ajin noBpiuHe h KJinsaBe HAeojioraje. 3aTO je h iberoB P0MaHTHAH3aM OSOjeil BHUie HAeaiIH3M0M, nero jih ohhm H3BjecHHM (paHTacTHUHHM BpaTOJioMnjaMa, KojHM cy ce CJiyncHJiH HHCTOKpBHH poMaHTHuapH. Taj poMaHTHMHH HAeajiH3aM h noHyKao ra je, Aa caB CBOj paA nocBeTH npouuiocTH, H3 Koje oh Byqe h CBoja noerauHa HaAaxHyha, o6pahyjyhH y njecMH, y npo3H, h y ApaMaTCKHM oSjiHUHMa xHCTopnjcae Aorahaje nonajBHuie H3 Ao6a OcMaHJinja, npeMa KojHMa cy SocaHCKH Mycjihmbiiu 6 hjih y BjeuHToj _ono3Hu;HjH SopehH ce 3a CBojy caMOCTajiHOCT h hcobhchoct. IIpHpoAHo je h pa3yMJbHB0, Aa ce B ainarah Taao opHjeHTHcao npeMa xpBaTCKoj, a He cpncKoj KibHHceBHocTH, jep je y H>eroBO Ao6a nnjejiH KyjrrypHH hchbot BocHe rpaBHTHpao npeMa 3arpe6y, ycjbeA eajeAHHHKe, ApncaBHe Be3e noA AycTpnjoM h ycjbeA Behe MoryhHOCTH Tjeinifaer h cjio6oAHHjer AyxoBHOr caoSpahaja ca hctokpbhom jyHCOCJiOBeHCKOM^pahoM xpBaTCKOra njieMeHa. IIpeMa TOMe je h JioranHo, Aa je 6ho 3aAojeH xpBaTCKHM poMaiiTnnH3MOM, a ne cpncKHM peajinnu3MOM, KojH je 6aui y iberOBO BpujeMe 6 ho Ha 3eHHTy CBOje cirare h cBora pa3B0ja. Ho Taj y ranaj HHje HMao nojiHTHHKora KapaKTepa, npeMAa cy mhoth TaAauiibH. -"XpBaTCKH njeCHHUH H pOMaHCHjepH H3HOCHJIH y CBOjHM AjejiHMa HHcro nojiHTHHKe TeHAeHne, a HeKojn oa h>hx h HajBH^eHHjH, Kao XapaM 6 auiHh, hhcto naprajcKe. To je h pa3yMjbHBo aKo ce y 3Me y o 63Hp to, Aa je TaAainH>a xpBaTcaa KibHHceBHOCT Mopajia, Aa noApncaje h 6 yAH xpBaTCKH hhahoHajiHii Ayx h Aa ra Haopy>icaBa cBHjemhy h omopuoM CHaroM npoTHB aycTpHjcKo-repMancicor ,,ayjirypTperepcTBa“, CpncKH je a «o Haniera HapoAa HMao Beh AaBHO CBojy cjio6 oAy h TaMo je kh>hhc6bhoct Morjia HecMeraHO Aa cJiy>KH ycaBpuiaBaH>y yHyTapiber HapoAnor HCHBOTa, AaKJie caMa ce 6 H. H htko He Kance, Aa noanraK a h noAHTHHKH Aora^ajn He Mory nocAyac:irH Kao MaTepnjan 3a KH>HHceBHH h yMjeThhhkh paA, a im caMa nojiHTHKa h yonhe lcauBa 6 hjio TeHAeHUH03n0CT y KlbHHCeBHOCTH H y yMjeTHOCTH, 0Ay3HMa joj HHCTy h npaBy yMjeTHHHKy BpajeAHocr h cnyuiTa je aoHHBoa CBaKOAHeBHe HOBHHapcKe padoTe. H kh>hhccbhoct ce y HHTepecy CBOje BejiuuHHe h y HHTepecy Kyjrrype Mopa OCA060AHTH oa OBe HanacTH. H Taao je rocn. B auiarah 3aAojeH xpBaTCKHM poManTHUH3MOM 3anoiieo CBojy Kapujepy. Banuo ce Ha cryAHpaibe docancice xHCTopuje h Kano cmo peKJiH TaMo nauiao nodyAe 3a CBOjy ApaMCKy h jmpcKy noe3Hjy. O h je y njejioKynHOM CBOMe paay npeTencHO XHCTopnqap, ajin yjeAHO h Kao xhctopuuap h Kao nHcan ApaMCKHx odjimca, npeTencHO HAeajiHCTa — njeCHHK H pOMaHTHK. O bo je TeK jeAHa cTpaHa iberoBe jihhhocth, Koja je y meroBOM AyxoBHOM cKJiony HajoAJiyqiiHje y ra n a jia Ha opnjeHTanujy m eroBa KibHHceBHor h KyjiTypHora paAa. Ajih HMa h jeAHa Apyra CTpaHa, Koja je Be3aHa c a TpaAnnnjaMa, ca neTBjeicoBHHM hchbotom 6ocaHCKO-xepneroBauKHx MycjiHMaHa y CTpyjn jeAHe cTpaHe Kyjrrype. Ta CTpyja je Aoiujia y Harne seMJbe c a Haje3AOM OcMaHJinja h c a npHMHTKOM HCJiaMa y thm 3eMjbaMa. Ta CTpaHa je noACBjecHa h H>e3HHa ce npnpoAa ncnojbyje y BeAmcoj BehHHH Ham era njenoKynHora HapoAa, H>eroBe ncHxe h iteroB e Kyjrrype. OHa je 3anpaB0 jeAHa oa TeMejbHHx BpHjeAHOcra, oa KojHx je carpal>eii nam pacHH ra n h Harne HapoAHo 6Hhe. Ta CTpyja opHjenTajnie ncn x e h HCJiaMcice KyjiType npoBHjaBajia je �Bpoj 9 r a jp et. RHjejiH Ham Hapoa Kpo3 neT cTOJbeha h craopiuia jeAHy «OBy ayxoBHy KOMnoHeHTy — Haui jyrocjiaBeHCKH ran, meroB MaHTajiHTeT h H>eroBy ncHxy. OHa HHje y tomc rany y6njia HHnrra cjiaBeHCKora, ihto Burne OHa je cjiaBencTBo onyBajia y npHMapHoj H>eroBoj ipopMH, caMO My je jom AOflajia Hene CBOje oceđmie, Koje cy KOHBeHHpajie meroBOM 6nhy h H>eroBoj ncnxH4Koj rpal>n. ^o^ajia My je CBojy opHjeirrajiHy ceHcyaJinocT, MHcraicy h yHyTapH>y ncnxoJiomKj' ay6HHy. OBaj ra n onaBeHCKO-opnjeKTajiHn HHje jeAHHCTBen y HameMy napoAy. H mbmo mh jom apyrax ncHxiiHKHX cjiojKeHHna h to rope Ha cjeBepy repMaHCKo-<yiaBeHCKHx, a na jyry poMaHCKO-cjioBeHCKHX. H Te cy cjiO/iceHHue Hann, HHjie MHoro orpeOoTHHa Ha OHOMe HameM hckohckoh 6nhy, Koje je H3pa3HT0 cjiaBeHCKO. Mel)yraM r. Ca$BeT6er Bainarah HajranHHHHjn je npeflCTaBHHK onora hhcto opnjeHTajiHor, mTO je aouijio ca HCTOKa MeJ)y Hac h yBpHjokhjio ce y Harnoj HapoflHoj flymn. Oh je najoaymeBJbeHHjn iiok-iohhk Tora opnjeHTajiH3Ma y HaMa h oh ra jom h ja n a c fioAPHcaje, o6pal>yje h h>hmc ce SaBH. H He paAH oh to caMO Kao xHCTopnnap hhth Kao KyjrrypHH aniTaTop 3a HeKe HOBe CTpaHe KyjrrypHe BpHjeAHOCTH. Oh ce HanporaB cpacTao ca thm opHjeHTajiH3MOM, onoHama ra h npeHOCH Ha Harne KHiHHceBHO nojbe, oh ce H>HMe noHOCH, <khbh y H,eMy, h*oa H>era h Taj meroB noHoc, KojH je necTO nyTa tojih iperamH3aM, npejia3H Karaa^a y naHBHocT na h&k h y OanajmocT. To ra noHenrro oflBaja oa Harne caBpeMeHe KpHCTajiH3apHje flyxoBHor JKHBOTa, Koja CTpeura 3a ancOJiylTHHM BpnjeAHOcTHMa Harne pače h Hamera cjiaBeHCKora 6nha. Ajm meroB he paa y Harnoj KyjrrypHoj xHCTopHpr HMara yBHjeK CBoje MjecTO, jep oh đaanpa Ha anco.ijTiiol hctohh, a ncrana je y TOMe, a a opnjeHTaaH3aM y HaMa nocTojH h Aa ra mh MOHceMO caMO KyjiTHBHcara h ycaBpmnra bhiuhm onhejbyflCKHM BpHjeflHOCTHMa, ajIH HHKafla MCKOpHjeHHTH. HcTHHađor Taj meroB opHjeiiTajnmM He H36Hj*J ira* ibera noACBjecHO t . j. He o4HTyje'fcfe caMO y meroBOM TapibeM HacTojaH.y, TeMnepaMeHTy h ocjehaiby, Hero y caMOMe HHTejieKTy, AaKJie je CBjecran n xoTOMHiaH. Zla je rocn. B am arah icojoM cpehoM npoApo y CBHjeT h nocTao — Aa ce TaKO H3pa3HMo — HHTepHannonajiHHM KanapHTeTOM, Taj 6 h meroB opnjeHTajiH3aM hmbo mhoto BHme BpHjeAHOCTH h pe30Ha. Oh 6 h Gho jeAHHH no3Bau, Aa E bpohh pa3jacHH opnjeHTajmy icyjiTypy, Aa cnojH yM 3anaAa h cppe HcToaa, jep cy H.eroBe TpaAHipije n meroB concTBeHH jkhbot Hspacjie ynpaBO Ha pacKpcHHun obhx Anajy CBjeTOBa, Kojn cy My nOAjeAHaKO 6.JIH3H H CXBaTJbHBH. Mel>yraM rocn. ce B am arah orpaHHHHo Ha h&c Ha Hamy BocHy, a y MajioM xpyry cy h Man>H pe3yjrrara h BpnjeAHOCT ce ra x pe3yjrraTa ynyhyje jeAHHO Ha Taj Kpyr h AaA>e He npoAnpe. ZtoAynie meroB naM je paA thm AparoAjeHHjH H 6jIH5KH, HBKO je OH CaM THM yA8JbeHHjH OA CBOje concTBeHe BejiHHHiie h eBponcKora penoM ea./Ja jm je y Ty CBpxy rocn. B am arahy HeAocTajajio BOJbe h eHepraje hjih je h caMa meroBa oKOJiHua Gnjia oa m era jana, to He 3HaMo. JeAHO je jačao, Aa cmo y H>eMy H3ry6Hjra jeAHy BejmKy MoryhHocT, Koja 6 h Harnoj Majioj h TBpAOKopHoj cpeAHHH Morjia Ghth AocTojHHM BeHrajiaTopoM, Aa ce npo3pa»m y jeAHOj BHIHOj H KyATypHHjoj aTMOC(}»epH. JinaK oh je Toj Majioj cpeAHHH ynHHno bcjihkhx ycjiyra, yno3opHO je Ha H>c3HHe Bejimce TpaAHiinje h y caBpeMeHOM anaranHOM cTamy Te cpeArae ynajiHo HCKpnny caMonoy3Aaita h BjepoBama y ce u y CBojy CHary. H aso hhtko Apyra, a oho My je Ta cpeAHHa Ay*Ha Bejnufy nomTy, jep oh je 3a H>y acpTBOBao CBe CBoje BejiiiKe MoryhHocra h nocBerao ce H>e3HHHM AyxoBHHM, copnjajiHHM h hojihthhkhm noTpeSaMa. To je Bejnuca acpTBa h Ty »cpTBy TpeCa 3Hara npouHjeHHra h AOCTojHo HarpaAHra. Jep CBHjeT, Koja He 3Ha mije hhth CBoje AyxoBHe KanainrreTe, He h e hx HmcaAa ĆTpaHa 133. hh HMara, hjih he 3aKp*JbaBHTH y ibHxoBoj HenoKperaoj cpeAHHH. H ja caM Bp.io ckjioh MHmjbeH>y, a& je MycjiHMaHCKa cpeAHHa, Koja je hcoGhhho tbpaokophb h HenoKperaa, y6njia h y B am arahy CBann BehH 3aMax h npncHJiHJia ra, Aa ce acHMHJiHpa h>C3hhhm npoxTjeBHMa h H>e3nnnM saTBopeHHM AynieBHHM X0pH30HTHMa. 3 a 6ora, rocn. je Bam arah noBjeic c $aKyjiTeTCKOM nao6pa 36oM, roBopn BHme KyjiTypHHx je 3HKa, npHCTynaHiia My je HCToiHa h 3anaAna KH>H>KeBHOCT h HHje noBjeK 6e 3 TajieiiTa, na nnaic meroBa AjeJia neMajy oHe Ay6Hiie h BejiHHHHe, Koja ce TpaaiH oa CBaKora Beher KH>ioKeBHHKa. UlTaBHme oh He BJiaAa tcxhhkom y CBOMe 3aHaTy. To He 3HanH Aa ce yMjeraocT cTBapa no OApet)enHM TeopnjaMa h npaBHJiHMa, ajiH cbhkh yMjeraHic Mopa HMara CBoje npHHiinne h cyBepeHO BJiaAara cBojHM MaTepHja.noM. EcTerana, ncnxojioraja h JioraKa cy HHAHBHAjajine cBojHHe CBaKora yMjeTHHKa h one ce He Mopajy noKJianara ca jeAHaKHM CBojiiHaMa Apyrax yMjeTHHHKHX HHAHBHAyaJIHOCTH, HHTH Ca mKOJICKHM TeopnjaMa hcthx npeAMeTa. Ajih one Mopajy nocTojaTH koa CBaicora yMjeraHKa y meroBHM concTBeHHM oGjiHUHMa h t o 3opHMa h 6e 3 H>HX HeMa yMjeraocra.* H OHAje, rAje ce one ManH(j)ecrapajy y mbjihm KibiDKeBniiM (popMaMa, Ty je h Ma;ia h «p»yj>aBa yMjeraocT. MoacAa je HearoAHO h HenpaKranHO nocTaBJbaTH* paA rocn. Bam araha noA OBaKO bhcoko Mjepnjio, ajin ja iberoB paA h OABHine pHjeHHM h kphbo 6hx y«iHHHO, icaA 6hx ra npoMaTpao ca Hamera ođHHHor h JioicajiHor CTaHOBHmTa. l'HMe 6h ce HamKOAHJio h caMOMe B am arahy h caMoj Harnoj cpeAHHH, Koja Mopa jeAaMnyT Aa h caMa TpaacH, ocjeha h paayMHjeBa BHCOKa MjepHJia h Aa ce y 3AHrae ao onher KyATj’pHor cxBaTaH>a KibH^KeBHOcra h KyjrrypHora paAa. Y KyaTypHOM norjieAy cy JioicajiHe noTpeče Ayuie h jioicajma HaaHpama ceKj'HAapHe BpHjeAHOCTH, a npHMapna je itpnjeAhoct onhejbyACKO CTanoBHmTe h meroBe KyjiTypne h AymeBHo noTpeče. Ztanjie ca CTanoBHinTa onhe KibHVKeBHe BpHjeAHOCTH paA je rocn. B am araha eMGpnoHajiaH h hoch Ha ce 6n CBe KapaKTepncTHKe mKOJiCKe Hay>iHe MeTOAHice. Oh HHje hmbo AOBOJbHO BJiacTHTe npoHHiiaBocra h OHe HHAHBHAyajine caMOHHKJie cnocoSHOCTH, c KojoM ce CTBapajy opHranajiHa h HeoABHCHa KHjHHceBiia AjeJia. IteroB a je Hay«iHa u kh>hHceBiia BpnjeAHOCT BHme y penpoAyKTOBHOM 3Hanajy it>erobhx Aje-ia. H Ty je hcxoahb Tanna c Koje TpeGa oiijeibHBara Taj naAacBe HHTepecaHTaH h KopncTaH paA- Oh je Kao xhCTopniap HCTpaacHBao h npoynaBao CTape noBejbe H3 npeAocMaHjmjcKe Aođe h oHAa Harne h crpane xHCTopii'iape 3a BpujeMe ocMaHJinjcKor rocnocTBa, 3araM (Jiep.Mane uapcKe h cnnce Hanrax h TypcKHx yieibaK a h xHCTopH<iapa, AOMahy npeAajy h to CBe cjiožkho y jeAaH JiornnaH h nperaeAaH CHCTeM npeMa BpeMencKOM TOKy xHCTopHje h TaKO ctbopho ABa cBoja HajH3pa 3HTHja AjeJia: 1. Kparaa ynyTa y npomjiocT BocHe h XepneroBHne. (Oa r, 1463.—1850.) 2. BomibauH h XepneroBHH y HCJiaMCKOj KibHHfeBHOcra. y tom CBOMe paAy oh ce HHje ywieAao y HOBHjy MeTOAy MOAepHHX xHCT0pH4apa, Aa cnojH xHCTopnjcKH h KyjrrypHH aho y jeAHy njejniHy h Taao H3Hece npeA jaBHocT norayHHjy h onheHHrajy cjiHKy CBoje yace aomobhhb y mhhj'Jihm BpeMeHHMa. Oh je o6a oBa Anjejia t. j. KyjiTypno H XHCTOpHjCKO-KpOHOJIOmKO CTaibe OđpaAHO HeOABHCHO jeAHO oa Apyrora h TaKO HanHO h jeAHOM h APyroM cbomc AjeJiy MHoro MaibKaBocra h jeAHOCTpaHocTH. npBO je CBoje AjeJio yHHHHO jeAHOCTaBHOM KpOHHKOM, a APYrO jeAHOCTaBHHM OHorpaJicKHM nperaeAHMa nojeAHHHx yieibaKa h njeciiHica, Koje je Hama 3eMJba AaJia HCTonnoj KyjrrypH h HCJiaMCKOj KibHjKeBHOcra. H 3 C B e r a T o r a mh m o h c e mo p a a a C p a T H , k a a c e j e H e m T o A oroA n.T O y B oj- �OrpaHa 134, »T A J P E T« h h ik o m n o jin T H iK O M h 3 a B o je B a iK O M n°' r j i e n y y x H C T o p n j n H a rn e s e M J b e h k a k b h x j e c B e jb y « H n a j i a H a m a 3 e M J b a h c t o h h o j Ky JiTy pn, a Ji h i io t n y H e c ji h k e o c t a a y K yjIT ypH O M , CORHj aJIHOM H eKOHOMCKOM He MoaceM O c e đ n n p e f lo i H T H n a T e M e J ty t h x p a a o b a. y TOMe norjieny je Taj pa/i He/ioBOJban h noBpinaH. HapaBiia cTBap, na mh mojkcmo caMora rocn. E auiarnha onpaBflaTH h noKa3ani, na oh Kao npBH noieTaK h npBa jiacTa Harnera npojbeha HHje Morao y fly6nHe nocerHyTHj noroTOBo Kan th H>eroBH panoBH Hoće icapaKTep (paKVJireTckhx flHcepTauaja h t . h- Ajih oBflje ce He pa.nn o jihhhocth rocn. Eam arnha, Hero o aeroBOM pany h 3Haneay Tora pana. M eb y T H M K a o n o n e T a K h K ao h c x o a h a t a n k a 3 a n a j b a e n o c j i O B a a e y TOMe n o r j i e n y o B a j j e p a n o n H e n p o i i j e i b H B e B p H je flH o c T H y H>eMy HMa tojihko jby6aBH h iuieMeHHTHX o c je h a a a 3a pobeHy 3eMJi>y h tojihko pa3yMHjeBaifaa h cx B ah a aa 6ocancko xepaeroBaHKor MeHTajiHTeTa h ohhx Tpnjy ochobhhx naimcH y H>eroBOM KapaicTepy, Koje cmo Beh Ha noiCTKy OBora npHKa3a, cnoMeHyjin. na 6h Morao nocjivnom r Kao y3op necTHTOCTH h oa&hocth npeMa CBOMe paa y h CBOMe HapoHj- Ha Koimy h caM j e rocn. Bamarah y CBOjoj necTHTocTH h CKpoMHOCTH yBHl>ao, na aeroB pa# HHje oh Taao onceiKHHx nnMeH3Hja h iioh Tano bhcokhm MjepnjioM h HcnpH'iao ce aaTo1- h#> HeKOJiHKO MjecTa, n a hjuc h y npKOCHOM o6jimcy: Ko 3Ha đojbe, niHpoKO My nojbe! / TaKO je! H 3aTO ca^HirfKO He Moace npeKoparH. HMa y aeroBOM pany jenHa Jiiroia HMnpecHBHa HOTa, Koja BeoMa njiacTHHHO onaje aero B y k apaKTepHCTHKy Kao HOBjeaa h yneaaKa. T a HOTa H§Ke 6 hth ciiMnaraHiia icaKBOM 3arpH»cjbHBOM KpHTHiapy, Koja y HayiHHM pacnpaBaMa Tpa*H caM03aTajeae h oHy ancojiyTHy oSjeKniBHocT, Kojy je nnaic Moryhe caMo njeJioMHHHo n o ćn iniyTH. Ila iinaK Ta aeroB a jimma HOTa je HeoČHHHo JiHjfena h 6an,a jaKO ocBjeTJbeae Ha aeroB y nyniy h aeroB KapaKTep, KojH je cnepmpHHHo Ham — SocaHCKH. To je 3aHoc h JbySaB npeMa jaicH.vt h HOCJbeHHHM KapaKTepHMa, ko]hx Mel)y SocancKHM MycjraMaHHMa MoaceTe HahH y CBaicoj npyroj KyhH. IlHuiyhH o jeflHOM CBOMe 3eMJbaKy Apmp 6ery Pii3BaH6eroBHh-CToneBHhy, KojH je no3HaT Ha TypcKOM IlapHacy noH HMeHOM XepceicjiH Apnip X hkmct h cnana Mepy TypcKe icjiacHHHe njecHHKe BeJiH oh nocjioBpe obo : „Ja MHCJiHM, na HHje cpaMOTa, ano OBHje ycnyT HeniTO H3jaBHM, niTO je nyf>OKo ycjeneno y Mojoj HapaBii, Ha HMe: Ha njeJia a norjiaBHTo njecMe jeHHora HOBjena, KojH Me 3aHHBJbyje cBojHM nacmiM, nouiTeHHM h jyna<iKHM jkhbotom, HeceT nyTa BHine pajeiniM, Hero jih cjihhhb njeJia jeHHor npjbaBor h KyKaBHor 3Hanaja. To je Moace 6 hth BejiHKa norpeuiKa — Maaap to 6 ho cmpthh rpHjex hjih qaK 3jiohhh ca CTaHOBHuiTa KpHTiuce, ja ce Te MaxaHe He Mory o ip e c ra MeHH, Kan hhtbm Heqnje yMOTBopHHe yBHjeK JieSnn npeH' OHHMa cjimca aeroB a HCHBOTa y hcthhh, a He cjimca aeroB e flyrae y (paHTa3HjH, Kano je caM njecHHK cjimca y 3 bohkhm H KHheHHM CTHXOBHMa.“ Eto TaKOBo je pacnojioaceae flHKTHpajio EainaraheBHM panoM. H a 3anany ce CTporo HHjejiH HyuieBHH pan hjih yMOTBopHHa, Kano BejiH rocn. B aiuanih, on HOBjena h a e roBa Kapaicrepa, a h Ham Hapon bcjih : ,,Cjiyuiaj, mTa xopa roBopn, a He pana, mTO xoija pann!“ Ila nnan nymeBHH je pafl ycKo CKonnan c a HOBjeKOM h aeroBHM ikhbotom. H 3ao HOBjeK He MOHce mucana 6hth bcjihkhm njecHHicoM hh ctboPhth BejiHica nanaxHyha. Taao ce eTo hotohhjio, n a ce E am anih oOopHo Ha npyror CBora aeMjbaKa chhh noSHaTor Epoj 9. Ajih Ilaine CTOHeBHha-PH3Ban6eroBHha no HMeHy PycTeM P apaT 6era, KojH ce y njecMaMa HOHnopaBao cyjrraH-MeuHHy, cjiaBehH ra Kao npaBenHa BJianapa, a 3anpaBO Sjem e Hachjihhk h KpBHHK SocaHCKO-xepneroBaqKora CBHjeTa. Bauiara h 3a a e r a OBaKO nnm e: „Mh My to jiacicaae He MoaceMo onpocTHTH, Kan ce cjeTHMO 20.000 Hamnx acpTaBa, Koje je non OKpnaeM cyjrraH MeuHHa npoKJieTH Osiep nama jiyKaBO noTyKao hjih ohbco Ha po6njy, onaKJie ce. BHine hhkbh bphthjih HHjecy. JlacKaBHHMa HacnHTe geM ae y ycTa! — BejiH xanncH mepH({>. MjecTO 3eM ae crap n 6h B om aann 3a Ty iecTHTKy PH(J>aTy ojioBa HacyjiH. B parah My X hkmct (A pn$6er P h3BanSeroBHh CroHeaHh npo3BaH Kao njecHHK XepceKJiH A pn$ XHKMeT, Kora cmo koh r o p a e r n n ra ra cnoMeHyjin. On. npnK.) cacMa je n pyra npel»a. lipnje 6 h je3HK nperpH3ao Hero TaKOBa mTa peKao.“ O bo pHTHpaMO 3aTO, n a H3neceMo yHyTapae pacnojioaceae rocn. B am araha, na 6 h Jiasm e pa3yMjeJin aeroB pan, KojH je, Kaao cmo Beh rope cnoMeHyjin H M n p e c H B a H h h o ’c h CBe 0 3 H a K e a e r o B a 3 H a n a j a h a e r o B e j b y n c K e j i h h h o c t h . Tano ce Mory h cxaraTH Henoje CTpaHHpe jeHHora noBjecHHHapa, koJh h3 ay6aBH npeMa jnpTBaMa h CTpanaaHMa CBora Hapona hhpbktho Hana^a h necTO SjecHH npoTHB aycTpnjcKHx, ocMaHJinjcKHX h yrapcKHx BJiacroHP'/Kapa h anxoB e cojinaTecice, pana Koje cy Harne crapu BjenHTO hochjih KpBaBe Komyjbe h HajBehHM h HaHJbyncKHM HcpTBaMa SpaHHJiH ceSe, CBojy 3eM ay h CBOjy cjio6ony. To Moacna HHje npaKTHHHO 3a caMora B am arnha, ajiH je CHMnaTHHHo h noBjeiHo, jep je yBHjeK onpaBHaHO. B ochom cy ce KpHacajie KpBaBe n;ecTe jom TaMo oh SoryMHJicKHx BpeMeHa h no thm cy pecTaMa ra3H.!ie nannHCKe h yrapcKe, a KacHaje ocMaHJiajCKe h aycTpnjCKe xopne h hh jenaH Kpaj mHpoKe Harne OTapSnHe HHje yTpomHo tojihko jKpTaBa, n a onyBa CBojy pacHy h CBojy Han;HjoHajiHy iHCTohy, kojihko BocHa. Hau;HOHajmy BejiHM 3aTo, jep H a n ; H 0 H a j i H 3 a M H H j e c a M o y hmehy h onpeH jejieay n p e M a j e n a o M h jih H p y r o M HJ i e Me Hj r y H a r n o j c a B p e M e H O j n a HHOHa J I HOj KOHCTe J i a HHj H, H e r o y HHCTHHKTy h y k p b h, rnje je oh HajnpnpoHHHjH h HajcHaacHHjH h onaKJie ce HHKan Hehe H36pHcani. T ojihko eTo o KyjrrypHo xHCTopnjcKOM pany rocn. B am arnha. OcTajy HaM jom aeroBH cthxobh h npaMaTCKa noe3Hja h iberoBH npeBOHH H3 nep3HjcKe h TypcKe kh>hHCeBHOCTH. 0 iberoBoj noe3Hjn Beh cmo yHanpnjen peKJin, na je CTajajia non yTHpajeM xpBaTCKe h pomaHTHHHe nepHone. Ocjeha ce cHaatHH ynjiHB IIpepaHOBHha, XapaM6amnha h TpHCKora. Taj yTHn;aj ce Haponnro 3anaaca koh H>eroBe poHOJbySHBe noe3Hje. y KacHHjHM njecMaMa ocjeha ce Ha HeKOJiHKO MjecTa nyx BejiHKora Kpa&neBHha. A jih th yranajn, KOJIHKO rOH cy BHHJbHBH HHCy MOrjIH 3HMyTHTH 6HCTPHHy aeroBa BJiacTHTora nyBCTBa, kojh ce y OKBHpy 6yjHe h cHaacHe (paHTasnje nponnpajio ho bhchhc jeHHora IlpepaHOBHha Ha xpBaTCKoj h BojncjiaBa Hjinha Ha cpncKoj CTpaHH. H na je Bamarnh HMao BHine ayTOHHcpHnjiHHe h TexiiHqKora cBJianaBaaa CBora njecHHHKora MaTepnjajia h na je aeroB yHyTapan jkhbot HMao BHme yMjeTHHmcora KpHTepnja, oh 6 h Hocerao ho Hamnx HajH3pa3HTHjHx TaneHaTa, Koje cmo rope cnoMeHyjiH. IbeMy je CMeTajio h to (kojihko ron cmo h mh h oh HMajin oh Tora BejiHKe kophcth) mio cy ce y aeMy Kpnacajie flBHje onpenHe KyjiType, jenHa ca 3 anana, a npyra ca HcTOKa. Oh HHje mchbho y thkbhm npnjiHKaMa, na nponcHBH Te o6je KyjiType h na ctboph OHaj Tano HHeajiHH cnoj obhx Heajy KyjiTypa, y KojHMa noBjenaHCTBO Tpaacn CBoj KOHanHH pHJb. Oh je jenHOCTaBHo npeHOCHo njecHHHKe h KyjiTypHe BpnjeHHocTH HcTOKa h npecal)HBao hx Ha Ham �Bpoj 9. T A JPET, T epn To pn j, a HHje H M ao toahko BJiacTHTe cH are, A a c e K p o 3 Te BpnjeAHocTH y 3A H n ie ao CBOje B A a c n rre . IfceroBH opnjeH TajraH y 3op H 3a đ A H je m n iA H c y M y o i n h oh HHmTa Ba m e r a j e bhaho y 3KHBOTy, H e ro T a j c ja j h to O jbeinTaBHJio, K o je je y H>eroBHM o n im a 6 hao TeK o 6 m H a petpJieKCHja. J a hhcbm n o 3B an hhth caM cnocoO aH , A a cjnije^H M ro c n . E a m a n ih a n a O pHjeH T y n e p 3H jcK y h T y p c n y khjHjkcbhoct, a jin c y je h H n o H>eroBHM p e 3y jrra T H M a T a CTpaH a je H>eroBe n o e 3Hje hhcto penpO AyKTHBH a. Oh j e K y n ia o i a K h to, « a y H arne KH>H>KeBHo n o jb e npeBOAH H en oje opH jeH T ajiH e n je c m ro c e $ o p M e h ocT a o je y c a M Jb e n y TOMe n o rJie a y . flp y K H H je je to K a a je fla H TeTe n p o n a rH p a hctohhc n jecH H K e a HHX0 B y n o e 3H jy, OHAa to hmh h cM HCJia h p e 30H a h o n a a to o e ra je K p o 3 BHjeKOBe. O B a ica B a m a r a h e B a n o e 3H ja n o opH jenTajiH H M y 3op H M a o c T a jia j e CTpaHa h Tyf>a, i a K h caMOM M ycjiH M aH ckom ejieM eH T y. B a r a a r a h je mhoto iukoaho caMOM ceđ n, niTO HHje c ic y iH o n o A p y ij e C B o ra p a « a h hito je n o c e r a y o y TOJiHKe p a 3JiHHHTe h ie e r o n y T o n p e iH e K a H iK e B H e o S jia c r a , K a o niTO c y XH C Topnja, ApaM a, JinpH Ka. Hcto TaKO, hito c e y hcto B pn jeM e y rJie A a o H e c a M o y xpBaT CKe, H e ro h y H>eMaHKe p o M a H n u a p e , h y hctohhc K Jia c H 'ia p e . O B a n a p a 3iio B p c H o c T boah flo AHJieTaHTH3Ma, a to B a u r e r a h e B T a jie HaT HHje 3acjiy jK H o . ITpeMfla cy H>eroBH y 3opa BehHHOM cbh poMaiinraapH TeniKO je y tbkbom AyTaH>y oa jeAHora cnjeniOHHica npeMa ApyroMe HahH cBoj B Aaem iH npaBap a cjiy>KHTH ce hhcthhktom h cjiyqajHomhy MjecTO cnrypH ora KOMnaca. T ano ce H AoroAHJio Aa H>eroBe nenoje njecMe HHcy HHmTa A p y r o AO npeBOAH ca erpaHHx je3HKa Ha Ham, h ano cy th npeBOAH noHeurro npenjeBaHH h npHMjerheHii na Harne npnjiHKe. Tano meroBO „IIpoKJieTCTBO IJejiajr n am e “ HHje HHurra Apyro. Hero npeBOA YJiaHAOBe njecMe: „Des Sa ngers Flucht“. A KOJiHKo y meroBHM njecMaMa HMa peMHHHcn,eHU,Hja Ha XajHe-a, IIpepaAOBHha, TpHCKora, TyHAyjm ha na i a K h Ha 3M aja JoB y J oB an oB H ha! Pa3yMHje.w, Aa ce jeAaH poM am nnap aaHOCH BajpoHOM h njeBa M y oBaKo: 3 a M e j e H a jB e h n r e r a j , u rr o r a y 3r o jn m e Mjnce Y TOKy BjeK O B a c b h x , menaBH eHrjiecKH peer. (Mhcah h nyBCTBa CTp. 61.) Ajih neMy cKyiHTH CBoj Ayx noA y n m aje TaKO cJia6HX AHpHnapa Kao nrro je T phckh h Hmca JoBa. H n rA je S o ja M a IIp H p o A a r a j e jbennmjeM, H H rA je BjemrajuM khctom CBoj Ha Kpm y cjiHKajia jih k . (Eam aruh: ,,H3a6paHe njecMe" crp. 113.) /^HBHa A H c y AHBHa ILmTBHHKa je3epa, H>HMa HeMa paBHa K H C T a hhth n e p a . (Tphckh : ,,Je3epKHH>e“.) Tljeiia đe3 mnoAa C a p o n a A ro A a ! ( B a m ir a h „ I fa đ . I lj e c . e r p . 174.) /jHHCHTe n ncoAe / J je ija B a c M OAe h t . a (3Maj J . JoBanoBHh.) J a pa3yMHjeM h to, Aa je M y cahmbhckoj cpeAHHH noTpeCna h OBaKOBa Manap npenjeBaaa noe3nja, aAH jeAaH ce njecHHK paAH ce6e h CBora peHOMea M opa orpaHHHHTH caMO Ha ce h Ha CBojy oparim hahoct, jep A pyKinje HeMa caM a yMjeTHOCT h KyATypa HmcaKBe kophcth oa tbkobc noe3Hje. OBanaB n a u m cTBapama aoboah njecHinca ao ođH iH ora KyATypHora paOapnje, KojH ce 3aAOBOA>aBa chthhm nocAOBHMa y HapoAy h M y cAHMaHCKHM iH TaoHim aM a no KacaCaMa. A to' — noHaBA>aM jom jeAaMnyT — rocn. B a m a rn h HHje h rneroB ce paA Moace M jepuni h HajonrrpHjHM OrpaHa 135. KpuTHiapcKHM MjepHAOM, n a Aa HnaK c H>era ne nocnaAa nepje. HHTepecaHTHe cy neKoje iberoBe njecMe, y kojumb H3pHie CBOje Ha3ope Ha yMjeTHocr, CBOje OAiiomaje'npeMa noe3Hju, kphthhh, npeMa (JieMHHH3My, MOAepHOM HaiHHy jKHBOTa h yonhe npeMa cbhm t . 3b. MOAepHHM nojaBaMa y )KHBOTy. y thm ce njecMaMa najjacmije oupTaBajy meroBii HHTeAeicTyaAHH oahoch npeMa CBOMe paAy h cbomc nocAaHCTBy. U,HTHpaheMO neKOAHKO cTiixoBa. MovKAa he HaM Kojn oCjacHHTH meroB yMjenmiKH KpeAO mhoto 6 oa>6, Hero mro to MOHce ycnjera ApyrnMa, Kojn He rAeAajy cTBap ca H>eroBa cTaHOBHnrra, Hero ca onhera. E bo hckoahko cthkobb h3 njecMe „JeAHOMe KpHnmapy.“ T h , Kojn He 3Ham 036iiA>Ha Apana, T h, Kojn He 3Ham IIep3HjaHHa 6AyAHa, T h, Kojn ne 3nam Typ>mna — 6eKpnjy — Te6n He he npnjaT Moja njecMa iyAna. Th m ro He Hynmi AjeBHiaHCKe 6 oah, HapoAHe njecMe H3 Ham nx KpajeBa, Kojy Myjo O a ra noA nemjepoM njeBa, Te6e Moja njecMa HurAa He 3arpHjeBa. („Mhcah h HyBCTBa“ erp. 50—51,) y ©Be^ftBHje KHTHiie H3HeceH je nporpaM njeAOKynHc BamarnheBe noe3Hje c jeAHHM HeAOCTaTKOM, a » HHje HaBeAeHa n0B0AA>HB0CT npeMa xpBaTCKoj poMaiiTHnn, a AOHeKAe h npeMa meMaiKoj. y njecMH ,,/IojMOBH H3 CeHecHje“ hbhoch CBoj AymeBHH OAnomaj n p e M a moacphom cAHKapcTBy: Toah A>yAH, roAe ateHe, Be3 npera ie h 6e3 AHera Bahcac 6oje, TaMHe cjeHe To cy AorMe „noBor KHera!“ n a HnaK Taj KOH3epBaTHBHH rpal)anHH njecnmc, kojh OA^n ja oa ce6e MOAepHO CAHicapcTBO He OASnja h MOAepHe HAeje cAoGoAHe mhcah h cAočoAHa iyBCTBa: . Bama mhco cpeAHnrre je C a o 6o a h h x H aieAa . . . h t. a (MoAepHa xHMMa — M h c a . h iyB . erp. 40.) y „MoAepHoj BaAaAH" h „MoAepHoj PoMancn" H3H03H CBOje pa30iapaH>e koa MOAepHe aceHe h CBOje cjehame — y TOHy KapMeH C h a b c , — Ha A>yđaBHe y>KHTice h SoAe Ha h >h x o b r y 6HTaK. Y 3 Henoje njecMHue, Koje njeBa HeKojHM CBjeTCKHM njecHHiKHM BeAHiHHaMa* OepAycy, X a $ H 3y, EajpoHy, XajHey, BaATepy, obo cy M y HajHHTepecaHTHHje CTBapH, Koje Hac yn o3Hajy ca H>eroBHM HHTeAeicroM' Oho m ro je Harne y iteroBoj noesnjH h oho nrro My je npnSaBHAo nonyAapHocT, to cy aeroB e ,,AmHKAHje“ h ceBAaAHHCKe njecMe. Kao Aa H3 thx njecaMa cTpyjn HenocpeAHO HapoA«a Ayiua h mh je hyraMo y CBoj ae3HHoj MeKohn, 6oAy, ceHTHMeHTy h MeAaHKOAiijH. Ty je Eam a.raheBa AOMeHa h Ty je oh CBoj npHpoAaH, jacaH HeHaMeTA>HB. Ty je Hune3Aa HCToina h 3anaAHa KyATypa npeA napoAHHM reHHjeM, h yTpHyme cbh ohh MyraH h HejacHH nojMOBH cTapoKAacHiHe nep3HjcKe noeTHKe, cbh ,,Xapa6aTH“ Xa$H3H, ApAHinnpH, CBe 3ejHe6e, PyKHje h yMHl)yJicyMe, Koje oahhjem e MamTy h Aymy njecHHKOBy y Tyl>e h cTpaHe KpajeBe, a jaBH ce AOMahn npar. H Ha TOMe npary ohyTje noBjeK 3BeKeT 6aKpeHHx HOpiiKa, mhphc cmiHje, ocjeni m yA.aae Mpana h Kynaa3 paMOBa h thxh ceBAaAHjcKH manaT ABHjy 3aA>y6A>eHHx Ayma. H nocTaAe My HeKaao AaroAHo mcko, Kao KaA npeKO KaAApMe h H3poBaHiix pecTa HaBe3em koab Ha mnpoKy đecKpajHy AHBaAy njm y rycTe TpaBe h jyTapae poče. Ocjeni ce to, KaA njecHHK jkhbh y CBOMe eAeMeHTy Taj npapoAHH Aax poljeHora eAeMeffra yiHHH h to oa njecHHKa, Aa Hmie3Hy one HeOpojeHe npo3ajHiHe pnjeiH h �ĆTpaHa 136. .r a jp E t« p e ie m m e h j e 3H H H e'n orpem ice, K o je cpeT aM o k o a E a m a r a h a . y c jb e a t . 3 B. cM H jeuiH e h necTO n y T a a o rjiy n o c T H p a 3BHjeHe jin p e H p H je n o e ra K e , A O Tjepan a j e k o a H eKH x BeT epa H a Taico AajieKO , A a HOBjeK M o p a c B o j pol)eH H j e 3 HK oA ro H e T a ra , K a o xn e p o rjin (j)e . C a o t o b h c e y B ep30BHMa 6 p o je H a n pcTe , MjecTO, A a c e c jiy m a M y 3HKa p n je n H h A a c e iijio b h p h t m o m je 3HHHe inejioAH je. H T a a o c e a o t o a h a a o je y peneH H pH BH iue c jio ro B a , H e ro n p c T a H a p y p H , A a c e OHAa anocTpocJbuMa H3 6 n ja jy cjio B a , K a T K aA a h A » a h T p n y je A H oj p n je n H H a p a B H a CTBap, A a c e o h a a H3poA e H3 T o ra S p a u m a K o je KaKBe orpeSoTH H e n o n a n n p y h HOBjeK H e 3Ha, K a n o A a npoHHTa T a Ca.naMyHOBa cjiO Ba, K o ja c e h h H3 roBopH T H He A a jy . Ilje c H H K M o p a 6 h t h M y 3H K ajiaH h M o p a n o n p n H tm n n M a M y 3HKe CTBOpHTH CBOje Bep3 0 Be, a He n o HeKHM MeXAHHHKHM HHCTpyMeHTHMa, H a K ojH M a c e M o r y n a h n peAHH S p o je B H o a 1—10. T hx r p e m a n a iiMa AOCTa h k o a B a m a r a h a : I l a heni c h h k o cpeTan 6 h t h K o niTo cy t h S h jih npel)H A cnoMeH heni ocTaBHTH H a AyniMaha H>eHa jie ljH ” (jiei)HMa) ,L :’' (TpoiftaHAa cTp. 7). H>eMy je h c t o TaKO JiaKo h jeAHOCTaBuo y6apHTH y najocjehajHHjy jmpcKy njecMnu;y no Kojy Hajnpo3aHHHHjy $pa3y caMO Aa peajni3Hpa cpoK h c t h j i . KaA ce c H>eHOM Hcynn cnojH M o je njefcMe MeA, A a h e H3 Tor HacTaHyTH- Bpoj 9 ce CTBOpH BAaCTHTH yMjeTHHHKH - H3pa>Kaj H Aa ce HOBjeK OTpece CBHjy cyBHmH0CTH, Koje KBape xapMOHHjy Hspaacaja. BamarHhy Kpo3 to BpnjeMe HHje ycnjeno <yrehH Te xapMOHHje. O h y CBe Te Tpn Kitnre hma Tano pa3AH«iHTHX noeraHkhx eneMeHaTa, Aa - ujeAHna, 3aOKpy>KeHa h ycaBpmeHa, nocTaje HAy3opHOM. Ty ce MHjerna AHAaKTHHHa cpopMa ca HHCTOM AHpHKOM, enHKa Ca AHAaKTHKOM H JIHpHKOM H OđpaTHO. CBe je to CTapa njecHHHKa M annpa h ohh , Koja AOAa3e TpeSa Aa je ce 0Tpecy h Aajy CBoj oApe^eH h no3HTHBan cthji , Kano y njecMH TaKO h y npo3H. Mel>y HauioM MycjmMaHCKOM OMAaAHHOM B am arah ce mhotq hhtb h 3aTO je noTpeČHO obo cnoMeHyTH, Aa Ha MnaAe Ayuie He yraqy MaHe jeAHora njecHHKa, Hero meroBe BpnHHe. Ochm Tora B am arah HMa oa CBojnx opHraHajiHHX CTBapn jom Asa ApaMCKa cnjeBa: а) ,,noA 03HjoM“ (ApaMaTCKH cnjeB H3 16. BHjeKa y. 3 HHHa 5 CAHKa). б) ,,A6Ayjuiax n a u ia “ (ApaMaTCKH cnjeB y 4 HHHa H3 18. BHjeKa). / * ZlpaMa je HajTeaca h HajKOMrumpHpaHHja KH>H*eBHa (popMa. <y H>oj ce cTanajy Asa tph ejieMeHTa noe3Hje: JinpHKa, enHKa h ApaMaraKa, y jeAHy HOBy, y Tpehy KOMnoHeHTyA Ta Tpeha KOMnoHeHTa HMa CBoje noceSHe 3aKOHe, n a Shjih ohh HHAHBHAyajiHH hah TeopeTCKH. O chm Tora TpeSa AOSpO noskaBa™ ncHXOAorajy cpeHe h TnyMaHKe yMjeraocTH. n o CAHje CBera Tora hjih npnje Tora — CBejeAHo — Tpeđa 6hth — poheHH ApaMaTHHap. B am arah je nncao CBoje ,ApaMCKe CTBapn 3a Harne' AHJieTaHTe h ochm KyjrrypHe h copnjajm e MHcnje, HeMajy (Tpo$aHAa CTp. 40.) Apyre BpHjeAHOcra y Harnoj khjHhccbhocth. J a 6 h x O A M a x n o jie r a b , T pehn amo H>eroBa paAa cy npnjeBOAH. Mel»y Te npaK o m y x s tv t) efo r a a toAe cnaAa h m eroB ,,MeBnyA“, y KOMe je onjeBao pohem e npeK O t 6 p A a h AOAHHa ioHCHjera nocAanHica MyxaMeAa. MeBAyA HMa bcahko 3HaH n y n H H e n j ia B e ; nem e 3a Hani HcaaMCKH CBHjeT h BeAHKa je KyjrrypHa 3acnyra (Tpo$aHAa CTp. r. B am araha, ihto je Taj MeBAyA npnjiaroAHO HaMa h nauiHM npHJiHKaMa h TaKO npHSAHiKHo Ty BjepcKy ManH$ecTan;Hjy Kano BaM ce^oBo CBHi>a? Ax Kano 6hx cpeTan 6 ho Harnoj AyuiH h HameM CBHjeTy. MeBAyA ce yqno ao caAa Ha apancKOM je3HKy, a cnaBjbeite Soncnjer nocnaHHKa Ha Tyt)eM Zla He Jby6HM jja j! je3HKy He Mon<e r a toahko hph 6jihhchth HaMa h HameM Uno (5h mh. CBHjeT 6 ho ocjehajy, koahko Ham MarepHHCKH je3HK. HajAHBHHjH paj. H h 38M y j i A jieM (ypeA6a CBHjeTa). To je xhcto(Tpo$i pHjcKO-noAHTHHKa pacnpaBa, Kojy je Ham 3eMA>aK XacaH Taj y3BHK xaj AOAa3H koa B am arah a BpAo n e c m Me^yraM to HHje caMO B am araheB a icpHBH>a, Hero Tia(|)H npym qaK Hanacao Ha TypcKOM je3HKy, a B am arah CBHjy CTapHjnx njecHHKa h j a OBAje onheHHTo cnoMHH>eM je npeBeo, Aa ce bhah mTa cy nam a 3eMA>apH paAHJin Ha noA>y Kyjrrype y ocMaHjrajcKo BpHjeMe. To je noneTaK ynoTy CTBap. To ce Aorat>a caMO koa ohhx njecHHKa, Kojn npenycTe cbo CBOje cTBapame jeAHHOMe TajieHTy h nycTe, Aa 3HaBaH>a c a caMHM AjejiHMa ohhx nHcan;a, Koje je B am arah h3hho y CBojoj kh>h3h : ,,6oHiH>aHH h X e p p e r o u ; H y Ta Myraa h HenpoHHiuheHa 6yjniia Aepe 6e3 KopHTa h 6e3 npaBpa. Tano ce y3anyA npocne CBa cHara h pnjena Bpn- HCJiaM CKOj KH>H3KeBHOCTH.“ P y 6 a n j e oa OMepa XajjaMa npeBeAeHe čy ca jeAHOCT ocTaje y pyAHMeHTy, Kao AparopjeHa KOBHHa ynpnep3HjcKora. To cy hckphhc, y KojHMa ce Ha3pnjeBa. jeAaH CKaHa y o6HHHy 3eMA>y. TaneHaT ce Mopa KyATHBHpaTH, a nyBCTBa, mucah h ocjehajH npo'inuihaBaTH, KpncTajinsnpaTH BaHpeAHo HHTepecaHTaH, cmhoh h jaK HHAHBHAyajiHTeT, KojH y 11. cTOA>ehy njeBa oB ano: h TeK OHAa KaA nocTaHy 6pymeHH AeAHH h3hochth hx npeA jaBHOCT. HHane TajieHaT je cyBHinaH h He BpnjeAH HHnrra. T\a6a h naroAa OAHnaBa — poncTBo, To ce Moace jom Aorabara y mahahm roAHHaMa, aok TaneH KpmhaHCKo 3boho ornam aB a — poncTBo, HaT Tana h Tpancn CBoj H3paacaj, ann h to ce He onpanrra H MHxpa6 h upKBa h Tecnnx h kphhc — Hero caMO KOHcrarapa, jep He TpeSa nhn npeA jaBHOCT, aok CBe to Ha CBoj HanHH H3pa»caBa — poncTBo. ce He n o erara y CBe TexHHHKe MoryhHocTH 3a bahctuto 0 TOMe HjecHHKy Hanncao je B am arah HciipnHB h HaCTBapajiaHKO H3paHcaBaH>e. flajeTe, aok nporoBapa, cjeAH AacBe HH$opMaTHBaH npeAroBOp h 3aAyacH0 Hac ca jeAHHM koa Kyhe h TeK KaA HBpcTo cTojn Ha HoraMa. nymTa ce Ha AjenoM, Koje 6 h motao mhoto AonpHHHjeTH, Aa ce Hama yjrapy. Tano ce Mopa h ca TajieHTHMa nocTyna™. HHTeAeKTyajnpi ocAoSoAe OHe H3BjecHe TjecHorpyAHOCTH, B am arah je Aao Tpn KH>nre njecaM a: Koja hm cnyTaBa CA0Č0Ay mhcah h ocjehaja. BapeM je HCAaM а) TpoiJjaHAa Bjepa, y Kojoj ce Moace caoOoaho mhcahth. б) Mhcah h nyBCTBa Eto to je KpaTaK nperAeA B am araheB a paAa. Pe3HMe U) H3a6paHe njecMe, CBera Tora je B a H p e A H o h h t e p e c . a h t h a k h >hOa npBe KibHre n jecaM a (r. 1896.) ao Tpehe (r. 1913.) hc e b h a n o j a B a , He c y MH> HB t a a e h a t K o j n H H j e npoteKAo je AaKAe ceAaMnaecT roAHfla. To je aoboa>ho Aa H Mao a o B O Jb H O H p O C T O p a H He OBHCHOC TH, Aa H h b a h c a a a o .s'e Af! �Bpoj ! ■r A J P E T i c e p a 3 B H je n o B ejiH iH H e h H a k o h a y — h it o je H a jB a iK H H je — je f lH a H a a a c B e 3 a c jiy jK H a KyjiT y p H a C H a r a , oa H H je r j e n y x a K p o 3 35 ro A H n a iK H B je jia u n j e j i a m y c ji h m a 11 c ic a cpeflH H a y h h t a b o j B o c h h h X e p u e ro B H H H . Oh je bojimo Ty CBOjy cpeflHHy h CBOjy BocHy h TpeCa npoHMTa™ H»eroBe nocjiaiiHite H3 Tyl)HHe, n a Aa ce bhah, kojihko je jby6aBH Shjio y H>eroBOM cppy 3a Ty naniy jaflHy HcnaheHy 3eMJby: JeflBa neicaM Ha nac »cejbKOBaHH JXa ce BpaTHM cBOMe 3aBHHajy,JXa y OHoj napoSHoj hhpbbhh OCBaiiy MH CBHjeTJIHjH aaHH • , Ko rpHjemHHKy y đoacaHCKOM pajy. (Mhcjih h nyBCTBa CTp. 19.) O h je hchbho ca CBojoM rpyAOM,' ocjehao H>e3HHe nara>e H H>oj HtpTBOBao imjejiora ce6e, CBojy Aymy h CBojy BejiHHHHy. O h, kojh je HMao CBe MoryhHOCTH Aa čeče y3AHrae Ao eBponcKe BpHjeAHocTH, oh je to ncpTBOBao y paAy 3a CBojy cpeAHHy h Čaiino ce y CBoje BpnjeMe nan h Ha nojrathhko nojbe, npeMAa ce ocjehao noTHiirreHHM n a H>eMy, caMO Aa OMoryhn nporpec h HanpeAaic CBoje cpeAHHe: IljecMa h My3HKa, AjeBojKe h nnhe ripHje cy mm MorJiH. bcaphth >KHhe, A KaA Me y bptjiot noJiHTHKe fiaitn YAec — caM caM ceoH 3aroHeTHO CHhe! (,,H3a6paHO njecMe“ CTp. 107.) H Ty McpTBy Tpe6a n o m ra B a ra h ko je He pa3yMHje Taj HeKa 6yAe yBjepeH, Aa y cć 6 h nena HHiera noBjenaH- OrpaH« 137, CKora h Aa je oSniHa cjeHa Ha 3eMJbH. To je HOBjeK Koju je H3HHKao H3 Ayme CBora ejieMeHTa h KOjH je npo6yAMo y Toj Aymn CBe OHe 3acnajie BpjiHHe: nojcTBO h Ao6poTy, nohoc h Jby6aB npeMa poAHoj rpyAH, H Taj HOBjeK He 6jeuie hh (JianaTMic hh 3aryjbeHH TBpAorjiaBap, to 6jeme yM npoCBHjehen h cjioSoAaH h 6jeme orjieAajio, y KOMe ce OApa3Huie Hajjbenuie BpjiHHe Harne XHCTopHje h Harne yHyTpaiuH>ocTH. To je HOBjeic, »Kojn je npBH nporoBopno jaicoM pnjenjy h eHeprHHHHM npoTecTOM npoTHB 6 hbuihx TJiaHMTejba HauiHx h y HaMa npBH otkpho cjiaBeHCKy Aymy h npo6yAHO HauHOHajmy CBHjecT. H pyKa, Koja 6 h ce npoTHB H>era AHrjia, Ta 6 h ycaxHyjia. H HHje oh bojimo caMo jeAaH aho nainera HapoAa bojimo je oh CBe jeAHaKO Cp6e, Kao h XpBaTe, bojimo je pacy, 6 ht, a He MMe h M3BaH>y eTiuceTy, Jom 1896. njeBao je oh ,,BouiH>aKe Ha KocoBy“ h 0CBeTy CMHOBa 3a nopa3e oTaua: „CTaHM, cTaHH KpBOJione kjicth, /ta.cMH ona n a CMiiy ocbcth.“ H3 H.era *je roBopnjia HapoAHa Aypia h HajBHuie je Ka3ajia y CBoje BpMjeMe h to, uito je peitna, Moace Aa naM cuy*M Kao ypec h Kao jeAHHH cBjeTMOHiuc y Mpaay Harne AocaAainibHne^Jep KyjrrypaH h npocBMjeheH Ayx He Moace ce CKyiHTM Ha M3BjecHe Majie xopM30HTe, y KOjMMa ce jioKajiHH naTpHOTM3aM H3AMHce HaA HOTpe6y onhMx HHTepeca HapoAa H 3eMJbe. A Baiuaraft je npocBMjeheHa m KyjiTypoM npeKajbeHa Ayma. ^ a ra Bor ho>khbh! \ Axmca MypaA6eroBHh. nOOPEAHHK 110ny.IA P M 3 AT 0 P. Oraai<>yji, Be-Hennja, By;mMneiiiTa a Ben, to nerapif lEejiHKa HHOCTpaHCKa cpennmTa onanjie cy 4eTHpai Tyi)WHCKe noJiHTHKe a iipocBje're, Blune Mame, jm n a n e na nojennne A^je/iope cpn6KoxpBaTCKora n a­ p o ja. BniiuecTOJheTHa ^pavajHHo iiojiHTH*nta > paonsojeiiocT, »jtipcKO ApyuiTBeHe H npHBpenHe paBJiHKe, Te namonosi h onopa KamiepBara'BHOCT, cna6a noicperaocT Harnera napona, CBe je to cnpnje'iH.io cTBapame jennHCTBeHe cpncKoxpBaTCKe npocBjeTO, ii oMoryhHJio JiaKine nponnpame TybHHCKHX jnrimaja. OoaKo cy ce CTBopnjie Bese Haiuera Hapona ca CTpajHiTM iipacBjeTam, Koje jom omoroje y BjepcKHM h ApymTB©Ho K.yjrrypHiiM Tjm^HiinjaMa. ; iMyaiiHiMiaiHioKa OtHiCjmoTOKiai y MoiCTapy, Bexap, l^ajpeT u nipyiui čooaiHCKM nacamiciH, ,paana momama HcJKMMOKe unvTAtnapHje, noBjecfimiMKa Ajejia u npemoum iHt3 H0T04fffcamxiHx KmaimeBiiocmn, ^oKaayjy ^.a cy h <jocaHOKo-xopueix)BaMKin Aiycjinaiajia[ iracioja.'Mi na nt3upme OBojy Ky.iryp(Hy nocpodlim-iKy yjiory nsyfeSy jy>KHor aiaBeHCTBa h HCJMMcKor HCTOKia. ■Meby one Eojn cy to «ajcy.crraBmije cnana iijecniiiK ii xiHCTopiH'iap np. 'Ca4>BeT Bamanich. O h je opjpraA yBiHmno na on Toma panja iieMa Miioro mpiaiBe KcpHCTH, aKo ce cirpaiiM’iH ira 'CapajeBO h Moct^P, iiieiro ;iia .ra Tpe6a m io Bunile iirpeiiiHje,r a y 3aai|>e6 n Beo-rpain omaKJie Moace pa>iyjra'nH Ha muipe k m iKOBne, BHaiHCTBene M Hiimjia'iKe KpynoBe. Meby capanH'HHHMa aLajonJiH'iHuuHx 3anpe6amcirx h cai>ajeBOiiHx peiHHja on noneTKa oBora CTOJbeha. na.'iaan ce h np. CmjiBeT Bam am h. Oh je y Hvinm capabiiBao ne caMo aao .THpmmp no yaopy iieHHs opnijen- TaniiHx njeoHiHKa, nero u nao uionyjiapH3aTop, i;ao KttbM/KeBnui 'KpHTH'iaip, lo ju je ma neiiioope[n)Hona anaima OTiipHBao mameM KyjiTypiOM CHHjiefiy paaiiie mojauc ncwiH>a'iKHX KmnmeBiioc'iiH. y jennoM ih npyi'^'M 0Mjepy, on npencTaBJba jenny on najneaon'iHnjMK, najipjebnx Ji'H'iHOCiM nam e CeJierpucrnKe. y Bimne noMOJby6noM oMuicjiy je np. CaifmeT Bam arnh hokopoictho oaoje nosnaBame HOTO,iimamaiix jc3HK& Kao npoynaBa«iaui iiiOBjecimi>i|KiHX noKy.Menaia Koju ce opnoce n a (BpeMena ooManninjcKOBa rocnaierBa n a Baji'Kany, m io 3iia>m n a je oh n®ocTpyKn noiiy;iapH3aTC(P, to jecT 'Kao khihjk©bhih Kpniumap h Kao xiicropiHHap. Harne ppymTBeHe nipHJHiKe h noTipeoe name amairociiH cy TaiKBe n a namn Mycji!niManM, Kao noceOiiin BjepcKO KyjrrypHH orpanaK, HMajy jom yBiijeK Bpilphtui fnapoiniH j-MjeTHHiKH h 3nancTBemi 3aparajc y marnoj Hapcpnoj nipocBjem .HpBo Kao njeaiiimjit OBoje noceOtne openane (E. MyJiaOnnh, Oavan Amio, Pneaoer KaaiefraHiaBBih, X. Bjenenau;, A. Mypapoeroamh, X. XyM0 h t . n-); n a Kao HCTpasKHBa'HH nomrrn'iKe n i;ynTypwo noBjecHe h McnaMCKo OMneHca^e npom.iiocTii (K©Mypa, IijpemeBJbaKOBinh m t. n-X h nanoiKon Kao TyMamr opHjenraJiHHx KH>HiKeBiioc™. ^ p a Ca(j>Berpa. BamaiiHha Hne npiranaibe n a je pa,imo y ona Ta tph npa»na, h meroB TipoiiMjep Afome na nocnyJKH Kao ym en MjrabMMa. 36HpKa meroiBiHx oiypnja 6ii n e ca.\ro OTKpiLia Miame noemaTe crpane n>e- roBor HHiHHteBHH’iKor » n a , nero 6 m ia n oooGhth mpitior Harnoj ocKynnoj kpuranKoj KnArmemiocra. ApceH BeHLienuflec. �OrpaHa 138. r A J P E T. Bpoj 9. M3 MAA/(HX /(AHA. CpeJM cmo ce, mpam Ca<J>eTe, np®BnyT y ®HBory h H0/KymHHx Hoampea, GncTpa h iimpoKa norjiema hb y V. paapeyiy juiMnaaHje, romuHe 1890. Burno je to y KpynHHx o*ffljy, Th ch Meby Hana HMao oBoj hmmoornoj crapoj mMBaaiHjoKoj 3rpamn iHa hoiuKy JejmheBe iiyjyhn ct^ b. He ceha.\i ce Tamno ma jui ch Meby Mac yjjiimie, upeKO Jiym om HMiioaanTHe Bocan oko Iinmy- Ma CBojMM MiMpoicHM HJiehmia moneo Giro Kojy pene*orpnjcKe Banice, ime je, manao jeAna oGiiaira jeupejoKia TeHTCKy romnMy, ajiH 3HaM ma ch HMao mo3Hthbho PBO/ic^apoKa pamma. Kuminu, >Ca<I)eTe, Kano ce to obc lliHpH X0pH30HaT Ofl CBHX HaC. BhO CH KpaCaH MJiamM Meiba: rme auo em caGupaiM arnaibe, mauac ce pacn- Oer, c narapeiiCLM naycn'niu.OM, Jieno h CoraTo omeBen, majy eKcepn h kohjokc luione; rme <xuo mh ho Goskiiiio POCHOOiiBeH H iMiipoKorpym. Hmoh ce mhoto npeTpraiBao cjiyjiLajJ!n iipemaBaita CBojnx 'nacTaiBniaica, maHac ce MIROJICKOM KHMITOM. aJIH CH HMaO jem»0 MIHpe IIOMMaite HeH'Kia JeBpej ca CBojiiM MyuiTepHjaaia. B hjio je to y H, myoJi>e cxBaTalbe crsapn mero obm mh. H hch Gho MH, mepa, rypnjiH h Haie3ajiH h ome mane, Kama c y ce lleTpaKiijMiiia h KpajbeBHhe©a moTe. Jlfiai eno ce u Kyha ywpajajie y naimaTe h Kama je PymoJi<j>oBa yjrauja 3HojHJiH ma Rom Mamer pa3pemnHKa JaiROBiiiha nay4HM O IH TO BHUie rp4KHX H «HaTHHCRHX peiH, Th CH — mainac JIlTpoiCMajepoBa — Gama oHBii'iena Tapanpejia3HO ca CMeuiROM mpeRo /rax ohthhx t>aMKiix GaiMia. J a ca.M mouiao me BnnivOBana ma mpyiyjeM c Myica h mpncao HaM yoemJbHBe roiBope o ' aenoTaMa Baaia, Koje je cipamiHa pyica 'HIyjinHHa, IlpaBAiiihem h CeyinHKOBa. Grama mpopo npoipenierajija h npopemiH-Tia. IlJiMjame, Rao ma Tu Tama apancicn je3HK HHje Gho Majio ii ne3pejio bane Gumo .je mcMi.io ma Meby uobhm oCjuraTaH MpemMeT. ^ ok cmo mh yMH.iH h cpHU,aJiH HnenooiHaTiiM cBeTOM CTeie ceGn *pyroBa h oipujaTi^ba. iideTi^cy, T h ch ceh y »Bocaiicicoj Bhjth« iiHicao mecIlira mac je Gmjio? Jemoa m°Gpa .opamećenima, a m Ha Me; mOK cmo mh coGh MauiTOM monapaBajiM M3rjiem OBaiccM je Tama uppK jrajio H>eroBHx mearuaearuiK, ro- Ma?KypaHHj\eBor CMaHJiare, T h ch ce Meby Hana hb;ijH!iia, acyGopHJiia. MjiamocT ra Tpanerama pamocT jidireGra. .ursao Kao jrmbh CTyG Bpeme KpBH crapora ^ o p re . hiaKo to jB en y Taicoiui mpnmmcam oirea, nomencia M- ja^caM, y OBojoj meraibCKoj momith, Basna ceGe ere u bih Biene nociMaTpaJiH c h'ckmm raui'iyl)aBaiibeL\i yBepa.Bao ,na ch Th hckmm 'iym,HMM cjiy'iaj€M 3aJi'yrao Kao ih ja Ba,c. IIpec^^OH, CTrauajeM •npuMiKa, H3 c m - y Hain paspem, Meby meuy, h ma Gh Th TpeGao ma ch ce Beh ]ie.iMiio h CeyMMica h CTapora IIIyHTe, kojh boihckhx paBHiiipa y 3ejiene d p r n e ncnom Tpe6eiBMha, aaiBiiiTjia« hb pacnojacanar nožrycpeM©Kor MHJb^ymmaj meipi H3Jia3H Ha caH h MpoMcmHpe hx Kao aainaja, inapoJiiMKiH, ii'eiio3HaTH ra occCeura capajeBoicaiicBeT, ja ma Gh Th, c a cbojhm mimpokmm cxBaTaH>6M cBera oH.ora mito je Hana, nenn, ouna joni Ghjlo HenoKyMHBo m h oe, moTe, HKcaM yMeo y^mpHH Max~maxCHaheM. TajHO, npeGao ma ch Beh npeGpomno h MaTypy h ma ham ce, Ga4>ere, RaKifoa: Mac je c©e ćmcf, BHHKOBHHIMa IHlHCaM MH y QHy BHHeO. BHJIO HflC je H cenHMi Herme y je/pioj rpananKoj hjih GeiKoj KaBaHH uiycJiHMajia, m npaBOCJia®HHx, n Kamin ua, h jerapeja; Kao cTymeHaT, nyniTajyhH CTpacno Kpo3 CBoje HiMpone Hosmpee MJiaBHMacTe nnaioBe CBoje ujMrapeie. Jep Th Ghjio iHac je h Cp6a, u XpBaTa, h Hexa, u IIlBaGa. ch, Ca<j)eTe, Gho h bhihh, h jann, h HspabtHHjH om iCBera ino Mamo. lipama Mama Boema, y MHHrajaTypH «a- Hac cBHjy, T h ch no3Ha,Bao ikhbot mameRO GoJbe neipo mer V. pa3peaa.. CraHOBao oaM ko;j. ararner moGpor h mh h 3aHeo ce H>HMe maJieKO paimje Hero mh. 3Hao no3mTor cTapor Tahe, iirpnMopma hb BranomoJia ih Ha- gh im a je nap noe3Hje h ocerao cnacTH Roje hb H.e iuer riiLMHa3iHjoicior nomBppmiKa, u Ty jiaraiHio moma3(HO H3BHpy, n a ch Hac join OHma 3anocHo CBOjHM npnceGii u jipMBHKa®ao 'Ce Ma coe mito je oko MOHe. Ja iaMa H3 apancRe KmH^aHHOCTH h ipiTaTnaia hb apanOHma Miioro mito niTa nncaM siiao. HncaM h. np. 8Hao ■ORe noe3H.je, o Kojoj, mh paejMe 'Ce, hhcmo HMajiH ma ce npem HMaperoM Mory 3a icpajiiap KyimTH nerapiH hh nojMa. ŠaBHpHBajiH cmo y TBoje GejiemKe h npenioJHme cjiaiHaix Konmma h TpucicaTH ®x no peo mam Bome h moGnjajin BOJby na h mh HMaMo iieurro cjihhho 3a 3a6aiB,y; HincaiM 3Hao ma ce crape MaJKnnrpe mjeh mjh- y oBojHM peiiHhHMa. IlHCKapajiH cmo h mh HeuiTo. ajiH nejie Mory npomani 3a nap ceKcepa HeyTpymMBOiMxanm- Th ch ce cnejao Toj Harnoj KaH/KOBitoj HenoHouraanH, Jiey ma Gh ce motjio kjmhth myxaira; HiicaM BHao ma Th , hhjh cy ce RicHiKeBiLH cacTaiBH Beh y oho moGa je oHaKo cjia/nca Gejia asaiBa oa naipneroM »A£HjmxGpoTa« iHTaMnajiH h HHraJiH. A Th SHain, Ca^eie, niTa 3a Kom OpaMKJia aa neT Kpajmapa, iHMma je naBpcTaH Gh- neu;y BHanH ma hm ce Gap HMe iuTanna, na Ma to jMjap Kom '•nep3HjaHi],a na Kojem ce iMoace mrpaTH m Ghjio h y! »OnrocBopHMa ypemHHiHTBa«! H, ano cy ona Ha BepecBjy, hh «a je omJMTiio mmbo y Op®jeHry icoje mepa, Tbojh npyroBH, 3Hama h Moma MaRap h Mamo ce JiHJio y iHokn yRpameHoj h iny«oj feaiKoir crpaxo- ynanpem na Kume, HHje hm hh Tama Teaiuto Ghjto BaH>a. HucaM h. 'M|p. 3Hao, ne 3aMepn imh Ha H3pa3y, npemBHmoTH, rna hem ce T h, OHaKO Gnciap, cJiaTitohh ma »TypnjH« Hmy y nrMHia3Hjy, ma moctojm sajceGa« peHHB h 3aHeceH, HecyMibH|Bo jemapen BaorpHjrn necGocaHCKH je3HK, ma HeMa, cex icaim ere, hh 3a Jieica HH'iKHM rmacoM u cjiaBOM. Jep, Kpo3 TBoje je Kpyimo CpGa, Hpo<|>ecopa, hh ma ce orno map IIlBaGa, MaiHMix oko GjmciaJia, Beh Tama, neciraiKa myiHa, ca TBora je mpy«)Ba, siiame, jom Tama, lonaiico HonjpcKBaTH h inaa- je3HKa, Beh Tana, cTpyjajia HepnMOBaHa noei3Hja. aHBaniKH repHpaTH Kao ma. hm je iBociia pobeHa memoH MeHH je MHjio na caM Gho jkhbh oBemoK Tora BHHa. OBe c m ja to momHMije h nocrecneHO mo3HaiBaio, TBora necHHHKor nocTOja^a h pa3BHjaH>a, Kao ihto rmemao h Ha-Mmio. mh je h npHjanriocT cehara ce Tora CBera y OBe mane, H a Kam Beh naOpajaM u n a caai 0Be 3airaMTHO H3 Kana Te nnipoM Haioe BocHe h Xepn;eroBHHe cma®e thx maaAHX maHa, j a h y ima yon,pMMaM h o TeGn, /Cah nama BejiHHajv ome njiotnoBe TBora yMa, moje caM 4>eTe, 'KaacaB ch .m h ocrao y myniH H3 meTHibcRor ccnoMHiBaira.. ĐHhy HCHpeir, j|ep Meby m p ^o e n sia neaia irpeTBapaH>a, a JiacacaiLe Gh Gh.to ornepairno h 3a ocymy. E ho ch, CacjieTe, MapicaiiTHa jihhhoct y iiarneM pa3pemy. OMameHa cpemiter pacTa; sGHjeH h iuiehaT, ca KapaKTepHCTHTHOM OjiemoM Gojom jrapn, niHpoKHX ja MHpHcao jom onna moK cy Ghjih y 3aMeTKy H nynojbKy. Hena T h je, mpyn?e aroje iMUiamocTH, cpehno obo 30-ronnmibe neciramto cjiaBjbe h 3acjiyHceH0 napomno npH3HaH>e. Ct. >KaKyna. �Bpoj 9. T A J PET. CtpaHa 139. SLIČICE IZ HISTORIJATA GAJRETA. (Za dan 9./V. 1926. napisao H. H o d ž ić .) Da se pravilno ocijene velike zasluge našeg Mirze »Kad digne hajku Ahriman ljut naročito na kulturno-prosvjetnom polju rada mogu poslu­ »Stati mu na put, stat’ mu na put. žiti i ove sličice. Te su sličice veoma tugaljive u po­ Kratko vrijeme iza te veoma uspjele Gajretove gledu na sredinu, u kojoj se je radilo, ali su veoma zabave penje se jedan hodžinski »notabilitet« na ćurs utješljive u pogledu na evoluciju našeg mlađeg društva (propovjedaonicu) Begove džamije i suvereno, protivno Toj evoluciji dao je prvi i najsnažniji impuls n a š Mirza. propisima Islama »proklamuje« prokletstvo na naše glave! God 1902. pripremio je Mirza osnutak Gajreta. Obrazloženje? Jer se Gajretov novac ulaže u bankama Nekoliko sastanaka i privremeni odbor bijaše obrazovan. na priplod! Kod nas u odboru Gajreta grohotan smijeh. Taj odbor saziva Mirza kao predsjednik u prvu sjednicu, Još grohotniji smijeh izazvala je u odboru vijest, da se počnu sastavljati prva Gajretova pravila. Prvi da je jedan trgovac i bankar toga hodžu uvukao u upravni član: »Ime i mjesto društva« brzo se usvaja Ime društvu odbor jedne banke, da »džabe« prima kamate od tuđih dao je Mirza. kapitala! Drugi član: »Svrha društva« također bi se brzo usvojio, da nije ubačen tužan predlog: da društvo daje Gajretovi tadašnji odbori nijesu se ograničili na pomoći prvenstveno sinovima begova. Tada je Mirza rad samo u Gajretu. Naskoro je osnovan omladinski pokazao veličina svog naprednog duha i nježnog osjećaja -klub s a čitaonicom, tamburaškim zborom i večernjim za socijalnu pravdu, te je taj predlog a limine odbačen. predavanjima Razumije se, da je i to izvedeno žestokom Usvojen je princip:-Samo čestitost, nadobudnost i siro­ borbom. U svim tim pregalačkim radovima nosio je maštvo molitelja uvažavaju se pri davanju pomoći. zastavu napretka naš Mirza i sve je zadahnjivao neobično poletnim duhom. Proširivanje djelokruga u kulturno-prosvjetnom radu Konstituanta u proljeću 1903. <OduŠevlenje neo­ pisivo Čitam ja odobrena pravjl^Galreta. Mirza predlaže Gajreta imalo je tu prirodnu posljedicu, da je broj radnih konstituciju novog odbora. Ustaje jedan »notabilitejt«^ snaga povećan. Budući da sve te nove radne snage niuporno pokušava nekoliko puta, da osnutak društva omete jesu bile prožete blagorodnim duhom našeg Mirze i bu­ sa predlogom odlaganja kohstitucije možda ad calendas dući da su »ozgo« nesimpatično posmatrali ovaj rad, graecas Skupština odlučuje: Konstitucija, da živi Gajret! jer nije bio na kolosijeku i u vodama poznate austrijske Osmorica protivnika idu na ulicu. Tausk, urednik »do- propagande, pripremljeno je nekoliko ličnih napadaja sanske Pošte« trči preko ulice do najbližeg telefona i na moju malenkost, U mojim uspjesima u toj borbi javlja adlatusu Kutscheri, kako je i zadnji adut propao. najviše je uživao naš mili Mirza. E, takvih pravednika E, ko je tada vidio lice našeg Mirze, morao se je sje­ name treba! titi krasnog izgleda rumene ruže! Tik pred početak jedne odborske sjednice primio Kad je jedan član Gajreta na ulici upitao jednog od 8 protivnika osnutka, kako se je mogao u skupštini sam pismo jednog prijatelja, u kojem mi javlja, da se sprema moje premještenje iz Sarajeva. Tada je Mirza onako nepromišljeno zaletjeti u mrak, dobio je žučljiv odgovor: Ne mogu pomagati fukaru, da dođe na položaj prezirno primjetio: Kostaći kujruguraa! predstojnika, jer šta će onda raditi moji sinovi! Naš se je Mirza zgražao, kad mu je to pripovijedano. Nas odbornike Gajreta predstavljali su tada a neku ruku kao nekakve »slobodne zidare« naročito u ovdašnjoj čaršiji. No koliko protivnosti! Jedan uvaženi i proslavljeni katolik, Hrvat, pjesnik ne prima moj pozdrav, jer je u izvještaju o Gajretovoj konstituciji pročitao pozdravni dopis iz Tuzle, u kojem su bile i ove dvije riječi: sveti Islam. E, ko će svemu svijetu »kolačima« zatvoriti usta! Naš Mirza imao je za takvog intelektualca ovaj usklik: »Pil« _ _ _ _ _ Prva Gajretova zabava. Naš Mirza spjevao Gajretovu himnu, a uglazbili je Buljušmić i Kačerovski: »Ustaj omladino mila!« Najznačajni versi te himne za ono vrijeme jesu ovi:. Da spomenem još jednu vrst napasti. Jedan go­ spodin (musliman) pokušava, da Gajretu nametne svoje pokroviteljstvo recte tutorstvo.! Direktno otklanjanje inopportuno! Sprema se izdanje godišnjaka kalendara Gajret. U tom kalendaru izlazi moj prikaz života pčela medarica. (Podjela rada u njihovoj zadruzi između matice, radnica i trutova kao uzor demokratskog uređenja društva.) To bijaše indirektan odgovor dotičnom gospodinu. Kad smo se uvjerili, da ga je razumio, onda je naš Mirza rekao: Hvala Bogu, jedna napast manje! Našem Mirzi učinjena je velika nepravda onda, kad je stari Fadilpašić doveden na stolicu Gajretova pred­ sjednika. Osim te nepravde još su Mirzi podvaljivali, da je on nastojao, da se Gajretovi štićenici opre­ dijele za hrvatstvo. �CtpaHa 140 TAJPET. Kažem, to je bila podvala, jer je općenito poznato, da Gajretovi odbori, koje je vodio Mirza, s više razloga nijesu pitanje plemenskog ili narodnog opredjeljivanja htjeli niti smjeli uvlačiti u G ajret Jedan od tih razloga mislim da je poznat samo nama, koji smo rođeni u Bosni — Hercegovini. Nama je poznata činjenica, da ovdješnji muslimani zaziru od svega, što im se nameće ili što miriši po nekakvoj propagandi. To je zaostatak nepovjerenja, koji datira možda čak iz vremena Bogu­ milstva (Patarenstva). Da se našem Mirzi dade zadovoljština (satisfakcija) makar samo i nepotpuna, ja predlažem, da se Gajretova himna, krasan spjev Mirzin, obligatno pjeva odnosno svira u svim Gajretovim zabavama. Bpoj 9. Da je naš slavljenik Mirza duhom još uvijek u Gajretu, dokazuje ova činjenica. Jednom prilikom po završetku one burne dvojne Gajretove skupštine poslije oslobođenja upitao me je Mirza zabrinuto: »Hoće li Gajret i dalje postojati?« Moj pozitivan odgovor djelovao je na Mirzu tako, kao da mu se je »težak kamen sa srca svalio« i on je tada primjetio: »Što Mirza osnuje, to vječno ostaje!« Ovaj jubilej našeg Mirze osobito mene veseli s više razloga među kojima je i ovaj: Mogu ponovno i javno izrazili svoju usrdnu želju: Da nam živi Soko sivi Mirza Safvet Mnogo još ljet’! X. "Boro: C. liALUAI'tfn KAO HCTOPMK. Po^en 1870. y HeBecjtiby, o p n u ' nyT ce jaBjba njecMOM 1890. Kao Ajaic Tpeher paapeAa niMHaanje, a žteceT ro/tiiHa nocjiHje hbahaO HpaTK.y ynyTy y n p o ^ niJiocT Bočne n XepueroBHHe, Aa ftOMe AaAO naiueM Hapoay neicy nperjieAHy cjnfuy onjnaAa Ooć. KpajbeBHHe AO Chiep-naine Jfarac* (1850.), jep je ono AoOa »TaiMHHje oa 3e.Mana Korama Gana«. Ta H>erolB* »y.ny ia« H3anuia je 1900. r., iva^a je npBpmiio Aecery roAUiiy naiBOTa; H3aui.'ia jp AaiufeHJTj|uaje 25 roAHHa, h Aanac ceSu KtbMra ibhuio ne mo; kb aoojith. Oh je Ty Kibnry OAuiTaMH&o, na^a ce aoct i nanjeBao Jiarannx njeca\ia y »UpocBjeTH«, »BnjeHU,y« ii capajeBCKoj »Rajnu«; Ka^a je jt.eroBa MjiaAoeT, OyjHa n nojieraa, iionejia cH,ia3HTH 113 bhookhx c4>epa Jia 3eMJby iiipaAjeAOBa, Aa je OoJbe' bhah, yno3na 11 oiinine, 11a Aa je juto Gojbe mh cbh oaiioanMO. l i 3 OBora y3poKa, itojn ny je jom npnje Jieacao Ha &pny, XBaia ce liepa, Aa ibiLMe oiinine ciapn (3&\iaH Xepn,er-Boone 11 Aa pacBHjerjiH jeAHO AoOa, Koje A0Aynief naAa y hobh iBHjeK, ajiH iioje trnje onncaHO hh paOBHjeTJbeiio ju n Ao Aanac aiOTnyHo. Pa3Ao0jbe oa 1403. ao 1850. roAHne (t . j. 387 roAHHa BpeMena) nyno je KaBre h paTa, Mpaabe h ooBeie, npoAnpaiba h o6paHe, jyHamrBa h KpBOJioniTBa, rjiaAH u HeBOJbe, a to cy cBe iiojihth' ikh yAappH noA KojHMa ce He Moace pa3BHjaTH Ky.iTypa h npocBjera. t BejinKa JbyoaB n p e v a HaniHM AjoAOBHMa h iiamoj nponuiocni norane r. Bainarniha na oaKynjbaH>e hctopnjcKe rpalje, Kojy TpasKH no OHđJraoreJtaMa h pa3HHM KH>nraMa Harne, ibeManKe h TypcKe KBbHHteBHOCTH. To CBe npnKynjba, cBpcraje, ycnopebyje>, KpHTHKyje» h nama apncTotipaunja, Koja n Aanac yaoiBa y HapoAy iioiHTOBaibe 3<x>r bcojnx npelja. HaAajbe heMO BHAjeTii y »ynyra« pa3iie ycTaHKe Hamnx jbyAH, ara jia p a n oorodiaTa, Kojima ce onnpy nojemaira naum icpajeun (Kpajinia, IlocaBHHa h t . ■a.) AeHTpajmcntHKOM citCTeMy BJiaAaitba; Tpa/Kii ce naBjeona caMoyiipana Xepn;er-BocHe. A ao Tora, Hajnocjnnje h ao^ c 3a BpnjeMe XycejH Gera rpaAainneBnha. Tom npHJiiiK<xu bhahmo h pasAop wel)y Hana, a Taj pa3Aop ojianiua O.Mep naum , Aa yryum h čarape CHjmy Moh nojeAimnx ojmrapxa. KaAa ’iHTa\io »ynyry«, Harne ce mhcjih CKOHU,eHTpmny na Typicito AoGa Taito, Kao Aa ra caA TJieiaMo o'iHMa a 'm'rajyhn 0 namuM hiibHJKebhhahma y HCJia-M. JULTepaTypn, xnaTa Hac iiomoć h caMocBHjecT. H ano »ynyTa« HOMa jmjenor nope^aja h noAjeae HCTopncKor MaTepnjaJia, kojum; 6h uperaeA Gho oojbn. y H>oj je TO.THiKo rpaAHBa H3 TypcKor AoOa, Aa ra y ApyrHM noBHjecTHMa He MO/Ktm uahn. Moryhe 110 Koju AaTyM HHje Tanan hh iraBOA A0Ka3AH, a HerAje HHje Aorabaj AOBOJbiio iioBe3aH ca HHOCTpancTBO'M. Ajm je CBe to MaaeHKocT cnpaM KOpncTii, itojy na KibHre ApneMo. »ynyra« je AOAaH hmchhk <3ocaHOKuix, xepu,eroBaiiKHx h kjlhiukhx naMjecHHKa KpoHOJiouiKH, na TO oaaKunaBa cnajame XHCTopHCKor rpaAHBa ca ocTaan.M, H30ioo.THHM 36MJbaMa. Ha KOHiiy je AOtnaTaK, y komo r. Bauiarmh hbhoch jih'jhocth Harne na jiHTepap/ioM HOJby HCTO'IHOM, Ha THMO AOHeiUeH BHAHMO H Ky,TTypny orpaHy OBora ncmjecHor pa3AoGjba. T. Bamarith .y cBOMe paAy Aao je ono, iuto je OHAa cacTaBJba uithbo 3a Onojy » y n y ry « , o a »Boinibane vmho, 3Hao h Morao; oh ce OAynmo poAy cbom. Oh h Xepu,eroBu,e y hcji . kh>h /Kcehocth« h t . a - AOk irajje npaBH chii Harne 3&MJbe, oh je imcan; ibe«HiiHx nocjraje HHje Ghjio AjeJio totobo. HCTopHiiKHx h caAaiuibHx npHjiH'K'a. Bočna h Xepn;eAko npoHHTaMO »yjiyty«, ocjeraheMO y ifaoj jinjen roiBHHa je noiipnniTe, rAje ce cTHny tph pa3He Kyjnype. je3HK (cthji) ivojn cboko oa Hac pa3yMHje. 11.3 rpa- Ca cjemepa: HeManKa, c HcrroKa GnoaiiTncKa (h iioAHBa, Koje je Bpjio oOhjiho, paaaGpaheoio at cy y cTBa- oimje HCJia-MCKa) a ca sanaAa poMancKa. H CBe. t« pan>y XHCTopHMKHx Aorabaja iiame yace AOMOBHHe Ghjih Kyjrrype AaBHo mpebome y Haury cpeAitHy, one ce MycjiHMaiiH hochohh dl HiiHUHjaTopH noJiHTR,fKHx nOA- cacTaAouie y Harnim rpaAOBHMa, y Kyha.\ia, y HOinibn. BHra 11 CHTjnaiiHja, a to Gy;m oiipaBAaiiH iiohoc y y oGH'iajHMa h t. a. T. BainarnK HCHuehH y ocauoj nam m AanauiibCM iioKoji>eiby. Bobe cbhx noTXBaTa, cpeAHHii, acHMHJiHpao ce Mmrajey, Kojn je oko ibera. npm a TajnjaiiUbUM npHAmtoMa, <3n.nl cy namn Geroen, y uiKoraMa ynn uI tthhckh je3HK, Aa Gh, yno3nao po- �Bpoj 9. T A JPET« MaHCKy Kyjrrypy; y<iH H>eMaHKH, na ce aesuHOM jihxepa.TypoM u CHCTeMHoaHHjOM okophctii y CBOMe pany; on 3nane, oh yiH apancK.n je3HK, na us opnrnHajiiior Bpejia yno3iia HCdiaMCKy. Bjepy h Kyjrrypy; oh roBopn TypcKH, na MorHe HirraTn (fiepnane, CyjpyHTHje, Tapiixe ii nyroirace i6hibiuhx roenonapa OBe 3eMji>e, na ^a ce Time nocjiyiKH y noBnjecra obhx KpajeBa; oh H03naje nep3HjcKH jesnit, na ce H>HMe nacjiabyje h CtpaHa H l. rpHje y horohhm MacoBHMa JKiiBOTa. Cee to H>eMy TpeČa, cse to oh npaTH, a icoHi'iiie! ipe3yjiTaTe, roTone h HanHcane, ii peraje namem Hapony, na ra ocBHjecTH, oicypa‘/KH h na pan noTaKiie. Hameai napony TpeCa npocBjeTe' u K.yjiType, Tpeća .\iy no^orpeKa h pana, a hhahmo y njejiHMa r. Bamarnfra. 3a to mv ce Hapon 3axBajbyje u — 0fly5Kyje. o®o CBe . Obojihko jieTmnme. MIRZA SAFVET I POJAVA ,,BEHARA“ . Bilo je to god. 1900., kad se proljeće pojavilo u punom zamahu, priroda nabujala, a bašte i polja pre­ tvorili se u divan cvijetnjak. Tada sam bio šer. sudac u Sanskom Mostu. U naše zabitno mjesto dođoše gla­ sovi o pokretanju jednog poučnog i zabavnog lista za nas i našu familiju, a taj bi list imao uređivati već tada na glas izašli i omiljeli pjesnik i književnik Dr. Safvetbeg Bašagić. Pojavi »Behara« naša omladina se neobično radovala, a stariji i napredniji naši prvaci su taj pokret pozdravili, spremni da ga podupru, jer je bilo skrajnje vrijeme, da se i kod nas p a ovome polju nešto otpočne. Pojavila se bila potreba da se naša omladina počne vaspitavati savremenije, a u islamskom duhu. Početak" je bio težak, jer je većina našega svijeta bila pretjerano konzervativna i skoro nepristupačna novim idejama, pa ma kako one bile korisne. Tada se smatralo gnjehoKg ako neko ne bi brijao glavu, nego se samo šišac^ Pako; bi nosio cipele i savremetio evropsko odijelo. Trebalo je razbijati konzervativne kule i ako je to išlo teško. Sama moderna škola je bila našem svijetu zazorna i neprihvatljiva U nju se nije imalo povjerenja. Ali već tada su se jasno razabirala dva fronta. Na jednoj strani bila je malobrojna omladina i nešto naprednijih ljudi, a na drugoj strani većina našega kon­ zervativnoga svijeta. Među ovim dvjema grupama bio je skoro nepromostiv jaz. Moralo se tražiti neku spoj­ nicu, trebalo je mlađe učiniti pristupačnijim ka onim starijim, jer se moralo ići naprijed. 1 konačno nađena je spojnica između jednih i drugih u pokretanju jednog poučnog i zabavnog lista u islamskom duhu, ali bez otvorene nacionalne boje, je r je i nacionalizam smatran u to doba grijehom. Najvažnije je bilo zainteresovati naš svijet za knjigu i čitanje. Čitanjem naših knjiga budiće se postepeno nacionalna svijest, a širiće se i duševni horizont. Tako se onda rezonovalo i ovo rezonovanje je kako vidimo i sada nakon 25 godina sličnog rada bilo umjesno, jer je donijelo lijepog ploda. S takvim je intencijama pokrenut »Behar« i on je najlepše primljen i mnogo čitan^ Glavni stožer svakom naprednijem pokretu među muslimanima u ono doba bio je naš jubilar Mirza Safvet, naš popularni i omiljeli pjesnik i prvi prosvjetni i kul­ turni radenik. Kao kroz san prohujalo je skoro tri decenija od pojave »Behara«, koga je naš Mirza uređivao i ispu­ njavao njegove stupce sa svojim radovima- Tim njegovim radovima mi smo se okrepljivali i preporođavali, kao što se i sada preporođujemo nastavljenim njegovim ra­ dovima, izdanim posebno i u našemu »Gajretu«. Njegovi nas radovi bodre i upućuju da radimo i samo da radimo, jer j e u ra(j u na§ Spas Qn j e mnogima nama bio učitelj i mnoge je uputio kako će da rade za narod i za bu­ dućnost njegovu Mnogi su naši mlađi prihvatili se pera i počeli nizati stihove baš pod njegovim uticajem. Zato mu mi svi dugujemo neizmjernu blagodarnost. Neobično žalimo što naš jubilar slavi svoju 30-godišnjicu plodonosnog rada u postelji skromno, a pri tome još uvijek sa perom u ruci. Sjećajući se njegovog podhvata za preporođaj muslimana i za uvođenje nji­ hovo u kulturno kolo braće sugrađana drugih vjera, čestitamo ovom prvom našem velikom jubilaru sa željom da nam što prije ozdravi i da nam dugo poživi! Haf'iz A. Bušatlić MyxaMefl Tajnč Onnk: 110 3 4 PAB CBEMAP.V (npnroflOM npocnaBe nefleceineTroflnum>nLie potjera h TpMfleceTrcflmint>kLie njecHMHKOr pafla flp. CacjmeT 6era BaLuarnfca-PeMenaLUMtia, »Mnpaa-CacjieTa«). EHacy MeBTa, ne ex.Ty.T-H.iMH axjay!') Ilem-ecer je « n e r Jbena mot jRmiBOTa r>ypna jara) Je/ian poM&ir n y n njpoMjeea h Hyn,HMje ^o&KHBJbaja;*) *) ITyK je MpTaB, a /KHBh cy tok yieHH n>ynH!. . . Ty ce ihto-ima, onHrpaiBa isopMa.Tno u maonaKO, y-s paaocT je h y3 cpefcy ćmjio ryre u femja. (Miipsa OaijiBeT: »KpauajK. npeMen mot sRHBona«.) IIo34i|»aBji,aQi Te opehiLH OBeHapy h xmTa»i, na yHecTByjcM y 6e3L\ijepBoj pa^ocra pirjeTKom T h cjraBjba! Herai. T h je cpefaeo h meiia je c To6a\i cpehaii h �OrpaHa 142, napoj, KOMe je h •niaMHjem>eM oho Taoj TpnjeceTrojm uibH iieytMopiHH iH' lurojonocnji Ky.TrypnO-npoOBjeniM h KH*n5K©BHO-Haymai p a j. Tn 'CH y cjipkćh Hormie h Jbenore creKoo He- uho nponjeibHBe aacjyre, »nijy he iBprajejnoOT Epo] 9 . T A J P ET« moHh ja JOBOJbllO <CX<B&TH TOK jejHO MOBO MOKOJbeibe, HOKOJbeme, Koje he johm oa ©mire cjcBarranba u fpia3yMMj©BaiiJa aa 3acoiyre bcjmikihs craHoma Harne HoMaje. A hb mojnx rpyjH nena T h ce H3jnije ckpomhh hokjhh : »jKiifBHo jom mhoto Ji&ra, ©ejimivH o rn e jirnnora napoja, cnojera, kojih ©njeKOBrnia hoitoh Kpoe ©Hnjerjiia HMema <viaBHHx chhoi» CBojnx!« Ja najm m i aazijOBOJbCTBa h y Toare, j a o iMmpoH oneiyjeM ono, hito on caM o ce6m toboph nyiHnx TprjeceT rojrmra onojhm pajoM h M!apjbMiBamhy, CBojiHiM! BejiHKHBr ar He.vMpjiHiM jjeJMMa. A Kip«3 Taj jy m iims rojnira, on ce je CRojcKm ojynm©ao c©ojeiMy mapojv, CBarjje h y c®aKoj iirpar.Tnun, rjje je to oaaco Morao. A ko je Tpe6ajo 6ojpmm Hapoj, jia m irn ije c®ojy jjeny, Mnpsa je (m o npuir, kojih je to y«iKHHOi_T;po3 Tonje CTHX0Be, nyne omroiCKe caGpn HyTocth m; .n a ­ pa K>a: »Hapoj 6es .njene ofipaooimre. Hapoj je Koj\H <5y(jyhnoĆTH mena Hapoj^fe kom by, 9j 6pojemm jamni, Kom ce ©Hine TJđPe <KoT«nr y je c cnpeMa, JJa na vraMami...« Ako je Tpe^aao jiarpnjeTJimKiieKa; nrinoH^Ta M.iajocTH, mejbiioj m&pKa, oh je 6no ttobm, koJh joj je nacrojao ojaKinaTn Mynnn: nooao h jo h u j o iKe-jemor im.j,a. Oh je jvxobhih OTan »rajpera«. imtob ©pniejiHii ociniman ar smjap^beiroBP, opehiHmje 6yjyhif<)om 3 a to (Sam »rajpeT« h jyryj£-'Ajf“HHTy OmrojapinocT Mnipom, njecHiHKy meroiPe jHBme xmme. A ko je Tpefia.To picBnjernTii mena nonoefnaTa Mjecra hb mame aajeKe Tiponuocun, Mnp3a je a otner fino nppn. Je.jmaKo m y jraTepapnoj HCTopnjar nianfer poja. Hy, amo naM 1 iraicy mpomiHije.TH Mac m n m npeTinr. Koju cy TrjeBajH MATehimjnM jesHKOM crne o j TTpHMTITHIBFTiHX njeOHHKa »H.JdXH fie 3efiaiHtH Opfi« (fiOroJbyfintHX njeoaMa na. cpncKo<M je.3HKy) Kiao ma ttd. iMyxaMej Xe©amje jo penmro yMmxame iH3yjjHiH: amo y H>HxciRfHBr pajoBHNra mije finjro jami ne. n p ej kojom fin aaJCTao oTrjoKTUBiHH .iiHTepapHH ihctophk. nmcy ©aciyjKiHBaniH nar,KH>e mrra.jana yonmTe. a Kpnmnapa inatnoce — oh ce rniaje aaijomoJMUo TeK tom cy©an®ipuoM KioncraTa.iiinjO'M. no ce je ja o ma nocao, j a mac yiro3ma ca jje.THMa otiihx mmHX npeba, Kojm cy ojjicra Trpoimje.TH Mac namera napoja na crpaom. »Tjpa'KHo ca>r, j a mro joanaiM mo KmniraiMa cTa>poOTaiBHHM O nponrjocTO Xepner-Bocne. joMoen^e MOjfe ywe. PT iram’o caM Jocra ©nrjecTH o 'irpehmiMa mamuiM onaBirniM, TTTto na manoc k’o irjecmiHii'H ni ©eBmnn maiMa cjy?Ke«. Jia mije ^ h.io Mnpne. Bor m a, K aja (5hcmo — ano 6hcmo yomirre — n otkphjih! nowen Beam;nx c.hnoT« name Hamrje, Kojm nac cbojum fnrcep jjeiiHiMa JO.TTHMHO pernp(\3eiiT0iBaxy na mojr»y HCTomie nayite h njecMe. Bor nna. joibjc fin jom mejtaije ©pnjajnora ncTopima ir crrpcMiror opmje.nTa.niHCTy jie,ja ©c.TmfKmx iraininx njecinnKa n may,ion>aKa o j A jnnje j o mocjboj- n>er nainer cjiaByja y hctotoom Jiyry — A prnji) X hkMeTa. A Taj BeanKii JEHnepa.pniH nporpec, »maKo je Tpajao ca.Mo naip BnjeKOBa, ajiM je miirajc Taj nap ntnjeKOBa iiajcjajHHje joda«, ria u caMii jopeiiT npauiKor CČejmiLnauiTa Jjp. Pnnna na Mhp3hhhx ja jjeaa ca3Hao 3a A jay jrn n a Cafnmt H3 yjKni;a, jejnor o j majopHramaJH!HjHx njeonmva y HCTOpnjn TypcKe mjeciMe. Illrem caMo, mito ce Kacmiije — iiniiiyhH cTyjn',iiy o Ca<nrry ai nercEHiM jjaraM a — mpMX©arrHo neoOjeKTHEuior KpiiTH'iapa irpo<}>ecopa ^apmjp. Mmp3a oGpabyje noTopmjy mame y?i{e joMOBHiie ca rpamijaMa H3 T.ypcKe jooe, jep ona jeomna h jo ,ia3H y paHyn Kaj a ce rctBCpH tnapoMHTO o JHTepa.pinHM pajoFMiMa naiumx inpei>a ma mcTomnmiM jeami,Hm. H j a 'HiHiirra ©rame mrje ynmmino, meiro to, iiito je oiKpHo MHora. j j e j a 3a6opaBJbeimx ©enaiKaHa na mame jjaeme .najHonaJine npomjocTH» 6 hjio 6h jOBOJbimo, j a ce c ironocoM ocBpme Ha MHHyae rojmme CBojara skuiBOTa. * A oMmjbejTH iĐCTominH njeomnijn Xa4>H3, XajjaiM, .My^TeHe66nja., G ajnja h joui 6e36poj jpyrnx, neKaxy TaKoljep Mnp3y, Ja ce 'inpeKo mara no irpran !nyT jjrpoKTno irpejcraBe mameMy mapojy. ITa h y nbaromoj ^rcjjjopnoj noacnjur mecTO ocjmiMo. Gajim Minpmc mo niiecTrMmKHX Ganrra napnora. OpnjeHTa.. A Mmp3mme njecMe cy Tamo oMHJbane y mameai mapojy m Tamo p ajo miTame, Kao pffljeTKo mojera jpyroma njeomnra.. Hm y iberoBoiM mocjbejmniM irjecinaiia milja minme3ao Tpar juaMTeher MJiajairaniror m p a . Jom ynnjeK on njena jby6aBii, BHny, jparoj m yjKHTKy. Teic y jcjHOj ej; JiocsjbejiftiHK n>aroiBnx mjecaara mramjia3HM0 Ha cnrxoBe, Ha Kanue HHjecMo HanHK.TH moj RniTeaa ireda m Menjama. Mapa.Tio je 6mth ih ajiraime pyMcipmo, maja je Morao crapoi ©ecejbajK BeKpm-Mnpaa, j a jolje y rraiMBo iTymeBiro pacma'ioiKeme, j a aianap M HexorHu;e oaoiome — caipr.2) H . . . ano y mnrrarooj 'MapoHiroj noetmiim nciMa mami jejirora cTHxa, Koju me oh Oho Bijepnfln TyMan merciBor opna, jym e m mijeCmmMKor ocjehaja, Taj mena ,xhh ne 3aMjepH, mio hy TamranmJ 'OMia.Tpia.Tjr iroc.TbejH>e icTnxoBe moi'OPMK »CyiMioipiiiiHX Me.Tannja«. Ja hm y (Koje^t c.nyqajy me mory tomjcthth, j a je ono <jftna mpaitm a^ejba TbeiroBor .njeonmmicor cpna, moje hh y najKpHTHMmijmiM MOiMenTHMa mije KJOHy,TO. »y GojjGih caM H3ry5no ajpainjbe, jKMBje, iroaeT, BOj>y, *i ,,AcaaKvai-oivapa’“ <HaiHCTHHon,v6HiH njecHHK, Kano ra je naaBao caM MvxaMea a. c) Je6wa b 6 hv Pe6na E/r. A mhph je TeK y 110. roaHHH ocjeTHO aocanv »HBOTa: OocaaHo je Mojoj ayuiH. . . >KnBOTa je ayror cnTa; ■ flocaano joj h iuto CBnjeT: , KaKO HaM je J e 6 m ? “ — nHTa riofijeaaMa BeannajmiM O h je ce6ii enieHau cbho, ■ A HHKaaa nođaje^eH njecHHK J e 6 iifl HHje 6 h o ! a cee npaniM, Kano aaHii, i!aKO Tnxe HOhn npo^y; Aa« 3aaya — oner flauti, OneT TaKBe Hohn fl0^y. M me, cb3 kh hobi ! aaH je Ko h npouiAH, iuto je 6 h o : CBje>K h CHawaH, sa p a s h mho — Ten je JeČHfl ocaađiio. . . a CMpr ra je noTpaumna hctom y 145. toahhh. C mpt cpehoM eto u HHje 6p80, Kafla ce sasHBa. �Bpoj 9. »r A JP E KpMJiia cy m*h o 6j1o.MJi.011a , oirepjKitja MajiaKcajra. Aji <3K,piu0Ha ©ijepa Haje — ja 6y^yhnoar nenaM 6cwty, Jep jom cTOjuM cnoin ynmBOM MJiaineiiMKiHx Hmeaoio.« iOBe, c©e neKa «aj£ njem, Mena irac paaBecejMBa 'MpacTyjK.yje, mena! naio đoi,Tih no Mopm\ra, jopaeia, 6amTaima h HRHje]iy, oaMo o coi-prm nerca y tom njecMaaia irena noaiena! T a jfit iiio b BeiiHMaHCTBeHH Aonen T ajpeia y BojBo/iHHH. ’;[ (HacTaBaK). TAJPET y HOBOM CAfly. y H obh Cap npncnjena je TajpeTOBa OMnapHHa ca CBojnM BOflCTBOM y 4K> caia nocnuje nopHe. Bek npnje Tora BpeMeHa HOBocsflCKe cy ynn ue otKMBMne, Hapomuo owe Kpo3 Koje je Tpe6ao rajpeT pokn ca cTaHnpe. CBe 3rpape. 3anpaB0 mht3b rpap 6 ho je OKMtieH 3acTaBaMa. CBe HOBOcapcKe Kopnopapnje, pa3na yppyweK,a, cbh HacTaBHHpn ca uikohckom OMnapHHOM, otjiHUHp. ckh Kop M HenpernepHO mhouitbo rpatjaH a ncxpnnno je npep Hac T« Drpana 143. Mwpoa Tpe6a, Mopa u Mnpaa he jom jj&ro, jRiUiBH, jom Miioro, m njem h jom nocra iryra, na Beoejio lOBHKiiie: — Caran, Girjap 6ajn,e!3) . . . A n p u ia 1926. 3arpe6. 8) KpHMapnue, aMO biihh ! 7/ u ia u u i cjicKTaMa Ha nosuHau y mchckh HHTepnaT. a nnTOMUM cy odan u ca npaTH>OM no nona Hchn- roje cy ce yropHo 3a6aBn>anM. CyTpapaH. 10, anpHna, 3aKa3aH je cacTaHaa npep rpapcKOM KyhoM. OpaTne cmo KpeHynH fla pa3rnepaM0 3H3MeHHT0CTM HoBor CaAa. H ajnpuje cmo othujiih y 3rpapy »MaTHpe CpncKe«, rAje cmo yno3HaTH c paAOM oBe HajcTapnje cpncae yciaHOBe, Koja nocTojH Bek CT0THHy roflMHa. »MaTnpa Cpncna« 6nna je wapHUJTe Hai^HOHaiiHe mmcoh Mefjy HauiOM fipakoM y BojBopHHHOHa je 6nna KymypHO cTjeunuiTe Cp6a BojBO^aHa, MnjnM cy ce upejaMa 3aHocHnn h onajanM cbh Cp6n M3 ĆHBUie aycTpo-yrapcKe MOHapxHje. T y cmo pa3rnepanvi u 6n6nnoTeKy »MaTHHHHy«. rAje 3ApaBHh Mapiu y tom MOMeHTy. Opnnn cy ce nOKnnpM: whbmo TajpeT- »HBjena Mnapa Bočna, MHBjena Hama fipaka n cecTpe Myc/iHM3HCKe Bjepe! Ho HajepHOM noMHtbe pa napa Knina, Koja ce npeTBapa y npaBH nn>ycaK- M Kapa ce cTMiuao opnaH op no3ppaBa Mana roppaHa B nnnti, CHMnaTMMHa Kkepna r, Mapna Bn, nuka, HHcneKTopa llpocBeTe- nonena je CBoj nosppaBHn roBop CBOjMM MnapnM cecTpaMa h CBojoj 6pakn. T aj roBop H3 AjeTHH>er rpna 3ByHHo je Kao Haj/benina njecMa, y HMe TajpeTOBe OMna- HaM i e-lbeH CnfinMOTeKap npMKa3ao pap 6M6nMOTeKe m H.eHa opjeneH>a- Vi3 »MaTHiie CpncKe« KpeHynn cmo y pnBHy nanaTy MyiuKe rHMHa3nje, a opaBne ayTOMo6HnHMa cmo otmujom y (jia6pnKy K0H3epBa »KynnnH«- 33thm tjjađpnKy KeKca n TjecTeHMHa. rpje HaM je npnpebeHa 3aKycKa, rio tomb cmo OTHUinn ayTOMO. fiMnMMa y AepcppoM, rp je Hac je poMeKao h no3ppaBHO ocJjmpnpcKM Kop, a M3 AepoppoMa cmo OTMuinn Ha rpofi BenMKor Bo^e cpncKor Hapopa CeeT03apa MnneTHka, rpje cmo nonomnnH bh jeHap. T y je ncnpep TajpeTa roBopHo r. CMannara TieManoBHk. 3aTHM je nonomeH BnjeHap h Ha rpofi BenHKe HapnoHanHe papnnpe CaBKe CyđOTnk. AHHe 3axeanno ce Tonno n 3aH0CH0 A3H3 CynTaHOBMk. riociTVije Tora no3ppaBHo je rajpeToey 0MnapMHy ncnpep MymKapaLia FleTap ApaHHpKH, 36or nn>ycKa Mopano ce opycTaTH op noBOpKe y 1 caT nocnnje nopHe npnpe^eH je 6aHKeT y Haiuy nonacT y BennKoj cann XoTen Cnofiope- Ha KOMe cy 6 hbh nopep T aj. peTOBe OMnapnHe h h>mxob3 BOpcTBa n MHorn npepcTaBHnpn k pc3 rpap h MH cmo ayT0M06nnHMa npeBemeHH ca CTaHnpe Kpo3 HOBOcapcKe ynHLie npep TpapcKy K y k y . y rpapcKoj KykH, y cBe- MjccHh x yppyweH>a> BnacTH- BojcKe n rpapa- TpapoHaMenHHK H obot Capa r. flp . MHnoBaHOBHk no3ppaBHO je HajnpMje tt>, BenMMSHCTBa Kpan>a n Kpan>eBCKH floM, a 33tmm rocTe. h HecTpn/bHBO Hac HiuHeKHBano. Ty, Ha nepoHy anpjene c y ce 3aciaBe mhothx yppyiKeK>a, a ■My3MKa Bojna CBHpana je no- naHoj cann, no3ppaBHo Hac je y HMe H obot Capa u HoBOca^aHa r pp- MnnaH MnnOBaHOBHh, rpapoHSHenHHK, opyujeBn>eHMM roBopoM HaeMy ce 3axđbiMo r. CMannara TieManoBHk, HCTaKHyBLun papocT CBMjy Hac. iijto hbm ce npywMna npHnnKa pa poljCMo y H obh Cap — CpncKy ATHHy. HaKOH OBe MaHH(j)ecTaL(Hje OTnoneno je Haine yKOHaHaBan>e. riHTOMHpe cy CMjemTeHe ca CBojHM ynpaBHnpaMa y mencKM HH­ TepHaT, a nHTOMpn h bopctbo TajpeTa no npnBaTHHM KykaMa Kop HajopnHHHHjHX rpa^aHa. y Bene y 9 caTn yHeHHpn cpepH,Hx ujKona npMpepMnn cy y nonacT Harne OMnapnHe ppyrapcKo Bene y BennKoj pBOpaHM XoTen Cnofiope. rip n je noneTKa KOHiiepTa no3ppaBHna je Hjy Mapy TpHcjiKOBMk, npepcepHHpy Beorpapcnor TajpeTa, r^Mpa B hpocaBa ApaHHpKH, npepaBinn jo j nnjen 6yneT UBnjehaHja TpntjjKOBHk 3axBanwna ce c nap Tonnnx pnjenH. Ha nporpaMy je 6nno HeKonnKO xopcKnx njecaMa MyujKe h »eHCKe rnMHa3Hje, Koje cy oTnjeBaHe na ornuTe 3apoBon>CTBO- nocnnje OBor ycnje nor KOHuepTa fajpeTOBe n HtoMnpe OTHinne cy ca CBOjnM npe- H3a r . flp a MHnoBaHOBHka 3axBannna ce HoBOca^aHHMa rlja Mapa TpnijjKOBHk, a 3a h>om r, flp, A bpo XacaH6eroBHk3aTHM cy ce roBopn HH3ann jepaH 3a ppyrnM T- Jty6oMnp JloTnk, cenpeTap CpncKe M ampe y cbom opyiiieBn>eHOM roBopy penao je h obo: He cMMjeMO ce 3apoBon>HTH ca obhm hhhom yno3HaBan>a. Bek ja »ennM pa opMax OBaj cacTaHan poHece m kopMCTH. npepna>«ykM pa TajpeT h CpncKa MaTHpa nocTany jepHO, pa TajpeT npnMH CpncKy MaTHpy 3a CBojy nocecrpHMy h ofipaTHO h pa Ta3peT0BUH nocTaHy snaHOBn MaTHue, a MaTHhhhh MnaHOBH pa nocTaHy h TajpeTOBH, na pa Tano 3ajepHHm<n HacTaBMMO Ham pap. TaKo ce Ha obom 6aHKeTy Hspepano pBaHaccT roBopHMKa-npa. TIocnHje OaHKeTa bopctbo TajpeTa HanpaBnno je ayTOMo6MnHMa H3neTe y oKonnpy H obot Capa, a nnTOMpn-npe cy ce opMapann 3a BenepHiH KOHpepaTHa Bene y pynKOM nyHoj BennKoj cann »Cnofiope« paBan je TajpeTOB KOHpepaT ca nporpaMOM. kojh je 6 ho y CoM6opy h Cy6 othph - T om npnnnKOM oppwao je Kpake npepaBaH>e 0 fa jp eT y �v 11. anpnna y 8 c a ™ H3jyrpa npeHymi cmo ca npepcTauHHUHMa nojeAHHHX ppywTaBa Ha npHCTaHHUJTe, oAaKne cmo natjOM oTHtunH y KaMeHHuy, rAje cmo nonojKun* Bujenau Ha rpcfl 3Maja JoBe JoBaHOBHka. Ha rpofiy H m na Joee rOBOpHO je ncnpep TajpeTa r. CattoT HaMnapa- M3a merODii roBopa p h t o m h i <3 Cyapa Myij)THti je peanaMOBana jepHy 3waj JoBHHy iijecMMuy. Ca rpofia 3Maja JoBe otmujah cmo y CpncKO.AMepHKaHCKii OpifcenMHaT, Hojn b o a « BpnjeAHa rfca JVipuHna TpyjHk. TaMO je npnpe^eHa HaM BenHKa 33HycKa u rpeSam je no npor;)3My pa KpeKeMO Ha CTpaMHJiOBO, Ha rpo(5 B pa m ia PapuneBuka ann poujto cmo te OBAje pywe 3aApwanH, 6nno je k 3cho pa npeMo h TaMO, na cmo ayTOMofiH/iHMa KpeHynn y fleTpoBapapHH. rpje cmo pa3rnepanH BenMKy ciapHHCKy TBp^aoy y n p n yccTBy rr. otjmui'pa obot yTBp^eH>a_ M3 neTpoeapapHHa Bpoj 9. .rAJPET, OrpaHa 144. tberoBOM papy ceKpeiap TnaBHor Opčopa XaM « p KynHk. FIh TOMUM-Mue cy BHUJ6 n y ia npeKHpaHH dypHHM annay30M h nocHnaibeM pBHjeka, H3 koh CBpuieHor KOHpspva OTMeua ny6nnKa je npetuna y BenHKy pecTopaHCKy cany CnofSopa, rpje je oneT b o p c tbo TajpeTa (tono npepMeTOM 6ypHHx oaauHja. T y ce y yioflhom 3ađaB/baH>y ocTano ao KacHO y Hok. h Kpsny,-in cmo njemvute npeHO BranKor wen>e3Hor moct3 y Hoan Cap, rp je nac je v Cnoflopn Henao pyH3K, Kojn naM je npHpepnna onuJTHHa. 3a upnJeMe p y iiKa ro . BopHoo ce h c jepHe m c o p y re crpaHO. Msa py*w;> ?pe5ano ce npMnpeMaiH 3a opnasan- C ho 5 carH no nopHe. caKynn>eHH npep rpapcKOM KyfcoM, KpeHynH cmo y BennHaHCTBeHoj noBopun. Ha neny c BojHOM My3HKOv, na we/se3HMSKoj cTaHHi<M. T y ce Hcnpcp TajpeTa 3axsanH0 HoBOcabaHKMO r. CMSM.T.ra TieManonHk. Y3 đypHo Knni4aH>e cM jearunn cmo cc y pc3epBHcaHe H3M earcHe m y 5-20 pacTapocao ce ta PpakaM Hoetca^aHHMa m c e cp aM a HcBoca^aHKaMa, MamykH jepHH ppyrMMa, aok ce HHje bo3 H3ByKao H3 CTaHHne h KpeHyo Ha fy r . Ha ct3hmuh y tom, Kojn Kpeke opaBne npaeo y B eorpap, a mh y Cn. Bpop. Mctom y 4 caTa y jy i p y . 12. anpnna, npncnjecMO y Cn- Bpop, rp je cmo ce npeKppanM y nocefiHM 6p3H b 03- kojh HaM je ctbbn>eH Ha paconnaraH>e y tom B03y, Kao h paHHje, nHTOMHije cy finne ca CBojHM ynpaBHHpaMe y nocefiHHM BaroHMMa, a nHTOMUH y ppyrHM. H3Meky obhx y jepHOM BaroHy finna je npam a. yfip3o cmo KpeHynn M3 Cn- B popa pan>e h y m o p h h npecnaBanH cKopo CBe po 3eHHL<e, rp je cmo 6hbh HapyMHnw pynaK 3a 100 ocofia. T y ce OMnapHHa y wen>e3HMHKoj pecTopaunju. oKpnjennna h KpeHynn cmo y CapajeBO. rp je cmo n p ucn jen u nyHH ca ra no nopne. Hape y nCKpeHM h dpaTCKM npnjeM op CTpane Harne fipake y BojBopHHH HMcy Hac npeBapHne- OpyuieBn>eHH o b 3k o b h m npnjeMOM h OpaTCKHM 3arpn,ajMMa y Kpnny 6pake m cecTapa H3 Boj. BopHHe, m h HMCMO H m ocjeTM/iH — Kap cm o pom nu y CapajeBO — pa cmo Bek 8 paHa 6mah Ha nyTOBaH>y m y HenpecTaHoj KpeTHaM. y BojBopHHH CMO nOCTMTHynM OHO 3a MMM CMO TeJKMnH. yno3Hann cm o ce c fipakoM u cecTpaMa m ocTaBHHH y c b h m 3 m jecTHMa Hajn>enuie yTHCKe o TajpeTy m H>erosoj Mpejn. 3aTO ke OBa nocjeTa TajpeTOBa ypopHTH nHjenMM nnopoBHMa, h M3 H>e ke TajpeTOBa OMnapHHa upnHTH nnjeny KopMCT. Hena je MCKpena m ĆpaTCKa xBana Harnoj BojBopHHH h 6pakn BojBotjaHHMa h BojBO^aHKaMa- He«a je XBana m đype M apn TpniJ)- ujto n>enuiM h yropHHjH. npnno3H H3 TeuiibaTocnoflHH CaOnT HaMnapa, opeci;« noiJianap M3 Teraiba. nocjiap HaM je cBOTy op flnn- 409.— Koju cy caitynnjin HMaMii: Axmct e(|), Myjiaji-H}\ 100 flHH.. ApeM e(|), CaPKiineanh 170 flHH-, Capnx e^>. Ajiu'juh 89 Jjnn-, Peijo Kpyuuoo 50 Jjmt. Cai;yn,T>aHiiiMa ■nao papoBaopUiMa Hama cppanHa xBa.aa! 3a6aea y Tpe6HH>y, Ha 15- anpjipa o. r- npirpepiuio je M.ycjiHMaJicKO JJoOpoTBopno ppymTBO »IIIetJjeKaT« h MycjiiiMaHru;o OMJiapimcKO k.vjiTypHO^ JppymTBO »BypyhnocT« y3 capapmy nopopCopa »Tajper« y- TpeOnmv y cbicm npooropnjaMa »Bnjojie Kyhe« ropiranH.y 3a6a By. Ha sa^anvr je c-BupaJia BojHa Myamca h Ta.M6ypaim;H 36op o6iix ppymTaBa. • _ , ' Ha ii porpaMj' cy 6iuie cjuijepehe Tamte: 1. »Oyfiepnipa« H3Ba^a BojHa xry3na;a; 2. »Mojima« ep JI. Je-HKa. njeBa Mynnui 36op Mjcciie »Opjyne«; 3- »CoROJicKe BjeiKCe« H3Bope uiaHOBH MjecHor »CoiKOPa«; 4- »Hj’jejU' Jlj'mo« op Ct. EnKUPKor. njeBa 3dop Mjecne »Op- jyHe«; n e T p o B a p a flk H g g lj' McnpaTHna Hac je Maca CBHjeTa, nomenHBUiH HaM cpekaH nyT. y MH^HjH cmo ce onpocTMHM h pacTan u c BeorpapcKMM Tajpe- opyujeBn>eHa m 3aH0ca ok o 3 % KOBMk, npepcjepHHpn BeorpapcKor TajpeTa »0 cm3h 'BHKHk« Kao h ocTanHM H/iaHOBHMa ynpaBe BeorpapcKor TajpeTa, T^h TpMtjiKOBMk pyryjeMO Be/iKKy 6/iaropapHOCT, ujto je oHa h obot nyTa poK33ana KonMKy n>yOaB H>eryje npeMa HauieM TajpeTy, u ujto je poKa3ana m obom npnnHKOM c kskbhm ycnjecHMa OHa MO*e pa papn. T^a TpHijjKOBHk je m OBe ropnHe opraHM30Bana OBy Maujy Typnejy y BojBopHHH h mhoto ce 3anowHna pa Hauj đopaBa« : T ’1 5. »Hapaje ce ciaii nop BirpH'jy«, mapa y l iiiHy, iRBope i.iraiioBH »BypyhnocTH«. I 3aiHM • je 6upa cK.ynopjeHa TOModopa, majbHBa noniTa, nafiaiiiiBame KopnaHpopa h pBiijcha, doram cpa-mi n c.aarKH dm().i. 50% Miicia npnxopa npe y KopncT »TajpeTa«. ycnjex 3adaBe jaBiiheMO HaRnapHO. Iz Uredništva. * Jjaiiaiujbn 6poj n auiera PHCTa nocBeTHPH cmo 30-roPH1UH.H11H KibumeBHor h KypTypHo-npocBjeTiior papa rocn. Jlpa Cac[)BeT6era B ainaraha, ocHHBana h npBor npepcjepHHKa Harner TajpeTa. IIpocpaBa papa E am aniheB a oppacaBa ce, Kano je no3HaTo, 16. o. mj. Hama je pyacH0 CT Gana pa obom npBOM HameM nnoHHpy Ha nop>y KypTypHor h npocBje-rtftr papa opaMo nomTy h npH3 HaH>e, na OBaj CKpoMaH naiHii, 3a CBa merosa pjepa. KojHMa je 3apyacHo Ham Hapop. HapaMO ce pa cmo obhm noropHPH h ncejbe CBHjy HamHx 'mTajiapa, jep BjepyjeMo, pa pHjeHe aacpyre Hamer 3ajepHnmcor cBenapa. CjrajepehH 6poj Ham era PHCTa H3aha h e Kao h oGhhho 16. o. Mj. ca pepoBHHM cappncajeM. ŠUmparlja »Bosansko Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmaSuje sve ostale ciqarpapire a potpomaže i Jajret" ). Tuornica Ciyaepupira S. D. iHnolaj, Sarajevo, m a l e se naručiti i p r e K O d ru š tv a ,Gajret‘ u Sarajevu Islamapi/ranić CapajeecHo B ohkd a. a. y CapajeBy. I SIN Tvorničko skladište svih vrsti TejietpOH 6 p . 33. F E S O V A te vlastita izradba kita (puskjulo) u svima vrstama, B sbm Će cbhm y 6aHKOBHy d p y K y cnaflajyhHM noc;ioBHMa. yjiomi-e Ha mTeaH>y yKaMahyje HajnoBOJbHnje. Oa HHCTe flOČHTH lO°/0 ycTyna HyaTypnOM h npocBjeTHOM flpyuiTBy „TajpeTV na malo i veliko. eenTRfliifl: sflRHsevo Sarači ul. 11 i Gjulagina ul. 1 FODRUŽniCfl u B IH A Ć U Interurban telefon broj 317. �Opće Osiguravajuće Društvo „HDGOSLSI/UiT f| ć ij l osnovano g. 1913. u Beogradu sa akcijskim kapitalom od D i n 3 , 0 0 0 . 0 6 0 u zlatu. Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i Sandžak u SA R A JE V U , K r a lja Brzojavi: J u g o o s i g u r a n j e . P e tr a BSEHBSHSSSHBBEESBEBBBB 0 g | 0 ! H l3 n .j iž a .3 : 3 - Sarcijeuo 0 frgoplna muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Bogato stopa« rišfe hroatskth i srpskih knjiga 0 B O I P O B g Bašcigića | H 0 17 T e le f o n b r o j 3 0 0 Vrši sve poslove o siguranja najkulantnije. Police požara prim a U prava F on­ dova kao garancije pri d a v a n ju zaj­ m ova na hipoteke. Sve inform acije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svim a većim m jestim a. 0 0 0 0 H H H sa a H H H a ra S H B B ra H H H H fi H. Bojnom ago Foča i 3 I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SA R A JE V O G julagina ul. 3. — Telefon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i =■ ■■ ćeske u najvećem izboru. -■ Bogato skladište bezova, šifona, zefira, šlofova, ■ šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. đ. — aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa Čitajte ,Gajret‘! List "Gajret. jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! TtVTTTTTTTTTTTTTTTtTTTTTVTTYTtTT»TV,TTT»»TTV � https://kolekcije.nub.ba/files/original/03c6c4463203c37a258a7ec2c541ad24.pdf 99f326795fd6f482efc29092b5410a10 PDF Text Text ’ JIHCT TAJPETA APyiIlTBA 3A KyJITyPHO H EKOHOMCKO nOAH3AH>E MyCJlHMAHA H3JIŽ , -_ uiasH 1. h 16. y Mjeceuy. X. Bpoj 11. CapajeBO , 1. jyHa 1926. l ij e n a ro a . «0 f lo je a i iH u 6 p o j 4 f l 'B a u i! a o f i u B a j v j ih c t y n o a a u u je H e K o a r a a B H o r O a 6 o p a h jih k o s y n p a s a — rajpeTOBIIX KOHBUKTa. — C A 4P2K A J : i'eHepaji MnnaH J. PaHKOBnh: JcilBil 3h :i H«ijim npoc.iaisa. XaM3a XyMo: UoJirtlJjgau; 6p. 37. Mnp3a CacJ)BeT: J«\H,na ciionm i-cjiiiK a (njecMa). Mnp3a Ca$BeT: Py6ait.je (njecMa). Bepa OđpeHOBHh: ^ o h y tu o n e T ... (njecMa). M. rop4MHOBwh: lleoH >e. AxMe^ Mypa^čeroBHh: 0 KapaKT6py H (ICIIXII HUUIHX JHJCJIIIiliaHa Leone CaetaDi: J’Jiorn llc jia n a y pa3BHTi;y UHBii.iiiaami.je (npeBOAM Ocmbh Hypn Xaynh) TeHepaji JKaBaH J. PaHKOBuh: OpnCKa E n o - T a jp e T O B T jiacH H K CapajeacKe xanyne 3a 1’ajpeT. — I’ajpeTOBa 3a6aaa y BpiKOJi. — 3a6aBa ii iipn.i03u y Koibimy. — Ilaa.iba npe.ua I'ajpeTOBim uinouiuiua y Ty;!.m. UodpOBOJbHH npHJl03H. IIpuji03D 113 SBOpnnica. — llpuji03n 113 SKeine. IlpH.i03ii 113 Hpntioja. -X n e ja . AxMe/j Petini«: COKOJIOBHli (ripeBO^H M. P. Hejinh (HacTaBaK). K y jiT y p H e S m b e u iK e . lja iiia m U 'B a n poc.iauu y CapajeBy. ypeflHHK: XaMHA KyKHti. �sili d. l smjeh s Potpuno uplaćena dionička giapnica Din lo,ooo.ooo‘Rezeroe Din 1 ,600 .0 0 0 — Banka se l>avi svim u bankovna struku »padajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također 1 pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod ,,Varde“ industrije drveta d. d. 1 Trgovačkog d. d. „Merkantilia‘‘ u Sarajevu. Od čiste dobiti daje IO°|0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka (Jajret najbrže i najknlantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. 1Bradsha* Štedionica •OOCXDCE3« o p ć in e g r a d a S a r a j e v a g g • T em eljn a g la a n ic a 40,000.000— d in a ra • 9 5 d d d d Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 9 • d d f d Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju d a s a . l a g a c i koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. S d i>cara • » • cara• c»a • • c*o • c*a • e*o • cara•e*a«zjr:>*c»a«eaK>«cjro«caro«c*o« cara8• d i c d cmd / cjtd �M3Jia3H 1. h 16. y Mjeceuy. ToAHHa X. Bpoj 11. C apajeB O , 1. jyH a 1926. UnjeHa roA- 80 A. nojeamui 6poj 4 fl. TaaiiH aoOuBajv jihct y nojia mijena TaaBHOT Oa6opa min koa ynpaBe koa — rajpeTOBUX KOHBHKTa. — JEAHA 3HAHAJHA ITPOC.IABA. TIpuroflOM 50-roflMiuH>Mi4e »UpBeHor Kpcta«. nocceheiio momč n>pnjaTeJby ih paTHOrf |fl|pyry Ap. JI. KojeHy, ^ b&hom x«pypny u Jieitapy lb. B. K p a a a. kojm mg je 6® aaAoOiiBene paHe y 6opđH boa JleoKOBua 27. OKpo6pa 1915. anepHpao 3a Bpeue Hocpehaor nop-iia'ie&a l i. hobcm6pa 1915. TOA. y IlefcH. llpBeira KpcT 30By Crveni] Križ 30By ra XpBaTH, flOK ra CjiOBeaniH 30By Rđeči Križ. HpBeHH Kpcr, Crveni hjih Rđeči K riž. . . ca cbhm CB0.jet!ipo kako ra tKojiii CpaT bob© je ommiOoji moiBeH&HCKOr MMJIOCpba, njieMeHHTOCTH H XyMaHOCTH. K a j ce 3ar.ieAa y wa Kojy cTpaiH.y ucropHje Warnera HapoAa hjih KaA če 3aBiipH y Harne flHBHe HapoAne riecMe, bhah ce kako cfe y cTpaniHOM npocTopy: ^ojiecTH, HeBOJba, yMH]paiba, cmp m h 3BepcTaBa sipo-. B.ia'ie cBeTJie ceHKe, Koje o6ejie7KaBajy iMiuiocpbe h AOđpoiy. 1 I' f y i' ■ 1 ■!*• *1 Tamo 3anaacaMO »KocoBCKy ACBojK.y, r^ e npeBpfee no KpBH jyHaKe«. TaMo HyjeM0 AOBHinaibe pan/eHor: »3aBHj Meirn jbjTe paHe, Jiena Moja 'HpnoropKo«. Tano rJie^aMo jynaK-ACRojKy: »Kano Banu H3 Mjrrae MopaiBe KpBaBa HenpnjaTejba«, MO/K^a h yCnny cBora 6paia, cBora ona hjih CBor nparor. Tano r.JienaM0 y npocroj AyuiH MJia^e jKeHe tBinne MOTHBe, koJh je no6yb.y.jy n a rraKBo njieMeiiHTO Ae.no, na trkbo MHJiocpbe. H H3 OBor nm ia MH Kao n a nyjeMo rjiac HajBehe Majne, Koja naM roBopn: »Ja caM npHtpoAa, ibh 'crre Moja mena, cTaHOBnrmun ore ne.ne 30Mjlo, a đpaba e re netnoriOBeTOi, n0M03HTe je,T.an impyinoMe«. Hapo£He IlecMe, Kao ,h HCTopnja H3H0ce MHoro Ahbhhx npHMepa MMJiocpba. A.ttt, obo MHjiocpbe hh HHJia je neorprairaBonaiia h iAođpoBOJBHa, n a je Ha30bom šojcKa, Koja je Cnjia T iy H a b o jb e a a n o iM o rn e 6 jih h ch »e m ne nirrajyhH ko je h nrro je, a J i h K o j a je .i6 H jr a H e c n p e M H a , d e 3 e n a i f e a n c p e f lC T a f ia . V IlpiROHH KpcT, Crveni HJiin Rđeči Križ Kao tniTO je noonaTO, Kao ycTaiioBa cnBopeH je n a Gojhom noJby h to ne naBHo. KaAa cy Cecnejie npnaBe 6opče 3a. Bpene AycipH-, OKO-CapAHHCKor h <I>pamiycKor P a ta 1859. i m y H raJinjii.'K.oj h je no'ieT 26. anpnjia a saBpnien 11. iyjia, CHjino cy yTHnajie Ha Miiore (J)HJiaHTpone. ' IIlBajiiapan A. JlHiia«, Koju je h cum ynacTBOBao y >6hthh koa OojKjiepmia 24. jy n a 1859. roA- nocMaTpajyhn Kano pan.einnui jieiKe y jiOKBaMa. kpbh HenpeBHjeHH, ra/icemi oa TonoBCKHx Boooria h Bojmuca h cjiymajyhii TCniiU) 3aiiOMaraH>e paitennKa H 6oJiecHiix, »AMax no noBpaTKy y CBojy A0MOBHHy nairacao je TiyiieHy Kn>nry: »ycnoMene ca CojT^epoina«. Oh je noicpoHyo h aKipjy, aa o5pa3oeaH>e aoGpobojijhhx ApynnaBa, itoja b e y paT.y npnTnnaTii y noMoh paibenrniM ir ČmecnniM, c thm Aa ce ohh Kao n caiiHTeTCKo oooCjbe HMajy cMaTpani neyTpaniraM oa pairyjyhnx CTpana. XyMaiia HAeja A. JlnnaHa oamrx je npnxBahena OA»BHine B bpoiickhx JIpiKana n Beh 1863. n 1864. roAoCpacoBaH je MebynapoAini Komht6t UpBeHor KpcTa y JKeHeBH, Kojn je craopno 'JKeHeBCK.v KoHBeHnnjy,. i;oja y te3B0Ay oa 6. jyAa, 1906. r. caAPJKH OBe OAJpen^e: ' l. 0 paibenHM h đojiecmiM ,K0.jn npHnaAajy Bojcuir, a Kojn naAH.y y pyue nenpnjaTejby, boah Op nrv n CTapaH>e HenpHjaTe,ib. Tlo y3ajaMHOii enopa3ywy o6ejy paTyjyhnx crpaHa paaeHH h Gonecnn Mory ce HBMeibaTH. 2. CaHHTeTOKH nepconaji, Koju je HcKJbyynBO ynoTpeOjbeH y caHHTerrcKoj cjiyac6H, Kao n CBemTemnm HejApa.iHH cy. 1 3. CaiiHTeTCKo KOManAe n ycranoBe sajeAHO ca cBojHM Bojinr'iKHM cTpaHraMa HeyTpaAHe cy OBe AOTJie aok ce ne <>yAy ynorpe6n.Tie Ha nrreT.y nenpHjaTejta. IlepooHaJi obhx KOManaAa h oaBOAa h Ta.na jom ocraje noA 3aniTHT0M ^KeHeBCKe KoHBejmHje, ano ynoTpoOn CBoje opywje 3a ca.MooAđpanj hjih 3amTHTy CBojnx 6oJieciiHx hjih paibemiKa. 4. He.vrpanini nencoHan ca onojoM npnBaTHOM HMOBHiiOM, cnpeMaMa 6o.nHHMapcKHx nera h nojbCKiix đpjiHHua, Koje naAH.y nenpH.jaTe.By y pyKe, npabaj.v ce HaTpair cBojoj boJcuh, mhm to pojmi ofoapu A00B0.Td h Ka>A ce o paibeiinnHHa 6yne AOBOJbno noif>pHny.TO. 1‘ 5. CTaHOBHmiii, Kojn paibeue h Oo.necHe BojmiKe npEMe ii Heryjy, AO<)HBajy H aponinj 3aniTHTy ii ocoOene ojiaKumne. •; ^ �OrpaHa 162. »f A J P E T « CpncKH I^pBemi Kpcr ocHOBa.it je 21. jaHjapa 1876. ron- h OH je ce sa nyintx 50 ronHHa CBora onCTaHKa npHJiaro^aBao npoMeHaMa, Koje je HoasnBao pa3B0j JKHBOTa h pana Hapona h cBojy opramt3anHjy Meibao h nonemaBao npena HacrajiHM noTpeCaMa. CpncKH lIpBeint Kpcr miao je no 1918. ron. Tpoja npaBHJia: 1. ITpBa n p a b h Ji a cy npHMjtena Ha npBOM ociiHBaHKOM cK.yny 21. jaH.yapa 1876. ro j. a noTBpbeira on KHenceBCKe Bjiane 25. jaityapa 1876. ron. MitHHCTap Bojmt nyR0BHHK T. HHKOjrah iranao je Tana »ynycTBa 3a cjiyjicdy uojHor cararrera iraponue ii CTajahe BojcKe« bi y3eo y ofonp h Hpboth KpcT h THiie je peryjiHcaHa npHBaTHa noMoh npeMa noTpeOaMa Ha tfojHOM nojby u y đojirama-Ma. BpBeHH KpcT no hji. 30. »G.nyHo6e BOjHor canaTeTa« iiMao je nyncH0CT, na nonube no 1 CBor naac.ia.HHKa 3a CBaKy noJbCKy' 6ojnrany n ahbhshckh caHHTeT. H>hxob 3anaxaK 6iro je, na onpacaBajy B63y H3Meby BojHHx B.iacTH h UpBeHor KpcTa, na ce <5prary 0 caHirreTCKHM noTpedaMa Ha mpBHM jrnmnjaMa BojcKe n y noJbcKiiM n pe3epBHHai đojnnmaMa, i<ao n na hkhc CBe Moryhe ojiaKnmne paibeninutMa n V^onecimnmra. 'HpBeHit KpcT onnax noćne HeKOJiiiKp ' Meeeitn CBora JKHBOTa, noniao je y npHJiHKy, na npiiMH TeniKo dpene cnaca.BaH>a pam^unKa n OoJieoHUKa. ' CpOnja je orJiacnja paT TypcRoj.l8. jyHa 1876. r. n IIpBemt KpcT miao je nyne ftv'ke nocjia, jep je peo panira canHTeTCKH nocao cKopo caM oOaBJtao. BojHH CaHHTeT, Ha Haje« je nejiy «ao nie^) 6no ZIp. Be.ioHH, dno je Bpjip .cuppMaraaH, jep je natao Ha JiHH.v caMo: 1. HHCTpyMeHaTa: 119 peiranx eTBiija. 74 K jm je 3a aMnjrannje, 25 Kyroja 3a aMnyTaTiirje n peceatnnje, 4 ®ejiHKa cann^Ka sa onepannie y OojnmnaMa, 250 aMepnKaHckhx KJiemra, 500 neTnTOBHx h 400 nijraHKOBHx TypHHKeTa, 20 npnraTopa. 500 nrrpnajbHna 3a paHe n 500 KJiHCTepa, 500 fejjacTHHHHx KaTeTepa, 50 p a tn ja , 924. nocnjia CHcreM ITajfHKp.vnrKinT, 2 HocHJia no aycrpncKOM MoneJty, 50 IIpaBanoBiix nrrpnajbnna, 100 demima 3a nen, l Ko.na 3a Tennte paibemoce, 60 KOMana nnaraa on Kay^yica. 50 nojbCKnx onepaiiHOHnx aoraJia, 1 cenno c 2 jmfnjepe, 1 cenJio ca 2 KaKojieTa, 5000 npBenx ynnara, lOĆO nrraKa'na dojiecmtKe, 3921 KonaH sa Homoibe TemKHx Hocnjia cpncKor npoHanacKa n 100 no.n>cKnx nyjKHHKa. ' 2. 3aBojHOr npndopa: 20 Citcara nyratx HajnyjRHnjera 3aBojHor npndona, 28 kojkhhx Topda sa eanoje, 1 Kopna 3a saBoje, 1 tJ)pamiycKa xnpypmKa Kaimnia, 24 JieremraJta on HHHiKa, 600 ona mpydora TTHfnriTKa, 24 OKe PHTJiecKor nK^mnca, 3000 pntjm n 4530 pn<J)H njiaraa. 3. JleKoca h anoTeKapcKor npndopa: 90 napu nojbckhx anoTena, noK CBera 12 caMapa na Tonapeibo' thx oannviKa na Koibe, 6 niaTopa ga 3aBojiniiTa. CpiroKa BojcKa nm i je ym na y a K iin jy neonpaMa h ne<JieKT BojHor CalHHTeTa onMax cy ce nonejra nonojbaBam na CBe crpane h BnneJio je ce kojihko je noTpeCna nDHBama noMoh, na na eaKirreT <5yne caBpraen. 2 . H p y r a n p a B n n a cy yoBojeHa Ha npyroj rjiaiBHoj CKynnmtHH 17. Maja 1877. ron. a nomnljeHa on CTpaHe MnnncTpa ynyTpaniH,nx Jjejia V. MnnojKOBnha aBrycTa 1877. ron. no Kojn.Ma ce npaBH.Tra 30By: »IIpaBHjia CnncKor J(pyiiiTBa Tlpnenor Kpcia sa nof>poBo.Tbny noMoh ipaniaiM paibeiraumwa n Oo.tooh)hiniMa«. UpneiiH KpcT onpenwbMRao je h H3nocno: Epol 11. Hji. l. y BpeMe paTa yHacrayje nopen KHejKeBCKor CpncKor BojHor CaiiHTera carjiacHO ca Hapen^ana BojHHx BJiacTH y JieneH>y n HeroBaH>y paJbeiotx n (60jiecHnac BojHHKa n y anMHHHCTpoBa)iby bojhhx 'oojinmia. 1Iji. 2. y BpeMe Mnpa cnpeMa croe ohto je HyjKHO ea noMOih y BpeMe paTa. Ilpeaia ireMy ce npymTBeHa >pann.a nejin Ha; a) OnpeMaibe saBoja, MaTepnjajia n jmaHocm noTpe0iHHx 3a inpHMaiH.e, jtotohc at iberoBaibe paibeiHHKa n lOojiecHHKa 3a cjiyiiaj paTa, a to c©e H3 CBojHx npnBaTHHx cpencTaBa h cbojhm 3ay3iHMaibeM. 0) ITornoMaraibe BojHO caHHTercKHx ycTaH0Ba n 3aBona y BpeMe paTa CBHMa cnjiaMa h cpencTBHMa, -Koja 6yne IjpBeHH KpcT HMao na pacnoJio?Keiby. Hji. 8. y cjiynajy -paTa rjiaBHH OnOop onpenejbyje y cnopa3yMy ca BojintM MnHHCTapcTBOM H3acjiamtKe, Koju he 'Ohth Kon BojcKe: nojenimni Kopnyca, nniBH3Hja n Opnrana. H>nxoBa je ny>RHocT na onpJKaBajy ®e3y' M3Me^y IjpBeHor KpcTa n BojHnx Bjiacnt nocpenHO it.HH Henocpenno h na ce Opnny 0 cainiTeTCKHM noTpeOaMa BojcKe h OojiHmiaMa. HpBcmt KpcT ca obhm niiaBnjirnta ymao je n panno y pa.TomtMa Koje je CpOnja nonnjia: 1 a) PaT TypcRoj Cponja je orjiacnjia hhm je to ynHHHJia PycHja 1 . neneMćpa 1877. ron., n a n aKo je Bojna CaHHreT CpncKe BojcKe 6ho mhoto HCKyafrajH sr yBHneo HenocTaTKe h npa3HHHe y nponuroM paTy HnaK cy npHJiHKe 6njie y ainoroMe rope h Teace. Kano Jlp. B. TSopljeBHfc HHnie: »lio 3aKjbyneiby Mnpa noćne npBor paTa H3Meby Cp-dnje a Typcice CKopo y CBHMa KpyroBHMa OBJianaJio je TaKo jano ydekeite. na CpOnja 3a Miiioro ronnna nehe 6hth y CTaH>y paTOBaTH, Te cy cKynon;eHH naMeniTaja pa3HHx 6 ojiHHn;a, iuo h M-Hore npyre ©pno Ba>KHe cTBapn, Koje cy nada.BJbene fo tapncaiiOM TpouiKy hjih 6exy hokjiohh, nponaBaHH na noOoan h y <5ecneH>e!« Bojim CaiiHTeT, na najea je nejiy 6ho ^ p . B. rBopbeonh dno je bdjio cHpoMamaH, Te je MiniHCTap Bojna nyKOBHHK C. rpyjHh npen paT KpajeM jyjia 1877, ron. Hapenno: 1 1. Zla ce tjiopMHpajyi KopnycHa a oKpvnma caHHTeTCKa onejreH>a h nojbCKe đojramie: IHyManHCKH Kop na cnpeMH obhx 6 noJbCKax dojirntna, Thmohkh 4, MoPaBCKH H ZIpHHCKH HO 2 TOJbCICe i60JIHHine. 2. Ha ohh KopnycH, Kojn cy nopen TypcKe rparatne <|)opMHpajy ioni h oi<pyjKHa caraneTCKa ionejieiba sa idpnrane II. KJiace. 1 3. Zla ce CBa cararreTCKa oneJietba, nojbCKe h pe3ep®He ^ojiratpe CHa6ny sa .BpeMeHa c noTpedmiM MaTepnjaJioM. 4. Ha (ce one loaniHTercKe crapemirae yno3iirany oa CBHMa nDOlTHCHMa H CJiyjKdOM. 5. Zla CBaKH BOjHHK MOpa IiadaBHTH npOHHCaH npBH 3aB0j H T. n. 1 * BojHH CaHHTer Oho je Bpno CHpoMamaH h Kan je BojcKa ymna y aKnnjv MHoro ce ocKyn«Bajio irapowro no H3BeniTajy JIp. B. 'BopbeBidia Kon TnMOHKor h MopaBcKor Kopa. 1 HpBeHH KpcT Ha JKanocrr nenno je h caM mhhijbeibe jaBHor MHeiba, na CpCmja 3a raroro ronHna Hebe paTonaTH, na je h icon raera HaCTana najpanHKa.JiiHHje neModHJiH3an,Hja onwax noćne npnor paTa ca Typckom onera uito ce HMano mro je hhijio 'TaKo naneKo, na Miioni nnanoBH Upnenor KpcTa noaBamt na h naJbe nnahajy 0Hy Many cyMHiiy on nnnapa Meceino on- �spoj n._________________ ;____________»r a j * E Tt_______________________ CipaHa 163. dm® cy HaBOflehn na U^Bera Kpcr He.ua ouncjia npHGn&Ta nouoh' ca crpame noiirvmi.iie cy ocKynnne u Binne hh na nocTojn. HenocTaiKe. . *. '' - . IljmenH Kpcr dp30 cq paoosapao h jBHneo CBojy Hpbohh KpcT na Taj namiH ne icauo na je ycaieo rpemKy h Kan je orjiame« npyrH paT ca TypcKOM cBy na yna}Ke nouoh y tom paTy, Ha ncTOKy no JenpeHa, cfflojy roroBHHy y HOBiiy, npm5opy h MaTepHja.ny, Kao na 3anan.y no flpana ii Ha jyry no CojiyHa, iBeh je h cBe OBOje Jhy^cTBo ciaBHo je (Bojcnn Ha pacnojio- npy;Kiio o0HJiaTy nouoh CpncKoj Bojcipi h y paiy ca jKeH>e. ByrapcKOu 1913. ron. ■d) PaT ByrapcKoj Cpdnja je odjaBMJia 2. HOBeMdpa : IjpBeHH KpcT h aico je nocra nodpo dno cna6ne1885. roK- h BojiHH CaHHTer CpncKe BojoKe dno je Beh BeH uiiorHu noTpodaua nnaK KaKO nwrae JJp. M. BodoraTHjH Kano y uaTepHjaJiy Taico n y CTpytmo(M piicaBJbeBHh Huao je Bejimty ocKynnny y noBny. ocodjby. H>era je totobo naHeiianuo paT ca AycTpo-yrapcKou, BojHH CaHHreT Ha mijeu je sejiy Ono JJp. B. *Bop- Koju je odjaBjteH 16. jyna 1914. ron., jep je y CBojnu bomihl Ono Je Hernuo don®; omn amaK Kano umne JIjp. MaranHHHua Huao cnpeMy cauo «a 20.000 KpeBera, B. OraHojeBHh mije dno paraje npumpeujten Kano Koja je npereKJia H3 BajiKancKroc PaTOBa. Bajta, HHTH je nocjie 6ho bo^ gh Kano Tpeda. BojHH CamneT, Ha rajeu je nejiy dno Ep. JI, P©hHpBeHH KpcT, j'iacTBOBao je Kao ycTaHOBa h y mih on 1912.—1916. toon. h flp. J. ČTajHh' on 1916.— obou paiy, ajiH Kao h y paTy 1877./78. ca TypcKOM no1918. ron- h aKo je aHrasKOBaibe on cbhx Jienapa, Kao jia3Hjio je ce no uecrmc Hecnopa8yua ca MramcTap- h nejioKvnHor ocodjsa, Ohjio y cnaitou norjieny usctbom BojHHM, noniTo je HanneaoiocT n>nxoBa iduna BpcHO, Huao je miioto TeniKoha Hapoumo y paiy H3yKpiuTena h hito ce hocto iraje rreaa npH3HaiBaTH 1912./13. h 1913. ron., namro cy np.yuoBH Kojnua je ayix)H0MHja IJpBeHor KpcTa. jrpedajio' etBaKyHcaTn pajmemnie h doJiecHHKe dnrnr 3. T p e h a n p a b h ji a cy npHMJbeHa na XII. -noCBe xp1)aBH, '^ito no cejiHMa iinje dnno hitiukbik raaBHoj ro/unuiboj ckjtuhthhh, 3. anpmra 1S90. Koja 3ronnJix 3rpana, rne dn ce donecmi h pamemi mot.i h cy H3pa^ena Ha oonoB.y CTeueimx HCKycTasa H3* pa- ckjiOhMto tt mio cy 'nrraBH KpajeBH dmni nooBe TOBa h y cnopa3yuy ca MnHHCTapcTBOM BojHHu h ocKynmi y nodpoj rinjahoj Bonn h noTpedHHU npBHua Koja cy noTBp^ena 25. anpHJia 1890. ’ron. h on crpane 3a ropHBO. MnimcTpa BojHor reHepajia r. C. TpyjHha. IjpBeTiH KpcT non nuenoM CpncKH UpBemi KpcT HpBeim KpcT y GBojidi •npa'BHJiHMa Tana j£_ “nSirao je cse no 1919. ron. Tana je ce ornonejio pa3HCTimao: 1 MHm,>baTH na ce npoumpH na nejiy np®a®y. H c®e cy Hji. 1. y Bpeue paTa aipniTOMa'/Ke BojnoM Cainr- BepoHcnoBecTH Bepvjviui y jennor Bora, Koju TpaJitn: tctv y ne'ieH>y h meroBamj^donecmre h pan>eHH.x; y nanrreibe h 'iecrHTOCT u naaame MHJiocphe u njieueBpeue Filipa y cnopa3yuy ca Bojmiu CainrreTOM cnpe- hhtoct u 3axTeBa JbydaB npeMa d,TiH'/KH>eu h npeua ua oiro, hito he 6hth norpedmo 3a 03iiaueHy moMoh y OBOMe cyrpaljaHHHy, i;ao n, onaHOCT h noJKpnBonaHocT Bpeue paTa. npeua Kpa.iBy h OTaudnim, dHJiH carnacmi. IlrffieHH Hji. 9. Panu jTaKmer ojpjKaBama Be3e H3ueby Kper jom 22. aBrycTa 1919. ron. ymao je y »JI n r y HpBeHor Kpcia h MmmcTapcTBa BojHor, Kao Br>xoBHe JIpymTBa HpBCHor K pcia«. Kojy cy OchoBojne CamiTeTCKe Bnacm n p ^ a je ce PiraBaroM Om6oipy iBajm 5. uaja 1919. ron-: AuepHMKH. Enrjiec.KH, Opam y nouoh HaueJiHHK CamrreTCKor Onceita Mranicrap- nycKH, IITaJihjaHckh h JanaHCKH Hpbghh KpcT. ’c raa Bojnor hjih Koju npyrH bhhtii caHHTeTCKH o<J)iiUpsenH KpcT KpajbeBHHe Cpda, XpBaTa h 'Cjioimp, Kojn n u a npaBO npwcycTBOBarn cenmniaua npen- BeHaiia CTBopen je y ciRapH jom Tana. Atth, npaiBHJia cenHHmTBa ca ca®eTonaBHHu rjracouj EheroB he sa- cy H3paheHa tck 1923. ron. h to cy dima neTBpTa npanaTan <5hth na odpaha na5KH>y I\jia©Hor Ondopa h.th BHna on nocTaHKa OBe HJieMemrre vcranoBe, Koja nua npencenHimiTBa 3a Bojne noTpede, na panftn npy- na hito BHine pacnpocrape unjiocpbe Hamer nenoKynBiTBeHoj noitasvje HajcxonHHje nojaBe, na ojiaKma®a Hor napona. 1 H>eHy Be3,v ca BojHHM MHHHCTapcTBOM h Bojno cairaIlpsemi Kpcr npomiipen na neny KpaJBeiBimy TeTCKHu ycTanoBaMa ® na nomoMajKe HOBpmeiBe noHuao je H3BecHe nauene h nonyHe 27. anpn.ia 1925. r. Hecennx onnvKa. 1 H p b e h h Kpc-T, koju no caMoj npnponn oboTIn. 11. PjiajRHH Ondop MOHte y cnopaByuy ca BojHHM MiiHHOTapcTBOM a npeMa H0Ka3aHoj noTpeOn jnx nocnoBa n no ocnoBHoj nnejn n nnji.y Kojn nua, ipeda na npencTaBJba, ano ne cne cTanoBmmiTBO Harne onoenHTH oBoje napomene Kouecane Kon nojennmix nHiBH3Hja. Kojnua he nvJKHOcrr dimi: na onpJKaBaj.v Hone OTandHne. oho dap na odyxBaTa sito nehn neo Beoy H3uehy Tlpoenor KpcTa n BojHor Camnera thx CT0-HoBmiHTBa, deo pao.THKe Ha non h na mepy. Upnemi KpcT HHje h tne CMe na dyne pasnor, Te onenena BojoKe h na ce CTapajy, panehn ®a3na y omopa®yMy oa' nomumiM pe^epenrou caHHTeTa o aano- na djiaha pakira nepa dyny onBojena #c na ce n>era ic-T O H e. Jep m Kopan, a MXanHCH -fimpeKe Myxauena) BOJLHoj noipedn pamennKa n donecmrKa, y kojihko Ha Gmoro uecia hcthh.v, na je cnaKH Myc,TOuan oda6h 3a to On.Tia noTpeđna nouoh HpBenor KpcTa. Be3aH na mnm MHJiooTHn.y n nodpomiHCTBO. ITa. to I j p b e k ii K pcT ca. obhm npaBHjmua panno je y cBH.ua paTOBHMa, Koje je Cpđuja Bonmia none® on je neBH3a ti IIpBenor Kpcia, Ko.ia ncrnue: »y unpy n parv meryj unnocpbe n yjranpehvj 3npaBJbe«. Momna 1912. ron. ca TypnHua, na no Kpaja 1918. ron. Kana je noniJio no noTnyiior 0 c ,io 6 o t)e n > a ii y j e - je nofrpedHO OBne nc/rahu, na je TypcKa h ano Myc.7nrM aH C K a npntana npHCTyim.na JKenencKoj KoHBeirnHjH n h h>e H) a Hamer neJioKymior rponuenor Hapona. UpBemi KpcT, Kan je CpOnja ynuia y pai ca Typ- jom 1878. ron., rnije 'je <mto mpoueHum audneu. IIp b e hh KpcT Kao rrpencTaBHHK hobchhocth, ckom 5. oiOToOpa 1912. ron. nuao je y cBOjnu uaramimiua HeuiTO cnpeue, na je ce jenaa uorjio ciiaOneTH nJioucHHTOCTH, MH.nocpI)a H 6jraioponHHx ocehama, y 1000 KpeBeia, noK ue^yTHu paT je noKa3ao na je <5hjio ko.toko dyne BHme yxBanio Kopena y jenHOM Hapony, noTpeOno onpeunTH 50.000 KpeBeia. Bp3e HadaBKe h y TOJiHKo Kon Tora- napona duhe uame: 3ana, He- �CrpaHa 164 \ TA JPE T . c p e h a , 6 e / t a h a e ® o jb a, n o p o 'ic a h H a H a , 3 j i o 6 e u n a K o c i'H . Haj3aA, 3 n p a b jl e j o t h i - H or ha p o n a iđ h h e m h o r o 6 o jb e u p a i t e H H h ■dojiecH H b o j h h a h , K a n c e 6 y a y 6op p j i n 3a K p a j t a u O T a p 6 H H y , 6 pače h e 03f l pa BHTH, 6 o jb e c e o n o p a B H T H h u p e O C nO C O 'Č H TH B a CBOj CBeTffl tnOQHIB — A y 5K h o c t n p e -M a c c S h h c B o j o j Ky h n h n o s h b n p e M a K p a jb y n OTai j f i HH h, H p b e h h K p c T h m a c b g t h 3 a ja T a K . CBaKH OHaj, KojH je meroB HJiaH,~3HaHH a a atejiH: co6h AoGpo, as SyAe 3Apa.B n KopncTan ceGn, a Time h apymTBy, OTapČHHH h Kpaj&y h y ©Bima Kyjrryphhm ^pacaBaMa CBaiar rpaljaHHH, 6e3 ođ3Hpa n a moji. c.Marpa 3a CBojy TijieMeHirry ajhchoct h nacr, Aa noMaace h n a Gvne hjkih UpBeHor KpcTa. 1 HpBeHH KpcT TpeCa hihphth Kon CBHjy h cBaKora, cByaa h y OBaKO ffipene, kako koa onpaicjnra, TaKo h Hapo'nrro koa OMJiaAmie, jep je to Jiena inKOJia 3a MopajiHo h apyniTBeHO BacnHTaiBe. HocJiaHHna Kopirnih arom a II. 9/7 naK npenopyqyje: i „CBaKH no BOJbH CBojera cpua, A He ca waaomhy hjih on neBOJte; Jep Bor ;by6H OHora, Kojn aparoBbJfcHO aaj^“. Bpoj 11. TercKH noMohiiHHH, cBeuiTeHHipi, 6oJiHnqapn h cee jByacTBO n a cjiy>K<}H koa ca hhteTckhx Tpyna h ycraHOBa — n cbo ocočJBe 3a A<>6poTBopHy Hery pamenncs H l60JI6CHHX. HpBeHH KpcT n a CejiOM HJiaTHy MaxoM ce hoch Ha jieBoj AnrmnnH sa Bpene para, iyi,e ce jom ym cK yje H 5KHT jOAHHHpe H yCTaHOBe, y 'KOjoj flOTHHHH CJiyHCH ca GpojeM cnncKa hoa KojHM je BaBeAeH. ' UpBeHiH KpcT OTaBJBa oe h p a «By oamiTeTCKy cnpeMy BojcKe, Kao h Ha onpeMy ocočJBa 3a AoGpoBOJBny Heiy pa?&eHHx h GojiecHnx. HpBeHH KpcT HMa cBojy HacTaBy: upceHo h Gejio njiaTHo y oKBHpy Kpyra, KOMe je npeHHHK 10 m h ona 3ajeA'HO ca ApjKaBHOM 3acTa»0M oGejieacaBa Mecra caHHTercKHx jeAHHHpa h ycTaHosa: npeBHjajmnrra, eaBo.puiTa, nojBCKe Ih cnioaaAHe GomiHne. T a ce ftfleoTa o6ejieacaiBajy <a Ha 3eMJBH: ppBeHe ipirjie hjih ppBeHa 30MjBa h Geo mjByHaK, oahocho necaK; Hohy naK o6eJiejKaBajy ce npBeHHM <j)eH.epo(M. IIpBeHHj KpcT y onmTe npn o©6opy Mecra sa nocraBjBame caHHTeTCKHx je^HHHna h ycTanoBa Ha teojHHIHOj 30HH H y HOSaAHHH HMa npHjopHTOT. H p B e H H K p c T npeABH^a h aaje OABeh peBHOGHHMa y obom caMapnfcaHCKOM nocjiy h sa spene MHpa HSBeicfiS: oAJiHHja: Kipar, sjia-Diia, cpeOpna n OporoaHa Me,a,ajBa h saxBajiHnn;a. 3a speMe paTa jom h iBHme.1 H a m a O t a p 6 h n a Gjiaronapehp chjihhm ycnecHMa nam e HenođennBe BojcKe H cBima poAOJBy<mHanopima Hamepf p e jio ^ n H o r * Hapo^a, Kao h 'CapajemcKH OOjiacHH O^Gop IIpBeiHor KpcTa caCB6CTH h pa3yMeBaH»y obhx opraHa n o c ia jia "aBaio je Ha Koir<J)epeiniHjy 17. Maja 1926. roA-: cee je BeJiHKa h cjiaBHa. ' H a Aan 50-roAHiniBHne nOCTarota Haaner iIlpBeHor 'npeACTaBHHKe cbhx KyjrrypHHx h xyMamix apyuiTaBa bhm KpcTa,. Koju na^a y Hqrp- BpeMe, Kaj h n'a n a f t a Hamer OMHJBenor h BHreniRor K p a 'jB a A < J ie K c a H ,n p a I h njreMeHirre K p a jb h n e M ap h j e ipeča noAceTHjn! GBaKora, as je CBaKn CTEopCH h poijeH n a 6yne K o p n c r a H h d ji e m e h h t , ohto M02«e Jiano na ce nocnmie. Tpoim enii HapoA Harne OTapGHHe nosHaT je y c/Ber}’ Kao Hapon oa Mana *-h naom , Te oh oBaRano Hehe h Ha obom noj&y H30CT8.TH H3a ocTa-Tnx kvji Typroix flpncaBa. jep c y rp a asa h ano Gh ycTpe6ajio 6paHHTH cBojy OTap6imy, ko he My je đpaHHTH, n ero oh caM. A as je 6yn;e Morao CpaHimr TpeGa as je 3flpaB, a s a P a b j&e naK 6 n j i o je , j e c t e n '6 n h e rjia B H a n o 6 y A a 3 a o c H H B a a e U p n e H o r K pcT a. H p b e h h K p c T Kao »HaK HeyTpa.jiHOcnT HMa: HpBeHH KpcT Ha 6e.noM noj&y. Ibera hoch: CBe ocofijBe caHHTerrcKHx je^HHHiia h ycTaHOBa' ko^ BojcKe: caHHTeTCKH 0(J)HIIHpH, CBH JieKapH, .TOKapCKH H CaHH- ycTaiiOBa, Kao m CBe BH$eHe KyjrrypHe h coiprjajrae pa^HHKe. Ha Toj kohiJiep©Hiihjn ycrajBeH je nporpaM npocTaBe 50-roAHmH>Hii;e, KojH ce HMa; oupKara, Kano y n,ejioj AP^aBH, tako h obac: 6., 7. u 8. j y Ha 1926. r. CMaTpaM, Kao nsaGpaHH n p o n e j i H H K s a Mah H<j>eCT a a h j e i i p o c j i a B e , sa CBojy npHjaray Ay5KHocr, na HSHoceiiH HanpeA HcTaKHyre penoBe, n p e n o p y H H M c b a k o m e, Kano otapac-mm, thko h OMJianHHH, He caMO CapajeBa, Beh h peJie Bočne h XepneroBHHe, ^ajm apnje, IjpHe Tope, na H Ipejie 3eai,Tbe: Aa noMa5Ky I ^pBe HH K p c T AoGpoBOJbHHM n p ' HJ i 03HMa h Aa c e y n n m y y HJiaHCTiBo, Koje B3H0CH ronimifte 40 ahh. sa penoBHe HJiaHOBe, aok 6 ahh. 3a noMaiatyhe. BpaTCKiH 3ApaBo!. . . Y teMe xyMaHOCTH, a h HanpeTKa OTapOnue h oAaHOcra npeMa KpaA>y — X'Bajia 1. jyHa 1926. CapajeBo. 1 Bpnran. TeHepaji IKMBaH J. PaHKOBMfc. h XaM3a XyMo: ^O ^II^A JA ^ EP. 37. i. C/TaKJieH SHMCKH flaiH, Kpr h 3aMp3Hyr, a cynn,e Kao ajia.Tan AynaT npejiapu npeKO Bronha, n a n A<xiie nonHO rpaAa, n oBojnM opanHMa, ixao Aa paoraijbe 3JiaTHy Kocy, no3Jiahyje ‘npoiBOfie h TopmeBe. Kpos LMaxa.iy najminnnoHHfliy jy p n Gy.pna PatnoGojte, )AyBa xjiaAHa Gy[>a upos oron^re 4aniTe, nycro n HiaaoiBiHTO. Obh ce Maxajuaim iirhyhyjm.'ini no hihck^ m Kyhniu;aiMa, caMO m inorAjeKojer Haxeponor o p a ia BjeTap pasiiocn npaneibe utiaĐor ;pM a sn aaBHja Kipoo ooKante. O omah Kolco ma/KJbHiBO rrpmiBopiH aBJBHjcKa upana, n a oGopoiie raane h TlHixa Kopana, Kao a a c e 6 o jn Aa ne yBpnjeAiH saMJby, o a n y m oe y napm njy. B y p a oe 3aBjiaim non aerOBo Jiano h HSBeiirraAo OAHjeno h Tjepa My c^mopne mmcjih m <rjra®e. H a h>oe sauiehe mpaimrama H y3BHT.TraniH KoMa/m aprmje, a oih caiMio noAmnne CBoje GjiHjeAO, njeBojanKo jrrai.e, Kao n a nemTo oneK.yje, n a ra oneT cmyoTH oiKajroinheiii u nocra^eH. IA kaia cracKe y napm njy, y^e y Heujroiy nai(f>aHy, cjeAe Kpaj npo3opa H 3arjie;ra ce mine yjMn,y; sarjietiiA ce Ty®Ho y �T A JPET. Epo| 11. 6esHa,ia.jHe npemMerre Kao -znaom h>mx Tpaam pHjemeae CBoje cym6HHe, Kao ma o>i«Kyje hcko Hymo om ycyma. Bjrajem je, KpxaK h n3HypeH Kao <5ohhk, a omu’cy My acajioBHre Kao y MprBe inom ihojkom. OmrcaKo aiy orno OHOMamne yMpnje oran;, BjepaBHimH HaBajmme Ha Kyhy Kao opuioiBn Ha CTpBHHy, a oh ocra npaanire pyKy, npasHa noraema. Orapa iMajMa npoujBnjm y dnjemn, a cpajMom imame Ha h>. iObc hito On (Bpnjemno y KyhiH mnrdine (HM h Hpomamoine, a oh, ma ne ©nema jama, irodjeate y orapy Kyjiy y BHKOBniuHka Boja wy jom, ca napneroM daime, dnjaime jemHHa npeocTajia om nnjejior, HOKam CHJiHior, Kocima ifflMai&a. — — Majico, omneioome «aM CBe. — Tane je Bar xi|no, ohihko. iHeot cm meh tu skhb ih ompaB, cee fee modpp 6hth. Ajih modpo HHje moJiaeMjio. JJaHin cy ooBHTajiH c®e Hpmn h iipHjH, a OMep Hppmje ma inafje oocoia. flocramaH h HoncaH, oh Haje yMHo ma m°ca^yje u MOJbana. to je dino h HOHOcaH, a r a to Huje dno oHaj o xora noHOc malo Kom mPVrra,' (Horo ihckh diodraa, ihocth^ oh m t caTpB6H noHoc. Oh ce Tuemno iode.haH.mia, a darjema pacjia H3 mama y ima®. H crapa M&jKa ce Tjemnuia odehaafiHMa, a r a je Hecfcajajio na o n , Horjiem joj ce eanjiaiKao aa HatanjeK, mjiaci joj yTHxao, a orao ce* čajano Kao mcaiiHjoH. A OiMep je. iiuiamjbHiBa uorjiepa h ca® oompBOHHo lom iCTHima, mh majte nflHjiaano jbyiipMa n niHTao hx 3a KaBBo ovrjiecm Heaoo y^e y Bieipiry Ma<paHy si hojiojkh pyKy «a iHberoiBo paMe — Hamnoramajan Mipram! OMep yrjiema ttbemoBo upjeflo h HamyBeiHo mane h poKpBaBjejie ora. kamila My ce ma Mpnaat'caT inapomTOM na./KJHourhy HCTy>pH OBoje opedpiHe nrapnTe. — Xexee, aipnja/rejby! III to oh ce TaRo aaniracjino? Beno, maj My jemHy ^a(j)y! — roBOpH MpraH monoano h oxojio Kao ma KOMa:H,myje. OMepa jHeniTO oane jTrpmy. X rao je ma omOnje aaor, a r a n|H|iei Morao nm ma npocjioBn. iBpem Hflffit je orajiama rpyda c a m m Kesmuia ce HamMohHo 0 nompyrjlhbo. — Ha Hieata noćna, a Ooiepe? iK mohh, k imohh, dypa3epy! Ja hy th ma™ nocma. y HpJiHnaju,e, ja KaKo. 11a Kam 6ymeni OBamo roonomnir Kao ja... xexee. .. h . HianCTpajKiaip MpnajH dam® HOHOcaH norjiem wa OBoje cpedpHe miapHTe, norjiamH cBoj omrpa dpK, pajmapu Jinne h ca® 3aarpa omncKor ijeTKor cawjexa h /rionoca. H3rjrema.TOje Kao ma inpujiemn, Kao ma ce cbcth H6B0My. OMepa ce moMOHce neK(n HejacaH orpa.x. Oh oojera c®y OBojy (HOMoh m '(moje dnjemno craabe. Mpran, chih H)HX0Ba HCKamajner oydame, cTajao je npem w i mohaH h BejiHK Kao dpnjer, a oh chh Cajmx-are Koce — u aeMy ipyHyme cy3e na ohh. ,C mjtcom ce cycTme ma ne aapnma, ma He jayKHe om dona. flemTo ®a idoTpece Kao y rpoeHHiujH1. B3rjiemajH> My je acao ma ca® BipeMeHoM caRjiuteHEi don, inoiinsKeftei h dema TpasKe omyuiKe ma ce uposajie, ma HaBpy dyjimi;oM w H>era. A MpraH je Hacxa®Ji>ao: . — Hnnrra to manac nnije, mparn Moj. C jiy*da je cjiysKda. 'Ebo, m ra (J>ajM MeHH? roonomnH moroeK. ',H,pyK’iiHje je dano HOKama, xexee, Moj Oviope! H a inaKio cif th chh GaJiirx-are Koice. Jlanac cy mpyra BpaMena, xej yinaMTH! BaMer y irjia®y! — h MpraH ,My ce Hajemhom yH'60e y nane c a CBOijmr Rpsaso npHjeTehHM norJiemoM, Kao ma acetun ma ia 3acrpanrn, ma ra rnpiHCHJiiH ma nme y crpaJKape. — flaj My KiaxJ>y, Beno! — (noiroBir crporo Mpra®, na h «e oorpocranniH ce, morcojaHCTBeHo HanycnH Ka- (J)aHy. _ _ H Beno de3 pHjeiin moHece ^aj)y n crajBic je npem OMepa. Boojie je hcuito, cai\i sa ce, ryHtiao KomOijaKa. A OMep iie Moate Epuie ma cmiinon; aern-ro My ce Hane y mpoHiMa Kao ma he na r3arymiHTH, create My rpno, 3aTpece wy THjeaoM Kao cjiadamnoM rpanoM n mpasEum. l^HOBnin jenajn Tpnorne Beuy. Oh My npnTpia h npHx®aTH ®a 3a panena. Hh pmjen yrjexe ne upđje nipeno H>eraBiH'X yca«a; ca\io My ce dpama 3aTpeoe h 3anrpa My moma ycHHna. Orrapn je Beu,o c®e SHao. 3«ao je oh ma d*Hina H>ero®e ,penHi jcm jane paatano?rnjre.’ A KamP0'iiycTH rpncBHTO jenane, oh iM.y moHece qamy Bome, hohobo cjeme Kpaj opaKa h ssumikcjiih ce, odopeHe rjia®e h ohpuit6hhx pyKy y Kpauiy. oh je iicaHaBao oBaKor y rpamy, a inaMiimo je n dojna ®pe'Mena om o®hx iHooinaneHHK. Beh ce cyHohaBiajio. Mprancea Ka4>a KaMeanaa ce na crpoiJiy. y Kanjjaniiiip ce iQMpa™ Kao y pyiim hi Beu,o yjKe5Ke HiKHJba®y ra3ibaMy. OMep ce iio^pvKe thxo, neqyjno, OTBopH Bpana m H«rydH ce y cyMpaKy. Myje&)4hih cy jpe paTiijoBaBajiH ca MHiHapera m dypa mm paaHociHJia rna/ooBe na napnam. JlaMne oe najrane rpamoM, a Jbymn JKypHJM KyhaMa. OMep ce cjera c®oje Kyhe ih Majfce ih odyae ra 3ax®ajiaH mhp m HeKa CK,pyuienia'CRpaMiHOOT. Ha 3ap dam y iio,nHu,aju,e? Bx, cpaMora je to lOmeipe, nodory on1dpaT, 3a jemHor KOJbenoB®ha! CjeiiH ce ca®, cjiyimajyhin Bai<o dypa 4xnjyMO y TCJienpa({)OKHiM ncanaMa. Bhhhjio My ce a.BO <7ryuiH y nonHnajne ma he ornhiH y HeKy BpcT.y uponnaHiMKa, jhiymn Koje je 'npeapem napimiija h u/to inomicuiM CBHjeT. Ba 3ap ma n npem mem, Kam ybe y 'Ka4>aiHy, 5ahyie Jbymn k ma ra imomoopHBo rjiemajyV3ap ma dam oh, cjhh OainMxare Koce, crojn nohy n a nycTHM yjiHHaMa iiam nocjiemmH oac HMa riaje ma ckjiohh raa®y? Ila Hohua cjiyaeda Kom KaiiTapesna h y H>HX0By IlaiHMH0®ny. lipu onoj aioMHicuiiH Hora nemTo 3a3ede h yq|MiH My ce ma h ©jerajp nompyrjbH®io 3ai$HjyKa y hjhnaita. Oh ce cjera jeoe Koja na je cinooiamiaJia ytB(HjeK Kam dH Hohy, Kao ma ra hoko ran®, aiypHHM KopaKOM npejia3HO nopem obhx MjecTa, aKo ©eh HHje Morao ma H'X saodn^e. Jacno My nnaBonie npem onn crpamne cuiHKe M3 npHMa Koje je jcm om mieTMBCTBa cjiymao o npnKasaMa Kom Kamapesna u namame paMnje. Mhotm cy nonymieJi!H na obhm arjecraMa. Ba h can nojranajan OMHh; onaj mro je noctuo dipoj 19 mom BparoM, h oam m in y JiymHHUjH, jep My ce mpimasaro na KanTape®ny. A mna din M.y caMo peKia Mara aaam dH jo-j. peioao ma Hme y nojmnajne? BHBamiro na, CBHjeT.y! Jlodpo. A HiTa npeocTaje, mpyro? H OMep je, .nocjLHje cbot cjiynaja' mocto Jiyrao no oKojmipi 'rpama h jemnaBo ce omm.yMHuao ma jiih ma crynH y m ranajnc. TaKO, iMHCJiehH, namao (m ce Heiiamno noipem mračne CTape Kyne y BnxoBHhHMa, cjeo Oh y TiHxy h inycTy 6aniTy m myr,o .paoiMiHmJbao o CBOjoj cymdHHH. HamaJieKo cy ce npy«ajie, neKam mraoBe, daune h mH'Be, onajBeHe shmcm h nocyre hhickjhm ceoCKiHiMKpoElnmapHMa. OeOpyapcKo cyiHne bhchjio je lnjooie Ham rpamoM H BpannH cy nBpivyrajiH y thuthhh inom nmpCKHM, HJioHHKM cTpexaMa KocKHe Kyjie. Hemno »aJiodHO jie»ajro je y OBoj mnpoKoj thihihiiH) h n.pyjKaJio ce HH8 onycrjeJie H>H®e. OiMep ce nomnnce. Ocje* hao oe TemKHM h yMopHHM Kao ma M.y je KaMBH nao na opne. Kam ce inpnKyra ^rpamv, ydp3a KopaiKe npeaia BaHMHOBiHHiH. PamcOoJba je JKypno omiMlapajra Kpos Maxajiy Kao ma hooh rjiacoBe cKopor npojbeha, rjiacose hito Henaje a^aMope y rrojijraM«, Kpyme Ham ©omoiM h namajy na dpoy dyjHiiy ma mx ona npnrymH h omHoce na odom dp3aKy. Onaj ra myM noTcjera na mjc- �»r A J P E T« thh >ctbo h raerrob ^ f c h n e mame icam je PamoCojba y paHa 'npojbeha rp ry iajia (a JipoBJiamjia oe Hanom sejtehhx njioTHHa, Kan ce H>nmy oolHe Kjanme y rpo3moBKMa, a 'OH c ©crajioM mjeu;oM, mo KOJbeHa y ®ojn]H, moOaBJta hx y3 cpehHy BpnaKy npnoniHor naermbaiiBia. —t H ena ira Kom Kyhe; nrTa he y hikojih — rosopno je o ran. — 3ap ma (mm ce mnjere BJiamiH Cee HeBOJbe. iCaJHHxara Koćo nnje Morao hm nmiHCuiHrrH ma he ReroB jemuHap Mopam ma ome w 0 y nojMpajpe, a MHoiM H>enoBH mP.yroEH! 03 mjeriubcrBa cam cy cyimaje H OH he nepara ma hx iiohbbho po3mpa®jba 0 ma be coIH'^k npem iHJHMa. OMep crame m oijpamy iMocra m 3aiviema ce 1103 CpsoTOK Paino6cwi>e. Kao ma wy ero cam OBa (ibenaBa cpehna Mra-ainocT npojypH Kpoe cynoH ye X0rpy Cyj|Hny H oora My cano nycroMi y mynrH, neyM(OJMHBa 0 reuma Kao okobh. Gh yMopaK) mobe yaa ©ok&k , mobe mo ©Boje Kyhe 0 na/KJHMSO otbopk ©para. T hxo, nycTo y aeJinjff. y 0060 iiCMHpKa CBjeroro 0 cnjiyeTa Majimia • oppTaje ce Ha eacrproM npo3opy. Omepa d e k e hoihto y cpuy, om cjeme Ha aiBJiUjcK.y oo(j)y Brsarjiem a ce y cjm jene 0 HeocBHjeTJbene mpoeope Komarca. Majuca, ?ry je m erjem am Kao myina c ®eKor inpyror CBHijeTa Keja JieCnu Ham JiajenoiM nponuioiiihy, m ps® Cpnacne- pyKb, Ham h>hm 0 jRh/bh caMo pamH H>era. • • >' Oh ybe y coCy..-«. * . ' ' — MajRo, j a nmefii y HOJiHpajpe — Kajne oh thxo, oCopene rjiaBe, Kao ma cau\t ceCaf napone ©MfprHy ocymy> , ■' — X®aina Bory, cape, Mek cm mm jkmb 0 ejmpa®, CBe he, moCpo Čamu. . A cyrpia man, OiMepjGe fffojaBH Ha POJimijHjM. — 0 , imoniao cm! Hena, ueica; TaKO 0 TpeCa, Mćfctie! ■ — inorairma i a Hamcrpaacap M prati n o paMeay h yfleoe My y mape ©aaje cpeCp.He mnpHTe. Hocjmje cy ra oizpe®L HMcapy, ca CecmpeKopHO aa- ' lenunanoM <J>pM3ypoai (a TanKOM, ajaraoM njieTeHMhjcJM • Ha paM6Hy, 0 yiracajiiH ana y no;rBiijajij,e. OMep je omjroBapao Ha nMTaiba Kao ocybe,HMK. Moace Chth ma- JiHlje Tamo Hja omroBiapaio. A jie to he OBamaMo Mpnan MicmpaĐ0TH, mhojmo je oh KacHHtje, Epahajyhih ce KyhM, no•.MiapeH ca cymC0HioiM m c a jemH/OM: hobom Copom n ajm e Ha qbom iCjmjemoM, mjeiBojaHKOM jnm j. II. OtJiep Koćo o6yKao( je yHM(Jx>pafy, Ha 03HeHabeH>e Ujajezre napornije, a nom iBpaToM >My sacnjao Cp. 37. JLyma cy na HoraeinajiM iaeKym casHajiiro 3anybeHo, a oh hm je y oniHftia HHTaio ono hito oe omh cam HMcy ycybHBaJiH ona ma wy HpHMjere, je,p oh Brane mnje 'HfflOB. 3ajp (Hi th, Onepe, aMo Bora 3Ham, ome y 010Jl0n;Hjy? Hx, ja iHiaonarais Bjpekeea, 3a MHJia Bora! . A oh je odapao rjiaBy Mpem JbymHMa h ranao HenyjHO yjjHHOM Kao ma1ce npnKpama. — Okrepe, CTpoace, crposKe to! — oumimbajo ra . HamcTpajKap MpraH. — Horjiemaj hx poaiipei^o ma mk crpax yxBa.TH orpem to6 om! H m n e . . . ih MpraH My omMaxHe pyKOM Kao ma ra caxpaH>yje y rpo6, oa ouihm obojhm jiocnpmHHM CjMjeniKOM Moj« ireMa jbymcfKe myme HM CaMHJIOCTH. H OMep none ma ce kjioihm MpraHa, ma npe3a mpem H.HM H ma h sa jrebniMa ocjeha iberoBio npHcyorBo. Kam Čin ce. on tnm m o Jiojaroio, OMep je ocjehao Kano* Tpne . jkhbot y H>QMy, ii« caiM He aHjajyhH aamrro. E to oh je ipaBirao iberoBOM cy;ij5HiioM. Oh ra je mpnzao y pyn,H ivao HajKiooTpeniieHH Manop tipic Mcmiui.o m ribeama. Bpoj 11. A y 3a :oBe obo, ©peMe, Kao. ma'ce (h neloCajsape na MyKe 0 iieBOJbe noH0Hceii]EXJh 0OTHUiTe,H0 x, omMHĐjauio je, a Omqp ©puino QBojy ^ khoct na mphmho m flipB,y irjiaTy m pooio®Mo (je c©y Miajip; iia mmaH. A OHa CMporra saimaKajia oe, aarpmajia 0 najia Ha myniekeyom čojme pamodH. Onep je 03amao «a ajBJiimjy h m.YHO» myro*^ iviemao Kano CypHM moromnh iremy®HO .nftBpJba; -npeKo CMjejior iHJbyHKa 0 aaBJianH ce pom 80m H>H»omj kom- • unije Oe^epa. llocjinje je yiuao y co6y, ojpo 0 a oweBO_; Mjecio Meby ppoeope 0 Teiimo hyTao. -MajKa, My'OKpiJbeHa Kom iieh0 ,' Kao ma ikojih ma ce. iOsŠBogiHje-iipem H>feroBHM norjiemoM, ma ybe y !3a\iJBy,, cpmiiJLa je V (eK.pyHieiio caHHjena, yroHyjia. y majieKŽ/ ce mpHiCjmjKaBajio Benepn. M a x a j f i ' n a . - H e K M Česmama MyK cjeo ma mhojih. t a | | o omOH'jap omMjepemo 0 H>eroBH oTKyu;aj0 oy, u.e, spaTaoiM y 0eicy Mpeacy (jiaTaJiHociM h Oni|p0e Mopao po ipjejie care oampo ma cjem ^ ma iiikftjpfžjia crnpoinJiocT (hi ma ce yji>yjbKyje y aipnjanie ^.oiraMene,. jep opehiHiinc namaiba iunje sume H0 MMap; ĆBe hl je ifioKoriao ^psM je o.CyKao MOJiHU|HjcKy y^imđ>QPMy, T a Koja . 6h. mjeBojKa, com KaK.Be cjiyiuKHibe,t noiHJi^i3a;io6HiiHor iiojiKmajma. Oh Ch bojimo ma ^oniirre’h e HpmasH 03 o®e ToniJie cP6e. Ta n>era cy to^ hko BaMopiunj; JbymP, PoHH3HJJM H 'HBpaftaBajiH. JemHHO »ry -je; jom' ocrajio obo OKJiOHHuiTe, Topjio Kao Maj10HO ^pHjip 0 jiHjepo Kao npHia M3 meTŽftCtiBa. (OmKa epnnipa y oBoj oo&h CHJia je cpaio'ia ca «>er0BOM myinpM, m 0 suro dojma h ottiycrjejia, OHa je tokio omroBapauia HteroBoj aieopehHoj W f tr H 0 |.H _qi0 BeiepH č a oh myro cjempo, oJiyiHiao aaisirja iolf'Oy.p^ y opa;K.y 0 xyKy y rpč,H>y ©ejnncor jn^ma Ha aBjnrjra- Kamam 60 .to rpaibe aieiiamuo sorpečio o Hpooop m^.jce f>Mepy ihiiihjio ma r ai i pne ppiie" cmne »OB.y y Hiph^ jija ra Mane h .ma My 0 jei3a}jy njeCaie o IO0jejiiiiLM 0 touShm baBOJMmaMa, -na oner, mcto Taioo nepamiHo, ma My.;.oe.eaH;^eKajy'iiiompyrJbMBo 0 paca<ajia,ineirp. 'Henrao •rpH.jemjHaf-.H ,pa3BpaTiia O0Jio je y oiaoj pppoj, HohHoj xypH, a yjemno 0 neiiiTO jesuBa ma 10 BjeKy cppe saMpe. . ' A jm obh cpehHM nacoBH TpajajM cy npeivpaTKO. Beh cyrpa HaBeie, iHTao je Mpraii rjiaoo^ rpaMOBpHKa: — 3 a cjiyjK6y om ino iHoha mo imecr lacOBa yjyTpo ompebentH cy obh ojiyat6eH0ip,: AxMeT T p iu ta .aa. 3 a -. xyMOK0 pejoH, MHJiaH B yjm ea CamraiHckH-TjejoiI? Q&Jim KpaBHh 3a jijik h pejoit. — V OMepy aacTpeHM^j HeMoh ih xjramna jeoa ofoibe wy cpu,e — OMep Kooo sa naraiiHOBHHCKH pejoH. . . Eberai cnoname n a npecnjeie neK.0 xjiamaH MJiae m CajmaiK o d ^iCjte oxjiamH'.My ce y pjmp. ilaniHiiOBHiHa! Cee OTpauiire cjiHKe no ctoth nyr Mpojierjenip ppo3 n>eroiBe mmojim, cjirate Koje ce m0rabajie iiemaie^o' Hi0 xoBe Kyhe, moK je oh 6mo saiuioleeH y Tonjroj H ctBnjeTJioj ooCh ca cbojom -MaijKOM. II iieKiam maBPO, jom Kao mjeiart, Kam CM' 6ypa ja ie 0'ajierjema 0 norpecjia RprnuM npoaopcKMM oRiiMMa, oh ce npMdHjao ya Majny; ihibhjto My ce ma ce npeiMia n>eaiy npy»iajy hcko neBHmJBHBe pyite i«>je xohe ma ra pcTprHy M3 MajiHiiia 3arpji>aja. Oh je ocjehao CjrH30py thx pyrty na cBojnM nebima, hjhxob jeomiB noKipetf 0 Ib0XiOBy irpaM3JbHB0iCT. A cam — n a crpa$Ky y nami0noiB0iiiy! rpam je Beh y jiy 6oiWM cny. yjiMn;e Hyicre, a pnjeTKe CBjeTHJbKe 6anajy miq)ry, pjia,BKacTy CBjeTJToCT yjitHn;aaia, ppoaedjia Čypa p rp a ce cjemaiMa hito mojimjeby, na oe oner 0KpnBajy no\ iijphhm 6 ypaii0Ma, h caC.irarahMBO pnjopn KipenrraiRHM, pjrexaHMM TaAiaMa noopx oarBopoii0 :X myhaafa. OniTpa nncica nooa h iteroBo xyi:TaiH)e aamaipa THUil:r>Hy nam rpa.TjoM m 0cry,O0 �I fBpoj 11. »r A J P E T« CipaHa 167. ce iiervuje y jaJbuiiaMa. Hmrjje m w e jyme. Oaiepj ko- J ćjiiHiKe, c jayKOM Cype m KOBHTJbaH>eM upiLiix h jy pana Ha 0MjeHy nyT naimiHOBiune, JKypno, ne OČ3H- raHKHx cjema. H erjje JiymH itamaT. O iy ce CTpaxoBHT pyiH ce. 4 hhji M.y oe j a ra opare h0biwbhbi£ imaooBH, HITpOIIOT y H/pa3II0j-M TaMMO-j VaMlHJH H, Kao j a CiBe - na oneT j a ce 6ypa jepema 3a hJhim, m oBe TaKo mams- 3anaH)H, oahvra y rjy x o j thiIimhm. A ona r.iasa naa oi:ija irpoiBHpH, ih 0TpaxoBHTHiM, CTaiuiejiiiEM irorjiejoM Mjemn^e. Ha 3aujeTpHHe y jejHoj 3Hjhhm jauH My ce moJiH- HiCKecif ce n a n>. li Taj je iio rjiej paciao, jimje ce Keohjio u Omjajo OBe Ojmace m 6jniate, j a ce oner yjajmr, j^ - ja ja j Op. 32: W — JejBa jejmoM! iGopeo oa.\i ce. Cbc caiM 6yuaice oMaiBu ih aamrpa no mBimm mroivor 3iija, M.yH>eBHTOM opainioM Kao j a ra Oypa jioch. 0.\iep, caB y>icaomyT u onpoOao! oBaj je :Haj3rojiffljin. Oiiep 3ay3e MjecTO, ocjiymKyjyhm Kamo ce ry<3e liampej moiiipy<kchhx pyny, CTajao je Ha ceom MjecTy. • Kopaju Opoja 32. Upeto, iuhm oe npyacaJio upao rpoOjbe X tho je j a BH’ie, ajm ra je HttKa aieMiiuiocpjiHa pyi<a h oojiHJKttja H'iHiuaini Gjejiacajim ce y TaMH. Bjerap je OHjia OTerjra 3a ryuiy ih raaBe je mecTajio. Bypa je 3axyjao y MaMUipeaniMa m noBHjao nmOjbaiie ao6yH>a. 3BiiHvja.aa h . rnaBa je nomoBHo monejia j a nrpa. Onep hnniTa to mije, xpa6pax> ce oh, cjehajyhin oe mpime ce caB 3rpmf, nanpeace OBy o n a ry .ja 'Bmuie m upiiorn ce y3a 3Hj. FjiaBa ce npmiJJua.Ta CBe Ojmue h CjimiKe. Kojy je nyo y Heupnuoj Ba/paicH: »/l.Ba ajpnjaTejta oe omuuiaje j a he jejan qa iUhx Oh HBuajii ca6jby m moie omjHo j a Mame ibom. Y jao nouohM oaiHhji m obo moto rpoGjbe u na fce noKpaj pao je mo TJiasH, cjeKao je,,a ona, aoao iieTai-anjra, jej. iroKor infpoBaJbefior npofia Monehu xaji>By h mojeoTH je. nano ce iCMHjemjuiJia y>Kacnyro m jepeKamo. II raj A jpyrat, me moiBopehiii My mmuiTa, Biay»ila< ja oe canpije cMirjex icao j a mpebe n a mera. Oma mennjmiiima ,pyma y tnpoBajbeiiffl: rpoč m OKyina xpa/)pocT obot npnja- mcHyoiw My cpaT, a cua oiaxa.ia Kao j a oe meupnj, saTejba. H yn(piaiBo Kaj je nipm moneo j a jeje xa.'iBy, BHKa, 3acMmja ce h aaiirpa y ioaBiiT.Taiby 6ype. O jo o jo c a j u a yjriui,e onyme ce mampacmni u fip3iH jpynn mpy®,H pyKy mn rpoča 3a ibenoaiiM 3ajiorajeM. Ajm ce nj)imi me J a je omocU , moro yjapn KammiK.aM mo Kopanju., Mipran! .Jlpomao je ornipo i;pemiyhu Ma.\iy3a>[a m 3muuj.;ajyKm caojLOM. HajojnoM je onyo cmijex y pyMcnpyjKeiroj pypH ca pmjemma: — HenajTe bh Mprmi, jok ce Trcj^uipHMO mu uieBUDiiii if'eacTao. Tmac je miKOTao u Bpnmrrao h behjemao oe ca (j»njyKOM BjeTpa. .Mpraii ce 3aiiac npojhhibh!« BpiajeMe je e p a ’iacjrjia Bjerap niaaanni Gjeimpe h Armcjiir, mcyKa ca(wby m iDaximra y 3iijiiHy. OMe.p Koćo, 3axyKTO y rpaH>y. .Hjone y jH y c^mam cjhlGo je ihkih- noannajan, đp.- 37, cMnjao ce ma jejHOr yrjia jiy ja iiKii, * jHnuia GBjemjbKa aipej auccoBHM »p arana. Kano 6® crpaxoBHTo m Maxao cadEOM, Gotpeh® ce ca ueicoM ne\ Oihlto j a ojeai Mamo Majujn? rnafcuo ce Chrep, ajm crpax BHJJBHBOM OHJIOM. — Itoco! I i t e je toGh ? Jecu juh m ojyjno? — ,3a\ mpej MpnamoM mpraNonjao ra je aa Mjecro. Ha Maxose Ja onyo uiyiM Pajo6cwi>e, ma Kao memo 3anoMarattC, u rpitHo je MpraH. A.’in Onep umje ojronapao. iCaB pa^6apymen fciaOBe 6n ce oiner ry6maio y xyiw 6ype. HajejnoM ž y co xao je caojBOM (H m ajajte ce 6opwo. 'IIojyjiro je! ohhv jhhiih j a M3a em ja o j rpoCa mpomiipH Hei;a rjiaoa n j a je oner m ecraje. OA mecejoano mame bhj h aarjieja Mprany no\nicao m om irajmrai c a cao.BOM y p y jn j a ce y rpo&jbe. H aje Ghjio ooimera. CaMo je BjeTap no- My OTMe opy5Kje. Y3 JiyjamKH OMJijex, ypaaine oyi)e 11 BHjao rojie jpa^imme je jn o r SKčyma. A jih O.M»pa je ncoBKy, 3aoHKTa 3ceKeT 'opyiKja. MpraH ocjeni jan nocce Hamyorao acmp. One m jpne o cupamm.mvia, Kao v j a p a j npeKo jn rja, ycKmmTa, moGjecnm u macpmy Kao y3HH,a j, (H3Jia3tt£jie cy impeja h >. noKyimaBao je j a 3a> jaB . O jjeace 6ojian jaym, m aje hckojiiiko Tyn|;ix y ja6opaBH Ha hjhx, j a mhcjM' o CBojoj K.yhm a Majm.ii, ma p a ja 11 crne y m m a y 3BfnacjyKy BjeTpa. . JJam je ceanyo TMypan h Tea^aK, Kao 3JiocyTaH. laK h o Mpramy. A jeh je crne Ghjio y3amyj. OsaKa noMMoao, Koja je <xma y oraH>y j a na MMajio oxpo^pH, UmjeJia naimrno'Binia Girma je tot jyTpa meoGiraio y3ry6njia ce y OBoj mycToniH. Bypa moHOBHo 3 a j m m ih pvjama. H3 Kocmne Kyhe myjro ce 3anoMaraH.e, a kom3aKyKa y rpaH>y. Omep mame c sy cnary j a OKpeire c nnije cy nenpeoTano yma3HJie m iHajiasiure na CTapa TOKa HiempnjaTHHX aurnom Onmnao je j a jih My npamo cTpiKOBa mpaTa n o j bhicokihm homicoM. Jloniao je jmCTojm n o j BpaiToM Cpoj 37, ype3aH ma Cmjejioj MecVim- jenirHK m KOMncmja j a mperjiejaijy OaiepoBo rajejio, jep raHoj orpjEHjH y o6jimKy moayMjeceu;a, (mcoarrao je 6e3 3HaH.a BjacTH, KOMnmje cy ra ;6mie pamiM jyrpoM jejHO jyraie Ha imiH>eay u oneT ra iHUKJbirBo 3aKomHao, npemijeJie y H»eroBy Kyhy. Orapmna je Oojmo jayiary.Ta aanTM je noneo j a npuTemce irojac h j a ornrnana yemo- i a j je y rjiejajia viiHijiopne m omecBiijecni.ia ce. A 6ypa je m ja J te jyiBajia mpo3 npiiBe oaicaKe Ma­ Be. A jdh to je c®e 6p3o mipoiiKTO. K>eMy oe ymnmn Kao j a HeKa meBMjJLmiBa aaBjepa mporir m>era mome j a pacre . xauie nauriBHOBmme h BUjoprnjia fimjejroM KpnoM OKaneOByja .vnaoKOJBO, j a ce jnace nam mi H3 yjaJbeHHX hom o jejaH »C)6yH mpaj nmoKor 3mja Hanymremor MpaHHHx yjmiia, ma pacre, paore h mpirMune ce CBe rpoGjta y3 HanniHy paM®jy. Mirza Safvet: JEDNA SPO.MEN-SLIKA. . (Vjemčić mibaioa). Kada bi me slučajno na ulaoi srela, Gledajući u me za čas bi se smela, A onda ponosno podignula glavu — Na moj pozdrav me bi odgovorit htjjela. Ja sab oi životu pozno iJosta žena, — I s njima sačuvo dosta uspomena; Samo mi je jedna ostala u duši Sa pojavom svojom — fco mistična sjena. I . �} Bpoj 11. »TAJ PET« CtpaHa 168. Kada je umrla, bilo mi' je žao, Što nijeisam prije, d)a me voli, znao. Niti jedan čas se premišljao ne bih, Srce 'bih joj svoj veleđušuo dao. Iz Beča sam otišo. Ona je ostala. Sudbina nam više nije zgode dala Ni da se vidimo. Kažu, da me voljela — I zato nikada nije se udala. Bila je ponosna, lijepa i mila, Plašiivo je išla kao da se krila; Kad god sam je vidio, iz narodne priče Došla mi je pred' oči — nagorkinja vila! Mirza Safvet: RUBAIJE. i. ! ' ni. Moja ljubav nije izraz ljudskoga očaja, Već je ona spomen-slika božanskoga raja; Stog svijetske boli nema u mojim pjesmama, Ljudska radost s fantazijom u njima se spaja. Samo aristokrat umije i znade, Da vlasti i misLi pravi1'izraz dade. Krv d uzgoj u tom glavni su faktori, A obični čovjek toga ne imade. II. Žena hotimično obmanjuje ljude, Da pred njima pužu, metanjšu, lude. Kad vide, da u njih kao janjad bleje, Istom onda im se veledušno nude. IV. Bigot svoje ljuidisko dostojanstvo ruši, Vrijegja ljudima i oči i uši. Kada Bogu laska, da zavede ljude, Vanjština ga izdaje: šta mu je u duši. Ko god samo za se i za svoje živi’, Hoće njemu i njegovim da se svako divi. Ljudi, koji neće, da budu staffage-a, — Makar bili angjeli, moraju bit krivi Bepa OfipeHOBMk: 40Tiy TH OIIET , JlohH hy oneT, th nftenaiM same, Peno Mora atpaja!.. PaoriH CB.y paiCKoaii 3e.ueHHX obama JI,ohy tu oneT; — ta mu npyjKH omo®e PacKouiHe Mjra^acTH . . . H MupnoHor Maja! — Ose Tajne pa^ocrPH. — Jep TBoju najiH 6y^e m® y ^ymu A°hy th oneT, jep o m mtejMia TBOira PaoKomHora oj aj a. . . ; H crpacHEx ihoLh. — 3eJi6Hnx obama MupncHora1iMajja! — M. r OpHMHOBHk: UEKAEbE. Ca '^pXTaiBOM Berpa n mhphoom nneha .Ujonapahe necMa oBauora npomeha Jlo TBojnx upoGoipa, y p a ra n e aope, H ,HH3aT y Bamy T®ojlHx rpy^iH MOipe.. A y Tomre nohn, npe bemor CBHTama Tu h$m, npara, pe<j>peii cra,pe necMe uy m H nuKaJKo mehem nam Mohn ycjry,mi 3bor ua^peKjior borna h Teumor Kajama. 3amy^y hem Ta^a y Kajan»y m>yT0iM yiuiHiibaTH oebe'ca cy-AbHuoiM (KmeTOM; 3aJiyiay hem ueaiiyTH no Tm are opire lIcKajyh na Moje uoji>yiTn;e jroic onane. ■;c j �Bpoj 11. ___________________________ »r A J P ET«____________________________ CTpaHa 169. Ahmed Muradbegović: 0 KARAKTERU I PSIHI NAŠIH MUSLIMANA. (Nastavak). To ne znači, da oni nisu radni, da su pri­ vrženi samo ljenčarenju i besposlici, kako im se želi imputirati, naprotiv, oni su u radu neobično požrtvovni, izdržljivi i sposobni'. 1 taj ekonomski nedostatak to neznatno eksploatisanje dobara ne dolazi otuda iz njihove nesposobnosti i lijenosti, nego iz samoga karaktera. O n i s v o j r a d o g r a n i č a v a j u s a m o na n a j n u ž n i j e , na t o l i k o k o l i k o ć e b i t i d o v o l j n o za n jih o v e ž i v o t n e p o t r e b e * samo­ s t a l a n ž i v o t . A ta crta njihova karaktera dolazi iz njihove bogumilsko-islamske prirode, koju smo dosada dovoljno objasnili. Oni su odgo­ jeni u jednostavnosti i skromnosti, zadovoljni s malim i ne će obilja i suvišnosti. Treba znatij da su i njihovi bogataši, begovi i veleposjednici, koji su radom kmetova imali nepotrebnih 'suvišaka, sve \to dali svojim kćerima i ženama. Sve što je bilo 'suvišno kod tih bogataša, pretvoreno je u nakite i'u zlato, i tim nakitima resile su se njihove žene i one su zapravo i bile 'pravi representaniti njihova bogatstva. Po ženi se moglo zaključivali, koliko je koja kuća jaka. Tak© se cijeli njihov kapital pre­ tvarao u mrtvu materiju, -u nekoristan i suvišan luksus, od koga nitko nije imao koristi, jer je ležao u sanducima i od zgode do zgode zračio se na vratu ženskinja. Tako je eto njihovo ekonomsko stanje i pored svijiu veleposjeda, kmetova i zlata bilo zapravo obično i ravno stanju svakoga zanačije, krojača i brice, samo sa nešto više vanj­ skog, prividnoga sjaja. Da u njima nije bilo te karakteristične crte, koju vuku iz pradavnih dana i koja je neobično plemenita sa stanovišta čovječaje duše, ali i vrlo tragična sa stanovišta stvar­ nosti života, zar bi ih toliko pogodila poslijeratna agrarna reforma, koja nije vodila razuma o lju­ dima, nego o mrtvim principima. Njih je ta re­ forma zatekla goloruke i zatukle ih gotovo do te­ melja. Ono zlata, što je ostalo na ženskinju, to se danas zalaže po raznim bankama i Ehvarnicama uz minimalnu odštetu, da se nikad više ne iskupi. Zalaže se samo zato, da ostane iluzija, kako će se to jedamput natrag otkupiti i spasiti' ponos, koga je život povrijedio. Ta crta njihova karaktera, koja ih je dovela u takovo ekonomsko stanje i koja se provlači kroz cijelu historiju njihova života kao crvena nit ne­ obično je važna za naše daljnje razmatranje. Po njoj su muslimani Vrazvili svoje glavne značajke: prejaki osjećaj ponosa i osjećaj gospodstva, što u L njihovoj 'tužnoj sadašnjipi zvuči kao ironija, i onda , prejaki individualizam, koji je zapravo koncentra­ cija sviju njihovih nacionalnih, socijalnih i religioz­ nih osebina i svojstava. Uslijed nedostatka smisla za sve većim uve­ ćavanjem 'dobara i pretvaranjem tih dobara u živi kapital, koji cirkulira vanjskim društvenim siste­ mom i proširuje svoju aktivnost na sva industrij­ ska trgovačka i agrikulturna područja, razvio se smisao za tihi porodični život i za duševni mir i sreću. 'Oni taj duševni mir i tu porodičnu sreću nisu htjeli da žrtvuju čistim kapitalističkim cilje­ vima, u kojima su nazirali crte ljudske gramzivosti i pohote za nepotrebnim suvišcima, nego su se do zadnjega iTerva njima predali i u njima se izgra­ dili. Oni su cijelu porodicu konstruisali na tome principu i nazivaju taj svoj duševni mir i porodično zadovoljstvo — »rahatlukom«. Same vjerske funk­ cije islama: molitva i post, njihov snažan ratnički instinkt, sportovi — lov, trke, omogućili su un zdrav tjelesni sastav, i neobičnu fizičku snagu. Uspjesi u natjecanjima i u ratovima pojačali su u njima svijest, a ta svijest prelazila je u toliku samo­ svijest svoje veličine i svojih prava, da je razvila u njima neobičan i rijedak bunt, koji se pokazuje i kod najsitnijih povreda tih prava i te samosvijesti. Ta karakteristika se često puta ispoljavala i u svojim lošim stranama u otporu prema svemu, što nije njihovo, što je novo ili što je došlo sa strane, pa to bilo dobro ili zlo. iU glavnom ta samosvijest je rodila ponos, osjećaj gospodstva, vrhunac sviju težnja, za kojim ide slobodan i hrabar čovjek. Taj ponos i to gospodstvo prenijeli su i u svoju fami­ liju i uslijed toga u toj se familiji razvio jedan za­ seban ođnošaj između muškarca i žene, oprečan onome odnošaju muškarca i žene na zapadu, o čemu smo na početku govorili. Uslijed toga se u muslimanskoj familiji razvio kult muškarca do skrajnjih granica svojih moguć­ nosti Žena je postala i psihički i fizički podlložena muškarcu, živite je samo za njega, a sve drugo na svijetu bilo joj je strano i nepristupačno. Sve značajke njezina ženskog individualiteta morale su se formirati u jednom jedinom pravcu: zadovoljiti i tijelom i dušom svoga gospodara'. Ona je istina imala zato i odštetu, nije trebala izvrgavati se ži­ votnim borbama, nije bila dužna obavljati nikak­ voga posla izvan kuće, pa čak ni djecu nadzirati, kako smo to spomenuli. S njezinih je leda skinuo muiž sve dužnosti, koje traži život za svoje po- �.r A J P E T« O rp a H a 170. trebe i uzdržavanje i primio ih na svoja. To je možda i -ugodno, ali nije ikorisno, jer ubija sposob­ nost i energiju za životnu borbu i đanas-sutra, ikad ta žena stupi u život biće mnogo slabija od svojih sestara druge vjere. Ali eto slavenskom muslimanu nije dao ponos ni gospodstvo, da se žena upušta u tu stvarnost, koja je i teška i neugodna. Na zapadu je žena pogotovo u novije doba dužna gotovo isto toliko kao i muškarac, da se brine za životne potrepštine d da se uporedo sa muškairoem borni za svoj bolji ekonomski položaj. Ona to i sama traži, jer neće da bude ovisna čak ni o svome mužu, traži potpunu individualnu slo­ bodu, u kojoj će onaj čovjek u njoj moći nesmetano razvijati se i živjeti. Ja, naravno, ne govorim ovdje 0 privilegovanim klasama, u kojima su žene samo Jiuksus d predmet za razonodu, ja govorim o aktiv­ noj zapadnoj ženi, koja radi d koja ima svoj ljudski 1 određeni cilj. Muslimanka, dok ponos i gospod­ stvo muslimanskog muškarca budu išli u tome pravciu, da ženi oduzme svaki pristifp i svaku aktivnost u životu, neće čak ni sanjati o toj ne­ ovisnosti d samostalnosti. Ali zato će i musliman­ ska familija ostati u svojof staroj neproduktivnoj i patrijarhalnoj formi i uza sve svoje duševne i tje­ lesne vrline — stradati. , No taj ponos i gospodstvo ama d svojih po­ zitivnih strana.. Taj osjećaj je neobično potreban za afirmaciju života d muslimani, koji po svome mentalitetu naginju negaciji toga životla, mogu za­ hvaliti baš tome osjećaju ponosa i gospodstva, što su u svakome slučaju, gdje se trebalo boriti za svoje vitalne interese, pokazali toliko životne ener­ gije, ikakva se rijetko kada vidi. Ne mislim samo tu životnu energiju u historiji, u kojoj su se do danas održali na visini svoga ponosa i gospodstva, nego baš u našoj današnjici, kad se je sva njihova ekonomska snaga preko -noći srozala gotovo na ništicu. U tome općem krahu oni ne izgubiše samo­ svijesti i ostadoše na dostojnoj visini. Ne poniziše se i ne dopustile, da ih gaze i vrijeđaju. U prvim dalniima našega narodnog Oslobođenja javiše se mnogi rđavi instinkti naših masa i ti nagoni su u prvom redu bili upereni protiv bosanskih musli­ Epoj 11. mana, u kojima su gledali više svoje personifici­ rano ropstvo Austriji i Osma-nlijama, nego li jedine reprezentante mnogovjekovnog otpora protiv tih distih ludinaca, od kojih s-u sačuvali Bosni čiisti rasni i nacionalni karakter. I tako se desilo toliko' najordinarnijih zločina, koji su izvršavani u nekom osvetničkom ludilu, kome nije bilo ni mjesta ni pravice, mjesto' da se 'oda pošta tim čuvarima naše rasne čistoće, koja je jedini temelj za naš slobodni nacionalni, državni i kulturni život. Ta masa gleda u tim iskušanim borcima neke tlačitelje i mučitelje, koji su je nabijali na kolac, bičevali i vješali, a ne vidi koliko je mučeničke krvi palo tih tobožnjih tlačitelja od perfidnog osmanlijskog mača, od nasilnih paša, od onih istih krvnika, koji sii se zaklinjali, da će satrti »bosansko pleme«, a u toj su grožnji bili metom samo bosanski muslimanii. Turci1 su mu­ čili Ifž njih i jadnu bosansku raju. Zna se dobro metoda, kojom su Osm-anlije ubijali to.otporno, prkosno i ponosno »bosansko pleme«. Na koncu / žna"se i to, koliko su oni mrzili Austriju, i kako • / su se očajno, borili protiv nje, sami bez ičije po­ moći i ko zna, da je bilo više spreme i potpore sa strane naših nacionalnih većina, Austrija možda ne bi nikada zagospodovala ovim našim najčisti­ jim i najsaouvamij-im krajevima. A i onda, kada je zagospodOvala oni se nisu nikada pomirili s njo­ me uza sve tobožnje austrijsko favoriziranje musli­ mana i to će posvjedočiti' i najzadinjii1bosanski) seljak muslimanske vjere, kad izgovori-riječ »Švabo«. Pa na posljetku bosanski su muslimani dali toliko na­ cionalnih boraca i srpskoj i hrvatskoj nacionalnoj ideji za vrijeme rata i prije. Među njima je bilo i atentatora a poKtiokih sumnjivaca i ta/oca i -poli­ tičkih uapšenika, pa ipak malo je trebalo pa da kroz nekoliko prvih godina iza lOslobođenj-a bajrak slobode ne postane ubojitim kopljem uperenim u slovenske -grudi- -bosanskih muslimana. I da te grudi nisu imale u sebi snažno i neiskvareno srce, puno ponosa i samosvijeti i puno tradicionalne rasne snage, zar bi- u tome metežu i' hijesu neod­ govorne mase ostale cijele i neprobodene? (Svršiće se). Leone Caetani: JAOTk HC./IAMA y PA3BHTKy 6. 1 1 ! CjnnjeimHjTa cy nempin cmojieha, ojn; ipehor ^njo c-emMor, iroTiiynor -Mopaimror pyr.m p<yrm >rom cy napoNH Anajb aropuomu, onabeim h uio;piui>a.nM, nairn -y kojioK.'niiTiiio oraine MopaJinor uoMupa, t . j. y rraROBO irciuxanoainKo c-ranue. Koje je najiioraununlc, m cm.no^H ojeaie uajnehuK TipcepaTa. Jlocjmje TpiryiM<j>a xpjnui- haircTBa D00no^CTBy Pnm cjEujeinSHiJio 'je 'roonoizilOTBO Bnaanaia, Kao nnpiaBiHk) mojrnTH-'iKo nacjrebe napoitoira to je o n ca phjmckihm ype^i6aMa y Ađnjiu oanip5Kao x«nc»fouiHjy pače u iK.yjrrype apujicKO-eiiponioKe. P-iiva, BHoanrr, oiiajajyhM y čedu uMimni!muuijy PliiiMa u PpsKe, aiaoramio je ca ynopiromhy, Koja je y nporoliiu/Ma rp an H m a a <a oKpynuiomhy, eBponauoHpaiibe �E p o j ll. >r A J P E T. CTpaHa 171. astejarcrcra, a Ha tupsoMe tMeoTy obhx commtckihx na­ porna, iCapapa, ApaieHapa h Apana, Bojte cy HaioeubaBajin npwH>y Asrajp, iKiaio h mpy™x naj xeTepoineHHjiHX Haunja Erpina k (CjeBepne A<J>pHBe. Hctok je, KaTKiain (a meciBjeoHO, yiBHj&K rmemjao y /ppeiCTHOM ynuiHBy saiiiaizijHe Hte®HJiH3ia.ipje inariHGeub 3a easojy MiiAHBM^aJinocsr, ara čuo (om xejieHCKM, Cimo pMMCKo-BH3annH)HiOKM runu MOfljepHo-efBpanoKH ca !gbo|]HM TpnOBaHiHMM, HpaK/BMMI1!HM saBOjeBaHBHM te pOHJMOHaJiHGTMHKHM TOHmeHUMjiaMa. Hama HHBKJilHGiaiiHja paicusapa Kao KMclejMiia Mopajray jemMHCTBeniocT aaiijaTa, ona iiMa mjemoBame, ma M3jemiia4yje ® ypajBiiiaiBa cBaiBoir cpemciTBa, ma iiccKHnie m HajMaiH»y. M<xpajray cjnoiGoia^, HHje ce iraiKam Morao oamoGommiM Temrtar japaiia upKiBeHe paH-jepapxHje. 0 mpyre crpiaaiie umje xTHo aiMiiM je aiarao inpoiMMjeiiHTH GBojy npHpomy, cBojy m yny ih- cBoja ocjehaiba mmth !ce mobophth xmpoBMMa casprnene lujepoKe jaiOHeirocnH, Bojy cy upaoBa m MMarepaTOpH y OBojpj Jiymoj HjrysiMjH, xTjejur aiaAierHym cBojHM aanjaTOKiHM m a(J)pHKanicimM: nomaiiMapMa. nc(HlxomoaiLKe BaipaavTepiHcaiMKe .jemmor aiapotnja TejBe je iHCMorjemiTM Hero iOojy Boarte m Boce Mina oGjick Jiy6au>e. .. ĐjlepcKO. HojasM areiMfjHHe h paoe HearoeHaT je loprjeinajiGKioM myxy, rmje/'MaoipoTOB inpeoiBJiiabyje BjepoKo octjefcame ih to y tkwimhhm pa3MjepajM% m MCTOK,y Bjeipa . o6yx®aTa ar upo GoupjaJiHH, aioomuteKiH, npaRiiH, mepapira ih yMjeTHimiitH skhbot 'na/poma. OSprajro, saUafljbaMiia mymia je y BejrMoo nafii;oH>enia m \ie, ma ma »JepaKOM iKwi»y pa8JDHKyje om«, žito ju-OHee TipajMO ma_ MooTojM, a ma we Gyae -pejjaoiifjcEa. 3aT0 oma n m TenmeHH,Hjy, ma crne ‘sjiepciKe ycTaaiOBe ^ thhh Jia.HHKHM h Ta TejKota je monpiHirem jopeaHMj'H paiipOHaaiiECTiHiHiKior pHMOKeir iupana h oma |je r a criBflpuaaHKa OHiajna 3HauctiiBeHOir h anosHTMHHicmHi'iKor myxa 3ana|miiHX mapama. Upnaa Kao urno je ppM m a oa CBojOM cejiHnajnoM: xhjepapxHj;aM, c a iresKObotM s a roctaamcrBOM 'GBjeTOiBiHHM h namnniiMKHM, (umje i p n im impyro meno' jem-HO jnanmn3HpaH>e y cpiamoicaj h ^oonepaimiBHoj <Jw>pMar, mo®. Me^yTHM a a lapnjeHr »®opa ocTara Ha HMg?o.\i nojby locjeh a a a im oaHyBam i^aipaKTep hhcto laHminimjfeuiiHiCTmKiH. lHaiuie, BjeHHia je pasunca y cjoitoiihih Če3 mpn/sm Ha JKUnpaffiiaK m MioryimocT a a noMHpeobe. Obo onaS 06jam itaBa s a u n a ce je ouiosaiHHja iGeMami, A saijam 0 A<J>pHKaHaiia mpeaiia BJiamH B uaaom sai ĐRajeane jKajk)gidix CToibeha HHsaHrrajcKiar paporBa Morma pasbhth uapoTOTo Ma (BjepcuiOM nojby a<aio| h ijo6y n a mpothb opTOAOKioniar KpmbaMcrnBa, Boje je MpoaiaauiJio u s MeHnajiHTem h iaojchaiba MHjejila« renei^oiprja a’eoJiora MamaxHyTHx <^HJi030cj>HjcM ih xejreHH3iMCM boju je otnaflao. omara aHTHiBMsaiiTHjcaia h ainrnejieircKa, Boja, Ma m^ HHje Guma y oraH.y ma- noiiipuiMH (JiopMy h jemlnucTBo oompiBa, HiiaK Huje n-peorajiajia ma Ha iu>niiy ctboiph jemaiH nsuKiEUB MOpcuiiiHH pas^op, Koju je Gho h cyBiime omacau s a mPJ^niBaiEH Mlap h hkmihthhi^ jemnircrBeHiaor SnaanriH'jOKe mP«iaBie. ywrHjem TaiBO OHOpHX HPOTMBHOCTH, TaKOBHX H iKxnmiKiMx GOipjajmiK onam, HacTao je y ceuMOM ctom»ehy moraii^HH necKjuan. mpymTBeii|n, cnui'iaH OKO.ve, BajBaB ce Crno nojaiEiMO y. nonCTK.y orojaiBe xpHmliaiuvrBa. PHMCKo^BHsai1TiijcKiH oBHjeT iiaJiasMo ce y iio-TnyiioM pacnamy h to cy cbH' sHamn. OpnjeiiT je ocjehao, ma­ ce ih car oip-MorJiaBiHo y onhy pyureBMHy mp®aBe h HpKiBe ih ccjehao je yHyTapH>y Mopajiny uiHjpepuopHOCT, Koja ina je cioybMBajiia ma- yxipe jom npuje sanama. HorpeGan wy je IGmo manire jemaH chmGoji, Kojir ce H-e -ma 'iiiMTMM HepaaHiH; j.iaaiap HJiy3iHja, Boja oh wy oGehaBama. ma h e 'ce caiaom Mcpe h y3mpHtaTit ce motnyiH0 ojroGomaH te cmBOjen om lOBujeTa u 'Cbujocth samamire. ' ■ 7. jiajlHHBe im paiijHoiiajJMam'iKe TeumeHujHje, oGmbejKjia, Famu Toma c y |c®e muiamapoBe p jep e Ginre y3aKojMx ce opmjefiiT HajBonme njiaoirar, jep aiy ubemo® jienorpeuiHBH, iiHTyHniiiBiHH HiiOTHiiJKrr ornRpiHBa ma y tom jrymne, one c y loe HBjajnoiBHJie y obimm inoaiymaj'HMa, E|amH iciBioijy Mopajmy a\rpr. H 3&to OpwjeuT no ghoh- HUBo a®pmoTJiiaiBio MOHaBJbaHHM, ma yrym e ujepace cenaiHOM Harony caMjoompmma, nomTO je om >xeneHCKe napaiiMcapHKe Teanme opHjeHTajrcKHx iromaHMKa; hhth k eaiKunHe Ryjrrype npraiMHO flp&'PT BanM'iHny euu&Me- je Chjio Moryhe 'Ca papcKUM AenperMMa u owjiyKaMa naTa KopnQHiHX JtaroBiOM ncmni3aH>y h Koj« cy ce mjo- eKyiMeiroKpx KioiHiprn yiKajrynHTir iopHjeiifita»imy myuiy Kano je to XTjejio hhoobo xpnmrjiM' JipMJiaroiiipnH 'nyxy, Teacrpama h TpammpjaMa Y opTomoKcii^ Acurje, — umje x'imo BHHie, HHje Harne 'hhk&a Morao nancTEio te cjiyHmeiio GBefeeuCTBo. H laiKo ce upos ;iyrne h TemKe ircmaHe. m CTOJteha ma ce irovrMMHiH iio<HKWznBy aainama, HiaipaHiiTO Bama je \ to racMomcTBo opereHimoiBa^o ma 6yme I Miopajino |2_ Hik^MiHJiiaiBa y onm jem j jiemna HeroMjepiua oTOp’r eira HepaajMJMiBe Teimaoihe m TeojiioiiHKio-monMaTH'iHe* 3acyKiuiiocaM, BojuMa ce 'je onarjiao xgjich«bh myx, jom y®Hj©K paupoiiiajrMCTHTKH ar y KiofleMy cy ce Cujie ’ih3ry6Huie myxoiBHe mmtm KpmhaMCKe mIbgjim, aaMjniKie cy apHjeHrraiJiaK,y EBjepCK.y cBHjecr, Kiaja je ma cBOjoj irpiHpOmH KOJBMKlO jemHCCTaBHa TOJIMKO H npMMHTBIia’, ami 3aTO Hcrpajna earpjMjaea im ipamu Tona PeiCTO c.nnj-etrna ® HejDoraraHa.' Opeaia Tooie ce manire y jOapMjH, HajrecTHHH n Ernany iom Tpeher mo cemjMor CTOJbeha pasEMjajia ona jroajirara, MOHOiroMa te CTopinmia cjepoKa 6opCa xieby ' 3anam~lxM napCTBOM |H H>eroiBiHM opujeanaJiniHM nojaHMujMMia, BjeHHTe ih CecnjiomHe pacrnpe, y rtojsiMa je opMjenT, jrnmeiH cieaBor Mapajiiroir fjemPii'GTBia' ir ckhx CfBojnx' npaiBiHx flyxoBinMX HOTpcGa, a nama c®e mnron y nep!Hiomy (M3Meby mecnor h ceAMor c-TOJLeh-a, t. j. yoHH- nojaBe HcuraMa, OHa -CTpaHa o.parjeHTa, Koja je HajGmMHCa Mopy, Gmra je ona y Boj'oj je ncHxonomKa cyiirpoTHOcr mHnjy MH®HJJH3ari;Hja mom.aa y iiajaK.yTHHju cnamtej moBomehiH nia. Taj MamHH ripemmy A3Ujy 11a 110npumie iGoipoe HSMe^ mteH,jy OTi!pe'nmx TeirmeHiiMja. Pamte TO-na Gam OBa je, CTpaHa om utejemor asujaTCKor BOHTH'iieHTa Gujia teajBMme mospejia h lip-HnpaBna 3a myxoiBHy H nojTHTHH!K-y peBOJiyutejy; y obolm je ®pajy myxoiBHa CTame Hiapoma Ghjio nonpHMHjro (j)opM.y yDaJBHBe MaTepiuje, -Koja he ma irjiaHe hhm mo me Aoirpe jemna HOTpeGua (acKpa, to je OHa yHyrapn>a pea-KpHja, Kojoj je ireoBjeoHO yBHijieac HHreH3HBHO TejKmira y Hn.Tby . CBor BJiacTHTor ocjroGobcste.. Hajjamteju aokh3 obom HCcrpnjBMBOM oueKHBaH,y mama cy y TaKO Gpyrajmoj aceOTOBOj eKCteaH3HB|HiOCTte! y 3aHOCy MyCJTHMaHCKa ocBajama. H T0BO je KioarateHo nama mobo cjeMe HayKe, nojy je noneo nponiaBHijemafilH apan-CBii ITpoc|>eTa, na nojbe Boje je myro oGpatjHBajia asujaTCKa mynia npeniyHa HeMCKa3iaHor Gaia h .HeymaiBHBe HecBjeoife Mp;KJi>e npoTMB c®eiu hi to 'je 3amamHO h apinjOKo. Hayica weKaMCKior npcnoBjemHteKa monmjeorai je caciBHM cjiyiajH0 jemHHCTBo h rrpaBan; eBOJiyptiBHioiM HoBp>eay asnjcKHX �Spoj 11, T A J P E T< O rp a H a 1 72. ocjehatba. Oh raje raniTa iilobo oOjasHo, jep iberom pararnjOKe upeje to re cy cmio HOHaiBJbaibe xe6pejOK4fx M xpHiiiha/HGKJix iiojMoasa, ocna/Keims — aaxoajtyjyhte a 3HjcKoj iicmxh — mpahaobeM 'HujtiipocrajiiM KapaKTepMcnfKaMa najorapiirjiot Bjepa A3Wje. Myxa_Mep ima HeoBjecno caMo fy 3acjiyry, pa je ojbynraro, ynpocrao jepity Bjepy, Roja oe je onjia y spariuhoHckhm ponvtaiMa oa paUMaHatraCTH'iKiHiM n <J)mjtocx)4hciK.h.m ■ rerMempijaMa 3anapa BiarytoJia y Miar.m Bjepoiarx 3aGyiKanocTK h naMHHx oocJ)H3-\ia JurmeK(iix peajme oappHOfHe at BjepOKor acapa, pOK je cneI)yTHM onhe«>eM c 6otom cjioooAaH op obhx RpiresKa h uajxterra 3aaiaprmrx h liesaBucait op OBeheuM'mHK npnunjiemja h tkipaMcja, Ilcjiau pao bob u cmataH jKIHjbot irjrye,iiOiM pejuimjCKOM. iiHp)HBHPiyiajiMaMy oplajeHTa, nojn ce. Gyhmo 'nporaB ppKBeHor japcvia BHsaiimtje m Pmmo., mihoto CTpOiKM'je h cypoB|aje op papoKor a BojmrtKor ih bjhBiLJiHor nacatJba. rp je rop ce y ncTHny oojerrtJio to peanirHKKjHO Bjepomibe, Ty je TesEtea 3a H3pa®Ho onfreibe c Gotom Oes jiKaKiBor niOcpeTCTBa Gnjia iHeoppJbHBa. XpHimhaniCiKa u,pKBa, JiocmBiiiH c»iyavi6eiiia isjepa pap cro a o6pHyjia u mm, cjiyatehn ce jepujniM đ.pyTajLiiH)M -repMHiHioM, moHieMio pehm »topoKpaxH3in'pat’ia ce« y jepny ®ojuy h ({)HiCJ^jiHy oprariiH3au,njy t. j., aioaip.HMii.na je Tafta® KapaftTep, kojih je opnjeiimauy y Bjbpn naje&tpaateHHjH. HajiBeha sacjiyra HcaaMa su jeaan op rjiaBHHx pa3Jiora iibenoiBOM Baiii'pepHCM iHanperrfty jeore poRHnyhe ceafte ppRBene xatjepapxHje. OpnjeHT ra je M'Hi'ieaiMBao moBy Bjepy, oh HH’je 3a to (BMaio norpeGe. 11 oaMo xp|aiiifijaniGTBo tono je na HCTOfty ijeppa hoibo Mate, Roje je crapoM, Hepa3pyirabom noraHiH3My Aano onojbaambH cjaj. Ilpam norpeGa opHjeriTa t o i a je, p a erene HO©y cjio6opy tu pa oe ocjioGopir BimHTHje, ibenom Kjiepa h ir|Hjejiior Saarapa. OGa oBa o«Aio6oi)eiba y H3oGnjby je 'nppKa© jrienaM, KojiH — im inja, je tMiopHtjffliirHpao neKe oGanite — oGipepe h BarBCtKe <J>o(pM© Ryjrna, |n pao cmftoj ©mapu mobo HMe, MiiaK je 3a OptjeiiiT shemiho irornyno it atrrco.iynno ocjio6obeH>e op 3ainapa; oh je hctopočiho inyoriio HeTaKHyTy cyurTHiHy BepoBaH>a ih MipasnoBjepja, ftgge cy Oilm OBojmna opHjeHTaune pyme ih hjmxobhim Roui(t)y3iH!HM TesKibaMa 3a MOpanniHM w iMaTepj!ja.anrHM OjianooKUbeM. ce y jepHy BejiHK.y apramncTpaTMiiiiy opraniH3crniri,iy; (HacraBiche ce). cp n cK A E n o n E JA . , C, (JrpiHirvcivor: TeHepaji JKHBair J. P a 15.— h kobh h. HaAa. 2. JlereHflapHM Kpan. IleTap. CprtGRH Kpajb n e ra p , jiereirpapiiH Kpajb jeiipor xepojcK.or utapopa. . . j-tapir^Re ce jom BMiiie y kojiheo Hecpehe p aory h hhhm Hii^apnau 3tjy noryGjbene ih oRyn)HipaHe OraijGiMHe, Koja Bjiapja Gbojhm xepojciRHM HapopaM Kao CHMton jyHaiUTi?a nopep cbhx TpanH,iH3ix Hecpeha paTa, H3Map gbiix aiyiKa, 6epa h «3rHaiiCTam... Ilocjie 40 ro p n n a MsriiaHCTBa, I9u3. rop. spaniHo ce y CBOjy OTayGaiHy. CTynajyhM n a npecro, KojH My je O p to ja nonypnJia, Oh je upoauioMOBao npnrajHn ciBioje B JiapaB H H e:.»IIay h h t h C B o j H a p o p C a o Go p h « . . . IberoB npiBat aRT je Qho yiii'MiiTMTH aycTpo4»uiGiiy nojiiiTMKy OCpeiroiBidm m OTmonerM ■nojiM,m ,Ky nacjiOHa Ha Pycnjy, OpatunycK.y h EiirjieoKy. GpGnja ntpeiropol>eiia, yBehaHa no6epoHOCHMM paToOHBta 1912. m 1913. top. to n a je y npBOM nooiiefry, liapa je iHanapHyTa op crpane )Aycrpo-yrapcKe, noja je h tH3aa©aJia Gbctokh P et. [ Kpajb IleTap. L. y obom MOMetHTy, Kojn je HMao BHure op 70 BOpHiiia, y36T op tpeyMaTH3Ma, ocjia6HO ycjiep CTapocTH, npepao je KpajbencKy Bjiaer, iRoja je 3a Ibera Graa pocra TeniKa, y pyfte Mnoro rapnihe Gaora cratta IlpecrotjronacjiepnHKa A J i e R c a H p p a . noenaio je, kero je Cpncna BojCKa y nonenty paTa, nocjie 4 iMeoepa noGeprie GopGe Gnita jtciiipujbeata op yMopa h ocrajia Grn MynMipje, jep je ono Tpehn paT, Ko,jM ona boph y BpeMeny op 2 roprae. Ho thb omtaHCRe rapaunje. tom Kano je ona noTHiOHyTa arcuifpep cnara AycrpoycTanaK, naj3ap yryinđt nocjie 9 ropmia nejep- yra;pcKe tBojcKe (1—30 cenTeMGpa 1914.) mohobo 'ce naKe 6op6e. uito je HaTepano Kapa-rBopba pa oe okjiohh onopaBHtia h noracjia HenpjrjaTejba. y Pyanj y. . . IberoB cte« A j i e u c a n ^ a p , Oran; oaHenpMjaTejb je HanpepotBao. . . 3ay3eo je Beh patber Kpajba, caM je Taitobe ocerno Gojioee H3»rHan- TpehHHy Gponje. On je nperHo CjboGoph pse cpncaice crm 3a BpeMe Bjiape MatJioma C)6peiioBiidia, Kne3a m3 KOJieBRe: pomao je po catMe Tonojie, cojia rpe ce popno KOHKy;peHTOKe lHHJIiaiCTHje. pepa Kaipa^oplje h Gmo .je irpep TatROBOM eHanajiiiH'M Mjrapn I l e T a p K a i j ) a ^ o p ^ e b h h niKOJioBao MecroM sa OopenoBnihe. ce icao M H>eroB oran y <I)painiyoKoj. CTynHO je y CcnKpajb neTap p n rao ce ateJ)yT7HM y npRoc n»ompcKy Bojny IIIftojiy, <3op:;o ce 1870. rop. y <j>paH- Gepmoir saiB ojeBaaa . . . Ty ce boph jepaH pniBaai npinnycKO-aie\ta'rKOM paTy, y pei;uo®ifMa <J)pairnycKe BojcKe 3op jepHe jaKe ‘p yine, Koja ptoMiHinatpa Hap cjiatoM nop mmomom noTiiopyHiiira; Kapa; opjuntomu je Oi>pe- TejioM jepiior neatohiiior crap p a, jep n o r y3eror noneKa, noM nonacaie Jlenaje y 'BHPepeuwjiy no tom ja aapoG- KojH ce najEBaimooBao tyGhtkom OTavGorae h kojh je Jben; no6erao on mm no JiepV m tloiiobo je CTyraio y nau iao onare y ceGat p a ctpbh 3a on/>po.ny OraijGiHiHe Goij>Gy m oaiei’ pan>eiir. . . Guoje opynieBJben>e h CBojy eneprHjy. Hitijepna Kan iftpBn y iBeHOAia Kpajba IleTpa raje ppyK'DHija, Hero ćemo racro opn,cKa. . . IberoiBa ‘Maiat, Kao m IfceinotB Oran;, na h cbh Itenoto nipenju to ra cy GpOn at ca® ubeno® 6 y p ra araBor ra je aimnm ppyro, iirero HcTopEja Hoee GpGiHje. H>enotB Jl.epa, 3Ha ce, C/ho je oGinnan cejbaK no pobeaby, 'B o p ^ e H e T i p o B n h , Ha3iBaM o p Typiaifta » K a p a - 'B o p ^ e « ; ppK cy f e e r o m Gpaim Gaurai oGn’m a paja Kao h Oh , CBe pioft ce mmje nopnrao ycrattaiK 1804. nop. c H>hm n a nejiy, 3a BejnHKy Gop6y irpo- �K \ PET«_________________________ CTpaHa 173. Kpajb Uleiaip I. 6ho je y BpaibCKoj Baa®, rne ce moBjTKao ih Kan cy mouuie oee Tys»iie ©ocate 6ho je ceTaH, iMyqajb®B h Kao oarpiBeH. Jenne raeraeptn, 30. hoB€Mi6pa, 6am 3a iBpeMe oSema On je oraoraeo ma ce cMeniH. IfceroBa oiROJiHHia imaHeHa^eim araje catejia na ra iMiTa. . . Ha jejannjT craprn Kpan> tnoncarae rjia®y h aeroBe oto eaOjnrcraiHe: »HneMo na hh^ kmo Te rayBe«e Ajerpnjaime ca Aycre,pjiiniia se CoJi(j)epHHa«. Obh ce B6y,HHine. . . JIe®ap eHrrejpBerarca: — BeJiroamCTBO. . . A jm Ilpajb IleTap npeKMne ra: »Pera mrje Brane jreicapa, Beh iBojiMKia«. . . Cyrpa nan OTnyTo®ao je h ;nopea nporetera H>eroBHX 'OHinoiBa h Hopen mporecra KpajteBCKe Braane h BpxoBJie Koaiafljne.' Oih je omniao BojcnH. OnrryanKja je 6am. 6e3MiaifleatiHa.. HenpnjaTejBOKe Tpjrare npomyHcaBajie cy .noSenoHocMO raaizprpaae. Aepo- je KOMannaHT BHKiiyo: »Cokojth . . . H airpen...« HaCTano je je /p o HeoncxBHBO Hananaine cbhx cpnca;mx iip y n a. . . Tana je ;H36oipena rayBeMa K o ji y 0 a p c k a B ih t k o , Koja je sanHBHJia u,eo obct . . . m na je noTyraena AycTpoyrapcKa Boj cica mom KomnnoM ^ennMapmana 0. Ilohopeica, kojom je ihpMjihkom ikuio y pyffie OpOa Kao 'no6ennwna 40.000 3apo6n>eHHiKa. . . Beorpan h osa Opđnja. hoiiobo je no®paheiia roooiBo 3a 10 na-Ha. . . Kpan> IleTap I. 3a Bpeaie o®or rpoMOBHior Majnna Ka Beocpany, y cbom ayTOMo6HJiy Hinao je aajenno ca irpBMM penoBHMa lOsoje BojcKe. Bpace. . . tipace. . . iiape^imao je Om CTamro cboimc ui'c4»epy. . . Oh je »eh y Beorpan.V, 'ime ce TOnHna jaica 6op5a. . . iCaMo jenua icnaOa HP'erxonmnia oko 50 koftantiiBa Mmora je Mcnpen ite ra ... Y iBap>m ymao je Kao onyja non khhhom rpaHana h KypmyMa. . . Kpajb’ Ilerap I. nareo ce cbomo mo<bepy h perae: njiaTO ayoTpoyrapQK®, Koj® cy Jierem tean cpncKHM jrttHMijaMa, 6anajiH cy jiHcmhe ca posudom n a OercTBO, » y iipKfi!y...« o6ehaBajyh® ®3najHMnjHMa mihoto m ro n rra ® to je Ajih, Bpaia upRBe 6®Jia cy saTBopena. . . BoyHoanjio Hepen y opnene Tpyne. ■flpeRiro je torao, na jenaH nepan, He sna ce araiae je KpaJb 'Ilerap I. CTyna Meby hJhx. H3amao, na^oe nanprHe na pyi;aiMa no jennora npoEpso ce nponoce Ha c®e CTpane H>eiioBe peraM: 3opa npiCBe. Tano oe je yonejro na Ce nprciBa otbotih. »PoBopn oe, na BaM je nocaijao paTO'Bam KpaJb Heiiiap cTynM y iipKBy m KJierae n a Koneiia A ko bh xoheTe n a ce- rapaTirre y CBoja oara, Kao mro ®aJc nenpHjaTeJfc 'noemsa. . . JJoSpo,' ko xohe [na npen oJiTapoM. . . Kan je ajroMoSraji xyi<rao, cTairoeiiHiiiH Beorpana une, iHeKa mine. . . OhM cy cjrođcuniffe...« cicjtoOrap® K paa, y MpMaaay Roje je npoMSiBono a e - iH3anum cy hb OBOflHx inonpyiMa, -nje cy ce hvjth. . . Becr ce rpen oica -pasnena (no nenoij ra roiB iroiBop, apony3Klii: »B® ore najiCT 3aiKJieTBys’jia Op-aranre CBora K pajta poiim. Kpajb je orane. . . h y open fioMđapnonaita roMiwa oe je Opao cKynTH3ia m MonynH.Tia mpocTop, pne ce h CBojy OTap6Hny. . . J a sa c pa»pemapaM .rame 3aK.irerBe, n n o ce mene r a n e . . . Ara® cbh m® nv/KMpr « mo je Oh nanasH o. . . Kpa.Ji> BeTap je CByna h yBeK ca n a naMo CBy Haniy K.pB Qp6Hjte. . . Ja orrajeiM . . . Obm, | Hfl^ • J. BpecmiioHacjrenHHK AneKoaninap h Kpa.n>eBHh RojH xohe na ce Soipe m yMpy.3&jenH0 pa. OBojrar eraUoiphe iHnrjm cy 3a temi. pHM KpajbeM neKa ocTamy ca-MMOM...« Kpajb IleTap Hajoan kco n a ce n p o 6 y n H ... Oh ToMHJia BOjjiiMKa eJieiCTpniBOBana irpircycTB0M h _ peratmia cTapora K pajta m ije iiMaraa jmy™, peh caMo EMlim cBoje OmioBe, oraoje oiJnipTrpe. . . Oiw. ko>h cy ra OTEKOJbaBajiH Jby<>HJTH cy My py«e. . . Heuiro o.tjenaH y3BKK: »Mm hhcmo jMopmr, n a on^aumno nempujaTRaa. . . jieKiiv jenajyh.H. . . y HjpK.By je ymao jenara bojmih CBeniTerniit... Y Mm cmo čpehHH T romo npHcyfeTBy h , to je amaiR 3a cpejpmi jenaja, ko| h oe niiRao ca CBMjy CTpana non noH|OR’n y oijiaHaHBV...« ■ ctBonoBHMa, y cpenHHH xyice, Kojy je TOiH.nraa fiopfta __»TaKo je« onroraop®o je ciBeraaiio 'crapm K paa. II na 6h moiaraao idBoje • peran, oTrnirao je y po- icoja ce Bomiraa na CBHMa CTpanaMa. y oraoj iipkbh BOBe inpBe JiHHHje h jn^flaTMio inyniKy jen'ior w>ra- onpaaH je jenaH Te Deum, BeraiHralroe TpaniTne. rne je c-BaKo opne Kyna.Tro MarpiHOTCKiH 3a. OTaitfHfiHv HyjBoir iBojiHHKa. je wimie yQ<5ybyjyha. nero »JlajTe MH 50 M erana«. . . perae Ora ca! ceMM Mpo- Op5a . . . MojiHTBa osa uiTo je Hicama 5H.na najcBeraa/nteja y raacopirMa ra'iyrCTO. ■ HeiRana je Oh Omo onJUHraa® crpenan;. . . C ana 3a. jbhfMIm h cjiaramiM y ntpom.Tocm 1 c a r Oh je m tao pam ijy cmrypiroci y pyKaiMa h y 1* oramta. na je y Kumin ncpam ieia oreapao Baipy ina Ilpomno je 9 Mecenu.. •HeMpMjlarajba. Hob nanan caBpmeHo ce HiDMnpcMno. . . Tpm iieJenHa rpanraTa ce pacnoiiiTe. yćn jenffor iBojiiilwKa ca JieBe CTpaHe, noK paiiM1 jenraor ca Inecne cipaM e. . . npH.jaTe.TBa cana cy ce yjenHiHHma. Crapra Kpara, paBBOnynii«o. (npp.TjaraBao je na. raba. . Bpao ce Kao BHxop nponece boct on raere no raere, on aiyKia no oyKa y Opncicoj Bojcpn: »Kpaj® je y poBOBITMa ...« To je y3BHiK. Mane kojh je one ©ojirarKe. nono^nHHpe, ocjMiinpe u renepaaie o6yxBaTiio m Kojra cy Kao oimjeHa Maca BiiKaw: »Kpan> je y poBOBHMa«. H oaHCTa Hac.TynlH.Ti:o je rayno... Ilocjie iMeceu nana craim pr noB,aaraeH>a on jena)HiiyT je 3aycTaiBJteiro noisnaraeibe. . . ITyKOBH oy ce 0fKpeHyjiM m ne®o Kpyr oa cbojmm nojioKajHMa M Kan Oprc-Tca BojCKa vTBpbeHa na cromp bbm.t^hiitv y noraemv je n araia jenara roBpcrara om op. . . A jth. yc,iein 0ype rparaa/ra caTOBeira je, Mac-a 'ranai.Taraa ttonirap-H je u OHa je \ropana na ce HoByne. Kpan. Herap I. oaMax je moinao oitct v ci>e.T|’ii'iy cipojroc BojHMica . . . HaicKomo Kao ih neo'Hapoa, Kao erae Tpyne Oh je obot MOMerara. 61x 10 vBii.Teo. na xepoH3a M ne »lonce 'Bmne na ce 6opn ca Spojen.. . TIomobo je oSninao ocBorae. . . A.th, can ie 6 h.to CTaibe TftJKe h ncanociiMje. . . Oovncja Mnje Šutio.... Oh ce cara®- on CTapocnt n a im an. a,t o orai.j om oan y npKoc yMopa. y irpKOc oBojmx HCBaiba nnaK je nerao oyn6imy CBo,pix ĐojmiKa, icojn oy My Spaha ® ohipobih, �/ Epoj »r A J P E T « OrpaHa 174. cygdHHy esora Hapoga, 3a mojn je oir c®em erama carpncuie 0 raziđuHe. Gbh cy oe jKaragsi ma '3mary a rgag. H Oh je npocimr jeaHKOM, Kao mro jegair cejbam roBOipn gpyro.\ie, TeiuiHo m ompeinjbaBao iMagogyiH:ire. . . Om je amao ga rajimamiH3.Yje ome, mog mojns: lje Kypaai o n ao . . . Om je Hajmo cnare y Btvim'rniii'n Gnoje ygore ga yCgia®o ogBeh TeuiKy cirryaiiHuy... IberoBo crarao TpajwrHO pgCTyrraFbe, moje je spiiriro ma ibojiobokhm ivOJBHMa m ra hocto tneiinje ra m n o je H3Bpcra.n irpmMep Bernue enepmnje, K ag je nam crne H3ry{wi>e«©, icteM ^ acrn , mag mmje ocTaJEo ranima gpyro, caM jegno neaiOTyfce mygo, jegna xepojoKa gym a jegHor -\io,iiapxa mnan ra je * ifr e r a g a ce noKopm. . . 3 a H>ana, jegam Mirap. 'Crnio Ch moro m ro ii crpaMOTa. . . IberoBOM (npiiMepy, mogpajKaBaiba oibooi ngeereraiTonrhv, obom bojbom. moja je jama og cygdnHe, OjpnOKa Bojcma m O p n cra H apog Hiraoy xTera g a triagmy y pyKe 3aBOjeBama. . . B ncy XTejiM g a yMpy. Kpajb 'ITeTa.p I. mpemrao je Ap6amHjy, 3mim no oiiery, Cee oparm e granem cBera, oiipoM ainaranao CBaJKa cejbaiv. Kao CBamn o g H>eroBHx Bojumica. . . K am e TeniKe mhcjiIt goga3e e a jepeare oBor g yror n y ra iranrnaircTRa..." lipe 13 moguma jegvre BragaBime meynoioegniBe cgaBep'sa Bpeaie moje 'je rgegao Kamo ft>eroBa SeMJBa <mKHM garaofe clbe Hrane pacTe h maope•gyje, c a g a je p e ro raeidBO ge.ro nopymeHO. . . O h npncycTByje y ifymaiby y®acoliM pymdEby C p d n je . . . Oh Mopa g a opegy3Me m;ipo <?rap, arcrporneH o tiannaHOTBa. . . 'Ajm, Iberona ’Booba Jbena, ona y ib m y TBfpgorgaBo crojm nea: 11 . cypoBa. . . Oh joni mhcjih ma peBaHin m ma inioiCegy . . . Oh je OCTao ca OsojoM 'BojcmoM. Og Jbema, Oh je ormirao y Tnpfljny, no tom y Jlpam. npncycTBOBao can fberoBoai oggaiGny m jegnocM HTaJMjanoKOM Topiraijbepy, moju je jegne mofen 'gomaio, ga ra y3»ie. JaiBJbemo je, g a je Oh 'omnniao y HTa-i JiHjy. . . H e . . . Oh «e ynyrno y Biajiiomy. Taaio, otBaj Kpiaab, xepoj, onaj KpaJB iHieyiopoTHB, KojH n em ram e OBojy OTayCmHy ctjckb y TaKBojl ocKygamp, ga Burne ra je uMao ga njiam y 30iaTy r a HajciHpo(MiamHiHjy co6y y xoT6Jiy. To je Taga, maga My je OpaHiiyicKa nocjiajia PaTHH IOpCfT. . . /_Taga, Raga My je reHepaji Moirge3nrp npHKarao OEiaj KpCT jjTHaRa ma rpygjH, na tK'ojmara je Beh ICmjia IIomaiCHa Jlemmja, jep je 0 « jegnra BJiagagag, KojH je to OBojoai K/pBJBy ngaBi-fo; (Kpajb HeTap I. nyryje 0a C ogyH . . . Oh sna ga he TaMo mahtet 'OpncKe BojraKe, j«igHy OTagCray epneraz iipyina H oa mCiMa (j)pamj^7CKe BojnnrKe, cniHoiBe ohhx, KojHBia je meKaga KOMaHgc®ao y paTy 1870. Tograe. JegHH 11 gpyiH EbeiM.y cy iiogjegHaKio mhjm . . . Oh iiQ3>naje 6pahy od x,paćpocTn m Cpahy 03 CBor meTyB(7H>or pam , rge cy OaBeeHratH' Hapoga, Koju npegnicxcTaBjfcajy paraj e'' ga yMjpy, mero ga Hvbbs y CBery ige CgoCga TpeCa ga yaipe. Kpajb B erap I. goanao je g a ma®e CBojy magy h CBOje ooy3gaH.e CBojHM BojHngnMa. . . Haga u noy3game, KojH nip.jriiH©Kyjy y IberoBom orapoM cpuy cse iremojbe, OBe aiecpehe h OBe He3ioge. . . Bogern. npe nero ce ywpe Cjp(>Hjy cjioCogHy, Čgarogapehn Ji.HMa . . . (t/Bpmei&K). |pf AxMen Pe$MK: u iiiiiu .! ! L / COKO-IOBITK (IIpeBeo c Tjpamor: M- P . .fllejinh). (HacTa®aK) CoKOJio®nh je OBe to CygHo npaTHO, je p j e m era h ajjipiniKo HHrame 3araMa.TO. 0 onm a, thm .iiepeg^mra H3BiHjecTHo je ioygTOHa. Qa a^piHHKor BojiHor cepgjapa nocTaBJbeir je CH.JiaH n am a itojo je o iMopirapinioor ag Miipama KhjMih A r a o am e OTopeaijbeH ga. 3 a y ra e TyHOC. MopnapiHiia je operno KagaCpoje o MecoiHe gonjioamna y TyrrwcKe Boge. Henpojairejb de CiHijame yTBpgoo y XajiKyjr-Bagy kojih je o®rax OHojegH,yT h tćpoirvbeH o a opegajy. T p ag cra tooobh c y 0KOHyrH h paegHjejbemiH n a MopnapHiiy. ,rnag je HoopiaiBjbeH a ynpaiBa BiiJiajera noBjepenia je PoMagan n a ira . Cepgap u agiMinpag iRparaira cy oe noCjegotHocnio y Ilapitrpaa. Conogorah je Crno <c obhm ycnjecnMa eagoBOJbaiH 'jep Cnjanie ;oo,rypirnM KopagniMa mcKopamno na acJipHMRo npmfopjc. ■ • % 1 2. BeHeuMja. _ UJnaHMja. OoKojR^h T>‘ao BejnniH oeoim dno je najraoie OKynibeii irtojiimrHtmi irnTamjvDMa oa Benerajmi, HlnaiirnjoAr o BanoM Bo!Wkh itćpiiop i :o| h je mauro CKoniaiH3nmiy na'nimn;y na oCiViaHa A^pmite, upopogno [je C11.10, ga je lipnje cboiu aroniao' maCTojaTH ga nannaga (CpegoGGMHiLM Mopeai. A ra y aijecTo paga oko toiu, oh je CTMijajeiM HpnraK a i6no 'opnaH'JbeH g a fce teraie to SiaM Kao opoarjep mojkc HOOJiy®HTn paT n a Iln n ap . 3a TM>CTHrHyhe upeBJiacTH n a OpegoaeiMHO’M Mopy, jaGHo je g a 'je CoK.ojroBHhy. norpeCHo Chjk> 3ay 3 e ra M 'o bo octpibo. A jih mamo je o n y ToiMe ra g n o HDnhapiraj'OKe o p e re Jeupejm ra Badnje, naorojao jle sa og Tora oayi\ia ogB pam h c y g ra n a . O h je y c/roapo y g y m n ® e ra o ocBOjdibie Ijirn p a a r a raiKaKO umje (Morao gonycTHTH 'rn ce o p o ra je Tarama mpB o n3r.nny Jbygn ma ocTBiBo moje he 'CeraM II. noraioirarm jegnoiM JeapejiHoy. Ta Tsaimennnja ComogoBnha npogpgia ijie n y jaB1100T a oh j|e raij p a r iHadjenaBao in3iroiBapajyhH ce Kamo to ne gooynm ajy gpyre nararam K e opnjimKe, Kano op n je Tora TpeiCa (Komamio poijeorumi iayrcpojcKo o jeMeiroKO jnrram e n mano hh M ara He dn dngo ooopryHo yn,TieicTH oe y paT c BeireuojoM goiK ce Ta raTa.ma ooTnyiio n e .nlnRBHgnpajy. 3aKJbymeH je dno n 'ornp c AycrpirjoM; OBpmeno je o jeatencKO Traraibe, a r a :0omogonnh je He■npocrano nvvigrao o o o e ra naroBop g a nadjeUHe OBoaie paTy. O h 'je omeraiigno oiaicrojao g a npn.ie ro ra vnaoiTn in y (HHiiH Rpaj ocjimkoI iMohm h ynjiHiBy Jacncfia Hacoje, HioijH'ApjKaime y e n o jn v opongeraM pymaMa mamo g ap 'diCH gĐop rano In one gpgcanHe ^miaHonjcme oraope. oh Cara irojamBameM cyxo3eMHe 'Bojme coare. 3a �Spo]11. r A JPET« Bco o63n.pa Ha to, oiim Rojn cy XTjejm onaj par 'no oi$any nnjeny, HSMHnubauiH oy »aTo paraie paojiore ra moBOioie. Taito h1 HeHeHHja y cnojoj HCToprajn naBOjm Kao yapoK OBOftne paTy j a cy »njmiapcKH pa36ojHinor yaneBmpanaJiH Jiabe korim cy nyTOBa.TH nTymnnprl TproBiin h »apraje y EmnaT«, a CejiamiHTHja ©ejm, j a je ■»•cy.iiTaH Cejimt II. jom Kao ttphhh;, 3aKj>ymo oobcthith ce HHiipaiiaiiMa crora, hitoI cy oran XBaTanin 'ra njirajenraTn Jiabe Kojie cy 3a n>era jiictuo nrociuie us Eram a tnm©©Han, luehep, Roite ® cjimhihIc raomroHe, K aj 6n oe me CKjioHHJie o j 6ype u jko je TypoKa ra ja c ©.©Ma Citira y |MiHpy onu cy Tpantnjiin jomase j a cy Te OTBapu sa­ rama iberoBe h t , j.« A jih n a nocjteTKy irpecrajiia je norpefia aa ce raponabe vsipoK s a HaBjauTarae o©ora paTa. BejiHRn My<bTHja E5yc-yj e^erajnja cjiockuto ^e je c JacmboM. Tojnncra ih inyTOTpajHn ornop Be.TrnRor Bcsrapa cKpxao ce je uipej jeaim i |jyiraTKia\r (JieTBOiM. Oca tfierrBa y 06JMKy HHTaita r.nacH.ira je y RparKo: A ko JHTOifljepau 3ayaMe je jn y 06MJby Koja je mpirje <6gmia MycjrniMaHOioa h y «,oj H'opyniH Mejpeoe ra ljaiMMjle a Taj raraoBjepan sata 3aKJhyHeH ■MrapoHHH yroBop ic n a m , Morate Jirajraj' yroBop cnpjenaBaTH naj}mnaxa j a TOMe jnTop.jeg)]i,y ©aiBnjecm p a r hjih ne Morae? Ha to je, ca obhm rapnBojHO, B6y c y -y j etbenniHja ojrofBopino: »fle Morate!« H cto onaKo Kao htto je-Hana. rapeKittrarao CRoj yroicop CK.ironjbeH c MypaT0M II., oivaj i^T.^e E 6y cy -y j e<blenJHlja TO IHCTO OTOHOlBraO. OBa (berea, RCijOM ,je Ce3 h H ijm iM F tiOBoja rapeRpmen yTBpbeim Mmp H icijjgaanr) s a ja m pir jer a aa* nocTHTHyhe 'Kopraoira je.Tirora -Tccpejmia h to y ©peMeny R a ja MycjimraiHcroo y Hlnanrajn irp ej naijeansm onojBaiHHJer HeHprajaTeJbg, ra y MebycoOnnM paTcrniMia TOnracame n o j uaraM ra y 'oim>y. ocTa.na je ©jeraiHTOM MputOM sa BejrnKor E 6ycy-yja. Bara thx ja n a . ita j JenpejraH Haoraja h ©erauKm •My<twHjia Trppi'peMa,xy onaj parr n a Uranap, ofrpaTHi.niH icy 'Oefcrya71raMaTT.iT IITraamrje. xa.ira(bH obhx MycjitHMana. j a hm npyacn utomoti. OBaj maooBKTH ibojikrh1My(j)Traja; j a 6h norojOBao cyjrraHy O rp a H a 175. npejnocTanno je rpaMHUbHiBo'CT ra jraKOMocr jejn o r JeBfpejuma, Banajy MycjiHMiaHa KOjut yuMHpaxy y ocpnaa m orray. H3acjiaircoiBy je ojroBO]>enTO, j a je »MopraapHja č a ja onpeMHa Aa. ornjTOBir 11a Ujimap na, oko Bor j a , no CBpmoTKy onora oaaanrora nocjia racra k e oe oTnpeMHTH ra y arajJiyaBjoKe Boje«. HaacTfUtrcTBo'ce je mpa.TOiK) Tyaiiro 11 neaiepiio ire oopnEiiimira CBpjy oaja h y . OoKO.TOBnk je fino ©pjio 3.iro(BOJi»aH c6or E6ycy-yj e<j>eiriniHj'ii]ire (feTBe. Ibera je joora ooCrajBino 3af5pirny.no ce je OBaj uryT ©eraran Myrf>THja, Kedra je Jo čaja TOjmiaMa c ramite pajrro, yjpyacHo c HacirjoM ra raeroiBHM noiMara’iHMa. Haeraja je 6iro raero© kpbhit nenpiijaTejb h '©raje aror.no nra cyarme Shtot, j a be ce rr^roB nOJ0®5j y3jpMani K aj oe c araare yjpywrao jora h oaai BejTHKiH My(j>THja. Hnje arorao rnipncaira ©ero je E6ycy.yj e(j>eHjH.p jnjejiy icnaaip ©»jiojkiho. X oja je điro TeanKo noroboH irr o6ehao My je, j a he y 5yjyhe caaro c ramre K.nopa3yjr.Ho jjejrooaTra u j a ojceue htiKaja M/Haro ra>eroBy Bo.n>y «ehe rmniiTa 'irojiy3TBraTiT. PaT je dajnoHeo. lCaja 3a 'CoiconoBrika araje Binrae ■^'TJio jpvTor iiHjna ochm ja Taj paT <c yon,jexoiM oaRprara. Jla je. nocjJkjg O'Bora cnera, na. 5pourođKajy Re.TuTior ©03npa 5no K^Kna Bearap Oimair nanraHa KapaKTopa, on 6n ce cirr\7>iio nocTapao j a paT 5yje 5ecycnjemairi na ja y3M0rne pelm zna »n>ena nnjecy noc.Tynra.TH«. A jih CoKo.TopHh je 5no tjajreioo oj Tora. On oe je jao najo35njr>rraje na nrpnmpeMe ©njene n iropnapnne. 3a cepjapa je 6no nocraB-THin Jlaja Mvcrarba nama a ©eotap HejaJie namj. n cmiraVrap noi'im A.t.tt nama ojpebenn oy.ja onpecre cropnaprmv. Bojna cnara ntmoCH.Ta je nar xnjbana jeatmapa. Tonrarj;\, nonam © Trvynrx, noj ©ojctbom ©ai^noco^mijin? 5e.iTep-5eia, ¥opTrapnua. noj ynpaBccr IIeja.Tra jame ra 'A.to nanro 5pojin.Ta je oko 'termin cronine KarapKH n jpynnx panrax traba . Panr He.ja.Ta naaimr 5wo je ©ehn o j oepjapema jep je on no panry 5 ho ©ebn Besnp Kynyje a nopej Tora ra nape© bct, a.m ce tje y ©itiTepoey caire cTBapn 503ycjTOBiio noivopaBao cepjapenraM naipeji5aMa. ih to, hito (HacTaBHke ce). , .. / KyjiTypHe EmbeiiiKe. BAŠAGIĆEVA PROSLAVA U SARAJEVU. Odavajući zasluženo priznanje neumornom pjesničkom književničkom i naučnlčkom radu k. Dra Safvetbeua Bašaglća __ Mlrze Salveta — 1 visoko cijeneći njegov uspješni kulturni 1 prosvjetno - budilački rad specijalno megiu musli­ manskim dijelom našeg naroda, prijatelji i poštovaoci njegovi priredili su proslavu u čast 30-godišnjice njegova rada, u nedjelju 16. maja o. g. U II sati prije podne u dupkom punim prostorijama Narodnog Pozorišta održana je s v e č a n a a k a d e m i j a sa ovim propramojn : 1) Grieg :II. dio Sonate a-mol. Izvode: na čelu g. prol. Lukinić. a na klaviru g. prof. Menšik. 2) Kulturna pojava i djela Mlrze Salveta, govori g. Hllzo Bjelavac. 3) Mokranjac : Kozar, Izvodi zbor hrv. pjevačkog društva »Trebević*. 4) Schubert: 92. psalam, pjeva mješoviti zbor jevrejskog pjevačkog društva »Lira«. 5) Mlrza S afvet: »Ponosni Bošnjak«, deklamije A. SuUanović. 6) Mokranjac : VIII. Rukovet, pjeva miešoviti zbor Gajretovih pltomaca-lca. 7) Mokranjac : I. Rukovet, pjeva muški zbor srp. pjev. društva »Sloga«. 8) Živa slika, kojom pitomciice Ga.'reta odavaiu svoje poštovanje radu pjesnikovu, a Suada Muftić deklamuje pjesmu Rizabega Kapetanovlća; »Pozdrav Dru Saivetbegu Bašagiču«. — Ovaj program Iz­ veden je na opšte zadovoljstvo razdragane publike, koja je došla da i ovom pri*kom oda zasluženo priznanje našem Mirzi, koji se za vrijeme Izvagjanja programa nalazio u loži sa svojim prijateljima. Za vrijeme izvagjanja žive slike svečar se nalazio na Izdignutom podiumu, okružen sa 150 GaJretovih pitomaca I pitomica, ^oji su mu iskazali na ovaj način svoju zahvalnost kao onivaču i prvom predsjedniku Gajreta. Tom prilikom svečr je frenetično pozdravljen apbnzom I klicanjem. Iza iršenog nrograraa pročitao je inspektor g. Stevo Žakula brojavnu čestitku svečaru ođ Ministra Prosvete g. Mise Tifunovlća, kojom mu istodobno raopštava da ga je Njeg. V- Kralj odlikovao ordenom Sv. Save. Pročitan je brzojavni ozdrav 1 ger. Ministra Dra Mi­ lana Srškića I Velikog Župai Milana Nikolića iz Beograda. Time le akademija bila zavrna. Poslije podne u Skendlji, na igralištu sportskog kluba »Hajduka« priređen je velikharodnl teferlč, na kome ie bilo nekoliko hiljada posjetilaca.Na telerlču su svirale nekolike muzike i priređene su mnosnarodiie Igre I atrakcije. Zabav­ ljanje le potrajalo do izafonoći. Svečar iako porušena zdravlja nalazio se na teJču čitavo popodne u društvu �»T A J P E T « CrpaHa 176. poštovalaca i prijatelja. Pred njegov odlazak sa tfefdalni građani priredili su mu burne ovacije. Dok se lećao na akademiji ganutim, fljotle je na te.'erlču raspoložen i razdragali, upfevo podmlagjcn, fini Sud zna cijeniti djela njegova* kp]a je on stvorao ' *** 'im , u toku'zadnjih triju decenija. * Bpoj 11 Poslije ovakovih snažnih ižljeva ljubavi I priznanja, vjerujemo i ištemo od Boga, da će naš Mlrza okrijepljen i osnažen nastaviti sa svojim radom za dobro svoga naroda, koga on ljubi kao rijetko ko i za koga je žrtvovao snagu i mladost svoju, Neka mu bude sa srećom 1 neka nam dugo poživl! ■ ■ iz" Popovaca Din. 20. Sa ovim prilozima ukupno Din. 962.62. Sarajevske hanume za G ajrt$_ .» P rilič n i prošlog, ramazana obrđtile su se članice GaJ- Osim toga predao je tam. sreski poglavar našem pododboru Din. 500 kao pripomoć od Kotarskog Vijeća. Ukupno mam je , retova ženskog odbora ranogiTir»haiiJiia;na u>Šara]evu, da , ovom..prjlikonj^ potpomognu Ga.irc^B ^gitom ce p pitomice iz pododbor poslao Din. 1426.62. Srdačna hvala! Sarajeva bilo i) povcutjli naravi. je bio^kako slijedi: Pažnja prema Gajretovim pitomcima u Tuzli. > Naile' li. Kajtaz 2^ kg. šećera, RabijOhif ^Arnautcjfcić 2 kg. še­ Gosp. Kadraga Kunosić, veletržac u Tuzli, priredio ćera, Zumrut h. Borić 3 kg." pirinča, Ifet h. B eeć f kg.* pi- . ie Gajretovim pitomcima bogatu večeru u oči ramazana, kao Vinčh Razlje . li. *Kučuka1ić 3 kg. švelja, Eslnejgi. Dubravić i 'dva?tesetsedmu veče ramazana, te prvi dan bajrama ručak. 2 kg. šećera, Vasvj h^Saridzic 2 kg. J&rjnča, (Ju l b. Lutvo Uprava konvikta sa svima pitomcima i ovim putem naj-. 2 kg. šećera i Hafe h. Šahinagić 5 k§%§ećerai* ljepše zahvaljuje dobročinitelju i kliče mu: živio! Pored gornjeg . ‘sakupila sji. « cIg*VLu t v o i Saridžif Din. 190 dobr. .uriloga i.fcda Š'etns^’.TiV’SSngić Efo.jOčO. D o b ro v o ljn i p rilo z i. Nadalje jetaakiipio . g.® M>-r a ltj'm ffe g C e n g i ć sa Prilozi iz Zvornika. svojom gospodopn Azemifl^ h. ^ .slijedeće ~priloge*: Neziraga Naš povjerenik u Zvorniku gosp. Ibrahim ef. Šehić poslao Ahmetašeyić fein. %5D0, Ing.'U ajdar fe ek rT b in . ’ŠOO, Uzeiraga nam je Din. 130.— dobrovoljnih priloga, koju su svotu sa­ H. Hasanović Din. 400, Asimbeg tfutcvedić DiiK 250* Gđa kupili slijedeći: Balitijarević Din: 270, Omoraga Ullfčanin,Din,i/£>, Direktor Imam Hafiz Šerif Mujaković, Teodak Din. 40.— ; Imam Ahmejl SefiiJ. Din., 20A,, Dr. Zaimj'Šarac Din, 200? Šems>ibeg Suljkanović Sejta, Rainci Din. 20.— i m uhtar Šabanovič HuSalihbegbvić Din. 250.. Nuršg^ Mijftit jDin. 10, Dr.Mlimedbeg sejn, Šepok T. Din.. 72.—. Rizvanbegov'nS Din. 10J1,'■ te ^ u ja l’ jk črć Din. lOOjji Vasvl h. Sakupljačima i darovateljima najljepša hvala ! Ariiović D i^ 20. . . -jfc U naravi, su dali prilOgcJpSj 1ij etlećal f s T ^ f S ra e a KuPrilozi iz Žepe. mašan 100 kg. ftirinča. O ttr iK V v ;b|21 k j/m e sq » Hamdija Pododbor Gajreta u Rogatici poslao* nam je Din. 246.50, Miisakadić masla, Spaho 8 i po kg. ------••■«,-3fkg. *: ------------koju je svotu sakupio na ramazanski Bajram g. Šaban Begić Edhemaga B i č a k ^ a K T ^ r ^ r D g n i r t j Ž i ć J 0 kg. plučitelj u Žepi, srez Rogtica. Gornju svotu darovaše slije­ rfaea, J>0 kg. gr’đ W |u .- i‘vpž k g ^ w N |f w e š a :/ . • - 1 deća -gg.: Sakupliažtem^'^appv.iocJii-t^^scdafeiffia hvafj po Din. 20: Nail Hajdarović; po Din. 10: Nezidaga Ga;eretovar za|pava 'f'-H rik ,;,,* ' * Žiga, Saraja Hodžić, Hasan Dautovič, Šemsaga Vatreš, Meh­ . ^edavnb, je bdržao,Ga'ir(jf icmdbor-u Brčkj&n svoju med Kulovac, Huso Devedžija, Mujo Borilović i Ibrišilm zabavu na kojoj Je\bilo1 Dpff* “ l^ ptih oda i Din^2085_ Brgulja; po Din. 6: Begp Mujčinqviž; po Din. 5: Ibrišim ^rilmd ,i^e >,«abav(r Iznosi Rashoda; Prem a Podžić, Avdo Vatreš, Zaim Zimić, Hakija Zimič, Huso Džebo. f Gaji " Din. 3010.—. P teiriterd.r GajretćBfkn '-'eabajama u' Emin Cesko, Salko Kulovac, Nezir Kulovac, Vejsil ParaganBrčkom ova postjedite' nije; 'lje n s p j ^ j^ k d je Tprnošnjl lija, Omer Cavčić, EjuB Štitkovac, Ahmed Gjulizar, Salih naš "Pododbor na čelu i vrijednim - \*edsjcđnflfom Kpvačević; po Din. 4: Halil Čavčič, Mehmed Torlak, Sejlo g, HJtiratom Šinanagićem' ulo; sve sile da ^ zalhva 'uspije Hodžić, Osroan Podžič, Rašid Podžič i Zajko KoTuvac; po “ što bolje. Razlog tomu i e . , ^ .pvog BJiJa'bisu'^poKazall^ Din. 3: Osman Cavčić, Hasan .Cavčić, Ramo Koluvac, Bećir razumijevanja za OajnjT t^ b fta jtre b a li . i.moralal Kulovac: po Din. 2: Omer Imamović, Šačir Cavčić, Omer činiti. Naš;,vrijedni pfn frrfleba da 1* nadiljc.' -Cesko, Šabatr Cavčić, Durak Hodžić, Bego Zimić, Adem Kanastavi živo s.i započe u uskoro će vrijeme čević, Hasat|" 'Džebo, Meho Guhdija, Mujo Cevčić, Mehmed. yiajboljim'.uspjesima. , . ^ Gagrica,.* Gjuzel Cesko i Ibrišim Imamović; po Din. 1.50: kazati, da .$e taj Suljo SaIid;vpo Din. 1: Jusuf Cavčić i Mehmed Begić. -Zabava 1 prilozi iK > Sakupljaču i darovateljima srdačna hvala! jfte.Gajrctov .po^$dj 1,. K/i/jit u zajednici s mjesniil su rf'tvir (6. IV. d. g. od koje ii. Prilozi iz Priboja. ’ ffWRilo .vi-'ifii" I’1''1- 661 .iiiPored ovoga kao prilog^: Gg." šrtiail ef. Skorup i Se,jfi ef. BajramOvić iz Priboja Ta*7> v u t a Drkić Din, 175, Ifasai? darovaše Gajretu po Din. 20: G. Todor Radović, žand. nared­ ef. ZaliiroV'b: iZ !)in" Azinović Din. 2o, Alinik darova Din. 10. med ef. Uzunović -iz*Pflrvfcc. Dtfyfl, F a d ib .^ Jvs ufbegov!C Srdačna hvala! ■ f štam parija »Bosanske Pošte«, Sajevo. — Vlasnik društvo »OAJRET«. — Olavnl 1 odgovorni urednik: Hamtd KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer ftvalitetomnadmošuje sve ostale cigarpajiire ap■otpomaže i Jajref Tvornica Giprpapira S. D. iM a j, Sarajevo, mm..: : ! ! : Jm i ć I k * A a iv a l1 ■ a fa ia im »lože se »naručiti i preno jdruštva Gajret* u■ lSarajevu 00000000000000 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 CapajeBCHa Mu A. a. y CapajeBy. E aB H ce BHMa. cb hm y y ^ o ii] p e Ha r io c jio iiiTeaH>y HHCTe flOČHTH 1 0 % KyJlTypHOM H a p y u iT B y e g -o v a \; te ula^tlfa izradba kita (pus- \ ~&]ula) u spima prstama. m fcuflF na malo i veliko. ■• 6aHKOBHy c n a fla jy h n M y K a M a h y je H ajnoB OJbHH je. O fl i y cry n a npOCBjeTHOM » f a jp e T * . 0| 0| 0 w . TenectioH 6p. 33. C Tpyny 0 I SIN? • ,jT^jrnI£ko skladiAte‘suih prsti? 0000000000000000 eenTRHhH:shrh36TO Sarači ul. 11 i Sjulagina ul. 1 PODRUŽniefl u BIHAĆU . Interurban telefon broj 317. �'* % ' i , k ,f Opće Osiguravajuće Društvo J U fiO S L O T " osnovano g. 1913. u Beograda sa ahcijsliini Kapitalom od Din 3,000.000 u zlatu: Ravnateljstvo za Bosnu i Hercegovinu Dalmaciju, Crnu Goru, i St^idžak u SARAJEVU, Kralja Petra 17 Brzojavi: J u g o o s i g u r a n j e . T e le f o n b r o j 3 0 0 B H E a H E H E H H a E E ir a S iE E E E E I T ] ta ta „ ta Vrši sve poslove osiguranja najkulant.. nije. Police požara prima Uprava Fon­ dova kao garancije pri davanju zaj­ mova na hipoteke. Sve informacije daje najpripravnije gornje ravnateljstvo kao i zastupnici u svima većim mjestima. E ^ I Bruce Bflšcigićci | IH . Bajram aga Fočo § £3 H E3 H Sarajevo trgovina muzikalija t materijala za pisanje I rlsanje. Bogato stooarlšfe hrvatskih I srpsMh knjiga . . § I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Te>efon 455. # Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru.__ Bogato skladište bezOva, Sifona, zefira, štofova, — - . šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. — i 3 ll3 !E 3 ig 3 i e a Čitajte ,Gajret‘! List 'Ciajret. jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se. Gajreta! n v v m v v m m v v T fm n m T m v v m v n v m v / � https://kolekcije.nub.ba/files/original/0738b4df239de5aa8d11703d00bab39a.pdf 45bdcde5f752855cde30cf600792b495 PDF Text Text ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 13. С арајево, 1. јула 1926. ЦиЈена год. «0 Д. Поједини број 4 U Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора илн код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ: В. Тмуша: Је д а н ч у д ан погреб (из ст^рих анала). . . v i Џелал Нури: И равпп полож ај м услнм апс к и х ж ена. Назиф Ресуловић: Ч еж њ а (Пјесма). Вера Обреновић: Н оћне Д есме (Пјесма). Ленка Спремо: Д р о л е^ е ме зове (Пјеа Др. A. Адил Чокић: „М екамати" и љи: п о зп атвји iiircuii. Leone CaetaDi: Улога Н слам а у развпт! ц и в п л и за ц и је (Пр^води Осман Ну; Хаџић) Ахмед Рефик: Соколовић (Преводи М, Делић (Наставак). Осман Нури Хаџић: А рабпја » арапскн н арод п р п је М ухамеда. Гајретов Гласник Гајретова забава j Грачанппи. Нови пододбор Гајрета у Новој Bapouiu. Бајрамски ирплозп. Нрплозп D3 Bapeiua. lan примјер за углед. 1 ia скупштнна. Фељтон: Хафиз A. Бушатлић: „Исламско нраво у Боснн n Херцеговинн". — Написао прсф. Др. Еуген Сладоввћ Мирза Сафвет: Dr. Jan Rypka: Beitrage zur Biographie, Charakteristik u. Interpretation des tiirkischen Dichters Sabit. Уредник: Хамид Кукић. ' 'Ш Ш . �Страна 194. T A J PET« Број 13. — Налаз ефеидија, — ослош na најоад јаничар. на дно реке, нлл да га понесе до у Зелену Воду. Али ни пол ни љегови не чуше ш ш та, нити Али je у авом случају људска обеот остала с ар ja. Колац je стајао чврст a уже се ниЈе кидало ао да приметшие јанпчарево присуство. je било исплетено од самих челичних жида. 1 ело рд — *TTaaia.:i (чЈкмглум, — прогошри сад нешто ја- колда могло je одеојити оамо ono штв je јаче_ од чим гласом јаничар. — Јапичар-баша дозвољава да се Радорљн, cciaj што везан за колац лежи у Миле- људске обеста. Поп још једлом пред сакупљеним светом улита шевии. с-дроши и сахрани са својом женом. Пон чу овс и са изразом велике cpehe које сипу јаничара оме ли извадити убијепог. 1 Јаличар изговори дозволу овога старешине. са плтовсг липа, подиже руке к нобу и хтеде нешто да изусти. Али се сад Деси онјо што су сви са вели- Двојида јаких људи повукоше за конопац да иривуку лешу на обалу. У томе часу сгиже Јаничарком жудрБом n великим страхом очекивали, ono mro обрадова и садгог јапичара: на си-вом небу се баша лраћајући оз из Чантриног Хана na кад углеподераше облаци и много жељеио сунце весело да тај призор подвикну: озари дтокру зсмљу. 1 — Хеј! — Х вала Цогу! — закликта поп. Закликта/ше Ђаури се .тршше и кад видеше пред собом Јаu остали његови укућани. ничар-башу следише се од стра-ха. Ови помислипЈе Овај призор дириу јаничара п oci остаде нсм за да од свега онога што испоручл onaj јаничар није јодал чаоак. Настаде тако један свечани тајац кад ништа исхинито. Свак je сад очекивао гнев Јаничарсе сједињене људске душе обраћају са захвалом ве- батл н и његову казну. Нико се од страха не умеде ликој сили која их je саздала a која их држи. 1 ни noiiahH сместа само она двојида хитро луслише Сад се поп Прокопије обрати јаничару: ^ руке с ужета и одскочише у страну. — II теби хвала na твоме сретпом и радоонрдг' 1 ВиДе' Јаничар-баша да га нису разумели. гласу, a и твоме старешшш на милостп-лгДоброта! - ^ ч ЈЗ а с двојида сиђите у реку na на рукама из— Нека му Алах даде срећу и здрављ?К— пронескге мртваца — рече на пола запрведаички оној збори јаничар смерцо и побожро. 1 — Амин! — з^ р ш и поп na џбава јапичара да двојици na онда додаде nenrro прекорно: — Како га можете тако теглпти као живогињу? га почасти. Овај се извјлш ш це сме седети јер je забрипут за овога старошииу. Поп му ое захвазш a — Boje се да их вода не однесе, —■рече један њепова жена донесе му -кошуљу од свиленог беза.' старац смерно се локлонивши. 1 — Ево, синко, за твој добар рече w \ —-/ЛудјОбт! — одговори овај. даде му га. Међутим она двојица учинише no налогу ЈанлЈапичар се не зачуди.оваквбм при)ему£ш 1ж 6'‘! чар-башином. Ha рукама изнеше из воде леш Радоовом локлону. Захваливш^ се хтеде да шрђе. 1 м а |ф ! вашов, онога који се ноћас усуди да из руку јаниirruг задржа чп ITIM-'I н 1Г пзамоли а м п л и да tici to ттшлго Г о 4oW tH i n n n n m r iron га причека. Затим наретпг чарских лстргне и отме своје дете. овојим укућанима да &Мш>у њепове ларохијане да 1 ’ — Одрепште га! — нареди Јаничар-баша na се дођу na месго одакле he лоћи спровод. | u lili • обрати свошденику: Kano се указа бунце. a облади се почеше pae— Укопајте и њега и жену му no своме закрну. бијати да небом освоји ил&вонтило, тако оживе хи—• Хвала ти, честити ara! — проговори свештел.аду живота у Преполу. GaД хшваде груди одахиу. шгк. ‘ 1 Скппуо им се велики террт са ду& еи-с?>ца.Знали Стотине ђаура пођоше руци Јаничар-башиној су да их je мимоишао. божији тнел јер киша неће захваљујући му на тој милости. вшпе падати. a реке ће се брзо враТтити у овоја коЈаничар-бапга се замаглжше очи. Некако му рита. f) • чудно задрхта брада. Он подиже обе руке пут неба. Радост обузе људска срда. 1 He проговори ништа али очима, у којим се указа У четари ерлске махале .разлеггеше се лолова нека жар, изразом лица, које бејаше озарено, и ручељад да изврше њетову заповест. Већ и дрквењак кама, уздигнутим, — он као да ххеде да каже и лодовпаде шта има да ради na упути људе на гробље каже да хвала ne иде њега него Онога који бди над дод Равнама да ископају две раке. У малој се свима нама. 1 дрквиди чушс ситни гласи звечке која објављује — И ja сам син овога народа, ове земље, — погреб. a тек се тада уверише ђаурп да je истила прозбори Јаничар-баша попу, док људи спремаху мртваца, — али ja сам на то заборавио. Служим све оно unio рекоше попови укућани. Илје требало лпого времена a, људи с чијих je цара и тој служби сам мислио да све треба унидуша лао сшби камен страха и избезумљености, ви- штавати шт,о нпје исте вере којој служи .мој Падидевши да je прол1ла опасност лотопа и пррпаоти, шах. A данао Бог својом силом доказа ми да су сви радо и одушевљело лођоше да испрате до раке људи његова деца, a хоџа Брбо ми покапа и то да овоје суверсшике •и да уједно захвале Створитељу je моћ рођене груде силна и да ccia возује сву своју na спасењу. За час се на мосту Милешевке сакупи децу ма које вере били. Најпре има вол>а Бога, за маса ђаура. 1 ibOM долази дах рођене груде, a онда моћ вере. To Седи овештелик, хотећи да на сваки начин сам, попе, данас дознао и то ме само мк>же још јаче буде сигурап, дође са истим јапичарем на место где да утврди да од сад часније и поштеније служим и ’ несретдд Радовап, ш и н за лопад na обали, лелшке своме дину и овоме султану! Свештеник остаде запањеп пред овим чудним сав у води. Узбуркапи и уздемирени таласи Миле-. шовкс као да бејаху заподели пеку чудиу игру са човекрм. Још се није никад десило да су се из уста његовим телом. Ono час падаше na дио, a час се једатг јаничара чуле такве речи. Попу засузшпе дизатие na површипу да .опде пекако чудно заигра. очи’ у грлу му нешдо заигра na једва ироговори: — Нека je слава Богу што то чујем из твојих Иогледало јо као да нека сила иопод воде трза н»егово тело да га откине са ужета na да га сахрани уста, честити ara! Нека ти je хвала у име овију нас, �Бро) 13. ■Г A J P E T . Страна 195. a нека je овака част часном хоџи Брбу и овај пут, чар балпа приђе хоџи, смерно га поздрави na се и јер нас je много задужио. сам у мажш растојању од њега упути за опро-водом. 1 — Заиста, — одгслвори Јаничар-баша. — Алох У трме стигоше ђаури у гробље. Хоџа Брбо заje проговорио кроз хоџина уста и од окрутног чо- огаде. Застадоше и правоверници. Хоџа Брбо расвека који није никога признавао направио чове-Ка клопи руке за дову. За њим и Јаиичар-баша. Осталц који he од сада у своме раду увек настојати да учинише исто. буде човек. Обави се тихо и нечујно дова правоверпика док Рекавши ово Јаничар-баша крену али се иоправославни унеше у гробље мртваце, a затим хоџа врати na додаде: гогледа свој1а истовернике и прозбори тихим 1 — Дај«м дозволу да са мртвацима можеш, пе- блато гласом: вајући свегге пеоме које вам закш прогатоује, да — Откинула je девојка стручак босиљка кад je прођеш кроз ове махале. Нико не сме у вас дарнути!. . . Једино те мшшм, тапе, обиђи меркјес. . . пошла на весеље. Кад je хтела да спава метнула je босиок у 1Воду да ne савене. И босиок се повратио. Свештеигак га разумеде. Опет je мирпсао и изгледао свеж. Девојка се цео — Хоћу, честити ara!. . . 1 И не сачекавши да му се заЈавали Јаничар-баша дан китила с њим и мирисала га. У вече га je ,опет оогавила у воду, али сутрадан босиок je увенуо; се упути Кршли. ' Међутим донеше и леш жене убијеног, која није му више помогла вода. Он iraje miao ни корена ни жилице јер je то остало онде гдје je растао. пресвисну за својим дететом, и домало na спррвод И ми људи имамо овоје жилице и свој корен који крену пут гробља. *> Чула се тиха погребна песма коју су започели je опет/у | 3 емљи. Цвеће бива истргнуто, a људи се овепггеник и црквењак, a коју прихвати део народ^ саавд тргају 0£ овога корена. Тепшо ономе ico то док наједном све умукну. Цео иарод бејаше од чуда- .учини и ко ттљуне на она недра из којих сиса храну своју! Немојте, децо, за се отквдате од свога козанемео јер оветином прође шапат: peiia 'јерх^е вам земља к-ости изметати. Ви који то »Хоџа Брбо иде са спроводом!« ' To je било још једно чудо на cttra сва која су нисте знали обратите се недрима која су вас родила док вас није стигла она казна која je претила данас! ое дес-ила од ноћашњс/Нјоћи. < ,‘ To рече na ућутггхоџа Брбо. Сави џубе око себе Правоверни чудом поцледаше из кафана и са ћефенака. Многи се из радознадости у из1весном^ра=~—na, се лаккм и одмереним коракрм упути овоме достојању упутише за хоџом да се увере докле ће он му, док људи остадоше једпи другом тумачећи ове чудне и загонетае јњегове речи. да иде. ' Полако na се за спршодом окупи већи правоверних. Нико рд њих није могао дај 1, својим очиима да седи хоџа пде за ђаурсш tlo /је била задља година кад су се купила деца зом, али како се зачудише 1(ад угледаше како т јаничарски оџак. ШША Dželal Nuri: AUJDSLIIMANSKIH ŽENA. PRAVNI POLOŽAJ (Š turskog: Sailih Bakarnović) Ako površno usporedimo francuski zakon sa ustanovama Islama, uvjeriićemo se da građanski zatoni na Zapadu ženu smatraju jednim objek­ tom, koji u njenom djetinjstvu pripada ocu, a iza udaje svojemu mužu. Jedino neudata i punoljetna ženska uživa neko pravo. Inače europdjske žene sa njihovom prividnom slobodom ne smatraju se punopravnim osobama i one, u stvari, nisu drugo nego apšenice vezanih ruku. Sta više, osuđeni imaju pravo, da se verbalno brane, dok su ove bijednice i od tog prava lišene. Proučimo li potanko uzvišena načeJa Islama viđjećemo, dia. ova socijalna religija ženi daje sva prava i u raznim je dužnostima izjedlnačuje sa mu­ škarcem. i . ! 1 š' Islamska religija je ljudstvu označila i opre­ dijelila sva prava i dužnosti. U svim tim pravima i dužnostima žena je izjednačena sa muškim. U Islamu ne postoje dužnosti, prava i molitve po­ sebno za ženske i posebno za muške. Što može da radi jedan muški, to je na isti način u stanju raditi jedna ženska; apsolutno nema razlike iz­ među jednog punoljetnog i jedne punoljetne. Abstrahirajući nekoje ustanove, kao što fie svjedo­ čanstvo žene, koje je (ustanove) uzevši u obzir neke osobite manire ženskog spola, Islam uspo­ stavio, ne postoji ni jedan zaton niti jedna reli­ gija, da je kao .islamski šeriat proklamirao potpu­ nu ravnopravnost muškarca i žene u svim gra­ đanskim i vjerskim pravima i dužnostima. Istina, u mnogim evropskim diržavama opaža se neka evolucija u pogledu jednakosti muška i ženska. Ali mnoge od1koncesija, koje je proizvela ova spora i manjkava evolucija Islam je objavio pri­ je trinaest vjekova, Dobro promislimo u kakovoj je zbrci bila Arabija u doba neznanja i idolatrije i kako se je tada postupalo sa ženama. Pa kada prosudimo 1 �Страна 196. Г AЈРЕТ« Број 13. slobodoumne ustanove, koje je veliki Muhamed Hvala Bogu u Islamu ne postoje takove zabrane, objavio, onda ćemo razumjeti do kojeg se stepe- stege i nejednakosti. Jer; kako smo i prije rekli, na ova savršena religija oslanja na principe prav­ Islam je u svim poslovima i dužnostima ženu iz­ de i jedlnak-osti. jednačio sa muškarcem. Po šedaitu žena može trgovati i prometom U kratko rečeno, islamska pravna znanost se zanimati te na sudovima i sjednicama svoja (fiikh) i francuski Napoleonov kodeks, u pogledu prava braniti. Dužna je plaćati poreze kao i muški. ženinih prava, sačinjavaju jedan kontrast u pra­ Za n|ju je svaka ljudima dopuštena vrsta zanima­ vom smislu riječi-. Današnji francuski civilni za­ nja, svaki zanat, umjetnost i zemljoradnja dozvo­ kon niče ništa' drugo nego građanski zakon starih ljena i šta više sa svim tim zvanjima' je zadužena. germanskih i latinskih naroda, koji su ženu sma­ Po Islamu žena može da osniva i stupa u svako­ trali kupoprodajnom robom. Kako smo to nagla­ vrsna trgovačka' i druga poduzeća, bez da za to sili i u drugim poglavljima naše knjige, na Zapadu mora ishoditi dozvolu svoga muža, oca ili skrb­ se je tek u srednjem vijeku počeo isticati personika. nalitet žene i ona je počela uživati neka prava i Ni jedan ajet Kur-ana, ni jedna svečeva iz­ mogla vršiti neke dužnosti. Ali Napoleon je sa reka i ni jedno tumačenje islamskih pravnika, ženu njegovim apsolutističkim nazorima i njegovom ne lišava ne samo prirodnih, civilnih i kulturnih, tvrdoglavošću i ove olakšice ukinuo. nego i njenih političkih prava. Ne postoji ni jedan š to se tiče nas, mi smo po načelima šerialta zahtjev ni jedno potraživanje današnjih engleskih • ^ M e n i , da u ženskom svijetu pravimo evolu­ 5'ufražetkinja, koje razbijaju prozore, prdve toliko ciju. I kolikogod bili pristaše slobode i liberalnih buke, a da ih nije dslamski šeriat prije hiljadu tri- nazora, mi nismo u stanju više .usavršiti sva ona stotine i. toliko godina objavio. ■ liberalna načela, nego što ih je Islam objavio. Postepenom napretku* i emancipacijj^žene, Islam je feminista; nije ni zamislio, da ženu za­ zapravo je najpovoljniji ^akon islamsko pravo. I postavi pr^d muškarcem, uskrativši joj njena pri­ mi se u čudu pitamoJkako su se uslijed tiragjjg i j rodna prava i dužnosti. apsolutizma, sa ovako-naprednim zam nis^S^tol& I Na žalost, današnjem neurednom stanju mu­ šioaima, u Islamu najzad pojavile nazadne metode slimanske žene, uzrck su nazadnjački običaji, a ne u pogledu sakrivanja žene i njena ograničenja8t! islamska religija. I mi se ovim običajima možemo mnogim pravima. suprostaviti jedino oružjem islamijjeta. U prošlim U šeriatu je opće pravilo: »Alakšica je prema vijekovima apsolutizma naše su žene u ovaj očajna tegoti, a tegota prema blakšici«. Kada, dakle, se­ •položaj doveli faktori, kao slijepo pokoravanje n a t ženi dozvoljava vršenje svake civilne dužno­ islamskih učenjaka apsolutističkim i tiranskim vla­ sti, onda je posve (jasno i da joj dozvoljava, da darima, zatvaranje vrata iđtihadd (slobodno tu­ stoji u taikovoj pravnoj pdziciji, kako da mogne mačenje islamskih tekstova), te sukcesivno udaljivršiti sve ove dužnosti. U pogledu prava sticanja vanie od temeljnih načela i zanemarivanje pro­ i kupoprodaje Islam ne razlikuje ženu od muškar­ pisa Islama. Kada disku-tiujemo žensko pitanje bu­ ca, jer je po svojoj bitnosti, jedini zakon, koji se dimo srčani muslimani. Islam ženu sm atra jedna­ prije svega oslanja na lakoću. »U Islamu' nema kom mošk'aircu i u pogledu socijalnog i u pogledu štete ni 'OŠtečivanja«. ekonomskog života. U kolikoj je mjeri muškarac potreban slo­ Ovdje ću upraviti nekolike riječi evropejskim bodnom kretanju, da može trgovati i novac stihistoričarima: cati, u istoj je mjeri to slobodno kretanje i islam­ Na Zapadu su svi historiografi u tome slo­ skoj ženi dozvoljena Islam protežira' imanje žene, a isto tako 1 žni, da je Islam ženu bacio u najniži stepen ser­ novac, koji je zaslužila svojim radom, znanjem i vilnosti. A u stvari ovi vajni spisatelji nisu se djelovanjem. Štai više ne daje prava ni njenom nikad htjeli pregeti, da prelistaju tekstove Islama. mužu, da u ovom može mtervemisatr. Na polju Ženu su ponizili apsolutistički i neznailački običaji suvremene konkurencije žena na Zapadu nije iz­ Istoka, koje su Muslimani poprimili,.! koji su u ve­ jednačena sa muškim i 'nije joj dozvoljeno', d.a likoj opreci sa senatom, a nikako uzvišena načela obavlja svaki posao. I dok radi1koliko i muškarac Islama. Objektivnost, ikofru iziskuje časno i zamane okorišćuje se svojim radiom kao i on. Uzalud šno zvanje, kao što je pisanje povijesti, historičare se bore feministi i drugi slobodoumnioi, kolji se s zadužuje da malko prouče i načela i ustanove njima potpuno ne slažu, da bar ženu stave u takav islamskog šeriata. položaj kako bi se mogla natjecati 9 muškarcem. Povijest se tako ne piše. �Бро) 13. ТАЈРЕТ. Mi možemo na temelju izričitih tekstova Kur­ ana, svečevih izreka i citata islamskh komenta­ tora odvažno ustvrditi, da ni (jedna religija, ni jedan zakon, ubrojivši i vjeroispovijesti Budhe, Brahme a Komifucmsa, nije ženu koliko Islam ш visio. Kršćanska je religija ženu snizila dio ne­ čistog i besramnog stvorenja. (Persona infamis). A s druge strane foj /opet pripisuje božanstvo. (Hazreti-Merjem). Držeći se zlatne sredine, Islam se je strogo klonio ovakovih manjkavosti i pretjeranosti, ovih očitah kontrasta, pa je ženu izje­ dnačio sa muškim i opredijelio jojj njezin pravi 1 pravni položaj tr ljudskom društvu. Pregledajte islamske pravne tekstove i obratite se islamikim učenjacima Istoka i Zapada, pa ćete se uvjeriti, da sa gledišta' šeriata, žena ni za jedan stupanj ne stoji za muškarcem. Islam je vrlo dobro i da­ N azif R esulović: ČEŽNJA.. Srce moje procvHelb I čežnja ga mori Pa u žaru ljubavnome Hoće da izgon. O d kad o£o reče, draga „Dvoru ne dolazi!" Bićem mojim ovladali Anđeli i vrazi. Страна 197 lekovidno prozreo budućnost i uzeo u obzir sve potrebe budućih generacija ljudstva. Šeriat je do­ bro predvidio, da će se ljudstvo sveudilj usavr­ šavati i da civilizacija neće ostati na istom stepenu, na kojem je bila u Hedžaizu za Hazretipejgamberovog vijeka. Također je dobro prozreo, da iza svečeve smrti, broj sljedbenika Islama od stotinu hiljada neće ostati na toj visini, nego da će preći tristotine miliona i možda, u budućnosti, da će cijeli svijet stupiti u savez ili zajednicu islamsku. Eto na temelju takvih razmatranja su islamske ustanove objavljene. Naravno, da je ute­ meljitelj svetog zakona morao voditi računa i o ženskom pranju. Zato je Islam žen'i odredio nje­ zin pravi socijalni i juridički položaj. Rezultat: Do kojeg se god stepena žena na Zapadu' usavrši, toliko će biti bliža Islamu. 0 • je свенула једна ружа у врту, јер je сундепољубило иије! Ноћас je слгшЈп узалудпо дозивао верениду; — ту су црви точили! Ноћас je река плакала, јвр joj месед не хтеде-лезлатити валове! sic су ме <ти бопови тешили, само ти не дође, да ме утешиш I, l . n Јпремо: ilUUl Ленга Сп; ПРОЉЕЋЕ ME ЗОВЕ. ■ јј^ * .O h, bez tebe kako mi je, Bedan život mlđdil Celov jedan pa će,' mila,« Čemer da zasladi . . . Егра Обренозић; НОЋНЕ ПЕСМЕ. Целе сам те нсћи иа окну чекала, и молила ветре да стану, да чујем твој глас; — молила птиде, дх умукну, да чујем пеому твоју! Сву ноћ сам молила стабла, да савију китњасте гране, куда ћеш ти проћи! Ветри су стали. . . a ja нисам чула твој глас! 1 Дтице умукнуле, — ал’ ja ne чух песму твоју! Сдабла опустила гране, na пи.цветном стазом ти не дође; — a целу сам тз ноћ млада на ркну чекала. I у л/ Иролеће ме зове у та цсља цветна, Да м и грудп пуни слађаним мирисом, Да им QTa6.ua гледам и процвало цвеће И птиччшд јато како срећно леће! Оно мене аове, — ja му ne смем поћи, Jer) његова поља, ц-веће, птице миле — Поју о животу, — где се радоот окрива; — Moja млада душа о јесени ciiniBa. — ■Недга Еише за ме весеља к’о прије, Некадање ереће и дрхтавих жеља. Нома више — ibera, — штр ми живст 1 беше, С њим ое моји снови ко пеиа разнеше... — Зато не смем само, где свуд радост бије' С мојом плачном дупгом, без среће и * циља Тамо сваки цветак о љубави збори... A у мојој души поггок сува спори — �Страна 198. Г A ЈРЕТ. Број 13 Dr. A. Adil Čokić: MEKAMATI I NJIHOVI POZNATIJI PISCI. U arapskoj književnosti riječ »mekametun«1) označuje posebnu vrstu umjetnih članaka, obra­ đenih najljepšim jezikom u rimovanoj prozi, koja je često puta prepletena kraćim pjesmicama. Kako su ti članci odjeveni u najljepše ruho sa jezične strane, tako su i poučni, zabavni i zanimljivi. Iz njih se vidi besprimjerno bogatstvo arapskog je­ zika, njegova -duhovitost i snaga, da se u njemu Iako i jasno može iskazati svaka i najdublja misao i izvesti svaka umjetnost Mekama hna dMije vrste: vjersko-m-oralne, koje sadrže pobožne i poučne savjete. U ovim mekamama pisac obično doziva sam sebe, te daje savjete, opominje i prediikuje. U ovom pravcu naj­ poznatiji je mekamat, što ga je napisao znameniti učenjak i pisac Zamahšenijia (umro 5387 Д.)Г Nje­ gov »Mekamat« sadrži §2 meka1"®, a svaka po­ činje sa: »Ja ebeJ-Kasim« ’(Q,‘ oče Kasimov!) Druga vrsta, mekama znatn$ sp razlikuje od prve i po vanjskoj formi i po predmetu, a često, puta i ona sadrži prodiku (vaz)| i tom slično. U ovim mekamama ističu se cđvijČ zamišljene osobe, od1 kojih je prva vrlo učena i darovita, a lulkava, neozbiljna ii pustolovna. Ova osoba ne­ prestano putuje i pojavljuje se sad u jedinom, sad u drugom gradu, gdjiTse ističe sad каојјУшшп! vaiz (propovjednik), drugi put kao pjesnik, prav­ nik, liječnik i t. d., te zadivivši prisutne svojom sposobnošću i lažnim utvarđnjem mami od njih novac i drugo. Zatim se na ,vrlo zgodan način uklanja i nestaje ga. Druga ima 4ilogu pripovje­ dača (ra-vije), a inače je stari znaalac i prijatelj prve -osobe ili bolje pustolovnog junaka. On ta­ kođer putuje, te pripovijeda svoja putovanja, a na putu se -uvijek, a§ slučajno, sastaje u sijel-u sa svojim prijateljem (prvom oso-bam), te posmatra pjegovu lažnu ulogu, divi mu se zajedno sa pri­ sutnim društvom, i ne može u prvi mah da ga prepozna, nego- obično pod konac sijela, ali mu on u taj čais vrlo spretno i zgodln-o111 prilikom .iz­ miče i sklanja se, d-a ne bude otkrivena njegova prevara. U ovom je pravcu napisano mnog-o mekamata, a među njima su najpoznatiji ovi pisci: 0 Riječ mekametun dolazi od inf. kijamun = stajati, mekamun i mukamun = stajanje i stajalište; mekametun = društvo, sijelo, naročito ono sijelo, gdje se nešto pripovijeda, drži predika ili neko naučno pitanje pretresa. Pošto govornik obično stoji na nogama, kao i neki slušaoci, to se je ovako sijelo prozvalo mekame. U vezi s tim članci, koji su obra­ đeni u obliku ovakvih sijela prozvani su mekametun. Pl. o<J mekametun jc mekamat. Bediuz-zeman (Čudo vremena) To je počasno ime znamenitog književnika, pjesnika i prvog pisca mekama, u koga su se dru­ gi -ugledali. Ime mu je Ahmed1 Ebul-Fađl, porije­ klom je Perzijam-c iz građia Hemedam, te se po tom i zove Herneđaim. Rodio se je 353. H. Po svšemm studijama d putovanju -po Horosanu li drugim krajevima, godine 382. dođe Hemedamija u grad Niišabur, gdje do skora steče glas. U tom -dobu se bijaše proslavio Ehu Befcr Hiavarzemi' (393. u-mro) kao književnik i vrstan stilista. Тк> dade povoda Hemedaniji, da se počne -dopisivati- i najecati s njim u lijepom pisanju. U tom natjecanju pobijedi-o je Hemedanija i tako se proslavio!. "Pod konac svog života ode Hemedanija u grad H-ir-at, gdje se staln-o nastani, (te ga je tu go­ dine 398. i- sm-rt'zatekla. He^diainin savremenik Ehu Mensur Sealebl (350.— 429^.) u poznatom djelu »Jetimetuđ-dehr« opširno je dzložio njegovu biografiju, gdje između ostalog veli, da je Hemedanija, pored svog ple­ menita srca, dostojanstva i drugih lijepih svojsaava, bio, po sposobnosti, -kruna svog doba, i talenat kakav se rijetko rađa. Njegov dar i me­ morija, veli Sealebija, upravo su nenatkriljivi. Svaku knjigu, dluge pjesme i uopće zamršene stva­ ri naučio bi on ,na pamet samo tim, što- bi ih jedan­ put pročitao ili čuo. Spj-evavao je đug-e -pjesme 1 diktirao u pero mekame po raznim sijelima bez pripreme -daljnjeg razmišljanja (irtidžalen). Njegova- pisma i razne poslanice (resail) sa­ činjavaju oveću knjigu. Izvađke dz tih pisama (preko 40 raznih pišam, te oko 20 đuljih i kraćih pjesama) izložio je Sealebija u spomenutomu djelu.2) • I 1 On je iprvi pisac mekamata, a napisao je me­ kamat povodom Ebu Bekr ibmi Durijed-ova djela: »Četrdeset priča«. Sealebija, Šerišija (557.— 619.), Ibnu Hallegan. (608.— 681.) i drugi piša ističu, da je on napisao 400 mekame, ali su saču­ vane samo 52. Spomenute mekame izdala je Dževaib štamparija u Garigradu god. 1298., sa napo­ menom, -da će rado primati i štam-paiti, ako bi im fcogod poslao ostale njegove mekame. P-oznati egi­ patski muftija Šej-h Muhamed Abdluhu napisao ie kraći komentar n a Hemedamn mekamat, koji je nedavno oštampan u Kairu. N-u on je ispustio 2) Jetimetud-dehr, sveska IV. �>Г A Ј Р Е Т . Број 13. neke retke iz pojedinih mekama i cijelu 26. »Sa­ mijje« zvanu mekamu zbog njezina sadržaja. Ta je meka oštampama u carigradskom izdanju. Njegove su mekame dosta kraće od Hairininih, ali su lijepe d zanimljive. Pustolovni junak mu se zove Ebul-Geth Iskenderi, a pripovjedač Isa ibnu Hiišarn. (Osobito su lijepe ove njegove me­ kame: I. »Kariziija«, gdje kratko i jezgrovito karakteriše i (ocjenjuje nekoje stare poznatije arapske pjesnike kao Imreul-Kajsa, Nafoigu, Zuhejra 1 druge. X. »Isfilhanijja«. U ovoj mekami razvija pri­ ču, da je nekom prilikom bio u Isfihan zvanom perzijskom gradu, te u želji da otputuje u grad Rej iščekivao je karavane. Jednog je dana imala poći neka karavana za Rej i on joj se pridruži Pred polazak ode on u džamiju misleći,, d a može obaviti molitvu i prispjeti na vrijeme, adi. se desio slučaj, da je imam bio vrlo spor i tako dugo,učio, da je on izgubio svaku nadu, da će sjignut kara­ vanu, te je veli, brojio^mnute i u 'sebi grdio imama a . na koncu počeo je i gla\u ^ d iz a ti sa sedžde, da pobjegne, adi (je, veli, bio u prvom redu (saffu)7 te nije mcgao. Kada se je svršio namaz (molitva) nadao se je, da će bar^jj. u^zađnji čas moči о#&£ ali se je sada ipojavjUa neka nepoznata osoba * za­ htijevala od prisutnih, da je prislušaju. Stoga, veli, da ni sada nije miogato otići, nego je pod silom pri­ lika ostao, da čuje, šta će ta osoba pričati. Spomeouta osoba je u kratko ispričala, da je na snu vidjela Božtjeg poslanika, koji ju Ije poučio neku dovu (molitvu) sa zapovijedi',- da njom podučava druge. Zatim je ta osoba podijelila prisutnim na malim komadima papira napisanu ф dovu i pri tom napomenula, da će primiti novac za papir od svakog ko joj ponudi. Tako je, veli pripovjedač, Страна 199. dotična osoba sakupila mnogo novaca od pri­ sutnih. Pripovjedač se čudio okretnosti dotične oso­ be i pomno- je promotrivši prepozna u njoj svog znanca Ebul-Getha, te mu prigovori za ovakovu prijevaru, a on ga izmičući dočeka slijedećim sti­ hovima: »O neukoj svjetini ne vodi računa. To su sama magarad, Koje trebaš zauzdat i po želji voditi, A kad želje postigneš i svrhe se domogneš. Mirne duše ti umri, jer si cilju došao.« XI. »Musiuliijja« mekama, gdje Isa Ibnu Hišam priča, da sa je nekoć vračao iz Mostila u dru­ štvu sa Kbui Gethii Iskenderiijom, te da mu je neka razbojnička družina oduzela devu i putnički pri­ bori Prisiljeni gladu svrate se u neko selo, gdje je bio umro neki seljanin. Iskenderija u nevolji prijavu' se seljanima, da može oživjeti mrtvog i -tiako sakupi mnogb novaca;. Nu ne mogavši izvršiti o b ećan ja^ Ш pobjeći seljani su ga dobro izlemail i odatle jedva živu glavu iznesavši dospiju ti dru­ go selio-, koje je bite poplavila voda. Kbui Geth se je u ovom selu pribavio, da će ih spasiti1potopa, ali da ga ožene, da pokolju žjrtvc (kurbane) i da s njim mole. Seljani su sve učinili, a on je s njima dlugo molio i najzad ostavivši ih na sedždi pobje­ g a o ^ pripovjedačem. 24. Maristanijja'. U ovoj mekami Isa ibnu Hišam priča, da je jedinom prilikom otišao u basramsku bolniou (maristan) sa poznatim theozofem Mutezile zvane i si. sekte, Kbu Davudom. Tu su našli nekog luđaka, koji je, nakon tog što je 'razunrio da je to Ehu Davu-d, jezgrovito i teme­ ljio kritikovao i pobijao ispravnost nauka, što je uči ta sekta. (Nastaviće se). Leotie Caetani: УЛОГА ИСЛАМА У РАЗВИТКУ ЦИВИЛИЗАЦИЈБ. 1 (Наставак). Томе je консерватино слиједила прва нешредвиђена трансформација и-сламског покре^га: noria доктрина, која je no овом оснивачу била намијељена само добру ивегове родне груде и његових ближњих, постала je у првој фази, захваљујуки освајањима na полуострву и изван љега, морални снмбол политичкога, моралног и нациоиалног јединства и коначно супериорност Арабљ-ана над свим иародима свијета. Али затим ватредном брзилом слиједи.ла je друга и много важнија траисформација, Т; ј. она, која' je исламу дала карактер исхоријске уло. ге свјетске -важнооти у еволуцији човечанства. II Арабљаии су доиста саградпли-ново царствр na варллтој нади, да he oiwi за увијек постати једипн гооводари и једини муслимапи, a цио оетали свпјст. да ће вјечно рстати у положају потчпр.еиих и неЕјерннх, чија ће једина задака живота bura, да својим побједиоцима u госнодарима буду Jienpecjraiio извор богатотва. — Ocrni Арабллиа mije било муслимаиа јер у -почетку Арабљанин и муслиман били су синошши: муслимани no мишљењу Халифа, моpa.ru би да живе потпупо о трстпку пемуслнмапоког свијета. Једии с.у морали ужипати ове погодпости и сву власт, други су се морали иодвршути cemt �Страна 2бО. ТАЈРЕТ- врој 13. теретима и свим тешкоћама. И такав социјални талли, који je потпуио одговарао њиховој дулш. систем хтјеле су прве халифе вјечцго одржати. ' Исто су тако инстипктивио осјетили, да Ислам л,о Никад и rat у једном народу није се појавила свом ратнлчком карактеру, непомирљив лрема наивнија и варљивија илузија. хришћанском западу, з'н a чи у и с т о в р и ј е м е Арабљани, и ако. су тако геллјални, вјешти, ра- и б о р б у л р о т и в н е с в а т љ и в и х д о г м и , финисани и интелигентни људи, ипак су били не- п р о т и в х и ј е р а р х и ј с к е т и р а н и ј е , прокултурни, грамзљиви и дивљи; од ислама су мало т и б у г њ е т а в а Ј Б а р е д о в н и ч к и х м а н а '. пгго зпали и мало се за л>ега бринули: били су му с т и р с к и х п а р а с и т а , — п р о т и в с в е г а паладшш само у толико, у колико им je ол слулшо о н о г а , ш т о j e о р и ј е н т а л а ц п а ј в и ш е за лацлоналлл покрет и icao средстео за владавдну. м р з и о у х е л е л с к о - а р и с к о м ц а р с т в у . Љубоморпи ла своју властлту нолп^ичку хегемоОријент je с Исламом постао прави оријент, нлју и na материјалне користи, које су ш тога npo- слободан и независан од тираније запада; он je у излазиле, падаове заслијепљон-и пационалпом рхо- Исламу нашао своје сткупљење и свој спас. И лошћу, игнорнрали су лотлуио моралну еволуцију т a к о j e и с л а м , у п р к о с с a м и м A р a б љ асвојих тгоданика, који лису достојпи пажње и бриге ! лима, п о .с,тао с р е д с т в о , п о м о ћ у к о г а с у владајуће класе. И баш због тога великог презира н a р о д и A з 1и ј е и A ф р и к е, ш т о и х у л о к ои немара, побијеђели су се користили, да себи оси- р и ш е п р в е х а л и ф е , л о в р а т и л и с в о ј у гурају најтриумфалнији рсвапш лад својим оеза- м о р а л н у р а в н о т е ж у n е м а н ц и п о 1з а л и јачима, одабравши тако неочекиван начин, да му се Араби л ако су ее гоме силио противили, — нису с е о д ј а р м а ј е д н е ц и в и л и з а ц и ј е и моглл озблљно одулријети и лустили су готово тро- ј е д н е, в ј е р е, у к о ј о ј с у се в р л о н е л а г о д н о - о о j e ћ a л л. И тако лоставши поново и потмо да буду потчлњепи и поплављени. У истшш оц_и луно оријетЈталди, наједаред су осјетили ле caaio лису агзгубљени, лего што су били авијчани. да. je да су равни, него да охоло ладмашују овојс хил»аљлхово господство у оласлости. 11 сада се догодило нешто, што није mfeo оче- дугодндјње аријско-западне 'лепријатеље. Заједница pače, осјећање и традиција, Kao и јекивао. Када знамр, д ^ с у се'ориј^Ктални хришћами, ' Сирцп, Арменци, Ксшди и Африк^нци; стољећима зично сродртво, убрзале су трансформирапБе истока упорно борили против црк 1|р пиЦске и ортодоксне у исламском смпслу на један тако јак и брз лачин, и протлв дуалистичког маздеАзма Сасалида, jep^cjr-SCSa ни сами Арабљали нису имали врачена да бајагл хтјели да осталу ejeuf и свом дубокоМ вјер- схвате његову природу и опаспост. ском освједочењу, — било ,ш лрплиш очеклвати, И р о з и л о ни п у н о с т о љ е ћ е потда ће се ти нста л а р о д ^ а Једном унорношћу оду- ч и њ е н и с у с е п р т п у т о с т о . п и л и с А р а б лрпјети и ловој вјери, која je долазила чш Арабпје, љ а н н м а , a п о с л и ј е . д о п о л а с т о љ е ћ а , noТ1Ш прлје, што ,се нова вјера са највећом мр»књом с т а л и с у г о с п о д а р и а р а б љ а н с к о г ц а р блла устремила лротив пајтемељити jijk||^]зЦЈада стЈва. Семцтски хршпћанн Азије, нашли су у прлхришћанства, прагив Tpimprera, ијлкарнацлje, бога- мидпвној, а л и д о г м а т и ч к и п р о с т о ј и ј а с рца, сина n т. д. Међутим десило се сасвим °бриУТ0: н о ј д о к т р л н и и с л а м а , вјеру, која je највишс н е с а л о м и в а о т л о р н о ^ с т п р о т и в з а п а д - одговарала њихавој религиозлоЈ психи и оли су се н и х В и з a н т и л a ц a и la р,и ј с к и х С a с a n и- уопркос свим политичким и фискалним смлцалид а р а с п л и н у л а с е б е з ^ н а ј м а њ е г о д ™ цама, које им je исламска влада подметала бацили л и р а њ а п р е д п о ј а р о м и с л а м а . Народи, у наручје нове вјере напуштајући сполтаио муше које су мединске и шамске х^зифе цодјармиле, за- и замршене танчине хршлћанске догматике. бљештели силлим триумфима арабл«анске милице, Овим не капимо. да већ сзда створимо једаи несвјесло заведени исламским ратлтлгим духом у кохшаративан суд лего само констатујемо фака,т. борби оријонта против запада, лрихшше вјеру, језик Свакл суд no релативиој вриједлости људсклх рсл обичаје овојих господара. Лукдвији од освајача, лигија ine само да je одиозан и неправедаи, ного брзо су онп лашли у Исламу пута и патала, да се je и сам no себи погрешаи. Сваии народ уноси сву изједлаче са својим господарима и да се користе своју душу у своју религију и израђује je онаио јбиховим добитцнма. Несвјесло су осјетили у ловом како њему најбоље одговара и како му се најзише социјалном поретку, који je дршао из арапске лу- допада. ј сти1ве, политички и }>е.гшгиозни дух, чисто оријеи(Наставиће се). Ахмед Рефик: СОКОЛОВИЋ (Превео с турског: М- Р. Делвћ). (Наставак) 3. Пољска — Русија — Француска. У времсшу кад je Соколовић био велики iccnnp, као најаче државе на .сјеверним грапицама турcioora царсгва бијаху Русија и Аустрија. Пољока бијаше држава која стајашо под уиливом Турске и само као таква могла je да одржи ci>ojy иезависност i i п о л 1Ш 1ЧЈ;.у екоистпмцију п ^ м а овојмм всппсппм сусједима. Против Москве и Веча, Соколсгоић се je стално користио силппм одредима 1сон>ице кримскога хана a Иол.ска му je служила као брапа npoтив московско најозде. ' Мехмед nama Соко.швић црпио je тако силпе noмоћи од кримскога хана, да je и цар Иван Грозпи морао призпати своју велику пемоћ пред татар- �Број 13. Л A Ј Р Е Т« GlUiM п ровал н и м коњ и ч ки м одредим а, к о је су и о.њ е- Страна 201. тр аж и м о н ш каква у д је л а ©д освојеиих зомаљ а Ш - s r « S S T - Jle и рсС" е- 0,шјМ1 i ™ * " * “ •» » « » Ј < * * т i . S i » ™ Г ш к Х n w ! J l «t? 4> i?Bew,;I‘aeaHCKe 1 оОЈСДе даР Је оматрао узшшеном подпожЈу »нашега mpouora, шжЉсгоља Гурће 'Својим вјекивним неирцјатељима, али му je и .све je то обухватио и цшумио иаш свимжш ym најглавннЈИ циљ био да уништи кримске 'Гатаре. воји краси свијет. Нема суње да je наш сташ лито он Је чрнје свега настојао да јопи обичај да псшошшо сваком онаме који се држи прашири овоје границе нрема Нољској, да тамо оташно и ненонодебиво илироког лута вјернсгти и утемељи cuoj уилив и да je прдсјсдини руској пријатељотва. Groma ле сумњајте, 'да ћамо ирапу®е*мљи• стити и један моменат a да лзашу жељу у погледу У ово вријеме у Француској владаше Карло IX., ггомоћи ие уовојимо и да вам, када џрема вашем син Катариие ди медичије. Ооколовић je иреко i.a- мудром мишљењу настуш погодно вријеме за 3iaрачитог иосланика Махмуд беја шастојао да уда н»е- • падај иа недријатеља, иећемо помоћи na то било 1]аву сестру Маргарету за ердељскога краља (Јигис- нашом морнарицом или на макар ко.ји друти намунда и да онда овога уотоличи за иољскога краља чин. Али пошто je од mame иријеотошце до тамо и да тако осигура евоје ојеверне граиице иротш вшие од даије хиљаде миља удаљености, то кади-. руске иивааије. Било je изгледа да n e Марваретина ГОД нашу морнарицу пошаљемо шгацуиу у исправмајка Катарина ирисгати на ову орачну везу, јер je ном стању, док цређе толики иростор биће jo j поу то вријеме француској Оила потребна турска no- тробно без сумње кдлафаћење бродова као и ивоновмоћ против њенрт западног непријатеља дшаљол-атабавка, других војвичких лотребшташа. По скога краља Филипа ii. и његошх савезвика Бене- примитк^ тгашега уовишепсга шдрскога писма, кад ције и uane. Али само на осам д ш а ирвје крваае .^удете иГтјеШтали nam цареш лриучхто и озпачите Бартоломејске воћд Маргарета се je удала за Хеп- -в д ^ ћ е нолаиити ЈфоТнв ваоиих непријатеља и штрика ди Навару, иоанатог великог нешријат^ља- xoi®x i3tj^a^a, обзиром з:а ваше дагаго и иегазмјорпо Шланије и оапе <9S0). Карло l ^ . ilo ^арочитом ива- пријатељотвдГ и велдку одадсст према нашем моћсланику (јелиму II. обавиЈестио je ^Сок^ложћа о ном агријеетољу, нар^шће се ове што je потребно овој случајности и замолио за пдмрћ против Шла- сагласно вашој лрепорти, ла то било одашиљање њолаца као савезника Венеције ф папе. Карлр je наш убојне морнарице с адаиралом лвга што дру-. знао да су Турци и послије лвпантског иојшаГ' го,~бдредиће ое ове што буде било могуће учипити двије стртине убојиих^лађа што за Ту рке ншо б! лмте/има ли могућносди да се 'прибави snoтешко само их je мучило питан.е, да ли hej Фрам- требна количина хране за весларе као « за наше цузи моћи осигурати зИвтребну исхралу, јер туреки 1тобЈедрнооне војкимеГ кад вам .се, ако Bor да., noморнари нијесу били павицду*1ш иа сокудицу, - .jeai |ш аљ е еатражепа количкна ратпе морнариде. Ha ших je Средоземио море значдло дело за искраиу. начнн вотребно je, да се прибави храпа itao Само кад би се турска морнарида нојшвила' р^Д- И|Г-1ве ш ш о тако, да се ии у чему не оскудијева. цвјешшм напуљоким обалама и златним наплавама У том случају иећемо се мијашати у освојене зеријеке Тибера, ту je за њену потребу било све fibje Свевишњи буде дссудио, a ове ваше жеспремнр. Тулон je од ових обала био далеко1. Ооко- л>е биће усвојене. Настојте само да чим прије прилоиић je пристао да пошаље -морнарпцу, аљи je бавите довољиу 'Количину како хране тако и друпретходно тражио да осигура њене о&аитуалне no- гих лотреба за аагражену нашу царску помоЈжку пршвке и пвено издржавање. Ова морнарида за цта- снагу. Ваш амбасадор у својој лреставцп 'воју je pora везира значила je једно врло' драгоцјено сред- подшш lrauie да je од вас прислјело пиомо, из чпје ство за псбједу и он га шидошто није хтио да у бес- ide пријателјсже 'Са^фжипе рарзумије да je бег од посЈгицу троши и да га жртвује за какву луду но- Наваре (Хенрик од Наваре — Хенрик IV.), дођа литику. Огога je дао нагаиоати пиомб рд Се.лима II. Лутеровада, Велики непријатељ Шпаннјје и пдтте фраицускоме краљу. Овај 1важни аргуменат, из кога и да оте му њима у пркос гвашу сестру дали (Марсе биди колико je Соколовић успио да послије np- гарета од Валове — кћи Хенрика II. и Катаршге знатог лепантског пораза обнови. туроку мбрнариду о>д Медпча)) и да je с енглеоком краљицом <крагласи: љица Јелисавета) склолљен савез и под заклсттххм »Moje јцарско пишо француском падкшаху. Ваш утерђено да ће бтпи пријатељу тгријатељ a непри•иосланик na моме цароком узвишешм двору нсш>ру- јатељу пепрт1јатељ, да су у тај савез отупили и и>ечио Min je, да бте га обавдјеотили, да icao далзни и о ■мачки кнезови, да њихоет посланици непракидно зсрен-и и валмки вријатељ.мога узшшенога иресто- одлаве и доотезе. Ако 'нађете за потребно у циљу ла, 'нећете оклијовати, да ирвом даном приликом да се тај шоразум утврди јавите да се пошаље . иОтушгге против п|еиаш1<лсог Депријател>ац да 1му цар№а ахдпама (утовор), да кад наступи згодна •ашљу похарате at 'Оиљачкате да ва то нећете ии прилика да се непријател, споразумно нападне и мало пожалити труда и бриге само да се згоддкхм то да с једне страше игођете ш , с друге њемалки лгриликш оовеште ншсладм негардјатељу; да га тре- принчови a од Kanait;iyiKa спохгепута краллтда. Одба папасти и т т се без потепгкоћа ло вољи мозке лучено je да ое у томе правцу све мјере предузму. 18. реби-ул-ахира 980. 22Т) 228) казнити; да je за то потребно, да се — као опто je СоколовИ(ћ je стално еодио пркјатељоку полито ii прије бивало — почепмж јуна у Тулон отпреми двије стотине ратних бродова под командом на- тику с Француоком. Док je писао пријетећа тжома ших вријодних капетана, да у гралшцама иаше моћи 2Т) Архива важних опвса, овеска бр. 19. пбмогнамо ос.вајајн»е пшањолских и талијанских :28) 28. августа 1572. Пр. п.рев. земал>а н да иселије уопјеха, кога од Bora желим, me ��Бро) 13. »Г А Ј Р Е Т « међу изас, те би међу вама избио проокрет да кдаа са стране дсшедсте, зато вам ое никак&в шговор и ‘ивдињаваља ие би иримило... 7. зи-л-каде 980.« У томе јвремену, када су Мекмед nama Соколовић, Иван Гросиш и цар Максимилијан водилк борбу да лротуре •своје кавдидате на лољски иријесто, иојавила ice je у tom© једна велика жеља Француске, те историјске нетсријатељице Хабсбурговаца. Француски полдаички интреси штјесу никак© допуштали, да поивска круна пређе у руке Хабобургаваца a то лиишљеље имао je и Иваи Гро- Страна 203. зш . С друге стране опет жеља Максишигајана и Ивана Грозиог била je да се сиријече франиуске претензије. Цар Максиашлијан, да би се избјегле ове ©упротиости м ривалство, нрешоручивао je раздиобу ПоЈШЗе и изгон Турака из Евроие. To je он у протоколу напикзаном 1573. отворено изјалдао: « . . . Царева je зшља, да се краљевина (поллка) раздиј.тш. Пољска торуна да се да цару, велмка кн^жевипа ]1итваи.ија мосиовскоме цару и да обедва naipa склвие ©авез против Туроке и татарских кнезова. (Наставиће се). Osman Nuri Hađžić: ARABIJA I ARAPSKI NAROD PRIJE MUHAMEDA. (Nastavak.) Na istočnoj strani od Medinskog zida nalazi se "Дrabiju, koliko su škodljivi skakavci, koji čuveno groblje B e k i j e, gdje je pokopana Muhamedova često poharaju i opuste cijele krajeve. porodica i njegovi glavni učenici i drugovi. Iza ovoga Između svih domaćih životinja Arabije, najkorisnija groblja k istoku ljudski se pogled zastavlja na krasnoj je deva i konj. Deva je prava domaća životinja. Bez nje i zelenoj uvali. Tu hurme sa svojim dugim i zelenim bi arapska pJfstara bila suho neprebrodivo more. Deva lišćem čine dražesnu šumicu, a krda bijelih ovaca, je jednostavna i u svemu umjerena; sa malo se jela koza i deva što bezbrižno-po izdašnoj paši tamo amo zadovolji, a žeđu može trpiti po više dana; otporna je pretrkuju, upravo čovjeka oživljuju:' Mali potočići, što^ i neumorna, da se s njom i kao jahalicom i kao tovaprotječu kroz ove livade, razne i nebrojene ptičice što rušom ne može mjeriti ni jedna druga pitoma životinja, prelijeću s drveta na drvo, s gr{ine ^ia grafiučine mjesto pojesti će, što drug£ životinja ni prinjušiti neće, a bodjoš zgodnijim. Na sjevernoj stra n i grada diže se brdo Tjikavo lišće kaktusovo jede kao da je svilena djetelina. Uhud sa svojim sivim vrhovima, pod čijim je podnožjem Arapski konj poznat' je i cijenjen po svemu svijetu. grobnica Sejidi Hamze, Muhamedova strica. [jjU ad’ se igra na rosnoj livadi, onako jak i prpošan, lagan, Meka i Medina udaljene ^su jedna od druge četiri i na svoju nezavisnost ponosan, suhonjave i čuste glave, stotine kilometara. Meka broji šesdeset a Medina četr­ vatrene ženice i raširenih nozdrva, arapski konj podaje deset hiljada stanovnika. poseban tip, eleganlan formom, savršen svojstvima. H a d r a m e v t i M a h r a leže na istočnoj strani Arapskom četniku konj je sva nada i ufanje; on će ga Jemena i protežu se obalom Indijskog oceana do Bahri svojom brzinom spasiti i iz najvećih pogibelji, a poslu­ Umana, a naseljeni su slobodnim i nezavisnim stanov­ šnosti njegova svome gospodaru upravo je legendarna. ništvom. Ima tu nekoliko lijepih gradova; a klima je Konjanik sjaše, zabaci uzdu na jabuku, i krasna životinja po prilici ista kao i u Jemenu ali nijesu ni izdaleka stajati će ako ćeš cijeli dan, a da se i ne makne. Ali konja nije mnogo u Arabiji, jer on prebiva samo ondje, rodni kao Jemen. Uma n , koji se nadovezuje na Mahra oplakuju gdje je izdašne paše i rosne livade, po ravnicama Mesodva mora, dijelom Indijski ocean a dijelom Persijsko potanije, Sirije i Medžda. Nekoć su smatrali Arabiju vrlo bogatom pleme­ more. To je pjeskovit i pust predjel, kojega ovdje ondje nitim kovinama i dragim kamenjem. Danas od toga nema presijecaju zelene oaze i plodni doci. • H a s a se nadovezuje na Uman i proteže se uzduž ni traga; jedva da se gdje-gdje nađe koja željezna i Persijskog zaljeva do ušća Evfurata. Krajina malo bakrena ruda- Arabija je još uvijek premalo poznata i slabo istražena, a da bi se o tome mogao izreći pot­ poznata ali vrlo naseljena. § 3. P r i r o d n i p r o i v o d i A r a b i j e . Poznati pun sud. Industrija i trgovina ostaše u dobrom dijelu Ara­ su od starine kao specijalni proizvodi arapski: Metvica, tamjan i mečanski balzam, ali najvažniji su hurma i bije danas iste, kakove su bile u početku njezine istorije. Zlatarske radnje, što se u Jemenu izrađuju, datulje, kahva; Kahva kao ponajbolji elemenat trgovine, a hurma konji, indigo (čivit), tamjan i razne mirodije jesu glavni hrane. artikli arapske izvozne trgovine. Izvozna trgovina sa Radi raznolikosti klime nalazi se u raznim kraje­ Evropom i uvozna sa Afrikom, Indijom i Persijom oba­ vima Arabije plodova južnih i umjerenih predjela: kaj- vlja se karavanama i dan-danas isto onako, kao što je sija, badem, smokva, pšenica, ječam i kukuruz, grah i činjeno u biblijska vremena. duhan, pamuk i šećerna trska. Uz domaće pitome živo­ U Arabiji i nema puteva u pravome smislu riječi. tinje, ovcu, kozu, kravu, mazgu i magare ima divlje Put karavane čine razne S a d i . Idući treba se držati zvjeradi, kao što je lav, hijena, vuk, leopard, pantera. strogo određene linije, koje u dalekim razmacima vode Ali ove divlje i grabežljive zvijeri nisu ni izdaleka od bunara k bunaru. �Страна 204. Г A Ј Р Е Т< § 4 . A r a p s k i n a r o d . Većina istočoih pisaca dijeli Arape u dva plemena: pleme, koje je uginulo »Arabi bande« i pleme koje se održalo »Arabi muteshire ili bakije«. A r a b i b a n d e to su potomci Semovi sina Nojeva, prastanovnici Arabije- Njihova se istorija gubi u magluštini dalekih vjekova i malo se što pozitivno znade o njihovoj prošlosti. Glavni ogranci ovoga plemena jesu Ad( Semud, Amalike, Tasm, Džedis, Etnin, Džurhum i Hadrmevl, koji se razidoše po svim krajevima Arabije. Kaže se da je Adovo pleme pod Šedadom i Lokmanom vla­ dalo Babililom i osvojilo Indiju i Irak dvije hiljade i više godina prije Hristova rođenja. Kasnije su navalili na Egipat pod imenom Hiksa (pastira). Mnogo kasnije potisnuše ih iz Jemena potomci Kahtanovi i oni se sklonuše u Etropiju i Abisiniju. 0 rodu Amalike isto se tako malo što znade spominju se i oni kao pastiri (Hiksi), jer se za dugo ne smiriše na jednom mjestu. Nakon dugog lutanja ždružiše se sa plemenima Moabita i Enomita-te zauzeše ravnice Petrejske i pustinjske Arabije. Odavle su dugo napadali Hebreje ptije njihova ulaska u obećanu zemlju. Na koncu i njih pobijedi Đavnd, koji zagospodari zem­ ljama među Mrtvim morem i ElanitiĆkim zaljevom. Ostali ogranci prastanćvnika[Arabije razštrkaše se po Damasku, Behrejmu t ffadramevtu, dok/i a effiginuše ili se sa drugim plemenima ne stopiše. ' U Kur-anu s^ova uginula arapska plemena spo­ minju na nekoliko mjesta. Arabi Muteehire ili Bakiie dijele opet u dva glavna ogranka: u Arabi Mutearibe, potomke Kahtanove i Arabi Mustaribe, potomke Ismailove. A r a b i M u t e a r i b e prebivali su u Jemenu i tu su tridesetak stoljeća prije Hidžrpla, osnovali svoju dr­ žavu, kojom je prvi upravljao Kahtai a po njegovoj smrti sin mu Jareb. Jareb je kasnije osvojio Hidžaz i tamo postavio svoga sina Džurhuma. Iza Jareba vladao je državom njegov sin Ježdžub, a ovoga,' koji ne sačuva dobar glas u potomstvu, naslijedi sin mu Abduš-šems, prozvan još Sebe. Iza Abduš-šemsa upravljaše državom sin mu Himjar, po kojem se prozva čija vladarska kuća imenom Himjarita. Prijestolnica mu je bila Sebe, grad, što ga utemelji Abduš-šems i koji se po njegovu nadimku prozva S e b e . Bnoi 13 Himjariti kasnije osnovaše i državu Tubba sa prijestolnicom Marebom. Iz ove porodice potekoše Sab, inače poznat pod imenom Zul-Karnejn i glasovita kra­ ljica Belkis. A r a b i M u s t a r i b e , potomci Ismailovi, već se u početku raspadoše o više međusobno nezavisnih ple­ mena. Jedni prisjedoše na jednom mjestu i tu se nasta­ niše dok drugi, njih većina, odabra pustinjski, nomadski život. Ovako pleme, Čim bi se zaustavilo na kojem paš­ njaku, stada drugih plemena nijesu smjela tamo prelaziti jer inače je odmah plemenski rat. Pleme Džurhumovo, koje je u Hidžazu nastavalo, živjelo je s početka u slozi i miru sa potomcima Ismailovim; nu u brzo i među njima dođe do razmirica. Nastade pitanje, koje pleme da ima prvenstvo, ko da vodi glavnu riječ i zapovijeda u ratu. I jedni i drugi teglili su n^ svoju stranu, prisvajali sebi prvenstvo i tražili, da budu središte oko kojeg će se okupiti sva ostala arap­ ska plemena. Mustaribe, da očuvaju i osiguraju prvenslvo^Meke, a po tom i svoju hegemoniju, pozivali su se na svetost i značaj Kabe, koja je od starine hram i središte svih arapskih plemena, dočim su se Mutearibe otimali za Sanu i tražili, da to bude glavni grad Ara­ bije, pozivajući se na bogatstvo i plodnost Jemena, te na svoju Starinu. Ova je borba dugo trajala i dovršena je u prilog Meke tek u VI. vijeku. Ibni Haldon i drugi neki istočni istoričari dijele arapski narod još i na Arabi-Mustadžeme. Nu ova po­ djela ne osniva se na nejednakosti plemenskog porijekla, na razlikosti rase, jer se u istoj mjeri odnosi i na ArabiMutearibe i Arebi- Mustaribe; ona se jedino i isključivo temelji na jezičnim oprekama, koje vladaju među starim i novim arapskim jezikom. Usljed dodira i saobraćaja Arapa sa drugim nearapskim narodima, počeo se arapski jezik već od početka njihova osvajanja mijenjati i modi­ ficirati. Zaboravljajući slare prvobitne gramatičke forme i uvađajući nove izraze, nastao je moderni arapski jezik. Pošto je dakle ovaj jezik nastao uplivom stranaca, A dž e m a sa kojim su se Arapi miješali, to Ibni Haldon sve one Arape, koji preko deset stoljeća govore tim je­ zikom, nazivlje Arebi-Mustadžeme. Inače najnovija znanstvena a napose lingvistička istraživanja smatraju i broje Arape jednim i to ponajjačim ogrankom na velikom semitskom stablu, kojem se još pribrajaju Hebrejci, Sirci, Židovi, Feničani, Babilonci i Asirci. Svi ovi narodi sa Arapima zajedno govore sličnim jezicima, koji se u znanosti zovu semitskim. �Број 13 Страна 205. njom imao dobar uspjeh. Vidi se da je čitavu stvar dobro »Islamsko pravo u Bosni i Hercegovini«. shvatio i zamjerno dobro je izradio, i ako mu dotična arap­ Napisao dr. Eugen Sladović, profesor u Zagrebu. Izdala ska djela nijesu bila izravno pristupačna. Ovakav uspjeh je knjižara Gece Kona u Beogradu, god. 1926. Cijena Din 5U.—. magao postići samo velikom marljivošću istraživanja i po­ Sa raširenjem islamske religije u ovim krajevima do­ znavanja skoro sviju radova, koji su na ovom polju dosada, šlo je ovamo i siamsko pravo i ono, kao pozitivni zakon, raštrkano koje kuda, objavljeni. A kada se uzme u obzir, da živi u Bosni i Hercegovini skoro pet stoljeća, a živjeće dje­ i na njemačkom jeziku ima dobro izrađeno s pomoću izvora lomično sve dotle, dok je tu muslimana, jer u njehovlm po­ porodično i našljedno pravo muslimana, onda je piscu puno rodičnim stvarima i u nasljedstvu imetka ono ima za nji»i lakše bilo doći do ovakvoga, dosta iscrpnoga i informativ­ dogmatičku obvezatnost gdje se god nalaze. Šta više, mu­ noga djela,Jcako je to njegovo Islamsko pravo. Pisac se je slimani u muslimanskim državama moraju imat i svoje se- vješto poslužioci sa mnogobrojnim drugim valjanim izvorima, paratne sudove (Šerijatiski sudovi) koji će i primjenjivat: koje je sktro svukud ispod crte i označio, ^e time svome ovo pravo specijalno za njih i sključvo u njihovim pravnim tijelu pravu važnost -.dao. poslovima, koji se pojavljuju u njihovom porodičnom Jutetu *~'>Qvo je djelo zgodno i pregledno raspoređeno i razdije­ i intimnom pravnom saobraćaju. ljeno, pa 'С е'>в- svako, i stručnjak i laik, moći korisno s Islamsko pravo je napisanomu . glavnom, na arap­ njime poslužiti, a ono ima i ondko u glavnom informativan skom jeziku, kojega' razumiju^,samo lica, koja ^dvaj -jezik na­ karakter. U njemu na prvom mjestu dolazi jedan kratak ročito nauče. Učenju ovog klasičnog^ jezika malo se ko po­ uvod o pravno-povjesnom razvoju Bosne i Hercegovine od svećuje i medu muslimanima, jer je težak, a i malo p o tre ­ '"najstarijih vremena do današnjega doba s osobitim obzirom na muslimane, gdje se je dotakao i bosanskoga patarenstva. ban pa su s toga rijetki i u nas oni, kiji ga poznaju. / Pravno-povjesne faze Ugodno je razdijelio u pet glavnih peStoga je i islamsko pravo pvalo kome pristupačno 1 poznato kod nas i ako je živo i’ n K a C i'm e d u ] п а т а . \ о ^ ^ 2^ ^ 3 рV Predhištorička vremena. do VII. stoljeća po &I1ČUU ftUU nas i aiu, JC i'IVU l lia sua/.l llltuu nama. хчи&а -------l -)/“ i ' . teresuje ovo pravo, mogab' se je kod nas upoznati s njime Hristu; 2.) od VII. stoljeća XII. do Kulina bana; 3.) od stoljeća do polovice XV. stoljeća za vrijeme samostalnosti dosada samo preko zapadnih jezika, osobito njemačkoga. bosanske države; 4.) od druge polovice XV. svoljeća do Poznavanje ovoga prava, bar porodičnoga i nasljednoga, druge polovice XIX. za vrijeme turske imperije i 5.) od za­ bilo je dosada a biće i u budućfFVpotrebno za sve pravne dnje četvrtine XIX. stoljeća do g. 1918. za vrijeme austro­ stručnjake, osobito za sudije i advokate jer pno živi u sao­ ugarske uprave. braćajnom i društvenom životu naših muslimana, pa mora Kako mu je zadaća bila prikazati pravno povjesni razvoj da dolazi u obzir pri rasuđivanju u mnogim pravnim pita­ u ovim zemljama samo islamski, tako je uzeo samo zadnje njima. Žalibože, dosada se nije nik9 našao medu našim mu­ dvije periode, pa je njili i obradio ističući, da je islamska slimanima, da ovo pravo pretoči na njŠ jezikD i ako ima nauka u mnogim pitanjima bila bliska i simpatična patare­ kod nas lijep broj ljudi, koji dobro poznaju arhpski jezik, : nima, pa da su je stoga onako brzo i prigrlili, te zajedno sa ako je potrebno bilo to učiniti davno, ne samo fjtdi samih svojom vlastelom skoro listom preši« na islam, a da su muslimana, koji ne znaju arapskoga jezika, nego i radi sviju mnogi to učinili i privrženici drugih vjera u ovim zemljama onih, kojima arapski jezik nije pristupačan, a želili bi se upo­ — Srbi i Hrvatu Zauzimanjem Bosne i Hercegovine po Turznati u ovo pravo. Upravo je žalosno postojeće stanje u tim a prekinuta su u glavnom dotada važeća prava, pa jc ovom pogledu, da naš specijalno islamski svijet i dosada nije islamsko pravo stupilo na njihovo mjesto i ono je u glavnom imao na svom jeziku napisano islamsko pravo. U najnovije u smjesi sa t. z. miletskim pravom ostalo u krijeposti u ovim doba počela se je i ova oskudica uklanjati, jer veće zanima­ krajevima sve do okupacije Bosne i Hercegovine u g. 1878. nje za upoznavanje ovoga prava počelo je izazivati i razne po Austrougarskoj monarhiji. Ni ovom okupacijom islamsko radnje na ovom polju u našem lijepom jeziku, pa se je na­ pravo nije posve iščezlo, pa je i danas u mnogim pitanjima dati, da će se i toj oskudici doskočiti. na snazi.. Ono se nije ni malo promijenilo osobito u poro­ Prvi korak na tom polju u obilnijem obliku učinio je dičnom i nasljednom pravu u koliko se to odnosi na musli­ vrijedni i valjani profesor prava dr. Eugen Sladović sa iz­ mane, pa je zajamčeno i našim Ustavom. radom gornjega djela nazvanog »Islamsko pravo u Bosni Prema tomu upoznanje islamskoga prava postalo je оа i Hecegovim« kojega ću ovdje prikazati u kratkim potezima. osobite važnosti za svakoga. Stoga se u zadnje doba i kod Na prvi pogled izgleda, da je bila dosta jaka kuraž upustiti nas počima o njemu više govoriti i pisati. S tim zajedno se u izradu ovoga prava bez poznavanja arapskoga jezika nije se dosada imalo na našem jeziku potrebne priručne knji­ i bez sposobnosti crpljenja sa arapskih izvora izravno. Ali ge. ko poznaje ovo pravo iz arapskih izvora, pa pročita ovu Stoga treba pozdraviti ovu radnju g. Sladovića, jer Jc radnju g. Sladovića, osvjedočiće se da je pisac sa ovom rad- ona prva dobra pojava na ovom pravnom polju kao infor­ mativno djelo. Pisac, pošto je naveo i statistiku muslimana x) Pisac ovih redaka je u tečaju izrade porodičnoga > u ovim pokrajinama, napominje u uvodu, da pravni odnosi našljednoga prava muslimana n a našem jeziku, kao prv; obiteljskoga, ženidbenoga i nasljednoga prava muslimana u Bosni i Hercegovini prosuđuju se prema šeriatskom pravu, općeniti pokušaj. �Страна 206 ГАЈРЕТ. Број 13 skoga pravai. I ovo je pravo Izložio onako, kako se ono a i mnogi privatno pravni odnosi, jer je d Medžela još na snazi u ovim zemljama kao građanski zakonik u dosta jakom faktički kod nas shvaća i primjenjuje. Sa okupacijom Bosne i Hercegovine po Austrougarskoj, obimu, izuzevši njezin dio formalnoga prava. pošto je islamska vjera prestala biti državnom vjerom u Pisac je zatim prešao na-pravna vrela šeriata, pa pođ ovim zemljama, porodila se je potreba, da se posebnim za­ tim naslovom ih nabraja počam od Korana sve do ostalih konom regulišu odnosi muslimana u njihovim vjerskim i vavrela (str. 6—30.) opisujući ukratko, ali pregledno, postanak kufsko-šeriatskim stvarima prema nadošlom novom stanju i i razvitak tih vrela, pomažući se u tomu obilno raznim rad­ položaju u zemlji. To je prouzrokovalo i I z v o j e v a n j e njama i objavljenom literaturom, i to na dosta vješt i za svakoga razumljiv način. Pošto je opisao pojavu Kurana I t. z. vjerskoga autonomnoga Statuta iz g. 1909., koji je jed­ nako na snazi u ovim zemljama. Budući da je ovaj Statut u Hadisa prešao je na razdiobu islamske vjerske nauke, pa je iznio glavne faze i karakteristiku vjerovanja, a za tim je nerazlučivoj vezi sa vjerskim pravom muslimana u Bosni 1 Hercegovini, g. pisac je na kraju svoga važnoga djela, ko­ prešao i na obrede pa je i njih izložio u glavnim potezima. jeg prikazujemo, donio u posebnom odjeljku i ovo pravo Nakon toga prešao je na opis islamske pravne znanosti, pa je i tom dijelu sa uspjehom iznio, kako je do nje došlo i muslimana pod naslovom: Islamska vjerska i vakufsko-mearifska organizacija, gdje je vrlo zgodno i iscrpno iznio n;-. kako se je razvila, navodeći i razvijene škole u islamskom str. 137—151. i tu organizaciju, te tako u jednom djelu dao pravu. i za stručnjaka i za laika u neku ruku jezgru Islamskoga Iza toga je izložio i onaj dio zakona, što ih je otomanska vlada izdala mimo šeriatskog prava za svoju državu u raz­ živućega prava u ovim krajevima i time bar djelomično po­ punio dosada postojeću prazninu u ovoj struci u našoj pravnim prilikama i okolnostima, koji su nazvani kanunima, a noTJiteraturi i to u jednoj lijepo izrađenoj, a i ukusno opre­ po kojima je regulisano upravno, političko, zemljišno, fihanm ljen^' zbirci. Na kraju je dodao jož poimenično kazalo 1 cijalno, kazneno, redarstveno, trgovačko, pupilarno i druga sadržaj, pa*- je djelo ispalo potpunije. razna prava, koje je vrijeme iziskivalo, a islamsko Sfavo Sto' je najinteresantnije u ovom djelu je posve malo grunije dostajalo da zadovolji te nove okolnosti—P -pnfik6^U šaka^^i koliko smo to mogli kod prvoga čitanja opaziti. Ima istom odjeljku naveo je i one zakone i naredbe, .koje su pod ponavljanja ali ona ne smetaju, niti vrijednost djela uma­ okupacionom upravom nastale' u ovhn zemljama, pa je tako obuhvatio cijeli razvitak prav^ u ovim pokrajinama sve do njuju, kao ni posve malobrojne omaške, koje ćemo na kraju da istaknemo. Na4 str. 12. navodi, da se prema rezultatima g. 1918. u koliko se^on odnosi > (ima veze sa islamskim *- Л f zapadno evropskih istraživača smatra, da je od tuđih upliva pravom. U trećem dijelu je prešao na utjecaj dobi na djelatnu sna islamsko pravo važan upliv vršilo rimsko pravo. Pošto sposobnost individua pod Istirfi' napisam^-ra je to opisao ^јаа držimo, da ,®u dotična -istraživanja bez opravdane podloge, str. 30.—39. doista opširA ^ i Tzlošao sve glavne u$tifnove o ne dijelimo to mišljenje, jer je izvor islamskom pravu Koran Hadis, a ovi nijesu mogli -imati apsolutno nikakve veze sa tomu, koje vrijede ц, Bosni i Hercegovini obzirom na musli­ mane po islamskom i kanonskom pravu. \ Laj ’ Г.\ •J |;ft pravnim pitanjima porođenim i regulisamim u Rimu. Sama sličnost u pravu ne može davati povoda, da se taj upliv Glede ustanove Obiteljskoga i ženidbenoga (ј)|Д«а •obra­ mogao dogoditi. Podaleko bi nas odvelo kad bismo to u de­ dio je vrlo pregledno na sJtV.39.— 110., pa je osobito.u-ovom talje iznosili. Kad je Medžela objavljena, mnogi su zapadni dijelu prava dovoljno bio- opširan. Govoreći o obitelji opće­ pravnici tvrdili, da je ona izrađena po francuskom Kode nito, nastavio je sa izlaganjem i ženidbenoga p r^ a " -ojJBSjuo, civilu, ali je po turskim pravnicima dokumentarno dokazano pa je usput najpre naveo, kako/ovo pravo regulišu crkveni protivno, pa je radi toga napisana i Mirati-Medžela, u kojoj zakoni, a za tim ga je opisao po islamskom pravu ističući su iznijeta sva islamska pravna vrela iz kojih je ona, oa neke naročite propise i rešidbe koje je Vfn. šeriat. sud u riječi do riječi na turski sastavljena, a ta su vrela mnogo Sarajevu izdao na ovom -pravnom Jolju) starija od Kode civila. Slične su valjda zablude bile i u do­ Zatim je izložio elemente islamskoga- braka, vrste že­ tičnom istraživanju i tobožnjem nalaženju upliva rimskoga nidbe, sposobnost za sklapanje braka, očinsku i velijsku vlast prava na islamsko pravo. Na str. 13. pri kraju u prevodu pri ženidbi, ženidbene zapreke, pravne pošljedice braka, za­ ajeta: La jukel___ pogrešan je prevod arapske riječi »vuruke, sklapanje braka, mehr, razvršenje braka, idet i nad­ saha« sa nošom riječi »poniziti«, jer treba da glasi: osim ležnost, sve osobitim obzirom na njihovu primjenu kod šerionoga što ne može podnijeti (snositi), a ne poniziti. Na str. atskih sudova u Bosni i Hercegovini. 14. ispod linije pod 50. prije riječi: ahlaku izostala je riječ Po tom je prešao na srodstvo (neseb) izlažući, koja sc mekazimel. Na str. 16. ispod linije pod 61 u drugom redku djeca po šeriatu i islamskom pravu smatraju zakonitom i Tijesto riječi iacije treba da stoji ikindiie. Na str. 27. ispod bračnom, a koja se uzimaju, da su nezakonita i izvanbračna, linije pod 115. Medžela je prevedena sa knjiga mudrosti, a te o adopciji djece nepoznatoga porijekla; o mliječnom srod­ zapravo znači: zbirka. Na str. 49. pod c) zakonom zabra­ stvu i o uzimanju tuđe djece poznatoga porijekla na odhranjene ženidbe, suvišno je bilo unositi ovaj pasus, i po svome njenje. (Šeriatsko pravo ne poznaje adopcije i pbzakonjenja sadržaju’ vidi se da je suvišan i nedjelatan, jer nema auto­ djece poznatoga porijekla). Očinsku vlast (velajet) je napose ritativna propisa, koji naređuje, da se islamska ženidba mor« opisao, pa je prešao na izlaganje prava i dužnosti roditelja pred sudom sklopiti, iako ima i takovih mišljenja sa naro­ i djece, te na starateljsko pravo i na nadležnost u ovom čitom tendencijom. Na str. 56. pod e), a u redku petom iza pravu, također dosta iscrpno. riječi: ili Je pusti, suvišne su riječi: s tri talaka. Na str. 60. u Iza toga je izložio našljedno pravo vrlo pregledno i u 4. redku navedeno mišljenje, da za vremena dojenja djeteta pogledu mulka i u pogledu mirije, pa je naveo sve vrsti I žena, koja nije u idetu, da nema prava na nafaku, nego da dobiva običnu nadnicu (udžreti hidane), nije ispravno, jer faze našljednoga prava počam od zavihfuruda i asabata sve ona ima pravo na svoju nafaku i tada, ako nije našiza. Na do zevčlerhama i prava države na nasljedstvo po islamskom str. 61. u četvrtom odlomku unešeno je pogrešno mišljenje, pravu. da mužu islamske vjeroispovjesti pripada pravo kažnjavanja Pisac je po tom na st. 124—136. izložio u posebnom od­ žene radi njezinoga dokazanoga preljuba (zdna) i ako se je jeljku imobilarno i obvezno pravo, navodeći razliku, koja pri tom pozvao I na Koran IV. 19., jer to ne stoji. Dotično postoji između ovoga i s. a. gr. z. te oksidentalnoga evrop­ �Бро) 13 ТАЈРЕТ, Страна 207, mjesto о preljubu u Koranu nipošto ne glasi, da se tako Mi i za Safvet: pravo mužu daje. Preljub žene ili muža po islamskom pravu se kazni zatrpanjem u kamen po sudskoj presudi na pro­ Dr. Jan Rypka: „Beitrage zur Biographie, Charakpisani način, a mužu nije slobodno sobom nikakvu tjelesna teristib und Interpretation des turkischen Dlchters kaznu nad svojom ženom izvesti. Na str. 71. u četvrtom Sabit“. redku potkrala se je pogreška, koja se sastoji u tom, što je , (Nastavak) •' , rečeno, da bračnu sudbenost muslimana u Južnoj Srbiji de facto vrše šerijatski sudovi, koje je Srbija ostavila prisajedinivši te krajeve, jer tu sudbenost de facto ne vrše šerijat­ Koliko imade divana Izloženih na turskom Parnasu, u ski sudovi, nego muftijski uredi, jer su sa osvajanjem tih kojima nema đavoljega stiha, koji bi se mogao nazvati poe­ krajeva po Srbiji šerijatski sudovi iščezli a nijesu ostavljeni, zija i izdržati sud ozbiljne moderne kritike. Neka misli, šta ali bi se po Ustavu imali opet uspostaviti za koje postoji 1 ko hoće, a ja vjerujem — i niko me razuvjeriti ne može, projektovani zakon. Na str. 76. u sedmom odlomku zadnja da se sa desetak loših stihova Sabitova veličina ne dade ni rečenica nema smisla, jer se ne zove našizom ona žena, koja umanjiti, a kamo Ii uništiti. Da su se savremenici I poznijl traži razriješenje ženidbe, nego uopće žena, koja bezrazlož­ turski pjesnici za njim poveli 1 malo po malo prema narodnom no napusti muža, odbjegne od njega i tako zanemari! brač­ duhu i jeziku pjevali s kojim je Sablt počeo probijati led — nu zajednicu. Na str. 77. pod II., 1.) iza riječi smrću po­ drukčije bi izgledala njihova književnost. Možda prije dva vi­ grešno je unešen termin (nikjahi mevlud), a trebalo je da se jeka pojavili bi se Akčore i Akagjundusi s »Turk-Jurdima« kao umetne »mevt«, jer gornje arapske riječi ne znače ono četni« što se to dogodilo istom početkom ovoga vijeka. Prefinjeni su bile namijenjene. Na str. 80. u trećem redku pogrešno je ukus starih Osmanlija nije mogao probaviti »kaba turkče« iz­ iznešeno mišljenje, da je dovoljna jednostavna izjava muža raza, koje Evlija Čelebi naziva »Bošnjak-lehdžesi«7) (bosanski prema svojoj ženi, da neće više sa njom podržavati ženid- žargon). — Taj žargon je Sabit unio majstorski u tursku benu vezu i saobraćaj, pa da nastupi bračni razvod. Sa Sa­ umjetnu pjesmu — i stvorio novo polje (nev-zemin, Kako Zija mom takvom izjavom nije. još talak (pušćanje) ostvareSb, paša veli) s novim vidicima, ali ga nije razumio ni savremeni osim ako bi muž iskazao, da PQd tijem baš misli ptišćanje. Na ni pozniji naraštaj, nego su se držali one »Pleti kotac k’o istoj str. 80. u petom odlomjcp, zadnja rečenica, koja glasi: ti otac« i nastavili podražavati Hafizu. Saibu kao Bakija i a žena radi toga. . . suvišna je, jer se br-ak, u ovom slučaju Nabija slijedeći stopu u stopu perzijske klasike — ne u smatra razriješenim i bez pomoći sudske. Na str. 83. u zad^-" mislima, nego u Izrazima. Narod ih nije onda razumio, danas njoj rečenici pod f) treba dodati, da nije dostatno za »fesh« ih ne razumije ) neće Ih nikada razumitl, jer nijesu pjevali ni samo to što je muž ostavio ženu hpz r^fake, hEgtT'da je u ta­ u njegovom duhu ni u njegovom jeziku. Ko hoće, da razumi kom slučaju potrebno još, da žehjf'osutnog muža ne može u jednog tako zvanog turskog klasičnog pjesnika, mora dobro opće doći do svoga uzdržavanja od strane muža. Na str. 90. poznavati arapsku i perzijsku poetiku, mora u arapsku i per­ pod c) lian, valja istaći da ova ustanova nije tačno ni zijsku gramatiku biti upućen, mora arapski 1 perzijski rlječnik no obrađena, a pošto bi ovdje njezina obrada morala zafižetl imati pri ruci i uz to imati veliku spretnost, da po njima lovi dosta prostora, primorani smo, zasada samo upozoriti па>нје*1| umjesno i neumjesno upotrebljene pjesničke izraze, koje su zdnu manjkavost. Na str. 91. u sedmom odlomku, a u petom visoko obrazovani pisci i pjesnici unijeli u tursku pjesmu i redku iza riječi do navršene 9. (deve|e godine) trebalo je do­ prozu. dati: i ako žensko dijete posjeduje znakove nagona (ištiha), a To ml napominjemo, da onako uzgred čitateljima priu oba slučaja, ako je i muško i žensko''sposobno samo so­ bom poslužiti se pri oblačenju, jelu,»piću i t. d., jer prije tili kažemo osmanlilsku lijepu knjigu u jednoj sllhueti, jer potpunu sliku do sada još niko nije izložio. Ta će se slika teško Iz­ svojstava djeca ne pripadaju u očinski »odjoj: 1 raditi, jer hiljade pjesničkih zvučnih imena i stotina sačuvanih Na st. 108. u osmom odlomku, a počam od drugog redkompletnih divana, u koje zurimo ko dijete u šarena vrata, ka, netačno je unešeno, da po dojenju djeteta daljna skrb nije moguće uhvatiti ni za glavu ni za rep. Tu vrve slikoviti za muško dijete pripada ocu, a za žensko majci, kao i to, arabizmi — 1 bonbastični parsizmi sastavljeni turskim konuda majci pripada dužnost skrbi za žensko dijete do navr­ iama. Pjesnik je htio, da »nešto« reče, a to nešto uz naiboliu šene njegove sedme godine; jer ako se pod riječi skrbiti volju ml ne možemo naći. Ako se li na što može primijeniti ima razumjeti djeoija nafaka, onda ovo ne spada na majku ona perzijska poslovica: »Mi čujemo klepet mlina, ali brašna u opće, nego na oca, a ako se pod istom riječi razumjeva ne vidimo« sigurno vrijedi za tursku poeziju. pravo djcoijega tjelesnoga odgoja, onda muško dijete ostaje Što rekoh — po mome skromnom mišljenju — vrijedi kod majke do navršene sedme, a žensko do navršene devete godine, uz pojavu znakova nagona kod ženska, a ne kako je za devedeset postotaka turskog pjesništva. gore rečeno. Kakova Je misao vodila hiljade stihotvoraca da grade Ovo djelo kako se vidi obuhvaća neku skupinu islamsko­ gazele, koje niko ne razumije, to oni znadu, a ml današnji ga prava, osobito porodičnoga, prilično je dokumentirano iz­ naraštaj to ne možemo razumiti. Pjevanje kasida (panegiričnih loženo i zgodno rasporedano pa se samo po sebi preporučuje. Vrijedno je dodati, da je g. Sladović u prošloj 1 u ovoj т) To Vam je turski stari jezik, kojim su se u stara godini uspio izdati još i ova djela: Stečajno pravo; Ženidbeno pravo; Naučničko (šegrtsko) pravo; Obrtno pravo i t. a. vremena služili bos.-herc. bezi, kapetani d trgovci u razgo­ voru Ili dopisivanju medu se i s Turcima. Riječi je svaki dosta sve izvrsno i sistematski izrađeno, pa svake preporuke vrijedno. Pravna literatura naša svakako je sa ovim djelima znao koje i mi danas znamo i nazivamo ih turcizmi, a gra­ postala bogatija. Ženidbcno se pravo osobito preporučuje, matike su im bile vjerske knjige »Ustuvanija« i »Bergjlvija«, jer je u njemu autor vrlo zgodno i pregledno izložio ovo iz kojih su učili vjerske ustanove i usput gramatičke oblike. pravo prema svih pet vjera u državi, pa i građanski brak. Pismo nekog Bošnjaka komentirao je glasoviti Ćani ef., koje Hafiz A. Bušatilc je našlo mjesta i u djelu »Nevadiri — zurefa«. Kažu, da se tome Osmanlije od srca smiju. j . i šeriatskl sudac. �Страна 208. Г А Ј Р Е Т. Број 13 spjevova) donekle se može anlaisati jer su one prigodne pjesme u slavu sultana 1 velikaša. Nekome je trebalo III no­ vaca ili protekcije, pa je uprego Pegaza i izletio na Parnas, da u stihovima okiti glavu idola od koga »nešto« traži i moli. Ambicije pojedinih vladara I velikaša nagrađivale su 1 loše kaside misleći da će mu s njome na vjekove živitl uspomena u turskomn arodu i ne sluteći da turski narod te kaside ne razumije i da ih nikad razumltl neće, jer nljesu ispjevane u njegovu jeziku nego sklepane od arapskih i perzijskih misli 1 izraza. (Svršiće se.) Гајретова забава у Грачаннци. Пододбор Гајрета у Грачаници приредио je дана 16. априла о. г. (трећи дан Рамазан-Бајрам а) заб аву, koja je како морално тако и материјално добро успјела. Међу осталим гг. прилагачима, нарочито су се с а добровољним прилозима истакли гг. Стјепан Максимовић, народни посланик з а срез Грачаницу и Данило Недељковпћ, председник Радикалне Странке, даровавши први Дин. 200—, a други Дин 130— ** ' i Главни Одбор Гајрета исриче своју дубоку зах вал у свима, који допринијеше сво! ббол н а овој забави. Дин. 1.865*25 и то: 320 Дин. као годишњу претплату за лист „Гајрет" од четворице претплатника, a Дин. 1.545*25 ,«ао добровољне прилоге, које су приликом Бајрамских иразника сакупили гг.: Ибрахим Ф азлић у опћини Чуниште Дин. 170*—; А лија З у б а ч а у опћини Стријежево Дин. 78*25; Мустафа К арам устаф ић у селу Кокошчићи Дин. 153‘—; Изет Нашић уч)!тел> В ареш Дин. 100*—; Б р а ћ а Салетовићи Варевд Днн. 140*—; М ехмед П арић В ареш Дип. .32*—; Алихоџа Хрват у опћини Зу б ет а Дин 69‘—; Хусо Чизмо у опћини М лијаковићи Дин. 50*—; Осман Сиротан у Трторићима Нови пододбор Г ајрета у Н овој В ароши. Дин. 101*—; Мујо М ахмутовић у М ахмутовићима Дин. 97*—; Хусо Оперта у опћини Даштанско Дин. 100*—;', Емин H a дан 13. јун а о. г.;образован je пододбор Г ајрета у Новој Вароши (Санџдк),,у који су униш ла слиједећа. rf.: . Брки ћ у опћини Будожељ Дин. 60*—; Надвље су даровали Предсједник: СаЗшх Аговић, секретар: М уртееан X, гг. М устаф а Х асанагић Дип. 100*—; С ава Зеки ћ Дин. 100—; Др. Јосиф Герстлер Дин. 20 — и Вејсил Шишић Дим. 75*—, Муртезић, благајник: Хакија Софтић, одборници: Х афиз М устафа Ибишбеговић, Наил Бегић, Хајдар Долмагић, Сакупљачима и дароватељ има наш а срдачна х в а л а ! Хајрудин Хаџи Ибрахимовић и М устафа Билалагић. Новом пододбору-Аелимо миого у сп јеха у даљ њ ем Један п рим јер з а углед. раду! Госп. Јово Ш ипрага, трговац из К љ уча Гајретов Бајрамски прилози. стари пријатељ и доброжелитељ поновно je показао своје Ровјереник Г ајрета у Бос. Новом госп. Б ећир Велкић цријатељ ство п рем а Г ајрету. Приликом смрти свога сина послао нам je Дин. 60'— kao утрж ак од п р о д а н ш ^ к у р- покојног Бранка, он je њ е га и даљ е претплатио на наш банских кожица, које су даровали гг. Авдо Р изванбеговић лист „Гајрет". С ада пак, приликом годишњице смрти пок. 2 комада и М устаф а Ч ауш евић 1 комад. ч Бранка, он га уписује з а добротвора Г ајрета и п лаћа Х вала им и живили! одједном своту од Дин. 1.000*— И зраж ујући и овом приликом госп. Ш ипраги нашу П рилози из В ареш а. су ћ у т над губитком јединка сина ми му најљ епш е захваНаш повјереник г. Дервиш П левљ ак старјеш ина љ ујемо, a покојном Бранку н ека je л ак а земљ а. среске испоетаве у В ареш у послао нам je износ од Наша скупштина. Главна годишња скупштина Главног О дбора Гајрета одржаће се у недељу, 11. јула о. г. у 9 сати прије подне у просторијама Гајретова мушког Конвикта са уобичајеним дневним редом. * Пододбори и повјереници друштва, који желе стављати предлоге за скупштину, имају их доставити Главном Одбору писмено најмање 5 дана раније. И овом приликом позивамо све пододборе и повјеренике, да доставе Главном Одбору новац од чланарина, прилога, забава и претплата за лист, како би га могли унијети у годишњи благајнички извјештај, који ће бити оштампан прије скупштиуе. Главни О д б о р Г ајрета. Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo, — Vlasnik društvo »OAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hanld KGKlC* �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i J a j r e f . Tvornica liiprpapira S. D. iHnalaj, Sarajevo, * može se naručiti i ргеко društva .Gairet* u Sarajevu Сарајевска Банка I SIN д. д. у С а р а јев у . Toorničko skladište soih vrsti Т елеф он бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улош1*е на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити 10% уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет*. F E S OVA te vlastita izradba kita (puskjula) u svima vrstama. Па malo i veliko. eenTRHIiH: SBRB36VO Sarači ul. 11 i Sjulagina ul. 1 p o D R u ž n ie a u b ih h S u Interurban telefon broj 317. 0 �mm Ibrahim Šabonagic i sinovi Sarajevo, Kundurdžiluk ulica bro j 27 Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana T e l e f o n : T r g o v i n a b r o i 4 8 1 — S ta n 7 6 7 вддвдндваднвнндавннннв и ta S I 2fL5 i z sa.t rr aSL g . g и гУтАп ta н и И R raće B a š c ig ić a | Sarajeao ta frgopina muzikalija i materijala' za и pisanje 1 rlsanje. Bogato stopata rište hruafskiii i srpskih knjiga ta ta вввва1ддаввваввдаввдн1 p 3 ! 3 S Q f l3 e S S f i H. Bajram ago Fočo ! I DRUGOVI I Trgovina manufakturnom i orijentalnom robom na veliko G J SARAJEVO I Gjulagina ul. 3. — Teefon 455. £ I Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru. ■Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, ===== šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ■ 1 А Ш Ш 1 аДДАДДДЈ Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret* jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! __ •- - J I ш � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a43f14819876c26d586b3b8c139b4685.pdf d7c5ceb8e8c14756b35580921add640b PDF Text Text П оштарцна плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШ ТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. С а р а је в о , 16. ју л а 1926. Б рој 14. ЦиЈена год. НО Д. Поједини број i Ђаци добивају лист у пола ц и јс ■ код Главног Одбора или код У прат — Гајретови* конвикта. С А Д Р Ж А Ј : Leone Caetani: Улога Иелама у развитку цпвилпзацпјв (Преводи Осман Нура Хаџвћ) Ахмед Рефик: СоколовпК (Преводи М. Р. Делић (Наставак). Др. A. Адил Чокић: „Ме'каматп“ и љпховп познатијu илсцп. Генерал Живан Ј. Ранковић: Грчко-Бугарскп рат." - ” v Ф е љ то н : Др. Лазо Димитријевић: Господииа Јпкова Прода- Г ајр е то в Гласни к Запнсшт XX. редовпте год. скупштине Главиог Одбора Гајрета. Одговор Његовог Келпчапства краља na иоззравву депешу. Конствтупсање Главпог Одбора. Гајретова забава у Теслпћу. Бајраиеки дарови. Нрплози пз 3nopiiiM.ii. Доброволиш прнлозп пз ЗГаглајп. Даровк из Бласенице. Пз уредииштва. H O BiiLa о ц е н а „ К о с о и а " . Уредник: Хамид Кукић. �e ^ B 0 S B № B S S 0 B 0 B B B E B 0 0 B № B B 0 B B 0 0 0 0 E B 0 E 0 E 0 B E B B @ 6111D. L S lin o [ Potpuno uplaćena dionička glaonica Din lo,ooo.ooo‘— Rezerne Din 1,600.000 — Banka se bavi svim u bankovnu struku spadajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod ,,Yarde“ industrije drveta d. d. 1 Trgovačkog d. d. „Merkantilia“ u Sarajevu. Od čiste dobiti dajo I0°|„ Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvn obavlja Banka Gajrct najbrže i najkulantnijc. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. ©СЖОСЕОСЛЗв T em eljna g ia n n ic a 40,000.000— d in ara 1 3 d Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 d Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju d d •с ж зс ш с ж о općine grada Sarajeva ! l Z A U A O A O H I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. •сж а*ож а© сао*сш а*<ш д© ола«еж >*сжа«олк>09*сж )«гж >© свз«сж «>*сжо© ска«сж9«сж а* 14 • cjro • сжо • есж а »сж з • ® B Ili0 0 B 0 0 [ �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази l. и 16. у мјесецу. Година X. С а р а је в о , 16. ју л а 1926. Број 14. Цијена год. 80 Д. ПоЈедини број 4 Д. Ђацк добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора нлн код Управе — Гајретовпх конвикта. — Leoue Caetani: УЛ О ГА И СЛ АМ А У РА ЗВ И Т К У Ц И ВИ Л И ЗАЦ И ЈЕ. . ' (Наставак). Хрвшћанв оријеДта бариЈи су‘ се у наручје ислама јер су га боље разумијеЗалћ од хришћадства, јер je ислам био више оријентални a јер je боље одговарао потребама н.пхове свијести. Преобраћање je било слободка,' природно и узвишенс над сваку идеалну вољу и свако прорачунано посредство; прави социјални инстиктизни понрзт, Kiojи je још у првим данима попримио тако пренагљен карактер да je, отклонивши све непредвиђене запреке, произвео неочекиване посљедице. И као што се je год ислам појавио осуђујући Хебреје са кривсв]ерства и herapajyha фундаменталне догме хришћашства :божанстно лристово, тројство и т. д. исти тај раздог опстанка нове вјере бво je уједно и разлог борби против запада и његове »sjepe. Ни једна пређавдва азијска вјера није напросто ммала onaj карактер даректне лодвојености и бррбености, који je у исламу био битаи елеменат. И тр je баш био узрок да je између истока и запада настала таква »морална провалија, каква никад иије постојала, која je сада шта више и у опољашњим појавама за шавијек фиксирала између јадне и друге стране онај страшни кодтраст и битну нетрпељивост која се можда више викад неће моћи изгладити. 1 Измученим и надаове побржшш народима лредње Азије није нова ©јера служила у сврху нагачилавања земаљског блага и животних уживања, иего су je примили вјерујући да he она у њихов дух, у ону велику ан^и-аријску и анти-евровејску тежњу унијети снаге и јединство покрета, који je већ био малаксао, a за којим je несвјесно Азија чезн.ула. U азијати су постала искрени и горљиви муслимани, мцого више него и сами Арабљани, који су у својој души остали погани и весељаци; милијсиш нових прозелита унесоше у исла.м све ono што je оријеиту најдраже; из мржње на старог непријатеља унијели су у нову вјеру исти онај фанатизам који су узели од старе вјере, фанатизам надасве анти-аријпки и анти-европејски, који je обиљежио на жалост историју ислама дугим и често крвавим одмаздама. Другим ријечима, ислам je — не вољом свогд зачетника, него напротив против жељс и интереса његових прв1их насљедника, стнцањем нсчтредвиђе. них окачпрсти — иостао средство великог и јаког псжрета у азијркој души, која je опет у ислам унијела све ono што joj je бпло овето и мило и оно тто he je сигурно a брзо одбити од заиада. Услијед тако постепоне оволуцаје ислам je Ono у прошлости a остаће за уввјек аепомарљив аепрлјатељ западне цавилазадије; такав му je био први разлог његовог лостајања. такввм су га духом задахнула азвјска народи a такова ће бати чл.егола еудбана, њевова прародна, дуга a далека ммсајл, чије се трајање не да нзрачунатн. У цвввлазованом свајету Евроие католицизам a протестантвзам, пекоћ тако бвјесва a ненамврљнвв нспријатељи, у mame су дане положилц оружје, јер западна ларода посЕећују агоје велике енергије, itojmia располажу, у друге илемонхпје цлљеве. У нашој цлвллизацији у суштапл тако националној a иакдоњеној лаизирању свах ст-вари, вјера наје више главно занимаље људи, већша живи и рада не водећл никаквог рачуаа о слулсГн?ној релагаја. Тр je на орлјенту непојмљлво, номогуће, јер вјера за орлјенталце зпачи све, она обух/ваћа a лслуњује цијело њихово биће, еав љахов живсуг, јер у жллом вјерском осјећању мусллмајш инстинктнвно осјећају овоју моралну сигуушост, највећу снагу друаигвене кохезлје a солидарноста. Једина могућна вјера за многе и многе будуће генерације Азије и Африке јесте ислам, који копс-о* ладује a поовећује тако peha у вјечнтој форми всллка развој међу двјема најславнијлм људскш! иородацад1а. Ислам je дакле a no својој генези a no стом дугом хвсторијском развоју осуђен да буде Дркле год жави непремостива запрека и сбраабрни штпт орвјепта протвв агреслвног продпраЈоа наше .културе. ’ ■ Ислам, a ако je у почетку један дио Лотгшњеног човјечанства вјерска a политачки оРлободио.’ �1 Број 14. Страна 210. он je убрзо затим лримио на себе задатак, којл се слољећима ове више заоштравао, да брани и чува од распадања оријенталну поиху, од љене моралне смрти, која je чека у панџама евролске културе. Kao што човјек, лр природном дакону, има живо осјећање и потребу властитог самоодржања, као што noGTOje у сваком живом бићу моћне, дјелујуће снаге, које настоје да сачувају карактеристичне разлике са свим оним што жи-ве створове окружује, тако исто имају у себи no icbom унутарњем нагону ове људске врсте инстикт и потребу да се одрже у моралном и духовпом домену no којем се разликују од других. Историја нас учи да чга једна људока pača imje остала онаква, каква je жељела да буде, јер ни једно људско племе није се могло обранити да остане чисто од мјешашне са другим људским лородицама. С ш народи су аконачнн резултат једног неизбројивог укрштавања и мијешања, која су се непрестано понављала у хиљадугодишњој Ha­ rnoj еволуцији. С друге стране клима, географска вонфнгурација, обичаји, традидије, животна борбм, ове то што je, чини се, укоријењено у земљиште разних насељених предјела и што изгледа у сваком друкчије, намеће се становницима тога краја и овако na било које досељешгпуо плбме потпада под Ахмед Рефик: природпу локалну дисциплину; нитко се томе не може одулријети и ка,о што вода чисти и изглађује тврди гранит, тако исто мистеријозне небројене природне силе настоје, да репродуцирају један тил, што га ми називамо расом, али што je у сивари резултанта лроцеса физиолошког лрилапођлвања свим локалним силама. Ово физиолошко стање стапа се са еволуцијом цивилизације у једну нераидвојну заједницу свих моралних манифестација човјека: језик, обичаји, умјетност, вјера и т. д. lloстепени лапредак културе, увећани и обнављани дотицаји са разним људским родовима чине . да разна локална племена ове више настоје да се увијек разликују од других и теже iratme него икада да сачувају еггличке разлике, као битни услов живота. Сама прнрода хоће да сачува прецизну резултанту хиљадугодиллњега прилагођивања. Модерна je Европа за то очевидан доказ. Одмакла цивиллза.ција — да докрајчи толике ратове —-петшштила je унутарјње утопије средњега вијека, који jfe желио једну вјеру и једно царство, али. je у исто вријеме заопггрила у свим лацијама љихове олречне наворе и оживила националистичке тежње 'У^а^ујући страсти и идеале ирендентизма, пангерманизма, панславизма и свих других европских на родности. 1 вит> (Превео с туроког: М- Р. Делић), (Наставак|| Противу ове намјере рарш а аустријског и руског Катарина мајка фраилускога краља Карла IX. желила je да у Пољокој закраљи свога сина војводу анжујскога Хенрика од Валова У томе циљу она je послала у пољоку акупгћтилу Монлука бивкупа од Валанса. Овај краллгчин посланик дошао je у Пољску баш онда кад je Фраллубва проводила крваве дане. У Поллкој je владало велико негодовање a протестанти су тамо сачињавали једну решективну и упливну .мањину. У први мах гогледало je да Монлуко неће имати успјеха, али полрешком његогвих тгротивника a умјешношћу његових присталпца успјело му je да за себе придобије <mште милшење. Пољали су <се гњушали над злочинима ов. бартоломедске ноћи, али je Моллуко ипак успио да их увјери да војвода алжујски није био ^ди ш п ш ш у тим злочтешша. Пристао je и да итрими ове лостављене aiy услове, ла и\г je обећао чак и то, да ће лаћл новац за изградњу једне народне војне морнарице у Балтичжоме Мору. Пољоки п ро тестанти и патриот тражшги су још да се ограниче и краљева права. Добили су и каггегоричке. гаранције за слободно иовдвлјодаље вјера баз обзира на то, што je будући гсраљ католичке вјере. Моллуко je лристао ла ш е н.лхове захтјеве и уопио да се аиотврди избор вој.вод!е апжујскога за жраља пољокога. Али све то још иије било довољно. Лотребно je било да и Турска да tOBoii шристалак. Kaко je у то вријеме фрапдуска политика ла Иотоку била врло упливна, Франлузи су преко овоје амбаваде у ДаЈдаграду испосжжаиви и тај тгристалтак232). За њева je главло било да спрнјечи руокогаустријоке намјере. Aico Ои лољаци нашли neiKora стЈжнца да je дс1с:тојал да им буде краљ, нема ннкакове сметње, да изаберу брата фраплускош, падилгаха који je још од давних дала и лрошлшх вреодена с дједа на ona прнјатељ моме вјечно ореКном и чврото узвишеном пријестолу«. To je Соколовић у декрету упућенсм пољским ллемлћнма и бискупима отворено рекао. Taj деисрет заврша.вао се je овјгм реченицама: ». . . Избор брата францус(1С01га падишаха за краља сломенуте земље налази се да je добар и трикладан. Наредио сам кад тамо дође, да спријечи тгеред и иеслог.у међу валга a ви, да сагласно моме узвлшеноме ферману, брата горе споменутога, прихгите за краља, да уложите ове расиоложивб силе како ћете му боље одати дужну лошту и указати заслужне лочасти; да га добро пазнте и чувате. Тако, да вам се апоолутло не ће уважити шгкакво иввшБавање и изговор, ако би ш у оволте ото1глоду тплта иротивло учлнили arojoj уввишеној ва|Повиједи. Пре■ма томе, да учините потребле приттреме. 282) ЈТавис, Историја Фраипусиш, св. VI. стр. 133. 'Соколовић je o;iy<'.Tao од захтјева, д а Пољаци између себе изаберу npaiba јер му je оостојећи турскофранцу№и савез ;i,oiBOJbno обшб1Јеђивао потребпо iiOBjepeibC. �Spo) 14. Г AJPET« 7. s-ил-каде 980.233). Лослмје OiBoira пиома, избор краља Посљке, коначно ј.ријешен. Тим пшодом Соколовић je писао и носеОна иисма лољокш племићпма, француокоме краљу и будућем краљу Пољоке. У овим пиомима јасно je и ошдирно оцртавана политика Р.усије и Аустрије коју су жадили према Пољској. ■Оокодовић je ирилрамие дае што je било шхгребно за крунисање краља у Лољокој тако, да je чаж, у једном шисму Карлу IX. означио и пут којим треба да нови краљ пропутује: » . . . За вашега брата, кад пође у овоје краљевство, имају два пута. Аж> изиђе у Задар, онда ће шутовати преко Клиса, Боене, Срема, Темишвара и Ердеља, Ако \?е укрца у Дубровнпку. онда he путовати преко Херцеговине, Зворника Срема, темишвароког вилајета у шравцу Ердеља ...« Ове припреме Оотшгавића изазвале су задовољство у Францу-кој и војвода аижујски кренуо je спокојно на шут. Само се je врдо тешко рактао од свога двора, од сводих пријатеља и принцезе Конде, коју je до лудила волто. Растанак je врло иепгко дјеловао и на његову мајку. Ооло и лоносзшгТФ-ж&ње вољских племића који су били дошли у Нариз, учинило je Hia н»у тез^ак утисак.Лсхви краљ морао je потиисати и јдну^гачку која ’je . гарантовала ^лобсиду вјера. Кад се je крал> релебати, изасланшс Јован Зоборавски ocmao je шри томе захтје^ву вотоуно уиоран и тада су lce Ка/гарина и војвода анжујкжи, покајали од нове ореће 234). Док je француоки зфаЉевс^и двор био заба)Вљен вјерсиш невоља^а, Сокодовић je славио лштичку гаобједу. Он je аговодом ове побједе irc . дао наиисати пвсма пфвоким кнезовима, франц} IC краљу IvptKIJDJ И um-UUVlG пше Il'UUD№ I-IMU JU npOJD«. скоме и n новоме см краљу. У пиому упућеном фрарцускоме падпшаху, важни су били ови редци: » . . . Споменута зеагља граАичр cal земљамА Mo­ je даревине. Она je од давнина штићена и чувана мојом неаграниченам цароком ме-ћи a њеии инезови, Јтрваци и 'друга становници xлavчyjy у дабелшг х&ду моје заштите, чувани и штићени од зала и насиља непрвјатељоких. Кад им je опоменути краљ умро, кнезови и сви лрвацл њихови, обратили су се писмима моаие узвишеноме царсшме вријестолу и изјавили су да очежују и изтледају појаву и дскрсавање моје великодостојне заповијести у ствари поставл>ања и одређивања краља за н»ихову земљу. Кад су no томе зш ати ли naime одобрење,' упућено им je наше узвишеио паређење: да већ пад ашма могућности да изаберу кога између себе за краља, да je најбоље и најтодесније да приме и поставе за крал>а пољоке земље вашега брата, да тај избор и посггавл^ње изведу уз потпуно поштива1ње и достојне почахдпи и да се до крајпости чувају, да не пОстуле противно мојој виджодостојиој за.тговијести; то mi je ове на разне начине одавде било страго ' запријећеаго. — Половином мјееца мухарема 981. године, стигла су моме срећтом пријеотолу покорничка писма пољоких тииемића u пошто у исггим моле, да се опоменути ваш брат, сагласно мојој затовијести, постави за краља Пољске, тшмогнут узвшпеном и 233) Архива, свезак важвих описа број 23. 234) Ернест Лавис, Историја Фрапцуске, ов. VI. стр. 140. Страна 211. беШрајном отомоћу Свевишњега Бога a обзиром на ваше валико пријатељство и љубав према моме високоме гаријестоду, шоставили iomo и одредили вашега брата, краљем љаској земљи«. 4. реби-ул-евела 981.235). 'Сокелшић je дакле осигурао овај избор краља и обезбиједио му долазак у Пољску. Овим избором проиаде су све кембинације Ивапа Грозиога. У Пољској се сада припрвмало сјајно крунисаље краља «а зсоје су били иозвани и сусједни бегови. Томв чину желио je да прксуствује и ердељски в-ојвода Иштван Батори алл му то Соколовнћ није до~ пустио. Пвсао iMy je »ти не осташвај сама ердеЈвеког вилајета«. Нови краљ je био вољан да чини све добре услуго Турсшј. У то вријем1в лобунио се je војвода богданоии. 'Повод побуни je био тај, што му je .повећан данак од 60.000 дуката на 120.000. Ова je буна задала Со^тс^Јзићу доста труда. Ол je хотио да се у томе користи и томоћу новога краља у Пољској у чему je и успио. Јован .отуда иије добио никат<.ве ттомоћи и атад će je за исту обраћао. 'Краљ и icbh пољоки прваци>ЈШјесу хтјелл ни да чују за побуњеиог војводу. Помагао га je |оамо козачки хатман Шивиршејвски. Висока ifopm предузела je ове војне н цивилне адјере да ухва*Еи лобуњеног војводу. Упуi e a a су нужна ваређења на све стране и сукоби с Јовановом војском поповили еу се на више мјејста док није у битии вдд Рушчатиа катастрофално свршио. Соколоввћ je за вријоме трајаља ове побуне нашпао на бројне ncrnope новота краља, али Хенвије у ТТољској остао дуже времена. —оеље омрти Карла IX. вратио се je na фрапцуоки ---- Јпријејото. A ------i Соколовић je настојао, да Пољеку еталпо дрвки под овојкм упливбм. За то je 'за њега бпло врло важно литање ко ће у Пољској доћн на кра.ЈвеДлд! npnjeicTO. Најважнија тачиа у тоаге за љета je било то, да се тгољска (круша ne упусти у руке Руепје илп Аустрије. Да би то обезбиједио on .je бно увијек опреман на ове протумјере. Ч тг би пољски прнјсто остао упражњеи, ш je одмах наређввао мобплпзацпју татарокоме хану, крајишким беговжма и будимском бјлербеју. • 4. Аустрија. — Посљедњи дани Селима II. Соко-ловић je ж1елио да живи сталио у мпру с Аугтријом. За ступања на пријесто Cenmia II. мир још није био залрључен. Омрт Оулејмана за вријеме заузећа Сигета, npenoc његових земних оотатака у •Цариград, заузегост око ступања на пријеето новог султапа, нереди у Цартграду, еве je то пријечпло закључењу овога мира као и Н1ор>га.лком разввјатву другах државних послова. Kpajima je пепрекидпо ратовала. Ha Крајини ее je HajiBmne иствдао Пв]>тев паша. Он je у Ердељу био постпгао знатне уопјехе али е •тим заједпо ипак 'Св je ш е сводило n a засужњавање важтих (сердара с обадвтју страна. Хуцо Тони и Алберт Дајч, цареви изасланици лескали су нешрестано за/гочени у Цариграду Њима jie препоручено, да ако желе да се Соколшпћ за ших заузЈме, да je «уж.Н10, да се њихов цар окани 3D) 4. јула 1573. год. Пр прев, �Страна 212. Бро) 14. ГА ЈР ЕТ« лотражитања Мушкаћа и да с тешким поклошша пошаље лосланпка у Цариград. To je писа.о Ибрахим ефендија који je службено путовао у Веиецију. У томе правцу a послпје освојења Слгега micao je и иоиту од Залма, стричевпћ Ссхколовића, будимски бвјлербеј Мустофа паша, јављајући лгу. да je оггпремио главу Зршкжога, јер je »срамно допустити да дивље лтичурине раадиру тијато једиога јуиака«. У ирољ еће Селчш II. примио je два писмд од цара Мажотапглпјана. жедлим му je честитао ступекње на inpirjecTo, a друпш je тражво одобрењ е, да може изаслашпс доћи. Како у одгавору Сслпмд II. тако и у споме Соколовић je јавл>ао, да jfa н а р е д и о темипгварском бегу да мирује и да je обусталзио Јгдумљ ену правалу са 40.000 Татапа. Док се je Соколовић овако памирљиво дописнвао с аустријскзим царем, аустријанци су иастављали са заузимаљем градова, против чега \су и Селзш II. ii Соколовић лротестирали код n,aj>a. Особито je Соколовића лаљутило освојоње града Мункача. Дао му je на знање, да Мупкач лрллада Високој Порти a не ЗапотБИ, је.дном обичиом санџак-бегу Турса^. Најлосллје допуштело je да могу лосланлди- дг( дођу. У Преобург je цар иослао три свдјалоз.ииипа. Они су донијели тешке локлоне за Селима II., Со- колокића, Пертов пашу л друге. За Ооколовића су дрнлјели хиљаду дуката, чотири сребреле куле и два злдна чаоовшџса. To je било са.чо за то, да лх велчпси везир примл. Ocrni тога, кмало се je сваке године слати веливдм везиру no двије хиљаде ^ K a ­ ira. Се.аи1му II. домијели су тридб:ет хиљадд дутсата, двадесет позлаћоних суда и два зидна оата. Цар umje заборавио mi Jacuđia Hacniv. о н je знао да НасиЈа има ве.таки утлив код Селима II. као л у унутралшднм државншм пославима, n a je и алему noслао леколико талпра. Ова три посланика примљена су у ау.дијенцију. Селтгм II. рекао им je: — Све ми je поонато. Учшгиће се сие шго буде о-дговарало части царства. Преговори су трајали три мјесеца. Соколовић je •за то вријеме одржао четрнаест сједшгца. Три су тдчке биле најтегме: 1. Рушстве упврда Тате и Beonpirm, n a чему je Соколовић највећма ипспстирао, те као и1.ротуусло1В томе, 'рушење утврда Бабакце и Беренце; 2. одређтоан.е граница и 3. раздиоба сељака. Соколовић je лалазио за сходно да буде -крајпа тачка границе 'ia^ — E rep. (Наставиће се). \ Dr. A. Adil Cokić: MEK IMATI I NJIHOVI POZNATIJI PISCI. lastavak.) 27. Vazjjja. ^Ova mekama sadrži vrk» lijep vaz. 29. Irakija. U ovoj se mekami ističe EbulGethi Iskonderija, kao izvrstan poznavalac arap­ ske poezije, te stavlja pitanja na Ihnu Hišama o pojedinim teškim stihovima, a zatim ih sam rešava. 31. Rnsafijja. U ovoj su mokami naivedene sve vrste kiradljivaca i lopova. 43. SajmeTijja'. U ovoj mekami Isa ibnu Hišam priča od nekog Ebul Anbesa, koji je ;u svoje vrijeme d'oselio iz grada Sajmere u Bagdaid, a pošto je, veli, bio vrlo bogat brzo je stekao mno­ ge prijatelje, s ikojim je popio i upropastio cio ,svcnj imetak, te pošto je ostao bez “čega napustili su ga svi prijatelji i on je stoga morao napustiti Bagdad. Kada su čuli njegovi stari prijatelji, da se je on vratio i da je donio mnoge novce, opet su se počeli, sabirati oko njega On je međutim priredio večeru Pm svojim prijateljima i nakon tog što ih je dobro opio dao im je obrijati brade, te im se na taj način osvetio. A zato, veli, da je dobio nagradu od vezira. 52. Bišfijjja. U ovoj mekani Isa ibnu Hišam priča o nekom Bišru sinu Avancta i njegovu sinu, o njihovoj pustolovini, junaštvu i ženidbi. Haririja. Kasim ibnu Ali Haririja je jedan od najzna­ menitijih odJba1), pjesnika i klasičnih književnika. Rodio se je 446. g. H. u bogatom i lijepom soocu kraj Basre zvanom Mušan. Studirao je u Basri i preselio se je na drugi svijet 616 g. u Basri, u Нагram zvanoj četvrti, gdje je i stanovao, te se po tom i zove Harrami. On je još u ranoj mladosti po­ kazivao veliki dar, a kako je bio sin bogate poro­ dice, i sam je posjedovao veliko imanje, te je cio živo proveo bezbrižno i u naučnim studijama.2) Ovo se vidi i iz njegovih djela. Haririja se je is­ taknuo na jezikoslovnom polju, naročito u pjesni­ štvu “ lijepoj knjizi. Njegova su djela klasična na tom poliju, a u njima je poikazao veliko oštroumlje, temeljito poznavanje jezika i savršenu stilističkoretoričku vještinu. Sastavljao i pisao je takove •’) Edeb = običaj, odgoj, uljudnost, vladanje i lijepa svoj­ stva. Ilmul-edeb, u užem smislu, nauka o ćudorednosti i lije­ pom ponašanju. U širem smislu jezikoslovne nauke, te povješt i etika. Kad se misli na šini smisao obično se upotrcbtjuje riječ (ilmun) u množini: »Ulumul-edeb«. Edib gl. prid. aktivni, a znači općenito obrazovana osoba, koja je, poreci gornjih nauka, upućena i u druge, u koliko to iziskuje opća obrazovanost i otmjeno društvo. ‘) Priča se, da je pored ostalog imao velike bašče, u kojima je bilo zasađeno 18 hiljada datula, �Број 14. Г A JPET. Страна 213. članke i poslanice, gdje se u svakoj riječi ponavlja glas i proslavio se jest »Mekamat«. To je jedan jedno slovo. Tako je napisao poslanice: »Risalei gotovo besprimjeran klasik u. arapskoj književno­ sinijje« i Risalei Šinije«. U prvoj se ponavlja u sti, koji je kao takav preveden i na druge jezike. svakoj riječ® slovo (s), a u drugoj slovo (š),. Pi­ 1 na naš jezik preveo je merhum A. H. Bulić prvu sao je duge članke, gdje u cijelom članku nema ni mekamu iz njegova Mekamata, koja je itzašla u jedinog slova sa točkom, te članke, gdje je jedna Beharu (IV. god1, broj 18.) .U. pohvalu njegova riječ sa slovima, koja imaidu tačke a druga po re­ Mekamata znameniti Zamahšerija veli: dni bez točaka. Zatim članke koji se čitaju na dva Ja se kunem Bogom i ajatom,5) Te hadžskijem Meš’ar i Mikatom,®) načina u istom i u dvostrukom značenju (vidi 6., Da j’ zasluga našeg Напгцје, 16., 17., 25. i 26. mekamu u njegovu »MekaDa mu zlatom napišemo Mekamat. 'matu«). On je u ovom, te u raznim rebusima Toga čuda drugi izvest ne mogu, upravo meidoePživ (vidi 32., 36. i 42. mekamu). Ma da idu po svijetlu njegove svjetiljke. Haririja je napisao više lijepih djela kao: 1. »Mdlhatuil-irab« (gramatički lijep govor). To je б) Aajatun pl. od ajetun = Kur’anove rečenice. gramatika u stihu sa komentarom. 2. »Durretu! ®) Meifar = vidan znak. Tako se zove svako mjesto gavv^s fi evham,il-havas« (rončevo krupno zrno kod Kabe i u jijezinoj okolici na kojim je hadžija dužan oba­ biisera o (gramatičkim) greškama otmjenih). 3. viti određene molitva; pl. mešair. Mešairul-hadž — menast»Diivan« (zbirka pjesama). 4. »Mekamat«. Zatim kul-hadž. — Mikati su određene granice, ili bolje mjesta koja razne poslanice i pjesme. s e ' nalaze u određenoj daljini Kabe. Preko tih granica nije Najpoznatije Haririno djelo, kojim je stekao dozvoljeno1nikome preći bez ihrama. , ГРЧКО-БУГАРСКИ PAT 1913. ГОД. C француског Бригад. Генерал Ж и в . Ј. Ранковић. П р ед го во р . После свршеног Српско и Грчко-Б угарског Р а т а 1913. год. отпочела je одмах јака 'иропаганда Грчке у иностранству, нарочито њено друштво Graecla у Франиуској, да глорификује успехеЧст пехе Грчке Војске. Грчка пропаганда истицала je одвећ много и Краљ а К он стан ти н а као Богом одабраног стратега. * Како je Грчко-Бугарски Рат 1913. год у тесној вези са Српско-Бугарским Ратом 1913. год., јер су Срби и Грци били савезници, којима су при крају рата пришли и Румуни, то fce бити од интереса изнети овај рат у преводу на нашем језику. 20. јуна 1926. Сарајево. Преводилац. Увод*) Генералисим Руске Војске маршал Д ибић 1829. год. прешао je Балкан, добивши тада име „Забалкански", заузео je Једрене, чиме je окониан и Руско-Турски Рат. Грчка се je користила тим другим ратом. Она je после победе генерала Димитри И псилант и ја код Петра (Беотија), где су 11 турских батаљона најбоље снабдевених и европски обучених *) Лектира: G. N. Rodos — „La genese de la guerre*. Pariš 1914. Преводилац. били принуђени да положе оружје, кад je закључен мир, до б и л а и са м осталн ост, Руска Влада из Петрограда слала je више пута своју флоту у Јегејско Море: 1770. год. за време Катарине II. и 1877. год. увек у циљу, да се помогне Грцима против Турака. После закљученог мира у Једрен у, којим je створена самосталност Грчке, Русија je до б и л а право п р о т ек т о р а т а над Хриш ћанима у О томанској Ц аревини. Генерал О рлоф љубимац Катарине 11. постао je амбасадор Русије у Цариграду, који je на штету Срба, a и Грка приправљао хегемонију Бугара на Балканском Полуострву. Генерал И гњ атијев преузео je руску амбасаду у Цариграду, тамо остао дуже време и био je највећи поборник стварања Велике Бугарске, нарочито при закључку примирја 23. јануара 1878. год. после Другог Српско-Турског Рата 1877./78. г о д , када je захтевао у Сан Стефзну, да се доделе Бугарској многи чисто српски крајеви, na неки и Грчки. Грчка je имала још од тада узајамне симпатије са Србијом и оне су створиле Војни Споразум марта 1912. год. у коме je била Бугарска против Турске. Грчка видећи неоправдане захтеве Бугара после Првог Балканског Рата 1912./13. год. склопила je 19. мзја 1913. год. са Србијом О дбранбени С ав ез против Бугара. �Страна 214. Број 14. »Г A Ј Р Е Т« Грчка В лада у споразуму са Српским Председником Министарског Савета Н. П аш ићем, пре него што je рат с Турском био и завршен, a за време преговора на другој конф еренцији у Л ондону, предлагала je Бугарској Влади неколико пута, да се споразуме о деоби освојеног земљишта. Али je увек добвјан нејасан одговор, јер je Бугарски Председник Минисгарског Савета Д анев одговарао, да fee свагда бити времена, да се ова питања реше, чим се закључи мир са Отоманском Царевином. Маска паде чим се потписаше прелиминари у Лондону. Захтеви Бугарске испољаваху се свакога дана све јасније и јасније и њихове трупе отворено изражаваху непријатељство против Срба и Грка; нарочито у почетку јуна месеца, кад су напале оделења Грчке Војске, која су била избачена у Пангеону и Елефтери и једнога момента веровало се, да je рат већ објављен. С рбија и Грчка, услед ове Бугарске претње, осети ш е п о тр еб у д а с е увајам но пом огн у и зд р у ж е . Оне нису одговориле на нападе управљене против њих, оставиле су" Бугарску Војску да заузме стратегијске тачке и да доврши своју концентрацију; избегавале су обе стране понављање ових напада и пошто je Бугарска Влада бацала одговорност на ниже официре, то су Грчки и Бугарски Генералштаб утврдили једну неутралну зону од Дорјана преко Нагрите до Елефтери. Алн, док су Грци потпуно евакуисали означену зону, Бугари обратно продужили су да je заузимају. Кад су већ преговори Балканских Председника Министарских Савета били при крају и у Петрограду изнеш арбитражи Руског Цара Николе II., Бугарска Влада без сумње помишљаше, да ће no њу бити боље, ако изађе пред арбитра са што je могуће више залога, те су ноћу 16 /17. (29/.30) јуна, no једној општој заповести њене трупе напале, на положаје, које су држала грчка оделења у П ангеон у, Н игрити и К ар асул и , као и на положаје, које су држили Срби на: Б р егал н и ц и , З л е т о в с к о ј Р ец и и код Ђ е в ђ е л и је , које су и заузеле. T o j e био р а т, р а т б е з о б ја в е . Бугарски мучки напад Срби сјајно одбијаху. Грчка В лада, бојала се притиска на Солун и када je овај био ослобођен бугарског гарнизона, и здал а j e н а р еђ е њ е својим д и в и зи ја м а д а с е крен у нап ред, које су биле пак још за време првих напада, почетком јуна месеца овако распоређене: Између Орфанског Залива и Бешичког Језера 1 дивизија. Између Бешичког Језера и Лангада Језера 1 дивизија и Северно и северозападно од Солуна, на линији Лангада—Солун—Карасули 6 дивизија1) I Б и т к а к о д К укуш а*) (19., 20. и 21. јуна = 2., 3. и 4. јула) К р ет а њ е Грчких Т р уп а п од н еп оср едном командом К раљ а К он ст а н т и н а о т п о ч ел о je (19. јун а) 2. ју л а у ј у т р у : К рајњ а десн ок ри лн а ди ви зи ја имала je з а о б јек т Н игриту и Орлиакон, м ост на Струми. Д иви зија и зм еђ у Б еш и ч ког и Л ангада Ј ез е р а им ала j e да м арш ује прек о Б ер о в а н а на Л ахан у. 4 ц ен т р а л н е д и ви зи је м арш овале су к К укуш у, гд е с е п р ет п о ст а в љ а ш е д а je главна Б угарска В ојска. Ј едн а д и в и зи ја д о б и за п о в е с т д а марш ује друм ом С олун—С ер ез, к ао в е з а и зм еђ у ц е н т р а и десн е колоне и Д иви зија код К арасули , к о ја j e о б р а зо вал а крајњ е л ев о криво Грчких Т р у п а имала j e , п о ш т о n p elje В ар дар с ев ер н о о д Арџин Ј е з е р а д а нап адн е на К укуш с а с е в е р о за п а д а . Грчке дивизије још у почетку марша судариле су се са бугарским снагама, које су се налазиле према централној грчкој колони, на 11/ 2 ч. од Валџе a 19 Км. од Солуна. Бугарски положаји били су одлични; један за другим на дубини 15—20 Км. протежући се до Кукуша, које су Бугари ванредно утврдили још у новембру 1912. год. Источно од Локана положаје природно јаке, који доминирају друм Солун—Серез Бугари су такође утврдили. Крајна деснокрилна дивизија (19. јуна) 2. јула no цену непрекидне борбе маршовала je преко Маслар-Сајта к Нигрити и дошла до Караколи, потискујући испред себе непријатеља. Дивизија лево од ове заузела je Берован; дивизија у главнини пошто je скренула са пута Солун—Серез код Гивезна заузела je коту 605. 4 централне дивизије потисле су непријатеља до 5 Км. од Кукуша, отимајући на бајонет један за другим бугарске ровове с обе стране реке Галике. Крајња левокрилна дивизија чим je прешла Вардар код Карасули одбила je непријатеља, који je држао леву обалу. ‘) Лекгира: М. Kampanakl — „La g u e rre gre co -b u lg a r e “. Pariš 1914. Kao допуну треба читатн: P. Кан — „С рп ско-Бугарски Р а т 1913. г о д .“, у преводу Жив. Ј. Ранковића, Ратник, април 1924. Београд. Преводилац. *) Види приложену скпцу. �Бро] 14. Г АЈРЕТ« Бугари потиснути на целој линији повукли су се на главне положаје са којих су, још кад су их први пут заузели, реперисали цео предтерен. Сутра дан (20. јуна) 3. јула борба je отпочела на целој линији: Нигриту je заузела крајња десрокрилна дивизија, која no заузећу заробивши цео један непријатељски пук, продужи покрет северу. Дивизија лево од ове одбацила je Бугаре к Лахани и запленил i им je б топова, од којих 3 брзометна. Лихован je заузела дивизија у главнини одмах чим je no наређењу кренула са коте 605 против Лахане. 4 централне дивизије продужиле су марш к Кукушу у пркос јаког отпора и no све незгодног земљишта, на коме инжињерија беше принуђена да прави путеве за артиљерију под кишом бугарских зрна и успеле су ипак да још у вече истога дана буду на домашају нападних положаја на Кукуф и да загрозе непријатељу на оба крила. Крајња левокрилна дивизија пошто je потукла Бугаре код М ачукова упућенд je теснацем К алиново, те да с бока нападне положај код Кукуша: 1 батаљон ове дивизије са 1 батеријом артиљерије, који je одвојен на дан раније од главпе војске заузео je Ђевђелију и прелазећи Вардар појавио се иза леђа Бугара код Мачукова, који се изненађени овим повукоше к Дорјану. Бугарска појачања, која су се кретала од Килиндира к Кукушу заустављена су појавом једног ескадрона коњице ове дивизије. Ноћу (21. јуна) 4. јула централне дивизије напале су Кукуш. Ислога дана, око подне Бугари су били потиснути са њихове прве одбранбене линије и у вече сви положаји око Кукуша пали су у грчке руке и ови су одм ах п редузели гоњ ењ е н еп ријатељ а, који се повлачио к северу. Ha крајњем левом крилу једним огорченим нападом Грци су успели да овладају утврђеним теснацем код Калинова, али замор трупа није им омогућио гоњење к Калиндиру, исоред кога су Бугари изгубили 21 топ. Деснокрилне дивизије, пошто су успеле да пласирају аргиљерију, заузеле су на бајонет Лакану, где су Бугари били no броју скоро Страна 215. исте јачине са Грцима (16 батаљона са 24 топа); потисле непријатеља к О рлиакону; заплениле му 12 топова, од којих 6 брзометних и велику количину ратног материјала. Крајна деснокрилна дивизија пошто je допрла до Орлиакона предузела je поаравку моста, који су Бугари порушили при повлачењу преко Струме. Б итк а М ачуково—К укуш —Л ахана завршена je. Она je коштала Грке 10.000 људи нзбачених из стрсја. Поређење између битке код Л иле-Б ургаса и Б унар Х и сара из првог Балканског Рата између Турака и Бугара и ове код К укуш а није прегерано; јер док су код Лиле-Бургаса Бугари имали 140.000 војника против 100.000 дезорганисаних турских војника, који не имађаху никаквих позадњих установа, дотле 100—110.000 војника Краља Константина имали су да се боре код Кукуш-Лахана, против 95 000 бугарских војника, добро утврђених и снабдевених са досга муниције; код Лиле-Бургаса Бугари нису имали да се боре са теренским тешкоћама, јер од Лиле-Бургаса до Бунар-Хисара највећа висина не прелази 143 м , док на фронту Мачуково—Кукуш—Лигован—Лахана многи висови уздижу се преко 400, 500 na и 600 м. a које су Бугари били изврсно утврдили. П о бед а, коју су Грци изборили има да с е заб л а го д а р и бр.ш ни, та ч н о ст и са којом je план напада б и о изврш ен, као и о д в а ж н о ст и војника, који су и поред смртоносне ватре Бугара, великих тешкоћа око постављања артиљерује, заузимали постепено на јуриш сва непријатељска утврђења. Она, с погледом на доцније операције имала je неоцењиве последице, јер не само што je непријатељ био одбачен са главне одбранбене линије већ заузећем Кукуша отворен je пут за Дорјан, центар снабдевања Бугарске Војске у Македонији, како оне која оперише северно против Срба, тако и оне против Грка. Кукуш je штитио Дорјан и био тако добро утврђен, да су се Бугари надали, да ће се Грчка Војска сломити пред њиховим окопима. Дани (19., 20. и 21. јуна) 2., 3. и 4. јула сјајно су демантовали ова предвиђања. 1 F E L JT O N (Насггавиће се) , шт Господина Јакова П родановића оцен а „Косова". не би посве засгарео тај одговор, дајем ra сада „Гајрету", дако ми он учини гајрет. У пролеКе лањске годнне штампано je у Књижевном Гласнмку једно равматрање i. Јакова Продшовића о књизи „Косово* коју сам ja саставио од стихова из народних neсама. Ja сам на ту „критику" написао одговор и послао ra „Књ. Г л .\ али га он још до данас није стигао да изнесе. Да Веома сам захвалан г. Продпновићу, што није пожалио времена ни труда, не само да ту књигу, од 560 сграна, прочита него и да напише о н>ој ппвелику оцену. Ta je оцена, додуше, врло непово.гна. И сам r. Продановић вели на ea* вршегку да je „може бити био нешто ошграјн у оцеаи*. �Страна 216. ■Г A Ј Р Е Т« Ja сам био спреман на вамерања, и сам сам био уверен, да онај спев није ни довршен a камо ли савршен, и рекао сам у поговору „ако позвани и спремни укажу на погрешке и недосгатке, моћи ће се начинити савршенвја епопеја". Г. Продановић je истакао све што му се год чинило погрешно, нескладно, недоследно, несмишљено и недотупавно. Али није казао да je ишта добро у тој књизи. To ми je жао. Не толико због мене и моје књиге већ због репутације г. Јакова Продановнћа. Јер свако ко има стрпљења да прочита ону оцену, мора се чудити: вашто je онакЈ жучно и јетко писао r. Продановић. Нарочито, ко вна да нас два hiic.vo ни познаницв; ja г. Продановића знам само no чувењу, a он за ме сигурно није никаца ни чуо, док му није дошла моја књига под руку, и под нож. A не може бити, да онај спев баш ннчему не ваља. О лошој.се књизи ништа не пише. A кад je г. Продановнћ написао о „Косову" 81/, штампаних странмца у ,К . Гл.*, где je простор врло скуп, онда ће бити да моје „Косово" бар онолико вреди колико вреди труд г. Продановића, док je написао ону оцену. Нисам са свима замеркама r. Продановића споразуман. Колнко год имао г. ПродановиН у неким страрима право, у мношма нема право. Показаћу. Алн, пошто у оцени г. Продановића нема неког система мораћу се и ja држати онога ргда, којим je он ишао. При грађењу свога вКосова“ ja се нисам обазирао на с л у ч a ј н у поделу народних песама на „јуначке“ и „женске“, h u t ii сам n o страни држао песама које хао случајнн мотив имају нечвју женидбу, као да бн оне због тога биле мање јуначке, и неимале права да се уплету у Косовску епопеју. З а ме je цела нароана поезија, и пословице u earoнетке, велико двориште, пуно набацаног магеријала: пећина и puna, отесаних каменова, углачаних мрамора и порфира, испретураних u нспребијаних ступова, с капителима u без њих, кипова без главе, без ногу, гиблова и обелиска. и т. д. У томе се чуду, сировог и уметничког материјала, нико живи не може разазнати, ни са правим уживањем проматрати те гомиле несређене и неповегане грађе. Не може потпуно и непомућено. Ни све досааашње антологије нису ништа донеле, ту je само много песама избачено, произвољно, поредано je камење no минералошкој или некој другој састеми, али нпак није ствОрена грађевина у којој се може сести, и одморнтп се. „Дело je изашло гломазно, развучено н претрпано, препуно излишннх описа, накићено као додоле", вели госп. Продановић. Разуме се. To би дело требало да буде епос, народни епос, као што je, рецимо, Илијада или Махабарата. И због тог a то не може бити збијено, кратко и разговетно као математски задатак. Како je гломавна М ахабарата, са 200.000 сгихова! И понављања има. И те како. Али не у оној мери као у Илијадн, Однсејн или Енеидн. И нисам ja понављао из „похлепности'* за сгиховима, него je понављање условљено организмом спева. Рајко no друга пут мора доћи Вуку, да би овај сазнао за погибију и имао пред с в о ј о м војском довољно оправдања за повлачење. И no природи народне поезије најзгодније je да се понови првашње питање. A што Вук онако пита Рајка ea Владету Војводу, није он ,.почео ђот11нити“, виги он сматра ружу и калпак и коњску главу „важним" стварима. Да г. Продановић није хтео замерати под сваку цену, лако би му се било домислити, да се Вук руга, и Владети са ружом, и свима Бошњацима што разигравају и пропињу коње. A кад се руга, допуштено му je да то и понови. Како ja међутим не правим разлике ивмеђу женскнх и мушких песама, могао сам баш узетп речи какве девојке и дати их Вуку. Г. Продановић вели да je народни сесник одмерен код описа одела и оружја. Он je, већином, Број 14. шкрт у описивању, али, мени се чини, не због одмерености већ из недостатка и сиромаштнне. Песник Старог Вујадина почиње са великин обећањем: „на њима je чудно одијело", али бележи на оном старом Вујадину само „бин.иш од сувога влата и на Милићу Вујадиновићу „још je на н»ем љепше одијело", не због одмереноаи већ вбог тога што он не уме више да каже. Мсђутим, народни песник који има више маште подробније и описује. Слепи Филип ВишњиК сли ка: „чиста свила до земље спуштена, a кадифа у краћем скр јена, све оружје у влато облито, у рукама пушке јецнолике једног арча од дванаест драма, на глави им капе кадифлије, влатне ките бију no nojacy“. Још да je Вишњић био окат, како би обилнији били његови описи! Други који више вна, на пр. о пушци, који je, ваљда, разгледао пушке и чистио и опаљивао, уместо „једнолике u једног арча ‘ вели: „све на један арзлак изгоњене, и на један чакмак догоњене. све na једну бурму завијене". Па како je опшпран у описивању Црни Перо! (Ha пр. Женидба Сењанина Тадије, вабележио Милан Обрадовић). Ja сам иатрпао описа одела и оружја, и пуца под гр’оцем, и много коња да пребацују пену преко господара, у намери да знани u поввани могу избацити оно шго je мање лепо a задржати оно што je више лепо. A да нисам толике варијанте уврстио. можда би баш понајлепша изостала. Исто je и са уседањем на коња. Гуслар се изражава како му кад треба, његови јунаци појахају, поседну ,иди eaкроче коња, довате га се, скоче на њ, баце му се на рамена. И ja сам то узимао како ми je кад требало, и сваки пут je узето с разлогом a не офрље или што ми се „израз допао". Речју „поклопио" или се добпва асонанција „и Сокола коња поклопио", или се исказује немарност према форми и начину узјахивања и јахања. Не знам шта смета јунаштву, поносу, неусграшивости и госпоству Реље Крилатића што пева уз гусле на Кнежевој Вечери. Много лепше опевани јунаци у народним песмама хватају гусле и певају кад ватреба, на пр. Лазар Пециреп. A као вашто то није лепо да се ye гусле пева на Кнежевој Вечери и да се то умаловажава изразом „утрапи“? Ваљда je требало да ea том вечером свира Џезбенд или Шабачки Цигани! Г. Продановић je, у непажњи, схвнтио да Реља пева неке пошалице о балаву старцу, шугаву јарцу, каљаву врату и т. д. Ако je г. Продановић кад слушао npaвог народног рапсода, онда je морао опазити да добар гуслар, не прелази одмах на ствар, на приповедање фабуле, него најпре прави увод, рецитује пословице и слично. Тако и мој Рељч. Признајем да сам онде много наредао пословица, али и то je с намером да се од много може доста избацити и да остане досга. Не разумем ипак, шта je у томе непристојно, што се не би смело отпевати „на слави ч е стстм а кнеза“?! Опет на три места није г. Продановић пазио шта je прочитао. Јер Топлица Милан (na 314. страни) и Танвовић Обрад (222) не певају него говоре, истпна, у десетерцу, a Мусић Лазар (445) није ни пробелио. A г. Продановић вели да њих све тројица (I. с.) „певају љубавне песме“. Не могу одобрити ни то да je од Змијања Рајко изгубио шга од свога достојанства, ако Je, у тежњи да paaioворн друштво, испевао нешто шаљиву песму, коју je у истој таквој прилици, на војном походу,-певао својим Бошњацима Од Травника Џано Бајрактар. U h o Царица Милица каже „вазор ми je у те погледати“, то баш не мора значити да je ona „смерна n стидљива жена“, To je само ф раза која се употребљава према лицу старијем no положају, али се баш понекад употребљава кад je очигледно да je онај нижи и млађи паметнији и довитљивији. И no савету Миличином и no готовости, којом Цар Лазар слуша њен савет, види се да „е)1е p o rte la culotte“. �Бро] U . Г А Ј Р Е Т. Страна 217. A тако je и наше предање о Цару Лазару којега, противно дитеље давили ? I Даље вели госп. Продановић, како Јаков Ненадовић не he да ка-ке ни за породицу једног хајдука да историји, приказује напола свецем, који волн царству небескоме. Тако ra приказује и народна иесма Није никако чудо je пржила бабе. Бива, неће да je вређа. Наравно, Чика Јаков ако жена којој се, са знањем њеног мужа, у брак меша не може pehu sa некога да je пржио бабе, ко није имао неки Змај од Јастрепца, удаје своје кћери за кога хоће, и петље ни за то Али он много грђе вређа породицу тога хајдука,јерзањукаже,данијечетовала в е ћ ч у в а л а кране пита да ли he муж пристати на ту удају. Девет Југовића су кидисали на једну жену не као седам ве no С р ем у . To je у јуначком, хајдучком, речнику највећа увреда: назвати некога говеларом и чивчијом Малиша Шваба на једног веца, већ као исто то 9 Југовића, Вук II., Сердтр вели Вуку Лопушпни (Вук IV. 54.) „ниси јунак нити 44, на једну жену, и, Вук II., 32, на једног човека. тв родио, него хајде опег у Требјесу, те ти ори турске Ни књпге староставне нису баш толико ea спрдњу, поткућнице, те агама четвртину давај“. A Фрчић Ибрахим како прави г. Јаков Продановић. 'lo je исто у Вука II., 32. вели Талу: „подај барјак, ко je ва барјака, ти се врни Да не би књига, оде Цару Душану глава! Па, r. ПроданоЈајцу бијеломе, те ти чувај јајачка говеда“. To су много дивићу код Вуиа то није смешно, a код мене му je смешно! фамнији послови, но пржити бабе, јер и за пржеље баба Не знам, што се г. Продановић ишчуђава: шта би Ју- треба неко јунаштво, треба метнути главу у торбу, јер може говиКима да кидишу на сесгру! и вели да нико паметан не когод иза бусије дочекати ко није баба. може разумети, a сумња, вели, да и ja то равумем. Ето Г. Јаков Продановић вели: „Кад се бпје двобој ивмеђу ja то разумем, a разумео би и r. Продановић да je хтео, и два човека, могу се употребити сгиховп Рок четвртак да je при том сгаву мало више мислио. Г. Проданлвић ра- a мегдан у петак, у суботу да кукају мајке, јер тај цвобој вуме Југовиће кад се они усуђују потегнути ножеве на мора да сесврш и sa један дан погибијом једнога од бораца; С и л н о г Цара Душана, што проси њихову сесгру за жену али за велике битке то не важи, јер оне трају дуже времена једном своме дворанину, који he касније засести на престо. и воде се великим масама.* Г. Продановић je овде намерно A не разуме, што су tu Југовнћи планули на своју сестру .заборавио да се битка на Косову, и no историји п no прекад им je пред читавим Двором пљунула на образ рекавши дању, почела и сершила за неколико сати, иако се водила да je Милош бољи јуна« од све 9 браће Југовића. Такво великим масама. A није трајала дуже времена као, рецимо ,.разумеван>е“ je очигледно чангризање под сваиу цену. на Солунском или Фландријском фронту. Даље, ако се двоГ. Пролановић налави да je посве и логично u разум- бој мора свршши погибијом ј е д н о г а од бораца, како онда љиво што je Капетан Јован сањао смртни сан кад je пошао напазм r. Продановић да je логично pehu да he кукати на свадбу, a није му логично ни разумљиво, кад неко полази м а ј к е једнога борца. Кад сваки човек може имати само на војску да може уснити такав сан! Све.да то и није ло- једну мајну, u да није логвчно кад ja речем да he кукати гично, нигде у моме спеву не стоји да je Вук баш запста мајке бораца који he се у великим масама сударити и, бога уснио онај сан: Ja сам пустио Вука д а прича Цару, како je ми, грдно изгинути. Г. Продановић бамера, што једна сеоска лакав сан сањао. Али, Вук je то могао и измислити, аа девојка не респектује много јунаке који иду да бране земљу дадне своме наговарању јачи значај. Да je г. Продановић од душмана. A откуда г. Продановић зна, да je девојка знала, хтео да разуме читајући мој спев, он би опазио да ja Вука куд они иду?! A ko у оно доба нису биле стигле до Дренице приказујем као дефетисту, који неће да се бије, који je новине из Крушевца са патриотским чланцима о рату с Туруверен да je најгори мир бољч од најбољег рата. Тако Вука цима, откуд je могла знати једна бељила, да су ва неким схвата и народна песма, и предање. Вук, додуше no исто- овбиљним послом толики коњаници, којима запињу очи sa рији, није био толико зависан, и можда се . могао сам њене HOie u ногавице, кад и њнхов војвода има времена да уклонити из борбе" што се тиче војне дисциплине. Али пре- застаје u њој заповеда да спусги ногавице! Па све, да je н дање не признаје његовог посебног положаја, он je додуше знала, куд они иду, знамо да то sa оно доба не би много врло велики господин, али je само „Везир Цара Лазара". значило, јер није читава српска нација изашла на Косово. Ja сам ипак пустпо Цара Лазара да Вука разреши дужности |а не налазим да je она девојка „ускорђииача®, u да се после од похода на Косово, али Вук то не прихваћа. Он sohe да прометнула у кротко чељаде. Она je слободна и отворена, Цар нареди повлачење и погађање, a разлог je тако јасан, и понаша се према приликама: каквим тоном њој војвода да ra није требало нарочито подвлачити: Вук води 12.000 онаквим тоном она војводч. Да она нема великог респекта оклопника, и он вбог н»их и од њих не сме на своју руку пред кнежевим војводом види се и no томе, што му она не одустати од војевања. верује, него no искуству закључује. да би он могао кад приHuje утврђена тврдња г. Продановића да вемљи не ми калпак у руку ударити коња остругама. и побећи пољем прети никаква опасност. И ако je војска пошла на једног широким. Чудно je што r. Продановић налази да je једно упонепријатеља, нису сви остали матирани; чак je нсторијом утврђено, да у оно доба Алтомановић, други један eer Цара ређење неспретно, ружно и увредљиво, што je пренесеко на Лазара, није био девинтересован за вемље свога таста; a и Ивана Косанчша са Ивана Сењанина, који je mhoio више опеван од Косанчића. Али то није главно. Главно je што се пријатељство суседа Мађара није било потпуно сигурно. Даље вели rocn. Продановић да стнхови пренесени са г. Продановић прави да не s.ia шта je упоређење, и да je у Ћурчије на Вука немају ни смисла ни логике, јер се обеле- њему главно оно teitium с mparatlonls. Ни у прози, a још жава као пржибаба Душанов севастократор Бранко Младе- мање у песми, не пазн се много на оно су чим се прави новић и његови претци. Ово би требало троструко подвући, упоређење, само треба да упоређење иристаје. Кад се о неда се још јаче истакне огромно илемство и госпоство поро- коме каже, да je вдрав као бик, брз као кон>, гладан као диде, која није имала ни свог сталног презимена, него се вук, уморан као пас, тим се није рекло да je он бик, коњ, Вук ввао Бранковић, Бранко Младеновић и т. д. A што да вук или пас. Да ли би требало избацитп ону слику, како су спале није логично осумњичити једног севастократора да je и no неку бабу прикучио огњу илн je обавио врелим веригама, чакшире Бановићу Страхпњи и сапеле му ноге као букагије, кад се вна да je сваки илемић средњега века почињао без- о томе би се могло разговориш. Али не само због тога број влочина, ea корист своју и свога господара! Зар су што се r. Продановићу БановиК чинн смешан „онако разгасевастократори у рукавицама поступали с бабама, у оно heu“. Ja сам навалице то уметнуо да потенцирам величину време, кад су краљевске синове ослепљивали и царске ро- Страхинића, којп he касније све опростити Љуби. 0 смешно- �Страна 218. »Г A Ј Р Е Т . сти нема места говорити, јер je Бан н пред собом и пред другима више смешан вбог рогова него ли што су му спале гаће кривицом неверне жене. Г. Продановић налази да je без икаква смисла, шго се Марко понижава и моли Леку, и шаље дукаге a „м гао je то свршити sa два часа топувом и мачем“. Ha ту није г. Продановић пажљиво читао. Huje могао то Марко свршити ea два часа, него се борио и дангубио два дана, a треће јутро увима Boi a и св. Јована, н тим оружјем, кумовском ваклетвом, које Лека не прима, побеђује Марко. Мени није ни мало чудновато да je Марко могао поверовати, да he се Лека помирити. Наравно, r. Продановић гледа само на тричавих хиљаду дуката, који нису вредни спомена кад je у питању освета, премда je то у оно време вредело хиљаду из јарма волова! Г. Продановић још ваборавља да се код Срба a Арнаута ков може платити. He nrpa највећу улогу виснна откупа, но се гледа и на олакшавајуће околности. Марко није ни убно Лекине сестре, она се сама убила. Марко joj je у афекту извадао очи, и то за једну увреду, какве Марку није нико смео добацити. Осим дуката Марко нуди кумство, a то много значи. Ова читава епизода има више смисла у моме Косову, него у женидби Јачшића Тодора; она je врхунац у трагичном моменгу моје композиције, и сасвим се • правнлно развија. Има још нелогичности г. Продановвћа. Он вели да се „може пћи на свадбу рад комада леба белога и ради чаше вина црвенога, али се^ ради тога не иде у бој и у смрт“. У сигурну смрт може-батн не, али у бој се иде. Иде се и данас, у XX. a камо ли у оредњем веку, кад су скоро све војске биле за плаћу. Душанови Аламани свгурно нису за Душаново царство гинули из патриотских разлога. Само кад се иде у бој, може се и погинути, али сваки се нада да о н неће погинути. Исто je' тако нелогично и резоновање г. Продановића, „да борба око коња ама смисла кад je свадба, a непојамна je пред бој“. Кад више човеку треба и вреди добар коњ, за свадбу-или за бој? Ha свадби му добар коњ. у најбољу руку, може одиети кошију, обдуљу, a у боју му може донети славу вли сачувати главу! Г. Продановић предлаже да сеГолубан нагарави бојом карабојом, да га Цар не позна. Да се лени омакла та несмишљеност, шга би рекао г. Јаков Продановић? Бановића Страхињу познају прерушеног и Дервиш, и Љ уба му са врх Голеша, и веле да му познају чело и обрве и под челом очи обадвије в Ђогата и хрта Карамана. Ту je лако познавати, јер je троје што једно друго допуњава, и што се лако познаје ма се један од њих и прерушио и нагаравио. A мој je Голубан сам, на сасвим ваборављеном коњу, и огрнут кабаницом са вучјом капом на глави, и тако начињен, да га hu Љуба познати није могла. Нека се замисли на једној редути једну госпођу свима познату, у једном домину са врх главе до траве, и на глави вучју капу « крила орлова, госпођу која ниским да говори неће. Хоће ли je ико познати, премда joj се виде очи и обрве? A на другом крају опет једна позната госпођа, маскирана како год хоћете, али под руку са својим мужем у фраку, и водећи са собом пудла, кога свако познаје у вароши. Хоће ли она осгати непозната? He разумем се у циганском језику, и не внам шта му вначи „стрнџање", али не могу пристати да je Марково логоровање у крчмн неморално и непрнстојно и да те сцене није требало уносити. Каквих све сцена има у Илијади и у Одисеји, na се нико не спотиче о и»их Спрам Омирових Број 14. богињЗ и краљицЗ моја je крчмарица једна наивеа институтка! Знам да и у Счетом Писму u у народним песмама има и лепих и досадних ствари, ала више поевије има у Песмн над песмама, него у оној књвзн „Аврам роди Исакз, Исак роди Јакова“. Епос косовски мора имати и поезвје в живота, a Марко се не сме приказиватв као пустињак којиједе скакавце и дивљи мед. Ни то није бесмвслица, што цар Лазар каже на слави: није ово вино украдено. To je фраза ко;ом домаћин анимнра госте да пију, и на селу, и у вароши, в у манастиру. И нвкад се не може посумњати у исправну провенијенцију впна, кад сам домаћин употреби ову фразу. Заш то да не би Милош пољубио у руку побратима Марка, који га je ввбавио тамнице? To сам пзвадио из В. II. 42, где не само Милош него и Иван и Милан, u старл Топлица љубе Марка у руку. Што Вук БраиковиК ником не да да га пол.уби у руку, разлог je у Вуковом карактеру, који не допушта, да ra неко задужи, или да му неку услугу кввтира, том јефтаном монетом. A Краљ je Марко велик, њему не треба ни хвале ни плаће, hii обавезе до гробд; он за свој велики труд не тражи ништа, он пристаје да му. се побратим за све одужи једним јединим пољупцем у руку. He he бити да би боље било да Косовка девојка дође пре песама о самом 60jy, јер завршна сцена у тој песми, [де Орловнћ Павле умнре, a девојка кука (илв. се убија) не мо»е доћи пре песама о самом боју. A растргати ту лепу баладу, због хронолошког поретка, не би било песннчки. Градња Самодреже могла би бити пре ухођења турске војске, ала то не би било економисање с временом. Самодрежа се градв трв дана, и Косанчић уходи Турке три дана. Па зашто ба Косанчић најпре чекао док се начинн црква, na тек онда да вде у Турке? Кад би се послушао савет r. Продановића да се треба држати што више текста самих народш!х песама, и да треба што мање премештања сцена и догађа a из другвх песама, a уз то ипо мање измена и допуна, онда би епос косовски смео садржаватв само ово пар одломака, како их je вабележио Вук. A кад би се строга „логика“ г. Продановића применила, онда бв се морала избацити, на пример, a песма о Косовка девојци. Јер, забога, како може озбиљном једном јунаку, као што je Милош Обилић, на поласку у смрт, да падне на ум просачка улога, да проса з а свог побратима, без његове воље и прастанка, једну сасвим неповнату девојку која се случајно онде деси на вратима?! Кад би се no песничким делима тражила логика лучем г. Продановића, мало би шта остало поезије. И Шекспир би већим делом пропао, a не би могао издржати критике. Ja сам пошао са противним уверењем, и остајем тога уверења: да се од наших народних песама могу начинита добре a лепе a велике епопеје (тралогија), употребљујући из сваке народне песме што je лепо a 810дно н каламећи a умећући у грађу епоса 1де шта и како треба. И као год што Илијаду a Одисеју није саставио један Јелин, него je читав збор одабраних књажевника и философа много времена тесао и дотеривао Илијаду, a Одисејв je требало неколако векова док није добила своју последну редакцију, тако и у нас не he и не смеју изаћи народне епопеје аспод чекаћа једноме ковачу, a у надахнућу кратког времена, него их треба да стварају и дотерују више људи и више поколења. др. Лазар Димвтријеваћ. �Број 14 Страна 219. >Г A Ј Р ЕТ« Тласнш г Zapisnik XX. redovne glavne skupštine Glavnog Odbora Gajreta u Sarajevu Održane II. jula 1926. u 9 sati prije podne u prostorijama Gajretova konvikta. Prisutno oko 250 čla­ nova i delegata društvenih pododbora i povjerenika iz provincije. Prisutan je i izaslanik Njegovog Veličanstva Kralja peš. pukovnik Gospodin Jovan Ristić, ispred Mi­ nistra Prosvete Inspektor Odelenja Ministarstva Prosvete Gospodin Đoko Kovačević, ispred Beogradskog Gajreta »Osman^Đikić«, vrhovni vojni muftija Gospodin Ilajiz Abduselam Džumhur. Tačno u 9 sati prije podne predsjednik Glavnog Odbora Dr. A v d o H a s a n b e g -o v d ć . otvara skup­ štinu, konstatujući na osnovu društvenih pravila da је^ dovoljan broj prisutnih članova za stvaranje pravovalja­ nih zaključaka. Predstavlja skupštini izaslanika vlasti Gospodina Husejna Kadića, a zatim predlaže za ver^I? katore gg. Saliha Tafru i Muhamedbega Bašagića, što skupština prima. P r e d s j e d n i k Dr. Av'Ho H a s a n b e g o v i ć nastavlja: Onaj, koji se uvijek stara za dobro Naroda Г Otadžbine, onaj koji je od Oslobođenja do danas poka­ zao da je najveći prijatelj i zaštitnik Naroda i Otadž­ bine — naš Gospodar Njegovo Veličanstvo Kralj Alek­ sandar, pokazao je da i ovom zgodom vadi očinsku brigu o našem društvu, pa je poslao delegata u osobi pukovnika G-na Jovana Ristića. Mi smo se uvjerili o naklonosti, prijateljstvu i očinskoj brizi našeg Gospodara prema Gajretu. Pozivam Vas da ga gromko i srdačno pozdravimo.'tŽivelo Njeg. Veličanstvo Kralj Aleksandar! Živelo Njezino Veličanstvo Kraljica Marija! Živelo NjegKralj. Visočanstvo Prestolonaslednik Petar, Protektor našeg društva. (Skupštinari stojeći kliču frenetično Nje­ govom Veličanstvu Kralju, Njezinom Veličanstvu Kra­ ljici i Protektoru Gajreta Njeg. Kralj. Vis. Prestolonasledniku Petru). Blagodareći Vam što ste se, Gospodo i prijatelji, ovako mnogobrojno odazvali našoj skupštini, naročito blagodareći onima, koji su se zamučili iz Provincije u ovim radnim danima, ja Vas molim da današnji naš rad saslušate, pa ako je potrebna kritika tome radu da je date. Da bi naš rad bio blagosloven predlažem da po­ zdravimo depešom Njegovo Veličanstvo Kralja. (Živio Kralj!) Društveni tajnik Hamid Kukić čita depešu: »Kancelariji Njegovog Veličanstva Kralja Aleksandra Bled. Članovi i članice Gajreta iz svih krajeva HercegBosne, sakupljeni na godišnjoj skupštini Glavnog Odbora, visoko dižući zastavu narodnog prosvećivanja i nacio­ nalnog osvešćivanja muslimanskog dela našeg naroda, smatraju svojom sinovljom dužnošću da u prvom redu pozdrave svoga viteškog Kralja Aleksandra, milu nam Kraljicu Mariju i moćnog Zaštitnika našeg društva Prestolonasletjnika Petra. Da živi ceo Kraljevski Dom Karađorđevića Predsednik skupštine Dr. A v d o H a s a n b e g o v i ć « (Skupština jednoglasno prima sadržaj gornje depeše i kliče stojeći trokratno svima članovima Kraljevskog Doma). P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć nastav­ lja: Dužnost nam je da se sjetimo jednog čovjeka, koji je čitav svoj život posvetio dobru i blagostanju naroda. Predsjednik Vlade n. г. Gospodin Nikola Pašić jedan je od velikih prijatelja Gajreta, pa predlažem da ga pozdra­ vimo i zaželimo mu da se što prije vrati u našu sredinu (Burno klicanje: Živio Gospodin Nikola Pašić!) Tajnik Kukić čita depešu: »G-nu Nikoli Pašiću, Ministru Predsjedniku K a r l o v e Vari. Sa današnje mnogobrojne posjećene Gajretove go­ dišnje skupštine hitamo da pozdravimo najvećeg držav­ nika našeg naroda i oprobanog prijatelja Gajreta, želeći mu iz dna duše što skorije potpuno ozdravljenje i dug život na sreću i ponos vaskolikog naroda i mile nam Otadžbine Predsjednik skupštine Dr. A v d o H a s a n b e g o v i ć « (Skupština srdačno i jednoglasno prima). • P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Kra­ ljevska Vlada svaki put izlazi u susret društvima sa svojom pomoći. Kraljevska Vlada je to činila često puta i prema Gajretu, uviđajući potrebu Gajretova rada u našem elementu. Stoga je dužnost naša, da sa ovog mjesta pozdravimo Kraljevsku Vladu i da je zamolimo da i na dalje bude naklona prema opštem dobru. Dozvo­ lite da Vam tajnik pročita depešu: �Страна 220. ■Г А Ј Р Е Т . Број 14 svestan da bi prošao i doživeo ono, što danas doživljuju li njegovi protivnici, svojim iskrenim, zdravim i stvarnim radom i delovanjem, uspeo je da pregazi sve ono, što je trulo, nezdravo, jalovo »Gajret« je samo i jedino Prilikom održavanja današnje godišnje skupštine takim svojim radom i mogao da doživi danas da je Glavnog Odbora Gajreta na kojoj učestvuju delegati i protivnik sasvim ućulkan nemoćan, da mu čini ma kakve članovi Gajreta iz svih naših krajeva, smatramo za bilo smetnje u njegovom radu i delovanju. ugodnu dužnost da pozdravimo Gospodina Predsjednika I ma da su se dojučeranji ortaci na političkom Ministarskog Saveta sa čila-om Kraljevskom Vladom polju razortačili, oni još ni danas »Gajret« ne ostavljaju koja svakom zgodom pokazuje svoju predusretljivost na miru. Muslimanski redovi počeli su da se u jačem [ prema Gajretu većem broju okupljaju oko Gajreta; ovo moramo sa . Predsjednik skupštine zadovoljstvom konslatovati, a sa vrućom željom da i Dr. A v d o H a s a n b e g o v i ć « svi ostali uskoro uvide potrebu »Gajreta« među nama (Jednoglasno se prima uz poklike Kraljevskoj Vladi!) i nužnost po naš elemenat njegova rada i delovanja I dok sa veseljem možemo konstatovati tu činjenicu,, osje­ P r e d s j e d n i k Dr- H a s a n b e g o v i ć : Rad ćamo da nam se sa sasvim druge sirane pdćlhja CihiCi društva »Gajret« bio je uvek odmeren, ozbiljan i dos­ smetnje u našem radu. •• tojanstven, pa zato nam i ovaj današnji rad treba da »Gajret« raspolaže dokazima da pojedinci iz redova bude takav. Verujući u to, dozvolite mi, gospodo i pri­ H. S. S. nastoje da »Gajret« ometaju u njegovom delo­ jatelji, da Vam sa ovog mesta progovorim nekoliko vanju. Mi smo i odviše svesni toga, radi čega oni to reči. čine. Žaleći tu njihovu rabotu, potrebno je. da im s ovog Iz izveštaja drugih funkcionera Gl. Odbora čućete mesta poručimo, da nas svi ti njihovi napori neće i ne u glavnom, sve šta s e je u ovoj godini radilo i uradilo. mogu omesti u našem radu na prosvetnom i nacional­ Ja ću međutim da učinim samo neke napomene, jer nom polju. Mi smo svesni »Gajretova« poziva, svesni smatram da treba da se te stvari danas pred ovim smo potrebe njegova rada i delovanja u muslimanskom forumom iznesu. Neću da ulazim u postanak i predratni Elementu i uzaludni će biti svačiji napori i težnje, ma rad ovog društva, jer te sfvad treba ЗгГбц dobro poznate s koje sirane one dolazile da nas s loga pravca skrenu. svima nama, a o njimž sam i ja iscrpnije imao Čast u Ovo treba da čuju i zapamte i gospoda iz redova H S. S. više mahova pred ovim forumom da govorim. i da se okane svoje neukusne rabote. — To sam hteo, gospodo, s ovog mesta da napome­ Letimično ćemo se seliti rada ovog društva od Oslobođenja do danas: Društvo je poslije Oslobođenja nem, znajući da će se u ovome sa mnom složiti svi »Gajretovi« radenici, svi njegovi prijatelji, svi prijatelji oživelo i otpočelo sa svojim radom blagodareći nekoli­ cini omladinaca. Svesno vfelikog svog poziva i potrebe našeg naroda i svi oni, koji žele dobro i sreću našoj delovanja na prosvetnom i nacionalno-vaspitnom polju zemlji i našem naroduMi ćemo sa svojim dosadanjim radom da nastavi­ u našem narodu, onp je nastavilo da radi na onoj istoj liniji, na kojoj ga je dušmanin god. 1914. prekinuo. mo. Radićemo i nadalje na prosvetno-kulturnom polju našeg elementa, koji treba čim pre na ovome polju da Dušmanin je proteran sa našeg ognjišta, ali je ostavio iza sebe tragove, koji se i dan-danas osećaju u našem uđe d kolo ostalih naših sugrađana. Vaspilavaćemo i čitavom društvu u ovim krajevima. Vaspitao je i osta­ nadalje našu omladinu u nacionalnom duhu, jer je to i vio iza sebe elemente, koji nisu mogli da se pomire sa državna i naša opšla narodna potreba »Gajret« je u stanjem stvorenim posle objave trubača s Drine, Save svom radu na pravilnom putu; »Gajret« su vodili, vode i Dunava. Moramo na žalost priznati da su ti elementi, ga, a i vodiće ga ljudi, koji su dokazali da vole ovu svojim destruktivnim delovanjem kočili, a i danas još zemlju. Da je »Gajret« na dobrom i pravilnom putu, uvek koče svaki rad na svima poljima narodnog života. pored izloženog, vidi se i po tome, što pokušavaju da Nije ni »Gajret« ostao pošteđen od tog nj hovog rada i mu ometu njegov rad uvek oni. koji su svojim radom uspeli da dokažu da ne vole današnjicu. Protiv takvih delovanja. Činjene su smetnjs na sve moguće načine. elemenata su se »Gajretovi« radenici uvek borili i bo­ Svi oni elementi, kojima je i рге rata bio zazoran riće se. rad »Gajrela«, bijahu se uortačili i nastojahu svim mo­ To sam imao, gospodo, da napomenem i da pod­ gućim silama da ometu rad društva u našem elementu. vučem, a sada prije nego pređemo na IzveŠtaje drugih Političko-nacionalni ortaci, a naši protivnici vodili su tu društvenih funkcionera, pozivam tajnika da pročita pris­ borbu protiv Gajreta i od Oslobođenja do danas. Gajret pjele pozdravne depeše skupštini. je tu borbu primio samo i jedino u toliko u koliko mu T a j n i k K u k i ć čita: je trebalo da se zaštiti i da obezbedi svoje slobodno »Čestitam današnji rad i želim najljepši uspjeh delovanje. Čuvao se je budno, da ga protivnici ne uvuku Mara M. Trifković u pogubne i jalove partizanske vode, jer je očigledno bio predsjednica Beogradskog Gajreta« T a j n i k K u k i ć čita: »G-nu Nikoli Uzunoviću, Predsedniku Ministarskog Saveta Beograd �Бро! 14. Страна 221. Л A Ј Р Е Т« »Puno povjerenje dajemo slarom odboru ispred članova povjerenik Herenda« Goražde »Želim svaki napredak društvu. Čestitam odboru na ovogodišnjem uspjehu i naše puno povjerenje i dalje Campara predsjednik pododbora Tešanj« »Pozdravlja skupštinu i želi srećan rad i dalje, napredak svojoj braći i sestrama muslimanima ponosne Bosne Zora Stanojević — Beograd« »Pozdravljam skupštinu i želim joj uspešan rad za svako dobro našeg naroda Povjerenik Ahmed Đikić — Mostar« P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Sada je na dnevnom redu izvještaj tajnika o radu Glavnog Od­ bora i svih društvenih pododbora i povjerenika u prošloj godini. Molim Vas, da saslušate taj izvještaj i oci­ jenite ga. T a j n i k K u k i ć čita svoj izvještaj (Vidi štampa­ ni »Izvještaj«) P r e d s j e d n i k Dr. Л a s a n b e v*i ć: Prima li skupština izvještaj ta nika Kukića? 0 • (Skupština jednoglasno usvaja izvještaj tajnika sa odobravanjem.) Predsjednik Dr. litis & n b e g o v i ć : dnevnom redu je izvještaj blagajnika o prihodima i rashodima društva u prošloj godini, te o stanju društve­ ne aktive- i pasive. Molim skupštinu da sasluša ovaj izvještaj. B l a g a j n i k A z i s S a r i ć čita svoj izvještaj. (Vidi štampan blagajnički izvještaj) P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Prima li skupština izvještaj blagajnika? Dr. J u s u f T a n o v i ć : Ja vidim iz pregleda u društvenoj aktivi, da se kao gotovina nalazi Gajretov novac u raznim zavodima, a međutim vidim da u pa­ sivi stoji svota od Din. 500.000 kao dugovanje Srp. Centr banci. Želio bih, da se razjasni zašto se laj dug ne plati, kad ima gotovine kod drugih novčanih zavoda-. P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Ja sam držao da je poznato g. Dru Tanoviću, da se već četiri godine nalazi ta svota u pasivi, a to je kredit od Mi­ nistarstva Pošta i Telegrafa, koga srao dobili preko Srp. Centr. Banke- Te kredite mogu društva da dobivaju od Ministarstva samo posredovanjem većih banaka i uz njihovu garanciju- (Dr. Tanović se zadovoljava sa od­ govorom.) • P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Prima H se izvještaj blagajnika? (Skupština jednoglasno prima izvještaj blagajnika sa velikim odobravanjem) P r ffđ s>e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Pred­ sjednik revizionog odbora Ahmed ef. Borić ima riječ: A h m e d ef. B o r i ć : Ispred revizora društva »Gajret« čast mi je izvijestiti skupštinu, da smo pre­ gledali vođenje društvenih blagajničkih knjiga i belega, sjjlavnim i sporednim knjigama sravnili i u potpunom redu pronašli. Molim da ovaj izvještaj ravizora izvolite uzeti do znanja. (Skupština uzima do znanja izvještaj revizora.) P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Na dnev­ nom redu je proračun za iduću godinu. Ja ću Vam taj proračun, koji je štampan, pročitati i objasniti pojedine stavke : Proračun za društvenu godinu 1926/1027. Red. broj Primitak Dinara Izdatak Redovna članarina........................ Dobrotvori i utemeljači.........». Kamate i dividende ................... Gajretov cigarpapir...................... 10% dobiti Banke Gajret........... Zabave.............................. ............ Darovi i dobrovoljni p r ilo z i.... Opskrbnine pitomaca . . • ........... Pretplata za l i s t .......................... Odobrava se iz sadanje gotovine 30.000 10.C00 200.000 200.000 180 000 200.000 300000 450000 50.000 190.000 Ukupno.. 1,810.000 Muški konvikt Sarajevo . Ženski „ „ Muški v Mostar. . . Tuzla----Bi hać. . . . Foča .. Gacko . Stipendije • Potpore. Kancelarijski troškovi. Plate namještenika . •. List »Gajret«................ Adaptacioni troškovi.. Otplata zajma .............. Ukupno. 250.000 200.000 150000 140 000 100.000 40.000 20.000 30.000 10.000 100.000 120.000 100.000 50.000 500.000 _ — — — — — — — — — — — — 1,810.000 - �Страиа 222. ГA JPET Sastavljajući ovaj proračun rukovodili smo se izvjesnim pasivitetom našeg elementa prema Gajretu i raznim nepogodama, te smo nastojali da proračun svedemo na onu visinu kako bi mogli da izađemo na kraj sa predviđenim prihodima. Na izvjesnim stavkama vidi se da su nekoje cifre nešto manje ili veće, nego je to postignuto u prihodima i rashodima u prošloj godini. Predlaže^ skupštini da ovaj proračun za iduću školsku godinu primi. (Skupština jednoglasno usvaja predloženi proračun) P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć ; Dozvolite mi da pozdravim sada predstavnika Gosp. Ministra Prosvete g. Doku Kovačevića. Gospodin Ministar Prosvete Miša Trifunović jedan je od odličnih prijatelja društva Gajret i o njemu svakom zgodom vodi brigu.(Živio Mini­ star Prosvete Trifunović!) Da je tako vidi se što je poslao svoga delegata i odličnog prijatelja Gajreta Gospodina Doku Kovačevića, koji Gajretu izlazi svakom zgodom u susret i čini mu sve pogodnosti. (Živio Gosp. Đoko Kovačević) Pozdravljam u našoj sredini izaslanika Uprave Be­ ogradskog Gajreta »Osman Đikić« Gosp. Hafiz Abduselama Džumhura. Koliko Beogradski Gajret čini za našu omladinu najbolje znadu omladinci i mi koji šaljemo omladinu na visoke škole. Ovome društvu želimo na­ predak i sreću. P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Na dnev­ nom redu imamo predloge Glavnog odbora, koji se sastoje n izvjesnoj izmjeni društvenih pravila. Pozivam tajnika da iznese predlog. T a j n i k K u k i ć : Čl. 31. društvenih pravila glasi: »Revizori pregledaju društvene račune i blagajnu i izvješćuju o tome odbor svaka tri mjeseca. Bar jedan od revizora mora bili vješt vođenju društvenih knjiga«. Kako je nezgodno, da revizori istodobno sarađuju u upravi društva zajedno sa ostalim članovima uprave i da istodobno kontrolišu taj svoj rad i čitave uprave, to je potrebno da se revizori izluče iz odbora i da se posebno biraju. S toga predlažemo da se doda Čl. 31a društvenih pravila, koji treba da glasi: »Pored Glavnog Odbora skupština bira posebno 5 članova revizionog odbora, a njihov mandat traje 3 godine dana«. Čl. 31. predlažemo da se izmijeni kako slijed i: »Članovi Revizionog Odbora biraju između sebe pred­ sjednika, koji saziva sjednice Revizionog odbora. Oni pregledaju društvene račune i blagajnu i izvješćuju o tome Glavni Odbor svaka tri mjeseca na zajedničkoj sjednici s Glavnim Odborom. Bar jedan od revizora mora biti vješt vođenju društvenih knjiga«. Prema Čl 58. društvenih pravila u slučaju nedo­ voljnog broja prisutnih članova skupština pododbora se odgađa na osam dana Predlažemo da se to izmijeni tako da u slučaju nedovoljnog broja prisutnih članova skupština pododbora se odgađa na jedan sat kasnije, kada će se održali bez obzira na broj prisutnih članova. (Skupština jednoglasno prima.) Број 14. Čl. 62. društvenih pravila glasi da se u slučaju nedovoljnog broja prisutnih članova odgađa skupština povjerenika na osam dana kasnije. Predlažemo da se to i u ovom slučaju izmijeni i da se skupština povjerenika odgađa na jedan sat kasnije, kada će se održati bez obzira na broj prisutnih članova. (Skupština jednoglasno prima) P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Dajem odmor od 15 minuta, za koje će se vrijeme odbor posavjetovati u jednoj stvari. (Odbor se povlači na savjetovanje u posebno odjelenje.) Nakon odmora. P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Čl. 20. društvenih pravila glasi: „11 članova Glavnog Odbora ostaju skupa tri godine. Na koncu treće godine odstu­ paju kockom ili dobrovoljno trojica članova. Koncem četvrte godine na isti način odstupaju druga trojica, a na koncu pete godine preostalih pet članova, na čija mjesta bira skupština svaki put druge članove. Bivše članove Glavnog Odbora može skupština ponovno birati«. Ovaj je odbor izabran pred godinu dana, te prema tome ostaje na upravi društva još dvije godine. Međutim u toku godine istupio je iz odbora podpredsjednik Ibrahimbeg Čengić, od zamjenika odselio je iz Sarajeva Ing. Šerif Bubić. Prema tome je potrebno da se izabare je­ dan odbornik i potreban broj zamjenika. T a j n i k K u k i ć : ispred Odbora predlažem da se izabere za odbornika dosadanji zamjenik Mujaga Šaraj lić. (Skupština prima jednoglasno.) T a j n i k K u k i ć : Kako sada fale dvojica zamje­ nike predlažem ispred odbora kao prvog zamjenika Dra Omera Bahlijarevića. a kao drugog nadsavjetnika Bećira Mehmedbašića. (Skupština jednoglasno prima.) P r e d s j e d n i k Dr. A v d o H a s a n b e g o v i ć : Cosp. Dr. Omer Bahtijarević jedan od veoma agilnih Gajterovih radenika, koji se dragovoljno primio dužnosti, da bude internatskim liječnikom ne tražeći za to nikakove nagrade. Nikada nije zažalio truda ni vremena da ukaže u svako doba liječničku njegu i brigu oko zdravlja naših pitomaca. (Živio!) P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Što se tiče uprave, to smo mi s našim predlozima ovim za­ vršili. H a f i z A b d u s e l a m D ž u m h u r : 1 ako sam izaslanik Beogradskog Gajreta »Osman Đikić« nisam ovlašten da govorim, ali znam da će Vam biti milo, da Vam iznesem zaključke posljedne sjednice našeg dru­ štva održane 7. o. mj. U prošloj godini Beogradski Gaj­ ret »Osman Đikić« imao je 60 pitomaca i to 50 internih i 10 eksternih. Mi smo zaključili da se do godine proširi naš rad i da iduće škol. godine primimo 15 pitomica muslimanki za pohađanje više stručne škole. Pored toga �Број 14. ГА Ј Р Е Т . smo zaključili da primimo još novih 20 pitomaca. 0 tome će bosansko-hercegovački Gajret bili obaviješten i pismeno i preko njega će ići sve molbe. , (Živio Beogradski Gajret!) P r e d s j e d n i k Dr. H a s a n b e g o v i ć : Čuli ste 0 radu i zaključcima Beogradskog Gajreta. To društvo je od vrlo velike važnosti po nas. Mi nismo znali što ćemo s omladinom, koja svršava srednje škole, u našim internatima. Blagodareć našim oprobanim pri.ateljima u Beogradu našli smo odziva u tamošnjim nacionalnim redovima i obrazovao se odbor, koji je počeo da pri­ hvaća našu omladinu. Smatram da u ime našeg ele­ menta u ime prosvjetnog vašpilanja našeg zablagodarirao tim beogradskim redovima, da zablagodarimo čitavom odboru na čelu sa vrijednom i svjesnom prijateljicom Gajreta gospođom Marom Trifković. Gospođa Trifković je žena, koja treba da služi svima našim majkama i svima našim sestrama za uzor, pa zato neka je Bog poživi ha ponos Gajreta. Predlažem da gospođu Trifko­ vić pozdravimo depešom. (Skupština prima oduševljeno 1 kliče: Živila!) As im A1 i k a l f i ć , predsjednik pododbora u Gračanici, predlaže da skupština izrazi blagodarnost svoju upravnom i nadzornom odboru Banke Gajret, za njene velike pomoći, koje ukazuje našem Gajretu. (Skupština jednoglasno prima} P r e d s j e d n i k Dfi H a s a n b e g o v i ć : Da li ... • . i . j •• n .. . .. , želi JOŠ kogod riječ? P osto je niko ue ,av |a, dozvolite da zaključim rad današnje skupštine, koja je ovako mnogobrojno posjećena kao ni jedna do sada i da apeliram na Vas, da kada odete Vašim kućama predočite težinu rada ove uprave, i situaciju društva u kojoj se nalazi j da ga pomognete. Mi imamo jednu ustanovu na koju možemo uprijeti prstom, a to je naš Gajret. Sva druga su drušlva lokalnog značaja, a Gajret je svih nas i na njega se naslanjaju svi muslimani. Današnja uprava blagodareći Vašem povjerenju činiće i odsada sve da udovolji Vama i Vašim zahtjevima. Vi znate kolike su nevolje našeg naroda. U tome pravcu i na tome polju treba da nas pomognu svi muslimani Bosne i Hercego­ vine Ja se Čvrsto nadam da će svi prići Gajretu i da će ga pomagati. Još jednom Vam blagodarim i ž iv ili! (Burno: Živio!) Time je skupština bila zaključena, a skupštinari su se nakon toga s najljepšim utiscima razišli. Predsjednik: Tajnik: Dr. Avdo Hasanbegović, v. r. Hamid Kukić, v. r. Verifikatori: Muhamedbeg Bašagić, v. r. Salih Tafro, v. r. Nadopuna zapisniku: 1) U štampanom izvještaju tajnika, pri kraju, izo­ stavljen je cijeli jedan pasus pometnjom metera. Taj Страна 223. »Dužnost je Glavnog Odbora Gajreta da i na ovom mjestu istakne uglednu sarajevsku trgovačku firmu Hadži Bajramaga Fočo i drugovi, koja je pomogla Gajretov konvikt kako prošlih tako i ove godine sa robom u vri­ jednosti od 5—b.000 dinara, kao i sa dobrovoljuim pri­ logom u gotovu. Ističući ovo pred današnjom skupštinom Glavni Odbor i ovom prilikom srdačno blagodari gornjoj firmi«. 2) »U Proračunu za šk. godinu 1926./27. koji je štampan u »Izvještaju Glavnog Odbora Gajreta o radu u prošloj godini« na strani primitaka, pogreškom slagara je štampano u stavci 4.) Din. 200.900, a treba da stoji Din. 200.000«. 3) U »Proračunu« na strani izdataka stavka 12.) pogrešno je štampano Din. 100.600, jer treba da stoji Din. 100 000, Tajnik: Predsjednik: Dr. Avdo Hasanbegović, v. r. Hamid Kukić, v. r. Verilikatori: Muhamedbeg Bašagić, v. r. Salih Tafro, v. r. Н атје ча ј з а прим ањ е пи том аца у Г ајретове к он ви кте и з а поаељ ив ањ е стипендија. „ « З а идућу шкопску годину примнће се у Гајретове кон- SMTe ш п„ ’омаца.„„’ „ l. Мушки конвикт Сарајево 93 питомца, 2. Женски конвикт Сарајево 60 питомица, 3. Конвикт Мостар 41 питомаца 4. Конвикт Тузла 40 пито aua, R б. "4‘—— Конвикг Бихаћ -50-------пвтомаца и 6. Конвикт Фоча 16 пиГомаца. У конвикте ће се примати минпмалан број бесплатних потомаца-ица и то само где су најтежи случајеви. С тога се упозоравају сви друшгвени пододбори u поверениии, да на молбама ђ<ка из њихових места наведу највећу своту, коју њихови ђаци могу плаћати месечно на име опскрбнине. Сви мо шоци требају такођер да наведу у својим молбама колико могу дспринашати опскрбнине месечно. Молбе за примање у конвикте као и за подељен.е стнпендија примаће се најдаље до 10. августа о. r. Касније приспеле молбе неће се узимати у прегрес, него ће се повратити. Молбама треба приложиги 1. задњу школску сведоџбу, 2. овогодишње уверење порезног уреда о внсини плаћања пореза молночевих родитеља (скрбника) 3. Лекарску сведоубу, 4. Родни лист и 5. Сведоџбу сиромаштва. Све молбе требају се упутити Главном Одбору преко месних пододбора и повереннка са њиховим препорукама и предлозима гледе одмеривања опскрбнине. Скреће се пажња свима пододборима и повереницима, да у опште не примају молби болежљивих ученика, јер се такви при ступању у конвикт, у колико буду њихове молбе повољно решене, неће примити у конвикт. Опскрбнине sa конвикте у Сарајеву износе од Дин. 200,— до 800.—, a sa остале конвикте од Дин. 200.— до 700.— месечно. Ученици, који буду примљени у конвикте, a плаћају опскрбнине Дин. 300.— na на више, имају донети са собом no два чаршафа. Главни Одбор Гајрета. �Страна 224. Бро) 14. ■Г А Ј Р Е Т ј Одговор IbcroBor Величанства крал>а на поздравну депешу: Са прошле наше скупштине упућена je брзојавна поздравна депеша Његову Величанству Краљу на Блед. Друштвени предсједник добио je од Шеговог Величанства Краља на ту депешу слиједећи одговор: »Блед - 12. VII. Предсједнику скупштине Гајрета Господину Др. Авди Хасанбеговићу — Сарајево. Краљвца и ja захваљујемо на срдачном поздраву чланова и чланица Гајрета упућенога нам са њихове годишње скупштине и желимо свако добро и напредак друштву у његовом просветном раду. Александар« Конститунс&ње Главног Одбора. Главни ОДбор Гајрета на својој сједници одржаној 13. VII. Ti r. no новосе конституисао како слиједи: Предсједник: Др. Авдо Хасанбеговић, I. подпредсједник*. Ибрахнм Хаџиомеровић, II. подпредсједник: Инж Хајдар Чакро, тајник: Хамид КукиН, благајнвк: Азиз Сарић, Предсједник Ревизионог одбора: Ахмед Борић, чланови ревизвоног одбора Ахмед Сефић u Лутвија Шабанагић, одборнвцв без функција: Мујага Сарајлвћ, Мехмед Р. Делић и Др. Ахмедбег Рвзванбеговић. «■ i Гајретова забава у Тесдвћу. »Пододб р »Гајрета« у Теслићу одржао je на дан 6. маја о. г. своју прву годвшњу заиаву, која je како у моралном тако в у материјалном поглепу изнад сваког очекивања успјела. Приход на овој забави je бруто Дин. 16.737.-. Заслуга з а овако велики успјех иде у првом реду нашој одлвчној и великбј пријатељици госпођи ЈОВАНКИ СТАНИВУКОВИЋ, супруги тосподвна директора Симе Станивуковвћа. Не мања заслуга иде к госпођама Ксенији Тодоровић, суаруги госп. Др. Љ.*-Тодороввћа, те Љепосави Благојевић, супруга госп. Душана Благојевића, које су својвм пожртвовним радом неуморно настојале и хвала Богу успјеле, да ова нзша прва забава овако лијепо успије. Особита хвала добротворима Гајрета гг. Свми Станивуковићу. Милану Гњатовићу, Душану Благојевићу као и гг. Др. Љубн Тодороввћу, Петру Богуноввћу и Кости Липићу, којв су упрли све силе схватпвши народну ствар, те твме допринијели, да постигосмо овако лнјеп успјех. Пододбор као и Главви Одбор »Гајрета« овиме се захваљују свима rope наведеним на њиховом племенитом раду и заузиман.у за »Гајрет«. Такођер се вахваљујемо и свима осталим пријатељима, којв нас посјетише и тиме доста доирвнијеше нашем сјајном успјеху«. B ajram ski d aro v i: Pododbor Gajreta u Derventi sakupio je preko Kurbanbajrama 61 komad kurbanskih kožica, a darovaše slijedeća gospoda: po 8 kom.: Braća Asimbeg i Esadbeg Alibegović; po 3 kom.: Ramizbeg Begović i Abdibeg Porobić; po 2 kom.: Adembeg Kapetan -vić, Suljaga Ahmetagić, Omeraga Udjvarlić, Hifzaga Porobić, Safvet Porobić, Muhamed Sinanović, Dubočac, i Agan Sinanović; po 1 komad: Mujaga Karabegović, Avdibeg Zečević Mustafa Ibrulj, H. Hamdija Isakagić, Mujaga Alijagić, Mahmutaga Halepović, Šućraga Alijagić, Halil Mehičić, Sulejmanbeg Porobić, Ago Muratagić, Zaimaga Kapičić, Hamdi ef. Drljevič, Zahidaga Halepović, Mustafa Tirić, Edhem Islamović, Huso Bećir .vić, Šukri ef. Alagić, Hifzibeg Teskeredžić, Ibrahim Porobić, Velika, Hasanaga Dizdarević, Velika, Halidaga Šahbegović, Ve­ lika, Suljaga Dizdarević, Velika i Sabit Bajrić, Dnbočac. Sakupljačima i darovateljima neka je najljepša hvala I P rilozi iz Zrornika: Gosp. Ibrahim Šehić, šer. sudac I povjerenik Gajreta u Zvorniku sakup:o je prigodom Kurban-bajrama Din. 261*76 do­ brovoljnih priloga, a darovaše slijedeći; Pred Hadži Mahmut Džamijom Ahmet Šehić i Ćazim Krtičić u Zvorniku Din. 79 50; pred Namzđah džamijom Ismet Šehić i Jusuf H. Jusufović u Zvorniku Din. 41*25; pred Zamlaz džamijom Šemsudin Ljubović i Selim Hulujić u Zvorniku Din. 18; pred Begsujom dždmijom Ševko Mujezinović u Zvorniku Din. 29 i pred džamfjoir. Mullabdija Banjanović iz Kozluka Din. 95’—. Sakupljačima i darovateljima neka je topla hvala! Dobrovoljni prilozi iz M aglaja: Rasim Krzić. đak IV. razr. gimn. I Gajretov pitomac sa­ kupio je Din. 120'50, a darovaše slijedeći: po 20 Din.: Rudolf Loebrl; po Din. 10: Kozomarić, Braća Smajilagić i Mehmed Pirkić; po Din. 6: Dr. Vojvodić; po Din. 6: Dr. Dženanović, Josif Simić, Osman Obralić, Mestrić, Suljaga Numanović, Aleksa Jovanović i D ragić; po Din. 4 : Ibrahim Čejvan; po Din. 3 50: Muharem ef. Krajinić i Mustajbegovica Uzejirbegović; po Din. 3: H. Mahmutović i Vladimir Zečević; po Diri. 2 : Ibrahim Terzimehić, Nurija Šeč'ć, Rustenović, Safija Stočanin, Simo llić i Kruno Shmit; po Din. 1: Kasim Drnda. Sakupljaču i darovateljima ispied Gajreta topla hvala! Darovi Iz V lasenice: Prihod ramazanske zabave iznosio je Din. 1153-—; pri­ likom Ramaz. Bajrama pred džamijom sakupljeno Din. 279 i u Cerskoj Din. 176‘50; prilikom kurb. bajrama pred džamijom Din. 344*75; od bajramske zabave Din. 1.150; od bajramske sergije u Vlasenici Din. 344 75 Psergije u Derventi Din. 160*—. Prilikom Ram. bajrama sergije N. Džamije Din. 87-— ; Stare džamije Din. 215*75; prilikom kurb. bajrama sergije Stare dža­ mije Din. 115*50 i Nove džamije Din. 83 50; Pred džamijom u u N. Kasabi sakupljeno Din. 79*75; Ramo Bećirović darovao Din 10 i još ostali prilozi iznašaju Din. 398*75. Još je sakupljeno 315 kg kukuruza i 117 kg pšenice. Agilnom pododboru, sakupljačima i darovateljima srdačna hvala i Ив у редн и ш тва. Пошто ce наш главнв уредник налази ових дана на осуству, то слиједећи број нашег лвста неће изаћи 1 ., него истом 16. августа и то као двоброј. Молимо наше претплатнвке да ово уваже. Štampariji »Bosanske Poite«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Handd KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer Mitetom nadmošuje m ostale cigarpapire apotpomaže 1„ВијгвГ i« : . Tvornica Cigarpapira S. D. Шна1ај, m aže se naručiti i ргеко dru štva .Gajret* u Jarajeva 0 И 0 0 0 0 0 0 [ ° И И В 0 0 1 П0 N aru ču jte i kupujte sam o Сарајввсиа Банка д. д. у С а р а је в у . Телефон бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошне на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет\ ш ИУУУи K1EIII Ii MELE jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJHETU. # Naručuje se kod Milana Kovačevica Novi Sad, Dunavska ul. ID. �i/ V rshim Šabanagić i sinovi Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broi 27 Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana T e le fo n : T r g o v in a b r o j 481 — S ta n 7 6 7 _ea_ zn. j i z a . ar su H. Bajram ago Foča R m će B a š a g ić a Sarajeuo I DRUGOVI trgovina muzikalija t materijala za pisanje I rlsanje. Bogate slovarlšte hrvatskih t srpskih knjiga Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko S A R A J E V O Gjulagina ul. 3. — Te'efon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru. - __ Bogato skladište bezova, šifona, zefira, štofova, = šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ------- ш ш з ш ж ш )ес * о * с ж о е с * о е с ж о е с Ј Е о е с ж а с * зе е ж о е с ж зе е * о е с * зе с ж о е 1 ГЕааанванннананЕНЕВНИва ш Čitajte .GajretM List -Oajret- jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta;!-J � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a74cfb515e9d8fd2ac03c163f3204269.pdf 22e54253bae064c41b0947753ba91152 PDF Text Text И зл ази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Сарајево, 16. августа 1926. Број 15. и 16. ЦиЈеаа год. ао Д. Поједини број 4 Д Ђаш! добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвнкта. — САДРЖ AЈ : Га јр е то в Гласн ик М. Тајиб Ок»ћ: Џ а б и ћ к а о п а у ч е љ а к . А хм ед М урадбеговић: Р о б п ј а ш (Новела). Мирза Сафвет: „Ироелов за акаделију*. Гајретова Забава у .{ворппку.— Гајретов хефернч у Гацку. — H obu Гајретов утвлељптел.. М. Д елибаш ић: М е с е ч и н а (Пјесма). « « Д р а м а (П јесма). Дарови. Вера Обреновић: П р и ч а (Пјесма). t * Л етиа веч с (Пјесма). L eone C aetaoi: У л о г а И с л а м а у р а з в и т к у д и в н л п з а ц н ј е (Преводи Осман Нури Даропн из Цогхулп. — Дарови вз Љубушког. Дарови на Црибија. — Дарова из Чаи.мше. Даровп пз Невеснља. — Даровп пз Кои>ица. Хаџић) Свршетак. А хм ед Рефик: (Ј о к о л о в и ћ (Преводи М. Р. Делић (Насгавак). ј Треба Ата Н ерћес: И з »Нових Листића« О п е р а ц н јл . Д р. A. Адил Чокић: „ М е к а м а т и 44 ii н .и х о в ч н озн а т п јн и и сц и . Генерал Ж иван Ј. Ранковић: Г р ч к о -Н у г а р с к п р н т. Приче за народ — X. Ђого: Ј е д н о за д р уго. ••• •• .•--••• a Ф е љ то н : ^ МирваСафвет: Dr. Jan Rypka: lleitrage zur lliogntphie, ' Charakteristik u. Interpretation des turklschen ^ ___ Dlcliters Sabit. Вејсол Ћурчвк: Народно оружје. rрТ К њ и ж евн о ст: Песме Мнлана Шашнка. — Двв.јс корвсне каиге. — Књпжеввпн оглас. — Нове Бњнге. ■i # 6TS! t ' 09 ' 7Ж2 1» •' МЗФСЖ&* CKDtt - - - V !'>•’ Уредник: Хамид Кукнћ. �GflJIEI D. в E E E E 1 E E IHflAJf Potpuno uplaćena dionička glarnica Din lo,ooo.ooo*— Rezerpe Din l,6oo.ooo-— Unuka se luni svim u bankovnu strnkn spađajućim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i piipilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredno ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanovo. Zavod je nngažovnn kod BVarde“ industrije drveta d. đ. 1 Trgovačkog d. d. „Merkantilla” u Sarnjevn. Od čiste dobiti daje I0°|„ Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka (iujret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. i _ _ •СЖООЈГССЛГО* _ ~ __ _ § i sna Štedionica općine grada Sarajeva •G jro c * a c * o # g — -д • Temeljna glapnica 40,000.000— dinara jj • i E S I d d § 3 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Ч. O N I C U ! d Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 S koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. • £ f I I с з •сж г« с ж а « о д « с ж з» с ж а * с ж а * 0 9 * са о * с к > сж а « с ж о « гв о « о л к > « с ЈК > « сл г9 « с ж з« сж а « с ж > < �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. Година X. и 16. у мјесецу. Број 15. и 16. Сарајево, 16. августа 1926. Цијена год. 80 Д. ПоЈедини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора или код Управе — Гајретових конвикта. — Muhamed Tajib O kić: DŽABIĆ KAO NAUČENJAK u očima stranoga svijeta. Dok pov'jest po istini veličinu rada sudi, Nosioče velke misli! Doć ćeš u red prvih ljudi c Л (Mirza Safvet) '1ih, povučen, skroman, ovaj pelikan naže jučerašnjice je tek onda svratio na se *pažnju našega svijeta, kada se je god. 1899. stavio na čelo pokretu za izvojštenje islamske vjersko-prosvjetne autonomije; pokretu, koji je po njemu dobu*-i svoje ime. Dok je on ikjab muftija u Mostaru prikupljao.. građu za djelo, koje će mu pribaviti toliku slavu u islamskom svijetu, dotle je živio nezapažen i od same svoje sredine. A kada je decembra 1900. predveo deputaciju Kalaju i predao memorandum sa projektom statuta, onda se na sve strane pominjalo njegovo ime. Bosanska je vlada škri­ pala zubima, ćesarev Beč je bjesnio od gnjeva čitajući porazna fakta, iznesena u memorandumu: »Poslije dvadesetgodišnje okupacione vlade, vidio je islamski narod oko sebe porušene džamije, razrovana i razgrabljena islamska groblja, a uništene zadužbine pobožnih musli­ mana: džamije pretvorene u katoličke crkve, na islam­ skim grobljima podignute katoličke samostane (manas­ tire), šetališta i marvinske sajmove, a sa islamskim nadgrobnim kamenjem kaldrmisane drumove « Poslije memoranduma, u kome je izneseno kako se je: »pod upravom okupacione vlade katolicizam toliko osilio, da je prema ostalim vjeroispovijestima, naročito prema islamskoj postao u tolikoj mjeri agresivan, da je već došlo do silovitog pokrštavanja islamskih malodobnika, osobito ženskoga spola i do najstrašnijih i najužasnijih pogrđivanja islamskih vjerskih svetinja.........«;*kako se Sultan, kao faktični gospodar ove zemlje u školskim knjigama naziva »lukavim Sultanom«, a »istorija se falsifikuje u korist Hrvata, njihove političke i vjerske propagande«; poslije toga svega je austrijska uprava morala povesti ozbiljna računa o ovom pokretu. Po svemu se vidjelo, da mu je već u početku davala i politički karakter, pa i po tome, što je odmah smijenila Džabića sa stolice mostarskog muftijstva. Za tu joj je sumnju davalo podloge često naglašavanje Džabića i njegovih saradnika, da Franjo Josip nije gos­ podar ovih zemalja, nego 'samo, da je (po berlinskom ugovoru) dobio m andat na okupaciju, da „sprovede potpunu i trajnu pacifikaciju*, kao i to, što su se mus­ limanski predstavnici rame uz rame borili sa pravo­ slavnim za svoja prava i svesrdno se podupirali Ovu borbu, koju su vodili i svi islamski patrioti u Bosni i Herceovini je pratio muslimanski svijet sa radošću i s nestrpljenjem očekivao njezine plodove. Jačini i snazi ovog pokreta je mnogo doprinosilo to, što mu je kao vođa bio baš smijenjeni muftija Ali-Fehmi ef. Džabić. S toga bi se Austrija najrađe njega riješila- I iskoristila je odavno vrebanu priliku, kada je pod vodstvom Dža­ bića krenula jedna deputacija u Carigrad, (nakon pre­ kinutih pregovora sa Vladom) proglasila ih „neovla­ štenim iseljenicima* i zabranila im povratak u domo­ vinu Nekima je uspjelo, da se poslije vrate, nu Džabić je ostao u Carigradu do svoje smrti. I tu, gdje on prestaje važiti više kao političar, kao vožd naroda, tu se sada diže renome Džabića kao naučenjaka. On u Carigradu, daleko od naroda, u kome je djelovao, nastavlja svoj naučni rad i privlači pažnju učenih krugova. Nekoliko godina poslije toga mu je ponudilo Ministarstvo Prosvjete mjesto profesora za arapsku literaturu na Univerzitetu i on se je primio toga zvanja. Za pravilnu ocjenu Džabićeva naučnog rada, nje­ govih djela i njegove visoke spreme, mi ćemo iznijeti sud, koji su o njemu izrekli veliki učenjaci Carigrada i Egipta. Izostavićemo za sada sve one lijepe ocjene, koje su dali njegovom djelu „Husnus-sahabe fi šerhi �Страна 226. »Г A eš’aris-sahabe" kapacitet — učenjak Muhamed Halis ef. i drugi. Pomenuti ćemo samo dva opšta suda o Džabiću i njegovom radu, što ih izrekoše uvaženi časo­ pisi „Sirati Mustekim" u Carigradu i „Elmenar* u Kairu. Kada je naime Džabić imenovan profesorom Uni­ verziteta, najveći savremeni turski socijalni pjesnik i učenjak Mehmed Akif-bej, jedan od redaktora sedmičnog lista za vjerske probleme »Sirati-Mustekima", tom pri­ likom čestita akademskoj omladini tu rijetku dobit: »Slušačima Univerziteta.« Jedna važna blagovijest. Poštovana braćo! I Vaša se je škola okoristila reorganizacijom, koju je provelo Ministarstvo Prosvjete. Vama su opredijeljeni novi, vrijedni profesori. Budući da su mnoga lica, koja sačinjavaju Profesorski Senat u našoj domovini odavna poznata, to ću Vam ja govoriti samo o profesoru arap ­ ske književnosti Veleučenom gospodinu Ali Fehmi. Njegova Veleučenost je bivši hercegovački muftija. U Carigrad je do$ao pred 5 / do 6 godina kao vođa jadne političke ^deputacije izaslane od njegovih zemljaka, te se od tog vrem eha Nalazi u našem g rad u ^ Prvi put sam ga vidio u kući jednog moga starog znanca.1) Čuvši od kućeđomaćina, d a r s e ^ i ja ponešto,* bavim arapskim jezikom, prem a meni je pokazao veliku naklonost i susretljivost. Pitao me je koje arapske pjesnike poznam i kakvim sam se djelima bavio. Da ne duljim, razgovor skrenu na književnost i, istoriju, specijalno islamsku. Čijugod sam kiticu znao da navedeni, fblTo^od pjesnika preislamskih, bilo onih, što ih zateče Islam, ili islamskih, Vaš je profesor bez ikakva napora citirao stihove prije i poslije ovih stihova, zatim pjesme drugih pjesnika, koje s tom imaju veze. Znadete, da se ni arapska književnost ne može razumjeti, ako se ne zapam ti arapska prošlost, okršaji, plemena, rodoslovlja. Na prim jer s to ji: »Kusejr je Ahtala dovršio, tim stihom, Džerir Raiju tom pjesmom, a Vi u tim stihovima niti možete vidjeti psovki, niti sukoba, ukratko ništa, što se odnosi n a pogrdeJa sam u gore nabrojanim predm etim a razgovora vidio toliku upućenost Ali ef., da ne bih mogao vjerovati, da mi je ko drugi pričao. Budući, da sam od svojega djetinjstva bio zaljubljen u lijepi arapski jezik, to sam vazda tražio stručnjake u njemu. Čak sam proputovao mnoga arapska mjesta i upoznao se sa mnogim arap­ skim književnicima. Ali, pravo rekuć, nisam nikoga vidio, da je tako svestrano proučio tančine jezika, periode, pravila, književnike i arapsku istoriju kao Vaš profesor. *) Po svoj prilici fl stanu našeg uvaženog zemljaka Ali Ševki ef. Junusefendića, ravnatelja ženske škole »Sulejtnanijja* u. Carigradu (bivšeg nastavnika za turski jezik na carigradskoj »Srpskoj školi*), koga Mehmed Akifbej u jednoj njemu posve­ ćenoj pjesmi od milja naziva »Ali Sevki-hodža,* (Primj. pisca). PET« Број 15. и 16. Savršeno poznaje specijalno islamsku istoriju od najznamenitijih do najneznatnijih događaja. Na primjer, on bitku na Bedru tako predstavi, da ćete naučiti sve ashabe, koji su u toj bitci učestvovali, njihova imena i rodoslavlje, ako među njim a im a pjesnika i njihove pjesme, kakve su među njima zadjevice postojale kakva je kasnije srdačnost nastala, sve ćete čuti. [Ah! Mi smo čuli i tako smjelih hodža, kako za nekog ve­ oma velikog ashaba, koji je dugo još poslije Muhameda (a- s.) živio (ne mogavši se snaći u rečenici: »šehide Bedren« sudjelovao je na Bedru) vele: »poginuo je na Bedru!«] Vaš je profesor (po prvi put u Carigradu) pre­ davao Imami Mubberredov »El-kitabul-Kamil«. Čak Halis ef.. komu i protivnici priznaju sposobnost u arapskom jeziku, jednom me susrete: — »Akife, sinko Vi učile od Mufti efendije; zaboga iskoristite tu zgodu. Profesor Vam je veoma učen, veoma odličan čovjek« — reče> У ' , . Alj^Fehmi je sam priveo kraju pothvat, kakav do sada nisu uspjeli ni Egipćani, ni Bejrućani — sakupio je pjesnike između ashaba, njihove biografije i djela. Njihove je pjesme spočetka do kraja protumačio čistim arapskim jezikom. Ovo djelo, koje obuhvata dva velika sveska, naskoro će — ako Bog da — izaći. Kada biste poznavali privatni život i način rada ove rijetke ličnosti, koja se pojavila u jednoj zemlji kao što je Hercegovina, Vi bi ste se zgranuli. Ja sam ga toliko puta vidio, gdje (plativši za kola 4 0 —50 groša) ide od biblioteke do biblioteke samo da ispravi jednu malu grešku, da ispita jednu riječ' Čvrsto se držite svojega profesora! Istinski se koristite od njegovih predavanja! Kolikogod imadnete teških stvari, pitajte ga bez ustezanja! Da je Ministar­ stvo Prosvjete hljelo m a pod koju cijenu i da je do­ bavilo jednog čovjeka iz Egipta, pitanje je, da li bi taj mogao nadomjestiti njegovu veleučenost ili ne. Ministarstvu Prosvjete na srećnome izboru a Vama na uspjehu čestitam, poštovana braćo! Mehmed Akif. A urednik odličnoga egipatskog mjesečnika za vjersku filozofiju i socijalne probleme »Elmenara«, učenik glasovitog muftije Muhamed Abduhu-a, inače danas jedan od najodličnijih teologa i poznavaoca arapske istorije i literature2), prikazujući Džabićevo djelo u rubrici: Recenzija novih knjiga, kaže: »Husnus sahabe fi šerhi eš’aris-sahabe«. Pjesma je arapski zbornik, m aterija književnosti, a najbolje i najkorisnije arapske pjesme jesu pjesme ashaba (Bog bio s njim a zadovoljan!) — jer su u njim a i one koristi, koje ima pogansko-arapska poezija i još vise. Sa poganskom poezijom imaju zajedničko to, što tačno bilježe pravi tekst jezika, to što se na njih može *) Essejjid MuVamed Rešid Riza. �Бро) 15. и 16. T A Ј РЕТ. pozvati pri tumačenja filoloških i stilističkih struka, što se njima može pomoći za bolje razumijevanje Kur’ana i hadisa; i druge koristi sadrže kao. istoriju arapa, njihova rodoslovlja i ostale njihove prilike, a nadmašuju je (pogansko-arapsku pjesmu) time, što sadrže u sebi ljepotu, uljudbu i što razjašnjavaju pojavu Islama, početak njegove istorije, nešto o njegovim vrlinama i uljudbi. S toga treba, da bude naklonost k tom izučavanju jača i težnja potpunija. Nu ona (ashabska poezija) bijaše raštrkana po biografskim, istorijskim i literarnim djelima, pa joj je Bog darovao onoga, ko se je zdao tomu, da je skupi i komentariše, da bi je bilo lakše studirati, predavati, učiti na pamet i razumijevati. Taj, komu je Bog sačuvao ovu čast jest Gospodin Ali Fehmi, sin Šaćirov, Mostarac, poznat pod prezimenom Džabić, koji je bio muftija u Hercegovini, a po tom emigrirao u Carigrad i postao profesorom za arapsku književnost na najvišem i najuzvišenijem carigradskom učilištu — Univerzitetu. Sastao sam se s ovim dobrim čovjekom i naišao u njemu na takvu odanost prema arapskoj poeziji i njihovom rodoslovlju, na kakvu, niti sličnu nisam našao ni kod koga u Carigradu osipj (gospodina Muhamed Halisa, načelnika za nastavu (»vekilud-ders«) u Vrhovnom vjerskom starješmstvu (»El mešihatul-islamijje«) zbog slabog poznavanja ovog (arapskog) jezika kod učenjaka ove zemlje (Turske); to pak iz toga razloga, što visoke svjetovne i vjerske nauke slušaju po prevodimo, jer je politika dosudila, da arapski jezik ne ojača u turskom elementu. Čak mogu ustvrditi, da je teško naći u Egiptu i Siriji ko je toliko odan nauci o arapskom rodoslovlju, njihovoj pjesmi i književnosti kao ovaj mostarski, hercegovački učenjak, koji se kao takav pojavio pod austrijskom upravom. Pisac je sakupljene ashabske pjesme poredao azbučnim redom i već oštampao prvu svesku svojega komentara, koji dosiže 362 stranice i to od stihova, koji se rimuju na »a« do onih na »d«. Njegov je specijalan način u ovom komentaru, da izlaže životopis svakoga sahabije-pjesnika donoseći njegovu prvu pjesmu. On pominje knjige iz kojih je prenio svaku pojedinu pjesmu, a gdje je dvojbeno kojem autoru pripada, on pomene i tu podvojenost Drugi mu je specijalni način u komentaru, da razglaba pojedinosti, razjašnjava smisao rečenica, komentariše istorijske događaje, na koje ukazuju stihovi i potkrepljuje ih dokazima, gdjekad primjerima, a gdje vidi, da je potrebno i gramatički razjašnjava neke rečenice. Страна 22? Knjiga se prodaje u Knjižf.ri »Elmenar« a uz cijenu od 12 groša po primjerku bez poštarine. Preporučamo studentima literature, da je čitaju, jer je ona od najboljih knjiga, koje sposobnost jezika saživljuju s dušom i daju impulsa čitatelju, da i sam pjeva i piše. Poželjno je, da se uzpredaje u državnim školama, jer je to jedno od najodličnijih djela o književnosti, kakva baš želi Ministarstvo Prosvjete. U istom je broju pohvalio i drugo Džabićevo djelo: »Tilbetut-talib fi šerhi Lamijjeti Ebu-Talib«. Njegovi sp isi:»Husnus-sahabefi šerhi eš’aris-sahabe« i »Tilbetut-talib fi šerhi lamijjeti Ebu Talib« su mu pribavili veći i trajniji glas i slavu nego i sama njegova borba za vjersko-prosvjetnu autonomiju, nego i predstavka upućena arapskim poslanicima u turskom parlamentu povodom hajdučke aneksije bosne i Hercegovine. Prevelika je šteta, što druga sveska »Husnus-sahabe« nije za njegova života oštampana, a poslije njegove smrti ni u z najbolju volju i trud nisu mogli, da pronađu nestali rukopis^ 0 Dža^iću kao patrioti i narodnom brcu naš svijet mnogo znade*j, jer je njegovo ime usko vezano uz nedaleku prožlost našu, uz pomen borbe islamskog svijeta u Bosni i Hercegovini za viersko-prusvjetnu autonomiju u danima teškog robovanja pod svirepim tuđinom. Maločas smo, pak čuli, šta misle dva odlična islamska učenjaka o Džabiću kao naučenjaku. Da kojim slučajem Džabić nije otišao u Carigradj da tamo nije štampao svoja djela, nego da je ostao tu, na njega bi se sačuvala pomen samo kao na narodnog borca i političara, a ovako je njegov glas kao učenjaka rijetkih sposobnosti pronesen širom islamskoga svijeta. Isti slučaj kao i sa Nikolom Teslom i Ivanom Meštrovićem. 0 njemu bi kao učenjaku trebalo pisati čitave knjige. Svrha ovim retcima je bila samo, da ukažej kakav Džabić izgleda u očima stranoga svijeta, u očima onih, koji su kompetentni, da o vrijednosti njegovih tvorevina reknu svoju. To i ništa više. Kao što je Arif Hikmet-bey posljednji naučni pisac, tako je Džabić posljedni naučni pisac, kojega je naš narod dao orijentalnoj knjizi. Rahmet i slava posljednjem našem stjegonoši na mejdanu istočne učenosti!... velikom *) U piošlom godištu našeg „Gajreta'* se je opširno osvrnuo na Džabića poVret Gospodin Osman Nuri Hadžić (prigodom 26 - godišnjice) pod napisom: „Muslimanska vjersko-prosvjetna autonomija u B. i H. i pitanje Carigradskog Halifata**. (Pr. pisca). Ахмед Мурадбеговић: РОБИЈАШ. — Ах, друже, то си ти! Ходи, брате, ево мЈеста, колико хоћеш . . . Ту je сандук, na с је д и . . . Ево ту има нешто мезе, a и ракије ћемо одмах зват и . . . Хеј, Алија, А л и ја . . . ! дајдер нам још један сатл ик .. . ! Тако видиш! Ето — ja увијек овдје акш амлучим . . . Мало je мрачно и о н д а .. . удара гасом ... n a нма и прашине, никад се нс мете, али чисто je, брате, од људи, n a je' за мене најзгод- �Број 15. и 16. Страна 226. Savršeno poznaje specijalno islamsku istoriju od eš’aris-sahabe" kapacitet — učenjak Muhamed Halis ef. i drugi. Pomenuti ćemo samo dva opšta suda o najznamenitijih do najneznatnijih događaja. Na primjer, Džabiću i njegovom radu, što ih izrekoše uvaženi časo­ on bitku na Bedru tako predstavi, da ćete naučiti sve pisi „Sirati Mustekim" u Carigradu i „Elmenar" u ashabe, koji su u toj bitci učestvovali, njihova imena i rodoslavlje, ako među njima ima pjesnika i njihove Kairu. Kada je naime Džabić imenovan profesorom Uni­ pjesme, kakve su među njima zadjevice postojale, verziteta, najveći savremeni turski socijalni pjesnik i kakva je kasnije srdačnost nastala, sve ćete čuti. [Ah! učenjak Mehmed Akif-bej, jedan od redaktora sedmičnog Mi smo čuli i tako smjelih hođža, kako za nekog ve­ lista za vjerske probleme „Sirati-Mustekima“, tom pri­ oma velikog ashaba, koji je dugo još poslije Muhameda (a. s.) živio (ne mogavši se snaći u rečenici: »šehide likom čestita akademskoj omladini tu rijetku dobit: Bedren« sudjelovao je na Bedru) vele: »poginuo je na »Slušačima Univerziteta.« Bedru!«] Jedna važna blagovijest. Vaš je profesor (po prvi put u Carigradu) pre­ Poštovana braćo! I Vaša se je škola okoristila reorganizacijom, koju davao Imami Mubberredov »EI-kitabul-Kamil«. Čak Halis ef, komu i protivnici priznaju sposobnost u je provelo Ministarstvo Prosvjete. Vama su opredijeljeni novi. vrijedni profesori. Budući da su mnoga lica, koja arapskom jeziku, jednom me susrete: — »Akife, sinko, sačinjavaju Profesorski Senat u našoj domovini odavna Vi učile* od Mufti efendije; zaboga iskoristite tu zgodu. poznata, to ću Vam ja govoriti samo o profesoru arap- * ‘ofesor am je veoma učen, veoma odličan čovjek« ske književnosti Veleučenom gospodinu Ali Felj^i.reče , . Njegova Veleučenost je bivši hercegovački muftija. . * Fehmi je sam priveo kraju pothvat, kakav do U Carigrad je dpšao pred 5 do 6 godina kao sada nisu usPieli ni E2'Pćani> ni Bejrućani — sakupio vođa jadne političke deputacije, izaslane od njegovih je pjesnike između ashaba, njihove biografije i djela, zemljaka, te se od tog vremena nalazi u našem g rađ iP Njihove je pjesme spočetka do kraja protumačio čistim Prvi put sam ga vidio u kući jednog moga starog araPskim jezikom. Ovo djelo, koje obuhvata dva velika znanca.1) Čuvši od kućedumaćina, da se i ja ponešto bavim arapskim jezikom, prema meni je pokazao veliku naklonost i susretljivost. Pitao me je koje arapske pjesnike poznam i kakvim sam se djelima bavio. Da ne duljim, razgovor skrenu na književnost i istoriju, specijalno islamsku. Čijugod sam kiticu znao da navedem, bilo od pjesnika preislamskih, bilo onih, što ih zateče Islam, ili islamskih, Vaš je profesor bez ikakva napora citirao stihove prije i poslije ovih stihova, zatim pjesme drugih pjesnika, koje s tom imaju veze. Znadete, da se ni arapska književnost ne može razumjeti, ako se ne zapamti arapska prošlost, okršaji, plemena, rodoslovlja. Na prim jer s to ji: »Kusejr je Ahtala dovršio, tim stihom, Džerir Raiju tom pjesmom, a Vi u tim stihovima niti možete vidjeti psovki, niti sukoba, ukratko ništa, što se odnosi na pogrde. Ja sam u gore nabrojanim predmetima razgovora vidio toliku upućenost Ali ef., da ne bih mogao vjerovati, da mi je ko drugi pričao. Budući, da sam od svojega djetinjstva bio zaljubljen u lijepi arapski jezik, to sam vazda tražio stručnjake u njemu. Čak sam proputovao mnoga arapska mjesta i upoznao se sa mnogim arap ­ skim književnicima. Ali, pravo rekuć, nisam nikoga vidio, da je tako svestrano proučio tančine jezika, periode, pravila, književnike i arapsku istoriju kao Vaš profesor. ') Po svoj prilici đ stanu naSeg uvaženog zemljaka Ali Ševki ef. Junusefendića, ravnatelja ženske škole .Sulejmanijja' u. Carigradu (bivšeg nastavnika za turski jezik na carigradskoj .Srpskoj školi*), koga Mehmed Akifbej u jednoj njemu posve­ ćenoj pjesmi od milja naziva .Ali Sevkhhodža.* (Primj. pisca). sveska> naskoro će “ ako Во® da ~ izaćiKada biste Poznavah privatni život i način rada ove г« е1кв ličnosti> коЈа se P'°javiIa u Jednoj zemlji kao što je Hercegovina, Vi bi ste se zgranuli. Ja sam k ga toliko puta vidio, gdje (plativši za kola 4 0 —50 groša) ide od biblioteke do biblioteke samo da ispravi jednu malu grešku, da ispita jednu riječ' Čvrsto se držite svojega profesora! Istinski se koristite od njegovih predavanja! Kolikogod imadnete teških stvari, pitajte ga bez ustezanja! Da je Ministar­ stvo Prosvjete hljelo m a pod koju cijenu i da je do­ bavilo jednog čovjeka iz Egipta, pitanje je, da li bi taj mogao nadomjestiti njegovu veleučenost ili ne. Ministarstvu Prosvjete na srećnome izboru a Vama n a uspjehu čestitam, poštovana braćo! Mehmed Akif. A urednik odličnoga egipatskog mjesečnika za vjersku filozofiju i socijalne probleme »Elmenara«, učenik glasovitog muftije Muhamed Abduhu-a, inače danas jedan od najodličnijih teologa i poznavaoca arapske istorije i literature2), prikazujući Džabićevo djelo u rubrici: Recenzija novih knjiga, kaže: »Husnus sahabe fi šerhi eš’aris-sahabe«. Pjesma je arapski zbornik, m aterija književnosti, a najbolje i najkorisnije arapske pjesme jesu pjesme ashaba (Bog bio s njima zadovoljan!) — jer su u njima i one koristi, koje ima pogansko-arapska poezija i još vise. Sa poganskom poezijom imaju zajedničko to, što tačno bilježe pravi tekst jezika, to što se na njih može *) Essejjid Mu' amed Rešid Riza. �Бро) 15. и 16. >ГА J P Č T i pozvati pri tumačenju filoloških i stilističkih struka, što se njima može pomoći za bolje razumijevanje Kur’ana i hadisa; i druge koristi sadrže kao. istoriju arapa, njihova rodoslovlja i ostale njihove prilike, a nadmašuju je (pogansko-arapsku pjesmu) time, što sadrže u sebi ljepotu, uljudbu i što razjašnjavaju pojavu Islama, početak njegove istorije, nešto o njegovim vrlinama i uljudbi. S toga treba, da bude naklonost k tom izučavanju jača i težnja potpunija. Nu ona (ashabska poezija) bijaše raštrkana po biografskim, istorijskim i literarnim djelima, pa joj je Bog darovao onoga, ko se je zdao tomu, da je skupi i komentariše, da bi je bilo lakše studirati, predavati, učiti na pam eti razumijevati. Taj, komu je Bog sačuvao ovu čast jest Gospodin Ali Fehmi, sin Šaćirov, Mostarac, poznat pod prezimenom Džabić, koji je bio muftija u Hercegovini, a po tom emigrirao u Carigrad i postao profesorom za arapsku književnost na najvišem i najuzvišenijem carigradskom učilištu — Univerzitetu. Sastao sam se s ovim dobrim čovjekom i naišao u njemu na takvu odanost prema arapskoj poeziji i njihovom rodoslovlju, na kakvu, niti sličnu nisam našao ni kod koga u Carigradu osinj Gpspodina Muhamed Halisa, načelnika za nastavu (»vekilud-ders«) u Vrhovnom vjerskom starješinstvu (»El mešihatul-islamijje«) zbog slabog poznavanja ovog (arapskog) jezika kod učenjaka ove zemlje (Turske); to pak iz toga razloga, što visoke svjetovne i vjerske nauke slušaju po prevodima, jer je politika dosudila, da arapski jezik ne ojača u turskom elementu. Čak mogu ustvrditi, da je teško naći u Egiptu i Siriji ko je toliko odan nauci o arapskom rodoslovlju, njihovoj pjesmi i književnosti kao ovaj mostarski, hercegovački učenjak, koji se kao takav pojavio pod austrijskom upravom. Pisac je sakupljene ashabske pjesme poredao azbučnim redom i već oštampao prvu svesku svojega komentara, koji dosiže 362 stranice i to od stihova, koji se rimuju na »a« do onih na »d«. Njegov je specijalan način u ovom komentaru, da izlaže životopis svakoga sahabije-pjesnika donoseći njegovu prvu pjesmu. On pominje knjige iz kojih je prenio svaku pojedinu pjesmu, a gdje je dvojbeno kojem autoru pripada, on pomene i tu podvojenost Drugi mu je specijalni način u komentaru, da razglaba pojedinosti, razjašnjava smisao rečenica, komentariše istorijske događaje, na koje ukazuju stihovi i potkrepljuje ih dokazima, gdjekad primjerima, a gdje vidi, da je potrebno i gramatički razjašnjava neke rečenice. Страна 22? Knjiga se prodaje u Knjižf.ri »Elmenar« a uz cijenu od 12 groša po primjerku bez poštarine. Preporučamo studentima literature, da je čitaju, jer je ona od najboljih knjiga, koje sposobnost jezika saživljuju s dušom i daju impulsa čitatelju, da i sam pjeva i piše. Poželjno je, da se uzpredaje u državnim školama, jer je to jedno od najodličnijih djela o književnosti, kakva baš želi Ministarstvo Prosvjete. U istom je broju pohvalio i drugo Džabićevo djelo: »Tilbetut-talib fi šerhi Lamijjeti Ebu-Talib«. Njegovi spisi: »Husnus-sahabefišerhi eš’aris-sahabe« i »Tilbetut-talib fi šerhi lamijjeti Ebu Talib« su mu pribavili veći i trajniji glas i slavu nego i sama njegova borba za vjersko-prosvjetnu autonomiju, nego i predstavka upućena arapskim poslanicima u turskom parlamentu povodom hajdučke aneksije tiosne i Hercegovine. Prevelika je šteta, štp druga sveska »Husnus-sahabe« nije za njegova života oštampana, a poslije njegove smrti ni uz najbolju volju i trud nisu mogli, da pronađu nestali rukopis.* 0 Džabiću kao patrioti i narodnom brcu naš svijet mnogo znade*), jer je njegovo ime usko vezano uz nedaleku prožlost našu, uz pomen borbe islamskog “svijeta u Bosni i Hercegovini za viersko-prosvjetnu autonomiju u danima teškog robovanja pod svirepim tuđinom. Maločas smo, pak čuli, šta misle dva odlična islamska učenjaka o Džabiću kao naučenjaku. Da kojim slučajem Džabić nije otišao u Carigrad} da tamo nije štampao svoja djela, nego da je ostao tu, na njega bi se sačuvala pomen samo kao na narodnog borca i političara, a ovako je njegov glas kao učenjaka rijetkih sposobnosti pronesen širom islamskoga svijeta. Isti slučaj kao i sa Nikolom Teslom i Ivanom Meštrovićem. 0 njemu bi kao učenjaku trebalo pisati čitave knjige. Svrha ovim retcima je bila samo, da ukaže kakav Džabić izgleda u očima stranoga svijeta, u očima onih, koji su kompetentni, da o vrijednosti njegovih tvorevina reknu svoju. To i ništa više. Kao što je Arif Hikmet-bey posljednji naučni pisac, tako je Džabić posljedni naučni pisac, kojega je naš narod dao orijentalnoj knjizi. Rahmet i slava posljednjem našem velikom stjegonoši na mejdanu istočne učenosti!... *) U ptošlom godištu našeg „Gajreta1' se je opširno osvrnuo na Džabića pokret Gospodin Osman Nuri Hadžić (prigodom 25 - godišnjice) pod napisom: „Muslimanska vjersko-prosvjetna autonomija u B. i H. i pitanje Carigradskog Halifata“. (Рг. pisca). Ахмед Мурадбеговић: РОБИЈАШ. — Ах, Друже, то си ти! Ходи, брате, ево м јеста, колико хоћеш . . . Т у je сандук, n a с је д и . . . Ево ту има нешто мезе, a и ракије ћемо .одмах зват и . . . Хеј, Алија, А л и ја . . . ! дајдер нам још један сатлик.. . ! Тако видиш ! Ето — ja увијек овдје акш амлучим. . . Мало je мрачно и о н д а.. . удара гасом... n a има и прашине, никад се нс мете, али чисто je, брате, од људи, n a je' за мене најзгод- �Страна 2Ž8. .rA jftčf. Ерој 15 и i6. иије. Тако, ero № ракија, na дај наздрави! Ехех, онај п р и јаш њ и ... укратко, б р ате... ријеч влада свиЈетом, ријеч све ствара и р а з а р а .. . A ja сам je, како гр и је . . . ! Добра му je, знаш, као суза . . . Брате, хвала ти, од свега ти срца хвала, што брате, ж е љ а н ... ж ељ аи, као гладан круха, као ж ееи дошао. Ти си једини, који ме ниси заборавио, дан воде и болестан зд р а в љ а . . . Д ај — Бога ти — a други, брате, бјеже, од мене, бјеже, као од врага. испиј! Ух проклета она била, сузе ми натјера на Не знаш , друже, како сам ти осамљен! Иожелио очи! A и ja, брате, нисам ништа друго, него бодесам, брате, разговора, људи/ сам пожелио — као к р у х а ... a они немају с р ц а . . . душе немају за сник, душ евни болесник. Болзд ме, брате, чама и другога. Па шта сам нм ja толико скривио, да ме самоћа, n a ни то није тако тешко, као они натмурени погледи, што ме прате н а свакоме кораку. се клоне. Ето оно je било и прошло, давно проКуд год се макнем, сусрећем намрштене очи, пуне шло, брате, n a онда врпјеме je, да се заб о р ав и . . . J a сам, брате, поштен ч о в је к . . . никоме не мислим презпра и некакве охолости, ко ја се нреда мном з л а . . . E to имам свој занат, па м ако сам га н ау - кочи м испрсива, као да сам ja најзадњ и створ na чио у затвору, поштено с н>име заслуж ујем крух, овоме свијету. Ох, кад ми то дође н а памет, онда не да мн, да спаднем и на чије г р а и е . . . Кад сам у за ме узавре крв, сва прекипи, као вода у котлу изаш ао из затвора, био сам гб као прст, n a и п ак н о н д а ... онда нисам виш е сам свој господар. Знаш нијесам закуцао ни на чија врата. Дедер, брате, ли, б р а те ... пајвиш е ме боли то понижење, та срапотегни, ти нешто развлачшш, као да ти не прија. мота, n a д а je од кога, не бих ни ж алио, већ од људи, с којима сам и ja н екад ж ивио и од којих Ево замезети мало боље, док ти у ћејф дође. Сви смо ми, брате, гријешни. Свако носи ио нисам никад био — нижм! Па зар д а ме они покинешто на души, и нико му тога не натиче н а нбс, 3УЈУ? -Зар д а се они л зн а д мене више: ко су — na заш то онда и мени не опросте.. . брат сам њ и- omi су! Kq им je то право дао, ко? По чему су онихов, човјек сам, имам и ja срце и д у ш у . . . хтио бољи од мене, no чему? J e ли, заш то ми не одговабих и ja с њима у љ убави и у заједницн ж и в је ти ... р аш ? . . . З ар су то моја браћа? З ар су то љ уди? To E to дођу каткада овамо у биртију, сједн^ тамо у су гадови, a не људи! Од да знадеш само, како их кут и онда ппју, причају и смију о е . . . a ja овдје страшно и махнито мрзим! С вака капљ ица моје читаве n o h n . . . ca^t> . . Н и један д а би се окренуо, кр в и и свако парче мога тијела гори, букти и згара за осветом! Не дај им, Бож е, оно, што им ja желлм, na да би ме м акар п огледао,. . н ли ми рекао барем једну једину милу р и је ч ... вјеруј ми, б р атег клели би мајку, што их je н а свијет родила! Пиј, молим те, ш та ме гледаш тако, као д а сам звијер, руку бих му ижљубио — ' ма е т о ... ноге бих му upao . . . ! A љ уди . . . ? — л>уди су чудни . . . немају као д а и ja нисам ч о в је к !. . . Човјек сам ja, брате, ч о в је к .. . и зато баш и они, брате, срца за човјека. Па ш та би хтјели виш е од мене — н? знам!? јесам оваки. Д а немам срца, д а немам душ е, д а и E to уништио сам сам своју срећу, убио у себи мир у мени не кљ уча ова погана л>удска крв, можда и и задовољство, уЦвилио старе родитеЉе и прије не бих био таки, м ож да би м и све било свеједно. реда их и у гроб спремдо, одлеж ао сам т р в године Ко зна, можда би се и радовао, што ми се уклањ ају тамиице, остао сам без куће и кућиш та, сам на с пута, јер они и тако немају ништа лијепо на свијету, n a ш та хоће онда још од мене?ЈГ i . Хоће себи. Они су само за то, д а човјека потакну на звјерство. Па да носиш у себи и само небеско ли, да им и свој ж ивот дадвем ? Па д аћ у им — сунце, они би ти га својом сјеном замрчили, кад ако хоће — и то, јер за м ене и онако нема баш велнке в ри једн ости . . . Само, д а ме виш е не про- би прош ли покрај тебе. Т аки су ето љ уди. Они су гоне својим натмуреним погледима, као дивљ у зв и - ето од мене то учш гали: нити могу ж ивјети, ни ј е р .. . него да ми удијеле, као просјаку, коју ли- у м р и је тл ... јепу ријеч и д а ме — Бога ради — о б р а д у ју ... Ах, брате мој, немој ти можда мислити, д а сам Исшг, брате, само у кап, овако, видиш, као j a . .. ja у ви јек био тако мрачан. Нисам, брате, вјеруј ми! Ех не знаш , како си добро дјело учинио, што си Весео сам ja био, друж е, весео. У мени се ломила дошао, да проговориш коју са мном. Ma, брате, ето и крш ила снага као род н а грани, у мени je и зга усрећио си ме, расплакао си ме од весеља, обеселио р а л а младост као књ ига у пламену, у мени се р а си ме као н и кад н и к о г а у ж и в о т у ... стапало срце и душ а се раокпала од радости и од Болан, брате, no ваздан ти сједим сам у р ад и о- cpehe, што сам ж пв, што дишем и што говорим ... ници и стружем, стружем оно проклето дрво, a Човјек сам ja био, друж е, — и то — прави ч о в је к ... све мислим, како ћ у н аћи најљ епш у и најслађу И како сам лијепо онда живио! К ако лијепо! Ко ријеч за онога, ко ми се први — буде јавио. И че- мали ц а р ... А л’ друкчија су онда и времена била! к а м . . . чекам — љ уди пролазе, и ду за својим по- М лад, здрав, слободан... Онда би ми било свејеслом, a нико се баш неће ни д а обазре н а м е .. . И дно, ш та љ уди о мени мисле и о мени говоре. Било да није ове шљивове мученице, ja бих већ давно je моје све до мора, што се каж е, a осим тога ћ у полудио од некаква дерта у п р с и м а .. . Д ајд ер нам, тио сам, како љ уди осјећају моју снагу над собом, брате, А лија још no један с а т л и к ... Д руж е, ти ни - видио сам. како ме се боје, како опрезно зборе, чим како не п и је ш . . . преварићу ja тебе, ако будем сам угледају мене, само д а ме не повриједе 'ш ме . . . Ех, овако пио, нећеш моћи н и јеДНе ријечи од мене онда сам ja био поносан и н а се и н а свој живот. проговорити.. . јер р је ч и т а је , Бог je убио, као Нисам се ни освртао н а њих, можда сам их и мрзло фиш кал . . . али свеједн о.. . ти се иепеш љутити, горе него данас, јер сам могао без њих живјети, a мени кад се изговорим, биће л а к ш е ... и онако јер сам их сматрао ниж има од себе и јер сам у в и сам се заж елио р и је ч и ... дио, д а су ограничени. Ограничени су људи, брате, Д а Бог заклони n сачува, ш та може урадити као ова соба са све четири стране, тако су ограничени. Н ије то, да сам ja само онда овако мислио, јед н а ријеч од човјека! Обезуми га, прометне га из једн е кож е у другу, изобличи га, као да н ије вигае и данас ja то исто увиђам — и данас. И ето сада, �Врој 15. и 16 >ГА Ј Р Е Т . Страпа 229 кад сам посве пропао, кад су ме протјерали из сво- заноче ми у жилама шумити крв, a дамари куцујега друш тва и кад je и onaj најзадњ и хамал по- кати, наједном ми заискало срце први пута, да се стао већи од мене — и данас сам ja и бољи, и јачи бацим женскога л а ф а ... Дошло вријеме, друже, и од њ и х .. . Ништа су они мени — ни на мали ирст, ja заш ао no махалама, да потражим дјевојку... Онда бијаше Ш ефка Омерова на гласу ашикшто се к а ж е !. . . Друго се мени нешто освећује, другога се ja лија. Млада као роса, a лијепа као златна јабука. бојмм, a не људи. Друго je то све од мене уради- Д ва образа — знаш — као два табака папира, очи л о . . . Мртвих се ja, брате, бојим, мртвих . . . Мртви црне, као да си их угљеном нагарио, a њ ед р а . . . су мени одузели снагу и вјеру у самога себе, и да њ едра друже, као сш гјег... a ту на прсима двије није мртвих, не би се људи1усудили, да устану про- дуње — овако као моје двије шаке, a стас.. . као д а си je издрвета изрезао. Цура ти je то била, бо~ тив мене и да ме осуде на такав дасји ж и в о т... H a јесам ли ja, брате, крив с^Зме, што се дого- лан, да би за њом пошао главом без обзира. Некодило? Нијесам. С ваки човјек % ои у себи закон. лико сам joj пута био под пенџером... али в рага... Он je мени стао на пут, хтио заградити ријеку моје неће н в да прста покаже, камо ли, да глас пусти cpefoe, зауставити ток мога живота, a ja сам се на од себе. Увече се накитим, обучем чакпгаре и ферто покормо свому за к о н у ... уклонио сам га с пута, мен, опашем траболос са ресама, задијем за њега д а могу слободно дисати. To je моје право исто тако ножшћ, a г,уњи|ћ пребацим преко рамена, na онда као и љегово. Д а je то он од мепе урадио, било би равно Ш ефки под пен џер.. . -Куцнем, бацим се п ијеском у цам — аја, Бога ми — ни да би главу проправо и с његове стран е... Истина — ja сам га молио, кумио, преклињао ir молила. Срце ми у грудима гори као жеравица, a заклињао, да ме се прође, да ме не см ета... »Немој, очи се прилијепиле за њезине прозоре, n a никако ба, Хасане Омићу — говорпо сам му — буди чо- ii ne тр еп ћ у ... ма да ми je когод у onaj час пола вјек, буди поштен, шта ће хи туђа срећа, шта ћ е . Ш сне нудио, да и х само макнем, ja бих пљунуо ти туђа радост!« А л и он je волио туђу срећу и туђу н а то.‘. . тако ме je срце за њом вукло. Тако je прошло неколико ноћл; нико се није радост. него свој живот, зато га je и изгубио... Он je умро, a ja сам одлеждо за њега три године у јављао, али ja сам без лрестанка долазио. Био сам увјерен, да она зна, ко joj долази, и да ме je сиЗеници, na мирна Босна. Сва^ом^ 'свачије. .. Што je ко тражио, то je и нашао, у т*ом смо се обадва^ -рурно сваки пута виђала, кад год сам на мјесечини стајао под њезиним прозором, али так je ето адет, намирили. Истина био сам осуђен на четири године тамнице, али Правда je видјела, да^еам ja 'n o - n a се није хтјела јавити. Напокон ми то све дотужп. Поручим ja љој једампут no својој кони, да ћу joj штен човјек, оиростила м к^једну годину, научила ме занату, научила ме.књизи, дала ми нешто алата. — те и те ноћи у тај и тај сахат — доћи под пенn a ф ала joj! Хтјела je, да опет будем човјек и да џер, нека Me чека. И збиља, кад сам Te ноћи донаставим свој пређашњц живот у срећм и у задо- шао, већ сам могао наслутити два. сјајна, гарава вољ ству... Е д а ... кад би љу$и д а л и !. . . Али љ у- ока, како провирују и за завјеса на м е ... И пгта ћу тп, брате, дуљити зг отезати... npoд и ... њима то није доста, што сам потп.уно упропаштен, већ хоће још да ме и дотуку. Хоће, д а се шло je тако још много вечери, док м и je отворила оаим Божијег и царског суда ^ зв р ш и још и њи- пенџер, n a онда — док ми се указала, n a док ми Je проговорила... и све оам ja то морао пребродит, х о в ... A да знаш , брате, ш та сам изгубио, колико сам док се није завргао међу нама севдах, д руж ^ Био благо упутио, какву сам срећу упроластио, ти On, je то онај црни, теш ки севдах, што човјека* мамом брате, и сам завикао, ма зајаукао би, ето, од бола помамљује, што му мозгом заврти, n a читаве дане као да те je и самога сва та пропаст погодила. «До~ и цијеле ноћи хода, као шгјан, као луд, као зачаста je, људи! — рекао би — прођите га се, доста ран. Не мисли ни на оца ни на мајку, ни на што не му je његове муке, још га и ви газите и1 гњечп- мисли, читав свијет заборави: ne једе, ne пије, a т е ! ...« A ево ћу ти ja све испричати, све ћу«ти Ka­ no глави му се мету некакве најситније ствари, не: para, открићу ти цијелн свој живот, као брату, као какве сличице, о којима једини он води р ач у н ... самом себи, да видиш, брате, колико ja трпим, na Мисли само на то, како се насмијала, како je узвила да ми се саж алиш и расплачеш се нада мном као обрвама, како je okom прошарала, како ти je рунад мртвацем. Најприје да испијемо још no коЈу. ком махнула, како се иза тога изазовно подбочила Д ај дер, друже, ти мене сасвим изневјери, кикако и мамила те и драш кала те и хиљаде другах ситница, које те свега освоје, заузму, и заробе. Ето та~ не пијеш, као да je моја ракија отров. Чекај, докле смо оно дош ли... A д а . .. хоћу да кав je био севдах међу н а м а ... Она je са мном од тада сваке ноћи говорила. ти вспричам свој ж и в о т... добро. Ево како je било: * Имао сам, друже, оца и матер, ама знаш : цара али како говорила... ма пјевала, друже — кажем и д а р и ц у ... Био сам јединац, a они најсрстнлји ро- ти 'Гисто и бпстро — пјевала j e . . . такве оу joj бил« дитељи на свијету. Волили ме, поносили се са ријечи. J a сам je слушао и слушао, опајао се мном, као с колајном na прсима и вјеровали у. ме зиним гласом, замлрао од‘ тога, a кад би хтио, да као у свој самртни час. Читава je махала од тога ти рекнем, шта сам joj одговарао, ja ти шт данас не њихова поноса и вјере страховала преда мном, као бих знао к а зати ... не бих, брате, Богом ти се к у д а сам царски син, као да ме није м ајка родила, нем. a ћ одакле бих знао, кад сам за цијело оно већ Me небеса послала на земљу — тако су ме вријеме с њоме био у некаквом пијанству, у некасусретали. Имали смо лијеп иметак; шљиве рађале, квом бунилу, a ријечи су ето однекле саме долагодине нису годавале, a ja свакога бајрама резао зиле и како су долазиле, ja н§ зн а м .. . само знам, хаљине, китио се и гиздао, носио се као иринц, да ja нисам ништа својом вољом рекао, био сам изама ето — био сам момче као ш т а цвијећа. Кад губљен човјек, без свијести и без разума. Било je сам се опасао снагом, заврнуо ово нешто бркова, ето тако, као д а се нагаа крв разговарала, као да �Страна 230. V су се наше душе међу собом споразумијевале, a не м и ... Тако ми je сваки дио и сваки комадић мога тијела изгарао ® гинуо за њом. Кажем ти, друже, да сам сав био њезин, сав до најмањег п ар чета... 1Али што шг je све то користило, кад je она била горе високо изнад мене, na да се и на прсте u poпнем, na да и руке испружим што год више могу, не бих je се могао ни ноктима дотаћи, a камо ли чијем другим .. . Па и пак мало помало, дан н а даи и ноћ na ноћ мога долажења, она се приучл привикке n a ме n почне ми вјеровати. Од тада сам много напредовао.; Смио с ^ у з д ' зид прислонути љестве и попети се р а в н р д о пенџера, да je цијелу иогледам — она се-п и је више плаш ила. — Отајала je н а среДпшГсобе, сва у бјелини, као да je од снијега, и тихо Me преклињ ала, да не говорим гласно, д а сиђем с пенџера, јер би joj могао бабу п робудити... А ли ja се на све то писам обазирао, него сам пио њ езину бјелину, удисао њ езин мирис, узносио се њезином блии зииом и молло n ш апутао пригушеним гласом. д а ме се не боји, да још ближе дође, док je нисам и то намолио... Није ни то одмах бидо. Д о л а зи л а ' ј« сваке ноћи no једну стопу б л и ж е ... каж ем ти, д р у ж е .. . ноћ и стопа — тако с ам \ја овоју драгу освајао. Колико сам тћх п усти х,' дугих ноћи лзгубио, колико сам их протрати^ с.њ ом ‘ у разговору чек ајући онај једини час, који*1\ е ми остварити жељ е моје младости и донијети м,и Ш ефку у наручај. »Само да ми у загрљ ај дође, само у засрљај!« — говорио сам себи и тбриб као јпуц. д _ И тај je час дошао. , \Г Било je то оне вечери, ка д je мјесечкдш, била тако густа, да om je могао кугагги lio зем р и , као снијег — и питл — к а ^ м л и је к о . — М јесец je в и сио у зеленом грању"ш евтелл-ја, као да си га на сребреном концу спустио с небеса, a ноћ je била т и х а ... ИЈирока.. . тако ш ирока, д а се видјело, како се о ^ м а р а ју ' воде, далеко тамо n a зеленим п ал у чцпма. л. J a сам дош ао ,под њ езин пенџер, већ сасвим yMoparf он дугога севдисањ а. Она je чекала. Наслонила малу гдавицу н а јас ту к е .и ви ри ла кроз џамове. H uje нш дта говорила, као да je слутила Број 15. и 16. шта ће се догодити... Прислон1ИО сам.. љестве uf уснео се до ње. Онда смо распрели разговор, онај чудни, непознати разговор, кога с е .н и к а д виш е не могу сјет и т и ... Говориле су наш е душ е и наш а к р в ... l iy тио сам у том часу, како више не управљ ам собом, како ријечи теку из MOife — саме од себе. Сутра сам цио дан био као луд, a д а могу слобо;шјГвикати и ручатаг, a за тим сам силно жудло, лпо сам двије ллтре ракнуе и отиочео no сокаГцима урлати бнакр, као д а би в у к а с јањетом у губици пустио, да” Зрође кроз махале. Све се за мном обазирало, пенџеЈ^г су се отварали, a кашије 3aiunyчавале, a н а свакој р у п ш р вирило je no једно око, д а види моју силу, моју снагу м моју р ад о ст.. . У мени je било толико среће и толико веоеља, да сам га морао боловима б л аж и ш , јер бих се друкчије распрснуо у комаде ,као зап аљ ен л барут. Исјекао сам ножићем све прсте, избо сам себи ноге, прса и миш иће, д а утјеш им л сш ш ам ту помамну радост, што ме xohe д а разнесе. О днијели су Me кући свега крвава, a сиромаш на мати чупала je себи косе од лсалосги, јер Ј ^ ш с л и л а , да ћ у умријети. Одлежао сам хевту д а н а ^ ^ ^ т е љ и , a ка д сам се придигао, рекао сам оцу и м атерпт^ад^ам се наумио женити и да ми Л1роее_Ш ефку Омерову. Их, ко je сретиији, ко радоснији од њих. ■Нрптиснули д а ме грле и љ убе, a сузе им навал л л е n a очи ко бујица, n a не зн а ју ријсчи д а ироговоре. З а к а зал и просце одмах \д р у ги дан, кад сам се ja придигао, a ja сам опет тај исти дан no акш ам у отиш ао под п ен џ е р е ... Али н а моју ж алост, она се није виш е појавллив а л а .. , Одмах сам се досјетло, д а се je неко за мога избивањ а уш уљ ао међу нас, д а нам разрује и уииш вд срећу. Опасно je дјевојку оставити м акар и једну иоћ, a д а joj не дођеш , a кам о ли читаву хефту. Ona се јадп п ц а бојала, д а сам je посве напустио, n a je посегла за д р у ги м .. . М ислила je: ето добио je, за чим je иш ао, n a се издовољио, одбацио ме! — онда се прихватила ,ко joj je први дошао. — Ето, брате, како ми се сва та превелика радост и cpeha коначно осветила. (Овршиће се). Mirza Safvet: „PKOSLOV ZA AKADEMIJU"*). Prije trideset ljeta Proti mišljenju starijeg svijeta Podigao sam glas, I prema doli i prema gori Doviknuo, da s e na daleko’ ori: Na rad narod zove nas, U radu je sam o spas! *) Primjedba uredništva. Prilikom proslave književnog i kulturno-prosvjetnog rada Mirze Safveta na svečanoj aka­ demiji u Nar. Pozorištu izgovorio je Mirza ove stihove i dao ih našem uredništvu da ih štampa. Rukopis se međutim bio izgubio, a Mirza nije imao koncepta pa je radi toga stvar zakasnila. O nda n ašeg elem enta m asa Nije htjela čuti onog sm ionog glasa. Jato nastražnjaka ko crnije vrana * D iže hajku, da mi zapečati usta; Ali na pola puta Sausta — I zaluta U sredovječne školastičke teze, Koje s načelima m odernoga svijeta N e imadu nikakove vdze. Ja sam svojim putem išo polagano N e obazirući s e ni desno ni lijevo * �Број 15 н 16. ■ГА Ј Р Е Т , Piso sam i pjevo, Dok moja pjesma i moje pisanje Kod mladeži ne naigje U priznanje. Nešto prirogjena svijest, Nešto mladenačka obijest Drugovima mojim i meni energije dade, Kad nam poznata klika na put stade, Da neustrašivo i smjelo Privedemo kraju započeto djelo, Stare predrasude oborimo I stvorimo „Gajret". Oko koga se brzo sjati Sve što misli svojom glavom, Sve što ljudski progres prati Sve što teži za slobodom, Za prosvjetom i za pravom, Za amanetima, Koje od pamti-vijeka držimo svetima, Koje su nam ponosni i vrli Djedovi namrli. Skromno smo počeli. I malo po malo na put izveli: Stotine naših mladića Kao sokolića. i Tad u srednje škole nije išli Na kuću je bila ograničena Uloga njena, Sad prestavlja ona živa slika Sad nije gdje je bila Naša Dika D a je i ona napred koračila I ko druge žene u svijetu Prigrlila znanost i prosvjetu. Страна 231. Prije dvadeset i jednu godinu Stupili smo baš na ovu binu, Da pokažemo, da i mi znamo, Da pjevamo i prestavljamo. Ja sam proslov odavde zborio I s njime zabavu otvorio. Pjevala se ’dva-tri karišika, Davala se jedna živa slika: Kako Bošnjak na carskom divanu Sa sabljom se diže na obranu Ponos-Bosna, koja u slobodi Proti sili prvu riječ vodi I silnike silom naučava: Kako tugja poštuju se prava. Nije zadnji, a nije ni prvi Deli Husrev branio je s krvi. Bosna broji stotine sinova, A toliko zemlja Hercegova, Koji-su ih žarko ljubit znali I za njih život žrtvovali. „Pod Ozijom“ u dramatskom spjevu Prikazao sam Hasan pašu Tira Ko Bošnjaka i uzor*vezira. ako su igrači diletanti bili, lloge su svoje vješto izvodili. tako je nesebičnim radom Put otvoren naraštaju mladom, Koji evo oko mene stoji; Svjestan svoje budućnosti bolje Krči, čisti trnovito polje, Radi, sadi i podmladak goji, Da na svetoj i rogjenoj grudi Budu potpuni ljudi, Ko što su im nekad stari bili I lijep im spomen ostavili. Мих. Делибашић: МЕСЕЧИНА. Зашто у вече, кад реке не’ме Ko светле пруге no небу, дуге, Гледам, усамљен, у своме болу Дрхтање звезда и броде чекам Месеца белог? Дане Једва Вече Нову читаве ja снатрим тако чекајућ да усним свако no једну звезду, што светли, и петле чекам И слутим с новим патњама Рађања нова. Па можда зато у млечне ноћи Светли се пути сијају реком . . . И над њом месец зато извија Лук понад бреза, кад тихо шуш те. . . И можда брезе у таке ноћи Знају да слуте — и ако ћуте? A месец сребро no реци лије, Јер талас тајну с извора крије . . . �Страна 232. Број 15. и 16. ■Г A Ј Р Е Ti Мих. Делибашић. ДРАМА. Два су дана ока искапана Од мора суза и бола пакла, A сад укочен изглед — ко стакла — Имају око два исплакана. Сада од У њима, „У црни Нестало Битк^ што бише тамо дубоко Ha валу душе дивови бола, Грозницу ватре — ужасне приче Причају ока оба исплакана. тога прича je бедна свега, осгала једна: понор два црна дана ока оба ископана". Вера Обреновић: ПРИЧА. Познаш ли момка из нашег села, Што сваку вече о љубави пева?! — Да ли га знаш?! И чу ли ону чудесну причу, / Што о њем шапћу девојке младе, Да се ко злодух no*- црћи краде И пева некој вештици страшној По бури злој?! И да ни једној uš' нашег села Девојци лепој запеват неће, Већ пева њој! — Кажу, — да када задрхти месец И на капије девојке хите Пева о њој! — Чудан je момак Из нашег села, Што сваку вече о љубави пева Вештици злој! i Вера Обреновић: V ' g, ЛЕТВА ВЕЧЕ. Губе се, ко слутње далеки видици У румену вече . . . — Овијена маглом и сновима мојим Мирно река тече! — По топлим стрехама сиви голубови Попадали немо. Утихнула башта од дечије вриске, — Стари пас задремо! И над нашим селом у мутноме сјају Лебди топла вече! — Губе се видици. — Увијена маглом Мирно река тече. Leone Caetani: УЛОГА ИСЛАМА У РАЗВИГКУ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ. (Свршехак) 9. Унутарње компликације Аустро-угарске цареiftnie . и ш е инггернационалпе Б а л к а н а ћ М але Ази је иредобро су но.гнате те о њима не троба дуго говорити. Ове енергије одржаља, које запаж амо и у нашој зомљи n e само у и^ционалистичкој партији, Ko­ ja се формира, ш то надасве у регионалЈгим и локал. ним рекримвпап^ијама и љ.убоморп, — цису друго, него природни ток осјећања уједињених са атавиcth'Dkom тежљом одржања врсте, која се илстиктивно бори против интернационализма ш коомополи(гизма, илдуотријоке и научне цивилизације. Ншпредак култу])е профиљује и акцентуира изражај сопопвене индивидуаллости која ое разлшује од 'шгдивидуалности сваког другог човјека. Ово лрофшвешо осјећањс ллдипидуа постаје, — захваљујући раопрострал>ел,ости науке, — сопЈијалпи феномен �Bpo) 15. и 16. >Г A Ј Р Е Т . Страна 233. и сарађује у опћем процесу еволуције за пгго више знаци говоре противно замишљеном стапању. Што диферениирање сиага и подјелу рада материјалног више, када Селеуцидима није пол1ло за руком оно, и индивидуалног, што je уни1верзални зажон кос- bito je изгледало много лакше, када je дијели свимооа. Овај je универзалпи закон лризнат у инду- јет био логански са млогим заједничким обиљежстр'ијском и трговачком развоју, у свијм људоким јима, која су сад већ ишчезла, л када су то стаиаипдивидуалким и содијалпим радилма ћ овјетлуца ње обје стране желиле, куд и камо je то данас тежс, •na оообигг иачип у чудиом анатомском механизму јер еволутивли лроцес лсторије створио je још јаче агамоћу кога су ое pna жква бића прилагодила без- морално дифереидираЈве између истока и залада. И тако д алас имамо лред собом с једне стране 200 мјерно различитим сталежима. У Бвропи XX стољела, земљи пар екселанс мо- милијона људи оданих једној примитивлој вјери, дерној, паргакулдристичке су тежње, усљед оиада- која произалм а из олозиције лрема западу, — a |ii»a 'Bjepcitcff и цркиепог унлива 'iia људски дух и с друге стране евролску дивиллзадију, која je изусл>ед све озише социјалних и вкономсиих интереса, врш ила један вртоглави процес у лајичком и рацишшримиле карактер у главном чкхлигичко-економ- олалистичком смислу и који je улраво опречан оријенталној души. — U тога je, бар за сада, немогуК сш и уомће 1па^ифистички, дочим у најдшвшја .ијијмена када je кул»ура Оила на наЈИИ!лсем стенену, ма как ав интиман споразум, a такав hie. изгледа, сважи шдарет имао je форму и опољашњост вјерску остати и у будућности. a Kapainep агрссиван и насилан. t Данае*у ориеиту дозријева једна криза, која се У Азији за вријеме Мухамедшо акхшигичке су много ле разликује од оле, што je лрипремлла tjimидоје биле лепоонате: свуда je владала вјерска Mu­ д а ф ислама, и ко]а je млого оштрија и много uuipa cao. КршћансЕво je било оружје за продирарве еа- од one, која je у лама врло блиској лрошлости радн лада u - ослабљшање ррије.|Талл»ма: л само јадла . реаКцвје ц иеликих нслријатељских локрета крш‘друга -вјера могла га je суобити, a та je вјера могЛа ћанскога 'свТТјета, a у главном Евроле, лробудила и Оити само лслам, који je рвоме чисто јсвггалскам распламтила у XII., XVI. и XIX. стољећу оријенпаријеишу додао блиста/вд, и чаробни знак највећег талску свијест, a снецијално исламску. ЛОЛИТ.ИЧКОГ и војничког триумф^, ккквог Азија није Азијски народи, лонижен-и сви[1епим насиљем ликад заламтила. евролских држ ава ленрестано вријеђани ладиоћи У мугрој и многострукој св^јести нвкуллурие, 'и тлранијом, налшм иемарним лрезиром, којлм побезглаве и подлвљале масе у току MriofiK генера- ступамо са шиховом вјерском и морапном културом, ција и сгољоћа формирала се једна врота сталне завидни нашем колектпвном, безграничном богатocjehajne неуравпотежености, која се у почетку са- ству, прлкуиљ ају у себи неизмјерлу мржњу, леодоMio неовјесно л абркано појављжала. Не могаишш љиву челсљу за осветом, која тешко пријети будудоћл до изражаја и ne АалазеКи лачлна за ослсбо- ћим лоллтичким бурама. И већ обилујемо таквим ђење и неурашнотеженоет издеђу чиљеница и рсје- ? ;с!шлтомима, које нам ируж а падионализам Младоћања, између реалносги и те/Kiba, осгала je дуго турака, Егиићана, Перзијанада и Арабљана; једном непозната 'и криво схваћена: вјечии разлог невоље ријечи иојава панисламизма са тежњом, д а од двјебез изгледа ла побољшање. Затлм лссле хиљаде и сто шесдесет милијона муслимана учини једну похиљаде лролалих покрета лепознатих лредшасника литичку и религијску заједниду; и, коначно неирепојављује се не.обавијештен о т-оме једад човјек, је- кидни рад, често благотворан и цивилизаторски, дла класа или једна пацлја; која доопиједа к циљу али увијек нетолерантан и фанатичан, безбројних и нађе тражену формулу: тада пада фатална искра, братстава и вјерских редова муслиманских. Антиза којом сллјед|и катаклизма. Непре.двлђекДм раза- европски покрет често прелази границе ислама. рањем рагенотеже, сабране отваралачке интерне јављ а се у Индији међу Индима, међу Лерзијандиснаге иаједнам се лрообраћају у вдкретне енерглје, ма, Јапанцим а и Кинезима. Сви револуционарни icoje се онда inp.iro често манифестују у једном ката- покрети Небеског Дарства почевши од покрета Боксггрсфаадом насиљу. Kao лгто je овети Павао дал сера у којему су се ж ти ц ал и муслимански војницв изражај и имиулс универзалном кршћанству. Лутер Тунг-фу-шијанга годиие 1900. n a до данашњег ререформацији, као што je ситна француска буржоа- иубликанског, који je збадио владајућу династију, зија XVIII. стољећа изнепадила Европу великом no пориеклу и осећању су анти-европеки, a посл»ереволуцпјом, као bito je Италија XX. вијека хтјела дица су наших освајачккх предузећа. освојити Триполитаннју, — ггако су лсгго прлје јеУ вјечитој плими и осјеци између Европе и данаест стољећа Арапл уједињени под Мухамедом Азпје, данас се Европа својом културом, својим каос.лободикли исток европског господства. * Узевши исламски феномен у његовој специјаллој улози као средетво за диферендирање, конзервирање, и обрану истока и запада, поставља нам се одмах питаи»е: je ли га улога перманентна? Имамо ли начина л разлога надати се, да he европска култура моћи једаред тралсформирати и придиглутл licTOK? Или, морамо лл увијек лмати пред собом броичапи злд једне вјере и једне тврдокорно длвилизације, која се никад лоће налшј лрилагодити? He упуштајуКи се ни најман^ у лрорлдање будућиости, дужни смо одговорити, да сви досадалш.л питалом, својим политичким « моралним уплпвом, захваљ ујући неизмјерно ратничким и другим средствима којима располаже, гура свуда no Азпји; тамо заводи своје адмвнистративне и васпитне системе, своје идеје, своју трговину, своја покварепа срсдства за придобијан.е и свој егоистичнл и за добиггком похлепни индустријалнзам, своје болести и noроке: сваки дап вријеђа и ногама гази осјећања онога народа, који гледа како се његове најсвстије ствари растварају у киселини Дкше културе и осјеha инстиктивно интуицијом погибељ да ћ е пасти на прости људски мутелс, који ће сакупљати благо за one, много моћније, са оне стране мора. �Страна 234. »Г A Ј Р Е Т« Број lo. и 16. Жељезнице, хотели, поморски путеви, телефо- наметнута сугестија обране, имају надасве политини, телеграфи, школе, путеви, иаучии системи за чке и економске циљеве. Ми смо у њиховој души обрађивање земљишта, укоченост поморске н вој- иробудили осјећање — ваљ а право рећи — д а наш а 1гичке силе, индустријске направе, међународни супориорност долазд од нашег богатства, од развоја сиоразум о социјалној хигијени, a надасве неодо- иаш е трговине и од благодати наш их полнтичких љива сила каиитала и економског побољшања при- уређења и демократских прпнцппа. У љиховој je јете, да he избрисатл сваку националну карактери- душ п никло увјерењ е д а су парламенти и избориа стику и разлику и да he увијек 'и свуда лотлскива- ти јела п ан ахи ја свих зал а и извор свих благостатл вјерски елемелат a коначно им навући неестет- н»а: У ове испразне ријечи »слобода« n »устав« наско европско одлјело. преднл je орпјент положио све своје конфузне и мутне тежње. Отуда je настао бојкот у Кипи, ИнНаша цивилизација са својим лозлтивистич ким и рациоиалистичким правцем, кога посвуда д ији и Турској и т. зв. коиституционални покрети обиљежава економска лезапосленост, иглорлрајући ази јски х народа. Х оће д а нас побиједе нашим властитим оружсва јеврејска лнтања, лроизводи на ораијенту једну дубоку моралну пометњу са најтежнм социјалшш јем! И спразне ли илузије! лосљедицама. Средњевјековни крсташи лошли су У бојкотовању, поред ванредпе економске снана орлЈснт ta мачем у рудл да укиште вјеру муха- ге евроиских народа они који губе увпјек заврш амедову и лзвојују трлумф кршћанства. Данашњи в а ју тиме да остају оријенталци, који купују ист\ крсташи, ла било то трговачки путннци, било руствар од неког посредника no много скупљој цидарскл ЛЈлекуланти, предузетлици или војнл Ли- јени. Њ ихова инфериорност на политичком иол.у фералтл, нс воде рачуна о исламу; оли га пгнорн- још je већа и очигледнија. рају улраио толико, колико занемарују своју влаИ слразна и неплодна цјепидалачењ а народних с^иту вјеру. .ск^пш тина нису за оријент ништа друго него oraniОријснталди, увијек јгсуш ти и и релпгаознп, дош авш л у додлр са овлм н ови д ^атеријалистичЈсам лравцем остају издунађени д смућени у дн у душе л ладасве се чувају д а ме ,$и .постали хриш ћани, јер je шихова одвратлост према ев р о л ск о м ^ф и л Г > панству, олаквом к а к в а су га л ап равлле моралле лрилике двадесетог вијека дубока и превећ заоштрена, л они остају још^Лвршће везапц за своју властлту традиционалну вјеру. А ди ако се и нађе који, још увијек врло рдједак, na се европеизира, у њему te н а једлом разш ђе један ф еломел, солЈИјално фаталан за л сток: он л о с м је и ли атеиста или иреллгиозап. Н аш а кул тура ствара у орлјелталној душ и мало ш ш л и т т а што би брло од социјалле користи, ш та више чили се да je и слразли л обрстл joj сваку моралну садрж илу: р а за р а joj задљ е вјерске у тје _ шљиве наде подивља je л тјера je у ан архлзам , — једном ријечју има аналогло ^ејсгво, ш то га лроизводе на врло младом организму, алкохол, дуван и друге веперичне злоупотребе. Али оријент без вјере био би исто што и зап ад без закон а: био би леш. Д ан ас оријент осјећајући интуптивно своју м оралну прош лост траж и лут к сиасу, али слијеп, неодлучан, подијељеп, сиромаш ан и културпо заостао, лута у тами и гомила погрешку на погрешку. У VIII. стољећу зап ад je притиснуо оријент jeдиом вјером: ортодоксном црквом, хијерархијски уређеном. Тада je оријент почео д а траж и спас у Једној другој вјери n нашао je стварајући једну в је ру са мало догмп без свећеника, без хијерархије и без манастирских редова. H a оријенту са тако религиозним осјећањ има било се дата лако еманициповати и уљ уљ ати се у и лузијам а аиеолутне суиердорности, коју je прои звела једн а снециална ревелација. Д ан ас су услови борбе из темеља измпјењени: • нема вшне вјерске борбе, него се води борба за економске инетрссе и социјалне принципе, лишеие Bjt'pcue иримјесе у етаринском сми<;лу те ријечи. Оријепт јс т,у борбу Tono добро схватио, да нацина.чиетички иокрети азијских народа, којима je nnстиктивно из саме природе непријатељског оруж ја ште ЈТржње и разлог грађанских ратова и злочинстава. Турски иарламенат и перзијски меџлис пруж а ју нам за то јасан доказ. Како je могуће сарађивати н а и зр ад и закон а са изабраним тијелом у једном парламентарном режиму у коме са истим правима учествују и муслимани и хриш ћани, a гдје je тачно ф иксиран правни основ, д а ćy све користп пскључиво за муслимане? H a оријенту према моралном схватањ у народа вјерски разлози морају (»ити над свим другам, данас, као прије 1300 година. Историјека улога азијатских вјера, међу које треба n a првом мјесту убројити ислам, и данас има снагу са којом je муслнмански свијет, премда раскпдап полнтичкнм неслогама, побједоносно одгурнуо велику погибељ крсташ а у XI. л XII. вијеку. H a зап ад у су старе традиционалне вјере изгубиле много виш е него што се мисли од свога уплива н а људе, али na оријенту ислам, не само д а је Задрж ао, него још у вијек пропгирује своје царство и у иотаји скупљ а погибељне резерве аитичевропског распололсења, које he једнога дана кад дозрије избити n a површ ину, поиримити извјесну форму у колективној акцији отпора и конзервирања. Нас се не тиче још у ви јек испразни љ удски саи о п роналаску и прорицању кад а he и како h e у далеким годинама оријентски народи у крилу ислама и л н у којој његовој иовој грани наћји оно јединство осјећањ а и моралне снаге која им je потребна да не и зд ахн у у наш ој цивилизацији; д а остану добри оријенталци, a не иостану рђави Европејци. Ilailислам ски иокрет, ма колико био до еада слаб, неодређен, без вође и без јасног циљ а, ии ак je историку и социологу доказ за први уједињени симтом настојањ а оријенталног друш тва за самообрану, нрви видљ пв зн ак великог модерног закон а сам оодрж ањ а из којег je изишао световни ислам lipn­ je једанаест впјекова. Д а се нојави исламска крИза VII. вијека fpcбало je да иротече скоро хиљ аду година хеленске хегсмопије ко ја свој дупи опстаиак пма да захвали зачмалом љ удству, мало еволутивпом, a дијелом још и варварском. Покрет модерног панисламизми броји једва неколико деценија, али обзиром na �»f A Ј Р Е f« Bpoj 15 и 1б. вртоглаву брзину, којом се развијају догађаји и и зМјене било би поглбељно свако прескакивање времена, које му je потребно да дозре и уоиће хоће ли се икада остварити његов колективни покрет. М еђу м о р а л н и м и с т р а с н и м с н a гама, к о ј е н а и с т о к у војују против е в р о п с к е ку л т у р е . и с л а м се са с в о јо м у н у т р а ш њ о ; м с н а г о м и с в о ј и м р a т об о р н и м д у х о м и с т д ч е к а о о р и ј а ш ; и noшто je луда и сама помисао побијати га, јер je он продукт најинтимније моралне потребе стотине милијона људских душа и јер je његова хисторијска и социјална мисија још врло дугог вијека, треба одбацити сваду отворену или прилривену мржњу и одабрати само рационални и разумни пут. Треба потпомоћи и ојачати његов нутарњи рдзвој, пустити слободан полет многобројним еволутивним поривима, које ислам крије у својој души и д-оји се морају кретати и развијати у складу са правим интересима муслимана. Наш најузвиш енији грађански задатак био би тај, да оријенту пружимо могућност да његова култура може поред наш е цвјетати у потпуној хармонији и сигурности и да му докажемо, да му с наше стране неће никад ман.кати искрена осјећдња оимпатија, — Само ће бграна 235. се на овакав начин ријешити криза, na кад год дошла, мирним и легалним путем, a на највеће добро цијелог људског рода. Ми Европљани нити можемо, нити смијемо жељети уништење истока, јер он no најсветијој љ удској правичности има право на свој властити ж ивот и културпи развитак no једној линији, коју je нацртала једна традиција много старија од наше. To би било у потпуној хармонији са свим биолошким законима жмвота, закопима тако старим и заплетеним, који се губе у тами мистерија, те би с наше стране било узалудно и неразумио не покоравати им се. Пошто ти закони постоје и пошто су много јачи од нас, они ако их игноригаемо дјелују на нашу срамоту и на наш у штету: стога сарађујмо с њима заједно, јер he њихово дјеловаље битл корпсно л благословено за непрекидни, неограпичени напредак. рода људскога. И мп ћемо тек онда бити срећни и задовољни, ако и л а истоку можемо поздравити не one људе, којп су осуђен-и на пропаст, него људе, који раде и дјелују за своје сопствено и оригагаално ускрснуће за мгшфестовање своје властите снаге и моралног подизања. С талијанског превео: Осман Нури Хаџић. Ахмед Рефик: СОКОДОВИЋ (Превео с турског: М- Р. Делић). (Наставак) 975. године280) дгар je био закључен на осам година. НајважЈГИје тачке овога .чшровдаг угавора биле су: Цар Макоимшшјан и његова браћа Фердипанд и Карло ужнпзаће и надаље своја властелинска имањ а у Маџарокој, али се неће мијешати у земље вој,вода ердељског, влашког и богдалсдшг. Х ајдучани азаби237), маргголози238), левенте и разбојпици држ аће се под строгим ладзором. Узапћене имовине повратиће се; кривци ће се казнити a дезертери повратлти. По оракицама пеће ое више водити четпичке борбе, a оваке изгреде рјеш аваће будимски бејлербеј ш маџароки врховни војсковођа. Царски амбасадори и њихови замјеници уж иваће ова лрава кавва уж ивају амбасадори других држ ава. Они ће моћи имати драгомана и своју попггу a моћи ће становати гдје год xohe у Галахи или у Стамболу. Раздиобу сељака као и успостављање ораница ријешиће нарочита комиаија. Ђесар he сваке године слати своме савезнику Оелиму II. no 30.000 маџарија. По утврђењу мировнжх основа до три дана Соколовић je настојао да у мировди уговор унесе још три важне тачве: 1. У мировни уговор, који je утаначен с ром Максимилијалом улази Ф ранцуска, Венеција и Пољска. ’*•) ln67.—8. Прим. прев. **') Бећари војници, нежење. Пр. прев. г,“) Летници — дунавски гусари. Пр. прев. 2. У уговору о миру има се изричито пагласити, да je Максимилијан иријатељ, пријатељима Селима I., a непријатељ њешвим нелријателлма. 3. Раздиоба оела, од којих ће се данак заједнички наплаћшвати, лм а се провести према iiopecкој књизи тефтердара Х алил ефендије. Прва тачка предложена je no наговору фрадцускога ам)басадора Гран Кампаниа, коју љ емачш пуномоћници нијесу хтјели да ггриме. За другу танку изјавили су да je за њих неочекивано дошла n a пошто зато немају упутстава не могу je у обзир узети. За трећу тачку реклл су, да he je односна комисија у об&ир узеии у што су Ооколовића увјерили. Д а бл спријечили закључењ« овог мировног угавора дошли су ердељски изасланици n нудилл су за то 40.000 дуката, али попгш су каоло стигли нијесу мјогли успјети. Уговор je санкционлеан. Драгоман Ибрахим ефендија отпутовао je за Беч с ћесарским пуномоћницима и однло примјерак ммровног уговора на турском јеаику. Без обзира н а овај мирош и уговор, који je био закључел n a осам година, Максимиллјан се нлје био оканио овојих ламјера у погледу Пољоке. Али ћесапред одлучношћу Соколовића пије могао д и т т а посткгиути. Осам година je брзо протекло. Максимилијан je подузео корапе д а мировли уговор обнови. Он je посљедлих годииа Селила II. водио политику мирнлх одлоса са Соколовићем. Дарови су долазили и одлазилл, a т р г о в т с к и односи на крајикама непоре- �»Г AJjPETi Страна 236. мећено трајали, али л поред тсига није маљкало ни ш гран ич н их сукоба. Ћесар je Ооколовићу послао втаие лритужби али и поред тога, дарови су редовно сваке године стизали. Ове лоследуве године heсар je послао шоклоие ло Мшгковићу. Уједио je поС.1ШО Соколспшћу и своје поузданично лисмо али je нослао и једну препоруку Јосеф у Насији »бегу од Налсооса«. Ссколовића je то лзленадило, л а je рекао: Нечувено je да цар ппше Јеврејтогу. Па он m ije m i бег од HaiKcoca. Он je само зак у л н и к азиноке десетшге. Он се чак мијеша л у отвари Млечмћа, али су ii онл рибари — јовреји као и он. Султан Селим II. Ћ есар je послао Онегнада у Царпград д а о ш о ви мир, 'и да, после тога Чжтане у U,apnrpa;iy као амбасадор. Али Соколовић, због сукоба које су А устријанци били и зазв ал л na крајинл, није хтио д а у први мах пристуни обнављ ањ у мироашог уш вора. Послије раоправа које с.у л отрајале седам недеља и изм јена но.та, одлучецо je, д а ћ е се лстекли угсхвор о миру обновити али под условам, д а се m i­ nira ne говори о Запољ ину сину. Ћ есарски пуноArohiHnuii нредложили су да се у н ш и мировнл уговор, који ће такођер трајатл осам година, унесе још и то, да се и насљеднике потииснлка угавора н а јсти обвезују. Соколовић je на то о д го ш р и о : — У Турава m ije обичај, да отац у име синава или са синовима заједно преговара. А ко цар ж елл, д а у његовим обавезама судјел ују и надвојподе, то он може сам учинити. Соколавић je н адаљ е изјавио, д а он не да, да се ниуколико крњ е н рава његова гослодара које уж ива у заједничким селима. Аустријског амбасадора сталадо je под строги надзор, тдко, д а му није допуштао д а на коњ у изиђе n a у ли ду. Hoipm изаслаллк, Филип, сгигао je у Стамбол и донио д а н ак као и пашама дарове. Уговор je истина лродуж еп, а л и je овај нови уговор Гшо саогаш другачлји од онога как ав je био прелиминиран. Угавор je, истина, лродужен још за осам годипа, али je у њему стајало и то, да се m ia иорушпти град Кало (Kao urro су ii још ттеке друге измјоне учшвене. Јед ан лрим јерак повог уговора предан je Онегнаду a onaj n a туроком је з ш у noii.no je Махмут ефвндија у Беч и Број 15. и 16, отпутовао заједно с ћесаровим посланпком. Тако je Ооколовић привоо крају ауогријско тштање з а које се није много н>и лнтересстао. Њ ега je тада иадше заним ао Халк-ул-13аад и Тунлс кога су, h> 6porh јуначши адмлрали освајали. Клдил АЛи n a ­ m a блјаш е аалгијенир веллког Х ајредина у Оредозрмном Мору. Али и поред ових ових њвгових успјеха, Соасоловића je озбиљно забриг.вавапа болест Селнма 1Г. Селим се бијаш е прошао већ и атгкохола. Лозвао je једног дап а шејх Оулејмана Кедослију и пред њиме се покајзо и зарокао д а nnh,e неће виш е узимати. Али je то већ било касно. Алкохол je био иотпуно разорио његово тпјало. Из д ан а je у д ан све већма малаксавао. Прејака алкохолна itn h a дјеловала су и n a мозалс. Позвао je главног лијечЈгака М устафа }Чвлебију a к а д му je овај дошао, рекао м у je: — З ар ое у оваком стаљ у пријатељ похађа? Показао м у јс и улс и кроз илач рекао: Господиле, живот je при крају. М устафа Челебија га je прегледао и рекао да м.у je потребаш лијвк против збуњеиости. T aj je лијек iieKo 1вријеме и употребљаЈван. В ц ш ки сердар Оинан n am a и адмирал Кллич Али наш а стигли су ноћу 15. ш абана и упловилп у царитрадсад -заљев. Tora д а н а одрж ан je диван. Синан n am a je по д гао своје дарове. Селим II. ocjehao се je тога дан а псшто боље. Извезао се je у чамцу до арсеналоке баште. Позвао je к оеби Шемси иашу 'и с љиме се дуго разгорарао. Тужио м у се je на своју болест и врло je много плакао. Вратио се je у двор. Ta љегова вож ња до арсонала логорш ала му je још иише болест тако, д а му je то и узрсж омрти бш ш 230). F Пре.ма Печевији, Селим je поорнуо у купатилу и иао n a једну страну a та му je стран а ава помо"дрила. Слуге су га дигле и унијеле у харем. Главни дворски лијечник je прописао ракију. А ли грозниц а се je и овећала a уз то je и стомак покварио. Сви лпјекови нијесу ипшта помогли. У мјх> je у исход еун ц а l. д ап а рамазана. (Печевија вели no подне). Ц арица Нурбану о њеш вој смрти п и је чгикоме ниш та говорила. Позвала je само Ооколовића, и њему казала. П редложила je д а се о Оелимовој смрти никоме ne казу је ове док припц М урат и з Магппсе нс дође. Соколовић je то прихватло и царево мртво тијело дао у ледпицу сакрити. М урату je послао писмо no Х асан -ч ау ш у . Килич Алл, п аш а добио je наређељ е да исплови n д а чека новог ц ар а и плови обалама Мудаппје. Д о к су земии остаци Селима II. леж али у ледиици, 'љепова певина дјеп а безбрижпо, далоко од сваке зл е помисЛи боравили су у двору. Селим II., к а д je умро, имао je педеоет и двије године. Имао je деветоро дјеце a остапио je с Муратом заједгао ш,ест синова и то: М устафу,'О см ана, С улејмана и још д.војицу чија имена савремеши ироничари нијесу за(?иљежили. Селим je био средњег раета, /впоока чела, ташких обрва, плаш -ш ареп п х очију, ж ућкасто-кестењ асте браде. Dmo je врло ci:uж ап. Затезао je л у к кога n e би могли најачи пехлиn airn (атлете) д а »атегиу. Б и о je добре нарави. Није пикоме а д а n’mrao. Сакупл>а10 je око себе љ уде од ерца у чијем ое je друш тву добро ocjehao. Волио je м узику, опалу и шаљ нвчине n с љ има je пррводио |М ) Селанигија, стр. 124. �Број 15. и 16. >Г A Ј Р Е Т« Страна 237. вријеме. Његове оабаве и пијанке биле су врло сјај- je до њега n a кол>ена сјео н с њиме отпочео неки не али с тим заједно уживао je и у друиптву учених тајни раоговор. Према наређењу султаиову мп ии'еомо допуштали да њему служе старе дворске are. ii побожних људи. Читаио je замашне поклш е a сиТослије разговора с велшшм везпром султан je поротињу je стално угледао. Волио je пјосму n a je и шао д а посјети мајку. И ми смо пошли за њим. Are сам пјовао. У сдоме једном напјеву овако пјева: су хтјеле д а нам то забране, а.ли je султан рекао: »Ловуци зулуф е с лица, скшги тај лоиривач. »нека дођу«. Све док mijecMo чули глас царице мај»Откриј љепоту твоју, то супце и мјеоец. >3а један часак макар, погледај ме okom мах- ке, нијесмо се хтјелм од њега одмицати242) Ова причајња Хасап паше Тире потлуно су исмурпијем. »Опиј ме ходи и оруши жарком љубаЈВљу тво- тииита. Мурат je заиста мислио да оу n a itorono мјесто протурили некога од његове браће n a пије јом«. Једино. велико дјел© Селмма II. било je то, uito пазио m i na мрак, нити na буру, него je једва жив je упралзу државе потпуно лрепусЉ о Ооколовићу. стигао n a двороко пристаниште. Кад je пзаш ао било je већ оедам сати ноћи. Ora'Стога се доба Селима II. епохално уздиже сјајним и 1в еликим лобједама. Ово доба дал;о je и најзнаме- вио je кесу од кабапиде под главу и легао. Ова н>е1р ва свита посједала врх његове главе. Мало каонпкитије личноети у турској историји. је -затражио je тоде, али je није било. Морали су IV. МУРАТ III. И СОКОЛОВИЋ. зацрпшги морске да се умије. 1. Ступање на пријесто. — Дворски живот. , — Д а je макар до зоре nafvn 'н ачтга д а се до Килић Али пашина je лађа с нестрпљењем оче- Мехмед. паше Дobe) рекао je Му.рат -запавједнпку кивала кад ће се на обалама појавити ноад султан. лађе. H a то су Кормилар Ахмед и Хасан Чауш поМрак je наступио али њега још није било. Касно у сла^и Сокрлокићу. Они су у чамцу отишлп на Ахар ноћ он je стигао и а обалу код Муданије у пратњи 1Капију гдје je Соколовић 6aio народно д а се нови авога силактара, чокадара, рикјабдара и хоџс Оаду- оултаи очекује. Чим je вратар сазнао о чому се рад г а ефендије. Тражили су лађу свуда унаколо али, ди, одматчје Соколовића извјестио а док je овај доооим једне Ферудин бегове лађице ко ја je irpenocn- шао Мурат се je одмарао у Бајазидову ћошку213). ла лед са Кешиш Даг&, ништа друго нпјесу могли Соколошћ je одмах наредио д а се оседлају конаћи. Од овога леда; кога су тгрепОсиле нарочите њи и попале фењери n a je око пола поћи лри сошлађице, принцезе и царице доб^вале су n o 2'А l јетлу фењера 'изишао na Багче Капију. Цар je поa дешавало се je, да су лађице л храну довозиле. служен са шербегшма. Соколовић je. у зн а к агокорМурату се je и еувише журило. Обрадевао се носци »ira под1ГО/Кје његова велпчанства« сташио je кад je нашао и ову л а ђ р ц у у крју се je са свитом своје лпце. Пошли су из Бајазидова дворца, ушлп укрцао без обзира што je тгријеггила опасност д а се су кроз Багче Калију и ому-ком су уопјели да им иотопе, јер je пухао врло јак јужњак. Њ егов рикјабсе огсврре Царска Врата. Чим je прошао упутар, оддар je био зн а м е ш т ^ Тиро Хасан пашл. Он je ово •мах je, у ограху, у пола иоћи засјео n a пријесто. путрвање Нечевији испричао овако: To je било осме ноћи мјесеца рамазапа. »Дођосмо n a мудапмјско присталшште али тамо Сјутра у сриједу у освит зоре c m главтги дрne нађосмо одређепу лађу. Она je негдје на другом ж авн и' стубовп већ с.у билм обучепи у жалобиу одмјесту чекала. Нашли омо Ферпдун бегов. чамад за јећу. Ималп су црне шомле око главе п црпо одилед у кога омо се укрцали. Претурили смо страшну јело н а себи. Сабах су клањалги у Ов. Софији n авак буру. Сви, осим мене, попадали су о д морске боле- je очекивао велики дш аи . Kao што смо рекли, Муоти. Пошто сам ja приморац меаш ж>ре и и је nayрат je joiu у лола поћи био за.узео своје мјесто и уз дило и цар je легао н а моје кољено. Трл>ао сам му то, те ncrre ноћп д ао je no дворсш м пијемцима удаглаву и лице cee док irnje ,бура престала. Прије повити петорицу своје невине браће. Ујут]>у je и on ла ноћи еш гли смо пред Ахар Катгију240) и повикаобукао црнчшу и уједно се опреагао за церемонију ли д а се отвори. Одговорилн су нам, да им je нареступаља n a пријесто. ђено ако каларка дође да je пошаљу n a Бажче Ka­ Везири и други дрнсавници очекивали су га у i r a ^ 241). Отишли омо n a Бакч,е капију a до мало je дтгвапхапи. У три carra ујутру, пријестоље je било стигао у чамцу n ведики везир, који je таиш ао na постављено пред царскпм харемом — Баби Сеадесухо, просгро сеџаду n понудио оултана д а ћ он там. Мурат III. бијаше особа лијепе физпопомпје, раизађе. стављеких обрпа, црних очију. кестеЈвасте окр.угле Цар je био врло неповјерљив и сумњао je у све. браде. средч>ег раста. бијела •Лтјела и доста пунаBojao се je да није који од |његове браће већ прошао чалс. Ha себи je m iao мвмтан са чапразима дугих руn a пријесто. К ад je изаш ао <на обалу, руковао се je кава in доламу од љубичаста атласа. Опкол>ен чашс великим везиром и сагнуо се je толико, да му je пигирима и другом овитом, изаш ао je из харема, похт.ио да пољуби руку. Али то велпки везир није здравпо везире и noćno на пријесто. допустпо него се je он сагнуо и цара у руку пољуСоколовић je с најве(ћи.м поштоватвем пошао био. Док су ое врата отворила и док су конда дошли напријед и лољубио царев окут. Мурат TII. пз поцар je сједио n a оеџади a према њему Ооколовић игговања према њему устао je npn томе n a ноге. Пона кољенима. Д онијели су hacy шербета д а га посло Ооколовића извршили су дужност честитања служе. Ибрахим n am a хтједе да први окуси али му везири, казаскери, великм адмирал, велики муфтине даде СокологЈић, пего on први окуои и предаде ја ћ тефтердари, сшг no реду и према своме рангу и ју султану. У томе су отигли коњи и Соколоипћ je положају.* натшредо са султаном ујахао у двор. Посадио je султапа n a лрвјесто који се палазио у хас-оди a он ,41) Печевија св. I., стр. 26—27. *‘°i Ахар: штала,'коњушница. Пр. прев. *“) Башта. Пр. прев. **s) Ha мјесту гдје je Мурат затражио воде, касније je саграђена чешма. Селанигија стр. 126. �Страиа 238 Бро) 15. и 16, Г A ЈРЕТ. Ha положају великог луфтије бијаше Хамид ефендија, јер je те исте годкне био умро зиаменити Ебусу-уд ефендија. (932.). Церомонија чеоГитања je завршена. Мурат III. иоздрављајући Biieorce државнс функцшшере, који су томе чшгу присуствавали, отишао je у харем. To­ ra момеита код купулом су сређствани опискови награда и унатгријеђења. Мурат III. осзггурао je, дакле, себи круну и ;пријестоље. Сад je требало још д а сахрани оца, који je лежао сакрпвен у ледницн и браћу које je пода/аио. Мртва тијела м ш ж а су оттремана a везири и други високодостојанствекици чекали су горед харемскнм вратима. Некако пола сата no акш аму појавно се je •Мурат III. т харема a н а себи je имао минтан од љубичаоте кадифе. За ивим се указао табут Селима II. Пред харш ом — Баби Сеадетом — међу киггарисима бијаше постављена јед аа ларочита клупа, на коју je табут Селима II. положен према кибли244). В ел ш и муфтија Хавшд ефендија прошао je н а мјесто имама. Њ ему с десне стране стао je идр и Goколовић a с лијвве други царски великапги. — Ep 1сиши пијетине! 245) туж но je одјекнуло изм(сђу кипариса у кубетима велике царске дивапхане. (Наставиће се.) *■*) Кибле: арапска именица — страна на коју се муслимани окрену при својим молитвама — Свети Храм у Меки. Пр. прев. “ ) Молитва за мушко лице! Пр. прев. Ata Nerćes: IZ „NOVIH LISTIĆA11. TREBA OPERACIJA. Sjedimo u ikahvi i razgovaramo. U kahvi naime, sjede stari ljuidi, a ova moderna naša omla­ dina sjedi u kavani^ I to treba da s e razlikuje. U svačemu se razlikujemo, pa-, i u dokonici. A mi smio svi više dokom, iu razonodi, nego u radu i poslu. Hoće da reknu, da ie to u krvi naše rase. Mi naime, treba da mnogo razmišljavamo, mnogo da .razgovaramo o svakoj stvari. Tako su nastali naši sastanci, a gdje opet tih sastanaka nema! Oni, što su uobičajili da žive »evropskom ži­ votom« i kad idlu, da _se razonode, idu u večer kasno i ostaju dio oko pcnoća, pa sjuitradan ne mogu da slave uranak kao naši starinski ljudi. Mi prema ornoj našoj »ranio lezi a rano ustani«, zo­ rom se kupimo u Omeraginoj kahvi i tu s e sabiremo sroućii »tursku« kahvu sa'ostrva Kube i pušimo »hercegovački« duhan i z ........ B og zna, ko­ liko mu je domovina daleko od naše Hercegovine. Tu su zastupljeni svi staleži d ljudi različitoga »po­ litičkog« mišljenja. Bude tu i burnih eglena, pa i huije i predbađvanja — i, mi sm o ljudi — , add hvala Bogu nije nikad došlo do perčina. Gdjekad se složimo ko rođena braća, osobito* onda kad utvrđujemo, da nam ovi naši različiti narodni po­ slanici nisu donijeli bogzna kaikve sreće. Omeraga tad izjavi se, đia bi on bio bolji1 narodni poslanik nego o vi današnji, a mi to svi tvrdimo. Naravno povlađujemo mi Omeragi, da nam ne »utanji« kahvu i da nas poštedi od svog ne baš dlakava jezika. Pa i obratno okrene s e na dobro. Ako na primjer Huiso hvali svoga vodu, zato mu Mehaga ne ostaje dužan. I on svoga pozlati. I na koncu sv i budu dobri ko zlato. Dođe tu i stranaca, jer je tu i han, preno­ ćište. Budo ih. iz daleka i iz blizine, P a i to čini našoj kahvi neku prednost. Čuješ tu koješta zanirriivaT što nema u našim novinama, a to je onda mnogo slade i ugodnije. Ta šta će mi ono, što svako zna i svako čuje. Obično nam gosta pred­ stavi sam kahvedzija, a mi ga onda »imtervjuširno« pitanjima, gdjekad s čitavom kišom, a ovaj samo ako se dogodi glagoljiv, onda otegne naš razgo­ vor daleko iu bijeli dan. D ošao onomađne medu nas i jedan hodža, čak iz Turske. Jedan ga od nas, koji zna turski 'Upita, koje ga dobro donese među nas, a on veli, da je došao, da potraži ovdje лl'eđeluik« — da mjesto koga ide na Ćabu. — U nas su »bedeluke« pograbili Arapi — dometne jedan, a već drugi ga pita, zašto nije to tražio tamo u Turskoj. S ve to onaj što zna turski tumači i posreduje. Stranac se mado zamisli, pa zamišljeno i s ne­ kom pobožnom tugom na licu izjavi, da tamo nema »bedeluka«, d a ih je sv e pokupio Kemalpaša, pa za te novoe kupio jedan »tajjare« (aeroplan), izjavljujući svijetu, da će onda, kada taj »tajjare« bude gotov moći da idu u »tajjaretu« na ćabu. — Ih, vidi ti njihovog majistorluka! — do­ baci razjaren 0' sijedi Hasanaga. — Duše mi taman je to munasib, — tvrdi jedan efendija. — Kakav munasib, jadi te ubili d tebe i njega! Kakav munasib? Zar se smije »bedelimal« trošiti u drugu nego u svoju svrhu? Ijutito primjećuje dlrugi efendija. — A što, brate, ne smije i to je »sevab«. Zar nijje sevab pomoći svoju domovinu, svoj narod? — pita jedan mladi trgovac. — Tako je. Znaš, kako se on o u nas rekne kad kogod učini kakav hajr — ne treba mu druga �BDoj 15. и 16. »Г A J P E T . Страна 239 Ćaba. A koliko u nas ima siročadi, neopsikrbljenih puštenu mladež na selam et. . . primjeti onaj drugi i zaboravljenih djevojaka . . . poče da to tumači mladi čovjek. — Vi biste, efendum, sve ovo ukinuli, ko što jedan činovnik, a već mu drugi mladi čovjek leti u pomoć s riječima: I moj brate pustih mekteba, je počeo i vaš Kemalpaša — dobaci Mehaga. — Jest, ljudi, ozbiljno vam kažem, da ovo džamija, osobito po selima, a mi ovamo pomaže­ mo nekake Arape, a svoje bližnje .potrebe zabo­ treba drukčije organizirati u dluhu našega vremena i naših prilika. Vidite li vi u kome smo mi halu? — ravljamo. I još nešto efendium! — poče treći u tome važno govori onaj prvi mladi čovjek. — To šerija/tu ništa ne smeta. To Islam po­ smislu: »Evo skoro otišao »bedel« za rahmetli Ibrahimaga Demirovića, a eno mu bratići klatare diže a ovako ga obaramo, — veli onaj činovnik. — Treba i nama jedina smjela operacija u se po čaršij i pitaju »ima li se što ponijeti« . . . — Zar to. nije preče, zar to nije veći sevab, svemu ovome, jer je dvanaesti čas! — važno za­ da se ti njegovi bratići tim novcem valjano za­ ključuje onaj drugi mladi čovjek. — Operacija! Operacija! — zaintačili mladi posle i izvedu na pravi put? — pita opet oni či­ a stariji im ljutite dobacivali »Kema'Msti« i uzru­ novnik. jano mahali glavom, dok se s dvora iz čaršije čuo — Ama ja bih, brate, sve ono u nas organizirO'. Eto i ovaj »bedeluk« i »zekjat« i »kurban« i glas naše*dječice, naše budućnosti: »Zlatan prsten sve, pa uveo institucije pod njihovim imenima, a za 10 dinara!« . . . »tri kremena za dinar« i »taze pomagao njima našu sirotinju i izvodio našu za­ nevine, svašta ima n o v o « . . . Dr. A. Adil Čoklć: МЕКАМАЛЈ I NJIHOVI POZNATIJI PISCI. (Nastavak.) Ibnu Hallegan izlažući Haririnu biografiju priča od zanimljiva i zabavna. Pripovjedač mu se zove Haris ibnu Abdulaha sina Haririna, da je jednoga dana došao u Hemmam, a pustolovni junak Ebu Zejd Serudžija. harramsku džamiju neki pepoznat, podrpan šejh, koji je Mnogi su književnici napisali tumače na Haririn bio vrlo bistar i slatke riječi. Prisutni su ga pitali: Mekamat. No o tora je najbolje uspio Ebul Abas Ahmed »Ko je i odakle je ?« A on im odgovori: »Ebu Zejd iz Šeširi (557.—619.). On je napisao tri komentara: veliki, Serudža«. Među prisutnim je bio. i Haririja, na koga je sreduj i mali. Njegov veliki komeutar je najbolji i naj­ osobit dojam učinio šejh, svojom rječitošću i dao mu poznatiji Haririja imade i jednog ljutog kritičara, a taj je: povoda da napiše 48. mekamu svog mekameta. Ta je mekama naišla na opće odobravanje i sam vezir tadaš­ Ebu Muhamed Ibnu Haššab (492—567.), koji je poznat njeg halife Musteršida izrazi želju, da bi Haririja napi­ kao vrstan filolog. On je napisao cijelo djelo pod naslo­ sao još koju mekamu poput spomeoute. Na to je Hari­ vom »Istidrakjat«, u kome se oštro obara na pojedine rija napisao još 40 mekama. Dalje Ibnu Hallegan priča, rečenice i stihove u Haririnu djelu. Odgovor na ovu da je Haririja napisao 40 mekama i odnio u Baodad, kritiku napisao je Abdulah ibnu Berri Maksidi (4 9 9 .-5 8 2 ), ali mu nijesu htjeli priznati, da je to njegov rad, nego Spomenuta kritika oštampana je u Carigradu g. 1328. su ga optužili, da on prisvaja djelo nekog književnika, zajedno sa Ibnu Berri-nim odgovorom. Između Haririnih 50 mekama najpoznatije su ove: koji umro u Basri, čiji su rukopisi pali u ruke Haririne. Zbog tog je pozvao vezir Haririju na ispit i naredio mu, HL »Dinarija«, XI. »Savija« i XII. »Dimeškija«. U da napiše u njegovoj prisutnosti jedan članak, koji će prvoj Ebu Zejd hvali i ruži novac, u drugoj se ističe odgovarati jednoj od tik mekama Haririja nije imao u kao vrstan propovjednik, a u trećoj kao pijanica, te taj čas inspiracije pa nije mogao ni jedne riječi napi­ hvali vino. Eve prevoda treće mekame: sati i ostao je postiđen. Na to mu je jedan od prisutnih pjesnika podrugljivo dobacio slijedeće stihove: Treća mekama. »Naš šejh iz Rebia plemena, Dinarija — Dinarka. Čupa bradu od muke i težine bremem. Bog je njega inspiris’o u Mušanu, Haris ibnu Hemam priča: K’o što ga je zanijemio ni divanu.«’) Sastavilo je mene i moje prijatelje jedno korisno, Nakon toga vratio se je Haririja u Basru, te je dostojanstveno i miroljubivo sijelo, u kome nema tvrdonapisao još 10 mekama i tako isposlovao priznanje. •glavog natezanja ni vatrene svađe, te kada smo se za­ Haririne su mekame vrlo duge, ali ja svaka poučna, bavljali ugodnim pričama i dobacivali lijepim stihovima, uđe k nama neka šepava i podrpana osoba, te viknu: ’j Divan — ispit- �Страна 240. „Plemenit ja svijetli žutac, U svjetlu prelijeva. On je putnik od starina) Vazda po njem sijeva. Znamenit je on i slgifan I bogatstva ključima„je odlikovan. Po putu se vazda skita, Za potiebe ljudske pita, 1 za njima glasno viče, Te ih kretdm namiče. Lice inu je zavoljela svjetina Kao da mu je iz srdaca kovin*. Njim osvaja ko g’ u džepu sad ima, Bez obzira od kakva je plemena. 0 kako je čista mila ta njegova kovina! Kakva mu je lijepa pomoć znade dobro ko ga ima 1 vladarska samostalnost njim postaje potpuni. Da ga nije patila .bi parazitska družina. Njemu ništa teško nije, Vojske tuge, svaku tvrđu on razbije. Ta gdje god se on pojavi. Sve osvoji, sve poplavi. Gnjev i stdžba odmah gine, Veselje je vazda s nj'tne. Na hiljade spasio je on sinova, Kao roblje odvedenih iz domova. Kolika je moć njegova. Ja od Boga da smem reći, Zvao bih ga Svemogući*. illiuiu Pošto je ispjevao pruži ruku i reče: »Čovjek vrši obećanje, oblak ljeva kad zagrmi«. A j a mu bacih dinar rekavši: »Uzmi ga, ne žalim ga!». A on ga m etnu u usta i reče: »Blagoslovi ga Bože!«. Zatim, pošto nam se lijepo zahvalio, spremi se da ode. No ja u želji, d a ga zadržim, jer me opojila njegova dosjetljivost, izvadih još jedan dinar i rekoh mu: »Možeš li ga pokuditi pa ćeš i nj^ga ugrabiti«. A on smjesta i žurno započe: Proklet bio taj nevjernik, Varalica, licemjerac žutog lica. Број 15 и 16. ■Г A J P E T . »Dobro jutro, o narodni ponose, dragocjena gospodo, pralila vas sreća i jutarnji blagoslov! Pogledajte u onog, koji bijaše bogat i darežljiv, imadijaše luke i čitluke, oko koga se je svijet kupio, a on punom rukom dijelio. Doskora ga muke zadesiše, gorke tuge ra t mu navijestiše, zavidničke iskre opržiše i nesreće crne opasaše. Tako su ga nevolje pratile, dok mu nisu džep ispraznile i kuću mu pustu ostavile. Vrela su mu presahla i kuća se otuđila. Razišla se skupština i otvrdla postelja. Prekrenu se stanje, zacviliše dječica, živog blaga nestade, a i mrtvo propade. Nas već žali zavidnik pa i sami osvetnik. Vrijeme nas je bacilo u ubogo nemanje, te smo noge sadrli. Na stomaku patimo, od gladi se stežemo i kostima davimo- Slatka sanka želimo, u pećini živimo i po trnju gazimo. — Život nam se oduljio, mi smrti želimo. Imade li čovjek od srca i darežljiv gospodin, koji boli blaži i nevolje liječi, jer tako mi Tvorca omrkao sam bez hljepca, sirota sam gola « Haris ibnu Hemam kaže: »Pa sam se sažalio na njegovu siromaštinu i u želji, da od njega čujem još koju lijepu riječ, izvadih dinar (dukat) i rekoh mu: Ako ga pohvališ u slihu, tvoj je«. A odmah nastvi; ^ Ta to ti je hajduk stari. Koji ljude vješto mami. On se njima ukazuje: K’o djevojka nakićena, 1 u ruhu ljubavnika. Svi pametni [judi vele, Da je njega ljubit grijeh. Da ga nije, mbi ruke, Kradljvcima nikad sjekli. Nit bi griješnik griješio, Niti bi se škrtac krio, OJ čovjeka koji traži U nevolji, da pozajmi. Niti bi se vjerovnik tužio, Na dužnika, da mu nije plat o. On je uzrok velkom jadu. Ljudi njega dobro znadu, Pa se zbog njeg Bogu mole, Da ih spasi korupcije. A najgore je što čini, Da u nuždi pomoć neće, Što iz džepa neće. Teško onom ko ga baca; Sa klis ira i visina I onome ko ga ljubi 1 tajno mu šapuće, Da m’ iz džepa ne miče A on njemu odgovara: Da ga tada baš ostavlja, Jer, da voli biti lola. J a m u rekoh: »0, kako si plodan, kao dobra kiša«! A on dočeka: »Obećanje teško dugovanje«! Na to sam mu bacio i drugi dinar rekavši: »Zamoli Fatihom 8) nji­ hovo spasenje*. A on ga m etnu u u sta i združi ga s prvim. Za tim poče hvaliti svoje sretno jutro, te sijelo i sijeldžije. Haris ibnu Hemam veli: »Tad sam počeo slutiti, d a je taj čovjek Ebu Zejd Serudžija, i da je njegovo šepanje samo varka, radi pljačke, pa ga pozvah, da se vrati rekavši: »Po licu te poznadoše. Ispravi se, pravo hodi«! A on mi odgovori: »Ako si sin Hemamov, neka te Bog poživi među plemenitim«! Nato sam mu rekao: »Ja sam Haris sin Hemamov. Kako si, šta imaš nova«? A on mi reče: »Promećem se u sirom aštini i bogatstvu i prevrćem se u buri i blagom zefiru«. Na to sam mu doviknuo: Kako možeš praviti se šepavim? Tebi ravan to učinit neće«. A on se namrgodi i odlazeći zapjeva: „Šepav biti ne želim, A1 se tako ja pravim, Da svoj pos’o obavim, I nevolje otklonim. Stog S3m uzde pustio, Svud se vucat počeo. Ko me ruži, Nek mi pruži i oprosti Jer šepavcu grijeh nije. Haririja je tako usavršio mekamate, da su postali posebnom granom lijepe knjige, te su se poslije njega počeli baviti pisanjem m ekam ata i upravo natjecati mnogi istaknuti književnici i pjesnici. Ali pored toga e) Fatiha, ime prve sure Kurranske, �Број 15. и 16- ■ГАЈРЕЋ što su neki vrlo dobro uspjeli, ipak nijedan nije dosti­ gao Haririje na tom polju. Među tim piscima najpoz­ natiji su ovi: 1. Ibnul-Ešterkjuni — Džemaludin Muhamed ibnu Jusuf Temimi Serkasti (umro 538. H) znameniti učenjak i književnik. On je prvi iza Haririje napisao mekamat, za kojeg vele stručnjaci, da je to jedini mekamat, koji bi se mogao takmiti sa Haririnim, a napisao ga je u Kordovi. Taj mekamat kao i Haririn sadrži 50 mekama. Pripovjedač mu je Munzir ibnu Hammam, a pustolov Saib ibnu Temmam. 2. Mejdani — Ebul-Fadl Ahmed (umro 518. H). Rodom iz Nisabura. Znamenit filolog i vrstan književnik. Napisao je više lijepih književnih djela, a najpoznatija su: »Mekamat«, »Munšiat«, »Es-sdmi filesđmi«, »Emsalul arab«. Prva dva i još neka njegova djela izdala je Dževaib štamparija u Carigradu, a druga dva izdana su u Egiptu. On se je upravo proslavio svojim klasičnim djelom »Emsalul-arab«. To je jedna najbolja zbirka i riječnik arapskih poslovica i fraza. 3. Ibnu Sajkal — Šemsudin El-Džezeri (umro 701. H) poznati pravnik šafijskog raezheha i historičar, koji se je istaknuo kako na pravpom i historijskom tako i na književnom polju. Između njegovih književnih iadova najpoznatiji je mekamat, kbjeg je napisao 672. g, po uzoru Haririna mekamaUu'Njegov je mekamat po­ znat u književnom svijetu imenom »Mekamati Džezerijje«, a sastoji se iz 50 mekama, u kojima je pisac vrlo dobro uspio. Pripovjedač mu je Ebul Kasim ibnu Harbal, a pustolov Ebu Nasr Misri. 4. Verdi — Omer Zejnudin (691.—749.) pravnik, a obnašao čast suca, inače je bio vrstan i jak književ­ nik i pjesnik. Između njegovih raznih radova i djela najpoznatija je pjesma (kasida) od pjeko 50 distiha zvana »Lamijetul-adžem«, poučno-moralne sadržine. Evo u prevodu nekoliko stihova iz te pjesme : „De ostavi slatke pjesme, S mladim djevam razgovorel 1 istini ti se predaj’ Zavesti se nikom ne daj. Ne spominji mladosti Niti njenih dana Ta zvijeada je iščezla Tih slatkih sanja. Grijesi su ostali, A slasti su prošle, lz tog doba najljepšeg. Ako želiš čovjek biti, Onda nemoj vina piti. Kako može pametan, Bit ludošću zauzdan Znaj za Boga, lud pobožan, Pa ćeš onda biti sretan. Pobožni je, a ne hajduk, pravi junak. Smrt je svemu upisana: Silne vojsCe i države, sva pohara. Страна 241.. Pokorit joj svak’ se mora. Traži nauk, ne lijeni se. Daleko je svako dobro od ljenčine.1 Također su dobro poznate i lijepe njegove me­ kame. Pripovjeoač mu je Insan ( = čovjek), a pustolov Mearretun Numan. Osobito su lijepe njegove mekame: 1. Sufijja. — U toj mekami on, odnosno njegov pripov­ jedač, priča, da je nekom prilikom posjetio Jeruzalira, te nakon izvjesne molitve u džamiji opazi kraj sebe deset ljudi, s kojim se pozdravi i upozna. To su bili neki derviši, koji su, veli on, nakon kraće pauze počeli međusobno raspravljati o nekoj stvari, tajeći je od njega. Na koncu ih je, veli on, opomenuo šejh, da i njega izvijeste o tom pitanju. Raspravljalo se je o tora što je saftluk, ko je derviš, gdje je na kraju uzeo riječ šejh, te etimološki protumačio riječ »sufi«, zatim kratko i jezgrovito protumačio dervišku nauku. On je nakon Joga zamolio šejha, da mu protumači neke derviške "Običaje što je šejh učinio. Zatim je šejh, kroz plač, počeo napadati i osuđivati derviše svojeg doba ističući, da su oni ljudi, koji vode brigu samo o stomaku, da ne zaslužuju časnog imena derviš. — 2 Mešhedijja. On u ovoj mekami rešava pitanje pobožnog hođočašćenja turbeta (mauzoleja) i grobova. Iz ove se mekame vidi, da je on bio pristaša nauke velikog učenjaka Ibnu Tejmijje (umro 728, H.) Ovo se vidi i iz njegove gorljive tužaljke, koju je spjevao u slavu Ibnu Tejmijje (Divani Verdi str. 234 )9) Njegov divan (zbirka mekama, pjesama, te raznih članaka i pisama) izdala je Dževaib štamparija u Cari­ gradu god- 1300. 5. Sujuli-Dželaluddin Abdurrahman (849. —911.) rođeni egipćanin iz Sujut zvanog seoca, te se po tom i zove Sujuti. On je jedan rijedak učenjak i pisac, koji je probavio cio život u naučnim Studijama, predavanju i pisanju djela, a napisao je, u svom kratkom boravku na obom planetu, oko 409 raznih djela On je o poje­ dinim pitanjima pisao cijele knjige. Njegova se djela rado čitaju u islamskom svijetu i većina ih je oštampano. Još u ranoj mladosti, u 22. godini svog života, pojavi se Sujutija na kulturnom polju. Njegov je prvi rad uspješno dovršenje Dželaluddin Mehallina (umro 864) komentara na Kur’an, kojeg pomenuti pisac nije dovršio.10) Iza toga je kroz kratko vrijeme napisao 9) On stoji na stanovištu kao i Ibnu Tejmijja, da je po Islamu zabranjeno pobožno hodučašćenje grobova i turbeta. Ovo je potpuno ispravno stanovište, jer je to i sam Muhamed (as.) zabranio. Samo se od Boga može moliti i nadati pomoć, a od mrtvih ne može, niti oni mogu biti posrednici. Ovo je glavni princip i Ibnu Vehabove nauke i njegovih pristaša Vehabita. Defakto je čudnovato i žalosno to pohađanje turbeta i gr bova, koje je i kod nas prošireno. Vehabiti imaju potpuno pravo sa šerialskog stanovišta što obaraju turbeta. 10) To je jedan od najkraćih kur’anskih komentara, ali pored svoje kratkoće vrlo lijep i jasan, te se mnogo upotrebljuje i kao udžbenik za proučavanje Kur’ana i poznat je imenom »Tefsiri Dželalejn" (— komentar dvojice Dželala). �Страна 242. Број 15. и 16. Г A Ј Р Е Т( još nekoliko lijepih Iheoloških djela i tako se proslavio, da je sa svih strana počeo dolaziti svijet, da sluša njegova predavanja. *Kako je on bio vrstan theolog (mufessir i m uhaddis), tako je dobar i jak književnik, te nam je ostavio vrlo lijep niz kako naučno-vjerskih tako i književnih radova. Među njegovim književnim radovima nalazi se i mekamat od 29 lijepih mekama. Između tih treba naročito spomenuti o v e : 1. »Sadžiatul-haremejn« (pjevica harema, Meke i Medine), 2. »Sundusijja« (svilena. 0 roditeljima Božijeg poslanika), 10. »Verdijja«, 13. Zumurudijja (rubinka) 16. Bulbulur-revda (slavuj bašte) i 17. Luluijja (biserka). Evo prevoda njegove Verdijje zvane m ekam e: El-mekamet u1-verdij je1J) (Ružičina mekama) Priča Rejjan od Ebu Rejhana, od oca ruže, slavuja sa grane, zvijezde cvijetnjaka i rosna oblaka, te y g li: »Prošao sam jednog dana pokraj jednog đulisfana slatke mile i zelene bašte, koja bješe iscvjetala, a s lišća joj rosa kaplje. Ona bješe šarolika, raznim cvije­ ćem nakićena i zvijgzda joj punim .žarom sijaše. Tu na jednom ja opazih, gdje se kupi šarno cvijeće sijevajući u ljepoti ruha svoga i blag zefir lišćem trepteći u lice ga ljubljaše. Pa upitah nekog prolaznika, znade- li mi štogod reći o tom zborurO n mi reč e : »Prispjela je vojska blagodati, raznog zelenila i cvijeće je đulislana u potpunom jeku, te se sada ono sporazumi d a održi jedan zbor, rad izbora sebi cara. Eno gledafjreće, veli­ kani cvijeća, na tribune penju se, pa će svaki svoje mnijenje kazati i istaknuti svoje stanovište« . . . . Stoga stadoh, da čujem te ugodne rasprave. Pojavi se na tribini prva ružica sijevajući u ljepoti ruha svoga i ponosno stupajući te poče: »U ime Boga velikoga, od njeg molim pom oći! Ja sam ruža, car cvijeća šarenogStvorena sam podignuta radi duša i korisna sve do smrti. Družica sam ja halifa i sultana i vječito uzdig­ nuta, a ne sjedim u prašini, niti n a zemlji. Najljepša je m o’a boja crvena, između boja raznog cvijeća što ga im a Med’ svijetom sam dragocjena i u sijelu obljub­ ljena. Umjerena u naravi i dobra sam kao lijek. Utiša­ vam rashlađujem ja upale i bolove ljudske glave. Ja sa svojim mirisom prijatna sam duši Ko se moje vode napije, taj je puno koristio proti svakom uzbuđenju, a i moje ulje veoma je korisno i ljekovito........... Pjesnik veli o m e n i: .Ružica je časna, dragocjena. Svo je cvtjeće drago samo vojska njena. Kad se ona među cvijećem pojavi, Čast i ugled ona njemu piibavi. Car je njihov, pa kada je izmed’cvijić nestane. I cvijeću svaki ugled iščezne*. *’) Kako su njegovi svi radovi opširni tako su i mekame duge kao kakve poslanice, stoga sam ispustio neke nepotrebne stvari iz ove mekame. Zatim ustade narciz i prijekim okom pogledavši ružicu, reče: »Čuješ li me, ružice, ti si prešla granice. Ti m is­ liš, da si jedina i sve da je u tebi. Ti se varaš, ako vjeruješ, da ti na čast služi tvoja boja crvena. Ta znaj da si crvena zbog toga što si griješna. Ako tvrdiš, da si kao lijek korisna, onda dobro zapamti, da si često puta i Štetna. Čuvaj svoje časti ili ću te svojim mačem posjeći. Dosta ti je, što o tebi pjesnik Busti veli: .Ne varaj se na moju mekšinu. Mač sam ljuti, ako me se srdi. Ja sam kao ružica: Jednima sam mirodija, a drugima hunjavica.* Ja Svevišnjeg Boga slavim dan i noć. Svak me zove u muci, da mu pružim pomćći. Za rata sam opremljen, stoga i jesam po pojasu pritegnut s golim mačem u ruci. Jedini sam po ljepoti i dobroti. Znameniti car Nošervari rekao je o m eni: »Narciz je dragocjeni topas, koji stoji među bijelim biserom i modrim safirom.« Pored loga, ja sam važan i koristan kao lijek proti padanju kose i padavice . . . Pravo veli pjesnik lo n u r-R u m i: .Pretjerani hvalioče ružice, zapamti, Da je narciz od nje ljepši i bolji.* Jasm in se zatim diže te re č e : »Plaho si se ponio, ti, prljavče ! Niti imaš ugleda, niti ljepote. I ime je tvoje strano, pa kao sluga tuđi, kako m orešcarst vo tražiti ? ! Glava ti je, kao sluge oborena i rad službe vazda stojiš povezan. Tvoje žuto lice i ta slaba odjeća ne odaje plemića................. AH ja, ja sam ures đulistana. Vedro mi je bijelo lice, u mene je polovica sve ljepote. Ko­ ristan sam kao lijek proti hunjavice, glavobolje, kostobolje i lako dalje. Ljepši jesam od ružice, m irisaviji od tebe. Prem a tome ja, na carsku stolicu imam veće pravo. . . . Iza njega riječ uze tužna vrba, te srdito viknu: »Ti odviše pretjera slabiću. Ko te mnogo m iriše lice m u p o ž u ti... . Koristan si, veliš, nu ta korist tvoja vrlo je neznatna.. . • Pravo je rekao pjesn ik : »Ne pozdravi jasmina 1 ako je usred bašte. Ja sam njega proučavao I našao, da je samo jes t mejn.’*j J a sam poznata s dva imena, a ljepota stasa moga postala je polovica. Cvijeće mi je obljubljeno, a i ulje dragocjeno— Dovoljno je što je rekao pjesnik Verdi o meni : .Raspravljasmo o tome, Je li voda bolja Od kićene ruže II misirske vibe 11 kog drugog cvijeća. Pa zaključak pade, Da svak dobro znade, Da je vrba najljepša. '*) jas u , rapskom znači tuga, a mejn laž. �Број 15. и 16. »Г A Ј Р Е Т . Sad se diže nisrin (jerihanska ružica),13) da pomogne bratu jasminu te poče: 0 tužna vrbo, zar ti navaljuješ na brata moga? I Ta gdje je patvorina, a gdje čisto zlato. Zar ti nijesu razjasnili stanja pjesni­ kovi stihovi: . „Čovjeku se pričini, Kada tužnu vrbu vidi, Da napuhan rep visi, Od psa mace uplašene." Ja sam pravi ures bašča. Najljepše su moje boje: rebrna i zlatna. Koristan sam kao lijek proti guta, grlenih bolesti, zubobolje, zvuka uha i zaduhe, te bljuveša. Ja bistrim razum i srce k rije p im ... Pjesnik veli o meni: „0 kakav je dragocjen, Mirisavi nestren. T a taj cvijet lijepi. Veseljem me krijepi." Sad se diže ljubica, užarena lica i srdito vikati p o č e : »Ne vodimo mi računa o tebi jerihonska rtižoMalena je korist tvoja, nisj hvale vrijedna. U naravi topla si i suha, te si samo za staraca i hladnokrvnih. Osim toga ti si velik brbljavac, t e . \ e tebi ne može povjeriti tajna. Neki stari pjesnik vrlo dobro kaže: ,.Ja u ružu nemam povjerenja. Ni nisrinu vjerovdtrnije. Njegovi su prsti obojeni. Ne prima se zakletva obojene ruke.* 1*) Ja sam elegantna, svježa, blage naravi, plemenitih svojstava, slična skupocjenom satiru i mirisavom podvoljku. Korisna sam proti trahome, kašlja, glavobolje i bolesti stomaka. Ulje mi je car đvih ulja i korisno je u svako doba----- Ono umiruje lupanje srca, a dobro je i proti bezsanici. Ne može se pobrojiti sve čim me je nagradio Svevišnji. Ko me vidi veseli se i raduje.. . Pjesnik veli o m eni: „Darivaču mirisave ljubice, Veselo je primam. Njoj se srce raduje, Da mu tuge razbije." Zatim se diže niiofer (wasserli)e — vodeni ljiljan) te reče: . . . » A s čim, s kakvim pravom ti krivovrata ljubice tražiš carsku stolicu ? ! Povodiš se za strašću, a strast zavodi. Sve što ti imaš sliči jularu i sumpor­ noj vatri, a to obadvoje ima vrlo hrđav glas. Ja posje­ dujem sva korisna svojstva što si ih spomenula i još više Ja sam bolje od tebe i za posljedicu. Ti nezdravo djeluješ na srce i stomak . . . . Dovoljne su opomene ’*) Nisrin perzijska riječ, a upotrebljuje se I u araps­ kom i u turskom jeziku kao ime dviju ružica. U perzijskom izgovoru netren = (luli muškji 1 đuli anberi. U turskom divlja i egipalska ružica. Zadnja se arapski bejhen. Cvat joj je bijel i manji od obične ružice. To je anastalika, jerihanski ružica, prozvana po nekadašnjem gradu na obali mrtvog mora Jcrihu. ><) Pod obojenom rukom misli se žena. Na istoku je prije bila ženska moda bojiti knom ruke. Toga ima i danas kod nas: Страна 243. ružice, da se tebe sačuvamo................ Ja sam prijazan elegantan i vrlo koristan ronac. Utišavam glavobolju i razbijam bezsanlcu. Vrlo je lijepo rekao pjesnik: „Tužno srce od ljubavi umoreno Raduje se niloferu cvijetu bajnu Niiofer je krasan mio. Na barici on je sio, 1 ugodnim mirisom Okolinu napunio. Ružica je po mirisu njemu sluga, A narciz je sluga sluge. ф Sad se diže m yrta i poče da viče: »Nilofere ti si prešao granicu. Ti čovjeka slabiš i u ranoj mladosti starostim ga daruješ.................Ja ojačavam i krijepim tijelo, liječim srdobolju, lupanje srca i t. d..................... Pjesnik veli o meni: „Lijepa mytra car je cvijeća, vječito je ona svježa i zelena." Sad ustade bosiok te reče: »Miruj myrta, jer ću ie ozlijedili tako, da ti ozleda neće proći Iako. »Vjerujle Hazami, jer istinu kaže15*)«. Ja sam dobar kao lijek, ako me poojiješaš sa sirćetom proti ujeda škorpije. Moje ulje korisno je proti kupljenju živaca. Ja imadem osobitu čast, pa sam spomenut i u Kur’anu . . . Pripovjedač veli: »Pošto je svaki rekao što je “"1вЕбЧ htio sporazumjeli su se prisutni, da im izaberu jednog pravednog suca, koji će ih preslušati i osuditi im, te su našli jednog velikog učenjaka, koji je bio dobar pravnik, theolog i književnik i on je nakon preslušanja izrekao osudu, da je fagija (knica) car cvijeća po ljepoti, mirisu i ljekovitosti i svi su pokorno primili, osim navedenih još su zavrijedili spomena: 1. Šikabuddin Hafadži (umro 1069. H) rođeni egipćanin, koji je u Turskoj dulje vremena djelovao kao sudac i u dobu sultan Murata IV. postao vrhovni egipatski sudija /Misir kadi askeri18), a pošto je smijenjen posvetio se кв naučnom radu, te je napisao vrlo lijep niz naučnoJtheoloških i književnih djela. Njegova se djela jako dobro cijene u učenom svijetu i veći dio ih je oštampan. Napisao je i mekamat sa 50 mekama. Pripovjedač mu je Rebi ibnu Rejian, a pustolov Sekik ibnu Numan. — 2. Ebu Bekr Husejni Hadremi rođeni indijanac, a istaknuo se je u desetom stoljeću Islam kao jak književnik. Iz­ među ostalih radova napisao je lijep mekamat sa 50 mekama Pripovjedač mu Nasir ibnu Letah, a pustolov Ebu Zafer Hindi. U potrijebljena literatura: »Jetiraetud-dehr« od Salebije, »Vefejatul eajan« od Ibnu Hallegana, Bediuzzemanov »Mekamat« sa komentarom misirskog muftije, Haririn »Mekamat« sa Šeširinim komentarom, Zemahšerin »Mekamat«, Verdin Divan, Katib Čelebin »Kešfuzzunun« i »Medžanil-edeb« sa komentarom. 1S) Hazama ime žene, koja je postala poslovicom za ono što će se u istinu dogoditi. ‘•) Kazi-asker = vojni sudija. To je u Turskoj bio jedan od najvećih položaja, kojeg je uspostavio sultan Murad 1. Taj činovnik vršio je dužnost ministra pravde i ujedno bio sveštenički poglavica. Kasnije je to izmijenjene1, te su uspostavljena tri kadi askera, kao vrhovne sudije i U za Anatohju, Rumejhjii (Evropska Turska) i Egipat. Kada Je reformjrano sudstvo u Turskoj i uspostavljeno ministaistvo pravde kazi askeri su ostaii kao visoki činovnici Mešihata. �ГА ЈРЕТ. Страна 244. Број 15. и 16. ГРЧКО-БУГАРСКИ PAT 1913. ГОД. С француског Бригад. Генерал Ж и в . Ј. Р ан кови ћ. II. Битка код Килиндир-Дорјан. (22. и 23. јуна = 5. и 6. јула.) Централне грчке дивизије и ако уморне од тродневне борбе одмах су отпочеле гонење Бугарске Војске, која се повлачила на линију висова Килиндир-Дорјан. Оне су (22. јуна) 5. јула растуриле снагу од 15.000 војника, која je покушала да се одупре на висовима Јанеша, северно од Кукуша и јурећи силно напред потисле непријатеља са положаја код Килиндира, натерујући га да се повуче к Дорјанском Језеру, од којега je јужно утврдио једну просгорију од 15 Км no ширини, да би избегао опкољавање. Крајња левокрилна дивизија и 2 дивизије из цснтра Грчке Војске у јутру (23. јуна) 6. јула отпочеле су напад на положаје. Бугарске, које су браниле 3. и 5. дивизија, под командом г е н е р а л а Сараф ов а, коме су се прнд^ужиле и трупе, j?oje су браниле Кукуш. Грчке трупе подел^ене на 3 колоне наступале су к Дорјану и ličene кратког времена стигле источно до утврђеног теснаца Д о в а T e n e , који господари железуицом Дорјан-Демир Хисар и јужно и западно на линију Богданица-Калиново. Бугарска артилерија једног момента својим снажним дејствод 1 зауставила je покрет грчке пешадије. Али, чим су грчке батерије биле пласиране, бугарске батерије приморане су да мењају свсје положаје. Пешадија и евзони кретоше на јуриш и после борбе од 7 часова Бугари напустише положаје и повукоше се у нереду к Струмици и Демир Хисару, остављајући Грцима: 12 топова и многобројни ратни материјал. Грчка Војска одмах после тога заузе Д орјан , где су Бугари. били нагомилали велику количину и других потреба. П о б ед а ова, као ш то j e в е ћ р е ч е н о , им ала j e као главну п о с л е д и ц у : л и ш авањ е Б у га р ск е В ојске, к оја с е бор и л а п р о т и в С рба, св и х с р е д с т а в а з а сн а б д ев а њ е, пошто стазом Дубница-Џумаја-Кочане није могло да се изврши снабдевање целе једне војске. III. Битка код Струмице. (24. и 25. јуна = 7. и 8, јула.) Бугарске трупе, које су се напуштајући Дорјан упутиле к Струмици, утврдиле су се у кланцима Беласице. Ланац Беласице. дуг око 100 Км чини својом висином (800 —1600 м) и својим стрменитим падинама баријеру између равнице око Струмице и Јужне Македоније. Сем неколико стрменитих прелаза што воде од југа к северу један једини колски пут прелази Беласицу, и то Дорјан-Струмица, 24 батаљона из 3. и 6. Бугарске Дивизије потпомогнути појачањима дошлим из Штипа бранили су прелаз на јужној падини, те да би омогућили повлачење Бугара код Штипа и избијање преко Радовиште-Струмица-Петрич на главни пут Демир Хисар-Џумаја, који иде источно од Струме no буга'рској територији. Грчка Војска (24. јуна) 7. јула, да би пресекла Бугарима одступницу, извршила je напад на џеп^ијатељске положаје на Беласици. И док je један део грчких трупа заузимао десну обалу Струме ради заштиге с бока од Сереза и Демир Хисара, 3 дивизије Грчке Војске кретале су се одвојено козјим стазама преко висова кота 1494, 1063 и 950 м, 2 друге дивизије нападале су и то : 1 на бугарске трупе, које су браниле колски пут Дорјан-Струмица, којим je имала да прође грчка пољска артиљерија, 1 дивизија са крајњег левог грчког крила на пролаз, који води к Попазеву. Грчке трупе су наступале и ако je земљиште било no све незгодно и није допуштало да се пласирају више од 3 пољске батерије, и ако су биле тучене жестоком ватром Бугара. Истог дана, у вече (24. јуна) 7. јула биле су на 300—700 м од бугарских положаја. И поред умора од седмодневне узастопне борбе продужиле су операције и ноћу. Сутра дан (25. јуна) 8. јула грчки пукови потпомогнути артиљеријом, која je већ успела да се пласира на положају, заузели су на јуриш окопе Бугара, од којих je један део био већ у повлачењу к Струмици. Грчке дивизије, пошто су прешле линију врхова Беласице отпочеле су гоњење Бугарске Војске, кад су joj заплениле 9 топова и велику количину ратног материјала. Следећег дана (26. јуна) 9. јула 1 пук пешадвје заузео je Струм нцу. Док су 2 грчке дивизије водиле борбу ради форсирања планинских прелаза, 1 je батаљон, из дивизије која je заузела Габрово, са 1 брдском батеријом напао на Бугарску Војску, која се повлачила од Струмице и Шгипа и кретала к Петричу и Пехчеву, разбио je и запленио joj 5 топова. Б и т к а к о д С тр ум ице, к р у н и са л а je п о б ед о м н а п о р е л е в о г крила Г рч к е В о јск е. �Број 15. и 16. ТАЈРЕТ« Заузи м ањ е Струмице je било у ист о време, кад и заузи м ањ е Радовиш та од стране коњ ице српског д есн ог крила. П риближ ило j e д в е Савезничке В ојске, створи л о од К очана, преко П љачкавице, Демир Х исара д о С ер еза један полукруг око Б угарске В ојске и са свим онем огући ло иницијативу Бугара у М аћедонији, чија je сада била једина брига, да заштите своје повлачење и осигурају снабдевање. IV. Битка код Демир-Хисара. (26. и 27, јуна = 9. и 10. јула.) Заузи м ањ е К авале, С ереза и Драме. Кад je лево крило Грчке Војске маршовало к Струмици, тада je на десном крилу генерал Манусојонакис са 3 дивизије потукао Бугаре код Д емир-Хисара. Струма, од Петрича до Демир-Хисара тече између Б еласице и Ч енгелдага једним уским кланцем" дужине 16 Км, који се код Демир-Хисара при изласку шири на 500—600 Ok, баш тамо где источно код села Ветрина, прелази железничка пруга Солун-Цариград преко моста 150 м дужине. Страна 245. нису могле даље да напредују, пошто њихова пољска артиљерија није могла ефикасно да одговара ватри бугарске артиљерије. ^ 1 пук евзона са 2 брдска топа ипак je код Пороја погискао Бугаре, запленио им 2 топа и продужио пењање к Демир Капији, где je после тешког напора истог дана у вече већ био на врху и овладао положајем, који господари стазама, које воде од Струмице Пегричу a и служи као бочна заштита левог грчког крила. Грчка артиљерија би извучена ноћу на подесне положаје. Сутрадан (27. јуна) 10. јула после дуела између грчке пољске и бугарске тешке]артиљерије, који je трајао до 10 ч. грчка пешадија одбади Бугаре на леву обалу Струме, који су при повлачењу бацили у ваздух један од стубова железннчког моста и тиме елан Грка беше зауетављен. Бугари, видећи да Грчка Војска, која беше прекинула своје наступање, маршује на север и бојећи се, да и.м прелаз негде преко Струме не пресече одступницу журно су напустили ДемирХисар, где су оставили своју тешку артиљерију и велику количину животних намирница и муниције. Циљ Грка био je посл е марш а преко Б ел а си ц е и нападом с ф рон та д а с е поти сну и за т в о р е Бугари у тесн ац у, натерујући их да се предаду или повуку у планину. Б угари пак д р ж ањ ем тесн ац а мислили су д а ваш ти те пут П етрич Џ умаја и ДемирХисар, који затвара тај пут и штити жељезничку ПРУГУ> једину пругу која може да служи брзом снабдевању трупа, које се повлаче к Бугарској правцем Демир Хисар-Џумаја. Демир-Хисар, у коме су Бугари ири напуштању извршили покољ, још исте вечери Грци су заузели и упутили само 1 дивизију да гони непријатеља кроз кланац Струме и no том на путу Петрич-Џумаја. Бугари беху нагомилали у Демир-Хисару трупе, које су се, тучене у Лахани и Нигриги повукле, као и оне ешелониране између Сереза и Кавале, тако да je било укупно : 44 батаљона пешадије саартиљ еријом. Бугарска Војска no паду Д емир-Хисара, п оц епана j e на 2 д ел а : 1 од б а ч ен кр оз кланце Б еласиц е и Ч енгелдага, 1 (10., 11. и 13. диви зија) одбач ен на Серески друм, који no паду К авале ноћу (26./27. јуна) 8./10. ју л а би прин у ђен д а с е повуче једном уском стазом на север, ка Н еврокопу. Бугарски отпор сасређен je око села Ветрине, на десној обали Струме, где су била пласирана 4 тешка топа, калибра 105 мм, чији се окопи простираху у дужини око 10 Км, ослањајући се на Беласицу. Стаза која Поројем води до на врх Демир-Капије (1600 м) и одатле у долину Струмице, била je такође добро брањена. Грчке дивизије у времену последње фазе битке код Демир-Хисара овладале су северном падином Беласице, разбиле бугарске трупе, које су се повлачиле од Ш гипа ка Петричу и отеле им 20 то пова са карама. С ерез, кога су Бугари запалили, пошто су ra претходно опљачкали, Грци су заузели (28. јуна) 11. јула, где су нашли апотекарског материјала у вредности око 300.000 динара. 1 дивизија генерала Манусојонакиса имала je задатак: да штити и парира с десног бока долину Струме до Тахинског Језера. Драма je заузета 1./14. ју ла; њу je заузела 1 колона Сереске Дивизије, после борбе од 7 часова код Алистрати. 2 дивизије напале су пак на Хаџи Бејлик и поред јаке ватре тешке бугарске артиљерије пот> помогнуте многим брдским батеријама заузеле су (26. јуна) 9. јула Кешишлик пред Ветрином; али Бугарска Војска љајући 70 турских стварима из Доксата, делом поубијали и из повукла се у нереду оставкола напуњених украђеним чије су сгановнишгво већим околине Драме. �ГA ЈР £ Т Страна 246. V. Ц^ступање северу, заузеће Мелника (3./16. јуна). Б ор ба код Вринди (2./15. јула). Б о р б а код Н еврокопа (5./I8. јула). Б о р б е код П ех ч ев а (в .,'7 . и 8./19., 20. и 21. јула). З а у зи м а њ е т е снац а К ресна (8., 9. и 10/21., 22. и 23. јула). Наступање северу, после победа код Струмице и Демир-Хисара, као и после заузимања Сереза и Драме извршено je са 3 разне стране, имајући као заједнички објект Џумају. И, док су на левом крилу 4., 3. и 10. дивизија Грчке Војске требале да стигну у Џумају преко Пехчева и да изврше: 3. и 10. Дивизија спајање са Ш. Армијом Српске Војске испред Царевог Села, догле у центру 1. Дивизија, од које je била десно 6., a лево 2., са 5. Дивизијом као потпором, имала да наступа право Џумаји путем, који води поред Струме, пролазећи кроз веома неподесан теснац К р есн а . Ha крајњем десном крилу 7. Грчка Дивизија описујући један кружни лук имала je да избије преко Неврокопа и Мехомије у висину Џумаје. Претпостављало je се, да су Бугари утврдили геснац К ресн а, који £е сматра као један од кључева Џумаје. ^ План Грка би о je , д а с е овај п о л о ж а ј о б и ђ е десно и ле^о, док je центар имао да напада с фронта; 2. и б. Дивизија имале су да ослободе бокове две централне дивизије од бугарских трупа, које су држале брдовити иредео, кроз који пролази пут и Струма. Пред теснацем центар Грчке Војске беше принуђен да успори наступање, док не успе малевар са крила. Марш Грчке Војске задоцнио je услед уништења многих вештачких радова, које je инжињерија била принуђена, у колико je се могло, поново да подиже, те да би артиљерија и интендангски возови могли проћи. М елник je 3./16. јула без отпора заузео 1 одред из центра. Једна јача колона деснога крила упућена из Сереза преко Врунди после б орбе од 10 часова потисла je 2/15. јула Бугаре, који су бранили ово место и стигла 5./18. јула пред Н ев рокоп, где се сусрела са колоном, која je после заузећа Драме одбацујући Бугаре преко П а п аск еја овладала долином Месте. Н еврокоп je заузет истога дана после ж естоке борбе од 6 часова, после које су се Бугари повукли у нереду, к Бањском и Мехомији, непрестано гоњени од Грка, који су им тада запленили 26 топова; 4 топа Крупова од 87 иласираних на положају западно од Неврокопа узела им колона од Мелника. Број 15. и 16 Док су на десном крилу грчке трупе победоносно наступале преко огранака Родопе, левокрилне дивизије у пркос непрекидне борбе и огромних земљишних тешкоћа пењале су се од Струмице и Петрича уз Малеш Планину к Пехчеву. У кланцима ове планине грчки су војници нашли 400 кола пуних разног материјала, апарата безжичне телеграфије----- које су оставили свакако бугарски растурени делови на путу од Радовишта до Петрича. Грчке дивизије 6./19. јула, пошго су одбиле један снажан непријатељски напад стигле су пред Пехчево, које су сутра дан, после борбе од 8 часова и заузеле. Бугари no броју 5—6 пукова (са no 4 батаљона у пуку) повукли су се северно од Пехчева, на утврђене висове, чија je висина варирала од 1450 до 1900 м, где су ноћу добили појачање у пољској артиљерији, која je дошла о д о н е бугарске снаге^ која je била према Србима у Цзревом Селу. У 4 ч. 8./21. јула Грии су отпочели напад на непрвјатељске положаје; грчки војници под убисгвеном ватром Бугара, који су бранили сваку стопу, на јуриш су заузели 5 утврђења, од којих се једно уздизаше на висину 1650 м, гдесу губитци били на једној и другој страни врло велики. Око 20 ч. Бугари потиснути са свих положаја журно се повукоше, остављајући при повлачењу 2 топа и вслику количину пушака и муниције, гоњени од сгране Грка преко Трскова и Панчарева, једним малим путем к Џумајн. Грчке дивизије у центру, које су наступале правцем Демир Хисар-Џумаја заузеле су 8./21. јула улаз у теснац Кресна и Бугари, бојећи се да не буду опкољени обухватним маневром, који je вршило грчко лево крило после бигке код Пехчева напустили су одличан стратегиски положај после артиљериског дуела од неколико часова. Теснац je заузела пешадија 9./22. и (10./23.) јула. П лан грчког Г е н е р а л ш т а б а п о т п у н о je у с п е о . К р е с н а ч и њ аш е н а јт е ж и п р о л а з sa Грчку В ојску и б е з о б у х в а т н о г м анев ра л ев о г а нрила Б угари, који су с е били си л н о ут в р ди л и могли су д а д а д у о т п о р н еса л о м љ и з. Бугари повлачећи се уништили су све мостове na свима притохама Струме и динамитом покварили пут на многим месгима те да тако успоре надирање Грчке Војске. Артиљерија Грчке Војске морала je да чека док инжињерија оправи пут и мостове. Инжињерија je извршила часно тешкн задатак, који joj je д а т ; али илак 1 део пољске и тешке грчке артиљерије избио je на северни излаз теснаца тек 14.'27. јула. �Број 15. и l6. Страна 247. •Г A Ј Р ЕТ< VI. Битка код Симитли. (12./26. и 13./26. јула). Т есн ац К ресна протеже се на север до једне уске долине, коју опкољавају мањи висови од оних, којн се дижу над Струмом у самом теснацу Кресна. Ова долина на 7 Км северније даје приступа пролазу Симитли-Орахово; нема стратегиску важност Кресне, али може својим положајем да послужи као прихватни положај оној војсци, која има за циљ одбрану излаза теснаца Кресна. Т есн ац С имитли-О рехово природно je заштићен: са запада стрмим висовима Б идрена (к. 1050), са истока Арисваницом (к. 1378) a сам врх П аиас Б аш и (к. 1079) брани улаз у теснац. Бугари су чврсто држали све ове висове; фроит њихових трупа, појачан деловима одвојеним са фронта према Србима, протезао се око 10 К м : од Рујена (1257) који je био очајан са 4 линије окопа, на које се наслањало десно крило преко Симитли, где je био центар^и где су биле намештене 4 хаубице, од 112 мм и многобројна артиљерија, до П орогош -М ахала, Ноћу између 11./12. и 34./25. јулаМ. ^рч; дивизија успела je да прође кроз теснац Кресна. Напад je отпочео дању и поред јаке вагре hiii Бугара, који су били-измерили одстојања и који за 4 часа нису дали грчкоЈ артиљериЈи Д1 се пласира на положају. Грчка je пешадија заузела на јуриш истакнуте положаје непријатеља на главном фронту., Десно крило Грчке Војске у то време наступајући долином Месге одбацило fe у нереду бугарске трупе, које су му биле цротивстављене у М ехомији и гониле их у правцу превоја П редела, где су му ове поново дале отпор. Сутра дан 12./25. јула, пошто су све грчке дивизије прошле леснац Кресна, наређен je општи иапад. Главне окопе код Рујена, на левом крилу где су Бугари довели внатна појачања, која су бала према Ш. Армији Српске Војске у Царевом Селу напала je 10. Грчка Дивизија, која je наступала с југа и 2. и 3. Дивизија, које су избијале из планинског теснаца Суш ице, западно од К рупника. После огорченог отпора непријатељ потиснуг са својихокопа, повуче се на Видрен, на коме се одржа до у вече. Његово повлачење одголигило je бок бугарског распореда и довеле у опасност трупе, које су држале Симигли. Десно грчко крило добило je наређење дакооперише операцијама центра нападајући на лево бугарско крило око Симитли и пешто северније. По потреби имало je ono да пређе превој Предел, одбаци неиријатеља и маршује у две колоне : преко М арова и потока К ара-Али до коте 1378 на Арисваници и стрмим падинама Г радеваи ОгнарМ ахала, до коте 1079 на П апас-Баш н. Грчке трупе у центру после једне жестоке и крваве борбе борећи се на обема обалама Струме одбациле су непријагеља преко Симитли и Градева н заплениле му 3 хаубице и велику количину муниције и ратног материјала. Б итк а код Симитли, у току које je избачено из строја око 4000 Грка имала j e зн ач аја, је р je изврш ено спајањ е грчких труп а, које су на ст у п а л е к Бугарској граници, преко crpмените планине М алеш и долинама Струме и М есте. Колоне, које су се кретлле долином Месте одиграле су у стратегиском смислу најглавнију улогу у току дана 12./25. и 13 /26. јула јер сумаршујући на Огнар М ахала и П апас-Б аш и загрозиле комуникацијама бугарских трупа, које се боре у Сим итли-О рехово против грчког центра и нате- Рале их да се П0ВУКУ У нереду. Vll. Последње борбе. 3n • (14. /27.. 15./28., 16./29. и 17./30. јула.) h e К с а н т и 12./2 5. ју л а , Ђ у м у л џ и н е 15./28. Д едеагач а 12./25. јула, Макри, М аронија и П орте Л агош а 16./29. јула. Према свему изгледа, да из тока операција у току дана, које су претходиле обустави непријатељства резултује: д а су Бугари припремили б е з сумње, sa 15./28. јули јед ан опш ти напад, чији je главни правац бок Грчке В ојске, која je била нагом илана на цен тру. Брзо наступање Грка пореметило je пак овај план и Бугари побеђени првн пут 13./26. јула у Симитли и натерани да напусте тај положај и поново тучени 14./27. јула пре него, што су се могли концентрисати и добити сва појачања, која су очекивали, нису могли комбиновати фронтални са бочним нападом. Бугари ноћу између 13./14. = 26./27. јула добивши знатна појачања упућена железницом од Цариброда до Ћустендила и одатле пешке у Џумају, зауставише своје повлачење, добро се утврдише на висовима Папас Баш н (кота 1079) и А рисванице (кота 1378), na осећајући се доста јаки покушали су 14 /27. јула неколико снажних напада на целом фронту тежећи да поново заузму изгубљене положоје или бар ангажују већи део Грчке Војске да не оде у помоћ трупама, које дејствују с бока. �Страна 248. »Г A Ови испади свагда су одбијени са великим жртвама. ^Грчка артиљерија, на центру, обасула je зрнима бугарске батерије и трупе, које су се налазиле код Оранова, северно од Симитли. Поред огорченог отлора Бугари су били одбачени преко Струме у таквом нереду, да нису могли порушити мост -на Струми, која су били раније минирали. Они су побегли к Џумаји, гоњени од Грка. Грци на десном крилу напали су на угврђене висове пред њима; борба je била нарочито огорчена на коти 1378, где je 1 пук пешадије три пут на јуриш заузимао овај вис и три пут био одбачен; пук je вис дефинитивно заузео тек у јутру 15/28. јула после новога напада. Бугари са центра 15./28. јула били су већ у потпупом повлачењу преко Џ умаје, коју су запалили пред долазак a до које су Грци подишли до на 4 Км. Поред сграховитих губитака, које je претрпео њихов центар, и ако им није било могуће да изврше план онип&г напада, Бугари су ипак вршили бочне испаде надгјући ре без сумње да стекну ма какав успех, којн би им допустио да У/ббљем" положају изађу на конференцију уЛЗукурешту. Колоне бугарског десног крила I5./28. јула знатно ојачане свежим трупама, које су де 1 ашоване са српског фронта пред Цчревим Селом сишле су на југ дслином Железнице и бочно напале 3 . Грчку Дивизију, која je образовала крајње лево крило Грчке Војске, која je оперисала у овом пределу и која, видевши пред собом многобројну снагу беше принуђена да повуче истакнута оделења и да се привремено лати одбране висовима северно и западно од П ехчева. Бугари су узаман два дана, дању и ноћу, обнављајући нападе, покушавали да погисну 3. Грчку Дивизију са положаја, али Грци победоносно одупираху се очзјним нападима Бугара и 3. Грчка Дивизија, којој су стигле још 2 дивизије са центра у иомоћ, одржа положај. Te 2 грчке дивизије у пркос огромних тешкоћа земљишта, преко кога су имале да пређу снажно су гурнуле на бок Бугара и успеле да их одбаце са Хасан-П аш а (кота 1495) и Л еш ка‘ (кота 1456) на П анчарево. Бугари су 17./30. јула били са свим одбачени и повукли се ка својој граници, имајући у повлачењу врло велике губитке, који су били поглавито од грчке артиљерије. Бугари нису били срећнији ни на своме крајњем левом крилу, где je 16./29. јула једна њихова колона јачине: 6 батаљона и 8 топова, долазећи преко Р и ла и Т а т а р П азарни ка напала у околини М ехом ије на 1 слабији грчки одред (I ба* PET« Ерој 15 и 16. таљон са неколико топова), који беше приморан да се повуче ка превоју П редел. Преко ноћ форсираним маршем 7. Грчка Дивизија, која тек што je заузела висове Арисвани ц е стигла je овом одреду у помоћ и 17./30. јула после борбе од неколико часова потпуно je потукла Бугаре. Дани 14./27., 15./28., 16./29. и 17./30. јула који су к ош тал и Грке о к о 7000 војника и зб а ч ен и х и з с т р о ја a Б угар е о к о 15.000, деф и н и ти в н о с у сломили о т п о р Б у га р а у М акедонији. Главна снага Грчке Војске пришла je до на 6 V, Км к бугарској граници, преко које су се Бугари повлачили концентришући се на венцима Р и ле, јужно од линије Ћ у ст ен д и л -Д у п н и д а , где би дали одлучну битку, да преговори у Букурешгу нису већ пришли крају. Тада, када су на ееверу потискивани Бугари из Македоније, Грци су заузели на југу пристаништа и вароши на литоралу Јегејског Мора. Грчка 8. Дивизија доведепа из Епира, искрцана у Кавали при наступању одбацчла je остатке Бугарске Војске у долини доњег тока Месте, заузела без отпора К санти 12./25. јула и Ђ ум ул џину 15./28. јула. Д едеа га ч je заузела 12./25. јула и 16/29. јула контра торпиљери П сар а крстариле су испред М акри, П о рто-Л агош а, где се још и искрца Грчка Флота и оклопњача М артни ја и нешто трупа. V ili. Обустава непријатељства. (17./30. јула) Вукуреш ки мир (28. ју л а — 10. а в г у с т а ). Б и л ан с р а т а . Када су Грци и Бугари још водили крваве борбе у времену 17./30. јула, д е л е г а г и српски, грчки и бугарски , сакуп љ ен и у Б у к уреш ту, зак љ уч и ли су к р атк о прим ирје о д и е т д а н а , к о је j e им ало д а о т п о ч н е 18./31. ју л а у п о д н е, a које продужено још три дана, да би се пуномоћници могли потпуно слоразумети. T o j e и д о в е л о д о у г о в о р а о миру у Б ук ур еш ту (28. јула) 10. а в г у с т а , чиме je успостављен и мир на Балкану. Н еп р и ја т ељ ст в а о т п о ч е т а ноћ ним преп адом Б у г а р а 16./17. = 29./30. ју н а т р а ја л а су т а ч н о м е с ец дана. Грчка Војска за ово кратко време под борбом заузела je око 300 Кч кретајући се преко одвећ стрменог планинског предела, где je офанзива била скопчана са огромним тешкоћама. Неодољиви �Број 15. и 16. Г A Ј PET. налет грчких војника пребродио je све препреке; грчка пешадија без артиљерије (изузев малог броја брдских оруђа) која je могла да се креће само колским путем Демир Хисар-Џумаја издржала je све борбе, отимајући на бајонет положаје, који су се сматрали за незаузимљиве и потисла са венца планина Малеша и П ерин утврђене Бугаре на висовима, који су варирали између 1500 и 2000 м. Грчка Војска, ксја није бројала више од 85.000 пешадије и безТЈезерве, имала je да претрпи велике губитке, који су донекле поред осталог и последица херојизма грчких војника; 30 до Страна 249. 35.000 људи и 50% официра беше избачено из строја. Н апор* Грчке Војске добро je награђен: 24 победоносне битке и борбе; 10.000 3apo6a>eifax Бугара; 35—40.000 избачених Бугара из с т р о ја ; запљењених 173 топова, 81.400 пушака и велика количина хране и муниције; Бугари одбачени до иза њихове границе; цео литорал Јегејског Мора заузет. Грчка Војска овим славним ратом, тек ш то с е одм орила о д б о р а б а у М акедонији и Епиру, стек л а je нове лаворике. PRIČE ZA N A R O D . Н . D ogo: JEDNO ZA DRUGO. (Priča]. Jedne jeseni pođoše u šumu dva drvara, dva susjeda: Alija i Hasan, da lamo nasijeku drva i da ih na konjima dotjeraju u grad na prodaju. Alija je odabrao jednu bukvu u strani, dočim je Hasan otišao malo dalje do u d6, te tu počeo sjeći drva. Oko ručenog doba, kad je Alija svršio posao 4j htio drva tovariti, izbije sa strane iznenada jedan golemi medvjed. Alija se od straha ukoči, a i medvjedu ne bijaše drago, da se na čovjeka namjerio; zato je! stao i u nj gledao neko vrijeme. Medvjed bi možda jil otišao odatlen, da se nije stidio okrenuti leđa i bježati strmu ispred čovjeka, koji ne posjeduje ni deseti dio medvjeđije snage- U toj nevolji pade na pamet Aliji sjekira i dok se on okrenuo u stranu, medvjed se poboja kakvoj varki, te ustane na zadnje noge i pođe oprezno prema drvaru. Ovaj opet brzo priskoči za jednu debelu bukvu. Nu i medvjed pođe za njim. Znao je Alija, da je ova zvijer brža od čovjeka i za to nije smio bježati; s toga je odlučio, da se zaklanja za tu bukva i da se vješto izmiče protivniku, dok mu kogod ne dođe u pomoć. Nu medvjed nije trpio take šale, već je objema prednjim nogama obuhvatio cijelu bukvu misleći, da će tako zahvatiti i Aliju, koji se bio za nju sakrio- Ali se je medvjed u tom računu prevario: jer čim je nogama obuhvatio bukvu, Alija je zgodno i brzo uhvatio medvjeda za prednje noge i pritegnuo ih za bukvu tako, da medvjed nije mogao ni tamo ni amo; bio je ko prikovan uza stablo. Ali ni Aliji ne bijaše toplo: morao je čvrsto držati medvjedove noge uz bukvu, pa se s toga ni on nije mogao kretati. Medvjed je stenjao i rukao, ali je i Alija počeo vikati i dozivati u pomoć, da se je orila cijela šuma. Njegov drug Hasan svršio svoj posao i okrenuo konja putem kući; no čuvši dozivanje i pomaganje, skrene u siranu prema Aliji, gdje mu se ukaže strašni prizor: čovjek i medvjed a među njima bukva, obojica viču, a gotovo jedan drugog i ne vidi od bukve. — Jfideći Alija svoga druga, poče mu govoriti: »Pomozi mi, brate, Hasane! Eto sjekire u blizini, udri ovog dušmanina po glavi!« Ama je Hasan bio plašljivica, pa mu odgovori: — Ja se bojim, da se medvjed ne izvrne na me, kad dođem blizu njega, a po gotovu opet, kad zamahnem sjekirom. Za to ti ja ne smijem pomoći, nego se pomozi li sdtn. — I zaludu je njega Alija sokolio da se ne boji; zaludu ga je molio i preklinjao za pomoć, on mu nije pomogao nego je pošao svojoj kući. Nu u putu ga pekla savjest, zašto je ostavio svoga druga, koji je imao djece u kući kao i on, i nakon dužeg razmišljanja, pođe natrag opet u šumu sa sjekirom. Bojao se sada, da neće možda kasno stići i za to je pohitio k onoj dvojici mejdandžija i galamdžija. Prije no je došao Aliji, on je razmišljao: je li bolje, da on udari medvjeda, a da ga Alija i dalje drži, ii je bolje, da taj zamah učini Alija, a on (Hasan) da pridrži medvjeda. Bojao se je, da bi medvjed mogao kakogod prednje noge izvući, kad bi se ova dvojica izmenjivala u ulozi, te je odlučio, da je bolje, da baš on utuče medvjeda. Kad je došao k Aliji, ovaj je zaviknuo: »Pomozi brate, ja sam tako umoran, da ćđ m orati pustiti medvjeda, pa nek probere, koga će zgrabiti od nas dvojice«! Na ove se riječi uplaši Hasan, brže bolje pritrči k Aliji i oprezno pritegne noge medvjedove, pa usklikne: »Ja ću ga junački držati, a ti Alija, udri dušmanina sjekirom«! Kad se je Alija iz tog tereta izvukao, izmakne se od bukve i sjedne, da odahne i da se odmori. Ovo opet ražljuti Hasana, te ga poče od muke znoj probijati; on poče Aliju i grditi, što već ne udara medvjeda. Nu Alija ništa ne odgovori, nego uzme sjekiru pod ruku i ode kući........... �Број 15. и 16. Г A Ј Р ЕТ< Страна 250. MožemcTzamisliti, 'kako je bilo pri duši Hasanu Istom poslije dva sata dođe Alija n a tra g te sjekirom udari medvjeda u glavu, da je odmah pao pod bukvu" i tako on oslobodi svog druga svake opasnosti. — Ali zašto ode, moj brate, kući, a ostavi mene s onom zvijeri? — s ukorom upita Hasan Aliju, a ovaj mu Mirza Safret: Dr. Jan Rypka: „Beitriige zur Biographie, Charakteristik und luterpretatioii đes tiirkisehon lMchters Sabit“. (Nastavak)- «• (V 7 Kako smo vidjeli ini jedan primjer, Feriđ iznio na dlanu pitati Sabitu, ne vrijeđa čo­ vjeka, koji prosuđuje pčezij u prema duhu vremena i prilikama, u kojima je pjesnik živio, niti1 etički niti esitetički ukus. Mnog pjesnici igraju se s rije­ čima, koje imadu d va ili više značenja. T o je na­ vika, kojoj se ne mogu oteti. Tu naviku oni sma­ traju kao prirođenu umjetnost. Ja ne mogu razumiti, kad čovjek čita jednu pjesmu, kako može po njoj loviti prozaična zna­ čenja pojedinih riječi, kad dotične riječi imadiu d svoju pjesničku terminologiju. To m ože činiti samo jedan Feriđ, koji, bini mi se; nema smisla za poeziju kao umjetnost nego je smatra vrstom »ilmi rusuma« (školastičke znanosti) i tretira je kao nauku o disputaciji Ovdje ćemo još upozoriti' g. Rypku na ulemansku smotru »Sebilur-rešađ« (br. 113.— 31„ str. 88.) na list, kome je bio Feriđ jedan od glav­ nih saradnika, neka pogleda, kako Midhat Džemal Opravdava Mehmed Akifa, seriđova kolegu, gla­ sovitog svremenog propovjednika i pjesnika »Safehata«, koji je upotrijebio mnogo gadniji izraz od »hrakotine«. Na str. 150., I. knj. »Safehata« na­ lazi se ovaj stih: »Hani bir šajei šahane čekup her bok jer«. Tako časti Akif sultan Hamidove mamehike. T o se sigurno Feriđ u ne gadi, a gadi mu se »teslim taš« |na .vratu begtašijskog dervišine kolji Sabit prispodablja hrakotini. Hvala g. Rypki gdje čuo i gdje ne čuo, što je bio 'tako dobar, pa nam servirao i jednu Feri- odvrati: — J a sam otišao od tebe, je r si ti prije mene ostavio u nevolji. Ja sam htio, da i ti osjetiš ."u svojoj duši, kako je meni bilo teško, kad si me u nevolji napustio. Jedno za drugo. dovu pjesničku umotvorinu, kojom kritičar sam sebi potpisuje svjedodžbu duševnoga siromaštva i hojratiuka. S vi po Feridu navedeni Sabitovi is­ padi, ako še u opće mogu takovima nazvati, etički i estetički stoje visoko iznad slijedećih stihova: Cakširanđen dućulmada širi Irmejurmi adžeb eli kičuna Ifctf tedžnis iie suzi tendžde Haidže soksun »Mutavveli« kičuna! Perzijanac bi rekao: »Allah, Allah! či džaj in socha est«? (Bože, Bože! gdje je mjesto toj riječi?) A ja bih mu odgovorio: tamo, gdje priof. Ferid gura »Mutavvol« (Komentar na djelo »Telhis« o airapskoj retorici, koji je napisao glasoviti učenjak Sejfridi Džurdžani). I »stamblski učenjak«, koji je to spjevao i napisao'i ostao živ, ima obraza pred­ bacivati Sabitu salonske izraze prema riječi »k i č « ! Čovjek se ne može načuditi1drskosti' jed­ nog »sveučilišnog profesora«. I v iše spomenutih stihova, da ovjekovječi slavno ime napisao je: »Li muharrizihi Ferid« neka se znade: ko je tvorac te velike umotvorine. Prof. Rypka kaže, da je to mpisaO' na> pred­ zadnjem listu manuskripta Sabitova diivana, koji se nalazi u posjedu Feridovu, i da je to »ein ebenso launiges w ie geistreiches Epigram«.1) Koliko »du­ hovitosti« u tome 'imade, prepuštam čitateljima neka oni izmjere, a ja dajem riječ . Sabiitti, koji je prije dva1 vijeka nekim nadahnućem rekao slije­ deći distihom Fer idi rozigjar olse fununi ilmile bir Тштк, M'izadžunden anun olmaz ešekluik zerredže eksik! »Jedan Turčin — makar bio u svim a struka­ ma znanosti — jedinstveni biser svoga vremena, »Njegovom temperamentu prirođenog kenčiluka neće manjkati ni jodna trunka (dakle ostaje kenjac, pa makar svu znanost proždro). �Број 15. и 16. Страна 251. ,ГА Ј Р Е Т « T aj distihon sam n ašao u jednoj s ta io j »M edžm u-i« (bilježnici) zem aljskog m uzeja u S a ­ rajevu, u kojoj im ade još nekoliko S a b ito v ih s ti­ h ova, pa mislim, d a će i to bili njegov dluševni prodlulkat, je r m iriši p o sa d rž im i sliči p o način u S abitovim »m ufradim a« k o jaje jajetu . K ao d a je znao, d a će se jednom n a ć i jed an F erid , koji će ga o šugati u jav n o sti, p a m u prije dvije sto tin e i d v a ­ d e s e t godina p rip ra v io d u h o v it o d g o v o r, kako to on znade i umije. J a jam čim i prisežem z a aute n tič n o st i m olim prof. R ypku, kad bude šta m p a o Sabiitov divan, d a i taj distihon u v rsti m eđu »m ufrede« s prim jed­ bom , d a je S a b it bio pro ro k i da m u se p ro ro č a n ­ s tv o ispunilo nakon 220 godina. D ru g o poglavljje o b rad u je rukopise Sab ito v ih d iv an a , koji s e n a la z e u carigradskim , evropskim i p riv a tn im bibliotekam a. P ro f. R y p k a n a šao ih je 20 p rim jeraka. O p isa o ih je dosta v ješto i iscrpivo. Ko se želi b a v iti pro u čav an jem Sab ito v ih um o­ tv o rin a , naći ć e tu đ e sve, što mu tre b a . T re ć e je p o glavlje Sabitpva, biografija kao čovjeka i pjesnika. M eni se č in i,'d a je suvišno bilo p o tro šiti onoliko tin te i p a p ira , d a se u tv rd i pjesni­ k o v o sla v e n sk o porijeklo. ,N# m ogu ra z u m i# što je n ejasn o , da jedan S laven m o ž e onako p jev ati tu rskim jezikom , kad m i im am o prije S a b ita m no­ g o pjesnika, koji ništa- ne za o sta ju z a Fuzulijam a i B a kljam a; š ta v iše neki (kao D erv iš M o starac) sto je m nogo bliže Šinasiji nego li spom enuti T u rci. T a p retp o sta v k a b a š kdđ S a b ita n e m a m je­ sta. U žice s u va jk a d a č is to slavensk i k raj kao B c s n a i H ercegovina. Od pada bosan sk o g k ra ­ lje v stv a , o d n o sn o od osnutka S a ra je v a ekonomski i trg o v a č k i gravdtirale su p rem a S a raje v u i etnički n a sla n jale se na B osnu; z a to glaso v ite U zičan e Vuisleti bega, Zariju, S a b ita , Zikriju i d r. ubrajaju svi tu rski pisci m edu B ošnjake. M išljenje d a bi S a b it m ogao biti dijete k a­ k o v a T urkuše, koji je ta m o služio kao činovnik, p uko je. n agađanje, je r u našim k rajev im a osim p o gdjekojeg valiju, sandžak bega ili sa ra jev sk o g m ulu nije billo đ avoljeg T u rč in a s v e d o O m er p a šiine naje z d e (18 5 0 .— 1851.). Cijeli činovnički kad e r re k ru tira o se o d B ošnjaka i H erceg o v aca, ko­ jim a su nekada sultani više v jerovali n eg o A nadolcim a. Š ta v iše mi sm o s v u U grsku, dok je bila u turskoj v las# , snabdijevali s činovnicim a, p a i u sam om C a rig ra d u u XV I. i XVII. vijeku m nogo naših ljudi zauzim ali su d o sta vidnijih položaja. Istom iz a O m er pašine invazije, C a rig ra d je p očeo sla ti T u rk u še u B osnu i H ercegovinu i od ta d a je u n a s sv e pošlo naopako, je r oni nijjesu r a z m u ti nas, a mi nijesm o razumdli njih. U p ra v a T u rk u ša z a 25 godina odcijepila je H eroeg-B osnu od T u rsk e i d o v e la okupaciju. D a se to prije sto ­ tin u g o d in a dogodilo, izgubili bi ih jo š prije, jer o tp o rn i duh B o šn jak a i H ero eg o v aca u XVIII. v i­ jeku b io je m nogo jači n e g o li polovicom XIX. v i­ jeka. i i i (S v ršiće se). Вејсил Ћурчић: НАРОДНО ОРУЖЈЕ. Џефердар. 1 Од свих дугих пуш ака џефердари (џевердари, џефердани) су у нас бшш на највећем гласу, и нема, како се вели, пушке над џефердара. Име je арапског порпјекла од ријечи »џехвер«, што значи накит, јер je цијев у ове пушке била сва иш арана, џевахирли, дамасцирана. Ослм имена џефердар, чује се у народној пјесми и џеферлија: »A за њима млад Продановпћу • g t t f y руци своју џеферлију.« 0 дамасцираљу гвожђа за цијеви у џефердара приповпједао ми je један стари мајстор ово: Узме се једна ш ипка добра гвожђа, a друга челотка, те -Се заједно усјају и скивају (сварују). To се тако дуго понавља док се тс двије шипке не стопе једна с^другом тако, д а се не може нигдје разабрати, д а би се гдје гвожђс од челшса одвајало. Из тога се онда скује цпјев (или сабља). Цијев се закопа у ђубре, које за пеко врпјеме раствори и изједе гвожђе, a челик остане, те се глади (полира). Ha тај пачин задобива цстјев onaj птаролики изглед.*) Код дамасцпраља требало je много вјештине и спретностн. Како смо већ прије код сабаља споменулп, би.тги су најбољи мајстори дамасцирања у Дамаску, који су то држали тајном. Овако скована цијев je врло чврста и. трајна и није се могла лако покварити, макар се и не чувала, док су друге цијеви, ако су се само мало заттустиле, одмах пофалила у гађању. Овакву цијев не хвата ни рђа, n a се зато у пјесми вели: бистра џевердара. Чини се да су у ђубре биле закопаване дијеви само на Орпјенту и код нас, док су пушкари у западној и средњој Европи то чинили разним киселинама. Ово се. рекао бих, спомиње и у једној пјесми, гдје харамбаша Плавша хвали Рахманагину птару (која пије ништа друго доли пефердап): (Вук, VII. стр. 40ft.) »Да он има ш ару Млетачкињу, Koja му je у Млетку ковапа, Ковала je три млада ковача, Три ковача и три помагача, * Ковали je за недељу дана, Од.чиста je сребра салтгвена, И no сребру позлаћена златом, H a љој има девет самокреса, Којтг сами без кремена пале, У мутном je јед у окаљена, Ha јуначку крвцу наметнута.« *) Нијемци 8ову то гвожђе Riesen или Толедо дамасте. �Страна 252. Павте су од сребра и украш ене искуцаним (калемљеним) орнаментом. Ради уметањ а кости изм еђу седеф а често се пута називље ова пуш ка »уметица«. Џефердари су израђивани и у нашим к р а је вима и то, колико je познато у Фочи и Боц и Которској. Седеф je добављан из Италије, a резан у Рисну. Особито су вољели носити ову пуш ку Х ерцеговци, Црногорци, Конављ ани и omr из ју ж не Д а л мације. Конављанн би за њ давали и до 100 т а лира бавара (баварских талира) у злату, јер бзСјаш е днка и понос јун а к а лијеп џефердар. Често би се деш авало, да би у селу силно за видјели ономе, који je зш ао лијеп џефердар, те би на Н) вребали и на сваки начин настојали, да га се дочепају. Зббг то га . je често било и мртвих глава. Ta je пуш ка била нека врста накита, п а б и je људи мећали на себе, ка д би били потпуно опремл>енЈ1 осталим оружјем, т. ј. малим пуш кама, ножевима и струкачамл<'(кратка пуш ка слична џеф ердару, што c e tje носила под струком, к а д би се пшло за киш них дана у лов). Фр. Б . Л ађка спомнње у своме дјелу (»Das W aidw erk in Bosnien und d er Hercegovrna«, Klagenfurt, 1905, стр. 90), неку врсту џ еф ердара под именом »змијоглавке« и рели, д а се тако зову, јер je врх цијеви израђен у облику отворених зм и јских уста, 313 којих je и зл и јетал а смртоносна кугла. Мислим, да ово Л аскино тумачеље н ије и сп равно, јер je вјероватније,да je У тих п у ш ака доши дио кун дака (јалман) био слзгчан зм ијској глави — аналогно — »м ачкоглавкам а«, малзгм пуш кама, у којтгх je глава била н ал п к н а м ачју главу. Р ови н ски такоЈ1ер спомиње змттјоглавца џ еф ер д ар а с та н кчтм пријекладом (јалманом) као змијиша глава. Тако се je no Ровинском no јалм ан у у облику к р у ш ке називао џефердар круш коглавац. П ијеви за џеф ердаре набављ ане су и з И талије.В. В укасовић описао je неке гран ам а уоешене пефердаре, н а којима су били натписи: Л а заро Л азарино и Л азар и Гоминаз. Народна пјесма спомиње м летачке џефердаре: »Џефердаре кова млетачкога.« (Вук, III. стр. 309.) Џ еф ердари су због своје опреме били врло д р а гоцјени и скупи. Тако >е К овачнна Рам о имао џ е фердар: »Ha љему je до тридесет пафти, С вак а паф та од десет дуката A што му je п аф та до ниш ана, Она м у je од тридес’т дуката, И у њој je алем камен драги, Број 15. и 16. ■Г A Ј Р ЕТ. Цијеви у џефердара већином су везене сребром, a каткада и златом. Иначе je цијев^често пругаста (чибукли), a како je танка, то je и кундак таљи. Овај се с врха до краја китио седефом и зато се често у пјесми чита и називље седефлијом: *Т7а Станојло н а ноге скочио, Седефлију л уш ку заграбио.« (Вук, IV. стр. 307.) По коме се види погледати, У no ноћи као и у подне.« (Вук, VI. 390.) Л аска (стр. 90.) вели, д а им а одредба у Д уканџинића законику албанеш ких |Миридита о крвној освети, no којој се »мртва глава« може откупити с а - . мо за хиљ аду дуката или џефердаром. Но било je и јеф тинијих џефердара, који су вриједили само до 500 гроша (100 динара.): »Владика и х добро дариваше, 'Ma најбоље Б а н и ћ а Николу, Д аде њему л ака џефердана,, Он долази пет стотина гроша.« (Вук, IV. стр. 362.) Колико су јунац и вољели свој џефердар, види ре најбољ е и з Горског Вијенца, у којем В ук М андуш ић ж а л и за својим џефердаром: »Л\а м и га je к а јединог cnna Ж а ми д а je к а брата роднога, Јере бјеше пуш ка мимо пушке Срећан бјеше a убојит бјеше, Oko њ ега руке не превијах Свагда бјеше као огледало У хиљ аду другијех пуш ака ПознатиЧга ш ћаш е к а д а пукне.« A и био je џефердар пуш ка мимо све друге, гдје je смјерио, ту je и погодио:' 1 »Јере им а Петар џефердара, Гдје обрне хоћв ниш анити, Гд]е н нш ани хоће погодити, Гдје погоди мелем не требује.« (Вук, IV. стр. ззз.) Џ еф ердар je далеко носио: »Д аа бих м у тан ка џефердана, K oja п у ш ка мало н и ш ан гаџа, Черек хода усмрти јунака.« <Вук, III. стр. 169.) К оллким je зором ударао, види се no џефердар у К ом нен-барјактара, који пробија једним хицем пет јунака: »Па. завати пуш ку џевердара И погодн од Б и ш ћ а Алију, Кроз А лију К ари м ан -ћехају К роз ћ ех ају Б у д ал и н у Т ала, A кроз Т а л а оџу н а каћун а, A кроз оџу Д рн ду n a путаљу, У Д рнди се курш ум уставио.« (Вук, VII. стр. 1 1 0 .) З а џефердар се вели, д а се може из њ ега убити п тица у лијету: »Д ок je њему Ч арапина Васо, Који има бистра џевердара, Te њим бије под облаке ж драла.« (Вук, VII. стр. 303.) Harne су ниш анџије били велш ш мајстори у гађањ у .п а непомичне предмете, ал и у гађањ у у л и јету много су вјеш тији били њихови премци на зап ад у. ............ ............ ........... �■ГАЈРЕТ. Spoj l5. и 1б. И фра Грго у »ОсветпИцима« слави џефердар (стр. 191.): * . »A што му je свието џевердаре, Ко приморска змија пирлитана, Не би ти га скино са рамена, Д а му бијела и три дадеш града, Не цијени га, што га нигдје нема, Већ га цијени, кад из њега смјера, Д а се к небу ластавица вине, Зрном би je из њег добавио, A и гуји око крено црно.« Кад je џефердар имао толико добрих својстава, опда je разумљиво, што га јунаци толико воле и пазе, те га с њиме може само њихова смрг да растави. Тако болеснв Бошковић говори својој снахи Анђелији: Страна 253. Многи су џефердари тако жестоко ударали, да km je глас на невјероватне даљине допирао или одјекивао. Хрњичин се џефердар чује из Кладуше у Удбину: __________, »A кад пуче бистар џефердаре, Низ њег маче дванаест карика, Хабер дође у турску Удбину.« (Hormann, I. стр. 512.) A у Горском Всијенцу се вели: »Чудне пушке, ваљ а мушку главу! Свака наш а шест пута одјекне, A џефердар Томановић Вука Десет пута једнако се чује.« Цијев je у џефердара изнутра једноставна, na се je пунила само куршумом или синџирлијом*) И једно je као a друго задавало љуте ране, којима често н,и мелем није требао: »Чашу попи, н а оинију баци, A положи пуш ку no оинији, Доброј пушцц даде ватру лшву, Добра пуш ка ватру прикватила, Ве ^Јоквари токе на прсима, Beh поквари срце у Турчина.« (Вук, IV. стр. 90.) »A не плачи, снахо Анђелија, Но ми привед’ вранца дебелога, Е ћах јездит’ у Брда камена, И принеси лака џефердара, Јер се с њаше раздвојити нећу, Д ок раздвоји кука и мотика.« (Вук, IV. стр. 334'.) Иван Сењашин бјеше обећао своме брату Комнен-бајрактару три товара блага, свој џефердар To учшга обични куршум. Али још je тежа и токе, ако му доведе Ајкуну^дјовојку из Удбине. Но Ивану се то послије учини превише, n a се у с р а п а ^ о д синџирлије: же, a Комнен му на то рече: »Од образа палц џевердара. Ha зло му се мјесто којасило »Па ево Ти Оијењацин 'Иво, Дернуше га двије сжнџирлије, Ha част тебе М уставина глава. Ha прси му токе преломише, И на част ти Х ајкуна дјевојка, A на плећи прозор отворише.« Твоје благо и $ о је и твоје, Друш тва иемам, да ra с њиме делим (Вук, IV. стр. 53.) Твоје токе нек ти опет стоје, Или: Само т’ не дам танка џефердана: Ова ј ’ пуш ка за ова јунака, нџирли га зрна ударише, Од себе je одвојити нећу^ V Разбише му срце на седмеро, Д ок с’ од мене душ а ne одвоји.« Мртав Омер паде у травицу.« (Вук, III-, стр. ISO.) (Вук, IV. стр. 308.) Ш ИШ л Разумљиво je и то, да су јунаци завидјели један другоме на оваквој пушци: »Страшнијех му тока на прсима! A добра ли носи џефердара!« a и често га на с ш у отимали: ,»Дјегод нашо гласита јунака, И на Срба добра дгефердара, Узимљу га Турци без динара, Узимљу га. nape му не дају.« (Вук, IV. стр. 138.) Било je и малко необичних џефердара. Тако Х алила Хрњице: »Па on узе пуш ку џефердара Од два грла, од четирп зрна, Низ пуш ку му дванаест карика, Свака пафта од сухога злата.« (Нбгшапп, I. стр. 474.) Како je џефердар био поуздан, смјеста je усмртио човјека: »Опет Петар пали џевердана, Па погоди Севера Пипера Посред nača, укиде га с гласа, Ни трава га не дочека жива.« (Вук, IV. стр. ззо.) Попут сабље додаје се и џефердар као атрибут јунацима: »Te погоди С ава џефердана.« Или: »Eto на те Зеку џевердана.« *) Оинџирлије су двије оловне кугле, свезапа једна за другу жицом или танким синџирићем (ланчићем). �T A ЈРЕТ. Страна 254. Број 15. и 16. КЊ ИЖЕВНОСТ. ПЕСМЕ МИЛАНА ШАНТИЂА. Ових дана je изаш ла из штамие збирка песама МиЈгапа Ш антића. Песиик je у и»ој сакупио 33 песме и лоделио их je у три групе. One песме иду у област чиЈоте лирикс и у колико су другим л а тр у 1Њв1ге губе од iCBoje лепоте. Оне се читају к а о лепулш аст сетне триче, теихе и без крцка. Понеаде осећате и е а т ш ш о ipaHO савревање, K o ­ je даје no мало опоре ллодове, сличне круш кама које je upe вр&чела, ветар обарио. Ногде опет песиик израж ава болно људоко осећање немоћи, свесност матерпјализоазања идеала, мимо човечије воље, али зато човечијом сарадњом. Онамо где се iberoca лирика, м акар л мало нааруки рефлексијом, мотив губи од 'с,воје сугеотивности због ларалисањ а ocehaja, који се израчом развија. Некад je песиикова сета слична пени, која се накули на таласим а слатке (a ne слане) јозероке воде. Боли су његови КЈлзггаи овлм таласЈшаг у јесен. У obim лејсмама боли долазе без крика и ne pone у дубину, нитл се пењу у вцсину. Њ егава су лутањ а зе\гаљс&а.' l b су л утањ а човеоса, који тражи ц ил>еве,с д $ к б ји х се и земаљским^ стазама "допире, јер он каж е »на пут тралги пут«, a ми верујемо, д а he га тоиак, иоред свих л у тан л nahii. Својим валом. његови болови не ралби.јају омзир об1гчног људоког бола, јер су они и зазван и профаним еротичким ж ељ аш ^човек4, komo идеал, eio, изгледа далеко. К аткада je он песнлк немоћн u туге, коју неж на природа младе душ еосвћа дгри тгрвом суИрету са гру6jl\i животом. Он се та д а ту ж и н а судбу ко>ја je хтел а д а га »као тиче сургоа у агрвоме лету«. Нигде у овим пеомама снаж ног крика, n a загго у колкко песма успе, подигле емоцију ч и тал ац а'д о р м п а т и је — без узбуђења. Она се лепо чи та у каквој оџаклији, тород ватре, док н а пољу облак еатв ар а видике ллалшх брда и неба: »Нашто и чем у ове то »Кад тако <слатко се сн и ва »0 очзгма добрим, заљубљеним »У топлој ооби крај асамина« У чистим еротичким пеомама je пајискреннји. Taaio се дкокретни акценат пење кроз п ејсаж до поенте, која голица и делује сугестивно. У њ има се њвгава сета oceha најубсдљ ивије; његов бол, no акцепту најпепосредније, a no и зраоу и с к р ш о и убедљиво. Песме »Кад лиш ћ пада« и »Једнота дана« спад ају у ф ам и ли ју отесама Д есанке Максиаговић. Лопе су због свога ритма и ленуш аве cere, к о ја попвгде прелази у притуљ епи бол. У овим пеомама сротике и де лопчш ниап/сама од бола до радости n e ponehn дубоко и n e леггећп ш ооко. У поомп »Чувар« (III. доо) имамо леп ш тимунг монотанпје једпе од лапгих ћопепачклх вароши. Песник благе природе, тихог бола. преране н емоћи, бев 1Спажпих кршчова и протеста n e губи, ano м у сггихови гвостаиу још и »слогови вешто поредаиих речи«. У првој пос\ш своје прве збирке иоспшс нам itaace д а његова шеома nm je »слог вешто иореданпх речи«, a ми верујемо у којшко јо то тачпо, д а je то само за сада и верујемо, д а he се у овоме савреашцу и п ак похвалити онлим што i6n за сада, бар, хтео да избегне. М. Д. Dvije korisne knjige. Naš uvaženi saradnik i dobar poznavaoc šerijatskog prava Hafiz A. Bušatlić, šerijatski sudac u Sarajevu izradio je: 1. Porodično i nasljedno pravo muslimana, i 2. Šerija f s k c - s u d s k i postupnik — dvije vrlo potrebne i korisne knjige na našem jeziku, koje dosada u našoj literaturi nijesu postojale. P r v a k n j i g a j e razdijeljena u pet dijelova, a s a d r ž a j j o j j e o v a j : Predgovor, Uvod, D i o p r v i : Ž^nid^eno pravo, Islamski brak uopšte, Prošnja i zaruke, Uslovi i elementi braka, Bračne zabrane, Vlast u Braku, Brak maloljetnih i punoljetnih lica, Punomoćstvo kod skla­ panja braka, Dostojnost muža (kufv), Mehr, Slapanje braka, Oprema zaručnice (džihaz), Mješoviti brak, Mnogoženstvo, Bračna prava i dužnosti po prelazu bračnih drugova na islam, Pravo nevaljani i viseći brak, Spor o obstojnosti braka, Dužnosti bračnih drugova, Vlast i prava muža nad ženom. Razvod i razrješenje braka pušćanjem žene zbog impotentnosti muža, osutnosti i nesialnosti, te slaboumnosti i siro­ maštva muževa i zbog prelaza na drugu vjeru. D io d r u g i: Roditeljsko i rodbinsKo pravo. Porodica uopšte, Djeca i nji­ hov pravni položaj u obitelji, Vanbračna djeca, U pravno valjanom braku rodjena djeca, Adopcija i prisvojenje tugje djece, Poočimstvo i pobratimstvo, Pravni odnos odbačene djece, Dječija prava — roditeljske dužnosti, Dužnosti majke, Dužnosti oca, Dužnosti djece, Uzdržavanje djece, roditelja i drugih srodnika, Očinska vlast nad djecom. D i o t r e ć i : Tutorsko i starateljsko pravo, Tutorstvo uopšte, Tutorska i starateljska prava i dužnosti, Stavljanje pod skrbništvo ra­ sipnika i ograničenih lica, Nadripisarstvo, Godine razuma, doraslosti i punoljetstva. D i o č e t v r t i : Testamentarno pravo, Uslovi za oporučenje, Sa kojom se količinom imovine može testamentarno raspolagati, Pravo oporučenika. Raspo­ laganje bolesnih lica, Nestala lica (mefkud). D i o p e t i : Nasljedno pravo, Predpostavke i uslovi za nasljedjivanje, Prava, koja se odnose na zaostavštinu, Osnov i kategorije nasljedjivanja, Zabrane i smetnje u nasljedjivanju, Naslje­ djivanje prve (zevil furud), druge (asabat), treće (redom, avion) i četvrte (zevil erham) kategorije, Nasljedjivanje haždbom, Nasljedjivanje začete djece, nestalih lica, vanbračne i odreknute djece, potonulih, izgorjelih i zatrpanih lica, hermafrodita (kunsa) i nasljedjivanje teharudžom, Nasljedji­ vanje pete (umsa leh), šeste (mukarun leh bin neseb) i sedme (bejtul mal) kategorije, Nasljedjivanje mirie. nekretnina i idžaretajn. vakufa. D r u g a k n j ig a ; š e r ij a t s k o - s u d s k i p o s t u p ­ n i k , sa formularima, razdijeljena je u četiri dijela, a sadr­ žaj mu je ovaj: Predgovor, D i o p r v i : Ustrojstvo šerijatekih sudova u B. i H., Osposoblienje za šerijatske sudije, Šerijatsko-sudački ispit, Svojstva šerijat. sudije, Prava i dužnosti, Disciplinarna vlast, Nadzor, Sudbenost šerijatskih sudova. D i o d r u g i : Nadležnost šerijatskih sudova, stvar- �Број 15. и 16. ГАЈРЕТс Страна 255. na i prostorna, Prijepor o nadležnosti, Isključenje i otklon 2. Jugoslavenski List, Сарајево, Бр. 90 од 18. априла šerijat. sudije, Delegacija. D io t r e ć i : Parnični postupak 1926. износи: „Дело се најљепше препоручије и похваљује. pred šerijatskim sudovima, Parničke stranke i njihovi zastu­ Њ ега треба свака кућа да има и сваки да га чита.“ pnici, Osnovna načela šerijat. parničkog postupka, Mjesto i 3. Слобода, Сарајево, Бр. 70 од 20. априла 1926. vrijeme postupka, Sredstva napadaja i odbrane, Dokaz i истиче: „Дело no марљиво и књижевно израђеној саdokazivanje sa svjedocima, vještacima, ispravama i zaklet­ држини, као и свему осталом, достојно je имена, које му vom, Priznanje, Nagodba, Sudska riješenja, Dostava, Parnični je писац дао. Дело je корисна и изврсна књига поучног troškovi, Postupak pred sudom prve mollbe, Tečaj rasprave, a и моралног садржаја, али у исто време и књига заSudska pomoć, Odgoda i prekid postupka, Završenje parnice, вимљива и забавна. Писац г. генерал Ранковић познат Eksekucija i ovrha, Postupak pred sudom druge molbe. Pri- иначе као плодан писац овим својим делом стиче лепо i utok, Obnova postupka, Izabrani sud, Postupak u ženidbe- место у кругу солидних књижевника. Дело се у сваком nim, porodičnim i vakufskim poslovima. D i o č e t v r t i : погледу препоручује и похваљује. Izvanparbeni postupak, Osnovna načela izvanparbenog po­ 4. Политика, Београд, Бр. 6489 од 19. маја 1926stupka, Ostavinski postupak, Tečaj ost. rasprave, Sporovi u наводи: „Писац и сам ратник радио je дело од срца и ost. raspravi, Završenje ost. rasprave, Naknadni ost. postu­ зналачки, проживљавајући и сам велике догађаје." pak, Tutorski i starateljski poslovi, Stavljanje pod skrbništvo( 5. Војнички Гласник, Београд, Број 6. од јуна 1926, Ustanovljenje punoljetnosti, Sudjelovanje šerijat. sudija u drugim pravnim poslovima, Legalizacija isprava, Manipula- наводи: „Критика je роздравила ово дело веома похвално. na и „Војнички Гласник" најтоплије препоручује ово tivni poslovi šerijat. sudova, Putni troškovnici i šerijatsko дело вредног генерала." sudske pristojbe. 6. Правда, Београд, Бр. 186 од 11. јула 1926. износи: Kako se vidi iz samog sadržaja ovih knjiga, one će dobro doći svakom muslimanu, koji ne zna arapskog jezika Књига истовремено представља једну малу енциклопедиу, (a tih je ogromna većina) radi upoznavanja najintimnijih са врло лепом техничком опремом и у веома укусном svojih gragjanskih prava i dužnosti. U slučaju potrebe po- изДан>У- ‘ . Нови живот, Београд, Кн>. XXVII, Св. 16. од 17. moću ovih knjiga u stanju je ta svoja prava i dužnosti i praktično iskorišćavati. I za stručnjaka će ova djela dobro јула 1926. наводи: „Г. Ранковић je покренуо збирку књига, коју je дужност према великим покојницима одавно траdoći, pa se njihova pojava može samo pozdraviti. Mi smo imali prilike obje ove k'hjigfc vidjeti u rukopisu’ жила. Књига je написана са пијететом према војводи spremljene za štampu, pa će ih autor dati u štampu čim sć' 'ш то јвхчини Пријатном.“ obskrbi sa potrebnim sredstvima, :о je, сем тога, нарочито препоручио и наградио: Ove knjige bi trebala nabaviti'svaka islamska poi 1. Књижевни Фопд „Задужбине генерала М. Срећdica, pa mi molimo naš syijet, da gosp. pisca pomogne в£ .:овића“ решењем 3. Бр. 50 од 9. јула 1926. pretplatom na ova vrlo korisna djela. 2. Госнодин Министар Просвете својом одлуком Prvo obuzima preko 200, a drugo prelio 150 sitranica Бр 61241/Ш. од 25. маја 1926. običnog formata. 3. Господин Министар Војске и М орнариде решеObe će knjige u pretplati stajati Din. 100.љем Ђ. Бр. 19152 од 11. јуна 1926. ____ -V Књижевни оглас. Kao I. књига из „Збирка Великих Војника" скоро je изашло из штампе дело: Kao II. књига из „Збирка Великих Војника“ припрема се дело: „ В о јв о д а Ж и в о ји н М иш ић" његов живот и рад. „ В о јв о д а Р а д о м и р П утни к" његов живот и рад, које je написао Бригад. Генерал Ж иван Ј. Ранковић. Дело je критика веома радосно поздравила и похвалила: 1. Гајрет, Сарајево, Бр. 8 од 16. априла 1926. наводи: „Само име писца довољно дело препоручује. Дело се у сваком погледу истиче изнад књига послератних издања. To je Књига над књигама, која засЛужује највећу похвалу.“ Нове књиге. Узгредни записи од Гр. Божовића. (Београд, 1926. К њ и ж а р а С. Б. Ц в и ј а н о в и ћ а . Цена Дин 20.—.) Добар познавалац живота и прилика у Ст. Србији и одличан приповедач, Г. Божовић сабрао je п издао у овој књизи своја путничка писма из Pača и Дренице, у којима je веома живо и пластички описао личностн и прилике из свога краја. Књига je садржином и лепотом стила веома занимљива, те je стога топло препоручујемо пажњи наших читалаца. �Број 15. и 16. Г A Ј Р Е Т. Страна 256. с ш Гајретова З аб а ва у Зворнику. Наши вриједни повјереници гг. Ибрахим еф. Шехић и Назиф Ресуловић приредили су 3. ов. мј. Гајретову забаву уз добровољно судјеловање тамошљег соколског тамбурашког збора. И поред свеопће кризе и купљења прилога за поплављене крајеве, забава je према мјесиим приликама успјела како морално тако и материјално. Да je такав успјех постигнут, у првом реду захвала приаада нашим вриједним повјереницима и тамошњој ђачкој омладини, која je узела учешћа при приредби и извађању појединих тачака програма. И ако je посјета са стране богатијих муслимана била слаба, приход je забаве (Дин. 11 6 50) задовољавајићи. Ми са своје стране захваљујемо свима онима који допринијеше било моралцо илн материјално око ове забаве, a нарочито свима прилагачима, дилетантима и Братском Соколском Тамбурашком збору. Госп. X. Шериф еФ. Мујаковић из Теочака сакупио je приликом Бајрама 6 V - Дин. за Гајрет. Најљепша хвала. 44 ■»* * \ [ 'г & И ' Т Гајретов теф ер и ч у Гацку. Пододбор Гајрета у Гацку приредио je и ове као и прошлих година свој уобичајени теферич. Мада je усљед невременских неприлика као и усљ ед сталне новчане кризе материјални усп јех оваких приредаба отешчан, ипак je овоме пододбору успјело, да и овогодишњи Гајретов теферич не заостане од прошлогодишњих како у моралном тако и у материјалпом погледу. Чист приход овог теферича je око 4000 — Динара што je свакако заслуга нашега вриједнога пододбора. Нека je наша искрена захвала како вриједним члановима пододбора и свима прилагачима тако и свима онима који допринијеше за овај теферич. Новв Гајретов утемељитељ. Господин Мита Лазаревић угледни трговац у Тешњу, уписао се je за Гајретова члана утемељитеља и тиме доказао колико воли Гајретов напредак. Живио- и био примјер многима! т 23 Диз. Ћамил Беха; no 10 Дин.: Салихага Слато, Фра Младен Момчиновић, Иван Рајић, поп, Ахмић Смаил еф., Хусеин еф. Слато, Алага Турак, Мухамед еф. Захировић, Осман Беглук, Дервиш A. Беглук, Дервиш Р. Беглук; 6 Дин.: Ђулејман Чукле; no 5 Дин.: Турак Дервишага, Ахмић Алија, Ахмић Адил, Чукле Мехмед, Чукле Ахмед, Халиловић Ибро, Хакаловић Мустафа; no 2 Дин.: Ризвић Авдо, Турак Хашим, Мујак Мустафа и Вуковић Васо; 3 Дин.; Зломислић Видоје. Д аровв в з Љ убушког. Госпођица Сабира Крехић, учитељица у Љубушком послала иам своту од Дин. 126 —, a коју je сакупила пригодом Курбан-Бајрама. Дароватељи су слиједећи: По 10 Дин.: Хазим Крехић, Фр. Славко Лубурић, Поручник Миловановић, Хивзија Кошарић, Мујо Делалић, Хилмија Садиковић, Мустафа еф. Коњхоџић, шк. управитељ, Браћа Ћеримовић и Мемишага М ахић; no 6 Дин.: Хасан Билић, Салихага Диздаревић; no 5 Д ин.: Мујага Махић и Хасан Норобић; no 4 Дин.: Тошо Шеница, Бего Гујић и Сафет Коњхоџић; no 2 Дин.: Хилиија Крехић. Д арови и з П рвбоја. Господин Захир Прашо послао нам je Дин. 220’— који износ je убрао као утржак од продатих курбанских кожица које су за Гајрет даровали следећа господа: Салихага X. Хамзић 3 комада, Шукри еф. Хамзић и Мухамедбег М. Хамзић no 2 комада те Амирбег и Ибрахимбег Хасанагић no 1 комад и Захир Прашо 1 комад. Д аровв из Чапљ вне. Фазлија Фазлагић питомац Гајретова конвикта сакупио je приликом Курбан-Бајрама за Гајрет Дин. 12V—. Д аровв вз Невесиња. Госп. Др. Смајо Градашчевић судац у Невесињу сакупио je приликом Курбан-Бајрама пред Џамијом за Гајрет Дин. 163-50. — Даље je исти сакупио за Гајрет 12 комада курбанских кожица које je уновчио и утржак од истих Дин. 238-— послао Гајрету. Д арови вз К оњ вца. Дарови. Д арови из Подхума. Гајретов питомац Дервиш Чукле из Подхума сакупио Je за Гајрет своту од Дин. 173*—, a дароваше слиједећи: Госп. Сулејман Соколовић из Коњица послао je Гајрету Дин. 150 — као утржак од сакупљених курбанских кожица a које су даровали гт. Сулејмаи Соколовић, Смаилбег Косовац и Мехмедалија Хаџић. Свима сакупљачима као и дароватељима срдачна благодарност. Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: llauild KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo u м ■ ■■ * * * jer hualitetom nodmašuje sve ostalu cigarpapire a potpomaže i „Gajret" riihp- Tuornica Cippopira S. D. Maj, Sorajeuo, Ulllb. m 0{e ss naručiti i ргеко društva .Gajret* u Sarajevu �1 ■■ Ibraiiim Šabanogić i sinovi ш®> S a ra je v o , K u n d u r d ž ilu k u lica b r o j 27 Trnovina manufakturne robe i skladište gajtana T e le fo n : T rg o v in a b r o j 481 — Stan 767 a н a и ta 0 ^ Z x X j i Ž a . X £ L Вм® Bflšagića § !l. Bajram aga Foča £2 Sarajeco 0 £5 trgovinu muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Bogato slova* rlšle hrvatskih I srpskili knjiga ta a a Ш) I DRUGOVI ki­ ta и и 0 0 [в д а а н н н н н а н ^ н н н н н н н н в * i § Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Telefon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i —— : ,češke u najvećem izboru. - ■ Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, Stofova, =•- = šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ■ ш ш ш ш ш ш а Čitajte .GajretM List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi ,,Gajreta“ kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista; Svakom prilikom sjetite se Gajretal m m ftT fv v v m m m rm m T m u ffrm m � https://kolekcije.nub.ba/files/original/a520443d5bdf96092c5dedd9d4fa9366.pdf f46a4baa3e6460efe7860e00bec76dc4 PDF Text Text ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази Г. и 16. у мјесецу. Година X. Број 17. Сарајево, 1. септембра 1926. Цијена год. 80 Д. ПоЈедини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора или код Управе — Гајретових конвикта. — �С т р а н а 256 Број 17. ■Г A Ј Р Е Т< У част Рођендана Њ ег. Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра! У нашој озбиљ ној садашњици када све напоре треба упутити оним tokom како ће наш рад уродити што бољ им и што кориснијим плодом; кад треба напрегнути и употребити све силе да наш муслимански елеменат стане на културно-просветном и економ ском пољу са осталом нашом браћом ; кад се мора сва пажња поклонити васпитању и напретку наше ► Омладине, те узданице наше бољ е будућности; и кад с в е то изискује м ного напора, јаких • живаца и силних материјалних средстава, — l ипрк има свијетлих часова када у наша срца и душе улази свијетло поуздање и непоколсбива нада да сви наши труди и напори неће бити узалудни! И ти свијетли часови остављ ају у нама -~-јаку и неизбрисиву бразду. To, што je рад ост наша, остаје трајно и ми ведре д уш е,^ огријаних срца и ви сок о уздигнутог чела гледам о са поуздањем у свијетлу будућиост! И ти свијетло-сунчани часови наступају опет, је р ових дана навршују с е три године да je Њ ено Величанство Краљица Марија постала мајком ! 6-ог септембра Hb. Краљ. В исочанство Престолонасљедник Петар навршује .3 године свога ж ивота! To je опш те слављ е нашег Народа, a напосе „Гајрета" и њ егових питомаца који имају ту срећу да млади Насљбдник буде и остане њихов моћни П ротектор! Молећи с е С вевиш њ ем да нам омогући да Рођендане наш ег Протектора Њ . Краљ. Височанства П рестолонасљ едника Петра могнемо славити за дуги и дуги низ срећних година, ми дајемо одуш ка с в о јо ј великој срећи што у с в о јо ј Држави славимо Рођендане Краљева и Краљевских Насљедника од li св о је крви, свога род а и племена! Нарочито ми босанско-херцеговачки Муслимани упиремо са надом и поуздањем очи у Сјајни Пријесто наш е С л авом овјенчане Династије Карађорђевића, је р наш елеменат има пред со б о м велики задатак да изврши како би заузео св о је д остојн о м јесто са св о јим саплеменицима других вјера. ЗнајуКи колико je то замашан и напоран посао, колико тај рад захтијева и жртава и средстава, ми не презамо од њега, имајуКи у виду наше здраве народне силе и знајући да с е м ож ем о ослонити на Очинску љ убав и потпору нашег С лавн ог Краљ евског Дома. Ми см о у тој срећној м огућности да у св о м е потхвату не м орам о богорадити и просјачити за љубав О н ога чији см о ми сви поданици, већ знамо да наш К раљ евски Дом са великом љ убављу гледа у наш муслимански елеменат и да Му je ж ељ а да се и ми Муслимани подигнем о ш то виш е и јаче како културно-просветно тако и економ ски. Наш Краљевски Дом није нам туђи. О н je наш и ми см о Њ е г о в и ! Ми знамо да je Милост нашег свијетлог К раљ евског Дома исто онако велика колико je велика и топла Њ его в а љ убав према нашем муслиманском елементу, који су Њ е го в а вјерна и одана дјеца. Он нас разумије и Њ его ва je жел>а наша жељ а, na м ож ем о с тиме бити срећни и благодарни у чврстој нади да Њ его ва љубав буде и остан е увијек с нама! Знајући, дакле, да je љ убав Н ашег Краљ евског Дома велика и безгранична, ми см о у то чврсто увјерени да Дични Син Високих Краљевских Родитељ а, Њ . Краљ. Височанство П рестолонасљ едник Петар, П ротектор „Гајрета" носи у св о м е млађахном срцу с в е он е племените одлике С воји х Свијетлих Родитеља, na растући са наш ом О младином и Њ егова ће љ убав бити трајна и увијек бити с нама! Падајући пред наш Славни Краљевски П ријесто, „Гајрет" и њ егови питомци моле се С вевиш њ ем да у здрављу и срећи подржи нашег М ладог П рестолонасљ едника, да му да моћи и снаге како би на нашу срећу и дику С воји х Високих Родитељ а једн ога дана наставио Велико Дјело своји х Славних Предака и своји х узвишених Р одитељ а! Да живи Александар I.I Да живи М арија! Њ е го в о Њ ен о Величанство Краљ Величанство Краљица Да живи Њ егово Краљевско Височанство Престолонаследник Петар! �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 17. Сарајево, 1. септембра 1926. Цијена год. 80 Д. ПоЈвдини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора или код Управе — Гајретових конвикта. — ПРОТЕКТОР ГАЈРЕТА Њ егово Краљевско Височанство Престолонасљедник ПЕТАР �С т р а н а 258 Број 17. ■Г A J P ET< У част Рођендана Њ ег. Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра! У нашој озбиљ ној садашњици када све и средстава, ми не презамо од њега, иманапоре треба упутити оним tokom како ће.наш јући у виду наше здраве народне силе и знарад уродити што бољ им и што кориснијим јући да с е м ож ем о ослонити на Очинску плодом; кад треба напрегнути и употребити љ убав и потпору нашег С лавн ог Краљ евског св б силе да наш муслимански елеменат стане Дома. на културно-просветном и економ ском пољу Ми см о у тој срећној м огућности да у са осталом нашом браћом ; кад се мора сва св о м е потхвату не м орам о богорадити и пажња поклонити васпитању и напретку наше просјачити за љ убав О н ога чији см о ми сви Омладине, те узданице наше бољ е будућности; поданици, већ знамо да наш К раљ евски Дом и кад све то изискуje м ного напора, јаких са великом љ убављу гледа у наш муслиживаца и силних материјалних средстава, — мански елеменат и да Му je жељ а да се и ипак има свијетлих часова када у наша срца ми Муслимани подигнемо ш то виш е и јаче и душе улази свијетло поуздање и непоко- како културно-просветно тако и економски. лебива нада да сви наши труди и напори Ham Краљевски Дом није нам туђи. О н je неће бити узалудни! наш и ми см о Њ е г о в и ! Ми знамо да je МиИ ти свијетли часови остављ ају у нама лост наш ег свијетлог К раљ евског Дома исто јаку и неизбрисиву бразду. To, што je ра- онако велика колико je велика и топла Њ едост наша, остаје трајно и ми ведре душе, гова љ убав према нашем муслиманском елеогријаних срца и ви сок о уздигнутШ^чела гле- менту, који су Њ е го в а вјерна и одана дјеца. дамо са поуздањем у свијетлу будућност! О н нас разумије и Њ его ва je жељ а наша И ти свијетло-сунчани часови наступају жељ а, na м ож ем о с тиме бити срећни и блаопет, јер ових дана навршују се три године да годарни у чврстој нади да Њ е го в а љубав je Њ ено Величанство Краљица Марија no- буде и остан е увијек с нама! стала мајком! Знајући, дакле, да je љ убав Н ашег Кра6-ог септем бра Њ . Краљ. В исочанство љ евског Дома велика и безгранична, ми см о Престолонасљедник Петар навршује 3 године у то чврсто увјерени да Дични Син Високих Краљевских Родитеља, Tb. Краљ. Височансвога ж ивота! To je опш те слављ е нашег Народа, a ство П рестолонасљ едник Петар, П ротектор напосе „Гајрета" и њ егових питомаца који „Гајрета" носи у св о м е млађахном срцу све имају ту срећу да млади Насљедник буде и оне племените одлике С воји х Свијетлих Poдитеља, na растући са наш ом Омладином и остане њихов моКни П ротектор? Молећи с е С вевиш њ ем да нам омогући Њ егова ће љ убав бити трајна и увијек бити с нама! да Рођендане нашег Протектора Њ . Краљ. Падајући пред наш Славни Краљевски Височанства П рестолонасљ едника Петра могнемо славити за дуги и дуги низ срећних Пријесто, „Гајрет" и њ егови питомци моле година, ми дајемо одуш ка с в о јо ј великој се С вевиш њ ем да у здрављу и срећи посрећи што у св ојој Држави славимо Рођен- држи нашег М ладог Престолонасљ едника, да дане Краљева и Краљевских Насљедника од му да моћи и снаге како би на нашу срећу и дику С војих Високих Родитељ а једн ога с в о је крви, свога рода и племена! Нарочито ми босанско-херцеговачки Му- дана наставио Велико Дјело своји х Славних слимани упиремо са надом и поуздањем очи Предака и своји х узвишених Р одитељ а! у Сјајни Пријесто наш е С л авом овјенчане Династије Карађорђевића, је р наш елеменат има пред со б о м велики задатак да изврши како би заузео с в оје д остојн о м јесто са својим саплеменицима других вјера. Да живи Александар I.! Знајући колико je то замашан и напоран п оса о, колико тај рад захтијева и жртава Да живи Њ егово Краљевско Височанство Престолонаследник Петар! Да живи М арија! Њ е го в о Њ ен о Величанство Краљ Величанство Краљица 4- �С т р а н а 271. Г A ЈРЕТ. Б р о ј 17 četiri puta opetovati, da se ona Bogom kune, da je on slagao što ju je bludnicom nazvao, a peti će put završiti, da je božija srdžba (gađah) na n}u ako on bude istinu rekao ono čime je (zanijom) i objedio. Čitav postupak će se zapisnički provesti, a zatim će se bračna rastava i otpad djeteta o d mu­ ža izreći, a dijete majci dodijeliti. Nu ako se ne bude »liau« p roveo iz ma kojih bilo razloga, bra­ čna veza ostaje netaknuta i dijete pripada mužu. Tako' isto prdipada dijete mužu i onda, ako on se­ be poreče (objedu povuče), prije i i poslije »liana«, a prije iizricanja rastave. Samo u ovom slu­ čaju ima pretopiti propisanu kaznu (hađi kazf) (§§ 335. i 340.). Provođenje »liana« (bračne rastave i dječijeg otpada od muža, te njegovim dodjeljenjem majci) na gornji način, povlači za sobom dvije te­ ške posljedice, i p o dijete i po muža, a to su: 1. nakon mulaane i tefrika, te katineseba dječijeg, do­ tični nije dužan tako dijete uzdržavati, niti je ono dužno njega uzdržavati i 2. među njima time pra­ vo nasljedstva prestaje. ' O'btala prava pak, kao svjedočenje jednog u korist drugog, davanje i primanje zekata (2 У ц % _ godišnje na stanovitu imovinu) i bračne zabrane, ostaju medu njima ne­ taknute, pa ne mogu jedno drugom svjedočiti u korist, a i bračna <_veza nije dopuštena, n. pr. me­ du ovakbvim djetetom i njegovom sestrom po Vera O bren ović: STRAH? Dragi, u jesen nam se nasmejala sreća — i ja se bojim ! Bojim se, jer hladno, svelo lišće peva smrt — a tvoji vreli poljupci kliču životu! jer mutne jesenske o či kroz hladna okna vire u moju sobu, — dok tvoje sjajne, pune života i žara počivaju na m e n i. . . ! O j sakri me na svoje grudi, da ne vidim suho lišće! Ljubi me dugo, dugo, da sanjam o proleću; jer nam se u jesen nasmejala sreća — i ja se bojim! Mutni oblaci kriju plavo nebo — a crni se dim valja gradom ! — Ja ne volim takovo nebo, ni takav g r a d !. . . Ponesi me dragi daleko, daleko . . . 1 Tamo, — gde je nebo plavo kao potočnica; — gde zrakom plove vedre nade i gde pevaju bele vode! oou i obratno iako je njegovo srodstvo prema do­ tičnom prekinuto osudom, bračna veza 'nije do­ puštena. (§ 338.). Nu, u ovakom slučaju, da ovako dijete (mu­ ško ili žensko) koje je međutim odraslo i oženilo se, umre i ostavi iza sebe sina, pa ga on (mulain) prizna svojim unučetom, pripašće mu (sebet nesebubu) i time se vraćaju sva njihova prava, po­ rodična d nasljedna, a on će biti kažnjen i p o tom će ga razmjerno m oći naslijediti. A ako pomenuto umrlo lice ostavi iza sebe kćer, pa je mulain pri­ zna svojom unukom, neće mu ona pripadati, niti će ona m oći time naslijediti ga, jer u prvom slu­ čaju (sin), nužna je srodnička veza, a u drugom slučaju (kćer) nije nužna (§ 339.). Rastava Manom sačinjava »talaki-bajin«, pa dok suld ne izreče rastavu medu ovako zavađe­ nim bračnim parom, njihov brak ostaje nepovrijeđen I s to g a u slučaju smrti jedinog, drugi ga na-, slijeđuje. Nedopušteno ostaje samo (haram) nji­ hovo spolno općenje i to traje sve dotle, dok sva­ ko od njih dvoje ostane sposobno za Jiian. A kada dotična sposobnost liana i njegovi ušlo vi, navede­ ni pod §§ 335., 336. i 337 kod oboga, ili kod jed­ nog od njih iščezne i nestane (izgubi se), onda toni mužu slobodno je po n o vo se vjenčati sa istom ženom, u idetu i posije njega (§340.). (Nastaviće se.) Ponesi me tamo dragi, gde su noći srebrene, kao morska pena, — da se okupam u n jim a !. . . Nad našim se gradom nadvili mutni oblaci — a cestama se našim valja crni dim! Zatvori mi dragi oči poljupcima, jer m e je strah! Vera O bren ović: POSLE KIŠE. Nad našom zelenom gorom , mrki se oblaci kupe; preskaču vatrene zmije. — Sutra ć e opet, kao i prije ležati koji kesten mlad, ili hrast, — pogođen od grom a! — I kada ćela gora oživi posle kiše, a svezi šumski lahor zelene uzdrma grane, ležaće spržen od groma jedan hrast ili kesten mlad, da se ne digne nikada višel �Г A Ј Р Е Т« С т р а н а 272. Број 17. М и л ан Г о р ч и н о в и ћ . ДАЈ МИ ДРАГА ОСМЕХ! Не дај да протеку часови б е з песм е Уздах нашу ćpehy помутити не с м е ; Дај ми, драга, осм ех и онда кад тужни О сећај те дави потајно и м ори ; Дај ми, дај ми осмех, јер су боли ружни, A и младост пролази и ко пож ар гори. Дај ми, дај ми осм ех, ма да с о в а хуче, Јер младости м ного, a срце јо ш туче. Не дај да протеку наше среће сати Без песме, пољупца и б е з загрљаја, Јер ће доКи врем е кад ћем о плакати З б о г крвавог бола, ш то га Усуд ваја. КЊИГЕ и листови. „Чувари С вета" од Станислава Винавера. У својој новој књизи г. Станислав Винавер надазН мислени и мелодични смисао свијета у мистичним стиховима. Књига г. Станислава Винавера одликује се бираним језиком и великом музикалношћу. Она 'је посвећена високој поезији. И здањ еТ Цвијановића врло отмено. Цијена 10 дин. Урош Петровић: ЗА СВАКИ ДАН. Са нредговором Слободана Јовановића и сликом пшичевом. . с . Како ове биљешке, рано преминулог Уроша Петровића, бившег доцента Универзитета, пуне философских мисли пишЗввих о човјеку и његову животу, имају за циљ да прумсе неколико основних савјета о васпитању и дисциплиновању самога себе, и проткане су још и многим психолошко-педагошким принципима савремене науке о васпитању човјека, то оне имају несумњиве користи за све интелектуалце уопште, a нарочито за оне који се баве васпитањем. Цијена Дијена 20 Дин. Издање С. Б. Цвијановића, Београд. JI i ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. Гајретов теферич у Прњавору. Пододбор „Гајрета" у Прњавору уз судјеловање овдашњег Соколског друштва одржао je у недељу 8. августа ове годнне свој теферич, који je и ако je време неповољно било преко сваког очекивања успио како у моралном тако и материјалном погледу. Да je теферич успио имаде се нарочито захвалнти овдашњем Соколу који je — и ако je терен био мокар — извео неколико вјежби на свеопште задовољство поејетиода. Овај пододбор се овим захваљује како Соколу и Соколицама тако и дјелокупном грађанству, који су евојом ih . посјетом овај теферич увеличали. Пододбор у Прњавору. Повјереница Гајрета за град Сарајево. Главни Одбор Гајрета изабрао je за друштвену повјерениду за град Сарајево Гђу Арзију Капетановић, на мјесто досадањег пододбора. Гђа Капетановић обавиће наново упис чланица Гајрета, те ће након тога сазвати скупштину чланица на којој he се изабрати нови женски пододбор. Из Управе Београдског Гајрета „Осман Таикић“ . У наступајућој школској години 192G./27. упра. ва Београдског Гајрета примиће лоред досадањлх још 20 нових питомаца у свој мушки интернат. Поред тога управа Београдског Гајрста отвара у овој шк. години ћ женски 'интернат у Бгограду, у кога ће примити 20 питомица. Молбе за пријем нових питомаца-ица у интернате Београдског Гајрета треба уиути^и Главном Одбору Гајрета у Сарајгву, који ће их са својим препорукама упушти Београдском Гајрбту. Тим молбама треба приложити слиједећа документа: Школску свједоџбу, Љекарско увјерзње о здра. вљу, Увјерење о имовном стању и Увјерење о плаћању годишње непосрздне иорезе. Стари питомци слаће своје молбе изравно Управи Београдског Гајрета. Задљи рок за поднашање молби јест 5. септембар о. год. Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »OAJRET«. — GlavnH odfovorid urednik: Hamld KUKlC. �Б р о ј 17. Г A JPET. С т р а н а 271. četiri puta opetovati, da se ona Bogom tone, da ocu i obratno iako je njegovo srodstvo prema do­ je on slagao što ju je bludnicom nazvao, a peti će tičnom prekinuto osudom, bračna veza nije do­ put završiti, da je božija srdžba (gadab) na n}u puštena. (§ 338.). alko on buide istinu rekao ono čime je (zanijom) i Nu, u ovakom slučaju, da ovako dijete (mu­ objedio. Čitav postupak će se zapisnički provesti, a ško ili žensko) koje je međutim odraslo i oženilo zatim će se bračna rastava i otpad idjeteta od mu­ se, umre i ostavi iza sebe sina, pa ga on (mulain) ža izreći, a 'dijete majci 'dodijeliti Nu ako se ne prizna svojim unučetom, pripašće mu (sebet nebude »lian« proveo iz ma kojih bilo razloga, bra­ sebuhu) i time se vraćaju sva njihova prava, po­ čna veza ostaje netaknuta i dijete pripada mužu. rodična i nasljedna, a on će biti kažnjen i po tom Tako isto pripada dijete mužu i onda, ako on se­ će ga razmjerno moći naslijediti. A ako pomenuto be poreče (objedu povuče), prije i i poslije »Ha­ umrlo lice ostavi iza sebe kćer, pa je muilain pri­ na«, a prije izricanja rastave. Samo u ovom slu­ zna svojom unukom, neće mu ona pripadati, niti čaju ima pretrpiti propisanu kaznu (hadi kazf) će ona moći time naslijediti ga, jer u prvom siu- ^ (§§ 335. i 340.). čaju (sin), nužna je srodnička veza, a u drugom Provođenje »Hana« (bračne rastave i dječi- slučaju (kćer) nije nužna (§ 339.). Rastava Manom sačinjava »talaki-bajin«, pa jeg otpada od muža, te njegovim dodjeljenjem majci) na gornji način, povlači za sobom dvije te­ dok sud ne izreče rastavu među ovako zavađe­ ške posljedice, i p o dijete i po muža, a to su: 1. nim bračnim parom, njihov brak ostaje mepovrinakon mulaane i tefrika, te katineseba dječijeg, do­ . jeden i stoga u slučaju smrti jednog, drugsga tvatični nije dužan tako dijete uzdržavati, niti je ono sfijecluje. Nedopušteno ostaje samo (haram jT ffr^ dužno njega uzdržavati i 2. među njima time pra­ hovo spolno općenje i to traje sve dotle, dok sva­ v o nasljedstva prestaje. Ostala prava pak, kao ko od njih dvoje- ostane sposobno za Man. A kada svjedočenje jednog u korist drugog, davanje i dotična sposobnost Mana i njegovi uslovi, navede­ primanje zekata (2Уг %, godišnje na stanovitu ni pod §§ 335., 336. i 337 kod oboga, ili kod jedpg o d njih iščezne i nestane (izgubi se), onda tom imovinu) i bračne zabrane, ostaju među njin ižu slobodno je ponovo se vjenčati sa istom taknute, pa ne mogu jedno drugom svjedc korist, a i bračna veza nije dopuštena, u. pr. me­ ženom, u idetu i posije njega (§340.). (Nastaviće se.) đu ovakovim djetetom i njegovom sestrom po Vera O bren ov ić: STRAH. Dragi, u jesen nam se nasmejala sreća — i ja se bojim ! Bojim se, jer hladno, svelo lišće peva smrt — a tvoji vreli poljupci kliču životu! jer mutne jesenske o či kroz hladna okna vire u moju sobu, — dok tvoje sjajne, pune života i žara počivaju na m en i. . . ! O j sakri me na svoje grudi, da ne vidim suho lišće I Ljubi me dugo, dugo, da sanjam o proleću; jer nam se u jesen nasmejala sreća — i ja se bojim l Mutni oblaci kriju plavo n ebo — a crni se dim valja gradom ! — Ja ne volim takovo nebo, ni takav g r a d !. . . Ponesi me dragi daleko, daleko . . . ! Tamo, — gde je nebo plavo kao potočnica; — gde zrakom plove vedre nade i gde pevaju bele vode! Ponesi me tarho dragi, gde su noći srebrene, kao morska pena, — da se okupam u n jim a!. . . Nad našim se gradom nadvili mutni oblaci — a cestama se našim valja crni dimi Zatvori mi dragi oči poljupcima, jer me je strah! Vera O brenović: POSLE KIŠE. Nad našom zelenom gorom, mrki se oblaci kupe; preskaču vatrene zmije. — Sutra ć e opet, kao i prije ležati koji kesten mlad, ili hrast, — pogođen od groma! — I kada ćela gora oživi posle kiše, a sveži šumski lahor zelene uzdrma grane, ležaće spržen o d groma — jedan hrast ili kesten mlad, da se ne digne nikada , više! �Број 17. С т р а н а 272. М и л ан Г о р ч и н о в и ћ . ДАЈ МИ ДРАГА ОСМЕХ! % Не дај да протеку часови б е з песм е Уздах нашу срећу помутити не с м е ; Дај ми, драга, осм ех и онда кад тужни О сећај те дави потајно и м ори ; -Дај ми, дај ми осм ех, јер су боли ружни, A и младост пролази и ко пожар гори. Дај ми, дај ми осм ех, ма да со в а хуче, Јер младости м ного, a срце јо ш туче. Не дај да протеку наше среће сати Без песме, пољупца и б е з загрљаја, Јер ће доћи врем е кад Кемо плакати З б о г крвавог бола, што га Усуд ваја. КЊИГЕ и листови. „Чувари Света" од Станислава Винавера. У^војој новој књизи г. Станислав Винавер налази ^■^Јчijaefin и мелодични смисао свијета у мистичним ст,ихсгвима. Књига г. Станислава Винавера одликујо' се бираним језиком и великом музикалношћу. Она je посвећена високој поезији. . Издање г. Цвијановића врло4- от&ено. Цијена 10 дин. Урош Петровић: ЗА СВАКИ ДАН. Са предговором Слободана Јовановића и сликом иишчевом. '" х Како ове биљешке, рано преминулог Уроша Петровића, бившег доцента Универзитета, пуне философских мисли пишчевих’ о човјеку и његову животу, имају за циљ да пруже неколико основних савјета о васпитању и дисциплиновању самога себе, и проткане су још и многим психолошко-педагошким принципима савремене науке о васпитању човјека, то оне имају несумњиве користи за све интелектуалце уопште, a нарочито за оне који се баве васпитањем. Цијена 20 Дин. Издање С. Б. Цвијановића, Београд. т ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. Гајретов теферич у Прњавору. Соколицама тако и цјелокупном грађанству, који су својом . Пододбор „Гајрета" у Прњавору уз еудјеловање . посјетом овај теферич увеличали. - Пододбор у Прњавору. овдашњег Соколског друштва одржао je у недељу 8. августа ове године свој теферич, који je, и ако je време Повјереница Гајрета за град Сарајево. неповољно било преко сваког очекивања успио како уГлавни Одбор Гајрета изабрао je за друштвену моралном тако и материјалном погледу. Да je теферич повјереницу за град Сарајево Гђу Арзију Капетановић, успио имаде се нарочито захвалнти овдашњем Соколу на мјесто досадањег пододбора. Гђа Капетановић обавиће који je — и ако je терен био мокар — извео неколико наново упис чланица Гајрета, те ће након тога сазвати вјежби на свеопште задовољство посјетиоца. скупштину чланица на којој ће се изабрати нови женски Овај пододбор се овим захваљује како Соколу и пододбор. Из Управе Београдског Гајрета „Осман Ђикић*. У наступајућој школској години 1926./27. упра. ва Београдског Гајрета примиће поред досадањих још 20 нових питомаца у свој мушки интернат. Поред тога управа Београдског Гајрста отвара . у овој шк. години ћ женски ‘интернат у Бгограду, у кога ће лримити 20 питомица. Молбе за пријем нових питомаца-ица у интернате Београдског Гајрета треба упути^и Г.тавном Одбору Гајрета у Сарајзву, који he их са својим препорукама упутити Београдском. Гајрету. Тим молбама треба приложити слиједећа документа: Школску свједоџбу, Љекарско увјерзње о здрављу, Увјерење о имовном стању и Увјерење о ллаћању годишње. непосргдне лорезе. Стари питомци слаће своје молбе изравно Управи Београдског Гајрета. Задњи рок за поднашање молби јест 5. септем* бар о. год. Štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamid KUKlC. � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3f5e5baefec1f8ff5a8175553f6ae313.pdf 7befbcbd9eafc2ac91641da432025e3c PDF Text Text Oosp. Riza ef. Muderizcvić, Zcm. Muzej 767 Sarajevo Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Уредник: Хамид Кукић. �I B » •» Potpuno uplaćena dionička giaonica Din lo,ooo.ooo*— Rezeroe Din 1,600.000 — Вппка se bavi svim u bankovnu struku spađnjuClm poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, orgnnizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne knlturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod „Vnrde“ industrije drveta d. d. 1 Trgovačkog d. d. „Meikantilfa* u Sarnjcvn. Od čiste dobiti daje !0°j0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka tiajret najbrže i nnjknlantnijc. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje lste u svako doba. A . . Ц г г. \ a j B B B B B B B B B B B B B B B □ јС Ш О С Ш c jd a сж> • a ro • слго • c»o • ceo • ceo • сјго o с ж о • • c к • сжо• сжо с*о • сж>• • ежо • • cjd cure• cure• cure • £ dionica •с* о с* о сво * sa I sa sa s a ! ea s ш з всдга cura cure* općine grada Sarajeva T em eljna g la o n ic a 40,000.000— d in ara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 Iш \ш а m i i Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju S . L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. ■mm 8 mm S 3 з • сжо • СЖО• care • СЖО• СЈГД• СЛГО• СЈГ) e CJD • СЈГ. СЛГО• -'jro « iTO e сжо • сжа • c«ro • ejsr.j • С1ГО• °ЈГО• mm �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА И злази 1. и 16. у м је с е ц у . Година X. Број 18. С а р а ј е в о , 16. с е п т е м б р а 1 9 2 6 . Ц и јен а г о д . 80 Д. П оЈедини б р о ј 4 Д. Ђ а ц и д о б и в а ју л и с т у п о л а ц и јен а к о д Г л а в н о т О д б о р а и ли к о д У п р а в е — Г а јр е т о в и х к о н ви к та . — Хамза Хумо: МАХАЛЕ 110Д САХАТКУЛОМ. ^ ч а јн о , као ва*г' себе. Све се то одигра у трен ока. i. Негде- лред зору, велика алеја у нашем >граду Златцја врисну и створи се на авлији да ослободи ћутала je празиа и пуота. Ветар je подквао у сш - мајку* I S h, син једипац, и сам‘ изнемогао, једва зида, ним крошњама немих'-платана, a’ град, посут сија- ое подижо на ноге, па придржа.на.јући лицама, спавао je нг^обадама 'НереТве што се, ду- свали се у хајат на\софу и одмах захрка. — Ах, жалосна нам мајка n цриа образа набоко доле, са евиленим лровлачила исирд— камених мостова. У кафани »Паризу« звонила^пи- ~Тпец> — нарицала je Тахирагиница кроз плач — ни јана ларма, ломијш се крештави гдаеови тамбура- година дана по очевој смрти, a он се опија и бије махала сеир чини. шица и пробијао се Ц{цр1фви глас npmvie кроз цајку да Златија je сва дрхтала, али не од етраха козврндање баса и бугарија. Нешта разорна и разлико од неке мржње на брата, мржње која се у блудна јечало je у овом затвореном простору • и пригушено и саблажњиво озвањало кроз шуИљу, њој рађала откако им je још умро отац, тињала запретана и чииила je некуд грубљом и пеосетљивпHoh. Врата се ненадно отворише, a неко, испраћен вихором раскикоталих тласова, лелујајући се, јом и спрам мајке и целе родбине. Обе, остављене на милост и немилост размаженог јединца, one су испаде из кафане и, тетурајући, зашевеља низ алеју, ваљајући неке јсдва .разумљиве речи. Завра- подносиле све његове хирове и злостављања. Сироћена феса, расиојасан и са оиуштеним чакширама, мах отац! Да устане и да види шта ради његов мена махове би застао, замахао рукама као да неком зимац. Ах, куку ти je нама, кћерце, сиротице моја! je Тахирагиница и грлила своју јединицу. прети, na се опет љуљнуо у празан простор око јецала Тахирага 'Булагић, за евог живота, мазио je себе. евог сина, али je умео и да ra држи na оку. Водао — Ове, све! Па нека! — говорио је. он — Ши- га са собом да надгледају имања и купе кметовски рок je свет. Авдо Ђулагић уме да ради. Уме, уме, хак, пззио да му се син види и у џамији и међу запамтите! Е, хеј, знате ли ви то! A? друговима, да на време долази кући, да се уљудно И он настави тетурање пут моста, na уз пре- јавља старијим, једном речи да буде узоран млачку страну у правцу старих махала под Сахатку- дић. Тахирага je мрзео сваку потоварију, na je у лом. Махале спавају. Његови кораци стружу и1је- том правду одгојио и своцг јединца. Али ето, откадва се вуку уза сокаке. Авдо Ђулагић заустави се ко он умрије, све се поремети. Дођоше и велики у врху једног од многобројних сокака, заустави се догађаји и прегазише старе махале под Сахаткупред најгорњим вратима и поче дуго да откључаје. лом. Старе кућице као д а заћуташе занавек. НатоНапокон се свали у њих и сокаци утишаше. варени коњи престадоше се пењати уз стрме соЊегова мајка, Тахирагиница Ђулагуша, чека- каке и улазити у широке капије. Кметови запевала га целу ноћ, седећи под орахом на авлији згр- ше своју велику песму економске слободе на својим чена и замишљена. Горе у одаји, спавала je њена огњиштима, a у агинске куће усели се беда и безкћерка Златија, сањајући немпрне снове у врелој наделшо чекаље. У граду наста нови живот, a на летњој ноћи. Ha шкрипу браве тргоше се обадве. махале под Сахаткулом као да паде неки учмали Златија излеће на таван, a Тахирагиница стаде сан и оне само дремаху, дремуцкаху прилегле no пред сина. A он, син јединац, угледа je пред собом, присоју. За своје димове, Авдо Ђулатић лрими неку навуче му се нешто на очи, лице му се искрпви као у луде и он шкрипну зубима, истеже се и замахну оштету, подмири’ кућу, na се пролн;. од муке ли за на мајку. Одјекну туп и кратак ударац. Она само изгубљеним кметовима, или из љубави према келпригушено врисну и нешто joj стеже гушу. Авдо нерици Викици, то сами Бог зна. У махали се поче замахну још једном, изгуби равнотсжу и свали се да прича о њему и Викици, a сирота Тахирагшгаца на авлију. Тахирагшгица паде no љему, али то молла га и преклињала да joj не црни образа и да њега joiir више раздражи na поче да je удара не иде с келнерпцама. A Авдо, као узпнат себи и �Страна 274 .Г А Ј Р Е Т , делом свету, сав разбуктали елан своје младости баци под ноге тој Викиди и, са неким потајним једом у себи, поче да задире све бандоглавије у у страну У јутро будио се са страховитим боловима у глави, сваког јутра још нешто јаче тврднуло и корело се у његовој души, јер Авдо ЈЈулагић био je већ скренуо с правог пута. Са грижњом савести рађао се нов инад и пркос у њему. II. Летње додне лритисло старе махале под Сахаткулом, полегло ло ниским каменим кућама, ла стење напрегнуто и омамљено, скривено у врелим зидовнма. Орах из Ђулагине авлије израстао као гора, na no сокаку просипа хлад, пун златних и немирних седки. Сахаткула блешти у суицу као приказа, a жамор отворене чесме у нечијој авлији разлева се час као омамљено бунцање у жеги, час као тајанствено договарање no устајалој тишини. Тахирагиница Ђулагуша отворд кафену кутију, загледа се у њу, замисли се, na je пажљдво спусти на раф. Хтела je скухати кафу, a у кутији je бцло свега неколико зрна. Ево већ трећи дан како она, у исто време, отвара кутију, загледа се у љу, л а je опет спушта на дсто место. Нек стојн за об^аза, ломисли она д уздахне. Тахираг^ншца 'Булагуша била je страствена ка^веџика. Некада, док се било у стању, ибрик с кафом непреедано je ciajao у мангали, али сад, откако — ^ахирагиЉ да ослуХнуГ Горе у одаји нешто je лупнуЈао, a затим тешки и буновни корацд затресоше таваномГУетао je! Са^ротајним осећањем кривице, њед син Авдо оде преко авлије на чесму и умд се, na и не погледавши ником у очд, поврати се у свбј конак. Ето, од јуче и ne лзлази из одаје. ЧНеће пшпта Ни да окуси. Крије погледе и нешто смера.-Маги га рледа занемела, a сестра само омери дспод ока. Тако им пролази дан све у некој напетости, у очекивању. Тек негде пред вече зачуше се понова кораци преко тавана. Авдо Ђулагић сиђе на авлију. — Спремите ми ствари! Сутра одлазим у свет — каже он, гледајући преда се, бтрого, готово осорно, али не може више ни речи да проговори. Нешто му се напе у грудима и загуши га. И пре него што Тахирагиница може да га запита коју реч, он брзо пође спрам врата. Сирота Тахпрагиница се заплака. Te ноћи, Авдо и не сврати у »Париз«. Дошао je кући раније него обично. Kao n увек, мати га дочека под орахом. Грање je шумило у тихој ноћи, a он, син, кротак д постиђен, говорио je тихо/једва чујно. У њему се нешто окренуло као да je стао на руб понора, тргнуо се и тек сад увидео опасност целог свог пута. A тај се преокрет догодио исто тако неочекивано као и оно лудовање за келнерицом Викицом. Сад му се чинило као да je био захваћен на необјашњен начин неким чудним вртлогом, na напокон опет избачен, сав промењен, са нечим разбијеним у души, понижен и постиђен пред својом мајком и пред целим светом. A сутра дан, воз je јурио пут прсстонице, a махале под Сахаткулом остајале обешене на брегу, позлаћене сунцем и прошаране сенама и дрвећем. E ho љихова ораха! Ено куће дод н>им! Молге бити да му сад мајка седи на прозору и гледа у правцу преко брда куд се одвезао љезин јединац, гледа, a сузе joj теку низ образе. И Авди сечстеже Број 18; срце, сети ее како je поступао с њом у доследње дане и заболе га у дупш. A махале су остале исто тако тихе и тужне као што су и биле. Тахирагиница 'Булагуша седела je инадаље под својим орахом до у касне ноћи као да Једнако очекуЈе свог јединца, a љена кћерка Златлја сањала je једнако немирне снове у врелим, летњим ноћдма, све док једног дана не npeсели на врата и не поче да ашикује са Асдмом Шевићем, човеком са кокетним цвикерима, танким штапићем, увек упегланих панталона и дахеро .затуреног фесића. rinje то да су, барем се тако говорило у чаршији, Асиму Шевиду Онјш потребнд цвикери. Ta он je видео добро и без њих. Али ето: пристајале су му добро и у неку руку оне су му служиле као нека квалификација за улазак у ред днтелигснције у »Југославенском Муслдманском Клубу«. A сем тога, он je чиновник у Порезном Уреду, na ако и дневннчар, с временом ће бити' и унапређен. Разуме се. Зато барем нису потребне'богзна како велике школе. Зато je довољна и спрема .стечена кроз три разреда трговачке школе, a na крају крајева овиси све о личној способНО£ЦГ. TaSo je резоновао Асим Шевић. A сем овог свега, он je дошао и до уверења да чаршија донекле одаје и мало већу пошту човеку са цвикерима. Откако иж je устакао, сви га зову Асим-ефендијом. A то je њему донекле, «сем тога што му je годило, било и потребно, јер Аслм-ефендија Шевић имао je једну страховиту ману, дубоко прикривену иза своје ефендијске важности, a та мана je, једном речи речено, жена, и то не једна жена. E to, нису прошле ни четири године, a он се трдпут раставио да би нашао и четврту жену, прикладшгју за свој положај и интелигенцију, како се он лравдао сам пред собом. И, за чудо божје, девојке су летеле на његове цвикере и на волшебни штапић као на какав лепак, као на чини, надајући се свака поједина да она управо неће бити та'кве среће као њена предшасница. Тако се надала и Златаја 'Булагића и до у касну ноћ шапутала на вратима са Асим-ефендијом Шевићем. Па и Тахирагиница се помирила са судбином. Сатрвена бригама и немаштином, она je из дана у дан почела да отупљује према садашњици и да се преноси у стара добра времена. A Асим-ефендија je напокон и угледан човек и од добра соја. Иначе, њена главна жеља била je да joj се што пре поврати Авдо из света, a велика брига да комшилук не изгуби старо добро мишљење о кућл Ђулагића. Негде подјесен Шевић одведе Златију, a Ђулапића кућа утиша као да изумри. Тахирагинлца једва животарила са малом помоћи од ЗлатиЈе, a од Авде ни трага ни гласа. Јавио се свега једном из Београда. Да би комшилук очуо да њена кућа још живе као некада, Тахирагиница би узела из кухиње месну даску, na уместо меса, јер га није имала, метнула би какву крпу и почела да удара сецавицом no њој. Комшилуком одлегала тупа лупњава, a компшнке застајале да ослушкују, завидећи Тахирагиници на срећи. Тако се вукли дани, одмицала јесен, a зима стала na кућни праг. Махала се још некуд тешње ркупила и замукла, растужио се орах у Ђулагагћа авлији, Тахирагшшца се ногурила као дубока ста- �Број 18 *Г А Ј Р Е Т « рица, a Златија се хвалила no комшилуку са својим Аскм-ефендијом: _ Њему се, секо, зна богме његово — говорила ona — Сваког првог плаћа. Имамо свега хвала Богу. Нек je он само, жив и здрав. Али ова cpeha не потраја дуго. Једног дана Златија заплака насред Ђулагића авлије и паде мајци око врата: — Жалоспа ти ли сам несрећница, мајко моја! Куку ли je мени, несрећној! Бије ме он. Бије ме сваког дана. Не дај ме, мајко моја! Нешто дошло нањ, na као да није више онај пријашњи он. У ствари, у АсиМ-ефендији Шевићу пробудила се његова стара болест. Заситио се Златије, na ушао уњ неки паклени бес. За сваку ситшшу плане на њу и шаље je мајци, јер, каже, тако глупа жена није за једног Асим-ефендију Шевића. Он ће наћи и лепшу и паметнију од ње. Ta он их може да има на сваки прст no десет. A узрок целој Златијиној несрећи била je Иша Ковића, о чијој се лепоти почело да прича чак и у Клубу. Иша je завртила Асим-ефендији мРзгом, na je зато ушао бес у њега. Мучило га нешто као да je жив пацов у њему, na га раздражује.-тер^ га с краја на крај махале, a стално испред Ишиних врата. Сироту Златију ни да погледа, a камо ли да je слатко пошглује. Али се и он^на^здном нешто примири и пође све no старом. Лрошло га, мајко, говорила Златија. Удала се она несретница за Расима мссара. Сад je, хвала Б ој^ оиет мој. Страна 275. вљена погледа у даљине. Чежња као плима расте у њему, na као да га заболи у грудима, стегне му гушу и потера сузе на очи. Јест. Далеко су његови: стара мајка и сестра, тамо у шехеру, на jyry, у њиховој старинској кући, с таваном на камерију и широком калдрмли авлијом. И он ce ceha целе своје и њихове прошлости, сваке ситнице из старих, добрих дана кад ce живело у изобиљу. Ceha ce свог детињства које je прошло као златан сан, a себе, јединца Алаге 'Булагића, како иде опасан свиленим траболозом и сав одевен у чоху. Јест, и онда јс било сиротиње на свету, али ко je и помишљао на њезин горки живот. Одозго са скела, пред њим су пуцали широки видици и у њему ce .рађала жеља да крене на југ, пут свог родног места. Али с чим? Зар празних шака у празну кућу? И Авдо 'Булагип стеже на груди неколико у недрима скривених банкнота, уздахну и пође низа скеле. Настала je и зима, a он једнако радц no грађевинама. Још који месец, na ћу пмати с чим мајци на очи, мислио je он. Отворићу дућан н жнвеће ce Иекако. Дошл^пролеће, a Авдо напустио посао и пун пада кренуо к својима. Из воза je посматрао град у ком je толико препатио. Ено зграда, уздижу ce поносно из његове иатње и напора! II њега ненадно иешто таче у срце и ражалости. Ta он je у овом граду оставио велики део себе, своје жеље и патње, део своје младости без иједиог ведрог тренутка. A град ce пружао у недоглед, подизале ce палате и искале још много, много жртава, напора и бола, плтг je irt воз рпч ррлрттл ivmrn r*nnnvf ivrn као nfinannniin док весело јурио спрам југа обрадован. Накоп дводневне вожње, Авдо угледа брда око свог града, a зачас искрснуше минарета, na цео град изрони предаљ шарен it валовпт. Срце му заигра кад стнже у махале под Сахаткулом. Прозебло пролетње подпе грејало ce у сокацима. Тихо. Peče с ораха попадале no сокаку испред њихових врата. Тахирагшшца врисну кад га угледа и паде му око врата, a у Авди нешто закликта, зашшкта, na замукну. — A Злата? Мати га погледа бојажљиво. — Удала ce. — За ког’? — упита он ведро. — За Асима Шевића. Авдо ce смрче и обори главу. Сестра му ce удала за човека ког je највише мрзео у целом шехеру. III. Ha једној од петерокатница која се подизала na најживљем делу прСстонице, радио je Авдо Ђулагић: преносио пржш у, меЈпао малтер, додавао опеке, подизао греде за скеле; једном речи аргетовао. Живот око њега пулсирао je зањ необичним и веома брзим темпом. Нролазници извнрали непрестано и гурали се у бескрајним фалангама. Аута су трубила, трамваји звонили, граја т с л а , и све се то некуд одлевало у бескрај, na опст пзвирало једно из другог, непрестано, вечито. С ве'је то Авди било некуд туђе и далеко, као да ce до/ађало изван његова опажања, у неком другом свету у чији вртлог он неће никада упасти. Спријатељио ce са неколико Личана, исто аргета. Спавали су у приземљу зграде, ограђени даскама, кували пасуљ, појили ce водом, слушали претпостављене и везали узлове на свакој пари. A зграда расла, дизала ce пут неба, понад осталих зграда, понад престонице. Чему и кому ce диже, ко даје толике силне новпе, IV . 6 том ни Авдо ни његови Личани нису водили бриПролетно поврће приспело, a Авди Ђулагић ге. Они пису могли ни да прогледају из уског круга својих најближих брига: уштедети коју пару, na OTBopiro дућан на Малој Тепи. Спапаћ, млади лук побећи из ове немилосрдне вреве која нема ни осе- и салата прикрили дучанће, a он no цео дан не изћаља ни једног погледа за њих непознате и одр- бија из њега; чисти, уређује и залева. Ускоро ce пане аргете однекуд из дубоке провинциЈе. Зграда зацрвенише и ротквице међу зелењем, a затнм ce ce већ пела свом завршетку. Цео свет пружао ce постидно засмејаше прве трешње у котарици, и под њима, a њихови погледи лутали тамо далеко, Авдо ce упути у своју трговнну. Нек ce je на свом низа Саву, пут родних страна, где су их очеки- камену и нек ce нешто ради, na ето cpehe. Авдо валк у њиховим малим и мирним домовпма, где ce посвема изменио. Скромна хода, поитао некуд их je познавало свако дете и где ће опет једном, питом и кротак. Мало говори, гледа свог посла. Туускоро, угледати добра и весела лица како им вз- ђина га научила памети, говорили су у чарпшји. лазе у сусрет. Тако пролазе дани. Дошло и лето. ТахирагиПодпе je. Сви су напустили посао, само Авдо ница Ђулагуша исдија кафе под мурвом и пази Ђулагић седи још na скелама, тешка и тупо упра- сина као очи у глави. У здрављу љегову, престала �./ ^ Страна 276- »Г А Ј Р Е Т « Број 18. — To je један фанатлк и сасвим Je разумљиво je да сецКа и крпе на месној дасци. Kao да je Бог лонова просуо милост на њезину кућу, само сад што долази у сукоб са напредним човеком као што je Асим-ефендија — каже један младић. — Ja некуд слађу u задовољнију. Али једног дана овај необични и несрећни догађај помути њезину срећу. сам Асим-ефендијин друг. Ja знам целу ствар. Наиме, у љихову старинску кућу умеша новотариЈа — Д а ли се та његова напредност састоји у своје прсте: Асим-ефенкдја Шевић хтеде да натера нуштању жена? — упита други подругљиво. жену да остриже плетеницу. Хоћу бубнкопф, каже — Мани ти то, драги мој! — каже млади — он. Ja сам модеран човек и то je- у складу са мојим положајем. Какав положај, мајка ми жалосна! Зар Овде се ради о сасвим другој ствари; ради се о ствари за коју je он у праву, јер толико може да због положаја да идем шушава као нико мој, кукала и преклињала Златија, na најпосле отишла Maj­ захтева од своје жене. — A та je? ica да се изјада. — Бубикопф. — Мајко, он хоће бубикопф! — каже Златија Скоро сви праснуше у смех, али се суздржаше сва несренћа. Тахирагиница до тада mije никад ни чула за и од даљњег коментарисања. Само Осман-ефендија Атлагић одложи новине, погледа младића преко то чудо. — Мајко, хоће да одрежем плететшу. наочара и рече: — Само младићу, ако си ти Асим-ефендијин __Какву плетеницу, сиротице моја! Зар и ту срамоту да дочекам под моју старост, куку ти je пријатељ, саветуј му да се мане бубикоифа, јер ja мени! — закука Тахирагиница. верујем да би могао зло да прође. Дошао n Авдо. И он се узрујао због бубикопМи £e тепамо реакционарима,. хтеде да рече фа. Оборио главу na немирним корацима хода no .члади човек, али прећута и настави читање. авлији. Авд'' ТЈулагић мрзео je сваку новота^ју. Гако се заврши овај инциденат, али се кроз Он je у њпма назревао узроке проиасти Лћегове породпде. Ta док je j i његов от^ш, бно жив није ново-- неколико дана показа да je Осман-ефендија Атлатаријп дао у ку!\у< A зар он и сам није видео како гић имао право. Једног поподнева, тек што je Авдо ушао у те исте новотарије потискују веру n старе добре обнчаје, a младе, освајају na јуриш и уносе раз- врата, диже се граја и плач у 'Јзулагића авлији. доре у породице. Чули се женсвн гласови, преклињање, na као неко — Шта, бубикоиф! -УбићуГгЗхкажем хрвање, дбк Авдо распојасан и сав разјарен не изнас новотарије нис^довеле на овако т ^ е ^ а н е Ј леће на врата и брзим корацима пође низа сокак. . Ha зар да и т ^ будеш i>ao оне шуше што У њему je растао неки бес, кључале све неправде ма долазе на тепу no зелен! Али знЦг 'ја и патње претрпљене у животу na као да се са стохоће. Он xohe д ^ т е се реши. Заситир тем£ тппе грчевитих рука лружале из њега и вапиле ћеш, мајчин сине, еве-Чи кажем! за крвљу, за осветом. Не обзирући he ни десно ни И Авдо Јурну преко авлије, a жене завриска- лево, он je јурио 'нут чаршије, у правцу Иорезног ^ ше. Уреда тако брзо да се сам зачуђено тргао у његову • Нашао га je у Клубу. Авдо никад пре није ушао у Клуб. Сав усплахлрен, он се начас збуни хладном и тамном ходнику. — Зови ми Асим-ефендију! — каже он послунред дугачким зел еш т стол^м, са низом уред лореданих новина, пред кожним цаслољачима и ах- житељу. медијом Осман-ефендије Атлагића.. И неки млади, Авдо оста сам. Дрхтале су му ноге и срце снагологлави људи седели су за столом и читали. Он жно и напрсгнуто млатило. у грудима. Звонило му угледа свог зета Асим-ефендију и приђе к њему. A у ушима, a помисли збркано јуриле једна на друАсим-ефендија подиже свој цвикер, усна му се. гу. Кроз кратко време појави се и Асим-ефендија. скупи и лице поприми некуд хладно охол, a уједно зачуђен израз, као да пита- зар je и теби место Чим Авдо угледа његову одвратну и охолу појаву, ускипе још бешње у њему, крв му навали у главу овде међу нама? — Имао бих нешто да ти кажем — прошапта и као да му се замрачи пред очима. Он само очу врисак и удар о под ходника. Затим се поче све да Авдо. Астш-ефендија се диже. У предсобљу се чуо окреће око њега, окреће, окреће, na стаде. Сиђе му узрујан шапат, a затим одлучно и претећи изгово- копрена с очију. Он малакса и нож му испаде из руке. рене речи: Асим-ефендија лежао je онесвештен на ход— Само покушај! Нека знаш, убићу те. ,ј , Сви се тргоше. Асим-ефсндија уђе сав побле- нику. • Свет поче да се искупља. Авдо угледа зачудсо, узе фес и папусти читаониду. Неки- почеше да ђепе погледе око себе и обори главу. коментаришу овај случај: — Склони се! — неко je дрекнуо. — Авдо je поштен и ваљап, само прави очев син. Био би у стаљу да поубија све one који ие У трен ока, Авдо Ђулагић био je опкољен поносе чакигаре. лицајцима. OiUlilA Ч �Број 18. .Г A Ј Р Е Т . Страна 277, Ostnan Nuri Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak.) Povrativši se ilz Hajbera, Muhamed je pi­ redi Islama definitivno zauzeli mjesto u Kabi. Po­ sao caru Herakliju i nekim arapskim knezovima red halabučne i razvratne ceremonije idolu Hoi pozvao ih u Islam. Pobjedonosni Imperator, koji .balu, uz fetiško metanisanje idolopoklonika svojim se tada, u ljetu 628., nalazio u Palestini, primio je drvenim figurama, mekanski su prvaci zaprepaŠMuhamedova podanika vrlo ljubazno, ali na p r ćeni posmatrali dostojanstvene i mirne muslimane, smo nije odgovorio. Vizantijski pisac Zonares veli, kako se mole »Bogu, gospodaru svijetova, bla­ da je Muhamed lično bio kod cara i da mu je car gom i milosrdnom, vladaru sudnjega dana, da ih darovao jedan dio Petrejske Arabije. Ovo* nije povede putem spasa, putem onih,‘koje je on oba­ t^čno. Vizantijski je istoričar jednostavno zamje- suo svojim dobročinstvima, oni koji nisu zaslužili nio Muhamedova delegata DHija bin Hulejfu sa njegov gnjev i koji nisu u zabludi«. samim Muhamedom a zemljište na granici Pale­ Po povratku s hadža Muhamed je nekoliko stine Ajlai Dav-Met-el-.Džendel, koje su Muslimani mjeseci proveo u Medini primajući nove vjernike, dvije godine docnije od Vizantije osvojili, prikazao •koji su pristizali sa svih strana, pojedince i u gru­ kao carev dar. Vizantijski vazal i knez jednog pama. Od naročite je važnosti za Islam bio ртеogranka sirskih Gasanida Haris, pocijepao je Mu- laz 'trojrce'^mekanskih prvaka: Halid ibni Velida, hamedovo pismo i molio Imperatora da mu do­ Amr ibn-el-Asa i .Osman bin Talhe. Halid, kako je zvoli da zavojuje na »arabljanskog proroka«. Knez poznato, bio je prije četiri godine zapovjediz Jemane Havđa bin Ali potuolb je, da bi on sa -гнк^ mekanske kavalerije, koja je na Uhudu cijelim plemenom pošao na Islam samo poiđ uslo'- izvojevala pobjedu '.idolopoklonika, a primivši vom, ako ga Muhamed prizpa ^vcjim nasljednikom. Islam, postao jedan od najzaslužnijih njegovih I tako se navršila godina od sklopljenog mira . vojskovođa; Amr, »najumniji Kurejšija, koji je i u El-Meraru. Sad su mogli Muslimani poho­ u najvećem uzbuđenju znao sobom vladati«, koji diti sveta mjesta u Meki. Mjesec Zulkade (februar je docnije osvojio Egipat, i igrao vrlo važnu ulo­ 629.) Muhamed je sa dvije hiljade dobro naoruža­ gu u islamskoj istoriji; Osman, čuvar Kabe, koji nih Muslimana krenuo iiz Medine u Meku da ispuni je iza osvojenja Meke Muhamedu otvorio vrata dužnost hadža, koju prošle godine, kako je pozna­ svetoga hrama, bio je također jedan od najugled­ to, niije mogao obaviti. Zato se ovaj pohod i zove nijih mekanskih prvaka. . »u a km a d u ti h a d ž — u m r e t-e 1-kaz a. U mjesecu septembru 629. pretrpili su m ir Kad su došli u Zu'l-Hulejfu, osam milja južno slimani težak poraz. Vizantijska vojska pod za­ od Medine, hadžije su »ušle u stanje ihrama«. To povjedništvom palestinskog namjesnika Teodora je prethodni, pripravni čin za hadž a sastoji se u udružena sa arapskim hrišćanima iz plemena Gatome, da se hadžiđe od početka toga dana pa do san, sukobila se sa muslimanima blizu grada Mevsvršetka hadža apstiniraju od o p š t e n j a sa ta, ma granici sirske pustinje i potukla ih: Zeiđ bin ženama i od upotrebe parfema i svih tjelesnih na­ Haris, Džafer bin Ebi Talib i Abdulah bin Revaha slada; da se ne briju i da kose i nokte ne podre- zapovjednici muslimana pali su jedan za drugim. zuju. U Batni Jadžedžu, osam milja pred Meku, Tek kad je Halid bin Velid preuzeo komandu po­ hadžije su odložile oružje i pješke ušli u grad sa šlo mu je za rukom da na čas suzbije neprijatelja Muhamedom na čelu, koji je jahao na svojoj devi. i povuče vojsku prema Medini i tako je spasi to­ Obredi hadža trajali su tri dana, a Četvrti talne katastrofe. Ovaj poraz izazvao je u Medini pod noć krenuli su muslimani put Medine, jer pre­ sveopštu žalost. Sam Muhamed, ljubeći sitnu dje­ ma ugovoru nisu mogli više ostati. (tačka VI.). cu Džaferovu, i tješeći im majku, na glas je pla­ Ovaj mirni pohod Kabe podigao je još više kao'. Povod ovom sukobu bio je to, što je Surahugled Muhamedu. Prije sedam godina , progonjen bil bin Amr, knez Gasanida na vjeri ubio Muhame­ i mučen m o r a o je sa nekoliko svojih prista­ dova delegata Haris bin Umejra, koji je nosio nje­ lica napustiti Meku, u koju je sada ušao sa dvije govo pismo knezu u Busru. hiljade .vjerenika, čašćen i poštovan kao miko do § 17. Z a u z e ć e Me k e . Poraz musli­ tada u arapskom plemenu. To je ostavio dubok mana u Sjirjjj nije ništa umanjio Muhameđov pre­ utisak i na same mekanske prvake, njegove najžeš­ stiž. Beduini su se i dalje javljali u Islam.. Za krat­ će neprijatelje. Osim toga ovim su pohodom ob­ ko vrijeme sva plemena oko Medine .prešla su Mu- \ �Страна 278. »ГАЈРЕТ« hamedu. Abas bin Merdas, vođa velikog plemena Sulajm sa granice Nedžda došao je ti Medinu sa hiljadu Beduina i javio se u Islam. Sa njim je do­ šla i njegova majka glasovita arapska pjesnikinja El-Hansa, koja je na Ukazu svoje pjesme recitovala. Šta više među neofitima bilo ih je mnog«r, koji su se prije tri godine kod opsjedanja Medine borili na strani Kurejšija. Muhamedu je ipak najviše na srcu ležala i najviše mu brigu zadavala Meka, još uvijek nje­ gov najopasniji neprijatelj; ali i ovdje kao i u rrmogim drugim prilikama došao mu je u pomoć puki slučaj kao znak božije providnosti. U neposrednoj blizini Meke živila su dva beđuinska plemena Benu Bekr i Benu Haza’at, prvi saveznici Kurejšija a drugi Muhamedovi, za koje je također vrijedio ugovor o primirju na deset go­ dina (tačka IV). Jedne noći dok su Haza’a t napa­ jali svoje blago na svome bunaru Vatir, napadnu jh Benu Bekir u društvu sa nekim Kurejšama, ubi­ ju im dvadeset Jjjpđi i odvedu mnogo deva, sitne i krupne marve. Odmah sutri dan Benu Haza’a t pošalje deputaciju u Medinu da od svoga savezni­ ka traži zaštitu, povratak opljačkanog blaga i krvarinu za ubijene b an o v e. I Kurejšije, uvidivši svoju nesmotrenu gre­ šku, pošalju svoguprvaka, Muhamedova tašta Ebu Sufjan bin Harba u Medinu, da ponudi puno za­ dovoljenje i da obnovi ugovor o miru, a po mo­ gućnosti i produži. Muhamed je svoga tasta pri" mio vrlo ljubazno, ali mu nije odgovorio ni jednu riječ. Ni intervencija kod Ebu Bekru i Omera nije ništa pomogla. Ova prijeteća šutnja njegova zeta i hladno držanje njegovih najbližih rođaka bila je vrlo sumnjiva iskusnom Kurejšiji i on se vra­ tio u Meku pun brige. Pošto su Kurejšije time prekršili ugovor o miru, Muhamed se riješio, da sa svojim rođacima definitivno obračuna, čim je Ebu Sufjan napustio Meku, Muhamed je naredio mobilizaciju i pozvao sve svoje saveznike da mu se pridruže: oni koji su blizu Medine, u Medini, a drugi putem prema Meki. Da ne bi Kurejšije bile obaviještene o pri­ premama u Medini, Muhamed je zatvorio i osigu­ rao sve puteve prema Meki. Ali pored sve pređostrožnosti i strogog naređenja da se Čuva taj­ na, Hatib bin Ebi Bultat, inače dobar musliman ii Muhamedov vjeran drug pokuša da o tome Ku­ rejšije obavijesti. Žena, koja je imala prenijeti pi­ smo sakriveno u gustoj kosi, uhvaćena je na gra­ nici i vraćena u Medinu. Bultat, pozvan na odgovornost, pravdao se time, da mu je porodica ostala u Meki bez zaštite, Бро) 18. pa se htio, pobrinuti, da je kogod od Kurejšija uz­ me u svoju zaštitu u slučaju nereda i rata. Omer, uvijek spreman na kratica objašnjenja, tražio je da se Bultat smakne. — Ne nagli, Omere! — reče mu Muhamed, Bog je i suviše milostiv spram heroja koji su se onako junački borili na Bedru. Hatibu, Odlazi, tvoja je greška zaboravljena! Da ne bi još kogod od muslimana zapao u sličnu grešku, došla je ova objaVa: »O vjernici! Ne održavajte veza sa mojim neprijateljima i va­ šim. ,Vi njima iskazujete vašu blagonaklonost, a oni su doista zanijekali istinu, ikoja im je kao dan dokazana. Oni su protjerali Vas i Božijeg poslanika iz svoje sredine za to, jer ste vi vjerovali u Bo­ ga, gospodara Vašega. Ako ste pošli da se bo­ rite na putu vječne istine, i da zaslužite moju mi­ lost i nagradu, zar onda možete s njima sklapati prijateljstva? A ja u istinu znam i ono što Vi u VašlTn srcima krijete. Kad bi Vi p a i u ruke Vaših protivnika, om bi postupali s Vama kao sa svo­ jim neprijateljima i tražili bi od' Vas ida se ođrečete vaše vjere. Možda će Bog jednoga dana izmiriti Vas i Vaše protivnike i između Vas uspostaviti prijateljstvo. On je moćan, blag i milosrdan. Bog Vama ne zabranjuje da budete blagodarni i pra­ vedni spram onih koji se ne bore protiv Vas i ko­ ji Vas nisu protjerali iz krila Vaših porodica. Bog ljubi istinu«. (Kuir-an L х, 7— 9). Deseti dan Ramazana (početkom januara ,630.) Muhamed je krenuo iz Medine sa svojom ,v ojskom od preko šest hiljada dobro naoružanih ratnika. Na putu između Medine i Meke došao mu je u susret stric Abas, koji je nedavno primio Islam, ali da zadrži položaj upravnika vrela ZemZema, ostao je u Meki sve do sada, ali kad su Kurejšije prekršile ugovor o minu, smatrao je da među njima ne može više ostati. Devetnaesti dan Ramazana muslimanska je vojska, koja je sad brojila deset hiljada ljudi, pri­ spjela u Murer-Zuhran, gdje je ikonačila. Nekoliko hiljada vatri, koje su tu noć naložili vojnici navije­ stile su Meki sutrašnji dolazak muslimana. Sef Kurejšija Ebu Sufjan bin Harb u pratnji dvojice prvaka došao je tu noć u muslimanski ta­ bor i našao se s Abasom, koji ga je smjestib kod sebe, a sutra ranim jutrom doveo Muhamedu u šator, gdje se između njih odigrao ovaj vrlo kara­ kterističan prizor: — Hoćeš li bar sad priznati, da je jedini Bog Alah i da osim njega drugog Boga nema? pi­ tao je Muhamed — Tako je! od!g ovori Sufjan. — I da sam ja njegov poslanik? �Б р о) 18. ■Г A J P E T . — Oprosti and' moju iskrenost, reče Sufjan, ali još uvijek u to sumnjam. — Teško tebi, uplete se Abas — ako još i sada sumnjaš. Muhamed je ćutao. — Poslije kra­ ćeg kolebanja, Ebu Sufjan reče »ja vjerujem da je Bog jedan i Muhamed njegov poslanik«. Ebu Sufjanova 'drva ipratilca ponove istu formulu. Muhamed izazove Abasa pred šator i naredi mu, da Ebu Sufjana odvede na zgodtno mjesto odakle bi mogao viditi cijelu vojsku {»pobornike vječne istine«. — Drage volje, reče Abas, ali te molim da učiniš nešto, što će zadovoljiti' njegovo samolju­ blje. Muhamedu se vanredno dopala ova Abasova ideja i odmah naredi da se cijeloj vojsci objavi: Svi građani Meke, koje Ebu Sufjan uzme pod svo­ ju zaštitu, kao i oni 'koji se sklone u avliju Kabe, slobodni su i biće pošteđeni od svakog progona«. Kad se vojska 'krenula, Ebu Sufjan zapanjen i brojem i opremom, reče Abasu: »zaista je kra­ ljevstvo tvoga bratića silno!« — Šta veliš, kakvo kraljevstvo? Moj bratić nije kralj, nego božiji poslanik. Zair to nisi sad maločas priznao i očitovao? — Da, da, tako je, reče Ebu Sufjan i opro­ sti se 6 Abasom. c Ebu Sufjan došao u Meku, okupio je sve pr­ vake grada d savjetovao im da Muhameda mirno prime i priznaju, »jer bi svaki otpor bio uzalu­ dan«. Muhamed je razdijelio vojsku u četiri divi­ zije i naredilo da u grad uđe sa četiri strane pod vodstvom Halid bin (Valida, Uzeir bin Avama, Ebu Ubejde bin Džerha i Sad bin Ibadeta, i da niko ne smije upotrebiti oružje ili ma i najmanju silu osim u slučaju napada sa druge strane. Kad je Muhamed čuo da je Sad bin Ibadet rekao da je danas dan pokolja i da niko od idolopoklonika neće biti pošteđen, oduzeo mu je komandu upravo pri ulasku u grad i ovu diviziju povjerio drugome. Muhamed ulazeći u grad sa divizijom Ebu Ubejda, opkoljen svojom ličnom gardom Muhadžirina i Enserij a glasno je recitovao 48. suru Kur­ ana » I n a f e t a h n a « i često se priklanjao Kabi. Na jedinom brežuljku ustavio se i klanjao s a 1 a t i - d u hu, naročitu molitvu, koja se kla.nja između jutarnje i podnevne molitve, a zatim se uputio prema Kabi. Sedam je puta obišao oko Ka­ be i svaki se put osobitim poštovanjem svojim šta­ pom dodirnuo H a đ ž e r - el - E s v e d l — crni kamen, a onda naredio Osman hin Talhi da mu otvori hram. Prvo što je u hramu opazio bila je Страна 279. drvena golubica, obješena o plafon, a svud unao­ kolo po zidovima slike anđela, prvašnjih pejgambera, a medu njima i Abraham sa sedam stolica kako zamišljeno ispituje sudbinu. — Besramnici jedni! (govorio je Muhamed), i našem su dobrom Patrijartii u ruke dali znakove praznovjerja«. Zatim je naredio da se sva božan­ stva, golubica i trista i šezdeset idola oko Kabe poskidaju i unište. »Istina je došla ovdje, više laži ne smije bit«. Mekanski su prvaci ne bez bola u duši gle­ dali kako se njihova božanstva ruše, a jedan po jedan idol pada i pretvara se u ništa. Poslije toga Muhamed1je održao Mekancima ovaj govor: »Mekanci! Bog je jedan i nema or­ taka. On je ispuno svoja obećanja. Kurejšije! Od danas treba da prestane za uvijek vaša paganska gordost i sila na račun vaših predaka. Svi smo mi djeca-Adamova, a Adam je stvoren iz praha! Bog veli u svojoj objavi: »Smrtnici! Mi smo vas stvo­ rili od jedinog čovjeka i jedne žene, mi smo vas po­ dijelili u plemena i narode, pa neka između vas vladaju zakoni humaniteta. Kod Boga je najugled­ niji onaj, koji ga se najviše boji. Bog zna sve, i o svemu je obaviješten« (Kur-an h IX, 13). Sinovi Kurejše! produžio je Muhamed — šta mislite, kako ću sada s vama postupati? — Blago i humano, jer ti si naš najplemenitiji brat! odgovore sakupljeni' mekanski prvaci. — Idite, slobodni ste! Ovaj (akt Muhamedove velikodušnosti, uči­ nio je na sve najljepši utisak i cijeli se mekanski svijet bez i najmanjeg straha sakupio na Safi, gdje im je bilo naređeno da dođu, da Muhameda vide i da mu .polože zakletvu vjernosti. Dok su musli­ mani klanjali podne, dotle se cijeli mekanski svijet iskupio na Safu. Za Muhameda je bila postavljena drvena tronoška na koju je sjeo, a Omer bin-el-Hetab odmah na niže do njega, koji je u ime Muhameđovo pri­ mao zakletvu vjernosti, rukujući se sa svakim na­ pose. Najprije su se izredali muškarci pa onda že­ ne, a svaki koji se rukovao izgovarao je ovu for­ mulu: »Vjerujem u jednog Boga. Dajem riječ i kunem se Bogom, da neću krasti ni lagati, pljačkati i ogovarati i (dodatak za žene) da nećemo svoju djecu ubijati ni preljub počimjati«. Ceremonija na Safi trajala je do akšama, do zalaza sunca. Sutradan je Muhamed poslao nekoliko svo­ jih viđenijih drugova! sa manjim odredima voj­ ske u okolinu Meke među ona plemena, koja još nisu bila primila Islam. » P o s t u p a j t e b 1a- �\/ Број 18. »Г АЈРЕТ« Страна 280. nego iz krvne -osvete, što mu je ovo pleme, još prije pojave Islama, ubilo strica. Kad je za to Mu­ hamed čuo, javno je uzviknuo: »O moj Bože, ti najbolje znaš da sam ja nedužan za ono što je Ha­ lid počinio!« Da bar donekle ublaži bol nevino postradalih, poslao je Aliju sa velikom sumom novca da ga razdijeli plemenu Benu Džerimeti. g о« govorio im je Muhamed 'kad su polazili »j e r v j e r i t ie s m i j e s i l e b i t i : d o i s t a p u t s p a s a j a s n o s e r azl i k u j e o d z a b l u d e « (Kur-au II, 256). Svi su ispunili svoj zadatak kako treba, samo je Halid bim Velid bio i’suviše svirep prema pleme­ nu Džerimet, ali ne zato, da ih prevede u Islam, u МОРСКИ И Љ УБАВНИ ВАЛИ. Жалосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. Л и ц a: Херо, Јацта, Свештеник,.њезин стртгц,. Чувархрама, Леандар, Херини родитељи, Науклер, ' Слуге. Рибари. Народ. Први чин. Иредворје Афродштџна храма (У Сесту. Средину чппе ступови, a изм^јју њих широка просторп означују першстил. **) У позадини де Јсрам, према којему rope воде многе степеницс. десно напред Аморов, a лево Хименејев кеп. Рано,је јутро. Херо, држећи у руди ^отарицу са цвеће] моли се из храма и отМазЋ* низ степенцц^. Херо: Сад би то eVo готово било! (uf Храм je украше-н,' миртом и руж Около посут и ’чека оно, Што за тим иде: ркору свсчано гГ II tlttilllA И ja сам предмет са^ ове славе! Мени je дота исивота дане. K’oj’ свеђ без циља нев!?до^ гтгну, Поеветит’ служби богиње веље, Један no један к’о цвет ливадни Путничка нога што ломи, гази, Заједно да их у венац сплетем, Окруним тако богин.н главу, Посветим, озарим себе и њу. Ћ9 Како сам сиретна, данаилви данак Што свану тако леп, благ n мио! Облак ne мути плавога неОа, A Фебо2) уст’о из бистрих мора, Ногледом преко оних врхова Овамо веће благослов лиЈе. — Гледаш ме, je л’ већ к’о једну вашу? — Теби још онда познато беше, Када си ону веселу Х еру. Ha прагу храма у пгри глед’о, Да he u она — но ui»any пређа, Трагом што ссме свештено дају Светињи славној, — то лено ираво Узет’ и сама свештена иостат’. ’) Перистил = ред ступова, који обухвата цело предворје храма no ширини. *) Фебо = бог светла — Сунце. данас, управ овога дана Ha овим стубам’ гледаће народ, Небеској како жртвене даре Приноси она. Са сваке усне Поклик кад тргне, у сјају што се Богињи спрема, свештеној тај ће Обасјат’ главу — Ал’ што je мени? Зар почех своју остављат’ дужност? Ту су још венци — цвећа имадем, A оним сликам’ још украс мањка. Е в о X и м е н с,3) кој’ људе вежеш, Ти овај венац узми од једпе, Лоивети сама, што радо узе. Замениш душе? Oj добри бози!! Moja je за ме, јер друга, ко зна, Корисна мени, би ли баш била. Аморе4), теби венац мој друпи! Богиње син ти,5) — ja њено дете") Родбина ми смо. Лрава се браћа Међусе пазе, живе у миру. Тако нек увек и с нама буде, A ja ћу тебе штовати само, K’o што се штује, што се не позна. Сада још цвећем да патос иосием. — A зар те справе још овуд леже? Шкроиило, метле, лико n везе! Слушкиње лене овога дома, Ваше je то. Зар тако своју Вршитс дужпост? — Нека баш лежи и нек’ сведочи .Њихову леност тај видљив знак! — Али то ипак мом оку смета, Нростото, иди! да те не гледам! (Посирема све у ред) *) Химен, Хименеј = грчки Бог свадбе и брачне плодности, Он свеже мушко и женско љубављу и душе им се замене у телима. \ Амор, Ерос = грчки бог љубави. Он je син Афродите, богиње љубави. “) Херо he се као калуђерица (свештеница) посветити њеној служби. По томе вели, да je род са Амором. �Врој 18 Страна 281. »Г A Ј Р Е Т< E to их, иду ватрених лида Од саме игре, да сада сврше, Што се и без њих уради већ. (Јанта долази са мношм слушкињама) Херо: 0, лепа Херо, зар тако рано У послу већ? Херо: Ушути сада! Јаита: Хоћеш се кладит’? И ти си сама Кроз летве мало зиркала oi«m . Јанта: Херо: Баш тако рано, кад других нема, Прем je већ касно. (Слушкиње поспремају остало.) Јанта: Видите само, како нас кори, Што канту, мало то справа ето Нико не склони. Херо: Мало ил’ много, ти их остави. Јанта: Ми смо већ рано на послу биле, Шкропиле, меле. Онда нас жеља Ha зелен озва, трчати мало. Херо: Тамо сте биле до^ово доба! A кад си своју лагану ногу Дизала горе, спуштала'- дбћ>е; Мислила ниси, тамо то да je Предворje храма богање твоје. И да те noc’o несвцЈдед чека‘Доста je сада, тб не разумем. Шутимо само/Јер се ти љута самотна дуриш. • Веселом сваку завидиш сласт. Херо: Зловољна нисам, већ можда вшие Весела него, што сте ви све, Али вас често жалити морам' Када вас ноћу игра са’рве. A ja не кратим збиљи уж итка,' Када га мешам са слашћу шале. Онрости, ми смо обичан свет, A ти дакако потомак славна Свештена рода. Херо: Ти ето велиш. И одређена за нешто више. — Херо: С поиосом велим, баш да и јесам. Јанта: Кажем ja, сасвим радости друге, Виши су само за те ужици. Херо: Јанта: Ти знадеш, ja се не ругам ни с ким, Ругај се ти. Ал’ ипак и ти мшла си с нама, ]’ледала оба младк^а страна С оградних врата. Шути, ja рекох. Лудости твојој ja дадох маха. Несташног ово не слуша ухо. Не збори даље, нити се мичи! Јер, — нек ми сада сведоче бози! — To ћу на знање мојему стрицу Свештеном дати, и он ће тебе Казниш према заслузи твојој. Ja на се жалим, што јед ме хвата, Ал’ ипак друкче не могу ето, Када то чујем. — Теби не треба говорит’, велим! Ни једне речи! (Долази салитеник с десна у пратњи чувара храма.) Херо: (Идући му у сусрет): Ох,^лаго мени, када ми идеш, Племенит, стриче. Дете сад твоје Накано беше, да се наљупг, Јутрос баш овот свечаног дана, Који ме навек — опрости стриче! Своштеиик: A DiTO-je уврок узбуди врућој? Зле речи ових. што мисле мало. Поруга хоће све да обори, За чим joj самој срце не гори. Ах, кад би мудрост у пола могла Толико ревно пратити оне, Koie обпатит’ научит’ треба, !ол’ко je друга њихова друга.7) Свештеник: Koja то смело пред другим овде Обичај наше куће погрди? Херо: (После неке станке): Нећу je управ казати теби, Премда je одмах укротит’ треба, С укором оштрим све њих отпреми, С њим крива нека свој део узме. (Према чувару храма.) A ти на вањска врата повирв, Да не би странци — Свештеник: Беше ли дакле — ? Херо: Молим. Свештеник: Сад иди! — A ви! Не зов’те гљева, Који зна средства и право своје. (Чувар храма одлази на леву, a девојке на десну страну.) Херо: Сад ми je лакше! И ja бих могла Жалити стога, што њих свеђ саме ’) друга = другарица. �Страна 282. Властита лудост толико мори, Кад не би само лудости својој Тражиле другу и одобрењс. Свештеник: Колико волим, што их се клоншп, Te из тог реда не блраш другу, Ипак се чудим u жалит* морам, Што те ни к једној од теби равних Потреба тиха срца не вуче. Осамљен живот свештену8) чека, У двоје лакше живјет’ се да. Херо: Ja не знам друштво да помоћ’ може; Што je ко дужан сам чинит’ мора. Свештеној живот велиш самотан? A кад тај храм још беше самотан? Већ рашгм јутром навала почне, Исток и запад ту народ спрема. Поклона света, жртвеног дара, Литаја, славе, побожна странца Прагу те куће никад не мањка. Осим тог’ многи ту noc’o чека: Водени врчи, жртвени огањ, Ступови, венцп, олтар u патос, Чнстпти, красит’, редит’ то' све. Откуд тад .време, да ’ce ,Ту ћаска, Забавља с другом, цјто мислшп ти? Свештеник: Tu ме не схваташ. Херо: Нек’ je на твоју! Што ко не схвати, то бар н е ....... Пусти ти^мене, да ja остапем, Kao што je c a n ja тако волим. Свештеник: Ну, али време долази ипак, Te нам нагнуће u жеље мења. Херо: Свакога дана тужбе се 'фју, Да незнан чврсто на својем сгоји, Па га ти кори колико хоћеш, A зашто мудра држати, да Je Несталан, незнан више но луда? Ja знадем што ћу, што смо избрали, Ako je избор, где бират’ нема. Мене још више слепа je срећа Тек полусвесну довела амо,Где као човек уморан, када Пред летно вече с обале слази Мекану валу, и ту га млака Окружи река, na уда ширећ’ У млакој води свуда све Једне Топлине исте, судећи једва Mor’o би pehu: Ту je ’ко ваља — Ил’: Ту ми кије — И ja се овом предадох где сам. Од чудних саља детињства дуга Овде ме истом пробуди јава, У храму поред богиље веље Moj je тек живот сврха u циљ. Зар неко чезне у море натраг, У пустош, где се у мозгу врти, *) свештена — калуђерица, свештеница. ГА Ј Р Е Т « Број 18. Ступови, слике ходника ових Мени то није вањштина мртва, Ослонци то су мојему бићу, Њих да се хвата, уза њих вије, Без њих к ’о они била бих мртва. Свештеник: Само се чувај та скромна тежња Себичном да се назвала не би. Човек са правом коју год било Од свога бића отклања сметњу, Али му живот, пошто све друго Одбаци само, да на се може Својега духа пажњу обратшти’, Изгледа низак, забрањен, страшан И опет узак, мален и слаб. Ти знаш, да веком колено наше Милошћу својом богови пазе. Свештеном части, пророчким знацим’, Про наших уста говоре радо. / Зар те не вуче, да нам се опет To лепо право натраг поврати, Теби да буде велика слава, Народу свему користан дар. 1 Често ш рекох у тајној ноћи К светишту тихо божиде приђи, Нрпслухни тамо тихане гласе, Kojima тако надземни зборе. Херо: Свјјдсоме своје богови дају, Пророчку дужност не даше мени, Ноћ je за одмор, a дан за noc’o, И ja се само уз светлу зраку Веселит’ могу. Свештеник: Али пре свега требаше даиас — jjpo: Била сам тамо. Пре него Сунце у храм наш дође, Сеђах уз престо богиње моје и мишљах; Ал’ озгор не би никаква гласа. Тада се мапжх овога цвећа И плетох венце високој мојој Госпођи пајпре, затим двојици Богова оних u бијах сретна. И ти мишљаше — ? Свештеник: Ha свој посао. Свештеник: Ha друго ништа? Хсро: i A на шта друго? Свештеник: Ha мајку, оца. Херо: Зар то што хасш ? Они сад више Не мисле на ме. Свештеник: Мисле још како, за тобом чезну. Хсро: Ja знадем баш то друкчије да je, Али ми ти то признати нећеш. �Број 18. >ГА Ј Р ЕТ « Страна 283. Херо: Ваљда сам њима ja терет била, У кући бура вечито беше, Moj отац тражи, што нико други, Прогони мене на правди, бесни, ■A мајка само трпи и шути. A брат мој — на њег од свију људи, Једино што се на једног љутим — Стармји што je, a ja тек жена, Играчком својих хира ме узе. Ja сам то ипак сносила мпрно ЈСрдећ’ се тихо, — патећ’ у души. Свештеник: Ha родитеље тако ои. гњевна? Хсро: ' Гњевна? Ох! Њих заборављам стог\ да их љубим. A моје биће сада je друго, Откад ме моја богиња штига. Свештеник: Ну, ал’ да дођу? Херо: Ах, они неће. Свештеник: Па да те својој кући одведу?' Мене? Одведу? Залуд би Оило. Свештеник: Вереник да ти уз мајку дође? Херо: Ти господнне, шалиш се само. У мене није то шала била. Свештеник: Остани овде. Ta и јест шала — Али су твоји родитељи ту. Херо: Ta нису! Збиља, јесу ли овле? Херо: Од синоћ јоште. Херо: A о! И ти cjr то мени крио? Свештелик? Тако су они баш сами хтели Светога реда не кварит’ теби .У -^вој поћи, која je за те K’o једно јутро за многе дане. Сад поднет’ можеш, na нека дођу. — Гле опог отуд, што иде амо, (Наставиће се.) Hafiz A. Bušatlić: MUSLIMANSKO RODITELJSKO I RODBINSKO PRAVO. (Наставак) iш п ; 6. Pravni odnosi djece rođene u pravno-nevalja­ nom odnosu (nikahi fasid), ili potekle iz spol­ nog općenja u zabludi (vati bi šubhetin). Kada p r a v n o n e v a l j a n o vjen­ č a n a žena u takovom braku rodi dijete, (n. pr. brak sklopljen bez svjedoka), prije njihova razlaza i prije sudske rastave, ali nakon navršenih šest mjeseci i više, p a m a k a r b i l o i d o d e ­ s e t g o d i n a , računajući od vremena njezine ■upotrebe po mužu (vika), a ne od vremena sklop­ ljenog braka (akel), dijete pripada mužu, bez ob­ zira na njegovo priznanje ii nepriznanje. On ga se ne može odricati, jer se je dijete rodilo u prav­ no nevaljanom braku, a odricanje vrijedi, kako je gore navedeno, samo u pravno-valjanom braku. Ako se u ovakom slučaju dijete rodi ispod nave­ denih šesit mjeseci, dijete mu ne pripada, osim ako ga on svojim nazove i prizna, ne navodeći pri tom, da je ono ođ zinata (bluda) začeto. A ako se ovafldi bračni drugovi raziđu (mutareka) i njihova rastava po sudu bude provedena, pa se dijete ro­ di prije dvije godine dana, računajući od dana ra­ stave (tefrik), dajete će i u ovom slučaju pripasti mužu. Nu, ako se u ovom zadnjem slučaju dijete bude rodilo poslije dvije godine dana, računajući od dana upotrebe žene po mužu do dječijeg po­ rođaja, dijete neće pripasti mužu, osim ako ga on sam prizna na opisani način (§ 341.). A ako ne postoji uopće nikakav brak izme­ đu jednog muškarca i žene, a ne radi se ni o iz­ vanbračnom potnom općenju njihovu (zima), nego je po srijedi zabluda (vati bi šubhetin), (općio muž sa nekom ženskom u uvjerenju, da je to njegova vjenčana žena (šubhei akel), ili u uvjerenju, da mu je po zakonu dopušteno polno općenje sa izvjes­ nom ženom (šubhei fil), n. pr. mutedom t. j. onom što se nalazi u ddetu —očekivanju nečijem), pa kada takova žena rodi dijete, ovo će mu dijete pripasti samo u slučaju, ako ga on prizna, inače mu ne pripada. Uslov je samo, da je zabluda bila istinita i da je opravdana (§ 342.). Radi И se o rođenom djetetu iz nedopuštenog spolnog općenja (fili zina), pa takav bludnik vjen­ ča se sa svojom nosećom bludnicom i ona rodi dijete nakon šest mjeseci po njihovu vjenčanju, dijete mu pripada i on ga se ne može odreći. A ako se je porođaj žene ovakog para dogodio is­ pod šest mjeseci po njihovu vjenčanju, tada mu dijete ne pripada, osim ako ga on sam prizna ,bez navoda, da je začeto u bludnji (§ 343.). �Страна 284. T A J PET, 7. Pravni odnos djece rođene po pušćanju (raz­ rješenju) i po smrti muža. Pošto pušćanje žene može biti sa »talaki-ridžijom«, a i sa »talaiki-bajinom« (vidi »Gajret« iz god, 1925.!), to prema tim dvjema vrstama pušćamja, razlikuje se i pravni odnos djece rođene poslije tih pušćanja. Pa ako žena rodi dijete nakon pušćanja »ddžijom« i to ispod dvije, pune dvije i više od dvije godine dana, dijete će pripasti mužu, ako se ona prije toga nije izjavila, da joj je »idet« istekao. (O »Metu« vidi »Gajret« iz god, 1925.!) Nu, uz ovo sve muž ga (dijete) ipak može Hanom odreći, pa ako ga se odreče ii to se sudski uspješno, provede, dječije će se srodstvo sa mužem presjeći i ono će majci biti dodijeljeno sa gubitkom sviju prava, o kojima je gore u § 338. bilo govora. Dijete će pripasti mužu i onda ako ga rodi pušćena žena »bajinom«, do ispod dvije gođ'inb dana po pušćanju, ako ne bude prije toga'izjavila, da je idet izvršila. Sporno je jpak pitanje kada bi ova »baji-na« dijete''rodila po potpuno navršenim dvjema godinama dana po pušćanju, da li će-onopripasti mužu ili neće, ali Je pretežnije mišljenje, da i u ovom slučaju Jrpć^. Nu, [akbNga (mu£$na) rodi po istekmiću dviju i više godina dana nakon pušćanja, ono mu neće pripasti, osim ako g a on sam prizna na opisani način. . š to se tiče djeteta Vođenog po smrti muža, ono mužu pripada, ako se dječija majka prije toga ne bude izjavila, da je idet protekao i ako se dijete bude rodilo ispod dvije godine dana računajući od dana muževe smrti-. Inače mu ne pripada, osim ako ga muževi nasljednici njegovim priznaju (§ 344.). Nu, ako dječija »riđžijom« ili »bajinom« puš­ ćena majka ili udovica očituje prije đječijeg ro­ đenja, da je propisani idet izvršila i to u vremenu, koje može to priznanje podnijeti (minimum od 39 do’60 dana), pa takva jedna žena rodi dijete prije pola godine, računajući: od dotične izjave i ispod dvije godine dana, računajući od dana pušćanja, ili muževe smrti, dijete će pripasti mužu. A u slu­ čaju, kada dijete rodi dotična pušćenica »riidžijom« ili »bajinom«, ili udovica ispod pola godine dana po očitovanju o izvršenom idetu i iznad dvije godine dana po pušćanju, ili po smrti muža, 'dijete se mužu neće prepisati niti će mu ono pripasti (§ 345.). Gornji slučajevi odnose se na odraslu ženu (kebire). Nu, alko je pušćenica skoro nedorasla žena (muirahika), s kojom nije bilo sastanka sa mužem, pa ona rodi dijete prije šest mjeseci, ra­ čunajući od dana pušćanja, dijete će pripasđ mu­ Број 18- žu, a u protivnom slučaju neće. A ako je u ovakove žene bio sastanak (duihul) i ona pri pušćanju nije se izjavila nosećom, niti se je očitovala, da joj je idet istekao, pa rodi dijete ispod devet mjeseci nakon pušćanja, dijete je i u ovom slučaju mu­ ževe, inače mu ne priipada. Isto tako dijete mu­ žu pripada, ikada je »murahika« izjavila prije po­ rođaja, da je idet -izvršila, pa rodi dijete ispod šest mjeseci, računajući od dotične izjave i ispod devet mjeseci po pušćanju, a u protivnom slučaju neće mu pripasti. A ako se je izjavila pri pušćanju, da je noseća, dijete će mužu pripasti, alko ga bude rodila do dvije godine dana po pušćanju »talaki bajinom«, a ispod dvadeset i sedam mjeseci, po pušćanju »talaki .riđžijom« <§ 346.). Murahika pako, koje je muž umro, a ona u vrijeme njegove smrti nije izjavila da je noseća, niti da je idet izvršila, kada rodi dijete ispod: deset mjeseci i deset dana, dijete će mužu pripasti. A ako ga bude redila po navršenju pomenutog vre­ mena i više, dijete ne pripada mužu. Nu ako ]e izjavila pri smrti- muža, da je noseća, pa dijete rodi ispod dvije godine, a pri tom nije očitovala, da joj je idet istekao, dijete će i u ovom slučaju pripasti mužu. Ako. je izjavila, da je idet izvršila, neće mu pripasti, osim ako dijete bude rodila ispod šest -mjeseci, računajući od dana dotične izjave (§ 347.). Ш. Pitanje ženina porođaja u opšte (davel-vilade). Kako i sam ženin porođaj, a porođaj stano­ vitog (djeteta napose, može doći u pitanje, potreb­ no je da se i time pozabavimo. U porodičnom pravu može nastati u pojedi­ nim slučajevima pitanje, da li je stanovita- žena popće rodila, kao i to, da li je izvjesno dijete ro­ dila i t. d., pa alko nastupi prijepor između muža д njegove supruge o njezinu porođaju ili o rođe­ nju izvjesnog djeteta po njoj, o tom da li je ona uopće rodila ili nije, pa vjenčana žena veli da jest rodila, a muž to poriče, porođaj valja dokazivati i dijete će mu pripasti sa svjedočanstvom samo jedne žene vještakinje muslimanke, slobodne i pra­ vedne. Žena, u ovom slučaju, nije vezana, da svoj porođaj zasvjedočava i dokazuje sa izvjesnim brojem svjedoka, propisanim u drugim pravnim pitanjima i dovoljno je u ovom slučaju svjedočan­ stvo jedne žene (§348.). Nu, ako jedna pušćenica (riđžijom ili baji­ nom) ili udovica, u idetu ustvrdi porođaj ili- ro­ đenje izvjesnog đjeteta_ ispod dvije godine dana po rastanku sa mužem, ili po njegovoj smrti, a muž ili nasljednici tu tvrdnj-u budu priznali, dijete mu neće pripasti bez potpunog dokaza (dva svje- �Број 18. TAJ PET. Страна 28 doka muškog spola, i i .jedan muški i divlje žens­ uz eventualnu privolu drugih nasljednika, o ^ ^ ke), ako muž ili njegovi nasljednici prije toga ne ako sve gornje pravne usiove i činjenice d o k a z i budu priznati i trudnoću djeteta, ili ne bude trud­ sa propisanim svjedocima (§ 350.). noća (habd) očevidna i nezatajena (§ 349.). A ako bi kakva neudata i u idetu kakva mužu IV. Adopcija i posvojenje tuđe djece (tebeni). Po šeriatu se, sa pravnom valjanošću, ne mogu adoptirati i posvajati tuda djeca, k o j i h li e p o r i j e k l o p o z n a t o (mar ufu-neseb). S toga eventualno adoptiranje tuđe djece pozna­ tog porijekla ne vuče za sobom nikakvih pravnih pošljediica (prava i dužnosti) prema adoptatora i obratno, jer u porodičnom pravu dolaze u obzir samo gore pod II. istaknuta djeca, a -usvojena dje­ ca samo onda, ikada su nepoznatog porijekla. Zato, kada jedno muško lice očituje i prizna za svoje dijete (sina) jednu mušku osobu nepoznatog po­ rijekla (medžhul'u neseb), ono će mu pripasti, ako to dijete (gutam) bude u toj doba života, da ga je adoptatoT mogao roditi (juledu misluhu li' mislrhi) i svejedno je u ovom slučaju potvrdilo ga to dijete u tom ili ne potvrdilo. Ovako po nekom posvojeno dijete nepoznatog porijekla dobiva time samim sva prava i dužnosti plavog krvnog djete­ ta prema svom priznavaoou, a na [pfvcm mjestu pravo vaspitanja i nasljedstva. Ta mu prava ostali nasljednici dječijeg adoptatora ne mogu stavljati u pitanje i ono će svoga priznavaoca naslijediti razmjerno sa drugim njegovim našljednicima. A ako majka ovakog dijeteta, po smrti ađoptatora uistv-rdi, da je ona adoptatorova žena, a adoptirano dijete njezin sin, onda će đ -ona raz­ mjerno naslijediti -dječijeg adoptatora, pod uslovima, ako je ona muslimanka i ako je ovaj odnoša] javno poznat još prije dječijeg rođenja na dvije godine dana, te ako ovo stanje adoptatorovi našljedinici priznaju i na nasljedstvo pristanu. U slu­ čaju da oni pomenutoj dječijoj majci ne priznaju gornje tvrdnje, ili priznaju, da je ona adoptatorova žena, ali poriču, da je ona bila muslimanka pri njegovoj smrti i to sve ne bude i javno poznato, onda ona nema prava nasljedstva naprama adaptatoru svoga dijeteta, osim ako to sve valjano do­ kaže sa propisanim svjedocima i to: da je ona bila njegova žena i u vrijeme njegove smrti, da je bila muslimanka te da je to sive bilo 'javno poznato još nazad dvije godine dana, kao i prije rođenja tog istog djeteta na dvije godine dana. Ako u gornjem slučaju našljednici ne zađu u prijepor sa dotičnom ženom, ali -je njezina ženidbena veza sa dječijim priznavaocem javno ne­ poznat (medžhul), a tako i njezina pripadnost islamskoj vjeri, u vrijeme adoptatorove smrti, on­ da ona nema prava na pomenuto nasljedstvo, ni nestojeća žena očitovala i priznala materinstvo jednom djetetu, t. j. ida je ona majka dotičnog djeteta nepoznatog porijekla, priznanje je valja­ no, ako bi po 'dobi života ona mogla biti njegovom majkom i ono time ističe sv a prava prema njoj, a i ona prem a njemu, pa se mogu međusobno i na­ slijedi vati, potvrdilo je dotično dijete u tom usvojenju ili ne. A ako ta žena bude udata ili je -u idetu, njezino dotično priznanje neće se uvažiti, osim ako je i. m už u tom potvrdi, ili ona dječiji poro­ đaj propisano dokaže (§ 351.). V. Poočimstvo i pobratimstvo (ubuvet i uhuvet). Kako god po senatskom pravu ne može biti govora^ o adopciji djece poznatog porijekla, a ne­ poznatog može, tako isto ne može se pravnovaljano niko poočimLti ni pobratimiti, ko ]e poznatog porijekla, a ko nije, može. Dakle samo lica nepo­ znatog porijekla mogu druga lica poočimiti ili po­ bratimiti sa pravno valjanim posljedicama. Tako, ako jedino dijete nepoznatog porijekla (muško ili žensko) očituje i prizna stanovito lice za svoga oca, ili majku, i to po njihovoj dobi bude odgovaralo, a i -dotična lica ga u tom potvrde, ta mu lica time samim postaju ocem, odnosno maj­ kom i ono ovim stiče sv a svoja prava prem a nji­ ma, a i -oni prema njemu (§352.). A ako u nekoga umre otac, pa on jedno lice nepoznatog porijekla priznade za svoga brata, ti­ me to lice ne postaje ujedno i srodnikom ostaloj rodbini umrlog i ono se odnosi samo na onoga, ko ga je pobratimio, te će u ovom slučaju to lice moći samo polovicu njegova (pobratima) nasljed­ nog dijela dobiti, a prem a drugim nasljednicima, ako ga i oni ne priznaju, on ostaje stran (edžnebija), pa on prem a njima nema nikakva pravnog odnosa, niti on time postaje sinom umrlog lica (§ 353.). Posi-novljenjem osobe p o z n a - t o g p o ­ r i j e k l a (malumun-neseb) ne znači, da je do­ tično dijete time postalo njemu (poočimu) pravim sinom (ibni hakiki), pa u takvom slučaju dijete ne­ ma nikakva p rava prema poočimu svom i zato ga on nije dužan ni uzdržavati, niti se oni među­ sobno mogu naslijedivati. Takvom poočimu slo­ bodno je uzeti- za ženu pušćemcu takvog posinovljenog iica, ako kakvih drugih ženidbenih zapreka nema, a i tazbinstvo se može zasnivati na tako­ vim licima (§ 354.). �С>рана 286. Ep oj l8. »TA J PET« 7* Kada je srodstvo (neseb) prijeporno, njega alja dokazivati sa propisanim svjedocima i pred­ metom tužbe valja da bude ne samo dotična rod­ binska veza, nego još i posljedica, n. pr. nasljedni dio. Nm, ikada se radi o očinstvu ili sinovstivu jed­ nog lica, a oni su živi i oni su tuženici (muđea alejh), nije potrebno drugo što isticati kao pred­ met zahtjevu (mudea bih) osim očinstva (ubuvet) ili isinovstva (bumivet). A ako je neko mrtav, pa se moradne prema njemu kakovo srodstvo dokazi­ vati, onda valja tužbi pridodati uz pravo srod­ stva i neko stvarno pravo, n. p. pravo nasljedstva idealnog dijela, a /tuženikom u ovakvoj parnici mogu biti svi m i, koji imovinu umrlog, ma iz kak­ va naslova bilo budu 'držalu a napose sunašljeđnici, vasija (izvrštelj oporuke), legator (musa leh), dužnik i t. d., jer osuda mora glasiti ne samo na izvjesno srodstvo a pravo našljedstva tužitelje­ vog naprama umrloj osobi nego i na sankciju trp­ ljenja, da sie dotičnikov (tužiteljev) idio ima njemu isplatiti1, odnosno uručiti iz dotične ostavštine (§ 355.). (Nastaviće se.) FELJTO N шш? Ла и дјечије игре бијаху сурове. Свећеннк Хартман je видио у Низоземској, како дјеца са штаповима туку no цести пашчад, a одрасла гоТридесетгодишњи рат ( 1618 .—1648.)оставпо je спода уживаше, гледајући такав лов. Дјеца су му- . иза себе пуно сурових обичаја. To су ^ошљедице- чила и друге животиње, то се види из дјечијих тога страшног, развратног боја за толлко година. слика оног времена, из слика Рубенса и Мурила, Ипак je и прлстојност (етпкега) ћослије рата по- који je наслик^о, како Иса a. с. као дијете држи на дигла главу, т.е захтијевада од-људи своје право, концу птлцу. те je у друштву више1- n w a створила смијешних Д а се ова дивљаштва и суровости уклоне, треправила, којима се данас ne би нипошто^задово- ' бало je човјечанство створиж један закон, који he ј љили, те бп се протзш т&кове пристојности још и прекомјерности и суровости с у з б и ја т Зато се борили. уведе етикета, чији се пропиои у XVII. стољећу Врло су зашшљтГви они разни догаџаји сурово- испољише у зпаност. Лротив безобзирности и пости, који су се догађали у вишим и највипшм кру- себице, која je тражила само права за једну особу, говима. Војвода од Епернона и Маршал де Витри a ne и дужности према сусједу, покуша етикета су на примјер нћсред цесте излемали надбискупа да заведе оштра правила, koja he поставити праСурдис-а од Бордоа. -Војвода Орлеански je замла- ведније одношаје у људском друштву. Ну тај je ђу тио неколико шамара гласовитом кардиналу Ри- покушај допио много препирке и свађе тако, да je ају, шље-у у његовој властитој палачи. Изборни кнез нитаље етикете котисло у страну све друге n o - , Карло. Лудвиг пфалачки и принц Георг Лудвиг од елове. t: ' Хановера изравнали су cftop са завађеним њихоМи се данас смијемо, колико су људи XVII. ,|И bum женама тако, да су их за столом ишамарали. XVIII. стољећа разбијали главу са питањем ети-' Дворски прописи овог вр^ме^Добро расвјетљуЈу кете, друштво je њу требало, јер je етикета била 3' Боже назоре и обичаје виших сталежа. Ред за ручком је- њих onaj пролаз, који води слободи и лакоћи. Bec'. дног аустријског надвојводе из год. 1624. опомиње фалски мир умало што кије пропао a само с тога кавалире, да се приликом обједа лијепо обуку и да што се П1ведска и Француска нијесу могле нагопјани не сједају за сто, да прсте не облизују, да се дити, ко he бити први на потпису. Велики дио'|,е^ у столњаке не усечу и да на тањур не пљују. Вој- Еврропе je готово опустошен био, народи се три- ИјИХ вода од Померна и Мекленбурга исто тако забра- десет година међусобно хрвали и клали, na ето њује за јелом галаму и дреку, бацање оглоданих која ситница баци тај жуђени мир у голему поги- ине костију и чаша од шгћа, те им још забрањује но- бију! Особито се нису могли сложитии господа шење сервијета >из заборави«. државпици, какову титулу треба дат ицарском рим- од" A ko би се млади племићи (Еделкнабен) одви- ском Величанству и другим краљевима, те ко h e оше слободно понијели на коме двору, то би им двор- се потписати навише или напиже на том уговору. сј. ски чиновник у кухињи добро испрашио хаљине. Писма и знаменитс успомене војвоткиње Go® Главна забава господске дјеце у Лондону бијаше дочекивање и пападање пролазника no цести у фије од Хановера већпном се баве о том, какову част њу запада и коју титулу треба дати њезипом V нои, хамале би исиребијали, кочије превртали и мужу. Кад je ова духовита дама 1679. отпутовала госпође страшили. Кавге и инад биле су редовите на љемачкпм у Француску у посјете својој тетки у МуОисон и свеучилиштима. Кад je један слушатељ медицпне нећакињи у Ларис, повела je собом цијелуј своЈу у Хајделбергу иочео јести фупту меса, које je от- дипломацију (пратњу), да joj буде на помоћи код кинуо од љешине једџог објешењака, настала je аудијенција, плесова и т. д. у погледу наслова и компЈШмепата. У тим стварима се цјепидлачарило уђасна гунгула. у Фрапцуској баш као и у Њемачкој, ако ne и (* Мах von Boehm издао je књигу: „Mode im XVII. више. Jahrhundert", према којој ово износимо. Из мемоара ооспође фон Моттевиле дознајемо, On. преводиоца. да je тада na двору било најважније цитање, ко X . Ђого: СУРОВОСТ И ПРИСТОЈНОСТ У 17. В И Ј Е К У .*) Ј �ж Svaki musliman treba da kupuje samo jer hvalitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i „ВајгеГ ). Tvornica bigarpapira б. D. Шка1ај, Saraievo, m ože se naručiti i р ге к о dru štva ,Gajret‘ u Sarajevu Сарајввска Банна д. д. у Сарајеву. Телефон 6p. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошне на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити 10% уступа нултурном и просвјетном друштву .Гајрет*. И И № ] И И1°ЈН1°ЈИ И И И И 1 ° 1 1 ][ �■■ Ibrahim Š ab an agić i sin ov i Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broj 27 Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana T e l e f o n : T r g o v in a b r o j 481 — S ta n 7 6 7 Ш) Б 1 н н н н в н н а н н н н в а н н н н н н н и g и U lin - j iž a -r a . g Н. Bajram aga Fočo I Вш« Bašcigićci | g Sarajevo g И 0 И 0 trgovina muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Bogato stova* rište hrvatskih i sroskin knjiga 01 И н а н н а г а н в а а & а ж s h e h e I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO : Gjulagtna ul. 3. — Telefon 455. G j i i i i 8• i i Basme engleske, francuske, talijanske i —■■ . češke u najvećem izboru. = Bogato skladište bezova, šifona, zefira, šlofova, ---- šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. — Ш Ш Ш ААШ Ш АШ АШ АААШ ЦАААШ Ш и Čitajte ,Gajret‘! List ■Gajret- jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! тттттттттттттттггттттттт � https://kolekcije.nub.ba/files/original/4300cd7fd4e3c4ed8ee423462c508cc1.pdf 77e3d8219ac32c48ad18f400a5bf6250 PDF Text Text Л И С Т Г А ЈРЕТА Д РУ Ш Т В А ЗА КУ Л ТУ РН О И ЕКОНОМ СКО ПОДИЗАЊ Е МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Г о д и н а X. С а р а је в о , 1. о к т о б р а 1926. Б р о ј 19. ЦиЈена год. 80 Д. Поједини број 4 Д * оаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа ~ ____ Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ: Ахмед Рефик: С околов ић (Преводи М. Р. Делић (Насгавак). Џелал Нурв: В а с ш г .а њ е м у с л п л а н с к е ж е н е и љ ен а д у ж н о с т к ао А а с п н т а ч и ц е .^ Ата Нерћес: Из »Нових Листића« П р и л ог р јеш а в а њ у „ ж сн с к о г пи таљ а* к о д М. Делибашић: Г р а к н и , в р а н е (Пјесма). М. Делибашић: Н ов а Ј е с е н (Пјесма). ф . Грилпарцер: М орски ii љ убавнаг в,----(Трагедија у 5 чинова) Превео Сул Мурсел. Х афвз A. Бушатлић: М у с л ш и ш ск о тељ ск о н р о д б н н ск о п р ав о. роди- Гајретов Гласник Гајретове свечаиости у част рођендана Наследоика Престола н Протектора Гајрета. I САМИЈА МУФТ11Ђ I Еонституисање новог Иододбора Гајрета у Добоју. Новоуппсанн утелељачи и добротвори Гајрета у Илаву (Црна Гора). Нови Пододбор Гајрета у Новој Нарошп. Нова повјереипв Гајрета у Бос. Отоцн. UoBii утелељач Гајрета. Заједиичке забаве Гајрета u Нросвете у Лнвву и Високом. Гајретова забава у Бихаћу. Остале Гајретове забаве ове сезоне. Д обровољ ни прилози. Фељтон: Из нашег позоришта: Д р е д н о в у и о зо р и ш н у с е зо н у . Прплозн из БнхаБа. — Ирило.ш из Миоче и Нрибоја. - Дар из Тузле. - Ирнлози вз Црнједора. Књижевност: „Ц о зо р н и ц а" — Ш емсудин Сарајлић: „Н ова Т у р ск а " — „ В и јен а ц * . И з Б е о г р а д с к о г ^ Г а јр е т а .;; Прилљенп нитоици и питолице 'за школ.Јгодпну 1926./27. Уредник: Хамид Кукић. �flJIEI 1.0., SARAJEVO ■1 3 3 3 a aa aa aa aa aa aa a a Pofpimo uplaćena dionička glaonica Din lo.ooo.ooo*— Rezerpe Din l,6oo.ooovBanka se bavi svim п bankovnu strnkn spadajućiiit poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizujo i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovau kod ,,Varde“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. ,,Merkantilia“ u Sarajevu. Od čiste dobiti daje IO°|0 Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najknlnntuije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste n svako dobit. Ilsilslli)S S S 3® SSSSI3S® HHES® сжо • сјгз • сжо с * з • сжа • • c * o • сжг> • c e o сжо • c e o • c e o • lonica •c e o ceo ceo« H 13 I •c e o ceo ceo« općine grada Sarajeva T em eljna g la o n ic a 40,000.000— d in ara lm Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A G A O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. §!H ! Q •c e o »ceo« ceo »ceo« ceo »ceo » c e o * ceo »ceo ceo« ceo« ceo« ceo« ceo« ceo« ceo« ceo« c e o * �/ Л И С Т ГАЈРЕТА ДРУ Ш ТВА ЗА К У Л ТУ РН О И ЕКОНОМ СКО Излази 1. и 16. у мјесецу. Г о д и н а X. С а р а је в о , 1. о к т о б р а 1926. Б р о ј 19. ПОДИ8АЊ Е МУСЛИМАНА Цијена год. 80 Д. ПоЈединн број 4 Д. 'Баци добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора или код Управс — Гајретових конвикта. — А х м е д Р е ф ик: COKCUOBRR (Превео с туроког: М- Р. Делић). Мурат III. имао je преко- четрдесет својих жена ту његову успомену никада mije заборавила u по— одалиски a осим ових било je ту још преко пет слије његове смртн написала je на једном листу ове рије1ш : Onaj мусхаф233) поклоншо ми je Ферхат стотина робиња. До^ je биО'(јрш -у Магниси као принц, ироводио je cnoje ihic<3fce 'врло бурно у б е с ^ nam a прве ноћи кад сам к њему дошла. Кад умрем, m iко ne засмета, дгк ми се из овога мусафа крајном уживању. Седим II. и Соколовић. трудили су се такођср. да му живот/ учи ф еш то угодпијим. чита над м р јш гробом. J a сам га увакуфила и неувијек надамном остане. Нека га нико од моЊ егов гувернер ф е р у ^ д м л о je ту дужност, ' насљедника не узме, иека се из љега мепи за свему томе води бригу. Њ егова кухињ а ca i" ш ила je годишње^пет хиљада оваца n a jcv _ r ._ ... душу чита. Нека мд чцтаодц за Божију војбу и свечеву чисту душу иокрено поклоне. Нека ми томе били-и остали трошкови (979.). j Истаина, Соколовића ркена припцеза Есмиха- дан — noh више главо/стоји. »Когод овоме прон а била je умнјеш ана у^Хворске интригеј али она тивно постуип, тужићу га Свевишњему сутра на m ije ништа под*вимал,а, да у двору учини безо- судњему дану; roje руке моје биће му за вратом«. У ово неколико ријечи јасно се ocjeha осјетљипасним Соколовићеве непријатеље и да убије њихов уплив. И поред тога Соколовић се je донекле ва, певина, искрена д у т а заљубљене женс. Ona je користио њеним ул.1гавом у ^ о р у n a je сам водио године. 982. орудовила и остала са пет синова и три борбу против свих својих многобројних иепријате- “кћери. Ферхат je био заиста врло вриједан и cnoља, без обзлра на то, што je аде^у ф и м и сам сул- собан везир. тан био. Њ егова ничим неокаљ ана част. његово noМурат III., првих дана свога владањ а и поред штење и његова исправиост штипАли су га од свих својих редовних забава, бавио се je и понешто дрнепријатељеких иодвала. Принцезе: Хумаш ах, кћи жавним пословима. Тако je n a дан дивана и он принца Мехмеда сина Сулејманова a ж ена Ферхат дошао под купулу ii сио у прозор који je гледао пашина; принцеза Фатима, кћи Селима II. a жена у дворану дивана. Преслушао je ток савјетовања Сијавуш паш ина и к ћ и ; Соколовића од при'нцезе али кад су казаскери хтјели да чнтају своје преЕсмихане a жена силахтара Џафераге253) стајале су суде, удаљио се je и отишао у дворану за аудиno страни и irajeey се мијешале у дворске сплет- јенције. ke. Међу овим принцезама највећм а je у свога муПрш1х годитга његова владања чланови длвана ж а била заљубљена принцеза Х умаш ах. Приликом били су ови: њене свадбене ноћи Ферхат паш а joj je поклонио Мехмед паш а Соколовић, велики везир; један Кур-ан кога je он својом руком m icao234). Она Пејала лаша. II. везир; 25Ј) Принцеза Есмихана није могла живјети без Ахмед паша, III. везир; мужа. Она се je одмах послије погибије Соколовићеве Зал Махмут nam a, IV. везир; преудала. Она je на порођају и умрла. Њено новорођенче, Лала. Мустафа паша, V. везир; Махмут, умро je послије ње до педест дана na je укопано у Соколовићеву турбу. Есмихана je зажелила да се уда Оинан nama, VI. везир; за будимског везира Калајли Коза Али пашу. Међутим Оијавуш nama, румелијски бејлер-беј; он je био ожењен али je добио за то царско писмо. Абдурахман ефендија, румелијски казаскер; . „После раскинута брака са женом коју je волио, преприЏафер. nama, анадолијрки бејлер-беј; чавао се je у народу као сензационалан догађај, његов Мехмед ефендцја. анатолијски казаскер; тужни растанак од жене, који je расплакао будимска брда и долине.“ Печевија св. II., стр. 28. Мехмед nama, нишанџија, ЈМ) Ферхат паша je био добар калиграф. Писао je . ЈТале-изаровић, главни тефтердар и Кур-ане и продавао их no стотину дуката. Наредио je да Х асан ara, јењичарски ara. га no његовој смрти укопају новцем кога je био на тај начин заслужио. Овај Кур-ан и сада се налази у Бајазитову турбету. Печевија св. I., стр. 31. ,ss) Књига Кур-ана. Пр. прев. �Страна 290. Г A ЈРЕЋ Шејх-ул-Ислам јс био Хамид ефендија a реисефендија Х ам за беј. Соколовић je, као и обично равнао диваном. Tora дана настала je узбуна у војсци. Војници су с лармом li грајом продрли унутар и завикали: — Наши заповједпици хоће, д а нам д а ју неиуне награде и мањ кава унапријеђења! ИТта то зн ачи ?!... Везири испод купуле. побјегли су н а поље a СоколовЈгћ им je пришао и проговорио: — Ш та je другови, ш та желите? Говорите. Ваш а je жеља., наш а воља. Х вала Богу наш падишах, нека му Bor владавину овјековјечи, наредио je, д а се у свему no закону ноступа. Војници нижих буљука успротивил-и су се томе и рекли су: — Заш то смо једнаке бакшише добили a нијесмо добили no пет акчи на име унапријеђељ а? Соколовпћ им je на то одговорио: — Друговм! По закону. два гл авн а буљ ука дабивају no пет, два пижа no четири a д ва друга по' три акче. To смо установили из књ нга благопочившег гази-султана Мухамеда. Соколовић je то тако благо и доетоја)*ствено изговорно, да су се млоги тиме задовољ или n a ćy му п к.тицали. Оии који то нијесу могли разум јети говорпли су све nttb им je на уста долазило, али пошто то нијесу били љ удф сДсојим се могло гово=_ рити, везири су се повратили н а своја мјеста, a мало за ш м дошао je и М урат-III., о ш х н а столицу у балкону да прати савјетоваи>а. Дошао je први бајрам. Вријеме je било врло хладно и ружно. BfeK неколико д ан а п а д ал а je Ru­ m a са снлјегом. H a (јајрам je бура престала, али je пухнуо жесток сјеверац когц je све следно. За тим je окренуо јуж њ ак и бајрггмски а л а ј je врло ружно прошао (982.). Прво дјело М урата III.; no ступању. н а власт.. било je, забрана алкохолпих пића. Јењ и чари су за времена Селима II. били врло слободни: пи ли су, забављ алл се и уж лвали, a да џпко против тога nnje ншпта подузимао. Тако 'једног д а н а ка д су они пили, прошао je Мурат са својом свитом и везирпма. Неки између њих који су били мало повише повукли, подигли су чаш е и зав и к ал и : у славу падишахову! М урата je то силно раж љ утило и он je забранио употребу алкохолних п ића. To je и зазвало страшну реакцију која je стави ла ц ар а и Соколовића у врло теж ак положај. М урат je морао ту забрану опозвати ал и je уједно и здао наређење д а јењичари не смију реметити јавн и мир. Kao ф инале овога питања било je Смјењивање јењ ичарског are. Мурат III. и злази о je често у варош . Одлазио je у лов и том би приликом свраћао н а одмор у Х алкали дворац. Соколовић 1и други везири испод купуле обучени у најсвечаније одоре, 'излазили су му у овим приЈГикама н а дочек. Соколовић je и . иначе био пријатељ сјајних и им позантких церемонија. Ладишах, враћао се je из лова у двор и проводио вријеме са женама. Рађањ а су се у двору множила тако, да се je догађало према Е в л и ја Челебијину писању, да се сваке но!ш у новом царскоме двору љуља no педесет колијевки. Мурат III., због своје безмјерне страствености и паклоностм према женама, као и због безмјерне оданоспи разним уживањима, био je п р ава опасност no државну управу. Он je no природи био благ и Број 19. оштроума'п, али га je његова околица злоупотребљ авала толико, д а je његова мржња против Соколовића и ш ла тако далеко, д а je допирала чак и n a присталице овога. On je отворено узимао у заштиту отворене непријатеље Соколовића. Ц арски ниш анџија феридун беј био je Соколовићев човјек. Поред своје велике способносш коју je показао при освајањ у Сигета, он je био још и врло сјајан писац и стилизатор. Он je написао и једпо врло важ но дјело. Пронашао je био дворске спискове, прибавио дописивањ а царева и све то, према савременом реду измијенио и дотјерао. Он je, наиме, из знамеиите збирке Мухамед-ибн-улМ усјед-ел-Багдадије, знаменитог и признатог frac­ ima и стилизатора преписке султана Алаудина Текеша. харемскога ш аха, зване »Етевесулу иле-Тересули«, измијенио главу ф ермана кога je текст послао своме сину М елекшаху, као и имена варопш у њему споменута и представио га као д а je тај ферман пос^лао султан А лаудпн258) Осман бејуг5Т). Тако je апаграмлрао 'и измјенно виш е писама и саставио je iiio ДЈело. On je ово ciioji* дјело средио у једана(•ст свезака тако, д а je до Мурата III. сваки свезак обухвА®1о владавину no једног султана. Цијела књ ига п зносила je преко двије стотине и четрдесет одјељ ака, коју je дао преиисати врло лијепим рукописом a обратио je и парочпту паж њ у н а њеп спољашњ'и украс. Књизи je дао назив: МуншеатУ* Салатин a то je словчапо износило и годину кад je н аписана (9S2.)258). Мурат III. био je позпат као човјек ко ји цијепи фине ствари, али због своје мрж њ е против Соколовића, овоме дјелу није иоклонио н и какву паж њ у и Феридуна Вије наградио, што je изазвало вслико чуђење код савремених паметара. Соколовић je и npeko тога мирно прешао зиајући, д а je тај царев поступак директно уперен против њега. Д о три године послије Соколовићевог убијства Ф ерудин беј je опет добио свој положај na му je ч а к привјенчапа и принцеза А јиш а кћ и Рустем паш ина. Све то јасно доказује д а Мурат III., као непријатељ Соколовић(‘в. m ije хтио излазити у сусрет његовим жељ ама, цего je непрекидно настојао д а непрекидно вријеђа старог великог везира. Соколовић je продужио исту политику према Персији как ву je водио и за времена Селима II. On je био присталица добрпх односа како с Аустријом тако и с Персијом. Вјеровао je д а су ратовања ic Аустријом с управног становиш та штетна, a с Персијом увјерен je био д а су потпуно бескорисна. (’тога je он кроз цијели свој ж ивот настојао да избјегне сваки сукоб с Персијом. Поводом ступања М урата III. н а пријесто, дошао je н а честитање од стране Персије њен наро^ити пзасланик Токмак хан. З а церемонијала му je био одређен С и ја в у т nam a, рум елтјски бејлер беј као интелигентан и досјетљив човјек. Иза1сланик je смјештен у Бехрам Пашин и Х анчарли (’ултан дворац. H a дан, кад je Токмак хан имао предати шахово писмо, сазван je в е л н га диван. Њ егов дар бпо je величанствен. Донио je један диван шатор »с четрдесет одјељења, *-*) Селџук коме je оснивалац Османске династије био војвода — санџак беј. Нр. прев. ‘Д Оснивач Осман. династије, као беј. Пр. прев. ,se) Дјело je несумњиво било опште признато, али му je садржино у многоме била изфалсифидирана. Селанигија стр. 138. �Број 19. »Г A Ј Р Е Т < с украшеним и искићеним стубовнма, израђен од најфинијих разнобојнкх тканина.« До тад а још нико није био такав скупоцјеии шатор поклонио n a je тако и у церемонијалну књ игу записано. У почаст Токмак хана приређено je више гозби a прву je дао Соколовић. Њ егови дарови посланпку били су врло скупоцјени. Сребрено посуђе, племенити коњн, сребренл леђени и ибрици, позлаћени тасови, тетеије, стамболске златне ткаиине, свилене франачке тканине. шарени атлази, шарешг брокати из Д амаска и разнобојне чохе особито су се допадали посланику. Дарови другог везира Пејала паше к трећег везира Ахмед паше били су сјвични овим. Токмак хан je у Стамболу био с највећим почастима сусретан. Њ ему су приређиване сјајне и помпезне церемоније какве су још само приређиване султану кад ice враћао 'из лова. Али међутим, стигао je глас да je избила буна у Персији. Ш ах Исмаил П., син Тахмасебов, био je удављен a на његово мјесто дошао je његов брат Мухамед Хода Бенде. Како je овај био слијеп, несумшиво je било да nehe моћи Персијом управљати. Ту новост^до^ ставио je у Цариград Хусрев паша. »да je сад^ угодна прилика за освету непр*ијат§л>има«. Токмак хан je напустио ЦаригЈјад и с највеКом брзином отишао у Иран. Овај преокрет у Персији з а ’ Турску je значио као једно врло важно питање. Соколовић je помишљао и на то, да се овим нередима у Ирану Ko­ pneni и да пређе преко гфкнлце- Свима пограничним бејлербезима посдао je наређења у којим m i je наредио, да добро чувају границу и д а га о свему непрекидно извјештава4у. To je он нарочито ставио у дужност Хусрев паши. Међутим су у то вријеме и арзерумски грађани били у покрету. У Цариград je дошло љихово нарочито изасланство које je царскоме дивану поднијело петицију овакве садржине: , »Ми смо грађаки богати који уживамо велика блага и богатства и неизмјерне блгодатц Божпје, те ии у чему не оскудијевамо. АлЛ пош Л je сада с одвратним Кизилбашима858) мир ра1скинут a познато нам je какав je зликовац дошао na ш аха у Персији, то нам je жељ а и дужност, да наше куће Ko­ je се налазе изван градских зидова не оставимо и даље ван ових. Стога по спораз.уму свега грађанства јамчимо и обвезујемо се, д а ћемо све трошкове поднЛјетаг око подизања нових градских бедемова, кула и бастиона, као и око наоружањ а града топовима и ш аклозима и око просијецања градских откопа. За осигурање наших породица, хране и имовине радићемо озбиљно и свесрдно, да подпгнемо тврде бедемове. Поднијећемо сами све трошкове и нећемо допустити да и једну пару царска хазна ЈБегова величанства у то потроши. Ми ћемо настојати, да то све нашом имонином, нашим трудом, мајсторима и иргатима у ред доведемо. Молимо да се ово царском пријестољу достави«. Соколовић je похвалио патриотизам арзерумС1ш х грађана и о томе извјестио Мурата III. Он je ,и) Кизил-баш значи црвена глава. У Персији je био један ред војске са црвеним саруцима. Одатле je пренесен овај назив на све Персијанце. rioctojn вјеровање код других исламских народа, да ови врше неке анормалне обреде у виду вјерских прописа, што није утврђено. Пр. прев. Страна 291. то са задовољством одобрио. Изасланство ice je вратило и тако je пожртвовношћу грађанства, Арзерум добпо утврђење на простору од десет хиљада аршина. Соколовић je и поред овога свега настојао да, одржи мир, али су његови противниди непрестано наговарали султапа на рат. Kao посљедица тога дошло je наређење Мурата III., да се одмах, без оклијевањ а, одреди командант војске и да се подузму све нуж не припреме за рат. Соколовић je и преко тога настојао, д а тај рат 1спријечи и неколико je пута упозоравао султана на опасности и неприлике које отуда могу наступпти. Прије свега, говорио му je. војска ће узети образ; плате и други издаци he порасти; грађанство he под новим теретима a и због кретања војске страдати. Па и ако освојимо персијске земље, говорио je Соколовић, грађанство тих земаља nehe ирпстати, д а црими наш е пода'нство, a приходи који he će тамо убрати неће моћи покрити ратне трошкове. ЈЗаш ирађед султаи (Јулејман поднио je силу јада и невоља док се je усијело д а се мир закључи. Доега je ои горка чемера нрогутао. Белпчанетво, људи који вас н а то наговарају, не знају ш та зиачи с Иереијом ратовати; то су људи — говорио je Соколовић — који пијесу долазили у положај д а морају оставити коње и јахати на воловима. Сви тн савјети нијесу користили. Мурат III. повео се je за Соколоваћевим противницима. З а војсковођу одређе'н je био с арзерумске стране Л ала . .Мустафа паша a о багдадске Синан паша. Како je Оинан паш а био уображен, јогунаст и завидљЛв човјек, почео je одмах, да изазива свађу с Мустафа пашом. Поднио je представку, д а je Мустафи додијељена најбоља и најпробранија војска a њему да су дати све čam i објерци и страшљивице. Мурат ПГ. позвао je СоколовиЛа и ставио му у дужиаст, да обадвојпцу позове ir да ту ствар сташа. Соколовић je говорио с обадвојицом али Оинан није попуштао о дсвоје тврдоглавости. Напосљетку je извијвстио султана, да их није могуће уразумити и прсдложио му, да од њих двојице одреди једнога кога хоће. Мурат je поново упугао паређење Соколовпћу, да их обадвојицу посебно позове и д а испита њихова мишљења и погледе о предузетом рату л да о резултату извијести. Соколовић je позвао ирво Л алу Мустафу пашу и запитао га: — Његово величанство изволило je запитати: ш та мислите као будући сердар подузимати? М устафа je одговорио: — Наш je план. иомоћу и поуздањем у Свевишн>ега отићи на лице мјеста, посавјетовати се с искусш ш и паметним људима; радити како се нађе да je најбоље и како то буду прилике налагале. Синан паш а je на исто питање одговорио: — Гарантујем, д а ћ у прве годЛне заузети све земље Тибриза и Ш ирвана a друге Хемедана и Исфихана. Соколовић je обадва одговора предложио султану. За сердара je одређен Мустафа паша a из Цариграда му je додијељено пет хиљада јељичара л довољан број коњанпка, џебеџија, арабаџија и топчија. Прикључили су му се и најспособнији бејлер-бези из Анадолије. �Број 19. ГАЈРЕТ« Страна 292. М устафа nama je ношао с војском из Скутара и дошао H«i ратиште. Токмак хан. чим je стигао у Иран прошао je на чело једне велике персијске војске и сиремио се за рат против Турака. Мустафа лаш а je у свом првом сукобу с непријатељем пред Ћилидиром извојевао сјајну побједу над Токмак ханом. Одавде je отншао н а Тифлис, гсоргијанску пријестонпцу, a одатле л а обалу ријеке Кенека. — Прешавши лреко ове ријеке тукао je и no други лут Персијалце. Ове његове брзе побједе задале су страх Перслјанцлма тако, да су наваллли на мост преко Келека толлко, да мост mije могао издрж ати. Мост je лопустло a то je проузроковало силне гублтке Перспјанаца. Mnom су се и лодавили у ријеци. Тврђава Ш екл одмах се je лредала a цијела Георплја брзо je бпла освојела. Георглја je раздлјељена ла четнрл лровлнције a свака je дата ло једлом бејлер-беју. 'Гако je за Ш лрван одређен Осман лаша Уздемнровић, освајач -Је.мела; за Тпфлис М-ехмед nama; за Сохум Х ајдар nam a a з а Георгију Левелтовић Ергела Мирза. Перелјалди еу се лри кули ли и формлрали *гетири нове Rojcne. Крелули су д а ослобођавају лзгубљене земље. Уздемлровлћ tce з^естоко сударио с непрлјатељем л Посллје тродлевне битке потукао до ногу 'и заробио Арс хала гуверлера од Шемахије. М устафа му je n a тој cjajnoj побједи честнтао a on je наставпо из побједе у побједу и као завршни уепјех те годнне била му je побједа над Хамзом Млрзом. Уздемировић je своју лровипцнју орга'иизовао и уредио. Пописао je сву њену имовииу. С дагестапским поглавпцом емиром ПТемхалом одтокавао je стално добре односе n a се je и оженио кћерком љегова брата Туџелав бега. Обадвојици ових дао je mi уж пвањ е д ва најбоља санџака. Придобио je з а себе icbc околпе племенске поглавице. Д јевојка коју je узео била je n a гласу љепотпца a кад ју je довсо у Цариград »савремени пјеснпци пјевали су дагестанској љепотици a и пјевачи су двије — трн године њ у имали у својим устима«1"0). Рат je још неко вријеме потрајао na je настуin u a жеетока зима. Уздемировшћ се je повукао из Ш лрвана у Дербент. Завалио je ве.таки снијег тако?.да су мпоги шатори остали под снијегом n a je зОбг fo ra и миого љ.уди пропало. ЈГала Мустафа, пошто je *био понрапио утврде Кареа, такођер због жестоке зИме^ морао се je повућп у Арзерум. (Наставиће се) *'°) Печевија, св. II., стр. 50. Dželal N u ri: VASPITANJE MUSLIMANSKE ŽENE I NJENA DUŽNOST KAO VASPITAČICE. c (S turskog IpreVeo: S a l i h U života ljudskom ni jedan način življenja nije stalan i nepromenljiv. Ova nestalnost životnih m etoda jest produkt vremena, sredine, rase, ekonomskih potreba i političkih zahtjeva; i sve se ovo mijenja prema okolini, vremenu, financijalnim zahtjevima* rasnom preobraža­ vah u i podizanju ili opadanju moralnog i m aterialnog stepena jednog naroda. Prem a tome, mi danas u našem životu ni jednu postojeću metodu ne smijemo smatrati trajnom i apsolutnom. Dok na Zapadu porodica i porodični život stoje na čvrstim temeljima, kod nas se m uslim ana ideja p o ­ rodičnog života još nije stabilizovala- Zato nam je za naš napredak i našu evoluciju potrebno, prije svega, da što bolje učvrstimo temelje naših familija. Vaspitanje muslimanske žene i njena dužnost kao vaspitačice dva su zasebna vrlo važna pitanja koja stoje u tijesnoj vezi Za sada je najvažnija dužnost musli­ manske žene u porodici. Ekonomski zahtjevi, općenito uzevši, kod nas još ženu ne tjeraju na pozornicu životne borbe. S toga moramo ženu vaspitali drugujačije od muškaraca. Ali nakon što se ženina dužnost opredijeli, kako da je vaspitamo? Ovo pitanje imaju da riješe pe­ dagoški stručnjaci. Mi zasada još ne trebamo političara ni tehničara krasnog spola. Prije svega trebamo dobrih majki, valjanih supruga i odgojiteljica. Is ovog je gle­ dišta žena jedna odgojiteljica i pedagog. B a k a m o v ić ) . Većini naših žena m jesto da poznaje n. pr. spektroskopiju i organizaciju političkih partija, više je po­ trebno d a nauči one predm ete koji su za društvo, na­ ciju i domovinu od prijeke nužde, a ti su odgoj i vas­ pitanje djece, stvaranje dobre i zdrave gtneracije, te stvaranje potomstva prem a pravilima medicine, higijene, psihologije i pedagogije. Ovo se sve ima primjenjivati zasebno u gradovima i selima te zasebno opet kod bo­ gatih i sirom ašnih slojeva građanstva. 1 žena živi za svoju osobu i s pravom traži da nešto nauči, a ta je njezina želja vrlo opravdana i za­ konita. Jer, žena nije jedna m ašina samo proizvađanje potomstva, i ona ima mozak, srce, nerve i uopće ljudsku individualnost. Trebamo, dakle, strogo paziti i na njene m aterijalne i ekonomske potrebe i, potanko raščinivši sva ova pitanja, našim ženam a dati ozbiljnu naobrazbu, da i same postanu sretne u životu i d a mognu valjano odgajati buduća pokoljena. Muslimanske se žene bude i izlaze iz tmine ne­ znanja, koje je trajalo toliko stoljeća. Pa i ako se one plaše od hiljadugodišnjeg ropstva, u njihovim memomorijam a atavizam nije ostavio kakovih velikih tragova. Zato odgoj, koji im se ima davati, m ora biti posebne vrste. Bilo bi nepromišljeno da ih vaspitamo po pro­ gramu jedne Švicarske ili Amerike, je r mi nijesmo na­ predovali, slijedeće m etode evolucije tih naroda. �Број 19. >ГА Ј Р Е Т . Страна 293. Srž ovoga pitanja imaju da riješe sociolozi, a slobodnom životu; u protivnom slučaju učinili bi ih njegove potankosti pedagoški stručnjaci Najprije se nesretnim i tako proizveli jednu „nation dćsenchantće". mora sama tema potanko ispitati, pa tek onda rješavati Ženin odgoj treba da se vrši paralelno sa njenom evo­ druga pitanja, koja iz nje proizlaze. Obzirom na da­ lucijom. Naše žene čitaju što god prije stignu, ali nisu našnje običaje i društveni poredak, kako da odgajamo' u stanju sve prokuhati. Osobito literatura, koja opisuje naše žene? 1 do kojeg su slepena njihovi mozgovi i živci slobodni život Zapada, mnogo doprinosi kvarenju mus­ sposobni, da podnose taj odgoj? Istina ima mnogo žena limanskog ženskinja 1 ove se žene ne mogu da evrokoje su sposobne da izučavaju svaku struku znanosti i peiziraju, a međutim gube mnogo od njihova vjerskog da je u memoriju trajno očuvaju. Ali, pitanje je, mogu značaja i to ih neprestano tišti i više puta navodi na pokvarenost. Zapadna književnost hara naše zemlje i li mozgovi naših žena podnijeti toliko znanosti. I da li velika učenost ne prouzrokuje promjenu uništava porodice. Jedan čovjek koji nije prije kušao karaktera u žene? A nešto više učenosti i naobrazbe opijuma, vrlo lako će se opiti ako ga uzme i u manjoj neće li ženu učiniti oholom, uobraženom i nadutom? količini, dok oni koji su se na nj privikli, lakše ga Na Zapadu kod mnogih svestrano obrazovanih žena podnose. Kada je govor o prednostima zapadnog odgoja, ne vidimo toliko oholosti, da im ona u mnogo nečem naj­ važnije poslove kvari. Ovo je takozvani pedantizam i smijemo zaboravljati ni na njegove mane. Prije nego daleko je od toga, da bude jedna krijepost. Na žalost, uspostavimo' odgojni program, trebamo riješiti i ova p ita n ja . Ja, smatram pitanje odgoja žene vrlo važnim naše su žene ovome vrlo pristupačne. Zapadni odgoj, koji je do sada pružan našim že­ pitanjem. I ovo pitanje nije samo žensko, nego pitanje nama, nije dao kakvih dobrih rezultata. Šta je1 cilj svih muslimana, čija budućnost o njemu ovisi. Ako saovoga odgoja? Uvjeren sam da na pVo pitanje neće danje stanje sa starom upornošću i tvrdoglavošću buznati da odgovore ni roditelji ni odgojiteljice, a niti dertio i dalje podržavali, naša će buduća generacija biti učenice. Kojem god ocu jedne djevojke ovo spočitujemo, u mnogo nižem položaju nego što je naš današnji po­ odgovoriće nam: Pa, šta da činim u nas nema valjane ložaj. Ali ako u budućnosti želimo da postignemo traj­ ženske škole i morao sam svojoj kćeri »Faute de mieux« no blagostanje i prosperitet, moramo ozbiljno voditi uzeli jednu francuskinju za učiteljicu. Istina, naša se računa o pitanju općeg, a napose o pitanju ženskog ženska obuka još ne nalazi na dostojnoj visini, ali nije odgoja. dobro ni da nam djecu stranci odgajaju. Mi sljedbenici Ja se principijelno protivim uvađanju reforama jedne napredne i slobodoumne religije, kao što je Islam, na brzu ruku. Reforme, koje se uvede radi parade i iz­ moramo posvećivati više pažnje vjerskom odgoju, ali gleda, donose više štete nego koristi. Samo zato, da ne smijemo zanemarivati ni nacionalnog odgoja. Kada drugome pokažemo, kako se i mi zanimamo ženskim je Petar Veliki u Rusiji uvodio svoje reforme, poklanjao pitanjem, ne primjenjujmo, na brzu ruku, metode nap­ je najvišu važnost odgojnom pitanju. Odgojiteljice sa rednih zemalja. Zapada većinom ne poznaju naš ideaj, a da ga i poz­ Odgoj žene ne pripada samo školi i pitanje škols­ naju, budući se to njih ne tiče, i lekcije, koje će pre­ kog odgoja, relativno, dade se lako riješiti. Kućni od­ goj, porodični odgoj i društveni odgoj za se sačinjava davati, biće neiskrene i površne. Djetinjstvo je vrlo važno doba u životu ljudskom ; posebno pitanje. Pa kako da ta pitanja posebno rije­ što se u tim godinama smjesti u rezura, mozak, ka­ šimo? Eto to su, u glavnom, teški zadatci. Istina, bu­ rakter i nerve, lako se ne izbrisaje. Za to je, po mojem duća i dijelom sadanja generacija, pošto će se izobraziti mišljenju, osnovna obuka mnogo važnija od visoke o- u školi, djecu koju će imati, moći će i ru poro­ buke. Dakle cilj, koji želimo odgojem postići, mora dici lakše odgojiti. Ali do toga vremena šta da radimo? igrati najvažniju ulogu u osnovnoj obuci ženske djece. Ovdje se nameće svečana dužnost i našim muškarcima Osim toga kod muslimanskih žena skoro svih na­ i ženskinju, našoj literaturi i našoj štampi. Nema nam rodnosti ima dosta lijenosti, mlitavosti, loših navika, drugog lijeka, nego da ovu prazninu ispunjavamo sanereda, brbljavosti itd. A lječilište ovih mana je osnovna vremenim postojećim sredstvima. Koliko je moguće ure­ škola. Dužnost nam je dakle, pomoću škole i valjanog dimo naše kućne i porodične poslove. Priučimo se bolje kućnog odgoja, našu žensku djecu odučavati od tih ne­ redu i ustrajnom radu. Neka za neko vrijeme i muš­ valjalih običaja. karci donekle paze na kućne poslovei malo se više bave Budući su muslimanke kroz dugo stoljeća živele odgojem djece. Isto tako, čekajući na bolju budućnost, posebnim životom, to je prema današnjem duhu, vremena nastojmo što više producirati učitelja i nastavnih sila. i pitanje njihovog odgoja jedno vrlo delikatno pitanje. Kao da šaljemo pomoć jednom opsjednutom gradu, sa I budući se žena ne može emancipovati u jednom velikom revnošu i nastojanjem, šaljimo u narod što času, to mi naše kćeri ne smijemo tako brzo priučiti viši broj učitelja i učiteljica. �ТАЈРЕТј Страна 294. Број 19. Ata Nerćes: IZ „NOVIH LISTIĆA11. Prilog rješavanja „ženskog pitanja“ u nas. Nekad su žene išle stopu u stopu za svojim lju­ dima, pa su za to i stekle ime stopanica- Nekad su opet na ženi bila tri kućna temelja, a jedan na zemlji, pa se žena zvala domaćica i kućanica. A sad i one ubarabile s ljudima i izvojštile „ravnopravnost14. I, sva je prilika, neće dugo ni na tome da ostane. One idu još i dalje. Na ulici, korsu, zabavama i t. d. već im se daje pred­ nost, pa „modernije" za to i prekoračiše to svoje „izvo­ jevano pravo", pa postadoše k o m a n d e . I dok si ne­ kad čuo da čovjek s nekim poštovanjem spomene svoju stopanicu ili domaćicu ili čak od mila svoju staru, babu, sijedu i t. d., sad jadnik potišteno veli; „da vidim što će reći moja komanda". I sad si, da pravo reknem, u neprilici,'ili-će se u budućnosti mudre glave moriti i boriti za muško ili žensko pravo. Jadni--čovjek. Nema yise kućanica. Nu, šta priča “jedan ig n^še sred in e: Tu skoro šetam s jednim svojim prijateljem po ulicama nekog našeg provincijalnog grada, gdje je — uzgred spominjem — itarođ na glasu kao b istar i pri­ lično pristupačan, „civilizaciji" i modi. Šetajući tako, dođemo do neke obične naše kuće iz čijih vrata iziđe djevojka naperena кб puška, obučena u najmodernijem kostimuPogledaj, — veli mi prijatelj, — ovo je najele­ gantnija muslimanka u našem gradu. — Ne smijem je, brate, da pogledam, može mi se dogoditi ko nekad davr.o onom starom Sarajliji na La­ tinskoj ćupriji, kad je vidio neku upadno odjevenu švabicu, on zakrenuo glavom a s ram ena mu zembilj pun prase odletio u Miljacku.. . . Ili ko što *no onomadne pisaše jedna beogradska novina. »Juče, — veli novina, — pred podne, na korsu, jednom mladom gospodinu, koji je sav bio zanesen i d u ć i z a t u đ i m n o g a m a u s v i l e n i m č a r a p a m a , desila se nezgoda da mu nje­ gove noge upadnu u otvor od kanalizacije I ne samo noge, već i glava. Srećom, nije teže povrijeđen. Prija­ telji su ga uhvatiii za ruke, izvukli iz kanala i odveli, više postiđenog nego ugruvanog«. Ne smijem, brate, pa ne smijem. Međutim, braneći svoje oči od ženske i nehotice mi ode pogled na avlinska vrata one kuće odakle je malo čas ispala ona »najelegantnija«. »Sve mi se čini, da sam ja tu damu vidio često puta na šetnji za kratko vrijeme boravka u ton. gradu« — primjetim ja, pa nastavih: »Gledajući na kuću, mora da je svojina neke imuć­ nije porodice, — velim ja prijatelju — nego, jesi li ti ,poznatiji u toj kući? — Jesam. — Pa vidiš li ti u njenoj kući osim što joj je otac namako i d a je o n a š t o u č i n i l a i z a č i n i l a s v o ­ jim d je v o ja č k im t r u d o m ? .... — Pa, ako ćeš pravo, to joj nije ni nužno. Otac joj je dobar trgovac, imućan i to je glavno. »Eto vidiš, znao sam ja to. Ta Tvoja „najelegantnija" sprema se da dobije nekoga gotovana ko li ona, pa da troše i uživaju. A je li to sigurno ? Je li sigurno da će moći uvijek da uživaju? — »Pa naravno, ona se nada dobroj prilici«. 'V — »To nije naravno. Može da je časkom preskoči skok naravi- Može da dođe i do razočaranja. A onda ovake, koje samo ko lutkice paradiraju korsom, čine loš prim jer siromašnim drugaricama. Vidiš, da se i onako sve hapinje. — Meni se čini, da je ta tvoja bojazan previše uveličana. Izgledaš mi nešto konservativan, — primjeti mi prijatelj p a n a s ta v i: — »danas kad je i naše ženskinje počelo uzastopce da ide za drugim modernim svijetom k putu civilizacije, ti tako govoriš, om etaš ! . . . — Znam ja, da ćeš ti ovako reći. Jest, ti drukčije i ne misliš. Tebi i tim a takim imponira formalnost. Ta­ man ko nekad našim bezima, — nek je begasto, pa m akar i blesasto. Tako je danas i u vas, neka se šareni po modernim žurnalima, neka je puderisano i našmin­ kano, pa je sve u redu. A to je, braco, nazovi civiliza­ cija. Izvana bubanj a unutra Sušanj. Prava se civilizacija gleda u duši, u kulturi života ljudskog, t j. u lijepom vladanju, urednu životu, čistoći, u zdravlju i u radu a ti je očarano prom atraš po njenoj vanjštini, koja te odm ah zaslijepljuje. . . . Ne umiješ dublje da prozreš i upitaš se kuda ovo ide. Idemo li ovako naprijed ili zbilja natrag? Moj se prijatelj uzvrtio, pa ne umije da se snađe. — Pa šta o n d a? — naposljetku će on. — Onda, onda. • . brate da ti kažem, da ovo sve u nas valja od tem elja da se uređuje. Pusti ovo starije pokoljenje. Na njemu je prelom i njega nestaje. Treba da mislimo na budućnost. Najvažniji je osnov — prosvjiećena porodica. Nama treba zdrave, nepatvorene prosvijećenosti najprije u porodici, onda u svim redo­ vima. Tako se onda ide pravoj civilizaciji i kulturi. Porodica treba da dade omladini zdrav uzgoj i zdravo shvatanje života u novome vijeku. I sve polagano ali razumno. Mjesto da se troši dragocjeno vrijeme u parade i kojekake besposlice, neka se troši u razumnom radu. R ad u kući, rad izvan kuće, treba moderirati t. j. treba ga udesiti u duhu novog vremena. Koliko bi n. pr. bolje bilo, da si ti meni sad pričao o toj djevojci, da je ona �Г A ЈРЕТ. Бро| 19 lijepo vaspitana, dobro upućena u kućne poslove, pro­ budila one naše stare osebine za radom, oživila kuću poslovima. P a č a k d a j e ć l a n k o j e g a n a p r e d ­ nog ž e n s k o g u d r u ž e n ja k o je se b r in e za b la g o s ta n je n a š e p o ro d ic e r a z n im z a n a ­ tim a i k o je se b r in e z a z a š t i t u n a š ih s i r o ­ m a š n i h d j e v o j a k a i t d. A ti si meni sad upro prstom na jedan primjer rask o ši.. •. — E, pa i to će doći u svoje vrijeme----— Ništa neće doći samo po sebi š t o n a m a k o r i s t i , ako mi sami ne poradimo na tome. Vidiš ti, braco, ja nisam konservativac. Ja ne mrzim njenu mo­ dernu nošnju, njene kretnje, ne, ja ne mrzim, ja samo sažaljavam, što oni lijepi darovi naših zaista bistrih djevojaka nisu upotrebljeni u pravu svoju svrhu. Kad one budu bolje uzgojene, bolje upućene u život i umjeduu zdravo da gledaju u svijet, u život, onda neka otvoreno idu i onda ne za paradu, nego za svrhu svoga blago­ stanja, ovako kao što i ja to činim. Onda smo jednaci. i radimo svi svoju dužnost. Ovakav način života, ovaki novi običaji kaki sada vladaju a zovu se »modernim« zapravo ponizuju našu ženu jer joj se daje povoda, da se nameće, prodaje кб ovca na pazaru. Pa kad si ti za to, fia l e naše žensko oslobodi od koprene? Страна 295. — Kažem ti sve u svoje vrijeme. Polagano ali si­ gurno. Pogledaj razumna baštovana kako na proljeće radi s cvijećem i povrćem. Polagano otvara staklo, po­ stepeno iznosi cvijeće na sunce. Da odjednom otkrije, ili bi mu sve ubio mraz ili opalilo sunce. Ovako je slično s nama, a još više s našom ženom. Najprije joj treba dati d o b a r k u ć n i i š k o l s k i o d g o j , p a p r o s v j e ć e n o s t i r a d . Onda će sama da progleda, ali da progleda bez opasnosti. Ako se misli, da našu ženu treba oslobodili od koprene za to, da slobodnije kreće gore-dolje, samo za paradu, onda zdrav razum nije za njeno »oslobođenje«. Naprotiv, ako se misli, da se oslobodi, da može slo­ bodno da vrši svoju č o v j e č a n s k u d u ž n o s t ž e n e (domaćice, majke), onda bi bita glupost spriječiti joj njeno ljudsko pravo. Vidiš, moj brajko, kakva je naša divljina. Svoj našoj sredini treba oplemenjenja. Zato je naša dužnost raditi, da i među nas ulazi kultura što brže i sigurnije----Moj se prijatelj zamislio duboko zamislio. On se tek ‘sacNaacio u razmišljanje o zbiljnosti koje nam predusreće željenu budućnost.. . . U to doba je već i sumrak počeo padati po našem tlu, a mladost, naša »moderna« mladost, paradirala je jednako ugodnim korsom do kasno u noć----- f Мих. Делибашић: aJ & L T i IL Ј ГРАКНИ, ВРАНЕ! Заграктале олује са мора, Изнад гора потоци облака, Пукла брда, воденица рони: Гракни, вране, пре нег да) ieJ------ Тридест црних дана прокључало: Мутна врела, потоци и реке; Нигде газа, ни лађе док сване, Гракни, вране, пре нег’ ноК издане! - Мутна река вите јеле носи, Соколово гнездо упливало, Рањен соко — соколићи мртви, Гракни, вране, пре нег данак сване! Утонуло соколово гнездо, Moj гавране, испред зор е саме Зор а бледи, мој црни гавране, Гракни, гракни пре нег данак сване! Мих. Далибашић: НОВА ЈЕСЕН. Када лишће буде зажутело И, петељком, једва се држећи, Задрхтало од хладнога ветра, Грање твоје, воће оголело, Успомене многе пробудиКе. Тад ћу опет, јесени бројећи, Гледат буре, што крхају крошње Слатког плода са врхова твојих И чекати мирно дане нове. Ja ћу тада — с ’ успомена зрео Тешких бура ређат жетве многе, У тишини, док се живот цео Буде плео, Б ез иједне клетве. �Број 19. Г A Ј Р Е Т« Страна 296. МОРСКИ И ЉУБАВНИ ВАЛИ. Ж алосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман- Мурсел. Први чин. 1 (Наставак). Опет je боље, када не збори. Ко не зна што год памегно рећи, Taj боље чини, кад мудро шути, З а р није, брате? Херо : Moj отац? Свеш теник: Он je баш главом. Херо: З а р je тај човек већ тако стар? Свештеник: E ho и жена поред њег иде. Херо: Мајко, мајко! Свештеник: Ш то бледиш тако? З ар нећеш ж урно Весела милим у сусрет поћи? Херо: Ох, пусги само, да их проматрам! Одавна ja их не видех већ. (Херини родитељи долазе.) Отац: с 'л 7 Ах, дете моје! Херо, o j' чедо! (Хитећи према магери.) Херо: 0 , мајко, моја! Отац: Поглеаај самр, дошли смо амо, Taj дуги пут — дах ми већ стаје, Тако далеко од куће ево, Kao сведоци желимр« бити Блаженства твога к’о у богова. Ж елимо видет; кад трагом пређа, Наступиш право, што нам завиде, Сви други диљем све земље наше, Како за службу — коју већ дуго, Ha мене варош ослања наша И — Несретне прси! — Ш то хтедох рећи? Сад управ стога дођосмо амо! — Ех, добро јутро, брате! Х ер о : Мајко моја! Отац: И она исто! Исто и она! Премда je ббна и слаба већ, Не могла остат’ у празној кући, Дошла je с тобом радост да дели. Кола нам могу двоје да приме И тако са мном весела стиже. A ко се не би радов’о чеду, Па макар био дрвена срца, Кад следи путем висости траге? Ко гледа туде на ситне сумње? Ha — шта знам? Већ што рекох — радов’о. Х ер о : Али ту она ништа не збори. О тац: Не збори? Заш то? Питај je само! Иначе збори, кад и не треба У кући цео ваздуги дан. Питај je заш то? Херо: Oj, добри стриче, дај брату реци, Нека он шуги, мајка да збори. Свештеник: Пусти je, брате! Отац: Па ето збори! Али — Херо: Е тако неће, већ no свом срцу, Ш го joj се свиђа. М ајка: ^(полугласно) 0 , дете мило I Херо: Јеси ли чуо? Поче да збори. Ох, слатки гласе, откад те не чух! Oj, мила мати1 !вештеник: (ступајући у позадину према једном слуги) Овамо дођи! Сад већ и плаче. Да, ипак! — Ш то чиниш, б р а те ? (Пође према позадини и сгави руку на плећа једном чувару храма, који je тамо био) Ш то ту чините, поштењаче мој? Свештеник: Ту голуб гривњаш у грм улеги, Ваљда на гнезцо. T o не сме бити. Ej, робе! Претраж и лишће, na га извади. Отац: Како то? Заш то? Свештеник: T o брани пропис овога храма. Отац: Ал — ипак оне — Свештеник: Пусти их само! Отац: Оне говоре. Свештеник: Нека их, нека. Х еро: (са својом мајком десно напред) Дед, мајко, сада устави сузе, Молим T e јасно ти мени кажи Осећај срца, мишљење своје. Ja те разумем и слушам радо, Јер нисам више девојче дивље, Онако, како некада беше, Још те у кући твојега мужа. Богињ а мени промени срце Сад мирно мислит’, гледати могу И - �Бро| »Г A Ј Р Е Т « Мајка: Дете! Херо: М ајк а: Ш то ћу ти тајит’1 Ж е н а je с амо с ре тн а уз мужа Ш то je? Мајка: Овамо на нас гледају они. Херо: Ах, ту којешта. И жени право храм овај даје, Увређен има слободну реч. A поглед њихов ако те плаши, Добро je, ja ћу међу вас стати, Ничије око досећ’ те неће. A сад ми реци, да ли погодих, Да с истом мисли не пратиш мужа. И кад би теби бирати дали, Да би тад кћерку кући одвела Из овог срегног скровишта мира, У ниску твоју колибу пуну Тешкијех брига? Je ли овако? Истина, je ли? Говори није, Oj, мила мати! Мајка: Дете, чуј, ja сам стара и сама. Херо: Сама? Ти имаш мужа! Додуше онЈ r— • Богата кућа, слушкиња чмаш , Оне да брижно дворе те свеђ Тад — добри бози! сметнух већ скоро. Најбоље што je: Им ш мог брата, Taj ће ти снаху у кубу довест’ na разваганит! Унука биће имена старих. М ајка: Отац: Страна 297. Међу те желиш ти чедо своје? Може бит’ баш — ? Дете, твој брат — (у позадини говорећи робу) Прихваћи увек срчано само! Мајка: Твој брат, чуј дете, сад уз нас није. Херо:Како? З а р није? Мајка: Он после многе невоље љуте Оцу и мајци тешкоће две, Остави он нас, остави љубу, Сузама која спомиње њег’. И оде с л>уд’ма к’о што je и сам З а смелим делом у далек свет, Ha броду, коњу? Ко зна већ како? Херо: И њега дакле ту више нема? Е, сад бих с тобом два пута рађе Отишла кући, кад ми то рече! Ал’ ипак, ако ту њега нема, Стотина других ту још имаде Са истом ћуди и дивљим бићем; Суровост чврсто чело им веже, Ш то мишљу мањи, жешћи су хгењем, Навикли забост’ са крутом руком У тихо царство сређених мисли, Где ничу, расту, одлуке зрију Уз благу зраку светла божанског, У туђе забост’, na ту разорит’, Искрчит’ овде, да расте тамо, Незграпном руком и слепом душом. Х еро: T o смеш да речеш и не црвениш? Како? A поглед мораш да кријеш Од оног госе твојега мужа? Говорит’ не смеш, мораш да шутиш, Ш апћеш и онда, кад имаш право? Мудрија прем си, боље кад шутиш. И таку реч ми смеде ти рећи? Отац: (у позадини.) E ho им сада узлети мати! М ајка: 0 , jao, jao! Они ми моје чедо отеше, Украше њено срдашце скромно, Себичан наук, ташт у њег даше, Да тврда срца не мисли на ме, Не мари чути мајчине речи! Херо: (одлазећи) Веседа срца ja ходит’ желим Ту до олтара богиње моје. Чинићу право, не што ме силе, Већ што то право спознадох сама, И то ми нитко отети не сме, Заиста! (са јаким нагласком.) Р о б ; (који у позадини стојећи на једном подножју пребире грм, спотакне се) Ах 1 Херо: (окрећући се.) Ш то je? М ајка: З а р ти не видиш? .ирају ето недужне птице, их из гнезда њихова ваде; И - о онако отргну они Од 'д мајке дете, срце од срца, T o им je игра. 0 , jao, jao! Херо: Ти дршћеш, ти си ето eefc бледа! Мајка: Ох, видим ево и судбу своју. Свештеник: (према слуги, који je метнуо гнездо у кошару a горе над младим види се голубица) Сад иди, и то одатле носи! (Слуга одлази.) Херо: Спусти то, стани, кад joj je жао, Amo дај, велим! (Узима слуги кошару.) Сиротна птицо, ш го дршћеш тако? Гле мајко, ето ништа joj није (глади голуба.) Јесил се npen’o? (Седа на подножје кипа лево напред, држећи у руци кошару и дижуКи je у вис погиче голуба да полети, с њим je забављена час га проматрајући, час завирујући.) Свештеник: (према слуги;) Ш то je? З а р нисам заповед дао? (Извињавајући се слуга показује на Херу.) Свештеник: (прилазећи к њој.) З а р си у служби ти тако нова, Да не знаш шго je обичај ту? М ајка: (Стојећи десно напред.) Срце ми пуца, тужна погледа! �Г A Ј Р Е Т« Страна 298. Ш то људе као живину веже, Небеска само овде се штује, Koja се роди из морске пене, Слоге свих бића висока мати *) Бесполна, јер je no себи спол, Небеска стога, што je одозгор, Ш то ћеш ти богињи и твоја кћи? Одлази, na je у нискост лези, У којој свеђер сама се мучиш; Слушкиња нека слугану буде, Који je себи за жену узме; Уместо овде на светлој стази По својем циљу да буде она Једина од свог слабога спола Сопственост, биће и један свет. Ал’ ти то хоћеш . Запреке нема, Кво je овде, na je одведи! Ти си joj мати. Хајд’ за њом, Xepol Лудост ту зове, следи je као Човек и жена! Свештеник: (говорећи онамо према њој.) Сад ћемо к’ теб«. Немоћна жено, Ш то дође амо, час овај сметат? Чудиш се томе, што знаш одавно Ред свеги ове божанске куће? Ту поред храма никаква птица, Не сме да прави својега гнезда, Нити у гају гугутат голуб. Т у се уза брест не пење лоза, Све што се пари, далеко мора Од ове куће увек да буде. И она тамо данас fce исту Заволет’ срећу. Херо: (милујући голуба.) Сиротна птицо, како се због нас Свађају ето! Свештеник: Je ли ти тешко, na дрш ћеш с тога? Ш го желиш? Хоћеш водит’ je кући? Овамо дођи, узми je ето! Богиња може без тебе биги Kao и без тог детета твог. Земној ту није част Афродити, Hafiz A. Bušatlić: «■ ,S . ‘*ч... БроЈ 19. •) Храм није посвећен Афродити Пондемос — божици осетне љубаии, већ Афродиги Уранији — небе:кој божици часге љубави, која све cnaja. ; MUSLIMANSKO RODITELJSKO I RODBINSKO PRAVO. (Nastavak.) nabrojanih nema prava na naknadu njegova uzdržavanja, ako im ta naknada nije prije sudbeno određena na pro­ pisani način (§§ 360. i 364.). Događa se da djeca bivaju po svojim roditeljim a Lice, koje nađe, podigne i primi sebi odbačeno (osobito po majci) odbačena iz raznovrsnih razloga, kao dijete, tim samim činom ne dobiva sva očinska što su uklanjanje kakve sram ote ili nemogućnosti uz­ prava nad njim, ali ima pravo, da za svoje nahodče državanja i t. d. Ovako odbačeno dijete po šerijatu se vrši najnužnije pravne poslove (§ 360.). zove »lekit«, a ljudi su m dralno dužni, d a ih dižu i Ako neko muško lice, pa i sam nalazač, bude spašavaju od propasti. Po islamskoj nauci je svako du­ tvrdilo, d a je to nahodče njegovo dijete, pripašće mu> žan (fardi ajn) podignuti i primiti odbačeno dijete, oso­ je r u ovom slučaju prvenstvo usvojenja nahoda (adopbito onda, kada mu prijeti neminovna opasnost propasti tiranja) ima sam nalazač, pa ga može i adoptirati, je r i smrti, a strogo je zabranjeno (haram) ne dići ga i mu je porijeklo nepoznato (§ 361.). poslije dizanja baciti ga (§ 356). * A ako udato žensko lice bude tvrdilo, da je izvje­ Ovako odbačeno nađeno dijete pripada islamskoj sno nahodče njezino dijete i muž je u tom potvrdi, ili vjeri, ako nije nađeno u području m jesta gdje muslimani ona njegov porođaj dokaže, ili joj taj porođaj (babica) Žive i ako ga nije našao musliman (§ 357.). kabila posvjedoči, to dijete će im pripasti, inače neće. Na nahodče, na prvom m jestu im ade pravo onaj, A kada je dotično žensko lice neudato, onda je potreban ko ga je našao, pa niko nema prava silom mu ga odu­ pun propisani dokaz o njegovu porođaju po njoj (§ 363.). zeti, osim ako bi dotični nalazač bio nesposoban i ne­ Svaki roditelj je moralno i zakonski dužan svoju dostojan da ga čuva i vaspita (§ 358-). djecu što bolje odgajati i naobraziti prem a svojoj mo­ Ako se uz nahodče nađe kakva imovina ona pripada gućnosti, dječiju imovinu čuvati, a u slučaju da djeca njemu i uz dozvolu suda služiće m u za uzdržavanje nemaju svoje imovine, otac je zakonski dužan, a u (§ 349.). A ako nahodče nema svoje imovine, niti ga izvjesnom slučaju i majka, uzdržavati ih iz svojih sred­ kogod bude posvojio, a nalazač je u stanju uzdržavati stava do mogućnosti njihove zarade, ako su djeca muška, ga, on je moralno dužan to vršiti. Ali ako nalazač nije a do udaje, kada su djeca ženska (§ 365.). moćan nahod uzdržavati, ili neće, a niko ga ne adoptira 1 ako po šeriatskom pravu, kako se vidi, nema sebi i nahodče nema svoje imovine, onda dužnost n je­ općenite adopcije tuđe djece, nego samo one nepozna­ gova vaspitanja i uzdržavanja pada na općinu, odnosno tog porijekla, a niti pozakonjenja svoje izvanbračne na državu, jer ga potonja i naslijeđuje. No niko od rođene djece na način propisan u 0 . a. gr. zakonu §§ VI. Pravni odnos odbačene djece — nahočadi (lekit) �■Г A Ј Р Е Т . Број 19. 160. i 179., kao ni drugih tamo navedenih povoljština po ovakvu djecu, u šeriat. pravu je vrlo pohvalnim predviđeno t. zv. uzimanje djece na »beslemu« (skrb). Pohvalno je (sevab) svakome, ko je u mogućnosti i dobra je srca, uzeti na »beslemu* tuđe dijete, osobito siroče i nemoćno, pa ga dati vaspitati i odgojiti svojim sredstvima. 1 ovakvom djetetu dotičnik može bezobzirno za svoga života darovati i prepisati, ako hoće, cijelu svoju imovinu, a dopušteno mu je i putem testamenta oporučiti mu do 73 svoga imanja Ovako se isto može postupiti i sa svojom izvanbračno rođenom djecom, pa i njih »beslejisati», svoju imovinu na njih prenositi, ili ih izvjesnim testamentom dali obskrbiti. (Vidi Okružnicu Vrh. Šerijat. suda od 4./12. 1915. broj 312.) Страна 299. a u ovoj radnji druga spominjana djeca u ovom pravu ne dolaze u obtir, kako je i gore to istaknuto u poje­ dinim slučajevima). VII. Dječij.a ргата — roditeljske dužnosti (Huknki evlad) (Slijedeća roditeljska prava i dužnosti odnose se samo na gore opisanu i navedenu p r a v n u d j e c u , Dječija se prava u glavnom poklapaju sa roditelj* skim dužnostima prema svojoj djeci, pa na što djeca u odnosu prema svojim roditeljima imaju pravo, roditelji su dužni, da to vrše prema svojoj djeci. Isto tako kakva prava imaju roditelji naspram svoje djece, djeca moraju trpiti, da roditelji ta svoja prava nad njima izvršuju Sva su ta prava i dužnosti u glavnom uzajamne prirode, a dijele se u moralna (dijaneten) i zakonska (kadaen) prava. U ta prava, odnosno dužnosti spada u glavnom vaspitanje i odgoj djece po roditeljima, njihovo uzdržavanje, te vlast oca nad djecom i t- d. FELJTON И З НАШЦГ ПОЗОРИШТА. П р е д н о в у н о зо р и ш п у с е з о н у . (Разговор с r. Б. Ј е в т и h е м, драматургом нашега ' позориштш . i— . / Желите података о новој'сезони? упитао je г. Јевтпћ брзо нашег уредника, чим се појавио на вратима. Даћу Вам радо, само не ишчекујте ништа ни необично ни дефинитивно. Ви знате да^је позориште увек покрет, и да у њему нема ни плана ни система који остаје запечаћен са седам печата. Сад имамо нешто што смо г. Нушић^и ja створили преко лета, за време док се ансамбл одмарао! репертоар, реорганизовану трућу, професионалне редитеље, a ускоро ћемо добити и преправл>ену позорницу. У току смо рада, ма да ван позорнице, у скученпм просторима где глумац нема потребне дистанције за покрет, нити може да одмери снагу свог гласа (о редитељским патњама не говорим). Уза све, већ смо дали одлнк неколиким комадима који he да заузму репертоар прва два месеца сезоне: „Томаиди“ Нушићевој која отвара ову сезону (с темпераментном уметницом г-ђом Мансветовом у натписној улози, a у режији г. A. В. Бека), na Толстојевој »Ани Карењини* (у драматизацији француског писца Гаро-а), за тим блештавој италијанској комедији „Зора, дан и ноћ“ од Дорија Никоденија, „Илузији љубави“ чудесног Руса Косоротова и другим стварима лакшег калибра, за публику која воли бучан, громак смех —ствари које не одговарају моме укусу, али које свака сезона, и у сваком позоришту ua свету, дочекују раскриљених руку ради — благајне. — A у оперети? Станите! To je, велим, план за почетак који већ добива своје форме. To je оно што сад имамо. Али, у позоришту, рекох Вам, није све зависно од жеља управе од плана, од конзеквентно провођеног система делатности, од добро организованог и још боље дисциплинованог ансамбла и солидне режије, него, у првом реду од материјалних могућности које служе као база за провођсње уметничких намера једне управе. A ту видите стојимо врло болно, тако да нам се чини да су све наше намисли само кула од карата којој je довољан један јачи ветар — неверност публике на пример — na да се све несуздр- жано сурва као да није никад и никоме одузело толико ноћи сна. Јер, адаптације су нам прогутале општинску субвенцију за три године унапред, a из Београда нам јављају — у ери ове опште буџетске редукције — да he нам државна субвенција у новом буџету бити скресана. To значи да смо од 1. априла наредие године, na до конца јула, докле трају садашњи ангажмани, склопљени на бази момснтаних буџетских прилика, стално у дефициту. Да би разбили авет дефицита ми имамо једну комбинацију, врло опширпу, нагодну и за материални и уметнички просперитет ове установе, али њено остварење није зависно од нас. Имамо конбинацију, велим вам, алн о њој није још време да се говори. Тек, такве материалне перспективе, и покрај свих могућности за једно више уметничко деловање, могу нам упропастити једног Шекспира, једног Молиера, једног Ростана, једиог Шо-а којима смо, као Сирано свој шешир белом перјаницом, мислили да закитимо репертоар ове сезоне. Тако ћемо, можда, морати да се одречемо драгоценог опшгења с овим лепим, моћним духовима који остају за вечност, и који би дали жара нашем ансамблу: добро се греје на њиховој ватри. — Остаје, онда, да репертоар пузи no низинама na водвиљу и оперети ? Остаје, господине, најпре публика. Ради ње je ово Нозориште. Кад се има новаца, треба слушати публику. Она xohe да се смеје, даћемо joj смела. Она xohe оперетне музике, даћемо joj je. — Па то напуштање укусу публике мора да je мучење ? Мучење? 0 томе би моглп разговарати посебно. Треба да се разумемо у овоме основном: да ли на позориште треба гледати са строго уметн. гледишта, или педагошког, или, у нашим приликама, вајпре нациопалног, или да просто сва та гледишта заменимо и испремешамо,за$један практични резултат? Помало свега. A све то да обезбеди егзнстепцију установе која нам je — не треба да Вам то нарочито подвлачим и драга, и потребна. — Шта he оперета донети? — Није много важно што he донети: оперета остаје оперета. Важно je да смо ансамбл, који he |је изводити, �Г A Ј Р Е Т. Страна 300. попунили, да смо бар проширили и и квалнтативно појачали, и да ћемо настојати — и без нарђеења уметничког оделења — да се отресемо овнх последњих Калмана и Лехара из вихора дивљачког чарлс-тона. Ако има у класичној оперети - a ми мислимо да има -- нешто боље музике, нећемо бежати да то узмемо, ма и само за однегованији музички укус. A ако још успемо да поставимо једну-две опере, можда ону бледу госпођу лептирицу „Мадам Бетерфлај ', или комичну „Продану невесту*’ неће нам нпко приговорити што смо неговали оперету да дођемо до опере: имамо у руци, као ухваћену птицу, морално оправдање. — Ви верујете у нарочито интензиван рад у овој сезони ? — У то увек верујем у почетку сезоне, и онда кад стојимо пред немогућностима. У прошлој сезони имали смо опширан ансамбл, али мало сложен no струкам, без изузетних талената међу ново-ангажованим. У драми готово нисмо нмали режије ( две-три режије г. Николе Јовановића нису могле испунити друге бескрајне празнине — Оперета je то, напротнв нмала у г. Туринском и прописно je тукла драму. Сад je сразмер могућиости обрнут према сразмерима у прошлој сезони, и у цогледу драмског ансамбла и у погледу стручних редитеља. Кад додате још нову, проширену позорницу са свим комфором, с модерпом елегегричном инсталацбјом... Ради тога, ето, верујем у успех/ Осим ако увим плановима не буду подсечена крпла; ако се не-бу*е могло слободно летети — ради публике. — Дакле, трајно проблдм публике? — Сад то најпре џнајвише. Унутарња питаша, као пгго видите, довели см о^п еш н о крају. Али главно спол>ње питање - пит&ње публике — остало je готово на истом месту на коме je било пре шест година, при отварању овог ПозориигГа. Не радп се само о хетерогености публпке, о њеним племенским захтевима чак д |v f казалишној уметности, о њеном културном нив-у, економским прилнкама, na, ако хоћете, и о незгодном теренском смештају Сарајева (нарочпто зими), него највише о томе да ли сарајевској публици уопште треба пуна сезона од десет месеци, да ли je може издржати ? Досадашља искуства не доказују то ни у колико. Међутим, оставимо то питање за други пут. — Желео бих још да знам, упитао je наш уредник г. Јевтића, какве су врсте биле преправке у позоришној згради, и у колико су one биле потребне? — Опширније о преправкама имате у првом броју наше званичне позоришне ревије „Народно Позориште" Број 19 која he од 1. октобра да излази сваке седмице једном. Ту Вам je г. Нушић изнео све битније, нарочито о проширењу позорнице, која he, оваква каква je сад, дати могућиости постављању и таквих комада који траже врло опширан ансамл, као и таквих који захтевају брзу промену сцене (ревије н. пр.), илн претпостављају много сценскнх (техничких) компликованости при извођењу. Комотни смо сад, можемо слободније дихати, имамо свежег ваздуха, што значи много. Али, ja одмах морам да Вас упозорим да то не значи и све. Видим и у београдским и у сарајевским листовима који пишу о овим преправкама, како he се истом сада моћи да да нешто и од вредности у овоме Позоришту. Изгледа као да само треба имати модерну позорницу, na да потеку чудесне реке глумачке уметности; даске најпре, na онда срца! Ja, видите, не мислим тако. Прво, што није правично негирати од шест пуних година уназад које су имале и својих светлих тренутака, добрих, врло добрих представа и моћних подвига. И, друго, што тежиште ствари није, као што се то чини, крајње потребно везати једино за матервју, у овоме случају једино за сцену. Ja волим често да подвучем Гетеову реч: „Дајте ми добре глумце na hy да вам дам добру представу и на геретним колима!“ Одиста. И ако je идеално имати и добар ансамбл и солидну позорницу. Г. Јевтић je тренутно поћутао. — Радим у овом Позоришту, наставио je он после кратког размишљања, већ шест пуних година, од његових првих почетака кае сам ушао у празну, голу зграду, и и кад нисам имао у својој соби за рад ни писаћег стола, ни сијалице. Оида сам с првим управником г. Т. Бракусом имао деликатан задатак да из ништа створимо нешто. Добро je да су ти мучни, али лепи дани прошли. J a их спомињем само ради тога што ми не изгледа правично кад се рад претходних управа, који je, најзад, дао основ '.свему овоме данашњем, сматра као нека врста очајног дилетантизма који he сам од себе нестати кад се укаже нова позорница. Сећам се с поносом извесних представа које je режирао г. Верешчагин: Шекспировог „Сна летње ноћи“, Молиерова „Грађанина као племића", Софоклове „Антигоне". Жар, који je облагородио те прадставе, горео je Mohno и на раннјој примитивној позорници. Ha њој није било уско ни художественицима. Мислим само ради тога, јер су били — художественици. Понављам Вам стога: Најпре глумце! Сад верујем да их имамо доста добрих. И не судите сувише строго о својим ближњим, да и вама не буде суђено истом мером! КЊИЖЕВНОСТ. „ П о зо р н и ц а “ . Од 1. октобра о. г. почео je излазити часопис под горњим именом, који je намјењен позоришиим дилетантским дружинама. Часопис he доносити у сваком броју no један подесан позоришни комад, даље стручне чланке, упуства у режији, костимима, маскираљу и т. д. Биће уведена нарочита рубрика у којој he се давати стручни одговори na сва питања која засијецају у драмску умијетност. „Позорницу“ he уређивати г. Владислав Тмуша, a власник листа биће г. Раде Ромаиовић тех. шеф. Народиог Позоришта. Часопис he излазити на 16 страна. Цијена поједином броју 5 динара Све дописе и наруџбе слати на адресу: Редакција „ПОЗОРНИЦЕ" Краљице Марије 4а. Сарајево. .NOVA TURSKA*. Izdao sam knjigu o privrednim prilikama u savremenoj Turskoj — jedinstveno djelo u našoj literaturi - sa sadržajem: gospodarski odnosi i izgledi (poljoprivreda, saobraćaj, trgovina, industrija, prosvjeta, financije, Lozanski ugovor); opisi mjesta i privrednih prilika i razm atranja o poslovnim vezama i o mogućnosti korisnog rada u raznim poduzećima; sa više tabela i 1 zemljovidnom kartom. �T A ЈРЕЋ Број 19. Knjiga „Nova Turska" dobije se u Sarajevu: u papirnici g. Hamdije Kopčića, Strosmajerova ulica; u trgovini Muhamed-Hamdi Mešinovića, kod Begove džamije; u trgo­ vini Asima Hadži Karića, Veliki Kujundžiluk ulica broj 7, (blizu Kralja Petra ulice, na putu u Predimaret), koji raspačava knjigu i za provinciju —te kod Hamdije Poturovića u Hotel „Gazi". Knjiga „Nova Turska" raspačava se samo za gotov novac ili uz pouzeće. Cijena je knjizi 20 dinara; kod otpreme poštom obično 22 dinara, preporučeno .24 dinara, a pouzećem 26 dinara. Molim, da niko ne naručuje knjige od mene, jer je ja ne raspačavam. Sarajevo, dne 2. augusta 1926. Šemsudin Sarajlić, grad. rač. savjetnik »Vijenac", broj 16., 17. i 18. izišao je 10. ov. mj. U njemu se javlja Vladimir N a z o r jednom svojom auto­ biografskom pripovijetkom iz đačkih dana „U magarećoj klupi". Dinko Š i m u n o v i ć izlazi s novom dramom iz narodnog života „Momak-djevojka", koja će se naskoro da­ Страна 361. vati na splitskom pozorištu. August C e s a r e c nastavlja svoj društveni roman „Ćuk u njenom duplju", a Hamza H u m o svršava svoj lirski hercegovački roman „Grozdanin kikot". R. K a t a l i n i ć - J e r e t o v objavljuje jednu lirsku pripovijetku „Grešnica", a Stjepan M i h a 1i ć javlja se prvi put čitkom i interesantnom novelom „Bratić Mirki" i po njoj se afinira kao talentovan pripovjedač. Pjesmama se javljaju uz poznatog Tina U j e v i ć a predstavnici naj­ mlađeg naraštaja Zlatko G o г j a n, Nikola Š o p i dr. Lj. K r a j a č i ć nastavlja svoj živi i poučni putopis „Ро Švajcarskoj", a kritičar Ivan N e v i s t i ć u psihološko-filozofskom eseju „Problem kulturne filozofije" raspravlja pitanje kulturnog života u vezi sa savremenom filozofijom. U Felj­ tonu Š i m u n o v i ć u svojoj opširnoj „tragikomičnoj auto­ biografiji" iznosi karakterističke i dokumentarne podatke iz književnog života. 0 kazališnim i dramskim problemima raspravljaju M. M a r j a n o v i ć i K. N e s a r i ć ; o praškim umjetničkim izložbama referiše M. D. Đ u r i ć, a Zlatko G r g o š e v i ć tretira pitanje našeg umjetničkog života i t.* d. U tekstu su reprodukcije radova kipara F. 6 o t e i petorice čeških umjetnika. „Vijenac" izlazi svakog 1. i 15. u mjesecu. Mjesečna -pretplata stoji Din 20'—, Uredništvo i uprava: Z a g r e b , Prilaz, 9. Из Управе „Београдеког Гајрета“ Примљени питомци и питомице у интернате Београдског хамед Суџука (Фојница), Осман Фазлић (Тузла), Сафет Гајрета за шк. год. 1926./27. Бранковић (Рогатида), Халид Варешлија (Фојница), Едхем Даиџић (Рогатица). ' Ha сједници Београдског-Га]рета од 23. о. мј. ријешено je да се сви досадаљи питомци приме и за школ. У женски интернат примљене су слиједеће ученице: годину 1926./27. у мушки интернат. Ови питомци морају Алмаса Софо, Диша Софо, Ћамила Хоџић, Хајрија Колаодмах упутити управи Б^рградског Гајрета своје индексе, ковић, Халима Вукотић, Сафија Бошковић, Незифа Халада их друштво може уписати ца њихове факултете. У чевић, Азема Хумо, Драгица Лазаревић, Георгина Николић, Београд треба да путују истом онда, кад буду обавије- Госпава Стојковик, Василија Хамовић, Драгиња Пешут. штени од друштва т. ј., када отпочну предавања на појеСви ново примљени питомци нека одмах пошаљу диним факултетима. no трп фотографије Управи Београдског Гајрета. Ha тим У мушки интернат примљени су нови питомци за ову фотографијама нека ставе своје власторучне потписе, na годину: ће их само друштво уписати. Шаљући фотографије Екрем Мурсел (Мостар), Ислам Лукачевић (Сарајево), треба означити што желе да студирају, у колико то у Са i ет Мујић (Мостар), Салко Ђикић (Мосхар), Сафет својим молбама нису тачно означили. Нови питомци треба Бурина (Столац), Славко Чучковић (Бихаћ), Хуснија Ба- да путују у Београд истом онда, када буду позвани од шагић (Невесиње), Фадил Маглајлић (Бањалука), Ахмед друштва. Гребо (ЈБубиње), Абдулах Танковић (Сарајево), Сима Примљене пнтомице биће такође уписане од друРајић (Ср. Митровица), Изет Поздеровић (Горажде), Му- штва, a кад њихове школе отпочну и оне he бити похамед Тафро (Рогатица), Мехмед Ханџић (Сарајево), Му- зване у Београд. Гајретове свечаности. У част рођендана Њедова Краљ. Височанства Престолонасљедника Петра, у свима Гајретовим интернатнма у Б. и X. одржане су свечаности са предавањима. У част рођендана Њег Краљ. Височанства Престолонаследиика Петра Протектора Гајрета, одржане су у свим Гајретовим интернатима свечане забаве за питомце и питомице шггерната, којима су присуствовали представници мјесних војних и цивилних власти као и многи угледни грађани — пријатељи нашег Гајрета. Ha овим свечаностима одржана су предавања о херојским подвизима наше славама увенчане Династије Карађорђевића као и о нашој националној борби за Ослобођење и Уједињење, коју су водили благопочивши Краљ Петар Велики Ослободиоц и Његрво Величанство Краљ Александар. И у сарајевском мушком и женском интернату одржане су ове свечаности на којима je присуствовао и цио Главни Одбор Гајрета. Након што je пјевачки збор пито- �Страна 302. Г A JPETt маца и питомица отпјевао државну химну, одржано je горње предавање, a млађи питомци и питомице декламовали су патриотске пјесме. У оба ова интерната одржао je и пригодан говор предсједник Главног Одбора г, Др. Авдо Хасанбеговић, нарочито истакнувши значење превишње одлуке да je нашем друштву указана с Највишег Мјеста почаст — да буде под протекторатом нашег милог Наследника Престола. Осим тога Главни Одбор je упутио поводом Рођендана Престолонаследника и Протектора Гајрета и телеграфску чеотитку Кабинетској Канцеларији на Блед. Предсједник Главног Одбора г. Др. Хасанбеговић добио je из Двора слиједећи одговор: Господину Д-ру Авди Хасанбеговићу Сарајево. Њихова Величанства срдачно захваљују на лепим честиткама о рођендану Наследниха Престола. Минпстар Двора: ЈАНКОВИЋ. Осим тога упутиле су Кабинетској Канцеларији брзојавне честитке и све управе друштвених конвиката, које су добиле из Двора брзојавни одговор. Овдје ћемо изнијети како je ова свечаност обављбна у бихаћком и тузланском конвикту. У Еихаћу. Управа конвшста у споразуму cu Пододбором закључила je у овој год. организбвааЧ! и извести прославу Рођендана Његова Височанства Престолонаследника Петра на дан 5, новембра навечер- f- уоча самог рођен-дапа — која je прослава успјел^управо величанстврно. Beh 4. септ. разаслани су били позиви евим члановима Гајрета са замолбом, да узму учешћа уовој прослави. Поред ових ^озива објављена je иста и плакатима no свим главиим улицама, a и друге ирипреме за ову прославу бнле су све обавЉене правовремено. Тако у недјељу дне 5. септ. тачно у 7 '//часо в а л а вечер кренули су питомцпГајретова конвикта са заставом, натппсном таблом „Живило Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Петар Покровитељ Гајрета!“ бакљадама и лампионима кроз град, пјевајући :родољубне пјесме и клицајући појединим члаиовима Краљевског Дома. Питомце je у поворци пратио потпуни Пододбор Гајрета са својим члановима и пријатељнма кроз све улице града, a исто су тако прикључивали овој поворци најпре питомци Просвјете, a затим друго ђаштво са својим професорима и учитељима и општинство. Након опхода no граду цјелокупна се je поворка повратила у конвиктско’двориште — цвијетњак које je било нарочито приређено за свечано сијело те ноћи. Красно je било погледати цвијетњак и лице конвикта те срећне ноћи. Под заставом стајала je слика Њихових Величанстава са Његовим Височанством Престолонасљедником у вијенцу од најљепшега цвијећа. По прозорима су сјале свијеће у почаст те срећне ноћи, a исто je и цвијетњак био.нарочито освијетљен и испуњен са столовима украшеним разним цвијећем и воћем, гдје je било мјеста за k00 особа. Мјеста у цвијетњаку заузело je чиновништво и старије грађанство, a млађе општинство и ђаштво, којега je три пута толико било, остало je пред цвијетњаком на улици и наслађивало се програмом свечаности. Ово свечано сијело отворио je Предсједник Пододбора г. Осмаи Реџић и поздравивши госте истакнуо je историјску важност ове прославе, a за тим позвао омладину Гајрета да буде предана и вјерна идеји вој. врој 19. Нарочито je нагласио, да je Гајрет једино^муслиманоко друштво, које помаже и спрема нашу млађу генерацију за будућност, a посебио сиротињу. Завршио je свој говор са поздравом Краљевском Дому. Говор’ гЛпредсједника био je силно аплаудиран, након којега je омладина Гајрета отсвирала један родољубни комад. Иза поздравног говора наступио je 'у цвијетњаку Енвер Реџић, уч. II. разреда гимназије и декламовао „Гајретов Поздрав Његовом Височанству Престолонашљеднику Петру“, a послије овога Зејна Реџић, уч. I. разреда гимназије „Протектору Гајрета" од Асије Кавазевића. Обје ове декламације изведене су жарким осећајима и према томе попраћене заслужним бплаузом. Послије декламација, одржао je предавање питомац Ихсан Зукановић о Династији Карађорђевића, које je предавање трајало око пола сата и саслушано највећом пажњом. Сада се појави на средини цвјетњака наш стари члан и пријатељ Гајрета г. Лука Опанчина, обл. школ. надзорник са пјевачким збором који се je састојао од члаиова Гајрета и отпјевао je неколико умјетничких пјесама/ Паузе између пјесама кратио je тамбурашки збор питомаца.г_Како први дио'ове свечаности тако и овај други био je од присутне публике силно аплаудиран. Са овијем je био исцрпљен програм и сијело je настављено до у касну ноћ. Тамбурашки збор свирао je народна кола, ђаштво и млађе општинство забављало се игранком, a чиповништво и старије грађанство, које je частио управник конвикта црном кавом, лимунадом цигаретама и воћем, разговарало се о којечему, a највише о хуманим установама; нарочито о Гајрету. У вријеме овог сијела узео je ријеч г. Михајло Вујатовић, професор овд. гимназ. и умоливши управу конвикта и Пододбор да му не замјере на његову предлогу, позвао je присутне, да се овом згодом сјете Гајрета са добровољним прилогом. И ако je против овога предлога био и Пододбор и Управа конвикта ипак су госпође Опанчина и Марић сабрале 538.L0 Дин. и предале управнику конвикта. У овој своти приложен je добровољни прилог високопреосвештеног г. Др. Бенјамииа Таушановића, бихаћког епископа, који je прилог наведени послао no госп. Влад. Периновићу, просвј. иншпектору и извинуо се да жали што због службених отсутности из Бихаћа не може присуствовати овој свечаности. Овој су свечаности присуствовали представници војске, власти, вјера и разних надлештава са својим потчињеним особљем и елита грађанства, те тиме као и сваком другом згодом доказали своје симпатије према нашем мезимчету Гајрету, на чему им од стране истог друштва пајлепша хвала. Управа Конвикта. У Тузли. И ако су у главном сви питомци стигли у конвикт 3. и 4. септембра, na се није могао спремити програм већег стила, ипак je ова свечаност задовољила мимо свако очекивање. Посјета je била са званичне стране, као и од осталог грађанства тако лијепа и многобројна као ријетко гдје. Академију je отворио у 6 сати no подне управитељ конвикта са пригодним говором, истакнувши значај свечаног дана специјално за Гајретову омладину, уз то je истакнуо улогу Гајрета прије и данас коју je Гајрет достојно вршио и врши око културног придизања и националног освјешћивања бос.-херц. муслимана. Затим je истакнуо снагу Гајрета данас, под моћним Покровитељем своје крви и соја и позвао присутну омладину да се свој- �Број 19. TftJPET. ски спрема за бољу будућност, да очеличена духом и тијелом узмогне достојно чувати велике народне тековине и Пријесто младог Покровитеља. Говор je завршен са трократним клицањем Престолонасљеднику, Краљу, Краљици и читавом Краљевском Дому. Питомац Илјас Ресуловић, декламовао Je пјесму „Бели Крин“ од Јеле В. Остојића, посвећену Њег. Краљ. Височанству Протектору Гајрета. Затим je Касим Хрустановић — питомац — одржао врло лијепо предавање о историји и улози Славве Династије Карађорђевића, коју je Она извршила тако славно у нашој националној историји, на понос и дику народа свога и дивљење читавог свијета. Иза предавања су питомци отпјевалн државну химну с којом се тачком свечаност и завршила. Затим je прочитана брзојавна честитка упућена Њег. Вел. Краљу на Блед. У име Њихових Величанстава одговорио je на честитку министар двора г. Јанковић слиједеће: „Њихова Величанства срдачно захваљују на лепим честиткама о рођендану Наследника Престола. ЈАНКрВИЋ. Страна 303. женскиља, нада очајног оца, којн je прије кратког времена изгубпо своју другарицу у животу, днка“{и понос свога родног мјеста Фоче, — тихо и анђеоски"испустила je своју лијепу душу и потражила топлоте и љубави тамо „на другом бољем свијету“. Боловала je од сушице. Ради болести морала je напустити задњу годину свога школовања, надајући се увијек да he матурирати и одужити се своме звању. Па и кад je пренесена у болницу није губила наду. Тек би се покаткад зајапурена лица обратила својим другарицама, којих je било сваки дан око њеке бијеле и скромне болничке постеље и сузним очима уздахиула „Да ли вам je жао моје младости ?* — a онда je настао дуг јецај, који je она опет прекидала и сама их тјешила. До вечног починка испратио ју je Главни Одбор Гајрета са својим питомцима и њеним другарицама. н>ене наставнице и остали пријатељи. Oko болеснице су се нарочито труднли и показали особиту вољу; да нам je отму од њене несретне бољетице гг. др. Вј. Кушан’, примариус одјељења и др. Омер Бахтијаревнћ, кућни лијечник Гајретова овд. мушког интерната, na чему им Украва Гајрета овим изриче најтоплију благодариост. Уцвиљеном 'љеном роднтељу г. Салих Ремзи еф. Муфтићу наше искрено саучешће. Нашој Самији лахка земљица! - Рахметулахи алејха! По свршеној академији Јдгравитељ конвикта понудио je присутне да остану, те су тако многи, почашћени кафом и цигаретама, задржали се у разговору интересујући се радом „Гајрета“. Конституисање новог пододбора у Добоју Поред осталих грађана академији су присуствовали .у^Ј^Зђицијативом г. Бећира Галијашевића одржан je вел. жупан г. Др. Јован Зец, командант мјеста пуковник дне 5. о.епт. 1926. састанакГајретових пријатеља у Добоју г. Милан Васић, пуковници г. Стаја Т. Стајић и М. Лаза- ради реорганизације рада за Гајрет. ревић, обласни муфтија г. Шефкет еф. Курт, предсједшпс Ha том састанку изабран je слиједећи пододбор: Пододбора Гајрета г. Шефкија Глухић, адвокат, г. проф'. Предсједник: 1,1афер Даутбеговић; тајник: Исмет Дукатар, срески поглавари гг. Салмх еф. Карамехмедовић Бешлагић; благајник: Мустафа Арифовић; 1. реви о р : Ии Јусуфбег X. Јашарагић, обласни школски надзорницн брахим Мујдчвћ и II. ревчзор: Хамза Хаџимујагић. гг. Мустајбег Кршљах иДане РубчиИ, Кадерага Куноснћ Новоизабраном одбору желимо много cpehe у завелетржац и други многи одличиици. почетом раду за Гајрет! Присутни су добили дојам да „Гајрет“ лијепо и достојно врши своју културну и националну мисију, na су са задовољством na лицу опростили се са шпомцима и Новоуписани утемељачи Гајрета у Плаву. управником. За добар успјех академије иде заслуга и Нови пододбор у Плаву уписао je слиједтће чланове мјесном Пододбору Гајрета који се ангджовао око позиугемељаче: вања грађанства на академнју. М. С. Новица Поповић, Томо Спасојевић, Симо Ђорђевић, Мула Хусеин Реџепагић, Мула Хусеин Мр. Реџепагић, Илијас бег Реџепагић, Салих еф. Хаџимушовић, Салих С ам и ја М уф тић еф. Реџепагић, Мула Ахмед Шабавић. За члана добрзтаора уписао се Мула Смаил Мекуловић. Поред тога уГајретова питомица писано je још 84 редовна члана. Новом пододбору срдачна хвала на заузимању за Beh неколико мјесеци вехнуо je у овдашњој Државној Болници на оделењу „Д“ један лијеп и млад живот, Гајрет и живили! док се ннје неки дан у понедељак 20. ов. мј. и угаснуо. Умрла je je Самија Муфтић. У најљепшем добу, у Нови пододбор у Новој вароши. цвијету своје младости, кад се и она нама највише миHa дан 17. септ. 1926. изабран je у Новој Вароши лила, и кад се и њој живот највише мнлно и управо кад je отварала очи и једном ногом корачила на стазу своје пододбор, у којн су унишла слиједећа господа: Предсједник: Мехмедалија Аговић, подпредсједник: каријере, морала je да са свим прекине и све напусти. Она симпатична Самија, којој су од увијек њене друга- Осман Хаџић, секретар: Муртезан Хаџимуртезић, подсерице питомице Гајретова женског интерната - чији je и кретар: Хајрудин Хаџи Ибрахимовић, благајник: Ђамнл ona члан била — највише вољеле и коју су и њене на- Крџовић, књижничар: Мустафа Бшалагић, надзорни одставнице у муслиманској женској препарандији тако рећи бор: Салихага Аговић, Даут Билалагнћ, Шућро Хаџибеиздвајале од осталих ради њепе доброте и спремности, у говић и Ибрахим Бегић. Новоизабраном одбору желимо много успјеха у којој je Гајрет гледао своју будућу врло вриједну сарадницу на културном и надионалном поднзању нашег раду за оппгге добро! �Страна 304. »Г A Ј Р Е Т« Нови повјереник у Бос. Отоци. У Бос. Отоци именован je за Гајретова повјереника Алија Херцеговац, школски управитељ. Новом повјеренику желимо миого успјеха у њ е: говом раду! Број 19. Абид Малкић даровао je 2 аграрне облигације no 100 Динара. При атељима Гајрета нека je најљепша хвала и живили! Prilozi iz Mioča (Višegrađ) i Priboja: Нови утемељач Гајрета. Есад Хасанбеговић, ученик II. разреда гимназије у Мостару, син војног имама Мухарема Хасанбеговића уписао се je за члана Гајретова утемељача. — Живио! Заједничке забаве Гајрета и Просвете у Ливну и Високом. Осјећајући потребу што тјешње сарадње ових двају друштава на просвјећивању народа, пододбори Гајрета у Ливну и Високом приређују велике љетне забаве у недељу, 3. октобра о. г. са врло бираним програмима. У Ливну оснм концертног и позоришног дијела програма, приређује се и добротворна лутрија, чији би згодици били преостале књиге Нросветине и Гајретове библиотеке. Ha забави у Високом свираће војна музика Ббс. Див. Области. Гајретова забава у Бихапу. Агилни пододбор Гајрета у Бихаћу закључио je да приреди Гајретову забаву кцајем октобра о. г. о чему he се опширније извијестити у Једном од наредних бројева нашег листа. Остале Гајретове забаве. Новоизабраии пододбор Гајрета у Новој Вароши (Санџак) као и пододбор Гајрета у Јајцу отпочели су са припремама да приреде што успјелије друштвене забаве у току овог мјесеца. Ц о овим забавама извијестићемо опширније у нашем листу. Добровољки Darovaše po 10 Din.: gg. Antonija Jelenek, učit., Zećir Bahtović, Muhamed Hasanagić, Ivo Majčić, Risto Klajić, Halil Kurtalić, Đorde Anačić, Ali ef. Bajramović, Hasan Skorupan, Jovo Joksimović, Vukadin Milošević, Mih. Dunić, Radoslav Ivanović, Šukrija H. Hamzić, Ćamil H. Hamzić i Đulbo Bahtović. Po 5 Din.: Redžo Mehić, Gavro Filipović, Imšir Hodžić, Jovo Karadžić, Šefko Bakal, Mustafa Sarić, Suljo Salkanović Ignjat Koler, Abdulahbeg Hasanagić, Šahin Ejubović, Diko Raković i Ragib Begović. Po 4 Din. -. Vejsil Bajramović, Miloš Jankovi %Hasib Bećirović, Ibrahim ĐelAhmetović i Rad. Bocetić. Po 3 Din.: Salih Mehić (povj.), Milenko Radović, Mile Vitorović, Miloš Gočević, Ibro Vara)toyac, Suljaga Softić, Nikola Meptošić i Raiša Kadić. Po 2.50 din. Šukrija Murtović, Po 2 Din.: Murat Mehić, Sulejman Me­ hić, Fetah ef., Obren Stanković, Rade Cerović, Mujo Fazlić, Dojdorević, Halil Bahtović, Huso Kadić, Milan Meštrović.i - Adil Kočevi;, Mehmed Hasanagić, Hamdija Hasanagić, Mehmed Erainović, Ragib Softić, Hamza Uzunović, Hamed Lagumdžija, Todor Trifković, Mustafa i Hasan Šuka, Osman Osmanagić, Hamed Čaušević, Hamza Skorupan, Velimir Penezić, A. Zajimović, Omer Zlatanić, Kostić, Krsto Kamerić. Nazif Mošić i Mehmed Lagumdžija. Po 1 d in .: Ibro Mehić, Tima Mehić, Savo Nešković, Ejub Suljović, Mehmed Mujović, Vasilije Petrovlć, Zlatanić, Hasan H. Avdić, Rizo Hasanagić, Ekrem Kaljić, Mihajlo Bukvić, Mlađan Lukić, Mustafa Karadinović, Izet Kurtalić, Nezir Tahmaz, Asim Lagumdžija, Hašim Saraljević, Jakub Dedović, Dragiša Lazarević, Osman Mojić, Danilo Davidovk, Asim Fehratovk, Ilija Tokovič i Vule Koštrić. Ovaj prilog je skupio Mujo Mehi1, Gajretov pitomac uz pomo; svog rođaka i povjerenika Gajreta gosp. Salka Mehića. Д ар и з Тузле: Прилози за Гајрет из БихаКа: 0 курбан бајраму сабрао je Пододбор у Бихаћу за Гајрет 14 ком. кожицалсоје су продане за 364-— Д., a даровалису no 2 ком. Назиф еф. Салихоџић, Мустафа еф. Реџић, Ћамил еф. Миџић и Мухамед Реџић; no један ком. Зејнил еф. Делић, Осман еф. Реџић, Др. Хамдија Браво и Ибрахимага Хаџиабдић. У име кожица даровали су no 2).— дин.: Ахмет оф. Крупић; no 10 дин.: Хасан A. Сарачевић, Хасан Б. Сарачевић, Мухамед Хаџиабдић и Мустафа Хаџиабдић; no 5 дин.: X. Хасан еф. Смајилагић, Мехмед Јунузовић и Емин Касумовић. Осман Лонић, мутевелија џамије Гор. Прекоуне сабрао je на бајрамској сергији 61.50 дин. Градско поглаварство у Тузли даровало je Гајрету Днн. 1.000'— као'припомоћ за годину 1926., на чему се најљеише захваљујемо. Ирилози из Приједора: Поглавар среза приједорског послао je Гајрету своту од дин. 300.— коју je убрао као п р и л о г Гајрету за обављање „томболе“ за вријеме овогодишњег Рамазана и то: од Управе Местне Организације Српске Националне 100. Дин^ од кафеџије Адема Кахрића и Османа Цепића no 100 Дииара. Господину поглавару и дароватељима и овим путем срдачна хвала! Štamparija »Bosanske Poitc«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovori)! urednik: Hamld KUKIĆ. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer Hualitetomnadmašuje sue ostale ciparpapire a potpomaže i „ВајгеГ IfliD. Tuornicć! Cippapira 5. Q. Шиа1ај, SarajEuo, m a ž s se naručiti i р г е к о d ru š tv a ,G airet‘ u Sarajevu Сарајввска Банка д. д. у Сарајеву. Т е л е ф о н б р . 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошре на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет*. № 11IiCIPELE je r je o n a najbolje kvalitete i d o n o si lije p a korist GAJRETU. N a ru č u je se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glvno zastupstvo za B. i H. A g e n tu ra R u d o lt Boić, Sarajevo Bistrik, 26. Telef. 783. Pošt. pret. 75. �IMimŠabanagićisinovi Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broj 27 ® Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana T e l e f o n : T r g o v i n a b r o j 481 — S ta n 7 6 7 Ш : п - ј 5. ; з а . х з , I B e £® Bcišcigićci § Sarajeuo ffi trgovina muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Bogato sioua* rište hrvatskih i srpskih knjiga SS ta H. Bajram aga Foča I DRUGOVI Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO м н н н н н н Е а н н ж ја Е г а а т а н ј Gjulagfna ul. 3. — Teiefon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru. .. . , Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, — šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. =------- ш = ш ж ш ш с= ш ш Čitajte ,Gajret‘! List 'G ajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod adm inistracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! n m m m m T m m m v m n n m m m m � https://kolekcije.nub.ba/files/original/9c02c009703ad8559d1f9fba65cedf62.pdf e59e40943cc4f8c6fda3f638c7c563e8 PDF Text Text Riza^ef. M uderizović./Zem . Muzej 767 ■ > Sarajevo ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА И злази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 20. Сарајево, 16. октобра 1926. ЦиЈена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цнјене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — САДРЖАЈ Гајретов Гласник Владислав Тмуш а: Ј е д н а н о ћ у К р ш л и . (Из старих анала). Осман Нури Х аџић: М у х а м е д ii К у р -а н . М. Делибашић: Р е к а (рјвсма). И. Д обарџић: С у м о р н и С т и х о в и (lijeci ф . Грилпарцер: М о р ск и и љ у б а в н и (Т рагедија у чинова) Превео С|улеј Мурсел. Х аф из A. Бушатлић: М у с л и м а н с к о тељ ско и родбин ско право. Из сједнице Гланног одбора Гајрета: Иододборима, новјереш пџш а п лријатељима друштва Гајрет. вп Гајретов иовјерепнк у Гламочу. [сгптн Гајреха na свечапоствма na Иллааа. јретове забаве у ировипцијн. Фељтон: ' . Осмдн Нури Х аџић: Др. Еуген Сладовић „ Н с л а м с к о и р а в о у В о сн и и Х е р ц е г о в и в и “ (Б еоград 1926.) : Хамид К укић. �0000006 i. GURET 0. L SRI1JEVI 0 ш 0 0 0 0 a 0 0 9 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Potpuno uplaćena dionička giaimica Din 1о,ооо.ооо’— Rezeroe Din l,6oo.ooo-— s1 Banka se bari srim u bankornn struka spađnjnćim poslorim a. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također 1 pupilarao siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditue i privredne nstanove. Osniva i podupire razne knlturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod ,,Varde“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantilia“ u Sarajevu. 1a Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najknlantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste n svako doba. 0 0 0 0 Od čiste dobiti daje 1п°ј, Kulturnom i Prosvjetnom Društvu „GajretV 9 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 d io n ic a •ce o c e a ee o ® općine g ra d a Sarajeva 8 8 T e m e ljn a g ia im ic a 40,000.000— d in a r a 8 u •ед гасж геж з* Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 i© 8 □ ii Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju N Ш Л I I C X J koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate, , ec*D *eM D »c*a*< ar> *cjr> *c*o*< ar3*c*D *cM ocjro#ejffo«2iio«cJE > «tar> *cjrD #c*o* сжо' i g g S S jj �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Врој 20. Сарајево, 16. октобра 1926. Цијена год 80 Д. Иојсдинн број 4 Д. Ђацн добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора илн код Управс — Гајретових конвшгта. — Владислав Тмуша. ЈЕДНА НОЋ У КРШЛИ. — Из старих анала -V Звуци челичне звечке одјекнуше као з&дњи акорд погребне песме, док су лопата И' мотика довршавали своје. У гроб су легли и отац g Afttjica 'једног од најмлађих јаничара, и поочим и пдмајка оне која сад доби Јаничар-башу за новог п>очима. Са овим се спуштала и ноћ. Жубор Зеленв! Воде и Милешевке постајаше ЈЈксдЛји n звучнији. Хладан, a свеж всчерњи поветарац спуштао се са Кошевинских страна и' Расна, a старо рашће зажубори опет своју ноћну причу. За Градином се већ смирило сунце и нестало ra тамо негде иза ЧадинстСих коса. Душманићи се први почеше обавчјати мраком који мучки заобиђе преко Побјеника да баци своју црну кабаницу на врх Златара и- да на њему пршјуши и онај задњи трачак сунца који га позлаћивагае... -Ш1_— Кршла са најмлађим јаничарима, сиремала се на починак. Уста-баша, у осуству Ј 4 ничар-баше. нареди да cef појачају страже. — Ha сваки шум да лазите! Увуче ли се ко ноhac у кршлу, ви ћете то главом платити! — рече им овај строги заступник старешине. A имао je и разлога да се бојл новог упада, јер ноћас je један ђаур био тако дрзак да иреко мртвог јаничара, којега je на лукав начин уморио, уђе у кршлу и да украде свога сина. Истина, он je то најзад плагио животом, a плен му je опет враћен у јаничарску јазбину. A тај плен био je мали Гордан син Радована и Милојке над којима ноћас леже свеже хумке давно потлачене земље. A над сином тшх ђаура дрхтао je вечерас главом Јаничар-баша! » Дете je лежало у грозници. Кад су га беснн јаничари онесвештеног ишчупали тешком муком из укочених руку његовог мртвог оца. он je у кршли за кратко време дошао себи na онда пао у несвест да га обузме нека чудна грозница. Јаничар-баша, сав потресен чудима данашњег дана, преображене или пробуђене душе, чувши да je мали Гордан пао у неку болест, бејаше наредио u / да се fte'IJte пренесе у засебну одају. Једног између јанпчара отпреми да одмах доведе најчувенијег хећима, старог Фидар-ефендију. И док je чудно подрхтавао пламен 'лојанице у пиринчаном шемедану, лелујале сенке no малој изби, a Препол обмотавача тама летње ноћи без звезда1 и месеца, дбтле je Јанпчар-баша зурио у лиде болесног детета, које се бејаше зајапурило и дошло црвено као права црвена чоха. — Шта мислиш, хећим ефендија? — упита тихим шапатом Јаничар-баша na са страхом у очима очекиваше његов одговор. Но стари хећим не одговори одмах. Јаничарбаша не знаде да ли он сад посматра дете или се je замислж) — тако му очи бејаху нејасне и као без израза. — Да није много презеб’о ? .. . Не доврши Јаиичар-баша na заустави дах. Дете тога тренутка развуче усне, a ужареним лицем разли му се неки чудни осмејак. Видеше обојпца да je то осмејак среће и блаженства. Јаничар-башу обузе неки потајни страх- a хећим само сумњиво климну главом. Мисли су им биле истоветне, само je Јаничар-баша још и стра* ховао. Знали су да се тако срећно и блажено смеју само деда кад су на умору. Њихове очице, и када су затворене, као да онда угледају лепе рајске дворе и своје другове како no њпховим вртовима весело и срећно скакућу. Зато у Јаничар-баши све лретрну. Он угуши дах у себи и само што упртих очију нетремице гледаше у дете. Примети стари хећим промену на лицу Јанлчар-баше и оссти сажаљење према томе човеку. Знао je стари Фидар-ефендија све шта се десило са Јаничар-башом и све шта je он данас доживео a баш ради тога детета. Зиао je да je Хоџа-Брбо једини могао одгонетнути чудну тајну Земље и Неба n тим унети нову светлост у душу овог окорелог јаничара. Знао je да сада Јанпчар-баша верује да ће све своје тешке грехове моћи окајати само на тај начин ако cg достојно одужи овоме детету. �tjf Страна 306. »ГАЈРЕТ« И заиста Јаничар-баша од данашњег дана сматраше да je његова човечанска дужност да од данас na увек буде и отац и мајка томе детету, a и оној девојчици која на чудан начин доспе лред jaничарску кршлу да у мало не постане плен Одабаше. Њега je, ваљда, Бог послао у згодан час, не само да га стави у ново искушење, него и да му каже: »И овоме детету. као и ономе, мораш ти бити и отац и мајка!« И тај човек суров и окрутан, који никад није знао ни за родитељску радост ни жалост, осетио je данас' то обоје. Осетио je радост онда кад га je загрлило оно сироче и кад je на то он њега притегао уз своје груди и рекао да ће joj он бити отац. Осетао je, ето сад, и родитељски страх и родитељску жалост, гледајући болесног Гордана који као да се je већ опростио са земаљским животом na угледао онај бољи и лепши. Посматрајући сад ово дете којем je он од данас постао и отац и мајка, верујући да су то опроштаји од овог света и осећајући како се жалост хвата целог његовог бића, њему сад изађе нред очп цео ноћашњи догађај са отмицом коју изврши отац овог болесног детета. И док je ноћас ускиптео од гнева, сав побеснео, наредио да се дрски ђаурин по' стГку цену убије као псето, дивећи св уједно таквој смелости овога човека, сада, ових часова*. брло. му je све јасно и ништа загонетно. Не из руку најкрвавијег крволочнијег душмана, не.рз шапа и чељусш тигра и лава, већ би од,, Јадичар-баша, сада, pgopSg часа, био готов да. с е ^ в а т и у коштац и са оним аждајама из бајки само да спасе живот овога детета. Јуче, изјутра, Аије веровао да срце јједне жене може препучп од јада -и жалости за једним дететом, — јер није знао да je жена мајка детета, — a сада, овога часа, он, Јаштчар-бата, осећа као да неће моћи преживети тај час кад угледа ово дете мртво и укочено! Али како се тај човек обр\до£а кад примети да се Горданове зене почегае мидати. Најпре тек једва приметни покрети na онда јачи и одређенији. Сад дете већ поче нешто и шапутати. Јаничар-баша принесе уво његовим уснама. И фидар-ефендија устави дах, неће ли разумети коЈУ реч. —. . . о . . . о . . . о . . . Само се толико могло чути. Јаничарбаша подиже главу na погледом питаше Фидар-ефендију да ли je он штогод разабрао. Но овај место тога рече: — Није од назеба, већ страх, или верем! Тако стари хећнм, a Јаничар-бапш као да сину пред отама. — Саглан? — упжта га je ли поуздано. — Саглан, џанум! — потврди овај. Јаничар-баша одахну, a усне му прошапуташе захвалу Богу. — Само нек није друга болест — рече он раздрагано више за себе. — Стпах ћу му ja љубављу одагнати, a верем помоћу Божијом пзлечићемо и ja n ти, хећпм-ефендија! »Алаху екјбер!« — чу се тога часа са Зиндагине џампје, који огласи јацију. Број 20. Оба се човека згледаше. Ово дође као потврда са самога неба. Јанпчар-баши прелети: блажени осмејак преко лица. — Добро ће бити, иншалах! —<рече хећим. — Ла илахе ил алах! — заблагодари побожно Јаничар-баша и подиже очи к небу, дпгавши руке према себж. Фидар ефендија га погледа задовољно n a простре серџаду у истој/одаји и поче клањата јацију. To je био одговор на Јаничар-башине речи. Јер стари хећжм бејаше врло потресен оваквом вером и сматраше за дужност да не одлаже молитву већ да je обави одмах на овоме месту. Нека će нова радост разлм no грудима Јанпчарбаше. Сузе му навреше на очи na стаде поематратп Гордана. Дете пак и даље мрмораше неке речи, али их његов нови поочим не разабра. иако без даха ослушкиваше. Но он je био задовољан. Лице Горданово изгуби ону црвену боју и поче се природно руменити. Јаничар-баши дође да одмах од драгости обгрлж то дете, али се не смеде усудити, бојећи се да му не би тиме нанео какво зло. Задовољи се само с тим да val тако посматра јер већ тврдо вероваше да j e детету све боље и боље. Стари хећлм довршп молитву и дигне се na приступи детету. — Боље му je! — рече задовољан, погледавши Јаничар-башу. Овај се осмехну ж хтеде нешто да каже, али наједном застаде. Трже ice. ЈТице му доби неки злокобни изглед na погледа на врата. — Неко плаче!. . . — рече гледајући укочених ЈУ пут врата и са скоро избезумљеним изгледом k| io да отуд долази неко страшило, или још горе неко страшно предсказање. Фидар-ефендија се зачуди свему овоме na напреже слух. — J a не чујем ништа, — рече једнако ослушкујући. Затим смочи руку у ћасу са сирћетом и тако пређе преко Гордановог чела. — Јесте. . . плаче неко! — рече сав дрхћући од страха Јаничар-баша na епергичним кораком, забаравивши на час ж дете и ове, приђе вратима и отвори их. Сад, ice зачу гласни јецај. Јаничар-баша хтеде да љутито пита ко je то, али се трже. — Зоро!. . . Шта ћеш ти овде, дете моје?! Јецај девојчета пређе у гласан плач. Она зарида na једва изговори: — Гордан je болестан. . . Хоћу к њему! — И опет je загушише сузе. Јаничар-баши тек сад постаде све јасно. Он се лупи шаком о чело: — Ох! J a сам заборавио! Ma колико да му лакну кад место утваре, или злослутног предсказања, он угледа Зорку, ипак му дође тешко што je то девојче, у бризи за Горданом, био потпуно заборавио и тако joj учинио на жао. Он то себи ипак није могао опростити na узе дете за руку и уведе у собу: — Х оди. . . немој плакати! Ступивши у собу девојчица се истрже из руке свога поочима no појури постељп. — Гордане! — узвикну гласом који одаваше велику жељу и радост. �V A Ј PET. Број 20. Страна 307. Јаничар-баша ce иобоја да такав узвик не уз— Ко ти je то рекао? — упмта га девојчица no­ немири Гордана и да му не погорша стање. Он би ja хтеде то да прикрије. — Д ругови. . . д а н ас . . . — Зајеца поново Горjoj тако радо запушио уста само да њему буде бодан. Ни девојчица не бејаше у стању да ce сад узље, иа сад са страхом очекивашс шта he бити. држи. Дечак скупи обрве и промешкољи ce. Оиет ce деда расплакаше и опет ona двојида Два човека ce чудом згледаве. — Гордане!. . . Ja сам крај тебе!. . . Гордане!.. љ уди остадоше и неми и непомични. Они не могаОиет га благо дозиваше девојчида са нешто ху веровати д а ce још и то чудо може догодити да овако м ала деца знају осећати и волети ce. сиуштеним гласом. — Немој плакати, Гордане. . . Ja ћу бити с тоОбојица људн сад са интереосм очекиваху шта бом! he да буде. — He можеш . . . Ти ћеш морати остати! — ОдСад дечко отвори: очи. Лице му ce за час уозбиљи. Он мало зачуђено погледа око себе иа кад говори joj дечко болно. — Нећу остати!. . . Н е ћ у !. . . Идем ja с тобом! му паде поглед на девојчицу он ce пресрећно осГордан на ово још јаче зарида. Девојчпца осмехну: таде за час у недоумици ш та да ради и како да га — Зоро! — узвикну. и увери и утеши. Затим ce окрете Јакичар-баши: Рекавши ово иодиже ce и раширн руке. У час већ обоје бејаху загрљени. — Je ли да ћу и ja ићи са Горданом? — уиита Ону двојицу људи обузе још веће чудо. га. Загрљена деца на час ућуташе na онда обоје Њ ега завушише сузе. горко заридаше. Њихов плач бејаше горак како са— ЈесТе^децо м оја!. . . Ви сте сад а моји!. . . Тамо може бити плач сирочади. ко je Алах хтео!. . . И ви ce нећете р азд в ајата!. . . Оба човека бејаху потресена. Гордан га погледа раширених очију n a ce кроз Стари хећим убриса марамом сузе, a Јанпчар(•узе осмехну: баша пусти да му ce оне котрљају. — Je л ^ и ja и Зорка? — Гордане. . . немој плакахи! — лрибра ce пр— Јесте, јесте!.• . И ти и З о р к а !... Ви ћете ва девојчнца. увек бити заједно! —\У з в и к н у Јаничар-баш а na — Знам . . . отац јеи^огинуб .>. * a .v . мајка — Ту ce дете загрца. __ рашири руке. Обадвоје деде му падоше у загрљај... ( A Osman Nuri Hadžić: t \ мин §. 18. B i t k a n a H u n e i n u i p o v r a t a k u M e d in u . Muhamed je ostao u Meki do 6. Ševala, sre­ đujući vjerske i društvene prilike d gradu. Trebalo je građane uputiti u najglavnije propise religije i eukologije; razmrsiti i riješiti teška pitanja krvne osvete; odlučiti o proskribiranim i na sm rt osuđenim krivcima; prijašnje plemenske razmirice izgladiti i posvađene plemenike izmiriti; grad i okolinu očistiti od poganskih spomenika krivim božanstvima a vjernike uputiti stazom novog vjerovanja. Krvna osveta m ora jednom za uvijek da prestane, »jer ko vjeruje u Boga i sudnji dan ne smije iz osvete ubi­ jati ljude ni njihova dobra uništiti«. Meka treba da bude što je oduvijek bila: za svakog sveta i neprikosnovena. Svi krivci koji su se iskreno pokajali i Islam primili pomilovani su, među njima i skitnica Vahši koji je na Uhudu iz zasjede Muhamedova strica Hamzu ubio, i fanatična Hind, koja je Hamzin leš mrcvarila i na parčad kidala. Samo nad trojicom okorelih zlikovaca izvršena je kazna smrti. Svi paganski vjerski obredi, izuzevši zvanje čuvara Kabe i vrela Zem-Zema stavljeni su van snage. Međutim dva najhrabrija i najmoćnija arapska ple­ mena Benu Havazin i Benu Sakif, nisu htjela ni da čuju o Muhami du i Islamu. Smatrajući da su Kurejšije, čije R-A.N. je glavno zanimanje trgovina, kukavički izdati sveli grad, oni su odlučili da sa svojim mnogobrojnim ograncima i saveznicima, raštrkanim po Nedždu i istočnom Hidžazu, navale na Meku i da iz svetog grada »protjeraju čarob­ njaka koji ruši vjeru praotaca«. Početkom mjeseca Ševala krenula je prema Meki silna beduinska vojska pod zapovjedništvom Malik bin Aufa. Starci, žene i djeca pratili su Beduine, goneći sa sobom sve svoje blago. »Ako nas pobijedi Muhamed, sve naše žene, djeca i starci, biće roblje njegovo, a naše blago plijen Muslimana« govorio je Malik svojoj vojsci na polasku, hrabreći je za najočajniju borbu. Kad se u Meki saznalo i a pripreme Beduina, Muha­ med je odmah naredio, da sve za boj bude spremno i već šesti Ševala (28 januara 630) krenuo iz grada sa deset hiljada svojih boraca i dvije hiljade Mekanaca u susret neprijatelju. Nije čekao, da ga Beduini napadnu u Meki, koja je još uvijek u duši bila poganska, jer većina mekanskih prvaka nije primila Islam iskreno i sa uvje­ renjem, a silno oružje i ratne sprave krili su po svojim kućama za svaki slučaj. Prije odlaska iz Meke, Muhamed je postavio Atab bin Esada za guvernera grada, a Maar bin Džebela za gradskog sudiju. �Страна 308. Г A ЈРЕЋ Deset milja od Meke u pravcu prem a Taifu, u ti­ jesnoj i dubokoj uvali Hunejn iznenada i sa svih strana navalili su Beduini na Muslimane takovom silom, da je među njima zavladala prava panika. Počeli su bježati na sve strane i nepokušavajući da se odupru neprija­ telju, makar da su mnogi polazeći iz Meke govorili »mi smo sila, koju niko pobijediti ne može«. Ebu Sufjan, gledajući zabunu Muslimana, ironično usklikne: »Kako junački bježe, do m ora se neće zau­ staviti!« »Danas je konac Muhamedovim čarolijama!« — dobacio je jedan drugi od mekanskih prvaka Kilde-t. Muhamed koji nije nikad gubio prisebnost, i predpostavljajući junačku i časnu sm rt kukavičkom i sra­ motnom porazu, stao je na izloženo mjesto, i sa svojom ličnom gardom junački se odupro neprijatelju. Opasnost je rasla sve više i u jednom je momentu izgledalo, da će na Hunejnu biti pokopan sav uspjeh mučnog i ..na­ pornog rada od toliko godina.. . »Muhadžiri, Ensarije, ovamo, ovamo svi koji su u El-Meraru položili zakletvu vjernosti! Ovamo Muslimani, Bog je s nama, ja sam nje­ gov poslanik, Muhamed sin Abdulahov!« -uzalud je Muhamed dozivao. Njegov se glas U onoj gužvi i za­ glušnoj vici nije čuo' Istom ка^ je njegov stric Abas svojim jakim glasom ponosio-iijegove riječi, situacija^ge izmijenila: sa svih strana pohitili su Muslimani prema Muhamedu, dovikujući »evo^ nas, ifii~ćemo krvlju oprati sramotu našega stra h a 'H l sad je istom počela bitka strašna i krvava, Uli koja je tako brzo svršila porazom' Beduina, da mnogi .Muslimani koji su bili podalje od* makli, nisu u borbu ni prispjeli. Plijen je bio velik 1 bogat: sve žene, djeca, starci i blago Beduina palo je u ruke Muslimana. Među zarobljenicam a nalazila se i jedna starija žena Hajma iz plemena Benu Sad, koja je zahtjevala da je izvedu pred Muhameda, »jer m u im a nešto reći«. Zar me ne poznaš? — ja sam Hajma, kćer Halimina, tvoja sestra po mlijeku! — Zar se ne sjećaš> kako sam te u naramku nosila i tetošila? Muhamed ganut do suza ogrlio je svoju sestru i svoje joj džube prostro da sjedne. »Da«, ti si moja draga sestra, primakni se bliže!« — govorio je Muha­ med a suze mu orosile lice. Zatim joj je ponudio ili da pođe s njim u Medinu, gdje će je svi voliti i po­ štovati kao njegovu stariju sestru, ili da se vrati u svoju pustinju. Hajma, se odlučila za svoju pustinju. Muhamed, davši joj bogate darove, teška se srca rastao sa svojom sestrom sa kojom su ga vezale tolike nježne uspomene iz najranijih dana njegove mladosti. Razbijena beduinska vojska zaklonila se u tvrđavu Taif, na koju su Muslimani uzalud navaljivali dvadeset dana. Muhamed, videći, da će biti bezuspješno svako dalje opsjedanje, naredi, da se vojska povuče u Džiiran, gdje je bio smješten sav ratni plijen. Nekoliko dana iza toga došla je iz Taifa u Džiiran deputacija, sastavljena od prvaka plemena Havazin i zamolila Muhameda da Број 20. im povrati zarobljene žene, djecu i starce. Muhamed im je molbu uslišao. Bogati ratni plijen: 24 hiljade deva, preko 30 hiljada ovaca i mnogo srebrenog novca razdi­ jelivši ga među muslimanske borce Muhamed je 18. dan mjeseca Zul-kade (29. m arta 630) krenuo iz Džiirana put Medine. Na prolazu kroz Meku, obavio je du­ žnost »malog Hadža«-Umra, a 24. dan istoga mjeseca stigao u Medinu. Povodom bitke na Hunejnu došla je ova objava: »Bog vam je uistinu na mnogim mjestima pomogao da pobjedite. Sjetite se bitke n a Hunejnu, Vi ste se divili veličini vaše vojske, pa šta vam je to pomoglo? Zemlja vam je bila tijesna u Vašem vratolomnom bježanju! Bog je tad a pomogao i zaštitio svoga poslanika i svoje v jern ik e.. . (Kur-an, IX, 25-26.) §. 19 O d p o v r a t k a u M e d in u do k o n a č n e p a b j e d e I s l a m a . Nekoliko dana po povratku u Medinu, M uhamed je doživio u svojoj porodici jednu veliku radost, ali koja ga je u isti mah dovela i u vrlo nezgodan položaj Njegova robinja i konkubina Marija КорЕбка rodila je sina. To je za Muhameda bila vanredna sreća, jer poslije Hadidžine smrti ni jedna nje­ gova žena nije imala djece. Muhamed je dao sinu ime lbrahim, a majku m u Mariju oslobodio položaja robinje i konkubine. Ali naročita pažnja, koju je poslije toga ukazivao Mariji, izazvala je razumljivu ljubomoru kod njegovih žena, a kad ga je jednoga dana Hafsa zatekla sa M a­ rijo m u malo intimnijem položaju, došlo je između nje ^ Muhameda do oštrih predbacivanja. Muhamed da um iri Hafsu, obeća joj da se s Marijom neće više sastajatn ali da i ona šuti i nikom ništa ne kazuje o onome što je vidila. Međutim Hafsa jsp riča cijelu stvar svojoj na­ jintimnijoj prijateljici Aiši, a Aiša ostalim Muhamedo­ vim ženama. Nastala je cijela porodična revolucija, koja se nije mogla ni od javnosti sakriti 1 dok se Muhamed rešavao šta da radi i kako da se iskopa iz ove veoma nezgodne situacije, došla je objava: »0 božiji poslaniče! Zašto si se, — da udobro­ voljiš svoje žene, odrekao onoga što ti je Bog dopustio? Bog je blag i milosrdan; Bog vam je dopustio da ra ­ zriješite* vaše zakletve. On je vaš zaštitnik, njemu pri­ pada znanje i mudrost«. (Kur-an L XVI, 1, 2) Muhamed je poslije ove objave Hafsu o t p u s t i o a Aišu i ostale žene potpuno zanemario Cijeli mjesec dana ostao je kod Marije. Ali pošto se cijeli ovaj slučaj vrlo neugodno kosnuo Ebu Bekra, oca Aišina, a nada sve Omera, oca Hafsina. radi ponižavanja njihovih kćeri Muhamed, nehtijući i dalje žalostiti tako zaslužne i ugledne ljude, kojima je on mnogo dugovao, pozvao je Hafsu natrag sebi a Aiši i ostalim ženama povratio njihova prijašnja prava, lo m je prilikom objavljen 3. 4. i 5 ajet gornje (L. XVI.) sure Kur-ana, i time je ova cijela stvar okopčana(Nastaviće se.) �Број 20. ■Г A Ј Р Е Т « Страна 309. Милан Горчиновић: PEKA. Над твоје беле горске падове Старих храмова сиве зидине; Златећ се дижу силне громовне Хиљадугласне зоре рађања. Јутром вечером, блистава Реко, У злату твоје воде трепере; Падови шуме с ’ хиљаду дуга И брује страном до плавог неба. И док се тако, поносна Реко, Громом и дугом твојих падова С ве тише тише пробијаш долом Твојим водама и моје сузе Блистају, Реко, тихе и светле. Илијас Добарџић: СУМОРНИ етихови. Исплавеле су чежње лепе У бездан туге наде ми се руше' За срећу света оЧи су ми слепе Печални боли груди м б је\у !и е . И цео ж^вот чини ми се тако Плакаћу, драга, туговат за дане Младости лепе кад сам сретан јако -У^врту нада снев’о лепе сане. И усне моје очајне и фтеде Певају песме исплавГелих сана Плачљиве очи Нову самрт глсде Док срце трпи цод оковом дана. -Ал\ авај драгд, мој бол je ко река Што увек тече, никад не престане Залуд крај жала моја душа чека Нови час, кад ће срећа да joj сване. U U lllL i РСКИ И Љ УБАВП■ ш ВАЛИ. МОРС Жалосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. Први чин. (Наставак). Херо: (Устајући према голубу.) 0 томе да се ту говор води, М ала je ствар. (дајући слуги кошарицу.) Узми ти, na je однеси тамо, Даруј joj опет слободу њену, Коју та птица позна и жели. (Слуга одлази.) Ти али стриче, карати немој Матере моје, јер je побожно Мишљење њено, и воли мене, Нама ту другим шутити треба. — Тиха и добра! Он je ту ипак имао право, Он рааи оно, што му je дужност. Треба ли, да ja са тобом пођем? — Дај, ти код мене остани м ат и !— , Ako те твоји мучити почну, Ти к мени дођи, о моја мати! Ту боја нема нит’ рана љутих. Богиња никад срдита није; Једнаким okom увек ме гледа. Знадеш ти срећу слободе, мира ? — Никада тога ти знала ниси, Стога ми немој завиана биги, Ведра ме срца на славу прати, Поносна данас јуначки крочи, A сутра као и сваког дана, Ha воду с врчем, с послом к олтару, И тако редом баш сваки дан. A ko ћеш хајде! Ал’ ако нећеш, Ja ћу те носит’, јер сам ja снажна, Гле, што се сада уклања, не да — Смешка с е .— Стриче, видиш ли ти? (полугласно:) Ну, дај бар знака! Хајцемо амо, Време пролази и већ се ето Свечаност спрема. (У ходу, шалећи се.) A — гле, тек накит, богато рухо, Ш го се све дивно припреми за ме, Ти би и сама требала — (пошавши неколико корака налред, a затим се враћајући:) �Страна 310. Свеш теник: Ви своју дужност вршите, a ти Хајд са мном, б р а т е ! Хајд за мном мало! (обје одлззе десно) Отац: (оба одлазе на десно) Сад брате, али брзо — Б р з о ? A заш то? Ш то се за дуље времена спрема, Давно већ треба смишљено да je. A она, да знам слапчина да je, Још бих joj сада показ’о пут. Отац: Промисли, али -1 Свештеник: Заиста сада промишљам ево: У сваком послу кад се колеба, Тад прека нужда одлуку створи. Човек би увек бирати хтео, Ш то je могуће, што му се хоће, Да збиљност при том стављена није, K’o међаш камен, запрека чврста. Слободан избор играчка што je Слабијех луда. Разборит човек У свем што треба, он види, да то И бити мора, a сила као Најпрва дужност њему je сама, Оно што види. (Окренувши će пре.ма слугама Почиње слава. Науклеров глас: (иза скене.) Овамо само, Леандре, о в д е ! Свештеник: Ш то je? Чувар храма: Ево два Рвде уморна странца Чекајућ’ дуго^кроз грмље себи Пробише пут. Хоћеш се вратцт? — т - « одине, Ово су она двојица иста господине, Још јутрос што на оградна врата Па и од отраг навире народ, М рмљајућ’ само чекање сноси. Свештеник: Хајд оне тамо натраг отпреми! Чувар храм а: (одлази с лева) Свеш теник: О твор’те другим — Чувар х р а м а : (долавећи) Ту сам ja, ту сам, младићу смели, З а р би ти смео ту преко мене Онамо своју пренети ногу ? Н ауклер: (који се тај час укаже) Нећу преко вас, него покрај вас. И тако сада ево ме овде, Леандре, ходи! (Леандар долази) Чувар храм а: Ох младеначке обести, гледај I A зар то вама познато није? Н ау к л ер : Ништа ту наме познато није, Јер ми смо странци, господине ту. Ми из Абида с обале преко Дођосмо вама у Сест овамо Свечаност видет’. Чувар х р а м а : З а р се уљудност код вас не учи? Науклер : У нас се учи, али не зборе: „Не буди луда, јер ћеш се глацан Вратити кући.“ Чувар храм а: Али ja — Н ауклер: Гле, док се ви ту мучите само O k o нас двају, народ вам тамо Улази хрпом. увар храм а: Натраг одавде! Јесте ли чули? Г В (према многим слугама, који долаве из позадине мало no мало) — Сва вањска врага, што у град воде. (према сиоме брату) Дотле ти коју захвалну речцу Бозима спреми, што ћеш се и ти Спомињат’ славом уз дете своје. (Сгарац стоји наклоњен према храму уз своју палицу) Пустите нека улази народ, И ред ми држ’те, јесте ли чули, Да грубост лепу не смета славу! И на се данас баш брижно паз’те, Јер радост управ као и Сунце Свој даи имаде, ал’ попут њега И вечер своју: кајање. Чувар храм а: (иза скене) Нећете, рекох, нећете! Н а у к л е р ( и з а скене) Чујте већ једном, господиме драги! Бро) 20; Г A ЈРЕТ. (Окреће се према позадини, намешта наро i који с леве страпе поред степеница продире унутра.) Hi1ауклер: (према Леандру.) Заш то ме тр заш ? Ми смо већ овде, што нам je стало: Ко се одлучи, тај и получи. Овде je управ најбоље место. Ту на подножју чврсто ћу стати, Па да видимо, ко ће ме макнут! A сад погледај сву ту красоту Бож анске оне кућице тамо, Ступова, врата, овако нешто Никада у нас видети нећеш. Гле, како олтар на среду мећу, Сигурно, да се жртвује на њем. Ну, али, за чим ти гледаш, р ец и ? — Да он то у под не гледа овде? Јесте, тако ми богова збиља! — З а р те и овде иападе твоја Сад туга ста р а ? Али, велим ти — (Народ се мало no мало дуж леве стране поредао све донде, где стоје ова два пријатеља.) Науклер: (окрећући се.) Ну, добри пришо, Ви се баш ош тро гурате амо. (према Леандру) Чуј, ja ти велим, довечер ако Ha длаку све ми не могнеш рећи Ш то се ту данае no реду збило, Па на то онда не Х1еднеш попит’ Кличући гласно букару вина, Нас смо два онда растављен пар. — �.ГАЈРЕТ« Број I Јер све те твоје суморне мисли — Погледај али онамо оне Девојке две! Видиш ли, да су To оне исте, које ми јутрос . Видесмо поред оградних врата. Eho овамо бацају око. Би ли ти једну изабр’о ? Реци! (Јанта и једна слушкиња донесоше један покретни олтар и метнуше ia десно напред под Аморов кип) Јанта: (намештајући шапће својој другарици) E ho их тамо. Десно je онај Плавојко већи, a црнко нешто Изгледа тужан. Ш то му je само? Науклер: Хотице оне завлаче noc’o. Ах, види само погледа оног! Чувар храма: (олазећи напред према девојкама) Е, na дакако, сад и ви ето, Дело се собом само показа. (Девојке одлазе.) (Према младићима) Мени се чини, да сте похитни Ви на све, што je забрана ту. Науклер: Према том како шго кад се деси, Јер ко год двоји онај и ту б и . (Цонели су један дгуги олтар и метнули ra лево пред Хименејев кип. Трећи je већ од пре с т о ја^ у средини до степеница.) Чувар храма: Дајте ви овде направ’те места, Тамо се олтар поставит’ мора. Науклер: Да има места, ja бих га радо Делио с вама. Чувар храма: Ви само овде учтиви буд’те, И да се нисге дрзнули да што (Почињу фруле свирати) Свечана ето литија поче. Натраг! Средину остав’те празну! (Распоређујући народ, који се на леву страну поставља у редове.) Н ауклер! E to и х ! Гледај! Марљиво мотри! Свештена када на близу дође, Собом се њене хаљине такни, T o ће ти твоју излечит’ тугу. Тако се каже: Јеси ли чуо? (Ув свирку фрула долази литија десно на позорнису. Дечаци, који нарочито служе око жртвовања носе посуде. Главари из Сеста. Храмске служавке и међу њима Јанта. Свештеници. Херо у плашту, са превезачем око главе иде поред свога стрица. З а њом њени родитељи.) Песма: „Ој, мајко људска, Дево небеска, Милост наклони Од зла заклони.*1 (Пратиоци литије стану десно напрама гедовима народа. Средњи je део поворннце празан.) Свештеници: Бозима слава: Н арод: (одговарајући) Срећа са нама! Страна 311. Н ауклер: Од онуд ето свештена иде, Ах, дивне жене! Ходи да сада Клекнемо оба. Али још немој, ' Већ ти пре тога погледај мени Попреко овде подножју натраг, .. И види, како посвету чине. Херо: (У позадини стојећи народ оног помичног олтара. Пред њом клече лва дечака, држећи к&д у великим посудама. Ево ти једног новог потомка Твог старог дома! Милости твоје даји му више, Него je и сам заслужи он. (Сипа кДд у пламен в полази к предњој страни. Свештеник иде Хери с леве стране, a за њом њени родитељи. Храмски чувар са њима у некој удаљености.) Свештеници: Бозима слава! Народ: Срећа са нама! Науклер: Сад ће доћ’ ближе. Клекни Леандре! (Они клекну. Леандар се прибио управ уз Хименејев кип, Науклер нешто отрага. И остали народ клечи.) Xepbc (je дошла до Аморова кипа и сипа к&д у пламен, који на олтару ту близу стоји. Свештеник иде поред н.е) Ти, који љубав дариваш људ’ма, Сву моју узми I С поздравом овим ja се и стобом Растајем сад. (Одмиче се) еници: Бозима слава! |рОД: Срећа са нама! Х е р о : (стојећи уз Хименејев кип) Твој ме брат шаље — Науклер: (полако према Леандру) З ар нећеш сада подићи главу? Л еандар: (који je дотле гледао на под управо преда се, подигне сада главу rope) Свештеник: Што je ? Ти муцаш ? Х еро: Ватраља неман, негде ми оста — Свештеник: Па ето ватраљ у руци држиш. Херо: Ти, који љубав — Свештеник: Тако je први гласио стих. Остави сада. Ka жртви приђи. Херо: (Сипа у ватру кДд. Јак пламен зализне rope.) Свештецик: Превише! Ипак, добро je, нека! Сад још до храма. Дођи сад за м ном ! (Они одлазе. Херо je дошла до средине позорнице, застала, као да joj нешто није у реду на обући и гледа преко десног рамена натраг. При том joj поглед удари на оба младића. Родитељи joj долазе у сусрет. Музика почнње поновно �■Г A Ј Р £ Т . Страна 312. Број 2б. Hafiz A. Bušatlić: MUSLIMANSKO RODITELJSKO I RODB1NSKO PRAVO. (Nastavak.) V ili. Dužnosti roditelja naprain svojoj djeci uopšte (vndžubi validejn). Roditelji su prouzročitelji dolaska njihove djece na ovaj svijet. Djeca su njihov izdanak i plod, pa im stoga i pripadaju tolika prava nad njima, a dužnosti ih terete. I kako se djeca pojavljuju nježna i vrlo nemoćna, po­ trebna odgovarajuće njege i hrane, najprirodnije je, da njihovu njegu i ishranu trebaju na prvom m jestu pre­ uzeti njihovi roditelji. Otac pak kao starješina obitelji prvi je pozvan i dužan, da se zauzme za valjan i dobar uzgoj svoje djece, naravno prema svojim silam a i m o­ gućnosti. Majka, kao najnježnija i osjećajna po svom srcu, dužna je prvi uzgoj djece — dojenje i-tjelesnu njegu — na sebe preuzeti i tomu se posvetiti kao pomagačica dječijeg oca pri uzgoju djece (§ 365.). Ponašanje roditelja prema svojoj djeci im a biti , .. j «. A , . , . , . obazrivo, prijazno, pravedno i jednako, bez obzira na , , n « n i muško ili žensko1) (Komentar, sv. II. str. 4 4 ). Dužnosti roditelja nasprajn svoje djece raznoli su i one u većini slučajeva padaju na oca, a pj i na majku, kako će se to vidjeti iz slijedećih ni fir ,л\ IX. Dužnost majke naprama svojoj djeci 1.) D o j e n j e d je c e ( re d a ) . Prva moralna (dijaneten) dužnost je majke dojenje svoga djeteta, naravno ako je ona u toj mogućnosti. 1 ako ova dužnost (dojenje) u načelu spada u moralne m aterine dužnosti, pa je može uskratili i otkloniti, ipak ima slučajeva’ gdje ona postaje zakonskom (kadaen), pa se može prisiliti na vršenje te dužnosti i to samo u ovim slučajevima: a) kada je dječiji otac tako sirom ašan, da on nije u stanju drugu dojilju plaćati, a i dijete ne posjeduje svoje imovine sa kojom bi se dojilja m ogla plaćati, te kada niko drugi besplatno neće da dijete doji; b) kada se dojilja ne može naći i ako je otac ili dijete kadro plaćati je, i c) kada dijete ne prim a druge hrane, osim majči­ nog mlijeka. U ovim slučajevima, ona je moralno i zakonski dužna dijete dojiti, pa se ona na ovo može i prisiliti (idžbar) § 366.). Treba ovdje napomenuti, da je ova ustanova prisiljenja praktično ne izvediva, p a ta dužnost ostaje i nadalje moralne prirode. Nu, kako su majke obično mehka srca (šefekatli), pa rijetko kada otklanjaju dojenje svoje djece, ako samo mognu dojiti ih, u praksi se i ne događa, da se prisilna sredstva >) Od roditeljskih prava je nad djecom, da im nadiju lijepo ime i da ih lijepo odgoje. U darovima svojoj djeci budite jednaki — prema muškoj i ženskoj! H a d i s. poduzimaju u ovim stvarima. A u svima drugim slu­ čajevima, majka nije dužna svoju djecu dojiti, nego je otac dužan dojilju plaćati, ako njihovo dojenje majka bude otklonila (§ 367 ). Kada majka pak dragovoljno bude dojila svoje dijete, nema prava za to štogod na­ platiti, dok se nalazi u bračnoj zajednici dječijeg oca ili u »ideti-ridžiji« njegovoj po pušćanju (§ 368.). A ako se ona bude nalazila u »ideti-bajinu«, ili izvan idita, dječiji je otac dužan, na njezin zahtjev, plaćati joj »udžreti-reda« za dječije dojenje. (§ 369.). Kadp se radi o dojenju djeteta po isteknuću ideta, pa m ajka prim a njegovo dojenje pošto i druga dojilja, onda ona im a prednost nad drugom dojiljom u ovom pravji. ,ДИ ako druga dojilja prima dječije dojenje bes­ platno ih uz cijenu znatno manju, nego li dječija majka, onda je tuđinka preča za dojenje njezina djeteta. No u svakom siucaju slučaju aijeie dijete m ora m biti majku i aojnia dojilja svasom u uz majKu .. . .. , tuđinka valja da ga doji kod dječije majke, je r njoj , , . , opet pripada pravo dječijeg tjelesnog uzgoja — »hakina« (§ 370.). A. ... .. ... .. Pravo naplate za dječije dojenje ne gubi se ni sa smrću dječijeg oca, pa je ono naplativo iz njegove os­ tavštine u koliko je dospjelo (§ 373.). Vrijeme dječijeg dojenja je regulisano sa dvije go­ dine dana, pa u kojim god slučajevima majka ima pravo n a naplatu za dječije dojenje, ona joj se m ora podmi­ riti, bila ta naplata ugovorena ili ne, i to u primjerenom iznosu (§ 371.). Glede posljedica dječijeg dojenja, osobito onih, koje se odnose na bračne zabrane (hurmeti reda) vidi Gajret iz god. 1925. i §§ 375, 376, 377, 378 i 379. Ahkami Serije. Naime, u bračnim zabranam a stanovito dojenje djece igra veliku ulogu u bračnom pravu, je r nije do­ puštena bračna veza sa srodnicima po mlijeku skoro u istom omjeru kao i sa srodnicima po krvi. (Jahrumu m iner-redai m a jahrum u minennesebi. Hadis). 2. U z g a j a n j e d j e c e (h i d a n a). Drugu materinsku dužnost sačinjava pravo uzga­ janja svoje djece. Ova se dužnost po šeriatskom pravu zove »Haki hidana« i ona se u glavnom sastoji u tjelesnom odgoju djece, uporedo sa njihovim duševnim odgojem. I ova materina dužnost je u glavnom moralne, a ne zakonske, prirode, pa se majka ne može prisiliti na vršenje ove dužnosti, osim ako se ne mogne naći koja druga pravna uzgojiteljica od stanovite dječije rodbine, ili može, ali ova (meharim) otklone i ustegne se dječijeg odgajanja. Onda u ovom potonjem slučaju će se majka prisiliti na dječiji odgoj, a i svaka druga . po redu hadina (u koliko je to u praksi moguće) radi �Spoj 2б. r Ajpet, očuvanja djeteta od eventualne propasti, kada one, uključivo i majka, slučajno ne budu udate za dječijeg tuđina (edžnebija) po srodstvu, jer preudaja dječije uzgojiteljice za tuđina dječijeg vuče za sobom gubljenje dotičnog prava uzgoja (iskati hidane) §§ 383. i 387. Pravo prednosti na dječiji uzgoj pripada majci dok je ona u braku sa dječijim ocem, a i u slučaju razvjenčanja pripada joj to pravo po razvodu braka, ali u oba slučaja uz niže navedene i propisane uslove, dostojnosti i sposobnosti vršenja te dužnosti dječijeg uzgajanja (§ 380). U pogledu uzgajanja djece, vjerska razlika ne čini nikakve smetnje, pa je dječija majka i nemuslimanka, preča u pravu uzgoja svoje djece, porođene u braku sa muslimanom, od drugih po redu dolazećih uzgojiteljica, kada posjeduje dotične uslove dostojnosti ovog prava, i to sve dotle, dok ne bi nastala bojazan, da dijete neće biti odgojeno muslimanski, dakle do one dječije dobe (7 odnosno 9 godine), dok ono ne bqde moglo shvaćati u ovim dobima šla je vjera, , a od ove dobe shvaćanje, ona (nemuslimanka) gubi pravo uzgoja, pa će joj se dijete i prisilno oduzeti ^i' drugoj po redu uzgojiteljici — muslimanki — na uzgoj predati. (§381V^ Svaka pravna uzgojiteljica, bila ona majka ili ne, treba da posjeduje slijedeća -svđjstva pa da mogne imati pravo uzgoja nad stanovitom djecom. Ta su svojstva u glavnom ova : 1. da je slobodna; (Г. da je,punoljetn a; 3. da je duševno zdrava ; 4. da je povjerljiva (emina) za uzgoj djece u tolikoj mjeri, da se nije bojati, da će dijete moći biti zanemareno sa eventualnim njezinim ostav­ ljanjem djece bez valjana čuvanja i hadzora itd ; 5. da je djecu tjelesno sposobna uzgajati, t. j. da nije toliko bolesna, da nije u stanju ovu dužnost v ršiti; 6. da nije promjenila vjeru (muzleda); 7. da nije preudata za dječijeg stanovitog nerođaka; 8. da ne drži dijete u kući onih, koji ga ne vole i mrze. Ma bilo jedan od gornjih uslova, ako kod koje uzgojiteljice bude manjkao, ili tečajem uzgoja bude se izgubio, pravo se uzgoja gubi, pa će se dijete predati onoj uzgojiteljici, koja po zakonu dolazi na red iza takove. A ako ovih ne bude, ili bude, ali su nedostojne, ili su dostojne ali otklone dječiji uzgoj, onda će se u ovim slučajevima dijete predati na daljni uzgoj i brigu dječijem zakonskom zastupniku (veliji) §§ 382. i 383) Naknadnom uspostavom gornjih svojstava i uslova i pravo se vraća, pa se u tim slučajevima može dijete opet dobiti na uzgoj sudskim riješenjem. Pravo uzgoja (haki hidana) nad stanovitom djecom pripada stanovitoj dječijoj ženskoj rodbini i to na prvom mjestu dječijoj majci (um), a kad ove nema, ili je ima ali je nedostojna, jer joj manjkaju pomenuti uslovi dostojnosti (makar bilo i jedan od njih) onda ovo pravo pripada njezinoj majci (umul’um). A kad i ove nema, ili je nedostojna, onda očninoj majci (umul’eb). Страна 313. a zatim ovo pravo pripada dječijoj rođenoj sestri, pa> sestri po majci, pa sestri po ocu. A u njihovu pomanj­ kanju ovo pravo prelazi na rođenu sestričnu, pa na sestričnu po majci, pa na sestričnu po ocu A u p o ­ manjkanju i ovih, pravo uzgoja djece pripada dječijim tetkama (halat i amat) i to najprije onima sa materine, a za tim onima sa očine strane prema njihovoj blizini sredstva sa djetetom i prema krvnoj jakosti u. tom srodstvu, a u slučaju jednakosti roda i svojstva, odlu­ čuje ćudoredno držanje i godišnja doba uzgajateljice, jedne napram a drugoj, o čemu sud daje svoje riješenje., (§ 384.) U slučaju, da sva gornja lica budu manjkala, ili s j nedostojna za dječiji uzgoj, onda pravo uzgoja pri­ pada dječijoj rodbini po debeloj krvi (asabot) i to prema prednosti njihova prava našljedstva od djeteta, a ti srodnici su ova lica : 1. otac d ječiji; 2. djed po ocu ; 3 pravi b r a t ; 4. b rat po ocu ; 5 pravi b ra tić ; 6. bratić po o cu ; 7. gravi am id ža; 8. amidža po ocu ; 9. pravi atnidžić; 10. amidžić po ocu. itd. i to ko je po srod­ stvu bliži djetetu, ima prednosti i isključuje daljeg po srodstvu u ovom pravu. 1 u ovim slučajevima veliku ulogu igra uzgojiteljevo moralno stanje, pa kada se dese dvojica na istom stepenu srodsiva, dijete će se predati onome, koji se ispostavi moralniji i sigurniji za *Ајбčiji pravilan uzgoj. I vjerski momenat u ovom pravu odlučuje, pa se ne može islamsko dijete prepustiti na uzgajanje muških dječijih srodnika po debeloj krvi nemuslimanima. (§ 385.) A kada dijete nema ni ovih srodnika po debeloj krvi, ili ih ima, ali nijesu dostojni, niti pouzdani za pravilan dječiji uzgoj, onda ovo pravo uzgoja pripada dječijoj rodbini po tankoj krvi (zevil’erhum). a ti su ova lic a : 1. djed po m ajci; 2. brat po m ajci; 3. bratić po m ajci; 4. amidža po m ajci; 5. dajdžama itd. U ovim slučajevima pako odlučuje i to, da li su gore od 1 - 5 nabrojeni uzgajatelji istog pola kao i djeca, zbog dopuštenosti bračnih veza, pa ako nijesu, ne pripada im ovo pravo uzgoja i o njihovu uzgo|u će odlučiti sudac, t. j. on će odrediti kome će se u ovakoim slu­ čajevima djeca prepuštati na uzgoj (§ 386.) Uloženi trud oko dječijeg uzgoja potpada po na­ ročitu naplatu (udžreti hidane) u slučaju zahtjeva, pa ga jo otac dužan podmiriti, kada dijete nema svoje imovine i kada je otac mogućan to učiniti. Od naplate truda za dječiji uzgoj treba razlikovati naplatu dječijeg dojenja (udžreti reda) i nafaku, jer oni svako za sebe čine po jedan, poseban pravni pojam. Pa kako je god otac dužan platiti dječiju dojilju u izvjesnim gore na­ vedenim slučajevima, te dijete i inače uzdržavati, napose je dužan plaćati dječiji uzgoj onim uzgojiteljicima i uzgojiteljima, o kojima je gore bilo govora, osim slije­ dećih iznimaka Tako, on nije dužan majci plaćati truda za dječiji uzgoj, kada je ona njegova jednina hadina, ako se tada bude nalazila u bračnoj vezi sa �Страна 314 Г A Ј Р Е Т« dječijim ocem, ili bude u ideti ridžiji njegovoj, kako je to i gore navedeno. U svima drugim slučajevima, a osobito onda, kada je dječija majka u očinora ideti-bajinu, ili je u idetu drugog muža, koji je bio dječiji tuđin, i dječija majka kao i druge dojilje i uzgojiteljice imaju pravo na na­ platu udžreti hidane (dječijeg uzgoja). Pa ako je uzgojiteljici potreban stan, a dijetetu slugi, otac je dnžan i ovo priskrbiti. (§§ 388. i 389.) A ako dotična majka otkloni dječiji uzgoj, pa ga ne htjedne besplatno uzgajati, a dijete nema svoje imovine, niti je otac mogućan plaćati taj uzgoj, a ne mogne se naći ni besplatna uzgojiteljica među nabroje­ nom dječijom rodbinom, onda će se majci u ovom slačaju sudbeno odrediti udžreti hidana na oca i ona će ga tako moći zadužiti, pa to naknadno od njega naplatiti. A ako kogod od istaknute rodbine u ovom slučaju htjedne dijete primiti na uzgoj besplatno, -onda će se majci staviti na izbor, ili da ga ona besplatno uzgaja, ili da ona trpi da se dijete dade dotičnoj b e s ­ platnoj uzgojiteljici«, (rodici) na uzgoj. Nu, u ovom slučaju, ako je otac mogućap (musir), a dijete je siromašno (fakir), majci će1"se^ odrediti samo prim jerena udžreti hidana. A ako je dijete mogućno, a otac je siromašan, ili su oboje m aterijalno dobro stojeći (gani) sporno je pitanje, daM f će se udžreti hidana majci odrediti iz dječije' imovine, jer se drži da otac u ovom slučaju nije dužan plaćati, ili će se majci reći, d a iza­ bere od dvoje jedno, naime da ga ona besplatno uz­ gaja, ili da ga prepusti dotičnoj besplatnoj uzgojiteljici. Pretežno je mišljenje pravnika, da se ima po drugom načinu postupiti i udžreti hidana ne određivati iz dječije imovine, ako je majka mogućna, a ako nije, onda po prvom mišljenju bi se imalo postupiti i udžreti hidana odrediti. Sve je ovo zbog toga da se dječija imovina očuva neokrnjena. Nu, ako se u ovim slučajevima radi o besplatnoj uzgojiteljici tuđinki, onda će se dijete svakako ostaviti kod majke, a u ime njegova uzgoja odrediće joj se primjerena suma (edžrimisl), pa m akar bilo i iz dječije imovine. (§ 390.) Pravo uzgoja (haki hidana) u koliko se ono od­ nosi na dijete, teče sve dotle, dok dijete treba toga uzgoja i dok je ono uopće potrebno ž e n s k e njege, a Број 20. to se računa do vremena njegove sposobnosti, da se ono samo sobom mogne poslužiti pri jelu, piću, obla­ čenju i izlasku na stranu radi sebe Ova sposobnost pako kod muška računa se, da se postizava sa na­ vršenom sedmom godinom života, a kod ženska sa navršenom devetom godinom života, spajanjem osje­ ćanja nagona (ištiha) kod ženska Pa kada dijete u uzgoju dopre do rečenog vre­ mena, onda ga je otac dužan preuzeti sebi na uzgoj i otac se može na ovo preuzimanje i prisiliti. A ako na koncu hidane dijete ne bude imalo oca niti pravog djeda, dužni su ga preuzeti na daljnje vaspitanje n je­ govi ostali rođaci, što su pobrojani pod §§ 385. i 386. prema pravu prednosti, ili dječiji po ocu određeni tutor (vezi m uhtar), ako se radi o muškom djetetu, je r se-žensko dijete neće predavati onim srodnicima, sa kojima je dopušteno njegovo vjenčanje, a ni nerođaku tutoru, nego će se i nadalje ostaviti kod uzgojiteljice, ' ako sud ne nađe za to koga shodnijega od nje. (§ 391.) ''■Pravo hidane, naravno, prestaje sa smrću hadine ili djeteta, a t sa gubljenjem ovog prava. 0 načinu gubljenja ovog prava bilo je govora naprijed. Bez materine privole, otac nema prava putovanja sa svojim djetetom za vrijeme njezina uzgoja, iz mjesta gdje dječija m ajka boravi n kakvo drugo mjesto, pa mu se to može i zabraniti. (§ 392.) Nu kada se radi o putovanju majke sa djetetom, onda treba imati u vidu slijedeće slučajeve: Majka, kao faktična uzgojiteljica, dok je u braku sa dječijim ocem, nema prava putovanja sa djecom uopće bez privole muževe. Isto ovo vrijedi i kada je ona njegova pušćenica, ali je u njegovu idetu. A po isteknuća ideta majka ima pravo na to putovanje sa djetetom bez očine dozvole samo onda, ako je to m jesto tako blizu, da se može za jedan dan do njega i otići i vratiti se i ako nije mjesto selo, a dječija majka je u gradu. Inače u svim drugim sluča­ jevima, to joj putovanje sa djetetom nije dopušteno, bez očine dozvole, osim, ako je to mjesto, gdje ona bude putovala ujedno njezina domovina i ona je tu bila vjenčana- (§ 393.) Osim majke, druge uzgojiteljice nemaju ovog prava putovanja sa povjernom im djecom na uzgoj uopšte bez očine dozvole. (§ 394.) (Nastaviće se.) U pažnju pododborima, povjerenicima i prijateljima Gajreta. Skreće se pažnja svim pododborima, povjerenicima i prija­ teljima društva Gajreta na članak u današnjem broju našeg lista u rubrici Gajretovog Glasnika pod naslovom „Pododborima, povjere­ nicima i prijateljima društva Gajret" — s molbom da ga pročitaju. �Број 20. Г A Ј Р Е Т< FELJTON Страна 315, §ш* anu i Hadisu, o Muhamedu i sultan Sulejmanu, o mufesirima O cene i prikazi. i muhadisima, o namazu i postu ramazanu, o hadžu i Prof. Dr. E u g e n S la d o v ić : Islamsko pravo u Bosni i zekatu, o farzu i mustehabu, o kaderu i kismetu, o teologiji Hercegovini. Beograd 1926.*) i eukologiji, o sektama i meshebima, o hilu-hurmetu i keliLa Science juridique d’un peu- mei-šehadetu — a to sve pretrpano tolikim arapskim izra­ ple c’est l’image exacte de sa vie zima i citatima, da je čovjek često puta u nedoumici, da li sociale; — elle reprćsante, sous la plus sensible des formes, la somme čita knjigu na našem jeziku ili na nekom istočnom volapiku. de toutes ses aptitudes et la resulNa prvih trideset strana nema ni deset originalnih tante de toutes ses connaissances; autorovih redaka, a misao ni jedna: sve je prepisano i pre­ — mais pour que l’etude d’une le- vedeno iz tuđih dela, bez reda i sistema nabacano. Čela gislation puisse produire un pareil rćsultat, ii faut Г etudier dans tou­ ova partija o „vrelima prava" napisana je pomoću dve-tri tes ses parties, penetrer ses myste- na našem i dve-tri na nemačkom jeziku pisane knjige i na res les plus obscures, remonter osnovu sijaset sitnih biležaka, pokupljenih po raznim našim jusqu'aux causes le plus lointaines (sarajevskim) književnim i političkim listovima. Medu dequi ont precedes a sa naiscance. Prof. S. N a u p h a 1: „Cours du lima kojima se g. profesor služio za „vrela šerijatskog droit musulman", prćface«IV.-V. St. prava" fiTUaze se u tri knjige, napisane za vjeronauk mu­ slimanskoj tfeci u osnovnim školama. Osim toga pisac je Petersbourg 1886. Šerijatsko pravo zasnovano je na čistoj revelaciji i ■ zaboravio na mnogim mjestima navesti izvor odakle je što «preveo ili prepisao, dok se u isto vreme na svakoj strani sačinjava integralni deo islamske vere. Glavni izvor islama i celokupnog islamskog zakonodavstva — šeriata - jest razmeće arapskim citatima, kur-anskim ajetima i Muhamedovim izrekama kao kakav imam iz Buhare. Kur-an i sunet, Muhamedove reči i dela - Hadis kao au­ Već prva rečdnica drugog paragrafa je parafraza tuđe tentično tumačenje i objašnjenje Kur-đna. Ako za jednu misli, a prvi i drugi odsek je verzalni prevod sa nemačkog: teološku istinu ili upravnu normu nema jasna i određena „Šeriat (Šeri) sadržaje kao zakon propise za pravila u Kur-anu i Hadisu uzima se u pomoć Idžmai-umet, dogmatiku, ritus te za javan i privatan život musli­ saglasno mišljenje Mudžtehida, islamskih pravnika — teologa mana upće. po nekom pravnom pitanju. Ako ni to nije dovoljno stupa Temelj šeriata i praizvor svega islamskog prava na snagu Kijasi-fukaha, рг^и а analogija. Idžmai-ui u opće je kur-an, koji predstavlja inkorporaciju sviju Kijasi-fukaha moraju biti u potpunoj saglasnosti s propisa za sve životne odnose muslimana kao cjeline [zajednice) i svakog pojedinca napose u svakom jav­ i Hadisom nom i privatno pravnom odnosu". (Prof. Sladović; To su vrela lslam aj šerijatskog prava. „Islamsko pravo" 6.) Za razumevanje i izučavanje ovih izvora pijAjbr „Scheri, das Gesetz, is der Inbegriff aller die Dogmatik, den Ritus, das offentliche und private Leperfektno znanje arapskog jezika i poznavanje svih ben der Mohamedaner betreffender Vorschriften. naučnih disciplina, svojstvenih arapskom jeziku i islamskoj Die Grundlage des Scheri, die Urquelle des teološko-pravnoj znanosti. Iznad svega traži se temeljno moslemicshen Rechtes ist der Koran-als die Vorkorpoznavanje Usuli-fikha, nauke o teoriji i metodama šerijat­ perung aller Vorschriften fiir samtliehe Lebensbeziehungen der Mohamedaner in ilirer Gesammtheit skog prava; razumevanje i tumačenje izvora, Ilmi-tefsir i sowie eines jeden Einzelnen in privaten wie im offenUsuli-hadie. Usuli-fikh je jedna od najtežjh i najkomplikovatlichen Leben". (Eduard Eichler, „Das Justiz\vesen nijih disciplina ulislamskoj teološko-pravnoj nauci Bosniens und Herzegowina.“ S toga i medu zapadnim arabolozima i orijentalistima Zatim sleduju dva retka u kojima je g. profesor para­ koji u tančine izučavaju islam, ima vrlo maleni broj .uče­ frazirao gornju Ajhlerovu misao; za iduća dva osnačio je njaka, koji su uopšte pisali o šerijatskom pravu, a o Usuliizvor, ali iza toga dolazi odsek iz tuđe rasprave, a pisac ni fikhu — ni jedan. I ono što ima na zapadu o šerijatskom jednom reči ne spominje ni naslov rasprave ni ime autora: pravu, koliko je bar meni poznato, većinom su kompilacije, „Kad je Muhamedu (a. s.) bilo četrdeset godina izvodi i prevodi iz arapskih originalnih dela, zbirki Fetava dobio je posredovanjem Đibrili-Emina (Anđela Gabriela) i monografija o pojedinim granama šerijatskog prava. Pro­ nalog da propovijeda u svijetu već dugo vremena fesor Dr.,I. Golciher, inače priznati orijentalista i arabolog, zanemarenu Božiju riječ, koju su svojevremeno čo­ vječanstvu u glavnom propovjedali prijašnji božji po­ rdavo je prošao u jednoj polemici sa pokojoim Sava-pašom slanici počam od Adema (Adama), Davuđa, Musata o Usuli-fikhu. (Mojsije sve do Isata (Isusa) a. s., koja je bila (prema Profesor Sladović nije orijentalista. Nezna ni arapski, nauci islama) djelomično zabačena a djelomično is­ krivljena". (Prof. Sladović: „Islamsko Pravo" 6.) niti je specijalno izučavao islam i šerijatsko pravo, pa je „Kako je poznato Muhamed (a. s.) je po navr­ ipak napisao knjigu o šerijatskom pravu. Ut desint vires, šenoj četrdesetoj godini života iznenada dobio zapo­ tamen est laudanda voluntas. vijed od Boga, posredstvom Đibrili-Emina, da propo­ vijeda u svijetu već dugo vremena zanemarenu božiju 1. riječ koju su u svoje vrijeme čovječanstvu u glavnom Knjiga o „islamskom pravu" podeljena je u osam pa­ propovijedali prijašnji njegovi poslanici počam od ragrafa. Adema, Davuda, Musata (Mojsije) pa sve do Isata Uvod (§ 1. str. 1—6) govori o „pravno-povjesnom raz­ (Isusa) a. s. koja je bila djelomično zabačena a dje­ lomično iskrivljena". (H a fis A. B u t a š l i ć : „Gajret" voju Bosne" i o rezultatima popisa stanovništva od godine — Sarajevo br. 5. 1925. str. 68.) 1910. i 1921. — stvar od manje važnosti za sam predmet. Treći odsek koji počinje na šestoj strani rečima „Kad „Vrela šerijatskog prava" (§ 2. str. 6—30). To je prava đačka svaštara u koju je nabacao svega i svačega: o Kur- je Muhamedu"... a svršava na sedmoj sa ,u državnoj riz­ nici u Carigradu" — prepisan je od reči do reči iz članka •) Pored ranijeg prikaza u „Oajrelu" objavljujemo I prikaz g. Hadžica g. Hafisa A. Bušatlića „0 Kur-anu." Istina g. profesor je na zbog vainosll pitanje I oskudne domaće književnosti o Šerijatskom pravu. koncu odseka u belešci 18 označio izvor, ali to nije dosta. Prim . Uredništva. �Г A Ј Р £ To Страна 316. Trebalo je staviti ceo odsek pod znakove navoda, jer je doslovni prepis. (Uporedi Sladović: „Islamsko Pravo" 6—7; Bušatlić. „0 Kur-anu“, Gajret br. 19 od 1. XI. 1924. str261—262): Drugi odsek na strani sedmoj koji iznosi dvade­ set i tri retka prepisan je doslovno iz raspre Osmana N. Hadžića: „Islam i Kultura:1* „Sadržaj Kur-ana može sa u glavnom podijeliti na dvadeset sedam poglavlja od kojih govore I. do III. poglavlje o Bogu, božijoj moći i savršenosti; IV. do VIII. poglavlje o božijim poslanicima, o spasu onih koji veruju u Boga i o kaznama nevjernika; IX po­ glavlje proriče pobjedu istine i prave vjere; X poglav­ lje propovjeda o nagradama posle smrti za dobra i poštena djela te o kaznama nepoštenih i nevaljalih ljudi. (Sladović, „Islamsko Pravo" str. 7.). „Sadržaj Kur-ana u glavnom može se podijeliti s druge strane na dvadeset i sedam poglavlja i to I do III govori o Bogu, božijoj moći i savršenosti; IV do VIII govori o božijim prorocima, o spasu onih koji vjeruju u Boga i o kaznama nevjernika: IX dio pro­ riče pobjedu istine i prave vjere; X poglavlje propo­ vjeda o nagradama posle smrti za dobra i poštena djela i o kaznama nepošteoih i nevaljalih ljudi. Osman N. Hadžić, „Islam i Kultura" str. 17—24). Na isti su način doslovno prepisana i ostala poglavlja/ Zadnja rečenica na sedmoj i prva na osmoj strani verbalni su prevodi sa nemačkog: „Dikcija Kur-^na je retorička; .u starijim surama ritmički rimovana proza. Sg stajališta tehničke zakon­ ske kodifikacije prikazuje se' Ku'r-an kao nesuvisla fragmentarna knjiga, koja je složena od množine raz­ ličitih religioznih, moralnih, ,privatno-pravnih i poli­ tičkih propisa, opomena, obećanja, prijetnja i kazna, a nalaze se n njemu i podatci staro-zavjetne i židovskorabinske povjesti kršćanske i arapsko-legendarne pro­ venijencije." Sladović, „Islamsko Pravo" str,[ 7—8.). „ Die Dictioades Korans ist rhetorisch, in den alteren Suren rhytmische gereimte Prose. Hiiufig scheinen die Suren nur aus lose aneinandergereihten Fragmenten zu bestehen, so das der Koran ein unzusammenhangendes fragmentarisches Buch aus bunt durcheinanderge\viirfelten religidsen, moralischen, zi\vilen und politischen Vorschriften, nebst Ermahnungen, Verheissungen, Drohungen, langatmigen erbaulichen Geschichten alttestamentlich-judischrabinischer, christlichapokripher und legendar-arabischer Provenienz! (Maks Hening: „Der Koran", Einleitung 28—2p.). Gospodin Sladović nigde u celoj svojoj knjizi ne spo­ minje ni jednom reći Heninga ni njegov prevod Kur-ana. 2. Drugi odsek na strani osmoj preveden je iz već pomenute Ajhlerove rasprave bez oznake izvora, a treći i četvrti doslovno prepisani iz rasprave Mahmut Esada „Islam i Ustavnost". Za treći odsek g. profesor se poziva u belešci 25. na Mahmut Esadovu raspravu i na Bušatlićev članak „Hadis i Muhadisi", koji sa tim nema nikakve veze. Među­ tim, pošto je i treći i četvrti odsek doslovni prepis iz rasprave „Islam i Ustavnost" trebalo je sve označiti znacima navoda i onda se pozvati na izvor. (Uporedi: Sladović, „Islamsko Pravo" str. 8. — Mahmud Esad, „Islam i Ustavnost", — Vri­ jeme broj 5. Sarajevo 25.-I.-1919.). Zadnji odsek na osmoj, ćela deveta, — (izuzev treći odsek koji je prepisan iz „Islam i Kultura" i četvrti — če­ tiri reda — paragrafa trećeg i uporedenja sa „tradicijo" — i „paradozie" po kanonskom pravu rimske i istočno-pravoslavne crkve) — i prva polovina desete strane doslovni su prepisi iz rasprave Bušatlića „Hadis i Muhadisi", ag . profesor ni jednom reči ne spominje odakle je to prepisao niti (bar to!) stavlja znak navoda. (Uporedi: Sladović, „Islamsko Pravo" 8—10, 0. N. Hadžić, „Islam i Kultura", 24; H. A. Bnšaltić, „Hadis i Muhadisi", Gajret br. 5. 1925.). Бро) 20. Odsek koji iza toga sleduje (3. Idžmaji Umet) verbalni je prevod iz Ajhlerove spomenute rasprave (Upredi Sladović „Islamsko Pravo" str. 10., — E. Ajliler, str. 2.). Sledeći odsek u kojem g. profesor objašnjava šta je Idžma prepisan je iz Bušatlićevc rasprave „Hadis i Muhadisi", ali bez označenja vrela. Poslednj odsek na istoj (10) strani kao i beleška 31 i 32 prenešene su iz Ajhlerove knjige i Bušatlićeva članka „Hadis i Muhadisi". Prvi i drugi odsek na strani 11. uzeti su iz Bušatlićeva članka „Tumači Kurana * a treći iz „Islam i Kulture", 25. strana. Ni jedan ni drugi izvor nije naveden. I ostatak t. j. druga polovina jedanaeste strane doslovno je prepisana iz pomenutog Bušatlićevog članka na koji se g. profesor u belešci 33. i poziva, ali to nije dovoljno. Trebalo je staviti znakove navoda da se vidi da je i to doslovni prepis. I beleška 34. uzeta je iz istog članka i ne znam zašto je g. profesor stavio ispod teksta bez oznake izvora. Na 12. strani g. Sladović piše o utjecaju rimskog prava na šerijat — po Ajhleru; zatim na kakvim je temeljima po­ čivala Tufska Imperija za Muhameda II. — prema Hamer Purkstalu; konačno o Mezhebima i sektama, o Usuli-Fikhu, 'tjsuli-dinu i Furui-dinu — prema knjizi „Kratka povijest Arapske Književnosti" od profesora Goldciera, koga g. pro­ fesor u cfcloj svojoj raspri uopšte i ne spominje. Zadnji odsek na 12. i prvi na 13. strani prepisani su iz knjige „AkaidiAhlak" od A. Kadića, a ispod teksta beleške 37, 38 i 39 iz knjige M. Serdarevića „Nauka Islama". Ćela druga polovina 13.,- beleške: 41, 43, 44 i 45 i prva dva retka 14. stidne doslovno su prepisani iz „Islam i Kul­ ture", a g. profesor ne spominje izvor. Uporedi „Islamsko Pravo" 13—14, „Islam i Kultura" 70, 78, 79, 80 i 96. Druga polovina 14. strane, ćela 15, 16, 17 i 18, te prva tri reda 19. sa svima beleškama ispod teksta prepisane su od reči do reči iz knjige „ Nauka Islama", „Risalei-Ahlak" ,,Akaidi-Ahlak“ |(ove knjige kojima se g. Sladović poslužio za vrela šeriatskog prava namenjene su, prva „kažnjenicima Musli­ manima u centralnoj kaznioni u Zenici", a druge dve „za niži stupanj srednjih i sličnih zavoda"). Istina g. profesor na strani 14. u beleškama 47. i 52. citira „Nauku Islama" ali samo 5. i 14. stranu, a u stvari je u celosti prepisao 5.—15. Na strani 20. g. Sladović je postigao rekord. Kao ka­ kav mudžtehid iz doba Imami Azamova, tumači pojmove llmi-šeriata, Ilmi-kelama i Ilmi-usulifikha, — najteže i najsuptilnije naučne discipline islamske teologije, dogmatike i filozofije prava, da onda, na osnovu jednog Kur-anskog ajeta „fenkihu", prema propisima Usuli-fikha utvrdi, „da zapovijedni način ima dvadeset jedno značenje i da ajet fenkihu spada u petu kategoriju zapovijednog oblika, — „ibaha". Mi rado dopuštamo da su islamski pravnici ovaj ajet tako protumačili i glagol „fenkihu" supsurmirali pod petu kategoriju zapovjednog načina, ali zašto g. profesor, za ovako krupnu stvar, nije naveo izvor. U Bosni ima nekoliko odlič­ nih fakiha i mi smo uvereni da ni jedan u sličnoj prilici ne bi propustio da ne navede izvor. Posle toga g. profesor prelazi na male, sitne eukololeška stvari i leksikografski tumači šta znači ,,farz“, „mustehab“ i „mubah". Ta tumačenja zapremaju četrnaest redaka i šest beležaka, 70.—75., a sve je od reči do reči prepisano' iz »Nauke Islama", a g. profesor ne spominje ni ime ni naslov knjige. Zatim govori (kraj 20. i početak 21. strane) o četvo­ rici glavnih imama a to je sve kao i beleške 77.—80. uzeto iz knjige profesora Goldciera i rasprave Osmana N. Hadžića »Četiri velika imama" (poredi „Islamsko pravo" 20.—21., Prof. I Goldcier; „Kratka povijest Arapske Književnosti" str. 45., 47. i 48; Osman N. Hadžić „Četiri velika imama", Sarajevo „Behar" br. 14. 1900, str. 214. �Број 20. ,Г A Ј Р Е Т . Страна 317. Sad se g. profesor vraća ponovo unatrag za dva sto- dolazi od glagola kerihe11 —? Za one koji znaju arapski to leća i govori o islamskim religioznim političkim sektama je suvišno; za one koji ne razumu još suvišnije. koje su nastale „nakon ubistva halife Osmana11 a i to je A tek izvori šeriatskog prava, koje g. profesor kao doslovno prepisano iz jedne druge rasprave Osman Hadžića. da iz rukava sipa: ,,Seradžul-veha“, „Handžendi11, „Muhit11, (Uporedi „Islamsko pravo1- 21.; „Bratstvo11XIX Beograd 1925. „Vezazija11, „Fetavai-tatarhanije11 „Durul-Muhtar11! Malo je šestr. 236.—237.) riatskih stručnjaka u Bosni koji u svojoj biblioteci imaju Ćela 22. strana, izuzevši prvih osam redova, beleške sva ova naučna dela iz kojih g. profesor citira kao iz ka­ 85.—93. prvih osam redaka na strani 23. i beleška 94.: sve kve priručne enciklopedije: „Bezazija o subuti nesebu11; je od reći do reći prepisano iz Mahmud Esadove rasprave „Fetavai-Tatarhanije 30. glava11, pa onda: „prema mišljenju „Islam i Ustavnost11, a g. profesor ne spominje ni ime au­ Imami Malika i Imami Hambela pripada ženi. .. „Mučtehidi su različitog mišljenja u pitanju... “ i t d. A što se tiče tora niti stavlja znakove navoda. Odsek treći, četvrti, peti i šesti na strani 23. i beleška citiranja Kur-anskih sura i ajeta, tu mu nije ravan ni rektor 98 bukvalni su prevod iz Ajhlerove knjige str. 6.-7., što g. Džamiil-Azhara. I još nešto. G. Sladović pišući o „muslimanskom pravu profesor prećutkuje, dok se za prvu polovinu 24. strane u u Bosni11, osvrće se na sva moguća zakonodavstva sveta belešci poziva na Ajhlera. Odmah posle ovoga g. profesor ponovo se stavlja u kao da piše komparativnu studiju o internacionalnom pri­ pozu imama i na drugoj polovini 24. i na celoj 25. strani vatnom pravu. Tu se uporedo sa šeriatskim pravom citira raspravlja o Medžmeulenharu, Damadu, o Ahkamišeri, nji­ kodeks Hamurabi, Srpski građanski zakon od 1844. i Kato­ hovoj sadržini i autorima. Za sve ovo, izuzev be'ešku 108., lička Moralka od 1923. kanonsko pravo zapadne i istočne vredi ista primedba koju smo učinili za njegovo tumačenje crkve i кди! ^sivil, mozaičko nasljedno pravo i institucije rimskog prava, „uvaženi fakih Ebu Suud“ i — prorok Ma­ ajeta „fenkihu". x / Strana 26 i 27. sa svima beleškama ispod teksta de- š i l e ! Pri tumačenju obiteljskog prava g. se profesor i ovde lom su prosti prevod a delom ekscerpt iz knjige ,,I>as Jukao i § 2. obilno koristio za tumačenje nemačkog prevoda 8tizwesen“, a o Ajhleru ni spomena. Za jednu rečenicu od četiri retka koju je ubacio џ Ajhlerove gfrsli l'koja počinje raspravama Ali Riza efen. Prohića, vrhovnog šeriatskog sudije i Hafis A. Bušatlića šeriatskog sudije iz Sarajeva. rečima „to je dalo .. .“ a ^svršava- „ .. .i javno dobro11, g. profesor citira in ekstenzo: ,.Dr. Ćiro {Truhelka „Historijska G. g. Prohić i Bušatlić dobri su poznavaoci šeriatskog prava i g. profesor učinio je vrlo dobro, što se poslužio njihovim Podloga Agrarnog Pitanja u Bosni11, Sarajevo 1917. str. 17! (Uporedi „Islamsko Pravo11 23.—27. E. Ajhler, Das Justizwe- radovima, samo ih pri prepisivanju nije trebalo zaboraviti. Jer čudno izgleda kad g. Sladović autoritetom jednog fakiha sen“, str. 5. 6., 25., 26., 52., 78„>80.,'fl85., 358^ 362. i 378.). Strana 28.—30. ispunjene šu citatima zakona i zakon­ tumači i objašnjava ajeta iz Kur-ana po pravilima Usuli________ ____ okupacije, _ __ ^^"^Fikha, pa da onda sa neke visine uzvikne: „zato veli po­ skih naredaba iz prvih dana austrijske o važnosti domaćih i upotrebi austrijskih zakona u Bosni i Herce- nienuti kur-anski ajet: ve in hiftum enla tadilu ve vahiш datum11, str. 43.—44. f ovde kao i na mnogim mestima postupak g. profe­ sora na prosto je nerazumljiv. Prevod ajeta ,,ve in hiftum11 U sledeća tri paragrafa pisac je izneo „Utjecaj dobi prepisan je iz jedne Bušatlićeve rasprave a original na агарna djelatnu sposobnost (§ 3. str. 30,—39.); „obiteljsko pravo11 skom jeziku iz „Islam i Kultura11 i to sa jednom krupnom (§ 4. str. 39.—110.) i „nasledno pravo-1,(§ 5. strana 110.—124.). greškom, koju je i Pisac „Islam i Kultura11 u svoje vreme Ovaj deo svoje rasprave g, Sladović je obradio (pre­ prevideo i transkribirao „vahidetum11 mesto vahideten, kako veo) prema knjizi „Eherecht, Familien und Erbrecht der je pravo. Osim toga g. profesor prepisujući ovaj ajet iz Mahomadaner nach dem hanefitischen Ritus11, (Wien, Staats- „Islam i Kultura11 napravio je još jednu grešku u mesto ,,fe“ druckerei 1883.). prepisao ,,ve“. Koliko bi bilo lepše i zgodnije da je g. prof. Da se je g. profesor samo na to ograničio kao što je ćeli odsek ostavio pod znakove navoda sa primedbom: vidi trebalo ovaj bi deo njegove rasprave mogao neupućenima Hafis A. Bušatlić „О Mnogoženstvu i Razvodu braka kod poslužiti kao vrlo zgodan kompendij šerijatskog porodičnog Muslimana11, „Gajret11 br. 17.-1924. str. 270. 273.; Osman i nasljednog prava. Ali g. profesor zapao je i ovde u iste, Nuri Hadžić „Islam i Kultura11 str. 72. Beleška 207. na str, ako ne i veće, greške nego što je u § 2. I ovde prečesto za­ 50. i 244. na str. 63. prepisane su od reći do reći iz „Islam boravlja označiti izvor odakle je što preveo i prepisao, a i Kulture11, str. 18. i 78.; na strani 59. odsek drugi i treći, uz to se razmeće arapskim pitanjima kao i prije i — još beleška 231. i 232. uzete su iz „Risalei-Ahlaka11 str. 34.—35.; više. To je u opšte jedna velika mana ove knjige. Jer šta na strani 61. predzadnji odsek prenesen je iz „Islam i Kul­ bi se reklo jednom i manje ozbiljnom čoveku nego što je, ture11, 86—87 a nije označen izvor. Takvih „slučajnosti11 ima recimo profesor Visoke Škole, kad bi u nekoj radnji o grč­ vrlo mnogo. Na strani 75. govori se o razvodu braka, ,,razkoj literaturi neprestano citirao transkribirane stihove Ili­ riješenje nikijaha11 prema Bušatlićevoj raspravi na kojoj se jade u grčkom originalu — koje sam ne razume, i kad bi u belešci 279 i poziva, ali odmah za tim ceo drugi odsek ćele paragrafe i stranice prevodio s tuđeg jezika bez oznake na istoj strani prepisan je iz „Islam i Kulture11 str. 89. 90. ali se izvor ne spominje. Članak četvrti o „očinskoj vlasti1 izvora. Prijatelji koji su g. profesoru „pružili pomoć tuma­ i peti „prava i dužnosti roditelja i djece11 (str. 106. i 107.)’ čenjem šeriatsko-pravnih vrela pisanih na arapskom jeziku11 verbalni su prevod iz više puta spomenute nemačke knjige (str. 98. beleška 318.) — mogli su sve te citate i izraze pre­ o porodičnom i naslednom pravu a poslednji odsek na 107. vesti na naš jezik kao što Je g. prof. mogao в nemačkog strani doslovni prepis iz „Nauke Islama11. G. profesor za prevedene paragrafe označiti' brojem člana i strane knjige. ovaj prevod i prepis ne spominje ni jednu ni drugu knjigu. Tako bi ćela stvar izgledala mnogo solidnije. Kome i zašto Šta više g. profesor u celoj knjizi ove paragrafe uopšte ne su potrebni ovi citati iz teološko-pravnih . arapskih dela i citira. (Uporedi „Islamsko Pravo11 str. 106.—107.; Ehe—Fa.jmilien—und Erbrecht. Art 416.—420., 427. i 428 u vezi sa čl. tumačenja arapskih reći iz,-kQDenp:„nhuve /.ipfuEkajdi1 ,huve akdun jeridu.. .•*; ,,lwl{|Jy ftiui^l #h^iJk,.,l,,|11; „дорјдаћ 36.; „Nauka Islama11, str. 15.). Na strani 50. piše o „шје” л mio as жшб питодогр * trnu S; �t Страна 318. A Ј Р Е f« šovitim ženidbama" ha osnovu (provod) člana 71., 72. i 75. gornje nemačke knjige. Drugi đed člana 75. g. profesor je prenio čak na 108. stranu svoje knjige, premda i ovaj deo toga člana spada u pitanje mješovite ženidbe.) Iz ovih se primera najbolje vidi kako je teško siste­ matski pratiti g. profesora u njegovom razlaganju. Nije preterano ako se kaže, da nema ni jedne stranice u celoj knjizi, na kojoj nema bar nešto da se primeti i kad bi to sve citi­ rali i primere iznosili ovaj bi se prikaz preko svake mere oduljio. Što se tiče poglavlja o „naslednom pravu" (§ 5. str. 110. do 124.) tu je g. profesor prekoračio i najslobodoumnije dopuštene granice knjižene slobode. Ćelo ovo poglavlje izrađeno je (prevedeno) po spomenutoj nemačkoj kompila­ ciji i na osnovu jedne rasprave Ljudevita Farkaša sudije vrhovnog suda u Sarajevu. Međutim g. profesor na strani 114. svoje knjige, beleška 412 citira 49 >. član a na strani 122 (beleška 427.) član 537 pomenute kompilacije, dakle svega dva člana, a u stvari je upotrebio i od reči do reči preveo članove: 489., 494., 497., 499., 500—525., i belešku 423, na strani 120. Isti je slučaj i sa Farkaševom raspravom: g. profesor se na str. 112 svoje knjige poziva samo na 593 stranu Farkaševe studije, a n istinu je u opširnom izvodu upotrebio ćelu njegovu^raspravu naročito stranu 124.—130. (Uporedi „Islamsko Pravo" § 5. str. 110—122; Ehe, — Fdmilien — und Ebrecht str. 143.—154. Art 489—525. kao i Erfttutende Beischpiele str. 170.—190. te Art. 538. 543 i t. d.; Ljudevit Farkal „Materijalno i Formalno pravo u ostavinskim stvarima u Bosni i Hercegovini", „Mje­ sečnik" (Zagreb 1910 god. XXXVI br. h —4A. Prije nego završimo >priLaz ovoga poglavlja treba istaći još jednu pret^ncioznost pisca. G. Sladović prečesto se poziva na pojedine ajete iz Kur-ana. naročito u ovom poglavlju. To je posve^eplasirano i g. pvofesor mnogo gubi od naučnjačke ozbiljnosti u o£ima svih onih koji ove stvari razumeju. Među muslimanslum učenjacima, naročito u Ca­ rigradu i Kairu ima dosta prvoklasnih kapaciteta islamske teologije i šeriatskog prava, ali nema ni jedan koji bi danas pokušao da napiše šeriatsko nasledno pravo isključivo na osnovu Kurana. Ta su pitanja islamski teolozi u prvim sto­ ljećima islamske ere prečistili i kodificirali. Sve što je po­ sle toga urađeno, pisano je u nameri da se ova tako teška i komplikovana strana šeriatskog prav a prikaže što jedno­ stavnije i jasnije. U paragrafu šestom (str. 12*1.—128.) „G-. profesor se ukratko dodirnuo imobilarnog prav a" na osnovu zakona od 7. ramazana 1274. po Hidžretu. Ov aj je zakon preveden i na naš jezik. O samom imobila.*nom pravu u Bosni i Herce­ govini pisali su mnogi pravnici i sudije koji su u Bosni služili: Dr. Stjepan Posilović „Das Imobilarrecht in Bosnien Б р о ј 20. und Hercegovina", Zagreb 1894, Ljudevit Farkaš „zakon od 7. ramazana 1274. o zemljišnom poscdu", Mjesečnik", 1891. Dr. Mlhailo Zobkov, „Alijenacija miriskih zemljišta u Bosni", ,(Mjesečnik" 1909.; Ljudevit Farkaš „Materijalno i Formalno pravo u ostavinskim stvarima u Bosni i Hercegovini" Mje­ sečnik 1910. Na osnovu ovoga materijala g. je pisac ukratko izlo­ žio pravnu narav nekretnina u Bosni i Hercegovini. Paragrafu sedmom „obvezno pravo", str. 128.—136 izneta Su u ekserptu pojedina poglavlja iz Multeke (po Ajhleru) i pojedini paragrafi iz Medžele, koja je prevedena na naš jezik. U paragrafu osmom str. 137.—151 donešen je u preop­ širnom izvodu (skoro u celosti) „statut za autonomnu upravu islamskih vjerskih i vakufsko-mearifskih poslova u Bosni i Hercegovini od 15. aprila 1909. Ovaj paragraf (8) u opšte ne spada u islamsko pravo. To je autonomni pravilnik za vakufske i versko prosvetne poslove Muslimana u Bosni i Hercegovini. Trebalo je dakle prije'toga bar nešto progovoriti o vakufu i njegovoj prav­ noj,naravi sa gledišta šerijata. Do duše o ovoj grani šeri­ atskog prava nema kod nas nikakvih radova ali u istočnoj i zapadnoj literaturi ima vrlo lepih i preglednih monogra­ fija * ^ ^ Konačno treba istaći dve tri krupnije stvarne greške. Na strani 61. g. prof. veli i još se poziva na 19. ajet IV. sure Kur-ana da mužu pripada pravo kažnjavanja žene radi njenog dokaznog preljuba. To je netačno jer muž nema pravo samovoljno kazniti ženu nego to pripada nadležnom sudiji. Na strani 76. pisac veli da se žena koja traži razriješenje ženidbe zove našiza. To je pogrešno. Gospodin pi­ sac je ovu rečenicu prepisao iz „Islam i kultura" strana 86. gde je takođe netačno rečeno. Našiza je u smislu šeriatskog prava svaka žena koja bezrazložno napusti muža.. . . Gospodin pisac po svuda naziva Mezhebe sektama, što je takođe posve netačno. Mezhebi su pravničke škole, pravci. Sekta u islamskoj nauci znači nešto sasvim drugo i tih sekta ima mnogo. Na strani 65. pišući o ženidbenim svedocima netačno se poziva na 282. ajet II. sure Kur-ana. Ovaj ajet odnosi se na ugovore i nagodbe o dugovima. Tako su taj ajet i protumačili svi tumači Kur-ana. Imami Azam koji se dosta služio kijasom i ovde j e analogno ovaj ' ajet] primenio na venčanje. Inače druga dva imena.Imami Šafi, i Imami Hanbel ne usvajaju ovo mišljenje i ne dopuštaju svedočanstvo žena u stvarima venčanja, razvoda braka, opraštanja robova i punomoćstva. (Uporedi: Šarani „Е1 Mizan-el Kubra, svezak II. str. 108; Muhamed ibni Abderahman lEdimiški „Kitabu Rahmetu-l-Umeti Fihtilafil Eimeti, str. 68.). t O sm an N uri Hadžić. ГAJPETOB ГЛАСНИК. Ш Пододборима, п с,вјереницн, ia и иријатељима друштва Г р , ј р е т Главни 0 л .Јор друштва Гајре. ' требно да пу гем свог oprana упути вјештење: доста скромиа, али су ипак могла бар донекле да подмирују погребе, којима je Гајрет требао да удовол>ава. Како je у нашем елементу нанредовала свијест о потребама школе, коју je и* сам Гајрет својом организацијом подржавао и јачао, тако су и на Гајрет из дана у дан ставл>ани све јачи захтјеви за потпомагање оних, вања ^ * 'flTR0 I аЈРет У првим почетцииа свога ДЈел0‘ који траже сапремено културно нросвјетно наоружање. НР - дрпило je за своје сврхе ередства искл. учиво <>д Ириходи Гајретови, који су у главиом црпљени од самог -рода у форми чланарииа и прилога добрих л,уд. 1 И ДРУ’ Јнтвених пријатеља. Ta средства била су за она gp емена народа, иостајали су на тај начин и одвише слаби и масматра за послиједеће оба- �Број 20- Г A ЈРЕТ. Страна 319. лени, a да би могли подмиривати све оне захтјеве, који и н т е р н а т и м а с а м о је д н у шк. го д и н у , — з н а ч и су полагани на друштво. и м а т и н а јм а њ е п е т м и л и о н а д и н ара н а р а с п о Раденици, који су се окупили око Гајрета, у насто- л а г а њ у з а сам о њ и х о в о и зд р ж а в а њ е , осим друјању да смажу средства, да би могли да изађу у сусрет ги х и з д а т а к а и д ј е л о в а њ а Г а ј р е т о в а у напотребама нашег елемента, морали су да траже изворе р о д у. Од куда да Гајрет сада смогне средства и покридруштвеним приходима и на другим странама. Ha тај су ће за своје расходе? Погледајмо за час цифре у благајначин ови раденици морали да преузму на себе - поред ничким извештајима посљедних пословних година! једне велике дужности, да наш елеменат подижу на кулI. У пословној години 1924/25. укупан притурно-просвјетном и националном пољу - још и ту не ход за годину дана од свих друштвених ремало лагљу дужност, да за тај рад прибављају и сред- довитих чланова, добротвора и утемаљача, ства, која су из дана у дан требала да буду све то већа износи....................................................... • • Д 42.496-75 и јача. a у тој самој години издаци Гајретови изнаКад се узме у обзир и слабо разумијевање нашег шали су ..............................................................„1,817-889-13 елемента, да испомаже овакову установу, од које се много II. У пословној години 1925/26. читав притражи, онда се може замислити како je ова борба Гај- ход за годину дана од свих друштвених редоретовнх раденика била тешка и мучна. Дода ли се још витих чланова, добротвора и утемељача, изтоме посљедних година и неразумна хајка на Гајрет од н оси ..................................................................... ... 4.444стране људи у нашем елементу, који су се почели бавити политиком и који су, из још увијек необјашњених a у тој самој години издаци Гајретови изи необјашњивих разлога, гледали у Гајрету свог поли- нашали с у ........................................................... 1,516.200-38 К а д б и с е у з е л о (што никако не тичког противника и на тај начин стварали и у том раду доста и успјевали да створе у маси „штимунг“ против стоји) д а су д р у ш т в е н и ч л а н о в и иск љ у ч и в о м у с л и м а н и , он да би знаГајрета - онда се тек може разумјети с каквим се све с в и м у сл и м а н и у ово ј тешкоћама морају да муче људи, који воде Гајрет, да*би ч и л о д а могли да прикупе средства и да удовоље бар. донекле д р ж а в и (и ако се ово у главном протеже захтјевима, који се на друштво пол&жу. Ови поли- на Босну и^Херцеговину) за д в и је п у н е тикани - којима je бар код велике већине њих политика го д и н е п о м о г л и с а ч л а н а р и н о м о во узгред буди речено и једино занимање -^ао' извор егзистен- _ св л је д р у ш т о , од кога траже толике помоћи, с а с в о т о м од ц и г л и х . . . . Д 96.94075 ције — нијесу међутим за свој партијски елеменат учинили до данас ништа, да би му омогућили васпитање и a д р у ш т о ј р з а и с т о в р и је м е у т р о школовање омладине. Значи, - зштегв њихов рад био je • ш и л о ................................................................. „ 3,334.089"51 упућен негативним правцем: радити у народу против Гај- и т о н е д и р а ју ћ и у с в о ју г о т о в и н у , к о ja се рета; дати прилике масама, код којих и онако није била ува нетакнута. Бог зна како висока и јака свијест за потпомагањем овакОво износимо јавно пред свакога, да се види кавих културно-просветних установа - да се од тог поткав je сразмјер у ономе што се Гајрету редовно даје, a помагања сасвим пасивишу, a на другој страни не ствапгга je Гајрет опет морао да изда. рати ништа друго у замјену за Гајрет. Састављајући овогодишњи прорачун, a темељећи Међутим, што се послије свбга овог дешава: Радепоједине ставке прихода и расхода на досадањем искунике на свима пољима нашег народнрг живота, na и Гајству, Главни одбор je и за ову пословну годину предретове раденике на културно-просвјетном пољу у нашем видио у ставци од редовитих чланова свега своту од елементу претече вријеме. Социјалне неприлике, привредДин. 30.000' - и ако je морао да предвиди у истоме проно стање, борба за одржањем — све то скупа je отворачуну за ову години издатак од Дин. 1,810.000'- Б у д у рило очи муслиманском елементу и он у тој борби тражи ћ и д а ј е у о в о ј г о д и н и . к а к о с м о то в е ћ н а п о помоћи. Навала на Гајрет, нарочито ове посљедње неком ен ули , б и л а н ео б и чн о в е л и к а н а в а л а на лике године je толика, да би се човјек који неби уочио Г а ј р е т о д с т р а н е м о л и т е љ а , то Г л а в н л О дбор оно што мало час рекосмо — чисто зачудио толиком — м а к о л и к о го д се je при р е ш а в а њ у ти х преокрету у муслиманском елементу. Елеменат који je, м о л б и м о р а о д а п р о т е ж е у г р а н и ц а м а о добу главном, тако рекућ до јуче презао од школе, који у р е н о г м у п р о р а ч у н а — н и је м о га о о д о љ е т и , распитању, школовању, изучавању и наображавању своа д а г а н е п р е к о р а ч и , п р и м и в ш и у с в о ј е инје омладине није гледао спас и срећу за себе - данас т е р н а т е о к о 40 п и т о м а ц а - и ц а ви ш е, н е г о ш то преко ноћи из најширих својих слојева у масама тражи м у је т о п р о р а ч у н м о г а о д а п о д н е с е и н а тај помоћ у школи, у занатима — у савременом раду и нан а ч и н п о в е ћ а и з д а т к е од п р и л и к е с а с в о т о м оружању. Kao примјер за предње изводе служи нам навала на Гајрет. Да не идемо далеко. Одмах no Ослобо- од O K O 300.000- — з а о в у го д и н у . И када се данас упућују Гајрету молбе са свих ђењу почело се je скромно према ономе што je данас. Од тада се je Гајретов рад видљивим замахом ширио и страна , из свих мјеста у Б. и X. и Санџаку, разумљиво јачао. Вријеме — тај најјачи подстрекач у борби за одр- je да се свакоме не може удовољити. Јер, да се свима жањем - много je допринијело, — како то већ рекосмо молиоцима, који се на Гајрет обраћају, удовољи, годишњи — те се je наш елеменат у масама ријешио и одлучио прорачун Гајретов морао би изнашати не два него најда тражи спаса у савременом наоружању. Специално мање пет милиона динара, a на другој страни наш елеовогодишња навала na Гајрет то нам најјасније говори. менат морао би своје давање за Гајрет устостручити. Ha и ако je ово све познато свима раденицима и Г а јр е т je за ову годину п ри м и о п р е к о 800молби из м у с л и м а н с к о г е л е м е н т а к о ји м а се тр а ж и пријатељима Гајретовим, ипак се догађа да некоји изр а ж а в а ј у п и с м е н о Г л а в н о м О д б о р у с в о је б е с п л а т н о м је с т о у њ его в и м и н т е р н а т и м а . У д о в о љ и т и с в и м а ти м м о л б а м а и у з д р ж а т и н е з а д о в о љ с т в о и д а с т а в љ а ј у с в о је п р и го ту м л а д е ж н а н а ј с к р о м н и ј и н и ч и н у с в о ји м в о р е , ш то с е с в и м а њ и х о в и м м о л и о ц и м а н и је �I Страна 320. \ Број 20. Кад се све ово зна, онда се тек може просудити и за ш л о у с у с р е т - п р и је т е ћ и д а h e о б у с т а ви ти р а д з а Г а ј р е т , а к о с е свима њиховим предло- колико су непромишљеии приговори Гајрету, и колико зима не удовољи. Такови приговори стављени су ове гријеше они, који иду чак тако далеко na пријете да he године на пр. из Дервенте, Требиња, Маглаја, Јајца, Фо- напустити рад за Гајрет. Они који то чине nehe да увиде, да се тиме неће осветити »Гајрету“ нити Главном че, Љубушког, Мостара, Бањалуке и т. д. Да се види у колнко су умјесни ови приговори Одбору, него у првом реду најближој својој околини, која тражи помоћи од Гајрета, a онда муслиманском елензнашамо слнједеће чињенице: 1.) Молиоцима из Дервенте одобрено je ове године менту уопште. He радити за „Гајрет" и не помагати га зна4.5(И»-— Динара стипендија, a двојици ђака бесплатна чи ни мање ни више него присилити га да ускрати сваку мјеста у конвиктима, док je једном дато мјесто уз на- помоћ и потпору ономе крају, који за Гајрет не ради. плату од 200- - мјесечно. Узме ли се да на једног ђака Десили се ово у јачој мјери и сразмјери, Главни Одбор троши Гајрет у конвикту најмање (у неким интернатима he сазвати изванредну скупштину, којој he предложити стоји ђак мјесечно од 600 800 динара) 500' - Дин. мје- да се укину сви интернати у провинцији, a у сарајевски сечно, то he се утрошнти на тројицу ђака из Дервенте иитернат да се прикупе дјеца оних мјеста, која буду 13.000- - Динара. Прибројивши овоме 4. 00' Днн. сти- радила за Гајрет. Ако Главни Одбор на овај немио корак пендија, значн да he Гајрет утрошити за ову пословну буде присиљен, то отклања од себе сваку моралну одгогодину на ђаке из Дервенте 17.500- - Дннара. Међутим ворност пред народом и његовом судбином, a сносиће je Деввента je дала у прошлој години за Гајрет укуп- они који га до тога доведу и који п р и ј е т е да nehe за „Гајрет“ да раде. но Днн. 18016- (без претплата на лист Гајрет). 1.) Из Љубушког било je прошле године у Гајре„ Ово нека буде наш одговор и наша порука свима товим конвиктима 12 питомаца, од којих пет потпуно нашим пододборима, повјереницима и пријатељима у бесплатно, a један уз наплату од Дин. 100-— мјесечно. земљи, који нам се у посљедње вријеме обратише пис'Баци из Љубушког коштали су пр. год. Гајрет око мима, дописима и молбама. 30.000-— Дин. док je Љубушки допринијело na Гајрет Ово нека буде у исто вријеме и наш апел на све укупно 500-— Динара. пријатеље друштва „Гајрет“, његове омладине, нашег 3. ) Из Мостара подијељено je ђацима пр. год. 2.000-— елемента и његова напретка уопште да баш на овоме Дин. стипендија, a v конвиктима била су 4 питомца пот- послу покажу колико им je стало до наше будућности и пуно бесплатно, на које j e утфошено око 20.000-— Дин. нашег бивствовања. Рад за „Гајрет* je рад за народ и његов Мостар je прошле годнне допринио за Гајрет укупно Дин. напредак, и ту треба сви да се нађемо на окупу. „Гај13.672-25 (без претплата на лист Гајрет). рет“ he моћи да помогне муслиманском елементу само 4. ) Из Јајца била су прошле године у конвиктима онолико, колико му средства дозвољавају, a како he би3 питомца од којих једап бгсплатно, један уз 400-— Дин. ти јака та срества зависи од свих нас. мјесечно. Ha ове дштомце 1 ајрет je утрошио пр. године Предње стављамо на срце свима нашим пријатеоко 10.000 Дин. док je међутим Јајце допринијело у пр. љима, a нарочито онима, који су и до сада радили за години за Гајрет укупно 2.243’— Динара. „Гајрет". 5. ) Из Фоче било j£\jfp. год. у друштвеним конвик- Из сједнице Главног О дбора Гајрета од 16. октима 5 питомаца,, од којих тројица бесплатно, 1 уз нап- тобра о. г. лату од 300-— Дин. мјесечно, a 1 уз наплату од 500 — Нови Гајретов повјереник у Гламочу. Дин. мјесечно. Уз то je подијељена и 1 стипендија у Ha мјесто досадањег пододбора Гајрета у Гламочу износу од 500-— Дин. Нрема томе je Гајрет утрошио на Главни Одбор je именовао друштвеним повјереником г. ђаке из Фоче око 17.000--Г Дин., док je Фоча дала Гај- Салихагу Гасала. рету свега 2.050-— Динара. 6. ) Из Маглаја било je пр. год. у конвиктима Делегати 11 Гајрета ва свечаностима на Палама. питомаца, од којих 3 потпуно бесплатно (Дин. 15.000), 3 У претпрошлу недјељу, 10. о. м. одржано je свечано уз наплату од 100-— Дин. (Дин. 12.000.), 1 уз наплату од откривање споменика седамдесетдвјема жртвама стрије250-— Дин. (2.500.), 1 уз наплату од 300 — Дин. (2.000 Дин.). љаним и повјешаним на Палама и у околици у 1914. год. Према томе Гајрет je укупно утрогаио на Маглај преко Поред многобројних корпорација, представника власти, 30.000— Дин., док je Маглај дао Гајрету укупно 2033 — и грађанства присуствовали су овим свечаностима војске Динара. (Без претплата на лист Гајрет). испред Главног Одбора Гајрета предсједник г. Др. Авдо 7. ) Требињу одобрена су ове године 2 мјеста Хасанбеговић у и одборник г. Мујага Сарајлић, који су у конвшстима уз наплату од Дин. 200— на свакога и 2 име друштва положили вијенац на подигнути споменик. стипендије у укупном износу од 2.000-— Днн. годишње. Гајретове забаве у провинцији. Према томе ове године Гајрет he утрошити на Требиње Ових дана упутио je Главни Одбор Гајрета окружнајмање 4.000— Дин. на уздржавање питомаца и 2.000 — ницу свима својим пододборима и повјереницима ради Дии. на стипендије, укупно дакле 6.000— Дин. Требиње одржавања Гајретових зимских забава. У овој окружници je међутин дало пр. год. за Гајрет Дин. 3.404-— Гл. Одбор je с правом тражио од својих раденика и приГорње чињенице и цифре јасно показују, колико јатеља да га помогну и иа овај начин да му олакшају су умјесни и најмањи приговори, који се чине из поје- терете, које je у овој години преузео на себе. Они подјединих мјеста друшхву „Гајрет* односно његовом Глав- одбори и повјереници, који немају позоришних комада, a ном Одбору. давали би их на забави, треба да их затраже од Гл. ОдОвај кра-гак преглед друштвених прихода и рас- бора писмено. Обзиром на материјапне потешкоће у којима хода треба еваки пријатељ Гајрета да уочи. Из овога се се налази Гајрет, дужан je св а к и пододбор и повјереник види јаено, како je тежак и напоран рад друштва, које његов, да га издашније помогне, одржавши у току зиме се ставпло у службу народу да га помогне. барем по једну забаву. štamparija »Bosanske Pošte«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Glavni | odgovorni urednik: Haald KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nodmašuje sve ostale cigarpepire a potpomaže i „Gajref Tvornico Cigarpapiro S. D. Шка1ај, Sarajevo, može se naruiiti i ргеко društva .Gajret* u Sarajevu д. д. у Сарајеву. Телефон бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошне на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа нултурном и просвјетном друштву „Гајрет*. KREMU 11IME jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. N aručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glvno zastupstvo za B. i H. A g en tu ra R u d o lf Bolć, Sarajevo Bistrik, 2 5 /. Telef. 783. Post. pret. 73. �I” IbrohimŠabanagić i sinovi Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broj 27 Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana T e le fo n : T r g o v in a b r o i 481 — S ta n 7 6 7 -r jc l 5i ž a.а гsl ЕЗ a з I B raće B c iša g ić c i I g ЈД ti Sorajevo .š trgovina muzikalija I materijala za pisanje t risanje. Bogato štova­ rlšte hrvatskih I srpskih knjiga P E s C Đ H ! H. Bajram agaFočo . § g § m i i I DRUGOVI j Trgovina manufakturnom i orijentalnom robom na veliko e , SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Telefon 455. I g Basme engleske, francuske, talijanske i _____ češke u najvećem izboru. . .Bogato skladište bezova, šifona, zefira, šlofova, ===== šamija, fesova,'rubaca, čarapa i t. d. ===== Čitajte ,Gajret‘! List -Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu I Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije.lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! � https://kolekcije.nub.ba/files/original/267655312f5755412686c6dbfc73dff1.pdf fa3d688f6a338aa4d1391bdeae911850 PDF Text Text П ош тарина п лаћен а у готовом . ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА SA КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 21. С арајево, 1. новембра 1926. ЦиЈена год. »0 Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвнкта. — САДРЖАЈ: Владислав Тмуша: Ч овек п р ед чудом. Џелал Нури: H am a п ородица. Ахмед Рефик: С околовик (Преводи М. Р. Делић (Насгавак). Вера Обреновић: У теха (Пјесма). Вера Обреновић: У вели ц в е т [(Пјесма), ф. Грилпарцер: М орски и љ у бавп и (Трагедија у 5 чинова) Превео Сулеј Мурсел. Хафиз A. Бушатлић: М услиманско р о ди тељ ско u родбинско право. Ата Нерћес: Из »Нових Листића« H am a је с ен . Гајретов Гласник Добровољнц првлози из Модрича. Нови повјереници Гајрета у Зеницн. Фељтон: Владислав Тмуша: Једна драла наш е крви — Поводом драме г. Ахмеда Мурадбеговића »Бијесно исето«, која je взведена у вагребачком казалишту крајем прошле сезове. ^ e iE a S ; Уредник: Х ам ид К у к и ћ . �gism»i[sii»i[sirsiEi«irsiEEEEEEEEEEEBSE)EEESBBSSBBSSEBBBBBEBW iiimi oiiRti 1. 1ШЈШЈ Potpuno uplaćena dionička glaunica Din lo,ooo.ooo*— Rezerue Din l,6oo.ooo-— Е Ваика se bavi sviiu u bankovnu struku spađnjnćiin poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva 1 podupire razne knlturne i humanitarne ustanove. Zavod je augažovan kod „Varđe“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „Merkantilia“ u Sarajevu. Od čiste dobiti daje I0°|Q Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka (lajret najbrže i najkiilantiiije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste n svako doba. IBBBEEBBSBEEu □П П аС Ш О О EEEEESEEEE 0 EEEEE® С * 0 * С Ж О * С * 0 * С ЈГ О # С И О * С * 0 * С ЈГ О в С ЈГ О * С * а * * С * 0 * С М О * С ЈГ О * С Ж О * С ^ О * С * О С Л Г З * С ЈГ О в * С И Г О * С Ј П )* С Ј Г )С * 0 * С Ж О в С * а » S х radsfta Štedionica općine grada Sarajeva • с јг о с ж з с ж о « T e m e ljn a g la u n ic a 40,000.000— d i n a r a Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 a mmi mm! O ! Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju Z A L A O A O M I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. ! i •c* rc * c * D * c * a * c * D * c * D * c a ro * c * a * c * o * e * o c * o ec * o « iffD * c* D e e* D * c » D « c jE ra e c » o * e * D » m mm m �Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 21. С арајево, 1. новембра 1926. Цијена год. 80 Д. Појединн број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора или код Управе — Гајретових конвикта. — Владислав Тм уш а. ЧОВЕК ПРЕД ЧУДОМ. Седам je дана падала киша, a после je небо остало натуштено. После ice опет почело указивати сунце, али no кадкад показујући земљи своје лиде увек пуно љубави. A ипак као да се ца њему могаше читати неки бол што дије кадро да дркаже овим вечно^ незадовољним створовима да м у je ж ао што их не може увек миловати. Међутим je непријатељ, прљави плави облак, непрестно, хотимице и као успркос, ширио своја непробојна плећа да га раздвоји од земље. По гдекад ее неком силом они раздеру, и то за часак, a Небо се укаж е са оним само њему својственим триумфалним осмехом. Затим -se опет кочоперио Облак. Најзад je победило Небо с а својим Сунцем и освануо je ведар, сунчан дан! Ш ума je оживљ авала — дошао je њен празник! Први сунчеви зраци почеше дизати влагу са траве и грања, и све живо, осећајући у близини ону нежну топлоту која ниче само и а родитељског срца подизаше бодро главе пут неба, ш пчекујући жуђеног Добротвора. Све се радоваше животу и спремаше се д а ice наслађује с њим. Зверке измилеше из заклона и све поврвље н а ту свечаност. Лесма из малих птичијих срдаца слеваше се у симфонију тајанствених акорда који једва чујно брујаху некуд кроз Васељену. И млади Јелен, жељан светлости и живота, искакута из свог склониш та и поче огледати зелену траву, тражећи у љој животне сокове. Д ан одмидаше и топлота сунца постаде јача. У шуми брујаше весео живот. Јелен несташно скакуташе повијајући главом траву, као да je изазиваше, да ступи у игру с њим. Али гле! Гвожђа се склопише и он осети како му кроз уво прође нешто тврдо. Не откиде му га, али њега самог привеза за земљу. Он се стресе. З а час м у дође у свест положај у коме се налази. Он je свршио! To je крај живота! »Треба ice избавити«, помисли он у себи, и, прибравши снагу поче се окретати, теглећи главом да избави уво. Већ осети и бол. Поче се превијати. И ако се гвожђа бејаху стегла, ипак се он надаш е да he се моћи избавити. Теглећи тако учини му се као да га помало извлачи. Танка кож ица се згули n a се указа црвена месната маса с које се поче пушити толла крв. Он за час клону. Бејаш е изнурен напорима 'в поче прикупљ ати снагу з а нову борбу. Досадне муве што вечно досађују, намирисаше ваљда крв, и почеше падати н а свежу рану забадајући своје халапљиве пипке, незгодно га голицајући. Одозго се вијаше крагуј и намирисавши крв спушташе се у ковитлима пребирајући долину, док не спази како се нешто на земљи праћака и као да се бори. »Сад he бити мрцине!« И достојанствено се спусти на пајближи брест. Жега постаде јача. Муве се узврпољише и већ почеше пецати. Однекуд дојури један зец n a чувш и шум застаде. Начули уши, a оне му се округле очи клизаху и закотрљаше у уско уоквиреним и влажним дупљама. »Jao!« и премревши од страха, одскочи зец у страну, најпре погледавши у место око себе, na онд а тамо где je мало час стајао. Кад се увери да му je све н а своме месту и да у близини нема гвожђа, полако, опрезно, непрестано застајкујући и чулећи упш, примицаше се ближе и ближе Јелену. »Д а!. . . Ja o м ен и !. . . jao!. . . ухваћен je у гвож ђ а !...« Дрхтаве му очи причаху велики страх који тресаше целим његовим зечијим телом. Он остаде као укопан. »За у в о !... « и израз неког особитог чуђења и чак подругљивости могаше се прнметити на зецу и онда, као ж ац н ут неком изненадном мисли, уозбиљи се опет. Грчевито тресну главом, навивши je час н а једну час н а другу страну. Затим пови најпре једно n a онда друго уво н а ниже, загледајући у њихове врхове. A кад се увери да му je све на своме месту, осети велико задовољство и погледа са неком лажном болећивости н а Јелена. »Морам причати пријатељу!« изрече n a одјури, a за њим се склопише повијене гране жбуња. Иако широке гране старих брестова шираху свој лиснат густи покривач, ипак се у сенци осећаш е велика врућина. Јелен, загрејан великим. трзањем, застаде за часак да се расхлади и прикупи снагу. Срце му немирно куцаше, a нешто, као скри- �Страна 322. ГА ЈРЕТ. вена слутња, поче му подривати живце, д а га свсга прожимаху трнци. »Сад je све доцкан! Залуд и д а премишљам што не учиних овако или о н а к о ... Управо ми je то и требало!. . . Јуришам као луд и не пазим ништа. Добро je још кад ме није ухватило за њушку, не бих се могао бранити, пригушило би ме!« Бол, који као н ека сурова песница задире у кож у и кида сва најнеж нија ткива, грчевити бол, тргну га негде у телу да он ућута. И, једва се уздрж авајући од гласног јаука, полако се поче одупирати на иодвијеним предњим ногама, настојећи да опет покуш а не би ли се избавио. Зец одјури према маленом планинском језерцету из којег, једним малим јарком отицаше вода кад би се оно препунило. Мирно и са достојанстином спокојношћу пливаш е no њему бели лабуд своjiiM лађастим телом и посматраше, час устајалу воду на којој се ухватила као иека мрко-прљава no* влака, a час na дивне гушчиће, који се ту несташно играху. Гњурећи се, млатајући крилима, скачуЈш једно иреко другог, узбуркиваху мирну ј воду и дижући je у танким валима, запљуд^иваху чак до лабуда и једног старог гуска доји почиваше на једном крају језерђета. Мрк и замрачен гусак са презривим мрским 1гбгледимач севаше на гушчиће, готов сваки час да приђе к шим& и да их к љ у н е ^ да им више никад не падне н а ум д а га запљ ускују до под ноздрве, јер се он ућраво еад очистио и опрао. 'ч f Гушчићн и н§ примећиваху да се гусак љути na њих na весело скакаху, м латајући крилим а и узбуркавајући још више воду која сад испрскиваше до н а обалу запљ ускујући танким валовима према јарку. Л абуду се много допаде ова несташна игра гуш чића и задовољно се смешкаше, љ уш кајући се узнемиреним таласићим а језерцета. »Б^дитв мирни, јер само ако вам дођем!« заџака стари гусак готов да сваки час скочи n a д а им онако љут почупа сво перје. Гушчићи чуше и не чуше деда Гуска n a наставише своју несташну игру. »Безобразна деришта!« . . . Ш икну Гусак и падаше у све већи гнев. Лабуд погледа Гуска. »Шта ice љутиш, деда? Не можеш д а трпиш K a ­ no деца уж ивају? Не? Јеси ли се ти тако матор родио? J e ли то само завист што ти не можеш с њима у игру?« Гусак погледа Л абуда очима пуним гнева и потајне мржње. »Гле сад њега!« мишљаше стари Гусак али нс смеде да гласно рекне. Ocehaine д а овај исти Лабуд који га кори, има неку моћ над њим. A кад се добро смисли зна да му Л абуд није непријатељ. Увек мирно и достојаиствено плови не дирајући никога и не отимајући се о лов, али се Г уску највиш е не допадаше то што je Лабуд увек n a страни слабијег. Уосталом, и стари су другови. Друш тва имаду Him­ ne врло мало. Њ и х два и један Јелен били су стални| посетиоци овога језера. Надувени се Гусак, истина, само због осаме спријатељио са паметним Јеленом и мирним Лабудом. »Ja сам се управо сада очистио, n a ме они запљускују«, одважи се гусак, настојећи д а му глас буде мирнији и да не ода опу мржњу која у њему BpojTžl. тиња. »A теби, колега, ништа ne смета?« Доврши Гусак, развлачећи силом кљ ун у празан осмех. »Не, ни најмање«, одврати Лабуд гласом који одаваше потпуну мирноћу и добростивост зрелог створа. »Мени то прави два задовољ ства: Наслађујем се гледајући како се м лади гуш чићи безбрижно играју, уж ивајући у овом прекрасном животу, a друго, видиш«, настави Л абуд: »погледај пут јарка. Види ш ли како отиче она нечиста водурина Ko­ ja својом прљавштином потамњује лице језерцета?« Т ад а у једном ж буну нешто заш уш та и чу се неки трк. Лабуд се окрену и спази усплахирепог Зеца. »Шта je, суседе?« »Г во. . . г в о . . . у г в о ...« Гусак доплови до Л абуда и радознало стаде ослушкивати. Зецу од овог страха замре реч у грлу. Немирно се стаде вртети, чулећи уш и и погледајући оним у век влаж ним очима пут шуме одакле je дојурио. A тамо се Јелен непрестано мучио. Крв, која бејаше истекла, сгврдну се и слепи тако д а м у при трза1в,рироузроковаш е веће болове. Намирисавш и и здалека крв, пође радознала Л исица да види ш та се то десило. Полако и опрезно се осврћући, ступаш е ona равнодуш но д а изгледа што достојанственија и паметнија. Још поиздаљс чу копрцање Јелена и звекет л ан ца који причврш ћиваш е гвожђа. »A! To се неко ухватио у гвожђа!« и багателиш ући одмахну репом, ж алећи што се тако замучила. Хтеде д а се врати, али je радозналост опет ловуче. »Можда je то ко од мојих«, и пође даље. »Ха-ха-ха-ха!« Иронички се стадс церекати Лисида a смех joj некако чудновато одјекиу кроз шумску тишину. Јелен полако, опрезно, закрену главом, нави што може в и т е око n a десну страну н погледа Лисицу. »Ш та joj je?!« зачуди се. A Л исица се непрестано церекаше. Јелену дође смешно све то и гледајући љ у како je развали ла жваље, заборавивш и моментано своју бол, примети: »Што се смејеш?« A Л исица се целим телом тресаше од смеха. Ти звукови привукоше n a се паж њ у и других зверова. Полако, упирући дубоко напред испитивачки поглед, дође једна Дивокоза, a за њом заш уш та шибље под гломазним Вепром. Крагуј се спусти с врха n a једну ниж у грану бреста. »Видите глупог Јелена«, окрену се Л исица дошљацима који je питаху погледима ш та се десило, n a опет прште у смех. » Х м ! ... Ухватио се у гвожђа, бррр!« Осорно замумљ а Вепар, љ ут на самог себе што je био луд n a долазио. »Па још за уво!« учини Лисица, која се мало стигаа од смеха док joj глас одаваше ону иронију која изазива и баца у гпев. »За уво?!« Упиташе се чисто неверујући дошле »Да, за уво!« И Л исица се опет подругљиво зацерека. Јелсну дође тегпко што га једна перфидна Лисица онако исмејава, очи му синуше гневом да се с љих оцеди једна горка суза. Хтеде д а викпе на �Б р о| 21. T A 'J P E T « Страна 323. њ у али се јуначки уздрж а и окрену главу у пре- цим?! A зашто? Д а могу и даље пасти траву no шуми! — Не, радије hy умрети!« ђашњи положај да се иусти у дубоке мисли. Јелен доврши мирним и одлучним гласом, a из »Хеј, што се не отргнешУ« рече му Дивокоза. »lla видиш да сам ухваћен! Како ћу? Одгово- очију му се читаше дубока мирноћа и одлучност. Јјисида и Дивокоза још јаче разјапише чељури Јелен. »lla само за уво!« Приђе му ближе Дивокоза. сти од чуђења, али у часу штрецнуше и, узевши озбиљан став, продираху погледима напрсд и ослуЈелен не одговори. Лисица приђе и поче се правити важна, уоз- ш киваху начуљених ушију. »Човек. . . л о в а ц . . . бежи!« биљивши за час њушку. И окренувши леђа појурише. »Само тргни!« Јелен чу и учини грчевити покрет тела, као да »Немој лудовати«, отрже ,се Јелену. »Како тоУ!« учини Лисида прикривајући ве- га нешто гоњаше д а бежи, али он тај покрет другим, још снажнијим покретом, умртви. ли сиц а u што свој гнев на ту увреду. Ta, она није луда, и људи joj признају да je паметна, само тек, из ци- Дивокоза се окренуше, мислећи да ne Јелеа сад заиста истргнути уво и побећи. Али он лежаше мирнизма и зависти, веле да je лукава! Тобож, не схватајаћуи да je то увреда, замота све то у тон наивне но. Шум корака допираше све б л и ж е. . . зачуђености: Уплашен Зец н а језердету једва дође себи н ис»Само тргни! Али само добро, кажем ти. Брзо прича познанлцима догађај. i уш чићи престадошо ћеш се извући јер су гвожђа већ насекла уво«. » Ш т а ? !... Насекла?!...« рече изненађено Је- са веселим играњем и полако приђоше старнјим, лен, али, једно савлађујући се од ужасног осећања радознало ослушкујући. »Сиромах наш Јелен!« проплака Лабуд na ућукоје» му донесе то 1сазнање, и друго, што му понос не дозвољаваше д а страху да и мало израза, дб- та, загледавши се у траву. Нред очи му изађоше све слике из њиховог заједиичког живота. даде хладнокрвно: »(Јиромах Јелен!« додаде Гусак, чистећи се и »Тако?!« Дошљаци се зачудише и по^леМ не се са разја- загледајући. пљеним њушкама. Најирије дође реби Л исица -------»Хопете ли да га још једном видимо?« ГЈредлопришавши Јелену, стаде шапом гребати no оном жи Зед и очекујући одговор котрљаше своје влажкрају увета Koje висаше преко гвожђа. Јелен се нарогуши na ул5на1; протеста подн: .к се натезаше неко време n a пристадс. Н задњ и дио тела. ^ )енуше њих троје да се опросте са старим другом. \ '*ец пође као извиднида, истрчавај^ћи сваки »Одлази!« викну он гневно. Ui Лисида се препаде na стукну. апред. »Шта?! Ти нећеш да оставнш уво n a д а се Ево, сад ћемо доћи«, рече им кад бејаху блибавиш?! Јеси ли луд?!« I3‘ зу .Н а ..једном нагло се окрену и у днвљем бегу по»Бежи од мене!« Достојанствено викну Јелен јури натраг. n a додаде: Лабуд и Гусак застадоше. »Не! Нећу да га откинем!« »Човек!. . . Б еж и то!...« добаци им Зец n a од»Зашто?« питаше Дивокоза. »A да je мени Ho­ ЈУРИ. ra ухваћена, ja бих стисла срце n a бих je сломила, Гусак чувши ту реч крикну и суну шичући за само да се избавим«. Зецом. Л абуд остаде. Врућа га je жеља вукла да бар »A видиш како je леп мој реп?!« И ту Лисица поносно подиже реп и поче с њим вртети. Па ипак још једном види Јелена n a пође полако. Чувши јасан шум корака он застаде. Кроз чеда га шчепају гвожђа, ja бих га одгризла n a бесту се помоли човек с пушком упереном папред. гала!« Човек застаде. Јелен je само ћутао. »Има нешто«!« весело кликну он n a пође. Дивокоза и лисица употребише сву своју го»Јелен!« још се више обрадова човек. ворљивост да наведу Јелена да се истргне из гво»Да ли д а пуцам?« упита се он. жђа. Лисица зато да праспе своју мудрост, a Ди»Не, ухваћен je. Али зашто ice je ухватио те je вокоза због тога што joj бејаше жао Јелена јер то бејаше дивна животиња са отмено формираним де- онако непомичан? Можда je већ и мртав!« И Човек пође ближе. Лабуд проплака. ловима тела. »Жив je!« весело кликну Човек и, размичући Јелен остаде при свему томе ћутећи, задубљен траву око гвожђа посматраше за шта се ухватио. у мисли. »За уво!!« и у том чуду он не знаде кад раство»Истргни уво na бегај!« рече му поново Лисица. ри гвожђа. »Па да идем наказан кроз живот?!« одговори »За уво се ухватио и није хтео бегати?!« Стаде Јелен мирпо са резигнацијом. »Не. To би било из- зачуђен човек n a остаде запањен. дајство. Не. И уво.је моје. To je део мога тела, мене Јелен устаде n a се удаљи полако, док Човек самога. To je део оног што ми je поверено д а га уса- стајаш е разрогачених очију и напрегнутих ушију, вршавам. Ha да га се сада одрекнем? Д а га одба- чекајући однекуд одговор n a ту чудну загонетку. . . �Страна 324. r Јрет« a BpoJ 21. Dželal N u ri: MUSLIMANSKA PORODICA (S turskog: S a l i h B a k a m o v ić ) Ustanova porodice rezultat je društvene evolicije. U staro doba nije bilo porodica; tek mnogo kasnije se je tomu nešto slično pojavilo i najzad se ustanovila porodica u današnjoj svojoj formi. Bez sumnje će i ova njena forma, uslijed nadolazećih ekonomskih i m a­ terijalnih potreba, u budućnosti naići na neke temeljne modifikacije. Ali činjenica je, da je današnju civilizaciju i socijalnu i ekonomsku evoluciju proizvela porodica. Pa i današnji oblik porodice na Zapadu ima mnogo mana. Sto se tiče muslimana možemo otvoreno ustvrditi, da se kod njih princip obitelji još nije usavršio u današnjoj evropskoj formi. Ovo s pravom primjećuju mnogi zapadni pisci, dok mi još ne shvatamo neke paradokse u našem porodičnom Životu. Na% su jo š po­ državani neki stari običaji na prosto zaslijepili. Kada je dakle današnji red i poredak na Zapadu proizašao iz stabilizacije principa porodice, onda i mi muslimani, za našu evoluciju, prije svega, moramo učvrstiti temelje naše porodice, te najvažnije socijalne ustanove. Jer u koliko se porodica diadef osnivala na što čvršćim i stalnijim temeljima, u toliko će i narod, koji i nije drugo nego jedna ogromna obitelj, još više ojačati. U prijašnje Soba kod nas je porodica bila mnogo zanemarena, tim više' što je glavni cilj ženidbe bio uživanje. I pošto se pri izboru žene najviše pazilo na ljepotu, to se ženinoj naobrazbi, kućanstvu i sposo • bnosti za vaspitanje djece nije podavalo kakve osobite važnosti. Osim toga, kod mnogih muslimana, osobito bogataša, prije je postojao veoma ružan običaj držanja harem a sa više žena i robinja, od kojih je svaka ra ­ đala po nekoliko djece, za koju se niko nije brinuo. Majka nije poznavala m aterinskih dužnosti je r nije za to bila odgojena, a veliki broj djece otešćao je i očinu odgojiteljsku dužnost. Kako da jedna osoba sa desetero ili petnaestero djece na njih valjano pazi? Istom k a­ snije se je u ovom pogledu pojavila neka evolucija i životne su potrebe izmijenile ovu razvratnu formu porodice. Na Zapadu se porodice ponose sa njihovim im e­ nima i njihovom starinom. 1 zaista porodične tradicije održaju ustanovu obitelji na dostojnoj visini. Kod Tu­ raka n. pr. ne postoje ni im ena porodica ili su i po­ stojeća imena zanemarena. Pa i ako je ova m etoda vrlo demokratska, ipak je pretjerana. Do nedavno ni na Zapadu nije bilo porodičnih imena. Osobito su Jevreji ta imena kasnije poprimili. Iako smo po naravi i mislim a demokrata, ipak izjavljujemo, da društvenoj ovoluciji mnogo koriste hi­ storijske obitelji, ne samo one koje pripadaju plemstvu, nego i one iz buržoazije. Ovo danas nije štetno, ako ne iziđe na slepen nepotizma. Stare porodice imaju svoje tradicije, uglađenosti i neke vrline od osobite važnosti, te se i njihova djeca odgajaju u smislu tih tradicija i krijeposti. Istina, u nekim starim turskim porodicama — osobito u današnje doba dekadence — pojavilo se mnogo razvratnika i rasipnika, ali su za to neke dale mnogo velikodušnih, gostoljubivih, svestrano obrazovanih i učenih ličnosti. Za to, ostajući i dalje demokrata, ne budimo toliko pristrani, da ne vidimo i dobre i loše strane plemstva. Jedan potomak stare porodice — ako se nije degenerisao — čuvaće svoje dostojanstvo, pošto je na­ slijedio ime svojih plemenitih pređa. Isto tako i jedan otac ako nosi veliko ime, neće želiti da ga ostavi jed­ n o g nevaljalom sinu i svakako će svoje dijete lijepo vaspitati- Također jedna stara porodica neće udati svoje kćeri - - m a koliko da bio bogat — za nekoga iz loše kuće. U sklapanju braka mnogo se pazi na ovu stvar ne samo kod historijskih porodica, nego i kod onih iz srednjih slojeva naroda. Dakle, ako sve ovo budemo imali u vidu i naše će se porodice osnivati na čvršćim temeljima. Stabilizovanju principa porodice među muslimamanim a dvije stvari prave veliku zapreku, p o lig a m ija i ra z v o d b ra k a . Način kojim se danas kod muslim ana praktikuje razvod braka prava je zloupotreba i apsolutno je u opreci sa načelima Islama i svečcvim zapovijedima. Naš » T a l a k « (razvod braka) nije ono što se na Za­ padu zove » D i v o r c e « Jer »Divorce« znači poništenje bračne veze od strane sudije iz opravdanih razloga i suvišno je govoriti o njegovoj zakonitosti. Naš »Talak« sadržavajući i ovaj „Divorce« za­ pravo je ono što na Zapadu nazivaju »Repudiation«, to jest t j e r a n j e ž e n e . I pošto ova pogrešna i ne­ valjala m etoda porazno djeluje na naš obiteljski život, naše su porodice privremene u pravom smislu riječi. A n a Zapadu i ako postoji mnogo zloupotreba i nevaljaljih običaja, ipak se porodice osnivaju da budu trajne. Ovim ne želim reći da i kod nas nema čvrstih i stal­ nih porodica. I mi imamo mnogo časnih i uglednih familija, koje su osnovane na vrlo čvrstim temeljima; ali ovo nije općenito. Kada žena pomisli, da je njezin muž uslijed svoje zlovolje, neke koristi ili kojeg drugog manjeg razloga može otjerati, ona se neće s n jim sm a­ trati jednim tijelom. Nije rijetkost da se vidi kako neki muževi, koji imaju i unučadi, otjeraju svoje žene napustivši svo potomstvo, da se ponovno ožene sa djevojkom od četrnaest godina. Ovi prim jeri porodice uništavaju. �Број 21. Г A Ј Р ЕТ« Nepohvalni razvod braka, koji je u opreci sa uz­ višenim svečevim zapovijedima, djecu ostavlja na ulici. Nova žena prezire djecu prijašnje žene. I ako se u porodici nađe više muške i ženske djece iz oba braka, mržnje, svađe i zadjevice ne prestaju i obitelj se po­ sve uzdrma. Lakoća kojom se kod muslimana može žena odbaciti i muške opsjenjuje. Kada se muž nasiti žene ili kada ona izgubi svoju ljepotu i svježinu, koju je nekada imala, on uzima jednu drugu, treću i t. d. A ovo nije ništa drugo uego zvanićno držanje konkubina Pa kada to bude cilj ženidbe nastaje pitanje može li se porodica osnovati. Jedan ozbiljan zakon o »Talaku« prema uzviše­ nim propisima Šeriata i u duhu vremena, nas bi spasio od mnogih porodičnih nedaća i učvrstio temelje muslimanskih familija. Ovdje nam je još nadodati, da smo mi uvijek pristaša zakonitog ravoda braka i daleko smo od pomisli da odobravamo zabranu razvoda kako to propisuju druge religije jer to kvari poredak svijeta. Ako rastava braka porodicu potresa, poligamija i nezakoniti brak je iz temelja ruše. Po starom sustavu nije bilo zajedničkog imanja porodice; sve je pripadalo gospodaru. I ne samo da žena nije imala udjela u imetku'porodice, nego je i Страна 325. sama bila muževo dobro. Za to je zakonita žena, robinja ili priležnica nastojala, da što više razasiplje ovo imanje i ta je činjenica sprječavala ekonomiju. Jer, svaka je od žena mislila, ako je ovo dobro danas moje, sjutra će biti druge, za to ću da što više trošim. Eto u porodicama gdje se provodi metoda držanja više žena i robinja, žene tako misle, a to je i sasvim prirodno. Tako su izgledali prijašnji turski haremi. Ali hvala Bogu, višeženstvo i držanje harema od nazad nekog vremena iščezava. Današnji vijek ekono­ mije to ne može da podnosi; s te strane smo osigurani. Ali z a to se razvod braka vrlo mnogo zloupotrebljuje. Ako se razvod ograniči i prem a ustanovama Šeriata stavi u savremeniju formu, muslimanska će porodica od toga imati velike koristi. Međutim, da mognemo smanjiti razvod braka, trebamo prije korigirati sžLm brak. Ukratko rečeno: princip porodice kod muslimana napreduje. Ali je potrebno, da se još bolje usavrši. Za to nam je od prijeke nužde metode razvoda braka i poligaraije staviti pod strogu disciplinu, te i sžLmi brak reformisati. Ako ovo postignemo i mi ćemo stu­ piti u » v ije k p o r o d i c i « , koji je proveo evoluciju Zapada. Ахмед Рефик: СОКОЛОВИЋ (Превео с тураког: М- Р. Делић). [(H&anejtia i Тифлиски персијски заповједник покушао je да ову прилику искористи. Под командом Имам Кули хана послао je десет хиљада Људи и Тифлис опсјео. Опсједнута турска војска много je претрпјел а од глади. Мустафа паша им je слао доста хране али су те пошиљке већином падале у руке Георгијанада. Најпослије je одређен Х асан nam a2*1), син Мехмед паше Соколовића и послат je у Тифлис с једном великом количином хране. Он je за шеснаест дана стигао из Арзерума у Тифлис. (»Мимо свако очекивање показао се je јуначки«. Браниоце Тифлиса нашао je у врло страшном стању. Они су бнли већ четири мјесеца опсједнути. Д ок je трајало хране, једна мјера пшенице продавала се no хиљаду, a мјера јечма no осам стотина акчи. Кад je свега нестало, продата je једна камила за двадесет хиљ ада акчи na су приморани били да једу псе и мачке. Т а £ 0 ^ 7 Једно " сето продано за двије хиљаде акчи в2). У граду je било седам стотина људи. Хасан nama je стигао у Тифлис баш у часу кад je катастрофа била на прагу. Успио je да опсједнуте отме ОД неминовне смрти глађу, a град да спасе од непријатеља. Тукао се врло јуначки док се je про') Хасан nama je за владања Мухамеда III. био валија у Будиму (бејлер-беј). Освојпо je град Папу. Послије тога, као румелијски бејлер-беј послан je у Анадолију против бунтовника Карајазиџије У почетку je имао успјеха али je послије био опсједнут у Токату. Смијењен je и погубљен. Пр. прев. ’“) Печевија, св. II., стр. 55.; Селанигија стр. 154. био у град. a тако исто и при повратку из града. и јасно доказао д а je прави син свога оца. Пред пол а за к н а два дана добио je од оца једно писмо у коме му je Соколовић овако писао: Знам, ставнће ти се у дужност, д а ти пронесеш храну у Тифлис. Немој се томе противити. Али ггри томе поступи no оној »протури излаз пред улаз« и добро се припреми. Ову службу сматрај за предуслов твога будућега напретка«. {987.). 3. Вањска политика Соколовића. Соколовић ни за владањ а Мурата III. није своју ваљ ску политику мијењао. Kao стално правило за вођење вањске политике за Соколовића важило je: Одржавати добре односе с Венецијом, држати Пољску под утнцајем Турске; нератујући с Аустријом, настојати да увијек цара М аксимилијана учини немоћним и везаним за Високу Порту; одржавати стално на доминирајућој виснни углед и достојанство дивана и држ ати под турским упливом сјеверне афричке обале. Соколовић je до краја своra живота остао вјеран овој својој политнци. М л е т а ч к а република приликом ступања Му рата III. на пријесто, упутила je у Цариград ради честитања Јакоп а Соранзу. Овај je и честнтао ступање н а иријесто и тражио обнову мпровног уговора. Соколовић je на то пристао и уговор je био обновљен и потписан. Јакопо je за овај потпис. платио дивану педесет хнљ ада a Соколовићу четири хиљаде дуката. Овај успјех осигурали су Соранзу �Страна 326. Г А ЈРЕ Т « Број 21. Килич Али паше са педесет ратних бродова u a пуу првом реду млећанка царнда Сафија и царнца чину, умирнвало je све непријатеље. Чим би морнам ајка Нурбану као и Јеврејка Х ирача те лијечник Саломон Бскинази. Овај Саломон Е скинази играо рица из Д арданела испловила одмах би завладао je велику улогу у пословима турске елољашње ло- безгранични страх на приморју Венеције, Малте, Сицилије, Италије и Ш паније. Арсенал je за врилитике. Од овог датума односи с Венецијом изравнати јеме Соколовића увијек пуном паром радио и тај су и послије овога сва се политичка дописивања рад никад није била у стању д а прекине ни глад, с овом односе само на Јевреје и н а повраћањ а узап- ни неимаштина, нити куга244). У моментима кад су се А нкона и Бри н ди зи ја припремале да одбију турћених лађа. ф л о р е н ц и ј а je такођер закљ учила уговор ску пајезду, Турци су се појављ ивали н а обалама с Високом Портом. По овоме уговору, који je имао Калабрије и тамо харали и пљ ачкали. Соколовнћ je остао као стални непријатељ двадесет и осам чланака, Флоренција je добила слободу трговине и пловидбе. Посланик Флоренције и Ш паније a поморском снагом д рж ао je у страху и Венецију. Настојао je, д а с успјехом приведе крају ако je важ ио као човјек Ш емси паш ин и Килич парат с Персијом који je започет мимо његову вољу шин ипак није био примљен н и у аудијенцију ниa поред тога успио je да обезбиједи сјеверне грати je био позван да руча н а дивану. нице царства према Аустрији и Русији. У то je поСоколовић се бавио преговорима о мнру п ново искрсло и пољско питање. с а Ш п а н и ј о м и Е н г л е с к о м . Филип II. поБјегство Х ен ри ка од Валове, кога je Соколослао je у Цариград М аригилијана као свога изавнћ поставио за кр аљ а Нољске, довело je Соколосланика. To je Соколовића изненадило n a се о то- в и ћ а у теж ак полож ај. Х ен ри к се je и »против миме и аустријском посланику изразио овако: т љ ^ њ а својих најбољих еавјетника« одлучио д а на— З ар Филип II. нема љ уди као хпто je био Ш арл пусти пољ ску крун у. Ту своју одлуку очувао je у Кен? К аква има смисла послатп човјека за посланајвећој тајности од својих поданика, јер га je наника, који je био у Стамболу заробљеник? род хотио н а на силу д а задрж и. У ноћи 19. јуна Мариглијано je je предложио пројеку о уговору- сишао je низ једне тајне степенице краковскога за мир a за преговоре су били одређени драгомаи двора и с неколико својих љ уди одјахао je и поХурем и лијечник Саломон Е ски ћази. З а закљ уче- бјегао пајвећом брзином према аустријској граниље трогодишљег п р и м и р ја в Филипом II. тр ајал и су ци ЈИ). петгодишњи преговори .пзмјене нота. А ли и поТ ада бијаш е Мурат III. већ дош ао на пријесто. ред тога никад се услови за примирје нијесу по- Пољаци су изаслали Тарановскога, д а М урату чеш товали и Турпи с у остали стално у непријатељстита ступање н а пријесто. Он je том приликом раству са Ш панијом. зговарао и о пољској круни. Мурат III. je препоруРазвој односа 'Ф илипа II. с Портом, енглеска чио шведског кр аљ а или ердељског бега. Соколокраљ и ц а Е лизабета je помно пратила. Она je била вић je одмах послије бјегства Х енрикова уочио свокако вјерски тако и политички непријатељ ф илипа ју нову дужност. Гласови из Аустрије и Русије гоII. Она je због Љ га скрхала своју гордост и узнаворили су јасно д а je тај његов нови позив врло стојала д а заснује пријатељске односе с Муратом в аж ан и теж ав. III. , те да с Турском закљ учи трговштски уговор. У Р уси ја и А устрија поново су се покренуле. ту сврху п ослала je у Цариград тројшху енглеских Обадвије су почеле да се припремају за рат. Сокотрговапа. Вилјама Харбона, Едварда Елбрупа и Риловић je био извјештен о свима њиховим припреш ара Сенепеја. Они су поред трговинског уговора мама. У наредби коју je послао М устафа паши, свотраж или још да и М урат III. наттшпе јелно царско ме стричевићу, будимском бејлер-беју, стајала je и ттисмо Елизабети (997.V Соколовић je то одобрио и ова напомена: М урат je написао то тттгсмо “ •) н а које je енглеска »Потребно je поуздано бити обавијештен о свекраљ ипа олговооила. Послије овога. краљ и ц а je пиму што се код ниског непријатеља збива. Треба сала јотп јетгтто писмо у коме je јављ ала, д а he одсазнати мишљења и планове немоћних проклетнимах. чттм слетти своје уттутлапттве ппилртке. ттоолати к а и извијестити мој високи пријесто о свима појеттчо ттап^чито ичагланство у Стамбол. Tvnim су требним протумјерама које треба подузети«***). ттмали јртчо својр ттравило да у на јвитпе лвојих ттиСоколовић je писао и нарочито писмо аустријcava vTToev и леч^ншту: »Hama кап и ја блажеттства скоме цару у коме га je опоменуо, д а се окани аваии т о ћ р п°прегтаво je птипом отвопена; ол ље се не тура и претензија н а пољску круну: о^бтпа и ттр впаћа како она ј који тгпиступи као птж» . . . Ч ује се, д а садаш њ и московски краљ као јате-л.. тако ни онај који joj ттлилази као неприја- и ви намјеравате, д а војном снагом поставите ваше тел.«. Ово се никал толико није ттрактитсовало као синове за краљ а. Ако je то истина, то није ни мало у ово влијвме. ка д je држ ава била о куп и ран а paопортуно. Московски краљ , према овамо није дотом r TTePCPiOM. вољно покоран и увијек се налази у непријатељЧ ак и ТТТ в a ј ц a n с к a je настојала да заснује ским борбама с његовом висасти татарским ханом тто^тптгтчтга o ’THore с Тмппглм. ТТрско Јевпрјина АнДевлет Гирајом — пека м у je трајн а племенитост гелтпа vpTiiP7a je да добије једно пгасмо за гавај- — као и с неким безима који сваком даном прилииаргке дожаве. ком не престају ратовати и узпемиривати га. Али Молнапитта. kaiv јр Ооколовв^ уоттио л а ттоели- с вама су још наш и претди ж ивили у миру и прије лршчтгтго ттрспеће гтвоои- била je ловољно јак а јатељ ству a осим тога, ту скоро с мојим величани оептттективна ла ули је стоах дпугим ттомоооким ством обновљен je мир и сигурност, n a никако није сплама, И ако je дпж ава била окупирапа ратова*"*) Хамер, св. II., стр. 214. љем с Персијом, свакогодиптљи и зл а за к адмирала ,в6) Лавис, Историја француске, св. VI., стр. *•") Архива, књига важних ciraca бр. 27, и 28. m) Архнва, књига важних списа бр. 29 и 37. �Бро) 21. ГAJPET допуштено, да се противно уговору мијешате у споме'нуту провинцију...« Пошто je у овоме царскоме писму напоменуто, да je против Русије већ одређен татарски хан a против Аустрије будимски бејлер-беј Мустафа n a­ ma, царско писмо завршавало се je овим ријечима: » . . . Бегови љахске провинције никад нијесу устајали против моје свјетле заповијести. Они су ми покорни a ерделиска р аја je, наш а раја, која нам и лаћа данак и њихова je земља што и остали дијелови наше царевине. Ако уживате у миру и пријатељству с нама, нипошто и никако немојте се мијешати у тај крај, нека je раја за наших славних дана сретна и спокојна. 21. ш евала 982.«2**7). Цар Максимилијан je, сваке године, уредно и непрекидно плаћао дивану свој данак. Поред To­ ra он je увијек свим силама радио, д а што више убије углед и ауторитет Турака. Соколовић je то знао, али je био увјерен, да никакво и ничије непријатељство није у стању, да схрве турску снагу.0 борби з а превласт између Русије и Аустрије он није водио бригу a вјеровао je да и покорност Пољака овиси само о снази и респективној моћи Турске. Стари везир стекао je увјерење, д а ни ј- дна крш ћанска држава није искрен пријател* Турске. Због тога je он, послије бјегства краља Хенрика из Пољске настао, да там а 'очува и одржи турски ауторитет. Д а би то постигао, бн -jh измислио и протурио вијест, да je син »московског краља« већ постао краљем Пољске, a да би Пољаке принудио да се обрате за заштиту. »(Зрећној Порти«, послао je фулечком бегу заповијест у којој je била и ова препорука: »Добра je прилхдса да се разгласи да je наш непријатељ, московски краљ, закраљио свога сина, да се тим поводом покупи што више добре и неваљале војске, да се та војска упути да као хорда нападне и да запријетиш заловједнику кога будеш за то одредио, да тако силно опљачка, похара и попали села и кастеле, да пороби све што живо нађе, да буде штета и несрећа ексемпларна тако, д а се у будуће увијек буду морали овамо обраћати. 20. џемаз-ил-евела 982.«2*8) и 2в#). Заповијест Соколовића била je извршена a циљ исте постигнут. З а пољскога краљ а изабран je Иштван Баторија, као кандидат Соколовића и као муж принцезе Ане из пољске краљевске куће Јагеловића770). Соколовић je успио да испољи сав ауторитет државе a за то није била довољна ни сама државна моћ. З а то je потребан био у Цариграду један везир, у Будиму један бејлер-беј a n a Бијелом Мору јуначни насљедници великога Хајредина Барбаросе који, радећи за државу, нијесу презали од смрти. Турска мисао водиља онога времена била je способна’ да постиже сјајне побједе и трајне успјехе. Почевши од најнижег простог војника, који je осјећао велико душевно задовољство у загроб*ној награди која се стиче у борби са непријатељем, na до везира у Цариграду, који je пливао у злату и накиту, готово сваки појединац, знао je, да je његова држава, над свима држ авама свијета и наслађивао се je у томе што види д а највећи кра,87) 3. фебруар. 1575. Пр. прев.. ,6e) Архива, књига важних списа бр. 26. *••) 7. окт. 1574. Пр. прев. *70) Хамер. св. II., стр. 205. Страна 327. љеви плаћају харач Турској. Силе, којим je Соколовић располагао на копну и мору, таквог квалитета.. Соколовић je и долазак Стевана Баториа у Пољску настојао да осигура исто онако, као што je то чинио и за Хенрика од Валове. Прије свега узео je у обзир евентуална сметања Аустрије. Он je већ и раније био наредио будимском бејлер-беју, да у случају аустријског сметања »нападне земљу цара Максимилијана, д а му похара и попали села и градаве и пороби дјецу и жене«. Сад je издао слично наређење и молдавском војводи. Уједно му je наредио строго, да за сигурност новог пољског краљ а додијели у његову пратњу »довољан број богданске војске«*71). 'Против ових Соколовићевих претходних мјера »њемачки краљ« није могао ништа предузети и церемонија крунисањ а извршена je на врло свечан начин. У почетку je нови краљ, макар и иривидно, настоја да одржи добре односе с царским диваном ида -на тај начин доживотно очува за себе пољску лсруну. Политика Соколовића у погледу Пољске ишла je за- тим, д а ову велику земљу доведе у положај једне Турској лотчињене провинције, као што je то била Влаш ка, Богданска и Ердељ. Али Соколовић je доласком Мурата III. на упра ~ву, изгубио своју дотадашљу самосталност. И поред тога, он je ипак настојао д а овај наум оствари. Соколовић je сматрао д а се je Пољска већ налазил а под турском заштитом. У ранијим уговорима између аустрије и Турске, како Венеција и Француска, тако je и Пољска означавана као краљевина, али je тај паслов Соколовић укинуо. У преписци с њемачким краљем опетовано je тражено, да се поштеди Пољлка од нападаја и у тој преписци сви Пољаци третирани као турски поданици. Кад већ Турска поставља у Пољској краљеве, сматрало се je логичним да и Пољска земља припада Турској. Осим тога Татари су били заробили једнога од пољских краљева na су за то морали Пољаци Татарима плаћати данак Соколовић je настојао да и даље продужи ову своју политику према Пољској, na je прве године Баторијина краљевања обновио све старе уговоре. Нови пољски краљ послао je у Стамбол Јована Сињеског и Романова, властелина холићскога као своје изасланике. Дужност ових била je д а обнове старе уговоре склопљене за владањ а Селима II. (976.). Соколовић je на то пристао и закључен je био уговор који се je састојао од двадесет и четири тачке. По овоме уговору, Пољска je имала и дал>е плаћати данак татарскоме хану, али су обадвије стране узајамно биле дужне, д а штите права и границе једна друre. Ha обалама ријеке Дњестра заробљено пољско робље, није се могло no овоме уговору, пропуштати преко турских граница, a сужњи Пољаци у Турској, имали су се сви повратити, осим оних, којн су били у Ислам прешли. После закључеља овога уговора иоколовић je послао Стевану Баторији једно дарско писмо no »Ердељчанину Ахмед чаушу«, у коме му je препоручивао, да буде непоколебив, ,71) Архива, књига. важних списа, бр. 26. �Бр ој 21. ■Г А ЈРЕ Ћ Страна 328. одлучан и сталап на широкоме путу вјерности и искрености ’ Пољскоме посланику Соколовић je у свему игаао на руку. Тако му je допустио те je у Анадоли ји накуповао многе ствари. Неки Џанко, човјек лољског посланика, послан je у Ангору, да купи софа и других тканина за четири хиљаде златника. У то вријеме je био на гласу ангорски соф a Соколовић je писао нарочите заповијести у којим je наређивао властима, да пазе и чувају споменутога. Посланик je отпутовао и »собом однио седамдесет бачви и седам буради вина с Крете, двије бале скупоцјсних ћилимова и нешто памука«. Соколовић je обавијестио о склопљеном уговору с Пољском и војводу молдавскога a у провођењу закљ учака тога уговора био je потпуно тачан. Особито je обратио паж њ у на робове Пољаке у Турској. По сломенутом уговору сви Пољади који су лрнје потллса уговора заробљени, a који су били лрешли на Ислам, имали су бити ослобођени, док су опи који су остали као крш ћапи морали бити откупљени no цијени no којој их je био раније љихов власник купио, и изручени. Овакви пољски хрпш ћани, чије се муслиманство н ије могло'ш еријатским путем утврдити, могли су се вратити у Пол»ску. И ако je Соколовић чаено^и поштено испуњавао закљ учке споменутог уговора, изасланици Пољске су прош верцовали и успјели ослободити и неке Русе у виду заробљешрс Пољака. Међу овим побјегао je и муж неке Махбубе с још неколико њих и уједно покрао и однио њ ене скупоцјене ствари. Муж ове Махбубе А^хмед, његов брат Џафер и Џаферова ж ен а Јасм ин, били су поријеклом Руси који су се већ од прије четрдесет година налазили у Цариграду као робови и сви су се били помуслиманили. Овом приликом и користећи се овим уговором с Пољском и они су с пољским послаником побјегли. Соколовић je и здар потјерницу кади јам а на њихову п уту д а их ухвате. Ову паж њ у и заш титу Соколовића a особито Мурата III., Баторија je врло брзо заборавио. Краљ, који се je због личне користи представљао одалим, у душ и je желио пропаст Турске. Стога он, сваком даном приликом, није оклијевао да пограпичним пљ ачкањ има и провалама м акар посредно нанесе штету Турцима. Али се je Батори у томе преварио. Татарски хан je будно чувао сјеверне грапице царства и догодило се je толико пута, д а je он каж њ авао непријатеља провалом у његову земљ у и пљачком, док још овај није био ни стигао д а свој наумљени атак n a престиж Турске у дјело приведе. Тако je и овај пут, за пљ ачке Пољ ака no М олдавској, татарски хан одговорио пљачком широм долине Дњестра. Тад je Стеван Батори увидио своју погрешку и с молбом, да се спријече ове провале, послао je у Стамбол свога краљ евскога тајн и к а Кристофа Чирчека. Ова краљ евска пелојалност тешко je дјеловала н а Соколовића. Он je ту своју љ утњ у потпуно изразио при првоме своме састанку с послаником. Посланик je своје ж албе и тужбе редом побројао и замолио за кр аљ а д ва коњ а и за чауш а, који je с њиме као пратиоц дошао, један тимар, те одговор^Мурата I II.’ Соколовић му je осорна лиц а н а то одговорио: — Одговор наш ег пади ш аха je готов. A гато се тиче ваш ега краљ а, за њ ега нема ни м агарца a камо ли коњ а. Ваш краљ je, з а доброте које м у je падиш ах учинио, дао изврш ити пљ ачкањ а н а границам а Богданске. Д а видимо с каквим ће образом н ас татарски хан погледати ка д није зароСио вашега краљ а са свима беговима? К ад би се опљачк а л а и похарала цијела Пољска, не би то била довољ на одмазда ни само за попљ ачкане кољ е долином ДЈвестра и за почињена разбојничка дјела браће Б араки . Срам нека je тога ваш ега краљ а који je султану, за учиљ ена добра, н а тај начин изразио своју захвалност! Ваш краљ има да преда све разбојнике ж иве или мртве. Иначе н е ка Пољ аци гозбу припремају; имаће ускоро госте. ' (Наставиће се) Вера О бреновић: Вера Обреновић: УТЕХА. Тако je морало бити! — Немој кривити мене, ни у очајној тузи клети судбину злу! Тако je морало б и т и .... Све Ке поправит време; — и једном у пролеће, кад бехар гране оспе a месец сребро проспе, бити Кеш опет млад и о љубави снити__ Немој кривити мене! — Тако je морало бити! УВЕЛИ ЦВЕТ. Звало га je цвеће, што се кришом бере и зато je дошо мајко, у мој врт! Клизио je месец над уснулом гором и док ми под бором слушасмо, што прича река таласима, свенуо je цветак на мојим грудима, што га ти његова! — И зато га више никад не посади мајко у мој врт; и њему би могле драге неке руке једне страсне ноћи, да донесу смрт! �Страна 329. Л ГА ЈРЕ Т . Број 2 1 . МОРСКИ И ЉУБАВНИ ВАЛИ. Ж алосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. Други чин. 1 (Наставак). Гај до храма у Сесту. Ha левој страни отрага једна клупа окружена грмљем. Науклер долази с леве стране. Н ауклер: Леандре, ходи I Пожури за мном I Леандар: (се помаља са исте стране) Ево ме, гледај! Науклер: Баш тако б р зо ? Ну, ипак, гледај! Докле ћу јоште напред ми реци. — Kao за казну, a не знам, да сам Творац ja каква злодела досле. — Овако тебе около водит’. Управо као кад дечак друмом Својега госу слепога водИ. • Местима бучним кроз вреву људи — Походит’ једну сад другу славу, Остављат’ сајам к одтаЈзу. журит’. Тражећи место, е би^ли како M orao теби разведриг’ душ у? Колико само после говора Уморан седим напрама теби. М отрећ’ у оку твој поглед болан, Е да ми поче тињати радост, Хоће ли да се пробуди цећ, Ал’ вечно оно поново читам, Неће, не, неће. Ко теби штогод помоћи може, Ako je твоја умрла мати? Добро je само и право, ш то си K’o вредан синак милој за цела Ж ивота њена, трудећ’ се чедно З а вољу тужној станов’о уз н>у Ha морском жалу, далеко града Далеко људи, вршећи дужност Синовску само. Али сад кад je већ она мртва, Што би те даље држати могло, С једнаким да се к’о једнак дружиш. Делећи с њима радост и бри ге? Покојне нека суза те сети, Твоје ти мрке заврати косе, Па онда опет весео буди. Она ти за то замерит’ неће, Јер си ти дуго пазио њу. Зборим ли право ? Ш то мислиш ти ? Ну ? Л еандар: Ja сам уморан. Науклер: Е да, уморан од веље муке! Цели си данак у месту туђем, Около тебе све туђи људи Весела лица, — свуд се протур’о Да видиш, чујеш, a само једном Да речеш шго. Oj, добри бози 1 Ко би то збиља понео још ? Л еандар: (је сео) И уз то бо’лан. Н ауклер: Болестан велиш ? Не брини само 1 T o ће већ проћи. Када се само повратиш кући У ону твоју колебу глуху, Коју ти море одасвуд плаче, O ko ње сами песак и вали, Облаци мугни прете joj кишом. Само -нек имаш одећу добру, Бродарска хаља овија плећи, Седи на жалу цео дан пецај, Или у море к рибам’ зарони, Пливању нек ти завиде хитру. Вечером легни — као што некоћ Затекох тебе — у твојем чамиу Налећке пружећ, предавши терет Целога тела широким плетим’, A дотле нека весларку твоју Љ уљкају вали. Изваљен тако само ми лези Гледајућ’ звезде, сећај се онда — Матере своје, која са њеном Недавном смрћу тебн баш јоште У право доба слободу даде. Ти се ње сети, сећај духова, Високо тамо што горе стоје, Cehaj се, — мисли на мисли саме, Или још боље, не мисли ништа. Само већ када ти дођеш тамо, Пријане, бил’ се окладит’ см ео? Ти ћеш ми опет весео бити, Kao што и пре потпуно здрав — Али нам сада већ ићи треба, Домови наши јер су далеко, Пролази време, a друштво наше E ho се веће повраћа кући. Л еандар: Како je овде лепо у хладу! Нека нас јоште ту неко в р ем е! Лако fce бити наћ, један чамац, Ja ћу те превест’ на ону страну. Н ауклер: Ах веслат’ 1 да, да! Како му само Тек сада светли весело око! Седећ’ на крми пружене руке Надуте свеђер мишице крећу Напред и натраг, Сада овако, онда онако, A увек само no влажној стази! Ти ми се онда јунаком ћутиш Kao бог какав и чово прави, I �Страна 330. A за рад други другога тражи. • Али, мој красни пријане, ипак Веслање само no среди није. Ту се сад пита за друге неке Озбиљне ствари. Сада ми овде, ваља да знадеш, Стојимо, где je забрањен крај, Овога храма raj се затвара Свакоме осим на овај дан, Када се слави свечаност ова, С које се ето враћамо ми. Иначе свеђер чувари ту су, Крстаре посред зелена грма, Сваког улове, ког okom спазе, Па га доведу свештеник храма Њ ихова да му одреди казну, Најтежу може то лако бити. Рече ли н еш то? Леандар: Нисам ja ништа. Н ауклер: С тог’ дакле хајде! Слобода славе у подне мине, Далеко није, na ће почети Погађат’ управ сунчева стрела, A ja не желим с лености твоје Населит’ затвор овога града, Je си л и ^ у о ? |о ш увек ниси? Oj, добри бози,' ок?реН’те од њег Kao што од вас окрену он! — Т у меко спусти клонула уда Леп један младлћ, неголем, смеђ, Коврчци тамни челом се вију, K’o угљен врели фрца му oko ^ j Само п ц о веђе видет’ не даду Како се истом распири ето. Ш ироке плећи, a рукам’ јакил Напете мишке обле се дижу, Амор већ н ије,‘али Химена Верна je слика. Девојке њега погледом ирате, A он, о бози! Где оста душа, Овако једном лепушну тел у ? Он ти je не знам, како бих р ек’о, Бојажљив, луцкаст, стидљив ил’ глуп. T a и ja један крепак сам дечко Moje су косе злаћане више Врздније него његове плаве, A место пути као Индијца Ш то њега гари*), около мојих Костију јаких ето се смеши Белило јасно; ja сам и виши, М ајстору k’o што пристоји т о : Бадава али, јесмо ли само Заједно оба мед’ народ д о ш л и : Девојкам’, слави’ игри ил’ плесу, Ничије око не запне за ме, A њега свако што гута само. Ту се сад маше, сад главом клима, Смеје се, кара, церека слатко Намерно e ro само због њега. И тад већ њима занесе памет Овако један сањало тупи И бедник луди. — A он, тад баш Ништа не види. Најпосле ако •) гарити — бојадисати црно. Г А ЈРЕ Т. Бр о) 21. Примети ипак, ох, што се онда Само црвени! Реци ми, добри пријане, je ли Случај то само? К ако? Ил’ знадеш Десет пут лепши да си са овом Руменом бојом на лицу тво јем ? — Данас у храму само што беше! Ох, добри бози 1 З а р није било Земљица као сву тушту бића Богатом крилу вратила да je, Девојке од тог створила само, Девојке само и друго ништа, Трација, затим Хелеспонт богат A mo што спреми, све се измеша, Ш арено цвеће: ружице ту су, Карамфил, лала, љубица, лер, Па и красуљак no гдегде који, Све у све вес’о заносан поглед, Либаво једно м оре од глава, Белијех плећа, кукова облих. A њега сада да ко упита, Ш та он ту виде? Да ли то беху Девојке или лабуди дивљи? Он ти то не би умео рећи. Он je тек само иш ао тамо. Али он ипак једини беше З а ким je од њих гледала свака Па и свештена, дивља та, ах Бож анска жена1 Заи ста за њу боље би било Веселог овог данашњег дана Да се на вечну верност заклела, Љ убави него што оте себе Убошки тако оскудно ето, С љупкошћу срасло гојенче оно, Висости њене орлово око, Слађани гугут голуб бела, Озбиљно чело, њених усана Љ увени смешак, Кад je погледаш k’o племче младо, Koje у зипци уреси круна. A онда што се лепоте тиче, T o да ти каж ем : Виде ли оног дивнога врата, И плегенице no њему густе, Рамена она, стидљиво што се Натињу натраг, градећи места Сестрама бујним, T e фине зглавке ножииу лаку И други урес тог сретног тела. Виде ли р еко х ? — Да, али од тога Т и управ ништа видео ниси. Она je ипак гледала тебе, Добро сам поглед спазио њен! Када нас оба клечасмо тамо, Ja отраг, a ти клекнуо напред Уз силног бога Химена кип, У то и они већ дође тамо, Ж ртвеног к&да усут’ у огањ, Али ту запе — Замахом рука у зраку оста, Гледајућ’ у те не зна да макне. Два до три кратка, вечита часа И једва свети изврши чин Полазећ’ баци поглед још један Дубоки као да хтеде рећи Супротно худом, леденом дану, �Број 21. >Г A J P E T i Који je навек љубави лиши: »Ипак je ш тета?« A за тим о н д а : »Овога овде, ja бих већ хтела!« Je ли де, ето, смејеш се сада? Ово ти ласка, сирото, je ли? Кријеш ли лице? Макни те прете! Страна 331. И немој да се претвараш мени, Већ реци само, да зборим право. (Повуче му руку са очију) Ал’ ипак, бози! T a то су суве. Ш то je, Леандре1 Ти плачеш, je ли? (Наставиће се.) Hafiz A. BušatUć: MUSLIMANSKO RODITELJSKO I RODBINSKO PRAVO. (Nastavak.) X. Dužnosti oca u pogledu dječijeg uz­ državanja. slijedećim dužnim srodnicima da djecu uzdržaju sa pravom naknade od oca. (§ 398.) (N a fa k a i-e v la d = a lim e n ta c ija .) Dužnost uzdržavanja djece, kada je otac siro­ mašan, po redu spada na prvom mjestu na dječiju majku, ako je ona imućna i u ovom slučaju dječiji djed po ocu nije dužan u uzdržavanju njegove unučad i majku pomagati. A ako je i majka siromašna, onda ta dužnost tereti-druge dječije srodnike po redu, prema slijedećim propisima, ali i oni i majka u ovim slučajevima imaju pravo na naknadu od oca, ako je on sposoban za za­ radu. Inače ne. (§ 399.) Kod djece, kada se radi o njihovu uzdržavanju’ treba razlikovati da li su siromašna ili im ućna; na­ dalje, da li su malodobna ili su odrasla, te da li sa muškog ili ženskog pola. Kada su djeca imućna, njihovo se uzdržavanje vrši iz njihove imovina, bila ona mladodobna ili ne, muškog ili ženskog pola i tada njihovo uzdržavanje ne pada na oca. Nu, kada su djeca siromašna, a u z io _ još i mladodobna, onda njihovo uzdržavanje pada is­ ključivo na oca, bila ona muškinje ili ženskinje. Uzdr­ žavanje i onda pada na oca, kada je njegovo siromašno muško dijete i odraslo, ali je za zaradu nesposobno (bolesno ili na naukama), jer kada je za zaradu sposobno, otac ga nije dužan uzdržavati od sebe i može ga uposliti, pa ga tom zaradom uzdržavati. A ako je to siromašno odraslo dijete žensko, otac i je dužan uzdržavati sve do njegove udaje iako je za zaradu sposobno. Ova očinska dužnost dječijeg uzdržavanja traje sve do dječije sposobnosti i mogućnosti zarade. (§§ 395. i 396) Koliko dječija zarada mogne pokrivati njihovu nafaku upotrebiće se za istu, a u koliko ne mogne, otac je dužan dopunjavati je. A u koliko, slučajno, bude preticalo štogod od te njihove zarade, otac je dužan sačuvati taj njihov pretek i uploditi ga. (§ 401.) Ovo sve vrijedi u slučajevima, kada su djeca siromašna, a otac je u takovom dobrom stanju, da i sebe i djecu može uzdržavati, bez ičije pomoći. Nu, ako je i otac siromašan i nije u staniu zarađivati, onda se on smatra kao da je m r t a v i kao da ga uopće nema, pa dužnost uzdržavanja njegove siromašne i za zaradu nesposobne djece spada na onu rodbinu, koja je dužna tu žrtvu doprinositi, kada djeca nemaju ni svoje imovine ni oca. (§ 397.) Dječija nafaka ne spada sa oca samo s toga, što je on slučajno siromašan, kada je on sposoban za za­ radu. Pa kada otac ne bi htio zarađivati, ima se on na zaradu prisiliti svima mogućim sredstvima, a u slučaju neuspjeha, ili nedovoljne zarade, narediće se onim Kada djeca uopće nemaju svoga oca, ili ga imaju ali je neubrojiv, jer je siromašan i nesposoban za za­ radu, onda dužnost uzdržavanja djece, kojih je i majka siromašna, spada na dječiju uzlaznu rodbinu (usul), među koje na prvom mjestu dolazi pravi djed, pa će u ovakvom slučaju iza siromašne majke on biti dužan uzdržavati svoju unučad. U ovoj dužnosti odlučuje prvenstvo u srodstvu dotične rodbine prema siromaš­ nijoj a nafaci potrebnoj djeci, pa kada su među njima (usul) neki od njih dječiji nasljednici, a neki nijesu, i ako su svi na istom stepenu srodstva, onda ova duž­ nost uzdržavanja pada na one, koji su dječiji nasljed­ nici. Tako n. pr. kada siromašna djeca uz siromašnu majku imaju djeda po ocu i djeda po majci, njihova n .faka spada na prvoga, jer ih samo on nasleđuje'i ako su oba na istoj liniji srodstva. A kada imaju majku i djeda po majci, onda njihova nafaka spada na majku, je r ih ona nasleđuje. A ako su ti uzlazni srodnici svi dječiji eventualni nasljednici, onda dužnost uzdržavanja takve djece spada na njih prema dijelovima njihova prava nasljedstva, kao kada n. pr. takvo dijele ima majku i djeda po ocu, onda Уз nafake pada na majku, a 7s na djeda po ocu, t. j. onako, kako bi i nasli­ jedili dijete u slučaju njegove smrti prije njih. (§ 400.) A ako u takvog siromašnog i bez oca djeteta u rodbini ima srodnika i uzlazne i pobočne .loze i među njima je jedan red nasljednik, a drugi nije, za nafaku je odgovorna ulazna a ne pobočna loza, pa ma'ulazna loza i ne bila dječijim nasljednikom, kao n. pr. ako dijete ima djeda po ocu i punokrvnog brata, nafaka pada na prvoga, kao i onda, ako ima djeda po majci �,Г A Ј Р Е Т« Страна 332- Бро) 21. i amidžu (strica), nafaka pada na djeda po majci i ako muško, bilo žensko, bilo malodobno ili ne, kada je mogućno, dužno je uzdržavati svoje siromašne roditelje, on nema prava na dječije nasljedstvo, nego stric. Ako su ti uzlazni i pobočni srodnici svi dječiji djedove i ebejke (nane), bili oni muslimani ili ne bili, varisi (nasljednici) onda odlučuje samo pravo nasljed­ bili oni sposobni za zaradu ili ne bili, i u ovom uz­ stva, pa dječija nafaka pada na njih prema količini tog državanju svojih roditelja po imućnoj djeci nije niko njihova prava nasljedstva od dotičnog djeteta, kao n. pr., drugi dužan kakvu pomoć pružiti. (§ 408.) Šta više, kada je otac nemoćan, ili bolestan, pa ako ovako dijete ima majku i brata ili majku i bratića (asabu), ili majku i amidžu, onda dječija nafaka pada je potreban ženi ili slugi njegovo moćno dijete dužno je u ovim svim slučajevima na majku sa V*, a na one uzdržavati! njegovu ženn ili slugu. Nu u slučaju više žena, druge sa % dakle onako, kako bi oni dijete i naslije­ samo jednu. (§ 409) Ako je slučajuo dječija majka preudata za drugo lice, ali je ovo lice siromašno, ili dili. (§ 401.) I osutni otac je dužan uzdržavati svoju nafake osutno, a dijete je mogućno, sud će mu narediti, da potrebnu siromašnu djecu, pa će se ona njim a na uzdržaje takvu svoju majku, sa pravom naknade od zahtijevanje i odrediti iz njegove imovine. (§ 402.) njezina pomenutog muža. a njegova očuha. Inače je nju Ovdje treba napomenuti, da većina islamskih pravnika muž dužan uzdržavati. (§ 410 ) stoji na tom stanovištu, da se gaibove (osutnog) ne­ Siromašan sin nije dužan uzdržavati siromašnog kretnine ne mogu prodati za nafaku, ali u današnjim svoga oca, osim kada sin zarađuje, a otac nije kadar prilikama, to mišljenje je neodrživo, jer šerijatski sud zarađivati Ovo isto vrijedi i za majku, samo ona i određuje nafaku općenito iz imovine, a stvar ovrhe je kada je sosobna za zaradu im a pravo n a nafaku od pravo građanskog suda, koji ne poznaje pravne razlike strane zaradnog sina. Ako takvi siromašni sin ima u imovini uopće pri ovrhi. Otac pak nije diiipn -uz­ svojo, objtelj, onda on može roditelje prisloniti svojoj državati ženu svoga siromašnog malodobnika, osim ako obitelji i tako ih uzdržavati i u ovom slučaju nije su oni u jednom kućanstvu. Nu mOže mu se narediti dužan zasebno im išta davati. (§ 411.) da uzdržaje ženu takvog svog malodobnika i napose, ali A kada je sin ovakovih roditelja otsutan, a nalazi samo sa pravom naknade od sina, kada on postane ~~§e\U nekoga njegove nafakanske provijante, ili tražbina punoljetan i mogućan. (§ 403.)pri nekom, onda će sudac sirom ašnim njegovim rodi­ Kada se m ajka sudi^ potuži, da otac neće nikako teljima, n a njihovo zahtijevanje odrediti nafaku iz te ili neće prim jereno da uzdržaje svoje dijete, sudac će proviante i tražbina. (§ 412.) odrediti nafaku na oca i narediće mu da joj 4® daje, Starce, nemoćnike i bolesnike, koji su siromašni bilo dnevno, bilo mjesćčno i to uz prijetnju ovrhe i sa i nemaju nikoga svoga od rodbine, ko bi ih htio i po pravom zaduženja i naknade- I kada bi slučajno majci zakonu dužan bio uzdržavati, uzdržavaće ih njihova predata nafaka kod m atere propala, otac je dužan općina, odnosno država koja bi ih u slučaju, da što drugu joj dati. (§ 405.) ostave iza sebe i naslijedila. (§ 413.) Slobodno je majci i nagoditi se za dječiju nafaku U ovoj nafaci roditelja od strane djece nije mjero­ sa ocem, ali ako ona bude neprim jerena, otac je dužan davno pravo nasljedstva nego izdanak (džuzijet) i krvno i tu razliku naknaditi i sud ga može na tu naknadu srodstvo (karabet), p a ko je bliži taj je preči n a rodi­ osuditi. (§ 406.) teljsko uzdržavanje. Pa kada u jednog siromašnog lica Kada sudac odredi i dosudi dječiju nafaku na im a sin i kćer i oboje je mogućno (musir), njegova oca, takva dosuđena nafaka kroz mjesec i više ne može nafaka spada po pola n a oboje, i ako ga oni pojedotpasti niti zastari ti, kada ne bi bila slučajno pod­ nako nenasleđuju. A ako oni imaju dvoje mogućne mirena, pa je ona i utjeriva osobito onda, kada je z a ­ djece i jedno je musliman, a drugo kršćanin ili jevrej duženje po sudu dozvoljeno. S toga kada sudac odredi i u ovom slučaju su ga oboje pojednako dužni uz­ dječiju nafaku na oca, pa prođe neko vrijeme bez državati, i ako ga potonji (nemuslimani) ne nasleđuju. njezine naplate po majci i dječiji otac u tom vremenu Nu ako takovo jedno lice im a sina i unuka, nafaka pada slučajno umre, dospela opisana nafaka će se naplatiti n a sina, je r je bliži, a ako im a unuka od sina i unuku iz njegove ostavine, ako bude zaduženjem vršena, a u od kćeri, oboje je dužno uzdržavali ga pojednako (po 7a) i ako ga potonja ne nasleđuje itd. (f 414.) protivnom slučaju neće. (§ 408.) XI. Dužnosti djece naprama svojim rodi­ teljima. ( V u d ž u b i e v la d .) Djeca su na prvom m jestu dužna biti pokorna i poslušna prem a svojim roditeljima, njih poštovati i ljubiti, pa ih i m aterijalno potpomagati.8) Dijete bilo *) Nemojte im (roditeljima) ni Buf“ rljetl. K u ra n . Raj se nalazi pod majčinim nogama. H a d is . XII. Dužnost uzdržavanja ostalih srodnika i rodbine. ( N a f a k a t u z e v i l ’ e r h a m .) U šeriatskom pravu je predviđena dužnost uz­ državanja i onih krvnih srodnika, koji ne sačinjavaju uzlaznu i nizlaznu lozu jednog lica, nego n- pr. njegovu pobočnu lozu, p a je stoga n a prvom m jesto dužan �Бр о! 21. »Г A ' J P E T « svaki srodnik, međa kojima bračna veza nije dopaštena, uzdržavati svoje slične siromašne i za zarada nespo­ sobne muške srodnike prema svojoj mogućnosti, a glede ženskih i onda, ako su sposobne za zaradu, ali ne zarađuju. Ova je dužnost takve prirode, da se dotičnici mogu na ovo uzdržavanje prisiliti u slučaju, kada bi se ustezali da tu dužnost vrše, a mjerilo je za ovo uz­ državanje u glavnom njihovo propisano pravo nasljed­ stva, jednih naprama drugima, pa se to uzdržavanje u datom slučaju i određuje prema tom pravu nasljedstva, gdje ono u obzir dolazi. (§ 415.) Uzdržavanje ovih daljnjih pobočnih srodnika uvje­ tovano je sa mogućnošću onih, koji su ih dužni uz­ državati, a ova njihova mogućnost se računa da postoji onda, kada dotični srodnik ima štogod preteka preko svoga uzdržavanja svoje obitelji. (Šerb. sv. II. str. 110.) I ako kod uzdržavanja žene, djece i roditelja, razlika u vjeri ne čini nikakve smetnje, kod uzdrža­ vanja ostalih srodnika, razlika u vjeri smetnja je, pa tako n. pr. brat po krvi musliman, nije dužan uzdrža­ vati svoga siromašnog brat^ pq krvi nemuslimana i obratno. (§ 416-) Dok neko među svojim srodnicima, koji su nje­ govoj nafaci potrebni, ima-srodnika među kojima nije bračna veza dopuštena (zi rahmi mahrem), nijesu ga dužni uzdržavati oni srodnici, među kojima je bračna veza dopuštena (zi rahmi gajri mahrem). Nu kada u nekoga ima obje gornje vrst rodbine, sposobne za дјеgovo uzdržavanje, ali oni nijesu na istom stepenu srodstva po blizini i daljini prema njemu, onda dužnost Страна 333. njegova uzdržavanja spada na one srodnike, koji bi ga imali naslijediti (ehlijeti irs), a ne na one koji ga zaista naslijeđuju (hakikati irs). Na pr. ako u takvog jednog lica, potrebna nafake, ima daidža ili tetak i amidžić, nafaka spada na prve (daidžu ili tetka) i ako ga za pravo drugi (amidžić) nasleđuje. (§ 417.) A kada se rodbina takvog lica sastoji iz prve gornje vrste (zi rahmi mahrem) pa su oni, na koga njegovo uzdržavanje spada na istom stepenu srodstva, a i mogućeg prava nasljedstva, onda u ovome slučaju odlučuje istinito a ne moguće našljestvo, pa su ga dužni uzdržavati oni srodnici koji ga zaista i nasleđuju a ne oni drugi koji ga ne nasleđuju i ako Sa im isto tako po srodstvu bliži. Tako n. pr. ako neko, koji je potreban nafake ima amidžu ili daidžu, dužan ga je uzdržavati amidža a ne dajdža je r ga amidža zaista i nasleđuje. A kada ima u nekoga više ovakih srodnika na istoj liniji onda uzdržavanje spada na njih prema njihovom dijelu našljedstva od njega. Na pr. ako tako jedno fitte ima raznovrsne braće po krvi i srodstvu, onda u tom uzdržavanju on sudjeluju prema dijelu svoga našljedstva, pa n. pr. brat po majci sudjeluje u svakom slučaju u tom uzdržavanju sa */e a rođeni brat sa 5/o i t d. (§ 418.) Nafake određene roditeljima i pomenutim srod­ nicima, a ne naplaćene za mjesec ili više, zastaruju i otpadaju, ako nijesu ujedno sa sudskom dozvolom zaduženjem izvršene. A ako jesu postoji pravo tražbinom Pa su naplative ne samo od osuđenih lica nego i iz njihove ostavine u slučaju njihove smrti. (§ 410.) (Nastavit će se.) Ata Nerćes: IZ „NOVIH LISTIĆA11. Naša jesen . Jesen. Lišće šušti, a povjetarac ga nosi tamo-amo u čavrntiju pa da se moderno izrazim, s njime pleše džazband. »Lišće šušti, već pomalo p a d a .. .. pjevaše naš pjesnik, a ja ne smijem dalje, pa ni z ah ater sroka. I onako naš život nije čista poezija, nego nešto pomi­ ješano s prozom, roman, drama, komedija ili tragikome­ dija. Što li? Neka nas još, mislim u sebi, da živimo i da se patimo, da ljenčarimo i radimo da mislimo i ne mislimo ništa (dolce far niente), da trijezno gledamo u svijet i da pijemo da se opijem o.. . . . Jesen. Šljive zriju, sok im curi i miris im se pro­ stire iz naših mahala. Pjesma se ori, naša čeljad daje oduška veselju i radosti. To je odraz naše poezije. Došla sezona bestilja. Pucaju šljive, zvekeću kazani, lože se vatre po avlijama, oživjele naše mahale. Guje se naša pjesma i razliježe daleko-----I, nesamo da zrak zaudara na šljivinu širu, mirišu i kukuruzi, kruške kolačuše i tunje ranke. Sve zrije. I mladenačka duša ovaj čas zrije, bukti, sprema se na nov život, ozbiljniji i važniji. Traži sebi dragi dragu. »Kukuruzi već se beru, A šta radiš moj dilberu, Sta radiš, što se ne ž e n iš ? « .... Čuje se glas bezbrižne pjeve, a čim jaci je minu, a ono zaori sarajevskim sokacima: »Je Г ti žao što se rastajem o«. . . . i ostavljaju svatovi rastuženu djevo­ jačku majku a za čas obraduju đuvegijinu cijelu kuću, jer se eto kući novi dom. Kod jednog bestilja, priča Salko sa zadovoljstvom, da se ove jeseni prilično ženi i udaje, d a s e p o d i ž u n o v i d o m o v i. I svo društvo sa zadovoljstvom to tvrdi. A u jednim opet svatovima, u razgovoru u đuvegijinoj kući, priča Meho, da što se ove godine peku bestilji, to nije poodavno, čisto se čovjek sjeća onog �Б р ој 21. Г A J Р Е Т. Страна 334. predratnog doba, kad no se malo koja mahala oglušila, a da u njoj nisu bili svatovi, ili malo koja kuća da se u njoj nije peko beslilj. U takim eto mislima mnogi se naš domaćin sjetio svoga negdažnjeg sela i teferiča. Kad no su sarajevske arabice u jesen dolazile pune teferičlija i pune sočnog voća, pekmeza, b estilja----- i puno drugog začina za zim e......... Nije ni čudo, da smo se neki dan čisto obradovali, kad nas je Asim pozvao u svoje selo Rakovicu. On je srećnik, još ima komadić sela, begluka, gdje po svuljeto radi sa svojom porodicom. Milina te obuzima gledajući, šta je taj čovo obradio. »Nema više km eta... veli on, — pa neka, hvala Bogu, o s t a l i s m o m i i r a d i ć e m o « ----- Pouzdanje u se i Božja pom oć------I ko je vidio njegovu Rakovicu prije desetak - petnaest godina i sad, čisto se iznenadio. D r u g a z e m l j a , o b r a đ e n i j a , l j e p š a i b o g a t i j a . I Asim ponosan, što nam ima šta da pokaže. »Ama meni nešto čisto začudno. . . . poče da priča Omer. »Evo ja gledam ove naše seljake. Eto zapalo im sada zemlje dosta, previše, a gospodarenje im vrlo slabo. Molim te, gledaj samo. kolibo ;je tu zemlje n eobrađene. Pa gledam nigdje dh sd vidi prilična vrtića, Sad vjerujem, što sam čuo, d a n a š s e l j a k k u p u j e l u k u č a r š i j i « ----- — Pusti, ovaki je asiluk našega n a ro d a .. . . do­ baci Suljo. — Pa i ti, kad si imo bukader km eta i oslanjo se na drugog nisi, bogzna bio kako marljiv. Eno sad ti bacaju Faletići koliko prije veliki čifluk. . . . dobacuje Asim Ibrahimagi. — A šta seljaci rade od šljiva? — pita Suljo Asima. — Jedu im ih čeljad, nešto i prodaju a većinom bacaju u kacu......... »E, to je zlo. N e s r e t n a t a k a c a s a t r a ć e n a š e g s e l j a k a « — primjeti ozbiljno Omer. — Ama ja sam govorio svojim komšiiama (selja­ cima u Rakovici) da i oni peku bestilje, p a da ostave i kući i da prodaju, ali oni n eće. . . Ne isplati se to, rek o še.m i.........veli Asim. — J a isplatiće se r a k ija ! ... dobaci Suljo više od sažaljenja, nego ironički. I dok smo mi tako m ehabetili, i ne osjetismo, da ie skoro mrak. Spremismo opet arabicu, upregnusmo konje-, p a put pod noge kroz Sarajevsko Polje kući u Sarajevo. A ko ima volju da bude i kod »kazana«, taj može pri kraju jeseni i da i to oteferiči i da mu glava naraste kolik’ v a r i č a k .... Jesen je puna i bogata u n a s......... / чш FELJTO N В. Тмуша: ]една драма наше кр — Поводом драме г. Ахмеда М урадбеговића, „Бијесно Псето" која je изведена у Загребачком Казалишту крајем прош ле се зо н е. — Beh од неког времена пада у очи књижевпа личност г. Ахмеда Мурадбеговића.*) Не само за то што његове ствари одају књижевника са јаком ерудицијом већ и доброг анализатора. Он пише нарочитим стилом и влада необичном динамиком. Нарочито његове новеле, „пуне драмских елемената", одају човека особитих погледа на свет и живот. Он приметно одступа од свих шаблона. Није то хотимичност већ самониклост једног талента, како je то згодио изнела критика, који свесно иде оним путем којег je он сам себи одредио. Но Босна, његова ужа домовина једва да га познаје и то можда само у толико у колико су његови радови изашли у „Гајрету" и no једној судској расправи којој je била повод једна његова приповетка у истом листу. Г. Мурадбеговић je међутим, још раније почео. Најпре се *) „Ахмед Мурадбеговић родио се 3. марта 1898. у Градачцу у Босни. Похађао je гимназију у Тузли, у Сарајеву, у Бихаћу и коначно матурирао у Сарајеву. Филозофски факултет апсолвирао у Загребу. Драматску школу свршио исто у Загребу, гдје му je био професором кроз двије непуне године гласовити руски режисер и казалишни стручњак Озаровски. Технику драме предавао му покојни Огризовић, познат као наш најбољи техничар драме. У књижевност je ушао најприје као лиричар. Касније се развио у новелисту. Његове су новеле пуне драмских елемената и готово свака поједина носи контуре будуће драме....... “ Hrvatska Pozornica" br....... . iao у лирици, то je прва збирка његових песама: С а р е м с к а л и р и к а“, да иза њих изађе друга :њига: „X a р е м с к е н о в е л е“ a no том још једна књига новела под именом „ Н а ј е м о в а л а ђ а“. Његове две драме, „ П о м р ч и н а к р в и “ и „Н ев и д љ и в и ж р в а њ " изашле су у „Вијенцу". Ова задња je била пре две године примљена за Загребачко Позоршпте али из неких разлога није до сада давана. ц з своје новеле „М изантроп* извео j e r . Мурадбеговић најпре једну скицу драме која je штампана у „Вијенцу" да je после преради и усаврпш у једну јаку драму под именом „Б и ј е с н о п с е т о“ која je изведена пропше сезоне у Загребачком Позоришту. Судећи no самој вредности ове његове драме, као и no њеном потпуном успеху на даскама, г. Мурадбеговић je заузео место међу првим нашим драматичарима. Драма „Б и ј е с н о п с е т о“ одступа од обичне шаблонске драме. Не за то je она подељена на слике већ самим својим склопом и својом необичном динамиком. У њој се на први поглед, чини да су главни јунаци: Петар Станић, Деса, Јока, Миладин и газда — Ставра. Но у ствари овде имају само два главна јунака: Петар Станић и — Maca. Остали су, или ради њих, или су пак највише резултанта њихових акција и хтења. Све што настаје, постаје све, целу радњу покрећу само две полуге: она чији je мотор у Петровој крви и она чији je покретач инстинкт, воља, која местимице иде у ћеф, и конвенционалност Mace. Еруптивна снага лежи у њима и отуд je драма пуна динамике. Сви су сукоби у овим двама факторима, из њих се развија све што сачињава драму. У њиховим je поступцима и трагична кривица �TAJPETi Бро) 21. драме. Што пак целој радњи даје нарочнти значај јесте њена грађа. Расни моменат je овде добро изнесен, мотивисан и добро наглашен. Овде je г. Мурадбеговић дубоко захватио у наш расни проблем. За то je он и нашао врло згодан и подесан израз. Beh само кад читате ову драму осетите како вас понесе неки вихор. Ви му се предајете скоро несвесно. Он вас носи, води вас као Мефисто Фауста да вам покаже све мрачне кутове Ha­ rne крви и меса. Ви слушате речи, кујете мисли и увиђате да то нису речн намештене и накинђурене, већ да су то речи из крви, a мисли самога меса. Писац вам одмах, у првој слиди, ставља пред очи Петра Станића. Ви чујете кључаље једне бујне крви која je још у зачетку понела зле страсти. У њему не живи само револт већ и друге мрачне силе. И воља и интелект подчињени су мрачном атавизму. Он „мисли крвљу a говори месом“. Али, и поред свега тога, има нешто у њему што je кадро да од њега створи питомо Ахмед Мурадбеговић јање, a то je кад га омилује нечија љубав, било мајчнна, било са стране људи, или једне женске. Но тај човек, Петар Станић, мало je кад осетио те љубави. Друга je жена била његова помајка и она je, за сад, још једина да му својом топлом светлошћу озари биће и да га препороди. Има још један али чаробнији лекар, a то би била Деса. Он н>у воли, за њом жуди, због н>е он прелази из крајности у крајност. Али он, озлоглашен као пијаница, разбојннк, крволок, свађалица, који je вазда готов на нож, - не може дв задобије ничију љубав. A ту љубав он треба. Он je oceha негде у дну своје крви свога меса; само топлота нечијих груди, мио и љубак поглед једне жене и слатка реч њених уста могу да, од те скоро угашене искре, изазову диван огањ који од човека ствара небеско биће. Тако je нешто некад њему и рекла Деса. Он je поверовао, a није посумњао, Јер je жудео за тим као пгго je жудео за живо- Страна 335. том, али Деса je рекла не зато што тако oceha према њему, већ из пустог сажаљења, не баш ни зато, како она каже, да „очајника утеши", већ управо да га се отресе. Но док Деса тако мисли и говори Петар у то чврсто верује. Он на основу тога полаже право на њу и xohe да му она буде жена. Но живот, шш друштво, зовите га како хоћете, — хоће друкчије. Ту се све с рачуном ради. Деса се не осврће на дату реч Петру Станићу већ из рачуна полази само за своју прилику, за сина богатог трговца газда Ставре. Ношен својом бујном и бунтовном крвљу Петар Станић je отишао из свога места да бн се вратио управо оне вечери кад се je Деса венчала са Миладином и кад треба да настане весеље. Он још не зна за венчање, али да je тако нешто no среди, зна na хоће да je отме. Он управо још и не зна тога момента шта хоће. Кроза њ јасно говори *само крв и месо, a срце се једва чује. Он види све у крвп око себе. Он je опијен тиме na јуриша у *yhy газда Ставре. Кратак дијалог, обест и циннзам газда Ставре na он тек тада увиди да je преварен. Крв почне да кључа у њему. Он не бира казне за освету, он их само у фантазпји измагаља, као да су се у њу сместила два демона који се такмиче у томе измишљавању na их само дошаптавају Петру Станићу, онда кад он посматра Миладина и Десу у загргрљају. Младожења као да нешто зло предосећа, али га најзад опијају врели пољупци Десини која хоће мужа... И онда, кад паклене мисли за освету постижу своју кулминадију, кад се Петар Станић претвори 'сав у вулкан саме кључале крви која he својом ерупцијом не само да све смлави и скрши, иего и да облвје крвљу, ако устреба и цео свет, — онда он чује један глас блаженства. Петре! To je глас његове помајке Станке, чији муж Јоксим, служи газда Ставру. To je реч оне од које je једино осетио љубав, у овом случају материнску љубав. Ta једина реч била je кадра да устави у Петру сву навалу крвн. Још неколнке благе и топле, пуне љубавн, речи бабе Станке na je она од крволочног курјака створила мнрно, питомо јагње. Он je већ други. Он више неће боја, крвн, освете. Он he отићи у друпггво, међу људе, на весеље и на свадбу. Он he да заборави све na he својој несуђеној Деси још и да честита. To je у главном прва слика. У њој г. Мурадбеговић на вешт начин, концизно и једро, износи целу експозицију. Доводи одмах и идиоткињу Јоку која има да буде огледало Петру Станићу у коме he он да види сво своје проклетство. He само то. Ту je одмах у почетку радља пред одлучним преокретом. Писац вешто и са добрим познавањем човекове душе износи пред нас један проблем. Овде je Човек који je још у своме зачетку донео са собом зле страсти, a ту je Друпггво. Стоји само до овога задњег како he га примити и како he се опходити с њим: као човека или као хрпу иловаче од које оно, друштво, може да меси шта xohe? Taj je проблем: Задатак друштва на оплемењивању појединца, нли одговорност друштва за појединца. Но у томе не лежи тежнште драме. Писац нас уводи у једну слику да своју намеру изведе конзеквентно до краја. Он je само провукао овај нит, пустивши нас да ми о томе размишљамо. Он je хтео непгго друго да каже и он то проводи. �■Г A Ј Р Е Т. Страна 336. Он нас не уверава ни о чему. Он пупгга да видимо сами. Видели смо пгга je од Петра учинила његова помајка. Њена пуна љубави реч зауставила je бујицу Петрове успламтеле крви и свела je у њеио мирно течило. Он je заиста постао мирно јагње. Он би можда такав и остао али .. . . У кући газда-Ставре стрепе од њега. Знаду да се он налази у близини куће. Скупили су се гости за весеље, али je страховита слутња расхладила њнхова срца. Фантом Петра, крволочног разбојника, лебди свима пред очима. Види то газда Ставро и Чика Перо, отац невестин. И они се боје, али се храбре. Иако силом, ипак да охрабре свет. Да би они то могли постићи они покушавају да то учш е свирком na игром, na најзад внном. Но свет, иако игра, носи у себи наговештење буре и несреће. Змијско им коло управо одговара, али слабо их узима у свој вртлог. Гости играју, иако у злој слутњи, na и онда кад два пута удари гром изнад газда Ставрине куће. Тек тада бес, слутње и зли инстикти достижу своју кулмннацију. A кад још једном удари гром, a тако силно да и врата искоче и да се коло раскине у двоје, кад je све занемило од страха, ужаса и због предсказаља, на сред собе, између две половине раскинутог кола, појави се Петар! Сви мисле да 'је уз пратњу побеснеле стихије дошао крволок курјак да се напије њлхове крви. — Помози Бог! поздравк Петар, стојећи тих, вротав и добар. Но нико му не верује, јер неће да верује, јер Петар носи са собом дах и ,жеђ крволока. — Помози Бог Људи! поздравља Петар опет кротко и смирено како je дошао. — Помози Бог људи! поздравља Петар и no трећи пут но опет му шЈко не прима Бога. Нико му неће да верује. Бура усталасане крви била je заспала: У његовом телу било je дотле тихо и мирно као морска пучина кад мине бура и кад се небо разведри na огреје сунце и изљуби целу пучину. A пучина Петрове крви била се смирила кад je на њу пао још ирви зрачак човечанско-материнске љубави његове помајке Станке. Њему je сад требао још само један зрачак сунца оппгге људске љубави na да буде човек, да у њему буде дотучен његов мрачни атавизам. Но нема љубави за оне на које су они, Свет, Друпггво, Maca, ставили свој печат. Број 3 i . Види то Петар na ипак благо каже: — Зар ни поздрава мога не примате?! To га je најпре заболело. Бол његов требао je да изазове сажаљење људско, a сажаљење се рађа само из љубави. Но у овом друштву, види он, нема за њега љубави, већ само презира и мржње. Зато се у океану његове крви јавља први клобук. Затим други, трећи и остали. У месу његову тутњи подземни вулкан Треба само да нађе свој отвор. Океан се усколеба. Стварају се вртлози, коловрати. Beh се пучина љуља, али Петар још увек очекује љубав. A место свега тога долази оно што само може Maca да д&. Она проговори на уста газда Ставре: — Ипак си дошао! каже му он. Ни то није доста бесном газда Ставри већ подјарује масу да удари на Петра и да га избаци. Сад je у Петру пукла и задња брана. Још један облак, црњи од свих досадашњих навалио се на оно небо са којега je он очекивао топао зрачак. Он није више пређашњи. Он je исконски Петар. Крв je узаврела. Он више не чује ни гласа помајке. Сад je све доцкан na и оно Десино правдање што je пошла за Миладииа. Са овим je с Петром свршено. Он joj прети осветом. Н аово Maca са газда-Ставром пркоси Петру и смеје му се. Но и Петар пркоси: он узима столицу, демонстративно тресне с њом о под на сред собе, седа на њу, изазивавајући све на мегдан. Сад Петра ne само што исмејава Maca него као да то хоће да чини и идиоткиња Јока. Но она то не може, a и неће. Њ у му, као огледало, ставља пред очи ваљда сами Демон. Нетар je, мислећи да je место ње неко други из Mace, грубо одбаци ногом, кад му ona броји клинце ципели. Ово „насиље" хоће да искористи газда Ставро би, тобоже изазвао сажаљења код масе према идиоткињи Јоки a у ствари да би je револтирао против Петра да га избаце. Започиње борба. Maca наваљује. Петар je причвршћује уза зид. Но ипак, иако из пркоса, великодушнији je Петар од газда Ставре који тера Јоксима, мужа његове помајке, a оца идиоткиње. Петар га упућује у своју кућу да тамо жнвп, захвалан му je јер je он први и једшга покушао да га одбрани. Вихор беснила заурла, разуме се, пајпре од масе да Петра обузме до краја и с њим овлада. — Згњечио сам, вели Петар, лајаву аждају од стотину глава, али-где joj je срце?! (Овршиће се). ГА ЈРЕТО В ГЛАСНИК. В Д обровољ вн прилози из М одрвча. Госпођица Ћамила Хоџић, питомица Београдског Гајрета и госп. Идрис Карабеговић, банк. чин. сакупили су приликом вјенчања бивше Гајретове питомице, сада учитељице гђице Изете Шамић у Модричу Дин. 610-— a даровали су слиједећа гг.: По 100 Дин.; Хусејинага Чизмић; no Дин. 40: Идрис Карабеговић и Мухамед Хаџиалиагић; no Дин. 30: Хилмо Карабеговић, Др. Давнд Фрајнд и Зора Орлић; [no Дин. 20: Омер еф. Мехић, Гђа Мехић, Ифета Тахмас, Сеидбег Тахмас, Јово Јанковић, Алберт Абинун и Неђо Стокић; no Дин. 10: Ђорђо Јовановић, Јозо Маркотино- вић, Анка Марковић, Добро Сочо, Џемал Емић, Стојан Лукић, Шефкија Никшић; Салих Мехић, Узејр Исановић в Иван Ивановић. Пододбор Гајрета у Модричу најтошгаје се захваљује како дароватељима тако и сакупљачима, a младенцима жели много cpehe у брачном животу! Н овв п овјерев вц в Г ајрета у З ев в ц в . Главни Одбор Гајрета именовао je повјереницима Гајрета за град Зениду и околину гг. Зухдију Мујагића и Незира Екиновића, како би оживили рад за Гајрет у свом мјесту. Štamparija »Boaanak# Pešte«, Sarajeva — VImenik društvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer hvolitetom nadmašuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i J a j r e f ). Tvornica Ciprpopira S. D. fllnalaj, Sarajevo, J* može se naručiti i ргеко društva .Gajret' u larajevu _____________________________ 0000000000001°10001 4 flis [арајкш Баниа д. д. у Сарајеву. . Т елеф он бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошре на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет". Naručuje se kod Milana Kovačevića Novi Sad, Dunavska ul. IO. Glvno zastupstvo za B. i H. A gentura R udolt Bole, Sarajevo Bistrik, 25. Telef. 7S3. Pošt. pret 75. 0000000000000000 �D ® IbrahimŠobanagići sinovi Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broj 27 Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana mi T e le f o n : T r g o v in a b r o j 4 81 — S ta n 7 67 E a E S S a E S E a tS a H H E S H H E B S E lE S S 0 и и в 0 0 £3 0 0 0 0 0 0 0 0 H. Bajram aga Fočo Braće Bcišcigićci И0I Sarajeoo I DRUGOVI trgovina muzikalija i materijala za pisanje I rlsanje. Bogato stoparlšte hrpalsklh i srpskih knjiga Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Telefon 455* Basme engleske, francuske, talijanske i češke u najvećem izboru. — Bogato skladište bezova, šifona, zefira, štofova, šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ■ ш ш ш ш ш ш з ■AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godjšte iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod adm inistracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! YYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYYY � https://kolekcije.nub.ba/files/original/5594e4297cffcde2bdc613db3a865b37.pdf 34600153f8db4b9eddeb48cbb1169674 PDF Text Text Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 22. С а рајево , 16. новембра 1926. Ци]ена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђацн добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвпкта. — С А Д Р Ж А Ј: Осман Нури Хаџић: М ухам ед и К у р -а н . Рабиндранат Тагоре: Н оглед к о ји обсћава с р е ћ у (Превела Нацида Хаџић). Вера Обреновић: И спраК ањ г (Пјесма). Вера Обреновић: М есец (Пјесма). Мих. Делибашић: А ш и к пјесм а (Пјесма). Мих. Делибашић: В очерњ и зв у ц и (Пјесма). ф. Грилпарцер: М орски и љ у бавн и (Трагедија у 5 чинова) Превео Cyj Мурсел. Хафиз A. Бушатлић: М услим анско р о д и тељ ско и родбпнско п раво. Фељтон: Гајретов Гласник Нови утелељачн и добротвори у тсшаљскол ерозу. Инсницпраље рада управа Гајретових коивш.ата, Муслплаиска чнтаопнца у Јћубвњу утеиељач Гајрвта. Оживљење рада за Гајрет у Зеницн. .Цовјереипштво Гајрета у Сребренпци. Гајретове забаве у Мостару и Дервеити, Таступ иптолида у жепски иитерпат Београдског Гајрета. Прпход забаве културппх друшгава у Сарајсву. Најалвп уговор за зграду женског Гајротова коивпвта. Ческп лпст о Гајрету. Ејуб Хафпзовпћ Владвслав Тмуша: ЈедиД драиа иаше крви — Поводом драме г. Ахмеда Мурадбеговића »Бијесво псето«, која je взведена у загребачком казалишту крајем прошле сезоне. Уреднвштво: Неколпко пзвадака из крнтико прпликол пзвођења драие „Бијесно Исето“. Књижевност: Књнжевна дјола Ослан Нури ХаџпБа. — Двијв кориспе вњнге. — Часрпис „Пародно Позориште". Уредник: Х ам ид К у к и ћ . �sn im i D. L М 1Ш 11 Potpuno uplaćena dionička giaunica Din lo,ooo.ooo*— Rezerue Din 1,600.000 — Banka se bavi svim u bankovno strnkn spadnjnćim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama 1 devizama. Zavod je također i pupilarno siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredno ustanove. Osniva i podupire razne kulturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod ,,Varđc“ industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d, „Merkantilia” u Sarajevu. Od čiste dobiti daje 10°|о Kulturnom i Prosvjetnom Društvu „Gajret". Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka Gajret najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. '□ 'П О О Ш П И П О В И И И И И И И В И И В В И И И Ј с * о * с * о в с ж о в с л г а * с * о * с ж о # с * з * г ж о * с * о в ' с ж г с с ж м•сЈгавсЈпаажзасжгслпвсжовасжоасжзасжасжаасжоасК)* Gradska Štedionica •еаасж з o d « općine grada Sarajeva •сж осж асаа* T em eljna g la u n ic a 40,000.000— d in ara Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 ш л Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju I koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. | •сл гс« о о « о г« о о « о а« о о « о о « о о « о о о о « о г« гж г« о а « с ж > « о о « с ж о « о о « о ж о « У i' ga �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Цијена год. 80 Д. ПоЈединп број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора нли код Управе — Гајретових конвикта. — Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 22. Osman Nuri Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. . (Nastavak.) U ovoj, devetoj godini po Hidžretu, dogodilo se nekoliko slučajeva kojf su vrlo karakteristični koliko za Muhameda toliko i za vrijeme i, prilike u kojima je živio. Jednoga dana o podne za najžeće sunčane pri peke, kada ni žive duše nije djilo na medinskim ulio; našla se pred Muha.medovim stanom jedna de] od osamdeset ljudi iz plemena Benu Temim. — Iziđi Muhame'de, da se ogledamo прц pi slave ! Mi smo doveli naše govornike i pjesnike, a koga oni hvale, tome^ to služi kao ukras, a koga kude, na tome ostaje za uvijek žig sramote ! Naša slava i naše ime na daleko su poznate 1 — Iziđi da se okušamo na pjesničkom raejdanu ! — galamili su Beduini i tako glasno dovikivali da su i drugi građani i Muhamedovi drugovi izišli iz svojih kuća i došli da vide šta se dogodilo. Evo šta je povod toj deputaciji: početkom devete godine Muhamed je bio poslao svog jednog druga Bišr bin Sufjana da pokupi državai porez (zekat) od plemena Benu Kab koji je prije toga primio Islam. Jedno drugo pleme, Benu Temim koje je imalo svoje plandište u blizini Benu Bekra, zapriječilo je Bišra u njegovu poslu i prisilili ga da se vrati u Medinu. Radi toga je Muha­ med poslao jedan dio konjice pod zapovjedništvom Unejn bin Hadžiba koji je rastjerao Temimite i zarobio im pedeset ljudi, žena i djece Ova deputacija, sastav­ ljena od najuglednijih plemenika, pjesnika i govornika, došla je da od Muhameda traži svoje sužnje. Kad je Mnhameđ među njih došao, reče im : ja nisam pjesnik već božiji poslanik i ne težim za slavom. »Mi smo te poslali da navijestiš pravu istinu i da ljude opomeneš. Reci im : ja ne tražim druge nagrade za svoje nastojanje, nego da vi pođete pravom stazom«. (Kur-an XXV, 58—59) Uostalom — produži Muhamed — ima i među Muslimanima pjesnika i govornika, pa ako žele mogu se natjecati. Beduini su istakli Utadir bin Hadžiba, na daleko čuvenog govornika i Zibrikan bin Bedra, odličnog pjes— satiričara, a Muslimani Kajs bin Sabita i Habin Sabita. Natjecanje je trajalo više od dva sata i svršilo pobjedom muslimana. »U istinu Muhamed je poslanik neba: njegovi su pjesnici pobijedili naše — izjavili su vođe deputacije, a nakon kraćeg razgovora sa Muhamedom svi su čla­ novi deputacije primili Islam. Muhamed im je predao sužnje i svakoga po nekim darom odlikovao. Kad se deputacija vratila na svoja plandišta, cijelo je pleme prigrlilo Islam. Galama Beduina pred Muhamedovim stanom i divlje dovikivanje da iziđe među njih, kao i suviše glasno prepiranje u njegovoj prisutnosti o vrednosti pojedinih pjesnika, — bili su povod ovoj objavi: «0 vjerni 1 Nemojte se žuriti da preduhitrite odredbe božije i njegova poslanika. Bojte se Boga, on sve zna i čuje. — Ne dižite glas iznad glasa božijeg poslanika, negovorite s njim tako glasno kao što vi među sobom razgovarate da ne bi vaaša djela bila uzaludna, a vi da o tom ništa neznate Bog je iskušao srca onih koji s poštovanjem govore sa njegovim poslanikom. Njih, čeka božija milost i velika nagrada. — Oni koji te zovu na sav glas dok si ti još u svome stanu, većina ih nezna da se time griješe o poštovaaje prema božijem poslaniku. — Da su čekali dok ti sam iziđeš među njšh> bilo bi za njih bolje. — Ali Bog je blag i milosrdan za one koji se kaju«. (Kur-an XLIX, 1 - 5 ) Nekoliko dana poslije toga došla je iz Nedžrana jedna druga deputacija sastavtjena od četrdeset hrišćan- �Страна 968 »Г A Ј Р Е Ti Број 22. ski sveštenika i dvadeset laika pod vodstvom nedžran- moralni i bogobojažljivi. Amrova je zadaća da vam skog biskupa Ebu Haris bin Alkame, glasovitog teologa, pokaže put spasa i da vas uputi u propise Kur-ana koga su carigradski imperatori više puta odlikovali koga niko ko nije čist ne smije u ruke uzeti i njime svojom pažnjom i bogatim darovima. Oni su bili došli služiti. (Kur-an LVI, 79.) i on će vam pokazati šta je da »v'de hidžaskog proroka« i s njim rasprave neka pravo i šta je krivo i opomenuti da nečinite nasilja, jer nasilje i nasilnike Bog mrzi. Moj će va3 izaslanik teološka pitanja. Muhamed je veoma ljubazno primio hrišćansku poučiti o dužnostima h a d ž a i u m r e , z e k a t a i s a deputaciju u medinskoj džamiji i rado se odazvao nji­ d a k e , p o s t a r a m a z a n a i o b r e d a k l a n j a n j a s on će vam pokazati kako se treba prije molitve očistiti hovoj želji. » P o š t u j t e p r v a k e j e d n o g a n a r o d a ! « — Rekao je Mukamed tom zgodom svojim drugovima. i kako ćete klanjati pet puta u dvadeset i četiri sahata: Hrišćanska deputacija sa biskupom na čelu naj­ prije izlaza sunca, u pola dana, prije zalaza sunca, kad prije se pomolila Bogu po obredima hrišćanske crkve, zađe i kad puna noć na zemlju padne. Naročito će vam a zatim je biskup otvorio diskusiju o »Hristu Bogu — naglasiti da ne propuštate svečnnu zajedničku molitvu Sinu«, drugom članu svetoga Trojstva. Muhamed se u petak u podne — D ž u m a, (Kur-an LVII, 9.) i da najprije ogradi protiv i same pomisli da Bog ima sina, se uvijek prije toga o k u p a t e i l i j e p o o b u č e t e . — naglasivši apsolutno božije jedinstvo, a za Hrista reče: Vaši suplemenici hrišćani i Židovi, koji prime Islam »0 vi, koji ste primili Pisma, ne prelazite granice postaju vaša braća po vjeri u svemu vama r a v n a ; oni v jere ! Ne govorite o Bogu ništa drugo nego čistu istinu! između njih, koji ostanu u svojoj vjeri, plaćaće po Hrist je sin Marijin i poslanik Svevišnjega. — Vjerujete jedan dinar u novcu ili vrednpsti za Svako odraslo lice. Boga jednog i jedinstvenog i njegova poslanika a ne­ Ko ovaj (ribut bude uredno plaćao stoji pod božijom mojte pridodavati jednom Bogu svojstvo trojice. On je zaštitom U zaštitom njegova poslanika, a .ko odrekne jedin i jedinstven. Daleko od same pomisli da on ima smatraće se za božijeg protivnika i neprijatelja njegova sina : on je apsolutni gospodar neba i zemlje. — Za poslanika«. Neposredno po odlasku nedžranske deputacije Hrista nije nikakvo poniženje da bude božiji poslanik« prešao je na Islam Kab, sin glasovitog pjesnika sa (Kur-an IV, 169—170.) Ukaza a autora jedne od sedam Mualaka, Zuhejra. Kab — Kako možeš tvrditi^-da^ ti je Bog otkrio druge bio je također pjesnik i više od devet godina rugao se istine nego što su u Evanđelju, kad i sam veliš, da je u svojim pjesmama Muhamedu i Islamu. Radi toga je Evanđelje božija knjiga? — pitao je biskup Muhameda. proskribiran i na sm rt osuđen. Kabov b rat Bedžair, Muhamed mu na to odgovori: »Hrist je kod Boga samo primivši Islam kao i većina njegova plemena Muzejna, čovjek kao i Adam To su istine od Boga objavljene i sklonuo je Kaba da ode Muhamedu i zamoli za opronemojte biti od onih koji u to sumnjaju. Onima koji i štenje. Kab na to pristane i došav u Medinu pođe ravno poslije objavljene istine budu to osporavali, r e c i : Po­ u džamiju. Tu je našao na okupu jednu grupu Muhamolimo se Bogu i onda zazovimo njegovo prokletstvo džira i Ensarija a među njima jedan čovjek, koji se na žene i djecu onih kojih istinu negovore, pa neka su sad na jednu sad na drugu stranu okretao i nešto tu ­ i sami prokleti« (Kur-an III, 53—54.) Biskup je na to mačio. Svi su ga sa mnogo poštovanja slušali. »To je pristao i bilo je ugovoreno, da se ta ceremonija obavi sigurno Muhamed!« — promisli Kab i priđe bliže. sutra izvan Medine pod vedrim nebom. Kada je sutra — Božiji poslaniče, ako bih ti ja doveo Kab bin dan došao Muhamed na ugovoreno mjesto sa svojom Zuhejra kao muslimana, bili mu ti oprostio? — pitao kćeri Fatimom i njena dva sinčića, Hasanom i Husejinom, je Kab. biskup se predomislio i već ranim jutrom otputovao. — Svakako! — odgovori Muhamed, jer Bog voli Međutim [slijedeće godine stanovnici Nedžrana i one koji se iskreno pokaju. okolice koji nisu pripadali ni hrišćanskoj crkvi ni židov­ . — E, onda evo pred tobom stoji Kab bin Zuhejr. skoj vjeri, prešli su na Islam i zatražili od Muhameda Na to neki od Ensarija reče: dopusti, božiji po­ da im pošalje jednog Muslimana, koji će ih uputiti u slaniče da ubijemo onoga čovjeka koji nam [je nanio propise nove vjere. Muhamed im je poslao Arar bin tolike uvrede ! Hamzu i uputio im po njemu poslanicu u kojoj između — Prim irite se, njemu je oprošteno, reče Muha­ ostalog veli: »Ovo je naputak od Boga i njegova posla­ med i pozva Kaba da mu priđe bliže. nika za vas koji ste primili pravu vjeru da se po n je ­ Kab, zamolivši Muhameda za dopuštenje, poče da mu vladate i upravljate. Muhamed, božiji poslanik šalje recituje jednu od najljepših svojih pjesam a — Kasidu, vafh ovu poslanicu po Amr bin Hazmu, kome je dao — » B a n e t - S u a d u « , koja se i danas ističe u arapskoj potrebne upute i opomenuo ga u ime straha božijeg literaturi kao remek-djelo. da nikad i ni u kojem slučaju ne skrene sa staze Muhamed razdragan lijepim stihovima ove po prava i pravednosti. Bog je na strani onih koji su formi i sadržini divne pjesme, snimi svoj gornji kaput �Број 22. Страна 339. Г А ЈР Е Ћ (Burdu) i njom zagrne pjesnika. Radi toga je ova pjesma prozvana » K a s i d e i - b u r d a « te je pod tim imenom i a literaturi poznata. U mjesecu džemad-ul-aharu (15. IX. — 14. X. 630) jedna sirska karavana koja je u Medinu dotjerala brašno i zejtin, priCala je da se između Vadi-el-Kura i Da­ maska skuplja Grčka vojska, koja. će u društvu sa hrišćanskim Arapima sa sirske granice provaliti u Hidžaz i navaliti na Medinu. Muhamed da preduporedi eventualna inenađenja, naredi opštu mobilizaciju. Kako je tada u Hidžazu vladala nezapamćena vrućina a put dalek i naporan, Muhamed je objavio i cilj mobilizacije što do tada nije običavao. Istodobno je pozvao sve bogatije Muslimane, da ga u pohodu na Siriju pomognu novcem, hranom i drugim ratnim materijalom. Medinski munafici, koji su nastojali da svako Muhamedovo preduzeće osujete ili bar oslabe, razvili su živu agitaciju među Beduinima, govoreći im da ne idu na tako dalek put — na tako strašnoj žegi i jpš za vrijeme berbe datulja. Međutim sve to nije ništa koristilo: polovicom oktobra krenuo je Muhamed put Sirije sa trideset hiljada ratnika. munafika Abdulah bin Ubej bin Selul, uvjerivši se, da bi njegova svaka dalja agitacija bila uzaludna, vratio se sa prvog konaka natrag u Medinu sa svojih- sedamdeset prista­ lica. I deset inače pravih Muslimana ostalo je u Medini od straha pred strašnom žegom i napornim putovanjem. Kad je vojska krenula sa prvog konačišta, Muha­ med je objavio: „Oni su (munafici) veseli što su ostali iza Božijeg poslanika, — oni su odbili da svojim ima­ njem i svojim životima podupru svetu stvar i govorili su drugima: ne idimo u ra t na ovoj ž e g i! Reci i m : oganj pakleni biće mnogo žešći. Neka se oni samo smiju, neče dugo, zasluženi plač (kazna poslije smrti) biće duži. — Ako se ti božijom voljom živ među njih vratiš, oni će te moliti da im dopustiš da drugom prilikom pođu s tobom. Odgovori im : vi nikad više nećete sa mnom u rat, vi ste prvi put izdali pa i sad ostanite sa ženama, djecom i nemoćnim starcima". (Kur-an IX, 82—84). Kad se za ovu objavu (vahj) saznalo u Medini, sedmorica između one desetorice, odmah su se pokajali, pa da to i javno pokažu otišli su u portu medinske džamije i tu privezani za stupove hram a počeli ispaš­ tati svoj grijeh. Druga trojica, Mizaret bin Rabia, Kab bin Melik i Hilal bin Umeje, smislili su drugi plan kako da se pred Muhamedom i drugim Muslimanima opravdaju. U Tebuku, koji leži na pola puta između Medine i Damaska, Muhamed je saznao da je vijest sirske kara­ vane bila izmišljena, jer ni Grci ni hrišćanski Arapi nisu ni mislili na kakvu navalu na Medinu. Dok se Muhamedova vojska odmarala u bujnoj i plodnoj oko­ lici Tibuka, dotle je Muhamed u gradu primao deputa­ cije raznih arapskih plemena sa granica Sirije i Palestine. Prvi je došao sa svojom pratnjom knez iz Ajle, Johanna bin Rebiđ, koga je Muhamed primio prirođe­ nom mu ljubeznošću a kad je pošao, odlikovao ga naročitom pažnjom, zaogrnurSi ga svojom džubom. Osim toga Muhamed je dao knezu pismo (povelju) — kojim uzima pod svoju zaštitu Arape iz Ajle i zajamČuje im potpunu slobodu kretanja i trgovanja na kopnu i moru. Ajla je grad na Crvenom moru na kraju Elanitičkog zaljeva. Kneza i zapovjednika tvrđave Davmetel-Džendel, ne daleko Tebuka, zarobio je Halid bin Velid i doveo Muhamedu. Kad je Muhamed saznao da je Ukajdar iz kneževske hrišćanske porodice Kinda i da ga je Halid bez ikakva povoda zarobio a brata mu Hasana pogubio, oštro je prekorio Halida, a Ukajderu poklonio slobodu. Kneževi iz Ajle i Davmet-el-Džendela izjavili su da će u ime svog plemena plaćati Muhamedu godišnji tribut- To su i mnoga druga arapska plemena i radovi u koliko odmah nisu primili Islam. Na povratku iz Tebuka Muhameda je čekalo u zasjedi dvanaest maskiranih Beduina da ga ubiju, ali je zasjeda na vrijeme otkrivena i razbojnici su se razbježali. Na ovaj se slučaj aludira u 75. ajetu IX. sare Киг-апа. U Zu-Avanu, nedaleko Medine, izišlo je pred Muhameda nekoliko munafika iz plemena Džehin, Muzejna, Eslem, Ešdža i Gafar i zamolili ga da prvi klanja u njihovoj džamiji, koju su oni tek dovršili. i -— Pa šta će vam ta džamija, kad evo u nepos­ rednoj blizini, u Kuba, već jedna postoji ? — pitao je Muhamed. — Da po noći i ružnu vremenu ne moraju ići u Kuba džamiju naši starci i žene, — odgovore munafici. Muhamed nakon kratkog razmišljanja, naredi dvojici vojnika da novu džamiju u Zu-Avanu zapale i iz temelja poruše ,Oni su sagradili džamiju u zloj namjeri da izazovu raskol među Muslimanima, očekujući onoga koji se borio protiv Boga i njegova poslanika. Oni govore da im je čista namjera, ali Bog najbolje zna da oni lažu. Nemoj nikad tamo da uđeš. Uistinu je pravi hram božiji džamija koja je prvih dana podignuta na strahu božijem; tu dolaze ljudi koji iskreno žele da se od grijeha čiste. Bog voli čiste i iskrene. Pa ko je bolji i Bogu draži: onaj koji je sagradio hram na strahu božijem i da se Bogu umili, ili onaj koji je svoju zgradu sagradio na strmini od ilovače, koju bujica potkopava i koja će njega i njegovu zgradu survat u ponor pakla? Bog nije zaštitnik onih koji sebi i svome narodu zlo čine". (Kur-an IX., 108—111.) Početkom ramazana, — polovicom decembra 630, Muhamed je ušao u Medinu. (Nastaviće *e). �Страна 340. Број 22. ■Г A Ј Р Е Ћ Рабиндранат Тагоре: ИОГЛЕД КОЈИ ОВЕЋАВА СРЕЋУ1). Кад му je умрла жена, Кантиџандра, ма д а je био још млад није себи тражио нову другарицу него je сву своју страст преиео на лов. Имао je високо и витко тело, жилаво и окретно, поглед оштар и руку која никад није промашила циља. Ишао je у сеоском оделу, a другови су м у били познати борад Х ира Umio, левач Х ан (Јахиб, Миах Сахиб, Чаканчаи и многи други. Беспослбних п ратилаца било je увек доста. У месецу аграхајаму2) ловио je Канти с неколицииод! cbljh.v другива у мочарном пределу Наидиги. Би ли су у чамцима, a цела војска дослуге, такође у чамцима ређала се иза њих. Стога сеоске жене нису могле ни да се куп ају ни д а воде захвате. По цео дан трепериле су земља и вода од пуцњаве њиних пуш ака, a ноћи и ноћи р азби јала je љ удима сан њ ихова музика. Једнога јутра, док je Ш-нти еедео у чамцу и чистио своју омиљену пуш ку, трж е га један врисак сличан кри ку дивље д атке. К ад подиже поглед, опази једну сеос^у девојку како држи у наручју две младе патке. и иде према води. Мала река била je' скоро саовим непомична, јер су joj густе довијуш е омет&ле^гок. Д евојка спусти na: тке у воду и е а страхом доче мотрити н а њих. Изгледало je д а je близина -Довца.г-а д е дивље порекло патака, било узрок^Јведђм немиру. Д евојка je у својој лепоти носила ону ретку свеж ину и нетакнутост као да. je тек и заш ла из радионпце Вишвакарм ана3). Тешк$, je било погодити колико jo j' je година. ћ м а л а je тело окоро сасвим развијене жене али њено лице имало je израз тако детиње чистоте да се видило д а утисци ж ивота нису н а њеној душ и оставили никАква трага. Изгледало je, да није свесна д а je дош ла до, прага девојаш тва. Канти лрестаде са чишћењем пушке. Седео je као приковад неком чаролиј.ш . НиЈе рчекивао д а he икада на овом месту н аићи н а овакво лице. П а и л а к његова лепота боље je пристајала овој околини него сјају какве палате. Пупољак je љ улки ји н а грапи него у златној вази. Р асдветана трска блистала je n a јесењој роси и јутарњ ем сунцу и v том оквиру Кантијевом очараном оку изгледаш е то девичански свеже лице као нека .света црквена слика. Калиласа je заборавио да опева како je Ш ивина жегна, краљ ида брда, понекад си л азл л а до младог Гангесд са таквим пачићима у ларучју. Д ок je on био тако утонуо у њен поглед, трзке се д евојка и испустивши један неартикулисан кр и к бола ж урн о пограби своје патке и сакри их н а груди. З а тренутак нестаде je с обале и иш чезну у бамбусовој шуми. Погледавши око себе К анти спази једног од својих људи где из празне пуш ке гађа патке. Скочи до њега и опали му звучан шамар. Збуњ ени шаљ ивђина свришо je своју ш алу на земљи. Канти престаде са чишћењем своје пуш ке. А ли радо‘) После веридбе младенци се виде тек при оном делу свечаности, који се зове „поглед који обећава срећу“. *) новембар — децембар. 5) божански вајар у индијској митологији. зналост му није дала мира и вукла га je у шумарак у коме je ишчезла девојка. Када се ироверао кроз честу нађе се на једном сеоском имању које je сведочило о благостању сопственика. 0 једне стране ређале су се појате са чунастим крововима, a с друге једна чиста стаја, поред које je растао Џбун Јујуба. Под џбуном je седела девојка, коју je тог јутра видео, и Једала над рањеним голубом у чији je жути кљун хтела да кане коју кап воде из влажног скута своје хаљине. Једна сива мачка беше joj се предњим шапама наслонила на колена и чезнугљиво иогледала на птицу, a кад би овдаонда сувише наваљивала, опоменула ои je девоЈка удардем no носу и понова je врадала на њено меioto. ива мала слика у оквиру мајура који je мирно иочлвао у подневној тишини, морала je утидати на Кантиево осетљиво срце. 11од нежним јујубовим лишћем сунчане зраке прелетале су амотамо n играле no девојчином крилу. Недалеко одатле дежала je крава слатко преживајући и бранећи се лењим локретина главе и pena од мушида. Чеверни ветар тихо je шапутао у оближњој бамбусовоЈ чести. И она, која му се у раном јутру на обали реке указала као краљица шуме, сада му се, у Чшдневном ћутању појављивала као кућно божанciBO/Koje се о пуно милосрђа сагињали над Једним болним 1СТворењем. И Кантиа, који са својом nymком беше провалио у њено царство, обузме ocehaj кривње. Ucbiiao ое као крадљивад затечен na дел>. Осећао je потребу да joj каже, да он није онај који je ранио голуба. Док je он тако стајао не знајући како да почне, повика неко из куће: »Судха!« Дјевојка скочи. »Судха!« понови још једноћ исти глас. Она узе голуба и потрча унутра. »Судха!« — миолио je Јуапги; »како je то згодно име«4). Врати се до чамца, лреда пуш ку једном од својиа људи н пође лрема, иредњим вратима куће. Тамо нађе једног Врам ана средњих година, љубазна и избриЈана лица, како пред кућом седи н а клуlin и чиха молдтвеник. У његовом добром озбиљном изразу опази Канти нешто од оне доброћудности ко ја je зрачила и з девојчиног лица. К анти му с поздравом приђе и рече: »Смем ли д а замолим мало воде, господине? Врло сам жедан« Б р а м ан м у са највећом гостољубивошћу заж ели добродошлицу, и пошто га je умолио д а седне, оде и донесе м у сам н а табаку слатко и у калаисаном ибрику воде. К ад je К анти nojeo и попио, умоли га Враман, да му каже своје име. Канти му рече своје и свога оца име и место становања. »Бићу срећан, ако вам могнем учинити и как в у услугу« — додаде Канти на уобичајени начин. »Синко мој, не можете ви мени учинити никакву .услугу« — рече Набин Бамерџи — »тренутно сам заузет једном једином бригом». »Каква je то брига?« — упита Канти. *) судха значи нектар. �Брш 22. Г A ЈРЕТ, »Брига око моје кћери Судхе, која je већ одрасла (Канти се насмеја сетивши се њеног детињег лица) a за коју joiu нисам нашао достојног младожен>у. Кад бих je само могао добро удати, одужио бих се животу. Али овде, у овом месту, нема за њу прикладног младожење и ja непрестано молим Bo­ ra да joj другде нађем мужа!« »Ako ме потражите у моме чамцу, господине, моћи ћемо говорити о удаји ваше кћери«. Овим речима опрости се Канти и врати се у свој чамац. Одатле пошље неке од својих људи у село да се распитају за Браманову кћер. Одговор беше једнодушна похвала њене лепоте и врлина. Када je сутрадан старац дошао у чамац д а направи обећану посету, Канти га поздрави са дубоким страхопоштовањем и замоли за се руку његове кћери. Браман je био толико савладан том ненадном срећеом (јер Канти није само припадао једној добро познатој браманској породиди, него je био и богат и угледан велепоседник) да у први мах није могао ни једну реч да одговори. Мислио je да се ради о каквој заблуди. Коначно механички одговори: »Je ли баш ви лично мислите узети моју кћер?«. »A ko ви држите да сам ње достојан», рече Канти. »Мислите ли Судху^« — упита сдаоап ioin једаред. »Да!« — одговори Канти. »Али зар не ж е л и т е д а je пре-видите и с њом разговарате?« Канти прећута да ју је'ви део и рече: »0 то се обавити за време свадбе, »у тренутку погледа који обећава среву!« Гласом, који je подрхтавао од унутрашњег узбуђења, рече старац: »Moja je Судха у истину добра девоЈка; упућена je добро у све кућне послове. Кад je ви тако великодушно само на поверење и реч узимате дао Бог да вам она никад. ни за један тренутак не причини бол. To je мој благослов«. Изнајмише велику архивареву кућу од опеке за свадбене светковине које су се имале обавити идућег месеца мага јер Канти није хтео дуж е да чека. У одређени час појави се младожења н а свом слону са бубљевима; музиком и бакљадом и свечаност отпоче. Кад je дошао тренутак погледа који обећава срећу и кад je шарени дувак био бачен н а млсденце, погледа Канти своју невесту. У уплашеном и збуњеном лиду које се приклањ ало под тежином венчане круне к које je било потпуно премазано сандаловом машћу, једва je Канти могао да препозна сеоску девојку, члја je слика лебдела у његовој машти, и његоно узбу?)ОЈве било je тако велико да му се магда н а п и нмвукла. Кад се свршила свадба и кад се жене окупише у младину одају, затраж и једиа стара дама да Стр-чм 341. Канти сам скине" дувак са своје жене. Кад je то учинио он устукну. To не беше иста девојка Ocehao je као да нешто у илну узавире п притиска му мозак. Kao д а су *;е погаеи те гплил.ке u као да je мрак обојио у црно невестиио лице. У први мах срдио се на свог гаста. Стари ниг ков показао му je једну, a дао му за жепу другу девојку. Али при мирнијем размишљан.у сетн се да му старац није уопгате никакву ћерку плкачас, __и д а je све била само његова крпвица. Ми?лио je д а je најбоље да људима не поверава своју неизлечиву глупост и с привидним миром вратп се т;а овоје место. Соећко je прогутао пилулу, али се љеног укуса није могао да реши. Разуздана всселост друштва беше му неподношљива. Био je бесан на самог себе и на све остале. Наједаред опази како се љегова невеста, која je поред љега селела, трже и јелва гавлада к т п : : један мла-ди зец бепте угаао у собу и претрчао ттлеко љ енит ногу. У стотту за тт>им уће олп девојка, jcojy Капти беша пре тога н а обалама видео. Ухвати зеиа. vae ,га у- тгаттучје и милујући га тточ^ ттешто да му мрмља. »Ах. чултто ли девојке!« повтткапте ro riin V и лалотпе joi зпа»- лп n'sah'1. Алп она на то није обпаћа-ла пажљу него viv4 и г.еле мптто баш поема млалентттгча, тгосматоајући их оа леттгњеком na ло^иа т о т ћ у . К ал vhe (упптткиња тт узе * ie'Sa^nvKv ла w r ече. љутттто joj Канти забратш и рече: »Пусти je Tia миру!«. iako ти ip iwp?« — об^аттт се rocnohe у соби почетпе ла се кпкоћу. пр клчтила амо-тамс. али нр плговори. Клнти ini ттортаптг jmvro питање: »Како су твојр патке?« ЈТевојка nnoirv^w ла га павчолутпно поематпа. Оав збуљен Канти још једаред ппикупч сву своју срчаност и поче с пуно интерееовања да раопитује о рањеном голубу. али ниптта му није помогло. Све већи смех у соби показивао му je да у целој ствари мора бити нсчег смешног. Напослетку дознаде д а je девојка глуво-нема и да je била другарица свих животиња на селу. И био ia оачо случај д а се онда на име Судха подигла. To за Кантиа беШе други ударац. Тамног вела који му се био спустио пред очи нестаде. Из најдубље душе изви му се уздах олакшања као да се ослободио неке страпше опасности. и он јога једаред погледа у лице своје невесте. И то бетпе у истину тренутак погледа који обећава срећу. Светлост која се зоачила из његовог m n a и из упал.рчттл светиљака, паде на љено љупко лице, он га углела у треговом тгоавом сјају и осети ла ће гл иепунити Набштов благослов. Превела Наџила Хаии^ �■Г А J P E T i Страна 342. Бро) 22. В ера О бреновиК: ИСПРАЋАЊЕ. — Чу ли; — те ноћи, драги, са истог оног брега испратих детињство у девојачком руху . . . — Цичо je ветар хладни и танком витицом својом затресо папрат суху. Зацича ветар и на брегу нашем затресе папрат суху и голи глогов трн; покида два три листа, што су мрзли на грани и чудном, несталном циком утону у мрак црн. В ера О бреновић: МЕСЕЦ. Потонуо месец у реку; — тиху реку мојих сећања. — Над њим се наднело зелено небо савитога грања, — и пева песму младости снене, белу и чисту, ко дрхтај пене ’uijo се о лаки талас разби ја. . . - — Потонуо месец у тиху реку и о свом сјају сањ а; — над њим се наднело зелено небо врбовог савитог грања! — Мих. ДелибашиК: ЕСМА. Зашто јаглук сузом росиш Мејро, душо? Зашто венеш, зашто чезне Сваког дана? Кад су дерти за инсана И ашика, Драги ти je оздравио Мејро, душо! И од рана преболио Немој, Мејро! ВеК ти пјевај ашик пјесму Каранфилу! Драги ти je поручио Да ће доћи Чим бехари први падну По башчама И да ће ти сваког дана Од акшама Пјесму пјеват ашикујућ Moj булбуле! Мих. Делибашић: ВЕЧЕРЊ И ЗВУЦИ. Увек кад живот у прво вече Овијен мртвим сутоном струји Кроз мрак високих, тесних улица И плам зачкиљи бледих светиљки, Што се бескрајне нижу no кеју: Ja згурен идем зуреКи у ноК Новом грозницом, што се поткрада Ко каква тајна подмукла болест, Да моје задње, једре радости Роднога краја затрује тихо Пијанством градских јалових зрења И зато своја носим безбројна Бдењ а кроз тутањ ноКних беснења И слушам како срце на бини Вечите Лажи вуче за моћно Кајина — оца бунтовно Звоно, �Бро) 22. ■Г A Ј Р Е Т . Страна 343. МОРСКИ И ЉУБАВНИ ВАЛИ. Ж алосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. Други чин. (Наставак). Леандар: (који je устао). Пусти ме, немој мучит’ ме више, И немој да ми с малим штовањем Спомињеш њена врата и раста! Ох, ja сам, ja сам троструко бедан! Науклер: Леандар бедан? — Сретан си, блажен, Заљубљен ти си1 Леандар: • Ш то ми то велиш? — Ja сам болестан Прси ме боле. Изнутра није, Beh овде с вана, управ до кости, Сав сам ти болан, на смрт болестан. Науклер: Ти си, чуј луда, био једна Блажена луда. Ох, бози, сада Хвала вам буди, кад ста га снашли. Сад га не штедте стрслама вашим, Док он опет замоли мене: Устави, не дај, доста je више Ja ћу поднети што људи трпе! — A сад, пријане^ дај руку амо! Тек си ми сада пријатељ прави, Обраћен касно преслатким сласгим’ Детешце сретно! — Ал ипак стани, Јер на одори весеља нашег Ту једна ружна мрља имаде. — Врат’мо се у град.још су девојке Све скупа тамо, које на слави Видесмо данас. Ту се обазри Около себе, na се заљуби, Колико хоћеш, јер зној, пријане, Девица она, која ти сада Испуња срце, свештеница je И управ данас положи завет, Да се на веке одриче мужа. Строго je оно, чим joj се прети, Taj завет ако сметне са ума, Иста та строгост и мушку прети Koje уза њу заборав узме. Леандар: T o сам ja знао. — Ох, дођи ноћи! T ora ће нвстат’, све опет проћи. Науклер: Проћи? Све опет? A јоште нити Почело није? Заш то и како? Другару мирни, зар тако мало Смел си ти само, кад je no среди Највећа сласт? Причаш то мени, дрхтавих твојих Образа бледих, климавих ногу, Мислиш, е ja ти верујем баш. Херо: Сада ти ваља остати овде, Т реба да с њом говориш ти. Ко зна баш je ли вавет тај њезин Толико узак и тако чврст, Да ли се како одвезат’ даде, Да л ' ће ra затим кајање стић’ A k# зна je ли и твоја љубав Баш тако врућа, к’о што се чини? Па ипак нека, како год буде. О тезат’ немој, где радит’ треба, Барем судбину упознај, сноси, Учи се лучит’ дечачког доба. Ми смо ту странци. Хајде ти са мном! Ко нас сме корит’, што туд идемо, Питамо, кад загуби пут. Најпосле к оној доћемо кући, Унићи у храм, преда њу стати И чути, што ће она нам рећи. — Одонуд, ено, девојке једне, Врч joj у једној и другој руци, Њ у ћемо питат’. Она ће знати. (Он иде) Али, Леандре! Ти сретни сине! Ш то ме сад вучеш? Остани овде, Ево je управ, девнце нове, Свештенице, гле! Иде no воду на свето врело, T o je њен noc’o. Ухвати згоду, na с њом говори, Само не буди превише смел, Али ни плашљив. Јеси ли чуо? A дотле ja ћу около гледат’ По томе грмљу, je ли све мирно, Да нема ко год близу да слуша. Овамо дођи! Кад рекнем: сада! Онда изађи, na с њом говори. Али ти велим, сад само тихо, Овамо ходи! (Повлаче се натраг) (без плашта, од прилике онако одевена као у првом чину, долази са два празна врча с леве стране предњега дела. Иде попреко преко бине) (пева) Тад бого рече Ти дођи к мени, У облак амо Уза ме ту. (Науклер je мало потурнуо Леандра и он je изашао неколико корака натраг. Тамо остане стојећи оборене главе) (Херо пролази десном страном предњег дела) �Страна 344 Број 22. ГA ЈРЕТј Науклер: (излазећи напред) Нека ти буде! Сам си то хтео, Кад не знаш срећу шчепати, постић’ Научи како je без н>е бити, To je и боље. Знаш, да се она Посвети богу и к њој се примаћ’ Пропаст да прети? Ja te и јесам шалио само Светујућ’ тебе, да скрајње чиниш’. До беса ипак љути ме гледат’ Човека, кад се нада и жели, A онда нема храбрости доста Пружити руку победе круни: Е, нека, ипак тако je боље, Сретно ти било, пријане мој! Плашљивост твоје поведе срце Стурно више, но што вођаше Нестора мудрост, Ахила храброст. A сада хајде, идимо кући. Ад’ ни<ад више немој се лаћат’ — Леандар: E to je натраг! Науклер: Ах, ипак! З а њом сад пођи. Леандар: Ja нећу1 Науклер: i_y , Но, ш то ћеш друго^ Леандар: Њ ој се примаћи. Горррит’. Ох! (Они се опет, натрајРЈ^х Херо: (се враћа носећи једаи врч на глави, joj виси у десној руци) (пева) »A она глади T o меко nepje«. . (Застане u говори) Moj ми стриц вели, да ja Песму о Леди и о лабуду, (идући доље) Ал’ што то смета? (Кад она дође на средину’ позорнице, Леандар наглн искочи и погнуте главе баци се пред њене ноге) Херо: Oj, ви богови, што je то овде? Ja се уплаших1 Колена дршћу, једва врч држим (Попушта врчеве на земљу) Човек ту један! И другог ево! Странби, што ћете од мене овде. Свештене у том гају богиње? Нисам ja, нисам ту без чувара, Заш тита, знајге, не мањ ка мени, Викнем ли само, доће страж ари, Ви ћете обест окајат’ своју. Идите стога, док je за рана, Грех као казну собом понес’те И ш то вам није успео циљ. Науклер: Девице, нисмо ми овде дошли, Чинити коме каквога квара. Насупрот ми смо лечити дошли Дубоки један сакривен јад, Који je мога напао друга Овога, којег ту видиш ето. Човек болест^и. Херо: Заш то о томе говориш мени? Идите у храм, Аполон где је,Свештени тамо болесне лече. Науклер: Али облаке болести не. Њ ега je снашло у вашем храму Данас на слави И стога само Ha истом месту пустит’ r a може. Херо: Данас на слави? Науклер: Ha слави управ из твојих очи. Херо: Баш ви то тако мислите, je ли, Па то и рећи тол’ко сте смели? — Ja сам то знала. — Светина проста дрске je ћуди, Не позна стида, ниги поштења. — Ja одох слуге, које су близу Овамо послат’ no врче моје. Они ће вама, ако вас нађу, П оказат да ви лутате грешно. Наулер: T a немој ићи! Погледај барем М ладића овог, кога ти тако Речима строгим укори тешко! Леандар: (гледајући горе према њој) Ах, немој ићи! T a ти си онај, ако те познах, Који je клеч’о данас на слави Управ уз олтар до Хименеја. Онда си учтив, чедан изглед’о, iia ми je ж ао, друкчијег што те Т у видкм сад. Леандар: (који се дигао, заусгављ а je покретима) Друкчијег, ох, не! — Ох, немој ићи1 Херо: (према Науклеру) M a ш та он хоће? Науклер: Ja ти већ рекох, он жели само Поглед твог ока, и твоје речи З а њега биће ж ивот ил’ смрт. Херо: Ти ми се вараш, младићу добри, Правом ти сгазом не пође срце, Намеру твоју благо кад схватим, Опет се чини, да за мном жудиш. Али свештена* ja сам богиње Б ез мужа бити завет je мој. Опасно стога просит’ je мене. T o r, ко се лаћа, томе смрт прети. З а т о ми дајге мој врч овамо, Пођите онда својијем путем, Јер би и мени тад ж ао било Да вас задеси каково зло. (дохвата врчеве) *) Свештена — калуприца, калуђерица. �. Број 22. ■Г А Ј Р Е Т « Страна 345. Haflz A. Bušatlić: MUSLIMANSKO RODITELJSKO I RODBINSKO PRAVO. (Nastavak.) XIII. Vlast i pravo oca aad djecom (velljati-eb) Kako svako lice oboga pola, može biti u položaja djeteta (sabija), nedorasle osobe (sagir), dorasle (murahik), punoljetno (balig), zrele (rešid), duševno zdrave (akil), umno ograničene (medžnun i matuh), tako su u društveno pravnom životu prema ovim svojstvima pojedinih lica regulisana i njihova raznovrsna prava i dužnosti jednih naprama drugim i to na prvom mjestu ona prava i dužnosti, koja potječu iz njihovih srodniCkih odnošaja, poglavito na vlast i prava roditelja nad djecom i na njihove uzajamne dužnosti. 0 roditeljskoj i ma čijoj drugoj vlasti nad punoljetn'm, duševno zdra­ vim i zrelim, licima ne može biti ni govora. Takova su lica po zakonu slobodna i samovoljna pa m ogu'u granicama zakona sa sobom i svojom imovinom inače neograničeno ravnati i raspolagati. Ostala pomenuta lica spadaju u smislu zakona među "ograničena, jer kao takva, potrebna su pomoći i zakonske zaštite, i to na prvom mjestu roditeljske. A kako je o tic " u N pravom smisla riječi glavni temelj đSitelji i prirodni njezin poglavar, zbog mnogih đbiteljskih socijalnih i ekonom­ skih okolnosti, tako mu јц_ i data vlast i pravo, ra ’ postizavanja cilja i -svrhe te radi održanja reda i poretka u obitelji. Ta očinska vlast nad djecom po šeriatskom pravu zove se — velijat — nadmoćnost., a regulisana je u glavnom ovako: Vlast (velijet) nad djecom dijeli se u dvoje i to: a) u vlast nad licem i b) u vlast nad imovinom dotič­ nih lica. Vlast nad licem (osobom) osniva se na krvnom srodstvu po muškoj lozi (asaba bi nefsihi) prema pravu nasljedstva ili na državnoj moći, na zakonu. Takova vlast n id maloljetnim i umno ograni­ čenim licima, u pogledu sklapanja njihova braka spada na prvom mjestu sinu udavače (ograničeno), pa njego.vom sinu i tako sve nizlazno; za tim ocu, pa pravom djedu (uzlazno) pa punokrvnom bratu, pa bratu po ocu, pa punokrvnom bratiću, pa bratiću po ocu pa punokrvnom amidži (stricu), pa amidži po ocu, pa punokrvnom amidžiću, pa araidžiću po ocu i t. d. i tek po njihovom pomanjkanju ova vlast spada majci po očinoj majci, pa kćeri po njezinom sinu, pa njezinoj kćeri i t. d., a za njima djedu pa majci, pa punokrvnoj sestri pa sestri po ocu, a po tom ostaloj rodbini po tankoj krvi (zevil-erhara) t. j telkama, dajdžama i njihovom potomstvu. (§§ 35. i 36.) A u pomanjkanju svih ovih lica, dotično pravo velijeta nad ograničenim licem kod sklapanja braka pripada državi odnosno sudiji, koji postavlja tutora takvoj djeci (§ 37.) Vlast pak nad imovinom ograničenih predmetnih lica pripada na prvom mjesu ocu, pa njegovom odabraniku za slučaj smrti (vaši muhtaru), pa ovoga odabraniku — vaši muhtaru — a za tim pravom djedu (džedi sahih), pa njegovom vaši muhtaru. A u pomanjkanju nabrojenih lica dotična vlast i pravo pripada šeriatskom sudiji t. j. onom koga on postavi za upravitelja imanja pomenutih lica, u ovom slučaju može biti postavljena i majka (§§ 420. i 434. Ahkami-šerije i § 974. Medžele4). Dotična prava i vlast, nad djecom, — lična i imovinska — uvjetovana su sa dostojnošću. pa i otac ako je nijč dostojan, neće je moći uživati i ako ona njemu pripada i na prvome mjestu po zakonu. Da neko, bio k> i sam otac dječiji, mogne biti velijom i da mu zakonom propisane vlasti nad djecom mogne biti povjerena, treba da posjeduje ova svojstva, a) da je duševno zdrav (akil), b) punoljetan] (balig), i с) musliman. Ko ne posjeduje ova svojstva, taj po zakonu nema prava vlasti nad maloljetnom djecom, niti mu se inače može povjeriti uprava nad njihovom imovinom pa bilo to lice i dječji otac (§ 33:) Ova vlast nad djecom otac ima ne samo onda, kada su djeca kod njega, nego i onda, kada se ona nalaze na uzgoju kod majke ili koga drugoga, pa ih on ima pravo i udavati ženiti, i to bez obzira na dječju volju (dok su u polo­ žaju djece) a vlastan je istodobno i njihovom imovinom upravljati i ravnati u granicama postojećih zakona. (§ 4 20) Tečajem ove vlasti, ako koje od djece postane duševno zdravo ili inače nemoćno, pa ga i punoljetnost u tome zateče, očinska se vlast nad njim produžuje, te se nastavlja i dalje kao i onda kada odraslo dijete duševne oboli, puštane nesposobno sobom ravnali po punoljetnosti. (§ 421.) I ako u očinsku vlast spada pravo potpunoga ravnanja i raspolaganja sa dječijom imovinom, ovo je pravo uvjetovano još s time, da je otac poznat a) sa pravednošću (adil) b) sa povjerljivošću (emin) c) sa ćudorednošću i poštenjem (mahmudusire) i d) sa valjanom ekonomošću (husni tesaruf) i tek ovakav otac ima pravo potpunoga ravnanja sa dječijom imovinom. Pa kad otac gornja svojstva posjeduje, on može sa dječijom imovinom trgovinu voditi i koristonosno je ulagati, i to neposredno i s pomoću zastupnika prema 4) Po Šafinom mezhebu pravi djed u ovome pravu ima prednost nad oćinim vaši muhtarom, šo je i pravilnije (Šeih; II., strana 131. �Страна 346. ■Г A Ј Р Е Т« običajima i prilikama u kakvim se društveni život kreće. On može svoje muško dijete u najam dati, ako ga sam nije u stanju vaspitati a žensko dijete samo u skrajnoj nuždi i to samo takvoj ženi, kod koje može naučiti kakav zanat. (§ 422.) Ovdje treba napomenuti, da otuđivanje i zamjena te dioba dječije imovine, kao i sve druge promjene po postojećim zakonima, potpa­ daju pod nadzor i odobrenje starateljskog sudije i to i onda kada to radi čak i dječiji otac ispred svoje djece. Ova je m jera propisana za to, da djeca budu što sigurnije zaštićena od eventualnih šteta, jer i on, otac, može biti zloupotrebljiv po djecu i njihovu imovinu. I ako je ocu dopušteno u izvjesnim slučajevima i prodaja dječije imovine, slučajno kada bi on nju osjet­ ljivo ispod prometne vrijednosti (gabni fahiš) prodao, ovaka prodaja pravno nije valjana. Ovo isto vrijedi i glede najaraljivanja dječije imo­ vine pa i glede kupnje kako imovine djetetu sa njego­ vim novcem ako je iznad prometne vrijednosti kupljeno. (§ 423.) Otac je vlastan, naravno, sa odobrenjem suda, i uz uplatu i naplatu dječiju imovinu sebi kupiti, a i svoju imovinu djetetu prodati. (§ 426.) Isto je tako dječijem ocu dopušteno dati svoje imanje u zalog svomu djetetu, i dječije irftanjb založiti za dječiji dug uz sudsko odobrenje. (§ 427.) Nu ocu nije dopušteno dječiju imovinu poklanjati tnibe) m a kome bilo niti je on vlastan davati je tr zajam. Pravo davanja dječije imovine u zajam pripada isključivo sudu, koji to može činiti uz dobre kamate i odgovarajuću sigurnost (§ 428.) Kada otac kupi svome siromašnom djetetu štogod što spada u njegovu dužnost n. pr. komad odjeće ili potroši štogod u korist svoga djeteta što spada u njegovu dužnost, i što je obvezan, učiniti n. pr. u njegovu n a­ uku, u ovim slučajevima otao nema prava na naknadu takvih izdataka od svoga djeteta koje je kašnje eventu­ alno postalo imućno kada bi i zasvjedočio da on to vrši sa nakanom naknade. Nu ako otac svom sirom aš­ nom djetetu kupi nešto, što po svojoj očinskoj dužnosti nije obvezan nabaviti, n. pr. kupi mu kuću i zasvje­ doči da je to učinio u namjeri naknade pa to i pred sudom dokaže, tada ima pravo na dotičnu naknadu od djeteta, kada ono kašnje bude u stanju to naknaditi. (§ 430.) U gornjim slučajevima riječ je o siromašnoj djeci, je r svojo j i m u ć n o j dj ec i o t a c nije d u ž a n iz s v o j i h s r e d s t a v a n i š t a n a b a v l j a t i p a ni Бро) 22. o b s k r b l j i v a t i ih a k o on t o s a m o d s e b e n eć e, j e r on i m a p r a v o s ve t o v r š i t i iz d j e ­ č ij e i movi ne ; a u koliko n e d o s t a j e z a to dj e­ čije i m o v i n e o t a c je d u ž a n d o p u n j a v a t i te n e d o s t a t k e i z v i a s t i t e i m o v i n e s v o j e . Otac ne smije imovinu svoje djece ništiti i upropašćivati jeu slučaju kada bi to učinio dužan je uništeno nadok­ naditi. Ako bi umro otac prije naknade, šteta će se iz njegove ostavine podmiriti. Tako će se isto iz očine ostavštine naplatiti i po ocu zatajena dječija imovina, u koliko ona bude njegovom krivnjom propala. (§ 431.) Otac je vlastan u obskrbu svoje djece njihovo imanje trošiti i to primjerno i dolično (kadri-maruf i Kifaje) i bez dozvole suda, a kada dijete postane punodobno i zrelo, ostatak njegove imovine uz polaganje računa dužan mu je predati na slobodno raspolaganje. (§ 432.) A budući da je imućno dijete dužno uzdržavati svog -siromašnog oca, pa i njegovu ženu i djecu, otac ima pravo to svoje, ženino i dječije uzdržavanje izva­ diti iz imovine imućnog svog djeteta, naravno uz doz­ volu suda, koji će u takvom slučaju nafaku im odrediti. (§ 433.) Konačno u očinu vlasti pravo spada i zastu­ panje djece pred sudom i pojedinim vlastima, pa njemu druga legitimacija ne treba nego li to što otac. Vlast oca nad djecom prestaje sa smrću oca ili djeteta pri­ rodo, oa pravno onda kada otac izgubi propisana svoj­ stva i sposobnost za ovo zvanje djelomično ili u cjelosti. Tako, kada se uspostavi da je otac štetan po djecu, bilo u svojoj ličnoj bilo u imovinskoj vlasti nad djecom, sudac je dužan svrgnuti ga sa te vlasti oduzeti mu dječiju imovinu, drugo lice -djeci postaviti tutorom i predati mu njihovu imovinu na upravljanje. Po gotovu će to sudac učiniti ako otac duševno oboli i postane nesposoban to svoje zvanje vršiti, i kada oca nestane i bude zagubljen, onda će sudac njemu i njegovoj djeci staratelja postaviti, ako se on nije prije pobrinuo i odredio zastupnika. (§ 435.) Vlast i prava majke nad svojom djecom mini­ m alna su i neznatna obzirom na ona nabrojena obična očinska prava nad djecom i ona se ispoljavaju samo onda kada se radi o uzgajanju djece (haki hidana) i kada je ona dječija tutorica (vasija) kako je to djelo­ mično gore izloženo. Konac. �Број 22. >Г A Ј Р Е Т. F E L JT O N В. Тмуша: Једна драма наше крви. — Поводом драме г. Ахмеда Мурадбеговића, „Бијесно Псето" која je изведена у Загребачком Казалишту крајем прошле сезоне. — (Свршетак). Мисли на Миладина свога супарника и њега тражи. Овај je подмукао, кукавица je na му скаче на леђа. Он га тако носи и поново сатерује масу уза зид. И Петар Станић носи побеснелу масу, инкорпорирану у телу Миладиновом, да с њиме тресне о калдрму! Све с вриском истрчи да -зиди je ли Миладин жив a Петар шапће: — Мртав!. . . Мртав!. . . Он полази али застане нагло. Згрози се. Ha вратима се сусретне са идиоткињом Јоком кроз чије га испечене очи заслепљује огањ успаљене животињске крви и меса. Петар, сав ужаснут, види у њој самога себе и сулудо изјури док идиоткижа ликује као да види своју победу. Неумољиво слово закона тражило je да Патар Станић откаје на робији свој грех за убијство Миладина. И он je одлежао у мрачној ћелији да се после тешко привикне на светлост. Ту, У самоћи, у слабом дотицају са људима, његова се крв смнрила и утишала и он je пожелео мирног живота. Хтео je да бар сад буде човек. Он покушава да то буде, али га људи рђаво предусрећу. Шта више: окрећу главу од њега,. Не примају његовог поздрава. Најбољи његов пријатељ, кад га хоће да загрли, застане: види да се нешто испречило међу њима. Помајка му je умрла, a њен муж Јокспм аа својом ћерком, идиоткињом Јоком, још седи у његовој кући. Срећан je ради тога и захвалан je за то Петру. Но Јоксим je благодаран Петру и жали га, дужан му je то али он му не може да пружи љубави. To je измучен и изнемогао старац. Уосталом Петар транси пшре љубави. Тражи да га људи воле, a воли га само Јоксим. Али за то, као утук, као проклетство, као демон који се церекањем свети, из очију идиоткиње сија онај прљави огањ животињске страсти. Она се радује што je дошао „газда“. Тако га зове. Не no томе што би он био њен господар, a она његова робиња, већ што у њему види мушкарца. To je њено инстинктивно сазнање. Петар се плаши тих њених очију из којих се светли оунутрашња ватра, али њега још боли што je презрен и стављен . Он би хтео да се са свима измири, a најпре са Десом. Но док га остали презиру и мрзе ради злочина, Деса тражи освету. Он се не д&. Xohe да живи. Послао joj je и прстен, али no коме? — По сводиљи! — Зашто?! — Зато што зна да га ни једна поштена жена не би послушала! — Старога Јоксима то заболи и он иде да зовне Десу да дође. Петар сумња да he доћи но Јоксим му вели: — Ako те мрзи толико колико се теби чини, доћи he да ти се освети, a ако јте љуби, љубав he je овамо домамити! Сад Петар остаје с&м. Али он мисли да je с&м . . . И док се он грози с&м над собом, увиђајући да се свет претвара у крволока, — дошуља се до њега идиот-. киња. Запаљене су joj очи, сва je задихана од страсти. Она му грчевито обухвата ноге, дахћући од страсти: — Газда мој! Газда! мој! Страна 347. mm Чује то Петар. Огреса се од тог ужаса. Покушава да побегне, но распаљена страст идиоткиње све га више стеже. Она му неартикулисаним гласовима нешто говори и тепа. Уверава га да му je верна да га не мрзи. Петар će загледа у њене очи и види у њима сав ужас распаљене крви и уждивеног меса. Он у њој не само што види своје огледало, већ и неку своју тајну. Види грозну загонетку од које се плаши. Покушава да одгурне ту неман од себе која му личи на отворена зјала неке страшне аждаје која he га прогутати! Али узалуд! Његова снага малаксава. Он почиње да губи свест. Изгледа му као да пада у неки амбис. Тамо he му прснути цео живот у парампарчад. . . A Јока, идиоткиња, све га више стеже, припија се уза—њ и дахће, дахће . . . . Петар je онесвешћен. Идиоткиња бега од њега тек када чује куцање на врата. Улази Деса и мисли да je Петар мртав. Он joj се тако мртав гади. Она као да oceha задах његове лешине. Петар полако долази себи и у први мах не зна где се налази. Кад види Десу пред собом пресрећан je. Хоће да je Загрли но она га уетавља руком. Она je дошла за то што ју je нешто вукло к њему. Страпшо je то нешто, али она вели да неби могла живети да му није дошлаПетар je срећан што je у њеној близини. Препорођен je. Гута je очима и прича joj: — Чудно . . . сањао сам диван сан. Био je красан сунчан дан . . . A ми у дечијим хаљинидама пролазнмо улидама у цркву . . . . Ти ми непрестано стајеш на ногу и не даш ми у цркву . . . . Деса га слуша са подсмехом упадајући му у реч. Петар, испочетка, ништа од тога ne разуме, али најзад закључује: — Ти ме, дакле, мрзиш? — Мрзим! одговара мрко Деса. — Али ja тебе не мрзим. Ja тебе љубим. Ja љубим живот, ноге твоје љубим, Десо!. — Дигпи се, окаљаћеш ми ципеле! To je њен одговор! И то je Петру већ доста. Оркан je узбуркао његово море крви. Он се накострепш; готов je у крв. — Убићеш ме? пита га она подругљиво. — Сломићу те, одговара он. Ja _сам дете насиља! И моја je мајка мрзела мога оца, пљувала je на њега, али он je моју мајку силовао и морала je бити његова. И из свега тога родио сам се ja, Петар Станић, да обновим то исто! To су Петрове речи a дела његова су то већ посведочила. Он то ставља до знања само Деси, a нама je могао и да не каже јер нам je писац довољно осветлио Петрову унутрашњост и ми смо то знали. Но сад искаче оно друго. Ако je он са рођењем донео насиље на свет, он je понео п љубав, или боље, жеђ за љубављу. Али тога није нашао код људи. To су му ускраћивали и гурали га у насиље. Свет га je гонио да прибегава томе средству ако хоће да се напије на чаробном извору љубави. Све су му друге могућности чинили немогућим. И за то, кад год би се он примакао томе извору, свет би му се пакосно церекао и замутио му чисто врело. Зато сад Деса узалуд прети са својим вереником; њега he Петар убити. Учиниће све, na и немогуће, али Сими Гаврићу неће дозволити да Деса буде његова. �Страна 348. .Г A Ј Р ЕТ, И док Деса бега, он пада у 1рчевиту страст. Он се савија у грчевитим мукама, Он je у ланце спетљани курјак коме никад нису дали да окуси питомо месо. A он то хоће. Хоће силом кад не може милом и јури у потеру за Десом не обзирући се на речи старога Јоксима који хоће да га врати, Бадава! Сад je све доцкан. Он би и свет могао да савлада, али себе, себе никад! Речето Петар Станић, али он je ипак човек. Иако прибегава лукавству, иако му сија' нож у рудама којим нагони Десиног вереника да je намами у мрак, пред кућу, — ипак он сам неће у крв. Види се да се Петар страшно савлађује. Он још увек хоће да задобије Десу, њену љубав најпре лепим. Он je страсно воли. Воли je и душом коja je жељна да се једном огреје на ватри љубави, јер он жуди за њом; воли je и крвљу, месом својим јер у њему већ пламти огањ страсти. Он je, истина, дошао са намјером да joj се освети: испунившн своју реч коју joj je малочас претећи изрекао, али жеђ за љубави надвладала je над беснилом његове крви. Зато, — кад je Сима Гаврић, под његовом претњом, измамио Десу да изађе и кад она дође, мислећи да долази своме вереншсу, a њих двоје остану сами, — он најпре покушава да код ње изазове сажаљење и љубав. Он je нежан и моли, проси, љубави од ње. Али je све узалуд. Она га мрзи и не може да га воли; ор je њој, ништа друго, већ крв пред очима. Она га гони и гура од себе. A тада се опет почиње превртати и ломити у Петру. Он види онај кобни нож. Њ ега, грни- на то крв која je успламтила, не више чистом- л?убавл>у, већ пожудом и осветом. Оно са дна његове крвп дигло се на вр х ^ аго с-^ подарило je разумом његовим и целим његовим бићем. Он сад треба и мора да џзврши оно што joj je изрекао У страховитој претњи. Oif'je рекао да ће с њом у чинити оно исто што je учинио његов отац са његовом мајком. Оц he je силовати! Крајности су тјг. Нож заблиста у Петровој руци. Рекне ли једпу против, не преда ли му се, тај исти нож he иструнути у њеној крви! . . .. И Петар постизава своју намеру, навије се крваве освете и гаси огањ пожудб на бруталап начин, али само зато што то није могао учинити онако како je он најпре жудео. Води je у кућу и силује да се после врати и да je преда — улици! Залуду Деса, осрамоћена, плаче, јер она неће, ни сад, да буде његова жена, иако je Петар тим обећањем ућуткује. Значи: то je било код њега само средство за једанпут да она могне бити сва његова. Али она, сад још више кнвнија на њега, неће да буде жена једног разбојника и воли да се обеси него да то постане. Сад Петар пада у пароксизам подивљалости. Он дозива њеног оца, суседе, цео свет, na и све демоне, да им je преда. И запста. |није требао други демон коме ће моћи предати Десу него што je опет Maca. Она неће да чује глас правичности, неће ни да се зажали над Десом a камо ли да je узме у одбрану. Непита се више ни отац, ни мајка. Maca говори кроз уста сводиље, у њој je она инкорпорирана. To je вихор који својом дивљом жестином хвата и Десу и њеног оца a који, тобож, тражи правду. Али не ону правду да се казни ко je крив Десиној срамоти, већ се сва мржња обраћа на њу јер тако хоће и пресуђује сама Maca. Њ у je била кадра да преокрене нико други, него сама сводиља да би се осветила Десиним родитељима што су je избацили кад им je оиа донела Петров прстен за Десу. Број 22. Убалуд девојка тражи да се казни фактички кривац, Петар Стаиић, — сводиља убеди Масу да га je она морала упустути у кућу. Узалуд ona зове свет, преклиње га да ухвате Петра, da га убију за то што ју je он осрамотио, - Maca кроз уста сводиље каже да je она њему дошла, a не он њ ој! — Петар није могао сам ући у кућу чија су врата закључана и уз која стоји оштра сикира. Она, Деса, му je отворила врата! Тако говори и убеђује сводиља, a Maca je већ готова да дигне руку на Десу. A кад Maca захвата својим бесним вихором Десу да je одведе њему, Петру Станићу, себи равном, она ни онда неће на то да пристане, иако je јавно осрамоћена. — Свачија ћу бити, само не његова! Протестује она, али то не помаже. Њен je глас шупаљ, не допире даље од њених усана; воља joj одузета, подчињена je Маси; лишена je већ сваког права да располаже својом судбином. Она мора да иде к њему, к Петру Станићу, да му буде жена. Beh je и понесе бесомучни талас Светине. - *Сад je све изгубљено. Више ништа не помаже, зли Деса застаје још за часак. Она хоће да каже још нешто. Прикупља снагу и истргне се из руку Mace. — Слепци! Варалице! Вештице! — то je њен громогласни протест. — Сви сте ви једнаки! И тај отац што упропашћава свој властити пород, и та вештида што моје страдање претвара у саблазан, a сакрива своје властите прљавштине, и тај Петар Станић што ми уби мужа прве брачне ноћи, a пољубила га нисам! Сви сте ви једнаки! Ja сам окружена неправдом и насиљем! Но то je све без еха; празне речи у ветар. — Полази! виче разјарен отац. — Мичи се или ћемо те претворити у хрпу камења! виче joj разјарена Maca. To je одговор на њен протест! И узалуд она тражи своју правду, не божију, Maca мора и овај пут бити јача. И надјача: — понесе je пут Петрове куће... . У кући Петровој било je све као пред буру. Стари Јоксим оставши сам, наслућује да he се нешто десити. Он се мува no друштву a не зна ни сам шта би радио. И no својој кћерки, идиоткињи, Јоки он види наговештење неке страхоте. Њ е je нестало. Он je чуо, 'као из далека, неку потмулу хуку, a Петар je одјурио у мрак за Десом и већ je дуго како га н ем а----Међутим хука као да постаје све јача. Заори се страшан лавеж nača. Све јаче и све силније. Подивљао лавеж пуштепих nača с ланаца, помешан са подивљалим гласовима људи. И као да се та гужва све више приближује . . . . Лавеж je наткрилио све друге гласове, само као да се покадаад зачује неки урлик: — je ли то Петров, нли . . . . Но тада сулудо дојури идиоткиња Јока na улети у кућу да у брзо отуд излети са врућом водом и жеравидом и да кроз двориште срне у мрак на улицу. Залуд je отац xohe да задржи, да je упита: што he joj то? Куда иде? Она јури и виче: — Јока бранити газду. .. бранити Јо к а . .. Има ватре . .. Вода се пуши. .. Има. .. A тамо, у пустој улици, гомила je nača јурнула na Нетра пошто je он делом одбио светину од себе. Он се бори с њима. Разгони ах коцем и ножем. To иде тако далеко и тако дуго да он почиње да смалаксава. Предвиђа да he га издати снага и да he допасти овим побеснелим животишама да га растргају. He може да се �Број 22. Г A ЈРЕТ« Страна 349. Он већ бунца. Он he убити њу, идиоткињу, a не више бори са два беснила: са псима и побеснелим Десу. И кад убије њу убиће себе. људима! Ha пољу беснило масе није престало. Beh звоне и Али у тај час долази идиоткиња. Она се сад баца на псе да одбрани свога „газду“. Зашто? — To he она сва звона као да je пожар света. И кад Петар пита ко je то, Јоксим му каже да Maca хоће њега na га нагопобле сама рећи. Полева их врелом водом. Баца на њих ватру. Пси вара да бежи. Петар остаје на своме месту и тражи бич. Maca се циче, завијају од болова; беже и цркавају иза плотова, доваља до дворишта, јурдисава унутра. Сад чика Перо a Јока и даље довршује свој посао. Но Петар je већ напола сулуд од ове борбе и гура Десу пред Петра: — Eto ти je! вели. ужаса. Њему као да се већ преврнуо мозак. Он се тек Петар je гурне од себе. Hehe je. Њега нико више једаа држи. Прибира се и кад хоће да подигне са земље нож однекуда налети једно бесно псето, скочи му на не може да примора да je узме. Он се лаћа бича, прилеђа и угриза га за врат. Један крик и стресе са себе зива Масу na joj каже: — Ти си, гомило, упрљана, неморална. Дошла си побеснелу животињу која je у његову крв унела сво да сав тај гад свога неморала скинеш са себе и на ме беснило и паса и људи — Mace! Но то није све. Maca се опет прикупља и баца натовариш. Али тебе не може да опере ни океан свете на Петра дрвље и камење. Али Петар се дограбио свога водице, a камо ли један једини човек! Рекао je na бнчем изгони свет да у дворишту остане ножа a Maca се боји тога и бега. Петар хоће да их тера, али га снага потпуно изда и он већ хоће да падне. сам са Десом. — Ти нећеш отићи, вели joj Петар. Ja xohy да теби Но Јока je већ крај њега, придржава га и води га кући • самој повратим одузету част. да га тамо доведе полу онесвешћеног. — Победио си! одговара она. Па шта ћеш више? Јоксим се запрепасти: — газда му je крвав! ^„А јш моја победа и моја снага те je дело очај— Изгризли су ме он бјесови, вели сулудо Пртар. Изашли су из мене, црни, округли... J a o !... Жизот у ника који баца све на коцку да спасе себе и своју љубав. мени претрну.. Они су ... бјесови. .. Ћутио сам их уну- Признајем: — ниси ме уништила, али и ти си у животу тра, често су ме мучили. Сад су изашли из мене и заједни- уништена и у томе смо потпуно једнаки. — 0 не! Ми нисмо једнаки! Ja никад у животу чки навалили ла м е. .. J a o . '-ja.'fee бојим. .. Мене je страх! ... нисам била јача! Ona сад не мисли на своју снагу већ увлачи мистеСада он бега некуд. Хоће да се сакрије од нечега: од тих бесова који су изашли из -њега да опет ударе на рију у Петрову иначе растровану фантазију. Она диља на свога првог, мртвог, вереника Миладина. Он je, вели њега. — He остављај ме! очајно виче Петар кад Јокспм с њом и у њој. Она у својим грудима још слуша како хоће да оде у кућу да нађе платна како би замотао његово срце куца! т Ограшнпја си и од самога пакла! шапуће неПетру рану на врату. моћни Петар koja већ у својој болесној фантазији гледа — Јока je уза те, вели му он na одлази. — Јока? Пита се Петар. Јока! Да то није она? оживелог мртваца Миладина. Она се њих бијесова не боји. A ja се бојим! Јоко! Ходи i Видиш, вели му она, севајући очима, мртваци ближе! Ходи овамо! Уђи у мб! Ако ти будеш ту унутра, су јачи од живнх! они се више неће повратити у ме! Они се тебе боје! — Иди! виче помамно Петар. Јока се смеје својим шупљим смехом. Њихови се Деса одлази са страшном претњом да he му доћи погледи тада сретну. Петар као да с&да, на час, дође на сан. себи. Било je нешто у очима те идиоткиње пгго je било — Jao! Jao! Бјесови, бјесови! Пробудили су се! Ту тако поразно за њега да га je довело свести. су у менн! J a o ! J a o ! — Зашто си ме бранила? пита je он. Бега Петар Станић. Он хоће да негде побегне, ал Тада je у Јокином мозгу синула нека искра која од себе не може да побегне. Нема куд. .. Нема где ни je, иако за кратко, ипак осветлила разум. Она велн: да се сакрије. .. — Јер те волим! Беснпло, које je иначе лежало у Петровој крви, — Волиш ? ! . .. Чуо се блажен шапат са Петрових потенцирано, ваљда, уједом бесног пса, достиже у досаусана, јер ту реч он још до данас није чуо ни из чијих дашњим пертурбацијама крви, меса, мозга и душе, кулуста. минацију свога пароксизма. Уосталом, и Петар Станић je — Зашто ме волиш? пита je још под тим утиском. човек, и његови живци нису гвоздени, они већ попуштају. Но ono, разлог зашто она њега воли, не само да Бог, или неки други закон, хоће да учиие крај целом брише и односи сву радост и блаженство што се моментано разлило no њему, већ му открива сву грозоту ње- његовом битисању. Петар je коначно пао на постељу. Беснило je већ говог бедног бвћа. Пожуда, сама пожуда идиоткиње рекла узаврело у његовој кући. Он je сад само у интерваje ту реч. Она хоће његово месо јер je „чврсто!“ Пред његовим очима пукла je на двоје кобна завеса лима миран. која му je досад сакривала ту мрачну тајну. Али on ју Hoh je. Он спава. Јока je уза њ. Јоксим се с вреј.е наслућивао јер каже: мена на време подвирује под н>ега. Кад зна да he му — Ти волиш месо. . . Да . .. сад знам. .. Ми смо једно!... И ти си моје огледало... Ти немаш мозга, доћи наступ он je- у њиховој близпни. У соби je икона немаш душе, немаш срца свога. .. a ja као и ти, мислим Арханђелова; бесумње патрон његовог дома. Лице je окренуо од Петра јер je његов пламени мач крвав. Пред месом a говорим крвљу! Петар једва дане чује шта она говори. Beh му je тим ликом гори кандило. И оно, канда, нешто предсказује; све померено у мозгу. Kao да се кидају све споне које илустрира ваљда свечеву зловољу и гнев над Петром и га вежу са овим светом. његовим греховима. �Страна 350. Г A JPETi Број 22. — Идиоткиња! Идиоткиља! To сам ja! To сам ja! Стари Јоксим се моли пред ликом свечевим да помилује његовог господара и да му узме душу. A Јока Убићу самог себе! Убити! И хвата зубима Јоку за грло na je почне клати. вели нек умре он, Јоксим, њен отац, a не њен, „газда". Јоксим долази доцкан с водом. n etap пушта гласрве Тада се Петар буди. — Je ли долазио? Пита он, мислећи на Миладина. као псећи лавеж и полагано умре. Визија тога мртваца лебди у фантазији већ бесно — сулудог Петра. Ово je у главном садржај Мурадбеговићеве драме — Мртви не долази! одговара за утеху и охраб- „ Б и је с н о п с е т о “. Беснило које у њој видимо није рење Јоксим. беснило самога Петра него и Mace. У томе су се они Но Петар зна да они долазе, јер верује да he Ми- слили у једно нераздељиво. To су само два воденачка ладин доћи. Верује јер га у својој болесној души очекује камена који се међу се сатиру. да дође да га задави, смрви, сатре! Он je, шта више, Г. Мурадбеговић je са овом ствари постигао потвидео и њега, Миладина, и Десу. пуни успех. У првом огледу на даскама он je однео Болесни поглед му пада на шсону Арханђела. Плаие потпуну победу. жижак пред иконом a мач његов засветли у фантазији Иако je г. Мурадбеговић Босанац, иако je предузео Петровој. кораке још пре године и више да његову једну драму гледа — Eho га! Виче сулудо Петар. Реци, како се гоне најпре Сарајево, ипак je његова ствар најпре изведена утваре! у Загребу, a не у Сарајеву. A како он води преговоре — Молитвом, одговара Јоксим! за превод ове. ствари на немачки језик и њепо пласиНо Петар неће да се моли. He боји се он Bora. сирање на страној позорници, може да буде оно тачно — Он je непријатељ мој, вели он. Мучиће ме кад да љега пре дају у Бечу, него овде. умрем. В ладнслав Тмуша. И зато он xojie да томе Богу убије Арханђела. Скочи пут иконе, a кад се тога часа утајп жижак у канНеколико извадака из критике приликом дилу да му се скоро изгуби светлост, он мисли да je извођењ а драме „Бијесно Псето". Арханђео побегао. Пегар ликује над том својом поДа наши читаоци, a нарочито Муслимани, виде са бедом, a тада долази наступ лудила. Скаче, бесомучно каквим je успехом изведена у Загребу драма г. Мурадудара око себе, напада, руш £ д<Јк не запени да падне беговића, доносимо неколико извадака из неких загресломљен. бачких новина: A кад наступи intervalla lucida он се oceha сломљен. Госп. Ka Месарић пишући о драми „ Б и је с н о Види сву своју беду, очај-и несрећу. Моли Јоксима да п с е т о " пред њену премијеру између осталог каже: га подигне na се онда свали као безживотна ствпр „Мурадбеговић карактерише у својој новој драми наш на столицу. југославенски расни тип у лику Петра Станића, дивног, Јоксим бди над њим. Он je рад да Петрове муке необузданог и полуцивилизованог. Један тип који „мисли престану. Зна да бесни свршавају од воде. To му je и крвљу, a говори месом! ------------------ Бјеснило у овој лекар pekao. Оде и приправља то за будући наступ јер драми наше крви није само симбол већ и карактсристика не може више да гледа његове [муке. Он то и чини док једностраног екстрема, јер тип наше pače, човјек „голуЈока непрестано лебди око њега. Кад joj Петар погледа биње ћуди“ хвата се врло често и врло ненадно за — нож.* у очи он проговори: Г. Луначек je у „Обзору" посветио цијели фељтон — Како болно гледаш у ме као да сама патиш! оцјени овога комада. Упоређујући донекле Месарићеве Да, ти си као и ja: — остављена сама и проклета. „к о з м и ч к е Ж о н г л е р е“ са овом Мурадбеговићевом Јока га теши. Она визионерски говори о сутрашњем драмом, он каже између осталог ово: „Ипак имаде у дану, али Петар зна да he сутра бити мртав. „Бијесном псету“ нешто што нас изненађује, a то je Кад се враћа Јоксим Петар се налази пред новим снага изражавања". наступом лудила. Он то предосећа na вели: . Па даље: — He прилазите к мени! Растргаћу вас! Бегајте од „Али ваља знати да Мурадбеговић није написао мене! Одлазите! Све ме дражи, и људи и гласови! Са пуки казалишии комад и ако се je покаткад послужио мојих се усана цеди отровна слуз и ja лајем на свој и старим дракским ефектима. Проблем, на којем се чиживот као бесно псето! тава драма базира, такове je квалитете да се једва може Сад настаје право беснило. Он лаје као псето. наћи који од наших младих и старијих аутора, којим се Окреће се око себе и тражи свој реп да га угризе. могу, похвалити да су знали изнијети овакав проблем. A сад, — као да му на час блесне неки јасан зра- Ha самој обради многи би си скрхао в р а т '... чак у мозгу. Он види Јоксима како држи суд с водом. Г. Станко Томашић у „Н a р о д н о м Д о м у“ из— Шта je т о ? ! .. . Носи то!. . . To je смрт! међу осталог каже: He слуша он што каже Јоксим да je то бистра „ ------------------ Ова драма као цјелина показује студена вода. Он загњури главу у постељу; хоће њом двије основне карактеристике: 1. дшамику пишчеве млада пробије зид. Бега од воде и виче: достд која се, везана на раскрсници времена, кида између — Носи то !. .. Носи то!. .. импресије, реализма и апстракције; 2. Снажно захваћање Јоксим мора да то учини и кад je сакрива Јока у нејасни проблем нашег расног т и п а .---------------------хоће да теши свога „газду“ како она зна a Петар се Сам лик Петра Станића тога „бијесног псета“ који се тргне. бије са цијелим свијетом и који погиба од уједа бијесног — Taj гл а с !... Ко Je т о ? ... Ко то говори? псета, резан je снажног (попут Козарчевог Ђуке Беговића), A кад види ко je пред њом, он као да je позна na и представља једно од најснажнијих фигура у нашој заурличе: сценској кљижевности те врсте... ( �Број 22. ■Г А Ј Р Е Т . А г . М и р ко П о л и ћ у „ Н о в о с т и м а " између осталог каже: „Док се напш аутори повађају за туђим савременим ауторима, туђим мотивима и туђим техникама, дотле г. Мурадбеговић иде својим путем, зато и јесте опћенита импресија шегове премијере афирмација једног самониклог талента који трсба да се само и даље развије у томе смјеру без обзира на моментане импортираности-----„Оно што се обично назива Драмском радњом, нема у „Б и ј е с н о м П с е т у“ али имаде зато јаке и крепке драмске динамике која дјелује као нека симфонична варијација и у томе je - оригиналност и самондклост ове Страна 351. драме и овог нашег драмског талента, na je то већ доказом, да пјесник носи у себи своје форме и своје изразе"... Kao што се види, г. Мурадбеговић je постигао потпуни успјех. Његова драма не само што je запажена, него je и потпуно и успјела. Нас необично весели што je један Муслиман, наш земљак Босанац, Г. Мурадбеговић утврдио не само свој досадашњи књижевни реноме, већ je са овом успјелом драмом стао у ред наших најбољих драмских писаца. Ми г. Мурадбеговићу желимо сваки даљњи успјех. Уредништво „Гајрета”. КЊ ИЖ ЕВНОСТ. Књнжевна д јел а г. Осмапа Нури Х аџаћа. Наш угледни сарадник г. Осман Нури Хаџић у накани je да штампа у што скоријем времену у засебној књизи његову културно-историјску расправу „Мухамед Куран“, која скоро двије године излази у „Гајрету11. Ту своју накану привешће у дјело истом онда ако се јави довољан број претплатника, да му се штампа може исплатити. Није потребпо нарочито истицати од колике je културно-историјске вриједности ово његово дјело на нашем језику. Дјело се само no себи препоручује и ми ћемо у једном од идућих бројева о њему опширније проговорити. Dvije korisne knjige. Odavno se je osjećala potreba za jednim priručnikom na našem jeziku o porodičnom i nasljednom pravu muslima i o postupku u ovom pravu. U namjeri da se ta u ovom pravu postojeća praznina bar U nekoliko popuni, izradio sam na našem jeziku a po najboljim arapskim i drugim izvorima 1. Porodično i nasljedno pravo muslimana i 2. Šeriatsko sudski postupnik sa formularima. Sa izradom ovih knjiga nastojao sam dati našem islamskom svijetu a i stručnjacima najpotrebnija, dosada u našoj pravnoj literaturi, ne postojeća dva priručnika o najintimnijim pravima i dužnostima muslimana, koja ih u njihovom društvenom životu i saobraćaju svaki dan sretaju, a koja oni u ogromnom broju, radi nepristupačnosti jezika na kojem su ova pozitivna prava napisana, dosada nijesu mogli pobliže upoznati. Prva je knjiga podijeljena na ženidbeno, roditeljsko i rodbinsko, te tutorsko i starateljsko, testamentarno i nasljedno pravo i obuhvaća preko 200 stranica oktav for­ mata, a druga je podijeljena na ustrojstvo i nadležnost šeriatskih sudova u Bosni i Hercegovini, na parbeni i izvanparbeni postupak sa potrebnim formularima i sačinjava 150 stranica istog formata. Obe ove knjige dao sam da se štampaju pa će biti gotove do konca ove godine, a u pretplati prva stoji. 60 Din. a druga 40 Din. Prijatelje islamske pravne nauke molim, da me u ovom poslu predplatom pomognu i da pretplatu šalju na moju adresu. U Sarajevu u oktobru 1926. Hafiz A. Bušailić, šeriatski sudac. Č asopis „Narodno Pozorište". Izašao je 2. broj ovoga časopisa sa slijedećim sadr,Pred premijeru „Tomaide", »Repertoar Narodnog -,--Л od 6. do 14. novembra11, „Beleške11 u kojima su ____;ane vesti iz Sarajevskog Pozorišta, kao i druga intere­ santna saopštenja o radu ostalih naših pozorišta. Zanimljiv je članak o jubileju Maksa Rajnharta, čuvenog njemačkog režisera. Ovaj broj „Narodnog Pozorišta11 ima na prvoj strani sliku g-đe. Lidije Mansvetove koja će kreirati Tomaidu u istoimenom Nušićevom komadu. Cena pojedinom broju Din. 3 — Oglase prima „Infor­ macija' trgovački informativni i oglasni biro, Sime Miluti‘novića ul. br. 6. ГАЈРЕТОВ ГЛАСНИК. Ш Нови утемељачи и добротворн у тешањском срезу. Председник Гајретова .пододбора у Тешњу г: Сабит Чампара, срески поглавар, уписао je ових дана за чланове у т е м е љ а ч е Гајрета слиједећу гг. 1. Косту Митића, предсједника општине у Теслићу; 2. Николу Јелића, трговца у Тесдићу; 3. Махму Јашаревића, посједника села Ружевић; 4. ШахДу Сивића, старјешину села Ружевић; 5. Мехмедалију Хамвића, чиновиика код Дестилације дрва у Теслићу: 6. Карла Квасничку, цивилног геометра у-Теслићу; 7. Љубомира Симића, трговца у Теслићу и 8, Сабита Чампару, среског поглавара у Тешњу. у свем у, дакле, 8 утем ељ ач а. Поред тога уписао je г. Чампара за члана добротвора г. Милана Гњатовића, посједника у Теслићу. Уписани чланови утемељачи одмах су уплатили no 500'— динара, a г. Гњатовић Дин 1000' — И овом приликом нека je најсрдачнија хвала како вовоуписаним члановима тако и вриједном предсједнику пододбора г. Чампари, који никади не зажали ни времена ни труда, да што више користи нашем Гајрету. Ииспицирање рада управа Г ајретовпх копвдката. Главни Одбор Je ријешио, да се у овој години прегледају сви конвикти, како у Сарајеву тако и у провинцији. Члановима одбора, који he прегледавати рад конвиката, нарочито je стављено у дужност, да се том приликом детаљно обавијесте о успјеху питомада у науци, њвховом владању и здравственом стању. Ha основу горњег закључка ових дана прегледао je мостарски конвикт члан Гл. Одбора г. Азиз Сарић. Муслннанска чнтаопнца у Љубињу утемељач Гнјрета. Одбор муслиманске читаонице у Љубињу уписао ових дана своју читаоницу за члана утемељача нашег Гајрета. Нека je срдачна хвала одбору читаониде са жељом да се и све друге муслиманске читаонице у Б. и X. угледају у овај примјер. �Страна 352. Број 22 »Г A Ј Р Е Т « Ожпвљавање рада за Гајрет у Зеппцп. Недавно je Гл. Одбор упутио окружницу свима својим пододборима и повјереницима у сврху што јачег и интензивнијег рада за Гајрет, нарочито у оним мјестима, која су досада показивала врло слаб или никакав успјех у том раду. Позвани су сви пододбори и повјереници, који из ма којих разлога нс могу да раде за Гајрет, да даду оставке на своје дужности и да нам предложе за повјеренике оне, који he тај рад моћи вршити. Нови повјереници Гајрета у Зеници поводом горње окружнпце, сазвали су ширу конференцију грађана, поразговорили се о Гајрету и његовим приликама и закључили су, да приреде у децембру мјесецу велику Гајретову забаву с комадом „Исмет и Алмаса". У ту сврху изабран je привременп приређивачки одбор од 9 лВца. Ha том састанку уписало се 40 чланова помагача, a убрзо he се тај број и удвостручити, тако да he се моћи основати и пододбор. Тако he, према свима изгледнма, и Зеница се у бројити у најагилније пододборе Гајретове. Повјереинштво Г ајрета у Сребрснпцп. Beh дуже времена био je у Сребрениди обустављен рад за Гајрет, na je ових дана досадањи пододбор Гајрета у Сребреници разријешен дужности a на љегово мјесто нменован je повјереником г. Х а к и ј а С и р у ч и ћ , досадањи тајник подобора. Гајротова забпнл у Мостару п Дервентп. Пододборп (повјервншсп) Гајрета у Дервенти и Мостару приређују велике Гајретове забаве у децембру мјесецу. Наступ у nHTcpiiai- пнтолнца Београдског Гајрвти. Председница Београдског Гајрета гђа Mapa ТрифKOBiih позвала je преко председника Гл. Одбора Гајрета г. Дра A. Хасанбеговића све ученице, којих су молбе за пријем у женски интернат Б. Г. повољно ријешене, да најдаље до прошле сриједе 10. о. м. отпутују у Београд и јав е се управи друштва. Једна група ових учеиица отпутовала je из Сарајева у уторак 9. о. м. Н риход забаве културнпх друш гана. Како je познато у септембру мјесецу одржана j e v на Илиџи забава сарајевских културних друштава Гајрета, Просвјете, Напретка, Беневоленције, Јадранске Страже и Жељезничарског Дома. Материјални успјех ове забаве износи 32.000- - динара. Према томе Гајрету je припало од ове забаве преко 5.000— динара. Н ајалнп угонор за зграду ж еиског иопвиита. Још у аугусту прошле године замолио je Главни Одбор Котарско вакуфско-меарифско повјеренство гледе продужења најамног уговора за зграду у којој je смјештен Гајретов женски конвикт, јер садањи уговор важи само 3 године. Како je Главни Одбор утрошио у поправке ове зграде само за 1 годшу ono Дин 65.000' -, то je хтио да најамни уговор продужи још за 2 године, т. ј. до 1930. године. Ових je дана Вакуфско-меарифско повјеренство одговорило на молбу Гл. Одбора, да се уговор не може продужити док се не обави колаудација извршених поправака зграде. Ha то je Гл. Одбор доставио Вакуфу обрачун трошкова, око поправка зграде, и замолио Вакуфско Повјерепство да одреди комисију, која he извршити колаудацију трошкова, предвиђених у најамном уговору. Вјероватно Вакуф he одмах удовол.ити овој молби Гајрета и изаћи у сусрет љеговој оправданој молби. Ческп лпст о Гајрету. У 255. броју „Народпих Новина“ у Брну изашао je чланак г. Франт. Бидека под насловом „Југословеиски Гајрет". У том чланку писац говори опширније — као добар познавалац наших прилика — о муслиманима наше крви као и о просвјетшш приликама код нас. У просвјетном погледу, вели писац, муслимани су доста заостали a разлог je томе тај, што су бивше аустријске власти подржавале муслимански елеменат у тмипи и незнању. Када je пред 23 годпне основан Гајрет бивша влада je према њему заузела непријатељски став. С Гајретом се поступало као и са осталим српским просвјетним и националним друштвима. У почетку СвјетСког Рата у друштву je уведен комесаријат, a његови вође су затворени, од којих су некоји и помрли у тамницама. По ослобођењу je Гајрет отпочео интензивним радом међу муслиманским елементом у Босни и Херцеговини. Данас Гајрет уздржава 7 иитерната и троши на њихово уздржаваше 60° „ свог буџета. Поред интерната, у којима ’ce муслиманска омладина савремеио васпита, Гајрет одобрава многим ђацима и стипендије те подјељује једнократне потпоре. Beh три године издаје и свој култнрно белетристички часопис „Гајрет“. Некоје занимљивије Одјзари из свог листа преведене су и на чески језик, нарочито оне које говоре о чисто муслиманским питањима. Поред осталих просвјетних и националних радника, који се купе око Гајрета, његов je вођа бившн добровољац у српској армији и познати јавии радник Др. Авдо Хасанбеговић, сарајевски поджупан. Ha крају писац каже да je тврдо увјерен да he Гајрет потпупо постићи свој циљ и тако увести муслимански елеменат у ред осталих културних народа. Г Е ју б Х а ф и з о в и ћ I У петак 5. ов. мј„ у 10 сати прије подне, преминуо je у цвијету своје младости, након тешке болести, наш мили и непрежаљени друг и пријатељ Ејуб Хафизовић, ђак VIII. разреда Шериатске гимназије, дика свог родног мјеста Рогатице, понос својих колега Шериатске гимназије. Рахметли Ејуб -увијек весео и осмјехнут, увијек пријатан и љубазан, задобио je симпатије свакога онога ко га je само једампут видио и с ким се само једампут састао. Неумољива смрт однијела нам га Алаховом вољом и ми га жалимо и душом оплакујемо исто онолико колико смо га волили. Ни вријеме нам неће избрисати из сјећања милих нам успомена из живота незаборавног нам и драгог Ејуба, оног Ејуба, који je увехнуо онда, кад je најволио живјети; он, који je пјесмом започињао, a пјесмом ззвршавао сваки рад, сваки посао; он, који je: „Voluit quiescit“. С осјећањем пуним бола, с душом која воли, са срцем које не заборавља, ми цијелој поро;гаци, a напосе тужној и очајној Ејубовој мајци, која je све наде и идеале гојила у њему, изражавамо најискреније саучешће и упућујемо највећу утјеху: стриљење и преРахметулахи алејхи! Мустафа КамариК, матурант Шериатске гимназије. Štamparija »Bosanske Poite«, Sarajevo. — Vlasnik druitvo »GAJRET«. — Glavni I odgovorni urednik: Hamld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo 1 J јвр tonalitetom nodmošuje sve ostale cigorpopire a potpomaže i „Gajret" Tvornica Cigarpapira S. D. Rlnalaj, Sarajevo, *• može se naruiiti i ргеко društva .Gajret' u Sarajevu Сарајевсна Баниа д. д. у С а р а је в у . Телефон бр. 33. Бави се свим у банковну Струку спадајућим пословима. Улошве на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити 10% уступа Културном и просвјетном друштву ,Гајрет“. KREMU li EIPELE jer je ona najbolje kvalitete i donosi lijepu korist GAJRETU. Naručuje se kod Milana Kovacevića Novi Sad, Dunavska ul. 10. Glvno zastupstvo za B. i H. A g en tu ra R udolt Bole, Sarajevo Bistrik, 25. Telef. 783. Pošt pret 75. �1® ® IM im Š a b o n o g ić i s in o v i ® ® Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broj 27 Trqovina manufakturne robe i skladište gajtana a T e le fo n : T r g o v in a b r o j 481 — S ta n 7 6 7 §D ^ннЕааннаннни ванкзинЕа ™ " Ч - Ч Р - ---- ■ ■ З Н И зд. j i ž v -- ------------- s - r sl B M i B a š a g ić a Sarajeoo trgovina muzikalija I materijala za pisanje 1 risanje. Bogato slovurište hrvatskih I srpskih knjiga ГШ • § •: , IH . ..............• § Bajram aga Foča i I DRUGOVI ! Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Telefon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i — češke u najvećem izboru. ■ - £ g Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, = ----- šamija, fesova, rubaca, Čarapa i t. d. = = 6 2 Čitajte ,Gajret‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu . porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod adm inistracije lista. ; Svakom prilikom sjetite se G ajreta! VTTVVTTTTVTTVTTTTTTTVVVVTTTTVTVTTTTTVTTTTTVV � https://kolekcije.nub.ba/files/original/15850fcce0415d53c1fa0d41e7b96dfc.pdf e849f1b72c4dbd9f08428af81e6a110d PDF Text Text n „ - ~ - .» M .K n r t a t — T fu v r.il« i: Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНа ' Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. С арајево, 1. децембра 1926. Број 23. Цијена год. 80 Д. Поједини број 4 д Ђацн добивају лист у пола цнјене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвнкта. — С АД РЖ А Ј: Хамза Хумо: Свјетски Човјек. Осман Нури Хаџић; М ухамед и Кур-ан. Ахмед Рефик: Соколовић (Преводи М. Р. Делић (Насгавак). Џелал Нури: Полигамија (Внш сж епство). Anatole France: Кад се еу н ц с у г а с и .. ф. Грилпарцер: ЈМорски и љ убавни (Трагедија у 5 чинова) Превео С’ Мурсел. Фељтон: X К : Опроштај с нашил сарадппкол. — Књижевии успјех г. Ахледа Нурадбеговнћа. — A. W.: Иросвјетип рад у Чехословачвој. Гајретов Гласник Прослава даиа Ујезпњења у Гајретовпл копвпктнла. Upu преле за забаву Главпог Одбора Гајрета. Гајретова добротворна лутрпја. Скупштнна Чланова Гајрета у Зеницп. 1рилозп из Рогатнце. 1овјереници Гајрета у Гатачкол срезу. Цреглсд взвршених нопраиака у зградн женског копвлц^а., i Поанви пододборпла п поијереипцила Глјрета. Лпјечннчки иреглед Гајрстових питолацн. Кретање болесгн у Сарајевскол лушкол иптернату у првол тролјесечју. Нрво тролјесечје у ишолала. Уредник: Хамид Кукић. �lEBBEBBEBEEBEIBBEEEBBBBBBBEEEBBBBBB GAJHET D. L SmiJEVO в в Potpuno uplaćena dionička glaunica Din lo,ooo.ooo*— Rezerae Din l,6oo.ooo-— B auka sc bavi svim u bankovnu struku spadajnćhn poslovim a. O vlaštena je za trgovanje sa valutam a i devizam a. Zavod je također 1 pupilarno siguran. Osniva, organizujo i rukovodi kreditn e i priv red n e ustanove. Osniva i podupire razne ku ltu rn e i hu m an itarn e ustanove. Zavod j e angažovan kod „Varđe“ in d u strije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. „M erkantilia* u Sarajevo. Od čiste dobiti daje 10°|о Kulturnom i Prosvjetnom Društvu „Gajret“. Sve doznake u dom ovini i in ostran stvu obavlja B anka (Jajret najbrže i najkulantnije. U loške пк аш аф де najpovoljn ije, i i spi aduj e iste u svako doba. a o ro « c r o « c r o « c r o « c r o « e r o « c r o » c r o * c r o « * ce ro • e r o • e r o • e r o • e r o • e r o e r o • e r o • • e r o • e r o »• i e ro e e ro • e ro • ,iiiT i iF id s h a Štedionica • e ro e ro ero * ga I ga H p a a Е З Ш Л e ero ero e ro * općine g ra d a Sarajeva T em eljn a g la o n ic a 40,000.000— d in a r a 5 •i ј^^јјј Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 - ............................................................... ш I sa i ! ! Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju H O N I C U koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate. §sa ! Ш З i ? Ш З i сго* его * сго * его * е го « сго * е го* сго* сгое го# его * гго « сго * сго * сго » сго* сго* сго* —......g �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 23. Сарајево, 1. дедембра 1926. Цијена год. 80 Д. ПоЈедини број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цмјена код Главнот Одбора нлц код Управс — Гајретових конвикта. — Хамза Хумо: СВЈЕТСКИ ЧОВЈЕК. Дубоко у ноћ врисну грабљивица у Клисури и језа проструја кроз тишину. Алага Крилић изађе пред свој чардак, сједе на софу и запрли чибук. Звијезде свјетлуцају, осмјехују се у дубокој ведрини неба, a поноћњак шуми у боровима крто и сањиво Село тихољина спава, £ брца стражаре у тами као џинови. Алага погледа у звијезде, ојети qe брда и величине његове, na пређе у мЈЈслима на свој виноград, скору борбу и на свој Камењак што тамо у даљини. под планином почива опружсн и посут стотинама свјетиљки као ватреним инсектима. У Алаги се цробуди жеља за градом kao и увијек на јесен кад на село падне нека осамљена^сјста и тугаљивост. Почела да га спопада и бесаница и пеке дуге беспослене мисли, na ни да их се отресе. ј Једпа звијезда запара небо. Алага дубоко уздахну. спомену. Бога и захвално пбглади браду. Грабљивица врисну понова, a вук се појави у тамној клисури. Алага je размишљао о свом животу и самовању. Младост бећарска, жене никад не помилова, a туђа дјеца да му срце однесу. Али, као стари Оџаковић, он оста упоран и ведра чела, na чак и под сиједу бгаду. Његов се поглед не помути, a смијешак доброте на лицу му не замијени никад сјета нц очајање. Он je био поносан и задовољан, јер je био оџаковић, како он сам тврди, јер je био на сопни очајање. Он je био поносан и задовољан, јер je имао свог великог Бога који je равнао његовом судбином и свим свјетовима. И тако je све свеједно, мислио je Алага; све he то Он надокнадити тамо на оном свијету. A савјест му je чиста као живи бунар Плахоје доле подно његова чардака. И при овој помисли, Алага се осјети бескрајко сретним и задовољним. A када зора провири иза Мркуље, Алага Крилић тихим кораком запути се у свој виноград Плужине. Дан освану над селом, a рјечица кривудава и магловита, указа се у долини. Куће провирише кроз дрвеће, израсло no обронцима, a пијевди учесташе и чуше се гласови. Домала се разлегоше дозивања и звонца на благу. Село се пробуди. Пударева жена Манда већ je у велико дозивала некоје своје од своје дјеце кад je Алага обилазио виноград и завиривао под сваки трс. — Ех, ех, машала! — одушевљава се он, гледајући- набр^кле гроздове и удишући свјежу и мирисаву влагу испод разгранате лозе. — A овде прихватила болест. Их, побогу cu брат, Стеване, шта учини! Кажеш: не сумжорај no други пут, Алага, a оно гледај шта учини. Их, их, брате слатки. Тако je бивало свако јутро, из дана у дан све до бербе. Свак je волио Алагу. У његову гласу било je нечег тако блага и широка. Толико наивног и по.штеног поуздања у Бога и живот. Добродушно лице, миран поглед и округла сиједа брада одавали су кротку појаву која се завршавала малом, бијелом капидом на избријапој глави. — Их, брате си мој драги, прихвата ми болест Плужине! Али, даће Бог добро — отпочиње он и пружа ми своју духанску кесу. И увијек тако: око Бога и винограда крећу се његове мисли. Тек кад дубље зађе у разговор отпочиње да прича о животу у Камењаку. Па и ако je Алага Крилић већи дио свог живота провео на селу, оно je изгледа, утицало само на његову непомућену благост. Мени се увијек чинило да on врши неку божанску мисију: он носи мир и доброту у себи. E to такав je био Алага Крилић. Чибук под пазухо, духан у кесицу, na хајд’ у виноград. A у кући сам, na опет однекуд ред, тих и скроман ред. Чује се само крхко куцање његова Стамболца сата, малим кључићем навијеног. — Кад сам, брате, у шехеру, ja за појас с њим. A овде, никад осаме. Вазда куца. Ономадне ми нешто стаде, a мени као да заста орце у грудима. A пазим ти га као очи у глави. Ja, речемо ти, легнем a он куца, куца на пенџеру. Много je био на мини, кажем ja и устајем треба га преврнути да му се точкови не лижу увијек са исте стране. Напокон дође дан бербе и куцну букара о масниду. По виноградима се забијелише редови берачица, вриска се просу котлином и no обронцима и берба отпоче. Пјесма одлеже, a кикот цикну као дјевојка у момачкој руци. A Алага све посматра са својим добрим смијешком као да je у том свему његов велики Бог. његов велики пријатељ и ослонац. �Страна 354. ,Г A Ј Р Е Т . Мени се увијек чинило да тај његов Бог има у себи нечег древног и паганског. Поиели смо се већ на врх бријега Песковца. Улазимо у Алагин виноград Плужине. Стеван Дако, напет и напрегнут под тешком масницом, опрезно je положи уз призиду, na одложи. A берачице већ заредале na беру. Домала he да замирише сатрвен кос у масници. Ми сједосмо под смокву. Алага запали чибук. Сочни бокови берачица увијају се око трсова и пуна им њедра милују лозове младице. Дан се засмија. J a загризох у грозд и засмијах се вриском. Преко Алагина лица лређе сјзна чуђења и он окрену главу у страну. Јест. J a сам се збиља насмијао као ђаво. Ни сам не знам шта ми би. И Дома Дакина обори главу, сва постиђепа. Млада удовица Вида одговори ми вриском, али се и она трже као у неприлици и сакри под трс. — Хајте, дјецо! Ево, ти Доме. потјерај овај ред! — каже Алага благо и његова ријеч у гиша крв и помисли Тамо далеко, подно Дугуље планине блешти се опруже'н Камењак, блешти се као дугачка шкољка у сунцу. С друге стране бријега назиру се варошице Стоље и Галеб. Алага метну руку пад обрве _ и загледа се у даљине. — Ех, не може ти, брат^; светски човјек a да не пожели града. Ето, ja волим ову моју Тихаљину, али опет, брате мој. чим^ ječek, ja се зажелим града, људи, разговора. Ех, ех! — одмахну АлапА-иодби дим. Дако истресе крошњу у масницу и поче да гњечи гроздове. Сунце ћрипече, a цврчди завришташе у лози. Берачице опет запјеваше a Алага простре гуњ и отпоче разговор: — Eto, што ти je, коме je Бог даој имати комад своје земље. Ни о ком ^ рате си мој, овисан. Свак Број 23. ти одаје пошту. Ха јесен, a ти у град. Међу људе брате. Овде некако човјек и учма. Тхе! A тамо? Берберница, na хан, na све, брате, онако људски. Ако Бог да, чим свршим бербу, кренућу у Стоље. Онако пјешке, све полако. Ту ти je Мухаремага Сврзо. na Османбег Градњак, na посјела, разговори. A овде? Право да ти кажем: зажелим човјека. Истина, и сељаци су, оно бива, људи, али нису, брате, за друштво једног свјетског човјека, na баста. У Стољу ти одсједнем у хану Суље Bpehe, na понајлак. Онако, на тенане два мјесеца. Све са људима. Све у разговору. Насамује се, брате, човјек у овој Тихаљини. Избише кириџије. Алага скочи на ноге. — Помозбог, aro! — Бог вам помого, људи! Хајд; одморите се док се не набере. Дако, кухај кафу! A Дако вади суде из торбака и крши сухо грање од смокве. док се Алага топи од неког задовољетва, пита се с кириџијама и распитује их о свему. И тако цијели дан. У Дакиној руци мечка, берачице гоне редове, a кириџије за коњима, na хајд’ у Камењак. Алага прича! — Па тек у Камењаку! Ту сам ти, брате, прави свјетски човјек! To je шехер! — ускликну он и не може да нађе ријечи да опише љепоте шехера, само му очи сијевнуше и лице му се озари. Толико je Алага Крилић волио шехер. Цијели сам дан провео с Алагом у Плужинама. Пред вече силазећи низ бријег Песковац, размишљао сам о свјетском човјеку који je у стању да из свог сопственог винограда види цијели свој свијет. » Osman Nuri H adžić: MUHAMED I KUR-ANf. (Nastavak.) Vođa munafika Abdulah došao je prvi da se iz­ vine. Muhamed, svjestan svoje snage, nije ničim po­ kazao da se ljuti radi toga što su munafici odustali od pohoda na Tebuk, ali je bio i suviše strog prema onoj desetorici Muslimana što su bez opravdana raz­ loga izostali. Protiv njih je naredio opšti bojkot i dok nije došlo pomilovanje nije niko s njime govorio niti se sastajao. Međutim ona sedmorica koja su se odmah poslije gornje objave (IX. 82—84) pokajali i privezani za džamijske stupove ispaštali svoje gri­ jehe, brzo su oslobođeni. Već drugi dan po Muhame­ du vu povratku u Medinu, došla je objava: »I među pustinjskim trapima kao i među medinskim građa­ nima ima još munafika i ljudi koji su njima skloni. Ti ih ne poznaješ, ali ih mi znamo; oni su osuđeni na poniženje ovoga svijeta i na dvostruku kaznu po­ slije smrti. Drugi su (ona sedmorica) priznali svoje grijehe, oni žele da dobrim djelima otkupe rđave. Bog će im se možda smilovati. On je blag i milosrdan. Uzmi od njihova imanja jedan dio (sadakai-zekat) da bi se oni tako očistili i okajali svoju neposlušnost. I moli se za njih, tvoja će molitva umiriti njihova srca. Bog sve zna i vidi. A znaju li oni da Bog prima pokajanja i djela milosrđa svojih robova. On je blag i milostiv. Reci im: radite dobro i djelujte plemenito, a Bog, njegov poslanik i Muslimani vidiće vaš rad. Svi ćete doći pred Boga za koga nema tajne i on će vam pokazati vaša djela. Drugi opet (ona trojica) če­ kaju božiju zapovijed hoće li biti kažnjeni ili pomi­ lovani. Svevišnji zna pravo stanje stvari i prema tome sudi« (Kur-an IX, 102—170). Poslije ove objave Muhamed je lično saopštio onoj sedmorici da je Bog uslišao njihovo pokajanje i pomilovao ih. Što se tiče one trojice, oni su punih pedeset dana ispaštali svoju neposlušnost i tek nakon pedeset dana došla je objava kojom su i oni rehabilitirani: »Bog je bio milostiv svome poslaniku, Muhadžirinima �Број 23. »ГАЈРЕЋ i drugima koji su bili s njim i uz njega u teškom času, kad je malo trebalo pa da se i njihova srca pokolebaju. On im je velikodušno oprostio jer je on blag i milosrdan. On je oprostio i onoj trojici: kad im je zemlja, ma kako prostrana, postala tijesna i kad ih je pritisla vlastita savjest, — onda su i oni spoznali da je jedino sigurno utočište Bog. I on im je bio milostiv čim su se njemu iskreno obratili, jer on doista velikodušno oprašta svima koji se od srca pokaju. 0 vjerni, bojte se Boga i budite s onima koji su pravedni« (Kur-an IX, 118—120). Nekako u isto vrijeme došla je i ova objava: »A oni koji optužuju svoje žene radi preljuba a nemaju drugih svjedoka osim sebe, zakleće se četiri puta Bogom, da su istinu kazali, a peti put prizvaće (muž) na sebe božije prokletstvo ako je lagao. — Neće se odrediti ženi propisana kazna (h a d) ako se zakune četiri puta Bogom, da je njen muž lagao a peti put prizvaće (žena) na sebe božije prokletstvo ako je ' njen muž govorio istinu« (Kur-an XXIV, 6—9). Neposredni povod (sebebi nuzul) ovoj objavi bila je optužba medinskog građanina Uvejmer bin Adijel-Ensarije protiv njegove žene Havlet binti Kajs radi nevjerstva. Uvejmer je tužio Havletu da je j e d ­ nog dana prije četiri mjeseca zatekao u najintimnijem odnošaju sa Šerik bin Sehmaom: r e e j t u S e r i l ^ , i b n i S e h m a e a 1a b a t n i i m r e e t i H a v l e t e . Od toga se dana Uvejmer nije sa svojom ženom sa­ stajao, a kad se vratio iz Tebuka, našao je u drugom stanju. Havleta je odlučno porekla sve Uvejmerove navode i dokazivala da je njen muž pretjerano lju­ bomoran te je radi toga objeduje. To je bio prvi slučaj u islamskoj zajednici, da je muž optužio svoju ženu radi nevjerstva. Propisi, objelodanjeni povodom Aišina slučaja (Kur-an XXIV, 4, 11—13) nisu se mogli ovde primijeniti, jer je op­ tužba dolazila od strane muža a ne od strane trećeg lica. Tek kad je došla gornja objava, Muhamed je pozvao u džamiju Uvejmera i Havlfetu i pošto su kla­ njali ikindiju, proveo s njima postupak. I Uvejmer i Havleta položili su propisno zakletvu na svoj iskaz, a pošto nije bilo drugih svjedoka, Muhamed je do­ nio riješenje da od tog momenta između njih pre­ staje bračna veza i da ni jedno ni drugo ne potpada pod sankciju četvrtog ajeta dvadeset četvrte sure K ur-ana. . . Inače Muhamed je svaki dan od jutra do mraka bio zaposlen podučavanjem novih vjernika i prima­ njem deputacija raznih arapskih plemena iz Jemena, Taifa, Jemame, Muhre, Umana i Bahrejna, koje su dolazile da se u ime svojih plemena poklone Muha­ medu i izjave da je njihovo pleme rešeno da primi Islam. Muhamed je sa svakom deputacijom poslao po nekoliko svojih ljudi, koji će tamošnji svijet upu­ titi u najhitnije propise Islama, a i sam je podučavao članove pojedinih deputacija dok su boravile u Me­ Страна 355. dini kao njegovi gosti. Među izaslanicima iz Jemame bio je i čuveni Musejleme bin Habib, koji je docnije pokušao da se proglasi božijim poslanikom. Po svoj prilici u ovo je vrijeme objavljena stodeseta sura Kur-ana: »Kad dođe pomoć i pobjeda (osvojenje Meke) i kad vidiš da svijet hrpimice ulazi u Islam, onda uznosi hvalom ime gospodnje i moli ga za oproštenje i milost, on je uistinu milosrdan«. Veli se da je Muhamedov stric Abas, čuvši ovu ob­ javu, zaplakao, jer je u njoj vidio predskazivanje Muhamedove skore smrti. U drugoj polovini mjeseca Zulkade umro je u Medini vođa munafika Abdulah bin Ubej bin Selul. Nekoć najugledniji prvak grada Basriba, gordi paganin, koji je punih devet godina prkosio Muhamedu, sad ga je na samrtnom času zamolio, da mu klanja dženazu i'bude prisutan sahrani. Muhamed se veliko­ dušno odazvao posljednjoj želji svog licemjernog pro­ tivnika, koji je tek na samrtnom času spoznao pravu istinu___ Ali brzo iza toga došla je ova objava: »Kad umre koji oci njih (munafika) nemoj im klanjati dže­ nazu ni sudjelovati pri sahrani, jer oni su zanijekali Boga i njegova poslanika i umrli su kao nevjerni«. (Kur-an IX, 85.) Smrću Abdulahovom nestalo je i njegove stranke. Koncem istog mjeseca pošlo je iz Medine u Meku tri stotine hadžija pod vodstvom Ebu Bekiri Sidika, koga je Muhamed postavio za E m i r-e 1-H a d ž a. Međutim sutri dan po odlasku hadžija došla je nova objava uperena protiv idolopoklonika i koju je tre­ balo obznaniti narodu na dan velikog hadža. Muha­ med je tu misiju povjerio svome zetu Aliji, jer sam nije mogao napustiti Medinu radi važnih državnih i vjerskih razloga. Povod ovoj objavi bila je izdaja ne­ kih beduinskih plemena, idolopoklonika, koji su pre­ kršili ugovor o savezu i nisu se odazvali Muhamedovu pozivu za vrijeme pohoda na sirsku granicu. Prvi dan hadžinskog bajrama (20. III. 631.) kad su se svi hodočasnici iskupili na Mini, Alija je pro­ čitao ovu D e k l a r a c i j u : Dosadanji običaj da svaki Arabljanin može pohoditi Kabu, stavlja se van sna­ ge. U buduće mogu dolaziti u Meku samo oni koji vjeruju u Boga, njegova poslanika i život poslije smrti. Niko go nesmije u buduće obilaziti oko svetog hrama. Bog i njegov poslanik nemaju nikakve veze sa idolopoklonicima; oni nemogu više računati na božiju zaštitu i zaštitu njegova poslanika. Ako se obrate u pravu vjeru, bolje za njih, a ako ostanu u staroj božija će se volja ispuniti. Navijesti nevjerni­ ma teške kazne. To se ne odnosi na one idolopoklo­ nike s kojima ste vi sklopili savez, a koji ga nisu prekršili niti su vašem protivniku pružili pomoć. Ob­ veze s njima zaključene ispunjavajte striktno i lo­ jalno za sve vrijeme na koje ste sklopili ugovor. Bog voli one koji ga se boje. Kad prođu E š h u r i-h ur u m , gonite idolopoklonike svuda gde ih god na­ �Страна 356. ■Г A Ј Р Е Т « Бро| 23. đete, ubijajte i zarobljujte, ali ako se obrate, ako znajte da veliki broj židovskih i hrišćanskih svešteklanjaju, ako daju milostinju, onda su vaša braća po nika troše tuđa imanja na uzaludne stvari i odvraćaju vjeri. Ako neki idolopoklonik pribjegne tebi (Mu­ svijet od božijeg puta. Navijesti tešku kaznu onima, hamedu) daj mu sigurno utočište, kako bi mogao koji sakupljaju zlato i srebro a ne traže ga na putu čuti riječ božiju, za tim ga uputi u kakvo bezbjedno božijem. (Kur-an IX 1—35.) mjesto, jer se oni (idolopoklonici) nalaze u tami ne­ Time je dan zadnji udarac paganskom kultu. Na znanja. Ratujte protiv onih koji ne vjeruju u Boga koncu je Alija pročitao i ovu objavu: »0 djeco Adei posljednji dan, koji nedrže da je zabranjeno ono mova! Oblačite najljepše haljine kad idete ma u koju što je zabranio Bog i njegov poslanik, i sa onim koji džamiju. Jedite i pijte, ali nemojte pretjerivati, jer su primili pisma a koji neispovijedaju istinitu vjero­ Bog ne voli rasipnike«. (Kur-an VTI., 31). vanje, ratujte sve dotle dok se ne obvežu na plaćanje Tako se završila deveta godina po Hidžiretu, koju tributa. Bog je naredio svome poslaniku da s Kur­ istočni istoričari zovu » g o d i n o m i z a s l a n s t v a « . anom izvode ljude na pravi put i da objavi pravu vjeru, koja se uzdiže nad sve druge. Muslimani, (Nastaviće se). Ахмед Рефик: С0 К0 Л0 ВИЋ (Превео с тураког: М- Р. Делнћ). (Наст&вак). Тако je Сокодовић припријесгио пољскоме no сланику a писао je и неко^ико писама Иштвану Баторији у ствари да се спријече пљачкања' стоке и разбојнички упади (985.). Његов став према пољском краљу, као што ое вдди, бијаве став .суверена према потчињеном. Бослије овога na све до смрти Баторијине (995.) није дошло више ни до каква неспоразума или сукоба између Пољске и Турске. Соколовић јеЧ;тално одржавао искрене пријатељске односе с Француском. Kao посљедица ових односа било je постављање Хенрика од Валове за краља Пољске. Али бијег Хенриков из Пољске ражљутио je Мурата III. na и Соколовић je био промијенио своје односе према тадашњем француском посланику. Тек кад je овај отишао, његов насљедник Јован од Жорминија (Ј* de Germigny) успио je некако да уз неке измјене обнови трговински уговор који je прије четрдесет и пет година био склопљен. По овоме уговору биле су заштићене не само француске лађе, него и млетачке, енглеске, португалске, каталонске, сицилијске, дубровачке и анконске, ако су само пловиле под француском заставом. Све ове повољштине учињене су само с To­ ra, што je држава била заплетена у рат с Персијом. Соколовић je реформирао и царски диван. По правилу су радије Драгомани могли приступити засиједању царскога дивана. Соколовић je увидио да су они само шпијуни стра^их држава и ништа друго, na им je приступ забранио тако енергично. да je дрогоман Венеције батинама с дивана изјурен. Односи Соколовића с А у с т р и ј о м били су мучни. Кад je Соколовић, за времена Селима II., с Аустријом склапао мировни уговор, није био пристао на клаузулу, да исти има важити и за потомство — насљеднике. Ступањем Мурата III. на пријесто уговор je требало обновити нашто je Соколовић пристао. Чекало се само још на дарове који су на концу приспјели. Султан Мурат III. добио je тридесет хиљада маџарија, велики везир девет хиљада талира у златним посудама и часовнике. Поред поклопа другим везирима добио je и будимски бејлер- беј Мустафа nama три хиљаде era (талира). Мировни уговор je потписан. Соколовић je одлучно инсистирао на томе, да се тврђава Кало има порушити али то никако није у претрес ни узето. Te исте roдине су Турци били освојили од аустријанаца четири града. Максимилијан je тражио, да му се ти градови врате и за то je био послао будимском везиру мађарског историчара Иштванфија, али Мустафа nama није о томе хтио ни да чује. Будимски везир га je енергично одбио изјавивши, да се за та освојења зна и у Цариграду, да он те градове неће вратити без царскога нарочитог наређења, a да ćo ­ ro без невоље не пушта из руку плијена, особито кад се зна да ви Бекеша помажете. Аустријанци су ћутке прешли преко тога. Али поред свега тога нити су Турци престајали да од Аустријанаца отимају земље и градове a ни Аустријанци од њих. Царскоме дивану су непрестано стизале осјечене главе и везаИо робље a ћесар je ипак сваке године слао редовно свој данак. Ако би у томе мало закаснио он се je за то извињавао нарочитим писмима275). Бекеш, који je настојао, да се дограби Ердеља, a кога je Максимилијан помагао, Соколовићу je задавао највећу бригу. Соколовић je једном приликом запитао аустријског посланика: гдје се сада налази Бекеш? нашто му je овај одговорио: — Па ви то боље знате од нас. Соколовић му je рекао да се њему ни мало не допада што je Бекеш у Ердељу. Ћесар се у своме једном писму жалио на непрекидне нападаје Турака a Соколовић му je одговорио, да те нападаје врше аустријанци. К тому je додао да je у Зени подигнута и једна Кула и да je послао царско писмо у коме се тражи, да се она поруши. Посланик се пожалио, да су у томе писму употребљени врло тешки изрази, нашто му je Соколовић одговорио, да није било времена, да се прије поласка поштанског татарина напише друго, али, *7‘) Хамер св. II., стр. 208. �Бро) 23. >Г A Ј Р Е Т . рекао му je даље, да су се ти изрази при превођењу могли замијенити другим. Просторије испред царскога дивана пуниле су се сваког дана заробљеним аустријанцима. Аустријски посланик je тражио, да се пусти то робље које • je у вријеме мира заробљено и пријетио je, да ће се због тога обуставити данак. Соколовић тим пријетњама није давао важности a нови посланик Зинцендорф, из страха да не би мир био отказан, похитио je да преда данак концем исте године. Најнемирнији крајеви у томе, бијаху босанске стране и Максимилијан није доживио да се то смири. Ha његово je мјесто дошао Рудолф, кога je Соколовић сматрао турским вазалом пошто je и он редовно сваке године плаћао данак. Аустријанци су тај данак називали даром, да би тиме спасли спољашњи углед државе, али царски диван у томе je био потпуно јасан. Како je у књигама данака било уписано на Мађарску 30.000, на Дубровник 12.000, на Молдавију 15.000, на Влашку 50.000, тако je исто и под истим насловом била уписана и сума коју плаћа Аустрија. Ови данци и дарови најбогатије су наплаћени приликом ступања на пријесто Мурата III. Само те године Соколовић je добио на име дарова, од Ke­ čapa 9.000, од Дубровника 5.000. од Влашке 5.000, од Богданске 3.000 и од 'Ердеља 3.000, свега 27.000 дуката. Тада je у Ердељу био војвода Кристоф, брат Иштвана Баторије. Соколовић je на тај начин држао под својом руком Аустрију a настојао je, да с -друге стране попуни царску благајну прихпдима и богатством из Алжира, Туниса и Триполиса. У томе времену појавили су се нереди у Фасу (Мароку). Наступио je еукоб између Мула Абд-улМелика и Абд-ул-Мустансира. Абд-ул-Мелик je био у добрим односима с Рамадан пашом тринолиским бејлер-бејом и чим je ступио на пријесто нослао му je 200.000 дуката. Кад су ови дукати стигли царскоме дивану, Соколовић je наредио Рамадан паши, да Абд-ул-Мелика узме у заштиту и да га брани. Он je тиме ишао на то, да убије политички престиж и углед португалскога краља, који je штитио Мустансира — противника Абд-ул-Меликова — са десет хиљада коњаника, седамдесет хиљада пјешака и три стотине и шесдесет топова. Рамадан паша je припремио своју војску и морнарицу. Сукобио се с непријатељима његова штићеника у Вад-ис-Сејлу. Својим вјештим маневрисањем успио je да потуче непријатеље и након свршене битке, остало je на бојноме пољу двадесет хиљада Португалаца, међу њима и Мустансир и Севастијан. Четрдесет хиљада je непријатеља заробљено a само двадесет хиљада je успјело, да се укрца у лађе и да побјегне. Мула Абд-ул-Мелик je био болешљив човјек. Ова cjajtoa побједа дјеловала je на њега тако силно, да je од драгости умро. Ha његово je мјесто дошао Мула Ахмед син Мустансиров na je и он затражио заштиту од Мурата III. и послао свога посланика и дарове у Цариград. Соколовић je био задовољан и врло весео поводом ове побједе јер je овим гестом снажно показао цијеломе свијету турску превласт на сјеверним обалама Африке. Te исте године (985.)27®) умрли су *’•) 1577-8. Пр. прев. Страна 357. Соколовићеви највернији другови и најоданији пријатељи, знаменити Пејала паша и велики муфтија Хамид ефендија. Овим губитком Соколовић je био лросто утучен. Још за времена Сулејмана I. Соколовић и Пејала паша била су два крила турскога царства јер je Иејала на мору био заиста достојан насљедник великог Хајредина Барбаросе. Све побједе на мору постигнуте почетком владања Селима II. постигнуте су храброшћу и способношћу овога Пејала паше. U h je био врло благе нарави. добар и фин човјек. Историчар Ј1али ефендија о њему биљежи, да му je једном приликом рекао: — Толики низ година налазим се на високим положајима. Само једном у свом вијеку казнио сам једног човјека смрну за ночињено убијство. Па н ако je то било оправдано дуго времена no томе мучило ме je то дјело тако да нијесам могао имати жива мира. Муфтија Хамид ефендија био je врло способан и високоучен човјек. Написао je дјело »фетаваји Хамидију«. Сад je (Јоколовић, послије њихове смрти, остао и без ових својих вриједних пријатеља a н.егови непријатељи успјели су, да за Шејхул>Ислама nporypajy Кадизаде Ахмед Шемсудина кога Соколовић није волио и с којим за времена султана (Јулејмана нпје ни разговарао277). Али стари везир, прелазио je с индигнацијом преко свега тога и осим своје дужности, правићности и бриге о државним интересима за њега није постојало ништа друго. Он je до последњег часа свога живота, не обзирући се на-разне интриге, ривалства и подвале, часно и поштено извршавао своје дужности. V. ПОСЉЕДЊЕ ГОДИНЕ СОКОЛОВИЂА. Посљедњих година Соколовића бијаше осјетно порастао у спољашњем свијету углед и значај Тур ске као силне и моћне државе. Енглеска краљица Јелисавета непрестано je радила на томе, да с .Турском што више утврди и појача нријатељске, односе. Рат с Персијом, и ако није донио Бог зна каквих користи, трајао je са сјајним побједама Турске. У унутрашњости државе не бијаше више никаквих немира и нереда. Далековидна и снажна улрава Соколовића осјећала се je у свим гранама и бијаше све довела у свој ред. Мурат III. je само уживао. Сад се већ бијаше наситио и царице Сафије na се забављаше међу стотинама усвојеница и робиња. Дворска дама Џанфеда бијаше како у царском двору тако и ван овога извор и утока власти. Она се бијаше Мурату толико удворила да се je њојзи обраћао и ГазанфеЈ ara, царски кизлар-ага278) за лослове које он није могао свршити код султана. Она бијаше паметна и правићна жена. Није хтјела да заштити ни свога брата Дели Ибрахим пашу кад то није заслуживао. Волила je да чини добра дјела. Подигла je у Стамболу један месџид27®), на Сарачхани један себиљ280), на Ак-Баби џамију и имаре као и у Баба Ескији неке добротворне установе. Мурат je према њој гајио највеће повјерење и бијаше њој повјерио све своје послове. *") Девхат-ул-Мешајих, стр. 8. *7*) Шеф одалиски. Пр. прев. Џамија мање врсте. Пр. прев. «»°) Точиона воде. Пр. прев. �Страна 358. ■ГАЈРЕТ, Број 23. Мурат III. бијаше благе нарави, цијенио je Мурат III. штитио je и помагао учењаке. За њезнанство и науку. Крволоштва која je починио из гова времена осјетно je узнапредовало писање шахлакомости и жудње за пријестољем ни мало не од- нама281). Локман, шахнамеџија његовог доба, био je говарају његовој осјетљивој природи и бистроумно- одређен на то звање још за времена Селима II. On сти. Оданост полном уживању и жудња за влашћу je затекао од својих предходника два свеска шахњега су направиле крволоком. Кад je ступио на нама. Прва свеска била je посвећена Селиму I. a пријесто било му je тридесет година. Био je бистар друга султану Сулејману I. Хунернама282), која je a његови напјеви свједоче, да он није без осјећаја: била посвећена Сулејману a коју je писао Ефлатун, »Знај добро, да ни човјек није, бијаше остала недовршена. Ово дјело разређено je .»Чије очи пуне суза нијесу...« било на десет поглавља a само су била три завршеУ једној другој пјесми каже: на, која je такођер требало поправити. Локман je »Све нијансе свјета указују на Te, a о Теби ту поправку и допуну предложио Мурату III. a Сотрага нема. коловић je тим поводом од стране Мурата издао »И ако си очевидан, Ти се кријеш у заклону дивану наређење које се завршавало овим ретцима: свјетлости своје. » . . . Нека се споменута три поглавља дотјера»0 Огворитељу времена и простора! Ти си без ју и поправе a остатак нека за то способне личномјеста и времена. сти среде, тачно и истинито напишу. Нека се су»Сав je простор испуњен Тобом Господару, али више не прегони у позлати. Препоручујем да се дјеТи простора не заузимаш. ло испише читљиво и јасно, писменима таалика, те »Цијели свијет испуњава личност Твоја, ал’ о заповиједам да се ово не одгађа него нека способТеби знака нема. ни Ј^уди no обавијештењу одмах ту Хунернаму вје»Од искона, кад je вином љубави Твоје зами- родостојно таликом испишу и позлате али без сујешено стварање свијета. више луксуда. 23. шевала 980. »Ja се клањам свјетлости савршене љепоте Међутим Локман на мјесец дана прије овога Твоје! наређења бијаше довршио своју Шехиншахнаму283) »Кад забљеСне свјетлост Твоја, људско се око и подастро. je султану, за коју je био награђен и забезекне. одлпкован, na je настојао да и ово ново дјело што »Само Ти си ебемоћан и силан; само Теби при- боље среди.Он je у томе успио и средио га у четири пада пошта и величинаЛ ^ ’ свеске. У пвакој од ових свезака обухваћено je до»Господару. Ти (си јасан свакоме, али си ипак ба владања no једног султана и то доба: Селима I., без јасноће. СулејманаЛ., Селима II. и Мурата III. »Умови су избезумљени свијешћу сунца моћи Ово ремек дјело, названо je »Хунернамеи Лали Твоје. Осман«, сјајан je и диван примјер сликарске и.по|»И зато умни људи пливају у Твоме освједо- златарске умјетности у времену Соколовићева везичењу. ‘ [• ILiflllu* ■' м 1 ; .......j »Очевидан си толихсо, да je беспотребно безбо- *р(»вања. I (Наотавиће се) Жћику доказиват постојање Твоје. »To je све, о Боже, чудна премоћ и неразјаш281) Хисторија владара у стиховима. Пр. прев. њиво свезнање Твоје, ^ 2) Дјело умјетности. Пр. прев. '»Да све ствари доказују Тебе, a да си ипак неЈ8Ј) Дјело цара-царева. Пр. прев. доказан«. Dželal Nuri: POLIGAMIJA (V1ŠEŽENSTV0 ). S turskog preveo: Salih Bakamović). Metoda monogamije t. j. držanja samo jedne žene, jedino je zakonita i ona odgovara savremenim socijalnim i ekonomskim potrebama čovječanstva. Današnje životne prilike učinile su porodicu nužnom institucijom, a ta institucija porodice može se usa­ vršiti jedino i isključivo motodom držanja jedne žene. Napredovanje civilizacije i monogamija se sve više učvršćuje. Skoro kod svih primitivnim naroda, višeženstvo je bilo u praksi, ali postepenom eman­ cipacijom čovječanstva, pojam obitelji sa jednom že­ nom, počeo se sve jače stabilizovati. To se je isto dogodilo i kod muslimana, kod kojih je, relativno, bilo mnogo slučajeva poligamije ali fakat je, da je ova metoda danas i kod njih zastarila. Teške životne prilike, buđenje svijesti kod mu­ škaraca i postepena emancipacija žena ovu su me­ todu poligamije kod muslimana posve onemogućili. Istina, još se može naći po koji slučaj bigamije, ali te su pojave vrlo rijetke. U kući, gdje postoji poligamija personalitet je žena na ništici; svađa i razdor ne prestaje, a djeca se ne gledaju kako treba, jer ih je mnogo. Bijedna djeca rastu u vječitoj svađi i zadjevicama. Gospođa ne voli dovoljno svoga gospodina, koji opet ne može gospođu smatrati jedinom drugaricom života. A lju­ bomora opet uništava kućni red i mir i dovodi, više puta, do velikih razdora i tragičnih scena. Ljubomora između muža i žene pojavila se je u naravi čovječanstva prije dvadeset ili dvadeset i �Број 23. ГА ЈР Е Т . Страна 359. Dakle, iz uzvišenog Kurana se jasno razabire, da je održavanje pravde među više žena iznad ljud­ skih sila; za to je višeženstvo jedan apsurd. Zname­ niti egipatski učnejak Kasem Amin beg veli: kada ovi sveti kuranski ajeti tako strogo zapovjedaju pravdu i pokazuju da je je skoro nemoguće održati, ko će u sebi osjetiti toliko odvažnosti, da tu pravdu očuva i ko će smjeti uzeti više od jedne žene?! Institucija poligamije pojavila se u primitivno doba čovječanstva i počela se praktikovati u pra­ starim vjekovima. Islam ju je prije 1300 i toliko go­ dina našao nesavremenom i skoro zabranio. A od objave Islama pa do danas, ljudska se narav posve promijenila, privredno-socijalni uvjeti primili su drugu formu i ustanova porodice proizvela je da­ našnje društvo. Za to je od opće koristi, da se medu muslimanima poligamija posve zabrani. Ovo ćemo potkrijepiti jednim primjerom: Pri­ manje i davanje kamata na novac, zabranjeno je prema јазпцп odredbama Kurana. Ali pošto se je svojevremeno uvidilo, da je ova zabrana od one vrste zabrana, koje su uvjetovane vremenom, i pošto se je ulema uvjerila da postoji velika razlika između negdašnjeg groznog lihvarstva i današnjih zakonom propisanih trgovačkih kamata, to je islamski Halifa odobrio 9%-tne kamate. Turska država zvanično uzima i daje kamate. Na svim do­ tičnim Spisima stoje potpisi Šefjh-ul-Jslama, prvog islamskog vjerskog poglavice. pa kada Halifa može izdavati zapovijedi i zabrane kraj jasno izrečenih kuranskih zapovijedi, onda se može izdati i jedan zakon o ukinuću poligamije, koju i uzvišeni Kuran ne odobraje i skoro zabra­ njuje. U iznimnim slučajevima, gdje se osjeća velika potreba moglo bi se dozvoliti uzimanje druge žene. Na primjer, neko može biti zadovoljan sa svojom ženom, ali ako ne bude u stanju vršiti žensku duž­ nost,*) mužu se može dozvoliti da uzme jednu drugu ženu, sa uvjetom da mu to prva odobri i da obje jednako pazi. Također treba zabraniti držanje robinja i uopće trgovinu robljem, koji običaji još i danas postoje u nekim islamskim zemljama Istoka i Sjeverne Afrike. Ukratko rečeno, poligamija i držanje harema, sa više robinja i odliskinja, pravi je nemoral i u pot­ punoj je opreci sa Islamom. Obožavatelji tradicija ne mogu pokazati ni jedno načelo šeriata, koje će odo­ briti ove nazadne metode. Učena ulema, koja je svečev nasljednik, zadu­ žena je da čuva šeriat i da se sama suprbstavi svim ovim i ovakim pojavama, koje su sa propisima šeriata pet vijekova. I ovaj je osjećaj toliko napredovao, da je najviše zakona dozvoljavalo mužu ili ocu da pre­ stupnici i život oduzme. Ovo se moralno svojstvo lako ne izbrisaje iz ljudske narovi. Prema tomu je pri­ rodno da će se i jedna žena grozno razočarati kada zateče svoga muža u nedozvoljenim odnosima sa drugom ženskom; njena narav i njezin karakter i moral posve će se pokvariti. A život će joj prolaziti u vječitim patnjama. U prijašnje doba, pošto su žene bile mnogo naiv­ ne i neprosvijećene, možda je bilo moguće održavati pravdu medu više žena. Ali današnje su se žene dosta osvijestile i upoznale svoj personalitet. Zato je danas među više žena nemoguće održati ravnotežu i čuvati pravednost. Tvrdimo najodlučnije, da je Islam, unatoč općem mišljenju, protiv poligamije. Na žalost, neki naši alimi — neznalice, ovu su ustanovu vrlo krivo komentarisali. Naprosto oni nisu mogli shvatiti svrhu ove ustanove. Žalosno je da se nismo znali okoristiti zdravim i izvrsnim načelima islamskog šeriata, koja nam u budućnosti osiguraju sreću i blagostanje. Da opširnije izrazim moje mišljenje: Prije objave Islama stanje je žena u Hedžasu bilo očajno. Žene su se smatrale kao kupoprodajna roba*-životinje i objekti za udovoljavanje strasti. Jedan je muškarac mogao uzeti toliko žena, koliko je htio; za to nije postojao ograničeni broj. Ali Islam je sa svojom po­ javom proizveo u tom prftvcu veliku revoluciju. Ove je metode strogo ograničio i u principu postavio metodu monogamije. Ali da se ova odredba bolje učvrsti, nužno je bilo da prođe kroz neke faze variacije. Zato je islamski šeriat i protiv svoje volje izdao neke iz­ nimne dozvole u pogledu poligamije. Ali ako se se­ natski tekstovi potanko prouče, vidjećfe se' da se je od ovih dozvola teško i dapače nemoguće koristiti. U trećem ajetu »Surei-Nisa«-a u Kur-anu, zabra­ njuje se metoda neograničenog broja držanja žena, koja se je praktikovala u doba idolatrije i dozvoljava se uzeti do četiri žene. Ali izričito se naglašuje i zapovijeda strogo održavanje pravednosti među tim ženama. Iz ove se zapovijedi jasno razabire, da je ne­ moguće očuvati pravdu među više žena i podrazumi­ jeva, da se treba zadovoljiti sa jednom ženom. Šta više nekima se zabranjuje i držanje jedne žene. U četrnaestom stoljeću iza Hidžreta naše se tumačenje dotičnih ajeta u tom sastoji. Jer, prema današnjim prilikama i savremenim potrebama, mi vidimo daf je u tom pogledu danas nemoguće očuvati pravdu. Osim toga, sa metodom držanja jedne žene osigurava se opća korist, jer to učvršćuje pojam obitelji, a obitelj opet ojačava ideju narodnosti. Ista se uzvišena zapovijed ponavlja i u 129. ajetu *) ili ako krivnjom ženine prirode muž ne »Surei-Nisa«-a. imadne djece, Pr. Prev. �Страна ЗбО. Г АЈРЕТ« u potpunom kontrastu. U prvom redu treba oni da spašavaju ljudstvo i Islamijjet od ovakih zloupotreba. Ovi ružni običaji koji se i danas donekle slijede, muslimane su stavili u vrlo smiješan položaj. Na­ predne ustanove Islama uzvisuju ženinu poziciju, a poligamiju s prezirom i pod neizvedivim uvjetima odobravaju, a to je koliko da je i zabranjuje. Na žalost, naše neznanje nas muslimane prikazuje stran­ cima u vrlo smiješnom stanju. I ti stranci nas sma­ traju, ako ne divljim a ono barbarima. U zapadnim djelima, kojima sam se služio pri pisanju ovoga po­ glavlja, naišao sam na mnoge pogrde i uvrede na muslimane. Jedan od evropskih učenjaka, poligamiju medu nama smatra toliko učvršćenom, da drži, da je ista jedna od glavnih zapovijedi i uvjeta Islama! A znameniti Victor Hugo u jednom se je svom djelu toliko zanio, da prikazuje kako ražljućeni muftija izdaje zapovijedi »da se ti nevjernici, koji drže samo po jednu ženu, listom poubijaju.« Islam je ženu uzvisio, učinivši kraj starom stanju njene servilnosti i da se u budućnosti ustanovi sretna ljudska zajednica, -objavio je propise, koji one­ mogućuju poligamijh, ali primanjem nazadnih običaja Бро) 23. Istoka, položaj je žene u islamskom svijetu postao nesnosan i dao Zapadnjacima pomišljati kako je sam Islam protiv napretka i civilizacije. U jednoj monografiji Larousse-ove enciklopedije (staro izdanje), gdje se raspravlja o poligamiji, veli se, »da je Islam, držeći ženu u ovako niskom polo­ žaju, zapreka za jednu civilizaciju, onakovu kako je mi shvaćamo.« Na ove primjedbe ne treba riječima odgovarati. Reformirajmo naše metode, prihvativši stare i zdrave islamske ustanove i odgovarajmo stvarno. A ovo'se može postići zauzimanjem i nastojanjem naše uleme, koja je shvatila savremene potrebe života. Zato ja, najprije, od samih učenih hodža oče­ kujem glavne reforme. Njihovo je reformatorsko dje­ lovanje za nas od prijeke nužde. Nek pravedno i zdušno razmisle o ovom vitalnom pitanju muslimana i nek prihvate stare ustanove islamskog šeriata. Jer, reforma, ako s te strane dođe, biće korisnija, a ako L u ^ d o đ e , ipak će se reforma i revolucija s druge strane provesti; ali razdor je nevaljala pojava i može Islamu samo škoditi. Anatole France: KAD ф S !E UGASI. . . Ljudska rasa. ne može podnijeti neograničeni Naroda i rase će nestati pod ledom i snijegom, progres. Da je mogao nastupiti njezin razvitak, mo­ skupa sa gradovima, putevima i vrtovima staroga rala se je zemlja podvrći stanovitim kemičkim i fizič­ jsvijeta. / I I ' kim uvjetima, koji nijesu trajni. Bilo je neko vri­ Nekoliko osamljenih obitelji jedva će preživjeti. jeme kad naša planeta nije bila prikladna za čovje­ Žene, djeca i starci, nagomilani u svojim prljavim čanstvo, pošto je bila odviše vruća i vlažna. Nastupiće petleušicama, pojavljivaće se po pećinama i gledati opet vrijeme kad će prestati biti prikladna, jer će jedno tmurno sunce, kako puze nad njihovim gla­ biti odviše suha i hladna. Kad se bude sunce za vama, naglo ispuštajući iz svojeg diska žute mrlje kao uvijek utrnulo — katastrofa, koja mora nastupiti — plamenove, koji praskaju oko umirućeg ugljena: do­ čovječanstva će biti već nestalo. tle će medjutim jedna mećava blještećih zvijezda Zadnji stanovnici biće takovi slabići i neznalice, sjati cijeli dan po tamnom n eb u ... kroz sleđeni zrak. kakvi su bili i prvi ljudi. Zaboraviće sve umjetnosti To je ono što će oni vidjeti, ali u svojoj tupoj i znanosti. Razbježaće se na sve strane po pećinama, bezsvijesti o tome neće znati toliko, koliko o onome izgrađenim nad ledenjacima, koji će nagomilavati što vide. svoje prozirne mase nad ruševinama na pola zako­ Jednog će dana, zadnji koji preostane, ravno­ panih gradova, gdje sada ljudi misle, trpe i živu u dušan već za bol i ljubav izdahnuti posljednji ljud­ nadi. Hrastove i lipe će ubiti led, a borovi će biti ski uzdah, prema nemilosrdnom nebu. jedini gospodari zamrznute zemlje koji će ustrajati. Zemaljska će kugla dalje nastaviti da kruži, no­ Zadnja bića čovječanstva u beznanju, a da neće znati uzroke tome, a ni zašto, neće ništa znati o nama seći sobom na sve strane prostora pepeo čovječan­ ni o našem geniju, ni našoj ljubavi, a uza sve to oni stva, pjesme Homera i veličanstvene ostatke grčkih će biti naši zadnji izdanci, krv naše krvi. Jedan mermera, sledjene u svojim ledenim površinama. tinjajući plamičak vladarske inteligencije iz plemić­ Nikakova se misao više neće ponovno podizati k kih dana, koja će se još produžiti u tadašnjim mrač­ Beskrajnom a sa dna ovog ukočenog svijeta, gdje se nim njihovim mozgovima, činiće ih sposobnima još je duša na toliko toga već bila osmjelila. Barem ni­ za neko vrijeme da zadrže vlast nad medvjedima, kakva ljudska misao. Nu, ko može reći, da se neće koji će se umnožiti po svojim pećinama. kakove druga misao uzdignuti u bes.viješću o samom �Број 23. Страна 361. »Г A Ј Р Е Т< sebi, i da onaj grob gdje ćemo svi spavati, neće jed­ nom1 postati kolijevkom nove duše. Kakve duše?! o, toga ne mogu kazati. Moguće one kukaca. Uz bok čovječanstva, kukci, pčele i mravi stvo­ rili su takodjer čudesa. U istinu, mravi i pčele trebaju — kao i mi — svjetlosti i topline. Ali ima invertebrata, koji su ma­ nje osjetljivi za studen. Ko pak može proreći kakva je budućnost rezervirana njihovoj djelatnosti i ustrpljivosti. Ko zna neće li zemlja jednom moći biti pri­ kladnom za njih, kad prestane biti našim obitavalištem? Ko znade neće li se oni moći razviti dotle, da će biti svijesni sebe samih a i svijeta u kojem živu? Ko znade, neće li u kakvoj zgodnoj prilici i u svoje vrijeme moći i oni Boga hvaliti. МОРСКИ И ЉУВАВНИ ВАЛИ. Жалосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. Други чин. у r (Наставак). Леандар: Када je тако, онда ме одмах У море бац’те. Херо: Човече убог, ja тебе ж&лцм,! , Ти не знаш како! Науклер: Тако ти оног, сами.дрст#што ј£~~ Калуђерице, ох, ^ Помози томе младићу, који Тако те љуби! Херо: Како ћу помоћ? Ет&.ч&1 чуо. Науклер: Ти њему барем једну реч реди, Koja га лечи. — Дај, дођи амо! За грмом овде неће нас моћи Уходе својим стигнути оком, A ja ћу тај врч у сену метнут’. Дођи сад амо, na нас обрадуј Бар једном речи. Зар не би хтела Ту код нас сести? Херо: Пристојно није. Науклер: Дај из Милости напрама боли Младића тога! Херо: (према Леандру) Дед и ти седи. Науклер: Да овде ево, a ти са стране. (Леандар седи у средини наслоњен телом на једно стабло држећи руке у крилу и гледајући управо преда се. Херо и Науклер са обе стране нешто напред, да једно друго виде.) Херо:(према Леандру) -Ta сам већ рекла и опет кажем, Нико на свету жив нек не баца Својега на ме пожудна ока, Јер моја служба захтева тако, Да целог века будем без мужа. Да iCTe ви јучер овамо дошли, До онда још сам слободна била, Али се данас обрекох веће HT?bhy држати! (према Леандру) Ти не криј очД рукама својим Младићу oj! Немој, већ пођи весела срца Из овог raja и другој женској Поглед поклони, na нек те тамо ~1есели оно, што нама. овде 'лободно није. (скочивши) !х, онда нек ме земља прогута, Нек се затвори пред оч’ма мојим Све што год лепо и добро има A ko ми више икоја жена И љубав њена — ! Херо: (коja je такођер устала према Наукле’" Реци му само, да то не чини, Koja му корист? A која мени? Ko би сам себе мучити мог’о? Погледај само, како je леп, Како je млађан и како добар, Сваку му радост и срећу желим, Нек иде кући! Леандар: J a кући! ' • ;• Ох ja ћу овде пустити корен, Уз то дрвеће дан и ноћ (стајат’ И вазда гледат пут оног храма. Херо: Њега he онда ухватит’ стража Овога места и шкодит’ њему. Реци му само. (Према Леандру) A кад се ти већ, младићу добри, Повратит кући, остави жића Сувишне муке и тежње бурне, Остало чувај. И ja ћу тако. Па када опет данашња слава Години дође, и сваке друге, Тад и ти опет овамо дођи, У храму стани, где ћу те видет, Мени ће онда баш драго бити, Када те нађем смирена већ. �Страна 362 »«' A Ј P E T< ЈТеандар: (баца се пред њезине ноге) 0, небеска жено! Број 28. A он већ дуго освету чека, Кад му запане, двоструко 'светит’. Науклер: Не тако! To нам достојно није. Ja, господине, замишљам али, Али гле! E to мојега стрица, Један на једног удара само, Он ће ме ружит и право има Тако се, држим, боре са мириим Зашто попустих ja вама овде? Народом Сеста. И кад нам они Ha тој обали о глави раде, Науклер: Ми им на другој, онамо код нас Taj врч свој узми, na мене поји, Враћамо зајам. Нек он помисли, зато смо стали. Свештеник: Леандар: (потискује њега) Мени не личи парвдат’ се с гобом. Ти нећеш! J a ћу — ja! Што беше нужно, већ je речено. Херо: (држећи врч, из кога он клечећи иије) 0 другом шутим. (Према Хери) Тако, напиј ice! A свака капља A ти врч узми, na хајде за мном! Нека за тебе утеха буде, (Младићи хоће да joj помогну.) И сва та вода све сама срећа. Остави само! Одонуд ено (Свештеник долази) Слушкиње иду. Свештеник: {Маше лево у скену) Што радиш тамо? „ A сада хајде, Херо: У храму чека посао многи. Погледај, један болестан човек. Свештеник: (Води Херу за руку и одлази десно.) Болесне лечит’ твој noc’o није. Јанта: (која je међутим дошла) Нек они иду у храм Апола, Шта учинисте ви лени странцл? Онамо многи свештеник лечи. Далеко већ вас одонуд видех, Херо: Али сад журте! И ja сам њвма казалдЈако. A ко вам рече ту с вашом брзом Свештеник: Прошњом на. близу свештеној доћи, Али пре свега што ваља знати. Koja ice веће посвети служби. Свеједно сада болад? ил’ здрав, Да оам мушкарац, ja бих тражила У raj богиње ц л у ^ д е близу Прилику своју. (Одлази са врчевима). Свештеник ctOJž , ступити не сме Науклер: (говори са свештеником) Никакав човек, никакав странац Ох, себичњаче ти самовољни, A да га зато не стигне казна. Несмиљениче, строги! Ako вас пуђтим, захвал’те мојој Тако затвараш лепоту милу, Милости само, a други пут ће Отимаш свету блажену срећу illU U Lt LI Закон вам судит’. Топлијех зрака, a дело својс Науклер: Овамо китиш изликом светом? A ипак многе сад ведех ето Откад су бози завидни тако. Тамо у храму и ту у гају Несклони нама? Љ уди и жена. Богове исто и код нас штују, Свештеншс: Али свештеник Зеусов ведар To се допушта када je слава, Мед народ ступа, и ту окружен Од јутра na до средине дана Веселим мноштвом побожна света, Слобода траје. Он благословен благослов дели. Науклер: A вама исток наследство даде, Па ето видиш, a још се Сунце Ту гадну службу Индових слуга*), Успело није тако високо, Завидних само. To je одећа Дуго још има, докле му зрака Опаких дела и тмине ваше. Управ у теме жарити почне. To ти je тако. Свештеник: A ти несретни, сад пођи за мном. Стог’ буди сретан и дотле бежи, Леандар: Јер чим већ Сунце путујућ’ небом Несретан, велиш? Мислиш ли меие? Гутљајем жедним попије сене, Науклер: Тада he почет’ онуд од храма Да кога другог? Одлегат, амо рогови вити, Па у најмању рецимо скромни. Јављајућ’, да je свршетак слави, Али сад хајде. Погибељ теби. Ви из Абида, рекоше, да сте. Овде сам, ево! A нама мало веран je народ Науклер: Онога града. Ловећи рибу, Како? Или што друго на мору било, Зар ни погледат’ нећеш то мссто, Замећу свађу с људима мирним Ког’ више никад — Од Сеста града. Па и то добро држ,те на уму, *) Афродитин (Астартин) култус je пореклом из Да he се онај, ког често вређаш Азије, али није из Индије, већ из Феникије. Херо: II �Број 23. ►ГA ЈР Е Т< Леандар: Никад? Науклер: Зар хоћет? Ти би хотео? Како то мислиш? Кажи ми само! Леандар: Слушај, бих рек’о знак се већ ори? Морамо бежат’ Науклер: Што си неискрен, na мислл кријеш? Нећеш се ваљда враћати озд-з, Где ти тамница, зло и смрт — ? Леандар: Заиста, знак! Пријани већ се враћају кући, Хајде, да и дои идемо с њима! Moj живот видим, сиротан да je, Kao што рече. Али na нека, Не бих га ипак за много дао. Што још бит’ може? Ко би то знао? - И ко he рећи? (брзо одлази). Науклер: Леандре, али послушај ипак! Нек се још неко с дераном смрзлим Овако бави! Смрзао? Ax-, то Пример ме учи. Ал’ ипак ja hy Чувати тебе. A тнусе само Натраг поврати, док ja ће -^ечем Треба ли. — Али, причекај ипак! — Чујеш ли, ej ти? ЛеаидрИ (Машући рукама и дајући ^ а к б в е да га следи за њим.) Херо: Овде, дакле, овде! Свештеник: Они су теби ,ја видим, овде Скупили ствари, којим се собе Свештених peče Писани свитци мудрости пуни, Писаљка с таблом за твоје мисли, Гле, na и лира наследство старо Твојега оца сестре и моје, Свештене некоћ к’о ти сад овде. Цвећа не мањка, и венац ту je, Који на својој посвети данас Носаше ти. Ту’има свега, шта душу диже, Жеља не буди, ал’ их испуња, Г лужећи бозим’ сличном те чине. (Показујући na пострана врата.) Друра. ти соба ложницу крије. To je та иста, која те прими Пред дугих седам година овде, Гледећ’ те, какохрастеш и зрејеш, Цветаш и мудриш тиха и чедна. To je та иста, која гледаше, Кад се до-твојем руменом лицу Играху снови блажене cpehe, Koja се ето испуни сад: гМени се чини, да и сад сањаш. ТРЕЋИ ЧИН. {Соба у нутарњости Херине куле.) У позадини десно у једној пространој балустради високо утиснут прозор на лук, којему води неколико широкх степеница. Поред њега високи свећњак. Према левој страни позадине уска врата главног улаза. Једна друга врата затвореда завесом на десно од средине. Ha истој страни напред један сто, a уза њ’ столица са ниским наслоном отраг. Пошто се дигне завеса, долази један слуга носећи високо у руци једну лампу, летне je на свећњак и онда оде. Непосредно за њим врховни свештеник са Хером. Она je no леђима заогрнута плаштем као при крају првог чина. Свештеник: ' Свршисмо службз дужпости евете. Примакну вечер. A сада дођи у ову кућу, Од данас твоју. Ово je тих.ч Свештене стан. Херо: (гледајући око себе) Овде, дакле. овде! Свештеник: Тако je. И ту, као шго кула Овога твога сведепог стапа Ha жалу морском самотна .стоји Тремом са нашом опојена кућом — И чврстим зидом iionnpe доле, Таласи где joj о ноге бију, Док главу бблак суседом зове, Страна 363. Про мора, копна далеко гледећ — Тако ћеш и ти стајати одсле Сама — ал вежућ’ богове с љуцма, Господар себи, a тим и друпш, ЛЈивећи живот двоструки једног Избраног бића и бити сретна. Чујем ja, чујем, мој добри стриче. зник: Бих ли веров’о? Ja мишљах тебе ведрију видет’ Вечери овог блаженог дана, Који окруни све жеље наше, За чим гојисмо тежње и наде To си постигла и то си сад. Па место да те радост занела, Видим те, да си нема и хладна. Херо: Ти зкаш, мој стриче, баш да ми нисмс Господар вазда свих расположења, Koja долазе, потрају, оду, Да их што друго не прати при том. Најдраже нешто, најлепше што je, Само то када човеку дође Друкчије, него мишљаше сам, Уплаши скоро управо тако, Kao што плаши големо све. Али ти мени једну ноћ само Поклони мира, да дођем к себи, Moj стриче, na ћеш опет ме наћи Исто онаку, к’о што ме знаш. Место то тихо, зрак једва миче, Овде се лакше мислима бурни Салегну вали, — кругови сметње К обали беже, ту ћу се снаћи, Сабраност постић’, веруј ти мени. Свештеник: Сабраност, je ли? Ох, дете моје, Да ли то само случајно рече? �Страна 364. Како, ил’ ћутиш садржај речи Што рече сада, сласт моме уху? Ти ми спомену полугу моћну Свемира цела, и која оно, Велико што je, тисућкрат јоште У више диже. Па чак и оно, Малено што je, примиче горе Звездама ближе. Дела јунака и свету песму Певача врла, пророк што види Божанству траге и владу моћну, Сабраност створи, упозна она, A расејаност клета, ох, само Tora не позна, већ на то пљује. Теби зар тако говори срце? Е, онда дете, са срећом било! Ти ћеш ми онда на овом месту Проводит’ дане блаженог бића. Пожуде ниске узмичу страхом. И као човек вечером, који Још сумрак док je, у небо зирне, Па друго ништа више не види, Beh сиво само безбојно сиво; Мрака још нема, нема ни светла — Гледајућ’ ипак не мичућ’ ока Спази тек једна звезда да блиста' Сад друга, трећа, стотина, тисућ’ — И тако редом ето већ npefr њим Слућене једне божанске ноћи, Влажно му око блаженством пуни Ликови ничу, a мауле гину, Beh позадина 6nha се јавља, Уз то и сами божански гласи, Нешто из наших властитих груди, Нешто с висина, које не стиже Ничији дорлед — Херо: Ти знаш, мој стриче, да тако смел! Полета нема у духа мога; Толико немој од мене тражит! Али што буде потребно само И дужност моја, намеру имам, Да то и вршим, сигуран буди. Свештеник: Безбели, и то. Па оно нит’ je Право ни добро, чим се ко једном Стазом упути, да себи близу Убошки близак постави циљ. Али то нека остане сада. Само још ово упамти једно: У свем, што који дан ти донесе, Увек се првог повода клони. Ко год јуначки у живот јурне, Свеђер где човек човека гура, Taj нека мегдан онамо тражи, Где се голијем мачима бије; Јер што год борба оштрија буде, Тиме je више победа славна. Али, ког’ тежња за већим води, Где целост само том делу годи Taj нек од борбе подаље стоји; Јер се без ране не враћа отуд, Koja у дане суморне као Ожиљак ceha. Речина, која бродове носи, Ливаде поји, она се може Кроз стене верат! ломити крше, >ГА J P E T i Број 23. Мешати са тлом обала својих; Од ње je корист, ил’ бистра била Ил’ мутна, кад се около шири; Ал’ врелу саму у коме звезде И месец сјајни огледа себе, Kom ходочасник приступа жедан, И свештеница олтар да шкропи, Чисти су бистри вечно му вали, Ал’ и њег’ само кретати стани, И оно већ се мутити почне — A сад ти желим, да спаваш слатко! A ko ти какав затреба савет, Ти дођи к мени свом другом оцу. A кад би само мој пријатељски Одбила савет, знај да би онда У мени истом нашла човека, Који би радо из ових жила Властиту крвцу пролио своју, (Опружи руку) Када бих само знао, да има И једна у њој смешана капља, Koja у себи неправду крије, Ил’ гоји оно, забрана што je. (Оде на средња врата) Херо: (после неке станке) Сад видим добро случај у гају С она два странца да ми га смути, И збиља у том он има право. Ал’ себи ипак признати морам, ^ Д а 'ја ту само нисам та Херо Свештена, која посвети себе Побожној служби небеске овде, Тад би се можда онај што беше Солуфа мрких, млађи и мањи Свиђао мени. — Може бит’, велим? Е, али што ћу! И ja већ видим заиста да je, Оно, што људи нагнућем зову, Баш нешто збиљско и оно од чег’ Клонит’ се треба. — J a ћу се клонит. Ох, добри бози! Кол’ко нас само Дан један учи, a како мало Година једна — Ах, даје и у заборав баци. Он je далеко! И док сам жива, можда ми око Видет га неће. Па добро, нека. (Скида са себе плашт) Ти лези овде. Како те с разним Мислима јутрос на се обукох, Тако те ево вечером спуштам. Ти један живот увијаш у те Гибове своје. Чувај, што знадеш To ja са себе са тобом скидам. Ал’ што бих сада почела само, Опават’ не могу. (Узевши лампу, држи je високо) Зар нећу ово разгледат’ место? — Што je широко! — Што ли je пусто! — Ja ћу те дуго одавде гледат’. Годину многу. — Боље je штедит, Нек од тог’ што се видети има Остане што год будућој жељи. — Чуј! — Није ништа. — Сама и сама! �Бро! 23. ■Г A Ј Р Е Т« Херо: Страна 365- (Метне лампу постранце на прозор и стоји поред ње) To није одјек! Како je ноћца тиха и мирна, Нечија глава! — Руке, две видим! — Хелеспонт као дечицу ситну Ах, човек један на прозор ево! Валове чедне у игру спреми, Диже се, ето — већ иде амо. Они тек шапћу, тако су тихи Клекнуо ено у балустради. Спокојства пуни. Натраг! Готов си, сад ако зовнем! Около нигде глас да се чује, Леандар: Нит’ блесак светла откуд да сине, Један ми часак само поклопи! Само што моја светиљка баца Камен се крши под ногам’ мојим, Тракове бледе кроз ваздух тампи. Ako не даднеш, доле ћу пасти, Дај да те макнем к решетки овој, Тренутак само, онда ћу радо Ako где когод путује доцкан Спузат се натраг. Теши га, да још буднијех има. И до далеких обала тамо (Он се спусти у собу) Ha другој куграни — ти ћеш ко звезда Херо: Кроз мрак да светлиш. Онамо стани, да ниси мак’о! — Ипак би когод видет’ те мог’о; Несрећо, што те доведе амо? Зато хајд’ спавај, бледа ми друго! Леандар: (у позадини близу улаза, заставши) (Носи лампу) Ja сам то светло спазио твоје, Па како трнем зраку ти благу, Д а кроз мрак светли јаснијим сјајем, Нека се тако утрне исто И ту je новца ж удела светла. Што ту трепери. И нитсад више И ja се почех уза зид пети. Нек’ не упали то једно друго Херо: Поновно вече. Имаш ли друга? (Метне ламну на сто) • Ко лестве држи? Ко руку даде И помоћ пружи? Овако доцкан, a Ja још £>удна? - 0, мајко, мајко, молим те. -молим! Уз лестве амо ja нисам допГо, Не, не, баш нећу — јер двца рано Нит’ свана чије помоћи им’о. Одлазе спават! ' т рупе где се камеље миче Па добро, нека баш и то'буде! a метах ноге, a онда бршљан (Вади из косе накит и при хом пеЕ i тихо:) И жутиловку хватајућ’ руком »A Леда глади Попех се горе. По: ipl To меко перје« — Увек са иста те иста несма! A да се клизну и сурва доле? 'ШИ Леандар: Како ми само на памет дође? Не слазе бози у пусте куле, Па ни то неби криво ми било. Лабуда*) нема, нит’ орла, који Херо: Самотне теши. Самоћа само — _j A да je когод спазио тебе? Самоћа што je и више ништа. Леандар: И једну лиру метнуше амо, Није баш нико. Али ja нисам учила свират’, Херо: Хтедох, ех, да сам! — Мисли свакаке, Светога мвста чувари ходе, Што главом круже, музика лакше Стражаре увек у ова доба, Сад би расплела. Тако je, je ли, Несрећо, где je заповед моја, Младићу лепи, тихи и смерни, И зар те сама молила нисам, Ja на те мислим сад ноћи касне. Да се ти својој повратиш кући? Осећај мој се распростр’о глатко, Леандар: Његове боре не крију зла. Био сам дома, али се ипак Добро ти желим, ал’ ми je драго Не могох стрпит’, с тога се затим Далеко гато си. Moj глас да може У море бацих, допливах амо. До тебе доћи, тад би ja теби Херо: С поздравом рекла: »Лака ти ноћ!« Шта, од Авида? Чак од далеке Обале оне? Ту два возара Леандар: (се помаља у позадини извана на лрозору) Малакшу возећ’. Лаку ти ноћ! Леандар Херо: E to сад видиш, ja сам то мог’о. Ах, то сад шта je? A да сам умро, подлег’о пленом Ехо, јеси ли ти, што сад збориш? Првога вала, потон’о да сам — Тражиш зар мене у мојој чами? Бар бих се к теби за један педаљ Да си ми здраво, о лепа нимфо! Примак’о ближе — и тим би мени Леаидар: Смрт слађа била. Нимфо! Херо: Да си ми здраво! Гле мокре косе, — Па и хаљина сва ти je мокра, *) Херо мисли на Ледина лабуда и нимфу Ангину, коју Je одвео Зевс у лику орла. Ти дршћеш ето! �Страна 366. Г A JPETi Опроштај c нашим сарадником. Генерал Живан Ранковић напупгга Сарајево, у које je дошао 6. новембра 1918. године као први вијесник Слободе, на челу свога храброг и чувеног 14. пјеш. пука, сада званог „Престолонаследника Петра“. Генерал Ранковић, наш вриједни и угледни сарадник, нарочито je и највише био омиљен у нашој средини, што потврђује у Мостару „Ранковића парк“, у Сарајеву „Ранковића трг“ и у општини сарајевској његова споменфотографија. Он je познат као одушевљени патриота, који je својим радом стекао сјајно име и као војник и као човјек, na се угодно сјећамо како смо били срстпи, што je баш на њега пао избор да нам он буде прта вијесншс Слободе, коју смо очекивали с ону страну Д р т е . Број 23. Kao човјек истиче се нарочито чврстшом карактера, углађеношћу и питомошћу, културном и начитаношћу, који поред тога влада врло добро и са два страна језика. — Познат je и као добар говорник, чији су говори с усхићењем слушани несамо на дан доласка српске војске у Сарајево него као и изасланика прн откривању споменика Краљу Петру Великом (Бугојно, Фоча, Пофалићи, Свјеверско); затим његов говор на Видовдан пред свима трупама сарајевског гарнизоиа, као и његово предавање „Кајмакчаланска битка“ на дан њене 10-годишњице у Официрском Дому. Слушајући његове говоре, морамо признати да су ријетки говорници, који су умјели толико и тако лијепо као он да управо наелектризирају несамо масу uero и интелигенцију ка љубави и оданости'Краљу и Отаџбини. Генерал Ранковић није само познат као одличан официр него и плодан писац и књижевник, који je написао читаву серпју лијепих и корисних дјела, која су похваљена a некоја и нагређена. Међу њима се нарочито истичу: „Војна Географија“ у 4књиге, „Наоружање Пешадије" у 10 књига, „Збирка Великих Војника" — Војвода Радомир Путник и друга, као и велики број чланака оригиналних и превода, штампаних у „Гајрету“ и другим разним књижевним листовима. Kao истакнут географ изабран je од стручњака географа за предсједника секције „Географског друштва" у Сарајеву. Генерал Ранковић провео je у нашој средини пуних 6 година, рачунајућн ту и службу у Мостару. Он je свуда и за сво вријеме био одличан примјер коректности у сваком погледу и врло умјешан човјек, који je знао доћи у додир са свима грађанима без обзира на професију и вјеру, кога су сви веома цијенили и вољели. Kao пријатељ и сарадиик нашег листа, жалимо да нас оставља и он, који нас je својим држањем, тактом, најљепшим обхођењем и сусретљивошћу у свакој прилици много обвезао и са задовољством наводимо да ће пам остати у најљепшој успомени, као и наши мили генерали Стеван Хаџић и Божа Терзић, као примјер ваљаног чочјека, одлична војника, доброг друга и пријатеља. Срећан пут желимо од свега срца нашем Генералу Ранковићу, кога називамо „наш“ из љубави и поштовања, желећи да нам се опет поврати у нашу средину као риједак човјек и службеник! Хамид Куквћ. КЊ ИЖ ЕВНИ У С П ЈЕ Х r. М У Р АД Б ЕГО ВИ Ђ А. Генерал Живан ]. Ранковић Kao војннк познат je несамо у рату као храбар борац који je провео у борби све ратове и одликован свима највишим ратним декорацијама, већ и у миру као савјестан и омиљен старјешина, који je био примјер реда и рада свих војника без обзира на чин. У недјељу, 21. новембра о. г. подијељена je у Загребу Деметрова награда за најбољу драму у Загребачком Казалишту. Ту награду у износу од 10.000 динара добио je наш земљак и сарадник нашег листа г. Ахмед Мурадбеговић за драму »Бијесно псето«> која je приказана крајем прошле позоришне сезоне у Загребачком Казалишту. (Садржај те драме донијели смо ми у прошла два броја нашег листа). Taj успјех нашег пријатеља и сарадника добива тим �Бро) 23 »Г A Ј Р Е Т« више важности што су се за ту награду натјецали и познати драматичари г. г. Милан Беговић, Пеција Петровић, Тито Strozzi и др. Овај велики нњижевни успјех нашем пријатељу и сараднику г. Мурадбеговићу срдачно честитамо! Prosvjetni rad u Č ehoslovačkoj. (Suzbijanje nepismenosti u vojsci. —Rad Crvenoga Krsta). Česi, znajući da se velika međunarodna javnost ne bavi sa malim narodima, ako joj se ne pruže lako pristu­ pačne obavijesti, objelodanjuju u Pragu, ne samo novine i časopise na engleskom, francuskom i njemačkom jeziku (Observer, Gazette de Prague, Prager Presse i t. d.), nego i posebna djela za inostranstvo. U tim izdanjima se u prvom redu iznosi ono što se odnosi na prosvjetni, privredni i socijalni rad u Čehoslovačkoj. Čehoslovaćka vojska, na primjer, priređuje svake godine šetmjesečni tečaj za nepismene novake, osobito za one iz Slovačke i Podkarpatske Rusije, gdje su školske prilike, prije rata i za vrijeme rata, bile vrlo slabe ili nikakve. Medu samim Česima ima vrlo malo nepismenih, i za to se napomenuti tečaj drži najviše za Slovake, Rumunje, Mađare i Rusine. J < Broj polaznika posljednjega tečaja, bio je veći nego ranije, jer su mladići koji su zbog ratnih neprilika, otsutnosti svojih oćeva i zbog poljskoga rada, morali zanemariti osnovnu školu. Od 4339 polaznika vojničkih analfabetskih tečaji bijahu: 1446 Rusini, 56 Rumunji, 1922 Slovaci, 398 Mađi 160 Nijemci i 343 Česi. Страна 367. 3213 položiše ispit čitanja i pisanja. Ovaj broj bi bio veći, da izvjesni broj njih nijesu bili pušteni kućama zbog bolesti, ili drugih razloga. Od Rumunja je samo jedan pro­ šao ispit, što se objašnjuje time da potiču iz jednoga od najzabitnijih krajeva ne samo Čehoslovačke, nego čitavo Evrope. Nakon svjetskoga rata osnovan je, američkom pomoću, Čehoslovački Crveni Krst, kojem je na čelu Alice Masaryk, kći predsjednika č. si. Republike. Kroz to kratko vrije, ova nova ustanova je razvila velik i koristan rad. Broji preko 500.000 članova, te prema srazmjeru sta­ novništva, dolazi iza Sjev. Američkog i Japanskog Crvenog Krsta. Dječiji Crveni Krst u Čehoslovačkoj imao je na kraju prošle školske godine 335.000 članova. Djeca koja naginju sušici, šalju se ljeti na otvorena polja. Prošlih školskih praznika bilo je 45 polja za 2.260 djece. Od godine 1920, društvo je priredilo više od 200 takvih polja (logora) za preko 10.000 djece. Društvo je držalo 118 dispanzera za matere, za sušičavu djecu i -Ld., 60 stanica za prvu pomoć, ove godine i 20 vojničkih ambulantnih motornih kola. Razna predavanja o zdravlju slušalo je ukupno dva milijona osoba, uz filmove koji su prikazani preko 8000 puta. Svake zime se je u Slovačkoj i Podkarpatskoj Rusiji dijelila hrana siromašnom stanovništvu. Društvo broji u čitavoj Republici 640 mjesnih udruu ime potpora i istraživanju, troši godišnje nekolo milijuna č. si. Kruna. A. W H LllllllLl' 'у Прослава дана Уједињења у Гајретовим конвиктима. Управа Гајрета издала je наређење свима управама друштвених конвтсата да са својим питомцима и пријатељима Гајрета одрже на дан Првог Децембра прославу Уједињења и да о тим прославама извијесте Главни Одбор Гајрета. Припреме за забаву Главног Одбора Гајрета. Ових дана отпочеле су припреме за годишњу Гајретову забаву, која се има одржати у суботу, 5. фебруара 1927. у Народном Позоришту. У ту сврху je изабрана на сједници Гл. Одбора секција за забаву, у коју су унишли гг: Хаџиомеровић као прочелник; затим као чланози Борић, Сарић и Кукић. Ова секција je одржала први свој састанак у четвртак 25. о. м. и закључила, да се на забави даде нешто ново, пгго he привући нашу публику и пружити joj задовољства и уживања више него и на досадањим Гајретовим забавама, које су no својим приредбама, умјетничкнм извађањима и атракцијама a и no посјети надмашавале све друге забаве у Сарајеву. У ш т и п споразуму с режисером овд. Народног Позоришта и познатим оперским пјевачем г. Т у р и н с к и м нзабрана je за ову забаву опера из муслиманског живота „Џемила" од француског писца Бизе-а. Ту оперу извађаће Гајрстове питомице, у чему he их подучавати r. Турински. У концертном дијелу програма биће још неколике тачке. Kao и обично приредиће се, након концерта, и многе друге интересантности. О току припрема за ову забаву извјсштаваће се преко нашег a и овд. дневних листова. Гајретова добротворна лутрија. Главни Одбор Гајрета ради на изради плана за приредбу добротворне Гајретове лутрије. Вјероватно he Главни Одбор ових дана израдити дефинитиван план лутрије, a затнм упутити молбу Министарству Пољопривреде и Вода за одобрење приредбе ове лутрије. Скупштина Чланова Гајрета у Зевици. Недавно именовани повјерениди у Зеници уписали су за кратко вријеме преко 50 чланова, na су према �Г A Ј Р Е Т. Страна 368 друштвеним правилима сазвали изванредну скушптину у суботу, 27. о. м. на којој су основали Гајретов пододбор. С те скупштине упућен je брзојавни поздрав предсједнику Главног Одбора г. Дру Авди Хасанбеговићу слиједећег садржија: „Пригодом одржавања Гајретове скупштине у Зенипи у сврху избора пододбора, изволите, господине предсједниче, примити наш братски поздрав са жељом да би почетак нашег рада уродио најобилнијим плодом. За пододбор, предсједник: МамиК. Прилози из Рогатице. Пододбор Гајрета у Рогатици послао je Главном Одбору Дин 2.075'—, које потјечу и то: Дин 406'—, од теферича; Дин 576— од курбанских кожица, Дин 5 5 'од добровољних прилога, a преостатак од Дин 1.037*— чланарине и претплата за лист Гајрет. Повјереници Гајрета у Гатачком срезу. Ради успјешнијег рада за Гајрет, no предлогу пододбора Гајрета у Гацку, Главни Одбор je именовао повјеренике Гајрета у оближњим општинама, и то како слиједи: Омер Хасанбеговић за Автовац, Ајдин Тановић за Међулиће; замил Крпавац за Кулу Фазлагић, Смајо Башић за Башиће и Муховиће, БеЈшр Џеко Хусов за Друговиће, Мухарем Сарић за Меданиће, Мујо Џубур за Равни и Авдија Таловић за Бахори. Преглед извршених попраиака у згради женског конввкта. У прошлу суботу извршена je калаудација трошкова око поправака зграде у којој je смјештен Гајретов женски конвикт. Испред Вакуфа били су ирисутни гг. Абдуселамбег Храсница, Мухамед еф. Кадић и Мустафа еф. Тулић; a испред Управе Гајрета гг. Ахмед еф. Борић, Хамид Кукић и Алија Хромић. Приликом прегледа извршених радња констатовано je да je на поправке ове зграде фактично утрошено 67.000 динара, не урачунавши овдје материјал и бесплатну радну снагу, са стране градске ошптине и друштвених шегрта. Процијенивши бесплатни материјал и радну снагу, констатовано je да вриједност свих поправака стварно изнаша 84.000'— динара, колико je и предвиђено у уговору с Вакуфом. Делегати Вакуфа, задовољни с извршеним радњама, изразили су готовост, да предложе Вакуфском Саборском Одбору, да се садањи уговор с Гајретом продужи на 5 година почам од 1. јануара 1927. уз досадању кирију од Дин 1000'— мјесечно. Број 23. Позиви пододборима и повјереницима Гајрета. Већи број Гајретових пододбора и повјереника већ од дужег времена не показују никакове активности у раду за Гајрет. С тога je управа Гајрета ријешила, да се позову сви ти пододбори, да се изјасне, јесу ли вољни да одмах реорганизују рад за Гајрет у својим мјестима и живо отпочну с радом. За случај да некоји не одговоре или изјасне се да им je ма из ког било разлога немогуће радити за Гајрет, биће ријешени дужности, a на шихова мјеста именоваће се агилни повјереници. Лијечнички преглед Гајретових питомаца. Ha једној од задњих својих сједница закључио je Главни Одбор да се изда наређење свима управама друштвених конвгасата, да имаду преко шггернатских лијечника прегледати здравствено стање питомаца и налазе лијечника доставити Гл. Одбору. Ово наређење je издато ради тога да се неби задржавали у конвикту болесни ђаци, a с друге стране да и управе конвиката строго воде рачуна и о здрављу повјерене им омладиие. Нитомце сарајевског конвикта прегледао je појединачно већ раније интернатски лијечник г. Др. Омер Бахтијаревић. "'Ових дана су и остале управе конвиката, према гор&ем наређењу, изврпшле лијечнички преглед питомаца и доставиле налаз Главном Одбору. Taj лијечнички налаз узеће Главии Одбор на својој сједници у разматрање и донијети потребна упутства. Кретање болести у Сарајевском мушком интернату у првом тромјесечју. До 24. новембра 1926. г. било je прегледано 104 питомца. Од тих je 8 лијечено у Државној болници међу тим 1 дифтерија, која je у првом почетку диагностицирана, 7 оболења од ангине од Јкојих су након оздрављења 4 оперирана ради опасности компликација као последица, a остали су лијечени амбулаторно и у интернатској болници. Сви су излијечени осим 1 који лежи на интерном оделењу Државне болнице, a који he се ускоро опоравити. Прво тромјесечје у школама. Како су се навршила 3 мјесеца школског рада, то he ових дана бити оцијењени ђаци свих школа no успјеху у науци и владању. Управа Гајрета затражила je овом нриликом детаљан извјештај о успјеху Гајретових питомаца-ица, након чега he Главни Одбор на идућој својој сједници донијети ријешење у погледу оних питомаца која су добили недовољну оцјену. Исто тако затражени су подаци и од школских дирекција о успјеху друпггвених стипендиста. Стипендистима, који покажу лош успјех у науци, биће одузета стипендија, Štamparija »Bosanske Poite«, Sarajevo. — Vlaaalk dnritvo »GAJRET«. — Glavat I od to v orni nređalk: Hamld KUKlC. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmašuje sve ostale ciprpapire a potpomaže i „liajret" Iflip. Tvornica Gigarpapira 5. Q. Шко1ај, Sarajevo, m ože se naručiti i ргеко društva ,Gairei‘ u Sarajevu д. д. у С арајеву. Т е л е ф о н бр. 33. Бави се свим у банковну струку спадајућим пословима. Улошве на штедњу укамаћује најповољније. Од чисте добити lO°/0 уступа културном и просвјетном друштву „Гајрет*. Novi Sad, Dunavska i Glvno zastupstvo za B. i H. Agentura Itudolt Bole, Sarajevo 0 .0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 Bistrik, 25. Tele!. 783. Pošt. p ret 75. �Ibrahim Šabanagić i sinovi Sarajevo, Kundurdžiluk ulica broj 27 Trqovina manufakturne robe i skladište gajtana И^аа. j i z s l e a. B rg « Bcišagića § H. Bajram aga Fočo Sarajeuo I DRUGOVI frgopinu muzikalija i materijala za pisanje i risanje. Bogato stoparište hrpatskih i srpskih knjiga Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulagina ul. 3. — Teiefon 455. fi Basme engleske, francuske, talijanske i ===== češke u najvećem izboru. ■ Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, = = šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ------- )• c * a tecar«) • cMĐ • cs*a • сж а • c * a с * о • c»i) • c * o • сжа • сж а • c * a • ( T e le f o n : T r g o v in a bro| 481 — Stan 767 Čitajte ,G ajret‘ ! List »Gajret« jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga svak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod administracije lista. Svakom prilikom sjetite se Gajreta! fV T T v m v v T v u v v m u v v v v v v v v v u v T v v m n m � https://kolekcije.nub.ba/files/original/3d567e0e6c5a2a835ddd0049bffac64c.pdf 0916d38ae910e979b07f50b521d33907 PDF Text Text h .Š a h in a g ić j Gosppgja Hafe Konak u l i c a $ S arajevo Поштарина плаћена у готовом. ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШ ТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Б рој 24. С а р а је в о , 16. дец ем б р а 1926. ЦиЈена год. 80 Д. Поједини број 4 Д Ђаци добивају лист у пола цијене код Главног Одбора или код Управа — Гајретових конвикта. — С А Д Р Ж А Ј: Г а јр е то в Гласни к X. К.: I Н и к о ла И аш ић | Михаило Мирон: М ртви с л ав у ј (Пјесма). Хамза Хумо: Н ем ир (ПјеСма). Хамза Хумо: У о р а ш ју (Пјесма). Осман Нури Хаџић: М ухам ед л К у р -ан . Хусејн Ђого: У тјецај И стока н а Зап ад ф. Грилпарцер: М орскн и љ у б а в н в валЈ (Трагедија у 5 чинова) Превео Сулејма; Мурсел. Прослава рођевдапа Н*. Велвчанства Краља j Гајретоввм вигернагима. Жалобва сједпица Главиог Одбора Гајрета. Додијељенн наставници-ице Гајрету. вјеревпштво Гајрета у Загребу. вовзабрани пододбор у Зеввци. Гајретове забаве у провивцији. Књвжевни оглас. Ф е љ то н : Павле Лагарић: Мнхајло Мвроп вао лнричар. Дикенс: „Даввд Коперфвлд". ■т* . Уредник: Хамид Кукић. X �r ш Г1 i] Š1 e] ш ■I 0 s 0 цјиИ I iMM! Potpuno uplaćena dionička glatmica Din lo,ooo.ooo*— Rezeroe Din l,6oo.ooo*— ' 0 1 E 0 s1 0 0 0 Banka se bavi svim u bankoTmi strnkn spadajnćim poslovima. Ovlaštena je za trgovanje sa valutama i devizama. Zavod je također i pupilaruo siguran. Osniva, organizuje i rukovodi kreditne i privredne ustanove. Osniva i podupire razne knlturne i humanitarne ustanove. Zavod je angažovan kod „Tarde* industrije drveta d. d. i Trgovačkog d. d. BMerkantilia“ u Sarajevu. 0 Od čiste dobiti doje 10°ја Kulturnom i Prosvjetnom Društvu ,,Gajret“. 1 Sve doznake u domovini i inostranstvu obavlja Banka (Jajrct najbrže i najkulantnije. Uloške ukamaćuje najpovoljnije, i isplaćuje iste u svako doba. . 0 ® 0 0 0 0 0 0 0 0 ® 0 [Š □ О 0 П В ■ 1 0 0 S B 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 ® СЖО*еЖЗ*СЖ>*СДГа*СЖ>*СЖО*СЖЗ*С*0 * С * 0 * * есж ав с*осл гоес*оеес*оес*аесж осж оесж оес*ое općine grada Sarajeva T e me l j n a g l a o n i c a 40,000.000— d i n a r a Čekovni račun kod Poštanskog čekovnog zavoda, filiale Sarajevo broj 2172 •сЈгаелггсЈГО* §sa Bavi se svim poslovima koji zasijecaju u bankovnu struku. Osim toga ima svoju E 3 i sa i Bi S A O N I C koja daje zajmove na zlato, srebro i ostale dragocjenosti uz najpovoljnije kamate^ g 9 • сжз • сжо • ova • сжо • сжз • ежа • cara • c* d • сжа cea • сжа « зжа • сжа • сжа • cea • cea • cea • cea • mm mm mm �ЛИСТ ГАЈРЕТА ДРУШТВА ЗА КУЛТУРНО И ЕКОНОМСКО ПОДИЗАЊЕ МУСЛИМАНА Излази 1. и 16. у мјесецу. Година X. Број 24. С ар а је в о , 16. дец ем б р а 1926. Цијена год. 80 Д. По|едвни број 4 Д. Ђаци добивају лист у пола цијена код Главнот Одбора илп код Управе — Гајретових конвикта. — �Страна 370 Г A ЈРЕТ. Број 24 X. К .: |^ [ и к о л ^ П а ш и ћ Наша држава и народ изгубили су 10. о. м. највеКег државника, најнеуморнијег ствараоца државног и народног Јединства — Николу Пашића, који je народу и држави још толико пбтребан био. По историјским догађајима на којима je тијесно сарађивао, no епохама кроз које je проткао свој рад, no своме животу и пајзад no легендама, које су се испреле око њега — пок. Никола ПашиК je најлегендарпија личност, коју je наш народ уопште имао до данас међу државницима. Од првог момента, од тренутка када се родио скоро прије једног вијека, у држави која jfe у оно доба била мала и нова — na све до последњег даха свога живота, чије су границе захватиле скоро све оно што je народ у току историје обухватио својим идеалима, Никола Пешић je толико испреплетао свој живот са животом своје Отаџбине, да je њихова биографија скоро иста и нераздвојива. У нашој земљи нема краја у коме on није познат. A то je највећа награда човјеку, који^је цијелог живота био државник и стога ж ртвовао свој живот народу и његовој срећи. Зато се пок. Пашић високо уздигао изнад свих вјерских, племенских и партијских борби и постао човјек, који припада цијелој нашој нацији, чији je рад у прошлости и садашњости постао примјер, којим ће се одушевљавати садањи и будући мараштаји и за којим данас жали дубоко цјелокупна наша нација. Наше Уједињење и О слобођење je његова животна замисао, која се могла остварити његовом необичном проницавошКу и неумрлим историјским дјеловањем. За цијело вријеме свога живота подржавао je Никола Пашић на свима положајима свога државничког рада неугасиви пламен завјетне мисли Народног Ослобођења и Уједињења. У овим моментима општег бола мора умукнути свака ситна људска пакост, да бисмо се сложно као један човјек, предали осјећајима искреног поштовања и дубоке захвалности за неизмјерна добра, којима нас je све велики покојник задужио. Специјално наш Гајрет, кога je он увијек потпомагао и разумијевао више но ико, бодрећи његове раденике на сваком кораку на рад за зближење браКе no крви и језику и на рад за опште добро — вјечито ће бити благодаран овоме неумрлом државнику. Зато ми Гајретови раденици његовом смрћу претрпљујемо веома тежак и ненакнадив губитак, јер у њему губимо најбољег пријатеља и највећег добротвора. Н е к а je в је ч н а с л а в а и х в а л а Н и к о л и П аш иК у! �»Г A Ј Р Е Т< Број 24. Михаило Мирон: МРГВИ СЛАВУЈ. Алекси Шантићу. Умуко je глас твога срца врела и страсни шум крила више не лепрша с нашег голог крша; не ори се песма преко пустих страна у гроздима мирисним плавих јоргована. И свакога лета кад земља процвет^ у јутро и вече, кад латице поспу белога бехара, тужно хучи Неретва, без твог noja тече, без дружине старе и звучних бехара, и суморно плачу стене врх Мостара. Само светла ноћ кад с месецом дође, na гиздаво седне више старога града, више топлих башта, зелен винограда, и загрли капије и демир пенџере, голицавом руком без гласа и даха, и домами звезде као златне птице, тад запламте срца препуна севдаха, севдалије ударе у дрхтаве жице* na кидају драгој са грла ђердаие, просипају сјајни бисер и мерџане. Тад шум драгих крила опет залепрша више сетног града, са блиставог крша, и круне се латице белога бехара у баштама цветним покрај винограда. Hama тужна река весело захуји, и зазвоне гласи старијех бехара, заори се твоја песма преко страна, запевају складно сви наши славуји у гроздима мирисним плавих јоргована. H am za H um o: NEMIR. Jasmini cvetaju, Bašte listaju, prolaze behari. P belo ruho moje devojačko, Sto truneš pusto u staroj sehari! Страна 371. U zelen ćup Svakoga jutra bacam po kamičak, I tako brojim dane, iščekujem tebe, 0 dragi, tugo moja ranjena! Suzama zalivam đerđef; A katmer i jasmini venu u avliji našoj. 1 jeseni venu, i zime dolaze, 1 puste, duge noći jezde belim ravnima. Budim se. Vrisnem iza sna ko’ preplašena tica: — Ko kuca zvekirom na vrata! — O, nije niko, niko. To moje srce bije, I dole u aharu zveči Lanac našega ata. H am za H u m o : 'Е ORAŠJU. U orašju u širokom vrelo podne zrake toči; u orašju u širokom zlata blešte. Sve je tiho, bono tiho. Mlada vrba žučno soči. Kroz orašja kroz široka vode teku, nose dane k’o i lane. Avaj, tugo! Belim platno, runo zlatno Moji dani uplakani. U orašju u širokom zlatne vode, zlatne dane tkaje lisno zelen-granje. Tiho. Sumi reka. Neko peva: Aoj nane, mila nane, Lele meni! Odnese mi hitra voda U nepovrat mlade dane! Aoj nane, mila nane, — Lele meni, — Teške li su noći same! �Страна 372- >Г A Ј Р В Т< Број 24. (Jsman Nuri Hadžić: MUHAMED I KUR-AN. (Nastavak.) Pod konac devete godine Muhamedu je umrla kći Kulsum a početkom desete Ibrahim. § 20. Hađž-el-belag. Deseta godina po Hidžretu počela je u znaku D e k l a r a c i j e na Mini. Manja plemena i pojedini rodovi idolopoklonika, raštrkani tamo amo po pustinji, sa svih strana okruženi prista­ licama nove vjere, bili su čisto da im nepreostaje ništa drugo nego li primiti Islam. Dok su još pred godinu dana prijetili kopljem i mačem i vjerovali u pomoć bogova, sad su mirno pognuli glavu pred vi­ šom silom gledajući sa strahom u duši kako i zadnji idol pada u prah bez i najmanje reakcije bilo s koje strane. Nisu prošla ni dva mjeseca od Deklaracije primili su Islam, bez ičije intervencije, svi -oni koji su još kolebali, a kad su dva vladajuoa kneza iz Hadramevta došla u Medinu i izjavili* da i njihova plemena prelaze na Islam, onda je Muhamed mogao mirne duše reqi, da je cijela Arabija s kraja na kraj priznala autoritet božijeg poslanika. Kult idola je konačno pao a carstvo Islama vaspostavljeno. Ono malo pristalica Hristove crkve u Nedžranu i Ajli i Mojsijeve nauke u Hajberu, gubilo se u moru islam­ skog s v i j e t a . Ajeti Kur-ana koji su sukcesijvno objavljivani kroz puna dva decenija, predstavljali su sređen ma­ terijal za jedan solidan vjerski i građanski kodeks, koji će biti siguran potuvođ u životu ljudi za sreću ovog i onog svijeta: »Knjiga je ova (Kur-an) koju ti (Muhamedu) poslasmo da njome izvedeš ljudski rod iz tame na svjetlo, da 'ga povedeš putem slave i napretka.« »Kur-an u istinu vodi na pravi put i obećava veliku nagragdu onima koji čine dobra i plemenita djela.« (Kur-an XIV. 1; XVII. 9.). Osnovna dogmata vjere, morala i socijalnog .po­ retka bila su objavljena a time i Muhamedova mi­ sija dovršena. U želji da svoje veliko djelo okruni svečanim hadžom i da još jednom vidi svoj rođeni zavičaj »majku gradova« — Meku, Muhamed je još u mje­ secu ramazanu objavio da će u ovoj godini pohoditi Kabu. Vijest o Muhamedovoj namjeri raširi s e naj­ većom brzinom po cijloj Arabiji i sav islam ski svijet počeo je da se sprema za velike svečanosti. I oni kojima nije put preko Medine kao i oni kojima je Meka mnogo bliža, došli su u Medinu da zajedno s Muhamedom pođu na hadž. Dvadesetpeti dan mjeseca Zulkade (23. februara 632.) krenulo je o s a m d e s e t h i l j a d a s Muha­ medom na čelu. S Muhamedom su pošle i njegove žene. Prvu noć hadžije su konačile u Zul-Hulejfi i tu »ušli u stanje ihrama«. Sutra dan polazeći iz ZulHulejfe Muhamed je proučio a za njim sve hadžije ponovile ovu molitvu — t e l b i je : »Evo me pred tobom, o moj Bože! T: si jedan i jedini. U istinu samo tebi pripada hvala • slava, milost i moć«. Četvrti dan ZulhidV (3. marta) rano u jutro prispjele su hadžije u Meku. Muhamed je ušao u Haremi-šerif kroz »vrata spasa:' — B a t e - s - s e l a m i molio: »o moj Bože, povećaj ugh'd, svetost i čistotu ovoga hrama i onih koji njemu hodočaste«. Tada obiđe oko Kabe sedam puta: tri puta ubrzanim kora­ kom a četiri običnim. Onda poljubi »Crni kamen«, — H a ti ž e re 1-e s v e d, položi obe ruke na njega i potare po licu. Obilazeći oko Kabe, Muhamed je mo­ lio: »O Bože, učini da nam dobro bude na ovome svijetu i na onome poslije smrti i sačuvaj nas muka i užasa pakla«. Pošto je još jednom poljubio »Crni kamen«, stupi na M e k a m i I b r a h i m i klanja dva rekata. Potom naredi da mu donesu vode iz vrela Zem-Zema. Kad se napio vode, iziđe iz porte dža­ mije i pređe na S a f u nasuprot M e r v i. Između ova dva brežuljka Muhamed je ubrzanim korakom pre­ šao sedam puta i molio: »Bog je velik, jedan i jedini, on je ispunio svoje obećanje i pomogao svome slugi, on je svojom moći porazio neprijatelje svete istine«. Zatim je objavio 159. ajet druge sure Kur-ana, koji se odnosi na Safu i Mervu. Time su svršeni obredi u Meki i Muhamed je naredio da svi m u t e m i г i napuste »stanje ihrama« i uđu u i h 1 a 1. Osmi dan Zulhidže (7. marta), j e v m i t e r v i j e Muhamed je sa svima hadžijama prešao iz Meke na Minu i tu ostao cijeli dan i noć. Za to vrijeme Muhamed je pred pravovjernima klanjao sve pet pro­ pisanih molitava. Sutra dan, deveti, po svršetku ju­ tarnje m olitve, hadžije su se uputile prama brdu Arefatu, gdje je Muhamed održao svoj veliki govor — h u t b u , koji je tradicija vjerno sačuvala: »0 ljudi! poslušajte moje riječi: Ja neznam, hoće li mi biti suđeno da se i do godine ovde s vama nađem«. Poslije svake rečenice Muhamed bi napravio malu pauzu a Rabia bin Umeje bin Halaf svojim jakim gla­ som ponovio njegove riječi. Stotinu hiljada hodočasnika uprlo je oči na ono mjesto Arefata gdje je na svojoj devi sjedio Muhamed i blagim pogledom posmatrao krunu svoga dvadesetgodišnjeg djelovanja. »0 vi koji vjerujete!« — produžio je Muhamed, »bojte se Boga i budite humani i pravedni između sebe i spram drugih. Imanje i život ljudi neka vam �Број 24. ГА JPETi budu sveti i neprikosnoveni, kao što je za nas sve uzvišen i svet ovaj mjesec, današnji dan i mjesto na kome se nalazimo. -Čovjek je djelo božije i neka je proklet ko to razara. Mi ćemo svi doći pred Boga i on će nas pitati za naša djela i naš rad. Stvari koje su vam date u amanet, čuvajte kao svoje sopstvene i vratite ih vjerno i na vrijeme onome čije su. Krvna osveta i lihvarstvo iz paganskih vremena neka pre­ stanu za uvijek. Bog je dopustio poštenu trgovinu, a lihvarstvo strogo zabranio: teško onome ko se ogri­ ješi o ove propise. Lihvarske kamate i krvna osveta nepostoji više ni za jednog pravog Muslimana, po.čevši od moga strica Abasa koji ima mnogo dužnika, i od moga nećaka Rabia bin Harisa bin Abd-el-Mutaliba koga su kao nevina dječaka ubili ljudi iz ple­ mena Husail. 0 vjerni, bojte se Boga i oprostite svo­ jim dužnicima lihvarske kamate. Ako poslušate moj savjet, vaša će se imovina uvećati, jer vam ostaje glavnica za pošten rad i trgovinu, a ako to ne uči­ nite, znajte da ste se teško zamjerili Bogu i njego­ vu poslaniku. Nemojte činiti nepravdu drugome, pa će i vama biti dobro. Ako jet vaš dužnik u nezgodi, produžite mu rok plaćanja;, ako ste u položaju da mu oprostite, to je još bolje. Bojte!- se'' onog dana u koji ćete svi doći pred Boga i onde gde je vrhovni sudija apsolutna pravda. 0 vjerni! Kada rse-^pbvezujete, da ćete jedan dug platiti'na* vrijeme i kada uopšte pravite ugovore stavite to na pismeno, tačno i vjerno, onako kako ste ugovorili. Za svaki ugovor, bio malen ili velik napravite pismeni ugovor i na­ značite rok plaćanja. Ove mjere opreznosti pred Bo­ gom su najpravednije, to je najsigurnije dokazno sredstvo da se izbjegne svaki nesporazum i sumnja -. »0 smrtnici, bojte se Boga koji vas je sve stvo­ rio po istom životnom principu, čovjeka i ženu od kojih se umnožilo čovječanstvo. Bojte se Boga od koga svi pomoć tražite i poštujte krvnu vezu. Vjerno ispunjavajte dužnosti koje postoje između muža i žene, između roditelja i djece. Dijete stiče raj pod nogama majke. Čuvajte se preljuba i ljubomornosti: prvo je težak grijeh, a drugo vodi nesreći u braku. Ženite se onima koje ljubite a kad vas je jednom božija volja sjedinila, onda živite u ljubavi i skladu. Sa ženama postupajte ljubazno i sa mnogo dobrote. Izbjegavajte ogovaranja. Oni koji kleveću poštene žene, neka su prokleti na oba svijeta. One koji op­ tuže poštene žene radi nevjerstva u braku ili radi nemorala, a ne mogu za to izvesti četiri vjerodostojna svjedoka, kaznite sa osamdeset udaraca bičem i ni­ kad im i ni u čemu nemojte vjerovati jer to su nevaljalci i zlikovci. Ako spram vaših žena osjetite malu odvratnost, nemojte nagliti, promislite, možda vam je Bog baš u tome ukazao vašu sreću. Nemojte tražiti razvod braka bez važnih razloga, jer od svih stvari koje je dopustio, Bog najviše mrzi razvod Страна 373. braka. Žene su vam se predale na vjeru Boga; po­ štujte dakle amanet božiji«. »0 vjerni, kad određujete i između sebe dijelite nasljedstvo budite strogo pravedni i držite se božije knjige. Čuvajte imanje maloljetnih, nemoćnih i slaboumnih. Nemojte upotrebljavati njihova imanja la umnožite svoja. To bi bio težak grijeh«. »0 ljudi! poslušajte što vam kažem i dobro za­ pamtite. Ja vam ostavljam božiju knjigu koja će vas, ako je se vjerno pridržavate, uvijek čuvati da nezalutate s pravog puta, sa staze pravde i istine. To je knjiga jasna i pozitivna koju je sam Bog diktirao. Imate pred sobom moj cijeli život, moje riječi i moja djela; sve što sam govorio i radio, nastojao sam da to bude u potpunom skladu sa božijim hoćenjem«. »0 vjerni! govorite uvijek čistu istinu, neka vas nikad mržnja nezavede sa staze prava i pravednosti. Pravednost je sestra pobožnosti. Bojte se Boga, on pozna vaša djela«. Nakon kratke pauze, Muhamed usklikne: »0 moj Bože! Jesam li ispunio svoju zadaću i povjerenu mi misiju? — »Božiji poslaniče! Ti si vjerno ispunio svoju misijiLi nama saopštio što ti je Bog povjerio! — zagrmilo je sto hiljada duša u jedan glas. Zrak zadrhti, zemlja se strese od usklika i uz­ daha vrućih molitava pobožna svijeta. Arefat dahće pod mnoštvom koje tu zasvjedočuje vjeru u jednog Boga i njegova poslanika. Sunce je naginjalo zapadu. Muhamed naredi mu­ jezinu da oglasi vrijeme molitve. Pošto pred pravo­ vjernima klanja u isti mah podne i ikindiju, pređe na drugo mjesto Arefata^ E s - s a h a r a t i odavde objavi sakupljenom narodu: »Teško nevjernicima, daias i do vijeka koji ostave vašu vjeru. Ne strahuj te jod njih. Bojte s e mene. Ja sam danas dovršio vat, vjerozakon — din (i stavio pečat na nj). I ispunio sam spram vas svoju najveću milost: moja je volja bila da Islam bude vaša vjera«. (Kur-an V i 4). 0 zalasku sunca Muhamed je prešao sa Arefata na Muzdelifu gdje je i konačio. I na Muzdelifi je spo­ jio u jedno dvije molitve: ahšam i jaciju. Sutri dan, deseti Zulhidže po svršetku jutarnje molitve krenuo je prema Mini. Nakon kratkog za­ državanju na M a š e r - e l - h a r a m u , prešao je ubr­ zanim korakom B a t n i-m u h a s a г i ušao u uvalu Mine. Prolazeći kraj D ž e m r e t-e 1-A k a b e i iz­ govarajući »Bog je velik«, bacio je sedam sitnih piljaka prema onoj strani gdje se nekoć, kako tradicija kazuje, Ibrahim peigamberu prikazao Satana. Zatim je počelo klanje kurbana, prikazivanje žrtava. Muhamed je tom prilikom oprostio šesdeset i tri roba. Pošto ga je berberin obrijao i pošto je za­ ložio malko od kurbanskog pečenog mesa, prešao je u Meku. U Meki je, nesilazeći s deve, obišao sedpm puta oko Kabe, napio se vode sa vrela Zemzema, �Страна 374. Г А Ј РЕТ< pročitao na glas pedeset drugu suru Kur-ana i onda se opet vratio na Minu, gdje je ostao tri dana. Četvrti dan Bajrama ponovno se vratio u Meku i sutradan u ranu zoru obišao oko Kabe sedam puta, dodirnuo zidove M u 11 a z e m i prije islaska sunca krenuo put Medine. § 21. M u h a m e d o v a b o b l e s t i p r e l a z n a d r u g i s v i j e t . Muhamed je došao u Medinu koncem mjeseca Zulhidže. Kratko vrijeme iza toga, opazili su se na njemu vidljivi znaci teške bolesti. To je silno zabrinulo svu njegovu okolinu, koja nije ni pomišljala da bi i Muhamed mogao oboliti. Dok se njegova bolest, makar da se još uvijek na nogama držao, s dana na dan pogoršavala, u Ara­ biji su se pojavila tri »bozija« poslanika: u Jemami M u s e j l e m e b i n H a b i b ; u Nedždu T u l e j h a b i n H u v a j l i d i u Jemenu E s v e d - e 1 - A n s r Premda sa malo pristalica ipak su ova tri lažna pro­ roka bili počeli unositi zabunu među neprosvijećene mase, iskorišćujući i bolest Muhamedovu. Sta više Musejlema je poslao Muhamedu svojži dva delegata sa ovim pismom: »TSlusejlema, prorok iz Jemame, Muhamedu božijem poslapiku Mir s tobom. Meni pri­ pada polovina zem lji a^druga polovina Kurejšijama, ali su Kurejšije nepravedni i zavidni«. Muhamed je. strogo opomenuo Musejlemina de­ legate što su dopustili da ih iskorišćuje jedan odpađnik, a onda im predao ovaj odgovor: »U ime Boga blagoga i milosrdnoga. Od Muhameda, božijeg posla­ nika, Musejlemi, lažovu i licemjeru. Mir svima koji idu pravim putem. Zemlja je božija i on je daje u vlast onome kome hoće. Samo oni imaju uspjeha, koji se Boga boje. Teško otpadnicima od prave vjere«. Tri manja odreda muslimanske vojske bila su dovoljna da u korijenu uguše sva tri pokreta. Esveđel-Ansi platio je glavom svoj smjeli podhvat. Број 24. Pod konac mjeseca safera Muhamedu je naglo po­ zlilo i on je legao u postelju u stanu svoje žene Mejmune. Da ne bi morao po već utvrđenom običaju, svaki drugi dan seliti u stan drugih žena, zamolio ih je da mu dopuste da se odmah preseli u Aišin stan i tu ostane do ozdravljenja. Iz Aišina stana vode neposredno u džamiji. Nekoliko dana iza toga pozvao je Muhamed u Aišin stan svu svoju rodbinu i najuglednije prija­ telje i saopštio im: »Ja osjećam da se približuje dan našega rastanka. Vjerujte u Boga a. ja ću ga moliti da bude blag i milostiv vama koji me slušate, mo­ jim otsutnim drugovima i svima ljudima koji su sada i koji će u buduće biti pristalice Islama«. Prisutnima zasijaše suze u očima i jedva se uzdržaše da ne bri­ žnu u plač. Zatim je Muhamed dao detaljna nare­ đenja i uputstva kako da mu klanjaju dženazu i opre­ me za sahranu. Sutra dan kad je došao Bilal i javio mu da je vrijeme molitvi, Muhamed je naredio da Ebu Bekiri ^ id ik u mjesto njega klanja pred pravovjernima kao imam. 7 Trinaesti dan rebi el-evela, 8. juni 633. za vri­ jeme jutarnje molitve pojavio se Muhamed na džamijskim vratima, koja vode iz A išine sobe. Očevidac veli da ga nikad u životu nije vidio ljepšeg i uzvišenijeg kao u taj čas. Ljudi samo što od radosti nepometoše molitvu, ali im on dade znak da ostanu na miru. ‘ Zatim se vrati u svoj stan, spusti glavu na krilo Aiše i oko podne istoga dana preseli na drugi svijet. »Moj Bože, . . . d a , . . . u društvu sa drugom iz visine. Oni koji me vidješe i vjerovaše«. Bile su mu zadnje riječi. Tako je svršio svoj život na zemlji Muhamed, Resuli Ekrem ve Nebiji Muhterem: sal-lalahu teala alejhi ve-selem . (Nastaviće se). Husejin Dogo: UTICAJ ISTOKA NA ZAPAD. »Ako se kao filozof hoću da po­ očima gledamo i svojini ušima slušamo oblike i pojave dučim 0 tome, što se je dogodilo na tih kultura, koje se sve više stapljaju u jednu univerzalnu ovoj Zemlji, to moram najprije u- i humanističku, mora ova knjiga interesirati; ona nas popraviti pogled Istoku, kolijevci svili učaje 0 sadašnjem kulturnom stanju, koje se bazira na umjetnosti, kome Zapad ima sve da staroj kulturi Egipćana, Feničana, 'Babilonaca, Perzijaća, , zahvali«. Voltaire. Kineza, Japanaca, Turaka (Seldžuka i Osmanlija) i Arapa. Njemački kulturni istorik g. Georg Jacob izradio je Svaki veći narod dao je ponešto svoga duha, svoga na1924. g. jednu knjižicu pod naslovom »Utjecaj Istoka na ziranja i iskustva, pa je to ostavio u amanet potomstvu Zapad«, u kojoj je raznim podacima iz mnogih knjiga ljudskom, neka se u životu i u svom kulturnom razvoju arapskog, njemačkog, engleskog i francuskog jezika do­ koristi prošlim duševnim i materijalnim tekovinama. Za kazao gornju tvrdnju Volterovu. Ova tvrdnja 0 počecima to se i kaže: da je kultura svačija i da svak ima jednako kulture na Istoku i 0 širenju njezinom prema Zapadu iza­ pravo upotrebe svih sredstava koja vode razvoju pro­ zvala je. davno krilaticu na latinskom jeziku »Lux ех svjete i kulture. Naravno, da će u tome plemenitom po­ Ortent«, a znači: »Svjetlo (dolazi) sa Istoka«. Nas, koji slu prije i bolje uspjeti oni narodi koji su brojem veći, živimo na sudaru istočne i zapadne kulture i koji svojini koji su bogatiji, solidniji i koji imaju bolju organizacju. �Број 24. T A J PET. Počeci kulture na području Sredozemnog mora pokazuju put od Zapaka k Istoku u predpovjesnom vremenu, dočim Sjever evropski, koji je od južne Evrope ograničen visokim gorama, nije bio u većoj vezi. Najstariji nazori u vjeri razlikuju se i u tome, što je kod Germana sunce (die Sonne) ženskog a mjesec (der Mond) muškog roda, dočim je kod Ro­ mana baš obratno. Također primitivne umjetničke vještine sjevernjaka i južnjaka temelje se na sasvim drugoj izvedbi. Sjevernjak pliva drukčije no Grk, on drukčije plovi od Grka, a gospodarstvo i sto­ čarstvo znatno su dragačije. Među nekim učenjacima postoji mišljenje, da je uzgoj žitarica od Rimljana ili od Gala došao do Germana, no Hoope tvrdi obratno i kaže, da Germani izuzevši jedino ječam dvoredac, nijesu više ništa dobili od Rimljana, šta više, on tvrdi, da je Germanija bila u carsko vrijeme žitnica rimska. Raž, ta najglavnija sjeverna žitarica, došla je među Germane sa istoka (od Slavena), a ovi su je prenijeli u Italiju i Grčku. Ime Rugijci i Rtigen (otok Rujana) dolazi od riječi der Rogge (raž). Kada se Alpe pređu od sjevera -na jug, onda se dolazi u sasvim drukčiji bilinski i životinjski svijet, dočim nije tako ako pođemo iz Germanije na' Istok k Tihom Oceanu; ovim pravcem fauna i flora pokazuju nev znatne promjene. Zaista bilo bi jedno čudo, kada bi razvitak ljudstva bio u protivnosti ovom prirod­ nom pravcu1 0 tome, da je Sjever Jaio u živom doticaju sa Istokom, svjedoči i to, da je u Švedskoj na 200 mjesta iskopano arapskih novaca, kovanih u Kjofi (8.—10 stoljeće), a samo na otoku Gotaland našli su 13.000 komada. Ovoga su novca našli i na Orknejskim oto­ cima i na Islandu. Ova trgovina proširila se sve do Indije. Prelazeći preko najstarije istorije k sadašnjosti G. Jacob kaže (kao kršćanin): Mi živimo i radimo u krugu jedne istočne vjere, čiji osnivač nije go­ vorio grčki no aramejski, i čije prispodobe (priče) u helenskoj literaturi nemaju uzora. Šta više ova vjera (kršćanska) je u protivnosti prema grčkoj, i ona je tako duboko prodrla među evropske narode, da je Bismark ustvrdio, da socijalna demokratija nije ništa drugo do li praktično kršćanstvo. Mjesto na krvnim žrtvama podižu se hramovi na svetim knjigama po židovskom ugledu i perzijskom uzoru. Zvona na crkvama došla su iz kineskog kulta. Tamo su se upotrebljavala već 2000 god. prije Isa a. s. Očenaš i tespih (Rosenkranz) došao je iz Indije. Pro­ blemi kršćanske Skolastike potpuno se poklapaju sa onima islamskog Istoka, a njemačka mistika je bliža perzijskoj nego antiknoj. Vjerske obrede na Zapadu vrši pop, a na Istoku derviš (hodža), a oba su u redovima, te žive po pravilima osnivača odnosnog samostana ili tekije. Još danas struji indijski nazor o svijetu kod Šopenhauera. Naše bajanje i gatanje Страна 375 došlo je većim dijelom iz Babilonije. Nedeljni odmor, koji je u Engleskoj tako uvriježen, premda je od subote premješten na nedjelju, potječe iz babilonskog gatanja po kome je noć na nedjelju stajala pod upli­ vom neke nesretne zvijezde. I ono tumačenje u Sta­ rom Zavjetu kao da je potrebno svemu odmaranje sedmi dan, — u subotu — prije je imalo značenje nesretne zvijezde. Mi pišemo slova, koja su izmišljena na Istoku po materijalu (papiru), koga je napravio neki Kinez. Mi računamo s brojkama, koje su Arapi nam donijeli. A i samo štampanje knjiga vršilo se na Istoku puno prije no je u Evropi izmišljeno. Magnetska igla, štono je brodarima vrlo potrebna, najprije je postala u Kini. Mjesto telegrafa, na Istoku s e još prije krstaških ratova upotrebljavala pošta pomoću golubova, što se kod nas zavelo tek početkom 19. stoljeća. Droška (omnibus, fijaker) nije drugo no sećija na kolima a ovo je došlo iz Kine u Evropu za rokoko vremena (1789.). Za ratovanje je barut najvažniji. On je pronađen najprije u Kini (Činu-Mačin). Kalpak i zastava (bajrak) kod ulanera potekao je od »spahija« u turskoj vojsci. Riječ »jatagan« je turska. Riječ, »admiral« došla je od arap. riječi: emir el ma. a znači: gospodar voda. »Arsenal« je skraćeno od •iječi: dar es sinaa (kuća za oružje). lonijali na vladarskim dvorovima u Evropi došli su sa Istoka. Igramo se igara, koje su Istoenjaci izmislili (šah, tavla). Vašeri (derneci) postali su na Istoku. Pamuk, proti koga se u crkvama u srednjem vijeku vikalo kao proti islamske robe, osvojio je cijeli svijet. Korjeni, kafa, čaj, šećer i dr. artikli, koji su za kršćanstvo veoma potrebni, to su darovi Istoka. Naši se vrtovi obagatiše istočnim drvećem: jargovanom, jaseminom, tulipanom, divljim kestenom. Često govorimo riječi: algebra, alkohol, anilin, arak, atlas, bazar, gaze , horda, almas, magaza (magazin), punč, racija, šikana, sirup (šurup), sofa, taft, tarifa, zenit, cifra, šeker; za tim imena zvijezda: aladbaran, Algul (Gul), Vega (en-nasr elvaki), Atair — a to su sve riječi Arapa. Mnoga muška i ženska imena potječu iz hebrejskog i arap­ skog jezika. Svakako je od najvećeg značenja za kulturu pro­ nalazak glasovnog pisma. Iz grčko-latinskog pisma razvilo se u Italiji latinsko pismo, koje danas vlada u kulturnim zemljama bijele rase. Ovo glasovno pismo potječe od Feničana ili od nekog semitskog naroda Prednje Azije. Za ovo govore imena nekih slova. Ne manju vrijednost od slova nosi drugo jedno duševno djelo , koje su Arapi darovali Zapadu u srednjem vijeku, a to je arapski brojni sistem. Da se izmjeri pravo značenje pisanja brojaka po mjesnoj vrijednosti ,u čemu 0 (nula) ima tako veliku važnost, moramo pomisliti na nezgrapnost brojeva rimskim �Страна 376. Г A JP E f. i grčkim znakovima. Ovim znakovima je apsolutno nemoguće n. pr. logaritmičke tablice ispisati i njima (tablicama) obračunavati, a te su tablice najvažnije sredstvo za matematske znanosti novoga vremena (mehanika, astronomija i t. d.). Čak ni najjednostav­ nije računske operacije, kao dijeljenje, ne mogu se provesti starim brojkama, pa je zaista pusti fana­ tizam, ako kogod danas upotrebljuje rimske brojke. Nula (0 ) i brojni sistem po mjestu brojke došao je iz Indije, o čemu kaže Ibni Jakub u svom Tarihu (povijesti) (9. stoljeće). Povijest «putovanja« ove 0 nije paralelna drugim brojkama. Također stvaranje jednog znaka bez vrijednosti (0 ), što se s pravom uzima za najveće djelo ljudskog duha, prošlo je kroz razne etape. Na Zapadu javlja se 0 u 12 stoljeću. Mjesto 0 nekada s e metala tačka, kako kod riječi tako i kod brojeva, a njezinu pojavu (nule) dokazao je Hoernle u indijskoj aritmetici iz 3. ili 4. stoljeća. Vrlo stari kineski novci, vele, da su je imali, pa čak i crvenokošci u Americi prije dolaska Kolum­ bova! Činjenica — veli jedan filolog — da se na raznim mjestima, nezavisno jedan od drugog, po­ znavao i upotrebljavao znak bez vrijednosti baca grčke matematičare u zapećak. Indijci kažu nuli »sunia«, znači »prazno«, a riječ cifra dolazi od arap­ ske: sufur, što također znači prazno. Znak X (nepo­ znanica) u matematici dolazi od xeji, a to je iskva­ rena arapska riječ »šej’« i znači: stvar. Arapske brojke nijesu arapski izum, već iz toga što se pišu od lijeve k desnoj strani, a Arapi pišu slova od desna k lije\u . Brojke su izm islili Indijci, kako je to dokazao G. J. Kehr 1725., a Prinsep misli da su potekle od početnih dotičnih brojaka. Pređimo sada na geometriju. Tu se »pitagorin poučak« uzima za vrhunac antičnog m išljenja, ali je Birk prije 250 godina ustvrdio, da je ovaj »Pitagora« najkasnije u 8. stoljeću prije I. a. s. bio poznat u Indiji. Kako smo vidjeli, dva temi ja naše prosvjete: slova i brojke došle su s Istoka. Mi mislimo, da je Flovijo Gjoja izumio kompas, (u 14. stoljeću), ali je kompas bio već u 12. st. poznat Evropi, a Kinezi su ga upoznali u 10. st. Praskavi materijal (barut i dr.), koji je promi­ jenio sasvim stari način ratovanja, poznat je Kinezima u 12. vijeku. Takozvana grčka i rimska vatra nije to bio barut, no nafta, kojom su se 'Grci i Arapi branili iz tvrđava. Arapski vladari imali su posebnu vrstu četa »naffatun«, kojima je bila dužnost upaljivati kuće i skloništa neprijateljska; tako je i Haruni Rešid obasuo naftom Herakleju. Kada je mon­ golski han Oktaj 1232. napao K ineski grad Pian-King, obranili su ga Kinezi eksplozivnim sredstvom. Tu se spominju i rakete. Od Kineza primiše ga Arapi. Najstarija slika jednog topa u Evropi nalazi se u jednom oksfordskom rukopisu iz g. 1326. Број 24, štampa (tisak) je još važnija od kompasa i ba­ ruta. Štampanje knjiga, iako je najveće kulturno djelo, zavisi od dvije druge stvari, a to je o papiru i o glasovnom pismu, kojim s e cijela riznica riječi može napisati sa nekoliko slova (27—30). I u tome ima Istok svojih zasluga. Ko je izumio papir, to se ne može reći, jer je njegov postanak zagonetan. Rergamenat (po gradu Pergamu u Maloj Aziji) i papirus zbog kompliciranog postupka u proizvođenju bio je vrlo skup. Središnja Azija imađaše s toga čitave bi­ blioteke od brezove kore; južnoindijski rukopisi bi­ jahu napisani na palminu (hurminu) listu, Kinezi urezivahu u bambusove štapove. Svi ti predmeti bijahu za štampanje nezgodni. Istom 100 god. p r .. I. a. s. izmisli Kinez Tsai Lun zgodniju materiju za pisanje; to je smjesa iz sredine (srži) drveta, ko­ noplje, krpa i ribljih mreža. To bi se valjalo kao šukno'. Dva arapska pisca, jedan iz 11., a drugi iz 13. stoljeća javljaju, da je industrija papira u Samarkandu istisnula papiruse i pergamente, a tu su in­ dustriju zaveli zarobljeni Kinezi u bitci na Tarazrijčci 751. Najstariji komad papira posjeduje bei’linsko sveučilište i potječe iz god. 399., a istražio ga je Robert R. u Rostoku. Ovu industriju papira prenio je brat DžaferBermekida (za Haruni-Rešidova Vremena) u Bagdad 795., a odatlen se papir raširi po svim islamskim zemljama. U 12. st. dođe papir u romanske a u 14. st. u germanske zemlje. Riječ »rizma« papira, špa­ njolski »resma«, talij. »risma«, franc. »rame«, engl. »ream« dolazi ad arap. riječi: »rezma« i znači paket. Riječ »testa« (deset tabaka) papira dolazi od per­ zijske »dest« (ruka). Izumom papira razvi se razna industrija od njega: papirni fenjeri, zmajevi, vreće i t. d. I štampanje je (tisak) došlo sa Istoka. Otisci na papiru jevljaju se kod Kineza, i već u 6. stoljeću štampa se drvenim otiscima. Rano se razvi štampanje na Istoku i Zapadu. U Japanu za carice Šo-toku (g. 764.) razdjelilo se jedan milijon drvenih otisaka »pagoda« sa raznim natpisima, kojih se nešto našlo i u Jamoti u Horju samostanu, a japanska ih vlada pred rat poslala u Leipzig na gledanje. 1886 ponu­ đeno je sinologu Hirtu u Kini da kupi drveni otisak jedne knjige iz 1054. g. Najstariji datum za tibetsku štampu, veli B. Laufer, je god. 1069., a vjerojatno se tamo štampalo i u 9. stoljeću. U g. 1330. štampala se »Sutra« (sveta knjiga) u 1000 primjeraka. Karabaček, prof. bečkog universiteta, pronašao je u jed­ nom kitabu, da je Nuruddin za navale drugog krstaškog rata izdao štampane banknote (1147.) u sjevernoj Siriji od 1 Dinara pod prisilnom tečajem, a 1293. štampale se pare od papira u Tebrisu po kineskom uzoru. Upotreba papira u Evropi okasnila je zbog slabili prometnih sredstava u srednjem vijeku. U Njemačkoj �Број 24 »ГАЈРЕТ, dolazi tek u 14. stoljeću. Najstariji drveni otisak u Evropi potječe iz 1423. Kako se je prešlo s drvene ploče na drvena pokretna slova — to se još pravo ne zna. Gutenbreg je imao preteča, a njegova je slava, da je slovo lijevao. Drži se, da je Nizozemac Costa prije njega upotrebljavao pomična slova. Izum štampe u Kini nije mogao dati onog ploda zbog mno­ gih pism. znakova; istom semitski glasovni alfabet, koga je Evropa primila, doveo je tu ideju do kul­ turnog faktora. Pređimo sada na gospodarstvo, umjetnost i lite­ raturu. Babilonci su prvi počeli uvoditi zlatnu valutu mjesto srebrene; oni su odredili odnos vrijednosti zlata prema srebru (1:13)4), a to je odnos sunčeva puta (360 dana) prema mjesečevu putu (27 dana). Daklen 27:360 'A 1:1354. Ovo je dokazao H. Winkler 1902. I taj se odnos tako uvriježio, da su tek male reforme proizvele u 19. stoljeću velike novčane kri­ ze. Samo polako se došlo do prave današnje raz­ mjere. Banknote, koje su u zadnje vrijeme uzdrmale naš gospodarski život, izmišljene su u Kini, odaklen su ih Abasovići uzeli i u svoje''carstvo zaveli. Arapi su imali i svoje mjenično pravo, a riječ »ček« je perzijska i spominje se u Firdusije. Također je za­ sluga Arapa, što su u SjeV.' Afriku doveli dev< time olakšali promet. Na to nijesu Rimljani nikad ni pomišljali. Nacionalna ^konomija, koja danas biva sve važnija, ima svoj početak u Kini; i glasoviti franc. filozof fiziokrat Quesnuy -ugledao se na Kinu. Nu najjače se očituje uticaj Istoka na Zapad u umjetnom obrtu. Već u početku srednjeg vijeka dola­ zili su u Evropu iz Azije luksuzni predmeti, i još danas pravi perzijski ćilimi nadmašuju sve evropske. Umjetnost glaziranja (emajliranja) naučili su Grci i Rimljani od Egipćana, a ostala Evropa to je primila od Arapa iz Španije. Na polju tekstilne i keramijske industrije Kina liferuje najplemenitiji materijal: svilu i porculan. Islam je zabranio svilu za ljude i posuđe od zlata, jer je to luksuz. Ova je zabrana prouzro­ čila, da se počela praviti polusvilena tkanina (ibrišim = perz. riječ). Industrija laka, osobito u Japanu, došla je do umjetničke savršenosti, a i kod Arapa se vrlo razvila. U Francusku je došao lak u 17. st., a u 18. s e vrlo proširio i metao na razne predmete. Uvez knjiga u kožu, kakav je danas, još nije dostigao ono savršenstvo kao u islamskim zemljama, osobito u gradu Heratu. Što mi kao »grčko« stavimo prema Istoku, to je opet porijeklom istočno. Takozvani jon­ ski stupovi su klasična tvorevina istočnog graditelj­ stva: egipatskog i prednje-azijskog. Oni su se najprije klesali u Egiptu, u 2. hiljađugođišnjici prije Isa a. s. dođoše u Siriju i Prednju Aziju, a u 7. stoljeću pr. I. u Grčku. Odnosno kubeta (kupula) vidimo ih na asirskim reljefima, a došla su iz Perzije. Templarski Страна 377. redovi gradili su crkve po uzoru h. Omerove džamije u Jerusalimu (Kudusi-šerifu), koju su držali za hram Sulejman-pejgamberov (Salamunov), i tako raširiše i presadiše arapsku građevnu umjetnost na Zapadu. Najvažniji elementi romanskog građenvnog stila na Zapadu, veli kulturni istorik Strzyngowski, postala su na stoljeća ranije na Istoku, a gotika je 300 go­ dina prije u Arapa proizašla no na Zapadu. Naj­ ljepša gotska građevina »Marienburg« (dvor bivše kraljice Marije od Hanovera) pokazuje tragove isl. umjetnosti. Jako se opaža utjecaj Istočne Azije na građevine evropskih vladara za »rokoko« vremena. Pagode, fazanerije, zbirke porculana — to su znaci kineskog utjecaja. Takozvani »španski zid«, koji u kućanstvu biva sve češći, potječe iz Japana. Španskoportugijsko njegovo ime (zida) biombo) došlo je iz japanskog >biobu«. Dok je Istok stvorio jedno bogatstvo različitih oblika, dotlen je ukočena rimska jednostavnost ie oblike rpšila. Sa istim vandalizmom, kojim je rene­ sansa nadvladala gotiku, bjesnio je klasik proti ro­ kokoa, i okomljuju se evrop. barbari proti pretežnosti osmanlijske i maurske umjetnosti. Tako su Španjolci, protjeravši Arape (1492.), dogradnjama čisto nagrdili veliku džamiju u Kordovi i Alhambru ura = crvena džamija) u Granadi, a isto tako neki oslobođeni narodi Balkana hotimice — veli G. Jacob — razviše čari i karakter gradova koje im (Čari) dade osmanlijska kultura. Engleski utilitarizam, koji žrtvuje egip. Hram na otoku Filu propasti, ide za tim, da bajoslovni izgled Kajira uništi. Naj­ gori rušitelji stoje svakako u redovima klasika i hu­ manista. »Gdje je Turčin kao osvajač došao — veli Dr. T. Menzel — sve su znamenitije građevine (izu­ zevši ratna i slučajna oštećenja) očuvane ostale sve do današnjeg vremena. Carigrad su Turci preuzeli u najvećem rasulu, ipak su održali njegovu čarobnu silhuetu (koju n. pr. Venedig sa najljepšim građe­ vinama ne može dati). Uzmimo za primjer neke zem­ lje, koje su bile ovisne o Turskoj, na pr. Ugarsku. Njoj dugo tursko vladanje nije porušilo ni jednu gra­ đevinu (crkve, dvoTove i t. d.), dok naprotiv, kada se Ugarska oslobodila Turaka, nije nijedna od mno­ gih turskih lijepih građevina (džamija, banja) ostala u životu. Još je gore s tim u Grčkoj; tu od mnogih građevina i biblioteka, što su ф Turci napravili, ne­ ma više ni spomena. Vjetrenjače su poznavali Perzijci na stoljeća ra­ nije od Zapada. Najstariji dokaz imamo kod агар. istorika koji opisuju umorstvo h. Omera (644.). Priča se, kako se je Perzijac Ebu Lulua potužio h. Omeru na veliki porez. — A šta je tvoj zanat? »Ja sam zi­ dar, bojadžija i kovač.« Zbog ovolikih zanata nije se taj porez učinio pregolem h. Omeru, koji mu još i ovo reče: — Čuo sam, da si rekao, da kada bi ti �Страна 378 Г A ЈР ЕТ. htio načiniti mlin, kojim vjetar okreće, da bi ga ti mogao zaista i načiniti. — Na to mu se Ebu Lulua zaprijeti: »Ja ću Tebi (h. Omeru) načiniti mlin, o kome’ će govoriti Istok i Zapad 1« i skoro počini us­ pjeli atentat nad tim halifom. Vjetrenjače su došle u Evropu u 12. stoljeću. Islam je razglašen kao neprijatelj slika, a ipak je za tu umjetnost on dao poticaja i materijala Za­ padu. Naročito Veneciji. Sarre je donio dokaz, Ja je Rembranat precrtavao sa indijsko-islamskih miniatura; svakojako pokućstvo istočno, koje je Rembrandt sabirao, upotrebljavaše, da poda svojim sli­ kama nošnjom i milijeom karakterističnu draž. Može se navesti priličit broj slikara, koji su bili pod utje­ cajem Japana, imenito impresijonisti. Ovi slikari Istoka čine posebnu grupu u modernoj umjetnosti. Haldebrandt, W. Gentz, F. Eisenhut; Francuzi: Delacrobc, Decamps, Marilhat, Fromentin i t. d. A bilo bi vrijedno truda, kada bi se pisala po­ vijest lijepoga pričanja. Literarna forma Evanđelja (Inđila) ne može se razjasniti iz klasične starine. Da je prvotno Evanđelje bilo sastavljeno u aramejskom jeziku, o tome nema sumnje. Knjižice, koje iznose u preglednoj forrpi pjrfeobraženje kakvog do­ brog (svetog) čovjeka i koje opisuju čudesa i pro­ ricanje dana njihove smrti tih jjudi, — kolaju po Istoku; one se u islamskim zemljama ubrajaju u »menakib« literaturu. Goethe je tako intenzivno čitao »Stari Zavjet«, osobito onaj, kako ga Kuran iznosi, da je poprimio i govor Starog Zavjeta, čime je upao u oči književnicima, a Konrad Burdah je donio do­ kaze u jednoj berlinskoj novini, pod naslovom »Faust i Mozes« (Musa a. s.), daLje Goetheov »Faust« pisan pod utjecajem legende o Musa a. s. Predigru »Fausta« uzeo je Goethe iz knjige Hiob. A i Dante se služio arapskim izvorima. Poznato je, da je Indija domovina priča, legenda i šala, koje su i u Njemačku stigle. Njem. epika, lirika i dramatika obrađuju materijal Istoka. Povijest Izolde (Tristan i Izolđa) uzeta je iz »Kitab el agani«-a (10. stoljeće), a opis mladosti Parsifalove slična je sa jednom pričom plemena Massaji u Africi. Mnogo je perzijskih epa- i arapskih viteških priča golemog opsega došlo u zapadnu literaturu, što. će vremenom koji orijentalist još više dokazati i tako iznijeti građu dvorskoj poeziji srednjega vijeka u zapad, zemljama. Gelertova priča »Sudbina« uzeta je iz Džamijina materijala. Naročito je puna istoč. priča njemačka roman­ tika, koja je svoj ideal primila iz srednjeg vremena. Fr. Schlegel svojim djelom: »0 jeziku i mudrosti Indi­ jaca« (1808.) otvorio je vrata jednog novog svijeta dotlen nepoznatih ljepota. Riickert je prikazao mud­ rost Brahmana, obradio je jednu množinu parabola, priča i pjesama, od kojih su neke dobile popularnost. Od velikog je utjecaja »1001 noć«, koja se pred 100 godina udomila u Evropi. Број 24. Priče o raznim životinjama postojale su kod Arapa i prije Islama, a sada su postale kod nas mo­ derne. Priča o Robinzonu ima preteču u arap. lite­ raturi. Viktor Hugo u djelu »Istok« poveo je za so­ bom mnoge književnike; u Njemačkoj: Freihgratha i Geibela. Od ovih puno su bolje poznavali Istok ljudi, koji su s njim imali jači doticaj kao Morier, Vicenti, Baron Suttner, Milena Preindlsberger-Mrazović i dr. Za cvjetanja crkv. pjesama njemačka je lirika stajala pod uticajem jevrejskih psalama, a ove opet pod babilonskim. Sredovječni trubaduri, slični su prijašnjim arap. pjesnicima gazela. Perzijski pjesnik Hafiz svojim gazelama osvojio je Goethea, pa je iz­ dao Divan Istoka i Zapada, a Bodenstedt pod ime nom Mirza Šafi izdao je preko 100 izdanja svojih pjesama. ^ U pozorištu se daju biblijski i istočni komadi. Schillerov Turandot je perzij. porijekla i to iz 1001. noći. Operete, koje se kod nas u 18. stoljeću zavele, kineskog su porijekla, dočim je iz Japana došla po­ zornica, koja se okreće (Drehbuhne), koju je izmislio 1760. Namiki Sočos, a skoro je u Njemačkoj. Pred­ nost ove pozornice je u tom, što ne treba čekati dugo na uređaj njezin (sobe, vrta i t. d.) kod promjene prizora kao do sada, a time se postiže bolji efekat kod publike. Običaji, ustanove i čarolije Istoka prešle su i na Zapad; tako i neke igre. Najstarije vijesti o »šahu« u arap. literaturi dolaze iz 9. stoljeća, a domovina mu je Indija, što se razabire po imenu i karakteru. Po jednom Pehlevijinom navodu poslao je indijski kralj Devsarm šah-igru Kosru-u Noširevanu, koji je vladao za vremena Muhamed a. s. Spomenuti kralj je poslao 16 kamenja (figura) iz smaragda i 16. iz rubina. Ibni e l Mutaz (9. st.) veli za ovu igru, da ljudi njome nalaze razonode, da se odbijaju od trača, a da oficirima ta igra ne može biti od koristi. U »kitabu el agani« pripovijeda se, da je u 18. stoljeću po I. bio u Meki. šahovski klub. Sama riječ »šah« je perzijska i znači: vladar, (»sasskrtski je »šatrenč«), a riječ »mat« (šah-mat) ,koju Nijemci pišu: matt, dolazi od arapske: mSt-meot i znači: on je umro. Mjesto figure »kraljice«, koja je na Zapadu uvedena, na Istoku je bio »vezir«, jer kraljica po istočnom običaju ne smije puno šetati m eđu muškima (figu­ rama)! Staro ime »kule«, francuski: rok identično je ptici »ruh«, koja je davno izumrla, ali se njezina jaja i danas okamenjana mogu naći na Istoku Ma­ dagaskara. Sa Orijenta je došla i ženska igra »puf« (trik-trak) i više drugih igara (tabla, m iče) a ove su moguće došle iz Kine, gdje je najstarija ljudska kultura. Bacanje u grah došlo je iz Perzije. Zmaj od papira, što ga naša djeca u zrak pu­ štaju, porijeklom je iz Kine; izumio ga je Han-sin 202. god. prije I. U Kini je zmaj puno ljepši i meću mu neke svirke, a u Turskoj se i odrasli zabavljaju �Број 24- Г A Ј Р Е Т. tom igrom. U Evropu je stigao u drugoj polovici 17. vijeka, t. j. u doba, kada su Evropejci počeli prou­ čavati Kinu i oponašati je. Poznata je u novije vrijeme umjetnost »jin-jitsu« koju uče policajci, da lakše svladaju protivnika; ona potječe iz Japana iz 17. vijeka, a došla je u Evropu iza rusko-japan. rata. Kafa, arapski kahva, protjerala je prženje prohe * (prosa) u Njemačkoj. Riječ kahva u starom атар. je­ ziku značila je vino, pa se kasnije za vino stvorila druga riječ (el hamru), a prometnulo se i prvotno značenje kahva u današnje, kad se strogo kažnjavalo pijenje vina. Prva kafana postala je u Stambolu 1554., koju su otvorila dva Sirijca (za vladanja sultana Sulejmana II.). Utjecaj kafe je na Istoku jači, jer je klima svojom toplinom uspavljujuća. Najbolja je kafa »moka« iz Jemena. Odatlen se je sve više širila tako, da je potrošak kafe u Njemačkoj 1918. bio veći od potroška pive i rakije. Konkurent kafin je čaj. Uvezen je u 17. st. u Evropu iz Kine, o čemu svjedoči i jednosložna' nje­ gova riječ: thee (nizozemski) i tea (engleski), a to je stoga, što su Nizozemci kupovali čaj u jednoj, a Englezi u drugoj provinciji, gdj<* su bili drugačiji dialekti. U Njemačku ga je uveo tjelesni liječnik Fulpius na dvoru Velikog Pruskog Izbornog Kneza. Prijatelji čaja stadoše osnivati klubove, gdje bi se sastajali na razgovor uz čašu čaja. Važnost čaja vidi se iz toga, što su Američani 1776. zbog džumruka na čaj (i dr. stvari) ustali na oružje proti Engleske i — oslobodili se. Jogurt, poznato kiselo mlijeko, došlo je iz Azije preko osmanlija, koji su ga pravili većinom od bičijeg mlijeka. Franc. nacionalno piće: abzint došlo je iz Algira. Njime su Alžirci poboljšavali loš okus vode. Ime je perzijsko. Punč je riječ perzijska, a dolazi od pendž = pet. On se naime pravio iz 5 stvari u Indiji, gdje je perzijski jezik do dolaska Engleza bio aristokratski i dvorski jezik. Pravi se iz pirinča, šećera, limunova soka, mirodija i vode. — Prvo je iz Egipta, gdje se u staroj državi pravile 4 vrste; a pravili su ga i Babilonci vec 2800 g. prije I. Grčka i latinska riječ vino, dolazi od semitske. Vi­ nova loza je rasla na Rajni i prije osnutka Rima. Palme (dafule, hurme) koje danas krase talijanske, francuske i španjolske rivijere potječu od one palme, koju je Abdurahman I. donio iz Sirije u Španiju (Andaluziju, Endelos) u 8. st. — Šećer (i šeć. trska) je porijeklom iz Irana, koga su Arapi donijeli u Evropu. Klasični narodi (Grci i Rimljani) nijesu po­ znavali šećer, oni su trošili med. Iz šećera su Arapi pravili razne poslastice, koje su Mlečani kupovali i prodavali Evropi. Spanak (špinat) došao je iz Per­ zije preko Arapa. Kiseljenje kupusa naučili su Ni­ jemci od Slavena a ovi od Tatara (kaže V. Hehn). Najvažnije mirodije došle su s Orijenta, te nose i Страна 379 danas svoja stara imena (biber). Aleje (drvoredi) naših polja okićene su drvećem Istoka: divljim ke­ stenom, platanima, akacijama (stambolske drače) i t. d. Otuda je jorgovan, jasemin, tulipan. U Nizozem­ skoj se tulipan najviše gojio i cijenio, isto i u Cari­ gradu. Riječ tulipan došla je od perzijske: dulbena, od koje je stvorena i riječ turban (na glavi). Naj­ ljepše vrste ruža cvatu na Istoku, u Indiji. Od životinja spomenućemo malog kineskog psa, angorsku mačku (1521. donešena u Francusku iz Horosana), 1691. donešene su zlatne ribe u Englesku,, onda fazani iz Kine. Sokoli, izgleda da su donešeni čak iz Japana. Poznato je, kako je Fridrik II. Hohenstaufovac (1215.—1250.) visoko cijenio uzgajanje sokolova kod Arapa. Naše kokoši kao i paun rodom su iz Indije. Leženje pilića pomoću peći (bez kvočke) opisuje se u jednoj njemačkoj knjizi iz 1460. god. U njoj se kaže, kako je pisac vidio u Egiptu te peći, u kojima s e metalo po 12.000 jaja za leženje, pa za jedan dan po 800 pilića izlazi iz ljupina. Ovim se poslom bavile obično stare žene. Uzgoj golubova za prenos pisama vodio se u Egiptu prije hiljadu go­ dina. Punjani (Kartažani) su pripitomili afričkog slona. Kirgizi dresiraju orlove a Perzijci razne sove (jejine) za lov. Egipćani su pripitomili divlje guske. U Kini nose majmuni vodu po kućama ili melju tu­ ševe bojadžijama, u Egiptu držahu damama kutije za mazanje lica, ili su pratili gospodare na putu kao danas što čine psi, ili su brali smokve u krošnje. Skupocjena angorska koza, koju stari spomenici Za­ pada ne spominju, došla je iz Male Azije po Turcima, a merinos-ovce nose ime po plemenu Beni-Merin. Plemeniti arap. konj je najbolji na svijetu. Ratnički konji Turaka donijeli su razne trave posijane po Ugarskoj, a Cigani u konjskim torbama i kolima donesoše trave čak iz Istočne Indije. Za ledenog doba nije u Njemačkoj ravnici (današnjoj) bilo leptirova! ovi su se uselili seobom naroda iz južne Sibirije prema sjevero-zapadu. I odijelo ljudsko je ovisilo od Istoka. Nošnja starih Grka i Rimljana bila je sasvim drukčija. Hlaće se onse daleko prema Istoku, ali ih nema u klasičnih naroda. Ali dame nose danas kimono-kroj i kimono rukavice (Japan), a krasno perje ptice rajčice ukrašuje šešire gospođa. Paunovo perje služilo je za ukras još u srednjem vijeku. A perčin na glavi, kako se on prije kod nas nosio, da li je iz Kine? Ovaj je perčin puno smetao nošnji konjanika i vojske uopće. U starih uniformi isticao se na glavi kalpak sa ili bez ćelenke. Riječ kalpak je istočna: turska ili perzijska, a postao je od turske jenjićarske kape sa visećom kitom. Pa mnoge vrste oružja pruske vojske turskoga su porijekla — znak, da su Turci onda, u srednjem i u početku novog vijeka imali najbolju vojsku i vojnu organizaciju. Ulaneri, ta poznata pruska vojna �V »Г A Ј Р Е Т« Страна 380. vrsta (konjanici) dobili su ime po turskoj riječi: oglan (adžami-oglan, oglan), od koje je vremenom na­ stala riječ: olan (u Remuliji) a znači »mlad čovjek*. Daklen: oglan-olan-ulan-ulaner! A kako je to došlo? U ratu Marije Terezije proti Fridrika Velikog sakup­ ljao je vojsku grof Briihl za bečki dvor najprije u Poljskoj, a poslije u Bosni! Mladi kopljanici iz Bosne zvali su se Bošnjaci ili ulani (oglani) i bili su u vojsci plaćenici (soldati). Kada 1745. god. nijesu do­ bili, što im se obećalo, pređoše hrpimice Fridriku Velikom, koji ih jedva dočeka i od njih načini jezgru svoje vojske. Oboružani su bili kao i spahije u Bosni. 0 ovome napisao je Fr. Genthe u Wisenschaftliche Mitteilungen fiir Bosnien — našeg zemaljskog mu­ zeja u Sarajevu, 1900. g. Eto kuda su sve u davna vremena naši ljudi išli i glavu gubili za koru hljeba! Gosp. Georg Jacob ovu svoju studiju, završuje tim, što veli, da je ovo, što je iznio, malo, jer bi trebalo Број 24. poći i na druga područja znanosti i umjetnosti, pa i tu materijal pretresti. Trebalo bi se osvrnuti na prirodne nauke (prirodopis, fiziku, kemiju, geolo­ giju), na medicinu, sanitetski posao, filozofiju, m i­ stiku, astronomiju i t. d. Ovo je ogroman materijal, kojim se decenije bavi gosp. Eilhard Wiedemann, tajni savjetnik u Erlaugenu. On je dosad izdao 70 brojeva (priloga) u ovoj grani nauke. Iz svega se vidi, da znastvena istraživanja moraju biti svestrana,, da se prate od početka do kraja, od najstarijeg do današnjeg vremena — inače ne bi bila znanstvena. Mi krivotvorimo povijest, ako kažemo, da su Grci i Rimljani glavni nosioci kulture, jer duh Grčke i Rima nije nikako naš d u h . . . « U starom grčkom jeziku ne postoji uopće riječ ni pojam »ljudstva« ni »huma­ nizma«. Kultura je uopće' realna tekovina mnogih naroda Istoka i Zapada, Sjevera i Juga, ona je dakle univerzalna (svestrana). ■ МОРСКИ > . ЉУБАВНИ ВАЛИ. ,и Жалосна игра у пет чинова од Фр. Грилпарцера. перево Сулејман Мурсел. Т РЕЋ И ЧИН. ЈТеандар: Од зиме, веруј, не дршћем Мене жар тресе. 1 (Стојећи увек у позадини, хоће да клект 4 јНа ji колећо) Херо: Мани се тога и остани Часак се један одморџ овде. Ал’ гледај што пре, јер ићи мораш. To светло, зар не, од моје лампе Смер твоме путу и циљ показа? To ме сад учи, да њу унапред Сакриват’ морам. Леандар: Ох, немој, немој! Господарице, ох! Немој то чинит! Ja више нећу Долазит’ амо, ако се љутиш, Али ми светла од ове лампе Узети немој. Када ja ове бесане ноћи С постеље сиђох, na тад отворих Колебе моје враташца ниска, И кад из оне ja ступих тмине У нову таму: преда мном море Лежаше широм с обалам’ својим, Би рек’о, е je овено свуда Црнијем сагом туге и јада, И већ се предах дивљему маху, Тад на видику заблиста јаспо Малена звезда, к’о задља нада У тисућ’ златних тракова сплетеи Њен сјај к’о мрежа обујми тада Taj тужни свет. To светло беше Са твоје куле светиљке ове. Moje се на то разбукти срце Куцајем јаким, јер више држат’ Нису га могле његове везе. Тако ja онда пожурих жалу, У море скочих, A вазда као водиљу звезду У оку држах блесак од светла, И тако ето ja дођох амо, Овамо к’ овој обали стигох. Али ja више долазит’ нећу, A ko се љутиш. Немој ми само Отимат’ звезде, уздањ а мога, Заклањат немој утехе моје Овога светла. Херо: Младићу добри, не мисли тако Окрутна да сам, зато, што сам о1 Узвраћам мало на твоју жељу. Ал’ од тог’ ништа не може бити, Већ сам ти рекла. Ja се обрекох дужности строгој, Свештена не сме пикога љубит’. Прекјучер, да си дошао амо » Дотле сам јоште слободна била, Оад je ал’ касно, с тога ти хајде И више немој враћат’ се амо. Леандар: Твој народ веле човечан да je, Je ли му у том обичај строг? �Бро| 24. Г A Ј PET. Страна 38 I. Јанта: To ти се тако учини само, Лидијци, Бактри далеко тамо A ваљда знадеш, да свештеница Свештену Сунца убију. ако Станује овде. Младићу поглед љубавни баци. Чувар: Moj народ није крволок таки. Бадава! Што сам видео, не дам, У нас додуше живот поштеде, Да ми то други пориче лако. Koja заблуди, али je презру, Одбаце са њом целу joj кућу (Врата се затворе) PI сваког њена. Са Хером тако Чим дан осване, тад he се видет’ Не сме да буде, ако ти срце Дал’ — ; Праведно ћути. Стог’ дакле хајде (Речи се губе и кораци одаљују) И то поднеси, што бити мора. Херо: Леандар: Ох, гледај руге, срамоте само! Да идем дакле? п (Леандар ступајући из постраних врата) Херо: Леандар: To треба, али не истим путем, Да ли одоше? — Где си ти сада? Који je тебе довео амо, Јеси ли дево, ти јоште овде? Јер je опасан. (Тражећи дотакне се њених плећа) Ha врата иди, ходником даље, Хсро: (тргнувши се у вис) Којим ћеш онда на изван етићи. Где je то светло? (С узбуђеном пажњом ослушкујући часак) Где ти je'Jiafona? Најпре, велим ти Добро ми пази, Д а$ту донеси! Jep — Чуј! Тако ми свију богова, (Леандар се враћа) Нечији корак од онуд амо Ходником чујем.'— Ето га! ‘— Ближе! Ох, свака беда, на моју главу! Проклети часу! — Jao! Леадндар: (враћајући се са лампом) (% Леандар: Ево ти светла! (Ставља лампу) где бих се скрио? Зар овде нема (Стављ алампу) Ха, ту унутра! Сада бозима са мном захвали! (Идући постраним ;ратима) •ставши брзо) Захвали, велиш? Захвали? Зашто? Херо: Што јоште живиш? Je ли то сада Зар би ти сада v моју собу? Сва твоја срећа, страшни човече, Остани овде! Кад си смел био Ти проклет био! Што дође амо? Пусти им сада, нека-те нађу. He мислиш ништа, већ на се само. Умри! Квариш тишину мојијех дана, A ja ћу себе заклонит’ тамо. Грујеш ми склад мој овијех преи? Леандар: Ох, да те само прогута море Ето их, иду. Када си иливо његовим валом! Херо: (показујући према постраним. вратима) Да се одломи, оклизну камен, Овде! Kor си се држ’о пењућ’ уз кулу, Унутра само! Лампу понеси! Ти — отрашна слико — Леандре, о х ! Ту мрак нек буде! Чујеш ли? брзо! Леандар: Ал’ немој напред! Стој близу врата! Шта je сад даље? Што ме не грдиш? Брзо, велим ти, бцзо' Херо: Леандар: Леандре! — Чујеш? • A ти? He иди натраг, куда си дош’о, Херо: Пут je опасан. — Ужасно! Страшно! ЈНути, и хајде! Што je то само, што зна човека (Леандар je спопао лампу и одлази на пострана враЗаслепит тако, отуђит’ својем та. Соба je мрачна.) Властитом бићу? Кад су сад дошли Три тек корака крочили дасу, Тако! Сад бози милост каклон’те! Па ме ту нашли, видели — (Спусти се у столицу на пола седећи телом тако, да Ja сам дрхтала, ал’ не због себе, joj лево доле опуштено колено дохвата скоро до Ах, баш обратно, због њега ja сам пода. Очи je закрила рукама a чело наклонила пре- ' Дрхтала ето! ма столу.) Леандар: (Чује се извана глас храмског чувара) Бих ли ти смео вероват. реци? Чувар: Херо: Ко овде има, да још не спава? Остави нека! Дират’ ме немој! — Јанта: (такођер напољу) To добро није, што нарав нашу Ta видиш ето, да je све мрачно. Промени тако, истрне светло, (Отворе се врата на пола) Koje нам само дадоше бози, И да нас води, к’о што поларна Чувар: Ja сам ту ипак видео светло. Звезда бродару казује пут. Херо: �Страна 382. »Г A Ј Р Е Т. Леандар: To велиш да е опако, je ли? A сви то људи с усхитом славе, . (клекне преда њу) Љубав то зову. Херо: Младићу убог’! Тако je ето та реч шарена До тебе дошла, ти њу говориш, Понавља шсамо, зовућ’ се сретним? (Дотичући се његове главе) Па ипак мораш пливати сада Бурнијим морем, где сваки педаљ Смрћу ти прети. A ko и пређеш, Та‘мо те оцет ухода чека. Злочинац дивљи — (Баци један поглед за се, тргнувши се) Леандар: (скочивши) Што je? Херо: Ох! — Глас свакоји чини се мени Корак 1стражара. — Колена дршћу. Леандар: Херо, Херо, Херо! Херо: Остави само/ Дират м енвмој! Сад мораш ићи. Ja ћу те сама Повести одмах сигурним путем, Јер ако дођу, и тебеј нађу? Ухвате — .r . (држећи се чврсто за' наслон од с \о Ai Леандар: (иза мале паузе) Девице, реци, да л исме^ опет Овамо доћи? Херо: Ти!? Леандар: Мислиш ли никад. за>,века никад Познаш те речи њен опсег грозни? Па и то, да си због мене>нетом Ти брижна била. Да ли то знадеш? Ja морам натраг беснијем морем. Зар нећеш мислит’, да сам потон’0 И умро, ако не чујеш скоро 0 мојем путу? Херо: Ти ми no једном гласнику јави. Леандар: Гласника немам, осим сам себе. Херо: Ну, добро ето, гласниче мили, Дођи ти, дођи! Али не овде Ha ово место, где смрт нам прети. Доле je један обале део, ПЈто се песковит у море лружа, Тамо ми дођи, у грм се сакриј, Ja ћу пролазећ’ слушат’ што збориш. Леандар: Али та ламиа нека ми светли, Пут моје cpehe нека ми каже. — A кад бих опет могао доћи? Девице, реци! Херо: Управо на дан следеће славе, Број 24 Леандар: Ти ми се шалиш! — Кажи ми, када? Херо: Када пун месец поново буде. Леандар: Дотле je десет дугијех дана! Зар неизвесност можеш ту трпит’? Ja не бих мог’о. Ja бих се бој’о, Да нас видеше, a ти мислила, Да сам ja мртав. додуше с правом! Јер ако мене поштеди море, Онда ће да ме умори брига, Ил’ страх, ил’ јад. — Стога ми реди: Прексутра, или после три дана, • Наредне хефте, бар тако реци. Херо: Па онда ето сутра ми дођи. Леандар: Ох, гле, блаженства! Ох, epohe моје! Херо: A кад се будеш враћао кући, Онако као што дође амо, Ле&ддре, ноћу пливајућ морем. Чувај ми добро ту главу милу . TI та усташца, те очи моје, ‘ Чујеш, што велим? To ми обећај. (Пошто je он хоће да обухвати око појаса, ступају ћи натраг) Не, не, већ хајде! Ja ћу.те" водПт’. (Иде к столу да узме лампу) ^еандар: (Дратећи je очима) Ох, дивна, красна. — божанска дево! е{јб: Зашто не идеш? [Дар: Зар баш без ичег овако поћи С б л а ж ен « овог божанског места? Никаква знака милости твоје. Дај, макар какав аманет мали Собом да носим, окрепа да ми У чежљи буде. Херо: Како то мислиш? Леандар: Па зар ни руке? A онда — »Њих двоје усне на усне сиусте Ja то већ видех — и једно другом Пришапта тихо, што чути не сме Брбљави зрак. — Нек моја уста устима буду, A твоја пек се назову ухом; Ти мени онда позајми ухо, Д а можеш чути мој говор нем. Херо: To не сме бити! Лсандар: Ja морам много, a ти баш ништа? Ja у опасиост изврћ’ се смрти, A ти зар увек оклеват’ само? (Дурећи се као дете) Ja ћу потонут’ ако се само Жалостан вратим. (Наставиће се) �Број 24. Г A ЈР ЕТ, М И ХАЈЛ О МИРОН Kao лиричар. Страна 383. стичном деликатосом, која се још најбоље огледа у следећим стиховима: Ишли су зечеви рањени, крвави, У светло сивом умрљаном руху. Шетале су жалосне лисице многе У жутом, позлаћеном кожуху. За њима су посртали велики вепри Крњавих зуба и црних тога И срндаћи сиви китњастих роговаИ зелених очи плакале су срне. За овим je скакутало у бојама красвим НекоЈшко немоћних куна златица. . У његовим паетирским и ловачким идилама има интишшсти, штимупга и нежних тонова. Ту врло често слћка зелене горе, пуне дивљег цвећа, no којима се љуљушкају шареии лептири, где се у меким постељама, изаткане цветнпм звездама, постављене златном маховином, иокривене јеликовом свилом и намирисане пелуд душом, ваљушкају горске кћери, бујне, беле, зелене, свилокосе и окићене зла- У последње време навикли су нас најмлађи српски песници да нам у својој појезији ириказују једино своју голу и ситну душу, са којом нисмо никако желели да се упознамо. Ти песници потражују од нас да се дивимо њиховој души, која изгледа као неизмерна руска степа, шго су дивља и разуздана јата инстинката сасвим разорили и разгазили. Друга група српских најмлађих песника врло брижљиво анализира своје мисли и ocehaje, анализира своје одношаје према свету, своје сумњичењс, своје штимунге, своје излете у царство лепоте. у свет рефлексија и снова, и на тај начин створиЛи су лирске песме заоденуте у тако нежну форму, да je доминирала над садржином. Ради тога изгледају нам љихове песме доста празн^. Тачност њихове анализе. њихово минијатурно сликарство, њихбве брижљиво одабране речи што изгледају као шарено камење у једноме мозаику, њиховб сабирање ретких мисли и ocehaja још je nouSt-jBifuie допринело, да Михајло Мирон сав ее истопио у природи лепе У ЊИ Романије. Романији прппада сва његова нежна љуховој поЈезији ппо®о опажа гсе Ynnm .* силан егоизам, што je у де-*' fiag q Ромаиији певају н»егове најлепше иесме. За КУ РУКУ већ знак старо£ГИ и стерилности. Романију s Михајло Мирон нема ниш^а зај.-дничкогсаиоПавле Лагарић. језијом тих најмлађих песниЈГа. У њиховој nojeanji Š U 1 IL L опажа се неугодна хладноћа, у појезији Михајла Н о ве књ иге. Мирона опажа се топлина крти лшсникове. Код Дикенс, ДАВИД КОПЕРФИЈ1Д. Препричала за млаоних се опажа углачаност у сиол»ашљој форми, код Михајла Мирона доминира идкрена и дубока љу- _ Деж Алиса Џексоњ Превео енглеског Душан БогосавСа ликом Дикенса и °6 слика у тексту. — (Издање” бав према природи. Њему je приридшпра^а љубаз- љевић. *■ л ница. Он не 'налази довољно лепих речи да опише С. Б. Цвијановића, Београд 1926. Цена 30.— дин.). Д јела великих писаца треба пружити и омладини њену лепоту. Он пева о стенама што се од бдиставих боја не дају гледати. Он пева о горама обучепим у и дјеци. Отуда je у Енглеској одавно ушло у обичај да беле свилене плаште. Он пева о боровима у скер- се дјела великих писаца дају у скраћеним и популарним летном руху. Он пева о јелама са којих сјаји кар- прерадама, тако су постале читаве колекције као „Дикенс минова свила. Он пева о уштапу што плете пурпур- за дјецу“, „Скот з а дјецу“, „Шекспир з а дјецу“ и т. д. — не нити no зеленој гори. И ми се управо чудимо, да Књига коју имамо у рукама јесте превод једне такве je један сриски песник имао тако нежне ocehaje за прераде првих четрнаест глава Дркенсовог „ДАВИДА мајку земл>у, за сво њено дрвеће, њено цвеће и ње- КОИЕРФИЈ1ДА“, које чине једну лијепу заокругљену не травке. У многим њсго1шм песмама онажа се цјелину, врло приступачну и најмлађим читаоцима. И пространост гора и дубина стрмих понора, осећа се поред свега тога што je прерада, ово дјело није ни мало опојна снага шумских мириса. оиажа се даровитост изгубило од утиска који даје оригинал, зато што je до крајњих могућности задржан дословни оригиналан текст да са приридом постане једно. По нашем мишљењу je Михајло Мирон из ду- a на неким мјестима (где je скраћена претјерана Дикенбине своје душе прави песник-сликар, сликар при- сова опширност, или изостављене хумористичне сцене, роде, сликар пастирских и ловачких идила. Сва које су одударале од цјелине), ова прерада чита се и његова >снага лежи у пејсажу. Он увек посматра пријатније од оригинала. Превод Г. Богосављевића рађен je врло брижљиво природу свежим, финим и отменим погледом. Врло ретко су његови пејсажи обични преписи ириродо. и зналачки, a сама књига опремљена врло укусно и са илустрацијама — тако да he наша омладив:а имати једно Ни једно дрво, травка и цвст нису мртви. Сви имају душу. Сви осећају, туже и радују се. По неку ријетко уживање, читајући ову заиста лијепу и добру идилу приказао je особитом ножпошћу и колори- књигу. �Страна 384. Број 24. ,Г A Ј Р Е Т« 7ajfiaiw 6Тламшп П рослава рођендана Њ ег. Величанства Краља. У петак 17. о. м. у свима интернатима Гајрета прославиће Гајретова омладина рођендан Њ еговог Величанства К раљ а Александра. Ж а л о б н а с је д н и ц а Г л а в н о г О д б о р а Г ајр ета. Мехмед С алихспахић у Би хаћу. Тузли и Сулејман Реџић у П овјереник Г ајрета у Загреб у. Ових дана имеповаи je Гајретовим повјереником з а град Загреб г. Др. Решид Куртагић, тамошњи адвокат. Г. Др. К уртагић извијестио je управу Гајрета да he настојати ускоро да оснује пододбор Гајрета у Загребу. Поводом смрти великог државника и највећег добротвора Гајрета Николе Пашића у суботу 11. о. м* Н овои забран и пододбор Гајрета у Зеници. одржана je жалобна сједница чланова Главног H a скупштини чланова Гајрета у Зеници, коју су Одбора Гајрета. Ha овој сједници говорио je пред* сазвали недавно именовани повјереници, изабран je пододсједник г. Др. Авдо Хасанбеговић у крупним лини- бор Гајрета, у који су униш ла слиједећа гг.: предсједиик М. Мамић, тајник 0 . Масник, благајник Н. Екиновић, .1. рејама о величини Николе Пашића, у коме 'су држава визор М устафа Шишић, II. ревизор 3. М ујагић; замјеи нација изгубили иајјачег и нијзаслужнијег човјека ници:"А. Ш естић, С. Чаршимамовић и С. Карић. — Како и у коме je специјално Гајрет изгубио свога нај- je већ ран ије отпочет рад н а припремама з а Гајретову бољег пријатеља и најве^ег* добротвора. При крају заб аву к оја се има одржати 17. о. мј., то je скупш тана предсједников говор пропраћен je с поклицима свих и заб рал а поСебни приређивачки одбор заб аве у који су унишли гг.: Исламбеговић, Халиловић, Ђ. Тафро, Војводић, чланова: Слава Николи 1ЈашиКу1" '' С. Кратина, С. Бихорац, Н. Сарајлић, И. Мутапчић, A. Ha овој сједници изабран je једнодушно пок. Херцеговад и И. Исламбеговић. Никола ПашиК 'за највеКег добротвора друштва Гајрет, и прочитана je депеша која je упућена испред Г ајретове заб ав е у провинцији. У већини м јеста у којима се н ал азе друштвени друштва породици великог покојника. Ta депеша пододбори и повјерениш тва п риређују се у току ове зиме гласи: „Дубоко потресени и ожалошћени смрћу н ајвећег наш ег државника коме има народ и Отаџбина д а зах вал е н ајвеће засл уге з а Слободу и Уједињ ење и у коме ми Гајретови раденици и нагаа омладина губимо најбољ ег доброжелитељ а и добротвора, који н ас je увијек разум ијевао и волио, очински нас бодрећи на рад з а опште добро — молимо Вас да примите и зразе н аш ег најдубљ ег саучеш ћа. Нека je вјечна сл а ва великом покојнику. Такођер je закључено да истог дана отпутују у Београд гг.: Азиз Сарић и Ахмед Сефић, чланови Главног Одбора да заступају Гајрет на спроводу и да положе испред друштва вијенац. Додијељени наставници-ице Гајрету. Министарство Просвете својом одлуком од 19. новембра 1926. 0 . НБрој 13.098, a на м олбу Главног Одбора Гајрета, додијелило je и з а ову ш колску годину као управнике-ице Гајретових конви ката слиједећа учитељ ска лица: Алија Хромић, Ш теф ан ија Х ромић и Ф ата Карић при конвиктима у С арајеву, Ахмет Ћикић у Мостару, Гајретове забаве. Упада у очи да ове године прирећују Гајретове заб аве и н екоја мјеста, која eeh неколико година нијесу радила з а Гајрет. И овом приликом умољ авамо оне друш твене пододборе и повјеренике који већ нису отпочели с припремама друш твених заб ава, д а затраж е од Главног Одбора позоришне комаде, к оје би давали на Гајретовој забави — ка:<о не би остао ни један пододбор ни повјереник, који не би приредио ове зиме Гајретову забаву. K n již e v n i o g la s . Novo i jedinstveno u našoj pravnoj lite ratu ri: 1. P o r o d i č n o i n a s l j e d n o p r a v o m u s l i ­ m a n a , od Hafiz A. Bušatlića, sudije šerijatskog suda u S arajevu, izašlo je iz štam pe i razašilje se. 2. Š e r i j a t s k o - s u d s k i p o s t u p n i k , od istog pisca u štam pi je, p a će i on biti gotov do konca jan u a ra g. 1927. Oboje se može zasada nabaviti sam o kod p isca i to prvo z a 70 D, a drugo za 60 D, sa poštarinom . Z a l i h a ni je vel i ka. Štamparija »Bosanske P oite«, Sarajevo. — Vlasnik društvo »GAJRET«. — Olaval | odgovoru! urednik: Hamld KUKlC. �ГАЈРЕТ Лист „Гајрета", друштва за културно и еко номско подизање муслимана САРА]ЕВО ° & . ' . . • %w- / - Главни и о д го в о р н и уредни к: ХАМИД КУКИЋ. Ш тампарија „Босанска Пошта“ у Сарајеву. �L �Садржај*) О р и ги н алн е п јесм е: В ер а О бреновн ћ: Месечна ноћ 4, Доћу ти опет 168, С мојих жица 185, Питање 185, Ноћне песме 197, Прича 232, Летна вече 232, Страх 271, После кише 271, Утеха 238, Увели цвет 382, Испраћање 342, Месец 342. М. Горчиновић: Чекање 168, Дај ми драга осмех 272, Река 309. Х ам за Хумо: Са циганске струне 5, Немир 371, У орашју 371. А хм ед М ур а д бегов и ћ : Не! 5, Пјесма црној бедевији 5, Просјаку 50г^ М ирза С аф вет: Суморне мелодије 50, Исламском занатлијском удружењу »Итихад« у Мостару 50, Кратак преглед мог жнвота 66, Гајретова Химна 129, Једна спомен-слика 167, Рубаиф 168, Прослов за Академију 230. Р ази ја Х а н џ и ћ : Опроадтај 100. IP) Јово Р. Бош ковић: Сусрет 100. I u m М уса Ћ азн м Ћ а т и ћ : Нашем Мирзи 130. Р и за К апетанов ић: Поздрав Дру Сафвегбегу Башагићу 130. Љ убом ир Л о ти ћ : Гајрет у Војводини 147. Н азиф Р есул ови ћ : Чежња 197. Л енк а Спремо: Пролеће ме зове 197. М ихајло Д елибаш ић: Месечина 232, Драма 232, Гракни, вране 295, Нова јесен 295, Ашик песме 342, Вечерњи звуци 342. И лијас Д обарџ и ћ: Суморни стихови 309. М ихаило М ирон: Мртви славуј 371. П р еведен е п јесм е: Омер Х ајам : Арапске пјесме 99. М ухам ед Т аји б О кић: Из старе арапске лирике 185, Докле 186, Животворно биће 186. О р и г и н а л н е п р и п о в и је т к е : Хамва Хумо: Изданак 3, Полицајац број 37., 164, Махале под сахат-кулом 273, Свјетски човјек 353. *) Цифре означују странице листа. А хм ед М у р а д б его в и ћ : Ha Бајрам 18, Иза Жалузија 67, Робијаш 227, 261. Јела О стоји ћ : Фатум 51, Имамова смрт 72. В ладислав Тм уш а: У јањичарској јазбини 100, Хоџа Брбо 109, Јањичарбашина поћерка 180, Један чудан погреб 193, Једна ноћ у кршли 305, Човек пред чудом 321. П р еведен е п р и п о в и јет к е : И. Г орбун ов П осадов: Принц — Богаљ 36. (Превео Н. Видаковић). Рудијард К уплинг: Од те две, од те три. . . 184, (Превела Н. Морача). Р аби н дран ат Т а г о р е : Поглед који обећава срећу 440. (Превела Наџида Хацић). \f Н \ Д рам е: рилпарцер: Морски и љубавни вали 265, 280, n u 296, 309, 329, 343, 361, 380. (Превео Сулејман Мурсел). Х у м о р еске: И усејн Ђ око: Голијат 39. Ц р ти ц е: А та Н ер ћ е: Абра Кадабра 13, Један проблем 78, У светој ноћи 88, Треба операција 238, Различити назори 287, Наша јесен 333. П риче з а н ар о д : X. Ђ о г о : Једно за друго 249. К у л ту р н е и и сто р и јск е р а с п р а в е : Осман Нури Х а џ н ћ : Мухамед и Куран 6, 25, 277, 307, 337, 354, 372. Арабија и арапски народ прије Мухамеда 154, 188, 203, 263. С тево Р. Л елић: Истина о погибији Смаилаге Ченгића 11, 32, 53,75, 104. Владислав Скарић : Босанско-херцеговачки мухлимани 22. �L eone C aetanl: Улога Ислама у развитку цивилизације 27, 115, 150, 170, 199, 209, 232. (Превео Осман Нури Хаџић). А хм ед Р еф и к : Соколовић 28, 51, 74 ,8 9 , 122. 155, 174, 186, 200, 210, 235, 259, 289, 325, 356. (Превео М. Ремзи Делић). Генерал Ж ив ан Р ан кови ћ: Српска Еепопеја 102, 117, 152, 172. Џ елал Н ури: Правни положај муслиманских жена 195, Мулиманска породица 324. (Превео Салих Бакамовић). К у л ту р н о -С о ц и јал н е р а с п р а в е : Ахмед М ур ад бегов и ћ : О жени и муслиманском друштву 1, О карактеру и психи наших муслимана 81, 97, 113, 148, 169, 177. Џелал Н ури: Полигамија 558, Васпитање муслиманске жене и њена дужност као васпитанице 293. (Превео Салих Бакамовић). П е д аго ш к и ч л а н ц и : Х амдија М улић :^3адаци нове школе 34. Н. В и дак ови ћ : Књига 106, >123, Катехизам добре друштвености 111. Различитд! ч л а н ц и : О сман Нури Х а џ и ћ : Београд 8. П роф. Х усејн Ђ о г о : Композитори осни Херцеговин^бб. tili У р едн и ш тво: Десет година----- У част рођендана Њег. Краљ. Вис. Престолонаследника Петра 258. Н икола П аш ић. Салих Б ак ам ов и ћ : Двор алхамбра у Гранади 108. А хм ед М у р а д б ег о в и ћ : Мирза Сафвет 131. А рсен В е н ц е л и д ес : Посредник популаризатор 137. Ст. Ж а к у л а : Из младих дана 138. Х асан Х оџ ић: Сличице из историјата Гајрета 139. X. Ђ о г о : Сафветбег Башагић као историк 140. Х аф и з A. Б у ш а т л и ћ : Мирза Сафвет и појава »Бехара« 141. М ухамед Т аји б О кић: Поздрав свечару 141, Џабић као научењак 225. A. Ж .: Муслимански Гајрет у српској Атини 145. Генерал Ж и в ан Ј. Р а н к о в и ћ : Једна значајна прослава 161, Наша Војска 179, Грчко-бугарски рат 213, 244. Др. A. Адил Ч ок и ћ : Мекамати и њихови познатији писци: 199, 212, 239. А та Н е р ћ е с : Прилог решавању женског питања код нас 294. А натол Ф р а н с : Кад се сунце угаси 360. Хамид К ук и ћ: Никола Пашић 369. Х усејн Ђ о г о : Утјецај Истока на Запзд 374. П авле Л агарић : Михајло Мирон као лиричар 383. И слам ско п р ав о : Х а ф и з A. Б уш атл и ћ : Муслимански мјешовитн брак 9, Муслиманско родитељско и родбинско право 268, 283, 298, 312, 331, 345 Ф ељ тон: Осман Нури Х а џ и ћ : Проф. Еуген Сладовић: Исламско право у Б. и X. 315. — и ћ : Историја Српског Народа (Станоје. Станојевић) 14. X. У .: Наши муслимани (од Чеде Митриновића) 14. — и ћ : Политика и pača (Др. Урош Круљ) 15. - - ић: Историјски атлас (Проф. Станоје Станојевић) 15. П роф . Х усејн Б р к и ћ : Прослава 35-годишњице живота и 30 -годишњице књижевног рада Др. ^Сафветбега Башагића у Мостару 58. — : Матица Српска 62. — : Ђура Даничић 62. — : Јован Протић 79. — : Десет година Српсиог Књижевног Гласника 79. : Јанко Веселиновић 80, Стогодишњица српске драме 80, Милица Стојадиновић Сракиња 80. П авле Л а га р и ћ : Михаило Мирон као лиричар. ... X. Ђ о г о : Суровост и присгојност у XVII. вијеку 286. М. Д .: Песме Милана Шантића 254. Џ ев ад С ул ејм анпаш и ћ: Проскрибована књига 90. У р едн и ш тво : Опроштај с нашим сарадником 366, Прослава Дра Сафветбега Башагића 93, Башагићева прослава у Сарајеву 175, Пред нову позоришну сезону 299. М ирза С а ф в е т : Др. Јан Рипка: Beitrage zur Biographie, Ccharakteristik und Interpretation des tiirkischen Dichters Sabit 109, 158, 207, 250. Владислав Т м уш а: Сима Милутиновић-Сарајлија 124, Једна драл\а нвше крви 334, 347. А хм ед М ур а д б его в и ћ : Анонимна писма 157. В ејси л Ћ у р ч и ћ : Кроз етнографску збирку земаљског музеја 190, Народно оружје 251. Х а ф и з A. Б у ш а т л и ћ : »Исламско право у Б. и X. од Дра Еугена Сладовића« 200. Д р. Л а за р Д им и тр и јев и ћ: Господина Јакова Продановића оцена »Косова« 215. 1 Г а јр е то в Г л асн и к : Вијести из друштва Гајрета садржане су у сваком броју, при крају листа, под горњим насловом. �Svaki musliman treba da kupuje samo jer kvalitetom nadmošuje sve ostale cigarpapire a potpomaže i J a j r e f Tvornico CigorpopiroS. D.Sinulo], Sarajevo, maže se naručiti i ргеко društva .Gajret' u larajevu �Sarajevo, Kundurdžiluk ulica' broj 27 Trgovina manufakturne robe i skladište gajtana T e le f o n : T r g o v in a b r o j 4 81 — S ta n 7 б 7 lEU лл. j i z a . X su 1 B m « B c iš c ig ić c i Sarcijeuo i I ! H. Bajram aga Fočo i DRUGOVI — Trgovina manufakturnom i orijen­ talnom robom na veliko SARAJEVO Gjulaglna ul. 3. — Telefon 455. Basme engleske, francuske, talijanske i — češke u najvećem izboru. = Bogato skladište bezova, Sifona, zefira, štofova, -------- šamija, fesova, rubaca, čarapa i t. d. ■ Čitajte ,Gajret‘! List »Gajret* jedini je list za našu porodicu, za našu djecu! Za to treba da ga sv ak čita i pretplaćuje se! Pojedini brojevi „Gajreta" kao i cijelo godište iz lanjske godine mogu se dobiti uz sniženu cijenu kod adm inistracije lista. Svakom prilikom sjetite se G ajreta! TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTVTVTTVTTTTV � Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama Description An account of the resource Glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama (1907-1914; 1921-1922; 1924-1941) Vlasnik Glasila je Društvo Gajret. Urednik je bio Osman Gjikić. Urednici se mijenjaju tokom godina. Od br. 4 (1912) Murad Sarić; od br. 5/6 (1912) Avdo Sumbul; od br. 1 (1921) Šukrija Kurtović od br. 1 (1924) A. Hifzi Bjelevac; od br. 15 (1924) Hamid Kukić; od br. 21 (1927) Hamzo Humo; od br. 4 (1931) Hamid Kukić. U početku je izlazio jednom mjesečno (5. dan svakog mjeseca). Nije izlazio 1915-1920. i 1923. godine. Časopis je naizmjenično štampan ćirilicom, latinicom i na turskom jeziku (arebicom). Podnaslov se također mijenja. Od 1911. List za društvene poslove i za narodno prosvećivanje; od 1921. Organ Društva "Gajret". Kulturno-beletristički časopis; od 1922. Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1924. Glasilo Gajret, kasnije List Gajreta, društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana; od 1933. Glasnik kulturno prosvetnog društva "Gajreta". Publisher An entity responsible for making the resource available Sarajevo : [Društvo Gajret], 1907-1941 Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1907-1941 Format The file format, physical medium, or dimensions of the resource 32 cm Language A language of the resource bosanski, srpski Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) Rights Information about rights held in and over the resource <a href="https://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/4.0/deed.en">This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License.</a> Subject The topic of the resource društvo, kultura Creator An entity primarily responsible for making the resource vlasnik Društvo Gajret Drugi autori Organ "Gajreta", društva za kulturno i ekonomsko podizanje muslimana Source A related resource from which the described resource is derived NUB BiH Type The nature or genre of the resource časopis NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID <a href="https://plus.cobiss.net/cobiss/bh/bs/bib/27065862">27065862</a> Text A resource consisting primarily of words for reading. Examples include books, letters, dissertations, poems, newspapers, articles, archives of mailing lists. Note that facsimiles or images of texts are still of the genre Text. Dublin Core The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/. Title A name given to the resource Gajret : glasilo "Gajreta", društva za potpomaganje đaka muslimana na srednjim i višim školama 1926 Description An account of the resource Br. 1-3; 5-9; 11; 13-24 Ovaj dokument je obrađen korištenjem optičkog prepoznavanja znakova (OCR). Da biste pretražili dokument, preuzmite ga putem opcije Download Source A related resource from which the described resource is derived NUBBiH Date A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource 1926 Rights Information about rights held in and over the resource This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International License. Identifier An unambiguous reference to the resource within a given context ISSN 1840-1023 (Print) ISSN 2566-4093 (Digitalna reprodukcija) NUBBiH MetaData NUB Element Sets Description COBISS-ID COBISS-ID 27065862 IIIF Item Metadata UUID 407147d5-c687-4a2c-a2a7-67db7e0e016f